• Heће 1
  • quote 4
  • А 149
  • а 201
  • Аааах 1
  • Авдаги 1
  • Авдагом 1
  • Авдо 6
  • Авду 1
  • авлија 2
  • авлије 12
  • авлији 15
  • авлијом 3
  • авлију 17
  • авлиска 1
  • авлиских 1
  • агама 1
  • аге 1
  • Аге 1
  • агин 1
  • Агинице 1
  • агинска 1
  • Адет 1
  • Ајкуна 2
  • Ајкуне 2
  • Ајкуну 1
  • Ако 36
  • ако 48
  • акшама 1
  • Алаге 1
  • Алах 3
  • Алаха 3
  • Алаховој 1
  • Алаху 1
  • албабере 1
  • алвом 1
  • алву 1
  • али 18
  • Али 20
  • Алија 1
  • алка 1
  • алкама 1
  • алке 1
  • алком 2
  • алку 4
  • Ама 10
  • ама 4
  • Аман 5
  • амо 2
  • антерији 1
  • антерију 5
  • антика 1
  • ардијом 1
  • ардијских 1
  • Арнаут 1
  • Арнауте 1
  • Арнаутин 2
  • Арнаутину 1
  • аршин 1
  • аршини 2
  • аскере 1
  • Аферим 6
  • Ах 13
  • ах 4
  • ахбаби 3
  • ашиковала 1
  • Ашиковала 1
  • ашиковање 1
  • ашикује 1
  • бабе 4
  • баби 4
  • Бабина 1
  • бабина 3
  • бабине 5
  • бабино 1
  • Бабино 1
  • бабинске 1
  • бабо 16
  • бабовина 2
  • бабом 1
  • Бабу 1
  • бабу 4
  • бајама 1
  • бајке 1
  • бакалима 1
  • бакалницу 1
  • бакарну 1
  • бакрачлијом 1
  • бакрени 1
  • бакрених 1
  • баксузлук 2
  • баксузлука 1
  • бакшише 1
  • балчаци 1
  • барем 9
  • барјак 2
  • барјака 1
  • барјаком 1
  • барјаку 1
  • барут 1
  • басамака 2
  • басамаке 2
  • басамке 1
  • баталећи 1
  • баталио 1
  • батина 1
  • бахнули 1
  • бацају 3
  • бацајући 4
  • бацали 1
  • бацам 1
  • бацао 1
  • бацати 1
  • бацаш 1
  • баце 1
  • баци 10
  • бацивши 1
  • Бацио 1
  • бацио 2
  • бацих 1
  • бацише 1
  • Баш 10
  • баш 28
  • Башка 1
  • башка 3
  • баште 2
  • баштенских 1
  • башту 3
  • башчу 4
  • Бег 2
  • бег 3
  • бега 1
  • бегенишемо 1
  • бегови 2
  • беговима 1
  • беговском 1
  • беговство 1
  • бедевија 3
  • бедевије 1
  • бедевији 3
  • бедевијом 1
  • бедевију 5
  • бедрама 3
  • бедре 4
  • бедри 3
  • бедрима 1
  • бедру 6
  • без 29
  • Без 3
  • безбрижно 5
  • безбрко 1
  • безброј 2
  • безбројним 1
  • Безнадежно 1
  • безобзирна 1
  • безобзирно 1
  • безобразлуку 1
  • безумним 1
  • белај 1
  • бенетали 1
  • бербер 2
  • Бербер 3
  • бербере 1
  • берберницама 1
  • бербернице 1
  • берберницу 1
  • берберу 1
  • Бесвјесно 1
  • бесвјесно 2
  • бескрајна 1
  • бескућник 1
  • бескућника 1
  • беспослене 1
  • беспослица 1
  • беспослицама 2
  • беспослице 1
  • беспосличар 1
  • беспосличи 1
  • бехар 1
  • бехаром 2
  • бешлуклије 1
  • би 195
  • Бива 1
  • бива 8
  • бивало 2
  • бијаху 3
  • бијаше 11
  • бије 2
  • бијела 1
  • бијеле 1
  • бијели 1
  • бијелили 1
  • бијелим 2
  • бијелио 1
  • бијело 1
  • бијелог 1
  • бијелој 1
  • бијелом 1
  • бијем 1
  • бијес 1
  • бијеса 2
  • бијесан 1
  • бијесне 1
  • бијесни 1
  • бијесним 1
  • бијесно 2
  • бијеш 1
  • бију 1
  • Била 2
  • била 33
  • биле 11
  • Били 2
  • били 31
  • Било 4
  • било 87
  • Бимбаша 1
  • бимбаша 5
  • бимбаше 2
  • бимбаши 2
  • бимбашиница 1
  • бимбашиници 1
  • бимбашом 1
  • бимбашу 3
  • Био 5
  • био 75
  • бирајући 3
  • бисага 1
  • бисагама 1
  • бисаге 1
  • бисера 1
  • бисером 1
  • бисмо 1
  • бистар 1
  • бит 2
  • бити 42
  • биће 1
  • Биће 3
  • Бићеш 1
  • бих 53
  • бјеж 1
  • бјежала 1
  • бјежали 1
  • Бјежао 1
  • бјежао 3
  • бјежати 6
  • бјеже 1
  • бјежећи 1
  • бјежи 3
  • Бјежи 5
  • бјежите 1
  • бјеласа 1
  • бјелина 1
  • бјеличаста 1
  • бјељи 1
  • бјеснећи 1
  • бјесни 1
  • бјешње 2
  • бјешњи 2
  • благ 2
  • Благо 1
  • благо 3
  • благодарности 2
  • блажа 1
  • блажи 1
  • блату 1
  • Бледуњаво 1
  • блеђе 1
  • блеке 1
  • блене 2
  • блесаво 1
  • блесаст 1
  • блесасто 1
  • ближе 1
  • близини 1
  • близину 1
  • близу 4
  • блијед 4
  • блиједа 4
  • Блиједо 1
  • блиског 1
  • блиста 1
  • блистале 2
  • блистало 1
  • блудио 1
  • бљескају 1
  • бљештао 1
  • Бог 2
  • Бога 3
  • богат 2
  • богата 1
  • Богата 2
  • богатији 1
  • богатој 1
  • богатство 1
  • богатству 1
  • Богме 1
  • богме 3
  • Богу 3
  • Боже 1
  • Божја 2
  • Божје 1
  • Божју 1
  • бој 7
  • Бојала 1
  • бојала 4
  • Бојали 1
  • бојали 3
  • бојао 5
  • боје 1
  • бојевима 1
  • Бојећи 2
  • бојећи 9
  • боји 3
  • Бојим 3
  • бојим 4
  • бојите 1
  • Бојиш 1
  • бојиш 4
  • бојте 1
  • боју 3
  • бок 3
  • бока 1
  • бол 1
  • болан 13
  • болесна 1
  • болесник 2
  • болесника 1
  • болесником 1
  • болестан 3
  • болећиво 2
  • Боли 1
  • боли 3
  • болило 1
  • болио 1
  • болова 5
  • болови 3
  • боља 2
  • Боље 1
  • боље 24
  • бољем 1
  • бољети 1
  • Бољи 1
  • бољи 9
  • бољих 1
  • бољу 1
  • бона 1
  • борба 4
  • боре 1
  • борила 1
  • борити 3
  • Босни 1
  • босоног 5
  • босонози 1
  • боце 2
  • боцкала 1
  • боцкао 1
  • бошчама 2
  • бошчи 1
  • бошчом 2
  • бошчу 2
  • брада 3
  • брадама 1
  • браде 1
  • бради 1
  • брадом 3
  • браду 15
  • бране 1
  • бранећи 3
  • брани 8
  • бранила 3
  • бранио 3
  • бранити 3
  • брао 1
  • брате 3
  • брашно 2
  • брашном 1
  • брда 1
  • бре 6
  • брекну 2
  • Брже 5
  • брже 9
  • Бржебоље 4
  • бржебоље 5
  • бржи 1
  • Брзи 1
  • брзини 1
  • Брзо 5
  • брзо 50
  • брига 2
  • бриге 1
  • бригу 1
  • брижљиво 1
  • бризнух 1
  • бринем 2
  • брини 1
  • бринуо 1
  • бринути 1
  • бринући 1
  • бритве 1
  • бркајлију 1
  • бркова 2
  • бркове 6
  • брковима 3
  • бројаницама 4
  • бројанице 3
  • бројеве 1
  • бројећи 1
  • броју 1
  • Брука 1
  • брукај 1
  • бруке 2
  • брчинама 1
  • бршљаном 1
  • будало 1
  • будан 3
  • буде 8
  • будем 3
  • будеш 2
  • Буди 1
  • буди 2
  • будио 2
  • будити 1
  • будна 1
  • буду 1
  • будуће 2
  • будући 1
  • бујна 1
  • бујним 2
  • бујном 1
  • буквино 1
  • букву 1
  • буке 1
  • букова 1
  • букти 1
  • бумбул 1
  • бунити 1
  • бунован 1
  • буновно 1
  • бурад 1
  • буре 1
  • бурмутицу 1
  • буса 1
  • бусије 1
  • бусовима 1
  • бутима 2
  • буха 1
  • бухе 1
  • буцмаста 1
  • буџаке 1
  • вавијек 1
  • вадећи 3
  • вадила 1
  • вазда 18
  • Вазда 2
  • ваздух 3
  • ваздуху 1
  • ваистину 1
  • вакат 1
  • ваља 5
  • ваљају 1
  • ваљајући 1
  • ваљала 1
  • ваљан 1
  • ваљанији 1
  • ваљано 1
  • ваљати 1
  • вам 13
  • вама 2
  • вара 1
  • варају 1
  • Вараш 1
  • вас 6
  • васпитавао 1
  • ватра 5
  • ватре 8
  • ватреније 2
  • ватрено 3
  • ватри 5
  • ватром 2
  • ватру 9
  • ваш 1
  • ваше 1
  • вашу 1
  • ведар 1
  • ведра 1
  • ведрија 1
  • ведрији 1
  • ведрину 1
  • ведро 2
  • веза 1
  • везан 1
  • везене 1
  • Везене 1
  • везеним 3
  • везеној 1
  • везену 1
  • везир 2
  • везирских 1
  • вели 10
  • велик 1
  • велика 1
  • велике 6
  • Велики 1
  • велики 7
  • великим 3
  • великих 2
  • велико 2
  • великог 1
  • велику 1
  • верали 1
  • весела 6
  • веселе 1
  • весели 2
  • веселији 3
  • веселим 2
  • веселио 2
  • весело 15
  • весеља 3
  • весеље 1
  • весељу 1
  • весео 1
  • вести 1
  • Већ 1
  • већ 20
  • већи 1
  • већом 1
  • вече 10
  • вечерам 1
  • вечерао 1
  • вечерас 3
  • вечерати 1
  • вечери 8
  • вечером 1
  • Ви 3
  • ви 7
  • виде 3
  • видећи 2
  • Видећи 3
  • Види 1
  • види 10
  • видила 2
  • видим 6
  • видимо 2
  • Видио 1
  • видио 12
  • видиш 3
  • Видиш 5
  • видјела 2
  • видјеле 1
  • видјели 2
  • видјело 1
  • видјети 7
  • виђа 1
  • виђао 1
  • виђела 1
  • виђео 2
  • виђети 4
  • Виђећеш 1
  • вијек 1
  • вијенац 1
  • вијести 1
  • викала 1
  • викале 1
  • викали 2
  • викања 1
  • викао 2
  • викати 4
  • викне 2
  • викнем 4
  • викну 21
  • викнух 3
  • вилинске 1
  • вилице 1
  • винограда 3
  • винограде 2
  • виногради 1
  • винограду 1
  • вирећи 1
  • вириле 1
  • вис 3
  • висе 2
  • висила 1
  • висиле 3
  • висили 1
  • висине 1
  • висини 1
  • висину 5
  • висио 3
  • висова 1
  • Висок 1
  • висок 3
  • високи 2
  • високо 4
  • високој 1
  • витак 1
  • витао 1
  • витка 1
  • виткији 1
  • витлови 1
  • витловима 1
  • виче 3
  • вичем 1
  • вичи 2
  • вичу 1
  • вичући 1
  • Више 1
  • више 139
  • вјежбали 1
  • вјежбати 1
  • вјенчају 1
  • вјенчамо 1
  • вјеран 2
  • вјере 1
  • вјереница 1
  • вјеренице 1
  • вјереницу 1
  • Вјерну 1
  • вјеровала 2
  • вјеровало 1
  • вјеровао 3
  • вјеровати 2
  • вјерује 2
  • Вјерујем 2
  • вјерујем 4
  • вјерујемо 2
  • Вјерујеш 1
  • вјерују 1
  • вјетар 4
  • вјечито 11
  • вјечитом 1
  • вјешалима 3
  • вјештином 1
  • вјешто 1
  • влада 1
  • владавина 1
  • владати 1
  • влажне 3
  • власт 1
  • власти 1
  • Влаха 1
  • влачила 1
  • влашке 1
  • Вода 1
  • вода 3
  • воде 6
  • водећи 3
  • води 2
  • Води 4
  • водио 3
  • водити 2
  • водом 3
  • воду 3
  • војнике 1
  • војска 4
  • војсци 1
  • воли 1
  • волим 1
  • волио 6
  • воља 1
  • Воља 1
  • воље 1
  • вољели 2
  • воштину 1
  • враним 1
  • врапце 1
  • врапци 1
  • врат 5
  • Врата 2
  • врата 48
  • врати 5
  • вратим 2
  • вратима 32
  • вратимо 2
  • вратио 5
  • вратити 2
  • вратиш 1
  • вратише 1
  • вратне 1
  • врату 6
  • Враћа 1
  • враћа 6
  • Враћајући 2
  • враћајући 3
  • враћала 2
  • враћали 3
  • враћао 5
  • враћати 2
  • врачали 1
  • вреба 1
  • вребају 1
  • врела 1
  • врелим 2
  • врело 1
  • времена 8
  • вретена 3
  • вретеном 1
  • врети 2
  • врећама 1
  • вреће 2
  • врећом 1
  • врзају 1
  • врзам 1
  • вриједи 2
  • вријеђало 1
  • вријеме 11
  • врију 1
  • врило 1
  • врисак 1
  • вриска 1
  • врискала 1
  • врискао 2
  • врискати 1
  • вриском 1
  • врисне 1
  • вриснем 1
  • Врисну 1
  • врисну 5
  • вриснувши 2
  • вриснула 1
  • вриснули 1
  • вриснуо 1
  • вриштали 1
  • вриштао 1
  • вриште 1
  • вриштећи 2
  • вришти 1
  • врло 4
  • врљао 1
  • врну 1
  • врпољећи 1
  • врпољио 1
  • врте 1
  • вртећи 1
  • вртила 1
  • вртио 2
  • вртити 1
  • врућих 1
  • врх 1
  • врха 1
  • врхова 1
  • врхове 2
  • врхом 1
  • врху 8
  • Вук 1
  • вука 1
  • Вукао 1
  • вукли 2
  • вукова 1
  • Вукови 1
  • вуну 1
  • га 261
  • гади 1
  • гађају 2
  • гађајући 2
  • гађати 2
  • газе 1
  • газећи 2
  • гази 2
  • газила 2
  • газиле 1
  • газио 2
  • газити 4
  • гајтани 1
  • гајтанима 2
  • галама 2
  • галамећи 1
  • галами 2
  • галамиле 1
  • галамили 1
  • галаму 1
  • гамиже 1
  • гатали 1
  • гатало 1
  • гатке 1
  • гаћама 1
  • Гдје 1
  • гдје 21
  • гдјегод 2
  • гегајући 2
  • гиздава 1
  • гиздави 1
  • гиздавија 1
  • гиздала 1
  • гиздао 1
  • гине 3
  • гинути 1
  • гицајући 1
  • глава 10
  • Глава 2
  • главама 1
  • главе 46
  • глави 17
  • главице 1
  • главног 1
  • главом 27
  • главу 63
  • глад 4
  • Гладан 2
  • гладан 4
  • гладећи 1
  • глади 2
  • глас 12
  • гласа 8
  • гласан 2
  • гласније 1
  • гласници 1
  • Гласно 1
  • гласно 5
  • гласове 4
  • гласови 1
  • Гласови 1
  • гласом 3
  • глатке 1
  • гледа 11
  • гледају 4
  • гледајући 28
  • Гледајући 3
  • гледала 8
  • гледале 1
  • гледали 12
  • Гледали 2
  • гледам 7
  • Гледао 1
  • гледао 8
  • гледате 1
  • гледати 8
  • гледаш 1
  • гледаше 1
  • глух 1
  • гњаве 1
  • гњавити 1
  • Гњеван 1
  • гњецкавим 1
  • гњечећи 1
  • гњечи 2
  • говеда 1
  • говече 1
  • говор 4
  • говора 1
  • говораху 1
  • Говоре 1
  • говоре 3
  • Говорећи 1
  • говорећи 16
  • говори 13
  • Говори 5
  • говорила 4
  • Говорили 1
  • говорили 7
  • говорило 3
  • говорим 1
  • говорио 24
  • говорити 13
  • говору 2
  • год 10
  • годила 1
  • година 3
  • гозбовање 1
  • гоји 1
  • гола 2
  • голе 1
  • голем 4
  • голема 5
  • големе 3
  • големи 1
  • големим 11
  • големих 3
  • големо 1
  • големог 1
  • големом 3
  • голему 2
  • голи 2
  • голим 5
  • голих 1
  • голицало 1
  • голицати 1
  • голо 2
  • гологлави 1
  • голоме 1
  • голотињу 1
  • Голубови 1
  • голубови 3
  • гомила 3
  • гомиле 3
  • гомилу 2
  • гоне 2
  • гонећи 1
  • Гони 2
  • гонила 4
  • гониле 2
  • гонило 2
  • гоним 1
  • гонио 2
  • гоните 2
  • гонити 3
  • гониш 1
  • гора 1
  • горд 3
  • горда 1
  • Горе 1
  • горе 2
  • Гори 1
  • гори 3
  • горио 1
  • горити 1
  • горјела 3
  • горјеле 1
  • господар 2
  • господари 1
  • господару 1
  • господство 1
  • госпоства 1
  • гост 1
  • Госта 1
  • госта 2
  • госте 1
  • Готов 1
  • готов 2
  • Готова 1
  • готови 1
  • готовина 3
  • готовине 3
  • готовину 1
  • готово 78
  • Готово 8
  • гошће 1
  • граби 1
  • грабили 1
  • грабило 1
  • грабио 1
  • грађевина 1
  • грађевинама 1
  • грађевине 4
  • Граја 1
  • граја 5
  • грајали 1
  • грајати 1
  • граје 1
  • грајом 2
  • грају 1
  • грана 1
  • гранама 2
  • гранато 1
  • гране 6
  • гранисунца 1
  • границе 1
  • грану 1
  • гранчицом 1
  • грања 1
  • грање 2
  • грдећи 2
  • грди 1
  • грдила 1
  • грдиле 1
  • грдили 1
  • грдио 1
  • грдити 4
  • грдни 1
  • грдњама 1
  • грђе 1
  • грђи 3
  • гребала 1
  • гребати 1
  • гребенасти 1
  • гребле 1
  • грехота 2
  • Грехота 2
  • грива 1
  • гривом 1
  • гриву 2
  • грижа 1
  • гризе 2
  • гризло 1
  • гризући 1
  • гријеху 1
  • грицкајући 6
  • грицкала 1
  • грицкати 2
  • гркљану 1
  • грла 4
  • грлат 1
  • грлатијега 1
  • Грлећи 1
  • грлили 1
  • грлио 1
  • грлић 1
  • грло 2
  • грлом 1
  • грлу 1
  • грљења 1
  • грм 1
  • грма 2
  • грми 1
  • грмити 1
  • грмљавине 1
  • грмље 1
  • грму 1
  • гробљима 1
  • грожђа 2
  • грожђе 1
  • грозници 2
  • громови 1
  • грохотан 2
  • грохотом 4
  • гроша 1
  • гроше 1
  • груб 1
  • груда 1
  • групама 3
  • групе 2
  • групи 1
  • групу 1
  • грухајући 1
  • грцање 1
  • грчевито 2
  • грчина 2
  • грчити 1
  • губи 1
  • губио 1
  • губити 1
  • гугутати 1
  • гугућући 1
  • гудити 1
  • Гуликожа 1
  • гунгула 1
  • гунгули 2
  • гунђа 2
  • гунђајући 4
  • гунђала 1
  • гунђали 1
  • гунђао 5
  • гунђати 2
  • Гунђаће 1
  • гуњеве 1
  • гурабија 1
  • гурабије 1
  • гуравим 1
  • гурај 1
  • гурајући 3
  • гурала 1
  • гурали 2
  • гурало 1
  • гурати 2
  • гурећи 1
  • гурила 1
  • гуриле 1
  • гуркајући 1
  • гуркали 1
  • гуркању 1
  • гуркао 2
  • гуркати 1
  • гурне 1
  • гурнем 3
  • гурну 10
  • гурнувши 1
  • гурнули 1
  • гурнуо 2
  • гурнути 2
  • гусле 1
  • Густ 1
  • густа 1
  • густе 1
  • густеж 1
  • густежу 1
  • густи 1
  • густим 1
  • густо 1
  • густом 1
  • густу 1
  • гута 1
  • гутала 1
  • гутам 1
  • гутао 1
  • гушим 1
  • гушио 1
  • гуштерастим 1
  • гуштерови 1
  • да 1209
  • Да 25
  • давала 2
  • давали 1
  • давао 3
  • давати 1
  • давећи 1
  • дави 2
  • давим 1
  • давио 1
  • давити 1
  • давнашњи 1
  • давно 1
  • Давно 1
  • даде 8
  • Дај 11
  • дај 4
  • даје 1
  • дајем 1
  • дајте 1
  • Дајте 1
  • дајући 2
  • дакле 2
  • дала 5
  • далека 1
  • далеко 5
  • даље 14
  • даљи 2
  • даљине 1
  • даљини 4
  • дам 1
  • дан 18
  • дана 34
  • Данас 4
  • данас 7
  • данашњи 1
  • дане 2
  • даном 1
  • дану 3
  • дао 6
  • дарежљивији 1
  • даривао 1
  • дати 4
  • дах 2
  • дахилука 1
  • дахирама 1
  • дахире 3
  • дахнути 1
  • дахтао 1
  • дашћући 1
  • дашчици 1
  • два 19
  • Два 4
  • двадесет 5
  • Двадесети 1
  • Двапут 1
  • Двије 1
  • двије 10
  • двоје 2
  • Двојица 1
  • двојица 5
  • двојице 1
  • двојици 1
  • двојница 2
  • двојнице 3
  • дворе 1
  • двори 2
  • дворила 2
  • дворим 2
  • дворити 1
  • де 1
  • дебела 1
  • дебеле 2
  • дебели 3
  • дебелим 7
  • дебелих 2
  • дебело 2
  • дебелог 1
  • дегенека 1
  • дедо 1
  • делија 1
  • дембеласт 1
  • демира 2
  • демире 6
  • демирима 1
  • демирли 1
  • дењковима 1
  • деран 1
  • дерана 1
  • дерати 1
  • дери 1
  • дерт 2
  • дертли 1
  • дертове 1
  • Десет 1
  • десет 4
  • десетак 2
  • десетина 1
  • десетом 2
  • деси 1
  • Деси 1
  • десило 5
  • десити 2
  • десни 1
  • десним 1
  • десно 1
  • десном 4
  • десну 2
  • Дешавало 2
  • див 1
  • дивља 2
  • дивљаке 1
  • дивље 2
  • дивљењем 1
  • дивљији 1
  • дивљини 1
  • дигао 2
  • дигла 1
  • дигли 1
  • Дигли 1
  • дигне 3
  • дигнем 2
  • дигну 1
  • дигнути 2
  • дигоше 1
  • Диже 1
  • диже 4
  • дижем 1
  • Дижи 4
  • дижу 1
  • дижући 4
  • дизала 3
  • дизали 1
  • дизао 1
  • дизати 1
  • дизгин 1
  • дијела 2
  • дијелила 1
  • дијелимо 2
  • дијелио 1
  • дијељењем 1
  • дијете 17
  • дим 7
  • дима 5
  • димија 4
  • димијама 7
  • Димије 1
  • димије 5
  • димишћије 1
  • димишћију 1
  • димњацима 1
  • димове 6
  • димом 1
  • дина 1
  • динсуз 1
  • дио 1
  • диплама 1
  • дипле 1
  • дирецима 1
  • дирнула 1
  • дисања 1
  • дисао 1
  • дјевојачка 1
  • дјевојачке 1
  • дјевојачки 1
  • дјевојачким 1
  • дјевојкама 1
  • дјевојке 3
  • Дјевојче 1
  • дјевојче 4
  • дјевојчету 1
  • дјевојчице 2
  • ДЈЕЛА 1
  • дјелом 1
  • дјетету 1
  • дјетињства 1
  • дјетињству 2
  • дјеца 9
  • дјеце 1
  • дјеци 3
  • дјецом 2
  • дјецу 5
  • дјечко 1
  • длака 1
  • длаке 2
  • длаку 1
  • длан 4
  • длане 2
  • дланом 2
  • длану 2
  • дно 2
  • дну 3
  • До 2
  • до 53
  • доба 14
  • добар 4
  • добаци 3
  • добацивали 1
  • добацивао 1
  • добивао 1
  • Добила 1
  • добиле 1
  • добио 1
  • добит 1
  • Добра 2
  • добра 7
  • добри 4
  • добрима 1
  • добро 20
  • Добро 6
  • доброг 1
  • добродушно 1
  • добром 1
  • добротвора 1
  • добротвору 1
  • доброте 2
  • доведе 2
  • довезли 1
  • довео 4
  • довикивала 1
  • довикивале 1
  • довикивали 1
  • довикнуо 1
  • доводиле 1
  • доводио 1
  • доводити 1
  • довољно 1
  • доврвиле 1
  • доврши 1
  • довршивши 1
  • довршио 1
  • довршите 1
  • довршити 2
  • дову 2
  • догађај 1
  • догађаја 1
  • догађају 1
  • договарали 3
  • договарање 1
  • договора 1
  • договоре 1
  • договори 1
  • договорим 1
  • договорити 1
  • Договорићемо 1
  • догодило 1
  • доготовљена 1
  • додавала 2
  • додаде 7
  • додадох 2
  • додија 2
  • додијавала 1
  • додијавали 1
  • додијавао 1
  • додијавати 2
  • додијали 1
  • додијало 2
  • додијао 1
  • Додијао 1
  • додију 1
  • додирнувши 1
  • додуше 2
  • Додуше 2
  • дође 16
  • Дође 6
  • дођем 4
  • Дођи 1
  • дођоше 1
  • дођу 1
  • дозва 1
  • дозвасмо 1
  • дозволу 1
  • дозвољавао 1
  • дозвољено 1
  • дозивају 1
  • дозивала 1
  • дозивали 1
  • дозивало 1
  • дозивао 2
  • дозрио 1
  • доиста 1
  • дојкама 1
  • дојке 1
  • док 39
  • Док 8
  • доказујући 1
  • долази 3
  • долазила 1
  • долазиле 1
  • долазили 3
  • долазило 4
  • Долазио 1
  • долазио 5
  • долазити 4
  • долазиш 3
  • долама 1
  • долами 1
  • доламом 1
  • доласка 1
  • доласку 1
  • долијетала 1
  • долијетале 1
  • долијеће 1
  • долме 1
  • доље 1
  • домамила 1
  • домамили 1
  • домаћим 1
  • домаћин 2
  • домаћини 2
  • домаћинима 1
  • домаћица 2
  • домаћичине 1
  • домове 1
  • дому 5
  • Донесе 1
  • донесе 8
  • Донесите 1
  • донесоше 1
  • донесу 1
  • донијели 2
  • донијети 3
  • донијеће 1
  • донио 3
  • доноси 3
  • доносила 2
  • доносили 2
  • доносио 3
  • допао 1
  • допирале 1
  • допирали 1
  • допјева 1
  • допјевао 1
  • допојасној 1
  • допојасном 1
  • допуштајући 1
  • допуштао 1
  • Досад 1
  • досада 1
  • досадашња 1
  • досаде 2
  • досјети 2
  • досјетивши 1
  • досјетио 2
  • досјетити 1
  • доскочити 1
  • Доста 5
  • доста 7
  • достојанствено 1
  • досух 1
  • дотаче 1
  • дотле 4
  • дотрчавати 1
  • Дотрчавши 1
  • дотрчала 1
  • доће 1
  • Доћи 1
  • доћи 10
  • дохвати 3
  • дохватити 1
  • доцније 2
  • дочека 22
  • дочекавши 1
  • дочекала 1
  • дочекали 4
  • дочекам 6
  • дочекамо 2
  • дочекани 1
  • дочекао 3
  • дочекати 1
  • дочекаћемо 1
  • Дочекаћемо 2
  • дочеках 4
  • дочекивала 1
  • дочекивали 1
  • дочекивао 1
  • дочекује 2
  • дочекујеш 1
  • дочекују 1
  • дочекујући 1
  • дочепавши 1
  • дочепам 1
  • дочепамо 1
  • дочепао 1
  • Дошавши 4
  • Дошао 1
  • дошао 18
  • дошла 4
  • дошли 3
  • Дошло 1
  • дошло 5
  • драг 5
  • драга 2
  • Драго 1
  • драго 3
  • драговољно 1
  • драгости 1
  • дражећи 5
  • дражи 1
  • дражио 1
  • дражити 1
  • драм 1
  • дрва 1
  • дрветом 1
  • дрвету 1
  • дрвећа 1
  • дрвима 1
  • дрвља 1
  • дрво 3
  • дрвосјече 1
  • Дрека 1
  • дреком 1
  • дреку 1
  • дремован 1
  • дречати 1
  • дречећи 1
  • држак 1
  • држала 2
  • држали 1
  • држало 1
  • држању 1
  • држао 2
  • држаше 1
  • држе 1
  • Држећи 1
  • држећи 9
  • држи 3
  • Држим 1
  • држиш 3
  • дрзак 2
  • дријемајући 1
  • дрмну 1
  • дрмусати 2
  • дроњава 1
  • дроњавом 1
  • дроњке 1
  • дроњци 1
  • дрпава 1
  • дрска 1
  • дрскости 1
  • друг 3
  • другoгa 1
  • ДРУГА 1
  • друга 2
  • друге 7
  • други 21
  • Други 4
  • Другијем 1
  • другим 6
  • другима 3
  • других 9
  • Друго 1
  • друго 21
  • друговање 1
  • друговао 1
  • друговима 1
  • другог 5
  • другога 15
  • другој 9
  • другом 8
  • другоме 13
  • другу 10
  • другују 1
  • друже 1
  • дружење 1
  • дружине 1
  • дружину 1
  • дружио 2
  • друзина 1
  • друкчије 2
  • Друкчије 2
  • друкчији 1
  • друм 5
  • друма 6
  • друмовима 1
  • друмом 1
  • друму 6
  • друштва 1
  • друштво 2
  • друштву 2
  • дрхтавица 2
  • дрхтала 1
  • дрхтале 1
  • дрхтати 1
  • дрхти 1
  • дршком 1
  • дршће 2
  • дршћу 3
  • дршци 1
  • дубине 1
  • дубље 2
  • дубока 2
  • Дубоке 1
  • дубоки 1
  • дубоко 5
  • дува 1
  • дувајући 1
  • дуван 1
  • дувана 1
  • дуванкеса 1
  • дуг 1
  • дугачке 2
  • дугачки 3
  • дугачким 3
  • дугачком 2
  • дугачку 1
  • дуге 1
  • дуги 1
  • Дугим 1
  • дугим 4
  • дугих 2
  • Дуго 1
  • дуго 15
  • дугог 2
  • дугога 4
  • дугом 1
  • дугу 3
  • дугуљаста 1
  • дугуљасто 1
  • дужан 2
  • дуже 9
  • дужег 1
  • дужи 1
  • дужна 1
  • Дузи 2
  • дукат 3
  • дуката 6
  • дукате 2
  • дукати 3
  • дукатима 2
  • дукатлије 1
  • дунувши 1
  • дуње 1
  • дурљиво 2
  • дућан 15
  • дућана 16
  • дућане 5
  • дућаном 3
  • дућану 12
  • Дућанџије 1
  • дућанџије 4
  • духан 3
  • духана 6
  • духанкесе 1
  • духанкесу 3
  • духаном 5
  • духанскога 2
  • духанску 1
  • Душе 1
  • душе 2
  • душек 2
  • душека 8
  • душеку 1
  • душецима 2
  • души 3
  • душмана 1
  • душмане 1
  • душмани 3
  • душманима 1
  • Душманин 1
  • душманина 1
  • душманине 1
  • душманином 1
  • душманке 1
  • душо 1
  • душу 6
  • ђаво 6
  • ђаволасто 3
  • Ђаволе 1
  • ђе 1
  • Ђе 6
  • ђевојкама 2
  • ђевојке 1
  • ђевојко 1
  • ђевојку 1
  • ђевојци 1
  • ђевојчице 1
  • ђедо 1
  • ђердан 1
  • ђерђеф 1
  • Ђерзелез 1
  • ђетету 1
  • ђетињства 1
  • ђеца 1
  • ђецо 1
  • ђецу 3
  • ђипнути 1
  • ђугум 1
  • ђугуме 1
  • ђулбехарски 1
  • е 11
  • Е 5
  • ево 12
  • Ево 13
  • Еј 1
  • ено 2
  • Ено 7
  • ето 16
  • Ето 21
  • ефендија 17
  • Ефендија 4
  • ефендије 1
  • ефендију 2
  • ех 2
  • Ех 8
  • жале 1
  • жалећи 1
  • Жали 1
  • жали 2
  • жалила 1
  • жалим 2
  • жалио 1
  • жалити 1
  • жалосно 1
  • жалост 1
  • жалостан 1
  • жалостиво 1
  • жаљења 1
  • Жао 3
  • жао 4
  • жарач 1
  • жвакати 1
  • жваће 1
  • жваћући 3
  • жглоб 1
  • жглобовима 1
  • жедна 1
  • желећи 10
  • желила 1
  • желио 2
  • желиш 2
  • жеља 3
  • жељан 1
  • Жељан 1
  • жељела 4
  • жељели 3
  • жељен 1
  • жељи 3
  • жељна 1
  • жељни 2
  • жељом 2
  • Жена 1
  • жена 3
  • женама 1
  • жене 13
  • Жене 2
  • женидбе 2
  • женом 1
  • Женска 1
  • женске 2
  • женски 1
  • женским 1
  • женско 1
  • женског 1
  • Женскоња 1
  • женскоње 1
  • женскоњо 1
  • женскоњом 1
  • жену 2
  • жераве 1
  • жераву 1
  • жестио 1
  • жесток 1
  • жестоко 2
  • жешћа 1
  • жешће 11
  • жив 1
  • живе 1
  • Живе 1
  • живи 1
  • живим 3
  • живино 1
  • живио 1
  • живиш 2
  • живјела 1
  • живјели 1
  • живјело 1
  • живјети 2
  • живље 7
  • живо 11
  • живовање 1
  • живом 1
  • Живот 1
  • живот 6
  • живота 2
  • животу 6
  • живу 2
  • жилаве 1
  • жилама 1
  • жиле 3
  • житије 1
  • жито 1
  • житом 2
  • жица 1
  • жмирави 1
  • жмиркати 3
  • жуљавим 2
  • журно 1
  • Журно 1
  • жут 1
  • жуте 1
  • жутиле 1
  • жутим 4
  • За 25
  • за 295
  • забавља 2
  • забављала 1
  • забављао 1
  • забављати 2
  • забадао 1
  • забаталило 1
  • забаци 1
  • забацивши 2
  • забацујући 1
  • забленуто 1
  • заблијештише 1
  • заблиста 1
  • заблистала 1
  • забоде 2
  • забољеле 1
  • заборави 4
  • заборавивши 1
  • заборавиле 1
  • заборавили 1
  • Заборавио 1
  • заборавио 6
  • заборавити 1
  • Заборавих 1
  • заборавих 2
  • заборављајући 1
  • заборављати 1
  • заборављена 1
  • заборављени 1
  • Забрани 1
  • забранити 1
  • забрањивала 1
  • забрањивао 1
  • забрањивати 1
  • забрањиво 1
  • забрекле 1
  • забринем 1
  • забринут 3
  • забринути 1
  • забринуто 6
  • забуна 1
  • забуни 3
  • забуну 1
  • завађати 1
  • завалих 1
  • заварамо 1
  • заварати 1
  • завежљај 1
  • завезаним 1
  • завидили 1
  • завијају 1
  • завиривала 1
  • завиривали 2
  • завиривао 1
  • завиривати 1
  • зависти 1
  • заволио 1
  • заврати 1
  • завришта 1
  • заврти 3
  • завуче 1
  • завучем 2
  • загаламили 1
  • заглавио 1
  • заглади 1
  • загладим 2
  • Загледа 1
  • загледају 1
  • загледајући 2
  • загледали 2
  • загледао 3
  • загледати 3
  • загледах 2
  • загледаше 1
  • заговарати 1
  • заговорили 1
  • заграјаше 6
  • загребла 1
  • загрија 1
  • загријан 1
  • загријани 1
  • загријах 2
  • загријемо 1
  • загрли 1
  • загрлио 1
  • загрлише 1
  • загрљене 1
  • загрљени 2
  • загрну 1
  • Загрнуо 1
  • загрнутим 1
  • загрца 1
  • загрцам 1
  • загушено 1
  • загушљив 1
  • задављено 3
  • задивљено 2
  • задијевао 1
  • задиманим 1
  • задихана 1
  • задихане 1
  • Задихани 1
  • задихано 1
  • задихао 1
  • задјенуо 1
  • задјенуте 1
  • задње 1
  • задњи 2
  • задобити 1
  • задовољан 2
  • задовољна 2
  • задовољне 1
  • задовољни 1
  • задовољнији 1
  • задовољно 2
  • задовољство 1
  • задовољством 1
  • задречаше 1
  • задржа 1
  • задржава 1
  • задржавали 1
  • задржавао 1
  • задржало 1
  • задржао 2
  • задржаше 1
  • задржи 3
  • задржим 1
  • задрхта 2
  • задрхтала 1
  • задрхташе 1
  • Задуго 1
  • задужила 1
  • задуо 1
  • зажалила 1
  • зажалих 1
  • зажареним 1
  • зажели 1
  • зажелила 1
  • зажелио 1
  • Зажелио 2
  • зажељела 1
  • зажмири 2
  • зазва 1
  • зазвекета 1
  • зазвеча 1
  • зазвечала 1
  • зазвижда 1
  • зазвони 1
  • зазвонило 1
  • зазврјаше 1
  • зазивајући 1
  • зазивали 1
  • зазивање 2
  • зазивати 2
  • зазирала 1
  • зазирао 3
  • зазирући 4
  • зазор 1
  • заигра 3
  • заиграва 1
  • заигравао 2
  • заигравати 1
  • заиграју 1
  • заиграли 2
  • заиграло 1
  • заиграти 1
  • заиграше 1
  • заиста 2
  • зајам 1
  • зајапурена 1
  • зајапурене 1
  • зајаучем 1
  • заједно 9
  • зајецам 1
  • зајецасмо 1
  • зајеча 2
  • зајма 1
  • Закакоташе 1
  • закашљавајући 1
  • закикота 1
  • Закла 1
  • заклањајући 1
  • заклањала 2
  • заклањали 1
  • заклањао 1
  • заклањаху 1
  • заклао 1
  • заклео 1
  • заклепета 1
  • заклепеташе 1
  • заклетава 1
  • заклетве 2
  • заклињали 1
  • заклињао 1
  • заклиње 1
  • заклони 4
  • заклонило 1
  • заклоњен 1
  • заклопараше 1
  • закључавали 1
  • закључао 1
  • Закољи 1
  • закољу 1
  • законе 1
  • закрвавио 1
  • закрвављеним 3
  • закрпљене 1
  • закрчивала 1
  • закукаше 1
  • закутак 1
  • закућити 1
  • закуца 3
  • закуцао 1
  • залажући 1
  • залепрша 1
  • залепршаше 1
  • зали 1
  • заливен 1
  • зализавала 1
  • зализивао 1
  • залијевајући 1
  • залијевала 2
  • Залогај 1
  • залогај 3
  • залогаја 2
  • залогаје 1
  • залогајем 1
  • залогајима 2
  • заложи 1
  • заломи 1
  • Залуд 1
  • залуд 3
  • залуди 1
  • залупа 2
  • замакао 2
  • замало 1
  • Замало 1
  • замами 1
  • замамила 1
  • Замамио 1
  • замамљивати 1
  • замахну 2
  • замахом 1
  • замаче 2
  • замаштен 1
  • заметак 1
  • заметну 1
  • заметнути 1
  • замиловали 1
  • замилује 1
  • замирали 1
  • Замисли 2
  • замисли 4
  • замислити 1
  • замишљен 2
  • замишљена 2
  • замишљени 1
  • замишљено 2
  • замјену 1
  • замјењивали 1
  • замјерити 1
  • замоли 2
  • замолим 1
  • замолио 1
  • замолити 1
  • замолих 1
  • заморени 1
  • заморила 1
  • замотавати 1
  • замотавши 1
  • замотуљак 1
  • замрзнути 1
  • замрзнуто 2
  • замријех 2
  • замукну 1
  • замуца 6
  • замуцах 1
  • занатима 1
  • занатлијама 1
  • занатлије 1
  • занесе 1
  • занијемих 3
  • занимљивије 1
  • заносно 5
  • заносом 2
  • Заноћили 1
  • зањихавши 1
  • заостао 1
  • запале 1
  • Запали 1
  • запали 3
  • запаливши 2
  • запалили 2
  • запалило 1
  • запалим 1
  • запалио 1
  • запалити 1
  • запаљеном 1
  • запамтила 1
  • запе 1
  • Запело 1
  • запетљала 1
  • запетљано 1
  • запетљах 1
  • запету 1
  • запињала 1
  • запињати 1
  • запиње 1
  • записује 2
  • Запита 1
  • запита 71
  • запитају 2
  • запитала 3
  • запитам 16
  • запитао 1
  • запитати 1
  • запитах 10
  • запиткивати 4
  • запјева 4
  • запјевала 1
  • запјевам 4
  • запјенушена 1
  • запјенушио 1
  • заплака 1
  • заплакасмо 1
  • заплакати 1
  • заплачем 3
  • заплео 1
  • заплетала 1
  • заплетале 1
  • заплетати 1
  • заплећући 1
  • заповиједа 1
  • Заповиједам 1
  • заповиједати 2
  • заповиједаш 2
  • заповијести 1
  • заповједила 1
  • заповједнички 5
  • заподјести 1
  • запомагању 1
  • запомагао 1
  • запомагати 2
  • започео 3
  • запрегнутим 1
  • запрегнутом 1
  • запрепасти 1
  • запретавао 1
  • запријетила 1
  • запричала 1
  • Заптија 1
  • заптија 4
  • заптијама 1
  • заптије 2
  • заптији 2
  • запуцаше 1
  • запуцка 1
  • запуштена 1
  • Зар 35
  • зар 46
  • Зарада 1
  • зарадила 2
  • зарадио 5
  • зарадовах 1
  • зараду 1
  • Зарашће 1
  • зарђалом 1
  • зарђалу 1
  • зарзала 1
  • зарзали 1
  • зари 1
  • заробити 1
  • зарумењена 1
  • заруче 1
  • зарфови 1
  • засада 1
  • засађивати 1
  • засврдла 1
  • засија 1
  • засијецати 1
  • засипајући 1
  • засипљући 2
  • засједали 1
  • засједе 4
  • засједи 1
  • засједнем 1
  • засједну 1
  • Засједну 1
  • засједу 1
  • засјеле 1
  • засјели 1
  • засјењивале 1
  • засјењујући 1
  • засјео 2
  • засмија 4
  • засмијавши 1
  • засмијала 2
  • засмијасмо 1
  • засмијах 1
  • засмијем 2
  • заспа 1
  • заспали 1
  • заспао 1
  • заспати 2
  • заспемо 1
  • заспи 2
  • заспим 3
  • заспу 1
  • заставши 2
  • Застаде 1
  • застаде 17
  • застадосмо 1
  • Застадосмо 1
  • Застадох 2
  • застадох 3
  • застадоше 1
  • застајали 2
  • застајао 3
  • застајати 1
  • застајкивати 1
  • застајкујући 1
  • застају 1
  • застајући 2
  • застала 3
  • застали 1
  • Застали 1
  • застане 2
  • застанем 1
  • застанемо 1
  • застану 1
  • застанувши 1
  • Застао 1
  • застао 2
  • застења 2
  • застењати 1
  • застиди 1
  • застиђе 1
  • застиђена 1
  • застиђено 1
  • застрепи 1
  • засуканим 1
  • засуте 1
  • затвара 2
  • Затварај 2
  • Затварајте 1
  • затварала 4
  • затварали 2
  • затварао 1
  • затварати 2
  • затвори 3
  • затворила 1
  • затворим 1
  • затворио 2
  • затворити 1
  • затегнуте 1
  • затегнуту 1
  • затегоше 1
  • затеже 1
  • затежем 1
  • затежући 1
  • затезање 1
  • затезати 1
  • затекавши 1
  • Затекао 1
  • затекао 2
  • затекла 1
  • затекли 1
  • затекох 2
  • затеку 1
  • затећи 1
  • затим 12
  • Затим 23
  • затицао 2
  • зато 10
  • Зато 12
  • затреба 1
  • затребао 1
  • затресавши 1
  • затресе 7
  • затресемо 1
  • затрли 1
  • затрча 1
  • затрчавши 1
  • затутња 1
  • заћуташе 1
  • заударала 2
  • заударали 1
  • заударало 1
  • заузда 1
  • заузесмо 1
  • Заустави 1
  • заустави 4
  • зауставило 1
  • зауставим 1
  • заустависмо 1
  • зауставити 2
  • зауставих 1
  • зауставља 1
  • заустављала 1
  • заустављали 3
  • заустављао 1
  • заустављати 1
  • заустио 1
  • Захваљивао 1
  • захитио 1
  • захршти 1
  • захтијевајући 1
  • зацењује 1
  • зацењујући 2
  • зациликта 1
  • зачепи 1
  • зачепљали 1
  • зачу 1
  • Зачувши 1
  • зачуди 1
  • зачудио 2
  • зачудих 2
  • Зачудо 1
  • зачуђен 1
  • зачуђене 1
  • Зачуђено 1
  • зачуђено 12
  • зачуђеног 1
  • зачује 1
  • зачули 1
  • зачух 1
  • зашиљена 1
  • зашкрипио 1
  • заштита 2
  • заштиту 1
  • зашто 3
  • Зашто 3
  • зашушти 1
  • зашуштимо 1
  • збаци 6
  • збацивши 1
  • збацих 1
  • збацише 1
  • збијали 1
  • збиља 3
  • збиљу 1
  • Због 12
  • због 27
  • Збогом 2
  • зборећи 1
  • збори 1
  • Збори 2
  • зборила 1
  • зборио 2
  • збуни 7
  • збунио 1
  • збуних 1
  • Збуних 1
  • збунише 2
  • збуњен 1
  • збуњена 2
  • збуњено 3
  • звала 7
  • звали 5
  • зване 1
  • звао 3
  • звати 1
  • звекет 1
  • звекетали 1
  • звекеће 1
  • звекећу 3
  • звекећући 3
  • звеку 1
  • звецкале 1
  • звецкање 1
  • звецнуше 1
  • звече 1
  • звечи 1
  • звиждања 1
  • звиждукати 1
  • звиждућући 1
  • звијезде 3
  • звијер 1
  • звјерајући 1
  • звјерале 1
  • звонак 1
  • звонарима 1
  • звоне 1
  • звони 3
  • звонио 2
  • звонити 1
  • звоно 3
  • зврјања 1
  • згледнуше 1
  • згњеченог 1
  • згњечио 1
  • згодан 1
  • згоде 1
  • згодније 1
  • згоднијих 1
  • згодно 1
  • згоду 1
  • зграби 2
  • згурила 1
  • здепаст 1
  • здоговору 1
  • Здрав 3
  • здрав 6
  • здрава 2
  • здрави 1
  • здравији 1
  • здравље 2
  • здрављу 1
  • здраво 1
  • здружио 2
  • зевзече 1
  • Зевзече 1
  • зелен 1
  • зелене 1
  • зеленила 1
  • зеленилом 2
  • зеленим 2
  • зелењу 1
  • земан 4
  • земани 2
  • земаном 1
  • зембиљ 2
  • зембиља 1
  • зембиље 1
  • зембиљем 1
  • зембиљу 1
  • земља 1
  • земљаве 1
  • земље 9
  • земљи 7
  • земљу 8
  • зец 4
  • зеца 4
  • зецу 1
  • зид 7
  • зида 5
  • зидао 1
  • зидова 5
  • зидове 2
  • зидови 2
  • зидовима 2
  • зиду 3
  • зијале 1
  • зијевају 1
  • Зијевајући 1
  • зијевајући 5
  • зијевати 1
  • зиму 2
  • зине 1
  • зла 3
  • Златан 1
  • златан 2
  • златасти 1
  • Злати 1
  • златне 1
  • златним 1
  • златно 1
  • златом 6
  • зликовац 3
  • зло 3
  • злокоби 1
  • злокобљење 1
  • злокобник 1
  • злоношењу 1
  • злу 1
  • змајеви 1
  • змија 2
  • змије 1
  • змијској 1
  • змијском 1
  • змијску 1
  • зна 28
  • знајући 2
  • знак 12
  • знакове 1
  • знаковима 1
  • знала 7
  • Знали 2
  • знали 3
  • знало 1
  • Знам 2
  • знам 30
  • знамо 1
  • Знанци 1
  • знанци 2
  • Знао 2
  • знао 23
  • знате 3
  • знати 1
  • Знаће 1
  • Знаћеш 1
  • значи 2
  • значила 1
  • значио 1
  • знаш 22
  • Знаш 6
  • Зној 2
  • зној 3
  • знојавог 1
  • знојем 1
  • зобницама 1
  • Зове 1
  • зове 4
  • Зови 1
  • зовине 2
  • зовнем 2
  • зовни 1
  • Зовну 1
  • зовнути 1
  • зову 1
  • зоре 4
  • зору 3
  • зрак 1
  • зрело 1
  • Зрно 1
  • зубе 20
  • зубима 4
  • зубун 1
  • зујањем 1
  • зујању 1
  • зујати 1
  • зулум 1
  • зулума 2
  • зулуми 1
  • зулумћар 2
  • зулумћаре 1
  • зулумћари 1
  • Зулфага 68
  • Зулфаге 7
  • Зулфаги 9
  • Зулфагин 3
  • Зулфагино 1
  • Зулфагом 3
  • Зулфагу 15
  • зурле 1
  • и 2839
  • И 328
  • Иако 3
  • иако 6
  • Ибрахим 10
  • ибрик 7
  • ибрика 2
  • ибриком 1
  • ибрику 1
  • ибрици 2
  • ивице 1
  • ивицу 1
  • игала 1
  • игдје 1
  • иглицама 1
  • игра 7
  • играју 2
  • играјући 7
  • играла 1
  • играле 1
  • играли 3
  • играмо 1
  • играо 2
  • играти 4
  • играчка 1
  • иде 8
  • идем 2
  • идемо 1
  • Иди 1
  • иду 1
  • Иду 3
  • идући 1
  • Идући 1
  • иђе 4
  • иђем 1
  • Иђем 2
  • иђеш 1
  • Иђи 2
  • ижљубе 1
  • из 133
  • Из 5
  • Иза 1
  • иза 35
  • изаберу 1
  • изађе 8
  • изађем 2
  • Изађи 1
  • изазвали 1
  • изазивају 1
  • изазивајући 2
  • изазивам 1
  • изазивао 1
  • изазивачки 7
  • изазове 1
  • изазовемо 1
  • изаткана 1
  • изаћи 3
  • изашла 4
  • изашли 1
  • избавитеља 1
  • избаце 2
  • Избаци 1
  • избаци 6
  • избацили 1
  • избацио 2
  • избацити 2
  • избацих 1
  • избациш 1
  • избацујући 1
  • избија 3
  • избјегавали 1
  • избројати 1
  • избуљених 1
  • извади 6
  • Извадивши 1
  • Извађен 1
  • извађени 1
  • извали 1
  • извалим 1
  • извалише 1
  • изван 2
  • изведе 1
  • изведено 1
  • изведи 1
  • извезене 2
  • извезени 1
  • изви 6
  • извијају 1
  • извијале 1
  • извијање 1
  • извијао 5
  • извије 2
  • извила 2
  • извиривале 1
  • извирујући 1
  • извиче 1
  • извише 1
  • извлачили 1
  • извлачити 1
  • изводио 1
  • изврнувши 1
  • изврнуте 1
  • извукох 2
  • извући 2
  • Извуче 1
  • извуче 2
  • изгазим 1
  • изгладњелим 1
  • изгледа 2
  • изгледају 1
  • Изгледала 2
  • изгледала 3
  • Изгледали 1
  • Изгледало 1
  • изгледало 4
  • изгледам 1
  • Изгледао 1
  • изгледао 8
  • Изгледаше 1
  • изгледу 1
  • изгњечено 1
  • изговори 3
  • изговорим 1
  • Изговорио 1
  • изговорити 2
  • изгрде 1
  • изгрдио 1
  • изгрдити 1
  • изгребан 3
  • изгребане 2
  • изгребано 1
  • изгребао 1
  • изгубе 1
  • изгуби 6
  • изгубивши 1
  • изгубила 3
  • изгубили 1
  • изгубим 1
  • изгубио 1
  • изгубише 1
  • изгура 3
  • изда 1
  • издавати 1
  • издајник 1
  • Издајниче 1
  • издају 1
  • издаље 2
  • издаљега 1
  • издахну 1
  • издахнути 1
  • издвојила 1
  • издигла 1
  • издигнем 1
  • издигнувши 1
  • Издигнувши 1
  • издигох 1
  • издиже 1
  • издизала 1
  • издизао 1
  • издржава 1
  • издржати 1
  • изиђе 3
  • изићи 1
  • изишао 4
  • изишла 1
  • Изишла 2
  • изјаву 1
  • изјадам 1
  • изјадао 1
  • изједе 1
  • излазе 2
  • Излази 1
  • излази 2
  • излазила 4
  • излазим 1
  • излазимо 1
  • излазио 6
  • изледало 1
  • излежавају 1
  • Излетише 1
  • излијетале 1
  • излињале 1
  • излињалим 1
  • измакао 2
  • измакла 1
  • измакнем 1
  • измакну 8
  • измакох 1
  • измакоше 1
  • измамио 1
  • измамише 1
  • измахну 4
  • измахнувши 2
  • измахнуо 1
  • измахнуше 1
  • измахом 1
  • измахујући 3
  • измаче 2
  • Између 1
  • између 15
  • измећар 1
  • измијешани 1
  • измицала 2
  • измицали 1
  • измицао 1
  • измицати 2
  • измиче 1
  • измичу 2
  • измичући 8
  • измишљали 1
  • измишљао 1
  • измишљених 1
  • измјењивало 1
  • измлатила 2
  • изморен 1
  • изморено 1
  • измрви 1
  • изнад 24
  • изнакажена 1
  • изнакази 1
  • изневјериш 1
  • изнемог 1
  • Изнемогао 1
  • изнемогао 2
  • изнемогла 1
  • изнемогли 3
  • изнемоглим 1
  • изнемогло 1
  • изнемоглог 1
  • изнемоћи 1
  • изненада 24
  • Изненада 5
  • изненадила 1
  • изненадили 1
  • изненадио 2
  • изненадни 1
  • изненађен 4
  • изненађена 2
  • изненађени 1
  • изненађено 1
  • изненађивати 1
  • изнесе 1
  • изнесем 1
  • изнесоше 1
  • изнесу 1
  • изнијела 1
  • изнијели 1
  • изнијети 1
  • изнио 1
  • износили 2
  • износио 3
  • изостајаху 1
  • изравнила 1
  • израсла 1
  • израсли 1
  • изрекне 1
  • изроване 1
  • изрованим 1
  • изрованој 1
  • изродила 1
  • изручим 1
  • изувши 1
  • изујем 1
  • изумире 1
  • изучени 1
  • икад 2
  • икада 1
  • икако 3
  • икоме 2
  • Или 4
  • или 49
  • им 63
  • има 15
  • Има 7
  • имају 2
  • имала 4
  • имали 3
  • имало 2
  • имам 1
  • Имам 2
  • имамо 1
  • имање 1
  • имао 23
  • имати 2
  • Имаћете 1
  • Имаш 1
  • имаш 4
  • име 1
  • имену 2
  • имућа 1
  • имуће 3
  • имућем 1
  • инад 1
  • инат 17
  • ината 3
  • инате 1
  • инатити 1
  • индат 1
  • Интересовало 1
  • ипак 19
  • Ипак 2
  • исказао 1
  • искајишане 1
  • искали 2
  • искежене 1
  • искезих 1
  • искиданог 1
  • искидао 1
  • искићене 1
  • исколаченим 1
  • искочи 3
  • искочити 1
  • искрено 1
  • искриви 3
  • искривило 1
  • искривио 1
  • искривих 1
  • искривљени 1
  • искривљену 1
  • искривудан 1
  • искрпљене 1
  • искрпљеној 1
  • искушава 1
  • испадати 1
  • испаде 3
  • испећи 1
  • испијајући 1
  • испијала 1
  • испијао 1
  • испио 1
  • испирати 1
  • испитује 1
  • испитују 1
  • испитујући 2
  • исплати 1
  • исплачем 1
  • Испљунувши 1
  • испљунух 1
  • Испод 2
  • испод 44
  • испотаје 2
  • Испочетка 3
  • испочетка 5
  • исправи 12
  • исправила 1
  • исправим 3
  • исправио 2
  • исправих 1
  • исправљајући 1
  • исправљала 1
  • исправљен 1
  • испразнио 1
  • испред 17
  • испрекидано 8
  • испреплела 1
  • испреплело 1
  • испричају 1
  • испричам 1
  • испричао 3
  • испричати 2
  • Испричаш 1
  • испрљан 1
  • испросити 1
  • испрси 1
  • испрсих 1
  • испружи 1
  • испружио 1
  • испуњена 1
  • испусти 2
  • испустих 1
  • испуцала 1
  • испуцали 1
  • испуцани 1
  • испуцаним 4
  • иставити 1
  • истакли 1
  • истакне 1
  • истаћи 1
  • Исте 1
  • исти 6
  • истимарим 1
  • истини 1
  • истинита 1
  • истину 4
  • истирали 1
  • исто 5
  • истог 1
  • истога 1
  • Истога 2
  • истом 6
  • истопила 1
  • истресати 2
  • истресе 2
  • иструлим 1
  • истрча 3
  • истрчаше 1
  • истрче 2
  • истрчим 1
  • исту 1
  • истукао 1
  • истукла 1
  • исука 1
  • исуканим 1
  • исцијепане 1
  • Ићеш 1
  • ићи 9
  • их 145
  • Их 23
  • ихтијари 2
  • ичега 1
  • Ишао 2
  • ишао 22
  • ишарале 1
  • ишаран 1
  • ишарана 2
  • ишарани 1
  • ишараним 1
  • ишараног 1
  • ишарао 1
  • ишибан 1
  • ишла 4
  • ишле 2
  • Ишли 1
  • ишли 16
  • ишло 1
  • ишта 1
  • иште 3
  • иштем 1
  • иштући 1
  • ишчезла 1
  • ишчезну 1
  • ја 126
  • Ја 70
  • јаблан 1
  • јабукама 1
  • јабуку 1
  • јавивши 1
  • јавили 1
  • јавим 2
  • јавио 3
  • јавити 1
  • јавих 1
  • јављајући 1
  • јављала 2
  • јављале 1
  • јављали 1
  • јављао 3
  • јављати 1
  • јавно 1
  • јаглук 3
  • јаглуком 7
  • јаглуку 1
  • јаглуцима 1
  • јада 1
  • Јади 1
  • јадикујући 1
  • Јадна 3
  • јадни 1
  • јаднијим 1
  • јадник 1
  • јадних 1
  • јадниче 1
  • Јадниче 2
  • јаду 1
  • јазије 1
  • јајима 1
  • јак 3
  • јака 1
  • Јака 1
  • јаке 1
  • јаки 1
  • јаким 2
  • јакој 1
  • јали 1
  • јањади 1
  • јање 5
  • јапрака 1
  • јаран 9
  • јарана 4
  • јаране 1
  • ЈАРАНИ 1
  • јарани 2
  • јаранима 4
  • јаранице 1
  • јараном 2
  • јаранство 1
  • јаре 1
  • јаребицу 1
  • јасан 1
  • јасминским 1
  • јасно 2
  • јастребом 1
  • јастук 5
  • јастука 2
  • јастуке 6
  • јастуком 1
  • јастуцима 5
  • јатаган 1
  • јатомице 1
  • јаукању 1
  • јаукати 1
  • јаукнем 1
  • јаукну 5
  • јауку 1
  • јауци 1
  • јауче 1
  • јаучу 1
  • јахала 1
  • јахао 1
  • јације 2
  • јача 3
  • јаче 39
  • јачег 1
  • јачем 1
  • јачи 9
  • јачих 1
  • јаше 1
  • јашу 1
  • Је 18
  • је 931
  • један 56
  • Један 6
  • Једанпут 8
  • једва 18
  • Једва 5
  • једе 6
  • једем 2
  • једете 1
  • једеш 1
  • Једи 4
  • јединац 1
  • Једини 2
  • једини 8
  • једино 5
  • Једино 5
  • једна 16
  • Једнако 2
  • једнако 22
  • једне 13
  • Једне 2
  • једни 3
  • Једним 1
  • једним 10
  • Једно 1
  • једно 20
  • једног 10
  • Једнога 4
  • једнога 7
  • једногласно 3
  • једној 11
  • једноличним 1
  • Једном 1
  • једном 17
  • једноме 2
  • једну 19
  • једра 1
  • једре 1
  • једру 1
  • јежећи 1
  • језа 1
  • Језа 1
  • језгре 1
  • језером 1
  • језиво 1
  • језик 2
  • језиком 1
  • јек 3
  • јекну 1
  • јекнувши 1
  • јекнути 1
  • јекнух 1
  • јела 1
  • јењавати 1
  • јео 1
  • јер 28
  • Јер 5
  • Јес 1
  • јес 2
  • јесам 4
  • Јесам 5
  • Јеси 10
  • јеси 3
  • јесмо 1
  • Јесмо 2
  • Јесте 7
  • јести 1
  • јесу 1
  • Јесу 2
  • Јефтино 1
  • јефтино 2
  • јецајући 1
  • јецање 1
  • јецати 2
  • јечао 1
  • јечати 1
  • јечерма 1
  • јечерме 2
  • јечерму 2
  • Јован 5
  • Јована 3
  • Јованову 1
  • Јовану 1
  • Јовицом 1
  • Јово 1
  • Јову 1
  • јогунаст 1
  • јој 124
  • јок 1
  • Јок 12
  • јорган 3
  • јоргане 1
  • јорганом 1
  • јоргован 1
  • јорговане 1
  • Још 6
  • још 89
  • ју 1
  • Јунак 2
  • јунак 7
  • јунака 1
  • Јунаке 1
  • јунаку 3
  • јунаци 1
  • Јунаци 2
  • јунацима 1
  • јуначећи 1
  • јуначио 1
  • јуначка 1
  • јуначки 2
  • јуначнији 1
  • јунаштвима 2
  • јунаштво 3
  • јунаштвом 1
  • јуриш 1
  • јуришај 1
  • јуришала 1
  • јуришао 1
  • јуришати 1
  • јурну 1
  • јутра 7
  • јутро 5
  • Јуче 1
  • јуче 4
  • к 2
  • кабаница 1
  • кабанице 1
  • кабаницом 1
  • кавга 2
  • кавгаџија 1
  • кавгаџије 1
  • Кавгаџијо 1
  • кавге 6
  • кавгу 2
  • кад 128
  • Кад 44
  • Када 1
  • када 23
  • кадгод 2
  • кадија 1
  • кадије 1
  • кадији 1
  • кадијина 1
  • кадикада 3
  • кадифасте 1
  • кадифастим 1
  • кадифасту 1
  • кадифе 1
  • кадуна 1
  • Каже 1
  • каже 18
  • кажем 4
  • кажеш 1
  • кажњавати 1
  • Кажу 1
  • кажу 9
  • казале 1
  • казали 1
  • казана 1
  • Казао 4
  • казао 6
  • казати 3
  • казаће 1
  • казивали 1
  • Казивали 1
  • казивати 1
  • казнио 1
  • казнити 1
  • Казуј 3
  • казује 1
  • кајда 1
  • кајде 1
  • кајишу 1
  • кајмака 1
  • кајмаком 1
  • какав 23
  • Какав 6
  • каква 19
  • Каква 2
  • какве 8
  • Какви 2
  • какви 3
  • каквим 4
  • каквих 6
  • какво 6
  • каквог 1
  • каквога 1
  • каквом 4
  • каквоме 1
  • какву 6
  • како 171
  • Како 23
  • какогод 1
  • калајисане 1
  • калајисаним 1
  • калајисаних 1
  • калдрми 5
  • калдрму 3
  • калупи 1
  • калуфли 1
  • каљави 1
  • камен 2
  • камена 3
  • камене 1
  • камену 1
  • камења 1
  • камење 1
  • камењем 7
  • камењу 1
  • Камо 3
  • камо 5
  • камџијама 2
  • канат 12
  • каната 9
  • Канати 1
  • канатима 2
  • канатом 1
  • канату 3
  • канија 1
  • канијама 1
  • канта 1
  • канте 1
  • кантом 1
  • као 432
  • Као 7
  • кап 1
  • капала 1
  • капи 2
  • капију 1
  • капицом 1
  • капља 1
  • капу 2
  • каравана 1
  • карамфил 3
  • карамфила 1
  • карамфилу 1
  • каранфили 1
  • касабалијама 1
  • касабама 1
  • каскајући 1
  • каскао 1
  • каскати 1
  • касно 2
  • каткад 3
  • каткада 10
  • Каткада 3
  • Кахва 1
  • кахва 2
  • кахвама 1
  • кахве 7
  • кахвени 5
  • кахвеџије 1
  • кахви 1
  • кахвом 3
  • кахву 17
  • кашику 1
  • кашљањем 1
  • кашљати 1
  • кашље 1
  • кашљуцати 1
  • кашљуцнувши 1
  • кашње 10
  • Кашње 5
  • кезећи 1
  • кењче 1
  • кесе 3
  • кесиш 1
  • кесом 1
  • кесу 4
  • кешкати 1
  • Кида 1
  • кида 2
  • кидају 1
  • кидала 2
  • кидати 2
  • Кијамет 1
  • кијамет 3
  • кијамета 5
  • Кикот 1
  • ким 2
  • киме 4
  • кињити 1
  • кипило 1
  • кипити 1
  • кирију 3
  • кириџија 1
  • Кириџије 2
  • кириџије 5
  • китама 1
  • ките 5
  • китила 1
  • китио 2
  • китити 1
  • китом 1
  • Киту 1
  • киту 2
  • кихајући 1
  • кихања 1
  • кихну 1
  • кише 1
  • кишу 1
  • кладимо 1
  • кладити 1
  • клањају 1
  • клањајући 2
  • клањали 1
  • клањати 1
  • клекне 1
  • клекну 2
  • клекнувши 1
  • клепет 1
  • клепетања 1
  • Клепетање 1
  • клепеће 1
  • клепећући 1
  • клетвом 1
  • Клечећи 1
  • клизи 1
  • клизио 2
  • клијешта 1
  • кликну 1
  • клима 1
  • климајући 3
  • климали 1
  • климањем 2
  • климао 2
  • климати 1
  • клин 1
  • клинце 1
  • клиса 1
  • клисура 1
  • клисуре 1
  • клоне 1
  • клону 3
  • клонуо 2
  • клонух 1
  • клопара 2
  • клупе 1
  • кљунићима 1
  • кључају 1
  • кључаницу 1
  • кмете 1
  • кметова 4
  • кметове 5
  • кметови 1
  • Кметови 2
  • кметовима 4
  • кметовских 1
  • КЊИГА 1
  • књигама 1
  • књиге 2
  • књигу 6
  • ко 27
  • Ко 35
  • ковао 1
  • ковитлају 1
  • ковитлајући 1
  • коврџавом 1
  • коврџаста 1
  • коврџастим 1
  • Кога 1
  • кога 26
  • когод 4
  • код 15
  • кожа 1
  • коже 1
  • кожи 1
  • која 63
  • које 56
  • којега 2
  • који 118
  • којим 4
  • којима 11
  • којих 7
  • којој 11
  • коју 15
  • кокоши 1
  • кола 1
  • колац 2
  • колибама 1
  • колибе 2
  • колибом 2
  • колибу 1
  • колики 1
  • колико 40
  • Колико 6
  • колима 1
  • колута 1
  • колутао 1
  • кољена 10
  • кољенима 2
  • кољено 8
  • кољеновићу 1
  • кољену 6
  • кољу 1
  • комад 3
  • комадати 1
  • комаде 2
  • комадић 1
  • комадића 1
  • коме 14
  • комешајући 2
  • комешало 2
  • комешање 4
  • комешати 2
  • комшија 2
  • комшијама 1
  • Комшије 1
  • комшије 8
  • комшијом 1
  • комшилук 2
  • комшилука 4
  • комшилуку 3
  • комшиница 1
  • комшиницама 1
  • Комшинице 1
  • комшиска 1
  • комшиске 1
  • комшиских 1
  • конац 2
  • коначиште 1
  • коноп 2
  • конопа 1
  • концем 1
  • конци 1
  • коњ 1
  • Коњ 1
  • коња 7
  • коње 4
  • Коњи 1
  • коњи 2
  • коњима 4
  • Коњицу 1
  • коњски 1
  • Коњско 2
  • коњушницу 2
  • копа 1
  • копао 1
  • копараном 1
  • копиљане 2
  • копитама 1
  • копитом 2
  • коприве 1
  • копрцао 1
  • копрцати 1
  • корак 1
  • корака 3
  • кораке 1
  • коракне 1
  • коракнух 1
  • кораку 4
  • Кораци 1
  • корача 1
  • корачаји 1
  • корачала 1
  • корачао 1
  • корачати 1
  • користећи 1
  • корити 2
  • корица 2
  • корицама 2
  • корице 1
  • коса 2
  • косе 4
  • коси 4
  • косијер 1
  • космате 1
  • косматим 1
  • косматом 1
  • космату 1
  • Косову 1
  • косом 6
  • кости 1
  • кострешити 1
  • косу 3
  • котурале 1
  • кочоперећи 2
  • кочоперити 1
  • кошкали 1
  • кошница 1
  • коштац 2
  • коштуњав 1
  • кошуља 4
  • кошуље 2
  • кошуљи 2
  • кошуљина 1
  • кошуљине 1
  • кошуљом 1
  • кошуљу 6
  • Краду 1
  • краду 3
  • крај 15
  • краја 3
  • крајеве 1
  • крајеви 1
  • крајевима 2
  • крају 1
  • крао 1
  • кратким 1
  • кратких 1
  • кратко 10
  • кратком 2
  • кратку 1
  • краће 2
  • краћи 1
  • Крв 1
  • крв 20
  • крвава 1
  • крваве 1
  • крвавих 1
  • крве 1
  • Крви 1
  • крви 13
  • крвим 1
  • крвниче 1
  • Крвниче 1
  • крвнички 2
  • крвничким 1
  • крда 1
  • креветац 1
  • кремење 2
  • крене 4
  • кренем 2
  • кренемо 2
  • Крену 1
  • крену 4
  • Кренувши 1
  • кренуо 6
  • кренусмо 1
  • Кренусмо 1
  • кренути 1
  • кренух 1
  • кренуше 1
  • кресива 1
  • кресну 3
  • креснуо 1
  • кретале 1
  • кретао 2
  • крив 9
  • Крива 1
  • крива 3
  • кривац 1
  • криве 2
  • криви 2
  • криво 11
  • Криво 4
  • криву 1
  • кривудаве 2
  • кривудаст 1
  • кривца 1
  • кријеш 1
  • крила 9
  • крилима 4
  • крило 11
  • крилу 4
  • Кришом 1
  • кришом 5
  • кркљају 1
  • крмче 1
  • крњави 1
  • крњавих 1
  • крњаву 1
  • кров 1
  • крова 1
  • кровова 1
  • кровови 1
  • Кроз 6
  • кроз 60
  • кроза 1
  • кромпира 2
  • кромпире 1
  • кромпиром 1
  • крочити 1
  • крпама 1
  • крпе 4
  • крпетина 1
  • крпом 1
  • крпу 1
  • крстима 1
  • кртолом 1
  • крупне 3
  • крупни 2
  • крупним 4
  • крупних 1
  • крупно 1
  • крупње 1
  • крупњи 1
  • Кршан 1
  • кршан 3
  • крши 1
  • кршити 1
  • кршна 3
  • кршне 1
  • кршнијега 1
  • кршнијих 1
  • кршну 1
  • кћер 3
  • кћи 1
  • кубе 1
  • кубета 1
  • Куд 1
  • куд 4
  • куда 4
  • Куда 6
  • кудељу 1
  • кудити 2
  • кука 3
  • кукавица 1
  • кукају 1
  • кукањем 1
  • кукњава 1
  • кукове 1
  • куковима 2
  • Куку 2
  • кули 1
  • кумра 3
  • кумре 2
  • кумрина 1
  • кумру 4
  • кундаком 1
  • кундаци 1
  • купати 1
  • купе 1
  • купи 2
  • купила 1
  • купиле 2
  • купимо 1
  • купио 4
  • купити 3
  • куповала 1
  • куповали 2
  • куповао 2
  • купусом 1
  • курвићу 1
  • курво 1
  • Курво 1
  • курталисао 1
  • куршум 2
  • куршума 1
  • куршумима 1
  • куршумом 1
  • Куршумом 1
  • кутије 2
  • кутију 1
  • Кућа 1
  • кућа 18
  • кућама 5
  • куће 33
  • Кући 1
  • кући 60
  • кућица 1
  • кућиште 1
  • кућна 1
  • кућњега 1
  • кућом 2
  • кућу 29
  • кухала 1
  • кухати 1
  • кухињи 2
  • кухињу 2
  • куцаја 1
  • куцкајући 1
  • куцкала 2
  • куцну 1
  • куцнувши 1
  • кучка 1
  • кушајући 4
  • кушала 1
  • кушали 1
  • кушао 1
  • кушати 1
  • Кушаћемо 1
  • кушљајући 1
  • лабави 1
  • лабудова 1
  • лаг 1
  • Лагано 2
  • лагано 23
  • Лагао 1
  • лагао 3
  • лагати 1
  • лаж 1
  • лаже 2
  • Лаже 3
  • Лажеш 4
  • лажи 3
  • лажива 1
  • лажним 1
  • лажу 1
  • лајање 1
  • лаје 1
  • лака 2
  • лаката 2
  • лаким 4
  • лако 5
  • лаковјеран 1
  • лаком 1
  • лакта 1
  • лактима 1
  • лактовима 1
  • лактом 2
  • лаку 1
  • лакша 1
  • лакше 11
  • Лакше 3
  • лакшег 1
  • лакши 2
  • ларма 1
  • ласкајући 1
  • ласкати 1
  • лахким 1
  • лахко 1
  • лацманом 1
  • легао 1
  • легла 1
  • Легла 1
  • легли 2
  • легнух 1
  • легох 1
  • ледењаче 1
  • леђа 24
  • леђима 6
  • лежала 7
  • лежали 2
  • лежао 3
  • Леже 1
  • Лежећи 1
  • лежећи 2
  • лежи 2
  • лепрша 1
  • лепршајући 3
  • лепршала 1
  • лепршали 1
  • лепршати 1
  • лете 1
  • летити 1
  • лету 2
  • лећи 1
  • лехандере 1
  • лешкарећи 1
  • лешкарили 1
  • ли 163
  • лиже 1
  • лијеве 1
  • лијеву 2
  • лијегала 1
  • лијено 3
  • лијеп 1
  • Лијеп 1
  • Лијепа 1
  • лијепе 2
  • лијепи 3
  • лијепим 2
  • лијепо 21
  • Лијепо 6
  • лијере 1
  • лијечи 1
  • лијечио 1
  • лимунови 1
  • лисичином 1
  • листа 1
  • листиће 1
  • листићима 1
  • листовима 2
  • лица 9
  • Лице 1
  • лице 23
  • лицем 2
  • лицу 10
  • лишће 3
  • лишћем 1
  • лов 4
  • лова 1
  • лове 1
  • лови 1
  • ловила 1
  • Ловили 1
  • лову 1
  • ложила 1
  • лоза 1
  • лозе 1
  • лојаница 1
  • локума 1
  • локуми 1
  • ломећи 9
  • ломи 2
  • ломила 3
  • ломио 1
  • ломити 2
  • ломљава 1
  • ломна 1
  • лонци 1
  • лончиће 1
  • лопов 1
  • лопова 2
  • лопове 2
  • лоповима 1
  • лоповлуке 1
  • лоповлуцима 1
  • лоптама 1
  • лопте 2
  • лош 1
  • луд 2
  • луда 2
  • лудо 1
  • лудом 1
  • луђи 1
  • лука 1
  • лукаво 8
  • луком 1
  • лула 2
  • луле 3
  • лулом 1
  • лулу 10
  • лупати 2
  • лупеж 1
  • Лупеж 1
  • лупежи 1
  • лупкајући 1
  • лутали 1
  • лутања 3
  • лутку 1
  • Љепота 1
  • Љепоте 1
  • љепотица 2
  • љепоту 1
  • љепушкаст 1
  • љепушкасте 1
  • љепша 2
  • љепше 4
  • љепши 1
  • љепших 1
  • љесковине 2
  • љесковином 1
  • љешника 3
  • љешнике 1
  • љешницима 1
  • љуба 1
  • љубав 3
  • љубави 1
  • љубављу 1
  • љубавну 1
  • љубазнија 1
  • љубазности 1
  • љубећи 4
  • љубила 1
  • љубимца 1
  • љубио 2
  • љубити 4
  • љубичаст 1
  • љубости 2
  • љубу 1
  • Људе 1
  • људе 8
  • људи 21
  • Људи 4
  • Људима 1
  • људима 5
  • људска 2
  • људске 1
  • људску 1
  • љуљати 1
  • љуте 1
  • љутећи 1
  • љути 2
  • љутила 2
  • љутиле 1
  • љутили 2
  • љутило 2
  • љутим 1
  • љутини 1
  • љутио 4
  • љутит 1
  • Љутити 1
  • љутити 15
  • љутито 10
  • љутитог 1
  • љутиту 1
  • љутиш 2
  • Љутиш 2
  • љутња 2
  • љући 1
  • љуцки 4
  • љуцку 1
  • љуштити 1
  • ма 1
  • магазе 1
  • магазу 2
  • магаре 1
  • магле 1
  • маглити 1
  • магловито 1
  • Мазећи 1
  • мазећи 2
  • мазила 1
  • мазили 1
  • мазно 2
  • Мајка 25
  • мајка 66
  • мајке 9
  • Мајки 1
  • мајки 12
  • мајкина 1
  • мајкини 1
  • мајкиним 1
  • мајкиних 1
  • мајко 3
  • мајком 4
  • Мајку 1
  • мајку 25
  • мајсторијама 1
  • мајсторлуком 1
  • мајсторски 1
  • мајци 1
  • мајчин 1
  • мајчина 3
  • мајчиних 1
  • Макар 12
  • макар 43
  • макла 1
  • макнути 1
  • мал 1
  • мала 1
  • малаксала 2
  • малаксали 1
  • малаксало 1
  • малаксалост 2
  • малаксао 1
  • малаксах 1
  • мале 10
  • мален 1
  • мали 2
  • малим 5
  • малих 2
  • Мало 6
  • мало 75
  • малој 2
  • малом 1
  • малу 4
  • мамио 1
  • Мамлазе 1
  • мангале 2
  • мангалу 1
  • мандал 2
  • мања 1
  • мање 6
  • маријаша 2
  • маријаше 1
  • Маријаши 1
  • маријашима 1
  • марјаши 1
  • масла 1
  • масло 1
  • маслом 2
  • масне 1
  • матер 1
  • матере 1
  • Матере 1
  • мати 3
  • маћехама 1
  • мах 4
  • маха 1
  • Махала 1
  • махала 2
  • махалама 7
  • махале 7
  • махали 2
  • махалу 3
  • махаљане 1
  • махнит 1
  • махнита 1
  • махнитији 1
  • махнитлуке 1
  • махнито 1
  • махнитој 1
  • маховина 1
  • маховини 1
  • махраме 1
  • махрамом 1
  • махраму 1
  • мачак 1
  • мачка 1
  • мачке 1
  • мачку 1
  • маши 1
  • машући 1
  • ме 399
  • мегдан 3
  • мегданџија 1
  • мед 1
  • медена 1
  • медовина 1
  • медовином 1
  • медом 1
  • међед 1
  • међеда 2
  • међедом 1
  • Међер 1
  • Међу 2
  • међу 38
  • међусобно 5
  • мезетили 1
  • мек 2
  • мекано 1
  • меке 1
  • меки 1
  • меким 3
  • меко 17
  • мектеб 1
  • меку 2
  • мекша 1
  • мекше 6
  • мекших 1
  • мељавати 1
  • Мене 4
  • мене 63
  • Мени 12
  • мени 64
  • мертецима 1
  • мерџана 1
  • мерџане 3
  • мерџани 1
  • меса 1
  • месо 2
  • метао 1
  • Метну 1
  • метнуо 2
  • мехлеме 1
  • мехлемом 1
  • Ми 4
  • ми 402
  • миг 1
  • мигајући 1
  • мијења 1
  • мијењао 1
  • мијењати 1
  • мијешајући 1
  • мијешам 1
  • мијешати 1
  • милије 1
  • милила 1
  • милити 1
  • мило 1
  • миловала 3
  • миловање 2
  • миловао 3
  • миловати 5
  • милости 4
  • милоште 1
  • милује 1
  • милујући 4
  • Миљацке 2
  • мимо 2
  • миндерлук 4
  • миндерлуку 3
  • миндерлуцима 1
  • мину 1
  • минула 1
  • минута 4
  • минуше 1
  • мира 1
  • мираз 2
  • мираза 1
  • миран 3
  • мирио 1
  • мирис 2
  • мирисавим 1
  • мирисала 1
  • мирисао 1
  • мирише 1
  • мирна 1
  • мирни 4
  • мирније 1
  • мирнији 2
  • мирно 31
  • мировати 1
  • миру 6
  • мисао 2
  • мисле 1
  • мислећи 5
  • мисли 3
  • Мислила 2
  • мислила 4
  • мислили 3
  • мислило 1
  • мислим 1
  • мислио 10
  • Мислио 2
  • мислити 4
  • Мислиш 3
  • мислиш 5
  • митила 1
  • митили 1
  • митио 1
  • мицале 1
  • мицао 2
  • миче 1
  • мичемо 1
  • Мичи 1
  • Мичимо 1
  • мичу 1
  • мичући 3
  • миш 1
  • миша 1
  • мишасти 1
  • мишићи 2
  • мишицама 3
  • мишице 3
  • мишици 1
  • мишицу 1
  • мишљасмо 1
  • мјере 1
  • мјерећи 2
  • мјери 2
  • мјесец 1
  • Мјесец 1
  • мјесеца 1
  • мјесеци 1
  • мјесечини 1
  • мјеста 9
  • мјестима 1
  • мјесто 12
  • Мјесто 3
  • мјесту 6
  • мјехове 2
  • мјехурима 1
  • мјешини 1
  • млад 2
  • Млад 3
  • млада 1
  • млади 1
  • Млади 1
  • младић 1
  • младића 1
  • младо 2
  • млађи 1
  • млађих 2
  • млаз 1
  • Млаз 1
  • млатити 1
  • млијека 3
  • мнијем 1
  • Многе 2
  • Многи 3
  • многи 5
  • многим 1
  • много 31
  • мном 17
  • мог 2
  • могавши 1
  • Могао 1
  • могао 37
  • Могла 1
  • могла 12
  • могле 3
  • могли 12
  • могло 17
  • могох 1
  • Могу 2
  • могу 22
  • модар 2
  • модре 1
  • модрикасто 1
  • модрих 1
  • Може 1
  • може 43
  • можебит 2
  • Можебити 1
  • можебити 4
  • можемо 1
  • можете 2
  • Можеш 3
  • можеш 7
  • мозга 1
  • мој 14
  • Мој 2
  • моја 11
  • Моја 5
  • моје 18
  • Моје 3
  • моји 3
  • мојих 2
  • мојој 4
  • мојом 1
  • моју 6
  • мокра 1
  • мокре 1
  • молбама 1
  • молећи 8
  • моли 2
  • Моли 2
  • молила 2
  • молили 1
  • молим 4
  • молимо 1
  • молио 1
  • молитве 1
  • молити 1
  • мољакао 1
  • мом 2
  • момак 5
  • момака 4
  • момачки 1
  • момачко 1
  • моме 1
  • момка 5
  • момке 3
  • момци 12
  • Момци 6
  • момцима 4
  • момчад 1
  • момче 12
  • Момче 7
  • момчету 1
  • Мора 2
  • мора 3
  • морала 2
  • морале 1
  • морали 1
  • Морали 1
  • морало 2
  • морам 2
  • Морам 2
  • морао 9
  • Мораш 1
  • Мостар 1
  • Мостара 2
  • мостарских 1
  • Мостару 1
  • мотати 2
  • мотике 1
  • мотиком 1
  • мотику 1
  • мотљале 1
  • моћ 1
  • моћан 2
  • моћи 2
  • моћна 1
  • моћнији 2
  • мохуна 1
  • мохуне 2
  • мрави 1
  • мразним 1
  • мрак 1
  • Мрака 1
  • мрака 2
  • мраку 1
  • мрачи 1
  • мрвим 1
  • мрвица 1
  • мрвицу 1
  • мргињу 1
  • мргодан 1
  • мргодећи 3
  • мргодио 1
  • мргодно 1
  • мрзак 1
  • мрзи 1
  • мрзили 1
  • мрзне 1
  • мрк 4
  • мрка 2
  • мрки 2
  • мрким 5
  • мрких 2
  • мрко 3
  • мрког 1
  • мркој 1
  • мрком 1
  • мрку 1
  • мрљама 1
  • мрмљао 1
  • мрмољити 1
  • мрско 1
  • Мрско 2
  • мрског 1
  • мртав 1
  • мртва 1
  • мршав 3
  • мршава 1
  • мршаве 1
  • мршавим 2
  • Мршаво 1
  • мрштећи 4
  • мрштио 1
  • му 228
  • мудре 1
  • муж 1
  • мука 1
  • мукама 3
  • муке 7
  • мукли 2
  • мукло 6
  • муклог 1
  • муко 1
  • муком 4
  • мумаказе 1
  • мумољио 1
  • муње 1
  • Муртат 1
  • мусан 1
  • мусандере 1
  • мусандери 1
  • мутити 1
  • мутне 2
  • мутно 1
  • муха 1
  • муху 3
  • муца 1
  • муцајући 1
  • муцала 1
  • муцао 3
  • муцати 2
  • муци 2
  • мучаљиви 1
  • муче 1
  • мученички 1
  • Мучи 2
  • мучи 3
  • мучила 2
  • мучиле 1
  • мучим 1
  • Мучио 1
  • мучио 2
  • мучити 6
  • мучиш 1
  • мучке 2
  • мучки 1
  • мучно 3
  • мушемели 1
  • мушке 2
  • мушки 3
  • мушко 3
  • мушкобана 1
  • мушком 2
  • муштерија 2
  • Муштеријама 1
  • муштерије 6
  • муштеријину 1
  • муштерију 2
  • На 19
  • на 592
  • набацао 1
  • набацати 1
  • набацивао 1
  • Набивши 1
  • набијајући 1
  • набијао 1
  • набијати 1
  • набирао 1
  • набра 1
  • набраја 1
  • набраним 1
  • набрану 1
  • набрекле 2
  • набрекли 1
  • набреклим 1
  • набрекнуше 1
  • набусито 5
  • навалама 1
  • навале 1
  • навали 2
  • навалио 1
  • навалише 3
  • наваљивао 2
  • навикла 1
  • навикли 1
  • навикнуо 1
  • навикнут 1
  • навирала 1
  • наврате 1
  • навратио 1
  • навраћаху 1
  • наврије 1
  • навукли 1
  • навући 1
  • нагари 1
  • нагиздан 2
  • нагиздана 1
  • нагиздани 1
  • нагињући 1
  • нагласи 2
  • нагласио 1
  • наглашавајући 2
  • Нагло 1
  • нагло 24
  • нагњилим 1
  • наговара 1
  • наговарам 1
  • наговарати 2
  • наговоре 1
  • наговорени 1
  • наговорити 1
  • наговору 1
  • нагонећи 2
  • нагони 1
  • нагонили 1
  • нагонио 2
  • нагону 1
  • награда 1
  • нагриженим 1
  • над 10
  • надала 1
  • надаље 1
  • надао 1
  • надати 1
  • надвикиваху 1
  • надгледати 1
  • надзиравајући 1
  • надзора 1
  • нади 1
  • надјачао 1
  • надмашује 1
  • надметати 2
  • надметаху 1
  • наднесе 1
  • наднесена 1
  • наднесени 1
  • надносећи 1
  • надносим 1
  • надодао 1
  • надражим 1
  • надут 1
  • надуше 1
  • нађе 2
  • нађу 2
  • наждерао 1
  • назвали 1
  • назвао 1
  • назвати 1
  • Назваше 1
  • наздрављајући 1
  • називали 1
  • Називали 1
  • називао 1
  • назирући 1
  • наивно 1
  • најближи 1
  • Најближи 1
  • најбогатији 1
  • најбоље 4
  • најбољи 3
  • најбољим 1
  • најведрији 1
  • највећега 1
  • највиша 1
  • највише 8
  • највиши 1
  • највјернији 1
  • Најволио 1
  • најгори 1
  • најгрђа 1
  • најдража 2
  • најдражи 1
  • наједрале 1
  • најжешће 1
  • најзаноснију 1
  • најзгоднија 1
  • најзгодније 1
  • најискренији 1
  • најкривља 1
  • најкршнијих 1
  • најлуђе 1
  • најљућег 1
  • најљући 1
  • најмила 1
  • најмилији 1
  • најмлађи 1
  • најнесигурније 1
  • најозбиљнијом 1
  • најпаметнији 2
  • најпошље 1
  • Најпошље 1
  • најпрва 1
  • најпријатније 1
  • Најприје 1
  • најприје 3
  • најприсебнији 2
  • најсвечаније 1
  • најслађи 1
  • најстарији 1
  • најстрашније 1
  • најтежи 1
  • најћоравија 1
  • најугодније 1
  • најчешће 7
  • најчудније 1
  • наказно 1
  • накашља 1
  • накашљавати 1
  • накашљао 1
  • наклања 1
  • наклањајући 5
  • наклањале 1
  • наклањати 1
  • наклони 1
  • наклонивши 1
  • накнади 1
  • након 32
  • Након 4
  • Накриви 1
  • накриви 5
  • накрививши 1
  • накривио 1
  • накривљеним 1
  • накривљеном 1
  • накривљујући 1
  • накриво 1
  • накупује 1
  • накупујемо 1
  • налазило 1
  • налазио 2
  • налетиле 2
  • налетим 1
  • наличило 1
  • наличио 2
  • наложили 1
  • наљегао 1
  • наљегне 1
  • наљути 5
  • наљутила 2
  • наљутим 1
  • наљутио 3
  • наљутити 2
  • нам 56
  • Нама 1
  • нама 15
  • намазавши 1
  • намакне 1
  • намамљујући 2
  • намах 9
  • намет 1
  • наметале 2
  • наметао 1
  • намети 1
  • наметну 1
  • наметнуо 1
  • намигну 4
  • намигнувши 3
  • намигнуо 1
  • намигујући 2
  • намирено 1
  • намјести 2
  • намјестила 1
  • намјестио 1
  • намјестити 1
  • намјештаја 1
  • намјештајући 1
  • намјештати 1
  • намјештена 1
  • намргодили 1
  • намршти 1
  • намучим 1
  • намучио 1
  • намучиш 1
  • нанесу 1
  • наново 3
  • нануле 2
  • наоколо 1
  • наопако 3
  • наоружа 1
  • наоружан 1
  • наоружана 1
  • наочаре 1
  • наочари 1
  • напада 1
  • нападај 1
  • нападаја 1
  • нападаји 2
  • нападају 2
  • Нападали 1
  • нападамо 1
  • нападао 1
  • нападачима 1
  • напајати 1
  • напакосте 1
  • напао 1
  • напери 1
  • наперили 1
  • напи 1
  • написани 1
  • написао 1
  • наплатио 1
  • наплаћује 1
  • напола 2
  • напоље 4
  • напољу 2
  • напомена 1
  • напоменем 1
  • напомену 3
  • напоменуо 2
  • напомињао 1
  • напомињем 1
  • напошљетку 11
  • Напошљетку 15
  • направе 1
  • направиле 1
  • направио 1
  • напрасит 2
  • напредовати 1
  • напредујем 1
  • напредују 1
  • напријед 17
  • Напријед 5
  • напротив 2
  • напрстака 1
  • напсују 1
  • напукле 1
  • напуклих 1
  • напукнуте 1
  • напукнути 1
  • напуни 5
  • напунивши 2
  • напунила 2
  • напуним 1
  • напунио 1
  • напуњеним 2
  • напустио 1
  • напући 3
  • напуханој 1
  • наравно 1
  • Наравно 8
  • нарамак 1
  • нарамку 1
  • наранчама 1
  • наранче 2
  • нарастоше 1
  • наргиле 1
  • наргилом 1
  • наргилу 3
  • наредбе 1
  • Нареди 2
  • нареди 5
  • наредим 2
  • Наредио 1
  • наредио 4
  • наредни 1
  • наређивала 4
  • наређује 1
  • наређујеш 1
  • наричући 1
  • народ 5
  • народе 1
  • народски 1
  • народу 1
  • Нарочито 3
  • нарочито 6
  • наруга 2
  • наругам 1
  • наругао 1
  • наругати 2
  • наручивао 1
  • наручју 1
  • наручује 1
  • нас 74
  • насамо 1
  • насиља 1
  • насиље 1
  • наскоро 2
  • Наскоро 2
  • насладом 1
  • насладу 2
  • наслађивали 1
  • наслађивао 1
  • наслањајући 3
  • наслони 4
  • Наслонивши 1
  • наслонивши 3
  • наслонила 1
  • Наслонила 1
  • наслоњени 1
  • насмија 1
  • насмијан 3
  • насмијана 1
  • насмијао 1
  • насред 11
  • насрнем 1
  • насрнувши 1
  • насртљив 1
  • насртљивији 1
  • наста 2
  • Наста 2
  • настави 13
  • наставити 1
  • настављају 1
  • настављала 1
  • настављали 1
  • настаде 3
  • настају 1
  • настала 2
  • настало 1
  • настани 1
  • настану 1
  • настао 2
  • настати 1
  • настрадао 1
  • насумце 1
  • натапала 1
  • натегнутих 1
  • натежући 1
  • натјера 1
  • натјерали 1
  • Натјерали 1
  • натјерати 1
  • натјеривали 1
  • натјецали 1
  • натмурен 1
  • натовари 1
  • натоварио 1
  • Наточивши 1
  • натраг 4
  • натрапали 1
  • натрашке 2
  • натргати 1
  • натрпати 1
  • натрулог 1
  • натуривши 1
  • Наћерао 1
  • наћи 4
  • наука 2
  • науком 1
  • наумих 1
  • наусница 1
  • науче 1
  • научена 3
  • научени 1
  • научи 3
  • научила 1
  • научим 1
  • научио 1
  • нахватала 1
  • начин 1
  • начинила 1
  • начинио 1
  • начинише 1
  • начином 1
  • Наш 1
  • наш 2
  • Наша 4
  • наша 5
  • нашавши 1
  • нашале 1
  • нашали 1
  • нашалило 1
  • нашалих 1
  • нашао 5
  • наше 13
  • нашег 2
  • Наши 2
  • наши 6
  • нашим 1
  • наших 2
  • нашкиљивши 1
  • нашли 1
  • нашој 4
  • нашу 2
  • Не 104
  • не 398
  • неба 2
  • небеске 1
  • небо 3
  • небрижљиво 1
  • небу 4
  • невелике 1
  • невене 1
  • невесело 1
  • невесео 1
  • невјере 1
  • невјерни 1
  • невјеру 2
  • невјешта 1
  • Невоља 2
  • невоље 3
  • невољи 1
  • Негдје 1
  • негдје 16
  • него 72
  • недавно 1
  • недалеко 3
  • Недалеко 3
  • недаћама 1
  • недограђене 1
  • неђељи 1
  • независна 1
  • Незадовољна 1
  • незадовољни 1
  • незване 1
  • незгоде 1
  • неиспавани 1
  • нејака 1
  • нејасни 1
  • Нек 3
  • нек 8
  • Нека 10
  • нека 24
  • некад 2
  • некакав 10
  • некаква 8
  • некакве 19
  • некакви 3
  • некаквим 3
  • некаквих 2
  • некакво 1
  • некаквом 2
  • некакву 3
  • Некако 1
  • некако 71
  • Неке 1
  • неке 10
  • неки 18
  • Неки 6
  • неким 8
  • неких 1
  • неко 43
  • Неко 9
  • неког 4
  • некога 4
  • некој 1
  • неколика 3
  • Неколике 4
  • неколике 7
  • Неколико 11
  • неколико 62
  • неколицине 1
  • неколицини 1
  • неком 5
  • некоме 2
  • некретнине 1
  • неку 3
  • некуд 2
  • некуда 1
  • нема 29
  • Нема 4
  • немају 2
  • немајући 1
  • немам 2
  • немаш 2
  • немаштине 1
  • Немилосно 1
  • немилосно 8
  • немилосрдно 1
  • немилостиво 1
  • немиран 1
  • немирнија 1
  • немирнији 1
  • немирно 3
  • Немој 12
  • немој 5
  • Немојте 1
  • Немоћан 2
  • немоћан 3
  • немоћи 1
  • немоћна 1
  • немоћни 1
  • ненадне 1
  • Ненаучени 1
  • необазрив 1
  • необичан 3
  • необична 2
  • необичне 1
  • необичније 1
  • необичнију 1
  • необичним 1
  • Необично 2
  • необично 22
  • необичног 1
  • необичном 2
  • необичну 1
  • Необичну 1
  • необријан 1
  • необријаним 1
  • необувен 1
  • необуздан 1
  • необучен 1
  • неопажен 1
  • неочишћене 1
  • неподмитљивости 1
  • непозвани 1
  • непознате 1
  • непознато 1
  • непокорни 1
  • непомични 1
  • непомично 1
  • непоуздани 1
  • Непоштени 1
  • непоштено 2
  • неправде 1
  • непрекидном 1
  • непрестаним 1
  • Непрестано 5
  • непрестано 69
  • непрестаног 1
  • непримијећен 1
  • непритворно 1
  • непролазне 1
  • непромишљено 1
  • непун 1
  • неравној 1
  • неравну 1
  • нераднији 1
  • неред 1
  • нереду 2
  • Неретву 1
  • несанице 3
  • несвјесно 1
  • несвјестица 1
  • неслане 2
  • несноснији 1
  • несношљивији 1
  • несретан 1
  • несретни 3
  • несретником 1
  • несретници 1
  • несрећа 2
  • несреће 1
  • несрећи 1
  • несрећу 1
  • неста 1
  • нестаде 1
  • нестајати 1
  • нестало 1
  • нестати 1
  • нестрпљењем 1
  • нестрпљива 1
  • нестрпљиво 2
  • нето 2
  • нетремице 1
  • неће 23
  • Неће 5
  • Нећемо 1
  • нећеш 6
  • Нећеш 7
  • нећу 12
  • Нећу 21
  • неуморно 2
  • неуређен 1
  • неуређене 1
  • неуређени 1
  • неуређеном 2
  • неуређену 1
  • нехотице 11
  • Нехотице 5
  • нечега 4
  • нечему 4
  • нечија 2
  • нечије 1
  • нечијем 2
  • нечији 2
  • нечијих 1
  • нечувен 1
  • нечувена 1
  • нечујно 1
  • Нешто 2
  • нешто 87
  • ни 286
  • Ни 31
  • Нигдје 1
  • нигдје 3
  • Ниђе 1
  • ниже 2
  • Низ 1
  • низ 22
  • низа 4
  • низала 1
  • низама 2
  • низу 2
  • није 207
  • Није 21
  • Ниједан 1
  • ниједан 2
  • ниједна 1
  • ниједнога 1
  • Ниједном 1
  • нијем 1
  • нијеми 2
  • нијемо 2
  • Нијесам 13
  • нијесам 52
  • Нијеси 2
  • нијеси 8
  • Нијесмо 2
  • нијесмо 5
  • нијесте 4
  • нијесу 28
  • Нијесу 4
  • никад 23
  • Никад 5
  • Никада 1
  • никада 8
  • никакав 1
  • Никакав 2
  • Никаква 1
  • никаква 2
  • никакви 1
  • никаквих 1
  • никако 11
  • Никако 2
  • никне 1
  • Нико 14
  • нико 38
  • никог 1
  • Никог 1
  • никога 8
  • ником 2
  • Никоме 4
  • никоме 6
  • Никуд 1
  • никуд 4
  • никуда 1
  • Никшић 1
  • нимало 1
  • Нимало 2
  • нипошто 4
  • Нипошто 8
  • Нисам 3
  • нисам 5
  • ниси 1
  • ниске 2
  • ниских 2
  • ниско 1
  • ниском 1
  • нит 2
  • нити 48
  • Нити 6
  • ниткове 2
  • ниткови 1
  • ничега 2
  • ничија 1
  • Ничија 1
  • ничице 1
  • нишанити 1
  • нишанџија 1
  • нишанџије 1
  • Ништа 25
  • ништа 65
  • но 1
  • Нова 2
  • Новаца 1
  • новаца 11
  • нове 5
  • нови 2
  • новије 1
  • новији 1
  • новим 3
  • новине 1
  • нових 4
  • ново 7
  • новог 2
  • новога 1
  • новом 3
  • нову 1
  • новце 7
  • Новци 1
  • новци 2
  • новцима 3
  • нога 10
  • ногавице 1
  • ногама 8
  • Ноге 2
  • ноге 24
  • ногом 5
  • ногу 11
  • нож 20
  • ножа 1
  • ножева 3
  • ножеве 6
  • ножевима 2
  • ножем 10
  • ножу 3
  • ноздрва 1
  • ноздрве 1
  • нокте 4
  • ноктима 1
  • нос 6
  • носа 2
  • носећи 16
  • Носи 1
  • носи 4
  • Носила 1
  • носилима 1
  • носило 1
  • носио 7
  • носом 9
  • носу 3
  • ноћ 8
  • ноћас 1
  • Ноћас 1
  • ноћи 17
  • ноћивао 1
  • ноћивати 2
  • Ноћиваћу 1
  • ноћити 1
  • ноћне 1
  • нудећи 2
  • нуди 3
  • нудила 2
  • нудили 1
  • нудим 1
  • нудио 5
  • нудите 1
  • Нудите 1
  • њ 2
  • ње 16
  • Њега 5
  • њега 80
  • његов 5
  • Његова 1
  • његова 3
  • његовала 1
  • његовати 2
  • његове 3
  • његови 1
  • Његови 1
  • његовим 2
  • његових 2
  • његово 5
  • његовој 4
  • његовом 3
  • његову 10
  • њедра 3
  • њедрима 2
  • њежан 1
  • њежнија 1
  • њежнији 1
  • њежно 4
  • њезин 3
  • Њезина 2
  • њезина 5
  • Њезине 1
  • њезине 8
  • њезини 1
  • њезиним 4
  • њезиних 1
  • њезино 4
  • њезину 3
  • Њему 2
  • њему 38
  • њива 1
  • њиве 1
  • њим 33
  • њима 52
  • њиме 21
  • њих 51
  • њихова 3
  • њихове 5
  • њихови 1
  • њиховијех 1
  • њиховим 5
  • њихових 2
  • њихово 1
  • њиховој 1
  • њиховом 2
  • њихову 2
  • њој 14
  • Њојзи 1
  • њојзи 2
  • њом 11
  • њоме 15
  • њу 21
  • о 189
  • О 5
  • Оба 1
  • обавијао 1
  • обавиле 1
  • обазирати 3
  • обазриви 1
  • обазривији 1
  • обарајући 1
  • обарала 2
  • обарао 1
  • обарач 1
  • обасипати 1
  • обасја 1
  • обвехле 1
  • обвехлим 1
  • обвијајући 1
  • Обгрли 1
  • обгрли 4
  • обгрлила 1
  • обгрлио 3
  • обдарила 1
  • обећа 1
  • обећавао 1
  • обећавати 1
  • Обећај 2
  • Обећањима 1
  • обећао 1
  • обзира 1
  • обзирали 1
  • обзирао 1
  • обзирима 1
  • обзирући 4
  • обиђем 1
  • обиђу 1
  • обијелио 2
  • обијељен 1
  • обијељени 1
  • обијесан 1
  • обијесни 2
  • обијестан 1
  • обијести 1
  • обилази 2
  • обилазиле 1
  • обилазио 1
  • обилазити 1
  • обилат 1
  • обичаја 2
  • обичају 9
  • обичан 1
  • обична 1
  • обични 2
  • обичније 1
  • обично 18
  • објаснити 1
  • објашњава 2
  • објашњавати 1
  • Обје 2
  • обје 6
  • објема 1
  • објесе 1
  • објеси 1
  • објесио 1
  • објешене 2
  • објешени 1
  • објешењака 1
  • објешењачки 1
  • облак 1
  • облачио 1
  • облачити 1
  • обледениле 1
  • обли 2
  • обливен 1
  • оближњем 1
  • облијева 1
  • облијепљених 1
  • облијетајући 1
  • облијетале 1
  • облијетати 1
  • облијеће 1
  • облији 1
  • облику 1
  • облим 1
  • обмотавајући 1
  • обмотала 1
  • обнажене 1
  • обнаженим 3
  • ободе 1
  • обоје 11
  • Обоје 2
  • обојима 1
  • обојица 14
  • Обојица 3
  • обојици 1
  • обојицом 1
  • обојицу 1
  • оборе 1
  • оборене 1
  • оборених 1
  • обореном 2
  • обори 3
  • оборивши 1
  • оборила 1
  • Оборите 2
  • оборише 1
  • образ 5
  • образа 2
  • образе 6
  • образима 13
  • образу 3
  • обрану 1
  • обрасле 1
  • обраслих 1
  • обрасло 1
  • обрва 2
  • обрвама 3
  • обрве 7
  • обрезао 1
  • Обрукала 2
  • обувених 1
  • Обузе 1
  • обузе 6
  • обузео 1
  • обузимати 7
  • обућу 2
  • обухватајући 1
  • обухватао 1
  • обуче 1
  • обучен 2
  • обучена 2
  • обучени 2
  • Ова 1
  • ова 2
  • овај 4
  • овакво 1
  • оваквога 1
  • оваки 2
  • овако 7
  • оваком 1
  • оваку 1
  • овдје 2
  • овђе 21
  • Овђе 3
  • ове 5
  • овећи 2
  • овим 2
  • ових 1
  • овлада 1
  • ово 14
  • Ово 3
  • овог 3
  • Овога 1
  • овој 3
  • оволику 1
  • овом 3
  • овоме 1
  • ову 4
  • овуда 1
  • огладне 1
  • огладнио 1
  • огладњели 1
  • огледа 1
  • огледајући 1
  • огледала 3
  • огледалом 1
  • огледамо 1
  • огњишта 2
  • огњиште 1
  • огњуштини 1
  • оголили 1
  • огољена 1
  • ограда 1
  • ограду 1
  • огријао 1
  • огријешила 1
  • огријешио 1
  • огрну 1
  • огрнуо 1
  • огрнут 2
  • Огрнута 1
  • огрнута 2
  • огрнути 1
  • Огрнути 1
  • огроман 1
  • огрћући 1
  • од 233
  • Од 5
  • ода 2
  • одавирати 1
  • одавле 1
  • одавно 10
  • одагна 1
  • одазва 2
  • одазивали 1
  • одазивао 1
  • одајама 1
  • одакле 3
  • одам 1
  • одао 2
  • одасвуда 1
  • одатле 1
  • одахнувши 1
  • Одбаци 1
  • одбаци 9
  • одбацивала 1
  • одбацивати 1
  • одбацивши 2
  • одбацим 2
  • одбацио 2
  • одбацих 1
  • одбацујем 1
  • одбацујући 2
  • одбачених 1
  • одби 1
  • одбија 1
  • одбијају 1
  • одбијајући 1
  • одбијала 1
  • одбијати 3
  • одбијем 1
  • одбијемо 2
  • одбио 1
  • одбити 1
  • одбих 1
  • одбјегоше 1
  • одбрани 3
  • одбрану 1
  • одважи 1
  • одвајала 1
  • одвајао 1
  • одваљен 1
  • одвише 1
  • одвојени 1
  • одвојено 1
  • одвоји 1
  • одвојио 1
  • Одвојио 1
  • одвратих 1
  • одвуче 1
  • одговара 2
  • одговарала 2
  • одговарале 1
  • Одговарао 1
  • одговарао 5
  • одговарати 2
  • одговор 1
  • одговора 3
  • одговоре 1
  • Одговори 1
  • одговори 30
  • одговорим 9
  • одговорио 1
  • одговорити 3
  • одговорих 9
  • одговорише 2
  • одгоди 1
  • одгурну 4
  • одгурнувши 6
  • одгурнуо 1
  • оде 9
  • одем 1
  • одзвањало 1
  • одигне 1
  • одигнем 1
  • одигнувши 1
  • одигнуо 1
  • одигосмо 1
  • одигох 1
  • одигоше 1
  • одиже 17
  • одижући 1
  • одизао 1
  • одијело 1
  • одијелу 4
  • Одиста 1
  • одједном 1
  • одјек 1
  • одјекивала 1
  • одјекивао 2
  • одјекну 3
  • одјекнуше 1
  • одјекује 4
  • одјекују 1
  • одјеци 1
  • одјури 1
  • одлазе 1
  • одлазећи 1
  • Одлазили 1
  • одлазили 5
  • Одлазио 1
  • одлазио 9
  • одласка 1
  • одласку 1
  • одлежати 1
  • одлети 1
  • одлетише 1
  • одлијеже 1
  • одлуку 1
  • одлучивао 1
  • одлучио 2
  • одлучна 1
  • одлучно 9
  • одљутиће 1
  • одмакли 1
  • одмакне 1
  • одмара 1
  • одмарали 1
  • Одмарао 1
  • Одмах 15
  • одмах 90
  • одмахивао 2
  • одмахну 3
  • одмахнувши 1
  • одмахнуо 1
  • одмет 1
  • одметник 1
  • одмећем 1
  • одмјене 1
  • одмјено 1
  • одмјереним 2
  • одмора 1
  • одморила 1
  • одморим 2
  • одморимо 1
  • одмориш 1
  • однекуд 2
  • однекуда 4
  • однесу 1
  • однио 2
  • односили 1
  • одобравао 2
  • одовлен 1
  • одозго 1
  • одоздо 1
  • одојче 1
  • одољети 2
  • одомаћи 1
  • одомаћио 1
  • одомаћих 1
  • одонуда 1
  • одострага 4
  • одоше 3
  • одрпан 1
  • одрпане 1
  • одсада 1
  • одсијев 3
  • одсијева 1
  • одсијевају 1
  • одсијевале 1
  • одсијевали 1
  • одсјечно 2
  • одстрани 1
  • одуговлачили 1
  • одудари 1
  • одужио 1
  • одузме 1
  • одуљило 1
  • одупре 1
  • одуприје 1
  • одушевљено 3
  • одушевљењем 1
  • Оженио 1
  • оживила 1
  • озбиља 1
  • озбиљнији 1
  • озбиљно 3
  • оздравио 1
  • оздрављао 1
  • озидана 1
  • ознојен 1
  • ознојена 1
  • ознојене 1
  • ознојени 1
  • оивичен 2
  • оивичено 1
  • ојачати 1
  • ока 7
  • окамењен 1
  • окамењени 1
  • окамењено 1
  • окваси 1
  • оквасише 2
  • оке 2
  • окити 1
  • окитили 1
  • окићена 1
  • окићени 3
  • окићених 2
  • Окладио 1
  • оклен 3
  • Оклен 3
  • оклијевајући 1
  • оклијевам 1
  • Око 2
  • око 77
  • оковане 1
  • оковати 1
  • Оковаћу 1
  • окове 1
  • оком 2
  • окопавала 1
  • окоси 5
  • окосих 2
  • окрвављен 2
  • окрвављене 1
  • окрвављеном 1
  • окрене 1
  • окренеш 1
  • Окрену 1
  • окрену 24
  • Окренувши 1
  • окренувши 6
  • окренула 1
  • окренуо 3
  • окренута 1
  • окренуте 1
  • окренух 1
  • окресах 1
  • окретала 1
  • окретали 1
  • окретао 1
  • окретати 2
  • окретнији 1
  • окретнијих 1
  • окреће 3
  • окрећући 7
  • окреше 1
  • окрешу 1
  • окријепио 1
  • округле 1
  • округу 1
  • окрхана 1
  • окрхане 1
  • окрханим 1
  • окрхано 1
  • окршај 2
  • окршаја 1
  • окршајима 1
  • окупи 1
  • Окупила 1
  • окупило 1
  • окупљали 3
  • окупљати 3
  • окусити 1
  • окуша 1
  • Окушај 1
  • окушам 1
  • окушамо 2
  • олако 1
  • олакшам 1
  • омађијан 1
  • омађијана 1
  • омален 1
  • Омален 1
  • омалено 1
  • омањим 1
  • омањих 1
  • омео 1
  • омиловао 1
  • омилује 1
  • омрзне 1
  • омрзнуо 2
  • он 138
  • Он 49
  • Она 43
  • она 69
  • онај 6
  • онакав 1
  • онаквоме 1
  • онакву 1
  • Онаки 1
  • Онако 5
  • онако 53
  • Онакога 1
  • онаку 1
  • онда 13
  • Онда 4
  • оне 16
  • онемогућили 1
  • они 22
  • Они 5
  • оним 4
  • ониске 1
  • Оних 1
  • оних 2
  • Оно 2
  • оно 26
  • оног 6
  • онога 9
  • оној 6
  • онолика 1
  • онолико 3
  • оноликог 1
  • оном 6
  • ономадне 1
  • Ономадне 2
  • ономе 4
  • ону 5
  • опазе 4
  • опази 4
  • Опазивши 10
  • опазивши 6
  • опазила 1
  • опазили 3
  • опазим 1
  • опазио 9
  • опазисмо 2
  • опазити 2
  • опазих 1
  • опаки 1
  • Опаки 1
  • опали 4
  • опаливши 1
  • опалим 1
  • опалити 1
  • опаљен 1
  • опаљеног 1
  • опамете 1
  • опанци 1
  • опанцима 2
  • опасивао 1
  • опасност 5
  • опасности 1
  • опере 1
  • опет 159
  • Опет 21
  • опијају 1
  • опијајући 1
  • опијали 1
  • опијао 1
  • опипа 2
  • опипавао 1
  • опипавати 1
  • Опипах 1
  • опирање 1
  • опирао 2
  • опирати 1
  • опире 2
  • опирући 8
  • описивати 1
  • опкладити 1
  • опколе 1
  • опколивши 1
  • опколити 1
  • опколише 1
  • опкољен 1
  • опкољена 1
  • оплакивању 1
  • оплетених 1
  • опљуну 2
  • опљуцкивати 1
  • опоравио 1
  • опорављао 1
  • опорављати 1
  • опоро 3
  • опра 1
  • оправдам 1
  • опрашен 1
  • опрезно 1
  • Опрезно 1
  • опрезу 1
  • опремивши 1
  • опремио 2
  • опремљен 1
  • опремљена 1
  • опремљени 3
  • опремљених 1
  • опржио 1
  • опријатељих 1
  • опричам 1
  • опричао 1
  • опрости 2
  • опростила 1
  • опростили 1
  • опростимо 2
  • Опростио 1
  • опроштај 1
  • опружен 1
  • опруженом 1
  • опружи 1
  • Опружи 1
  • опруживши 2
  • опсова 1
  • опсовати 1
  • оптрчавајући 1
  • оптужаба 1
  • оптужбама 1
  • опусте 1
  • опусти 1
  • опустиле 1
  • опустио 1
  • опустише 1
  • опустјела 1
  • опута 1
  • опутама 1
  • опуту 1
  • опуштеним 2
  • опуштених 1
  • оран 1
  • орасима 1
  • ораха 2
  • орловским 1
  • орне 1
  • оробе 1
  • оробили 3
  • оробљен 1
  • орошене 1
  • ортак 1
  • ортаци 1
  • оружане 2
  • Оружани 1
  • оружани 8
  • оружаних 1
  • оружја 8
  • оружје 19
  • оружјем 8
  • осам 1
  • осамљен 1
  • осамљена 2
  • осамљени 2
  • освајати 1
  • Осванули 1
  • освете 1
  • Освети 1
  • освети 2
  • осветим 3
  • осветити 3
  • Осветићу 1
  • осветнике 1
  • осветнички 1
  • освету 1
  • освијести 2
  • Освијестивши 1
  • освијестила 1
  • освијестити 1
  • освијетли 1
  • освијетљено 1
  • освјетљавао 1
  • освјетљујући 1
  • освоје 1
  • освоји 2
  • освојила 1
  • освојити 1
  • освојише 1
  • осврне 1
  • осврнем 1
  • осврну 1
  • осврнувши 2
  • осврнула 1
  • осврнути 1
  • осврнуше 1
  • освртала 1
  • освртао 3
  • освртати 2
  • осврће 2
  • осврћу 1
  • осврћући 12
  • осиједио 1
  • осијече 1
  • осили 2
  • осилила 1
  • осилили 1
  • Осилили 1
  • осилио 1
  • осилише 1
  • Осим 2
  • осим 4
  • осипљу 1
  • осјенчаваху 1
  • осјети 3
  • Осјетивши 1
  • осјетио 2
  • осјетих 2
  • осјећа 2
  • Осјећајући 1
  • осјећајући 2
  • осјећале 1
  • осјећали 2
  • осјећам 1
  • осјећања 1
  • осјећао 7
  • ослаби 1
  • ослабили 1
  • ослабљена 1
  • ослањајући 2
  • ослободи 1
  • ослободио 1
  • ослони 2
  • Ослоних 1
  • ослухивао 1
  • ослухивати 3
  • Ослухну 1
  • ослухну 3
  • Осман 9
  • Османа 3
  • Османовом 1
  • Османом 1
  • осмијех 1
  • осмјехне 3
  • осмјехну 9
  • осмјехнувши 1
  • осмјехнуо 1
  • осмјехнути 1
  • Осмјехнуше 1
  • осмјехујући 2
  • оснажи 1
  • оснажио 1
  • особитим 1
  • осоколи 4
  • осоколивши 1
  • осоколим 2
  • осоколио 1
  • осоран 1
  • осорнија 1
  • осорније 1
  • осорно 4
  • оста 1
  • оставе 1
  • остави 4
  • Остави 7
  • Оставивши 1
  • оставивши 2
  • оставила 1
  • оставили 1
  • Оставили 1
  • оставим 2
  • Оставио 2
  • оставио 6
  • Оставите 3
  • оставити 1
  • Оставиће 1
  • оставићу 1
  • оставиш 1
  • оставише 2
  • оставља 1
  • остављала 2
  • остављали 4
  • остављена 2
  • остаде 2
  • остадох 1
  • остадоше 1
  • Остадоше 1
  • остајала 2
  • остајали 2
  • остајао 5
  • остајаху 1
  • остајеш 1
  • Остала 1
  • остала 7
  • Остале 1
  • остале 3
  • Остали 1
  • остали 7
  • осталима 2
  • осталих 2
  • остало 5
  • осталом 1
  • остане 3
  • останем 3
  • останеш 1
  • Остани 2
  • остану 1
  • Остао 1
  • остао 9
  • Остарили 1
  • Остарио 2
  • остати 5
  • остаци 1
  • осуде 1
  • Осудили 1
  • осудио 1
  • осуше 1
  • осушила 1
  • отада 2
  • Отада 5
  • Отац 1
  • отац 5
  • отварајући 1
  • отворена 1
  • отвореним 1
  • отворено 10
  • отвореног 1
  • отвори 6
  • отворила 1
  • отворим 4
  • отворио 1
  • отворити 2
  • отворише 1
  • оте 3
  • отегла 1
  • отегну 21
  • отегнувши 1
  • отегнуто 8
  • отегнух 2
  • отежеш 1
  • отежући 5
  • отезали 1
  • отезао 1
  • отезати 2
  • отели 2
  • отело 1
  • Отео 2
  • отео 5
  • отета 1
  • Отета 1
  • отети 1
  • отима 5
  • отимају 1
  • отимајући 1
  • отимала 1
  • отимале 1
  • отимали 1
  • отимам 1
  • отимао 6
  • отирала 1
  • Отирући 1
  • отирући 2
  • отићи 3
  • Отишао 1
  • отишао 11
  • отишла 2
  • отишли 2
  • отјера 3
  • отјерати 2
  • отјерах 1
  • откако 2
  • откинути 1
  • отклања 1
  • отклањао 1
  • отклони 1
  • откопча 1
  • откотрља 1
  • откреса 11
  • откресах 3
  • откреше 1
  • откривале 1
  • откривао 1
  • откуда 1
  • отме 3
  • отмем 2
  • отмичари 1
  • отму 1
  • отпасујући 1
  • отпијевале 1
  • отпљувао 1
  • отпљуцкујући 1
  • отповрну 2
  • отповрнуше 1
  • отпоче 2
  • отпочела 1
  • отпочеле 1
  • отпочели 2
  • отпочети 2
  • отпочинем 1
  • отпочину 2
  • отпочнем 1
  • отпочнемо 1
  • отприлике 2
  • отпрсну 1
  • отпусти 1
  • отпустивши 1
  • отпустила 1
  • отпуштати 2
  • отрага 1
  • отргати 1
  • отргнем 3
  • отргну 1
  • отргнуо 1
  • Отргнуо 1
  • отргнути 1
  • Отргох 1
  • отре 2
  • отресао 1
  • отресе 1
  • отрже 2
  • отро 1
  • отрча 1
  • Отсада 1
  • отсијевао 1
  • отсијече 10
  • отсјечно 1
  • отскакује 1
  • отскочи 4
  • отспава 1
  • отуда 2
  • отури 2
  • отурио 1
  • отхукујући 3
  • отцијепе 1
  • отцијепи 1
  • отшкринуо 1
  • Охо 6
  • охрабри 1
  • оца 6
  • оцртам 1
  • оцу 2
  • очајна 1
  • очајно 4
  • очеви 1
  • очеву 1
  • очекивао 3
  • очекује 1
  • очекујући 3
  • очешао 1
  • очешати 1
  • очи 44
  • очију 14
  • очима 30
  • очисти 1
  • очистим 2
  • очитам 1
  • очувати 1
  • оџаке 1
  • оџаком 1
  • ошамари 1
  • ошамарио 1
  • ошину 5
  • ошинуо 1
  • Оштар 1
  • оштра 1
  • оштри 1
  • оштрија 1
  • оштрије 3
  • оштрим 2
  • оштрину 1
  • оштрио 1
  • оштрити 1
  • оштрице 1
  • оштрицу 2
  • оштро 7
  • оштром 2
  • оштру 1
  • Па 119
  • па 159
  • пада 1
  • падала 2
  • падале 4
  • падали 2
  • падао 2
  • паде 8
  • падох 2
  • падоше 3
  • пажљиви 2
  • пажљивије 2
  • пажљивији 1
  • пажљиво 10
  • пажња 1
  • пажњу 1
  • пазар 1
  • пазаре 1
  • пазари 1
  • пазаривањем 2
  • Пазарисмо 1
  • пазарити 1
  • пазарује 1
  • пазарујем 2
  • пазе 1
  • пазећи 3
  • пази 4
  • пазила 3
  • пазио 6
  • пазити 3
  • пазусима 1
  • пазуха 2
  • пазухо 1
  • пазухом 3
  • пакосна 1
  • пакосни 1
  • пакосније 1
  • пакосника 1
  • пакосно 11
  • пала 2
  • пале 1
  • пали 2
  • палили 1
  • памет 10
  • паметан 1
  • памети 2
  • паметни 1
  • паметнији 4
  • паметнијих 1
  • паметним 1
  • паметној 1
  • памећу 1
  • памук 1
  • пане 1
  • панем 1
  • пао 2
  • папрених 1
  • папуча 1
  • папучама 2
  • папуче 4
  • папучом 3
  • папучу 2
  • пара 8
  • парама 1
  • паре 6
  • парип 1
  • парипи 2
  • парипима 2
  • парничити 1
  • пару 1
  • паса 3
  • пасти 1
  • пасторчад 1
  • пате 1
  • патила 1
  • патлиџана 1
  • паучина 1
  • педесет 1
  • пезевенк 1
  • пекао 1
  • пекле 1
  • пекло 1
  • пекмезом 1
  • пексимита 2
  • пеку 1
  • пелене 1
  • пенџер 7
  • пенџера 8
  • пенџере 5
  • пенџерима 2
  • пенџерске 1
  • пенџеру 4
  • пењати 1
  • пепелу 1
  • пепељаста 1
  • пепео 2
  • пепеоницу 2
  • перје 1
  • пет 3
  • пета 1
  • петак 1
  • пете 1
  • петеро 1
  • пети 3
  • Петком 1
  • петљају 1
  • петљала 1
  • петнаест 1
  • пећи 2
  • пехливан 1
  • пехливана 1
  • пехливанлуцима 1
  • пецам 1
  • пецао 1
  • пецати 1
  • пецкајући 3
  • пецкали 1
  • пецкати 2
  • пецне 1
  • пецнем 1
  • пецну 1
  • пече 2
  • печени 1
  • печења 1
  • пешева 2
  • пешевима 1
  • пешкеш 1
  • пешкеша 1
  • пешкешима 1
  • пешкир 4
  • пешкира 1
  • пешкире 1
  • пешкиром 1
  • пијаних 1
  • пијаница 1
  • пијаницама 1
  • пијанице 1
  • пијанству 1
  • пије 1
  • пијеска 1
  • пијуцкајући 1
  • пилава 2
  • пили 1
  • пиљио 1
  • пипају 1
  • пипајући 2
  • пипала 1
  • пипао 3
  • пипати 4
  • пиринач 1
  • писама 1
  • писао 1
  • писати 3
  • Писка 1
  • писмо 1
  • пита 6
  • Питај 1
  • питај 4
  • питају 2
  • питајући 4
  • Питала 2
  • питала 6
  • питале 1
  • питали 4
  • питама 1
  • питања 2
  • питање 2
  • питањима 1
  • питао 20
  • Питао 3
  • питати 7
  • питаш 4
  • пите 1
  • питомије 2
  • питомији 1
  • питомо 1
  • пићу 1
  • пише 1
  • пиште 1
  • пјан 2
  • пјева 7
  • Пјевај 3
  • пјевајући 3
  • Пјевала 1
  • пјевала 2
  • пјевало 1
  • пјевам 1
  • пјевање 2
  • пјевати 1
  • пјеваш 2
  • пјевуцао 1
  • пјевуцкајући 2
  • пјена 1
  • пјени 1
  • пјеном 2
  • пјену 1
  • пјенушећи 3
  • пјесама 1
  • пјесма 4
  • пјесмом 2
  • пјесму 5
  • пјешачити 1
  • пјешице 1
  • плави 1
  • плавим 1
  • плавих 1
  • плавичасти 1
  • плавкасте 1
  • плавој 1
  • плазећи 1
  • плазио 1
  • плакала 2
  • плакао 1
  • пламен 3
  • пламена 1
  • пламиле 1
  • пламти 1
  • пламтити 1
  • пламтјела 1
  • пландовао 1
  • планем 1
  • планина 1
  • Планина 1
  • планине 4
  • планини 1
  • планинскијех 2
  • планину 3
  • планинштара 1
  • планинштари 1
  • Планинштарима 1
  • планинштарима 2
  • плану 1
  • планух 2
  • платили 1
  • платим 1
  • платио 1
  • платном 1
  • плаћа 1
  • плаћати 1
  • плах 1
  • плаха 2
  • плахе 1
  • плаху 1
  • плач 6
  • плачући 6
  • плашећи 1
  • плаши 5
  • плашила 2
  • плашило 1
  • плашим 3
  • плашио 1
  • Плашио 1
  • плашиш 1
  • плашљиво 3
  • плетару 1
  • плетеницама 1
  • плетенице 1
  • плећа 2
  • плећима 4
  • пливале 1
  • плијенимо 1
  • плијенити 1
  • плијесан 1
  • плиткога 1
  • плотова 1
  • пљачкате 1
  • пљачкаши 1
  • пљачкашима 1
  • пљесну 6
  • пљувао 1
  • Пљувачка 1
  • Пљувачке 1
  • пљувачку 1
  • пљујући 1
  • Пљуни 1
  • пљуском 1
  • По 19
  • по 268
  • побиједити 1
  • побијем 1
  • Побјегао 1
  • побјегао 2
  • побјегнем 2
  • побјегну 1
  • побједа 1
  • побједник 1
  • побјеђивао 1
  • побјеже 4
  • побјеснила 1
  • поблиједи 2
  • побоље 1
  • побратио 1
  • Повалише 1
  • поведе 5
  • поведем 1
  • повезала 1
  • повезаним 1
  • повео 2
  • пови 1
  • повијала 2
  • повијама 1
  • повијати 2
  • повијене 1
  • повијеном 1
  • повикаше 1
  • повила 1
  • повири 1
  • повирише 1
  • повисујући 1
  • повлачи 1
  • повлачити 1
  • поводећи 2
  • поводили 1
  • поврати 3
  • повратио 1
  • повратити 2
  • повратише 1
  • повраћа 1
  • повраћати 1
  • поврисну 1
  • поврће 1
  • повукох 2
  • повуче 8
  • повучем 1
  • повучена 1
  • погађа 1
  • Погађај 1
  • погађајући 2
  • погађању 1
  • погађао 1
  • погађати 2
  • погази 1
  • погане 1
  • поганији 1
  • поганови 2
  • поганог 1
  • погдјегдје 1
  • погибије 1
  • погибох 1
  • Погибох 1
  • погинулога 1
  • погинуо 6
  • погинути 2
  • поглади 2
  • погладивши 1
  • погладио 1
  • поглед 6
  • погледа 37
  • Погледавши 4
  • погледавши 6
  • погледају 1
  • погледајући 2
  • погледала 1
  • Погледала 1
  • погледали 2
  • Погледам 2
  • погледам 3
  • погледао 2
  • погледасмо 1
  • Погледасмо 1
  • погледате 1
  • погледати 7
  • Погледах 1
  • погледах 3
  • погледаше 2
  • погледима 1
  • погледом 15
  • погнути 1
  • поговора 1
  • Погоди 2
  • погодила 2
  • погодио 2
  • погодити 1
  • погођени 1
  • поголем 1
  • погрешку 2
  • погружен 1
  • погурен 2
  • погурених 1
  • погуривши 1
  • Под 1
  • под 38
  • подај 1
  • подаље 3
  • подбацише 1
  • подбрадак 1
  • подбухо 1
  • подвикивале 1
  • подвикивати 2
  • подвикне 1
  • подвикну 6
  • подвикнувши 1
  • подвикнуо 1
  • подвикују 1
  • подвољак 2
  • подвољком 1
  • подврискивању 1
  • подврискивати 1
  • подврискује 1
  • подврискујући 1
  • подвриснем 1
  • подвриснух 1
  • подгаја 1
  • подгајао 1
  • подгојила 1
  • Подгојила 1
  • подгриза 1
  • подераним 1
  • подераном 1
  • подерану 1
  • подивља 2
  • подигао 3
  • подигне 2
  • подигнем 3
  • подигну 1
  • подигнути 1
  • подигосмо 1
  • Подигосмо 1
  • подигох 2
  • подигоше 2
  • подиже 13
  • подижући 1
  • подијелили 1
  • подијељени 1
  • подићи 1
  • подметала 1
  • подметао 1
  • подмукла 2
  • подмуклим 1
  • подмукло 1
  • поднапити 1
  • подне 6
  • поднесе 3
  • поднимљена 1
  • подносила 1
  • подносити 1
  • подова 1
  • подоји 1
  • подражим 1
  • подранио 1
  • подругачица 3
  • подругивале 2
  • подругивача 1
  • подругљиво 9
  • подругне 1
  • подругнуо 1
  • подрум 1
  • подрхтавајући 1
  • подсмијевали 1
  • подсмијеха 1
  • подсмијехом 2
  • подсмјехивали 1
  • подсмјехне 2
  • подсмјехујући 1
  • подстиче 1
  • подупирали 1
  • подупирао 1
  • подупрем 1
  • подуприје 1
  • подупрта 1
  • подухвати 2
  • подухватим 1
  • подцикујући 1
  • пође 14
  • пођем 2
  • пођемо 1
  • Пођимо 1
  • пођосмо 1
  • Пођосмо 1
  • пођох 1
  • Пођох 1
  • пожалити 1
  • пожалиш 1
  • пожара 1
  • пожудно 1
  • позва 2
  • позвала 1
  • позвао 2
  • позвати 1
  • позвецкивали 1
  • позвецкујући 1
  • поздрав 1
  • поздрава 1
  • поздраве 2
  • поздравивши 1
  • поздравили 2
  • поздравим 1
  • Поздравио 1
  • поздравише 1
  • поздрављајући 2
  • поздрављали 2
  • поздрављао 1
  • поздрављати 1
  • позеленила 1
  • позива 1
  • позивао 1
  • Позлаћене 1
  • позлаћеним 1
  • познавала 1
  • познавали 2
  • познавао 1
  • познаде 1
  • познадох 1
  • Познадох 2
  • Познајем 1
  • познајеш 1
  • Познајеш 1
  • познају 1
  • Познао 1
  • познао 8
  • познате 1
  • познати 10
  • познатији 1
  • познатим 1
  • позове 1
  • поигравајући 1
  • поигравала 1
  • поигравао 1
  • поигравати 2
  • поиграм 1
  • поинатим 1
  • Поинатио 1
  • појави 2
  • појавила 1
  • појавио 2
  • појавити 1
  • појас 6
  • појаса 7
  • појасом 3
  • појасу 4
  • Појахаше 1
  • појаче 1
  • појести 1
  • покаже 5
  • покажем 1
  • показа 4
  • показати 4
  • показивао 1
  • показивати 2
  • показујући 1
  • покајао 1
  • покаткад 4
  • Покаткада 1
  • покаткада 5
  • покваре 1
  • поквари 1
  • покварити 1
  • поклањајући 1
  • поклецавати 1
  • Поклецајући 1
  • поклецну 1
  • поклецнуше 1
  • поклецујем 1
  • поклич 1
  • поклоне 1
  • поклони 1
  • поклонима 2
  • поклонио 1
  • поклонити 2
  • поклонише 1
  • поклопи 4
  • покорава 2
  • покоравајући 1
  • покоравао 1
  • покоран 1
  • покори 1
  • покорила 1
  • покорим 1
  • покорити 3
  • Покорно 1
  • покрај 26
  • покрвавиле 1
  • покрвим 1
  • покрет 1
  • покривши 1
  • покуњен 2
  • покуњено 5
  • покуњивши 1
  • покуњили 1
  • покуњио 1
  • покупи 1
  • покупио 1
  • покуша 2
  • покушавајући 5
  • покушавао 1
  • покушаваше 1
  • Покушаваше 1
  • покушам 1
  • покушао 1
  • покушати 1
  • покушах 2
  • покушаше 1
  • пола 1
  • полазак 1
  • полазећи 2
  • полазио 1
  • полако 6
  • поласком 1
  • поласку 1
  • полегнутих 1
  • полете 1
  • полети 2
  • полетила 1
  • полећела 1
  • полије 1
  • полијева 1
  • полијевати 1
  • полијегасмо 1
  • половина 2
  • половине 1
  • половини 1
  • половину 1
  • половица 2
  • Половицу 1
  • половицу 4
  • поломио 1
  • поломити 1
  • поломљене 1
  • поломљеним 1
  • поломљено 1
  • полугласно 15
  • полуголе 1
  • полудивљих 1
  • полумјесец 1
  • полумраку 1
  • полумрачно 1
  • полумрачну 1
  • полумртав 1
  • полунаге 1
  • полунагим 1
  • полуонесвијешћена 1
  • полуотвореног 1
  • полутами 1
  • полушапатом 1
  • Поље 1
  • пољу 3
  • пољубаца 1
  • пољуби 4
  • пољубим 2
  • Пољубио 1
  • пољубио 2
  • пољубих 1
  • пољубише 1
  • пољуљују 1
  • Помагајте 2
  • помагала 1
  • помагале 1
  • помагало 2
  • помагања 1
  • помагао 1
  • помагати 1
  • помагњава 2
  • помагњаву 1
  • помаже 1
  • помажем 1
  • помакнуо 1
  • помакох 1
  • помакоше 1
  • помало 7
  • помаман 1
  • помамна 1
  • помамно 5
  • помене 1
  • поменуо 1
  • помете 1
  • пометоше 1
  • помијеша 1
  • помијешали 1
  • помијешани 1
  • помилова 1
  • помилује 1
  • помисли 1
  • Помисли 3
  • помислио 3
  • помислит 1
  • помислити 4
  • помислих 2
  • помишљао 2
  • помогао 1
  • помогло 2
  • помогне 2
  • помогну 1
  • помодри 1
  • помодрило 1
  • помоли 2
  • помолити 1
  • Помолише 1
  • помоћ 4
  • помоћника 1
  • помрча 1
  • помрчини 1
  • помрчину 3
  • помуте 1
  • помути 1
  • помутиле 1
  • помутише 1
  • помућеним 2
  • понављали 1
  • понављао 1
  • понека 3
  • Понекад 1
  • понекад 4
  • понекада 1
  • понеки 1
  • Понеки 1
  • понесох 1
  • понестало 1
  • понесу 1
  • понешто 5
  • понижен 1
  • понизити 2
  • понизно 3
  • понови 3
  • понових 1
  • Поново 2
  • поново 32
  • понос 2
  • поносан 1
  • поносила 1
  • поносио 1
  • поносит 2
  • поносита 3
  • поносито 16
  • поноснији 1
  • поноћи 2
  • понуда 5
  • понуде 1
  • понуди 3
  • понудивши 2
  • понудила 1
  • понудио 1
  • понуду 1
  • поодмакли 1
  • попада 1
  • попадаше 1
  • попалити 2
  • попевши 1
  • попије 2
  • попијевају 1
  • попијевајући 1
  • попијевала 1
  • попијевали 2
  • попијевати 5
  • поплашен 1
  • поплашена 2
  • поплашеним 1
  • поплашених 1
  • поплашено 7
  • поплаши 1
  • поплаших 1
  • поправи 1
  • поправљајући 2
  • поправљали 1
  • поправљао 1
  • поправљати 1
  • попридиже 4
  • попријеко 2
  • попријети 1
  • попријетише 1
  • поприличан 1
  • попрска 2
  • попунише 1
  • попустили 1
  • попут 2
  • попуцала 1
  • попушити 1
  • попуштајући 1
  • попуштати 1
  • порвем 1
  • поребарке 4
  • Поред 1
  • поред 39
  • поредавши 1
  • поредали 3
  • пореданих 1
  • порезали 1
  • поријекла 1
  • пориче 1
  • порука 2
  • поруком 2
  • порумени 3
  • порумених 1
  • поруци 1
  • поручивали 1
  • поручивши 1
  • поручили 1
  • порушио 1
  • посадих 1
  • посао 6
  • посвађа 2
  • посвађао 1
  • посвршава 1
  • посвршавао 1
  • посебице 1
  • посједали 1
  • посједасмо 1
  • посјекао 1
  • посјета 1
  • поскочи 1
  • поскочим 1
  • поскочити 1
  • посла 6
  • послала 4
  • послали 1
  • послао 1
  • послова 1
  • послове 7
  • послови 1
  • пословима 3
  • пословице 1
  • послом 3
  • послу 5
  • послужи 1
  • послуживали 1
  • послушали 1
  • послушасмо 1
  • послушати 4
  • послушно 1
  • посматрао 1
  • посматрати 1
  • поспали 1
  • поспе 1
  • посрамљен 1
  • посрну 5
  • посрнуо 1
  • посрнути 2
  • посрнух 1
  • посртали 1
  • посртати 2
  • посрћу 1
  • посрћући 1
  • поста 2
  • постава 1
  • поставили 1
  • постављеним 1
  • постаде 1
  • постадоше 1
  • постајала 3
  • постајале 1
  • постајали 1
  • постајао 5
  • постајући 1
  • постала 1
  • постане 1
  • постанем 1
  • постану 2
  • постао 3
  • постарао 1
  • постати 1
  • постиђен 2
  • постиђено 4
  • постулама 1
  • постуле 2
  • постулу 1
  • поступцима 1
  • посустали 1
  • потајна 1
  • потајно 1
  • потварати 1
  • потврди 3
  • потврдила 2
  • потврдили 1
  • потврдио 1
  • потврдити 1
  • потврдише 1
  • потврђивали 1
  • потегнувши 2
  • потече 1
  • потјера 1
  • потјераше 1
  • поткажу 1
  • потказао 1
  • потковице 1
  • поткопан 1
  • поткрадали 1
  • поткрадао 1
  • поткресаном 2
  • поткресати 1
  • поткресује 1
  • поткријепити 1
  • потмуо 3
  • потоне 1
  • потоцима 1
  • потпрашивати 1
  • потпрашујући 1
  • потпуно 21
  • потпуну 1
  • потражим 1
  • потрбушке 2
  • потребно 1
  • потркивати 1
  • Потрошила 1
  • потрошила 2
  • потрошили 2
  • потрошио 1
  • Потрча 1
  • потрча 2
  • потрчавши 2
  • потрчала 2
  • Потрчао 1
  • потрчао 3
  • потрчати 1
  • потрчах 4
  • потрчаше 2
  • потрчим 4
  • потсјетити 1
  • потскакујући 1
  • потсмјехују 2
  • потужим 2
  • потурени 1
  • потуривши 1
  • поћерке 1
  • поћи 1
  • поћута 4
  • поубијали 1
  • поуздан 1
  • поуздано 1
  • поуздања 1
  • похвала 1
  • похвалама 1
  • похвале 1
  • похвали 3
  • похвалим 1
  • Похвата 1
  • поцрвенио 1
  • поцупкао 1
  • поцупкујући 2
  • поче 119
  • Поче 8
  • Почела 1
  • почела 28
  • Почеле 1
  • почеле 3
  • Почели 1
  • почели 12
  • почело 4
  • Почео 1
  • почео 45
  • почесмо 1
  • почесто 1
  • почетак 1
  • почети 2
  • почетка 1
  • почех 18
  • Почех 3
  • почеша 2
  • почеше 25
  • Почеше 5
  • почивка 1
  • почивке 9
  • починио 1
  • Починућемо 1
  • почињати 1
  • почиње 1
  • почне 9
  • почнем 16
  • Почнем 2
  • почнемо 1
  • почну 6
  • поџавељао 1
  • пошаље 1
  • пошао 11
  • Пошао 2
  • пошкропи 1
  • пошкропили 1
  • пошла 2
  • пошли 4
  • пошло 2
  • Пошље 2
  • пошље 4
  • пошљедње 1
  • Пошљедње 1
  • пошљедњи 1
  • поштеде 1
  • поштен 6
  • поштенија 1
  • поштенији 1
  • поштено 2
  • поштеног 1
  • поштеној 1
  • поштеном 1
  • поштену 1
  • поштења 1
  • поштење 1
  • пошто 23
  • Пошто 5
  • прав 1
  • права 1
  • правдајући 1
  • правдати 1
  • праве 4
  • правећи 2
  • прави 2
  • правије 1
  • правили 1
  • правим 2
  • правио 3
  • правих 2
  • право 16
  • Право 4
  • правог 2
  • правом 1
  • праву 1
  • правцату 1
  • праг 3
  • прага 9
  • прагом 1
  • прагу 6
  • празан 2
  • Празна 1
  • празна 3
  • празне 2
  • празних 3
  • прали 1
  • прама 1
  • прамен 2
  • праменови 1
  • праменовима 1
  • прамену 1
  • праснух 1
  • Праснух 1
  • пратећи 1
  • прати 3
  • пратила 1
  • пратили 1
  • пратило 1
  • пратио 2
  • пратиоце 1
  • пратиоцима 1
  • пратити 1
  • Пратићу 1
  • прашина 1
  • прашине 1
  • прашини 3
  • прашину 2
  • прашњави 2
  • прашњавим 2
  • прашта 1
  • праштали 1
  • прва 1
  • прве 1
  • први 11
  • Први 2
  • првим 1
  • првих 2
  • првог 2
  • првом 1
  • прву 1
  • пребаци 6
  • пребацивала 1
  • пребацивати 2
  • пребацивши 5
  • пребацио 3
  • пребаченим 1
  • преби 1
  • пребијам 1
  • пребирао 1
  • пребити 1
  • пребројавати 1
  • преварила 1
  • преварио 1
  • превезане 1
  • превезивати 1
  • превијајући 1
  • превијам 1
  • превијању 1
  • превијати 3
  • Превићемо 1
  • превјерио 1
  • превлачили 1
  • преврне 3
  • Преврну 1
  • преврну 4
  • преврнути 2
  • преврнух 1
  • превртала 1
  • превртања 1
  • превртати 1
  • преврће 1
  • преврћући 4
  • превуче 2
  • преграђена 1
  • прегризе 1
  • прегршти 1
  • Пред 5
  • пред 78
  • преда 13
  • предаде 1
  • предадох 1
  • предао 1
  • предати 1
  • предлог 1
  • предложи 2
  • предложио 1
  • предложих 1
  • предомисли 1
  • предомишљања 1
  • предузимам 1
  • предушујући 1
  • пређе 1
  • пређем 1
  • пређох 1
  • пређоше 1
  • прежива 1
  • презирање 1
  • Презирање 1
  • презривим 1
  • презриво 5
  • прејео 1
  • прекида 1
  • прекидајући 1
  • прекидале 1
  • прекидао 2
  • прекиде 9
  • прекидох 3
  • прекинуо 1
  • прекинути 2
  • прекипи 1
  • Прекјуче 1
  • преклињући 1
  • преклонити 1
  • преклоњен 1
  • преко 49
  • прекор 1
  • прекоравао 2
  • прекоравати 3
  • прекорачио 1
  • прекори 2
  • прекорио 2
  • прекривала 1
  • прекривена 1
  • прекривене 2
  • прекрсти 4
  • прекрстивши 3
  • прекрстили 1
  • прекрстио 2
  • прекрштеним 1
  • прекрштених 3
  • прексјутра 1
  • Прексјутри 1
  • прелаз 1
  • прелазиле 1
  • прелетио 1
  • прели 3
  • преливају 1
  • прелијевала 1
  • прелијевале 2
  • прелијевало 1
  • прелијевао 1
  • прелијевати 1
  • прелијетала 1
  • прелијетао 2
  • прелиставати 1
  • преломио 2
  • преломити 2
  • преломљени 1
  • према 78
  • премаме 1
  • премамио 1
  • преметну 1
  • преметнувши 1
  • премећу 1
  • премећући 2
  • премишља 1
  • премјера 1
  • премјеравајући 1
  • премјеравали 1
  • премјеравао 1
  • премјерала 1
  • премјерали 1
  • премјери 3
  • премјерили 1
  • премјести 1
  • премного 2
  • премре 1
  • премрли 1
  • пренемажући 2
  • пренио 1
  • пренула 2
  • пренуо 1
  • преоблачити 1
  • преобразила 1
  • преобукли 1
  • преобуку 1
  • преобучен 1
  • преобучени 3
  • преобучеш 2
  • преостајало 1
  • преостало 1
  • преостане 1
  • преотму 1
  • препадати 1
  • препаде 1
  • препадох 1
  • препао 1
  • Препашће 1
  • препирале 1
  • препирали 1
  • препирање 1
  • препирати 3
  • препиру 1
  • препланулим 1
  • преплашени 1
  • преплашено 2
  • преплашену 1
  • преплаши 1
  • препороди 1
  • препородила 1
  • препоруци 1
  • препоручивао 3
  • препријечи 3
  • препријечио 1
  • препричавали 2
  • препричати 1
  • препричаћу 1
  • препртљао 1
  • препуна 1
  • препуне 2
  • препуни 1
  • препуним 1
  • препуном 1
  • препуњавала 1
  • препуњене 3
  • препуштен 1
  • пресађивала 1
  • пресамитивши 1
  • пресамићена 1
  • пресахнула 1
  • пресијецао 2
  • пресијече 2
  • пресјекох 1
  • прескакао 1
  • прескочи 2
  • престајали 1
  • престајао 2
  • престајући 1
  • престале 1
  • Престани 1
  • престао 2
  • престати 1
  • престрашено 1
  • престрашићемо 1
  • престријели 1
  • преступница 2
  • пресуду 1
  • претварајући 1
  • претварала 1
  • претварањем 1
  • претварао 1
  • Претварао 1
  • претвори 1
  • претворила 1
  • претеци 1
  • претоварене 1
  • претоварени 1
  • претрне 1
  • претрнух 1
  • претрчавала 1
  • претсказује 1
  • преудала 1
  • Преудала 1
  • прецвао 1
  • преша 3
  • прешао 4
  • прешива 1
  • прешла 1
  • прешле 1
  • пржио 1
  • при 12
  • При 2
  • прибере 1
  • приберем 3
  • прибијало 1
  • прибира 1
  • прибирајући 1
  • приближи 1
  • приближивали 1
  • приближили 1
  • приближио 1
  • приближује 1
  • прибојавала 1
  • прибра 2
  • прибравши 1
  • прибрати 2
  • привезане 1
  • привезани 1
  • привезаном 1
  • приви 2
  • привијала 1
  • привијати 2
  • привије 1
  • привио 1
  • привири 1
  • привиривао 1
  • привиривати 1
  • привлачећи 1
  • привукла 1
  • привуче 4
  • пригњечи 1
  • пригњечиш 1
  • приговора 1
  • приговори 1
  • приграби 1
  • приграбили 1
  • пригрлила 1
  • пригушен 1
  • пригушени 1
  • пригушеним 1
  • пригушено 7
  • придигао 1
  • придигох 1
  • Придиже 1
  • придиже 6
  • придижући 1
  • придизала 1
  • придржавајући 2
  • придруживали 1
  • придружити 1
  • призива 1
  • призивале 1
  • призивали 1
  • призна 2
  • признати 1
  • пријатељ 6
  • пријатеља 3
  • пријатеље 1
  • пријатељи 3
  • пријатељима 1
  • пријатељски 1
  • пријатна 1
  • Прије 1
  • прије 30
  • пријеђе 1
  • пријекорима 1
  • пријекорно 3
  • пријете 1
  • пријетећи 7
  • пријети 3
  • пријетили 1
  • пријетио 4
  • пријетити 3
  • пријетиш 1
  • пријетње 1
  • прикаскивати 1
  • прикова 1
  • прикрада 1
  • прикрадајући 1
  • прикрадао 1
  • прикрадати 2
  • прикрајак 2
  • прикрајка 1
  • прикривајући 1
  • прикриваш 1
  • прикривен 1
  • прикривена 1
  • прикривено 1
  • прикривеног 1
  • прикупи 1
  • прилегли 1
  • прилети 1
  • прилијепио 1
  • прилика 1
  • прилику 1
  • прилип 1
  • прилици 1
  • приличи 1
  • прилично 2
  • приложивши 1
  • приљуби 2
  • приљубивши 2
  • приљубих 1
  • приљубљене 1
  • приљубљивало 1
  • приљубљујући 1
  • примај 1
  • примају 1
  • примакне 1
  • примакнемо 1
  • примакосмо 1
  • примакох 1
  • примали 1
  • примамо 1
  • примати 1
  • примаче 2
  • примим 1
  • примимо 2
  • Примио 1
  • примио 3
  • примити 3
  • Примицао 1
  • примицати 2
  • примичем 1
  • Примичући 1
  • примичући 5
  • примједбе 1
  • примјеру 1
  • Примјећивао 1
  • принијела 1
  • принио 1
  • приносећи 1
  • приносио 1
  • прионула 2
  • припали 3
  • припаливши 1
  • припаљивао 1
  • припасивати 1
  • припија 1
  • припијала 1
  • приповиједа 1
  • приповрну 1
  • припомагати 1
  • приправљали 1
  • припремали 1
  • припремао 4
  • припремати 1
  • припреми 1
  • Припреми 1
  • припремио 1
  • припремиш 1
  • припуцавале 1
  • присебан 1
  • присебнији 1
  • присјетивши 1
  • присјетих 1
  • присјећати 1
  • прискочи 1
  • прислони 1
  • прислонивши 1
  • прислушкивао 1
  • приспјели 1
  • присркује 1
  • пристајали 2
  • пристајање 1
  • пристајао 5
  • пристаје 3
  • пристајући 4
  • пристизати 1
  • Приступајте 1
  • приступала 3
  • приступао 1
  • Приступи 1
  • приступи 21
  • приступивши 1
  • приступила 1
  • приступим 1
  • приступио 2
  • приступити 2
  • приступих 2
  • приступише 2
  • присуству 2
  • притврђује 1
  • притегну 1
  • притеже 1
  • притежући 1
  • притезати 1
  • притискивали 1
  • притискивао 1
  • приточи 1
  • притрча 2
  • притрчавао 2
  • притрчала 1
  • притрчах 1
  • притрчим 1
  • Притрчим 1
  • притужим 2
  • прихватају 1
  • прихватајући 1
  • Прихватали 1
  • прихвати 8
  • прихвативши 2
  • прихватили 1
  • прихватим 2
  • прихватимо 1
  • прихватио 4
  • прихватити 2
  • прихватих 1
  • прихватише 3
  • прихваћати 1
  • приходима 1
  • прича 16
  • причај 1
  • Причај 2
  • причају 2
  • Причајући 1
  • причала 4
  • причале 1
  • Причали 1
  • причали 8
  • причало 3
  • причам 9
  • причама 2
  • причања 1
  • причање 1
  • причањем 3
  • причао 10
  • причати 15
  • причвршћене 1
  • причвршћивати 1
  • приче 8
  • Причека 1
  • Причини 3
  • причини 5
  • причиња 1
  • причињава 1
  • причињавали 3
  • причињавало 5
  • Причу 1
  • пркосио 1
  • пркосити 1
  • пркосно 2
  • прљав 1
  • прљавим 1
  • прљавом 1
  • прљаву 1
  • проберем 1
  • пробија 3
  • пробијају 1
  • пробијати 1
  • пробиле 1
  • пробирала 1
  • пробуди 1
  • пробудивши 1
  • пробудила 1
  • пробудио 5
  • пробуђени 1
  • проведем 1
  • провео 1
  • провиде 1
  • провидили 1
  • провидило 1
  • провидним 1
  • провири 3
  • провиривале 2
  • провиривали 1
  • провиривао 3
  • провиривати 2
  • провирује 1
  • провирују 2
  • провирујући 1
  • провучем 1
  • проговоре 2
  • Проговори 1
  • проговори 12
  • проговоривши 2
  • проговорили 1
  • проговорим 2
  • проговорио 3
  • проговорити 4
  • проговорише 2
  • прогони 1
  • прогунђа 5
  • прогутале 1
  • продавали 1
  • продавало 2
  • продавао 4
  • продавати 2
  • продаји 1
  • продају 1
  • продала 1
  • продам 1
  • продамо 1
  • продао 4
  • Продате 1
  • продаш 2
  • продире 1
  • продријемала 1
  • продрмуса 1
  • продрмусам 1
  • прође 4
  • прођоше 1
  • прождирући 1
  • проживио 1
  • прозебле 1
  • прозоре 1
  • проклети 1
  • проклињао 2
  • проклињући 3
  • пролазе 1
  • пролазећи 1
  • пролазили 2
  • пролазио 7
  • пролазити 1
  • пролазнике 1
  • пролазнини 1
  • пролете 1
  • пролети 2
  • пролијев 1
  • пролијева 1
  • пролијем 1
  • Пролијећу 1
  • пролио 1
  • прољепшала 1
  • прољетње 1
  • Промијени 1
  • промијенио 3
  • промисливши 1
  • промјена 1
  • промолила 1
  • промукло 6
  • промуклости 1
  • промуца 1
  • промуцала 1
  • промуцах 1
  • пронаћи 1
  • пронашли 1
  • пронесем 1
  • проницав 1
  • пропада 1
  • пропадало 1
  • пропадамо 1
  • пропадати 1
  • пропала 1
  • пропало 1
  • пропасти 1
  • пропе 2
  • пропију 1
  • пропињала 1
  • пропињало 1
  • пропињати 1
  • пропињући 1
  • проплака 1
  • проплакао 1
  • проплаках 1
  • пропустивши 1
  • проријеђеног 1
  • прорицали 1
  • прорицао 2
  • прориче 1
  • просипа 1
  • просипати 1
  • просити 1
  • просјак 1
  • просјака 2
  • просјакиња 1
  • проспем 1
  • простирао 1
  • простих 1
  • просто 1
  • пространство 1
  • прострије 1
  • простријели 1
  • протежући 6
  • протезала 1
  • протезати 3
  • протепа 3
  • протепао 1
  • протествују 1
  • против 3
  • противио 2
  • противити 1
  • противника 1
  • протргује 1
  • протумачи 1
  • Проћи 1
  • проћи 2
  • проучио 1
  • прохтједе 1
  • проциједи 1
  • прочеље 1
  • прошао 6
  • прошапта 21
  • прошапута 3
  • прошла 1
  • прошли 1
  • Прошли 1
  • прошло 3
  • прса 11
  • прси 9
  • прсију 2
  • прсима 21
  • прст 5
  • прста 1
  • прсте 17
  • прстен 1
  • прстенова 1
  • прсти 2
  • прстима 11
  • прстом 4
  • Пртљај 1
  • пружајући 1
  • пружала 1
  • пружао 1
  • пружи 6
  • пружила 1
  • пружио 1
  • прутићима 1
  • прући 1
  • прућих 1
  • прхнуше 1
  • пршута 1
  • пса 1
  • псовака 1
  • псовале 1
  • псовали 1
  • псовао 3
  • псовати 3
  • псовке 1
  • псовком 3
  • Пст 1
  • псујући 2
  • пудар 1
  • пуже 1
  • пуке 1
  • пун 2
  • пуна 1
  • пуначке 1
  • пуначким 1
  • пуначко 1
  • пуначку 1
  • пуне 2
  • пуни 1
  • пунија 1
  • пуније 1
  • пунили 1
  • пуним 6
  • пунио 7
  • пуних 3
  • пуно 3
  • Пуно 3
  • пуној 1
  • пуноћа 1
  • пусте 1
  • пусти 1
  • Пусти 1
  • пустивши 3
  • пустила 3
  • пустим 1
  • пустио 1
  • Пустио 1
  • пустити 1
  • Пустити 1
  • пустићеш 1
  • пустише 1
  • Пустише 1
  • пусто 1
  • Пут 1
  • пут 24
  • пута 49
  • путе 1
  • путеве 1
  • Путем 1
  • путем 6
  • путник 1
  • путника 2
  • путнике 2
  • путници 2
  • Путници 2
  • путницима 1
  • путовали 1
  • путовао 1
  • путовати 1
  • путу 5
  • пуцај 1
  • пуцали 2
  • пуцало 1
  • Пуцањ 1
  • пуцањ 2
  • Пуцао 1
  • пуцати 2
  • пуцкајући 1
  • пуцкара 1
  • пуцкарањем 1
  • пуцњава 1
  • пуче 2
  • пушака 3
  • пуше 1
  • пушећи 1
  • пуши 1
  • пушити 1
  • пушка 6
  • пушкама 4
  • пушкарнице 1
  • пушкарницу 1
  • Пушке 1
  • пушке 17
  • пушком 3
  • пушку 36
  • пуштајући 5
  • пуштала 1
  • пушчана 1
  • пушчане 1
  • пушчаним 1
  • пушчетина 1
  • пушчетине 1
  • Пхи 6
  • работе 1
  • равнодушни 1
  • рад 4
  • рада 1
  • раде 6
  • радећи 1
  • ради 24
  • Ради 5
  • радила 1
  • радиле 3
  • радили 3
  • радило 1
  • радим 2
  • радимо 2
  • радине 1
  • Радио 1
  • радио 5
  • Радите 1
  • Радити 1
  • радити 6
  • радиш 4
  • радницима 2
  • радње 1
  • радњи 1
  • радозналости 3
  • радознао 1
  • радом 1
  • радосна 1
  • радосним 1
  • Радост 1
  • радост 2
  • радости 4
  • раду 1
  • рађа 2
  • ражљућени 1
  • разабрати 2
  • разаспу 1
  • разасу 1
  • разасувши 1
  • разасула 1
  • разасуло 1
  • разасутим 1
  • разбаца 1
  • разбацају 1
  • разбаци 1
  • разбацивати 1
  • разбацивши 1
  • Разбацивши 1
  • разбаченим 1
  • разбија 1
  • разбијала 1
  • разбијао 1
  • разбијати 1
  • разбије 2
  • разбијем 1
  • разбијени 1
  • разбили 1
  • разбило 1
  • разбио 2
  • разбит 1
  • разбјесни 2
  • разбојник 1
  • Разбојник 1
  • разбојника 3
  • разбојнике 1
  • разбојници 2
  • разбојницима 1
  • разбојниче 1
  • разбољети 1
  • Разбуди 1
  • развађајући 1
  • разведри 1
  • развесели 1
  • развила 1
  • развлачећи 3
  • развлачиле 1
  • развуче 1
  • развученим 2
  • развучено 1
  • разгали 1
  • разглави 1
  • разгледа 1
  • разгледавши 1
  • разгледајући 1
  • разгледао 1
  • разгледати 3
  • разговара 4
  • Разговарају 1
  • разговарају 2
  • разговарала 4
  • разговарали 5
  • разговарао 2
  • разговарати 2
  • разговор 17
  • разговора 4
  • разговоре 2
  • разговори 2
  • разговору 4
  • разгонила 1
  • разгрну 1
  • разгрнутих 1
  • разгулио 1
  • разгуљивати 1
  • раздера 1
  • раздрагани 1
  • раздраганих 1
  • раздражен 3
  • раздражени 1
  • раздраженији 1
  • раздражено 4
  • раздражи 2
  • раздражим 1
  • раздражљивији 1
  • раздрљен 2
  • раздрљена 1
  • раздрљеном 1
  • раздрљи 1
  • разиграним 1
  • разиграше 1
  • разилазе 1
  • разишли 2
  • разли 3
  • разливао 1
  • разлије 1
  • разлијева 1
  • разлијевао 3
  • разлијевати 2
  • разлијегала 1
  • разлијегали 1
  • разлијегати 1
  • разлијеже 1
  • разлијетати 1
  • разлога 1
  • разлоге 2
  • разлупаних 1
  • размахивала 1
  • размахивати 1
  • размахну 2
  • размахује 1
  • размахујући 1
  • размацима 2
  • размећу 1
  • размицати 1
  • размишља 1
  • размишљајући 4
  • размишљала 1
  • размишљања 3
  • размишљање 1
  • Размишљао 1
  • размишљао 3
  • размишљати 5
  • размишљаше 2
  • размјерао 1
  • размјере 1
  • размјести 1
  • размјештати 1
  • разне 3
  • разни 1
  • разним 3
  • разних 2
  • разносиле 2
  • разрасла 1
  • разрачунавању 1
  • разрогаченим 1
  • разуздан 1
  • разуздана 1
  • разуздане 1
  • разуздани 1
  • разузданији 1
  • разузданих 1
  • разумије 1
  • разумијемо 1
  • разумјети 1
  • разумнија 1
  • рајинске 1
  • ракија 1
  • ракије 3
  • ракијом 1
  • ракију 1
  • раме 11
  • рамена 18
  • раменима 19
  • раменом 1
  • рамену 8
  • рана 1
  • ране 2
  • раније 2
  • ранили 1
  • рано 2
  • Рано 2
  • раном 1
  • рану 7
  • рањавих 1
  • рањен 4
  • Рањен 4
  • рањена 3
  • рањеник 2
  • рањеника 1
  • рањенике 2
  • Рањеници 1
  • расипала 2
  • расипале 3
  • расипам 1
  • расипао 1
  • расипље 1
  • расипљу 1
  • расипљући 1
  • расквашени 1
  • раскиданим 1
  • раскидаше 1
  • раскиде 1
  • раскопчавајући 1
  • раскорачи 2
  • раскорачивши 2
  • раскорачио 1
  • раскошно 1
  • раскрвавили 1
  • расла 1
  • распали 7
  • Распалила 1
  • распалим 1
  • распалио 2
  • распалих 1
  • распаљене 1
  • распаљено 1
  • распаљену 2
  • распаљујући 1
  • распанутим 1
  • распао 1
  • распасан 1
  • распе 1
  • распели 1
  • распиње 1
  • распитају 1
  • распитивала 2
  • Распитивали 1
  • распитивао 4
  • распитивати 1
  • распитује 1
  • распламтјела 1
  • расплетале 1
  • расплетеном 1
  • расплећу 1
  • распознам 1
  • расположен 1
  • распричао 2
  • распусте 1
  • распуштеном 1
  • раставила 1
  • раставили 1
  • раставити 1
  • раставиће 1
  • раставише 1
  • растављао 1
  • растављених 1
  • растајали 1
  • растали 1
  • растанак 1
  • Растанак 1
  • растанка 1
  • растанку 1
  • растапа 1
  • растати 2
  • растворена 1
  • растворивши 1
  • растегнуто 1
  • растезати 1
  • расти 1
  • растјера 1
  • растоварени 1
  • растоварених 1
  • растоварили 1
  • растолегну 1
  • растопљени 1
  • растресе 1
  • растријезни 2
  • расту 1
  • расу 1
  • расула 1
  • расцв 1
  • расцвали 1
  • расцвао 1
  • расцваше 1
  • ратници 1
  • ратов 1
  • рафове 2
  • рафу 1
  • рахатније 1
  • рахметли 1
  • рачун 1
  • рачуна 5
  • рачунајући 2
  • рачунати 1
  • рачуне 1
  • рачунима 2
  • рачунџија 1
  • раширена 1
  • раширене 1
  • раширеним 2
  • раширено 1
  • рашири 5
  • раширивши 1
  • раширио 1
  • рашта 10
  • Рашта 19
  • рашћерао 1
  • рашчерупан 1
  • рашчешља 1
  • рашчешљавао 1
  • рашчешљан 1
  • рашчешљана 1
  • рашчешљао 1
  • рвање 2
  • рвати 1
  • рвем 1
  • Рви 1
  • рвући 1
  • рђа 1
  • рђаво 1
  • рђо 1
  • ребра 4
  • ребрима 2
  • ред 1
  • редати 1
  • редовно 4
  • редом 1
  • реду 1
  • режећи 1
  • реза 1
  • резу 1
  • Рекао 1
  • Рекла 1
  • рекла 4
  • рекне 5
  • рекнем 5
  • рекнете 1
  • рекнеш 1
  • рекох 3
  • рекоше 3
  • ресе 3
  • рећи 10
  • Реци 3
  • рече 88
  • речем 5
  • рже 1
  • ржући 1
  • рзали 1
  • рзати 1
  • риђа 1
  • риђу 1
  • ријетке 1
  • Ријетко 1
  • ријетко 2
  • ријетком 1
  • Ријеч 1
  • ријеч 8
  • ријечи 24
  • ријечима 3
  • рике 1
  • рикнух 1
  • рјеђе 5
  • роб 1
  • роба 3
  • робе 3
  • Робе 3
  • роби 1
  • робиња 1
  • робињу 1
  • робови 3
  • робу 22
  • родила 1
  • родити 1
  • рођену 1
  • рођења 1
  • Рођо 1
  • рођо 2
  • рођу 1
  • роја 1
  • ропства 1
  • росе 2
  • руга 2
  • ругају 1
  • ругајући 4
  • ругали 1
  • ругам 2
  • ругао 2
  • ругати 3
  • ругаш 1
  • Ругаш 1
  • ружа 1
  • ружан 1
  • руже 3
  • ружила 1
  • ружио 2
  • ружити 1
  • ружичасте 1
  • ружичастим 1
  • ружиш 1
  • ружне 1
  • ружно 1
  • Ружно 2
  • ружну 1
  • рузмарина 1
  • Рука 1
  • рука 6
  • рукав 4
  • рукава 2
  • рукаве 4
  • рукавима 2
  • рукавом 3
  • рукама 39
  • руке 58
  • руковијетима 1
  • руком 31
  • руку 53
  • румена 2
  • румене 1
  • Румене 1
  • руменећи 2
  • руменије 1
  • румениле 1
  • руменило 1
  • Руменило 1
  • руменио 2
  • румених 1
  • руменкасте 1
  • руменој 1
  • румену 1
  • рупе 1
  • рупи 1
  • рутавим 1
  • рутастим 1
  • руху 1
  • руци 19
  • ручавао 1
  • ручавати 1
  • ручак 4
  • ручао 1
  • ручати 2
  • ручка 5
  • ручком 3
  • с 140
  • С 3
  • са 217
  • Са 5
  • сабљама 1
  • сабље 2
  • сабљи 1
  • сабљом 1
  • Сав 2
  • сав 6
  • сави 2
  • савијајући 2
  • савијале 1
  • савјести 1
  • савјет 1
  • савјете 1
  • савјетовали 1
  • савлада 1
  • савладао 2
  • савладати 2
  • савладах 1
  • Савладаше 1
  • савлађивала 1
  • савлађивао 1
  • савлађивати 1
  • сагињем 1
  • сагињући 1
  • Сагла 1
  • сагледати 1
  • Сад 24
  • сад 54
  • сада 18
  • Сада 2
  • садашњим 1
  • садњу 1
  • сажалио 1
  • Сажалих 1
  • сажаљевајући 3
  • саже 3
  • сазивао 1
  • сазна 1
  • Сазнали 1
  • сазнало 1
  • сазнао 2
  • сазнати 1
  • сазовем 1
  • Сакри 1
  • сакри 6
  • сакривајући 1
  • сакривала 3
  • сакривале 1
  • сакривали 2
  • сакривам 1
  • сакривао 1
  • сакривати 2
  • сакриваче 1
  • сакривен 4
  • сакривена 1
  • сакривене 1
  • сакрије 1
  • сакријем 2
  • сакрили 1
  • сакрио 2
  • сакрише 1
  • Салих 1
  • сам 454
  • Сам 5
  • Сама 2
  • сама 26
  • саме 4
  • самеље 1
  • Сами 1
  • сами 9
  • самих 2
  • Само 29
  • само 93
  • самог 1
  • самога 4
  • самом 2
  • самоме 1
  • самопоуздања 1
  • саму 3
  • самујем 1
  • самцит 1
  • сан 2
  • сандук 1
  • сандука 1
  • сандуке 2
  • сандуцима 5
  • сандуче 2
  • сантур 1
  • сањивим 1
  • сапима 2
  • саплете 1
  • сарадник 1
  • Сараја 1
  • Сарајева 2
  • САРАЈЕВО 1
  • Сарајево 3
  • Сарајевом 1
  • Сарајевско 1
  • Сарајеву 1
  • Сасвим 1
  • сасвим 14
  • сасијецати 1
  • сасипати 1
  • сасјекли 1
  • саслуша 1
  • саслушавши 1
  • саставила 1
  • састављајући 1
  • састављене 1
  • састајали 2
  • састајао 2
  • састајеш 1
  • састају 1
  • састанак 2
  • састанака 1
  • састану 2
  • састанцима 3
  • састао 1
  • састојала 1
  • сасувши 1
  • сасула 1
  • сасушеном 1
  • сасуши 1
  • сатрвени 1
  • сатре 1
  • сатрем 1
  • сафуна 1
  • сахана 1
  • сахане 2
  • сахат 6
  • сахата 7
  • Сахати 1
  • сахију 1
  • сачеве 1
  • сачекавши 1
  • сачувао 1
  • сашаптавајући 1
  • сашаптавали 1
  • сашаптавао 2
  • сашаптавати 1
  • сашаптати 1
  • Сва 1
  • сва 13
  • свадба 2
  • свадбом 1
  • свадили 1
  • свадим 1
  • свадио 1
  • свађа 1
  • свађале 1
  • свађали 2
  • свађао 2
  • свађи 1
  • свађу 1
  • свак 11
  • Свак 5
  • свакакве 1
  • свакаквим 1
  • свакаквоме 1
  • свакако 2
  • сваке 1
  • Сваке 2
  • сваки 19
  • Сваки 5
  • сваким 2
  • сваких 1
  • Свако 3
  • свако 7
  • сваког 5
  • Свакога 1
  • свакога 15
  • свакојаке 1
  • сваком 7
  • Свакоме 2
  • свакоме 7
  • сваку 3
  • свали 1
  • свану 2
  • свануће 2
  • сватова 1
  • сватове 1
  • свачему 2
  • Свачије 1
  • свачијим 2
  • свашта 2
  • све 223
  • Све 30
  • свега 18
  • Сведно 1
  • свежу 1
  • свезаше 1
  • свеједно 1
  • свему 13
  • света 2
  • свете 1
  • свети 1
  • светиле 1
  • светим 1
  • светио 1
  • СВЕТОЗАР 1
  • Сви 14
  • сви 49
  • свиђа 1
  • Свиђа 2
  • свиђали 1
  • свиђало 1
  • свиђати 1
  • свиђе 1
  • свиђеше 1
  • свијести 1
  • свијет 8
  • свијета 5
  • свијетле 2
  • свијетлиле 2
  • свијетлило 1
  • свијетло 2
  • свијетлој 1
  • свијетњаци 1
  • свијетом 2
  • свијету 7
  • свијећу 1
  • свијех 3
  • свију 8
  • свиколици 1
  • свиле 3
  • свилене 4
  • свилени 1
  • свиленим 3
  • свилену 1
  • свилом 3
  • свилу 1
  • свима 8
  • свирале 1
  • свих 2
  • свједок 1
  • свједока 2
  • свједоке 1
  • свједочила 2
  • свјетлије 1
  • свјетлији 1
  • СВЈЕТЛОСТ 1
  • свјетлости 3
  • свјетлуцале 1
  • свлачећи 1
  • свог 1
  • свога 4
  • свој 7
  • своје 26
  • својеглав 1
  • својим 30
  • својих 7
  • својој 9
  • Својом 1
  • својом 10
  • Своју 1
  • своју 17
  • свом 4
  • своме 1
  • свратили 1
  • свратих 1
  • свратише 1
  • свраћају 1
  • свраћала 1
  • свраћао 1
  • Свраћао 1
  • сврбе 1
  • сврби 1
  • сврне 1
  • сврнута 1
  • сврнуше 1
  • свршавао 1
  • свршио 1
  • свршити 2
  • свршиће 1
  • сву 6
  • свуда 11
  • се 1922
  • себе 47
  • себи 28
  • севдах 1
  • севдисао 1
  • седефом 1
  • седла 2
  • сеиза 1
  • сеизе 1
  • сеизи 1
  • сеисана 1
  • села 3
  • селима 1
  • селити 1
  • село 1
  • селу 2
  • сељак 2
  • сељака 2
  • сељаку 1
  • сељаци 1
  • Сељаци 2
  • сељацима 1
  • сељаче 1
  • сељачетом 1
  • сељачка 1
  • сем 1
  • сенете 1
  • серђен 1
  • серђена 1
  • серџадама 2
  • серџаде 2
  • серџаду 1
  • сехириле 1
  • си 107
  • сиве 1
  • сигурни 1
  • сигурно 2
  • сијале 1
  • сијати 1
  • сијевајући 1
  • сијевали 1
  • сијевало 1
  • сијевне 1
  • сиједе 1
  • сиједим 1
  • сиједих 1
  • сијелима 1
  • сијело 1
  • Сијело 1
  • сијена 1
  • сијече 1
  • сила 4
  • силазећи 1
  • силазила 1
  • силазио 1
  • Силан 1
  • силан 4
  • силахе 1
  • силе 2
  • силећи 1
  • силеџије 1
  • силеџиска 1
  • силеџиство 1
  • сили 1
  • силна 4
  • силне 1
  • силније 2
  • силнији 4
  • силно 3
  • силовит 1
  • силовито 4
  • силом 8
  • силу 13
  • син 2
  • сина 2
  • сине 3
  • синоћ 1
  • Синоћ 1
  • сину 2
  • сир 1
  • сира 2
  • сирјак 1
  • сирових 1
  • сиром 1
  • сиромах 1
  • сиромаштву 1
  • сирота 1
  • сиротиња 1
  • сисао 1
  • ситан 5
  • ситна 3
  • ситне 7
  • ситни 1
  • ситнијим 1
  • ситним 1
  • ситница 1
  • Ситница 2
  • ситнице 1
  • Ситнице 1
  • ситницу 1
  • Ситно 1
  • ситно 3
  • сјајно 1
  • сједајући 4
  • сједала 1
  • сједао 2
  • Сједе 1
  • сједе 9
  • сједећи 4
  • сједи 4
  • сједила 4
  • сједиле 1
  • сједили 6
  • сједим 1
  • Сједио 1
  • сједио 9
  • сједити 1
  • сједне 1
  • Сједне 2
  • сједнем 3
  • сједнувши 1
  • сједосмо 1
  • сједох 1
  • сједоше 1
  • сјеђаше 1
  • сјекире 1
  • сјела 1
  • сјенка 1
  • сјенке 1
  • сјенци 2
  • сјео 5
  • сјести 2
  • сјета 2
  • сјетим 1
  • сјетих 2
  • сјећам 1
  • сјећао 1
  • сјећи 1
  • сјецкала 1
  • сјутра 3
  • Сјутра 3
  • Сјутрадан 1
  • сјутрадан 3
  • скакала 1
  • скакали 1
  • скакању 1
  • скакао 1
  • скакутала 1
  • скакућући 1
  • скамени 1
  • скамених 1
  • скаче 1
  • скачући 1
  • скиде 1
  • скинули 1
  • скитање 1
  • скитао 1
  • скитницу 1
  • склањајући 1
  • склањали 1
  • склањао 1
  • Склањао 1
  • склапајући 3
  • склепташе 3
  • склонио 1
  • склопи 3
  • склопила 1
  • склопило 1
  • склопио 1
  • склопити 1
  • склопих 1
  • склопљене 1
  • скљока 1
  • скљоках 1
  • скорена 1
  • скорене 1
  • скотрља 1
  • скочи 6
  • скочио 1
  • скочих 3
  • скренем 1
  • скрешем 1
  • скривио 1
  • скромнијих 1
  • скрстивши 1
  • скрушен 2
  • скрхати 2
  • скува 1
  • скуп 1
  • скупио 1
  • скупове 1
  • скупу 2
  • скут 2
  • скута 1
  • скуте 1
  • скухала 1
  • скухана 1
  • слаб 4
  • слаба 2
  • слабе 1
  • слаби 2
  • слабијима 1
  • слабину 1
  • слабићи 1
  • Слабићи 1
  • слави 1
  • славом 1
  • слагати 1
  • слагах 1
  • слађе 1
  • Слађе 1
  • слађи 1
  • слала 3
  • слали 1
  • сламнатог 1
  • сламом 1
  • слао 1
  • слатка 1
  • слатки 1
  • Слатки 1
  • слаткиша 2
  • слаткишима 3
  • Слатко 1
  • слегну 2
  • слегнуо 1
  • слегох 1
  • слијевале 1
  • слијевао 1
  • слијепац 1
  • слијепила 3
  • слијепо 1
  • слијепца 1
  • слика 2
  • слиниш 1
  • сличи 1
  • сличило 2
  • слична 2
  • слично 1
  • слободе 1
  • слободна 2
  • слободни 1
  • слободније 1
  • слободнији 1
  • слободом 2
  • слободу 2
  • слова 1
  • слово 2
  • Сломивши 1
  • сломљеном 1
  • слуга 3
  • слугама 3
  • Слуге 2
  • слуге 4
  • служећи 1
  • служи 1
  • служило 1
  • служио 2
  • служити 2
  • служиш 1
  • слузи 1
  • Слути 1
  • слути 6
  • слутња 1
  • Случај 1
  • случајно 9
  • слуша 7
  • Слушајте 1
  • слушају 4
  • слушајући 1
  • слушала 3
  • слушали 2
  • слушам 3
  • слушамо 1
  • слушао 6
  • слушате 1
  • слушати 2
  • Слушаћеш 1
  • слушкиња 3
  • слушкињама 1
  • слушкиње 7
  • слушкињи 2
  • слушкињу 1
  • слушче 1
  • Смаиле 1
  • Смајил 2
  • Смајиле 8
  • смео 1
  • смета 1
  • сметала 1
  • сметали 2
  • сметам 3
  • сметао 1
  • сметати 1
  • смете 2
  • сметен 4
  • сметена 1
  • сметени 1
  • сметено 1
  • Сметењаче 1
  • сметњи 1
  • Сметох 1
  • сметоше 1
  • смету 1
  • смијала 1
  • смијале 3
  • смијао 2
  • смијати 5
  • смије 16
  • Смијем 3
  • смијем 4
  • смијете 1
  • Смијех 1
  • смијех 16
  • смијеха 2
  • смијехом 1
  • Смијехом 1
  • смијеш 6
  • смијешан 1
  • смијешећи 1
  • смијешим 1
  • смијешна 1
  • смијешно 4
  • смију 3
  • смијући 9
  • Смио 1
  • смио 14
  • смирен 1
  • смирени 2
  • смири 2
  • смиривао 1
  • смирим 2
  • смирих 1
  • Смисли 1
  • смислила 1
  • смислимо 1
  • смислио 2
  • смислити 2
  • смишља 1
  • смишљам 1
  • смишљања 1
  • смјежуране 1
  • смјежураним 2
  • смјела 2
  • смјели 1
  • смјелости 1
  • смјерну 1
  • смјешећи 1
  • смјешка 1
  • смјешкајући 6
  • смјешкао 3
  • смјешније 1
  • смо 86
  • смокава 3
  • смоквама 2
  • смрвим 1
  • смрвљен 1
  • смрдљива 1
  • смрдљивим 2
  • смрти 2
  • смртно 1
  • смучи 1
  • сна 2
  • снаге 6
  • снагом 1
  • снагу 3
  • снађе 1
  • снажан 2
  • снажне 2
  • снажно 13
  • снебива 1
  • снебивајући 1
  • снебивао 1
  • сневесели 1
  • Сневесели 1
  • снивао 1
  • снијег 1
  • снијегом 2
  • снијежне 1
  • сниским 2
  • снове 2
  • снопом 1
  • сну 1
  • снужден 1
  • Снужден 1
  • снуждено 4
  • снуждену 1
  • снуждила 1
  • соба 3
  • собама 5
  • собе 28
  • соби 23
  • собним 2
  • собних 1
  • собом 17
  • собу 40
  • сокак 5
  • сокака 2
  • сокаке 6
  • сокаком 1
  • сокаку 3
  • сокацима 2
  • соко 1
  • соколе 1
  • соколећи 1
  • софама 1
  • софи 1
  • софре 1
  • софром 1
  • сохама 1
  • спава 3
  • спавајући 1
  • спавала 2
  • спавам 2
  • спавамо 1
  • спавао 3
  • спавати 2
  • спаваш 1
  • спасава 1
  • спекла 1
  • спетља 1
  • спетљах 1
  • споменем 1
  • спомену 1
  • споменула 3
  • споменуо 4
  • споменути 1
  • спомињала 1
  • спомињали 2
  • спомињао 1
  • спомињати 1
  • спомиње 1
  • споразумјесмо 1
  • спотакао 1
  • спраћала 1
  • спрдње 1
  • спрема 5
  • Спремај 2
  • спремајући 2
  • спремали 1
  • спремам 1
  • спреман 2
  • спремао 1
  • спуза 1
  • спусти 16
  • Спустивши 1
  • спустивши 6
  • спустила 3
  • спустиле 1
  • спустим 3
  • спустио 1
  • спустисмо 1
  • спустити 1
  • спустих 3
  • спустише 2
  • спућен 1
  • спуштајући 1
  • спуштала 2
  • спуштале 2
  • спуштали 1
  • спуштао 1
  • спуштеним 1
  • сравни 1
  • срамота 2
  • Срамота 2
  • срамоте 1
  • срамоту 1
  • срасла 1
  • срачунавао 1
  • срачунавати 1
  • сребрни 1
  • сред 1
  • средини 1
  • срели 1
  • срести 1
  • Сретан 1
  • сретао 2
  • сретнем 1
  • Сретни 1
  • сретни 2
  • сретно 1
  • срећа 1
  • Среће 1
  • среће 4
  • срећи 5
  • срећна 1
  • срећне 1
  • срећу 1
  • сриједи 1
  • срма 1
  • срмом 1
  • сродника 2
  • сродници 1
  • срца 7
  • срце 7
  • срцем 1
  • срцу 1
  • срчући 1
  • срџба 4
  • срџбе 1
  • срџбу 1
  • стабла 1
  • стабло 2
  • стаде 6
  • стадосмо 1
  • стадох 2
  • стазе 1
  • стајала 6
  • стајали 2
  • стајао 3
  • стакладима 1
  • стакласто 2
  • стаклиле 1
  • стали 1
  • стало 2
  • стане 3
  • станем 1
  • стани 1
  • становати 1
  • стање 1
  • стању 2
  • стао 2
  • Стао 2
  • стар 1
  • Стар 1
  • стара 2
  • старајући 11
  • Старала 1
  • старали 2
  • старао 1
  • Старао 1
  • старац 1
  • Старац 2
  • старе 3
  • стареж 1
  • стари 19
  • Стари 2
  • Старији 1
  • старији 3
  • старијим 1
  • старијих 1
  • старим 3
  • старих 4
  • старо 2
  • старог 2
  • старој 2
  • старом 1
  • староме 1
  • стару 2
  • старци 2
  • стас 1
  • стасит 2
  • стасити 1
  • ствар 1
  • стварала 1
  • ствари 13
  • стварима 1
  • створи 1
  • створила 1
  • сте 20
  • стегне 2
  • стегнем 1
  • стегну 1
  • стегнувши 1
  • стегнуто 1
  • стеже 2
  • стежући 1
  • стезао 1
  • стезати 2
  • стекао 1
  • стењао 2
  • стењати 1
  • стењући 5
  • стигао 5
  • стигла 1
  • Стигли 2
  • стигне 1
  • стигну 1
  • стигосмо 1
  • стид 4
  • Стид 5
  • стида 2
  • стидан 2
  • стидећи 2
  • стиди 1
  • стидио 1
  • стидљиво 2
  • стизали 1
  • стиска 1
  • стискајући 8
  • стискала 1
  • стискања 1
  • стискао 1
  • стискати 1
  • стисне 1
  • стисну 1
  • стиснувши 2
  • Стиснуо 1
  • стиснуте 1
  • стиснутим 1
  • стиснутих 3
  • стићи 1
  • стишавала 1
  • стишавати 1
  • стишали 1
  • стиште 2
  • Стој 3
  • Стојан 1
  • Стојана 2
  • Стојанова 1
  • стојећи 2
  • стоји 1
  • стојим 1
  • стока 1
  • стоке 1
  • стоку 1
  • столице 1
  • столицу 1
  • столове 1
  • стопе 1
  • стотинама 1
  • стотину 1
  • стоци 1
  • страдају 1
  • стража 1
  • страна 4
  • стране 11
  • страни 6
  • страно 1
  • страну 23
  • страсна 1
  • страсно 1
  • страх 5
  • Страх 6
  • страха 10
  • страховање 1
  • страховао 1
  • страхом 3
  • страхопоштовањем 1
  • страху 1
  • страхујући 1
  • страшан 3
  • страшивице 1
  • страшило 1
  • страшније 2
  • страшнији 1
  • страшно 2
  • стрекнула 1
  • стрепе 1
  • стрепи 1
  • стрепили 2
  • стрепило 1
  • стрепио 1
  • стрепити 1
  • стрепње 1
  • стресали 1
  • стресе 2
  • стресем 1
  • стресох 3
  • стреха 2
  • стрехама 1
  • стрехе 1
  • стрехом 2
  • стреху 2
  • Стрижући 1
  • стрижући 2
  • стријељају 1
  • стријељајући 1
  • стријељати 1
  • стрине 2
  • стрме 1
  • стругати 1
  • стругно 1
  • струже 2
  • стружући 2
  • струк 1
  • струка 1
  • струкама 1
  • струке 1
  • струку 3
  • стрчала 1
  • стрши 1
  • стршио 1
  • студен 1
  • студени 2
  • студену 1
  • стужи 1
  • ступи 3
  • ступио 2
  • су 260
  • субашу 1
  • сув 1
  • сувише 3
  • суво 2
  • сувом 1
  • суд 4
  • судбина 1
  • суде 1
  • суди 1
  • судили 1
  • судити 2
  • судови 1
  • суђено 1
  • суђење 1
  • Суза 1
  • суза 4
  • сузама 1
  • сузе 8
  • сује 1
  • Сулага 45
  • Сулаге 8
  • Сулаги 11
  • Сулагине 2
  • Сулагиним 3
  • Сулагиној 1
  • Сулагом 4
  • Сулагу 5
  • сулуд 2
  • сумаглицу 1
  • сумњао 2
  • сумњиво 1
  • суморан 3
  • суморним 1
  • суморних 1
  • сумрак 1
  • сунца 2
  • сунце 4
  • сунцем 2
  • сунцу 6
  • сунчани 1
  • суров 2
  • суровије 1
  • суровији 1
  • сурово 5
  • суровост 1
  • суровошћу 1
  • сурову 1
  • сусједних 1
  • сусрет 7
  • сусретох 3
  • сусрету 1
  • сустигне 1
  • сустигнем 1
  • сухим 1
  • сухих 1
  • суху 1
  • Та 1
  • та 6
  • Тааако 1
  • табанима 2
  • табора 1
  • таваница 1
  • таваницу 1
  • тавану 1
  • Тад 1
  • тад 8
  • Тада 15
  • тада 18
  • тај 4
  • тајанствено 1
  • тајин 1
  • тајне 1
  • тајни 1
  • тајну 1
  • такав 3
  • такве 1
  • таквим 5
  • таквих 3
  • таквој 1
  • таквом 1
  • таквоме 1
  • такву 1
  • таки 3
  • Таки 3
  • такне 1
  • Тако 14
  • тако 50
  • таког 1
  • такођер 1
  • таком 1
  • такум 1
  • такумом 1
  • тала 2
  • таламбас 1
  • таламбасџија 1
  • талисмани 1
  • тамбура 1
  • тамбурама 1
  • тамбуре 1
  • тамбуру 5
  • тамније 1
  • Тамо 3
  • тамо 30
  • танак 4
  • танане 1
  • тананих 1
  • Танка 1
  • танка 4
  • танке 4
  • танки 2
  • танким 5
  • танковијаст 1
  • танковијасто 1
  • танкој 2
  • танком 2
  • танку 2
  • тањи 1
  • тапкајући 1
  • тапшао 1
  • тапшући 1
  • Тапшући 1
  • тасима 2
  • татаре 1
  • твог 1
  • твога 1
  • твој 2
  • Твоја 1
  • твоја 8
  • Твоје 1
  • твоје 8
  • твоји 1
  • Твоји 1
  • твојим 3
  • твојој 1
  • твоју 1
  • Тврде 1
  • тврдећи 1
  • тврдили 2
  • тврдим 1
  • тврдио 2
  • тврдо 2
  • Тврдоглав 1
  • тврдоглавија 1
  • те 81
  • Тебе 1
  • тебе 11
  • теби 10
  • Теби 3
  • теглити 4
  • Тежак 1
  • тежак 3
  • тежаче 1
  • тежи 1
  • тежом 1
  • тежу 1
  • тек 13
  • Тек 16
  • текао 1
  • текла 2
  • тенџере 1
  • тепајући 4
  • тепала 2
  • тепање 1
  • тепао 1
  • тепати 1
  • тепсије 2
  • терђахе 1
  • терезије 2
  • терета 1
  • теретећи 1
  • терети 1
  • теркијама 1
  • теркије 2
  • тетка 1
  • тетке 2
  • тетурао 1
  • тетурати 1
  • теферич 2
  • тефериче 1
  • теферичима 2
  • теферичио 1
  • тефтер 1
  • тефтера 1
  • тефтере 1
  • тече 2
  • тешке 1
  • тешки 1
  • тешким 8
  • тешко 1
  • Тешко 3
  • тешку 2
  • ти 165
  • Ти 30
  • тијело 4
  • тијелом 2
  • тијелу 2
  • тијесне 1
  • тијесни 1
  • тијесним 1
  • тијесних 1
  • тијесно 1
  • тијесто 1
  • тиквице 1
  • тим 1
  • тимарио 1
  • Тиме 2
  • тиме 4
  • тиранија 1
  • тих 7
  • тиха 1
  • тихи 1
  • тихо 28
  • тица 2
  • тице 1
  • тицу 2
  • тише 3
  • тишина 1
  • тјемену 1
  • тјерала 1
  • тјерати 1
  • тјескати 1
  • тјеше 1
  • тјешећи 1
  • тјешио 1
  • тјешити 1
  • тле 2
  • тлима 6
  • то 114
  • То 26
  • тобом 6
  • товар 2
  • товара 1
  • товаре 3
  • товари 1
  • товарио 1
  • тога 42
  • Тога 5
  • Тозлука 1
  • тозлуке 1
  • тозлуци 1
  • тозлуцима 1
  • тој 1
  • Тој 1
  • тојагама 1
  • токама 2
  • токе 2
  • Токорсе 1
  • токорсе 12
  • толики 1
  • толиким 1
  • Толико 1
  • толико 27
  • толиког 2
  • том 7
  • Томе 1
  • томе 38
  • тоне 2
  • Тооо 1
  • топа 1
  • топао 4
  • топле 1
  • топлијих 1
  • топлим 1
  • Топлина 1
  • топлина 2
  • топло 2
  • топот 1
  • торбара 1
  • торби 1
  • торбу 4
  • точи 1
  • точила 1
  • точио 1
  • точити 1
  • траболозом 2
  • трава 3
  • траве 3
  • трави 21
  • травка 2
  • травом 4
  • траву 15
  • траг 1
  • трагови 1
  • траговима 1
  • тражаше 1
  • тражећи 4
  • тражи 3
  • тражила 1
  • тражили 7
  • тражим 1
  • тражимо 1
  • тражио 11
  • тражити 6
  • трајало 1
  • трајући 2
  • трака 1
  • тракама 1
  • трбушаст 1
  • трбушасти 1
  • тргање 1
  • тргачи 1
  • тргачице 1
  • тргаш 1
  • Тргну 1
  • тргнуо 1
  • трговали 1
  • трговање 1
  • Трговац 3
  • трговац 4
  • трговаца 3
  • трговачка 1
  • трговачких 1
  • трговина 3
  • трговином 1
  • трговину 1
  • трговца 1
  • трговце 2
  • Трговци 2
  • трговци 4
  • трговцима 1
  • Трговцима 1
  • Треба 10
  • треба 28
  • требало 6
  • требао 2
  • Требевићу 2
  • тренутака 1
  • трепавици 1
  • треперећи 1
  • трепери 2
  • треперила 1
  • тресе 2
  • тресем 1
  • тресла 1
  • треснем 1
  • тресну 2
  • трести 1
  • тресу 1
  • тресући 3
  • трећега 1
  • трећи 3
  • трешања 1
  • трешњама 1
  • трза 1
  • трзају 3
  • трзајући 1
  • Трзала 1
  • трзала 2
  • трзале 1
  • трзали 1
  • трзању 1
  • трзао 2
  • трзати 2
  • трзну 1
  • три 20
  • Три 3
  • тридесет 1
  • тријебила 1
  • тријебио 1
  • тркимице 1
  • трља 1
  • трљајући 3
  • трљао 1
  • трљати 1
  • трњем 1
  • троје 3
  • тројица 2
  • тројицу 2
  • трошак 1
  • трошаџија 1
  • трошна 1
  • трошне 1
  • трпа 1
  • трпати 1
  • трпио 3
  • трпити 1
  • трули 1
  • трулој 1
  • трулу 1
  • трчала 5
  • трчале 2
  • трчали 3
  • трчао 3
  • трчати 2
  • трче 2
  • трчећи 3
  • трчи 4
  • трчим 1
  • трчкарам 1
  • ту 19
  • Ту 3
  • туга 1
  • тугује 1
  • туда 1
  • туђа 1
  • туђе 2
  • туђили 1
  • туђим 1
  • туђина 1
  • туђинским 1
  • туђих 1
  • тужан 3
  • тужбе 1
  • тужи 1
  • тужила 1
  • тужилаца 1
  • тужим 1
  • тужити 1
  • тужиш 2
  • тужна 1
  • тужни 1
  • тужно 4
  • тужну 1
  • тукао 2
  • тукла 1
  • тумарање 1
  • тумачили 1
  • тумачио 1
  • тумачити 2
  • Туп 1
  • тупи 1
  • тупог 1
  • тур 1
  • турбан 3
  • турбанима 1
  • турбаном 2
  • турске 1
  • Турчине 1
  • тутањ 2
  • Тутну 1
  • тутнувши 1
  • тутњи 1
  • тутњити 2
  • тутунећи 1
  • тући 8
  • туч 1
  • Тхе 2
  • Тхее 1
  • Тхеее 1
  • ћара 1
  • ће 119
  • ћебета 1
  • ћемер 2
  • ћемера 1
  • ћемерли 1
  • ћемо 7
  • ћенаре 1
  • ћенару 1
  • ћепенак 3
  • ћепенка 3
  • Ћепенке 1
  • ћепенке 2
  • ћепенку 1
  • ћепенцима 3
  • ћете 5
  • ћеф 1
  • ћеш 23
  • ћилибарски 1
  • ћилибарским 1
  • ћилим 4
  • ћилима 2
  • ћилимима 1
  • ћилиму 2
  • ћораво 1
  • ЋОРОВИЋ 1
  • ћошак 1
  • ћошка 1
  • ћошкасти 1
  • ћошкови 1
  • ћошку 2
  • ћу 40
  • ћуди 1
  • ћупицу 1
  • ћурак 2
  • ћурком 3
  • ћурликају 1
  • ћурликање 1
  • Ћурликање 1
  • ћурликањем 1
  • ћурликати 1
  • ћурцима 1
  • ћутала 1
  • ћутали 1
  • Ћутао 1
  • ћутећи 1
  • У 41
  • у 718
  • Уби 3
  • убијају 1
  • убијам 1
  • убијате 1
  • убијаш 1
  • убије 2
  • убијем 2
  • убију 2
  • убила 1
  • убили 1
  • убио 2
  • убистава 1
  • Убите 1
  • убити 3
  • Убиће 1
  • Убићу 4
  • убједљиво 1
  • убрао 1
  • убрза 1
  • убрзо 2
  • убрисао 1
  • увелу 1
  • увехла 1
  • Увече 1
  • увече 4
  • увија 1
  • увијај 1
  • увијајући 7
  • увијала 1
  • увијам 3
  • увијати 2
  • увијек 42
  • увјерен 1
  • увјерени 1
  • увјери 1
  • увјеривши 1
  • увјерим 1
  • увјерио 1
  • увриједи 1
  • Увриједила 1
  • увриједити 1
  • увријеђен 2
  • увријеђено 2
  • увукао 1
  • увуче 1
  • увучем 1
  • угибајући 1
  • угибале 2
  • угледавши 1
  • угледала 1
  • угледам 1
  • угледао 4
  • угледах 2
  • угледни 1
  • угледнији 1
  • угоди 1
  • угојен 1
  • угојени 1
  • уграбе 2
  • уграби 2
  • уграбили 2
  • уграбио 2
  • Уграбио 2
  • уграбити 1
  • угризе 1
  • угризем 1
  • угурсуз 1
  • угурсуза 1
  • угурсузом 1
  • угушивајући 1
  • удави 1
  • Удавићу 1
  • удала 1
  • Удала 1
  • удаљен 1
  • удаљених 1
  • удара 5
  • Ударају 1
  • ударају 2
  • Ударајући 1
  • ударајући 5
  • Ударала 1
  • ударала 3
  • ударале 3
  • ударали 1
  • ударам 1
  • ударао 7
  • ударати 14
  • удараца 1
  • ударе 1
  • удари 25
  • ударила 3
  • ударили 1
  • ударим 1
  • ударимо 1
  • ударио 6
  • ударити 7
  • ударих 1
  • ударише 1
  • ударце 1
  • ударцима 2
  • удата 1
  • удвара 1
  • удварали 1
  • удварањем 1
  • удесили 1
  • удешено 1
  • удовица 1
  • удовичином 1
  • удовци 1
  • удолини 2
  • удомазетио 1
  • Удри 1
  • удри 3
  • Удрите 2
  • удруживали 1
  • уђемо 2
  • ужагреним 1
  • ужива 1
  • Уживајући 1
  • уживајући 2
  • уживао 1
  • уз 38
  • уза 12
  • узаври 1
  • узак 1
  • узалуд 6
  • Узалуд 6
  • узалудан 1
  • Узалудно 1
  • узалудно 3
  • узастопце 3
  • узбрдици 1
  • Узбуђен 1
  • узбуђена 3
  • узбуђене 1
  • узбуђено 10
  • узбуђења 2
  • узбуђујући 1
  • узбуни 2
  • узбунише 1
  • узвали 1
  • узваливши 1
  • узвалити 1
  • узвалих 2
  • узваљена 1
  • Узваљена 1
  • узви 3
  • узвијајући 1
  • узвијала 1
  • узвијао 1
  • узвије 1
  • узвијерена 1
  • узвијерено 1
  • узвик 2
  • узвикне 2
  • узвикнем 3
  • узвикну 24
  • узвикнувши 1
  • узвикнуо 3
  • узвикнух 4
  • узвикнуше 1
  • узвио 1
  • узвицима 1
  • Узгред 1
  • узгред 10
  • узгредни 1
  • уздану 1
  • уздахнем 1
  • уздахну 5
  • уздахнуо 1
  • узде 1
  • уздигну 1
  • уздижући 1
  • уздизали 1
  • уздисаја 1
  • уздисању 1
  • уздисао 1
  • уздисати 2
  • уздржао 1
  • уздржати 1
  • уздрма 1
  • узе 16
  • Узевши 1
  • узевши 6
  • узела 2
  • узели 1
  • узео 4
  • Узећу 2
  • узех 1
  • Узех 2
  • узеше 1
  • узимајући 1
  • узимала 1
  • узимали 1
  • узимам 1
  • узимао 6
  • узимати 3
  • узмакне 1
  • узме 2
  • узмем 3
  • узмемо 1
  • Узми 3
  • узми 4
  • узмицати 3
  • узму 1
  • Узнемирен 1
  • узнемирене 1
  • узнемирено 1
  • узнемири 2
  • узнемирила 1
  • узносити 1
  • узрујавало 1
  • узрујан 1
  • узрујана 1
  • узрујаше 1
  • уједа 1
  • уједајући 1
  • уједам 1
  • уједанпут 1
  • уједао 1
  • уједати 1
  • уједе 1
  • уједно 1
  • ујутру 1
  • Ујутру 1
  • укажеш 1
  • указа 6
  • указати 1
  • указивали 1
  • указивао 1
  • указује 1
  • указујући 3
  • уклањајући 1
  • уклањала 1
  • уклањали 1
  • уклањати 1
  • уклони 1
  • уклонио 2
  • уклонити 1
  • Уколико 1
  • укопан 2
  • укочену 1
  • украдене 1
  • украј 7
  • украо 1
  • Укратко 1
  • укратко 2
  • укривали 1
  • укроти 1
  • укућана 1
  • укућане 2
  • укућани 1
  • улагивала 1
  • улагивали 2
  • Улагивало 1
  • улагивао 2
  • улагивати 2
  • улагује 1
  • улагујем 1
  • улагујући 2
  • улазак 1
  • улазећи 1
  • улази 1
  • Улази 1
  • улазиле 1
  • улазио 1
  • улице 1
  • улицом 1
  • улови 1
  • уловити 2
  • уложи 1
  • уложило 1
  • улупљене 1
  • уљегао 3
  • уљегла 1
  • уљегнем 1
  • уљегоше 1
  • уљез 1
  • уљезе 7
  • уљезем 1
  • ум 1
  • умакнемо 1
  • умало 2
  • умива 1
  • умивати 3
  • умијем 1
  • умијемо 1
  • умијеша 1
  • умилостивити 1
  • умиљавајући 5
  • умире 1
  • умлатити 1
  • умолила 1
  • умолити 1
  • умора 1
  • уморан 2
  • уморена 2
  • уморене 1
  • уморила 2
  • уморили 1
  • уморио 1
  • Уморио 1
  • уморити 3
  • уморне 1
  • уморни 1
  • уморним 1
  • умору 1
  • умота 2
  • умотавајући 2
  • умотала 1
  • Умотан 1
  • умотана 1
  • умотаним 1
  • умотасмо 1
  • умре 1
  • умријет 2
  • умријети 1
  • умру 1
  • умукну 1
  • унаоколо 13
  • унапријед 5
  • унеколико 1
  • унесе 3
  • унесем 1
  • унесоше 1
  • унијели 1
  • уништи 2
  • уништим 1
  • уништити 2
  • ункашу 1
  • уносећи 2
  • унутра 1
  • уобичајених 1
  • уобливши 1
  • уозбиљи 1
  • уопште 1
  • уортачили 1
  • упаде 3
  • упадицама 1
  • упадице 1
  • упалим 2
  • упечених 1
  • упињала 1
  • упињао 1
  • упињати 1
  • упињући 2
  • упирући 1
  • упиташе 1
  • уплакана 1
  • уплакану 1
  • уплашена 1
  • уплашено 1
  • уплашила 1
  • уплашио 1
  • уплашише 1
  • уплетала 1
  • уплетати 1
  • уплете 2
  • упљачкају 1
  • упозна 1
  • Упознавши 2
  • упознао 1
  • упола 1
  • упорније 1
  • упорно 5
  • управљати 2
  • управљаш 1
  • управљен 1
  • Управо 1
  • управо 21
  • упредале 1
  • упропастили 2
  • упрти 1
  • упртивши 1
  • упусте 1
  • упустио 1
  • упутили 1
  • упутимо 1
  • упуштала 1
  • уреде 1
  • Уреди 1
  • уреди 3
  • уредим 2
  • уредио 4
  • уредити 2
  • уређен 1
  • уређени 1
  • уређено 1
  • уређивале 1
  • уређивали 1
  • уређивао 2
  • уређујући 1
  • уријетко 6
  • усахле 1
  • усахло 1
  • усвоји 1
  • усекњивала 1
  • усиљавајући 3
  • усиљавао 1
  • усиљеније 1
  • усиљеним 1
  • усиљено 3
  • ускачући 1
  • уске 1
  • уски 1
  • уским 1
  • ускипи 1
  • уских 1
  • ускликну 1
  • ускликнусмо 1
  • уско 1
  • ускочи 1
  • уску 1
  • уснама 5
  • усне 8
  • усни 1
  • усну 1
  • успављујући 1
  • усплахирен 2
  • усплахирена 3
  • усплахирено 1
  • усплахирише 1
  • успоравајући 1
  • успори 1
  • усправљен 2
  • усправљена 1
  • усрдније 1
  • усред 2
  • усрећила 1
  • усрећио 1
  • Уста 1
  • уста 12
  • устаде 6
  • устајала 2
  • устајале 1
  • устала 2
  • устанак 1
  • устанем 1
  • Устани 4
  • устанка 1
  • усташе 4
  • Усташи 1
  • усташи 4
  • усташима 3
  • устезати 1
  • устима 7
  • устргнута 1
  • устресајући 1
  • устручавао 1
  • устукнем 1
  • устукну 4
  • устукнуше 1
  • уступајући 1
  • уступати 1
  • уступи 1
  • усуди 1
  • усудим 1
  • усудио 1
  • усуђивао 2
  • усукан 1
  • утврдити 1
  • утежући 1
  • утирати 1
  • утисцима 1
  • утишам 1
  • утјеху 1
  • утолико 1
  • утону 2
  • утонувши 1
  • утонуле 1
  • уточишта 1
  • утрошио 1
  • утрча 1
  • утрчи 1
  • утуку 1
  • утуче 1
  • ући 1
  • уфатила 1
  • Ух 2
  • уха 4
  • ухвате 1
  • ухвати 13
  • Ухвативши 1
  • ухвативши 3
  • ухватили 1
  • ухватим 3
  • ухватио 3
  • ухватити 1
  • ухо 4
  • ухођење 1
  • ухом 1
  • уху 2
  • учвршћеним 1
  • учесташе 1
  • учи 1
  • Учи 2
  • учим 1
  • Учини 1
  • учини 3
  • учинила 3
  • учинило 1
  • учиним 2
  • учинио 14
  • учинити 4
  • учинише 1
  • учио 3
  • учити 2
  • учиш 1
  • уши 2
  • ушију 2
  • ушима 4
  • Ушишикани 1
  • ушљед 2
  • ушмркујући 1
  • уштинем 1
  • уштипака 1
  • фали 1
  • Фати 1
  • фењер 3
  • фењера 1
  • фењерима 1
  • фењером 1
  • Фереџа 1
  • фереџе 2
  • фереџи 1
  • фереџом 1
  • фереџу 4
  • фермена 1
  • фес 8
  • феса 2
  • феслиђена 2
  • феслиђеном 1
  • фијукао 1
  • фијуче 1
  • фијучући 1
  • филдиша 1
  • филџан 3
  • филџана 1
  • филџане 3
  • филџани 1
  • фишеке 9
  • фишеклијама 1
  • фишеклије 4
  • фишеци 1
  • фрктати 1
  • фркчући 1
  • фрче 1
  • фукара 1
  • фукаром 1
  • Ха 3
  • хабер 2
  • хабера 1
  • хабере 1
  • хазур 1
  • хајван 1
  • хајвану 1
  • Хајде 13
  • хајде 3
  • Хајдемо 4
  • Хајдук 2
  • хајдук 5
  • хајдука 3
  • хајдуке 11
  • хајдуци 17
  • Хајдуци 2
  • хајдуцима 5
  • хајдучији 1
  • хајдучких 1
  • Хајинин 1
  • хајка 1
  • Хајкуна 47
  • Хајкуне 2
  • Хајкуни 2
  • Хајкунин 1
  • Хајкунине 1
  • Хајкуниних 1
  • Хајкунино 1
  • Хајкунину 1
  • Хајкуном 2
  • Хајкуну 4
  • Хајнија 1
  • Хајнију 4
  • хакнух 1
  • хактати 1
  • хакћу 1
  • хаљина 2
  • хаљинама 2
  • хаљине 11
  • Хаљине 2
  • хамал 2
  • хамала 1
  • хамалом 1
  • хамалу 2
  • хамам 1
  • Хамид 13
  • Хамида 12
  • Хамиду 6
  • хан 1
  • хана 1
  • ханове 1
  • хановима 1
  • хану 1
  • ханум 1
  • ханума 5
  • хануму 1
  • ханџија 1
  • ханџији 1
  • ханџијино 1
  • хапс 1
  • харамбаше 1
  • харамбашу 1
  • хартија 1
  • хартије 3
  • хартијом 1
  • хартију 1
  • Хасан 99
  • Хасана 18
  • Хасане 2
  • Хасанова 1
  • Хасанове 2
  • Хасаново 1
  • Хасановог 1
  • Хасаном 5
  • Хасану 5
  • Хатиму 1
  • Хатиџа 27
  • Хатиџе 3
  • Хатиџи 8
  • Хатиџине 3
  • Хатиџиним 1
  • Хатиџом 3
  • Хатиџу 14
  • Хатиџцу 1
  • Хахахаха 5
  • хвала 2
  • Хвала 2
  • хвале 1
  • хвалећи 1
  • Хвалећи 1
  • хвали 3
  • хвалила 1
  • хвалили 2
  • хвалило 1
  • Хвалио 1
  • хвалио 5
  • хвалити 3
  • хвата 1
  • хватајући 7
  • хватали 1
  • хватате 1
  • хендек 1
  • хендеке 1
  • хећиме 1
  • хиљаде 1
  • хиљаду 2
  • хитала 1
  • хити 1
  • хитно 2
  • хитре 1
  • хитрије 1
  • хладећи 1
  • хладније 1
  • хладно 1
  • хладном 1
  • хладноћа 1
  • хљеб 4
  • хљеба 9
  • Хм 4
  • ход 2
  • хода 3
  • ходају 1
  • ходајући 1
  • ходала 1
  • ходања 1
  • ходао 1
  • ходати 1
  • хотећи 1
  • хотимично 5
  • хоће 23
  • Хоће 3
  • хоћемо 1
  • Хоћемо 1
  • хоћете 2
  • хоћеш 11
  • Хоћеш 14
  • Хоћу 5
  • хоћу 7
  • хоџа 35
  • Хоџа 4
  • хоџе 3
  • хоџи 2
  • хоџин 1
  • хоџина 1
  • Хоџиница 3
  • хоџиница 6
  • хоџиницом 1
  • хоџиницу 2
  • хоџиној 2
  • хоџину 1
  • хоџу 5
  • храбрије 1
  • Храна 1
  • хране 1
  • хранећи 1
  • храни 1
  • хранила 1
  • храном 1
  • хрче 1
  • хрштао 2
  • хрштати 1
  • Хтио 2
  • хтио 33
  • хтједе 11
  • хтједох 2
  • хтједоше 1
  • Хтјела 1
  • хтјела 16
  • хтјели 7
  • хуји 1
  • хука 2
  • хуком 1
  • хукти 2
  • хунцут 2
  • Хунцут 2
  • хунцута 1
  • хунцути 2
  • хурма 1
  • хурме 1
  • Хусо 6
  • Хусу 1
  • хућумат 1
  • цар 2
  • Цар 3
  • царе 1
  • царевању 1
  • цареве 1
  • царска 1
  • царски 1
  • царскога 2
  • царскоме 1
  • царујемо 1
  • цвату 1
  • цвијет 1
  • цвијећа 7
  • цвијеће 4
  • цвијећем 2
  • цвиљењу 1
  • цвркутом 1
  • цврчак 1
  • цврчали 1
  • цврчао 1
  • Цигана 1
  • Циганака 1
  • Циганка 1
  • Циганке 3
  • Циганку 1
  • Циганчице 1
  • цигар 4
  • цигаром 2
  • цијев 3
  • цијеви 2
  • циједећи 1
  • циједи 1
  • циједила 1
  • цијеним 1
  • цијукну 1
  • цијуче 1
  • цијучући 1
  • цика 1
  • цикању 1
  • цикне 1
  • цикну 6
  • Цикнувши 1
  • цикнуо 1
  • циликтање 1
  • циличу 1
  • цичала 2
  • цичања 1
  • цичао 1
  • циче 1
  • цичећи 1
  • Цичећи 1
  • цичи 1
  • цјеванице 1
  • цјењкао 1
  • цјепкању 1
  • црвен 1
  • црвена 3
  • црвене 2
  • црвенити 1
  • црвеном 3
  • црвљив 1
  • црвљивог 1
  • цријева 1
  • цријевом 1
  • црквама 1
  • црна 1
  • Црна 2
  • црне 1
  • црнећи 1
  • црни 1
  • црнила 3
  • црниле 1
  • црнити 1
  • црногорске 1
  • Црногорцу 1
  • Црној 1
  • црном 2
  • црнпурасте 1
  • црну 3
  • црње 1
  • црњи 1
  • црта 1
  • црте 1
  • цупкати 1
  • цуре 1
  • цури 2
  • цурила 2
  • цурком 1
  • Чаврљала 1
  • чадоре 1
  • чадорима 1
  • чађ 1
  • чађаве 1
  • чађавом 1
  • Чак 19
  • чак 34
  • чакширама 2
  • чакшире 1
  • чампарима 1
  • чапкуне 1
  • чарапа 2
  • чарапе 1
  • чаршаф 1
  • чаршафима 1
  • чаршафом 1
  • чаршија 1
  • чаршије 6
  • чаршији 13
  • чаршијом 3
  • чаршију 14
  • Чаршинлије 1
  • чаршинлије 5
  • чаршиски 1
  • Час 1
  • час 11
  • часа 9
  • часова 1
  • часовима 2
  • часте 2
  • части 1
  • частили 2
  • частио 2
  • часу 7
  • чатрње 3
  • чатрњу 1
  • чачкалице 1
  • чаше 1
  • чашћавању 1
  • чашћавао 2
  • чашу 1
  • чворугавог 1
  • чворуге 1
  • чврсто 1
  • чвршће 3
  • чеврама 2
  • чеврмама 2
  • чеврме 1
  • чега 9
  • чека 3
  • Чекај 2
  • чекају 2
  • чекајући 2
  • чекала 5
  • чекали 2
  • чекања 2
  • чекао 3
  • чекати 1
  • чекмеџе 1
  • чекмеџи 1
  • чекмеџу 2
  • чела 1
  • челе 1
  • челињак 1
  • челичне 1
  • челичних 1
  • чело 6
  • челу 5
  • чељад 1
  • чељађу 1
  • чем 2
  • чему 7
  • чепрка 1
  • чепркати 1
  • червиша 1
  • чесме 1
  • Честит 2
  • честити 3
  • честито 1
  • често 18
  • чета 3
  • четворица 2
  • четворицу 2
  • чете 1
  • Чете 2
  • четири 3
  • четник 1
  • чету 3
  • чешкајући 4
  • чешће 6
  • чибук 18
  • чибука 3
  • чибукања 1
  • чибуке 2
  • чибуклије 1
  • чибуком 7
  • Чибуци 1
  • чија 1
  • Чија 1
  • чије 7
  • чији 8
  • чијих 1
  • чијом 1
  • чију 5
  • чилија 1
  • чилији 1
  • Чим 17
  • чим 25
  • Чини 3
  • чини 9
  • чинија 1
  • чинијама 1
  • чиније 1
  • чинију 1
  • чинила 2
  • чиниле 1
  • чинили 1
  • чинило 21
  • Чинило 5
  • чист 1
  • чисте 2
  • чистећи 1
  • чисти 2
  • чистила 2
  • чистили 3
  • чистим 2
  • чистином 1
  • чистину 1
  • чистио 3
  • чистити 1
  • чисто 1
  • читав 18
  • Читав 6
  • читава 19
  • Читава 2
  • читаве 7
  • читавим 10
  • Читавим 2
  • читавих 1
  • читаво 4
  • читавог 1
  • читавој 7
  • читавом 4
  • читаву 13
  • Читаву 2
  • читамо 1
  • читао 4
  • читати 2
  • Чифутом 1
  • чишћаше 1
  • чланака 1
  • чланке 1
  • Чо 1
  • чо 2
  • чобана 2
  • чобани 1
  • чобанице 1
  • човјек 19
  • Човјек 3
  • човјека 5
  • човјеком 2
  • човјеку 3
  • чојек 3
  • чопору 1
  • чоха 1
  • чоханим 1
  • чохом 1
  • Чувај 1
  • чувају 1
  • чувала 1
  • чувамо 1
  • чување 1
  • чувати 1
  • Чуваћу 1
  • чувена 1
  • чувеног 1
  • чуда 4
  • Чудан 2
  • чудан 4
  • чудесима 1
  • чудећи 2
  • чуди 3
  • чудила 1
  • Чудим 2
  • чудио 2
  • чудна 13
  • Чудна 4
  • чудне 2
  • Чудни 1
  • чудније 2
  • чуднији 1
  • чудним 3
  • чудно 13
  • чудноват 2
  • чудновато 5
  • чудног 1
  • чуднога 1
  • чудној 1
  • чудном 2
  • Чудо 1
  • чудо 15
  • чудом 1
  • чуду 2
  • Чује 1
  • чује 7
  • Чујем 1
  • чујем 3
  • Чујеш 1
  • чујеш 2
  • чула 3
  • чули 6
  • чуло 4
  • чуо 13
  • Чуо 2
  • чупа 2
  • чупаве 1
  • чупајући 1
  • чупала 1
  • Чупао 1
  • чупати 3
  • чупи 1
  • чупима 3
  • чупка 1
  • чупкајући 4
  • чупкала 1
  • чупкати 3
  • чути 2
  • чутурама 1
  • чутуре 1
  • чух 1
  • чучао 1
  • чучећи 1
  • чучи 1
  • чучну 3
  • чучнувши 1
  • Чучнувши 1
  • чучнуо 1
  • џаба 1
  • џабе 1
  • џавељали 1
  • џамијама 1
  • џамије 2
  • џамији 2
  • џамијом 2
  • џамију 3
  • џамиских 1
  • џелат 1
  • џеп 3
  • џепа 2
  • џепашлука 1
  • џепове 1
  • џепови 1
  • Џепови 1
  • џеповима 4
  • џубом 1
  • џубу 3
  • џумбус 2
  • шака 1
  • шакама 2
  • шаке 3
  • шаком 3
  • шаку 2
  • Шала 3
  • шала 7
  • шалама 1
  • шале 6
  • шалећи 2
  • шали 3
  • шалила 3
  • шалио 2
  • шалити 1
  • шаље 1
  • шамара 2
  • шамарајући 2
  • шамарати 1
  • шамија 2
  • шамијама 1
  • шамије 2
  • шамијом 4
  • шамију 8
  • шанац 1
  • шандуда 1
  • шантајући 1
  • шантуцајући 1
  • шантуцао 1
  • шанчеве 1
  • шапат 2
  • шапатом 9
  • шапну 7
  • шапнувши 1
  • шаптали 1
  • Шаптао 1
  • шаптао 4
  • шаптати 4
  • шапће 2
  • шапћући 4
  • шапутала 1
  • шапутали 1
  • шапутати 1
  • шапуће 2
  • шарали 1
  • шарама 1
  • шарена 1
  • шарени 1
  • шареним 3
  • шарену 1
  • Швабом 1
  • шебоја 3
  • шебојима 1
  • шездесет 1
  • шејтанског 1
  • шенлук 1
  • шенлучили 2
  • шенлучило 1
  • шенлучио 1
  • шепртљати 1
  • Шерифа 2
  • шестеро 1
  • шести 1
  • шетати 1
  • шетње 1
  • шећера 1
  • шећерлема 2
  • шећерлеме 1
  • Шећеру 1
  • шехер 3
  • шехера 2
  • шехерски 1
  • шехеру 7
  • шешана 1
  • шиба 1
  • Шибајте 3
  • шибају 1
  • шибајући 1
  • шибале 1
  • шибати 1
  • шибаш 1
  • шибе 2
  • шибља 1
  • шибље 3
  • шибу 1
  • шија 1
  • шијом 7
  • шију 4
  • Шикну 1
  • шикну 2
  • шила 1
  • шилта 1
  • шилте 3
  • шилти 7
  • шилтице 1
  • шилту 9
  • шиљастим 1
  • шипкама 1
  • шипражја 1
  • шипражје 2
  • шипражју 1
  • ширењу 1
  • ширећи 1
  • ширила 1
  • ширини 1
  • ширио 2
  • Широк 1
  • широк 3
  • широка 3
  • широке 2
  • широки 5
  • широким 5
  • широко 1
  • широкоглаве 1
  • широку 3
  • шишане 1
  • шишану 5
  • шише 1
  • шиштао 1
  • шиштати 1
  • шиштећи 1
  • шишти 1
  • шкакљати 2
  • шкакљи 1
  • шкакљити 2
  • шкиљавим 1
  • шкиљи 1
  • шкиљиле 1
  • шкиљио 1
  • шкипић 2
  • школа 1
  • шкргутну 1
  • шкрипао 1
  • шљемену 1
  • шљива 1
  • шљунак 1
  • шљунку 1
  • Шта 100
  • шта 62
  • штака 1
  • штаке 1
  • штап 4
  • штапа 3
  • штапова 1
  • штеди 1
  • штедила 1
  • штедити 2
  • штедјели 1
  • штектање 1
  • штекће 2
  • Штета 2
  • штете 1
  • штету 3
  • штипа 1
  • штипајући 1
  • штипао 2
  • штипне 1
  • штипнуше 1
  • Што 22
  • што 244
  • штогод 4
  • штрцаљке 1
  • шћућурених 1
  • шум 2
  • шума 1
  • шуме 4
  • шуми 2
  • шуму 1
  • шуњкетати 1
  • шути 2
  • Шути 3
  • шутимо 1
  • шутиш 1
  • шуштале 1
  • шуштања 1
  • шчепа 1
47593 matches
 изненађени, када ме виде онако крвава, а нож одсијева према сунцу и изнакажена глава клима се, 
 док она ради, непрестано ради и пјева, а плаха пјесма разлијеже јој се, одјекује, звони кроз б 
исти мах хтјели запитати један другога, а сваки се устручавао да то први каже, изговори.</p> <p 
лно трајући и гурајући један у другога, а она је једнако стајала и једнако разговарала...</p> < 
ак није ни преграђена, спраћала говеда, а у другој спавала чељад; сједио крај ниских, крњавих о 
обацивао је презриво, окрећући ми леђа, а, ни сам не знам рашта, тај узгредни прекор био ми је  
твоје!..</p> <p>— Подгојила је човјека, а није разбојника — дочеках ја бјешње, стискајући зубе. 
јати димове из кратких, дебелих чибука, а она стане међу њих румена, весела, насмијана, пита их 
 уза свако по неколико гроша џепашлука, а неколико пута слао ми и слаткиша и других понуда, кој 
епе жене муж је најчешће ситна играчка, а пошто смо знали да је бимбашиница чувена љепотица одм 
ијаху влажне, неколико их пута отирала, а Хатиџа је, лежећи поред ње, зубима ломила љешнике и,  
хле дуње од којих читава соба мирисала, а по пенџерима, поред каната, поредали се лонци са фесл 
 удари се по кољену. — Ја се запричала, а ти гладан...{S} Их!..</p> <p>Брже боље оде и донесе м 
мија лепршала јој око главе, треперила, а дугачке плетенице шибале је по куковима и расплетале  
то муца нешто, цичи и размахује рукама, а ни једна ријеч, ни једно слово не може му се разабрат 
аставши преда мном са раширеним рукама, а ипак не смијући да ми приступи и да ме такне. — Лакше 
ала му се преко прсију као прамен дима, а топао, широк поглед блудио је некуд далеко, далеко, п 
а, чије су ресе готово падале по тлима, а испод разгрнутих пешева провиривале им танке пушчане  
о мрка, одлучна, наоружана и опремљена, а нити могу да се приберем, нити да проговорим.{S} Погл 
и ноге, лактовима се одуприје о кољена, а главу спусти међу шаке.</p> <p>— Што си се препао? —  
ијетала би и разбијала нам се о рамена, а ми смо једнако ишли, једнако завиривали и тражили.</p 
ече пакосно. —</p> <p>Вук длаку мијења, а ћуди никад, казали су стари...</p> <p>А он, ето, ни д 
 њега...</p> <p>— Ако се бојиш свијета, а ти... ти одмах узми Хатиџцу, макар и млади били обоје 
ла одмах, опустјела за неколико минута, а преплашени трговци ми дућанџије гологлави, босонози,  
смјешкајући се, — ни сам не знам рашта, а опет ми дошло да се смијем, — и... и све као да нијес 
авлиска врата, — ђаво би га знао рашта, а сузе су ми налетиле на очи чим сам прихватио за алку, 
<pb n="340" /> <p>— Први пут се прашта, а други пут се суди — откреса бимбаша јаче и руком ми д 
 развлачећи.</p> <p>— Ово је моја кућа, а ти си намет, уљез један!</p> <p>— Твоје ништа нема... 
то, кад је и опет дошао да иште новаца, а тек половица грађевина једва ако је била доготовљена  
риле, како на једној страни трче дјеца, а на другој заптије и како, проклињући <pb n="222" /> ј 
<p>—— Хајдук, бре! — узвикну и бимбаша, а вратне жиле набрекнуше му и крв удари у образе.{S} Са 
ама прелијевала се као запјенушена крв, а турбан око главе бијелио се као вијенац ђулбехарски,  
ога непрестано текла, цурила густа крв, а зној им цурком текао с лица, — које као да се и сад п 
ије и гурну ме пушком. — Треба ми друг, а нећу другог тражити кад си ти овђе...{S} Хајде!..</p> 
а који не пазећи на ме корача напријед, а цијев пушчана високо му стрши изнад главе.{S} Страх м 
а.</p> <p>Па снажно удари главом о под, а крв му потече из носа и разли се по ћилиму и по антер 
дијело.</p> <p>Како сам, нешто од бабе, а нешто од мајке, увијек добивао новаца, био сам најбог 
о авлији и, разбацивши фереџе око себе, а папуче оставивши дјеци да се играју њима, отпочеле са 
 силан као одваљен комад клисуре какве, а вазда горд и усправљен као и сама клисура, да га, чин 
модри. — Хоћеш у шехеру да убијаш људе, а?..</p> <p>— Ја људе не убијам — одговорих му хладно,  
а за невоље!..</p> <p>Окрену се и пође, а ја као слијепац за њим.{S} Поново кренусмо напријед,  
а.</p> <p>— Радите као и досада — каже, а неће на нас ни да погледа...</p> <p>Кашње се ипак нав 
а за винограде неке, шта ће да им каже, а она је само муцала, петљала нешто и гунђала, нагло се 
узимао у заштиту и хвалио. — Богата је, а то ваља...{S} Замисли само колики ће дућан бити кад о 
S} Неки почеше бјежати бацајући оружје, а неки се и сакрише...{S} И ето:.. таки и остадоше у жи 
низ седла висе бисаге и кесе чибуклије, а из теркије, покрај кабанице, провирују кахвени ибрици 
ало некако, очи јој се пламиле, сијале, а црвена шамија на глави као да је и сама горјела, плам 
 се.{S} Ноге су ми још једнако дрхтале, а у бедрима ми сијевало и болило ме.</p> <p>— Хоћеш ли  
чу тамбуре, звече дахире и пиште зурле, а измијешани момачки и дјевојачки гласови као да циче,  
>— Оставио си ми све послове неуређене, а толико си остао на селу — почела га грдити чим се пов 
за кућиште; кућа им све горе и планине, а коначиште свако мјесто ђе се затеку...</p> <p>Љепота  
ана, пореданих на рафу изнад мусандере, а широка, риђа брада, препуна духанскога дима, као да ј 
х; на кољенима испуцала чоха,повила се, а постава испод ње позеленила од траве и почела се разг 
— У твојој кући — замуца она ломећи се, а дукати на прсима звекећу, звекећу, — у дому...</p> <p 
лука једног сасвим нестало, изгубио се, а од другога само ми се о гајтанима држе два-три комади 
 и чешкајући се иза врата. — Оженио се, а не купио ништа!..</p> <p>И срџба нека поче ме обузима 
шћући. — Не могу...</p> <p>— Уморио се, а?</p> <p>— Изнемогао сам...</p> <pb n="300" /> <p>Он с 
руке високо изнад главе и ломећи прсте, а танка кошуља све се више затеже, припија уз тијело и  
како смије ударити, избацити кога хоће, а да јој нико ништа не приговори, видећи како је сви сл 
>— Јер?...</p> <p>И унесе ми се у лице, а чупи ме почеше шкакљати по образима.</p> <p>— Јер? —  
 је?..{S} Што шутиш?.. — запитах мекше, а и нехотице се сагињем, надносим над њу. — Одговори ми 
обје руке као да ми се изненада надуше, а мале, ситне длаке на њима нагло <pb n="318" /> почеше 
рављени; дим се и сада колутао по соби, а кахва се непрестано точила и непрестано испијала.{S}  
ло и пјенушећи поче се пушити на трави, а златне ките од барјака, орошене са неколико капи, поч 
 пламтити; стас постао виткији, облији, а прси набрекле, наједрале и јечерма на њима као да поч 
и се причињавали големи, стасити, јаки, а ја слаб, клонуо, изнемогао.</p> <pb n="326" /> <p>Чим 
чући. — Ни поздравили се нијесте љуцки, а одмах се почели инатити...</p> <p>— Видиш... видиш ко 
 прсти набрекли, расцвали се, испуцали, а скорена крв, црнећи се између њих, слијепила их и гот 
та није прошло откако смо се раставили, а мени се одуљило као да су два дана.</p> <p>— Рашта см 
приљубљивало се, токорсе да се осоколи, а све стрепило, плашило се.</p> <p>За неколико дана Хас 
ва, дроњава, готово гола лежи на земљи, а он, бијесан и раздражен, са закрвављеним очима и пјен 
ти кад тако зна да удара и да се брани, а не трчи баби да му се тужи...{S} Ко сам у себе поузда 
при врху поцрвенио и дошао некако тањи, а очи, крупне, влажне очи њезине, помутиле се мало, пок 
јдуци и кавгаџије, зулумћари, отмичари, а Зулфага је миран, стидан, сметен.{S} Он и не зна друг 
>— Нек је хвала Алаху кад ти проговори, а макар врата и ђаво однио! — дочека хоџа и осмјехну се 
м и ударити, и отети нешто, и опсовати, а да се нико усудио не би ни оштрије ми одговорити, кам 
Шта би то било што би сад имала казати, а прије није могла?..{S} Шта је то?..</p> <p>Напошљетку 
ла и као да га хтјела још нешто питати, а он, осјећајући јој близину, врпољио се и пипао рану.{ 
ферич какав није се могао ни замислити, а да се и Смајил-ефендија не позове, да и он ту не буде 
 узбуђења нијесам знао шта ћу говорити, а он опет није хтио запиткивати ништа све док се не ути 
{S} Десет ријечи није могао изговорити, а да не замуца и не застане.</p> <pb n="243" /> <p>И ка 
се ђеца не опамете, и они ће бити исти, а ако били оваки, нека их свијех ђаво носи!..</p> <p>Чу 
о томе!..</p> <p>Нешто из радозналости, а може бити и због чега другога, почеше се око наше кућ 
иле кириџије вичући, трајући, галамећи, а роба трговачка, у сандуцима и дењковима, лежала им ис 
з мале, глатке, зелене лончиће на пећи, а одсијев му заигравао и клизио по шарама дебелог ћилим 
p>— Он мене здрава пазио у својој кући, а ја њега рањена да гоним...{S} Помисли, бона...{S} Рањ 
га?{S} Шта си учинио? — запита шапћући, а све ме јаче стиска за руку и трза њоме. — Како си мог 
 Он се заклео да су га оробили хајдуци, а кад је примио на душу, ми му вјерујемо — рече Ибрахим 
ећи ибрик кахвени и чека да им приточи, а одмах поред њега, на тлима засјео други, метнуо некак 
 отезати шијом као да гута сув залогај, а бимбаша отури чибук, узвали се уз јастуке и поче се н 
ради...</p> <p>— Осман је велики момак, а ти... ти си као и дијете — отсијече хоџа кратко, па с 
очи.</p> <p>— Ја... ето свједочила сам, а знала сам да се твоје отима — настави задихано, испре 
тог бркајлију како трчи са голим ножем, а Хасан бјежи безобзирно, струже, измиче пред њим.</p>  
 под малим, ружичастим прстима њиховим, а витлови са бехаром својим почеше се окретати и повија 
направиле некако старијим, смјежураним, а мишићи на десном образу мичу му се, играју, трзају... 
зла, истопила се пред погледом њезиним, а, обвијајући јој меко, топло, пуначко, тијело и мени с 
т, гледам у њу и кроз сузе се смијешим, а она се извила, издигла једну руку изнад главе и мјери 
, носећи у једној руци ибрик са кахвом, а у другој филџане.{S} И сад сам истом могао опазити ко 
им ушима, фрче, рже и копа земљу ногом, а испод румених ноздрва, из којих бије пара, расипље се 
обром, за славом некаквом, за слободом, а сам пјан, дремован, дембеласт, легао насред пута и пр 
исту слушкињу, која је и спавала с њом, а мој душек премјести у своју собу и прострије управо п 
ко га дворила и за ручком и за вечером, а да готово ни ријечи не проговоре једно другом.{S} Ја  
не или окоси, макар и испотаје, кришом, а камо ли јавно, отворено.{S} Сада су, —чим би он проша 
ани да се огледамо, да дијелимо мегдан, а не тако... мучки...</p> <p>Хасан баци оружје, баци ка 
ико минута шкипић је био сасвим празан, а ниједна мрвица хљеба није остала у трави заборављена. 
 некако осорно. — Јунаци су оно, болан, а ми смо нико и ништа...{S} Једва сам живу главу изнио  
пред дућана весео, насмијан, задовољан, а око њега, са двије стране, ишла двојица момака, пијан 
 да сам те молио — сурово дочека Осман, а оштра, дубока црта једна у повијама <pb n="250" /> ка 
робу по махалама и хтио отворити дућан, а који, ето, сада безбрижно јаше и удара уз тамбуру.{S} 
Зулфага непрестано наваљивао и нападао, а мајка непрестано кушала да се са свом снагом одупре,  
рао врата чим би Хасана издаље угледао, а својој дјеци забрањиво да га ни погледати не смију, к 
 обрва, смјешкао се, чудно се смјешкао, а ситне, мале очи свијетлиле му се као свијетњаци.{S} И 
 опет сам пролазио даље, бјежао управо, а читав сокак иза леђа ми као да поново почне јецати, т 
егати тупи, мукли удари сјекире о дрво, а одозго са врхова планинскијех зачу се стегнуто, језив 
, пријетећи, грдећи.</p> <p>Уби, курво, а не брукај ме!.. — јаукну, увијајући се под ударцима.< 
 <p>— Их, баш сам луд што сам је довео, а ништа купио нијесам — почех прекоравати самога себе,  
есец при врху бљештао, руменио и горио, а тешке, дебеле ките ударале и расипале се по калдрми,  
обједник какав, накрививши фес над око, а пребацивши обје руке преко пушке која му лежала на ра 
 одбацивала кошуљу и продријемала мало, а да је ни прекорио није, ни подругнуо се...{S} Тек пош 
пенке сам чак и обијелио и ишарао мало, а испод стрехе, која се још једва држала, обијелио сам  
е некако лаковјеран, злокобник, гатало, а у шуми оној, у вјечитом полумраку, — сунце нас тек ур 
обори главу...</p> <p>— Жао ми га било, а нијесам се љутила — рече полугласно. — Изишла сам на  
авите се кавге, људи! — викну промукло, а руке које је раширио дршћу му. —— Оставите беспослице 
а се надвикиваху и надметаху међусобно, а мукли, пригушени одјеци као да им се одазивали однеку 
кука и помаже, кука са фукаром заједно, а узгред јој отима и оно што има, пазарује с њоме!..{S} 
нијеси болестан?... —— запита зачуђено, а низ мерџана, опружен низ малу пуначку <pb n="371" />  
Све сте упропастили — отегну он љутито, а шија му се извила готово до под таваницу. — Сад је ов 
љутити? —- запита меко, плашљиво, тихо, а глас јој дршће, трепери као да ће поново заплакати. — 
отворим, и тек што сам отшкринуо канат, а бедевија, узвијерена, усплахирена, утрчи у авлију.{S} 
пет ми онај проклети зец паде на памет, а с њиме и злокобљење Хасаново...{S} Шта ће бити ако на 
рстима и у раменима, — завалих се опет, а у глави као да ми се наново поче мутити и пред очима  
ало нешто новаца уложило их све у робу, а неко је, богме, грабило и ствари из куће и продавало  
 и ја, можебити, нијесам био на Косову, а, можебит’, и ти...{S} Ко зна?..{S} Био сам, да рекнем 
кошуља, извијају се, ковитлају, трзају, а дивља, силна, страсна пјесма све то јаче одлијеже авл 
ише што му их остали небрижљиво бацају, а непрестано се осврће и гледа: је ли довољно удаљен од 
 Хасан је оштрио нож и поправљао пушку, а ја, наслонивши се на њега, припремао фишеке и набијао 
дигне. — Нисам лупеж...{S} Јунаке кољу, а не шибају...</p> <p>— Удрите!</p> <p>Неки, затежући,  
ти са пазаривањем и бринути се о свему, а добит да дијелимо на пола, као што то и други ортаци  
 димишћије ударајући о неравну калдрму, а у препуним фишеклијама као да клопара нешто, штекће,  
има извише се и одлетише дубље, у шуму, а зец један, опруживши се колико је дуг и издигнувши уш 
мо стојим, узимам и одбацујем у страну, а трговац, зачуђен, искривио се, подигао главу, па ме с 
ка и пуцањ одјекну кроз читаву планину, а неколика листа букова, погођени куршумом, залепршаше  
арати.</p> <p>— Бјежи куд било — шапну, а смео се па не зна за који ће ћепенак прије прихватити 
а који су свратили да ту умру, издахну, а нипошто као ратници какви који су ишли да гоне хајдук 
рече.</p> <p>Па сам себе удари у бедру, а крв шикну и попрска и ћилим и ћенаре.</p> <p>— Их! —  
ни, накривио главу и ударао уз тамбуру, а двојица су загрљени климали се не коњима и попијевали 
 трећи пут: „Дај кахву“...{S} Хамид ту, а мене зове...</p> <p>И све говори некако жалостиво.{S} 
м у „лов“ и врљао са мном по Требевићу, а Хајкуна нас и даље нудила смоквама, орасима, љешницим 
којој се на све стране прича о гријеху, а ипак се прави невјешта и неће да га призна.</p> <p>От 
порно бранио, опирао и као пркосио оцу, а да се хоџа на то никада жешће наљутио није, никада се 
ога хоћу...</p> <p>Тога...</p> <p>— Ех, а преша је ово — муцао је Зулфага, једнако стојећи пред 
 су се прелијевале, као растопљени туч, а плећа неколицине, окренута према нама, чинила се кроз 
акав! — викну раздражено. — Ти остајеш, а Осман нек иђе...{S} Он ми не треба...</p> <p>Па сама  
p> <p>— Ти си домаћица... ти наређујеш, а ја ћу слушати — понизно одговори Зулфага, клањајући с 
..{S} Црна мајка гледала како се мучиш, а муци ти сама била крива...{S} Црна мајка помагала душ 
јех. — Твоја је памет голема...{S} А... а ти и заповиједаш...</p> <p>Мајка, нестрпљива, поче ра 
и!..{S} Опет можебити травка, дрво а... а можебит’ и јаре, и говече и... ко зна!..</p> <p>Па пр 
p>— Крвниче!..</p> <p>— Кућа пропада... а ово је преша...</p> <p>— Шути...</p> <p>— И свијет зн 
 — Брже ће...</p> <p>— Јади га знали... а, глад ми, ево, прође... — шапну Хасан растегнуто и зб 
однесе јој главу да га удари. — Удри... а немој да ја смишљам и да се мијешам у твоје ствари... 
м кезећи зубе и готово режећи — а ти... а ти си кучка једна!.. .</p> <p>Она, по обичају, накрив 
 — рече. — И ако хоћеш да не спавамо... а мени се не спава... причао бих ти све од почетка, гот 
 — Вукови чудно завијају <pb n="312" /> а... не знам јесу ли момчад на опрезу...{S} Треба сам д 
ким прутићима по пепелу, <pb n="308" /> а ни загледали нас нијесу боље, ни премјерали нас.{S} О 
оврши:</p> <p>— Нека га носи ђаво!..{S} А волио бих да је остао спавајући...</p> <p>Примичући с 
 си радио?“ зар да рекнем „Ништа“...{S} А, токорсе, пошао сам да учиним јунаштво, да се о мени  
ио чо’јек, па не може да ме гледа...{S} А он одавно у овој кући... добар је... поштен... вјеран 
а смијех. — Твоја је памет голема...{S} А... а ти и заповиједаш...</p> <p>Мајка, нестрпљива, по 
ш ударили и у силеџиство над њима...{S} А силеџиска владавина добра не доноси, јер подгаја осве 
ину ону, запјевала из свега гласа...{S} А он одмах почео викати... „Драго ти“, каже, „што ћу бр 
 су Хамида оробили?..</p> <p>Није...{S} А чим је Хамид оробљен, — у њега су били грдни новци, — 
е очи у очи — засмијасмо се обоје...{S} А то ме збуни и не одговорих Сулаги ништа, ни ријечи... 
рв и натапала топло, мекано перје...{S} А једно јој око остало отворено и гледа у ме, право у м 
ао што се гранато дрво поткресује...{S} А фукара кад се осили најгрђа је и најћоравија...{S} Ње 
> <p>— Штета...{S} Штета, Смајиле...{S} А то ми не слути на добро... </p> </div> <div type="cha 
а што ви рекнете, што народ рекне...{S} А што је, бива, Алах наредио, те сте почели пропадати,  
ка Сулага пакосно, — и не шале се...{S} А кад не би били оружани, наши би се одавно дигли да их 
е. — Ни од шта се немој препадати...{S} А дерт?{S} Нека га ђаво носи!..</p> <p>— Напријед! — уз 
оби почео мрмољити нешто, гунђати...{S} А чим сам је пустила и она полећела, он... опали из пуш 
какав поштен рад не може понизити...{S} А има послова који се могу и празних рука почети.</p> < 
а се свакоме, мисли својом главом...{S} А то ваља...</p> <p>— А то ваља! — потврди и Хајкуна и  
тав свијет је крив...</p> <p>— Хм...{S} А како ћеш ти говорити? — прекиде га један дедо из прик 
Тврде си главе и поносан као и он...{S} А са таком памећу муке ћеш имати...</p> <p>— Макар...{S 
уна!..{S} Моли Бога што си женско...{S} А доста је...</p> <p>— Хоће ли бити свадба?...</p> <p>М 
 па ће му свашта набацати у главу...{S} А дијете добро, честито...</p> <p>Мајка застаде мало, п 
не говоре ни о чему колико о боју...{S} А кад се премного говори о једном послу, то, бива, знач 
/p> <p>Млад си ти још, па не знаш...{S} А, ето, хајдуци напредују...{S} Чете њихове спустиле су 
вате, убију, закољу, да се освете?..{S} А оружани су и они, и јунаци су, и...</p> <p>Нехотице м 
ри и пљесну рукама...</p> <p>— То?..{S} А шта ће то?</p> <p>— Па...{S} Нека кућа није празна.</ 
 устукну мало и сакри му се за леђа.{S} А он нагло прихвати за пушку и исправи се.</p> <p>— Сто 
дузимам до бољих, згоднијих времена.{S} А је ли вјеровао да ће та времена у истину наскоро наст 
 неколико пута поклонио се до земље.{S} А већ сјутрадан стигао је заптија с поруком да је само  
и лагано размишљао о читавој ствари.{S} А трећега дана дошао је мени и узевши ме за руку, повео 
а би одмах почео ругати се и грдити.{S} А ипак... ипак чинило ми се и смио бих се опкладити, да 
љути, да му је криво што напредујем.{S} А најбољи знак да оно што радиш добро радиш, тај је, ак 
ју за старим земаном и јаучу за њим.{S} А то смета људима који хоће напријед, који јуначки газе 
ити, нешто необично, крупно, големо.{S} А пошто су баш према мени били толико пажљиви и мене то 
говој власти, оковати се драговољно.{S} А ја сам знао не једну, него неколико мајкиних тајни.{S 
ете у разговор, да и он рекне своју.{S} А кад би га заиста навукли и изазвали да нешто каже, об 
 поче му дерати и антерију и кошуљу.{S} А он, измичући се натрашке и лагано се бранећи, само је 
Жељан да пита и распитује о усташима, — а то у дућану није могао, јер није имао с киме, — одлаз 
емилостиво, стријељајући га погледом, — а тебе лопова оставио и... и нашао разбојника и угурсуз 
но.{S} Донесе све ствари што их имао, — а није их ни имао много, —— и размјести их онако како с 
због тога што сам му и одвише сметао, — а познао сам да му сметам по томе, што ми нудио и новац 
и, дречећи колико га је грло служило, — а био је грлат као пудар, — застајао пред свачијим врат 
<pb n="295" /> пушку и огледајући је. — А у нас се почели будити робови и биће бруке и много ја 
 — дочеках ја мекше, и сам је молећи. — А грехота да га одбијемо...</p> <p>Она не одговори.{S}  
<p>— кратко, поносито одговори Осман. — А рахметли бег одужио се и мени и свакоме својим јунашт 
 — Метну прст на уста и застаде мало. — А и сад си гладан! — викну јаче и удари се по кољену. — 
јети товар поздрава — откреса весело. — А Хајкуна ти читав товар послала...</p> <p>— Хајкуна?.. 
 — прогунђа Ибрахим ефендија у браду. — А имао је и пара и данас их има...{S} То је и Хамид пот 
 и, одигнувши прст, удари ме по носу. — А ја знам да треба...{S} Кад се кућа кући, онда и треба 
 — узвикнуо би, погледавши на Хатиџу. — А ти... ево... опет ме примио... и довео... и... ех, ех 
Алах зна чија ће побједа бити, — рече — а мени се чини да је уз онога ко се дигне против зулума 
лазак, ја бих му запалио кућу, — рече — а кад би ти хтио остати овђе, заклао бих те к’о јање.</ 
— дочекам кезећи зубе и готово режећи — а ти... а ти си кучка једна!.. .</p> <p>Она, по обичају 
метнији, — рече меко, готово тепајући — а сад нека ти је просто...</p> <p>— Зар? — цијукну Зулф 
ар што је јунак, — одговорих поносито — а вјерујем и теби...{S} Што бих га се бојао?..</p> <pb  
Ко ће жалити?..</p> <pb n="311" /> <p>— А ће хајдуци дочекују путнике? — запита Хасан поново, у 
Шала је била...</p> <pb n="403" /> <p>— А он се наљутио — додаде она јаче.</p> <p>— Нека...{S}  
објеже из собе.</p> <pb n="335" /> <p>— А како ти је било тамо, на страни? — запита Сулага мирн 
вреба ме, пази.</p> <pb n="265" /> <p>— А шта си радио тамо? — питао је тихо и као забринуто, х 
е осветим мало.</p> <pb n="386" /> <p>— А ти? — запитам тихо, полако, хотимично отежући и нагла 
 болан, како је слатка била!..</p> <p>— А њему и то криво?</p> <p>— Кад сам узела кумру на прси 
преврну. — Кад су непокорни!..</p> <p>— А што ће ти ђевојке, несретни сине? — откреса хоџа и гу 
да... кад викнем... јуришај!..</p> <p>— А ако их буде много?</p> <p>— Не питај...{S} Иђи...{S}  
ри пута. — Таки ли си јунак!..</p> <p>— А ево да се кладимо да ће нам данашњи дан бити несретан 
уке око ње. — Наша је ноћас!..</p> <p>— А Зулфага?..</p> <p>— На селу је — мирно одговори мајка 
њега не опазе...</p> <p>Иду!..</p> <p>— А шта ли Хасан ради?..{S} Како ли је њему?.. — помислих 
 свашта говори.</p> <p>— Их!..</p> <p>— А какве су наше кадије... наши судови... нећеш му учини 
ојом главом...{S} А то ваља...</p> <p>— А то ваља! — потврди и Хајкуна и подиже главу. </p> </d 
мирно. — Има их и она доста...</p> <p>— А ја сам мислио да су све твоји, да све ти тргаш...</p> 
 стари. —— Тамо је згодније...</p> <p>— А је ли далеко друм?</p> <p>— Тхе...{S} Треба два-три с 
е и крупње, и црње, тамније...</p> <p>— А он је крив био, душе ми, — викну ватрено, примичући м 
</p> <p>— Немој... молим те...</p> <p>— А јаран ми...</p> <p>Она заломи рукама, искриви се.</p> 
и...{S} Зажелио сам се куће...</p> <p>— А зар би могао од срамоте икоме у очи погледати? — брзо 
у прсте и поче потпрашивати...</p> <p>— А сад ће и Хасан доћи — рече кихајући. —</p> <p>Наредио 
и мислиш?..</p> <p>— Радити...</p> <p>— А како ћеш радити... празних рука? — запита замишљено.  
 нијесу више могле довршити...</p> <p>— А прогутале нам сву готовину и све кметове!..</p> <p>Иб 
че од врата.</p> <p>— Немој...</p> <p>— А је ли шала била кад си мени долазио! — запита Хајкуна 
ам паре узалуд и да расипам...</p> <p>— А Зулфага? — поче Сулага живље, придижући се. — Мислиш  
.</p> <p>— Ја?..{S} Нијесам...</p> <p>— А мени се чини да јеси.</p> <p>— Мени се, опет, чини да 
..</p> <p>— Ја се не плашим...</p> <p>— А што си га спомињао кад се не плашиш?..</p> <p>И спушт 
згребао...{S} Пут ружан био...</p> <p>— А хаљине?..{S} Куку!..{S} Смајиле!..</p> <p>И, изненађе 
астук, под главу, и згњечио...</p> <p>— А ти се зато наљутила?..{S} Је ли?..</p> <p>Она застаде 
удени... — Није ми необично...</p> <p>— А ја се за хајван плашим — прошапта стари забринуто, и  
 ме поче голицати на смијех...</p> <p>— А рашта се састајеш са Хасаном? — запитам након дуже по 
шати.</p> <p>— Ти како знаш...</p> <p>— А шта ја знам? — окоси се мајка оштро, грицкајући танки 
у пакосно. — Мрака се бојиш...</p> <p>— А ти се бојиш дана...</p> <p>Она накриви главу и поче г 
ма не дворим...</p> <p>— Па?..</p> <p>— А сад га не могу вазда дворити — вели јаче, грицкајући  
> <p>— Кажу да овуда има лова.</p> <p>— А не бојите се да ће и вас уловити?</p> <p>Ја претрнух, 
лаве нити се осврћући на њега.</p> <p>— А ти баш хоћеш да продаш кметове, ханума? — запита испр 
ји нешто, да се плаши од њега.</p> <p>— А баш ћу да га дочекам овако — одговорим јој брзо, не р 
њихова — рече. — Има их свуда.</p> <p>— А ми нијесмо срели ниједнога.</p> <p>— Ако сте их жељни 
 и преметну чибук преко крила.</p> <p>— А ми ћемо чекати док дођу — отповрну Хасан прекрстивши  
ала ме по прсима, по раменима.</p> <p>— А сад... рекоше... да си погинуо... — прошапта узбуђено 
у собу и сједе покрај пенџера.</p> <p>— А што си га звала? — запита полугласно, отегнуто, пажљи 
дговорити јој. —</p> <p>Ништа.</p> <p>— А што си блијед, зелен тако?..</p> <p>— Нијесам спавао, 
 пробудио?</p> <p>— Због тебе.</p> <p>— А ништа друго не чујеш?</p> <p>— Ништа.</p> <p>— Не чуј 
здахну. — Све нам наопако иђе.</p> <p>— А ми да се вратимо, — предложих ја мирно, застанувши. — 
о, мајко...{S} Од несанице је.</p> <p>— А што су ти руке изгребане, крваве?</p> <p>— Путем се и 
крену мајки и указа јој на ме.</p> <p>— А шта ће овом остати, ако и добра пролете као и готовин 
ући се спусти му руку на раме.</p> <p>— А то је оно дијете, — рече — о коме сам ти писао...{S}  
тари зажмири мало, замисли се.</p> <p>— А ко то зна? — запита отегнуто, као размишљајући. —— Ја 
јесто да ме пожалиш, ругаш се.</p> <p>— А рашта да те жалим? — запитам пјевајући, ругајући се и 
и главу и поче грицкати нокте.</p> <p>— А ја те чекала на пенџеру — рече некако тужно, снуждено 
 се могле довршити — отсијече.</p> <p>— А кад више није било пара да их довршите, онда...</p> < 
.{S} Не жале гинути... — рече.</p> <p>— А ко би жалио да гине и да умре?.. — брзо одговори стар 
} Сви конци попадаше по трави.</p> <p>— А зар је зазор разговарати са твојим јараном?</p> <p>—  
ибук и напуни лулу.{S} Запали.</p> <p>— А може бити и кршан чојек — додаде тише. —</p> <p>Не по 
и ми!..</p> <p>Она се замисли.</p> <p>— А и вечерас ће доћи, — прошапта.</p> <pb n="374" /> <p> 
адносим над њу. — Одговори ми.</p> <p>— А зар га нијеси ти довео? — застиђено прошапта она узди 
са срца.{S} Одмах се разведри.</p> <p>— А пуно краду? — запита брзо.</p> <p>— Пуно.</p> <p>— Па 
јастуке и поче се накашљавати.</p> <p>— А бре пезевенк, ти ли хоћеш мајку да бијеш?</p> <p>— бр 
 књигу и поче је прелиставати.</p> <p>— А ја сам чуо, — рече још тише да се једва чуло — е ти с 
о рачунати нешто и размишљати.</p> <p>— А шта би ти смислио? — запита га изненада и унесе му се 
ненада, почне сам себе кудити.</p> <p>— А ја... ја сам најгори чојек на свијету, — гунђао је пр 
м се савладао да то не учиним.</p> <p>— А оклен Зулфаги <hi>његове</hi> паре — запитам кроз зуб 
е поиграм њоме, да је намучим.</p> <p>— А рашта да га не примимо? — запитах као чудећи се и про 
прса и раставила са бедевијом.</p> <p>— А тад? — запита Сулага и, онако прекрштених нога, попри 
је мрку цијев грчевито стезао.</p> <p>— А баш сам чекао тебе, да се вратиш из чаршије, — рече з 
ече брзо. — Јефтино си прошао.</p> <p>— А оклен ти?..</p> <p>— Ништа не питај — прекиде ме и лу 
у говору и запитах подругљиво.</p> <p>— А познајеш ли га боље?..</p> <p>— Познајем — одговори о 
 <p>— Нимало?</p> <p>— Нимало.</p> <p>— А мени опет жао што сам му рекла — прошапта тихо, пригу 
гледа ме испод ока, поплашено.</p> <p>— А тад... замуца трзајући низама дуката као да ће их отк 
а га гониш? — запитах пакосно.</p> <p>— А зар га се ти не бојиш? — живо дочека она, гризући усн 
осу и као да размишљаше нешто.</p> <p>— А како те хоџа пустио? — запита јаче, гледајући изнад с 
јајући, сам отпочнем разговор.</p> <p>— А кад си рањен? — запитам меко, болећиво, сасвим забора 
ирно, не мичући се. — Не лажу.</p> <p>— А рашта? —— отегну Сулага као у чуду, гледајући је пажљ 
е искезих све зубе према њему.</p> <p>— А шта је од тих новаца, што их мајки дао за грађевине?  
<p>Она заврти главом, уздахну.</p> <p>— А да те он таког видио!..{S} Ех!..</p> <p>Први пут спом 
робирала језгре и грицкала их.</p> <p>— А, чини ми се, сад ће и теби бољи земан доћи</p> <p>— р 
што!{S} Треба да се преобучеш.</p> <p>— А ако нећу?..</p> <p>— Ни мени, мајки за љубав?{S} Неће 
из димија и пријекорно запита:</p> <p>— А шта ћеш више?..</p> <p>— Па то је ништа — одговорим к 
и духанкесу и отегнуто запита:</p> <p>— А куд сте пошли?</p> <p>Хасан се збуни, порумени.</p> < 
, тихо, изморено, запитала ме:</p> <p>— А зар си будан?..</p> <p>Па и не сачекавши одговора, уз 
аже се брзо и шапну ми на ухо:</p> <p>— А <hi>он</hi>, кажу отишао...</p> <p>— Ко <hi>он</hi>?< 
хоће ли је послушати или неће?</p> <p>— А шта ћеш ти овђе? — изненада се окоси Хусо, не мичући  
убом, носећи у једној руци грану шебоја а у другој чибук, јављао се, обично, доцније него други 
ови му увијек били пуни ораха и љешника а иза појаса увијек се румениле по двије по три наранче 
 n="356" /> <p>Људе који су ишли кућама а који им се нијесу свиђали, дочекивали су насред пута, 
та се срма на тешким пушкама и ножевима а одсијев им игра уз напукнуте зидове и клизи по мркој, 
еђен и попријети чибуком. — Бог све зна а ми јок!..{S} Ко зна да и ја, можебити, нијесам био на 
парничити, како му тешко и изаћи на суд а камо ли тамо правдати се, многи су се старали да му н 
под пенџера, спустивши ћурак поред себе а чибук преметнувши преко крила.</p> <p>— Како си? — пи 
ахвом, прислонивши дуге пушке уз рафове а сабље пребацивши преко крила, и додијавали са својим  
и не исплати му.</p> <p>И кад наплаћује а он некако окреће главу, стиди се, снебива, као да рад 
 измицала се натрашке и, скрстивши руке а оборивши очи, дворила га све дотле, док би испио кахв 
 њим.{S} Махала читава поносила се њиме а ја, јединац му, био сам се због њега и сам осилио и с 
м се усуђивао ни да им напоменем о томе а камо ли још и да причам коме и да их одам.{S} Ни они  
1" /> ногу преко ноге и, забацивши косе а узевши тамбуру на крило, запјева:</p> <quote> <l>„Бег 
ости и, упирући прстом тамо према ватри а не говорећи ништа, гледали смо један у другога, задив 
ђевојкама као јабукама, па једну бацати а другу узимати...{S} То ли хоћеш?..</p> <p>— Немој, —  
кољена, што никад нијесу могли пазарити а да жестоко не изгрде муштерију и не напсују се и они  
зувши постуле и носећи их у једној руци а другом придржавајући зембиљ, струже низ чаршију, не о 
 и замишљен, држећи у једној руци чибук а у другој књигу са излињалим корицама и разасутим лист 
 па... па је свакако правије да ја иђем а он да остане...</p> <p>— Да иђеш? — запрепасти се мај 
мене волио много.{S} Никад не би прошао а да ме не омилује и не штипне за образ.</p> <p>Кад би  
т бити!..{S} Опет можебити травка, дрво а... а можебит’ и јаре, и говече и... ко зна!..</p> <p> 
у дане кад се само о јунаштвима причало а правих јунака није било, изгледао је као нови Ђерзеле 
уо се ћурком и, узевши чибук под пазухо а фењер у руку, излазио из собе, одлазио. </p> </div> < 
 непрестано шапће на ухо, чупка за косу а звоно оно клепеће све јаче, одјекује кроз читаву план 
 хтио макар и унеколико да одагна страх а уједно и да се преда мном похвали како није малаксао, 
ош пакосније, жешће, изазивачки. — Знаш а кријеш, прикриваш...</p> <p>— Ама шта ти је? — запита 
а речем чудио сам се таквим упадицама. 3а хајдуке сам знао да су опаки људи, — они су ми и <pb  
ударати по врату.</p> <pb n="231" /> <p>А тада као да и мени свану пред очима.{S} Познадох да с 
з нос, шуњкетати.</p> <pb n="258" /> <p>А то као да и мајку осоколи, као да је разгали мало.{S} 
ва да твоју наговара!..{S} Их!..</p> <p>А тад се окрену мени, загрли ме и поче љубити.</p> <p>— 
 тиранија надмашује све друге...</p> <p>А имаш ли дружине? — запита Сулага шапатом, играјући се 
а ћуди никад, казали су стари...</p> <p>А он, ето, ни длаке промијенио није...{S} Хунцут остао  
ити, рвати, треба га освојити...</p> <p>А најслађи је залогај који се освоји!..</p> <p>Чим сам  
не, лакше је погинути заједно...</p> <p>А овако...</p> <p>Иду!..</p> <p>Помолише се.{S} Наприје 
дам их обоје. — Што сте звали?..</p> <p>А Хасан одмах са душека дочекује:</p> <p>— Треба ми дух 
 ријечи не рече, нико не опсова.</p> <p>А то ме опет раздражи.{S} Ослоних се на пушку, застадох 
готово сасвим заборавио на њега.</p> <p>А подругачица, шала, подсмијеха, чак и псовака на мој р 
, макар залогај какав.{S} Ништа.</p> <p>А цријева као да врију, кључају, кркљају у мени и нешто 
и сами дижу и прихватају за рад.</p> <p>А што се они више љутили, хоџа је постајао све ваљанији 
 и попијевати и гудити уз гусле.</p> <p>А тад их он почне обасипати поклонима.{S} Не заборави н 
 бирајући зар гдје би да сједне.</p> <p>А то га још више збуни.{S} Зачуђено и као увријеђено по 
 сам му измакао и курталисао се.</p> <p>А глад почела додијавати, мучити ме.</p> <p>Испочетка н 
на кога.{S} Толико га се бојали.</p> <p>А бојали га се сви у кући.{S} Момци, којих је било неко 
ани крај улице, рзали, вриштали.</p> <p>А читав ваздух мирисао на зрело, изгњечено грожђе и <pb 
ије више о томе хтјела говорити.</p> <p>А у наредни петак није ми послала ручка. </p> </div> <p 
а њему ништа о том не напомињем.</p> <p>А кад би се бабо, суморан, мрк, опаљен пушчаним димом,  
»китити« и онако »вести« као он.</p> <p>А никада готово није понављао старе приче: увијек је им 
ла све док се није бабо појавио.</p> <p>А чим он изађе из собе све замукну, смири се, застаде.{ 
ити и издавати под скупу кирију.</p> <p>А што је више зидао, новаца је код мајке бивало све мањ 
ош поклонити. —</p> <p>Све хоћу.</p> <p>А бабо, отпустивши дим, превуче руком преко браде и пру 
>Нехотице наметну ми се и ново питање: „А да нисам рањен?“</p> <p>Не зазирући више ни од чега,  
га гурну у ребра и опет запита.</p> <p>„А како живиш?“</p> <p>Опет он — ни ријечи.</p> <p>„Како 
, овлада ми читавим тијелом...</p> <p>— Аааах!..</p> <p>Двапут јекнух као рањеник, покушавајући 
има.{S} Распитивали се и о нападају и о Авдаги и причали о нападачима.{S} Неки се правили и као 
{S} Ево ме...</p> <p>И поздравивши се с Авдагом уљегнем за њом у кућу. </p> </div> <div type="c 
 ме.</p> <p>— Хоћеш ли Сулаги? — запита Авдо меко, опет пристајући за мном. — Нећеш?</p> <p>— Х 
о, па се око мене окупи читава гомила и Авдо, стењући и отхукујући, поче да прича нешто, да обј 
 <p>— Затварај!..</p> <pb n="357" /> <p>Авдо, комшија ми, који је нешто размјерао у свом дућану 
— Нека затвара!..</p> <p>— Нећу!</p> <p>Авдо, бојећи се несреће, ступи ми на дућан, повуче ме с 
</p> <p>— Удрите, ако смијете!..</p> <p>Авдо се нагло окрену, уграби ми пушку из руке и одбаци  
<p>— Здрав — потврдише још неки.</p> <p>Авдо ме подухвати испод пазуха, подуприје ме читавим ти 
се и нимало се не обзирући на зачуђеног Авду збуњено <pb n="359" /> се окретала око мене и пипа 
пи и сјајно оружје зазвекета.{S} Читава авлија као да затутња, затресе се.</p> <p>Излетише кроз 
х саме оставе код куће, и читава широка авлија препуњавала се дјецом која су скакала, врискала, 
и поче ударати уза њу.{S} Сједне насред авлије, пребаци <pb n="241" /> ногу преко ноге и, забац 
е у собу, обојица се измакоше до насред авлије, унесоше се један другом у лице и, непрестано се 
, снажно затресе њоме и лагано изађе из авлије.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Исте ноћ 
да је, па се окрену и готово побјеже из авлије.</p> <p>Мајка се само осмјехну.{S} Лагано оде и  
 томе, што ми нудио и новаца да одем из авлије, — хтио сам мучити га, кињити, пркосити му свуда 
ћилибарским такумом на врху, излазио из авлије, јак, поносит, силан као одваљен комад клисуре к 
аге...{S} Ја сам га управо и измамио из авлије и... и сачувао га да га опет не наговоре...</p>  
љубе у руку и с коњима заједно крену из авлије, он једнако пристаје за њима и једнако, не прест 
упкујући и скакућући, претрчавала преко авлије и брзо се окренувши на пети заустављала се пред  
мна и замишљена силазила је одмах у дно авлије на траву, и, не тражећи шилте ни јастука, ту се  
исправио се украј невелике чатрње у дну авлије, големом, привезаном за дугачки коноп кантом зах 
к неки, делија, мушкобана.</p> <p>У дну авлије, готово одмах поред зида, намјести као страшило  
м у кућу.{S} Хатиџи, која је стајала на авлији, кратко нареди да скува кахву, уљезе у собу и сј 
е и више гиздала и китила, — сједила на авлији, на трави и низала мерџане које бијаше разасула  
ад сам се враћао кући, дочекујући ме на авлији, имала је понешто ново да прича о њему.</p> <p>Н 
{S} Сваки дан готово ишао сам тамо и на авлији, на ширини, <pb n="264" /> играо се са Хатиџом,  
S} На ме, макар што сам је дочекивао на авлији смјешкајући се, ни погледала не би, ни осврнула  
пјеваш да те лијепо чујем, него тамо на авлији...{S} За инат!“...</p> <p>И тако сваку вече.{S}  
 Мало му је што ми чини штету по кући и авлији, него, бива, отишао и у махалу, на сокак, па там 
око које се разливао и ширио по читавој авлији силан мирис печења, ишле су ознојене, узбуђене,  
S} Час му криво било што трчи, пјева по авлији и игра се, час се љутио што са радницима и кмето 
Кметови распусте уморене мршаве коње по авлији, разбацају вреће са житом и мјехове с маслом по  
дласку његову, засјеле и по собама и по авлији и, разбацивши фереџе око себе, а папуче оставивш 
петеро шестеро јањади да се заиграју по авлији, кад би посједали по трави, он сам сједао је међ 
 чудан клепет неки и комешање унутра, у авлији.{S} Закакоташе неколике кокоши и заклепеташе кри 
е, пробудила ме необична хука и граја у авлији нашој.{S} Као поплашен скочио сам одмах из душек 
 Зулфаги ако би се након тога појавио у авлији.</p> <p>Чим би га опазила, одмах му и трчала у с 
о <pb n="245" /> каквим послом да прође авлијом, да донесе што, ишао је на прстима лагано, тихо 
на, страсна пјесма све то јаче одлијеже авлијом, опијајући, дражећи, распаљујући...</p> <p>Мајк 
ама.</p> <p>Ни ја нијесам смио потрчати авлијом ни заиграти се.{S} Чим би ме угледала како се в 
не да ни пјевати.</p> <p>— Изишла ја на авлију, на сунце, — вели — и гледајући небо, ведрину он 
/p> <p>Чим би ујутру устала и изашла на авлију, лакше обучена, у кошуљи која јој се припијала у 
ћи каната, искочи преко прага, стаде на авлију и викну из свега грла:</p> <p>— Помагајте!..{S}  
се сви разишли по собама, силазио је на авлију, с пушком у руци, обилазио све буџаке, привирива 
гледаше једна у другу, па повирише и на авлију.{S} Затим се хоџиница, опирући се рукама о кољен 
их се низ басамаке.</p> <p>Дотрчавши на авлију зауставих се од чуда.{S} Макар што сам био навик 
тила — рече полугласно. — Изишла сам на авлију и да се осветим, почела се смијати, грохотом сми 
<p>Отада никад више нијесам смио сам на авлију изићи, али сам из радозналости често провиривао  
и поспали и када сам случајно изишао на авлију — не угледах их обоје заједно, баш код чатрње.</ 
врата.</p> <p>Тада сам бјежао Сулаги, у авлију му.{S} Хатиџу, вјереницу, затицао сам обично гдј 
а и писама и, кад год би мајка изашла у авлију, сједао је у прикрајак један и тамо почео срачун 
био друкчији.{S} Кад би нам они дошли у авлију, до шездесет их на броју, растоварили уморне коњ 
евија, узвијерена, усплахирена, утрчи у авлију.{S} Стрижући ушима и као зазирући од нечега, поч 
ијех укућана, будио се хоџа и излазио у авлију.{S} Онако голем, стасит, кршан, увијек лахко обу 
ити Хатиџу.</p> <p>Али чим сам ступио у авлију и угледао је како, попевши се на столицу једну,  
јући с прага и пуштајући нас да уђемо у авлију. — То ли је? — запита јаче, пристајући за нама.  
држећи канат и пуштајући нас да уђемо у авлију. — Ако си огладнио, сад ћеш се поткријепити — ре 
шао у Мостар.</p> <p>Кад сам закуцао на авлиска врата, — ђаво би га знао рашта, а сузе су ми на 
грајом и хуком гурати се, тјескати, око авлиских врата и око баштенских плотова.</p> <p>Момци,  
да прича како се чудновато препоручивао агама и беговима око цареве џамије, којима био додијао  
е истину, да му све каже, откреше!..{S} Аге, трговци, бегови, хоџе, све кука и помаже, кука са  
 се великим јаглуком по глави; бегови и аге, који су се напола голи одмарали у својим одајама,  
 договори.</p> <p>— Па то и Осман Салих-агин ради — опет дочека Хасан упорније, изврнувши се на 
 прича? — пита узбуђено. — Ко?</p> <p>— Агинице некакве говоре: како ништа немаш, како ћеш у њи 
ромаштву“ и да каже како је она, богата агинска кћи, научена на љепше живовање?{S} Је ли хтјела 
а претворила у праву правцату збиљу.{S} Адет онда такав био да јарани, — желећи очувати јаранст 
} Наста једно рвање, комешање, ломљава, Ајкуна цикну и отскочи у страну, неко јаукну, неко поче 
аше се око њега, навалише.{S} И, док се Ајкуна трзала, цичала, отимала, покушаше да је уграбе,  
утра са свима осталима, ради љепушкасте Ајкуне, Циганчице, слушкиње нам.{S} Гледајући је онако  
окоси Хусо, не мичући се и не пуштајући Ајкуне, која је, застиђена, заклањала лице рукавом и тр 
/p> <p>— Моја!..</p> <p>Хусо, стегнувши Ајкуну, поново подвикну, шкргутну зубима и извуче нож и 
иљно пријетећи да ће ми »ноге пребити«, ако се усудим помолити, појавити пред њезиним јаранима. 
 можемо сашаптати, договорити?..{S} Па, ако би дошло и да се гине, лакше је погинути заједно... 
к да оно што радиш добро радиш, тај је, ако видиш душмане како се љуте и кидају.</p> <p>Мајка ј 
 стаде између нас.</p> <p>— Шта вам је, ако Бога знате? — викну из свега гласа, готово наричући 
ријетише да ће сви селити из ове земље, ако овако остане.</p> <p>Ради тога заптије почеше на св 
е себи.</p> <p>— Нећеш се љутити на ме, ако ти нешто кажем?</p> <p>— отегну.</p> <p>— Шта?.. .< 
чоперити, пријетити...</p> <p>— Удрите, ако смијете!..</p> <p>Авдо се нагло окрену, уграби ми п 
јко, — викну помамно, — и напи се крви, ако си жедна, колико хоћеш...{S} Ти знаш да на те дигну 
ио... <hi>Никоме</hi>!..{S} Ево и крви, ако треба, да пролијем за те...{S} Ево свега...</p> <p> 
ер какву: на вука, на међеда?..{S} Или, ако се примакнемо друму, хоће ли нас опколити хајдуци,  
рио, — једва сам и сам себе чуо, — или, ако су и чули, нијесу хтјели застајати ни губити времен 
ј на ме.</p> <p>— А шта ће овом остати, ако и добра пролете као и готовина. — запита јаче. — Пр 
 он ту не буде.</p> <p>— Ко ће причати, ако њега нема?..{S} Ко ће забављати друштво?..</p> <p>И 
тупи и да ме такне. — Лакше ће ми бити, ако ме пригњечиш...{S} Уби, сине!..</p> <p>Хатиџа запла 
Ако који рањеник није био смртно рањен, ако је имало био при свијести, сви су одмах, — носећи у 
елики везир чудећи се. „Шта је скривио, ако је споменуо стари земан?“...</p> <p>Цар се наљути,  
кући.{S} Момци, којих је било неколико, ако би се заиграли и заговорили кад он није био у кући, 
били заборавили: тек каткада, уријетко, ако би стигао какав хабер из Мостара, од мајке, и по ко 
и...{S} Сад удри ти!..{S} Не био мушко, ако ти се уклонио!..</p> <p>— Хахахаха! — засмија се Ха 
ије било да двори, да послужи.{S} Зато, ако је каткада и морао отићи на село, наређивала му је  
више треба...{S} Ако и не ради ништа... ако... ако и једе хљеб џаба, он је... он је опет као ан 
еба...{S} Ако и не ради ништа... ако... ако и једе хљеб џаба, он је... он је опет као антика не 
ло да ме поглади по глави, да помилује; ако би што проговорили, говорили су благо, тихо, њежно, 
да нађе ватре и да поднесе нек припали; ако је требало што у чаршији купити, погодити, наћи за  
клије, које им биле привезане о појасу; ако су фишеклије биле препуне, гурали су фишеке у њедра 
дговарао много, нити се обзирао на њих; ако би случајно и избацио коју ријеч, избацио би с подс 
 нож бацаш према мени!{S} Мамлазе!..{S} Ако мислиш да <pb n="304" /> се бојим твог оружја, стан 
 ће бити ако нам се деси несрећа?...{S} Ако нас сад опазе, опколе?..{S} И почну нас овђе, насре 
тсијече јаче — он овђе више треба...{S} Ако и не ради ништа... ако... ако и једе хљеб џаба, он  
уздања. — Ноћиваћу код њих одсада...{S} Ако су и хајдуци, људи су...{S} Нијесу змајеви...</p> < 
а плијенимо што се плијенити може...{S} Ако смо чекали и дочекали смо...{S} Хајде!..</p> <p>— Ш 
 се, молећи. — Ти си мој...{S} Ти...{S} Ако желиш добра и себи и мени, води ме!.. </p> </div> < 
 пута, измицали се и поздрављали га.{S} Ако би иза подне пошао у своју собу и затворио се »да п 
 само за своју кућу и своје послове.{S} Ако је све посвршавао, ишао је у челињак и тамо се заба 
него готово као слуга, измећар неки.{S} Ако је бабо напунио лулу, он је одмах трчао да нађе ват 
јећам да су кадгод дуже разговарали.{S} Ако је и било када разговора између њих, било је насамо 
али су оружје, окретали га, чистили.{S} Ако је случајно гдјегод на тавану, у прашини, била какв 
арочито Зулфагу није хтио спомињати.{S} Ако бих га ја каткада и споменуо, само је узвијао носом 
и некако меко, питомо, сажаљевајући.{S} Ако би прошли поред мене, свако је застајао мало да ме  
/p> <p>Хасан јој није дужан остајао.{S} Ако је требало да оде у чаршију, да јој што нађе, донес 
ву шехеру наста чудно комешање неко.{S} Ако који рањеник није био смртно рањен, ако је имало би 
 отимао.</p> <p>Ништа није помагало.{S} Ако је не бих хтио послушати, наређивала је слугама да  
ену, ни обгрлио, ни протепао ми што.{S} Ако бих кадгод посрнуо, обрезао се или опржио, није се  
имљена, замишљена, тужна слушала их.{S} Ако су макар за час престајали са грајом или почели шап 
ијан, у подераним, иструлим хаљинама, — ако се оно неколико крпетина што се једва држало на њем 
ата било.{S} За чудо, та се готовина, — ако је доиста толико било, — некако и сувише брзо потро 
 можеш ти у оној кући живјети — рече. — Ако останеш тамо, он ће ти доћи главе, макар те и мајка 
врата џамиских и токорсе читао нешто. — Ако је и крао, опет није ружио овако и... и барем је пр 
ат и пуштајући нас да уђемо у авлију. — Ако си огладнио, сад ћеш се поткријепити — рече Хасану, 
рече при поласку и крене низ чаршију. — Ако се икад мислиш осветити коме, освети му се радом св 
 Не може те ни зајам понизити, — рече — ако га мислиш поштено враћати...{S} И ако ти треба зајм 
гледа ми у очи.</p> <pb n="345" /> <p>— Ако си пошао да тужиш, узалуд ти је — рече. — И не може 
>Бојим га се...</p> <p>— Их!..</p> <p>— Ако желиш мира у кући не примај га! — викну.</p> <p>Дес 
оварати да останем код њега...</p> <p>— Ако се бојиш свијета, а ти... ти одмах узми Хатиџцу, ма 
>Она се зачуди.</p> <p>— Ја?..</p> <p>— Ако тужим Зулфагу, оде и ти под суд...{S} Зар нијеси и  
 <p>— И да се играмо ватром?..</p> <p>— Ако је ватра, баш хоћу да те окушам у њој, да видим как 
брве. — Зар није твој јаран?..</p> <p>— Ако је јаран, не ашикује се с њиме...</p> <p>И загледах 
 А ми нијесмо срели ниједнога.</p> <p>— Ако сте их жељни, можете их и овђе срести,</p> <p>—— от 
p> <p>Хајкуна га и не погледа.</p> <p>— Ако си ти дертли и ја сам — откреса и силом ме поче диз 
о паса гдје су ми били фишеци.</p> <p>— Ако су хајдуци?.. — покушах кроз зубе да изговорим и од 
 ђеца не опамете, и они ће бити исти, а ако били оваки, нека их свијех ђаво носи!..</p> <p>Чудн 
... кад викнем... јуришај!..</p> <p>— А ако их буде много?</p> <p>— Не питај...{S} Иђи...{S} И  
о!{S} Треба да се преобучеш.</p> <p>— А ако нећу?..</p> <p>— Ни мени, мајки за љубав?{S} Нећеш, 
 новаца, а тек половица грађевина једва ако је била доготовљена — Како ћемо?</p> <p>— Ти си дом 
> <p>— Душе ми...{S} По читав дан једва ако неколико залогаја изједе...</p> <p>Хоџа се ухвати з 
а се често свађао и с мајком и љутио се ако би га позвала када да јој помогне у послу, да донес 
а њим, као надзиравајући читав посао, и ако би се гдје појавила каква тврдоглавија муштерија пр 
— ако га мислиш поштено враћати...{S} И ако ти треба зајма...</p> <p>— Ти ћеш ми га дати?</p> < 
мо, хајдуци, пљачкаши, разбојници.{S} И ако нам се ђеца не опамете, и они ће бити исти, а ако б 
p> <p>— Има ту голема прича — рече. — И ако хоћеш да не спавамо... а мени се не спава... причао 
 то ми је Хасан, једини син, — рече — и ако и ти будеш као и он, обојица ћете свршити на вјешал 
 не покваре хунцути и ниткови некакви и ако ти је не помуте...</p> <p>— Какви хунцути? —— запит 
игравати, цупкати.</p> <p>Тешко Зулфаги ако би се након тога појавио у авлији.</p> <p>Чим би га 
 спустише пред нас.</p> <p>Нећу слагати ако рекнем да никада у животу нијесам тако вечерао, нит 
управо није могла ни ручати ни вечерати ако њега није било да двори, да послужи.{S} Зато, ако ј 
и злокобљење Хасаново...{S} Шта ће бити ако нам се деси несрећа?...{S} Ако нас сад опазе, опкол 
ловито, тајанствено.</p> <p>Шта ће бити ако је збиља истинита она напомена да зец баксузлук дон 
 би ти и памет била као и мајкина, само ако те не покваре хунцути и ниткови некакви и ако ти је 
ја.{S} У кахву, у берберницу, у хућумат ако би пошао, опасивао је одмах криву своју димишћију о 
а, сашаптавао се и пунио фишеке.</p> <p>Ако се који од муштерија јавио да што пазари, нити се м 
и крв, прати и превезивати ране.</p> <p>Ако се нијесмо играли и вјежбали, онда смо све троје иш 
ори били су обични, врло обични.</p> <p>Ако сам јој причао о радњи, о дућану, о мачку који ми у 
а њима.{S} Најволио је бити сам.</p> <p>Ако му је понекад случајно и затребао какав друг, звао  
ет погинуо, заглавио, настрадао.</p> <p>Ако су негдје хајдуци дочекали кога, о томе се причале  
, забринути одлазили кућама.</p> <p>Иза акшама, пред џамијама, састајали се опет, окупљали у ма 
 подвриснух:</p> <quote> <l>Лијепа је у Алаге љуба,</l> <l>Љепоте јој у свој Босни нема...</l>  
, што народ рекне...{S} А што је, бива, Алах наредио, те сте почели пропадати, те вам све иђе н 
p>Хоџа презриво одмахну руком.</p> <p>— Алах зна чија ће побједа бити, — рече — а мени се чини  
лажи, питомији.</p> <p>— Људима које је Алах осудио да буду несретни, укажеш ли мало љубави (не 
и.</p> <p>— Могу.</p> <p>— Нико бољи од Алаха!..</p> <p>Кад смо се приближили Сулагиним вратима 
а кубета сметали му, заклањали, да види Алаха у свој његовој сили и слави, сметали да види небо 
аве и цвијећа.</p> <p>— Ко хоће да види Алаха, нека излази између зидова — говорио је увијек. — 
у љуцку и волим јој него... него освети Алаховој... него оваком животу...</p> <p>Глава јој клон 
..{S} Остарили...</p> <p>— Нек је хвала Алаху кад ти проговори, а макар врата и ђаво однио! — д 
ом залијевала је јорговане, пресађивала албабере и невене, окопавала руже и лехандере.{S} И као 
звикнувши он, одбаци од себе и чинију с алвом и неколико гурабија што их држала у крилу.{S} Ост 
је.</p> <p>— И да загладим, скухала сам алву, — настави брзо, не предушујући — и дала Хамиду да 
од куће, никуд готово није ни излазила, али су слуге, по наговору њезину, морале сваки пут да о 
ела водити борба, подмукла, прикривена, али силна и очајна борба, којој као да се није могло ла 
њу, уз ивицу јој, исправила се Хајкуна, али не она бујна, једра и плаха Хајкуна коју сам навикн 
ли смо се ватри.{S} Не знам управо шта, али ме нешто силно гонило, гурало напријед и да сам мог 
 спомињали.{S} И, ни сам не знам рашта, али након сваког разговора о њему ја сам био некако вес 
ићи да је видим и да проговорим с њоме, али, као за инат, никад је нијесам могао затећи код кућ 
 у какве бабинске приче ни гатке разне, али, право да речем, чим смо поново пошли, мисао о зецу 
освртао и спремао се нешто да предложи, али чим је заустио одмах је и престајао.{S} Ја сам, опе 
епријечи ми пут и хтједе ме зауставити, али се брзо отргнем од ње, измакнем се, и не пазећи на  
 више нијесам смио сам на авлију изићи, али сам из радозналости често провиривао кроз <pb n="28 
а, који су, додуше живјели у овој кући, али којима још никад ништа заповједила није.{S} И погле 
у коња, удари га и ножем и бакрачлијом, али коњ, усплахирен, запјенушио, удари у страну и поче  
 као да сам хтједе заподјести разговор, али се ипак предомисли, па окрену главу у страну и полу 
једнако својеглав, јогунаст и напрасит, али је био и поштен, вјеран, поуздан.{S} Након оне похв 
дбухо, с дебелим мјехурима испод очију, али снажан и присебан, откопча прљаву, подерану, <pb n= 
т пође да нешто проговори, приступи му, али је он немилосно зграби за рукав и одгурну у страну. 
 од главе и покушаваше да се осврне.{S} Али је Хајкуна ударала непрестано, брзо и живо ударала, 
је опет чудна нека сјета, дерт неки.{S} Али то није била више брига за послове, страховање од н 
и се са пуним чинијама и са духаном.{S} Али и оне, видећи да се у чашћавању почело штедити, каш 
 да мушки коракне, да затресе кућом.{S} Али чим је прешао преко прага, нога му поклецну и он по 
га и испочетка све друго савлађивао.{S} Али што сам дуже ишао и стида је почело све више и више 
нији, поче причати и казивати нешто.{S} Али и он се збуни, смете, замуца.{S} Из читава му прича 
ивао сам се на то и припремао пушку.{S} Али шта сам могао?..{S} Ниједан путник ни кириџија није 
ни су ми и <pb n="246" /> бабу убили, — али да би и Зулфага могао постати хајдук, никако нијеса 
ве било између вас, — рече полугласно — али он је и благ и добар човјек...{S} Крви би испод грл 
чима. — Ах...</p> <p>Остави...</p> <p>— Али молим те...</p> <p>— Ено... тамо... ах..{S} Ибрахим 
 на крило, запјева:</p> <quote> <l>„Бег Али-бег на кули сјеђаше,</l> <l>Вјерну љубу на крилу др 
тану и проговоре.</p> <pb n="277" /> <p>Али Хасан, као и отац му, ни тражио није никога од њих, 
 ћу се бранити...</p> <pb n="338" /> <p>Али како ли се зачудих кад мјесто силом измишљених тужи 
 уређено, има ли у кући свега...</p> <p>Али није био ни онако насмијан ни ведар као обично; са  
т преврнути се и опет заспати...</p> <p>Али зар сам смио и помислити да то покушам?..</p> <p>Ха 
кијамета, па ме зато и одбијала.</p> <p>Али опет кад сам понекада ишао Сулагиној кући и пролази 
само задржао се пуних осам дана.</p> <p>Али, за чудо, мајка се и због тога узнемирила.{S} Већ ш 
отице ми напомену, указа на све.</p> <p>Али, за чудо, мјесто да се забринем, наљутим, планем, п 
овима као да су почели јењавати.</p> <p>Али, за чудо, неки необичан страх поче ме све више и ви 
ед њега, измицати се, сакривати.</p> <p>Али као да није могао дуго издржати тако.{S} Стид га, з 
 кренух за Хајкуном.{S} Пођосмо.</p> <p>Али ове ноћи нијесмо, по обичају, застајали пред свачиј 
 рећи и како ћу изгрдити Хатиџу.</p> <p>Али чим сам ступио у авлију и угледао је како, попевши  
ије било, изгледао је као нови Ђерзелез Алија, као једини човјек који би био у стању ударити на 
{S} Рано, одмах по вечери, зазвечала би алка на вратима и стари мандал зашкрипио би.{S} Чим би  
очепавши се сокака, снажно почео лупати алкама на туђа врата, почео подврискивати и камењем уда 
е којима су ишарана и у нове калајисане алке које се блистале и засјењивале очи и... и све ми с 
ајући, одиже ногу на праг и тихо закуца алком...{S} Причека мало...</p> <p>Нико се не одазва.</ 
 лагано, тихо, пажљиво, закуца зарђалом алком на њима.</p> <p>Нико се не одазва.</p> <p>Зулфага 
мче се примаче канату и ухвативши се за алку поче се љуљати и говорити нешто.{S} Проговори зати 
ути неколико пута и нагло прихватити за алку једну, само да зауставим ту кућу, која је бјежала, 
ми налетиле на очи чим сам прихватио за алку, — и кад је мајка отворила канат, застали смо обој 
 чак у комшилук...</p> <p>Момче испусти алку, узвикну нешто и пљесну дланом о длан.{S} Па брзо  
о да речем... и ја сам се зажелио куће, ама...{S} Кад дођем тамо, па кад ме запитају: „Ђе си би 
.</p> <p>— Што си виђео, нека си виђео, ама о овоме не причај ником — рече брзо, старајући се д 
прави се.</p> <p>— Знаће шта су муке... ама може знати и шта је радост! — узвикну заносно. — Бе 
м...{S} Дошло ми тако... да запјевам... ама не сама, не себи, него... као што бумбул пјева друг 
клијевам и затежем. — Хајде!..</p> <p>— Ама...</p> <p>— Напријед!</p> <p>Чим прихвати за нож, в 
си, добар си, бегенишемо те...</p> <p>— Ама моја наука није као досадашња — опет ће он јаче, гр 
рече развлачећи. — Проћи ће...</p> <p>— Ама ја нећу даље...{S} Не могу — дочекам раздражено, ба 
...</p> <p>Бог тако наредио...</p> <p>— Ама умријет’... растати се са овим свијетом мучно је, — 
 прси. — Ах... нијесам глух...</p> <p>— Ама дошао сам послом...</p> <p>Он не одговори.</p> <p>— 
 — Знаш а кријеш, прикриваш...</p> <p>— Ама шта ти је? — запита она дурљиво и напући усне. —— К 
их продао...</p> <p>— Одмах?..</p> <p>— Ама, каква је моја памет? ..{S} Каква?.. — отегну он не 
 за серђен и поче трести њиме.</p> <p>— Ама ја се бојим и себе саме — готово јаукну.</p> <p>— Б 
на Хатиџу. — Ја сам задовољан.</p> <p>— Ама теби се твоје отело и то треба вратити, — дочека он 
 запјевам, да подвриснем мало.</p> <p>— Ама је роба!..{S} Ево робе!.. — почнем викати лудо, пом 
ва другоме... теби, ето, баш теби!..{S} Аман, каква је ноћ била!..</p> <p>И није више о томе хт 
и да ухвати, да затрли кога. .</p> <p>— Аман!..</p> <p>Хајкуна живо скочи, исправи се.{S} Опрез 
е повијати, лепршати иза њега.</p> <p>— Аман! — застења Хајкуна и стегну Хасана за руку. — Ено! 
на и поче љубити скут бимбаши.</p> <p>— Аман, ефендија, — викну очајно — живјети ми не да...{S} 
 се неколико њих пред бимбашу.</p> <p>— Аман, — повикаше узбуђено — шта се ово ради, у царскоме 
ром и жваћући. — Кад огладне, наврате и амо...</p> <p>— И разговарају с тобом?..</p> <p>—- Разг 
а... ето... пошли у лов...</p> <p>— Чак амо?</p> <p>— Кажу да овуда има лова.</p> <p>— А не бој 
отече из носа и разли се по ћилиму и по антерији.</p> <p>— Уби!..{S} Закољи!..{S} Курво!..</p>  
ему и руком и папучом, поче му дерати и антерију и кошуљу.{S} А он, измичући се натрашке и лага 
 <pb n="392" /> укочену од скорене крви антерију, раздрљи је мало и осмјехнувши се избаци:</p>  
цајући и остало оружје и раскопчавајући антерију на прсима ради лакшег дисања. — Ни корака даље 
је поред мене и очешао се лактом о моју антерију, не опазивши ме нити се по обичају јавивши.{S} 
хну руком, снажно раздера златом везену антерију на прсима и примаче се:</p> <p>— Е удри, ђевој 
једе хљеб џаба, он је... он је опет као антика нека, коју треба <pb n="249" /> чувати...{S} И д 
робе колико сам хтио и да ми опет, — за ардијом, — преостане нешто празна мјеста, гдје могу нам 
 објеси о рафове, ћепенке и изнад врата ардијских, фишеке разбаца по шилти и по чекмеџи с новци 
ти.</p> <p>Једанпут је, чак, неки Хасан Арнаут хтио и на башту му покрај куће да удари и да је  
трговину...{S} Чак је доводио и некакве Арнауте, дивљаке некакве, полуголе и одрпане, и — не пи 
 <pb n="224" /> <p>— Моје — поново каже Арнаутин, измахујући ножем и пријетећи Сулаги. — Ко ми  
има и јаким, гуштерастим бутима.</p> <p>Арнаутин онај, таламбасџија, не смије ни да јој се прим 
е говорећи ништа и не питајући приступи Арнаутину, који је једнако пријетио ножем, снажно га ух 
убима стењући и гунђајући прихватили за аршин и терезије, премјеравали робу с кољена, што никад 
ких, немилосно лете и папуче, и нануле, аршини, калупи сафуна, потковице и гађају гдје стигну к 
ко су ми криве мјере, како ми ни оке ни аршини нијесу у реду и како сам само за то и ишао „у св 
и враћали.</p> <p>Ишао сам затим и међу аскере, војнике, под сиве, искрпљене чадоре, препуњене  
аци капу и торбу.</p> <p>— Аферим!..{S} Аферим, кад си таки! — узвикну весело, па притрча и обг 
, кад ти нијеси њему разбио прије?..{S} Аферим!..{S} Чо’јек ће бити кад тако зна да удара и да  
викну весело, па притрча и обгрли ме. — Аферим!..{S} Нисам ни знао да имаш тако срце и... и да  
осврћући се.</p> <p>— Нијесмо.</p> <p>— Аферим!..</p> <p>Кад се спустисмо готово до Миљацке чиј 
аци оружје, баци капу и торбу.</p> <p>— Аферим!..{S} Аферим, кад си таки! — узвикну весело, па  
, — и поносито, задовољно узвикнуо је: „Аферим!{S} То је бабино дијете!..{S} Таки ће ваљати!.“< 
</p> <p>— Ах... муко моја... послови... ах, — опет зајеча он и поче уздисати. — Дођи... други п 
. — Ефендија!..</p> <p>— Ах, не вичи... ах... не галами тако, — зајеча он испрекидано, хватајућ 
ндија!..</p> <p>— Ах... не вичи тако... ах!..</p> <p>— Невоља је...{S} Морам викати...</p> <p>— 
Али молим те...</p> <p>— Ено... тамо... ах..{S} Ибрахим ефендија...</p> <p>Ах...{S} Питај... та 
:</p> <p>— Ах...{S} Гони ову муху. .{S} Ах...</p> <pb n="341" /> <p>Пошто отјерах муху од њега, 
Сулага угледавши их, и пљесну рукама. — Ах!..</p> <p>И одмах као да се прибра, освијести.</p> < 
вши уста и мученички преврћући очима. — Ах...</p> <p>Остави...</p> <p>— Али молим те...</p> <p> 
он испрекидано, хватајући се за прси. — Ах... нијесам глух...</p> <p>— Ама дошао сам послом...< 
опет заспа.</p> <p>— Ефендија!</p> <p>— Ах... имаш ли душу?.. — јаукну он, растворивши уста и м 
несе и не заспи. — Ефендија!..</p> <p>— Ах, не вичи... ах... не галами тако, — зајеча он испрек 
ет ништа.</p> <p>— Ефендија!..</p> <p>— Ах... не вичи тако... ах!..</p> <p>— Невоља је...{S} Мо 
уло — е ти се мати преудала...</p> <p>— Ах!..</p> <pb n="287" /> <p>Цикнувши узвалих се на Хајк 
евоља је...{S} Морам викати...</p> <p>— Ах... муко моја... послови... ах, — опет зајеча он и по 
 који су ишли да гоне хајдуке.</p> <p>— Ах! — узвикну Сулага угледавши их, и пљесну рукама. — А 
ким, изнемоглим гласом избаци:</p> <p>— Ах...{S} Гони ову муху. .{S} Ах...</p> <pb n="341" /> < 
о... ах..{S} Ибрахим ефендија...</p> <p>Ах...{S} Питај... тамо...</p> <p>И залуд сам га дозивао 
ирно и погледа ми право у очи...</p> <p>Ах, очи оне!..</p> <p>Збуних се, спетљах, замуцах...</p 
рије чинило да су ми сви људи сродници, ахбаби и да бих се са сваким грлио и љубио, тако ми се  
ије осјећали него најбољи наши знанци и ахбаби.{S} Оружани су били сви.{S} Румене се мерџани и  
И чинило ми се као да су ми сви ти људи ахбаби неки, давнашњи знанци.{S} Са сваким од њих побра 
долазиш и којој си ђевојци прешао?..{S} Ашиковала сам са ђевојкама да ми кажу и... казале су ми 
ко на свијету нема.</p> <p>— Ја нијесам ашиковала — одговори она мирно и погледа ми право у очи 
 и вјежбали, онда смо све троје ишли у „ашиковање“.{S} Хајкуна више није ни сакривала ништа од  
твој јаран?..</p> <p>— Ако је јаран, не ашикује се с њиме...</p> <p>И загледах се у обрве и учи 
шта да ударам на своју кућу, која ми од бабе остала и на своју мајку, која ме родила?..</p> <p> 
ново одијело.</p> <p>Како сам, нешто од бабе, а нешто од мајке, увијек добивао новаца, био сам  
спред очију, да их сакрије.</p> <p>Ради бабе Сулага је и мене волио много.{S} Никад не би проша 
е што је било ново у кући, што се након бабе измјењивало, тако није трпио ни Зулфаге.{S} Мрско  
азио, као пријетећи климао главом према баби.</p> <p>Једнога дана, поклањајући ми некакве лопте 
двољак. — Баш?..</p> <p>— Свиђа...{S} И баби се свиђа — одговори некако заносно.</p> <p>— Ех?.. 
о зна да удара и да се брани, а не трчи баби да му се тужи...{S} Ко сам у себе поуздања нема, н 
о страхујући да их случајно не бих одао баби, и тепала ми и митила ме, мазила.</p> <p>Кад би ба 
сно:</p> <p>— Нијесам просјак.</p> <p>— Бабина крв...{S} Бабино дијете — осмјехну се Сулага врт 
јева, бјесни од весеља што се опростила бабина дахилука.</p> <p>Наравно, чим би стигао хабер да 
е ли исто?..</p> <p>— Види се да ти крв бабина тече кроз жиле — одговори Сулага тихо, покуњивши 
лџана.</p> <p>Између свију издвојила се бабина бедевија: витка, танка, поносита.{S} И окићена ј 
ead> <p>За неколико дана након погибије бабине у кући нам је био нечувен неред.{S} Од јутра до  
, вјеран, поуздан.{S} Након оне похвале бабине да ће »бит човјек«, — која је за ме значила мног 
о.{S} По срећи, у мени је било и сувише бабине крви, које ми је сметала да дуго останем у друшт 
S} Јок, ханума!..</p> <p>Ни пошље смрти бабине није се промијенио.{S} Само је из собе препртљао 
<head>IX</head> <p>Свак је, након смрти бабине, причао и говорио како је он оставио много готов 
есам просјак.</p> <p>— Бабина крв...{S} Бабино дијете — осмјехну се Сулага вртећи главом и, оди 
адовољно узвикнуо је: „Аферим!{S} То је бабино дијете!..{S} Таки ће ваљати!.“</p> <p>По свему с 
</p> <p>Никада нијесам вјеровао у какве бабинске приче ни гатке разне, али, право да речем, чим 
 се жалила једној слушкињи, како је он, бабо, још и сад мучи и прогони, како ни сад неће да је  
другoгa, говорили и бенетали о свачему, бабо је сједио у врху, на својој шилти, и, пуштајући ди 
 поклонити. —</p> <p>Све хоћу.</p> <p>А бабо, отпустивши дим, превуче руком преко браде и пружи 
 Сад, ето, имаш своју ђевојку — откреса бабо, куцнувши ме чибуком по глави. — О другој ни помис 
тово као слуга, измећар неки.{S} Ако је бабо напунио лулу, он је одмах трчао да нађе ватре и да 
алама није се стишавала све док се није бабо појавио.</p> <p>А чим он изађе из собе све замукну 
} Новаца ми није могао давати, јер није бабо дозвољавао.{S} И то га увијек љутило.{S} Кад год б 
> <p>Наравно, чим би стигао хабер да се бабо враћа, мајка би се одмах почела устезати, повлачит 
 о том не напомињем.</p> <p>А кад би се бабо, суморан, мрк, опаљен пушчаним димом, са поломљени 
ити што спомиње о њима све дотле док се бабо сам не досјети и не исплати му.</p> <p>И кад напла 
тупајте! — мукло, заповједнички осијече бабо, па окваси руке у крви и, раширене, одиже их према 
естати.</p> <p>Док се однекуда појави и бабо, онако мрк, суморан.</p> <p>Не говорећи ништа и не 
и да су то они исти момци, који, кад би бабо кренуо у лов, онако поносито и изазивачки, оружани 
а ми и митила ме, мазила.</p> <p>Кад би бабо по обичају кренуо кадикада, са момцима и са јарани 
 дио.</p> <p>Па ни на састанцима каквим бабо није говорио много, иако га често призивали, тражи 
штапа, често и без штаке.{S} Док је био бабо у животу Осман као да није ни знао ни за кога у ку 
 ти нема мјеста...</p> <p>— Ово је моја бабовина.</p> <p>— Излази!</p> <p>— Нећу.</p> <pb n="33 
у главу према мусан-дери. — Отета ти је бабовина...</p> <pb n="385" /> <p>— Да није отета, не б 
 понеки од момака који бијаху отишли са бабом.{S} Сви ослабили, изнемогли, малаксали, са повеза 
паки људи, — они су ми и <pb n="246" /> бабу убили, — али да би и Зулфага могао постати хајдук, 
а, запуштена, готово сасвим пропала.{S} Бабу је необично хвалио и ковао у звијезде, жалећи што  
p> <p>Од тога се дана Сулага приљуби уз бабу.{S} Никаква га сила, чинило се, не би више могла о 
, окршај, кијамет... поменуо је затим и бабу, сан некакав, и на крају надодао како се боји... б 
, непрестано извирујући и као очекујући бабу да се поново врати, те да поново крене на хајдуке. 
само да бих им купио шећерлема, локума, бајама и да бих и њима коју пару дао.{S} По срећи, у ме 
ељи да што ново изнесу, измишљали праве бајке о хајдуцима.{S} Говорили су како има чета и у сам 
аквих веза са усташима...{S} Трговцима, бакалима, занатлијама одлазили су у дућане и измахујући 
 наличио на пушкарницу какву него ли на бакалницу, трговину...{S} Чак је доводио и некакве Арна 
, жилаве, снажне мишице добиле им чисто бакарну боју и како је одсијев кадикада клизио и преко  
ј поново ошину коња, удари га и ножем и бакрачлијом, али коњ, усплахирен, запјенушио, удари у с 
за мишицу.</p> <p>Сулага дохвати велики бакрени ибрик, пребаци пешкир преко рамена и понудивши  
а, јео пилава из старих, великих казана бакрених, продавао им некакве ситнице и мијењао с њима  
ц баксузлук доноси?...{S} И какав ће то баксузлук донијети?...{S} Хоће ли се који од нас разбољ 
о је збиља истинита она напомена да зец баксузлук доноси?...{S} И какав ће то баксузлук донијет 
уби у густежу, у шипражју.</p> <p>— Ето баксузлука! — узвикну ражљућени Хасан и престријели ме  
 висио о појасу, обилази унаоколо, купи бакшише што му их остали небрижљиво бацају, а непрестан 
спламтјела ватра, одсијевали им окићени балчаци ножева и срмом оковане главе малих пушака.</p>  
е чак ни кашње, кад је опасност минула, барем навратио мало да види гдје сам, како сам.</p> <p> 
еније:</p> <p>— То... то ваља!..{S} Сад барем знам да имам друга за невоље!..</p> <p>Окрену се  
а је мало подаље, да се какогод одмакне барем за сахат за два хода...{S} Макар што смо се упути 
ле су гласно, желећи да их чује и да се барем осмјехне на њих.</p> <p>Сама Хатиџа, једне вечери 
и многи и туђили се од њега.{S} Мени се барем чинило да не само у махали, него у читавом шехеру 
атима, за канатом сакривена.{S} Мени се барем, пролазећи туда, увијек причињавало као да осјећа 
је и крао, опет није ружио овако и... и барем је пријатељ народски...{S} Онаки нам треба!..</p> 
, нијесу могли бити хајдуци, — нико нам барем није причао да хајдуци ћурликају уз двојнице, — н 
ј посвршава неке послове, те да га тако барем за неколико дана отјера од себе, да га одстрани.{ 
 их готово и не погледа.{S} Само забоде барјак у земљу, исправи се и, ништа не говорећи, једним 
ли хазур?</p> <p>— Јесмо.</p> <p>Узевши барјак поново, он приступи бедевији и баци јој се на ра 
че се пушити на трави, а златне ките од барјака, орошене са неколико капи, почеше се прелијеват 
на, јака и поносита, са големим зеленим барјаком у руци, чији се златан полумјесец при врху бље 
рно отклања дову.{S} Па се опет поврати барјаку и клекнувши на десно кољено узе јање преко крил 
 им некакве ситнице и мијењао с њима за барут, за фишеке, за брашно.</p> <p>Неколико Циганака,  
уме што су у једноме низу стајали испод басамака и оде, отрча управо на воду.</p> <p>— Ево — уз 
 ме за прса, обарала ме и, вадећи испод басамака дугачку шибу једну, — која је и била устргнута 
 необичнију грају, хитно је стрчала низ басамаке, полетила према соби и онако задихана и уплаше 
баница и конопа по путу, спустих се низ басамаке.</p> <p>Дотрчавши на авлију зауставих се од чу 
з излињале, изроване и поломљене камене басамке, обрасле погдјегдје, при крајевима, оштром, већ 
е што сам га нашао — рече кроз зубе, не баталећи посла. — Оставио сам онога хајдука...{S} Зулфа 
јавио да што пазари, нити се мицао нити баталио свога посла.{S} Шта више, <pb n="365" /> као да 
ад прије судили...{S} Опет сам се бојао батина, шиба, удараца...</p> <p>Па ипак —— остављали ме 
се нити узнемири ниједан, макар што смо бахнули изненада и још онако оружани.{S} Сви су били не 
а се пропију и у пићу да расплећу косе, бацају хаљине са себе и полунаге да се ваљају и премећу 
ева — кажу, духан се просипа, дукати се бацају као марјаши...{S} Ко год хоће да пије, Зулфага п 
упи бакшише што му их остали небрижљиво бацају, а непрестано се осврће и гледа: је ли довољно у 
аље...{S} Не могу — дочекам раздражено, бацајући и остало оружје и раскопчавајући антерију на п 
диже.</p> <p>— Хајдемо — рече одсјечно, бацајући ми пред ноге некакав нож, двије пушчетине и то 
кући — откресах набусито, вадећи кесу и бацајући новце на шилту — Одмах...</p> <p>— Одмах — доч 
клону, ослаби...{S} Неки почеше бјежати бацајући оружје, а неки се и сакрише...{S} И ето:.. так 
урад, терђахе.</p> <p>Кад се код џамије бацали камена с рамена пребацио је свима момцима.{S} Пр 
 од Сулаге. — Нисам ја трошаџија, па да бацам паре узалуд и да расипам...</p> <p>— А Зулфага? — 
 их комшије избацили пред своје дућане, бацао се камењем на врапце, који се окупљали под стреху 
играти ђевојкама као јабукама, па једну бацати а другу узимати...{S} То ли хоћеш?..</p> <p>— Не 
га и на нож његов. — За ситницу, па нож бацаш према мени!{S} Мамлазе!..{S} Ако мислиш да <pb n= 
да; чупа и гњечи траву, гризе, жваће; и баце папучу једну, другу...</p> <p>Напошљетку удара и н 
"341" /> <p>Пошто отјерах муху од њега, баци на ме један уморан, тужан поглед, па склопи очи.{S 
о... мучки...</p> <p>Хасан баци оружје, баци капу и торбу.</p> <p>— Аферим!..{S} Аферим, кад си 
рекрсти, маши се у џеп и, не гледајући, баци неколико маријаша преда ме, у прашину.</p> <p>— Ет 
 који је нешто размјерао у свом дућану, баци и терезије и оке, усплахирено утрча и умијеша се м 
 да би се пренула, освијестила мало, па баци ногу преко ноге и гласно, да сам и ја могао чути,  
</p> <p>Шта је?..</p> <p>И из све снаге баци према мени нож који, фијучући, пролети ми готово п 
 Хајнију зовни! — узвикне мајка жешће и баци му папучу у лице.</p> <p>И одмах би се скупио нека 
и барјак поново, он приступи бедевији и баци јој се на рамена.{S} Појахаше и остали.{S} И разиг 
дан, а не тако... мучки...</p> <p>Хасан баци оружје, баци капу и торбу.</p> <p>— Аферим!..{S} А 
</p> <p>— Јок! — откреса мајка и љутито баци кесу у чекмеџу. —- То нећу пустити...</p> <p>— Нем 
ме се причати не може...</p> <p>Хатиџа, бацивши најприје један топао, њежан поглед на ме, као д 
у, ни ја нијесам остајао без дијела.{S} Бацио би и мени дукат-два у крило, потегнувши ме прије  
да се баш хтио наругати? — мјесто хљеба бацио ми новце.</p> <p>Кренувши даље опет почнем заглед 
то?..</p> <p>Напошљетку сам читаву киту бацио у ћошак један у дућану, гдје је одмах дочекао деб 
изна.</p> <p>Отргох јој конац из руке и бацих га у страну.</p> <p>— Ти... ти све знаш — рекох ј 
ушати.</p> <p>— Оборите!..</p> <p>Момци бацише ножеве и онако, голим шакама, навалише на Хусу.{ 
играмо ватром?..</p> <p>— Ако је ватра, баш хоћу да те окушам у њој, да видим каква ћеш ми изаћ 
амотавати цигар.</p> <p>Право да кажем, баш ми је мило било када сам након дужег чекања видио д 
а авлију — не угледах их обоје заједно, баш код чатрње.</p> <p>Ни сам не знам како сам се онда  
 што бумбул пјева другоме... теби, ето, баш теби!..{S} Аман, каква је ноћ била!..</p> <p>И није 
{S} Јово, намамљујући једног муштерију, баш почео хвалити луле и ја му као, почео припомагати,  
м. — Сад ћу имати посла...</p> <p>— Их, баш сам луд што сам је довео, а ништа купио нијесам — п 
 дочекала ме пред Сулагиним вратима.{S} Баш кад сам застао на прагу и прихватио за мандал, да г 
одругљиво, гледајући ме преко рамена. — Баш си јунак!..</p> <p>— Плашио си се и ти!..</p> <p>—  
 хватајући је за меки, обли подвољак. — Баш?..</p> <p>— Свиђа...{S} И баби се свиђа — одговори  
ас размишљати, пристајући за Хасаном. — Баш сам могао и мировати.</p> <p>— Ко се од зеца плаши, 
 шкакљи!..{S} Чудан си и ти!..</p> <p>— Баш?..</p> <p>— Мјесто да ме пожалиш, ругаш се.</p> <p> 
раду, макар их било педесет...</p> <p>— Баш твоја воља?</p> <p>— Моја.</p> <p>Зулфага готово па 
ће бити?..{S} Шта може бити?..</p> <p>— Баш бих волио да не поплаших зеца — најпошље почех на г 
чуђено, чешкајући се по глави.</p> <p>— Баш се раскрвавили...</p> <p>Бржебоље се изујем и ја и  
вши ми руку на раме, прошапта:</p> <p>— Баш ми је драго што је твој јаран!..{S} Онакога јарана  
/p> <p>— Реци: јесам ли кршна?</p> <p>— Баш си дијете! — осмјехнуо би се и он и пољубио је у че 
 нешто, да се плаши од њега.</p> <p>— А баш ћу да га дочекам овако — одговорим јој брзо, не раз 
 мрку цијев грчевито стезао.</p> <p>— А баш сам чекао тебе, да се вратиш из чаршије, — рече зад 
о, прихвативши за пушку која ми стајала баш украј врата. — Још ми такав лопов неће мајку гурати 
нак даде му руком.</p> <p>— Хм...{S} Па баш и није дијете, — отегну хоџа, токорсе зачуђено, одм 
Нема зла које само никне; заметак му је баш у ономе који кука да му је зло.{S} Какав ми је то н 
да се наруга, —— зашто сам мислио да се баш хтио наругати? — мјесто хљеба бацио ми новце.</p> < 
и свијетлиле му се као свијетњаци.{S} И баш због тога што сам му и одвише сметао, — а познао са 
/p> <p>Мени поклецнуше ноге.</p> <p>— И баш да дочекамо? — запитах шиштећи.</p> <p>— Дочекаћемо 
рајући се и упињући да је задржи у соби баш у том часу кад је највише жељела да изађе и да се р 
 нагло прекиде и одгурну ме. — Треба ли баш рећи колико си драг?..</p> <p>— Треба...{S} Све ми  
нити се осврћући на њега.</p> <p>— А ти баш хоћеш да продаш кметове, ханума? — запита испрекида 
ди ње.{S} И као што се он најчешће љути баш на онога који му се смијао, тако се и ја почех љути 
бринут, невесео и, макар што сам стајао баш поред собних врата, прошао је поред мене и очешао с 
ише, често се од срца и весело насмијао баш онда кад би му причали за разне Хасанове испаде, —  
то била шала каква ни обична игра, него баш права трговина, која нам обојици ћара доносила.</p> 
здравили.{S} Хасан као да је и подранио баш због тога да се може извући неопажен и непримијећен 
ма, и ни у што толико вјеровати, колико баш у оно што је мутно, магловито, тајанствено.</p> <p> 
та двојнице!..{S} Ћурликање је долазило баш одонуда, од ватре, од колибе оне.{S} Никако, дакле, 
 и све као да нијесам вјеровао да је то баш он, Хасан, преда мном...</p> <p>— Јеси ли изненада  
необично, крупно, големо.{S} А пошто су баш према мени били толико пажљиви и мене толико мазили 
епо — рече хоџа и попридиже се. — Ја ћу баш учити како ја знам...</p> <p>Па подухвати џубу и, п 
p> <p>— Мени се, опет, чини да јеси <hi>баш ти</hi>, чим ме питаш...</p> <p>Он погледа на друм  
да све ти тргаш...</p> <p>— Башка моји, башка њезини, башка свакога сина,</p> <p>— одговори он  
ш...</p> <p>— Башка моји, башка њезини, башка свакога сина,</p> <p>— одговори он зијевајући. —  
 све твоји, да све ти тргаш...</p> <p>— Башка моји, башка њезини, башка свакога сина,</p> <p>—  
дговори он зијевајући. — Свачије нек је башка и свак нек научи својим управљати.{S} Без тога не 
 да види небо и сунце, и модре планине, баште са бехаром и зеленилом њиховим, да слуша шум Миља 
 почеше се све рјеђе и рјеђе купити око баште, све их мање и мање долазило.{S} У оно доба кад с 
 се, тјескати, око авлиских врата и око баштенских плотова.</p> <p>Момци, што нам још остали у  
ут је, чак, неки Хасан Арнаут хтио и на башту му покрај куће да удари и да је приграби.</p> <p> 
и у кући, у соби својој, него одлазио у башту и спавао под смоквама, на трави.{S} Ни ручавати н 
о рамена и необувен, босоног, полазио у башту међу поврће, и тамо копао, тријебио, пребирао.{S} 
 затварала и у собу и чешће излазила на башчу, међу цвијеће.{S} Својом руком залијевала је јорг 
 <p>Дошао лијепо усред бијела дана пред башчу, раскорачио се и почео ножем сасијецати ограду, л 
 разлијеже јој се, одјекује, звони кроз башчу, пробија се кроз гране шандуда и смокава и тамо н 
’о и крв пролијев’о, зарадио сам и бољу башчу.</p> <p>Сулага, јадник, полумртав од страха, само 
 Сулага и тресну бројаницама о ћилим. — Бег?..</p> <p>— То опет ја најбоље знам.{S} Нико мом ђе 
попридиже се. — Тада?..</p> <p>— Кад је бег погинуо, читава наша чета изгубила је главу — одгов 
, поносито одговори Осман. — А рахметли бег одужио се и мени и свакоме својим јунаштвом и срцем 
крило, запјева:</p> <quote> <l>„Бег Али-бег на кули сјеђаше,</l> <l>Вјерну љубу на крилу држаше 
буру на крило, запјева:</p> <quote> <l>„Бег Али-бег на кули сјеђаше,</l> <l>Вјерну љубу на крил 
p>— Три хајдука су, — рече — ударила на бега и сва тројица изгубила главу.{S} Најпошље га Стоја 
о, без размишљања. — Млад си, добар си, бегенишемо те...</p> <p>— Ама моја наука није као досад 
у све каже, откреше!..{S} Аге, трговци, бегови, хоџе, све кука и помаже, кука са фукаром заједн 
 покривши се великим јаглуком по глави; бегови и аге, који су се напола голи одмарали у својим  
 како се чудновато препоручивао агама и беговима око цареве џамије, којима био додијао стари хо 
то сам више наличио каквоме хамалу него беговском сину, кољеновићу.{S} Макар ми се и ругали, ма 
угали, макар се и подсмјехивали, ја сам беговство своје био објесио о клин и готово сасвим забо 
ворим, и тек што сам отшкринуо канат, а бедевија, узвијерена, усплахирена, утрчи у авлију.{S} С 
/p> <p>Између свију издвојила се бабина бедевија: витка, танка, поносита.{S} И окићена је, и ље 
 <p>Прексјутри дан, око подне, завришта бедевија пред вратима и копитама поче ударати, тући о п 
осврће и гледа: је ли довољно удаљен од бедевије и може ли га случајно и ту копитом дохватити.< 
 Само је из собе препртљао у коњушницу, бедевији, и намјестио ту као креветац неки, да може пор 
p> <p>Узевши барјак поново, он приступи бедевији и баци јој се на рамена.{S} Појахаше и остали. 
не хтједе ни погледати.{S} Потрча право бедевији, ухвати је за гриву и, једнако онако муцајући  
ва пушка погодила у прса и раставила са бедевијом.</p> <p>— А тад? — запита Сулага и, онако пре 
ли се пута зажелила? — питао је каткада бедевију, хватајући је испод врата и приносећи румене н 
прибра, освијести.</p> <p>Остави брзо и бедевију и мене, узе ђугуме што су у једноме низу стаја 
ој бедри све до кољена.</p> <p>Опазивши бедевију, мајка, која је била потрчала за мном, врисну  
е да и данас очистим оружје и истимарим бедевију...{S} Ето то...</p> <p>— Јок! — откреса мајка  
 се ни покоравао није.{S} Он му тимарио бедевију, он чистио пушке, сабље, ножеве, пунио фишеке  
 — почела ме шибати по рукама, плећима, бедрама, по глави.{S} Узалуд сам врискао, помагао, отим 
ну или сам збиља будан штипао сам се по бедрама и уједао се за руку.{S} Затим покушах да се диг 
ом тијелу.{S} Сви гуштерови, нарочито у бедрама и листовима, почеше ми играти, трзати се некако 
едати.{S} Опипах главу, рамена, мишице, бедре, цјеванице...{S} Све здраво...{S} И зарадовах се  
олему рану, која се црнила изнад лијеве бедре, зачуђено узвикну:</p> <p>— Охо!...</p> <p>— Ситн 
 хаљине: исцијепане, искајишане.{S} Низ бедре ми висе дроњци и голо месо провирује испод њих; н 
 у големе духанкесе, које им висиле низ бедре.{S} Непрестано као да се спремали за бој, непрест 
ајући изнад себе и чупкајући чакшире на бедри.</p> <pb n="263" /> <p>— Нехотице било па... па н 
ње и лагано се повлачи по јакој бијелој бедри све до кољена.</p> <p>Опазивши бедевију, мајка, к 
рављајући појас, чије му ресе падале по бедри.</p> <p>Чуо сам само како је споменуо некаква хар 
{S} Ноге су ми још једнако дрхтале, а у бедрима ми сијевало и болило ме.</p> <p>— Хоћеш ли Сула 
исила шарена дуванкеса, спуштала се низ бедру и куцкала је по везеним чакширама, чији је тур па 
<p>Па се брже боље затрча, ускочи ми уз бедру и сави руке око врата.</p> <pb n="404" /> <p>— Ни 
/p> <p>— Ништа је — рече мирно, утежући бедру платном. — Зарашће брже...</p> <p>— Кроз десет да 
покрај Хајкунине шилте и главом удари о бедру Хајкунину.</p> <p>За чудо, ни хоџиница ни Хајкуна 
асивао је одмах криву своју димишћију о бедру, двије ледењаче и јатаган задијевао за појас и, п 
у те — рече.</p> <p>Па сам себе удари у бедру, а крв шикну и попрска и ћилим и ћенаре.</p> <p>— 
ђецо, мало млијека...</p> <p>Оба момка, без поговора, дигоше се и чешкајући се и протежући одош 
кршну, како у танкој кошуљи и димијама, без јечерме, иде, ломи се, крши и свакога у соби нуди р 
вама, у крпе умотаним рукама и ребрима, без коња, готово и без оружја и без хаљина.{S} Кроз дро 
могла једнога дана, огољена, остављена, без игдје ичега остати на сокаку.</p> <p>— Како ли би м 
жати унаоколо.{S} Била је гола, празна, без узде, без седла и теркије, са мрком, прљавом, окрва 
оло.{S} Била је гола, празна, без узде, без седла и теркије, са мрком, прљавом, окрвављеном гри 
акве није било у собама и празне, голе, без намјештаја, зијале су оне и црниле се некако, као н 
 ријечи.{S} Као да ме гурну неко, брзо, без размишљања, скочих са ћепенка и потрчах према оближ 
Сви хоћемо — одговорише му једногласно, без размишљања. — Млад си, добар си, бегенишемо те...</ 
што смо се упутили тамо и ишли одлучно, без предомишљања, ипак као да смо обојица осјећали да н 
а и свак нек научи својим управљати.{S} Без тога нема среће у кући...</p> <p>Вода у ибрику поче 
и и шта је радост! — узвикну заносно. — Без правих мука нема ни праве радости!..{S} Сад ћемо ви 
 невјерни и сви га поткрадали.</p> <p>— Без мудре главе и без много новаца... мучно је... не сп 
едном, гурила се и хоџиница, премјерала без и шила кошуље, не дижући главе и не осврћући се ник 
 <p>— Онда... ево му куће, — дочека она без размишљања и показа на собу. — Не смије га рањена н 
у, о кући...{S} И сваки пут ме оставише без одговора.{S} Само би ме једним презривим погледом п 
ебрима, без коња, готово и без оружја и без хаљина.{S} Кроз дроњке оне што су још висили на њим 
а кроз које се провиде токе на прсима и без оружја за појасом!..{S} Па су хајдуци и кавгаџије,  
 поткрадали.</p> <p>— Без мудре главе и без много новаца... мучно је... не спасава се ова кућа  
уривши се грабили су тихо кроз сокаке и без обзира трчали, ишли, бјежали кућама.</p> <p>Чак су  
инио — пресјекох га ватрено сједајући и без питања на миндерлук поред њега. —</p> <p>Отео ми св 
им рукама и ребрима, без коња, готово и без оружја и без хаљина.{S} Кроз дроњке оне што су још  
ше ни ићи није могао без штапа, често и без штаке.{S} Док је био бабо у животу Осман као да ниј 
пође из собе. —</p> <p>Он ништа не ради без мене.</p> <p>И мирни, добри Сулага оста сам самцит, 
крвавих очију!..{S} Може ли бити хајдук без големих бркова кроз које се провиде токе на прсима  
о служећи и који више ни ићи није могао без штапа, често и без штаке.{S} Док је био бабо у живо 
, те, напошљетку, ни ја нијесам остајао без дијела.{S} Бацио би и мени дукат-два у крило, потег 
d> <p>Никуд кретао није, никуд се мицао без оружја.{S} У кахву, у берберницу, у хућумат ако би  
.{S} Радио сам од јутра до мрака, радио без одмора, непрестано.</p> <p>Ишао сам по селима, по у 
кућу и да никуд не мичемо и не излазимо без оружја.</p> <p>— Кад роб подигне главу и врисне за  
ћеш имати...</p> <p>— Макар...{S} Живот без муке и није прави живот...</p> <p>Он подиже главу и 
ди сама...{S} Твоји су...</p> <p>— Нећу без договора.</p> <p>И обоје ме тако заустављали, задрж 
.{S} Изгледала је више као какво младо, безбрижно, ђаволасто дјевојче, него као удата жена, кој 
 хтио отворити дућан, а који, ето, сада безбрижно јаше и удара уз тамбуру.{S} И било ми је као  
а носило у руци, помоли се отуда, изађе безбрижно звиждућући и полугласно пјевуцкајући.{S} Доша 
а овај пут спремам се одавно — одговори безбрижно, отирући лице јаглуком.</p> <p>Па подиже глав 
Ја хоџу нијесам ни питао — одговорим му безбрижно, наслањајући се на мајку. — Што ћу га питати? 
 Мене сврбе леђа...</p> <p>Једно младо, безбрко момче, големе главе и избуљених очију као да се 
ђавом, дроњавом и подераном одијелу, са безброј штака под пазусима и безброј штапова у рукама.< 
дијелу, са безброј штака под пазусима и безброј штапова у рукама.</p> <p>Кад смо, након дугога  
ом њиховом трзају као да ме неко боцкао безбројним иглицама, трњем.</p> <p>Тада, више од страха 
рвљен, погружен, са опруженом руком.{S} Безнадежно сам гледао за њима како измичу и проклињао,  
тога часа као преступница каква, дрска, безобзирна преступница, којој се на све стране прича о  
како трчи са голим ножем, а Хасан бјежи безобзирно, струже, измиче пред њим.</p> <p>— Побјегао  
о дим да своје мјесто уступи дрскости и безобразлуку.{S} И, као што ми се прије чинило да су ми 
ена и гледајући широким, врелим, готово безумним погледом унаоколо, почне све око себе кидати,  
а...</p> <p>— Шта је?..{S} Какав је сад белај?.. — помислих у себи и, право да речем, препадох  
 дим назирући један другoгa, говорили и бенетали о свачему, бабо је сједио у врху, на својој ши 
p>Па одмах стисну зубе и намршти се.{S} Бербер немилосно забоде прсте у рану и као да нешто тра 
132_C35"> <head>XXXV</head> <p>Пошто је бербер, — кога одмах дозвасмо чим смо Хасана скинули с  
ићемо је неколико пута.</p> <p>Пошто је бербер отишао, уљезе и Хатиџа у собу.</p> <p>Носила је  
џи да улази...{S} Препашће се...</p> <p>Бербер, шапћући нешто у себи, клекну покрај душека, заг 
у љутито берберу, одгурнувши га.</p> <p>Бербер, гунђајући, дохвати ибрик с водом, очисти рану,  
огао тамо приступити, тражио је и питао бербере, који су са запрегнутим бошчама и засуканим рук 
ну, по ноћи увијек су на ногама...{S} У берберницама и кахвама и не говоре ни о чему колико о б 
киме, — одлазио је у чаршију, у кахве и бербернице и тамо остајао, задржавао се све до пред веч 
икуд се мицао без оружја.{S} У кахву, у берберницу, у хућумат ако би пошао, опасивао је одмах к 
уршума!..{S} Извађен је! — викну љутито берберу, одгурнувши га.</p> <p>Бербер, гунђајући, дохва 
у заборавих и на мајку и на Зулфагу.{S} Бесвјесно скочих и кренух за Хајкуном.{S} Пођосмо.</p>  
убих се уз Хасана, јаче стежући пушку и бесвјесно се пипајући око паса гдје су ми били фишеци.< 
гњавити, набијати на колац?..{S} Некако бесвјесно повукох се још дубље у шибље и збацих фес с г 
н такве његове упадице обично и настала бескрајна једна почивка, испуњена усиљеним кашљањем и п 
бијам по туђим кућама као сирјак какав, бескућник и беспосличар? — питао сам сам себе, преврћућ 
ме држали за скитницу каква, за лопова, бескућника? ..{S} Или су мислили да сам луда неки, који 
 бих прошао чаршијом, са јараном којим, беспослене дућанџије увијек ме призивале себи и увијек  
упних каквих ствари, него због ситница, беспослица разних.</p> <p>— Шта је? — запитам улазећи у 
ије није ни имао времена да се и таквим беспослицама забавља.{S} Свако јутро убрао би по киту ц 
кар и са својом, и забављати се женским беспослицама.</p> <p>Срамота од свијета бранила му је д 
е које је раширио дршћу му. —— Оставите беспослице!..</p> <p>— Нека затвара! — опет заграјаше о 
им кућама као сирјак какав, бескућник и беспосличар? — питао сам сам себе, преврћући се с бока  
 који је побјегао од куће, отргнуо се и беспосличи по друму?..{S} Ко зна!</p> <p>По несрећи мој 
 упредале су свилу, која се као прецвао бехар расипала по широким, гуравим витловима.{S} Опазив 
небо и сунце, и модре планине, баште са бехаром и зеленилом њиховим, да слуша шум Миљацке, пјев 
ужичастим прстима њиховим, а витлови са бехаром својим почеше се окретати и повијати као рашире 
д свиле дукатлије и о димијама од свиле бешлуклије, о састанцима и теферичима дјевојачким.</p>  
га гдје иде.{S} Оставили <pb n="213" /> би одмах све, покуњили се, стишали, и с рукама на појас 
т сумњао у њега.{S} И ко зна, може бит’ би се међу нама изродила и голема свађа, да сам хоџа је 
 оружје и радећи око њега, мислио је да би му мања и грехота и срамота била кад би се случајно  
и и <pb n="246" /> бабу убили, — али да би и Зулфага могао постати хајдук, никако нијесам могао 
олико хоће, задрхтала је при помисли да би могла једнога дана, огољена, остављена, без игдје ич 
о изгледу му одмах сам могао познати да би ми било узалудно свако опирање и затезање.</p> <p>Не 
естано загледао у пушку.{S} Можебити да би се због тога и поново посвађао с њиме, поџавељао се, 
шта ни споменути Хасану.{S} Знао сам да би одмах почео ругати се и грдити.{S} А ипак... ипак чи 
, испод ока, погледали на врата, као да би жељели да што прије измакну одатле, да побјегну.{S}  
в као да ми је давао нове снаге, као да би ме намах осоколио.{S} Одмах би почео и живље корачат 
пита она узбуђено и рашири руке, као да би да клекне, да моли за опроштај. — Љутиш се?..</p> <p 
говорили кад он није био у кући, као да би премрли од страха чим би му кораке зачули или га опа 
у шијом и чудновато узви главом, као да би да боље чује.</p> <p>— Зар и ти смислила тако? — зап 
и за инад њему, опколивши мајку, као да би да је бране. — Она овђе заповиједа...</p> <p>Мајка с 
оравио владати с оружјем«, мајка као да би наново оживила, препородила се, преобразила.</p> <p> 
Па брзо пружи руке до иза каната као да би да ухвати, да затрли кога. .</p> <p>— Аман!..</p> <p 
ло зијевати и протезати се, хоџа као да би се пренуо мало, тргнуо се, па, одгурнувши књигу с кр 
цање, јецање.{S} Сваки пут нешто као да би ме зауставило, задржало ту, нешто као да ме гонило д 
ала на мјесту.</p> <p>Напошљетку као да би се пренула, освијестила мало, па баци ногу преко ног 
е и престајао.{S} Ја сам, опет, знао да би ми сваки предлог био узалудан, јер Хасан тада, као з 
 и заклањао им лица; само понекад, када би се под големим оџаком, у врху собе, мало појаче расп 
илу се смијући, шалећи.</p> <p>Тек када би, након дугога лутања, он сам предложио да се вратимо 
 И ништа ми није било милије, него када би се ушљед моје неподмитљивости почео љутити и стискат 
је пуцали, шенлучили.{S} Сваки пут када би наљегао погледао би ме испод ока, лукаво намигнуо и  
> <p>— Јесам ли кршна овако? — изненада би запитала Хатиџа, жељна да га развесели, сва се умота 
да запалим, задиманим пред њим.{S} Тада би по обичају и опет почео питати, распитивати о свему. 
јеси, зар, заборавио на ме?</p> <p>Тада би замолио да му коњушницу отворим и да га кришом прове 
артијом, и са големим вратима кроз која би могли товари сијена пролазити, његов мрки, мишасти к 
би стигао хабер да се бабо враћа, мајка би се одмах почела устезати, повлачити.{S} Почела би на 
о се врзам и како правим шанчеве, мајка би одмах дотрчала, дирнула ме за рукав и ударајући, шам 
главом.</p> <pb n="219" /> <p>Погледала би па истом онда, кад би је, — не поздрављајући, — позв 
 леђа, изненада понека груда долијетала би и разбијала нам се о рамена, а ми смо једнако ишли,  
/p> <p>— Јесте ли посустали? — запитала би уријетко, покаткада, којега од нас двојице, не успор 
че.{S} Рано, одмах по вечери, зазвечала би алка на вратима и стари мандал зашкрипио би.{S} Чим  
гла чути њихове разговоре.</p> <p>Легла би на шилту, сјела, или се наслонила на пенџер и подним 
х почела устезати, повлачити.{S} Почела би најприје отпуштати слушкиње, једну по једну, и одбиј 
ла се.{S} Једним замахом руке саставила би и кошуљу на прсима и спустила рукаве низ мишице.{S}  
p> <p>Тек покаткада, уријетко, освојила би је опет чудна нека сјета, дерт неки.{S} Али то није  
ткада, на велико моје чудо, и пригрлила би ме страсно, силовито, махнито и почела стезати, прив 
 долазили му.</p> <p>Покаткада напунила би их се читава соба.{S} Засједну по меким, рутавим мин 
 нико није смио сам да пође.{S} Окупила би се по двојица, по четворица или више њих, потпуно оп 
о и зна све јазије и законе у прсте, па би хтјели да им то и дјеца науче.</p> <p>И дошао је међ 
еш ли убити?..</p> <pb n="251" /> <p>Па би, некако и нехотице, застала пред огледалом и почела  
 кућу и ко вам га натовари...</p> <p>Па би ме обгрлио и почео миловати:</p> <p>— Штета...{S} Шт 
ој брзо, не размишљајући, радознао: шта би Зулфага учинио да ме оваквога види. — Нећу се преобл 
говорити?..</p> <pb n="353" /> <p>— Шта би то било што би сад имала казати, а прије није могла? 
нати нешто и размишљати.</p> <p>— А шта би ти смислио? — запита га изненада и унесе му се у лиц 
т.</p> <p>— Наша!..</p> <p>И ко зна шта би било да се тога часа мајка не указа на вратима.{S} З 
епца каква храни и издржава?..{S} И шта би се, тада мислило о мени?..</p> <p>Шта би мислила и с 
и се, тада мислило о мени?..</p> <p>Шта би мислила и сама Хатиџа, кад би виђела како живим од д 
 <p>— И не пријете ти?..</p> <p>— Рашта би пријетили?..{S} Шта им ми радимо?..</p> <p>— запита  
 пет штапа по табанима...</p> <p>И хоџа би са заносом почео описивати будући живот, будуће људе 
" /> <p>Погледала би па истом онда, кад би је, — не поздрављајући, — позвао да му хамам уреди и 
и на везеној долами, вратио с пута, кад би пред вратима зазвонило момачко оружје и зарзали у пј 
p> <p>Шта би мислила и сама Хатиџа, кад би виђела како живим од доброте њезина оца док... док с 
осврћући се никуд.{S} Само понекад, кад би смрдљива лојаница почела да плави и да шкиљи, узимал 
ро јањади да се заиграју по авлији, кад би посједали по трави, он сам сједао је међу њих, прекр 
нати да су то они исти момци, који, кад би бабо кренуо у лов, онако поносито и изазивачки, оруж 
 <p>С кметовима је био друкчији.{S} Кад би нам они дошли у авлију, до шездесет их на броју, рас 
пробуди и да дуго не чека на њу.{S} Кад би се пробудио, хитала је с ибриком у руци и са чистим  
Само кад они не би били код куће, — кад би отишли куда, — излазила је преда ме, јављале се, сло 
.</p> <p>Хасан се распали.</p> <p>— Кад би ми отац забрањивао полазак, ја бих му запалио кућу,  
разговор, да и он рекне своју.{S} А кад би га заиста навукли и изазвали да нешто каже, обично ј 
 ја бих му запалио кућу, — рече — а кад би ти хтио остати овђе, заклао бих те к’о јање.</p> <p> 
 ништа о том не напомињем.</p> <p>А кад би се бабо, суморан, мрк, опаљен пушчаним димом, са пол 
 од срца и весело насмијао баш онда кад би му причали за разне Хасанове испаде, — које би сваки 
би му мања и грехота и срамота била кад би се случајно и превјерио, него кад би се спустио дотл 
 леђима, по прсима, свуда.</p> <p>И кад би се подигао и почео бјежати, трчала је за њим, гонила 
камењем, дрвима, стакладима.{S} Тек кад би се, рашчерупан, раздрљен и испрљан дочепао собе и са 
 се пропињало уз демире.</p> <p>Тек кад би које од нас од досаде почело зијевати и протезати се 
ад би се случајно и превјерио, него кад би се спустио дотле да ради и <hi>женске</hi> и <hi>рај 
 се готово ни освртао није.{S} Само кад би видио да сам и сувише заостао, задихао се, да поклец 
мемо и »да заварамо глад«...</p> <p>Кад би, напошљетку, међу нас дошао и Сулага, узимао ме за р 
оворити о њему, узносити га.</p> <p>Кад би увече пролазио махалама нагиздан, обучен, пребацивши 
пала ми и митила ме, мазила.</p> <p>Кад би бабо по обичају кренуо кадикада, са момцима и са јар 
милује и не штипне за образ.</p> <p>Кад би нам дошао џепови му увијек били пуни ораха и љешника 
их хартија, тефтера и писама и, кад год би мајка изашла у авлију, сједао је у прикрајак један и 
о.{S} И то га увијек љутило.{S} Кад год би извађени дукат морао поново да поврати у кесу гунђао 
и почео се обазирати, бирајући зар гдје би да сједне.</p> <p>А то га још више збуни.{S} Зачуђен 
ричали за разне Хасанове испаде, — које би сваки други отац најжешће казнио, — и поносито, задо 
 и из наше и из других махала, доврвиле би јатомице првог дана по одласку његову, засјеле и по  
, тече. — Шта је по Богу?</p> <p>— Боље би било да сам болестан, — одговорим јој некако пакосно 
бабу.{S} Никаква га сила, чинило се, не би више могла од њега отргнути.</p> <p>И није да је при 
p> <p>— Да је он ствари боље уредио, не би се ништа продавало.</p> <p>— <hi>Он</hi> није уредио 
ао <pb n="225" /> је и кришом, да га не би опазио, као пријетећи климао главом према баби.</p>  
олубови пред јастребом.{S} Нико тада не би могао ни познати да су то они исти момци, који, кад  
 авлији смјешкајући се, ни погледала не би, ни осврнула се.{S} Онако ломна и замишљена силазила 
и Сулагу и никакви јауци ни помагања не би ме могли умилостивити.</p> <p>— Убићу је! — пријетио 
 испотаје:</p> <p>— Зар се ни Хатиџа не би усрећила? — питао сам тихо, указујући на њу и као по 
 пакосно, — и не шале се...{S} А кад не би били оружани, наши би се одавно дигли да их тоне...< 
лага је и мене волио много.{S} Никад не би прошао а да ме не омилује и не штипне за образ.</p>  
ла да ти... да ти... ништа због мене не би учинио...{S} Мислила сам...{S} Их...{S} Кавгаџијо је 
да га, чинило се, ни громови ни муње не би могли скрхати ни преломити.{S} Позлаћене токе на прс 
измицала, сакривала.{S} Само кад они не би били код куће, — кад би отишли куда, — излазила је п 
ичала, забављала се са мном, све док не би Шерифа ханума, мати јој, изашла из собе и понудила н 
9132_C7"> <head>VII</head> <p>Да нам не би имуће пропадало и забаталило се, мајка по препоруци  
бећи ме. — Ти... ти никад кумре убио не би...{S} Јадна моја кумра!..</p> <p>Нехотице се осврнем 
што, и опсовати, а да се нико усудио не би ни оштрије ми одговорити, камо ли да удари и да жешћ 
вац био...{S} Нико се уза ме усрећио не би...{S} Нико!</p> <pb n="396" /> <p>У мени се тада опе 
реше са хајдуцима и пљачкашима „како не би заборавио владати с оружјем«, мајка као да би наново 
во из три дијела и за коју се никако не би могло рећи да је израсла на лицу, него је неко наказ 
 другоме, <pb n="352" /> то додијало не би.{S} Сахати су нам и у таквоме разговору били краћи о 
бити.{S} Тако и старији раде, па што не би и ми?..</p> <p>Одмах се споразумјесмо.{S} У рукама л 
јали икако?..{S} Рашта?..</p> <p>Зар не би било лакше и једном и другоме да смо заједно, да се  
су јастуцима и крпама, да се на пољу не би чуо разговор или препирање.{S} Затим, уносећи се јед 
чавали и подупирали мертецима, да их не би какав непозвани гост изненадио; прозоре и пушкарнице 
 бруке... кавге...</p> <p>— И због мене би, зар, могло бити кијамета?..</p> <p>Због мене?..</p> 
рвим и сатрем. — Да сам болестан, лакше би ми било...</p> <p>Она прегризе конац и настави да ни 
 гледају га као чудо какво.</p> <p>— Ви би хтјели да будем ваш хоџа и да вам учим ђецу? — мирно 
 он је и благ и добар човјек...{S} Крви би испод грла дао...{S} Чудим се како се о њему може и  
ских <pb n="324" /> Сараја и сваки који би приступио осјећао је некако као да се приближује сво 
 Ђерзелез Алија, као једини човјек који би био у стању ударити на све усташе и покорити их, пол 
 све јаче лупкајући папучама. — Како ли би се смијале, подругивале!..</p> <p>Тада јој се и чини 
чега остати на сокаку.</p> <p>— Како ли би ме тад душманке гледале и како ли би се светиле!.. — 
ли би ме тад душманке гледале и како ли би се светиле!.. — говорила је узбуђено, чупкајући ресе 
ат, били су готово разуздани.{S} Почели би на глас и попијевати и гудити уз гусле.</p> <p>А тад 
н хтио?</p> <p>— па?..</p> <p>— Осудили би и тебе...</p> <p>Она се придиже, исправи се и, онако 
апну опет.</p> <p>Ни сам не знам шта ми би у томе часу.{S} Не одговорих му ништа, не рекох рије 
легнух по трави, прућих се.</p> <p>— Ти би, зар, да их дочекамо из засједе?</p> <pb n="316" />  
ритрча му и ухвати га за руку. — Шта ти би?..</p> <p>— Ништа, ништа — отсијече Хасан, стискајућ 
породила се, преобразила.</p> <p>У кући би тада настало читаво једно весеље, џумбус...</p> <p>К 
се...{S} А кад не би били оружани, наши би се одавно дигли да их тоне...</p> <p>Па показа на тр 
оборивши очи, дворила га све дотле, док би испио кахву и почео тражити хаљине и оружје, да се о 
пић млијека и један поголем хљеб, којим би, како ми се чинило, и међеда могао умлатити.{S} Све  
ријеме гледали нијемо, ћутећи.{S} Затим би се почео наклањати и шаптати нешто, брзо шаптати, от 
ла бабина дахилука.</p> <p>Наравно, чим би стигао хабер да се бабо враћа, мајка би се одмах поч 
потрчати авлијом ни заиграти се.{S} Чим би ме угледала како се врзам и како правим шанчеве, мај 
умениле по двије по три наранче.{S} Чим би сјео почео би све истресати и сасипати ми у крило.{S 
има и стари мандал зашкрипио би.{S} Чим би Хатиџа потрчала да отвори, указивао се он, онако сит 
.{S} Зато је сваки и затварао врата чим би Хасана издаље угледао, а својој дјеци забрањиво да г 
у кући, као да би премрли од страха чим би му кораке зачули или га опазили издаљега гдје иде.{S 
о цикнуо:</p> <p>— Рођо!..</p> <p>И чим би се окренула према њему, весело зарзала и почела тући 
нако завиривали и тражили.</p> <p>И чим би се, иза полуотвореног каната каквог, стидљиво и попл 
иловито мучи, кида, распиње.</p> <p>Чим би ујутру устала и изашла на авлију, лакше обучена, у к 
након тога појавио у авлији.</p> <p>Чим би га опазила, одмах му и трчала у сусрет и снажно га г 
мо ли јавно, отворено.{S} Сада су, —чим би он прошао</p> <p>—— сви се понизно уклањали с пута,  
а поклецујем од глади и умора, погледао би ме попријеко, подругљиво узвио носом и одлучно, запо 
.{S} Сваки пут када би наљегао погледао би ме испод ока, лукаво намигнуо и накашљао се.{S} И то 
, на високој, допојасној трави отклањао би и дову.{S} У кући, у соби, у џамији никад није хтио  
послицама забавља.{S} Свако јутро убрао би по киту цвијећа, задјенуо под широки, ћошкасти фес,  
тасит, кршан, увијек лахко обучен, стао би, исправио се украј невелике чатрње у дну авлије, гол 
и ножеве и пунио фишеке.{S} И распричао би се тада, необично се распричао.{S} О хајдуцима, о ју 
ад сам закуцао на авлиска врата, — ђаво би га знао рашта, а сузе су ми налетиле на очи чим сам  
пјешачити па да га се дочепамо, за ђаво би га знао ушљед чега, опет бисмо вољели да је мало под 
..</p> <p>И звекећући бројаницама почео би причати о дјетињству јој, о причама, шалама, поступц 
је по три наранче.{S} Чим би сјео почео би све истресати и сасипати ми у крило.{S} Новаца ми ни 
.</p> <p>Око ручка, испред подне, јавио би се тада обично у чаршији или хамал какав или Циганка 
{S} Их!..{S} Због мене, болан, направио би чуда!..</p> <p>— Обећај ми да више нећеш с њиме гово 
{S} Сваке вечери, након јације, одлазио би њима, наметао резу и подупирао их још дирецима, санд 
лка на вратима и стари мандал зашкрипио би.{S} Чим би Хатиџа потрчала да отвори, указивао се он 
</p> <p>И одмах након молитве прихватио би за рад.{S} Загрнуо би широке рукаве кошуљине до изна 
ам ја пецкајући, дражећи је. — Опростио би...</p> <p>— Ја да замолим?..{S} Ја?..{S} Њега?.. — п 
ја нијесам остајао без дијела.{S} Бацио би и мени дукат-два у крило, потегнувши ме прије тога з 
 случајно и избацио коју ријеч, избацио би с подсмијехом, подругљиво, пецкајући.</p> <p>Зато га 
ући се о тешки, дебели штап, прекорачио би преко прага, застао крај каната, опустио руке низа с 
Не жале гинути... — рече.</p> <p>— А ко би жалио да гине и да умре?.. — брзо одговори стари, ис 
емо сашаптати, договорити?..{S} Па, ако би дошло и да се гине, лакше је погинути заједно...</p> 
.{S} Момци, којих је било неколико, ако би се заиграли и заговорили кад он није био у кући, као 
 заборавили: тек каткада, уријетко, ако би стигао какав хабер из Мостара, од мајке, и по која о 
а ме поглади по глави, да помилује; ако би што проговорили, говорили су благо, тихо, њежно, као 
арао много, нити се обзирао на њих; ако би случајно и избацио коју ријеч, избацио би с подсмије 
а, измицали се и поздрављали га.{S} Ако би иза подне пошао у своју собу и затворио се »да преми 
како меко, питомо, сажаљевајући.{S} Ако би прошли поред мене, свако је застајао мало да ме погл 
 често свађао и с мајком и љутио се ако би га позвала када да јој помогне у послу, да донесе во 
м, као надзиравајући читав посао, и ако би се гдје појавила каква тврдоглавија муштерија притрч 
вати, цупкати.</p> <p>Тешко Зулфаги ако би се након тога појавио у авлији.</p> <p>Чим би га опа 
S} У кахву, у берберницу, у хућумат ако би пошао, опасивао је одмах криву своју димишћију о бед 
а читаву ствар мајсторски удесили, како би мајку истакли као главног кривца и тиме ми онемогући 
ли људи сахију по њега и поручили: како би жељели да им он буде у џамији и да им он учи дјецу.{ 
и пут ме оставише без одговора.{S} Само би ме једним презривим погледом премјерили од главе до  
/p> <p>Тек касно, испред поноћи, лагано би се дигао он, огрнуо се ћурком и, узевши чибук под па 
ћи се да осоколи и себе и мене — упорно би одбио и још би жешће навалио да идемо напријед, само 
руци.</p> <p>Дугим шареним рукавом отро би лагано сузе што му их вјетар нагонио на очи; поглади 
ји као да није трпио приговора.{S} Зато би одмах након такве његове упадице обично и настала бе 
лашила.</p> <p>Лежећи или сједећи често би се стрекнула, пренула се и узвијерено почела ослухив 
 <pb n="353" /> <p>— Шта би то било што би сад имала казати, а прије није могла?..{S} Шта је то 
и се преломити.{S} Чак и по ноћи, пошто би се сви разишли по собама, силазио је на авлију, с пу 
чунавати нешто, писати.{S} Затим, пошто би она приступила, показивао јој некаква слова, бројеве 
о није, ни подругнуо се...{S} Тек пошто би се уморио и почео готово шиштати, престајао је с при 
искао, помагао, отимао се.{S} Тек пошто би се уморила шибајући, пошто је обје руке забољеле, пу 
оговоривши више ријечи, још брже кренуо би напријед, — готово потрчао, — и дочепавши се сокака, 
} И да и Хамид није имао пушку, погинуо би...</p> <p>— Па?..</p> <p>— Па се Хамид распалио и са 
ио...{S} Ех, много сам хтио! — узвикнуо би, погледавши на Хатиџу. — А ти... ево... опет ме прим 
молитве прихватио би за рад.{S} Загрнуо би широке рукаве кошуљине до изнад лаката, пребацио теш 
на?</p> <p>— Баш си дијете! — осмјехнуо би се и он и пољубио је у чело. — Право дијете!..</p> < 
} Зажелио сам се куће...</p> <p>— А зар би могао од срамоте икоме у очи погледати? — брзо дочек 
о љутити и стискати зубе.{S} Напошљетку би и одмахнуо рукама и поново се погладивши по брковима 
, као да би ме намах осоколио.{S} Одмах би почео и живље корачати и прикаскивати за њим, кочопе 
 и замишљено вртио главом...{S} И одмах би се снуждила и она, оборила главу и живо почела тући  
и сами: ја, Хасан и Хајкуна.{S} И одмах би се заиграли.</p> <p>Све троје живо прихватимо за пуш 
и баци му папучу у лице.</p> <p>И одмах би се скупио некако, покуњио се и пошао.</p> <p>Мајка ј 
ек око подне.</p> <p>Дошавши кући одмах би почео оштрити ножеве и пунио фишеке.{S} И распричао  
с није било стид од простих чобана, још би искали.</p> <pb n="309" /> <p>— Ех, брате, лијепо! — 
и и себе и мене — упорно би одбио и још би жешће навалио да идемо напријед, само напријед...</p 
 ти је исто као и у мајке...</p> <p>Још би ти и памет била као и мајкина, само ако те не поквар 
лубови полете у уста!..{S} Какав ми је, бива, народ који јауче за добром, за славом некаквом, з 
екнете, што народ рекне...{S} А што је, бива, Алах наредио, те сте почели пропадати, те вам све 
 ни поштенији нема, — кресну. — Ви сте, бива, један народ и нико од вас нема ни јачи, ни стариј 
да се све старо повраћа у новом руху и, бива, у новом облику...{S} Ко зна!..</p> <p>— Сад ће ђе 
ма у којима су звецкале паре. —— Је ли, бива, хтјела да покаже како се надала пуној, богатој ку 
о бимбаша за се задржа једну лулу, као, бива, да му то буде награда за онакву пресуду.</p> <p>Д 
о ми чини штету по кући и авлији, него, бива, отишао и у махалу, на сокак, па тамо начинио шана 
 се премного говори о једном послу, то, бива, значи, да се нема смјелости да му се приступи...< 
} На што?..</p> <p>— На јуриш!</p> <p>— Бива: ја једва чекао да угледам некога, па одмах и да с 
 што је више зидао, новаца је код мајке бивало све мање и мање.{S} Напошљетку се и задњи ћемер  
змамише ми сузе.{S} Што сам више плакао бивало ми је све лакше и са сузама као да су се на мајч 
е ока бити у њему.</p> <p>И обје као да бијаху задовољне.{S} Осмјехнуше се, штипнуше ме мало за 
чеше пристизати и понеки од момака који бијаху отишли са бабом.{S} Сви ослабили, изнемогли, мал 
е враћајући их кроз нос и, како јој очи бијаху влажне, неколико их пута отирала, а Хатиџа је, л 
и.{S} Мајка, око које се <pb n="230" /> бијаше окупило неколико ханум да се часте и да тефериче 
/p> <p>— Само то?..</p> <p>Њојзи као да бијаше криво што се смијем, као да је вријеђало.{S} Не  
 у очи једно другоме.{S} Сва срџба моја бијаше потпуно ишчезла, истопила се пред погледом њезин 
на сјета, туга нека.{S} У неколика пута бијаше ми дошло да се сакријем куда, да побјегнем од св 
им сељачетом, са Јовицом, који ми некад бијаше разбио главу.</p> <p>Био је, додуше, још једнако 
 авлији, на трави и низала мерџане које бијаше разасула по крилу, по новим, свиленим димијама,  
 воду и указујући на чисте пешкире које бијаше пребацио преко рамена. — Сад ћу ја...{S} Сад...< 
мо неколико комшиница, којима као да не бијаше најпријатније растати се са пуним чинијама и са  
соби, опет сам проплакао.</p> <p>Жао ми бијаше мајке.{S} Чинило ми се као да је Зулфага премами 
ог ових посјета.</p> <p>Мајка, која већ бијаше научена да је свак слијепо слуша и да јој се пок 
елили се танки филџани.{S} Читаву главу бијаше умотала шамијом, повезала је, те јој само нос ис 
/p> <p>— Мучи!..</p> <p>И опет почне да бије, да шамара.</p> <p>— Зар о мени да тако говоре?..{ 
огом, а испод румених ноздрва, из којих бије пара, расипље се лака, бјеличаста пјена, пада по т 
 је приграби.</p> <p>Дошао лијепо усред бијела дана пред башчу, раскорачио се и почео ножем сас 
ефендију, у кадифасте му очи и искежене бијеле зубе.</p> <p>И по свему сам могао познати да је  
и љепша и гиздавија од свију осталих, — бијели се као да је од свиле изаткана,</p> <p>— па нест 
ио се трбушасти, крупни кахвени ибрик и бијелили се танки филџани.{S} Читаву главу бијаше умота 
о да му прионула за рамена, са големим, бијелим турбаном, за који увијек биле задјенуте дебеле, 
ом, црном, поткресаном брадом, необично бијелим зубима које је непрестано откривао, чим ме опаз 
као запјенушена крв, а турбан око главе бијелио се као вијенац ђулбехарски, ишаран праменовима  
>Она подиже главу, погледа ме.{S} Пуно, бијело лице освијетљено ватром, свијетлило се, блистало 
тап сувом косматом руком, која се испод бијелог рукава кошуљина необично црнила и необично дрхт 
бија из ње и лагано се повлачи по јакој бијелој бедри све до кољена.</p> <p>Опазивши бедевију,  
рише.</p> <p>И голем, стасит човјек, са бијелом, танком капицом на глави, са раздрљеном кошуљом 
име ухватим у коштац и да гушим, давим, бијем све око себе...</p> <p>Тек пошто су ме ноге почел 
да ми изненада јурну у образе и страшан бијес обузе ме.</p> <p>— Теби се смијем, — дочеках оштр 
спали, наљути.{S} Цичећи и пјенушећи од бијеса поче жестоко, силовито ударати по њему и руком и 
улфагин пријатељ — дочеках пјенушећи од бијеса и тапкајући у мјесту. — Са једним треба прекинут 
оњава, готово гола лежи на земљи, а он, бијесан и раздражен, са закрвављеним очима и пјеном на  
е, свађале.</p> <p>Три Циганке, веселе, бијесне, разуздане, са дахирама и чампарима, играле су  
S} Појахаше и остали.{S} И разиграше се бијесни парипи и сјајно оружје зазвекета.{S} Читава авл 
, оружани и опремљени, јашу иза њега на бијесним, разиграним парипима, мрко гледајући чаршинлиј 
!..</p> <p>Па брзо исука нож из канија, бијесно ошину коња њиме и потјера право према мјесту, о 
бе.{S} Кириџије као да изгубише главе и бијесно почеше ударати камџијама, псовати.</p> <p>И опе 
>— А бре пезевенк, ти ли хоћеш мајку да бијеш?</p> <p>— брекну сурово пошто ме добро разгледа,  
чета њиховијех...{S} Ударају, нападају, бију, пале, крве се...{S} Људи, за које нико није имао  
ило и паде...{S} Кад сам јој притрчала, била је мртва...{S} Глава јој пала на оно раширено крил 
 случајно гдјегод на тавану, у прашини, била каква стара пушчетина, нож, па макар и косијер, —  
попуштајући — Па и наша сила била...{S} Била и не враћа се више...</p> <pb n="383" /> <p>И, нак 
е фрктати, рзати и бјежати унаоколо.{S} Била је гола, празна, без узде, без седла и теркије, са 
 <pb n="350" /> причали, — она је вазда била код куће, никуд готово није ни излазила, али су сл 
 и вјенчају дјецу, макар и млада и луда била.{S} То се и са мном десило.{S} И већ сјутрадан о т 
ти...{S} Не знаш, болан, како је слатка била!..</p> <p>— А њему и то криво?</p> <p>— Кад сам уз 
/p> <p>— Немој...</p> <p>— А је ли шала била кад си мени долазио! — запита Хајкуна отимајући се 
арајући га лактима. —</p> <p>Је ли шала била што си говорио и што си обећавао?</p> <pb n="292"  
упорно, не попуштајући — Па и наша сила била...{S} Била и не враћа се више...</p> <pb n="383" / 
 толико, да је нашу чету, која је пошла била да уништи читаву дружину чувеног харамбаше Стојана 
а гледала како се мучиш, а муци ти сама била крива...{S} Црна мајка помагала душманима да те го 
ље, гдје је нарочито за њега намјештена била шилта једна, опкољена јастуцима, да лијепо може сј 
ио је да би му мања и грехота и срамота била кад би се случајно и превјерио, него кад би се спу 
и се извијао из луле.</p> <p>— Опет крв била!..{S} Опет зло!.. — шаптао је Сулага након дуже по 
азухом дугачки хоџин чибук, с којега је била сврнута лула и велики ћилибарски такум којим се хо 
 нико не слуша, чак ни ја.{S} Као да је била срамота нека онаквоме јунаку дуго разговарати са ж 
p> <p>Опазивши бедевију, мајка, која је била потрчала за мном, врисну из гласа и зањихавши се п 
али, препирали се о нечему.{S} Мајка је била узрујана, узбуђена, бранила се и много је размахив 
 старајући се да је осоколим. — Шала је била...</p> <pb n="403" /> <p>— А он се наљутио — додад 
..{S} Све!..</p> <p>Поред Хамида она је била други <hi>свједок</hi>...</p> <p>Па ме ухвати за п 
тур падао готово до тала.{S} Огрнута је била лаком, црвеном кабаницом, испод које је провиривао 
ти у своју кућу и сам његовати, јача је била од свега другог и у први мах на друго нијесам ни п 
, а тек половица грађевина једва ако је била доготовљена — Како ћемо?</p> <p>— Ти си домаћица.. 
с њоме и вазда се жестио што и она није била кавгаџија, што и она није газила у инат.</p> <p>На 
врнути...</p> <p>Мајка, која никад није била рачунџија нити је познавала право стање наше, изне 
а нека сјета, дерт неки.{S} Али то није била више брига за послове, страховање од немаштине, не 
лико утрошио...{S} Све, све, све му лаж била!...</p> <p>Ја је погледах и слегох раменима.</p> < 
асамака дугачку шибу једну, — која је и била устргнута и ту се вјечито чувала само због мене, — 
а, и љешника.{S} Она је, некако, увијек била љубазнија према нама, нарочито према Хасану, и чес 
 ручак.{S} Хоџиница, која је непрестано била у послу и непрестано радила нешто, не питајући нас 
ли са трговином неком.</p> <p>И није то била шала каква ни обична игра, него баш права трговина 
а се одморим под стрехом оном, макар то била стреха и једне колибе, старе, трошне и окрхане.{S} 
о и у мајке...</p> <p>Још би ти и памет била као и мајкина, само ако те не покваре хунцути и ни 
 ето, баш теби!..{S} Аман, каква је ноћ била!..</p> <p>И није више о томе хтјела говорити.</p>  
уплетати, каткад и гдје им није мјесто, биле му нове, необичне.{S} Многи су их кашње у разговор 
ле привезане о појасу; ако су фишеклије биле препуне, гурали су фишеке у њедра, у џепове, за си 
по челу и по образима, — док ми се руке биле обледениле, — болови освојише све јачи и јачи и си 
 женске заповијести, макар и домаћичине биле, не оставише оружја нити устукнуше.{S} Само се згл 
 све црњи и што су гласници били новији биле су им и вијести страшније.{S} Рањеници, — које су  
отирући руке о бошчу,</p> <p>— иако јој биле чисте, — и покаткада према њему узвијала главом, к 
лемим, бијелим турбаном, за који увијек биле задјенуте дебеле, жутим концем превезане наочари и 
фишеке и гурали их у фишеклије, које им биле привезане о појасу; ако су фишеклије биле препуне, 
аквим маћехама, о женама које су обично биле шејтанског поријекла, те мучиле пасторчад своју и  
 са обнаженим рукама до лаката, које су биле засуте брашном.{S} Опазивши међу нама страно, непо 
ствари но соби, које као да јој на путу биле.{S} Поче затим и као рачунати нешто и размишљати.< 
ритворно.</p> <p>Кметови су, због тога, били и слободнији пред њим, ведрији, веселији и након р 
учка који је увијек био богат и обилат, били су готово разуздани.{S} Почели би на глас и попије 
 махале и из нашег комшилука.{S} Не.{S} Били су ту још и многи <pb n="227" /> други које прије  
ају своје гозбовање и да се опијају.{S} Били донијели однекуда и читаво буре ракије, поставили  
ан, забринут, тужан.{S} Џепови му вазда били препуни некаквих хартија, тефтера и писама и, кад  
су, узгред, мезетили.{S} Чак и слушкиње били домамили себи, помијешали се с њима.{S} Натјерали  
више и више и у неко доба толико смо се били осилили да смо чак почели говорити и о свом дућану 
косно, — и не шале се...{S} А кад не би били оружани, наши би се одавно дигли да их тоне...</p> 
ицала, сакривала.{S} Само кад они не би били код куће, — кад би отишли куда, — излазила је пред 
.. ти одмах узми Хатиџцу, макар и млади били обоје — рече. — Узми њу, узми и мираз...{S} То и д 
{S} Гласови који су сваког дана стизали били су све црњи и што су гласници били новији биле су  
свјесно се пипајући око паса гдје су ми били фишеци.</p> <p>— Ако су хајдуци?.. — покушах кроз  
о, големо.{S} А пошто су баш према мени били толико пажљиви и мене толико мазили, познао сам и  
 новцима.{S} И макар што су ми одговори били нејасни, сметени, непоуздани, пажљиво је слушао св 
а се заклиње.</p> <p>Сви наши разговори били су обични, врло обични.</p> <p>Ако сам јој причао  
зали били су све црњи и што су гласници били новији биле су им и вијести страшније.{S} Рањеници 
p> <p>Кад би нам дошао џепови му увијек били пуни ораха и љешника а иза појаса увијек се румени 
мати књиге у руке и учити, и ја и Хасан били смо потпуно слободни и могли смо радити шта год см 
а не опамете, и они ће бити исти, а ако били оваки, нека их свијех ђаво носи!..</p> <p>Чудна гр 
ним њедрима цвијећа и слаткиша, сви смо били весели, сви задовољни.{S} Хајкуна највише.{S} Грле 
е бимбашиница чувена љепотица одмах смо били и сигурни да ће нас она извући из ове незгоде.</p> 
и пред џамијом виђа.</p> <p>И нијесу то били само наши људи, из наше махале и из нашег комшилук 
е и остале радине.</p> <p>Сви као да му били невјерни и сви га поткрадали.</p> <p>— Без мудре г 
{S} Сахати су нам и у таквоме разговору били краћи од минута.</p> <p>Петком, кад су се у кући к 
{S} А чим је Хамид оробљен, — у њега су били грдни новци, — ваше се грађевине нијесу више могле 
а своје.{S} Додуше и они мене као да су били заборавили: тек каткада, уријетко, ако би стигао к 
а се притужим бимбаши.{S} Сви као да су били тврдо увјерени да ће их он, онако бистар и проница 
вљајући се ником.</p> <p>На сијелима су били пажљиви, обазриви.{S} Врата су обично закључавали  
изненада и још онако оружани.{S} Сви су били некако мирни и равнодушни; гуркали су и даље у ват 
уци, ишли су поред својих коња, који су били претоварени храном, душецима, чадорима...</p> <p>К 
ољи наши знанци и ахбаби.{S} Оружани су били сви.{S} Румене се мерџани и блиста се срма на тешк 
уће? — отегну хоџа забринуто. — Наши су били домаћини, господари у земљи, па им мало било госпо 
е се и смијале.{S} Чибуци ни сад нијесу били заборављени; дим се и сада колутао по соби, а кахв 
подсмијеха, чак и псовака на мој рачун, било је премного и што год сам боље радио, оне се све в 
ао дуго издржати тако.{S} Стид га, зар, било од осталих слуга и слушкиња, који су све гледали и 
ли и склањали се од њега.{S} Стид, зар, било људе да се друже са човјеком који још ни једнога В 
ам много састајао.</p> <p>Стид је, зар, било да отац и мати виде како пристаје за мном и како с 
је хтио ни окусити...{S} Мрско му, зар, било што је нијесам изнијела и... и што га, зар, нијеса 
 до под саму трулу и искривљену стреху, било нам је као да смо пронашли нови свијет неки, дворе 
ко је и било када разговора између њих, било је насамо, одвојено, гдје нико не слуша, чак ни ја 
и ме.</p> <p>— У боју?..</p> <p>— Па... било је мало окршаја...</p> <p>Ја се токорсе зачудих.</ 
аки жглоб, сваки драм меса болио ме.{S} Било ми је као да ме неко читав дан ударао са врећом пр 
 јаранима и сви ми завидили на томе.{S} Било их, који ми се почели и улагивати и потварати друг 
о свој прилици неће ни вратити више.{S} Било ми као да сам се ослободио неког големог терета ко 
се много намучио.{S} Како је у оно доба било доста празних дућана, нашао сам један у који сам м 
таде, обори главу...</p> <p>— Жао ми га било, а нијесам се љутила — рече полугласно. — Изишла с 
мичу испред мене.{S} И, — макар то сада било и смијешно, — морао сам поскочити, ђипнути неколик 
да је преко стотину ћемера самих дуката било.{S} За чудо, та се готовина, — ако је доиста толик 
и закашљавајући се...{S} И, — макар сад било и смијешно, — морам рећи да сам се наждерао траве  
 сам поче затварати.</p> <p>— Бјежи куд било — шапну, а смео се па не зна за који ће ћепенак пр 
је се могло јасно разабрати: шта је све било и како је било.{S} Сазнали смо само толико, да је  
ти оштрицу.</p> <p>— На знам шта је све било између вас, — рече полугласно — али он је и благ и 
кахвеџије пекле кахву.{S} Све као да је било у чудној грозници некој, све се комешало, врело.{S 
 неким који је моћан и јак.{S} Доста је било да их само једном погледа оним орловским погледом, 
, као бојећи се да ко не види. — Шта је било са мном?..{S} Шта је?..</p> <pb n="322" /> <p>Нехо 
 су ситно, ситно позвецкивали. — Шта је било?..</p> <p>— Па... па криво му што и сад, увијек, н 
 рамену.</p> <p>— Па...</p> <p>— Шта је било?.. -</p> <p>— Криво му било... знаш... што ми се р 
 лагано повукох у крај.</p> <p>— Шта је било? — запитах мирно.</p> <p>— Па...па...па...</p> <p> 
авом и одмахивао руком.</p> <p>— Шта је било било, — зборио је тихо, преврћући бројанице. — Хва 
 чвршће притеже шамију.</p> <p>— Шта је било?..{S} Казуј!..</p> <p>— У твојој кући — замуца она 
е и лукаво намигну. — Овога пута све је било добро...{S} Дај Боже, да буде други пут и боље.</p 
азао.{S} Само му се преко лица, које је било ведро и свијетло као прољетње јутро, разлијевао ме 
а коју пару дао.{S} По срећи, у мени је било и сувише бабине крви, које ми је сметала да дуго о 
е.</p> <pb n="335" /> <p>— А како ти је било тамо, на страни? — запита Сулага мирно, правећи се 
но разабрати: шта је све било и како је било.{S} Сазнали смо само толико, да је нашу чету, која 
p> <p>И као што ништа трпио није што је било ново у кући, што се након бабе измјењивало, тако н 
тога за нос или за ухо.</p> <p>То му је било и једино миловање.{S} За друго као да ни знао није 
ли га се сви у кући.{S} Момци, којих је било неколико, ако би се заиграли и заговорили кад он н 
гла ни ручати ни вечерати ако њега није било да двори, да послужи.{S} Зато, ако је каткада и мо 
јунаштвима причало а правих јунака није било, изгледао је као нови Ђерзелез Алија, као једини ч 
лима, ни серџаде, ни шилтице какве није било у собама и празне, голе, без намјештаја, зијале су 
ичући се.</p> <p>И ништа смјешније није било него је испочетка видјети како разговара с радници 
сам му први приступио и отада више није било кавге међу нама.{S} Шта више и уортачили смо се и  
ти — отсијече.</p> <p>— А кад више није било пара да их довршите, онда...</p> <p>— Онда су преш 
а, на сваком кораку.{S} И ништа ми није било милије, него када би се ушљед моје неподмитљивости 
рије.</p> <p>По срећи, зазивање ми није било узалудно.{S} Неколике муштерије, сељаци некакви, с 
 она опипа.</p> <p>И, макар што ми није било до смијеха, једва сам се уздржао да се грохотом не 
132_C30"> <head>XXX</head> <p>Иако није било него само неколико корачаји до Сулагине куће, мени 
/> га је познавао боље?..{S} И зар није било и других, паметнијих људи, који су о Зулфаги такођ 
ала у трави заборављена.{S} Да нас није било стид од простих чобана, још би искали.</p> <pb n=" 
стале разлоге.{S} Макар што ми још није било до женидбе, што нијесам прије ни мислио нити се љу 
и стискања руке, ни грљења.</p> <p>Није било ни врућих пољубаца, ни натегнутих уздисаја, ни пре 
удари се по кољену. — На штеди грла, не било га; не жали срца, усахло ти!..</p> <p>Пјевај!..</p 
бедри.</p> <pb n="263" /> <p>— Нехотице било па... па нијесам уредио...{S} И зарадио сам да...  
>Кроз неколико мјесеци као да није више било ни пријатеља ни душмана да се, по дану или по ноћи 
ор...{S} Кад сам ја био међу њима лакше било обојима...</p> <p>Тада су већ смјели и причати и з 
безбрижно јаше и удара уз тамбуру.{S} И било ми је као да сам у томе часу угледао сродника неко 
су кадгод дуже разговарали.{S} Ако је и било када разговора између њих, било је насамо, одвојен 
 разговору, смијале му се.{S} Зато му и било криво на њих, зато их и прекоравао.</p> <p>— Не зн 
/p> <p>— Наша!..</p> <p>И ко зна шта би било да се тога часа мајка не указа на вратима.{S} Зачу 
ече. — Шта је по Богу?</p> <p>— Боље би било да сам болестан, — одговорим јој некако пакосно, о 
и икако?..{S} Рашта?..</p> <p>Зар не би било лакше и једном и другоме да смо заједно, да се мож 
ог за нове гласове, хабере, питао је ли било каквих нових напада хајдучких и није ли когод и оп 
на канат и опљуну према њему. — Није ми било стало до свијета ни онда, кад сам кроз четири мјес 
ја сам био некако веселији.{S} Лакше ми било на души и слађе сам спавао.</p> <p>У зиму, када су 
еду му одмах сам могао познати да би ми било узалудно свако опирање и затезање.</p> <p>Не прого 
 сатрем. — Да сам болестан, лакше би ми било...</p> <p>Она прегризе конац и настави да ниже дру 
чао сам брже од Хасана.{S} И на души ми било лакше и свјетлије, — разговор са живим људима окри 
вог душека.{S} И већ прве ноћи криво ми било што је то учинила.{S} Готово ми није дала ни ока с 
 ни Хатиџу. — Лијепо?</p> <p>— Добро ми било.</p> <p>— Вазда.</p> <p>— И учио си?..</p> <p>— И  
ни питали ме.{S} Хасан, као да ништа ни било није, опет ме позивао да с њиме идем у „лов“ и врљ 
S} На све био заборавио као да ништа ни било није, као што човјек, пробудивши се у ведро, свије 
а ми причањем сан разбије.{S} Лакше јој било кад макар с киме говори, кад прича макар о чему.{S 
> <p>И тако сваку вече.{S} Час му криво било што трчи, пјева по авлији и игра се, час се љутио  
...</p> <p>— И?..</p> <p>— Хасану криво било што сам звала Хамида...</p> <p>„То“, каже, „опет з 
а, разбацивати.{S} И што сам више газио било ми лакше.{S} Чинило ми се као да се тога часа свет 
 та се готовина, — ако је доиста толико било, — некако и сувише брзо потрошила.{S} Готово да је 
} Мрско му било и гледати у њега, мрско било посматрати како двори мајку, како иде за њом, <pb  
домаћини, господари у земљи, па им мало било госпоства, него још ударили и у силеџиство над њим 
же јаче.</p> <p>Па као да јој и то мало било.{S} Незадовољна, зар, што само у кући, пред нама,  
и одмахивао руком.</p> <p>— Шта је било било, — зборио је тихо, преврћући бројанице. — Хвала Бо 
.</p> <p>Право да кажем, баш ми је мило било када сам након дужег чекања видио да се Хасан не в 
лашио исто као и ја, да је и њему мучно било као и мени.</p> <p>То се већ могло познати и по др 
ти?..</p> <pb n="353" /> <p>— Шта би то било што би сад имала казати, а прије није могла?..{S}  
е о свему, шалила се.</p> <p>Није у нас било ни стискања руке, ни грљења.</p> <p>Није било ни в 
 мало, покрвавиле.</p> <p>— Шта је опет било? — запитам зачуђено, чим сам прешао преко прага и  
 право према Мостару.</p> <p>Сад ми већ било и обичније.{S} Идући право друмом сретао сам непре 
.{S} Шта више, <pb n="365" /> као да му било криво што ја икако и пазарујем код је он ту.{S} Ва 
аблан, блиједа, дугуљаста лица, које му било оивичено кратком, поткресаном брадом, с крупним, к 
<p>— Шта је било?.. -</p> <p>— Криво му било... знаш... што ми се расцв’о карамфил, па лијеп, в 
тако није трпио ни Зулфаге.{S} Мрско му било и гледати у њега, мрско било посматрати како двори 
итаву комшилуку и све, дјеца, колико их било, почела ме пецкати и дражити.{S} Нијесам готово ни 
 продаш све кметове што краду, макар их било педесет...</p> <p>— Баш твоја воља?</p> <p>— Моја. 
га чуо, готово његовим ријечима.</p> <p>Било то уз тргање, у винограду.{S} Како нам виногради л 
тезати шијом као да гута сув залогај, а бимбаша отури чибук, узвали се уз јастуке и поче се нак 
е прашта, а други пут се суди — откреса бимбаша јаче и руком ми даде знак да изађем.</p> <p>Пре 
проговори:</p> <p>— Хајде...{S} Зове те бимбаша...</p> <p>— Шта је?..{S} Какав је сад белај?..  
ник.</p> <p>—— Хајдук, бре! — узвикну и бимбаша, а вратне жиле набрекнуше му и крв удари у обра 
стише нас и робу нам повратише.{S} Само бимбаша за се задржа једну лулу, као, бива, да му то бу 
а пенџеру.</p> <p>— Ја грабио?..</p> <p>Бимбаша одбаци филџан који се откотрља чак за врата, ку 
мијех.</p> <p>Он је сједио управо поред бимбаше, крај шилте му, прекрстио ноге на миндерлуку, п 
илом измишљених тужилаца и свједока код бимбаше затекох Зулфагу, мрског, поганог Зулфагу, са ду 
авно, сви су савјетовали да се притужим бимбаши.{S} Сви као да су били тврдо увјерени да ће их  
отово паде на кољена и поче љубити скут бимбаши.</p> <p>— Аман, ефендија, — викну очајно — живј 
 ситна играчка, а пошто смо знали да је бимбашиница чувена љепотица одмах смо били и сигурни да 
 <p>— Дај ти, болан, — рече — да купимо бимбашиници једне папуче, па ће све добро бити.{S} Тако 
 уљезе, саже се и поче се сашаптавати с бимбашом.{S} Тргну му у руку некакав замотуљак и овај г 
> <pb n="339" /> <p>Зулфага се сакри за бимбашу и као плачући рече:</p> <p>— Ето... тако и сино 
ата тројицу-четворицу и поведе нас пред бимбашу, на суђење.{S} И све олако прође.</p> <p>Повали 
апошљетку, кренуше се неколико њих пред бимбашу.</p> <p>— Аман, — повикаше узбуђено — шта се ов 
ршију, што више распитивао о хајдуцима, био је све луђи, све чуднији.</p> <p>Није хтио више ни  
 нешто од мајке, увијек добивао новаца, био сам најбогатији међу јаранима и сви ми завидили на  
орити.{S} Хасан, иако млађи од Хајкуне, био је најбољи мегданџија међу нама и обоје нас редовно 
е имао када да води много бриге о мени, био сам препуштен самоме себи и радио сам све шта сам х 
дошао до врата и од хамала узео ствари, био сам смислио: и шта ћу рећи и како ћу изгрдити Хатиџ 
тава поносила се њиме а ја, јединац му, био сам се због њега и сам осилио и сва комшиска дјеца  
у, а, можебит’, и ти...{S} Ко зна?..{S} Био сам, да рекнем, травка Божја, цвијет, и сисао крви  
, негдје иза подне, дође нам Сулага.{S} Био је некако снужден, забринут, невесео и, макар што с 
>До неколико дана отишао сам кадији.{S} Био то омален, широк, трбушаст човјек, велике, округле  
ћи собу једну, у којој ће становати.{S} Био то висок, коштуњав човјек, са необично дугом шијом, 
ан танак, висок, увијек обијељен зид, — био је Сулага, мирни, добри Сулага, који једини у оно д 
ово једино о томе.{S} И како је свак, — био луд или паметан, — налазио за потребно и да прориче 
 Свак лаже ко каже да је сретни земан — био...{S} Лаже!..{S} Сретни земан иђе и ко не вјерује у 
 дречећи колико га је грло служило, — а био је грлат као пудар, — застајао пред свачијим вратим 
к се Хасан лијечио и док је имао болова био сам врло мало у дућану.</p> <p>Макар што је Хамид в 
дућану.</p> <p>Макар што је Хамид вазда био поред њега, макар што сам и Хатиџи непрестано препо 
сами упусте у разговор...{S} Кад сам ја био међу њима лакше било обојима...</p> <p>Тада су већ  
ма и беговима око цареве џамије, којима био додијао стари хоџа — поткрадао им џамију, — па хтје 
 и одлазио у собу.</p> <p>Неколико пута био сам ишибан због ових посјета.</p> <p>Мајка, која ве 
раву правцату збиљу.{S} Адет онда такав био да јарани, — желећи очувати јаранство, — заруче, ча 
 црње, тамније...</p> <p>— А он је крив био, душе ми, — викну ватрено, примичући ми се — и... и 
о доказујући нешто; Зулфага је напротив био необично миран и, како ми се причињавало, говорио ј 
 сам, опет, знао да би ми сваки предлог био узалудан, јер Хасан тада, као за инат, — силећи се  
 стид што ме људи тако одбијају од себе био је јачи од свега и испочетка све друго савлађивао.{ 
њиме, и моје ненадне женидбе.{S} На све био заборавио као да ништа ни било није, као што човјек 
јепи, мало погнути врат, који као да је био бјељи од филдиша.{S} Зачудо, учини ми се као да сад 
мигнуо и накашљао се.{S} И то као да је био знак пратиоцима да постану још бјешњи, још дивљији  
силнији од свију.</p> <p>С кметовима је био друкчији.{S} Кад би нам они дошли у авлију, до шезд 
 својеглав, јогунаст и напрасит, али је био и поштен, вјеран, поуздан.{S} Након оне похвале баб 
без штапа, често и без штаке.{S} Док је био бабо у животу Осман као да није ни знао ни за кога  
ана након погибије бабине у кући нам је био нечувен неред.{S} Од јутра до мрака непрестано нам  
 радити шта год смо хтјели.{S} Хасан је био плах, силовит, необуздан дјечко, који као да ни ода 
и не дућан човјек некакав.{S} Умотан је био у голему, црну струку, чији се крајеви вукли по тли 
почео уздисати:</p> <p>— Ето... опет је био у Сулаге...{S} Ја сам га управо и измамио из авлије 
ругоме.{S} За неколико минута шкипић је био сасвим празан, а ниједна мрвица хљеба није остала у 
акрио се, уклонио, само да Зулфага није био у близини.{S} Само њему за инат задржао сам се, ост 
су опет тврдили како то нико други није био него усташи, који се преобукли у турске хаљине и ст 
 има ли у кући свега...</p> <p>Али није био ни онако насмијан ни ведар као обично; са мном се н 
 и љутити и пребацивати му како ми није био ни друг ни пријатељ.{S} Чим му запријетила опасност 
комешање неко.{S} Ако који рањеник није био смртно рањен, ако је имало био при свијести, сви су 
би се заиграли и заговорили кад он није био у кући, као да би премрли од страха чим би му корак 
лио и ковао у звијезде, жалећи што није био толико и домаћин колико и јунак и што није боље паз 
и подсмјехивали, ја сам беговство своје био објесио о клин и готово сасвим заборавио на њега.</ 
објеснила си...{S} Сад удри ти!..{S} Не био мушко, ако ти се уклонио!..</p> <p>— Хахахаха! — за 
ах... — благо проговори Сулага, који се био одвојио од нас и отишао у кухињу да види хануму. —  
тишао јунаку, у чету његову.</p> <p>— И био четник?..</p> <p>— Само десет дана...</p> <p>Затим, 
с?..</p> <p>— Ја сам онакав какав сам и био, — дочекам кезећи зубе и готово режећи — а ти... а  
рзелез Алија, као једини човјек који би био у стању ударити на све усташе и покорити их, поломи 
ког, блиског сродника који ми најмилији био, и срце ми заигра, застрепи, залупа као да ће искоч 
итнице!..</p> <p>— Ти... ти си у невољи био... у јаду...</p> <p>— Нијесам, мајко...</p> <p>Она  
ма сунцу.</p> <p>Нијесам још потпуно ни био довршио посла, када заптија један, необично угојен  
 дођем тамо, па кад ме запитају: „Ђе си био?..“ зар да им рекнем „Ниђе“...</p> <p>И кад ме запи 
 гурну на шилту...</p> <p>— И гладан си био, можебити, и... — Метну прст на уста и застаде мало 
ку...</p> <p>Кад је Зулфага стигао кући био сам већ преобучен.{S} Сједио сам покрај мајке на ши 
, веселији и након ручка који је увијек био богат и обилат, били су готово разуздани.{S} Почели 
 по собама.</p> <p>Једини ја као да сам био нешто присебнији.{S} Не бојећи се ничега одмах сам  
ли након сваког разговора о њему ја сам био некако веселији.{S} Лакше ми било на души и слађе с 
шта?..</p> <p>— Па... знаш... доста сам био овђе — прогунђа суво, дајући ми знак руком да му се 
p>— Рашта сам је прекорио?{S} Рашта сам био осоран? — опет се почех љутити сам на се. — Зар је  
 Неко као да ме прекоравао, е сам и сам био рђа, кукавица, готово издајник.{S} И што је грижа с 
.{S} Почех сам себе прекоравати што сам био онако напрасит и онако груб према њему...{S} Зашто? 
 зауставих се од чуда.{S} Макар што сам био навикнут да готово сваког дана у нашој кући гледам  
..{S} Ко зна да и ја, можебити, нијесам био на Косову, а, можебит’, и ти...{S} Ко зна?..{S} Био 
> <p>У читавој тој гунгули мој је Јован био најприсебнији.{S} Он нити је хтио противити се запт 
 <p>— Путем се изгребао...{S} Пут ружан био...</p> <p>— А хаљине?..{S} Куку!..{S} Смајиле!..</p 
ао у нас, него му поглед вазда управљен био према оном низу нових, калајисаних сахана, поредани 
p>— Чуо сам зазивање, помагњаву и пошао био да видим шта је.{S} Чим сам тебе угледао, досјетио  
ке и припремао кремење.{S} То му управо био и једини посао и за живу главу није хтио прихваћати 
ислећи о својим недаћама, — још једнако био узрујан и спреман на инат, ипак, у погађању оном, у 
ник није био смртно рањен, ако је имало био при свијести, сви су одмах, — носећи у малим, шарен 
аше.{S} Одмах се могло познати да је то био један обичан догађај у њиховој кући и да се нико зб 
.</p> <p>Један је, шта више, и измахнуо био да ме ошамари и дочекао ме псовком.{S} Ни сам не зн 
јој одмах скрешем, очитам све.{S} Макар био и први дан, дође ми да се свадим, поинатим с њоме.{ 
 сам не знам рашта, тај узгредни прекор био ми је увијек тежи него да ме ударио, ошамарио, исту 
 понуди ми цигар.</p> <p>— Тамо кијамет био — рече. — Је ли?..</p> <p>— Кијамет.</p> <p>— Чуо с 
да га опет не наговоре...</p> <p>— Опет био! — цикне мајка раздражено и сијевне очима. — Опет,  
Бојали се, зар, — макар што је Хамид ту био, – да остану близу једно другом, да се погледају от 
е бих миловао...{S} И њима бих зликовац био...{S} Нико се уза ме усрећио не би...{S} Нико!</p>  
ви.</p> <p>И макар што је од рођења још био необично богат, богатији него четворица других заје 
ји ми некад бијаше разбио главу.</p> <p>Био је, додуше, још једнако својеглав, јогунаст и напра 
вршио читав говор и почео се обазирати, бирајући зар гдје би да сједне.</p> <p>А то га још више 
И кућу сам у брзини узео под кирију, не бирајући и не разгледајући је.</p> <p>Хатиџа чим јој пр 
 те Хасан, — рече комешајући раменима и бирајући гдје ће сјести. — Рекао ми да те поздравим.</p 
 ње, измакнем се, и не пазећи на гомиле бисага, кабаница и конопа по путу, спустих се низ басам 
 објешене о кајишу, висиле о ункашу, са бисагама из којих им провиривале некакве крпе, са <pb n 
 тракама окићених грива; низ седла висе бисаге и кесе чибуклије, а из теркије, покрај кабанице, 
 обнажене прси, прекривене дугим низама бисера и дуката, који су ситно, ситно позвецкивали. — Ш 
отпуно.{S} Везене ките, искићене лажним бисером, ударају их по челу и по очима; о врату објешен 
мо, за ђаво би га знао ушљед чега, опет бисмо вољели да је мало подаље, да се какогод одмакне б 
 били тврдо увјерени да ће их он, онако бистар и проницав, некако пронаћи и ухватити, да ће им  
м опет сумњао у њега.{S} И ко зна, може бит’ би се међу нама изродила и голема свађа, да сам хо 
дан.{S} Након оне похвале бабине да ће »бит човјек«, — која је за ме значила много, — ја сам му 
жећи га.</p> <p>— Казао си да ће свадба бити.</p> <p>— Хајкуна!..{S} Моли Бога што си женско... 
уком.</p> <p>— Алах зна чија ће побједа бити, — рече — а мени се чини да је уз онога ко се дигн 
ћи: хоће ли бити дебело и колико ће ока бити у њему.</p> <p>И обје као да бијаху задовољне.{S}  
на карамфилу.</p> <p>— Мислила је, може бити, да сам је ја убила и зажалила на ме — прошапта сн 
..</p> <p>Нешто из радозналости, а може бити и због чега другога, почеше се око наше куће све т 
напуни лулу.{S} Запали.</p> <p>— А може бити и кршан чојек — додаде тише. —</p> <p>Не покорава  
бојицу?..{S} Шта ће бити?..{S} Шта може бити?..</p> <p>— Баш бих волио да не поплаших зеца — на 
јер и он долази... и... ко зна шта може бити...</p> <p>Ја занијемих, скамених се.</p> <p>— Води 
ише.</p> <p>— Један исти човјек не може бити и мој и Зулфагин пријатељ — дочеках пјенушећи од б 
ајбоље знам.{S} Нико мом ђетету не може бити бољи пријатељ од мене, — дочека мајка сурово, <pb  
х, ни пристајао за њима.{S} Најволио је бити сам.</p> <p>Ако му је понекад случајно и затребао  
одате ли кметове и земље, шта ће с њиме бити?</p> <p>— Отац се о њему мање бринуо него што се ј 
неправде...{S} Није ли данас, сјутра ће бити уз њега...</p> <p>Млад си ти још, па не знаш...{S} 
утра ћемо на друм...</p> <p>— Сјутра ће бити кише — опет ће онај одострага, протежући се. — Мен 
њиме и злокобљење Хасаново...{S} Шта ће бити ако нам се деси несрећа?...{S} Ако нас сад опазе,  
па заробити, убити обојицу?..{S} Шта ће бити?..{S} Шта може бити?..</p> <p>— Баш бих волио да н 
, магловито, тајанствено.</p> <p>Шта ће бити ако је збиља истинита она напомена да зец баксузлу 
Их, што не кажеш одмах?..</p> <p>Сад ће бити — почех ја шепртљати, збуњено се осврћући...</p> < 
а у раменима...</p> <p>— И грмљавине ће бити — додаде стари невесело.</p> <p>— Мене сврбе леђа. 
 И ако нам се ђеца не опамете, и они ће бити исти, а ако били оваки, нека их свијех ђаво носи!. 
збио прије?..{S} Аферим!..{S} Чо’јек ће бити кад тако зна да удара и да се брани, а не трчи баб 
е ли мушко и је ли соко!..{S} Неће више бити ни једног залогаја џабе; треба се сад борити, рват 
— рече отежући. — Ријеч је ријеч и лажи бити не смије...</p> <p>Обојица се загрлише и пољубише. 
 ни мрк, ни крвавих очију!..{S} Може ли бити хајдук без големих бркова кроз које се провиде ток 
ју са сваке стране, рачунајући: хоће ли бити дебело и колико ће ока бити у њему.</p> <p>И обје  
ко...{S} А доста је...</p> <p>— Хоће ли бити свадба?...</p> <p>Момче, прибравши се потпуно, брз 
ибе оне.{S} Никако, дакле, нијесу могли бити хајдуци, — нико нам барем није причао да хајдуци ћ 
и приступи и да ме такне. — Лакше ће ми бити, ако ме пригњечиш...{S} Уби, сине!..</p> <p>Хатиџа 
, не водећи рачуна о томе: хоће ли мени бити на сметњи или неће...{S} Хаљине некакве разбаци по 
ити и својим парама...</p> <p>— Неће ти бити на одмет ни Хатиџине — додаде он мекше, једнако се 
 напустио, не бринући се шта ће са мном бити ни како ћу проћи.{S} Није се чак ни кашње, кад је  
ево да се кладимо да ће нам данашњи дан бити несретан — отсијече он мекше и уздахну. — Све нам  
ваља...{S} Замисли само колики ће дућан бити кад она распе паре!.. </p> </div> <div type="chapt 
ијесам могао вјеровати.{S} И може ли он бити хајдук, кад није ни снажан, ни мрк, ни крвавих очи 
...</p> <p>— И због мене би, зар, могло бити кијамета?..</p> <p>Због мене?..</p> <p>И она се из 
 мирно. —</p> <p>Друкчије није ни могло бити...</p> <p>— Сад... сад узми Хамида себи, изведи га 
клонити и кћер Хатиџу, која ће »сигурно бити најпрва љепотица у шехеру«.</p> <p>— Па хоћеш ли ј 
мбашиници једне папуче, па ће све добро бити.{S} Тако и старији раде, па што не би и ми?..</p>  
љајући. — Чини ми се да ће и теби добро бити...</p> <p>— Мени је и сад добро — одговорих јој ве 
ма.</p> <p>— Замисли, болан, како ће то бити, — викну заносно — кад уљезем у Сарајево и пронесе 
} И ко зна шта ћу до хиљаду година опет бити!..{S} Опет можебити травка, дрво а... а можебит’ и 
 па криво му што и сад, увијек, не могу бити у соби поред њега, што га и сад сама не дворим...< 
 се крв циједи и низ нож и низ руку.{S} Биће, бре, галама једна, кад истрче дућанџије из својих 
на, која је пазила на њ и пратила га. — Биће кијамета с њим!..</p> <p>И погодила је.</p> <p>Ниј 
<p>— Јер? — отегну изазивачки.</p> <p>— Биће бруке... кавге...</p> <p>— И због мене би, зар, мо 
је. — А у нас се почели будити робови и биће бруке и много јада с њима...</p> <p>— Какви робови 
с њим и са собом?..</p> <p>— Рви се.{S} Бићеш јача!..</p> <p>— И да се играмо ватром?..</p> <p> 
им купио шећерлема, локума, бајама и да бих и њима коју пару дао.{S} По срећи, у мени је било и 
да су ми сви људи сродници, ахбаби и да бих се са сваким грлио и љубио, тако ми се пошље сви пр 
 и улагивати и потварати друге, само да бих им купио шећерлема, локума, бајама и да бих и њима  
, краду, варају...{S} Да је то моје, ја бих продао...</p> <p>— Одмах?..</p> <p>— Ама, каква је  
— Кад би ми отац забрањивао полазак, ја бих му запалио кућу, — рече — а кад би ти хтио остати о 
а готово плачући. — Да је моје ја... ја бих продао неколико кметовских кућа...</p> <p>Непоштени 
 Па какве штете кад их продамо?..{S} Ја бих их давно продала...</p> <p>Зулфага отегну шијом и ч 
мао, ни њих не бих миловао...{S} И њима бих зликовац био...{S} Нико се уза ме усрећио не би...{ 
год бих се враћао из куће Сулагине, кад бих изишао из врата његових, увијек сам опазио Зулфагу  
 хвалио и једнако нудио крви.{S} И, кад бих замакао кроз сокаке и приближио се чаршији, увијек  
вљали на миру, нити ме штедјели.{S} Кад бих прошао чаршијом, са јараном којим, беспослене дућан 
 те...{S} Ево свега...</p> <p>Чак и кад бих изишао из собе и кренуо, пошао у дућан, он је једна 
Вазда ме премјеравао мрким погледом кад бих случајно, мјерећи штогод, морао се очешати од њега  
ога да замилује...{S} И жену и ђецу кад бих имао, ни њих не бих миловао...{S} И њима бих зликов 
зине снаге и надзора њезина.{S} Кад год бих се враћао из куће Сулагине, кад бих изишао из врата 
а их задржим и увучем у разговор, залуд бих их митио, улагивао се.</p> <p>Одлазили су не слушај 
т онако тихи и онако мучаљиви.{S} Залуд бих покушавао да их задржим и увучем у разговор, залуд  
ичињавали лупежи и разбојници и свакоме бих плазио језик, ругао се, псовао.</p> <p>Што сам више 
> <pb n="385" /> <p>— Да није отета, не бих се научио радити...</p> <p>Она поче истресати пепео 
 здрава..</p> <p>— Да нијесам здрав, не бих ти могао донијети товар поздрава — откреса весело.  
 смијешна дође та забуна њихова и да не бих ударио у гласан смијех, морао сам се уједати за усн 
ити им ко о томе причао.{S} Па ни ја не бих знао нити бих могао сазнати, да једне ноћи, — када  
лободе своје... тебе... нипошто дала не бих!..</p> <p>— У мене нема ни поштења правог, ни благо 
ебра и све кости поломио.{S} И ништа не бих волио тада, него опет преврнути се и опет заспати.. 
аженији.{S} У неко доба готово ништа не бих волио толико колико да ми се подсмјехне когод, <pb  
справи се. -—</p> <p>Никоме за љубав не бих ти невјеру учинио... <hi>Никоме</hi>!..{S} Ево и кр 
p> <p>Ништа није помагало.{S} Ако је не бих хтио послушати, наређивала је слугама да ме узму у  
е што никад и никоме за љубав учинио не бих.{S} Њему за инат ишао сам у чаршију, међу чаршинлиј 
о, вјечито страхујући да их случајно не бих одао баби, и тепала ми и митила ме, мазила.</p> <p> 
hi>... сада... <hi>Теби</hi> нипошто не бих невјеру учинио!..{S} Нипошто!..</p> <p>— Ти ми и не 
} И жену и ђецу кад бих имао, ни њих не бих миловао...{S} И њима бих зликовац био...{S} Нико се 
ме причао.{S} Па ни ја не бих знао нити бих могао сазнати, да једне ноћи, — када се чинило да с 
се и сам досјетити од кога је.{S} И чим бих ручао, одмах су долазили да однесу празне суде, опе 
о, изнемогао.</p> <pb n="326" /> <p>Чим бих их опазио, смиривао сам се одмах и опет према њима  
од страха, запомагао.</p> <p>И побјегао бих, сакрио се, уклонио, само да Зулфага није био у бли 
} Њему за инат, — чинило ми се, — могао бих учинити све што никад и никоме за љубав учинио не б 
 — а кад би ти хтио остати овђе, заклао бих те к’о јање.</p> <p>И опет ме удари кундаком.</p> < 
е ми да се на њој осветим.</p> <p>Чупао бих је за косе, обарао, газио, искидао је на комаде.{S} 
спавамо... а мени се не спава... причао бих ти све од почетка, готово половицу свога живота...< 
 и поче чупкати траву:</p> <p>— Окладио бих се да ћу данас двије главе уграбити...</p> <p>— Нем 
p> <p>— Нека га носи ђаво!..{S} А волио бих да је остао спавајући...</p> <p>Примичући се друму  
.{S} А ипак... ипак чинило ми се и смио бих се опкладити, да се и он, — макар колико се јуначио 
се свадим, поинатим с њоме.{S} Поинатио бих се чак и са људима који су пролазили и гледали у ме 
њи знанци.{S} Са сваким од њих побратио бих се, загрлио, пољубио и упустио у ма какав разговор. 
урало напријед и да сам могао, прелетио бих тамо, само да час прије засједнем покрај оног пламе 
, газио, искидао је на комаде.{S} Мучио бих и њу и Сулагу и никакви јауци ни помагања не би ме  
ито Зулфагу није хтио спомињати.{S} Ако бих га ја каткада и споменуо, само је узвијао носом, на 
 ни обгрлио, ни протепао ми што.{S} Ако бих кадгод посрнуо, обрезао се или опржио, није се сажа 
уго, друго нешто... ни сам не знам како бих назвао.{S} По свему се могло познати да је то мучи, 
 поносито — а вјерујем и теби...{S} Што бих га се бојао?..</p> <pb n="391" /> <p>Она се ухвати  
 ипак навикла, научила.{S} Увече, пошто бих дошао из чаршије и сјео покрај ње, изгледала ми уви 
 одговори мајка и опет узе чибук. — Зар бих ја смјела доћи да је овђе?</p> <p>Па привуче Хатиџу 
ити?..{S} Шта може бити?..</p> <p>— Баш бих волио да не поплаших зеца — најпошље почех на глас  
ијеси смио ни пушке опалити, него одмах бјеж’о...</p> <p>— Лажеш!..{S} Ти си први стругно...</p 
дну, само да зауставим ту кућу, која је бјежала, да је ухватим, стегнем.</p> <p>Хатиџа, која је 
 кроз сокаке и без обзира трчали, ишли, бјежали кућама.</p> <p>Чак су и мене натјерали да затво 
около.</p> <p>И опет сам пролазио даље, бјежао управо, а читав сокак иза леђа ми као да поново  
гама и слушкињама ни дружио се није.{S} Бјежао је од њих, сакривао се, склањао, ради чега му се 
силу избаце пред врата.</p> <p>Тада сам бјежао Сулаги, у авлију му.{S} Хатиџу, вјереницу, затиц 
ку, и сам окрвављен и изгребан, нијесам бјежао кући.</p> <p>Ништа тада нијесам толико желио кол 
ис и — као зец искочи иза грма.{S} Поче бјежати.{S} Одбаци и фес, и пушку, и нож, па потрча као 
. — Све клону, ослаби...{S} Неки почеше бјежати бацајући оружје, а неки се и сакрише...{S} И ет 
зирући од нечега, поче фрктати, рзати и бјежати унаоколо.{S} Била је гола, празна, без узде, бе 
нити је хтио противити се заптијама, ни бјежати, ни узмицати.{S} Не.{S} Само се за дан-два скло 
ега.{S} Зулфага је, хтио не хтио, морао бјежати испред њега, измицати се, сакривати.</p> <p>Али 
уда.</p> <p>И кад би се подигао и почео бјежати, трчала је за њим, гонила га, тјерала, гађајући 
 ми се чинило као да и они трче, као да бјеже, измичу испред мене.{S} И, — макар то сада било и 
ла нешто и гунђала, нагло се окрећући и бјежећи, сакривајући се од њих.</p> <p>Наравно, одмах и 
јежи!..{S} Видиш да су наговорени!..{S} Бјежи!</p> <p>— шапну опет.</p> <p>Ни сам не знам шта м 
 ми пушку из руке и одбаци је.</p> <p>— Бјежи!..{S} Видиш да су наговорени!..{S} Бјежи!</p> <p> 
 ћепенка и сам поче затварати.</p> <p>— Бјежи куд било — шапну, а смео се па не зна за који ће  
 ме за раме и повуче за собом.</p> <p>— Бјежи одовлен — рече брзо. — Јефтино си прошао.</p> <p> 
покушавајући да оца угризе за руку и да бјежи некуда.{S} Дошавши насред собе хоџа га одгурну <p 
ву, па нити покуша да се брани, нити да бјежи.{S} Само одиже руке у висину да тако отклони удар 
јлију како трчи са голим ножем, а Хасан бјежи безобзирно, струже, измиче пред њим.</p> <p>— Поб 
прошапта стењући, испрекидано. —</p> <p>Бјежи од зла...{S} Хајде Сулаги...{S} Брже...</p> <p>Су 
„Додијао сам вам, па ме и не гледате... бјежите од мене... гоните ме“...</p> <p>Други пут, опет 
 како се испод нешто проријеђеног дрвља бјеласа узак искривудан као змија друм, оивичен са обје 
ада први пут гледам у тај врат и његова бјелина и пуноћа изненада освоји ме, замами.{S} Обузе м 
а, из којих бије пара, расипље се лака, бјеличаста пјена, пада по трави, по калдрми, по широким 
, мало погнути врат, који као да је био бјељи од филдиша.{S} Зачудо, учини ми се као да сада пр 
 хтјела?..</p> <p>И све више љутећи се, бјеснећи управо, наумих да се вратим и да јој одмах скр 
ло се као да читава кућа вришти, пјева, бјесни од весеља што се опростила бабина дахилука.</p>  
човјека, а није разбојника — дочеках ја бјешње, стискајући зубе.</p> <p>Зулфага приступи вратим 
смијеш?..{S} Шта ти је?</p> <p>— брекну бјешње, гледајући како се превијам и све се силније и с 
 сам више осјећао глад постајао сам све бјешњи, љући, раздраженији.{S} У неко доба готово ништа 
а је био знак пратиоцима да постану још бјешњи, још дивљији и још разузданији...</p> <p>Пред ве 
тло као прољетње јутро, разлијевао мек, благ осмијех, рашчешљана брада повијала му се преко прс 
ђу вас, — рече полугласно — али он је и благ и добар човјек...{S} Крви би испод грла дао...{S}  
 сте, здрави сте, па добро једете...{S} Благо вама!..</p> <p>Па нам пружи духанкесу и отегнуто  
</p> <p>— Сад ће ручак...{S} Одмах... — благо проговори Сулага, који се био одвојио од нас и от 
...{S} И казаће како му је мајка расула благо и... и како сам ја томе крив...{S} И златно, посл 
је; ако би што проговорили, говорили су благо, тихо, њежно, као са болесником каквим кога нико  
 <p>— У мене нема ни поштења правог, ни благодарности — опет изненада викне Хасан и заклони гла 
иљубљене, срећне. — Ни према коме немам благодарности... осим... осим према <hi>теби</hi>... са 
тога постајала и некако мекша, њежнија, блажа.{S} И, желећи зар да заглади што ме онолико тукла 
чи; једино међу њима изгледао је некако блажи, питомији.</p> <p>— Људима које је Алах осудио да 
шевљено, — као стока у чопору газити по блату и прашини и ћораво трчати за звонарима, него ће с 
асла, колико развила и прољепшала!..{S} Бледуњаво лице њезино сад је испод шамије изгледало рум 
S} Блиједо, дугуљасто лице дошло му још блеђе, мале ситне боре око очију и око носа ишарале га  
е, крупне и ситне, од чије рике, буке и блеке одјекивала брда и планине, гониле су моје кириџиј 
ећи духаном. — Никад...</p> <p>Он зине, блене у ме.</p> <p>— Не могу?..{S} Вјерујеш ли?..</p> < 
 оно, које као окамењено стало, па само блене у њих...</p> <p>— Хајкуна!..</p> <p>— Нек свак до 
а ме осуде? — рече изнемогло, промукло, блесаво нас гледајући као да се буди иза сна. — Нека ме 
нађен.{S} Мора да сам изгледао необично блесаст у том часу, јер се он снажно уједе за танку, ру 
че да се једва чуло и некако поплашено, блесасто, поче нас гледати све троје. — Шта ћете са мно 
 кад се спустих с прага и приступих јој ближе, она одиже и другу руку и готово врисну:</p> <p>— 
се, уклонио, само да Зулфага није био у близини.{S} Само њему за инат задржао сам се, остао.</p 
 још нешто питати, а он, осјећајући јој близину, врпољио се и пипао рану.{S} Тек кад се измакла 
елим корицама, што је растворена лежала близу њега на миндерлуку, и да га треснем њоме по глави 
а.{S} При скакању нико му није могао ни близу доскочити.{S} И, што је најчудније, није ни скака 
то као да поче тутњити, грмити, хрштати близу нас.{S} Обојица, и нехотице, застадосмо и почесмо 
 макар што је Хамид ту био, – да остану близу једно другом, да се погледају отворено, да се сам 
 припасивати дугу, шарену бошчу, Хасан, блијед, подбухо, с дебелим мјехурима испод очију, али с 
{S} Није ишао него каскао сиромах, жут, блијед, модар, — онога часа учинило ми се да је неколик 
готово врисну:</p> <p>— Смајиле, што си блијед тако?..{S} Шта ти је?..</p> <p>Па ме обгрли, при 
 јој. —</p> <p>Ништа.</p> <p>— А што си блијед, зелен тако?..</p> <p>— Нијесам спавао, мајко... 
се придиже, исправи се и, онако мршава, блиједа, слаба, ослони се леђима о зид и десном руком п 
S} Висок, танковијаст, прав као јаблан, блиједа, дугуљаста лица, које му било оивичено кратком, 
ка и хтио се умивати, уљегла ми у собу, блиједа, слаба и изнемогла и, заставши крај врата, тихо 
ред очима.{S} Као да гледам мајку: како блиједа, увехла, полуонесвијешћена, са расплетеном косо 
о код болесника у огњуштини виђао...{S} Блиједо, дугуљасто лице дошло му још блеђе, мале ситне  
сам у томе часу угледао сродника неког, блиског сродника који ми најмилији био, и срце ми заигр 
ани су били сви.{S} Румене се мерџани и блиста се срма на тешким пушкама и ножевима а одсијев и 
шарана и у нове калајисане алке које се блистале и засјењивале очи и... и све ми се чинило као  
је причвршћене о појасу свијетлиле се и блистале према сунцу засјењујући очи, црвена долама пре 
лице освијетљено ватром, свијетлило се, блистало некако, очи јој се пламиле, сијале, а црвена ш 
 као прамен дима, а топао, широк поглед блудио је некуд далеко, далеко, преко сусједних кровова 
о врату објешени талисмани свијетле сем бљескају испод оплетених и зеленим тракама окићених гри 
уци, чији се златан полумјесец при врху бљештао, руменио и горио, а тешке, дебеле ките ударале  
 стари увријеђен и попријети чибуком. — Бог све зна а ми јок!..{S} Ко зна да и ја, можебити, ни 
 и умире и све се поново рађа...</p> <p>Бог тако наредио...</p> <p>— Ама умријет’... растати се 
ме заустави.</p> <p>— Шта си учинио, за Бога?{S} Шта си учинио? — запита шапћући, а све ме јаче 
вадба бити.</p> <p>— Хајкуна!..{S} Моли Бога што си женско...{S} А доста је...</p> <p>— Хоће ли 
де између нас.</p> <p>— Шта вам је, ако Бога знате? — викну из свега гласа, готово наричући. —  
селији и након ручка који је увијек био богат и обилат, били су готово разуздани.{S} Почели би  
макар што је од рођења још био необично богат, богатији него четворица других заједно, ипак су  
мом „сиромаштву“ и да каже како је она, богата агинска кћи, научена на љепше живовање?{S} Је ли 
ни озбиљно узимао у заштиту и хвалио. — Богата је, а то ваља...{S} Замисли само колики ће дућан 
љајући се по трави. — Убићу!..</p> <p>— Богата је и донијеће ти пара — тјешио ме Јован, који је 
то је од рођења још био необично богат, богатији него четворица других заједно, ипак су га гото 
 хтјела да покаже како се надала пуној, богатој кући, па се преварила?..{S} Или је хтјела да се 
ла одмах, на првом кораку, истаћи своје богатство и показати колико сам ситан према њој?..{S} Ш 
S} Жена, која је вазда живјела у малу и богатству, научена да свега има колико хоће и више него 
оваца уложило их све у робу, а неко је, богме, грабило и ствари из куће и продавало их, само да 
Сарајева.</p> <p>— Охо!..{S} То сте се, богме, и уморили.</p> <p>— Богме и јесмо.</p> <p>— И ог 
лости да му се приступи...</p> <p>— То, богме, не ваља — рече Хасан снуждено, уједајући се за у 
} То сте се, богме, и уморили.</p> <p>— Богме и јесмо.</p> <p>— И огладњели?</p> <p>— Јесмо.</p 
о је тихо, преврћући бројанице. — Хвала Богу, кад није прошло горе...</p> <p>Тиме као да је пре 
тране.{S} Нигдје никога.</p> <p>— Хвала Богу! — узвикнух одушевљено и одахнувши мало спустим се 
о цури, пуже, гамиже, тече. — Шта је по Богу?</p> <p>— Боље би било да сам болестан, — одговори 
 Овога пута све је било добро...{S} Дај Боже, да буде други пут и боље.</p> <p>И не пуштајући м 
Ко зна?..{S} Био сам, да рекнем, травка Божја, цвијет, и сисао крви људске...{S} И ко зна шта ћ 
та Сулага и поглади се по бради. — Воља Божја...</p> <p>— Жао ми само што га још једном није до 
знад главе и заклонило нам небо и сунце Божје, и које својим мрким, дугачким гранама, као да на 
собом све пространство оно, сву „џамију Божју“...</p> <p>И одмах након молитве прихватио би за  
амбашу, Стојана некаква, неке рањенике, бој, окршај, кијамет... поменуо је затим и бабу, сан не 
ре.{S} Непрестано као да се спремали за бој, непрестано уређивали и — непрестано одуговлачили,  
за ме. — Шта?..</p> <p>— Ништа...{S} Не бој се!..</p> <p>И хтједох да пођем, да је поведем у со 
а поче купити своје ствари.</p> <p>— Не бој се...{S} Нећу ти више додијавати — рече полушапатом 
и у страну и измахну ножем.</p> <p>— Не бој се, Хајкуна!..{S} Осветићу те — рече.</p> <p>Па сам 
нуо... — прошапта узбуђено.</p> <p>— Не бој се...{S} Ево ме...</p> <p>И поздравивши се с Авдаго 
али по неколико пута да ће га пратити у бој, да ће у ватру и у воду за њим.</p> <p>Чак и дјевој 
, да је не издају и не поткажу Зулфаги, бојала се новог каква кијамета, па ме зато и одбијала.< 
оворе е је нема, да је отишла некуд.{S} Бојала се, зар, сирота, да је не издају и не поткажу Зу 
м пословима.{S} Шта више, она као да се бојала мене и никад ме није смјела јаче ударити или каз 
анио... <pb n="240" /> Сад се није више бојала да ћу неком јачем испричати њезине тајне и као д 
на, тиха, повучена жена, која се толико бојала свакога, непрестано пазила на оно »шта ће свијет 
оје ме тако заустављали, задржавали.{S} Бојали се, зар, — макар што је Хамид ту био, – да остан 
 кога.{S} Толико га се бојали.</p> <p>А бојали га се сви у кући.{S} Момци, којих је било неколи 
 се не потужим на кога.{S} Толико га се бојали.</p> <p>А бојали га се сви у кући.{S} Момци, кој 
нувши ријечи.</p> <p>И није да су га се бојали због тога што је псовао, пријетио, ударао.{S} Јо 
— а вјерујем и теби...{S} Што бих га се бојао?..</p> <pb n="391" /> <p>Она се ухвати за серђен  
 да ни ода шта зазирао није и никога се бојао, чак ни оца.{S} Ја сам се чудом чудио како се он  
 су икад прије судили...{S} Опет сам се бојао батина, шиба, удараца...</p> <p>Па ипак —— остављ 
свађао, тукао.</p> <p>Матере се нијесам бојао много.{S} Њезине пријетње и заклетве ништа помага 
 миру и њезине силе као да се више нико бојао није.{S} Неколико табора, који су пратили тајин у 
онога часа учинило ми се да је неколико боје промијенио, — са широко отвореним устима и необичн 
оворило није колико о ширењу устанка, о бојевима, окршајима, јунацима разним, говорили смо и ми 
чека она ватреније и, као кривац какав, бојећи се да ме отворено погледа, окрену главу према му 
 сам послом до тебе — почнем ја викати, бојећи се да се озбиља не занесе и не заспи. — Ефендија 
.{S} Неке су доводиле и дјецу са собом, бојећи се зар да их саме оставе код куће, и читава широ 
 затвара!..</p> <p>— Нећу!</p> <p>Авдо, бојећи се несреће, ступи ми на дућан, повуче ме са ћепе 
 као да сам био нешто присебнији.{S} Не бојећи се ничега одмах сам потрчао према вратима да отв 
о испијала.{S} И слуге и слушкиње, — не бојећи се више никога и не зазирући ни од чега, — части 
а жена, која још има толиког сина.{S} И бојећи се, зар, да је когод не прекори тиме, да је не п 
 прикривајући ону голотињу на себи, као бојећи се да ко не види. — Шта је било са мном?..{S} Шт 
p>Зулфага застаде мало, осврну се и као бојећи се да не побјегнем, опет ме узе за руку и привуч 
вечи нешто, звони?</p> <p>— Јок!</p> <p>Бојећи се зар да опет не заспим брзо настави разговор о 
х, морао сам се уједати за усне.</p> <p>Бојећи се да се ипак нећу моћи савладати, узмем од Хати 
кав, и на крају надодао како се боји... боји...</p> <p>На све то мајка није одговарала.{S} Само 
дмах, по тим ријечима, познао сам да се боји нешто, да се плаши од њега.</p> <p>— А баш ћу да г 
сан некакав, и на крају надодао како се боји... боји...</p> <p>На све то мајка није одговарала. 
и се чини.</p> <p>— Хатиџине винограде, бојим се, неће моћи мирно отргати.</p> <p>— Хатиџине?</ 
> <p>Хајкуна се поче освртати.</p> <p>— Бојим се да нас не опазе — прошапта.</p> <p>— Па шта је 
м и себе саме — готово јаукну.</p> <p>— Бојим се за се, за те, за срећу коју си ми само ти дони 
е!..{S} Ако мислиш да <pb n="304" /> се бојим твог оружја, стани да се огледамо, да дијелимо ме 
и рукама, искриви се.</p> <p>— Ја га се бојим — прошапта готово плачући. —</p> <p>Бојим га се.. 
 и поче трести њиме.</p> <p>— Ама ја се бојим и себе саме — готово јаукну.</p> <p>— Бојим се за 
јим — прошапта готово плачући. —</p> <p>Бојим га се...</p> <p>— Их!..</p> <p>— Ако желиш мира у 
— Кажу да овуда има лова.</p> <p>— А не бојите се да ће и вас уловити?</p> <p>Ја претрнух, замр 
 пљесну рукама и зажмири мало.</p> <p>— Бојиш се ти ноћи! — узвикну пакосно. — Мрака се бојиш.. 
тах пакосно.</p> <p>— А зар га се ти не бојиш? — живо дочека она, гризући усне.</p> <p>— Вјеруј 
 ти ноћи! — узвикну пакосно. — Мрака се бојиш...</p> <p>— А ти се бојиш дана...</p> <p>Она накр 
о. — Мрака се бојиш...</p> <p>— А ти се бојиш дана...</p> <p>Она накриви главу и поче грицкати  
 да останем код њега...</p> <p>— Ако се бојиш свијета, а ти... ти одмах узми Хатиџцу, макар и м 
 дочека хоџа и осмјехну се.</p> <p>— Не бојте се!..{S} Чуваћу их ја! — избаци Хасан оштро, са п 
 кахвама и не говоре ни о чему колико о боју...{S} А кад се премного говори о једном послу, то, 
дговори он, не гледајући ме.</p> <p>— У боју?..</p> <p>— Па... било је мало окршаја...</p> <p>Ј 
, снажне мишице добиле им чисто бакарну боју и како је одсијев кадикада клизио и преко њих, заи 
ао сам сам себе, преврћући се с бока на бок и отхукујући. — Зар да ми се са свих страна и прија 
ем застаде мало, поћута и преврну се на бок.{S} Покушаваше зар да и сама заспи.{S} Узалуд.{S} П 
дах и — опет легох, окренух се на други бок да поново заспим.</p> <p>— Дижи се! — викну он осор 
р? — питао сам сам себе, преврћући се с бока на бок и отхукујући. — Зар да ми се са свих страна 
гим.</p> <p>И тек тада осјетих чудноват бол у читавом тијелу.{S} Сви гуштерови, нарочито у бедр 
пакосно, осветнички. — Ето ти свједока, болан!..</p> <p>Зулфага ће ти, на срамоту, све повратит 
т и поче ме дрмусати.</p> <p>— Смајиле, болан!..{S} Јеси ли жив?..</p> <p>Познадох Хатиџу.{S} Ф 
 — Не знаш ти...{S} Их!..{S} Због мене, болан, направио би чуда!..</p> <p>— Обећај ми да више н 
ајкуна!..</p> <p>— Је ли ти то поштење, болан?..{S} Је ли то јунаштво?..</p> <p>— Остави...{S}  
тре браду махрамом и измаче се. — Једи, болан!..</p> <p>— Не могу — промуцах снуждено. — Не јед 
нио, за слободу оволику...{S} Хоћеш ли, болан, да се рвем и с њим и са собом?..</p> <p>— Рви се 
ис и запуцка прстима.</p> <p>— Замисли, болан, како ће то бити, — викну заносно — кад уљезем у  
осом, са одушевљењем.</p> <p>— Помисли, болан, све од њих стрепи! — говорио је, сијевајући очим 
собом у закутак један.</p> <p>— Дај ти, болан, — рече — да купимо бимбашиници једне папуче, па  
 отегну некако осорно. — Јунаци су оно, болан, а ми смо нико и ништа...{S} Једва сам живу главу 
 људе, будуће народе.</p> <p>— Неће то, болан, — викао је одушевљено, — као стока у чопору гази 
шамију и почела гугутати...{S} Не знаш, болан, како је слатка била!..</p> <p>— А њему и то крив 
ија је?..</p> <pb n="364" /> <p>— Па... болан... то ми је вјереница — одговорим му поносито.</p 
м.</p> <pb n="405" /> <p>— Примио си ме болесна, и хвала ти на томе...{S} Сад сам, ево, здрав и 
кнуо се, — поче стењати још јаче и, као болесник какав, неким меким, изнемоглим гласом избаци:< 
 тврдо, дебело стабло, почех јечати као болесник какав.</p> <p>Хасан, осврнувши се, у први мах  
гледом, погледом каква сам још само код болесника у огњуштини виђао...{S} Блиједо, дугуљасто ли 
 говорили су благо, тихо, њежно, као са болесником каквим кога нико не смије наљутити, нико увр 
ке.</p> <p>— Шта ти је?...{S} Да нијеси болестан?... —— запита зачуђено, а низ мерџана, опружен 
а их изгазим, смрвим и сатрем. — Да сам болестан, лакше би ми било...</p> <p>Она прегризе конац 
е по Богу?</p> <p>— Боље би било да сам болестан, — одговорим јој некако пакосно, осорно, прими 
p> <p>— А кад си рањен? — запитам меко, болећиво, сасвим заборављајући да сам га то исто при до 
рада...</p> <p>— И то је све? — запитам болећиво, тужно, ругајући се и пренемажући. — Све?..</p 
у рану и као да нешто тражаше.</p> <p>— Боли ли? — запитам полако, примичући се.</p> <p>— Тхе.. 
да није чуо.</p> <p>— Мене сад ништа не боли — рече. — Иђем.</p> <p>И стиснувши ме за руку, сна 
Шта?{S} Како то?..</p> <p>— Ништа ме не боли сад...{S} Добро сам — једва сам се некако могао пр 
 миловати по коси, по образима. — Ђе те боли?..{S} Шта?{S} Како то?..</p> <p>— Ништа ме не боли 
нако дрхтале, а у бедрима ми сијевало и болило ме.</p> <p>— Хоћеш ли Сулаги? — запита Авдо меко 
 траву.{S} Сваки жглоб, сваки драм меса болио ме.{S} Било ми је као да ме неко читав дан ударао 
/p> <p>Узалудно!..{S} Гласно стењући од болова, — нарочито у крстима и у раменима, — завалих се 
а, више од страха гледајући крв него од болова, малаксах потпуно.{S} У глави као да ми поче зуј 
тов да заплачем и зајаучем не толико од болова, колико од <pb n="321" /> страха, од осјећања св 
тка, док се Хасан лијечио и док је имао болова био сам врло мало у дућану.</p> <p>Макар што је  
 од чега, не осјећајући готово никаквих болова више, нагло скочих и почех сам себе пипати и раз 
ма, — док ми се руке биле обледениле, — болови освојише све јачи и јачи и силна дрхтавица, као  
ошто се загријах мало, ишао сам лакше и болови у жглобовима као да су почели јењавати.</p> <p>А 
 мајчина њедра слијевале све муке и сви болови што сам их имао.</p> <p>— Шта?..{S} Шта је? — за 
ој слушкињи, за коју и мајка рече да је боља и поштенија од свију других.</p> <p>И јарани мајки 
ети и мозга има она у глави и колико је боља и разумнија него сви домаћини шехерски.</p> <p>— И 
амиже, тече. — Шта је по Богу?</p> <p>— Боље би било да сам болестан, — одговорим јој некако па 
</p> <p>Хасан се приближи староме да га боље чује, сједе поред њега и ослони му се лактом о кољ 
х подругљиво.</p> <p>— А познајеш ли га боље?..</p> <p>— Познајем — одговори он и погледа у стр 
м и чудновато узви главом, као да би да боље чује.</p> <p>— Зар и ти смислила тако? — запита ти 
— Шта?..</p> <p>И наднесе се над њим да боље чује.</p> <p>— Шта си казао?..</p> <p>— Не могу.</ 
све објашњава захтијевајући и од нас да боље чувамо кућу и да никуд не мичемо и не излазимо без 
уредио и као да је све одлучно пошло на боље.{S} Изгледао је некако и задовољнији, веселији.</p 
прсима, по носу, устима, свуда.{S} Брже боље испљунух све, избацих.</p> <pb n="327" /> <p>Испљу 
— Нећу, нећу, нећу...</p> <p>Па се брже боље затрча, ускочи ми уз бедру и сави руке око врата.< 
 и нагло прихвати за дизгин, сеизи брже боље збацише струке, прихватише за пушке и падоше по тр 
ла, а ти гладан...{S} Их!..</p> <p>Брже боље оде и донесе млијека, сира, кајмака.</p> <p>Све ос 
ико и домаћин колико и јунак и што није боље пазио на кметове и остале радине.</p> <p>Сви као д 
 се.</p> <p>— Стој!</p> <p>Упознавши ме боље, као да се застиди и збуни.</p> <p>— Што си виђео, 
бро...{S} Дај Боже, да буде други пут и боље.</p> <p>И не пуштајући ми рамена, изведе ме на чар 
охуне с крила.</p> <p>— Да је он ствари боље уредио, не би се ништа продавало.</p> <p>— <hi>Он< 
и ми знак да се дижем; затим погледавши боље, брзо ми приступи, спусти се на траву и ухвативши  
ј рачун, било је премного и што год сам боље радио, оне се све више и више расипале.{S} Уколико 
..{S} Зар <pb n="369" /> га је познавао боље?..{S} И зар није било и других, паметнијих људи, к 
хвалио робу што <pb n="220" /> сам знао боље, не зазирући чак ни од уобичајених трговачких лажи 
ком, пазио на њу и старао се да јој што боље угоди.{S} Свако јутро, прије зоре, босоног је ишао 
но, гледајући према небу. — Ти ћеш опет боље смислити.</p> <p>Мајки као да се свали камен са ср 
pb n="308" /> а ни загледали нас нијесу боље, ни премјерали нас.{S} Одмах се могло познати да с 
шецима, чадорима...</p> <p>Кад загледах боље, познадох међу њима Јована, оног истог Јована, кој 
 Узалуд!..</p> <p>— Учи се сама, па ћеш боље проћи него ми је мајка прошла — одговарао сам, изм 
/p> <pb n="296" /> <p>— Врата треба још боље затворити — додаде хоџиница тихо, одбацивши кошуљу 
вот кад се ни за се ни за њих нема чему бољем надати?“</p> <pb n="283" /> <p>Па опет приступи с 
е...</p> <p>Тек пошто су ме ноге почеле бољети од дугога ходања, уљегао сам у дућан, сјео покра 
" /> чувати...{S} И добра је срца...{S} Бољи је од мене па... па је свакако правије да ја иђем  
.</p> <p>— А, чини ми се, сад ће и теби бољи земан доћи</p> <p>— рече, напошљетку, мајка, приби 
кате и... нико <pb n="274" /> од вас ни бољи, ни паметнији, ни поштенији нема, — кресну. — Ви с 
други.</p> <p>— Шути!..{S} Ни ти нијеси бољи — опет ће оно момче, пецкајући. — Нијеси смио ни п 
е знам.{S} Нико мом ђетету не може бити бољи пријатељ од мене, — дочека мајка сурово, <pb n="25 
димо, момче, да окушамо сад ко је јунак бољи! — викну, кочоперећи се. — Ево нам сад згоде, ево  
4" /> <p>— Нико бољи од тебе!..{S} Нико бољи! — узвикну заносно, љубећи ме. — Ти... ти никад ку 
око врата.</p> <pb n="404" /> <p>— Нико бољи од тебе!..{S} Нико бољи! — узвикну заносно, љубећи 
о одмакли.</p> <p>— Могу.</p> <p>— Нико бољи од Алаха!..</p> <p>Кад смо се приближили Сулагиним 
ик!..</p> <p>— Међер је стари хоџа опет бољи — дочека неко одострага и указа на старог хоџу, ко 
вим на миру и да ништа не предузимам до бољих, згоднијих времена.{S} А је ли вјеровао да ће та  
ратов’о и крв пролијев’о, зарадио сам и бољу башчу.</p> <p>Сулага, јадник, полумртав од страха, 
 ја њега рањена да гоним...{S} Помисли, бона...{S} Рањен!..</p> <p>Она се намах исправи.</p> <p 
а се између нас двоје отпочела као нека борба, инат неки; отада управо и почиње моје право <hi> 
их двоје настала нека потајна, подмукла борба, у којој је Зулфага непрестано наваљивао и напада 
одмукла, прикривена, али силна и очајна борба, којој као да се није могло лако сагледати краја. 
>Опет као да се међу њима почела водити борба, подмукла, прикривена, али силна и очајна борба,  
сто лице дошло му још блеђе, мале ситне боре око очију и око носа ишарале га и направиле некако 
 Па... па...</p> <p>Изгледаше као да се борила сама са собом, као да се необично мучила да изре 
очнемо, токорсе, нишанити, вјежбати се, борити.{S} Хасан, иако млађи од Хајкуне, био је најбољи 
и ни једног залогаја џабе; треба се сад борити, рвати, треба га освојити...</p> <p>А најслађи ј 
васпитавао га да се од дјетињства научи борити, опирати, пробијати кроз живот, гурајући свакога 
 у Алаге љуба,</l> <l>Љепоте јој у свој Босни нема...</l> </quote> <p>Људи, мислећи зар да сам  
ногавице нијесу допирале ни до чланака, босоног, застаде на прагу и мрким погледом једним премј 
боље угоди.{S} Свако јутро, прије зоре, босоног је ишао на Неретву, доносио воде и спуштао пред 
о тешку мотику преко рамена и необувен, босоног, полазио у башту међу поврће, и тамо копао, три 
стигну каквога грлатијега трговца, који босоног, изувши постуле и носећи их у једној руци а дру 
 Затекао сам га гдје лежи на миндерлуку босоног, распасан, раздрљен.{S} Како се зар прејео за р 
плашени трговци ми дућанџије гологлави, босонози, неуређени, потуривши се грабили су тихо кроз  
 који, нагиздани и оружани, носећи пуне боце ракије у рукама, прођоше чаршијом.</p> <p>— Ено их 
цајући, трчале су из собе у собу носећи боце и чаше са медовином, велике чиније с духаном, ибри 
 оштром, већ сасушеном травом, која нас боцкала кроз чарапе и запињала за ноге, те смо се често 
ри сваком њиховом трзају као да ме неко боцкао безбројним иглицама, трњем.</p> <p>Тада, више од 
 нашао сам, те су ми, у тешким, големим бошчама разносиле робу по махалама, међу жене; неколико 
и питао бербере, који су са запрегнутим бошчама и засуканим рукавима непрестано чистили, истира 
говорила је узбуђено, чупкајући ресе на бошчи и све јаче лупкајући папучама. — Како ли би се см 
 столицу једну, са загрнутим рукавима и бошчом повијеном главом, ознојена, зарумењена, весела,  
 ни гиздао као други.{S} Са запрегнутом бошчом, опрашен, замаштен, прљав, често сам више наличи 
во слушала ломећи прсте, отирући руке о бошчу,</p> <p>— иако јој биле чисте, — и покаткада прем 
у собу и почео припасивати дугу, шарену бошчу, Хасан, блијед, подбухо, с дебелим мјехурима испо 
еђоше на десни образ, одмах покрај уха, брада као да се сравни са опуштеним подвољком, утону у  
на рафу изнад мусандере, а широка, риђа брада, препуна духанскога дима, као да је и сама горјел 
азлијевао мек, благ осмијех, рашчешљана брада повијала му се преко прсију као прамен дима, а то 
и људи, ихтијари сами, са дугим сиједим брадама и големим турбанима око главе, прекрстили ноге, 
бо, отпустивши дим, превуче руком преко браде и пружи руку Сулаги.</p> <p>— Нек је сретно — реч 
уђено — прошапта Сулага и поглади се по бради. — Воља Божја...</p> <p>— Жао ми само што га још  
ако му подругљиво говораху, са ријетком брадом која му се састојала управо из три дијела и за к 
е му било оивичено кратком, поткресаном брадом, с крупним, кадифастим, сањивим очима и дугим та 
 кадифе, са кратком, црном, поткресаном брадом, необично бијелим зубима које је непрестано откр 
вијајући се, умиљавајући, чупкала га за браду и јаглуком разгонила дим који се извијао из луле. 
— Јадниче!..</p> <p>И хоџа се ухвати за браду и поче је увијати око руке.</p> <p>— Јеси ли ишта 
гаја изједе...</p> <p>Хоџа се ухвати за браду и заврати је.{S} Половицу лица поклопи њоме.</p>  
јетале челе, спуштале му се на капу, на браду, на рамена и непрестаним једноличним зујањем као  
 руке и, тако склопљене, поднесе их под браду.{S} Сневесели се.</p> <pb n="402" /> <p>— Јадна к 
едеш?.. — проговори хоџа, па и сам отре браду махрамом и измаче се. — Једи, болан!..</p> <p>— Н 
уздани, пажљиво је слушао све и гладећи браду и ушмркујући размишљао о њима.{S} Примјећивао ниј 
оче причати нешто, непрестано чупкајући браду и поправљајући појас, чије му ресе падале по бедр 
досадашња — опет ће он јаче, грицкајући браду. — Ја не знам хоће ли вам се свиђати.</p> <p>— Ми 
 сам ја и знао — рече мирно, грицкајући браду. — Томе сам се и надао.</p> <p>И одмах ми предлож 
кове и прстима <pb n="382" /> рашчешљао браду, па мирно сјео на шилту, испод пенџера, спустивши 
 ти тетка — прогунђа Ибрахим ефендија у браду. — А имао је и пара и данас их има...{S} То је и  
етио сам се.</p> <p>Па помијеша прсте у браду и поче је чупкати.</p> <p>— Нијесам ни знао да си 
им завуче прсте у густу, неуређену риђу браду која му прекривала <pb n="268" /> широке космате  
 пуштајући димове низа своју дугу, црну браду, мирно их слушао и уријетко лаким климањем главе  
 њему, опколивши мајку, као да би да је бране. — Она овђе заповиједа...</p> <p>Мајка се окрену  
p>— Не говори ми о томе — узвикну јаче, бранећи се рукама. —— Нећу, нећу, нећу...</p> <p>Па се  
кивању, трчећи понесох је по соби и, не бранећи јој да ме удара плетеницама, јаглуком, шамијом, 
 А он, измичући се натрашке и лагано се бранећи, само је отезао шијом и све се чудније смјешкао 
 и дах његов.</p> <p>И узалуд се опире, брани, отима; узалуд се окреће и увија по душецима.{S}  
а један чудан, готово изазивачки начин, брани мог најљућег душманина, што више вјерује њему, ко 
ла стезати, привијати уза се, као да ме брани, отима од некога...</p> <p>Једне вечери, пошто је 
о и што му не одговара ништа, што се не брани, не опире, него само шути, шути и смјешка се.{S}  
 као да опет хтједе да га извуче, да се брани...</p> <p>— Говори! — викну Хајкуна јаче и спусти 
пуно изгуби главу, па нити покуша да се брани, нити да бјежи.{S} Само одиже руке у висину да та 
к ће бити кад тако зна да удара и да се брани, а не трчи баби да му се тужи...{S} Ко сам у себе 
рив као и обично.</p> <p>— Ко непоштено брани и сам нешто непоштено има у себи — откресах и осо 
у.{S} Мајка је била узрујана, узбуђена, бранила се и много је размахивала рукама као доказујући 
, он ће ти доћи главе, макар те и мајка бранила...{S} Он се сад и не осврће на њу нити слуша шт 
беспослицама.</p> <p>Срамота од свијета бранила му је да се никад не покаже ни њежнији према ма 
са јаранима.{S} И узалуд сам се отимао, бранио... <pb n="240" /> Сад се није више бојала да ћу  
га по обичају нити се противио, нити се бранио.</p> <p>— Јесам крив... јесам — муцао је полугла 
 се чудом чудио како се он често упорно бранио, опирао и као пркосио оцу, а да се хоџа на то ни 
и и кад плач није помогао, почео сам се бранити камењем.{S} У љутини, оној и јуришао сам <pb n= 
лио него шта ћу одговарати и како ћу се бранити...</p> <pb n="338" /> <p>Али како ли се зачудих 
а имаш тако срце и... и да се тако знаш бранити...</p> <p>Тапшући ме по рамену настави ватрениј 
о наргилу и пунио је духаном.{S} Сам је брао и руже и китио шилту на којој ће сједити, куповао  
/p> <p>Гладан сам...</p> <p>— Има, има, брате!..{S} Их, што не кажеш одмах?..</p> <p>Сад ће бит 
но, поново ломећи прсте. — Не вјерујем, брате...{S} Чудим се само како се увукао у вашу кућу и  
 би искали.</p> <pb n="309" /> <p>— Ех, брате, лијепо! — узвикну задовољно Хасан измичући се.</ 
p>Сељаци су кашње у мене куповали жито, брашно, пиринач, меку робу и све новце, што сам им дао, 
 мијењао с њима за барут, за фишеке, за брашно.</p> <p>Неколико Циганака, млађих, кршнијих, окр 
м рукама до лаката, које су биле засуте брашном.{S} Опазивши међу нама страно, непознато момче, 
, од чије рике, буке и блеке одјекивала брда и планине, гониле су моје кириџије и моји момци, и 
кну:</p> <p>— Да се од мене ниси макла, бре!..{S} Само ћеш мене да служиш, само мене у очи да г 
двикну према мени:</p> <p>— Оковаћу те, бре!..{S} Мјесец дана у хапс и окове!..{S} Одмах!..</p> 
в циједи и низ нож и низ руку.{S} Биће, бре, галама једна, кад истрче дућанџије из својих дућан 
 дреком и крвничким погледима. — Ти ли, бре, удари на кућу и пријетиш оружјем?..</p> <p>— Нити  
} Убиће ме разбојник.</p> <p>—— Хајдук, бре! — узвикну и бимбаша, а вратне жиле набрекнуше му и 
стуке и поче се накашљавати.</p> <p>— А бре пезевенк, ти ли хоћеш мајку да бијеш?</p> <p>— брек 
 ми се смијеш?..{S} Шта ти је?</p> <p>— брекну бјешње, гледајући како се превијам и све се силн 
к, ти ли хоћеш мајку да бијеш?</p> <p>— брекну сурово пошто ме добро разгледа, старајући се да  
са:</p> <p>— У руку хоџу, чапкуне!..{S} Брже!..</p> <p>Па приступи хоџи и умиљавајући се спусти 
p>Бјежи од зла...{S} Хајде Сулаги...{S} Брже...</p> <p>Сулага, кога сусретох пред вратима, као  
авим прсима, по носу, устима, свуда.{S} Брже боље испљунух све, избацих.</p> <pb n="327" /> <p> 
нас и отишао у кухињу да види хануму. — Брже ће...</p> <p>— Јади га знали... а, глад ми, ево, п 
<p>Ништа...{S} Не плашим се ја ничега — брже одговори Хасан, комешајући раменима и јежећи са од 
м себе на силу соколећи, усиљавао се да брже крене, поскочи, док сам ја почео посртати и тетура 
ли, хоџа је постајао све ваљанији и све брже и јаче ударао мотиком.{S} На псовке и примједбе ра 
ма. —— Нећу, нећу, нећу...</p> <p>Па се брже боље затрча, ускочи ми уз бедру и сави руке око вр 
мирно, утежући бедру платном. — Зарашће брже...</p> <p>— Кроз десет дана? — запита Хасан нестрп 
мбуру и нагло прихвати за дизгин, сеизи брже боље збацише струке, прихватише за пушке и падоше  
 чилији, лакши него прије и корачао сам брже од Хасана.{S} И на души ми било лакше и свјетлије, 
чео викати... „Драго ти“, каже, „што ћу брже ићи па зато пјеваш...{S} И нећеш у соби да пјеваш  
<p>Па, не проговоривши више ријечи, још брже кренуо би напријед, — готово потрчао, — и дочепавш 
причала, а ти гладан...{S} Их!..</p> <p>Брже боље оде и донесе млијека, сира, кајмака.</p> <p>С 
уђено погледа у рану, он се сав стресе, бржебоље отскочи у страну и измахну ножем.</p> <p>— Не  
, приступи вратима и ослухну.{S} Затим, бржебоље, стаде покрај пенџера, отвори га и провири нап 
еџе једне и на кољену срачунавао нешто, бржебоље одбаци тефтер, одиже наочаре на чело и погледа 
оглед на изгребане, окрвављене руке.{S} Бржебоље, као из ватре, одигнем их с крила и почнем заг 
ада.{S} Сметох се, збуних, запетљах.{S} Бржебоље истрчим између њих, завучем се чак у подрум и  
ено погледам у очи.{S} Она то опази, па бржебоље и рукама поклопи очи и још чвршће притеже шами 
лагом...</p> <p>— Мене?..</p> <p>Она ми бржебоље даде знак да не вичем толико.</p> <pb n="370"  
.</p> <p>— Баш се раскрвавили...</p> <p>Бржебоље се изујем и ја и одбацим обућу.{S} И престраше 
ко можете оваку мајку примати?..</p> <p>Бржебоље притрчах и падох јој пред ноге.</p> <p>— Моја  
 ишао, као да је постајао све то лакши, бржи и окретнији.{S} На ме се готово ни освртао није.{S 
дне работе неке, у праве махнитлуке.{S} Брзи и изненадни прелаз из највећега ропства у потпуну  
шенлучио, ни теферичио.{S} И кућу сам у брзини узео под кирију, не бирајући и не разгледајући ј 
нак да се дижем; затим погледавши боље, брзо ми приступи, спусти се на траву и ухвативши ме за  
 Сви старци, ихтијари, као момци какви, брзо се подигоше са својих мјеста, сврнуше луле са чибу 
 рекох ријечи.{S} Као да ме гурну неко, брзо, без размишљања, скочих са ћепенка и потрчах према 
.{S} Али је Хајкуна ударала непрестано, брзо и живо ударала, да му се није дала ни осврнути.</p 
...</p> <p>Момче, прибравши се потпуно, брзо измахну руком, снажно раздера златом везену антери 
 би се почео наклањати и шаптати нешто, брзо шаптати, отегнувши шију унапријед и узвијајући гла 
: шта треба, за кућу и шта не треба.{S} Брзо, не загледајући ствари и не погађајући се, почео с 
, размахну рукама и прихвати за нож.{S} Брзо се и окрену и као да хтједе јуришати на противника 
ајући се и протежући одоше у колибу.{S} Брзо се вратише сашаптавајући се и носећи међу собом пу 
вик као да поплаши момке, забуни их.{S} Брзо узеше шибе и измахнуше.</p> <p>Хусо прикупи сву сн 
>— А ко би жалио да гине и да умре?.. — брзо одговори стари, истресе из кесе нешто дувана, напу 
справи.</p> <p>— Рањен?..{S} Тешко?.. — брзо запита.</p> <p>— Не знам...</p> <p>— Је ли стигао? 
гао од срамоте икоме у очи погледати? — брзо дочека Хасан и спустивши пушку наслони се на њу. — 
годно. — Пуно ће јести.</p> <p>— Неће — брзо дочека Зулфага и поново му даде некакав знак. — Он 
>— Само га немој ударати ни кажњавати — брзо дочекује Зулфага и као стане преда ме да ме одбран 
а Сулагу...{S} Сулага је миран чо’јек — брзо упаде Зулфага, превијајући се и отежући шијом. — О 
.</p> <p>— Па ће она и ноћити код нас — брзо дочека Хатиџа, опет је водећи шилти и намјештајући 
p> <p>— Ја <hi>само</hi> с тобом могу — брзо се уплетала Хатиџа, пропињући се на прсте и наслањ 
новог хоџу, са поштеном науком</p> <p>— брзо одговорише неки, старајући се да пред паметним чов 
у му у руку некакав замотуљак и овај га брзо спусти у џеп.{S} Причини ми се као да звецнуше дук 
 Ето, честити ефендија, — упаде Зулфага брзо и дубоко се поклони. — Ето и сада говори о својој  
уо него што се ја бринем — дочека мајка брзо и одбаци мохуне с крила.</p> <p>— Да је он ствари  
бе.</p> <p>— Шта је овог — запита мајка брзо и, збацивши све оно да кољена, устаде и пође за њи 
д тога дана <hi>трговина</hi> је почела брзо напредовати.</p> <p>Зарада је расла све више и виш 
кну нешто и пљесну дланом о длан.{S} Па брзо пружи руке до иза каната као да би да ухвати, да з 
, досјетивши се. — Хајдуци!..</p> <p>Па брзо исука нож из канија, бијесно ошину коња њиме и пот 
а сам да је <hi>угурсуз</hi>.</p> <p>Па брзо чучну поред зида и сакри лице у димије.</p> <p>— Т 
зведри.</p> <p>— А пуно краду? — запита брзо.</p> <p>— Пуно.</p> <p>— Па какве штете кад их про 
</p> <p>Готово одгурнувши Сулагу с пута брзо притрчим Хасану и пољубим се с њиме.</p> <p>— Шта  
ши кад су доносили ствари.</p> <p>Ја се брзо исправих, подигох се.</p> <p>— Што си га сад споме 
p>— Смијем...{S} И хоћу!..</p> <p>Па се брзо окрену и истрча из собе.</p> <p>— Ето — избаци хоџ 
p>И, као присјетивши се нечега, саже се брзо и шапну ми на ухо:</p> <p>— А <hi>он</hi>, кажу от 
и ми пут и хтједе ме зауставити, али се брзо отргнем од ње, измакнем се, и не пазећи на гомиле  
ђео, ама о овоме не причај ником — рече брзо, старајући се да се прибере и уозбиљи, — Испричаш  
за собом.</p> <p>— Бјежи одовлен — рече брзо. — Јефтино си прошао.</p> <p>— А оклен ти?..</p> < 
е доиста толико било, — некако и сувише брзо потрошила.{S} Готово да је Зулфага имао право кад  
Османа, премјери га од главе до пета, и брзо, не размишљајући, откреса:</p> <p>— У овој ти кући 
 Јер?..</p> <p>Сакри ми главу за леђа и брзо изговори:</p> <p>— Јер... јер и он долази... и...  
дигнувши уши, прескочи нам преко пута и брзо се изгуби у густежу, у шипражју.</p> <p>— Ето бакс 
и скакућући, претрчавала преко авлије и брзо се окренувши на пети заустављала се пред мајком.</ 
главу.</p> <p>Хајкуна се оте, изви се и брзо прихвати за шишану, која је лежала на земљи.</p> < 
<p>— Ко је то? — шапатом запита Хасан и брзо ми приступи. — Чија је?..</p> <pb n="364" /> <p>—  
Да се опростимо? — узвикнем изненађен и брзо потрчим да га подухватим, подупрем, јер ми се учин 
ка се нагло придиже, шчепа ме за руку и брзо изгура из собе.</p> <p>— Иђи! — прошапта стењући,  
а загладим, скухала сам алву, — настави брзо, не предушујући — и дала Хамиду да га понуди, па.. 
 да се прибра, освијести.</p> <p>Остави брзо и бедевију и мене, узе ђугуме што су у једноме низ 
 знам ти рећи колико си драг — изговори брзо, испрекидано, стискајући очи и све више приљубљују 
астајали.{S} Хајкуна је не оклијевајући брзо и весело приступала канату и чудно уобливши глас у 
 ћу да га дочекам овако — одговорим јој брзо, не размишљајући, радознао: шта би Зулфага учинио  
о времена ни да се јавим коме — дочекам брзо, правдајући се. — Данас допао и ево одмах кавга... 
</p> <p>Бојећи се зар да опет не заспим брзо настави разговор о другом.{S} Поче ме питати и за  
 пође да тражи нешто, да узме.{S} Затим брзо поче уклањати некакве сахане са серђена и редати и 
ише.{S} Наточивши кахву и понудивши нас брзо се окрену и изађе, управо побјеже из собе.</p> <pb 
рагу.</p> <p>— Оставите оружје! — викну брзо, опруживши руке према њима и као молећи. — Одмах!. 
рече. —— И кушали смо заједно...</p> <p>Брзо га ударих по кољену и викнух из света гласа:</p> < 
та, дерт неки.{S} Али то није била више брига за послове, страховање од немаштине, него друго,  
мјештати се.</p> <p>— Нећу ја вазда тих брига и кијамета — викала је затим јаче, полазећи према 
е хтио или није имао када да води много бриге о мени, био сам препуштен самоме себи и радио сам 
Хтјела не хтјела, она је морала о свему бригу водити, сама управљати читавим својим имућем.{S}  
{S} Мајка, која је стајала пред собом и брижљиво чистила некакве хаљине, препријечи ми пут и хт 
икнувши узвалих се на Хајкунино крило и бризнух у плач.</p> <p>Они заћуташе.{S} Пустише да се и 
ац се о њему мање бринуо него што се ја бринем — дочека мајка брзо и одбаци мохуне с крила.</p> 
ати, ни за што друго нијесам имао да се бринем.{S} Непрестано сам се скитао по сокацима и махал 
у на раме.</p> <p>— Једи!..</p> <p>— Не брини се ти...{S} Узећу...</p> <p>— Једи, па ћеш отићи  
њиме бити?</p> <p>— Отац се о њему мање бринуо него што се ја бринем — дочека мајка брзо и одба 
аца, па ће он отпочети са пазаривањем и бринути се о свему, а добит да дијелимо на пола, као шт 
тила опасност, оставио ме, напустио, не бринући се шта ће са мном бити ни како ћу проћи.{S} Ниј 
има непрестано чистили, истирали, прали бритве, клијешта и приправљали мехлеме, јер су сви најв 
дам: и сеизе, и трговце, и оног љутитог бркајлију како трчи са голим ножем, а Хасан бјежи безоб 
м преко дугих, ниско опуштених, сиједих бркова и снажно гурну у ватру.</p> <p>— Рашта да жалим  
у!..{S} Може ли бити хајдук без големих бркова кроз које се провиде токе на прсима и без оружја 
м, шамијом, да ме штипа, уједа, чупа за бркове, издигох је у висину и спустих покрај јастука, н 
аволасто прискочи и почне ме чупкати за бркове.</p> <p>— Па... па... па... — вели њежно, постиђ 
огунђа стискајући зубе и жваћући чађаве бркове који му пали по устима. — Запело ми нешто за ног 
ивен, непрестано посматрао и, увијајући бркове и набијајући фес до обрва, смјешкао се, чудно се 
...</p> <p>Он подиже главу и грицкајући бркове запита:</p> <p>— Па шта ти мислиш?..</p> <p>— Ра 
о му их вјетар нагонио на очи; погладио бркове и прстима <pb n="382" /> рашчешљао браду, па мир 
их, плавих обрва, са танким, нагриженим брковима и великим, дебелим уснама, које се, на крајеви 
махнуо рукама и поново се погладивши по брковима кретао право мајки.</p> <p>Опазивши га, она се 
е двојица сеиза, високи, крупни људи, с брковима који, како ми се у оном страху чинило, лепршал 
е? — запита Сулага шапатом, играјући се бројаницама. — Колико?</p> <p>— Ја сам чуо да се одавле 
>— Ради како знаш — вели и он и звекеће бројаницама.</p> <p>Тада, чупајући шамију, са очима пун 
о. — Право дијете!..</p> <p>И звекећући бројаницама почео би причати о дјетињству јој, о причам 
ио?..{S} Он?.. — кликну Сулага и тресну бројаницама о ћилим. — Бег?..</p> <p>— То опет ја најбо 
будеш хамал?..</p> <p>Извадивши из џепа бројанице поче се играти њима.</p> <p>— Не може те ни з 
пита испрекидано, премећући велике жуте бројанице међу прстима. — Говоре тако.</p> <p>— Тако и  
 било било, — зборио је тихо, преврћући бројанице. — Хвала Богу, кад није прошло горе...</p> <p 
риступила, показивао јој некаква слова, бројеве, — иако није знала ни читати ни писати, — и зам 
ди нешто што се не приличи, и новце, не бројећи, трпа у џеп, у њедра, за појас, гдје стигне, са 
м они дошли у авлију, до шездесет их на броју, растоварили уморне коње и поредали по калдрми вр 
ноћи, да се свијет не плаши...</p> <p>— Брука!</p> <p>— Срамота!</p> <p>Хасан одгурну пушку ног 
јетећи, грдећи.</p> <p>Уби, курво, а не брукај ме!.. — јаукну, увијајући се под ударцима.</p> < 
Јер? — отегну изазивачки.</p> <p>— Биће бруке... кавге...</p> <p>— И због мене би, зар, могло б 
 А у нас се почели будити робови и биће бруке и много јада с њима...</p> <p>— Какви робови? — у 
паст, са големим носом и великим плавим брчинама, стаде преда ме, поносито зазвеча сабљом и наб 
о у полутами, помрчини, у сјенци старих бршљаном обраслих зидова, кад се чудна тишина, нека раз 
о, стискајући шаке и пријетећи, — теби, будало, јер си ме повео ни сам не знаш куда и јер не зн 
вјерим јесам ли још у сну или сам збиља будан штипао сам се по бедрама и уједао се за руку.{S}  
 уплашено након дуже почивке. — Јеси ли будан?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Рашта си се пробудио?</ 
зморено, запитала ме:</p> <p>— А зар си будан?..</p> <p>Па и не сачекавши одговора, узела је пе 
 у кухињу и ложила ватру, само да кахва буде скухана прије него се он пробуди и да дуго не чека 
та све је било добро...{S} Дај Боже, да буде други пут и боље.</p> <p>И не пуштајући ми рамена, 
 су пошкропили чаршију испред дућана да буде хладније, —— прилегли на ћепенцима да заспу мало,  
амо да мени више остане, да моја чинија буде пунија.</p> <p>По томе сам одмах и познао да се мо 
мајил-ефендија не позове, да и он ту не буде.</p> <p>— Ко ће причати, ако њега нема?..{S} Ко ће 
ега и поручили: како би жељели да им он буде у џамији и да им он учи дјецу.{S} Дубоке је књиге, 
 задржа једну лулу, као, бива, да му то буде награда за онакву пресуду.</p> <p>До три дана нако 
 викнем... јуришај!..</p> <p>— А ако их буде много?</p> <p>— Не питај...{S} Иђи...{S} И пази на 
 — запитам кроз зубе, усиљавајући се да будем што мирнији. — Оклен, кад је наш <hi>слуга</hi>?< 
 порука од Зулфаге: да слушам хоџу и да будем ваљан...{S} Сулага ме се још најчешће сјећао.{S}  
ао чудо какво.</p> <p>— Ви би хтјели да будем ваш хоџа и да вам учим ђецу? — мирно их запита он 
 и празних рука почети.</p> <p>— Зар да будеш хамал?..</p> <p>Извадивши из џепа бројанице поче  
 Хасан, једини син, — рече — и ако и ти будеш као и он, обојица ћете свршити на вјешалима...{S} 
ну пушку и удари ме по рамену.</p> <p>— Буди ми јунак! — рече. — Ни од шта се немој препадати.. 
омукло, блесаво нас гледајући као да се буди иза сна. — Нека ме убију, објесе, утуку, нека муче 
је и одмахну главом:</p> <p>— Други пут буди паметнији, — рече меко, готово тепајући — а сад не 
I</head> <p>Рано, прије свијех укућана, будио се хоџа и излазио у авлију.{S} Онако голем, стаси 
оге комшије и љутиле се, псовале што их будио иза сна и готово на силу нагонио да се и сами диж 
ку и огледајући је. — А у нас се почели будити робови и биће бруке и много јада с њима...</p> < 
мах да се упињала да ме што више задржи будна и да ми причањем сан разбије.{S} Лакше јој било к 
</p> <p>— Људима које је Алах осудио да буду несретни, укажеш ли мало љубави (не жаљења, јер то 
ео описивати будући живот, будуће људе, будуће народе.</p> <p>— Неће то, болан, — викао је одуш 
а заносом почео описивати будући живот, будуће људе, будуће народе.</p> <p>— Неће то, болан, —  
<p>И хоџа би са заносом почео описивати будући живот, будуће људе, будуће народе.</p> <p>— Неће 
у јој, исправила се Хајкуна, али не она бујна, једра и плаха Хајкуна коју сам навикнуо гледати  
обје стране густом, допојасном травом и бујним, широким бусовима коприве, — која је од силне пр 
ире, уздигну се на прсте им, затресавши бујним коврџастим чупима и измахнувши голим пуначким ру 
 у мој, поче ме шкакљати по лицу својом бујном, коврџавом косом.</p> <p>— Што сам те звала? — о 
зијевајући и придржавајући се за стабло буквино, устанем и прихватим за оружје.</p> <p>Кренусмо 
их пушку у страну, скљоках се под једну букву, у траву, и, наслонивши се леђима о тврдо, дебело 
да стоке, крупне и ситне, од чије рике, буке и блеке одјекивала брда и планине, гониле су моје  
у кроз читаву планину, а неколика листа букова, погођени куршумом, залепршаше и падоше му по пл 
о на уста, шишти кроз нос, како хукти и букти ватра у пећи, иза које у старој мусандери клопара 
. ама не сама, не себи, него... као што бумбул пјева другоме... теби, ето, баш теби!..{S} Аман, 
 кући и да се нико због тога не мора ни бунити нити изненађивати.</p> <p>Па ипак хоџа се окрену 
 кренемо на друм, да нападамо.{S} Онако бунован и сметен, нијесам му знао ни ријечи одговорити. 
> <pb n="301" /> <p>— Шта? — запитам га буновно, промукло, не отварајући очију. — Куда?</p> <p> 
-лијере, дукате, шаком пробија столове, бурад, терђахе.</p> <p>Кад се код џамије бацали камена  
ају.{S} Били донијели однекуда и читаво буре ракије, поставили га насред собе <pb n="234" /> да 
о, непрестано вадећи из џепа малу, уску бурмутицу и непрестано потпрашујући.</p> <p>Опазивши ме 
. — Ха!..</p> <p>Учини ми се као да три буса љесковине уједанпут прескочи.</p> <p>Обје Хасанове 
ихватише за пушке и падоше по трави, за бусије.{S} Коњи се усплахирише.{S} Почеше се пропињати, 
ом, допојасном травом и бујним, широким бусовима коприве, — која је од силне прашине изгледала  
широким јој прсима и јаким, гуштерастим бутима.</p> <p>Арнаутин онај, таламбасџија, не смије ни 
је и запињати ми за ноге, ударати ме по бутима, теглити земљи...{S} Почех посртати. </p> </div> 
улог, сламнатог крова кућњега; пунио се буха, испијао кахву која је заударала на чађ, и погађао 
рним лицем, који су непрестано стресали бухе са себе и заударали на зној, он је једино имао мек 
 извијао и поигравао освјетљујући пуна, буцмаста задовољна лица и јаке, забрекле прси њихове.{S 
а авлију, с пушком у руци, обилазио све буџаке, привиривао свуда.</p> <p>И ми сви мишљасмо да н 
p> <p>Пјевај!..</p> <p>И хитре Циганке, вавијек орне и распаљене, ударе у дахире, уздигну се на 
нички хватате ме за прса, обарала ме и, вадећи испод басамака дугачку шибу једну, — која је и б 
Да ми се носи кући — откресах набусито, вадећи кесу и бацајући новце на шилту — Одмах...</p> <p 
а кољено, па записује нешто, непрестано вадећи из џепа малу, уску бурмутицу и непрестано потпра 
, не гледајући чак и не говорећи ништа, вадила је из сандука једног и хљеба и сира и пршута и,  
о ја икако и пазарујем код је он ту.{S} Вазда ме премјеравао мрким погледом кад бих случајно, м 
постиђено и наслони ми главу на прси, — вазда ме зове...{S} Једном иште: „Дај чашу воде“... дру 
ијепо?</p> <p>— Добро ми било.</p> <p>— Вазда.</p> <p>— И учио си?..</p> <p>— И учио...</p> <p> 
илан као одваљен комад клисуре какве, а вазда горд и усправљен као и сама клисура, да га, чинил 
хаљине, намјештати се.</p> <p>— Нећу ја вазда тих брига и кијамета — викала је затим јаче, пола 
во није ни гледао у нас, него му поглед вазда управљен био према оном низу нових, калајисаних с 
ало у дућану.</p> <p>Макар што је Хамид вазда био поред њега, макар што сам и Хатиџи непрестано 
 то чула, уплашила се.{S} Жена, која је вазда живјела у малу и богатству, научена да свега има  
 кашње <pb n="350" /> причали, — она је вазда била код куће, никуд готово није ни излазила, али 
ашале с њом, да је не пецну.{S} Зато се вазда и уклањала, измицала, сакривала.{S} Само кад они  
се сам с муком диже, с муком се миче, и вазда чека да му други помогне, да га заложи залогајем  
 као да је тражио кавге, ината с њоме и вазда се жестио што и она није била кавгаџија, што и он 
милосно. — Он му вазда и прича, о њој и вазда је хвали... </p> <p>Ништа даље нисам чуо.{S} Отрг 
кумру...{S} Знаш ону моју кумру, што ми вазда долијеће... па ми се спустила на главу, на шамију 
руке, исправи се:</p> <p>— Досад су вам вазда, од ђетињства, говорили: добри сте, честити сте,  
око уздахну:</p> <p>— Камо среће да сам вазда с вама...{S} Ех!..</p> <p>Неко вријеме сви смо ћу 
га наметнуо у друштво, што га је пратио вазда и частио?..{S} И је ли крив што је о њему мислио  
p> <p>— Па?..</p> <p>— А сад га не могу вазда дворити — вели јаче, грицкајући нокте и играјући  
 суморан, забринут, тужан.{S} Џепови му вазда били препуни некаквих хартија, тефтера и писама и 
 њим — настави мајка немилосно. — Он му вазда и прича, о њој и вазда је хвали... </p> <p>Ништа  
 улице, рзали, вриштали.</p> <p>А читав ваздух мирисао на зрело, изгњечено грожђе и <pb n="211" 
јекну ми иза леђа и нешто зазвижда кроз ваздух, изнад главе ми.{S} Ноге ми задрхташе, стресох с 
ок пуче пушка.</p> <p>Шикну куршум кроз ваздух и као да ми пролети изнад главе.{S} Од страха ми 
нагласи мајка јаче и пресијече руком по ваздуху, као да тиме прекида сваки даљи разговор. — Што 
во запита стари, окрећући нам се. — Ви, ваистину, нијесте изучени на ове чудне кајде и гласове. 
јкуна оштро и одиже шишану. — За толики вакат нит’ си ми долазио, нит сам имала каква хабера од 
у се приступи...</p> <p>— То, богме, не ваља — рече Хасан снуждено, уједајући се за усне. — Док 
ну настави ватреније:</p> <p>— То... то ваља!..{S} Сад барем знам да имам друга за невоље!..</p 
о у заштиту и хвалио. — Богата је, а то ваља...{S} Замисли само колики ће дућан бити кад она ра 
свакоме, мисли својом главом...{S} А то ваља...</p> <p>— А то ваља! — потврди и Хајкуна и подиж 
главом...{S} А то ваља...</p> <p>— А то ваља! — потврди и Хајкуна и подиже главу. </p> </div> < 
 бацају хаљине са себе и полунаге да се ваљају и премећу по ћилимима и серџадама, док су они, н 
<p>— Убићу је! — пријетио сам плачући и ваљајући се по трави. — Убићу!..</p> <p>— Богата је и д 
рена и малаксала, опет падала по трави, ваљала се.</p> <p>У неко доба чинило се као да је мајка 
а од Зулфаге: да слушам хоџу и да будем ваљан...{S} Сулага ме се још најчешће сјећао.{S} Два ил 
е они више љутили, хоџа је постајао све ваљанији и све брже и јаче ударао мотиком.{S} На псовке 
грли ме и поче љубити.</p> <p>— Добро и ваљано момче моје, — рече некако меко, сажаљевајући — с 
м!{S} То је бабино дијете!..{S} Таки ће ваљати!.“</p> <p>По свему се, дакле, могло познати да ј 
одвикне на Хасана да донесе књигу. — Да вам причам шта има у књигама.</p> <p>И читао нам је, пр 
p>— Ви би хтјели да будем ваш хоџа и да вам учим ђецу? — мирно их запита он и погледа их редом. 
b n="333" /> <p>— Шта вам је?...{S} Шта вам је?.. — очајно запита мајка, трчећи час њему, час м 
 <p>— Нећу.</p> <pb n="333" /> <p>— Шта вам је?...{S} Шта вам је?.. — очајно запита мајка, трче 
ва, наста комешање, рвање.</p> <p>— Шта вам је, несретници? — заграјаше неколике чаршинлије, ми 
збуђена, стаде између нас.</p> <p>— Шта вам је, ако Бога знате? — викну из свега гласа, готово  
ах наредио, те сте почели пропадати, те вам све иђе наопако, томе... томе, опет, ви нијесте кри 
 ноћ по читавој удолини.</p> <p>— Је ли вам необично, момци? — тихо и некако подругљиво запита  
 грицкајући браду. — Ја не знам хоће ли вам се свиђати.</p> <p>— Ми и тражимо новог хоџу, са по 
..</p> <p>Напошљетку и хајдуци дочекали вам на путу момка, Хамида, оробили га, узели му све нов 
некако жалостиво.{S} Каже: „Додијао сам вам, па ме и не гледате... бјежите од мене... гоните ме 
се само како се увукао у вашу кућу и ко вам га натовари...</p> <p>Па би ме обгрлио и почео мило 
еко руке, исправи се:</p> <p>— Досад су вам вазда, од ђетињства, говорили: добри сте, честити с 
здрави сте, па добро једете...{S} Благо вама!..</p> <p>Па нам пружи духанкесу и отегнуто запита 
хну:</p> <p>— Камо среће да сам вазда с вама...{S} Ех!..</p> <p>Неко вријеме сви смо ћутали.{S} 
ји никоме зла не мисли и који никога не вара...</p> <p>— Он!..</p> <p>— Нама је овђе све исприч 
ких кућа...</p> <p>Непоштени су, краду, варају...{S} Да је то моје, ја бих продао...</p> <p>— О 
. —</p> <p>Отео ми све моје...</p> <p>— Вараш се ти, слатки, да те преварио — рече меко, полугл 
i>?</p> <p>— Он није дошао од невоље да вас служи, него га је умолила некаква ти тетка — прогун 
не пљачкате и... нико <pb n="274" /> од вас ни бољи, ни паметнији, ни поштенији нема, — кресну. 
ворити — одговори хоџа поносито — да од вас, од нас свијех, нико ни грђи, ни поганији, ни нерад 
. — Ви сте, бива, један народ и нико од вас нема ни јачи, ни старији; свак треба да слуша што в 
а лова.</p> <p>— А не бојите се да ће и вас уловити?</p> <p>Ја претрнух, замријех.</p> <p>— Ко  
/p> <p>— На знам шта је све било између вас, — рече полугласно — али он је и благ и добар човје 
 је управо он сам подгајао Хасана тако: васпитавао га да се од дјетињства научи борити, опирати 
рњавих огњишта на којима увијек горјела ватра и зализавала готово до самог натрулог, сламнатог  
, у врху собе, мало појаче распламтјела ватра, одсијевали им окићени балчаци ножева и срмом око 
 да се играмо ватром?..</p> <p>— Ако је ватра, баш хоћу да те окушам у њој, да видим каква ћеш  
ста, шишти кроз нос, како хукти и букти ватра у пећи, иза које у старој мусандери клопара и чеп 
и и слушали како пуцкара, тутњи и хукти ватра, чији је пламен кроз <pb n="281" /> отворена врат 
 кухињи, украј огњишта, како чучи поред ватре и подстиче је. — Хоћеш ли?..</p> <p>Она подиже гл 
} Ћурликање је долазило баш одонуда, од ватре, од колибе оне.{S} Никако, дакле, нијесу могли би 
напунио лулу, он је одмах трчао да нађе ватре и да поднесе нек припали; ако је требало што у ча 
ни, сједили су и лешкарили покрај своје ватре тргачи и тргачице, весели, раздрагани, обијесни,  
е, окрвављене руке.{S} Бржебоље, као из ватре, одигнем их с крила и почнем загледати.{S} Поглед 
азмицати се да нам направе мјесто украј ватре чији се гребенасти пламен све више и више извијао 
 трави.{S} Ушишикани веселим пуцкарањем ватре и ћурликањем двојница убрзо смо заспали. </p> </d 
спознам сјенке оне што су се гуриле око ватре, мицале се, угибале, кретале.</p> <p>И опет ме об 
 отело и то треба вратити, — дочека она ватреније и, као кривац какав, бојећи се да ме отворено 
...</p> <p>Тапшући ме по рамену настави ватреније:</p> <p>— То... то ваља!..{S} Сад барем знам  
— И јес’ ми криво учинио — пресјекох га ватрено сједајући и без питања на миндерлук поред њега. 
 <p>— Јер му не вјерујем — одговарао је ватрено, поново ломећи прсте. — Не вјерујем, брате...{S 
<p>— А он је крив био, душе ми, — викну ватрено, примичући ми се — и... и ја нијесам више могла 
х и сам себе, пажљивије гледајући према ватри и старајући се да кроз плавичасти сумрак распозна 
ачепи уста...{S} Загледа се и сам према ватри, са жељом да упозна кога...</p> <p>Узалуд!..</p>  
од радости и, упирући прстом тамо према ватри а не говорећи ништа, гледали смо један у другога, 
<p>И, одгурнувши га јаче, потрчах према ватри и, подрхтавајући од узбуђења, узвикнух планинштар 
е, прикрадајући се, приближивали смо се ватри.{S} Не знам управо шта, али ме нешто силно гонило 
} Бићеш јача!..</p> <p>— И да се играмо ватром?..</p> <p>— Ако је ватра, баш хоћу да те окушам  
да ме.{S} Пуно, бијело лице освијетљено ватром, свијетлило се, блистало некако, очи јој се плам 
 се из душека, трчала у кухињу и ложила ватру, само да кахва буде скухана прије него се он проб 
та старац један који је сједио одмах уз ватру и непрестано запретавао земљаве и неочишћене кром 
p>Кад смо, након дугога лутања, опазили ватру, како пред колибом пламти, заиграва и лиже готово 
ежали један поред другога, наложили смо ватру у мргињу, украј гомиле једне, гурнули кахвени ибр 
мирни и равнодушни; гуркали су и даље у ватру и шарали кратким прутићима по пепелу, <pb n="308" 
ко пута да ће га пратити у бој, да ће у ватру и у воду за њим.</p> <p>Чак и дјевојке почеле гов 
 у забуни голим рукама хтједе гурнути у ватру.</p> <p>— Враћа се, па хоће у нас...{S} Моли — до 
штених, сиједих бркова и снажно гурну у ватру.</p> <p>— Рашта да жалим умријет’?..{S} Рашта?..  
а, напунивши лулу духаном, подносила му ватру да припали и подметала пепеоницу.</p> <p>Затим је 
о какво.</p> <p>— Ви би хтјели да будем ваш хоџа и да вам учим ђецу? — мирно их запита он и пог 
робљен, — у њега су били грдни новци, — ваше се грађевине нијесу више могле довршити...</p> <p> 
те...{S} Чудим се само како се увукао у вашу кућу и ко вам га натовари...</p> <p>Па би ме обгрл 
p> <p>Али није био ни онако насмијан ни ведар као обично; са мном се није ни шалио ни омиловао  
зила је преда ме, јављале се, слободна, ведра и весела, вјечито се играјући својим малим, мирис 
 мало.{S} Готово преко ноћи и она поста ведрија, лакша, чилија.{S} Оних големих, дебелих, модри 
 због тога, били и слободнији пред њим, ведрији, веселији и након ручка који је увијек био бога 
у, на сунце, — вели — и гледајући небо, ведрину ону, запјевала из свега гласа...{S} А он одмах  
{S} Само му се преко лица, које је било ведро и свијетло као прољетње јутро, разлијевао мек, бл 
о није, као што човјек, пробудивши се у ведро, свијетло јутро, заборави на ружне <pb n="390" /> 
рса и шамарајући питали имају ли каквих веза са усташима...{S} Трговцима, бакалима, занатлијама 
тједе да скочи, да се отме.{S} И, онако везан, спућен, саплете се и опет посрну.{S} Сав модар у 
 коњи им опремљени, уређени потпуно.{S} Везене ките, искићене лажним бисером, ударају их по чел 
Фати и паметној Злати, о чеврама што су везене чистим златом и о чеврама што су препуњене свило 
и у малим, шареним тасима или у танким, везеним чеврмама, понуда — одлазили да га обиђу, виде,  
а каната и саме се наметале, машући нам везеним јаглуцима и лаким, шареним шамијама.{S} Хајкуна 
, спуштала се низ бедру и куцкала је по везеним чакширама, чији је тур падао готово до тала.{S} 
а поломљеним токама и траговима крви на везеној долами, вратио с пута, кад би пред вратима зазв 
зо измахну руком, снажно раздера златом везену антерију на прсима и примаче се:</p> <p>— Е удри 
ш човјека, честити царе?“ запита велики везир чудећи се. „Шта је скривио, ако је споменуо стари 
282" /> <p>— Ишли — каже — цар и велики везир преобучени по народу, па узгред натрапали на нека 
им путницима љепши и свјетлији од самих везирских <pb n="324" /> Сараја и сваки који би приступ 
> <p>— Изишла ја на авлију, на сунце, — вели — и гледајући небо, ведрину ону, запјевала из свег 
за бркове.</p> <p>— Па... па... па... — вели њежно, постиђено и наслони ми главу на прси, — ваз 
 Да се договорим с тобом због кметова — вели.</p> <p>— Нека...{S} Договорићемо се сјутра — одго 
 да је остави на миру.</p> <p>Не може — вели — још никако ни смислити, е је он мртав и да више  
> <p>— А сад га не могу вазда дворити — вели јаче, грицкајући нокте и играјући се дукатима. — Ш 
раду, ломити је.</p> <p>— Моје је ово — вели сурово и преврће закрвављеним очима. — Ја сам рато 
дем тамо.</p> <p>— Само да видим рођу — вели тужно. — Само мало...</p> <p>Поклецајући и опирући 
 ћу радити!..</p> <p>— Ради како знаш — вели и он и звекеће бројаницама.</p> <p>Тада, чупајући  
е оно чојек, одмах га и омрзнуо...{S} И вели: неће ни у кога него у тебе.</p> <p>— И данас ће д 
>— Вјерујем.</p> <p>— И нећу, — одлучно вели тада и исправи се. -—</p> <p>Никоме за љубав не би 
. што ми се расцв’о карамфил, па лијеп, велик, црвен, па гори као врела крв...{S} Ја га његовал 
>— Мјесто је згодно, — шапну — трава је велика, шипражје густо...{S} Све као да је удешено за з 
 и маховина, желећи да ту подигне нове, велике куће <pb n="253" /> и магазе, које ће лијепо уре 
 Био то омален, широк, трбушаст човјек, велике, округле главе која као да му прионула за рамена 
у собу носећи боце и чаше са медовином, велике чиније с духаном, ибрик и филџане са кахвом, теп 
кући гледам свакојаке скупове, и мале и велике, ипак сам се изненадио кад сам опазио једну гоми 
ханума? — запита испрекидано, премећући велике жуте бројанице међу прстима. — Говоре тако.</p>  
римицао сам се вратима, гледам у њих, у велике широкоглаве клинце којима су ишарана и у нове ка 
мисли, Смаиле!.. <hi>Мој</hi> карамфил, велики, лијепи карамфил, па црвљив!..{S} Мој!..</p> <p> 
х као укопан кад пређох преко прага.{S} Велики, тежак ћилим, — преко чијих грана разлијевао се  
то шибаш човјека, честити царе?“ запита велики везир чудећи се. „Шта је скривио, ако је спомену 
исину. — И он ради...</p> <p>— Осман је велики момак, а ти... ти си као и дијете — отсијече хоџ 
 чибук, с којега је била сврнута лула и велики ћилибарски такум којим се хоџа толико поносио.</ 
<pb n="282" /> <p>— Ишли — каже — цар и велики везир преобучени по народу, па узгред натрапали  
ијукао вјетар снијегом засипљући широки велики пенџер и замрзнуто стакласто грање дивље лове из 
ући ме за мишицу.</p> <p>Сулага дохвати велики бакрени ибрик, пребаци пешкир преко рамена и пон 
на ћепенцима да заспу мало, покривши се великим јаглуком по глави; бегови и аге, који су се нап 
обрва, са танким, нагриженим брковима и великим, дебелим уснама, које се, на крајевима, непрест 
но угојен и здепаст, са големим носом и великим плавим брчинама, стаде преда ме, поносито зазве 
дружио се с њима, јео пилава из старих, великих казана бакрених, продавао им некакве ситнице и  
 цијеви и сијевали сребрни, криви дршци великих ножева.{S} За њима су, на омањим враним парипим 
, тепала ми, миловала...{S} Каткада, на велико моје чудо, и пригрлила би ме страсно, силовито,  
оћ мени је ипак у згодан час дошла и на велико чудо ханџијино опоравио <pb n="329" /> сам се ве 
 која је навирала у собу сједиле покрај великог, отвореног пенџера, уз чије се демире пропињала 
уљезе и Хатиџа у собу.</p> <p>Носила је велику, тешку, распаљену мангалу, на којој између жерав 
или, наравно, нијесмо ништа.{S} Само се верали по Требевићу, пуцали, шенлучили и попијевали, пл 
их чибука, а она стане међу њих румена, весела, насмијана, пита их о земљи, о хајвану, <pb n="3 
повијеном главом, ознојена, зарумењена, весела, пјевајући чисти врата и пенџере, трља их крпом  
Изненада, из собе једне, истрча Хатиџа, весела, зајапурена, са неуређеном косом која јој се рас 
је, огрнута лахким, провидним чаршафом, весела, разуздана, као на крилима прелијетала са једног 
преда ме, јављале се, слободна, ведра и весела, вјечито се играјући својим малим, мирисавим јаг 
 Треба...{S} Све ми треба... — узвикнух весела у жељи да непрестано онако говори, читав дан да  
пирале се, свађале.</p> <p>Три Циганке, веселе, бијесне, разуздане, са дахирама и чампарима, иг 
и покрај своје ватре тргачи и тргачице, весели, раздрагани, обијесни, гуркајући се, штипајући,  
едрима цвијећа и слаткиша, сви смо били весели, сви задовољни.{S} Хајкуна највише.{S} Грлећи и  
е.{S} Изгледао је некако и задовољнији, веселији.</p> <p>Почео се љепше и облачити, чешће се ку 
а, били и слободнији пред њим, ведрији, веселији и након ручка који је увијек био богат и обила 
аког разговора о њему ја сам био некако веселији.{S} Лакше ми било на души и слађе сам спавао.< 
та и полијегасмо по трави.{S} Ушишикани веселим пуцкарањем ватре и ћурликањем двојница убрзо см 
тице које су излијетале из шипражја и с веселим цвркутом извијале се изнад нас и пливале у сунц 
мешало се.{S} Свак је долазио и свак се веселио, частио тамо.</p> <p>И само ја, једини ја, мора 
о тјешити.</p> <p>Шта више, као да се и веселио томе.{S} Једанпут,кад је једно сељаче, које сиг 
е јој по глави, по рукама, по раменима, весело гугућући, лепршајући крилима и хладећи је по обр 
/p> <p>И чим би се окренула према њему, весело зарзала и почела тући копитом о земљу, трчао јој 
но. — Је ли ти драга?..</p> <p>— Хоћу — весело му одговорих, играјући се лоптама и као очекујућ 
осећи дахире у руци и позвецкујући њима весело улазиле и, некако поцупкујући и скакућући, претр 
могао донијети товар поздрава — откреса весело. — А Хајкуна ти читав товар послала...</p> <p>—  
се.</p> <p>— Погоди ко је дошао, — рече весело, па накриви главу и поче жмиркати. — Погоди!</p> 
један у другога, задивљено, узбуђено, и весело, као што се гледају добри стари пријатељи када с 
ри.</p> <p>Шта више, често се од срца и весело насмијао баш онда кад би му причали за разне Хас 
и.{S} Хајкуна је не оклијевајући брзо и весело приступала канату и чудно уобливши глас упуштала 
 Договорићемо се сјутра — одговорим јој весело.</p> <p>— Нећу ја сјутра...{S} Хоћу сада...{S} Т 
p>— Мени је и сад добро — одговорих јој весело, показујући на кућу, на Хатиџу. — Ја сам задовољ 
...</p> <p>— Шта ти је учинио — запитам весело, гађајући је листићима искиданог, згњеченог шебо 
ознајеш ли ме? — подвикну струка некако весело, па заигра насред дућана и нагло се рашири преда 
/p> <p>— Тако, тако, ефендија, — отегну весело, трљајући руке. — Тако му и треба!</p> <p>Заптиј 
им!..{S} Аферим, кад си таки! — узвикну весело, па притрча и обгрли ме. — Аферим!..{S} Нисам ни 
вијајући се.</p> <p>— Ја хоћу и живота, весеља, шале...{S} Тога хоћу...</p> <p>Тога...</p> <p>— 
да читава кућа вришти, пјева, бјесни од весеља што се опростила бабина дахилука.</p> <p>Наравно 
{S} Једва се савладах да не узвикнем од весеља.</p> <p>Рањен, слаб, немоћан јаран и опет никог  
 <p>У кући би тада настало читаво једно весеље, џумбус...</p> <p>Комшинице, јаранице, тетке, ст 
риваче.{S} И све је некако више сличило весељу каквом нето оплакивању погинулога.{S} Осим мајке 
ми неколико пута пролазио испред дућана весео, насмијан, задовољан, а око њега, са двије стране 
 да нико не зна онако »китити« и онако »вести« као он.</p> <p>А никада готово није понављао ста 
асле погдјегдје, при крајевима, оштром, већ сасушеном травом, која нас боцкала кроз чарапе и за 
до, мајка се и због тога узнемирила.{S} Већ шести дан након његова одласка постала је некако см 
еколико пута поклонио се до земље.{S} А већ сјутрадан стигао је заптија с поруком да је само ње 
оздрав или савјет какав.{S} И, пошто га већ сви кметови ижљубе у руку и с коњима заједно крену  
н због ових посјета.</p> <p>Мајка, која већ бијаше научена да је свак слијепо слуша и да јој се 
ве, све погази, одби, одбаци.{S} Кад је већ видјела да јој нико ништа не може забранити, хтјела 
и раде.</p> <p>Кроз неколико дана он је већ носио кроз чаршију, у зембиљу једном: и лула, и кре 
м, препадох се.</p> <p>Мислио сам да се већ сазнало штогод о мојој хајдучији, па ме сад зову и  
 големом раном на облим сапима, која се већ почела корити и црнити: само једна танка, румена тр 
анџијино опоравио <pb n="329" /> сам се већ трећи дан и у друштву с некаквим сељацима пошао у М 
ему мучно било као и мени.</p> <p>То се већ могло познати и по држању његову.{S} Непрестано се  
острије управо покрај свог душека.{S} И већ прве ноћи криво ми било што је то учинила.{S} Готов 
а била.{S} То се и са мном десило.{S} И већ сјутрадан о томе се причало по читаву комшилуку и с 
о, товарио...</p> <p>Напошљетку, кад ми већ додијало толико размишљање, подигнем се и исправим. 
сетом кораку.</p> <p>Напошљетку, кад ми већ додија толико узалудно тумарање, љутито одбацих пуш 
енем право према Мостару.</p> <p>Сад ми већ било и обичније.{S} Идући право друмом сретао сам н 
ивено, са страхом неким, као да хајдуци већ и по чаршији ходају и свете се сваком ко гласније о 
 уз кољено.{S} И, рачунајући зар да сам већ „поприличан момак“, дозрио чак и за озбиљнији разго 
то.{S} Необично задовољство осјећао сам већ у томе што сам видио да се љути, да му је криво што 
> <p>Кад је Зулфага стигао кући био сам већ преобучен.{S} Сједио сам покрај мајке на шилти и ра 
ма лакше било обојима...</p> <p>Тада су већ смјели и причати и запиткивати и препирати се.{S} З 
} Тада јој изгледао и крупњи, и јачи, и већи од свакога.{S} У њему као да је гледала избавитеља 
<p>Омален, ситан, мршав, са главом мало већом од »стиснуте шаке« како му подругљиво говораху, с 
з ове незгоде.</p> <p>Истога дана, пред вече, Јован је однио папуче и изјадао се.{S} Пољубио јо 
хватих за посао...</p> <p>Кад сам, пред вече, пошао Сулаги да му све опричам, мајка, узбуђена и 
II</head> <p>Како смо обично истом пред вече морали узимати књиге у руке и учити, и ја и Хасан  
 тамо остајао, задржавао се све до пред вече.</p> <p>У чаршији га сви лијепо примали и сви га х 
ко рањеника.</p> <pb n="355" /> <p>Пред вече, раније, сви су затварали дућане, праштали се и гр 
апомагати из свега гласа...</p> <p>Пред вече почеше пристизати и понеки од момака који бијаху о 
ивљији и још разузданији...</p> <p>Пред вече су ми дошли обојица.{S} Застали пред дућаном, напе 
викнух планинштарима:</p> <p>— Добра ви вече, људи!..</p> <p>— Добра ти срећа, Турчине! — отпов 
јекује.</p> <p>Сулага нам долазио сваку вече.{S} Рано, одмах по вечери, зазвечала би алка на вр 
...{S} За инат!“...</p> <p>И тако сваку вече.{S} Час му криво било што трчи, пјева по авлији и  
тајући више никако ни да излазим, ни да вечерам чак.</p> <p>Након таквих догађаја и Зулфага и м 
 рекнем да никада у животу нијесам тако вечерао, нити ми се икада хљеб учинио слађи.{S} И ја и  
, — прошапта.</p> <pb n="374" /> <p>— И вечерас?</p> <p>— Синоћ је казао да ће доћи.</p> <p>— И 
!..</p> <p>Она се замисли.</p> <p>— А и вечерас ће доћи, — прошапта.</p> <pb n="374" /> <p>— И  
</p> <p>— Виђећеш!..{S} Чудо ћеш виђети вечерас!..</p> <p>Па ми пружи хоџину пушку и удари ме п 
да мајка управо није могла ни ручати ни вечерати ако њега није било да двори, да послужи.{S} За 
обилази врата и притврђује их.{S} Сваке вечери, након јације, одлазио би њима, наметао резу и п 
{S} Нарочито према Хатиџи.</p> <p>Сваке вечери, кад сам се враћао кући, дочекујући ме на авлији 
јехне на њих.</p> <p>Сама Хатиџа, једне вечери, узевши ме за руку и као шалећи се избаци како м 
газила у инат.</p> <p>Напошљетку, једне вечери затекох је снуждену, тужну, уплакану.{S} Двије к 
ead>XXXIII</head> <p>Враћајући се једне вечери из дућана, сусретох Хатиџу пред вратима.{S} Заст 
 брани, отима од некога...</p> <p>Једне вечери, пошто је обдарила и отпустила Хајнију и истукла 
 тихо, пригушено јецати...</p> <p>Једне вечери дочекала ме пред Сулагиним вратима.{S} Баш кад с 
м долазио сваку вече.{S} Рано, одмах по вечери, зазвечала би алка на вратима и стари мандал заш 
 /> <p>Тако га дворила и за ручком и за вечером, а да готово ни ријечи не проговоре једно друго 
ам све иђе наопако, томе... томе, опет, ви нијесте криви, народ није крив, него је крива судбин 
угљиво запита стари, окрећући нам се. — Ви, ваистину, нијесте изучени на ове чудне кајде и глас 
метнији, ни поштенији нема, — кресну. — Ви сте, бива, један народ и нико од вас нема ни јачи, н 
ога гледају га као чудо какво.</p> <p>— Ви би хтјели да будем ваш хоџа и да вам учим ђецу? — ми 
 узвикнух планинштарима:</p> <p>— Добра ви вече, људи!..</p> <p>— Добра ти срећа, Турчине! — от 
е измичући и као стидећи се. — Не знате ви... јер... јер сте женскоње...</p> <p>И као што ништа 
зато их и прекоравао.</p> <p>— Не знате ви, поганови, како је мени — гунђао је измичући и као с 
 што има, пазарује с њоме!..{S} Сви сте ви, сви смо, хајдуци, пљачкаши, разбојници.{S} И ако на 
ри: како сте све потрошили, упропастили ви сами и...и још свашта говори.</p> <p>— Их!..</p> <p> 
чи, ни старији; свак треба да слуша што ви рекнете, што народ рекне...{S} А што је, бива, Алах  
еврмама, понуда — одлазили да га обиђу, виде, да питају и распитају о свему.{S} Ко није могао т 
е из својих дућана, изненађени, када ме виде онако крвава, а нож одсијева према сунцу и изнакаж 
p> <p>Стид је, зар, било да отац и мати виде како пристаје за мном и како се разговара, страх д 
им чинијама и са духаном.{S} Али и оне, видећи да се у чашћавању почело штедити, кашње се навра 
хоће, а да јој нико ништа не приговори, видећи како је сви слушају и гледају некако друкчије, м 
собе све замукну, смири се, застаде.{S} Видећи га онако силна, јака и поносита, са големим зеле 
у даде, као да је подиже, препороди.{S} Видећи како смије ударити, избацити кога хоће, а да јој 
d="SRP19132_C32"> <head>XXXII</head> <p>Видећи да ме никако не може наговорити да примим мираз, 
а мираза?..{S} Није ли исто?..</p> <p>— Види се да ти крв бабина тече кроз жиле — одговори Сула 
о: шта би Зулфага учинио да ме оваквога види. — Нећу се преоблачити...</p> <p>— Нећеш? — отегну 
издава кубета сметали му, заклањали, да види Алаха у свој његовој сили и слави, сметали да види 
 дана дође нам Сулага.{S} Хтио, зар, да види: је ли све намирено, уређено, има ли у кући свега. 
ат траве и цвијећа.</p> <p>— Ко хоће да види Алаха, нека излази између зидова — говорио је увиј 
у свој његовој сили и слави, сметали да види небо и сунце, и модре планине, баште са бехаром и  
опасност минула, барем навратио мало да види гдје сам, како сам.</p> <p>Читав низ оптужаба, све 
био одвојио од нас и отишао у кухињу да види хануму. — Брже ће...</p> <p>— Јади га знали... а,  
им, крупним очима. — Чекај, да те мајка види...</p> <p>Па се пропе на прсте и пољуби ме у образ 
су јој причали о мени.{S} Кришом, да не види Зулфага, свраћала је Циганке што су ми разносиле р 
олотињу на себи, као бојећи се да ко не види. — Шта је било са мном?..{S} Шта је?..</p> <pb n=" 
. — замуца он и остави ме. — Па... па.. видила си каквих имамо пријатеља, па... па ће му свашта 
ло — јер... јер је севдисао Хатиџу... и видила сам како јој иде на врата, на разговор...</p> <p 
 ватра, баш хоћу да те окушам у њој, да видим каква ћеш ми изаћи...{S} Ето колико ти вјерујем!. 
апајући руке. — Нећеш ли?..</p> <p>— Да видим.</p> <p>— Реци ми да се нећеш љутити!</p> <p>— Шт 
 сам зазивање, помагњаву и пошао био да видим шта је.{S} Чим сам тебе угледао, досјетио сам се. 
 кришом проведем тамо.</p> <p>— Само да видим рођу — вели тужно. — Само мало...</p> <p>Поклецај 
> <p>Неколико пута хтио сам отићи да је видим и да проговорим с њоме, али, као за инат, никад ј 
зар, замјерити што сам дошла да ти кућу видим? — рече покуњено, снебивајући се и ломећи прсте.  
 Хасан поносито и удари се у прса. — Да видимо ко ће побиједити!..</p> <p>Хоџа презриво одмахну 
ди и поче ударати по њој.</p> <p>— Е да видимо, момче, да окушамо сад ко је јунак бољи! — викну 
— Напријед!</p> <p>Чим прихвати за нож, видио сам да се не шали.{S} И, ни сам не знам како, у о 
јину, па нешто шапће, прича, говори.{S} Видио сам и како указује на трговце и као да их призива 
ено га хвалио, макар што га никад очима видио није...</p> <p>Хвалио га чак и пред Хајкуном и пр 
е мило било када сам након дужег чекања видио да се Хасан не враћа и да се по свој прилици неће 
 ми, те и њих чашћавао.{S} Два-три пута видио сам како је испружио шију, змијску главу принио у 
вом, уздахну.</p> <p>— А да те он таког видио!..{S} Ех!..</p> <p>Први пут споменула је њега, Зу 
 готово ни освртао није.{S} Само кад би видио да сам и сувише заостао, задихао се, да поклецује 
pb n="227" /> други које прије никад ни видио нијесам и који су се у нашој кући некако слободни 
 Спремај се!..{S} Зар никад људе нијеси видио, живино? — откреса он, покушавајући да ме сустигн 
овољство осјећао сам већ у томе што сам видио да се љути, да му је криво што напредујем.{S} А н 
ам признати, још никад у животу нијесам видио човјека да се моли усрдније.{S} Клечећи на трави, 
еко поче давити.</p> <p>— Зулфага је то видио и зато се здружио с њим — настави мајка немилосно 
гдје се познао.{S} Неколико пута сам их видио како заједно пролазе чаршијом, у живом разговору, 
 се почели инатити...</p> <p>— Видиш... видиш кога си подгојила, — отегну Зулфага према њој и о 
 руке и одбаци је.</p> <p>— Бјежи!..{S} Видиш да су наговорени!..{S} Бјежи!</p> <p>— шапну опет 
, а одмах се почели инатити...</p> <p>— Видиш... видиш кога си подгојила, — отегну Зулфага прем 
мајки и подругљиво узви носом.</p> <p>— Видиш ли га какав ти је — рече пакосно. —</p> <p>Вук дл 
ло запита:</p> <p>— Шта ти је?</p> <p>— Видиш... не могу даље, — одговорим промукло, испрекидан 
 оно што радиш добро радиш, тај је, ако видиш душмане како се љуте и кидају.</p> <p>Мајка је оп 
их трљати као да се умива.</p> <p>— Ето видиш — отсијече јаче — он овђе више треба...{S} Ако и  
и ријечи.</p> <p>„Шта радиш?..“</p> <p>„Видиш“ одговори сељак лијено и преврну се на другу стра 
 руже цвату и јоргован мирише?{S} Је ли видјела од других, па зажељела да и сама окуша?..{S} Ил 
све погази, одби, одбаци.{S} Кад је већ видјела да јој нико ништа не може забранити, хтјела је  
ла, ситна глава, са очима које се једва видјеле испод големих, плавих обрва, са танким, нагриже 
, сакри и главу и оружје, те му се само видјели лабави, прашњави тозлуци са распанутим гајтаним 
 њега и он њих, изненадили су се кад су видјели како ја непрестано трчкарам по дућану и око дућ 
краја.</p> <pb n="262" /> <p>Мајку је — видјело се — љутило и узрујавало Зулфагино пристајање з 
авала му.{S} Осјетивши да сам уљегао, — видјети ме није могао, јер нити се окренуо према вратим 
провиривати кроз лишће, у нади да ћу га видјети, опазити.</p> <p>И готово се почех љутити што м 
а смјешније није било него је испочетка видјети како разговара с радницима, кметовима и момцима 
рлили с комшијама, као да се више никад видјети неће, и тужни, замишљени, забринути одлазили ку 
могли жешће.{S} На више мјеста могло се видјети како, из кућа и из дућана неких, немилосно лете 
 Не водећи рачуна о томе: хоће ли Хасан видјети и наругати се, проберем најзгодније мјесто, уск 
ка нема ни праве радости!..{S} Сад ћемо видјети је ли мушко и је ли соко!..{S} Неће више бити н 
ајсвечаније дане ријетко и пред џамијом виђа.</p> <p>И нијесу то били само наши људи, из наше м 
 сам још само код болесника у огњуштини виђао...{S} Блиједо, дугуљасто лице дошло му још блеђе, 
<p>Шта би мислила и сама Хатиџа, кад би виђела како живим од доброте њезина оца док... док се ј 
и збуни.</p> <p>— Што си виђео, нека си виђео, ама о овоме не причај ником — рече брзо, старају 
 да се застиди и збуни.</p> <p>— Што си виђео, нека си виђео, ама о овоме не причај ником — реч 
пазе...</p> <p>— Не... не смију нас сад виђети...{S} Не...</p> <p>Кораци нечији изненада одјекн 
леђа, зијевајући. — Никад више сунца не виђети...{S} Их!..</p> <p>Стари зажмири мало, замисли с 
потсјетити на то.{S} Радост што ћу опет виђети јарана, што ћу га рањена примити у своју кућу и  
— Куда?</p> <p>— Виђећеш!..{S} Чудо ћеш виђети вечерас!..</p> <p>Па ми пружи хоџину пушку и уда 
...{S} Хајде...</p> <p>— Куда?</p> <p>— Виђећеш!..{S} Чудо ћеш виђети вечерас!..</p> <p>Па ми п 
ћати за друго.{S} Човјек, који је читав вијек провео носећи оружје и радећи око њега, мислио је 
 крв, а турбан око главе бијелио се као вијенац ђулбехарски, ишаран праменовима големе, свилене 
то су гласници били новији биле су им и вијести страшније.{S} Рањеници, — које су доносили у ко 
>— Нећу ја вазда тих брига и кијамета — викала је затим јаче, полазећи према вратима, увијајући 
туцима, и ћутала, све су жене галамиле, викале, неке се и смијале.{S} Чибуци ни сад нијесу били 
има.</p> <p>— Душманин је то и динсуз — викали су помамно пријетећи и трчећи за њим. — Муртат и 
уђени, неиспавани, љутити, скакали су и викали, псовали, грдили што су могли жешће.{S} На више  
 не осврнуше,..</p> <p>Изненада, зар од викања оноликог, смучи ми се, стужи.{S} Испод појаса сн 
г мојих година, који се силовито трзао, викао и врискао непрестано, покушавајући да оца угризе  
дуће народе.</p> <p>— Неће то, болан, — викао је одушевљено, — као стока у чопору газити по бла 
.. дошао сам послом до тебе — почнем ја викати, бојећи се да се озбиља не занесе и не заспи. —  
.. ах!..</p> <p>— Невоља је...{S} Морам викати...</p> <p>— Ах... муко моја... послови... ах, —  
 Ама је роба!..{S} Ево робе!.. — почнем викати лудо, помамно, зацењујући се, те се многи пролаз 
а из свега гласа...{S} А он одмах почео викати... „Драго ти“, каже, „што ћу брже ићи па зато пј 
и, Хајнија!..{S} Пјевај, душо медена! — викне мајка заносно, и удари се по кољену. — На штеди г 
равог, ни благодарности — опет изненада викне Хасан и заклони главу јорганом да нас не гледа он 
ође ми да издигнем руку изнад главе, да викнем и сазовем све комшије и пријатеље и да покажем с 
бе неке на самога себе.{S} И дође ми да викнем у помоћ, да зовнем макар кога.</p> <p>Тад се ист 
S} Сад више нијесам смио ни покушати да викнем и да се јавим коме.{S} Нијесам смио ни јекнути,  
а опалим, пали и ти...{S} И онда... кад викнем... јуришај!..</p> <p>— А ако их буде много?</p>  
е наљути, распали.</p> <p>„Опаки људи“, викну, „који се излежавају, не раде и не мисле, највише 
— Ако желиш мира у кући не примај га! — викну.</p> <p>Деси се, каткад, да човјек ужива, осјећа  
Јок!..{S} Слушаћеш ме, крмче никакав! — викну раздражено. — Ти остајеш, а Осман нек иђе...{S} О 
 — Не тражи куршума!..{S} Извађен је! — викну љутито берберу, одгурнувши га.</p> <p>Бербер, гун 
а на прагу.</p> <p>— Оставите оружје! — викну брзо, опруживши руке према њима и као молећи. — О 
е и ослухну опет.</p> <p>—- Кириџије! — викну узбуђено, узимајући пушку. — Путници!</p> <p>— Пу 
к да поново заспим.</p> <p>— Дижи се! — викну он осорније и гурну ме пушком. — Треба ми друг, а 
ас.</p> <p>— Оставите се кавге, људи! — викну промукло, а руке које је раширио дршћу му. —— Ост 
мче, да окушамо сад ко је јунак бољи! — викну, кочоперећи се. — Ево нам сад згоде, ево људи, па 
вуче, да се брани...</p> <p>— Говори! — викну Хајкуна јаче и спусти прст на обарач.</p> <p>Момч 
труку са себе. — Их!{S} Сретан ли си! — викну јаче, стискајући ме за мишицу.</p> <p>Сулага дохв 
 и застаде мало. — А и сад си гладан! — викну јаче и удари се по кољену. — Ја се запричала, а т 
кут бимбаши.</p> <p>— Аман, ефендија, — викну очајно — живјети ми не да...{S} Убиће ме разбојни 
.</p> <p>— А он је крив био, душе ми, — викну ватрено, примичући ми се — и... и ја нијесам више 
<p>— Замисли, болан, како ће то бити, — викну заносно — кад уљезем у Сарајево и пронесем главу  
примаче се:</p> <p>— Е удри, ђевојко, — викну помамно, — и напи се крви, ако си жедна, колико х 
p> <p>— Нема крви!..{S} Није рањен!.. — викну неко загледајући. — Здрав је...</p> <p>— Здрав —  
</p> <p>— Шта вам је, ако Бога знате? — викну из свега гласа, готово наричући. — Ни поздравили  
Заборавих на све.</p> <p>— Шта је то? — викну опазивши ме, па остави посао, скочи са столице и  
атима.</p> <pb n="271" /> <p>— Смијем — викну пркосно, изазивајући. — Смијем ја!..</p> <p>— Не  
, искочи преко прага, стаде на авлију и викну из свега грла:</p> <p>— Помагајте!..{S} Помагајте 
ка се.</p> <p>— Не гурај је, ниткове! — викнух ја набусито, прихвативши за пушку која ми стајал 
боравих на се, планух.</p> <p>— Лаже! — викнух помамно прихватајући за нож.</p> <p>— Лаже он!</ 
но...</p> <p>Брзо га ударих по кољену и викнух из света гласа:</p> <p>— На моју душу, опет поша 
да смо пронашли нови свијет неки, дворе вилинске, о којима нам се у дјетињству тако много прича 
 <p>— Зар? — цијукну Зулфага и разглави вилице од уха до уха.</p> <pb n="340" /> <p>— Први пут  
тали су помало од његових њива, ограда, винограда, желећи да му освоје, отму управо, теретећи г 
ине, и неколико кућа кметова, и десетак винограда, и све дао.{S} Хтјела не хтјела, она је морал 
да до нас, разлијегали се преко читавих винограда и замирали негдје доље, у пољу, одакле као да 
и и питали: какве ће наредбе да изда за винограде неке, шта ће да им каже, а она је само муцала 
 <p>— И мени се чини.</p> <p>— Хатиџине винограде, бојим се, неће моћи мирно отргати.</p> <p>—  
 то уз тргање, у винограду.{S} Како нам виногради лежали један поред другога, наложили смо ватр 
м ријечима.</p> <p>Било то уз тргање, у винограду.{S} Како нам виногради лежали један поред дру 
 и, непрестано се склањајући за мајку и вирећи јој иза димија, очекивао свој дио.</p> <p>Па ни  
е, смјежуране, објешене дојке, које јој вириле испод растављених пешева од кошуље.</p> <p>— И о 
ући се по трави потрбушке, одиже ноге у вис и, климајући њима, узе двојнице па поново поче ћурл 
</p> <p>Обје Хасанове руке одигоше се у вис и — као зец искочи иза грма.{S} Поче бјежати.{S} Од 
 прекидох га ја.</p> <p>Он одиже руку у вис и запуцка прстима.</p> <p>— Замисли, болан, како ће 
леним тракама окићених грива; низ седла висе бисаге и кесе чибуклије, а из теркије, покрај каба 
исцијепане, искајишане.{S} Низ бедре ми висе дроњци и голо месо провирује испод њих; на кољеним 
ма и широким, тешким појасом, о коме је висила шарена дуванкеса, спуштала се низ бедру и куцкал 
м чутурама, које им, објешене о кајишу, висиле о ункашу, са бисагама из којих им провиривале не 
 зида уздизали; на зидовима, изнад њих, висиле свилене махраме и златом извезене чеврме и готов 
 за силахе, у големе духанкесе, које им висиле низ бедре.{S} Непрестано као да се спремали за б 
з хаљина.{S} Кроз дроњке оне што су још висили на њима провидило се голо, изгребано тијело; из  
чати за звонарима, него ће свак тражити висине и ићи према њима својим путем, мислећи својом гл 
гдје далеко, далеко у плавој, свијетлој висини тоне, растапа се и изумире.</p> <p>Тек покаткада 
па, уједа, чупа за бркове, издигох је у висину и спустих покрај јастука, на широку шилту, меку, 
а отворено, — вјечито је пиљио негдје у висину, изнад себе, — и на какав дужи говор као да није 
ни, нити да бјежи.{S} Само одиже руке у висину да тако отклони ударце од главе и покушаваше да  
нехотице подигосмо главе и погледасмо у висину.</p> <p>— Мора да иде неко — једва се присјетих  
нувши се на леђа и одижући једну ногу у висину. — И он ради...</p> <p>— Осман је велики момак,  
ши одговора, узела је пешкир, — који је висио крај огледала, — да ме сама опере.{S} Отирући и о 
јући изнад себе у пешкир некакав што је висио на зиду. — Како то?..</p> <p>— Ја хоџу нијесам ни 
ћи у стари, напукнути таламбас, који му висио о појасу, обилази унаоколо, купи бакшише што му и 
ли однекуд из даљине, с мрких, суморних висова планинскијех.</p> <p>— Хасане!..{S} Чујеш ли?..{ 
сам да обиђем...</p> <p>И, онако мршав, висок, усукан, гегајући се и застајући почесто, замаче  
ућу растављао од наше само један танак, висок, увијек обијељен зид, — био је Сулага, мирни, доб 
се одазивао молбама, увијек долазио.{S} Висок, танковијаст, прав као јаблан, блиједа, дугуљаста 
 једну, у којој ће становати.{S} Био то висок, коштуњав човјек, са необично дугом шијом, на кој 
Напријед су ишли пјешице двојица сеиза, високи, крупни људи, с брковима који, како ми се у оном 
ао да ме мамио, дозивао себи.{S} Његови високи, чисти, обијељени зидови, са два низа малих, уск 
е и учини ми се да тако танке, свилене, високо повијене обрве нико на свијету нема.</p> <p>— Ја 
" /> прикрадати неко.{S} Момче некакво, високо, танковијасто, са тешким траболозом око главе, с 
 на ме корача напријед, а цијев пушчана високо му стрши изнад главе.{S} Страх ме, готово, и од  
pb n="259" /> кршити, састављајући руке високо изнад главе и ломећи прсте, а танка кошуља све с 
чео се умивати.{S} Ту покрај чатрње, на високој, допојасној трави отклањао би и дову.{S} У кући 
а се притужим.</p> <p>Ибрахим ефендија, витак, љепушкаст младић, с очима као од кадифе, са крат 
 Хасан сурово и гурну главом у Хајкунин витао који се умало не преврну. — Кад су непокорни!..</ 
еђу свију издвојила се бабина бедевија: витка, танка, поносита.{S} И окићена је, и љепша и гизд 
очеле јој горити, пламтити; стас постао виткији, облији, а прси набрекле, наједрале и јечерма н 
од малим, ружичастим прстима њиховим, а витлови са бехаром својим почеше се окретати и повијати 
цвао бехар расипала по широким, гуравим витловима.{S} Опазивши ме, спустише танка ишарана врете 
улазак у кућу!..{S} И још има образа да виче како је гладан и како га неста!..</p> <p>И нико не 
мао обичаја да грди, галами, ни јаче де виче.{S} Они су само стрепили пред силом његовом, као ш 
њавало као да га непрестано слушам како виче, како још хвали и још нуди... </p> </div> <pb n="3 
</p> <p>Она ми бржебоље даде знак да не вичем толико.</p> <pb n="370" /> <p>— Хасан се с тобом  
не заспи. — Ефендија!..</p> <p>— Ах, не вичи... ах... не галами тако, — зајеча он испрекидано,  
</p> <p>— Ефендија!..</p> <p>— Ах... не вичи тако... ах!..</p> <p>— Невоља је...{S} Морам викат 
м, цијеним.</p> <p>Одмах су почели и да вичу, протествују.{S} Назваше ме лацманом, Швабом, Чифу 
међу њих мотљале се, обилазиле кириџије вичући, трајући, галамећи, а роба трговачка, у сандуцим 
езбројним иглицама, трњем.</p> <p>Тада, више од страха гледајући крв него од болова, малаксах п 
руги пут...</p> <p>— Не могу, ефендија, више долазити — откресах ја пакосно и дође ми да га гур 
еђивала му је да се што прије врати.{S} Више од три дана нигдје није смио остати.</p> <p>Са сел 
а, не осјећајући готово никаквих болова више, нагло скочих и почех сам себе пипати и разгледати 
 пут. — Куда ћеш?..</p> <p>— Иђем... да више не дођем.</p> <p>— Љутиш ли се на ме? — запита она 
 никако ни смислити, е је он мртав и да више никад доће неће.{S} Јок!..{S} И сада, сваки дан, п 
ме најбољим залогајима и натјеривали да више <pb n="286" /> једем; Хајкуна готово ни ручати ниј 
правио би чуда!..</p> <p>— Обећај ми да више нећеш с њиме говорити — замолих је, хватајући је з 
 послушали.</p> <p>Отада се хоџа никада више јављао није у каквом скупу људи, на здоговору какв 
иступи и поче миловати.</p> <p>— Отсада више не смијеш ићи у Сулаге — рече отсјечно. — Нипошто! 
ого, — ја сам му први приступио и отада више није било кавге међу нама.{S} Шта више и уортачили 
оје нас снађе избија из нас и ни откуда више.{S} Нема зла које само никне; заметак му је баш у  
 прсима и пресамитивши се. — Не могу ја више овђе.</p> <p>Мајка га као од милоште ухвати за ухо 
мадати. — Ја сам твоја...</p> <p>Ничија више...{S} Води ме!..</p> <p>Па се опет приви уза ме, у 
а сјета, дерт неки.{S} Али то није била више брига за послове, страховање од немаштине, него др 
> <p>— Напријед! — рече одлучно. — Нема више смишљања!..</p> <p>Никада нијесам вјеровао у какве 
, откреса:</p> <p>— У овој ти кући нема више мјеста...{S} Пртљај...</p> <p>— Лијепо је то — реч 
с се љутио што са радницима и кметовима више разговара него с њиме.{S} Криво му и што се смије  
овали, грдили што су могли жешће.{S} На више мјеста могло се видјети како, из кућа и из дућана  
ве троје ишли у „ашиковање“.{S} Хајкуна више није ни сакривала ништа од мене, нити је више зази 
 остављали ме на миру.{S} Мајка је, шта више, иза тога постајала и некако мекша, њежнија, блажа 
. —— Хајде даље!..</p> <p>Један је, шта више, и измахнуо био да ме ошамари и дочекао ме псовком 
али и сви га хвалили.{S} Почеле се, шта више, за кратко вријеме читаве приче причати о њему.{S} 
 мицао нити баталио свога посла.{S} Шта више, <pb n="365" /> као да му било криво што ја икако  
 више није било кавге међу нама.{S} Шта више и уортачили смо се и отпочели са трговином неком.< 
ј у ситнијим, домаћим пословима.{S} Шта више, она као да се бојала мене и никад ме није смјела  
у ударио, никога напао, изгрдио.{S} Шта више, знајући како он не воли препирати се ни парничити 
уно укроти, стегне и покори.</p> <p>Шта више, често се од срца и весело насмијао баш онда кад б 
а ме, нити ме почео тјешити.</p> <p>Шта више, као да се и веселио томе.{S} Једанпут,кад је једн 
е давио, притискивао, мучио.</p> <p>Шта више, — желећи зар да сам себе осоколим и раздражим про 
ву на раме, ударила је у плач.{S} Ништа више није знала проговорити, ни објаснити ми. </p> </di 
гле довршити — отсијече.</p> <p>— А кад више није било пара да их довршите, онда...</p> <p>— Он 
чека неко иза леђа, зијевајући. — Никад више сунца не виђети...{S} Их!..</p> <p>Стари зажмири м 
осито показа на нож.</p> <p>Отада никад више нијесам смио сам на авлију изићи, али сам из радоз 
а сам те, копиљане, стигла те...{S} Сад више нећеш лагати...</p> <p>Па се измакну и опет подиже 
 и опет ме обузе она чудна језа.{S} Сад више нијесам смио ни покушати да викнем и да се јавим к 
ек досјетио да се она у новије доба све више и више гиздала и китила, — сједила на авлији, на т 
напредовати.</p> <p>Зарада је расла све више и више и у неко доба толико смо се били осилили да 
о о зецу и његову злоношењу поче ме све више мучити.{S} И најпаметнији човјек у неким часовима  
а чудо, неки необичан страх поче ме све више и више обузимати, освајати ме.{S} Страх од шуме, о 
ао да је и сама горјела и као да се све више ширила по јаким, косматим прсима његовим...{S} Хоџ 
го и што год сам боље радио, оне се све више и више расипале.{S} Уколико човјек више вриједи, у 
рекидано, примичући се, нагињући се све више.</p> <p>— Хајнију зовни! — узвикне мајка жешће и б 
брзо, испрекидано, стискајући очи и све више приљубљујући се уза ме. — Ономадне... кад сам чула 
..</p> <p>Шта је хтјела?..</p> <p>И све више љутећи се, бјеснећи управо, наумих да се вратим и  
еобична дрхтавица поче ме обузимати све више, мрави као да ми почеше милити уз леђа и, на сву с 
рај ватре чији се гребенасти пламен све више и више извијао и поигравао освјетљујући пуна, буцм 
што сам дуже ишао и стида је почело све више и више нестајати, губио се.{S} Презирање и суровос 
 мало, распалих се.{S} Хвалећи робу све више и више почех и шале просипати и пецкати их...</p>  
као даље, залуд сам чекао.{S} Не хтједе више ни отворити очију ни проговорити.{S} Ћутао је као  
p>— Ето видиш — отсијече јаче — он овђе више треба...{S} Ако и не ради ништа... ако... ако и је 
о зид, каже:</p> <p>— С њиме се не може више...{S} Чудан је постао...</p> <p>— Шта ти је учинио 
вању погинулога.{S} Осим мајке, која је више лежала него сједила у ћошку једном, међу јастуцима 
 и поцупкујући на пети.{S} Изгледала је више као какво младо, безбрижно, ђаволасто дјевојче, не 
ије ни сакривала ништа од мене, нити је више зазирала да изађе преда ме у мушком одијелу.{S} Ла 
јој се, и мјесто да олакшам, још сам је више мучио, пецао.</p> <p>— Зар ти је сада мрзак, па га 
се никако није ни могао уморити; што је више ишао, као да је постајао све то лакши, бржи и окре 
авати под скупу кирију.</p> <p>А што је више зидао, новаца је код мајке бивало све мање и мање. 
. — Он није лош...</p> <p>— Он не смије више ићи у Сулаге — нагласи мајка јаче и пресијече руко 
p> <p>Кроз неколико мјесеци као да није више било ни пријатеља ни душмана да се, по дану или по 
о, бранио... <pb n="240" /> Сад се није више бојала да ћу неком јачем испричати њезине тајне и  
ман, каква је ноћ била!..</p> <p>И није више о томе хтјела говорити.</p> <p>А у наредни петак н 
порумени.</p> <p>Руменило њезино још ме више наљути.{S} Изгледала ми тога часа као преступница  
аш, само мени да се смијеш...{S} Никоме више!</p> <pb n="237" /> <p>Момци, загријани и поднапит 
тали се и грлили с комшијама, као да се више никад видјети неће, и тужни, замишљени, забринути  
 остати на миру и њезине силе као да се више нико бојао није.{S} Неколико табора, који су прати 
наша сила била...{S} Била и не враћа се више...</p> <pb n="383" /> <p>И, након тога, поново узд 
е и ломећи прсте, а танка кошуља све се више затеже, припија уз тијело и димије на куковима тре 
врби... — проциједи он кроз зубе све се више мргодећи. — Не тражи куршума!..{S} Извађен је! — в 
акутала, натуривши фес на чело и све се више играјући својим чибуком. </p> </div> <div type="ch 
.{S} И слуге и слушкиње, — не бојећи се више никога и не зазирући ни од чега, — частили су се м 
лазили су не слушајући и не осврћући се више...</p> <p>Једанпут ми само послала и цвијећа.{S} К 
 заплачем.{S} Напошљетку, не могавши се више савлађивати, одбацим комад хљеба који ми лежао у к 
ада уљезе у моју собу и раскорачивши се више душека силом ме подиже.</p> <p>— Хајдемо — рече од 
7"> <head>XXXVII</head> <p>Хасан што се више опорављао и оздрављао, постајао је и све несношљив 
же...</p> <pb n="215" /> <p>Отада му се више нијесам смио ни пожалити никад, ни причати му што. 
а и Хасан као да смо се натјецали ко ће више појести и готово смо отимали залогаје један другом 
ети је ли мушко и је ли соко!..{S} Неће више бити ни једног залогаја џабе; треба се сад борити, 
рати душеку.</p> <p>И као да размишљаше више њега: хоће ли опет лећи или неће.{S} Па га повуче  
тву, научена да свега има колико хоће и више него колико хоће, задрхтала је при помисли да би м 
етио да се она у новије доба све више и више гиздала и китила, — сједила на авлији, на трави и  
вати.</p> <p>Зарада је расла све више и више и у неко доба толико смо се били осилили да смо ча 
 неки необичан страх поче ме све више и више обузимати, освајати ме.{S} Страх од шуме, од зелен 
о год сам боље радио, оне се све више и више расипале.{S} Уколико човјек више вриједи, утолико  
ре чији се гребенасти пламен све више и више извијао и поигравао освјетљујући пуна, буцмаста за 
 дуже ишао и стида је почело све више и више нестајати, губио се.{S} Презирање и суровост људск 
распалих се.{S} Хвалећи робу све више и више почех и шале просипати и пецкати их...</p> <p>Паза 
савјести постајала јача, све сам више и више наваљивао оптужбама, све их више тражио, товарио.. 
у.{S} Никаква га сила, чинило се, не би више могла од њега отргнути.</p> <p>И није да је приста 
м муцати:</p> <p>— Нећу да... да долази више... јер... јер...</p> <p>— Јер?...</p> <p>И унесе м 
мана, који је и осиједио служећи и који више ни ићи није могао без штапа, често и без штаке.{S} 
пила би се по двојица, по четворица или више њих, потпуно опремљени и оружани, с напуњеним пушк 
ово ни ручати није хтјела, само да мени више остане, да моја чинија буде пунија.</p> <p>По томе 
 прихватају за рад.</p> <p>А што се они више љутили, хоџа је постајао све ваљанији и све брже и 
и се и не повисујући гласа. — Да нијеси више ријечи проговорио!..</p> <p>Његова хладноћа раздра 
твари.</p> <p>— Не бој се...{S} Нећу ти више додијавати — рече полушапатом, пошто је све покупи 
 <p>Нијесам могао отезати ни размишљати више.</p> <p>Страх да не изгубим Хатиџу, да ми је не пр 
и да се по свој прилици неће ни вратити више.{S} Било ми као да сам се ослободио неког големог  
 се одмах дизали и одлазили, не зборећи више, нити се поздрављајући.</p> <p>Једнога јутра, пошт 
осећи се један другом у лице и говорећи више знаковима него ријечима, загледали су оружје, окре 
а ме и затварала у собу, не допуштајући више никако ни да излазим, ни да вечерам чак.</p> <p>На 
 „А да нисам рањен?“</p> <p>Не зазирући више ни од чега, не осјећајући готово никаквих болова в 
и како знаш — рече, па, и не погледавши више на ме, изиђе из собе. </p> </div> <div type="chapt 
> <pb n="278" /> <p>Па, не проговоривши више ријечи, још брже кренуо би напријед, — готово потр 
рање и затезање.</p> <p>Не проговоривши више ријечи, опет ломећи се, зијевајући и придржавајући 
више и више расипале.{S} Уколико човјек више вриједи, утолико су и нападаји на њега јачи; ситни 
 грижа савјести постајала јача, све сам више и више наваљивао оптужбама, све их више тражио, то 
м којим даном постајао старији, све сам више зазирао од Зулфаге и све ми се чинило да он у чита 
ом, опрашен, замаштен, прљав, често сам више наличио каквоме хамалу него беговском сину, кољено 
онак глас, измамише ми сузе.{S} Што сам више плакао бивало ми је све лакше и са сузама као да с 
ти их ногама, разбацивати.{S} И што сам више газио било ми лакше.{S} Чинило ми се као да се тог 
језик, ругао се, псовао.</p> <p>Што сам више осјећао глад постајао сам све бјешњи, љући, раздра 
но, примичући ми се — и... и ја нијесам више могла трпити... он је...</p> <p>Узех је за руку и  
ча мало, подивља у дивљини, па ни о чем више није у стању ни размишљати, колико о разним чудеси 
ута нешто, игра.{S} Немоћан и да сједим више, преврнух се на траву и жалосно јекнувши склопих о 
и с новцима, те ми је у неко доба дућан више наличио на пушкарницу какву него ли на бакалницу,  
етиле на очи и опљуну.</p> <p>— Неће он више у Зулфаге нипошто — рече суво. — Чим сам му ја љуц 
ичају.{S} Зулфага је свакако имао много више да прича и, док је Хасан испред мог дућана пролази 
све луђи, све чуднији.</p> <p>Није хтио више ни спавати у кући, у соби својој, него одлазио у б 
“, како му је „срце од камена“, те како више нема „милости ни љубости“ ни према коме.{S} Нарочи 
а, лопте, сакриваче.{S} И све је некако више сличило весељу каквом нето оплакивању погинулога.{ 
ни пазе на њега, да га слушају.{S} Нико више ни помислити није смио да му се наруга, подсмјехне 
је твој јаран!..{S} Онакога јарана нико више нема!.. </p> </div> <pb n="367" /> <div type="chap 
 ноћи постајале дуже, и разговарали смо више.{S} Док је напољу цичао, вриштао и фијукао вјетар  
ачин, брани мог најљућег душманина, што више вјерује њему, кога је јуче познао, него мени, с ки 
p>И што је чешће одлазио у чаршију, што више распитивао о хајдуцима, био је све луђи, све чудни 
д својих уста штедила, само да нама што више и што љепших понуда изнијети може.</p> <p>Хасан јо 
ознао сам одмах да се упињала да ме што више задржи будна и да ми причањем сан разбије.{S} Лакш 
ушкиње.{S} Нарочито је тражио да му што више причам о Зулфаги.{S} Интересовало га све шта он ра 
ли и пецкали га.</p> <p>Једино је нешто више пристајао за мајком, пазио на њу и старао се да јо 
ама, лоповима, разбојницима, који имају више убистава на души него на глави длака.</p> <p>Други 
ије, и грдити, и пријетити.{S} И што су више стрепили пред њом, клањали јој се, улагивали, пост 
грдни новци, — ваше се грађевине нијесу више могле довршити...</p> <p>— А прогутале нам сву гот 
више и више наваљивао оптужбама, све их више тражио, товарио...</p> <p>Напошљетку, кад ми већ д 
и пријекорно запита:</p> <p>— А шта ћеш више?..</p> <p>— Па то је ништа — одговорим кроза смије 
р гдје би да сједне.</p> <p>А то га још више збуни.{S} Зачуђено и као увријеђено погледа је, па 
грађевине... задужила се, запетљала још више...</p> <p>Напошљетку и хајдуци дочекали вам на пут 
егова хладноћа раздражи ме, распали још више.</p> <p>— Један исти човјек не може бити и мој и З 
огледавши ме осмјехну се и порумени још више.{S} Наточивши кахву и понудивши нас брзо се окрену 
рата и отјерати га.</p> <p>То мајку још више распали, наљути.{S} Цичећи и пјенушећи од бијеса п 
ти ране.</p> <p>Ако се нијесмо играли и вјежбали, онда смо све троје ишли у „ашиковање“.{S} Хај 
 и ножеве и почнемо, токорсе, нишанити, вјежбати се, борити.{S} Хасан, иако млађи од Хајкуне, б 
лећи очувати јаранство, — заруче, чак и вјенчају дјецу, макар и млада и луда била.{S} То се и с 
рипремио за њу, одлучио сам да се одмах вјенчамо.{S} Ни сватова нијесам сазивао, ни шенлучио, н 
гунаст и напрасит, али је био и поштен, вјеран, поуздан.{S} Након оне похвале бабине да ће »бит 
но у овој кући... добар је... поштен... вјеран...</p> <p>— Стар је — рече и мајка покуњено и об 
џа забринуто, гледајући за њим. — Хоће, вјере ми.</p> <pb n="298" /> <p>— Он нешто чудно смишља 
n="364" /> <p>— Па... болан... то ми је вјереница — одговорим му поносито.</p> <p>— Тооо?..</p> 
о желио колико да се дочепам своје мале вјеренице ми да се на њој осветим.</p> <p>Чупао бих је  
 бјежао Сулаги, у авлију му.{S} Хатиџу, вјереницу, затицао сам обично гдје сједи на софи са цви 
<l>„Бег Али-бег на кули сјеђаше,</l> <l>Вјерну љубу на крилу држаше”...</l> </quote> <p>И, као  
а једини господар у њој.{S} Као да није вјеровала, е сад збиља може заповиједати и овим људима, 
ло.{S} Изгледало је као да ни сама није вјеровала да је кућа заиста њезина и да је она једини г 
други.</p> <p>И таквим се причама много вјеровало.{S} Има времена кад и најпаметнији људи вјеру 
до бољих, згоднијих времена.{S} А је ли вјеровао да ће та времена у истину наскоро настати?..{S 
 се смијем, — и... и све као да нијесам вјеровао да је то баш он, Хасан, преда мном...</p> <p>— 
 више смишљања!..</p> <p>Никада нијесам вјеровао у какве бабинске приче ни гатке разне, али, пр 
ао постати хајдук, никако нијесам могао вјеровати.{S} И може ли он бити хајдук, кад није ни сна 
ко о разним чудесима, и ни у што толико вјеровати, колико баш у оно што је мутно, магловито, та 
{S} Лаже!..{S} Сретни земан иђе и ко не вјерује у то, не треба ни да живи, ни ђецу да рађа, јер 
 брани мог најљућег душманина, што више вјерује њему, кога је јуче познао, него мени, с киме је 
— Не могу?..{S} Вјерујеш ли?..</p> <p>— Вјерујем.</p> <p>— И нећу, — одлучно вели тада и исправ 
живо дочека она, гризући усне.</p> <p>— Вјерујем у се, да нијесам грђи од њега, макар што је ју 
 што је јунак, — одговорих поносито — а вјерујем и теби...{S} Што бих га се бојао?..</p> <pb n= 
о је ватрено, поново ломећи прсте. — Не вјерујем, брате...{S} Чудим се само како се увукао у ва 
 причање. — Рашта?..</p> <p>— Јер му не вјерујем — одговарао је ватрено, поново ломећи прсте. — 
 каква ћеш ми изаћи...{S} Ето колико ти вјерујем!..</p> <p>— Немој, Смајиле, — протепа она меко 
хајдуци, а кад је примио на душу, ми му вјерујемо — рече Ибрахим ефендија мирно, поново указују 
т Хамид!..</p> <p>— Све’дно...{S} Ми му вјерујемо...{S} Он је Зулфагу одавно знао...</p> <p>Опе 
ине, блене у ме.</p> <p>— Не могу?..{S} Вјерујеш ли?..</p> <p>— Вјерујем.</p> <p>— И нећу, — од 
{S} Има времена кад и најпаметнији људи вјерују у најлуђе приче.{S} Зато су куповали оружје и о 
миш некакав, док напољу фијуче и цијуче вјетар засипљући снијегом у пенџере и у стакласто замрз 
е се чинило као да негдје у даљини хуји вјетар и милује лишће какве непролазне шуме, Хајкуна по 
 Док је напољу цичао, вриштао и фијукао вјетар снијегом засипљући широки велики пенџер и замрзн 
м рукавом отро би лагано сузе што му их вјетар нагонио на очи; погладио бркове и прстима <pb n= 
, јављале се, слободна, ведра и весела, вјечито се играјући својим малим, мирисавим јаглуком и  
 когод не прекори тиме, да је не пецне, вјечито ме гурала у прикрајак, гонила од себе, затварал 
, и ружила, он је пристајао непрестано, вјечито онако смирен, скрушен и насмијан и вјечито чист 
 него неколико мајкиних тајни.{S} Зато, вјечито страхујући да их случајно не бих одао баби, и т 
 других пјесама ни других кајда каквих, вјечито је пјевала само ту једну.{S} Пјевала непрестано 
 гледати није могао човјека отворено, — вјечито је пиљио негдје у висину, изнад себе, — и на ка 
 онако тих, покоран, скрушен, са уснама вјечито развученим на смијех. — Ово се не смије затезат 
ом, са змијском главом и големим уснама вјечито развученим на смијех.</p> <p>Он је сједио управ 
олеме главе и избуљених очију као да се вјечито чуди нечему, прући се по трави потрбушке, одиже 
дну, — која је и била устргнута и ту се вјечито чувала само због мене, — почела ме шибати по ру 
чито онако смирен, скрушен и насмијан и вјечито чист, уређен и нагиздан, са китом цвијећа испод 
ан, злокобник, гатало, а у шуми оној, у вјечитом полумраку, — сунце нас тек уријетко, као ругај 
. — Ето!..</p> <p>Казао сам: свршиће на вјешалима...{S} Тврдоглав је...</p> <p>И одједном чучећ 
будеш као и он, обојица ћете свршити на вјешалима...{S} Мало му је што ми чини штету по кући и  
асвим озбиљно прорицао е ће „свршити на вјешалима“ и називао га „угурсузом“ и „несретником“, ма 
о, него зарадио, лијепо зарадио, својом вјештином и мајсторлуком својим!</p> <p>И дође ми да из 
е обећавати.{S} Обећањима ме и замамила вјешто и тек пред зору пустила ме да заспим, да се одмо 
рестано, једнако моћан и силан, једнако влада над њом.</p> <p>Наскоро сам се увјерио да је гово 
у силеџиство над њима...{S} А силеџиска владавина добра не доноси, јер подгаја осветнике...{S}  
цима и пљачкашима „како не би заборавио владати с оружјем«, мајка као да би наново оживила, пре 
нио и дошао некако тањи, а очи, крупне, влажне очи њезине, помутиле се мало, покрвавиле.</p> <p 
обрвама, испод којих се стаклиле мутне, влажне очи и некако пријекорно звјерале, шкиљиле према  
јући их кроз нос и, како јој очи бијаху влажне, неколико их пута отирала, а Хатиџа је, лежећи п 
 нема у кући, како је она највиша сила, власт, господар над свима.</p> <p>И нагло се поче мијењ 
 чување, значи упола се предати његовој власти, оковати се драговољно.{S} А ја сам знао не једн 
е друже са човјеком који још ни једнога Влаха посјекао није, ни на чију кућу ударио, никога нап 
 тлима; опута на опанцима попуцала му и влачила се по земљи, заплетала се за ноге, гајтани на п 
си ти овђе...{S} Хајде!..</p> <p>— Међу влашке хајдуке?</p> <p>— Јок...{S} Нећемо с њима...{S}  
обнаженим мишицама низ које се циједила вода, довикивале једна другу, препирале се, свађале.</p 
ни ибрик уза њу, па чекајући док узаври вода, засјели по трави и запалили чибуке.{S} Недалеко о 
их дугачким мразним шипкама, капала нам вода за врат и милила низ леђа, изненада понека груда д 
S} Без тога нема среће у кући...</p> <p>Вода у ибрику поче врети.{S} Ја приступих и досух кахве 
 када да јој помогне у послу, да донесе воде, дрва, масла.</p> <p>— Нећу ја — говорио је набуси 
ешто носећи у руци: или ђугум да донесе воде са чесме, или ћупицу какву, завежљај, торбу, плета 
ре, босоног је ишао на Неретву, доносио воде и спуштао пред врата њезине собе, одмах поред праг 
везаном за дугачки коноп кантом захитио воде и почео се умивати.{S} Ту покрај чатрње, на високо 
жао...</p> <p>И из тиквице сасувши мало воде на длан, пошкропи се по лицу.</p> <p>— Хајде!..</p 
да ме зове...{S} Једном иште: „Дај чашу воде“... други пут: „Дај пешкир“... трећи пут: „Дај ках 
и код нас — брзо дочека Хатиџа, опет је водећи шилти и намјештајући, уређујући јастуке око ње.  
јести их онако како се њему свиђало, не водећи рачуна о томе: хоће ли мени бити на сметњи или н 
ђем преко друма, на другу страну.{S} Не водећи рачуна о томе: хоће ли Хасан видјети и наругати  
Ти...{S} Ако желиш добра и себи и мени, води ме!.. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 
.</p> <p>— Одмах?..</p> <p>— Узми!..{S} Води ме!.. — узвикну јаче и поче чупати шамију, кидати  
а сам твоја...</p> <p>Ничија више...{S} Води ме!..</p> <p>Па се опет приви уза ме, усиљавајући  
 сузе осмјехне.</p> <pb n="375" /> <p>— Води ме, јер... јер...</p> <p>— Јер?..</p> <p>Сакри ми  
 <p>Ја занијемих, скамених се.</p> <p>— Води ме! — опет убрза склапајући руке, увијајући се, мо 
тац или није хтио или није имао када да води много бриге о мени, био сам препуштен самоме себи  
пљувао му на лице и на хаљине, мирно ме водио кући и гурајући пред мајку почео уздисати:</p> <p 
о свакога; Хамида као да је само зато и водио уза се да наручује кахву и да точи.{S} Чак је свр 
ркао њега.{S} Читав разговор између нас водио се полако, шапатом, и у гуркању старали смо се об 
</p> <p>Опет као да се међу њима почела водити борба, подмукла, прикривена, али силна и очајна  
 не хтјела, она је морала о свему бригу водити, сама управљати читавим својим имућем.{S} Трзала 
тада, одиже од земље.{S} Неко ме зали и водом по лицу и од студени оне стресох се и нагло подиг 
прели преко леђа као да ме неко хладном водом полијева, обје руке као да ми се изненада надуше, 
> <p>Бербер, гунђајући, дохвати ибрик с водом, очисти рану, опра и намазавши широку, танку крпу 
и испод басамака и оде, отрча управо на воду.</p> <p>— Ево — узвикну након краће почивке, носећ 
о — узвикну након краће почивке, носећи воду и указујући на чисте пешкире које бијаше пребацио  
 ће га пратити у бој, да ће у ватру и у воду за њим.</p> <p>Чак и дјевојке почеле говорити о ње 
и.</p> <p>Ишао сам затим и међу аскере, војнике, под сиве, искрпљене чадоре, препуњене сламом н 
да се одавле, из Мостара, спрема читава војска, која ће гонити усташе — одговори Хасан <pb n="3 
игнути на устанак.</p> <p>Чак ни царска војска није могла остати на миру и њезине силе као да с 
ком и пригушено се засмија.</p> <p>— Та војска још неће кренути — рече.</p> <p>— Heће? ..</p> < 
лад и загријан, прорицао сам да ће наша војска све покорити, уништити, попалити и још чвршће ут 
 и пребаци ногу преко ноге. — Тој ћу се војсци придружити и ја...</p> <p>Сулага поклопи очи дес 
згрдио.{S} Шта више, знајући како он не воли препирати се ни парничити, како му тешко и изаћи н 
S} И... ево... ја и хоћу освету љуцку и волим јој него... него освети Алаховој... него оваком ж 
рши:</p> <p>— Нека га носи ђаво!..{S} А волио бих да је остао спавајући...</p> <p>Примичући се  
да прежива.{S} Чак и пословице, које је волио уплетати, каткад и гдје им није мјесто, биле му н 
рије.</p> <p>Ради бабе Сулага је и мене волио много.{S} Никад не би прошао а да ме не омилује и 
 и све кости поломио.{S} И ништа не бих волио тада, него опет преврнути се и опет заспати...</p 
ији.{S} У неко доба готово ништа не бих волио толико колико да ми се подсмјехне когод, <pb n="3 
..{S} Шта може бити?..</p> <p>— Баш бих волио да не поплаших зеца — најпошље почех на глас разм 
рошапта Сулага и поглади се по бради. — Воља Божја...</p> <p>— Жао ми само што га још једном ни 
р их било педесет...</p> <p>— Баш твоја воља?</p> <p>— Моја.</p> <p>Зулфага готово паде на коље 
пасност, те се унапријед, често и преко воље, прибира и спрема на одбрану.</p> <p>И ја, што сам 
 сви су га и гледали с дивљењем, сви га вољели.{S} У његову присуству и страшивице се осјећале  
 ђаво би га знао ушљед чега, опет бисмо вољели да је мало подаље, да се какогод одмакне барем з 
вао стоку, сир, вуну, коже, масло, мед, воштину.{S} По десет, по петнаест товара, на изгладњели 
еликих ножева.{S} За њима су, на омањим враним парипима, јахала тројица млађих трговаца, мостар 
 пред своје дућане, бацао се камењем на врапце, који се окупљали под стреху и, чешкајући се кљу 
 под чијом накривљеном стрехом легли се врапци и голубови, и Зулфага, као са страхом неким, при 
ким мразним шипкама, капала нам вода за врат и милила низ леђа, изненада понека груда долијетал 
ују, како сам се, за рана, натоварио на врат човјеку који ми обећао дати кћер, како сам се удом 
а јој уз широки, крупним мрљама ишарани врат, са големом раном на облим сапима, која се већ поч 
е, гледајући јој у лијепи, мало погнути врат, који као да је био бјељи од филдиша.{S} Зачудо, у 
ми се као да сада први пут гледам у тај врат и његова бјелина и пуноћа изненада освоји ме, зама 
 сијелима су били пажљиви, обазриви.{S} Врата су обично закључавали и подупирали мертецима, да  
је нануле, зациликта реза на канату и — врата се отворише.</p> <p>И голем, стасит човјек, са би 
ева?..{S} Ко?..</p> <pb n="296" /> <p>— Врата треба још боље затворити — додаде хоџиница тихо,  
ака, снажно почео лупати алкама на туђа врата, почео подврискивати и камењем ударати у ниске, м 
а одбаци филџан који се откотрља чак за врата, куцну се по сабљи и подвикну према мени:</p> <p> 
, силазећи у чаршију и чешкајући се иза врата. — Оженио се, а не купио ништа!..</p> <p>И срџба  
 и не говорећи ништа поче ме пипати иза врата, кушајући да ме одигне од тала, исто онако као шт 
и гутао на силу, ударајући се шаком иза врата, отежући шијом и закашљавајући се...{S} И, — мака 
дом, ухвати ме големом својом шаком иза врата и подиже од земље.</p> <p>— Тежак је — рече мргод 
стар.</p> <p>Кад сам закуцао на авлиска врата, — ђаво би га знао рашта, а сузе су ми налетиле н 
 Хатиџу... и видила сам како јој иде на врата, на разговор...</p> <p>— Хатиџи?</p> <p>Читав пош 
нехотице чешће, испод ока, погледали на врата, као да би жељели да што прије измакну одатле, да 
p>— Јок!..</p> <p>Она устаде, повири на врата и полако, на прстима, врати се.</p> <pb n="331" / 
, наднесени над голема на ћемер озидана врата, осјенчаваху сав искривљени уски и тијесни сокак  
 је пламен кроз <pb n="281" /> отворена врата зализивао уз мале, глатке, зелене лончиће на пећи 
робу.{S} Нападали су каткада и на кућна врата тражили цуре, дозивали их...</p> <p>Дешавало се,  
оружје објеси о рафове, ћепенке и изнад врата ардијских, фишеке разбаца по шилти и по чекмеџи с 
ћи се, ухвати ме за рамена, изгура пред врата и затвори канат.</p> <p>— Не излази ми сад на очи 
ме узму у нарамак и на силу избаце пред врата.</p> <p>Тада сам бјежао Сулаги, у авлију му.{S} Х 
на Неретву, доносио воде и спуштао пред врата њезине собе, одмах поред прага; кахву јој сам пек 
 n="235" /> мушки глас како грми испред врата.{S} Због тога и претрне, премре.{S} Због тога се  
да, кад сам кроз четири мјесеца ишла од врата до врата... ево, у овом одијелу...{S} И тражила т 
рнила и необично дрхтала, измакну се од врата и ту застаде...</p> <p>— Само — рече промукло — п 
је привуче себи и мало подаље одвуче од врата.</p> <p>— Немој...</p> <p>— А је ли шала била кад 
је кахву.{S} Један заптија, недалеко од врата, чучнуо поред мангале, у руци држи овећи ибрик ка 
је каткада бедевију, хватајући је испод врата и приносећи румене ноздрве њезине смјежураним, об 
ћао из куће Сулагине, кад бих изишао из врата његових, увијек сам опазио Зулфагу како стоји нед 
зривији, пажљивији и како чешће обилази врата и притврђује их.{S} Сваке вечери, након јације, о 
 само осмјехну.{S} Лагано оде и затвори врата за њим, па пјевуцкајући узе наргилу и, сједнувши  
 у чаршаф, па се нагло измаче и затвори врата.</p> <p>Хајкуна пребаци пушку преко рамена и позв 
Зар си толико љутит?..</p> <p>Па отвори врата, помилова ме по руци и лагано, пажљиво, изгура ме 
е као да је очекивао кад ће му показати врата и отјерати га.</p> <p>То мајку још више распали,  
на, зарумењена, весела, пјевајући чисти врата и пенџере, трља их крпом некаквом, запе ми ријеч  
еда, слаба и изнемогла и, заставши крај врата, тихо, изморено, запитала ме:</p> <p>— А зар си б 
мирени покуњен, сједио на тлима, покрај врата џамиских и токорсе читао нешто. — Ако је и крао,  
ткада и заклоњен, сакривен чучао покрај врата, чекајући ме да изађем из куће и кренем у чаршију 
ивши за пушку која ми стајала баш украј врата. — Још ми такав лопов неће мајку гурати!..</p> <p 
ина шехера.{S} Зато је сваки и затварао врата чим би Хасана издаље угледао, а својој дјеци забр 
тиџа, која је неколико пута долазила до врата и враћала се, напошљетку као да се одважи, уљезе  
ам кроз четири мјесеца ишла од врата до врата... ево, у овом одијелу...{S} И тражила те, ловила 
чах за хамалом.</p> <p>Кад сам дошао до врата и од хамала узео ствари, био сам смислио: и шта ћ 
е очеву руку, пребацивала је себи преко врата и опет се привијала уз њега.</p> <p>— Реци: јесам 
хале почела окупљати <pb n="228" /> око врата и провиривати иза каната, мислећи зар да је тефер 
рча, ускочи ми уз бедру и сави руке око врата.</p> <pb n="404" /> <p>— Нико бољи од тебе!..{S}  
икну она и, потрчавши, сави ми руке око врата. — Она!..</p> <p>Кад сам уљегао у собу затекао са 
ако постиђено, мазећи се, обгрли ме око врата и привуче себи.</p> <p>— Нећеш се љутити на ме, а 
дговори мајка, обмотавајући ми руку око врата. — Сам ми је дошао...</p> <p>— Сам?..</p> <p>Па с 
е хвала Алаху кад ти проговори, а макар врата и ђаво однио! — дочека хоџа и осмјехну се.</p> <p 
хуком гурати се, тјескати, око авлиских врата и око баштенских плотова.</p> <p>Момци, што нам ј 
, макар што сам стајао баш поред собних врата, прошао је поред мене и очешао се лактом о моју а 
, повири на врата и полако, на прстима, врати се.</p> <pb n="331" /> <p>— Нипошто не говори так 
: нека оставља све послове и нека дође, врати се што прије.</p> <p>— Оставио си ми све послове  
 село, наређивала му је да се што прије врати.{S} Више од три дана нигдје није смио остати.</p> 
>— Ништа нема — рече гласно и поново се врати душеку.</p> <p>И као да размишљаше више њега: хоћ 
ујући и као очекујући бабу да се поново врати, те да поново крене на хајдуке.</p> <p>— Еј, рођо 
утећи се, бјеснећи управо, наумих да се вратим и да јој одмах скрешем, очитам све.{S} Макар био 
 потрчим за њим, да га сустигнем и опет вратим, улагујући се и молећи да опрости...</p> <p>Ипак 
! — јаукну мајка кушајући да пође према вратима. –—- Како можете оваку мајку примати?..</p> <p> 
ет лећи или неће.{S} Па га повуче према вратима, на друго мјесто.{S} Промијени јорган и јастуке 
 — викала је затим јаче, полазећи према вратима, увијајући се.</p> <p>— Ја хоћу и живота, весељ 
ојећи се ничега одмах сам потрчао према вратима да отворим, и тек што сам отшкринуо канат, а бе 
е није могао, јер нити се окренуо према вратима ни помакнуо се, — поче стењати још јаче и, као  
 било да се тога часа мајка не указа на вратима.{S} Зачувши, зар, необичнију грају, хитно је ст 
, одмах по вечери, зазвечала би алка на вратима и стари мандал зашкрипио би.{S} Чим би Хатиџа п 
да је пазила на ме, као да ме чекала на вратима, за канатом сакривена.{S} Мени се барем, пролаз 
поље.{S} Наскоро иза тога и канат се на вратима нагло отвори и један крај димија нечијих, нешто 
а ми се чинила најзгоднија, застадох на вратима и испрсих се, искривих, као да на мегдан изазив 
 дан, око подне, завришта бедевија пред вратима и копитама поче ударати, тући о праг, тресући к 
еној долами, вратио с пута, кад би пред вратима зазвонило момачко оружје и зарзали у пјену обуч 
 намамљујући туђе момке да застају пред вратима и провирују кроз кључаницу.{S} Чинило се као да 
 вечери из дућана, сусретох Хатиџу пред вратима.{S} Застаде пред прагом, рашири пуке и преприје 
же...</p> <p>Сулага, кога сусретох пред вратима, као да одмах познаде да се десило нешто необич 
ком ми даде знак да изађем.</p> <p>Пред вратима ме дочека Сулага, немиран, усплахирен.{S} Тутну 
чим пун сахат један.{S} Примицао сам се вратима, гледам у њих, у велике широкоглаве клинце који 
но, као мачка кад се прикрада, приступи вратима, раскорачи се изазивачки и, не вриснувши нити п 
— Ух!..</p> <p>Изненада скочи, приступи вратима и ослухну.{S} Затим, бржебоље, стаде покрај пен 
тискајући зубе.</p> <p>Зулфага приступи вратима, отвори их и наклони ми се са подсмијехом...</p 
ли?..</p> <pb n="294" /> <p>Па приступи вратима и пружи руку дјевојчету, које као да се још ни  
мо, по обичају, застајали пред свачијим вратима, нити онако тражили дјевојке, макар што су, као 
лат као пудар, — застајао пред свачијим вратима и звао укућане да купе, да пазаре.{S} Ја сам оп 
ра, облијепљених хартијом, и са големим вратима кроз која би могли товари сијена пролазити, њег 
шљетку, пред старим, сниским, испуцаним вратима једним, под чијом накривљеном стрехом легли се  
еобучен и неуређен потрчао према собним вратима.{S} Мајка, која је стајала пред собом и брижљив 
асан се лагано подиже и приступи собним вратима.</p> <pb n="271" /> <p>— Смијем — викну пркосно 
кренуо и тркимице пошао према Сулагиним вратима. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP191 
Једне вечери дочекала ме пред Сулагиним вратима.{S} Баш кад сам застао на прагу и прихватио за  
</p> <p>Кад смо се приближили Сулагиним вратима истрча нам неко у фереџи у сусрет и поче ме дрм 
о ту, нешто као да ме гонило да потрчим вратима, да гурнем у канат, отворим га.</p> <p>— Хоћу л 
 ћошка успори ход, застаде пред ћемерли-вратима, лагано, као размишљајући, одиже ногу на праг и 
ве нам наопако иђе.</p> <p>— А ми да се вратимо, — предложих ја мирно, застанувши. — Хоћеш ли?. 
н дугога лутања, он сам предложио да се вратимо кући и окренуо низа страну, усуђивао сам се да  
ама и траговима крви на везеној долами, вратио с пута, кад би пред вратима зазвонило момачко ор 
кати.</p> <p>— Нијесам ни знао да си се вратио — прошапта.</p> <p>— Нијесам имао времена ни да  
> <p>— Ја сам поштен отишао и поштен се вратио, — окресах ја немилостиво, стријељајући га погле 
љевајући. — Кад јој се опет вратио... и вратио се убрзо <pb n="361" /> зар због чибукања... обу 
 — рече сажаљевајући. — Кад јој се опет вратио... и вратио се убрзо <pb n="361" /> зар због чиб 
<p>— Ама теби се твоје отело и то треба вратити, — дочека она ватреније и, као кривац какав, бо 
е враћа и да се по свој прилици неће ни вратити више.{S} Било ми као да сам се ослободио неког  
о.</p> <p>— А баш сам чекао тебе, да се вратиш из чаршије, — рече задављено, циједећи ријечи кр 
 и протежући одоше у колибу.{S} Брзо се вратише сашаптавајући се и носећи међу собом пун шкипић 
>—— Хајдук, бре! — узвикну и бимбаша, а вратне жиле набрекнуше му и крв удари у образе.{S} Сав  
одрило, запалило се, искривило, жиле на врату набрекле, сви мишићи на образима играли, трзали с 
сером, ударају их по челу и по очима; о врату објешени талисмани свијетле сем бљескају испод оп 
очивке.{S} Зној је облијева по лицу, по врату, по мишицама, мокра коса лијепи се по челу и по о 
емљу, трчао јој као сулуд, тапшао је по врату и сапима, прстима рашчешљавао дугу, свилену гриву 
ћи, поче је теглити, чупати, ударати по врату.</p> <pb n="231" /> <p>А тада као да и мени свану 
е струк феслиђена и поче ме шкакљити по врату. — Сад нас нико раставити неће.</p> <p>И, као при 
рукама хтједе гурнути у ватру.</p> <p>— Враћа се, па хоће у нас...{S} Моли — дочеках ја мекше,  
и — Па и наша сила била...{S} Била и не враћа се више...</p> <pb n="383" /> <p>И, након тога, п 
након дужег чекања видио да се Хасан не враћа и да се по свој прилици неће ни вратити више.{S}  
ему и да прича, и није му требало да се враћа на старо, да прежива.{S} Чак и пословице, које је 
 шамију, са очима пуним суза, поново се враћа кметовима.</p> <p>— Радите као и досада — каже, а 
авао много раније него је она мислила и враћа се обично кроз дан, кроз два, носећи узгред и нек 
Наравно, чим би стигао хабер да се бабо враћа, мајка би се одмах почела устезати, повлачити.{S} 
а по коси и по образима.</p> <p>Сулага, враћајући се из чаршије, затицао нас тако у групи.{S} И 
и смо ћутали.{S} Мајка је гутала димове враћајући их кроз нос и, како јој очи бијаху влажне, не 
316" /> <p>— Тако се ради — одговори он враћајући се. —</p> <p>Дочекаћемо свакога ко наљегне, п 
="SRP19132_C33"> <head>XXXIII</head> <p>Враћајући се једне вечери из дућана, сусретох Хатиџу пр 
стајала и једнако разговарала...</p> <p>Враћајући се кући, с пуним њедрима цвијећа и слаткиша,  
рио се, закључао у њу, остављала га је, враћала се и, уморена и малаксала, опет падала по трави 
ја је неколико пута долазила до врата и враћала се, напошљетку као да се одважи, уљезе у собу,  
 два пута пролазили су поред нас, ишли, враћали се, силно трајући и гурајући један у другога, а 
{S} Чак је свраћао и муштерије, који се враћали из дућана ми, те и њих чашћавао.{S} Два-три пут 
 и све новце, што сам им дао, поново ми враћали.</p> <p>Ишао сам затим и међу аскере, војнике,  
ље, у пољу, одакле као да се неко руга, враћао се кадикада тих, пригушен одјек.{S} И цврчак је  
дје није смио остати.</p> <p>Са села се враћао увијек некако суморан, забринут, тужан.{S} Џепов 
Хатиџи.</p> <p>Сваке вечери, кад сам се враћао кући, дочекујући ме на авлији, имала је понешто  
аге и надзора њезина.{S} Кад год бих се враћао из куће Сулагине, кад бих изишао из врата његови 
у.{S} Одлазио је рано, готово у зору, и враћао се тек око подне.</p> <p>Дошавши кући одмах би п 
> <p>И само ја, једини ја, морао сам се враћати испред свакога хана, постиђен, покуњен, тужан и 
онизити, — рече — ако га мислиш поштено враћати...{S} И ако ти треба зајма...</p> <p>— Ти ћеш м 
тако смо и ми, поводећи се за осталима, врачали, гатали, прорицали.{S} Гледали смо у мјесец, у  
лфагу како стоји недалеко, на сокаку, и вреба ме, пази.</p> <pb n="265" /> <p>— А шта си радио  
акрили гдјегод?..{S} Ко зна да и сад не вребају на нас, желећи да ухвате, убију, закољу, да се  
ил, па лијеп, велик, црвен, па гори као врела крв...{S} Ја га његовала, залијевала, па... па ми 
нувши се на кољена и гледајући широким, врелим, готово безумним погледом унаоколо, почне све ок 
по, нешто што се не казује по дану, под врелим, топлим сунцем, кад се крв у жилама распали и ка 
чудној грозници некој, све се комешало, врело.{S} Све се и прибијало једно уз друго, приљубљива 
квим се причама много вјеровало.{S} Има времена кад и најпаметнији људи вјерују у најлуђе приче 
х времена.{S} А је ли вјеровао да ће та времена у истину наскоро настати?..{S} О томе нити сам  
чули, нијесу хтјели застајати ни губити времена због мене.</p> <p>И опет сам остајао на друму с 
ати, умивати, као да прије није ни имао времена да се и таквим беспослицама забавља.{S} Свако ј 
ратио — прошапта.</p> <p>— Нијесам имао времена ни да се јавим коме — дочекам брзо, правдајући  
а и новце предао мајки, Зулфага за дуго времена није јој додијавао иштући ни јадикујући.{S} Пре 
е него прије, желећи зар да накнади оно времена што га мало прије изгубила.{S} Хајкуна, покрај  
ништа не предузимам до бољих, згоднијих времена.{S} А је ли вјеровао да ће та времена у истину  
 и лула, и кресива, и игала, напрстака, вретена и, дречећи колико га је грло служило, — а био ј 
{S} Опазивши ме, спустише танка ишарана вретена у крило, погледаше једна у другу, па повирише и 
не говорећи сједоше.{S} Танка, зашиљена вретена опет зазврјаше и заиграше под малим, ружичастим 
икнуо гледати како се непрестано игра с вретеном и наднесена над ђерђеф ниже пјесму за пјесмом, 
> <pb n="344" /> <p>У мени поче кипити, врети.{S} Дође ми да узмем ону књигу с тешким дебелим к 
еће у кући...</p> <p>Вода у ибрику поче врети.{S} Ја приступих и досух кахве.{S} Почнем мијешат 
колико њих, засједали по сандуцима и по врећама с кахвом, прислонивши дуге пушке уз рафове а са 
арили уморне коње и поредали по калдрми вреће препуњене житом, кртолом, луком и купусом, сандук 
морене мршаве коње по авлији, разбацају вреће са житом и мјехове с маслом по калдрми, засједну  
и је као да ме неко читав дан ударао са врећом препуном пијеска, те ми сва ребра и све кости по 
 ни душмана да се, по дану или по ноћи, врзају око наше куће.{S} Једино стари Осман, онако слаб 
грати се.{S} Чим би ме угледала како се врзам и како правим шанчеве, мајка би одмах дотрчала, д 
и више расипале.{S} Уколико човјек више вриједи, утолико су и нападаји на њега јачи; ситни напа 
/hi>, како се то рекне, о коме једино и вриједи да се нешто прича. </p> </div> <div type="chapt 
а бијаше криво што се смијем, као да је вријеђало.{S} Не смијући сасвим да дигне главу и да ме  
9132_C36"> <head>XXXVI</head> <p>За све вријеме, испочетка, док се Хасан лијечио и док је имао  
 и ја, одмах поред њега.</p> <p>За неко вријеме обојица смо сједили тако, нијеми, непомични.{S} 
а рукаве низ мишице.{S} И обоје се неко вријеме гледали нијемо, ћутећи.{S} Затим би се почео на 
ити.</p> <p>Немоћан и слаб остадох неко вријеме тако, сједећи у трави, с рукама у крило опуштен 
S} Не знам...{S} Хајдемо!..</p> <p>Неко вријеме стајали смо и кошкали се међусобно: час је он м 
ам вазда с вама...{S} Ех!..</p> <p>Неко вријеме сви смо ћутали.{S} Мајка је гутала димове враћа 
 и непримијећен ни од кога.</p> <p>Неко вријеме ишли смо обојица тихо, лагано, не говорећи једа 
то сам их од Хајкуне добио.</p> <p>Неко вријеме сви смо сједили тако не мичући се и не говорећи 
лили.{S} Почеле се, шта више, за кратко вријеме читаве приче причати о њему.{S} Онако јуначки,  
п и одбацујући ногама.</p> <p>За кратко вријеме толико смо се навикли на њега да мајка управо н 
се пажњу и остале дјеце.{S} Кроз кратко вријеме поче се око нас окупљати читава гомила, као око 
акав.{S} Ништа.</p> <p>А цријева као да врију, кључају, кркљају у мени и нешто под грлом заигра 
га и закрчивала путеве...</p> <p>Све је врило, кипило, комешало се.{S} Свак је долазио и свак с 
а неколико рука.{S} Кикот, цика, граја, врисак непрестано су допирали отуда до нас, разлијегали 
милосно, крвнички, по свакоме.{S} Наста вриска, помагњава, кукњава, наста комешање, рвање.</p>  
 препуњавала се дјецом која су скакала, врискала, трчала по њој и играла се клиса, лопте, сакри 
година, који се силовито трзао, викао и врискао непрестано, покушавајући да оца угризе за руку  
ећима, бедрама, по глави.{S} Узалуд сам врискао, помагао, отимао се.{S} Тек пошто би се уморила 
ањихавши се посрну, паде.</p> <p>Почеше врискати и жене, пошто истрчаше из соба, узрујаше се, з 
а у крилу.{S} Остале жене са пригушеним вриском потрчаше, журно почеше тражити фереџе и сакрива 
ружја.</p> <p>— Кад роб подигне главу и врисне за слободом, нико од њега силнији није — рече ми 
м како сам се онда могао уздржати да не вриснем и не јаукнем од страха.{S} Готово уза саму чатр 
, мајка, која је била потрчала за мном, врисну из гласа и зањихавши се посрну, паде.</p> <p>Поч 
махнуше.</p> <p>Хусо прикупи сву снагу, врисну и хтједе да скочи, да се отме.{S} И, онако везан 
пушку с рамена и напунивши је опали.{S} Врисну пушка и пуцањ одјекну кроз читаву планину, а нек 
мућеним очима и пјеном око уста, поново врисну, прекиде коноп један и размахну рукама, пријетећ 
Не ругам се.</p> <p>— Немој!.. — готово врисну она и, смијући се, отскочи у страну. — Не шкакљи 
 ближе, она одиже и другу руку и готово врисну:</p> <p>— Смајиле, што си блијед тако?..{S} Шта  
 вратима, раскорачи се изазивачки и, не вриснувши нити подвикнувши, из све снаге поче чибуком у 
ку удара и наргилом о зид, разбија је и вриснувши извије се, скочи и, ширећи руке и пуцкајући п 
омадне... кад сам чула да си погинуо... вриснула сам и не гледајући шта ће свијет рећи, па ето! 
ного причало.</p> <p>Обојица смо готово вриснули од радости и, упирући прстом тамо према ватри  
зали се.</p> <p>— Ух! — умало што нисам вриснуо од страха, запомагао.</p> <p>И побјегао бих, са 
рени коњи, привезани крај улице, рзали, вриштали.</p> <p>А читав ваздух мирисао на зрело, изгње 
арали смо више.{S} Док је напољу цичао, вриштао и фијукао вјетар снијегом засипљући широки вели 
мачки и дјевојачки гласови као да циче, вриште, звоне и пјесма се пробија кроз оштру, студену н 
них, полудивљих, који су попијевајући и вриштећи играли се оружјем и насред чаршије пуцали, шен 
не отимале, ударале га и гребле по лицу вриштећи и подцикујући, штипао је сваку за образе и љуб 
чаницу.{S} Чинило се као да читава кућа вришти, пјева, бјесни од весеља што се опростила бабина 
> <p>Сви наши разговори били су обични, врло обични.</p> <p>Ако сам јој причао о радњи, о дућан 
као да га се доста прибојавала и често, врло често, могло се помислити да је то прије слушкиња  
ан лијечио и док је имао болова био сам врло мало у дућану.</p> <p>Макар што је Хамид вазда био 
о.</p> <p>За чудо, обоје њих гледали су врло често на моју собу и указивали на њу.{S} По томе с 
пет ме позивао да с њиме идем у „лов“ и врљао са мном по Требевићу, а Хајкуна нас и даље нудила 
p> <p>Па, разгледавши унаоколо, опет се врну према дућану, одиже моју пушку са земље и, дунувши 
 десет дана? — запита Хасан нестрпљиво, врпољећи се. — Је ли?..</p> <p>— Кроз двадесет...{S} Пр 
о питати, а он, осјећајући јој близину, врпољио се и пипао рану.{S} Тек кад се измакла од њега  
 лепршајући, звекећући...{S} Пролијећу, врте се, расипљу, расту...</p> <p>Пушке се почеше упиња 
.{S} Бабино дијете — осмјехну се Сулага вртећи главом и, одигнувши прст, удари ме по носу. — А  
> очима, гледала нетремице и немирно се вртила, превртала на мјесту.</p> <p>Напошљетку као да б 
у траг.</p> <p>Једини Сулага сумњиво је вртио главом и одмахивао руком.</p> <p>— Шта је било би 
нала ни читати ни писати, — и замишљено вртио главом...{S} И одмах би се снуждила и она, оборил 
 главе, пусте глас и почну се окретати, вртити, заигравати.{S} И разаспу им се свилене косе по  
ња руке, ни грљења.</p> <p>Није било ни врућих пољубаца, ни натегнутих уздисаја, ни превртања о 
, мирисавим јаглуком и забацујући до на врх главе крајеве црвене шамије, који јој падали по обр 
има големе, свилене ките, која му се са врха феса спуштала све до плећа и лагано га куцкала по  
мукли удари сјекире о дрво, а одозго са врхова планинскијех зачу се стегнуто, језиво извијање,  
енемажући се поче љубити мајки и руке и врхове од папуча.{S} Захваљивао јој по двадесет пута на 
 је забадао ножеве у земљу окренувши им врхове према небу и затрчавши се прескакао их, прелијет 
 пролети ми готово поред ушију и оштрим врхом зари се у траву.</p> <p>Страх од ножа одмах ме ра 
 дебели чибук са ћилибарским такумом на врху, излазио из авлије, јак, поносит, силан као одваље 
, обрасло самом љесковином, која се при врху склопила и начинила као мало кубе, провучем се нек 
касте образе и још свјетлуцале, нос при врху поцрвенио и дошао некако тањи, а очи, крупне, влаж 
м у руци, чији се златан полумјесец при врху бљештао, руменио и горио, а тешке, дебеле ките уда 
некад, када би се под големим оџаком, у врху собе, мало појаче распламтјела ватра, одсијевали и 
униних димија и треперећи на њима.{S} У врху собе, на својој шилти, — коју су у зиму обично пре 
 је одмах право мајки која је сједила у врху собе на својој шилти, <pb n="255" /> и, разасувши  
 и бенетали о свачему, бабо је сједио у врху, на својој шилти, и, пуштајући димове низа своју д 
га какав ти је — рече пакосно. —</p> <p>Вук длаку мијења, а ћуди никад, казали су стари...</p>  
 Хоћемо ли натргати на звијер какву: на вука, на међеда?..{S} Или, ако се примакнемо друму, хоћ 
кон читава сахата у собу уљезе хоџа.{S} Вукао је за собом, грдећи и проклињући, дерана једног м 
од дугог хода и несанице, лагано смо се вукли кроз грмље и шипражје, отхукујући непрестано и мр 
 у голему, црну струку, чији се крајеви вукли по тлима; опута на опанцима попуцала му и влачила 
нуто, језиво извијање, лајање, штектање вукова, што је много наличило јаукању и запомагању нечи 
апта стари забринуто, и попридиже се. — Вукови чудно завијају <pb n="312" /> а... не знам јесу  
огађао се, цјењкао, куповао стоку, сир, вуну, коже, масло, мед, воштину.{S} По десет, по петнае 
 чак до земље, принијела <pb n="401" /> га устима и почела љубити од драгости...{S} И Хамида са 
оштену човјеку?..{S} Зар <pb n="369" /> га је познавао боље?..{S} И зар није било и других, пам 
ба скрхати...{S} Ко год се осили, треба га мало поткресати, као што се гранато дрво поткресује. 
џабе; треба се сад борити, рвати, треба га освојити...</p> <p>А најслађи је залогај који се осв 
дана Сулага приљуби уз бабу.{S} Никаква га сила, чинило се, не би више могла од њега отргнути.< 
што.</p> <p>— Ономадне, у лову, Зулфага га хтио убити — рече полугласно, као да сама са собом р 
 нареди да сви укућани пазе на њега, да га слушају.{S} Нико више ни помислити није смио да му с 
горд и усправљен као и сама клисура, да га, чинило се, ни громови ни муње не би могли скрхати н 
рем за неколико дана отјера од себе, да га одстрани.{S} Па ни то није помогло.{S} Зулфага је, к 
 жељела да се сасвим отресе Зулфаге, да га се потпуно ослободи.</p> <p>Опет као да се међу њима 
е, и вазда чека да му други помогне, да га заложи залогајем или да му из неба печени голубови п 
многи су се старали да му напакосте, да га оробе.{S} Прихватали су помало од његових њива, огра 
луку, и да га треснем њоме по глави, да га на мјесту убијем.{S} Једва сам се савладао да то не  
искочити...{S} Дође ми да се дигнем, да га зовнем по имену и са раширеним рукама да му потрчим  
</p> <p>И дође ми да потрчим за њим, да га сустигнем и опет вратим, улагујући се и молећи да оп 
у гунђао <pb n="225" /> је и кришом, да га не би опазио, као пријетећи климао главом према баби 
ош једном није добро измлатила...{S} Да га научи памети...</p> <p>Узех га око појаса и посадих  
 измамио из авлије и... и сачувао га да га опет не наговоре...</p> <p>— Опет био! — цикне мајка 
рну га ногом у леђа и нареди момцима да га избаце напоље.</p> <p>Од тога се дана Сулага приљуби 
— изненада би запитала Хатиџа, жељна да га развесели, сва се умотавајући у ћурак и од ишараног  
мо да нам нема још дуго пјешачити па да га се дочепамо, за ђаво би га знао ушљед чега, опет бис 
е погледа зачуђено.</p> <p>— Грехота да га одбијемо.</p> <p>— Немој...{S} Нипошто немој у кућу, 
 мекше, и сам је молећи. — А грехота да га одбијемо...</p> <p>Она не одговори.{S} Придиже се и  
оме, да је намучим.</p> <p>— А рашта да га не примимо? — запитах као чудећи се и прождирући је  
е удари по ножу и као да опет хтједе да га извуче, да се брани...</p> <p>— Говори! — викну Хајк 
— ипак никада као да ни покушао није да га потпуно укроти, стегне и покори.</p> <p>Шта више, че 
...</p> <p>Хасан се приближи староме да га боље чује, сједе поред њега и ослони му се лактом о  
ћу — окосих се љутито, спремајући се да га ударим јастуком. — Нећу ја!..</p> <p>Хасан се распал 
се да јој посвршава неке послове, те да га тако барем за неколико дана отјера од себе, да га од 
 Жали што му се удала мајка, па неће да га подоји — опет се поче ругати Хасан, окрећући се прем 
еху, а ипак се прави невјешта и неће да га призна.</p> <p>Отргох јој конац из руке и бацих га у 
а лежала близу њега на миндерлуку, и да га треснем њоме по глави, да га на мјесту убијем.{S} Је 
би замолио да му коњушницу отворим и да га кришом проведем тамо.</p> <p>— Само да видим рођу —  
 везеним чеврмама, понуда — одлазили да га обиђу, виде, да питају и распитају о свему.{S} Ко ни 
зити — откресах ја пакосно и дође ми да га гурнем у ребра, да продрмусам мало. — Мени није до ч 
 — узвикнем изненађен и брзо потрчим да га подухватим, подупрем, јер ми се учини као да ће паст 
p> <p>Она је непомично стајала и као да га хтјела још нешто питати, а он, осјећајући јој близин 
сиља.</p> <p>За чудо, и мајка ми као да га се доста прибојавала и често, врло често, могло се п 
их има?..</p> <p>Хоџа се причини као да га није чуо.</p> <p>— Ето, прича се, — настави лакше —  
е имао правог пријатеља.{S} И он као да га ни тражио није.{S} Ни за ким трчао није, ни за ким п 
аршији, увијек ми се причињавало као да га непрестано слушам како виче, како још хвали и још ну 
ље угледао, а својој дјеци забрањиво да га ни погледати не смију, камо ли да се с њим састану и 
— замуца Зулфага и поднесе јој главу да га удари. — Удри... а немој да ја смишљам и да се мијеш 
брзо, не предушујући — и дала Хамиду да га понуди, па...</p> <p>— Па?..</p> <p>— Па није хтио н 
екох полазећи. — Ја ћу казати Хамиду да га примамо. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP 
...</p> <p>Једанпут сам имао прилику да га слушам читаве једне ноћи.{S} Оно што ми је тада испр 
 се плаши од њега.</p> <p>— А баш ћу да га дочекам овако — одговорим јој брзо, не размишљајући, 
д се истом сјетих Хасана, тад опазих да га нема поред мене.{S} И одмах се почех присјећати и на 
во опали...{S} Затим извади нож, огледа га и њиме поче размахивати око себе: поче засијецати у  
ти? —— запита мајка кроз зубе и погледа га попријеко. — Ко ће га покварити?..</p> <p>— Па... па 
, црвен, па гори као врела крв...{S} Ја га његовала, залијевала, па... па ми драго што се расцв 
г. — Што ти је то требао?..</p> <p>— Ја га нијесам звала — мирно одговори мајка, обмотавајући м 
 заломи рукама, искриви се.</p> <p>— Ја га се бојим — прошапта готово плачући. —</p> <p>Бојим г 
{S} Ко сам у себе поуздања нема, ничија га заштита подићи не може...</p> <pb n="215" /> <p>Отад 
е немој препадати...{S} А дерт?{S} Нека га ђаво носи!..</p> <p>— Напријед! — узвикну и Хасан ко 
 спуштеним гласом доврши:</p> <p>— Нека га носи ђаво!..{S} А волио бих да је остао спавајући... 
е. — Не могу ја више овђе.</p> <p>Мајка га као од милоште ухвати за ухо и, онако пресамићена, о 
не смијући да му у сусрет изиђе, чекала га у соби са прекрштеним рукама и обореном главом.</p>  
а и, увијајући се, умиљавајући, чупкала га за браду и јаглуком разгонила дим који се извијао из 
 испод феса.</p> <p>Неколико пута слала га и на села, токорсе да јој посвршава неке послове, те 
е и сакрио се, закључао у њу, остављала га је, враћала се и, уморена и малаксала, опет падала п 
ити, тући, немилосрдно тући.{S} Ударала га и рукама, и ногама, и раскиданим цријевом од наргиле 
преко крила.</p> <p>— Како си? — питала га Хатиџа тада, меко, мазно, љубећи му руку, — Како мај 
ене, а толико си остао на селу — почела га грдити чим се повратио и изишао пред њу. — Све си ос 
почео бјежати, трчала је за њим, гонила га, тјерала, гађајући га у леђа камењем, дрвима, стакла 
 скрстивши руке а оборивши очи, дворила га све дотле, док би испио кахву и почео тражити хаљине 
 Хајкуна, која је пазила на њ и пратила га. — Биће кијамета с њим!..</p> <p>И погодила је.</p>  
инат мени...{S} Због црвљивог карамфила га звала“...{S} Помисли, Смаиле!.. <hi>Мој</hi> карамфи 
о кољено узе јање преко крила.{S} Закла га.{S} Млаз топле црвене крви шикну, попрска све унаоко 
 према Хајкуни, — Пхи!..</p> <p>Хајкуна га и не погледа.</p> <p>— Ако си ти дертли и ја сам — о 
..{S} Он му све знао, све лоповлуке, па га хтио макнути са свијета...{S} И да и Хамид није имао 
ецао.</p> <p>— Зар ти је сада мрзак, па га гониш? — запитах пакосно.</p> <p>— А зар га се ти не 
овјеку који је учинио неку погрешку, па га почели прекоравати, смијати му се ради ње.{S} И као  
њега: хоће ли опет лећи или неће.{S} Па га повуче према вратима, на друго мјесто.{S} Промијени  
p>— Ено ти момка, — рече пригушено — па га држи...{S} Није он мене оставио, него ево, на твоје  
</p> <p>— А шта би ти смислио? — запита га изненада и унесе му се у лице. — Знаш ли и ти што?.. 
а се.</p> <p>— Хоћеш ли кахву? — запита га мирно, пошто је свршио читав говор и почео се обазир 
ежи некуда.{S} Дошавши насред собе хоџа га одгурну <pb n="270" /> и деран посрну, паде управо п 
ји и ено му Хамида...{S}И... и... и кад га не дворим, шта ћу с њиме у соби?..</p> <p>Нећу с њим 
дворим...</p> <p>— Па?..</p> <p>— А сад га не могу вазда дворити — вели јаче, грицкајући нокте  
 наслађивали се псовком Османовом, стид га и од мене, од свега свијета.{S} Зато оде пред мајку, 
 није могао дуго издржати тако.{S} Стид га, зар, било од осталих слуга и слушкиња, који су све  
м, па се ти уморила, па...</p> <p>Слуге га често прекидале у таквом разговору, смијале му се.{S 
..{S} А како ћеш ти говорити? — прекиде га један дедо из прикрајка и чудно се накашља. — Каква  
 Зулфага ради како ја наредим — прекиде га мајка и, поносито му окренувши леђа, пође из собе. — 
зној, истресе нешто духана на длан, узе га међу прсте и поче потпрашивати...</p> <p>— А сад ће  
размишљања и показа на собу. — Не смије га рањена нико његовати, него ми.</p> <p>Ја је пољубих  
 и пркосно одиже главу.</p> <p>— И није га могао гледати, — узвикну љутито, устресајући раменим 
а прса и док су се оне отимале, ударале га и гребле по лицу вриштећи и подцикујући, штипао је с 
е су на пенџере, откривале се и ударале га у прса китама цвијећа, чеврмама, наранчама.</p> <p>— 
ситне боре око очију и око носа ишарале га и направиле некако старијим, смјежураним, а мишићи н 
сва тројица изгубила главу.{S} Најпошље га Стојанова пушка погодила у прса и раставила са бедев 
и се!..</p> <p>И, приступивши му, почне га тући, шамарати. —</p> <p>— Крвниче!..</p> <p>— Кућа  
 опет и — подиже руку.</p> <p>— Оборите га! — рече одлучно, заповједнички, желећи, зар, одмах д 
 и они заклињали по неколико пута да ће га пратити у бој, да ће у ватру и у воду за њим.</p> <p 
S} Неколико пута чинило ми се као да ће га зауставити, зовнути.{S} Па се ипак савлађивала и пон 
оз зубе и погледа га попријеко. — Ко ће га покварити?..</p> <p>— Па... па млад је... и не зна м 
ц и тутнувши му чибук међу рукаве, поче га гађати из пушке, стријељати.</p> <p>Читав комшилук м 
ну, неко поче псовати.</p> <p>Савладаше га, свезаше.</p> <p>— Шибајте!</p> <p>— Њега?</p> <p>—  
 за њим, заграјаше свиколици, потјераше га.{S} Трговац онај поново ошину коња, удари га и ножем 
говор, да и он рекне своју.{S} А кад би га заиста навукли и изазвали да нешто каже, обично је к 
он тога појавио у авлији.</p> <p>Чим би га опазила, одмах му и трчала у сусрет и снажно га гурн 
сам закуцао на авлиска врата, — ђаво би га знао рашта, а сузе су ми налетиле на очи чим сам при 
шачити па да га се дочепамо, за ђаво би га знао ушљед чега, опет бисмо вољели да је мало подаље 
сто свађао и с мајком и љутио се ако би га позвала када да јој помогне у послу, да донесе воде, 
ољена, дотаче се мајчина скута и пољуби га.{S} Затим, онако преклоњен, измичући се на леђа, изи 
ога сви су га и гледали с дивљењем, сви га вољели.{S} У његову присуству и страшивице се осјећа 
 управо највише говорило о Сулаги и сви га спомињали.{S} И, ни сам не знам рашта, али након сва 
p>У чаршији га сви лијепо примали и сви га хвалили.{S} Почеле се, шта више, за кратко вријеме ч 
p> <p>Сви као да му били невјерни и сви га поткрадали.</p> <p>— Без мудре главе и без много нов 
="chapter" xml:id="SRP19132_C0"> <p>Сви га познавали и сви хвалили.{S} Сијело, скуп, састанак,  
види хануму. — Брже ће...</p> <p>— Јади га знали... а, глад ми, ево, прође... — шапну Хасан рас 
p>— Сад... сад узми Хамида себи, изведи га пред суд и он ће ти све потврдити — откреса она опор 
о се све до пред вече.</p> <p>У чаршији га сви лијепо примали и сви га хвалили.{S} Почеле се, ш 
.{S} Зато су куповали оружје и они који га никад имали нијесу <pb n="297" /> и припремали се за 
поткријепити — рече Хасану, пријатељски га куцкајући по рамену...</p> <p>Изненада, из собе једн 
ли довољно удаљен од бедевије и може ли га случајно и ту копитом дохватити.</p> <p>И док је он  
 га чули?...{S} Хахахаха!..{S} Јесте ли га чули?..</p> <pb n="294" /> <p>Па приступи вратима и  
и шишану и окрећући се нама. — Јесте ли га чули?...{S} Хахахаха!..{S} Јесте ли га чули?..</p> < 
p>Говорећи, он није пазио ни слушамо ли га, ни разумијемо ли му приче.{S} Не!..{S} Готово није  
итах подругљиво.</p> <p>— А познајеш ли га боље?..</p> <p>— Познајем — одговори он и погледа у  
одругљиво узви носом.</p> <p>— Видиш ли га какав ти је — рече пакосно. —</p> <p>Вук длаку мијењ 
S} Толико га се бојали.</p> <p>А бојали га се сви у кући.{S} Момци, којих је било неколико, ако 
чега му се сви и подсмијевали и пецкали га.</p> <p>Једино је нешто више пристајао за мајком, па 
ањали с пута, измицали се и поздрављали га.{S} Ако би иза подне пошао у своју собу и затворио с 
ријечима, загледали су оружје, окретали га, чистили.{S} Ако је случајно гдјегод на тавану, у пр 
ћи штогод, морао се очешати од њега или га нехотице гурнути.</p> <p>— Пхи, погане радње! — гово 
и од страха чим би му кораке зачули или га опазили издаљега гдје иде.{S} Оставили <pb n="213" / 
кали вам на путу момка, Хамида, оробили га, узели му све новце што их наплатио за земље некакве 
днекуда и читаво буре ракије, поставили га насред собе <pb n="234" /> да може точити колико кој 
застаде, обори главу...</p> <p>— Жао ми га било, а нијесам се љутила — рече полугласно. — Изишл 
амо иштем своје добро, мал свој, што ми га уграбили...</p> <p>— Уграбио? ..{S} Уграбио? — запје 
рај света свога имућа и добра, макар ми га Зулфага и не дао сада, да се пребијам по туђим кућам 
Макар и гунђао, и ружио опет... опет ми га жао...</p> <p>Мазећи се гледаше ми у лице као да иск 
ко ти треба зајма...</p> <p>— Ти ћеш ми га дати?</p> <p>— Колико хоћеш...</p> <p>— Добро...{S}  
} Трговац онај поново ошину коња, удари га и ножем и бакрачлијом, али коњ, усплахирен, запјенуш 
.</p> <p>Па сама позва Османа, премјери га од главе до пета, и брзо, не размишљајући, откреса:< 
 бржебоље, стаде покрај пенџера, отвори га и провири напоље.</p> <pb n="236" /> <p>— Ништа нема 
о исправих, подигох се.</p> <p>— Што си га сад споменула?..{S} Што ти је пао на памет? — запита 
>— Ја се не плашим...</p> <p>— А што си га спомињао кад се не плашиш?..</p> <p>И спуштеним глас 
сједе покрај пенџера.</p> <p>— А што си га звала? — запита полугласно, отегнуто, пажљиво пратећ 
жа, и ја сам оставила њега!..{S} Ево ти га!..</p> <p>— Пхи! — узвикну дјевојче, умотавајући се  
ивши на своју рану, притрча му и ухвати га за руку. — Шта ти би?..</p> <p>— Ништа, ништа — отси 
вао кад ће му показати врата и отјерати га.</p> <p>То мајку још више распали, наљути.{S} Цичећи 
купу људи, на здоговору каквом.{S} Нити га звали, нити је одлазио.{S} Знао је само за своју кућ 
евојке почеле говорити о њему, узносити га.</p> <p>Кад би увече пролазио махалама нагиздан, обу 
ца да одем из авлије, — хтио сам мучити га, кињити, пркосити му свуда, на сваком кораку.{S} И н 
ијече он упорно, покупи оружје и спусти га поред себе. — Опет ћемо путовати.</p> <p>Затим збаци 
е замукну, смири се, застаде.{S} Видећи га онако силна, јака и поносита, са големим зеленим бар 
же почивке, некако пакосно, као дражећи га.</p> <p>— Казао си да ће свадба бити.</p> <p>— Хајку 
ећи да му освоје, отму управо, теретећи га како су, токорсе, његови стари то приграбили од њихо 
а иђеш? — запрепасти се мајка гледајући га.</p> <p>— Ти?</p> <p>— Није друге...</p> <p>Мајка се 
дно, забацивши руке на леђа и гледајући га изазивачки. —</p> <p>Ја само иштем своје добро, мал  
је за њим, гонила га, тјерала, гађајући га у леђа камењем, дрвима, стакладима.{S} Тек кад би се 
 — окресах ја немилостиво, стријељајући га погледом, — а тебе лопова оставио и... и нашао разбо 
запита Хајкуна отимајући се и ударајући га лактима. —</p> <p>Је ли шала била што си говорио и ш 
} Закољи!..{S} Курво!..</p> <p>— Избаци га из куће! — отсијече мајка кратко, па се окрену и иза 
оме, освети му се радом својим, претеци га...</p> <p>Остао сам пред дућаном замишљен и забринут 
 чакширама, огрнута доламом.{S} Набивши га на колац и тутнувши му чибук међу рукаве, поче га га 
} Ја нећу њезина...</p> <p>И, оставивши га осамљена, потрчах за хамалом.</p> <p>Кад сам дошао д 
има кретао право мајки.</p> <p>Опазивши га, она се одмах придизала, исправљала се.{S} Једним за 
аш!</p> <p>— Нећу!</p> <p>И, одгурнувши га јаче, потрчах према ватри и, подрхтавајући од узбуђе 
 је! — викну љутито берберу, одгурнувши га.</p> <p>Бербер, гунђајући, дохвати ибрик с водом, оч 
ргну му у руку некакав замотуљак и овај га брзо спусти у џеп.{S} Причини ми се као да звецнуше  
p> <p>— Ако желиш мира у кући не примај га! — викну.</p> <p>Деси се, каткад, да човјек ужива, о 
ћи се само да јој уграби чибук и да јој га отме.</p> <p>— Зар тако, курвићу?..{S} Зар тако, мом 
амо како се увукао у вашу кућу и ко вам га натовари...</p> <p>Па би ме обгрлио и почео миловати 
, болећиво, сасвим заборављајући да сам га то исто при доласку питао. — Јуче?</p> <p>— Прекјуче 
то... опет је био у Сулаге...{S} Ја сам га управо и измамио из авлије и... и сачувао га да га о 
>— Кад сам дошла у ову кућу затекла сам га...</p> <p>Зулфаги се засија лице од радости.{S} Опру 
{S} Питај... тамо...</p> <p>И залуд сам га дозивао и мољакао даље, залуд сам чекао.{S} Не хтјед 
у наскоро настати?..{S} О томе нити сам га питао, нити је што напоменуо.</p> <p>— Пљуни у длане 
но, одмах поред Сулаге...{S} Гледао сам га непрестано, смјешкајући се, — ни сам не знам рашта,  
алице: за зубе и за уши.{S} Затекао сам га гдје лежи на миндерлуку босоног, распасан, раздрљен. 
p> <p>— Зар ми није једнако — питао сам га, гледајући му право у очи, — или живио од твоје добр 
 сметам, много да му сметам, дражио сам га свуда, изазивао, ругао му се.{S} Њему за инат, — чин 
цани прсти.</p> <p>— Не чуди се што сам га нашао — рече кроз зубе, не баталећи посла. — Оставио 
— Јесте ли одавно подијелили; — запитам га узгред.</p> <p>— Тхеее...</p> <p>И опет се придиже.< 
бу. — Дижи се!</p> <p>— Куда? — запитам га у чуду, трљајући очи и протежући се. — Ђе?..</p> <p> 
</p> <pb n="301" /> <p>— Шта? — запитам га буновно, промукло, не отварајући очију. — Куда?</p>  
прошапта готово плачући. —</p> <p>Бојим га се...</p> <p>— Их!..</p> <p>— Ако желиш мира у кући  
чим вратима, да гурнем у канат, отворим га.</p> <p>— Хоћу ли? — питао сам сам себе руменећи и п 
ер, погодио га, преломио...{S} Куршумом га преломио!..{S} Још наредио Хамиду и да му га донесе  
он сам подгајао Хасана тако: васпитавао га да се од дјетињства научи борити, опирати, пробијати 
о е ће „свршити на вјешалима“ и називао га „угурсузом“ и „несретником“, макар што га је понекад 
раво и измамио из авлије и... и сачувао га да га опет не наговоре...</p> <p>— Опет био! — цикне 
м, жуљавим прстима пипао оштрице, трљао га, уређивао, чистио.</p> <p>Једнако је и фишеке пунио  
није дошао од невоље да вас служи, него га је умолила некаква ти тетка — прогунђа Ибрахим ефенд 
 —— И кушали смо заједно...</p> <p>Брзо га ударих по кољену и викнух из света гласа:</p> <p>— Н 
зео пушку и онако, кроз пенџер, погодио га, преломио...{S} Куршумом га преломио!..{S} Још наред 
никад очима видио није...</p> <p>Хвалио га чак и пред Хајкуном и пред хоџиницом.</p> <p>Међу на 
 јутра, рано, прије гранисунца, износио га на праг, приносио својим жутим, упалим очима и шкиљи 
може те ни зајам понизити, — рече — ако га мислиш поштено враћати...{S} И ако ти треба зајма... 
ма каквим бабо није говорио много, иако га често призивали, тражили и долазили му.</p> <p>Покат 
ма образа да виче како је гладан и како га неста!..</p> <p>И нико не смије да рекне истину, да  
 како се и у кахви састају много и како га Зулфага увијек части, позива, нуди.</p> <p>Кахва се  
е у чаршију.</p> <pb n="214" /> <p>Тако га дворила и за ручком и за вечером, а да готово ни риј 
а, напрстака, вретена и, дречећи колико га је грло служило, — а био је грлат као пудар, — заста 
ом, да се не потужим на кога.{S} Толико га се бојали.</p> <p>А бојали га се сви у кући.{S} Момц 
 се окреће и увија по душецима.{S} Нико га отјерати не може.{S} Ту је он, ту непрестано, једнак 
 више причам о Зулфаги.{S} Интересовало га све шта он ради и како говори и како рачуна...{S} И, 
 како, опет ми рука полети ножу и нагло га извукох из корица.</p> <p>— Шта ћеш то? — запита ефе 
 се по кољену. — На штеди грла, не било га; не жали срца, усахло ти!..</p> <p>Пјевај!..</p> <p> 
 може точити колико који хоће, унаоколо га окитили травом и зеленилом и са читавим гранама треш 
ом...{S} Она није одговарала...{S} Само га гледала својим лијепим, крупним <pb n="260" /> очима 
а све то мајка није одговарала.{S} Само га је пажљиво слушала ломећи прсте, отирући руке о бошч 
 на ручак.</p> <p>Ја занијемих.{S} Само га зијевајући погледах онако мрка, одлучна, наоружана и 
јевне очима. — Опет, зар!</p> <p>— Само га немој ударати ни кажњавати — брзо дочекује Зулфага и 
рха феса спуштала све до плећа и лагано га куцкала по њима.</p> <p>Ријетко када да чаршинлије н 
напријед, само напријед...</p> <p>— Ено га! — напошљетку избаци он када смо изашли готово до на 
 мјестима помало поткопан.</p> <p>— Ено га! — узвикну и опет, па, погледавши ме, збаци пушку с  
 тога и сам заволио Сулагу и одушевљено га хвалио, макар што га никад очима видио није...</p> < 
 који је једнако пријетио ножем, снажно га ухвати за руку и продрмуса њиме.</p> <p>— Ето!</p> < 
ла, одмах му и трчала у сусрет и снажно га гурнувши у прса обарала на калдрму и почела газити,  
јући зар гдје би да сједне.</p> <p>А то га још више збуни.{S} Зачуђено и као увријеђено погледа 
вати, јер није бабо дозвољавао.{S} И то га увијек љутило.{S} Кад год би извађени дукат морао по 
хом, подругљиво, пецкајући.</p> <p>Зато га и мрзили многи и туђили се од њега.{S} Мени се барем 
ек, не могу бити у соби поред њега, што га и сад сама не дворим...</p> <p>— Па?..</p> <p>— А са 
некаквим жутим, гњецкавим мехлемом, што га уза се донио, привије.</p> <p>— Ништа је — рече мирн 
о му се Зулфага наметнуо у друштво, што га је пратио вазда и частио?..{S} И је ли крив што је о 
ех љутити сам на се. — Зар је крива што га је споменула узгред..{S} Зар се и због тога завађати 
 <p>— Удала се за онога... за онога што га измлатила...</p> <p>— Их!..</p> <p>Хасан слегну раме 
, желећи зар да накнади оно времена што га мало прије изгубила.{S} Хајкуна, покрај ње, сјецкала 
лијевале се према свјетлости фењера што га носило у руци, помоли се отуда, изађе безбрижно звиж 
било што је нијесам изнијела и... и што га, зар, нијесам молила да опрости...</p> <p>— Могла си 
 Воља Божја...</p> <p>— Жао ми само што га још једном није добро измлатила...{S} Да га научи па 
 „угурсузом“ и „несретником“, макар што га је понекад и гурнуо, ударио, — као онда кад сам им и 
улагу и одушевљено га хвалио, макар што га никад очима видио није...</p> <p>Хвалио га чак и пре 
јки и превртати хартије.</p> <p>— Зашто га ружиш тако — неколико пута питао сам Сулагу, прекида 
и поздрав или савјет какав.{S} И, пошто га већ сви кметови ижљубе у руку и с коњима заједно кре 
ду и да му га донесе и, за инат, гурнуо га под јастук, под главу, и згњечио...</p> <p>— А ти се 
м над њу. — Одговори ми.</p> <p>— А зар га нијеси ти довео? — застиђено прошапта она уздижући о 
ониш? — запитах пакосно.</p> <p>— А зар га се ти не бојиш? — живо дочека она, гризући усне.</p> 
ухођење његово, пажња онолика.{S} Макар га и гонила, и грдила, и ружила, он је пристајао непрес 
 преврну се на другу страну.</p> <p>Цар га гурну у ребра и опет запита.</p> <p>„А како живиш?“< 
ере учинити — одговарао сам мирно, опет га нудећи духаном. — Никад...</p> <p>Он зине, блене у м 
оз сумаглицу од дима духанскога гледају га као чудо какво.</p> <p>— Ви би хтјели да будем ваш х 
еломио!..{S} Још наредио Хамиду и да му га донесе и, за инат, гурнуо га под јастук, под главу,  
и, наљути.{S} Приступи му нагло и ошину га по образу.</p> <p>— Јок!..{S} Слушаћеш ме, крмче ник 
И, опаливши му два широка шамара, гурну га ногом у леђа и нареди момцима да га избаце напоље.</ 
, несретни сине? — откреса хоџа и гурну га ногом у слабину. — Што ће ти оне?..</p> <p>— Па се о 
не шапнувши ријечи.</p> <p>И није да су га се бојали због тога што је псовао, пријетио, ударао. 
 Он лаже!..</p> <p>— Он се заклео да су га оробили хајдуци, а кад је примио на душу, ми му вјер 
о или не одобравао.</p> <p>Још рјеђе су га могли навући да се и сам уплете у разговор, да и он  
и се никада.</p> <p>Наравно, комшије су га и због тога грдиле.{S} Сви су отворено говорили како 
</p> <pb n="366" /> <p>Због тога сви су га и гледали с дивљењем, сви га вољели.{S} У његову при 
 него четворица других заједно, ипак су га готово сви избјегавали и склањали се од њега.{S} Сти 
ем провиривати кроз лишће, у нади да ћу га видјети, опазити.</p> <p>И готово се почех љутити шт 
адост што ћу опет виђети јарана, што ћу га рањена примити у своју кућу и сам његовати, јача је  
ижно, наслањајући се на мајку. — Што ћу га питати?..{S} Зар сам дијете?..</p> <p>— Охо!</p> <p> 
љуцки опричао какав је оно чојек, одмах га и омрзнуо...{S} И вели: неће ни у кога него у тебе.< 
..{S} Да га научи памети...</p> <p>Узех га око појаса и посадих на сандуче једно, одмах поред С 
де неко — једва се присјетих ја и почех га теглити за рукав. — Коњско је звоно.</p> <p>— Коњско 
Зулфагу није хтио спомињати.{S} Ако бих га ја каткада и споменуо, само је узвијао носом, набира 
осито — а вјерујем и теби...{S} Што бих га се бојао?..</p> <pb n="391" /> <p>Она се ухвати за с 
/p> <p>Отргох јој конац из руке и бацих га у страну.</p> <p>— Ти... ти све знаш — рекох још пак 
уно похвала спомену и Зулфагу, прекидох га у говору и запитах подругљиво.</p> <p>— А познајеш л 
> <p>— То је Зулфагин момак! — прекидох га ја узбуђено, скачући с мјеста. — Није наш!..{S} Он л 
..</p> <p>— Немој се кладити — прекидох га ја.</p> <p>Он одиже руку у вис и запуцка прстима.</p 
<p>— И јес’ ми криво учинио — пресјекох га ватрено сједајући и без питања на миндерлук поред ње 
 је казао да ће доћи.</p> <p>— И ти ћеш га одбити?..</p> <p>Гледајући ме некако постиђено, мазе 
рану отпљувао и отресао руком као да се гади од нечега.{S} Зулфага је, хтио не хтио, морао бјеж 
 проклињући <pb n="222" /> једни друге, гађају се камењем и сваког часа посрћу, изгубивши често 
уле, аршини, калупи сафуна, потковице и гађају гдје стигну каквога грлатијега трговца, који бос 
, трчала је за њим, гонила га, тјерала, гађајући га у леђа камењем, дрвима, стакладима.{S} Тек  
<p>— Шта ти је учинио — запитам весело, гађајући је листићима искиданог, згњеченог шебоја у лиц 
 тутнувши му чибук међу рукаве, поче га гађати из пушке, стријељати.</p> <p>Читав комшилук мисл 
ми се као да ће и мене, и њу, и свакога гађати као кумру, те некако и нехотице устукнем и повуч 
људима који хоће напријед, који јуначки газе и пробијају путе...{S} Свак лаже ко каже да је сре 
Рашта ме почела пецати? — питао сам се, газећи по оштром шљунку који ми хрштао под ногама и пип 
{S} Шта ће ми сад? —— питала је љутито, газећи по рачунима и кушљајући их, гњечећи. — Хоћеш ли  
 закрвављеним очима и пјеном на уснама, гази по њој, гази и игра, скаче и удара, гњечи као тије 
 очима и пјеном на уснама, гази по њој, гази и игра, скаче и удара, гњечи као тијесто, желећи д 
урно, хитно корачала <pb n="289" /> је, газила даље, носећи лаку шишану преко рамена и под пазу 
она није била кавгаџија, што и она није газила у инат.</p> <p>Напошљетку, једне вечери затекох  
 да је потоцима текла медовина, ракија, газиле се хурме, локуми, гурабије, котурале се наранче  
м.</p> <p>Чупао бих је за косе, обарао, газио, искидао је на комаде.{S} Мучио бих и њу и Сулагу 
 ногама, разбацивати.{S} И што сам више газио било ми лакше.{S} Чинило ми се као да се тога час 
увши у прса обарала на калдрму и почела газити, тући, немилосрдно тући.{S} Ударала га и рукама, 
утим шакама и клетвом на устима, почнем газити по прашини, по маријашима, кешкати их ногама, ра 
као је одушевљено, — као стока у чопору газити по блату и прашини и ћораво трчати за звонарима, 
 оне мерџане што сам их одбацио и почех газити.{S} Необичну насладу неку <pb n="372" /> осјећао 
чила се по земљи, заплетала се за ноге, гајтани на прашњавим тозлуцима распали се, попустили, т 
 лабави, прашњави тозлуци са распанутим гајтанима и широки расквашени опанци са испуцаним опута 
, изгубио се, а од другога само ми се о гајтанима држе два-три комадића.{S} И појас ми се разгу 
еди и низ нож и низ руку.{S} Биће, бре, галама једна, кад истрче дућанџије из својих дућана, из 
на чуда догађају.</p> <p>Граја, хајка и галама није се стишавала све док се није бабо појавио.< 
се, обилазиле кириџије вичући, трајући, галамећи, а роба трговачка, у сандуцима и дењковима, ле 
ок!{S} Он нити је имао обичаја да грди, галами, ни јаче де виче.{S} Они су само стрепили пред с 
ија!..</p> <p>— Ах, не вичи... ах... не галами тако, — зајеча он испрекидано, хватајући се за п 
, међу јастуцима, и ћутала, све су жене галамиле, викале, неке се и смијале.{S} Чибуци ни сад н 
 у групе, пушећи и играјући се оружјем, галамили, грајали, те се чак и дјеца из махале почела о 
припомагати, кад дјеца око нас подигоше галаму и задречаше, како су све слабе, напукле, како су 
 млаз крви, која непрестано цури, пуже, гамиже, тече. — Шта је по Богу?</p> <p>— Боље би било д 
и ми, поводећи се за осталима, врачали, гатали, прорицали.{S} Гледали смо у мјесец, у звијезде, 
> постане некако лаковјеран, злокобник, гатало, а у шуми оној, у вјечитом полумраку, — сунце на 
есам вјеровао у какве бабинске приче ни гатке разне, али, право да речем, чим смо поново пошли, 
и, са раздрљеном кошуљом на прсима и са гаћама чије ногавице нијесу допирале ни до чланака, бос 
ноћивао у тијесним, смрдљивим колибама, гдје се, у једној половини, која чак није ни преграђена 
дијом, — преостане нешто празна мјеста, гдје могу намјестити душек и ноћивати.</p> <p>Наравно,  
се са свима и одмах пролазио у прочеље, гдје је нарочито за њега намјештена била шилта једна, о 
а између њих, било је насамо, одвојено, гдје нико не слуша, чак ни ја.{S} Као да је била срамот 
бројећи, трпа у џеп, у њедра, за појас, гдје стигне, само да их што прије уклони испред очију,  
таву киту бацио у ћошак један у дућану, гдје је одмах дочекао дебели, угојени мачак и почео се  
ам се пробудио у једном хану, у Коњицу, гдје су ме донијели и оставили некакви путници, који се 
чинила?..{S} У чему се огријешила?..{S} Гдје?..</p> <p>— Ето, ето... почео се љутити!.. — узвик 
це: за зубе и за уши.{S} Затекао сам га гдје лежи на миндерлуку босоног, распасан, раздрљен.{S} 
у кораке зачули или га опазили издаљега гдје иде.{S} Оставили <pb n="213" /> би одмах све, поку 
 пушку и бесвјесно се пипајући око паса гдје су ми били фишеци.</p> <p>— Ако су хајдуци?.. — по 
 надзиравајући читав посао, и ако би се гдје појавила каква тврдоглавија муштерија притрчавао м 
о живим, и како радим, и гдје спавам, и гдје једем...{S} И увијек их молила да ме поздраве, да  
} Питала: и како живим, и како радим, и гдје спавам, и гдје једем...{S} И увијек их молила да м 
овице, које је волио уплетати, каткад и гдје им није мјесто, биле му нове, необичне.{S} Многи с 
м како се и Зулфага познао са Хасаном и гдје се познао.{S} Неколико пута сам их видио како заје 
ост минула, барем навратио мало да види гдје сам, како сам.</p> <p>Читав низ оптужаба, све тежу 
, — рече комешајући раменима и бирајући гдје ће сјести. — Рекао ми да те поздравим.</p> <p>— Ха 
но ти моје...</p> <p>— Мени је свеједно гдје хоћете...{S} Само дајте да се једе...{S} Гладан са 
} Хатиџу, вјереницу, затицао сам обично гдје сједи на софи са цвијећем, међу шебојима, и токорс 
овор и почео се обазирати, бирајући зар гдје би да сједне.</p> <p>А то га још више збуни.{S} За 
шини, калупи сафуна, потковице и гађају гдје стигну каквога грлатијега трговца, који босоног, и 
Ко зна да се нијесу они трговци сакрили гдјегод?..{S} Ко зна да и сад не вребају на нас, желећи 
кретали га, чистили.{S} Ако је случајно гдјегод на тавану, у прашини, била каква стара пушчетин 
.</p> <p>И, онако мршав, висок, усукан, гегајући се и застајући почесто, замаче у ноћ, изгуби с 
јепио за образе, ишао је улицом лагано, гегајући се и увијек понешто носећи у руци: или ђугум д 
је говорио — зидови они, мрки кровови и гиздава кубета сметали му, заклањали, да види Алаха у с 
прикрадати, примицати кући једној, чији гиздави ћошкови, са раскошно ишараним пенџерима, наднес 
а, поносита.{S} И окићена је, и љепша и гиздавија од свију осталих, — бијели се као да је од св 
да се она у новије доба све више и више гиздала и китила, — сједила на авлији, на трави и низал 
ијама.</p> <p>Нијесам се ни облачио, ни гиздао као други.{S} Са запрегнутом бошчом, опрашен, за 
ти... — рече.</p> <p>— А ко би жалио да гине и да умре?.. — брзо одговори стари, истресе из кес 
говорити?..{S} Па, ако би дошло и да се гине, лакше је погинути заједно...</p> <p>А овако...</p 
шта да се жали?..</p> <p>Све на свијету гине и умире и све се поново рађа...</p> <p>Бог тако на 
о.</p> <p>— Јунаци су они...{S} Не жале гинути... — рече.</p> <p>— А ко би жалио да гине и да у 
ане и зајапурене, увијајући се, ломећи, гицајући, трчале су из собе у собу носећи боце и чаше с 
 сам јој притрчала, била је мртва...{S} Глава јој пала на оно раширено крило готово на саму ран 
јетли се један пенџер на ћошку и нечија глава као да провири напоље.{S} Наскоро иза тога и кана 
, стидљиво и поплашено промолила понека глава дјевојачка, заустављали смо се одмах, застајали.{ 
а нож одсијева према сунцу и изнакажена глава клима се, наклања према свакоме!..</p> <p>Негдје  
, слична змијској, издизала мала, ситна глава, са очима које се једва видјеле испод големих, пл 
а да те ја наговарам...{S} Моја махнита глава да твоју наговара!..{S} Их!..</p> <p>А тад се окр 
па као да се и она мрзне у мраку, изнад глава наших...</p> <p>Хајкуна се дуго разговарала, дуго 
у дућане и измахујући им ножевима изнад глава, узимали, односили робу.{S} Нападали су каткада и 
о кољену.</p> <p>— За онаку се љепоту и глава даје!..</p> <p>— Сад ће ручак...{S} Одмах... — бл 
амо сједи огроман див какав са неколико глава на раменима и са неколико рука.{S} Кикот, цика, г 
гачки, мушемели фењер, лагано, оборених глава ишли за њим, не стружући постулама, не говорећи,  
лаховој... него оваком животу...</p> <p>Глава јој клону на раме и склопи очи.</p> <p>— Ја... ет 
или, изнемогли, малаксали, са повезаним главама, у крпе умотаним рукама и ребрима, без коња, го 
еђа и нешто зазвижда кроз ваздух, изнад главе ми.{S} Ноге ми задрхташе, стресох се, и неко као  
 измахнувши голим пуначким рукама изнад главе, пусте глас и почну се окретати, вртити, заиграва 
м кроз ваздух и као да ми пролети изнад главе.{S} Од страха ми испаде пушка из руке и сав се ст 
, а цијев пушчана високо му стрши изнад главе.{S} Страх ме, готово, и од самога себе, од корака 
 кршити, састављајући руке високо изнад главе и ломећи прсте, а танка кошуља све се више затеже 
дрвећа онога које нам се склопило изнад главе и заклонило нам небо и сунце Божје, и које својим 
у муке...</p> <p>Хоџа одиже књигу изнад главе и исправи се.</p> <p>— Знаће шта су муке... ама м 
/p> <p>И дође ми да издигнем руку изнад главе, да викнем и сазовем све комшије и пријатеље и да 
она се извила, издигла једну руку изнад главе и мјери ме једним необичним, и поплашеним и радос 
<p>Па сама позва Османа, премјери га од главе до пета, и брзо, не размишљајући, откреса:</p> <p 
руке у висину да тако отклони ударце од главе и покушаваше да се осврне.{S} Али је Хајкуна удар 
једним презривим погледом премјерили од главе до пете, намргодили се мало и одмахнувши руком на 
ган са себе и један јастук одбаци испод главе.{S} Опет поћута мало.</p> <p>— Ух!..</p> <p>Изнен 
> <p>— Окладио бих се да ћу данас двије главе уграбити...</p> <p>— Немој се кладити — прекидох  
 многим кућама и не остаде готово мушке главе; остали су само старци и нејака дјеца, који се ни 
широк, трбушаст човјек, велике, округле главе која као да му прионула за рамена, са големим, би 
> <p>Једно младо, безбрко момче, големе главе и избуљених очију као да се вјечито чуди нечему,  
 окићени балчаци ножева и срмом оковане главе малих пушака.</p> <p>И док су сви, једва кроз дим 
асан испред мог дућана пролазио оборене главе, као постиђен, Зулфага је, наклањајући му се прем 
и сви га поткрадали.</p> <p>— Без мудре главе и без много новаца... мучно је... не спасава се о 
ре са себе.{S} Кириџије као да изгубише главе и бијесно почеше ударати камџијама, псовати.</p>  
једва по десетак људи што живе изнесоше главе.{S} Гласови који су сваког дана стизали били су с 
и Сулага тихо, покуњивши се. — Тврде си главе и поносан као и он...{S} А са таком памећу муке ћ 
рече. — Ако останеш тамо, он ће ти доћи главе, макар те и мајка бранила...{S} Он се сад и не ос 
прси, — настави Хатиџа живље, не дижући главе — и почела је миловати, тепати јој, он одмах у со 
премјерала без и шила кошуље, не дижући главе и не осврћући се никуд.{S} Само понекад, кад би с 
о десило? — запита као узгред не дижући главе.</p> <p>— Ти знаш...</p> <p>— Ја? — запита она ти 
мајка и надаље чишћаше мохуне не дижући главе нити се осврћући на њега.</p> <p>— А ти баш хоћеш 
нуше неколико њих једногласно, подижући главе.</p> <p>Почеше се комешати, размицати се да нам н 
јечи; само се поздравише лаким климањем главе.{S} Сулага затим стењући сједе испод пенџера и ле 
рно их слушао и уријетко лаким климањем главе одобравао нешто или не одобравао.</p> <p>Још рјеђ 
 се осврнувши опет пребаци фереџу преко главе, умота се и готово каскајући оде према кући... </ 
сиједим брадама и големим турбанима око главе, прекрстили ноге, запалили чибуке и кроз сумаглиц 
ко нога, црвена шамија лепршала јој око главе, треперила, а дугачке плетенице шибале је по куко 
сан, псујући и звекећући ми оружјем око главе. — Разбуди се!..</p> <pb n="301" /> <p>— Шта? — з 
 танковијасто, са тешким траболозом око главе, са читавим снопом ножева за појасом, са позлаћен 
ком одијелу, са свиленим траболозом око главе, са златним копараном на прсима и широким, тешким 
горцу, са големим, дебелим турбаном око главе, с очима од кромпира и носом од патлиџана, у чоха 
ла се као запјенушена крв, а турбан око главе бијелио се као вијенац ђулбехарски, ишаран прамен 
 од ишараног пешкира правећи турбан око главе. — Јесам ли кршна?..</p> <p>Па засмијавши се стис 
ећера и полугласно тепао, док су му око главе облијетале челе, спуштале му се на капу, на браду 
ња оног, те некако и нехотице подигосмо главе и погледасмо у висину.</p> <p>— Мора да иде неко  
е осуше се на њега, оборише му турбан с главе и раскидаше џубу на плећима.</p> <p>— Душманин је 
кох се још дубље у шибље и збацих фес с главе, од страха да најприје њега не опазе...</p> <p>Ид 
није јаран...</p> <p>Она збаци шамију с главе и коврџаста коса расу јој се по раменима.</p> <p> 
рисавим јаглуком и забацујући до на врх главе крајеве црвене шамије, који јој падали по образим 
 се пламиле, сијале, а црвена шамија на глави као да је и сама горјела, пламтјела.</p> <p>— Гос 
а, голих, растоварених, са зобницама на глави, збијали се око њега са неколико страна; између њ 
везаним оком и са три крупне чворуге на глави, узвикнуо сам од чуда.{S} Погледавши ме, као да с 
т човјек, са бијелом, танком капицом на глави, са раздрљеном кошуљом на прсима и са гаћама чије 
оји имају више убистава на души него на глави длака.</p> <p>Други су опет тврдили како то нико  
 шибати по рукама, плећима, бедрама, по глави.{S} Узалуд сам врискао, помагао, отимао се.{S} Те 
 испрекидано запита она, милујући ме по глави. — Смајиле!..</p> <p>— Не питај!..{S} Пусти!..{S} 
 на миндерлуку, и да га треснем њоме по глави, да га на мјесту убијем.{S} Једва сам се савладао 
>— Их! — рече зачуђено, чешкајући се по глави.</p> <p>— Баш се раскрвавили...</p> <p>Бржебоље с 
 по момчету ономе.{S} Поче ударати и по глави, по леђима, по ребрима, по раменима.{S} Дјевојче  
свако је застајао мало да ме поглади по глави, да помилује; ако би што проговорили, говорили су 
етале, купиле се око ње и падале јој по глави, по рукама, по раменима, весело гугућући, лепршај 
 — откреса бабо, куцнувши ме чибуком по глави. — О другој ни помислит’ не смијеш ни сад, ни кад 
у мало, покривши се великим јаглуком по глави; бегови и аге, који су се напола голи одмарали у  
 него од болова, малаксах потпуно.{S} У глави као да ми поче зујати, звонити, тутњити, пред очи 
ма и у раменима, — завалих се опет, а у глави као да ми се наново поче мутити и пред очима нано 
 призна колико памети и мозга има она у глави и колико је боља и разумнија него сви домаћини ше 
 о рамену, овећи комад хљеба и неколике главице лука, па ручавао негдје осамљен, сакривен од св 
рски удесили, како би мајку истакли као главног кривца и тиме ми онемогућили сваки рад против њ 
исте, — и покаткада према њему узвијала главом, као чудила се.</p> <p>— Хоћеш ли кахву? — запит 
 n="223" /> <p>Омален, ситан, мршав, са главом мало већом од »стиснуте шаке« како му подругљиво 
па... па... па...</p> <p>И хоџа затресе главом, стидећи се зар да све договори.</p> <p>— Па то  
у, паде управо покрај Хајкунине шилте и главом удари о бедру Хајкунину.</p> <p>За чудо, ни хоџи 
екнем не пориче се.</p> <p>Зулфага изви главом и чудновато преврну својим ситним очима.</p> <p> 
 извијао танак прамен дима.{S} Коњ узви главом, пропе се и хтједе да сврне, да узмакне.</p> <p> 
p>Зулфага отегну шијом и чудновато узви главом, као да би да боље чује.</p> <p>— Зар и ти смисл 
шао на усташе — поправи ме он и потврди главом. — Осилили се, па их треба скрхати...{S} Ко год  
се под ударцима.</p> <p>Па снажно удари главом о под, а крв му потече из носа и разли се по ћил 
давећи се залогајима.</p> <p>Она заврти главом, уздахну.</p> <p>— А да те он таког видио!..{S}  
ј се смијати — дочека она живо и заврти главом. — Њега је Зулфага примио...{S} И сад је у нашој 
бино дијете — осмјехну се Сулага вртећи главом и, одигнувши прст, удари ме по носу. — А ја знам 
, отегнувши шију унапријед и узвијајући главом...{S} Она није одговарала...{S} Само га гледала  
 Не излази ми сад на очи — рече тресући главом и пријетећи прстом. — Сад ћу имати посла...</p>  
<p>Не покорава се свакоме, мисли својом главом...{S} А то ваља...</p> <p>— А то ваља! — потврди 
. па млад је... и не зна мислити својом главом... — замуца он и остави ме. — Па... па.. видила  
према њима својим путем, мислећи својом главом и опирући се на своју снагу...{S} И на томе путу 
 са дугачком шијом његовом, са змијском главом и големим уснама вјечито развученим на смијех.</ 
а загрнутим рукавима и бошчом повијеном главом, ознојена, зарумењена, весела, пјевајући чисти в 
у соби са прекрштеним рукама и обореном главом.</p> <pb n="219" /> <p>Погледала би па истом онд 
тишали, и с рукама на појасу и обореном главом чекали док прође поред њих, не гледајући један н 
а га не би опазио, као пријетећи климао главом према баби.</p> <p>Једнога дана, поклањајући ми  
, док је Сулага, напротив, тужно климао главом и непрестано уздисао.</p> <p>— Кад сила прекипи  
.</p> <p>Једини Сулага сумњиво је вртио главом и одмахивао руком.</p> <p>— Шта је било било, —  
и читати ни писати, — и замишљено вртио главом...{S} И одмах би се снуждила и она, оборила глав 
да слушају — упаде Хасан сурово и гурну главом у Хајкунин витао који се умало не преврну. — Кад 
ији мало, погледа ме питомије и одмахну главом:</p> <p>— Други пут буди паметнији, — рече меко, 
рио:</p> <p>— Па шта ће него ти разбит’ главу, кад ти нијеси њему разбио прије?..{S} Аферим!..{ 
ноге, лактовима се одуприје о кољена, а главу спусти међу шаке.</p> <p>— Што си се препао? — за 
 ударила на бега и сва тројица изгубила главу.{S} Најпошље га Стојанова пушка погодила у прса и 
} И одмах би се снуждила и она, оборила главу и живо почела тући папучама о калдрму.</p> <pb n= 
 вазда долијеће... па ми се спустила на главу, на шамију и почела гугутати...{S} Не знаш, болан 
е и, за инат, гурнуо га под јастук, под главу, и згњечио...</p> <p>— А ти се зато наљутила?..{S 
валише се на леђа, подбацише гуњеве под главу и загрљени загледаше се у звијезде.{S} Из шуме, и 
 орловским погледом, па да одмах изгубе главу и да се смету, као голубови пред јастребом.{S} Ни 
о удари папучом о камен и пркосно одиже главу.</p> <p>— И није га могао гледати, — узвикну љути 
иче је. — Хоћеш ли?..</p> <p>Она подиже главу, погледа ме.{S} Пуно, бијело лице освијетљено ват 
отирући лице јаглуком.</p> <p>Па подиже главу и лукаво намигну.</p> <p>— И ти знаш о том — рече 
А то ваља! — потврди и Хајкуна и подиже главу. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19132 
запита мајка као осоколивши се и подиже главу. — Ти?..</p> <pb n="238" /> <p>— Ја сам започео.. 
 и није прави живот...</p> <p>Он подиже главу и грицкајући бркове запита:</p> <p>— Па шта ти ми 
г погинуо, читава наша чета изгубила је главу — одговори момак тихо. — Све клону, ослаби...{S}  
ти се.{S} При сваком сусрету окретао је главу у страну отпљувао и отресао руком као да се гади  
ријеђало.{S} Не смијући сасвим да дигне главу и да ме отворено погледа, провири мало из димија  
мо без оружја.</p> <p>— Кад роб подигне главу и врисне за слободом, нико од њега силнији није — 
> <p>И кад наплаћује а он некако окреће главу, стиди се, снебива, као да ради нешто што се не п 
лико друговао.{S} Криво ми и што окреће главу од мене, што ми у очи не смије отворено да поглед 
гао и оставио ме самога! — сину ми кроз главу и опет ме обузе она чудна језа.{S} Сад више нијес 
} Хасан се опет умота у струку, сакри и главу и оружје, те му се само видјели лабави, прашњави  
291" /> ударцима, као да потпуно изгуби главу, па нити покуша да се брани, нити да бјежи.{S} Са 
на!.. .</p> <p>Она, по обичају, накриви главу и, држећи мали прст на устима, меко, наивно запит 
 ти се бојиш дана...</p> <p>Она накриви главу и поче грицкати нокте.</p> <p>— А ја те чекала на 
осно.</p> <p>— Ех?..</p> <p>Она накриви главу и поче растезати јаглук у рукама.</p> <p>— И како 
 ко је дошао, — рече весело, па накриви главу и поче жмиркати. — Погоди!</p> <p>— Ко је?..</p>  
пет изви обрвама, напући усне и накриви главу према рамену.</p> <p>— Па...</p> <p>— Шта је било 
то ново да прича о њему.</p> <p>Накриви главу према рамену, извије танке обрве, напући усне и н 
а и престати.</p> <p>Она устаде, узе ми главу међу руке и унесе ми се у лице.</p> <p>— И ти се  
 ти је?..</p> <p>Па ме обгрли, приви ми главу на прси и, спустивши ми усне на чело, прошапута г 
.. — вели њежно, постиђено и наслони ми главу на прси, — вазда ме зове...{S} Једном иште: „Дај  
 јер...</p> <p>— Јер?..</p> <p>Сакри ми главу за леђа и брзо изговори:</p> <p>— Јер... јер и он 
 пропињући се на прсте и наслањајући ми главу на раме. — Среће своје... слободе своје... тебе.. 
p> <p>— Да учиш...</p> <p>Наслонивши ми главу на раме, ударила је у плач.{S} Ништа више није зн 
знало за његову моћ ни силу, разбило ми главу и кад сам окрвављен дошао да му се потужим, само  
и — опет изненада викне Хасан и заклони главу јорганом да нас не гледа онако састављене, приљуб 
.{S} Је ли?..</p> <p>Она застаде, обори главу...</p> <p>— Жао ми га било, а нијесам се љутила — 
p>— Ја нисам лаг’о — рече момче и обори главу.</p> <p>Хајкуна се оте, изви се и брзо прихвати з 
Стар је — рече и мајка покуњено и обори главу.</p> <p>— Кад сам дошла у ову кућу затекла сам га 
ана,</p> <p>— па нестрпљиво, савијајући главу и стрижући шиљастим ушима, фрче, рже и копа земљу 
наш? — отегнух подругљиво, накривљујући главу као и она. — Ти ништа не знаш?..</p> <p>— Не знам 
кривали половицу лица.{S} И, наклонивши главу прама десном рамену и грицкајући мале, ружичасте  
молим те — замуца Зулфага и поднесе јој главу да га удари. — Удри... а немој да ја смишљам и да 
, да зајецам, загрцам.{S} Спустивши јој главу на прса све је јаче почех притезати себи, привија 
осно — кад уљезем у Сарајево и пронесем главу људску на ножу, па се крв циједи и низ нож и низ  
ка на дан и колико ми тамбура разбије о главу док пјесму допјева...{S} Колико ли сам суза проли 
 трговац, зачуђен, искривио се, подигао главу, па ме само гледа, премјера ме свега и трљајући р 
са Јовицом, који ми некад бијаше разбио главу.</p> <p>Био је, додуше, још једнако својеглав, јо 
> <p>Један је јахао по страни, накривио главу и ударао уз тамбуру, а двојица су загрљени климал 
ог чела <pb n="310" /> дубоко утонуле у главу. — Планинштарима нико не пријети...{S} Хајдуци уд 
атеља, па... па ће му свашта набацати у главу...{S} А дијете добро, честито...</p> <p>Мајка зас 
у кудељу, и тежак, топао мирис ударао у главу и као да је гушио, опијао.</p> <p>— Чудна топлина 
 и бијелили се танки филџани.{S} Читаву главу бијаше умотала шамијом, повезала је, те јој само  
 му управо био и једини посао и за живу главу није хтио прихваћати за друго.{S} Човјек, који је 
и смо нико и ништа...{S} Једва сам живу главу изнио између њих...</p> <p>И одбацивши празан фил 
идио сам како је испружио шију, змијску главу принио уху муштеријину, па нешто шапће, прича, го 
а поред њега, уз кољено му, спустила му главу на прса и, увијајући се, умиљавајући, чупкала га  
ојећи се да ме отворено погледа, окрену главу према мусан-дери. — Отета ти је бабовина...</p> < 
ише мало, сметоше се.{S} Зулфага окрену главу према пенџеру и поче отезати шијом као да гута су 
овор, али се ипак предомисли, па окрену главу у страну и полугласно поче попијевати.</p> <p>За  
сам себе пипати и разгледати.{S} Опипах главу, рамена, мишице, бедре, цјеванице...{S} Све здрав 
 студени оне стресох се и нагло подигох главу.</p> <p>— Нема крви!..{S} Није рањен!.. — викну н 
Брже ће...</p> <p>— Јади га знали... а, глад ми, ево, прође... — шапну Хасан растегнуто и збаци 
ам му измакао и курталисао се.</p> <p>А глад почела додијавати, мучити ме.</p> <p>Испочетка ниј 
се, псовао.</p> <p>Што сам више осјећао глад постајао сам све бјешњи, љући, раздраженији.{S} У  
а са пекмезом, да узмемо и »да заварамо глад«...</p> <p>Кад би, напошљетку, међу нас дошао и Су 
оћете...{S} Само дајте да се једе...{S} Гладан сам — отегну Хасан зијевајући и протежући се уст 
!..{S} И још има образа да виче како је гладан и како га неста!..</p> <p>И нико не смије да рек 
е у собу и гурну на шилту...</p> <p>— И гладан си био, можебити, и... — Метну прст на уста и за 
ст на уста и застаде мало. — А и сад си гладан! — викну јаче и удари се по кољену. — Ја се запр 
и се по кољену. — Ја се запричала, а ти гладан...{S} Их!..</p> <p>Брже боље оде и донесе млијек 
што да се једе? — запита живо. —</p> <p>Гладан сам...</p> <p>— Има, има, брате!..{S} Их, што не 
ни, непоуздани, пажљиво је слушао све и гладећи браду и ушмркујући размишљао о њима.{S} Примјећ 
е заостао, задихао се, да поклецујем од глади и умора, погледао би ме попријеко, подругљиво узв 
ану, усуђивао сам се да му споменем и о глади и о умору.{S} И увијек сам се покајао ради тога.< 
тити? —- запита меко, плашљиво, тихо, а глас јој дршће, трепери као да ће поново заплакати. — Х 
ли су готово разуздани.{S} Почели би на глас и попијевати и гудити уз гусле.</p> <p>А тад их он 
 једно, и онако, ради обичаја, почео на глас хвалити робу и зазивати муштерије.</p> <p>По срећи 
да не поплаших зеца — најпошље почех на глас размишљати, пристајући за Хасаном. — Баш сам могао 
олим пуначким рукама изнад главе, пусте глас и почну се окретати, вртити, заигравати.{S} И раза 
чује: и коњски топот, и звеку оружја, и глас његов, оштри, дубоки, <pb n="235" /> мушки глас ка 
ећи ништа.{S} Топлина мајчиних прсију и глас њезин, мек и звонак глас, измамише ми сузе.{S} Што 
ешто.{S} Проговори затим и ситан женски глас, зазвони као сантур, и јасан, обијесан смијех разл 
ов, оштри, дубоки, <pb n="235" /> мушки глас како грми испред врата.{S} Због тога и претрне, пр 
село приступала канату и чудно уобливши глас упуштала се у разговор, док смо нас двојица остаја 
чиних прсију и глас њезин, мек и звонак глас, измамише ми сузе.{S} Што сам више плакао бивало м 
ени се прохтједе да запјевам, да пустим глас.{S} И, изазивајући, хотимично насрнувши на групу њ 
њима, почех грдити, ружити их из свега, гласа.{S} Почех и на мегдан зазивати и подвикивати до п 
и небо, ведрину ону, запјевала из свега гласа...{S} А он одмах почео викати... „Драго ти“, каже 
нем и сам јаукати и запомагати из свега гласа...</p> <p>Пред вече почеше пристизати и понеки од 
?..{S} Људи су оно! — узвикнем из свега гласа и, одгурнувши Хасана с пута, живо поскочим поред  
ам је, ако Бога знате? — викну из свега гласа, готово наричући. — Ни поздравили се нијесте љуцк 
о га ударих по кољену и викнух из света гласа:</p> <p>— На моју душу, опет пошао у хајдуке!..</ 
оја је била потрчала за мном, врисну из гласа и зањихавши се посрну, паде.</p> <p>Почеше вриска 
ратко, не узбуђујући се и не повисујући гласа. — Да нијеси више ријечи проговорио!..</p> <p>Њег 
ке своје, ја праснух у смијех, у силан, гласан смијех, који тресе и зацењује.</p> <p>Застадох н 
е та забуна њихова и да не бих ударио у гласан смијех, морао сам се уједати за усне.</p> <p>Бој 
 по чаршији ходају и свете се сваком ко гласније о њима ружну ријеч проговори, ко их по злу пом 
 дана стизали били су све црњи и што су гласници били новији биле су им и вијести страшније.{S} 
вам.{S} Она је и даље говорила, питала, гласно размишљала о нечему.</p> <p>Тек пошто се заморил 
, да се исправим.</p> <p>Узалудно!..{S} Гласно стењући од болова, — нарочито у крстима и у раме 
> <pb n="236" /> <p>— Ништа нема — рече гласно и поново се врати душеку.</p> <p>И као да размиш 
јестила мало, па баци ногу преко ноге и гласно, да сам и ја могао чути, узвикне:</p> <p>— Зови  
 сакријем куда, да побјегнем од свију и гласно заплачем.{S} Напошљетку, не могавши се више савл 
</p> <p>— Јунак ли је! — подвикивале су гласно, желећи да их чује и да се барем осмјехне на њих 
епрестано је питао један другог за нове гласове, хабере, питао је ли било каквих нових напада х 
 пресијецао помрчину, — и снажне, мушке гласове, који, помијешани, као да се надвикиваху и надм 
рвени, јадни, најбоље су потврђивали те гласове.</p> <p>Ради тога у читаву шехеру наста чудно к 
у, нијесте изучени на ове чудне кајде и гласове...</p> <p>Ништа...{S} Не плашим се ја ничега —  
есетак људи што живе изнесоше главе.{S} Гласови који су сваког дана стизали били су све црњи и  
урле, а измијешани момачки и дјевојачки гласови као да циче, вриште, звоне и пјесма се пробија  
и, спустивши ми усне на чело, прошапута гласом пуним стрепње:</p> <p>— Јеси ли здрав?..{S} Шта  
болесник какав, неким меким, изнемоглим гласом избаци:</p> <p>— Ах...{S} Гони ову муху. .{S} Ах 
 кад се не плашиш?..</p> <p>И спуштеним гласом доврши:</p> <p>— Нека га носи ђаво!..{S} А волио 
1" /> отворена врата зализивао уз мале, глатке, зелене лончиће на пећи, а одсијев му заигравао  
ајући је.{S} Тако, — причају, — и змија гледа у преплашену тицу, која узалуд облијеће, отима се 
ном љубављу неком, готово као што мајка гледа одојче своје.</p> <p>Није шала: све сам то сам ст 
има. — Остарио чо’јек, па не може да ме гледа...{S} А он одавно у овој кући... добар је... пошт 
пита Сулага мирно, правећи се као да не гледа ни мене ни Хатиџу. — Лијепо?</p> <p>— Добро ми би 
асан и заклони главу јорганом да нас не гледа онако састављене, приљубљене, срећне. — Ни према  
ижљиво бацају, а непрестано се осврће и гледа: је ли довољно удаљен од бедевије и може ли га сл 
..{S} А једно јој око остало отворено и гледа у ме, право у ме...</p> <p>Суза једна скотрља јој 
> <p>И не осврћући се никуда, не пазећи гледа ли је ко и чуди ли се, поново се почела протезати 
тезати јаглук у рукама.</p> <p>— И како гледа! — рече меко, готово тепајући.</p> <p>— Охо!..</p 
 искривио се, подигао главу, па ме само гледа, премјера ме свега и трљајући руке шапуће нешто,  
 крв у жилама распали и кад се отворено гледа очи у очи једно другоме, него у полутами, помрчин 
уке и кроз сумаглицу од дима духанскога гледају га као чудо какво.</p> <p>— Ви би хтјели да буд 
у...{S} Чини јој се, као да је одасвуда гледају његове очи, стријељају је, пеку...{S} Чује му и 
дивљено, узбуђено, и весело, као што се гледају добри стари пријатељи када се након дугог раста 
приговори, видећи како је сви слушају и гледају некако друкчије, мекше, питомије, сада тек као  
p>— Зар ми није једнако — питао сам га, гледајући му право у очи, — или живио од твоје доброте  
 Хасаном? — запитам након дуже почивке, гледајући јој у лијепи, мало погнути врат, који као да  
.{S} Шта ти је?</p> <p>— брекну бјешње, гледајући како се превијам и све се силније и силније т 
— А како те хоџа пустио? — запита јаче, гледајући изнад себе у пешкир некакав што је висио на з 
жи.{S} Ослоних се на пушку, застадох и, гледајући за њима, почех грдити, ружити их из свега, гл 
уплашио! — прекори ме Хасан подругљиво, гледајући ме преко рамена. — Баш си јунак!..</p> <p>— П 
{S} Каква?.. — отегну он некако очајно, гледајући према небу. — Ти ћеш опет боље смислити.</p>  
ам крив... јесам — муцао је полугласно, гледајући изнад себе и чупкајући чакшире на бедри.</p>  
у запалити — говорио је хоџа забринуто, гледајући за њим. — Хоће, вјере ми.</p> <pb n="298" />  
— А рашта? —— отегну Сулага као у чуду, гледајући је пажљиво. — Шта ти учинише?</p> <p>— Краду  
сте Ајкуне, Циганчице, слушкиње нам.{S} Гледајући је онако плаху, једру, кршну, како у танкој к 
ао да поче копрцати, чепркати нешто.{S} Гледајући је онако сурову, љутиту и распаљену, дође ми  
/p> <p>— Да иђеш? — запрепасти се мајка гледајући га.</p> <p>— Ти?</p> <p>— Није друге...</p> < 
ама, трњем.</p> <p>Тада, више од страха гледајући крв него од болова, малаксах потпуно.{S} У гл 
е тамо? — запитах и сам себе, пажљивије гледајући према ватри и старајући се да кроз плавичасти 
 <p>Он се прекрсти, маши се у џеп и, не гледајући, баци неколико маријаша преда ме, у прашину.< 
ма о кољена, одмах се дизала за њим, не гледајући нас и ништа не говорећи.</p> <p>Тада смо оста 
 <p>— Прекјуче — кратко одговори он, не гледајући ме.</p> <p>— У боју?..</p> <p>— Па... било је 
стано радила нешто, не питајући нас, не гледајући чак и не говорећи ништа, вадила је из сандука 
м главом чекали док прође поред њих, не гледајући један на другога, не шапнувши ријечи.</p> <p> 
азили мирно, не говорећи ни ријечи и не гледајући ме чак.{S} Знали су добро да ћу се и сам досј 
чула да си погинуо... вриснула сам и не гледајући шта ће свијет рећи, па ето! — нагло прекиде и 
ишла ја на авлију, на сунце, — вели — и гледајући небо, ведрину ону, запјевала из свега гласа.. 
рих му хладно, забацивши руке на леђа и гледајући га изазивачки. —</p> <p>Ја само иштем своје д 
јесни.</p> <p>Издигнувши се на кољена и гледајући широким, врелим, готово безумним погледом уна 
 отезао шијом и све се чудније смјешкао гледајући је.{S} Тако, — причају, — и змија гледа у пре 
 на бијесним, разиграним парипима, мрко гледајући чаршинлије и хотимично нагонећи коње испред т 
ћилим, сједе ми уз кољено и, непрестано гледајући у очи, спусти ми руку на раме.</p> <p>— Једи! 
ти, ходајући испред дућана и непрестано гледајући у сокаке куд је Хасан замакао.</p> <p>И дође  
— рече изнемогло, промукло, блесаво нас гледајући као да се буди иза сна. — Нека ме убију, обје 
.</p> <p>— И ти ћеш га одбити?..</p> <p>Гледајући ме некако постиђено, мазећи се, обгрли ме око 
 лијепим, крупним <pb n="260" /> очима, гледала нетремице и немирно се вртила, превртала на мје 
теља неког, добротвора, у њему, готово, гледала све...</p> <p>И нареди да сви укућани пазе на њ 
..{S} Она није одговарала...{S} Само га гледала својим лијепим, крупним <pb n="260" /> очима, г 
е дијете, на крв своју...{S} Црна мајка гледала како се мучиш, а муци ти сама била крива...{S}  
 и већи од свакога.{S} У њему као да је гледала избавитеља неког, добротвора, у њему, готово, г 
ко, покуњио се и пошао.</p> <p>Мајка је гледала за њим мрштећи се и постајући све немирнија.{S} 
ниле их.</p> <p>Причајући непрестано је гледала у ме и непрестано ме миловала по коси и по обра 
} Затим је поново устајала, дизала се и гледала напоље, освртала се, завиривала свуда.</p> <p>Ј 
ку.</p> <p>— Како ли би ме тад душманке гледале и како ли би се светиле!.. — говорила је узбуђе 
м тамо према ватри а не говорећи ништа, гледали смо један у другога, задивљено, узбуђено, и вес 
јица и стадосмо један према другоме.{S} Гледали смо се нијемо, испитујући.</p> <p>— Шта сад? —  
сталима, врачали, гатали, прорицали.{S} Гледали смо у мјесец, у звијезде, тражили знакове небес 
д осталих слуга и слушкиња, који су све гледали и наслађивали се псовком Османовом, стид га и о 
то се договарали, шапутали.{S} И сви ме гледали некако меко, питомо, сажаљевајући.{S} Ако би пр 
 низ мишице.{S} И обоје се неко вријеме гледали нијемо, ћутећи.{S} Затим би се почео наклањати  
ори.</p> <p>Неколико минута тако смо се гледали.</p> <pb n="317" /> <p>— Хајде — напошљетку про 
<pb n="366" /> <p>Због тога сви су га и гледали с дивљењем, сви га вољели.{S} У његову присуств 
 се чак и са људима који су пролазили и гледали у ме.{S} Чинило ми се да се и они потсмјехују,  
х дућана и са чудним неким задовољством гледали за њим.{S} Махала читава поносила се њиме а ја, 
вши се за руке, приљубивши се, дуго смо гледали у очи једно другоме.{S} Сва срџба моја бијаше п 
S} Ни момци то нијесу могли.{S} Дуго су гледали један на другога, као погађајући се: који ће от 
јајући димове и пијуцкајући, пожудно их гледали и добацивали им масне, неслане шале.</p> <p>Мај 
но убједљиво.</p> <p>За чудо, обоје њих гледали су врло често на моју собу и указивали на њу.{S 
ахат један.{S} Примицао сам се вратима, гледам у њих, у велике широкоглаве клинце којима су иша 
 Ја стао на прагу, ухватио се за канат, гледам у њу и кроз сузе се смијешим, а она се извила, и 
ка стварала ми се пред очима.{S} Као да гледам мајку: како блиједа, увехла, полуонесвијешћена,  
ар?..</p> <p>— И... и хтјела само да те гледам и да ти пјевам...{S} Дошло ми тако... да запјева 
кнут да готово сваког дана у нашој кући гледам свакојаке скупове, и мале и велике, ипак сам се  
вори пред очима.{S} Као да и сад лијепо гледам: и сеизе, и трговце, и оног љутитог бркајлију ка 
ачудо, учини ми се као да сада први пут гледам у тај врат и његова бјелина и пуноћа изненада ос 
, поредавши гроше једног поред другога, гледао сам их дуго како се свијетле и одсијевају према  
о се свијетле и одсијевају према сунцу, гледао их, — макар ми се и наругао овом, — са чудном љу 
сандуче једно, одмах поред Сулаге...{S} Гледао сам га непрестано, смјешкајући се, — ни сам не з 
ан је стискао зубе, мрштио се и мрко ме гледао.{S} Одговарао није ништа.</p> <p>— Ја <hi>само</ 
провиривао кроз <pb n="280" /> пенџер и гледао их како одлазе.{S} Нијесам се усуђивао ни да им  
ли му приче.{S} Не!..{S} Готово није ни гледао у нас, него му поглед вазда управљен био према о 
, са опруженом руком.{S} Безнадежно сам гледао за њима како измичу и проклињао, страшно проклињ 
само да не причам о свему ономе што сам гледао и слушао и да њему ништа о том не напомињем.</p> 
 <p>Застао сам као окамењен и забленуто гледао у ефендију, у кадифасте му очи и искежене бијеле 
.{S} Каже: „Додијао сам вам, па ме и не гледате... бјежите од мене... гоните ме“...</p> <p>Друг 
 осорнија.{S} Чак и на ме поче друкчије гледати.{S} Забрани ми скитање по махалама, трговање, д 
е се многи пролазнини почеше освртати и гледати ме зачуђено. — Робе!..</p> <p>Робе!..{S} Нова!. 
је трпио ни Зулфаге.{S} Мрско му било и гледати у њега, мрско било посматрати како двори мајку, 
посрнути и носом ударити о земљу.{S} Ни гледати није могао човјека отворено, — вјечито је пиљио 
о одиже главу.</p> <p>— И није га могао гледати, — узвикну љутито, устресајући раменима — него  
свијестивши се мало, зачуђено сам почео гледати и разгледати унаоколо.</p> <p>— Ђе сам ово? — п 
једра и плаха Хајкуна коју сам навикнуо гледати како се непрестано игра с вретеном и наднесена  
 и некако поплашено, блесасто, поче нас гледати све троје. — Шта ћете са мном?..</p> <p>Хајкуна 
 ћеш мене да служиш, само мене у очи да гледаш, само мени да се смијеш...{S} Никоме више!</p> < 
т... опет ми га жао...</p> <p>Мазећи се гледаше ми у лице као да искушава, испитује.</p> <p>— И 
, хватајући се за прси. — Ах... нијесам глух...</p> <p>— Ама дошао сам послом...</p> <p>Он не о 
мајка помагала душманима да те гоне, да гњаве...</p> <p>Па се опет исправи, раскиде јечерму на  
ас овђе, насред друма царскога, мучити, гњавити, набијати на колац?..{S} Некако бесвјесно повук 
гај хљеба од дуката, је дражи!..</p> <p>Гњеван и раздражен, са стиснутим шакама и клетвом на ус 
авши широку, танку крпу некаквим жутим, гњецкавим мехлемом, што га уза се донио, привије.</p> < 
ито, газећи по рачунима и кушљајући их, гњечећи. — Хоћеш ли ме уморити са твојим кукањем, хоћеш 
ази по њој, гази и игра, скаче и удара, гњечи као тијесто, желећи да је сатре, самеље, измрви.< 
ије, и месо на себи као да кида; чупа и гњечи траву, гризе, жваће; и баце папучу једну, другу.. 
, која чак није ни преграђена, спраћала говеда, а у другој спавала чељад; сједио крај ниских, к 
 травка, дрво а... а можебит’ и јаре, и говече и... ко зна!..</p> <p>Па превуче руком преко дуг 
 запита га мирно, пошто је свршио читав говор и почео се обазирати, бирајући зар гдје би да сје 
заклепета звоно.{S} Хасан намах прекиде говор.{S} Ослухну.{S} Клепетање се понови још неколико  
у висину, изнад себе, — и на какав дужи говор као да није смио ни помислити.{S} Десет ријечи ни 
<p>Тиме као да је пресијецао сваки даљи говор.</p> <pb n="360" /> <p>— Тхее...{S} Тако је — гун 
 <p>Чудна граја и гунгула настаде након говора хоџина.{S} Сви старци, ихтијари, као момци какви 
м од »стиснуте шаке« како му подругљиво говораху, са ријетком брадом која му се састојала управ 
и велике жуте бројанице међу прстима. — Говоре тако.</p> <p>— Тако и јес’ — потврди мајка мирно 
збуђено. — Ко?</p> <p>— Агинице некакве говоре: како ништа немаш, како ћеш у њих просити...</p> 
ама...{S} У берберницама и кахвама и не говоре ни о чему колико о боју...{S} А кад се премного  
 да шамара.</p> <p>— Зар о мени да тако говоре?..{S} Зар смију о мени тако говорити?..</p> <p>Т 
 му говорио о томе.{S} Тек када он сам, говорећи о својим новим пријатељима, хотимично са пуно  
 ишли за њим, не стружући постулама, не говорећи, не јављајући се ником.</p> <p>На сијелима су  
ијеме ишли смо обојица тихо, лагано, не говорећи један с другим.{S} Кашње, кад смо прилично поо 
остављали на дућан и одлазили мирно, не говорећи ни ријечи и не гледајући ме чак.{S} Знали су д 
S} Шта ти је?..</p> <p>Ја проплаках, не говорећи ништа.{S} Топлина мајчиних прсију и глас њезин 
и, упирући прстом тамо према ватри а не говорећи ништа, гледали смо један у другога, задивљено, 
 барјак у земљу, исправи се и, ништа не говорећи, једним лаким измахом руке даде знак слугама,  
ала за њим, не гледајући нас и ништа не говорећи.</p> <p>Тада смо остајали сами: ја, Хасан и Ха 
пнуше ме мало за образе и опет ништа не говорећи сједоше.{S} Танка, зашиљена вретена опет зазвр 
 сви смо сједили тако не мичући се и не говорећи.{S} И тад се само чуло како хоџа, који готово  
на, с муком попридиже, приступи ми и не говорећи ништа поче ме пипати иза врата, кушајући да ме 
 не питајући нас, не гледајући чак и не говорећи ништа, вадила је из сандука једног и хљеба и с 
замисли се.{S} Па се лагано окрену и не говорећи ништа поче купити своје ствари.</p> <p>— Не бо 
и и бабо, онако мрк, суморан.</p> <p>Не говорећи ништа и не питајући приступи Арнаутину, који ј 
Затим, уносећи се један другом у лице и говорећи више знаковима него ријечима, загледали су ору 
нешто необичније.{S} Нити питајући нити говорећи што, узе ме за руку и као дијете какво поведе  
и преклонити. . <hi>Никоме</hi>!</p> <p>Говорећи, он није пазио ни слушамо ли га, ни разумијемо 
уху муштеријину, па нешто шапће, прича, говори.{S} Видио сам и како указује на трговце и као да 
аном о длан. — Не увијај ми ништа...{S} Говори!..</p> <p>— Па... па... па.. удри ме, молим те — 
ем да ти је све уграбио, све отео...{S} Говори: како сте све потрошили, упропастили ви сами и.. 
ш ли још ријеч да сам ти најдража?..{S} Говори!..</p> <p>— Хајкуна!</p> <p>— Збори, држиш ли ри 
е да га извуче, да се брани...</p> <p>— Говори! — викну Хајкуна јаче и спусти прст на обарач.</ 
наређивала...{S} Нареди и сад.</p> <p>— Говори!...</p> <p>Он дубоко уздану и сневесели се.</p>  
а непрестано онако говори, читав дан да говори. — Казуј!..{S} Причај!..{S} Све, све, све!..</p> 
 брзо и дубоко се поклони. — Ето и сада говори о својој кући, за коју и суд царски рече да је м 
ад и не осврће на њу нити слуша шта она говори...{S} Не можеш тамо...</p> <p>— Макар...{S} Ја ћ 
и, упропастили ви сами и...и још свашта говори.</p> <p>— Их!..</p> <p>— А какве су наше кадије. 
} Хамид ту, а мене зове...</p> <p>И све говори некако жалостиво.{S} Каже: „Додијао сам вам, па  
ије.{S} Лакше јој било кад макар с киме говори, кад прича макар о чему.{S} Ништа помогло није н 
ошто!..</p> <p>— Нипошто?..</p> <p>— Не говори ми о томе — узвикну јаче, бранећи се рукама. ——  
 се.</p> <pb n="331" /> <p>— Нипошто не говори тако — прошапута покуњено. — Нипошто!{S} Треба д 
у колико о боју...{S} А кад се премного говори о једном послу, то, бива, значи, да се нема смје 
 Интересовало га све шта он ради и како говори и како рачуна...{S} И, док сам говорио, непреста 
икнух весела у жељи да непрестано онако говори, читав дан да говори. — Казуј!..{S} Причај!..{S} 
ово као да је и сама жељела да јој неко говори у кући, да граје, ларма.{S} И зато је најчешће и 
ке гледале и како ли би се светиле!.. — говорила је узбуђено, чупкајући ресе на бошчи и све јач 
ом.</p> <p>Наскоро сам се увјерио да је говорила истину.</p> <p>Не знам ради чега отпусти она н 
варајући се да спавам.{S} Она је и даље говорила, питала, гласно размишљала о нечему.</p> <p>Те 
јаву.{S} Ја сам, опет, њу слушао кад ми говорила о комшилуку и комшиницама, о махнитој Фати и п 
 <p>— Досад су вам вазда, од ђетињства, говорили: добри сте, честити сте, паметни сте, мирни ст 
и, да помилује; ако би што проговорили, говорили су благо, тихо, њежно, као са болесником какви 
о бојевима, окршајима, јунацима разним, говорили смо и ми највише о томе, готово једино о томе. 
 једва кроз дим назирући један другoгa, говорили и бенетали о свачему, бабо је сједио у врху, н 
, измишљали праве бајке о хајдуцима.{S} Говорили су како има чета и у самом Сарајеву, како су с 
огао и <pb n="266" /> познати да су све говорили само о мени, да се управо о мојој кожи и радил 
лагујући се, умиљавајући.{S} Неки су ми говорили како се и у кахви састају много и како га Зулф 
 и због тога грдиле.{S} Сви су отворено говорили како он у свом дому „гоји разбојника“, који ће 
цом.</p> <p>Међу нама се управо највише говорило о Сулаги и сви га спомињали.{S} И, ни сам не з 
како се у читаву шехеру ни о чем толико говорило није колико о ширењу устанка, о бојевима, окрш 
/p> <p>По чаршији се тих дана ни о чему говорило није, колико о хајдуцима.{S} Свак је о њима го 
 <p>— Охо!..</p> <pb n="368" /> <p>— Ја говорим како мислим.</p> <p>Изненада ме обузе нека чудн 
обично миран и, како ми се причињавало, говорио је одлучно и потпуно убједљиво.</p> <p>За чудо, 
 гурнути.</p> <p>— Пхи, погане радње! — говорио је неколико пута, мрштећи се и отпљуцкујући у с 
>— Помисли, болан, све од њих стрепи! — говорио је, сијевајући очима и руменећи. — Све дршће пр 
) пружио си утјеху и огријао им душу, — говорио је кашње и говорио сасвим искрено, непритворно. 
види Алаха, нека излази између зидова — говорио је увијек. — Он је сам себи подигао џамију у ко 
е воде, дрва, масла.</p> <p>— Нећу ја — говорио је набусито, мрштећи се — радити уз жене, макар 
висти што је добро пошло они ово раде — говорио је јецајући. — И мени товаре на леђа да те ја н 
— Какав је, још ће чију кућу запалити — говорио је хоџа забринуто, гледајући за њим. — Хоће, вј 
, колико о хајдуцима.{S} Свак је о њима говорио, свак распитивао за њих.{S} И све некако тихо,  
раширивши руке према небу, готово ништа говорио није, ништа желио, ништа исказао.{S} Само му се 
 Готово да је Зулфага имао право кад је говорио мајки: »Готова пара у руци, најнесигурније имућ 
лама, поступцима њезиним.</p> <p>Док је говорио, негдје недалеко, у комшилуку, разлијегала се п 
тио клањати ни молити се, јер — како је говорио — зидови они, мрки кровови и гиздава кубета сме 
<p>Па ни на састанцима каквим бабо није говорио много, иако га често призивали, тражили и долаз 
уо, пошао у дућан, он је једнако о томе говорио, једнако ме хвалио и једнако нудио крви.{S} И,  
и огријао им душу, — говорио је кашње и говорио сасвим искрено, непритворно.</p> <p>Кметови су, 
p>Свак је, након смрти бабине, причао и говорио како је он оставио много готовине иза себе.{S}  
актима. —</p> <p>Је ли шала била што си говорио и што си обећавао?</p> <pb n="292" /> <p>— Прес 
и.{S} Нијесу, можебити, ни чули шта сам говорио, — једва сам и сам себе чуо, — или, ако су и чу 
о говори и како рачуна...{S} И, док сам говорио, непрестано се мргодио, непрестано ломио прсте  
о.{S} О хајдуцима, о јунаштвима њиховим говорио је по два сахата, причао и о животу њихову, о ц 
</p> <p>— Она?..</p> <p>— Све што је он говорио потврдила је...{S} Све!..</p> <p>Поред Хамида о 
етка нити сам што питао Хасана, нити му говорио о томе.{S} Тек када он сам, говорећи о својим н 
е он ништа лагао — рече — све је истину говорио...{S} Је ли он крив што су Хамида оробили?..</p 
ила!..</p> <p>И није више о томе хтјела говорити.</p> <p>А у наредни петак није ми послала ручк 
је унаоколо и кад се само шапатом смије говорити?..</p> <pb n="353" /> <p>— Шта би то било што  
ду за њим.</p> <p>Чак и дјевојке почеле говорити о њему, узносити га.</p> <p>Кад би увече прола 
/p> <p>— Обећај ми да више нећеш с њиме говорити — замолих је, хватајући је за подвољак. — Реци 
и ухвативши се за алку поче се љуљати и говорити нешто.{S} Проговори затим и ситан женски глас, 
о смо се били осилили да смо чак почели говорити и о свом дућану, о <hi>правом</hi> дућану. </p 
pb n="248" /> удвара се, улагује.{S} Ни говорити није хтио с њим, ни поздрављати се.{S} При сва 
/p> <pb n="398" /> <p>— Нећу с тобом ни говорити — каже увријеђено, ударајући прстима по камењу 
крив...</p> <p>— Хм...{S} А како ћеш ти говорити? — прекиде га један дедо из прикрајка и чудно  
тако говоре?..{S} Зар смију о мени тако говорити?..</p> <p>Тада је остајала у соби пустивши јар 
а ни о чему другоме нијесу имали толико говорити, колико о мени.{S} Мени у лице почну причати о 
 Каква је твоја школа?..</p> <p>— Ја ћу говорити — одговори хоџа поносито — да од вас, од нас с 
.{S} Ја од узбуђења нијесам знао шта ћу говорити, а он опет није хтио запиткивати ништа све док 
охвала спомену и Зулфагу, прекидох га у говору и запитах подругљиво.</p> <p>— А познајеш ли га  
х утуче и тако им опет покаже, е је и у говору моћнији, јачи, силнији од свију.</p> <p>С кметов 
д хоће да пије, Зулфага плаћа...{S} Шта год Хасан зажели, Зулфага доноси...</p> <p>Испочетка ни 
потпуно слободни и могли смо радити шта год смо хтјели.{S} Хасан је био плах, силовит, необузда 
каквих хартија, тефтера и писама и, кад год би мајка изашла у авлију, сједао је у прикрајак јед 
д њезине снаге и надзора њезина.{S} Кад год бих се враћао из куће Сулагине, кад бих изишао из в 
љавао.{S} И то га увијек љутило.{S} Кад год би извађени дукат морао поново да поврати у кесу гу 
пита он мирно, отегнуто.</p> <p>— Ко је год са Зулфагом, грђи је од њега!..</p> <p>Хасан поврат 
силили се, па их треба скрхати...{S} Ко год се осили, треба га мало поткресати, као што се гран 
, дукати се бацају као марјаши...{S} Ко год хоће да пије, Зулфага плаћа...{S} Шта год Хасан заж 
 забранити, хтјела је и да ради све што год јој на ум пане.{S} И хтјела да се покаже као јунак  
ка на мој рачун, било је премного и што год сам боље радио, оне се све више и више расипале.{S} 
.</p> <p>Дрека ова као да никоме толико годила није колико Зулфаги.{S} Свако јутро пролазио ми  
 су по десет, по двадесет и по тридесет година трговали непрестано сједећи и лешкарећи у дућану 
 људске...{S} И ко зна шта ћу до хиљаду година опет бити!..{S} Опет можебити травка, дрво а...  
рдећи и проклињући, дерана једног мојих година, који се силовито трзао, викао и врискао непрест 
и што су још хтјели да настављају своје гозбовање и да се опијају.{S} Били донијели однекуда и  
 отворено говорили како он у свом дому „гоји разбојника“, који ће, чим потпуно оснажи, „чаршије 
и, рзати и бјежати унаоколо.{S} Била је гола, празна, без узде, без седла и теркије, са мрком,  
ви на образима, дрпава, дроњава, готово гола лежи на земљи, а он, бијесан и раздражен, са закрв 
тице какве није било у собама и празне, голе, без намјештаја, зијале су оне и црниле се некако, 
 друг, звао је мене.{S} Извуче однекуда голем и тежак нож са сломљеном дршком и окрханим канија 
а крену напријед и спусти се, клекну за голем грм један.</p> <p>— Ти хајде с друге стране пута, 
 канату и — врата се отворише.</p> <p>И голем, стасит човјек, са бијелом, танком капицом на гла 
ио се хоџа и излазио у авлију.{S} Онако голем, стасит, кршан, увијек лахко обучен, стао би, исп 
кошно ишараним пенџерима, наднесени над голема на ћемер озидана врата, осјенчаваху сав искривље 
 се, у нека доба, кроз све махале једне голема граја, каква се одавно чула ни запамтила није.</ 
а, може бит’ би се међу нама изродила и голема свађа, да сам хоџа једнога јутра не поче да нам  
азвуче лице на смијех. — Твоја је памет голема...{S} А... а ти и заповиједаш...</p> <p>Мајка, н 
> <p>И опет се придиже.</p> <p>— Има ту голема прича — рече. — И ако хоћеш да не спавамо... а м 
а...</p> <p>Једно младо, безбрко момче, големе главе и избуљених очију као да се вјечито чуди н 
вијенац ђулбехарски, ишаран праменовима големе, свилене ките, која му се са врха феса спуштала  
 фишеке у њедра, у џепове, за силахе, у големе духанкесе, које им висиле низ бедре.{S} Непреста 
 удруживали.{S} И сви ми се причињавали големи, стасити, јаки, а ја слаб, клонуо, изнемогао.</p 
етнијих, нашао сам, те су ми, у тешким, големим бошчама разносиле робу по махалама, међу жене;  
е која као да му прионула за рамена, са големим, бијелим турбаном, за који увијек биле задјенут 
ећи га онако силна, јака и поносита, са големим зеленим барјаком у руци, чији се златан полумје 
ја један, необично угојен и здепаст, са големим носом и великим плавим брчинама, стаде преда ме 
, човјека некаква, слична Црногорцу, са големим, дебелим турбаном око главе, с очима од кромпир 
их пенџера, облијепљених хартијом, и са големим вратима кроз која би могли товари сијена пролаз 
о им лица; само понекад, када би се под големим оџаком, у врху собе, мало појаче распламтјела в 
тијари сами, са дугим сиједим брадама и големим турбанима око главе, прекрстили ноге, запалили  
х дућана, са мрким нагњилим ћепенцима и големим стрехама изнад њих, по којима одавно израсли и  
ком шијом његовом, са змијском главом и големим уснама вјечито развученим на смијех.</p> <p>Он  
пајући очи и каткада чудновато мигајући големим десним ухом, усиљавајући се тако да отјера једн 
а, са очима које се једва видјеле испод големих, плавих обрва, са танким, нагриженим брковима и 
вих очију!..{S} Може ли бити хајдук без големих бркова кроз које се провиде токе на прсима и бе 
а поста ведрија, лакша, чилија.{S} Оних големих, дебелих, модрих прстенова испод очију као да с 
е нешто десити, нешто необично, крупно, големо.{S} А пошто су баш према мени били толико пажљив 
} Било ми као да сам се ослободио неког големог терета који ме давио, притискивао, мучио.</p> < 
 се украј невелике чатрње у дну авлије, големом, привезаном за дугачки коноп кантом захитио вод 
широки, крупним мрљама ишарани врат, са големом раном на облим сапима, која се већ почела корит 
им ме опет премјери погледом, ухвати ме големом својом шаком иза врата и подиже од земље.</p> < 
, загрну рукаве и, погледавши у широку, голему рану, која се црнила изнад лијеве бедре, зачуђен 
ућан човјек некакав.{S} Умотан је био у голему, црну струку, чији се крајеви вукли по тлима; оп 
 глави; бегови и аге, који су се напола голи одмарали у својим одајама, пробуђени, неиспавани,  
.{S} И цврчак је негдје у грму цврчао и голи, растоварени коњи, привезани крај улице, рзали, вр 
!..</p> <p>Момци бацише ножеве и онако, голим шакама, навалише на Хусу.{S} Наста једно рвање, к 
, и оног љутитог бркајлију како трчи са голим ножем, а Хасан бјежи безобзирно, струже, измиче п 
p>Па несвјесно испусти жарач и у забуни голим рукама хтједе гурнути у ватру.</p> <p>— Враћа се, 
и бујним коврџастим чупима и измахнувши голим пуначким рукама изнад главе, пусте глас и почну с 
 са распуштеном косом што јој падала по голим прсима и по обнаженим мишицама, чудно се протезал 
 своме...{S} По неколико каравана коња, голих, растоварених, са зобницама на глави, збијали се  
ио мало, — и нешто као да ме непрестано голицало да и сам запјевам.{S} И у обијести оној, не зн 
 мрвим, уништим, и нешто као да ме поче голицати на смијех...</p> <p>— А рашта се састајеш са Х 
 што су још висили на њима провидило се голо, изгребано тијело; из рањавих, напола обувених ног 
кајишане.{S} Низ бедре ми висе дроњци и голо месо провирује испод њих; на кољенима испуцала чох 
нута, а преплашени трговци ми дућанџије гологлави, босонози, неуређени, потуривши се грабили су 
ије ни скакао као други момци онако, на голоме пољу!</p> <p>Не!{S} Он је забадао ножеве у земљу 
ем се питати, стидљиво прикривајући ону голотињу на себи, као бојећи се да ко не види. — Шта је 
 и мене и Хатиџу, тихо додаде:</p> <p>— Голубови моји!..</p> <p>— Па ће она и ноћити код нас —  
м накривљеном стрехом легли се врапци и голубови, и Зулфага, као са страхом неким, приступи им  
ложи залогајем или да му из неба печени голубови полете у уста!..{S} Какав ми је, бива, народ к 
а одмах изгубе главу и да се смету, као голубови пред јастребом.{S} Нико тада не би могао ни по 
{S} Замало, па се око мене окупи читава гомила и Авдо, стењући и отхукујући, поче да прича нешт 
вријеме поче се око нас окупљати читава гомила, као око пехливана или Цигана с међедом.{S} Поче 
 што им још остало.{S} Изгледали су као гомила јадних, одбачених просјака који су свратили да т 
гнем од ње, измакнем се, и не пазећи на гомиле бисага, кабаница и конопа по путу, спустих се ни 
ајали се опет, окупљали у мале, ријетке гомиле и полугласно шаптали, договарали се.{S} Нијесу л 
ога, наложили смо ватру у мргињу, украј гомиле једне, гурнули кахвени ибрик уза њу, па чекајући 
ван поблиједи и стиснутих шака полети у гомилу.{S} Поче тући немилосно, крвнички, по свакоме.{S 
к сам се изненадио кад сам опазио једну гомилу људи каква се у најсвечаније дане ријетко и пред 
пошто као ратници какви који су ишли да гоне хајдуке.</p> <p>— Ах! — узвикну Сулага угледавши и 
{S} Црна мајка помагала душманима да те гоне, да гњаве...</p> <p>Па се опет исправи, раскиде је 
ао их како се дозивају, препиру, инате, гонећи претоварене коње и при сваком десетом кораку нат 
блијештише.</p> <p>— Освети ми се!..{S} Гони ме!.. — протепа молећи, заставши преда мном са раш 
моглим гласом избаци:</p> <p>— Ах...{S} Гони ову муху. .{S} Ах...</p> <pb n="341" /> <p>Пошто о 
ла ме за рукав и ударајући, шамарајући, гонила ме из куће на сокак, у махалу.{S} Узалуд сам се  
е пецне, вјечито ме гурала у прикрајак, гонила од себе, затварала у собу, озбиљно пријетећи да  
игао и почео бјежати, трчала је за њим, гонила га, тјерала, гађајући га у леђа камењем, дрвима, 
ње његово, пажња онолика.{S} Макар га и гонила, и грдила, и ружила, он је пристајао непрестано, 
буке и блеке одјекивала брда и планине, гониле су моје кириџије и моји момци, и читавим путем п 
 поријекла, те мучиле пасторчад своју и гониле их.</p> <p>Причајући непрестано је гледала у ме  
ауставило, задржало ту, нешто као да ме гонило да потрчим вратима, да гурнем у канат, отворим г 
 Не знам управо шта, али ме нешто силно гонило, гурало напријед и да сам могао, прелетио бих та 
азио у својој кући, а ја њега рањена да гоним...{S} Помисли, бона...{S} Рањен!..</p> <p>Она се  
ходао сам по старој, изрованој калдрми, гонио мачке које се купиле око сирових кожа што их комш 
е ријетко у руке узимао, — и на силу ме гонио да запалим, задиманим пред њим.{S} Тада би по оби 
ка, побјеже из собе.</p> <p>— Убите ме, гоните ме из куће своје! — јаукну мајка кушајући да пођ 
а ме и не гледате... бјежите од мене... гоните ме“...</p> <p>Други пут, опет, тужила ми се како 
ао.{S} Почеше тјерати дјецу макар чију, гонити их, тући.{S} Чаршинлије сада нијесу ништа друго  
>Ради тога заптије почеше на све стране гонити свакога кога су опазили са зембиљем, па продавао 
 Мостара, спрема читава војска, која ће гонити усташе — одговори Хасан <pb n="362" /> мирно и п 
о.</p> <p>— Зар ти је сада мрзак, па га гониш? — запитах пакосно.</p> <p>— А зар га се ти не бо 
ћи необично што од тога одјекује читава гора и планина, те се причиња као да десетина њих у јед 
ао одваљен комад клисуре какве, а вазда горд и усправљен као и сама клисура, да га, чинило се,  
 Хасана, кад се он исправљен, поносит и горд, помоли на прагу, шантајући и опирући се на пушку, 
 да донесу јање.</p> <p>Затим се, онако горд, усправљен и нијем, одвоји од свију, оде у страну  
пушку стајала је према њему усправљена, горда и поносита, презриво се осмјехујући и необично уж 
за кућу, не зна за кућиште; кућа им све горе и планине, а коначиште свако мјесто ђе се затеку.. 
ројанице. — Хвала Богу, кад није прошло горе...</p> <p>Тиме као да је пресијецао сваки даљи гов 
у су оголили, дигла у хајдуке...</p> <p>Горе и планине препуне су чета њиховијех...{S} Ударају, 
’о карамфил, па лијеп, велик, црвен, па гори као врела крв...{S} Ја га његовала, залијевала, па 
омцима и са јаранима неким, према Црној Гори, да се тамо окреше са хајдуцима и пљачкашима „како 
} Ми ћемо сами...{S} Сами да царујемо у гори...</p> <p>— Нећу — окосих се љутито, спремајући се 
 причао и о животу њихову, о царевању у гори са заносом, са одушевљењем.</p> <p>— Помисли, бола 
 полумјесец при врху бљештао, руменио и горио, а тешке, дебеле ките ударале и расипале се по ка 
о руменије, пуније; црне очи почеле јој горити, пламтити; стас постао виткији, облији, а прси н 
епуна духанскога дима, као да је и сама горјела и као да се све више ширила по јаким, косматим  
црвена шамија на глави као да је и сама горјела, пламтјела.</p> <p>— Госта2?..{S} Кога?.. —— за 
иских, крњавих огњишта на којима увијек горјела ватра и зализавала готово до самог натрулог, сл 
, чије златом извезене гране као да јој горјеле на образу.</p> <p>— Хоћеш ли се на ме наљутити? 
 кући, како је она највиша сила, власт, господар над свима.</p> <p>И нагло се поче мијењати.</p 
е кућа заиста њезина и да је она једини господар у њој.{S} Као да није вјеровала, е сад збиља м 
оџа забринуто. — Наши су били домаћини, господари у земљи, па им мало било госпоства, него још  
о што се слаби и немоћни робови клањају господару.</p> <p>Он их готово и не погледа.{S} Само за 
алити и још чвршће утврдити нашу силу и господство наше, док је Сулага, напротив, тужно климао  
ини, господари у земљи, па им мало било госпоства, него још ударили и у силеџиство над њима...{ 
 мертецима, да их не би какав непозвани гост изненадио; прозоре и пушкарнице на зидовима зачепљ 
 је и сама горјела, пламтјела.</p> <p>— Госта2?..{S} Кога?.. —— запита зачуђено. — Оклен?</p> < 
се питаш, па хоћеш ли да примимо једног госта данас — запитах узбуђено, затекавши је у кухињи,  
 <p>— Шта?..</p> <p>— Увриједила сам ти госта...</p> <p>— Хасана?..</p> <p>Она збаци шамију, ис 
уди научени да примају и мало страшније госте и да другују с њима.{S} Хасан због тога некако по 
ћи у трави, с рукама у крило опуштеним, готов да заплачем и зајаучем не толико од болова, колик 
 — Стој!..{S} Јеси ли готов?..</p> <p>— Готов?..{S} На што?..</p> <p>— На јуриш!</p> <p>— Бива: 
сустигне и задржи. — Стој!..{S} Јеси ли готов?..</p> <p>— Готов?..{S} На што?..</p> <p>— На јур 
лфага имао право кад је говорио мајки: »Готова пара у руци, најнесигурније имуће, одлети док се 
но и мрко погледајући један на другога, готови сваки час да се заспемо грдњама, пријекорима, пс 
игну; зато је увијек и тражио да се сва готовина у то уложи.{S} У чаршији порушио је читав низ  
ра самих дуката било.{S} За чудо, та се готовина, — ако је доиста толико било, — некако и сувиш 
 овом остати, ако и добра пролете као и готовина. — запита јаче. — Продате ли кметове и земље,  
ано, све у нереду?..{S} Колико сте саме готовине потрошили, па опет нијесте готово ништа могли  
ичао и говорио како је он оставио много готовине иза себе.{S} Неки су поуздано тврдили да је пр 
што јој мислио дати.{S} Одвојио и нешто готовине, и неколико кућа кметова, и десетак винограда, 
овршити...</p> <p>— А прогутале нам сву готовину и све кметове!..</p> <p>Ибрахим ефендија слегн 
капи крви на образима, дрпава, дроњава, готово гола лежи на земљи, а он, бијесан и раздражен, с 
 спава... причао бих ти све од почетка, готово половицу свога живота...</p> <p>— Не спава се ни 
стале долазити, кад је остала осамљена, готово као да је и сама жељела да јој неко говори у кућ 
а добра у нереду, остављена, запуштена, готово сасвим пропала.{S} Бабу је необично хвалио и ков 
пе умотаним рукама и ребрима, без коња, готово и без оружја и без хаљина.{S} Кроз дроњке оне шт 
ако Бога знате? — викну из свега гласа, готово наричући. — Ни поздравили се нијесте љуцки, а од 
коравао, е сам и сам био рђа, кукавица, готово издајник.{S} И што је грижа савјести постајала ј 
, обијелио сам читав крњави зид, да је, готово, отсијевао према сунцу.</p> <p>Нијесам још потпу 
делија, мушкобана.</p> <p>У дну авлије, готово одмах поред зида, намјести као страшило неко, чо 
соко му стрши изнад главе.{S} Страх ме, готово, и од самога себе, од корака својих, који мукло  
зним, говорили смо и ми највише о томе, готово једино о томе.{S} И како је свак, — био луд или  
шуми, у планини.{S} Задихани, заморени, готово изнемогли од дугог хода и несанице, лагано смо с 
p> <p>Па се некако спуза низ миндерлук, готово паде на кољена и поче љубити скут бимбаши.</p> < 
 на кољена и гледајући широким, врелим, готово безумним погледом унаоколо, почне све око себе к 
аругао овом, — са чудном љубављу неком, готово као што мајка гледа одојче своје.</p> <p>Није ша 
н, јаран ми и пријатељ, на један чудан, готово изазивачки начин, брани мог најљућег душманина,  
ма.</p> <p>— И како гледа! — рече меко, готово тепајући.</p> <p>— Охо!..</p> <p>— И како иде, к 
 Други пут буди паметнији, — рече меко, готово тепајући — а сад нека ти је просто...</p> <p>— З 
распитивао о свему.{S} Одлазио је рано, готово у зору, и враћао се тек око подне.</p> <p>Дошавш 
јка се није дала умолити.{S} Немилосно, готово крвнички хватате ме за прса, обарала ме и, вадећ 
м отприлике онако како сам од њега чуо, готово његовим ријечима.</p> <p>Било то уз тргање, у ви 
увши у њу, и раширивши руке према небу, готово ништа говорио није, ништа желио, ништа исказао.{ 
а избавитеља неког, добротвора, у њему, готово, гледала све...</p> <p>И нареди да сви укућани п 
мити, ни кахву ми испећи.{S} На сваких, готово, хиљаду корака издизао се украј друма по један х 
 ни разумијемо ли му приче.{S} Не!..{S} Готово није ни гледао у нас, него му поглед вазда управ 
оћи криво ми било што је то учинила.{S} Готово ми није дала ни ока склопити.</p> <p>Чим смо лег 
о, — некако и сувише брзо потрошила.{S} Готово да је Зулфага имао право кад је говорио мајки: » 
а не вриснем и не јаукнем од страха.{S} Готово уза саму чатрњу, уз ивицу јој, исправила се Хајк 
 тепсије, јоргане, огледала, сахане.{S} Готово све што ми је под руку долазило, све сам узимао. 
а се некако одомаћих у хоџиној кући.{S} Готово сасвим почех заборављати на своје.{S} Додуше и о 
јку осоколи, као да је разгали мало.{S} Готово преко ноћи и она поста ведрија, лакша, чилија.{S 
х!..{S} Како ћу ја?..</p> <p>— Доста! — готово цикну мајка и пљесну дланом о длан. — Не увијај  
 ријечи, још брже кренуо би напријед, — готово потрчао, — и дочепавши се сокака, снажно почео л 
> <p>— Не ругам се.</p> <p>— Немој!.. — готово врисну она и, смијући се, отскочи у страну. — Не 
</p> <p>— Ама ја се бојим и себе саме — готово јаукну.</p> <p>— Бојим се за се, за те, за срећу 
шњи, љући, раздраженији.{S} У неко доба готово ништа не бих волио толико колико да ми се подсмј 
го четворица других заједно, ипак су га готово сви избјегавали и склањали се од њега.{S} Стид,  
оја воља?</p> <p>— Моја.</p> <p>Зулфага готово паде на кољена, дотаче се мајчина скута и пољуби 
 дворила и за ручком и за вечером, а да готово ни ријечи не проговоре једно другом.{S} Ја се уо 
 чуда.{S} Макар што сам био навикнут да готово сваког дана у нашој кући гледам свакојаке скупов 
и онако »вести« као он.</p> <p>А никада готово није понављао старе приче: увијек је имао нових, 
ојима увијек горјела ватра и зализавала готово до самог натрулог, сламнатог крова кућњега; пуни 
— отегну он љутито, а шија му се извила готово до под таваницу. — Сад је ово моје и само моје.< 
и да више <pb n="286" /> једем; Хајкуна готово ни ручати није хтјела, само да мени више остане, 
> <pb n="254" /> <p>— Како ћу? — запита готово плачући. — Да је моје ја... ја бих продао неколи 
 се.</p> <p>— Ја га се бојим — прошапта готово плачући. —</p> <p>Бојим га се...</p> <p>— Их!..< 
ли, — она је вазда била код куће, никуд готово није ни излазила, али су слуге, по наговору њези 
и им се.{S} У многим кућама и не остаде готово мушке главе; остали су само старци и нејака дјец 
ко пред колибом пламти, заиграва и лиже готово до под саму трулу и искривљену стреху, било нам  
то лакши, бржи и окретнији.{S} На ме се готово ни освртао није.{S} Само кад би видио да сам и с 
одмјено јуначка? — питао је сагињући се готово до земље и љубећи ме у скут. — Нијеси, зар, забо 
тешким, дугачким струкама, чије су ресе готово падале по тлима, а испод разгрнутих пешева прови 
аме готовине потрошили, па опет нијесте готово ништа могли уредити!..</p> <p>— Их!..</p> <p>— П 
тиле се, псовале што их будио иза сна и готово на силу нагонио да се и сами дижу и прихватају з 
акав сам и био, — дочекам кезећи зубе и готово режећи — а ти... а ти си кучка једна!.. .</p> <p 
 одмах на лопове, хајдуке, разбојнике и готово хтио запомагати, звати у индат...</p> <p>Пошто ј 
р су сви највише и замјењивали хећиме и готово једини радили око рањеника.</p> <pb n="355" /> < 
лене махраме и златом извезене чеврме и готово падале по јастуцима; испод шише жутиле се неколи 
 пребаци фереџу преко главе, умота се и готово каскајући оде према кући... </p> </div> <pb n="3 
а смо се натјецали ко ће више појести и готово смо отимали залогаје један другоме.{S} За неколи 
ам беговство своје био објесио о клин и готово сасвим заборавио на њега.</p> <p>А подругачица,  
пих јој ближе, она одиже и другу руку и готово врисну:</p> <p>— Смајиле, што си блијед тако?..{ 
о увријеђено погледа је, па се окрену и готово побјеже из авлије.</p> <p>Мајка се само осмјехну 
в, црнећи се између њих, слијепила их и готово изравнила један с другим.</p> <p>И тек тада осје 
ади да ћу га видјети, опазити.</p> <p>И готово се почех љутити што ме одгурнуо од себе, отурио  
.{S} И тад се само чуло како хоџа, који готово никад није дисао на уста, шишти кроз нос, како х 
ица, ни Хасан, ни Хајкуна нијесу радили готово ништа; само су ишли из собе у собу, укривали се  
 — напошљетку избаци он када смо изашли готово до на крај шуме и када кроз густеж оној опазисмо 
ема мени нож који, фијучући, пролети ми готово поред ушију и оштрим врхом зари се у траву.</p>  
зазирући више ни од чега, не осјећајући готово никаквих болова више, нагло скочих и почех сам с 
почела гребати као помамна.{S} Лице јој готово помодрило, запалило се, искривило, жиле на врату 
почела ме пецкати и дражити.{S} Нијесам готово нигдје могао крочити од њихових шала, питања, по 
ајчешће ишао њему за инат.{S} Сваки дан готово ишао сам тамо и на авлији, на ширини, <pb n="264 
по везеним чакширама, чији је тур падао готово до тала.{S} Огрнута је била лаком, црвеном кабан 
да купе, да пазаре.{S} Ја сам опет ишао готово узастопце за њим, као надзиравајући читав посао, 
стајао за њим као јаран, пријатељ, него готово као слуга, измећар неки.{S} Ако је бабо напунио  
се...{S} Тек пошто би се уморио и почео готово шиштати, престајао је с причањем, опет одизао чи 
S} Глава јој пала на оно раширено крило готово на саму рану, из које цурила крв и натапала топл 
 тако много причало.</p> <p>Обојица смо готово вриснули од радости и, упирући прстом тамо према 
 <p>— Аферим!..</p> <p>Кад се спустисмо готово до Миљацке чији се потмуо шум разлијевао кроз но 
ен низ малу пуначку <pb n="371" /> руку готово до лакта, прелијевао се према сунцу као танак кр 
.. кад си ми драг, узми ме!.. — узвикну готово плачући. — Што отежеш са свадбом?..</p> <p>Узми  
ш ли нам причати, ефендија? — питали су готово једногласно, оптрчавајући око њега. — Хоћеш ли п 
и је увијек био богат и обилат, били су готово разуздани.{S} Почели би на глас и попијевати и г 
 робови клањају господару.</p> <p>Он их готово и не погледа.{S} Само забоде барјак у земљу, исп 
ме заборавио?</p> <p>— Хасане!..</p> <p>Готово одгурнувши Сулагу с пута брзо притрчим Хасану и  
 и одбијати од куће све зване и незване гошће.{S} Тада је приступала и мени, улагивала се, мило 
дугачким гранама, као да нас непрестано граби, лови, хвата за хаљине, запиње и задржава <pb n=" 
лави, босонози, неуређени, потуривши се грабили су тихо кроз сокаке и без обзира трчали, ишли,  
ложило их све у робу, а неко је, богме, грабило и ствари из куће и продавало их, само да и оно  
јући се пође према пенџеру.</p> <p>— Ја грабио?..</p> <p>Бимбаша одбаци филџан који се откотрља 
ет дошао да иште новаца, а тек половица грађевина једва ако је била доготовљена — Како ћемо?</p 
свему.</p> <p>Питао о новим пословима и грађевинама нашим, о продаји кметова и о новцима.{S} И  
а је од тих новаца, што их мајки дао за грађевине? — запитах жешће.</p> <p>— Потрошила.</p> <p> 
е... пошље ти и мајка ударила у некакве грађевине... задужила се, запетљала још више...</p> <p> 
— у њега су били грдни новци, — ваше се грађевине нијесу више могле довршити...</p> <p>— А прог 
ити је кмете онако јефтино продао, ни у грађевине онолико утрошио...{S} Све, све, све му лаж би 
има и са неколико рука.{S} Кикот, цика, граја, врисак непрестано су допирали отуда до нас, разл 
нека доба, кроз све махале једне голема граја, каква се одавно чула ни запамтила није.</p> <p>Ч 
кав, падох ничице.</p> <p>Диже се чудна граја и неко зазва у помоћ.{S} Замало, па се око мене о 
ека их свијех ђаво носи!..</p> <p>Чудна граја и гунгула настаде након говора хоџина.{S} Сви ста 
у свануће, пробудила ме необична хука и граја у авлији нашој.{S} Као поплашен скочио сам одмах  
ли да се нечувена чуда догађају.</p> <p>Граја, хајка и галама није се стишавала све док се није 
пушећи и играјући се оружјем, галамили, грајали, те се чак и дјеца из махале почела окупљати <p 
ли Цигана с међедом.{S} Поче и дречати, грајати, кудити нам робу.{S} Читав џумбус заметну се у  
ма жељела да јој неко говори у кући, да граје, ларма.{S} И зато је најчешће ишла у собу одакле  
х.{S} Ако су макар за час престајали са грајом или почели шапутати, немирно је устајала, ходала 
угим, обилазити око куће и са необичном грајом и хуком гурати се, тјескати, око авлиских врата  
на вратима.{S} Зачувши, зар, необичнију грају, хитно је стрчала низ басамаке, полетила према со 
.{S} Велики, тежак ћилим, — преко чијих грана разлијевао се демирима рашчешљан широк зрак сунча 
окитили травом и зеленилом и са читавим гранама трешања, којима су, узгред, мезетили.{S} Чак и  
це Божје, и које својим мрким, дугачким гранама, као да нас непрестано граби, лови, хвата за ха 
и, треба га мало поткресати, као што се гранато дрво поткресује...{S} А фукара кад се осили нај 
њему.{S} И постуле, камење, духан-кесе, гране некакве осуше се на њега, оборише му турбан с гла 
оком испод рукава, чије златом извезене гране као да јој горјеле на образу.</p> <p>— Хоћеш ли с 
еслиђеном, чије <pb n="379" /> се ситне гране обавиле око мрких, челичних демира и лако се пољу 
 је сједио Хасан.{S} И на пенџеру, кроз гране феслиђена опазим њега, сама.{S} Стао покрај канат 
кује, звони кроз башчу, пробија се кроз гране шандуда и смокава и тамо негдје далеко, далеко у  
о себе: поче засијецати у стабла, сјећи гране, лишће, траву.</p> <p>И смијешан ми постаде.{S} И 
 је тамо.{S} Свакога јутра, рано, прије гранисунца, износио га на праг, приносио својим жутим,  
о торбара опремио сам чак до црногорске границе, нагонећи их да свраћају и по касабама и продај 
чком, црном џубом, носећи у једној руци грану шебоја а у другој чибук, јављао се, обично, доцни 
 да не изазовемо никаква јачег шума: ни гранчицом каквом да не затресемо, ни лишћем јаче да не  
као да долази изнад нас, испод неба, из грања оног, те некако и нехотице подигосмо главе и погл 
оки велики пенџер и замрзнуто стакласто грање дивље лове између демира, ми смо мирно сједили у  
јегом у пенџере и у стакласто замрзнуто грање дивље лозе што се пропињало уз демире.</p> <p>Тек 
ноп један и размахну рукама, пријетећи, грдећи.</p> <p>Уби, курво, а не брукај ме!.. — јаукну,  
 собу уљезе хоџа.{S} Вукао је за собом, грдећи и проклињући, дерана једног мојих година, који с 
.{S} Јок!{S} Он нити је имао обичаја да грди, галами, ни јаче де виче.{S} Они су само стрепили  
 пажња онолика.{S} Макар га и гонила, и грдила, и ружила, он је пристајао непрестано, вјечито о 
> <p>Наравно, комшије су га и због тога грдиле.{S} Сви су отворено говорили како он у свом дому 
, љутити, скакали су и викали, псовали, грдили што су могли жешће.{S} На више мјеста могло се в 
ма, џавељали, цврчали.{S} И псовао сам, грдио ни сам не знам кога, на силу тражећи кавге и инат 
, а толико си остао на селу — почела га грдити чим се повратио и изишао пред њу. — Све си остав 
зити.{S} Поче и заповиједати оштрије, и грдити, и пријетити.{S} И што су више стрепили пред њом 
 Знао сам да би одмах почео ругати се и грдити.{S} А ипак... ипак чинило ми се и смио бих се оп 
у, застадох и, гледајући за њима, почех грдити, ружити их из свега, гласа.{S} Почех и на мегдан 
 чим је Хамид оробљен, — у њега су били грдни новци, — ваше се грађевине нијесу више могле довр 
другога, готови сваки час да се заспемо грдњама, пријекорима, псовком...{S} Хасан се још и држа 
II</head> <p>Знанци и пријатељи каткада грђе додију и постану несноснији него најљући душмани.{ 
егнуто.</p> <p>— Ко је год са Зулфагом, грђи је од њега!..</p> <p>Хасан поврати нож у корице и  
ито — да од вас, од нас свијех, нико ни грђи, ни поганији, ни нераднији, ни махнитији нема и да 
сне.</p> <p>— Вјерујем у се, да нијесам грђи од њега, макар што је јунак, — одговорих поносито  
ним.</p> <p>Док се она ломила, кидала и гребала, он је, прикривен, непрестано посматрао и, увиј 
 крв; затим, опазивши како цури, почела гребати као помамна.{S} Лице јој готово помодрило, запа 
 нам направе мјесто украј ватре чији се гребенасти пламен све више и више извијао и поигравао о 
а и док су се оне отимале, ударале га и гребле по лицу вриштећи и подцикујући, штипао је сваку  
едати их по тлима, уз огњиште.</p> <p>— Грехота је, — опет јој се јавих, пристајући за њом. — Н 
<p>И опет ме погледа зачуђено.</p> <p>— Грехота да га одбијемо.</p> <p>— Немој...{S} Нипошто не 
 дочеках ја мекше, и сам је молећи. — А грехота да га одбијемо...</p> <p>Она не одговори.{S} Пр 
ећи око њега, мислио је да би му мања и грехота и срамота била кад би се случајно и превјерио,  
од оплетених и зеленим тракама окићених грива; низ седла висе бисаге и кесе чибуклије, а из тер 
теркије, са мрком, прљавом, окрвављеном гривом која се слијепила и прионула јој уз широки, круп 
{S} Потрча право бедевији, ухвати је за гриву и, једнако онако муцајући и цичећи, поче је тегли 
пима, прстима рашчешљавао дугу, свилену гриву и тепајући и ласкајући миловао је дуго... дуго... 
 кукавица, готово издајник.{S} И што је грижа савјести постајала јача, све сам више и више нава 
а себи као да кида; чупа и гњечи траву, гризе, жваће; и баце папучу једну, другу...</p> <p>Напо 
оклен сам те хранила, пече сада, пече и гризе и дави...{S} Храна мајчина црну ти мајку подгриза 
и.{S} Додуше овдје, у прсима, као да ме гризло нешто, пекло ме.{S} Неко као да ме прекоравао, е 
р га се ти не бојиш? — живо дочека она, гризући усне.</p> <p>— Вјерујем у се, да нијесам грђи о 
тупница, којој се на све стране прича о гријеху, а ипак се прави невјешта и неће да га призна.< 
д га не могу вазда дворити — вели јаче, грицкајући нокте и играјући се дукатима. — Шта ћу му ја 
а није као досадашња — опет ће он јаче, грицкајући браду. — Ја не знам хоће ли вам се свиђати.< 
 <p>— Па то сам ја и знао — рече мирно, грицкајући браду. — Томе сам се и надао.</p> <p>И одмах 
 А шта ја знам? — окоси се мајка оштро, грицкајући танки свилени јаглук и немирно клепећући пап 
прави живот...</p> <p>Он подиже главу и грицкајући бркове запита:</p> <p>— Па шта ти мислиш?..< 
 наклонивши главу прама десном рамену и грицкајући мале, ружичасте нокте, питала ме о свему, ша 
ћи и као дражећи ме, пробирала језгре и грицкала их.</p> <p>— А, чини ми се, сад ће и теби бољи 
!..{S} Све, све, све!..</p> <p>Она поче грицкати нокте, мучити се.</p> <p>— Па... па... кад си  
дана...</p> <p>Она накриви главу и поче грицкати нокте.</p> <p>— А ја те чекала на пенџеру — ре 
све прси и као да застаде, скамени се у гркљану.{S} Затим као да се нешто затресе, уздрма у мен 
е свако, по примјеру Јованову, из свега грла хвалило своју робу и дозивало муштерије, диже се,  
прага, стаде на авлију и викну из свега грла:</p> <p>— Помагајте!..{S} Помагајте!..{S} Погибох! 
благ и добар човјек...{S} Крви би испод грла дао...{S} Чудим се како се о њему може и мислити р 
носно, и удари се по кољену. — На штеди грла, не било га; не жали срца, усахло ти!..</p> <p>Пје 
и колико га је грло служило, — а био је грлат као пудар, — застајао пред свачијим вратима и зва 
 потковице и гађају гдје стигну каквога грлатијега трговца, који босоног, изувши постуле и носе 
, сви задовољни.{S} Хајкуна највише.{S} Грлећи и мене и Хасана попијевала је, поигравала, скаку 
 сви су затварали дућане, праштали се и грлили с комшијама, као да се више никад видјети неће,  
 сродници, ахбаби и да бих се са сваким грлио и љубио, тако ми се пошље сви причињавали лупежи  
 одиже моју пушку са земље и, дунувши у грлић, пође, држећи је у рупи, увијек спреман да опали. 
рстака, вретена и, дречећи колико га је грло служило, — а био је грлат као пудар, — застајао пр 
 на памет и — одмах као да ми се сасуши грло, као да ме неко поче давити.</p> <p>— Зулфага је т 
ју, кључају, кркљају у мени и нешто под грлом заиграло се, па стеже, стеже, дави...{S} И уста м 
трља их крпом некаквом, запе ми ријеч у грлу.{S} Заборавих на све.</p> <p>— Шта је то? — викну  
<p>Није у нас било ни стискања руке, ни грљења.</p> <p>Није било ни врућих пољубаца, ни натегну 
у напријед и спусти се, клекну за голем грм један.</p> <p>— Ти хајде с друге стране пута, — реч 
ту, одакле се још, изнад <pb n="320" /> грма, извијао танак прамен дима.{S} Коњ узви главом, пр 
одигоше се у вис и — као зец искочи иза грма.{S} Поче бјежати.{S} Одбаци и фес, и пушку, и нож, 
 дубоки, <pb n="235" /> мушки глас како грми испред врата.{S} Због тога и претрне, премре.{S} З 
еж!..</p> <p>Нешто као да поче тутњити, грмити, хрштати близу нас.{S} Обојица, и нехотице, заст 
е. — Мене жица у раменима...</p> <p>— И грмљавине ће бити — додаде стари невесело.</p> <p>— Мен 
да и несанице, лагано смо се вукли кроз грмље и шипражје, отхукујући непрестано и мрко погледај 
пригушен одјек.{S} И цврчак је негдје у грму цврчао и голи, растоварени коњи, привезани крај ул 
јеву, како су сакривене по хановима, по гробљима, по црквама и само чекају згоду када ће ударит 
чеви њихови митили и давали ми смокава, грожђа, шљива, да их оставим на миру, и молили по некол 
вљеним димњацима и руковијетима кумрина грожђа на шљемену, и као да је обухватао собом све прос 
итав ваздух мирисао на зрело, изгњечено грожђе и <pb n="211" /> на увелу кудељу, и тежак, топао 
е кахву.{S} Све као да је било у чудној грозници некој, све се комешало, врело.{S} Све се и при 
ве јачи и јачи и силна дрхтавица, као у грозници, овлада ми читавим тијелом...</p> <p>— Аааах!. 
ао и сама клисура, да га, чинило се, ни громови ни муње не би могли скрхати ни преломити.{S} По 
а и да му преврне зембиљ.{S} И када, уз грохотан смијех пакосника, попада сва роба и разасу се  
p> <p>И она се изви, искриви, и удари у грохотан, обијестан смијех.</p> <p>— Због мене зар?..{S 
> <p>Хатиџа чим јој преко прага прешла, грохотом се засмијала.{S} Ни ћилима, ни серџаде, ни шил 
ију и да се осветим, почела се смијати, грохотом смијати...{S} Смијехом сам домамила и кумру... 
 до смијеха, једва сам се уздржао да се грохотом не засмијем, стојећи тако међу њима, као јање  
Хасана...</p> <p>— Их!..</p> <p>И ја се грохотом засмијах...</p> <p>— Немој... немој се смијати 
писмо, приложивши уза свако по неколико гроша џепашлука, а неколико пута слао ми и слаткиша и д 
е.{S} Разбацивши их по длану, поредавши гроше једног поред другога, гледао сам их дуго како се  
вати што сам био онако напрасит и онако груб према њему...{S} Зашто?</p> <p>Је ли он крив што м 
врат и милила низ леђа, изненада понека груда долијетала би и разбијала нам се о рамена, а ми с 
алила са дјевојкама.{S} Понеки момци, у групама, са тамбурама под пазухом и с фењерима о пушкам 
ија није ишао сам.{S} Сви су путовали у групама, сви се удруживали.{S} И сви ми се причињавали  
илука и удаљених махала, посебице или у групама, и ишле мајки, наметале јој се, токорсе да је т 
ала са једног мјеста на друго, од једне групе другој, јављала се свима, шалила се, смијала, цич 
о зазирао, дотле су други, подијељени у групе, пушећи и играјући се оружјем, галамили, грајали, 
ајући се из чаршије, затицао нас тако у групи.{S} И одмах је смијешећи се приступао мени, одвај 
 И, изазивајући, хотимично насрнувши на групу њихову, жељан да је разбијем, подвриснух:</p> <qu 
о двадесет пута на »поштеној« одбрани и грухајући се у прса напомињао како пакосни свијет никак 
к и као да чујем шапат неки и пригушено грцање, јецање.{S} Сваки пут нешто као да би ме заустав 
рпан, кроз шибље и сакривен од свакога, грчевито стискајући пушку, извалим се потрбушке, панем. 
опирући се на пушку, чију је мрку цијев грчевито стезао.</p> <p>— А баш сам чекао тебе, да се в 
паде из ње.</p> <p>И сва она трава, сва грчина она наврије ми на уста, навали.{S} Нагло почех п 
тима и трпати у уста, жвакати.{S} Чудна грчина као да ми се разли по читавим прсима, по носу, у 
ма, почеше ми играти, трзати се некако, грчити, и при сваком њиховом трзају као да ме неко боцк 
 највиши су душмани стида; пред њима се губи као дим да своје мјесто уступи дрскости и безобраз 
да је почело све више и више нестајати, губио се.{S} Презирање и суровост људска највиши су душ 
о су и чули, нијесу хтјели застајати ни губити времена због мене.</p> <p>И опет сам остајао на  
е спустила на главу, на шамију и почела гугутати...{S} Не знаш, болан, како је слатка била!..</ 
о глави, по рукама, по раменима, весело гугућући, лепршајући крилима и хладећи је по образима.{ 
ни.{S} Почели би на глас и попијевати и гудити уз гусле.</p> <p>А тад их он почне обасипати пок 
 отпљуцкујући у страну. — Трговац!..{S} Гуликожа!..{S} Улагивало!..{S} Пхи!..</p> <p>По срећи,  
вијех ђаво носи!..</p> <p>Чудна граја и гунгула настаде након говора хоџина.{S} Сви старци, ихт 
} Неко се одострага још усуди да у оној гунгули и гурне Јову у леђа и да му преврне зембиљ.{S}  
постулу или појас.</p> <p>У читавој тој гунгули мој је Јован био најприсебнији.{S} Он нити је х 
чуо како усиљеније кашље и нешто гунђа, гунђа....</p> <p>Наравно да је Зулфага за све ово сазна 
азећи, чуо како усиљеније кашље и нешто гунђа, гунђа....</p> <p>Наравно да је Зулфага за све ов 
јек!..</p> <p>— Честит?..</p> <p>Хасан, гунђајући и мргодећи се, извади нож и прстом му поче оп 
 берберу, одгурнувши га.</p> <p>Бербер, гунђајући, дохвати ибрик с водом, очисти рану, опра и н 
упи, ишао је одмах, не мргодећи се и не гунђајући никад.{S} Тамо јој носио и некакве поклоне шт 
 чибуком или цигаром у зубима стењући и гунђајући прихватили за аршин и терезије, премјеравали  
, а она је само муцала, петљала нешто и гунђала, нагло се окрећући и бјежећи, сакривајући се од 
pb n="360" /> <p>— Тхее...{S} Тако је — гунђали су неки, незадовољни што их нећу послушати. — Т 
 И одљутиће се.</p> <p>— И опет мрмљао, гунђао.</p> <p>— Гунђаће, па и престати.</p> <p>Она уст 
а... ја сам најгори чојек на свијету, — гунђао је промукло, погледом тражећи Хатиџу и окрећући  
— Не знате ви, поганови, како је мени — гунђао је измичући и као стидећи се. — Не знате ви... ј 
 пригушено. — Ето, жао ми...{S} Макар и гунђао, и ружио опет... опет ми га жао...</p> <p>Мазећи 
ни дукат морао поново да поврати у кесу гунђао <pb n="225" /> је и кришом, да га не би опазио,  
обарач.</p> <p>Момче поче муцати нешто, гунђати.</p> <p>У исти час и ја и Хасан одигосмо пушке  
, он одмах у соби почео мрмољити нешто, гунђати...{S} А чим сам је пустила и она полећела, он.. 
p> <p>— И опет мрмљао, гунђао.</p> <p>— Гунђаће, па и престати.</p> <p>Она устаде, узе ми главу 
 страни, извалише се на леђа, подбацише гуњеве под главу и загрљени загледаше се у звијезде.{S} 
аци од себе и чинију с алвом и неколико гурабија што их држала у крилу.{S} Остале жене са пригу 
овина, ракија, газиле се хурме, локуми, гурабије, котурале се наранче и лимунови.</p> <p>Тек ка 
 као прецвао бехар расипала по широким, гуравим витловима.{S} Опазивши ме, спустише танка ишара 
посрну на шилту, скљока се.</p> <p>— Не гурај је, ниткове! — викнух ја набусито, прихвативши за 
 борити, опирати, пробијати кроз живот, гурајући свакога с пута, не уступајући никоме и не поко 
 нас, ишли, враћали се, силно трајући и гурајући један у другога, а она је једнако стајала и је 
лице и на хаљине, мирно ме водио кући и гурајући пред мајку почео уздисати:</p> <p>— Ето... опе 
рекори тиме, да је не пецне, вјечито ме гурала у прикрајак, гонила од себе, затварала у собу, о 
 појасу; ако су фишеклије биле препуне, гурали су фишеке у њедра, у џепове, за силахе, у големе 
рављали.{S} Узгред су пунили и фишеке и гурали их у фишеклије, које им биле привезане о појасу; 
 управо шта, али ме нешто силно гонило, гурало напријед и да сам могао, прелетио бих тамо, само 
 око куће и са необичном грајом и хуком гурати се, тјескати, око авлиских врата и око баштенски 
 врата. — Још ми такав лопов неће мајку гурати!..</p> <p>Опазивши пушку Зулфага поблиједи и поп 
рдио је немилосно, савијајући хартије и гурећи се — Још само мало... ето... корак један па... п 
{S} Недалеко од њега, на ћенару једном, гурила се и хоџиница, премјерала без и шила кошуље, не  
и сумрак распознам сјенке оне што су се гуриле око ватре, мицале се, угибале, кретале.</p> <p>И 
тргачице, весели, раздрагани, обијесни, гуркајући се, штипајући, рвући.{S} Широк модрикасто-зла 
 Сви су били некако мирни и равнодушни; гуркали су и даље у ватру и шарали кратким прутићима по 
змеђу нас водио се полако, шапатом, и у гуркању старали смо се обојица да не изазовемо никаква  
 је он мене гуркао напријед, час сам ја гуркао њега.{S} Читав разговор између нас водио се пола 
 и кошкали се међусобно: час је он мене гуркао напријед, час сам ја гуркао њега.{S} Читав разго 
је?.. — запита Хасан презриво и поче ме гуркати ногом. — Је ли то мушки?..{S} То?..</p> <p>— Ус 
одострага још усуди да у оној гунгули и гурне Јову у леђа и да му преврне зембиљ.{S} И када, уз 
и — откресах ја пакосно и дође ми да га гурнем у ребра, да продрмусам мало. — Мени није до чека 
као да ме гонило да потрчим вратима, да гурнем у канат, отворим га.</p> <p>— Хоћу ли? — питао с 
стао на прагу и прихватио за мандал, да гурнем и отворим, изненада, умотана у фереџу, изађе пре 
p> <p>И, опаливши му два широка шамара, гурну га ногом у леђа и нареди момцима да га избаце нап 
 ћете?..</p> <p>Зулфага ми трзну руком, гурну ме мало унапријед и некако заповједнички откреса: 
еврну се на другу страну.</p> <p>Цар га гурну у ребра и опет запита.</p> <p>„А како живиш?“</p> 
му ништа, не рекох ријечи.{S} Као да ме гурну неко, брзо, без размишљања, скочих са ћепенка и п 
евојке, несретни сине? — откреса хоџа и гурну га ногом у слабину. — Што ће ти оне?..</p> <p>— П 
/p> <p>— Дижи се! — викну он осорније и гурну ме пушком. — Треба ми друг, а нећу другог тражити 
 неће да слушају — упаде Хасан сурово и гурну главом у Хајкунин витао који се умало не преврну. 
ме узе испод пазуха, повуче ме у собу и гурну на шилту...</p> <p>— И гладан си био, можебити, и 
 се препаде од тих ријечи, па ме снажно гурну и руком ми зачепи уста...{S} Загледа се и сам пре 
иско опуштених, сиједих бркова и снажно гурну у ватру.</p> <p>— Рашта да жалим умријет’?..{S} Р 
 одмах му и трчала у сусрет и снажно га гурнувши у прса обарала на калдрму и почела газити, тућ 
смо ватру у мргињу, украј гомиле једне, гурнули кахвени ибрик уза њу, па чекајући док узаври во 
ио Хамиду и да му га донесе и, за инат, гурнуо га под јастук, под главу, и згњечио...</p> <p>—  
несретником“, макар што га је понекад и гурнуо, ударио, — као онда кад сам им истом дошао у кућ 
ти жарач и у забуни голим рукама хтједе гурнути у ватру.</p> <p>— Враћа се, па хоће у нас...{S} 
орао се очешати од њега или га нехотице гурнути.</p> <p>— Пхи, погане радње! — говорио је некол 
ели би на глас и попијевати и гудити уз гусле.</p> <p>А тад их он почне обасипати поклонима.{S} 
оружјем, па само пуше и разговарају.{S} Густ, загушљив дим извијао се по соби, ширио се и, као  
 обувених нога непрестано текла, цурила густа крв, а зној им цурком текао с лица, — које као да 
емење, надносећи суху, космату руку над густе, сиједе обрве, непрестано извирујући и као очекуј 
ашли готово до на крај шуме и када кроз густеж оној опазисмо како се испод нешто проријеђеног д 
скочи нам преко пута и брзо се изгуби у густежу, у шипражју.</p> <p>— Ето баксузлука! — узвикну 
аци шамију, исправи се и затресе косом, густи праменови опустише се, падоше по челу и лака им с 
потпуно утону, изгуби се међу набраним, густим обрвама, испод којих се стаклиле мутне, влажне о 
но, — шапну — трава је велика, шипражје густо...{S} Све као да је удешено за засједе...</p> <p> 
 као змија друм, оивичен са обје стране густом, допојасном травом и бујним, широким бусовима ко 
мене и Зулфагу.{S} Затим завуче прсте у густу, неуређену риђу браду која му прекривала <pb n="2 
ема пенџеру и поче отезати шијом као да гута сув залогај, а бимбаша отури чибук, узвали се уз ј 
еко вријеме сви смо ћутали.{S} Мајка је гутала димове враћајући их кроз нос и, како јој очи биј 
ново напуним уста травом, да пуним и да гутам, онако, не жваћући.</p> <p>Стиснуо сам очи и гута 
о, не жваћући.</p> <p>Стиснуо сам очи и гутао на силу, ударајући се шаком иза врата, отежући ши 
а се макар с киме ухватим у коштац и да гушим, давим, бијем све око себе...</p> <p>Тек пошто су 
 топао мирис ударао у главу и као да је гушио, опијао.</p> <p>— Чудна топлина — отегну Смајил-е 
калдрми, по широким јој прсима и јаким, гуштерастим бутима.</p> <p>Арнаутин онај, таламбасџија, 
х чудноват бол у читавом тијелу.{S} Сви гуштерови, нарочито у бедрама и листовима, почеше ми иг 
икоме</hi>!..{S} Ево и крви, ако треба, да пролијем за те...{S} Ево свега...</p> <p>Чак и кад б 
аша за се задржа једну лулу, као, бива, да му то буде награда за онакву пресуду.</p> <p>До три  
или и давали ми смокава, грожђа, шљива, да их оставим на миру, и молили по неколико пута да оцу 
p>И нареди да сви укућани пазе на њега, да га слушају.{S} Нико више ни помислити није смио да м 
> <p>Кашње ми дошло да насрнем на кога, да убијем, отмем.</p> <p>Неколико пута и одлучивао сам  
бра, макар ми га Зулфага и не дао сада, да се пребијам по туђим кућама као сирјак какав, бескућ 
та бијаше ми дошло да се сакријем куда, да побјегнем од свију и гласно заплачем.{S} Напошљетку, 
и се међу нама изродила и голема свађа, да сам хоџа једнога јутра не поче да нам све објашњава  
ио и претварао, — плашио исто као и ја, да је и њему мучно било као и мени.</p> <p>То се већ мо 
 да зауставим ту кућу, која је бјежала, да је ухватим, стегнем.</p> <p>Хатиџа, која је, обучена 
дарала непрестано, брзо и живо ударала, да му се није дала ни осврнути.</p> <p>Напошљетку момче 
довима зачепљали су јастуцима и крпама, да се на пољу не би чуо разговор или препирање.{S} Зати 
морале сваки пут да одговоре е је нема, да је отишла некуд.{S} Бојала се, зар, сирота, да је не 
а мнијем да на свијету ништа ново нема, да се све старо повраћа у новом руху и, бива, у новом о 
то као да ме гонило да потрчим вратима, да гурнем у канат, отворим га.</p> <p>— Хоћу ли? — пита 
чно закључавали и подупирали мертецима, да их не би какав непозвани гост изненадио; прозоре и п 
а била шилта једна, опкољена јастуцима, да лијепо може сјести и узвалити се.</p> <p>И сви су од 
е, отурио и опремио с ову страну друма, да овдје самујем...{S} Ни читаво по сахата није прошло  
ас прије засједнем покрај оног пламена, да се одморим под стрехом оном, макар то била стреха и  
руци и са чистим пешкиром преко рамена, да му полије; затим, припаливши му чибук, измицала се н 
пакосно и дође ми да га гурнем у ребра, да продрмусам мало. — Мени није до чекања...</p> <p>Он  
да горд и усправљен као и сама клисура, да га, чинило се, ни громови ни муње не би могли скрхат 
тишла некуд.{S} Бојала се, зар, сирота, да је не издају и не поткажу Зулфаги, бојала се новог к 
познао да му пјевање није ишло од срца, да је усиљено.{S} Тиме је само хтио макар и унеколико д 
аљену, дође ми да и сам постанем суров, да је пецнем, надражим, да се осветим мало.</p> <pb n=" 
ај га! — викну.</p> <p>Деси се, каткад, да човјек ужива, осјећа насладу неку и у мукама својим  
 држала, обијелио сам читав крњави зид, да је, готово, отсијевао према сунцу.</p> <p>Нијесам јо 
 барем за неколико дана отјера од себе, да га одстрани.{S} Па ни то није помогло.{S} Зулфага је 
 стезао.</p> <p>— А баш сам чекао тебе, да се вратиш из чаршије, — рече задављено, циједећи риј 
И дође ми да издигнем руку изнад главе, да викнем и сазовем све комшије и пријатеље и да покаже 
.{S} И увијек их молила да ме поздраве, да ми понесу понуда каквих: пите, пексимита, уштипака,  
и, а да се и Смајил-ефендија не позове, да и он ту не буде.</p> <p>— Ко ће причати, ако њега не 
јка жељела да се сасвим отресе Зулфаге, да га се потпуно ослободи.</p> <p>Опет као да се међу њ 
а, понуда — одлазили да га обиђу, виде, да питају и распитају о свему.{S} Ко није могао тамо пр 
 пута све је било добро...{S} Дај Боже, да буде други пут и боље.</p> <p>И не пуштајући ми раме 
у нико у томе с њиме надметати не може, да нико не зна онако »китити« и онако »вести« као он.</ 
 кахву и почео тражити хаљине и оружје, да се обуче и крене у чаршију.</p> <pb n="214" /> <p>Та 
>— Мучи!..</p> <p>И опет почне да бије, да шамара.</p> <p>— Зар о мени да тако говоре?..{S} Зар 
p> <p>Мјесто да сједи у соби као прије, да тугује и размишља, поче ходати, мотати се по читавој 
 би жељели да што прије измакну одатле, да побјегну.{S} И, право да речем, изледало је као да ј 
а, опет бисмо вољели да је мало подаље, да се какогод одмакне барем за сахат за два хода...{S}  
и се, зар, да је когод не прекори тиме, да је не пецне, вјечито ме гурала у прикрајак, гонила о 
чудна жеља обузе ме да се поиграм њоме, да је намучим.</p> <p>— А рашта да га не примимо? — зап 
 није хтјела, само да мени више остане, да моја чинија буде пунија.</p> <p>По томе сам одмах и  
миче, и вазда чека да му други помогне, да га заложи залогајем или да му из неба печени голубов 
ћи штап, на силу хтио да мушки коракне, да затресе кућом.{S} Али чим је прешао преко прага, ног 
ено и рашири руке, као да би да клекне, да моли за опроштај. — Љутиш се?..</p> <p>Он се причини 
на мајка помагала душманима да те гоне, да гњаве...</p> <p>Па се опет исправи, раскиде јечерму  
зви главом, пропе се и хтједе да сврне, да узмакне.</p> <p>— Ха, соколе! — подвикну трговац јач 
бузе ме жеља и да се спустим покрај ње, да пољубим, угризем, уштинем.</p> <p>Она не одговори.</ 
вачијим вратима и звао укућане да купе, да пазаре.{S} Ја сам опет ишао готово узастопце за њим, 
и поново посвађао с њиме, поџавељао се, да у неко доба не зачух разуздан, здрав смијех нечији,  
ио да сам и сувише заостао, задихао се, да поклецујем од глади и умора, погледао би ме попријек 
, гризући усне.</p> <p>— Вјерујем у се, да нијесам грђи од њега, макар што је јунак, — одговори 
е, многи су се старали да му напакосте, да га оробе.{S} Прихватали су помало од његових њива, о 
p>— Шта си ишао?..{S} Знаш ли, јадниче, да ће се мајка љутити?..</p> <p>Затим је, — не обзирући 
ти по њој.</p> <p>— Е да видимо, момче, да окушамо сад ко је јунак бољи! — викну, кочоперећи се 
ножу и као да опет хтједе да га извуче, да се брани...</p> <p>— Говори! — викну Хајкуна јаче и  
дерлуку, и да га треснем њоме по глави, да га на мјесту убијем.{S} Једва сам се савладао да то  
е застајао мало да ме поглади по глави, да помилује; ако би што проговорили, говорили су благо, 
пет не <pb n="389" /> може да заборави, да омрзне ни он на ме ни ја на њега.{S} Опет смо најбли 
 смо и жељели да се та опасност одгоди, да дође мало доцније, Хасан се два <pb n="315" /> три п 
> <p>— А ја сам мислио да су све твоји, да све ти тргаш...</p> <p>— Башка моји, башка њезини, б 
вији, и намјестио ту као креветац неки, да може поред ње и ноћивати, спавати.{S} И оно оружје ш 
е моје...</p> <p>— Вараш се ти, слатки, да те преварио — рече меко, полугласно. —— Оно је један 
и гиздава кубета сметали му, заклањали, да види Алаха у свој његовој сили и слави, сметали да в 
познати да су све говорили само о мени, да се управо о мојој кожи и радило.{S} И стрепио сам не 
ти.</p> <p>Па ипак хоџа се окрену мени, да ми све то, макар и укратко, протумачи:</p> <p>— Ето, 
и вечерати ако њега није било да двори, да послужи.{S} Зато, ако је каткада и морао отићи на се 
 и са јаранима неким, према Црној Гори, да се тамо окреше са хајдуцима и пљачкашима „како не би 
руке до иза каната као да би да ухвати, да затрли кога. .</p> <p>— Аман!..</p> <p>Хајкуна живо  
 ја не бих знао нити бих могао сазнати, да једне ноћи, — када се чинило да су сви поспали и кад 
амфилу.</p> <p>— Мислила је, може бити, да сам је ја убила и зажалила на ме — прошапта снуждено 
к чинило ми се и смио бих се опкладити, да се и он, — макар колико се јуначио и претварао, — пл 
 и проницав, некако пронаћи и ухватити, да ће им први ући у траг.</p> <p>Једини Сулага сумњиво  
ам већ у томе што сам видио да се љути, да му је криво што напредујем.{S} А најбољи знак да оно 
ике.{S} Сад их почели доводити по ноћи, да се свијет не плаши...</p> <p>— Брука!</p> <p>— Срамо 
 сама жељела да јој неко говори у кући, да граје, ларма.{S} И зато је најчешће ишла у собу одак 
никад не покаже ни њежнији према мајци, да се осмјехне на њу и нашали мало.{S} Ни кад је изглед 
говори о једном послу, то, бива, значи, да се нема смјелости да му се приступи...</p> <p>— То,  
, тутњити, пред очима поче да се мрачи, да се колута нешто, игра.{S} Немоћан и да сједим више,  
пи сву снагу, врисну и хтједе да скочи, да се отме.{S} И, онако везан, спућен, саплете се и опе 
својим лијепим, крупним очима. — Чекај, да те мајка види...</p> <p>Па се пропе на прсте и пољуб 
о неколико пута да ће га пратити у бој, да ће у ватру и у воду за њим.</p> <p>Чак и дјевојке по 
 је ватра, баш хоћу да те окушам у њој, да видим каква ћеш ми изаћи...{S} Ето колико ти вјерује 
 застао на прагу и прихватио за мандал, да гурнем и отворим, изненада, умотана у фереџу, изађе  
неког, и мени се прохтједе да запјевам, да пустим глас.{S} И, изазивајући, хотимично насрнувши  
 похвалим се.{S} Дође ми и да запјевам, да подвриснем мало.</p> <p>— Ама је роба!..{S} Ево робе 
p> <p>Дође ми да јој се у лице наругам, да је подражим.{S} И чудна жеља обузе ме да се поиграм  
ебит’, и ти...{S} Ко зна?..{S} Био сам, да рекнем, травка Божја, цвијет, и сисао крви људске... 
ала она чудна жеља: да мучим, да пецам, да уједам подмукло, испотаје:</p> <p>— Зар се ни Хатиџа 
Нијесам могла срцу одољети да не дођем, да...</p> <p>И, погледавши и мене и Хатиџу, тихо додаде 
Не бој се!..</p> <p>И хтједох да пођем, да је поведем у собу и онако с њоме заједно да станем п 
 одиже руку и даде ми знак да застанем, да се смирим.</p> <p>— Данас ћете у мене на ручак — про 
ће искочити...{S} Дође ми да се дигнем, да га зовнем по имену и са раширеним рукама да му потрч 
за руку.{S} Затим покушах да се дигнем, да се исправим.</p> <p>Узалудно!..{S} Гласно стењући од 
ој и прихватим за шамију да је отргнем, да је отворено погледам у очи.{S} Она то опази, па брже 
ом жељом да јој све те мерџане проспем, да их изгазим, смрвим и сатрем. — Да сам болестан, лакш 
.{S} И, тога часа, дође ми да заплачем, да зајецам, загрцам.{S} Спустивши јој главу на прса све 
, баште са бехаром и зеленилом њиховим, да слуша шум Миљацке, пјевање тица, шапат траве и цвије 
постанем суров, да је пецнем, надражим, да се осветим мало.</p> <pb n="386" /> <p>— А ти? — зап 
ао.</p> <p>И дође ми да потрчим за њим, да га сустигнем и опет вратим, улагујући се и молећи да 
о и тек пред зору пустила ме да заспим, да се одморим иза толиког разговора. </p> </div> <div t 
 опет јављала она чудна жеља: да мучим, да пецам, да уједам подмукло, испотаје:</p> <p>— Зар се 
 осоколи да поново напуним уста травом, да пуним и да гутам, онако, не жваћући.</p> <p>Стиснуо  
ту био, – да остану близу једно другом, да се погледају отворено, да се сами упусте у разговор. 
е и понудила нам пексимита са пекмезом, да узмемо и »да заварамо глад«...</p> <p>Кад би, напошљ 
245" /> каквим послом да прође авлијом, да донесе што, ишао је на прстима лагано, тихо, старају 
е удара плетеницама, јаглуком, шамијом, да ме штипа, уједа, чупа за бркове, издигох је у висину 
енувши се у страну, поклопи уста руком, да заустави смијех.</p> <p>— Па... па чим сам те опазио 
разговара, страх да се не нашале с њом, да је не пецну.{S} Зато се вазда и уклањала, измицала,  
о неколико пута да оцу не причам о том, да се не потужим на кога.{S} Толико га се бојали.</p> < 
о кад су јој причали о мени.{S} Кришом, да не види Зулфага, свраћала је Циганке што су ми разно 
кесу гунђао <pb n="225" /> је и кришом, да га не би опазио, као пријетећи климао главом према б 
о ме Хасан и позвао да кренемо на друм, да нападамо.{S} Онако бунован и сметен, нијесам му знао 
 слободу оволику...{S} Хоћеш ли, болан, да се рвем и с њим и са собом?..</p> <p>— Рви се.{S} Би 
ти да је и он ортак, сарадник Зулфагин, да су обојица читаву ствар мајсторски удесили, како би  
 и мене, у руку, и заплео се, спотакао, да сам у два маха помислио, е ће намах посрнути и носом 
 токорсе, пошао сам да учиним јунаштво, да се о мени прича као о јунаку и... и да ме сви хвале. 
 да је Зулфага премамио, отео, уграбио, да је негдје у даљини убије, удави, уништи.</p> <p>И чи 
тио и изишао пред њу. — Све си оставио, да ме намучиш, душманине, као да не знаш да те могу к’о 
ко је било.{S} Сазнали смо само толико, да је нашу чету, која је пошла била да уништи читаву др 
јечи са мном; нико да се заустави мало, да ме саслуша.</p> <p>Чак ме ни у ханове не хтједоше пр 
ојим твог оружја, стани да се огледамо, да дијелимо мегдан, а не тако... мучки...</p> <p>Хасан  
јетлости.</p> <p>И нигдје да застанемо, да се одморимо мало.{S} Хасан као да се никако није ни  
акше и једном и другоме да смо заједно, да се можемо сашаптати, договорити?..{S} Па, ако би дош 
једно другом, да се погледају отворено, да се сами упусте у разговор...{S} Кад сам ја био међу  
једну.{S} Пјевала непрестано, неуморно, да јој се чак и ругати почели и из спрдње назвали пјесм 
мало, па баци ногу преко ноге и гласно, да сам и ја могао чути, узвикне:</p> <p>— Зови Хајнију! 
и није му требало да се враћа на старо, да прежива.{S} Чак и пословице, које је волио уплетати, 
њући и отхукујући, поче да прича нешто, да објашњава. <pb n="358" /> Неколико рука, уз необичну 
ридиже се и као да пође да тражи нешто, да узме.{S} Затим брзо поче уклањати некакве сахане са  
 ријечима, познао сам да се боји нешто, да се плаши од њега.</p> <p>— А баш ћу да га дочекам ов 
 има толиког сина.{S} И бојећи се, зар, да је когод не прекори тиме, да је не пецне, вјечито ме 
 трави, прућих се.</p> <p>— Ти би, зар, да их дочекамо из засједе?</p> <pb n="316" /> <p>— Тако 
али с поласком.</p> <p>Не смијући, зар, да се одмах окрешу са усташима многи су отпочели своје  
ога дана дође нам Сулага.{S} Хтио, зар, да види: је ли све намирено, уређено, има ли у кући све 
и навући да се и сам уплете у разговор, да и он рекне своју.{S} А кад би га заиста навукли и из 
а себе.{S} И дође ми да викнем у помоћ, да зовнем макар кога.</p> <p>Тад се истом сјетих Хасана 
 очистим и уредим, те, кад унесем робу, да својом чистином одудари, истакне се између свију ком 
мо да их што прије уклони испред очију, да их сакрије.</p> <p>Ради бабе Сулага је и мене волио  
ао.{S} Ако је требало да оде у чаршију, да јој што нађе, донесе, купи, ишао је одмах, не мргоде 
га позвала када да јој помогне у послу, да донесе воде, дрва, масла.</p> <p>— Нећу ја — говорио 
а нас, желећи да ухвате, убију, закољу, да се освете?..{S} А оружани су и они, и јунаци су, и.. 
њих.{S} И замоли их да причају о свему, да све кажу.</p> <pb n="232" /> <p>Узбуђен човјек, под  
/p> <p>И нико не смије да рекне истину, да му све каже, откреше!..{S} Аге, трговци, бегови, хоџ 
16" /> тога: да их све доведе у забуну, да их утуче и тако им опет покаже, е је и у говору моћн 
вијету, како може да убије тицу у лету, да кроз прстен јабуку простријели, име своје да за-пише 
ише.</p> <p>Страх да не изгубим Хатиџу, да ми је не преотму, премаме, уграбе, надјачао је све о 
/p> <p>— Ех, да сте њега чули!..{S} Ех, да сте њега чули! </p> </div> <pb n="276" /> <div type= 
им хоџе и увијек уздахнем:</p> <p>— Ех, да сте њега чули!..{S} Ех, да сте њега чули! </p> </div 
ијесам уредио...{S} И зарадио сам да... да ме избациш... сад... одмах.</p> <p>Пошљедње ријечи и 
опет почнем муцати:</p> <p>— Нећу да... да долази више... јер... јер...</p> <p>— Јер?...</p> <p 
о раменима.</p> <p>— А сад... рекоше... да си погинуо... — прошапта узбуђено.</p> <p>— Не бој с 
ркати.</p> <p>— Ја сам мислила да ти... да ти... ништа због мене не би учинио...{S} Мислила сам 
 му пут. — Куда ћеш?..</p> <p>— Иђем... да више не дођем.</p> <p>— Љутиш ли се на ме? — запита  
м и да ти пјевам...{S} Дошло ми тако... да запјевам... ама не сама, не себи, него... као што бу 
падај!</p> <p>— Зар...</p> <p>—- Пст... да не чује когод...</p> <p>И мучке, прикрадајући се, пр 
оговорио само због <pb n="216" /> тога: да их све доведе у забуну, да их утуче и тако им опет п 
ни се тада опет јављала она чудна жеља: да мучим, да пецам, да уједам подмукло, испотаје:</p> < 
е, и по која оштрија порука од Зулфаге: да слушам хоџу и да будем ваљан...{S} Сулага ме се још  
поставили га насред собе <pb n="234" /> да може точити колико који хоће, унаоколо га окитили тр 
 ми се подсмјехне когод, <pb n="325" /> да ме изазове, те да се насред царскога друма ухватим у 
тав ред чаршиски наопако <pb n="349" /> да преврне и да све муштерије поквари.{S} Муштеријама с 
и одиже руке.</p> <p>— Шта ти је?...{S} Да нијеси болестан?... —— запита зачуђено, а низ мерџан 
а још једном није добро измлатила...{S} Да га научи памети...</p> <p>Узех га око појаса и посад 
p> <p>Непоштени су, краду, варају...{S} Да је то моје, ја бих продао...</p> <p>— Одмах?..</p> < 
ниже другу половицу.</p> <p>— Шта?..{S} Да се опет није што десило? — запита као узгред не дижу 
еба није остала у трави заборављена.{S} Да нас није било стид од простих чобана, још би искали. 
се, зар, — макар што је Хамид ту био, – да остану близу једно другом, да се погледају отворено, 
ешкир, — који је висио крај огледала, — да ме сама опере.{S} Отирући и обгрлила ме и некако збу 
смирени и потурени пристајали за њим, — да донесу јање.</p> <p>Затим се, онако горд, усправљен  
атиџа изненада и опет затресе чупима. — Да се прва покорим?..{S} Нипошто!..</p> <p>— Нипошто?.. 
 узбуђујући се и не повисујући гласа. — Да нијеси више ријечи проговорио!..</p> <p>Његова хладн 
сну Хасан поносито и удари се у прса. — Да видимо ко ће побиједити!..</p> <p>Хоџа презриво одма 
то си дошао?{S} Рашта? — запита јаче. — Да те нијесу звали?..</p> <p>— Зажелио се куће — слагах 
p>— Како ћу? — запита готово плачући. — Да је моје ја... ја бих продао неколико кметовских кућа 
спем, да их изгазим, смрвим и сатрем. — Да сам болестан, лакше би ми било...</p> <p>Она прегриз 
и подвикне на Хасана да донесе књигу. — Да вам причам шта има у књигама.</p> <p>И читао нам је, 
један.</p> <p>— Дај ти, болан, — рече — да купимо бимбашиници једне папуче, па ће све добро бит 
> <p>— Ето, прича се, — настави лакше — да се сад сиротиња сељачка, коју су оголили, дигла у ха 
 ћу говорити — одговори хоџа поносито — да од вас, од нас свијех, нико ни грђи, ни поганији, ни 
 је бабовина...</p> <pb n="385" /> <p>— Да није отета, не бих се научио радити...</p> <p>Она по 
>— Неко, неко...{S} Погађај!..</p> <p>— Да није...?...</p> <pb n="384" /> <p>— Мајка! — узвикну 
е да ја иђем а он да остане...</p> <p>— Да иђеш? — запрепасти се мајка гледајући га.</p> <p>— Т 
ш у Сарајево...</p> <p>— Ја?..</p> <p>— Да учиш...</p> <p>Наслонивши ми главу на раме, ударила  
склапајући руке. — Нећеш ли?..</p> <p>— Да видим.</p> <p>— Реци ми да се нећеш љутити!</p> <p>— 
гравајући.</p> <p>— И здрава..</p> <p>— Да нијесам здрав, не бих ти могао донијети товар поздра 
 брзо и одбаци мохуне с крила.</p> <p>— Да је он ствари боље уредио, не би се ништа продавало.< 
ут, опет, зауставља ме Хатиџа.</p> <p>— Да се договорим с тобом због кметова — вели.</p> <p>— Н 
пуће нешто, непрестано шапуће.</p> <p>— Да ми се носи кући — откресах набусито, вадећи кесу и б 
и. — Хтио сам да се опростимо.</p> <p>— Да се опростимо? — узвикнем изненађен и брзо потрчим да 
притегну себи у крило и цикну:</p> <p>— Да се од мене ниси макла, бре!..{S} Само ћеш мене да сл 
и како сам само за то и ишао „у свијет“ да се научим лоповлуцима, пехливанлуцима и мајсторијама 
ко смије ударити, избацити кога хоће, а да јој нико ништа не приговори, видећи како је сви слуш 
и ударити, и отети нешто, и опсовати, а да се нико усудио не би ни оштрије ми одговорити, камо  
рич какав није се могао ни замислити, а да се и Смајил-ефендија не позове, да и он ту не буде.< 
} Десет ријечи није могао изговорити, а да не замуца и не застане.</p> <pb n="243" /> <p>И кашњ 
 га дворила и за ручком и за вечером, а да готово ни ријечи не проговоре једно другом.{S} Ја се 
дбацивала кошуљу и продријемала мало, а да је ни прекорио није, ни подругнуо се...{S} Тек пошто 
рно бранио, опирао и као пркосио оцу, а да се хоџа на то никада жешће наљутио није, никада се ј 
>Она заврти главом, уздахну.</p> <p>— А да те он таког видио!..{S} Ех!..</p> <p>Први пут спомен 
љена, што никад нијесу могли пазарити а да жестоко не изгрде муштерију и не напсују се и они ње 
не волио много.{S} Никад не би прошао а да ме не омилује и не штипне за образ.</p> <p>Кад би на 
ехотице наметну ми се и ново питање: „А да нисам рањен?“</p> <p>Не зазирући више ни од чега, не 
прошапута покуњено. — Нипошто!{S} Треба да се преобучеш.</p> <p>— А ако нећу?..</p> <p>— Ни мен 
у ја сјутра...{S} Хоћу сада...{S} Треба да им наредим нешто...</p> <p>— Нареди сама...{S} Твоји 
Ја</hi> то знам најбоље и нико не треба да ми их хвали.</p> <p>Сулага осјети сву оштрину овог о 
не може — рече.</p> <p>— Ту смо и треба да се окушамо.</p> <p>Па се подиже и поче загледати уна 
ас нема ни јачи, ни старији; свак треба да слуша што ви рекнете, што народ рекне...{S} А што је 
е ја наговарам...{S} Моја махнита глава да твоју наговара!..{S} Их!..</p> <p>А тад се окрену ме 
сам подгајао Хасана тако: васпитавао га да се од дјетињства научи борити, опирати, пробијати кр 
о и измамио из авлије и... и сачувао га да га опет не наговоре...</p> <p>— Опет био! — цикне ма 
о вријеме толико смо се навикли на њега да мајка управо није могла ни ручати ни вечерати ако ње 
према коме...{S} Не може, пусто, никога да замилује...{S} И жену и ђецу кад бих имао, ни њих не 
асан као да је и подранио баш због тога да се може извући неопажен и непримијећен ни од кога.</ 
ајком и љутио се ако би га позвала када да јој помогне у послу, да донесе воде, дрва, масла.</p 
о отац или није хтио или није имао када да води много бриге о мени, био сам препуштен самоме се 
га куцкала по њима.</p> <p>Ријетко када да чаршинлије нијесу устајале из својих дућана и са чуд 
ио је јецајући. — И мени товаре на леђа да те ја наговарам...{S} Моја махнита глава да твоју на 
им улазак у кућу!..{S} И још има образа да виче како је гладан и како га неста!..</p> <p>И нико 
ражећи је. — Опростио би...</p> <p>— Ја да замолим?..{S} Ја?..{S} Њега?.. — плану Хатиџа изнена 
рао.{S} Јок!{S} Он нити је имао обичаја да грди, галами, ни јаче де виче.{S} Они су само стрепи 
ош никад у животу нијесам видио човјека да се моли усрдније.{S} Клечећи на трави, утонувши у њу 
ком диже, с муком се миче, и вазда чека да му други помогне, да га заложи залогајем или да му и 
 у руци држи овећи ибрик кахвени и чека да им приточи, а одмах поред њега, на тлима засјео друг 
два дочекавши што му се пружила прилика да проговори, посвађа се, извиче. — Јесам ли ја међед ј 
не; заметак му је баш у ономе који кука да му је зло.{S} Какав ми је то несретни народ који се  
S} Ни питала за њих није, ни наређивала да се часте.{S} Опет је мислила о рачунима...</p> <p>Кр 
ледало је као да ни сама није вјеровала да је кућа заиста њезина и да је она једини господар у  
 <pb n="240" /> Сад се није више бојала да ћу неком јачем испричати њезине тајне и као да се хт 
љела да и сама окуша?..{S} Или је имала да ми каже нешто чудно, ново, лијепо, нешто што се не к 
/p> <p>Чак су и дјеца по махалама знала да се у читаву шехеру нико у томе с њиме надметати не м 
ешто.{S} Познао сам одмах да се упињала да ме што више задржи будна и да ми причањем сан разбиј 
ла ништа од мене, нити је више зазирала да изађе преда ме у мушком одијелу.{S} Лагано, кришом,  
 сувише бабине крви, које ми је сметала да дуго останем у друштву таквих јарана.{S} Укратко сам 
зашкрипио би.{S} Чим би Хатиџа потрчала да отвори, указивао се он, онако ситан, мален, мршав, о 
ао и нападао, а мајка непрестано кушала да се са свом снагом одупре, одбрани, отме.</p> <p>— Шт 
зи, одби, одбаци.{S} Кад је већ видјела да јој нико ништа не може забранити, хтјела је и да рад 
у звецкале паре. —— Је ли, бива, хтјела да покаже како се надала пуној, богатој кући, па се пре 
ћи, па се преварила?..{S} Или је хтјела да се подругне мом „сиромаштву“ и да каже како је она,  
све што год јој на ум пане.{S} И хтјела да се покаже као јунак неки, делија, мушкобана.</p> <p> 
о доба чинило се као да је мајка жељела да се сасвим отресе Зулфаге, да га се потпуно ослободи. 
самљена, готово као да је и сама жељела да јој неко говори у кући, да граје, ларма.{S} И зато ј 
би баш у том часу кад је највише жељела да изађе и да се разговори с њима.</p> <p>Понекад је из 
свилом и златом оним?..{S} Је ли жељела да и ми, као и остали момци и дјевојке, отпочнемо са та 
S} Је ли видјела од других, па зажељела да и сама окуша?..{S} Или је имала да ми каже нешто чуд 
онекад, кад би смрдљива лојаница почела да плави и да шкиљи, узимала је мумаказе, усекњивала св 
ко, да је нашу чету, која је пошла била да уништи читаву дружину чувеног харамбаше Стојана, у з 
 чело.</p> <p>— Па зар нијесам зарадила да ме осуде? — рече изнемогло, промукло, блесаво нас гл 
/p> <p>— Она је <hi>сама</hi> потврдила да их је потрошила — нагласи ефендија презриво се смјеш 
ависна и моћна сада, хтјела је и желила да то и другима, изван куће, покаже да се и пред њима,  
јела и... и што га, зар, нијесам молила да опрости...</p> <p>— Могла си и замолити — дочекам ја 
, и гдје једем...{S} И увијек их молила да ме поздраве, да ми понесу понуда каквих: пите, пекси 
 поче жмиркати.</p> <p>— Ја сам мислила да ти... да ти... ништа због мене не би учинио...{S} Ми 
ама са собом, као да се необично мучила да изрекне.</p> <p>— Па... ти си ми драг... не знам ти  
и се уза ме. — Ономадне... кад сам чула да си погинуо... вриснула сам и не гледајући шта ће сви 
 Нећеш ми, зар, замјерити што сам дошла да ти кућу видим? — рече покуњено, снебивајући се и лом 
х хтио послушати, наређивала је слугама да ме узму у нарамак и на силу избаце пред врата.</p> < 
прешао?..{S} Ашиковала сам са ђевојкама да ми кажу и... казале су ми...{S} И ево... уфатила сам 
а зовнем по имену и са раширеним рукама да му потрчим у сусрет.{S} И придигох се мало и хтједох 
ива...{S} Црна мајка помагала душманима да те гоне, да гњаве...</p> <p>Па се опет исправи, раск 
 ничега одмах сам потрчао према вратима да отворим, и тек што сам отшкринуо канат, а бедевија,  
 гурну га ногом у леђа и нареди момцима да га избаце напоље.</p> <p>Од тога се дана Сулага приљ 
буде хладније, —— прилегли на ћепенцима да заспу мало, покривши се великим јаглуком по глави; б 
.{S} И то као да је био знак пратиоцима да постану још бјешњи, још дивљији и још разузданији... 
 није више било ни пријатеља ни душмана да се, по дану или по ноћи, врзају око наше куће.{S} Је 
 — рекне покаткада и подвикне на Хасана да донесе књигу. — Да вам причам шта има у књигама.</p> 
што су пошкропили чаршију испред дућана да буде хладније, —— прилегли на ћепенцима да заспу мал 
вати, као да прије није ни имао времена да се и таквим беспослицама забавља.{S} Свако јутро убр 
бити ако је збиља истинита она напомена да зец баксузлук доноси?...{S} И какав ће то баксузлук  
а пазио у својој кући, а ја њега рањена да гоним...{S} Помисли, бона...{S} Рањен!..</p> <p>Она  
зда живјела у малу и богатству, научена да свега има колико хоће и више него колико хоће, задрх 
.</p> <p>Мајка, која већ бијаше научена да је свак слијепо слуша и да јој се покорава, никако н 
ом. — Бог све зна а ми јок!..{S} Ко зна да и ја, можебити, нијесам био на Косову, а, можебит’,  
ни трговци сакрили гдјегод?..{S} Ко зна да и сад не вребају на нас, желећи да ухвате, убију, за 
а да ме ко не чује, не опази.{S} Ко зна да се нијесу они трговци сакрили гдјегод?..{S} Ко зна д 
ферим!..{S} Чо’јек ће бити кад тако зна да удара и да се брани, а не трчи баби да му се тужи... 
</p> <p>— Шути...</p> <p>— И свијет зна да пропадамо и прича о том...</p> <p>Мајка застане.</p> 
о? — изненада би запитала Хатиџа, жељна да га развесели, сва се умотавајући у ћурак и од ишаран 
 ме од Сулаге. — Нисам ја трошаџија, па да бацам паре узалуд и да расипам...</p> <p>— А Зулфага 
и се. — Ево нам сад згоде, ево људи, па да ударимо и да плијенимо што се плијенити може...{S} А 
ном погледа оним орловским погледом, па да одмах изгубе главу и да се смету, као голубови пред  
и смо да нам нема још дуго пјешачити па да га се дочепамо, за ђаво би га знао ушљед чега, опет  
е. — Јесам ли ја међед јали пехливан па да ми се смијеш?..{S} Шта ти је?</p> <p>— брекну бјешње 
ече.</p> <p>— А кад више није било пара да их довршите, онда...</p> <p>— Онда су прешле Зулфаги 
.</p> <p>Ја застадох изненађен.{S} Мора да сам изгледао необично блесаст у том часу, јер се он  
ве и погледасмо у висину.</p> <p>— Мора да иде неко — једва се присјетих ја и почех га теглити  
т ме погледа зачуђено.</p> <p>— Грехота да га одбијемо.</p> <p>— Немој...{S} Нипошто немој у ку 
 ја мекше, и сам је молећи. — А грехота да га одбијемо...</p> <p>Она не одговори.{S} Придиже се 
 те се и они заклињали по неколико пута да ће га пратити у бој, да ће у ватру и у воду за њим.< 
авим на миру, и молили по неколико пута да оцу не причам о том, да се не потужим на кога.{S} То 
а, напуни крњаву лулу и запали. — Рашта да се жали?..</p> <p>Све на свијету гине и умире и све  
 и снажно гурну у ватру.</p> <p>— Рашта да жалим умријет’?..{S} Рашта?.. — сам себе запита. — К 
 ме пожалиш, ругаш се.</p> <p>— А рашта да те жалим? — запитам пјевајући, ругајући се и опет. — 
м њоме, да је намучим.</p> <p>— А рашта да га не примимо? — запитах као чудећи се и прождирући  
живот, и на образ, и на имуће, па рашта да они поштеде наше куће? — отегну хоџа забринуто. — На 
дам што суровији и страшнији. — И рашта да ударам на своју кућу, која ми од бабе остала и на св 
у шибље и збацих фес с главе, од страха да најприје њега не опазе...</p> <p>Иду!..</p> <p>— А ш 
мио ни јекнути, ни застењати, од страха да ме ко не чује, не опази.{S} Ко зна да се нијесу они  
у сметам по томе, што ми нудио и новаца да одем из авлије, — хтио сам мучити га, кињити, пркоси 
ована, за дућан и обећа нам дати новаца да накупујемо робе.{S} И много поче обећавати.{S} Обећа 
стријели ме погледом. — Наћерао си зеца да искочи и то ће нам несрећу донијети...{S} Сметењаче! 
том, и у гуркању старали смо се обојица да не изазовемо никаква јачег шума: ни гранчицом каквом 
 и изишла из собе, стиште зубе и покуша да се исправи.</p> <p>— Камо среће да погибох! — јекну. 
да потпуно изгуби главу, па нити покуша да се брани, нити да бјежи.{S} Само одиже руке у висину 
рави, с рукама у крило опуштеним, готов да заплачем и зајаучем не толико од болова, колико од < 
и псујући немилосно!..{S} Стид ме и сад да причам о томе!..</p> <p>Нешто из радозналости, а мож 
 послала ми у јаглуку, поручивши узгред да јој увече дођем под пенџер, на разговор.</p> <p>Необ 
стао са Сулагом.{S} Казао сам му узгред да његову понуду никако примити не могу.{S} Размишљао с 
иједи и поче ударати по њој.</p> <p>— Е да видимо, момче, да окушамо сад ко је јунак бољи! — ви 
 су долазили и питали: какве ће наредбе да изда за винограде неке, шта ће да им каже, а она је  
— Ако су хајдуци?.. — покушах кроз зубе да изговорим и одмах занијемих, замријех, пажљиво се об 
а и сира и пршута и, премјеравајући све да длану, дијелила нам, давала.</p> <p>Хајкуна је, кашњ 
 косе, бацају хаљине са себе и полунаге да се ваљају и премећу по ћилимима и серџадама, док су  
етох пред вратима, као да одмах познаде да се десило нешто необичније.{S} Нити питајући нити го 
.{S} Коњ узви главом, пропе се и хтједе да сврне, да узмакне.</p> <p>— Ха, соколе! — подвикну т 
Хусо прикупи сву снагу, врисну и хтједе да скочи, да се отме.{S} И, онако везан, спућен, саплет 
е се удари по ножу и као да опет хтједе да га извуче, да се брани...</p> <p>— Говори! — викну Х 
чудног ината неког, и мени се прохтједе да запјевам, да пустим глас.{S} И, изазивајући, хотимич 
апали чибук и одмара се.</p> <p>— Хајде да читамо — рекне покаткада и подвикне на Хасана да дон 
али се од њега.{S} Стид, зар, било људе да се друже са човјеком који још ни једнога Влаха посје 
} Ево ти моје куће...</p> <p>— Зар овђе да останем?</p> <p>— Овђе...{S} И тако си ти мој...{S}  
е одговори.{S} Придиже се и као да пође да тражи нешто, да узме.{S} Затим брзо поче уклањати не 
 Хунцут си ти!..</p> <p>Мајка опет пође да нешто проговори, приступи му, али је он немилосно зг 
 извуче нож из корица.</p> <p>— Ко каже да није моја? — запита, измахнувши ножем. — Ко?..</p> < 
 пробијају путе...{S} Свак лаже ко каже да је сретни земан — био...{S} Лаже!..{S} Сретни земан  
ила да то и другима, изван куће, покаже да се и пред њима, пред читавим свијетом, похвали.</p>  
на другога, опет не <pb n="389" /> може да заборави, да омрзне ни он на ме ни ја на њега.{S} Оп 
 раменима. — Остарио чо’јек, па не може да ме гледа...{S} А он одавно у овој кући... добар је.. 
а човјек кога неко или неће или не може да разумије. — То је мој одговор!..</p> <p>— Зар? — зап 
имо све нишанџије на свијету, како може да убије тицу у лету, да кроз прстен јабуку простријели 
— рече кихајући. —</p> <p>Наредио ми је да ти кажем да ће доћи...</p> <p>— Оставиће, зар, чету? 
а ће доћи да се лијечи...{S} И казао је да му припремиш једну собу у кући...</p> <p>— Ја?..</p> 
о сметен, збуњен, стидан.{S} Потрчао је да пољуби мајку, чак и мене, у руку, и заплео се, спота 
ећи оружје и радећи око њега, мислио је да би му мања и грехота и срамота била кад би се случај 
и морао отићи на село, наређивала му је да се што прије врати.{S} Више од три дана нигдје није  
/p> <p>Срамота од свијета бранила му је да се никад не покаже ни њежнији према мајци, да се осм 
 у сунцу, у свјетлости.</p> <p>И нигдје да застанемо, да се одморимо мало.{S} Хасан као да се н 
 је од мене па... па је свакако правије да ја иђем а он да остане...</p> <p>— Да иђеш? — запреп 
како га неста!..</p> <p>И нико не смије да рекне истину, да му све каже, откреше!..{S} Аге, трг 
ме, поручивали, звали ме.</p> <p>И није да су ме звали због крупних каквих ствари, него због си 
е могла од њега отргнути.</p> <p>И није да је пристајао за њим као јаран, пријатељ, него готово 
гога, не шапнувши ријечи.</p> <p>И није да су га се бојали због тога што је псовао, пријетио, у 
у, — ипак никада као да ни покушао није да га потпуно укроти, стегне и покори.</p> <p>Шта више, 
оз прстен јабуку простријели, име своје да за-пише куршумима на зиду, на дрвету.{S} Причали су  
 подврискујући и намамљујући туђе момке да застају пред вратима и провирују кроз кључаницу.{S}  
и из све снаге дувајући у прозебле руке да их загријемо, — слушали како у даљини негдје, у друг 
превјерио, него кад би се спустио дотле да ради и <hi>женске</hi> и <hi>рајинске</hi> послове и 
</hi>?</p> <p>— Он није дошао од невоље да вас служи, него га је умолила некаква ти тетка — про 
о дочекује Зулфага и као стане преда ме да ме одбрани. — Млад је још...{S} Не зна...</p> <p>На  
амила вјешто и тек пред зору пустила ме да заспим, да се одморим иза толиког разговора. </p> </ 
д ножа одмах ме растријезни, натјера ме да се приберем.{S} И сва крв као да ми изненада јурну у 
а је подражим.{S} И чудна жеља обузе ме да се поиграм њоме, да је намучим.</p> <p>— А рашта да  
} Трзала се, љутила, плакала, нудећи ме да ја све узмем у своје руке, молећи, преклињући.{S} Уз 
акривен чучао покрај врата, чекајући ме да изађем из куће и кренем у чаршију.</p> <pb n="252" / 
<p>— Само — рече промукло — пустићеш ме да и данас очистим оружје и истимарим бедевију...{S} Ет 
Зар не би било лакше и једном и другоме да смо заједно, да се можемо сашаптати, договорити?..{S 
ти или казнити жешће.{S} Пустити некоме да ти сазна тајну која је за чување, значи упола се пре 
аре...</p> <p>Хасан се приближи староме да га боље чује, сједе поред њега и ослони му се лактом 
 неку <pb n="372" /> осјећао сам у томе да их мрвим, уништим, и нешто као да ме поче голицати н 
фендија, — викну очајно — живјети ми не да...{S} Убиће ме разбојник.</p> <p>—— Хајдук, бре! — у 
уги пут, опет, тужила ми се како јој не да ни пјевати.</p> <p>— Изишла ја на авлију, на сунце,  
Тада је остајала у соби пустивши јаране да осамљени зијевају од досаде и да се разилазе куд кој 
ао пред свачијим вратима и звао укућане да купе, да пазаре.{S} Ја сам опет ишао готово узастопц 
ене ниси макла, бре!..{S} Само ћеш мене да служиш, само мене у очи да гледаш, само мени да се с 
н, поуздан.{S} Након оне похвале бабине да ће »бит човјек«, — која је за ме значила много, — ја 
е да се остала добра уреде и некретнине да се подигну; зато је увијек и тражио да се сва готови 
..</p> <p>— Мучи!..</p> <p>И опет почне да бије, да шамара.</p> <p>— Зар о мени да тако говоре? 
мида као да је само зато и водио уза се да наручује кахву и да точи.{S} Чак је свраћао и муштер 
ени за све што је патила.{S} Старала се да ме заузда, стегне, пригњечи што може јаче.</p> <p>Па 
овуда има лова.</p> <p>— А не бојите се да ће и вас уловити?</p> <p>Ја претрнух, замријех.</p>  
?..{S} Није ли исто?..</p> <p>— Види се да ти крв бабина тече кроз жиле — одговори Сулага тихо, 
ирајући се и исправљајући. — Чини ми се да ће и теби добро бити...</p> <p>— Мени је и сад добро 
 <p>— Можеш ли ићи?</p> <p>— Чини ми се да могу.</p> <p>— Окушај!..</p> <p>Он ме пусти и измакн 
 <p>И загледах се у обрве и учини ми се да тако танке, свилене, високо повијене обрве нико на с 
у собу, одјекивао у њој и, чинило ми се да се све око мене смије, све звони, пјева и одјекује.< 
олазили и гледали у ме.{S} Чинило ми се да се и они потсмјехују, ругају се, изазивају ме.{S} Је 
ијед, модар, — онога часа учинило ми се да је неколико боје промијенио, — са широко отвореним у 
/p> <p>Почеше се комешати, размицати се да нам направе мјесто украј ватре чији се гребенасти пл 
атреније и, као кривац какав, бојећи се да ме отворено погледа, окрену главу према мусан-дери.  
м до тебе — почнем ја викати, бојећи се да се озбиља не занесе и не заспи. — Ефендија!..</p> <p 
ући ону голотињу на себи, као бојећи се да ко не види. — Шта је било са мном?..{S} Шта је?..</p 
застаде мало, осврну се и као бојећи се да не побјегнем, опет ме узе за руку и привуче себи.</p 
ам се уједати за усне.</p> <p>Бојећи се да се ипак нећу моћи савладати, узмем од Хатиџе кахву и 
ер Хасан тада, као за инат, — силећи се да осоколи и себе и мене — упорно би одбио и још би жеш 
аре — запитам кроз зубе, усиљавајући се да будем што мирнији. — Оклен, кад је наш <hi>слуга</hi 
Па се опет приви уза ме, усиљавајући се да се кроз сузе осмјехне.</p> <pb n="375" /> <p>— Води  
 Нећу — окосих се љутито, спремајући се да га ударим јастуком. — Нећу ја!..</p> <p>Хасан се рас 
а и испрси се према њему, спремајући се да још жешће навали. — Мислиш ли се играти ђевојкама ка 
говарати и склопио очи, претварајући се да спавам.{S} Она је и даље говорила, питала, гласно ра 
о пошто ме добро разгледа, старајући се да ме напријед преплаши дреком и крвничким погледима. — 
чао, препричаћу сада и ја, старајући се да све изнесем и оцртам отприлике онако како сам од њег 
<p>— брзо одговорише неки, старајући се да пред паметним човјеком и они изгледају што паметнији 
 — запита полако, шапћући, старајући се да нико не чује. — Колико?</p> <p>— Мени не треба ништа 
 причај ником — рече брзо, старајући се да се прибере и уозбиљи, — Испричаш ли икоме, ово ће ти 
е на прстима лагано, тихо, старајући се да ни трава не зашушти, ни шљунак не захршти под ногама 
 — одговорим кроза смијех, старајући се да је осоколим. — Шала је била...</p> <pb n="403" /> <p 
иједећи ријечи кроз зубе и старајући се да изгледа што мирнији. — Хтио сам да се опростимо.</p> 
је гледајући према ватри и старајући се да кроз плавичасти сумрак распознам сјенке оне што су с 
ужјем — дочекам и ја осорно, упињући се да изгледам што суровији и страшнији. — И рашта да удар 
 и окренуо низа страну, усуђивао сам се да му споменем и о глади и о умору.{S} И увијек сам се  
уна се поче освртати.</p> <p>— Бојим се да нас не опазе — прошапта.</p> <p>— Па шта је?..{S} Не 
 сам себе на силу соколећи, усиљавао се да брже крене, поскочи, док сам ја почео посртати и тет 
ајао за мајком, пазио на њу и старао се да јој што боље угоди.{S} Свако јутро, прије зоре, босо 
 чупкати траву:</p> <p>— Окладио бих се да ћу данас двије главе уграбити...</p> <p>— Немој се к 
колико пута слала га и на села, токорсе да јој посвршава неке послове, те да га тако барем за н 
 и ишле мајки, наметале јој се, токорсе да је тјеше и разговоре.{S} Неке су доводиле и дјецу са 
едно уз друго, приљубљивало се, токорсе да се осоколи, а све стрепило, плашило се.</p> <p>За не 
когод, <pb n="325" /> да ме изазове, те да се насред царскога друма ухватим у коштац с њиме и п 
корсе да јој посвршава неке послове, те да га тако барем за неколико дана отјера од себе, да га 
о очекујући бабу да се поново врати, те да поново крене на хајдуке.</p> <p>— Еј, рођо, јеси ли  
шта друго него да идем у другу собу, те да потражим Ибрахим-ефендију, помоћника кадијина, и њем 
е свеједно гдје хоћете...{S} Само дајте да се једе...{S} Гладан сам — отегну Хасан зијевајући и 
редбе да изда за винограде неке, шта ће да им каже, а она је само муцала, петљала нешто и гунђа 
{S} Жали што му се удала мајка, па неће да га подоји — опет се поче ругати Хасан, окрећући се п 
 и сад мучи и прогони, како ни сад неће да је остави на миру.</p> <p>Не може — вели — још никак 
све махаљане...</p> <p>— Па кад ме неће да слушају — упаде Хасан сурово и гурну главом у Хајкун 
ријеху, а ипак се прави невјешта и неће да га призна.</p> <p>Отргох јој конац из руке и бацих г 
помињао како пакосни свијет никако неће да призна колико памети и мозга има она у глави и колик 
, Чифутом, који иза ручка ни сахат неће да отспава, ни са комшијом да попије по неколике кахве, 
куша да се исправи.</p> <p>— Камо среће да погибох! — јекну. </p> </div> <div type="chapter" xm 
е и дубоко уздахну:</p> <p>— Камо среће да сам вазда с вама...{S} Ех!..</p> <p>Неко вријеме сви 
се бацају као марјаши...{S} Ко год хоће да пије, Зулфага плаћа...{S} Шта год Хасан зажели, Зулф 
 мојој хајдучији, па ме сад зову и хоће да испитују.{S} Читавим путем нисам на друго ни мислио  
шапат траве и цвијећа.</p> <p>— Ко хоће да види Алаха, нека излази између зидова — говорио је у 
н Арнаут хтио и на башту му покрај куће да удари и да је приграби.</p> <p>Дошао лијепо усред би 
 каквом да не затресемо, ни лишћем јаче да не зашуштимо.</p> <p>И непрестано смо се обзирали и  
а једној слушкињи, за коју и мајка рече да је боља и поштенија од свију других.</p> <p>И јарани 
 својој кући, за коју и суд царски рече да је моја...</p> <p>— Отео си је, ниткове, — окосих се 
јеч?..</p> <p>— Држим. — прошапта момче да се једва чуло и некако поплашено, блесасто, поче нас 
мила и Авдо, стењући и отхукујући, поче да прича нешто, да објашњава. <pb n="358" /> Неколико р 
јати, звонити, тутњити, пред очима поче да се мрачи, да се колута нешто, игра.{S} Немоћан и да  
вађа, да сам хоџа једнога јутра не поче да нам све објашњава захтијевајући и од нас да боље чув 
ко отклони ударце од главе и покушаваше да се осврне.{S} Али је Хајкуна ударала непрестано, брз 
јкуна трзала, цичала, отимала, покушаше да је уграбе, отргну од њега.</p> <p>— Није твоја!</p>  
.{S} Зулфага је свакако имао много више да прича и, док је Хасан испред мог дућана пролазио обо 
неш«.{S} Зато је и препоручивао највише да се остала добра уреде и некретнине да се подигну; за 
</p> <p>— А ја сам чуо, — рече још тише да се једва чуло — е ти се мати преудала...</p> <p>— Ах 
уо због оних објешењака, те попријетише да ће сви селити из ове земље, ако овако остане.</p> <p 
у плач.</p> <p>Они заћуташе.{S} Пустише да се исплачем.{S} Хајкуна, милујући ме и притежући себ 
рена лежала близу њега на миндерлуку, и да га треснем њоме по глави, да га на мјесту убијем.{S} 
 Нисам ни знао да имаш тако срце и... и да се тако знаш бранити...</p> <p>Тапшући ме по рамену  
 да се о мени прича као о јунаку и... и да ме сви хвале...{S} Их!..</p> <p>Па измахну руком и о 
, па га хтио макнути са свијета...{S} И да и Хамид није имао пушку, погинуо би...</p> <p>— Па?. 
p>— Рви се.{S} Бићеш јача!..</p> <p>— И да се играмо ватром?..</p> <p>— Ако је ватра, баш хоћу  
еџу и извади кесу с новцима.</p> <p>— И да ти платим, — отсијече оштро, играјући се кесом —— св 
е као да искушава, испитује.</p> <p>— И да загладим, скухала сам алву, — настави брзо, не преду 
тјела да се подругне мом „сиромаштву“ и да каже како је она, богата агинска кћи, научена на љеп 
p>Мени смијешна дође та забуна њихова и да не бих ударио у гласан смијех, морао сам се уједати  
да у оној гунгули и гурне Јову у леђа и да му преврне зембиљ.{S} И када, уз грохотан смијех пак 
а освоји ме, замами.{S} Обузе ме жеља и да се спустим покрај ње, да пољубим, угризем, уштинем.< 
, дозвољено продавати робу из зембиља и да му од сада у томе нико сметати неће.</p> <p>Од тога  
их им купио шећерлема, локума, бајама и да бих и њима коју пару дао.{S} По срећи, у мени је бил 
нији, ни нераднији, ни махнитији нема и да свако зло које нас снађе избија из нас и ни откуда в 
е упињала да ме што више задржи будна и да ми причањем сан разбије.{S} Лакше јој било кад макар 
је вјеровала да је кућа заиста њезина и да је она једини господар у њој.{S} Као да није вјерова 
 Чо’јек ће бити кад тако зна да удара и да се брани, а не трчи баби да му се тужи...{S} Ко сам  
 да и оно <pb n="221" /> дође до пара и да протргује.{S} И како је свако, по примјеру Јованову, 
жег чекања видио да се Хасан не враћа и да се по свој прилици неће ни вратити више.{S} Било ми  
> <p>— Ви би хтјели да будем ваш хоџа и да вам учим ђецу? — мирно их запита он и погледа их ред 
јаше научена да је свак слијепо слуша и да јој се покорава, никако није могла подносити да се ј 
још никако ни смислити, е је он мртав и да више никад доће неће.{S} Јок!..{S} И сада, сваки дан 
е нешто силно гонило, гурало напријед и да сам могао, прелетио бих тамо, само да час прије засј 
ја трошаџија, па да бацам паре узалуд и да расипам...</p> <p>— А Зулфага? — поче Сулага живље,  
нске</hi> и <hi>рајинске</hi> послове и да се њима забавља.{S} Због <pb n="247" /> тога се чест 
јаране да осамљени зијевају од досаде и да се разилазе куд који хоће.{S} Ни питала за њих није, 
ана, у зору дочекао Стојан из засједе и да је настао жесток окршај.</p> <p>— Три хајдука су, —  
м часу кад је највише жељела да изађе и да се разговори с њима.</p> <p>Понекад је изгледало као 
ко ништа не може забранити, хтјела је и да ради све што год јој на ум пане.{S} И хтјела да се п 
викивале су гласно, желећи да их чује и да се барем осмјехне на њих.</p> <p>Сама Хатиџа, једне  
нем и сазовем све комшије и пријатеље и да покажем своју зараду, похвалим се.{S} Дође ми и да з 
о томе а камо ли још и да причам коме и да их одам.{S} Ни они мени ништа спомињали нијесу, ни п 
 рече.</p> <p>— А ко би жалио да гине и да умре?.. — брзо одговори стари, истресе из кесе нешто 
ски наопако <pb n="349" /> да преврне и да све муштерије поквари.{S} Муштеријама су, опет, кази 
 хтјели да настављају своје гозбовање и да се опијају.{S} Били донијели однекуда и читаво буре  
лулу, он је одмах трчао да нађе ватре и да поднесе нек припали; ако је требало што у чаршији ку 
к страховао да ће ме позвати преда се и да ће судити жешће и суровије нето су икад прије судили 
ше окупило неколико ханум да се часте и да тефериче, изненађена скочи и, поплашено узвикнувши о 
ени да примају и мало страшније госте и да другују с њима.{S} Хасан због тога некако постиђено  
ло да су ми сви људи сродници, ахбаби и да бих се са сваким грлио и љубио, тако ми се пошље сви 
 би смрдљива лојаница почела да плави и да шкиљи, узимала је мумаказе, усекњивала свијећу и опе 
буде скухана прије него се он пробуди и да дуго не чека на њу.{S} Кад би се пробудио, хитала је 
како би жељели да им он буде у џамији и да им он учи дјецу.{S} Дубоке је књиге, —— рекоше — про 
удим, цијеним.</p> <p>Одмах су почели и да вичу, протествују.{S} Назваше ме лацманом, Швабом, Ч 
своју зараду, похвалим се.{S} Дође ми и да запјевам, да подвриснем мало.</p> <p>— Ама је роба!. 
ама, а ипак не смијући да ми приступи и да ме такне. — Лакше ће ми бити, ако ме пригњечиш...{S} 
ио и на башту му покрај куће да удари и да је приграби.</p> <p>Дошао лијепо усред бијела дана п 
трије ми одговорити, камо ли да удари и да жешће увриједи!..{S} Чак ме матере и очеви њихови ми 
говој забуни, муци.</p> <p>— Казао си и да ћеш ме испросити — настави након дуже почивке, некак 
о један обичан догађај у њиховој кући и да се нико због тога не мора ни бунити нити изненађиват 
старајући се само да јој уграби чибук и да јој га отме.</p> <p>— Зар тако, курвићу?..{S} Зар та 
 <p>— И... и хтјела само да те гледам и да ти пјевам...{S} Дошло ми тако... да запјевам... ама  
дари. — Удри... а немој да ја смишљам и да се мијешам у твоје ствари...{S} Ти... ти си све наре 
нуше.{S} Дође ми да се и сам засмијем и да се увијам, онако да се увијам као и она...</p> <p>—  
ше нијесам смио ни покушати да викнем и да се јавим коме.{S} Нијесам смио ни јекнути, ни застењ 
олико пута хтио сам отићи да је видим и да проговорим с њоме, али, као за инат, никад је нијеса 
 поново напуним уста травом, да пуним и да гутам, онако, не жваћући.</p> <p>Стиснуо сам очи и г 
 нити ме могле натјерати да се смирим и да, као слушче какво, помажем јој у ситнијим, домаћим п 
p>Чак су и мене натјерали да затворим и да се сакривам.{S} Зулфага ми неколико пута пролазио ис 
да би замолио да му коњушницу отворим и да га кришом проведем тамо.</p> <p>— Само да видим рођу 
 бјеснећи управо, наумих да се вратим и да јој одмах скрешем, очитам све.{S} Макар био и први д 
 да се колута нешто, игра.{S} Немоћан и да сједим више, преврнух се на траву и жалосно јекнувши 
о свему ономе што сам гледао и слушао и да њему ништа о том не напомињем.</p> <p>А кад би се ба 
могао и натрпати робе колико сам хтио и да ми опет, — за ардијом, — преостане нешто празна мјес 
ти, договорити?..{S} Па, ако би дошло и да се гине, лакше је погинути заједно...</p> <p>А овако 
ам сад згоде, ево људи, па да ударимо и да плијенимо што се плијенити може...{S} Ако смо чекали 
уд или паметан, — налазио за потребно и да прориче понешто, тако смо и ми, поводећи се за остал 
 и унеколико да одагна страх а уједно и да се преда мном похвали како није малаксао, клонуо, ка 
могло познати да то не слути на добро и да ће се наскоро читава земља дигнути на устанак.</p> < 
им погледом, па да одмах изгубе главу и да се смету, као голубови пред јастребом.{S} Нико тада  
.{S} Не смијући сасвим да дигне главу и да ме отворено погледа, провири мало из димија и пријек 
зато и водио уза се да наручује кахву и да точи.{S} Чак је свраћао и муштерије, који се враћали 
 га преломио!..{S} Још наредио Хамиду и да му га донесе и, за инат, гурнуо га под јастук, под г 
али за њим, те нареди да сељака свежу и да му отцијепе двадесет и пет штапа по табанима.</p> <p 
че полугласно. — Изишла сам на авлију и да се осветим, почела се смијати, грохотом смијати...{S 
о, покушавајући да оца угризе за руку и да бјежи некуда.{S} Дошавши насред собе хоџа га одгурну 
 /> него су написани — имао је о чему и да прича, и није му требало да се враћа на старо, да пр 
редложи да засада све оставим на миру и да ништа не предузимам до бољих, згоднијих времена.{S}  
јевајући и од нас да боље чувамо кућу и да никуд не мичемо и не излазимо без оружја.</p> <p>— К 
ија порука од Зулфаге: да слушам хоџу и да будем ваљан...{S} Сулага ме се још најчешће сјећао.{ 
два чекао да угледам некога, па одмах и да се крвим с њиме!..</p> <p>— Мораш!</p> <p>— Нећу!</p 
/p> <p>Наравно, постарао сам се одмах и да дућан лијепо очистим и уредим, те, кад унесем робу,  
помијешали се с њима.{S} Натјерали их и да се пропију и у пићу да расплећу косе, бацају хаљине  
н да се макар с киме ухватим у коштац и да гушим, давим, бијем све око себе...</p> <p>Тек пошто 
 да им напоменем о томе а камо ли још и да причам коме и да их одам.{S} Ни они мени ништа споми 
а она узбуђено и рашири руке, као да би да клекне, да моли за опроштај. — Љутиш се?..</p> <p>Он 
ијом и чудновато узви главом, као да би да боље чује.</p> <p>— Зар и ти смислила тако? — запита 
а инад њему, опколивши мајку, као да би да је бране. — Она овђе заповиједа...</p> <p>Мајка се о 
брзо пружи руке до иза каната као да би да ухвати, да затрли кога. .</p> <p>— Аман!..</p> <p>Ха 
очео се обазирати, бирајући зар гдје би да сједне.</p> <p>А то га још више збуни.{S} Зачуђено и 
 да удара и да се брани, а не трчи баби да му се тужи...{S} Ко сам у себе поуздања нема, ничија 
ићи па зато пјеваш...{S} И нећеш у соби да пјеваш да те лијепо чујем, него тамо на авлији...{S} 
...</p> <p>Она прегризе конац и настави да ниже другу половицу.</p> <p>— Шта?..{S} Да се опет н 
/p> <p>Кад сам, пред вече, пошао Сулаги да му све опричам, мајка, узбуђена и поплашена, истрче  
м почнем провиривати кроз лишће, у нади да ћу га видјети, опазити.</p> <p>И готово се почех љут 
, и, пустивши још петеро шестеро јањади да се заиграју по авлији, кад би посједали по трави, он 
ко се то рекне, о коме једино и вриједи да се нешто прича. </p> </div> <div type="chapter" xml: 
 узастопце пристајали за њим, те нареди да сељака свежу и да му отцијепе двадесет и пет штапа п 
 готово, гледала све...</p> <p>И нареди да сви укућани пазе на њега, да га слушају.{S} Нико виш 
оја је стајала на авлији, кратко нареди да скува кахву, уљезе у собу и сједајући на миндерлук у 
ене чак.{S} Неко се одострага још усуди да у оној гунгули и гурне Јову у леђа и да му преврне з 
 се и надао.</p> <p>И одмах ми предложи да засада све оставим на миру и да ништа не предузимам  
јације, убио је Зулфагу и наредио мајки да пријеђе мени, јер је читаво његово имање опет остало 
9132_C21"> <head>XXI</head> <p>Треба ли да причам како сам се пробудио у једном хану, у Коњицу, 
не би ни оштрије ми одговорити, камо ли да удари и да жешће увриједи!..{S} Чак ме матере и очев 
во да га ни погледати не смију, камо ли да се с њим састану и проговоре.</p> <pb n="277" /> <p> 
ућом управљаш, ти се питаш, па хоћеш ли да примимо једног госта данас — запитах узбуђено, затек 
Сулага живље, придижући се. — Мислиш ли да...</p> <p>— Зулфага ради како ја наредим — прекиде г 
у ми и <pb n="246" /> бабу убили, — али да би и Зулфага могао постати хајдук, никако нијесам мо 
} А кад би га заиста навукли и изазвали да нешто каже, обично је креснуо укратко, оштро и одсје 
ли ме најбољим залогајима и натјеривали да више <pb n="286" /> једем; Хајкуна готово ни ручати  
ају.</p> <p>Наравно, сви су савјетовали да се притужим бимбаши.{S} Сви као да су били тврдо увј 
нако тумачити.{S} Кад мене неко похвали да лијепо причам, увијек се сјетим хоџе и увијек уздахн 
јчешће ситна играчка, а пошто смо знали да је бимбашиница чувена љепотица одмах смо били и сигу 
="279" /> хоџа ни хоџиница нијесу знали да икако излазе из куће ни куда излазе, нити им ко о то 
и тамо правдати се, многи су се старали да му напакосте, да га оробе.{S} Прихватали су помало о 
 кућама.</p> <p>Чак су и мене натјерали да затворим и да се сакривам.{S} Зулфага ми неколико пу 
ха у свој његовој сили и слави, сметали да види небо и сунце, и модре планине, баште са бехаром 
шљања, ипак као да смо обојица осјећали да нас чудна нека опасност очекује; зато смо и жељели д 
и били оружани, наши би се одавно дигли да их тоне...</p> <p>Па показа на тројицу-четворицу мла 
тали, договарали се.{S} Нијесу ли могли да се договоре, ишли су једни другима кући, на сијело.< 
хоџа — поткрадао им џамију, — па хтјели да нађу и изаберу новога.</p> <p>Лијепо послали људи са 
е јазије и законе у прсте, па би хтјели да им то и дјеца науче.</p> <p>И дошао је међу њих и за 
а као чудо какво.</p> <p>— Ви би хтјели да будем ваш хоџа и да вам учим ђецу? — мирно их запита 
.</p> <p>Једино момци што су још хтјели да настављају своје гозбовање и да се опијају.{S} Били  
ека опасност очекује; зато смо и жељели да се та опасност одгоди, да дође мало доцније, Хасан с 
а, погледали на врата, као да би жељели да што прије измакну одатле, да побјегну.{S} И, право д 
хију по њега и поручили: како би жељели да им он буде у џамији и да им он учи дјецу.{S} Дубоке  
и га знао ушљед чега, опет бисмо вољели да је мало подаље, да се какогод одмакне барем за сахат 
, мислећи зар да је теферич некакав или да се нечувена чуда догађају.</p> <p>Граја, хајка и гал 
уги помогне, да га заложи залогајем или да му из неба печени голубови полете у уста!..{S} Какав 
е иза себе.{S} Неки су поуздано тврдили да је преко стотину ћемера самих дуката било.{S} За чуд 
им, везеним чеврмама, понуда — одлазили да га обиђу, виде, да питају и распитају о свему.{S} Ко 
.{S} И чим бих ручао, одмах су долазили да однесу празне суде, опет онако тихи и онако мучаљиви 
 у неко доба толико смо се били осилили да смо чак почели говорити и о свом дућану, о <hi>право 
пет дана, колико су, отприлике, мислили да ћу одлежати?..{S} Људи се најчешће дигну да помогну  
опова, бескућника? ..{S} Или су мислили да сам луда неки, који је побјегао од куће, отргнуо се  
их, одбачених просјака који су свратили да ту умру, издахну, а нипошто као ратници какви који с 
увачка!..</p> <p>То ме охрабри, осоколи да поново напуним уста травом, да пуним и да гутам, она 
о колико хоће, задрхтала је при помисли да би могла једнога дана, огољена, остављена, без игдје 
 нипошто као ратници какви који су ишли да гоне хајдуке.</p> <p>— Ах! — узвикну Сулага угледавш 
и препричавали.{S} Неки су опет, у жељи да што ново изнесу, измишљали праве бајке о хајдуцима.{ 
ве ми треба... — узвикнух весела у жељи да непрестано онако говори, читав дан да говори. — Казу 
, провирујући кроз шибље.</p> <p>У жељи да се увјерим јесам ли још у сну или сам збиља будан шт 
у. — Све нам наопако иђе.</p> <p>— А ми да се вратимо, — предложих ја мирно, застанувши. — Хоће 
итавом тијелу.{S} И, тога часа, дође ми да заплачем, да зајецам, загрцам.{S} Спустивши јој глав 
м све.{S} Макар био и први дан, дође ми да се свадим, поинатим с њоме.{S} Поинатио бих се чак и 
ако сурову, љутиту и распаљену, дође ми да и сам постанем суров, да је пецнем, надражим, да се  
залупа као да ће искочити...{S} Дође ми да се дигнем, да га зовнем по имену и са раширеним рука 
а љутња као да намах минуше.{S} Дође ми да се и сам засмијем и да се увијам, онако да се увијам 
p>У мени поче кипити, врети.{S} Дође ми да узмем ону књигу с тешким дебелим корицама, што је ра 
срџбе неке на самога себе.{S} И дође ми да викнем у помоћ, да зовнем макар кога.</p> <p>Тад се  
олазити — откресах ја пакосно и дође ми да га гурнем у ребра, да продрмусам мало. — Мени није д 
и мајсторлуком својим!</p> <p>И дође ми да издигнем руку изнад главе, да викнем и сазовем све к 
 куд је Хасан замакао.</p> <p>И дође ми да потрчим за њим, да га сустигнем и опет вратим, улагу 
ешно, необично смијешно.</p> <p>Дође ми да јој се у лице наругам, да је подражим.{S} И чудна же 
о да се дочепам своје мале вјеренице ми да се на њој осветим.</p> <p>Чупао бих је за косе, обар 
?..</p> <p>— Да видим.</p> <p>— Реци ми да се нећеш љутити!</p> <p>— Шта си му рекла?</p> <p>—  
у.</p> <p>— Шта?.. .</p> <p>— Обећај ми да се нећеш љутити.</p> <p>— Лијепо...{S} Нећу се љутит 
 направио би чуда!..</p> <p>— Обећај ми да више нећеш с њиме говорити — замолих је, хватајући ј 
тавио, него ево, на твоје очи, казао ми да сам му најдража, и ја сам оставила њега!..{S} Ево ти 
а и бирајући гдје ће сјести. — Рекао ми да те поздравим.</p> <p>— Хасан?..</p> <pb n="388" /> < 
мо с њима...{S} Ми ћемо сами...{S} Сами да царујемо у гори...</p> <p>— Нећу — окосих се љутито, 
џија није допуштао ни да се изјадам, ни да испричам што.</p> <p>— Нема ти овђе мјеста — одговар 
пуштајући више никако ни да излазим, ни да вечерам чак.</p> <p>Након таквих догађаја и Зулфага  
н иђе и ко не вјерује у то, не треба ни да живи, ни ђецу да рађа, јер шта ће живот кад се ни за 
шапта.</p> <p>— Нијесам имао времена ни да се јавим коме — дочекам брзо, правдајући се. — Данас 
рнаутин онај, таламбасџија, не смије ни да јој се примакне.{S} Ударајући у стари, напукнути тал 
ма од несанице, Зулфага, не пустивши ни да се уредим ни да прашину стресем, узе ме чврсто за ру 
Зулфага, не пустивши ни да се уредим ни да прашину стресем, узе ме чврсто за руку и нагло повед 
 како одлазе.{S} Нијесам се усуђивао ни да им напоменем о томе а камо ли још и да причам коме и 
му.{S} Никакав ханџија није допуштао ни да се изјадам, ни да испричам што.</p> <p>— Нема ти овђ 
а у собу, не допуштајући више никако ни да излазим, ни да вечерам чак.</p> <p>Након таквих дога 
е као и досада — каже, а неће на нас ни да погледа...</p> <p>Кашње се ипак навикла, научила.{S} 
 n="304" /> се бојим твог оружја, стани да се огледамо, да дијелимо мегдан, а не тако... мучки. 
да бије, да шамара.</p> <p>— Зар о мени да тако говоре?..{S} Зар смију о мени тако говорити?..< 
ш, само мене у очи да гледаш, само мени да се смијеш...{S} Никоме више!</p> <pb n="237" /> <p>М 
и.{S} Сви као да су били тврдо увјерени да ће их он, онако бистар и проницав, некако пронаћи и  
 се могло познати да су ти људи научени да примају и мало страшније госте и да другују с њима.{ 
е и погледате је зачуђено.{S} Ненаучени да слушају и женске заповијести, макар и домаћичине бил 
и да јеси.</p> <p>— Мени се, опет, чини да јеси <hi>баш ти</hi>, чим ме питаш...</p> <p>Он погл 
е побједа бити, — рече — а мени се чини да је уз онога ко се дигне против зулума и неправде...{ 
.{S} Нијесам...</p> <p>— А мени се чини да јеси.</p> <p>— Мени се, опет, чини да јеси <hi>баш т 
ада његовом силом и, у пијанству, жељни да се размећу оним чега сами немају према још слабијима 
увена љепотица одмах смо били и сигурни да ће нас она извући из ове незгоде.</p> <p>Истога дана 
 опет одизао чибук и, пружајући Хајкуни да му напуни лулу и припали, лагано, достојанствено изл 
осно, као дражећи га.</p> <p>— Казао си да ће свадба бити.</p> <p>— Хајкуна!..{S} Моли Бога што 
о да ћу и ја заборавити...{S} Мислио си да ја свој понос јефтино дајем, копиљане!</p> <p>— Хајк 
е, погледа у зид.</p> <p>— Мислиш ли ти да су усташи жене, кад тако питаш! — отегну некако осор 
не знам како сам се онда могао уздржати да не вриснем и не јаукнем од страха.{S} Готово уза сам 
ам одмах могао и <pb n="266" /> познати да су све говорили само о мени, да се управо о мојој ко 
ом.{S} Нико тада не би могао ни познати да су то они исти момци, који, кад би бабо кренуо у лов 
бе.</p> <p>И по свему сам могао познати да је и он ортак, сарадник Зулфагин, да су обојица чита 
и по изгледу му одмах сам могао познати да би ми било узалудно свако опирање и затезање.</p> <p 
p> <p>По свему се, дакле, могло познати да је управо он сам подгајао Хасана тако: васпитавао га 
их назвао.{S} По свему се могло познати да је то мучи, силовито мучи, кида, распиње.</p> <p>Чим 
ти погледаше.{S} Одмах се могло познати да је то био један обичан догађај у њиховој кући и да с 
ни заметнути.{S} Одмах се могло познати да то не слути на добро и да ће се наскоро читава земља 
емјерали нас.{S} Одмах се могло познати да су ти људи научени да примају и мало страшније госте 
је први напоменуо и почео ме наговарати да му дам новаца, па ће он отпочети са пазаривањем и бр 
ет се загрија и опет ме поче наговарати да останем код њега...</p> <p>— Ако се бојиш свијета, а 
омагале нијесу, нити ме могле натјерати да се смирим и да, као слушче какво, помажем јој у ситн 
а.{S} Сад више нијесам смио ни покушати да викнем и да се јавим коме.{S} Нијесам смио ни јекнут 
ећи прсте. — Нијесам могла срцу одољети да не дођем, да...</p> <p>И, погледавши и мене и Хатиџу 
епрестано загледао у пушку.{S} Можебити да би се због тога и поново посвађао с њиме, поџавељао  
ћу пустити...</p> <p>— Немој ни мислити да сам те молио — сурово дочека Осман, а оштра, дубока  
и често, врло често, могло се помислити да је то прије слушкиња каква, робиња му, него ли жена, 
...</p> <p>Али зар сам смио и помислити да то покушам?..</p> <p>Хасан, наоружан и опремљен, ста 
главу, па нити покуша да се брани, нити да бјежи.{S} Само одиже руке у висину да тако отклони у 
мљена, а нити могу да се приберем, нити да проговорим.{S} Погледах и — опет легох, окренух се н 
>Видећи да ме никако не може наговорити да примим мираз, Сулага предаде Хатиџи све што јој мисл 
е покорава, никако није могла подносити да се ја одмећем и отимам испод њезине снаге и надзора  
, то, бива, значи, да се нема смјелости да му се приступи...</p> <p>— То, богме, не ваља — рече 
јама и са духаном.{S} Али и оне, видећи да се у чашћавању почело штедити, кашње се навраћаху те 
9132_C32"> <head>XXXII</head> <p>Видећи да ме никако не може наговорити да примим мираз, Сулага 
осао, трчала и пружала ми руке, тражећи да јој изручим на изврнуте длане шећерлема, хурма, љешн 
ишта, — одговорих му поносито и, држећи да ми се и он руга, додадох пакосно:</p> <p>— Нијесам п 
његових њива, ограда, винограда, желећи да му освоје, отму управо, теретећи га како су, токорсе 
вно израсли и прилип и маховина, желећи да ту подигне нове, велике куће <pb n="253" /> и магазе 
 ли је! — подвикивале су гласно, желећи да их чује и да се барем осмјехне на њих.</p> <p>Сама Х 
каче и удара, гњечи као тијесто, желећи да је сатре, самеље, измрви.</p> <p>Хајкуна и Хасан, ко 
 зна да и сад не вребају на нас, желећи да ухвате, убију, закољу, да се освете?..{S} А оружани  
ем и опет вратим, улагујући се и молећи да опрости...</p> <p>Ипак се не помакох с мјеста.</p> < 
 се и по њедрима и по џеповима, мислећи да ћу наћи коју мрвицу што ми од јуче остала.{S} Узалуд 
не у Сарајевско Поље...{S} Ко може рећи да се неће спустити и усред Сарајева?..{S} Ко?..</p> <p 
макар сад било и смијешно, — морам рећи да сам се наждерао траве као магаре какво и одмах се ос 
 ко му је најдражи...</p> <p>Морам рећи да сам се ја, у истини, наслађивао садашњим мукама Хати 
ла и за коју се никако не би могло рећи да је израсла на лицу, него је неко наказно и накриво п 
бе, затварала у собу, озбиљно пријетећи да ће ми »ноге пребити«, ако се усудим помолити, појави 
у, чак и добротвору ономе, који, хотећи да се наруга, —— зашто сам мислио да се баш хтио наруга 
...</p> <p>Неколико пута хтио сам отићи да је видим и да проговорим с њоме, али, као за инат, н 
S} Узећу...</p> <p>— Једи, па ћеш отићи да се преобучеш — рече умиљавајући се. — Их, какав си!. 
пет узе чибук. — Зар бих ја смјела доћи да је овђе?</p> <p>Па привуче Хатиџу уза се, пољуби је  
хну.</p> <p>— Рањен је мало, па ће доћи да се лијечи...{S} И казао је да му припремиш једну соб 
ао.</p> <p>Још рјеђе су га могли навући да се и сам уплете у разговор, да и он рекне своју.{S}  
Двапут јекнух као рањеник, покушавајући да се отмем, исправим.{S} И коракнух неколико пута и... 
дио, живино? — откреса он, покушавајући да ме сустигне и задржи. — Стој!..{S} Јеси ли готов?..< 
икао и врискао непрестано, покушавајући да оца угризе за руку и да бјежи некуда.{S} Дошавши нас 
 Немојте! —— застења Хусо, покушавајући да се дигне. — Нисам лупеж...{S} Јунаке кољу, а не шиба 
 — одговорим јој набусито, покушавајући да се отргнем. — Ништа!..</p> <p>— Пустио си Хасана...< 
ам меко, болећиво, сасвим заборављајући да сам га то исто при доласку питао. — Јуче?</p> <p>— П 
 замамљивати и поклонима.{S} Осјећајући да му сметам, много да му сметам, дражио сам га свуда,  
ишта поче ме пипати иза врата, кушајући да ме одигне од тала, исто онако као што ме и хоџа одиг 
...{S} Шала је... — рече опет, кушајући да је привуче себи и мало подаље одвуче од врата.</p> < 
 из куће своје! — јаукну мајка кушајући да пође према вратима. –—- Како можете оваку мајку прим 
ман мирно опирући се на штап и кушајући да се исправи. — Јунак ме у ову кућу довео, њега сам и  
ону стару, смјерну робињу и, не смијући да му у сусрет изиђе, чекала га у соби са прекрштеним р 
 са раширеним рукама, а ипак не смијући да ми приступи и да ме такне. — Лакше ће ми бити, ако м 
иних тајни.{S} Зато, вјечито страхујући да их случајно не бих одао баби, и тепала ми и митила м 
рачуне и сенете, старајући се и упињући да је задржи у соби баш у том часу кад је највише жељел 
реџе око себе, а папуче оставивши дјеци да се играју њима, отпочеле са својим теферичима.</p> < 
амо ћеш мене да служиш, само мене у очи да гледаш, само мени да се смијеш...{S} Никоме више!</p 
мени и прошапта:</p> <p>— Не дај Хатиџи да улази...{S} Препашће се...</p> <p>Бербер, шапћући не 
пребаци пешкир преко рамена и понудивши да умијемо руке прије ручка, сам поче полијевати... </p 
а не њега и додијавала му.{S} Осјетивши да сам уљегао, — видјети ме није могао, јер нити се окр 
ћи понесох је по соби и, не бранећи јој да ме удара плетеницама, јаглуком, шамијом, да ме штипа 
бе.</p> <p>Читаву шаку дуката давао јој да намакне што треба себи у кући; даривао је дукатима и 
— Он је сам себи подигао џамију у којој да се молимо...</p> <pb n="272" /> <p>И морам признати, 
ој главу да га удари. — Удри... а немој да ја смишљам и да се мијешам у твоје ствари...{S} Ти.. 
ене?..</p> <p>Она ми бржебоље даде знак да не вичем толико.</p> <pb n="370" /> <p>— Хасан се с  
креса бимбаша јаче и руком ми даде знак да изађем.</p> <p>Пред вратима ме дочека Сулага, немира 
криво што напредујем.{S} А најбољи знак да оно што радиш добро радиш, тај је, ако видиш душмане 
 /> <p>Сулага одиже руку и даде ми знак да застанем, да се смирим.</p> <p>— Данас ћете у мене н 
е наљути и измахну руком дајући ми знак да се дижем; затим погледавши боље, брзо ми приступи, с 
и — опет легох, окренух се на други бок да поново заспим.</p> <p>— Дижи се! — викну он осорније 
виједаш да продам?</p> <p>— Заповиједам да продаш све кметове што краду, макар их било педесет. 
ући на шилту и прекрстивши ноге. — Знам да се ти тужиш на њега, е ти је криво учинио.</p> <p>—  
вши прст, удари ме по носу. — А ја знам да треба...{S} Кад се кућа кући, онда и треба.</p> <pb  
<p>— То... то ваља!..{S} Сад барем знам да имам друга за невоље!..</p> <p>Окрену се и пође, а ј 
есу ли момчад на опрезу...{S} Треба сам да обиђем...</p> <p>И, онако мршав, висок, усукан, гега 
— Ја... ето свједочила сам, а знала сам да се твоје отима — настави задихано, испрекидано, загу 
и му рекла?</p> <p>— Рекла... рекла сам да је <hi>угурсуз</hi>.</p> <p>Па брзо чучну поред зида 
 ништа ни споменути Хасану.{S} Знао сам да би одмах почео ругати се и грдити.{S} А ипак... ипак 
S} И одмах, по тим ријечима, познао сам да се боји нешто, да се плаши од њега.</p> <p>— А баш ћ 
 сам му и одвише сметао, — а познао сам да му сметам по томе, што ми нудио и новаца да одем из  
p> <p>Ја, млад и загријан, прорицао сам да ће наша војска све покорити, уништити, попалити и јо 
нем „Ништа“...{S} А, токорсе, пошао сам да учиним јунаштво, да се о мени прича као о јунаку и.. 
. па нијесам уредио...{S} И зарадио сам да... да ме избациш... сад... одмах.</p> <p>Пошљедње ри 
!</p> <p>Чим прихвати за нож, видио сам да се не шали.{S} И, ни сам не знам како, у оном часу з 
а речем, препадох се.</p> <p>Мислио сам да се већ сазнало штогод о мојој хајдучији, па ме сад з 
 на сијело.</p> <p>И нико није смио сам да пође.{S} Окупила би се по двојица, по четворица или  
и се да изгледа што мирнији. — Хтио сам да се опростимо.</p> <p>— Да се опростимо? — узвикнем и 
и се љуцки припремио за њу, одлучио сам да се одмах вјенчамо.{S} Ни сватова нијесам сазивао, ни 
дно другом.{S} Ја се уопште и не сјећам да су кадгод дуже разговарали.{S} Ако је и било када ра 
ући. —</p> <p>Наредио ми је да ти кажем да ће доћи...</p> <p>— Оставиће, зар, чету?..</p> <p>Ха 
тегнуто, као размишљајући. —— Ја мнијем да на свијету ништа ново нема, да се све старо повраћа  
ге — рече. — Имаћете је још...{S} Чујем да ти је све уграбио, све отео...{S} Говори: како сте с 
ред нас.</p> <p>Нећу слагати ако рекнем да никада у животу нијесам тако вечерао, нити ми се ика 
о да је вријеђало.{S} Не смијући сасвим да дигне главу и да ме отворено погледа, провири мало и 
ушмани стида; пред њима се губи као дим да своје мјесто уступи дрскости и безобразлуку.{S} И, к 
<p>— Шта?..</p> <p>И наднесе се над њим да боље чује.</p> <p>— Шта си казао?..</p> <p>— Не могу 
мо? — узвикнем изненађен и брзо потрчим да га подухватим, подупрем, јер ми се учини као да ће п 
никаква јачег шума: ни гранчицом каквом да не затресемо, ни лишћем јаче да не зашуштимо.</p> <p 
и сахат неће да отспава, ни са комшијом да попије по неколике кахве, и који хоће читав ред чарш 
бу и сједајући на миндерлук указа руком да сједнем и ја, одмах поред њега.</p> <p>За неко врије 
атим, опазивши мене, даде ми знак руком да му приступим.</p> <p>Обгрли ме.{S} Па се опет окрену 
е — прогунђа суво, дајући ми знак руком да му се не примичем.</p> <pb n="405" /> <p>— Примио си 
ћ сјутрадан стигао је заптија с поруком да је само њему, Јовану, дозвољено продавати робу из зе 
о је морао <pb n="245" /> каквим послом да прође авлијом, да донесе што, ишао је на прстима лаг 
 Загледа се и сам према ватри, са жељом да упозна кога...</p> <p>Узалуд!..</p> <p>Па извади нож 
но, примичући се са чудном, лудом жељом да јој све те мерџане проспем, да их изгазим, смрвим и  
да викне Хасан и заклони главу јорганом да нас не гледа онако састављене, приљубљене, срећне. — 
увијек понешто носећи у руци: или ђугум да донесе воде са чесме, или ћупицу какву, завежљај, то 
="230" /> бијаше окупило неколико ханум да се часте и да тефериче, изненађена скочи и, поплашен 
и да непрестано онако говори, читав дан да говори. — Казуј!..{S} Причај!..{S} Све, све, све!..< 
имично насрнувши на групу њихову, жељан да је разбијем, подвриснух:</p> <quote> <l>Лијепа је у  
 је само по два по три сахата.{S} Жељан да пита и распитује о усташима, — а то у дућану није мо 
 пође, држећи је у рупи, увијек спреман да опали.</p> <p>— Можеш ли? — опет запита пошто смо пр 
а, на силу тражећи кавге и ината, жељен да се макар с киме ухватим у коштац и да гушим, давим,  
. па је свакако правије да ја иђем а он да остане...</p> <p>— Да иђеш? — запрепасти се мајка гл 
ти један другога, а сваки се устручавао да то први каже, изговори.</p> <p>Неколико минута тако  
 онако мучаљиви.{S} Залуд бих покушавао да их задржим и увучем у разговор, залуд бих их митио,  
 одвајао ме од „женског друштва“ и звао да сједнем пред собу његову њему уз кољено.{S} И, рачун 
кад би је, — не поздрављајући, — позвао да му хамам уреди и изнесе ново одијело.</p> <p>Како са 
p>Прије зоре пробудио ме Хасан и позвао да кренемо на друм, да нападамо.{S} Онако бунован и сме 
 да ништа ни било није, опет ме позивао да с њиме идем у „лов“ и врљао са мном по Требевићу, а  
то сам и Хатиџи непрестано препоручивао да на њ пази, опет су увијек слали некога по ме, поручи 
 згоднијих времена.{S} А је ли вјеровао да ће та времена у истину наскоро настати?..{S} О томе  
м, — и... и све као да нијесам вјеровао да је то баш он, Хасан, преда мном...</p> <p>— Јеси ли  
он таквих разговора, — увијек страховао да ће ме позвати преда се и да ће судити жешће и сурови 
 изазивају ме.{S} Једва сам се савладао да не налетим на неке и не почнем их ударати...</p> <p> 
мјесту убијем.{S} Једва сам се савладао да то не учиним.</p> <p>— А оклен Зулфаги <hi>његове</h 
е било до смијеха, једва сам се уздржао да се грохотом не засмијем, стојећи тако међу њима, као 
<p>— И вечерас?</p> <p>— Синоћ је казао да ће доћи.</p> <p>— И ти ћеш га одбити?..</p> <p>Гледа 
ко окреће главу, стиди се, снебива, као да ради нешто што се не приличи, и новце, не бројећи, т 
вратити...</p> <p>У мени, изненада, као да поче копрцати, чепркати нешто.{S} Гледајући је онако 
ијесмо?..</p> <p>Сулага, испочетка, као да и сам усвоји моје разлоге и као да му се свиђеше.{S} 
/p> <p>Мајка као да и сама подивља, као да се разбјесни.</p> <p>Издигнувши се на кољена и гледа 
, праштали се и грлили с комшијама, као да се више никад видјети неће, и тужни, замишљени, забр 
оје својим мрким, дугачким гранама, као да нас непрестано граби, лови, хвата за хаљине, запиње  
иђа брада, препуна духанскога дима, као да је и сама горјела и као да се све више ширила по јак 
екинути.{S} Додуше овдје, у прсима, као да ме гризло нешто, пекло ме.{S} Неко као да ме прекора 
Сулага, кога сусретох пред вратима, као да одмах познаде да се десило нешто необичније.{S} Нити 
изненађено <pb n="291" /> ударцима, као да потпуно изгуби главу, па нити покуша да се брани, ни 
шће, испод ока, погледали на врата, као да би жељели да што прије измакну одатле, да побјегну.{ 
егов као да ми је давао нове снаге, као да би ме намах осоколио.{S} Одмах би почео и живље кора 
ај овај као да јој нову снагу даде, као да је подиже, препороди.{S} Видећи како смије ударити,  
 запита она узбуђено и рашири руке, као да би да клекне, да моли за опроштај. — Љутиш се?..</p> 
p>— Стој!</p> <p>Упознавши ме боље, као да се застиди и збуни.</p> <p>— Што си виђео, нека си в 
окаком, она као да је пазила на ме, као да ме чекала на вратима, за канатом сакривена.{S} Мени  
је један топао, њежан поглед на ме, као да ме пита за дозволу, приступи му:</p> <p>— Хоћеш ли ј 
кнуо сам од чуда.{S} Погледавши ме, као да се и он застиђе, смете, па на силу поче кашљуцати и  
се није знала уморити у послу томе, као да јој није требало почивке.{S} Зној је облијева по лиц 
 оставио, да ме намучиш, душманине, као да не знаш да те могу к’о пса избацити из куће одмах, о 
до, оно звецкање њихово, циликтање, као да потпуно растјера све мутне мисли и све дертове.{S} Р 
и почела стезати, привијати уза се, као да ме брани, отима од некога...</p> <p>Једне вечери, по 
праве муке за њу...{S} Чини јој се, као да је одасвуда гледају његове очи, стријељају је, пеку. 
све ми се чинило као да и они трче, као да бјеже, измичу испред мене.{S} И, — макар то сада бил 
 ме почео тјешити.</p> <p>Шта више, као да се и веселио томе.{S} Једанпут,кад је једно сељаче,  
крилу држаше”...</l> </quote> <p>И, као да није знала других пјесама ни других кајда каквих, вј 
 /> <p>А то као да и мајку осоколи, као да је разгали мало.{S} Готово преко ноћи и она поста ве 
равати...{S} По друму, око нога ми, као да се испреплело неколико пушака, око њих се разасуло с 
е, мушке гласове, који, помијешани, као да се надвикиваху и надметаху међусобно, а мукли, пригу 
облачити, чешће се купати, умивати, као да прије није ни имао времена да се и таквим беспослица 
 заговорили кад он није био у кући, као да би премрли од страха чим би му кораке зачули или га  
 као да бијаше криво што се смијем, као да је вријеђало.{S} Не смијући сасвим да дигне главу и  
тихо, прикривено, са страхом неким, као да хајдуци већ и по чаршији ходају и свете се сваком ко 
аше као да се борила сама са собом, као да се необично мучила да изрекне.</p> <p>— Па... ти си  
егну шијом и чудновато узви главом, као да би да боље чује.</p> <p>— Зар и ти смислила тако? —  
ињава као да неко пристаје за мном, као да ме узастопце прати.</p> <p>О свему томе нијесам смио 
али нијесу, ни питали ме.{S} Хасан, као да ништа ни било није, опет ме позивао да с њиме идем у 
ни могао уморити; што је више ишао, као да је постајао све то лакши, бржи и окретнији.{S} На ме 
њу са Зулфагом, слушала ме пажљиво, као да сам китио најзаноснију љубавну изјаву.{S} Ја сам, оп 
ткивати и препирати се.{S} За чудо, као да ни о чему другоме нијесу имали толико говорити, коли 
и — одмах као да ми се сасуши грло, као да ме неко поче давити.</p> <p>— Зулфага је то видио и  
ше.{S} Само се згледнуше међусобно, као да се питају: хоће ли је послушати или неће?</p> <p>— А 
га га хтио убити — рече полугласно, као да сама са собом разговара. — Пуцао, кажу, у јаребицу,  
омци за инад њему, опколивши мајку, као да би да је бране. — Она овђе заповиједа...</p> <p>Мајк 
 јаче и пресијече руком по ваздуху, као да тиме прекида сваки даљи разговор. — Што ја рекнем не 
 на вратима и испрсих се, искривих, као да на мегдан изазивам кога.</p> <p>— Дајте робу!..{S} Х 
з ноћ и одоздо, између кућица оних, као да се поче примицати, <pb n="290" /> прикрадати неко.{S 
 пази <pb n="306" /> на нас, слуша; као да хајдуци ту негдје у засједи чекају нас одавно и чува 
рта једна у повијама <pb n="250" /> као да потпуно утону, изгуби се међу набраним, густим обрва 
 посла.{S} Шта више, <pb n="365" /> као да му било криво што ја икако и пазарујем код је он ту. 
, гдје нико не слуша, чак ни ја.{S} Као да је била срамота нека онаквоме јунаку дуго разговарат 
слика стварала ми се пред очима.{S} Као да гледам мајку: како блиједа, увехла, полуонесвијешћен 
а намах ми се створи пред очима.{S} Као да и сад лијепо гледам: и сеизе, и трговце, и оног љути 
ворих му ништа, не рекох ријечи.{S} Као да ме гурну неко, брзо, без размишљања, скочих са ћепен 
да је она једини господар у њој.{S} Као да није вјеровала, е сад збиља може заповиједати и овим 
ријетко, као ругајући се, обасја, — као да и памет помрча мало, подивља у дивљини, па ни о чем  
мо, испитујући.</p> <p>— Шта сад? — као да смо у исти мах хтјели запитати један другога, а свак 
мјеста.</p> <p>— Доћи ће он и сам — као да ми шапну неко, те се опет смирих и прихватих за поса 
нем ослухивати.</p> <p>— Иду, иду — као да ми неко непрестано шапће на ухо, чупка за косу а зво 
едан пенџер на ћошку и нечија глава као да провири напоље.{S} Наскоро иза тога и канат се на вр 
екују те ми се непрестано причињава као да неко пристаје за мном, као да ме узастопце прати.</p 
ј какав.{S} Ништа.</p> <p>А цријева као да врију, кључају, кркљају у мени и нешто под грлом заи 
оријама туђинским.</p> <p>Дрека ова као да никоме толико годила није колико Зулфаги.{S} Свако ј 
м истом дошао у кућу, — ипак никада као да ни покушао није да га потпуно укроти, стегне и покор 
есни образ, одмах покрај уха, брада као да се сравни са опуштеним подвољком, утону у њему, очи  
врату.</p> <pb n="231" /> <p>А тада као да и мени свану пред очима.{S} Познадох да се догодило  
чивао је и чашћавао свакога; Хамида као да је само зато и водио уза се да наручује кахву и да т 
тања, студен ми се прели преко леђа као да ме неко хладном водом полијева, обје руке као да ми  
вати се по собама.</p> <p>Једини ја као да сам био нешто присебнији.{S} Не бојећи се ничега одм 
 оружје зазвекета.{S} Читава авлија као да затутња, затресе се.</p> <p>Излетише кроз капију.</p 
 човјек, велике, округле главе која као да му прионула за рамена, са големим, бијелим турбаном, 
у шилту, меку, кадифасту шилту која као да је одавно чекала на нас... </p> </div> <div type="ch 
заборавио владати с оружјем«, мајка као да би наново оживила, препородила се, преобразила.</p>  
>VIII</head> <p>Мало помало и мајка као да отпоче »штедити«.{S} Поче отпуштати слуге и слушкиње 
ражећи, распаљујући...</p> <p>Мајка као да и сама подивља, као да се разбјесни.</p> <p>Издигнув 
и, свађали се.{S} По њиховим собама као да је потоцима текла медовина, ракија, газиле се хурме, 
 бивало ми је све лакше и са сузама као да су се на мајчина њедра слијевале све муке и сви боло 
у калдрму, а у препуним фишеклијама као да клопара нешто, штекће, игра.</p> <p>И коњи им опремљ 
ћи руке и пуцкајући прстима, и сама као да почне поигравати, цупкати.</p> <p>Тешко Зулфаги ако  
шао сам лакше и болови у жглобовима као да су почели јењавати.</p> <p>Али, за чудо, неки необич 
још само неколико комшиница, којима као да не бијаше најпријатније растати се са пуним чинијама 
брекле, наједрале и јечерма на њима као да почела пуцати, попуштати.{S} Погледавши ме осмјехну  
рати, тући о праг, тресући канатима као да ће их иставити.{S} Мајка, око које се <pb n="230" /> 
Читав комшилук мислио је првих дана као да је у кући шенлук.{S} Многе комшије, зачуђене и узнем 
ти у уста, жвакати.{S} Чудна грчина као да ми се разли по читавим прсима, по носу, устима, свуд 
домаћим пословима.{S} Шта више, она као да се бојала мене и никад ме није смјела јаче ударити и 
агиној кући и пролазио сокаком, она као да је пазила на ме, као да ме чекала на вратима, за кан 
итава гора и планина, те се причиња као да десетина њих у један исти мах са неколико страна хак 
оле!..</p> <p>Све срџба и сва љутња као да намах минуше.{S} Дође ми да се и сам засмијем и да с 
пробија кроз оштру, студену ноћ, па као да се и она мрзне у мраку, изнад глава наших...</p> <p> 
, пригњечи што може јаче.</p> <p>Па као да јој и то мало било.{S} Незадовољна, зар, што само у  
 и срце ми заигра, застрепи, залупа као да ће искочити...{S} Дође ми да се дигнем, да га зовнем 
ад... замуца трзајући низама дуката као да ће их откинути, — тад сам се наљутила и...и...</p> < 
S} Па брзо пружи руке до иза каната као да би да ухвати, да затрли кога. .</p> <p>— Аман!..</p> 
езино изнакази се, искриви.{S} Уста као да пређоше на десни образ, одмах покрај уха, брада као  
И сада, сваки дан, по неколико пута као да зачује: и коњски топот, и звеку оружја, и глас његов 
очело зијевати и протезати се, хоџа као да би се пренуо мало, тргнуо се, па, одгурнувши књигу с 
д!</p> <p>За чудо, тај поклич његов као да ми је давао нове снаге, као да би ме намах осоколио. 
ера ме да се приберем.{S} И сва крв као да ми изненада јурну у образе и страшан бијес обузе ме. 
је велика, шипражје густо...{S} Све као да је удешено за засједе...</p> <p>Ја легнух по трави,  
ужане кахвеџије пекле кахву.{S} Све као да је било у чудној грозници некој, све се комешало, вр 
ми дошло да се смијем, — и... и све као да нијесам вјеровао да је то баш он, Хасан, преда мном. 
и драм меса болио ме.{S} Било ми је као да ме неко читав дан ударао са врећом препуном пијеска, 
и удара уз тамбуру.{S} И било ми је као да сам у томе часу угледао сродника неког, блиског срод 
лу и искривљену стреху, било нам је као да смо пронашли нови свијет неки, дворе вилинске, о кој 
и погледа унаоколо.{S} Изгледало је као да ни сама није вјеровала да је кућа заиста њезина и да 
.{S} И, право да речем, изледало је као да је он и проговорио само због <pb n="216" /> тога: да 
о ће ока бити у њему.</p> <p>И обје као да бијаху задовољне.{S} Осмјехнуше се, штипнуше ме мало 
арајући товаре са себе.{S} Кириџије као да изгубише главе и бијесно почеше ударати камџијама, п 
змјештати неке ствари но соби, које као да јој на путу биле.{S} Поче затим и као рачунати нешто 
енка прели јој се преко очију, које као да намах постадоше и крупње, и црње, тамније...</p> <p> 
атима и пружи руку дјевојчету, које као да се још ни сад није могло прибрати ни освијестити...< 
зној им цурком текао с лица, — које као да се и сад прелијевало страхом, — слијевао се на окрха 
о хладном водом полијева, обје руке као да ми се изненада надуше, а мале, ситне длаке на њима н 
 могла остати на миру и њезине силе као да се више нико бојао није.{S} Неколико табора, који су 
амирали негдје доље, у пољу, одакле као да се неко руга, враћао се кадикада тих, пригушен одјек 
кад није прошло горе...</p> <p>Тиме као да је пресијецао сваки даљи говор.</p> <pb n="360" /> < 
 рукава, чије златом извезене гране као да јој горјеле на образу.</p> <p>— Хоћеш ли се на ме на 
љати на своје.{S} Додуше и они мене као да су били заборавили: тек каткада, уријетко, ако би ст 
 потпрашујући.</p> <p>Опазивши мене као да се збунише мало, сметоше се.{S} Зулфага окрену главу 
авија од свију осталих, — бијели се као да је од свиле изаткана,</p> <p>— па нестрпљиво, савија 
ед, па склопи очи.{S} Причини ми се као да ће заспати.</p> <p>— Ефендија... дошао сам послом до 
брзо спусти у џеп.{S} Причини ми се као да звецнуше дукати.{S} Па се опет окрену заптији мало,  
 <p>— Можеш ли ићи? — причини ми се као да запита.</p> <p>— Шта питаш? — отегнух полугласно.</p 
 од филдиша.{S} Зачудо, учини ми се као да сада први пут гледам у тај врат и његова бјелина и п 
замахну. — Ха!..</p> <p>Учини ми се као да три буса љесковине уједанпут прескочи.</p> <p>Обје Х 
роз читав сахат један, чинило ми се као да ништа друго и не чујем него само тутањ онај, страшан 
ао ми бијаше мајке.{S} Чинило ми се као да је Зулфага премамио, отео, уграбио, да је негдје у д 
азио било ми лакше.{S} Чинило ми се као да се тога часа светим свима људима, читаву свијету, ча 
трзају...{S} Тога часа чинило ми се као да ће и мене, и њу, и свакога гађати као кумру, те нека 
нија.{S} Неколико пута чинило ми се као да ће га зауставити, зовнути.{S} Па се ипак савлађивала 
ћи један другоме.{S} И чинило ми се као да су ми сви ти људи ахбаби неки, давнашњи знанци.{S} С 
p> <p>Он не одговори.{S} Причини се као да није чуо.</p> <p>— Хоћеш ли још кахве?</p> <pb n="39 
? — запита Сулага мирно, правећи се као да не гледа ни мене ни Хатиџу. — Лијепо?</p> <p>— Добро 
чи и нагласио је чак и погуривши се као да је очекивао кад ће му показати врата и отјерати га.< 
че...{S} У неко доба причини нам се као да долази изнад нас, испод неба, из грања оног, те нека 
тући ни јадикујући.{S} Претварао се као да је све ствари потпуно уредио и као да је све одлучно 
љивији, раздражљивији.{S} Чинило се као да је и дјелом хтио показати како је „зликовац, хајдук  
вирују кроз кључаницу.{S} Чинило се као да читава кућа вришти, пјева, бјесни од весеља што се о 
ивала као пред другима, — чинило се као да се збунио, омео се и почео црвенити.{S} Чак се и окр 
ла се.</p> <p>У неко доба чинило се као да је мајка жељела да се сасвим отресе Зулфаге, да га с 
</p> <p>Мазећи се гледаше ми у лице као да искушава, испитује.</p> <p>— И да загладим, скухала  
и осврнути.</p> <p>Напошљетку момче као да се прибра мало, освијести се, па нагло отскочи, разм 
> <p>— Па... па...</p> <p>Изгледаше као да се борила сама са собом, као да се необично мучила д 
цвиљењу, уздисању, јауку нечијем, и као да злокоби, пријети, претсказује нешто.{S} Страх ме од  
јетима кумрина грожђа на шљемену, и као да је обухватао собом све пространство оно, сву „џамију 
е, окопавала руже и лехандере.{S} И као да се није знала уморити у послу томе, као да јој није  
.</p> <p>Она је непомично стајала и као да га хтјела још нешто питати, а он, осјећајући јој бли 
га дима, као да је и сама горјела и као да се све више ширила по јаким, косматим прсима његовим 
 као да и сам усвоји моје разлоге и као да му се свиђеше.{S} Пошље, промисливши се мало, опет с 
еком јачем испричати њезине тајне и као да се хтјела осветити на мени за све што је патила.{S}  
<p>Она не одговори.{S} Придиже се и као да пође да тражи нешто, да узме.{S} Затим брзо поче укл 
дио сам и како указује на трговце и као да их призива за свједоке.</p> <p>Наравно, ни јавио му  
 о нападачима.{S} Неки се правили и као да их познају, иако их, — увјерен сам — нијесу познавал 
"328" /> одјекну ми кроз све прси и као да застаде, скамени се у гркљану.{S} Затим као да се не 
 смијех разли се кроз читав сокак и као да се прели и преко кућа, преко зидова, чак у комшилук. 
на себи, причињавало ми се увијек и као да чујем шапат неки и пригушено грцање, јецање.{S} Свак 
дизао се украј друма по један хан и као да ме мамио, дозивао себи.{S} Његови високи, чисти, оби 
о да је све ствари потпуно уредио и као да је све одлучно пошло на боље.{S} Изгледао је некако  
тежак, топао мирис ударао у главу и као да је гушио, опијао.</p> <p>— Чудна топлина — отегну См 
293" /> <p>Момче се удари по ножу и као да опет хтједе да га извуче, да се брани...</p> <p>— Го 
бер немилосно забоде прсте у рану и као да нешто тражаше.</p> <p>— Боли ли? — запитам полако, п 
очео црвенити.{S} Чак се и окрену и као да хтједе изаћи, оставити нас.{S} Па се опет савлада, п 
хвати за нож.{S} Брзо се и окрену и као да хтједе јуришати на противника.</p> <p>И — намах заст 
ам?..</p> <p>Па се почеша по носу и као да размишљаше нешто.</p> <p>— А како те хоџа пустио? —  
.</p> <p>Шикну куршум кроз ваздух и као да ми пролети изнад главе.{S} Од страха ми испаде пушка 
то јој се у руци налазило.</p> <p>И као да се плашила нечега, много се плашила.</p> <p>Лежећи и 
 и поново се врати душеку.</p> <p>И као да размишљаше више њега: хоће ли опет лећи или неће.{S} 
 и кошуљу, и димије, и месо на себи као да кида; чупа и гњечи траву, гризе, жваће; и баце папуч 
атом и сваки који се налазио у соби као да се није најугодније осјећао.{S} Многи су и нехотице  
е, сијале, а црвена шамија на глави као да је и сама горјела, пламтјела.</p> <p>— Госта2?..{S}  
олова, малаксах потпуно.{S} У глави као да ми поче зујати, звонити, тутњити, пред очима поче да 
енима, — завалих се опет, а у глави као да ми се наново поче мутити и пред очима наново маглити 
а поче ме обузимати све више, мрави као да ми почеше милити уз леђа и, на сву силу, ослањајући  
јешани момачки и дјевојачки гласови као да циче, вриште, звоне и пјесма се пробија кроз оштру,  
вали да се притужим бимбаши.{S} Сви као да су били тврдо увјерени да ће их он, онако бистар и п 
але и расипале се по калдрми, — сви као да задржаше дах и мучке се поклонише, као што се слаби  
кметове и остале радине.</p> <p>Сви као да му били невјерни и сви га поткрадали.</p> <p>— Без м 
е се причале читаве приче.{S} Многи као да нијесу ништа друго ни радили, него ишли од махале до 
х.</p> <p>— Само то?..</p> <p>Њојзи као да бијаше криво што се смијем, као да је вријеђало.{S}  
о, и то једним чудним начином, који као да није трпио приговора.{S} Зато би одмах након такве њ 
ах, силовит, необуздан дјечко, који као да ни ода шта зазирао није и никога се бојао, чак ни оц 
ј у лијепи, мало погнути врат, који као да је био бјељи од филдиша.{S} Зачудо, учини ми се као  
еш опет боље смислити.</p> <p>Мајки као да се свали камен са срца.{S} Одмах се разведри.</p> <p 
 измицати се, сакривати.</p> <p>Али као да није могао дуго издржати тако.{S} Стид га, зар, било 
о управо, а читав сокак иза леђа ми као да поново почне јецати, тихо, пригушено јецати...</p> < 
 насиља.</p> <p>За чудо, и мајка ми као да га се доста прибојавала и често, врло често, могло с 
ци неће ни вратити више.{S} Било ми као да сам се ослободио неког големог терета који ме давио, 
оваца, па окићени, оружани, обучени као да су у сватове пошли, са пуним чутурама, које им, обје 
 планину, те ми се покаткад причини као да негдје неко чудновато лаје, штекће, подврискује.</p> 
ар их има?..</p> <p>Хоџа се причини као да га није чуо.</p> <p>— Ето, прича се, — настави лакше 
 — Љутиш се?..</p> <p>Он се причини као да није чуо.</p> <p>— Мене сад ништа не боли — рече. —  
духватим, подупрем, јер ми се учини као да ће пасти, посрнути. — Рашта?..</p> <p>— Па... знаш.. 
за појаса.</p> <p>Опазивши ме и они као да се уплашише и узвикнуше.{S} Хајкуна чак и устукну ма 
во, тихо, а глас јој дршће, трепери као да ће поново заплакати. — Хоћеш ли се љутити?..</p> <p> 
еколико капи, почеше се прелијевати као да се међу њима каранфили расцваше.</p> <p>— Приступајт 
} Опружи обје руке и поче их трљати као да се умива.</p> <p>— Ето видиш — отсијече јаче — он ов 
ло, промукло, блесаво нас гледајући као да се буди иза сна. — Нека ме убију, објесе, утуку, нек 
еђусобно, а мукли, пригушени одјеци као да им се одазивали однекуд из даљине, с мрких, суморних 
има...</p> <p>Кроз неколико мјесеци као да није више било ни пријатеља ни душмана да се, по дан 
ри, дрхти, отскакује...{S} Маријаши као да почеше и летити, облијетати ми око очију, преврћући  
и изађе из собе.</p> <p>Случај овај као да јој нову снагу даде, као да је подиже, препороди.{S} 
о сам се, остао.</p> <p>Човјек овај као да је уживао у мукама мајкиним.</p> <p>Док се она ломил 
на, али силна и очајна борба, којој као да се није могло лако сагледати краја.</p> <pb n="262"  
шли одлучно, без предомишљања, ипак као да смо обојица осјећали да нас чудна нека опасност очек 
друкчије, мекше, питомије, сада тек као да осјети како нико моћнији од ње нема у кући, како је  
ганови!..</p> <p>Оштар, суров узвик као да поплаши момке, забуни их.{S} Брзо узеше шибе и измах 
а и непрестаним једноличним зујањем као да су одговарале, отпијевале на тепање његово.</p> <p>О 
аде, скамени се у гркљану.{S} Затим као да се нешто затресе, уздрма у мени.{S} Рука ми клону и  
 према пенџеру и поче отезати шијом као да гута сув залогај, а бимбаша отури чибук, узвали се у 
у у страну отпљувао и отресао руком као да се гади од нечега.{S} Зулфага је, хтио не хтио, мора 
.{S} Док је био бабо у животу Осман као да није ни знао ни за кога у кући осим за њега и другом 
, кад смо прилично поодмакли, Хасан као да сам хтједе заподјести разговор, али се ипак предомис 
или се с њима, поздравили.{S} Хасан као да је и подранио баш због тога да се може извући неопаж 
немо, да се одморимо мало.{S} Хасан као да се никако није ни могао уморити; што је више ишао, к 
 хљеб учинио слађи.{S} И ја и Хасан као да смо се натјецали ко ће више појести и готово смо оти 
уо или опазио...</p> <p>И сам Хасан као да се препаде од тих ријечи, па ме снажно гурну и руком 
није имао правог пријатеља.{S} И он као да га ни тражио није.{S} Ни за ким трчао није, ни за ки 
 — Мени није до чекања...</p> <p>Он као да опет заспа.</p> <p>— Ефендија!</p> <p>— Ах... имаш л 
ити, кад је остала осамљена, готово као да је и сама жељела да јој неко говори у кући, да граје 
било и једино миловање.{S} За друго као да ни знао није.{S} Ниједном ме није узео на крило, ни  
не женидбе.{S} На све био заборавио као да ништа ни било није, као што човјек, пробудивши се у  
који би приступио осјећао је некако као да се приближује својој кући, дому своме...{S} По некол 
 кокоши и заклепеташе крилима, неко као да поврисну, залупа некаква канта, заклопараше нечије н 
 ме гризло нешто, пекло ме.{S} Неко као да ме прекоравао, е сам и сам био рђа, кукавица, готово 
ге ми задрхташе, стресох се, и неко као да ме прикова на мјесту.{S} Пуцањ, још јачи и још силни 
е чаршији, увијек ми се причињавало као да га непрестано слушам како виче, како још хвали и још 
рану.{S} Једнако нам се причињавало као да неко пази <pb n="306" /> на нас, слуша; као да хајду 
 пролазећи туда, увијек причињавало као да осјећам њезин широки, топао поглед на себи, причињав 
с њима.</p> <p>Понекад је изгледало као да је између њих двоје настала нека потајна, подмукла б 
а се једно с другим те је изгледало као да тамо сједи огроман див какав са неколико глава на ра 
смо се раставили, а мени се одуљило као да су два дана.</p> <p>— Рашта смо се и растајали икако 
оз ноћ све јаче и јаче те се чинило као да негдје у даљини хуји вјетар и милује лишће какве неп 
ењивале очи и... и све ми се чинило као да и они трче, као да бјеже, измичу испред мене.{S} И,  
ји до Сулагине куће, мени се чинило као да трчим пун сахат један.{S} Примицао сам се вратима, г 
 им висиле низ бедре.{S} Непрестано као да се спремали за бој, непрестано уређивали и — непрест 
и, шути и смјешка се.{S} Непрестано као да је тражио кавге, ината с њоме и вазда се жестио што  
е...</p> <p>Изговорио је тако мирно као да зове на ручак.</p> <p>Ја занијемих.{S} Само га зијев 
њкетати.</p> <pb n="258" /> <p>А то као да и мајку осоколи, као да је разгали мало.{S} Готово п 
аво намигнуо и накашљао се.{S} И то као да је био знак пратиоцима да постану још бјешњи, још ди 
ама, нарочито према Хасану, и често као да је од себе, од својих уста штедила, само да нама што 
и ме зауставило, задржало ту, нешто као да ме гонило да потрчим вратима, да гурнем у канат, отв 
 томе да их мрвим, уништим, и нешто као да ме поче голицати на смијех...</p> <p>— А рашта се са 
ријепио ме, оснажио мало, — и нешто као да ме непрестано голицало да и сам запјевам.{S} И у оби 
 грцање, јецање.{S} Сваки пут нешто као да би ме зауставило, задржало ту, нешто као да ме гонил 
о...</p> <p>— Лупеж!..</p> <p>Нешто као да поче тутњити, грмити, хрштати близу нас.{S} Обојица, 
изнад себе, — и на какав дужи говор као да није смио ни помислити.{S} Десет ријечи није могао и 
 <pb n="327" /> <p>Испљунувши, опет као да осјетих пљувачку у устима.</p> <p>— Јес’, дина ми!.. 
, — отегну Зулфага према њој и опет као да поче попијевати. —</p> <p>Ето ти среће и одмјене тво 
га се потпуно ослободи.</p> <p>Опет као да се међу њима почела водити борба, подмукла, прикриве 
грчити, и при сваком њиховом трзају као да ме неко боцкао безбројним иглицама, трњем.</p> <p>Та 
белих, модрих прстенова испод очију као да сасвим нестаде; руменило јој се опет поче разлијеват 
мче, големе главе и избуљених очију као да се вјечито чуди нечему, прући се по трави потрбушке, 
а до врата и враћала се, напошљетку као да се одважи, уљезе у собу, прекривена танком, црвеном  
вртала на мјесту.</p> <p>Напошљетку као да би се пренула, освијестила мало, па баци ногу преко  
 јачи, и већи од свакога.{S} У њему као да је гледала избавитеља неког, добротвора, у њему, гот 
према нама, чинила се кроз помрчину као да су потпуно срасла, слијепила се једно с другим те је 
 <p>Хасан, осврнувши се, у први мах као да се наљути и измахну руком дајући ми знак да се дижем 
 Хатиџом паде ми на памет и — одмах као да ми се сасуши грло, као да ме неко поче давити.</p> < 
есну рукама. — Ах!..</p> <p>И одмах као да се прибра, освијести.</p> <p>Остави брзо и бедевију  
На јуриш!</p> <p>— Бива: ја једва чекао да угледам некога, па одмах и да се крвим с њиме!..</p> 
а.</p> <p>— Па што нијеси Хамида послао да донесе?</p> <p>— Јок!..{S} Ја хоћу из твоје руке...< 
 и писати, ни за што друго нијесам имао да се бринем.{S} Непрестано сам се скитао по сокацима и 
х је и престајао.{S} Ја сам, опет, знао да би ми сваки предлог био узалудан, јер Хасан тада, ка 
че је чупкати.</p> <p>— Нијесам ни знао да си се вратио — прошапта.</p> <p>— Нијесам имао време 
обгрли ме. — Аферим!..{S} Нисам ни знао да имаш тако срце и... и да се тако знаш бранити...</p> 
 испред туђина каква и тек кад сам знао да ће почети с дијељењем дуката, јављао сам се и, непре 
е таквим упадицама. 3а хајдуке сам знао да су опаки људи, — они су ми и <pb n="246" /> бабу уби 
 похвалама.</p> <p>— Никад нијесам знао да си оваки — зборио је Хасан, наслонивши се на јастук  
нија.</p> <p>По томе сам одмах и познао да се морало негдје нешто десити, нешто необично, крупн 
почео и попијевати и — одмах сам познао да му пјевање није ишло од срца, да је усиљено.{S} Тиме 
е и пође из собе.{S} Старао се и упињао да изгледа што поноснији и што јуначнији и, објема рука 
и хајдуци, — нико нам барем није причао да хајдуци ћурликају уз двојнице, — него чобани какви,  
је бабо напунио лулу, он је одмах трчао да нађе ватре и да поднесе нек припали; ако је требало  
о, достојанствено излазио из собе, ишао да спава.</p> <p>Хоџиница, опирући се рукама о кољена,  
било ми главу и кад сам окрвављен дошао да му се потужим, само је слегнуо раменима и мирно ми о 
та мајка забринуто, кад је и опет дошао да иште новаца, а тек половица грађевина једва ако је б 
и.</p> <pb n="345" /> <p>— Ако си пошао да тужиш, узалуд ти је — рече. — И не можеш само <hi>ње 
змакну одатле, да побјегну.{S} И, право да речем, изледало је као да је он и проговорио само зб 
сад белај?.. — помислих у себи и, право да речем, препадох се.</p> <p>Мислио сам да се већ сазн 
бинске приче ни гатке разне, али, право да речем, чим смо поново пошли, мисао о зецу и његову з 
 пушку наслони се на њу. — Ево... право да речем... и ја сам се зажелио куће, ама...{S} Кад дођ 
>— Хајинин!..{S} Хајдук!..</p> <p>Право да речем чудио сам се таквим упадицама. 3а хајдуке сам  
и почнем замотавати цигар.</p> <p>Право да кажем, баш ми је мило било када сам након дужег чека 
а. — Таки ли си јунак!..</p> <p>— А ево да се кладимо да ће нам данашњи дан бити несретан — отс 
здаље угледао, а својој дјеци забрањиво да га ни погледати не смију, камо ли да се с њим састан 
ући ме на авлији, имала је понешто ново да прича о њему.</p> <p>Накриви главу према рамену, изв 
 Кад год би извађени дукат морао поново да поврати у кесу гунђао <pb n="225" /> је и кришом, да 
како и сувише брзо потрошила.{S} Готово да је Зулфага имао право кад је говорио мајки: »Готова  
редни прекор био ми је увијек тежи него да ме ударио, ошамарио, истукао.</p> <pb n="278" /> <p> 
стајало <pb n="342" /> ништа друго него да идем у другу собу, те да потражим Ибрахим-ефендију,  
нима.{S} Осјећајући да му сметам, много да му сметам, дражио сам га свуда, изазивао, ругао му с 
едан другоме нешто много да кажу, много да испричају.{S} Зулфага је свакако имао много више да  
ало, имали су један другоме нешто много да кажу, много да испричају.{S} Зулфага је свакако имао 
И у обијести оној, не знајући шта друго да радим, почнем као помаман подвикивати и хактати, ужи 
!..{S} Он лаже!..</p> <p>— Он се заклео да су га оробили хајдуци, а кад је примио на душу, ми м 
 правцату збиљу.{S} Адет онда такав био да јарани, — желећи очувати јаранство, — заруче, чак и  
Чуо сам зазивање, помагњаву и пошао био да видим шта је.{S} Чим сам тебе угледао, досјетио сам  
> <p>Један је, шта више, и измахнуо био да ме ошамари и дочекао ме псовком.{S} Ни сам не знам к 
.</p> <p>Ако се који од муштерија јавио да што пазари, нити се мицао нити баталио свога посла.{ 
 било када сам након дужег чекања видио да се Хасан не враћа и да се по свој прилици неће ни вр 
о ни освртао није.{S} Само кад би видио да сам и сувише заостао, задихао се, да поклецујем од г 
во осјећао сам већ у томе што сам видио да се љути, да му је криво што напредујем.{S} А најбољи 
ји.</p> <p>— Људима које је Алах осудио да буду несретни, укажеш ли мало љубави (не жаљења, јер 
слуге и слушкиње.{S} Нарочито је тражио да му што више причам о Зулфаги.{S} Интересовало га све 
 да се подигну; зато је увијек и тражио да се сва готовина у то уложи.{S} У чаршији порушио је  
г; никад се нијесам заклињао, ни тражио да се заклиње.</p> <p>Сви наши разговори били су обични 
, након дугога лутања, он сам предложио да се вратимо кући и окренуо низа страну, усуђивао сам  
 упорно би одбио и још би жешће навалио да идемо напријед, само напријед...</p> <p>— Ено га! —  
инути... — рече.</p> <p>— А ко би жалио да гине и да умре?.. — брзо одговори стари, истресе из  
Шта може бити?..</p> <p>— Баш бих волио да не поплаших зеца — најпошље почех на глас размишљати 
заборавио на ме?</p> <p>Тада би замолио да му коњушницу отворим и да га кришом проведем тамо.</ 
оравио и мене, и заклетве, па си мислио да ћу и ја заборавити...{S} Мислио си да ја свој понос  
и она доста...</p> <p>— А ја сам мислио да су све твоји, да све ти тргаш...</p> <p>— Башка моји 
отећи да се наруга, —— зашто сам мислио да се баш хтио наругати? — мјесто хљеба бацио ми новце. 
чим сам те опазио, одмах сам и помислио да због тога долазиш — настави затим мирније, сједајући 
ју.{S} Нико више ни помислити није смио да му се наруга, подсмјехне или окоси, макар и испотаје 
љајући, радознао: шта би Зулфага учинио да ме оваквога види. — Нећу се преоблачити...</p> <p>—  
тко у руке узимао, — и на силу ме гонио да запалим, задиманим пред њим.{S} Тада би по обичају и 
 будио иза сна и готово на силу нагонио да се и сами дижу и прихватају за рад.</p> <p>А што се  
 над њом.</p> <p>Наскоро сам се увјерио да је говорила истину.</p> <p>Не знам ради чега отпусти 
здана,</p> <p>— сад сам се тек досјетио да се она у новије доба све више и више гиздала и китил 
 рукама обухватајући штап, на силу хтио да мушки коракне, да затресе кућом.{S} Али чим је преша 
о њој читаву ноћ и, напошљетку, одлучио да одбијем.</p> <pb n="336" /> <p>— Зар ја, покрај свет 
са Зулфагом, ни помишљао нијесам никако да ће он сам, до неколико дана, доћи ми у дућан и сам м 
се и сам засмијем и да се увијам, онако да се увијам као и она...</p> <p>— Не знаш колико ми је 
олемим десним ухом, усиљавајући се тако да отјера једну муху с образа, која је непрестано јуриш 
запитам након краће почивке, тек колико да не шутимо. —</p> <p>Кад? ..</p> <p>— Па није изненад 
>Ништа тада нијесам толико желио колико да се дочепам своје мале вјеренице ми да се на њој осве 
готово ништа не бих волио толико колико да ми се подсмјехне когод, <pb n="325" /> да ме изазове 
{S} Тиме је само хтио макар и унеколико да одагна страх а уједно и да се преда мном похвали как 
а проговори лијепе ријечи са мном; нико да се заустави мало, да ме саслуша.</p> <p>Чак ме ни у  
ирање ме пратило читавим путем.{S} Нико да проговори лијепе ријечи са мном; нико да се заустави 
ј није дужан остајао.{S} Ако је требало да оде у чаршију, да јој што нађе, донесе, купи, ишао ј 
је о чему и да прича, и није му требало да се враћа на старо, да прежива.{S} Чак и пословице, к 
ошли поред мене, свако је застајао мало да ме поглади по глави, да помилује; ако би што прогово 
је опасност минула, барем навратио мало да види гдје сам, како сам.</p> <p>Читав низ оптужаба,  
— и нешто као да ме непрестано голицало да и сам запјевам.{S} И у обијести оној, не знајући шта 
ого састајао.</p> <p>Стид је, зар, било да отац и мати виде како пристаје за мном и како се раз 
м који је моћан и јак.{S} Доста је било да их само једном погледа оним орловским погледом, па д 
и ручати ни вечерати ако њега није било да двори, да послужи.{S} Зато, ако је каткада и морао о 
p>— Наша!..</p> <p>И ко зна шта би било да се тога часа мајка не указа на вратима.{S} Зачувши,  
— Шта је по Богу?</p> <p>— Боље би било да сам болестан, — одговорим јој некако пакосно, осорно 
злуку.{S} И, као што ми се прије чинило да су ми сви људи сродници, ахбаби и да бих се са сваки 
азнати, да једне ноћи, — када се чинило да су сви поспали и када сам случајно изишао на авлију  
е зазирао од Зулфаге и све ми се чинило да он у читавој кући никога толико не мрзи колико мене. 
ругивале!..</p> <p>Тада јој се и чинило да од Зулфаге нико на свијету паметнији нема.{S} Тада ј 
или се од њега.{S} Мени се барем чинило да не само у махали, него у читавом шехеру хоџа није им 
ло, задржало ту, нешто као да ме гонило да потрчим вратима, да гурнем у канат, отворим га.</p>  
трашно проклињао.</p> <p>Кашње ми дошло да насрнем на кога, да убијем, отмем.</p> <p>Неколико п 
ека.{S} У неколика пута бијаше ми дошло да се сакријем куда, да побјегнем од свију и гласно зап 
— ни сам не знам рашта, а опет ми дошло да се смијем, — и... и све као да нијесам вјеровао да ј 
куна готово ни ручати није хтјела, само да мени више остане, да моја чинија буде пунија.</p> <p 
е од себе, од својих уста штедила, само да нама што више и што љепших понуда изнијети може.</p> 
нагонећи коње испред туђих дућана, само да нанесу штету какву и оборе робу, коју су дућанџије и 
ловала ме, љубила и давала новаца, само да не причам о свему ономе што сам гледао и слушао и да 
ели и улагивати и потварати друге, само да бих им купио шећерлема, локума, бајама и да бих и њи 
п, у њедра, за појас, гдје стигне, само да их што прије уклони испред очију, да их сакрије.</p> 
 побјегао бих, сакрио се, уклонио, само да Зулфага није био у близини.{S} Само њему за инат зад 
и да сам могао, прелетио бих тамо, само да час прије засједнем покрај оног пламена, да се одмор 
 и нагло прихватити за алку једну, само да зауставим ту кућу, која је бјежала, да је ухватим, с 
а, трчала у кухињу и ложила ватру, само да кахва буде скухана прије него се он пробуди и да дуг 
абацивао сам на њега, измишљао их, само да сам пред собом оправдам одлуку, е се овакво друговањ 
о и ствари из куће и продавало их, само да и оно <pb n="221" /> дође до пара и да протргује.{S} 
 га кришом проведем тамо.</p> <p>— Само да видим рођу — вели тужно. — Само мало...</p> <p>Покле 
<p>— Зар?..</p> <p>— И... и хтјела само да те гледам и да ти пјевам...{S} Дошло ми тако... да з 
е узмицати, уступати, старајући се само да јој уграби чибук и да јој га отме.</p> <p>— Зар тако 
 шта су све разговарали!..{S} Знам само да је у свануће, кад сам се дигао из душека и хтио се у 
и јунак!..</p> <p>— А ево да се кладимо да ће нам данашњи дан бити несретан — отсијече он мекше 
о постајали све немирнији.{S} Знали смо да нам нема још дуго пјешачити па да га се дочепамо, за 
виривао свуда.</p> <p>И ми сви мишљасмо да нас је неко одао, потказао хоџи.{S} Хасан је сумњао  
и нешто гунђа, гунђа....</p> <p>Наравно да је Зулфага за све ово сазнао кроз непун сахат и плач 
е поведем у собу и онако с њоме заједно да станем пред Хасана, кад се он исправљен, поносит и г 
од мене, што ми у очи не смије отворено да погледа, што није онако дрзак и онако необазрив као  
— запита мајка брзо и, збацивши све оно да кољена, устаде и пође за њим. — Шта ће ово?</p> <p>— 
ругно...</p> <p>И, увјеривши се потпуно да су изван опасности, тутунећи и срчући кахву почеше с 
 не гледајући ме чак.{S} Знали су добро да ћу се и сам досјетити од кога је.{S} И чим бих ручао 
и и мене толико мазили, познао сам и то да све што се десило није се могло десити никоме другом 
е насред собе.</p> <p>— У мојој кући то да ми рекнеш?..{S} Ти?.. — запјева развлачећи.</p> <p>— 
аза на све.</p> <p>Али, за чудо, мјесто да се забринем, наљутим, планем, поста ми све смијешно, 
и ти!..</p> <p>— Баш?..</p> <p>— Мјесто да ме пожалиш, ругаш се.</p> <p>— А рашта да те жалим?  
кама Хатиџиним, светио јој се, и мјесто да олакшам, још сам је више мучио, пецао.</p> <p>— Зар  
И нагло се поче мијењати.</p> <p>Мјесто да сједи у соби као прије, да тугује и размишља, поче х 
огом и погледа ме.</p> <p>— Имаш ли што да се једе? — запита живо. —</p> <p>Гладан сам...</p> < 
 /> три пута освртао и спремао се нешто да предложи, али чим је заустио одмах је и престајао.{S 
улу и стругати је.</p> <p>— Јеси ли чуо да су се свадили? — запита отегнуто, чистећи и стружући 
јаницама. — Колико?</p> <p>— Ја сам чуо да се одавле, из Мостара, спрема читава војска, која ће 
ћи се с бока на бок и отхукујући. — Зар да ми се са свих страна и пријатељи и душмани потсмјеху 
огу и празних рука почети.</p> <p>— Зар да будеш хамал?..</p> <p>Извадивши из џепа бројанице по 
 па кад ме запитају: „Ђе си био?..“ зар да им рекнем „Ниђе“...</p> <p>И кад ме запитају: „Шта с 
>И кад ме запитају: „Шта си радио?“ зар да рекнем „Ништа“...{S} А, токорсе, пошао сам да учиним 
p>И хоџа затресе главом, стидећи се зар да све договори.</p> <p>— Па то и Осман Салих-агин ради 
оводиле и дјецу са собом, бојећи се зар да их саме оставе код куће, и читава широка авлија преп 
они?</p> <p>— Јок!</p> <p>Бојећи се зар да опет не заспим брзо настави разговор о другом.{S} По 
 и преврну се на бок.{S} Покушаваше зар да и сама заспи.{S} Узалуд.{S} Преврну се још једном, з 
 живље и хитрије него прије, желећи зар да накнади оно времена што га мало прије изгубила.{S} Х 
мекша, њежнија, блажа.{S} И, желећи зар да заглади што ме онолико тукла и мучила, нудила ме сла 
о, мучио.</p> <p>Шта више, — желећи зар да сам себе осоколим и раздражим против њега, — почео с 
а и провиривати иза каната, мислећи зар да је теферич некакав или да се нечувена чуда догађају. 
ма...</l> </quote> <p>Људи, мислећи зар да сам пјан, раставише се и начинише ми пут.{S} Нико ни 
ву њему уз кољено.{S} И, рачунајући зар да сам већ „поприличан момак“, дозрио чак и за озбиљниј 
ка.</p> <p>Наравно, чим би стигао хабер да се бабо враћа, мајка би се одмах почела устезати, по 
еобукли у турске хаљине и стали у шехер да штогод упљачкају.</p> <p>Наравно, сви су савјетовали 
 пребаци пушку преко рамена и позва нас да пођемо за њом. </p> </div> <div type="chapter" xml:i 
ам све објашњава захтијевајући и од нас да боље чувамо кућу и да никуд не мичемо и не излазимо  
х се уклањајући с прага и пуштајући нас да уђемо у авлију. — То ли је? — запита јаче, пристајућ 
дном руком држећи канат и пуштајући нас да уђемо у авлију. — Ако си огладнио, сад ћеш се поткри 
јући један на другога, готови сваки час да се заспемо грдњама, пријекорима, псовком...{S} Хасан 
заривањем и бринути се о свему, а добит да дијелимо на пола, као што то и други ортаци раде.</p 
 од чуда.{S} Макар што сам био навикнут да готово сваког дана у нашој кући гледам свакојаке ску 
е, по наговору њезину, морале сваки пут да одговоре е је нема, да је отишла некуд.{S} Бојала се 
рестано извирујући и као очекујући бабу да се поново врати, те да поново крене на хајдуке.</p>  
 син...</p> <p>Хатиџа опет уљезе у собу да узме филџане.{S} Погледасмо се очи у очи — засмијасм 
те — замуца Зулфага и поднесе јој главу да га удари. — Удри... а немој да ја смишљам и да се ми 
та скренем с пута и спустим се на траву да отпочинем.{S} И, — не знам како ми дође та чудна мис 
чна, наоружана и опремљена, а нити могу да се приберем, нити да проговорим.{S} Погледах и — опе 
ви брзо, не предушујући — и дала Хамиду да га понуди, па...</p> <p>— Па?..</p> <p>— Па није хти 
— рекох полазећи. — Ја ћу казати Хамиду да га примамо. </p> </div> <div type="chapter" xml:id=" 
 лов...</p> <p>— Чак амо?</p> <p>— Кажу да овуда има лова.</p> <p>— А не бојите се да ће и вас  
је у засједи чекају нас одавно и чувају да им не умакнемо.</p> <p>По срећи, изненада се однекуд 
> <p>Притрчим јој и прихватим за шамију да је отргнем, да је отворено погледам у очи.{S} Она то 
оје...</p> <p>Једанпут сам имао прилику да га слушам читаве једне ноћи.{S} Оно што ми је тада и 
 <p>— А бре пезевенк, ти ли хоћеш мајку да бијеш?</p> <p>— брекну сурово пошто ме добро разглед 
клањајући се, па намигну једноме хамалу да приступи.</p> <p>— Носи!..</p> <p>Пред дућаном, на ч 
им-ефендију, помоћника кадијина, и њему да се притужим.</p> <p>Ибрахим ефендија, витак, љепушка 
у одлежати?..{S} Људи се најчешће дигну да помогну онда кад је касно помагати; док човјек не за 
и да бјежи.{S} Само одиже руке у висину да тако отклони ударце од главе и покушаваше да се освр 
и хоџа одигнуо.{S} Зовну прстом Хајкуну да и она опипа.</p> <p>И, макар што ми није било до сми 
се био одвојио од нас и отишао у кухињу да види хануму. — Брже ће...</p> <p>— Јади га знали...  
бразе.{S} Сав помодри. — Хоћеш у шехеру да убијаш људе, а?..</p> <p>— Ја људе не убијам — одгов 
унивши лулу духаном, подносила му ватру да припали и подметала пепеоницу.</p> <p>Затим је сједи 
м осилио и сва комшиска дјеца морала су да пате и страдају због тога.{S} Смио сам и ударити, и  
, прекрстио ноге и понудио им духанкесу да запале.</p> <p>Сам је точио кахву и нудио.{S} И, мје 
 да се плаши од њега.</p> <p>— А баш ћу да га дочекам овако — одговорим јој брзо, не размишљају 
ијан, опет почнем муцати:</p> <p>— Нећу да... да долази више... јер... јер...</p> <p>— Јер?...< 
} Натјерали их и да се пропију и у пићу да расплећу косе, бацају хаљине са себе и полунаге да с 
ам кога.</p> <p>— Дајте робу!..{S} Хоћу да пазарујем!..</p> <p>Трговац стар, немоћан, погурен ч 
тром?..</p> <p>— Ако је ватра, баш хоћу да те окушам у њој, да видим каква ћеш ми изаћи...{S} Е 
рује у то, не треба ни да живи, ни ђецу да рађа, јер шта ће живот кад се ни за се ни за њих нем 
но ми заигра срце.{S} Једва се савладах да не узвикнем од весеља.</p> <p>Рањен, слаб, немоћан ј 
учно, заповједнички, желећи, зар, одмах да се увјери: хоће ли је послушати.</p> <p>— Оборите!.. 
ти и причати нешто.{S} Познао сам одмах да се упињала да ме што више задржи будна и да ми прича 
 <p>Чим смо се растали отишао сам одмах да тражим дућан, магазу какву под кирију.{S} И нијесам  
таје за мном и како се разговара, страх да се не нашале с њом, да је не пецну.{S} Зато се вазда 
тезати ни размишљати више.</p> <p>Страх да не изгубим Хатиџу, да ми је не преотму, премаме, угр 
а и уједао се за руку.{S} Затим покушах да се дигнем, да се исправим.</p> <p>Узалудно!..{S} Гла 
га и сам сједе међу њих.{S} И замоли их да причају о свему, да све кажу.</p> <pb n="232" /> <p> 
 чак до црногорске границе, нагонећи их да свраћају и по касабама и продају касабалијама.</p> < 
p>— Нека га носи ђаво!..{S} А волио бих да је остао спавајући...</p> <p>Примичући се друму обој 
>Тад се истом сјетих Хасана, тад опазих да га нема поред мене.{S} И одмах се почех присјећати и 
више љутећи се, бјеснећи управо, наумих да се вратим и да јој одмах скрешем, очитам све.{S} Мак 
да и мени свану пред очима.{S} Познадох да се догодило нешто страшно, најстрашније и, потрчавши 
шта...{S} Не бој се!..</p> <p>И хтједох да пођем, да је поведем у собу и онако с њоме заједно д 
 је.</p> <p>— Казуј: држиш ли још ријеч да сам ти најдража?..{S} Говори!..</p> <p>— Хајкуна!</p 
<p>Мени поклецнуше ноге.</p> <p>— И баш да дочекамо? — запитах шиштећи.</p> <p>— Дочекаћемо...< 
о пјеваш...{S} И нећеш у соби да пјеваш да те лијепо чујем, него тамо на авлији...{S} За инат!“ 
<p>— Давно...</p> <p>— И ти заповиједаш да продам?</p> <p>— Заповиједам да продаш све кметове ш 
а ме намучиш, душманине, као да не знаш да те могу к’о пса избацити из куће одмах, овог часа... 
ко си жедна, колико хоћеш...{S} Ти знаш да на те дигнути руке нећу, па си се осилила, побјеснил 
 Хасан плазећи ми језик.</p> <p>— Хоћеш да ме оставиш, изневјериш, па си хотимично започео свађ 
а ту голема прича — рече. — И ако хоћеш да не спавамо... а мени се не спава... причао бих ти св 
врћући на њега.</p> <p>— А ти баш хоћеш да продаш кметове, ханума? — запита испрекидано, премећ 
и одбаци је.</p> <p>— Бјежи!..{S} Видиш да су наговорени!..{S} Бјежи!</p> <p>— шапну опет.</p>  
ог’о, па ти жао умријети, па све мислиш да ћеш се поново родити...</p> <p>— Мучи!..{S} Шта ти з 
према мени!{S} Мамлазе!..{S} Ако мислиш да <pb n="304" /> се бојим твог оружја, стани да се огл 
l:id="SRP19132_C7"> <head>VII</head> <p>Да нам не би имуће пропадало и забаталило се, мајка по  
е и због тога завађати с њоме?..</p> <p>Да загладим погрешку примакох јој се опет, узех је око  
подне пошао у своју собу и затворио се »да премишља«, нико није смио дахнути у кући, нико ријеч 
нам пексимита са пекмезом, да узмемо и »да заварамо глад«...</p> <p>Кад би, напошљетку, међу на 
мјеравајући све да длану, дијелила нам, давала.</p> <p>Хајкуна је, кашње, додавала још и сухих  
ни, улагивала се, миловала ме, љубила и давала новаца, само да не причам о свему ономе што сам  
} Чак ме матере и очеви њихови митили и давали ми смокава, грожђа, шљива, да их оставим на миру 
миловао је и мене и, као малом дјетету, давао ми пушке од зовине што их сваки дан правио; катка 
ате око себе.</p> <p>Читаву шаку дуката давао јој да намакне што треба себи у кући; даривао је  
>За чудо, тај поклич његов као да ми је давао нове снаге, као да би ме намах осоколио.{S} Одмах 
ати ми у крило.{S} Новаца ми није могао давати, јер није бабо дозвољавао.{S} И то га увијек љут 
p>— Какав?..{S} Лијеп! — нашалих се ја, давећи се залогајима.</p> <p>Она заврти главом, уздахну 
под грлом заиграло се, па стеже, стеже, дави...{S} И уста ми се спекла, осушила.{S} Пљувачке са 
м те хранила, пече сада, пече и гризе и дави...{S} Храна мајчина црну ти мајку подгриза и свети 
кар с киме ухватим у коштац и да гушим, давим, бијем све око себе...</p> <p>Тек пошто су ме ног 
 ослободио неког големог терета који ме давио, притискивао, мучио.</p> <p>Шта више, — желећи за 
 ми се сасуши грло, као да ме неко поче давити.</p> <p>— Зулфага је то видио и зато се здружио  
е као да су ми сви ти људи ахбаби неки, давнашњи знанци.{S} Са сваким од њих побратио бих се, з 
 смислила тако? — запита тихо.</p> <p>— Давно...</p> <p>— И ти заповиједаш да продам?</p> <p>—  
ве штете кад их продамо?..{S} Ја бих их давно продала...</p> <p>Зулфага отегну шијом и чудноват 
 протезати се.{S} Затим, опазивши мене, даде ми знак руком да му приступим.</p> <p>Обгрли ме.{S 
 не говорећи, једним лаким измахом руке даде знак слугама, — који су смирени и потурени пристај 
/p> <p>— Мене?..</p> <p>Она ми бржебоље даде знак да не вичем толико.</p> <pb n="370" /> <p>— Х 
> <pb n="363" /> <p>Сулага одиже руку и даде ми знак да застанем, да се смирим.</p> <p>— Данас  
 суди — откреса бимбаша јаче и руком ми даде знак да изађем.</p> <p>Пред вратима ме дочека Сула 
 <p>И намигнувши, чудноват некакав знак даде му руком.</p> <p>— Хм...{S} Па баш и није дијете,  
p> <p>Случај овај као да јој нову снагу даде, као да је подиже, препороди.{S} Видећи како смије 
 Неће — брзо дочека Зулфага и поново му даде некакав знак. — Он увијек мало једе...</p> <p>— Хм 
у. — Овога пута све је било добро...{S} Дај Боже, да буде други пут и боље.</p> <p>И не пуштају 
ањајући се, угибајући попут просјака. — Дај!..</p> <p>Нијесу ме ни погледали.{S} Нијесу, можеби 
потскакујући и облијетајући око мене. — Дај!..</p> <p>И пјевала ми, причала, забављала се са мн 
капља крви и почела се корити.</p> <p>— Дај! — шиштао сам задављено неколико пута према неколиц 
подигнем се и пођем према њој.</p> <p>— Дај ми преобуку...</p> <p>Кад је Зулфага стигао кући би 
овео за собом у закутак један.</p> <p>— Дај ти, болан, — рече — да купимо бимбашиници једне пап 
ружао руку и задављено стењао:</p> <p>— Дај!..</p> <p>Једва у неко доба један од путника застад 
атко запита:</p> <p>— Шта ћеш?</p> <p>— Дај!</p> <p>Друго нијесам могао изговорити.</p> <p>Он с 
укав, теглити. — Није он здрав!..{S} Не дај!..</p> <p>Хасан стиште зубе и опет прогунђа нешто.{ 
жи руку.</p> <p>— Збогом!..</p> <p>— Не дај! — узвикну Хатиџа још јаче и препријечи му пут. — К 
 ево, здрав и сад могу ићи.</p> <p>— Не дај му — живо дочека Хатиџа и поче ме дрмусати за рукав 
 се окрену мени и прошапта:</p> <p>— Не дај Хатиџи да улази...{S} Препашће се...</p> <p>Бербер, 
си, — вазда ме зове...{S} Једном иште: „Дај чашу воде“... други пут: „Дај пешкир“... трећи пут: 
ом иште: „Дај чашу воде“... други пут: „Дај пешкир“... трећи пут: „Дај кахву“...{S} Хамид ту, а 
 други пут: „Дај пешкир“... трећи пут: „Дај кахву“...{S} Хамид ту, а мене зове...</p> <p>И све  
ну.</p> <p>— За онаку се љепоту и глава даје!..</p> <p>— Сад ће ручак...{S} Одмах... — благо пр 
.{S} Мислио си да ја свој понос јефтино дајем, копиљане!</p> <p>— Хајкуна...{S} Нијесмо сами... 
ао да на мегдан изазивам кога.</p> <p>— Дајте робу!..{S} Хоћу да пазарујем!..</p> <p>Трговац ст 
Мени је свеједно гдје хоћете...{S} Само дајте да се једе...{S} Гладан сам — отегну Хасан зијева 
... доста сам био овђе — прогунђа суво, дајући ми знак руком да му се не примичем.</p> <pb n="4 
ви мах као да се наљути и измахну руком дајући ми знак да се дижем; затим погледавши боље, брзо 
} Таки ће ваљати!.“</p> <p>По свему се, дакле, могло познати да је управо он сам подгајао Хасан 
да, од ватре, од колибе оне.{S} Никако, дакле, нијесу могли бити хајдуци, — нико нам барем није 
 зна...</p> <p>На жалост, мајка се није дала умолити.{S} Немилосно, готово крвнички хватате ме  
ано, брзо и живо ударала, да му се није дала ни осврнути.</p> <p>Напошљетку момче као да се при 
ло што је то учинила.{S} Готово ми није дала ни ока склопити.</p> <p>Чим смо легли, одмах ме по 
лву, — настави брзо, не предушујући — и дала Хамиду да га понуди, па...</p> <p>— Па?..</p> <p>— 
оје... слободе своје... тебе... нипошто дала не бих!..</p> <p>— У мене нема ни поштења правог,  
 и сједе међу њих.</p> <p>— Јесте ли из далека, момци? — запита старац један који је сједио одм 
о, широк поглед блудио је некуд далеко, далеко, преко сусједних кровова са накривљеним димњацим 
шандуда и смокава и тамо негдје далеко, далеко у плавој, свијетлој висини тоне, растапа се и из 
, а топао, широк поглед блудио је некуд далеко, далеко, преко сусједних кровова са накривљеним  
з гране шандуда и смокава и тамо негдје далеко, далеко у плавој, свијетлој висини тоне, растапа 
—— Тамо је згодније...</p> <p>— А је ли далеко друм?</p> <p>— Тхе...{S} Треба два-три сахата ка 
 прсима ради лакшег дисања. — Ни корака даље...</p> <p>— Чим се одмориш, ти ћеш поћи — отсијече 
итно корачала <pb n="289" /> је, газила даље, носећи лаку шишану преко рамена и под пазухом дуг 
о њој и вазда је хвали... </p> <p>Ништа даље нисам чуо.{S} Отргнуо сам се од мајке, отео се, ок 
ваки и не саслушавши ме добро. —— Хајде даље!..</p> <p>Један је, шта више, и измахнуо био да ме 
 претварајући се да спавам.{S} Она је и даље говорила, питала, гласно размишљала о нечему.</p>  
.</p> <p>Он није слушао.{S} Шаптао је и даље неуморно, шаптао живо, испрекидано, примичући се,  
о са мном по Требевићу, а Хајкуна нас и даље нудила смоквама, орасима, љешницима... </p> </div> 
некако мирни и равнодушни; гуркали су и даље у ватру и шарали кратким прутићима по пепелу, <pb  
о хљеба бацио ми новце.</p> <p>Кренувши даље опет почнем загледати нијесу ли путници, случајно, 
/p> <p>И залуд сам га дозивао и мољакао даље, залуд сам чекао.{S} Не хтједе више ни отворити оч 
му лежала на раменима, поносито је ишао даље.</p> <p>Дошавши кући обојица смо трчали у собу, тр 
ћи унаоколо.</p> <p>И опет сам пролазио даље, бјежао управо, а читав сокак иза леђа ми као да п 
>— Шта ти је?</p> <p>— Видиш... не могу даље, — одговорим промукло, испрекидано, дашћући. — Не  
ећи. — Проћи ће...</p> <p>— Ама ја нећу даље...{S} Не могу — дочекам раздражено, бацајући и ост 
м по ваздуху, као да тиме прекида сваки даљи разговор. — Што ја рекнем не пориче се.</p> <p>Зул 
</p> <p>Тиме као да је пресијецао сваки даљи говор.</p> <pb n="360" /> <p>— Тхее...{S} Тако је  
дјеци као да им се одазивали однекуд из даљине, с мрких, суморних висова планинскијех.</p> <p>— 
аче и јаче те се чинило као да негдје у даљини хуји вјетар и милује лишће какве непролазне шуме 
премамио, отео, уграбио, да је негдје у даљини убије, удави, уништи.</p> <p>И читава слика ства 
аклања према свакоме!..</p> <p>Негдје у даљини мукло заклепета звоно.{S} Хасан намах прекиде го 
 руке да их загријемо, — слушали како у даљини негдје, у другим сокацима, циличу тамбуре, звече 
и напоменуо и почео ме наговарати да му дам новаца, па ће он отпочети са пазаривањем и бринути  
жати, ни узмицати.{S} Не.{S} Само се за дан-два склонио у кућу и лагано размишљао о читавој ств 
к питале: колико ракије попије мајка на дан и колико ми тамбура разбије о главу док пјесму допј 
о мачку који ми улови по четири миша на дан, о разрачунавању са Зулфагом, слушала ме пажљиво, к 
 жељи да непрестано онако говори, читав дан да говори. — Казуј!..{S} Причај!..{S} Све, све, све 
 ме.{S} Било ми је као да ме неко читав дан ударао са врећом препуном пијеска, те ми сва ребра  
— Хм...</p> <p>— Душе ми...{S} По читав дан једва ако неколико залогаја изједе...</p> <p>Хоџа с 
о је она мислила и враћа се обично кроз дан, кроз два, носећи узгред и некаквих пешкеша и понуд 
крешем, очитам све.{S} Макар био и први дан, дође ми да се свадим, поинатим с њоме.{S} Поинатио 
д доће неће.{S} Јок!..{S} И сада, сваки дан, по неколико пута као да зачује: и коњски топот, и  
сноснији него најљући душмани.{S} Сваки дан, након кијамета оног, долазило ми у дућан по неколи 
ам најчешће ишао њему за инат.{S} Сваки дан готово ишао сам тамо и на авлији, на ширини, <pb n= 
, — читао је чак и новине редовно сваки дан, и читаве чланке знао препричати љепше, <pb n="210" 
, давао ми пушке од зовине што их сваки дан правио; каткада ме узимао и на леђа и почео потркив 
— А ево да се кладимо да ће нам данашњи дан бити несретан — отсијече он мекше и уздахну. — Све  
поче одбијати димове.</p> <p>Прексјутри дан, око подне, завришта бедевија пред вратима и копита 
о имање опет остало њојзи.{S} Двадесети дан погинуо је у Дузи.</p> <p>1911.</p> </div> </body>  
се и због тога узнемирила.{S} Већ шести дан након његова одласка постала је некако сметена, збу 
поравио <pb n="329" /> сам се већ трећи дан и у друштву с некаквим сељацима пошао у Мостар.</p> 
тавили, а мени се одуљило као да су два дана.</p> <p>— Рашта смо се и растајали икако?..{S} Раш 
азмишљао о читавој ствари.{S} А трећега дана дошао је мени и узевши ме за руку, повео за собом  
тала је при помисли да би могла једнога дана, огољена, остављена, без игдје ичега остати на сок 
P19132_C15"> <head>XV</head> <p>Једнога дана настаде у хоџиној кући чудна промјена нека.{S} Ни  
лимао главом према баби.</p> <p>Једнога дана, поклањајући ми некакве лопте, као у шали напомену 
 томе нико сметати неће.</p> <p>Од тога дана <hi>трговина</hi> је почела брзо напредовати.</p>  
ко нечујно, ишчезну.</p> <p>Тога истога дана, негдје иза подне, дође нам Сулага.{S} Био је нека 
на извући из ове незгоде.</p> <p>Истога дана, пред вече, Јован је однио папуче и изјадао се.{S} 
, потмуо, необичан тутањ.</p> <p>Истога дана дође нам Сулага.{S} Хтио, зар, да види: је ли све  
граби.</p> <p>Дошао лијепо усред бијела дана пред башчу, раскорачио се и почео ножем сасијецати 
угих махала, доврвиле би јатомице првог дана по одласку његову, засјеле и по собама и по авлији 
р што сам био навикнут да готово сваког дана у нашој кући гледам свакојаке скупове, и мале и ве 
несоше главе.{S} Гласови који су сваког дана стизали били су све црњи и што су гласници били но 
 да га избаце напоље.</p> <p>Од тога се дана Сулага приљуби уз бабу.{S} Никаква га сила, чинило 
е да се што прије врати.{S} Више од три дана нигдје није смио остати.</p> <p>Са села се враћао  
аграда за онакву пресуду.</p> <p>До три дана након тога појави се у чаршији и у махалама још чи 
 <p>Једанпут само задржао се пуних осам дана.</p> <p>Али, за чудо, мајка се и због тога узнемир 
рити их, поломити, уништити за неколико дана.</p> <p>Казивали су и како је нишанџија мимо све н 
ослове, те да га тако барем за неколико дана отјера од себе, да га одстрани.{S} Па ни то није п 
9132_C5"> <head>V</head> <p>За неколико дана након погибије бабине у кући нам је био нечувен не 
трепило, плашило се.</p> <p>За неколико дана Хасан је непрестано одлазио у чаршију и непрестано 
други ортаци раде.</p> <p>Кроз неколико дана он је већ носио кроз чаршију, у зембиљу једном: и  
ам ради чега отпусти она након неколико дана ту исту слушкињу, која је и спавала с њом, а мој д 
ијесам никако да ће он сам, до неколико дана, доћи ми у дућан и сам ми се јавити.{S} Кад ми ста 
C23"> <head>XXIII</head> <p>До неколико дана отишао сам кадији.{S} Био то омален, широк, трбуша 
унапријед читав мој трошак за пуних пет дана, колико су, отприлике, мислили да ћу одлежати?..{S 
. — Зарашће брже...</p> <p>— Кроз десет дана? — запита Хасан нестрпљиво, врпољећи се. — Је ли?. 
p>— И био четник?..</p> <p>— Само десет дана...</p> <p>Затим, из мокре крпе некакве, која је за 
е.</p> <p>Није прошло ни пуних двадесет дана откако се почео припремати, кад једне ноћи изненад 
.</p> <p>Читав комшилук мислио је првих дана као да је у кући шенлук.{S} Многе комшије, зачуђен 
> <head>XXVIII</head> <p>Хасан се првих дана настани у моме дућану, одомаћи се потпуно.{S} Доне 
есу змајеви...</p> <p>По чаршији се тих дана ни о чему говорило није, колико о хајдуцима.{S} Св 
:</p> <p>— Оковаћу те, бре!..{S} Мјесец дана у хапс и окове!..{S} Одмах!..</p> <p>Зулфага изви  
рака се бојиш...</p> <p>— А ти се бојиш дана...</p> <p>Она накриви главу и поче грицкати нокте. 
м коме — дочекам брзо, правдајући се. — Данас допао и ево одмах кавга...</p> <p>Сулага се осмје 
 ли стигао?..{S} Је ли овђе?..</p> <p>— Данас ће стићи...{S} Сада...</p> <p>— Онда... ево му ку 
нак да застанем, да се смирим.</p> <p>— Данас ћете у мене на ручак — проговори меко.</p> <p>— К 
ебе.</p> <p>— И данас ће доћи?</p> <p>— Данас.</p> <p>Тога часа чудно ми заигра срце.{S} Једва  
аш, па хоћеш ли да примимо једног госта данас — запитах узбуђено, затекавши је у кухињи, украј  
 неће ни у кога него у тебе.</p> <p>— И данас ће доћи?</p> <p>— Данас.</p> <p>Тога часа чудно м 
Само — рече промукло — пустићеш ме да и данас очистим оружје и истимарим бедевију...{S} Ето то. 
 ефендија у браду. — А имао је и пара и данас их има...{S} То је и Хамид потврдио...</p> <p>— О 
 против зулума и неправде...{S} Није ли данас, сјутра ће бити уз њега...</p> <p>Млад си ти још, 
а дурљиво и напући усне. —— Какав си то данас?..</p> <p>— Ја сам онакав какав сам и био, — доче 
ти траву:</p> <p>— Окладио бих се да ћу данас двије главе уграбити...</p> <p>— Немој се кладити 
</p> <p>— А ево да се кладимо да ће нам данашњи дан бити несретан — отсијече он мекше и уздахну 
дну гомилу људи каква се у најсвечаније дане ријетко и пред џамијом виђа.</p> <p>И нијесу то би 
у.{S} Онако јуначки, дрзак, насртљив, у дане кад се само о јунаштвима причало а правих јунака н 
 на одбрану.</p> <p>И ја, што сам којим даном постајао старији, све сам више зазирао од Зулфаге 
 било ни пријатеља ни душмана да се, по дану или по ноћи, врзају око наше куће.{S} Једино стари 
ново, лијепо, нешто што се не казује по дану, под врелим, топлим сунцем, кад се крв у жилама ра 
 — и оружаних и опремљених...</p> <p>По дану, по ноћи увијек су на ногама...{S} У берберницама  
и добар човјек...{S} Крви би испод грла дао...{S} Чудим се како се о њему може и мислити рђаво. 
ућа кметова, и десетак винограда, и све дао.{S} Хтјела не хтјела, она је морала о свему бригу в 
имућа и добра, макар ми га Зулфага и не дао сада, да се пребијам по туђим кућама као сирјак как 
>— А шта је од тих новаца, што их мајки дао за грађевине? — запитах жешће.</p> <p>— Потрошила.< 
инач, меку робу и све новце, што сам им дао, поново ми враћали.</p> <p>Ишао сам затим и међу ас 
окума, бајама и да бих и њима коју пару дао.{S} По срећи, у мени је било и сувише бабине крви,  
S} Једино је у таквим часовима изгледао дарежљивији и немилосно расипао дукате око себе.</p> <p 
о јој да намакне што треба себи у кући; даривао је дукатима и момке, те, напошљетку, ни ја није 
ти треба зајма...</p> <p>— Ти ћеш ми га дати?</p> <p>— Колико хоћеш...</p> <p>— Добро...{S} Узе 
итати и за Јована, за дућан и обећа нам дати новаца да накупујемо робе.{S} И много поче обећава 
атоварио на врат човјеку који ми обећао дати кћер, како сам се удомазетио, те ме као слијепца к 
улага предаде Хатиџи све што јој мислио дати.{S} Одвојио и нешто готовине, и неколико кућа кмет 
ле се по калдрми, — сви као да задржаше дах и мучке се поклонише, као што се слаби и немоћни ро 
 је, пеку...{S} Чује му и ход, осјећа и дах његов.</p> <p>И узалуд се опире, брани, отима; узал 
јесни од весеља што се опростила бабина дахилука.</p> <p>Наравно, чим би стигао хабер да се баб 
Циганке, веселе, бијесне, разуздане, са дахирама и чампарима, играле су испред раздраганих каду 
 другим сокацима, циличу тамбуре, звече дахире и пиште зурле, а измијешани момачки и дјевојачки 
ве, мале, црнпурасте дјевојчице, носећи дахире у руци и позвецкујући њима весело улазиле и, нек 
анке, вавијек орне и распаљене, ударе у дахире, уздигну се на прсте им, затресавши бујним коврџ 
творио се »да премишља«, нико није смио дахнути у кући, нико ријечи проговорити.{S} Свак ко је  
а ручком, стењао је непрестано, јечао и дахтао, лијено склапајући очи и каткада чудновато мигај 
аље, — одговорим промукло, испрекидано, дашћући. — Не могу...</p> <p>— Уморио се, а?</p> <p>— И 
ајкуна, покрај ње, сјецкала је на малој дашчици дуван за оца и нешто шапутала, Хасан је оштрио  
а и ноге ми опет почеше поклецавати.{S} Два-три пута пипао сам се и по њедрима и по џеповима, м 
али из дућана ми, те и њих чашћавао.{S} Два-три пута видио сам како је испружио шију, змијску г 
S} Сулага ме се још најчешће сјећао.{S} Два или три пута написао ми је писмо, приложивши уза св 
љубио и упустио у ма какав разговор.{S} Два-три пута и притрчавао сам им и смјешећи се почео их 
и далеко друм?</p> <p>— Тхе...{S} Треба два-три сахата каскати до њега...</p> <p>Хасан ме дрмну 
да се какогод одмакне барем за сахат за два хода...{S} Макар што смо се упутили тамо и ишли одл 
ови високи, чисти, обијељени зидови, са два низа малих, уских пенџера, облијепљених хартијом, и 
 од другога само ми се о гајтанима држе два-три комадића.{S} И појас ми се разгулио, распао; ко 
их шала, питања, подругачица.{S} Чак ме два-три пута на плач нагонили и кад плач није помогао,  
 одгоди, да дође мало доцније, Хасан се два <pb n="315" /> три пута освртао и спремао се нешто  
ислила и враћа се обично кроз дан, кроз два, носећи узгред и некаквих пешкеша и понуда разних.< 
 под пазухом и с фењерима о пушкама, по два пута пролазили су поред нас, ишли, враћали се, силн 
ао нам је, причао, тумачио по сахат, по два.</p> <p>И нико, чини ми се, није знао онако причати 
има, о јунаштвима њиховим говорио је по два сахата, причао и о животу њихову, о царевању у гори 
лаге ишао доста често, — по једном и по два пута у неђељи, — ипак се са Хатиџом нијесам много с 
и, његово договарање трајало је само по два по три сахата.{S} Жељан да пита и распитује о усташ 
воље одлазио каткада у мектеб и тамо по два по три сахата учио читати и писати, ни за што друго 
 тек уријетко и остајаху само по час по два.</p> <p>Једино момци што су још хтјели да настављај 
у руку, и заплео се, спотакао, да сам у два маха помислио, е ће намах посрнути и носом ударити  
ме.</p> <p>— Ето!</p> <p>И, опаливши му два широка шамара, гурну га ногом у леђа и нареди момци 
 раставили, а мени се одуљило као да су два дана.</p> <p>— Рашта смо се и растајали икако?..{S} 
, ни узмицати.{S} Не.{S} Само се за дан-два склонио у кућу и лагано размишљао о читавој ствари. 
ао без дијела.{S} Бацио би и мени дукат-два у крило, потегнувши ме прије тога за нос или за ухо 
нареди да сељака свежу и да му отцијепе двадесет и пет штапа по табанима.</p> <p>„Што шибаш чов 
, врпољећи се. — Је ли?..</p> <p>— Кроз двадесет...{S} Превићемо је неколико пута.</p> <p>Пошто 
 трговци у чаршији, што су по десет, по двадесет и по тридесет година трговали непрестано сједе 
 врхове од папуча.{S} Захваљивао јој по двадесет пута на »поштеној« одбрани и грухајући се у пр 
огодила је.</p> <p>Није прошло ни пуних двадесет дана откако се почео припремати, кад једне ноћ 
таво његово имање опет остало њојзи.{S} Двадесети дан погинуо је у Дузи.</p> <p>1911.</p> </div 
вим тијелом...</p> <p>— Аааах!..</p> <p>Двапут јекнух као рањеник, покушавајући да се отмем, ис 
иганку, која је са своје двије поћерке, двије чупаве, мале, црнпурасте дјевојчице, носећи дахир 
чно, бацајући ми пред ноге некакав нож, двије пушчетине и торбу. — Дижи се!</p> <p>— Куда? — за 
је одмах криву своју димишћију о бедру, двије ледењаче и јатаган задијевао за појас и, прихвати 
атекох је снуждену, тужну, уплакану.{S} Двије кривудаве, плавкасте, танке црте, — трагови суза, 
 чибуком који удари о зид и преби се на двије половине.{S} Момче, користећи се тиме, нагло јој  
ео, насмијан, задовољан, а око њега, са двије стране, ишла двојица момака, пијаних, разузданих, 
а је Хајнију, Циганку, која је са своје двије поћерке, двије чупаве, мале, црнпурасте дјевојчиц 
ебеле, жутим концем превезане наочари и двије ситне чачкалице: за зубе и за уши.{S} Затекао сам 
 је што је зулума починио, него ухватио двије ђевојчице из комшилука, метнуо их на крило, па... 
ника а иза појаса увијек се румениле по двије по три наранче.{S} Чим би сјео почео би све истре 
ву:</p> <p>— Окладио бих се да ћу данас двије главе уграбити...</p> <p>— Немој се кладити — пре 
им јаранима.</p> <p>Отада се између нас двоје отпочела као нека борба, инат неки; отада управо  
некад је изгледало као да је између њих двоје настала нека потајна, подмукла борба, у којој је  
е двојнице па поново поче ћурликати.{S} Двојица других, у страни, извалише се на леђа, подбациш 
, накривио главу и ударао уз тамбуру, а двојица су загрљени климали се не коњима и попијевали.. 
ољан, а око њега, са двије стране, ишла двојица момака, пијаних, разузданих, полудивљих, који с 
омолише се.{S} Напријед су ишли пјешице двојица сеиза, високи, крупни људи, с брковима који, ка 
е смио сам да пође.{S} Окупила би се по двојица, по четворица или више њих, потпуно опремљени и 
лас упуштала се у разговор, док смо нас двојица остајали мало подаље, у страни, <pb n="285" />  
а би уријетко, покаткада, којега од нас двојице, не успоравајући хода и не осврћући се.</p> <p> 
е ребра могла избројати, — па се окрену двојици момака што су сједили отрага, иза леђа му, и от 
ненада се однекуда растолегну ћурликање двојница.</p> <p>Застадосмо, послушасмо и опет ускликну 
и веселим пуцкарањем ватре и ћурликањем двојница убрзо смо заспали. </p> </div> <div type="chap 
 опет ускликнусмо од радости.{S} Одиста двојнице!..{S} Ћурликање је долазило баш одонуда, од ва 
одиже ноге у вис и, климајући њима, узе двојнице па поново поче ћурликати.{S} Двојица других, у 
рем није причао да хајдуци ћурликају уз двојнице, — него чобани какви, планинштари, дрвосјече.< 
е као да смо пронашли нови свијет неки, дворе вилинске, о којима нам се у дјетињству тако много 
учати ни вечерати ако њега није било да двори, да послужи.{S} Зато, ако је каткада и морао отић 
дати у њега, мрско било посматрати како двори мајку, како иде за њом, <pb n="248" /> удвара се, 
рашке и, скрстивши руке а оборивши очи, дворила га све дотле, док би испио кахву и почео тражит 
 чаршију.</p> <pb n="214" /> <p>Тако га дворила и за ручком и за вечером, а да готово ни ријечи 
но му Хамида...{S}И... и... и кад га не дворим, шта ћу с њиме у соби?..</p> <p>Нећу с њиме кад  
у соби поред њега, што га и сад сама не дворим...</p> <p>— Па?..</p> <p>— А сад га не могу вазд 
— Па?..</p> <p>— А сад га не могу вазда дворити — вели јаче, грицкајући нокте и играјући се дук 
е имао обичаја да грди, галами, ни јаче де виче.{S} Они су само стрепили пред силом његовом, ка 
о канатима се нахватала прашина с прста дебела.</p> <p>— Зар ме овако дочекујеш? — запита Хатиџ 
врху бљештао, руменио и горио, а тешке, дебеле ките ударале и расипале се по калдрми, — сви као 
турбаном, за који увијек биле задјенуте дебеле, жутим концем превезане наочари и двије ситне ча 
p> <p>Поклецајући и опирући се о тешки, дебели штап, прекорачио би преко прага, застао крај кан 
за појас и, прихвативши по средини дуги дебели чибук са ћилибарским такумом на врху, излазио из 
к један у дућану, гдје је одмах дочекао дебели, угојени мачак и почео се играти њоме.</p> <p>И  
 танким, нагриженим брковима и великим, дебелим уснама, које се, на крајевима, непрестано трзал 
 некаква, слична Црногорцу, са големим, дебелим турбаном око главе, с очима од кромпира и носом 
долини једној, подупрта ода свих страна дебелим сохама и тојагама, те је издаље изгледала као с 
{S} Дође ми да узмем ону књигу с тешким дебелим корицама, што је растворена лежала близу њега н 
нако ситан, мален, мршав, огрнут тешким дебелим ћурком, с дугим јасминским чибуком под пазухом  
ане рутастим, меким серџадама и опкољен дебелим, калуфли-јастуцима који се поносито поред зида  
шарену бошчу, Хасан, блијед, подбухо, с дебелим мјехурима испод очију, али снажан и присебан, о 
ави и почну одбијати димове из кратких, дебелих чибука, а она стане међу њих румена, весела, на 
едрија, лакша, чилија.{S} Оних големих, дебелих, модрих прстенова испод очију као да сасвим нес 
траву, и, наслонивши се леђима о тврдо, дебело стабло, почех јечати као болесник какав.</p> <p> 
 сваке стране, рачунајући: хоће ли бити дебело и колико ће ока бити у њему.</p> <p>И обје као д 
одсијев му заигравао и клизио по шарама дебелог ћилима, ускачући покаткад чак до Хајкуниних дим 
м димије и ударише по неколико папрених дегенека.{S} И пустише нас и робу нам повратише.{S} Сам 
ако ћеш ти говорити? — прекиде га један дедо из прикрајка и чудно се накашља. — Каква је твоја  
} И хтјела да се покаже као јунак неки, делија, мушкобана.</p> <p>У дну авлије, готово одмах по 
вом, за слободом, а сам пјан, дремован, дембеласт, легао насред пута и препријечио им улазак у  
знуто стакласто грање дивље лове између демира, ми смо мирно сједили у соби и слушали како пуцк 
ситне гране обавиле око мрких, челичних демира и лако се пољуљују.</p> <p>— Улази — рече Хатиџа 
исправио се, једном руком ухватио се за демире, док у другој држи пушку, па нас, онако загрљене 
како тужно, снуждено. — Наслонила се на демире, међу цвијеће, и чекала.</p> <p>— Зар?..</p> <p> 
ш дирецима, сандуцима, камењем.{S} И на демире пенџерске пазио је.</p> <p>По неколико пута опип 
 Причали су и како ножем сијече челичне демире, рукама ломи та-лијере, дукате, шаком пробија ст 
 великог, отвореног пенџера, уз чије се демире пропињала дивља лоза, и, окренуте једна према др 
то грање дивље лозе што се пропињало уз демире.</p> <p>Тек кад би које од нас од досаде почело  
илим, — преко чијих грана разлијевао се демирима рашчешљан широк зрак сунчани, — простирао се п 
скивати и камењем ударати у ниске, мале демирли-пенџере, зазивајући по имену укућане и избацују 
ламећи, а роба трговачка, у сандуцима и дењковима, лежала им испод нога и закрчивала путеве...< 
д собе хоџа га одгурну <pb n="270" /> и деран посрну, паде управо покрај Хајкунине шилте и глав 
Вукао је за собом, грдећи и проклињући, дерана једног мојих година, који се силовито трзао, вик 
рати по њему и руком и папучом, поче му дерати и антерију и кошуљу.{S} А он, измичући се натраш 
орено погледа, окрену главу према мусан-дери. — Отета ти је бабовина...</p> <pb n="385" /> <p>— 
, освојила би је опет чудна нека сјета, дерт неки.{S} Али то није била више брига за послове, с 
 — Ни од шта се немој препадати...{S} А дерт?{S} Нека га ђаво носи!..</p> <p>— Напријед! — узви 
уна га и не погледа.</p> <p>— Ако си ти дертли и ја сам — откреса и силом ме поче дизати. — Ни  
 потпуно растјера све мутне мисли и све дертове.{S} Разбацивши их по длану, поредавши гроше јед 
говор као да није смио ни помислити.{S} Десет ријечи није могао изговорити, а да не замуца и не 
латном. — Зарашће брже...</p> <p>— Кроз десет дана? — запита Хасан нестрпљиво, врпољећи се. — Ј 
</p> <p>— И био четник?..</p> <p>— Само десет дана...</p> <p>Затим, из мокре крпе некакве, која 
 вуну, коже, масло, мед, воштину.{S} По десет, по петнаест товара, на изгладњелим мршавим коњим 
 познатији трговци у чаршији, што су по десет, по двадесет и по тридесет година трговали непрес 
то готовине, и неколико кућа кметова, и десетак винограда, и све дао.{S} Хтјела не хтјела, она  
кшић, дочекани су и разбијени; једва по десетак људи што живе изнесоше главе.{S} Гласови који с 
ва гора и планина, те се причиња као да десетина њих у један исти мах са неколико страна хакћу  
о у руци, и редовно застајући на сваком десетом кораку.</p> <p>Напошљетку, кад ми већ додија то 
е, гонећи претоварене коње и при сваком десетом кораку натежући чутуре и наздрављајући један др 
е Хасаново...{S} Шта ће бити ако нам се деси несрећа?...{S} Ако нас сад опазе, опколе?..{S} И п 
ра у кући не примај га! — викну.</p> <p>Деси се, каткад, да човјек ужива, осјећа насладу неку и 
ред вратима, као да одмах познаде да се десило нешто необичније.{S} Нити питајући нити говорећи 
, почеше дотрчавати и питати нас шта се десило.{S} Сулага је, како ми рече, помислио одмах на л 
о мазили, познао сам и то да све што се десило није се могло десити никоме другоме, него само м 
и млада и луда била.{S} То се и са мном десило.{S} И већ сјутрадан о томе се причало по читаву  
</p> <p>— Шта?..{S} Да се опет није што десило? — запита као узгред не дижући главе.</p> <p>— Т 
и то да све што се десило није се могло десити никоме другоме, него само мени или некоме од мој 
дмах и познао да се морало негдје нешто десити, нешто необично, крупно, големо.{S} А пошто су б 
 се, искриви.{S} Уста као да пређоше на десни образ, одмах покрај уха, брада као да се сравни с 
чи и каткада чудновато мигајући големим десним ухом, усиљавајући се тако да отјера једну муху с 
 се опет поврати барјаку и клекнувши на десно кољено узе јање преко крила.{S} Закла га.{S} Млаз 
вицу лица.{S} И, наклонивши главу прама десном рамену и грицкајући мале, ружичасте нокте, питал 
како старијим, смјежураним, а мишићи на десном образу мичу му се, играју, трзају...{S} Тога час 
лиједа, слаба, ослони се леђима о зид и десном руком прихвати се за чело.</p> <p>— Па зар нијес 
ужити и ја...</p> <p>Сулага поклопи очи десном руком и пригушено се засмија.</p> <p>— Та војска 
p> <p>И непрестано смо се обзирали и на десну и на лијеву страну.{S} Једнако нам се причињавало 
у његову.{S} Непрестано се освртао и на десну и на лијеву страну, ослухивао и, токорсе, као тра 
ас, Сулага је ишао, узимао, доносио.{S} Дешавало се те нам накупује за кућу и ствари, хаљина, с 
ата тражили цуре, дозивали их...</p> <p>Дешавало се, па су и чаршију затварали.{S} Крену неколи 
 је изгледало као да тамо сједи огроман див какав са неколико глава на раменима и са неколико р 
шуља, извијају се, ковитлају, трзају, а дивља, силна, страсна пјесма све то јаче одлијеже авлиј 
ог пенџера, уз чије се демире пропињала дивља лоза, и, окренуте једна према другој, упредале су 
..{S} Чак је доводио и некакве Арнауте, дивљаке некакве, полуголе и одрпане, и — не питајући ме 
лики пенџер и замрзнуто стакласто грање дивље лове између демира, ми смо мирно сједили у соби и 
у пенџере и у стакласто замрзнуто грање дивље лозе што се пропињало уз демире.</p> <p>Тек кад б 
" /> <p>Због тога сви су га и гледали с дивљењем, сви га вољели.{S} У његову присуству и страши 
к пратиоцима да постану још бјешњи, још дивљији и још разузданији...</p> <p>Пред вече су ми дош 
— као да и памет помрча мало, подивља у дивљини, па ни о чем више није у стању ни размишљати, к 
>Тек касно, испред поноћи, лагано би се дигао он, огрнуо се ћурком и, узевши чибук под пазухо а 
} Знам само да је у свануће, кад сам се дигао из душека и хтио се умивати, уљегла ми у собу, бл 
 сад сиротиња сељачка, коју су оголили, дигла у хајдуке...</p> <p>Горе и планине препуне су чет 
ике...{S} И ето... створила их је...{S} Дигли су се...</p> <p>— Па дочекаћемо их, — кресну Хаса 
д не би били оружани, наши би се одавно дигли да их тоне...</p> <p>Па показа на тројицу-четвори 
а је вријеђало.{S} Не смијући сасвим да дигне главу и да ме отворено погледа, провири мало из д 
те! —— застења Хусо, покушавајући да се дигне. — Нисам лупеж...{S} Јунаке кољу, а не шибају...< 
е — а мени се чини да је уз онога ко се дигне против зулума и неправде...{S} Није ли данас, сју 
 као да ће искочити...{S} Дође ми да се дигнем, да га зовнем по имену и са раширеним рукама да  
едао се за руку.{S} Затим покушах да се дигнем, да се исправим.</p> <p>Узалудно!..{S} Гласно ст 
и да ћу одлежати?..{S} Људи се најчешће дигну да помогну онда кад је касно помагати; док човјек 
а добро и да ће се наскоро читава земља дигнути на устанак.</p> <p>Чак ни царска војска није мо 
на, колико хоћеш...{S} Ти знаш да на те дигнути руке нећу, па си се осилила, побјеснила си...{S 
јека...</p> <p>Оба момка, без поговора, дигоше се и чешкајући се и протежући одоше у колибу.{S} 
валило своју робу и дозивало муштерије, диже се, у нека доба, кроз све махале једне голема грај 
хајде...{S} Хајдемо...</p> <p>Сулага се диже и онако ситан, погурен, пође пред нама, — ми пођос 
био? — запјева Зулфага увријеђен, па се диже и климајући се пође према пенџеру.</p> <p>— Ја гра 
е то несретни народ који се сам с муком диже, с муком се миче, и вазда чека да му други помогне 
 у хендек некакав, падох ничице.</p> <p>Диже се чудна граја и неко зазва у помоћ.{S} Замало, па 
ти и измахну руком дајући ми знак да се дижем; затим погледавши боље, брзо ми приступи, спусти  
некакав нож, двије пушчетине и торбу. — Дижи се!</p> <p>— Куда? — запитам га у чуду, трљајући о 
удари кундаком.</p> <pb n="299" /> <p>— Дижи се!</p> <p>— Остави ме!</p> <p>— Дижи се!..</p> <p 
— Дижи се!</p> <p>— Остави ме!</p> <p>— Дижи се!..</p> <p>Па ме ухвати за руке, издиже и, силом 
на други бок да поново заспим.</p> <p>— Дижи се! — викну он осорније и гурну ме пушком. — Треба 
а и готово на силу нагонио да се и сами дижу и прихватају за рад.</p> <p>А што се они више љути 
мру на прси, — настави Хатиџа живље, не дижући главе — и почела је миловати, тепати јој, он одм 
иница, премјерала без и шила кошуље, не дижући главе и не осврћући се никуд.{S} Само понекад, к 
није што десило? — запита као узгред не дижући главе.</p> <p>— Ти знаш...</p> <p>— Ја? — запита 
н, док мајка и надаље чишћаше мохуне не дижући главе нити се осврћући на њега.</p> <p>— А ти ба 
и, пазити.{S} Затим је поново устајала, дизала се и гледала напоље, освртала се, завиривала сву 
а, домаћица.</p> <p>Ујутру, прије зоре, дизала се из душека, трчала у кухињу и ложила ватру, са 
а, опирући се рукама о кољена, одмах се дизала за њим, не гледајући нас и ништа не говорећи.</p 
шати. — Тааако...</p> <p>И сви се одмах дизали и одлазили, не зборећи више, нити се поздрављају 
 И одмах је прекидао разговор, одмах се дизао и одлазио у собу.</p> <p>Неколико пута био сам иш 
ртли и ја сам — откреса и силом ме поче дизати. — Ни мени није лакше...{S} И мени... и мени су  
ован одбаци тамбуру и нагло прихвати за дизгин, сеизи брже боље збацише струке, прихватише за п 
, напошљетку, ни ја нијесам остајао без дијела.{S} Бацио би и мени дукат-два у крило, потегнувш 
адом која му се састојала управо из три дијела и за коју се никако не би могло рећи да је израс 
 пршута и, премјеравајући све да длану, дијелила нам, давала.</p> <p>Хајкуна је, кашње, додавал 
м твог оружја, стани да се огледамо, да дијелимо мегдан, а не тако... мучки...</p> <p>Хасан бац 
ивањем и бринути се о свему, а добит да дијелимо на пола, као што то и други ортаци раде.</p> < 
аткиша и других понуда, које сам увијек дијелио са Хасаном.{S} Хасан је ради тога и сам заволио 
каква и тек кад сам знао да ће почети с дијељењем дуката, јављао сам се и, непрестано се склања 
а ће му свашта набацати у главу...{S} А дијете добро, честито...</p> <p>Мајка застаде мало, поћ 
 руком.</p> <p>— Хм...{S} Па баш и није дијете, — отегну хоџа, токорсе зачуђено, одмах се уклањ 
шено. — Ја, црна мајка, устала на своје дијете, на крв своју...{S} Црна мајка гледала како се м 
аквим стварима и почела продавати: које дијете имало нешто новаца уложило их све у робу, а неко 
, једнако се смјешкајући. – Она је моје дијете...{S} Она има...</p> <p>— Што је њезино и подај  
ан је велики момак, а ти... ти си као и дијете — отсијече хоџа кратко, па се измакну мало и чуч 
— Реци: јесам ли кршна?</p> <p>— Баш си дијете! — осмјехнуо би се и он и пољубио је у чело. — П 
, плетару.{S} Каткада је излазио носећи дијете у нарамку и тада обично подругивале му се потајн 
мајку. — Што ћу га питати?..{S} Зар сам дијете?..</p> <p>— Охо!</p> <p>Опет се окрену мајки и п 
апући усне и некако дурљиво, мазно, као дијете коме отимају лутку, ослањајући се раменом о зид, 
рука и испустих кашику.{S} Покорно, као дијете какво, подигнем се и пођем према њој.</p> <p>— Д 
нити говорећи што, узе ме за руку и као дијете какво поведе за собом у кућу.{S} Хатиџи, која је 
би се и он и пољубио је у чело. — Право дијете!..</p> <p>И звекећући бројаницама почео би прича 
осјак.</p> <p>— Бабина крв...{S} Бабино дијете — осмјехну се Сулага вртећи главом и, одигнувши  
о узвикнуо је: „Аферим!{S} То је бабино дијете!..{S} Таки ће ваљати!.“</p> <p>По свему се, дакл 
и му руку на раме.</p> <p>— А то је оно дијете, — рече — о коме сам ти писао...{S} Знаш...</p>  
м ја томе крив...{S} И златно, послушно дијете ружно ће мислити о мени...</p> <p>Мајка ми прист 
 Чибуци ни сад нијесу били заборављени; дим се и сада колутао по соби, а кахва се непрестано то 
упкала га за браду и јаглуком разгонила дим који се извијао из луле.</p> <p>— Опет крв била!..{ 
о пуше и разговарају.{S} Густ, загушљив дим извијао се по соби, ширио се и, као облак какав, об 
пушака.</p> <p>И док су сви, једва кроз дим назирући један другoгa, говорили и бенетали о сваче 
 <p>Све хоћу.</p> <p>А бабо, отпустивши дим, превуче руком преко браде и пружи руку Сулаги.</p> 
су душмани стида; пред њима се губи као дим да своје мјесто уступи дрскости и безобразлуку.{S}  
којих се увијек извијао танак, љубичаст дим, причињавали су се уморним путницима љепши и свјетл 
 широка, риђа брада, препуна духанскога дима, као да је и сама горјела и као да се све више шир 
ге, запалили чибуке и кроз сумаглицу од дима духанскога гледају га као чудо какво.</p> <p>— Ви  
b n="320" /> грма, извијао танак прамен дима.{S} Коњ узви главом, пропе се и хтједе да сврне, д 
 повијала му се преко прсију као прамен дима, а топао, широк поглед блудио је некуд далеко, дал 
преплела се паучина и повијала се попут дима: по канатима се нахватала прашина с прста дебела.< 
се склањајући за мајку и вирећи јој иза димија, очекивао свој дио.</p> <p>Па ни на састанцима к 
да ме отворено погледа, провири мало из димија и пријекорно запита:</p> <p>— А шта ћеш више?..< 
се на вратима нагло отвори и један крај димија нечијих, нешто слично прамену магле, поче се пов 
ма, ускачући покаткад чак до Хајкуниних димија и треперећи на њима.{S} У врху собе, на својој ш 
у, једру, кршну, како у танкој кошуљи и димијама, без јечерме, иде, ломи се, крши и свакога у с 
е разасула по крилу, по новим, свиленим димијама, кад ме опази некако поплашено устукну натраг  
е припијала уз тијело и танким свиленим димијама које се мало опустиле низ кукове, са распуштен 
 и о чеврама што су препуњене свилом, о димијама од свиле дукатлије и о димијама од свиле бешлу 
илом, о димијама од свиле дукатлије и о димијама од свиле бешлуклије, о састанцима и теферичима 
ј шилти, <pb n="255" /> и, разасувши по димијама неколике прегршти мохуна, чистила их, тријебил 
зговарала?..</p> <p>Она устаде и тресну димијама.{S} Сви конци попадаше по трави.</p> <p>— А за 
гло окрену на пети и побјеже у собу.{S} Димије су јој у лету необично шуштале и заплетале се ок 
у пуцати затегнуте јечерме на прсима, и димије се опусте и почну заплетати око нога, док <pb n= 
 чупати, разбијати.{S} Кида и кошуљу, и димије, и месо на себи као да кида; чупа и гњечи траву, 
све се више затеже, припија уз тијело и димије на куковима тресу се, дршћу, дршћу...</p> <p>Јед 
реко некакве ониске клупе, затегоше нам димије и ударише по неколико папрених дегенека.{S} И пу 
Па брзо чучну поред зида и сакри лице у димије.</p> <p>— То... то сам рекла!..</p> <p>Ја се не  
ци дугих, тананих шешана; звекећу криве димишћије ударајући о неравну калдрму, а у препуним фиш 
би пошао, опасивао је одмах криву своју димишћију о бедру, двије ледењаче и јатаган задијевао з 
 преко сусједних кровова са накривљеним димњацима и руковијетима кумрина грожђа на шљемену, и к 
прекрстио ноге на миндерлуку, па одбија димове из чибука и присркује кахву.{S} Један заптија, н 
јеме сви смо ћутали.{S} Мајка је гутала димове враћајући их кроз нос и, како јој очи бијаху вла 
ебацивши ногу преко ноге, поче одбијати димове.</p> <p>Прексјутри дан, око подне, завришта беде 
рми, засједну на трави и почну одбијати димове из кратких, дебелих чибука, а она стане међу њих 
су они, наслоњени уз зидове, одбијајући димове и пијуцкајући, пожудно их гледали и добацивали и 
о у врху, на својој шилти, и, пуштајући димове низа своју дугу, црну браду, мирно их слушао и у 
 се бабо, суморан, мрк, опаљен пушчаним димом, са поломљеним токама и траговима крви на везеној 
јетих пљувачку у устима.</p> <p>— Јес’, дина ми!..{S} Пљувачка!..</p> <p>То ме охрабри, осоколи 
у на плећима.</p> <p>— Душманин је то и динсуз — викали су помамно пријетећи и трчећи за њим. — 
 и вирећи јој иза димија, очекивао свој дио.</p> <p>Па ни на састанцима каквим бабо није говори 
Један иде напријед са старим, смрдљивим диплама, учвршћеним на искрпљеној и напуханој мјешини,  
> <p>— Сад ће ђедо опет ударити у старе дипле — дочека опет онај одострага и засмија се. — Оста 
и њима, наметао резу и подупирао их још дирецима, сандуцима, камењем.{S} И на демире пенџерске  
равим шанчеве, мајка би одмах дотрчала, дирнула ме за рукав и ударајући, шамарајући, гонила ме  
чавајући антерију на прсима ради лакшег дисања. — Ни корака даље...</p> <p>— Чим се одмориш, ти 
 чуло како хоџа, који готово никад није дисао на уста, шишти кроз нос, како хукти и букти ватра 
љиво и поплашено промолила понека глава дјевојачка, заустављали смо се одмах, застајали.{S} Хај 
, завиривали свуда и свуда тражили куће дјевојачке.{S} Хајкуна ишла пред нама, ми за њом.{S} По 
е и пиште зурле, а измијешани момачки и дјевојачки гласови као да циче, вриште, звоне и пјесма  
е бешлуклије, о састанцима и теферичима дјевојачким.</p> <p>Чак и при растанку причали смо о то 
 се дуго разговарала, дуго се шалила са дјевојкама.{S} Понеки момци, у групама, са тамбурама по 
ли жељела да и ми, као и остали момци и дјевојке, отпочнемо са таквим пешкешима и са састанцима 
е у ватру и у воду за њим.</p> <p>Чак и дјевојке почеле говорити о њему, узносити га.</p> <p>Ка 
ед свачијим вратима, нити онако тражили дјевојке, макар што су, као и прије, прекривене танким  
 по леђима, по ребрима, по раменима.{S} Дјевојче оно, преплашено, цикну и устукну мало, сакри с 
ше, испод ока погледајући на канат и на дјевојче оно, које као окамењено стало, па само блене у 
 пјесму за пјесмом, него омалено, ситно дјевојче у мушком одијелу, са свиленим траболозом око г 
е као какво младо, безбрижно, ђаволасто дјевојче, него као удата жена, која још има толиког син 
S} Ево ти га!..</p> <p>— Пхи! — узвикну дјевојче, умотавајући се у чаршаф, па се нагло измаче и 
 /> <p>Па приступи вратима и пружи руку дјевојчету, које као да се још ни сад није могло прибра 
 неслане шале о домаћинима.{S} Неколике дјевојчице које је сретао путем изненада је заустављао, 
поћерке, двије чупаве, мале, црнпурасте дјевојчице, носећи дахире у руци и позвецкујући њима ве 
"titlepage"> <p>СВЕТОЗАР ЋОРОВИЋ</p> <p>ДЈЕЛА</p> <p>ДРУГА КЊИГА</p> <p>СВЈЕТЛОСТ / САРАЈЕВО</p 
раздражљивији.{S} Чинило се као да је и дјелом хтио показати како је „зликовац, хајдук и зулумћ 
рисуству миловао је и мене и, као малом дјетету, давао ми пушке од зовине што их сваки дан прав 
јао Хасана тако: васпитавао га да се од дјетињства научи борити, опирати, пробијати кроз живот, 
векећући бројаницама почео би причати о дјетињству јој, о причама, шалама, поступцима њезиним.< 
неки, дворе вилинске, о којима нам се у дјетињству тако много причало.</p> <p>Обојица смо готов 
е се причало по читаву комшилуку и све, дјеца, колико их било, почела ме пецкати и дражити.{S}  
е главе; остали су само старци и нејака дјеца, који се нијесу могли пушком ни заметнути.{S} Одм 
е због њега и сам осилио и сва комшиска дјеца морала су да пате и страдају због тога.{S} Смио с 
итава друзина нових трговаца.{S} Добила дјеца ћеф за пазаривањем, па напунила зембиље свакаквим 
уле и ја му као, почео припомагати, кад дјеца око нас подигоше галаму и задречаше, како су све  
ом сехириле, како на једној страни трче дјеца, а на другој заптије и како, проклињући <pb n="22 
оружјем, галамили, грајали, те се чак и дјеца из махале почела окупљати <pb n="228" /> око врат 
законе у прсте, па би хтјели да им то и дјеца науче.</p> <p>И дошао је међу њих и засјео пред џ 
а нестрпљењем очекивао.</p> <p>Чак су и дјеца по махалама знала да се у читаву шехеру нико у то 
hi> одмах привукла на се пажњу и остале дјеце.{S} Кроз кратко вријеме поче се око нас окупљати  
вши фереџе око себе, а папуче оставивши дјеци да се играју њима, отпочеле са својим теферичима. 
 чим би Хасана издаље угледао, а својој дјеци забрањиво да га ни погледати не смију, камо ли да 
ом читаве им товаре, питао их о кући, о дјеци, о стоци, о свему.{S} За те људе са испуцаним, жу 
, и читава широка авлија препуњавала се дјецом која су скакала, врискала, трчала по њој и играл 
итао по сокацима и махалама, играо се с дјецом, свађао, тукао.</p> <p>Матере се нијесам бојао м 
јеше и разговоре.{S} Неке су доводиле и дјецу са собом, бојећи се зар да их саме оставе код кућ 
и поклонима.{S} Не заборави ни жене, ни дјецу, ни чобанице; свакоме пошаље понешто: или фес, ил 
робу или не продавао.{S} Почеше тјерати дјецу макар чију, гонити их, тући.{S} Чаршинлије сада н 
и да им он буде у џамији и да им он учи дјецу.{S} Дубоке је књиге, —— рекоше — проучио и зна св 
ати јаранство, — заруче, чак и вјенчају дјецу, макар и млада и луда била.{S} То се и са мном де 
} Хасан је био плах, силовит, необуздан дјечко, који као да ни ода шта зазирао није и никога се 
ају више убистава на души него на глави длака.</p> <p>Други су опет тврдили како то нико други  
да ми се изненада надуше, а мале, ситне длаке на њима нагло <pb n="318" /> почеше расти, костре 
казали су стари...</p> <p>А он, ето, ни длаке промијенио није...{S} Хунцут остао хунцут...</p>  
акав ти је — рече пакосно. —</p> <p>Вук длаку мијења, а ћуди никад, казали су стари...</p> <p>А 
дарала на зној, истресе нешто духана на длан, узе га међу прсте и поче потпрашивати...</p> <p>— 
p> <p>И из тиквице сасувши мало воде на длан, пошкропи се по лицу.</p> <p>— Хајде!..</p> <p>Зиј 
 — готово цикну мајка и пљесну дланом о длан. — Не увијај ми ништа...{S} Говори!..</p> <p>— Па. 
и алку, узвикну нешто и пљесну дланом о длан.{S} Па брзо пружи руке до иза каната као да би да  
уке, тражећи да јој изручим на изврнуте длане шећерлема, хурма, љешника.</p> <p>— Шта си донио? 
нити је што напоменуо.</p> <p>— Пљуни у длане па ради — само ми рече при поласку и крене низ ча 
>— Доста! — готово цикну мајка и пљесну дланом о длан. — Не увијај ми ништа...{S} Говори!..</p> 
че испусти алку, узвикну нешто и пљесну дланом о длан.{S} Па брзо пружи руке до иза каната као  
 сира и пршута и, премјеравајући све да длану, дијелила нам, давала.</p> <p>Хајкуна је, кашње,  
исли и све дертове.{S} Разбацивши их по длану, поредавши гроше једног поред другога, гледао сам 
о ломна и замишљена силазила је одмах у дно авлије на траву, и, не тражећи шилте ни јастука, ту 
...</p> <p>— Опет Хамид!..</p> <p>— Све’дно...{S} Ми му вјерујемо...{S} Он је Зулфагу одавно зн 
урених и шћућурених једна уз другу, при дну сокака.</p> <p>— Нико нема — прошапта узбуђено, па  
би, исправио се украј невелике чатрње у дну авлије, големом, привезаном за дугачки коноп кантом 
јунак неки, делија, мушкобана.</p> <p>У дну авлије, готово одмах поред зида, намјести као страш 
и помишљао нијесам никако да ће он сам, до неколико дана, доћи ми у дућан и сам ми се јавити.{S 
чији.{S} Кад би нам они дошли у авлију, до шездесет их на броју, растоварили уморне коње и поре 
ја, врисак непрестано су допирали отуда до нас, разлијегали се преко читавих винограда и замира 
 Сад...</p> <p>Па пође од једнога момка до другога и, спустивши се на кољена, поче их напајати, 
>Хатиџа, која је неколико пута долазила до врата и враћала се, напошљетку као да се одважи, уље 
 расипала по челу и са обнаженим рукама до лаката, које су биле засуте брашном.{S} Опазивши међ 
и нам је био нечувен неред.{S} Од јутра до мрака непрестано нам долазиле жене, познате и непозн 
 чим се снебивао.{S} Радио сам од јутра до мрака, радио без одмора, непрестано.</p> <p>Ишао сам 
д сам кроз четири мјесеца ишла од врата до врата... ево, у овом одијелу...{S} И тражила те, лов 
ијукну Зулфага и разглави вилице од уха до уха.</p> <pb n="340" /> <p>— Први пут се прашта, а д 
сама позва Османа, премјери га од главе до пета, и брзо, не размишљајући, откреса:</p> <p>— У о 
 презривим погледом премјерили од главе до пете, намргодили се мало и одмахнувши руком наставља 
е, која му се са врха феса спуштала све до плећа и лагано га куцкала по њима.</p> <p>Ријетко ка 
ернице и тамо остајао, задржавао се све до пред вече.</p> <p>У чаршији га сви лијепо примали и  
о се повлачи по јакој бијелој бедри све до кољена.</p> <p>Опазивши бедевију, мајка, која је бил 
 <pb n="268" /> широке космате прси све до појаса, рашчешља је и некако мукло, отегнуто запита: 
о их, само да и оно <pb n="221" /> дође до пара и да протргује.{S} И како је свако, по примјеру 
 ребра, да продрмусам мало. — Мени није до чекања...</p> <p>Он као да опет заспа.</p> <p>— Ефен 
положен.</p> <p>Ипак читаву пјесму није до краја допјевао.{S} Изненада је прекиде, застаде, ски 
ну дланом о длан.{S} Па брзо пружи руке до иза каната као да би да ухвати, да затрли кога. .</p 
та друго ни радили, него ишли од махале до махале, па причали и препричавали.{S} Неки су опет,  
д.{S} Загрнуо би широке рукаве кошуљине до изнад лаката, пребацио тешку мотику преко рамена и н 
 јој и руку и неколико пута поклонио се до земље.{S} А већ сјутрадан стигао је заптија с поруко 
премивши ме у собу, обојица се измакоше до насред авлије, унесоше се један другом у лице и, неп 
о није било него само неколико корачаји до Сулагине куће, мени се чинило као да трчим пун сахат 
гаћама чије ногавице нијесу допирале ни до чланака, босоног, застаде на прагу и мрким погледом  
очех и на мегдан зазивати и подвикивати до промуклости...{S} Они се и не осврнуше,..</p> <p>Изн 
 Тхе...{S} Треба два-три сахата каскати до њега...</p> <p>Хасан ме дрмну за раме и полугласно п 
 малим, мирисавим јаглуком и забацујући до на врх главе крајеве црвене шамије, који јој падали  
и и полугласно пјевуцкајући.{S} Дошавши до испод ћошка успори ход, застаде пред ћемерли-вратима 
а дебелог ћилима, ускачући покаткад чак до Хајкуниних димија и треперећи на њима.{S} У врху соб 
ла од куће, и остајао с њоме негдје чак до поноћи.{S} Ни <pb n="279" /> хоџа ни хоџиница нијесу 
о што се расцвао...{S} Сагла сам се чак до земље, принијела <pb n="401" /> га устима и почела љ 
 жене; неколико торбара опремио сам чак до црногорске границе, нагонећи их да свраћају и по кас 
ставим на миру и да ништа не предузимам до бољих, згоднијих времена.{S} А је ли вјеровао да ће  
.</p> <p>— Ефендија... дошао сам послом до тебе — почнем ја викати, бојећи се да се озбиља не з 
отрчах за хамалом.</p> <p>Кад сам дошао до врата и од хамала узео ствари, био сам смислио: и шт 
трави, остала преко читаве ноћи, управо до зоре.{S} Па и Зулфага остао с њоме...{S} И ко зна ко 
вијек горјела ватра и зализавала готово до самог натрулог, сламнатог крова кућњега; пунио се бу 
у он љутито, а шија му се извила готово до под таваницу. — Сад је ово моје и само моје.</p> <p> 
 колибом пламти, заиграва и лиже готово до под саму трулу и искривљену стреху, било нам је као  
 јуначка? — питао је сагињући се готово до земље и љубећи ме у скут. — Нијеси, зар, заборавио н 
шљетку избаци он када смо изашли готово до на крај шуме и када кроз густеж оној опазисмо како с 
ним чакширама, чији је тур падао готово до тала.{S} Огрнута је била лаком, црвеном кабаницом, и 
ферим!..</p> <p>Кад се спустисмо готово до Миљацке чији се потмуо шум разлијевао кроз ноћ све ј 
малу пуначку <pb n="371" /> руку готово до лакта, прелијевао се према сунцу као танак кривудаст 
опљуну према њему. — Није ми било стало до свијета ни онда, кад сам кроз четири мјесеца ишла од 
опипа.</p> <p>И, макар што ми није било до смијеха, једва сам се уздржао да се грохотом не засм 
 разлоге.{S} Макар што ми још није било до женидбе, што нијесам прије ни мислио нити се љуцки п 
с — рече напошљетку Сулага кад стигосмо до куће, једном руком држећи канат и пуштајући нас да у 
ао и, увијајући бркове и набијајући фес до обрва, смјешкао се, чудно се смјешкао, а ситне, мале 
сисао крви људске...{S} И ко зна шта ћу до хиљаду година опет бити!..{S} Опет можебити травка,  
Зажелио се куће — слагах му и порумених до ушију. — Ето...</p> <p>Он набра обрве, замисли се.</ 
d="SRP19132_C23"> <head>XXIII</head> <p>До неколико дана отишао сам кадији.{S} Био то омален, ш 
 буде награда за онакву пресуду.</p> <p>До три дана након тога појави се у чаршији и у махалама 
у и дозивало муштерије, диже се, у нека доба, кроз све махале једне голема граја, каква се одав 
 сам се тек досјетио да се она у новије доба све више и више гиздала и китила, — сједила на авл 
а, ипак сви опазисмо како је у пошљедње доба постао некако обазривији, пажљивији и како чешће о 
>— Устани!..{S} Устани!.. — чух, у неко доба, како ме зове Хасан, псујући и звекећући ми оружје 
 пута и све јаче, све јаче...{S} У неко доба причини нам се као да долази изнад нас, испод неба 
е бјешњи, љући, раздраженији.{S} У неко доба готово ништа не бих волио толико колико да ми се п 
ао:</p> <p>— Дај!..</p> <p>Једва у неко доба један од путника застаде.{S} Заустави коња, поглед 
освађао с њиме, поџавељао се, да у неко доба не зачух разуздан, здрав смијех нечији, — који је  
и по чекмеџи с новцима, те ми је у неко доба дућан више наличио на пушкарницу какву него ли на  
арада је расла све више и више и у неко доба толико смо се били осилили да смо чак почели говор 
дала по трави, ваљала се.</p> <p>У неко доба чинило се као да је мајка жељела да се сасвим отре 
, све их мање и мање долазило.{S} У оно доба кад су се обично окупљали и састајали, Зулфага је  
есам се много намучио.{S} Како је у оно доба било доста празних дућана, нашао сам један у који  
 мирни, добри Сулага, који једини у оно доба никаква оружја на себи носио није и кога су у чита 
једногласно, без размишљања. — Млад си, добар си, бегенишемо те...</p> <p>— Ама моја наука није 
 гледа...{S} А он одавно у овој кући... добар је... поштен... вјеран...</p> <p>— Стар је — рече 
 — рече полугласно — али он је и благ и добар човјек...{S} Крви би испод грла дао...{S} Чудим с 
 рече меко, полугласно. —— Оно је један добар и поштен човјек, који никоме зла не мисли и који  
еца плаши, нек се не спрема у хајдуке — добаци Хасан пакосно, не осврћући се. —</p> <p>Пхи!..</ 
.</p> <p>Неко дохвати три-четири шибе и добаци им.{S} Они не прихватише.</p> <p>— Шибајте!</p>  
<p>— Охо!...</p> <p>— Ситница! — и опет добаци Хасан, узваливши се на јастуке. — Зрно се мало н 
ове и пијуцкајући, пожудно их гледали и добацивали им масне, неслане шале.</p> <p>Мајка, уморен 
.</p> <p>— Пхи, какав си ми то момак! — добацивао је презриво, окрећући ми леђа, а, ни сам не з 
нешто од бабе, а нешто од мајке, увијек добивао новаца, био сам најбогатији међу јаранима и сви 
а још читава друзина нових трговаца.{S} Добила дјеца ћеф за пазаривањем, па напунила зембиље св 
 црнила се; пуне, жилаве, снажне мишице добиле им чисто бакарну боју и како је одсијев кадикада 
ад сухим трешњама што сам их од Хајкуне добио.</p> <p>Неко вријеме сви смо сједили тако не мичу 
 са пазаривањем и бринути се о свему, а добит да дијелимо на пола, као што то и други ортаци ра 
p> <p>— Добра ви вече, људи!..</p> <p>— Добра ти срећа, Турчине! — отповрнуше неколико њих једн 
уђења, узвикнух планинштарима:</p> <p>— Добра ви вече, људи!..</p> <p>— Добра ти срећа, Турчине 
 је и препоручивао највише да се остала добра уреде и некретнине да се подигну; зато је увијек  
во над њима...{S} А силеџиска владавина добра не доноси, јер подгаја осветнике...{S} И ето... с 
ње сам сазнао како је он нашао сва наша добра у нереду, остављена, запуштена, готово сасвим про 
оју треба <pb n="249" /> чувати...{S} И добра је срца...{S} Бољи је од мене па... па је свакако 
<p>— Зар ја, покрај света свога имућа и добра, макар ми га Зулфага и не дао сада, да се пребија 
е.</p> <p>— А шта ће овом остати, ако и добра пролете као и готовина. — запита јаче. — Продате  
и. — Ти си мој...{S} Ти...{S} Ако желиш добра и себи и мени, води ме!.. </p> </div> <div type=" 
к обијељен зид, — био је Сулага, мирни, добри Сулага, који једини у оно доба никаква оружја на  
ништа не ради без мене.</p> <p>И мирни, добри Сулага оста сам самцит, понижен и посрамљен.{S} С 
д су вам вазда, од ђетињства, говорили: добри сте, честити сте, паметни сте, мирни сте, слушате 
 узбуђено, и весело, као што се гледају добри стари пријатељи када се након дугог растанка изне 
их о земљи, о хајвану, <pb n="381" /> о добрима и одмах мјери, размјере, рачуна, записује.</p>  
?..</p> <p>— Ништа ме не боли сад...{S} Добро сам — једва сам се некако могао прибрати и одгово 
дати?</p> <p>— Колико хоћеш...</p> <p>— Добро...{S} Узећу колико ми затреба...</p> <p>Чим смо с 
p>— Шта је?..{S} Како си ми?..</p> <p>— Добро сам — одговори он једнако поигравајући.</p> <p>—  
мени, загрли ме и поче љубити.</p> <p>— Добро и ваљано момче моје, — рече некако меко, сажаљева 
 мном. — Нећеш?</p> <p>— Хоћу.</p> <p>— Добро...{S} Пратићу те...</p> <p>Па, разгледавши унаоко 
а ни мене ни Хатиџу. — Лијепо?</p> <p>— Добро ми било.</p> <p>— Вазда.</p> <p>— И учио си?..</p 
p>— Не слути на добро!..{S} Не слути на добро!..</p> <p>И како се у читаву шехеру ни о чем толи 
p>— Не слути на добро...{S} Не слути на добро...</p> <p>— Јесам ли кршна овако? — изненада би з 
/p> <p>— Опет!.. .</p> <p>— Не слути на добро!..{S} Не слути на добро!..</p> <p>И како се у чит 
у се на трепавици.</p> <p>— Не слути на добро...{S} Не слути на добро...</p> <p>— Јесам ли кршн 
тета, Смајиле...{S} А то ми не слути на добро... </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP191 
дмах се могло познати да то не слути на добро и да ће се наскоро читава земља дигнути на устана 
хну.</p> <p>— Млади сте, здрави сте, па добро једете...{S} Благо вама!..</p> <p>Па нам пружи ду 
би добро бити...</p> <p>— Мени је и сад добро — одговорих јој весело, показујући на кућу, на Ха 
имо бимбашиници једне папуче, па ће све добро бити.{S} Тако и старији раде, па што не би и ми?. 
ни шехерски.</p> <p>— Из зависти што је добро пошло они ово раде — говорио је јецајући. — И мен 
<p>— Жао ми само што га још једном није добро измлатила...{S} Да га научи памети...</p> <p>Узех 
зазивачки. —</p> <p>Ја само иштем своје добро, мал свој, што ми га уграбили...</p> <p>— Уграбио 
— одговарао је сваки и не саслушавши ме добро. —— Хајде даље!..</p> <p>Један је, шта више, и из 
 <pb n="334" /> <p>Напошљетку, пошто ме добро разгледао, понуди ми цигар.</p> <p>— Тамо кијамет 
 бијеш?</p> <p>— брекну сурово пошто ме добро разгледа, старајући се да ме напријед преплаши др 
 свашта набацати у главу...{S} А дијете добро, честито...</p> <p>Мајка застаде мало, поћута.</p 
исправљајући. — Чини ми се да ће и теби добро бити...</p> <p>— Мени је и сад добро — одговорих  
укаво намигну. — Овога пута све је било добро...{S} Дај Боже, да буде други пут и боље.</p> <p> 
јечи и не гледајући ме чак.{S} Знали су добро да ћу се и сам досјетити од кога је.{S} И чим бих 
јем.{S} А најбољи знак да оно што радиш добро радиш, тај је, ако видиш душмане како се љуте и к 
 крив Зулфага — рече — што је иза твога доброг и поштеног оца остало све запетљано, све у неред 
а хоћеш ли је? — запита, смјешкајући се добродушно. — Је ли ти драга?..</p> <p>— Хоћу — весело  
 Какав ми је, бива, народ који јауче за добром, за славом некаквом, за слободом, а сам пјан, др 
ему као да је гледала избавитеља неког, добротвора, у њему, готово, гледала све...</p> <p>И нар 
тим свима људима, читаву свијету, чак и добротвору ономе, који, хотећи да се наруга, —— зашто с 
ама Хатиџа, кад би виђела како живим од доброте њезина оца док... док се још љуцки ни замиловал 
ћи му право у очи, — или живио од твоје доброте или од њезине... од њезина мираза?..{S} Није ли 
, на Хамиду неком, кога Зулфага однекуд доведе, и на једној слушкињи, за коју и мајка рече да ј 
амо због <pb n="216" /> тога: да их све доведе у забуну, да их утуче и тако им опет покаже, е ј 
ага.</p> <p>— И јуче?</p> <p>— Ноћас су довезли рањенике.{S} Сад их почели доводити по ноћи, да 
...</p> <p>— Их, баш сам луд што сам је довео, а ништа купио нијесам — почех прекоравати самога 
у. — А ти... ево... опет ме примио... и довео... и... ех, ех...</p> <p>Па преврне очима, стисне 
дговори ми.</p> <p>— А зар га нијеси ти довео? — застиђено прошапта она уздижући обрве. — Зар н 
ћи да се исправи. — Јунак ме у ову кућу довео, њега сам и служио...{S} Кад њега нема, жене служ 
> <p>— Нудите!..{S} Свакоме нудите!.. — довикивала им мајка, која је, огрнута лахким, провидним 
ним мишицама низ које се циједила вода, довикивале једна другу, препирале се, свађале.</p> <p>Т 
> <p>— Распалила се удовица, па пјева — довикивали јој. — Своју пјесму пјева!..</p> <p>Ни мене  
 <p>Наравно, ни јавио му се нијесам, ни довикнуо му што.{S} Необично задовољство осјећао сам ве 
рсе да је тјеше и разговоре.{S} Неке су доводиле и дјецу са собом, бојећи се зар да их саме ост 
 ли на бакалницу, трговину...{S} Чак је доводио и некакве Арнауте, дивљаке некакве, полуголе и  
с су довезли рањенике.{S} Сад их почели доводити по ноћи, да се свијет не плаши...</p> <p>— Бру 
, а непрестано се осврће и гледа: је ли довољно удаљен од бедевије и може ли га случајно и ту к 
, стрине, и из наше и из других махала, доврвиле би јатомице првог дана по одласку његову, засј 
 не плашиш?..</p> <p>И спуштеним гласом доврши:</p> <p>— Нека га носи ђаво!..{S} А волио бих да 
.{S} Ја сам само питао, па...</p> <p>Не довршивши окрену се и пође из собе.{S} Старао се и упињ 
унцу.</p> <p>Нијесам још потпуно ни био довршио посла, када заптија један, необично угојен и зд 
p> <p>— А кад више није било пара да их довршите, онда...</p> <p>— Онда су прешле Зулфаги?</p>  
енима.</p> <p>— Сведно, нијесу се могле довршити — отсијече.</p> <p>— А кад више није било пара 
, — ваше се грађевине нијесу више могле довршити...</p> <p>— А прогутале нам сву готовину и све 
ну и на трави, на зелењу, мирно отклања дову.{S} Па се опет поврати барјаку и клекнувши на десн 
високој, допојасној трави отклањао би и дову.{S} У кући, у соби, у џамији никад није хтио клања 
могло познати да је то био један обичан догађај у њиховој кући и да се нико због тога не мора н 
 ни да вечерам чак.</p> <p>Након таквих догађаја и Зулфага и мајка дуго су разговарали, препира 
теферич некакав или да се нечувена чуда догађају.</p> <p>Граја, хајка и галама није се стишавал 
увши један према другом сашаптавали се, договарали.{S} Непрестано је питао један другог за нове 
е, ријетке гомиле и полугласно шаптали, договарали се.{S} Нијесу ли могли да се договоре, ишли  
 у собу, укривали се од мене и нешто се договарали, шапутали.{S} И сви ме гледали некако меко,  
ло!..{S} Пхи!..</p> <p>По срећи, његово договарање трајало је само по два по три сахата.{S} Жељ 
ама...{S} Твоји су...</p> <p>— Нећу без договора.</p> <p>И обоје ме тако заустављали, задржавал 
договарали се.{S} Нијесу ли могли да се договоре, ишли су једни другима кући, на сијело.</p> <p 
а затресе главом, стидећи се зар да све договори.</p> <p>— Па то и Осман Салих-агин ради — опет 
ет, зауставља ме Хатиџа.</p> <p>— Да се договорим с тобом због кметова — вели.</p> <p>— Нека... 
да смо заједно, да се можемо сашаптати, договорити?..{S} Па, ако би дошло и да се гине, лакше ј 
бог кметова — вели.</p> <p>— Нека...{S} Договорићемо се сјутра — одговорим јој весело.</p> <p>— 
ени свану пред очима.{S} Познадох да се догодило нешто страшно, најстрашније и, потрчавши Сулаг 
ек половица грађевина једва ако је била доготовљена — Како ћемо?</p> <p>— Ти си домаћица... ти  
 нам, давала.</p> <p>Хајкуна је, кашње, додавала још и сухих смокава, и ораха, и љешника.{S} Он 
n="298" /> <p>— Он нешто чудно смишља — додавала је Хајкуна, која је пазила на њ и пратила га.  
</p> <p>— Само сам разговарала с њиме — додаде затим шапћући.</p> <p>— <hi>Само</hi> разговарал 
p>— Неће ти бити на одмет ни Хатиџине — додаде он мекше, једнако се смјешкајући. – Она је моје  
енима...</p> <p>— И грмљавине ће бити — додаде стари невесело.</p> <p>— Мене сврбе леђа...</p>  
> <p>— Врата треба још боље затворити — додаде хоџиница тихо, одбацивши кошуљу с крила. — Канат 
и.</p> <p>— А може бити и кршан чојек — додаде тише. —</p> <p>Не покорава се свакоме, мисли сво 
> <pb n="403" /> <p>— А он се наљутио — додаде она јаче.</p> <p>— Нека...{S} И одљутиће се.</p> 
 <p>И, погледавши и мене и Хатиџу, тихо додаде:</p> <p>— Голубови моји!..</p> <p>— Па ће она и  
 поносито и, држећи да ми се и он руга, додадох пакосно:</p> <p>— Нијесам просјак.</p> <p>— Баб 
</p> <p>— Не спава се ни мени.</p> <p>И додадох му кахву.</p> <p>Он спусти филџан на тле, опет  
гати, звати у индат...</p> <p>Пошто јој додија пуцњава купила је и тамбуру и поче ударати уза њ 
м кораку.</p> <p>Напошљетку, кад ми већ додија толико узалудно тумарање, љутито одбацих пушку у 
, која је непрестано јуришала не њега и додијавала му.{S} Осјетивши да сам уљегао, — видјети ме 
афове а сабље пребацивши преко крила, и додијавали са својим питањима.{S} Распитивали се и о на 
мајки, Зулфага за дуго времена није јој додијавао иштући ни јадикујући.{S} Претварао се као да  
о и курталисао се.</p> <p>А глад почела додијавати, мучити ме.</p> <p>Испочетка нијесам је ни о 
.</p> <p>— Не бој се...{S} Нећу ти више додијавати — рече полушапатом, пошто је све покупио и у 
} Сељаци из свију села,</p> <p>— којима додијали зулуми и намети разни, — остављали су домове,  
ни једном ни другоме, <pb n="352" /> то додијало не би.{S} Сахати су нам и у таквоме разговору  
оварио...</p> <p>Напошљетку, кад ми већ додијало толико размишљање, подигнем се и исправим.</p> 
 беговима око цареве џамије, којима био додијао стари хоџа — поткрадао им џамију, — па хтјели д 
 све говори некако жалостиво.{S} Каже: „Додијао сам вам, па ме и не гледате... бјежите од мене. 
ead> <p>Знанци и пријатељи каткада грђе додију и постану несноснији него најљући душмани.{S} Св 
шину ме јаглуком по лицу и, објешењачки додирнувши својим носом у мој, поче ме шкакљати по лицу 
кад бијаше разбио главу.</p> <p>Био је, додуше, још једнако својеглав, јогунаст и напрасит, али 
же заповиједати и овим људима, који су, додуше живјели у овој кући, али којима још никад ништа  
о сасвим почех заборављати на своје.{S} Додуше и они мене као да су били заборавили: тек каткад 
 се овакво друговање мора прекинути.{S} Додуше овдје, у прсима, као да ме гризло нешто, пекло м 
ма, по читавом тијелу.{S} И, тога часа, дође ми да заплачем, да зајецам, загрцам.{S} Спустивши  
 <p>Тога истога дана, негдје иза подне, дође нам Сулага.{S} Био је некако снужден, забринут, не 
м, очитам све.{S} Макар био и први дан, дође ми да се свадим, поинатим с њоме.{S} Поинатио бих  
ћи је онако сурову, љутиту и распаљену, дође ми да и сам постанем суров, да је пецнем, надражим 
давало их, само да и оно <pb n="221" /> дође до пара и да протргује.{S} И како је свако, по при 
стрепи, залупа као да ће искочити...{S} Дође ми да се дигнем, да га зовнем по имену и са рашире 
а покажем своју зараду, похвалим се.{S} Дође ми и да запјевам, да подвриснем мало.</p> <p>— Ама 
џба и сва љутња као да намах минуше.{S} Дође ми да се и сам засмијем и да се увијам, онако да с 
44" /> <p>У мени поче кипити, врети.{S} Дође ми да узмем ону књигу с тешким дебелим корицама, ш 
о и жељели да се та опасност одгоди, да дође мало доцније, Хасан се два <pb n="315" /> три пута 
оруком: нека оставља све послове и нека дође, врати се што прије.</p> <p>— Оставио си ми све по 
муо, необичан тутањ.</p> <p>Истога дана дође нам Сулага.{S} Хтио, зар, да види: је ли све намир 
здравље упиташе...</p> <p>Мени смијешна дође та забуна њихова и да не бих ударио у гласан смије 
оћи, од срџбе неке на самога себе.{S} И дође ми да викнем у помоћ, да зовнем макар кога.</p> <p 
, више долазити — откресах ја пакосно и дође ми да га гурнем у ребра, да продрмусам мало. — Мен 
ештином и мајсторлуком својим!</p> <p>И дође ми да издигнем руку изнад главе, да викнем и сазов 
у сокаке куд је Хасан замакао.</p> <p>И дође ми да потрчим за њим, да га сустигнем и опет врати 
амаче сасвим, изгуби се.</p> <p>Тада ми дође као несвјестица нека, малаксалост.{S} Сасвим изнем 
у да отпочинем.{S} И, — не знам како ми дође та чудна мисао, — чупкајући око себе меке, танане  
.</p> <p>— Хајкуна!..</p> <p>— Нек свак дође и нек свак слуша — кресну Хајкуна одлучно, па и са 
азвађајући. —</p> <p>Шта ћете?..</p> <p>Дође и заптија.{S} Похвата тројицу-четворицу и поведе н 
све смијешно, необично смијешно.</p> <p>Дође ми да јој се у лице наругам, да је подражим.{S} И  
и ја сам се зажелио куће, ама...{S} Кад дођем тамо, па кад ме запитају: „Ђе си био?..“ зар да и 
сте. — Нијесам могла срцу одољети да не дођем, да...</p> <p>И, погледавши и мене и Хатиџу, тихо 
Куда ћеш?..</p> <p>— Иђем... да више не дођем.</p> <p>— Љутиш ли се на ме? — запита она узбуђен 
 јаглуку, поручивши узгред да јој увече дођем под пенџер, на разговор.</p> <p>Необично сам се з 
ах, — опет зајеча он и поче уздисати. — Дођи... други пут...</p> <p>— Не могу, ефендија, више д 
Хајкуна и Хасан, који, преобучени, опет дођоше у собу, затекли су ме уплакана.{S} Обоје се скле 
ко крила.</p> <p>— А ми ћемо чекати док дођу — отповрну Хасан прекрстивши ноге. — Не хити нам с 
ни кад се лијепо живјело“...</p> <p>Цар дозва пратиоце, који су преобучени као и он узастопце п 
/head> <p>Пошто је бербер, — кога одмах дозвасмо чим смо Хасана скинули с кола и унијели у кућу 
, њежан поглед на ме, као да ме пита за дозволу, приступи му:</p> <p>— Хоћеш ли још кахве? — за 
аца ми није могао давати, јер није бабо дозвољавао.{S} И то га увијек љутило.{S} Кад год би изв 
тија с поруком да је само њему, Јовану, дозвољено продавати робу из зембиља и да му од сада у т 
ије, путнике, татаре, слушао их како се дозивају, препиру, инате, гонећи претоварене коње и при 
ла је Циганке што су ми разносиле робу, дозивала их, куповала свега и што јој требало и што ниј 
 каткада и на кућна врата тражили цуре, дозивали их...</p> <p>Дешавало се, па су и чаршију затв 
ову, из свега грла хвалило своју робу и дозивало муштерије, диже се, у нека доба, кроз све маха 
ј друма по један хан и као да ме мамио, дозивао себи.{S} Његови високи, чисти, обијељени зидови 
 Питај... тамо...</p> <p>И залуд сам га дозивао и мољакао даље, залуд сам чекао.{S} Не хтједе в 
јући зар да сам већ „поприличан момак“, дозрио чак и за озбиљнији разговор, нудио ми је духанск 
о.{S} За чудо, та се готовина, — ако је доиста толико било, — некако и сувише брзо потрошила.{S 
жареним образима и набреклим, полунагим дојкама које се пробиле испод кошуља, извијају се, кови 
и указа на усахле, смјежуране, објешене дојке, које јој вириле испод растављених пешева од кошу 
е се опусте и почну заплетати око нога, док <pb n="261" /> оне, кршне, плахе, једре, са ужагрен 
VI</head> <p>За све вријеме, испочетка, док се Хасан лијечио и док је имао болова био сам врло  
љају и премећу по ћилимима и серџадама, док су они, наслоњени уз зидове, одбијајући димове и пи 
а коса лијепи се по челу и по образима, док она ради, непрестано ради и пјева, а плаха пјесма р 
 мрког, знојавог, сунцем опаљеног лица, док је друга половина остајала у сјенци и црнила се; пу 
оја узалуд облијеће, отима се и лепрша, док напошљетку, омађијана и малаксала потпуно, не клоне 
мусандери клопара и чепрка миш некакав, док напољу фијуче и цијуче вјетар засипљући снијегом у  
е а оборивши очи, дворила га све дотле, док би испио кахву и почео тражити хаљине и оружје, да  
 се, једном руком ухватио се за демире, док у другој држи пушку, па нас, онако загрљене, продир 
е утврдити нашу силу и господство наше, док је Сулага, напротив, тужно климао главом и непреста 
ди и како говори и како рачуна...{S} И, док сам говорио, непрестано се мргодио, непрестано ломи 
 склепташе се око њега, навалише.{S} И, док се Ајкуна трзала, цичала, отимала, покушаше да је у 
 је свакако имао много више да прича и, док је Хасан испред мог дућана пролазио оборене главе,  
ћи, усиљавао се да брже крене, поскочи, док сам ја почео посртати и тетурати као пијаница, с му 
а и леђима се прислони уз јастук један, док мајка и надаље чишћаше мохуне не дижући главе нити  
е под дрветом једним лежао и пландовао, док су му све комшије унаоколо радиле и уређивале земљу 
у њих, метао шећера и полугласно тепао, док су му око главе облијетале челе, спуштале му се на  
шао сам <pb n="226" /> на неке, ударао, док напошљетку, и сам окрвављен и изгребан, нијесам бје 
кивати ништа све док се не утишам мало, док се не приберем.</p> <pb n="334" /> <p>Напошљетку, п 
о уобливши глас упуштала се у разговор, док смо нас двојица остајали мало подаље, у страни, <pb 
икну и устукну мало, сакри се за канат, док момче, изненађено <pb n="291" /> ударцима, као да п 
како живим од доброте њезина оца док... док се још љуцки ни замиловали нијесмо?..</p> <p>Сулага 
 да помогну онда кад је касно помагати; док човјек не загрца, не осврћу се на њега.{S} По срећи 
 могао без штапа, често и без штаке.{S} Док је био бабо у животу Осман као да није ни знао ни з 
тајале дуже, и разговарали смо више.{S} Док је напољу цичао, вриштао и фијукао вјетар снијегом  
} Зној ме обли по челу и по образима, — док ми се руке биле обледениле, — болови освојише све ј 
Хасан снуждено, уједајући се за усне. — Док се ми смислимо, усташи ће ојачати.</p> <p>— И јуче  
виђела како живим од доброте њезина оца док... док се још љуцки ни замиловали нијесмо?..</p> <p 
 ми, причала, забављала се са мном, све док не би Шерифа ханума, мати јој, изашла из собе и пон 
а, хајка и галама није се стишавала све док се није бабо појавио.</p> <p>А чим он изађе из собе 
он опет није хтио запиткивати ништа све док се не утишам мало, док се не приберем.</p> <pb n="3 
оваца нити што спомиње о њима све дотле док се бабо сам не досјети и не исплати му.</p> <p>И ка 
устављао, обгрлио их и привио на прса и док су се оне отимале, ударале га и гребле по лицу вриш 
јеме, испочетка, док се Хасан лијечио и док је имао болова био сам врло мало у дућану.</p> <p>М 
ом оковане главе малих пушака.</p> <p>И док су сви, једва кроз дим назирући један другoгa, гово 
учајно и ту копитом дохватити.</p> <p>И док је он тако зазирао, дотле су други, подијељени у гр 
кама на појасу и обореном главом чекали док прође поред њих, не гледајући један на другога, не  
 преко крила.</p> <p>— А ми ћемо чекати док дођу — отповрну Хасан прекрстивши ноге. — Не хити н 
ра у руци, најнесигурније имуће, одлети док се окренеш«.{S} Зато је и препоручивао највише да с 
> <p>— Их, колико ли их морало погинути док су тебе ранили!..</p> <p>Он се наслони на јастук и, 
рнули кахвени ибрик уза њу, па чекајући док узаври вода, засјели по трави и запалили чибуке.{S} 
дан и колико ми тамбура разбије о главу док пјесму допјева...{S} Колико ли сам суза пролио због 
 се мало и хтједох се указати...</p> <p>Док пуче пушка.</p> <p>Шикну куршум кроз ваздух и као д 
е разлијетати по читавој махали.</p> <p>Док опет ето Сулаге.{S} Није ишао него каскао сиромах,  
стане на пут, тога ће и нестати.</p> <p>Док се однекуда појави и бабо, онако мрк, суморан.</p>  
ама, шалама, поступцима њезиним.</p> <p>Док је говорио, негдје недалеко, у комшилуку, разлијега 
 да је уживао у мукама мајкиним.</p> <p>Док се она ломила, кидала и гребала, он је, прикривен,  
ла се и много је размахивала рукама као доказујући нешто; Зулфага је напротив био необично мира 
т почнем муцати:</p> <p>— Нећу да... да долази више... јер... јер...</p> <p>— Јер?...</p> <p>И  
..{S} У неко доба причини нам се као да долази изнад нас, испод неба, из грања оног, те некако  
брзо изговори:</p> <p>— Јер... јер и он долази... и... ко зна шта може бити...</p> <p>Ја заније 
..</p> <p>Хатиџа, која је неколико пута долазила до врата и враћала се, напошљетку као да се од 
ед.{S} Од јутра до мрака непрестано нам долазиле жене, познате и непознате, из комшилука и удаљ 
ого, иако га често призивали, тражили и долазили му.</p> <p>Покаткада напунила би их се читава  
тена, збуњена, усплахирена.{S} Момци су долазили и питали: какве ће наредбе да изда за виноград 
д кога је.{S} И чим бих ручао, одмах су долазили да однесу празне суде, опет онако тихи и онако 
ани.{S} Сваки дан, након кијамета оног, долазило ми у дућан по неколико њих, засједали по санду 
.{S} Одиста двојнице!..{S} Ћурликање је долазило баш одонуда, од ватре, од колибе оне.{S} Никак 
ђе купити око баште, све их мање и мање долазило.{S} У оно доба кад су се обично окупљали и сас 
ахане.{S} Готово све што ми је под руку долазило, све сам узимао.{S} Само стојим, узимам и одба 
 врило, кипило, комешало се.{S} Свак је долазио и свак се веселио, частио тамо.</p> <p>И само ј 
же шишану. — За толики вакат нит’ си ми долазио, нит сам имала каква хабера од тебе...</p> <p>З 
</p> <p>— А је ли шала била кад си мени долазио! — запита Хајкуна отимајући се и ударајући га л 
<p>И увијек се одазивао молбама, увијек долазио.{S} Висок, танковијаст, прав као јаблан, блијед 
ни, пјева и одјекује.</p> <p>Сулага нам долазио сваку вече.{S} Рано, одмах по вечери, зазвечала 
ка живље, окренувши се Хатиџи. —</p> <p>Долазио је и мени, па и мени причао...{S} Нити је, каже 
ањивала.{S} Кашње, кад су жене престале долазити, кад је остала осамљена, готово као да је и са 
пут...</p> <p>— Не могу, ефендија, више долазити — откресах ја пакосно и дође ми да га гурнем у 
р си пошље заборавио на ме и престао ми долазити, — рече распаљено. — Другијем си прешао и друг 
итава шехера...{S} Почеше увече редовно долазити, један за другим, обилазити око куће и са необ 
азио, одмах сам и помислио да због тога долазиш — настави затим мирније, сједајући на шилту и п 
ловила...{S} Питала и распитивала: коме долазиш и којој си ђевојци прешао?..{S} Ашиковала сам с 
 и тихо, развучено протепа:</p> <p>— Ти долазиш због Зулфаге, је ли?..</p> <p>Ја застадох изнен 
але према сунцу засјењујући очи, црвена долама прелијевала се као запјенушена крв, а турбан око 
еним токама и траговима крви на везеној долами, вратио с пута, кад би пред вратима зазвонило мо 
патлиџана, у чоханим чакширама, огрнута доламом.{S} Набивши га на колац и тутнувши му чибук међ 
 сјетих свега!</p> <p>И Хасановог првог доласка, и њезиних састанака с њиме, и моје ненадне жен 
вим заборављајући да сам га то исто при доласку питао. — Јуче?</p> <p>— Прекјуче — кратко одгов 
 милила низ леђа, изненада понека груда долијетала би и разбијала нам се о рамена, а ми смо јед 
хранећи кумре, које из читава комшилука долијетале, купиле се око ње и падале јој по глави, по  
..{S} Знаш ону моју кумру, што ми вазда долијеће... па ми се спустила на главу, на шамију и поч 
лајисаним тасима и пилава, и червиша, и долме, и јапрака.{S} Све ми то остављали на дућан и одл 
еко читавих винограда и замирали негдје доље, у пољу, одакле као да се неко руга, враћао се кад 
ти, грохотом смијати...{S} Смијехом сам домамила и кумру...{S} Знаш ону моју кумру, што ми вазд 
згред, мезетили.{S} Чак и слушкиње били домамили себи, помијешали се с њима.{S} Натјерали их и  
о слушче какво, помажем јој у ситнијим, домаћим пословима.{S} Шта више, она као да се бојала ме 
 звијезде, жалећи што није био толико и домаћин колико и јунак и што није боље пазио на кметове 
рну својим ситним очима.</p> <p>— Ти си домаћин, па чини како знаш — рече, па, и не погледавши  
и и колико је боља и разумнија него сви домаћини шехерски.</p> <p>— Из зависти што је добро пош 
— отегну хоџа забринуто. — Наши су били домаћини, господари у земљи, па им мало било госпоства, 
ену укућане и избацујући неслане шале о домаћинима.{S} Неколике дјевојчице које је сретао путем 
лушкиња каква, робиња му, него ли жена, домаћица.</p> <p>Ујутру, прије зоре, дизала се из душек 
доготовљена — Како ћемо?</p> <p>— Ти си домаћица... ти наређујеш, а ја ћу слушати — понизно одг 
а слушају и женске заповијести, макар и домаћичине биле, не оставише оружја нити устукнуше.{S}  
и зулуми и намети разни, — остављали су домове, неки их и палили, и придруживали им се.{S} У мн 
екако као да се приближује својој кући, дому своме...{S} По неколико каравана коња, голих, раст 
Сви су отворено говорили како он у свом дому „гоји разбојника“, који ће, чим потпуно оснажи, „ч 
им и смјешећи се почео их запиткивати о дому, о кући...{S} И сваки пут ме оставише без одговора 
и око руке.</p> <p>— Јеси ли ишта чуо о дому: — запита затим шапатом и погледа ме пажљивије. —  
 дукати на прсима звекећу, звекећу, — у дому...</p> <p>— Шта?..</p> <p>— Увриједила сам ти гост 
бало да оде у чаршију, да јој што нађе, донесе, купи, ишао је одмах, не мргодећи се и не гунђај 
и у моме дућану, одомаћи се потпуно.{S} Донесе све ствари што их имао, — а није их ни имао мног 
мио!..{S} Још наредио Хамиду и да му га донесе и, за инат, гурнуо га под јастук, под главу, и з 
" /> каквим послом да прође авлијом, да донесе што, ишао је на прстима лагано, тихо, старајући  
позвала када да јој помогне у послу, да донесе воде, дрва, масла.</p> <p>— Нећу ја — говорио је 
рекне покаткада и подвикне на Хасана да донесе књигу. — Да вам причам шта има у књигама.</p> <p 
јек понешто носећи у руци: или ђугум да донесе воде са чесме, или ћупицу какву, завежљај, торбу 
/p> <p>— Па што нијеси Хамида послао да донесе?</p> <p>— Јок!..{S} Ја хоћу из твоје руке...</p> 
адан...{S} Их!..</p> <p>Брже боље оде и донесе млијека, сира, кајмака.</p> <p>Све остави преда  
 леђа му, и отежући проговори:</p> <p>— Донесите им, ђецо, мало млијека...</p> <p>Оба момка, бе 
ати.</p> <p>— Сад ћу...</p> <p>Слуге му донесоше и кахве, духана, хљеба и он понуди свакога и с 
рени и потурени пристајали за њим, — да донесу јање.</p> <p>Затим се, онако горд, усправљен и н 
дио у једном хану, у Коњицу, гдје су ме донијели и оставили некакви путници, који се међусобно  
воје гозбовање и да се опијају.{S} Били донијели однекуда и читаво буре ракије, поставили га на 
к доноси?...{S} И какав ће то баксузлук донијети?...{S} Хоће ли се који од нас разбољети, изнем 
 <p>— Да нијесам здрав, не бих ти могао донијети товар поздрава — откреса весело. — А Хајкуна т 
о си зеца да искочи и то ће нам несрећу донијети...{S} Сметењаче!..</p> <p>— Ко се од зеца плаш 
 трави. — Убићу!..</p> <p>— Богата је и донијеће ти пара — тјешио ме Јован, који је једини озби 
утим, гњецкавим мехлемом, што га уза се донио, привије.</p> <p>— Ништа је — рече мирно, утежући 
ерлема, хурма, љешника.</p> <p>— Шта си донио?..{S} Шта?..{S} Камо?.. — питала је потскакујући  
 се, за те, за срећу коју си ми само ти донио, за слободу оволику...{S} Хоћеш ли, болан, да се  
аћа...{S} Шта год Хасан зажели, Зулфага доноси...</p> <p>Испочетка нити сам што питао Хасана, н 
ма...{S} А силеџиска владавина добра не доноси, јер подгаја осветнике...{S} И ето... створила и 
 истинита она напомена да зец баксузлук доноси?...{S} И какав ће то баксузлук донијети?...{S} Х 
ш права трговина, која нам обојици ћара доносила.</p> <p>Он је први напоменуо и почео ме нагова 
ивши наргилу, — што јој слушкиња увијек доносила, — дочекивала је Хајнију, Циганку, која је са  
. .{S} Мало прије ми рекоше наши кад су доносили ствари.</p> <p>Ја се брзо исправих, подигох се 
јести страшније.{S} Рањеници, — које су доносили у колима, на носилима, на коњима, — изнемогли, 
и, наћи за нас, Сулага је ишао, узимао, доносио.{S} Дешавало се те нам накупује за кућу и ствар 
прије зоре, босоног је ишао на Неретву, доносио воде и спуштао пред врата њезине собе, одмах по 
е што их слала ко зна коме, и у замјену доносио читаве ките цвијећа, кутије, огледала.</p> <p>О 
 — дочекам брзо, правдајући се. — Данас допао и ево одмах кавга...</p> <p>Сулага се осмјехну.</ 
прсима и са гаћама чије ногавице нијесу допирале ни до чланака, босоног, застаде на прагу и мрк 
икот, цика, граја, врисак непрестано су допирали отуда до нас, разлијегали се преко читавих вин 
о ми тамбура разбије о главу док пјесму допјева...{S} Колико ли сам суза пролио због тих подруг 
/p> <p>Ипак читаву пјесму није до краја допјевао.{S} Изненада је прекиде, застаде, скиде пушку  
ивати.{S} Ту покрај чатрње, на високој, допојасној трави отклањао би и дову.{S} У кући, у соби, 
ја друм, оивичен са обје стране густом, допојасном травом и бујним, широким бусовима коприве, — 
љеле, пуштала ме и затварала у собу, не допуштајући више никако ни да излазим, ни да вечерам ча 
точишта у њему.{S} Никакав ханџија није допуштао ни да се изјадам, ни да испричам што.</p> <p>— 
вши је преко руке, исправи се:</p> <p>— Досад су вам вазда, од ђетињства, говорили: добри сте,  
 враћа кметовима.</p> <p>— Радите као и досада — каже, а неће на нас ни да погледа...</p> <p>Ка 
 те...</p> <p>— Ама моја наука није као досадашња — опет ће он јаче, грицкајући браду. — Ја не  
емире.</p> <p>Тек кад би које од нас од досаде почело зијевати и протезати се, хоџа као да би с 
пустивши јаране да осамљени зијевају од досаде и да се разилазе куд који хоће.{S} Ни питала за  
иње о њима све дотле док се бабо сам не досјети и не исплати му.</p> <p>И кад наплаћује а он не 
Немој...{S} Нипошто немој у кућу, — као досјети се она, хватајући ме за руку. — Нипошто!..</p>  
Ха — раздражено подвикну трговац један, досјетивши се. — Хајдуци!..</p> <p>Па брзо исука нож из 
 видим шта је.{S} Чим сам тебе угледао, досјетио сам се.</p> <p>Па помијеша прсте у браду и поч 
чно, нагиздана,</p> <p>— сад сам се тек досјетио да се она у новије доба све више и више гиздал 
е чак.{S} Знали су добро да ћу се и сам досјетити од кога је.{S} И чим бих ручао, одмах су дола 
При скакању нико му није могао ни близу доскочити.{S} И, што је најчудније, није ни скакао као  
нути. — Рашта?..</p> <p>— Па... знаш... доста сам био овђе — прогунђа суво, дајући ми знак руко 
</p> <pb n="292" /> <p>— Престани!..{S} Доста је!..</p> <p>— Није доста, рђо лажива...</p> <p>— 
ући очију. — Куда?</p> <p>— Хајде...{S} Доста си лежао...</p> <p>И из тиквице сасувши мало воде 
репе пред неким који је моћан и јак.{S} Доста је било да их само једном погледа оним орловским  
е...{S} Их!..{S} Како ћу ја?..</p> <p>— Доста! — готово цикну мајка и пљесну дланом о длан. — Н 
рати нож у корице и подиже се.</p> <p>— Доста! — отсијече кратко, не узбуђујући се и не повисуј 
а!..{S} Моли Бога што си женско...{S} А доста је...</p> <p>— Хоће ли бити свадба?...</p> <p>Мом 
оје жене — дочека мирно. — Има их и она доста...</p> <p>— А ја сам мислио да су све твоји, да с 
рестани!..{S} Доста је!..</p> <p>— Није доста, рђо лажива...</p> <p>— Ја нисам лаг’о — рече мом 
/p> <p>За чудо, и мајка ми као да га се доста прибојавала и често, врло често, могло се помисли 
ad>XXV</head> <p>Иако сам у Сулаге ишао доста често, — по једном и по два пута у неђељи, — ипак 
ого намучио.{S} Како је у оно доба било доста празних дућана, нашао сам један у који сам могао  
ни да му напуни лулу и припали, лагано, достојанствено излазио из собе, ишао да спава.</p> <p>Х 
 у ибрику поче врети.{S} Ја приступих и досух кахве.{S} Почнем мијешати. |</p> <p>— Јесте ли од 
.</p> <p>Зулфага готово паде на кољена, дотаче се мајчина скута и пољуби га.{S} Затим, онако пр 
атити.</p> <p>И док је он тако зазирао, дотле су други, подијељени у групе, пушећи и играјући с 
вши руке а оборивши очи, дворила га све дотле, док би испио кахву и почео тражити хаљине и оруж 
иште новаца нити што спомиње о њима све дотле док се бабо сам не досјети и не исплати му.</p> < 
јно и превјерио, него кад би се спустио дотле да ради и <hi>женске</hi> и <hi>рајинске</hi> пос 
 комшије, зачуђене и узнемирене, почеше дотрчавати и питати нас шта се десило.{S} Сулага је, ка 
о путу, спустих се низ басамаке.</p> <p>Дотрчавши на авлију зауставих се од чуда.{S} Макар што  
м и како правим шанчеве, мајка би одмах дотрчала, дирнула ме за рукав и ударајући, шамарајући,  
смислити, е је он мртав и да више никад доће неће.{S} Јок!..{S} И сада, сваки дан, по неколико  
 никако да ће он сам, до неколико дана, доћи ми у дућан и сам ми се јавити.{S} Кад ми стаде на  
p>Ипак се не помакох с мјеста.</p> <p>— Доћи ће он и сам — као да ми шапну неко, те се опет сми 
а и опет узе чибук. — Зар бих ја смјела доћи да је овђе?</p> <p>Па привуче Хатиџу уза се, пољуб 
</p> <p>Наредио ми је да ти кажем да ће доћи...</p> <p>— Оставиће, зар, чету?..</p> <p>Хамид оп 
 вечерас?</p> <p>— Синоћ је казао да ће доћи.</p> <p>— И ти ћеш га одбити?..</p> <p>Гледајући м 
ет кихну.</p> <p>— Рањен је мало, па ће доћи да се лијечи...{S} И казао је да му припремиш једн 
у кога него у тебе.</p> <p>— И данас ће доћи?</p> <p>— Данас.</p> <p>Тога часа чудно ми заигра  
Она се замисли.</p> <p>— А и вечерас ће доћи, — прошапта.</p> <pb n="374" /> <p>— И вечерас?</p 
ти — рече. — Ако останеш тамо, он ће ти доћи главе, макар те и мајка бранила...{S} Он се сад и  
А, чини ми се, сад ће и теби бољи земан доћи</p> <p>— рече, напошљетку, мајка, прибирајући се и 
тпрашивати...</p> <p>— А сад ће и Хасан доћи — рече кихајући. —</p> <p>Наредио ми је да ти каже 
дгурнувши га.</p> <p>Бербер, гунђајући, дохвати ибрик с водом, очисти рану, опра и намазавши ши 
 стискајући ме за мишицу.</p> <p>Сулага дохвати велики бакрени ибрик, пребаци пешкир преко раме 
— Њега?</p> <p>— Шибајте!..</p> <p>Неко дохвати три-четири шибе и добаци им.{S} Они не прихвати 
вије и може ли га случајно и ту копитом дохватити.</p> <p>И док је он тако зазирао, дотле су др 
ја а у другој чибук, јављао се, обично, доцније него други, поздрављао се са свима и одмах прол 
 да се та опасност одгоди, да дође мало доцније, Хасан се два <pb n="315" /> три пута освртао и 
роговори, а макар врата и ђаво однио! — дочека хоџа и осмјехну се.</p> <p>— Не бојте се!..{S} Ч 
растати се са овим свијетом мучно је, — дочека неко иза леђа, зијевајући. — Никад више сунца не 
у не може бити бољи пријатељ од мене, — дочека мајка сурово, <pb n="256" /> па се придиже и отр 
Сада...</p> <p>— Онда... ево му куће, — дочека она без размишљања и показа на собу. — Не смије  
.</p> <p>— Па... и усташи су оружани, — дочека Сулага пакосно, — и не шале се...{S} А кад не би 
би се твоје отело и то треба вратити, — дочека она ватреније и, као кривац какав, бојећи се да  
 момче, намигнувши.</p> <p>— Женскоња — дочека други.</p> <p>— Шути!..{S} Ни ти нијеси бољи — о 
ад ће ђедо опет ударити у старе дипле — дочека опет онај одострага и засмија се. — Остарио, изн 
е на руку.</p> <p>— Хатиџе, моје жене — дочека мирно. — Има их и она доста...</p> <p>— А ја сам 
p> <p>— Међер је стари хоџа опет бољи — дочека неко одострага и указа на старог хоџу, који је,  
..</p> <p>— Немој... немој се смијати — дочека она живо и заврти главом. — Њега је Зулфага прим 
ему мање бринуо него што се ја бринем — дочека мајка брзо и одбаци мохуне с крила.</p> <p>— Да  
це на шилту — Одмах...</p> <p>— Одмах — дочека и трговац наклањајући се, па намигну једноме хам 
 знак да изађем.</p> <p>Пред вратима ме дочека Сулага, немиран, усплахирен.{S} Тутну заптији не 
p> <p>— А зар га се ти не бојиш? — живо дочека она, гризући усне.</p> <p>— Вјерујем у се, да ни 
сад могу ићи.</p> <p>— Не дај му — живо дочека Хатиџа и поче ме дрмусати за рукав, теглити. — Н 
мој ни мислити да сам те молио — сурово дочека Осман, а оштра, дубока црта једна у повијама <pb 
д срамоте икоме у очи погледати? — брзо дочека Хасан и спустивши пушку наслони се на њу. — Ево. 
. — Пуно ће јести.</p> <p>— Неће — брзо дочека Зулфага и поново му даде некакав знак. — Он увиј 
 <p>— Па ће она и ноћити код нас — брзо дочека Хатиџа, опет је водећи шилти и намјештајући, уре 
 ћу ја?..</p> <p>— Ти знаш све — упорно дочека Зулфага и развуче лице на смијех. — Твоја је пам 
>— Па то и Осман Салих-агин ради — опет дочека Хасан упорније, изврнувши се на леђа и одижући ј 
то се кесиш? — окоси се он опоро, једва дочекавши што му се пружила прилика да проговори, посва 
пригушено јецати...</p> <p>Једне вечери дочекала ме пред Сулагиним вратима.{S} Баш кад сам заст 
але, огрћући је ћурком. — Усташи, кажу, дочекали наше у Дузи и све поубијали...</p> <p>— Опет!. 
е плијенити може...{S} Ако смо чекали и дочекали смо...{S} Хајде!..</p> <p>— Шта?</p> <p>— Прип 
настрадао.</p> <p>Ако су негдје хајдуци дочекали кога, о томе се причале читаве приче.{S} Многи 
још више...</p> <p>Напошљетку и хајдуци дочекали вам на путу момка, Хамида, оробили га, узели м 
> <p>— Ја сам онакав какав сам и био, — дочекам кезећи зубе и готово режећи — а ти... а ти си к 
есам имао времена ни да се јавим коме — дочекам брзо, правдајући се. — Данас допао и ево одмах  
рости...</p> <p>— Могла си и замолити — дочекам ја пецкајући, дражећи је. — Опростио би...</p>  
ајку, ни на кућу, ни пријетио оружјем — дочекам и ја осорно, упињући се да изгледам што суровиј 
> <p>— Ама ја нећу даље...{S} Не могу — дочекам раздражено, бацајући и остало оружје и раскопча 
 плаши од њега.</p> <p>— А баш ћу да га дочекам овако — одговорим јој брзо, не размишљајући, ра 
Мени поклецнуше ноге.</p> <p>— И баш да дочекамо? — запитах шиштећи.</p> <p>— Дочекаћемо...</p> 
, прућих се.</p> <p>— Ти би, зар, да их дочекамо из засједе?</p> <pb n="316" /> <p>— Тако се ра 
табора, који су пратили тајин у Никшић, дочекани су и разбијени; једва по десетак људи што живе 
та више, и измахнуо био да ме ошамари и дочекао ме псовком.{S} Ни сам не знам како сам му измак 
ужину чувеног харамбаше Стојана, у зору дочекао Стојан из засједе и да је настао жесток окршај. 
о у ћошак један у дућану, гдје је одмах дочекао дебели, угојени мачак и почео се играти њоме.</ 
вори меко.</p> <p>— Кад не можеш јарана дочекати у својој кући, ено ти моје...</p> <p>— Мени је 
а дочекамо? — запитах шиштећи.</p> <p>— Дочекаћемо...</p> <p>Па крену напријед и спусти се, кле 
 их је...{S} Дигли су се...</p> <p>— Па дочекаћемо их, — кресну Хасан поносито и удари се у прс 
ди — одговори он враћајући се. —</p> <p>Дочекаћемо свакога ко наљегне, престрашићемо...</p> <p> 
ес обузе ме.</p> <p>— Теби се смијем, — дочеках оштро, стискајући шаке и пријетећи, — теби, буд 
дгојила је човјека, а није разбојника — дочеках ја бјешње, стискајући зубе.</p> <p>Зулфага прис 
>— Враћа се, па хоће у нас...{S} Моли — дочеках ја мекше, и сам је молећи. — А грехота да га од 
е може бити и мој и Зулфагин пријатељ — дочеках пјенушећи од бијеса и тапкајући у мјесту. — Са  
, — што јој слушкиња увијек доносила, — дочекивала је Хајнију, Циганку, која је са своје двије  
шли кућама а који им се нијесу свиђали, дочекивали су насред пута, хватали за прса и шамарајући 
ла, увијала.{S} На ме, макар што сам је дочекивао на авлији смјешкајући се, ни погледала не би, 
звали?..</p> <p>А Хасан одмах са душека дочекује:</p> <p>— Треба ми духана.</p> <p>— Па што ниј 
мо га немој ударати ни кажњавати — брзо дочекује Зулфага и као стане преда ме да ме одбрани. —  
а с прста дебела.</p> <p>— Зар ме овако дочекујеш? — запита Хатиџа одбацујући фереџу и осврћући 
..</p> <pb n="311" /> <p>— А ће хајдуци дочекују путнике? — запита Хасан поново, уносећи му се  
p>Сваке вечери, кад сам се враћао кући, дочекујући ме на авлији, имала је понешто ново да прича 
енуо би напријед, — готово потрчао, — и дочепавши се сокака, снажно почео лупати алкама на туђа 
 тада нијесам толико желио колико да се дочепам своје мале вјеренице ми да се на њој осветим.</ 
нам нема још дуго пјешачити па да га се дочепамо, за ђаво би га знао ушљед чега, опет бисмо вољ 
д би се, рашчерупан, раздрљен и испрљан дочепао собе и сакрио се, закључао у њу, остављала га ј 
ца угризе за руку и да бјежи некуда.{S} Дошавши насред собе хоџа га одгурну <pb n="270" /> и де 
виждућући и полугласно пјевуцкајући.{S} Дошавши до испод ћошка успори ход, застаде пред ћемерли 
раменима, поносито је ишао даље.</p> <p>Дошавши кући обојица смо трчали у собу, тражили хоџиниц 
зору, и враћао се тек око подне.</p> <p>Дошавши кући одмах би почео оштрити ножеве и пунио фише 
као да ће заспати.</p> <p>— Ефендија... дошао сам послом до тебе — почнем ја викати, бојећи се  
и. — Ах... нијесам глух...</p> <p>— Ама дошао сам послом...</p> <p>Он не одговори.</p> <p>— И п 
љао о читавој ствари.{S} А трећега дана дошао је мени и узевши ме за руку, повео за собом у зак 
рестано развлачиле на смијех.{S} Кад је дошао, изгледао је некако сметен, збуњен, стидан.{S} По 
тавајући ми руку око врата. — Сам ми је дошао...</p> <p>— Сам?..</p> <p>Па се почеша по носу и  
, осмјехујући се.</p> <p>— Погоди ко је дошао, — рече весело, па накриви главу и поче жмиркати. 
је наш <hi>слуга</hi>?</p> <p>— Он није дошао од невоље да вас служи, него га је умолила некакв 
ш свјетлуцале, нос при врху поцрвенио и дошао некако тањи, а очи, крупне, влажне очи њезине, по 
хтјели да им то и дјеца науче.</p> <p>И дошао је међу њих и засјео пред џамијом.{S} Око њега, п 
.</p> <p>— И учио...</p> <p>— Па што си дошао?{S} Рашта? — запита јаче. — Да те нијесу звали?.. 
и не штипне за образ.</p> <p>Кад би нам дошао џепови му увијек били пуни ораха и љешника а иза  
ена, потрчах за хамалом.</p> <p>Кад сам дошао до врата и од хамала узео ствари, био сам смислио 
уо, ударио, — као онда кад сам им истом дошао у кућу, — ипак никада као да ни покушао није да г 
у, разбило ми главу и кад сам окрвављен дошао да му се потужим, само је слегнуо раменима и мирн 
, Зулфага имао својих пара кад је у нас дошао, нити су Хамиду паре отели хајдуци, нити је кмете 
...</p> <p>Кад би, напошљетку, међу нас дошао и Сулага, узимао ме за руку и изводио у страну.{S 
— запита мајка забринуто, кад је и опет дошао да иште новаца, а тек половица грађевина једва ак 
к навикла, научила.{S} Увече, пошто бих дошао из чаршије и сјео покрај ње, изгледала ми увијек  
 куће да удари и да је приграби.</p> <p>Дошао лијепо усред бијела дана пред башчу, раскорачио с 
кавом и трзала се јаче. —</p> <p>Што си дошла?..</p> <p>— Ко је кавгу започео? — запита мајка к 
окуњено и обори главу.</p> <p>— Кад сам дошла у ову кућу затекла сам га...</p> <p>Зулфаги се за 
> <p>— Нећеш ми, зар, замјерити што сам дошла да ти кућу видим? — рече покуњено, снебивајући се 
 њихова помоћ мени је ипак у згодан час дошла и на велико чудо ханџијино опоравио <pb n="329" / 
ш разузданији...</p> <p>Пред вече су ми дошли обојица.{S} Застали пред дућаном, наперили пушке  
вима је био друкчији.{S} Кад би нам они дошли у авлију, до шездесет их на броју, растоварили ум 
. — Устани и хајде с нама...{S} Ево смо дошли по те...{S} Хајде...</p> <p>— Не могу...</p> <p>— 
 само да те гледам и да ти пјевам...{S} Дошло ми тако... да запјевам... ама не сама, не себи, н 
ини виђао...{S} Блиједо, дугуљасто лице дошло му још блеђе, мале ситне боре око очију и око нос 
 сашаптати, договорити?..{S} Па, ако би дошло и да се гине, лакше је погинути заједно...</p> <p 
њао, страшно проклињао.</p> <p>Кашње ми дошло да насрнем на кога, да убијем, отмем.</p> <p>Неко 
туга нека.{S} У неколика пута бијаше ми дошло да се сакријем куда, да побјегнем од свију и глас 
и се, — ни сам не знам рашта, а опет ми дошло да се смијем, — и... и све као да нијесам вјерова 
чити се.</p> <p>— Па... па... кад си ми драг, узми ме!.. — узвикну готово плачући. — Што отежеш 
ила да изрекне.</p> <p>— Па... ти си ми драг... не знам ти рећи колико си драг — изговори брзо, 
си ми драг... не знам ти рећи колико си драг — изговори брзо, испрекидано, стискајући очи и све 
гурну ме. — Треба ли баш рећи колико си драг?..</p> <p>— Треба...{S} Све ми треба... — узвикнух 
 Никад је нијесам запитао: јесам ли јој драг; никад се нијесам заклињао, ни тражио да се заклињ 
, смјешкајући се добродушно. — Је ли ти драга?..</p> <p>— Хоћу — весело му одговорих, играјући  
> <p>— Хахахаха!..{S} Зар сам ти толико драга?..{S} Хахахаха!..{S} То нијесам ни знала...{S} Ха 
 и она...</p> <p>— Не знаш колико ми је драго што си ми то казао —— узвикну наслањајући ми се н 
у на раме, прошапта:</p> <p>— Баш ми је драго што је твој јаран!..{S} Онакога јарана нико више  
Ја га његовала, залијевала, па... па ми драго што се расцвао...{S} Сагла сам се чак до земље, п 
гласа...{S} А он одмах почео викати... „Драго ти“, каже, „што ћу брже ићи па зато пјеваш...{S}  
а се предати његовој власти, оковати се драговољно.{S} А ја сам знао не једну, него неколико ма 
n="401" /> га устима и почела љубити од драгости...{S} И Хамида сам звала, и хвалила му се и... 
ве то јаче одлијеже авлијом, опијајући, дражећи, распаљујући...</p> <p>Мајка као да и сама поди 
а си и замолити — дочекам ја пецкајући, дражећи је. — Опростио би...</p> <p>— Ја да замолим?..{ 
о се наљутио — отегну некако ђаволасто, дражећи ме. — Зато?..</p> <pb n="373" /> <p>Узнемирен,  
након дуже почивке, некако пакосно, као дражећи га.</p> <p>— Казао си да ће свадба бити.</p> <p 
бима ломила љешнике и, намигујући и као дражећи ме, пробирала језгре и грицкала их.</p> <p>— А, 
хљеба?..{S} Залогај хљеба од дуката, је дражи!..</p> <p>Гњеван и раздражен, са стиснутим шакама 
ајући да му сметам, много да му сметам, дражио сам га свуда, изазивао, ругао му се.{S} Њему за  
ца, колико их било, почела ме пецкати и дражити.{S} Нијесам готово нигдје могао крочити од њихо 
 сједнем у траву.{S} Сваки жглоб, сваки драм меса болио ме.{S} Било ми је као да ме неко читав  
да јој помогне у послу, да донесе воде, дрва, масла.</p> <p>— Нећу ја — говорио је набусито, мр 
а сељака, који је покрај своје њиве под дрветом једним лежао и пландовао, док су му све комшије 
 своје да за-пише куршумима на зиду, на дрвету.{S} Причали су и како ножем сијече челичне демир 
и ме.{S} Страх од шуме, од зеленила, од дрвећа онога које нам се склопило изнад главе и заклони 
а, тјерала, гађајући га у леђа камењем, дрвима, стакладима.{S} Тек кад би се, рашчерупан, раздр 
азисмо како се испод нешто проријеђеног дрвља бјеласа узак искривудан као змија друм, оивичен с 
а опет бити!..{S} Опет можебити травка, дрво а... а можебит’ и јаре, и говече и... ко зна!..</p 
разлијегати тупи, мукли удари сјекире о дрво, а одозго са врхова планинскијех зачу се стегнуто, 
 га мало поткресати, као што се гранато дрво поткресује...{S} А фукара кад се осили најгрђа је  
нице, — него чобани какви, планинштари, дрвосјече.</p> <p>— Их!..{S} И ти се уплашио! — прекори 
луцима и мајсторијама туђинским.</p> <p>Дрека ова као да никоме толико годила није колико Зулфа 
а, старајући се да ме напријед преплаши дреком и крвничким погледима. — Ти ли, бре, удари на ку 
b n="358" /> Неколико рука, уз необичну дреку, прихвати ме тада, одиже од земље.{S} Неко ме зал 
авом некаквом, за слободом, а сам пјан, дремован, дембеласт, легао насред пута и препријечио им 
хливана или Цигана с међедом.{S} Поче и дречати, грајати, кудити нам робу.{S} Читав џумбус заме 
кресива, и игала, напрстака, вретена и, дречећи колико га је грло служило, — а био је грлат као 
 познатим својим ножем, чији преломљени држак чудно му стршио иза појаса.</p> <p>Опазивши ме и  
мало, а испод стрехе, која се још једва држала, обијелио сам читав крњави зид, да је, готово, о 
нију с алвом и неколико гурабија што их држала у крилу.{S} Остале жене са пригушеним вриском по 
руком настављали пут.</p> <p>Јесу ли ме држали за скитницу каква, за лопова, бескућника? ..{S}  
о се оно неколико крпетина што се једва држало на њему могло назвати хаљинама, — са завезаним о 
ни.</p> <p>То се већ могло познати и по држању његову.{S} Непрестано се освртао и на десну и на 
ком се опирући на пушку, коју сам једва држао у руци, и редовно застајући на сваком десетом кор 
ијекорима, псовком...{S} Хасан се још и држао некако и, кад сам себе на силу соколећи, усиљавао 
ли сјеђаше,</l> <l>Вјерну љубу на крилу држаше”...</l> </quote> <p>И, као да није знала других  
се, а од другога само ми се о гајтанима држе два-три комадића.{S} И појас ми се разгулио, распа 
ушку са земље и, дунувши у грлић, пође, држећи је у рупи, увијек спреман да опали.</p> <p>— Мож 
треба ништа, — одговорих му поносито и, држећи да ми се и он руга, додадох пакосно:</p> <p>— Ни 
p> <p>Она, по обичају, накриви главу и, држећи мали прст на устима, меко, наивно запита:</p> <p 
 — сједио је хоџа, натмурен и замишљен, држећи у једној руци чибук а у другој књигу са излињали 
ај!</p> <p>— Нећу — одговорим им опоро, држећи руке у џеповима и раскорачивши се на ћепенку. —  
 са мном?..</p> <p>Хајкуна отпочину.{S} Држећи запету пушку стајала је према њему усправљена, г 
клони се за канат.{S} Затим, једнако се држећи каната, искочи преко прага, стаде на авлију и ви 
екакви, свратише се, уљегоше у дућан, и држећи руке на леђима почеше разгледати робу, погађати  
 застајкивати, пазити, ослухивати.{S} И држећи се старих, напуклих зидова, — идући поребарке по 
лага кад стигосмо до куће, једном руком држећи канат и пуштајући нас да уђемо у авлију. — Ако с 
 Ено ти момка, — рече пригушено — па га држи...{S} Није он мене оставио, него ево, на твоје очи 
 од врата, чучнуо поред мангале, у руци држи овећи ибрик кахвени и чека да им приточи, а одмах  
уком ухватио се за демире, док у другој држи пушку, па нас, онако загрљене, продире чудним једн 
 <p>— Збори: држиш ли ријеч?..</p> <p>— Држим. — прошапта момче да се једва чуло и некако попла 
ри!..</p> <p>— Хајкуна!</p> <p>— Збори, држиш ли ријеч?</p> <pb n="293" /> <p>Момче се удари по 
 пушке и примакосмо се.</p> <p>— Збори: држиш ли ријеч?..</p> <p>— Држим. — прошапта момче да с 
диже шишану, напери је.</p> <p>— Казуј: држиш ли још ријеч да сам ти најдража?..{S} Говори!..</ 
приче причати о њему.{S} Онако јуначки, дрзак, насртљив, у дане кад се само о јунаштвима причал 
ије отворено да погледа, што није онако дрзак и онако необазрив као и обично.</p> <p>— Ко непош 
је Хасан, наслонивши се на јастук и као дријемајући. — И огријешио сам се пред тобом, и здружио 
хата каскати до њега...</p> <p>Хасан ме дрмну за раме и полугласно прошапта:</p> <p>— Сјутра ће 
е дај му — живо дочека Хатиџа и поче ме дрмусати за рукав, теглити. — Није он здрав!..{S} Не да 
ча нам неко у фереџи у сусрет и поче ме дрмусати.</p> <p>— Смајиле, болан!..{S} Јеси ли жив?..< 
неколико капи крви на образима, дрпава, дроњава, готово гола лежи на земљи, а он, бијесан и раз 
а, немоћна просјакиња каква, у чађавом, дроњавом и подераном одијелу, са безброј штака под пазу 
тово и без оружја и без хаљина.{S} Кроз дроњке оне што су још висили на њима провидило се голо, 
епане, искајишане.{S} Низ бедре ми висе дроњци и голо месо провирује испод њих; на кољенима исп 
ма и са неколико капи крви на образима, дрпава, дроњава, готово гола лежи на земљи, а он, бијес 
ала ми тога часа као преступница каква, дрска, безобзирна преступница, којој се на све стране п 
 се губи као дим да своје мјесто уступи дрскости и безобразлуку.{S} И, као што ми се прије чини 
му је понекад случајно и затребао какав друг, звао је мене.{S} Извуче однекуда голем и тежак но 
 осорније и гурну ме пушком. — Треба ми друг, а нећу другог тражити кад си ти овђе...{S} Хајде! 
ти и пребацивати му како ми није био ни друг ни пријатељ.{S} Чим му запријетила опасност, остав 
 знојавог, сунцем опаљеног лица, док је друга половина остајала у сјенци и црнила се; пуне, жил 
.. то ваља!..{S} Сад барем знам да имам друга за невоље!..</p> <p>Окрену се и пође, а ја као сл 
<p>СВЕТОЗАР ЋОРОВИЋ</p> <p>ДЈЕЛА</p> <p>ДРУГА КЊИГА</p> <p>СВЈЕТЛОСТ / САРАЈЕВО</p> <p>1953</p> 
ија...{S} Њезина тиранија надмашује све друге...</p> <p>А имаш ли дружине? — запита Сулага шапа 
ледајући га.</p> <p>— Ти?</p> <p>— Није друге...</p> <p>Мајка се распели, наљути.{S} Приступи м 
 и усиљено се осмјехну.</p> <p>— Е није друге, сад се натраг не може — рече.</p> <p>— Ту смо и  
 рече распаљено. — Другијем си прешао и друге тражио...</p> <p>— Ја...</p> <p>— Шути!..{S} Не л 
и како, проклињући <pb n="222" /> једни друге, гађају се камењем и сваког часа посрћу, изгубивш 
ји ми се почели и улагивати и потварати друге, само да бих им купио шећерлема, локума, бајама и 
за голем грм један.</p> <p>— Ти хајде с друге стране пута, — рече заповједнички — и не пуцај пр 
{S} Један му носио духана и пунио лулу, други носио жераву и припаљивао, трећи подметао пепеони 
е...{S} Једном иште: „Дај чашу воде“... други пут: „Дај пешкир“... трећи пут: „Дај кахву“...{S} 
ет зајеча он и поче уздисати. — Дођи... други пут...</p> <p>— Не могу, ефендија, више долазити  
} Били су ту још и многи <pb n="227" /> други које прије никад ни видио нијесам и који су се у  
 ме питомије и одмахну главом:</p> <p>— Други пут буди паметнији, — рече меко, готово тепајући  
b n="340" /> <p>— Први пут се прашта, а други пут се суди — откреса бимбаша јаче и руком ми дад 
 намигнувши.</p> <p>— Женскоња — дочека други.</p> <p>— Шути!..{S} Ни ти нијеси бољи — опет ће  
 Све!..</p> <p>Поред Хамида она је била други <hi>свједок</hi>...</p> <p>Па ме ухвати за подбра 
читав шехер попалити с једнога краја на други.</p> <p>И таквим се причама много вјеровало.{S} И 
 Погледах и — опет легох, окренух се на други бок да поново заспим.</p> <p>— Дижи се! — викну о 
е је било добро...{S} Дај Боже, да буде други пут и боље.</p> <p>И не пуштајући ми рамена, изве 
ече. — Узми њу, узми и мираз...{S} То и други раде.</p> <p>Ја опет одбих.</p> <p>— Зар ми није  
добит да дијелимо на пола, као што то и други ортаци раде.</p> <p>Кроз неколико дана он је већ  
 разне Хасанове испаде, — које би сваки други отац најжешће казнио, — и поносито, задовољно узв 
ије крив, него је крива судбина, и свак други, и читав свијет је крив...</p> <p>— Хм...{S} А ка 
<p>Нијесам се ни облачио, ни гиздао као други.{S} Са запрегнутом бошчом, опрашен, замаштен, прљ 
, што је најчудније, није ни скакао као други момци онако, на голоме пољу!</p> <p>Не!{S} Он је  
 чибук, јављао се, обично, доцније него други, поздрављао се са свима и одмах пролазио у прочељ 
чи, а одмах поред њега, на тлима засјео други, метнуо некакву хартију на кољено, па записује не 
> <p>Други су опет тврдили како то нико други није био него усташи, који се преобукли у турске  
же, с муком се миче, и вазда чека да му други помогне, да га заложи залогајем или да му из неба 
> <p>И док је он тако зазирао, дотле су други, подијељени у групе, пушећи и играјући се оружјем 
р кад си ти овђе.</p> <pb n="395" /> <p>Други пут, опет, зауставља ме Хатиџа.</p> <p>— Да се до 
бјежите од мене... гоните ме“...</p> <p>Други пут, опет, тужила ми се како јој не да ни пјевати 
ава на души него на глави длака.</p> <p>Други су опет тврдили како то нико други није био него  
рестао ми долазити, — рече распаљено. — Другијем си прешао и друге тражио...</p> <p>— Ја...</p> 
 прође.</p> <p>Повалише нас, једнога за другим, преко некакве ониске клупе, затегоше нам димије 
Почеше увече редовно долазити, један за другим, обилазити око куће и са необичном грајом и хуко 
слијепила их и готово изравнила један с другим.</p> <p>И тек тада осјетих чудноват бол у читаво 
ојица тихо, лагано, не говорећи један с другим.{S} Кашње, кад смо прилично поодмакли, Хасан као 
су потпуно срасла, слијепила се једно с другим те је изгледало као да тамо сједи огроман див ка 
јемо, — слушали како у даљини негдје, у другим сокацима, циличу тамбуре, звече дахире и пиште з 
оја се пред њим није сакривала као пред другима, — чинило се као да се збунио, омео се и почео  
 моћна сада, хтјела је и желила да то и другима, изван куће, покаже да се и пред њима, пред чит 
 ли могли да се договоре, ишли су једни другима кући, на сијело.</p> <p>И нико није смио сам да 
..</l> </quote> <p>И, као да није знала других пјесама ни других кајда каквих, вјечито је пјева 
це па поново поче ћурликати.{S} Двојица других, у страни, извалише се на леђа, подбацише гуњеве 
необично богат, богатији него четворица других заједно, ипак су га готово сви избјегавали и скл 
 и јоргован мирише?{S} Је ли видјела од других, па зажељела да и сама окуша?..{S} Или је имала  
јаранице, тетке, стрине, и из наше и из других махала, доврвиле би јатомице првог дана по одлас 
а, а неколико пута слао ми и слаткиша и других понуда, које сам увијек дијелио са Хасаном.{S} Х 
е познавао боље?..{S} И зар није било и других, паметнијих људи, који су о Зулфаги такођер лије 
>И, као да није знала других пјесама ни других кајда каквих, вјечито је пјевала само ту једну.{ 
ка рече да је боља и поштенија од свију других.</p> <p>И јарани мајкини почеше се све рјеђе и р 
е, страховање од немаштине, него друго, друго нешто... ни сам не знам како бих назвао.{S} По св 
>То му је било и једино миловање.{S} За друго као да ни знао није.{S} Ниједном ме није узео на  
и за живу главу није хтио прихваћати за друго.{S} Човјек, који је читав вијек провео носећи ору 
неће.{S} Па га повуче према вратима, на друго мјесто.{S} Промијени јорган и јастуке, растресе и 
крилима прелијетала са једног мјеста на друго, од једне групе другој, јављала се свима, шалила  
 да испитују.{S} Читавим путем нисам на друго ни мислио него шта ћу одговарати и како ћу се бра 
је била од свега другог и у први мах на друго нијесам ни помишљао.</p> <p>Сама Хатиџа, ето, нех 
е миран, стидан, сметен.{S} Он и не зна друго него служити мајки и превртати хартије.</p> <p>—  
м.{S} И у обијести оној, не знајући шта друго да радим, почнем као помаман подвикивати и хактат 
ије ми преостајало <pb n="342" /> ништа друго него да идем у другу собу, те да потражим Ибрахим 
о?</p> <p>— Због тебе.</p> <p>— А ништа друго не чујеш?</p> <p>— Ништа.</p> <p>— Не чујеш како  
 сахат један, чинило ми се као да ништа друго и не чујем него само тутањ онај, страшан, потмуо, 
 над језером каквим.{S} Задуго се ништа друго ни чуло није осим чуднога зврјања тога, које је н 
аве приче.{S} Многи као да нијесу ништа друго ни радили, него ишли од махале до махале, па прич 
, тући.{S} Чаршинлије сада нијесу ништа друго ни радиле, него сједећи на ћепенцима прекрштених  
бе био је јачи од свега и испочетка све друго савлађивао.{S} Али што сам дуже ишао и стида је п 
, врело.{S} Све се и прибијало једно уз друго, приљубљивало се, токорсе да се осоколи, а све ст 
 послове, страховање од немаштине, него друго, друго нешто... ни сам не знам како бих назвао.{S 
— Ситно је то...</p> <p>И тјешећи једно друго, почеше заустављати крв, прати и превезивати ране 
 сахата учио читати и писати, ни за што друго нијесам имао да се бринем.{S} Непрестано сам се с 
ла их, тријебила.{S} Погледавши једно у друго не проговорише ни ријечи; само се поздравише лаки 
</p> <p>— Шта ћеш?</p> <p>— Дај!</p> <p>Друго нијесам могао изговорити.</p> <p>Он се прекрсти,  
пред собом оправдам одлуку, е се овакво друговање мора прекинути.{S} Додуше овдје, у прсима, ка 
уче познао, него мени, с киме је толико друговао.{S} Криво ми и што окреће главу од мене, што м 
— Ето.</p> <p>Па ободе коња и одјури за друговима.</p> <p>Снужден и жалостан погледах у оне мар 
у и сам његовати, јача је била од свега другог и у први мах на друго нијесам ни помишљао.</p> < 
Рањен, слаб, немоћан јаран и опет никог другог не тражи, ни у кога неће него у мене.{S} Макар с 
 с њиме кад немам посла...{S} Имам ја и другог, свога рада...</p> <p>— И то је све? — запитам б 
оговарали.{S} Непрестано је питао један другог за нове гласове, хабере, питао је ли било каквих 
урну ме пушком. — Треба ми друг, а нећу другог тражити кад си ти овђе...{S} Хајде!..</p> <p>— М 
з радозналости, а може бити и због чега другога, почеше се око наше куће све то чешће окупљати  
јесу могли.{S} Дуго су гледали један на другога, као погађајући се: који ће отпочети.{S} Напошљ 
е и свађали, макар се и љутили један на другога, опет не <pb n="389" /> може да заборави, да ом 
 прође поред њих, не гледајући један на другога, не шапнувши ријечи.</p> <p>И није да су га се  
 непрестано и мрко погледајући један на другога, готови сваки час да се заспемо грдњама, пријек 
 по длану, поредавши гроше једног поред другога, гледао сам их дуго како се свијетле и одсијева 
} Како нам виногради лежали један поред другога, наложили смо ватру у мргињу, украј гомиле једн 
једног сасвим нестало, изгубио се, а од другога само ми се о гајтанима држе два-три комадића.{S 
 заплакасмо обоје, зајецасмо једно крај другога. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP191 
да смо у исти мах хтјели запитати један другога, а сваки се устручавао да то први каже, изговор 
</p> <p>Нико се не одазва.</p> <p>Након другога куцаја освијетли се један пенџер на ћошку и неч 
д...</p> <p>Па пође од једнога момка до другога и, спустивши се на кољена, поче их напајати, ис 
и често застајкујући, прелазиле један у другога на дућан, сакривале се за робу и чучнувши један 
ли се, силно трајући и гурајући један у другога, а она је једнако стајала и једнако разговарала 
 не говорећи ништа, гледали смо један у другога, задивљено, узбуђено, и весело, као што се глед 
ала дивља лоза, и, окренуте једна према другој, упредале су свилу, која се као прецвао бехар ра 
 како на једној страни трче дјеца, а на другој заптије и како, проклињући <pb n="222" /> једни  
 једног мјеста на друго, од једне групе другој, јављала се свима, шалила се, смијала, цичала, у 
бабо, куцнувши ме чибуком по глави. — О другој ни помислит’ не смијеш ни сад, ни кад наусница н 
ије ни преграђена, спраћала говеда, а у другој спавала чељад; сједио крај ниских, крњавих огњиш 
сећи у једној руци ибрик са кахвом, а у другој филџане.{S} И сад сам истом могао опазити колико 
, носећи у једној руци грану шебоја а у другој чибук, јављао се, обично, доцније него други, по 
амишљен, држећи у једној руци чибук а у другој књигу са излињалим корицама и разасутим листовим 
едном руком ухватио се за демире, док у другој држи пушку, па нас, онако загрљене, продире чудн 
вши постуле и носећи их у једној руци а другом придржавајући зембиљ, струже низ чаршију, не обз 
ивале се за робу и чучнувши један према другом сашаптавали се, договарали.{S} Непрестано је пит 
ла канат, застали смо обоје једно према другом нијеми, окамењени.{S} Ја стао на прагу, ухватио  
коше до насред авлије, унесоше се један другом у лице и, непрестано се наклањајући и размахујућ 
и препирање.{S} Затим, уносећи се један другом у лице и говорећи више знаковима него ријечима,  
 опет не заспим брзо настави разговор о другом.{S} Поче ме питати и за Јована, за дућан и обећа 
 да готово ни ријечи не проговоре једно другом.{S} Ја се уопште и не сјећам да су кадгод дуже р 
е Хамид ту био, – да остану близу једно другом, да се погледају отворено, да се сами упусте у р 
, не себи, него... као што бумбул пјева другоме... теби, ето, баш теби!..{S} Аман, каква је ноћ 
госмо се обојица и стадосмо један према другоме.{S} Гледали смо се нијемо, испитујући.</p> <p>— 
о се десило није се могло десити никоме другоме, него само мени или некоме од мојих.</p> <p>Зат 
и знао ни за кога у кући осим за њега и другоме се ни покоравао није.{S} Он му тимарио бедевију 
</p> <p>Зар не би било лакше и једном и другоме да смо заједно, да се можемо сашаптати, договор 
и, за чудо, никада нам се, ни једном ни другоме, <pb n="352" /> то додијало не би.{S} Сахати су 
сти и готово смо отимали залогаје један другоме.{S} За неколико минута шкипић је био сасвим пра 
у натежући чутуре и наздрављајући један другоме.{S} И чинило ми се као да су ми сви ти људи ахб 
у, и, како је изгледало, имали су један другоме нешто много да кажу, много да испричају.{S} Зул 
шека.{S} Ни ријечи не проговорише једно другоме, нити се за здравље упиташе...</p> <p>Мени смиј 
убивши се, дуго смо гледали у очи једно другоме.{S} Сва срџба моја бијаше потпуно ишчезла, исто 
и кад се отворено гледа очи у очи једно другоме, него у полутами, помрчини, у сјенци старих брш 
пирати се.{S} За чудо, као да ни о чему другоме нијесу имали толико говорити, колико о мени.{S} 
аву, гризе, жваће; и баце папучу једну, другу...</p> <p>Напошљетку удара и наргилом о зид, разб 
војкама као јабукама, па једну бацати а другу узимати...{S} То ли хоћеш?..</p> <p>— Немој, — от 
јући се о пушку, пређем преко друма, на другу страну.{S} Не водећи рачуна о томе: хоће ли Хасан 
“ одговори сељак лијено и преврну се на другу страну.</p> <p>Цар га гурну у ребра и опет запита 
које се циједила вода, довикивале једна другу, препирале се, свађале.</p> <p>Три Циганке, весел 
<p>Она прегризе конац и настави да ниже другу половицу.</p> <p>— Шта?..{S} Да се опет није што  
х кућа, погурених и шћућурених једна уз другу, при дну сокака.</p> <p>— Нико нема — прошапта уз 
рага и приступих јој ближе, она одиже и другу руку и готово врисну:</p> <p>— Смајиле, што си бл 
рана вретена у крило, погледаше једна у другу, па повирише и на авлију.{S} Затим се хоџиница, о 
b n="342" /> ништа друго него да идем у другу собу, те да потражим Ибрахим-ефендију, помоћника  
 да примају и мало страшније госте и да другују с њима.{S} Хасан због тога некако постиђено спу 
к су сви, једва кроз дим назирући један другoгa, говорили и бенетали о свачему, бабо је сједио  
 од њега.{S} Стид, зар, било људе да се друже са човјеком који још ни једнога Влаха посјекао ни 
брани ми скитање по махалама, трговање, дружење са јаранима.{S} И узалуд сам се отимао, бранио. 
надмашује све друге...</p> <p>А имаш ли дружине? — запита Сулага шапатом, играјући се бројаница 
ту, која је пошла била да уништи читаву дружину чувеног харамбаше Стојана, у зору дочекао Стоја 
амом на којој су лежали, <pb n="348" /> дружио се с њима, јео пилава из старих, великих казана  
је такав.{S} Са слугама и слушкињама ни дружио се није.{S} Бјежао је од њих, сакривао се, склањ 
ви се у чаршији и у махалама још читава друзина нових трговаца.{S} Добила дјеца ћеф за пазарива 
 је за ме и — растанак са Сарајевом.{S} Друкчије се није могло.</p> <p>И — кренем право према М 
ешћа, све осорнија.{S} Чак и на ме поче друкчије гледати.{S} Забрани ми скитање по махалама, тр 
ћи како је сви слушају и гледају некако друкчије, мекше, питомије, сада тек као да осјети како  
ам и мислио — одговорих мирно. —</p> <p>Друкчије није ни могло бити...</p> <p>— Сад... сад узми 
ији од свију.</p> <p>С кметовима је био друкчији.{S} Кад би нам они дошли у авлију, до шездесет 
дрвља бјеласа узак искривудан као змија друм, оивичен са обје стране густом, допојасном травом  
>, чим ме питаш...</p> <p>Он погледа на друм и усиљено се осмјехну.</p> <p>— Е није друге, сад  
робудио ме Хасан и позвао да кренемо на друм, да нападамо.{S} Онако бунован и сметен, нијесам м 
ласно прошапта:</p> <p>— Сјутра ћемо на друм...</p> <p>— Сјутра ће бити кише — опет ће онај одо 
 је згодније...</p> <p>— А је ли далеко друм?</p> <p>— Тхе...{S} Треба два-три сахата каскати д 
да ме изазове, те да се насред царскога друма ухватим у коштац с њиме и порвем се, побијем, пок 
вљено и одахнувши мало спустим се поред друма и почнем замотавати цигар.</p> <p>Право да кажем, 
, опколе?..{S} И почну нас овђе, насред друма царскога, мучити, гњавити, набијати на колац?..{S 
 готово, хиљаду корака издизао се украј друма по један хан и као да ме мамио, дозивао себи.{S}  
лу, ослањајући се о пушку, пређем преко друма, на другу страну.{S} Не водећи рачуна о томе: хоћ 
 од себе, отурио и опремио с ову страну друма, да овдје самујем...{S} Ни читаво по сахата није  
 селима, по уским, прашњавим, изрованим друмовима њиховим; ноћивао у тијесним, смрдљивим колиба 
 ми већ било и обичније.{S} Идући право друмом сретао сам непрестано кириџије, путнике, татаре, 
ећи му се у лице. — Овђе?..</p> <p>— На друму — мирно одговори стари. —— Тамо је згодније...</p 
због мене.</p> <p>И опет сам остајао на друму сам, смрвљен, погружен, са опруженом руком.{S} Бе 
 остао спавајући...</p> <p>Примичући се друму обојица смо постајали све немирнији.{S} Знали смо 
 на међеда?..{S} Или, ако се примакнемо друму, хоће ли нас опколити хајдуци, па заробити, убити 
хтати око мене, све поигравати...{S} По друму, око нога ми, као да се испреплело неколико пушак 
гао од куће, отргнуо се и беспосличи по друму?..{S} Ко зна!</p> <p>По несрећи мојој, презирање  
 приступао мени, одвајао ме од „женског друштва“ и звао да сједнем пред собу његову њему уз кољ 
ти, ако њега нема?..{S} Ко ће забављати друштво?..</p> <p>И увијек се одазивао молбама, увијек  
ли он крив што му се Зулфага наметнуо у друштво, што га је пратио вазда и частио?..{S} И је ли  
<pb n="329" /> сам се већ трећи дан и у друштву с некаквим сељацима пошао у Мостар.</p> <p>Кад  
и, које ми је сметала да дуго останем у друштву таквих јарана.{S} Укратко сам прекинуо с њима.{ 
болови освојише све јачи и јачи и силна дрхтавица, као у грозници, овлада ми читавим тијелом... 
} И пази на ме!..</p> <p>Јака, необична дрхтавица поче ме обузимати све више, мрави као да ми п 
ава кошуљина необично црнила и необично дрхтала, измакну се од врата и ту застаде...</p> <p>— С 
 поводећи се.{S} Ноге су ми још једнако дрхтале, а у бедрима ми сијевало и болило ме.</p> <p>—  
кнух неколико пута и...</p> <p>Све поче дрхтати око мене, све поигравати...{S} По друму, око но 
ијаша, па се све то тресе, све трепери, дрхти, отскакује...{S} Маријаши као да почеше и летити, 
однекуда голем и тежак нож са сломљеном дршком и окрханим канијама, стару, зарђалу пушку некакв 
 је, сијевајући очима и руменећи. — Све дршће пред њима...{S} И нико им ништа не смије...{S} Жи 
запита меко, плашљиво, тихо, а глас јој дршће, трепери као да ће поново заплакати. — Хоћеш ли с 
з тијело и димије на куковима тресу се, дршћу, дршћу...</p> <p>Једанпут сам опазио како је оштр 
о и димије на куковима тресу се, дршћу, дршћу...</p> <p>Једанпут сам опазио како је оштрим нокт 
 викну промукло, а руке које је раширио дршћу му. —— Оставите беспослице!..</p> <p>— Нека затва 
ушчане цијеви и сијевали сребрни, криви дршци великих ножева.{S} За њима су, на омањим враним п 
загледаше се у звијезде.{S} Из шуме, из дубине, почеше се у одмјереним размацима разлијегати ту 
лепршајући крилима извише се и одлетише дубље, у шуму, а зец један, опруживши се колико је дуг  
ц?..{S} Некако бесвјесно повукох се још дубље у шибље и збацих фес с главе, од страха да најпри 
е молио — сурово дочека Осман, а оштра, дубока црта једна у повијама <pb n="250" /> као да потп 
згледају што паметнији. —</p> <p>Нова и дубока нам наука треба...</p> <p>— Е лијепо — рече хоџа 
 буде у џамији и да им он учи дјецу.{S} Дубоке је књиге, —— рекоше — проучио и зна све јазије и 
т, и звеку оружја, и глас његов, оштри, дубоки, <pb n="235" /> мушки глас како грми испред врат 
плиткога чворугавог чела <pb n="310" /> дубоко утонуле у главу. — Планинштарима нико не пријети 
вао шећерлеме и нудио јој, клањајући се дубоко и, са особитим страхопоштовањем, измичући се на  
p>Па привуче Хатиџу уза се, пољуби је и дубоко уздахну:</p> <p>— Камо среће да сам вазда с вама 
естити ефендија, — упаде Зулфага брзо и дубоко се поклони. — Ето и сада говори о својој кући, з 
ди и сад.</p> <p>— Говори!...</p> <p>Он дубоко уздану и сневесели се.</p> <pb n="254" /> <p>— К 
 закрвавио очима и, сав обливен знојем, дува из све снаге.{S} Остали одмах иза њега, ухватили с 
мећући се с ноге на ногу и из све снаге дувајући у прозебле руке да их загријемо, — слушали как 
покрај ње, сјецкала је на малој дашчици дуван за оца и нешто шапутала, Хасан је оштрио нож и по 
о одговори стари, истресе из кесе нешто дувана, напуни крњаву лулу и запали. — Рашта да се жали 
тешким појасом, о коме је висила шарена дуванкеса, спуштала се низ бедру и куцкала је по везени 
му, а зец један, опруживши се колико је дуг и издигнувши уши, прескочи нам преко пута и брзо се 
ја лепршала јој око главе, треперила, а дугачке плетенице шибале је по куковима и расплетале се 
е провиривао чибук с лулом и мрка цијев дугачке шишане...{S} Недалеко од ње стајао је Хасан са  
ње у дну авлије, големом, привезаном за дугачки коноп кантом захитио воде и почео се умивати.{S 
 лаку шишану преко рамена и под пазухом дугачки хоџин чибук, с којега је била сврнута лула и ве 
опустивши напријед момка, који је носио дугачки, мушемели фењер, лагано, оборених глава ишли за 
ебо и сунце Божје, и које својим мрким, дугачким гранама, као да нас непрестано граби, лови, хв 
 и преко рамена.</p> <p>Огрнути тешким, дугачким струкама, чије су ресе готово падале по тлима, 
, са полегнутих ниских стреха, окићених дугачким мразним шипкама, капала нам вода за врат и мил 
ох Зулфагу, мрског, поганог Зулфагу, са дугачком шијом његовом, са змијском главом и големим ус 
гим танким, правим носом, огрнут својом дугачком, црном џубом, носећи у једној руци грану шебој 
са, обарала ме и, вадећи испод басамака дугачку шибу једну, — која је и била устргнута и ту се  
цима и по врећама с кахвом, прислонивши дуге пушке уз рафове а сабље пребацивши преко крила, и  
евао за појас и, прихвативши по средини дуги дебели чибук са ћилибарским такумом на врху, излаз 
едни најстарији људи, ихтијари сами, са дугим сиједим брадама и големим турбанима око главе, пр 
 на снијежне, обнажене прси, прекривене дугим низама бисера и дуката, који су ситно, ситно позв 
 с крупним, кадифастим, сањивим очима и дугим танким, правим носом, огрнут својом дугачком, црн 
 мршав, огрнут тешким дебелим ћурком, с дугим јасминским чибуком под пазухом и са шкиљавим прља 
шкиљавим прљавим фењером у руци.</p> <p>Дугим шареним рукавом отро би лагано сузе што му их вје 
у се и шарени, седефом извезени кундаци дугих, тананих шешана; звекећу криве димишћије ударајућ 
ко зна!..</p> <p>Па превуче руком преко дугих, ниско опуштених, сиједих бркова и снажно гурну у 
...</p> <p>Хајкуна се дуго разговарала, дуго се шалила са дјевојкама.{S} Понеки момци, у групам 
S} Ухвативши се за руке, приљубивши се, дуго смо гледали у очи једно другоме.{S} Сва срџба моја 
 и ласкајући миловао је дуго... дуго... дуго... </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1913 
тепајући и ласкајући миловао је дуго... дуго... дуго... </p> </div> <div type="chapter" xml:id= 
чати...{S} Ни момци то нијесу могли.{S} Дуго су гледали један на другога, као погађајући се: ко 
више бабине крви, које ми је сметала да дуго останем у друштву таквих јарана.{S} Укратко сам пр 
е скухана прије него се он пробуди и да дуго не чека на њу.{S} Кад би се пробудио, хитала је с  
метова и новце предао мајки, Зулфага за дуго времена није јој додијавао иштући ни јадикујући.{S 
Након таквих догађаја и Зулфага и мајка дуго су разговарали, препирали се о нечему.{S} Мајка је 
гриву и тепајући и ласкајући миловао је дуго... дуго... дуго... </p> </div> <div type="chapter" 
 изнад глава наших...</p> <p>Хајкуна се дуго разговарала, дуго се шалила са дјевојкама.{S} Поне 
нечија и припуцавале су пушке.</p> <p>И дуго смо сједили тако, сами, одвојени од свакога.</p> < 
сакривати.</p> <p>Али као да није могао дуго издржати тако.{S} Стид га, зар, било од осталих сл 
да је била срамота нека онаквоме јунаку дуго разговарати са женом, макар и са својом, и забавља 
оше једног поред другога, гледао сам их дуго како се свијетле и одсијевају према сунцу, гледао  
немирнији.{S} Знали смо да нам нема још дуго пјешачити па да га се дочепамо, за ђаво би га знао 
Задихани, заморени, готово изнемогли од дугог хода и несанице, лагано смо се вукли кроз грмље и 
ају добри стари пријатељи када се након дугог растанка изненада нађу и састану.</p> <pb n="305" 
p>Тек пошто су ме ноге почеле бољети од дугога ходања, уљегао сам у дућан, сјео покрај ћепенка, 
јући, шалећи.</p> <p>Тек када би, након дугога лутања, он сам предложио да се вратимо кући и ок 
штапова у рукама.</p> <p>Кад смо, након дугога лутања, опазили ватру, како пред колибом пламти, 
е поводили и посртали.</p> <p>Тек након дугога лутања заустависмо се, напошљетку, пред старим,  
 то висок, коштуњав човјек, са необично дугом шијом, на којој се, слична змијској, издизала мал 
ћу, — ступио у собу и почео припасивати дугу, шарену бошчу, Хасан, блијед, подбухо, с дебелим м 
 по врату и сапима, прстима рашчешљавао дугу, свилену гриву и тепајући и ласкајући миловао је д 
ј шилти, и, пуштајући димове низа своју дугу, црну браду, мирно их слушао и уријетко лаким клим 
 танковијаст, прав као јаблан, блиједа, дугуљаста лица, које му било оивичено кратком, поткреса 
есника у огњуштини виђао...{S} Блиједо, дугуљасто лице дошло му још блеђе, мале ситне боре око  
да изнијети може.</p> <p>Хасан јој није дужан остајао.{S} Ако је требало да оде у чаршију, да ј 
абили од њихових старих и како је то он дужан повратити.</p> <p>Једанпут је, чак, неки Хасан Ар 
} Ја се уопште и не сјећам да су кадгод дуже разговарали.{S} Ако је и било када разговора измеђ 
.</p> <p>У зиму, када су ноћи постајале дуже, и разговарали смо више.{S} Док је напољу цичао, в 
ка све друго савлађивао.{S} Али што сам дуже ишао и стида је почело све више и више нестајати,  
сам ја, здрав — откреса поносито, након дуже почивке. — За инат свакоме оздравио сам.</p> <p>Па 
S} Опет зло!.. — шаптао је Сулага након дуже почивке, милујући Хатиму по коси и, из шале, огрћу 
и и да ћеш ме испросити — настави након дуже почивке, некако пакосно, као дражећи га.</p> <p>—  
астану.</p> <pb n="305" /> <p>Тек након дуже почивке први се Хасан смири мало и полугласно запи 
се састајеш са Хасаном? — запитам након дуже почивке, гледајући јој у лијепи, мало погнути врат 
, спаваш ли? — запита ме уплашено након дуже почивке. — Јеси ли будан?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— 
жем, баш ми је мило било када сам након дужег чекања видио да се Хасан не враћа и да се по свој 
гдје у висину, изнад себе, — и на какав дужи говор као да није смио ни помислити.{S} Десет рије 
оштро, играјући се кесом —— све што сам дужна...{S} Колико?..</p> <p>— Тебе нијесам служио и не 
ло њојзи.{S} Двадесети дан погинуо је у Дузи.</p> <p>1911.</p> </div> </body> </text> </TEI> 
ћурком. — Усташи, кажу, дочекали наше у Дузи и све поубијали...</p> <p>— Опет!.. .</p> <p>— Не  
у се и задњи ћемер испразнио и задњи се дукат потрошио.</p> <p>— Шта ћемо сад? — запита мајка з 
а увијек љутило.{S} Кад год би извађени дукат морао поново да поврати у кесу гунђао <pb n="225" 
 остајао без дијела.{S} Бацио би и мени дукат-два у крило, потегнувши ме прије тога за нос или  
p> <p>— А тад... замуца трзајући низама дуката као да ће их откинути, — тад сам се наљутила и.. 
 кад треба хљеба?..{S} Залогај хљеба од дуката, је дражи!..</p> <p>Гњеван и раздражен, са стисн 
 прси, прекривене дугим низама бисера и дуката, који су ситно, ситно позвецкивали. — Шта је бил 
к кад сам знао да ће почети с дијељењем дуката, јављао сам се и, непрестано се склањајући за ма 
пао дукате око себе.</p> <p>Читаву шаку дуката давао јој да намакне што треба себи у кући; дари 
врдили да је преко стотину ћемера самих дуката било.{S} За чудо, та се готовина, — ако је доист 
 челичне демире, рукама ломи та-лијере, дукате, шаком пробија столове, бурад, терђахе.</p> <p>К 
згледао дарежљивији и немилосно расипао дукате око себе.</p> <p>Читаву шаку дуката давао јој да 
 се пролијева — кажу, духан се просипа, дукати се бацају као марјаши...{S} Ко год хоће да пије, 
У твојој кући — замуца она ломећи се, а дукати на прсима звекећу, звекећу, — у дому...</p> <p>— 
у џеп.{S} Причини ми се као да звецнуше дукати.{S} Па се опет окрену заптији мало, погледа ме п 
макне што треба себи у кући; даривао је дукатима и момке, те, напошљетку, ни ја нијесам остајао 
ли јаче, грицкајући нокте и играјући се дукатима. — Шта ћу му ја?..{S} Он је сад здравији и ено 
у препуњене свилом, о димијама од свиле дукатлије и о димијама од свиле бешлуклије, о састанцим 
ма дућану, одиже моју пушку са земље и, дунувши у грлић, пође, држећи је у рупи, увијек спреман 
; испод шише жутиле се неколике обвехле дуње од којих читава соба мирисала, а по пенџерима, пор 
..</p> <p>— Ама шта ти је? — запита она дурљиво и напући усне. —— Какав си то данас?..</p> <p>— 
звије танке обрве, напући усне и некако дурљиво, мазно, као дијете коме отимају лутку, ослањају 
чекмеџи с новцима, те ми је у неко доба дућан више наличио на пушкарницу какву него ли на бакал 
 <p>Наравно, постарао сам се одмах и да дућан лијепо очистим и уредим, те, кад унесем робу, да  
угом.{S} Поче ме питати и за Јована, за дућан и обећа нам дати новаца да накупујемо робе.{S} И  
тајкујући, прелазиле један у другога на дућан, сакривале се за робу и чучнувши један према друг 
е, и јапрака.{S} Све ми то остављали на дућан и одлазили мирно, не говорећи ни ријечи и не глед 
<p>Авдо, бојећи се несреће, ступи ми на дућан, повуче ме са ћепенка и сам поче затварати.</p> < 
ао сам са Сулагом, изненада ми ступи не дућан човјек некакав.{S} Умотан је био у голему, црну с 
 а то ваља...{S} Замисли само колики ће дућан бити кад она распе паре!.. </p> </div> <div type= 
одавао робу по махалама и хтио отворити дућан, а који, ето, сада безбрижно јаше и удара уз тамб 
о се растали отишао сам одмах да тражим дућан, магазу какву под кирију.{S} И нијесам се много н 
 сељаци некакви, свратише се, уљегоше у дућан, и држећи руке на леђима почеше разгледати робу,  
 ће он сам, до неколико дана, доћи ми у дућан и сам ми се јавити.{S} Кад ми стаде на ћепенак, с 
дан, након кијамета оног, долазило ми у дућан по неколико њих, засједали по сандуцима и по врећ 
е бољети од дугога ходања, уљегао сам у дућан, сјео покрај ћепенка, на сандуче једно, и онако,  
ад бих изишао из собе и кренуо, пошао у дућан, он је једнако о томе говорио, једнако ме хвалио  
ише да прича и, док је Хасан испред мог дућана пролазио оборене главе, као постиђен, Зулфага је 
м сам себи пребацивати, ходајући испред дућана и непрестано гледајући у сокаке куд је Хасан зам 
и.{S} Свако јутро пролазио ми он испред дућана, ишао међу комшије, састајао се с њима, сашаптав 
улфага ми неколико пута пролазио испред дућана весео, насмијан, задовољан, а око њега, са двије 
е, — пошто су пошкропили чаршију испред дућана да буде хладније, —— прилегли на ћепенцима да за 
 струка некако весело, па заигра насред дућана и нагло се рашири преда мном. — Јеси ли ме забор 
ста могло се видјети како, из кућа и из дућана неких, немилосно лете и папуче, и нануле, аршини 
свраћао и муштерије, који се враћали из дућана ми, те и њих чашћавао.{S} Два-три пута видио сам 
</head> <p>Враћајући се једне вечери из дућана, сусретох Хатиџу пред вратима.{S} Застаде пред п 
 ја непрестано трчкарам по дућану и око дућана, како се увијам, улагујем, нудим, цијеним.</p> < 
 и хотимично нагонећи коње испред туђих дућана, само да нанесу штету какву и оборе робу, коју с 
а једна, кад истрче дућанџије из својих дућана, изненађени, када ме виде онако крвава, а нож од 
да чаршинлије нијесу устајале из својих дућана и са чудним неким задовољством гледали за њим.{S 
дари, истакне се између свију комшиских дућана.{S} Ћепенке сам чак и обијелио и ишарао мало, а  
} Како је у оно доба било доста празних дућана, нашао сам један у који сам могао и натрпати роб 
порушио је читав низ старијих, тијесних дућана, са мрким нагњилим ћепенцима и големим стрехама  
арати...</p> <p>Погледавши око себе, на дућане оне, изненада ми се оте узвик:</p> <p>— Сад ћу ј 
кожа што их комшије избацили пред своје дућане, бацао се камењем на врапце, који се окупљали по 
 <p>Пред вече, раније, сви су затварали дућане, праштали се и грлили с комшијама, као да се виш 
ица!..{S} И колико сам камења набацао у дућане подругивача, кроз плач их проклињући и псујући н 
ма, бакалима, занатлијама одлазили су у дућане и измахујући им ножевима изнад глава, узимали, о 
че су ми дошли обојица.{S} Застали пред дућаном, наперили пушке и климајући се и заплећући јези 
им, претеци га...</p> <p>Остао сам пред дућаном замишљен и забринут, не осврћући се ни на прола 
 приступи.</p> <p>— Носи!..</p> <p>Пред дућаном, на чаршији, сусретох се са Сулагом.</p> <p>— Т 
рити и о свом дућану, о <hi>правом</hi> дућану. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1913 
азгледавши унаоколо, опет се врну према дућану, одиже моју пушку са земље и, дунувши у грлић, п 
> <p>Хасан се првих дана настани у моме дућану, одомаћи се потпуно.{S} Донесе све ствари што их 
или да смо чак почели говорити и о свом дућану, о <hi>правом</hi> дућану. </p> </div> <div type 
шија ми, који је нешто размјерао у свом дућану, баци и терезије и оке, усплахирено утрча и умиј 
и.</p> <p>Ако сам јој причао о радњи, о дућану, о мачку који ми улови по четири миша на дан, о  
 видјели како ја непрестано трчкарам по дућану и око дућана, како се увијам, улагујем, нудим, ц 
јискренији!..</p> <p>Оставивши Хамида у дућану, потрчах Хатиџи.</p> <p>— Ти кућом управљаш, ти  
говали непрестано сједећи и лешкарећи у дућану, што су са чибуком или цигаром у зубима стењући  
у сам читаву киту бацио у ћошак један у дућану, гдје је одмах дочекао дебели, угојени мачак и п 
 док је имао болова био сам врло мало у дућану.</p> <p>Макар што је Хамид вазда био поред њега, 
а пита и распитује о усташима, — а то у дућану није могао, јер није имао с киме, — одлазио је у 
ије.</p> <p>Читав се шехер узнемири.{S} Дућанџије, које су, иза подне, — пошто су пошкропили ча 
 чаршијом, са јараном којим, беспослене дућанџије увијек ме призивале себи и увијек питале: кол 
{S} Биће, бре, галама једна, кад истрче дућанџије из својих дућана, изненађени, када ме виде он 
еколико минута, а преплашени трговци ми дућанџије гологлави, босонози, неуређени, потуривши се  
анесу штету какву и оборе робу, коју су дућанџије изнијели пред ћепенке.{S} Слабићи, немајући с 
рчаше према њему.{S} И постуле, камење, духан-кесе, гране некакве осуше се на њега, оборише му  
нуди.</p> <p>Кахва се пролијева — кажу, духан се просипа, дукати се бацају као марјаши...{S} Ко 
 у кући, непрестано им износили понуде: духан, кахву, ракију, непрестано послуживали, частили.< 
ћу...</p> <p>Слуге му донесоше и кахве, духана, хљеба и он понуди свакога и сам сједе међу њих. 
х са душека дочекује:</p> <p>— Треба ми духана.</p> <p>— Па што нијеси Хамида послао да донесе? 
хоћу из твоје руке...</p> <p>Па, узевши духана из моје кутије, повуче ме себи:</p> <p>— Немој и 
варали се, улагивали.{S} Један му носио духана и пунио лулу, други носио жераву и припаљивао, т 
оја је заударала на зној, истресе нешто духана на длан, узе га међу прсте и поче потпрашивати.. 
около радиле и уређивале земљу за садњу духана.</p> <p>„ Шта радиш, тежаче?..“ — запита цар, пр 
 у њедра, у џепове, за силахе, у големе духанкесе, које им висиле низ бедре.{S} Непрестано као  
" /> <p>Он сједе, прекрсти ноге, извади духанкесу и замотавши цигар запали.</p> <p>— Ништа је т 
..{S} Благо вама!..</p> <p>Па нам пружи духанкесу и отегнуто запита:</p> <p>— А куд сте пошли?< 
е међу њих, прекрстио ноге и понудио им духанкесу да запале.</p> <p>Сам је точио кахву и нудио. 
тније растати се са пуним чинијама и са духаном.{S} Али и оне, видећи да се у чашћавању почело  
 износио, сам чистио наргилу и пунио је духаном.{S} Сам је брао и руже и китио шилту на којој ћ 
и — одговарао сам мирно, опет га нудећи духаном. — Никад...</p> <p>Он зине, блене у ме.</p> <p> 
це и чаше са медовином, велике чиније с духаном, ибрик и филџане са кахвом, тепсије са питама и 
Како мајка?..</p> <p>Па, напунивши лулу духаном, подносила му ватру да припали и подметала пепе 
апалили чибуке и кроз сумаглицу од дима духанскога гледају га као чудо какво.</p> <p>— Ви би хт 
усандере, а широка, риђа брада, препуна духанскога дима, као да је и сама горјела и као да се с 
ак и за озбиљнији разговор, нудио ми је духанску кутију, — коју сам прије ријетко у руке узимао 
а и...и...</p> <p>Немој се и ти љутити, душе ти, — замоли склапајући руке. — Нећеш ли?..</p> <p 
, тамније...</p> <p>— А он је крив био, душе ми, — викну ватрено, примичући ми се — и... и ја н 
ек мало једе...</p> <p>— Хм...</p> <p>— Душе ми...{S} По читав дан једва ако неколико залогаја  
што празна мјеста, гдје могу намјестити душек и ноћивати.</p> <p>Наравно, постарао сам се одмах 
лушкињу, која је и спавала с њом, а мој душек премјести у своју собу и прострије управо покрај  
то сте звали?..</p> <p>А Хасан одмах са душека дочекује:</p> <p>— Треба ми духана.</p> <p>— Па  
оју собу и прострије управо покрај свог душека.{S} И већ прве ноћи криво ми било што је то учин 
 пипати око себе, извлачити нешто испод душека.{S} Ни ријечи не проговорише једно другоме, нити 
љезе у моју собу и раскорачивши се више душека силом ме подиже.</p> <p>— Хајдемо — рече одсјечн 
/p> <p>Ујутру, прије зоре, дизала се из душека, трчала у кухињу и ложила ватру, само да кахва б 
мо да је у свануће, кад сам се дигао из душека и хтио се умивати, уљегла ми у собу, блиједа, сл 
ој.{S} Као поплашен скочио сам одмах из душека, одбацио јорган са себе и онако необучен и неуре 
ер, шапћући нешто у себи, клекну покрај душека, загрну рукаве и, погледавши у широку, голему ра 
та нема — рече гласно и поново се врати душеку.</p> <p>И као да размишљаше више њега: хоће ли о 
 коња, који су били претоварени храном, душецима, чадорима...</p> <p>Кад загледах боље, познадо 
ани, отима; узалуд се окреће и увија по душецима.{S} Нико га отјерати не може.{S} Ту је он, ту  
збојницима, који имају више убистава на души него на глави длака.</p> <p>Други су опет тврдили  
е и корачао сам брже од Хасана.{S} И на души ми било лакше и свјетлије, — разговор са живим људ 
ио некако веселији.{S} Лакше ми било на души и слађе сам спавао.</p> <p>У зиму, када су ноћи по 
и као да није више било ни пријатеља ни душмана да се, по дану или по ноћи, врзају око наше кућ 
то радиш добро радиш, тај је, ако видиш душмане како се љуте и кидају.</p> <p>Мајка је опет пла 
р да ми се са свих страна и пријатељи и душмани потсмјехују, како сам се, за рана, натоварио на 
одију и постану несноснији него најљући душмани.{S} Сваки дан, након кијамета оног, долазило ми 
 Презирање и суровост људска највиши су душмани стида; пред њима се губи као дим да своје мјест 
ма била крива...{S} Црна мајка помагала душманима да те гоне, да гњаве...</p> <p>Па се опет исп 
е и раскидаше џубу на плећима.</p> <p>— Душманин је то и динсуз — викали су помамно пријетећи и 
во изазивачки начин, брани мог најљућег душманина, што више вјерује њему, кога је јуче познао,  
ед њу. — Све си оставио, да ме намучиш, душманине, као да не знаш да те могу к’о пса избацити и 
 сам се пред тобом, и здружио се твојим душманином и хтио...{S} Ех, много сам хтио! — узвикнуо  
и на сокаку.</p> <p>— Како ли би ме тад душманке гледале и како ли би се светиле!.. — говорила  
> <p>— Пјевај ми, Хајнија!..{S} Пјевај, душо медена! — викне мајка заносно, и удари се по кољен 
 га оробили хајдуци, а кад је примио на душу, ми му вјерујемо — рече Ибрахим ефендија мирно, по 
и... и мени су отели, уграбили и срце и душу...{S} Хајде...</p> <p>— Куда?</p> <p>— Виђећеш!..{ 
> <p>— Ефендија!</p> <p>— Ах... имаш ли душу?.. — јаукну он, растворивши уста и мученички превр 
јаднијим) пружио си утјеху и огријао им душу, — говорио је кашње и говорио сасвим искрено, непр 
н ми постаде.{S} Има часова када, макар душу притискивали најтежи терети, ускипи нешто у <pb n= 
викнух из света гласа:</p> <p>— На моју душу, опет пошао у хајдуке!..</p> <p>— Пошао на усташе  
 <p>Кад сам закуцао на авлиска врата, — ђаво би га знао рашта, а сузе су ми налетиле на очи чим 
емој препадати...{S} А дерт?{S} Нека га ђаво носи!..</p> <p>— Напријед! — узвикну и Хасан који  
дуго пјешачити па да га се дочепамо, за ђаво би га знао ушљед чега, опет бисмо вољели да је мал 
Алаху кад ти проговори, а макар врата и ђаво однио! — дочека хоџа и осмјехну се.</p> <p>— Не бо 
им гласом доврши:</p> <p>— Нека га носи ђаво!..{S} А волио бих да је остао спавајући...</p> <p> 
 исти, а ако били оваки, нека их свијех ђаво носи!..</p> <p>Чудна граја и гунгула настаде након 
ала је више као какво младо, безбрижно, ђаволасто дјевојче, него као удата жена, која још има т 
 се и опет. — Због Хасана?..</p> <p>Она ђаволасто прискочи и почне ме чупкати за бркове.</p> <p 
 <p>— И зато се наљутио — отегну некако ђаволасто, дражећи ме. — Зато?..</p> <pb n="373" /> <p> 
S} Их...{S} Кавгаџијо један!..</p> <p>— Ђаволе!..</p> <p>Све срџба и сва љутња као да намах мин 
оче ме миловати по коси, по образима. — Ђе те боли?..{S} Шта?{S} Како то?..</p> <p>— Ништа ме н 
 у чуду, трљајући очи и протежући се. — Ђе?..</p> <p>— Хајде...{S} У хајдуке...</p> <p>Изговори 
енем у чаршију.</p> <pb n="252" /> <p>— Ђе си, одмјено јуначка? — питао је сагињући се готово д 
рно, застанувши. — Хоћеш ли?..</p> <p>— Ђе?..{S} Кући?..</p> <p>— Па кући...{S} Зажелио сам се  
гледати и разгледати унаоколо.</p> <p>— Ђе сам ово? — питао сам сам себе, провирујући кроз шибљ 
оре и планине, а коначиште свако мјесто ђе се затеку...</p> <p>Љепота једна!</p> <p>И што је че 
S} Кад дођем тамо, па кад ме запитају: „Ђе си био?..“ зар да им рекнем „Ниђе“...</p> <p>И кад м 
и ђевојци прешао?..{S} Ашиковала сам са ђевојкама да ми кажу и... казале су ми...{S} И ево... у 
још жешће навали. — Мислиш ли се играти ђевојкама као јабукама, па једну бацати а другу узимати 
ад су непокорни!..</p> <p>— А што ће ти ђевојке, несретни сине? — откреса хоџа и гурну га ногом 
а прсима и примаче се:</p> <p>— Е удри, ђевојко, — викну помамно, — и напи се крви, ако си жедн 
пољубише.</p> <p>— Сад, ето, имаш своју ђевојку — откреса бабо, куцнувши ме чибуком по глави. — 
 и распитивала: коме долазиш и којој си ђевојци прешао?..{S} Ашиковала сам са ђевојкама да ми к 
о је зулума починио, него ухватио двије ђевојчице из комшилука, метнуо их на крило, па... па... 
 облику...{S} Ко зна!..</p> <p>— Сад ће ђедо опет ударити у старе дипле — дочека опет онај одос 
онешто: или фес, или округу, или зубун, ђердан, тозлуке.{S} Свакоме шаље и поздрав или савјет к 
рестано игра с вретеном и наднесена над ђерђеф ниже пјесму за пјесмом, него омалено, ситно дјев 
 јунака није било, изгледао је као нови Ђерзелез Алија, као једини човјек који би био у стању у 
>— То опет ја најбоље знам.{S} Нико мом ђетету не може бити бољи пријатељ од мене, — дочека мај 
ави се:</p> <p>— Досад су вам вазда, од ђетињства, говорили: добри сте, честити сте, паметни ст 
, пљачкаши, разбојници.{S} И ако нам се ђеца не опамете, и они ће бити исти, а ако били оваки,  
тежући проговори:</p> <p>— Донесите им, ђецо, мало млијека...</p> <p>Оба момка, без поговора, д 
усто, никога да замилује...{S} И жену и ђецу кад бих имао, ни њих не бих миловао...{S} И њима б 
е вјерује у то, не треба ни да живи, ни ђецу да рађа, јер шта ће живот кад се ни за се ни за њи 
 хтјели да будем ваш хоџа и да вам учим ђецу? — мирно их запита он и погледа их редом. — То ли  
било и смијешно, — морао сам поскочити, ђипнути неколико пута и нагло прихватити за алку једну, 
 се и увијек понешто носећи у руци: или ђугум да донесе воде са чесме, или ћупицу какву, завежљ 
> <p>Остави брзо и бедевију и мене, узе ђугуме што су у једноме низу стајали испод басамака и о 
турбан око главе бијелио се као вијенац ђулбехарски, ишаран праменовима големе, свилене ките, к 
ши ноге. — Знам да се ти тужиш на њега, е ти је криво учинио.</p> <p>— И јес’ ми криво учинио — 
сподар у њој.{S} Као да није вјеровала, е сад збиља може заповиједати и овим људима, који су, д 
уну, да их утуче и тако им опет покаже, е је и у говору моћнији, јачи, силнији од свију.</p> <p 
е може — вели — још никако ни смислити, е је он мртав и да више никад доће неће.{S} Јок!..{S} И 
пекло ме.{S} Неко као да ме прекоравао, е сам и сам био рђа, кукавица, готово издајник.{S} И шт 
, спотакао, да сам у два маха помислио, е ће намах посрнути и носом ударити о земљу.{S} Ни глед 
само да сам пред собом оправдам одлуку, е се овакво друговање мора прекинути.{S} Додуше овдје,  
е? — запита јаче, пристајући за нама. — Е лијепо, лијепо...</p> <p>Затим ме опет премјери погле 
чуо, — рече још тише да се једва чуло — е ти се мати преудала...</p> <p>— Ах!..</p> <pb n="287" 
ва и дубока нам наука треба...</p> <p>— Е лијепо — рече хоџа и попридиже се. — Ја ћу баш учити  
сриједи и поче ударати по њој.</p> <p>— Е да видимо, момче, да окушамо сад ко је јунак бољи! —  
на друм и усиљено се осмјехну.</p> <p>— Е није друге, сад се натраг не може — рече.</p> <p>— Ту 
терију на прсима и примаче се:</p> <p>— Е удри, ђевојко, — викну помамно, — и напи се крви, ако 
ру њезину, морале сваки пут да одговоре е је нема, да је отишла некуд.{S} Бојала се, зар, сирот 
имао јачих разлога за то, — ипак осјети е му са неке стране пријети опасност, те се унапријед,  
 што је каткада сасвим озбиљно прорицао е ће „свршити на вјешалима“ и називао га „угурсузом“ и  
ну, кочоперећи се. — Ево нам сад згоде, ево људи, па да ударимо и да плијенимо што се плијенити 
.</p> <p>— Јади га знали... а, глад ми, ево, прође... — шапну Хасан растегнуто и збаци струку с 
есна, и хвала ти на томе...{S} Сад сам, ево, здрав и сад могу ићи.</p> <p>— Не дај му — живо до 
ће стићи...{S} Сада...</p> <p>— Онда... ево му куће, — дочека она без размишљања и показа на со 
етири мјесеца ишла од врата до врата... ево, у овом одијелу...{S} И тражила те, ловила...{S} Пи 
ће, све сам то сама зарадила...{S} И... ево... ја и хоћу освету љуцку и волим јој него... него  
 И ето:.. таки и остадоше у животу и... ево нас овђе...</p> <p>Сулага уздахну, одмахну руком и  
нуо би, погледавши на Хатиџу. — А ти... ево... опет ме примио... и довео... и... ех, ех...</p>  
невјеру учинио... <hi>Никоме</hi>!..{S} Ево и крви, ако треба, да пролијем за те...{S} Ево свег 
риснем мало.</p> <p>— Ама је роба!..{S} Ево робе!.. — почнем викати лудо, помамно, зацењујући с 
 најдража, и ја сам оставила њега!..{S} Ево ти га!..</p> <p>— Пхи! — узвикну дјевојче, умотавај 
 за руку. — Устани и хајде с нама...{S} Ево смо дошли по те...{S} Хајде...</p> <p>— Не могу...< 
апта узбуђено.</p> <p>— Не бој се...{S} Ево ме...</p> <p>И поздравивши се с Авдагом уљегнем за  
рви, ако треба, да пролијем за те...{S} Ево свега...</p> <p>Чак и кад бих изишао из собе и крен 
е прекиде:</p> <p>— Нећеш тражити...{S} Ево ти моје куће...</p> <p>— Зар овђе да останем?</p> < 
и погледа ме.</p> <p>— Робе хоћеш?..{S} Ево!,.</p> <p>И стаде преда ме и поче показивати.</p> < 
е јунак бољи! — викну, кочоперећи се. — Ево нам сад згоде, ево људи, па да ударимо и да плијени 
н и спустивши пушку наслони се на њу. — Ево... право да речем... и ја сам се зажелио куће, ама. 
мо је мумољио, пјевуцао нешто.</p> <p>— Ево нас — рече напошљетку Сулага кад стигосмо до куће,  
а и оде, отрча управо на воду.</p> <p>— Ево — узвикну након краће почивке, носећи воду и указуј 
 потрча ми у сусрет. — Шта је?</p> <p>— Ево...</p> <p>Ова привири и пљесну рукама...</p> <p>— Т 
 пута. — Таки ли си јунак!..</p> <p>— А ево да се кладимо да ће нам данашњи дан бити несретан — 
ма да ми кажу и... казале су ми...{S} И ево... уфатила сам те, копиљане, стигла те...{S} Сад ви 
ам брзо, правдајући се. — Данас допао и ево одмах кавга...</p> <p>Сулага се осмјехну.</p> <p>—  
а држи...{S} Није он мене оставио, него ево, на твоје очи, казао ми да сам му најдража, и ја са 
те да поново крене на хајдуке.</p> <p>— Еј, рођо, јеси ли се пута зажелила? — питао је каткада  
не можеш јарана дочекати у својој кући, ено ти моје...</p> <p>— Мени је свеједно гдје хоћете... 
ана с пута, живо поскочим поред њега. — Ено их!..</p> <p>— Стој!..{S} Спремај се!..{S} Зар ника 
тења Хајкуна и стегну Хасана за руку. — Ено!..</p> <p>Момче се примаче канату и ухвативши се за 
емо напријед, само напријед...</p> <p>— Ено га! — напошљетку избаци он када смо изашли готово д 
ви...</p> <p>— Али молим те...</p> <p>— Ено... тамо... ах..{S} Ибрахим ефендија...</p> <p>Ах... 
гло прибрати ни освијестити...</p> <p>— Ено ти момка, — рече пригушено — па га држи...{S} Није  
је у рукама, прођоше чаршијом.</p> <p>— Ено их, — рече, — и оружаних и опремљених...</p> <p>По  
еким мјестима помало поткопан.</p> <p>— Ено га! — узвикну и опет, па, погледавши ме, збаци пушк 
Шта ћу му ја?..{S} Он је сад здравији и ено му Хамида...{S}И... и... и кад га не дворим, шта ћу 
 <p>Млад си ти још, па не знаш...{S} А, ето, хајдуци напредују...{S} Чете њихове спустиле су се 
ијесам ни помишљао.</p> <p>Сама Хатиџа, ето, нехотице ми напомену, указа на све.</p> <p>Али, за 
а се загрлише и пољубише.</p> <p>— Сад, ето, имаш своју ђевојку — откреса бабо, куцнувши ме чиб 
 сакривен за сандуцима.</p> <p>Тако се, ето, једни ситна шала претворила у праву правцату збиљу 
. као што бумбул пјева другоме... теби, ето, баш теби!..{S} Аман, каква је ноћ била!..</p> <p>И 
махалама и хтио отворити дућан, а који, ето, сада безбрижно јаше и удара уз тамбуру.{S} И било  
 никад, казали су стари...</p> <p>А он, ето, ни длаке промијенио није...{S} Хунцут остао хунцут 
 огријешила?..{S} Гдје?..</p> <p>— Ето, ето... почео се љутити!.. — узвикну она очајно, па ломе 
ну на раме и склопи очи.</p> <p>— Ја... ето свједочила сам, а знала сам да се твоје отима — нас 
Хасан се збуни, порумени.</p> <p>—Па... ето... пошли у лов...</p> <p>— Чак амо?</p> <p>— Кажу д 
но, поново указујући зубе. — Тако је... ето... пропало све...</p> <p>Ја узнемирено почех шетати 
 хартије и гурећи се — Још само мало... ето... корак један па... па се може преврнути...</p> <p 
 њој, да видим каква ћеш ми изаћи...{S} Ето колико ти вјерујем!..</p> <p>— Немој, Смајиле, — пр 
истим оружје и истимарим бедевију...{S} Ето то...</p> <p>— Јок! — откреса мајка и љутито баци к 
креса она опоро, пакосно, осветнички. — Ето ти свједока, болан!..</p> <p>Зулфага ће ти, на срам 
аде Зулфага брзо и дубоко се поклони. — Ето и сада говори о својој кући, за коју и суд царски р 
>— Ето — избаци хоџа и показа за њим. — Ето!..</p> <p>Казао сам: свршиће на вјешалима...{S} Твр 
 му рекла — прошапта тихо, пригушено. — Ето, жао ми...{S} Макар и гунђао, и ружио опет... опет  
уће — слагах му и порумених до ушију. — Ето...</p> <p>Он набра обрве, замисли се.</p> <p>— Не м 
 спусти се испод зида и удари у плач. — Ето...</p> <p>— Хатиџа!</p> <p>Притрчим јој и прихватим 
своју мајку, која ме родила?..</p> <p>— Ето, честити ефендија, — упаде Зулфага брзо и дубоко се 
му се огријешила?..{S} Гдје?..</p> <p>— Ето, ето... почео се љутити!.. — узвикну она очајно, па 
оче их трљати као да се умива.</p> <p>— Ето видиш — отсијече јаче — он овђе више треба...{S} Ак 
 брзо окрену и истрча из собе.</p> <p>— Ето — избаци хоџа и показа за њим. — Ето!..</p> <p>Каза 
вати за руку и продрмуса њиме.</p> <p>— Ето!</p> <p>И, опаливши му два широка шамара, гурну га  
се причини као да га није чуо.</p> <p>— Ето, прича се, — настави лакше — да се сад сиротиња сељ 
 изгуби у густежу, у шипражју.</p> <p>— Ето баксузлука! — узвикну ражљућени Хасан и престријели 
 маријаша преда ме, у прашину.</p> <p>— Ето.</p> <p>Па ободе коња и одјури за друговима.</p> <p 
ћи јој скуте, и тихо прошапта:</p> <p>— Ето...</p> <p>Па јој спусти на кољено све тефтере и све 
за бимбашу и као плачући рече:</p> <p>— Ето... тако и синоћ ударио на ме... на мајку.</p> <p>Па 
ући пред мајку почео уздисати:</p> <p>— Ето... опет је био у Сулаге...{S} Ја сам га управо и из 
о, макар и укратко, протумачи:</p> <p>— Ето, то ми је Хасан, једини син, — рече — и ако и ти бу 
м и не гледајући шта ће свијет рећи, па ето! — нагло прекиде и одгурну ме. — Треба ли баш рећи  
е доноси, јер подгаја осветнике...{S} И ето... створила их је...{S} Дигли су се...</p> <p>— Па  
ући оружје, а неки се и сакрише...{S} И ето:.. таки и остадоше у животу и... ево нас овђе...</p 
тати по читавој махали.</p> <p>Док опет ето Сулаге.{S} Није ишао него каскао сиромах, жут, блиј 
и опет као да поче попијевати. —</p> <p>Ето ти среће и одмјене твоје!..</p> <p>— Подгојила је ч 
ко њега.</p> <p>— Хоћеш ли нам причати, ефендија? — питали су готово једногласно, оптрчавајући  
оче љубити скут бимбаши.</p> <p>— Аман, ефендија, — викну очајно — живјети ми не да...{S} Убиће 
у и поче жмиркати.</p> <p>— Тако, тако, ефендија, — отегну весело, трљајући руке. — Тако му и т 
 Дођи... други пут...</p> <p>— Не могу, ефендија, више долазити — откресах ја пакосно и дође ми 
се да се озбиља не занесе и не заспи. — Ефендија!..</p> <p>— Ах, не вичи... ах... не галами так 
.</p> <p>Он као да опет заспа.</p> <p>— Ефендија!</p> <p>— Ах... имаш ли душу?.. — јаукну он, р 
{S} Невоља!</p> <p>Опет ништа.</p> <p>— Ефендија!..</p> <p>— Ах... не вичи тако... ах!..</p> <p 
ичини ми се као да ће заспати.</p> <p>— Ефендија... дошао сам послом до тебе — почнем ја викати 
з корица.</p> <p>— Шта ћеш то? — запита ефендија меко, хватајући ме за руку. — Зар си толико љу 
 потврдила да их је потрошила — нагласи ефендија презриво се смјешкајући.</p> <p>— Она?..</p> < 
која ме родила?..</p> <p>— Ето, честити ефендија, — упаде Зулфага брзо и дубоко се поклони. — Е 
/p> <p>— Ено... тамо... ах..{S} Ибрахим ефендија...</p> <p>Ах...{S} Питај... тамо...</p> <p>И з 
осмо и почесмо се обазирати.{S} Ибрахим ефендија ослухну и осмјехну се лукаво. „То кадија хрче“ 
ила некаква ти тетка — прогунђа Ибрахим ефендија у браду. — А имао је и пара и данас их има...{ 
на душу, ми му вјерујемо — рече Ибрахим ефендија мирно, поново указујући зубе. — Тако је... ето 
 све смо му потврдили — настави Ибрахим ефендија тише, као успављујући ме. — Све нам је казао.. 
отовину и све кметове!..</p> <p>Ибрахим ефендија слегну раменима.</p> <p>— Сведно, нијесу се мо 
м оштрије — Причај ми!..</p> <p>Ибрахим ефендија отпочину.</p> <p>— Није он ништа лагао — рече  
, и њему да се притужим.</p> <p>Ибрахим ефендија, витак, љепушкаст младић, с очима као од кадиф 
се могао ни замислити, а да се и Смајил-ефендија не позове, да и он ту не буде.</p> <p>— Ко ће  
</p> <p>— Чудна топлина — отегну Смајил-ефендија лијено, свлачећи џубу и отпасујући појас. — Сл 
ичао Сулаги како сам прошао код Ибрахим-ефендије, ни мало се није зачудио.</p> <p>— Па то сам ј 
о сам као окамењен и забленуто гледао у ефендију, у кадифасте му очи и искежене бијеле зубе.</p 
ем у другу собу, те да потражим Ибрахим-ефендију, помоћника кадијина, и њему да се притужим.</p 
. опет ме примио... и довео... и... ех, ех...</p> <p>Па преврне очима, стисне зубе и, изненада, 
во... опет ме примио... и довео... и... ех, ех...</p> <p>Па преврне очима, стисне зубе и, изнен 
ем:</p> <p>— Ех, да сте њега чули!..{S} Ех, да сте њега чули! </p> </div> <pb n="276" /> <div t 
.</p> <p>— А да те он таког видио!..{S} Ех!..</p> <p>Први пут споменула је њега, Зулфагу.{S} И  
>— Камо среће да сам вазда с вама...{S} Ех!..</p> <p>Неко вријеме сви смо ћутали.{S} Мајка је г 
ружио се твојим душманином и хтио...{S} Ех, много сам хтио! — узвикнуо би, погледавши на Хатиџу 
 још би искали.</p> <pb n="309" /> <p>— Ех, брате, лијепо! — узвикну задовољно Хасан измичући с 
S} Тога хоћу...</p> <p>Тога...</p> <p>— Ех, а преша је ово — муцао је Зулфага, једнако стојећи  
иђа — одговори некако заносно.</p> <p>— Ех?..</p> <p>Она накриви главу и поче растезати јаглук  
сјетим хоџе и увијек уздахнем:</p> <p>— Ех, да сте њега чули!..{S} Ех, да сте њега чули! </p> < 
кољено.</p> <p>— Јунаци су они...{S} Не жале гинути... — рече.</p> <p>— А ко би жалио да гине и 
 је необично хвалио и ковао у звијезде, жалећи што није био толико и домаћин колико и јунак и ш 
 <p>— Не могу...</p> <p>— Не може...{S} Жали што му се удала мајка, па неће да га подоји — опет 
кољену. — На штеди грла, не било га; не жали срца, усахло ти!..</p> <p>Пјевај!..</p> <p>И хитре 
уни крњаву лулу и запали. — Рашта да се жали?..</p> <p>Све на свијету гине и умире и све се пон 
м, из радозналости, прислушкивао кад се жалила једној слушкињи, како је он, бабо, још и сад муч 
снажно гурну у ватру.</p> <p>— Рашта да жалим умријет’?..{S} Рашта?.. — сам себе запита. — Ко ћ 
жалиш, ругаш се.</p> <p>— А рашта да те жалим? — запитам пјевајући, ругајући се и опет. — Због  
жале гинути... — рече.</p> <p>— А ко би жалио да гине и да умре?.. — брзо одговори стари, истре 
{S} Рашта?.. — сам себе запита. — Ко ће жалити?..</p> <pb n="311" /> <p>— А ће хајдуци дочекују 
 да сједим више, преврнух се на траву и жалосно јекнувши склопих очи, очекујући кад ћу издахнут 
— Млад је још...{S} Не зна...</p> <p>На жалост, мајка се није дала умолити.{S} Немилосно, готов 
и одјури за друговима.</p> <p>Снужден и жалостан погледах у оне маријаше...</p> <p>Новци!..{S}  
мене зове...</p> <p>И све говори некако жалостиво.{S} Каже: „Додијао сам вам, па ме и не гледат 
уду несретни, укажеш ли мало љубави (не жаљења, јер то чини још јаднијим) пружио си утјеху и ог 
екла — прошапта тихо, пригушено. — Ето, жао ми...{S} Макар и гунђао, и ружио опет... опет ми га 
и се по бради. — Воља Божја...</p> <p>— Жао ми само што га још једном није добро измлатила...{S 
<p>Она застаде, обори главу...</p> <p>— Жао ми га било, а нијесам се љутила — рече полугласно.  
ар и гунђао, и ружио опет... опет ми га жао...</p> <p>Мазећи се гледаше ми у лице као да искуша 
засмија се. — Остарио, изнемог’о, па ти жао умријети, па све мислиш да ћеш се поново родити...< 
?</p> <p>— Нимало.</p> <p>— А мени опет жао што сам му рекла — прошапта тихо, пригушено. — Ето, 
 сам у соби, опет сам проплакао.</p> <p>Жао ми бијаше мајке.{S} Чинило ми се као да је Зулфага  
p>— Њега?..</p> <p>Па несвјесно испусти жарач и у забуни голим рукама хтједе гурнути у ватру.</ 
 мељавати међу прстима и трпати у уста, жвакати.{S} Чудна грчина као да ми се разли по читавим  
као да кида; чупа и гњечи траву, гризе, жваће; и баце папучу једну, другу...</p> <p>Напошљетку  
 травом, да пуним и да гутам, онако, не жваћући.</p> <p>Стиснуо сам очи и гутао на силу, ударај 
— Ништа је — прогунђа стискајући зубе и жваћући чађаве бркове који му пали по устима. — Запело  
отповрну стари, залажући се кромпиром и жваћући. — Кад огладне, наврате и амо...</p> <p>— И раз 
се подигнем и сједнем у траву.{S} Сваки жглоб, сваки драм меса болио ме.{S} Било ми је као да м 
агријах мало, ишао сам лакше и болови у жглобовима као да су почели јењавати.</p> <p>Али, за чу 
викну помамно, — и напи се крви, ако си жедна, колико хоћеш...{S} Ти знаш да на те дигнути руке 
ало од његових њива, ограда, винограда, желећи да му освоје, отму управо, теретећи га како су,  
има одавно израсли и прилип и маховина, желећи да ту подигне нове, велике куће <pb n="253" /> и 
вљала посао живље и хитрије него прије, желећи зар да накнади оно времена што га мало прије изг 
а и некако мекша, њежнија, блажа.{S} И, желећи зар да заглади што ме онолико тукла и мучила, ну 
рите га! — рече одлучно, заповједнички, желећи, зар, одмах да се увјери: хоће ли је послушати.< 
— Јунак ли је! — подвикивале су гласно, желећи да их чује и да се барем осмјехне на њих.</p> <p 
игра, скаче и удара, гњечи као тијесто, желећи да је сатре, самеље, измрви.</p> <p>Хајкуна и Ха 
.{S} Ко зна да и сад не вребају на нас, желећи да ухвате, убију, закољу, да се освете?..{S} А о 
 притискивао, мучио.</p> <p>Шта више, — желећи зар да сам себе осоколим и раздражим против њега 
љу.{S} Адет онда такав био да јарани, — желећи очувати јаранство, — заруче, чак и вјенчају дјец 
на, независна и моћна сада, хтјела је и желила да то и другима, изван куће, покаже да се и пред 
 небу, готово ништа говорио није, ништа желио, ништа исказао.{S} Само му се преко лица, које је 
 кући.</p> <p>Ништа тада нијесам толико желио колико да се дочепам своје мале вјеренице ми да с 
 молећи. — Ти си мој...{S} Ти...{S} Ако желиш добра и себи и мени, води ме!.. </p> </div> <div  
им га се...</p> <p>— Их!..</p> <p>— Ако желиш мира у кући не примај га! — викну.</p> <p>Деси се 
p>У мени се тада опет јављала она чудна жеља: да мучим, да пецам, да уједам подмукло, испотаје: 
ице наругам, да је подражим.{S} И чудна жеља обузе ме да се поиграм њоме, да је намучим.</p> <p 
изненада освоји ме, замами.{S} Обузе ме жеља и да се спустим покрај ње, да пољубим, угризем, уш 
и, хотимично насрнувши на групу њихову, жељан да је разбијем, подвриснух:</p> <quote> <l>Лијепа 
рајало је само по два по три сахата.{S} Жељан да пита и распитује о усташима, — а то у дућану н 
p>У неко доба чинило се као да је мајка жељела да се сасвим отресе Зулфаге, да га се потпуно ос 
стала осамљена, готово као да је и сама жељела да јој неко говори у кући, да граје, ларма.{S} И 
жи у соби баш у том часу кад је највише жељела да изађе и да се разговори с њима.</p> <p>Понека 
луком, свилом и златом оним?..{S} Је ли жељела да и ми, као и остали момци и дјевојке, отпочнем 
чудна нека опасност очекује; зато смо и жељели да се та опасност одгоди, да дође мало доцније,  
спод ока, погледали на врата, као да би жељели да што прије измакну одатле, да побјегну.{S} И,  
људи сахију по њега и поручили: како би жељели да им он буде у џамији и да им он учи дјецу.{S}  
ам кога, на силу тражећи кавге и ината, жељен да се макар с киме ухватим у коштац и да гушим, д 
чали и препричавали.{S} Неки су опет, у жељи да што ново изнесу, измишљали праве бајке о хајдуц 
{S} Све ми треба... — узвикнух весела у жељи да непрестано онако говори, читав дан да говори. — 
 себе, провирујући кроз шибље.</p> <p>У жељи да се увјерим јесам ли још у сну или сам збиља буд 
а овако? — изненада би запитала Хатиџа, жељна да га развесели, сва се умотавајући у ћурак и од  
и се тада његовом силом и, у пијанству, жељни да се размећу оним чега сами немају према још сла 
мо срели ниједнога.</p> <p>— Ако сте их жељни, можете их и овђе срести,</p> <p>—— отповрну стар 
...{S} Загледа се и сам према ватри, са жељом да упозна кога...</p> <p>Узалуд!..</p> <p>Па изва 
, осорно, примичући се са чудном, лудом жељом да јој све те мерџане проспем, да их изгазим, смр 
 се кад је све то чула, уплашила се.{S} Жена, која је вазда живјела у малу и богатству, научена 
 Па и њој.{S} Она мирна, тиха, повучена жена, која се толико бојала свакога, непрестано пазила  
жно, ђаволасто дјевојче, него као удата жена, која још има толиког сина.{S} И бојећи се, зар, д 
рије слушкиња каква, робиња му, него ли жена, домаћица.</p> <p>Ујутру, прије зоре, дизала се из 
више нам причала о некаквим маћехама, о женама које су обично биле шејтанског поријекла, те муч 
 њега сам и служио...{S} Кад њега нема, жене служити нећу...{S} Лијепо је то...</p> <p>Мајка от 
Хусо поносито. — За људе је кавга...{S} Жене нек се не петљају у то...</p> <p>— Она је овђе хан 
порављати, поче се и хука стишавати.{S} Жене, једна по једна, изостајаху покаткад, почеше се ја 
и један знак разумјети.{S} На мајку, на жене, на ме не хтједе ни погледати.{S} Потрча право бед 
слони се на руку.</p> <p>— Хатиџе, моје жене — дочека мирно. — Има их и она доста...</p> <p>— А 
рабија што их држала у крилу.{S} Остале жене са пригушеним вриском потрчаше, журно почеше тражи 
 јутра до мрака непрестано нам долазиле жене, познате и непознате, из комшилука и удаљених маха 
ах се споразумјесмо.{S} У рукама лијепе жене муж је најчешће ситна играчка, а пошто смо знали д 
рио је набусито, мрштећи се — радити уз жене, макар ме на комаде сасјекли...{S} Јок, ханума!..< 
 посрну, паде.</p> <p>Почеше врискати и жене, пошто истрчаше из соба, узрујаше се, заграјаше и  
 обасипати поклонима.{S} Не заборави ни жене, ни дјецу, ни чобанице; свакоме пошаље понешто: ил 
зид.</p> <p>— Мислиш ли ти да су усташи жене, кад тако питаш! — отегну некако осорно. — Јунаци  
ошчама разносиле робу по махалама, међу жене; неколико торбара опремио сам чак до црногорске гр 
, нити им забрањивала.{S} Кашње, кад су жене престале долазити, кад је остала осамљена, готово  
едном, међу јастуцима, и ћутала, све су жене галамиле, викале, неке се и смијале.{S} Чибуци ни  
езиних састанака с њиме, и моје ненадне женидбе.{S} На све био заборавио као да ништа ни било н 
злоге.{S} Макар што ми још није било до женидбе, што нијесам прије ни мислио нити се љуцки прип 
ека онаквоме јунаку дуго разговарати са женом, макар и са својом, и забављати се женским беспос 
слегну раменима.</p> <p>— Шта ћеш...{S} Женска памет — рече сажаљевајући. — Кад јој се опет вра 
 је зачуђено.{S} Ненаучени да слушају и женске заповијести, макар и домаћичине биле, не оставиш 
о кад би се спустио дотле да ради и <hi>женске</hi> и <hi>рајинске</hi> послове и да се њима за 
орити нешто.{S} Проговори затим и ситан женски глас, зазвони као сантур, и јасан, обијесан смиј 
еном, макар и са својом, и забављати се женским беспослицама.</p> <p>Срамота од свијета бранила 
/p> <p>— Хајкуна!..{S} Моли Бога што си женско...{S} А доста је...</p> <p>— Хоће ли бити свадба 
ешећи се приступао мени, одвајао ме од „женског друштва“ и звао да сједнем пред собу његову њем 
 — рече оно момче, намигнувши.</p> <p>— Женскоња — дочека други.</p> <p>— Шути!..{S} Ни ти није 
ећи се. — Не знате ви... јер... јер сте женскоње...</p> <p>И као што ништа трпио није што је би 
ме.</p> <pb n="288" /> <p>— Шта слиниш, женскоњо?..{S} Шта је?.. — запита Хасан презриво и поче 
 су у читавом шехеру сви и називали <hi>женскоњом</hi>.</p> <pb n="223" /> <p>Омален, ситан, мр 
вјерале, шкиљиле према свима нама. — Ја жену не молим...{S} Ја сам само питао, па...</p> <p>Не  
може, пусто, никога да замилује...{S} И жену и ђецу кад бих имао, ни њих не бих миловао...{S} И 
шку, распаљену мангалу, на којој између жераве руменио се трбушасти, крупни кахвени ибрик и биј 
 носио духана и пунио лулу, други носио жераву и припаљивао, трећи подметао пепеоницу и уређива 
е тражио кавге, ината с њоме и вазда се жестио што и она није била кавгаџија, што и она није га 
очекао Стојан из засједе и да је настао жесток окршај.</p> <p>— Три хајдука су, — рече — ударил 
а, што никад нијесу могли пазарити а да жестоко не изгрде муштерију и не напсују се и они њега  
и.{S} Цичећи и пјенушећи од бијеса поче жестоко, силовито ударати по њему и руком и папучом, по 
али јој се, улагивали, постајала је све жешћа, све осорнија.{S} Чак и на ме поче друкчије гледа 
и... ти све знаш — рекох још пакосније, жешће, изазивачки. — Знаш а кријеш, прикриваш...</p> <p 
је ми одговорити, камо ли да удари и да жешће увриједи!..{S} Чак ме матере и очеви њихови митил 
 пркосио оцу, а да се хоџа на то никада жешће наљутио није, никада се јаче распалио.{S} Макар ш 
p>— И оставићу, чим си таки — планух ја жешће, пљујући и на њега и на нож његов. — За ситницу,  
/p> <p>— Хајнију зовни! — узвикне мајка жешће и баци му папучу у лице.</p> <p>И одмах би се ску 
 себе и мене — упорно би одбио и још би жешће навалио да идемо напријед, само напријед...</p> < 
 и викали, псовали, грдили што су могли жешће.{S} На више мјеста могло се видјети како, из кућа 
а ће ме позвати преда се и да ће судити жешће и суровије нето су икад прије судили...{S} Опет с 
ме није смјела јаче ударити или казнити жешће.{S} Пустити некоме да ти сазна тајну која је за ч 
то их мајки дао за грађевине? — запитах жешће.</p> <p>— Потрошила.</p> <p>— Све?</p> <p>— Све.. 
рси се према њему, спремајући се да још жешће навали. — Мислиш ли се играти ђевојкама као јабук 
.</p> <p>— Смајиле, болан!..{S} Јеси ли жив?..</p> <p>Познадох Хатиџу.{S} Фереџа на раменима тр 
ма...{S} И нико им ништа не смије...{S} Живе како хоће, раде шта хоће, убијају кога хоће!..{S}  
 и разбијени; једва по десетак људи што живе изнесоше главе.{S} Гласови који су сваког дана сти 
ђе и ко не вјерује у то, не треба ни да живи, ни ђецу да рађа, јер шта ће живот кад се ни за се 
и било лакше и свјетлије, — разговор са живим људима окријепио ме, оснажио мало, — и нешто као  
слила и сама Хатиџа, кад би виђела како живим од доброте њезина оца док... док се још љуцки ни  
к распитивала о мени.{S} Питала: и како живим, и како радим, и гдје спавам, и гдје једем...{S}  
ј се!..{S} Зар никад људе нијеси видио, живино? — откреса он, покушавајући да ме сустигне и зад 
сам га, гледајући му право у очи, — или живио од твоје доброте или од њезине... од њезина мираз 
у у ребра и опет запита.</p> <p>„А како живиш?“</p> <p>Опет он — ни ријечи.</p> <p>„Како живиш? 
p> <p>Опет он — ни ријечи.</p> <p>„Како живиш?..“</p> <p>„Никако“ одговори сељак љутито. „Прошл 
ла, уплашила се.{S} Жена, која је вазда живјела у малу и богатству, научена да свега има колико 
виједати и овим људима, који су, додуше живјели у овој кући, али којима још никад ништа заповје 
 „Прошли су сретни земани кад се лијепо живјело“...</p> <p>Цар дозва пратиоце, који су преобуче 
> <p>— Аман, ефендија, — викну очајно — живјети ми не да...{S} Убиће ме разбојник.</p> <p>—— Ха 
ли се.</p> <p>— Не можеш ти у оној кући живјети — рече. — Ако останеш тамо, он ће ти доћи главе 
ам...</p> <p>— А Зулфага? — поче Сулага живље, придижући се. — Мислиш ли да...</p> <p>— Зулфага 
ве почео причати</p> <p>— настави мајка живље, окренувши се Хатиџи. —</p> <p>Долазио је и мени, 
м узела кумру на прси, — настави Хатиџа живље, не дижући главе — и почела је миловати, тепати ј 
запита отегнуто, чистећи и стружући све живље.</p> <p>— Ко?..</p> <p>— Зулфага и Хамид.</p> <p> 
 кошуље.</p> <p>— И овђе... овђе — рече живље, — оклен сам те хранила, пече сада, пече и гризе  
 ме намах осоколио.{S} Одмах би почео и живље корачати и прикаскивати за њим, кочоперећи се, ју 
књивала свијећу и опет настављала посао живље и хитрије него прије, желећи зар да накнади оно в 
вега гласа и, одгурнувши Хасана с пута, живо поскочим поред њега. — Ено их!..</p> <p>— Стој!..{ 
но.</p> <p>— А зар га се ти не бојиш? — живо дочека она, гризући усне.</p> <p>— Вјерујем у се,  
ав и сад могу ићи.</p> <p>— Не дај му — живо дочека Хатиџа и поче ме дрмусати за рукав, теглити 
 Немој... немој се смијати — дочека она живо и заврти главом. — Њега је Зулфага примио...{S} И  
кога. .</p> <p>— Аман!..</p> <p>Хајкуна живо скочи, исправи се.{S} Опрезно, као мачка кад се пр 
> <p>— Имаш ли што да се једе? — запита живо. —</p> <p>Гладан сам...</p> <p>— Има, има, брате!. 
 одмах би се заиграли.</p> <p>Све троје живо прихватимо за пушке и ножеве и почнемо, токорсе, н 
и је Хајкуна ударала непрестано, брзо и живо ударала, да му се није дала ни осврнути.</p> <p>На 
х би се снуждила и она, оборила главу и живо почела тући папучама о калдрму.</p> <pb n="244" /> 
е нам и на куће ударати? — запита Хасан живо и нехотице погледа кроз пенџер. — Зар и овђе?..</p 
о.{S} Шаптао је и даље неуморно, шаптао живо, испрекидано, примичући се, нагињући се све више.< 
а, богата агинска кћи, научена на љепше живовање?{S} Је ли хтјела одмах, на првом кораку, истаћ 
 видио како заједно пролазе чаршијом, у живом разговору, и, како је изгледало, имали су један д 
 муке ћеш имати...</p> <p>— Макар...{S} Живот без муке и није прави живот...</p> <p>Он подиже г 
е?..</p> <p>— Наши су њима ударали и на живот, и на образ, и на имуће, па рашта да они поштеде  
ум настао?</p> <p>И закукаше како им је живот омрзнуо због оних објешењака, те попријетише да ћ 
ни да живи, ни ђецу да рађа, јер шта ће живот кад се ни за се ни за њих нема чему бољем надати? 
а научи борити, опирати, пробијати кроз живот, гурајући свакога с пута, не уступајући никоме и  
Макар...{S} Живот без муке и није прави живот...</p> <p>Он подиже главу и грицкајући бркове зап 
џа би са заносом почео описивати будући живот, будуће људе, будуће народе.</p> <p>— Неће то, бо 
и све од почетка, готово половицу свога живота...</p> <p>— Не спава се ни мени.</p> <p>И додадо 
атима, увијајући се.</p> <p>— Ја хоћу и живота, весеља, шале...{S} Тога хоћу...</p> <p>Тога...< 
... него освети Алаховој... него оваком животу...</p> <p>Глава јој клону на раме и склопи очи.< 
им говорио је по два сахата, причао и о животу њихову, о царевању у гори са заносом, са одушевљ 
 <p>Нећу слагати ако рекнем да никада у животу нијесам тако вечерао, нити ми се икада хљеб учин 
72" /> <p>И морам признати, још никад у животу нијесам видио човјека да се моли усрдније.{S} Кл 
акрише...{S} И ето:.. таки и остадоше у животу и... ево нас овђе...</p> <p>Сулага уздахну, одма 
често и без штаке.{S} Док је био бабо у животу Осман као да није ни знао ни за кога у кући осим 
S} То му управо био и једини посао и за живу главу није хтио прихваћати за друго.{S} Човјек, ко 
, а ми смо нико и ништа...{S} Једва сам живу главу изнио између њих...</p> <p>И одбацивши праза 
на остајала у сјенци и црнила се; пуне, жилаве, снажне мишице добиле им чисто бакарну боју и ка 
под врелим, топлим сунцем, кад се крв у жилама распали и кад се отворено гледа очи у очи једно  
тово помодрило, запалило се, искривило, жиле на врату набрекле, сви мишићи на образима играли,  
дук, бре! — узвикну и бимбаша, а вратне жиле набрекнуше му и крв удари у образе.{S} Сав помодри 
<p>— Види се да ти крв бабина тече кроз жиле — одговори Сулага тихо, покуњивши се. — Тврде си г 
и; отада управо и почиње моје право <hi>житије</hi>, како се то рекне, о коме једино и вриједи  
</p> <p>Сељаци су кашње у мене куповали жито, брашно, пиринач, меку робу и све новце, што сам и 
шаве коње по авлији, разбацају вреће са житом и мјехове с маслом по калдрми, засједну на трави  
е и поредали по калдрми вреће препуњене житом, кртолом, луком и купусом, сандуке с јајима, кант 
ће онај одострага, протежући се. — Мене жица у раменима...</p> <p>— И грмљавине ће бити — додад 
S} Лагано, кришом, опрезно, носећи мали жмирави фењер у рукама, спуштали смо се низ стрме, крив 
ћи шамијом, ошину ме по образима и поче жмиркати.</p> <p>— Ја сам мислила да ти... да ти... ниш 
 — рече весело, па накриви главу и поче жмиркати. — Погоди!</p> <p>— Ко је?..</p> <p>— Неко, не 
дмах!..</p> <p>Зулфага изви шију и поче жмиркати.</p> <p>— Тако, тако, ефендија, — отегну весел 
чима и шкиљио у њега, загледао, тврдим, жуљавим прстима пипао оштрице, трљао га, уређивао, чист 
и, о свему.{S} За те људе са испуцаним, жуљавим рукама и мрким, суморним лицем, који су непрест 
ле жене са пригушеним вриском потрчаше, журно почеше тражити фереџе и сакривати се по собама.</ 
гледати на њих, ни осмјехнути им се.{S} Журно, хитно корачала <pb n="289" /> је, газила даље, н 
лаге.{S} Није ишао него каскао сиромах, жут, блијед, модар, — онога часа учинило ми се да је не 
 — запита испрекидано, премећући велике жуте бројанице међу прстима. — Говоре тако.</p> <p>— Та 
 готово падале по јастуцима; испод шише жутиле се неколике обвехле дуње од којих читава соба ми 
, за који увијек биле задјенуте дебеле, жутим концем превезане наочари и двије ситне чачкалице: 
и намазавши широку, танку крпу некаквим жутим, гњецкавим мехлемом, што га уза се донио, привије 
> <p>— запита стари и погледа ме својим жутим, помућеним очима које му испод плиткога чворугаво 
ца, износио га на праг, приносио својим жутим, упалим очима и шкиљио у њега, загледао, тврдим,  
м пазио много, ни размишљао: шта треба, за кућу и шта не треба.{S} Брзо, не загледајући ствари  
<p>Јесу ли ме држали за скитницу каква, за лопова, бескућника? ..{S} Или су мислили да сам луда 
ила на ме, као да ме чекала на вратима, за канатом сакривена.{S} Мени се барем, пролазећи туда, 
 другом.{S} Поче ме питати и за Јована, за дућан и обећа нам дати новаца да накупујемо робе.{S} 
новце, не бројећи, трпа у џеп, у њедра, за појас, гдје стигне, само да их што прије уклони испр 
не, гурали су фишеке у њедра, у џепове, за силахе, у големе духанкесе, које им висиле низ бедре 
е и мијењао с њима за барут, за фишеке, за брашно.</p> <p>Неколико Циганака, млађих, кршнијих,  
готово јаукну.</p> <p>— Бојим се за се, за те, за срећу коју си ми само ти донио, за слободу ов 
ељи и душмани потсмјехују, како сам се, за рана, натоварио на врат човјеку који ми обећао дати  
јаукну.</p> <p>— Бојим се за се, за те, за срећу коју си ми само ти донио, за слободу оволику.. 
сви га хвалили.{S} Почеле се, шта више, за кратко вријеме читаве приче причати о њему.{S} Онако 
андук и почео пребројавати новце.{S} И, за чудо, оно звецкање њихово, циликтање, као да потпуно 
анку причали смо о томе, само о томе и, за чудо, никада нам се, ни једном ни другоме, <pb n="35 
Још наредио Хамиду и да му га донесе и, за инат, гурнуо га под јастук, под главу, и згњечио...< 
 прихватише за пушке и падоше по трави, за бусије.{S} Коњи се усплахирише.{S} Почеше се пропиња 
падају, бију, пале, крве се...{S} Људи, за које нико није имао срца ни милости, немају срца ни  
задржао се пуних осам дана.</p> <p>Али, за чудо, мајка се и због тога узнемирила.{S} Већ шести  
 ми напомену, указа на све.</p> <p>Али, за чудо, мјесто да се забринем, наљутим, планем, поста  
 као да су почели јењавати.</p> <p>Али, за чудо, неки необичан страх поче ме све више и више об 
а однекуд доведе, и на једној слушкињи, за коју и мајка рече да је боља и поштенија од свију др 
они. — Ето и сада говори о својој кући, за коју и суд царски рече да је моја...</p> <p>— Отео с 
у.{S} Питао и за мајку, за здравље јој, за слуге и слушкиње.{S} Нарочито је тражио да му што ви 
ји јауче за добром, за славом некаквом, за слободом, а сам пјан, дремован, дембеласт, легао нас 
а рамена, са големим, бијелим турбаном, за који увијек биле задјенуте дебеле, жутим концем прев 
и је, бива, народ који јауче за добром, за славом некаквом, за слободом, а сам пјан, дремован,  
ом ме заустави.</p> <p>— Шта си учинио, за Бога?{S} Шта си учинио? — запита шапћући, а све ме ј 
 те, за срећу коју си ми само ти донио, за слободу оволику...{S} Хоћеш ли, болан, да се рвем и  
ош дуго пјешачити па да га се дочепамо, за ђаво би га знао ушљед чега, опет бисмо вољели да је  
акве ситнице и мијењао с њима за барут, за фишеке, за брашно.</p> <p>Неколико Циганака, млађих, 
питивао о свачему.{S} Питао и за мајку, за здравље јој, за слуге и слушкиње.{S} Нарочито је тра 
рукала?..</p> <p>— Удала се за онога... за онога што га измлатила...</p> <p>— Их!..</p> <p>Хаса 
везане наочари и двије ситне чачкалице: за зубе и за уши.{S} Затекао сам га гдје лежи на миндер 
 инат тукао сам Хамида, љубимца његова; за инат улазио у његову собу и са запаљеном цигаром прж 
шинлије, причао свакакве приче и лагао; за инат тукао сам Хамида, љубимца његова; за инат улази 
лијепо чујем, него тамо на авлији...{S} За инат!“...</p> <p>И тако сваку вече.{S} Час му криво  
климали се не коњима и попијевали...{S} За трговцима се отегла сеисана: неколике кириџије, са к 
сребрни, криви дршци великих ножева.{S} За њима су, на омањим враним парипима, јахала тројица м 
 смо отимали залогаје један другоме.{S} За неколико минута шкипић је био сасвим празан, а нијед 
 <p>То му је било и једино миловање.{S} За друго као да ни знао није.{S} Ниједном ме није узео  
ричати и запиткивати и препирати се.{S} За чудо, као да ни о чему другоме нијесу имали толико г 
 не смије наљутити, нико увриједити.{S} За ручком нудили ме најбољим залогајима и натјеривали д 
ко стотину ћемера самих дуката било.{S} За чудо, та се готовина, — ако је доиста толико било, — 
х о кући, о дјеци, о стоци, о свему.{S} За те људе са испуцаним, жуљавим рукама и мрким, суморн 
ти робе колико сам хтио и да ми опет, — за ардијом, — преостане нешто празна мјеста, гдје могу  
ће, пљујући и на њега и на нож његов. — За ситницу, па нож бацаш према мени!{S} Мамлазе!..{S} А 
откреса поносито, након дуже почивке. — За инат свакоме оздравио сам.</p> <p>Па, једнако шантуц 
..{S} Ја... — одговори Хусо поносито. — За људе је кавга...{S} Жене нек се не петљају у то...</ 
есијече Хајкуна оштро и одиже шишану. — За толики вакат нит’ си ми долазио, нит сам имала каква 
<p>И удари се руком по кољену.</p> <p>— За онаку се љепоту и глава даје!..</p> <p>— Сад ће руча 
зом око главе, са читавим снопом ножева за појасом, са позлаћеним токама на прсима које су необ 
 указује на трговце и као да их призива за свједоке.</p> <p>Наравно, ни јавио му се нијесам, ни 
, увијајући се, умиљавајући, чупкала га за браду и јаглуком разгонила дим који се извијао из лу 
и на своју рану, притрча му и ухвати га за руку. — Шта ти би?..</p> <p>— Ништа, ништа — отсијеч 
о кметова и новце предао мајки, Зулфага за дуго времена није јој додијавао иштући ни јадикујући 
 гунђа....</p> <p>Наравно да је Зулфага за све ово сазнао кроз непун сахат и плачући и пренемаж 
рт неки.{S} Али то није била више брига за послове, страховање од немаштине, него друго, друго  
 неком, — макар и не имао јачих разлога за то, — ипак осјети е му са неке стране пријети опасно 
ако прође.</p> <p>Повалише нас, једнога за другим, преко некакве ониске клупе, затегоше нам дим 
т-два у крило, потегнувши ме прије тога за нос или за ухо.</p> <p>То му је било и једино милова 
ваља!..{S} Сад барем знам да имам друга за невоље!..</p> <p>Окрену се и пође, а ја као слијепац 
прстен јабуку простријели, име своје да за-пише куршумима на зиду, на дрвету.{S} Причали су и к 
 лулу, као, бива, да му то буде награда за онакву пресуду.</p> <p>До три дана након тога појави 
зили и питали: какве ће наредбе да изда за винограде неке, шта ће да им каже, а она је само муц 
гачким мразним шипкама, капала нам вода за врат и милила низ леђа, изненада понека груда долије 
бе.</p> <p>— Ето — избаци хоџа и показа за њим. — Ето!..</p> <p>Казао сам: свршиће на вјешалима 
ечно. — Нипошто!..</p> <p>— Не кажем ја за Сулагу...{S} Сулага је миран чо’јек — брзо упаде Зул 
 се провиде токе на прсима и без оружја за појасом!..{S} Па су хајдуци и кавгаџије, зулумћари,  
 ми неко непрестано шапће на ухо, чупка за косу а звоно оно клепеће све јаче, одјекује кроз чит 
 — запита шапћући, а све ме јаче стиска за руку и трза њоме. — Како си могао оно учинити?..</p> 
њио се и пошао.</p> <p>Мајка је гледала за њим мрштећи се и постајући све немирнија.{S} Неколик 
ући се рукама о кољена, одмах се дизала за њим, не гледајући нас и ништа не говорећи.</p> <p>Та 
која нас боцкала кроз чарапе и запињала за ноге, те смо се често као пијанице какве поводили и  
се разилазе куд који хоће.{S} Ни питала за њих није, ни наређивала да се часте.{S} Опет је мисл 
 бедевију, мајка, која је била потрчала за мном, врисну из гласа и зањихавши се посрну, паде.</ 
а се чаршија затварала одмах, опустјела за неколико минута, а преплашени трговци ми дућанџије г 
, округле главе која као да му прионула за рамена, са големим, бијелим турбаном, за који увијек 
рисао сузе. — Замамио је, кажу, и пошла за њега...</p> <p>— Тешко теби! — уздахну Хајкуна и обг 
вао им некакве ситнице и мијењао с њима за барут, за фишеке, за брашно.</p> <p>Неколико Циганак 
Аман! — застења Хајкуна и стегну Хасана за руку. — Ено!..</p> <p>Момче се примаче канату и ухва 
хоће!..{S} Не зна им се за кућу, не зна за кућиште; кућа им све горе и планине, а коначиште сва 
и куд било — шапну, а смео се па не зна за који ће ћепенак прије прихватити. — Иди!</p> <p>— Не 
уком, шамијом, да ме штипа, уједа, чупа за бркове, издигох је у висину и спустих покрај јастука 
ао да нас непрестано граби, лови, хвата за хаљине, запиње и задржава <pb n="302" /> нас.{S} Стр 
осмјехну.{S} Лагано оде и затвори врата за њим, па пјевуцкајући узе наргилу и, сједнувши и преб 
пао, њежан поглед на ме, као да ме пита за дозволу, приступи му:</p> <p>— Хоћеш ли још кахве? — 
џу и осврћући се. —- Зар ти је ово кућа за миловање?{S} Их!..</p> <pb n="376" /> <p>Па, смијући 
с и робу нам повратише.{S} Само бимбаша за се задржа једну лулу, као, бива, да му то буде награ 
ли.{S} Непрестано је питао један другог за нове гласове, хабере, питао је ли било каквих нових  
зе ме за руку и као дијете какво поведе за собом у кућу.{S} Хатиџи, која је стајала на авлији,  
саст у том часу, јер се он снажно уједе за танку, румену усну и окренувши се у страну, поклопи  
о посматрати како двори мајку, како иде за њом, <pb n="248" /> удвара се, улагује.{S} Ни говори 
ацивши све оно да кољена, устаде и пође за њим. — Шта ће ово?</p> <p>— Ништа...{S} Тако... — од 
 непрестано, покушавајући да оца угризе за руку и да бјежи некуда.{S} Дошавши насред собе хоџа  
 бојећи се да не побјегнем, опет ме узе за руку и привуче себи.</p> <p>И опет закуца.</p> <p>Та 
ле бабине да ће »бит човјек«, — која је за ме значила много, — ја сам му први приступио и отада 
устити некоме да ти сазна тајну која је за чување, значи упола се предати његовој власти, окова 
и се подигао и почео бјежати, трчала је за њим, гонила га, тјерала, гађајући га у леђа камењем, 
 се тиме, нагло јој прилети и зграби је за руку.</p> <p>— Остави...{S} Шала је... — рече опет,  
ти.{S} Потрча право бедевији, ухвати је за гриву и, једнако онако муцајући и цичећи, поче је те 
име говорити — замолих је, хватајући је за подвољак. — Реци ми!..</p> <p>Она се замисли.</p> <p 
 се? — запитах намигнувши, хватајући је за меки, обли подвољак. — Баш?..</p> <p>— Свиђа...{S} И 
некако и нехотице устукнем и повучем је за собом.</p> <p>— Чувај се!..</p> <p>— Шта је?.. — про 
а сахата у собу уљезе хоџа.{S} Вукао је за собом, грдећи и проклињући, дерана једног мојих годи 
..</p> <p>Растанак са Хасаном значио је за ме и — растанак са Сарајевом.{S} Друкчије се није мо 
могла трпити... он је...</p> <p>Узех је за руку и лагано повукох у крај.</p> <p>— Шта је било?  
 се на њој осветим.</p> <p>Чупао бих је за косе, обарао, газио, искидао је на комаде.{S} Мучио  
 било да отац и мати виде како пристаје за мном и како се разговара, страх да се не нашале с њо 
но крену из авлије, он једнако пристаје за њима и једнако, не престајући, набраја и поздраве и  
престано причињава као да неко пристаје за мном, као да ме узастопце прати.</p> <p>О свему томе 
доносио.{S} Дешавало се те нам накупује за кућу и ствари, хаљина, свега, па нити иште новаца ни 
онако недограђене, купио од твоје мајке за своје паре и.. и још их лијепо платио...</p> <pb n=" 
и кад све поспе онда настану праве муке за њу...{S} Чини јој се, као да је одасвуда гледају њег 
ве, мајка би одмах дотрчала, дирнула ме за рукав и ударајући, шамарајући, гонила ме из куће на  
/p> <p>Мајка се нагло придиже, шчепа ме за руку и брзо изгура из собе.</p> <p>— Иђи! — прошапта 
Нити питајући нити говорећи што, узе ме за руку и као дијете какво поведе за собом у кућу.{S} Х 
.{S} Тутну заптији нешто у руку, узе ме за раме и повуче за собом.</p> <p>— Бјежи одовлен — реч 
ече и Хајкуна меко, па се саже и узе ме за руку. — Устани и хајде с нама...{S} Ево смо дошли по 
} Немилосно, готово крвнички хватате ме за прса, обарала ме и, вадећи испод басамака дугачку ши 
ана у фереџу, изађе преда ме, ухвати ме за руку и снажно повуче.</p> <p>— Чекај — прошапта нека 
n="376" /> <p>Па, смијући се, ухвати ме за рамена, изгура пред врата и затвори канат.</p> <p>—  
етан ли си! — викну јаче, стискајући ме за мишицу.</p> <p>Сулага дохвати велики бакрени ибрик,  
ућу, — као досјети се она, хватајући ме за руку. — Нипошто!..</p> <p>Мени сад истом свану пред  
о? — запита ефендија меко, хватајући ме за руку. — Зар си толико љутит?..</p> <p>Па отвори врат 
о је тихо и као забринуто, хватајући ме за руку и привлачећи себи.</p> <p>— Шта си ишао?..{S} З 
>Опет се засмија, закикота и, узевши ме за руку, поведе у собу.{S} Застадох као укопан кад пређ 
<p>Сама Хатиџа, једне вечери, узевши ме за руку и као шалећи се избаци како ми је јаран кршан и 
 трећега дана дошао је мени и узевши ме за руку, повео за собом у закутак један.</p> <p>— Дај т 
тупи, спусти се на траву и ухвативши ме за руку мукло запита:</p> <p>— Шта ти је?</p> <p>— Види 
и — рече. — Иђем.</p> <p>И стиснувши ме за руку, снажно затресе њоме и лагано изађе из авлије.< 
тку, међу нас дошао и Сулага, узимао ме за руку и изводио у страну.{S} Питао ме и распитивао о  
огао бих учинити све што никад и никоме за љубав учинио не бих.{S} Њему за инат ишао сам у чарш 
ели тада и исправи се. -—</p> <p>Никоме за љубав не бих ти невјеру учинио... <hi>Никоме</hi>!.. 
и прошао а да ме не омилује и не штипне за образ.</p> <p>Кад би нам дошао џепови му увијек били 
/p> <p>— Кад роб подигне главу и врисне за слободом, нико од њега силнији није — рече мирио, по 
утило и узрујавало Зулфагино пристајање за њом, ухођење његово, пажња онолика.{S} Макар га и го 
 — Није ми необично...</p> <p>— А ја се за хајван плашим — прошапта стари забринуто, и попридиж 
</p> <p>— Обрукала?..</p> <p>— Удала се за онога... за онога што га измлатила...</p> <p>— Их!.. 
узе оквасише косу.</p> <p>— Преудала се за Зулфагу — настави хоџа мирно, пошто сам се поново пр 
 му и влачила се по земљи, заплетала се за ноге, гајтани на прашњавим тозлуцима распали се, поп 
 један у другога на дућан, сакривале се за робу и чучнувши један према другом сашаптавали се, д 
</p> <p>— Припреми пушку!..{S} Уреди се за нападај!</p> <p>— Зар...</p> <p>—- Пст... да не чује 
и нијесу <pb n="297" /> и припремали се за обрану.{S} Трговци су продавали робу под оружјем, ор 
једи и поплашено се измакну, заклони се за канат.{S} Затим, једнако се држећи каната, искочи пр 
плашено, цикну и устукну мало, сакри се за канат, док момче, изненађено <pb n="291" /> ударцима 
леђима о зид и десном руком прихвати се за чело.</p> <p>— Па зар нијесам зарадила да ме осуде?  
и не проговорише једно другоме, нити се за здравље упиташе...</p> <p>Мени смијешна дође та забу 
иче понешто, тако смо и ми, поводећи се за осталима, врачали, гатали, прорицали.{S} Гледали смо 
омећи се, зијевајући и придржавајући се за стабло буквино, устанем и прихватим за оружје.</p> < 
аља — рече Хасан снуждено, уједајући се за усне. — Док се ми смислимо, усташи ће ојачати.</p> < 
опипа му оштрицу, и, као заклањајући се за ме, некако поребарке крену напријед.</p> <p>— Хајдем 
, — зајеча он испрекидано, хватајући се за прси. — Ах... нијесам глух...</p> <p>— Ама дошао сам 
од пенџера, на серџаду.{S} Ухвативши се за руке, приљубивши се, дуго смо гледали у очи једно др 
>Момче се примаче канату и ухвативши се за алку поче се љуљати и говорити нешто.{S} Проговори з 
е, убијају кога хоће!..{S} Не зна им се за кућу, не зна за кућиште; кућа им све горе и планине, 
саме — готово јаукну.</p> <p>— Бојим се за се, за те, за срећу коју си ми само ти донио, за сло 
ан штипао сам се по бедрама и уједао се за руку.{S} Затим покушах да се дигнем, да се исправим. 
мењени.{S} Ја стао на прагу, ухватио се за канат, гледам у њу и кроз сузе се смијешим, а она се 
а, исправио се, једном руком ухватио се за демире, док у другој држи пушку, па нас, онако загрљ 
бјежати, ни узмицати.{S} Не.{S} Само се за дан-два склонио у кућу и лагано размишљао о читавој  
ајкуна чак и устукну мало и сакри му се за леђа.{S} А он нагло прихвати за пушку и исправи се.< 
е.{S} Ја сам опет ишао готово узастопце за њим, као надзиравајући читав посао, и ако би се гдје 
{S} Какав ми је, бива, народ који јауче за добром, за славом некаквом, за слободом, а сам пјан, 
иџа меко, као тепајући и лако ме повуче за собом. — Зар није лијепо како сам намјестила?..</p>  
и нешто у руку, узе ме за раме и повуче за собом.</p> <p>— Бјежи одовлен — рече брзо. — Јефтино 
ми упртивши пушке и торбу, нагло повуче за собом. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 
осврћући се.{S} Неколике пушке запуцаше за њим, заграјаше свиколици, потјераше га.{S} Трговац о 
зи брже боље збацише струке, прихватише за пушке и падоше по трави, за бусије.{S} Коњи се успла 
ши ножем. — Ко?..</p> <p>Сви прихватише за ножеве и навалише опет.</p> <p>— Наша!..</p> <p>И ко 
 му се састојала управо из три дијела и за коју се никако не би могло рећи да је израсла на лиц 
/p> <pb n="214" /> <p>Тако га дворила и за ручком и за вечером, а да готово ни ријечи не прогов 
чари и двије ситне чачкалице: за зубе и за уши.{S} Затекао сам га гдје лежи на миндерлуку босон 
 разговор о другом.{S} Поче ме питати и за Јована, за дућан и обећа нам дати новаца да накупује 
ам већ „поприличан момак“, дозрио чак и за озбиљнији разговор, нудио ми је духанску кутију, — к 
14" /> <p>Тако га дворила и за ручком и за вечером, а да готово ни ријечи не проговоре једно др 
е.{S} То му управо био и једини посао и за живу главу није хтио прихваћати за друго.{S} Човјек, 
о ме и распитивао о свачему.{S} Питао и за мајку, за здравље јој, за слуге и слушкиње.{S} Нароч 
а у хајдуке, — одвратих му подругљиво и за инат хакнух још три пута. — Таки ли си јунак!..</p>  
> <p>И одмах након молитве прихватио би за рад.{S} Загрнуо би широке рукаве кошуљине до изнад л 
приступи му, али је он немилосно зграби за рукав и одгурну у страну.{S} Она посрну на шилту, ск 
— А ако нећу?..</p> <p>— Ни мени, мајки за љубав?{S} Нећеш, зар?..</p> <p>Мени лако задрхта рук 
 и са чудним неким задовољством гледали за њим.{S} Махала читава поносила се њиме а ја, јединац 
астављали пут.</p> <p>Јесу ли ме држали за скитницу каква, за лопова, бескућника? ..{S} Или су  
реобучени као и он узастопце пристајали за њим, те нареди да сељака свежу и да му отцијепе двад 
— који су смирени и потурени пристајали за њим, — да донесу јање.</p> <p>Затим се, онако горд,  
бедре.{S} Непрестано као да се спремали за бој, непрестано уређивали и — непрестано одуговлачил 
али, дочекивали су насред пута, хватали за прса и шамарајући питали имају ли каквих веза са уст 
ело насмијао баш онда кад би му причали за разне Хасанове испаде, — које би сваки други отац на 
ло, потегнувши ме прије тога за нос или за ухо.</p> <p>То му је било и једино миловање.{S} За д 
у зубима стењући и гунђајући прихватили за аршин и терезије, премјеравали робу с кољена, што ни 
шири руке, као да би да клекне, да моли за опроштај. — Љутиш се?..</p> <p>Он се причини као да  
мели фењер, лагано, оборених глава ишли за њим, не стружући постулама, не говорећи, не јављајућ 
евојачке.{S} Хајкуна ишла пред нама, ми за њом.{S} Под ногама шкрипао нам и хрштао замрзнути сн 
пињати, увијати као змије и запињати ми за ноге, ударати ме по бутима, теглити земљи...{S} Поче 
ражио није.{S} Ни за ким трчао није, ни за ким пристајао; чак и кад му је неко требао, није му  
 по три сахата учио читати и писати, ни за што друго нијесам имао да се бринем.{S} Непрестано с 
S} И он као да га ни тражио није.{S} Ни за ким трчао није, ни за ким пристајао; чак и кад му је 
ђа, јер шта ће живот кад се ни за се ни за њих нема чему бољем надати?“</p> <pb n="283" /> <p>П 
ецу да рађа, јер шта ће живот кад се ни за се ни за њих нема чему бољем надати?“</p> <pb n="283 
о у животу Осман као да није ни знао ни за кога у кући осим за њега и другоме се ни покоравао н 
јне и као да се хтјела осветити на мени за све што је патила.{S} Старала се да ме заузда, стегн 
</p> <pb n="339" /> <p>Зулфага се сакри за бимбашу и као плачући рече:</p> <p>— Ето... тако и с 
<p>— Ето.</p> <p>Па ободе коња и одјури за друговима.</p> <p>Снужден и жалостан погледах у оне  
и почео и живље корачати и прикаскивати за њим, кочоперећи се, јуначећи и на силу се смијући, ш 
гло отскочи, размахну рукама и прихвати за нож.{S} Брзо се и окрену и као да хтједе јуришати на 
је...</p> <p>И одједном чучећи прихвати за чибук и напуни лулу.{S} Запали.</p> <p>— А може бити 
</p> <p>— Напријед!</p> <p>Чим прихвати за нож, видио сам да се не шали.{S} И, ни сам не знам к 
Хајкуна се оте, изви се и брзо прихвати за шишану, која је лежала на земљи.</p> <p>— Лагао си,  
} Јован одбаци тамбуру и нагло прихвати за дизгин, сеизи брже боље збацише струке, прихватише з 
и му се за леђа.{S} А он нагло прихвати за пушку и исправи се.</p> <p>— Стој!</p> <p>Упознавши  
еднако пријетио ножем, снажно га ухвати за руку и продрмуса њиме.</p> <p>— Ето!</p> <p>И, опали 
/p> <p>— Дижи се!..</p> <p>Па ме ухвати за руке, издиже и, силом ми упртивши пушке и торбу, наг 
<hi>свједок</hi>...</p> <p>Па ме ухвати за подбрадак и погледа ми у очи.</p> <pb n="345" /> <p> 
?..</p> <pb n="391" /> <p>Она се ухвати за серђен и поче трести њиме.</p> <p>— Ама ја се бојим  
<p>— Јадниче!..</p> <p>И хоџа се ухвати за браду и поче је увијати око руке.</p> <p>— Јеси ли и 
алогаја изједе...</p> <p>Хоџа се ухвати за браду и заврати је.{S} Половицу лица поклопи њоме.</ 
.</p> <p>Мајка га као од милоште ухвати за ухо и, онако пресамићена, опет увуче у собу.</p> <p> 
о у гласан смијех, морао сам се уједати за усне.</p> <p>Бојећи се да се ипак нећу моћи савладат 
а ђаволасто прискочи и почне ме чупкати за бркове.</p> <p>— Па... па... па... — вели њежно, пос 
— живо дочека Хатиџа и поче ме дрмусати за рукав, теглити. — Није он здрав!..{S} Не дај!..</p>  
ао и за живу главу није хтио прихваћати за друго.{S} Човјек, који је читав вијек провео носећи  
зити по блату и прашини и ћораво трчати за звонарима, него ће свак тражити висине и ићи према њ 
м претварањем и удварањем знао задобити за се, заварати?..</p> <p>— Ружно сам учинио...{S} Ружн 
едва се присјетих ја и почех га теглити за рукав. — Коњско је звоно.</p> <p>— Коњско?..</p> <p> 
ипнути неколико пута и нагло прихватити за алку једну, само да зауставим ту кућу, која је бјежа 
сташе и покорити их, поломити, уништити за неколико дана.</p> <p>Казивали су и како је нишанџиј 
ло што у чаршији купити, погодити, наћи за нас, Сулага је ишао, узимао, доносио.{S} Дешавало се 
 — викали су помамно пријетећи и трчећи за њим. — Муртат и одметник!..</p> <p>— Међер је стари  
оних се на пушку, застадох и, гледајући за њима, почех грдити, ружити их из свега, гласа.{S} По 
 — говорио је хоџа забринуто, гледајући за њим. — Хоће, вјере ми.</p> <pb n="298" /> <p>— Он не 
вљао сам се и, непрестано се склањајући за мајку и вирећи јој иза димија, очекивао свој дио.</p 
p>— Лаже! — викнух помамно прихватајући за нож.</p> <p>— Лаже он!</p> <p>— Она је <hi>сама</hi> 
. — То ли је? — запита јаче, пристајући за нама. — Е лијепо, лијепо...</p> <p>Затим ме опет пре 
ље почех на глас размишљати, пристајући за Хасаном. — Баш сам могао и мировати.</p> <p>— Ко се  
ота је, — опет јој се јавих, пристајући за њом. — Наш је...</p> <p>— Шта?..</p> <p>И опет ме по 
ги? — запита Авдо меко, опет пристајући за мном. — Нећеш?</p> <p>— Хоћу.</p> <p>— Добро...{S} П 
езина је кућа! — заграјаше остали момци за инад њему, опколивши мајку, као да би да је бране. — 
кове! — викнух ја набусито, прихвативши за пушку која ми стајала баш украј врата. — Још ми така 
баша одбаци филџан који се откотрља чак за врата, куцну се по сабљи и подвикну према мени:</p>  
тили ханџији унапријед читав мој трошак за пуних пет дана, колико су, отприлике, мислили да ћу  
.{S} Ево и крви, ако треба, да пролијем за те...{S} Ево свега...</p> <p>Чак и кад бих изишао из 
учем се чак у подрум и тамо се сакријем за некакве сандуке.{S} Три сахата остао сам сакривен за 
> <p>И поздравивши се с Авдагом уљегнем за њом у кућу. </p> </div> <div type="chapter" xml:id=" 
ало подаље, да се какогод одмакне барем за сахат за два хода...{S} Макар што смо се упутили там 
ршава неке послове, те да га тако барем за неколико дана отјера од себе, да га одстрани.{S} Па  
 да није ни знао ни за кога у кући осим за њега и другоме се ни покоравао није.{S} Он му тимари 
Хатиџа!</p> <p>Притрчим јој и прихватим за шамију да је отргнем, да је отворено погледам у очи. 
 за стабло буквино, устанем и прихватим за оружје.</p> <p>Кренусмо опет.</p> <p>Ни пута, ни ста 
ан замакао.</p> <p>И дође ми да потрчим за њим, да га сустигнем и опет вратим, улагујући се и м 
атрње у дну авлије, големом, привезаном за дугачки коноп кантом захитио воде и почео се умивати 
 ње, сјецкала је на малој дашчици дуван за оца и нешто шапутала, Хасан је оштрио нож и поправља 
S} Почеше увече редовно долазити, један за другим, обилазити око куће и са необичном грајом и х 
ндуке.{S} Три сахата остао сам сакривен за сандуцима.</p> <p>Тако се, ето, једни ситна шала пре 
дру, двије ледењаче и јатаган задијевао за појас и, прихвативши по средини дуги дебели чибук са 
Свак је о њима говорио, свак распитивао за њих.{S} И све некако тихо, прикривено, са страхом не 
 шта је од тих новаца, што их мајки дао за грађевине? — запитах жешће.</p> <p>— Потрошила.</p>  
руженом руком.{S} Безнадежно сам гледао за њима како измичу и проклињао, страшно проклињао.</p> 
отргнути.</p> <p>И није да је пристајао за њим као јаран, пријатељ, него готово као слуга, изме 
.</p> <p>Једино је нешто више пристајао за мајком, пазио на њу и старао се да јој што боље угод 
тражио није никога од њих, ни пристајао за њима.{S} Најволио је бити сам.</p> <p>Ако му је поне 
едлог био узалудан, јер Хасан тада, као за инат, — силећи се да осоколи и себе и мене — упорно  
 ни то није помогло.{S} Зулфага је, као за инат, све послове свршавао много раније него је она  
 видим и да проговорим с њоме, али, као за инат, никад је нијесам могао затећи код куће.{S} Упр 
ошао је мени и узевши ме за руку, повео за собом у закутак један.</p> <p>— Дај ти, болан, — реч 
спасан, раздрљен.{S} Како се зар прејео за ручком, стењао је непрестано, јечао и дахтао, лијено 
 свак, — био луд или паметан, — налазио за потребно и да прориче понешто, тако смо и ми, поводе 
прије ни мислио нити се љуцки припремио за њу, одлучио сам да се одмах вјенчамо.{S} Ни сватова  
го је неко наказно и накриво прилијепио за образе, ишао је улицом лагано, гегајући се и увијек  
Баш кад сам застао на прагу и прихватио за мандал, да гурнем и отворим, изненада, умотана у фер 
су ми налетиле на очи чим сам прихватио за алку, — и кад је мајка отворила канат, застали смо о 
јечи одговорити.{S} Одмах сам прихватио за оружје и кренуо за њим.{S} Нити смо се јавили планин 
 га, узели му све новце што их наплатио за земље некакве...</p> <p>— То је Зулфагин момак! — пр 
ама, на трави.{S} Ни ручавати није хтио за софром, с осталом чељађу, него носио у торби, о раме 
љне.{S} Осмјехнуше се, штипнуше ме мало за образе и опет ништа не говорећи сједоше.{S} Танка, з 
е једно сељаче, које сигурно није знало за његову моћ ни силу, разбило ми главу и кад сам окрва 
звали, нити је одлазио.{S} Знао је само за своју кућу и своје послове.{S} Ако је све посвршавао 
ни аршини нијесу у реду и како сам само за то и ишао „у свијет“ да се научим лоповлуцима, пехли 
ушку преко рамена и позва нас да пођемо за њом. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1913 
грали.</p> <p>Све троје живо прихватимо за пушке и ножеве и почнемо, токорсе, нишанити, вјежбат 
, погурен, пође пред нама, — ми пођосмо за њим.{S} Хасан се опет умота у струку, сакри и главу  
ражје густо...{S} Све као да је удешено за засједе...</p> <p>Ја легнух по трави, прућих се.</p> 
ах пролазио у прочеље, гдје је нарочито за њега намјештена била шилта једна, опкољена јастуцима 
им ни да прашину стресем, узе ме чврсто за руку и нагло поведе кроз уске, тијесне сокаке према  
ји му пали по устима. — Запело ми нешто за ногу па пао...{S} Ништа је ово...</p> <p>За Османом  
 Одмах сам прихватио за оружје и кренуо за њим.{S} Нити смо се јавили планинштарима, ни опрости 
љена, тужна слушала их.{S} Ако су макар за час престајали са грајом или почели шапутати, немирн 
сам прешао преко прага и затворио канат за собом. —</p> <p>Опет кијамет!..</p> <p>Она устукну м 
е, да се какогод одмакне барем за сахат за два хода...{S} Макар што смо се упутили тамо и ишли  
вала Хамида...</p> <p>„То“, каже, „опет за инат мени...{S} Због црвљивог карамфила га звала“... 
.</p> <p>— Јер?..</p> <p>Сакри ми главу за леђа и брзо изговори:</p> <p>— Јер... јер и он долаз 
а пратити у бој, да ће у ватру и у воду за њим.</p> <p>Чак и дјевојке почеле говорити о њему, у 
ам.</p> <p>Читав низ оптужаба, све тежу за тежом, набацивао сам на њега, измишљао их, само да с 
у, не раде и не мисле, највише и кукају за старим земаном и јаучу за њим.{S} А то смета људима  
 нагонио да се и сами дижу и прихватају за рад.</p> <p>А што се они више љутили, хоџа је постај 
вриштећи и подцикујући, штипао је сваку за образе и љубио по неколико пута.</p> <p>И као побјед 
мшије унаоколо радиле и уређивале земљу за садњу духана.</p> <p>„ Шта радиш, тежаче?..“ — запит 
а свуда, изазивао, ругао му се.{S} Њему за инат, — чинило ми се, — могао бих учинити све што ни 
 никоме за љубав учинио не бих.{S} Њему за инат ишао сам у чаршију, међу чаршинлије, причао сва 
p> <p>И у Сулаге сам најчешће ишао њему за инат.{S} Сваки дан готово ишао сам тамо и на авлији, 
улфага није био у близини.{S} Само њему за инат задржао сам се, остао.</p> <p>Човјек овај као д 
еном и наднесена над ђерђеф ниже пјесму за пјесмом, него омалено, ситно дјевојче у мушком одије 
p>Па крену напријед и спусти се, клекну за голем грм један.</p> <p>— Ти хајде с друге стране пу 
аскати до њега...</p> <p>Хасан ме дрмну за раме и полугласно прошапта:</p> <p>— Сјутра ћемо на  
више и кукају за старим земаном и јаучу за њим.{S} А то смета људима који хоће напријед, који ј 
ина нових трговаца.{S} Добила дјеца ћеф за пазаривањем, па напунила зембиље свакаквим стварима  
p> <p>И, оставивши га осамљена, потрчах за хамалом.</p> <p>Кад сам дошао до врата и од хамала у 
ишао и измакао ми испред очију, зажалих за њим.{S} Почех сам себе прекоравати што сам био онако 
пну неко, те се опет смирих и прихватих за посао...</p> <p>Кад сам, пред вече, пошао Сулаги да  
а Зулфагу.{S} Бесвјесно скочих и кренух за Хајкуном.{S} Пођосмо.</p> <p>Али ове ноћи нијесмо, п 
 <p>Окрену се и пође, а ја као слијепац за њим.{S} Поново кренусмо напријед, само напријед. </p 
d="SRP19132_C36"> <head>XXXVI</head> <p>За све вријеме, испочетка, док се Хасан лијечио и док ј 
xml:id="SRP19132_C5"> <head>V</head> <p>За неколико дана након погибије бабине у кући нам је би 
ки подвикнуо:</p> <p>— Напријед!</p> <p>За чудо, тај поклич његов као да ми је давао нове снаге 
огу па пао...{S} Ништа је ово...</p> <p>За Османом одоше још неколико њих, одбјегоше.</p> <p>На 
 сједнем и ја, одмах поред њега.</p> <p>За неко вријеме обојица смо сједили тако, нијеми, непом 
ијима, чинили су штету и насиља.</p> <p>За чудо, и мајка ми као да га се доста прибојавала и че 
и као парип и одбацујући ногама.</p> <p>За кратко вријеме толико смо се навикли на њега да мајк 
оли, а све стрепило, плашило се.</p> <p>За неколико дана Хасан је непрестано одлазио у чаршију  
ну и полугласно поче попијевати.</p> <p>За чудо, ја сам се осјећао некако чилији, лакши него пр 
 је одлучно и потпуно убједљиво.</p> <p>За чудо, обоје њих гледали су врло често на моју собу и 
 главом удари о бедру Хајкунину.</p> <p>За чудо, ни хоџиница ни Хајкуна не помакоше се нити пог 
мао времена да се и таквим беспослицама забавља.{S} Свако јутро убрао би по киту цвијећа, задје 
 <hi>рајинске</hi> послове и да се њима забавља.{S} Због <pb n="247" /> тога се често свађао и  
 — Дај!..</p> <p>И пјевала ми, причала, забављала се са мном, све док не би Шерифа ханума, мати 
посвршавао, ишао је у челињак и тамо се забављао.{S} Чучнувши поред кошница завиривао је у њих, 
о ће причати, ако њега нема?..{S} Ко ће забављати друштво?..</p> <p>И увијек се одазивао молбам 
говарати са женом, макар и са својом, и забављати се женским беспослицама.</p> <p>Срамота од св 
ко, на голоме пољу!</p> <p>Не!{S} Он је забадао ножеве у земљу окренувши им врхове према небу и 
head> <p>Да нам не би имуће пропадало и забаталило се, мајка по препоруци некакве стрине, тетке 
шљетку проговори он тихо, пригушено, па забаци пушку на раме. — Пођимо.</p> <p>— Куда?</p> <p>— 
ебаци <pb n="241" /> ногу преко ноге и, забацивши косе а узевши тамбуру на крило, запјева:</p>  
а људе не убијам — одговорих му хладно, забацивши руке на леђа и гледајући га изазивачки. —</p> 
јући својим малим, мирисавим јаглуком и забацујући до на врх главе крајеве црвене шамије, који  
вља...</p> <p>Застао сам као окамењен и забленуто гледао у ефендију, у кадифасте му очи и искеж 
двољком, утону у њему, очи се помутише, заблијештише.</p> <p>— Освети ми се!..{S} Гони ме!.. —  
, заустави се на танкој, руменој усни и заблиста као кап росе на карамфилу.</p> <p>— Мислила је 
акон тога, поново уздахнуо и суза једна заблистала му се на трепавици.</p> <p>— Не слути на доб 
> <p>Он их готово и не погледа.{S} Само забоде барјак у земљу, исправи се и, ништа не говорећи, 
 зубе и намршти се.{S} Бербер немилосно забоде прсте у рану и као да нешто тражаше.</p> <p>— Бо 
се уморила шибајући, пошто је обје руке забољеле, пуштала ме и затварала у собу, не допуштајући 
епромишљено, прекиде са свима обзирима, заборави на све, све погази, одби, одбаци.{S} Кад је ве 
 пробудивши се у ведро, свијетло јутро, заборави на ружне <pb n="390" /> снове што их недавно с 
другога, опет не <pb n="389" /> може да заборави, да омрзне ни он на ме ни ја на њега.{S} Опет  
 их он почне обасипати поклонима.{S} Не заборави ни жене, ни дјецу, ни чобанице; свакоме пошаље 
енаре.</p> <p>— Их! — цикну Хајкуна, па заборавивши на своју рану, притрча му и ухвати га за ру 
ута и тражио: нијесу ли кириџије штогод заборавиле, макар комадић хљеба, макар залогај какав.{S 
је.{S} Додуше и они мене као да су били заборавили: тек каткада, уријетко, ако би стигао какав  
емље и љубећи ме у скут. — Нијеси, зар, заборавио на ме?</p> <p>Тада би замолио да му коњушницу 
опове и разбојниче, јер... јер си пошље заборавио на ме и престао ми долазити, — рече распаљено 
агло се рашири преда мном. — Јеси ли ме заборавио?</p> <p>— Хасане!..</p> <p>Готово одгурнувши  
е са хајдуцима и пљачкашима „како не би заборавио владати с оружјем«, мајка као да би наново ож 
воје био објесио о клин и готово сасвим заборавио на њега.</p> <p>А подругачица, шала, подсмије 
, и моје ненадне женидбе.{S} На све био заборавио као да ништа ни било није, као што човјек, пр 
ам имала каква хабера од тебе...</p> <p>Заборавио и мене, и заклетве, па си мислио да ћу и ја з 
не, и заклетве, па си мислио да ћу и ја заборавити...{S} Мислио си да ја свој понос јефтино дај 
рпом некаквом, запе ми ријеч у грлу.{S} Заборавих на све.</p> <p>— Шта је то? — викну опазивши  
/p> <p>— Све?</p> <p>— Све...</p> <p>Ја заборавих на се, планух.</p> <p>— Лаже! — викнух помамн 
{S} И, ни сам не знам како, у оном часу заборавих и на мајку и на Зулфагу.{S} Бесвјесно скочих  
рањен? — запитам меко, болећиво, сасвим заборављајући да сам га то исто при доласку питао. — Ју 
 у хоџиној кући.{S} Готово сасвим почех заборављати на своје.{S} Додуше и они мене као да су би 
иједна мрвица хљеба није остала у трави заборављена.{S} Да нас није било стид од простих чобана 
и смијале.{S} Чибуци ни сад нијесу били заборављени; дим се и сада колутао по соби, а кахва се  
} Чак и на ме поче друкчије гледати.{S} Забрани ми скитање по махалама, трговање, дружење са ја 
е већ видјела да јој нико ништа не може забранити, хтјела је и да ради све што год јој на ум па 
ије ни могла ништа забрањивати, нити им забрањивала.{S} Кашње, кад су жене престале долазити, к 
сан се распали.</p> <p>— Кад би ми отац забрањивао полазак, ја бих му запалио кућу, — рече — а  
слабљена, испочетка није ни могла ништа забрањивати, нити им забрањивала.{S} Кашње, кад су жене 
и Хасана издаље угледао, а својој дјеци забрањиво да га ни погледати не смију, камо ли да се с  
и пуна, буцмаста задовољна лица и јаке, забрекле прси њихове.{S} Не узбуни се нити узнемири ниј 
 све.</p> <p>Али, за чудо, мјесто да се забринем, наљутим, планем, поста ми све смијешно, необи 
а села се враћао увијек некако суморан, забринут, тужан.{S} Џепови му вазда били препуни некакв 
е нам Сулага.{S} Био је некако снужден, забринут, невесео и, макар што сам стајао баш поред соб 
p> <p>Остао сам пред дућаном замишљен и забринут, не осврћући се ни на пролазнике који ме поздр 
никад видјети неће, и тужни, замишљени, забринути одлазили кућама.</p> <p>Иза акшама, пред џами 
м их имао.</p> <p>— Шта?..{S} Шта је? — забринуто запита она и поче ме миловати по коси, по обр 
.</p> <p>— Шта ћемо сад? — запита мајка забринуто, кад је и опет дошао да иште новаца, а тек по 
ће чију кућу запалити — говорио је хоџа забринуто, гледајући за њим. — Хоће, вјере ми.</p> <pb  
да они поштеде наше куће? — отегну хоџа забринуто. — Наши су били домаћини, господари у земљи,  
ја се за хајван плашим — прошапта стари забринуто, и попридиже се. — Вукови чудно завијају <pb  
та си радио тамо? — питао је тихо и као забринуто, хватајући ме за руку и привлачећи себи.</p>  
упиташе...</p> <p>Мени смијешна дође та забуна њихова и да не бих ударио у гласан смијех, морао 
штар, суров узвик као да поплаши момке, забуни их.{S} Брзо узеше шибе и измахнуше.</p> <p>Хусо  
јехујући и необично уживајући у његовој забуни, муци.</p> <p>— Казао си и да ћеш ме испросити — 
.</p> <p>Па несвјесно испусти жарач и у забуни голим рукама хтједе гурнути у ватру.</p> <p>— Вр 
<pb n="216" /> тога: да их све доведе у забуну, да их утуче и тако им опет покаже, е је и у гов 
поменула узгред..{S} Зар се и због тога завађати с њоме?..</p> <p>Да загладим погрешку примакох 
а, — нарочито у крстима и у раменима, — завалих се опет, а у глави као да ми се наново поче мут 
 пексимита са пекмезом, да узмемо и »да заварамо глад«...</p> <p>Кад би, напошљетку, међу нас д 
арањем и удварањем знао задобити за се, заварати?..</p> <p>— Ружно сам учинио...{S} Ружно — поч 
донесе воде са чесме, или ћупицу какву, завежљај, торбу, плетару.{S} Каткада је излазио носећи  
ло на њему могло назвати хаљинама, — са завезаним оком и са три крупне чворуге на глави, узвикн 
 сам најбогатији међу јаранима и сви ми завидили на томе.{S} Било их, који ми се почели и улаги 
бринуто, и попридиже се. — Вукови чудно завијају <pb n="312" /> а... не знам јесу ли момчад на  
изала се и гледала напоље, освртала се, завиривала свуда.</p> <p>Једанпут сам, из радозналости, 
али смо се низ стрме, кривудаве сокаке, завиривали свуда и свуда тражили куће дјевојачке.{S} Ха 
 рамена, а ми смо једнако ишли, једнако завиривали и тражили.</p> <p>И чим би се, иза полуотвор 
 се забављао.{S} Чучнувши поред кошница завиривао је у њих, метао шећера и полугласно тепао, до 
поче ходати, мотати се по читавој кући, завиривати свуда, надгледати, пазити.{S} Поче и заповиј 
него сви домаћини шехерски.</p> <p>— Из зависти што је добро пошло они ово раде — говорио је је 
са Хасаном.{S} Хасан је ради тога и сам заволио Сулагу и одушевљено га хвалио, макар што га ник 
еде...</p> <p>Хоџа се ухвати за браду и заврати је.{S} Половицу лица поклопи њоме.</p> <p>— Па  
мове.</p> <p>Прексјутри дан, око подне, завришта бедевија пред вратима и копитама поче ударати, 
се ја, давећи се залогајима.</p> <p>Она заврти главом, уздахну.</p> <p>— А да те он таког видио 
.. немој се смијати — дочека она живо и заврти главом. — Њега је Зулфага примио...{S} И сад је  
ми се, стужи.{S} Испод појаса снажно ми заврти, засврдла нешто, <pb n="328" /> одјекну ми кроз  
ним премјери и мене и Зулфагу.{S} Затим завуче прсте у густу, неуређену риђу браду која му прек 
петљах.{S} Бржебоље истрчим између њих, завучем се чак у подрум и тамо се сакријем за некакве с 
је...{S}Јок!..</p> <p>И полако, пажљиво завучем јој прст под кратку, затегнуту јечерму и почнем 
 климајући се и заплећући језиком одмах загаламили:</p> <p>— Затварај!</p> <p>— Нећу — одговори 
јдучких и није ли когод и опет погинуо, заглавио, настрадао.</p> <p>Ако су негдје хајдуци дочек 
ша, њежнија, блажа.{S} И, желећи зар да заглади што ме онолико тукла и мучила, нудила ме слатки 
ао да искушава, испитује.</p> <p>— И да загладим, скухала сам алву, — настави брзо, не предушуј 
 због тога завађати с њоме?..</p> <p>Да загладим погрешку примакох јој се опет, узех је око пас 
ажно гурну и руком ми зачепи уста...{S} Загледа се и сам према ватри, са жељом да упозна кога.. 
о јање изведено на пазар, кога пипају и загледају са сваке стране, рачунајући: хоће ли бити деб 
ба, за кућу и шта не треба.{S} Брзо, не загледајући ствари и не погађајући се, почео сам узимат 
а крви!..{S} Није рањен!.. — викну неко загледајући. — Здрав је...</p> <p>— Здрав — потврдише ј 
 говорећи више знаковима него ријечима, загледали су оружје, окретали га, чистили.{S} Ако је сл 
рутићима по пепелу, <pb n="308" /> а ни загледали нас нијесу боље, ни премјерали нас.{S} Одмах  
им жутим, упалим очима и шкиљио у њега, загледао, тврдим, жуљавим прстима пипао оштрице, трљао  
рану, ослухивао и, токорсе, као тражио, загледао нешто.</p> <p>Затим је почео и попијевати и —  
но застајао <pb n="307" /> и непрестано загледао у пушку.{S} Можебити да би се због тога и поно 
 се окушамо.</p> <p>Па се подиже и поче загледати унаоколо, привиривати свуда.</p> <p>— Мјесто  
о из ватре, одигнем их с крила и почнем загледати.{S} Погледам и на хаљине: исцијепане, искајиш 
новце.</p> <p>Кренувши даље опет почнем загледати нијесу ли путници, случајно, изгубили што од  
раном, душецима, чадорима...</p> <p>Кад загледах боље, познадох међу њима Јована, оног истог Јо 
јаран, не ашикује се с њиме...</p> <p>И загледах се у обрве и учини ми се да тако танке, свилен 
, подбацише гуњеве под главу и загрљени загледаше се у звијезде.{S} Из шуме, из дубине, почеше  
.</p> <p>Чим смо легли, одмах ме почела заговарати, запиткивати и причати нешто.{S} Познао сам  
 је било неколико, ако би се заиграли и заговорили кад он није био у кући, као да би премрли од 
е, пошто истрчаше из соба, узрујаше се, заграјаше и склепташе се око ње.{S} Све се помете, изгу 
гријани и поднапити, одмах се узбунише, заграјаше:</p> <p>— Јок!..{S} Није твоја!..{S} Наша је! 
 се.{S} Неколике пушке запуцаше за њим, заграјаше свиколици, потјераше га.{S} Трговац онај поно 
 је овђе ханума!..{S} Њезина је кућа! — заграјаше остали момци за инад њему, опколивши мајку, к 
ање.</p> <p>— Шта вам је, несретници? — заграјаше неколике чаршинлије, мијешајући се међу нас и 
ослице!..</p> <p>— Нека затвара! — опет заграјаше обојица и почеше псовати. — Нека затвара!..</ 
анпут сам опазио како је оштрим ноктима загребла по мишици и пустила крв; затим, опазивши како  
{S} Пошље, промисливши се мало, опет се загрија и опет ме поче наговарати да останем код њега.. 
 снове и тумачили их.</p> <p>Ја, млад и загријан, прорицао сам да ће наша војска све покорити,  
коме више!</p> <pb n="237" /> <p>Момци, загријани и поднапити, одмах се узбунише, заграјаше:</p 
нат, ипак, у погађању оном, у цјепкању, загријах се мало, распалих се.{S} Хвалећи робу све више 
 шантуцао сам, тетурао; кашње, пошто се загријах мало, ишао сам лакше и болови у жглобовима као 
ве снаге дувајући у прозебле руке да их загријемо, — слушали како у даљини негдје, у другим сок 
.{S} Их!..</p> <p>А тад се окрену мени, загрли ме и поче љубити.</p> <p>— Добро и ваљано момче  
и.{S} Са сваким од њих побратио бих се, загрлио, пољубио и упустио у ма какав разговор.{S} Два- 
лажи бити не смије...</p> <p>Обојица се загрлише и пољубише.</p> <p>— Сад, ето, имаш своју ђево 
 док у другој држи пушку, па нас, онако загрљене, продире чудним једним погледом, погледом какв 
е на леђа, подбацише гуњеве под главу и загрљени загледаше се у звијезде.{S} Из шуме, из дубине 
главу и ударао уз тамбуру, а двојица су загрљени климали се не коњима и попијевали...{S} За трг 
ући нешто у себи, клекну покрај душека, загрну рукаве и, погледавши у широку, голему рану, која 
х након молитве прихватио би за рад.{S} Загрнуо би широке рукаве кошуљине до изнад лаката, преб 
е како, попевши се на столицу једну, са загрнутим рукавима и бошчом повијеном главом, ознојена, 
да кад је касно помагати; док човјек не загрца, не осврћу се на њега.{S} По срећи, њихова помоћ 
 часа, дође ми да заплачем, да зајецам, загрцам.{S} Спустивши јој главу на прса све је јаче поч 
 отима — настави задихано, испрекидано, загушено. — Ја, црна мајка, устала на своје дијете, на  
м, па само пуше и разговарају.{S} Густ, загушљив дим извијао се по соби, ширио се и, као облак  
о тебе, да се вратиш из чаршије, — рече задављено, циједећи ријечи кроз зубе и старајући се да  
е одмах и опет према њима пружао руку и задављено стењао:</p> <p>— Дај!..</p> <p>Једва у неко д 
а се корити.</p> <p>— Дај! — шиштао сам задављено неколико пута према неколицини путника, угуши 
ећи ништа, гледали смо један у другога, задивљено, узбуђено, и весело, као што се гледају добри 
>— Их!..{S} Како ћу ја?.. — ускликну он задивљено и некако поплашено поче се измицати натраг. — 
шћију о бедру, двије ледењаче и јатаган задијевао за појас и, прихвативши по средини дуги дебел 
зимао, — и на силу ме гонио да запалим, задиманим пред њим.{S} Тада би по обичају и опет почео  
з басамаке, полетила према соби и онако задихана и уплашена застала на прагу.</p> <p>— Оставите 
ушкиње, које је мајка најмила из махале задихане и зајапурене, увијајући се, ломећи, гицајући,  
> <p>Осванули смо у шуми, у планини.{S} Задихани, заморени, готово изнемогли од дугог хода и не 
а знала сам да се твоје отима — настави задихано, испрекидано, загушено. — Ја, црна мајка, уста 
о кад би видио да сам и сувише заостао, задихао се, да поклецујем од глади и умора, погледао би 
} Свако јутро убрао би по киту цвијећа, задјенуо под широки, ћошкасти фес, који му падао по уши 
, бијелим турбаном, за који увијек биле задјенуте дебеле, жутим концем превезане наочари и двиј 
ањајући се и нарочито наглашавајући оне задње ријечи ја ћу слушати.</p> <p>— Ти како знаш...</p 
ало све мање и мање.{S} Напошљетку се и задњи ћемер испразнио и задњи се дукат потрошио.</p> <p 
Напошљетку се и задњи ћемер испразнио и задњи се дукат потрошио.</p> <p>— Шта ћемо сад? — запит 
 он својим претварањем и удварањем знао задобити за се, заварати?..</p> <p>— Ружно сам учинио.. 
пролазио испред дућана весео, насмијан, задовољан, а око њега, са двије стране, ишла двојица мо 
показујући на кућу, на Хатиџу. — Ја сам задовољан.</p> <p>— Ама теби се твоје отело и то треба  
е, изгледала ми увијек радосна, срећна, задовољна...{S} Чаврљала је, причала, зборила само о св 
и поигравао освјетљујући пуна, буцмаста задовољна лица и јаке, забрекле прси њихове.{S} Не узбу 
ити у њему.</p> <p>И обје као да бијаху задовољне.{S} Осмјехнуше се, штипнуше ме мало за образе 
ћа и слаткиша, сви смо били весели, сви задовољни.{S} Хајкуна највише.{S} Грлећи и мене и Хасан 
 пошло на боље.{S} Изгледао је некако и задовољнији, веселији.</p> <p>Почео се љепше и облачити 
уги отац најжешће казнио, — и поносито, задовољно узвикнуо је: „Аферим!{S} То је бабино дијете! 
9" /> <p>— Ех, брате, лијепо! — узвикну задовољно Хасан измичући се.</p> <p>— Слатко.</p> <p>Ст 
ијесам, ни довикнуо му што.{S} Необично задовољство осјећао сам већ у томе што сам видио да се  
јале из својих дућана и са чудним неким задовољством гледали за њим.{S} Махала читава поносила  
ти, кад дјеца око нас подигоше галаму и задречаше, како су све слабе, напукле, како су украдене 
бу нам повратише.{S} Само бимбаша за се задржа једну лулу, као, бива, да му то буде награда за  
 граби, лови, хвата за хаљине, запиње и задржава <pb n="302" /> нас.{S} Страх ме и од оног мукл 
ра.</p> <p>И обоје ме тако заустављали, задржавали.{S} Бојали се, зар, — макар што је Хамид ту  
у, у кахве и бербернице и тамо остајао, задржавао се све до пред вече.</p> <p>У чаршији га сви  
ваки пут нешто као да би ме зауставило, задржало ту, нешто као да ме гонило да потрчим вратима, 
а и понуда разних.</p> <p>Једанпут само задржао се пуних осам дана.</p> <p>Али, за чудо, мајка  
ије био у близини.{S} Само њему за инат задржао сам се, остао.</p> <p>Човјек овај као да је ужи 
 и расипале се по калдрми, — сви као да задржаше дах и мучке се поклонише, као што се слаби и н 
 и сенете, старајући се и упињући да је задржи у соби баш у том часу кад је највише жељела да и 
 сам одмах да се упињала да ме што више задржи будна и да ми причањем сан разбије.{S} Лакше јој 
креса он, покушавајући да ме сустигне и задржи. — Стој!..{S} Јеси ли готов?..</p> <p>— Готов?.. 
 мучаљиви.{S} Залуд бих покушавао да их задржим и увучем у разговор, залуд бих их митио, улагив 
де.</p> <p>Упознавши Хајкуну стресе се, задрхта, и лагано поче узмицати, уступати, старајући се 
убав?{S} Нећеш, зар?..</p> <p>Мени лако задрхта рука и испустих кашику.{S} Покорно, као дијете  
ма колико хоће и више него колико хоће, задрхтала је при помисли да би могла једнога дана, огољ 
кроз ваздух, изнад главе ми.{S} Ноге ми задрхташе, стресох се, и неко као да ме прикова на мјес 
а крила лабудова над језером каквим.{S} Задуго се ништа друго ни чуло није осим чуднога зврјања 
 и мајка ударила у некакве грађевине... задужила се, запетљала још више...</p> <p>Напошљетку и  
еним на искрпљеној и напуханој мјешини, задуо у образима, закрвавио очима и, сав обливен знојем 
ила је, може бити, да сам је ја убила и зажалила на ме — прошапта снуждено. — Јадна моја кумра! 
им је отишао и измакао ми испред очију, зажалих за њим.{S} Почех сам себе прекоравати што сам б 
ршне, плахе, једре, са ужагреним очима, зажареним образима и набреклим, полунагим дојкама које  
пије, Зулфага плаћа...{S} Шта год Хасан зажели, Зулфага доноси...</p> <p>Испочетка нити сам што 
уке.</p> <p>— Еј, рођо, јеси ли се пута зажелила? — питао је каткада бедевију, хватајући је исп 
Ђе?..{S} Кући?..</p> <p>— Па кући...{S} Зажелио сам се куће...</p> <p>— А зар би могао од срамо 
 јаче. — Да те нијесу звали?..</p> <p>— Зажелио се куће — слагах му и порумених до ушију. — Ето 
 — Ево... право да речем... и ја сам се зажелио куће, ама...{S} Кад дођем тамо, па кад ме запит 
 мирише?{S} Је ли видјела од других, па зажељела да и сама окуша?..{S} Или је имала да ми каже  
p> <p>— Их!..</p> <p>Па пљесну рукама и зажмири мало.</p> <p>— Бојиш се ти ноћи! — узвикну пако 
унца не виђети...{S} Их!..</p> <p>Стари зажмири мало, замисли се.</p> <p>— А ко то зна? — запит 
чице.</p> <p>Диже се чудна граја и неко зазва у помоћ.{S} Замало, па се око мене окупи читава г 
граше се бијесни парипи и сјајно оружје зазвекета.{S} Читава авлија као да затутња, затресе се. 
авим брчинама, стаде преда ме, поносито зазвеча сабљом и набусито проговори:</p> <p>— Хајде...{ 
о сваку вече.{S} Рано, одмах по вечери, зазвечала би алка на вратима и стари мандал зашкрипио б 
Силан пуцањ одјекну ми иза леђа и нешто зазвижда кроз ваздух, изнад главе ми.{S} Ноге ми задрхт 
S} Проговори затим и ситан женски глас, зазвони као сантур, и јасан, обијесан смијех разли се к 
ами, вратио с пута, кад би пред вратима зазвонило момачко оружје и зарзали у пјену обучени пари 
једоше.{S} Танка, зашиљена вретена опет зазврјаше и заиграше под малим, ружичастим прстима њихо 
 ударати у ниске, мале демирли-пенџере, зазивајући по имену укућане и избацујући неслане шале о 
" /> ни на комшије који ми се јављали и зазивали ме на какву.{S} С рукама у џеповима ходао сам  
 и зазивати муштерије.</p> <p>По срећи, зазивање ми није било узалудно.{S} Неколике муштерије,  
и?..</p> <p>— Кијамет.</p> <p>— Чуо сам зазивање, помагњаву и пошао био да видим шта је.{S} Чим 
и обичаја, почео на глас хвалити робу и зазивати муштерије.</p> <p>По срећи, зазивање ми није б 
х из свега, гласа.{S} Почех и на мегдан зазивати и подвикивати до промуклости...{S} Они се и не 
и сакривала ништа од мене, нити је више зазирала да изађе преда ме у мушком одијелу.{S} Лагано, 
еобуздан дјечко, који као да ни ода шта зазирао није и никога се бојао, чак ни оца.{S} Ја сам с 
им даном постајао старији, све сам више зазирао од Зулфаге и све ми се чинило да он у читавој к 
итом дохватити.</p> <p>И док је он тако зазирао, дотле су други, подијељени у групе, пушећи и и 
бу што <pb n="220" /> сам знао боље, не зазирући чак ни од уобичајених трговачких лажи и заклет 
ушкиње, — не бојећи се више никога и не зазирући ни од чега, — частили су се међусобно, пили, с 
о питање: „А да нисам рањен?“</p> <p>Не зазирући више ни од чега, не осјећајући готово никаквих 
утрчи у авлију.{S} Стрижући ушима и као зазирући од нечега, поче фрктати, рзати и бјежати унаок 
ци попадаше по трави.</p> <p>— А зар је зазор разговарати са твојим јараном?</p> <p>— заштита л 
ме? — подвикну струка некако весело, па заигра насред дућана и нагло се рашири преда мном. — Је 
одника који ми најмилији био, и срце ми заигра, застрепи, залупа као да ће искочити...{S} Дође  
> <p>— Данас.</p> <p>Тога часа чудно ми заигра срце.{S} Једва се савладах да не узвикнем од вес 
пазили ватру, како пред колибом пламти, заиграва и лиже готово до под саму трулу и искривљену с 
је одсијев кадикада клизио и преко њих, заигравао, чудно су се прелијевале, као растопљени туч, 
е, зелене лончиће на пећи, а одсијев му заигравао и клизио по шарама дебелог ћилима, ускачући п 
пусте глас и почну се окретати, вртити, заигравати.{S} И разаспу им се свилене косе по плећима, 
устивши још петеро шестеро јањади да се заиграју по авлији, кад би посједали по трави, он сам с 
омци, којих је било неколико, ако би се заиграли и заговорили кад он није био у кући, као да би 
: ја, Хасан и Хајкуна.{S} И одмах би се заиграли.</p> <p>Све троје живо прихватимо за пушке и н 
учају, кркљају у мени и нешто под грлом заиграло се, па стеже, стеже, дави...{S} И уста ми се с 
>Ни ја нијесам смио потрчати авлијом ни заиграти се.{S} Чим би ме угледала како се врзам и како 
анка, зашиљена вретена опет зазврјаше и заиграше под малим, ружичастим прстима њиховим, а витло 
ор, да и он рекне своју.{S} А кад би га заиста навукли и изазвали да нешто каже, обично је крес 
ао да ни сама није вјеровала да је кућа заиста њезина и да је она једини господар у њој.{S} Као 
 се играти њима.</p> <p>— Не може те ни зајам понизити, — рече — ако га мислиш поштено враћати. 
, из собе једне, истрча Хатиџа, весела, зајапурена, са неуређеном косом која јој се расипала по 
е је мајка најмила из махале задихане и зајапурене, увијајући се, ломећи, гицајући, трчале су и 
 у крило опуштеним, готов да заплачем и зајаучем не толико од болова, колико од <pb n="321" />  
ећ сви кметови ижљубе у руку и с коњима заједно крену из авлије, он једнако пристаје за њима и  
 изишао на авлију — не угледах их обоје заједно, баш код чатрње.</p> <p>Ни сам не знам како сам 
ем, да је поведем у собу и онако с њоме заједно да станем пред Хасана, кад се он исправљен, пон 
и дошло и да се гине, лакше је погинути заједно...</p> <p>А овако...</p> <p>Иду!..</p> <p>Помол 
оџе, све кука и помаже, кука са фукаром заједно, а узгред јој отима и оно што има, пазарује с њ 
нао.{S} Неколико пута сам их видио како заједно пролазе чаршијом, у живом разговору, и, како је 
би било лакше и једном и другоме да смо заједно, да се можемо сашаптати, договорити?..{S} Па, а 
И ти знаш о том — рече. —— И кушали смо заједно...</p> <p>Брзо га ударих по кољену и викнух из  
о богат, богатији него четворица других заједно, ипак су га готово сви избјегавали и склањали с 
} И, тога часа, дође ми да заплачем, да зајецам, загрцам.{S} Спустивши јој главу на прса све је 
ја, мајко!..</p> <p>И заплакасмо обоје, зајецасмо једно крај другога. </p> </div> <div type="ch 
 Ах, не вичи... ах... не галами тако, — зајеча он испрекидано, хватајући се за прси. — Ах... ни 
х... муко моја... послови... ах, — опет зајеча он и поче уздисати. — Дођи... други пут...</p> < 
иш поштено враћати...{S} И ако ти треба зајма...</p> <p>— Ти ћеш ми га дати?</p> <p>— Колико хо 
ет неки и комешање унутра, у авлији.{S} Закакоташе неколике кокоши и заклепеташе крилима, неко  
ући се шаком иза врата, отежући шијом и закашљавајући се...{S} И, — макар сад било и смијешно,  
 <p>— Празна?..</p> <p>Опет се засмија, закикота и, узевши ме за руку, поведе у собу.{S} Застад 
а десно кољено узе јање преко крила.{S} Закла га.{S} Млаз топле црвене крви шикну, попрска све  
Па извади нож, опипа му оштрицу, и, као заклањајући се за ме, некако поребарке крену напријед.< 
е пуштајући Ајкуне, која је, застиђена, заклањала лице рукавом и трзала се јаче. —</p> <p>Што с 
црвеном шамијом, која јој половицу лица заклањала, носећи у једној руци ибрик са кахвом, а у др 
ки кровови и гиздава кубета сметали му, заклањали, да види Алаха у свој његовој сили и слави, с 
ио се и, као облак какав, обавијао их и заклањао им лица; само понекад, када би се под големим  
у сав искривљени уски и тијесни сокак и заклањаху собом читав низ омањих скромнијих кућа, погур 
 — рече — а кад би ти хтио остати овђе, заклао бих те к’о јање.</p> <p>И опет ме удари кундаком 
ије наш!..{S} Он лаже!..</p> <p>— Он се заклео да су га оробили хајдуци, а кад је примио на душ 
свакоме!..</p> <p>Негдје у даљини мукло заклепета звоно.{S} Хасан намах прекиде говор.{S} Ослух 
авлији.{S} Закакоташе неколике кокоши и заклепеташе крилима, неко као да поврисну, залупа некак 
чак ни од уобичајених трговачких лажи и заклетава.</p> <p>Наравно, наша је <hi>трговина</hi> од 
а од тебе...</p> <p>Заборавио и мене, и заклетве, па си мислио да ћу и ја заборавити...{S} Мисл 
јесам бојао много.{S} Њезине пријетње и заклетве ништа помагале нијесу, нити ме могле натјерати 
ћале некако јаче, храбрије, те се и они заклињали по неколико пута да ће га пратити у бој, да ћ 
ао: јесам ли јој драг; никад се нијесам заклињао, ни тражио да се заклиње.</p> <p>Сви наши разг 
ад се нијесам заклињао, ни тражио да се заклиње.</p> <p>Сви наши разговори били су обични, врло 
некакве разбаци по сандуцима и по роби, заклони ми робу њима, оружје објеси о рафове, ћепенке и 
пет кијамет!..</p> <p>Она устукну мало, заклони лице руком и некако покуњено, постиђено, поглед 
лфага поблиједи и поплашено се измакну, заклони се за канат.{S} Затим, једнако се држећи каната 
одарности — опет изненада викне Хасан и заклони главу јорганом да нас не гледа онако састављене 
нога које нам се склопило изнад главе и заклонило нам небо и сунце Божје, и које својим мрким,  
и немоћан, што се прикрадао покаткада и заклоњен, сакривен чучао покрај врата, чекајући ме да и 
 као да поврисну, залупа некаква канта, заклопараше нечије нануле, зациликта реза на канату и — 
и пажљиви, обазриви.{S} Врата су обично закључавали и подупирали мертецима, да их не би какав н 
љен и испрљан дочепао собе и сакрио се, закључао у њу, остављала га је, враћала се и, уморена и 
илиму и по антерији.</p> <p>— Уби!..{S} Закољи!..{S} Курво!..</p> <p>— Избаци га из куће! — отс 
ребају на нас, желећи да ухвате, убију, закољу, да се освете?..{S} А оружани су и они, и јунаци 
 —— рекоше — проучио и зна све јазије и законе у прсте, па би хтјели да им то и дјеца науче.</p 
 и напуханој мјешини, задуо у образима, закрвавио очима и, сав обливен знојем, дува из све снаг 
на земљи, а он, бијесан и раздражен, са закрвављеним очима и пјеном на уснама, гази по њој, газ 
ави, са лицем препланулим од сунца и са закрвављеним очима од несанице, Зулфага, не пустивши ни 
p>— Моје је ово — вели сурово и преврће закрвављеним очима. — Ја сам ратов’о и крв пролијев’о,  
ли, те се испод њих провидили и стопе и закрпљене ивице од чарапа.</p> <p>— Познајеш ли ме? — п 
има и дењковима, лежала им испод нога и закрчивала путеве...</p> <p>Све је врило, кипило, комеш 
, и какав је ово зулум настао?</p> <p>И закукаше како им је живот омрзнуо због оних објешењака, 
и и узевши ме за руку, повео за собом у закутак један.</p> <p>— Дај ти, болан, — рече — да купи 
а.</p> <pb n="378" /> <p>— Могу ја кућу закућити и својим парама...</p> <p>— Неће ти бити на од 
м, приступи им и лагано, тихо, пажљиво, закуца зарђалом алком на њима.</p> <p>Нико се не одазва 
размишљајући, одиже ногу на праг и тихо закуца алком...{S} Причека мало...</p> <p>Нико се не од 
е за руку и привуче себи.</p> <p>И опет закуца.</p> <p>Тада настаде чудан клепет неки и комешањ 
сељацима пошао у Мостар.</p> <p>Кад сам закуцао на авлиска врата, — ђаво би га знао рашта, а су 
 овђе срести,</p> <p>—— отповрну стари, залажући се кромпиром и жваћући. — Кад огладне, наврате 
402" /> <p>— Јадна кумра пови се, изви, залепрша... опусти једно крило и паде...{S} Кад сам јој 
колика листа букова, погођени куршумом, залепршаше и падоше му по плећима.{S} Он напуни поново  
ати ме тада, одиже од земље.{S} Неко ме зали и водом по лицу и од студени оне стресох се и нагл 
и очију ни проговорити.{S} Ћутао је као заливен...{S} И није ми преостајало <pb n="342" /> ништ 
гњишта на којима увијек горјела ватра и зализавала готово до самог натрулог, сламнатог крова ку 
амен кроз <pb n="281" /> отворена врата зализивао уз мале, глатке, зелене лончиће на пећи, а од 
 Криво му и што се смије онолико, шали, залијевајући <pb n="399" /> цвијеће и хранећи кумре, ко 
ори као врела крв...{S} Ја га његовала, залијевала, па... па ми драго што се расцвао...{S} Сагл 
на башчу, међу цвијеће.{S} Својом руком залијевала је јорговане, пресађивала албабере и невене, 
} Шта ће ми новци кад треба хљеба?..{S} Залогај хљеба од дуката, је дражи!..</p> <p>Гњеван и ра 
ру и поче отезати шијом као да гута сув залогај, а бимбаша отури чибук, узвали се уз јастуке и  
еба га освојити...</p> <p>А најслађи је залогај који се освоји!..</p> <p>Чим сам остао сам у со 
 заборавиле, макар комадић хљеба, макар залогај какав.{S} Ништа.</p> <p>А цријева као да врију, 
 ли соко!..{S} Неће више бити ни једног залогаја џабе; треба се сад борити, рвати, треба га осв 
и...{S} По читав дан једва ако неколико залогаја изједе...</p> <p>Хоџа се ухвати за браду и зав 
ко ће више појести и готово смо отимали залогаје један другоме.{S} За неколико минута шкипић је 
 чека да му други помогне, да га заложи залогајем или да му из неба печени голубови полете у ус 
..{S} Лијеп! — нашалих се ја, давећи се залогајима.</p> <p>Она заврти главом, уздахну.</p> <p>— 
једити.{S} За ручком нудили ме најбољим залогајима и натјеривали да више <pb n="286" /> једем;  
и вазда чека да му други помогне, да га заложи залогајем или да му из неба печени голубови поле 
те...</p> <p>— А јаран ми...</p> <p>Она заломи рукама, искриви се.</p> <p>— Ја га се бојим — пр 
>И залуд сам га дозивао и мољакао даље, залуд сам чекао.{S} Не хтједе више ни отворити очију ни 
авао да их задржим и увучем у разговор, залуд бих их митио, улагивао се.</p> <p>Одлазили су не  
е, опет онако тихи и онако мучаљиви.{S} Залуд бих покушавао да их задржим и увучем у разговор,  
> <p>Ах...{S} Питај... тамо...</p> <p>И залуд сам га дозивао и мољакао даље, залуд сам чекао.{S 
ећега ропства у потпуну слободу свакога залуди помало; одузме му памет.{S} Па и њој.{S} Она мир 
милији био, и срце ми заигра, застрепи, залупа као да ће искочити...{S} Дође ми да се дигнем, д 
лепеташе крилима, неко као да поврисну, залупа некаква канта, заклопараше нечије нануле, зацили 
рестано гледајући у сокаке куд је Хасан замакао.</p> <p>И дође ми да потрчим за њим, да га суст 
лио и једнако нудио крви.{S} И, кад бих замакао кроз сокаке и приближио се чаршији, увијек ми с 
се чудна граја и неко зазва у помоћ.{S} Замало, па се око мене окупи читава гомила и Авдо, стењ 
џумбус заметну се у чаршији ради тога и замало што се не претвори у кавгу.{S} Јово, намамљујући 
ва бјелина и пуноћа изненада освоји ме, замами.{S} Обузе ме жеља и да се спустим покрај ње, да  
много поче обећавати.{S} Обећањима ме и замамила вјешто и тек пред зору пустила ме да заспим, д 
ам се поново придигао и убрисао сузе. — Замамио је, кажу, и пошла за њега...</p> <p>— Тешко теб 
 што ми се каткад улагивао, што ме хтио замамљивати и поклонима.{S} Осјећајући да му сметам, мн 
јкуна му опет приступи, узвикну нешто и замахну чибуком који удари о зид и преби се на двије по 
 соколе! — подвикну трговац јаче и опет замахну. — Ха!..</p> <p>Учини ми се као да три буса љес 
мах придизала, исправљала се.{S} Једним замахом руке саставила би и кошуљу на прсима и спустила 
сукан, гегајући се и застајући почесто, замаче у ноћ, изгуби се.{S} Ми заузесмо његово мјесто,  
 одбацивати ногама, одавирати.{S} Хасан замаче сасвим, изгуби се.</p> <p>Тада ми дође као несвј 
уги.{S} Са запрегнутом бошчом, опрашен, замаштен, прљав, често сам више наличио каквоме хамалу  
куда више.{S} Нема зла које само никне; заметак му је баш у ономе који кука да му је зло.{S} Ка 
ајати, кудити нам робу.{S} Читав џумбус заметну се у чаршији ради тога и замало што се не претв 
а дјеца, који се нијесу могли пушком ни заметнути.{S} Одмах се могло познати да то не слути на  
е њезина оца док... док се још љуцки ни замиловали нијесмо?..</p> <p>Сулага, испочетка, као да  
ма коме...{S} Не може, пусто, никога да замилује...{S} И жену и ђецу кад бих имао, ни њих не би 
азлијегали се преко читавих винограда и замирали негдје доље, у пољу, одакле као да се неко руг 
 ушију. — Ето...</p> <p>Он набра обрве, замисли се.</p> <p>— Не можеш ти у оној кући живјети —  
ба прекинути.</p> <p>Хасан поћута мало, замисли се.{S} Па се лагано окрену и не говорећи ништа  
...{S} Их!..</p> <p>Стари зажмири мало, замисли се.</p> <p>— А ко то зна? — запита отегнуто, ка 
 и хвалио. — Богата је, а то ваља...{S} Замисли само колики ће дућан бити кад она распе паре!.. 
 руку у вис и запуцка прстима.</p> <p>— Замисли, болан, како ће то бити, — викну заносно — кад  
за подвољак. — Реци ми!..</p> <p>Она се замисли.</p> <p>— А и вечерас ће доћи, — прошапта.</p>  
астанак, теферич какав није се могао ни замислити, а да се и Смајил-ефендија не позове, да и он 
вом чохом, — сједио је хоџа, натмурен и замишљен, држећи у једној руци чибук а у другој књигу с 
еци га...</p> <p>Остао сам пред дућаном замишљен и забринут, не осврћући се ни на пролазнике ко 
ли се наслонила на пенџер и поднимљена, замишљена, тужна слушала их.{S} Ако су макар за час пре 
не би, ни осврнула се.{S} Онако ломна и замишљена силазила је одмах у дно авлије на траву, и, н 
да се више никад видјети неће, и тужни, замишљени, забринути одлазили кућама.</p> <p>Иза акшама 
ко ћеш радити... празних рука? — запита замишљено. — Како?..</p> <pb n="337" /> <p>— Никакав по 
ако није знала ни читати ни писати, — и замишљено вртио главом...{S} И одмах би се снуждила и о 
е поклоне што их слала ко зна коме, и у замјену доносио читаве ките цвијећа, кутије, огледала.< 
иправљали мехлеме, јер су сви највише и замјењивали хећиме и готово једини радили око рањеника. 
ђе ми у сусрет.</p> <p>— Нећеш ми, зар, замјерити што сам дошла да ти кућу видим? — рече покуње 
/p> <p>Немој се и ти љутити, душе ти, — замоли склапајући руке. — Нећеш ли?..</p> <p>— Да видим 
нуди свакога и сам сједе међу њих.{S} И замоли их да причају о свему, да све кажу.</p> <pb n="2 
ећи је. — Опростио би...</p> <p>— Ја да замолим?..{S} Ја?..{S} Њега?.. — плану Хатиџа изненада  
и, зар, заборавио на ме?</p> <p>Тада би замолио да му коњушницу отворим и да га кришом проведем 
олила да опрости...</p> <p>— Могла си и замолити — дочекам ја пецкајући, дражећи је. — Опростио 
ећај ми да више нећеш с њиме говорити — замолих је, хватајући је за подвољак. — Реци ми!..</p>  
ули смо у шуми, у планини.{S} Задихани, заморени, готово изнемогли од дугог хода и несанице, ла 
азмишљала о нечему.</p> <p>Тек пошто се заморила толиким причањем застаде мало, поћута и преврн 
ши мало спустим се поред друма и почнем замотавати цигар.</p> <p>Право да кажем, баш ми је мило 
једе, прекрсти ноге, извади духанкесу и замотавши цигар запали.</p> <p>— Ништа је то — рече раз 
 с бимбашом.{S} Тргну му у руку некакав замотуљак и овај га брзо спусти у џеп.{S} Причини ми се 
њом.{S} Под ногама шкрипао нам и хрштао замрзнути снијег, са полегнутих ниских стреха, окићених 
ијегом засипљући широки велики пенџер и замрзнуто стакласто грање дивље лове између демира, ми  
ипљући снијегом у пенџере и у стакласто замрзнуто грање дивље лозе што се пропињало уз демире.< 
оз зубе да изговорим и одмах занијемих, замријех, пажљиво се обзирући није ли ме ко чуо или опа 
а ће и вас уловити?</p> <p>Ја претрнух, замријех.</p> <p>— Ко ће нас уловити?</p> <p>— Па... ха 
авио.</p> <p>А чим он изађе из собе све замукну, смири се, застаде.{S} Видећи га онако силна, ј 
ати нешто.{S} Али и он се збуни, смете, замуца.{S} Из читава му причања није се могло јасно раз 
испод ока, поплашено.</p> <p>— А тад... замуца трзајући низама дуката као да ће их откинути, —  
... и не зна мислити својом главом... — замуца он и остави ме. — Па... па.. видила си каквих им 
>— Па... па... па.. удри ме, молим те — замуца Зулфага и поднесе јој главу да га удари. — Удри. 
..{S} Казуј!..</p> <p>— У твојој кући — замуца она ломећи се, а дукати на прсима звекећу, звеке 
т ријечи није могао изговорити, а да не замуца и не застане.</p> <pb n="243" /> <p>И кашње, кад 
, очи оне!..</p> <p>Збуних се, спетљах, замуцах...</p> <p>— Само сам разговарала с њиме — додад 
под оружјем, оружане занатлије радиле о занатима, оружане кахвеџије пекле кахву.{S} Све као да  
 са усташима...{S} Трговцима, бакалима, занатлијама одлазили су у дућане и измахујући им ножеви 
 су продавали робу под оружјем, оружане занатлије радиле о занатима, оружане кахвеџије пекле ка 
ем ја викати, бојећи се да се озбиља не занесе и не заспи. — Ефендија!..</p> <p>— Ах, не вичи.. 
 и... ко зна шта може бити...</p> <p>Ја занијемих, скамених се.</p> <p>— Води ме! — опет убрза  
о мирно као да зове на ручак.</p> <p>Ја занијемих.{S} Само га зијевајући погледах онако мрка, о 
 покушах кроз зубе да изговорим и одмах занијемих, замријех, пажљиво се обзирући није ли ме ко  
вих, које се чиниле још љепше, чудније, занимљивије.{S} Човјек који је много проживио, много пу 
.{S} Пјевај, душо медена! — викне мајка заносно, и удари се по кољену. — На штеди грла, не било 
..{S} И баби се свиђа — одговори некако заносно.</p> <p>— Ех?..</p> <p>Она накриви главу и поче 
амисли, болан, како ће то бити, — викну заносно — кад уљезем у Сарајево и пронесем главу људску 
бољи од тебе!..{S} Нико бољи! — узвикну заносно, љубећи ме. — Ти... ти никад кумре убио не би.. 
а може знати и шта је радост! — узвикну заносно. — Без правих мука нема ни праве радости!..{S}  
тапа по табанима...</p> <p>И хоџа би са заносом почео описивати будући живот, будуће људе, буду 
и о животу њихову, о царевању у гори са заносом, са одушевљењем.</p> <p>— Помисли, болан, све о 
d="SRP19132_C18"> <head>XVIII</head> <p>Заноћили смо покрај чобана, планинштара, пред старом, н 
ила потрчала за мном, врисну из гласа и зањихавши се посрну, паде.</p> <p>Почеше врискати и жен 
е.{S} Само кад би видио да сам и сувише заостао, задихао се, да поклецујем од глади и умора, по 
рекрстио ноге и понудио им духанкесу да запале.</p> <p>Сам је точио кахву и нудио.{S} И, мјерећ 
ече.{S} Сједне на траву, прекрсти ноге, запали чибук и одмара се.</p> <p>— Хајде да читамо — ре 
ећи прихвати за чибук и напуни лулу.{S} Запали.</p> <p>— А може бити и кршан чојек — додаде тиш 
кесе нешто дувана, напуни крњаву лулу и запали. — Рашта да се жали?..</p> <p>Све на свијету гин 
оге, извади духанкесу и замотавши цигар запали.</p> <p>— Ништа је то — рече развлачећи. — Проћи 
ово лијегала на траву.</p> <p>Узваљена, запаливши наргилу, — што јој слушкиња увијек доносила,  
шкасти фес, који му падао по ушима, па, запаливши чибук, почео звиждукати или, стиснутих очију, 
м турбанима око главе, прекрстили ноге, запалили чибуке и кроз сумаглицу од дима духанскога гле 
ући док узаври вода, засјели по трави и запалили чибуке.{S} Недалеко од нас, у страни, сједили  
 помамна.{S} Лице јој готово помодрило, запалило се, искривило, жиле на врату набрекле, сви миш 
 у руке узимао, — и на силу ме гонио да запалим, задиманим пред њим.{S} Тада би по обичају и оп 
и ми отац забрањивао полазак, ја бих му запалио кућу, — рече — а кад би ти хтио остати овђе, за 
ог.</p> <p>— Какав је, још ће чију кућу запалити — говорио је хоџа забринуто, гледајући за њим. 
гова; за инат улазио у његову собу и са запаљеном цигаром пржио му хаљине и правио рупе на њима 
е голема граја, каква се одавно чула ни запамтила није.</p> <p>Читав се шехер узнемири.{S} Дућа 
рата и пенџере, трља их крпом некаквом, запе ми ријеч у грлу.{S} Заборавих на све.</p> <p>— Шта 
чађаве бркове који му пали по устима. — Запело ми нешто за ногу па пао...{S} Ништа је ово...</p 
ила у некакве грађевине... задужила се, запетљала још више...</p> <p>Напошљетку и хајдуци дочек 
 твога доброг и поштеног оца остало све запетљано, све у нереду?..{S} Колико сте саме готовине  
н стид, изненада.{S} Сметох се, збуних, запетљах.{S} Бржебоље истрчим између њих, завучем се ча 
м?..</p> <p>Хајкуна отпочину.{S} Држећи запету пушку стајала је према њему усправљена, горда и  
 травом, која нас боцкала кроз чарапе и запињала за ноге, те смо се често као пијанице какве по 
 се почеше упињати, увијати као змије и запињати ми за ноге, ударати ме по бутима, теглити земљ 
епрестано граби, лови, хвата за хаљине, запиње и задржава <pb n="302" /> нас.{S} Страх ме и од  
обрима и одмах мјери, размјере, рачуна, записује.</p> <p>Запита ли који: шта ће унапријед радит 
и, метнуо некакву хартију на кољено, па записује нешто, непрестано вадећи из џепа малу, уску бу 
/p> <p>— Хоћеш ли се на ме наљутити? —- запита меко, плашљиво, тихо, а глас јој дршће, трепери  
 је ли шала била кад си мени долазио! — запита Хајкуна отимајући се и ударајући га лактима. —</ 
 Шта слиниш, женскоњо?..{S} Шта је?.. — запита Хасан презриво и поче ме гуркати ногом. — Је ли  
, ако и добра пролете као и готовина. — запита јаче. — Продате ли кметове и земље, шта ће с њим 
ке.</p> <p>— Јеси ли ишта чуо о дому: — запита затим шапатом и погледа ме пажљивије. — Јесу ли  
аве.</p> <p>— Ти знаш...</p> <p>— Ја? — запита она тихо и порумени.</p> <p>Руменило њезино још  
орица.</p> <p>— Ко каже да није моја? — запита, измахнувши ножем. — Ко?..</p> <p>Сви прихватише 
>— А како ћеш радити... празних рука? — запита замишљено. — Како?..</p> <pb n="337" /> <p>— Ник 
 пенџера.</p> <p>— А што си га звала? — запита полугласно, отегнуто, пажљиво пратећи сваки покр 
 баш хоћеш да продаш кметове, ханума? — запита испрекидано, премећући велике жуте бројанице међ 
шће брже...</p> <p>— Кроз десет дана? — запита Хасан нестрпљиво, врпољећи се. — Је ли?..</p> <p 
ло, замисли се.</p> <p>— А ко то зна? — запита отегнуто, као размишљајући. —— Ја мнијем да на с 
а Сулагом.</p> <p>— Треба ли ти пара? — запита полако, шапћући, старајући се да нико не чује. — 
 собу.</p> <p>— Не можеш...{S} Рашта? — запита зачуђено. —</p> <p>Шта ти фали?</p> <p>— Осман м 
.</p> <p>— Па што си дошао?{S} Рашта? — запита јаче. — Да те нијесу звали?..</p> <p>— Зажелио с 
укат потрошио.</p> <p>— Шта ћемо сад? — запита мајка забринуто, кад је и опет дошао да иште нов 
ставила са бедевијом.</p> <p>— А тад? — запита Сулага и, онако прекрштених нога, попридиже се.  
тупи му:</p> <p>— Хоћеш ли још кахве? — запита шапатом.</p> <p>Он не одговори.{S} Причини се ка 
 ме.</p> <p>— Имаш ли што да се једе? — запита живо. —</p> <p>Гладан сам...</p> <p>— Има, има,  
ћи нас да уђемо у авлију. — То ли је? — запита јаче, пристајући за нама. — Е лијепо, лијепо...< 
а у шехеру«.</p> <p>— Па хоћеш ли је? — запита, смјешкајући се добродушно. — Је ли ти драга?..< 
 прикриваш...</p> <p>— Ама шта ти је? — запита она дурљиво и напући усне. —— Какав си то данас? 
> <p>— А ће хајдуци дочекују путнике? — запита Хасан поново, уносећи му се у лице. — Овђе?..</p 
не дођем.</p> <p>— Љутиш ли се на ме? — запита она узбуђено и рашири руке, као да би да клекне, 
ве друге...</p> <p>А имаш ли дружине? — запита Сулага шапатом, играјући се бројаницама. — Колик 
 болило ме.</p> <p>— Хоћеш ли Сулаги? — запита Авдо меко, опет пристајући за мном. — Нећеш?</p> 
/p> <p>— Смајиле, Смајиле, спаваш ли? — запита ме уплашено након дуже почивке. — Јеси ли будан? 
p> <p>— Јеси ли чуо да су се свадили? — запита отегнуто, чистећи и стружући све живље.</p> <p>— 
>— А како ти је било тамо, на страни? — запита Сулага мирно, правећи се као да не гледа ни мене 
<p>— Па зар ће нам и на куће ударати? — запита Хасан живо и нехотице погледа кроз пенџер. — Зар 
.</p> <p>— Јесте ли из далека, момци? — запита старац један који је сједио одмах уз ватру и неп 
међу шаке.</p> <p>— Што си се препао? — запита.</p> <p>— Ја?..{S} Нијесам...</p> <p>— А мени се 
ошла?..</p> <p>— Ко је кавгу започео? — запита мајка као осоколивши се и подиже главу. — Ти?..< 
ишљати.</p> <p>— А шта би ти смислио? — запита га изненада и унесе му се у лице. — Знаш ли и ти 
си учинио, за Бога?{S} Шта си учинио? — запита шапћући, а све ме јаче стиска за руку и трза њом 
ешто.</p> <p>— А како те хоџа пустио? — запита јаче, гледајући изнад себе у пешкир некакав што  
ује.</p> <p>— Зар и ти смислила тако? — запита тихо.</p> <p>— Давно...</p> <p>— И ти заповиједа 
Шта?..{S} Да се опет није што десило? — запита као узгред не дижући главе.</p> <p>— Ти знаш...< 
вукох из корица.</p> <p>— Шта ћеш то? — запита ефендија меко, хватајући ме за руку. — Зар си то 
 — То је мој одговор!..</p> <p>— Зар? — запита он мирно, отегнуто.</p> <p>— Ко је год са Зулфаг 
о чудила се.</p> <p>— Хоћеш ли кахву? — запита га мирно, пошто је свршио читав говор и почео се 
х се разведри.</p> <p>— А пуно краду? — запита брзо.</p> <p>— Пуно.</p> <p>— Па какве штете кад 
 се.</p> <pb n="254" /> <p>— Како ћу? — запита готово плачући. — Да је моје ја... ја бих продао 
ела.</p> <p>— Зар ме овако дочекујеш? — запита Хатиџа одбацујући фереџу и осврћући се. —- Зар т 
се у лице.</p> <p>— И ти се не љутиш? — запита меко, милујући.</p> <p>— Не љутиш?..</p> <p>— Не 
ухана.</p> <p>„ Шта радиш, тежаче?..“ — запита цар, примичући му се.</p> <p>Он ни ријечи.</p> < 
, крену из собе.</p> <p>— Шта је овог — запита мајка брзо и, збацивши све оно да кољена, устаде 
тили?..{S} Шта им ми радимо?..</p> <p>— запита стари и погледа ме својим жутим, помућеним очима 
 ти је?...{S} Да нијеси болестан?... —— запита зачуђено, а низ мерџана, опружен низ малу пуначк 
тјела.</p> <p>— Госта2?..{S} Кога?.. —— запита зачуђено. — Оклен?</p> <p>— Хасана!</p> <p>— Њег 
не помуте...</p> <p>— Какви хунцути? —— запита мајка кроз зубе и погледа га попријеко. — Ко ће  
> <p>„Што шибаш човјека, честити царе?“ запита велики везир чудећи се. „Шта је скривио, ако је  
>— Можеш ли ићи? — причини ми се као да запита.</p> <p>— Шта питаш? — отегнух полугласно.</p> < 
алим умријет’?..{S} Рашта?.. — сам себе запита. — Ко ће жалити?..</p> <pb n="311" /> <p>— А ће  
 <p>Он подиже главу и грицкајући бркове запита:</p> <p>— Па шта ти мислиш?..</p> <p>— Радити... 
асипале...</p> <p>— Ко је то? — шапатом запита Хасан и брзо ми приступи. — Чија је?..</p> <pb n 
ично, момци? — тихо и некако подругљиво запита стари, окрећући нам се. — Ви, ваистину, нијесте  
и.</p> <p>— Рањен?..{S} Тешко?.. — брзо запита.</p> <p>— Не знам...</p> <p>— Је ли стигао?..{S} 
.{S} Заустави коња, погледа ме и кратко запита:</p> <p>— Шта ћеш?</p> <p>— Дај!</p> <p>Друго ни 
е на траву и ухвативши ме за руку мукло запита:</p> <p>— Шта ти је?</p> <p>— Видиш... не могу д 
..{S} Шта ти је?.. — њежно, испрекидано запита она, милујући ме по глави. — Смајиле!..</p> <p>— 
ржећи мали прст на устима, меко, наивно запита:</p> <p>— Шта сам ти учинила?..</p> <p>— Не знаш 
та вам је?...{S} Шта вам је?.. — очајно запита мајка, трчећи час њему, час мени и увијајући се, 
да, провири мало из димија и пријекорно запита:</p> <p>— А шта ћеш више?..</p> <p>— Па то је ни 
е први се Хасан смири мало и полугласно запита:</p> <p>— Ко ли је тамо?..</p> <p>И то отегнуто, 
а, рашчешља је и некако мукло, отегнуто запита:</p> <p>— Шта ћете?..</p> <p>Зулфага ми трзну ру 
p> <p>Па нам пружи духанкесу и отегнуто запита:</p> <p>— А куд сте пошли?</p> <p>Хасан се збуни 
</p> <p>— Шта?..{S} Шта је? — забринуто запита она и поче ме миловати по коси, по образима. — Ђ 
ман да опали.</p> <p>— Можеш ли? — опет запита пошто смо прилично одмакли.</p> <p>— Могу.</p> < 
ану.</p> <p>Цар га гурну у ребра и опет запита.</p> <p>„А како живиш?“</p> <p>Опет он — ни рије 
ваш хоџа и да вам учим ђецу? — мирно их запита он и погледа их редом. — То ли хоћете?..</p> <p> 
ери, размјере, рачуна, записује.</p> <p>Запита ли који: шта ће унапријед радити и шта засађиват 
ће, ама...{S} Кад дођем тамо, па кад ме запитају: „Ђе си био?..“ зар да им рекнем „Ниђе“...</p> 
 да им рекнем „Ниђе“...</p> <p>И кад ме запитају: „Шта си радио?“ зар да рекнем „Ништа“...{S} А 
и, заставши крај врата, тихо, изморено, запитала ме:</p> <p>— А зар си будан?..</p> <p>Па и не  
поносио.</p> <p>— Јесте ли посустали? — запитала би уријетко, покаткада, којега од нас двојице, 
p>— Јесам ли кршна овако? — изненада би запитала Хатиџа, жељна да га развесели, сва се умотавај 
</p> <p>— Јесте ли одавно подијелили; — запитам га узгред.</p> <p>— Тхеее...</p> <p>И опет се п 
и.</p> <p>— Шта је још лагао Зулфага? — запитам оштрије — Причај ми!..</p> <p>Ибрахим ефендија  
не и торбу. — Дижи се!</p> <p>— Куда? — запитам га у чуду, трљајући очи и протежући се. — Ђе?.. 
ди се!..</p> <pb n="301" /> <p>— Шта? — запитам га буновно, промукло, не отварајући очију. — Ку 
, свога рада...</p> <p>— И то је све? — запитам болећиво, тужно, ругајући се и пренемажући. — С 
, беспослица разних.</p> <p>— Шта је? — запитам улазећи у собу, ознојен и уморан, и погледам их 
о да нешто тражаше.</p> <p>— Боли ли? — запитам полако, примичући се.</p> <p>— Тхе... сврби...  
м мало.</p> <pb n="386" /> <p>— А ти? — запитам тихо, полако, хотимично отежући и наглашавајући 
гаш се.</p> <p>— А рашта да те жалим? — запитам пјевајући, ругајући се и опет. — Због Хасана?.. 
 <p>— А рашта се састајеш са Хасаном? — запитам након дуже почивке, гледајући јој у лијепи, мал 
ем разговор.</p> <p>— А кад си рањен? — запитам меко, болећиво, сасвим заборављајући да сам га  
окрвавиле.</p> <p>— Шта је опет било? — запитам зачуђено, чим сам прешао преко прага и затворио 
оменула?..{S} Што ти је пао на памет? — запитам пријекорно, лако је одгурнувши.</p> <p>— Што... 
 <p>— Јеси ли изненада кренуо на пут? — запитам након краће почивке, тек колико да не шутимо. — 
 А оклен Зулфаги <hi>његове</hi> паре — запитам кроз зубе, усиљавајући се да будем што мирнији. 
е постао...</p> <p>— Шта ти је учинио — запитам весело, гађајући је листићима искиданог, згњече 
ни превртања очима.{S} Никад је нијесам запитао: јесам ли јој драг; никад се нијесам заклињао,  
Шта сад? — као да смо у исти мах хтјели запитати један другога, а сваки се устручавао да то прв 
и.</p> <p>— Шта је?..{S} Што шутиш?.. — запитах мекше, а и нехотице се сагињем, надносим над њу 
оваца, што их мајки дао за грађевине? — запитах жешће.</p> <p>— Потрошила.</p> <p>— Све?</p> <p 
 у хиљаде нема.</p> <p>— Свиђа ти се? — запитах намигнувши, хватајући је за меки, обли подвољак 
повукох у крај.</p> <p>— Шта је било? — запитах мирно.</p> <p>— Па...па...па...</p> <p>Опет изв 
уше ноге.</p> <p>— И баш да дочекамо? — запитах шиштећи.</p> <p>— Дочекаћемо...</p> <p>Па крену 
адост помути.</p> <p>— Ко ли је тамо? — запитах и сам себе, пажљивије гледајући према ватри и с 
м.</p> <p>— А рашта да га не примимо? — запитах као чудећи се и прождирући је погледом. — Рашта 
>— Зар ти је сада мрзак, па га гониш? — запитах пакосно.</p> <p>— А зар га се ти не бојиш? — жи 
оћеш ли да примимо једног госта данас — запитах узбуђено, затекавши је у кухињи, украј огњишта, 
омену и Зулфагу, прекидох га у говору и запитах подругљиво.</p> <p>— А познајеш ли га боље?..</ 
 смо легли, одмах ме почела заговарати, запиткивати и причати нешто.{S} Познао сам одмах да се  
.</p> <p>Тада су већ смјели и причати и запиткивати и препирати се.{S} За чудо, као да ни о чем 
ао шта ћу говорити, а он опет није хтио запиткивати ништа све док се не утишам мало, док се не  
ритрчавао сам им и смјешећи се почео их запиткивати о дому, о кући...{S} И сваки пут ме оставиш 
бацивши косе а узевши тамбуру на крило, запјева:</p> <quote> <l>„Бег Али-бег на кули сјеђаше,</ 
p>— Нећу хунцута у кући...{S} Нећу!.. — запјева Зулфага измичући се. — Не треба ми хунцут.</p>  
ојој кући то да ми рекнеш?..{S} Ти?.. — запјева развлачећи.</p> <p>— Ово је моја кућа, а ти си  
и...</p> <p>— Уграбио? ..{S} Уграбио? — запјева Зулфага увријеђен, па се диже и климајући се по 
— вели — и гледајући небо, ведрину ону, запјевала из свега гласа...{S} А он одмах почео викати. 
 да ти пјевам...{S} Дошло ми тако... да запјевам... ама не сама, не себи, него... као што бумбу 
ног ината неког, и мени се прохтједе да запјевам, да пустим глас.{S} И, изазивајући, хотимично  
ју зараду, похвалим се.{S} Дође ми и да запјевам, да подвриснем мало.</p> <p>— Ама је роба!..{S 
 као да ме непрестано голицало да и сам запјевам.{S} И у обијести оној, не знајући шта друго да 
и очи, црвена долама прелијевала се као запјенушена крв, а турбан око главе бијелио се као вије 
жем и бакрачлијом, али коњ, усплахирен, запјенушио, удари у страну и поче одбацивати ногама, од 
гњечиш...{S} Уби, сине!..</p> <p>Хатиџа заплака, побјеже из собе.</p> <p>— Убите ме, гоните ме  
 је кућа као и твоја, мајко!..</p> <p>И заплакасмо обоје, зајецасмо једно крај другога. </p> </ 
лас јој дршће, трепери као да ће поново заплакати. — Хоћеш ли се љутити?..</p> <p>= Љутити?,..{ 
и, с рукама у крило опуштеним, готов да заплачем и зајаучем не толико од болова, колико од <pb  
вом тијелу.{S} И, тога часа, дође ми да заплачем, да зајецам, загрцам.{S} Спустивши јој главу н 
ем куда, да побјегнем од свију и гласно заплачем.{S} Напошљетку, не могавши се више савлађивати 
 да пољуби мајку, чак и мене, у руку, и заплео се, спотакао, да сам у два маха помислио, е ће н 
цима попуцала му и влачила се по земљи, заплетала се за ноге, гајтани на прашњавим тозлуцима ра 
Димије су јој у лету необично шуштале и заплетале се око нога, црвена шамија лепршала јој око г 
е на прсима, и димије се опусте и почну заплетати око нога, док <pb n="261" /> оне, кршне, плах 
ућаном, наперили пушке и климајући се и заплећући језиком одмах загаламили:</p> <p>— Затварај!< 
ајку, као да би да је бране. — Она овђе заповиједа...</p> <p>Мајка се окрену и погледа унаоколо 
>— И ти заповиједаш да продам?</p> <p>— Заповиједам да продаш све кметове што краду, макар их б 
Као да није вјеровала, е сад збиља може заповиједати и овим људима, који су, додуше живјели у о 
ти свуда, надгледати, пазити.{S} Поче и заповиједати оштрије, и грдити, и пријетити.{S} И што с 
Твоја је памет голема...{S} А... а ти и заповиједаш...</p> <p>Мајка, нестрпљива, поче размјешта 
а тихо.</p> <p>— Давно...</p> <p>— И ти заповиједаш да продам?</p> <p>— Заповиједам да продаш с 
уђено.{S} Ненаучени да слушају и женске заповијести, макар и домаћичине биле, не оставише оружј 
у овој кући, али којима још никад ништа заповједила није.{S} И погледа их опет и — подиже руку. 
асцваше.</p> <p>— Приступајте! — мукло, заповједнички осијече бабо, па окваси руке у крви и, ра 
у.</p> <p>— Оборите га! — рече одлучно, заповједнички, желећи, зар, одмах да се увјери: хоће ли 
јеко, подругљиво узвио носом и одлучно, заповједнички подвикнуо:</p> <p>— Напријед!</p> <p>За ч 
>— Ти хајде с друге стране пута, — рече заповједнички — и не пуцај прије мене...{S} Кад ја опал 
руком, гурну ме мало унапријед и некако заповједнички откреса:</p> <p>— У руку хоџу, чапкуне!.. 
ично поодмакли, Хасан као да сам хтједе заподјести разговор, али се ипак предомисли, па окрену  
вукова, што је много наличило јаукању и запомагању нечијем и чудно, чудно одзвањало кроз ноћ по 
х! — умало што нисам вриснуо од страха, запомагао.</p> <p>И побјегао бих, сакрио се, уклонио, с 
ивши се уз њега, почнем и сам јаукати и запомагати из свега гласа...</p> <p>Пред вече почеше пр 
пове, хајдуке, разбојнике и готово хтио запомагати, звати у индат...</p> <p>Пошто јој додија пу 
 — Ти?..</p> <pb n="238" /> <p>— Ја сам започео...{S} Ја... — одговори Хусо поносито. — За људе 
ме оставиш, изневјериш, па си хотимично започео свађу.</p> <p>— И оставићу, чим си таки — плану 
<p>Што си дошла?..</p> <p>— Ко је кавгу започео? — запита мајка као осоколивши се и подиже глав 
, тражио је и питао бербере, који су са запрегнутим бошчама и засуканим рукавима непрестано чис 
 ни облачио, ни гиздао као други.{S} Са запрегнутом бошчом, опрашен, замаштен, прљав, често сам 
м а он да остане...</p> <p>— Да иђеш? — запрепасти се мајка гледајући га.</p> <p>— Ти?</p> <p>— 
и је сједио одмах уз ватру и непрестано запретавао земљаве и неочишћене кромпире у пепео. —</p> 
није био ни друг ни пријатељ.{S} Чим му запријетила опасност, оставио ме, напустио, не бринући  
икну јаче и удари се по кољену. — Ја се запричала, а ти гладан...{S} Их!..</p> <p>Брже боље оде 
 још потпуно ни био довршио посла, када заптија један, необично угојен и здепаст, са големим но 
 до земље.{S} А већ сјутрадан стигао је заптија с поруком да је само њему, Јовану, дозвољено пр 
ући. —</p> <p>Шта ћете?..</p> <p>Дође и заптија.{S} Похвата тројицу-четворицу и поведе нас пред 
е из чибука и присркује кахву.{S} Један заптија, недалеко од врата, чучнуо поред мангале, у руц 
рљајући руке. — Тако му и треба!</p> <p>Заптија један уљезе, саже се и поче се сашаптавати с би 
ебнији.{S} Он нити је хтио противити се заптијама, ни бјежати, ни узмицати.{S} Не.{S} Само се з 
мље, ако овако остане.</p> <p>Ради тога заптије почеше на све стране гонити свакога кога су опа 
а једној страни трче дјеца, а на другој заптије и како, проклињући <pb n="222" /> једни друге,  
а звецнуше дукати.{S} Па се опет окрену заптији мало, погледа ме питомије и одмахну главом:</p> 
а Сулага, немиран, усплахирен.{S} Тутну заптији нешто у руку, узе ме за раме и повуче за собом. 
улуд, не осврћући се.{S} Неколике пушке запуцаше за њим, заграјаше свиколици, потјераше га.{S}  
дох га ја.</p> <p>Он одиже руку у вис и запуцка прстима.</p> <p>— Замисли, болан, како ће то би 
шао сва наша добра у нереду, остављена, запуштена, готово сасвим пропала.{S} Бабу је необично х 
е могао дуго издржати тако.{S} Стид га, зар, било од осталих слуга и слушкиња, који су све глед 
 што је нијесам изнијела и... и што га, зар, нијесам молила да опрости...</p> <p>— Могла си и з 
ни се и не осврнуше,..</p> <p>Изненада, зар од викања оноликог, смучи ми се, стужи.{S} Испод по 
 да јој и то мало било.{S} Незадовољна, зар, што само у кући, пред нама, може показивати како ј 
егавали и склањали се од њега.{S} Стид, зар, било људе да се друже са човјеком који још ни једн 
нијесам много састајао.</p> <p>Стид је, зар, било да отац и мати виде како пристаје за мном и к 
нема, да је отишла некуд.{S} Бојала се, зар, сирота, да је не издају и не поткажу Зулфаги, боја 
 заустављали, задржавали.{S} Бојали се, зар, — макар што је Хамид ту био, – да остану близу јед 
а још има толиког сина.{S} И бојећи се, зар, да је когод не прекори тиме, да је не пецне, вјечи 
 кажем да ће доћи...</p> <p>— Оставиће, зар, чету?..</p> <p>Хамид опет кихну.</p> <p>— Рањен је 
ке... кавге...</p> <p>— И због мене би, зар, могло бити кијамета?..</p> <p>Због мене?..</p> <p> 
ух по трави, прућих се.</p> <p>— Ти би, зар, да их дочекамо из засједе?</p> <pb n="316" /> <p>— 
 и пође ми у сусрет.</p> <p>— Нећеш ми, зар, замјерити што сам дошла да ти кућу видим? — рече п 
 до земље и љубећи ме у скут. — Нијеси, зар, заборавио на ме?</p> <p>Тада би замолио да му коњу 
 — рече одлучно, заповједнички, желећи, зар, одмах да се увјери: хоће ли је послушати.</p> <p>— 
 отезали с поласком.</p> <p>Не смијући, зар, да се одмах окрешу са усташима многи су отпочели с 
 мајка не указа на вратима.{S} Зачувши, зар, необичнију грају, хитно је стрчала низ басамаке, п 
p>Истога дана дође нам Сулага.{S} Хтио, зар, да види: је ли све намирено, уређено, има ли у кућ 
јка раздражено и сијевне очима. — Опет, зар!</p> <p>— Само га немој ударати ни кажњавати — брзо 
Па није хтио ни окусити...{S} Мрско му, зар, било што је нијесам изнијела и... и што га, зар, н 
<p>— Ни мени, мајки за љубав?{S} Нећеш, зар?..</p> <p>Мени лако задрхта рука и испустих кашику. 
иџа одбацујући фереџу и осврћући се. —- Зар ти је ово кућа за миловање?{S} Их!..</p> <pb n="376 
тио... и вратио се убрзо <pb n="361" /> зар због чибукања... обузео је стари севдах и... покори 
бићу свакога!..</p> <p>— Хахахаха!..{S} Зар сам ти толико драга?..{S} Хахахаха!..{S} То нијесам 
..</p> <p>— Стој!..{S} Спремај се!..{S} Зар никад људе нијеси видио, живино? — откреса он, поку 
о тужим Зулфагу, оде и ти под суд...{S} Зар нијеси и ти свједочила како је он хтио?</p> <p>— па 
p> <p>— Зар о мени да тако говоре?..{S} Зар смију о мени тако говорити?..</p> <p>Тада је остаја 
и се на мајку. — Што ћу га питати?..{S} Зар сам дијете?..</p> <p>— Охо!</p> <p>Опет се окрену м 
њему мислио као о поштену човјеку?..{S} Зар <pb n="369" /> га је познавао боље?..{S} И зар није 
 отме.</p> <p>— Зар тако, курвићу?..{S} Зар тако, момче? — тек сада проговори Хајкуна и испрси  
е крива што га је споменула узгред..{S} Зар се и због тога завађати с њоме?..</p> <p>Да заглади 
астиђено прошапта она уздижући обрве. — Зар није твој јаран?..</p> <p>— Ако је јаран, не ашикуј 
ан? — опет се почех љутити сам на се. — Зар је крива што га је споменула узгред..{S} Зар се и з 
врћући се с бока на бок и отхукујући. — Зар да ми се са свих страна и пријатељи и душмани потсм 
ирно одговори мајка и опет узе чибук. — Зар бих ја смјела доћи да је овђе?</p> <p>Па привуче Ха 
о тепајући и лако ме повуче за собом. — Зар није лијепо како сам намјестила?..</p> <p>— Лијепо  
 живо и нехотице погледа кроз пенџер. — Зар и овђе?..</p> <p>— Наши су њима ударали и на живот, 
 ефендија меко, хватајући ме за руку. — Зар си толико љутит?..</p> <p>Па отвори врата, помилова 
сан и сједе поред њега, уз кољено му. — Зар их има?..</p> <p>Хоџа се причини као да га није чуо 
чио да одбијем.</p> <pb n="336" /> <p>— Зар ја, покрај света свога имућа и добра, макар ми га З 
шку!..{S} Уреди се за нападај!</p> <p>— Зар...</p> <p>—- Пст... да не чује когод...</p> <p>И му 
— рече шапатом. — Мичимо се!..</p> <p>— Зар међу хајдуке?</p> <p>— Ко зна?..{S} Не знам...{S} Х 
зумије. — То је мој одговор!..</p> <p>— Зар? — запита он мирно, отегнуто.</p> <p>— Ко је год са 
жити...{S} Ево ти моје куће...</p> <p>— Зар овђе да останем?</p> <p>— Овђе...{S} И тако си ти м 
и — а сад нека ти је просто...</p> <p>— Зар? — цијукну Зулфага и разглави вилице од уха до уха. 
емире, међу цвијеће, и чекала.</p> <p>— Зар?..</p> <p>— И... и хтјела само да те гледам и да ти 
ватала прашина с прста дебела.</p> <p>— Зар ме овако дочекујеш? — запита Хатиџа одбацујући фере 
опет почне да бије, да шамара.</p> <p>— Зар о мени да тако говоре?..{S} Зар смију о мени тако г 
о?..</p> <p>— Зулфага и Хамид.</p> <p>— Зар?..</p> <p>Сломивши лулу одбаци је у крај и поче пип 
лавом, као да би да боље чује.</p> <p>— Зар и ти смислила тако? — запита тихо.</p> <p>— Давно.. 
уграби чибук и да јој га отме.</p> <p>— Зар тако, курвићу?..{S} Зар тако, момче? — тек сада про 
се могу и празних рука почети.</p> <p>— Зар да будеш хамал?..</p> <p>Извадивши из џепа бројаниц 
 још сам је више мучио, пецао.</p> <p>— Зар ти је сада мрзак, па га гониш? — запитах пакосно.</ 
отегну стари и лукаво намигну.</p> <p>— Зар и овђе?</p> <p>Стари извади неколико упечених кромп 
ги раде.</p> <p>Ја опет одбих.</p> <p>— Зар ми није једнако — питао сам га, гледајући му право  
 да уједам подмукло, испотаје:</p> <p>— Зар се ни Хатиџа не би усрећила? — питао сам тихо, указ 
амо, па кад ме запитају: „Ђе си био?..“ зар да им рекнем „Ниђе“...</p> <p>И кад ме запитају: „Ш 
> <p>И кад ме запитају: „Шта си радио?“ зар да рекнем „Ништа“...{S} А, токорсе, пошао сам да уч 
..{S} Зажелио сам се куће...</p> <p>— А зар би могао од срамоте икоме у очи погледати? — брзо д 
Сви конци попадаше по трави.</p> <p>— А зар је зазор разговарати са твојим јараном?</p> <p>— за 
носим над њу. — Одговори ми.</p> <p>— А зар га нијеси ти довео? — застиђено прошапта она уздижу 
га гониш? — запитах пакосно.</p> <p>— А зар га се ти не бојиш? — живо дочека она, гризући усне. 
тихо, изморено, запитала ме:</p> <p>— А зар си будан?..</p> <p>Па и не сачекавши одговора, узел 
 и чудна се несрећа спрема.</p> <p>— Па зар ће нам и на куће ударати? — запита Хасан живо и нех 
 руком прихвати се за чело.</p> <p>— Па зар нијесам зарадила да ме осуде? — рече изнемогло, про 
н, обијестан смијех.</p> <p>— Због мене зар?..{S} Због мене?..</p> <p>— Убићу!..{S} Удавићу!..  
p> <p>И хоџа затресе главом, стидећи се зар да све договори.</p> <p>— Па то и Осман Салих-агин  
су доводиле и дјецу са собом, бојећи се зар да их саме оставе код куће, и читава широка авлија  
, звони?</p> <p>— Јок!</p> <p>Бојећи се зар да опет не заспим брзо настави разговор о другом.{S 
босоног, распасан, раздрљен.{S} Како се зар прејео за ручком, стењао је непрестано, јечао и дах 
ћута и преврну се на бок.{S} Покушаваше зар да и сама заспи.{S} Узалуд.{S} Преврну се још једно 
 n="369" /> га је познавао боље?..{S} И зар није било и других, паметнијих људи, који су о Зулф 
еврнути се и опет заспати...</p> <p>Али зар сам смио и помислити да то покушам?..</p> <p>Хасан, 
осао живље и хитрије него прије, желећи зар да накнади оно времена што га мало прије изгубила.{ 
ако мекша, њежнија, блажа.{S} И, желећи зар да заглади што ме онолико тукла и мучила, нудила ме 
кивао, мучио.</p> <p>Шта више, — желећи зар да сам себе осоколим и раздражим против њега, — поч 
врата и провиривати иза каната, мислећи зар да је теферич некакав или да се нечувена чуда догађ 
и нема...</l> </quote> <p>Људи, мислећи зар да сам пјан, раставише се и начинише ми пут.{S} Ник 
његову њему уз кољено.{S} И, рачунајући зар да сам већ „поприличан момак“, дозрио чак и за озби 
ав говор и почео се обазирати, бирајући зар гдје би да сједне.</p> <p>А то га још више збуни.{S 
и растајали икако?..{S} Рашта?..</p> <p>Зар не би било лакше и једном и другоме да смо заједно, 
/hi> је почела брзо напредовати.</p> <p>Зарада је расла све више и више и у неко доба толико см 
 нека муче колико хоће, све сам то сама зарадила...{S} И... ево... ја и хоћу освету љуцку и вол 
ати се за чело.</p> <p>— Па зар нијесам зарадила да ме осуде? — рече изнемогло, промукло, блеса 
има. — Ја сам ратов’о и крв пролијев’о, зарадио сам и бољу башчу.</p> <p>Сулага, јадник, полумр 
це било па... па нијесам уредио...{S} И зарадио сам да... да ме избациш... сад... одмах.</p> <p 
p>Није шала: све сам то сам стекао, сам зарадио!..</p> <p>Сам!..</p> <pb n="347" /> <p>Ни украо 
b n="347" /> <p>Ни украо, ни отео, него зарадио, лијепо зарадио, својом вјештином и мајсторлуко 
Ни украо, ни отео, него зарадио, лијепо зарадио, својом вјештином и мајсторлуком својим!</p> <p 
дре, цјеванице...{S} Све здраво...{S} И зарадовах се у том часу и протежући се извукох се из ље 
 комшије и пријатеље и да покажем своју зараду, похвалим се.{S} Дође ми и да запјевам, да подвр 
 — рече мирно, утежући бедру платном. — Зарашће брже...</p> <p>— Кроз десет дана? — запита Хаса 
тупи им и лагано, тихо, пажљиво, закуца зарђалом алком на њима.</p> <p>Нико се не одазва.</p> < 
еном дршком и окрханим канијама, стару, зарђалу пушку некакву и три улупљене фишеклије, окити с 
И чим би се окренула према њему, весело зарзала и почела тући копитом о земљу, трчао јој као су 
пред вратима зазвонило момачко оружје и зарзали у пјену обучени парипи, мајка се опет претварал 
ти ми готово поред ушију и оштрим врхом зари се у траву.</p> <p>Страх од ножа одмах ме растрије 
друму, хоће ли нас опколити хајдуци, па заробити, убити обојицу?..{S} Шта ће бити?..{S} Шта мож 
ма и бошчом повијеном главом, ознојена, зарумењена, весела, пјевајући чисти врата и пенџере, тр 
а јарани, — желећи очувати јаранство, — заруче, чак и вјенчају дјецу, макар и млада и луда била 
це, провирују кахвени ибрици и златасти зарфови од филџана.</p> <p>Између свију издвојила се ба 
 и надао.</p> <p>И одмах ми предложи да засада све оставим на миру и да ништа не предузимам до  
 ли који: шта ће унапријед радити и шта засађивати, сијати, она се збуни, спетља се и као почне 
тужи.{S} Испод појаса снажно ми заврти, засврдла нешто, <pb n="328" /> одјекну ми кроз све прси 
ућу затекла сам га...</p> <p>Зулфаги се засија лице од радости.{S} Опружи обје руке и поче их т 
 и њиме поче размахивати око себе: поче засијецати у стабла, сјећи гране, лишће, траву.</p> <p> 
на њега, припремао фишеке и набијао их, засипајући се покаткад сухим трешњама што сам их од Хај 
ичао, вриштао и фијукао вјетар снијегом засипљући широки велики пенџер и замрзнуто стакласто гр 
акав, док напољу фијуче и цијуче вјетар засипљући снијегом у пенџере и у стакласто замрзнуто гр 
г, долазило ми у дућан по неколико њих, засједали по сандуцима и по врећама с кахвом, прислонив 
је густо...{S} Све као да је удешено за засједе...</p> <p>Ја легнух по трави, прућих се.</p> <p 
.{S} И одмах се почех присјећати и наше засједе и нападаја нашег.{S} Читава слика намах ми се с 
мбаше Стојана, у зору дочекао Стојан из засједе и да је настао жесток окршај.</p> <p>— Три хајд 
</p> <p>— Ти би, зар, да их дочекамо из засједе?</p> <pb n="316" /> <p>— Тако се ради — одговор 
 нас, слуша; као да хајдуци ту негдје у засједи чекају нас одавно и чувају да им не умакнемо.</ 
о, прелетио бих тамо, само да час прије засједнем покрај оног пламена, да се одморим под стрехо 
са житом и мјехове с маслом по калдрми, засједну на трави и почну одбијати димове из кратких, д 
ткада напунила би их се читава соба.{S} Засједну по меким, рутавим миндерлуцима, прекрштених но 
ме. — Пођимо.</p> <p>— Куда?</p> <p>— У засједу.</p> <p>Мени поклецнуше ноге.</p> <p>— И баш да 
 јатомице првог дана по одласку његову, засјеле и по собама и по авлији и, разбацивши фереџе ок 
ик уза њу, па чекајући док узаври вода, засјели по трави и запалили чибуке.{S} Недалеко од нас, 
нове калајисане алке које се блистале и засјењивале очи и... и све ми се чинило као да и они тр 
су свијетлиле се и блистале према сунцу засјењујући очи, црвена долама прелијевала се као запје 
м приточи, а одмах поред њега, на тлима засјео други, метнуо некакву хартију на кољено, па запи 
еца науче.</p> <p>И дошао је међу њих и засјео пред џамијом.{S} Око њега, по сниским малим софа 
о ти се уклонио!..</p> <p>— Хахахаха! — засмија се Хајкуна усиљено, спуштајући шишану и окрећућ 
поклопи очи десном руком и пригушено се засмија.</p> <p>— Та војска још неће кренути — рече.</p 
азна.</p> <p>— Празна?..</p> <p>Опет се засмија, закикота и, узевши ме за руку, поведе у собу.{ 
ре дипле — дочека опет онај одострага и засмија се. — Остарио, изнемог’о, па ти жао умријети, п 
ко главе. — Јесам ли кршна?..</p> <p>Па засмијавши се стискала је очеву руку, пребацивала је се 
чим јој преко прага прешла, грохотом се засмијала.{S} Ни ћилима, ни серџаде, ни шилтице какве н 
тити на Хатиџу.</p> <p>— Рашта се онако засмијала?..{S} Рашта ме почела пецати? — питао сам се, 
е филџане.{S} Погледасмо се очи у очи — засмијасмо се обоје...{S} А то ме збуни и не одговорих  
</p> <p>— Их!..</p> <p>И ја се грохотом засмијах...</p> <p>— Немој... немој се смијати — дочека 
 једва сам се уздржао да се грохотом не засмијем, стојећи тако међу њима, као јање изведено на  
да намах минуше.{S} Дође ми да се и сам засмијем и да се увијам, онако да се увијам као и она.. 
није до чекања...</p> <p>Он као да опет заспа.</p> <p>— Ефендија!</p> <p>— Ах... имаш ли душу?. 
м ватре и ћурликањем двојница убрзо смо заспали. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP191 
и кад ћу издахнути.</p> <p>У томе сам и заспао...</p> <p>— Устани!..{S} Устани!.. — чух, у неко 
 склопи очи.{S} Причини ми се као да ће заспати.</p> <p>— Ефендија... дошао сам послом до тебе  
лио тада, него опет преврнути се и опет заспати...</p> <p>Али зар сам смио и помислити да то по 
едан на другога, готови сваки час да се заспемо грдњама, пријекорима, псовком...{S} Хасан се јо 
 се на бок.{S} Покушаваше зар да и сама заспи.{S} Узалуд.{S} Преврну се још једном, збаци јорга 
, бојећи се да се озбиља не занесе и не заспи. — Ефендија!..</p> <p>— Ах, не вичи... ах... не г 
ла вјешто и тек пред зору пустила ме да заспим, да се одморим иза толиког разговора. </p> </div 
>— Јок!</p> <p>Бојећи се зар да опет не заспим брзо настави разговор о другом.{S} Поче ме питат 
егох, окренух се на други бок да поново заспим.</p> <p>— Дижи се! — викну он осорније и гурну м 
е хладније, —— прилегли на ћепенцима да заспу мало, покривши се великим јаглуком по глави; бего 
и у собу, блиједа, слаба и изнемогла и, заставши крај врата, тихо, изморено, запитала ме:</p> < 
и се!..{S} Гони ме!.. — протепа молећи, заставши преда мном са раширеним рукама, а ипак не смиј 
нијесу допирале ни до чланака, босоног, застаде на прагу и мрким погледом једним премјери и мен 
.{S} Дошавши до испод ћошка успори ход, застаде пред ћемерли-вратима, лагано, као размишљајући, 
краја допјевао.{S} Изненада је прекиде, застаде, скиде пушку с рамена и напунивши је опали.{S}  
он изађе из собе све замукну, смири се, застаде.{S} Видећи га онако силна, јака и поносита, са  
ућана, сусретох Хатиџу пред вратима.{S} Застаде пред прагом, рашири пуке и препријечи ми пут, т 
p> <p>Нико се не одазва.</p> <p>Зулфага застаде мало, осврну се и као бојећи се да не побјегнем 
8" /> одјекну ми кроз све прси и као да застаде, скамени се у гркљану.{S} Затим као да се нешто 
> <p>Једва у неко доба један од путника застаде.{S} Заустави коња, погледа ме и кратко запита:< 
А дијете добро, честито...</p> <p>Мајка застаде мало, поћута.</p> <pb n="257" /> <p>— ...{S} И  
по руци и крв јој отворио.{S} И кад она застаде и некако зачуђено погледа у рану, он се сав стр 
зато наљутила?..{S} Је ли?..</p> <p>Она застаде, обори главу...</p> <p>— Жао ми га било, а није 
 <p>— Нико нема — прошапта узбуђено, па застаде мало и спустивши пушку на земљу чучну испод зид 
, можебити, и... — Метну прст на уста и застаде мало. — А и сад си гладан! — викну јаче и удари 
>Тек пошто се заморила толиким причањем застаде мало, поћута и преврну се на бок.{S} Покушаваше 
 и разговарао с њоме.{S} Опазивши ме он застаде на прагу, изненађен, погледа и на ме и на мајку 
бично дрхтала, измакну се од врата и ту застаде...</p> <p>— Само — рече промукло — пустићеш ме  
уришати на противника.</p> <p>И — намах застаде.</p> <p>Упознавши Хајкуну стресе се, задрхта, и 
гладњели?</p> <p>— Јесмо.</p> <p>Старац застаде мало, почеша се по упалим, мршавим прсима, — св 
тати близу нас.{S} Обојица, и нехотице, застадосмо и почесмо се обазирати.{S} Ибрахим ефендија  
а растолегну ћурликање двојница.</p> <p>Застадосмо, послушасмо и опет ускликнусмо од радости.{S 
у магазу која ми се чинила најзгоднија, застадох на вратима и испрсих се, искривих, као да на м 
 опет раздражи.{S} Ослоних се на пушку, застадох и, гледајући за њима, почех грдити, ружити их  
и, узевши ме за руку, поведе у собу.{S} Застадох као укопан кад пређох преко прага.{S} Велики,  
олазиш због Зулфаге, је ли?..</p> <p>Ја застадох изненађен.{S} Мора да сам изгледао необично бл 
н смијех, који тресе и зацењује.</p> <p>Застадох на мјесту и почех се превијати од смијеха.</p> 
а и као молећи. — Одмах!..</p> <p>Момци застадоше и погледате је зачуђено.{S} Ненаучени да слуш 
p> <p>Али ове ноћи нијесмо, по обичају, застајали пред свачијим вратима, нити онако тражили дје 
а дјевојачка, заустављали смо се одмах, застајали.{S} Хајкуна је не оклијевајући брзо и весело  
 служило, — а био је грлат као пудар, — застајао пред свачијим вратима и звао укућане да купе,  
.{S} Ако би прошли поред мене, свако је застајао мало да ме поглади по глави, да помилује; ако  
 се љутио на Хасана, који је непрестано застајао <pb n="307" /> и непрестано загледао у пушку.{ 
уо, — или, ако су и чули, нијесу хтјели застајати ни губити времена због мене.</p> <p>И опет са 
шће какве непролазне шуме, Хајкуна поче застајкивати, пазити, ослухивати.{S} И држећи се старих 
жљиво се осврћући на све стране и често застајкујући, прелазиле један у другога на дућан, сакри 
дврискујући и намамљујући туђе момке да застају пред вратима и провирују кроз кључаницу.{S} Чин 
ако мршав, висок, усукан, гегајући се и застајући почесто, замаче у ноћ, изгуби се.{S} Ми заузе 
 коју сам једва држао у руци, и редовно застајући на сваком десетом кораку.</p> <p>Напошљетку,  
n="251" /> <p>Па би, некако и нехотице, застала пред огледалом и почела поправљати косу, хаљине 
сахнула ми; само ми на испуцаним уснама застала капља крви и почела се корити.</p> <p>— Дај! —  
 према соби и онако задихана и уплашена застала на прагу.</p> <p>— Оставите оружје! — викну брз 
 алку, — и кад је мајка отворила канат, застали смо обоје једно према другом нијеми, окамењени. 
p> <p>Пред вече су ми дошли обојица.{S} Застали пред дућаном, наперили пушке и климајући се и з 
пропадамо и прича о том...</p> <p>Мајка застане.</p> <p>— Ко прича? — пита узбуђено. — Ко?</p>  
е могао изговорити, а да не замуца и не застане.</p> <pb n="243" /> <p>И кашње, кад се мало одо 
 <p>Сулага одиже руку и даде ми знак да застанем, да се смирим.</p> <p>— Данас ћете у мене на р 
сунцу, у свјетлости.</p> <p>И нигдје да застанемо, да се одморимо мало.{S} Хасан као да се ника 
с исуканим сабљама и напуњеним пушкама, застану на сред чаршије и само једном подвикну:</p> <p> 
ми да се вратимо, — предложих ја мирно, застанувши. — Хоћеш ли?..</p> <p>— Ђе?..{S} Кући?..</p> 
дебели штап, прекорачио би преко прага, застао крај каната, опустио руке низа се и некако измор 
 пред Сулагиним вратима.{S} Баш кад сам застао на прагу и прихватио за мандал, да гурнем и отво 
тужити...{S} Она је најкривља...</p> <p>Застао сам као окамењен и забленуто гледао у ефендију,  
ти, лепршати иза њега.</p> <p>— Аман! — застења Хајкуна и стегну Хасана за руку. — Ено!..</p> < 
 Шибајте!</p> <p>— Не...{S} Немојте! —— застења Хусо, покушавајући да се дигне. — Нисам лупеж.. 
им коме.{S} Нијесам смио ни јекнути, ни застењати, од страха да ме ко не чује, не опази.{S} Ко  
ој!</p> <p>Упознавши ме боље, као да се застиди и збуни.</p> <p>— Што си виђео, нека си виђео,  
 чуда.{S} Погледавши ме, као да се и он застиђе, смете, па на силу поче кашљуцати и опљуцкивати 
чући се и не пуштајући Ајкуне, која је, застиђена, заклањала лице рукавом и трзала се јаче. —</ 
и.</p> <p>— А зар га нијеси ти довео? — застиђено прошапта она уздижући обрве. — Зар није твој  
оји ми најмилији био, и срце ми заигра, застрепи, залупа као да ће искочити...{S} Дође ми да се 
рбере, који су са запрегнутим бошчама и засуканим рукавима непрестано чистили, истирали, прали  
бнаженим рукама до лаката, које су биле засуте брашном.{S} Опазивши међу нама страно, непознато 
рајаше обојица и почеше псовати. — Нека затвара!..</p> <p>— Нећу!</p> <p>Авдо, бојећи се несрећ 
—— Оставите беспослице!..</p> <p>— Нека затвара! — опет заграјаше обојица и почеше псовати. — Н 
ачивши се на ћепенку. — Јок...</p> <p>— Затварај!..</p> <pb n="357" /> <p>Авдо, комшија ми, кој 
ћући језиком одмах загаламили:</p> <p>— Затварај!</p> <p>— Нећу — одговорим им опоро, држећи ру 
аршије и само једном подвикну:</p> <p>— Затварајте!</p> <p>И сва се чаршија затварала одмах, оп 
 ме гурала у прикрајак, гонила од себе, затварала у собу, озбиљно пријетећи да ће ми »ноге преб 
p>— Затварајте!</p> <p>И сва се чаршија затварала одмах, опустјела за неколико минута, а препла 
разлијевати по лицу.</p> <p>Сад се мање затварала и у собу и чешће излазила на башчу, међу цвиј 
што је обје руке забољеле, пуштала ме и затварала у собу, не допуштајући више никако ни да изла 
...</p> <p>Дешавало се, па су и чаршију затварали.{S} Крену неколико њих, обијесни, љутити, раз 
n="355" /> <p>Пред вече, раније, сви су затварали дућане, праштали се и грлили с комшијама, као 
ити половина шехера.{S} Зато је сваки и затварао врата чим би Хасана издаље угледао, а својој д 
, који ће, чим потпуно оснажи, „чаршије затварати“ и од кога ће стрепити половина шехера.{S} За 
 дућан, повуче ме са ћепенка и сам поче затварати.</p> <p>— Бјежи куд било — шапну, а смео се п 
хвати ме за рамена, изгура пред врата и затвори канат.</p> <p>— Не излази ми сад на очи — рече  
Мајка се само осмјехну.{S} Лагано оде и затвори врата за њим, па пјевуцкајући узе наргилу и, сј 
ајући се у чаршаф, па се нагло измаче и затвори врата.</p> <p>Хајкуна пребаци пушку преко рамен 
ају ни отишла у своју собу нити се тамо затворила.{S} Не!..{S} Остала је онако лежећи на трави, 
ћама.</p> <p>Чак су и мене натјерали да затворим и да се сакривам.{S} Зулфага ми неколико пута  
 зачуђено, чим сам прешао преко прага и затворио канат за собом. —</p> <p>Опет кијамет!..</p> < 
} Ако би иза подне пошао у своју собу и затворио се »да премишља«, нико није смио дахнути у кућ 
pb n="296" /> <p>— Врата треба још боље затворити — додаде хоџиница тихо, одбацивши кошуљу с кр 
свилене косе по плећима, и почну пуцати затегнуте јечерме на прсима, и димије се опусте и почну 
о, пажљиво завучем јој прст под кратку, затегнуту јечерму и почнем шкакљити.</p> <p>— Не ругам  
 за другим, преко некакве ониске клупе, затегоше нам димије и ударише по неколико папрених деге 
омећи прсте, а танка кошуља све се више затеже, припија уз тијело и димије на куковима тресу се 
и Хасан који је опазио како оклијевам и затежем. — Хајде!..</p> <p>— Ама...</p> <p>— Напријед!< 
шибају...</p> <p>— Удрите!</p> <p>Неки, затежући, мрштећи се, приступише.</p> <pb n="239" /> <p 
 да би ми било узалудно свако опирање и затезање.</p> <p>Не проговоривши више ријечи, опет ломе 
развученим на смијех. — Ово се не смије затезати...</p> <p>— Мичи се!..</p> <p>И, приступивши м 
 једног госта данас — запитах узбуђено, затекавши је у кухињи, украј огњишта, како чучи поред в 
е ситне чачкалице: за зубе и за уши.{S} Затекао сам га гдје лежи на миндерлуку босоног, распаса 
ађати.</p> <pb n="269" /> <p>У соби сам затекао и хоџиницу и кћер јој Хајкуну.</p> <p>Обје су п 
. — Она!..</p> <p>Кад сам уљегао у собу затекао сам мајку како узваљена уз јастуке сједи на шил 
лаву.</p> <p>— Кад сам дошла у ову кућу затекла сам га...</p> <p>Зулфаги се засија лице од радо 
, који, преобучени, опет дођоше у собу, затекли су ме уплакана.{S} Обоје се склепташе око мене, 
ишљених тужилаца и свједока код бимбаше затекох Зулфагу, мрског, поганог Зулфагу, са дугачком ш 
у инат.</p> <p>Напошљетку, једне вечери затекох је снуждену, тужну, уплакану.{S} Двије кривудав 
планине, а коначиште свако мјесто ђе се затеку...</p> <p>Љепота једна!</p> <p>И што је чешће од 
ли, као за инат, никад је нијесам могао затећи код куће.{S} Управо, — како су ми кашње <pb n="3 
ктима загребла по мишици и пустила крв; затим, опазивши како цури, почела гребати као помамна.{ 
им пешкиром преко рамена, да му полије; затим, припаливши му чибук, измицала се натрашке и, скр 
махну руком дајући ми знак да се дижем; затим погледавши боље, брзо ми приступи, спусти се на т 
} Он напуни поново и поново опали...{S} Затим извади нож, огледа га и њиме поче размахивати око 
дотаче се мајчина скута и пољуби га.{S} Затим, онако преклоњен, измичући се на леђа, изиђе из с 
као да пође да тражи нешто, да узме.{S} Затим брзо поче уклањати некакве сахане са серђена и ре 
љу не би чуо разговор или препирање.{S} Затим, уносећи се један другом у лице и говорећи више з 
поче на силу кашљати и протезати се.{S} Затим, опазивши мене, даде ми знак руком да му приступи 
амо почео срачунавати нешто, писати.{S} Затим, пошто би она приступила, показивао јој некаква с 
звијерено почела ослухивати, пазити.{S} Затим је поново устајала, дизала се и гледала напоље, о 
неко вријеме гледали нијемо, ћутећи.{S} Затим би се почео наклањати и шаптати нешто, брзо шапта 
ено се измакну, заклони се за канат.{S} Затим, једнако се држећи каната, искочи преко прага, ст 
ом једним премјери и мене и Зулфагу.{S} Затим завуче прсте у густу, неуређену риђу браду која м 
на у другу, па повирише и на авлију.{S} Затим се хоџиница, опирући се рукама о кољена, с муком  
м се по бедрама и уједао се за руку.{S} Затим покушах да се дигнем, да се исправим.</p> <p>Узал 
ао да застаде, скамени се у гркљану.{S} Затим као да се нешто затресе, уздрма у мени.{S} Рука м 
а скочи, приступи вратима и ослухну.{S} Затим, бржебоље, стаде покрај пенџера, отвори га и пров 
дравише лаким климањем главе.{S} Сулага затим стењући сједе испод пенџера и леђима се прислони  
 <p>— Јеси ли ишта чуо о дому: — запита затим шапатом и погледа ме пажљивије. — Јесу ли ти што  
>— Само сам разговарала с њиме — додаде затим шапћући.</p> <p>— <hi>Само</hi> разговарала?..</p 
 вазда тих брига и кијамета — викала је затим јаче, полазећи према вратима, увијајући се.</p> < 
ике, бој, окршај, кијамет... поменуо је затим и бабу, сан некакав, и на крају надодао како се б 
, које као да јој на путу биле.{S} Поче затим и као рачунати нешто и размишљати.</p> <p>— А шта 
помислио да због тога долазиш — настави затим мирније, сједајући на шилту и прекрстивши ноге. — 
е љуљати и говорити нешто.{S} Проговори затим и ситан женски глас, зазвони као сантур, и јасан, 
дао, поново ми враћали.</p> <p>Ишао сам затим и међу аскере, војнике, под сиве, искрпљене чадор 
 снуждено. — Јадна моја кумра!..</p> <p>Затим се измакну и погледа ме испод ока, поплашено.</p> 
> <p>— Ништа!..{S} Ситница је!..</p> <p>Затим се окрену мени и прошапта:</p> <p>— Не дај Хатиџи 
к?..</p> <p>— Само десет дана...</p> <p>Затим, из мокре крпе некакве, која је заударала на зној 
и за нама. — Е лијепо, лијепо...</p> <p>Затим ме опет премјери погледом, ухвати ме големом свој 
адниче, да ће се мајка љутити?..</p> <p>Затим је, — не обзирући се на то што сам се трзао, отим 
тајали за њим, — да донесу јање.</p> <p>Затим се, онако горд, усправљен и нијем, одвоји од свиј 
оред себе. — Опет ћемо путовати.</p> <p>Затим збаци обућу с нога и погледа у прсте,</p> <p>— Их 
рсе, као тражио, загледао нешто.</p> <p>Затим је почео и попијевати и — одмах сам познао да му  
а припали и подметала пепеоницу.</p> <p>Затим је сједила поред њега, уз кољено му, спустила му  
/p> <p>Сулага, враћајући се из чаршије, затицао нас тако у групи.{S} И одмах је смијешећи се пр 
аги, у авлију му.{S} Хатиџу, вјереницу, затицао сам обично гдје сједи на софи са цвијећем, међу 
 му се.{S} Зато му и било криво на њих, зато их и прекоравао.</p> <p>— Не знате ви, поганови, к 
али да нас чудна нека опасност очекује; зато смо и жељели да се та опасност одгоди, да дође мал 
добра уреде и некретнине да се подигну; зато је увијек и тражио да се сва готовина у то уложи.{ 
рније имуће, одлети док се окренеш«.{S} Зато је и препоручивао највише да се остала добра уреде 
од кога ће стрепити половина шехера.{S} Зато је сваки и затварао врата чим би Хасана издаље угл 
м, који као да није трпио приговора.{S} Зато би одмах након такве његове упадице обично и наста 
стид га и од мене, од свега свијета.{S} Зато оде пред мајку, испружи шију, понизно се наклањају 
е у таквом разговору, смијале му се.{S} Зато му и било криво на њих, зато их и прекоравао.</p>  
етнији људи вјерују у најлуђе приче.{S} Зато су куповали оружје и они који га никад имали нијес 
њега није било да двори, да послужи.{S} Зато, ако је каткада и морао отићи на село, наређивала  
једну, него неколико мајкиних тајни.{S} Зато, вјечито страхујући да их случајно не бих одао баб 
 се не нашале с њом, да је не пецну.{S} Зато се вазда и уклањала, измицала, сакривала.{S} Само  
 отегну некако ђаволасто, дражећи ме. — Зато?..</p> <pb n="373" /> <p>Узнемирен, сметен, омађиј 
. „Драго ти“, каже, „што ћу брже ићи па зато пјеваш...{S} И нећеш у соби да пјеваш да те лијепо 
, бојала се новог каква кијамета, па ме зато и одбијала.</p> <p>Али опет кад сам понекада ишао  
од главу, и згњечио...</p> <p>— А ти се зато наљутила?..{S} Је ли?..</p> <p>Она застаде, обори  
ко говори у кући, да граје, ларма.{S} И зато је најчешће ишла у собу одакле је најбоље могла чу 
оса расу јој се по раменима.</p> <p>— И зато се наљутио — отегну некако ђаволасто, дражећи ме.  
 давити.</p> <p>— Зулфага је то видио и зато се здружио с њим — настави мајка немилосно. — Он м 
чашћавао свакога; Хамида као да је само зато и водио уза се да наручује кахву и да точи.{S} Чак 
смијехом, подругљиво, пецкајући.</p> <p>Зато га и мрзили многи и туђили се од њега.{S} Мени се  
о само мени или некоме од мојих.</p> <p>Зато поред све њихове љубазности поче ме обузимати нека 
..</p> <p>— Добро...{S} Узећу колико ми затреба...</p> <p>Чим смо се растали отишао сам одмах д 
ам.</p> <p>Ако му је понекад случајно и затребао какав друг, звао је мене.{S} Извуче однекуда г 
ударе у дахире, уздигну се на прсте им, затресавши бујним коврџастим чупима и измахнувши голим  
екета.{S} Читава авлија као да затутња, затресе се.</p> <p>Излетише кроз капију.</p> <pb n="229 
штап, на силу хтио да мушки коракне, да затресе кућом.{S} Али чим је прешао преко прага, нога м 
 крило, па... па... па...</p> <p>И хоџа затресе главом, стидећи се зар да све договори.</p> <p> 
.</p> <p>Она збаци шамију, исправи се и затресе косом, густи праменови опустише се, падоше по ч 
.</p> <p>И стиснувши ме за руку, снажно затресе њоме и лагано изађе из авлије.</p> <milestone u 
 се у гркљану.{S} Затим као да се нешто затресе, уздрма у мени.{S} Рука ми клону и пушка испаде 
 Њега?.. — плану Хатиџа изненада и опет затресе чупима. — Да се прва покорим?..{S} Нипошто!..</ 
а јачег шума: ни гранчицом каквом да не затресемо, ни лишћем јаче да не зашуштимо.</p> <p>И неп 
е до иза каната као да би да ухвати, да затрли кога. .</p> <p>— Аман!..</p> <p>Хајкуна живо ско 
у, нећу, нећу...</p> <p>Па се брже боље затрча, ускочи ми уз бедру и сави руке око врата.</p> < 
 земљу окренувши им врхове према небу и затрчавши се прескакао их, прелијетао их, прелијетао уп 
ужје зазвекета.{S} Читава авлија као да затутња, затресе се.</p> <p>Излетише кроз капију.</p> < 
нино крило и бризнух у плач.</p> <p>Они заћуташе.{S} Пустише да се исплачем.{S} Хајкуна, милују 
p>Затим, из мокре крпе некакве, која је заударала на зној, истресе нешто духана на длан, узе га 
а; пунио се буха, испијао кахву која је заударала на чађ, и погађао се, цјењкао, куповао стоку, 
и су непрестано стресали бухе са себе и заударали на зној, он је једино имао мекших и топлијих  
зидова им, из подова, из таваница силно заударало на стареж, на плијесан; око разлупаних пенџер 
 све што је патила.{S} Старала се да ме заузда, стегне, пригњечи што може јаче.</p> <p>Па као д 
почесто, замаче у ноћ, изгуби се.{S} Ми заузесмо његово мјесто, умотасмо се у ћебета и полијега 
<p>Суза једна скотрља јој се низ образ, заустави се на танкој, руменој усни и заблиста као кап  
 неко доба један од путника застаде.{S} Заустави коња, погледа ме и кратко запита:</p> <p>— Шта 
вши се у страну, поклопи уста руком, да заустави смијех.</p> <p>— Па... па чим сам те опазио, о 
поплашена, истрче иза каната и силом ме заустави.</p> <p>— Шта си учинио, за Бога?{S} Шта си уч 
овори лијепе ријечи са мном; нико да се заустави мало, да ме саслуша.</p> <p>Чак ме ни у ханове 
јецање.{S} Сваки пут нешто као да би ме зауставило, задржало ту, нешто као да ме гонило да потр 
нагло прихватити за алку једну, само да зауставим ту кућу, која је бјежала, да је ухватим, стег 
осртали.</p> <p>Тек након дугога лутања заустависмо се, напошљетку, пред старим, сниским, испуц 
Неколико пута чинило ми се као да ће га зауставити, зовнути.{S} Па се ипак савлађивала и поново 
е хаљине, препријечи ми пут и хтједе ме зауставити, али се брзо отргнем од ње, измакнем се, и н 
из басамаке.</p> <p>Дотрчавши на авлију зауставих се од чуда.{S} Макар што сам био навикнут да  
</p> <pb n="395" /> <p>Други пут, опет, зауставља ме Хатиџа.</p> <p>— Да се договорим с тобом з 
реко авлије и брзо се окренувши на пети заустављала се пред мајком.</p> <p>— Пјевај ми, Хајнија 
шено промолила понека глава дјевојачка, заустављали смо се одмах, застајали.{S} Хајкуна је не о 
ћу без договора.</p> <p>И обоје ме тако заустављали, задржавали.{S} Бојали се, зар, — макар што 
ченог шебоја у лице, који јој се обично заустављали на коси, пешевима кошуља, или падали на сни 
ојчице које је сретао путем изненада је заустављао, обгрлио их и привио на прса и док су се оне 
..</p> <p>И тјешећи једно друго, почеше заустављати крв, прати и превезивати ране.</p> <p>Ако с 
премао се нешто да предложи, али чим је заустио одмах је и престајао.{S} Ја сам, опет, знао да  
ити мајки и руке и врхове од папуча.{S} Захваљивао јој по двадесет пута на »поштеној« одбрани и 
мом, привезаном за дугачки коноп кантом захитио воде и почео се умивати.{S} Ту покрај чатрње, н 
се да ни трава не зашушти, ни шљунак не захршти под ногама.</p> <p>Ни ја нијесам смио потрчати  
нога јутра не поче да нам све објашњава захтијевајући и од нас да боље чувамо кућу и да никуд н 
х, у силан, гласан смијех, који тресе и зацењује.</p> <p>Застадох на мјесту и почех се превијат 
 робе!.. — почнем викати лудо, помамно, зацењујући се, те се многи пролазнини почеше освртати и 
у!..{S} Удавићу!.. — рикнух ја помамно, зацењујући се, раздражен њезиним смијехом. — Убићу свак 
каква канта, заклопараше нечије нануле, зациликта реза на канату и — врата се отворише.</p> <p> 
х ријечи, па ме снажно гурну и руком ми зачепи уста...{S} Загледа се и сам према ватри, са жељо 
надио; прозоре и пушкарнице на зидовима зачепљали су јастуцима и крпама, да се на пољу не би чу 
о дрво, а одозго са врхова планинскијех зачу се стегнуто, језиво извијање, лајање, штектање вук 
тога часа мајка не указа на вратима.{S} Зачувши, зар, необичнију грају, хитно је стрчала низ ба 
ко слово. — Ти шта ћеш?..</p> <p>Она се зачуди.</p> <p>— Ја?..</p> <p>— Ако тужим Зулфагу, оде  
о код Ибрахим-ефендије, ни мало се није зачудио.</p> <p>— Па то сам ја и знао — рече мирно, гри 
ер, на разговор.</p> <p>Необично сам се зачудио таквој поруци...{S} Шта је хтјела са цвијећем,  
..</p> <pb n="338" /> <p>Али како ли се зачудих кад мјесто силом измишљених тужилаца и свједока 
је мало окршаја...</p> <p>Ја се токорсе зачудих.</p> <p>— Их, колико ли их морало погинути док  
који као да је био бјељи од филдиша.{S} Зачудо, учини ми се као да сада први пут гледам у тај в 
узимам и одбацујем у страну, а трговац, зачуђен, искривио се, подигао главу, па ме само гледа,  
 да је у кући шенлук.{S} Многе комшије, зачуђене и узнемирене, почеше дотрчавати и питати нас ш 
ану, која се црнила изнад лијеве бедре, зачуђено узвикну:</p> <p>— Охо!...</p> <p>— Ситница! —  
head>XX</head> <p>Освијестивши се мало, зачуђено сам почео гледати и разгледати унаоколо.</p> < 
едне.</p> <p>А то га још више збуни.{S} Зачуђено и као увријеђено погледа је, па се окрену и го 
p> <p>— Шта?..</p> <p>И опет ме погледа зачуђено.</p> <p>— Грехота да га одбијемо.</p> <p>— Нем 
/p> <p>— Не можеш...{S} Рашта? — запита зачуђено. —</p> <p>Шта ти фали?</p> <p>— Осман ме ’сује 
...{S} Да нијеси болестан?... —— запита зачуђено, а низ мерџана, опружен низ малу пуначку <pb n 
/p> <p>— Госта2?..{S} Кога?.. —— запита зачуђено. — Оклен?</p> <p>— Хасана!</p> <p>— Њега?..</p 
.</p> <p>Момци застадоше и погледате је зачуђено.{S} Ненаучени да слушају и женске заповијести, 
пролазнини почеше освртати и гледати ме зачуђено. — Робе!..</p> <p>Робе!..{S} Нова!..</p> <p>От 
ш и није дијете, — отегну хоџа, токорсе зачуђено, одмах се уклањајући с прага и пуштајући нас д 
 и погледа у прсте,</p> <p>— Их! — рече зачуђено, чешкајући се по глави.</p> <p>— Баш се раскрв 
е.</p> <p>— Шта је опет било? — запитам зачуђено, чим сам прешао преко прага и затворио канат з 
 отворио.{S} И кад она застаде и некако зачуђено погледа у рану, он се сав стресе, бржебоље отс 
ресла јој се и нимало се не обзирући на зачуђеног Авду збуњено <pb n="359" /> се окретала око м 
ада, сваки дан, по неколико пута као да зачује: и коњски топот, и звеку оружја, и глас његов, о 
а би премрли од страха чим би му кораке зачули или га опазили издаљега гдје иде.{S} Оставили <p 
с њиме, поџавељао се, да у неко доба не зачух разуздан, здрав смијех нечији, — који је оштро зв 
ет ништа не говорећи сједоше.{S} Танка, зашиљена вретена опет зазврјаше и заиграше под малим, р 
ечала би алка на вратима и стари мандал зашкрипио би.{S} Чим би Хатиџа потрчала да отвори, указ 
разговарати са твојим јараном?</p> <p>— заштита лукаво.</p> <p>— Он ми није јаран...</p> <p>Она 
 Ко сам у себе поуздања нема, ничија га заштита подићи не може...</p> <pb n="215" /> <p>Отада м 
 Јован, који је једини озбиљно узимао у заштиту и хвалио. — Богата је, а то ваља...{S} Замисли  
том свану пред очима: зашто је збуњена, зашто усплахирена тако.{S} Сад се сјетих свега!</p> <p> 
/p> <p>Мени сад истом свану пред очима: зашто је збуњена, зашто усплахирена тако.{S} Сад се сје 
 напрасит и онако груб према њему...{S} Зашто?</p> <p>Је ли он крив што му се Зулфага наметнуо  
и?..</p> <p>= Љутити?,..{S} На те?..{S} Зашто?..</p> <p>= Крива сам.</p> <p>— Ти?..</p> <p>— Не 
ити мајки и превртати хартије.</p> <p>— Зашто га ружиш тако — неколико пута питао сам Сулагу, п 
ру ономе, који, хотећи да се наруга, —— зашто сам мислио да се баш хтио наругати? — мјесто хљеб 
гано, тихо, старајући се да ни трава не зашушти, ни шљунак не захршти под ногама.</p> <p>Ни ја  
м да не затресемо, ни лишћем јаче да не зашуштимо.</p> <p>И непрестано смо се обзирали и на дес 
а! — узвикну и опет, па, погледавши ме, збаци пушку с рамена и сједе у траву. — Стигли смо.</p> 
и.{S} Узалуд.{S} Преврну се још једном, збаци јорган са себе и један јастук одбаци испод главе. 
/p> <p>— Он ми није јаран...</p> <p>Она збаци шамију с главе и коврџаста коса расу јој се по ра 
 госта...</p> <p>— Хасана?..</p> <p>Она збаци шамију, исправи се и затресе косом, густи прамено 
во, прође... — шапну Хасан растегнуто и збаци струку са себе. — Их!{S} Сретан ли си! — викну ја 
ебе. — Опет ћемо путовати.</p> <p>Затим збаци обућу с нога и погледа у прсте,</p> <p>— Их! — ре 
<p>— Шта је овог — запита мајка брзо и, збацивши све оно да кољена, устаде и пође за њим. — Шта 
есвјесно повукох се још дубље у шибље и збацих фес с главе, од страха да најприје њега не опазе 
гло прихвати за дизгин, сеизи брже боље збацише струке, прихватише за пушке и падоше по трави,  
х, растоварених, са зобницама на глави, збијали се око њега са неколико страна; између њих мотљ 
 у њој.{S} Као да није вјеровала, е сад збиља може заповиједати и овим људима, који су, додуше  
 тајанствено.</p> <p>Шта ће бити ако је збиља истинита она напомена да зец баксузлук доноси?... 
а се увјерим јесам ли још у сну или сам збиља будан штипао сам се по бедрама и уједао се за рук 
 ситна шала претворила у праву правцату збиљу.{S} Адет онда такав био да јарани, — желећи очува 
скрено, непритворно.</p> <p>Кметови су, због тога, били и слободнији пред њим, ведрији, веселиј 
авајући се. — Не знаш ти...{S} Их!..{S} Због мене, болан, направио би чуда!..</p> <p>— Обећај м 
<p>„То“, каже, „опет за инат мени...{S} Због црвљивог карамфила га звала“...{S} Помисли, Смаиле 
ан смијех.</p> <p>— Због мене зар?..{S} Због мене?..</p> <p>— Убићу!..{S} Удавићу!.. — рикнух ј 
е</hi> послове и да се њима забавља.{S} Због <pb n="247" /> тога се често свађао и с мајком и љ 
> мушки глас како грми испред врата.{S} Због тога и претрне, премре.{S} Због тога се и ноћи пла 
ата.{S} Због тога и претрне, премре.{S} Због тога се и ноћи плаши толико.</p> <p>Кад се ноћ спу 
ме превијати нешто, мучити, стезати.{S} Због тога ме и опет малаксалост поче обузимати свега и  
апитам пјевајући, ругајући се и опет. — Због Хасана?..</p> <p>Она ђаволасто прискочи и почне ме 
 у грохотан, обијестан смијех.</p> <p>— Због мене зар?..{S} Због мене?..</p> <p>— Убићу!..{S} У 
/p> <p>— Рашта си се пробудио?</p> <p>— Због тебе.</p> <p>— А ништа друго не чујеш?</p> <p>— Ни 
 сам те опазио, одмах сам и помислио да због тога долазиш — настави затим мирније, сједајући на 
јесу хтјели застајати ни губити времена због мене.</p> <p>И опет сам остајао на друму сам, смрв 
 Ја сам мислила да ти... да ти... ништа због мене не би учинио...{S} Мислила сам...{S} Их...{S} 
 загледао у пушку.{S} Можебити да би се због тога и поново посвађао с њиме, поџавељао се, да у  
ла се њиме а ја, јединац му, био сам се због њега и сам осилио и сва комшиска дјеца морала су д 
 <p>— Биће бруке... кавге...</p> <p>— И због мене би, зар, могло бити кијамета?..</p> <p>Због м 
никада.</p> <p>Наравно, комшије су га и због тога грдиле.{S} Сви су отворено говорили како он у 
м дана.</p> <p>Али, за чудо, мајка се и због тога узнемирила.{S} Већ шести дан након његова одл 
то га је споменула узгред..{S} Зар се и због тога завађати с њоме?..</p> <p>Да загладим погрешк 
<p>Нешто из радозналости, а може бити и због чега другога, почеше се око наше куће све то чешће 
 звали ме.</p> <p>И није да су ме звали због крупних каквих ствари, него због ситница, беспосли 
ијечи.</p> <p>И није да су га се бојали због тога што је псовао, пријетио, ударао.{S} Јок!{S} О 
атиџа.</p> <p>— Да се договорим с тобом због кметова — вели.</p> <p>— Нека...{S} Договорићемо с 
бу.</p> <p>Неколико пута био сам ишибан због ових посјета.</p> <p>Мајка, која већ бијаше научен 
ије госте и да другују с њима.{S} Хасан због тога некако постиђено спусти пушку поред себе и сј 
 звали због крупних каквих ствари, него због ситница, беспослица разних.</p> <p>— Шта је? — зап 
допјева...{S} Колико ли сам суза пролио због тих подругачица!..{S} И колико сам камења набацао  
чан догађај у њиховој кући и да се нико због тога не мора ни бунити нити изненађивати.</p> <p>П 
а устргнута и ту се вјечито чувала само због мене, — почела ме шибати по рукама, плећима, бедра 
едало је као да је он и проговорио само због <pb n="216" /> тога: да их све доведе у забуну, да 
 <p>И закукаше како им је живот омрзнуо због оних објешењака, те попријетише да ће сви селити и 
.. и вратио се убрзо <pb n="361" /> зар због чибукања... обузео је стари севдах и... покорила м 
иска дјеца морала су да пате и страдају због тога.{S} Смио сам и ударити, и отети нешто, и опсо 
ијетлиле му се као свијетњаци.{S} И баш због тога што сам му и одвише сметао, — а познао сам да 
вили.{S} Хасан као да је и подранио баш због тога да се може извући неопажен и непримијећен ни  
 развучено протепа:</p> <p>— Ти долазиш због Зулфаге, је ли?..</p> <p>Ја застадох изненађен.{S} 
релијетао управо.</p> <pb n="366" /> <p>Због тога сви су га и гледали с дивљењем, сви га вољели 
 би, зар, могло бити кијамета?..</p> <p>Због мене?..</p> <p>И она се изви, искриви, и удари у г 
шку, приступи ми и пружи руку.</p> <p>— Збогом!..</p> <p>— Не дај! — узвикну Хатиџа још јаче и  
 је све покупио и упрти на се. —</p> <p>Збогом!..</p> <p>Чим је отишао и измакао ми испред очиј 
<p>И сви се одмах дизали и одлазили, не зборећи више, нити се поздрављајући.</p> <p>Једнога јут 
S} Говори!..</p> <p>— Хајкуна!</p> <p>— Збори, држиш ли ријеч?</p> <pb n="293" /> <p>Момче се у 
дигосмо пушке и примакосмо се.</p> <p>— Збори: држиш ли ријеч?..</p> <p>— Држим. — прошапта мом 
> <p>— Охо!..</p> <p>— И како иде, како збори!..{S} Право мушко!..</p> <p>И, спустивши ми руку  
, задовољна...{S} Чаврљала је, причала, зборила само о својим пословима, нарочито о приходима с 
вао руком.</p> <p>— Шта је било било, — зборио је тихо, преврћући бројанице. — Хвала Богу, кад  
> <p>— Никад нијесам знао да си оваки — зборио је Хасан, наслонивши се на јастук и као дријемај 
очи — засмијасмо се обоје...{S} А то ме збуни и не одговорих Сулаги ништа, ни ријечи... </p> </ 
радити и шта засађивати, сијати, она се збуни, спетља се и као почне размишљати.</p> <p>— Шта ћ 
393" /> <p>Хасан, опазивши је, и сам се збуни и поче пипати око себе, извлачити нешто испод душ 
> <p>— А куд сте пошли?</p> <p>Хасан се збуни, порумени.</p> <p>—Па... ето... пошли у лов...</p 
ричати и казивати нешто.{S} Али и он се збуни, смете, замуца.{S} Из читава му причања није се м 
е би да сједне.</p> <p>А то га још више збуни.{S} Зачуђено и као увријеђено погледа је, па се о 
>Упознавши ме боље, као да се застиди и збуни.</p> <p>— Што си виђео, нека си виђео, ама о овом 
као пред другима, — чинило се као да се збунио, омео се и почео црвенити.{S} Чак се и окрену и  
узе чудан стид, изненада.{S} Сметох се, збуних, запетљах.{S} Бржебоље истрчим између њих, завуч 
о у очи...</p> <p>Ах, очи оне!..</p> <p>Збуних се, спетљах, замуцах...</p> <p>— Само сам разгов 
ашујући.</p> <p>Опазивши мене као да се збунише мало, сметоше се.{S} Зулфага окрену главу према 
уке и сав се стресох.</p> <p>Трговци се збунише, пометоше.{S} Јован одбаци тамбуру и нагло прих 
ад је дошао, изгледао је некако сметен, збуњен, стидан.{S} Потрчао је да пољуби мајку, чак и ме 
гова одласка постала је некако сметена, збуњена, усплахирена.{S} Момци су долазили и питали: ка 
ни сад истом свану пред очима: зашто је збуњена, зашто усплахирена тако.{S} Сад се сјетих свега 
p> <p>Сад ће бити — почех ја шепртљати, збуњено се осврћући...</p> <pb n="363" /> <p>Сулага оди 
пере.{S} Отирући и обгрлила ме и некако збуњено, сметено промуцала:</p> <p>— Спремај се...{S} И 
нимало се не обзирући на зачуђеног Авду збуњено <pb n="359" /> се окретала око мене и пипала ме 
т мени...{S} Због црвљивог карамфила га звала“...{S} Помисли, Смаиле!.. <hi>Мој</hi> карамфил,  
де покрај пенџера.</p> <p>— А што си га звала? — запита полугласно, отегнуто, пажљиво пратећи с 
 отишао на састанак.</p> <p>— Што си ме звала? — питао сам је сјутрадан, кад смо се нашли и ост 
м, коврџавом косом.</p> <p>— Што сам те звала? — отегну. — Не знаш?</p> <p>— Не знам.</p> <p>—  
а љубити од драгости...{S} И Хамида сам звала, и хвалила му се и...и...</p> <p>— И?..</p> <p>—  
И?..</p> <p>— Хасану криво било што сам звала Хамида...</p> <p>„То“, каже, „опет за инат мени.. 
 је то требао?..</p> <p>— Ја га нијесам звала — мирно одговори мајка, обмотавајући ми руку око  
 увијек слали некога по ме, поручивали, звали ме.</p> <p>И није да су ме звали због крупних как 
у људи, на здоговору каквом.{S} Нити га звали, нити је одлазио.{S} Знао је само за своју кућу и 
ивали, звали ме.</p> <p>И није да су ме звали због крупних каквих ствари, него због ситница, бе 
 уморан, и погледам их обоје. — Што сте звали?..</p> <p>А Хасан одмах са душека дочекује:</p> < 
S} Рашта? — запита јаче. — Да те нијесу звали?..</p> <p>— Зажелио се куће — слагах му и порумен 
 једну по једну, и одбијати од куће све зване и незване гошће.{S} Тада је приступала и мени, ул 
понекад случајно и затребао какав друг, звао је мене.{S} Извуче однекуда голем и тежак нож са с 
мени, одвајао ме од „женског друштва“ и звао да сједнем пред собу његову њему уз кољено.{S} И,  
дар, — застајао пред свачијим вратима и звао укућане да купе, да пазаре.{S} Ја сам опет ишао го 
е, разбојнике и готово хтио запомагати, звати у индат...</p> <p>Пошто јој додија пуцњава купила 
пао, тријебио, пребирао.{S} Туп, потмуо звекет мотике, у одмјереним размацима, одјекивао је кро 
а <pb n="319" /> теркијама на којима су звекетали кахвени ибрици.</p> <p>Један је јахао по стра 
.</p> <p>— Ради како знаш — вели и он и звекеће бројаницама.</p> <p>Тада, чупајући шамију, са о 
 ломећи се, а дукати на прсима звекећу, звекећу, — у дому...</p> <p>— Шта?..</p> <p>— Увриједил 
извезени кундаци дугих, тананих шешана; звекећу криве димишћије ударајући о неравну калдрму, а  
амуца она ломећи се, а дукати на прсима звекећу, звекећу, — у дому...</p> <p>— Шта?..</p> <p>—  
 преврћући се, ковитлајући, лепршајући, звекећући...{S} Пролијећу, врте се, расипљу, расту...</ 
еко доба, како ме зове Хасан, псујући и звекећући ми оружјем око главе. — Разбуди се!..</p> <pb 
о је у чело. — Право дијете!..</p> <p>И звекећући бројаницама почео би причати о дјетињству јој 
о пута као да зачује: и коњски топот, и звеку оружја, и глас његов, оштри, дубоки, <pb n="235"  
а и пипајући се по џеповима у којима су звецкале паре. —— Је ли, бива, хтјела да покаже како се 
 пребројавати новце.{S} И, за чудо, оно звецкање њихово, циликтање, као да потпуно растјера све 
о спусти у џеп.{S} Причини ми се као да звецнуше дукати.{S} Па се опет окрену заптији мало, пог 
дје, у другим сокацима, циличу тамбуре, звече дахире и пиште зурле, а измијешани момачки и дјев 
</p> <p>— Ништа.</p> <p>— Не чујеш како звечи нешто, звони?</p> <p>— Јок!</p> <p>Бојећи се зар  
ог, тупог, непрестаног шуштања, цичања, звиждања некаква, што толико сличи цвиљењу, уздисању, ј 
ао по ушима, па, запаливши чибук, почео звиждукати или, стиснутих очију, некако попијевати кроз 
 руци, помоли се отуда, изађе безбрижно звиждућући и полугласно пјевуцкајући.{S} Дошавши до исп 
, прорицали.{S} Гледали смо у мјесец, у звијезде, тражили знакове небеске; причали и препричава 
еве под главу и загрљени загледаше се у звијезде.{S} Из шуме, из дубине, почеше се у одмјереним 
а.{S} Бабу је необично хвалио и ковао у звијезде, жалећи што није био толико и домаћин колико и 
оћи на путу?..{S} Хоћемо ли натргати на звијер какву: на вука, на међеда?..{S} Или, ако се прим 
 питао сам сам себе руменећи и плашљиво звјерајући унаоколо.</p> <p>И опет сам пролазио даље, б 
е мутне, влажне очи и некако пријекорно звјерале, шкиљиле према свима нама. — Ја жену не молим. 
ина мајчиних прсију и глас њезин, мек и звонак глас, измамише ми сузе.{S} Што сам више плакао б 
и по блату и прашини и ћораво трчати за звонарима, него ће свак тражити висине и ићи према њима 
дјевојачки гласови као да циче, вриште, звоне и пјесма се пробија кроз оштру, студену ноћ, па к 
лаха пјесма разлијеже јој се, одјекује, звони кроз башчу, пробија се кроз гране шандуда и смока 
та.</p> <p>— Не чујеш како звечи нешто, звони?</p> <p>— Јок!</p> <p>Бојећи се зар да опет не за 
ило ми се да се све око мене смије, све звони, пјева и одјекује.</p> <p>Сулага нам долазио свак 
 себи и хвалећи се чак.{S} Смијех њезин звонио је тада кроз полумрачну собу, одјекивао у њој и, 
н, здрав смијех нечији, — који је оштро звонио и пресијецао помрчину, — и снажне, мушке гласове 
пуно.{S} У глави као да ми поче зујати, звонити, тутњити, пред очима поче да се мрачи, да се ко 
епрестано шапће на ухо, чупка за косу а звоно оно клепеће све јаче, одјекује кроз читаву планин 
</p> <p>Негдје у даљини мукло заклепета звоно.{S} Хасан намах прекиде говор.{S} Ослухну.{S} Кле 
 почех га теглити за рукав. — Коњско је звоно.</p> <p>— Коњско?..</p> <p>И он се придиже и ослу 
е ништа друго ни чуло није осим чуднога зврјања тога, које је необично сличило непрекидном зуја 
авише оружја нити устукнуше.{S} Само се згледнуше међусобно, као да се питају: хоће ли је послу 
есело, гађајући је листићима искиданог, згњеченог шебоја у лице, који јој се обично заустављали 
нат, гурнуо га под јастук, под главу, и згњечио...</p> <p>— А ти се зато наљутила?..{S} Је ли?. 
} По срећи, њихова помоћ мени је ипак у згодан час дошла и на велико чудо ханџијино опоравио <p 
! — викну, кочоперећи се. — Ево нам сад згоде, ево људи, па да ударимо и да плијенимо што се пл 
руму — мирно одговори стари. —— Тамо је згодније...</p> <p>— А је ли далеко друм?</p> <p>— Тхе. 
миру и да ништа не предузимам до бољих, згоднијих времена.{S} А је ли вјеровао да ће та времена 
, привиривати свуда.</p> <p>— Мјесто је згодно, — шапну — трава је велика, шипражје густо...{S} 
, по гробљима, по црквама и само чекају згоду када ће ударити и читав шехер попалити с једнога  
 користећи се тиме, нагло јој прилети и зграби је за руку.</p> <p>— Остави...{S} Шала је... — р 
овори, приступи му, али је он немилосно зграби за рукав и одгурну у страну.{S} Она посрну на ши 
бом њиховом, која се, трошна и окрхана, згурила у малој, неравној удолини једној, подупрта ода  
, када заптија један, необично угојен и здепаст, са големим носом и великим плавим брчинама, ст 
ише јављао није у каквом скупу људи, на здоговору каквом.{S} Нити га звали, нити је одлазио.{S} 
је ни погледати.</p> <p>— Здрав сам ја, здрав — откреса поносито, након дуже почивке. — За инат 
о се, да у неко доба не зачух разуздан, здрав смијех нечији, — који је оштро звонио и пресијеца 
 и хвала ти на томе...{S} Сад сам, ево, здрав и сад могу ићи.</p> <p>— Не дај му — живо дочека  
је рањен!.. — викну неко загледајући. — Здрав је...</p> <p>— Здрав — потврдише још неки.</p> <p 
еко загледајући. — Здрав је...</p> <p>— Здрав — потврдише још неки.</p> <p>Авдо ме подухвати ис 
{S} Не хтједе је ни погледати.</p> <p>— Здрав сам ја, здрав — откреса поносито, након дуже почи 
 гласом пуним стрепње:</p> <p>— Јеси ли здрав?..{S} Шта ти је?..</p> <p>Ја проплаках, не говоре 
/p> <p>— И здрава..</p> <p>— Да нијесам здрав, не бих ти могао донијети товар поздрава — открес 
е дрмусати за рукав, теглити. — Није он здрав!..{S} Не дај!..</p> <p>Хасан стиште зубе и опет п 
ћи се. — Не знаш ти...</p> <p>— Он мене здрава пазио у својој кући, а ја њега рањена да гоним.. 
ори он једнако поигравајући.</p> <p>— И здрава..</p> <p>— Да нијесам здрав, не бих ти могао дон 
Старац се осмјехну.</p> <p>— Млади сте, здрави сте, па добро једете...{S} Благо вама!..</p> <p> 
укатима. — Шта ћу му ја?..{S} Он је сад здравији и ено му Хамида...{S}И... и... и кад га не дво 
ивао о свачему.{S} Питао и за мајку, за здравље јој, за слуге и слушкиње.{S} Нарочито је тражио 
е проговорише једно другоме, нити се за здравље упиташе...</p> <p>Мени смијешна дође та забуна  
 узбуђено — шта се ово ради, у царскоме здрављу, и какав је ово зулум настао?</p> <p>И закукаше 
ена, мишице, бедре, цјеванице...{S} Све здраво...{S} И зарадовах се у том часу и протежући се и 
</p> <p>— Зулфага је то видио и зато се здружио с њим — настави мајка немилосно. — Он му вазда  
ући. — И огријешио сам се пред тобом, и здружио се твојим душманином и хтио...{S} Ех, много сам 
намо шта радимо ни ја ни ти...{S} Теби, зевзече!..</p> <p>— Охо!.. — отегну он, изненађен мојом 
ме изазивачки. — Таки ли си?..</p> <p>— Зевзече!</p> <p>— Издајниче! —— отегну Хасан плазећи ми 
/p> <p>Ништа.</p> <p>— А што си блијед, зелен тако?..</p> <p>— Нијесам спавао, мајко...{S} Од н 
ворена врата зализивао уз мале, глатке, зелене лончиће на пећи, а одсијев му заигравао и клизио 
мати, освајати ме.{S} Страх од шуме, од зеленила, од дрвећа онога које нам се склопило изнад гл 
који хоће, унаоколо га окитили травом и зеленилом и са читавим гранама трешања, којима су, узгр 
це, и модре планине, баште са бехаром и зеленилом њиховим, да слуша шум Миљацке, пјевање тица,  
свијетле сем бљескају испод оплетених и зеленим тракама окићених грива; низ седла висе бисаге и 
нако силна, јака и поносита, са големим зеленим барјаком у руци, чији се златан полумјесец при  
и од свију, оде у страну и на трави, на зелењу, мирно отклања дову.{S} Па се опет поврати барја 
 <p>— А, чини ми се, сад ће и теби бољи земан доћи</p> <p>— рече, напошљетку, мајка, прибирајућ 
тни земан — био...{S} Лаже!..{S} Сретни земан иђе и ко не вјерује у то, не треба ни да живи, ни 
те...{S} Свак лаже ко каже да је сретни земан — био...{S} Лаже!..{S} Сретни земан иђе и ко не в 
 „Шта је скривио, ако је споменуо стари земан?“...</p> <p>Цар се наљути, распали.</p> <p>„Опаки 
 росе разлијева се по трави...{S} Чудни земани настају и чудна се несрећа спрема.</p> <p>— Па з 
дговори сељак љутито. „Прошли су сретни земани кад се лијепо живјело“...</p> <p>Цар дозва прати 
 и не мисле, највише и кукају за старим земаном и јаучу за њим.{S} А то смета људима који хоће  
ули и гурне Јову у леђа и да му преврне зембиљ.{S} И када, уз грохотан смијех пакосника, попада 
их у једној руци а другом придржавајући зембиљ, струже низ чаршију, не обзирући се на коју стра 
му, Јовану, дозвољено продавати робу из зембиља и да му од сада у томе нико сметати неће.</p> < 
а дјеца ћеф за пазаривањем, па напунила зембиље свакаквим стварима и почела продавати: које диј 
тране гонити свакога кога су опазили са зембиљем, па продавао робу или не продавао.{S} Почеше т 
ко дана он је већ носио кроз чаршију, у зембиљу једном: и лула, и кресива, и игала, напрстака,  
лути на добро и да ће се наскоро читава земља дигнути на устанак.</p> <p>Чак ни царска војска н 
 одмах уз ватру и непрестано запретавао земљаве и неочишћене кромпире у пепео. —</p> <p>Оклен?< 
, узели му све новце што их наплатио за земље некакве...</p> <p>— То је Зулфагин момак! — преки 
 врну према дућану, одиже моју пушку са земље и, дунувши у грлић, пође, држећи је у рупи, увије 
бичну дреку, прихвати ме тада, одиже од земље.{S} Неко ме зали и водом по лицу и од студени оне 
емом својом шаком иза врата и подиже од земље.</p> <p>— Тежак је — рече мргодно. — Пуно ће јест 
 те попријетише да ће сви селити из ове земље, ако овако остане.</p> <p>Ради тога заптије почеш 
. — запита јаче. — Продате ли кметове и земље, шта ће с њиме бити?</p> <p>— Отац се о њему мање 
ј и руку и неколико пута поклонио се до земље.{S} А већ сјутрадан стигао је заптија с поруком д 
то се расцвао...{S} Сагла сам се чак до земље, принијела <pb n="401" /> га устима и почела љуби 
начка? — питао је сагињући се готово до земље и љубећи ме у скут. — Нијеси, зар, заборавио на м 
о прихвати за шишану, која је лежала на земљи.</p> <p>— Лагао си, лопове и разбојниче, јер... ј 
а, дрпава, дроњава, готово гола лежи на земљи, а он, бијесан и раздражен, са закрвављеним очима 
 за ноге, ударати ме по бутима, теглити земљи...{S} Почех посртати. </p> </div> <div type="chap 
их румена, весела, насмијана, пита их о земљи, о хајвану, <pb n="381" /> о добрима и одмах мјер 
на опанцима попуцала му и влачила се по земљи, заплетала се за ноге, гајтани на прашњавим тозлу 
VI</head> <p>Мало помало и хајдуци се у земљи сасвим осилише.{S} Чете њихове попунише се, нарас 
о. — Наши су били домаћини, господари у земљи, па им мало било госпоства, него још ударили и у  
д зида.</p> <p>Ја и Хасан посједасмо на земљу.</p> <p>— Никог нема — понови и опет и преметну ч 
о, па застаде мало и спустивши пушку на земљу чучну испод зида.</p> <p>Ја и Хасан посједасмо на 
рижући шиљастим ушима, фрче, рже и копа земљу ногом, а испод румених ноздрва, из којих бије пар 
све комшије унаоколо радиле и уређивале земљу за садњу духана.</p> <p>„ Шта радиш, тежаче?..“ — 
, е ће намах посрнути и носом ударити о земљу.{S} Ни гледати није могао човјека отворено, — вје 
 весело зарзала и почела тући копитом о земљу, трчао јој као сулуд, тапшао је по врату и сапима 
у!</p> <p>Не!{S} Он је забадао ножеве у земљу окренувши им врхове према небу и затрчавши се пре 
о и не погледа.{S} Само забоде барјак у земљу, исправи се и, ништа не говорећи, једним лаким из 
а извише се и одлетише дубље, у шуму, а зец један, опруживши се колико је дуг и издигнувши уши, 
и ако је збиља истинита она напомена да зец баксузлук доноси?...{S} И какав ће то баксузлук дон 
..{S} У томе часу опет ми онај проклети зец паде на памет, а с њиме и злокобљење Хасаново...{S} 
 Хасанове руке одигоше се у вис и — као зец искочи иза грма.{S} Поче бјежати.{S} Одбаци и фес,  
ти...{S} Сметењаче!..</p> <p>— Ко се од зеца плаши, нек се не спрема у хајдуке, — одвратих му п 
сам могао и мировати.</p> <p>— Ко се од зеца плаши, нек се не спрема у хајдуке — добаци Хасан п 
и престријели ме погледом. — Наћерао си зеца да искочи и то ће нам несрећу донијети...{S} Смете 
.</p> <p>— Баш бих волио да не поплаших зеца — најпошље почех на глас размишљати, пристајући за 
да речем, чим смо поново пошли, мисао о зецу и његову злоношењу поче ме све више мучити.{S} И н 
једва држала, обијелио сам читав крњави зид, да је, готово, отсијевао према сунцу.</p> <p>Нијес 
амо један танак, висок, увијек обијељен зид, — био је Сулага, мирни, добри Сулага, који једини  
ава, блиједа, слаба, ослони се леђима о зид и десном руком прихвати се за чело.</p> <p>— Па зар 
ну нешто и замахну чибуком који удари о зид и преби се на двије половине.{S} Момче, користећи с 
..</p> <p>Напошљетку удара и наргилом о зид, разбија је и вриснувши извије се, скочи и, ширећи  
 отимају лутку, ослањајући се раменом о зид, каже:</p> <p>— С њиме се не може више...{S} Чудан  
ук и, окренувши се од Хатиџе, погледа у зид.</p> <p>— Мислиш ли ти да су усташи жене, кад тако  
алуфли-јастуцима који се поносито поред зида уздизали; на зидовима, изнад њих, висиле свилене м 
гурсуз</hi>.</p> <p>Па брзо чучну поред зида и сакри лице у димије.</p> <p>— То... то сам рекла 
/p> <p>У дну авлије, готово одмах поред зида, намјести као страшило неко, човјека некаква, слич 
чајно, па ломећи прсте, спусти се испод зида и удари у плач. — Ето...</p> <p>— Хатиџа!</p> <p>П 
 и спустивши пушку на земљу чучну испод зида.</p> <p>Ја и Хасан посједасмо на земљу.</p> <p>— Н 
 под скупу кирију.</p> <p>А што је више зидао, новаца је код мајке бивало све мање и мање.{S} Н 
навале хајдука, као након пожара.{S} Из зидова им, из подова, из таваница силно заударало на ст 
к и као да се прели и преко кућа, преко зидова, чак у комшилук...</p> <p>Момче испусти алку, уз 
 хоће да види Алаха, нека излази између зидова — говорио је увијек. — Он је сам себи подигао џа 
хивати.{S} И држећи се старих, напуклих зидова, — идући поребарке поред њих, — лагано се поче п 
чини, у сјенци старих бршљаном обраслих зидова, кад се чудна тишина, нека разлије унаоколо и ка 
ножевима а одсијев им игра уз напукнуте зидове и клизи по мркој, трулој маховини: преливају се  
а и серџадама, док су они, наслоњени уз зидове, одбијајући димове и пијуцкајући, пожудно их гле 
и ни молити се, јер — како је говорио — зидови они, мрки кровови и гиздава кубета сметали му, з 
еби.{S} Његови високи, чисти, обијељени зидови, са два низа малих, уских пенџера, облијепљених  
оји се поносито поред зида уздизали; на зидовима, изнад њих, висиле свилене махраме и златом из 
гост изненадио; прозоре и пушкарнице на зидовима зачепљали су јастуцима и крпама, да се на пољу 
, узвије носом и љутито се окрене према зиду.</p> <pb n="398" /> <p>— Нећу с тобом ни говорити  
јели, име своје да за-пише куршумима на зиду, на дрвету.{S} Причали су и како ножем сијече чели 
д себе у пешкир некакав што је висио на зиду. — Како то?..</p> <p>— Ја хоџу нијесам ни питао —  
 собама и празне, голе, без намјештаја, зијале су оне и црниле се некако, као након навале хајд 
јала у соби пустивши јаране да осамљени зијевају од досаде и да се разилазе куд који хоће.{S} Н 
јетом мучно је, — дочека неко иза леђа, зијевајући. — Никад више сунца не виђети...{S} Их!..</p 
оговоривши више ријечи, опет ломећи се, зијевајући и придржавајући се за стабло буквино, устане 
 ручак.</p> <p>Ја занијемих.{S} Само га зијевајући погледах онако мрка, одлучна, наоружана и оп 
се једе...{S} Гладан сам — отегну Хасан зијевајући и протежући се устаде.</p> <p>— Па хајде...{ 
ашка свакога сина,</p> <p>— одговори он зијевајући. — Свачије нек је башка и свак нек научи сво 
пи се по лицу.</p> <p>— Хајде!..</p> <p>Зијевајући и протежући се једва се подигнем и сједнем у 
Тек кад би које од нас од досаде почело зијевати и протезати се, хоџа као да би се пренуо мало, 
врху собе, на својој шилти, — коју су у зиму обично превлачили новом чохом, — сједио је хоџа, н 
ло на души и слађе сам спавао.</p> <p>У зиму, када су ноћи постајале дуже, и разговарали смо ви 
га нудећи духаном. — Никад...</p> <p>Он зине, блене у ме.</p> <p>— Не могу?..{S} Вјерујеш ли?.. 
избија из нас и ни откуда више.{S} Нема зла које само никне; заметак му је баш у ономе који кук 
стењући, испрекидано. —</p> <p>Бјежи од зла...{S} Хајде Сулаги...{S} Брже...</p> <p>Сулага, ког 
едан добар и поштен човјек, који никоме зла не мисли и који никога не вара...</p> <p>— Он!..</p 
ранчама.</p> <p>— Кршан ли је!</p> <p>— Златан ли је!</p> <p>— Јунак ли је! — подвикивале су гл 
олемим зеленим барјаком у руци, чији се златан полумјесец при врху бљештао, руменио и горио, а  
, штипајући, рвући.{S} Широк модрикасто-златан пламен освјетљавао им половину мрког, знојавог,  
ај кабанице, провирују кахвени ибрици и златасти зарфови од филџана.</p> <p>Између свију издвој 
комшиницама, о махнитој Фати и паметној Злати, о чеврама што су везене чистим златом и о чеврам 
 и пјенушећи поче се пушити на трави, а златне ките од барјака, орошене са неколико капи, почеш 
у, са свиленим траболозом око главе, са златним копараном на прсима и широким, тешким појасом,  
го и... и како сам ја томе крив...{S} И златно, послушно дијете ружно ће мислити о мени...</p>  
једну ружа, шебоја и рузмарина обмотала златом и црвеном свилом и послала ми у јаглуку, поручив 
уно, брзо измахну руком, снажно раздера златом везену антерију на прсима и примаче се:</p> <p>— 
гледа ме једним оком испод рукава, чије златом извезене гране као да јој горјеле на образу.</p> 
ма, изнад њих, висиле свилене махраме и златом извезене чеврме и готово падале по јастуцима; ис 
 са цвијећем, шта са јаглуком, свилом и златом оним?..{S} Је ли жељела да и ми, као и остали мо 
ј Злати, о чеврама што су везене чистим златом и о чеврама што су препуњене свилом, о димијама  
окрећући се према њој. — Разбојник сам, зликовац сам, хајдук, зулумћар...{S} У мене је и срце о 
 ни њих не бих миловао...{S} И њима бих зликовац био...{S} Нико се уза ме усрећио не би...{S} Н 
о да је и дјелом хтио показати како је „зликовац, хајдук и зулумћар“, како му је „срце од камен 
ак му је баш у ономе који кука да му је зло.{S} Какав ми је то несретни народ који се сам с мук 
нераднији, ни махнитији нема и да свако зло које нас снађе избија из нас и ни откуда више.{S} Н 
луле.</p> <p>— Опет крв била!..{S} Опет зло!.. — шаптао је Сулага након дуже почивке, милујући  
љењу, уздисању, јауку нечијем, и као да злокоби, пријети, претсказује нешто.{S} Страх ме од Хас 
 проклети зец паде на памет, а с њиме и злокобљење Хасаново...{S} Шта ће бити ако нам се деси н 
b n="314" /> постане некако лаковјеран, злокобник, гатало, а у шуми оној, у вјечитом полумраку, 
смо поново пошли, мисао о зецу и његову злоношењу поче ме све више мучити.{S} И најпаметнији чо 
 о њима ружну ријеч проговори, ко их по злу помене.{S} Комшије су, пажљиво се осврћући на све с 
 Ако су и хајдуци, људи су...{S} Нијесу змајеви...</p> <p>По чаршији се тих дана ни о чему гово 
о гледајући је.{S} Тако, — причају, — и змија гледа у преплашену тицу, која узалуд облијеће, от 
ђеног дрвља бјеласа узак искривудан као змија друм, оивичен са обје стране густом, допојасном т 
<p>Пушке се почеше упињати, увијати као змије и запињати ми за ноге, ударати ме по бутима, тегл 
обично дугом шијом, на којој се, слична змијској, издизала мала, ситна глава, са очима које се  
 Зулфагу, са дугачком шијом његовом, са змијском главом и големим уснама вјечито развученим на  
и пута видио сам како је испружио шију, змијску главу принио уху муштеријину, па нешто шапће, п 
вријеђен и попријети чибуком. — Бог све зна а ми јок!..{S} Ко зна да и ја, можебити, нијесам би 
ога хоће!..{S} Не зна им се за кућу, не зна за кућиште; кућа им све горе и планине, а коначиште 
де шта хоће, убијају кога хоће!..{S} Не зна им се за кућу, не зна за кућиште; кућа им све горе  
е да ме одбрани. — Млад је још...{S} Не зна...</p> <p>На жалост, мајка се није дала умолити.{S} 
Бјежи куд било — шапну, а смео се па не зна за који ће ћепенак прије прихватити. — Иди!</p> <p> 
нусмо опет.</p> <p>Ни пута, ни стазе не зна ниједан.{S} Онако, насумце, лутали смо обојица и иш 
ти?..</p> <p>— Па... па млад је... и не зна мислити својом главом... — замуца он и остави ме. — 
га је миран, стидан, сметен.{S} Он и не зна друго него служити мајки и превртати хартије.</p> < 
ме с њиме надметати не може, да нико не зна онако »китити« и онако »вести« као он.</p> <p>А ник 
 Дубоке је књиге, —— рекоше — проучио и зна све јазије и законе у прсте, па би хтјели да им то  
 <p>— Јер... јер и он долази... и... ко зна шта може бити...</p> <p>Ја занијемих, скамених се.< 
... а можебит’ и јаре, и говече и... ко зна!..</p> <p>Па превуче руком преко дугих, ниско опушт 
ибуком. — Бог све зна а ми јок!..{S} Ко зна да и ја, можебити, нијесам био на Косову, а, можеби 
о на Косову, а, можебит’, и ти...{S} Ко зна?..{S} Био сам, да рекнем, травка Божја, цвијет, и с 
м руху и, бива, у новом облику...{S} Ко зна!..</p> <p>— Сад ће ђедо опет ударити у старе дипле  
су они трговци сакрили гдјегод?..{S} Ко зна да и сад не вребају на нас, желећи да ухвате, убију 
ргнуо се и беспосличи по друму?..{S} Ко зна!</p> <p>По несрећи мојој, презирање ме пратило чита 
траха да ме ко не чује, не опази.{S} Ко зна да се нијесу они трговци сакрили гдјегод?..{S} Ко з 
</p> <p>— Зар међу хајдуке?</p> <p>— Ко зна?..{S} Не знам...{S} Хајдемо!..</p> <p>Неко вријеме  
носио и некакве поклоне што их слала ко зна коме, и у замјену доносио читаве ките цвијећа, кути 
 цвијет, и сисао крви људске...{S} И ко зна шта ћу до хиљаду година опет бити!..{S} Опет можеби 
S} Па и Зулфага остао с њоме...{S} И ко зна колико су се разговарали и шта су све разговарали!. 
ити; ја сам опет сумњао у њега.{S} И ко зна, може бит’ би се међу нама изродила и голема свађа, 
лише опет.</p> <p>— Наша!..</p> <p>И ко зна шта би било да се тога часа мајка не указа на врати 
S} Аферим!..{S} Чо’јек ће бити кад тако зна да удара и да се брани, а не трчи баби да му се туж 
мири мало, замисли се.</p> <p>— А ко то зна? — запита отегнуто, као размишљајући. —— Ја мнијем  
а...</p> <p>— Шути...</p> <p>— И свијет зна да пропадамо и прича о том...</p> <p>Мајка застане. 
а презриво одмахну руком.</p> <p>— Алах зна чија ће побједа бити, — рече — а мени се чини да је 
ио, никога напао, изгрдио.{S} Шта више, знајући како он не воли препирати се ни парничити, како 
 сам запјевам.{S} И у обијести оној, не знајући шта друго да радим, почнем као помаман подвикив 
дочека Зулфага и поново му даде некакав знак. — Он увијек мало једе...</p> <p>— Хм...</p> <p>—  
.</p> <p>И намигнувши, чудноват некакав знак даде му руком.</p> <p>— Хм...{S} Па баш и није диј 
оворећи, једним лаким измахом руке даде знак слугама, — који су смирени и потурени пристајали з 
p>— Мене?..</p> <p>Она ми бржебоље даде знак да не вичем толико.</p> <pb n="370" /> <p>— Хасан  
 — откреса бимбаша јаче и руком ми даде знак да изађем.</p> <p>Пред вратима ме дочека Сулага, н 
у је криво што напредујем.{S} А најбољи знак да оно што радиш добро радиш, тај је, ако видиш ду 
ти се.{S} Затим, опазивши мене, даде ми знак руком да му приступим.</p> <p>Обгрли ме.{S} Па се  
"363" /> <p>Сулага одиже руку и даде ми знак да застанем, да се смирим.</p> <p>— Данас ћете у м 
сам био овђе — прогунђа суво, дајући ми знак руком да му се не примичем.</p> <pb n="405" /> <p> 
 да се наљути и измахну руком дајући ми знак да се дижем; затим погледавши боље, брзо ми присту 
слово не може му се разабрати, ни један знак разумјети.{S} На мајку, на жене, на ме не хтједе н 
уо и накашљао се.{S} И то као да је био знак пратиоцима да постану још бјешњи, још дивљији и јо 
едали смо у мјесец, у звијезде, тражили знакове небеске; причали и препричавали и своје и туђе  
 се један другом у лице и говорећи више знаковима него ријечима, загледали су оружје, окретали  
и.</p> <p>— Ја... ето свједочила сам, а знала сам да се твоје отима — настави задихано, испреки 
ивао.</p> <p>Чак су и дјеца по махалама знала да се у читаву шехеру нико у томе с њиме надметат 
жаше”...</l> </quote> <p>И, као да није знала других пјесама ни других кајда каквих, вјечито је 
а руже и лехандере.{S} И као да се није знала уморити у послу томе, као да јој није требало поч 
, ударила је у плач.{S} Ништа више није знала проговорити, ни објаснити ми. </p> </div> <pb n=" 
јој некаква слова, бројеве, — иако није знала ни читати ни писати, — и замишљено вртио главом.. 
рага?..{S} Хахахаха!..{S} То нијесам ни знала...{S} Хахахаха!..</p> <p>И измахујући шамијом, ош 
обојица смо постајали све немирнији.{S} Знали смо да нам нема још дуго пјешачити па да га се до 
ећи ни ријечи и не гледајући ме чак.{S} Знали су добро да ћу се и сам досјетити од кога је.{S}  
и хануму. — Брже ће...</p> <p>— Јади га знали... а, глад ми, ево, прође... — шапну Хасан растег 
 је најчешће ситна играчка, а пошто смо знали да је бимбашиница чувена љепотица одмах смо били  
 <pb n="279" /> хоџа ни хоџиница нијесу знали да икако излазе из куће ни куда излазе, нити им к 
,кад је једно сељаче, које сигурно није знало за његову моћ ни силу, разбило ми главу и кад сам 
говарали и шта су све разговарали!..{S} Знам само да је у свануће, кад сам се дигао из душека и 
једајући на шилту и прекрстивши ноге. — Знам да се ти тужиш на њега, е ти је криво учинио.</p>  
дигнувши прст, удари ме по носу. — А ја знам да треба...{S} Кад се кућа кући, онда и треба.</p> 
 <p>— Ти како знаш...</p> <p>— А шта ја знам? — окоси се мајка оштро, грицкајући танки свилени  
попридиже се. — Ја ћу баш учити како ја знам...</p> <p>Па подухвати џубу и, пребацивши је преко 
 му поче опипавати оштрицу.</p> <p>— На знам шта је све било између вас, — рече полугласно — ал 
м. — Бег?..</p> <p>— То опет ја најбоље знам.{S} Нико мом ђетету не може бити бољи пријатељ од  
и чудно завијају <pb n="312" /> а... не знам јесу ли момчад на опрезу...{S} Треба сам да обиђем 
кне.</p> <p>— Па... ти си ми драг... не знам ти рећи колико си драг — изговори брзо, испрекидан 
 међу хајдуке?</p> <p>— Ко зна?..{S} Не знам...{S} Хајдемо!..</p> <p>Неко вријеме стајали смо и 
ћи се, приближивали смо се ватри.{S} Не знам управо шта, али ме нешто силно гонило, гурало напр 
им се на траву да отпочинем.{S} И, — не знам како ми дође та чудна мисао, — чупкајући око себе  
... што си сад спомињала?..</p> <p>— Не знам, — покуњено одговори она и отегну обрвама. — Тако. 
 она. — Ти ништа не знаш?..</p> <p>— Не знам...</p> <p>Токорсе нехотице стадох на оне мерџане ш 
{S} Тешко?.. — брзо запита.</p> <p>— Не знам...</p> <p>— Је ли стигао?..{S} Је ли овђе?..</p> < 
исли, па нареди како хоћеш.</p> <p>— Не знам... не умијем...</p> <p>— Учи се!..</p> <p>Окренувш 
звала? — отегну. — Не знаш?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Их!..</p> <p>Па пљесну рукама и зажмири  
т ће он јаче, грицкајући браду. — Ја не знам хоће ли вам се свиђати.</p> <p>— Ми и тражимо ново 
резриво, окрећући ми леђа, а, ни сам не знам рашта, тај узгредни прекор био ми је увијек тежи н 
аги и сви га спомињали.{S} И, ни сам не знам рашта, али након сваког разговора о њему ја сам би 
идио сам да се не шали.{S} И, ни сам не знам како, у оном часу заборавих и на мајку и на Зулфаг 
аки рад против њих.</p> <p>И, ни сам не знам како, опет ми рука полети ножу и нагло га извукох  
е, него друго, друго нешто... ни сам не знам како бих назвао.{S} По свему се могло познати да ј 
мари и дочекао ме псовком.{S} Ни сам не знам како сам му измакао и курталисао се.</p> <p>А глад 
непрестано, смјешкајући се, — ни сам не знам рашта, а опет ми дошло да се смијем, — и... и све  
рчали.{S} И псовао сам, грдио ни сам не знам кога, на силу тражећи кавге и ината, жељен да се м 
једно, баш код чатрње.</p> <p>Ни сам не знам како сам се онда могао уздржати да не вриснем и не 
!</p> <p>— шапну опет.</p> <p>Ни сам не знам шта ми би у томе часу.{S} Не одговорих му ништа, н 
"SRP19132_C29"> <head>XXIX</head> <p>Не знам како се и Зулфага познао са Хасаном и гдје се позн 
вјерио да је говорила истину.</p> <p>Не знам ради чега отпусти она након неколико дана ту исту  
</p> <p>— То... то ваља!..{S} Сад барем знам да имам друга за невоље!..</p> <p>Окрену се и пође 
/p> <p>— Они?..</p> <p>— <hi>Ја</hi> то знам најбоље и нико не треба да ми их хвали.</p> <p>Сул 
и ме повео ни сам не знаш куда и јер не знамо шта радимо ни ја ни ти...{S} Теби, зевзече!..</p> 
су ми сви ти људи ахбаби неки, давнашњи знанци.{S} Са сваким од њих побратио бих се, загрлио, п 
 и рахатније осјећали него најбољи наши знанци и ахбаби.{S} Оружани су били сви.{S} Румене се м 
d="SRP19132_C27"> <head>XXVII</head> <p>Знанци и пријатељи каткада грђе додију и постану неснос 
 одмах је и престајао.{S} Ја сам, опет, знао да би ми сваки предлог био узалудан, јер Хасан тад 
.{S} Нити га звали, нити је одлазио.{S} Знао је само за своју кућу и своје послове.{S} Ако је с 
есам смио ништа ни споменути Хасану.{S} Знао сам да би одмах почео ругати се и грдити.{S} А ипа 
 закуцао на авлиска врата, — ђаво би га знао рашта, а сузе су ми налетиле на очи чим сам прихва 
ити па да га се дочепамо, за ђаво би га знао ушљед чега, опет бисмо вољели да је мало подаље, д 
а погодио Хамида у ногу...{S} Он му све знао, све лоповлуке, па га хтио макнути са свијета...{S 
по два.</p> <p>И нико, чини ми се, није знао онако причати и онако тумачити.{S} Кад мене неко п 
вине редовно сваки дан, и читаве чланке знао препричати љепше, <pb n="210" /> него су написани  
е није зачудио.</p> <p>— Па то сам ја и знао — рече мирно, грицкајући браду. — Томе сам се и на 
 једино миловање.{S} За друго као да ни знао није.{S} Ниједном ме није узео на крило, ни поцупк 
 био бабо у животу Осман као да није ни знао ни за кога у кући осим за њега и другоме се ни пок 
 и поче је чупкати.</p> <p>— Нијесам ни знао да си се вратио — прошапта.</p> <p>— Нијесам имао  
ча и обгрли ме. — Аферим!..{S} Нисам ни знао да имаш тако срце и... и да се тако знаш бранити.. 
оћ и хвалио робу што <pb n="220" /> сам знао боље, не зазирући чак ни од уобичајених трговачких 
сти, оковати се драговољно.{S} А ја сам знао не једну, него неколико мајкиних тајни.{S} Зато, в 
а као испред туђина каква и тек кад сам знао да ће почети с дијељењем дуката, јављао сам се и,  
сам се таквим упадицама. 3а хајдуке сам знао да су опаки људи, — они су ми и <pb n="246" /> баб 
и, непомични.{S} Ја од узбуђења нијесам знао шта ћу говорити, а он опет није хтио запиткивати н 
аво у похвалама.</p> <p>— Никад нијесам знао да си оваки — зборио је Хасан, наслонивши се на ја 
..</p> <p>Стао сам као укопан и нијесам знао ријечи проговорити.{S} Чудна слутња нека, необичан 
је је он својим претварањем и удварањем знао задобити за се, заварати?..</p> <p>— Ружно сам учи 
му вјерујемо...{S} Он је Зулфагу одавно знао...</p> <p>Опет сједох на миндерлук и стиснувши рук 
о; чак и кад му је неко требао, није му знао ласкати ни улагивати се.</p> <pb n="273" /> <p>Још 
.{S} Онако бунован и сметен, нијесам му знао ни ријечи одговорити.{S} Одмах сам прихватио за ор 
им ко о томе причао.{S} Па ни ја не бих знао нити бих могао сазнати, да једне ноћи, — када се ч 
међу нас.</p> <p>— Шта вам је, ако Бога знате? — викну из свега гласа, готово наричући. — Ни по 
нђао је измичући и као стидећи се. — Не знате ви... јер... јер сте женскоње...</p> <p>И као што 
 њих, зато их и прекоравао.</p> <p>— Не знате ви, поганови, како је мени — гунђао је измичући и 
</p> <p>— Знаће шта су муке... ама може знати и шта је радост! — узвикну заносно. — Без правих  
њигу изнад главе и исправи се.</p> <p>— Знаће шта су муке... ама може знати и шта је радост! —  
— уздахну Хајкуна и обгрли ме чвршће. — Знаћеш шта су муке...</p> <p>Хоџа одиже књигу изнад гла 
емного говори о једном послу, то, бива, значи, да се нема смјелости да му се приступи...</p> <p 
ме да ти сазна тајну која је за чување, значи упола се предати његовој власти, оковати се драго 
ине да ће »бит човјек«, — која је за ме значила много, — ја сам му први приступио и отада више  
да ћу сад?..</p> <p>Растанак са Хасаном значио је за ме и — растанак са Сарајевом.{S} Друкчије  
ти, посрнути. — Рашта?..</p> <p>— Па... знаш... доста сам био овђе — прогунђа суво, дајући ми з 
 је било?.. -</p> <p>— Криво му било... знаш... што ми се расцв’о карамфил, па лијеп, велик, цр 
јим. — Јеси ли се одморила, рођо? ..{S} Знаш ли како смо ишли једном, па се ти уморила, па...</ 
ете, — рече — о коме сам ти писао...{S} Знаш...</p> <p>И намигнувши, чудноват некакав знак даде 
{S} Смијехом сам домамила и кумру...{S} Знаш ону моју кумру, што ми вазда долијеће... па ми се  
лачећи себи.</p> <p>— Шта си ишао?..{S} Знаш ли, јадниче, да ће се мајка љутити?..</p> <p>Затим 
ита га изненада и унесе му се у лице. — Знаш ли и ти што?..</p> <p>— Их!..{S} Како ћу ја?.. — у 
кох још пакосније, жешће, изазивачки. — Знаш а кријеш, прикриваш...</p> <p>— Ама шта ти је? — з 
ацих га у страну.</p> <p>— Ти... ти све знаш — рекох још пакосније, жешће, изазивачки. — Знаш а 
у, на шамију и почела гугутати...{S} Не знаш, болан, како је слатка била!..</p> <p>— А њему и т 
ле, — протепа она меко, мазећи се. — Не знаш ти...</p> <p>— Он мене здрава пазио у својој кући, 
ћи ми се на раме и умиљавајући се. — Не знаш ти...{S} Их!..{S} Због мене, болан, направио би чу 
> <p>— Што сам те звала? — отегну. — Не знаш?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Их!..</p> <p>Па пљесну 
о да се увијам као и она...</p> <p>— Не знаш колико ми је драго што си ми то казао —— узвикну н 
 <p>— Шта сам ти учинила?..</p> <p>— Не знаш? — отегнух подругљиво, накривљујући главу као и он 
ио, да ме намучиш, душманине, као да не знаш да те могу к’о пса избацити из куће одмах, овог ча 
уз њега...</p> <p>Млад си ти још, па не знаш...{S} А, ето, хајдуци напредују...{S} Чете њихове  
ивљујући главу као и она. — Ти ништа не знаш?..</p> <p>— Не знам...</p> <p>Токорсе нехотице ста 
теби, будало, јер си ме повео ни сам не знаш куда и јер не знамо шта радимо ни ја ни ти...{S} Т 
ви, ако си жедна, колико хоћеш...{S} Ти знаш да на те дигнути руке нећу, па си се осилила, побј 
пучом о тле. — Шта ћу ја?..</p> <p>— Ти знаш све — упорно дочека Зулфага и развуче лице на смиј 
као узгред не дижући главе.</p> <p>— Ти знаш...</p> <p>— Ја? — запита она тихо и порумени.</p>  
во родити...</p> <p>— Мучи!..{S} Шта ти знаш, кењче један — окоси се стари увријеђен и попријет 
е главу и лукаво намигну.</p> <p>— И ти знаш о том — рече. —— И кушали смо заједно...</p> <p>Бр 
p>— Шта ћу радити!..</p> <p>— Ради како знаш — вели и он и звекеће бројаницама.</p> <p>Тада, чу 
а.</p> <p>— Ти си домаћин, па чини како знаш — рече, па, и не погледавши више на ме, изиђе из с 
 ријечи ја ћу слушати.</p> <p>— Ти како знаш...</p> <p>— А шта ја знам? — окоси се мајка оштро, 
нао да имаш тако срце и... и да се тако знаш бранити...</p> <p>Тапшући ме по рамену настави ват 
ме, као да јој није требало почивке.{S} Зној је облијева по лицу, по врату, по мишицама, мокра  
а, навали.{S} Нагло почех повраћати.{S} Зној ме обли по челу и по образима, — док ми се руке би 
а непрестано текла, цурила густа крв, а зној им цурком текао с лица, — које као да се и сад пре 
окре крпе некакве, која је заударала на зној, истресе нешто духана на длан, узе га међу прсте и 
но стресали бухе са себе и заударали на зној, он је једино имао мекших и топлијих ријечи; једин 
н пламен освјетљавао им половину мрког, знојавог, сунцем опаљеног лица, док је друга половина о 
бразима, закрвавио очима и, сав обливен знојем, дува из све снаге.{S} Остали одмах иза њега, ух 
 каравана коња, голих, растоварених, са зобницама на глави, збијали се око њега са неколико стр 
абусито проговори:</p> <p>— Хајде...{S} Зове те бимбаша...</p> <p>— Шта је?..{S} Какав је сад б 
.</p> <p>Изговорио је тако мирно као да зове на ручак.</p> <p>Ја занијемих.{S} Само га зијевају 
 и наслони ми главу на прси, — вазда ме зове...{S} Једном иште: „Дај чашу воде“... други пут: „ 
} Устани!.. — чух, у неко доба, како ме зове Хасан, псујући и звекећући ми оружјем око главе. — 
пут: „Дај кахву“...{S} Хамид ту, а мене зове...</p> <p>И све говори некако жалостиво.{S} Каже:  
 сам и ја могао чути, узвикне:</p> <p>— Зови Хајнију!..</p> <p>Он није слушао.{S} Шаптао је и д 
 правио јој свирале, штрцаљке, пушке од зовине и причао приче.{S} Каткада нам је приступала и Ш 
и, као малом дјетету, давао ми пушке од зовине што их сваки дан правио; каткада ме узимао и на  
очити...{S} Дође ми да се дигнем, да га зовнем по имену и са раширеним рукама да му потрчим у с 
ебе.{S} И дође ми да викнем у помоћ, да зовнем макар кога.</p> <p>Тад се истом сјетих Хасана, т 
 нагињући се све више.</p> <p>— Хајнију зовни! — узвикне мајка жешће и баци му папучу у лице.</ 
сто онако као што ме и хоџа одигнуо.{S} Зовну прстом Хајкуну да и она опипа.</p> <p>И, макар шт 
а чинило ми се као да ће га зауставити, зовнути.{S} Па се ипак савлађивала и поново лијегала на 
ало штогод о мојој хајдучији, па ме сад зову и хоће да испитују.{S} Читавим путем нисам на друг 
ј што боље угоди.{S} Свако јутро, прије зоре, босоног је ишао на Неретву, доносио воде и спушта 
ли жена, домаћица.</p> <p>Ујутру, прије зоре, дизала се из душека, трчала у кухињу и ложила ват 
RP19132_C19"> <head>XIX</head> <p>Прије зоре пробудио ме Хасан и позвао да кренемо на друм, да  
ви, остала преко читаве ноћи, управо до зоре.{S} Па и Зулфага остао с њоме...{S} И ко зна колик 
ећањима ме и замамила вјешто и тек пред зору пустила ме да заспим, да се одморим иза толиког ра 
ву дружину чувеног харамбаше Стојана, у зору дочекао Стојан из засједе и да је настао жесток ок 
о о свему.{S} Одлазио је рано, готово у зору, и враћао се тек око подне.</p> <p>Дошавши кући од 
 разлијевао се демирима рашчешљан широк зрак сунчани, — простирао се по тлима, оивичен са три с 
штали.</p> <p>А читав ваздух мирисао на зрело, изгњечено грожђе и <pb n="211" /> на увелу кудељ 
обаци Хасан, узваливши се на јастуке. — Зрно се мало нашалило.</p> <p>Па одмах стисну зубе и на 
ане наочари и двије ситне чачкалице: за зубе и за уши.{S} Затекао сам га гдје лежи на миндерлук 
у кољенима, као ругајући се искезих све зубе према њему.</p> <p>— А шта је од тих новаца, што и 
у, у кадифасте му очи и искежене бијеле зубе.</p> <p>И по свему сам могао познати да је и он ор 
, ех...</p> <p>Па преврне очима, стисне зубе и, изненада, почне сам себе кудити.</p> <p>— А ја. 
змакла од њега и изишла из собе, стиште зубе и покуша да се исправи.</p> <p>— Камо среће да пог 
рав!..{S} Не дај!..</p> <p>Хасан стиште зубе и опет прогунђа нешто.{S} Не хтједе је ни погледат 
p>— Какви хунцути? —— запита мајка кроз зубе и погледа га попријеко. — Ко ће га покварити?..</p 
Не чуди се што сам га нашао — рече кроз зубе, не баталећи посла. — Оставио сам онога хајдука... 
 — рече задављено, циједећи ријечи кроз зубе и старајући се да изгледа што мирнији. — Хтио сам  
аги <hi>његове</hi> паре — запитам кроз зубе, усиљавајући се да будем што мирнији. — Оклен, кад 
p>— Тхе... сврби... — проциједи он кроз зубе све се више мргодећи. — Не тражи куршума!..{S} Изв 
> <p>— Ако су хајдуци?.. — покушах кроз зубе да изговорим и одмах занијемих, замријех, пажљиво  
неподмитљивости почео љутити и стискати зубе.{S} Напошљетку би и одмахнуо рукама и поново се по 
накав какав сам и био, — дочекам кезећи зубе и готово режећи — а ти... а ти си кучка једна!.. . 
бојника — дочеках ја бјешње, стискајући зубе.</p> <p>Зулфага приступи вратима, отвори их и накл 
шта, ништа — отсијече Хасан, стискајући зубе. — Ситно је то...</p> <p>И тјешећи једно друго, по 
/p> <p>— Ништа је — прогунђа стискајући зубе и жваћући чађаве бркове који му пали по устима. —  
брахим ефендија мирно, поново указујући зубе. — Тако је... ето... пропало све...</p> <p>Ја узне 
p> <p>Ни она?..</p> <p>Хасан је стискао зубе, мрштио се и мрко ме гледао.{S} Одговарао није ниш 
е мало нашалило.</p> <p>Па одмах стисну зубе и намршти се.{S} Бербер немилосно забоде прсте у р 
 отирала, а Хатиџа је, лежећи поред ње, зубима ломила љешнике и, намигујући и као дражећи ме, п 
м, поткресаном брадом, необично бијелим зубима које је непрестано откривао, чим ме опази пође м 
дућану, што су са чибуком или цигаром у зубима стењући и гунђајући прихватили за аршин и терези 
нувши Ајкуну, поново подвикну, шкргутну зубима и извуче нож из корица.</p> <p>— Ко каже да није 
ошаље понешто: или фес, или округу, или зубун, ђердан, тозлуке.{S} Свакоме шаље и поздрав или с 
ду, на рамена и непрестаним једноличним зујањем као да су одговарале, отпијевале на тепање њего 
а, које је необично сличило непрекидном зујању читавог једног роја муха, негдје прикривеног.</p 
ксах потпуно.{S} У глави као да ми поче зујати, звонити, тутњити, пред очима поче да се мрачи,  
ади, у царскоме здрављу, и какав је ово зулум настао?</p> <p>И закукаше како им је живот омрзну 
 чини да је уз онога ко се дигне против зулума и неправде...{S} Није ли данас, сјутра ће бити у 
ни и поче тумачити. — Мало му је што је зулума починио, него ухватио двије ђевојчице из комшилу 
из свију села,</p> <p>— којима додијали зулуми и намети разни, — остављали су домове, неки их и 
 — Разбојник сам, зликовац сам, хајдук, зулумћар...{S} У мене је и срце од камена и нема милост 
ио показати како је „зликовац, хајдук и зулумћар“, како му је „срце од камена“, те како више не 
јети...{S} Хајдуци ударају на силеџије, зулумћаре...</p> <p>Хасан се приближи староме да га бољ 
ојасом!..{S} Па су хајдуци и кавгаџије, зулумћари, отмичари, а Зулфага је миран, стидан, сметен 
, па и мени причао...{S} Нити је, каже, Зулфага имао својих пара кад је у нас дошао, нити су Ха 
 као марјаши...{S} Ко год хоће да пије, Зулфага плаћа...{S} Шта год Хасан зажели, Зулфага донос 
ца и са закрвављеним очима од несанице, Зулфага, не пустивши ни да се уредим ни да прашину стре 
 неколико кметова и новце предао мајки, Зулфага за дуго времена није јој додијавао иштући ни ја 
 кад су се обично окупљали и састајали, Зулфага је излазио пред мајку, износио некакве тужбе, р 
лфага плаћа...{S} Шта год Хасан зажели, Зулфага доноси...</p> <p>Испочетка нити сам што питао Х 
а пролазио оборене главе, као постиђен, Зулфага је, наклањајући му се према уху, непрестано шап 
ажити нешто.</p> <p>— Ономадне, у лову, Зулфага га хтио убити — рече полугласно, као да сама са 
азмахивала рукама као доказујући нешто; Зулфага је напротив био необично миран и, како ми се пр 
есао руком као да се гади од нечега.{S} Зулфага је, хтио не хтио, морао бјежати испред њега, из 
 као да се збунише мало, сметоше се.{S} Зулфага окрену главу према пенџеру и поче отезати шијом 
јерали да затворим и да се сакривам.{S} Зулфага ми неколико пута пролазио испред дућана весео,  
 одстрани.{S} Па ни то није помогло.{S} Зулфага је, као за инат, све послове свршавао много ран 
о много да кажу, много да испричају.{S} Зулфага је свакако имао много више да прича и, док је Х 
ридижући се. — Мислиш ли да...</p> <p>— Зулфага ради како ја наредим — прекиде га мајка и, поно 
жући све живље.</p> <p>— Ко?..</p> <p>— Зулфага и Хамид.</p> <p>— Зар?..</p> <p>Сломивши лулу о 
че се обазирати на све стране.</p> <p>— Зулфага ће ти се осветити, — прошапта пригушено, — и... 
о, као да ме неко поче давити.</p> <p>— Зулфага је то видио и зато се здружио с њим — настави м 
уци и кавгаџије, зулумћари, отмичари, а Зулфага је миран, стидан, сметен.{S} Он и не зна друго  
е око ње. — Наша је ноћас!..</p> <p>— А Зулфага?..</p> <p>— На селу је — мирно одговори мајка и 
 паре узалуд и да расипам...</p> <p>— А Зулфага? — поче Сулага живље, придижући се. — Мислиш ли 
 хунцута у кући...{S} Нећу!.. — запјева Зулфага измичући се. — Не треба ми хунцут.</p> <p>— Хун 
 <p>— Уграбио? ..{S} Уграбио? — запјева Зулфага увријеђен, па се диже и климајући се пође према 
 света свога имућа и добра, макар ми га Зулфага и не дао сада, да се пребијам по туђим кућама к 
ко се и у кахви састају много и како га Зулфага увијек части, позива, нуди.</p> <p>Кахва се про 
 на једном слузи, на Хамиду неком, кога Зулфага однекуд доведе, и на једној слушкињи, за коју и 
бјегао бих, сакрио се, уклонио, само да Зулфага није био у близини.{S} Само њему за инат задржа 
о ће јести.</p> <p>— Неће — брзо дочека Зулфага и поново му даде некакав знак. — Он увијек мало 
..</p> <p>— Ти знаш све — упорно дочека Зулфага и развуче лице на смијех. — Твоја је памет голе 
. па... па.. удри ме, молим те — замуца Зулфага и поднесе јој главу да га удари. — Удри... а не 
али?</p> <p>— Осман ме ’сује, — промуца Зулфага отегнуто и поче комешати раменима. — Остарио чо 
уци.</p> <pb n="343" /> <p>— Је ли крив Зулфага — рече — што је иза твога доброг и поштеног оца 
/p> <p>— Ето, честити ефендија, — упаде Зулфага брзо и дубоко се поклони. — Ето и сада говори о 
{S} Сулага је миран чо’јек — брзо упаде Зулфага, превијајући се и отежући шијом. — Он није лош. 
ека она живо и заврти главом. — Њега је Зулфага примио...{S} И сад је у нашој кући...</p> <p>—  
бијаше мајке.{S} Чинило ми се као да је Зулфага премамио, отео, уграбио, да је негдје у даљини  
 сувише брзо потрошила.{S} Готово да је Зулфага имао право кад је говорио мајки: »Готова пара у 
о гунђа, гунђа....</p> <p>Наравно да је Зулфага за све ово сазнао кроз непун сахат и плачући и  
> <p>— Дај ми преобуку...</p> <p>Кад је Зулфага стигао кући био сам већ преобучен.{S} Сједио са 
ека потајна, подмукла борба, у којој је Зулфага непрестано наваљивао и нападао, а мајка непрест 
</p> <p>— Ех, а преша је ово — муцао је Зулфага, једнако стојећи пред њом онако тих, покоран, с 
ој ударати ни кажњавати — брзо дочекује Зулфага и као стане преда ме да ме одбрани. — Млад је ј 
} Зашто?</p> <p>Је ли он крив што му се Зулфага наметнуо у друштво, што га је пратио вазда и ча 
м стрехом легли се врапци и голубови, и Зулфага, као са страхом неким, приступи им и лагано, ти 
рам чак.</p> <p>Након таквих догађаја и Зулфага и мајка дуго су разговарали, препирали се о неч 
ко читаве ноћи, управо до зоре.{S} Па и Зулфага остао с њоме...{S} И ко зна колико су се разгов 
 <head>XXIX</head> <p>Не знам како се и Зулфага познао са Хасаном и гдје се познао.{S} Неколико 
pb n="246" /> бабу убили, — али да би и Зулфага могао постати хајдук, никако нијесам могао вјер 
брзо, не размишљајући, радознао: шта би Зулфага учинио да ме оваквога види. — Нећу се преоблачи 
ј причали о мени.{S} Кришом, да не види Зулфага, свраћала је Циганке што су ми разносиле робу,  
јеш, а ја ћу слушати — понизно одговори Зулфага, клањајући се и нарочито наглашавајући оне задњ 
ати, ударати.</p> <p>— Шта је још лагао Зулфага? — запитам оштрије — Причај ми!..</p> <p>Ибрахи 
е мајку гурати!..</p> <p>Опазивши пушку Зулфага поблиједи и поплашено се измакну, заклони се за 
иш... видиш кога си подгојила, — отегну Зулфага према њој и опет као да поче попијевати. —</p>  
ти је просто...</p> <p>— Зар? — цијукну Зулфага и разглави вилице од уха до уха.</p> <pb n="340 
нда су прешле Зулфаги?</p> <p>— Онда их Зулфага, онако недограђене, купио од твоје мајке за сво 
 — Све си отео...</p> <pb n="339" /> <p>Зулфага се сакри за бимбашу и као плачући рече:</p> <p> 
чки. — Ето ти свједока, болан!..</p> <p>Зулфага ће ти, на срамоту, све повратити...</p> <p>У ме 
на у хапс и окове!..{S} Одмах!..</p> <p>Зулфага изви шију и поче жмиркати.</p> <p>— Тако, тако, 
и нашао разбојника и угурсуза...</p> <p>Зулфага поносито устаде и, стиснутих очију, раскорачи с 
..{S} Ја бих их давно продала...</p> <p>Зулфага отегну шијом и чудновато узви главом, као да би 
цити из куће одмах, овог часа...</p> <p>Зулфага по обичају нити се противио, нити се бранио.</p 
епо... — прогунђа. — Кушаћемо...</p> <p>Зулфага се лукаво осмјехну, одиже се на прсте и поче ша 
уто запита:</p> <p>— Шта ћете?..</p> <p>Зулфага ми трзну руком, гурну ме мало унапријед и некак 
 њима.</p> <p>Нико се не одазва.</p> <p>Зулфага застаде мало, осврну се и као бојећи се да не п 
— Баш твоја воља?</p> <p>— Моја.</p> <p>Зулфага готово паде на кољена, дотаче се мајчина скута  
еках ја бјешње, стискајући зубе.</p> <p>Зулфага приступи вратима, отвори их и наклони ми се са  
р. — Што ја рекнем не пориче се.</p> <p>Зулфага изви главом и чудновато преврну својим ситним о 
учено протепа:</p> <p>— Ти долазиш због Зулфаге, је ли?..</p> <p>Ја застадох изненађен.{S} Мора 
ле!..</p> <p>Тада јој се и чинило да од Зулфаге нико на свијету паметнији нема.{S} Тада јој изг 
, од мајке, и по која оштрија порука од Зулфаге: да слушам хоџу и да будем ваљан...{S} Сулага м 
стајао старији, све сам више зазирао од Зулфаге и све ми се чинило да он у читавој кући никога  
 да је мајка жељела да се сасвим отресе Зулфаге, да га се потпуно ослободи.</p> <p>Опет као да  
он бабе измјењивало, тако није трпио ни Зулфаге.{S} Мрско му било и гледати у њега, мрско било  
а очи и опљуну.</p> <p>— Неће он више у Зулфаге нипошто — рече суво. — Чим сам му ја љуцки опри 
вршите, онда...</p> <p>— Онда су прешле Зулфаги?</p> <p>— Онда их Зулфага, онако недограђене, к 
о, одмах иза тога морао је Хамид трчати Зулфаги са најозбиљнијом поруком: нека оставља све посл 
ладао да то не учиним.</p> <p>— А оклен Зулфаги <hi>његове</hi> паре — запитам кроз зубе, усиља 
очито је тражио да му што више причам о Зулфаги.{S} Интересовало га све шта он ради и како гово 
ло и других, паметнијих људи, који су о Зулфаги такођер лијепо мислили и које је он својим прет 
као да никоме толико годила није колико Зулфаги.{S} Свако јутро пролазио ми он испред дућана, и 
почне поигравати, цупкати.</p> <p>Тешко Зулфаги ако би се након тога појавио у авлији.</p> <p>Ч 
р, сирота, да је не издају и не поткажу Зулфаги, бојала се новог каква кијамета, па ме зато и о 
шла у ову кућу затекла сам га...</p> <p>Зулфаги се засија лице од радости.{S} Опружи обје руке  
атио за земље некакве...</p> <p>— То је Зулфагин момак! — прекидох га ја узбуђено, скачући с мј 
 Један исти човјек не може бити и мој и Зулфагин пријатељ — дочеках пјенушећи од бијеса и тапка 
огао познати да је и он ортак, сарадник Зулфагин, да су обојица читаву ствар мајсторски удесили 
у је — видјело се — љутило и узрујавало Зулфагино пристајање за њом, ухођење његово, пажња онол 
 мирно, отегнуто.</p> <p>— Ко је год са Зулфагом, грђи је од њега!..</p> <p>Хасан поврати нож у 
 разговарао о Хамиду и његовој свађи са Зулфагом, ни помишљао нијесам никако да ће он сам, до н 
 четири миша на дан, о разрачунавању са Зулфагом, слушала ме пажљиво, као да сам китио најзанос 
х!..</p> <p>Први пут споменула је њега, Зулфагу.{S} И одмах, по тим ријечима, познао сам да се  
ве стрине, тетке ли, узе једног субашу, Зулфагу некога, намјести му и уреди у кући собу једну,  
осла. — Оставио сам онога хајдука...{S} Зулфагу онога... па отишао јунаку, у чету његову.</p> < 
 оквасише косу.</p> <p>— Преудала се за Зулфагу — настави хоџа мирно, пошто сам се поново приди 
 обдарила и отпустила Хајнију и истукла Зулфагу, није по обичају ни отишла у своју собу нити се 
, у оном часу заборавих и на мајку и на Зулфагу.{S} Бесвјесно скочих и кренух за Хајкуном.{S} П 
имбаше затекох Зулфагу, мрског, поганог Зулфагу, са дугачком шијом његовом, са змијском главом  
е’дно...{S} Ми му вјерујемо...{S} Он је Зулфагу одавно знао...</p> <p>Опет сједох на миндерлук  
n" /> <p>Исте ноћи, око јације, убио је Зулфагу и наредио мајки да пријеђе мени, јер је читаво  
мрким погледом једним премјери и мене и Зулфагу.{S} Затим завуче прсте у густу, неуређену риђу  
ма, хотимично са пуно похвала спомену и Зулфагу, прекидох га у говору и запитах подругљиво.</p> 
чуди.</p> <p>— Ја?..</p> <p>— Ако тужим Зулфагу, оде и ти под суд...{S} Зар нијеси и ти свједоч 
шао из врата његових, увијек сам опазио Зулфагу како стоји недалеко, на сокаку, и вреба ме, паз 
{S} Примјећивао није ништа.{S} Нарочито Зулфагу није хтио спомињати.{S} Ако бих га ја каткада и 
тужилаца и свједока код бимбаше затекох Зулфагу, мрског, поганог Зулфагу, са дугачком шијом њег 
а, циличу тамбуре, звече дахире и пиште зурле, а измијешани момачки и дјевојачки гласови као да 
ти, нијесам био на Косову, а, можебит’, и ти...{S} Ко зна?..{S} Био сам, да рекнем, травка Божј 
е, кашње, додавала још и сухих смокава, и ораха, и љешника.{S} Она је, некако, увијек била љуба 
и у малим, калајисаним тасима и пилава, и червиша, и долме, и јапрака.{S} Све ми то остављали н 
у, у зембиљу једном: и лула, и кресива, и игала, напрстака, вретена и, дречећи колико га је грл 
ешто готовине, и неколико кућа кметова, и десетак винограда, и све дао.{S} Хтјела не хтјела, он 
лико кућа кметова, и десетак винограда, и све дао.{S} Хтјела не хтјела, она је морала о свему б 
твоје очи, казао ми да сам му најдража, и ја сам оставила њега!..{S} Ево ти га!..</p> <p>— Пхи! 
уз чије се демире пропињала дивља лоза, и, окренуте једна према другој, упредале су свилу, која 
зачује: и коњски топот, и звеку оружја, и глас његов, оштри, дубоки, <pb n="235" /> мушки глас  
вега!</p> <p>И Хасановог првог доласка, и њезиних састанака с њиме, и моје ненадне женидбе.{S}  
и од драгости...{S} И Хамида сам звала, и хвалила му се и...и...</p> <p>— И?..</p> <p>— Хасану  
нолика.{S} Макар га и гонила, и грдила, и ружила, он је пристајао непрестано, вјечито онако сми 
о, пажња онолика.{S} Макар га и гонила, и грдила, и ружила, он је пристајао непрестано, вјечито 
 рафове а сабље пребацивши преко крила, и додијавали са својим питањима.{S} Распитивали се и о  
кроз чаршију, у зембиљу једном: и лула, и кресива, и игала, напрстака, вретена и, дречећи колик 
тући.{S} Ударала га и рукама, и ногама, и раскиданим цријевом од наргиле; ударала по лицу, по л 
милосрдно тући.{S} Ударала га и рукама, и ногама, и раскиданим цријевом од наргиле; ударала по  
ремљени и оружани, с напуњеним пушкама, и, пропустивши напријед момка, који је носио дугачки, м 
даљених махала, посебице или у групама, и ишле мајки, наметале јој се, токорсе да је тјеше и ра 
еди на софи са цвијећем, међу шебојима, и токорсе прешива некакве хаљине, крпе.{S} Опазивши ме, 
и размишљати, колико о разним чудесима, и ни у што толико вјеровати, колико баш у оно што је му 
чну пуцати затегнуте јечерме на прсима, и димије се опусте и почну заплетати око нога, док <pb  
очи и, ширећи руке и пуцкајући прстима, и сама као да почне поигравати, цупкати.</p> <p>Тешко З 
 разаспу им се свилене косе по плећима, и почну пуцати затегнуте јечерме на прсима, и димије се 
сједила у ћошку једном, међу јастуцима, и ћутала, све су жене галамиле, викале, неке се и смија 
народ није крив, него је крива судбина, и свак други, и читав свијет је крив...</p> <p>— Хм...{ 
м Ибрахим-ефендију, помоћника кадијина, и њему да се притужим.</p> <p>Ибрахим ефендија, витак,  
b n="405" /> <p>— Примио си ме болесна, и хвала ти на томе...{S} Сад сам, ево, здрав и сад могу 
 домаћин, па чини како знаш — рече, па, и не погледавши више на ме, изиђе из собе. </p> </div>  
примакох јој се опет, узех је око паса, и снажно, у наручју, одигох са серџаде.{S} Уживајући у  
а Османа, премјери га од главе до пета, и брзо, не размишљајући, откреса:</p> <p>— У овој ти ку 
p>Упознавши Хајкуну стресе се, задрхта, и лагано поче узмицати, уступати, старајући се само да  
 додавала још и сухих смокава, и ораха, и љешника.{S} Она је, некако, увијек била љубазнија пре 
 грмити, хрштати близу нас.{S} Обојица, и нехотице, застадосмо и почесмо се обазирати.{S} Ибрах 
у написани — имао је о чему и да прича, и није му требало да се враћа на старо, да прежива.{S}  
калајисаним тасима и пилава, и червиша, и долме, и јапрака.{S} Све ми то остављали на дућан и о 
. поменуо је затим и бабу, сан некакав, и на крају надодао како се боји... боји...</p> <p>На св 
евају.</p> <p>И, из чудног ината неког, и мени се прохтједе да запјевам, да пустим глас.{S} И,  
испијао кахву која је заударала на чађ, и погађао се, цјењкао, куповао стоку, сир, вуну, коже,  
 у нашој кући гледам свакојаке скупове, и мале и велике, ипак сам се изненадио кад сам опазио ј 
а комшијом да попије по неколике кахве, и који хоће читав ред чаршиски наопако <pb n="349" /> д 
иду неком, кога Зулфага однекуд доведе, и на једној слушкињи, за коју и мајка рече да је боља и 
<p>У зиму, када су ноћи постајале дуже, и разговарали смо више.{S} Док је напољу цичао, вриштао 
S} Као да и сад лијепо гледам: и сеизе, и трговце, и оног љутитог бркајлију како трчи са голим  
итка, танка, поносита.{S} И окићена је, и љепша и гиздавија од свију осталих, — бијели се као д 
> <pb n="393" /> <p>Хасан, опазивши је, и сам се збуни и поче пипати око себе, извлачити нешто  
аве и заклонило нам небо и сунце Божје, и које својим мрким, дугачким гранама, као да нас непре 
 разбијати.{S} Кида и кошуљу, и димије, и месо на себи као да кида; чупа и гњечи траву, гризе,  
пазити.{S} Поче и заповиједати оштрије, и грдити, и пријетити.{S} И што су више стрепили пред њ 
тигао какав хабер из Мостара, од мајке, и по која оштрија порука од Зулфаге: да слушам хоџу и д 
а.</p> <p>— Охо!..{S} То сте се, богме, и уморили.</p> <p>— Богме и јесмо.</p> <p>— И огладњели 
ог доласка, и њезиних састанака с њиме, и моје ненадне женидбе.{S} На све био заборавио као да  
им тасима и пилава, и червиша, и долме, и јапрака.{S} Све ми то остављали на дућан и одлазили м 
какве поклоне што их слала ко зна коме, и у замјену доносио читаве ките цвијећа, кутије, огледа 
е, дивљаке некакве, полуголе и одрпане, и — не питајући ме, — сједио с њима, сашаптавао се и пу 
ога часа чинило ми се као да ће и мене, и њу, и свакога гађати као кумру, те некако и нехотице  
ера од тебе...</p> <p>Заборавио и мене, и заклетве, па си мислио да ћу и ја заборавити...{S} Ми 
слио дати.{S} Одвојио и нешто готовине, и неколико кућа кметова, и десетак винограда, и све дао 
 <p>Комшинице, јаранице, тетке, стрине, и из наше и из других махала, доврвиле би јатомице прво 
, које као да намах постадоше и крупње, и црње, тамније...</p> <p>— А он је крив био, душе ми,  
ти травка, дрво а... а можебит’ и јаре, и говече и... ко зна!..</p> <p>Па превуче руком преко д 
дашњим мукама Хатиџиним, светио јој се, и мјесто да олакшам, још сам је више мучио, пецао.</p>  
али се брзо отргнем од ње, измакнем се, и не пазећи на гомиле бисага, кабаница и конопа по путу 
е ми.{S} Ноге ми задрхташе, стресох се, и неко као да ме прикова на мјесту.{S} Пуцањ, још јачи  
јници.{S} И ако нам се ђеца не опамете, и они ће бити исти, а ако били оваки, нека их свијех ђа 
изно се наклањајући и љубећи јој скуте, и тихо прошапта:</p> <p>— Ето...</p> <p>Па јој спусти н 
— Наслонила се на демире, међу цвијеће, и чекала.</p> <p>— Зар?..</p> <p>— И... и хтјела само д 
ама, као да се више никад видјети неће, и тужни, замишљени, забринути одлазили кућама.</p> <p>И 
, босоног, полазио у башту међу поврће, и тамо копао, тријебио, пребирао.{S} Туп, потмуо звекет 
атио и по ноћи кад је излазила од куће, и остајао с њоме негдје чак до поноћи.{S} Ни <pb n="279 
јећи се зар да их саме оставе код куће, и читава широка авлија препуњавала се дјецом која су ск 
 сад лијепо гледам: и сеизе, и трговце, и оног љутитог бркајлију како трчи са голим ножем, а Ха 
 и слави, сметали да види небо и сунце, и модре планине, баште са бехаром и зеленилом њиховим,  
и се сам с муком диже, с муком се миче, и вазда чека да му други помогне, да га заложи залогаје 
 дућана неких, немилосно лете и папуче, и нануле, аршини, калупи сафуна, потковице и гађају гдј 
ајде даље!..</p> <p>Један је, шта више, и измахнуо био да ме ошамари и дочекао ме псовком.{S} Н 
ће у нас...{S} Моли — дочеках ја мекше, и сам је молећи. — А грехота да га одбијемо...</p> <p>О 
{S} Чете њихове попунише се, нарастоше, и са својим навалама учесташе необично.{S} Сељаци из св 
су њима ударали и на живот, и на образ, и на имуће, па рашта да они поштеде наше куће? — отегну 
хујући да их случајно не бих одао баби, и тепала ми и митила ме, мазила.</p> <p>Кад би бабо по  
 мене?..</p> <p>И она се изви, искриви, и удари у грохотан, обијестан смијех.</p> <p>— Због мен 
ном стрехом легли се врапци и голубови, и Зулфага, као са страхом неким, приступи им и лагано,  
в, него је крива судбина, и свак други, и читав свијет је крив...</p> <p>— Хм...{S} А како ћеш  
з собе препртљао у коњушницу, бедевији, и намјестио ту као креветац неки, да може поред ње и но 
 /> би одмах све, покуњили се, стишали, и с рукама на појасу и обореном главом чекали док прође 
 остављали су домове, неки их и палили, и придруживали им се.{S} У многим кућама и не остаде го 
 макар и косијер, — и њих су извлачили, и њих чистили, поправљали.{S} Узгред су пунили и фишеке 
 да се освете?..{S} А оружани су и они, и јунаци су, и...</p> <p>Нехотице ми се оте поглед на и 
се и намигујући, распали се, разбјесни, и ухвативши је око паса силом је притегну себи у крило  
ји нема.{S} Тада јој изгледао и крупњи, и јачи, и већи од свакога.{S} У њему као да је гледала  
гред како код куће мора и пелене прати, и хљеб кухати, и мотати памук на цијеви.</p> <p>И макар 
уће мора и пелене прати, и хљеб кухати, и мотати памук на цијеви.</p> <p>И макар што је од рође 
...</p> <p>— И гладан си био, можебити, и... — Метну прст на уста и застаде мало. — А и сад си  
 Поче и заповиједати оштрије, и грдити, и пријетити.{S} И што су више стрепили пред њом, клањал 
адају због тога.{S} Смио сам и ударити, и отети нешто, и опсовати, а да се нико усудио не би ни 
ше ми играти, трзати се некако, грчити, и при сваком њиховом трзају као да ме неко боцкао безбр 
че морали узимати књиге у руке и учити, и ја и Хасан били смо потпуно слободни и могли смо ради 
бабо је сједио у врху, на својој шилти, и, пуштајући димове низа своју дугу, црну браду, мирно  
, гониле су моје кириџије и моји момци, и читавим путем пјевало се, шенлучило, пуцало из пушака 
 на пушку, коју сам једва држао у руци, и редовно застајући на сваком десетом кораку.</p> <p>На 
{S} Тада јој изгледао и крупњи, и јачи, и већи од свакога.{S} У њему као да је гледала избавите 
а, као да ради нешто што се не приличи, и новце, не бројећи, трпа у џеп, у њедра, за појас, гдј 
ако живим, и како радим, и гдје спавам, и гдје једем...{S} И увијек их молила да ме поздраве, д 
сличи цвиљењу, уздисању, јауку нечијем, и као да злокоби, пријети, претсказује нешто.{S} Страх  
тивала о мени.{S} Питала: и како живим, и како радим, и гдје спавам, и гдје једем...{S} И увије 
{S} Питала: и како живим, и како радим, и гдје спавам, и гдје једем...{S} И увијек их молила да 
а, подуприје ме читавим тијелом својим, и поведе мало.</p> <p>— Можеш ли ићи? — причини ми се к 
знад главе и мјери ме једним необичним, и поплашеним и радосним погледом.</p> <p>Тек кад се спу 
х сам потрчао према вратима да отворим, и тек што сам отшкринуо канат, а бедевија, узвијерена,  
сјећао сам у томе да их мрвим, уништим, и нешто као да ме поче голицати на смијех...</p> <p>— А 
ајући. — И огријешио сам се пред тобом, и здружио се твојим душманином и хтио...{S} Ех, много с 
, уских пенџера, облијепљених хартијом, и са големим вратима кроз која би могли товари сијена п 
азговарати са женом, макар и са својом, и забављати се женским беспослицама.</p> <p>Срамота од  
м и мјехове с маслом, сиром и кајмаком, и, пустивши још петеро шестеро јањади да се заиграју по 
ор између нас водио се полако, шапатом, и у гуркању старали смо се обојица да не изазовемо ника 
итао је чак и новине редовно сваки дан, и читаве чланке знао препричати љепше, <pb n="210" /> н 
питам улазећи у собу, ознојен и уморан, и погледам их обоје. — Што сте звали?..</p> <p>А Хасан  
 некакви, свратише се, уљегоше у дућан, и држећи руке на леђима почеше разгледати робу, погађат 
но. — Ето, жао ми...{S} Макар и гунђао, и ружио опет... опет ми га жао...</p> <p>Мазећи се глед 
 за њим, као надзиравајући читав посао, и ако би се гдје појавила каква тврдоглавија муштерија  
стрши изнад главе.{S} Страх ме, готово, и од самога себе, од корака својих, који мукло одјекују 
нили су штету и насиља.</p> <p>За чудо, и мајка ми као да га се доста прибојавала и често, врло 
ала...{S} Каткада, на велико моје чудо, и пригрлила би ме страсно, силовито, махнито и почела с 
блиског сродника који ми најмилији био, и срце ми заигра, застрепи, залупа као да ће искочити.. 
а и што јој требало и што није требало, и увијек распитивала о мени.{S} Питала: и како живим, и 
олем хљеб, којим би, како ми се чинило, и међеда могао умлатити.{S} Све спустише пред нас.</p>  
 сјео покрај ћепенка, на сандуче једно, и онако, ради обичаја, почео на глас хвалити робу и заз 
о један у другога, задивљено, узбуђено, и весело, као што се гледају добри стари пријатељи када 
ај, душо медена! — викне мајка заносно, и удари се по кољену. — На штеди грла, не било га; не ж 
о је креснуо укратко, оштро и одсјечно, и то једним чудним начином, који као да није трпио приг 
јван плашим — прошапта стари забринуто, и попридиже се. — Вукови чудно завијају <pb n="312" />  
.{S} Смио сам и ударити, и отети нешто, и опсовати, а да се нико усудио не би ни оштрије ми одг 
 ситан женски глас, зазвони као сантур, и јасан, обијесан смијех разли се кроз читав сокак и ка 
грма.{S} Поче бјежати.{S} Одбаци и фес, и пушку, и нож, па потрча као сулуд, не осврћући се.{S} 
о сам, да рекнем, травка Божја, цвијет, и сисао крви људске...{S} И ко зна шта ћу до хиљаду год 
> <p>— Наши су њима ударали и на живот, и на образ, и на имуће, па рашта да они поштеде наше ку 
ико пута као да зачује: и коњски топот, и звеку оружја, и глас његов, оштри, дубоки, <pb n="235 
 инат, гурнуо га под јастук, под главу, и згњечио...</p> <p>— А ти се зато наљутила?..{S} Је ли 
илазила је одмах у дно авлије на траву, и, не тражећи шилте ни јастука, ту се сасула, пала, лег 
у, скљоках се под једну букву, у траву, и, наслонивши се леђима о тврдо, дебело стабло, почех ј 
гао и убрисао сузе. — Замамио је, кажу, и пошла за њега...</p> <p>— Тешко теби! — уздахну Хајку 
Зулфагу како стоји недалеко, на сокаку, и вреба ме, пази.</p> <pb n="265" /> <p>— А шта си ради 
26" /> на неке, ударао, док напошљетку, и сам окрвављен и изгребан, нијесам бјежао кући.</p> <p 
ворена лежала близу њега на миндерлуку, и да га треснем њоме по глави, да га на мјесту убијем.{ 
је да пољуби мајку, чак и мене, у руку, и заплео се, спотакао, да сам у два маха помислио, е ће 
Поче бјежати.{S} Одбаци и фес, и пушку, и нож, па потрча као сулуд, не осврћући се.{S} Неколике 
ацим комад хљеба који ми лежао у крилу, и измакох се иза софре.</p> <p>— Једи!..{S} Што не једе 
 — шта се ово ради, у царскоме здрављу, и какав је ово зулум настао?</p> <p>И закукаше како им  
рожђе и <pb n="211" /> на увелу кудељу, и тежак, топао мирис ударао у главу и као да је гушио,  
и, чупати, разбијати.{S} Кида и кошуљу, и димије, и месо на себи као да кида; чупа и гњечи трав 
ака што су сједили отрага, иза леђа му, и отежући проговори:</p> <p>— Донесите им, ђецо, мало м 
нија према нама, нарочито према Хасану, и често као да је од себе, од својих уста штедила, само 
ије отпуштати слушкиње, једну по једну, и одбијати од куће све зване и незване гошће.{S} Тада ј 
руковијетима кумрина грожђа на шљемену, и као да је обухватао собом све пространство оно, сву „ 
ава кућа кад потоне у мрак, у помрчину, и кад све поспе онда настану праве муке за њу...{S} Чин 
са чинило ми се као да ће и мене, и њу, и свакога гађати као кумру, те некако и нехотице устукн 
је.{S} Клечећи на трави, утонувши у њу, и раширивши руке према небу, готово ништа говорио није, 
, грожђа, шљива, да их оставим на миру, и молили по неколико пута да оцу не причам о том, да се 
но пролазе чаршијом, у живом разговору, и, како је изгледало, имали су један другоме нешто мног 
ему.{S} Одлазио је рано, готово у зору, и враћао се тек око подне.</p> <p>Дошавши кући одмах би 
?..{S} А оружани су и они, и јунаци су, и...</p> <p>Нехотице ми се оте поглед на изгребане, окр 
/p> <p>Па извади нож, опипа му оштрицу, и, као заклањајући се за ме, некако поребарке крену нап 
<p>— Ах! — узвикну Сулага угледавши их, и пљесну рукама. — Ах!..</p> <p>И одмах као да се прибр 
 рече.</p> <p>— Heће? ..</p> <p>— Па... и усташи су оружани, — дочека Сулага пакосно, — и не ша 
кварити?..</p> <p>— Па... па млад је... и не зна мислити својом главом... — замуца он и остави  
здравији и ено му Хамида...{S}И... и... и кад га не дворим, шта ћу с њиме у соби?..</p> <p>Нећу 
а, а опет ми дошло да се смијем, — и... и све као да нијесам вјеровао да је то баш он, Хасан, п 
 осветити, — прошапта пригушено, — и... и раставиће те са Сулагом...</p> <p>— Мене?..</p> <p>Он 
— викну ватрено, примичући ми се — и... и ја нијесам више могла трпити... он је...</p> <p>Узех  
и чекала.</p> <p>— Зар?..</p> <p>— И... и хтјела само да те гледам и да ти пјевам...{S} Дошло м 
 зар, било што је нијесам изнијела и... и што га, зар, нијесам молила да опрости...</p> <p>— Мо 
 сам га управо и измамио из авлије и... и сачувао га да га опет не наговоре...</p> <p>— Опет би 
S} Нисам ни знао да имаш тако срце и... и да се тако знаш бранити...</p> <p>Тапшући ме по рамен 
које се блистале и засјењивале очи и... и све ми се чинило као да и они трче, као да бјеже, изм 
заће како му је мајка расула благо и... и како сам ја томе крив...{S} И златно, послушно дијете 
 погледом, — а тебе лопова оставио и... и нашао разбојника и угурсуза...</p> <p>Зулфага поносит 
о је и крао, опет није ружио овако и... и барем је пријатељ народски...{S} Онаки нам треба!..</ 
о, да се о мени прича као о јунаку и... и да ме сви хвале...{S} Их!..</p> <p>Па измахну руком и 
 сад здравији и ено му Хамида...{S}И... и... и кад га не дворим, шта ћу с њиме у соби?..</p> <p 
ори:</p> <p>— Јер... јер и он долази... и... ко зна шта може бити...</p> <p>Ја занијемих, скаме 
и. — Ни мени није лакше...{S} И мени... и мени су отели, уграбили и срце и душу...{S} Хајде...< 
..</p> <p>— Сад си мој... мој... мој... и ја твоја — опет прошапта, па отрже струк феслиђена и  
ни се на њу. — Ево... право да речем... и ја сам се зажелио куће, ама...{S} Кад дођем тамо, па  
... ево... опет ме примио... и довео... и... ех, ех...</p> <p>Па преврне очима, стисне зубе и,  
иџу. — А ти... ево... опет ме примио... и довео... и... ех, ех...</p> <p>Па преврне очима, стис 
жаљевајући. — Кад јој се опет вратио... и вратио се убрзо <pb n="361" /> зар због чибукања... о 
коло — јер... јер је севдисао Хатиџу... и видила сам како јој иде на врата, на разговор...</p>  
 купио од твоје мајке за своје паре и.. и још их лијепо платио...</p> <pb n="344" /> <p>У мени  
и увијек распитивала о мени.{S} Питала: и како живим, и како радим, и гдје спавам, и гдје једем 
ки дан, по неколико пута као да зачује: и коњски топот, и звеку оружја, и глас његов, оштри, ду 
д очима.{S} Као да и сад лијепо гледам: и сеизе, и трговце, и оног љутитог бркајлију како трчи  
ћ носио кроз чаршију, у зембиљу једном: и лула, и кресива, и игала, напрстака, вретена и, дрече 
од хамала узео ствари, био сам смислио: и шта ћу рећи и како ћу изгрдити Хатиџу.</p> <p>Али чим 
кида; чупа и гњечи траву, гризе, жваће; и баце папучу једну, другу...</p> <p>Напошљетку удара и 
ред собе хоџа га одгурну <pb n="270" /> и деран посрну, паде управо покрај Хајкунине шилте и гл 
а, увијек тапшући рукама <pb n="242" /> и поцупкујући на пети.{S} Изгледала је више као какво м 
одигне нове, велике куће <pb n="253" /> и магазе, које ће лијепо уредити и издавати под скупу к 
ху собе на својој шилти, <pb n="255" /> и, разасувши по димијама неколике прегршти мохуна, чист 
, сврнуше луле са чибука <pb n="275" /> и потрчаше према њему.{S} И постуле, камење, духан-кесе 
и је непрестано застајао <pb n="307" /> и непрестано загледао у пушку.{S} Можебити да би се збо 
ји га никад имали нијесу <pb n="297" /> и припремали се за обрану.{S} Трговци су продавали робу 
спустио дотле да ради и <hi>женске</hi> и <hi>рајинске</hi> послове и да се њима забавља.{S} Зб 
 суза пролио због тих подругачица!..{S} И колико сам камења набацао у дућане подругивача, кроз  
и да више никад доће неће.{S} Јок!..{S} И сада, сваки дан, по неколико пута као да зачује: и ко 
та и препријечио им улазак у кућу!..{S} И још има образа да виче како је гладан и како га неста 
анинштари, дрвосјече.</p> <p>— Их!..{S} И ти се уплашио! — прекори ме Хасан подругљиво, гледају 
 поћута.</p> <pb n="257" /> <p>— ...{S} И казаће како му је мајка расула благо и... и како сам  
напомена да зец баксузлук доноси?...{S} И какав ће то баксузлук донијети?...{S} Хоће ли се који 
подвољак. — Баш?..</p> <p>— Свиђа...{S} И баби се свиђа — одговори некако заносно.</p> <p>— Ех? 
 — додаде она јаче.</p> <p>— Нека...{S} И одљутиће се.</p> <p>— И опет мрмљао, гунђао.</p> <p>— 
ко хоће, све сам то сама зарадила...{S} И... ево... ја и хоћу освету љуцку и волим јој него...  
и руменећи. — Све дршће пред њима...{S} И нико им ништа не смије...{S} Живе како хоће, раде шта 
 ради и како говори и како рачуна...{S} И, док сам говорио, непрестано се мргодио, непрестано л 
ке, па га хтио макнути са свијета...{S} И да и Хамид није имао пушку, погинуо би...</p> <p>— Па 
лаго и... и како сам ја томе крив...{S} И златно, послушно дијете ружно ће мислити о мени...</p 
ар овђе да останем?</p> <p>— Овђе...{S} И тако си ти мој...{S} Као син...</p> <p>Хатиџа опет уљ 
е може, пусто, никога да замилује...{S} И жену и ђецу кад бих имао, ни њих не бих миловао...{S} 
 не доноси, јер подгаја осветнике...{S} И ето... створила их је...{S} Дигли су се...</p> <p>— П 
ожја, цвијет, и сисао крви људске...{S} И ко зна шта ћу до хиљаду година опет бити!..{S} Опет м 
оре.{S} Па и Зулфага остао с њоме...{S} И ко зна колико су се разговарали и шта су све разговар 
S} И мајка ти не смије рећи: сине...{S} И не смије ти приступити мајка, јер... јер... јер...</p 
 отежући шијом и закашљавајући се...{S} И, — макар сад било и смијешно, — морам рећи да сам се  
 ти мајку подгриза и свети јој се...{S} И мајка ти сад у очи не смије погледати...{S} И мајка т 
ајући оружје, а неки се и сакрише...{S} И ето:.. таки и остадоше у животу и... ево нас овђе...< 
поче дизати. — Ни мени није лакше...{S} И мени... и мени су отели, уграбили и срце и душу...{S} 
аиграло се, па стеже, стеже, дави...{S} И уста ми се спекла, осушила.{S} Пљувачке сасвим понест 
ного?</p> <p>— Не питај...{S} Иђи...{S} И пази на ме!..</p> <p>Јака, необична дрхтавица поче ме 
кама да ми кажу и... казале су ми...{S} И ево... уфатила сам те, копиљане, стигла те...{S} Сад  
не...{S} Кад ја опалим, пали и ти...{S} И онда... кад викнем... јуришај!..</p> <p>— А ако их бу 
 коју треба <pb n="249" /> чувати...{S} И добра је срца...{S} Бољи је од мене па... па је свака 
а ти сад у очи не смије погледати...{S} И мајка ти не смије рећи: сине...{S} И не смије ти прис 
е — ако га мислиш поштено враћати...{S} И ако ти треба зајма...</p> <p>— Ти ћеш ми га дати?</p> 
стима и почела љубити од драгости...{S} И Хамида сам звала, и хвалила му се и...и...</p> <p>— И 
чео их запиткивати о дому, о кући...{S} И сваки пут ме оставише без одговора.{S} Само би ме јед 
 је мало, па ће доћи да се лијечи...{S} И казао је да му припремиш једну собу у кући...</p> <p> 
адим, и гдје спавам, и гдје једем...{S} И увијек их молила да ме поздраве, да ми понесу понуда  
<p>— Не смијеш!..</p> <p>— Смијем...{S} И хоћу!..</p> <p>Па се брзо окрену и истрча из собе.</p 
исати, — и замишљено вртио главом...{S} И одмах би се снуждила и она, оборила главу и живо поче 
говорити.{S} Ћутао је као заливен...{S} И није ми преостајало <pb n="342" /> ништа друго него д 
д бих имао, ни њих не бих миловао...{S} И њима бих зликовац био...{S} Нико се уза ме усрећио не 
бедре, цјеванице...{S} Све здраво...{S} И зарадовах се у том часу и протежући се извукох се из  
тице било па... па нијесам уредио...{S} И зарадио сам да... да ме избациш... сад... одмах.</p>  
 главом. — Њега је Зулфага примио...{S} И сад је у нашој кући...</p> <p>— Па?..</p> <p>Мајка се 
 је оно чојек, одмах га и омрзнуо...{S} И вели: неће ни у кога него у тебе.</p> <p>— И данас ће 
лавом и опирући се на своју снагу...{S} И на томе путу никоме се покорити неће, нити се уклонит 
а до врата... ево, у овом одијелу...{S} И тражила те, ловила...{S} Питала и распитивала: коме д 
, „што ћу брже ићи па зато пјеваш...{S} И нећеш у соби да пјеваш да те лијепо чујем, него тамо  
о слијепца каква храни и издржава?..{S} И шта би се, тада мислило о мени?..</p> <p>Шта би мисли 
?...{S} Ако нас сад опазе, опколе?..{S} И почну нас овђе, насред друма царскога, мучити, гњавит 
pb n="369" /> га је познавао боље?..{S} И зар није било и других, паметнијих људи, који су о Зу 
, што га је пратио вазда и частио?..{S} И је ли крив што је о њему мислио као о поштену човјеку 
ријетити; ја сам опет сумњао у њега.{S} И ко зна, може бит’ би се међу нама изродила и голема с 
јала и некако мекша, њежнија, блажа.{S} И, желећи зар да заглади што ме онолико тукла и мучила, 
арише по неколико папрених дегенека.{S} И пустише нас и робу нам повратише.{S} Само бимбаша за  
прострије управо покрај свог душека.{S} И већ прве ноћи криво ми било што је то учинила.{S} Гот 
естано точила и непрестано испијала.{S} И слуге и слушкиње, — не бојећи се више никога и не заз 
 сједала поред нас те и она причала.{S} И највише нам причала о некаквим маћехама, о женама кој 
еру хоџа није имао правог пријатеља.{S} И он као да га ни тражио није.{S} Ни за ким трчао није, 
лама, трговање, дружење са јаранима.{S} И узалуд сам се отимао, бранио... <pb n="240" /> Сад се 
ашим, о продаји кметова и о новцима.{S} И макар што су ми одговори били нејасни, сметени, непоу 
неко говори у кући, да граје, ларма.{S} И зато је најчешће ишла у собу одакле је најбоље могла  
 прије и корачао сам брже од Хасана.{S} И на души ми било лакше и свјетлије, — разговор са живи 
ата жена, која још има толиког сина.{S} И бојећи се, зар, да је когод не прекори тиме, да је не 
 остајали сами: ја, Хасан и Хајкуна.{S} И одмах би се заиграли.</p> <p>Све троје живо прихватим 
на бедевија: витка, танка, поносита.{S} И окићена је, и љепша и гиздавија од свију осталих, — б 
е о гајтанима држе два-три комадића.{S} И појас ми се разгулио, распао; кошуља раздрљена; од фе 
нови се и куршум ми мину покрај уха.{S} И, од страха, од чега ли, посрнух у хендек некакав, пад 
 образима и сакривали половицу лица.{S} И, наклонивши главу прама десном рамену и грицкајући ма 
оме шаље и поздрав или савјет какав.{S} И, пошто га већ сви кметови ижљубе у руку и с коњима за 
емоћи, од срџбе неке на самога себе.{S} И дође ми да викнем у помоћ, да зовнем макар кога.</p>  
 нам дати новаца да накупујемо робе.{S} И много поче обећавати.{S} Обећањима ме и замамила вјеш 
да ћу се и сам досјетити од кога је.{S} И чим бих ручао, одмах су долазили да однесу празне суд 
ма још никад ништа заповједила није.{S} И погледа их опет и — подиже руку.</p> <p>— Оборите га! 
221" /> дође до пара и да протргује.{S} И како је свако, по примјеру Јованову, из свега грла хв 
почео оштрити ножеве и пунио фишеке.{S} И распричао би се тада, необично се распричао.{S} О хај 
утуре и наздрављајући један другоме.{S} И чинило ми се као да су ми сви ти људи ахбаби неки, да 
ајвише о томе, готово једино о томе.{S} И како је свак, — био луд или паметан, — налазио за пот 
рисну и хтједе да скочи, да се отме.{S} И, онако везан, спућен, саплете се и опет посрну.{S} Са 
 да ради све што год јој на ум пане.{S} И хтјела да се покаже као јунак неки, делија, мушкобана 
дне колибе, старе, трошне и окрхане.{S} И много сам се љутио на Хасана, који је непрестано заст 
ибрик са кахвом, а у другој филџане.{S} И сад сам истом могао опазити колико се разрасла, колик 
а, тад опазих да га нема поред мене.{S} И одмах се почех присјећати и наше засједе и нападаја н 
е, као да бјеже, измичу испред мене.{S} И, — макар то сада било и смијешно, — морао сам поскочи 
 прекоравати, смијати му се ради ње.{S} И као што се он најчешће љути баш на онога који му се с 
 поведе нас пред бимбашу, на суђење.{S} И све олако прође.</p> <p>Повалише нас, једнога за друг 
 невене, окопавала руже и лехандере.{S} И као да се није знала уморити у послу томе, као да јој 
почеше разгледати робу, погађати се.{S} И макар што сам, — непрестано мислећи о својим недаћама 
 ока, лукаво намигнуо и накашљао се.{S} И то као да је био знак пратиоцима да постану још бјешњ 
а сандук и почео пребројавати новце.{S} И, за чудо, оно звецкање њихово, циликтање, као да потп 
прсима и спустила рукаве низ мишице.{S} И обоје се неко вријеме гледали нијемо, ћутећи.{S} Зати 
и играла се клиса, лопте, сакриваче.{S} И све је некако више сличило весељу каквом нето оплакив 
p>И склепташе се око њега, навалише.{S} И, док се Ајкуна трзала, цичала, отимала, покушаше да ј 
нако ме хвалио и једнако нудио крви.{S} И, кад бих замакао кроз сокаке и приближио се чаршији,  
 нити ми се икада хљеб учинио слађи.{S} И ја и Хасан као да смо се натјецали ко ће више појести 
товали у групама, сви се удруживали.{S} И сви ми се причињавали големи, стасити, јаки, а ја сла 
оворило о Сулаги и сви га спомињали.{S} И, ни сам не знам рашта, али након сваког разговора о њ 
 се на рамена.{S} Појахаше и остали.{S} И разиграше се бијесни парипи и сјајно оружје зазвекета 
ене и нешто се договарали, шапутали.{S} И сви ме гледали некако меко, питомо, сажаљевајући.{S}  
ући се кљунићима, џавељали, цврчали.{S} И псовао сам, грдио ни сам не знам кога, на силу тражећ 
ати за нож, видио сам да се не шали.{S} И, ни сам не знам како, у оном часу заборавих и на мајк 
з чаршије, затицао нас тако у групи.{S} И одмах је смијешећи се приступао мени, одвајао ме од „ 
а може поред ње и ноћивати, спавати.{S} И оно оружје што је преостало пренио је тамо.{S} Сваког 
чну се окретати, вртити, заигравати.{S} И разаспу им се свилене косе по плећима, и почну пуцати 
че застајкивати, пазити, ослухивати.{S} И држећи се старих, напуклих зидова, — идући поребарке  
има, кешкати их ногама, разбацивати.{S} И што сам више газио било ми лакше.{S} Чинило ми се као 
дук, никако нијесам могао вјеровати.{S} И може ли он бити хајдук, кад није ни снажан, ни мрк, н 
птати нешто.{S} И хоџа поче шаптати.{S} И опремивши ме у собу, обојица се измакоше до насред ав 
се не отимао, — не можеш му одољети.{S} И покрај све муке своје, ја праснух у смијех, у силан,  
дати оштрије, и грдити, и пријетити.{S} И што су више стрепили пред њом, клањали јој се, улагив 
ко му није могао ни близу доскочити.{S} И, што је најчудније, није ни скакао као други момци он 
у злоношењу поче ме све више мучити.{S} И најпаметнији човјек у неким часовима <pb n="314" /> п 
или тако не мичући се и не говорећи.{S} И тад се само чуло како хоџа, који готово никад није ди 
очи свијетлиле му се као свијетњаци.{S} И баш због тога што сам му и одвише сметао, — а познао  
 смо, хајдуци, пљачкаши, разбојници.{S} И ако нам се ђеца не опамете, и они ће бити исти, а ако 
ћао се кадикада тих, пригушен одјек.{S} И цврчак је негдје у грму цврчао и голи, растоварени ко 
 био рђа, кукавица, готово издајник.{S} И што је грижа савјести постајала јача, све сам више и  
 Јову у леђа и да му преврне зембиљ.{S} И када, уз грохотан смијех пакосника, попада сва роба и 
престано голицало да и сам запјевам.{S} И у обијести оној, не знајући шта друго да радим, почне 
 и спустим се на траву да отпочинем.{S} И, — не знам како ми дође та чудна мисао, — чупкајући о 
их још дирецима, сандуцима, камењем.{S} И на демире пенџерске пазио је.</p> <p>По неколико пута 
тријезни, натјера ме да се приберем.{S} И сва крв као да ми изненада јурну у образе и страшан б 
 покушавајући да се отмем, исправим.{S} И коракнух неколико пута и...</p> <p>Све поче дрхтати о 
ј се у лице наругам, да је подражим.{S} И чудна жеља обузе ме да се поиграм њоме, да је намучим 
ом, набирао обрве и одмахивао руком.{S} И одмах је прекидао разговор, одмах се дизао и одлазио  
дам на собу у којој је сједио Хасан.{S} И на пенџеру, кроз гране феслиђена опазим њега, сама.{S 
ао давати, јер није бабо дозвољавао.{S} И то га увијек љутило.{S} Кад год би извађени дукат мор 
.</p> <p>Сам је точио кахву и нудио.{S} И, мјерећи погледом читаве им товаре, питао их о кући,  
те ми сва ребра и све кости поломио.{S} И ништа не бих волио тада, него опет преврнути се и опе 
уну ножем по руци и крв јој отворио.{S} И кад она застаде и некако зачуђено погледа у рану, он  
 сазивао, ни шенлучио, ни теферичио.{S} И кућу сам у брзини узео под кирију, не бирајући и не р 
 да се управо о мојој кожи и радило.{S} И стрепио сам непрестано и, — након таквих разговора, — 
уда била.{S} То се и са мном десило.{S} И већ сјутрадан о томе се причало по читаву комшилуку и 
нем пред собу његову њему уз кољено.{S} И, рачунајући зар да сам већ „поприличан момак“, дозрио 
же се на прсте и поче шаптати нешто.{S} И хоџа поче шаптати.{S} И опремивши ме у собу, обојица  
охтједе да запјевам, да пустим глас.{S} И, изазивајући, хотимично насрнувши на групу њихову, же 
реним рукама да му потрчим у сусрет.{S} И придигох се мало и хтједох се указати...</p> <p>Док п 
Први пут споменула је њега, Зулфагу.{S} И одмах, по тим ријечима, познао сам да се боји нешто,  
ажим дућан, магазу какву под кирију.{S} И нијесам се много намучио.{S} Како је у оно доба било  
пркосити му свуда, на сваком кораку.{S} И ништа ми није било милије, него када би се ушљед моје 
есто уступи дрскости и безобразлуку.{S} И, као што ми се прије чинило да су ми сви људи сродниц 
јевати по прсима, по читавом тијелу.{S} И, тога часа, дође ми да заплачем, да зајецам, загрцам. 
pb n="275" /> и потрчаше према њему.{S} И постуле, камење, духан-кесе, гране некакве осуше се н 
о прије измакну одатле, да побјегну.{S} И, право да речем, изледало је као да је он и проговори 
 да му споменем и о глади и о умору.{S} И увијек сам се покајао ради тога.</p> <p>— Пхи, какав  
а безбрижно јаше и удара уз тамбуру.{S} И било ми је као да сам у томе часу угледао сродника не 
боље се изујем и ја и одбацим обућу.{S} И престрашено узвикнух опазивши како ми сви прсти набре 
има говорио, свак распитивао за њих.{S} И све некако тихо, прикривено, са страхом неким, као да 
понуди свакога и сам сједе међу њих.{S} И замоли их да причају о свему, да све кажу.</p> <pb n= 
 не може, да нико не зна онако »китити« и онако »вести« као он.</p> <p>А никада готово није пон 
у:</p> <p>— Охо!...</p> <p>— Ситница! — и опет добаци Хасан, узваливши се на јастуке. — Зрно се 
од силне прашине изгледала пепељаста, — и на неким мјестима помало поткопан.</p> <p>— Ено га! — 
је пиљио негдје у висину, изнад себе, — и на какав дужи говор као да није смио ни помислити.{S} 
 бошчу,</p> <p>— иако јој биле чисте, — и покаткада према њему узвијала главом, као чудила се.< 
ше чаршијом.</p> <p>— Ено их, — рече, — и оружаних и опремљених...</p> <p>По дану, по ноћи увиј 
 иако није знала ни читати ни писати, — и замишљено вртио главом...{S} И одмах би се снуждила и 
 рашта, а опет ми дошло да се смијем, — и... и све као да нијесам вјеровао да је то баш он, Хас 
коју сам прије ријетко у руке узимао, — и на силу ме гонио да запалим, задиманим пред њим.{S} Т 
кренуо би напријед, — готово потрчао, — и дочепавши се сокака, снажно почео лупати алкама на ту 
 би сваки други отац најжешће казнио, — и поносито, задовољно узвикнуо је: „Аферим!{S} То је ба 
им људима окријепио ме, оснажио мало, — и нешто као да ме непрестано голицало да и сам запјевам 
ти се осветити, — прошапта пригушено, — и... и раставиће те са Сулагом...</p> <p>— Мене?..</p>  
p>— Е удри, ђевојко, — викну помамно, — и напи се крви, ако си жедна, колико хоћеш...{S} Ти зна 
 су оружани, — дочека Сулага пакосно, — и не шале се...{S} А кад не би били оружани, наши би се 
а пушчетина, нож, па макар и косијер, — и њих су извлачили, и њих чистили, поправљали.{S} Узгре 
као гледајући је.{S} Тако, — причају, — и змија гледа у преплашену тицу, која узалуд облијеће,  
иле на очи чим сам прихватио за алку, — и кад је мајка отворила канат, застали смо обоје једно  
е оштро звонио и пресијецао помрчину, — и снажне, мушке гласове, који, помијешани, као да се на 
</p> <p>— Има ту голема прича — рече. — И ако хоћеш да не спавамо... а мени се не спава... прич 
 пошао да тужиш, узалуд ти је — рече. — И не можеш само <hi>њега</hi>, него и рођену мајку тужи 
да изгледам што суровији и страшнији. — И рашта да ударам на своју кућу, која ми од бабе остала 
нивши се на јастук и као дријемајући. — И огријешио сам се пред тобом, и здружио се твојим душм 
о они ово раде — говорио је јецајући. — И мени товаре на леђа да те ја наговарам...{S} Моја мах 
а леђа и одижући једну ногу у висину. — И он ради...</p> <p>— Осман је велики момак, а ти... ти 
настави Хатиџа живље, не дижући главе — и почела је миловати, тепати јој, он одмах у соби почео 
 ми, — викну ватрено, примичући ми се — и... и ја нијесам више могла трпити... он је...</p> <p> 
о, то ми је Хасан, једини син, — рече — и ако и ти будеш као и он, обојица ћете свршити на вјеш 
уге стране пута, — рече заповједнички — и не пуцај прије мене...{S} Кад ја опалим, пали и ти... 
Изишла ја на авлију, на сунце, — вели — и гледајући небо, ведрину ону, запјевала из свега гласа 
 алву, — настави брзо, не предушујући — и дала Хамиду да га понуди, па...</p> <p>— Па?..</p> <p 
ћи, — прошапта.</p> <pb n="374" /> <p>— И вечерас?</p> <p>— Синоћ је казао да ће доћи.</p> <p>— 
 <p>— Рви се.{S} Бићеш јача!..</p> <p>— И да се играмо ватром?..</p> <p>— Ако је ватра, баш хоћ 
тово тепајући.</p> <p>— Охо!..</p> <p>— И како иде, како збори!..{S} Право мушко!..</p> <p>И, с 
мам ја и другог, свога рада...</p> <p>— И то је све? — запитам болећиво, тужно, ругајући се и п 
 се. — Мене жица у раменима...</p> <p>— И грмљавине ће бити — додаде стари невесело.</p> <p>— М 
p> <p>— Биће бруке... кавге...</p> <p>— И због мене би, зар, могло бити кијамета?..</p> <p>Због 
ела, он... опали из пушке и...</p> <p>— И?..</p> <p>Хатиџа склопи руке и, тако склопљене, подне 
вала, и хвалила му се и...и...</p> <p>— И?..</p> <p>— Хасану криво било што сам звала Хамида... 
о је преша...</p> <p>— Шути...</p> <p>— И свијет зна да пропадамо и прича о том...</p> <p>Мајка 
 Кад огладне, наврате и амо...</p> <p>— И разговарају с тобом?..</p> <p>—- Разговарају.</p> <p> 
запита тихо.</p> <p>— Давно...</p> <p>— И ти заповиједаш да продам?</p> <p>— Заповиједам да про 
 ме у собу и гурну на шилту...</p> <p>— И гладан си био, можебити, и... — Метну прст на уста и  
јући појас. — Слути на кишу...</p> <p>— И мени се чини.</p> <p>— Хатиџине винограде, бојим се,  
— Вазда.</p> <p>— И учио си?..</p> <p>— И учио...</p> <p>— Па што си дошао?{S} Рашта? — запита  
еће, и чекала.</p> <p>— Зар?..</p> <p>— И... и хтјела само да те гледам и да ти пјевам...{S} До 
и наше чете — напомену Сулага.</p> <p>— И јуче?</p> <p>— Ноћас су довезли рањенике.{S} Сад их п 
Добро ми било.</p> <p>— Вазда.</p> <p>— И учио си?..</p> <p>— И учио...</p> <p>— Па што си доша 
оче растезати јаглук у рукама.</p> <p>— И како гледа! — рече меко, готово тепајући.</p> <p>— Ох 
 коса расу јој се по раменима.</p> <p>— И зато се наљутио — отегну некако ђаволасто, дражећи ме 
кмеџу и извади кесу с новцима.</p> <p>— И да ти платим, — отсијече оштро, играјући се кесом ——  
и: неће ни у кога него у тебе.</p> <p>— И данас ће доћи?</p> <p>— Данас.</p> <p>Тога часа чудно 
.</p> <p>Мени поклецнуше ноге.</p> <p>— И баш да дочекамо? — запитах шиштећи.</p> <p>— Дочекаће 
ице као да искушава, испитује.</p> <p>— И да загладим, скухала сам алву, — настави брзо, не пре 
 растављених пешева од кошуље.</p> <p>— И овђе... овђе — рече живље, — оклен сам те хранила, пе 
<p>— Нека...{S} И одљутиће се.</p> <p>— И опет мрмљао, гунђао.</p> <p>— Гунђаће, па и престати. 
еђу руке и унесе ми се у лице.</p> <p>— И ти се не љутиш? — запита меко, милујући.</p> <p>— Не  
слом...</p> <p>Он не одговори.</p> <p>— И преша ми је...{S} Невоља!</p> <p>Опет ништа.</p> <p>— 
и смислимо, усташи ће ојачати.</p> <p>— И јуче су разбили наше чете — напомену Сулага.</p> <p>— 
p>— Синоћ је казао да ће доћи.</p> <p>— И ти ћеш га одбити?..</p> <p>Гледајући ме некако постиђ 
овори он једнако поигравајући.</p> <p>— И здрава..</p> <p>— Да нијесам здрав, не бих ти могао д 
рујеш ли?..</p> <p>— Вјерујем.</p> <p>— И нећу, — одлучно вели тада и исправи се. -—</p> <p>Ник 
на њега, е ти је криво учинио.</p> <p>— И јес’ ми криво учинио — пресјекох га ватрено сједајући 
орили.</p> <p>— Богме и јесмо.</p> <p>— И огладњели?</p> <p>— Јесмо.</p> <p>Старац застаде мало 
о камен и пркосно одиже главу.</p> <p>— И није га могао гледати, — узвикну љутито, устресајући  
 отишао јунаку, у чету његову.</p> <p>— И био четник?..</p> <p>— Само десет дана...</p> <p>Зати 
па си хотимично започео свађу.</p> <p>— И оставићу, чим си таки — планух ја жешће, пљујући и на 
обом?..</p> <p>—- Разговарају.</p> <p>— И не пријете ти?..</p> <p>— Рашта би пријетили?..{S} Шт 
подиже главу и лукаво намигну.</p> <p>— И ти знаш о том — рече. —— И кушали смо заједно...</p>  
 их имао, — а није их ни имао много, —— и размјести их онако како се њему свиђало, не водећи ра 
ну.</p> <p>— И ти знаш о том — рече. —— И кушали смо заједно...</p> <p>Брзо га ударих по кољену 
т можебити травка, дрво а... а можебит’ и јаре, и говече и... ко зна!..</p> <p>Па превуче руком 
о мени, одвајао ме од „женског друштва“ и звао да сједнем пред собу његову њему уз кољено.{S} И 
но прорицао е ће „свршити на вјешалима“ и називао га „угурсузом“ и „несретником“, макар што га  
 опет ме позивао да с њиме идем у „лов“ и врљао са мном по Требевићу, а Хајкуна нас и даље нуди 
чим потпуно оснажи, „чаршије затварати“ и од кога ће стрепити половина шехера.{S} Зато је сваки 
 на вјешалима“ и називао га „угурсузом“ и „несретником“, макар што га је понекад и гурнуо, удар 
 хтјела да се подругне мом „сиромаштву“ и да каже како је она, богата агинска кћи, научена на љ 
е?..{S} Што шутиш?.. — запитах мекше, а и нехотице се сагињем, надносим над њу. — Одговори ми.< 
 Метну прст на уста и застаде мало. — А и сад си гладан! — викну јаче и удари се по кољену. — Ј 
ми!..</p> <p>Она се замисли.</p> <p>— А и вечерас ће доћи, — прошапта.</p> <pb n="374" /> <p>—  
ивати, уљегла ми у собу, блиједа, слаба и изнемогла и, заставши крај врата, тихо, изморено, зап 
луге му донесоше и кахве, духана, хљеба и он понуди свакога и сам сједе међу њих.{S} И замоли и 
ио у торби, о рамену, овећи комад хљеба и неколике главице лука, па ручавао негдје осамљен, сак 
та, вадила је из сандука једног и хљеба и сира и пршута и, премјеравајући све да длану, дијелил 
хотан смијех пакосника, попада сва роба и разасу се по чаршији, Јован поблиједи и стиснутих шак 
!..</p> <p>— Ђаволе!..</p> <p>Све срџба и сва љутња као да намах минуше.{S} Дође ми да се и сам 
пробија се кроз гране шандуда и смокава и тамо негдје далеко, далеко у плавој, свијетлој висини 
тру, како пред колибом пламти, заиграва и лиже готово до под саму трулу и искривљену стреху, би 
а, одсијевали им окићени балчаци ножева и срмом оковане главе малих пушака.</p> <p>И док су сви 
се све око мене смије, све звони, пјева и одјекује.</p> <p>Сулага нам долазио сваку вече.{S} Ра 
 се испред њега као испред туђина каква и тек кад сам знао да ће почети с дијељењем дуката, јав 
 дугих, ниско опуштених, сиједих бркова и снажно гурну у ватру.</p> <p>— Рашта да жалим умријет 
 изгледају што паметнији. —</p> <p>Нова и дубока нам наука треба...</p> <p>— Е лијепо — рече хо 
 и грађевинама нашим, о продаји кметова и о новцима.{S} И макар што су ми одговори били нејасни 
ad> <p>Пошто је продао неколико кметова и новце предао мајки, Зулфага за дуго времена није јој  
 <p>Мени смијешна дође та забуна њихова и да не бих ударио у гласан смијех, морао сам се уједат 
опали...{S} Затим извади нож, огледа га и њиме поче размахивати око себе: поче засијецати у ста 
под феса.</p> <p>Неколико пута слала га и на села, токорсе да јој посвршава неке послове, те да 
, тући, немилосрдно тући.{S} Ударала га и рукама, и ногама, и раскиданим цријевом од наргиле; у 
ема Хајкуни, — Пхи!..</p> <p>Хајкуна га и не погледа.</p> <p>— Ако си ти дертли и ја сам — откр 
слађивали се псовком Османовом, стид га и од мене, од свега свијета.{S} Зато оде пред мајку, ис 
рса и док су се оне отимале, ударале га и гребле по лицу вриштећи и подцикујући, штипао је свак 
не боре око очију и око носа ишарале га и направиле некако старијим, смјежураним, а мишићи на д 
рговац онај поново ошину коња, удари га и ножем и бакрачлијом, али коњ, усплахирен, запјенушио, 
жебоље, стаде покрај пенџера, отвори га и провири напоље.</p> <pb n="236" /> <p>— Ништа нема —  
, подругљиво, пецкајући.</p> <p>Зато га и мрзили многи и туђили се од њега.{S} Мени се барем чи 
 не могу бити у соби поред њега, што га и сад сама не дворим...</p> <p>— Па?..</p> <p>— А сад г 
ђење његово, пажња онолика.{S} Макар га и гонила, и грдила, и ружила, он је пристајао непрестан 
е никада.</p> <p>Наравно, комшије су га и због тога грдиле.{S} Сви су отворено говорили како он 
> <pb n="366" /> <p>Због тога сви су га и гледали с дивљењем, сви га вољели.{S} У његову присус 
ки опричао какав је оно чојек, одмах га и омрзнуо...{S} И вели: неће ни у кога него у тебе.</p> 
евијом.</p> <p>— А тад? — запита Сулага и, онако прекрштених нога, попридиже се. — Тада?..</p>  
</p> <p>— Тако суђено — прошапта Сулага и поглади се по бради. — Воља Божја...</p> <p>— Жао ми  
није уредио?..{S} Он?.. — кликну Сулага и тресну бројаницама о ћилим. — Бег?..</p> <p>— То опет 
ам зачуђено, чим сам прешао преко прага и затворио канат за собом. —</p> <p>Опет кијамет!..</p> 
е зачуђено, одмах се уклањајући с прага и пуштајући нас да уђемо у авлију. — То ли је? — запита 
едом.</p> <p>Тек кад се спустих с прага и приступих јој ближе, она одиже и другу руку и готово  
таре дипле — дочека опет онај одострага и засмија се. — Остарио, изнемог’о, па ти жао умријети, 
 хоџа опет бољи — дочека неко одострага и указа на старог хоџу, који је, смирени покуњен, сједи 
 живље.</p> <p>— Ко?..</p> <p>— Зулфага и Хамид.</p> <p>— Зар?..</p> <p>Сломивши лулу одбаци је 
вога имућа и добра, макар ми га Зулфага и не дао сада, да се пребијам по туђим кућама као сирја 
ти.</p> <p>— Неће — брзо дочека Зулфага и поново му даде некакав знак. — Он увијек мало једе... 
p>— Ти знаш све — упорно дочека Зулфага и развуче лице на смијех. — Твоја је памет голема...{S} 
па.. удри ме, молим те — замуца Зулфага и поднесе јој главу да га удари. — Удри... а немој да ј 
ти ни кажњавати — брзо дочекује Зулфага и као стане преда ме да ме одбрани. — Млад је још...{S} 
</p> <p>Након таквих догађаја и Зулфага и мајка дуго су разговарали, препирали се о нечему.{S}  
осто...</p> <p>— Зар? — цијукну Зулфага и разглави вилице од уха до уха.</p> <pb n="340" /> <p> 
ри хајдука су, — рече — ударила на бега и сва тројица изгубила главу.{S} Најпошље га Стојанова  
осиле робу, дозивала их, куповала свега и што јој требало и што није требало, и увијек распитив 
о одбијају од себе био је јачи од свега и испочетка све друго савлађивао.{S} Али што сам дуже и 
ву, па ме само гледа, премјера ме свега и трљајући руке шапуће нешто, непрестано шапуће.</p> <p 
и опет малаксалост поче обузимати свега и ноге ми опет почеше поклецавати.{S} Два-три пута пипа 
 ни знао ни за кога у кући осим за њега и другоме се ни покоравао није.{S} Он му тимарио бедеви 
ки — планух ја жешће, пљујући и на њега и на нож његов. — За ситницу, па нож бацаш према мени!{ 
 а ја, јединац му, био сам се због њега и сам осилио и сва комшиска дјеца морала су да пате и с 
ароме да га боље чује, сједе поред њега и ослони му се лактом о кољено.</p> <p>— Јунаци су они. 
пао рану.{S} Тек кад се измакла од њега и изишла из собе, стиште зубе и покуша да се исправи.</ 
за, која је непрестано јуришала не њега и додијавала му.{S} Осјетивши да сам уљегао, — видјети  
де муштерију и не напсују се и они њега и он њих, изненадили су се кад су видјели како ја непре 
> <p>Лијепо послали људи сахију по њега и поручили: како би жељели да им он буде у џамији и да  
ти се.</p> <p>— Нећу ја вазда тих брига и кијамета — викала је затим јаче, полазећи према врати 
 <p>Па пође од једнога момка до другога и, спустивши се на кољена, поче их напајати, испирати и 
ахве, духана, хљеба и он понуди свакога и сам сједе међу њих.{S} И замоли их да причају о свему 
 и слушкиње, — не бојећи се више никога и не зазирући ни од чега, — частили су се међусобно, пи 
уцима и дењковима, лежала им испод нога и закрчивала путеве...</p> <p>Све је врило, кипило, ком 
товати.</p> <p>Затим збаци обућу с нога и погледа у прсте,</p> <p>— Их! — рече зачуђено, чешкај 
 да провири напоље.{S} Наскоро иза тога и канат се на вратима нагло отвори и један крај димија  
ас како грми испред врата.{S} Због тога и претрне, премре.{S} Због тога се и ноћи плаши толико. 
у пушку.{S} Можебити да би се због тога и поново посвађао с њиме, поџавељао се, да у неко доба  
јелио са Хасаном.{S} Хасан је ради тога и сам заволио Сулагу и одушевљено га хвалио, макар што  
в џумбус заметну се у чаршији ради тога и замало што се не претвори у кавгу.{S} Јово, намамљују 
{S} Стид га, зар, било од осталих слуга и слушкиња, који су све гледали и наслађивали се псовко 
а да се и Смајил-ефендија не позове, да и он ту не буде.</p> <p>— Ко ће причати, ако њега нема? 
авући да се и сам уплете у разговор, да и он рекне своју.{S} А кад би га заиста навукли и изазв 
лом и златом оним?..{S} Је ли жељела да и ми, као и остали момци и дјевојке, отпочнемо са такви 
Је ли видјела од других, па зажељела да и сама окуша?..{S} Или је имала да ми каже нешто чудно, 
 — Бог све зна а ми јок!..{S} Ко зна да и ја, можебити, нијесам био на Косову, а, можебит’, и т 
трговци сакрили гдјегод?..{S} Ко зна да и сад не вребају на нас, желећи да ухвате, убију, закољ 
— Само — рече промукло — пустићеш ме да и данас очистим оружје и истимарим бедевију...{S} Ето т 
а га хтио макнути са свијета...{S} И да и Хамид није имао пушку, погинуо би...</p> <p>— Па?..</ 
 сурову, љутиту и распаљену, дође ми да и сам постанем суров, да је пецнем, надражим, да се осв 
смо?..</p> <p>Сулага, испочетка, као да и сам усвоји моје разлоге и као да му се свиђеше.{S} По 
амах ми се створи пред очима.{S} Као да и сад лијепо гледам: и сеизе, и трговце, и оног љутитог 
етко, као ругајући се, обасја, — као да и памет помрча мало, подивља у дивљини, па ни о чем виш 
ту.</p> <pb n="231" /> <p>А тада као да и мени свану пред очима.{S} Познадох да се догодило неш 
ећи, распаљујући...</p> <p>Мајка као да и сама подивља, као да се разбјесни.</p> <p>Издигнувши  
вале очи и... и све ми се чинило као да и они трче, као да бјеже, измичу испред мене.{S} И, — м 
тати.</p> <pb n="258" /> <p>А то као да и мајку осоколи, као да је разгали мало.{S} Готово прек 
 нешто као да ме непрестано голицало да и сам запјевам.{S} И у обијести оној, не знајући шта др 
 ствари из куће и продавало их, само да и оно <pb n="221" /> дође до пара и да протргује.{S} И  
преврну се на бок.{S} Покушаваше зар да и сама заспи.{S} Узалуд.{S} Преврну се још једном, збац 
оџа одигнуо.{S} Зовну прстом Хајкуну да и она опипа.</p> <p>И, макар што ми није било до смијех 
тио спомињати.{S} Ако бих га ја каткада и споменуо, само је узвијао носом, набирао обрве и одма 
ри, да послужи.{S} Зато, ако је каткада и морао отићи на село, наређивала му је да се што прије 
, односили робу.{S} Нападали су каткада и на кућна врата тражили цуре, дозивали их...</p> <p>Де 
 <p>— Хајде да читамо — рекне покаткада и подвикне на Хасана да донесе књигу. — Да вам причам ш 
б и немоћан, што се прикрадао покаткада и заклоњен, сакривен чучао покрај врата, чекајући ме да 
че, чак и вјенчају дјецу, макар и млада и луда била.{S} То се и са мном десило.{S} И већ сјутра 
шта би ти смислио? — запита га изненада и унесе му се у лице. — Знаш ли и ти што?..</p> <p>— Их 
а?..{S} Њега?.. — плану Хатиџа изненада и опет затресе чупима. — Да се прва покорим?..{S} Нипош 
ниједан, макар што смо бахнули изненада и још онако оружани.{S} Сви су били некако мирни и равн 
и када причам</p> <p>— узвикну изненада и пребаци шамију преко очију.</p> <p>— Стид ме...</p> < 
 разлијегали се преко читавих винограда и замирали негдје доље, у пољу, одакле као да се неко р 
то ми је тада испричао, препричаћу сада и ја, старајући се да све изнесем и оцртам отприлике он 
м.</p> <p>— И нећу, — одлучно вели тада и исправи се. -—</p> <p>Никоме за љубав не бих ти невје 
он застаде на прагу, изненађен, погледа и на ме и на мајку некако лукаво, испитујући, па лагано 
с њом, да је не пецну.{S} Зато се вазда и уклањала, измицала, сакривала.{S} Само кад они не би  
етнуо у друштво, што га је пратио вазда и частио?..{S} И је ли крив што је о њему мислио као о  
 настави мајка немилосно. — Он му вазда и прича, о њој и вазда је хвали... </p> <p>Ништа даље н 
з</hi>.</p> <p>Па брзо чучну поред зида и сакри лице у димије.</p> <p>— То... то сам рекла!..</ 
, па ломећи прсте, спусти се испод зида и удари у плач. — Ето...</p> <p>— Хатиџа!</p> <p>Притрч 
себе кидати, чупати, разбијати.{S} Кида и кошуљу, и димије, и месо на себи као да кида; чупа и  
м да треба...{S} Кад се кућа кући, онда и треба.</p> <pb n="378" /> <p>— Могу ја кућу закућити  
аморени, готово изнемогли од дугог хода и несанице, лагано смо се вукли кроз грмље и шипражје,  
га од нас двојице, не успоравајући хода и не осврћући се.</p> <p>— Нијесмо.</p> <p>— Аферим!..< 
чије рике, буке и блеке одјекивала брда и планине, гониле су моје кириџије и моји момци, и чита 
стајала је према њему усправљена, горда и поносита, презриво се осмјехујући и необично уживајућ 
рме, кривудаве сокаке, завиривали свуда и свуда тражили куће дјевојачке.{S} Хајкуна ишла пред н 
оз башчу, пробија се кроз гране шандуда и смокава и тамо негдје далеко, далеко у плавој, свијет 
ло, јер си ме повео ни сам не знаш куда и јер не знамо шта радимо ни ја ни ти...{S} Теби, зевзе 
а се опијају.{S} Били донијели однекуда и читаво буре ракије, поставили га насред собе <pb n="2 
>— Јер?..</p> <p>Сакри ми главу за леђа и брзо изговори:</p> <p>— Јер... јер и он долази... и.. 
аку.{S} Силан пуцањ одјекну ми иза леђа и нешто зазвижда кроз ваздух, изнад главе ми.{S} Ноге м 
ворих му хладно, забацивши руке на леђа и гледајући га изазивачки. —</p> <p>Ја само иштем своје 
ка Хасан упорније, изврнувши се на леђа и одижући једну ногу у висину. — И он ради...</p> <p>—  
дан правио; каткада ме узимао и на леђа и почео потркивати по соби ржући као парип и одбацујући 
, мрави као да ми почеше милити уз леђа и, на сву силу, ослањајући се о пушку, пређем преко дру 
ва широка шамара, гурну га ногом у леђа и нареди момцима да га избаце напоље.</p> <p>Од тога се 
и да у оној гунгули и гурне Јову у леђа и да му преврне зембиљ.{S} И када, уз грохотан смијех п 
S} Храна мајчина црну ти мајку подгриза и свети јој се...{S} И мајка ти сад у очи не смије погл 
м то сама зарадила...{S} И... ево... ја и хоћу освету љуцку и волим јој него... него освети Ала 
p>— Отео си је, ниткове, — окосих се ја и пођох према њему. — Све си отео...</p> <pb n="339" /> 
рали узимати књиге у руке и учити, и ја и Хасан били смо потпуно слободни и могли смо радити шт 
 ми се икада хљеб учинио слађи.{S} И ја и Хасан као да смо се натјецали ко ће више појести и го 
авили...</p> <p>Бржебоље се изујем и ја и одбацим обућу.{S} И престрашено узвикнух опазивши как 
 нешто, гунђати.</p> <p>У исти час и ја и Хасан одигосмо пушке и примакосмо се.</p> <p>— Збори: 
ћу с њиме кад немам посла...{S} Имам ја и другог, свога рада...</p> <p>— И то је све? — запитам 
 се није зачудио.</p> <p>— Па то сам ја и знао — рече мирно, грицкајући браду. — Томе сам се и  
ора да иде неко — једва се присјетих ја и почех га теглити за рукав. — Коњско је звоно.</p> <p> 
ку на земљу чучну испод зида.</p> <p>Ја и Хасан посједасмо на земљу.</p> <p>— Никог нема — поно 
черам чак.</p> <p>Након таквих догађаја и Зулфага и мајка дуго су разговарали, препирали се о н 
д самих везирских <pb n="324" /> Сараја и сваки који би приступио осјећао је некако као да се п 
 њима и једнако, не престајући, набраја и поздраве и савјете. </p> </div> <pb n="217" /> <div t 
адох ничице.</p> <p>Диже се чудна граја и неко зазва у помоћ.{S} Замало, па се око мене окупи ч 
 свијех ђаво носи!..</p> <p>Чудна граја и гунгула настаде након говора хоџина.{S} Сви старци, и 
оло тице које су излијетале из шипражја и с веселим цвркутом извијале се изнад нас и пливале у  
 ребрима, без коња, готово и без оружја и без хаљина.{S} Кроз дроњке оне што су још висили на њ 
творено погледа, провири мало из димија и пријекорно запита:</p> <p>— А шта ћеш више?..</p> <p> 
ачући покаткад чак до Хајкуниних димија и треперећи на њима.{S} У врху собе, на својој шилти, — 
е, промисливши се мало, опет се загрија и опет ме поче наговарати да останем код њега...</p> <p 
комшилуку, разлијегала се пјесма нечија и припуцавале су пушке.</p> <p>И дуго смо сједили тако, 
а и цвијећа.{S} Киту једну ружа, шебоја и рузмарина обмотала златом и црвеном свилом и послала  
застаде.{S} Видећи га онако силна, јака и поносита, са големим зеленим барјаком у руци, чији се 
у у једноме низу стајали испод басамака и оде, отрча управо на воду.</p> <p>— Ево — узвикну нак 
 и носећи међу собом пун шкипић млијека и један поголем хљеб, којим би, како ми се чинило, и ме 
 страни, <pb n="285" /> као стража нека и, — премећући се с ноге на ногу и из све снаге дувајућ 
илту — Одмах...</p> <p>— Одмах — дочека и трговац наклањајући се, па намигну једноме хамалу да  
е у свануће, кад сам се дигао из душека и хтио се умивати, уљегла ми у собу, блиједа, слаба и и 
 лопова оставио и... и нашао разбојника и угурсуза...</p> <p>Зулфага поносито устаде и, стиснут 
ради како ја наредим — прекиде га мајка и, поносито му окренувши леђа, пође из собе. —</p> <p>О 
Ето то...</p> <p>— Јок! — откреса мајка и љутито баци кесу у чекмеџу. —- То нећу пустити...</p> 
 <p>— На селу је — мирно одговори мајка и опет узе чибук. — Зар бих ја смјела доћи да је овђе?< 
 се прислони уз јастук један, док мајка и надаље чишћаше мохуне не дижући главе нити се осврћућ 
..</p> <p>— Доста! — готово цикну мајка и пљесну дланом о длан. — Не увијај ми ништа...{S} Гово 
и? — прекиде га један дедо из прикрајка и чудно се накашља. — Каква је твоја школа?..</p> <p>—  
вена чуда догађају.</p> <p>Граја, хајка и галама није се стишавала све док се није бабо појавио 
ступи ми на дућан, повуче ме са ћепенка и сам поче затварати.</p> <p>— Бјежи куд било — шапну,  
брзо, без размишљања, скочих са ћепенка и потрчах према оближњем сокаку.{S} Силан пуцањ одјекну 
Све се помете, изгуби, узбуни.{S} Писка и помагњава поче се разлијетати по читавој махали.</p>  
бе удари у бедру, а крв шикну и попрска и ћилим и ћенаре.</p> <p>— Их! — цикну Хајкуна, па забо 
 миндерлуку, па одбија димове из чибука и присркује кахву.{S} Један заптија, недалеко од врата, 
S} Аге, трговци, бегови, хоџе, све кука и помаже, кука са фукаром заједно, а узгред јој отима и 
жене, познате и непознате, из комшилука и удаљених махала, посебице или у групама, и ишле мајки 
ш, зар?..</p> <p>Мени лако задрхта рука и испустих кашику.{S} Покорно, као дијете какво, подигн 
о у свануће, пробудила ме необична хука и граја у авлији нашој.{S} Као поплашен скочио сам одма 
и он зијевајући. — Свачије нек је башка и свак нек научи својим управљати.{S} Без тога нема сре 
а и напунивши је опали.{S} Врисну пушка и пуцањ одјекну кроз читаву планину, а неколика листа б 
мајка ми као да га се доста прибојавала и често, врло често, могло се помислити да је то прије  
ити, зовнути.{S} Па се ипак савлађивала и поново лијегала на траву.</p> <p>Узваљена, запаливши  
а у новије доба све више и више гиздала и китила, — сједила на авлији, на трави и низала мерџан 
киним.</p> <p>Док се она ломила, кидала и гребала, он је, прикривен, непрестано посматрао и, ув 
 се окренула према њему, весело зарзала и почела тући копитом о земљу, трчао јој као сулуд, тап 
дан у другога, а она је једнако стајала и једнако разговарала...</p> <p>Враћајући се кући, с пу 
е могу.</p> <p>Она је непомично стајала и као да га хтјела још нешто питати, а он, осјећајући ј 
 Мајка је, шта више, иза тога постајала и некако мекша, њежнија, блажа.{S} И, желећи зар да заг 
више...</p> <p>Једанпут ми само послала и цвијећа.{S} Киту једну ружа, шебоја и рузмарина обмот 
 и незване гошће.{S} Тада је приступала и мени, улагивала се, миловала ме, љубила и давала нова 
чао приче.{S} Каткада нам је приступала и Шерифа-ханума, сједала поред нас те и она причала.{S} 
и по лицу.</p> <p>Сад се мање затварала и у собу и чешће излазила на башчу, међу цвијеће.{S} Св 
..{S} И тражила те, ловила...{S} Питала и распитивала: коме долазиш и којој си ђевојци прешао?. 
м на своју кућу, која ми од бабе остала и на своју мајку, која ме родила?..</p> <p>— Ето, чести 
а, распиње.</p> <p>Чим би ујутру устала и изашла на авлију, лакше обучена, у кошуљи која јој се 
Опазивши ме, остављала је посао, трчала и пружала ми руке, тражећи да јој изручим на изврнуте д 
а ми у собу, блиједа, слаба и изнемогла и, заставши крај врата, тихо, изморено, запитала ме:</p 
ла је гола, празна, без узде, без седла и теркије, са мрком, прљавом, окрвављеном гривом која с 
ја му се састојала управо из три дијела и за коју се никако не би могло рећи да је израсла на л 
о му, зар, било што је нијесам изнијела и... и што га, зар, нијесам молила да опрости...</p> <p 
ханскога дима, као да је и сама горјела и као да се све више ширила по јаким, косматим прсима њ 
тајући — Па и наша сила била...{S} Била и не враћа се више...</p> <pb n="383" /> <p>И, након то 
слила је, може бити, да сам је ја убила и зажалила на ме — прошапта снуждено. — Јадна моја кумр 
мени, улагивала се, миловала ме, љубила и давала новаца, само да не причам о свему ономе што са 
зити колико се разрасла, колико развила и прољепшала!..{S} Бледуњаво лице њезино сад је испод ш 
тио главом...{S} И одмах би се снуждила и она, оборила главу и живо почела тући папучама о калд 
зна, може бит’ би се међу нама изродила и голема свађа, да сам хоџа једнога јутра не поче да на 
ршавао много раније него је она мислила и враћа се обично кроз дан, кроз два, носећи узгред и н 
мислило о мени?..</p> <p>Шта би мислила и сама Хатиџа, кад би виђела како живим од доброте њези 
том смијати...{S} Смијехом сам домамила и кумру...{S} Знаш ону моју кумру, што ми вазда долијећ 
ало, па се око мене окупи читава гомила и Авдо, стењући и отхукујући, поче да прича нешто, да о 
бијелог рукава кошуљина необично црнила и необично дрхтала, измакну се од врата и ту застаде... 
м, окрвављеном гривом која се слијепила и прионула јој уз широки, крупним мрљама ишарани врат,  
м љесковином, која се при врху склопила и начинила као мало кубе, провучем се некако, сав изгре 
</p> <p>Једне вечери, пошто је обдарила и отпустила Хајнију и истукла Зулфагу, није по обичају  
тргнуо се, па, одгурнувши књигу с крила и кашљуцнувши у шаку, почео причати.</p> <pb n="282" /> 
ебоље, као из ватре, одигнем их с крила и почнем загледати.{S} Погледам и на хаљине: исцијепане 
.</p> <pb n="214" /> <p>Тако га дворила и за ручком и за вечером, а да готово ни ријечи не прог 
што, гунђати...{S} А чим сам је пустила и она полећела, он... опали из пушке и...</p> <p>— И?.. 
а ће их откинути, — тад сам се наљутила и...и...</p> <p>Немој се и ти љутити, душе ти, — замоли 
о по соби, а кахва се непрестано точила и непрестано испијала.{S} И слуге и слушкиње, — не боје 
ећи зар да заглади што ме онолико тукла и мучила, нудила ме слаткишима, тепала ми, миловала...{ 
 дозвасмо чим смо Хасана скинули с кола и унијели у кућу, — ступио у собу и почео припасивати д 
ин чибук, с којега је била сврнута лула и велики ћилибарски такум којим се хоџа толико поносио. 
а помоћ мени је ипак у згодан час дошла и на велико чудо ханџијино опоравио <pb n="329" /> сам  
колико поплашених тица прхнуше из шибља и цијучући и лепршајући крилима извише се и одлетише ду 
ада освоји ме, замами.{S} Обузе ме жеља и да се спустим покрај ње, да пољубим, угризем, уштинем 
ну, дозвољено продавати робу из зембиља и да му од сада у томе нико сметати неће.</p> <p>Од тог 
ушкињи, за коју и мајка рече да је боља и поштенија од свију других.</p> <p>И јарани мајкини по 
 мозга има она у глави и колико је боља и разумнија него сви домаћини шехерски.</p> <p>— Из зав 
, нагонећи их да свраћају и по касабама и продају касабалијама.</p> <p>Нијесам се ни облачио, н 
 по одласку његову, засјеле и по собама и по авлији и, разбацивши фереџе око себе, а папуче ост 
де, ни шилтице какве није било у собама и празне, голе, без намјештаја, зијале су оне и црниле  
не по хановима, по гробљима, по црквама и само чекају згоду када ће ударити и читав шехер попал 
а ногама...{S} У берберницама и кахвама и не говоре ни о чему колико о боју...{S} А кад се прем 
ча како се чудновато препоручивао агама и беговима око цареве џамије, којима био додијао стари  
оштром шљунку који ми хрштао под ногама и пипајући се по џеповима у којима су звецкале паре. —— 
 упознао, остао је такав.{S} Са слугама и слушкињама ни дружио се није.{S} Бјежао је од њих, са 
ихтијари сами, са дугим сиједим брадама и големим турбанима око главе, прекрстили ноге, запалил 
са три стране рутастим, меким серџадама и опкољен дебелим, калуфли-јастуцима који се поносито п 
 бих им купио шећерлема, локума, бајама и да бих и њима коју пару дао.{S} По срећи, у мени је б 
пријатније растати се са пуним чинијама и са духаном.{S} Али и оне, видећи да се у чашћавању по 
Гњеван и раздражен, са стиснутим шакама и клетвом на устима, почнем газити по прашини, по мариј 
ен пушчаним димом, са поломљеним токама и траговима крви на везеној долами, вратио с пута, кад  
За те људе са испуцаним, жуљавим рукама и мрким, суморним лицем, који су непрестано стресали бу 
везаним главама, у крпе умотаним рукама и ребрима, без коња, готово и без оружја и без хаљина.{ 
 чекала га у соби са прекрштеним рукама и обореном главом.</p> <pb n="219" /> <p>Погледала би п 
са расплетеном косом, разбаченим рукама и са неколико капи крви на образима, дрпава, дроњава, г 
убе.{S} Напошљетку би и одмахнуо рукама и поново се погладивши по брковима кретао право мајки.< 
!..</p> <p>И, изненађена, пљесну рукама и поче ломити прсте.</p> <pb n="330" /> <p>— Шта је то? 
</p> <p>— Их!..</p> <p>Па пљесну рукама и зажмири мало.</p> <p>— Бојиш се ти ноћи! — узвикну па 
и се, па нагло отскочи, размахну рукама и прихвати за нож.{S} Брзо се и окрену и као да хтједе  
џани и блиста се срма на тешким пушкама и ножевима а одсијев им игра уз напукнуте зидове и клиз 
некад са мном продавао робу по махалама и хтио отворити дућан, а који, ето, сада безбрижно јаше 
 љутити, раздражени, с исуканим сабљама и напуњеним пушкама, застану на сред чаршије и само јед 
не, био је најбољи мегданџија међу нама и обоје нас редовно је побјеђивао.</p> <pb n="284" /> < 
ам збиља будан штипао сам се по бедрама и уједао се за руку.{S} Затим покушах да се дигнем, да  
у.{S} Сви гуштерови, нарочито у бедрама и листовима, почеше ми играти, трзати се некако, грчити 
веселе, бијесне, разуздане, са дахирама и чампарима, играле су испред раздраганих кадуна, накла 
пуни некаквих хартија, тефтера и писама и, кад год би мајка изашла у авлију, сједао је у прикра 
 и филџане са кахвом, тепсије са питама и слаткишима разним.{S} У кухињи, око које се разливао  
есело му одговорих, играјући се лоптама и као очекујући што ће ми још поклонити. —</p> <p>Све х 
 придруживали им се.{S} У многим кућама и не остаде готово мушке главе; остали су само старци и 
подупрта ода свих страна дебелим сохама и тојагама, те је издаље изгледала као стара, немоћна п 
вијек су на ногама...{S} У берберницама и кахвама и не говоре ни о чему колико о боју...{S} А к 
 а у другој књигу са излињалим корицама и разасутим листовима који одавно почели испадати.{S} Н 
бербере, који су са запрегнутим бошчама и засуканим рукавима непрестано чистили, истирали, прал 
ганији, ни нераднији, ни махнитији нема и да свако зло које нас снађе избија из нас и ни откуда 
јкуну, поново подвикну, шкргутну зубима и извуче нож из корица.</p> <p>— Ко каже да није моја?  
на столицу једну, са загрнутим рукавима и бошчом повијеном главом, ознојена, зарумењена, весела 
х обрва, са танким, нагриженим брковима и великим, дебелим уснама, које се, на крајевима, непре 
дугачке плетенице шибале је по куковима и расплетале се, расипале...</p> <p>— Ко је то? — шапат 
о свему.</p> <p>Питао о новим пословима и грађевинама нашим, о продаји кметова и о новцима.{S}  
оворим им опоро, држећи руке у џеповима и раскорачивши се на ћепенку. — Јок...</p> <p>— Затвара 
и како разговара с радницима, кметовима и момцима, како рачуна, погађа се, наређује.</p> <p>Кме 
није него други, поздрављао се са свима и одмах пролазио у прочеље, гдје је нарочито за њега на 
 са ужагреним очима, зажареним образима и набреклим, полунагим дојкама које се пробиле испод ко 
змахујући шамијом, ошину ме по образима и поче жмиркати.</p> <p>— Ја сам мислила да ти... да ти 
ене шамије, који јој падали по образима и сакривали половицу лица.{S} И, наклонивши главу прама 
За ручком нудили ме најбољим залогајима и натјеривали да више <pb n="286" /> једем; Хајкуна гот 
ма, весело гугућући, лепршајући крилима и хладећи је по образима.{S} Чак се љутио и што му не о 
наге да се ваљају и премећу по ћилимима и серџадама, док су они, наслоњени уз зидове, одбијајућ 
ваца, био сам најбогатији међу јаранима и сви ми завидили на томе.{S} Било их, који ми се почел 
рашњави тозлуци са распанутим гајтанима и широки расквашени опанци са испуцаним опутама.{S} Чит 
див какав са неколико глава на раменима и са неколико рука.{S} Кикот, цика, граја, врисак непре 
 преко пушке која му лежала на раменима и са познатим својим ножем, чији преломљени држак чудно 
рже одговори Хасан, комешајући раменима и јежећи са од студени... — Није ми необично...</p> <p> 
ио те Хасан, — рече комешајући раменима и бирајући гдје ће сјести. — Рекао ми да те поздравим.< 
му се потужим, само је слегнуо раменима и мирно ми одговорио:</p> <p>— Па шта ће него ти разбит 
—— питала је љутито, газећи по рачунима и кушљајући их, гњечећи. — Хоћеш ли ме уморити са твоји 
 из авлије, он једнако пристаје за њима и једнако, не престајући, набраја и поздраве и савјете. 
— викну брзо, опруживши руке према њима и као молећи. — Одмах!..</p> <p>Момци застадоше и погле 
војица су загрљени климали се не коњима и попијевали...{S} За трговцима се отегла сеисана: неко 
т товара, на изгладњелим мршавим коњима и по неколика крда стоке, крупне и ситне, од чије рике, 
им, затресавши бујним коврџастим чупима и измахнувши голим пуначким рукама изнад главе, пусте г 
 па напунила зембиље свакаквим стварима и почела продавати: које дијете имало нешто новаца улож 
љи, о хајвану, <pb n="381" /> о добрима и одмах мјери, размјере, рачуна, записује.</p> <p>Запит 
 Два-три пута пипао сам се и по њедрима и по џеповима, мислећи да ћу наћи коју мрвицу што ми од 
ека, носећи у малим, калајисаним тасима и пилава, и червиша, и долме, и јапрака.{S} Све ми то о 
ова кроз које се провиде токе на прсима и без оружја за појасом!..{S} Па су хајдуци и кавгаџије 
ри он мирно, прекрстивши руке на прсима и пресамитивши се. — Не могу ја више овђе.</p> <p>Мајка 
 глави, са раздрљеном кошуљом на прсима и са гаћама чије ногавице нијесу допирале ни до чланака 
о главе, са златним копараном на прсима и широким, тешким појасом, о коме је висила шарена дува 
аздера златом везену антерију на прсима и примаче се:</p> <p>— Е удри, ђевојко, — викну помамно 
ом руке саставила би и кошуљу на прсима и спустила рукаве низ мишице.{S} И обоје се неко вријем 
опет исправи, раскиде јечерму на прсима и указа на усахле, смјежуране, објешене дојке, које јој 
рави, по калдрми, по широким јој прсима и јаким, гуштерастим бутима.</p> <p>Арнаутин онај, тала 
ом косом што јој падала по голим прсима и по обнаженим мишицама, чудно се протезала, ломила, ув 
 одијелу, са безброј штака под пазусима и безброј штапова у рукама.</p> <p>Кад смо, након дугог 
 треба себи у кући; даривао је дукатима и момке, те, напошљетку, ни ја нијесам остајао без дије 
по вечери, зазвечала би алка на вратима и стари мандал зашкрипио би.{S} Чим би Хатиџа потрчала  
чинила најзгоднија, застадох на вратима и испрсих се, искривих, као да на мегдан изазивам кога. 
о подне, завришта бедевија пред вратима и копитама поче ударати, тући о праг, тресући канатима  
јући туђе момке да застају пред вратима и провирују кроз кључаницу.{S} Чинило се као да читава  
/p> <p>Изненада скочи, приступи вратима и ослухну.{S} Затим, бржебоље, стаде покрај пенџера, от 
> <pb n="294" /> <p>Па приступи вратима и пружи руку дјевојчету, које као да се још ни сад није 
пудар, — застајао пред свачијим вратима и звао укућане да купе, да пазаре.{S} Ја сам опет ишао  
 са фукаром заједно, а узгред јој отима и оно што има, пазарује с њоме!..{S} Сви сте ви, сви см 
стењући од болова, — нарочито у крстима и у раменима, — завалих се опет, а у глави као да ми се 
, нагло их почнем мељавати међу прстима и трпати у уста, жвакати.{S} Чудна грчина као да ми се  
мље, принијела <pb n="401" /> га устима и почела љубити од драгости...{S} И Хамида сам звала, и 
ромијенио, — са широко отвореним устима и необично разрогаченим очима.{S} Само што муца нешто,  
S} Непрестано сам се скитао по сокацима и махалама, играо се с дјецом, свађао, тукао.</p> <p>Ма 
једних кровова са накривљеним димњацима и руковијетима кумрина грожђа на шљемену, и као да је о 
 игра се, час се љутио што са радницима и кметовима више разговара него с њиме.{S} Криво му и ш 
 по обичају кренуо кадикада, са момцима и са јаранима неким, према Црној Гори, да се тамо окреш 
ијама од свиле бешлуклије, о састанцима и теферичима дјевојачким.</p> <p>Чак и при растанку при 
них дућана, са мрким нагњилим ћепенцима и големим стрехама изнад њих, по којима одавно израсли  
ој Гори, да се тамо окреше са хајдуцима и пљачкашима „како не би заборавио владати с оружјем«,  
по неколико њих, засједали по сандуцима и по врећама с кахвом, прислонивши дуге пушке уз рафове 
{S} Хаљине некакве разбаци по сандуцима и по роби, заклони ми робу њима, оружје објеси о рафове 
галамећи, а роба трговачка, у сандуцима и дењковима, лежала им испод нога и закрчивала путеве.. 
 наметале, машући нам везеним јаглуцима и лаким, шареним шамијама.{S} Хајкуна није хтјела ни по 
а се научим лоповлуцима, пехливанлуцима и мајсторијама туђинским.</p> <p>Дрека ова као да ником 
нице на зидовима зачепљали су јастуцима и крпама, да се на пољу не би чуо разговор или препирањ 
 стрепи! — говорио је, сијевајући очима и руменећи. — Све дршће пред њима...{S} И нико им ништа 
м, с крупним, кадифастим, сањивим очима и дугим танким, правим носом, огрнут својом дугачком, ц 
аг, приносио својим жутим, упалим очима и шкиљио у њега, загледао, тврдим, жуљавим прстима пипа 
есан и раздражен, са закрвављеним очима и пјеном на уснама, гази по њој, гази и игра, скаче и у 
страшан, с исколаченим, помућеним очима и пјеном око уста, поново врисну, прекиде коноп један и 
шини, задуо у образима, закрвавио очима и, сав обливен знојем, дува из све снаге.{S} Остали одм 
дјевојке, отпочнемо са таквим пешкешима и са састанцима у ноћи, по мјесечини, кад руже цвату и  
рена, утрчи у авлију.{S} Стрижући ушима и као зазирући од нечега, поче фрктати, рзати и бјежати 
а је уз онога ко се дигне против зулума и неправде...{S} Није ли данас, сјутра ће бити уз њега. 
и одахнувши мало спустим се поред друма и почнем замотавати цигар.</p> <p>Право да кажем, баш м 
погледах онако мрка, одлучна, наоружана и опремљена, а нити могу да се приберем, нити да прогов 
 се и лепрша, док напошљетку, омађијана и малаксала потпуно, не клоне и не спусти се пред њу.</ 
ке широкоглаве клинце којима су ишарана и у нове калајисане алке које се блистале и засјењивале 
хукујући. — Зар да ми се са свих страна и пријатељи и душмани потсмјехују, како сам се, за рана 
еби пребацивати, ходајући испред дућана и непрестано гледајући у сокаке куд је Хасан замакао.</ 
 некако весело, па заигра насред дућана и нагло се рашири преда мном. — Јеси ли ме заборавио?</ 
инлије нијесу устајале из својих дућана и са чудним неким задовољством гледали за њим.{S} Махал 
е, полетила према соби и онако задихана и уплашена застала на прагу.</p> <p>— Оставите оружје!  
се, улагивали.{S} Један му носио духана и пунио лулу, други носио жераву и припаљивао, трећи по 
 се упињала да ме што више задржи будна и да ми причањем сан разбије.{S} Лакше јој било кад мак 
опет прошапта, па отрже струк феслиђена и поче ме шкакљити по врату. — Сад нас нико раставити н 
поче уклањати некакве сахане са серђена и редати их по тлима, уз огњиште.</p> <p>— Грехота је,  
лаги да му све опричам, мајка, узбуђена и поплашена, истрче иза каната и силом ме заустави.</p> 
за низ миндерлук, готово паде на кољена и поче љубити скут бимбаши.</p> <p>— Аман, ефендија, —  
збјесни.</p> <p>Издигнувши се на кољена и гледајући широким, врелим, готово безумним погледом у 
лумћар...{S} У мене је и срце од камена и нема милости ни љубости ни према коме...{S} Не може,  
тале му се на капу, на браду, на рамена и непрестаним једноличним зујањем као да су одговарале, 
рени ибрик, пребаци пешкир преко рамена и понудивши да умијемо руке прије ручка, сам поче полиј 
ата, пребацио тешку мотику преко рамена и необувен, босоног, полазио у башту међу поврће, и там 
> <p>Хајкуна пребаци пушку преко рамена и позва нас да пођемо за њом. </p> </div> <div type="ch 
а даље, носећи лаку шишану преко рамена и под пазухом дугачки хоџин чибук, с којега је била свр 
 прекиде, застаде, скиде пушку с рамена и напунивши је опали.{S} Врисну пушка и пуцањ одјекну к 
па, погледавши ме, збаци пушку с рамена и сједе у траву. — Стигли смо.</p> <p>— Стигли смо — му 
не, неслане шале.</p> <p>Мајка, уморена и ослабљена, испочетка није ни могла ништа забрањивати, 
 остављала га је, враћала се и, уморена и малаксала, опет падала по трави, ваљала се.</p> <p>У  
 и кресива, и игала, напрстака, вретена и, дречећи колико га је грло служило, — а био је грлат  
није вјеровала да је кућа заиста њезина и да је она једини господар у њој.{S} Као да није вјеро 
 пут гледам у тај врат и његова бјелина и пуноћа изненада освоји ме, замами.{S} Обузе ме жеља и 
азлупаних пенџера испреплела се паучина и повијала се попут дима: по канатима се нахватала праш 
 борба, подмукла, прикривена, али силна и очајна борба, којој као да се није могло лако сагледа 
а не би, ни осврнула се.{S} Онако ломна и замишљена силазила је одмах у дно авлије на траву, и, 
та?..{S} Шта је? — забринуто запита она и поче ме миловати по коси, по образима. — Ђе те боли?. 
p>— Голубови моји!..</p> <p>— Па ће она и ноћити код нас — брзо дочека Хатиџа, опет је водећи ш 
> <p>— Не знам, — покуњено одговори она и отегну обрвама. — Тако...{S} Нехотице...</p> <pb n="3 
блачити...</p> <p>— Нећеш? — отегну она и рашири руке. — Ти?</p> <p>— Јок!..</p> <p>Она устаде, 
pb n="384" /> <p>— Мајка! — узвикну она и, потрчавши, сави ми руке око врата. — Она!..</p> <p>К 
.</p> <p>— Немој!.. — готово врисну она и, смијући се, отскочи у страну. — Не шкакљи!..{S} Чуда 
љутиле се, псовале што их будио иза сна и готово на силу нагонио да се и сами дижу и прихватају 
 показивати како је слободна, независна и моћна сада, хтјела је и желила да то и другима, изван 
 њега.</p> <p>— Аман! — застења Хајкуна и стегну Хасана за руку. — Ено!..</p> <p>Момче се прима 
/p> <p>— А то ваља! — потврди и Хајкуна и подиже главу. </p> </div> <div type="chapter" xml:id= 
ко, момче? — тек сада проговори Хајкуна и испрси се према њему, спремајући се да још жешће нава 
</p> <p>— Тешко теби! — уздахну Хајкуна и обгрли ме чвршће. — Знаћеш шта су муке...</p> <p>Хоџа 
е сатре, самеље, измрви.</p> <p>Хајкуна и Хасан, који, преобучени, опет дођоше у собу, затекли  
ниском колибом њиховом, која се, трошна и окрхана, згурила у малој, неравној удолини једној, по 
во му куће, — дочека она без размишљања и показа на собу. — Не смије га рањена нико његовати, н 
адећи око њега, мислио је да би му мања и грехота и срамота била кад би се случајно и превјерио 
ину.</p> <p>— Ето.</p> <p>Па ободе коња и одјури за друговима.</p> <p>Снужден и жалостан поглед 
S} Што не једеш?.. — проговори хоџа, па и сам отре браду махрамом и измаче се. — Једи, болан!.. 
ет мрмљао, гунђао.</p> <p>— Гунђаће, па и престати.</p> <p>Она устаде, узе ми главу међу руке и 
 Хатиџи. —</p> <p>Долазио је и мени, па и мени причао...{S} Нити је, каже, Зулфага имао својих  
свак слуша — кресну Хајкуна одлучно, па и сама погледа на канат и опљуну према њему. — Није ми  
реко читаве ноћи, управо до зоре.{S} Па и Зулфага остао с њоме...{S} И ко зна колико су се разг 
а залуди помало; одузме му памет.{S} Па и њој.{S} Она мирна, тиха, повучена жена, која се толик 
— тврдио је упорно, не попуштајући — Па и наша сила била...{S} Била и не враћа се више...</p> < 
е:</p> <p>— А зар си будан?..</p> <p>Па и не сачекавши одговора, узела је пешкир, — који је вис 
виривали каљави, трули остаци од чарапа и црни, испуцани прсти.</p> <p>— Не чуди се што сам га  
имије, и месо на себи као да кида; чупа и гњечи траву, гризе, жваће; и баце папучу једну, другу 
S} Чо’јек ће бити кад тако зна да удара и да се брани, а не трчи баби да му се тужи...{S} Ко са 
једну, другу...</p> <p>Напошљетку удара и наргилом о зид, разбија је и вриснувши извије се, ско 
им ефендија у браду. — А имао је и пара и данас их има...{S} То је и Хамид потврдио...</p> <p>— 
мо да и оно <pb n="221" /> дође до пара и да протргује.{S} И како је свако, по примјеру Јованов 
ћи, иза које у старој мусандери клопара и чепрка миш некакав, док напољу фијуче и цијуче вјетар 
рећом препуном пијеска, те ми сва ребра и све кости поломио.{S} И ништа не бих волио тада, него 
угу страну.</p> <p>Цар га гурну у ребра и опет запита.</p> <p>„А како живиш?“</p> <p>Опет он —  
и си мој...{S} Ти...{S} Ако желиш добра и себи и мени, води ме!.. </p> </div> <div type="chapte 
е преда ме, јављале се, слободна, ведра и весела, вјечито се играјући својим малим, мирисавим ј 
ила се Хајкуна, али не она бујна, једра и плаха Хајкуна коју сам навикнуо гледати како се непре 
не прси, прекривене дугим низама бисера и дуката, који су ситно, ситно позвецкивали. — Шта је б 
 били препуни некаквих хартија, тефтера и писама и, кад год би мајка изашла у авлију, сједао је 
ошница завиривао је у њих, метао шећера и полугласно тепао, док су му око главе облијетале челе 
улага затим стењући сједе испод пенџера и леђима се прислони уз јастук један, док мајка и надаљ 
 унапријед, често и преко воље, прибира и спрема на одбрану.</p> <p>И ја, што сам којим даном п 
ране обавиле око мрких, челичних демира и лако се пољуљују.</p> <p>— Улази — рече Хатиџа меко,  
турбаном око главе, с очима од кромпира и носом од патлиџана, у чоханим чакширама, огрнута дола 
Стари извади неколико упечених кромпира и поче их љуштити.</p> <p>— Планина је кућа њихова — ре 
ила је из сандука једног и хљеба и сира и пршута и, премјеравајући све да длану, дијелила нам,  
Сулага осјети сву оштрину овог одговора и умукну.</p> <p>Поново поче на силу кашљати и протезат 
обично што од тога одјекује читава гора и планина, те се причиња као да десетина њих у један ис 
лије, тврдећи узгред како код куће мора и пелене прати, и хљеб кухати, и мотати памук на цијеви 
охвати ибрик с водом, очисти рану, опра и намазавши широку, танку крпу некаквим жутим, гњецкави 
 огњишта на којима увијек горјела ватра и зализавала готово до самог натрулог, сламнатог крова  
учи памети...</p> <p>Узех га око појаса и посадих на сандуче једно, одмах поред Сулаге...{S} Гл 
 Људи су оно! — узвикнем из свега гласа и, одгурнувши Хасана с пута, живо поскочим поред њега.  
 била потрчала за мном, врисну из гласа и зањихавши се посрну, паде.</p> <p>Почеше врискати и ж 
 пријатељ — дочеках пјенушећи од бијеса и тапкајући у мјесту. — Са једним треба прекинути.</p>  
p>— Ако си ти дертли и ја сам — откреса и силом ме поче дизати. — Ни мени није лакше...{S} И ме 
и главом о под, а крв му потече из носа и разли се по ћилиму и по антерији.</p> <p>— Уби!..{S}  
екивали су насред пута, хватали за прса и шамарајући питали имају ли каквих веза са усташима... 
заустављао, обгрлио их и привио на прса и док су се оне отимале, ударале га и гребле по лицу вр 
уз кољено му, спустила му главу на прса и, увијајући се, умиљавајући, чупкала га за браду и јаг 
ошље га Стојанова пушка погодила у прса и раставила са бедевијом.</p> <p>— А тад? — запита Сула 
ам, мајко...</p> <p>Она се удари у прса и поче се климати.</p> <p>— Хаљине ми кажу све...{S} Ку 
афима, непрестано извиривале иза каната и саме се наметале, машући нам везеним јаглуцима и лаки 
узбуђена и поплашена, истрче иза каната и силом ме заустави.</p> <p>— Шта си учинио, за Бога?{S 
хвати ме големом својом шаком иза врата и подиже од земље.</p> <p>— Тежак је — рече мргодно. —  
к!..</p> <p>Она устаде, повири на врата и полако, на прстима, врати се.</p> <pb n="331" /> <p>— 
 ухвати ме за рамена, изгура пред врата и затвори канат.</p> <p>— Не излази ми сад на очи — реч 
и необично дрхтала, измакну се од врата и ту застаде...</p> <p>— Само — рече промукло — пустиће 
када бедевију, хватајући је испод врата и приносећи румене ноздрве њезине смјежураним, обвехлим 
и, пажљивији и како чешће обилази врата и притврђује их.{S} Сваке вечери, након јације, одлазио 
да је очекивао кад ће му показати врата и отјерати га.</p> <p>То мајку још више распали, наљути 
румењена, весела, пјевајући чисти врата и пенџере, трља их крпом некаквом, запе ми ријеч у грлу 
која је неколико пута долазила до врата и враћала се, напошљетку као да се одважи, уљезе у собу 
 хамалом.</p> <p>Кад сам дошао до врата и од хамала узео ствари, био сам смислио: и шта ћу рећи 
у руку, пребацивала је себи преко врата и опет се привијала уз њега.</p> <p>— Реци: јесам ли кр 
очела окупљати <pb n="228" /> око врата и провиривати иза каната, мислећи зар да је теферич нек 
стиђено, мазећи се, обгрли ме око врата и привуче себи.</p> <p>— Нећеш се љутити на ме, ако ти  
а Алаху кад ти проговори, а макар врата и ђаво однио! — дочека хоџа и осмјехну се.</p> <p>— Не  
гурати се, тјескати, око авлиских врата и око баштенских плотова.</p> <p>Момци, што нам још ост 
смо његово мјесто, умотасмо се у ћебета и полијегасмо по трави.{S} Ушишикани веселим пуцкарањем 
хајдуцима.{S} Говорили су како има чета и у самом Сарајеву, како су сакривене по хановима, по г 
 по два по три сахата.{S} Жељан да пита и распитује о усташима, — а то у дућану није могао, јер 
зна?..</p> <p>Опет се засмија, закикота и, узевши ме за руку, поведе у собу.{S} Застадох као ук 
њега, мислио је да би му мања и грехота и срамота била кад би се случајно и превјерио, него кад 
ио, можебити, и... — Метну прст на уста и застаде мало. — А и сад си гладан! — викну јаче и уда 
и душу?.. — јаукну он, растворивши уста и мученички преврћући очима. — Ах...</p> <p>Остави...</ 
паде на кољена, дотаче се мајчина скута и пољуби га.{S} Затим, онако преклоњен, измичући се на  
 шибу једну, — која је и била устргнута и ту се вјечито чувала само због мене, — почела ме шиба 
 дремован, дембеласт, легао насред пута и препријечио им улазак у кућу!..{S} И још има образа д 
ио у ма какав разговор.{S} Два-три пута и притрчавао сам им и смјешећи се почео их запиткивати  
} Свраћао сам се и у хендеке украј пута и тражио: нијесу ли кириџије штогод заборавиле, макар к 
издигнувши уши, прескочи нам преко пута и брзо се изгуби у густежу, у шипражју.</p> <p>— Ето ба 
ао сам поскочити, ђипнути неколико пута и нагло прихватити за алку једну, само да зауставим ту  
, исправим.{S} И коракнух неколико пута и...</p> <p>Све поче дрхтати око мене, све поигравати.. 
} Клепетање се понови још неколико пута и све јаче, све јаче...{S} У неко доба причини нам се к 
 да убијем, отмем.</p> <p>Неколико пута и одлучивао сам се на то и припремао пушку.{S} Али шта  
е...{S} Не нашавши ништа скренем с пута и спустим се на траву да отпочинем.{S} И, — не знам как 
а толиким причањем застаде мало, поћута и преврну се на бок.{S} Покушаваше зар да и сама заспи. 
 сандука једног и хљеба и сира и пршута и, премјеравајући све да длану, дијелила нам, давала.</ 
ича о гријеху, а ипак се прави невјешта и неће да га призна.</p> <p>Отргох јој конац из руке и  
стили, истирали, прали бритве, клијешта и приправљали мехлеме, јер су сви највише и замјењивали 
 мрк, суморан.</p> <p>Не говорећи ништа и не питајући приступи Арнаутину, који је једнако прије 
дужег чекања видио да се Хасан не враћа и да се по свој прилици неће ни вратити више.{S} Било м 
ћајући се кући, с пуним њедрима цвијећа и слаткиша, сви смо били весели, сви задовољни.{S} Хајк 
ју је, пеку...{S} Чује му и ход, осјећа и дах његов.</p> <p>И узалуд се опире, брани, отима; уз 
у се са врха феса спуштала све до плећа и лагано га куцкала по њима.</p> <p>Ријетко када да чар 
е мјеста могло се видјети како, из кућа и из дућана неких, немилосно лете и папуче, и нануле, а 
> <p>— Зар ја, покрај света свога имућа и добра, макар ми га Зулфага и не дао сада, да се преби 
 дошао џепови му увијек били пуни ораха и љешника а иза појаса увијек се румениле по двије по т 
 под стрехом оном, макар то била стреха и једне колибе, старе, трошне и окрхане.{S} И много сам 
их кад мјесто силом измишљених тужилаца и свједока код бимбаше затекох Зулфагу, мрског, поганог 
ако би мајку истакли као главног кривца и тиме ми онемогућили сваки рад против њих.</p> <p>И, н 
 Путници?..</p> <p>Подигосмо се обојица и стадосмо један према другоме.{S} Гледали смо се нијем 
 Нека затвара! — опет заграјаше обојица и почеше псовати. — Нека затвара!..</p> <p>— Нећу!</p>  
.{S} Онако, насумце, лутали смо обојица и ишли напријед, само напријед.{S} Испочетка сам се јед 
јетљујући пуна, буцмаста задовољна лица и јаке, забрекле прси њихове.{S} Не узбуни се нити узне 
 и не пазећи на гомиле бисага, кабаница и конопа по путу, спустих се низ басамаке.</p> <p>Дотрч 
прашњави, са лицем препланулим од сунца и са закрвављеним очима од несанице, Зулфага, не пустив 
ецкала је на малој дашчици дуван за оца и нешто шапутала, Хасан је оштрио нож и поправљао пушку 
те, паметни сте, мирни сте, слушате оца и матер, не убијате, не пљачкате и... нико <pb n="274"  
кори.</p> <p>Шта више, често се од срца и весело насмијао баш онда кад би му причали за разне Х 
и није могао изговорити, а да не замуца и не застане.</p> <pb n="243" /> <p>И кашње, кад се мал 
ага је свакако имао много више да прича и, док је Хасан испред мог дућана пролазио оборене глав 
д си таки! — узвикну весело, па притрча и обгрли ме. — Аферим!..{S} Нисам ни знао да имаш тако  
аци и терезије и оке, усплахирено утрча и умијеша се међу нас.</p> <p>— Оставите се кавге, људи 
/p> <p>— Не дај му — живо дочека Хатиџа и поче ме дрмусати за рукав, теглити. — Није он здрав!. 
макар врата и ђаво однио! — дочека хоџа и осмјехну се.</p> <p>— Не бојте се!..{S} Чуваћу их ја! 
 ђевојке, несретни сине? — откреса хоџа и гурну га ногом у слабину. — Што ће ти оне?..</p> <p>— 
но, прије свијех укућана, будио се хоџа и излазио у авлију.{S} Онако голем, стасит, кршан, увиј 
 треба...</p> <p>— Е лијепо — рече хоџа и попридиже се. — Ја ћу баш учити како ја знам...</p> < 
рча из собе.</p> <p>— Ето — избаци хоџа и показа за њим. — Ето!..</p> <p>Казао сам: свршиће на  
/p> <p>— Ви би хтјели да будем ваш хоџа и да вам учим ђецу? — мирно их запита он и погледа их р 
з два, носећи узгред и некаквих пешкеша и понуда разних.</p> <p>Једанпут само задржао се пуних  
ука, а неколико пута слао ми и слаткиша и других понуда, које сам увијек дијелио са Хасаном.{S} 
нка, поносита.{S} И окићена је, и љепша и гиздавија од свију осталих, — бијели се као да је од  
бијаше научена да је свак слијепо слуша и да јој се покорава, никако није могла подносити да се 
куће.{S} Једино стари Осман, онако слаб и немоћан, што се прикрадао покаткада и заклоњен, сакри 
 као од невоље одлазио каткада у мектеб и тамо по два по три сахата учио читати и писати, ни за 
 би одмах дотрчала, дирнула ме за рукав и ударајући, шамарајући, гонила ме из куће на сокак, у  
му, али је он немилосно зграби за рукав и одгурну у страну.{S} Она посрну на шилту, скљока се.< 
ла ти на томе...{S} Сад сам, ево, здрав и сад могу ићи.</p> <p>— Не дај му — живо дочека Хатиџа 
— још никако ни смислити, е је он мртав и да више никад доће неће.{S} Јок!..{S} И сада, сваки д 
готово на саму рану, из које цурила крв и натапала топло, мекано перје...{S} А једно јој око ос 
с, — рече полугласно — али он је и благ и добар човјек...{S} Крви би испод грла дао...{S} Чудим 
о, као размишљајући, одиже ногу на праг и тихо закуца алком...{S} Причека мало...</p> <p>Нико с 
е опази некако поплашено устукну натраг и одиже руке.</p> <p>— Шта ти је?...{S} Да нијеси болес 
 његовати, јача је била од свега другог и у први мах на друго нијесам ни помишљао.</p> <p>Сама  
рећи ништа, вадила је из сандука једног и хљеба и сира и пршута и, премјеравајући све да длану, 
улфага — рече — што је иза твога доброг и поштеног оца остало све запетљано, све у нереду?..{S} 
а зец један, опруживши се колико је дуг и издигнувши уши, прескочи нам преко пута и брзо се изг 
ама много вјеровало.{S} Има времена кад и најпаметнији људи вјерују у најлуђе приче.{S} Зато су 
 „несретником“, макар што га је понекад и гурнуо, ударио, — као онда кад сам им истом дошао у к 
и се, — могао бих учинити све што никад и никоме за љубав учинио не бих.{S} Њему за инат ишао с 
словице, које је волио уплетати, каткад и гдје им није мјесто, биле му нове, необичне.{S} Многи 
ђе снове и тумачили их.</p> <p>Ја, млад и загријан, прорицао сам да ће наша војска све покорити 
акар те и мајка бранила...{S} Он се сад и не осврће на њу нити слуша шта она говори...{S} Не мо 
уровошћу, па једну ногу опружи напријед и погледа ме изазивачки. — Таки ли си?..</p> <p>— Зевзе 
 ме нешто силно гонило, гурало напријед и да сам могао, прелетио бих тамо, само да час прије за 
 Дочекаћемо...</p> <p>Па крену напријед и спусти се, клекну за голем грм један.</p> <p>— Ти хај 
ми трзну руком, гурну ме мало унапријед и некако заповједнички откреса:</p> <p>— У руку хоџу, ч 
 брзо шаптати, отегнувши шију унапријед и узвијајући главом...{S} Она није одговарала...{S} Сам 
бично кроз дан, кроз два, носећи узгред и некаквих пешкеша и понуда разних.</p> <p>Једанпут сам 
 блиједа, слаба, ослони се леђима о зид и десном руком прихвати се за чело.</p> <p>— Па зар ниј 
ешто и замахну чибуком који удари о зид и преби се на двије половине.{S} Момче, користећи се ти 
 нових напада хајдучких и није ли когод и опет погинуо, заглавио, настрадао.</p> <p>Ако су негд 
, — кресну. — Ви сте, бива, један народ и нико од вас нема ни јачи, ни старији; свак треба да с 
ваљен комад клисуре какве, а вазда горд и усправљен као и сама клисура, да га, чинило се, ни гр 
м ја трошаџија, па да бацам паре узалуд и да расипам...</p> <p>— А Зулфага? — поче Сулага живље 
ад узми Хамида себи, изведи га пред суд и он ће ти све потврдити — откреса она опоро, пакосно,  
да расплећу косе, бацају хаљине са себе и полунаге да се ваљају и премећу по ћилимима и серџада 
оји су непрестано стресали бухе са себе и заударали на зној, он је једино имао мекших и топлији 
рну се још једном, збаци јорган са себе и један јастук одбаци испод главе.{S} Опет поћута мало. 
одмах из душека, одбацио јорган са себе и онако необучен и неуређен потрчао према собним вратим 
цао је полугласно, гледајући изнад себе и чупкајући чакшире на бедри.</p> <pb n="263" /> <p>— Н 
екако постиђено спусти пушку поред себе и сједе међу њих.</p> <p>— Јесте ли из далека, момци? — 
поплашено узвикнувши он, одбаци од себе и чинију с алвом и неколико гурабија што их држала у кр 
 за инат, — силећи се да осоколи и себе и мене — упорно би одбио и још би жешће навалио да идем 
ши момке, забуни их.{S} Брзо узеше шибе и измахнуше.</p> <p>Хусо прикупи сву снагу, врисну и хт 
!..</p> <p>Неко дохвати три-четири шибе и добаци им.{S} Они не прихватише.</p> <p>— Шибајте!</p 
Шерифа ханума, мати јој, изашла из собе и понудила нам пексимита са пекмезом, да узмемо и »да з 
...</p> <p>Чак и кад бих изишао из собе и кренуо, пошао у дућан, он је једнако о томе говорио,  
ерупан, раздрљен и испрљан дочепао собе и сакрио се, закључао у њу, остављала га је, враћала се 
аочари и двије ситне чачкалице: за зубе и за уши.{S} Затекао сам га гдје лежи на миндерлуку бос 
..</p> <p>Па преврне очима, стисне зубе и, изненада, почне сам себе кудити.</p> <p>— А ја... ја 
а од њега и изишла из собе, стиште зубе и покуша да се исправи.</p> <p>— Камо среће да погибох! 
.{S} Не дај!..</p> <p>Хасан стиште зубе и опет прогунђа нешто.{S} Не хтједе је ни погледати.</p 
акви хунцути? —— запита мајка кроз зубе и погледа га попријеко. — Ко ће га покварити?..</p> <p> 
че задављено, циједећи ријечи кроз зубе и старајући се да изгледа што мирнији. — Хтио сам да се 
 какав сам и био, — дочекам кезећи зубе и готово режећи — а ти... а ти си кучка једна!.. .</p>  
p>— Ништа је — прогунђа стискајући зубе и жваћући чађаве бркове који му пали по устима. — Запел 
о нашалило.</p> <p>Па одмах стисну зубе и намршти се.{S} Бербер немилосно забоде прсте у рану и 
би, клекну покрај душека, загрну рукаве и, погледавши у широку, голему рану, која се црнила изн 
и, састављајући руке високо изнад главе и ломећи прсте, а танка кошуља све се више затеже, прип 
 онога које нам се склопило изнад главе и заклонило нам небо и сунце Божје, и које својим мрким 
...</p> <p>Хоџа одиже књигу изнад главе и исправи се.</p> <p>— Знаће шта су муке... ама може зн 
 извила, издигла једну руку изнад главе и мјери ме једним необичним, и поплашеним и радосним по 
 висину да тако отклони ударце од главе и покушаваше да се осврне.{S} Али је Хајкуна ударала не 
едно младо, безбрко момче, големе главе и избуљених очију као да се вјечито чуди нечему, прући  
га поткрадали.</p> <p>— Без мудре главе и без много новаца... мучно је... не спасава се ова кућ 
себе.{S} Кириџије као да изгубише главе и бијесно почеше ударати камџијама, псовати.</p> <p>И о 
га тихо, покуњивши се. — Тврде си главе и поносан као и он...{S} А са таком памећу муке ћеш има 
рала без и шила кошуље, не дижући главе и не осврћући се никуд.{S} Само понекад, кад би смрдљив 
г, те некако и нехотице подигосмо главе и погледасмо у висину.</p> <p>— Мора да иде неко — једв 
е се на њега, оборише му турбан с главе и раскидаше џубу на плећима.</p> <p>— Душманин је то и  
аран...</p> <p>Она збаци шамију с главе и коврџаста коса расу јој се по раменима.</p> <p>— И за 
з ватру и непрестано запретавао земљаве и неочишћене кромпире у пепео. —</p> <p>Оклен?</p> <p>— 
нако, не престајући, набраја и поздраве и савјете. </p> </div> <pb n="217" /> <div type="chapte 
 а постава испод ње позеленила од траве и почела се разгуљивати.{S} Тозлука једног сасвим неста 
 шум Миљацке, пјевање тица, шапат траве и цвијећа.</p> <p>— Ко хоће да види Алаха, нека излази  
— Ко?..</p> <p>Сви прихватише за ножеве и навалише опет.</p> <p>— Наша!..</p> <p>И ко зна шта б 
— Оборите!..</p> <p>Момци бацише ножеве и онако, голим шакама, навалише на Хусу.{S} Наста једно 
троје живо прихватимо за пушке и ножеве и почнемо, токорсе, нишанити, вјежбати се, борити.{S} Х 
авши кући одмах би почео оштрити ножеве и пунио фишеке.{S} И распричао би се тада, необично се  
а а одсијев им игра уз напукнуте зидове и клизи по мркој, трулој маховини: преливају се и шарен 
епрестано посматрао и, увијајући бркове и набијајући фес до обрва, смјешкао се, чудно се смјешк 
 вјетар нагонио на очи; погладио бркове и прстима <pb n="382" /> рашчешљао браду, па мирно сјео 
женске</hi> и <hi>рајинске</hi> послове и да се њима забавља.{S} Због <pb n="247" /> тога се че 
нијом поруком: нека оставља све послове и нека дође, врати се што прије.</p> <p>— Оставио си ми 
 наслоњени уз зидове, одбијајући димове и пијуцкајући, пожудно их гледали и добацивали им масне 
али и препричавали и своје и туђе снове и тумачили их.</p> <p>Ја, млад и загријан, прорицао сам 
ала на земљи.</p> <p>— Лагао си, лопове и разбојниче, јер... јер си пошље заборавио на ме и пре 
 јунак и што није боље пазио на кметове и остале радине.</p> <p>Сви као да му били невјерни и с 
на. — запита јаче. — Продате ли кметове и земље, шта ће с њиме бити?</p> <p>— Отац се о њему ма 
о, само је узвијао носом, набирао обрве и одмахивао руком.{S} И одмах је прекидао разговор, одм 
 с њиме...</p> <p>И загледах се у обрве и учини ми се да тако танке, свилене, високо повијене о 
убих у чело.</p> <p>— Онда припреми све и све уреди — рекох полазећи. — Ја ћу казати Хамиду да  
тени, непоуздани, пажљиво је слушао све и гладећи браду и ушмркујући размишљао о њима.{S} Примј 
с киме, — одлазио је у чаршију, у кахве и бербернице и тамо остајао, задржавао се све до пред в 
 ја одмећем и отимам испод њезине снаге и надзора њезина.{S} Кад год бих се враћао из куће Сула 
а окићених грива; низ седла висе бисаге и кесе чибуклије, а из теркије, покрај кабанице, провир 
тарији, све сам више зазирао од Зулфаге и све ми се чинило да он у читавој кући никога толико н 
сам не знам кога, на силу тражећи кавге и ината, жељен да се макар с киме ухватим у коштац и да 
четка, као да и сам усвоји моје разлоге и као да му се свиђеше.{S} Пошље, промисливши се мало,  
 сам сједао је међу њих, прекрстио ноге и понудио им духанкесу да запале.</p> <p>Сам је точио к 
 пребаци <pb n="241" /> ногу преко ноге и, забацивши косе а узевши тамбуру на крило, запјева:</ 
вијестила мало, па баци ногу преко ноге и гласно, да сам и ја могао чути, узвикне:</p> <p>— Зов 
ао и за мајку, за здравље јој, за слуге и слушкиње.{S} Нарочито је тражио да му што више причам 
очила и непрестано испијала.{S} И слуге и слушкиње, — не бојећи се више никога и не зазирући ни 
поче »штедити«.{S} Поче отпуштати слуге и слушкиње.</p> <p>Најприје отјера Османа, старог, изне 
и“, викну, „који се излежавају, не раде и не мисле, највише и кукају за старим земаном и јаучу  
пустивши дим, превуче руком преко браде и пружи руку Сулаги.</p> <p>— Нек је сретно — рече отеж 
и јаране да осамљени зијевају од досаде и да се разилазе куд који хоће.{S} Ни питала за њих ниј 
и крв јој отворио.{S} И кад она застаде и некако зачуђено погледа у рану, он се сав стресе, брж 
о и, збацивши све оно да кољена, устаде и пође за њим. — Шта ће ово?</p> <p>— Ништа...{S} Тако. 
о</hi> разговарала?..</p> <p>Она устаде и тресну димијама.{S} Сви конци попадаше по трави.</p>  
рсуза...</p> <p>Зулфага поносито устаде и, стиснутих очију, раскорачи се насред собе.</p> <p>—  
дмах се почех присјећати и наше засједе и нападаја нашег.{S} Читава слика намах ми се створи пр 
ојана, у зору дочекао Стојан из засједе и да је настао жесток окршај.</p> <p>— Три хајдука су,  
учивао највише да се остала добра уреде и некретнине да се подигну; зато је увијек и тражио да  
ће свијет рећи, па ето! — нагло прекиде и одгурну ме. — Треба ли баш рећи колико си драг?..</p> 
ину, нијесте изучени на ове чудне кајде и гласове...</p> <p>Ништа...{S} Не плашим се ја ничега  
— Ја?..</p> <p>— Ако тужим Зулфагу, оде и ти под суд...{S} Зар нијеси и ти свједочила како је о 
гладан...{S} Их!..</p> <p>Брже боље оде и донесе млијека, сира, кајмака.</p> <p>Све остави пред 
p>Мајка се само осмјехну.{S} Лагано оде и затвори врата за њим, па пјевуцкајући узе наргилу и,  
осоног је ишао на Неретву, доносио воде и спуштао пред врата њезине собе, одмах поред прага; ка 
ом за дугачки коноп кантом захитио воде и почео се умивати.{S} Ту покрај чатрње, на високој, до 
том часу кад је највише жељела да изађе и да се разговори с њима.</p> <p>Понекад је изгледало к 
<p>И јарани мајкини почеше се све рјеђе и рјеђе купити око баште, све их мање и мање долазило.{ 
у покаткад, почеше се јављати све рјеђе и рјеђе.{S} Остадоше још само неколико комшиница, којим 
здух мирисао на зрело, изгњечено грожђе и <pb n="211" /> на увелу кудељу, и тежак, топао мирис  
— био...{S} Лаже!..{S} Сретни земан иђе и ко не вјерује у то, не треба ни да живи, ни ђецу да р 
 <p>— Хајкуна!..</p> <p>— Нек свак дође и нек свак слуша — кресну Хајкуна одлучно, па и сама по 
ајући. —</p> <p>Шта ћете?..</p> <p>Дође и заптија.{S} Похвата тројицу-четворицу и поведе нас пр 
стани — рече и Хајкуна меко, па се саже и узе ме за руку. — Устани и хајде с нама...{S} Ево смо 
...{S} Хајдемо...</p> <p>Сулага се диже и онако ситан, погурен, пође пред нама, — ми пођосмо за 
— запјева Зулфага увријеђен, па се диже и климајући се пође према пенџеру.</p> <p>— Ја грабио?. 
!..</p> <p>Па ме ухвати за руке, издиже и, силом ми упртивши пушке и торбу, нагло повуче за соб 
ка сурово, <pb n="256" /> па се придиже и отрже ме од Сулаге. — Нисам ја трошаџија, па да бацам 
> <p>— Коњско?..</p> <p>И он се придиже и ослухну опет.</p> <p>—- Кириџије! — викну узбуђено, у 
 прага и приступих јој ближе, она одиже и другу руку и готово врисну:</p> <p>— Смајиле, што си  
реба да се окушамо.</p> <p>Па се подиже и поче загледати унаоколо, привиривати свуда.</p> <p>—  
смијеш...</p> <p>Хасан се лагано подиже и приступи собним вратима.</p> <pb n="271" /> <p>— Смиј 
 дао...{S} Чудим се како се о њему може и мислити рђаво.</p> <p>— Охо!..</p> <pb n="368" /> <p> 
ву и стрижући шиљастим ушима, фрче, рже и копа земљу ногом, а испод румених ноздрва, из којих б 
оџа је постајао све ваљанији и све брже и јаче ударао мотиком.{S} На псовке и примједбе разне н 
ивала албабере и невене, окопавала руже и лехандере.{S} И као да се није знала уморити у послу  
пунио је духаном.{S} Сам је брао и руже и китио шилту на којој ће сједити, куповао шећерлеме и  
а који хоће напријед, који јуначки газе и пробијају путе...{S} Свак лаже ко каже да је сретни з 
мјехнуше се, штипнуше ме мало за образе и опет ништа не говорећи сједоше.{S} Танка, зашиљена вр 
 подцикујући, штипао је сваку за образе и љубио по неколико пута.</p> <p>И као побједник какав, 
ле јој се низ пуначке руменкасте образе и још свјетлуцале, нос при врху поцрвенио и дошао некак 
а крв као да ми изненада јурну у образе и страшан бијес обузе ме.</p> <p>— Теби се смијем, — до 
а.</p> <p>Пошто је бербер отишао, уљезе и Хатиџа у собу.</p> <p>Носила је велику, тешку, распаљ 
сам те хранила, пече сада, пече и гризе и дави...{S} Храна мајчина црну ти мајку подгриза и све 
поврати у кесу гунђао <pb n="225" /> је и кришом, да га не би опазио, као пријетећи климао глав 
 их сакрије.</p> <p>Ради бабе Сулага је и мене волио много.{S} Никад не би прошао а да ме не ом 
ретварао, — плашио исто као и ја, да је и њему мучно било као и мени.</p> <p>То се већ могло по 
> <p>И по свему сам могао познати да је и он ортак, сарадник Зулфагин, да су обојица читаву ств 
ада, препуна духанскога дима, као да је и сама горјела и као да се све више ширила по јаким, ко 
, раздражљивији.{S} Чинило се као да је и дјелом хтио показати како је „зликовац, хајдук и зулу 
але, а црвена шамија на глави као да је и сама горјела, пламтјела.</p> <p>— Госта2?..{S} Кога?. 
 с њима, поздравили.{S} Хасан као да је и подранио баш због тога да се може извући неопажен и н 
ад је остала осамљена, готово као да је и сама жељела да јој неко говори у кући, да граје, ларм 
...{S} А фукара кад се осили најгрђа је и најћоравија...{S} Њезина тиранија надмашује све друге 
етку удара и наргилом о зид, разбија је и вриснувши извије се, скочи и, ширећи руке и пуцкајући 
неколико дана ту исту слушкињу, која је и спавала с њом, а мој душек премјести у своју собу и п 
 басамака дугачку шибу једну, — која је и била устргнута и ту се вјечито чувала само због мене, 
одна, независна и моћна сада, хтјела је и желила да то и другима, изван куће, покаже да се и пр 
нико ништа не може забранити, хтјела је и да ради све што год јој на ум пане.{S} И хтјела да се 
> <p>Пошто јој додија пуцњава купила је и тамбуру и поче ударати уза њу.{S} Сједне насред авлиј 
космате прси све до појаса, рашчешља је и некако мукло, отегнуто запита:</p> <p>— Шта ћете?..</ 
и, претварајући се да спавам.{S} Она је и даље говорила, питала, гласно размишљала о нечему.</p 
по трави. — Убићу!..</p> <p>— Богата је и донијеће ти пара — тјешио ме Јован, који је једини оз 
о сад? — запита мајка забринуто, кад је и опет дошао да иште новаца, а тек половица грађевина ј 
да их утуче и тако им опет покаже, е је и у говору моћнији, јачи, силнији од свију.</p> <p>С км 
ц сам, хајдук, зулумћар...{S} У мене је и срце од камена и нема милости ни љубости ни према ком 
 <p>Па привуче Хатиџу уза се, пољуби је и дубоко уздахну:</p> <p>— Камо среће да сам вазда с ва 
ана, старог, изнемоглог Османа, који је и осиједио служећи и који више ни ићи није могао без шт 
е и теби добро бити...</p> <p>— Мени је и сад добро — одговорих јој весело, показујући на кућу, 
екипи и кад пређе у насиље, онда јој је и крај — тврдио је упорно, не попуштајући — Па и наша с 
међу вас, — рече полугласно — али он је и благ и добар човјек...{S} Крви би испод грла дао...{S 
} По неколико ибрика кахве наручивао је и чашћавао свакога; Хамида као да је само зато и водио  
а.</p> <p>У њезину присуству миловао је и мене и, као малом дјетету, давао ми пушке од зовине ш 
више опорављао и оздрављао, постајао је и све несношљивији, насртљивији, раздражљивији.{S} Чини 
а Ибрахим ефендија у браду. — А имао је и пара и данас их има...{S} То је и Хамид потврдио...</ 
!..</p> <p>Он није слушао.{S} Шаптао је и даље неуморно, шаптао живо, испрекидано, примичући се 
о није могао тамо приступити, тражио је и питао бербере, који су са запрегнутим бошчама и засук 
кренувши се Хатиџи. —</p> <p>Долазио је и мени, па и мени причао...{S} Нити је, каже, Зулфага и 
а су кадгод дуже разговарали.{S} Ако је и било када разговора између њих, било је насамо, одвој 
амиских и токорсе читао нешто. — Ако је и крао, опет није ружио овако и... и барем је пријатељ  
га, уређивао, чистио.</p> <p>Једнако је и фишеке пунио и припремао кремење, надносећи суху, кос 
ао је и пара и данас их има...{S} То је и Хамид потврдио...</p> <p>— Опет Хамид!..</p> <p>— Све 
уће, одлети док се окренеш«.{S} Зато је и препоручивао највише да се остала добра уреде и некре 
а предложи, али чим је заустио одмах је и престајао.{S} Ја сам, опет, знао да би ми сваки предл 
орити.{S} Одмах сам прихватио за оружје и кренуо за њим.{S} Нити смо се јавили планинштарима, н 
јлуђе приче.{S} Зато су куповали оружје и они који га никад имали нијесу <pb n="297" /> и припр 
оћи — отсијече он упорно, покупи оружје и спусти га поред себе. — Опет ћемо путовати.</p> <p>За 
оји је читав вијек провео носећи оружје и радећи око њега, мислио је да би му мања и грехота и  
— пустићеш ме да и данас очистим оружје и истимарим бедевију...{S} Ето то...</p> <p>— Јок! — от 
и пред вратима зазвонило момачко оружје и зарзали у пјену обучени парипи, мајка се опет претвар 
ам раздражено, бацајући и остало оружје и раскопчавајући антерију на прсима ради лакшег дисања. 
гледа: је ли довољно удаљен од бедевије и може ли га случајно и ту копитом дохватити.</p> <p>И  
е, —— рекоше — проучио и зна све јазије и законе у прсте, па би хтјели да им то и дјеца науче.< 
азмјерао у свом дућану, баци и терезије и оке, усплахирено утрча и умијеша се међу нас.</p> <p> 
S} Ја сам га управо и измамио из авлије и... и сачувао га да га опет не наговоре...</p> <p>— Оп 
и и скакућући, претрчавала преко авлије и брзо се окренувши на пети заустављала се пред мајком. 
ним парипима, мрко гледајући чаршинлије и хотимично нагонећи коње испред туђих дућана, само да  
е свилом, о димијама од свиле дукатлије и о димијама од свиле бешлуклије, о састанцима и тефери 
ке се почеше упињати, увијати као змије и запињати ми за ноге, ударати ме по бутима, теглити зе 
какве ониске клупе, затегоше нам димије и ударише по неколико папрених дегенека.{S} И пустише н 
крену заптији мало, погледа ме питомије и одмахну главом:</p> <p>— Други пут буди паметнији, —  
ко, који као да ни ода шта зазирао није и никога се бојао, чак ни оца.{S} Ја сам се чудом чудио 
 доба никаква оружја на себи носио није и кога су у читавом шехеру сви и називали <hi>женскоњом 
ји су се у нашој кући некако слободније и рахатније осјећали него најбољи наши знанци и ахбаби. 
о треба вратити, — дочека она ватреније и, као кривац какав, бојећи се да ме отворено погледа,  
ајући како се превијам и све се силније и силније тресем. — Јеси ли махнит?..</p> <p>Шта је?..< 
.</p> <p>— Дижи се! — викну он осорније и гурну ме пушком. — Треба ми друг, а нећу другог тражи 
се догодило нешто страшно, најстрашније и, потрчавши Сулаги и приљубивши се уз њега, почнем и с 
осјећао некако чилији, лакши него прије и корачао сам брже од Хасана.{S} И на души ми било лакш 
 страни трче дјеца, а на другој заптије и како, проклињући <pb n="222" /> једни друге, гађају с 
сти на кољено све тефтере и све хартије и, измичући се на леђа, крену из собе.</p> <p>— Шта је  
тврдио је немилосно, савијајући хартије и гурећи се — Још само мало... ето... корак један па... 
брда и планине, гониле су моје кириџије и моји момци, и читавим путем пјевало се, шенлучило, пу 
 главе, да викнем и сазовем све комшије и пријатеље и да покажем своју зараду, похвалим се.{S}  
 комшиске пенџере.</p> <p>Многе комшије и љутиле се, псовале што их будио иза сна и готово на с 
уњеним пушкама, застану на сред чаршије и само једном подвикну:</p> <p>— Затварајте!</p> <p>И с 
а.{S} Увече, пошто бих дошао из чаршије и сјео покрај ње, изгледала ми увијек радосна, срећна,  
небеске; причали и препричавали и своје и туђе снове и тумачили их.</p> <p>Ја, млад и загријан, 
тово до под таваницу. — Сад је ово моје и само моје.</p> <p>— Лажеш!..</p> <p>— Моје је!..</p>  
то да сједи у соби као прије, да тугује и размишља, поче ходати, мотати се по читавој кући, зав 
} Никад не би прошао а да ме не омилује и не штипне за образ.</p> <p>Кад би нам дошао џепови му 
одвикивале су гласно, желећи да их чује и да се барем осмјехне на њих.</p> <p>Сама Хатиџа, једн 
крви.{S} И, кад бих замакао кроз сокаке и приближио се чаршији, увијек ми се причињавало као да 
отуривши се грабили су тихо кроз сокаке и без обзира трчали, ишли, бјежали кућама.</p> <p>Чак с 
мијем, — дочеках оштро, стискајући шаке и пријетећи, — теби, будало, јер си ме повео ни сам не  
рже и јаче ударао мотиком.{S} На псовке и примједбе разне није одговарао много, нити се обзирао 
а сам се савладао да не налетим на неке и не почнем их ударати...</p> <p>Погледавши око себе, н 
оправљали.{S} Узгред су пунили и фишеке и гурали их у фишеклије, које им биле привезане о појас 
наслонивши се на њега, припремао фишеке и набијао их, засипајући се покаткад сухим трешњама што 
стио пушке, сабље, ножеве, пунио фишеке и припремао кремење.{S} То му управо био и једини посао 
ио одмах на лопове, хајдуке, разбојнике и готово хтио запомагати, звати у индат...</p> <p>Пошто 
 лежећи поред ње, зубима ломила љешнике и, намигујући и као дражећи ме, пробирала језгре и гриц 
у њима, оружје објеси о рафове, ћепенке и изнад врата ардијских, фишеке разбаца по шилти и по ч 
Хатиџине?</p> <p>Он се извали поребарке и наслони се на руку.</p> <p>— Хатиџе, моје жене — доче 
оке, крупне и ситне, од чије рике, буке и блеке одјекивала брда и планине, гониле су моје кириџ 
главе, прекрстили ноге, запалили чибуке и кроз сумаглицу од дима духанскога гледају га као чудо 
 се на мајчина њедра слијевале све муке и сви болови што сам их имао.</p> <p>— Шта?..{S} Шта је 
...</p> <p>— Макар...{S} Живот без муке и није прави живот...</p> <p>Он подиже главу и грицкају 
ма.{S} Застаде пред прагом, рашири пуке и препријечи ми пут, тресући чупима, осмјехујући се.</p 
ја лице од радости.{S} Опружи обје руке и поче их трљати као да се умива.</p> <p>— Ето видиш —  
е.{S} Од страха ми испаде пушка из руке и сав се стресох.</p> <p>Трговци се збунише, пометоше.{ 
е нагло окрену, уграби ми пушку из руке и одбаци је.</p> <p>— Бјежи!..{S} Видиш да су наговорен 
призна.</p> <p>Отргох јој конац из руке и бацих га у страну.</p> <p>— Ти... ти све знаш — рекох 
пренемажући се поче љубити мајки и руке и врхове од папуча.{S} Захваљивао јој по двадесет пута  
/p> <p>— И?..</p> <p>Хатиџа склопи руке и, тако склопљене, поднесе их под браду.{S} Сневесели с 
p>— Моје је!..</p> <p>Мајка рашири руке и поплашена, узбуђена, стаде између нас.</p> <p>— Шта в 
иснувши извије се, скочи и, ширећи руке и пуцкајући прстима, и сама као да почне поигравати, цу 
м пред вече морали узимати књиге у руке и учити, и ја и Хасан били смо потпуно слободни и могли 
> <p>Она устаде, узе ми главу међу руке и унесе ми се у лице.</p> <p>— И ти се не љутиш? — запи 
ас се почели будити робови и биће бруке и много јада с њима...</p> <p>— Какви робови? — уплете  
мбаша отури чибук, узвали се уз јастуке и поче се накашљавати.</p> <p>— А бре пезевенк, ти ли х 
ипаливши му чибук, измицала се натрашке и, скрстивши руке а оборивши очи, дворила га све дотле, 
и кошуљу.{S} А он, измичући се натрашке и лагано се бранећи, само је отезао шијом и све се чудн 
оље збацише струке, прихватише за пушке и падоше по трави, за бусије.{S} Коњи се усплахирише.{S 
> <p>Све троје живо прихватимо за пушке и ножеве и почнемо, токорсе, нишанити, вјежбати се, бор 
ла и она полећела, он... опали из пушке и...</p> <p>— И?..</p> <p>Хатиџа склопи руке и, тако ск 
S} Застали пред дућаном, наперили пушке и климајући се и заплећући језиком одмах загаламили:</p 
руке, издиже и, силом ми упртивши пушке и торбу, нагло повуче за собом. </p> </div> <div type=" 
>У исти час и ја и Хасан одигосмо пушке и примакосмо се.</p> <p>— Збори: држиш ли ријеч?..</p>  
а на прсима које су необично одсијевале и прелијевале се према свјетлости фењера што га носило  
<p>— Како ли би ме тад душманке гледале и како ли би се светиле!.. — говорила је узбуђено, чупк 
оје се, на крајевима, непрестано трзале и непрестано развлачиле на смијех.{S} Кад је дошао, изг 
ј кући гледам свакојаке скупове, и мале и велике, ипак сам се изненадио кад сам опазио једну го 
о и горио, а тешке, дебеле ките ударале и расипале се по калдрми, — сви као да задржаше дах и м 
ији, облији, а прси набрекле, наједрале и јечерма на њима као да почела пуцати, попуштати.{S} П 
у нове калајисане алке које се блистале и засјењивале очи и... и све ми се чинило као да и они  
} Димије су јој у лету необично шуштале и заплетале се око нога, црвена шамија лепршала јој око 
 то били само наши људи, из наше махале и из нашег комшилука.{S} Не.{S} Били су ту још и многи  
бојица кренемо и упутимо се кроз махале и сокаке „у лов, у планину“.{S} Ловили, наравно, нијесм 
е првог дана по одласку његову, засјеле и по собама и по авлији и, разбацивши фереџе око себе,  
, док су му све комшије унаоколо радиле и уређивале земљу за садњу духана.</p> <p>„ Шта радиш,  
 тјеше и разговоре.{S} Неке су доводиле и дјецу са собом, бојећи се зар да их саме оставе код к 
руци и позвецкујући њима весело улазиле и, некако поцупкујући и скакућући, претрчавала преко ав 
е опет, окупљали у мале, ријетке гомиле и полугласно шаптали, договарали се.{S} Нијесу ли могли 
акве Арнауте, дивљаке некакве, полуголе и одрпане, и — не питајући ме, — сједио с њима, сашапта 
га, гледао сам их дуго како се свијетле и одсијевају према сунцу, гледао их, — макар ми се и на 
едног муштерију, баш почео хвалити луле и ја му као, почео припомагати, кад дјеца око нас подиг 
а трговца, који босоног, изувши постуле и носећи их у једној руци а другом придржавајући зембиљ 
зубун, ђердан, тозлуке.{S} Свакоме шаље и поздрав или савјет какав.{S} И, пошто га већ сви кмет 
како, сав изгребан и одрпан, кроз шибље и сакривен од свакога, грчевито стискајући пушку, извал 
 бесвјесно повукох се још дубље у шибље и збацих фес с главе, од страха да најприје њега не опа 
а свијећу и опет настављала посао живље и хитрије него прије, желећи зар да накнади оно времена 
икнем и сазовем све комшије и пријатеље и да покажем своју зараду, похвалим се.{S} Дође ми и да 
према дућану, одиже моју пушку са земље и, дунувши у грлић, пође, држећи је у рупи, увијек спре 
 — питао је сагињући се готово до земље и љубећи ме у скут. — Нијеси, зар, заборавио на ме?</p> 
есанице, лагано смо се вукли кроз грмље и шипражје, отхукујући непрестано и мрко погледајући је 
дам у очи.{S} Она то опази, па бржебоље и рукама поклопи очи и још чвршће притеже шамију.</p> < 
..</p> <p>— <hi>Ја</hi> то знам најбоље и нико не треба да ми их хвали.</p> <p>Сулага осјети св 
сам, одлазећи, чуо како усиљеније кашље и нешто гунђа, гунђа....</p> <p>Наравно да је Зулфага з 
нешто, мучити, стезати.{S} Због тога ме и опет малаксалост поче обузимати свега и ноге ми опет  
а застаде.{S} Заустави коња, погледа ме и кратко запита:</p> <p>— Шта ћеш?</p> <p>— Дај!</p> <p 
еш?..{S} Ево!,.</p> <p>И стаде преда ме и поче показивати.</p> <p>Нити сам пазио много, ни разм 
 <p>Растанак са Хасаном значио је за ме и — растанак са Сарајевом.{S} Друкчије се није могло.</ 
крвнички хватате ме за прса, обарала ме и, вадећи испод басамака дугачку шибу једну, — која је  
пошто је обје руке забољеле, пуштала ме и затварала у собу, не допуштајући више никако ни да из 
ме сама опере.{S} Отирући и обгрлила ме и некако збуњено, сметено промуцала:</p> <p>— Спремај с 
И много поче обећавати.{S} Обећањима ме и замамила вјешто и тек пред зору пустила ме да заспим, 
де на прагу, изненађен, погледа и на ме и на мајку некако лукаво, испитујући, па лагано, тихо,  
че, јер... јер си пошље заборавио на ме и престао ми долазити, — рече распаљено. — Другијем си  
стиво.{S} Каже: „Додијао сам вам, па ме и не гледате... бјежите од мене... гоните ме“...</p> <p 
ињући и псујући немилосно!..{S} Стид ме и сад да причам о томе!..</p> <p>Нешто из радозналости, 
..</p> <p>— Ништа не питај — прекиде ме и лукаво намигну. — Овога пута све је било добро...{S}  
</p> <p>А тад се окрену мени, загрли ме и поче љубити.</p> <p>— Добро и ваљано момче моје, — ре 
да се исплачем.{S} Хајкуна, милујући ме и притежући себи и сама проплака; у превијању и трзању  
у стршио иза појаса.</p> <p>Опазивши ме и они као да се уплашише и узвикнуше.{S} Хајкуна чак и  
за руку и изводио у страну.{S} Питао ме и распитивао о свачему.{S} Питао и за мајку, за здравље 
е одигне од тала, исто онако као што ме и хоџа одигнуо.{S} Зовну прстом Хајкуну да и она опипа. 
<p>Причајући непрестано је гледала у ме и непрестано ме миловала по коси и по образима.</p> <p> 
 потказао хоџи.{S} Хасан је сумњао у ме и почео ми пријетити; ја сам опет сумњао у њега.{S} И к 
адржава <pb n="302" /> нас.{S} Страх ме и од оног муклог, тупог, непрестаног шуштања, цичања, з 
ну заптији нешто у руку, узе ме за раме и повуче за собом.</p> <p>— Бјежи одовлен — рече брзо.  
о њега...</p> <p>Хасан ме дрмну за раме и полугласно прошапта:</p> <p>— Сјутра ћемо на друм...< 
ао —— узвикну наслањајући ми се на раме и умиљавајући се. — Не знаш ти...{S} Их!..{S} Због мене 
ође ми у сусрет, спусти ми руку на раме и тихо, развучено протепа:</p> <p>— Ти долазиш због Зул 
ивоту...</p> <p>Глава јој клону на раме и склопи очи.</p> <p>— Ја... ето свједочила сам, а знал 
вима, изнад њих, висиле свилене махраме и златом извезене чеврме и готово падале по јастуцима;  
те се, богме, и уморили.</p> <p>— Богме и јесмо.</p> <p>— И огладњели?</p> <p>— Јесмо.</p> <p>С 
 на којој ће сједити, куповао шећерлеме и нудио јој, клањајући се дубоко и, са особитим страхоп 
 нож из канија, бијесно ошину коња њиме и потјера право према мјесту, одакле се још, изнад <pb  
ај проклети зец паде на памет, а с њиме и злокобљење Хасаново...{S} Шта ће бити ако нам се деси 
 царскога друма ухватим у коштац с њиме и порвем се, побијем, покрвим.</p> <p>Испод појаса поче 
јер су сви највише и замјењивали хећиме и готово једини радили око рањеника.</p> <pb n="355" /> 
м о томе а камо ли још и да причам коме и да их одам.{S} Ни они мени ништа спомињали нијесу, ни 
ћи свакога с пута, не уступајући никоме и не покоравајући се никада.</p> <p>Наравно, комшије су 
иснувши ме за руку, снажно затресе њоме и лагано изађе из авлије.</p> <milestone unit="subSecti 
но као да је тражио кавге, ината с њоме и вазда се жестио што и она није била кавгаџија, што и  
астанку причали смо о томе, само о томе и, за чудо, никада нам се, ни једном ни другоме, <pb n= 
вилене махраме и златом извезене чеврме и готово падале по јастуцима; испод шише жутиле се неко 
 када смо изашли готово до на крај шуме и када кроз густеж оној опазисмо како се испод нешто пр 
 по једну, и одбијати од куће све зване и незване гошће.{S} Тада је приступала и мени, улагивал 
али смо се пењати уз излињале, изроване и поломљене камене басамке, обрасле погдјегдје, при кра 
е су, пажљиво се осврћући на све стране и често застајкујући, прелазиле један у другога на дућа 
алима, занатлијама одлазили су у дућане и измахујући им ножевима изнад глава, узимали, односили 
ли-пенџере, зазивајући по имену укућане и избацујући неслане шале о домаћинима.{S} Неколике дје 
оје је мајка најмила из махале задихане и зајапурене, увијајући се, ломећи, гицајући, трчале су 
кушао није да га потпуно укроти, стегне и покори.</p> <p>Шта више, често се од срца и весело на 
откреса он, покушавајући да ме сустигне и задржи. — Стој!..{S} Јеси ли готов?..</p> <p>— Готов? 
који је сједио крај ниске чекмеџе једне и на кољену срачунавао нешто, бржебоље одбаци тефтер, о 
кући шенлук.{S} Многе комшије, зачуђене и узнемирене, почеше дотрчавати и питати нас шта се дес 
{S} Шта више, она као да се бојала мене и никад ме није смјела јаче ударити или казнити жешће.{ 
</p> <p>— Хм...</p> <p>Сједе поред мене и поче чупкати траву:</p> <p>— Окладио бих се да ћу дан 
оред собних врата, прошао је поред мене и очешао се лактом о моју антерију, не опазивши ме нити 
шли из собе у собу, укривали се од мене и нешто се договарали, шапутали.{S} И сви ме гледали не 
<p>У њезину присуству миловао је и мене и, као малом дјетету, давао ми пушке од зовине што их с 
и мрким погледом једним премјери и мене и Зулфагу.{S} Затим завуче прсте у густу, неуређену риђ 
и.{S} Хајкуна највише.{S} Грлећи и мене и Хасана попијевала је, поигравала, скакутала, натуривш 
ођем, да...</p> <p>И, погледавши и мене и Хатиџу, тихо додаде:</p> <p>— Голубови моји!..</p> <p 
ено <pb n="359" /> се окретала око мене и пипала ме по прсима, по раменима.</p> <p>— А сад... р 
 јој свирале, штрцаљке, пушке од зовине и причао приче.{S} Каткада нам је приступала и Шерифа-х 
 и протежући се извукох се из љесковине и стадох на чистину.</p> <p>Погледам на све стране.{S}  
 — рече.</p> <p>— А ко би жалио да гине и да умре?.. — брзо одговори стари, истресе из кесе неш 
а се жали?..</p> <p>Све на свијету гине и умире и све се поново рађа...</p> <p>Бог тако наредио 
таши, који се преобукли у турске хаљине и стали у шехер да штогод упљачкају.</p> <p>Наравно, св 
к би испио кахву и почео тражити хаљине и оружје, да се обуче и крене у чаршију.</p> <pb n="214 
 и са запаљеном цигаром пржио му хаљине и правио рупе на њима.</p> <p>И у Сулаге сам најчешће и 
 звонарима, него ће свак тражити висине и ићи према њима својим путем, мислећи својом главом и  
 пред ноге некакав нож, двије пушчетине и торбу. — Дижи се!</p> <p>— Куда? — запитам га у чуду, 
а ћу неком јачем испричати њезине тајне и као да се хтјела осветити на мени за све што је патил 
не, голе, без намјештаја, зијале су оне и црниле се некако, као након навале хајдука, као након 
ачки гласови као да циче, вриште, звоне и пјесма се пробија кроз оштру, студену ноћ, па као да  
омађијана и малаксала потпуно, не клоне и не спусти се пред њу.</p> <p>Има тренутака када човје 
коњима и по неколика крда стоке, крупне и ситне, од чије рике, буке и блеке одјекивала брда и п 
шиски наопако <pb n="349" /> да преврне и да све муштерије поквари.{S} Муштеријама су, опет, ка 
..</p> <p>И хитре Циганке, вавијек орне и распаљене, ударе у дахире, уздигну се на прсте им, за 
куће — рече полугласно, развлачећи усне и нашкиљивши на једно око. — Овђе ти нема мјеста...</p> 
.</p> <p>Опет изви обрвама, напући усне и накриви главу према рамену.</p> <p>— Па...</p> <p>— Ш 
рамену, извије танке обрве, напући усне и некако дурљиво, мазно, као дијете коме отимају лутку, 
ед мајку, износио некакве тужбе, рачуне и сенете, старајући се и упињући да је задржи у соби ба 
ла стреха и једне колибе, старе, трошне и окрхане.{S} И много сам се љутио на Хасана, који је н 
 ту као креветац неки, да може поред ње и ноћивати, спавати.{S} И оно оружје што је преостало п 
анка, румена трака што још избија из ње и лагано се повлачи по јакој бијелој бедри све до кољен 
 комшилука долијетале, купиле се око ње и падале јој по глави, по рукама, по раменима, весело г 
ош хтјели да настављају своје гозбовање и да се опијају.{S} Били донијели однекуда и читаво бур 
ао, новаца је код мајке бивало све мање и мање.{S} Напошљетку се и задњи ћемер испразнио и задњ 
е и рјеђе купити око баште, све их мање и мање долазило.{S} У оно доба кад су се обично окупљал 
 више нестајати, губио се.{S} Презирање и суровост људска највиши су душмани стида; пред њима с 
ти да би ми било узалудно свако опирање и затезање.</p> <p>Не проговоривши више ријечи, опет ло 
но граби, лови, хвата за хаљине, запиње и задржава <pb n="302" /> нас.{S} Страх ме и од оног му 
препиру, инате, гонећи претоварене коње и при сваком десетом кораку натежући чутуре и наздравља 
ет их на броју, растоварили уморне коње и поредали по калдрми вреће препуњене житом, кртолом, л 
нијесам бојао много.{S} Њезине пријетње и заклетве ништа помагале нијесу, нити ме могле натјера 
у и огријао им душу, — говорио је кашње и говорио сасвим искрено, непритворно.</p> <p>Кметови с 
ом травом, која нас боцкала кроз чарапе и запињала за ноге, те смо се често као пијанице какве  
тили, те се испод њих провидили и стопе и закрпљене ивице од чарапа.</p> <p>— Познајеш ли ме? — 
ене, купио од твоје мајке за своје паре и.. и још их лијепо платио...</p> <pb n="344" /> <p>У м 
јући и као дражећи ме, пробирала језгре и грицкала их.</p> <p>— А, чини ми се, сад ће и теби бо 
вала је јорговане, пресађивала албабере и невене, окопавала руже и лехандере.{S} И као да се ни 
— рече брзо, старајући се да се прибере и уозбиљи, — Испричаш ли икоме, ово ће ти судити!..</p> 
и да жешће увриједи!..{S} Чак ме матере и очеви њихови митили и давали ми смокава, грожђа, шљив 
 <p>Па јој спусти на кољено све тефтере и све хартије и, измичући се на леђа, крену из собе.</p 
уче вјетар засипљући снијегом у пенџере и у стакласто замрзнуто грање дивље лозе што се пропиња 
и?..</p> <p>Све на свијету гине и умире и све се поново рађа...</p> <p>Бог тако наредио...</p>  
 сокацима, циличу тамбуре, звече дахире и пиште зурле, а измијешани момачки и дјевојачки гласов 
ћу, не зна за кућиште; кућа им све горе и планине, а коначиште свако мјесто ђе се затеку...</p> 
оголили, дигла у хајдуке...</p> <p>Горе и планине препуне су чета њиховијех...{S} Ударају, напа 
какав непозвани гост изненадио; прозоре и пушкарнице на зидовима зачепљали су јастуцима и крпам 
и, украј огњишта, како чучи поред ватре и подстиче је. — Хоћеш ли?..</p> <p>Она подиже главу, п 
о лулу, он је одмах трчао да нађе ватре и да поднесе нек припали; ако је требало што у чаршији  
.{S} Ушишикани веселим пуцкарањем ватре и ћурликањем двојница убрзо смо заспали. </p> </div> <d 
и сваком десетом кораку натежући чутуре и наздрављајући један другоме.{S} И чинило ми се као да 
тога и претрне, премре.{S} Због тога се и ноћи плаши толико.</p> <p>Кад се ноћ спусти, — каже — 
ло ми се и смио бих се опкладити, да се и он, — макар колико се јуначио и претварао, — плашио и 
кав није се могао ни замислити, а да се и Смајил-ефендија не позове, да и он ту не буде.</p> <p 
као да прије није ни имао времена да се и таквим беспослицама забавља.{S} Свако јутро убрао би  
 то и другима, изван куће, покаже да се и пред њима, пред читавим свијетом, похвали.</p> <p>Рад 
и и гледали у ме.{S} Чинило ми се да се и они потсмјехују, ругају се, изазивају ме.{S} Једва са 
а као да намах минуше.{S} Дође ми да се и сам засмијем и да се увијам, онако да се увијам као и 
> <p>Још рјеђе су га могли навући да се и сам уплете у разговор, да и он рекне своју.{S} А кад  
ам од чуда.{S} Погледавши ме, као да се и он застиђе, смете, па на силу поче кашљуцати и опљуцк 
чео тјешити.</p> <p>Шта више, као да се и веселио томе.{S} Једанпут,кад је једно сељаче, које с 
а кроз оштру, студену ноћ, па као да се и она мрзне у мраку, изнад глава наших...</p> <p>Хајкун 
м цурком текао с лица, — које као да се и сад прелијевало страхом, — слијевао се на окрхано, по 
 иза сна и готово на силу нагонио да се и сами дижу и прихватају за рад.</p> <p>А што се они ви 
и руком ми зачепи уста...{S} Загледа се и сам према ватри, са жељом да упозна кога...</p> <p>Уз 
јек страховао да ће ме позвати преда се и да ће судити жешће и суровије нето су икад прије суди 
астао крај каната, опустио руке низа се и некако изморен малаксало цикнуо:</p> <p>— Рођо!..</p> 
сам дана.</p> <p>Али, за чудо, мајка се и због тога узнемирила.{S} Већ шести дан након његова о 
{S} Затим је поново устајала, дизала се и гледала напоље, освртала се, завиривала свуда.</p> <p 
ључао у њу, остављала га је, враћала се и, уморена и малаксала, опет падала по трави, ваљала се 
 је била узрујана, узбуђена, бранила се и много је размахивала рукама као доказујући нешто; Зул 
ко од њега, на ћенару једном, гурила се и хоџиница, премјерала без и шила кошуље, не дижући гла 
едећи често би се стрекнула, пренула се и узвијерено почела ослухивати, пазити.{S} Затим је пон 
ђивати, сијати, она се збуни, спетља се и као почне размишљати.</p> <p>— Шта ћу казати? — одмах 
ну тицу, која узалуд облијеће, отима се и лепрша, док напошљетку, омађијана и малаксала потпуно 
авој, свијетлој висини тоне, растапа се и изумире.</p> <p>Тек покаткада, уријетко, освојила би  
ет пребаци фереџу преко главе, умота се и готово каскајући оде према кући... </p> </div> <pb n= 
екој, све се комешало, врело.{S} Све се и прибијало једно уз друго, приљубљивало се, токорсе да 
ба!</p> <p>Заптија један уљезе, саже се и поче се сашаптавати с бимбашом.{S} Тргну му у руку не 
ивши ме, отури чибук у крај, придиже се и пође ми у сусрет.</p> <p>— Нећеш ми, зар, замјерити ш 
.</p> <p>Она не одговори.{S} Придиже се и као да пође да тражи нешто, да узме.{S} Затим брзо по 
, све су жене галамиле, викале, неке се и смијале.{S} Чибуци ни сад нијесу били заборављени; ди 
има, трчале су на пенџере, откривале се и ударале га у прса китама цвијећа, чеврмама, наранчама 
лије причвршћене о појасу свијетлиле се и блистале према сунцу засјењујући очи, црвена долама п 
амен дима.{S} Коњ узви главом, пропе се и хтједе да сврне, да узмакне.</p> <p>— Ха, соколе! — п 
е осјећале некако јаче, храбрије, те се и они заклињали по неколико пута да ће га пратити у бој 
.{S} И, онако везан, спућен, саплете се и опет посрну.{S} Сав модар у лицу, надут, страшан, с и 
е мајка поче помало опорављати, поче се и хука стишавати.{S} Жене, једна по једна, изостајаху п 
, мислећи зар да сам пјан, раставише се и начинише ми пут.{S} Нико ни ријечи не рече, нико не о 
цијучући и лепршајући крилима извише се и одлетише дубље, у шуму, а зец један, опруживши се кол 
> <p>Оба момка, без поговора, дигоше се и чешкајући се и протежући одоше у колибу.{S} Брзо се в 
> <p>— Баш си дијете! — осмјехнуо би се и он и пољубио је у чело. — Право дијете!..</p> <p>И зв 
бе...</p> <p>Она се придиже, исправи се и, онако мршава, блиједа, слаба, ослони се леђима о зид 
?..</p> <p>Она збаци шамију, исправи се и затресе косом, густи праменови опустише се, падоше по 
 Само забоде барјак у земљу, исправи се и, ништа не говорећи, једним лаким измахом руке даде зн 
и главу.</p> <p>Хајкуна се оте, изви се и брзо прихвати за шишану, која је лежала на земљи.</p> 
уцањ, још јачи и још силнији, понови се и куршум ми мину покрај уха.{S} И, од страха, од чега л 
чеше бјежати бацајући оружје, а неки се и сакрише...{S} И ето:.. таки и остадоше у животу и...  
и са својим питањима.{S} Распитивали се и о нападају и о Авдаги и причали о нападачима.{S} Неки 
е, сви су затварали дућане, праштали се и грлили с комшијама, као да се више никад видјети неће 
се понизно уклањали с пута, измицали се и поздрављали га.{S} Ако би иза подне пошао у своју соб 
ми се у оном страху чинило, лепршали се и преко рамена.</p> <p>Огрнути тешким, дугачким струкам 
дговорих му поносито и, држећи да ми се и он руга, додадох пакосно:</p> <p>— Нијесам просјак.</ 
 грдити.{S} А ипак... ипак чинило ми се и смио бих се опкладити, да се и он, — макар колико се  
овском сину, кољеновићу.{S} Макар ми се и ругали, макар се и подсмјехивали, ја сам беговство св 
у према сунцу, гледао их, — макар ми се и наругао овом, — са чудном љубављу неком, готово као ш 
pb n="322" /> <p>Нехотице наметну ми се и ново питање: „А да нисам рањен?“</p> <p>Не зазирући в 
подвикивати до промуклости...{S} Они се и не осврнуше,..</p> <p>Изненада, зар од викања онолико 
— Баш си јунак!..</p> <p>— Плашио си се и ти!..</p> <p>— Лажеш!</p> <p>— Лажеш ти!</p> <p>Хасан 
S} Знао сам да би одмах почео ругати се и грдити.{S} А ипак... ипак чинило ми се и смио бих се  
акву и три улупљене фишеклије, окити се и наоружа потпуно, па обојица кренемо и упутимо се кроз 
 бих волио тада, него опет преврнути се и опет заспати...</p> <p>Али зар сам смио и помислити д 
се, купи, ишао је одмах, не мргодећи се и не гунђајући никад.{S} Тамо јој носио и некакве покло 
 га не примимо? — запитах као чудећи се и прождирући је погледом. — Рашта?..</p> <p>— Немој...  
 — говорио је неколико пута, мрштећи се и отпљуцкујући у страну. — Трговац!..{S} Гуликожа!..{S} 
> <p>Мајка је гледала за њим мрштећи се и постајући све немирнија.{S} Неколико пута чинило ми с 
бу.{S} Брзо се вратише сашаптавајући се и носећи међу собом пун шкипић млијека и један поголем  
 видим? — рече покуњено, снебивајући се и ломећи прсте. — Нијесам могла срцу одољети да не дође 
онако мршав, висок, усукан, гегајући се и застајући почесто, замаче у ноћ, изгуби се.{S} Ми зау 
азе, ишао је улицом лагано, гегајући се и увијек понешто носећи у руци: или ђугум да донесе вод 
жалим? — запитам пјевајући, ругајући се и опет. — Због Хасана?..</p> <p>Она ђаволасто прискочи  
 — запитам болећиво, тужно, ругајући се и пренемажући. — Све?..</p> <p>Она ме испод ока погледа 
ек — брзо упаде Зулфага, превијајући се и отежући шијом. — Он није лош...</p> <p>— Он не смије  
 без поговора, дигоше се и чешкајући се и протежући одоше у колибу.{S} Брзо се вратише сашаптав 
 дућаном, наперили пушке и климајући се и заплећући језиком одмах загаламили:</p> <p>— Затварај 
 долазио! — запита Хајкуна отимајући се и ударајући га лактима. —</p> <p>Је ли шала била што си 
 понизно одговори Зулфага, клањајући се и нарочито наглашавајући оне задње ријечи ја ћу слушати 
ве тужбе, рачуне и сенете, старајући се и упињући да је задржи у соби баш у том часу кад је нај 
рече, напошљетку, мајка, прибирајући се и исправљајући. — Чини ми се да ће и теби добро бити... 
би нуди ракијом и слаткишима смијући се и намигујући, распали се, разбјесни, и ухвативши је око 
а сустигнем и опет вратим, улагујући се и молећи да опрости...</p> <p>Ипак се не помакох с мјес 
та! — отсијече кратко, не узбуђујући се и не повисујући гласа. — Да нијеси више ријечи проговор 
 — изненада се окоси Хусо, не мичући се и не пуштајући Ајкуне, која је, застиђена, заклањала ли 
ијеме сви смо сједили тако не мичући се и не говорећи.{S} И тад се само чуло како хоџа, који го 
почео? — запита мајка као осоколивши се и подиже главу. — Ти?..</p> <pb n="238" /> <p>— Ја сам  
јале, подругивале!..</p> <p>Тада јој се и чинило да од Зулфаге нико на свијету паметнији нема.{ 
џу.{S} Фереџа на раменима тресла јој се и нимало се не обзирући на зачуђеног Авду збуњено <pb n 
ам се наљутила и...и...</p> <p>Немој се и ти љутити, душе ти, — замоли склапајући руке. — Нећеш 
ио, омео се и почео црвенити.{S} Чак се и окрену и као да хтједе изаћи, оставити нас.{S} Па се  
 мирно, грицкајући браду. — Томе сам се и надао.</p> <p>И одмах ми предложи да засада све остав 
очети с дијељењем дуката, јављао сам се и, непрестано се склањајући за мајку и вирећи јој иза д 
клецавати.{S} Два-три пута пипао сам се и по њедрима и по џеповима, мислећи да ћу наћи коју мрв 
че остала.{S} Узалуд.{S} Свраћао сам се и у хендеке украј пута и тражио: нијесу ли кириџије што 
додијало толико размишљање, подигнем се и исправим.</p> <pb n="323" /> <p>— Куда ћу сад?..</p>  
 Покорно, као дијете какво, подигнем се и пођем према њој.</p> <p>— Дај ми преобуку...</p> <p>К 
 ни сад нијесу били заборављени; дим се и сада колутао по соби, а кахва се непрестано точила и  
јући ме, — сједио с њима, сашаптавао се и пунио фишеке.</p> <p>Ако се који од муштерија јавио д 
 окрену се и пође из собе.{S} Старао се и упињао да изгледа што поноснији и што јуначнији и, об 
, — чинило се као да се збунио, омео се и почео црвенити.{S} Чак се и окрену и као да хтједе из 
ну рукама и прихвати за нож.{S} Брзо се и окрену и као да хтједе јуришати на противника.</p> <p 
овори Осман. — А рахметли бег одужио се и мени и свакоме својим јунаштвом и срцем својим...</p> 
 он, осјећајући јој близину, врпољио се и пипао рану.{S} Тек кад се измакла од њега и изишла из 
И одмах би се скупио некако, покуњио се и пошао.</p> <p>Мајка је гледала за њим мрштећи се и по 
гушљив дим извијао се по соби, ширио се и, као облак какав, обавијао их и заклањао им лица; сам 
/p> <p>Хасан је стискао зубе, мрштио се и мрко ме гледао.{S} Одговарао није ништа.</p> <p>— Ја  
д бијела дана пред башчу, раскорачио се и почео ножем сасијецати ограду, ломити је.</p> <p>— Мо 
авајући.{S} Неки су ми говорили како се и у кахви састају много и како га Зулфага увијек части, 
"> <head>XXIX</head> <p>Не знам како се и Зулфага познао са Хасаном и гдје се познао.{S} Неколи 
баш на онога који му се смијао, тако се и ја почех љутити на Хатиџу.</p> <p>— Рашта се онако за 
о да су два дана.</p> <p>— Рашта смо се и растајали икако?..{S} Рашта?..</p> <p>Зар не би било  
ђу нама.{S} Шта више и уортачили смо се и отпочели са трговином неком.</p> <p>И није то била ша 
цу, макар и млада и луда била.{S} То се и са мном десило.{S} И већ сјутрадан о томе се причало  
и, који је побјегао од куће, отргнуо се и беспосличи по друму?..{S} Ко зна!</p> <p>По несрећи м 
 што га је споменула узгред..{S} Зар се и због тога завађати с њоме?..</p> <p>Да загладим погре 
вићу.{S} Макар ми се и ругали, макар се и подсмјехивали, ја сам беговство своје био објесио о к 
у мене.{S} Макар се и свађали, макар се и љутили један на другога, опет не <pb n="389" /> може  
ни у кога неће него у мене.{S} Макар се и свађали, макар се и љутили један на другога, опет не  
по мркој, трулој маховини: преливају се и шарени, седефом извезени кундаци дугих, тананих шешан 
око не изгрде муштерију и не напсују се и они њега и он њих, изненадили су се кад су видјели ка 
ивало све мање и мање.{S} Напошљетку се и задњи ћемер испразнио и задњи се дукат потрошио.</p>  
{S} И Хамида сам звала, и хвалила му се и...и...</p> <p>— И?..</p> <p>— Хасану криво било што с 
ао, па...</p> <p>Не довршивши окрену се и пође из собе.{S} Старао се и упињао да изгледа што по 
мам друга за невоље!..</p> <p>Окрену се и пође, а ја као слијепац за њим.{S} Поново кренусмо на 
ас.{S} Па се опет савлада, приповрну се и лагано, тихо, шапатом поче причати нешто, непрестано  
</p> <p>Зулфага застаде мало, осврну се и као бојећи се да не побјегнем, опет ме узе за руку и  
попуштати.{S} Погледавши ме осмјехну се и порумени још више.{S} Наточивши кахву и понудивши нас 
јући ме чак.{S} Знали су добро да ћу се и сам досјетити од кога је.{S} И чим бих ручао, одмах с 
ксалост.{S} Сасвим изнемогао узвалих се и клонух на траву. </p> </div> <div type="chapter" xml: 
дом по лицу и од студени оне стресох се и нагло подигох главу.</p> <p>— Нема крви!..{S} Није ра 
икати, бојећи се да се озбиља не занесе и не заспи. — Ефендија!..</p> <p>— Ах, не вичи... ах... 
S} Још наредио Хамиду и да му га донесе и, за инат, гурнуо га под јастук, под главу, и згњечио. 
јех, у силан, гласан смијех, који тресе и зацењује.</p> <p>Застадох на мјесту и почех се превиј 
ерије, који се враћали из дућана ми, те и њих чашћавао.{S} Два-три пута видио сам како је испру 
неш тамо, он ће ти доћи главе, макар те и мајка бранила...{S} Он се сад и не осврће на њу нити  
а и Шерифа-ханума, сједала поред нас те и она причала.{S} И највише нам причала о некаквим маће 
те оца и матер, не убијате, не пљачкате и... нико <pb n="274" /> од вас ни бољи, ни паметнији,  
а непрестано нам долазиле жене, познате и непознате, из комшилука и удаљених махала, посебице и 
 и сва комшиска дјеца морала су да пате и страдају због тога.{S} Смио сам и ударити, и отети не 
пиром и жваћући. — Кад огладне, наврате и амо...</p> <p>— И разговарају с тобом?..</p> <p>—- Ра 
 кућа и из дућана неких, немилосно лете и папуче, и нануле, аршини, калупи сафуна, потковице и  
а дворити — вели јаче, грицкајући нокте и играјући се дукатима. — Шта ћу му ја?..{S} Он је сад  
рну, паде управо покрај Хајкунине шилте и главом удари о бедру Хајкунину.</p> <p>За чудо, ни хо 
јаше окупило неколико ханум да се часте и да тефериче, изненађена скочи и, поплашено узвикнувши 
учени да примају и мало страшније госте и да другују с њима.{S} Хасан због тога некако постиђен 
јка види...</p> <p>Па се пропе на прсте и пољуби ме у образ.</p> <p>— Слатки мој!..{S} Шећеру м 
а се лукаво осмјехну, одиже се на прсте и поче шаптати нешто.{S} И хоџа поче шаптати.{S} И опре 
 уплетала Хатиџа, пропињући се на прсте и наслањајући ми главу на раме. — Среће своје... слобод 
тано се мргодио, непрестано ломио прсте и прекидао ме узвицима:</p> <p>— Хајинин!..{S} Хајдук!. 
нешто духана на длан, узе га међу прсте и поче потпрашивати...</p> <p>— А сад ће и Хасан доћи — 
е јечерме на прсима, и димије се опусте и почну заплетати око нога, док <pb n="261" /> оне, крш 
 тај је, ако видиш душмане како се љуте и кидају.</p> <p>Мајка је опет плакала непрестано кад с 
проговоре једно другом.{S} Ја се уопште и не сјећам да су кадгод дуже разговарали.{S} Ако је и  
и Сулаги. — Ко ми стане на пут, тога ће и нестати.</p> <p>Док се однекуда појави и бабо, онако  
има лова.</p> <p>— А не бојите се да ће и вас уловити?</p> <p>Ја претрнух, замријех.</p> <p>— К 
и се и исправљајући. — Чини ми се да ће и теби добро бити...</p> <p>— Мени је и сад добро — одг 
...{S} Тога часа чинило ми се као да ће и мене, и њу, и свакога гађати као кумру, те некако и н 
кала их.</p> <p>— А, чини ми се, сад ће и теби бољи земан доћи</p> <p>— рече, напошљетку, мајка 
 поче потпрашивати...</p> <p>— А сад ће и Хасан доћи — рече кихајући. —</p> <p>Наредио ми је да 
ли, залијевајући <pb n="399" /> цвијеће и хранећи кумре, које из читава комшилука долијетале, к 
е опире, брани, отима; узалуд се окреће и увија по душецима.{S} Нико га отјерати не може.{S} Ту 
 поче попијевати. —</p> <p>Ето ти среће и одмјене твоје!..</p> <p>— Подгојила је човјека, а ниј 
тству, научена да свега има колико хоће и више него колико хоће, задрхтала је при помисли да би 
брижљиво бацају, а непрестано се осврће и гледа: је ли довољно удаљен од бедевије и може ли га  
еко је, богме, грабило и ствари из куће и продавало их, само да и оно <pb n="221" /> дође до па 
ај врата, чекајући ме да изађем из куће и кренем у чаршију.</p> <pb n="252" /> <p>— Ђе си, одмј 
ти, један за другим, обилазити око куће и са необичном грајом и хуком гурати се, тјескати, око  
>— Хајнију зовни! — узвикне мајка жешће и баци му папучу у лице.</p> <p>И одмах би се скупио не 
е позвати преда се и да ће судити жешће и суровије нето су икад прије судили...{S} Опет сам се  
ах и осорно и пакосно, као што најчешће и одговара човјек кога неко или неће или не може да раз 
{S} Видио сам и како указује на трговце и као да их призива за свједоке.</p> <p>Наравно, ни јав 
ануле, аршини, калупи сафуна, потковице и гађају гдје стигну каквога грлатијега трговца, који б 
сам се трзао, отимао, пљувао му на лице и на хаљине, мирно ме водио кући и гурајући пред мајку  
 авлије, унесоше се један другом у лице и, непрестано се наклањајући и размахујући рукама, поче 
} Затим, уносећи се један другом у лице и говорећи више знаковима него ријечима, загледали су о 
и ме, па остави посао, скочи са столице и потрча ми у сусрет. — Шта је?</p> <p>— Ево...</p> <p> 
<pb n="260" /> очима, гледала нетремице и немирно се вртила, превртала на мјесту.</p> <p>Напошљ 
азио је у чаршију, у кахве и бербернице и тамо остајао, задржавао се све до пред вече.</p> <p>У 
а бакрених, продавао им некакве ситнице и мијењао с њима за барут, за фишеке, за брашно.</p> <p 
га!..</p> <p>Хасан поврати нож у корице и подиже се.</p> <p>— Доста! — отсијече кратко, не узбу 
и, трчале су из собе у собу носећи боце и чаше са медовином, велике чиније с духаном, ибрик и ф 
ени... и мени су отели, уграбили и срце и душу...{S} Хајде...</p> <p>— Куда?</p> <p>— Виђећеш!. 
м!..{S} Нисам ни знао да имаш тако срце и... и да се тако знаш бранити...</p> <p>Тапшући ме по  
 више ићи у Сулаге — нагласи мајка јаче и пресијече руком по ваздуху, као да тиме прекида сваки 
.</p> <p>— Говори! — викну Хајкуна јаче и спусти прст на обарач.</p> <p>Момче поче муцати нешто 
руги пут се суди — откреса бимбаша јаче и руком ми даде знак да изађем.</p> <p>Пред вратима ме  
потмуо шум разлијевао кроз ноћ све јаче и јаче те се чинило као да негдје у даљини хуји вјетар  
мало. — А и сад си гладан! — викну јаче и удари се по кољену. — Ја се запричала, а ти гладан... 
>— Узми!..{S} Води ме!.. — узвикну јаче и поче чупати шамију, кидати је, комадати. — Ја сам тво 
p>— Ха, соколе! — подвикну трговац јаче и опет замахну. — Ха!..</p> <p>Учини ми се као да три б 
 <p>— Не дај! — узвикну Хатиџа још јаче и препријечи му пут. — Куда ћеш?..</p> <p>— Иђем... да  
ни помакнуо се, — поче стењати још јаче и, као болесник какав, неким меким, изнемоглим гласом и 
уснама, гази по њој, гази и игра, скаче и удара, гњечи као тијесто, желећи да је сатре, самеље, 
авајући се у чаршаф, па се нагло измаче и затвори врата.</p> <p>Хајкуна пребаци пушку преко рам 
своју димишћију о бедру, двије ледењаче и јатаган задијевао за појас и, прихвативши по средини  
, дрво а... а можебит’ и јаре, и говече и... ко зна!..</p> <p>Па превуче руком преко дугих, нис 
— оклен сам те хранила, пече сада, пече и гризе и дави...{S} Храна мајчина црну ти мајку подгри 
ен... вјеран...</p> <p>— Стар је — рече и мајка покуњено и обори главу.</p> <p>— Кад сам дошла  
ушки?..{S} То?..</p> <p>— Устани — рече и Хајкуна меко, па се саже и узе ме за руку. — Устани и 
 међу чаршинлије, причао свакакве приче и лагао; за инат тукао сам Хамида, љубимца његова; за и 
..</p> <p>— Ја нисам лаг’о — рече момче и обори главу.</p> <p>Хајкуна се оте, изви се и брзо пр 
, локуми, гурабије, котурале се наранче и лимунови.</p> <p>Тек кад се мајка поче помало опорављ 
вати свуда, надгледати, пазити.{S} Поче и заповиједати оштрије, и грдити, и пријетити.{S} И што 
пехливана или Цигана с међедом.{S} Поче и дречати, грајати, кудити нам робу.{S} Читав џумбус за 
ео тражити хаљине и оружје, да се обуче и крене у чаршију.</p> <pb n="214" /> <p>Тако га дворил 
и чепрка миш некакав, док напољу фијуче и цијуче вјетар засипљући снијегом у пенџере и у стакла 
 дана, пред вече, Јован је однио папуче и изјадао се.{S} Пољубио јој и руку и неколико пута пок 
 да их све доведе у забуну, да их утуче и тако им опет покаже, е је и у говору моћнији, јачи, с 
м потрчаше, журно почеше тражити фереџе и сакривати се по собама.</p> <p>Једини ја као да сам б 
да лијепо причам, увијек се сјетим хоџе и увијек уздахнем:</p> <p>— Ех, да сте њега чули!..{S}  
дућан, а који, ето, сада безбрижно јаше и удара уз тамбуру.{S} И било ми је као да сам у томе ч 
стрчаше из соба, узрујаше се, заграјаше и склепташе се око ње.{S} Све се помете, изгуби, узбуни 
 Танка, зашиљена вретена опет зазврјаше и заиграше под малим, ружичастим прстима њиховим, а вит 
ице, јаранице, тетке, стрине, и из наше и из других махала, доврвиле би јатомице првог дана по  
ји би био у стању ударити на све усташе и покорити их, поломити, уништити за неколико дана.</p> 
ји и баци јој се на рамена.{S} Појахаше и остали.{S} И разиграше се бијесни парипи и сјајно ору 
а букова, погођени куршумом, залепршаше и падоше му по плећима.{S} Он напуни поново и поново оп 
и, наметале јој се, токорсе да је тјеше и разговоре.{S} Неке су доводиле и дјецу са собом, боје 
 отскакује...{S} Маријаши као да почеше и летити, облијетати ми око очију, преврћући се, ковитл 
 није било кавге међу нама.{S} Шта више и уортачили смо се и отпочели са трговином неком.</p> < 
сјетио да се она у новије доба све више и више гиздала и китила, — сједила на авлији, на трави  
довати.</p> <p>Зарада је расла све више и више и у неко доба толико смо се били осилили да смо  
о, неки необичан страх поче ме све више и више обузимати, освајати ме.{S} Страх од шуме, од зел 
што год сам боље радио, оне се све више и више расипале.{S} Уколико човјек више вриједи, утолик 
атре чији се гребенасти пламен све више и више извијао и поигравао освјетљујући пуна, буцмаста  
ам дуже ишао и стида је почело све више и више нестајати, губио се.{S} Презирање и суровост људ 
, распалих се.{S} Хвалећи робу све више и више почех и шале просипати и пецкати их...</p> <p>Па 
</p> <p>Зарада је расла све више и више и у неко доба толико смо се били осилили да смо чак поч 
а савјести постајала јача, све сам више и више наваљивао оптужбама, све их више тражио, товарио 
јих уста штедила, само да нама што више и што љепших понуда изнијети може.</p> <p>Хасан јој ниј 
излежавају, не раде и не мисле, највише и кукају за старим земаном и јаучу за њим.{S} А то смет 
приправљали мехлеме, јер су сви највише и замјењивали хећиме и готово једини радили око рањеник 
 не смије...</p> <p>Обојица се загрлише и пољубише.</p> <p>— Сад, ето, имаш своју ђевојку — отк 
 их према небу.</p> <p>И сви приступише и оквасише руке.</p> <p>— Јесте ли хазур?</p> <p>— Јесм 
о, погледаше једна у другу, па повирише и на авлију.{S} Затим се хоџиница, опирући се рукама о  
<p>Опазивши ме и они као да се уплашише и узвикнуше.{S} Хајкуна чак и устукну мало и сакри му с 
 сам више плакао бивало ми је све лакше и са сузама као да су се на мајчина њедра слијевале све 
 пошто се загријах мало, ишао сам лакше и болови у жглобовима као да су почели јењавати.</p> <p 
S} Рашта?..</p> <p>Зар не би било лакше и једном и другоме да смо заједно, да се можемо сашапта 
е од Хасана.{S} И на души ми било лакше и свјетлије, — разговор са живим људима окријепио ме, о 
и дан бити несретан — отсијече он мекше и уздахну. — Све нам наопако иђе.</p> <p>— А ми да се в 
лећи. — Одмах!..</p> <p>Момци застадоше и погледате је зачуђено.{S} Ненаучени да слушају и женс 
реко очију, које као да намах постадоше и крупње, и црње, тамније...</p> <p>— А он је крив био, 
<p>— Сад ћу...</p> <p>Слуге му донесоше и кахве, духана, хљеба и он понуди свакога и сам сједе  
ољнији, веселији.</p> <p>Почео се љепше и облачити, чешће се купати, умивати, као да прије није 
м почех заборављати на своје.{S} Додуше и они мене као да су били заборавили: тек каткада, уриј 
 ћурцима, окићени оружјем, па само пуше и разговарају.{S} Густ, загушљив дим извијао се по соби 
ску на ножу, па се крв циједи и низ нож и низ руку.{S} Биће, бре, галама једна, кад истрче дућа 
ан, гунђајући и мргодећи се, извади нож и прстом му поче опипавати оштрицу.</p> <p>— На знам шт 
а и нешто шапутала, Хасан је оштрио нож и поправљао пушку, а ја, наслонивши се на њега, припрем 
м, гурила се и хоџиница, премјерала без и шила кошуље, не дижући главе и не осврћући се никуд.{ 
 <pb n="246" /> бабу убили, — али да би и Зулфага могао постати хајдук, никако нијесам могао вј 
ђа, изненада понека груда долијетала би и разбијала нам се о рамена, а ми смо једнако ишли, јед 
се.{S} Једним замахом руке саставила би и кошуљу на прсима и спустила рукаве низ мишице.{S} И о 
и.{S} Тако и старији раде, па што не би и ми?..</p> <p>Одмах се споразумјесмо.{S} У рукама лије 
тио?</p> <p>— па?..</p> <p>— Осудили би и тебе...</p> <p>Она се придиже, исправи се и, онако мр 
а високој, допојасној трави отклањао би и дову.{S} У кући, у соби, у џамији никад није хтио кла 
нијесам остајао без дијела.{S} Бацио би и мени дукат-два у крило, потегнувши ме прије тога за н 
утити и стискати зубе.{S} Напошљетку би и одмахнуо рукама и поново се погладивши по брковима кр 
нило да су ми сви људи сродници, ахбаби и да бих се са сваким грлио и љубио, тако ми се пошље с 
 и мучке се поклонише, као што се слаби и немоћни робови клањају господару.</p> <p>Он их готово 
рочито о приходима смијући се сама себи и хвалећи се чак.{S} Смијех њезин звонио је тада кроз п 
лене дућанџије увијек ме призивале себи и увијек питале: колико ракије попије мајка на дан и ко 
е о мени, био сам препуштен самоме себи и радио сам све шта сам хтио и како сам хтио.{S} Осим ш 
 рече опет, кушајући да је привуче себи и мало подаље одвуче од врата.</p> <p>— Немој...</p> <p 
ј...{S} Ти...{S} Ако желиш добра и себи и мени, води ме!.. </p> </div> <div type="chapter" xml: 
} Хајкуна, милујући ме и притежући себи и сама проплака; у превијању и трзању оном осјетио сам  
Какав је сад белај?.. — помислих у себи и, право да речем, препадох се.</p> <p>Мислио сам да се 
рчала низ басамаке, полетила према соби и онако задихана и уплашена застала на прагу.</p> <p>—  
ти, немирно је устајала, ходала по соби и чупала, кидала све што јој се у руци налазило.</p> <p 
одврискивању, трчећи понесох је по соби и, не бранећи јој да ме удара плетеницама, јаглуком, ша 
еђу демира, ми смо мирно сједили у соби и слушали како пуцкара, тутњи и хукти ватра, чији је пл 
 нестати.</p> <p>Док се однекуда појави и бабо, онако мрк, суморан.</p> <p>Не говорећи ништа и  
а колико памети и мозга има она у глави и колико је боља и разумнија него сви домаћини шехерски 
ад би смрдљива лојаница почела да плави и да шкиљи, узимала је мумаказе, усекњивала свијећу и о 
и китила, — сједила на авлији, на трави и низала мерџане које бијаше разасула по крилу, по нови 
 с маслом по калдрми, засједну на трави и почну одбијати димове из кратких, дебелих чибука, а о 
ајући док узаври вода, засјели по трави и запалили чибуке.{S} Недалеко од нас, у страни, сједил 
ева провиривале им танке пушчане цијеви и сијевали сребрни, криви дршци великих ножева.{S} За њ 
о су баш према мени били толико пажљиви и мене толико мазили, познао сам и то да све што се дес 
те не покваре хунцути и ниткови некакви и ако ти је не помуте...</p> <p>— Какви хунцути? —— зап 
и је. — А у нас се почели будити робови и биће бруке и много јада с њима...</p> <p>— Какви робо 
о је говорио — зидови они, мрки кровови и гиздава кубета сметали му, заклањали, да види Алаха у 
ши се великим јаглуком по глави; бегови и аге, који су се напола голи одмарали у својим одајама 
 на земљу.</p> <p>— Никог нема — понови и опет и преметну чибук преко крила.</p> <p>— А ми ћемо 
 на испуцаним уснама застала капља крви и почела се корити.</p> <p>— Дај! — шиштао сам задављен 
чки осијече бабо, па окваси руке у крви и, раширене, одиже их према небу.</p> <p>И сви приступи 
кривао се, склањао, ради чега му се сви и подсмијевали и пецкали га.</p> <p>Једино је нешто виш 
сио није и кога су у читавом шехеру сви и називали <hi>женскоњом</hi>.</p> <pb n="223" /> <p>Ом 
 Распитивали се и о нападају и о Авдаги и причали о нападачима.{S} Неки се правили и као да их  
>Окренувши се љутито од мене иде Сулаги и њега пита.</p> <p>— Шта ћу радити!..</p> <p>— Ради ка 
рашно, најстрашније и, потрчавши Сулаги и приљубивши се уз њега, почнем и сам јаукати и запомаг 
ама се управо највише говорило о Сулаги и сви га спомињали.{S} И, ни сам не знам рашта, али нак 
ецкајући.</p> <p>Зато га и мрзили многи и туђили се од њега.{S} Мени се барем чинило да не само 
тао, задихао се, да поклецујем од глади и умора, погледао би ме попријеко, подругљиво узвио нос 
суђивао сам се да му споменем и о глади и о умору.{S} И увијек сам се покајао ради тога.</p> <p 
о, него кад би се спустио дотле да ради и <hi>женске</hi> и <hi>рајинске</hi> послове и да се њ 
аги.{S} Интересовало га све шта он ради и како говори и како рачуна...{S} И, док сам говорио, н 
образима, док она ради, непрестано ради и пјева, а плаха пјесма разлијеже јој се, одјекује, зво 
/p> <p>Опазивши пушку Зулфага поблиједи и поплашено се измакну, заклони се за канат.{S} Затим,  
и разасу се по чаршији, Јован поблиједи и стиснутих шака полети у гомилу.{S} Поче тући немилосн 
ш ти!</p> <p>Хасан узе пушку по сриједи и поче ударати по њој.</p> <p>— Е да видимо, момче, да  
 главу људску на ножу, па се крв циједи и низ нож и низ руку.{S} Биће, бре, галама једна, кад и 
Ти... ти си све наређивала...{S} Нареди и сад.</p> <p>— Говори!...</p> <p>Он дубоко уздану и сн 
здрављајући, — позвао да му хамам уреди и изнесе ново одијело.</p> <p>Како сам, нешто од бабе,  
<p>Упознавши ме боље, као да се застиди и збуни.</p> <p>— Што си виђео, нека си виђео, ама о ов 
о ваља...</p> <p>— А то ваља! — потврди и Хајкуна и подиже главу. </p> </div> <div type="chapte 
а буде скухана прије него се он пробуди и да дуго не чека на њу.{S} Кад би се пробудио, хитала  
и чак ни од уобичајених трговачких лажи и заклетава.</p> <p>Наравно, наша је <hi>трговина</hi>  
тако ми се пошље сви причињавали лупежи и разбојници и свакоме бих плазио језик, ругао се, псов 
 само о мени, да се управо о мојој кожи и радило.{S} И стрепио сам непрестано и, — након таквих 
, као да је постајао све то лакши, бржи и окретнији.{S} На ме се готово ни освртао није.{S} Сам 
а и пјеном на уснама, гази по њој, гази и игра, скаче и удара, гњечи као тијесто, желећи да је  
аботе неке, у праве махнитлуке.{S} Брзи и изненадни прелаз из највећега ропства у потпуну слобо 
м. — Усташи, кажу, дочекали наше у Дузи и све поубијали...</p> <p>— Опет!.. .</p> <p>— Не слути 
— Шта ћу му ја?..{S} Он је сад здравији и ено му Хамида...{S}И... и... и кад га не дворим, шта  
вши барјак поново, он приступи бедевији и баци јој се на рамена.{S} Појахаше и остали.{S} И раз 
оба постао некако обазривији, пажљивији и како чешће обилази врата и притврђује их.{S} Сваке ве 
 у таквим часовима изгледао дарежљивији и немилосно расипао дукате око себе.</p> <p>Читаву шаку 
но, упињући се да изгледам што суровији и страшнији. — И рашта да ударам на своју кућу, која ми 
му криво било што трчи, пјева по авлији и игра се, час се љутио што са радницима и кметовима ви 
његову, засјеле и по собама и по авлији и, разбацивши фереџе око себе, а папуче оставивши дјеци 
 слободнији пред њим, ведрији, веселији и након ручка који је увијек био богат и обилат, били с 
цима да постану још бјешњи, још дивљији и још разузданији...</p> <p>Пред вече су ми дошли обоји 
: како би жељели да им он буде у џамији и да им он учи дјецу.{S} Дубоке је књиге, —— рекоше — п 
е љутили, хоџа је постајао све ваљанији и све брже и јаче ударао мотиком.{S} На псовке и примје 
ао се и упињао да изгледа што поноснији и што јуначнији и, објема рукама обухватајући штап, на  
а изгледа што поноснији и што јуначнији и, објема рукама обухватајући штап, на силу хтио да муш 
три дана након тога појави се у чаршији и у махалама још читава друзина нових трговаца.{S} Доби 
ема ти овђе мјеста — одговарао је сваки и не саслушавши ме добро. —— Хајде даље!..</p> <p>Један 
епити половина шехера.{S} Зато је сваки и затварао врата чим би Хасана издаље угледао, а својој 
а неки се и сакрише...{S} И ето:.. таки и остадоше у животу и... ево нас овђе...</p> <p>Сулага  
 ми се увијек и као да чујем шапат неки и пригушено грцање, јецање.{S} Сваки пут нешто као да б 
.</p> <p>Тада настаде чудан клепет неки и комешање унутра, у авлији.{S} Закакоташе неколике кок 
/p> <p>И опет ме обузе чудан страх неки и некако нехотице приљубих се уз Хасана, јаче стежући п 
чући и пренемажући се поче љубити мајки и руке и врхове од папуча.{S} Захваљивао јој по двадесе 
S} Он и не зна друго него служити мајки и превртати хартије.</p> <p>— Зашто га ружиш тако — нек 
> <p>— Охо!</p> <p>Опет се окрену мајки и подругљиво узви носом.</p> <p>— Видиш ли га какав ти  
p>Обгрли ме.{S} Па се опет окрену мајки и указа јој на ме.</p> <p>— А шта ће овом остати, ако и 
 врата, осјенчаваху сав искривљени уски и тијесни сокак и заклањаху собом читав низ омањих скро 
иступи вратима, раскорачи се изазивачки и, не вриснувши нити подвикнувши, из све снаге поче чиб 
ире и пиште зурле, а измијешани момачки и дјевојачки гласови као да циче, вриште, звоне и пјесм 
зненада и унесе му се у лице. — Знаш ли и ти што?..</p> <p>— Их!..{S} Како ћу ја?.. — ускликну  
 са пуним чинијама и са духаном.{S} Али и оне, видећи да се у чашћавању почело штедити, кашње с 
, поче причати и казивати нешто.{S} Али и он се збуни, смете, замуца.{S} Из читава му причања н 
едно, ипак су га готово сви избјегавали и склањали се од њега.{S} Стид, зар, било људе да се др 
l:id="SRP19132_C0"> <p>Сви га познавали и сви хвалили.{S} Сијело, скуп, састанак, теферич какав 
знакове небеске; причали и препричавали и своје и туђе снове и тумачили их.</p> <p>Ја, млад и з 
базриви.{S} Врата су обично закључавали и подупирали мертецима, да их не би какав непозвани гос 
њао, ради чега му се сви и подсмијевали и пецкали га.</p> <p>Једино је нешто више пристајао за  
е спремали за бој, непрестано уређивали и — непрестано одуговлачили, отезали с поласком.</p> <p 
ми смо једнако ишли, једнако завиривали и тражили.</p> <p>И чим би се, иза полуотвореног каната 
естано слушам како виче, како још хвали и још нуди... </p> </div> <pb n="397" /> <div type="cha 
х слуга и слушкиња, који су све гледали и наслађивали се псовком Османовом, стид га и од мене,  
имове и пијуцкајући, пожудно их гледали и добацивали им масне, неслане шале.</p> <p>Мајка, умор 
е тада, одиже од земље.{S} Неко ме зали и водом по лицу и од студени оне стресох се и нагло под 
кви путници, који се међусобно порезали и платили ханџији унапријед читав мој трошак за пуних п 
 Тааако...</p> <p>И сви се одмах дизали и одлазили, не зборећи више, нити се поздрављајући.</p> 
 се плијенити може...{S} Ако смо чекали и дочекали смо...{S} Хајде!..</p> <p>— Шта?</p> <p>— Пр 
46" /> ни на комшије који ми се јављали и зазивали ме на какву.{S} С рукама у џеповима ходао са 
Многи су их кашње у разговору понављали и износили као своје...</p> <p>Једанпут сам имао прилик 
S} У оно доба кад су се обично окупљали и састајали, Зулфага је излазио пред мајку, износио нек 
</p> <p>У чаршији га сви лијепо примали и сви га хвалили.{S} Почеле се, шта више, за кратко ври 
ај прије мене...{S} Кад ја опалим, пали и ти...{S} И онда... кад викнем... јуришај!..</p> <p>—  
 духаном, подносила му ватру да припали и подметала пепеоницу.</p> <p>Затим је сједила поред ње 
лим сунцем, кад се крв у жилама распали и кад се отворено гледа очи у очи једно другоме, него у 
оћи, — када се чинило да су сви поспали и када сам случајно изишао на авлију — не угледах их об 
..{S} И ко зна колико су се разговарали и шта су све разговарали!..{S} Знам само да је у сванућ 
и овђе?..</p> <p>— Наши су њима ударали и на живот, и на образ, и на имуће, па рашта да они пош 
вати ране.</p> <p>Ако се нијесмо играли и вјежбали, онда смо све троје ишли у „ашиковање“.{S} Х 
их је било неколико, ако би се заиграли и заговорили кад он није био у кући, као да би премрли  
мо.</p> <p>И непрестано смо се обзирали и на десну и на лијеву страну.{S} Једнако нам се причињ 
језде, тражили знакове небеске; причали и препричавали и своје и туђе снове и тумачили их.</p>  
го ишли од махале до махале, па причали и препричавали.{S} Неки су опет, у жељи да што ново изн 
адити!..</p> <p>— Ради како знаш — вели и он и звекеће бројаницама.</p> <p>Тада, чупајући шамиј 
ном хану, у Коњицу, гдје су ме донијели и оставили некакви путници, који се међусобно порезали  
ло обојима...</p> <p>Тада су већ смјели и причати и запиткивати и препирати се.{S} За чудо, као 
и се кроз читав сокак и као да се прели и преко кућа, преко зидова, чак у комшилук...</p> <p>Мо 
 на томе.{S} Било их, који ми се почели и улагивати и потварати друге, само да бих им купио шећ 
неуморно, да јој се чак и ругати почели и из спрдње назвали пјесму »удовичином пјесмом«...</p>  
 нудим, цијеним.</p> <p>Одмах су почели и да вичу, протествују.{S} Назваше ме лацманом, Швабом, 
рно.</p> <p>Кметови су, због тога, били и слободнији пред њим, ведрији, веселији и након ручка  
башиница чувена љепотица одмах смо били и сигурни да ће нас она извући из ове незгоде.</p> <p>И 
{S} И мени... и мени су отели, уграбили и срце и душу...{S} Хајде...</p> <p>— Куда?</p> <p>— Ви 
ричали о нападачима.{S} Неки се правили и као да их познају, иако их, — увјерен сам — нијесу по 
е, попустили, те се испод њих провидили и стопе и закрпљене ивице од чарапа.</p> <p>— Познајеш  
мо се често као пијанице какве поводили и посртали.</p> <p>Тек након дугога лутања заустависмо  
много, иако га често призивали, тражили и долазили му.</p> <p>Покаткада напунила би их се читав 
њена, усплахирена.{S} Момци су долазили и питали: какве ће наредбе да изда за винограде неке, ш 
их се чак и са људима који су пролазили и гледали у ме.{S} Чинило ми се да се и они потсмјехују 
оји су о Зулфаги такођер лијепо мислили и које је он својим претварањем и удварањем знао задоби 
S} Чак ме два-три пута на плач нагонили и кад плач није помогао, почео сам се бранити камењем.{ 
истили, поправљали.{S} Узгред су пунили и фишеке и гурали их у фишеклије, које им биле привезан 
м мало било госпоства, него још ударили и у силеџиство над њима...{S} А силеџиска владавина доб 
оз дим назирући један другoгa, говорили и бенетали о свачему, бабо је сједио у врху, на својој  
њали, да види Алаха у свој његовој сили и слави, сметали да види небо и сунце, и модре планине, 
{S} Чак ме матере и очеви њихови митили и давали ми смокава, грожђа, шљива, да их оставим на ми 
 верали по Требевићу, пуцали, шенлучили и попијевали, плашећи унаоколо тице које су излијетале  
не своју.{S} А кад би га заиста навукли и изазвали да нешто каже, обично је креснуо укратко, ош 
да, као за инат, — силећи се да осоколи и себе и мене — упорно би одбио и још би жешће навалио  
ама изнад њих, по којима одавно израсли и прилип и маховина, желећи да ту подигне нове, велике  
поштен човјек, који никоме зла не мисли и који никога не вара...</p> <p>— Он!..</p> <p>— Нама ј 
као да потпуно растјера све мутне мисли и све дертове.{S} Разбацивши их по длану, поредавши гро 
и не погледа.</p> <p>— Ако си ти дертли и ја сам — откреса и силом ме поче дизати. — Ни мени ни 
е одострага још усуди да у оној гунгули и гурне Јову у леђа и да му преврне зембиљ.{S} И када,  
итао сам је сјутрадан, кад смо се нашли и остали осамљени обоје. — Рашта?..</p> <p>Она се насми 
 <p>Једнога јутра, пошто се сви разишли и пошто сам остао сам са Сулагом, изненада ми ступи не  
ткотрља чак за врата, куцну се по сабљи и подвикну према мени:</p> <p>— Оковаћу те, бре!..{S} М 
Зар да ми се са свих страна и пријатељи и душмани потсмјехују, како сам се, за рана, натоварио  
аху, једру, кршну, како у танкој кошуљи и димијама, без јечерме, иде, ломи се, крши и свакога у 
нам хоће ли вам се свиђати.</p> <p>— Ми и тражимо новог хоџу, са поштеном науком</p> <p>— брзо  
 случајно не бих одао баби, и тепала ми и митила ме, мазила.</p> <p>Кад би бабо по обичају крен 
м своју зараду, похвалим се.{S} Дође ми и да запјевам, да подвриснем мало.</p> <p>— Ама је роба 
 кољена, с муком попридиже, приступи ми и не говорећи ништа поче ме пипати иза врата, кушајући  
ајући и опирући се о пушку, приступи ми и пружи руку.</p> <p>— Збогом!..</p> <p>— Не дај! — узв 
 учинио!..{S} Нипошто!..</p> <p>— Ти ми и не можеш невјере учинити — одговарао сам мирно, опет  
ња.{S} Криво ми што он, Хасан, јаран ми и пријатељ, на један чудан, готово изазивачки начин, бр 
роша џепашлука, а неколико пута слао ми и слаткиша и других понуда, које сам увијек дијелио са  
 с киме је толико друговао.{S} Криво ми и што окреће главу од мене, што ми у очи не смије отвор 
 сам знао да су опаки људи, — они су ми и <pb n="246" /> бабу убили, — али да би и Зулфага мога 
 сте све потрошили, упропастили ви сами и...и још свашта говори.</p> <p>— Их!..</p> <p>— А какв 
лади били обоје — рече. — Узми њу, узми и мираз...{S} То и други раде.</p> <p>Ја опет одбих.</p 
у села,</p> <p>— којима додијали зулуми и намети разни, — остављали су домове, неки их и палили 
јицу-четворицу младића, који, нагиздани и оружани, носећи пуне боце ракије у рукама, прођоше ча 
в, онако поносито и изазивачки, оружани и опремљени, јашу иза њега на бијесним, разиграним пари 
</p> <pb n="237" /> <p>Момци, загријани и поднапити, одмах се узбунише, заграјаше:</p> <p>— Јок 
о и обично.</p> <p>— Ко непоштено брани и сам нешто непоштено има у себи — откресах и осорно и  
 по двадесет пута на »поштеној« одбрани и грухајући се у прса напомињао како пакосни свијет ник 
мазетио, те ме као слијепца каква храни и издржава?..{S} И шта би се, тада мислило о мени?..</p 
, па се саже и узе ме за руку. — Устани и хајде с нама...{S} Ево смо дошли по те...{S} Хајде... 
ужани су били сви.{S} Румене се мерџани и блиста се срма на тешким пушкама и ножевима а одсијев 
 и ја и Хасан били смо потпуно слободни и могли смо радити шта год смо хтјели.{S} Хасан је био  
ангале, у руци држи овећи ибрик кахвени и чека да им приточи, а одмах поред њега, на тлима засј 
творица или више њих, потпуно опремљени и оружани, с напуњеним пушкама, и, пропустивши напријед 
ствари.{S} А трећега дана дошао је мени и узевши ме за руку, повео за собом у закутак један.</p 
сман. — А рахметли бег одужио се и мени и свакоме својим јунаштвом и срцем својим...</p> <p>Па  
> <p>— Шта ћу казати? — одмах трчи мени и пита.</p> <p>— Смисли, па нареди како хоћеш.</p> <p>— 
запита мајка, трчећи час њему, час мени и увијајући се, ломећи пред обојицом. — Јесте ли људи,  
а као да врију, кључају, кркљају у мени и нешто под грлом заиграло се, па стеже, стеже, дави... 
тница је!..</p> <p>Затим се окрену мени и прошапта:</p> <p>— Не дај Хатиџи да улази...{S} Препа 
 оне?..</p> <p>— Па се опет окрену мени и поче тумачити. — Мало му је што је зулума починио, не 
ке даде знак слугама, — који су смирени и потурени пристајали за њим, — да донесу јање.</p> <p> 
гнуто, тихо питање намах ме растријезни и сву ми радост помути.</p> <p>— Ко ли је тамо? — запит 
тока у чопору газити по блату и прашини и ћораво трчати за звонарима, него ће свак тражити виси 
ине.</p> <p>Сви као да му били невјерни и сви га поткрадали.</p> <p>— Без мудре главе и без мно 
ко оружани.{S} Сви су били некако мирни и равнодушни; гуркали су и даље у ватру и шарали кратки 
аз, заустави се на танкој, руменој усни и заблиста као кап росе на карамфилу.</p> <p>— Мислила  
засмијасмо се обоје...{S} А то ме збуни и не одговорих Сулаги ништа, ни ријечи... </p> </div> < 
> <p>Хасан, опазивши је, и сам се збуни и поче пипати око себе, извлачити нешто испод душека.{S 
су сваког дана стизали били су све црњи и што су гласници били новији биле су им и вијести стра 
ли у соби и слушали како пуцкара, тутњи и хукти ватра, чији је пламен кроз <pb n="281" /> отвор 
тано уздисао.</p> <p>— Кад сила прекипи и кад пређе у насиље, онда јој је и крај — тврдио је уп 
стали.{S} И разиграше се бијесни парипи и сјајно оружје зазвекета.{S} Читава авлија као да зату 
укама, а ипак не смијући да ми приступи и да ме такне. — Лакше ће ми бити, ако ме пригњечиш...{ 
лити о мени...</p> <p>Мајка ми приступи и поче миловати.</p> <p>— Отсада више не смијеш ићи у С 
е треба.{S} Брзо, не загледајући ствари и не погађајући се, почео сам узимати: тенџере, сачеве, 
хтио и на башту му покрај куће да удари и да је приграби.</p> <p>Дошао лијепо усред бијела дана 
оштрије ми одговорити, камо ли да удари и да жешће увриједи!..{S} Чак ме матере и очеви њихови  
 шта више, и измахнуо био да ме ошамари и дочекао ме псовком.{S} Ни сам не знам како сам му изм 
а им ми радимо?..</p> <p>— запита стари и погледа ме својим жутим, помућеним очима које му испо 
?</p> <p>— Па... хајдуци — отегну стари и лукаво намигну.</p> <p>— Зар и овђе?</p> <p>Стари изв 
 дебеле, жутим концем превезане наочари и двије ситне чачкалице: за зубе и за уши.{S} Затекао с 
 прагу и мрким погледом једним премјери и мене и Зулфагу.{S} Затим завуче прсте у густу, неуређ 
 је?</p> <p>— Ево...</p> <p>Ова привири и пљесну рукама...</p> <p>— То?..{S} А шта ће то?</p> < 
{S} Хасан се опет умота у струку, сакри и главу и оружје, те му се само видјели лабави, прашњав 
совало га све шта он ради и како говори и како рачуна...{S} И, док сам говорио, непрестано се м 
тога и канат се на вратима нагло отвори и један крај димија нечијих, нешто слично прамену магле 
м себе, пажљивије гледајући према ватри и старајући се да кроз плавичасти сумрак распознам сјен 
одгурнувши га јаче, потрчах према ватри и, подрхтавајући од узбуђења, узвикнух планинштарима:</ 
 молила да опрости...</p> <p>— Могла си и замолити — дочекам ја пецкајући, дражећи је. — Опрост 
чи у страну. — Не шкакљи!..{S} Чудан си и ти!..</p> <p>— Баш?..</p> <p>— Мјесто да ме пожалиш,  
његовој забуни, муци.</p> <p>— Казао си и да ћеш ме испросити — настави након дуже почивке, нек 
фагу, оде и ти под суд...{S} Зар нијеси и ти свједочила како је он хтио?</p> <p>— па?..</p> <p> 
а у ме и непрестано ме миловала по коси и по образима.</p> <p>Сулага, враћајући се из чаршије,  
н дуже почивке, милујући Хатиму по коси и, из шале, огрћући је ћурком. — Усташи, кажу, дочекали 
<p>Па ме обгрли, приви ми главу на прси и, спустивши ми усне на чело, прошапута гласом пуним ст 
<pb n="328" /> одјекну ми кроз све прси и као да застаде, скамени се у гркљану.{S} Затим као да 
— Твоја је памет голема...{S} А... а ти и заповиједаш...</p> <p>Мајка, нестрпљива, поче размјеш 
> <p>— Их!..</p> <p>— Пошље... пошље ти и мајка ударила у некакве грађевине... задужила се, зап 
 исто као и у мајке...</p> <p>Још би ти и памет била као и мајкина, само ако те не покваре хунц 
ачуђене и узнемирене, почеше дотрчавати и питати нас шта се десило.{S} Сулага је, како ми рече, 
и које од нас од досаде почело зијевати и протезати се, хоџа као да би се пренуо мало, тргнуо с 
што.</p> <p>Затим је почео и попијевати и — одмах сам познао да му пјевање није ишло од срца, д 
дани.{S} Почели би на глас и попијевати и гудити уз гусле.</p> <p>А тад их он почне обасипати п 
 Било их, који ми се почели и улагивати и потварати друге, само да бих им купио шећерлема, локу 
а, гласа.{S} Почех и на мегдан зазивати и подвикивати до промуклости...{S} Они се и не осврнуше 
а радим, почнем као помаман подвикивати и хактати, уживајући необично што од тога одјекује чита 
кама на туђа врата, почео подврискивати и камењем ударати у ниске, мале демирли-пенџере, зазива 
одмах ме почела заговарати, запиткивати и причати нешто.{S} Познао сам одмах да се упињала да м 
а су већ смјели и причати и запиткивати и препирати се.{S} За чудо, као да ни о чему другоме ни 
аткад улагивао, што ме хтио замамљивати и поклонима.{S} Осјећајући да му сметам, много да му см 
јеровала, е сад збиља може заповиједати и овим људима, који су, додуше живјели у овој кући, али 
вши се мало, зачуђено сам почео гледати и разгледати унаоколо.</p> <p>— Ђе сам ово? — питао сам 
а...</p> <p>Пред вече почеше пристизати и понеки од момака који бијаху отишли са бабом.{S} Сви  
зазирући од нечега, поче фрктати, рзати и бјежати унаоколо.{S} Била је гола, празна, без узде,  
ахирише.{S} Почеше се пропињати, трзати и узмицати натраг, фркчући, стрижући ушима, обарајући т 
се посрну, паде.</p> <p>Почеше врискати и жене, пошто истрчаше из соба, узрујаше се, заграјаше  
убивши се уз њега, почнем и сам јаукати и запомагати из свега гласа...</p> <p>Пред вече почеше  
јеца, колико их било, почела ме пецкати и дражити.{S} Нијесам готово нигдје могао крочити од њи 
 се око наше куће све то чешће окупљати и момци и удовци из читава шехера...{S} Почеше увече ре 
у и ухвативши се за алку поче се љуљати и говорити нешто.{S} Проговори затим и ситан женски гла 
кну.</p> <p>Поново поче на силу кашљати и протезати се.{S} Затим, опазивши мене, даде ми знак р 
p>— Знаће шта су муке... ама може знати и шта је радост! — узвикну заносно. — Без правих мука н 
 и мени.</p> <p>То се већ могло познати и по држању његову.{S} Непрестано се освртао и на десну 
 ћутећи.{S} Затим би се почео наклањати и шаптати нешто, брзо шаптати, отегнувши шију унапријед 
е, нагло скочих и почех сам себе пипати и разгледати.{S} Опипах главу, рамена, мишице, бедре, ц 
 све више и више почех и шале просипати и пецкати их...</p> <p>Пазарисмо.</p> <p>Чим муштерије  
огло није ни кад сам престао одговарати и склопио очи, претварајући се да спавам.{S} Она је и д 
 друго ни мислио него шта ћу одговарати и како ћу се бранити...</p> <pb n="338" /> <p>Али како  
атити по момчету ономе.{S} Поче ударати и по глави, по леђима, по ребрима, по раменима.{S} Дјев 
ам — једва сам се некако могао прибрати и одговорити јој. —</p> <p>Ништа.</p> <p>— А што си бли 
 њему и руком и папучом, поче му дерати и антерију и кошуљу.{S} А он, измичући се натрашке и ла 
но друго, почеше заустављати крв, прати и превезивати ране.</p> <p>Ако се нијесмо играли и вјеж 
.{S} Чим би сјео почео би све истресати и сасипати ми у крило.{S} Новаца ми није могао давати,  
ви са бехаром својим почеше се окретати и повијати као раширена крила лабудова над језером какв 
ви разговор о другом.{S} Поче ме питати и за Јована, за дућан и обећа нам дати новаца да накупу 
и тамо по два по три сахата учио читати и писати, ни за што друго нијесам имао да се бринем.{S} 
 те се многи пролазнини почеше освртати и гледати ме зачуђено. — Робе!..</p> <p>Робе!..{S} Нова 
ене, поскочи, док сам ја почео посртати и тетурати као пијаница, с муком се опирући на пушку, к 
ед мене.{S} И одмах се почех присјећати и наше засједе и нападаја нашег.{S} Читава слика намах  
омшилуку и комшиницама, о махнитој Фати и паметној Злати, о чеврама што су везене чистим златом 
стиђе, смете, па на силу поче кашљуцати и опљуцкивати око себе.</p> <p>— Поздравио те Хасан, —  
лио.{S} Одмах би почео и живље корачати и прикаскивати за њим, кочоперећи се, јуначећи и на сил 
 изгледао и најприсебнији, поче причати и казивати нешто.{S} Али и он се збуни, смете, замуца.{ 
...</p> <p>Тада су већ смјели и причати и запиткивати и препирати се.{S} За чудо, као да ни о ч 
ко, чини ми се, није знао онако причати и онако тумачити.{S} Кад мене неко похвали да лијепо пр 
ћи рачуна о томе: хоће ли Хасан видјети и наругати се, проберем најзгодније мјесто, уско, тијес 
ма све дотле док се бабо сам не досјети и не исплати му.</p> <p>И кад наплаћује а он некако окр 
е, користећи се тиме, нагло јој прилети и зграби је за руку.</p> <p>— Остави...{S} Шала је... — 
јет никако неће да призна колико памети и мозга има она у глави и колико је боља и разумнија не 
ице рукавом, па се нагло окрену на пети и побјеже у собу.{S} Димије су јој у лету необично шушт 
> <p>Нешто из радозналости, а може бити и због чега другога, почеше се око наше куће све то чеш 
и лулу.{S} Запали.</p> <p>— А може бити и кршан чојек — додаде тише. —</p> <p>Не покорава се св 
/p> <p>— Један исти човјек не може бити и мој и Зулфагин пријатељ — дочеках пјенушећи од бијеса 
Запита ли који: шта ће унапријед радити и шта засађивати, сијати, она се збуни, спетља се и као 
53" /> и магазе, које ће лијепо уредити и издавати под скупу кирију.</p> <p>А што је више зидао 
еко ноге. — Тој ћу се војсци придружити и ја...</p> <p>Сулага поклопи очи десном руком и пригуш 
војска све покорити, уништити, попалити и још чвршће утврдити нашу силу и господство наше, док  
ао у шали напомену како ће ми поклонити и кћер Хатиџу, која ће »сигурно бити најпрва љепотица у 
ама и само чекају згоду када ће ударити и читав шехер попалити с једнога краја на други.</p> <p 
били осилили да смо чак почели говорити и о свом дућану, о <hi>правом</hi> дућану. </p> </div>  
облим сапима, која се већ почела корити и црнити: само једна танка, румена трака што још избија 
...{S} Ко може рећи да се неће спустити и усред Сарајева?..{S} Ко?..</p> <pb n="296" /> <p>— Вр 
ротив њега, — почео сам се као и љутити и пребацивати му како ми није био ни друг ни пријатељ.{ 
ушљед моје неподмитљивости почео љутити и стискати зубе.{S} Напошљетку би и одмахнуо рукама и п 
у глави као да ми се наново поче мутити и пред очима наново маглити.</p> <p>Немоћан и слаб оста 
b n="378" /> <p>— Могу ја кућу закућити и својим парама...</p> <p>— Неће ти бити на одмет ни Ха 
сао на уста, шишти кроз нос, како хукти и букти ватра у пећи, иза које у старој мусандери клопа 
ен.{S} Сједио сам покрај мајке на шилти и разговарао с њоме.{S} Опазивши ме он застаде на прагу 
како узваљена уз јастуке сједи на шилти и пуши.{S} Опазивши ме, отури чибук у крај, придиже се  
рзо дочека Хатиџа, опет је водећи шилти и намјештајући, уређујући јастуке око ње. — Наша је ноћ 
рата ардијских, фишеке разбаца по шилти и по чекмеџи с новцима, те ми је у неко доба дућан више 
 да смо се натјецали ко ће више појести и готово смо отимали залогаје један другоме.{S} За неко 
кољена јастуцима, да лијепо може сјести и узвалити се.</p> <p>И сви су одмах трчали око њега, у 
>Обојица смо готово вриснули од радости и, упирући прстом тамо према ватри а не говорећи ништа, 
као дим да своје мјесто уступи дрскости и безобразлуку.{S} И, као што ми се прије чинило да су  
.</p> <p>— Окушај!..</p> <p>Он ме пусти и измакну се.{S} Пођох посрћући и поводећи се.{S} Ноге  
врнувши се, у први мах као да се наљути и измахну руком дајући ми знак да се дижем; затим погле 
и, јачи.{S} Могао сам се опет подигнути и наставити пут.</p> <p>Опет сретнем неколико људи.{S}  
 два маха помислио, е ће намах посрнути и носом ударити о земљу.{S} Ни гледати није могао човје 
мајкина, само ако те не покваре хунцути и ниткови некакви и ако ти је не помуте...</p> <p>— Как 
е брани, не опире, него само шути, шути и смјешка се.{S} Непрестано као да је тражио кавге, ина 
онако бистар и проницав, некако пронаћи и ухватити, да ће им први ући у траг.</p> <p>Једини Сул 
есет година трговали непрестано сједећи и лешкарећи у дућану, што су са чибуком или цигаром у з 
љезе хоџа.{S} Вукао је за собом, грдећи и проклињући, дерана једног мојих година, који се силов 
глог Османа, који је и осиједио служећи и који више ни ићи није могао без штапа, често и без шт 
ш?..</p> <p>— Немој, — отегну он молећи и опет се измакну.</p> <p>— Остави, Хајкуна!..</p> <p>— 
адовољни.{S} Хајкуна највише.{S} Грлећи и мене и Хасана попијевала је, поигравала, скакутала, н 
 Хоћу ли? — питао сам сам себе руменећи и плашљиво звјерајући унаоколо.</p> <p>И опет сам прола 
потпуно да су изван опасности, тутунећи и срчући кахву почеше се препирати, шалити, смијати...  
 ствари, био сам смислио: и шта ћу рећи и како ћу изгрдити Хатиџу.</p> <p>Али чим сам ступио у  
 и динсуз — викали су помамно пријетећи и трчећи за њим. — Муртат и одметник!..</p> <p>— Међер  
 се свадили? — запита отегнуто, чистећи и стружући све живље.</p> <p>— Ко?..</p> <p>— Зулфага и 
е, ударале га и гребле по лицу вриштећи и подцикујући, штипао је сваку за образе и љубио по нек 
скивати за њим, кочоперећи се, јуначећи и на силу се смијући, шалећи.</p> <p>Тек када би, након 
јку још више распали, наљути.{S} Цичећи и пјенушећи од бијеса поче жестоко, силовито ударати по 
ле су други, подијељени у групе, пушећи и играјући се оружјем, галамили, грајали, те се чак и д 
а је разгали мало.{S} Готово преко ноћи и она поста ведрија, лакша, чилија.{S} Оних големих, де 
запитам тихо, полако, хотимично отежући и наглашавајући свако слово. — Ти шта ћеш?..</p> <p>Она 
више ријечи, опет ломећи се, зијевајући и придржавајући се за стабло буквино, устанем и прихват 
S} Гладан сам — отегну Хасан зијевајући и протежући се устаде.</p> <p>— Па хајде...{S} Хајдемо. 
цу.</p> <p>— Хајде!..</p> <p>Зијевајући и протежући се једва се подигнем и сједнем у траву.{S}  
даних, полудивљих, који су попијевајући и вриштећи играли се оружјем и насред чаршије пуцали, ш 
поче да нам све објашњава захтијевајући и од нас да боље чувамо кућу и да никуд не мичемо и не  
а према неколицини путника, угушивајући и понос и срџбу и наклањајући се, угибајући попут просј 
ати, узмем од Хатиџе кахву и, сједајући и испијајући, сам отпочнем разговор.</p> <p>— А кад си  
учинио — пресјекох га ватрено сједајући и без питања на миндерлук поред њега. —</p> <p>Отео ми  
 <p>— Честит?..</p> <p>Хасан, гунђајући и мргодећи се, извади нож и прстом му поче опипавати ош 
гом у лице и, непрестано се наклањајући и размахујући рукама, почеше се објашњавати, погађати.< 
у, испружи шију, понизно се наклањајући и љубећи јој скуте, и тихо прошапта:</p> <p>— Ето...</p 
чешљавао дугу, свилену гриву и тепајући и ласкајући миловао је дуго... дуго... дуго... </p> </d 
 Улази — рече Хатиџа меко, као тепајући и лако ме повуче за собом. — Зар није лијепо како сам н 
м у брзини узео под кирију, не бирајући и не разгледајући је.</p> <p>Хатиџа чим јој преко прага 
ед нас, ишли, враћали се, силно трајући и гурајући један у другога, а она је једнако стајала и  
осит и горд, помоли на прагу, шантајући и опирући се на пушку, чију је мрку цијев грчевито стез 
 Не могу — дочекам раздражено, бацајући и остало оружје и раскопчавајући антерију на прсима рад 
ужно. — Само мало...</p> <p>Поклецајући и опирући се о тешки, дебели штап, прекорачио би преко  
и је за гриву и, једнако онако муцајући и цичећи, поче је теглити, чупати, ударати по врату.</p 
вио сам.</p> <p>Па, једнако шантуцајући и опирући се о пушку, приступи ми и пружи руку.</p> <p> 
вао се.</p> <p>Одлазили су не слушајући и не осврћући се више...</p> <p>Једанпут ми само послал 
ње, зубима ломила љешнике и, намигујући и као дражећи ме, пробирала језгре и грицкала их.</p> < 
?..{S} Камо?.. — питала је потскакујући и облијетајући око мене. — Дај!..</p> <p>И пјевала ми,  
ма весело улазиле и, некако поцупкујући и скакућући, претрчавала преко авлије и брзо се окренув 
јале, угибале, пјевајући, подврискујући и намамљујући туђе момке да застају пред вратима и пров 
 чим си таки — планух ја жешће, пљујући и на њега и на нож његов. — За ситницу, па нож бацаш пр 
те, сиједе обрве, непрестано извирујући и као очекујући бабу да се поново врати, те да поново к 
 неко доба, како ме зове Хасан, псујући и звекећући ми оружјем око главе. — Разбуди се!..</p> < 
рда и поносита, презриво се осмјехујући и необично уживајући у његовој забуни, муци.</p> <p>— К 
био један обичан догађај у њиховој кући и да се нико због тога не мора ни бунити нити изненађив 
ет кад сам понекада ишао Сулагиној кући и пролазио сокаком, она као да је пазила на ме, као да  
а лице и на хаљине, мирно ме водио кући и гурајући пред мајку почео уздисати:</p> <p>— Ето... о 
ња, он сам предложио да се вратимо кући и окренуо низа страну, усуђивао сам се да му споменем и 
S} Мало му је што ми чини штету по кући и авлији, него, бива, отишао и у махалу, на сокак, па т 
ене окупи читава гомила и Авдо, стењући и отхукујући, поче да прича нешто, да објашњава. <pb n= 
са чибуком или цигаром у зубима стењући и гунђајући прихватили за аршин и терезије, премјеравал 
не подругивача, кроз плач их проклињући и псујући немилосно!..{S} Стид ме и сад да причам о том 
гледала, — да ме сама опере.{S} Отирући и обгрлила ме и некако збуњено, сметено промуцала:</p>  
љала нешто и гунђала, нагло се окрећући и бјежећи, сакривајући се од њих.</p> <p>Наравно, одмах 
е пусти и измакну се.{S} Пођох посрћући и поводећи се.{S} Ноге су ми још једнако дрхтале, а у б 
ли се отуда, изађе безбрижно звиждућући и полугласно пјевуцкајући.{S} Дошавши до испод ћошка ус 
е ово сазнао кроз непун сахат и плачући и пренемажући се поче љубити мајки и руке и врхове од п 
> <p>— Убићу је! — пријетио сам плачући и ваљајући се по трави. — Убићу!..</p> <p>— Богата је и 
нови, како је мени — гунђао је измичући и као стидећи се. — Не знате ви... јер... јер сте женск 
ашених тица прхнуше из шибља и цијучући и лепршајући крилима извише се и одлетише дубље, у шуму 
 да однесу празне суде, опет онако тихи и онако мучаљиви.{S} Залуд бих покушавао да их задржим  
 је нешто размјерао у свом дућану, баци и терезије и оке, усплахирено утрча и умијеша се међу н 
чи иза грма.{S} Поче бјежати.{S} Одбаци и фес, и пушку, и нож, па потрча као сулуд, не осврћући 
шље сви причињавали лупежи и разбојници и свакоме бих плазио језик, ругао се, псовао.</p> <p>Шт 
крај кабанице, провирују кахвени ибрици и златасти зарфови од филџана.</p> <p>Између свију издв 
ко је оштрим ноктима загребла по мишици и пустила крв; затим, опазивши како цури, почела гребат 
наше куће све то чешће окупљати и момци и удовци из читава шехера...{S} Почеше увече редовно до 
е ли жељела да и ми, као и остали момци и дјевојке, отпочнемо са таквим пешкешима и са састанци 
тније осјећали него најбољи наши знанци и ахбаби.{S} Оружани су били сви.{S} Румене се мерџани  
9132_C27"> <head>XXVII</head> <p>Знанци и пријатељи каткада грђе додију и постану несноснији не 
док је друга половина остајала у сјенци и црнила се; пуне, жилаве, снажне мишице добиле им чист 
искајишане.{S} Низ бедре ми висе дроњци и голо месо провирује испод њих; на кољенима испуцала ч 
јом накривљеном стрехом легли се врапци и голубови, и Зулфага, као са страхом неким, приступи и 
тово мушке главе; остали су само старци и нејака дјеца, који се нијесу могли пушком ни заметнут 
з оружја за појасом!..{S} Па су хајдуци и кавгаџије, зулумћари, отмичари, а Зулфага је миран, с 
<p>Па отвори врата, помилова ме по руци и лагано, пажљиво, изгура ме пред собу. </p> </div> <di 
т је чак и ошинуо Хајкуну ножем по руци и крв јој отворио.{S} И кад она застаде и некако зачуђе 
урасте дјевојчице, носећи дахире у руци и позвецкујући њима весело улазиле и, некако поцупкујућ 
се пробудио, хитала је с ибриком у руци и са чистим пешкиром преко рамена, да му полије; затим, 
у и лешкарили покрај своје ватре тргачи и тргачице, весели, раздрагани, обијесни, гуркајући се, 
 обледениле, — болови освојише све јачи и јачи и силна дрхтавица, као у грозници, овлада ми чит 
ниле, — болови освојише све јачи и јачи и силна дрхтавица, као у грозници, овлада ми читавим ти 
е прикова на мјесту.{S} Пуцањ, још јачи и још силнији, понови се и куршум ми мину покрај уха.{S 
.. сад... одмах.</p> <p>Пошљедње ријечи и нагласио је чак и погуривши се као да је очекивао кад 
и одлазили мирно, не говорећи ни ријечи и не гледајући ме чак.{S} Знали су добро да ћу се и сам 
ним очима.{S} Само што муца нешто, цичи и размахује рукама, а ни једна ријеч, ни једно слово не 
е сузе што му од кихања налетиле на очи и опљуну.</p> <p>— Неће он више у Зулфаге нипошто — реч 
алке које се блистале и засјењивале очи и... и све ми се чинило као да и они трче, као да бјеже 
под којих се стаклиле мутне, влажне очи и некако пријекорно звјерале, шкиљиле према свима нама. 
опази, па бржебоље и рукама поклопи очи и још чвршће притеже шамију.</p> <p>— Шта је било?..{S} 
овори брзо, испрекидано, стискајући очи и све више приљубљујући се уза ме. — Ономадне... кад са 
Куда? — запитам га у чуду, трљајући очи и протежући се. — Ђе?..</p> <p>— Хајде...{S} У хајдуке. 
, јечао и дахтао, лијено склапајући очи и каткада чудновато мигајући големим десним ухом, усиља 
ако, не жваћући.</p> <p>Стиснуо сам очи и гутао на силу, ударајући се шаком иза врата, отежући  
о гледао у ефендију, у кадифасте му очи и искежене бијеле зубе.</p> <p>И по свему сам могао поз 
разбија је и вриснувши извије се, скочи и, ширећи руке и пуцкајући прстима, и сама као да почне 
е часте и да тефериче, изненађена скочи и, поплашено узвикнувши он, одбаци од себе и чинију с а 
е погледом. — Наћерао си зеца да искочи и то ће нам несрећу донијети...{S} Сметењаче!..</p> <p> 
Хасана?..</p> <p>Она ђаволасто прискочи и почне ме чупкати за бркове.</p> <p>— Па... па... па.. 
шкињи, како је он, бабо, још и сад мучи и прогони, како ни сад неће да је остави на миру.</p> < 
ла је узбуђено, чупкајући ресе на бошчи и све јаче лупкајући папучама. — Како ли би се смијале, 
е!..{S} Брже!..</p> <p>Па приступи хоџи и умиљавајући се спусти му руку на раме.</p> <p>— А то  
да не дођем, да...</p> <p>И, погледавши и мене и Хатиџу, тихо додаде:</p> <p>— Голубови моји!.. 
а пјевуцкајући узе наргилу и, сједнувши и пребацивши ногу преко ноге, поче одбијати димове.</p> 
у авлији.{S} Закакоташе неколике кокоши и заклепеташе крилима, неко као да поврисну, залупа нек 
ичињавали су се уморним путницима љепши и свјетлији од самих везирских <pb n="324" /> Сараја и  
мијама, без јечерме, иде, ломи се, крши и свакога у соби нуди ракијом и слаткишима смијући се и 
како веселији.{S} Лакше ми било на души и слађе сам спавао.</p> <p>У зиму, када су ноћи постаја 
.</p> <p>Сломивши лулу одбаци је у крај и поче пипати око себе, као тражити нешто.</p> <p>— Оно 
ечи што може јаче.</p> <p>Па као да јој и то мало било.{S} Незадовољна, зар, што само у кући, п 
..</p> <p>— Хатиџа!</p> <p>Притрчим јој и прихватим за шамију да је отргнем, да је отворено пог 
нио папуче и изјадао се.{S} Пољубио јој и руку и неколико пута поклонио се до земље.{S} А већ с 
>— Један исти човјек не може бити и мој и Зулфагин пријатељ — дочеках пјенушећи од бијеса и тап 
љивим диплама, учвршћеним на искрпљеној и напуханој мјешини, задуо у образима, закрвавио очима  
м се бранити камењем.{S} У љутини, оној и јуришао сам <pb n="226" /> на неке, ударао, док напош 
и подгојила, — отегну Зулфага према њој и опет као да поче попијевати. —</p> <p>Ето ти среће и  
немилосно. — Он му вазда и прича, о њој и вазда је хвали... </p> <p>Ништа даље нисам чуо.{S} От 
оја су скакала, врискала, трчала по њој и играла се клиса, лопте, сакриваче.{S} И све је некако 
а кроз полумрачну собу, одјекивао у њој и, чинило ми се да се све око мене смије, све звони, пј 
hi>...</p> <p>Па ме ухвати за подбрадак и погледа ми у очи.</p> <pb n="345" /> <p>— Ако си поша 
ворено да погледа, што није онако дрзак и онако необазрив као и обично.</p> <p>— Ко непоштено б 
ијесан смијех разли се кроз читав сокак и као да се прели и преко кућа, преко зидова, чак у ком 
аху сав искривљени уски и тијесни сокак и заклањаху собом читав низ омањих скромнијих кућа, пог 
м.{S} Тргну му у руку некакав замотуљак и овај га брзо спусти у џеп.{S} Причини ми се као да зв 
еђивала је слугама да ме узму у нарамак и на силу избаце пред врата.</p> <p>Тада сам бјежао Сул 
ије био толико и домаћин колико и јунак и што није боље пазио на кметове и остале радине.</p> < 
ко је све посвршавао, ишао је у челињак и тамо се забављао.{S} Чучнувши поред кошница завиривао 
а развесели, сва се умотавајући у ћурак и од ишараног пешкира правећи турбан око главе. — Јесам 
<p>А подругачица, шала, подсмијеха, чак и псовака на мој рачун, било је премного и што год сам  
желећи очувати јаранство, — заруче, чак и вјенчају дјецу, макар и млада и луда била.{S} То се и 
дан.{S} Потрчао је да пољуби мајку, чак и мене, у руку, и заплео се, спотакао, да сам у два мах 
ветим свима људима, читаву свијету, чак и добротвору ономе, који, хотећи да се наруга, —— зашто 
им трчао није, ни за ким пристајао; чак и кад му је неко требао, није му знао ласкати ни улагив 
а се враћа на старо, да прежива.{S} Чак и пословице, које је волио уплетати, каткад и гдје им н 
јала је све жешћа, све осорнија.{S} Чак и на ме поче друкчије гледати.{S} Забрани ми скитање по 
ња, којима су, узгред, мезетили.{S} Чак и слушкиње били домамили себи, помијешали се с њима.{S} 
их и кушао могу ли се преломити.{S} Чак и по ноћи, пошто би се сви разишли по собама, силазио ј 
чима видио није...</p> <p>Хвалио га чак и пред Хајкуном и пред хоџиницом.</p> <p>Међу нама се у 
се уплашише и узвикнуше.{S} Хајкуна чак и устукну мало и сакри му се за леђа.{S} А он нагло при 
о путовао и много читао, — читао је чак и новине редовно сваки дан, и читаве чланке знао препри 
p> <p>Пошљедње ријечи и нагласио је чак и погуривши се као да је очекивао кад ће му показати вр 
.</p> <pb n="284" /> <p>Једанпут је чак и ошинуо Хајкуну ножем по руци и крв јој отворио.{S} И  
е оружјем, галамили, грајали, те се чак и дјеца из махале почела окупљати <pb n="228" /> око вр 
ала непрестано, неуморно, да јој се чак и ругати почели и из спрдње назвали пјесму »удовичином  
поинатим с њоме.{S} Поинатио бих се чак и са људима који су пролазили и гледали у ме.{S} Чинило 
ешто, не питајући нас, не гледајући чак и не говорећи ништа, вадила је из сандука једног и хљеб 
ју комшиских дућана.{S} Ћепенке сам чак и обијелио и ишарао мало, а испод стрехе, која се још ј 
 сам већ „поприличан момак“, дозрио чак и за озбиљнији разговор, нудио ми је духанску кутију, — 
јем за те...{S} Ево свега...</p> <p>Чак и кад бих изишао из собе и кренуо, пошао у дућан, он је 
ма и теферичима дјевојачким.</p> <p>Чак и при растанку причали смо о томе, само о томе и, за чу 
 ће у ватру и у воду за њим.</p> <p>Чак и дјевојке почеле говорити о њему, узносити га.</p> <p> 
 је одмах дочекао дебели, угојени мачак и почео се играти њоме.</p> <p>И нијесам отишао на саст 
екретнине да се подигну; зато је увијек и тражио да се сва готовина у то уложи.{S} У чаршији по 
оглед на себи, причињавало ми се увијек и као да чујем шапат неки и пригушено грцање, јецање.{S 
плина мајчиних прсију и глас њезин, мек и звонак глас, измамише ми сузе.{S} Што сам више плакао 
азна мјеста, гдје могу намјестити душек и ноћивати.</p> <p>Наравно, постарао сам се одмах и да  
уђим кућама као сирјак какав, бескућник и беспосличар? — питао сам сам себе, преврћући се с бок 
довином, велике чиније с духаном, ибрик и филџане са кахвом, тепсије са питама и слаткишима раз 
енио се трбушасти, крупни кахвени ибрик и бијелили се танки филџани.{S} Читаву главу бијаше умо 
ам сам себе, преврћући се с бока на бок и отхукујући. — Зар да ми се са свих страна и пријатељи 
 <p>И одједном чучећи прихвати за чибук и напуни лулу.{S} Запали.</p> <p>— А може бити и кршан  
, старајући се само да јој уграби чибук и да јој га отме.</p> <p>— Зар тако, курвићу?..{S} Зар  
е на траву, прекрсти ноге, запали чибук и одмара се.</p> <p>— Хајде да читамо — рекне покаткада 
стајао је с причањем, опет одизао чибук и, пружајући Хајкуни да му напуни лулу и припали, лаган 
хтио показати како је „зликовац, хајдук и зулумћар“, како му је „срце од камена“, те како више  
Чим муштерије одоше, сјео сам на сандук и почео пребројавати новце.{S} И, за чудо, оно звецкање 
 оштро, грицкајући танки свилени јаглук и немирно клепећући папучом о тле. — Шта ћу ја?..</p> < 
знао...</p> <p>Опет сједох на миндерлук и стиснувши руке међу кољенима, као ругајући се искезих 
борио је Хасан, наслонивши се на јастук и као дријемајући. — И огријешио сам се пред тобом, и з 
анили!..</p> <p>Он се наслони на јастук и, окренувши се од Хатиџе, погледа у зид.</p> <p>— Мисл 
у и Хасан који је опазио како оклијевам и затежем. — Хајде!..</p> <p>— Ама...</p> <p>— Напријед 
p> <p>— И... и хтјела само да те гледам и да ти пјевам...{S} Дошло ми тако... да запјевам... ам 
с крила и почнем загледати.{S} Погледам и на хаљине: исцијепане, искајишане.{S} Низ бедре ми ви 
се.{S} Чим би ме угледала како се врзам и како правим шанчеве, мајка би одмах дотрчала, дирнула 
екну бјешње, гледајући како се превијам и све се силније и силније тресем. — Јеси ли махнит?..< 
 на кућу, ни пријетио оружјем — дочекам и ја осорно, упињући се да изгледам што суровији и стра 
 удари. — Удри... а немој да ја смишљам и да се мијешам у твоје ствари...{S} Ти... ти си све на 
 све сам узимао.{S} Само стојим, узимам и одбацујем у страну, а трговац, зачуђен, искривио се,  
 несрећа спрема.</p> <p>— Па зар ће нам и на куће ударати? — запита Хасан живо и нехотице погле 
а, ми за њом.{S} Под ногама шкрипао нам и хрштао замрзнути снијег, са полегнутих ниских стреха, 
 /> то додијало не би.{S} Сахати су нам и у таквоме разговору били краћи од минута.</p> <p>Петк 
и, ни чули шта сам говорио, — једва сам и сам себе чуо, — или, ако су и чули, нијесу хтјели зас 
. — Јунак ме у ову кућу довео, њега сам и служио...{S} Кад њега нема, жене служити нећу...{S} Л 
а баци ногу преко ноге и гласно, да сам и ја могао чути, узвикне:</p> <p>— Зови Хајнију!..</p>  
вртао није.{S} Само кад би видио да сам и сувише заостао, задихао се, да поклецујем од глади и  
 сам чула да си погинуо... вриснула сам и не гледајући шта ће свијет рећи, па ето! — нагло прек 
нас?..</p> <p>— Ја сам онакав какав сам и био, — дочекам кезећи зубе и готово режећи — а ти...  
ме.{S} Неко као да ме прекоравао, е сам и сам био рђа, кукавица, готово издајник.{S} И што је г 
ући кад ћу издахнути.</p> <p>У томе сам и заспао...</p> <p>— Устани!..{S} Устани!.. — чух, у не 
ажљиви и мене толико мазили, познао сам и то да све што се десило није се могло десити никоме д 
м ратов’о и крв пролијев’о, зарадио сам и бољу башчу.</p> <p>Сулага, јадник, полумртав од страх 
ешто шапће, прича, говори.{S} Видио сам и како указује на трговце и као да их призива за свједо 
 пате и страдају због тога.{S} Смио сам и ударити, и отети нешто, и опсовати, а да се нико усуд 
и слегох раменима.</p> <p>— Па тако сам и мислио — одговорих мирно. —</p> <p>Друкчије није ни м 
мид вазда био поред њега, макар што сам и Хатиџи непрестано препоручивао да на њ пази, опет су  
— Па... па чим сам те опазио, одмах сам и помислио да због тога долазиш — настави затим мирније 
други које прије никад ни видио нијесам и који су се у нашој кући некако слободније и рахатније 
олику...{S} Хоћеш ли, болан, да се рвем и с њим и са собом?..</p> <p>— Рви се.{S} Бићеш јача!.. 
нај поново ошину коња, удари га и ножем и бакрачлијом, али коњ, усплахирен, запјенушио, удари у 
 поново каже Арнаутин, измахујући ножем и пријетећи Сулаги. — Ко ми стане на пут, тога ће и нес 
пијевајући и вриштећи играли се оружјем и насред чаршије пуцали, шенлучили.{S} Сваки пут када б 
минуше.{S} Дође ми да се и сам засмијем и да се увијам, онако да се увијам као и она...</p> <p> 
о наличило јаукању и запомагању нечијем и чудно, чудно одзвањало кроз ноћ по читавој удолини.</ 
аскрвавили...</p> <p>Бржебоље се изујем и ја и одбацим обућу.{S} И престрашено узвикнух опазивш 
унак, — одговорих поносито — а вјерујем и теби...{S} Што бих га се бојао?..</p> <pb n="391" />  
 звао је мене.{S} Извуче однекуда голем и тежак нож са сломљеном дршком и окрханим канијама, ст 
ржавајући се за стабло буквино, устанем и прихватим за оружје.</p> <p>Кренусмо опет.</p> <p>Ни  
вајући и протежући се једва се подигнем и сједнем у траву.{S} Сваки жглоб, сваки драм меса боли 
е ми да потрчим за њим, да га сустигнем и опет вратим, улагујући се и молећи да опрости...</p>  
ући на миндерлук указа руком да сједнем и ја, одмах поред њега.</p> <p>За неко вријеме обојица  
 страну, усуђивао сам се да му споменем и о глади и о умору.{S} И увијек сам се покајао ради то 
да издигнем руку изнад главе, да викнем и сазовем све комшије и пријатеље и да покажем своју за 
више нијесам смио ни покушати да викнем и да се јавим коме.{S} Нијесам смио ни јекнути, ни заст 
ао кумру, те некако и нехотице устукнем и повучем је за собом.</p> <p>— Чувај се!..</p> <p>— Шт 
оја кумра!..</p> <p>Нехотице се осврнем и погледам на собу у којој је сједио Хасан.{S} И на пен 
 прагу и прихватио за мандал, да гурнем и отворим, изненада, умотана у фереџу, изађе преда ме,  
ам се онда могао уздржати да не вриснем и не јаукнем од страха.{S} Готово уза саму чатрњу, уз и 
 Сулаги и приљубивши се уз њега, почнем и сам јаукати и запомагати из свега гласа...</p> <p>Пре 
оваца, па ће он отпочети са пазаривањем и бринути се о свему, а добит да дијелимо на пола, као  
дна почивка, испуњена усиљеним кашљањем и подмуклим шапатом и сваки који се налазио у соби као  
мислили и које је он својим претварањем и удварањем знао задобити за се, заварати?..</p> <p>— Р 
"222" /> једни друге, гађају се камењем и сваког часа посрћу, изгубивши често или фес или посту 
 сада и ја, старајући се да све изнесем и оцртам отприлике онако како сам од њега чуо, готово њ 
о није могла подносити да се ја одмећем и отимам испод њезине снаге и надзора њезина.{S} Кад го 
ма у крило опуштеним, готов да заплачем и зајаучем не толико од болова, колико од <pb n="321" / 
фага, као са страхом неким, приступи им и лагано, тихо, пажљиво, закуца зарђалом алком на њима. 
ор.{S} Два-три пута и притрчавао сам им и смјешећи се почео их запиткивати о дому, о кући...{S} 
 што су гласници били новији биле су им и вијести страшније.{S} Рањеници, — које су доносили у  
 мерџане проспем, да их изгазим, смрвим и сатрем. — Да сам болестан, лакше би ми било...</p> <p 
еколико пута хтио сам отићи да је видим и да проговорим с њоме, али, као за инат, никад је није 
и.{S} Залуд бих покушавао да их задржим и увучем у разговор, залуд бих их митио, улагивао се.</ 
е трести њиме.</p> <p>— Ама ја се бојим и себе саме — готово јаукну.</p> <p>— Бојим се за се, з 
, осјећа насладу неку и у мукама својим и онога ко му је најдражи...</p> <p>Морам рећи да сам с 
 у бедру, а крв шикну и попрска и ћилим и ћенаре.</p> <p>— Их! — цикну Хајкуна, па заборавивши  
више, — желећи зар да сам себе осоколим и раздражим против њега, — почео сам се као и љутити и  
мјери ме једним необичним, и поплашеним и радосним погледом.</p> <p>Тек кад се спустих с прага  
да поново напуним уста травом, да пуним и да гутам, онако, не жваћући.</p> <p>Стиснуо сам очи и 
{S} Хоћеш ли, болан, да се рвем и с њим и са собом?..</p> <p>— Рви се.{S} Бићеш јача!..</p> <p> 
у, нити ме могле натјерати да се смирим и да, као слушче какво, помажем јој у ситнијим, домаћим 
уци?.. — покушах кроз зубе да изговорим и одмах занијемих, замријех, пажљиво се обзирући није л 
 <p>Чак су и мене натјерали да затворим и да се сакривам.{S} Зулфага ми неколико пута пролазио  
Тада би замолио да му коњушницу отворим и да га кришом проведем тамо.</p> <p>— Само да видим ро 
ој, окршај, кијамет... поменуо је затим и бабу, сан некакав, и на крају надодао како се боји... 
 као да јој на путу биле.{S} Поче затим и као рачунати нешто и размишљати.</p> <p>— А шта би ти 
ти и говорити нешто.{S} Проговори затим и ситан женски глас, зазвони као сантур, и јасан, обије 
оново ми враћали.</p> <p>Ишао сам затим и међу аскере, војнике, под сиве, искрпљене чадоре, пре 
е, бјеснећи управо, наумих да се вратим и да јој одмах скрешем, очитам све.{S} Макар био и први 
 сам се одмах и да дућан лијепо очистим и уредим, те, кад унесем робу, да својом чистином одуда 
а.{S} Мајка, која је стајала пред собом и брижљиво чистила некакве хаљине, препријечи ми пут и  
p> <pb n="370" /> <p>— Хасан се с тобом и свадио, — шапну и опет погледа наоколо — јер... јер ј 
а је, застиђена, заклањала лице рукавом и трзала се јаче. —</p> <p>Што си дошла?..</p> <p>— Ко  
е пориче се.</p> <p>Зулфага изви главом и чудновато преврну својим ситним очима.</p> <p>— Ти си 
јете — осмјехну се Сулага вртећи главом и, одигнувши прст, удари ме по носу. — А ја знам да тре 
ази ми сад на очи — рече тресући главом и пријетећи прстом. — Сад ћу имати посла...</p> <p>— Их 
има својим путем, мислећи својом главом и опирући се на своју снагу...{S} И на томе путу никоме 
ачком шијом његовом, са змијском главом и големим уснама вјечито развученим на смијех.</p> <p>О 
е Сулага, напротив, тужно климао главом и непрестано уздисао.</p> <p>— Кад сила прекипи и кад п 
p>Једини Сулага сумњиво је вртио главом и одмахивао руком.</p> <p>— Шта је било било, — зборио  
а просјакиња каква, у чађавом, дроњавом и подераном одијелу, са безброј штака под пазусима и бе 
о који хоће, унаоколо га окитили травом и зеленилом и са читавим гранама трешања, којима су, уз 
а обје стране густом, допојасном травом и бујним, широким бусовима коприве, — која је од силне  
вши он, одбаци од себе и чинију с алвом и неколико гурабија што их држала у крилу.{S} Остале же 
ио се и мени и свакоме својим јунаштвом и срцем својим...</p> <p>Па све јаче стискајући свој шт 
амота!</p> <p>Хасан одгурну пушку ногом и погледа ме.</p> <p>— Имаш ли што да се једе? — запита 
упусом, сандуке с јајима, канте с медом и мјехове с маслом, сиром и кајмаком, и, пустивши још п 
билазити око куће и са необичном грајом и хуком гурати се, тјескати, око авлиских врата и око б 
 се, крши и свакога у соби нуди ракијом и слаткишима смијући се и намигујући, распали се, разбј 
ајући се шаком иза врата, отежући шијом и закашљавајући се...{S} И, — макар сад било и смијешно 
лагано се бранећи, само је отезао шијом и све се чудније смјешкао гледајући је.{S} Тако, — прич 
 продала...</p> <p>Зулфага отегну шијом и чудновато узви главом, као да би да боље чује.</p> <p 
 старајући се да пред паметним човјеком и они изгледају што паметнији. —</p> <p>Нова и дубока н 
ајући се да ме напријед преплаши дреком и крвничким погледима. — Ти ли, бре, удари на кућу и пр 
247" /> тога се често свађао и с мајком и љутио се ако би га позвала када да јој помогне у посл 
о назвати хаљинама, — са завезаним оком и са три крупне чворуге на глави, узвикнуо сам од чуда. 
лагано би се дигао он, огрнуо се ћурком и, узевши чибук под пазухо а фењер у руку, излазио из с 
и вреће препуњене житом, кртолом, луком и купусом, сандуке с јајима, канте с медом и мјехове с  
рајући својим малим, мирисавим јаглуком и забацујући до на врх главе крајеве црвене шамије, кој 
<p>Она устукну мало, заклони лице руком и некако покуњено, постиђено, погледа ме једним оком ис 
стоко, силовито ударати по њему и руком и папучом, поче му дерати и антерију и кошуљу.{S} А он, 
</p> <p>Сулага поклопи очи десном руком и пригушено се засмија.</p> <p>— Та војска још неће кре 
..</p> <p>Сулага уздахну, одмахну руком и оде.</p> <p>— Не свиђе му се прича — рече оно момче,  
але...{S} Их!..</p> <p>Па измахну руком и окрену се.</p> <p>— Напријед! — рече одлучно. — Нема  
"214" /> <p>Тако га дворила и за ручком и за вечером, а да готово ни ријечи не проговоре једно  
а голем и тежак нож са сломљеном дршком и окрханим канијама, стару, зарђалу пушку некакву и три 
како и нехотице, застала пред огледалом и почела поправљати косу, хаљине, намјештати се.</p> <p 
ла са цвијећем, шта са јаглуком, свилом и златом оним?..{S} Је ли жељела да и ми, као и остали  
марина обмотала златом и црвеном свилом и послала ми у јаглуку, поручивши узгред да јој увече д 
 унаоколо га окитили травом и зеленилом и са читавим гранама трешања, којима су, узгред, мезети 
е у себи, опијали се тада његовом силом и, у пијанству, жељни да се размећу оним чега сами нема 
 испод које је провиривао чибук с лулом и мрка цијев дугачке шишане...{S} Недалеко од ње стајао 
стаде преда ме, поносито зазвеча сабљом и набусито проговори:</p> <p>— Хајде...{S} Зове те бимб 
вори хоџа, па и сам отре браду махрамом и измаче се. — Једи, болан!..</p> <p>— Не могу — промуц 
сле, највише и кукају за старим земаном и јаучу за њим.{S} А то смета људима који хоће напријед 
нам како се и Зулфага познао са Хасаном и гдје се познао.{S} Неколико пута сам их видио како за 
..</p> <p>Зар не би било лакше и једном и другоме да смо заједно, да се можемо сашаптати, догов 
 у Сулаге ишао доста често, — по једном и по два пута у неђељи, — ипак се са Хатиџом нијесам мн 
дати како се непрестано игра с вретеном и наднесена над ђерђеф ниже пјесму за пјесмом, него ома 
д тобом, и здружио се твојим душманином и хтио...{S} Ех, много сам хтио! — узвикнуо би, погледа 
радио, лијепо зарадио, својом вјештином и мајсторлуком својим!</p> <p>И дође ми да издигнем рук 
 отац и мати виде како пристаје за мном и како се разговара, страх да се не нашале с њом, да је 
..</p> <p>Хвалио га чак и пред Хајкуном и пред хоџиницом.</p> <p>Међу нама се управо највише го 
унце, и модре планине, баште са бехаром и зеленилом њиховим, да слуша шум Миљацке, пјевање тица 
— отповрну стари, залажући се кромпиром и жваћући. — Кад огладне, наврате и амо...</p> <p>— И р 
канте с медом и мјехове с маслом, сиром и кајмаком, и, пустивши још петеро шестеро јањади да се 
ознојене, узбуђене, са неуређеном косом и обнаженим мишицама низ које се циједила вода, довикив 
>Она ме испод ока погледа, узвије носом и љутито се окрене према зиду.</p> <pb n="398" /> <p>—  
ично угојен и здепаст, са големим носом и великим плавим брчинама, стаде преда ме, поносито заз 
би ме попријеко, подругљиво узвио носом и одлучно, заповједнички подвикнуо:</p> <p>— Напријед!< 
ужа, шебоја и рузмарина обмотала златом и црвеном свилом и послала ми у јаглуку, поручивши узгр 
, о чеврама што су везене чистим златом и о чеврама што су препуњене свилом, о димијама од свил 
а усиљеним кашљањем и подмуклим шапатом и сваки који се налазио у соби као да се није најугодни 
ишта чуо о дому: — запита затим шапатом и погледа ме пажљивије. — Јесу ли ти што причали?..</p> 
оње по авлији, разбацају вреће са житом и мјехове с маслом по калдрми, засједну на трави и почн 
ци, у групама, са тамбурама под пазухом и с фењерима о пушкама, по два пута пролазили су поред  
 с дугим јасминским чибуком под пазухом и са шкиљавим прљавим фењером у руци.</p> <p>Дугим шаре 
p>— Па?..</p> <p>Мајка се огрну фереџом и поче се обазирати на све стране.</p> <p>— Зулфага ће  
м ме питаш...</p> <p>Он погледа на друм и усиљено се осмјехну.</p> <p>— Е није друге, сад се на 
чим између њих, завучем се чак у подрум и тамо се сакријем за некакве сандуке.{S} Три сахата ос 
 кубе, провучем се некако, сав изгребан и одрпан, кроз шибље и сакривен од свакога, грчевито ст 
ба од дуката, је дражи!..</p> <p>Гњеван и раздражен, са стиснутим шакама и клетвом на устима, п 
 на друм, да нападамо.{S} Онако бунован и сметен, нијесам му знао ни ријечи одговорити.{S} Одма 
а, на друго мјесто.{S} Промијени јорган и јастуке, растресе их.{S} Леже.</p> <p>— Смајиле, Смај 
тале: колико ракије попије мајка на дан и колико ми тамбура разбије о главу док пјесму допјева. 
вио <pb n="329" /> сам се већ трећи дан и у друштву с некаквим сељацима пошао у Мостар.</p> <p> 
И још има образа да виче како је гладан и како га неста!..</p> <p>И нико не смије да рекне исти 
а у авлију, сједао је у прикрајак један и тамо почео срачунавати нешто, писати.{S} Затим, пошто 
ста, поново врисну, прекиде коноп један и размахну рукама, пријетећи, грдећи.</p> <p>Уби, курво 
белим мјехурима испод очију, али снажан и присебан, откопча прљаву, подерану, <pb n="392" /> ук 
да то покушам?..</p> <p>Хасан, наоружан и опремљен, стајао је изнад мене, мргодан као џелат и п 
 свакога хана, постиђен, покуњен, тужан и само ја нијесам могао наћи уточишта у њему.{S} Никака 
јечито онако смирен, скрушен и насмијан и вјечито чист, уређен и нагиздан, са китом цвијећа исп 
јим недаћама, — још једнако био узрујан и спреман на инат, ипак, у погађању оном, у цјепкању, з 
— Стид ме...</p> <p>Стао сам као укопан и нијесам знао ријечи проговорити.{S} Чудна слутња нека 
сеља.</p> <p>Рањен, слаб, немоћан јаран и опет никог другог не тражи, ни у кога неће него у мен 
 Зулфага је напротив био необично миран и, како ми се причињавало, говорио је одлучно и потпуно 
није малаксао, клонуо, како је још оран и расположен.</p> <p>Ипак читаву пјесму није до краја д 
p> <p>Тада смо остајали сами: ја, Хасан и Хајкуна.{S} И одмах би се заиграли.</p> <p>Све троје  
ме у очи погледати? — брзо дочека Хасан и спустивши пушку наслони се на њу. — Ево... право да р 
> <p>— Ко је то? — шапатом запита Хасан и брзо ми приступи. — Чија је?..</p> <pb n="364" /> <p> 
</head> <p>Прије зоре пробудио ме Хасан и позвао да кренемо на друм, да нападамо.{S} Онако буно 
агодарности — опет изненада викне Хасан и заклони главу јорганом да нас не гледа онако саставље 
p> <p>— Какви робови? — уплете се Хасан и сједе поред њега, уз кољено му. — Зар их има?..</p> < 
о баксузлука! — узвикну ражљућени Хасан и престријели ме погледом. — Наћерао си зеца да искочи  
отово гола лежи на земљи, а он, бијесан и раздражен, са закрвављеним очима и пјеном на уснама,  
слабићи стрепе пред неким који је моћан и јак.{S} Доста је било да их само једном погледа оним  
 Ту је он, ту непрестано, једнако моћан и силан, једнако влада над њом.</p> <p>Наскоро сам се у 
и, да се колута нешто, игра.{S} Немоћан и да сједим више, преврнух се на траву и жалосно јекнув 
ед очима наново маглити.</p> <p>Немоћан и слаб остадох неко вријеме тако, сједећи у трави, с ру 
S} Поче ме питати и за Јована, за дућан и обећа нам дати новаца да накупујемо робе.{S} И много  
апрака.{S} Све ми то остављали на дућан и одлазили мирно, не говорећи ни ријечи и не гледајући  
 сам, до неколико дана, доћи ми у дућан и сам ми се јавити.{S} Кад ми стаде на ћепенак, сав изг 
ака издизао се украј друма по један хан и као да ме мамио, дозивао себи.{S} Његови високи, чист 
шалећи се избаци како ми је јаран кршан и како кршнијега у хиљаде нема.</p> <p>— Свиђа ти се? — 
а и одјури за друговима.</p> <p>Снужден и жалостан погледах у оне маријаше...</p> <p>Новци!..{S 
— Да се опростимо? — узвикнем изненађен и брзо потрчим да га подухватим, подупрем, јер ми се уч 
 кењче један — окоси се стари увријеђен и попријети чибуком. — Бог све зна а ми јок!..{S} Ко зн 
рушен и насмијан и вјечито чист, уређен и нагиздан, са китом цвијећа испод феса.</p> <p>Неколик 
b n="391" /> <p>Она се ухвати за серђен и поче трести њиме.</p> <p>— Ама ја се бојим и себе сам 
аш због тога да се може извући неопажен и непримијећен ни од кога.</p> <p>Неко вријеме ишли смо 
, добри Сулага оста сам самцит, понижен и посрамљен.{S} Само сам, одлазећи, чуо како усиљеније  
ла, када заптија један, необично угојен и здепаст, са големим носом и великим плавим брчинама,  
а је? — запитам улазећи у собу, ознојен и уморан, и погледам их обоје. — Што сте звали?..</p> < 
ударао, док напошљетку, и сам окрвављен и изгребан, нијесам бјежао кући.</p> <p>Ништа тада није 
</p> <p>Затим се, онако горд, усправљен и нијем, одвоји од свију, оде у страну и на трави, на з 
{S} Тек кад би се, рашчерупан, раздрљен и испрљан дочепао собе и сакрио се, закључао у њу, оста 
</p> <p>Остао сам пред дућаном замишљен и забринут, не осврћући се ни на пролазнике који ме поз 
</p> <p>Па снажно удари папучом о камен и пркосно одиже главу.</p> <p>— И није га могао гледати 
ривља...</p> <p>Застао сам као окамењен и забленуто гледао у ефендију, у кадифасте му очи и иск 
новом чохом, — сједио је хоџа, натмурен и замишљен, држећи у једној руци чибук а у другој књигу 
одбацио јорган са себе и онако необучен и неуређен потрчао према собним вратима.{S} Мајка, која 
престано, вјечито онако смирен, скрушен и насмијан и вјечито чист, уређен и нагиздан, са китом  
 сам беговство своје био објесио о клин и готово сасвим заборавио на њега.</p> <p>А подругачица 
стењући и гунђајући прихватили за аршин и терезије, премјеравали робу с кољена, што никад нијес 
Зулфага је миран, стидан, сметен.{S} Он и не зна друго него служити мајки и превртати хартије.< 
 да вам учим ђецу? — мирно их запита он и погледа их редом. — То ли хоћете?..</p> <p>— Сви хоће 
на мислити својом главом... — замуца он и остави ме. — Па... па.. видила си каквих имамо пријат 
моја... послови... ах, — опет зајеча он и поче уздисати. — Дођи... други пут...</p> <p>— Не мог 
раво да речем, изледало је као да је он и проговорио само због <pb n="216" /> тога: да их све д 
p> <p>— Пошао на усташе — поправи ме он и потврди главом. — Осилили се, па их треба скрхати...{ 
е помакох с мјеста.</p> <p>— Доћи ће он и сам — као да ми шапну неко, те се опет смирих и прихв 
— Баш си дијете! — осмјехнуо би се и он и пољубио је у чело. — Право дијете!..</p> <p>И звекећу 
!..</p> <p>— Ради како знаш — вели и он и звекеће бројаницама.</p> <p>Тада, чупајући шамију, са 
боље?..</p> <p>— Познајем — одговори он и погледа у страну. —</p> <p>Честит човјек!..</p> <p>—  
одавала је Хајкуна, која је пазила на њ и пратила га. — Биће кијамета с њим!..</p> <p>И погодил 
ће закрвављеним очима. — Ја сам ратов’о и крв пролијев’о, зарадио сам и бољу башчу.</p> <p>Сула 
лончиће на пећи, а одсијев му заигравао и клизио по шарама дебелог ћилима, ускачући покаткад ча 
. тамо...</p> <p>И залуд сам га дозивао и мољакао даље, залуд сам чекао.{S} Не хтједе више ни о 
зним.{S} У кухињи, око које се разливао и ширио по читавој авлији силан мирис печења, ишле су о 
у којој је Зулфага непрестано наваљивао и нападао, а мајка непрестано кушала да се са свом снаг 
 на десну и на лијеву страну, ослухивао и, токорсе, као тражио, загледао нешто.</p> <p>Затим је 
к који је много проживио, много путовао и много читао, — читао је чак и новине редовно сваки да 
рету окретао је главу у страну отпљувао и отресао руком као да се гади од нечега.{S} Зулфага је 
уже, измиче пред њим.</p> <p>— Побјегао и оставио ме самога! — сину ми кроз главу и опет ме обу 
оџа мирно, пошто сам се поново придигао и убрисао сузе. — Замамио је, кажу, и пошла за њега...< 
сима, свуда.</p> <p>И кад би се подигао и почео бјежати, трчала је за њим, гонила га, тјерала,  
ућана, нашао сам један у који сам могао и натрпати робе колико сам хтио и да ми опет, — за арди 
 пристајући за Хасаном. — Баш сам могао и мировати.</p> <p>— Ко се од зеца плаши, нек се не спр 
ивали на њу.{S} По томе сам одмах могао и <pb n="266" /> познати да су све говорили само о мени 
 не причам о свему ономе што сам гледао и слушао и да њему ништа о том не напомињем.</p> <p>А к 
ту паметнији нема.{S} Тада јој изгледао и крупњи, и јачи, и већи од свакога.{S} У њему као да ј 
ајмлађи од њих, који је некако изгледао и најприсебнији, поче причати и казивати нешто.{S} Али  
бог <pb n="247" /> тога се често свађао и с мајком и љутио се ако би га позвала када да јој пом 
рај своје њиве под дрветом једним лежао и пландовао, док су му све комшије унаоколо радиле и ур 
ах је прекидао разговор, одмах се дизао и одлазио у собу.</p> <p>Неколико пута био сам ишибан з 
ебенасти пламен све више и више извијао и поигравао освјетљујући пуна, буцмаста задовољна лица  
ом оним?..{S} Је ли жељела да и ми, као и остали момци и дјевојке, отпочнемо са таквим пешкешим 
е.</p> <pb n="277" /> <p>Али Хасан, као и отац му, ни тражио није никога од њих, ни пристајао з 
ако тражили дјевојке, макар што су, као и прије, прекривене танким чаршафима, непрестано извири 
ке...</p> <p>Још би ти и памет била као и мајкина, само ако те не покваре хунцути и ниткови нек 
ој пред ноге.</p> <p>— Моја је кућа као и твоја, мајко!..</p> <p>И заплакасмо обоје, зајецасмо  
 није онако дрзак и онако необазрив као и обично.</p> <p>— Ко непоштено брани и сам нешто непош 
здражим против њега, — почео сам се као и љутити и пребацивати му како ми није био ни друг ни п 
ће овом остати, ако и добра пролете као и готовина. — запита јаче. — Продате ли кметове и земље 
се враћа кметовима.</p> <p>— Радите као и досада — каже, а неће на нас ни да погледа...</p> <p> 
 дозва пратиоце, који су преобучени као и он узастопце пристајали за њим, те нареди да сељака с 
сман је велики момак, а ти... ти си као и дијете — отсијече хоџа кратко, па се измакну мало и ч 
 и да се увијам, онако да се увијам као и она...</p> <p>— Не знаш колико ми је драго што си ми  
ивши се. — Тврде си главе и поносан као и он...{S} А са таком памећу муке ћеш имати...</p> <p>— 
уре какве, а вазда горд и усправљен као и сама клисура, да га, чинило се, ни громови ни муње не 
о као и ја, да је и њему мучно било као и мени.</p> <p>То се већ могло познати и по држању њего 
еко, сажаљевајући — срце ти је исто као и у мајке...</p> <p>Још би ти и памет била као и мајкин 
 јуначио и претварао, — плашио исто као и ја, да је и њему мучно било као и мени.</p> <p>То се  
гнух подругљиво, накривљујући главу као и она. — Ти ништа не знаш?..</p> <p>— Не знам...</p> <p 
дини син, — рече — и ако и ти будеш као и он, обојица ћете свршити на вјешалима...{S} Мало му ј 
.{S} Ни сам не знам како сам му измакао и курталисао се.</p> <p>А глад почела додијавати, мучит 
 одмах поред прага; кахву јој сам пекао и износио, сам чистио наргилу и пунио је духаном.{S} Са 
p> <pb n="269" /> <p>У соби сам затекао и хоџиницу и кћер јој Хајкуну.</p> <p>Обје су под читав 
х година, који се силовито трзао, викао и врискао непрестано, покушавајући да оца угризе за рук 
I</head> <p>Хасан што се више опорављао и оздрављао, постајао је и све несношљивији, насртљивиј 
 их сваки дан правио; каткада ме узимао и на леђа и почео потркивати по соби ржући као парип и  
екам брзо, правдајући се. — Данас допао и ево одмах кавга...</p> <p>Сулага се осмјехну.</p> <p> 
гилу и пунио је духаном.{S} Сам је брао и руже и китио шилту на којој ће сједити, куповао шећер 
 како се он често упорно бранио, опирао и као пркосио оцу, а да се хоџа на то никада жешће наљу 
 он је, прикривен, непрестано посматрао и, увијајући бркове и набијајући фес до обрва, смјешкао 
ење.{S} То му управо био и једини посао и за живу главу није хтио прихваћати за друго.{S} Човје 
тао ме и распитивао о свачему.{S} Питао и за мајку, за здравље јој, за слуге и слушкиње.{S} Нар 
 од страха, само је муцао нешто, шаптао и измицао се на леђа.</p> <pb n="224" /> <p>— Моје — по 
 се два <pb n="315" /> три пута освртао и спремао се нешто да предложи, али чим је заустио одма 
држању његову.{S} Непрестано се освртао и на десну и на лијеву страну, ослухивао и, токорсе, ка 
о више.{S} Док је напољу цичао, вриштао и фијукао вјетар снијегом засипљући широки велики пенџе 
чује кахву и да точи.{S} Чак је свраћао и муштерије, који се враћали из дућана ми, те и њих чаш 
 за ручком, стењао је непрестано, јечао и дахтао, лијено склапајући очи и каткада чудновато миг 
иховим говорио је по два сахата, причао и о животу њихову, о царевању у гори са заносом, са оду 
 <p>Свак је, након смрти бабине, причао и говорио како је он оставио много готовине иза себе.{S 
ек.{S} И цврчак је негдје у грму цврчао и голи, растоварени коњи, привезани крај улице, рзали,  
 — рече распаљено. — Другијем си прешао и друге тражио...</p> <p>— Ја...</p> <p>— Шути!..{S} Не 
го савлађивао.{S} Али што сам дуже ишао и стида је почело све више и више нестајати, губио се.{ 
ту по кући и авлији, него, бива, отишао и у махалу, на сокак, па тамо начинио шанац и камењем р 
—</p> <p>Збогом!..</p> <p>Чим је отишао и измакао ми испред очију, зажалих за њим.{S} Почех сам 
pb n="332" /> <p>— Ја сам поштен отишао и поштен се вратио, — окресах ја немилостиво, стријељај 
> <p>Кад би, напошљетку, међу нас дошао и Сулага, узимао ме за руку и изводио у страну.{S} Пита 
м о свему ономе што сам гледао и слушао и да њему ништа о том не напомињем.</p> <p>А кад би се  
своју дугу, црну браду, мирно их слушао и уријетко лаким климањем главе одобравао нешто или не  
овој сили и слави, сметали да види небо и сунце, и модре планине, баште са бехаром и зеленилом  
лопило изнад главе и заклонило нам небо и сунце Божје, и које својим мрким, дугачким гранама, к 
 је био у Сулаге...{S} Ја сам га управо и измамио из авлије и... и сачувао га да га опет не наг 
као нека борба, инат неки; отада управо и почиње моје право <hi>житије</hi>, како се то рекне,  
еру учинио... <hi>Никоме</hi>!..{S} Ево и крви, ако треба, да пролијем за те...{S} Ево свега... 
— викну заносно — кад уљезем у Сарајево и пронесем главу људску на ножу, па се крв циједи и низ 
ј... немој се смијати — дочека она живо и заврти главом. — Њега је Зулфага примио...{S} И сад ј 
 и на куће ударати? — запита Хасан живо и нехотице погледа кроз пенџер. — Зар и овђе?..</p> <p> 
ема у хајдуке, — одвратих му подругљиво и за инат хакнух још три пута. — Таки ли си јунак!..</p 
а полуотвореног каната каквог, стидљиво и поплашено промолила понека глава дјевојачка, заустављ 
p>— Ама шта ти је? — запита она дурљиво и напући усне. —— Какав си то данас?..</p> <p>— Ја сам  
..{S} Шта је?.. — запита Хасан презриво и поче ме гуркати ногом. — Је ли то мушки?..{S} То?..</ 
 сам се наждерао траве као магаре какво и одмах се осјетио некако силнији, јачи.{S} Могао сам с 
доше му по плећима.{S} Он напуни поново и поново опали...{S} Затим извади нож, огледа га и њиме 
 је.</p> <p>— Моје је ово — вели сурово и преврће закрвављеним очима. — Ја сам ратов’о и крв пр 
ме неће да слушају — упаде Хасан сурово и гурну главом у Хајкунин витао који се умало не преврн 
аним рукама и ребрима, без коња, готово и без оружја и без хаљина.{S} Кроз дроњке оне што су јо 
 клањају господару.</p> <p>Он их готово и не погледа.{S} Само забоде барјак у земљу, исправи се 
на првом кораку, истаћи своје богатство и показати колико сам ситан према њој?..{S} Шта је хтје 
 И казаће како му је мајка расула благо и... и како сам ја томе крив...{S} И златно, послушно д 
. — И не можеш само <hi>њега</hi>, него и рођену мајку тужити...{S} Она је најкривља...</p> <p> 
оворили како се и у кахви састају много и како га Зулфага увијек части, позива, нуди.</p> <p>Ка 
 псовака на мој рачун, било је премного и што год сам боље радио, оне се све више и више расипа 
 један, чинило ми се као да ништа друго и не чујем него само тутањ онај, страшан, потмуо, необи 
дити...</p> <p>Она поче истресати пепео и, токорсе, чистити лулу и стругати је.</p> <p>— Јеси л 
ио је некако снужден, забринут, невесео и, макар што сам стајао баш поред собних врата, прошао  
, загледао нешто.</p> <p>Затим је почео и попијевати и — одмах сам познао да му пјевање није иш 
би ме намах осоколио.{S} Одмах би почео и живље корачати и прикаскивати за њим, кочоперећи се,  
Али је Хајкуна ударала непрестано, брзо и живо ударала, да му се није дала ни осврнути.</p> <p> 
 честити ефендија, — упаде Зулфага брзо и дубоко се поклони. — Ето и сада говори о својој кући, 
го што се ја бринем — дочека мајка брзо и одбаци мохуне с крила.</p> <p>— Да је он ствари боље  
p> <p>— Шта је овог — запита мајка брзо и, збацивши све оно да кољена, устаде и пође за њим. —  
као присјетивши се нечега, саже се брзо и шапну ми на ухо:</p> <p>— А <hi>он</hi>, кажу отишао. 
е прибра, освијести.</p> <p>Остави брзо и бедевију и мене, узе ђугуме што су у једноме низу ста 
али.{S} Хајкуна је не оклијевајући брзо и весело приступала канату и чудно уобливши глас упушта 
јеглав, јогунаст и напрасит, али је био и поштен, вјеран, поуздан.{S} Након оне похвале бабине  
 припремао кремење.{S} То му управо био и једини посао и за живу главу није хтио прихваћати за  
одмах скрешем, очитам све.{S} Макар био и први дан, дође ми да се свадим, поинатим с њоме.{S} П 
осоколи и себе и мене — упорно би одбио и још би жешће навалио да идемо напријед, само напријед 
д њих побратио бих се, загрлио, пољубио и упустио у ма какав разговор.{S} Два-три пута и притрч 
аква хабера од тебе...</p> <p>Заборавио и мене, и заклетве, па си мислио да ћу и ја заборавити. 
ћи га погледом, — а тебе лопова оставио и... и нашао разбојника и угурсуза...</p> <p>Зулфага по 
 се као да је све ствари потпуно уредио и као да је све одлучно пошло на боље.{S} Изгледао је н 
че давити.</p> <p>— Зулфага је то видио и зато се здружио с њим — настави мајка немилосно. — Он 
акалницу, трговину...{S} Чак је доводио и некакве Арнауте, дивљаке некакве, полуголе и одрпане, 
 сам да му сметам по томе, што ми нудио и новаца да одем из авлије, — хтио сам мучити га, кињит 
 Колико?..</p> <p>— Тебе нијесам служио и немаш ми шта плаћати</p> <p>— кратко, поносито одгово 
кипило, комешало се.{S} Свак је долазио и свак се веселио, частио тамо.</p> <p>И само ја, једин 
 боју и како је одсијев кадикада клизио и преко њих, заигравао, чудно су се прелијевале, као ра 
иџи све што јој мислио дати.{S} Одвојио и нешто готовине, и неколико кућа кметова, и десетак ви 
днако о томе говорио, једнако ме хвалио и једнако нудио крви.{S} И, кад бих замакао кроз сокаке 
вим пропала.{S} Бабу је необично хвалио и ковао у звијезде, жалећи што није био толико и домаћи 
p>— Па?..</p> <p>— Па се Хамид распалио и сад све почео причати</p> <p>— настави мајка живље, о 
х дућана.{S} Ћепенке сам чак и обијелио и ишарао мало, а испод стрехе, која се још једва држала 
ц му, био сам се због њега и сам осилио и сва комшиска дјеца морала су да пате и страдају због  
ици, ахбаби и да бих се са сваким грлио и љубио, тако ми се пошље сви причињавали лупежи и разб 
 га натовари...</p> <p>Па би ме обгрлио и почео миловати:</p> <p>— Штета...{S} Штета, Смајиле.. 
опет заспати...</p> <p>Али зар сам смио и помислити да то покушам?..</p> <p>Хасан, наоружан и о 
још свјетлуцале, нос при врху поцрвенио и дошао некако тањи, а очи, крупне, влажне очи њезине,  
ан полумјесец при врху бљештао, руменио и горио, а тешке, дебеле ките ударале и расипале се по  
} Напошљетку се и задњи ћемер испразнио и задњи се дукат потрошио.</p> <p>— Шта ћемо сад? — зап 
в смијех нечији, — који је оштро звонио и пресијецао помрчину, — и снажне, мушке гласове, који, 
истио.</p> <p>Једнако је и фишеке пунио и припремао кремење, надносећи суху, космату руку над г 
 рече полушапатом, пошто је све покупио и упрти на се. —</p> <p>Збогом!..</p> <p>Чим је отишао  
ачила много, — ја сам му први приступио и отада више није било кавге међу нама.{S} Шта више и у 
—</p> <p>Је ли шала била што си говорио и што си обећавао?</p> <pb n="292" /> <p>— Престани!..{ 
другнуо се...{S} Тек пошто би се уморио и почео готово шиштати, престајао је с причањем, опет о 
 љутити што ме одгурнуо од себе, отурио и опремио с ову страну друма, да овдје самујем...{S} Ни 
и не гунђајући никад.{S} Тамо јој носио и некакве поклоне што их слала ко зна коме, и у замјену 
селу — почела га грдити чим се повратио и изишао пред њу. — Све си оставио, да ме намучиш, душм 
 огледала.</p> <p>Он ју је кашње пратио и по ноћи кад је излазила од куће, и остајао с њоме нег 
хладећи је по образима.{S} Чак се љутио и што му не одговара ништа, што се не брани, не опире,  
амоме себи и радио сам све шта сам хтио и како сам хтио.{S} Осим што сам као од невоље одлазио  
м могао и натрпати робе колико сам хтио и да ми опет, — за ардијом, — преостане нешто празна мј 
еданпут је, чак, неки Хасан Арнаут хтио и на башту му покрај куће да удари и да је приграби.</p 
тадох на оне мерџане што сам их одбацио и почех газити.{S} Необичну насладу неку <pb n="372" /> 
, да се и он, — макар колико се јуначио и претварао, — плашио исто као и ја, да је и њему мучно 
ријеме, испочетка, док се Хасан лијечио и док је имао болова био сам врло мало у дућану.</p> <p 
S} Дубоке је књиге, —— рекоше — проучио и зна све јазије и законе у прсте, па би хтјели да им т 
ући се никуда, не пазећи гледа ли је ко и чуди ли се, поново се почела протезати, превијати, <p 
 ме.</p> <p>— А шта ће овом остати, ако и добра пролете као и готовина. — запита јаче. — Продат 
..{S} Ако и не ради ништа... ако... ако и једе хљеб џаба, он је... он је опет као антика нека,  
ече јаче — он овђе више треба...{S} Ако и не ради ништа... ако... ако и једе хљеб џаба, он је.. 
ми је Хасан, једини син, — рече — и ако и ти будеш као и он, обојица ћете свршити на вјешалима. 
 — Ако је и крао, опет није ружио овако и... и барем је пријатељ народски...{S} Онаки нам треба 
?..</p> <pb n="251" /> <p>Па би, некако и нехотице, застала пред огледалом и почела поправљати  
, — ако је доиста толико било, — некако и сувише брзо потрошила.{S} Готово да је Зулфага имао п 
но пошло на боље.{S} Изгледао је некако и задовољнији, веселији.</p> <p>Почео се љепше и облачи 
с, испод неба, из грања оног, те некако и нехотице подигосмо главе и погледасмо у висину.</p> < 
, и свакога гађати као кумру, те некако и нехотице устукнем и повучем је за собом.</p> <p>— Чув 
овком...{S} Хасан се још и држао некако и, кад сам себе на силу соколећи, усиљавао се да брже к 
5" /> као да му било криво што ја икако и пазарујем код је он ту.{S} Вазда ме премјеравао мрким 
 као плачући рече:</p> <p>— Ето... тако и синоћ ударио на ме... на мајку.</p> <p>Па се некако с 
е папуче, па ће све добро бити.{S} Тако и старији раде, па што не би и ми?..</p> <p>Одмах се сп 
у прстима. — Говоре тако.</p> <p>— Тако и јес’ — потврди мајка мирно, не мичући се. — Не лажу.< 
ћи што није био толико и домаћин колико и јунак и што није боље пазио на кметове и остале радин 
 у звијезде, жалећи што није био толико и домаћин колико и јунак и што није боље пазио на кмето 
. — Јунаци су оно, болан, а ми смо нико и ништа...{S} Једва сам живу главу изнио између њих...< 
ерлеме и нудио јој, клањајући се дубоко и, са особитим страхопоштовањем, измичући се на леђа.</ 
ди каква се у најсвечаније дане ријетко и пред џамијом виђа.</p> <p>И нијесу то били само наши  
тедити, кашње се навраћаху тек уријетко и остајаху само по час по два.</p> <p>Једино момци што  
репирати се ни парничити, како му тешко и изаћи на суд а камо ли тамо правдати се, многи су се  
ости!..{S} Сад ћемо видјети је ли мушко и је ли соко!..{S} Неће више бити ни једног залогаја џа 
ла их, куповала свега и што јој требало и што није требало, и увијек распитивала о мени.{S} Пит 
еднако дрхтале, а у бедрима ми сијевало и болило ме.</p> <p>— Хоћеш ли Сулаги? — запита Авдо ме 
</head> <p>Да нам не би имуће пропадало и забаталило се, мајка по препоруци некакве стрине, тет 
ма — прошапта узбуђено, па застаде мало и спустивши пушку на земљу чучну испод зида.</p> <p>Ја  
 скорене крви антерију, раздрљи је мало и осмјехнувши се избаци:</p> <p>— Ништа!..{S} Ситница ј 
ли од главе до пете, намргодили се мало и одмахнувши руком настављали пут.</p> <p>Јесу ли ме др 
потрчим у сусрет.{S} И придигох се мало и хтједох се указати...</p> <p>Док пуче пушка.</p> <p>Ш 
н дуже почивке први се Хасан смири мало и полугласно запита:</p> <p>— Ко ли је тамо?..</p> <p>И 
тсијече хоџа кратко, па се измакну мало и чучну у крај. — Ти то не смијеш...</p> <p>Хасан се ла 
звикнуше.{S} Хајкуна чак и устукну мало и сакри му се за леђа.{S} А он нагло прихвати за пушку  
2_C8"> <head>VIII</head> <p>Мало помало и мајка као да отпоче »штедити«.{S} Поче отпуштати слуг 
_C26"> <head>XXVI</head> <p>Мало помало и хајдуци се у земљи сасвим осилише.{S} Чете њихове поп 
2_C14"> <head>XIV</head> <p>Мало помало и ја се некако одомаћих у хоџиној кући.{S} Готово сасви 
е распели, наљути.{S} Приступи му нагло и ошину га по образу.</p> <p>— Јок!..{S} Слушаћеш ме, к 
стране, рачунајући: хоће ли бити дебело и колико ће ока бити у њему.</p> <p>И обје као да бијах 
јајући јој меко, топло, пуначко, тијело и мени се пријатна топлина нека поче разлијевати по прс 
а све се више затеже, припија уз тијело и димије на куковима тресу се, дршћу, дршћу...</p> <p>Ј 
 кошуљи која јој се припијала уз тијело и танким свиленим димијама које се мало опустиле низ ку 
вољан.</p> <p>— Ама теби се твоје отело и то треба вратити, — дочека она ватреније и, као крива 
ље одбаци тефтер, одиже наочаре на чело и погледа ме.</p> <p>— Робе хоћеш?..{S} Ево!,.</p> <p>И 
авала, скакутала, натуривши фес на чело и све се више играјући својим чибуком. </p> </div> <div 
испред мене.{S} И, — макар то сада било и смијешно, — морао сам поскочити, ђипнути неколико пут 
ашљавајући се...{S} И, — макар сад било и смијешно, — морам рећи да сам се наждерао траве као м 
 могло јасно разабрати: шта је све било и како је било.{S} Сазнали смо само толико, да је нашу  
у пару дао.{S} По срећи, у мени је било и сувише бабине крви, које ми је сметала да дуго остане 
за нос или за ухо.</p> <p>То му је било и једино миловање.{S} За друго као да ни знао није.{S}  
 је познавао боље?..{S} И зар није било и других, паметнијих људи, који су о Зулфаги такођер ли 
о према Мостару.</p> <p>Сад ми већ било и обичније.{S} Идући право друмом сретао сам непрестано 
није трпио ни Зулфаге.{S} Мрско му било и гледати у њега, мрско било посматрати како двори мајк 
х све у робу, а неко је, богме, грабило и ствари из куће и продавало их, само да и оно <pb n="2 
е, изви, залепрша... опусти једно крило и паде...{S} Кад сам јој притрчала, била је мртва...{S} 
>Цикнувши узвалих се на Хајкунино крило и бризнух у плач.</p> <p>Они заћуташе.{S} Пустише да се 
око паса силом је притегну себи у крило и цикну:</p> <p>— Да се од мене ниси макла, бре!..{S} С 
2" /> <p>Мајку је — видјело се — љутило и узрујавало Зулфагино пристајање за њом, ухођење његов 
црвене крви шикну, попрска све унаоколо и пјенушећи поче се пушити на трави, а златне ките од б 
 се чудна тишина, нека разлије унаоколо и кад се само шапатом смије говорити?..</p> <pb n="353" 
ржим. — прошапта момче да се једва чуло и некако поплашено, блесасто, поче нас гледати све трој 
тати, договорити?..{S} Па, ако би дошло и да се гине, лакше је погинути заједно...</p> <p>А ова 
и...</p> <p>— И свијет зна да пропадамо и прича о том...</p> <p>Мајка застане.</p> <p>— Ко прич 
ода...{S} Макар што смо се упутили тамо и ишли одлучно, без предомишљања, ипак као да смо обоји 
инат.{S} Сваки дан готово ишао сам тамо и на авлији, на ширини, <pb n="264" /> играо се са Хати 
ла нам пексимита са пекмезом, да узмемо и »да заварамо глад«...</p> <p>Кад би, напошљетку, међу 
е и наоружа потпуно, па обојица кренемо и упутимо се кроз махале и сокаке „у лов, у планину“.{S 
а боље чувамо кућу и да никуд не мичемо и не излазимо без оружја.</p> <p>— Кад роб подигне глав 
 нам сад згоде, ево људи, па да ударимо и да плијенимо што се плијенити може...{S} Ако смо чека 
демо!..</p> <p>Неко вријеме стајали смо и кошкали се међусобно: час је он мене гуркао напријед, 
кршајима, јунацима разним, говорили смо и ми највише о томе, готово једино о томе.{S} И како је 
потребно и да прориче понешто, тако смо и ми, поводећи се за осталима, врачали, гатали, прорица 
с чудна нека опасност очекује; зато смо и жељели да се та опасност одгоди, да дође мало доцније 
 натраг не може — рече.</p> <p>— Ту смо и треба да се окушамо.</p> <p>Па се подиже и поче загле 
двојница.</p> <p>Застадосмо, послушасмо и опет ускликнусмо од радости.{S} Одиста двојнице!..{S} 
нас.{S} Обојица, и нехотице, застадосмо и почесмо се обазирати.{S} Ибрахим ефендија ослухну и о 
грмље и шипражје, отхукујући непрестано и мрко погледајући један на другога, готови сваки час д 
и и радило.{S} И стрепио сам непрестано и, — након таквих разговора, — увијек страховао да ће м 
 луд или паметан, — налазио за потребно и да прориче понешто, тако смо и ми, поводећи се за ост 
и ту негдје у засједи чекају нас одавно и чувају да им не умакнемо.</p> <p>По срећи, изненада с 
ар и унеколико да одагна страх а уједно и да се преда мном похвали како није малаксао, клонуо,  
... па... па... — вели њежно, постиђено и наслони ми главу на прси, — вазда ме зове...{S} Једно 
утиш ли се на ме? — запита она узбуђено и рашири руке, као да би да клекне, да моли за опроштај 
 <p>А то га још више збуни.{S} Зачуђено и као увријеђено погледа је, па се окрену и готово побј 
<p>— Опет био! — цикне мајка раздражено и сијевне очима. — Опет, зар!</p> <p>— Само га немој уд 
.“</p> <p>„Видиш“ одговори сељак лијено и преврну се на другу страну.</p> <p>Цар га гурну у реб 
 <p>— Хвала Богу! — узвикнух одушевљено и одахнувши мало спустим се поред друма и почнем замота 
} Како ћу ја?.. — ускликну он задивљено и некако поплашено поче се измицати натраг. — Кад твоја 
и преда ме на ћилим, сједе ми уз кољено и, непрестано гледајући у очи, спусти ми руку на раме.< 
p> <p>— Стар је — рече и мајка покуњено и обори главу.</p> <p>— Кад сам дошла у ову кућу затекл 
е...{S} А једно јој око остало отворено и гледа у ме, право у ме...</p> <p>Суза једна скотрља ј 
 <p>— Нама је овђе све испричао поштено и све смо му потврдили — настави Ибрахим ефендија тише, 
е израсла на лицу, него је неко наказно и накриво прилијепио за образе, ишао је улицом лагано,  
е</hi>, како се то рекне, о коме једино и вриједи да се нешто прича. </p> </div> <div type="cha 
..{S} Она има...</p> <p>— Што је њезино и подај њојзи...{S} Ја нећу њезина...</p> <p>И, оставив 
даљен од бедевије и може ли га случајно и ту копитом дохватити.</p> <p>И док је он тако зазирао 
 сам.</p> <p>Ако му је понекад случајно и затребао какав друг, звао је мене.{S} Извуче однекуда 
ехота и срамота била кад би се случајно и превјерио, него кад би се спустио дотле да ради и <hi 
нити се обзирао на њих; ако би случајно и избацио коју ријеч, избацио би с подсмијехом, подругљ 
S} Позлаћене токе на прсима, оружје оно и фишеклије причвршћене о појасу свијетлиле се и блиста 
е — одговори Хасан <pb n="362" /> мирно и пребаци ногу преко ноге. — Тој ћу се војсци придружит 
 нијесам ашиковала — одговори она мирно и погледа ми право у очи...</p> <p>Ах, очи оне!..</p> < 
епоштено има у себи — откресах и осорно и пакосно, као што најчешће и одговара човјек кога неко 
првим утисцима, никад не може све јасно и лијепо испричати...{S} Ни момци то нијесу могли.{S} Д 
="236" /> <p>— Ништа нема — рече гласно и поново се врати душеку.</p> <p>И као да размишљаше ви 
ја, више долазити — откресах ја пакосно и дође ми да га гурнем у ребра, да продрмусам мало. — М 
одмах након такве његове упадице обично и настала бескрајна једна почивка, испуњена усиљеним ка 
о ми се причињавало, говорио је одлучно и потпуно убједљиво.</p> <p>За чудо, обоје њих гледали  
загрли ме и поче љубити.</p> <p>— Добро и ваљано момче моје, — рече некако меко, сажаљевајући — 
е могло познати да то не слути на добро и да ће се наскоро читава земља дигнути на устанак.</p> 
мо му се преко лица, које је било ведро и свијетло као прољетње јутро, разлијевао мек, благ осм 
 каже, обично је креснуо укратко, оштро и одсјечно, и то једним чудним начином, који као да ниј 
 лажи опет!.. — пресијече Хајкуна оштро и одиже шишану. — За толики вакат нит’ си ми долазио, н 
 рече. — Узми њу, узми и мираз...{S} То и други раде.</p> <p>Ја опет одбих.</p> <p>— Зар ми ниј 
 и моћна сада, хтјела је и желила да то и другима, изван куће, покаже да се и пред њима, пред ч 
ини нијесу у реду и како сам само за то и ишао „у свијет“ да се научим лоповлуцима, пехливанлуц 
>Неколико пута и одлучивао сам се на то и припремао пушку.{S} Али шта сам могао?..{S} Ниједан п 
 се зар да све договори.</p> <p>— Па то и Осман Салих-агин ради — опет дочека Хасан упорније, и 
убу на плећима.</p> <p>— Душманин је то и динсуз — викали су помамно пријетећи и трчећи за њим. 
и законе у прсте, па би хтјели да им то и дјеца науче.</p> <p>И дошао је међу њих и засјео пред 
а добит да дијелимо на пола, као што то и други ортаци раде.</p> <p>Кроз неколико дана он је ве 
ала се новог каква кијамета, па ме зато и одбијала.</p> <p>Али опет кад сам понекада ишао Сулаг 
вао свакога; Хамида као да је само зато и водио уза се да наручује кахву и да точи.{S} Чак је с 
Зулфага брзо и дубоко се поклони. — Ето и сада говори о својој кући, за коју и суд царски рече  
грлила би ме страсно, силовито, махнито и почела стезати, привијати уза се, као да ме брани, от 
 дочекаћемо их, — кресну Хасан поносито и удари се у прса. — Да видимо ко ће побиједити!..</p>  
ад би бабо кренуо у лов, онако поносито и изазивачки, оружани и опремљени, јашу иза њега на биј 
не треба ништа, — одговорих му поносито и, држећи да ми се и он руга, додадох пакосно:</p> <p>— 
више ни ићи није могао без штапа, често и без штаке.{S} Док је био бабо у животу Осман као да н 
ријети опасност, те се унапријед, често и преко воље, прибира и спрема на одбрану.</p> <p>И ја, 
ан ме ’сује, — промуца Зулфага отегнуто и поче комешати раменима. — Остарио чо’јек, па не може  
 ево, прође... — шапну Хасан растегнуто и збаци струку са себе. — Их!{S} Сретан ли си! — викну  
стио што и она није била кавгаџија, што и она није газила у инат.</p> <p>Напошљетку, једне вече 
вге, ината с њоме и вазда се жестио што и она није била кавгаџија, што и она није газила у инат 
 било?..</p> <p>— Па... па криво му што и сад, увијек, не могу бити у соби поред њега, што га и 
вати.{S} Обећањима ме и замамила вјешто и тек пред зору пустила ме да заспим, да се одморим иза 
же, а она је само муцала, петљала нешто и гунђала, нагло се окрећући и бјежећи, сакривајући се  
иле.{S} Поче затим и као рачунати нешто и размишљати.</p> <p>— А шта би ти смислио? — запита га 
Хајкуна му опет приступи, узвикну нешто и замахну чибуком који удари о зид и преби се на двије  
p> <p>Момче испусти алку, узвикну нешто и пљесну дланом о длан.{S} Па брзо пружи руке до иза ка 
гледао би ме испод ока, лукаво намигнуо и накашљао се.{S} И то као да је био знак пратиоцима да 
а доносила.</p> <p>Он је први напоменуо и почео ме наговарати да му дам новаца, па ће он отпоче 
ргнуо сам се од мајке, отео се, окренуо и тркимице пошао према Сулагиним вратима. </p> </div> < 
3" /> <p>И, након тога, поново уздахнуо и суза једна заблистала му се на трепавици.</p> <p>— Не 
 <p>— Је ли вам необично, момци? — тихо и некако подругљиво запита стари, окрећући нам се. — Ви 
 знаш...</p> <p>— Ја? — запита она тихо и порумени.</p> <p>Руменило њезино још ме више наљути.{ 
>— А шта си радио тамо? — питао је тихо и као забринуто, хватајући ме за руку и привлачећи себи 
p>Мајка га као од милоште ухвати за ухо и, онако пресамићена, опет увуче у собу.</p> <p>— Не мо 
о — рече Осман мирно опирући се на штап и кушајући да се исправи. — Јунак ме у ову кућу довео,  
и.</p> <p>Он се прекрсти, маши се у џеп и, не гледајући, баци неколико маријаша преда ме, у пра 
 њих, по којима одавно израсли и прилип и маховина, желећи да ту подигне нове, велике куће <pb  
очео потркивати по соби ржући као парип и одбацујући ногама.</p> <p>За кратко вријеме толико см 
меко, полугласно. —— Оно је један добар и поштен човјек, који никоме зла не мисли и који никога 
о и нехотице погледа кроз пенџер. — Зар и овђе?..</p> <p>— Наши су њима ударали и на живот, и н 
м, као да би да боље чује.</p> <p>— Зар и ти смислила тако? — запита тихо.</p> <p>— Давно...</p 
ну стари и лукаво намигну.</p> <p>— Зар и овђе?</p> <p>Стари извади неколико упечених кромпира  
 се наруга, подсмјехне или окоси, макар и испотаје, кришом, а камо ли јавно, отворено.{S} Сада  
 да слушају и женске заповијести, макар и домаћичине биле, не оставише оружја нити устукнуше.{S 
јунаку дуго разговарати са женом, макар и са својом, и забављати се женским беспослицама.</p> < 
оџа се окрену мени, да ми све то, макар и укратко, протумачи:</p> <p>— Ето, то ми је Хасан, јед 
, — заруче, чак и вјенчају дјецу, макар и млада и луда била.{S} То се и са мном десило.{S} И ве 
а, а ти... ти одмах узми Хатиџцу, макар и млади били обоје — рече. — Узми њу, узми и мираз...{S 
о, пригушено. — Ето, жао ми...{S} Макар и гунђао, и ружио опет... опет ми га жао...</p> <p>Мазе 
ка када човјек по нагону неком, — макар и не имао јачих разлога за то, — ипак осјети е му са не 
ла каква стара пушчетина, нож, па макар и косијер, — и њих су извлачили, и њих чистили, поправљ 
 је усиљено.{S} Тиме је само хтио макар и унеколико да одагна страх а уједно и да се преда мном 
нило као да негдје у даљини хуји вјетар и милује лишће какве непролазне шуме, Хајкуна поче заст 
врдо увјерени да ће их он, онако бистар и проницав, некако пронаћи и ухватити, да ће им први ућ 
> <pb n="282" /> <p>— Ишли — каже — цар и велики везир преобучени по народу, па узгред натрапал 
ђа и брзо изговори:</p> <p>— Јер... јер и он долази... и... ко зна шта може бити...</p> <p>Ја з 
о провиривао кроз <pb n="280" /> пенџер и гледао их како одлазе.{S} Нијесам се усуђивао ни да и 
илту, сјела, или се наслонила на пенџер и поднимљена, замишљена, тужна слушала их.{S} Ако су ма 
снијегом засипљући широки велики пенџер и замрзнуто стакласто грање дивље лове између демира, м 
а га мирно, пошто је свршио читав говор и почео се обазирати, бирајући зар гдје би да сједне.</ 
е ледењаче и јатаган задијевао за појас и, прихвативши по средини дуги дебели чибук са ћилибарс 
 готово разуздани.{S} Почели би на глас и попијевати и гудити уз гусле.</p> <p>А тад их он почн 
пуначким рукама изнад главе, пусте глас и почну се окретати, вртити, заигравати.{S} И разаспу и 
љао са мном по Требевићу, а Хајкуна нас и даље нудила смоквама, орасима, љешницима... </p> </di 
 веселим цвркутом извијале се изнад нас и пливале у сунцу, у свјетлости.</p> <p>И нигдје да зас 
вори Сулага, који се био одвојио од нас и отишао у кухињу да види хануму. — Брже ће...</p> <p>— 
ико папрених дегенека.{S} И пустише нас и робу нам повратише.{S} Само бимбаша за се задржа једн 
 свако зло које нас снађе избија из нас и ни откуда више.{S} Нема зла које само никне; заметак  
дмах се дизала за њим, не гледајући нас и ништа не говорећи.</p> <p>Тада смо остајали сами: ја, 
лике чаршинлије, мијешајући се међу нас и развађајући. —</p> <p>Шта ћете?..</p> <p>Дође и запти 
уцати нешто, гунђати.</p> <p>У исти час и ја и Хасан одигосмо пушке и примакосмо се.</p> <p>— З 
се по трави потрбушке, одиже ноге у вис и, климајући њима, узе двојнице па поново поче ћурликат 
 <p>Обје Хасанове руке одигоше се у вис и — као зец искочи иза грма.{S} Поче бјежати.{S} Одбаци 
кидох га ја.</p> <p>Он одиже руку у вис и запуцка прстима.</p> <p>— Замисли, болан, како ће то  
 је гутала димове враћајући их кроз нос и, како јој очи бијаху влажне, неколико их пута отирала 
неколицини путника, угушивајући и понос и срџбу и наклањајући се, угибајући попут просјака. — Д 
коваћу те, бре!..{S} Мјесец дана у хапс и окове!..{S} Одмах!..</p> <p>Зулфага изви шију и поче  
 и након ручка који је увијек био богат и обилат, били су готово разуздани.{S} Почели би на гла 
стајао је изнад мене, мргодан као џелат и по изгледу му одмах сам могао познати да би ми било у 
уна одлучно, па и сама погледа на канат и опљуну према њему. — Није ми било стало до свијета ни 
е мекше, испод ока погледајући на канат и на дјевојче оно, које као окамењено стало, па само бл 
осмо до куће, једном руком држећи канат и пуштајући нас да уђемо у авлију. — Ако си огладнио, с 
разним шипкама, капала нам вода за врат и милила низ леђа, изненада понека груда долијетала би  
 као да сада први пут гледам у тај врат и његова бјелина и пуноћа изненада освоји ме, замами.{S 
мно пријетећи и трчећи за њим. — Муртат и одметник!..</p> <p>— Међер је стари хоџа опет бољи —  
фага за све ово сазнао кроз непун сахат и плачући и пренемажући се поче љубити мајки и руке и в 
њи разговор са Хатиџом паде ми на памет и — одмах као да ми се сасуши грло, као да ме неко поче 
љу.</p> <p>— Никог нема — понови и опет и преметну чибук преко крила.</p> <p>— А ми ћемо чекати 
 заповједила није.{S} И погледа их опет и — подиже руку.</p> <p>— Оборите га! — рече одлучно, з 
 га опазила, одмах му и трчала у сусрет и снажно га гурнувши у прса обарала на калдрму и почела 
атима истрча нам неко у фереџи у сусрет и поче ме дрмусати.</p> <p>— Смајиле, болан!..{S} Јеси  
 сељака свежу и да му отцијепе двадесет и пет штапа по табанима.</p> <p>„Што шибаш човјека, чес 
у чаршији, што су по десет, по двадесет и по тридесет година трговали непрестано сједећи и лешк 
 прекоравати што сам био онако напрасит и онако груб према њему...{S} Зашто?</p> <p>Је ли он кр 
ед Хасана, кад се он исправљен, поносит и горд, помоли на прагу, шантајући и опирући се на пушк 
додуше, још једнако својеглав, јогунаст и напрасит, али је био и поштен, вјеран, поуздан.{S} На 
добро...{S} Дај Боже, да буде други пут и боље.</p> <p>И не пуштајући ми рамена, изведе ме на ч 
стила некакве хаљине, препријечи ми пут и хтједе ме зауставити, али се брзо отргнем од ње, изма 
о, са страхом неким, као да хајдуци већ и по чаршији ходају и свете се сваком ко гласније о њим 
главија муштерија притрчавао му у помоћ и хвалио робу што <pb n="220" /> сам знао боље, не зази 
раци нечији изненада одјекнуше кроз ноћ и одоздо, између кућица оних, као да се поче примицати, 
могу.{S} Размишљао сам о њој читаву ноћ и, напошљетку, одлучио да одбијем.</p> <pb n="336" /> < 
 у земљу окренувши им врхове према небу и затрчавши се прескакао их, прелијетао их, прелијетао  
 другога на дућан, сакривале се за робу и чучнувши један према другом сашаптавали се, договарал 
ади обичаја, почео на глас хвалити робу и зазивати муштерије.</p> <p>По срећи, зазивање ми није 
анову, из свега грла хвалило своју робу и дозивало муштерије, диже се, у нека доба, кроз све ма 
повали жито, брашно, пиринач, меку робу и све новце, што сам им дао, поново ми враћали.</p> <p> 
тко нареди да скува кахву, уљезе у собу и сједајући на миндерлук указа руком да сједнем и ја, о 
а ме узе испод пазуха, повуче ме у собу и гурну на шилту...</p> <p>— И гладан си био, можебити, 
.</p> <p>Сад се мање затварала и у собу и чешће излазила на башчу, међу цвијеће.{S} Својом руко 
питујући, па лагано, тихо, ступи у собу и сједе покрај пенџера.</p> <p>— А што си га звала? — з 
 хтједох да пођем, да је поведем у собу и онако с њоме заједно да станем пред Хасана, кад се он 
 кола и унијели у кућу, — ступио у собу и почео припасивати дугу, шарену бошчу, Хасан, блијед,  
ца његова; за инат улазио у његову собу и са запаљеном цигаром пржио му хаљине и правио рупе на 
њом, а мој душек премјести у своју собу и прострије управо покрај свог душека.{S} И већ прве но 
{S} Ако би иза подне пошао у своју собу и затворио се »да премишља«, нико није смио дахнути у к 
 њих гледали су врло често на моју собу и указивали на њу.{S} По томе сам одмах могао и <pb n=" 
д једне ноћи изненада уљезе у моју собу и раскорачивши се више душека силом ме подиже.</p> <p>— 
ако ја знам...</p> <p>Па подухвати џубу и, пребацивши је преко руке, исправи се:</p> <p>— Досад 
у Смајил-ефендија лијено, свлачећи џубу и отпасујући појас. — Слути на кишу...</p> <p>— И мени  
ни путника, угушивајући и понос и срџбу и наклањајући се, угибајући попут просјака. — Дај!..</p 
мах би се снуждила и она, оборила главу и живо почела тући папучама о калдрму.</p> <pb n="244"  
 се на леђа, подбацише гуњеве под главу и загрљени загледаше се у звијезде.{S} Из шуме, из дуби 
ским погледом, па да одмах изгубе главу и да се смету, као голубови пред јастребом.{S} Нико тад 
и лице јаглуком.</p> <p>Па подиже главу и лукаво намигну.</p> <p>— И ти знаш о том — рече. —— И 
е прави живот...</p> <p>Он подиже главу и грицкајући бркове запита:</p> <p>— Па шта ти мислиш?. 
ло.{S} Не смијући сасвим да дигне главу и да ме отворено погледа, провири мало из димија и приј 
 оружја.</p> <p>— Кад роб подигне главу и врисне за слободом, нико од њега силнији није — рече  
оставио ме самога! — сину ми кроз главу и опет ме обузе она чудна језа.{S} Сад више нијесам сми 
н се опет умота у струку, сакри и главу и оружје, те му се само видјели лабави, прашњави тозлуц 
.</p> <p>Она, по обичају, накриви главу и, држећи мали прст на устима, меко, наивно запита:</p> 
 бојиш дана...</p> <p>Она накриви главу и поче грицкати нокте.</p> <p>— А ја те чекала на пенџе 
/p> <p>— Ех?..</p> <p>Она накриви главу и поче растезати јаглук у рукама.</p> <p>— И како гледа 
 дошао, — рече весело, па накриви главу и поче жмиркати. — Погоди!</p> <p>— Ко је?..</p> <p>— Н 
за његову моћ ни силу, разбило ми главу и кад сам окрвављен дошао да му се потужим, само је сле 
p> <p>— па нестрпљиво, савијајући главу и стрижући шиљастим ушима, фрче, рже и копа земљу ногом 
едан је јахао по страни, накривио главу и ударао уз тамбуру, а двојица су загрљени климали се н 
љу, и тежак, топао мирис ударао у главу и као да је гушио, опијао.</p> <p>— Чудна топлина — оте 
т.</p> <p>— Чуо сам зазивање, помагњаву и пошао био да видим шта је.{S} Чим сам тебе угледао, д 
духана и пунио лулу, други носио жераву и припаљивао, трећи подметао пепеоницу и уређивао јасту 
е, брзо ми приступи, спусти се на траву и ухвативши ме за руку мукло запита:</p> <p>— Шта ти је 
 и да сједим више, преврнух се на траву и жалосно јекнувши склопих очи, очекујући кад ћу издахн 
или хоџиницу и, расипљући набрану траву и цвијеће по ћилиму, искали ручак.{S} Хоџиница, која је 
трча право бедевији, ухвати је за гриву и, једнако онако муцајући и цичећи, поче је теглити, чу 
прстима рашчешљавао дугу, свилену гриву и тепајући и ласкајући миловао је дуго... дуго... дуго. 
уђих дућана, само да нанесу штету какву и оборе робу, коју су дућанџије изнијели пред ћепенке.{ 
 канијама, стару, зарђалу пушку некакву и три улупљене фишеклије, окити се и наоружа потпуно, п 
тогод о мојој хајдучији, па ме сад зову и хоће да испитују.{S} Читавим путем нисам на друго ни  
м, сви га вољели.{S} У његову присуству и страшивице се осјећале некако јаче, храбрије, те се и 
о зато и водио уза се да наручује кахву и да точи.{S} Чак је свраћао и муштерије, који се враћа 
у моћи савладати, узмем од Хатиџе кахву и, сједајући и испијајући, сам отпочнем разговор.</p> < 
и порумени још више.{S} Наточивши кахву и понудивши нас брзо се окрену и изађе, управо побјеже  
ворила га све дотле, док би испио кахву и почео тражити хаљине и оружје, да се обуче и крене у  
су да запале.</p> <p>Сам је точио кахву и нудио.{S} И, мјерећи погледом читаве им товаре, питао 
е на комаде.{S} Мучио бих и њу и Сулагу и никакви јауци ни помагања не би ме могли умилостивити 
Хасан је ради тога и сам заволио Сулагу и одушевљено га хвалио, макар што га никад очима видио  
и до чланака, босоног, застаде на прагу и мрким погледом једним премјери и мене и Зулфагу.{S} З 
вратима.{S} Баш кад сам застао на прагу и прихватио за мандал, да гурнем и отворим, изненада, у 
>Исте ноћи, око јације, убио је Зулфагу и наредио мајки да пријеђе мени, јер је читаво његово и 
 Јадниче!..</p> <p>Па узе некакву књигу и поче је прелиставати.</p> <p>— А ја сам чуо, — рече ј 
низити...{S} А има послова који се могу и празних рука почети.</p> <p>— Зар да будеш хамал?..</ 
а нека и, — премећући се с ноге на ногу и из све снаге дувајући у прозебле руке да их загријемо 
>Хамид се спусти на ћепенак, одиже ногу и поче причвршћивати опуту на распалим опанцима, из кој 
ћи се, умиљавајући, чупкала га за браду и јаглуком разгонила дим који се извијао из луле.</p> < 
иче!..</p> <p>И хоџа се ухвати за браду и поче је увијати око руке.</p> <p>— Јеси ли ишта чуо о 
зједе...</p> <p>Хоџа се ухвати за браду и заврати је.{S} Половицу лица поклопи њоме.</p> <p>— П 
, пажљиво је слушао све и гладећи браду и ушмркујући размишљао о њима.{S} Примјећивао није ништ 
ичати нешто, непрестано чупкајући браду и поправљајући појас, чије му ресе падале по бедри.</p> 
ам се.</p> <p>Па помијеша прсте у браду и поче је чупкати.</p> <p>— Нијесам ни знао да си се вр 
 како ми ни оке ни аршини нијесу у реду и како сам само за то и ишао „у свијет“ да се научим ло 
p>Када сам с мајком разговарао о Хамиду и његовој свађи са Зулфагом, ни помишљао нијесам никако 
ом га преломио!..{S} Још наредио Хамиду и да му га донесе и, за инат, гурнуо га под јастук, под 
звикну након краће почивке, носећи воду и указујући на чисте пешкире које бијаше пребацио преко 
открадао им џамију, — па хтјели да нађу и изаберу новога.</p> <p>Лијепо послали људи сахију по  
а се након дугог растанка изненада нађу и састану.</p> <pb n="305" /> <p>Тек након дуже почивке 
} Ашиковала сам са ђевојкама да ми кажу и... казале су ми...{S} И ево... уфатила сам те, копиља 
ајали за њим, те нареди да сељака свежу и да му отцијепе двадесет и пет штапа по табанима.</p>  
отово на силу нагонио да се и сами дижу и прихватају за рад.</p> <p>А што се они више љутили, х 
 не знам како, опет ми рука полети ножу и нагло га извукох из корица.</p> <p>— Шта ћеш то? — за 
pb n="293" /> <p>Момче се удари по ножу и као да опет хтједе да га извуче, да се брани...</p> < 
н јације, одлазио би њима, наметао резу и подупирао их још дирецима, сандуцима, камењем.{S} И н 
итањима.{S} Распитивали се и о нападају и о Авдаги и причали о нападачима.{S} Неки се правили и 
Бојала се, зар, сирота, да је не издају и не поткажу Зулфаги, бојала се новог каква кијамета, п 
 као да хајдуци већ и по чаршији ходају и свете се сваком ко гласније о њима ружну ријеч прогов 
 хаљине са себе и полунаге да се ваљају и премећу по ћилимима и серџадама, док су они, наслоњен 
ознати да су ти људи научени да примају и мало страшније госте и да другују с њима.{S} Хасан зб 
као јање изведено на пазар, кога пипају и загледају са сваке стране, рачунајући: хоће ли бити д 
— одлазили да га обиђу, виде, да питају и распитају о свему.{S} Ко није могао тамо приступити,  
 се по трави...{S} Чудни земани настају и чудна се несрећа спрема.</p> <p>— Па зар ће нам и на  
горске границе, нагонећи их да свраћају и по касабама и продају касабалијама.</p> <p>Нијесам се 
диманим пред њим.{S} Тада би по обичају и опет почео питати, распитивати о свему.</p> <p>Питао  
те је зачуђено.{S} Ненаучени да слушају и женске заповијести, макар и домаћичине биле, не остав 
е приговори, видећи како је сви слушају и гледају некако друкчије, мекше, питомије, сада тек ка 
свијести.</p> <p>Остави брзо и бедевију и мене, узе ђугуме што су у једноме низу стајали испод  
се сакријем куда, да побјегнем од свију и гласно заплачем.{S} Напошљетку, не могавши се више са 
>Знанци и пријатељи каткада грђе додију и постану несноснији него најљући душмани.{S} Сваки дан 
та, искочи преко прага, стаде на авлију и викну из свега грла:</p> <p>— Помагајте!..{S} Помагај 
рече полугласно. — Изишла сам на авлију и да се осветим, почела се смијати, грохотом смијати... 
иџу.</p> <p>Али чим сам ступио у авлију и угледао је како, попевши се на столицу једну, са загр 
. па ми се спустила на главу, на шамију и почела гугутати...{S} Не знаш, болан, како је слатка  
, пошто је обдарила и отпустила Хајнију и истукла Зулфагу, није по обичају ни отишла у своју со 
с њима.{S} Натјерали их и да се пропију и у пићу да расплећу косе, бацају хаљине са себе и полу 
ом и папучом, поче му дерати и антерију и кошуљу.{S} А он, измичући се натрашке и лагано се бра 
зарити а да жестоко не изгрде муштерију и не напсују се и они њега и он њих, изненадили су се к 
орећи ништа.{S} Топлина мајчиних прсију и глас њезин, мек и звонак глас, измамише ми сузе.{S} Ш 
му још блеђе, мале ситне боре око очију и око носа ишарале га и направиле некако старијим, смје 
..{S} Одмах!..</p> <p>Зулфага изви шију и поче жмиркати.</p> <p>— Тако, тако, ефендија, — отегн 
оравати самога себе, силазећи у чаршију и чешкајући се иза врата. — Оженио се, а не купио ништа 
а Хасан је непрестано одлазио у чаршију и непрестано распитивао о свему.{S} Одлазио је рано, го 
фијучући, пролети ми готово поред ушију и оштрим врхом зари се у траву.</p> <p>Страх од ножа од 
жне мишице добиле им чисто бакарну боју и како је одсијев кадикада клизио и преко њих, заиграва 
ог поријекла, те мучиле пасторчад своју и гониле их.</p> <p>Причајући непрестано је гледала у м 
д доведе, и на једној слушкињи, за коју и мајка рече да је боља и поштенија од свију других.</p 
то и сада говори о својој кући, за коју и суд царски рече да је моја...</p> <p>— Отео си је, ни 
ања дову.{S} Па се опет поврати барјаку и клекнувши на десно кољено узе јање преко крила.{S} За 
b n="283" /> <p>Па опет приступи сељаку и сам својом руком отцијепи му још пет штапа по табаним 
наштво, да се о мени прича као о јунаку и... и да ме сви хвале...{S} Их!..</p> <p>Па измахну ру 
д, да човјек ужива, осјећа насладу неку и у мукама својим и онога ко му је најдражи...</p> <p>М 
се и, непрестано се склањајући за мајку и вирећи јој иза димија, очекивао свој дио.</p> <p>Па н 
 како, у оном часу заборавих и на мајку и на Зулфагу.{S} Бесвјесно скочих и кренух за Хајкуном. 
када је излазио носећи дијете у нарамку и тада обично подругивале му се потајно све чаршинлије, 
лане па ради — само ми рече при поласку и крене низ чаршију. — Ако се икад мислиш осветити коме 
запетљала још више...</p> <p>Напошљетку и хајдуци дочекали вам на путу момка, Хамида, оробили г 
, њу слушао кад ми говорила о комшилуку и комшиницама, о махнитој Фати и паметној Злати, о чевр 
н о томе се причало по читаву комшилуку и све, дјеца, колико их било, почела ме пецкати и дражи 
а шапћући, а све ме јаче стиска за руку и трза њоме. — Како си могао оно учинити?..</p> <p>— Шт 
ано, покушавајући да оца угризе за руку и да бјежи некуда.{S} Дошавши насред собе хоџа га одгур 
се да не побјегнем, опет ме узе за руку и привуче себи.</p> <p>И опет закуца.</p> <p>Тада наста 
пити... он је...</p> <p>Узех је за руку и лагано повукох у крај.</p> <p>— Шта је било? — запита 
ајка се нагло придиже, шчепа ме за руку и брзо изгура из собе.</p> <p>— Иђи! — прошапта стењући 
ајући нити говорећи што, узе ме за руку и као дијете какво поведе за собом у кућу.{S} Хатиџи, к 
реџу, изађе преда ме, ухвати ме за руку и снажно повуче.</p> <p>— Чекај — прошапта некако њежно 
о и као забринуто, хватајући ме за руку и привлачећи себи.</p> <p>— Шта си ишао?..{S} Знаш ли,  
Хатиџа, једне вечери, узевши ме за руку и као шалећи се избаци како ми је јаран кршан и како кр 
у нас дошао и Сулага, узимао ме за руку и изводио у страну.{S} Питао ме и распитивао о свачему. 
ријетио ножем, снажно га ухвати за руку и продрмуса њиме.</p> <p>— Ето!</p> <p>И, опаливши му д 
 прашину стресем, узе ме чврсто за руку и нагло поведе кроз уске, тијесне сокаке према узбрдици 
ато момче, полугласно цикну, одиже руку и сакри лице рукавом, па се нагло окрену на пети и побј 
/p> <pb n="363" /> <p>Сулага одиже руку и даде ми знак да застанем, да се смирим.</p> <p>— Дана 
уче и изјадао се.{S} Пољубио јој и руку и неколико пута поклонио се до земље.{S} А већ сјутрада 
 се одмах и опет према њима пружао руку и задављено стењао:</p> <p>— Дај!..</p> <p>Једва у неко 
 пошто га већ сви кметови ижљубе у руку и с коњима заједно крену из авлије, он једнако пристаје 
тупих јој ближе, она одиже и другу руку и готово врисну:</p> <p>— Смајиле, што си блијед тако?. 
.{S} И... ево... ја и хоћу освету љуцку и волим јој него... него освети Алаховој... него оваком 
цаја освијетли се један пенџер на ћошку и нечија глава као да провири напоље.{S} Наскоро иза то 
ирио, поправљајући <pb n="295" /> пушку и огледајући је. — А у нас се почели будити робови и би 
а леђа.{S} А он нагло прихвати за пушку и исправи се.</p> <p>— Стој!</p> <p>Упознавши ме боље,  
иљубих се уз Хасана, јаче стежући пушку и бесвјесно се пипајући око паса гдје су ми били фишеци 
 устресајући раменима — него узео пушку и онако, кроз пенџер, погодио га, преломио...{S} Куршум 
ерас!..</p> <p>Па ми пружи хоџину пушку и удари ме по рамену.</p> <p>— Буди ми јунак! — рече. — 
.{S} Жена, која је вазда живјела у малу и богатству, научена да свега има колико хоће и више не 
мацима, одјекивао је кроз читаву махалу и ударао, разбијао се о комшиске пенџере.</p> <p>Многе  
еном косом која јој се расипала по челу и са обнаженим рукама до лаката, које су биле засуте бр 
 мишицама, мокра коса лијепи се по челу и по образима, док она ради, непрестано ради и пјева, а 
и праменови опустише се, падоше по челу и лака им сјенка прели јој се преко очију, које као да  
очех повраћати.{S} Зној ме обли по челу и по образима, — док ми се руке биле обледениле, — боло 
ћене лажним бисером, ударају их по челу и по очима; о врату објешени талисмани свијетле сем бље 
ата за њим, па пјевуцкајући узе наргилу и, сједнувши и пребацивши ногу преко ноге, поче одбијат 
сам пекао и износио, сам чистио наргилу и пунио је духаном.{S} Сам је брао и руже и китио шилту 
опалити и још чвршће утврдити нашу силу и господство наше, док је Сулага, напротив, тужно клима 
џиница, која је непрестано била у послу и непрестано радила нешто, не питајући нас, не гледајућ 
</p> <p>Отада се потпуно предадох послу и раду свакаквоме.{S} Ни од чега се стидио нијесам, ни  
 спусти филџан на тле, опет напуни лулу и отпоче причати.</p> </div> <pb n="212" /> <div type=" 
 и, пружајући Хајкуни да му напуни лулу и припали, лагано, достојанствено излазио из собе, ишао 
стресати пепео и, токорсе, чистити лулу и стругати је.</p> <p>— Јеси ли чуо да су се свадили? — 
з кесе нешто дувана, напуни крњаву лулу и запали. — Рашта да се жали?..</p> <p>Све на свијету г 
аиграва и лиже готово до под саму трулу и искривљену стреху, било нам је као да смо пронашли но 
е неколико пута мирно одбацивала кошуљу и продријемала мало, а да је ни прекорио није, ни подру 
по тлима; опута на опанцима попуцала му и влачила се по земљи, заплетала се за ноге, гајтани на 
а заборавивши на своју рану, притрча му и ухвати га за руку. — Шта ти би?..</p> <p>— Ништа, ниш 
 очи, стријељају је, пеку...{S} Чује му и ход, осјећа и дах његов.</p> <p>И узалуд се опире, бр 
 и бимбаша, а вратне жиле набрекнуше му и крв удари у образе.{S} Сав помодри. — Хоћеш у шехеру  
ног субашу, Зулфагу некога, намјести му и уреди у кући собу једну, у којој ће становати.{S} Био 
ијетњаци.{S} И баш због тога што сам му и одвише сметао, — а познао сам да му сметам по томе, ш 
више разговара него с њиме.{S} Криво му и што се смије онолико, шали, залијевајући <pb n="399"  
отегну весело, трљајући руке. — Тако му и треба!</p> <p>Заптија један уљезе, саже се и поче се  
ом разговору, смијале му се.{S} Зато му и било криво на њих, зато их и прекоравао.</p> <p>— Не  
..</p> <p>— Зажелио се куће — слагах му и порумених до ушију. — Ето...</p> <p>Он набра обрве, з 
ији.</p> <p>Чим би га опазила, одмах му и трчала у сусрет и снажно га гурнувши у прса обарала н 
гати, кад дјеца око нас подигоше галаму и задречаше, како су све слабе, напукле, како су украде 
 како је слатка била!..</p> <p>— А њему и то криво?</p> <p>— Кад сам узела кумру на прси, — нас 
 поче жестоко, силовито ударати по њему и руком и папучом, поче му дерати и антерију и кошуљу.{ 
0" /> него су написани — имао је о чему и да прича, и није му требало да се враћа на старо, да  
 му потече из носа и разли се по ћилиму и по антерији.</p> <p>— Уби!..{S} Закољи!..{S} Курво!.. 
о га гурнувши у прса обарала на калдрму и почела газити, тући, немилосрдно тући.{S} Ударала га  
 јој прст под кратку, затегнуту јечерму и почнем шкакљити.</p> <p>— Не ругам се.</p> <p>— Немој 
<p>— Говори!...</p> <p>Он дубоко уздану и сневесели се.</p> <pb n="254" /> <p>— Како ћу? — запи 
S} Бербер немилосно забоде прсте у рану и као да нешто тражаше.</p> <p>— Боли ли? — запитам пол 
 и нијем, одвоји од свију, оде у страну и на трави, на зелењу, мирно отклања дову.{S} Па се опе 
 усплахирен, запјенушио, удари у страну и поче одбацивати ногама, одавирати.{S} Хасан замаче са 
е сав стресе, бржебоље отскочи у страну и измахну ножем.</p> <p>— Не бој се, Хајкуна!..{S} Осве 
ак предомисли, па окрену главу у страну и полугласно поче попијевати.</p> <p>За чудо, ја сам се 
опет?..</p> <p>Хасан се окрену у страну и отпрсну.</p> <p>— Не питај...{S} Обрукала се — рече.< 
увши Сулагу с пута брзо притрчим Хасану и пољубим се с њиме.</p> <p>— Шта је?..{S} Како си ми?. 
и не смију, камо ли да се с њим састану и проговоре.</p> <pb n="277" /> <p>Али Хасан, као и ота 
и како ја непрестано трчкарам по дућану и око дућана, како се увијам, улагујем, нудим, цијеним. 
а се Хајкуна усиљено, спуштајући шишану и окрећући се нама. — Јесте ли га чули?...{S} Хахахаха! 
 пусто, никога да замилује...{S} И жену и ђецу кад бих имао, ни њих не бих миловао...{S} И њима 
едно...</p> <p>Брзо га ударих по кољену и викнух из света гласа:</p> <p>— На моју душу, опет по 
И, наклонивши главу прама десном рамену и грицкајући мале, ружичасте нокте, питала ме о свему,  
 ми да се дигнем, да га зовнем по имену и са раширеним рукама да му потрчим у сусрет.{S} И прид 
љима, хотимично са пуно похвала спомену и Зулфагу, прекидох га у говору и запитах подругљиво.</ 
ђе заповиједа...</p> <p>Мајка се окрену и погледа унаоколо.{S} Изгледало је као да ни сама није 
као увријеђено погледа је, па се окрену и готово побјеже из авлије.</p> <p>Мајка се само осмјех 
! — отсијече мајка кратко, па се окрену и изађе из собе.</p> <p>Случај овај као да јој нову сна 
ши кахву и понудивши нас брзо се окрену и изађе, управо побјеже из собе.</p> <pb n="335" /> <p> 
се и почео црвенити.{S} Чак се и окрену и као да хтједе изаћи, оставити нас.{S} Па се опет савл 
 и прихвати за нож.{S} Брзо се и окрену и као да хтједе јуришати на противника.</p> <p>И — нама 
.{S} И хоћу!..</p> <p>Па се брзо окрену и истрча из собе.</p> <p>— Ето — избаци хоџа и показа з 
ало, замисли се.{S} Па се лагано окрену и не говорећи ништа поче купити своје ствари.</p> <p>—  
.</p> <p>— А прогутале нам сву готовину и све кметове!..</p> <p>Ибрахим ефендија слегну раменим 
да, чупа за бркове, издигох је у висину и спустих покрај јастука, на широку шилту, меку, кадифа 
ше нећеш лагати...</p> <p>Па се измакну и опет подиже шишану, напери је.</p> <p>— Казуј: држиш  
а моја кумра!..</p> <p>Затим се измакну и погледа ме испод ока, поплашено.</p> <p>— А тад... за 
ло поткопан.</p> <p>— Ено га! — узвикну и опет, па, погледавши ме, збаци пушку с рамена и сједе 
во носи!..</p> <p>— Напријед! — узвикну и Хасан који је опазио како оклијевам и затежем. — Хајд 
ојник.</p> <p>—— Хајдук, бре! — узвикну и бимбаша, а вратне жиле набрекнуше му и крв удари у об 
има.{S} Дјевојче оно, преплашено, цикну и устукну мало, сакри се за канат, док момче, изненађен 
 рвање, комешање, ломљава, Ајкуна цикну и отскочи у страну, неко јаукну, неко поче псовати.</p> 
>Па сам себе удари у бедру, а крв шикну и попрска и ћилим и ћенаре.</p> <p>— Их! — цикну Хајкун 
атресе, уздрма у мени.{S} Рука ми клону и пушка испаде из ње.</p> <p>И сва она трава, сва грчин 
<p>— Хасан се с тобом и свадио, — шапну и опет погледа наоколо — јер... јер је севдисао Хатиџу. 
епаде од тих ријечи, па ме снажно гурну и руком ми зачепи уста...{S} Загледа се и сам према ват 
И непрестано смо се обзирали и на десну и на лијеву страну.{S} Једнако нам се причињавало као д 
ву.{S} Непрестано се освртао и на десну и на лијеву страну, ослухивао и, токорсе, као тражио, з 
.</p> <p>Хусо прикупи сву снагу, врисну и хтједе да скочи, да се отме.{S} И, онако везан, спуће 
е он снажно уједе за танку, румену усну и окренувши се у страну, поклопи уста руком, да заустав 
 обазирати.{S} Ибрахим ефендија ослухну и осмјехну се лукаво. „То кадија хрче“, прошапута окрећ 
је прешао преко прага, нога му поклецну и он посрну, паде.</p> <p>— Ништа је — прогунђа стискај 
жнији према мајци, да се осмјехне на њу и нашали мало.{S} Ни кад је изгледао најведрији није се 
ћила? — питао сам тихо, указујући на њу и као подсмјехујући се. —</p> <p>Ни она?..</p> <p>Хасан 
о више пристајао за мајком, пазио на њу и старао се да јој што боље угоди.{S} Свако јутро, приј 
искидао је на комаде.{S} Мучио бих и њу и Сулагу и никакви јауци ни помагања не би ме могли уми 
прагу, ухватио се за канат, гледам у њу и кроз сузе се смијешим, а она се извила, издигла једну 
ежући себи и сама проплака; у превијању и трзању оном осјетио сам како ми њезине сузе оквасише  
а серџаде.{S} Уживајући у њезину цикању и подврискивању, трчећи понесох је по соби и, не бранећ 
е вукова, што је много наличило јаукању и запомагању нечијем и чудно, чудно одзвањало кроз ноћ  
рговина</hi> одмах привукла на се пажњу и остале дјеце.{S} Кроз кратко вријеме поче се око нас  
 претварала у ону стару, смјерну робињу и, не смијући да му у сусрет изиђе, чекала га у соби са 
е, дизала се из душека, трчала у кухињу и ложила ватру, само да кахва буде скухана прије него с 
...</p> <p>Хасан баци оружје, баци капу и торбу.</p> <p>— Аферим!..{S} Аферим, кад си таки! — у 
шарена дуванкеса, спуштала се низ бедру и куцкала је по везеним чакширама, чији је тур падао го 
се брже боље затрча, ускочи ми уз бедру и сави руке око врата.</p> <pb n="404" /> <p>— Нико бољ 
.{S} Зулфага окрену главу према пенџеру и поче отезати шијом као да гута сув залогај, а бимбаша 
царска војска није могла остати на миру и њезине силе као да се више нико бојао није.{S} Неколи 
 предложи да засада све оставим на миру и да ништа не предузимам до бољих, згоднијих времена.{S 
спомену и Зулфагу, прекидох га у говору и запитах подругљиво.</p> <p>— А познајеш ли га боље?.. 
рац један који је сједио одмах уз ватру и непрестано запретавао земљаве и неочишћене кромпире у 
и равнодушни; гуркали су и даље у ватру и шарали кратким прутићима по пепелу, <pb n="308" /> а  
а да ће га пратити у бој, да ће у ватру и у воду за њим.</p> <p>Чак и дјевојке почеле говорити  
 јој додија пуцњава купила је и тамбуру и поче ударати уза њу.{S} Сједне насред авлије, пребаци 
нише, пометоше.{S} Јован одбаци тамбуру и нагло прихвати за дизгин, сеизи брже боље збацише стр 
..{S} Онаки нам треба!..</p> <p>Њега су и послушали.</p> <p>Отада се хоџа никада више јављао ни 
озивали их...</p> <p>Дешавало се, па су и чаршију затварали.{S} Крену неколико њих, обијесни, љ 
е није најугодније осјећао.{S} Многи су и нехотице чешће, испод ока, погледали на врата, као да 
ти за неколико дана.</p> <p>Казивали су и како је нишанџија мимо све нишанџије на свијету, како 
обуђени, неиспавани, љутити, скакали су и викали, псовали, грдили што су могли жешће.{S} На виш 
и некако мирни и равнодушни; гуркали су и даље у ватру и шарали кратким прутићима по пепелу, <p 
умима на зиду, на дрвету.{S} Причали су и како ножем сијече челичне демире, рукама ломи та-лије 
} Недалеко од нас, у страни, сједили су и лешкарили покрај своје ватре тргачи и тргачице, весел 
закољу, да се освете?..{S} А оружани су и они, и јунаци су, и...</p> <p>Нехотице ми се оте погл 
 су пратили тајин у Никшић, дочекани су и разбијени; једва по десетак људи што живе изнесоше гл 
ли, ишли, бјежали кућама.</p> <p>Чак су и мене натјерали да затворим и да се сакривам.{S} Зулфа 
 са нестрпљењем очекивао.</p> <p>Чак су и дјеца по махалама знала да се у читаву шехеру нико у  
једва сам и сам себе чуо, — или, ако су и чули, нијесу хтјели застајати ни губити времена због  
 — Ноћиваћу код њих одсада...{S} Ако су и хајдуци, људи су...{S} Нијесу змајеви...</p> <p>По ча 
Уколико човјек више вриједи, утолико су и нападаји на њега јачи; ситни нападаји осипљу се само  
уњили се, стишали, и с рукама на појасу и обореном главом чекали док прође поред њих, не гледај 
 здраво...{S} И зарадовах се у том часу и протежући се извукох се из љесковине и стадох на чист 
и кући — откресах набусито, вадећи кесу и бацајући новце на шилту — Одмах...</p> <p>— Одмах — д 
 сједе, прекрсти ноге, извади духанкесу и замотавши цигар запали.</p> <p>— Ништа је то — рече р 
о вама!..</p> <p>Па нам пружи духанкесу и отегнуто запита:</p> <p>— А куд сте пошли?</p> <p>Хас 
<p>— Сам?..</p> <p>Па се почеша по носу и као да размишљаше нешто.</p> <p>— А како те хоџа пуст 
ма у ноћи, по мјесечини, кад руже цвату и јоргован мирише?{S} Је ли видјела од других, па зажељ 
о, — као стока у чопору газити по блату и прашини и ћораво трчати за звонарима, него ће свак тр 
евајући брзо и весело приступала канату и чудно уобливши глас упуштала се у разговор, док смо н 
нечије нануле, зациликта реза на канату и — врата се отворише.</p> <p>И голем, стасит човјек, с 
— Ено!..</p> <p>Момче се примаче канату и ухвативши се за алку поче се љуљати и говорити нешто. 
трчао јој као сулуд, тапшао је по врату и сапима, прстима рашчешљавао дугу, свилену гриву и теп 
ју према још слабијима, чинили су штету и насиља.</p> <p>За чудо, и мајка ми као да га се доста 
о.{S} Гледајући је онако сурову, љутиту и распаљену, дође ми да и сам постанем суров, да је пец 
који је једини озбиљно узимао у заштиту и хвалио. — Богата је, а то ваља...{S} Замисли само кол 
стави затим мирније, сједајући на шилту и прекрстивши ноге. — Знам да се ти тужиш на њега, е ти 
..{S} И ето:.. таки и остадоше у животу и... ево нас овђе...</p> <p>Сулага уздахну, одмахну рук 
 по кољену.</p> <p>— За онаку се љепоту и глава даје!..</p> <p>— Сад ће ручак...{S} Одмах... —  
е и зацењује.</p> <p>Застадох на мјесту и почех се превијати од смијеха.</p> <p>— Шта је?..{S}  
ћи, у соби својој, него одлазио у башту и спавао под смоквама, на трави.{S} Ни ручавати није хт 
 и мене, и заклетве, па си мислио да ћу и ја заборавити...{S} Мислио си да ја свој понос јефтин 
узимала је мумаказе, усекњивала свијећу и опет настављала посао живље и хитрије него прије, жел 
један исти мах са неколико страна хакћу и подвикују.</p> <pb n="313" /> <p>Неколико поплашених  
вратима, увијајући се.</p> <p>— Ја хоћу и живота, весеља, шале...{S} Тога хоћу...</p> <p>Тога.. 
много, ни размишљао: шта треба, за кућу и шта не треба.{S} Брзо, не загледајући ствари и не пог 
{S} Дешавало се те нам накупује за кућу и ствари, хаљина, свега, па нити иште новаца нити што с 
 погледима. — Ти ли, бре, удари на кућу и пријетиш оружјем?..</p> <p>— Нити сам ја ударио на ма 
тијевајући и од нас да боље чувамо кућу и да никуд не мичемо и не излазимо без оружја.</p> <p>— 
е.{S} Само се за дан-два склонио у кућу и лагано размишљао о читавој ствари.{S} А трећега дана  
 одлазио.{S} Знао је само за своју кућу и своје послове.{S} Ако је све посвршавао, ишао је у че 
, што ћу га рањена примити у своју кућу и сам његовати, јача је била од свега другог и у први м 
удим се само како се увукао у вашу кућу и ко вам га натовари...</p> <p>Па би ме обгрлио и почео 
који, помијешани, као да се надвикиваху и надметаху међусобно, а мукли, пригушени одјеци као да 
 то чини још јаднијим) пружио си утјеху и огријао им душу, — говорио је кашње и говорио сасвим  
 на врапце, који се окупљали под стреху и, чешкајући се кљунићима, џавељали, цврчали.{S} И псов 
а, да се све старо повраћа у новом руху и, бива, у новом облику...{S} Ко зна!..</p> <p>— Сад ће 
чем, чим смо поново пошли, мисао о зецу и његову злоношењу поче ме све више мучити.{S} И најпам 
 земље.{S} Неко ме зали и водом по лицу и од студени оне стресох се и нагло подигох главу.</p>  
а се насмија, ошину ме јаглуком по лицу и, објешењачки додирнувши својим носом у мој, поче ме ш 
69" /> <p>У соби сам затекао и хоџиницу и кћер јој Хајкуну.</p> <p>Обје су под читавим пљуском  
ица смо трчали у собу, тражили хоџиницу и, расипљући набрану траву и цвијеће по ћилиму, искали  
 и припаљивао, трећи подметао пепеоницу и уређивао јастуке око њега.</p> <p>— Хоћеш ли нам прич 
и заптија.{S} Похвата тројицу-четворицу и поведе нас пред бимбашу, на суђење.{S} И све олако пр 
ано вадећи из џепа малу, уску бурмутицу и непрестано потпрашујући.</p> <p>Опазивши мене као да  
нако крвава, а нож одсијева према сунцу и изнакажена глава клима се, наклања према свакоме!..</ 
знадежно сам гледао за њима како измичу и проклињао, страшно проклињао.</p> <p>Кашње ми дошло д 
по је то...</p> <p>Мајка отвори чекмеџу и извади кесу с новцима.</p> <p>— И да ти платим, — отс 
ујеш? — запита Хатиџа одбацујући фереџу и осврћући се. —- Зар ти је ово кућа за миловање?{S} Их 
некако њежно, молећи, па разгрну фереџу и погледа ме својим лијепим, крупним очима. — Чекај, да 
ао је промукло, погледом тражећи Хатиџу и окрећући се према њој. — Разбојник сам, зликовац сам, 
трија порука од Зулфаге: да слушам хоџу и да будем ваљан...{S} Сулага ме се још најчешће сјећао 
"339" /> <p>Зулфага се сакри за бимбашу и као плачући рече:</p> <p>— Ето... тако и синоћ ударио 
е по калдрми, — сви као да задржаше дах и мучке се поклонише, као што се слаби и немоћни робови 
због чибукања... обузео је стари севдах и... покорила му се...</p> <p>— Тако суђено — прошапта  
иберем, нити да проговорим.{S} Погледах и — опет легох, окренух се на други бок да поново заспи 
е му лаж била!...</p> <p>Ја је погледах и слегох раменима.</p> <p>— Па тако сам и мислио — одго 
једва чекао да угледам некога, па одмах и да се крвим с њиме!..</p> <p>— Мораш!</p> <p>— Нећу!< 
им бих их опазио, смиривао сам се одмах и опет према њима пружао руку и задављено стењао:</p> < 
.</p> <p>Наравно, постарао сам се одмах и да дућан лијепо очистим и уредим, те, кад унесем робу 
а буде пунија.</p> <p>По томе сам одмах и познао да се морало негдје нешто десити, нешто необич 
м нешто непоштено има у себи — откресах и осорно и пакосно, као што најчешће и одговара човјек  
мути.</p> <p>— Ко ли је тамо? — запитах и сам себе, пажљивије гледајући према ватри и старајући 
јку примати?..</p> <p>Бржебоље притрчах и падох јој пред ноге.</p> <p>— Моја је кућа као и твој 
n="303" /> теби што те нагони на смијех и, — отимао се не отимао, — не можеш му одољети.{S} И п 
ти, ружити их из свега, гласа.{S} Почех и на мегдан зазивати и подвикивати до промуклости...{S} 
.{S} Хвалећи робу све више и више почех и шале просипати и пецкати их...</p> <p>Пазарисмо.</p>  
крв, црнећи се између њих, слијепила их и готово изравнила један с другим.</p> <p>И тек тада ос 
иџе, моје жене — дочека мирно. — Има их и она доста...</p> <p>— А ја сам мислио да су све твоји 
а.</p> <p>— Ако сте их жељни, можете их и овђе срести,</p> <p>—— отповрну стари, залажући се кр 
и разни, — остављали су домове, неки их и палили, и придруживали им се.{S} У многим кућама и не 
, помијешали се с њима.{S} Натјерали их и да се пропију и у пићу да расплећу косе, бацају хаљин 
 <p>Зулфага приступи вратима, отвори их и наклони ми се са подсмијехом...</p> <p>— Изађи из ове 
је.</p> <p>По неколико пута опипавао их и кушао могу ли се преломити.{S} Чак и по ноћи, пошто б 
ирио се и, као облак какав, обавијао их и заклањао им лица; само понекад, када би се под големи 
утем изненада је заустављао, обгрлио их и привио на прса и док су се оне отимале, ударале га и  
S} Зато му и било криво на њих, зато их и прекоравао.</p> <p>— Не знате ви, поганови, како је м 
упио шећерлема, локума, бајама и да бих и њима коју пару дао.{S} По срећи, у мени је било и сув 
зио, искидао је на комаде.{S} Мучио бих и њу и Сулагу и никакви јауци ни помагања не би ме могл 
сам не знам како, у оном часу заборавих и на мајку и на Зулфагу.{S} Бесвјесно скочих и кренух з 
мо.</p> <p>— Стигли смо — мукло понових и ја.</p> <p>— Починућемо.</p> <p>Он прекрсти ноге, лак 
 сједио на тлима, покрај врата џамиских и токорсе читао нешто. — Ако је и крао, опет није ружио 
е ли било каквих нових напада хајдучких и није ли когод и опет погинуо, заглавио, настрадао.</p 
ади?..{S} Како ли је њему?.. — помислих и кришом почнем провиривати кроз лишће, у нади да ћу га 
.</p> <p>— Ено их, — рече, — и оружаних и опремљених...</p> <p>По дану, по ноћи увијек су на но 
в низ омањих скромнијих кућа, погурених и шћућурених једна уз другу, при дну сокака.</p> <p>— Н 
и свијетле сем бљескају испод оплетених и зеленим тракама окићених грива; низ седла висе бисаге 
дјеца науче.</p> <p>И дошао је међу њих и засјео пред џамијом.{S} Око њега, по сниским малим со 
да у ибрику поче врети.{S} Ја приступих и досух кахве.{S} Почнем мијешати. |</p> <p>— Јесте ли  
и стари то приграбили од њихових старих и како је то он дужан повратити.</p> <p>Једанпут је, ча 
као да ми шапну неко, те се опет смирих и прихватих за посао...</p> <p>Кад сам, пред вече, поша 
тово никаквих болова више, нагло скочих и почех сам себе пипати и разгледати.{S} Опипах главу,  
мајку и на Зулфагу.{S} Бесвјесно скочих и кренух за Хајкуном.{S} Пођосмо.</p> <p>Али ове ноћи н 
арали на зној, он је једино имао мекших и топлијих ријечи; једино међу њима изгледао је некако  
дражи.{S} Ослоних се на пушку, застадох и, гледајући за њима, почех грдити, ружити их из свега, 
 пушка.</p> <p>Шикну куршум кроз ваздух и као да ми пролети изнад главе.{S} Од страха ми испаде 
огрнута доламом.{S} Набивши га на колац и тутнувши му чибук међу рукаве, поче га гађати из пушк 
махалу, на сокак, па тамо начинио шанац и камењем рашћерао све махаљане...</p> <p>— Па кад ме н 
би ми било...</p> <p>Она прегризе конац и настави да ниже другу половицу.</p> <p>— Шта?..{S} Да 
ајао.</p> <p>Стид је, зар, било да отац и мати виде како пристаје за мном и како се разговара,  
љен да се макар с киме ухватим у коштац и да гушим, давим, бијем све око себе...</p> <p>Тек пош 
га?..</p> <p>Па несвјесно испусти жарач и у забуни голим рукама хтједе гурнути у ватру.</p> <p> 
сретно — рече отежући. — Ријеч је ријеч и лажи бити не смије...</p> <p>Обојица се загрлише и по 
даде му руком.</p> <p>— Хм...{S} Па баш и није дијете, — отегну хоџа, токорсе зачуђено, одмах с 
.{S} Питала и распитивала: коме долазиш и којој си ђевојци прешао?..{S} Ашиковала сам са ђевојк 
 једној слушкињи, како је он, бабо, још и сад мучи и прогони, како ни сад неће да је остави на  
</p> <p>Хајкуна је, кашње, додавала још и сухих смокава, и ораха, и љешника.{S} Она је, некако, 
пријекорима, псовком...{S} Хасан се још и држао некако и, кад сам себе на силу соколећи, усиљав 
ни да им напоменем о томе а камо ли још и да причам коме и да их одам.{S} Ни они мени ништа спо 
шег комшилука.{S} Не.{S} Били су ту још и многи <pb n="227" /> други које прије никад ни видио  
улагивати се.</p> <pb n="273" /> <p>Још и сада се о њему приповиједа прича како се чудновато пр 
 их откинути, — тад сам се наљутила и...и...</p> <p>Немој се и ти љутити, душе ти, — замоли скл 
И Хамида сам звала, и хвалила му се и...и...</p> <p>— И?..</p> <p>— Хасану криво било што сам з 
 све потрошили, упропастили ви сами и...и још свашта говори.</p> <p>— Их!..</p> <p>— А какве су 
ј да се молимо...</p> <pb n="272" /> <p>И морам признати, још никад у животу нијесам видио човј 
уца и не застане.</p> <pb n="243" /> <p>И кашње, кад се мало одомаћио у кући, кад је све упозна 
 враћа се више...</p> <pb n="383" /> <p>И, након тога, поново уздахнуо и суза једна заблистала  
убу на крилу држаше”...</l> </quote> <p>И, као да није знала других пјесама ни других кајда как 
на тако.{S} Сад се сјетих свега!</p> <p>И Хасановог првог доласка, и њезиних састанака с њиме,  
е затеку...</p> <p>Љепота једна!</p> <p>И што је чешће одлазио у чаршију, што више распитивао о 
</p> <p>— Моја...</p> <p>— Наша!</p> <p>И склепташе се око њега, навалише.{S} И, док се Ајкуна  
м подвикну:</p> <p>— Затварајте!</p> <p>И сва се чаршија затварала одмах, опустјела за неколико 
вјештином и мајсторлуком својим!</p> <p>И дође ми да издигнем руку изнад главе, да викнем и саз 
 и продрмуса њиме.</p> <p>— Ето!</p> <p>И, опаливши му два широка шамара, гурну га ногом у леђа 
.</p> <p>— Мораш!</p> <p>— Нећу!</p> <p>И, одгурнувши га јаче, потрчах према ватри и, подрхтава 
/p> <p>— Робе хоћеш?..{S} Ево!,.</p> <p>И стаде преда ме и поче показивати.</p> <p>Нити сам паз 
..{S} Аман, каква је ноћ била!..</p> <p>И није више о томе хтјела говорити.</p> <p>А у наредни  
ако је гладан и како га неста!..</p> <p>И нико не смије да рекне истину, да му све каже, откреш 
— Оженио се, а не купио ништа!..</p> <p>И срџба нека поче ме обузимати, чудна, пакосна срџба, к 
јесам ни знала...{S} Хахахаха!..</p> <p>И измахујући шамијом, ошину ме по образима и поче жмирк 
 навалише опет.</p> <p>— Наша!..</p> <p>И ко зна шта би било да се тога часа мајка не указа на  
љине?..{S} Куку!..{S} Смајиле!..</p> <p>И, изненађена, пљесну рукама и поче ломити прсте.</p> < 
 затезати...</p> <p>— Мичи се!..</p> <p>И, приступивши му, почне га тући, шамарати. —</p> <p>—  
p> <p>— Ништа...{S} Не бој се!..</p> <p>И хтједох да пођем, да је поведем у собу и онако с њоме 
био је у чело. — Право дијете!..</p> <p>И звекећући бројаницама почео би причати о дјетињству ј 
<p>— Тако...</p> <p>— Јадниче!..</p> <p>И хоџа се ухвати за браду и поче је увијати око руке.</ 
аш ли икоме, ово ће ти судити!..</p> <p>И поносито показа на нож.</p> <p>Отада никад више нијес 
 њих просити...</p> <p>— Мучи!..</p> <p>И опет почне да бије, да шамара.</p> <p>— Зар о мени да 
а, усахло ти!..</p> <p>Пјевај!..</p> <p>И хитре Циганке, вавијек орне и распаљене, ударе у дахи 
 облијетајући око мене. — Дај!..</p> <p>И пјевала ми, причала, забављала се са мном, све док не 
— Слатки мој!..{S} Шећеру мој!..</p> <p>И плашљиво се осврнувши опет пребаци фереџу преко главе 
гам ти се, јање моје...{S}Јок!..</p> <p>И полако, пажљиво завучем јој прст под кратку, затегнут 
ила га. — Биће кијамета с њим!..</p> <p>И погодила је.</p> <p>Није прошло ни пуних двадесет дан 
лаксало цикнуо:</p> <p>— Рођо!..</p> <p>И чим би се окренула према њему, весело зарзала и почел 
ја је кућа као и твоја, мајко!..</p> <p>И заплакасмо обоје, зајецасмо једно крај другога. </p>  
 како збори!..{S} Право мушко!..</p> <p>И, спустивши ми руку на раме, прошапта:</p> <p>— Баш ми 
добро!..{S} Не слути на добро!..</p> <p>И како се у читаву шехеру ни о чем толико говорило није 
вши их, и пљесну рукама. — Ах!..</p> <p>И одмах као да се прибра, освијести.</p> <p>Остави брзо 
стио си Хасана...</p> <p>— Их!..</p> <p>И ја се грохотом засмијах...</p> <p>— Немој... немој се 
. јер... јер...</p> <p>— Јер?...</p> <p>И унесе ми се у лице, а чупи ме почеше шкакљати по обра 
амо на авлији...{S} За инат!“...</p> <p>И тако сваку вече.{S} Час му криво било што трчи, пјева 
о?..“ зар да им рекнем „Ниђе“...</p> <p>И кад ме запитају: „Шта си радио?“ зар да рекнем „Ништа 
нство оно, сву „џамију Божју“...</p> <p>И одмах након молитве прихватио би за рад.{S} Загрнуо б 
 срцу одољети да не дођем, да...</p> <p>И, погледавши и мене и Хатиџу, тихо додаде:</p> <p>— Го 
 му још пет штапа по табанима...</p> <p>И хоџа би са заносом почео описивати будући живот, буду 
ај њојзи...{S} Ја нећу њезина...</p> <p>И, оставивши га осамљена, потрчах за хамалом.</p> <p>Ка 
о их на крило, па... па... па...</p> <p>И хоџа затресе главом, стидећи се зар да све договори.< 
<p>—- Пст... да не чује когод...</p> <p>И мучке, прикрадајући се, приближивали смо се ватри.{S} 
“...{S} Хамид ту, а мене зове...</p> <p>И све говори некако жалостиво.{S} Каже: „Додијао сам ва 
, у њему, готово, гледала све...</p> <p>И нареди да сви укућани пазе на њега, да га слушају.{S} 
там га узгред.</p> <p>— Тхеее...</p> <p>И опет се придиже.</p> <p>— Има ту голема прича — рече. 
 вјешалима...{S} Тврдоглав је...</p> <p>И одједном чучећи прихвати за чибук и напуни лулу.{S} З 
> <p>— Не бој се...{S} Ево ме...</p> <p>И поздравивши се с Авдагом уљегнем за њом у кућу. </p>  
е јаран, не ашикује се с њиме...</p> <p>И загледах се у обрве и учини ми се да тако танке, свил 
ви... јер... јер сте женскоње...</p> <p>И као што ништа трпио није што је било ново у кући, што 
езу...{S} Треба сам да обиђем...</p> <p>И, онако мршав, висок, усукан, гегајући се и застајући  
>— Хајде...{S} Доста си лежао...</p> <p>И из тиквице сасувши мало воде на длан, пошкропи се по  
 није ли ме ко чуо или опазио...</p> <p>И сам Хасан као да се препаде од тих ријечи, па ме снаж 
о их нећу послушати. — Тааако...</p> <p>И сви се одмах дизали и одлазили, не зборећи више, нити 
/p> <p>Ах...{S} Питај... тамо...</p> <p>И залуд сам га дозивао и мољакао даље, залуд сам чекао. 
ажеш!..{S} Ти си први стругно...</p> <p>И, увјеривши се потпуно да су изван опасности, тутунећи 
тискајући зубе. — Ситно је то...</p> <p>И тјешећи једно друго, почеше заустављати крв, прати и  
м живу главу изнио између њих...</p> <p>И одбацивши празан филџан отсијече:</p> <p>— Немој ме н 
 коме сам ти писао...{S} Знаш...</p> <p>И намигнувши, чудноват некакав знак даде му руком.</p>  
а она?..</p> <p>Шта је хтјела?..</p> <p>И све више љутећи се, бјеснећи управо, наумих да се вра 
њом. — Наш је...</p> <p>— Шта?..</p> <p>И опет ме погледа зачуђено.</p> <p>— Грехота да га одби 
се. — Не могу...</p> <p>— Шта?..</p> <p>И наднесе се над њим да боље чује.</p> <p>— Шта си каза 
си ли махнит?..</p> <p>Шта је?..</p> <p>И из све снаге баци према мени нож који, фијучући, прол 
 кијамета?..</p> <p>Због мене?..</p> <p>И она се изви, искриви, и удари у грохотан, обијестан с 
..{S} Ко ће забављати друштво?..</p> <p>И увијек се одазивао молбама, увијек долазио.{S} Висок, 
ско је звоно.</p> <p>— Коњско?..</p> <p>И он се придиже и ослухну опет.</p> <p>—- Кириџије! — в 
апита:</p> <p>— Ко ли је тамо?..</p> <p>И то отегнуто, тихо питање намах ме растријезни и сву м 
им му поносито.</p> <p>— Тооо?..</p> <p>И удари се руком по кољену.</p> <p>— За онаку се љепоту 
 га спомињао кад се не плашиш?..</p> <p>И спуштеним гласом доврши:</p> <p>— Нека га носи ђаво!. 
ричао, тумачио по сахат, по два.</p> <p>И нико, чини ми се, није знао онако причати и онако тум 
цу, по леђима, по прсима, свуда.</p> <p>И кад би се подигао и почео бјежати, трчала је за њим,  
ио све буџаке, привиривао свуда.</p> <p>И ми сви мишљасмо да нас је неко одао, потказао хоџи.{S 
ане ријетко и пред џамијом виђа.</p> <p>И нијесу то били само наши људи, из наше махале и из на 
рмом оковане главе малих пушака.</p> <p>И док су сви, једва кроз дим назирући један другoгa, го 
а хтједе јуришати на противника.</p> <p>И — намах застаде.</p> <p>Упознавши Хајкуну стресе се,  
Да вам причам шта има у књигама.</p> <p>И читао нам је, причао, тумачио по сахат, по два.</p> < 
сила, власт, господар над свима.</p> <p>И нагло се поче мијењати.</p> <p>Мјесто да сједи у соби 
му хаљине и правио рупе на њима.</p> <p>И у Сулаге сам најчешће ишао њему за инат.{S} Сваки дан 
у прстом Хајкуну да и она опипа.</p> <p>И, макар што ми није било до смијеха, једва сам се уздр 
 да клопара нешто, штекће, игра.</p> <p>И коњи им опремљени, уређени потпуно.{S} Везене ките, и 
у...</p> <p>— Нећу без договора.</p> <p>И обоје ме тако заустављали, задржавали.{S} Бојали се,  
образе и љубио по неколико пута.</p> <p>И као побједник какав, накрививши фес над око, а пребац 
је му и ход, осјећа и дах његов.</p> <p>И узалуд се опире, брани, отима; узалуд се окреће и уви 
е му очи и искежене бијеле зубе.</p> <p>И по свему сам могао познати да је и он ортак, сарадник 
е сасула, пала, легла поребарке.</p> <p>И не осврћући се никуда, не пазећи гледа ли је ко и чуд 
а нечија и припуцавале су пушке.</p> <p>И дуго смо сједили тако, сами, одвојени од свакога.</p> 
ре, мицале се, угибале, кретале.</p> <p>И опет ме обузе чудан страх неки и некако нехотице приљ 
 Боже, да буде други пут и боље.</p> <p>И не пуштајући ми рамена, изведе ме на чаршију. </p> </ 
ога по ме, поручивали, звали ме.</p> <p>И није да су ме звали због крупних каквих ствари, него  
ни мачак и почео се играти њоме.</p> <p>И нијесам отишао на састанак.</p> <p>— Што си ме звала? 
ати ни губити времена због мене.</p> <p>И опет сам остајао на друму сам, смрвљен, погружен, са  
p> <p>Он ништа не ради без мене.</p> <p>И мирни, добри Сулага оста сам самцит, понижен и посрам 
а ми клону и пушка испаде из ње.</p> <p>И сва она трава, сва грчина она наврије ми на уста, нав 
ти овђе, заклао бих те к’о јање.</p> <p>И опет ме удари кундаком.</p> <pb n="299" /> <p>— Дижи  
ијепо може сјести и узвалити се.</p> <p>И сви су одмах трчали око њега, удварали се, улагивали. 
ла — одговарао сам, измичући се.</p> <p>И ништа смјешније није било него је испочетка видјети к 
. — Сад нас нико раставити неће.</p> <p>И, као присјетивши се нечега, саже се брзо и шапну ми н 
а жешће и баци му папучу у лице.</p> <p>И одмах би се скупио некако, покуњио се и пошао.</p> <p 
и хтјели да им то и дјеца науче.</p> <p>И дошао је међу њих и засјео пред џамијом.{S} Око њега, 
на канату и — врата се отворише.</p> <p>И голем, стасит човјек, са бијелом, танком капицом на г 
т ме узе за руку и привуче себи.</p> <p>И опет закуца.</p> <p>Тада настаде чудан клепет неки и  
ухати, и мотати памук на цијеви.</p> <p>И макар што је од рођења још био необично богат, богати 
палити с једнога краја на други.</p> <p>И таквим се причама много вјеровало.{S} Има времена кад 
и, једнако завиривали и тражили.</p> <p>И чим би се, иза полуотвореног каната каквог, стидљиво  
..</p> <p>— Не спава се ни мени.</p> <p>И додадох му кахву.</p> <p>Он спусти филџан на тле, опе 
чеше ударати камџијама, псовати.</p> <p>И опет пуче пушка.</p> <p>— Ха — раздражено подвикну тр 
 нади да ћу га видјети, опазити.</p> <p>И готово се почех љутити што ме одгурнуо од себе, отури 
случајно и ту копитом дохватити.</p> <p>И док је он тако зазирао, дотле су други, подијељени у  
и пливале у сунцу, у свјетлости.</p> <p>И нигдје да застанемо, да се одморимо мало.{S} Хасан ка 
 би више могла од њега отргнути.</p> <p>И није да је пристајао за њим као јаран, пријатељ, него 
е у даљини убије, удави, уништи.</p> <p>И читава слика стварала ми се пред очима.{S} Као да гле 
 на другога, не шапнувши ријечи.</p> <p>И није да су га се бојали због тога што је псовао, приј 
ад ништа не боли — рече. — Иђем.</p> <p>И стиснувши ме за руку, снажно затресе њоме и лагано из 
готово изравнила један с другим.</p> <p>И тек тада осјетих чудноват бол у читавом тијелу.{S} Св 
е и отпочели са трговином неком.</p> <p>И није то била шала каква ни обична игра, него баш прав 
ам вриснуо од страха, запомагао.</p> <p>И побјегао бих, сакрио се, уклонио, само да Зулфага ниј 
ћи браду. — Томе сам се и надао.</p> <p>И одмах ми предложи да засада све оставим на миру и да  
и у сокаке куд је Хасан замакао.</p> <p>И дође ми да потрчим за њим, да га сустигнем и опет вра 
евом.{S} Друкчије се није могло.</p> <p>И — кренем право према Мостару.</p> <p>Сад ми већ било  
у једни другима кући, на сијело.</p> <p>И нико није смио сам да пође.{S} Окупила би се по двоји 
 све што јој се у руци налазило.</p> <p>И као да се плашила нечега, много се плашила.</p> <p>Ле 
 и плашљиво звјерајући унаоколо.</p> <p>И опет сам пролазио даље, бјежао управо, а читав сокак  
 и свак се веселио, частио тамо.</p> <p>И само ја, једини ја, морао сам се враћати испред свако 
 ни лишћем јаче да не зашуштимо.</p> <p>И непрестано смо се обзирали и на десну и на лијеву стр 
, раширене, одиже их према небу.</p> <p>И сви приступише и оквасише руке.</p> <p>— Јесте ли хаз 
абла, сјећи гране, лишће, траву.</p> <p>И смијешан ми постаде.{S} Има часова када, макар душу п 
тили се под руке, па попијевају.</p> <p>И, из чудног ината неког, и мени се прохтједе да запјев 
гласно и поново се врати душеку.</p> <p>И као да размишљаше више њега: хоће ли опет лећи или не 
 сам не досјети и не исплати му.</p> <p>И кад наплаћује а он некако окреће главу, стиди се, сне 
ело и колико ће ока бити у њему.</p> <p>И обје као да бијаху задовољне.{S} Осмјехнуше се, штипн 
ље, прибира и спрема на одбрану.</p> <p>И ја, што сам којим даном постајао старији, све сам виш 
рихватити. — Иди!</p> <p>— Нећу.</p> <p>И потегнувши малу пушку иза појаса почнем се кочоперити 
оља и поштенија од свију других.</p> <p>И јарани мајкини почеше се све рјеђе и рјеђе купити око 
немогућили сваки рад против њих.</p> <p>И, ни сам не знам како, опет ми рука полети ножу и нагл 
љу, и какав је ово зулум настао?</p> <p>И закукаше како им је живот омрзнуо због оних објешењак 
Он је сад здравији и ено му Хамида...{S}И... и... и кад га не дворим, шта ћу с њиме у соби?..</ 
смо наше ноћне шетње сакривали од хоџе, иако нико ни споменуо није о њима, ипак сви опазисмо ка 
ишанити, вјежбати се, борити.{S} Хасан, иако млађи од Хајкуне, био је најбољи мегданџија међу н 
танцима каквим бабо није говорио много, иако га често призивали, тражили и долазили му.</p> <p> 
S} Неки се правили и као да их познају, иако их, — увјерен сам — нијесу познавали.</p> <p>Назив 
показивао јој некаква слова, бројеве, — иако није знала ни читати ни писати, — и замишљено врти 
и прсте, отирући руке о бошчу,</p> <p>— иако јој биле чисте, — и покаткада према њему узвијала  
:id="SRP19132_C16"> <head>XVI</head> <p>Иако смо наше ноћне шетње сакривали од хоџе, иако нико  
:id="SRP19132_C25"> <head>XXV</head> <p>Иако сам у Сулаге ишао доста често, — по једном и по дв 
:id="SRP19132_C30"> <head>XXX</head> <p>Иако није било него само неколико корачаји до Сулагине  
м те...</p> <p>— Ено... тамо... ах..{S} Ибрахим ефендија...</p> <p>Ах...{S} Питај... тамо...</p 
, застадосмо и почесмо се обазирати.{S} Ибрахим ефендија ослухну и осмјехну се лукаво. „То кади 
 је умолила некаква ти тетка — прогунђа Ибрахим ефендија у браду. — А имао је и пара и данас их 
сам испричао Сулаги како сам прошао код Ибрахим-ефендије, ни мало се није зачудио.</p> <p>— Па  
 примио на душу, ми му вјерујемо — рече Ибрахим ефендија мирно, поново указујући зубе. — Тако ј 
оштено и све смо му потврдили — настави Ибрахим ефендија тише, као успављујући ме. — Све нам је 
го да идем у другу собу, те да потражим Ибрахим-ефендију, помоћника кадијина, и њему да се прит 
ам сву готовину и све кметове!..</p> <p>Ибрахим ефендија слегну раменима.</p> <p>— Сведно, није 
— запитам оштрије — Причај ми!..</p> <p>Ибрахим ефендија отпочину.</p> <p>— Није он ништа лагао 
кадијина, и њему да се притужим.</p> <p>Ибрахим ефендија, витак, љепушкаст младић, с очима као  
 са медовином, велике чиније с духаном, ибрик и филџане са кахвом, тепсије са питама и слаткиши 
њу, украј гомиле једне, гурнули кахвени ибрик уза њу, па чекајући док узаври вода, засјели по т 
ве руменио се трбушасти, крупни кахвени ибрик и бијелили се танки филџани.{S} Читаву главу бија 
у.</p> <p>Сулага дохвати велики бакрени ибрик, пребаци пешкир преко рамена и понудивши да умије 
и га.</p> <p>Бербер, гунђајући, дохвати ибрик с водом, очисти рану, опра и намазавши широку, та 
чучнуо поред мангале, у руци држи овећи ибрик кахвени и чека да им приточи, а одмах поред њега, 
цу лица заклањала, носећи у једној руци ибрик са кахвом, а у другој филџане.{S} И сад сам истом 
ако ни одвајала није од мангале нити од ибрика.</p> <pb n="393" /> <p>Хасан, опазивши је, и сам 
о се с њима, сашаптавао.{S} По неколико ибрика кахве наручивао је и чашћавао свакога; Хамида ка 
 њу.{S} Кад би се пробудио, хитала је с ибриком у руци и са чистим пешкиром преко рамена, да му 
тога нема среће у кући...</p> <p>Вода у ибрику поче врети.{S} Ја приступих и досух кахве.{S} По 
еркијама на којима су звекетали кахвени ибрици.</p> <p>Један је јахао по страни, накривио главу 
ије, покрај кабанице, провирују кахвени ибрици и златасти зарфови од филџана.</p> <p>Између сви 
испод њих провидили и стопе и закрпљене ивице од чарапа.</p> <p>— Познајеш ли ме? — подвикну ст 
д страха.{S} Готово уза саму чатрњу, уз ивицу јој, исправила се Хајкуна, али не она бујна, једр 
 у зембиљу једном: и лула, и кресива, и игала, напрстака, вретена и, дречећи колико га је грло  
а једнога дана, огољена, остављена, без игдје ичега остати на сокаку.</p> <p>— Како ли би ме та 
трзају као да ме неко боцкао безбројним иглицама, трњем.</p> <p>Тада, више од страха гледајући  
шеклијама као да клопара нешто, штекће, игра.</p> <p>И коњи им опремљени, уређени потпуно.{S} В 
а поче да се мрачи, да се колута нешто, игра.{S} Немоћан и да сједим више, преврнух се на траву 
 <p>И није то била шала каква ни обична игра, него баш права трговина, која нам обојици ћара до 
и пјеном на уснама, гази по њој, гази и игра, скаче и удара, гњечи као тијесто, желећи да је са 
 криво било што трчи, пјева по авлији и игра се, час се љутио што са радницима и кметовима више 
 тешким пушкама и ножевима а одсијев им игра уз напукнуте зидове и клизи по мркој, трулој махов 
сам навикнуо гледати како се непрестано игра с вретеном и наднесена над ђерђеф ниже пјесму за п 
, а мишићи на десном образу мичу му се, играју, трзају...{S} Тога часа чинило ми се као да ће и 
ко себе, а папуче оставивши дјеци да се играју њима, отпочеле са својим теферичима.</p> <pb n=" 
аш ли дружине? — запита Сулага шапатом, играјући се бројаницама. — Колико?</p> <p>— Ја сам чуо  
 <p>— И да ти платим, — отсијече оштро, играјући се кесом —— све што сам дужна...{S} Колико?..< 
..</p> <p>— Хоћу — весело му одговорих, играјући се лоптама и као очекујући што ће ми још покло 
е, слободна, ведра и весела, вјечито се играјући својим малим, мирисавим јаглуком и забацујући  
ла, натуривши фес на чело и све се више играјући својим чибуком. </p> </div> <div type="chapter 
дворити — вели јаче, грицкајући нокте и играјући се дукатима. — Шта ћу му ја?..{S} Он је сад зд 
 су други, подијељени у групе, пушећи и играјући се оружјем, галамили, грајали, те се чак и дје 
а су скакала, врискала, трчала по њој и играла се клиса, лопте, сакриваче.{S} И све је некако в 
не, разуздане, са дахирама и чампарима, играле су испред раздраганих кадуна, наклањале се према 
 врату набрекле, сви мишићи на образима играли, трзали се.</p> <p>— Ух! — умало што нисам врисн 
дивљих, који су попијевајући и вриштећи играли се оружјем и насред чаршије пуцали, шенлучили.{S 
превезивати ране.</p> <p>Ако се нијесмо играли и вјежбали, онда смо све троје ишли у „ашиковање 
и се.{S} Бићеш јача!..</p> <p>— И да се играмо ватром?..</p> <p>— Ако је ватра, баш хоћу да те  
о сам се скитао по сокацима и махалама, играо се с дјецом, свађао, тукао.</p> <p>Матере се није 
 и на авлији, на ширини, <pb n="264" /> играо се са Хатиџом, правио јој свирале, штрцаљке, пушк 
 <p>Извадивши из џепа бројанице поче се играти њима.</p> <p>— Не може те ни зајам понизити, — р 
 се да још жешће навали. — Мислиш ли се играти ђевојкама као јабукама, па једну бацати а другу  
очекао дебели, угојени мачак и почео се играти њоме.</p> <p>И нијесам отишао на састанак.</p> < 
рочито у бедрама и листовима, почеше ми играти, трзати се некако, грчити, и при сваком њиховом  
укама лијепе жене муж је најчешће ситна играчка, а пошто смо знали да је бимбашиница чувена љеп 
 танкој кошуљи и димијама, без јечерме, иде, ломи се, крши и свакога у соби нуди ракијом и слат 
и погледасмо у висину.</p> <p>— Мора да иде неко — једва се присјетих ја и почех га теглити за  
аке зачули или га опазили издаљега гдје иде.{S} Оставили <pb n="213" /> би одмах све, покуњили  
е!..</p> <p>Окренувши се љутито од мене иде Сулаги и њега пита.</p> <p>— Шта ћу радити!..</p> < 
евдисао Хатиџу... и видила сам како јој иде на врата, на разговор...</p> <p>— Хатиџи?</p> <p>Чи 
<p>Опет сретнем неколико људи.{S} Један иде напријед са старим, смрдљивим диплама, учвршћеним н 
 било посматрати како двори мајку, како иде за њом, <pb n="248" /> удвара се, улагује.{S} Ни го 
пајући.</p> <p>— Охо!..</p> <p>— И како иде, како збори!..{S} Право мушко!..</p> <p>И, спустивш 
јало <pb n="342" /> ништа друго него да идем у другу собу, те да потражим Ибрахим-ефендију, пом 
ни било није, опет ме позивао да с њиме идем у „лов“ и врљао са мном по Требевићу, а Хајкуна на 
орно би одбио и још би жешће навалио да идемо напријед, само напријед...</p> <p>— Ено га! — нап 
 за који ће ћепенак прије прихватити. — Иди!</p> <p>— Нећу.</p> <p>И потегнувши малу пушку иза  
ем.{S} Почнем ослухивати.</p> <p>— Иду, иду — као да ми неко непрестано шапће на ухо, чупка за  
, панем.{S} Почнем ослухивати.</p> <p>— Иду, иду — као да ми неко непрестано шапће на ухо, чупк 
аха да најприје њега не опазе...</p> <p>Иду!..</p> <p>— А шта ли Хасан ради?..{S} Како ли је ње 
ути заједно...</p> <p>А овако...</p> <p>Иду!..</p> <p>Помолише се.{S} Напријед су ишли пјешице  
.</p> <p>Сад ми већ било и обичније.{S} Идући право друмом сретао сам непрестано кириџије, путн 
 И држећи се старих, напуклих зидова, — идући поребарке поред њих, — лагано се поче прикрадати, 
ио, те сте почели пропадати, те вам све иђе наопако, томе... томе, опет, ви нијесте криви, наро 
у раздражено. — Ти остајеш, а Осман нек иђе...{S} Он ми не треба...</p> <p>Па сама позва Османа 
ман — био...{S} Лаже!..{S} Сретни земан иђе и ко не вјерује у то, не треба ни да живи, ни ђецу  
е он мекше и уздахну. — Све нам наопако иђе.</p> <p>— А ми да се вратимо, — предложих ја мирно, 
> <p>— Мене сад ништа не боли — рече. — Иђем.</p> <p>И стиснувши ме за руку, снажно затресе њом 
епријечи му пут. — Куда ћеш?..</p> <p>— Иђем... да више не дођем.</p> <p>— Љутиш ли се на ме? — 
 мене па... па је свакако правије да ја иђем а он да остане...</p> <p>— Да иђеш? — запрепасти с 
а ја иђем а он да остане...</p> <p>— Да иђеш? — запрепасти се мајка гледајући га.</p> <p>— Ти?< 
 их буде много?</p> <p>— Не питај...{S} Иђи...{S} И пази на ме!..</p> <p>Јака, необична дрхтави 
за руку и брзо изгура из собе.</p> <p>— Иђи! — прошапта стењући, испрекидано. —</p> <p>Бјежи од 
т какав.{S} И, пошто га већ сви кметови ижљубе у руку и с коњима заједно крену из авлије, он је 
се као да долази изнад нас, испод неба, из грања оног, те некако и нехотице подигосмо главе и п 
кон пожара.{S} Из зидова им, из подова, из таваница силно заударало на стареж, на плијесан; око 
а земљу ногом, а испод румених ноздрва, из којих бије пара, расипље се лака, бјеличаста пјена,  
куцкајући по рамену...</p> <p>Изненада, из собе једне, истрча Хатиџа, весела, зајапурена, са не 
ичвршћивати опуту на распалим опанцима, из којих му провиривали каљави, трули остаци од чарапа  
лико?</p> <p>— Ја сам чуо да се одавле, из Мостара, спрема читава војска, која ће гонити усташе 
ни загледаше се у звијезде.{S} Из шуме, из дубине, почеше се у одмјереним размацима разлијегати 
нам долазиле жене, познате и непознате, из комшилука и удаљених махала, посебице или у групама, 
уже почивке, милујући Хатиму по коси и, из шале, огрћући је ћурком. — Усташи, кажу, дочекали на 
и се под руке, па попијевају.</p> <p>И, из чудног ината неког, и мени се прохтједе да запјевам, 
/p> <p>И нијесу то били само наши људи, из наше махале и из нашег комшилука.{S} Не.{S} Били су  
вачки и, не вриснувши нити подвикнувши, из све снаге поче чибуком ударати, млатити по момчету о 
 завиривала свуда.</p> <p>Једанпут сам, из радозналости, прислушкивао кад се жалила једној слуш 
ука, као након пожара.{S} Из зидова им, из подова, из таваница силно заударало на стареж, на пл 
> <p>— Само десет дана...</p> <p>Затим, из мокре крпе некакве, која је заударала на зној, истре 
} На више мјеста могло се видјети како, из кућа и из дућана неких, немилосно лете и папуче, и н 
 И како је свако, по примјеру Јованову, из свега грла хвалило своју робу и дозивало муштерије,  
оно раширено крило готово на саму рану, из које цурила крв и натапала топло, мекано перје...{S} 
асти кров са неколико оџаке на тјемену, из којих се увијек извијао танак, љубичаст дим, причиња 
ма провидило се голо, изгребано тијело; из рањавих, напола обувених нога непрестано текла, цури 
он навале хајдука, као након пожара.{S} Из зидова им, из подова, из таваница силно заударало на 
S} Али и он се збуни, смете, замуца.{S} Из читава му причања није се могло јасно разабрати: шта 
 и загрљени загледаше се у звијезде.{S} Из шуме, из дубине, почеше се у одмјереним размацима ра 
ја него сви домаћини шехерски.</p> <p>— Из зависти што је добро пошло они ово раде — говорио је 
мпире у пепео. —</p> <p>Оклен?</p> <p>— Из Сарајева.</p> <p>— Охо!..{S} То сте се, богме, и умо 
з седла висе бисаге и кесе чибуклије, а из теркије, покрај кабанице, провирују кахвени ибрици и 
n="348" /> дружио се с њима, јео пилава из старих, великих казана бакрених, продавао им некакве 
вавио очима и, сав обливен знојем, дува из све снаге.{S} Остали одмах иза њега, ухватили се под 
акољи!..{S} Курво!..</p> <p>— Избаци га из куће! — отсијече мајка кратко, па се окрену и изађе  
ма и да свако зло које нас снађе избија из нас и ни откуда више.{S} Нема зла које само никне; з 
една танка, румена трака што још избија из ње и лагано се повлачи по јакој бијелој бедри све до 
над главе.{S} Од страха ми испаде пушка из руке и сав се стресох.</p> <p>Трговци се збунише, по 
 гледајући небо, ведрину ону, запјевала из свега гласа...{S} А он одмах почео викати... „Драго  
еколике слушкиње, које је мајка најмила из махале задихане и зајапурене, увијајући се, ломећи,  
к не би Шерифа ханума, мати јој, изашла из собе и понудила нам пексимита са пекмезом, да узмемо 
{S} Тек кад се измакла од њега и изишла из собе, стиште зубе и покуша да се исправи.</p> <p>— К 
 о кајишу, висиле о ункашу, са бисагама из којих им провиривале некакве крпе, са <pb n="319" /> 
 твоје руке...</p> <p>Па, узевши духана из моје кутије, повуче ме себи:</p> <p>— Немој ићи...{S 
придиже, шчепа ме за руку и брзо изгура из собе.</p> <p>— Иђи! — прошапта стењући, испрекидано. 
м, галамили, грајали, те се чак и дјеца из махале почела окупљати <pb n="228" /> око врата и пр 
ћу!..</p> <p>Па се брзо окрену и истрча из собе.</p> <p>— Ето — избаци хоџа и показа за њим. —  
и одјеци као да им се одазивали однекуд из даљине, с мрких, суморних висова планинскијех.</p> < 
ио ноге на миндерлуку, па одбија димове из чибука и присркује кахву.{S} Један заптија, недалеко 
сједну на трави и почну одбијати димове из кратких, дебелих чибука, а она стане међу њих румена 
у мени.{S} Рука ми клону и пушка испаде из ње.</p> <p>И сва она трава, сва грчина она наврије м 
јече мајка кратко, па се окрену и изађе из собе.</p> <p>Случај овај као да јој нову снагу даде, 
ије бабо појавио.</p> <p>А чим он изађе из собе све замукну, смири се, застаде.{S} Видећи га он 
уку, снажно затресе њоме и лагано изађе из авлије.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Исте  
о преклоњен, измичући се на леђа, изиђе из собе некако нечујно, ишчезну.</p> <p>Тога истога дан 
, па, и не погледавши више на ме, изиђе из собе. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP191 
јка и, поносито му окренувши леђа, пође из собе. —</p> <p>Он ништа не ради без мене.</p> <p>И м 
..</p> <p>Не довршивши окрену се и пође из собе.{S} Старао се и упињао да изгледа што поноснији 
 сине!..</p> <p>Хатиџа заплака, побјеже из собе.</p> <p>— Убите ме, гоните ме из куће своје! —  
 брзо се окрену и изађе, управо побјеже из собе.</p> <pb n="335" /> <p>— А како ти је било тамо 
гледа је, па се окрену и готово побјеже из авлије.</p> <p>Мајка се само осмјехну.{S} Лагано оде 
и хоџиница нијесу знали да икако излазе из куће ни куда излазе, нити им ко о томе причао.{S} Па 
јући чак и не говорећи ништа, вадила је из сандука једног и хљеба и сира и пршута и, премјерава 
и бабине није се промијенио.{S} Само је из собе препртљао у коњушницу, бедевији, и намјестио ту 
бре, галама једна, кад истрче дућанџије из својих дућана, изненађени, када ме виде онако крвава 
="399" /> цвијеће и хранећи кумре, које из читава комшилука долијетале, купиле се око ње и пада 
етко када да чаршинлије нијесу устајале из својих дућана и са чудним неким задовољством гледали 
лашећи унаоколо тице које су излијетале из шипражја и с веселим цвркутом извијале се изнад нас  
укав и ударајући, шамарајући, гонила ме из куће на сокак, у махалу.{S} Узалуд сам се противио,  
е из собе.</p> <p>— Убите ме, гоните ме из куће своје! — јаукну мајка кушајући да пође према вр 
а.</p> <p>Ујутру, прије зоре, дизала се из душека, трчала у кухињу и ложила ватру, само да кахв 
о образима.</p> <p>Сулага, враћајући се из чаршије, затицао нас тако у групи.{S} И одмах је сми 
се у том часу и протежући се извукох се из љесковине и стадох на чистину.</p> <p>Погледам на св 
 умре?.. — брзо одговори стари, истресе из кесе нешто дувана, напуни крњаву лулу и запали. — Ра 
а починио, него ухватио двије ђевојчице из комшилука, метнуо их на крило, па... па... па...</p> 
жно удари главом о под, а крв му потече из носа и разли се по ћилиму и по антерији.</p> <p>— Уб 
>Почеше врискати и жене, пошто истрчаше из соба, узрујаше се, заграјаше и склепташе се око ње.{ 
 /> <p>Неколико поплашених тица прхнуше из шибља и цијучући и лепршајући крилима извише се и од 
. — Хајдуци!..</p> <p>Па брзо исука нож из канија, бијесно ошину коња њиме и потјера право прем 
 подвикну, шкргутну зубима и извуче нож из корица.</p> <p>— Ко каже да није моја? — запита, изм 
 махнитлуке.{S} Брзи и изненадни прелаз из највећега ропства у потпуну слободу свакога залуди п 
p>Комшинице, јаранице, тетке, стрине, и из наше и из других махала, доврвиле би јатомице првог  
мјеста могло се видјети како, из кућа и из дућана неких, немилосно лете и папуче, и нануле, арш 
о били само наши људи, из наше махале и из нашег комшилука.{S} Не.{S} Били су ту још и многи <p 
е, јаранице, тетке, стрине, и из наше и из других махала, доврвиле би јатомице првог дана по од 
уморно, да јој се чак и ругати почели и из спрдње назвали пјесму »удовичином пјесмом«...</p> <p 
нека и, — премећући се с ноге на ногу и из све снаге дувајући у прозебле руке да их загријемо,  
 Хајде...{S} Доста си лежао...</p> <p>И из тиквице сасувши мало воде на длан, пошкропи се по ли 
 ли махнит?..</p> <p>Шта је?..</p> <p>И из све снаге баци према мени нож који, фијучући, пролет 
 ми се са подсмијехом...</p> <p>— Изађи из ове куће — рече полугласно, развлачећи усне и нашкиљ 
ебе и сједе међу њих.</p> <p>— Јесте ли из далека, момци? — запита старац један који је сједио  
 је пустила и она полећела, он... опали из пушке и...</p> <p>— И?..</p> <p>Хатиџа склопи руке и 
је свраћао и муштерије, који се враћали из дућана ми, те и њих чашћавао.{S} Два-три пута видио  
ијесу радили готово ништа; само су ишли из собе у собу, укривали се од мене и нешто се договара 
обу, а неко је, богме, грабило и ствари из куће и продавало их, само да и оно <pb n="221" /> до 
III</head> <p>Враћајући се једне вечери из дућана, сусретох Хатиџу пред вратима.{S} Застаде пре 
њега, почнем и сам јаукати и запомагати из свега гласа...</p> <p>Пред вече почеше пристизати и  
ши му чибук међу рукаве, поче га гађати из пушке, стријељати.</p> <p>Читав комшилук мислио је п 
шењака, те попријетише да ће сви селити из ове земље, ако овако остане.</p> <p>Ради тога заптиј 
 да не знаш да те могу к’о пса избацити из куће одмах, овог часа...</p> <p>Зулфага по обичају н 
о, па записује нешто, непрестано вадећи из џепа малу, уску бурмутицу и непрестано потпрашујући. 
смо били и сигурни да ће нас она извући из ове незгоде.</p> <p>Истога дана, пред вече, Јован је 
м навалама учесташе необично.{S} Сељаци из свију села,</p> <p>— којима додијали зулуми и намети 
 све то чешће окупљати и момци и удовци из читава шехера...{S} Почеше увече редовно долазити, ј 
 Зар да будеш хамал?..</p> <p>Извадивши из џепа бројанице поче се играти њима.</p> <p>— Не може 
јесам смио сам на авлију изићи, али сам из радозналости често провиривао кроз <pb n="280" /> пе 
 по томе, што ми нудио и новаца да одем из авлије, — хтио сам мучити га, кињити, пркосити му св 
чао покрај врата, чекајући ме да изађем из куће и кренем у чаршију.</p> <pb n="252" /> <p>— Ђе  
 Чујеш ли?..{S} Људи су оно! — узвикнем из свега гласа и, одгурнувши Хасана с пута, живо поскоч 
арамбаше Стојана, у зору дочекао Стојан из засједе и да је настао жесток окршај.</p> <p>— Три х 
 само да је у свануће, кад сам се дигао из душека и хтио се умивати, уљегла ми у собу, блиједа, 
 јаглуком разгонила дим који се извијао из луле.</p> <p>— Опет крв била!..{S} Опет зло!.. — шап 
бане, окрвављене руке.{S} Бржебоље, као из ватре, одигнем их с крила и почнем загледати.{S} Пог 
адзора њезина.{S} Кад год бих се враћао из куће Сулагине, кад бих изишао из врата његових, увиј 
враћао из куће Сулагине, кад бих изишао из врата његових, увијек сам опазио Зулфагу како стоји  
во свега...</p> <p>Чак и кад бих изишао из собе и кренуо, пошао у дућан, он је једнако о томе г 
кла, научила.{S} Увече, пошто бих дошао из чаршије и сјео покрај ње, изгледала ми увијек радосн 
тком брадом која му се састојала управо из три дијела и за коју се никако не би могло рећи да ј 
еш ти говорити? — прекиде га један дедо из прикрајка и чудно се накашља. — Каква је твоја школа 
ибук под пазухо а фењер у руку, излазио из собе, одлазио. </p> </div> <div type="chapter" xml:i 
са ћилибарским такумом на врху, излазио из авлије, јак, поносит, силан као одваљен комад клисур 
припали, лагано, достојанствено излазио из собе, ишао да спава.</p> <p>Хоџиница, опирући се рук 
Сулаге...{S} Ја сам га управо и измамио из авлије и... и сачувао га да га опет не наговоре...</ 
 и да ме отворено погледа, провири мало из димија и пријекорно запита:</p> <p>— А шта ћеш више? 
вим путем пјевало се, шенлучило, пуцало из пушака.</p> <p>Сељаци су кашње у мене куповали жито, 
се.</p> <p>— Ти би, зар, да их дочекамо из засједе?</p> <pb n="316" /> <p>— Тако се ради — одго 
 и сад да причам о томе!..</p> <p>Нешто из радозналости, а може бити и због чега другога, почеш 
да, уријетко, ако би стигао какав хабер из Мостара, од мајке, и по која оштрија порука од Зулфа 
 њему, Јовану, дозвољено продавати робу из зембиља и да му од сада у томе нико сметати неће.</p 
p>Авдо се нагло окрену, уграби ми пушку из руке и одбаци је.</p> <p>— Бјежи!..{S} Видиш да су н 
могне, да га заложи залогајем или да му из неба печени голубови полете у уста!..{S} Какав ми је 
е хартије и, измичући се на леђа, крену из собе.</p> <p>— Шта је овог — запита мајка брзо и, зб 
 ижљубе у руку и с коњима заједно крену из авлије, он једнако пристаје за њима и једнако, не пр 
p>— Шта вам је, ако Бога знате? — викну из свега гласа, готово наричући. — Ни поздравили се ниј 
чи преко прага, стаде на авлију и викну из свега грла:</p> <p>— Помагајте!..{S} Помагајте!..{S} 
, која је била потрчала за мном, врисну из гласа и зањихавши се посрну, паде.</p> <p>Почеше ври 
ијајући се, ломећи, гицајући, трчале су из собе у собу носећи боце и чаше са медовином, велике  
о да донесе?</p> <p>— Јок!..{S} Ја хоћу из твоје руке...</p> <p>Па, узевши духана из моје кутиј 
нашој.{S} Као поплашен скочио сам одмах из душека, одбацио јорган са себе и онако необучен и не 
дајући за њима, почех грдити, ружити их из свега, гласа.{S} Почех и на мегдан зазивати и подвик 
 ми рука полети ножу и нагло га извукох из корица.</p> <p>— Шта ћеш то? — запита ефендија меко, 
p> <p>Брзо га ударих по кољену и викнух из света гласа:</p> <p>— На моју душу, опет пошао у хај 
е да га призна.</p> <p>Отргох јој конац из руке и бацих га у страну.</p> <p>— Ти... ти све знаш 
<p>— А баш сам чекао тебе, да се вратиш из чаршије, — рече задављено, циједећи ријечи кроз зубе 
у двојици момака што су сједили отрага, иза леђа му, и отежући проговори:</p> <p>— Донесите им, 
виривали и тражили.</p> <p>И чим би се, иза полуотвореног каната каквог, стидљиво и поплашено п 
љали ме на миру.{S} Мајка је, шта више, иза тога постајала и некако мекша, њежнија, блажа.{S} И 
з нос, како хукти и букти ватра у пећи, иза које у старој мусандери клопара и чепрка миш некака 
 шехер узнемири.{S} Дућанџије, које су, иза подне, — пошто су пошкропили чаршију испред дућана  
и му увијек били пуни ораха и љешника а иза појаса увијек се румениле по двије по три наранче.{ 
<p>— Је ли крив Зулфага — рече — што је иза твога доброг и поштеног оца остало све запетљано, с 
шчезну.</p> <p>Тога истога дана, негдје иза подне, дође нам Сулага.{S} Био је некако снужден, з 
танким чаршафима, непрестано извиривале иза каната и саме се наметале, машући нам везеним јаглу 
ворио како је он оставио много готовине иза себе.{S} Неки су поуздано тврдили да је преко стоти 
себе, силазећи у чаршију и чешкајући се иза врата. — Оженио се, а не купио ништа!..</p> <p>И ср 
еба који ми лежао у крилу, и измакох се иза софре.</p> <p>— Једи!..{S} Што не једеш?.. — прогов 
ам, мајка, узбуђена и поплашена, истрче иза каната и силом ме заустави.</p> <p>— Шта си учинио, 
измицали се и поздрављали га.{S} Ако би иза подне пошао у своју собу и затворио се »да премишља 
о, блесаво нас гледајући као да се буди иза сна. — Нека ме убију, објесе, утуку, нека муче коли 
ваше ме лацманом, Швабом, Чифутом, који иза ручка ни сахат неће да отспава, ни са комшијом да п 
ижњем сокаку.{S} Силан пуцањ одјекну ми иза леђа и нешто зазвижда кроз ваздух, изнад главе ми.{ 
 <pb n="228" /> око врата и провиривати иза каната, мислећи зар да је теферич некакав или да се 
и ми и не говорећи ништа поче ме пипати иза врата, кушајући да ме одигне од тала, исто онако ка 
амену магле, поче се повијати, лепршати иза њега.</p> <p>— Аман! — застења Хајкуна и стегну Хас 
уке одигоше се у вис и — као зец искочи иза грма.{S} Поче бјежати.{S} Одбаци и фес, и пушку, и  
ано се склањајући за мајку и вирећи јој иза димија, очекивао свој дио.</p> <p>Па ни на састанци 
азио даље, бјежао управо, а читав сокак иза леђа ми као да поново почне јецати, тихо, пригушено 
ору пустила ме да заспим, да се одморим иза толиког разговора. </p> </div> <div type="chapter"  
очи и гутао на силу, ударајући се шаком иза врата, отежући шијом и закашљавајући се...{S} И, —  
огледом, ухвати ме големом својом шаком иза врата и подиже од земље.</p> <p>— Тежак је — рече м 
дланом о длан.{S} Па брзо пружи руке до иза каната као да би да ухвати, да затрли кога. .</p> < 
мшије и љутиле се, псовале што их будио иза сна и готово на силу нагонио да се и сами дижу и пр 
, чији преломљени држак чудно му стршио иза појаса.</p> <p>Опазивши ме и они као да се уплашише 
а овим свијетом мучно је, — дочека неко иза леђа, зијевајући. — Никад више сунца не виђети...{S 
глава као да провири напоље.{S} Наскоро иза тога и канат се на вратима нагло отвори и један кра 
>— Нећу.</p> <p>И потегнувши малу пушку иза појаса почнем се кочоперити, пријетити...</p> <p>—  
и изазивачки, оружани и опремљени, јашу иза њега на бијесним, разиграним парипима, мрко гледају 
вајући се од њих.</p> <p>Наравно, одмах иза тога морао је Хамид трчати Зулфаги са најозбиљнијом 
јем, дува из све снаге.{S} Остали одмах иза њега, ухватили се под руке, па попијевају.</p> <p>И 
љени, забринути одлазили кућама.</p> <p>Иза акшама, пред џамијама, састајали се опет, окупљали  
крадао им џамију, — па хтјели да нађу и изаберу новога.</p> <p>Лијепо послали људи сахију по ње 
 што га носило у руци, помоли се отуда, изађе безбрижно звиждућући и полугласно пјевуцкајући.{S 
 и отворим, изненада, умотана у фереџу, изађе преда ме, ухвати ме за руку и снажно повуче.</p>  
ништа од мене, нити је више зазирала да изађе преда ме у мушком одијелу.{S} Лагано, кришом, опр 
баш у том часу кад је највише жељела да изађе и да се разговори с њима.</p> <p>Понекад је изгле 
— отсијече мајка кратко, па се окрену и изађе из собе.</p> <p>Случај овај као да јој нову снагу 
 кахву и понудивши нас брзо се окрену и изађе, управо побјеже из собе.</p> <pb n="335" /> <p>—  
к се није бабо појавио.</p> <p>А чим он изађе из собе све замукну, смири се, застаде.{S} Видећи 
е за руку, снажно затресе њоме и лагано изађе из авлије.</p> <milestone unit="subSection" /> <p 
ивен чучао покрај врата, чекајући ме да изађем из куће и кренем у чаршију.</p> <pb n="252" /> < 
са бимбаша јаче и руком ми даде знак да изађем.</p> <p>Пред вратима ме дочека Сулага, немиран,  
аклони ми се са подсмијехом...</p> <p>— Изађи из ове куће — рече полугласно, развлачећи усне и  
 своју.{S} А кад би га заиста навукли и изазвали да нешто каже, обично је креснуо укратко, оштр 
 се да се и они потсмјехују, ругају се, изазивају ме.{S} Једва сам се савладао да не налетим на 
једе да запјевам, да пустим глас.{S} И, изазивајући, хотимично насрнувши на групу њихову, жељан 
n="271" /> <p>— Смијем — викну пркосно, изазивајући. — Смијем ја!..</p> <p>— Не смијеш!..</p> < 
 испрсих се, искривих, као да на мегдан изазивам кога.</p> <p>— Дајте робу!..{S} Хоћу да пазару 
ного да му сметам, дражио сам га свуда, изазивао, ругао му се.{S} Њему за инат, — чинило ми се, 
 све знаш — рекох још пакосније, жешће, изазивачки. — Знаш а кријеш, прикриваш...</p> <p>— Ама  
, забацивши руке на леђа и гледајући га изазивачки. —</p> <p>Ја само иштем своје добро, мал сво 
једну ногу опружи напријед и погледа ме изазивачки. — Таки ли си?..</p> <p>— Зевзече!</p> <p>—  
рикрада, приступи вратима, раскорачи се изазивачки и, не вриснувши нити подвикнувши, из све сна 
 би бабо кренуо у лов, онако поносито и изазивачки, оружани и опремљени, јашу иза њега на бијес 
н ми и пријатељ, на један чудан, готово изазивачки начин, брани мог најљућег душманина, што виш 
ати по образима.</p> <p>— Јер? — отегну изазивачки.</p> <p>— Биће бруке... кавге...</p> <p>— И  
 подсмјехне когод, <pb n="325" /> да ме изазове, те да се насред царскога друма ухватим у кошта 
 у гуркању старали смо се обојица да не изазовемо никаква јачег шума: ни гранчицом каквом да не 
осталих, — бијели се као да је од свиле изаткана,</p> <p>— па нестрпљиво, савијајући главу и ст 
ити.{S} Чак се и окрену и као да хтједе изаћи, оставити нас.{S} Па се опет савлада, приповрну с 
пирати се ни парничити, како му тешко и изаћи на суд а камо ли тамо правдати се, многи су се ст 
 те окушам у њој, да видим каква ћеш ми изаћи...{S} Ето колико ти вјерујем!..</p> <p>— Немој, С 
 све док не би Шерифа ханума, мати јој, изашла из собе и понудила нам пексимита са пекмезом, да 
а, тефтера и писама и, кад год би мајка изашла у авлију, сједао је у прикрајак један и тамо поч 
није ни шалио ни омиловао ме.{S} Кад је изашла мајка, — која се пред њим није сакривала као пре 
 распиње.</p> <p>Чим би ујутру устала и изашла на авлију, лакше обучена, у кошуљи која јој се п 
Ено га! — напошљетку избаци он када смо изашли готово до на крај шуме и када кроз густеж оној о 
од свакога.{S} У њему као да је гледала избавитеља неког, добротвора, у њему, готово, гледала с 
 га ногом у леђа и нареди момцима да га избаце напоље.</p> <p>Од тога се дана Сулага приљуби уз 
 слугама да ме узму у нарамак и на силу избаце пред врата.</p> <p>Тада сам бјежао Сулаги, у авл 
 <p>— Не бојте се!..{S} Чуваћу их ја! — избаци Хасан оштро, са пуно самопоуздања. — Ноћиваћу ко 
окрену и истрча из собе.</p> <p>— Ето — избаци хоџа и показа за њим. — Ето!..</p> <p>Казао сам: 
би!..{S} Закољи!..{S} Курво!..</p> <p>— Избаци га из куће! — отсијече мајка кратко, па се окрен 
чери, узевши ме за руку и као шалећи се избаци како ми је јаран кршан и како кршнијега у хиљаде 
ерију, раздрљи је мало и осмјехнувши се избаци:</p> <p>— Ништа!..{S} Ситница је!..</p> <p>Затим 
к какав, неким меким, изнемоглим гласом избаци:</p> <p>— Ах...{S} Гони ову муху. .{S} Ах...</p> 
пријед...</p> <p>— Ено га! — напошљетку избаци он када смо изашли готово до на крај шуме и када 
 купиле око сирових кожа што их комшије избацили пред своје дућане, бацао се камењем на врапце, 
; ако би случајно и избацио коју ријеч, избацио би с подсмијехом, подругљиво, пецкајући.</p> <p 
ти се обзирао на њих; ако би случајно и избацио коју ријеч, избацио би с подсмијехом, подругљив 
репороди.{S} Видећи како смије ударити, избацити кога хоће, а да јој нико ништа не приговори, в 
нине, као да не знаш да те могу к’о пса избацити из куће одмах, овог часа...</p> <p>Зулфага по  
тима, свуда.{S} Брже боље испљунух све, избацих.</p> <pb n="327" /> <p>Испљунувши, опет као да  
 уредио...{S} И зарадио сам да... да ме избациш... сад... одмах.</p> <p>Пошљедње ријечи и нагла 
-пенџере, зазивајући по имену укућане и избацујући неслане шале о домаћинима.{S} Неколике дјево 
тији нема и да свако зло које нас снађе избија из нас и ни откуда више.{S} Нема зла које само н 
ати, чудна, пакосна срџба, каква обично избија у човјеку који је учинио неку погрешку, па га по 
 само једна танка, румена трака што још избија из ње и лагано се повлачи по јакој бијелој бедри 
а других заједно, ипак су га готово сви избјегавали и склањали се од њега.{S} Стид, зар, било љ 
мршавим прсима, — сва му се ребра могла избројати, — па се окрену двојици момака што су сједили 
но младо, безбрко момче, големе главе и избуљених очију као да се вјечито чуди нечему, прући се 
 n="300" /> <p>Он сједе, прекрсти ноге, извади духанкесу и замотавши цигар запали.</p> <p>— Ниш 
</p> <p>Хасан, гунђајући и мргодећи се, извади нож и прстом му поче опипавати оштрицу.</p> <p>— 
озна кога...</p> <p>Узалуд!..</p> <p>Па извади нож, опипа му оштрицу, и, као заклањајући се за  
 је то...</p> <p>Мајка отвори чекмеџу и извади кесу с новцима.</p> <p>— И да ти платим, — отсиј 
игну.</p> <p>— Зар и овђе?</p> <p>Стари извади неколико упечених кромпира и поче их љуштити.</p 
апуни поново и поново опали...{S} Затим извади нож, огледа га и њиме поче размахивати око себе: 
.</p> <p>— Зар да будеш хамал?..</p> <p>Извадивши из џепа бројанице поче се играти њима.</p> <p 
више мргодећи. — Не тражи куршума!..{S} Извађен је! — викну љутито берберу, одгурнувши га.</p>  
S} И то га увијек љутило.{S} Кад год би извађени дукат морао поново да поврати у кесу гунђао <p 
тргати.</p> <p>— Хатиџине?</p> <p>Он се извали поребарке и наслони се на руку.</p> <p>— Хатиџе, 
 од свакога, грчевито стискајући пушку, извалим се потрбушке, панем.{S} Почнем ослухивати.</p>  
ћурликати.{S} Двојица других, у страни, извалише се на леђа, подбацише гуњеве под главу и загрљ 
да, хтјела је и желила да то и другима, изван куће, покаже да се и пред њима, пред читавим свиј 
..</p> <p>И, увјеривши се потпуно да су изван опасности, тутунећи и срчући кахву почеше се преп 
 боље.</p> <p>И не пуштајући ми рамена, изведе ме на чаршију. </p> </div> <div type="chapter" x 
мијем, стојећи тако међу њима, као јање изведено на пазар, кога пипају и загледају са сваке стр 
.</p> <p>— Сад... сад узми Хамида себи, изведи га пред суд и он ће ти све потврдити — откреса о 
е једним оком испод рукава, чије златом извезене гране као да јој горјеле на образу.</p> <p>— Х 
ад њих, висиле свилене махраме и златом извезене чеврме и готово падале по јастуцима; испод шиш 
аховини: преливају се и шарени, седефом извезени кундаци дугих, тананих шешана; звекећу криве д 
pb n="402" /> <p>— Јадна кумра пови се, изви, залепрша... опусти једно крило и паде...{S} Кад с 
е и обори главу.</p> <p>Хајкуна се оте, изви се и брзо прихвати за шишану, која је лежала на зе 
с и окове!..{S} Одмах!..</p> <p>Зулфага изви шију и поче жмиркати.</p> <p>— Тако, тако, ефендиј 
 ја рекнем не пориче се.</p> <p>Зулфага изви главом и чудновато преврну својим ситним очима.</p 
?..</p> <p>Због мене?..</p> <p>И она се изви, искриви, и удари у грохотан, обијестан смијех.</p 
о.</p> <p>— Па...па...па...</p> <p>Опет изви обрвама, напући усне и накриви главу према рамену. 
м дојкама које се пробиле испод кошуља, извијају се, ковитлају, трзају, а дивља, силна, страсна 
јетале из шипражја и с веселим цвркутом извијале се изнад нас и пливале у сунцу, у свјетлости.< 
а планинскијех зачу се стегнуто, језиво извијање, лајање, штектање вукова, што је много наличил 
акле се још, изнад <pb n="320" /> грма, извијао танак прамен дима.{S} Коњ узви главом, пропе се 
 браду и јаглуком разгонила дим који се извијао из луле.</p> <p>— Опет крв била!..{S} Опет зло! 
ји се гребенасти пламен све више и више извијао и поигравао освјетљујући пуна, буцмаста задовољ 
ко оџаке на тјемену, из којих се увијек извијао танак, љубичаст дим, причињавали су се уморним  
ше и разговарају.{S} Густ, загушљив дим извијао се по соби, ширио се и, као облак какав, обавиј 
ему.</p> <p>Накриви главу према рамену, извије танке обрве, напући усне и некако дурљиво, мазно 
 наргилом о зид, разбија је и вриснувши извије се, скочи и, ширећи руке и пуцкајући прстима, и  
 у њу и кроз сузе се смијешим, а она се извила, издигла једну руку изнад главе и мјери ме једни 
астили — отегну он љутито, а шија му се извила готово до под таваницу. — Сад је ово моје и само 
прекривене танким чаршафима, непрестано извиривале иза каната и саме се наметале, машући нам ве 
уку над густе, сиједе обрве, непрестано извирујући и као очекујући бабу да се поново врати, те  
ужила прилика да проговори, посвађа се, извиче. — Јесам ли ја међед јали пехливан па да ми се с 
з шибља и цијучући и лепршајући крилима извише се и одлетише дубље, у шуму, а зец један, опружи 
на, нож, па макар и косијер, — и њих су извлачили, и њих чистили, поправљали.{S} Узгред су пуни 
 и сам се збуни и поче пипати око себе, извлачити нешто испод душека.{S} Ни ријечи не проговори 
нас дошао и Сулага, узимао ме за руку и изводио у страну.{S} Питао ме и распитивао о свачему.{S 
агин ради — опет дочека Хасан упорније, изврнувши се на леђа и одижући једну ногу у висину. — И 
жала ми руке, тражећи да јој изручим на изврнуте длане шећерлема, хурма, љешника.</p> <p>— Шта  
ко, опет ми рука полети ножу и нагло га извукох из корица.</p> <p>— Шта ћеш то? — запита ефенди 
 зарадовах се у том часу и протежући се извукох се из љесковине и стадох на чистину.</p> <p>Пог 
 одмах смо били и сигурни да ће нас она извући из ове незгоде.</p> <p>Истога дана, пред вече, Ј 
 је и подранио баш због тога да се може извући неопажен и непримијећен ни од кога.</p> <p>Неко  
и затребао какав друг, звао је мене.{S} Извуче однекуда голем и тежак нож са сломљеном дршком и 
дари по ножу и као да опет хтједе да га извуче, да се брани...</p> <p>— Говори! — викну Хајкуна 
уну, поново подвикну, шкргутну зубима и извуче нож из корица.</p> <p>— Ко каже да није моја? —  
ом да јој све те мерџане проспем, да их изгазим, смрвим и сатрем. — Да сам болестан, лакше би м 
ну.{S} По десет, по петнаест товара, на изгладњелим мршавим коњима и по неколика крда стоке, кр 
дећи ријечи кроз зубе и старајући се да изгледа што мирнији. — Хтио сам да се опростимо.</p> <p 
 пође из собе.{S} Старао се и упињао да изгледа што поноснији и што јуначнији и, објема рукама  
јући се да пред паметним човјеком и они изгледају што паметнији. —</p> <p>Нова и дубока нам нау 
 бих дошао из чаршије и сјео покрај ње, изгледала ми увијек радосна, срећна, задовољна...{S} Ча 
pb n="242" /> и поцупкујући на пети.{S} Изгледала је више као какво младо, безбрижно, ђаволасто 
>Руменило њезино још ме више наљути.{S} Изгледала ми тога часа као преступница каква, дрска, бе 
дебелим сохама и тојагама, те је издаље изгледала као стара, немоћна просјакиња каква, у чађаво 
има коприве, — која је од силне прашине изгледала пепељаста, — и на неким мјестима помало потко 
 поломљено оружје што им још остало.{S} Изгледали су као гомила јадних, одбачених просјака који 
>Мајка се окрену и погледа унаоколо.{S} Изгледало је као да ни сама није вјеровала да је кућа з 
 се разговори с њима.</p> <p>Понекад је изгледало као да је између њих двоје настала нека потај 
асла, слијепила се једно с другим те је изгледало као да тамо сједи огроман див какав са неколи 
чаршијом, у живом разговору, и, како је изгледало, имали су један другоме нешто много да кажу,  
едуњаво лице њезино сад је испод шамије изгледало руменије, пуније; црне очи почеле јој горити, 
ем — дочекам и ја осорно, упињући се да изгледам што суровији и страшнији. — И рашта да ударам  
 развлачиле на смијех.{S} Кад је дошао, изгледао је некако сметен, збуњен, стидан.{S} Потрчао ј 
вима причало а правих јунака није било, изгледао је као нови Ђерзелез Алија, као једини човјек  
као да је све одлучно пошло на боље.{S} Изгледао је некако и задовољнији, веселији.</p> <p>Поче 
и шалио.{S} Једино је у таквим часовима изгледао дарежљивији и немилосно расипао дукате око себ 
ших и топлијих ријечи; једино међу њима изгледао је некако блажи, питомији.</p> <p>— Људима кој 
јехне на њу и нашали мало.{S} Ни кад је изгледао најведрији није се смијао нити шалио.{S} Једин 
 на свијету паметнији нема.{S} Тада јој изгледао и крупњи, и јачи, и већи од свакога.{S} У њему 
p>Ја застадох изненађен.{S} Мора да сам изгледао необично блесаст у том часу, јер се он снажно  
ошљетку најмлађи од њих, који је некако изгледао и најприсебнији, поче причати и казивати нешто 
е љутити...</p> <p>— Па... па...</p> <p>Изгледаше као да се борила сама са собом, као да се нео 
о је изнад мене, мргодан као џелат и по изгледу му одмах сам могао познати да би ми било узалуд 
/p> <p>А читав ваздух мирисао на зрело, изгњечено грожђе и <pb n="211" /> на увелу кудељу, и те 
 а сваки се устручавао да то први каже, изговори.</p> <p>Неколико минута тако смо се гледали.</ 
раг... не знам ти рећи колико си драг — изговори брзо, испрекидано, стискајући очи и све више п 
..</p> <p>Сакри ми главу за леђа и брзо изговори:</p> <p>— Јер... јер и он долази... и... ко зн 
ко су хајдуци?.. — покушах кроз зубе да изговорим и одмах занијемих, замријех, пажљиво се обзир 
p> <p>— Хајде...{S} У хајдуке...</p> <p>Изговорио је тако мирно као да зове на ручак.</p> <p>Ја 
и помислити.{S} Десет ријечи није могао изговорити, а да не замуца и не застане.</p> <pb n="243 
p> <p>— Дај!</p> <p>Друго нијесам могао изговорити.</p> <p>Он се прекрсти, маши се у џеп и, не  
д нијесу могли пазарити а да жестоко не изгрде муштерију и не напсују се и они њега и он њих, и 
, ни на чију кућу ударио, никога напао, изгрдио.{S} Шта више, знајући како он не воли препирати 
ио сам смислио: и шта ћу рећи и како ћу изгрдити Хатиџу.</p> <p>Али чим сам ступио у авлију и у 
јавити.{S} Кад ми стаде на ћепенак, сав изгребан, мрк, необријан, у подераним, иструлим хаљинам 
 као мало кубе, провучем се некако, сав изгребан и одрпан, кроз шибље и сакривен од свакога, гр 
арао, док напошљетку, и сам окрвављен и изгребан, нијесам бјежао кући.</p> <p>Ништа тада нијеса 
...</p> <p>Нехотице ми се оте поглед на изгребане, окрвављене руке.{S} Бржебоље, као из ватре,  
 несанице је.</p> <p>— А што су ти руке изгребане, крваве?</p> <p>— Путем се изгребао...{S} Пут 
у још висили на њима провидило се голо, изгребано тијело; из рањавих, напола обувених нога непр 
ке изгребане, крваве?</p> <p>— Путем се изгребао...{S} Пут ружан био...</p> <p>— А хаљине?..{S} 
да оним орловским погледом, па да одмах изгубе главу и да се смету, као голубови пред јастребом 
 склепташе се око ње.{S} Све се помете, изгуби, узбуни.{S} Писка и помагњава поче се разлијетат 
ама, одавирати.{S} Хасан замаче сасвим, изгуби се.</p> <p>Тада ми дође као несвјестица нека, ма 
и се и застајући почесто, замаче у ноћ, изгуби се.{S} Ми заузесмо његово мјесто, умотасмо се у  
ма <pb n="250" /> као да потпуно утону, изгуби се међу набраним, густим обрвама, испод којих се 
 уши, прескочи нам преко пута и брзо се изгуби у густежу, у шипражју.</p> <p>— Ето баксузлука!  
<pb n="291" /> ударцима, као да потпуно изгуби главу, па нити покуша да се брани, нити да бјежи 
гађају се камењем и сваког часа посрћу, изгубивши често или фес или постулу или појас.</p> <p>У 
>— Кад је бег погинуо, читава наша чета изгубила је главу — одговори момак тихо. — Све клону, о 
 — рече — ударила на бега и сва тројица изгубила главу.{S} Најпошље га Стојанова пушка погодила 
а накнади оно времена што га мало прије изгубила.{S} Хајкуна, покрај ње, сјецкала је на малој д 
 загледати нијесу ли путници, случајно, изгубили што од хране...{S} Не нашавши ништа скренем с  
 ни размишљати више.</p> <p>Страх да не изгубим Хатиџу, да ми је не преотму, премаме, уграбе, н 
вати.{S} Тозлука једног сасвим нестало, изгубио се, а од другога само ми се о гајтанима држе дв 
јући товаре са себе.{S} Кириџије као да изгубише главе и бијесно почеше ударати камџијама, псов 
<p>Па, смијући се, ухвати ме за рамена, изгура пред врата и затвори канат.</p> <p>— Не излази м 
 помилова ме по руци и лагано, пажљиво, изгура ме пред собу. </p> </div> <div type="chapter" xm 
 нагло придиже, шчепа ме за руку и брзо изгура из собе.</p> <p>— Иђи! — прошапта стењући, испре 
 долазили и питали: какве ће наредбе да изда за винограде неке, шта ће да им каже, а она је сам 
" /> и магазе, које ће лијепо уредити и издавати под скупу кирију.</p> <p>А што је више зидао,  
, е сам и сам био рђа, кукавица, готово издајник.{S} И што је грижа савјести постајала јача, св 
аки ли си?..</p> <p>— Зевзече!</p> <p>— Издајниче! —— отегну Хасан плазећи ми језик.</p> <p>— Х 
уд.{S} Бојала се, зар, сирота, да је не издају и не поткажу Зулфаги, бојала се новог каква кија 
је сваки и затварао врата чим би Хасана издаље угледао, а својој дјеци забрањиво да га ни погле 
страна дебелим сохама и тојагама, те је издаље изгледала као стара, немоћна просјакиња каква, у 
 чим би му кораке зачули или га опазили издаљега гдје иде.{S} Оставили <pb n="213" /> би одмах  
х просјака који су свратили да ту умру, издахну, а нипошто као ратници какви који су ишли да го 
 јекнувши склопих очи, очекујући кад ћу издахнути.</p> <p>У томе сам и заспао...</p> <p>— Устан 
зарфови од филџана.</p> <p>Између свију издвојила се бабина бедевија: витка, танка, поносита.{S 
кроз сузе се смијешим, а она се извила, издигла једну руку изнад главе и мјери ме једним необич 
ајсторлуком својим!</p> <p>И дође ми да издигнем руку изнад главе, да викнем и сазовем све комш 
зец један, опруживши се колико је дуг и издигнувши уши, прескочи нам преко пута и брзо се изгуб 
ма подивља, као да се разбјесни.</p> <p>Издигнувши се на кољена и гледајући широким, врелим, го 
ом, да ме штипа, уједа, чупа за бркове, издигох је у висину и спустих покрај јастука, на широку 
Дижи се!..</p> <p>Па ме ухвати за руке, издиже и, силом ми упртивши пушке и торбу, нагло повуче 
ом шијом, на којој се, слична змијској, издизала мала, ситна глава, са очима које се једва видј 
ћи.{S} На сваких, готово, хиљаду корака издизао се украј друма по један хан и као да ме мамио,  
зетио, те ме као слијепца каква храни и издржава?..{S} И шта би се, тада мислило о мени?..</p>  
вати.</p> <p>Али као да није могао дуго издржати тако.{S} Стид га, зар, било од осталих слуга и 
, онако преклоњен, измичући се на леђа, изиђе из собе некако нечујно, ишчезну.</p> <p>Тога исто 
— рече, па, и не погледавши више на ме, изиђе из собе. </p> </div> <div type="chapter" xml:id=" 
рну робињу и, не смијући да му у сусрет изиђе, чекала га у соби са прекрштеним рукама и оборено 
а никад више нијесам смио сам на авлију изићи, али сам из радозналости често провиривао кроз <p 
лу — почела га грдити чим се повратио и изишао пред њу. — Све си оставио, да ме намучиш, душман 
о да су сви поспали и када сам случајно изишао на авлију — не угледах их обоје заједно, баш код 
бих се враћао из куће Сулагине, кад бих изишао из врата његових, увијек сам опазио Зулфагу како 
..{S} Ево свега...</p> <p>Чак и кад бих изишао из собе и кренуо, пошао у дућан, он је једнако о 
 нијесам се љутила — рече полугласно. — Изишла сам на авлију и да се осветим, почела се смијати 
 се како јој не да ни пјевати.</p> <p>— Изишла ја на авлију, на сунце, — вели — и гледајући неб 
о рану.{S} Тек кад се измакла од њега и изишла из собе, стиште зубе и покуша да се исправи.</p> 
, као да сам китио најзаноснију љубавну изјаву.{S} Ја сам, опет, њу слушао кад ми говорила о ко 
 Никакав ханџија није допуштао ни да се изјадам, ни да испричам што.</p> <p>— Нема ти овђе мјес 
ана, пред вече, Јован је однио папуче и изјадао се.{S} Пољубио јој и руку и неколико пута покло 
о читав дан једва ако неколико залогаја изједе...</p> <p>Хоџа се ухвати за браду и заврати је.{ 
у знали да икако излазе из куће ни куда излазе, нити им ко о томе причао.{S} Па ни ја не бих зн 
 хоџа ни хоџиница нијесу знали да икако излазе из куће ни куда излазе, нити им ко о томе причао 
/p> <p>— Ово је моја бабовина.</p> <p>— Излази!</p> <p>— Нећу.</p> <pb n="333" /> <p>— Шта вам  
а.</p> <p>— Ко хоће да види Алаха, нека излази између зидова — говорио је увијек. — Он је сам с 
пред врата и затвори канат.</p> <p>— Не излази ми сад на очи — рече тресући главом и пријетећи  
 били код куће, — кад би отишли куда, — излазила је преда ме, јављале се, слободна, ведра и вес 
>Он ју је кашње пратио и по ноћи кад је излазила од куће, и остајао с њоме негдје чак до поноћи 
>Сад се мање затварала и у собу и чешће излазила на башчу, међу цвијеће.{S} Својом руком залије 
зда била код куће, никуд готово није ни излазила, али су слуге, по наговору њезину, морале свак 
 собу, не допуштајући више никако ни да излазим, ни да вечерам чак.</p> <p>Након таквих догађај 
е чувамо кућу и да никуд не мичемо и не излазимо без оружја.</p> <p>— Кад роб подигне главу и в 
узевши чибук под пазухо а фењер у руку, излазио из собе, одлазио. </p> </div> <div type="chapte 
и чибук са ћилибарским такумом на врху, излазио из авлије, јак, поносит, силан као одваљен кома 
обично окупљали и састајали, Зулфага је излазио пред мајку, износио некакве тужбе, рачуне и сен 
завежљај, торбу, плетару.{S} Каткада је излазио носећи дијете у нарамку и тада обично подругива 
, прије свијех укућана, будио се хоџа и излазио у авлију.{S} Онако голем, стасит, кршан, увијек 
 лулу и припали, лагано, достојанствено излазио из собе, ишао да спава.</p> <p>Хоџиница, опирућ 
тле, да побјегну.{S} И, право да речем, изледало је као да је он и проговорио само због <pb n=" 
и.</p> <p>„Опаки људи“, викну, „који се излежавају, не раде и не мисле, највише и кукају за ста 
лија као да затутња, затресе се.</p> <p>Излетише кроз капију.</p> <pb n="229" /> <p>Након топа, 
пијевали, плашећи унаоколо тице које су излијетале из шипражја и с веселим цвркутом извијале се 
дици једној.{S} Морали смо се пењати уз излињале, изроване и поломљене камене басамке, обрасле  
у једној руци чибук а у другој књигу са излињалим корицама и разасутим листовима који одавно по 
/p> <p>Збогом!..</p> <p>Чим је отишао и измакао ми испред очију, зажалих за њим.{S} Почех сам с 
 псовком.{S} Ни сам не знам како сам му измакао и курталисао се.</p> <p>А глад почела додијават 
 врпољио се и пипао рану.{S} Тек кад се измакла од њега и изишла из собе, стиште зубе и покуша  
 зауставити, али се брзо отргнем од ње, измакнем се, и не пазећи на гомиле бисага, кабаница и к 
ина необично црнила и необично дрхтала, измакну се од врата и ту застаде...</p> <p>— Само — реч 
на врата, као да би жељели да што прије измакну одатле, да побјегну.{S} И, право да речем, изле 
 и дијете — отсијече хоџа кратко, па се измакну мало и чучну у крај. — Ти то не смијеш...</p> < 
} Сад више нећеш лагати...</p> <p>Па се измакну и опет подиже шишану, напери је.</p> <p>— Казуј 
. — Јадна моја кумра!..</p> <p>Затим се измакну и погледа ме испод ока, поплашено.</p> <p>— А т 
 пушку Зулфага поблиједи и поплашено се измакну, заклони се за канат.{S} Затим, једнако се држе 
p>— Немој, — отегну он молећи и опет се измакну.</p> <p>— Остави, Хајкуна!..</p> <p>— Је ли ти  
/p> <p>— Окушај!..</p> <p>Он ме пусти и измакну се.{S} Пођох посрћући и поводећи се.{S} Ноге су 
им комад хљеба који ми лежао у крилу, и измакох се иза софре.</p> <p>— Једи!..{S} Што не једеш? 
и.{S} И опремивши ме у собу, обојица се измакоше до насред авлије, унесоше се један другом у ли 
е био у Сулаге...{S} Ја сам га управо и измамио из авлије и... и сачувао га да га опет не нагов 
прсију и глас њезин, мек и звонак глас, измамише ми сузе.{S} Што сам више плакао бивало ми је с 
и да ме сви хвале...{S} Их!..</p> <p>Па измахну руком и окрену се.</p> <p>— Напријед! — рече од 
нувши се, у први мах као да се наљути и измахну руком дајући ми знак да се дижем; затим погледа 
сав стресе, бржебоље отскочи у страну и измахну ножем.</p> <p>— Не бој се, Хајкуна!..{S} Освети 
p> <p>Момче, прибравши се потпуно, брзо измахну руком, снажно раздера златом везену антерију на 
p> <p>— Ко каже да није моја? — запита, измахнувши ножем. — Ко?..</p> <p>Сви прихватише за ноже 
, затресавши бујним коврџастим чупима и измахнувши голим пуначким рукама изнад главе, пусте гла 
де даље!..</p> <p>Један је, шта више, и измахнуо био да ме ошамари и дочекао ме псовком.{S} Ни  
 момке, забуни их.{S} Брзо узеше шибе и измахнуше.</p> <p>Хусо прикупи сву снагу, врисну и хтје 
и се и, ништа не говорећи, једним лаким измахом руке даде знак слугама, — који су смирени и пот 
4" /> <p>— Моје — поново каже Арнаутин, измахујући ножем и пријетећи Сулаги. — Ко ми стане на п 
има, занатлијама одлазили су у дућане и измахујући им ножевима изнад глава, узимали, односили р 
сам ни знала...{S} Хахахаха!..</p> <p>И измахујући шамијом, ошину ме по образима и поче жмиркат 
ри хоџа, па и сам отре браду махрамом и измаче се. — Једи, болан!..</p> <p>— Не могу — промуцах 
е, умотавајући се у чаршаф, па се нагло измаче и затвори врата.</p> <p>Хајкуна пребаци пушку пр 
и изненада одјекнуше кроз ноћ и одоздо, између кућица оних, као да се поче примицати, <pb n="29 
збијали се око њега са неколико страна; између њих мотљале се, обилазиле кириџије вичући, трају 
варали.{S} Ако је и било када разговора између њих, било је насамо, одвојено, гдје нико не слуш 
 и замрзнуто стакласто грање дивље лове између демира, ми смо мирно сједили у соби и слушали ка 
ашири руке и поплашена, узбуђена, стаде између нас.</p> <p>— Шта вам је, ако Бога знате? — викн 
.</p> <p>Понекад је изгледало као да је између њих двоје настала нека потајна, подмукла борба,  
 пред њезиним јаранима.</p> <p>Отада се између нас двоје отпочела као нека борба, инат неки; от 
 да својом чистином одудари, истакне се између свију комшиских дућана.{S} Ћепенке сам чак и оби 
 се, испуцали, а скорена крв, црнећи се између њих, слијепила их и готово изравнила један с дру 
<p>— Ко хоће да види Алаха, нека излази између зидова — говорио је увијек. — Он је сам себи под 
ику, тешку, распаљену мангалу, на којој између жераве руменио се трбушасти, крупни кахвени ибри 
, збуних, запетљах.{S} Бржебоље истрчим између њих, завучем се чак у подрум и тамо се сакријем  
 ништа...{S} Једва сам живу главу изнио између њих...</p> <p>И одбацивши празан филџан отсијече 
трицу.</p> <p>— На знам шта је све било између вас, — рече полугласно — али он је и благ и доба 
с сам ја гуркао њега.{S} Читав разговор између нас водио се полако, шапатом, и у гуркању старал 
и и златасти зарфови од филџана.</p> <p>Између свију издвојила се бабина бедевија: витка, танка 
јаран, пријатељ, него готово као слуга, измећар неки.{S} Ако је бабо напунио лулу, он је одмах  
 тамбуре, звече дахире и пиште зурле, а измијешани момачки и дјевојачки гласови као да циче, вр 
 не пецну.{S} Зато се вазда и уклањала, измицала, сакривала.{S} Само кад они не би били код кућ 
 му полије; затим, припаливши му чибук, измицала се натрашке и, скрстивши руке а оборивши очи,  
> <p>—— сви се понизно уклањали с пута, измицали се и поздрављали га.{S} Ако би иза подне пошао 
д страха, само је муцао нешто, шаптао и измицао се на леђа.</p> <pb n="224" /> <p>— Моје — поно 
тио не хтио, морао бјежати испред њега, измицати се, сакривати.</p> <p>Али као да није могао ду 
он задивљено и некако поплашено поче се измицати натраг. — Кад твоја памет не може...{S} Их!..{ 
ожем, а Хасан бјежи безобзирно, струже, измиче пред њим.</p> <p>— Побјегао и оставио ме самога! 
чинило као да и они трче, као да бјеже, измичу испред мене.{S} И, — макар то сада било и смијеш 
.{S} Безнадежно сам гледао за њима како измичу и проклињао, страшно проклињао.</p> <p>Кашње ми  
 на кољено све тефтере и све хартије и, измичући се на леђа, крену из собе.</p> <p>— Шта је ово 
его ми је мајка прошла — одговарао сам, измичући се.</p> <p>И ништа смјешније није било него је 
дубоко и, са особитим страхопоштовањем, измичући се на леђа.</p> <p>У њезину присуству миловао  
и пољуби га.{S} Затим, онако преклоњен, измичући се на леђа, изиђе из собе некако нечујно, ишче 
му дерати и антерију и кошуљу.{S} А он, измичући се натрашке и лагано се бранећи, само је отеза 
 у кући...{S} Нећу!.. — запјева Зулфага измичући се. — Не треба ми хунцут.</p> <p>— Хунцут си т 
 ви, поганови, како је мени — гунђао је измичући и као стидећи се. — Не знате ви... јер... јер  
рате, лијепо! — узвикну задовољно Хасан измичући се.</p> <p>— Слатко.</p> <p>Старац се осмјехну 
еки су опет, у жељи да што ново изнесу, измишљали праве бајке о хајдуцима.{S} Говорили су како  
е тежу за тежом, набацивао сам на њега, измишљао их, само да сам пред собом оправдам одлуку, е  
Али како ли се зачудих кад мјесто силом измишљених тужилаца и свједока код бимбаше затекох Зулф 
 је било ново у кући, што се након бабе измјењивало, тако није трпио ни Зулфаге.{S} Мрско му би 
>— Удала се за онога... за онога што га измлатила...</p> <p>— Их!..</p> <p>Хасан слегну раменим 
ао ми само што га још једном није добро измлатила...{S} Да га научи памети...</p> <p>Узех га ок 
ј каната, опустио руке низа се и некако изморен малаксало цикнуо:</p> <p>— Рођо!..</p> <p>И чим 
изнемогла и, заставши крај врата, тихо, изморено, запитала ме:</p> <p>— А зар си будан?..</p> < 
ао тијесто, желећи да је сатре, самеље, измрви.</p> <p>Хајкуна и Хасан, који, преобучени, опет  
осито поред зида уздизали; на зидовима, изнад њих, висиле свилене махраме и златом извезене чев 
 ноћ, па као да се и она мрзне у мраку, изнад глава наших...</p> <p>Хајкуна се дуго разговарала 
но, — вјечито је пиљио негдје у висину, изнад себе, — и на какав дужи говор као да није смио ни 
 иза леђа и нешто зазвижда кроз ваздух, изнад главе ми.{S} Ноге ми задрхташе, стресох се, и нек 
јера право према мјесту, одакле се још, изнад <pb n="320" /> грма, извијао танак прамен дима.{S 
и у широку, голему рану, која се црнила изнад лијеве бедре, зачуђено узвикну:</p> <p>— Охо!...< 
пима и измахнувши голим пуначким рукама изнад главе, пусте глас и почну се окретати, вртити, за 
м нагњилим ћепенцима и големим стрехама изнад њих, по којима одавно израсли и прилип и маховина 
ли су у дућане и измахујући им ножевима изнад глава, узимали, односили робу.{S} Нападали су кат 
p>Хасан, наоружан и опремљен, стајао је изнад мене, мргодан као џелат и по изгледу му одмах сам 
пражја и с веселим цвркутом извијале се изнад нас и пливале у сунцу, у свјетлости.</p> <p>И ниг 
њима, оружје објеси о рафове, ћепенке и изнад врата ардијских, фишеке разбаца по шилти и по чек 
 неко доба причини нам се као да долази изнад нас, испод неба, из грања оног, те некако и нехот 
 куршум кроз ваздух и као да ми пролети изнад главе.{S} Од страха ми испаде пушка из руке и сав 
е хоџа пустио? — запита јаче, гледајући изнад себе у пешкир некакав што је висио на зиду. — Как 
 јесам — муцао је полугласно, гледајући изнад себе и чупкајући чакшире на бедри.</p> <pb n="263 
пријед, а цијев пушчана високо му стрши изнад главе.{S} Страх ме, готово, и од самога себе, од  
S} Загрнуо би широке рукаве кошуљине до изнад лаката, пребацио тешку мотику преко рамена и необ 
59" /> кршити, састављајући руке високо изнад главе и ломећи прсте, а танка кошуља све се више  
а, од дрвећа онога које нам се склопило изнад главе и заклонило нам небо и сунце Божје, и које  
 шта су муке...</p> <p>Хоџа одиже књигу изнад главе и исправи се.</p> <p>— Знаће шта су муке... 
ојим!</p> <p>И дође ми да издигнем руку изнад главе, да викнем и сазовем све комшије и пријатељ 
им, а она се извила, издигла једну руку изнад главе и мјери ме једним необичним, и поплашеним и 
, калајисаних сахана, пореданих на рафу изнад мусандере, а широка, риђа брада, препуна духанско 
ко крвава, а нож одсијева према сунцу и изнакажена глава клима се, наклања према свакоме!..</p> 
p> <pb n="387" /> <p>Мршаво лице њезино изнакази се, искриви.{S} Уста као да пређоше на десни о 
ми језик.</p> <p>— Хоћеш да ме оставиш, изневјериш, па си хотимично започео свађу.</p> <p>— И о 
онај одострага и засмија се. — Остарио, изнемог’о, па ти жао умријети, па све мислиш да ћеш се  
леми, стасити, јаки, а ја слаб, клонуо, изнемогао.</p> <pb n="326" /> <p>Чим бих их опазио, сми 
могу...</p> <p>— Уморио се, а?</p> <p>— Изнемогао сам...</p> <pb n="300" /> <p>Он сједе, прекрс 
есвјестица нека, малаксалост.{S} Сасвим изнемогао узвалих се и клонух на траву. </p> </div> <di 
ати, уљегла ми у собу, блиједа, слаба и изнемогла и, заставши крај врата, тихо, изморено, запит 
ијаху отишли са бабом.{S} Сви ослабили, изнемогли, малаксали, са повезаним главама, у крпе умот 
или у колима, на носилима, на коњима, — изнемогли, сатрвени, јадни, најбоље су потврђивали те г 
 планини.{S} Задихани, заморени, готово изнемогли од дугог хода и несанице, лагано смо се вукли 
аче и, као болесник какав, неким меким, изнемоглим гласом избаци:</p> <p>— Ах...{S} Гони ову му 
ар нијесам зарадила да ме осуде? — рече изнемогло, промукло, блесаво нас гледајући као да се бу 
</p> <p>Најприје отјера Османа, старог, изнемоглог Османа, који је и осиједио служећи и који ви 
..{S} Хоће ли се који од нас разбољети, изнемоћи на путу?..{S} Хоћемо ли натргати на звијер как 
ала нам вода за врат и милила низ леђа, изненада понека груда долијетала би и разбијала нам се  
/p> <p>Тада ме некако обузе чудан стид, изненада.{S} Сметох се, збуних, запетљах.{S} Бржебоље и 
 <p>Погледавши око себе, на дућане оне, изненада ми се оте узвик:</p> <p>— Сад ћу јој показати! 
/p> <p>Па преврне очима, стисне зубе и, изненада, почне сам себе кудити.</p> <p>— А ја... ја са 
рамоту, све повратити...</p> <p>У мени, изненада, као да поче копрцати, чепркати нешто.{S} Глед 
ају да им не умакнемо.</p> <p>По срећи, изненада се однекуда растолегну ћурликање двојница.</p> 
ихватио за мандал, да гурнем и отворим, изненада, умотана у фереџу, изађе преда ме, ухвати ме з 
зишли и пошто сам остао сам са Сулагом, изненада ми ступи не дућан човјек некакав.{S} Умотан је 
итаву пјесму није до краја допјевао.{S} Изненада је прекиде, застаде, скиде пушку с рамена и на 
или неће?</p> <p>— А шта ћеш ти овђе? — изненада се окоси Хусо, не мичући се и не пуштајући Ајк 
бро...</p> <p>— Јесам ли кршна овако? — изненада би запитала Хатиџа, жељна да га развесели, сва 
> <p>— А шта би ти смислио? — запита га изненада и унесе му се у лице. — Знаш ли и ти што?..</p 
 пријатељи када се након дугог растанка изненада нађу и састану.</p> <pb n="305" /> <p>Тек нако 
ам у тај врат и његова бјелина и пуноћа изненада освоји ме, замами.{S} Обузе ме жеља и да се сп 
м?..{S} Ја?..{S} Њега?.. — плану Хатиџа изненада и опет затресе чупима. — Да се прва покорим?.. 
тимо. —</p> <p>Кад? ..</p> <p>— Па није изненада...{S} На овај пут спремам се одавно — одговори 
 водом полијева, обје руке као да ми се изненада надуше, а мале, ситне длаке на њима нагло <pb  
виђети...{S} Не...</p> <p>Кораци нечији изненада одјекнуше кроз ноћ и одоздо, између кућица они 
, Хасан, преда мном...</p> <p>— Јеси ли изненада кренуо на пут? — запитам након краће почивке,  
узнемири ниједан, макар што смо бахнули изненада и још онако оружани.{S} Сви су били некако мир 
 да се приберем.{S} И сва крв као да ми изненада јурну у образе и страшан бијес обузе ме.</p> < 
ако се почео припремати, кад једне ноћи изненада уљезе у моју собу и раскорачивши се више душек 
еколике дјевојчице које је сретао путем изненада је заустављао, обгрлио их и привио на прса и д 
поштења правог, ни благодарности — опет изненада викне Хасан и заклони главу јорганом да нас не 
 погледати када причам</p> <p>— узвикну изненада и пребаци шамију преко очију.</p> <p>— Стид ме 
Опет поћута мало.</p> <p>— Ух!..</p> <p>Изненада скочи, приступи вратима и ослухну.{S} Затим, б 
ти...{S} Они се и не осврнуше,..</p> <p>Изненада, зар од викања оноликог, смучи ми се, стужи.{S 
тељски га куцкајући по рамену...</p> <p>Изненада, из собе једне, истрча Хатиџа, весела, зајапур 
 /> <p>— Ја говорим како мислим.</p> <p>Изненада ме обузе нека чудна љутња.{S} Криво ми што он, 
ија нити је познавала право стање наше, изненадила се кад је све то чула, уплашила се.{S} Жена, 
ју и не напсују се и они њега и он њих, изненадили су се кад су видјели како ја непрестано трчк 
е скупове, и мале и велике, ипак сам се изненадио кад сам опазио једну гомилу људи каква се у н 
ецима, да их не би какав непозвани гост изненадио; прозоре и пушкарнице на зидовима зачепљали с 
оте неке, у праве махнитлуке.{S} Брзи и изненадни прелаз из највећега ропства у потпуну слободу 
зевзече!..</p> <p>— Охо!.. — отегну он, изненађен мојом суровошћу, па једну ногу опружи наприје 
ме.{S} Опазивши ме он застаде на прагу, изненађен, погледа и на ме и на мајку некако лукаво, ис 
о.</p> <p>— Да се опростимо? — узвикнем изненађен и брзо потрчим да га подухватим, подупрем, је 
ог Зулфаге, је ли?..</p> <p>Ја застадох изненађен.{S} Мора да сам изгледао необично блесаст у т 
колико ханум да се часте и да тефериче, изненађена скочи и, поплашено узвикнувши он, одбаци од  
е?..{S} Куку!..{S} Смајиле!..</p> <p>И, изненађена, пљесну рукама и поче ломити прсте.</p> <pb  
 кад истрче дућанџије из својих дућана, изненађени, када ме виде онако крвава, а нож одсијева п 
кну мало, сакри се за канат, док момче, изненађено <pb n="291" /> ударцима, као да потпуно изгу 
е нико због тога не мора ни бунити нити изненађивати.</p> <p>Па ипак хоџа се окрену мени, да ми 
рављајући, — позвао да му хамам уреди и изнесе ново одијело.</p> <p>Како сам, нешто од бабе, а  
епричаћу сада и ја, старајући се да све изнесем и оцртам отприлике онако како сам од њега чуо,  
збијени; једва по десетак људи што живе изнесоше главе.{S} Гласови који су сваког дана стизали  
ли.{S} Неки су опет, у жељи да што ново изнесу, измишљали праве бајке о хајдуцима.{S} Говорили  
.{S} Мрско му, зар, било што је нијесам изнијела и... и што га, зар, нијесам молила да опрости. 
у какву и оборе робу, коју су дућанџије изнијели пред ћепенке.{S} Слабићи, немајући силе у себи 
мо да нама што више и што љепших понуда изнијети може.</p> <p>Хасан јој није дужан остајао.{S}  
нико и ништа...{S} Једва сам живу главу изнио између њих...</p> <p>И одбацивши празан филџан от 
оги су их кашње у разговору понављали и износили као своје...</p> <p>Једанпут сам имао прилику  
то нам још остали у кући, непрестано им износили понуде: духан, кахву, ракију, непрестано послу 
 Свакога јутра, рано, прије гранисунца, износио га на праг, приносио својим жутим, упалим очима 
стајали, Зулфага је излазио пред мајку, износио некакве тужбе, рачуне и сенете, старајући се и  
дмах поред прага; кахву јој сам пекао и износио, сам чистио наргилу и пунио је духаном.{S} Сам  
ука стишавати.{S} Жене, једна по једна, изостајаху покаткад, почеше се јављати све рјеђе и рјеђ 
ћи се између њих, слијепила их и готово изравнила један с другим.</p> <p>И тек тада осјетих чуд 
а коју се никако не би могло рећи да је израсла на лицу, него је неко наказно и накриво прилије 
им стрехама изнад њих, по којима одавно израсли и прилип и маховина, желећи да ту подигне нове, 
 са собом, као да се необично мучила да изрекне.</p> <p>— Па... ти си ми драг... не знам ти рећ 
ј.{S} Морали смо се пењати уз излињале, изроване и поломљене камене басамке, обрасле погдјегдје 
шао сам по селима, по уским, прашњавим, изрованим друмовима њиховим; ноћивао у тијесним, смрдљи 
 рукама у џеповима ходао сам по старој, изрованој калдрми, гонио мачке које се купиле око сиров 
{S} И ко зна, може бит’ би се међу нама изродила и голема свађа, да сам хоџа једнога јутра не п 
рчала и пружала ми руке, тражећи да јој изручим на изврнуте длане шећерлема, хурма, љешника.</p 
квога грлатијега трговца, који босоног, изувши постуле и носећи их у једној руци а другом придр 
аш се раскрвавили...</p> <p>Бржебоље се изујем и ја и одбацим обућу.{S} И престрашено узвикнух  
ој, свијетлој висини тоне, растапа се и изумире.</p> <p>Тек покаткада, уријетко, освојила би је 
крећући нам се. — Ви, ваистину, нијесте изучени на ове чудне кајде и гласове...</p> <p>Ништа... 
и поласку и крене низ чаршију. — Ако се икад мислиш осветити коме, освети му се радом својим, п 
и да ће судити жешће и суровије нето су икад прије судили...{S} Опет сам се бојао батина, шиба, 
животу нијесам тако вечерао, нити ми се икада хљеб учинио слађи.{S} И ја и Хасан као да смо се  
79" /> хоџа ни хоџиница нијесу знали да икако излазе из куће ни куда излазе, нити им ко о томе  
 n="365" /> као да му било криво што ја икако и пазарујем код је он ту.{S} Вазда ме премјеравао 
дана.</p> <p>— Рашта смо се и растајали икако?..{S} Рашта?..</p> <p>Зар не би било лакше и једн 
е...</p> <p>— А зар би могао од срамоте икоме у очи погледати? — брзо дочека Хасан и спустивши  
 да се прибере и уозбиљи, — Испричаш ли икоме, ово ће ти судити!..</p> <p>И поносито показа на  
нуда каквих: пите, пексимита, уштипака, или пешкеш који: махраму, јаглук, кошуљу...</p> <p>Неко 
оворе.</p> <p>Легла би на шилту, сјела, или се наслонила на пенџер и поднимљена, замишљена, туж 
о заустављали на коси, пешевима кошуља, или падали на снијежне, обнажене прси, прекривене дугим 
уци: или ђугум да донесе воде са чесме, или ћупицу какву, завежљај, торбу, плетару.{S} Каткада  
анице; свакоме пошаље понешто: или фес, или округу, или зубун, ђердан, тозлуке.{S} Свакоме шаље 
ме пошаље понешто: или фес, или округу, или зубун, ђердан, тозлуке.{S} Свакоме шаље и поздрав и 
јући се и увијек понешто носећи у руци: или ђугум да донесе воде са чесме, или ћупицу какву, за 
у, ни чобанице; свакоме пошаље понешто: или фес, или округу, или зубун, ђердан, тозлуке.{S} Сва 
ицу каква, за лопова, бескућника? ..{S} Или су мислили да сам луда неки, који је побјегао од ку 
 звијер какву: на вука, на међеда?..{S} Или, ако се примакнемо друму, хоће ли нас опколити хајд 
ој, богатој кући, па се преварила?..{S} Или је хтјела да се подругне мом „сиромаштву“ и да каже 
угих, па зажељела да и сама окуша?..{S} Или је имала да ми каже нешто чудно, ново, лијепо, нешт 
тао сам га, гледајући му право у очи, — или живио од твоје доброте или од њезине... од њезина м 
 говорио, — једва сам и сам себе чуо, — или, ако су и чули, нијесу хтјели застајати ни губити в 
улага ме се још најчешће сјећао.{S} Два или три пута написао ми је писмо, приложивши уза свако  
јерећи штогод, морао се очешати од њега или га нехотице гурнути.</p> <p>— Пхи, погане радње! —  
одмах, — носећи у малим, шареним тасима или у танким, везеним чеврмама, понуда — одлазили да га 
упљати читава гомила, као око пехливана или Цигана с међедом.{S} Поче и дречати, грајати, кудит 
 Окупила би се по двојица, по четворица или више њих, потпуно опремљени и оружани, с напуњеним  
е тада обично у чаршији или хамал какав или Циганка понека, носећи у малим, калајисаним тасима  
ната, мислећи зар да је теферич некакав или да се нечувена чуда догађају.</p> <p>Граја, хајка и 
дан, тозлуке.{S} Свакоме шаље и поздрав или савјет какав.{S} И, пошто га већ сви кметови ижљубе 
но о томе.{S} И како је свак, — био луд или паметан, — налазио за потребно и да прориче понешто 
и није смио да му се наруга, подсмјехне или окоси, макар и испотаје, кришом, а камо ли јавно, о 
.{S} Ако бих кадгод посрнуо, обрезао се или опржио, није се сажалио на ме, нити ме почео тјешит 
аво у очи, — или живио од твоје доброте или од њезине... од њезина мираза?..{S} Није ли исто?.. 
ће и одговара човјек кога неко или неће или не може да разумије. — То је мој одговор!..</p> <p> 
з комшилука и удаљених махала, посебице или у групама, и ишле мајки, наметале јој се, токорсе д 
одне, јавио би се тада обично у чаршији или хамал какав или Циганка понека, носећи у малим, кал 
емрли од страха чим би му кораке зачули или га опазили издаљега гдје иде.{S} Оставили <pb n="21 
о десити никоме другоме, него само мени или некоме од мојих.</p> <p>Зато поред све њихове љубаз 
уна о томе: хоће ли мени бити на сметњи или неће...{S} Хаљине некакве разбаци по сандуцима и по 
, па, запаливши чибук, почео звиждукати или, стиснутих очију, некако попијевати кроз нос, шуњке 
 као да се питају: хоће ли је послушати или неће?</p> <p>— А шта ћеш ти овђе? — изненада се око 
ене и никад ме није смјела јаче ударити или казнити жешће.{S} Пустити некоме да ти сазна тајну  
нечега, много се плашила.</p> <p>Лежећи или сједећи често би се стрекнула, пренула се и узвијер 
размишљаше више њега: хоће ли опет лећи или неће.{S} Па га повуче према вратима, на друго мјест 
у други помогне, да га заложи залогајем или да му из неба печени голубови полете у уста!..{S} К 
ко су макар за час престајали са грајом или почели шапутати, немирно је устајала, ходала по соб 
и лешкарећи у дућану, што су са чибуком или цигаром у зубима стењући и гунђајући прихватили за  
ad>II</head> <p>Како отац или није хтио или није имао када да води много бриге о мени, био сам  
то најчешће и одговара човјек кога неко или неће или не може да разумије. — То је мој одговор!. 
м и сваког часа посрћу, изгубивши често или фес или постулу или појас.</p> <p>У читавој тој гун 
ко лаким климањем главе одобравао нешто или не одобравао.</p> <p>Још рјеђе су га могли навући д 
, пажљиво се обзирући није ли ме ко чуо или опазио...</p> <p>И сам Хасан као да се препаде од т 
рпама, да се на пољу не би чуо разговор или препирање.{S} Затим, уносећи се један другом у лице 
ог часа посрћу, изгубивши често или фес или постулу или појас.</p> <p>У читавој тој гунгули мој 
 крило, потегнувши ме прије тога за нос или за ухо.</p> <p>То му је било и једино миловање.{S}  
у опазили са зембиљем, па продавао робу или не продавао.{S} Почеше тјерати дјецу макар чију, го 
ћу, изгубивши често или фес или постулу или појас.</p> <p>У читавој тој гунгули мој је Јован би 
 ни пријатеља ни душмана да се, по дану или по ноћи, врзају око наше куће.{S} Једино стари Осма 
У жељи да се увјерим јесам ли још у сну или сам збиља будан штипао сам се по бедрама и уједао с 
19132_C2"> <head>II</head> <p>Како отац или није хтио или није имао када да води много бриге о  
хајдука, као након пожара.{S} Из зидова им, из подова, из таваница силно заударало на стареж, н 
а сјутра...{S} Хоћу сада...{S} Треба да им наредим нешто...</p> <p>— Нареди сама...{S} Твоји су 
руци држи овећи ибрик кахвени и чека да им приточи, а одмах поред њега, на тлима засјео други,  
бе да изда за винограде неке, шта ће да им каже, а она је само муцала, петљала нешто и гунђала, 
о би жељели да им он буде у џамији и да им он учи дјецу.{S} Дубоке је књиге, —— рекоше — проучи 
азије и законе у прсте, па би хтјели да им то и дјеца науче.</p> <p>И дошао је међу њих и засје 
у по њега и поручили: како би жељели да им он буде у џамији и да им он учи дјецу.{S} Дубоке је  
ко одлазе.{S} Нијесам се усуђивао ни да им напоменем о томе а камо ли још и да причам коме и да 
собно, а мукли, пригушени одјеци као да им се одазивали однекуд из даљине, с мрких, суморних ви 
 кад ме запитају: „Ђе си био?..“ зар да им рекнем „Ниђе“...</p> <p>И кад ме запитају: „Шта си р 
у засједи чекају нас одавно и чувају да им не умакнемо.</p> <p>По срећи, изненада се однекуда р 
нови опустише се, падоше по челу и лака им сјенка прели јој се преко очију, које као да намах п 
те!..{S} Свакоме нудите!.. — довикивала им мајка, која је, огрнута лахким, провидним чаршафом,  
овачка, у сандуцима и дењковима, лежала им испод нога и закрчивала путеве...</p> <p>Све је врил 
та хоће, убијају кога хоће!..{S} Не зна им се за кућу, не зна за кућиште; кућа им све горе и пл 
су били домаћини, господари у земљи, па им мало било госпоства, него још ударили и у силеџиство 
.</p> <p>— Рашта би пријетили?..{S} Шта им ми радимо?..</p> <p>— запита стари и погледа ме свој 
 им се за кућу, не зна за кућиште; кућа им све горе и планине, а коначиште свако мјесто ђе се з 
 на тешким пушкама и ножевима а одсијев им игра уз напукнуте зидове и клизи по мркој, трулој ма 
 и нудио.{S} И, мјерећи погледом читаве им товаре, питао их о кући, о дјеци, о стоци, о свему.{ 
, које је волио уплетати, каткад и гдје им није мјесто, биле му нове, необичне.{S} Многи су их  
 сватове пошли, са пуним чутурама, које им, објешене о кајишу, висиле о ункашу, са бисагама из  
 и фишеке и гурали их у фишеклије, које им биле привезане о појасу; ако су фишеклије биле препу 
ве, за силахе, у големе духанкесе, које им висиле низ бедре.{S} Непрестано као да се спремали з 
, а испод разгрнутих пешева провиривале им танке пушчане цијеви и сијевали сребрни, криви дршци 
 се; пуне, жилаве, снажне мишице добиле им чисто бакарну боју и како је одсијев кадикада клизио 
 и отежући проговори:</p> <p>— Донесите им, ђецо, мало млијека...</p> <p>Оба момка, без поговор 
не, ударе у дахире, уздигну се на прсте им, затресавши бујним коврџастим чупима и измахнувши го 
ницав, некако пронаћи и ухватити, да ће им први ући у траг.</p> <p>Једини Сулага сумњиво је врт 
" /> <p>Људе који су ишли кућама а који им се нијесу свиђали, дочекивали су насред пута, хватал 
о појаче распламтјела ватра, одсијевали им окићени балчаци ножева и срмом оковане главе малих п 
омове, неки их и палили, и придруживали им се.{S} У многим кућама и не остаде готово мушке глав 
кајући, пожудно их гледали и добацивали им масне, неслане шале.</p> <p>Мајка, уморена и ослабље 
пара нешто, штекће, игра.</p> <p>И коњи им опремљени, уређени потпуно.{S} Везене ките, искићене 
Зулфага, као са страхом неким, приступи им и лагано, тихо, пажљиво, закуца зарђалом алком на њи 
е на кољена, поче их напајати, испирати им ране, утирати.</p> <p>— Сад ћу...</p> <p>Слуге му до 
ако излазе из куће ни куда излазе, нити им ко о томе причао.{S} Па ни ја не бих знао нити бих м 
а није ни могла ништа забрањивати, нити им забрањивала.{S} Кашње, кад су жене престале долазити 
јела ни погледати на њих, ни осмјехнути им се.{S} Журно, хитно корачала <pb n="289" /> је, гази 
ијама одлазили су у дућане и измахујући им ножевима изнад глава, узимали, односили робу.{S} Нап 
p>Неко дохвати три-четири шибе и добаци им.{S} Они не прихватише.</p> <p>— Шибајте!</p> <p>— Не 
 Он је забадао ножеве у земљу окренувши им врхове према небу и затрчавши се прескакао их, прели 
рестано текла, цурила густа крв, а зној им цурком текао с лица, — које као да се и сад прелијев 
ад и гурнуо, ударио, — као онда кад сам им истом дошао у кућу, — ипак никада као да ни покушао  
говор.{S} Два-три пута и притрчавао сам им и смјешећи се почео их запиткивати о дому, о кући... 
пиринач, меку робу и све новце, што сам им дао, поново ми враћали.</p> <p>Ишао сам затим и међу 
p>— Затварај!</p> <p>— Нећу — одговорим им опоро, држећи руке у џеповима и раскорачивши се на ћ 
арих, великих казана бакрених, продавао им некакве ситнице и мијењао с њима за барут, за фишеке 
ок модрикасто-златан пламен освјетљавао им половину мрког, знојавог, сунцем опаљеног лица, док  
јима био додијао стари хоџа — поткрадао им џамију, — па хтјели да нађу и изаберу новога.</p> <p 
ош јаднијим) пружио си утјеху и огријао им душу, — говорио је кашње и говорио сасвим искрено, н 
као облак какав, обавијао их и заклањао им лица; само понекад, када би се под големим оџаком, у 
о је међу њих, прекрстио ноге и понудио им духанкесу да запале.</p> <p>Сам је точио кахву и нуд 
беласт, легао насред пута и препријечио им улазак у кућу!..{S} И још има образа да виче како је 
во зулум настао?</p> <p>И закукаше како им је живот омрзнуо због оних објешењака, те попријетиш 
све доведе у забуну, да их утуче и тако им опет покаже, е је и у говору моћнији, јачи, силнији  
ећи. — Све дршће пред њима...{S} И нико им ништа не смије...{S} Живе како хоће, раде шта хоће,  
, што нам још остали у кући, непрестано им износили понуде: духан, кахву, ракију, непрестано по 
вао се на окрхано, поломљено оружје што им још остало.{S} Изгледали су као гомила јадних, одбач 
етати, вртити, заигравати.{S} И разаспу им се свилене косе по плећима, и почну пуцати затегнуте 
и и што су гласници били новији биле су им и вијести страшније.{S} Рањеници, — које су доносили 
лагивати и потварати друге, само да бих им купио шећерлема, локума, бајама и да бих и њима коју 
, висиле о ункашу, са бисагама из којих им провиривале некакве крпе, са <pb n="319" /> теркијам 
о. —</p> <p>Гладан сам...</p> <p>— Има, има, брате!..{S} Их, што не кажеш одмах?..</p> <p>Сад ћ 
, да види: је ли све намирено, уређено, има ли у кући свега...</p> <p>Али није био ни онако нас 
траву.</p> <p>И смијешан ми постаде.{S} Има часова када, макар душу притискивали најтежи терети 
И таквим се причама много вјеровало.{S} Има времена кад и најпаметнији људи вјерују у најлуђе п 
> <p>— Планина је кућа њихова — рече. — Има их свуда.</p> <p>— А ми нијесмо срели ниједнога.</p 
p>— Хатиџе, моје жене — дочека мирно. — Има их и она доста...</p> <p>— А ја сам мислио да су св 
а живо. —</p> <p>Гладан сам...</p> <p>— Има, има, брате!..{S} Их, што не кажеш одмах?..</p> <p> 
е...</p> <p>И опет се придиже.</p> <p>— Има ту голема прича — рече. — И ако хоћеш да не спавамо 
кав поштен рад не може понизити...{S} А има послова који се могу и празних рука почети.</p> <p> 
ла у малу и богатству, научена да свега има колико хоће и више него колико хоће, задрхтала је п 
ко неће да призна колико памети и мозга има она у глави и колико је боља и разумнија него сви д 
p> <p>— Чак амо?</p> <p>— Кажу да овуда има лова.</p> <p>— А не бојите се да ће и вас уловити?< 
шкајући. – Она је моје дијете...{S} Она има...</p> <p>— Што је њезино и подај њојзи...{S} Ја не 
на да донесе књигу. — Да вам причам шта има у књигама.</p> <p>И читао нам је, причао, тумачио п 
 бајке о хајдуцима.{S} Говорили су како има чета и у самом Сарајеву, како су сакривене по ханов 
о непоштено брани и сам нешто непоштено има у себи — откресах и осорно и пакосно, као што најче 
м заједно, а узгред јој отима и оно што има, пазарује с њоме!..{S} Сви сте ви, сви смо, хајдуци 
једе поред њега, уз кољено му. — Зар их има?..</p> <p>Хоџа се причини као да га није чуо.</p> < 
 у браду. — А имао је и пара и данас их има...{S} То је и Хамид потврдио...</p> <p>— Опет Хамид 
дјевојче, него као удата жена, која још има толиког сина.{S} И бојећи се, зар, да је когод не п 
репријечио им улазак у кућу!..{S} И још има образа да виче како је гладан и како га неста!..</p 
не клоне и не спусти се пред њу.</p> <p>Има тренутака када човјек по нагону неком, — макар и не 
ијаницама, лоповима, разбојницима, који имају више убистава на души него на глави длака.</p> <p 
та, хватали за прса и шамарајући питали имају ли каквих веза са усташима...{S} Трговцима, бакал 
е враћао кући, дочекујући ме на авлији, имала је понешто ново да прича о њему.</p> <p>Накриви г 
"353" /> <p>— Шта би то било што би сад имала казати, а прије није могла?..{S} Шта је то?..</p> 
а зажељела да и сама окуша?..{S} Или је имала да ми каже нешто чудно, ново, лијепо, нешто што с 
олики вакат нит’ си ми долазио, нит сам имала каква хабера од тебе...</p> <p>Заборавио и мене,  
 живом разговору, и, како је изгледало, имали су један другоме нешто много да кажу, много да ис 
 су куповали оружје и они који га никад имали нијесу <pb n="297" /> и припремали се за обрану.{ 
а чудо, као да ни о чему другоме нијесу имали толико говорити, колико о мени.{S} Мени у лице по 
и рањеник није био смртно рањен, ако је имало био при свијести, сви су одмах, — носећи у малим, 
тварима и почела продавати: које дијете имало нешто новаца уложило их све у робу, а неко је, бо 
p> <p>Нећу с њиме кад немам посла...{S} Имам ја и другог, свога рада...</p> <p>— И то је све? — 
 Остани, — каже.</p> <p>— Не могу...{S} Имам посла...</p> <p>— Остани...{S} Слађе ми попушити ц 
— То... то ваља!..{S} Сад барем знам да имам друга за невоље!..</p> <p>Окрену се и пође, а ја к 
стави ме. — Па... па.. видила си каквих имамо пријатеља, па... па ће му свашта набацати у главу 
и да пријеђе мени, јер је читаво његово имање опет остало њојзи.{S} Двадесети дан погинуо је у  
епше, <pb n="210" /> него су написани — имао је о чему и да прича, и није му требало да се враћ 
 прогунђа Ибрахим ефендија у браду. — А имао је и пара и данас их има...{S} То је и Хамид потвр 
ени причао...{S} Нити је, каже, Зулфага имао својих пара кад је у нас дошао, нити су Хамиду пар 
брзо потрошила.{S} Готово да је Зулфага имао право кад је говорио мајки: »Готова пара у руци, н 
пријетио, ударао.{S} Јок!{S} Он нити је имао обичаја да грди, галами, ни јаче де виче.{S} Они с 
во није понављао старе приче: увијек је имао нових, које се чиниле још љепше, чудније, занимљив 
спочетка, док се Хасан лијечио и док је имао болова био сам врло мало у дућану.</p> <p>Макар шт 
махали, него у читавом шехеру хоџа није имао правог пријатеља.{S} И он као да га ни тражио није 
нути са свијета...{S} И да и Хамид није имао пушку, погинуо би...</p> <p>— Па?..</p> <p>— Па се 
ad> <p>Како отац или није хтио или није имао када да води много бриге о мени, био сам препуштен 
, крве се...{S} Људи, за које нико није имао срца ни милости, немају срца ни милости ни према к 
а, — а то у дућану није могао, јер није имао с киме, — одлазио је у чаршију, у кахве и берберни 
да човјек по нагону неком, — макар и не имао јачих разлога за то, — ипак осјети е му са неке ст 
е купати, умивати, као да прије није ни имао времена да се и таквим беспослицама забавља.{S} Св 
 све ствари што их имао, — а није их ни имао много, —— и размјести их онако како се њему свиђал 
носили као своје...</p> <p>Једанпут сам имао прилику да га слушам читаве једне ноћи.{S} Оно што 
 се вратио — прошапта.</p> <p>— Нијесам имао времена ни да се јавим коме — дочекам брзо, правда 
итати и писати, ни за што друго нијесам имао да се бринем.{S} Непрестано сам се скитао по сокац 
ого да испричају.{S} Зулфага је свакако имао много више да прича и, док је Хасан испред мог дућ 
 себе и заударали на зној, он је једино имао мекших и топлијих ријечи; једино међу њима изгледа 
јевале све муке и сви болови што сам их имао.</p> <p>— Шта?..{S} Шта је? — забринуто запита она 
се потпуно.{S} Донесе све ствари што их имао, — а није их ни имао много, —— и размјести их онак 
да замилује...{S} И жену и ђецу кад бих имао, ни њих не бих миловао...{S} И њима бих зликовац б 
ући главом и пријетећи прстом. — Сад ћу имати посла...</p> <p>— Их, баш сам луд што сам је дове 
о и он...{S} А са таком памећу муке ћеш имати...</p> <p>— Макар...{S} Живот без муке и није пра 
<p>— То је само почетак кавге — рече. — Имаћете је још...{S} Чујем да ти је све уграбио, све от 
загрлише и пољубише.</p> <p>— Сад, ето, имаш своју ђевојку — откреса бабо, куцнувши ме чибуком  
аспа.</p> <p>— Ефендија!</p> <p>— Ах... имаш ли душу?.. — јаукну он, растворивши уста и мученич 
урну пушку ногом и погледа ме.</p> <p>— Имаш ли што да се једе? — запита живо. —</p> <p>Гладан  
иранија надмашује све друге...</p> <p>А имаш ли дружине? — запита Сулага шапатом, играјући се б 
рли ме. — Аферим!..{S} Нисам ни знао да имаш тако срце и... и да се тако знаш бранити...</p> <p 
ету, да кроз прстен јабуку простријели, име своје да за-пише куршумима на зиду, на дрвету.{S} П 
ке, мале демирли-пенџере, зазивајући по имену укућане и избацујући неслане шале о домаћинима.{S 
} Дође ми да се дигнем, да га зовнем по имену и са раширеним рукама да му потрчим у сусрет.{S}  
336" /> <p>— Зар ја, покрај света свога имућа и добра, макар ми га Зулфага и не дао сада, да се 
ма ударали и на живот, и на образ, и на имуће, па рашта да они поштеде наше куће? — отегну хоџа 
ки: »Готова пара у руци, најнесигурније имуће, одлети док се окренеш«.{S} Зато је и препоручива 
2_C7"> <head>VII</head> <p>Да нам не би имуће пропадало и забаталило се, мајка по препоруци нек 
у водити, сама управљати читавим својим имућем.{S} Трзала се, љутила, плакала, нудећи ме да ја  
на је кућа! — заграјаше остали момци за инад њему, опколивши мајку, као да би да је бране. — Он 
међу нас двоје отпочела као нека борба, инат неки; отада управо и почиње моје право <hi>житије< 
 наредио Хамиду и да му га донесе и, за инат, гурнуо га под јастук, под главу, и згњечио...</p> 
ат тукао сам Хамида, љубимца његова; за инат улазио у његову собу и са запаљеном цигаром пржио  
лије, причао свакакве приче и лагао; за инат тукао сам Хамида, љубимца његова; за инат улазио у 
епо чујем, него тамо на авлији...{S} За инат!“...</p> <p>И тако сваку вече.{S} Час му криво бил 
реса поносито, након дуже почивке. — За инат свакоме оздравио сам.</p> <p>Па, једнако шантуцају 
 хајдуке, — одвратих му подругљиво и за инат хакнух још три пута. — Таки ли си јунак!..</p> <p> 
ог био узалудан, јер Хасан тада, као за инат, — силећи се да осоколи и себе и мене — упорно би  
 то није помогло.{S} Зулфага је, као за инат, све послове свршавао много раније него је она мис 
дим и да проговорим с њоме, али, као за инат, никад је нијесам могао затећи код куће.{S} Управо 
а Хамида...</p> <p>„То“, каже, „опет за инат мени...{S} Због црвљивог карамфила га звала“...{S} 
вуда, изазивао, ругао му се.{S} Њему за инат, — чинило ми се, — могао бих учинити све што никад 
коме за љубав учинио не бих.{S} Њему за инат ишао сам у чаршију, међу чаршинлије, причао свакак 
<p>И у Сулаге сам најчешће ишао њему за инат.{S} Сваки дан готово ишао сам тамо и на авлији, на 
ага није био у близини.{S} Само њему за инат задржао сам се, остао.</p> <p>Човјек овај као да ј 
 — још једнако био узрујан и спреман на инат, ипак, у погађању оном, у цјепкању, загријах се ма 
била кавгаџија, што и она није газила у инат.</p> <p>Напошљетку, једне вечери затекох је снужде 
.{S} Непрестано као да је тражио кавге, ината с њоме и вазда се жестио што и она није била кавг 
уке, па попијевају.</p> <p>И, из чудног ината неког, и мени се прохтједе да запјевам, да пустим 
м не знам кога, на силу тражећи кавге и ината, жељен да се макар с киме ухватим у коштац и да г 
е, слушао их како се дозивају, препиру, инате, гонећи претоварене коње и при сваком десетом кор 
или се нијесте љуцки, а одмах се почели инатити...</p> <p>— Видиш... видиш кога си подгојила, — 
јнике и готово хтио запомагати, звати у индат...</p> <p>Пошто јој додија пуцњава купила је и та 
жио да му што више причам о Зулфаги.{S} Интересовало га све шта он ради и како говори и како ра 
оџе, иако нико ни споменуо није о њима, ипак сви опазисмо како је у пошљедње доба постао некако 
 тамо и ишли одлучно, без предомишљања, ипак као да смо обојица осјећали да нас чудна нека опас 
дам свакојаке скупове, и мале и велике, ипак сам се изненадио кад сам опазио једну гомилу људи  
богатији него четворица других заједно, ипак су га готово сви избјегавали и склањали се од њега 
 једнако био узрујан и спреман на инат, ипак, у погађању оном, у цјепкању, загријах се мало, ра 
 почео ругати се и грдити.{S} А ипак... ипак чинило ми се и смио бих се опкладити, да се и он,  
, — по једном и по два пута у неђељи, — ипак се са Хатиџом нијесам много састајао.</p> <p>Стид  
 макар и не имао јачих разлога за то, — ипак осјети е му са неке стране пријети опасност, те се 
о онда кад сам им истом дошао у кућу, — ипак никада као да ни покушао није да га потпуно укроти 
тавши преда мном са раширеним рукама, а ипак не смијући да ми приступи и да ме такне. — Лакше ћ 
јој се на све стране прича о гријеху, а ипак се прави невјешта и неће да га призна.</p> <p>Отрг 
би одмах почео ругати се и грдити.{S} А ипак... ипак чинило ми се и смио бих се опкладити, да с 
ојао батина, шиба, удараца...</p> <p>Па ипак —— остављали ме на миру.{S} Мајка је, шта више, из 
 ни бунити нити изненађивати.</p> <p>Па ипак хоџа се окрену мени, да ми све то, макар и укратко 
њега.{S} По срећи, њихова помоћ мени је ипак у згодан час дошла и на велико чудо ханџијино опор 
уједати за усне.</p> <p>Бојећи се да се ипак нећу моћи савладати, узмем од Хатиџе кахву и, сјед 
 да ће га зауставити, зовнути.{S} Па се ипак савлађивала и поново лијегала на траву.</p> <p>Узв 
на нас ни да погледа...</p> <p>Кашње се ипак навикла, научила.{S} Увече, пошто бих дошао из чар 
 сам хтједе заподјести разговор, али се ипак предомисли, па окрену главу у страну и полугласно  
гујући се и молећи да опрости...</p> <p>Ипак се не помакох с мјеста.</p> <p>— Доћи ће он и сам  
, како је још оран и расположен.</p> <p>Ипак читаву пјесму није до краја допјевао.{S} Изненада  
 ништа говорио није, ништа желио, ништа исказао.{S} Само му се преко лица, које је било ведро и 
и.{S} Погледам и на хаљине: исцијепане, искајишане.{S} Низ бедре ми висе дроњци и голо месо про 
љући набрану траву и цвијеће по ћилиму, искали ручак.{S} Хоџиница, која је непрестано била у по 
ије било стид од простих чобана, још би искали.</p> <pb n="309" /> <p>— Ех, брате, лијепо! — уз 
гледао у ефендију, у кадифасте му очи и искежене бијеле зубе.</p> <p>И по свему сам могао позна 
вши руке међу кољенима, као ругајући се искезих све зубе према њему.</p> <p>— А шта је од тих н 
— запитам весело, гађајући је листићима искиданог, згњеченог шебоја у лице, који јој се обично  
<p>Чупао бих је за косе, обарао, газио, искидао је на комаде.{S} Мучио бих и њу и Сулагу и ника 
мљени, уређени потпуно.{S} Везене ките, искићене лажним бисером, ударају их по челу и по очима; 
{S} Сав модар у лицу, надут, страшан, с исколаченим, помућеним очима и пјеном око уста, поново  
ат.{S} Затим, једнако се држећи каната, искочи преко прага, стаде на авлију и викну из свега гр 
ијели ме погледом. — Наћерао си зеца да искочи и то ће нам несрећу донијети...{S} Сметењаче!..< 
анове руке одигоше се у вис и — као зец искочи иза грма.{S} Поче бјежати.{S} Одбаци и фес, и пу 
е ми заигра, застрепи, залупа као да ће искочити...{S} Дође ми да се дигнем, да га зовнем по им 
шу, — говорио је кашње и говорио сасвим искрено, непритворно.</p> <p>Кметови су, због тога, бил 
А јаран ми...</p> <p>Она заломи рукама, искриви се.</p> <p>— Ја га се бојим — прошапта готово п 
" /> <p>Мршаво лице њезино изнакази се, искриви.{S} Уста као да пређоше на десни образ, одмах п 
> <p>Због мене?..</p> <p>И она се изви, искриви, и удари у грохотан, обијестан смијех.</p> <p>— 
Лице јој готово помодрило, запалило се, искривило, жиле на врату набрекле, сви мишићи на образи 
одбацујем у страну, а трговац, зачуђен, искривио се, подигао главу, па ме само гледа, премјера  
нија, застадох на вратима и испрсих се, искривих, као да на мегдан изазивам кога.</p> <p>— Дајт 
на ћемер озидана врата, осјенчаваху сав искривљени уски и тијесни сокак и заклањаху собом читав 
грава и лиже готово до под саму трулу и искривљену стреху, било нам је као да смо пронашли нови 
д нешто проријеђеног дрвља бјеласа узак искривудан као змија друм, оивичен са обје стране густо 
затим и међу аскере, војнике, под сиве, искрпљене чадоре, препуњене сламом на којој су лежали,  
тарим, смрдљивим диплама, учвршћеним на искрпљеној и напуханој мјешини, задуо у образима, закрв 
> <p>Мазећи се гледаше ми у лице као да искушава, испитује.</p> <p>— И да загладим, скухала сам 
 разасутим листовима који одавно почели испадати.{S} Недалеко од њега, на ћенару једном, гурила 
уздрма у мени.{S} Рука ми клону и пушка испаде из ње.</p> <p>И сва она трава, сва грчина она на 
нда кад би му причали за разне Хасанове испаде, — које би сваки други отац најжешће казнио, — и 
ми пролети изнад главе.{S} Од страха ми испаде пушка из руке и сав се стресох.</p> <p>Трговци с 
ханове не хтједоше примити, ни кахву ми испећи.{S} На сваких, готово, хиљаду корака издизао се  
и, узмем од Хатиџе кахву и, сједајући и испијајући, сам отпочнем разговор.</p> <p>— А кад си ра 
кахва се непрестано точила и непрестано испијала.{S} И слуге и слушкиње, — не бојећи се више ни 
сламнатог крова кућњега; пунио се буха, испијао кахву која је заударала на чађ, и погађао се, ц 
ривши очи, дворила га све дотле, док би испио кахву и почео тражити хаљине и оружје, да се обуч 
устивши се на кољена, поче их напајати, испирати им ране, утирати.</p> <p>— Сад ћу...</p> <p>Сл 
и се гледаше ми у лице као да искушава, испитује.</p> <p>— И да загладим, скухала сам алву, — н 
јој хајдучији, па ме сад зову и хоће да испитују.{S} Читавим путем нисам на друго ни мислио нег 
гледа и на ме и на мајку некако лукаво, испитујући, па лагано, тихо, ступи у собу и сједе покра 
рема другоме.{S} Гледали смо се нијемо, испитујући.</p> <p>— Шта сад? — као да смо у исти мах х 
е дотле док се бабо сам не досјети и не исплати му.</p> <p>И кад наплаћује а он некако окреће г 
.</p> <p>Они заћуташе.{S} Пустише да се исплачем.{S} Хајкуна, милујући ме и притежући себи и са 
нух све, избацих.</p> <pb n="327" /> <p>Испљунувши, опет као да осјетих пљувачку у устима.</p>  
а, по носу, устима, свуда.{S} Брже боље испљунух све, избацих.</p> <pb n="327" /> <p>Испљунувши 
згуби се међу набраним, густим обрвама, испод којих се стаклиле мутне, влажне очи и некако приј 
 осјећао.{S} Многи су и нехотице чешће, испод ока, погледали на врата, као да би жељели да што  
 Нијесмо сами... — опет ће момче мекше, испод ока погледајући на канат и на дјевојче оно, које  
рнута је била лаком, црвеном кабаницом, испод које је провиривао чибук с лулом и мрка цијев дуг 
причини нам се као да долази изнад нас, испод неба, из грања оног, те некако и нехотице подигос 
ашчешљао браду, па мирно сјео на шилту, испод пенџера, спустивши ћурак поред себе а чибук преме 
не чеврме и готово падале по јастуцима; испод шише жутиле се неколике обвехле дуње од којих чит 
викања оноликог, смучи ми се, стужи.{S} Испод појаса снажно ми заврти, засврдла нешто, <pb n="3 
 чије су ресе готово падале по тлима, а испод разгрнутих пешева провиривале им танке пушчане ци 
 ушима, фрче, рже и копа земљу ногом, а испод румених ноздрва, из којих бије пара, расипље се л 
нке сам чак и обијелио и ишарао мало, а испод стрехе, која се још једва држала, обијелио сам чи 
нима испуцала чоха,повила се, а постава испод ње позеленила од траве и почела се разгуљивати.{S 
Оних големих, дебелих, модрих прстенова испод очију као да сасвим нестаде; руменило јој се опет 
н, блијед, подбухо, с дебелим мјехурима испод очију, али снажан и присебан, откопча прљаву, под 
ст, уређен и нагиздан, са китом цвијећа испод феса.</p> <p>Неколико пута слала га и на села, то 
ем главе.{S} Сулага затим стењући сједе испод пенџера и леђима се прислони уз јастук један, док 
кажу све...{S} Куку!..</p> <p>Па ме узе испод пазуха, повуче ме у собу и гурну на шилту...</p>  
шала!..{S} Бледуњаво лице њезино сад је испод шамије изгледало руменије, пуније; црне очи почел 
питао је каткада бедевију, хватајући је испод врата и приносећи румене ноздрве њезине смјежуран 
ре ми висе дроњци и голо месо провирује испод њих; на кољенима испуцала чоха,повила се, а поста 
а глава, са очима које се једва видјеле испод големих, плавих обрва, са танким, нагриженим брко 
клим, полунагим дојкама које се пробиле испод кошуља, извијају се, ковитлају, трзају, а дивља,  
журане, објешене дојке, које јој вириле испод растављених пешева од кошуље.</p> <p>— И овђе...  
..</p> <p>Затим се измакну и погледа ме испод ока, поплашено.</p> <p>— А тад... замуца трзајући 
е и пренемажући. — Све?..</p> <p>Она ме испод ока погледа, узвије носом и љутито се окрене прем 
ваки пут када би наљегао погледао би ме испод ока, лукаво намигнуо и накашљао се.{S} И то као д 
свој штап сувом косматом руком, која се испод бијелог рукава кошуљина необично црнила и необичн 
 тозлуцима распали се, попустили, те се испод њих провидили и стопе и закрпљене ивице од чарапа 
 она очајно, па ломећи прсте, спусти се испод зида и удари у плач. — Ето...</p> <p>— Хатиџа!</p 
 када кроз густеж оној опазисмо како се испод нешто проријеђеног дрвља бјеласа узак искривудан  
 је и благ и добар човјек...{S} Крви би испод грла дао...{S} Чудим се како се о њему може и мис 
зе ђугуме што су у једноме низу стајали испод басамака и оде, отрча управо на воду.</p> <p>— Ев 
дише још неки.</p> <p>Авдо ме подухвати испод пазуха, подуприје ме читавим тијелом својим, и по 
ватате ме за прса, обарала ме и, вадећи испод басамака дугачку шибу једну, — која је и била уст 
ци јорган са себе и један јастук одбаци испод главе.{S} Опет поћута мало.</p> <p>— Ух!..</p> <p 
гла подносити да се ја одмећем и отимам испод њезине снаге и надзора њезина.{S} Кад год бих се  
чка, у сандуцима и дењковима, лежала им испод нога и закрчивала путеве...</p> <p>Све је врило,  
њено, постиђено, погледа ме једним оком испод рукава, чије златом извезене гране као да јој гор 
 полугласно пјевуцкајући.{S} Дошавши до испод ћошка успори ход, застаде пред ћемерли-вратима, л 
>— Лијепо је... .</p> <p>Обоје сједосмо испод пенџера, на серџаду.{S} Ухвативши се за руке, при 
и поче пипати око себе, извлачити нешто испод душека.{S} Ни ријечи не проговорише једно другоме 
а шамијом, повезала је, те јој само нос испод ње провиривао; погледа никако ни одвајала није од 
бјешени талисмани свијетле сем бљескају испод оплетених и зеленим тракама окићених грива; низ с 
е својим жутим, помућеним очима које му испод плиткога чворугавог чела <pb n="310" /> дубоко ут 
е мало и спустивши пушку на земљу чучну испод зида.</p> <p>Ја и Хасан посједасмо на земљу.</p>  
е и порвем се, побијем, покрвим.</p> <p>Испод појаса почело ме превијати нешто, мучити, стезати 
да мучим, да пецам, да уједам подмукло, испотаје:</p> <p>— Зар се ни Хатиџа не би усрећила? — п 
е наруга, подсмјехне или окоси, макар и испотаје, кришом, а камо ли јавно, отворено.{S} Сада су 
ни замиловали нијесмо?..</p> <p>Сулага, испочетка, као да и сам усвоји моје разлоге и као да му 
але.</p> <p>Мајка, уморена и ослабљена, испочетка није ни могла ништа забрањивати, нити им забр 
> <head>XXXVI</head> <p>За све вријеме, испочетка, док се Хасан лијечио и док је имао болова би 
јица и ишли напријед, само напријед.{S} Испочетка сам се једва опирао на ноге, шантуцао сам, те 
 <p>И ништа смјешније није било него је испочетка видјети како разговара с радницима, кметовима 
одбијају од себе био је јачи од свега и испочетка све друго савлађивао.{S} Али што сам дуже иша 
 Хасан зажели, Зулфага доноси...</p> <p>Испочетка нити сам што питао Хасана, нити му говорио о  
ад почела додијавати, мучити ме.</p> <p>Испочетка нијесам је ни осјећао толико; стид што ме људ 
или би и тебе...</p> <p>Она се придиже, исправи се и, онако мршава, блиједа, слаба, ослони се л 
хвати џубу и, пребацивши је преко руке, исправи се:</p> <p>— Досад су вам вазда, од ђетињства,  
<p>— Аман!..</p> <p>Хајкуна живо скочи, исправи се.{S} Опрезно, као мачка кад се прикрада, прис 
<p>— Хасана?..</p> <p>Она збаци шамију, исправи се и затресе косом, густи праменови опустише се 
погледа.{S} Само забоде барјак у земљу, исправи се и, ништа не говорећи, једним лаким измахом р 
шла из собе, стиште зубе и покуша да се исправи.</p> <p>— Камо среће да погибох! — јекну. </p>  
рно опирући се на штап и кушајући да се исправи. — Јунак ме у ову кућу довео, њега сам и служио 
</p> <p>— И нећу, — одлучно вели тада и исправи се. -—</p> <p>Никоме за љубав не бих ти невјеру 
.</p> <p>Хоџа одиже књигу изнад главе и исправи се.</p> <p>— Знаће шта су муке... ама може знат 
леђа.{S} А он нагло прихвати за пушку и исправи се.</p> <p>— Стој!</p> <p>Упознавши ме боље, ка 
 те гоне, да гњаве...</p> <p>Па се опет исправи, раскиде јечерму на прсима и указа на усахле, с 
бона...{S} Рањен!..</p> <p>Она се намах исправи.</p> <p>— Рањен?..{S} Тешко?.. — брзо запита.</ 
} Готово уза саму чатрњу, уз ивицу јој, исправила се Хајкуна, али не она бујна, једра и плаха Х 
 као рањеник, покушавајући да се отмем, исправим.{S} И коракнух неколико пута и...</p> <p>Све п 
у.{S} Затим покушах да се дигнем, да се исправим.</p> <p>Узалудно!..{S} Гласно стењући од болов 
дијало толико размишљање, подигнем се и исправим.</p> <pb n="323" /> <p>— Куда ћу сад?..</p> <p 
азим њега, сама.{S} Стао покрај каната, исправио се, једном руком ухватио се за демире, док у д 
т, кршан, увијек лахко обучен, стао би, исправио се украј невелике чатрње у дну авлије, големом 
д су доносили ствари.</p> <p>Ја се брзо исправих, подигох се.</p> <p>— Што си га сад споменула? 
че, напошљетку, мајка, прибирајући се и исправљајући. — Чини ми се да ће и теби добро бити...</ 
<p>Опазивши га, она се одмах придизала, исправљала се.{S} Једним замахом руке саставила би и ко 
аједно да станем пред Хасана, кад се он исправљен, поносит и горд, помоли на прагу, шантајући и 
 и мање.{S} Напошљетку се и задњи ћемер испразнио и задњи се дукат потрошио.</p> <p>— Шта ћемо  
ла ми увијек понешто.</p> <p>Око ручка, испред подне, јавио би се тада обично у чаршији или хам 
 одвојени од свакога.</p> <p>Тек касно, испред поноћи, лагано би се дигао он, огрнуо се ћурком  
ћи чаршинлије и хотимично нагонећи коње испред туђих дућана, само да нанесу штету какву и оборе 
д, ни причати му што.{S} Склањао сам се испред њега као испред туђина каква и тек кад сам знао  
ом!..</p> <p>Чим је отишао и измакао ми испред очију, зажалих за њим.{S} Почех сам себе прекора 
ки, <pb n="235" /> мушки глас како грми испред врата.{S} Због тога и претрне, премре.{S} Због т 
дје стигне, само да их што прије уклони испред очију, да их сакрије.</p> <p>Ради бабе Сулага је 
Зулфага је, хтио не хтио, морао бјежати испред њега, измицати се, сакривати.</p> <p>Али као да  
амо ја, једини ја, морао сам се враћати испред свакога хана, постиђен, покуњен, тужан и само ја 
— почнем сам себи пребацивати, ходајући испред дућана и непрестано гледајући у сокаке куд је Ха 
мао много више да прича и, док је Хасан испред мог дућана пролазио оборене главе, као постиђен, 
 Зулфаги.{S} Свако јутро пролазио ми он испред дућана, ишао међу комшије, састајао се с њима, с 
 што.{S} Склањао сам се испред њега као испред туђина каква и тек кад сам знао да ће почети с д 
м.{S} Зулфага ми неколико пута пролазио испред дућана весео, насмијан, задовољан, а око њега, с 
за подне, — пошто су пошкропили чаршију испред дућана да буде хладније, —— прилегли на ћепенцим 
ане, са дахирама и чампарима, играле су испред раздраганих кадуна, наклањале се према њима, сав 
као да и они трче, као да бјеже, измичу испред мене.{S} И, — макар то сада било и смијешно, — м 
собе.</p> <p>— Иђи! — прошапта стењући, испрекидано. —</p> <p>Бјежи од зла...{S} Хајде Сулаги.. 
Шаптао је и даље неуморно, шаптао живо, испрекидано, примичући се, нагињући се све више.</p> <p 
ти рећи колико си драг — изговори брзо, испрекидано, стискајући очи и све више приљубљујући се  
... не могу даље, — одговорим промукло, испрекидано, дашћући. — Не могу...</p> <p>— Уморио се,  
м да се твоје отима — настави задихано, испрекидано, загушено. — Ја, црна мајка, устала на свој 
<p>— Шта је?..{S} Шта ти је?.. — њежно, испрекидано запита она, милујући ме по глави. — Смајиле 
ћеш да продаш кметове, ханума? — запита испрекидано, премећући велике жуте бројанице међу прсти 
чи... ах... не галами тако, — зајеча он испрекидано, хватајући се за прси. — Ах... нијесам глух 
еж, на плијесан; око разлупаних пенџера испреплела се паучина и повијала се попут дима: по кана 
...{S} По друму, око нога ми, као да се испреплело неколико пушака, око њих се разасуло стотина 
н другоме нешто много да кажу, много да испричају.{S} Зулфага је свакако имао много више да при 
а није допуштао ни да се изјадам, ни да испричам што.</p> <p>— Нема ти овђе мјеста — одговарао  
итаве једне ноћи.{S} Оно што ми је тада испричао, препричаћу сада и ја, старајући се да све изн 
p> <p>— Он!..</p> <p>— Нама је овђе све испричао поштено и све смо му потврдили — настави Ибрах 
9132_C24"> <head>XXIV</head> <p>Кад сам испричао Сулаги како сам прошао код Ибрахим-ефендије, н 
д се није више бојала да ћу неком јачем испричати њезине тајне и као да се хтјела осветити на м 
сцима, никад не може све јасно и лијепо испричати...{S} Ни момци то нијесу могли.{S} Дуго су гл 
старајући се да се прибере и уозбиљи, — Испричаш ли икоме, ово ће ти судити!..</p> <p>И поносит 
} Тек кад би се, рашчерупан, раздрљен и испрљан дочепао собе и сакрио се, закључао у њу, остављ 
ни, муци.</p> <p>— Казао си и да ћеш ме испросити — настави након дуже почивке, некако пакосно, 
, момче? — тек сада проговори Хајкуна и испрси се према њему, спремајући се да још жешће навали 
нила најзгоднија, застадох на вратима и испрсих се, искривих, као да на мегдан изазивам кога.</ 
 свега свијета.{S} Зато оде пред мајку, испружи шију, понизно се наклањајући и љубећи јој скуте 
авао.{S} Два-три пута видио сам како је испружио шију, змијску главу принио уху муштеријину, па 
ично и настала бескрајна једна почивка, испуњена усиљеним кашљањем и подмуклим шапатом и сваки  
 зидова, чак у комшилук...</p> <p>Момче испусти алку, узвикну нешто и пљесну дланом о длан.{S}  
а!</p> <p>— Њега?..</p> <p>Па несвјесно испусти жарач и у забуни голим рукама хтједе гурнути у  
 зар?..</p> <p>Мени лако задрхта рука и испустих кашику.{S} Покорно, као дијете какво, подигнем 
о месо провирује испод њих; на кољенима испуцала чоха,повила се, а постава испод ње позеленила  
ако ми сви прсти набрекли, расцвали се, испуцали, а скорена крв, црнећи се између њих, слијепил 
 каљави, трули остаци од чарапа и црни, испуцани прсти.</p> <p>— Не чуди се што сам га нашао —  
о се, напошљетку, пред старим, сниским, испуцаним вратима једним, под чијом накривљеном стрехом 
им понестало, пресахнула ми; само ми на испуцаним уснама застала капља крви и почела се корити. 
еци, о стоци, о свему.{S} За те људе са испуцаним, жуљавим рукама и мрким, суморним лицем, који 
гајтанима и широки расквашени опанци са испуцаним опутама.{S} Читавим путем није проговорио риј 
и о праг, тресући канатима као да ће их иставити.{S} Мајка, око које се <pb n="230" /> бијаше о 
ствар мајсторски удесили, како би мајку истакли као главног кривца и тиме ми онемогућили сваки  
несем робу, да својом чистином одудари, истакне се између свију комшиских дућана.{S} Ћепенке са 
S} Је ли хтјела одмах, на првом кораку, истаћи своје богатство и показати колико сам ситан прем 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Исте ноћи, око јације, убио је Зулфагу и наредио мајки  
ада не би могао ни познати да су то они исти момци, који, кад би бабо кренуо у лов, онако понос 
о нам се ђеца не опамете, и они ће бити исти, а ако били оваки, нека их свијех ђаво носи!..</p> 
жи ме, распали још више.</p> <p>— Један исти човјек не може бити и мој и Зулфагин пријатељ — до 
 се причиња као да десетина њих у један исти мах са неколико страна хакћу и подвикују.</p> <pb  
ујући.</p> <p>— Шта сад? — као да смо у исти мах хтјели запитати један другога, а сваки се устр 
че поче муцати нешто, гунђати.</p> <p>У исти час и ја и Хасан одигосмо пушке и примакосмо се.</ 
пустићеш ме да и данас очистим оружје и истимарим бедевију...{S} Ето то...</p> <p>— Јок! — откр 
жи...</p> <p>Морам рећи да сам се ја, у истини, наслађивао садашњим мукама Хатиџиним, светио јо 
ствено.</p> <p>Шта ће бити ако је збиља истинита она напомена да зец баксузлук доноси?...{S} И  
p>Наскоро сам се увјерио да је говорила истину.</p> <p>Не знам ради чега отпусти она након неко 
p>— Није он ништа лагао — рече — све је истину говорио...{S} Је ли он крив што су Хамида оробил 
еста!..</p> <p>И нико не смије да рекне истину, да му све каже, откреше!..{S} Аге, трговци, бег 
{S} А је ли вјеровао да ће та времена у истину наскоро настати?..{S} О томе нити сам га питао,  
 засуканим рукавима непрестано чистили, истирали, прали бритве, клијешта и приправљали мехлеме, 
а врата, кушајући да ме одигне од тала, исто онако као што ме и хоџа одигнуо.{S} Зовну прстом Х 
 некако меко, сажаљевајући — срце ти је исто као и у мајке...</p> <p>Још би ти и памет била као 
езине... од њезина мираза?..{S} Није ли исто?..</p> <p>— Види се да ти крв бабина тече кроз жил 
колико се јуначио и претварао, — плашио исто као и ја, да је и њему мучно било као и мени.</p>  
ћиво, сасвим заборављајући да сам га то исто при доласку питао. — Јуче?</p> <p>— Прекјуче — кра 
х боље, познадох међу њима Јована, оног истог Јована, који је некад са мном продавао робу по ма 
бе некако нечујно, ишчезну.</p> <p>Тога истога дана, негдје иза подне, дође нам Сулага.{S} Био  
е нас она извући из ове незгоде.</p> <p>Истога дана, пред вече, Јован је однио папуче и изјадао 
страшан, потмуо, необичан тутањ.</p> <p>Истога дана дође нам Сулага.{S} Хтио, зар, да види: је  
.</p> <pb n="219" /> <p>Погледала би па истом онда, кад би је, — не поздрављајући, — позвао да  
е за руку. — Нипошто!..</p> <p>Мени сад истом свану пред очима: зашто је збуњена, зашто усплахи 
оћ, да зовнем макар кога.</p> <p>Тад се истом сјетих Хасана, тад опазих да га нема поред мене.{ 
ахвом, а у другој филџане.{S} И сад сам истом могао опазити колико се разрасла, колико развила  
и гурнуо, ударио, — као онда кад сам им истом дошао у кућу, — ипак никада као да ни покушао ниј 
"> <head>XIII</head> <p>Како смо обично истом пред вече морали узимати књиге у руке и учити, и  
 Сва срџба моја бијаше потпуно ишчезла, истопила се пред погледом њезиним, а, обвијајући јој ме 
ри наранче.{S} Чим би сјео почео би све истресати и сасипати ми у крило.{S} Новаца ми није мога 
бих се научио радити...</p> <p>Она поче истресати пепео и, токорсе, чистити лулу и стругати је. 
ине и да умре?.. — брзо одговори стари, истресе из кесе нешто дувана, напуни крњаву лулу и запа 
рпе некакве, која је заударала на зној, истресе нешто духана на длан, узе га међу прсте и поче  
 изгребан, мрк, необријан, у подераним, иструлим хаљинама, — ако се оно неколико крпетина што с 
мену...</p> <p>Изненада, из собе једне, истрча Хатиџа, весела, зајапурена, са неуређеном косом  
Кад смо се приближили Сулагиним вратима истрча нам неко у фереџи у сусрет и поче ме дрмусати.</ 
S} И хоћу!..</p> <p>Па се брзо окрену и истрча из собе.</p> <p>— Ето — избаци хоџа и показа за  
е.</p> <p>Почеше врискати и жене, пошто истрчаше из соба, узрујаше се, заграјаше и склепташе се 
е опричам, мајка, узбуђена и поплашена, истрче иза каната и силом ме заустави.</p> <p>— Шта си  
з руку.{S} Биће, бре, галама једна, кад истрче дућанџије из својих дућана, изненађени, када ме  
метох се, збуних, запетљах.{S} Бржебоље истрчим између њих, завучем се чак у подрум и тамо се с 
чега отпусти она након неколико дана ту исту слушкињу, која је и спавала с њом, а мој душек пре 
вијек тежи него да ме ударио, ошамарио, истукао.</p> <pb n="278" /> <p>Па, не проговоривши више 
пошто је обдарила и отпустила Хајнију и истукла Зулфагу, није по обичају ни отишла у своју собу 
јетивши се. — Хајдуци!..</p> <p>Па брзо исука нож из канија, бијесно ошину коња њиме и потјера  
ко њих, обијесни, љутити, раздражени, с исуканим сабљама и напуњеним пушкама, застану на сред ч 
нем загледати.{S} Погледам и на хаљине: исцијепане, искајишане.{S} Низ бедре ми висе дроњци и г 
но промуцала:</p> <p>— Спремај се...{S} Ићеш у Сарајево...</p> <p>— Ја?..</p> <p>— Да учиш...</ 
икати... „Драго ти“, каже, „што ћу брже ићи па зато пјеваш...{S} И нећеш у соби да пјеваш да те 
н није лош...</p> <p>— Он не смије више ићи у Сулаге — нагласи мајка јаче и пресијече руком по  
вонарима, него ће свак тражити висине и ићи према њима својим путем, мислећи својом главом и оп 
војим, и поведе мало.</p> <p>— Можеш ли ићи? — причини ми се као да запита.</p> <p>— Шта питаш? 
— отегнух полугласно.</p> <p>— Можеш ли ићи?</p> <p>— Чини ми се да могу.</p> <p>— Окушај!..</p 
ји је и осиједио служећи и који више ни ићи није могао без штапа, често и без штаке.{S} Док је  
 кутије, повуче ме себи:</p> <p>— Немој ићи...{S} Остани, — каже.</p> <p>— Не могу...{S} Имам п 
ме...{S} Сад сам, ево, здрав и сад могу ићи.</p> <p>— Не дај му — живо дочека Хатиџа и поче ме  
иловати.</p> <p>— Отсада више не смијеш ићи у Сулаге — рече отсјечно. — Нипошто!..</p> <p>— Не  
а махнита глава да твоју наговара!..{S} Их!..</p> <p>А тад се окрену мени, загрли ме и поче љуб 
н сам...</p> <p>— Има, има, брате!..{S} Их, што не кажеш одмах?..</p> <p>Сад ће бити — почех ја 
натраг. — Кад твоја памет не може...{S} Их!..{S} Како ћу ја?..</p> <p>— Доста! — готово цикну м 
о о јунаку и... и да ме сви хвале...{S} Их!..</p> <p>Па измахну руком и окрену се.</p> <p>— Нап 
ме и умиљавајући се. — Не знаш ти...{S} Их!..{S} Због мене, болан, направио би чуда!..</p> <p>— 
ући. — Никад више сунца не виђети...{S} Их!..</p> <p>Стари зажмири мало, замисли се.</p> <p>— А 
не не би учинио...{S} Мислила сам...{S} Их...{S} Кавгаџијо један!..</p> <p>— Ђаволе!..</p> <p>С 
у. — Ја се запричала, а ти гладан...{S} Их!..</p> <p>Брже боље оде и донесе млијека, сира, кајм 
. —- Зар ти је ово кућа за миловање?{S} Их!..</p> <pb n="376" /> <p>Па, смијући се, ухвати ме з 
ан растегнуто и збаци струку са себе. — Их!{S} Сретан ли си! — викну јаче, стискајући ме за миш 
а се преобучеш — рече умиљавајући се. — Их, какав си!..</p> <p>— Какав?..{S} Лијеп! — нашалих с 
бућу с нога и погледа у прсте,</p> <p>— Их! — рече зачуђено, чешкајући се по глави.</p> <p>— Ба 
 готово ништа могли уредити!..</p> <p>— Их!..</p> <p>— Пошље... пошље ти и мајка ударила у нека 
. за онога што га измлатила...</p> <p>— Их!..</p> <p>Хасан слегну раменима.</p> <p>— Шта ћеш... 
рстом. — Сад ћу имати посла...</p> <p>— Их, баш сам луд што сам је довео, а ништа купио нијесам 
.</p> <p>— Пустио си Хасана...</p> <p>— Их!..</p> <p>И ја се грохотом засмијах...</p> <p>— Немо 
ачући. —</p> <p>Бојим га се...</p> <p>— Их!..</p> <p>— Ако желиш мира у кући не примај га! — ви 
 у лице. — Знаш ли и ти што?..</p> <p>— Их!..{S} Како ћу ја?.. — ускликну он задивљено и некако 
ну и попрска и ћилим и ћенаре.</p> <p>— Их! — цикну Хајкуна, па заборавивши на своју рану, прит 
какви, планинштари, дрвосјече.</p> <p>— Их!..{S} И ти се уплашио! — прекори ме Хасан подругљиво 
 сами и...и још свашта говори.</p> <p>— Их!..</p> <p>— А какве су наше кадије... наши судови... 
. — Не знаш?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Их!..</p> <p>Па пљесну рукама и зажмири мало.</p> <p>—  
</p> <p>Ја се токорсе зачудих.</p> <p>— Их, колико ли их морало погинути док су тебе ранили!..< 
 и давали ми смокава, грожђа, шљива, да их оставим на миру, и молили по неколико пута да оцу не 
 закључавали и подупирали мертецима, да их не би какав непозвани гост изненадио; прозоре и пушк 
жељом да јој све те мерџане проспем, да их изгазим, смрвим и сатрем. — Да сам болестан, лакше б 
ави, прућих се.</p> <p>— Ти би, зар, да их дочекамо из засједе?</p> <pb n="316" /> <p>— Тако се 
да их што прије уклони испред очију, да их сакрије.</p> <p>Ради бабе Сулага је и мене волио мно 
 /> тога: да их све доведе у забуну, да их утуче и тако им опет покаже, е је и у говору моћнији 
ворио само због <pb n="216" /> тога: да их све доведе у забуну, да их утуче и тако им опет пока 
 <p>— Она је <hi>сама</hi> потврдила да их је потрошила — нагласи ефендија презриво се смјешкај 
.</p> <p>— А кад више није било пара да их довршите, онда...</p> <p>— Онда су прешле Зулфаги?</ 
з све снаге дувајући у прозебле руке да их загријемо, — слушали како у даљини негдје, у другим  
ку <pb n="372" /> осјећао сам у томе да их мрвим, уништим, и нешто као да ме поче голицати на с 
оме а камо ли још и да причам коме и да их одам.{S} Ни они мени ништа спомињали нијесу, ни пита 
или оружани, наши би се одавно дигли да их тоне...</p> <p>Па показа на тројицу-четворицу младић 
 је! — подвикивале су гласно, желећи да их чује и да се барем осмјехне на њих.</p> <p>Сама Хати 
х тајни.{S} Зато, вјечито страхујући да их случајно не бих одао баби, и тепала ми и митила ме,  
ако мучаљиви.{S} Залуд бих покушавао да их задржим и увучем у разговор, залуд бих их митио, ула 
 сам и како указује на трговце и као да их призива за свједоке.</p> <p>Наравно, ни јавио му се  
нападачима.{S} Неки се правили и као да их познају, иако их, — увјерен сам — нијесу познавали.< 
оји је моћан и јак.{S} Доста је било да их само једном погледа оним орловским погледом, па да о 
у њедра, за појас, гдје стигне, само да их што прије уклони испред очију, да их сакрије.</p> <p 
диле и дјецу са собом, бојећи се зар да их саме оставе код куће, и читава широка авлија препуња 
ад ништа заповједила није.{S} И погледа их опет и — подиже руку.</p> <p>— Оборите га! — рече од 
им ђецу? — мирно их запита он и погледа их редом. — То ли хоћете?..</p> <p>— Сви хоћемо — одгов 
— Онда су прешле Зулфаги?</p> <p>— Онда их Зулфага, онако недограђене, купио од твоје мајке за  
ни ће бити исти, а ако били оваки, нека их свијех ђаво носи!..</p> <p>Чудна граја и гунгула нас 
анке што су ми разносиле робу, дозивала их, куповала свега и што јој требало и што није требало 
дражећи ме, пробирала језгре и грицкала их.</p> <p>— А, чини ми се, сад ће и теби бољи земан до 
 и поднимљена, замишљена, тужна слушала их.{S} Ако су макар за час престајали са грајом или поч 
на крв, црнећи се између њих, слијепила их и готово изравнила један с другим.</p> <p>И тек тада 
дгаја осветнике...{S} И ето... створила их је...{S} Дигли су се...</p> <p>— Па дочекаћемо их, — 
ијама неколике прегршти мохуна, чистила их, тријебила.{S} Погледавши једно у друго не проговори 
, пјевајући чисти врата и пенџере, трља их крпом некаквом, запе ми ријеч у грлу.{S} Заборавих н 
>— Планина је кућа њихова — рече. — Има их свуда.</p> <p>— А ми нијесмо срели ниједнога.</p> <p 
Хатиџе, моје жене — дочека мирно. — Има их и она доста...</p> <p>— А ја сам мислио да су све тв 
е он и потврди главом. — Осилили се, па их треба скрхати...{S} Ко год се осили, треба га мало п 
еђу њих румена, весела, насмијана, пита их о земљи, о хајвану, <pb n="381" /> о добрима и одмах 
 <p>— Пуно.</p> <p>— Па какве штете кад их продамо?..{S} Ја бих их давно продала...</p> <p>Зулф 
 <p>— Ноћас су довезли рањенике.{S} Сад их почели доводити по ноћи, да се свијет не плаши...</p 
ијевати и гудити уз гусле.</p> <p>А тад их он почне обасипати поклонима.{S} Не заборави ни жене 
ам више и више наваљивао оптужбама, све их више тражио, товарио...</p> <p>Напошљетку, кад ми ве 
све рјеђе и рјеђе купити око баште, све их мање и мање долазило.{S} У оно доба кад су се обично 
а окваси руке у крви и, раширене, одиже их према небу.</p> <p>И сви приступише и оквасише руке. 
Донесе све ствари што их имао, — а није их ни имао много, —— и размјести их онако како се њему  
и како чешће обилази врата и притврђује их.{S} Сваке вечери, након јације, одлазио би њима, нам 
кла, те мучиле пасторчад своју и гониле их.</p> <p>Причајући непрестано је гледала у ме и непре 
 склопи руке и, тако склопљене, поднесе их под браду.{S} Сневесели се.</p> <pb n="402" /> <p>—  
S} Промијени јорган и јастуке, растресе их.{S} Леже.</p> <p>— Смајиле, Смајиле, спаваш ли? — за 
нога.</p> <p>— Ако сте их жељни, можете их и овђе срести,</p> <p>—— отповрну стари, залажући се 
јесмо срели ниједнога.</p> <p>— Ако сте их жељни, можете их и овђе срести,</p> <p>—— отповрну с 
Сви као да су били тврдо увјерени да ће их он, онако бистар и проницав, некако пронаћи и ухвати 
тући о праг, тресући канатима као да ће их иставити.{S} Мајка, око које се <pb n="230" /> бијаш 
замуца трзајући низама дуката као да ће их откинути, — тад сам се наљутила и...и...</p> <p>Немо 
другога и, спустивши се на кољена, поче их напајати, испирати им ране, утирати.</p> <p>— Сад ћу 
звади неколико упечених кромпира и поче их љуштити.</p> <p>— Планина је кућа њихова — рече. — И 
 од радости.{S} Опружи обје руке и поче их трљати као да се умива.</p> <p>— Ето видиш — отсијеч 
лазили му.</p> <p>Покаткада напунила би их се читава соба.{S} Засједну по меким, рутавим миндер 
мети разни, — остављали су домове, неки их и палили, и придруживали им се.{S} У многим кућама и 
токорсе зачудих.</p> <p>— Их, колико ли их морало погинути док су тебе ранили!..</p> <p>Он се н 
сам — нијесу познавали.</p> <p>Називали их пијаницама, лоповима, разбојницима, који имају више  
и на кућна врата тражили цуре, дозивали их...</p> <p>Дешавало се, па су и чаршију затварали.{S} 
еби, помијешали се с њима.{S} Натјерали их и да се пропију и у пићу да расплећу косе, бацају ха 
.{S} Узгред су пунили и фишеке и гурали их у фишеклије, које им биле привезане о појасу; ако су 
ичавали и своје и туђе снове и тумачили их.</p> <p>Ја, млад и загријан, прорицао сам да ће наша 
акога и сам сједе међу њих.{S} И замоли их да причају о свему, да све кажу.</p> <pb n="232" />  
> то знам најбоље и нико не треба да ми их хвали.</p> <p>Сулага осјети сву оштрину овог одговор 
уров узвик као да поплаши момке, забуни их.{S} Брзо узеше шибе и измахнуше.</p> <p>Хусо прикупи 
/p> <p>Зулфага приступи вратима, отвори их и наклони ми се са подсмијехом...</p> <p>— Изађи из  
њати некакве сахане са серђена и редати их по тлима, уз огњиште.</p> <p>— Грехота је, — опет јо 
и више почех и шале просипати и пецкати их...</p> <p>Пазарисмо.</p> <p>Чим муштерије одоше, сје 
зити по прашини, по маријашима, кешкати их ногама, разбацивати.{S} И што сам више газио било ми 
гледајући за њима, почех грдити, ружити их из свега, гласа.{S} Почех и на мегдан зазивати и под 
Почеше тјерати дјецу макар чију, гонити их, тући.{S} Чаршинлије сада нијесу ништа друго ни ради 
 стању ударити на све усташе и покорити их, поломити, уништити за неколико дана.</p> <p>Казивал 
а није их ни имао много, —— и размјести их онако како се њему свиђало, не водећи рачуна о томе: 
сам чак до црногорске границе, нагонећи их да свраћају и по касабама и продају касабалијама.</p 
, који босоног, изувши постуле и носећи их у једној руци а другом придржавајући зембиљ, струже  
 љутито, газећи по рачунима и кушљајући их, гњечећи. — Хоћеш ли ме уморити са твојим кукањем, х 
ли.{S} Мајка је гутала димове враћајући их кроз нос и, како јој очи бијаху влажне, неколико их  
/p> <p>— Ах! — узвикну Сулага угледавши их, и пљесну рукама. — Ах!..</p> <p>И одмах као да се п 
утне мисли и све дертове.{S} Разбацивши их по длану, поредавши гроше једног поред другога, глед 
дје спавам, и гдје једем...{S} И увијек их молила да ме поздраве, да ми понесу понуда каквих: п 
ћи у собу, ознојен и уморан, и погледам их обоје. — Што сте звали?..</p> <p>А Хасан одмах са ду 
 и гдје се познао.{S} Неколико пута сам их видио како заједно пролазе чаршијом, у живом разгово 
 гроше једног поред другога, гледао сам их дуго како се свијетле и одсијевају према сунцу, глед 
јући се покаткад сухим трешњама што сам их од Хајкуне добио.</p> <p>Неко вријеме сви смо сједил 
 нехотице стадох на оне мерџане што сам их одбацио и почех газити.{S} Необичну насладу неку <pb 
слијевале све муке и сви болови што сам их имао.</p> <p>— Шта?..{S} Шта је? — забринуто запита  
уке.{S} Бржебоље, као из ватре, одигнем их с крила и почнем загледати.{S} Погледам и на хаљине: 
ладао да не налетим на неке и не почнем их ударати...</p> <p>Погледавши око себе, на дућане оне 
ћни робови клањају господару.</p> <p>Он их готово и не погледа.{S} Само забоде барјак у земљу,  
ио је.</p> <p>По неколико пута опипавао их и кушао могу ли се преломити.{S} Чак и по ноћи, пошт 
ијетле и одсијевају према сунцу, гледао их, — макар ми се и наругао овом, — са чудном љубављу н 
вао кроз <pb n="280" /> пенџер и гледао их како одлазе.{S} Нијесам се усуђивао ни да им напомен 
 се на њега, припремао фишеке и набијао их, засипајући се покаткад сухим трешњама што сам их од 
, ширио се и, као облак какав, обавијао их и заклањао им лица; само понекад, када би се под гол 
ове према небу и затрчавши се прескакао их, прелијетао их, прелијетао управо.</p> <pb n="366" / 
 тежом, набацивао сам на њега, измишљао их, само да сам пред собом оправдам одлуку, е се овакво 
лазио би њима, наметао резу и подупирао их још дирецима, сандуцима, камењем.{S} И на демире пен 
и затрчавши се прескакао их, прелијетао их, прелијетао управо.</p> <pb n="366" /> <p>Због тога  
јерећи погледом читаве им товаре, питао их о кући, о дјеци, о стоци, о свему.{S} За те људе са  
стано кириџије, путнике, татаре, слушао их како се дозивају, препиру, инате, гонећи претоварене 
и притрчавао сам им и смјешећи се почео их запиткивати о дому, о кући...{S} И сваки пут ме оста 
о путем изненада је заустављао, обгрлио их и привио на прса и док су се оне отимале, ударале га 
асније о њима ружну ријеч проговори, ко их по злу помене.{S} Комшије су, пажљиво се осврћући на 
кад викнем... јуришај!..</p> <p>— А ако их буде много?</p> <p>— Не питај...{S} Иђи...{S} И пази 
ки се правили и као да их познају, иако их, — увјерен сам — нијесу познавали.</p> <p>Називали и 
о читаву комшилуку и све, дјеца, колико их било, почела ме пецкати и дражити.{S} Нијесам готово 
и, како јој очи бијаху влажне, неколико их пута отирала, а Хатиџа је, лежећи поред ње, зубима л 
е, грабило и ствари из куће и продавало их, само да и оно <pb n="221" /> дође до пара и да прот 
ћи око себе меке, танане листиће, нагло их почнем мељавати међу прстима и трпати у уста, жвакат 
нима и сви ми завидили на томе.{S} Било их, који ми се почели и улагивати и потварати друге, са 
 које дијете имало нешто новаца уложило их све у робу, а неко је, богме, грабило и ствари из ку 
} Дигли су се...</p> <p>— Па дочекаћемо их, — кресну Хасан поносито и удари се у прса. — Да вид 
дбијајући димове и пијуцкајући, пожудно их гледали и добацивали им масне, неслане шале.</p> <p> 
с пута, живо поскочим поред њега. — Ено их!..</p> <p>— Стој!..{S} Спремај се!..{S} Зар никад љу 
 рукама, прођоше чаршијом.</p> <p>— Ено их, — рече, — и оружаних и опремљених...</p> <p>По дану 
мове низа своју дугу, црну браду, мирно их слушао и уријетко лаким климањем главе одобравао неш 
ем ваш хоџа и да вам учим ђецу? — мирно их запита он и погледа их редом. — То ли хоћете?..</p>  
е.{S} Зато му и било криво на њих, зато их и прекоравао.</p> <p>— Не знате ви, поганови, како ј 
у.</p> <p>— А шта је од тих новаца, што их мајки дао за грађевине? — запитах жешће.</p> <p>— По 
чке које се купиле око сирових кожа што их комшије избацили пред своје дућане, бацао се камењем 
 чинију с алвом и неколико гурабија што их држала у крилу.{S} Остале жене са пригушеним вриском 
орави на ружне <pb n="390" /> снове што их недавно снивао.{S} Чак ни Хасанова порука није ме мо 
>Многе комшије и љутиле се, псовале што их будио иза сна и готово на силу нагонио да се и сами  
м дјетету, давао ми пушке од зовине што их сваки дан правио; каткада ме узимао и на леђа и поче 
S} Тамо јој носио и некакве поклоне што их слала ко зна коме, и у замјену доносио читаве ките ц 
ида, оробили га, узели му све новце што их наплатио за земље некакве...</p> <p>— То је Зулфагин 
о је — гунђали су неки, незадовољни што их нећу послушати. — Тааако...</p> <p>И сви се одмах ди 
ћи се потпуно.{S} Донесе све ствари што их имао, — а није их ни имао много, —— и размјести их о 
ио двије ђевојчице из комшилука, метнуо их на крило, па... па... па...</p> <p>И хоџа затресе гл 
и сједе поред њега, уз кољено му. — Зар их има?..</p> <p>Хоџа се причини као да га није чуо.</p 
 да продаш све кметове што краду, макар их било педесет...</p> <p>— Баш твоја воља?</p> <p>— Мо 
ија у браду. — А имао је и пара и данас их има...{S} То је и Хамид потврдио...</p> <p>— Опет Ха 
 би нам они дошли у авлију, до шездесет их на броју, растоварили уморне коње и поредали по калд 
 ките, искићене лажним бисером, ударају их по челу и по очима; о врату објешени талисмани свије 
еним рукавом отро би лагано сузе што му их вјетар нагонио на очи; погладио бркове и прстима <pb 
, обилази унаоколо, купи бакшише што му их остали небрижљиво бацају, а непрестано се осврће и г 
то, биле му нове, необичне.{S} Многи су их кашње у разговору понављали и износили као своје...< 
у се.</p> <p>— Не бојте се!..{S} Чуваћу их ја! — избаци Хасан оштро, са пуно самопоуздања. — Но 
 случајно изишао на авлију — не угледах их обоје заједно, баш код чатрње.</p> <p>Ни сам не знам 
какве штете кад их продамо?..{S} Ја бих их давно продала...</p> <p>Зулфага отегну шијом и чудно 
 задржим и увучем у разговор, залуд бих их митио, улагивао се.</p> <p>Одлазили су не слушајући  
знемогао.</p> <pb n="326" /> <p>Чим бих их опазио, смиривао сам се одмах и опет према њима пруж 
набацао у дућане подругивача, кроз плач их проклињући и псујући немилосно!..{S} Стид ме и сад д 
 од твоје мајке за своје паре и.. и још их лијепо платио...</p> <pb n="344" /> <p>У мени поче к 
ма поредали се угледни најстарији људи, ихтијари сами, са дугим сиједим брадама и големим турба 
аде након говора хоџина.{S} Сви старци, ихтијари, као момци какви, брзо се подигоше са својих м 
ога дана, огољена, остављена, без игдје ичега остати на сокаку.</p> <p>— Како ли би ме тад душм 
ако јутро пролазио ми он испред дућана, ишао међу комшије, састајао се с њима, сашаптавао.{S} П 
лагано, достојанствено излазио из собе, ишао да спава.</p> <p>Хоџиница, опирући се рукама о кољ 
наказно и накриво прилијепио за образе, ишао је улицом лагано, гегајући се и увијек понешто нос 
чаршију, да јој што нађе, донесе, купи, ишао је одмах, не мргодећи се и не гунђајући никад.{S}  
воје послове.{S} Ако је све посвршавао, ишао је у челињак и тамо се забављао.{S} Чучнувши поред 
тетурао; кашње, пошто се загријах мало, ишао сам лакше и болови у жглобовима као да су почели ј 
послом да прође авлијом, да донесе што, ишао је на прстима лагано, тихо, старајући се да ни тра 
ијала.</p> <p>Али опет кад сам понекада ишао Сулагиној кући и пролазио сокаком, она као да је п 
> <head>XXV</head> <p>Иако сам у Сулаге ишао доста често, — по једном и по два пута у неђељи, — 
е друго савлађивао.{S} Али што сам дуже ишао и стида је почело све више и више нестајати, губио 
упити, погодити, наћи за нас, Сулага је ишао, узимао, доносио.{S} Дешавало се те нам накупује з 
{S} Свако јутро, прије зоре, босоног је ишао на Неретву, доносио воде и спуштао пред врата њези 
која му лежала на раменима, поносито је ишао даље.</p> <p>Дошавши кући обојица смо трчали у соб 
ли.</p> <p>Док опет ето Сулаге.{S} Није ишао него каскао сиромах, жут, блијед, модар, — онога ч 
о?..{S} Ниједан путник ни кириџија није ишао сам.{S} Сви су путовали у групама, сви се удружива 
на њима.</p> <p>И у Сулаге сам најчешће ишао њему за инат.{S} Сваки дан готово ишао сам тамо и  
како није ни могао уморити; што је више ишао, као да је постајао све то лакши, бржи и окретнији 
и нијесу у реду и како сам само за то и ишао „у свијет“ да се научим лоповлуцима, пехливанлуцим 
руку и привлачећи себи.</p> <p>— Шта си ишао?..{S} Знаш ли, јадниче, да ће се мајка љутити?..</ 
 ишао њему за инат.{S} Сваки дан готово ишао сам тамо и на авлији, на ширини, <pb n="264" /> иг 
за љубав учинио не бих.{S} Њему за инат ишао сам у чаршију, међу чаршинлије, причао свакакве пр 
ћане да купе, да пазаре.{S} Ја сам опет ишао готово узастопце за њим, као надзиравајући читав п 
о сам им дао, поново ми враћали.</p> <p>Ишао сам затим и међу аскере, војнике, под сиве, искрпљ 
а, радио без одмора, непрестано.</p> <p>Ишао сам по селима, по уским, прашњавим, изрованим друм 
е, мале ситне боре око очију и око носа ишарале га и направиле некако старијим, смјежураним, а  
аве бијелио се као вијенац ђулбехарски, ишаран праменовима големе, свилене ките, која му се са  
тловима.{S} Опазивши ме, спустише танка ишарана вретена у крило, погледаше једна у другу, па по 
, у велике широкоглаве клинце којима су ишарана и у нове калајисане алке које се блистале и зас 
 прионула јој уз широки, крупним мрљама ишарани врат, са големом раном на облим сапима, која се 
дној, чији гиздави ћошкови, са раскошно ишараним пенџерима, наднесени над голема на ћемер озида 
весели, сва се умотавајући у ћурак и од ишараног пешкира правећи турбан око главе. — Јесам ли к 
дућана.{S} Ћепенке сам чак и обијелио и ишарао мало, а испод стрехе, која се још једва држала,  
ио у собу.</p> <p>Неколико пута био сам ишибан због ових посјета.</p> <p>Мајка, која већ бијаше 
задовољан, а око њега, са двије стране, ишла двојица момака, пијаних, разузданих, полудивљих, к 
уда тражили куће дјевојачке.{S} Хајкуна ишла пред нама, ми за њом.{S} Под ногама шкрипао нам и  
та ни онда, кад сам кроз четири мјесеца ишла од врата до врата... ево, у овом одијелу...{S} И т 
 да граје, ларма.{S} И зато је најчешће ишла у собу одакле је најбоље могла чути њихове разгово 
о по читавој авлији силан мирис печења, ишле су ознојене, узбуђене, са неуређеном косом и обнаж 
љених махала, посебице или у групама, и ишле мајки, наметале јој се, токорсе да је тјеше и разг 
 се.{S} Нијесу ли могли да се договоре, ишли су једни другима кући, на сијело.</p> <p>И нико ни 
у тихо кроз сокаке и без обзира трчали, ишли, бјежали кућама.</p> <p>Чак су и мене натјерали да 
неколике кириџије, са камџијама у руци, ишли су поред својих коња, који су били претоварени хра 
ма, по два пута пролазили су поред нас, ишли, враћали се, силно трајући и гурајући један у друг 
 почео причати.</p> <pb n="282" /> <p>— Ишли — каже — цар и велики везир преобучени по народу,  
 мушемели фењер, лагано, оборених глава ишли за њим, не стружући постулама, не говорећи, не јав 
о играли и вјежбали, онда смо све троје ишли у „ашиковање“.{S} Хајкуна више није ни сакривала н 
мијећен ни од кога.</p> <p>Неко вријеме ишли смо обојица тихо, лагано, не говорећи један с друг 
S} Онако, насумце, лутали смо обојица и ишли напријед, само напријед.{S} Испочетка сам се једва 
а...{S} Макар што смо се упутили тамо и ишли одлучно, без предомишљања, ипак као да смо обојица 
о да нијесу ништа друго ни радили, него ишли од махале до махале, па причали и препричавали.{S} 
ијала нам се о рамена, а ми смо једнако ишли, једнако завиривали и тражили.</p> <p>И чим би се, 
 одморила, рођо? ..{S} Знаш ли како смо ишли једном, па се ти уморила, па...</p> <p>Слуге га че 
у!..</p> <p>Помолише се.{S} Напријед су ишли пјешице двојица сеиза, високи, крупни људи, с брко 
ији.</p> <pb n="356" /> <p>Људе који су ишли кућама а који им се нијесу свиђали, дочекивали су  
ну, а нипошто као ратници какви који су ишли да гоне хајдуке.</p> <p>— Ах! — узвикну Сулага угл 
уна нијесу радили готово ништа; само су ишли из собе у собу, укривали се од мене и нешто се дог 
и — одмах сам познао да му пјевање није ишло од срца, да је усиљено.{S} Тиме је само хтио макар 
е је увијати око руке.</p> <p>— Јеси ли ишта чуо о дому: — запита затим шапатом и погледа ме па 
мајка забринуто, кад је и опет дошао да иште новаца, а тек половица грађевина једва ако је била 
а кућу и ствари, хаљина, свега, па нити иште новаца нити што спомиње о њима све дотле док се ба 
у на прси, — вазда ме зове...{S} Једном иште: „Дај чашу воде“... други пут: „Дај пешкир“... тре 
едајући га изазивачки. —</p> <p>Ја само иштем своје добро, мал свој, што ми га уграбили...</p>  
фага за дуго времена није јој додијавао иштући ни јадикујући.{S} Претварао се као да је све ств 
угоме.{S} Сва срџба моја бијаше потпуно ишчезла, истопила се пред погледом њезиним, а, обвијају 
 на леђа, изиђе из собе некако нечујно, ишчезну.</p> <p>Тога истога дана, негдје иза подне, дођ 
му одољети.{S} И покрај све муке своје, ја праснух у смијех, у силан, гласан смијех, који тресе 
 су, краду, варају...{S} Да је то моје, ја бих продао...</p> <p>— Одмах?..</p> <p>— Ама, каква  
 се и ругали, макар се и подсмјехивали, ја сам беговство своје био објесио о клин и готово сасв 
<p>— Кад би ми отац забрањивао полазак, ја бих му запалио кућу, — рече — а кад би ти хтио остат 
гласно поче попијевати.</p> <p>За чудо, ја сам се осјећао некако чилији, лакши него прије и кор 
почне сам себе кудити.</p> <p>— А ја... ја сам најгори чојек на свијету, — гунђао је промукло,  
пита готово плачући. — Да је моје ја... ја бих продао неколико кметовских кућа...</p> <p>Непошт 
 сам то сама зарадила...{S} И... ево... ја и хоћу освету љуцку и волим јој него... него освети  
то?..</p> <p>— На јуриш!</p> <p>— Бива: ја једва чекао да угледам некога, па одмах и да се крви 
оворећи.</p> <p>Тада смо остајали сами: ја, Хасан и Хајкуна.{S} И одмах би се заиграли.</p> <p> 
ан је сумњао у ме и почео ми пријетити; ја сам опет сумњао у њега.{S} И ко зна, може бит’ би се 
да послао да донесе?</p> <p>— Јок!..{S} Ја хоћу из твоје руке...</p> <p>Па, узевши духана из мо 
лик, црвен, па гори као врела крв...{S} Ја га његовала, залијевала, па... па ми драго што се ра 
 <p>— Ето... опет је био у Сулаге...{S} Ја сам га управо и измамио из авлије и... и сачувао га  
 <p>— Што је њезино и подај њојзи...{S} Ја нећу њезина...</p> <p>И, оставивши га осамљена, потр 
ма свима нама. — Ја жену не молим...{S} Ја сам само питао, па...</p> <p>Не довршивши окрену се  
pb n="238" /> <p>— Ја сам започео...{S} Ја... — одговори Хусо поносито. — За људе је кавга...{S 
} Не можеш тамо...</p> <p>— Макар...{S} Ја ћу наћи кућу — одговорих му одлучно.</p> <p>Сулага м 
стио би...</p> <p>— Ја да замолим?..{S} Ја?..{S} Њега?.. — плану Хатиџа изненада и опет затресе 
p>— Па какве штете кад их продамо?..{S} Ја бих их давно продала...</p> <p>Зулфага отегну шијом  
 није и никога се бојао, чак ни оца.{S} Ја сам се чудом чудио како се он често упорно бранио, о 
а и звао укућане да купе, да пазаре.{S} Ја сам опет ишао готово узастопце за њим, као надзирава 
едно према другом нијеми, окамењени.{S} Ја стао на прагу, ухватио се за канат, гледам у њу и кр 
смо сједили тако, нијеми, непомични.{S} Ја од узбуђења нијесам знао шта ћу говорити, а он опет  
...</p> <p>Вода у ибрику поче врети.{S} Ја приступих и досух кахве.{S} Почнем мијешати. |</p> < 
ни ријечи не проговоре једно другом.{S} Ја се уопште и не сјећам да су кадгод дуже разговарали. 
чим је заустио одмах је и престајао.{S} Ја сам, опет, знао да би ми сваки предлог био узалудан, 
м китио најзаноснију љубавну изјаву.{S} Ја сам, опет, њу слушао кад ми говорила о комшилуку и к 
вјек«, — која је за ме значила много, — ја сам му први приступио и отада више није било кавге м 
о звјерале, шкиљиле према свима нама. — Ја жену не молим...{S} Ја сам само питао, па...</p> <p> 
 сурово и преврће закрвављеним очима. — Ја сам ратов’о и крв пролијев’о, зарадио сам и бољу баш 
 Е лијепо — рече хоџа и попридиже се. — Ја ћу баш учити како ја знам...</p> <p>Па подухвати џуб 
е чупати шамију, кидати је, комадати. — Ја сам твоја...</p> <p>Ничија више...{S} Води ме!..</p> 
еми све и све уреди — рекох полазећи. — Ја ћу казати Хамиду да га примамо. </p> </div> <div typ 
тави задихано, испрекидано, загушено. — Ја, црна мајка, устала на своје дијете, на крв своју... 
 — опет ће он јаче, грицкајући браду. — Ја не знам хоће ли вам се свиђати.</p> <p>— Ми и тражим 
н! — викну јаче и удари се по кољену. — Ја се запричала, а ти гладан...{S} Их!..</p> <p>Брже бо 
есело, показујући на кућу, на Хатиџу. — Ја сам задовољан.</p> <p>— Ама теби се твоје отело и то 
остао хунцут...</p> <pb n="332" /> <p>— Ја сам поштен отишао и поштен се вратио, — окресах ја н 
 главу. — Ти?..</p> <pb n="238" /> <p>— Ја сам започео...{S} Ја... — одговори Хусо поносито. —  
/p> <p>— Охо!..</p> <pb n="368" /> <p>— Ја говорим како мислим.</p> <p>Изненада ме обузе нека ч 
е осврћући се. —</p> <p>Пхи!..</p> <p>— Ја се не плашим...</p> <p>— А што си га спомињао кад се 
<p>— Није доста, рђо лажива...</p> <p>— Ја нисам лаг’о — рече момче и обори главу.</p> <p>Хајку 
, дражећи је. — Опростио би...</p> <p>— Ја да замолим?..{S} Ја?..{S} Њега?.. — плану Хатиџа изн 
припремиш једну собу у кући...</p> <p>— Ја?..</p> <p>Хамид отре сузе што му од кихања налетиле  
ај се...{S} Ићеш у Сарајево...</p> <p>— Ја?..</p> <p>— Да учиш...</p> <p>Наслонивши ми главу на 
ем си прешао и друге тражио...</p> <p>— Ја...</p> <p>— Шути!..{S} Не лажи опет!.. — пресијече Х 
ући главе.</p> <p>— Ти знаш...</p> <p>— Ја? — запита она тихо и порумени.</p> <p>Руменило њезин 
 у шехеру да убијаш људе, а?..</p> <p>— Ја људе не убијам — одговорих му хладно, забацивши руке 
шља. — Каква је твоја школа?..</p> <p>— Ја ћу говорити — одговори хоџа поносито — да од вас, од 
 миг. — Што ти је то требао?..</p> <p>— Ја га нијесам звала — мирно одговори мајка, обмотавајућ 
је висио на зиду. — Како то?..</p> <p>— Ја хоџу нијесам ни питао — одговорим му безбрижно, насл 
 усне. —— Какав си то данас?..</p> <p>— Ја сам онакав какав сам и био, — дочекам кезећи зубе и  
не обрве нико на свијету нема.</p> <p>— Ја нијесам ашиковала — одговори она мирно и погледа ми  
>— Што си се препао? — запита.</p> <p>— Ја?..{S} Нијесам...</p> <p>— А мени се чини да јеси.</p 
едао.{S} Одговарао није ништа.</p> <p>— Ја <hi>само</hi> с тобом могу — брзо се уплетала Хатиџа 
Она заломи рукама, искриви се.</p> <p>— Ја га се бојим — прошапта готово плачући. —</p> <p>Боји 
и према вратима, увијајући се.</p> <p>— Ја хоћу и живота, весеља, шале...{S} Тога хоћу...</p> < 
а ћеш?..</p> <p>Она се зачуди.</p> <p>— Ја?..</p> <p>— Ако тужим Зулфагу, оде и ти под суд...{S 
е по образима и поче жмиркати.</p> <p>— Ја сам мислила да ти... да ти... ништа због мене не би  
ој клону на раме и склопи очи.</p> <p>— Ја... ето свједочила сам, а знала сам да се твоје отима 
имајући се пође према пенџеру.</p> <p>— Ја грабио?..</p> <p>Бимбаша одбаци филџан који се откот 
јући се бројаницама. — Колико?</p> <p>— Ја сам чуо да се одавле, из Мостара, спрема читава војс 
— запита отегнуто, као размишљајући. —— Ја мнијем да на свијету ништа ново нема, да се све стар 
за невоље!..</p> <p>Окрену се и пође, а ја као слијепац за њим.{S} Поново кренусмо напријед, са 
се причињавали големи, стасити, јаки, а ја слаб, клонуо, изнемогао.</p> <pb n="326" /> <p>Чим б 
— Он мене здрава пазио у својој кући, а ја њега рањена да гоним...{S} Помисли, бона...{S} Рањен 
асан је оштрио нож и поправљао пушку, а ја, наслонивши се на њега, припремао фишеке и набијао и 
 <p>— Ти си домаћица... ти наређујеш, а ја ћу слушати — понизно одговори Зулфага, клањајући се  
вој власти, оковати се драговољно.{S} А ја сам знао не једну, него неколико мајкиних тајни.{S}  
, одигнувши прст, удари ме по носу. — А ја знам да треба...{S} Кад се кућа кући, онда и треба.< 
рно. — Има их и она доста...</p> <p>— А ја сам мислио да су све твоји, да све ти тргаш...</p> < 
ени... — Није ми необично...</p> <p>— А ја се за хајван плашим — прошапта стари забринуто, и по 
главу и поче грицкати нокте.</p> <p>— А ја те чекала на пенџеру — рече некако тужно, снуждено.  
њигу и поче је прелиставати.</p> <p>— А ја сам чуо, — рече још тише да се једва чуло — е ти се  
нада, почне сам себе кудити.</p> <p>— А ја... ја сам најгори чојек на свијету, — гунђао је пром 
им.{S} Махала читава поносила се њиме а ја, јединац му, био сам се због њега и сам осилио и сва 
фагу није хтио спомињати.{S} Ако бих га ја каткада и споменуо, само је узвијао носом, набирао о 
p>— То је Зулфагин момак! — прекидох га ја узбуђено, скачући с мјеста. — Није наш!..{S} Он лаже 
/p> <p>— Немој се кладити — прекидох га ја.</p> <p>Он одиже руку у вис и запуцка прстима.</p> < 
 од мене па... па је свакако правије да ја иђем а он да остане...</p> <p>— Да иђеш? — запрепаст 
рзала се, љутила, плакала, нудећи ме да ја све узмем у своје руке, молећи, преклињући.{S} Узалу 
а ћу и ја заборавити...{S} Мислио си да ја свој понос јефтино дајем, копиљане!</p> <p>— Хајкуна 
главу да га удари. — Удри... а немој да ја смишљам и да се мијешам у твоје ствари...{S} Ти... т 
о јој не да ни пјевати.</p> <p>— Изишла ја на авлију, на сунце, — вели — и гледајући небо, ведр 
 развлачећи. — Проћи ће...</p> <p>— Ама ја нећу даље...{S} Не могу — дочекам раздражено, бацају 
серђен и поче трести њиме.</p> <p>— Ама ја се бојим и себе саме — готово јаукну.</p> <p>— Бојим 
/p> <p>— Ти како знаш...</p> <p>— А шта ја знам? — окоси се мајка оштро, грицкајући танки свиле 
нички — и не пуцај прије мене...{S} Кад ја опалим, пали и ти...{S} И онда... кад викнем... јури 
> <p>— Мислила је, може бити, да сам је ја убила и зажалила на ме — прошапта снуждено. — Јадна  
? — запита готово плачући. — Да је моје ја... ја бих продао неколико кметовских кућа...</p> <p> 
рава, никако није могла подносити да се ја одмећем и отимам испод њезине снаге и надзора њезина 
најдражи...</p> <p>Морам рећи да сам се ја, у истини, наслађивао садашњим мукама Хатиџиним, све 
сове...</p> <p>Ништа...{S} Не плашим се ја ничега — брже одговори Хасан, комешајући раменима и  
 Отац се о њему мање бринуо него што се ја бринем — дочека мајка брзо и одбаци мохуне с крила.< 
p> <p>— Какав?..{S} Лијеп! — нашалих се ја, давећи се залогајима.</p> <p>Она заврти главом, узд 
> <p>— Отео си је, ниткове, — окосих се ја и пођох према њему. — Све си отео...</p> <pb n="339" 
јецајући. — И мени товаре на леђа да те ја наговарам...{S} Моја махнита глава да твоју наговара 
оје очи, казао ми да сам му најдража, и ја сам оставила њега!..{S} Ево ти га!..</p> <p>— Пхи! — 
 морали узимати књиге у руке и учити, и ја и Хасан били смо потпуно слободни и могли смо радити 
викну ватрено, примичући ми се — и... и ја нијесам више могла трпити... он је...</p> <p>Узех је 
</p> <p>— Сад си мој... мој... мој... и ја твоја — опет прошапта, па отрже струк феслиђена и по 
 се на њу. — Ево... право да речем... и ја сам се зажелио куће, ама...{S} Кад дођем тамо, па ка 
ити ми се икада хљеб учинио слађи.{S} И ја и Хасан као да смо се натјецали ко ће више појести и 
 Бог све зна а ми јок!..{S} Ко зна да и ја, можебити, нијесам био на Косову, а, можебит’, и ти. 
 ми је тада испричао, препричаћу сада и ја, старајући се да све изнесем и оцртам отприлике онак 
ног муштерију, баш почео хвалити луле и ја му као, почео припомагати, кад дјеца око нас подигош 
ш на онога који му се смијао, тако се и ја почех љутити на Хатиџу.</p> <p>— Рашта се онако засм 
не погледа.</p> <p>— Ако си ти дертли и ја сам — откреса и силом ме поче дизати. — Ни мени није 
о ноге. — Тој ћу се војсци придружити и ја...</p> <p>Сулага поклопи очи десном руком и пригушен 
а кућу, ни пријетио оружјем — дочекам и ја осорно, упињући се да изгледам што суровији и страшн 
баци ногу преко ноге и гласно, да сам и ја могао чути, узвикне:</p> <p>— Зови Хајнију!..</p> <p 
крвавили...</p> <p>Бржебоље се изујем и ја и одбацим обућу.{S} И престрашено узвикнух опазивши  
и на миндерлук указа руком да сједнем и ја, одмах поред њега.</p> <p>За неко вријеме обојица см 
уначио и претварао, — плашио исто као и ја, да је и њему мучно било као и мени.</p> <p>То се ве 
C14"> <head>XIV</head> <p>Мало помало и ја се некако одомаћих у хоџиној кући.{S} Готово сасвим  
ати нешто, гунђати.</p> <p>У исти час и ја и Хасан одигосмо пушке и примакосмо се.</p> <p>— Збо 
 мене, и заклетве, па си мислио да ћу и ја заборавити...{S} Мислио си да ја свој понос јефтино  
.</p> <p>— Стигли смо — мукло понових и ја.</p> <p>— Починућемо.</p> <p>Он прекрсти ноге, лакто 
ио си Хасана...</p> <p>— Их!..</p> <p>И ја се грохотом засмијах...</p> <p>— Немој... немој се с 
, прибира и спрема на одбрану.</p> <p>И ја, што сам којим даном постајао старији, све сам више  
оговори, посвађа се, извиче. — Јесам ли ја међед јали пехливан па да ми се смијеш?..{S} Шта ти  
је дукатима и момке, те, напошљетку, ни ја нијесам остајао без дијела.{S} Бацио би и мени дукат 
азе, нити им ко о томе причао.{S} Па ни ја не бих знао нити бих могао сазнати, да једне ноћи, — 
е да заборави, да омрзне ни он на ме ни ја на њега.{S} Опет смо најближи, највјернији, најискре 
о, одвојено, гдје нико не слуша, чак ни ја.{S} Као да је била срамота нека онаквоме јунаку дуго 
 знаш куда и јер не знамо шта радимо ни ја ни ти...{S} Теби, зевзече!..</p> <p>— Охо!.. — отегн 
шљунак не захршти под ногама.</p> <p>Ни ја нијесам смио потрчати авлијом ни заиграти се.{S} Чим 
, частио тамо.</p> <p>И само ја, једини ја, морао сам се враћати испред свакога хана, постиђен, 
и сакривати се по собама.</p> <p>Једини ја као да сам био нешто присебнији.{S} Не бојећи се нич 
нарочито наглашавајући оне задње ријечи ја ћу слушати.</p> <p>— Ти како знаш...</p> <p>— А шта  
</p> <p>— Могла си и замолити — дочекам ја пецкајући, дражећи је. — Опростио би...</p> <p>— Ја  
>Нећу с њиме кад немам посла...{S} Имам ја и другог, свога рада...</p> <p>— И то је све? — запи 
еде је ни погледати.</p> <p>— Здрав сам ја, здрав — откреса поносито, након дуже почивке. — За  
се сами упусте у разговор...{S} Кад сам ја био међу њима лакше било обојима...</p> <p>Тада су в 
и пријетиш оружјем?..</p> <p>— Нити сам ја ударио на мајку, ни на кућу, ни пријетио оружјем — д 
авао се да брже крене, поскочи, док сам ја почео посртати и тетурати као пијаница, с муком се о 
у је мајка расула благо и... и како сам ја томе крив...{S} И златно, послушно дијете ружно ће м 
ало се није зачудио.</p> <p>— Па то сам ја и знао — рече мирно, грицкајући браду. — Томе сам се 
час је он мене гуркао напријед, час сам ја гуркао њега.{S} Читав разговор између нас водио се п 
е придиже и отрже ме од Сулаге. — Нисам ја трошаџија, па да бацам паре узалуд и да расипам...</ 
тсјечно. — Нипошто!..</p> <p>— Не кажем ја за Сулагу...{S} Сулага је миран чо’јек — брзо упаде  
 — викну пркосно, изазивајући. — Смијем ја!..</p> <p>— Не смијеш!..</p> <p>— Смијем...{S} И хоћ 
ја... дошао сам послом до тебе — почнем ја викати, бојећи се да се озбиља не занесе и не заспи. 
лиш ли да...</p> <p>— Зулфага ради како ја наредим — прекиде га мајка и, поносито му окренувши  
х, изненадили су се кад су видјели како ја непрестано трчкарам по дућану и око дућана, како се  
 и попридиже се. — Ја ћу баш учити како ја знам...</p> <p>Па подухвати џубу и, пребацивши је пр 
а хана, постиђен, покуњен, тужан и само ја нијесам могао наћи уточишта у њему.{S} Никакав ханџи 
 се веселио, частио тамо.</p> <p>И само ја, једини ја, морао сам се враћати испред свакога хана 
тиме прекида сваки даљи разговор. — Што ја рекнем не пориче се.</p> <p>Зулфага изви главом и чу 
<pb n="365" /> као да му било криво што ја икако и пазарујем код је он ту.{S} Вазда ме премјера 
да одбијем.</p> <pb n="336" /> <p>— Зар ја, покрај света свога имућа и добра, макар ми га Зулфа 
цама о ћилим. — Бег?..</p> <p>— То опет ја најбоље знам.{S} Нико мом ђетету не може бити бољи п 
а и треба.</p> <pb n="378" /> <p>— Могу ја кућу закућити и својим парама...</p> <p>— Неће ти би 
 на прсима и пресамитивши се. — Не могу ја више овђе.</p> <p>Мајка га као од милоште ухвати за  
лфаге нипошто — рече суво. — Чим сам му ја љуцки опричао какав је оно чојек, одмах га и омрзнуо 
кте и играјући се дукатима. — Шта ћу му ја?..{S} Он је сад здравији и ено му Хамида...{S}И... и 
ашта, али након сваког разговора о њему ја сам био некако веселији.{S} Лакше ми било на души и  
мирно клепећући папучом о тле. — Шта ћу ја?..</p> <p>— Ти знаш све — упорно дочека Зулфага и ра 
 бијаше пребацио преко рамена. — Сад ћу ја...{S} Сад...</p> <p>Па пође од једнога момка до друг 
ја памет не може...{S} Их!..{S} Како ћу ја?..</p> <p>— Доста! — готово цикну мајка и пљесну дла 
и и ти што?..</p> <p>— Их!..{S} Како ћу ја?.. — ускликну он задивљено и некако поплашено поче с 
мајући се да га ударим јастуком. — Нећу ја!..</p> <p>Хасан се распали.</p> <p>— Кад би ми отац  
донесе воде, дрва, масла.</p> <p>— Нећу ја — говорио је набусито, мрштећи се — радити уз жене,  
у, хаљине, намјештати се.</p> <p>— Нећу ја вазда тих брига и кијамета — викала је затим јаче, п 
а — одговорим јој весело.</p> <p>— Нећу ја сјутра...{S} Хоћу сада...{S} Треба да им наредим неш 
је човјека, а није разбојника — дочеках ја бјешње, стискајући зубе.</p> <p>Зулфага приступи вра 
 се, па хоће у нас...{S} Моли — дочеках ја мекше, и сам је молећи. — А грехота да га одбијемо.. 
ен отишао и поштен се вратио, — окресах ја немилостиво, стријељајући га погледом, — а тебе лопо 
огу, ефендија, више долазити — откресах ја пакосно и дође ми да га гурнем у ребра, да продрмуса 
жеш одмах?..</p> <p>Сад ће бити — почех ја шепртљати, збуњено се осврћући...</p> <pb n="363" /> 
е.</p> <p>— Не бојте се!..{S} Чуваћу их ја! — избаци Хасан оштро, са пуно самопоуздања. — Ноћив 
овори мајка и опет узе чибук. — Зар бих ја смјела доћи да је овђе?</p> <p>Па привуче Хатиџу уза 
p> <p>— А ми да се вратимо, — предложих ја мирно, застанувши. — Хоћеш ли?..</p> <p>— Ђе?..{S} К 
— Мора да иде неко — једва се присјетих ја и почех га теглити за рукав. — Коњско је звоно.</p>  
> <p>— И оставићу, чим си таки — планух ја жешће, пљујући и на њега и на нож његов. — За ситниц 
/p> <p>— Не гурај је, ниткове! — викнух ја набусито, прихвативши за пушку која ми стајала баш у 
p> <p>— Убићу!..{S} Удавићу!.. — рикнух ја помамно, зацењујући се, раздражен њезиним смијехом.  
 Краду ме.</p> <p>— Они?..</p> <p>— <hi>Ја</hi> то знам најбоље и нико не треба да ми их хвали. 
.</p> <p>— То... то сам рекла!..</p> <p>Ја се не могох савладати.{S} Праснух у смијех.</p> <p>— 
S} Све, све, све му лаж била!...</p> <p>Ја је погледах и слегох раменима.</p> <p>— Па тако сам  
>— Па... било је мало окршаја...</p> <p>Ја се токорсе зачудих.</p> <p>— Их, колико ли их морало 
а.</p> <p>— Све?</p> <p>— Све...</p> <p>Ја заборавих на се, планух.</p> <p>— Лаже! — викнух пом 
Тако је... ето... пропало све...</p> <p>Ја узнемирено почех шетати по соби, лупати, ударати.</p 
 као да је удешено за засједе...</p> <p>Ја легнух по трави, прућих се.</p> <p>— Ти би, зар, да  
... и... ко зна шта може бити...</p> <p>Ја занијемих, скамених се.</p> <p>— Води ме! — опет убр 
Јеси ли здрав?..{S} Шта ти је?..</p> <p>Ја проплаках, не говорећи ништа.{S} Топлина мајчиних пр 
и долазиш због Зулфаге, је ли?..</p> <p>Ја застадох изненађен.{S} Мора да сам изгледао необично 
пушку на земљу чучну испод зида.</p> <p>Ја и Хасан посједасмо на земљу.</p> <p>— Никог нема — п 
и и мираз...{S} То и други раде.</p> <p>Ја опет одбих.</p> <p>— Зар ми није једнако — питао сам 
а рањена нико његовати, него ми.</p> <p>Ја је пољубих у чело.</p> <p>— Онда припреми све и све  
оше наши кад су доносили ствари.</p> <p>Ја се брзо исправих, подигох се.</p> <p>— Што си га сад 
тако мирно као да зове на ручак.</p> <p>Ја занијемих.{S} Само га зијевајући погледах онако мрка 
воје и туђе снове и тумачили их.</p> <p>Ја, млад и загријан, прорицао сам да ће наша војска све 
е бојите се да ће и вас уловити?</p> <p>Ја претрнух, замријех.</p> <p>— Ко ће нас уловити?</p>  
еђа и гледајући га изазивачки. —</p> <p>Ја само иштем своје добро, мал свој, што ми га уграбили 
олазио.{S} Висок, танковијаст, прав као јаблан, блиједа, дугуљаста лица, које му било оивичено  
ли. — Мислиш ли се играти ђевојкама као јабукама, па једну бацати а другу узимати...{S} То ли х 
же да убије тицу у лету, да кроз прстен јабуку простријели, име своје да за-пише куршумима на з 
рију, не опазивши ме нити се по обичају јавивши.{S} Пошао је одмах право мајки која је сједила  
 оружје и кренуо за њим.{S} Нити смо се јавили планинштарима, ни опростили се с њима, поздравил 
есам смио ни покушати да викнем и да се јавим коме.{S} Нијесам смио ни јекнути, ни застењати, о 
</p> <p>— Нијесам имао времена ни да се јавим коме — дочекам брзо, правдајући се. — Данас допао 
онешто.</p> <p>Око ручка, испред подне, јавио би се тада обично у чаршији или хамал какав или Ц 
фишеке.</p> <p>Ако се који од муштерија јавио да што пазари, нити се мицао нити баталио свога п 
призива за свједоке.</p> <p>Наравно, ни јавио му се нијесам, ни довикнуо му што.{S} Необично за 
олико дана, доћи ми у дућан и сам ми се јавити.{S} Кад ми стаде на ћепенак, сав изгребан, мрк,  
ште.</p> <p>— Грехота је, — опет јој се јавих, пристајући за њом. — Наш је...</p> <p>— Шта?..</ 
 не стружући постулама, не говорећи, не јављајући се ником.</p> <p>На сијелима су били пажљиви, 
мјеста на друго, од једне групе другој, јављала се свима, шалила се, смијала, цичала, увијек та 
> <pb n="396" /> <p>У мени се тада опет јављала она чудна жеља: да мучим, да пецам, да уједам п 
би отишли куда, — излазила је преда ме, јављале се, слободна, ведра и весела, вјечито се играју 
<pb n="346" /> ни на комшије који ми се јављали и зазивали ме на какву.{S} С рукама у џеповима  
м знао да ће почети с дијељењем дуката, јављао сам се и, непрестано се склањајући за мајку и ви 
ној руци грану шебоја а у другој чибук, јављао се, обично, доцније него други, поздрављао се са 
ушали.</p> <p>Отада се хоџа никада више јављао није у каквом скупу људи, на здоговору каквом.{S 
о једна, изостајаху покаткад, почеше се јављати све рјеђе и рјеђе.{S} Остадоше још само неколик 
си, макар и испотаје, кришом, а камо ли јавно, отворено.{S} Сада су, —чим би он прошао</p> <p>— 
та, уштипака, или пешкеш који: махраму, јаглук, кошуљу...</p> <p>Неколико пута хтио сам отићи д 
е мајка оштро, грицкајући танки свилени јаглук и немирно клепећући папучом о тле. — Шта ћу ја?. 
> <p>Она накриви главу и поче растезати јаглук у рукама.</p> <p>— И како гледа! — рече меко, го 
не бранећи јој да ме удара плетеницама, јаглуком, шамијом, да ме штипа, уједа, чупа за бркове,  
..{S} Шта је хтјела са цвијећем, шта са јаглуком, свилом и златом оним?..{S} Је ли жељела да и  
ашта?..</p> <p>Она се насмија, ошину ме јаглуком по лицу и, објешењачки додирнувши својим носом 
авно — одговори безбрижно, отирући лице јаглуком.</p> <p>Па подиже главу и лукаво намигну.</p>  
 се, умиљавајући, чупкала га за браду и јаглуком разгонила дим који се извијао из луле.</p> <p> 
ито се играјући својим малим, мирисавим јаглуком и забацујући до на врх главе крајеве црвене ша 
цима да заспу мало, покривши се великим јаглуком по глави; бегови и аге, који су се напола голи 
 златом и црвеном свилом и послала ми у јаглуку, поручивши узгред да јој увече дођем под пенџер 
 и саме се наметале, машући нам везеним јаглуцима и лаким, шареним шамијама.{S} Хајкуна није хт 
чели будити робови и биће бруке и много јада с њима...</p> <p>— Какви робови? — уплете се Хасан 
у да види хануму. — Брже ће...</p> <p>— Јади га знали... а, глад ми, ево, прође... — шапну Хаса 
го времена није јој додијавао иштући ни јадикујући.{S} Претварао се као да је све ствари потпун 
— Ти... ти никад кумре убио не би...{S} Јадна моја кумра!..</p> <p>Нехотице се осврнем и поглед 
и зажалила на ме — прошапта снуждено. — Јадна моја кумра!..</p> <p>Затим се измакну и погледа м 
} Сневесели се.</p> <pb n="402" /> <p>— Јадна кумра пови се, изви, залепрша... опусти једно кри 
лима, на коњима, — изнемогли, сатрвени, јадни, најбоље су потврђивали те гласове.</p> <p>Ради т 
мало љубави (не жаљења, јер то чини још јаднијим) пружио си утјеху и огријао им душу, — говорио 
арадио сам и бољу башчу.</p> <p>Сулага, јадник, полумртав од страха, само је муцао нешто, шапта 
 још остало.{S} Изгледали су као гомила јадних, одбачених просјака који су свратили да ту умру, 
би.</p> <p>— Шта си ишао?..{S} Знаш ли, јадниче, да ће се мајка љутити?..</p> <p>Затим је, — не 
о причали?..</p> <p>— Ништа!..</p> <p>— Јадниче!..</p> <p>Па узе некакву књигу и поче је прелис 
.{S} Рашта?..</p> <p>— Тако...</p> <p>— Јадниче!..</p> <p>И хоџа се ухвати за браду и поче је у 
</p> <p>— Ти... ти си у невољи био... у јаду...</p> <p>— Нијесам, мајко...</p> <p>Она се удари  
је књиге, —— рекоше — проучио и зна све јазије и законе у прсте, па би хтјели да им то и дјеца  
ом, кртолом, луком и купусом, сандуке с јајима, канте с медом и мјехове с маслом, сиром и кајма 
ким такумом на врху, излазио из авлије, јак, поносит, силан као одваљен комад клисуре какве, а  
ворити.{S} Чудна слутња нека, необичан, јак страх нагло ме поче обузимати.</p> <pb n="400" /> < 
абићи стрепе пред неким који је моћан и јак.{S} Доста је било да их само једном погледа оним ор 
 се, застаде.{S} Видећи га онако силна, јака и поносита, са големим зеленим барјаком у руци, чи 
...{S} Иђи...{S} И пази на ме!..</p> <p>Јака, необична дрхтавица поче ме обузимати све више, мр 
тљујући пуна, буцмаста задовољна лица и јаке, забрекле прси њихове.{S} Не узбуни се нити узнеми 
 сви ми се причињавали големи, стасити, јаки, а ја слаб, клонуо, изнемогао.</p> <pb n="326" />  
ви, по калдрми, по широким јој прсима и јаким, гуштерастим бутима.</p> <p>Арнаутин онај, таламб 
 горјела и као да се све више ширила по јаким, косматим прсима његовим...{S} Хоџиница је неколи 
још избија из ње и лагано се повлачи по јакој бијелој бедри све до кољена.</p> <p>Опазивши беде 
посвађа се, извиче. — Јесам ли ја међед јали пехливан па да ми се смијеш?..{S} Шта ти је?</p> < 
ајмаком, и, пустивши још петеро шестеро јањади да се заиграју по авлији, кад би посједали по тр 
— Ругаш ми се.</p> <p>— Не ругам ти се, јање моје...{S}Јок!..</p> <p>И полако, пажљиво завучем  
барјаку и клекнувши на десно кољено узе јање преко крила.{S} Закла га.{S} Млаз топле црвене крв 
 ти хтио остати овђе, заклао бих те к’о јање.</p> <p>И опет ме удари кундаком.</p> <pb n="299"  
е засмијем, стојећи тако међу њима, као јање изведено на пазар, кога пипају и загледају са свак 
потурени пристајали за њим, — да донесу јање.</p> <p>Затим се, онако горд, усправљен и нијем, о 
 тасима и пилава, и червиша, и долме, и јапрака.{S} Све ми то остављали на дућан и одлазили мир 
чудна љутња.{S} Криво ми што он, Хасан, јаран ми и пријатељ, на један чудан, готово изазивачки  
p> <p>— Немој... молим те...</p> <p>— А јаран ми...</p> <p>Она заломи рукама, искриви се.</p> < 
 руку и као шалећи се избаци како ми је јаран кршан и како кршнијега у хиљаде нема.</p> <p>— Св 
 Зар није твој јаран?..</p> <p>— Ако је јаран, не ашикује се с њиме...</p> <p>И загледах се у о 
p>— заштита лукаво.</p> <p>— Он ми није јаран...</p> <p>Она збаци шамију с главе и коврџаста ко 
а:</p> <p>— Баш ми је драго што је твој јаран!..{S} Онакога јарана нико више нема!.. </p> </div 
пта она уздижући обрве. — Зар није твој јаран?..</p> <p>— Ако је јаран, не ашикује се с њиме... 
 од весеља.</p> <p>Рањен, слаб, немоћан јаран и опет никог другог не тражи, ни у кога неће него 
p> <p>И није да је пристајао за њим као јаран, пријатељ, него готово као слуга, измећар неки.{S 
е драго што је твој јаран!..{S} Онакога јарана нико више нема!.. </p> </div> <pb n="367" /> <di 
ити на то.{S} Радост што ћу опет виђети јарана, што ћу га рањена примити у своју кућу и сам њег 
метала да дуго останем у друштву таквих јарана.{S} Укратко сам прекинуо с њима.{S} Једино се по 
— проговори меко.</p> <p>— Кад не можеш јарана дочекати у својој кући, ено ти моје...</p> <p>—  
/p> <p>Тада је остајала у соби пустивши јаране да осамљени зијевају од досаде и да се разилазе  
авцату збиљу.{S} Адет онда такав био да јарани, — желећи очувати јаранство, — заруче, чак и вје 
а и поштенија од свију других.</p> <p>И јарани мајкини почеше се све рјеђе и рјеђе купити око б 
pb n="207" /> <div type="titlepage"> <p>ЈАРАНИ</p> </div> <pb n="208" /> </front> <body> <pb n= 
итање по махалама, трговање, дружење са јаранима.{S} И узалуд сам се отимао, бранио... <pb n="2 
бичају кренуо кадикада, са момцима и са јаранима неким, према Црној Гори, да се тамо окреше са  
 усудим помолити, појавити пред њезиним јаранима.</p> <p>Отада се између нас двоје отпочела као 
обивао новаца, био сам најбогатији међу јаранима и сви ми завидили на томе.{S} Било их, који ми 
дно весеље, џумбус...</p> <p>Комшинице, јаранице, тетке, стрине, и из наше и из других махала,  
тедјели.{S} Кад бих прошао чаршијом, са јараном којим, беспослене дућанџије увијек ме призивале 
>— А зар је зазор разговарати са твојим јараном?</p> <p>— заштита лукаво.</p> <p>— Он ми није ј 
а такав био да јарани, — желећи очувати јаранство, — заруче, чак и вјенчају дјецу, макар и млад 
можебити травка, дрво а... а можебит’ и јаре, и говече и... ко зна!..</p> <p>Па превуче руком п 
ма са собом разговара. — Пуцао, кажу, у јаребицу, па погодио Хамида у ногу...{S} Он му све знао 
итан женски глас, зазвони као сантур, и јасан, обијесан смијех разли се кроз читав сокак и као  
, огрнут тешким дебелим ћурком, с дугим јасминским чибуком под пазухом и са шкиљавим прљавим фе 
, под првим утисцима, никад не може све јасно и лијепо испричати...{S} Ни момци то нијесу могли 
.{S} Из читава му причања није се могло јасно разабрати: шта је све било и како је било.{S} Саз 
 главу и да се смету, као голубови пред јастребом.{S} Нико тада не би могао ни познати да су то 
аки — зборио је Хасан, наслонивши се на јастук и као дријемајући. — И огријешио сам се пред тоб 
 тебе ранили!..</p> <p>Он се наслони на јастук и, окренувши се од Хатиџе, погледа у зид.</p> <p 
 му га донесе и, за инат, гурнуо га под јастук, под главу, и згњечио...</p> <p>— А ти се зато н 
е испод пенџера и леђима се прислони уз јастук један, док мајка и надаље чишћаше мохуне не дижу 
ош једном, збаци јорган са себе и један јастук одбаци испод главе.{S} Опет поћута мало.</p> <p> 
авлије на траву, и, не тражећи шилте ни јастука, ту се сасула, пала, легла поребарке.</p> <p>И  
е, издигох је у висину и спустих покрај јастука, на широку шилту, меку, кадифасту шилту која ка 
 — и опет добаци Хасан, узваливши се на јастуке. — Зрно се мало нашалило.</p> <p>Па одмах стисн 
собу затекао сам мајку како узваљена уз јастуке сједи на шилти и пуши.{S} Опазивши ме, отури чи 
ај, а бимбаша отури чибук, узвали се уз јастуке и поче се накашљавати.</p> <p>— А бре пезевенк, 
 на друго мјесто.{S} Промијени јорган и јастуке, растресе их.{S} Леже.</p> <p>— Смајиле, Смајил 
 водећи шилти и намјештајући, уређујући јастуке око ње. — Наша је ноћас!..</p> <p>— А Зулфага?. 
ао, трећи подметао пепеоницу и уређивао јастуке око њега.</p> <p>— Хоћеш ли нам причати, ефенди 
х се љутито, спремајући се да га ударим јастуком. — Нећу ја!..</p> <p>Хасан се распали.</p> <p> 
а намјештена била шилта једна, опкољена јастуцима, да лијепо може сјести и узвалити се.</p> <p> 
атом извезене чеврме и готово падале по јастуцима; испод шише жутиле се неколике обвехле дуње о 
ежала него сједила у ћошку једном, међу јастуцима, и ћутала, све су жене галамиле, викале, неке 
е и пушкарнице на зидовима зачепљали су јастуцима и крпама, да се на пољу не би чуо разговор ил 
им серџадама и опкољен дебелим, калуфли-јастуцима који се поносито поред зида уздизали; на зидо 
оју димишћију о бедру, двије ледењаче и јатаган задијевао за појас и, прихвативши по средини ду 
из наше и из других махала, доврвиле би јатомице првог дана по одласку његову, засјеле и по соб 
 штектање вукова, што је много наличило јаукању и запомагању нечијем и чудно, чудно одзвањало к 
и и приљубивши се уз њега, почнем и сам јаукати и запомагати из свега гласа...</p> <p>Пред вече 
 онда могао уздржати да не вриснем и не јаукнем од страха.{S} Готово уза саму чатрњу, уз ивицу  
>— Убите ме, гоните ме из куће своје! — јаукну мајка кушајући да пође према вратима. –—- Како м 
</p> <p>Уби, курво, а не брукај ме!.. — јаукну, увијајући се под ударцима.</p> <p>Па снажно уда 
ндија!</p> <p>— Ах... имаш ли душу?.. — јаукну он, растворивши уста и мученички преврћући очима 
>— Ама ја се бојим и себе саме — готово јаукну.</p> <p>— Бојим се за се, за те, за срећу коју с 
, Ајкуна цикну и отскочи у страну, неко јаукну, неко поче псовати.</p> <p>Савладаше га, свезаше 
ва, што толико сличи цвиљењу, уздисању, јауку нечијем, и као да злокоби, пријети, претсказује н 
е.{S} Мучио бих и њу и Сулагу и никакви јауци ни помагања не би ме могли умилостивити.</p> <p>— 
ста!..{S} Какав ми је, бива, народ који јауче за добром, за славом некаквом, за слободом, а сам 
е, највише и кукају за старим земаном и јаучу за њим.{S} А то смета људима који хоће напријед,  
 За њима су, на омањим враним парипима, јахала тројица млађих трговаца, мостарских трговаца, па 
екетали кахвени ибрици.</p> <p>Један је јахао по страни, накривио главу и ударао уз тамбуру, а  
и притврђује их.{S} Сваке вечери, након јације, одлазио би њима, наметао резу и подупирао их јо 
 unit="subSection" /> <p>Исте ноћи, око јације, убио је Зулфагу и наредио мајки да пријеђе мени 
на примити у своју кућу и сам његовати, јача је била од свега другог и у први мах на друго није 
к.{S} И што је грижа савјести постајала јача, све сам више и више наваљивао оптужбама, све их в 
и са собом?..</p> <p>— Рви се.{S} Бићеш јача!..</p> <p>— И да се играмо ватром?..</p> <p>— Ако  
 некако нехотице приљубих се уз Хасана, јаче стежући пушку и бесвјесно се пипајући око паса гдј 
</p> <p>— Нећу!</p> <p>И, одгурнувши га јаче, потрчах према ватри и, подрхтавајући од узбуђења, 
смије више ићи у Сулаге — нагласи мајка јаче и пресијече руком по ваздуху, као да тиме прекида  
а се бојала мене и никад ме није смјела јаче ударити или казнити жешће.{S} Пустити некоме да ти 
3" /> <p>— А он се наљутио — додаде она јаче.</p> <p>— Нека...{S} И одљутиће се.</p> <p>— И опе 
ани...</p> <p>— Говори! — викну Хајкуна јаче и спусти прст на обарач.</p> <p>Момче поче муцати  
 добра пролете као и готовина. — запита јаче. — Продате ли кметове и земље, шта ће с њиме бити? 
p>— Па што си дошао?{S} Рашта? — запита јаче. — Да те нијесу звали?..</p> <p>— Зажелио се куће  
да уђемо у авлију. — То ли је? — запита јаче, пристајући за нама. — Е лијепо, лијепо...</p> <p> 
p> <p>— А како те хоџа пустио? — запита јаче, гледајући изнад себе у пешкир некакав што је виси 
, а други пут се суди — откреса бимбаша јаче и руком ми даде знак да изађем.</p> <p>Пред вратим 
онови још неколико пута и све јаче, све јаче...{S} У неко доба причини нам се као да долази изн 
наштвом и срцем својим...</p> <p>Па све јаче стискајући свој штап сувом косматом руком, која се 
, чупка за косу а звоно оно клепеће све јаче, одјекује кроз читаву планину, те ми се покаткад п 
етање се понови још неколико пута и све јаче, све јаче...{S} У неко доба причини нам се као да  
узбуђено, чупкајући ресе на бошчи и све јаче лупкајући папучама. — Како ли би се смијале, подру 
и се потмуо шум разлијевао кроз ноћ све јаче и јаче те се чинило као да негдје у даљини хуји вј 
да ме заузда, стегне, пригњечи што може јаче.</p> <p>Па као да јој и то мало било.{S} Незадовољ 
.{S} Спустивши јој главу на прса све је јаче почех притезати себи, привијати.</p> <p>— Шта је?. 
а си учинио? — запита шапћући, а све ме јаче стиска за руку и трза њоме. — Како си могао оно уч 
то никада жешће наљутио није, никада се јаче распалио.{S} Макар што је каткада сасвим озбиљно п 
ена, заклањала лице рукавом и трзала се јаче. —</p> <p>Што си дошла?..</p> <p>— Ко је кавгу зап 
се умива.</p> <p>— Ето видиш — отсијече јаче — он овђе више треба...{S} Ако и не ради ништа...  
а је постајао све ваљанији и све брже и јаче ударао мотиком.{S} На псовке и примједбе разне ниј 
тмуо шум разлијевао кроз ноћ све јаче и јаче те се чинило као да негдје у даљини хуји вјетар и  
— А сад га не могу вазда дворити — вели јаче, грицкајући нокте и играјући се дукатима. — Шта ћу 
ити је имао обичаја да грди, галами, ни јаче де виче.{S} Они су само стрепили пред силом његово 
чицом каквом да не затресемо, ни лишћем јаче да не зашуштимо.</p> <p>И непрестано смо се обзира 
 тих брига и кијамета — викала је затим јаче, полазећи према вратима, увијајући се.</p> <p>— Ја 
а наука није као досадашња — опет ће он јаче, грицкајући браду. — Ја не знам хоће ли вам се сви 
исуству и страшивице се осјећале некако јаче, храбрије, те се и они заклињали по неколико пута  
, а дивља, силна, страсна пјесма све то јаче одлијеже авлијом, опијајући, дражећи, распаљујући. 
са себе. — Их!{S} Сретан ли си! — викну јаче, стискајући ме за мишицу.</p> <p>Сулага дохвати ве 
таде мало. — А и сад си гладан! — викну јаче и удари се по кољену. — Ја се запричала, а ти глад 
p> <p>— Узми!..{S} Води ме!.. — узвикну јаче и поче чупати шамију, кидати је, комадати. — Ја са 
</p> <p>— Не говори ми о томе — узвикну јаче, бранећи се рукама. —— Нећу, нећу, нећу...</p> <p> 
/p> <p>— Ха, соколе! — подвикну трговац јаче и опет замахну. — Ха!..</p> <p>Учини ми се као да  
.</p> <p>— Не дај! — узвикну Хатиџа још јаче и препријечи му пут. — Куда ћеш?..</p> <p>— Иђем.. 
тима ни помакнуо се, — поче стењати још јаче и, као болесник какав, неким меким, изнемоглим гла 
 смо се обојица да не изазовемо никаква јачег шума: ни гранчицом каквом да не затресемо, ни лиш 
 /> Сад се није више бојала да ћу неком јачем испричати њезине тајне и као да се хтјела осветит 
акво и одмах се осјетио некако силнији, јачи.{S} Могао сам се опет подигнути и наставити пут.</ 
м опет покаже, е је и у говору моћнији, јачи, силнији од свију.</p> <p>С кметовима је био друкч 
 вриједи, утолико су и нападаји на њега јачи; ситни нападаји осипљу се само на ситне људе.</p>  
 биле обледениле, — болови освојише све јачи и јачи и силна дрхтавица, као у грозници, овлада м 
то ме људи тако одбијају од себе био је јачи од свега и испочетка све друго савлађивао.{S} Али  
 нема.{S} Тада јој изгледао и крупњи, и јачи, и већи од свакога.{S} У њему као да је гледала из 
бледениле, — болови освојише све јачи и јачи и силна дрхтавица, као у грозници, овлада ми читав 
бива, један народ и нико од вас нема ни јачи, ни старији; свак треба да слуша што ви рекнете, ш 
 да ме прикова на мјесту.{S} Пуцањ, још јачи и још силнији, понови се и куршум ми мину покрај у 
вјек по нагону неком, — макар и не имао јачих разлога за то, — ипак осјети е му са неке стране  
рити дућан, а који, ето, сада безбрижно јаше и удара уз тамбуру.{S} И било ми је као да сам у т 
сито и изазивачки, оружани и опремљени, јашу иза њега на бијесним, разиграним парипима, мрко гл 
ба хљеба?..{S} Залогај хљеба од дуката, је дражи!..</p> <p>Гњеван и раздражен, са стиснутим шак 
тепа:</p> <p>— Ти долазиш због Зулфаге, је ли?..</p> <p>Ја застадох изненађен.{S} Мора да сам и 
бацају, а непрестано се осврће и гледа: је ли довољно удаљен од бедевије и може ли га случајно  
дође нам Сулага.{S} Хтио, зар, да види: је ли све намирено, уређено, има ли у кући свега...</p> 
да поврати у кесу гунђао <pb n="225" /> је и кришом, да га не би опазио, као пријетећи климао г 
S} Журно, хитно корачала <pb n="289" /> је, газила даље, носећи лаку шишану преко рамена и под  
.</p> <p>Од тога дана <hi>трговина</hi> је почела брзо напредовати.</p> <p>Зарада је расла све  
ао — рече — све је истину говорио...{S} Је ли он крив што су Хамида оробили?..</p> <p>Није...{S 
..</p> <p>— А ти се зато наљутила?..{S} Је ли?..</p> <p>Она застаде, обори главу...</p> <p>— Жа 
са јаглуком, свилом и златом оним?..{S} Је ли жељела да и ми, као и остали момци и дјевојке, от 
> <p>— Је ли ти то поштење, болан?..{S} Је ли то јунаштво?..</p> <p>— Остави...{S} Шала је...</ 
 Не знам...</p> <p>— Је ли стигао?..{S} Је ли овђе?..</p> <p>— Данас ће стићи...{S} Сада...</p> 
нска кћи, научена на љепше живовање?{S} Је ли хтјела одмах, на првом кораку, истаћи своје богат 
и, кад руже цвату и јоргован мирише?{S} Је ли видјела од других, па зажељела да и сама окуша?.. 
запита Хасан нестрпљиво, врпољећи се. — Је ли?..</p> <p>— Кроз двадесет...{S} Превићемо је неко 
ар.</p> <p>— Тамо кијамет био — рече. — Је ли?..</p> <p>— Кијамет.</p> <p>— Чуо сам зазивање, п 
сан презриво и поче ме гуркати ногом. — Је ли то мушки?..{S} То?..</p> <p>— Устани — рече и Хај 
 — запита, смјешкајући се добродушно. — Је ли ти драга?..</p> <p>— Хоћу — весело му одговорих,  
ловати по руци.</p> <pb n="343" /> <p>— Је ли крив Зулфага — рече — што је иза твога доброг и п 
у.</p> <p>— Остави, Хајкуна!..</p> <p>— Је ли ти то поштење, болан?..{S} Је ли то јунаштво?..</ 
зо запита.</p> <p>— Не знам...</p> <p>— Је ли стигао?..{S} Је ли овђе?..</p> <p>— Данас ће стић 
о кроз ноћ по читавој удолини.</p> <p>— Је ли вам необично, момци? — тихо и некако подругљиво з 
 џеповима у којима су звецкале паре. —— Је ли, бива, хтјела да покаже како се надала пуној, бог 
зимам до бољих, згоднијих времена.{S} А је ли вјеровао да ће та времена у истину наскоро настат 
тари. —— Тамо је згодније...</p> <p>— А је ли далеко друм?</p> <p>— Тхе...{S} Треба два-три сах 
 од врата.</p> <p>— Немој...</p> <p>— А је ли шала била кад си мени долазио! — запита Хајкуна о 
 <p>— Мјесто је згодно, — шапну — трава је велика, шипражје густо...{S} Све као да је удешено з 
.</p> <p>— Одмах?..</p> <p>— Ама, каква је моја памет? ..{S} Каква?.. — отегну он некако очајно 
. теби, ето, баш теби!..{S} Аман, каква је ноћ била!..</p> <p>И није више о томе хтјела говорит 
з прикрајка и чудно се накашља. — Каква је твоја школа?..</p> <p>— Ја ћу говорити — одговори хо 
ену човјеку?..{S} Зар <pb n="369" /> га је познавао боље?..{S} И зар није било и других, паметн 
 сакрио се, закључао у њу, остављала га је, враћала се и, уморена и малаксала, опет падала по т 
е дошао од невоље да вас служи, него га је умолила некаква ти тетка — прогунђа Ибрахим ефендија 
напрстака, вретена и, дречећи колико га је грло служило, — а био је грлат као пудар, — застајао 
ве то мајка није одговарала.{S} Само га је пажљиво слушала ломећи прсте, отирући руке о бошчу,< 
у се Зулфага наметнуо у друштво, што га је пратио вазда и частио?..{S} И је ли крив што је о ње 
љутити сам на се. — Зар је крива што га је споменула узгред..{S} Зар се и због тога завађати с  
гурсузом“ и „несретником“, макар што га је понекад и гурнуо, ударио, — као онда кад сам им исто 
и купити, погодити, наћи за нас, Сулага је ишао, узимао, доносио.{S} Дешавало се те нам накупуј 
<p>— Не кажем ја за Сулагу...{S} Сулага је миран чо’јек — брзо упаде Зулфага, превијајући се и  
и и питати нас шта се десило.{S} Сулага је, како ми рече, помислио одмах на лопове, хајдуке, ра 
 да их сакрије.</p> <p>Ради бабе Сулага је и мене волио много.{S} Никад не би прошао а да ме не 
се обично окупљали и састајали, Зулфага је излазио пред мајку, износио некакве тужбе, рачуне и  
ио оборене главе, као постиђен, Зулфага је, наклањајући му се према уху, непрестано шаптао о не 
ла рукама као доказујући нешто; Зулфага је напротив био необично миран и, како ми се причињавал 
ом као да се гади од нечега.{S} Зулфага је, хтио не хтио, морао бјежати испред њега, измицати с 
и.{S} Па ни то није помогло.{S} Зулфага је, као за инат, све послове свршавао много раније него 
да кажу, много да испричају.{S} Зулфага је свакако имао много више да прича и, док је Хасан исп 
а ме неко поче давити.</p> <p>— Зулфага је то видио и зато се здружио с њим — настави мајка нем 
вгаџије, зулумћари, отмичари, а Зулфага је миран, стидан, сметен.{S} Он и не зна друго него слу 
д пазухом дугачки хоџин чибук, с којега је била сврнута лула и велики ћилибарски такум којим се 
дочека она живо и заврти главом. — Њега је Зулфага примио...{S} И сад је у нашој кући...</p> <p 
 душманина, што више вјерује њему, кога је јуче познао, него мени, с киме је толико друговао.{S 
 добро да ћу се и сам досјетити од кога је.{S} И чим бих ручао, одмах су долазили да однесу пра 
и претварао, — плашио исто као и ја, да је и њему мучно било као и мени.</p> <p>То се већ могло 
 зауставим ту кућу, која је бјежала, да је ухватим, стегнем.</p> <p>Хатиџа, која је, обучена ми 
але сваки пут да одговоре е је нема, да је отишла некуд.{S} Бојала се, зар, сирота, да је не из 
ла некуд.{S} Бојала се, зар, сирота, да је не издају и не поткажу Зулфаги, бојала се новог какв 
нао да му пјевање није ишло од срца, да је усиљено.{S} Тиме је само хтио макар и унеколико да о 
ну, дође ми да и сам постанем суров, да је пецнем, надражим, да се осветим мало.</p> <pb n="386 
жала, обијелио сам читав крњави зид, да је, готово, отсијевао према сунцу.</p> <p>Нијесам још п 
е, зар, да је когод не прекори тиме, да је не пецне, вјечито ме гурала у прикрајак, гонила од с 
на жеља обузе ме да се поиграм њоме, да је намучим.</p> <p>— А рашта да га не примимо? — запита 
<p>Дође ми да јој се у лице наругам, да је подражим.{S} И чудна жеља обузе ме да се поиграм њом 
бој се!..</p> <p>И хтједох да пођем, да је поведем у собу и онако с њоме заједно да станем пред 
и прихватим за шамију да је отргнем, да је отворено погледам у очи.{S} Она то опази, па бржебољ 
говара, страх да се не нашале с њом, да је не пецну.{S} Зато се вазда и уклањала, измицала, сак 
 је Зулфага премамио, отео, уграбио, да је негдје у даљини убије, удави, уништи.</p> <p>И читав 
је било.{S} Сазнали смо само толико, да је нашу чету, која је пошла била да уништи читаву дружи 
а толиког сина.{S} И бојећи се, зар, да је когод не прекори тиме, да је не пецне, вјечито ме гу 
<p>Непоштени су, краду, варају...{S} Да је то моје, ја бих продао...</p> <p>— Одмах?..</p> <p>— 
 Како ћу? — запита готово плачући. — Да је моје ја... ја бих продао неколико кметовских кућа... 
зо и одбаци мохуне с крила.</p> <p>— Да је он ствари боље уредио, не би се ништа продавало.</p> 
цивала кошуљу и продријемала мало, а да је ни прекорио није, ни подругнуо се...{S} Тек пошто би 
ало је као да ни сама није вјеровала да је кућа заиста њезина и да је она једини господар у њој 
p> <p>Мајка, која већ бијаше научена да је свак слијепо слуша и да јој се покорава, никако није 
обијају путе...{S} Свак лаже ко каже да је сретни земан — био...{S} Лаже!..{S} Сретни земан иђе 
огла од њега отргнути.</p> <p>И није да је пристајао за њим као јаран, пријатељ, него готово ка 
д, модар, — онога часа учинило ми се да је неколико боје промијенио, — са широко отвореним усти 
одговорим кроза смијех, старајући се да је осоколим. — Шала је била...</p> <pb n="403" /> <p>—  
ишле мајки, наметале јој се, токорсе да је тјеше и разговоре.{S} Неке су доводиле и дјецу са со 
сад мучи и прогони, како ни сад неће да је остави на миру.</p> <p>Не може — вели — још никако н 
едној слушкињи, за коју и мајка рече да је боља и поштенија од свију других.</p> <p>И јарани ма 
ојој кући, за коју и суд царски рече да је моја...</p> <p>— Отео си је, ниткове, — окосих се ја 
на трзала, цичала, отимала, покушаше да је уграбе, отргну од њега.</p> <p>— Није твоја!</p> <p> 
вјеровала да је кућа заиста њезина и да је она једини господар у њој.{S} Као да није вјеровала, 
, у зору дочекао Стојан из засједе и да је настао жесток окршај.</p> <p>— Три хајдука су, — реч 
и на башту му покрај куће да удари и да је приграби.</p> <p>Дошао лијепо усред бијела дана пред 
над њему, опколивши мајку, као да би да је бране. — Она овђе заповиједа...</p> <p>Мајка се окре 
шће ситна играчка, а пошто смо знали да је бимбашиница чувена љепотица одмах смо били и сигурни 
а знао ушљед чега, опет бисмо вољели да је мало подаље, да се какогод одмакне барем за сахат за 
за себе.{S} Неки су поуздано тврдили да је преко стотину ћемера самих дуката било.{S} За чудо,  
обједа бити, — рече — а мени се чини да је уз онога ко се дигне против зулума и неправде...{S}  
</p> <p>И по свему сам могао познати да је и он ортак, сарадник Зулфагин, да су обојица читаву  
<p>По свему се, дакле, могло познати да је управо он сам подгајао Хасана тако: васпитавао га да 
назвао.{S} По свему се могло познати да је то мучи, силовито мучи, кида, распиње.</p> <p>Чим би 
погледаше.{S} Одмах се могло познати да је то био један обичан догађај у њиховој кући и да се н 
есто, врло често, могло се помислити да је то прије слушкиња каква, робиња му, него ли жена, до 
е и удара, гњечи као тијесто, желећи да је сатре, самеље, измрви.</p> <p>Хајкуна и Хасан, који, 
и за коју се никако не би могло рећи да је израсла на лицу, него је неко наказно и накриво прил 
</p> <p>Неколико пута хтио сам отићи да је видим и да проговорим с њоме, али, као за инат, ника 
 узе чибук. — Зар бих ја смјела доћи да је овђе?</p> <p>Па привуче Хатиџу уза се, пољуби је и д 
{S} Шала је... — рече опет, кушајући да је привуче себи и мало подаље одвуче од врата.</p> <p>— 
уне и сенете, старајући се и упињући да је задржи у соби баш у том часу кад је највише жељела д 
у рекла?</p> <p>— Рекла... рекла сам да је <hi>угурсуз</hi>.</p> <p>Па брзо чучну поред зида и  
јутрадан стигао је заптија с поруком да је само њему, Јовану, дозвољено продавати робу из земби 
чно насрнувши на групу њихову, жељан да је разбијем, подвриснух:</p> <quote> <l>Лијепа је у Ала 
— и... и све као да нијесам вјеровао да је то баш он, Хасан, преда мном...</p> <p>— Јеси ли изн 
 брада, препуна духанскога дима, као да је и сама горјела и као да се све више ширила по јаким, 
овај као да јој нову снагу даде, као да је подиже, препороди.{S} Видећи како смије ударити, изб 
ве муке за њу...{S} Чини јој се, као да је одасвуда гледају његове очи, стријељају је, пеку...{ 
 <p>А то као да и мајку осоколи, као да је разгали мало.{S} Готово преко ноћи и она поста ведри 
о да бијаше криво што се смијем, као да је вријеђало.{S} Не смијући сасвим да дигне главу и да  
могао уморити; што је више ишао, као да је постајао све то лакши, бржи и окретнији.{S} На ме се 
дје нико не слуша, чак ни ја.{S} Као да је била срамота нека онаквоме јунаку дуго разговарати с 
ао је и чашћавао свакога; Хамида као да је само зато и водио уза се да наручује кахву и да точи 
илту, меку, кадифасту шилту која као да је одавно чекала на нас... </p> </div> <div type="chapt 
свађали се.{S} По њиховим собама као да је потоцима текла медовина, ракија, газиле се хурме, ло 
ав комшилук мислио је првих дана као да је у кући шенлук.{S} Многе комшије, зачуђене и узнемире 
ној кући и пролазио сокаком, она као да је пазила на ме, као да ме чекала на вратима, за канато 
велика, шипражје густо...{S} Све као да је удешено за засједе...</p> <p>Ја легнух по трави, пру 
не кахвеџије пекле кахву.{S} Све као да је било у чудној грозници некој, све се комешало, врело 
} И, право да речем, изледало је као да је он и проговорио само због <pb n="216" /> тога: да их 
 није прошло горе...</p> <p>Тиме као да је пресијецао сваки даљи говор.</p> <pb n="360" /> <p>— 
ја од свију осталих, — бијели се као да је од свиле изаткана,</p> <p>— па нестрпљиво, савијајућ 
ми бијаше мајке.{S} Чинило ми се као да је Зулфага премамио, отео, уграбио, да је негдје у даљи 
и нагласио је чак и погуривши се као да је очекивао кад ће му показати врата и отјерати га.</p> 
и ни јадикујући.{S} Претварао се као да је све ствари потпуно уредио и као да је све одлучно по 
ији, раздражљивији.{S} Чинило се као да је и дјелом хтио показати како је „зликовац, хајдук и з 
се.</p> <p>У неко доба чинило се као да је мајка жељела да се сасвим отресе Зулфаге, да га се п 
има кумрина грожђа на шљемену, и као да је обухватао собом све пространство оно, сву „џамију Бо 
а је све ствари потпуно уредио и као да је све одлучно пошло на боље.{S} Изгледао је некако и з 
ак, топао мирис ударао у главу и као да је гушио, опијао.</p> <p>— Чудна топлина — отегну Смаји 
сијале, а црвена шамија на глави као да је и сама горјела, пламтјела.</p> <p>— Госта2?..{S} Ког 
 лијепи, мало погнути врат, који као да је био бјељи од филдиша.{S} Зачудо, учини ми се као да  
ам се, остао.</p> <p>Човјек овај као да је уживао у мукама мајкиним.</p> <p>Док се она ломила,  
 се с њима, поздравили.{S} Хасан као да је и подранио баш због тога да се може извући неопажен  
, кад је остала осамљена, готово као да је и сама жељела да јој неко говори у кући, да граје, л 
има.</p> <p>Понекад је изгледало као да је између њих двоје настала нека потајна, подмукла борб 
шути и смјешка се.{S} Непрестано као да је тражио кавге, ината с њоме и вазда се жестио што и о 
 намигнуо и накашљао се.{S} И то као да је био знак пратиоцима да постану још бјешњи, још дивљи 
, нарочито према Хасану, и често као да је од себе, од својих уста штедила, само да нама што ви 
чи, и већи од свакога.{S} У њему као да је гледала избавитеља неког, добротвора, у њему, готово 
о и сувише брзо потрошила.{S} Готово да је Зулфага имао право кад је говорио мајки: »Готова пар 
д њом.</p> <p>Наскоро сам се увјерио да је говорила истину.</p> <p>Не знам ради чега отпусти он 
а су све разговарали!..{S} Знам само да је у свануће, кад сам се дигао из душека и хтио се умив 
ешто гунђа, гунђа....</p> <p>Наравно да је Зулфага за све ово сазнао кроз непун сахат и плачући 
 провиривати иза каната, мислећи зар да је теферич некакав или да се нечувена чуда догађају.</p 
p>Притрчим јој и прихватим за шамију да је отргнем, да је отворено погледам у очи.{S} Она то оп 
 Нека га носи ђаво!..{S} А волио бих да је остао спавајући...</p> <p>Примичући се друму обојица 
у, завежљај, торбу, плетару.{S} Каткада је излазио носећи дијете у нарамку и тада обично подруг 
сму није до краја допјевао.{S} Изненада је прекиде, застаде, скиде пушку с рамена и напунивши ј 
јевојчице које је сретао путем изненада је заустављао, обгрлио их и привио на прса и док су се  
 почела брзо напредовати.</p> <p>Зарада је расла све више и више и у неко доба толико смо се би 
куће све зване и незване гошће.{S} Тада је приступала и мени, улагивала се, миловала ме, љубила 
ију о мени тако говорити?..</p> <p>Тада је остајала у соби пустивши јаране да осамљени зијевају 
и.{S} Зачуђено и као увријеђено погледа је, па се окрену и готово побјеже из авлије.</p> <p>Мај 
о. — Он му вазда и прича, о њој и вазда је хвали... </p> <p>Ништа даље нисам чуо.{S} Отргнуо са 
ђивао.{S} Али што сам дуже ишао и стида је почело све више и више нестајати, губио се.{S} Прези 
ује...{S} А фукара кад се осили најгрђа је и најћоравија...{S} Њезина тиранија надмашује све др 
Све, све, све му лаж била!...</p> <p>Ја је погледах и слегох раменима.</p> <p>— Па тако сам и м 
ањена нико његовати, него ми.</p> <p>Ја је пољубих у чело.</p> <p>— Онда припреми све и све уре 
ошљетку удара и наргилом о зид, разбија је и вриснувши извије се, скочи и, ширећи руке и пуцкај 
запита Хасан и брзо ми приступи. — Чија је?..</p> <pb n="364" /> <p>— Па... болан... то ми је в 
лфага и развуче лице на смијех. — Твоја је памет голема...{S} А... а ти и заповиједаш...</p> <p 
ако да отјера једну муху с образа, која је непрестано јуришала не њега и додијавала му.{S} Осје 
.</p> <p>Опазивши бедевију, мајка, која је била потрчала за мном, врисну из гласа и зањихавши с 
ао према собним вратима.{S} Мајка, која је стајала пред собом и брижљиво чистила некакве хаљине 
е нудите!.. — довикивала им мајка, која је, огрнута лахким, провидним чаршафом, весела, разузда 
све то чула, уплашила се.{S} Жена, која је вазда живјела у малу и богатству, научена да свега и 
удно смишља — додавала је Хајкуна, која је пазила на њ и пратила га. — Биће кијамета с њим!..</ 
ћилиму, искали ручак.{S} Хоџиница, која је непрестано била у послу и непрестано радила нешто, н 
му учинити ништа...</p> <p>Хатиџа, која је неколико пута долазила до врата и враћала се, напошљ 
е ухватим, стегнем.</p> <p>Хатиџа, која је, обучена мимо обично, нагиздана,</p> <p>— сад сам се 
> <p>Затим, из мокре крпе некакве, која је заударала на зној, истресе нешто духана на длан, узе 
акивању погинулога.{S} Осим мајке, која је више лежала него сједила у ћошку једном, међу јастуц 
е мичући се и не пуштајући Ајкуне, која је, застиђена, заклањала лице рукавом и трзала се јаче. 
поведе за собом у кућу.{S} Хатиџи, која је стајала на авлији, кратко нареди да скува кахву, уље 
 — дочекивала је Хајнију, Циганку, која је са своје двије поћерке, двије чупаве, мале, црнпурас 
изви се и брзо прихвати за шишану, која је лежала на земљи.</p> <p>— Лагао си, лопове и разбојн 
он неколико дана ту исту слушкињу, која је и спавала с њом, а мој душек премјести у своју собу  
 смо само толико, да је нашу чету, која је пошла била да уништи читаву дружину чувеног харамбаш 
 једну, само да зауставим ту кућу, која је бјежала, да је ухватим, стегнем.</p> <p>Хатиџа, која 
хвале бабине да ће »бит човјек«, — која је за ме значила много, — ја сам му први приступио и от 
ујним, широким бусовима коприве, — која је од силне прашине изгледала пепељаста, — и на неким м 
под басамака дугачку шибу једну, — која је и била устргнута и ту се вјечито чувала само због ме 
вши.{S} Пошао је одмах право мајки која је сједила у врху собе на својој шилти, <pb n="255" />  
 су под читавим пљуском свјетлости која је навирала у собу сједиле покрај великог, отвореног пе 
њега; пунио се буха, испијао кахву која је заударала на чађ, и погађао се, цјењкао, куповао сто 
} Пустити некоме да ти сазна тајну која је за чување, значи упола се предати његовој власти, ок 
ах и падох јој пред ноге.</p> <p>— Моја је кућа као и твоја, мајко!..</p> <p>И заплакасмо обоје 
p>Неко вријеме сви смо ћутали.{S} Мајка је гутала димове враћајући их кроз нос и, како јој очи  
варали, препирали се о нечему.{S} Мајка је била узрујана, узбуђена, бранила се и много је разма 
 ипак —— остављали ме на миру.{S} Мајка је, шта више, иза тога постајала и некако мекша, њежниј 
екако, покуњио се и пошао.</p> <p>Мајка је гледала за њим мрштећи се и постајући све немирнија. 
ане како се љуте и кидају.</p> <p>Мајка је опет плакала непрестано кад су јој причали о мени.{S 
> <p>— Он нешто чудно смишља — додавала је Хајкуна, која је пазила на њ и пратила га. — Биће ки 
еђу цвијеће.{S} Својом руком залијевала је јорговане, пресађивала албабере и невене, окопавала  
е.{S} Грлећи и мене и Хасана попијевала је, поигравала, скакутала, натуривши фес на чело и све  
ко је не бих хтио послушати, наређивала је слугама да ме узму у нарамак и на силу избаце пред в 
 слушкиња увијек доносила, — дочекивала је Хајнију, Циганку, која је са своје двије поћерке, дв 
 се стискала је очеву руку, пребацивала је себи преко врата и опет се привијала уз њега.</p> <p 
 /> и поцупкујући на пети.{S} Изгледала је више као какво младо, безбрижно, ђаволасто дјевојче, 
 главу бијаше умотала шамијом, повезала је, те јој само нос испод ње провиривао; погледа никако 
тпочину.{S} Држећи запету пушку стајала је према њему усправљена, горда и поносита, презриво се 
м, клањали јој се, улагивали, постајала је све жешћа, све осорнија.{S} Чак и на ме поче друкчиј 
 ја вазда тих брига и кијамета — викала је затим јаче, полазећи према вратима, увијајући се.</p 
шна?..</p> <p>Па засмијавши се стискала је очеву руку, пребацивала је себи преко врата и опет с 
губила.{S} Хајкуна, покрај ње, сјецкала је на малој дашчици дуван за оца и нешто шапутала, Хаса 
анкеса, спуштала се низ бедру и куцкала је по везеним чакширама, чији је тур падао готово до та 
хаљине, крпе.{S} Опазивши ме, остављала је посао, трчала и пружала ми руке, тражећи да јој изру 
досна, срећна, задовољна...{S} Чаврљала је, причала, зборила само о својим пословима, нарочито  
ао кући, дочекујући ме на авлији, имала је понешто ново да прича о њему.</p> <p>Накриви главу п 
ица почела да плави и да шкиљи, узимала је мумаказе, усекњивала свијећу и опет настављала посао 
 донио?..{S} Шта?..{S} Камо?.. — питала је потскакујући и облијетајући око мене. — Дај!..</p> < 
о, крвниче?{S} Шта ће ми сад? —— питала је љутито, газећи по рачунима и кушљајући их, гњечећи.  
ка на њу.{S} Кад би се пробудио, хитала је с ибриком у руци и са чистим пешкиром преко рамена,  
и се тамо затворила.{S} Не!..{S} Остала је онако лежећи на трави, остала преко читаве ноћи, упр 
 шести дан након његова одласка постала је некако сметена, збуњена, усплахирена.{S} Момци су до 
хоће и више него колико хоће, задрхтала је при помисли да би могла једнога дана, огољена, остав 
S} Кришом, да не види Зулфага, свраћала је Циганке што су ми разносиле робу, дозивала их, купов 
д би се подигао и почео бјежати, трчала је за њим, гонила га, тјерала, гађајући га у леђа камењ 
 јунаштво?..</p> <p>— Остави...{S} Шала је...</p> <p>Хајкуна му опет приступи, узвикну нешто и  
 је за руку.</p> <p>— Остави...{S} Шала је... — рече опет, кушајући да је привуче себи и мало п 
ех, старајући се да је осоколим. — Шала је била...</p> <pb n="403" /> <p>— А он се наљутио — до 
p> <p>Па и не сачекавши одговора, узела је пешкир, — који је висио крај огледала, — да ме сама  
лободна, независна и моћна сада, хтјела је и желила да то и другима, изван куће, покаже да се и 
ој нико ништа не може забранити, хтјела је и да ради све што год јој на ум пане.{S} И хтјела да 
атиџа живље, не дижући главе — и почела је миловати, тепати јој, он одмах у соби почео мрмољити 
 паде...{S} Кад сам јој притрчала, била је мртва...{S} Глава јој пала на оно раширено крило гот 
тати, рзати и бјежати унаоколо.{S} Била је гола, празна, без узде, без седла и теркије, са мрко 
 бег погинуо, читава наша чета изгубила је главу — одговори момак тихо. — Све клону, ослаби...{ 
едајући чак и не говорећи ништа, вадила је из сандука једног и хљеба и сира и пршута и, премјер 
иће кијамета с њим!..</p> <p>И погодила је.</p> <p>Није прошло ни пуних двадесет дана откако се 
p> <p>— Све што је он говорио потврдила је...{S} Све!..</p> <p>Поред Хамида она је била други < 
 куће, — кад би отишли куда, — излазила је преда ме, јављале се, слободна, ведра и весела, вјеч 
се.{S} Онако ломна и замишљена силазила је одмах у дно авлије на траву, и, не тражећи шилте ни  
е и одмјене твоје!..</p> <p>— Подгојила је човјека, а није разбојника — дочеках ја бјешње, стис 
кап росе на карамфилу.</p> <p>— Мислила је, може бити, да сам је ја убила и зажалила на ме — пр 
</p> <p>Пошто јој додија пуцњава купила је и тамбуру и поче ударати уза њу.{S} Сједне насред ав 
<p>Наслонивши ми главу на раме, ударила је у плач.{S} Ништа више није знала проговорити, ни обј 
е и како ли би се светиле!.. — говорила је узбуђено, чупкајући ресе на бошчи и све јаче лупкају 
о, уљезе и Хатиџа у собу.</p> <p>Носила је велику, тешку, распаљену мангалу, на којој између же 
о!..{S} Ех!..</p> <p>Први пут споменула је њега, Зулфагу.{S} И одмах, по тим ријечима, познао с 
. не вичи тако... ах!..</p> <p>— Невоља је...{S} Морам викати...</p> <p>— Ах... муко моја... по 
ке космате прси све до појаса, рашчешља је и некако мукло, отегнуто запита:</p> <p>— Шта ћете?. 
јевам, да подвриснем мало.</p> <p>— Ама је роба!..{S} Ево робе!.. — почнем викати лудо, помамно 
не вара...</p> <p>— Он!..</p> <p>— Нама је овђе све испричао поштено и све смо му потврдили — н 
и, силнији од свију.</p> <p>С кметовима је био друкчији.{S} Кад би нам они дошли у авлију, до ш 
а: витка, танка, поносита.{S} И окићена је, и љепша и гиздавија од свију осталих, — бијели се к 
p> <p>— Она је овђе ханума!..{S} Њезина је кућа! — заграјаше остали момци за инад њему, опколив 
ира и поче их љуштити.</p> <p>— Планина је кућа њихова — рече. — Има их свуда.</p> <p>— А ми ни 
да, и све дао.{S} Хтјела не хтјела, она је морала о свему бригу водити, сама управљати читавим  
>, него и рођену мајку тужити...{S} Она је најкривља...</p> <p>Застао сам као окамењен и заблен 
хих смокава, и ораха, и љешника.{S} Она је, некако, увијек била љубазнија према нама, нарочито  
 очи, претварајући се да спавам.{S} Она је и даље говорила, питала, гласно размишљала о нечему. 
он мекше, једнако се смјешкајући. – Она је моје дијете...{S} Она има...</p> <p>— Што је њезино  
 ми кашње <pb n="350" /> причали, — она је вазда била код куће, никуд готово није ни излазила,  
 за нож.</p> <p>— Лаже он!</p> <p>— Она је <hi>сама</hi> потврдила да их је потрошила — нагласи 
 нек се не петљају у то...</p> <p>— Она је овђе ханума!..{S} Њезина је кућа! — заграјаше остали 
ајући и гурајући један у другога, а она је једнако стајала и једнако разговарала...</p> <p>Враћ 
инограде неке, шта ће да им каже, а она је само муцала, петљала нешто и гунђала, нагло се окрећ 
је...{S} Све!..</p> <p>Поред Хамида она је била други <hi>свједок</hi>...</p> <p>Па ме ухвати з 
и казао?..</p> <p>— Не могу.</p> <p>Она је непомично стајала и као да га хтјела још нешто питат 
али смо се одмах, застајали.{S} Хајкуна је не оклијевајући брзо и весело приступала канату и чу 
у, дијелила нам, давала.</p> <p>Хајкуна је, кашње, додавала још и сухих смокава, и ораха, и љеш 
 је срца...{S} Бољи је од мене па... па је свакако правије да ја иђем а он да остане...</p> <p> 
ијем, подвриснух:</p> <quote> <l>Лијепа је у Алаге љуба,</l> <l>Љепоте јој у свој Босни нема... 
еба <pb n="249" /> чувати...{S} И добра је срца...{S} Бољи је од мене па... па је свакако прави 
љно узимао у заштиту и хвалио. — Богата је, а то ваља...{S} Замисли само колики ће дућан бити к 
се по трави. — Убићу!..</p> <p>— Богата је и донијеће ти пара — тјешио ме Јован, који је једини 
 по тлима, уз огњиште.</p> <p>— Грехота је, — опет јој се јавих, пристајући за њом. — Наш је... 
pb n="292" /> <p>— Престани!..{S} Доста је!..</p> <p>— Није доста, рђо лажива...</p> <p>— Ја ни 
ред неким који је моћан и јак.{S} Доста је било да их само једном погледа оним орловским поглед 
} Моли Бога што си женско...{S} А доста је...</p> <p>— Хоће ли бити свадба?...</p> <p>Момче, пр 
је тур падао готово до тала.{S} Огрнута је била лаком, црвеном кабаницом, испод које је провири 
чања није се могло јасно разабрати: шта је све било и како је било.{S} Сазнали смо само толико, 
 сам се зачудио таквој поруци...{S} Шта је хтјела са цвијећем, шта са јаглуком, свилом и златом 
ла казати, а прије није могла?..{S} Шта је то?..</p> <p>Напошљетку сам читаву киту бацио у ћоша 
што сам их имао.</p> <p>— Шта?..{S} Шта је? — забринуто запита она и поче ме миловати по коси,  
ти колико сам ситан према њој?..{S} Шта је хтјела она?..</p> <p>Шта је хтјела?..</p> <p>И све в 
е види. — Шта је било са мном?..{S} Шта је?..</p> <pb n="322" /> <p>Нехотице наметну ми се и но 
 /> <p>— Шта слиниш, женскоњо?..{S} Шта је?.. — запита Хасан презриво и поче ме гуркати ногом.  
рестано цури, пуже, гамиже, тече. — Шта је по Богу?</p> <p>— Боље би било да сам болестан, — од 
еби, као бојећи се да ко не види. — Шта је било са мном?..{S} Шта је?..</p> <pb n="322" /> <p>Н 
оји су ситно, ситно позвецкивали. — Шта је било?..</p> <p>— Па... па криво му што и сад, увијек 
 са столице и потрча ми у сусрет. — Шта је?</p> <p>— Ево...</p> <p>Ова привири и пљесну рукама. 
мити прсте.</p> <pb n="330" /> <p>— Шта је то?..</p> <p>— Ништа...{S} Ситнице!..</p> <p>— Ти... 
обом.</p> <p>— Чувај се!..</p> <p>— Шта је?.. — прошапта она преплашено приљуби се уза ме. — Шт 
ема рамену.</p> <p>— Па...</p> <p>— Шта је било?.. -</p> <p>— Криво му било... знаш... што ми с 
е...{S} Зове те бимбаша...</p> <p>— Шта је?..{S} Какав је сад белај?.. — помислих у себи и, пра 
х се превијати од смијеха.</p> <p>— Шта је?..{S} Што се кесиш? — окоси се он опоро, једва дочек 
се на леђа, крену из собе.</p> <p>— Шта је овог — запита мајка брзо и, збацивши све оно да коље 
грлу.{S} Заборавих на све.</p> <p>— Шта је то? — викну опазивши ме, па остави посао, скочи са с 
утиле се мало, покрвавиле.</p> <p>— Шта је опет било? — запитам зачуђено, чим сам прешао преко  
асану и пољубим се с њиме.</p> <p>— Шта је?..{S} Како си ми?..</p> <p>— Добро сам — одговори он 
м.</p> <p>Она не одговори.</p> <p>— Шта је?..{S} Што шутиш?.. — запитах мекше, а и нехотице се  
притезати себи, привијати.</p> <p>— Шта је?..{S} Шта ти је?.. — њежно, испрекидано запита она,  
 по соби, лупати, ударати.</p> <p>— Шта је још лагао Зулфага? — запитам оштрије — Причај ми!..< 
у и лагано повукох у крај.</p> <p>— Шта је било? — запитах мирно.</p> <p>— Па...па...па...</p>  
 главом и одмахивао руком.</p> <p>— Шта је било било, — зборио је тихо, преврћући бројанице. —  
још чвршће притеже шамију.</p> <p>— Шта је било?..{S} Казуј!..</p> <p>— У твојој кући — замуца  
итница, беспослица разних.</p> <p>— Шта је? — запитам улазећи у собу, ознојен и уморан, и погле 
зих све зубе према њему.</p> <p>— А шта је од тих новаца, што их мајки дао за грађевине? — запи 
ас не опазе — прошапта.</p> <p>— Па шта је?..{S} Нека опазе...</p> <p>— Не... не смију нас сад  
аће шта су муке... ама може знати и шта је радост! — узвикну заносно. — Без правих мука нема ни 
опипавати оштрицу.</p> <p>— На знам шта је све било између вас, — рече полугласно — али он је и 
ање, помагњаву и пошао био да видим шта је.{S} Чим сам тебе угледао, досјетио сам се.</p> <p>Па 
ј?..{S} Шта је хтјела она?..</p> <p>Шта је хтјела?..</p> <p>И све више љутећи се, бјеснећи упра 
 тресем. — Јеси ли махнит?..</p> <p>Шта је?..</p> <p>И из све снаге баци према мени нож који, ф 
е?“ запита велики везир чудећи се. „Шта је скривио, ако је споменуо стари земан?“...</p> <p>Цар 
ело ми нешто за ногу па пао...{S} Ништа је ово...</p> <p>За Османом одоше још неколико њих, одб 
лецну и он посрну, паде.</p> <p>— Ништа је — прогунђа стискајући зубе и жваћући чађаве бркове к 
а уза се донио, привије.</p> <p>— Ништа је — рече мирно, утежући бедру платном. — Зарашће брже. 
 замотавши цигар запали.</p> <p>— Ништа је то — рече развлачећи. — Проћи ће...</p> <p>— Ама ја  
ију.</p> <p>А што је више зидао, новаца је код мајке бивало све мање и мање.{S} Напошљетку се и 
 косматим прсима његовим...{S} Хоџиница је неколико пута мирно одбацивала кошуљу и продријемала 
се избаци:</p> <p>— Ништа!..{S} Ситница је!..</p> <p>Затим се окрену мени и прошапта:</p> <p>—  
имити у своју кућу и сам његовати, јача је била од свега другог и у први мах на друго нијесам н 
жне, неколико их пута отирала, а Хатиџа је, лежећи поред ње, зубима ломила љешнике и, намигујућ 
.</p> <p>А што се они више љутили, хоџа је постајао све ваљанији и све брже и јаче ударао мотик 
 лажи и заклетава.</p> <p>Наравно, наша је <hi>трговина</hi> одмах привукла на се пажњу и остал 
p> <p>— Јок!..{S} Није твоја!..{S} Наша је!..</p> <p>— Моја...</p> <p>— Наша!</p> <p>И склепташ 
ајући, уређујући јастуке око ње. — Наша је ноћас!..</p> <p>— А Зулфага?..</p> <p>— На селу је — 
...</p> <p>Тога...</p> <p>— Ех, а преша је ово — муцао је Зулфага, једнако стојећи пред њом она 
 бимбаша...</p> <p>— Шта је?..{S} Какав је сад белај?.. — помислих у себи и, право да речем, пр 
љен, сакривен од сваког.</p> <p>— Какав је, још ће чију кућу запалити — говорио је хоџа забрину 
е ово ради, у царскоме здрављу, и какав је ово зулум настао?</p> <p>И закукаше како им је живот 
во. — Чим сам му ја љуцки опричао какав је оно чојек, одмах га и омрзнуо...{S} И вели: неће ни  
м: свршиће на вјешалима...{S} Тврдоглав је...</p> <p>И одједном чучећи прихвати за чибук и напу 
ен!.. — викну неко загледајући. — Здрав је...</p> <p>— Здрав — потврдише још неки.</p> <p>Авдо  
ди.{S} Свако јутро, прије зоре, босоног је ишао на Неретву, доносио воде и спуштао пред врата њ 
 ћу проћи.{S} Није се чак ни кашње, кад је опасност минула, барем навратио мало да види гдје са 
шње, кад су жене престале долазити, кад је остала осамљена, готово као да је и сама жељела да ј 
кашње, кад се мало одомаћио у кући, кад је све упознао, остао је такав.{S} Са слугама и слушкињ 
и се да будем што мирнији. — Оклен, кад је наш <hi>слуга</hi>?</p> <p>— Он није дошао од невоље 
ћемо сад? — запита мајка забринуто, кад је и опет дошао да иште новаца, а тек половица грађевин 
се није ни шалио ни омиловао ме.{S} Кад је изашла мајка, — која се пред њим није сакривала као  
а све, све погази, одби, одбаци.{S} Кад је већ видјела да јој нико ништа не може забранити, хтј 
непрестано развлачиле на смијех.{S} Кад је дошао, изгледао је некако сметен, збуњен, стидан.{S} 
а, попридиже се. — Тада?..</p> <p>— Кад је бег погинуо, читава наша чета изгубила је главу — од 
 заклео да су га оробили хајдуци, а кад је примио на душу, ми му вјерујемо — рече Ибрахим ефенд 
и се најчешће дигну да помогну онда кад је касно помагати; док човјек не загрца, не осврћу се н 
 је, каже, Зулфага имао својих пара кад је у нас дошао, нити су Хамиду паре отели хајдуци, нити 
ала право стање наше, изненадила се кад је све то чула, уплашила се.{S} Жена, која је вазда жив 
..</p> <pb n="380" /> <p>Сажалих се кад је угледах такву.</p> <p>— Рашта сам је прекорио?{S} Ра 
 очи чим сам прихватио за алку, — и кад је мајка отворила канат, застали смо обоје једно према  
осмјехне на њу и нашали мало.{S} Ни кад је изгледао најведрији није се смијао нити шалио.{S} Је 
 <p>Он ју је кашње пратио и по ноћи кад је излазила од куће, и остајао с њоме негдје чак до пон 
{S} Готово да је Зулфага имао право кад је говорио мајки: »Готова пара у руци, најнесигурније и 
 да је задржи у соби баш у том часу кад је највише жељела да изађе и да се разговори с њима.</p 
о да се и веселио томе.{S} Једанпут,кад је једно сељаче, које сигурно није знало за његову моћ  
</p> <p>— Дај ми преобуку...</p> <p>Кад је Зулфага стигао кући био сам већ преобучен.{S} Сједио 
 да се разговори с њима.</p> <p>Понекад је изгледало као да је између њих двоје настала нека по 
говорим с њоме, али, као за инат, никад је нијесам могао затећи код куће.{S} Управо, — како су  
 уздисаја, ни превртања очима.{S} Никад је нијесам запитао: јесам ли јој драг; никад се нијесам 
ао стане преда ме да ме одбрани. — Млад је још...{S} Не зна...</p> <p>На жалост, мајка се није  
 га покварити?..</p> <p>— Па... па млад је... и не зна мислити својом главом... — замуца он и о 
се извила готово до под таваницу. — Сад је ово моје и само моје.</p> <p>— Лажеш!..</p> <p>— Мој 
м. — Њега је Зулфага примио...{S} И сад је у нашој кући...</p> <p>— Па?..</p> <p>Мајка се огрну 
љепшала!..{S} Бледуњаво лице њезино сад је испод шамије изгледало руменије, пуније; црне очи по 
џом нијесам много састајао.</p> <p>Стид је, зар, било да отац и мати виде како пристаје за мном 
било криво што ја икако и пазарујем код је он ту.{S} Вазда ме премјеравао мрким погледом кад би 
i>он</hi>?</p> <p>— Хасан!</p> <p>— Куд је отишао?</p> <p>— Отишао на усташе. .{S} Мало прије м 
ана и непрестано гледајући у сокаке куд је Хасан замакао.</p> <p>И дође ми да потрчим за њим, д 
у, да их утуче и тако им опет покаже, е је и у говору моћнији, јачи, силнији од свију.</p> <p>С 
може — вели — још никако ни смислити, е је он мртав и да више никад доће неће.{S} Јок!..{S} И с 
 њезину, морале сваки пут да одговоре е је нема, да је отишла некуд.{S} Бојала се, зар, сирота, 
> <p>— Није он ништа лагао — рече — све је истину говорио...{S} Је ли он крив што су Хамида оро 
цам.{S} Спустивши јој главу на прса све је јаче почех притезати себи, привијати.</p> <p>— Шта ј 
е ме и лукаво намигну. — Овога пута све је било добро...{S} Дај Боже, да буде други пут и боље. 
ла се клиса, лопте, сакриваче.{S} И све је некако више сличило весељу каквом нето оплакивању по 
 нога и закрчивала путеве...</p> <p>Све је врило, кипило, комешало се.{S} Свак је долазио и сва 
убе и опет прогунђа нешто.{S} Не хтједе је ни погледати.</p> <p>— Здрав сам ја, здрав — откреса 
... — одговори Хусо поносито. — За људе је кавга...{S} Жене нек се не петљају у то...</p> <p>—  
 свима и одмах пролазио у прочеље, гдје је нарочито за њега намјештена била шилта једна, опкоље 
киту бацио у ћошак један у дућану, гдје је одмах дочекао дебели, угојени мачак и почео се играт 
ло није осим чуднога зврјања тога, које је необично сличило непрекидном зујању читавог једног р 
исказао.{S} Само му се преко лица, које је било ведро и свијетло као прољетње јутро, разлијевао 
b n="218" /> <p>Неколике слушкиње, које је мајка најмила из махале задихане и зајапурене, увија 
о, да прежива.{S} Чак и пословице, које је волио уплетати, каткад и гдје им није мјесто, биле м 
ом брадом, необично бијелим зубима које је непрестано откривао, чим ме опази пође ми у сусрет,  
о блажи, питомији.</p> <p>— Људима које је Алах осудио да буду несретни, укажеш ли мало љубави  
ла лаком, црвеном кабаницом, испод које је провиривао чибук с лулом и мрка цијев дугачке шишане 
ге, људи! — викну промукло, а руке које је раширио дршћу му. —— Оставите беспослице!..</p> <p>— 
домаћинима.{S} Неколике дјевојчице које је сретао путем изненада је заустављао, обгрлио их и пр 
о Зулфаги такођер лијепо мислили и које је он својим претварањем и удварањем знао задобити за с 
о моје.</p> <p>— Лажеш!..</p> <p>— Моје је!..</p> <p>Мајка рашири руке и поплашена, узбуђена, с 
јецати ограду, ломити је.</p> <p>— Моје је ово — вели сурово и преврће закрвављеним очима. — Ја 
 џамији и да им он учи дјецу.{S} Дубоке је књиге, —— рекоше — проучио и зна све јазије и законе 
, треперила, а дугачке плетенице шибале је по куковима и расплетале се, расипале...</p> <p>— Ко 
} И зато је најчешће ишла у собу одакле је најбоље могла чути њихове разговоре.</p> <p>Легла би 
 кога је јуче познао, него мени, с киме је толико друговао.{S} Криво ми и што окреће главу од м 
је ишло од срца, да је усиљено.{S} Тиме је само хтио макар и унеколико да одагна страх а уједно 
рсима и широким, тешким појасом, о коме је висила шарена дуванкеса, спуштала се низ бедру и куц 
овац сам, хајдук, зулумћар...{S} У мене је и срце од камена и нема милости ни љубости ни према  
сти.{S} Одиста двојнице!..{S} Ћурликање је долазило баш одонуда, од ватре, од колибе оне.{S} Ни 
их страна дебелим сохама и тојагама, те је издаље изгледала као стара, немоћна просјакиња каква 
 срасла, слијепила се једно с другим те је изгледало као да тамо сједи огроман див какав са нек 
х!..</p> <p>Момци застадоше и погледате је зачуђено.{S} Ненаучени да слушају и женске заповијес 
је само почетак кавге — рече. — Имаћете је још...{S} Чујем да ти је све уграбио, све отео...{S} 
Нијесам спавао, мајко...{S} Од несанице је.</p> <p>— А што су ти руке изгребане, крваве?</p> <p 
њишта, како чучи поред ватре и подстиче је. — Хоћеш ли?..</p> <p>Она подиже главу, погледа ме.{ 
, једнако онако муцајући и цичећи, поче је теглити, чупати, ударати по врату.</p> <pb n="231" / 
е!..</p> <p>Па узе некакву књигу и поче је прелиставати.</p> <p>— А ја сам чуо, — рече још тише 
/p> <p>И хоџа се ухвати за браду и поче је увијати око руке.</p> <p>— Јеси ли ишта чуо о дому:  
/p> <p>Па помијеша прсте у браду и поче је чупкати.</p> <p>— Нијесам ни знао да си се вратио —  
S} Па, ако би дошло и да се гине, лакше је погинути заједно...</p> <p>А овако...</p> <p>Иду!..< 
разумјесмо.{S} У рукама лијепе жене муж је најчешће ситна играчка, а пошто смо знали да је бимб 
што га је пратио вазда и частио?..{S} И је ли крив што је о њему мислио као о поштену човјеку?. 
ти!..{S} Сад ћемо видјети је ли мушко и је ли соко!..{S} Неће више бити ни једног залогаја џабе 
<p>Тек покаткада, уријетко, освојила би је опет чудна нека сјета, дерт неки.{S} Али то није бил 
> <p>Погледала би па истом онда, кад би је, — не поздрављајући, — позвао да му хамам уреди и из 
ећи се тиме, нагло јој прилети и зграби је за руку.</p> <p>— Остави...{S} Шала је... — рече опе 
/p> <p>Па привуче Хатиџу уза се, пољуби је и дубоко уздахну:</p> <p>— Камо среће да сам вазда с 
 треба га освојити...</p> <p>А најслађи је залогај који се освоји!..</p> <p>Чим сам остао сам у 
о.</p> <p>— Ко је год са Зулфагом, грђи је од њега!..</p> <p>Хасан поврати нож у корице и подиж 
и куцкала је по везеним чакширама, чији је тур падао готово до тала.{S} Огрнута је била лаком,  
како пуцкара, тутњи и хукти ватра, чији је пламен кроз <pb n="281" /> отворена врата зализивао  
згред натрапали на некаква сељака, који је покрај своје њиве под дрветом једним лежао и пландов 
ма, и, пропустивши напријед момка, који је носио дугачки, мушемели фењер, лагано, оборених глав 
ђу њима Јована, оног истог Јована, који је некад са мном продавао робу по махалама и хтио отвор 
Османа, старог, изнемоглог Османа, који је и осиједио служећи и који више ни ићи није могао без 
S} И много сам се љутио на Хасана, који је непрестано застајао <pb n="307" /> и непрестано загл 
} Или су мислили да сам луда неки, који је побјегао од куће, отргнуо се и беспосличи по друму?. 
pb n="357" /> <p>Авдо, комшија ми, који је нешто размјерао у свом дућану, баци и терезије и оке 
ио прихваћати за друго.{S} Човјек, који је читав вијек провео носећи оружје и радећи око њега,  
вац стар, немоћан, погурен човјек, који је сједио крај ниске чекмеџе једне и на кољену срачунав 
онијеће ти пара — тјешио ме Јован, који је једини озбиљно узимао у заштиту и хвалио. — Богата ј 
 и не питајући приступи Арнаутину, који је једнако пријетио ножем, снажно га ухвати за руку и п 
 одострага и указа на старог хоџу, који је, смирени покуњен, сједио на тлима, покрај врата џами 
ти.{S} Напошљетку најмлађи од њих, који је некако изгледао и најприсебнији, поче причати и кази 
х разуздан, здрав смијех нечији, — који је оштро звонио и пресијецао помрчину, — и снажне, мушк 
кавши одговора, узела је пешкир, — који је висио крај огледала, — да ме сама опере.{S} Отирући  
м, ведрији, веселији и након ручка који је увијек био богат и обилат, били су готово разуздани. 
е, чудније, занимљивије.{S} Човјек који је много проживио, много путовао и много читао, — читао 
ично сви слабићи стрепе пред неким који је моћан и јак.{S} Доста је било да их само једном погл 
лека, момци? — запита старац један који је сједио одмах уз ватру и непрестано запретавао земљав 
> <p>— Напријед! — узвикну и Хасан који је опазио како оклијевам и затежем. — Хајде!..</p> <p>— 
џба, каква обично избија у човјеку који је учинио неку погрешку, па га почели прекоравати, смиј 
 осврћући се никуда, не пазећи гледа ли је ко и чуди ли се, поново се почела протезати, превија 
узимати.</p> <pb n="400" /> <p>— Шта ли је учинила?..{S} У чему се огријешила?..{S} Гдје?..</p> 
елећи, зар, одмах да се увјери: хоће ли је послушати.</p> <p>— Оборите!..</p> <p>Момци бацише н 
ше међусобно, као да се питају: хоће ли је послушати или неће?</p> <p>— А шта ћеш ти овђе? — из 
p> <p>— Златан ли је!</p> <p>— Јунак ли је! — подвикивале су гласно, желећи да их чује и да се  
p> <p>— Кршан ли је!</p> <p>— Златан ли је!</p> <p>— Јунак ли је! — подвикивале су гласно, желе 
 чеврмама, наранчама.</p> <p>— Кршан ли је!</p> <p>— Златан ли је!</p> <p>— Јунак ли је! — подв 
 и сву ми радост помути.</p> <p>— Ко ли је тамо? — запитах и сам себе, пажљивије гледајући прем 
ало и полугласно запита:</p> <p>— Ко ли је тамо?..</p> <p>И то отегнуто, тихо питање намах ме р 
 <p>— А шта ли Хасан ради?..{S} Како ли је њему?.. — помислих и кришом почнем провиривати кроз  
уштајући нас да уђемо у авлију. — То ли је? — запита јаче, пристајући за нама. — Е лијепо, лије 
епотица у шехеру«.</p> <p>— Па хоћеш ли је? — запита, смјешкајући се добродушно. — Је ли ти дра 
ако својеглав, јогунаст и напрасит, али је био и поштен, вјеран, поуздан.{S} Након оне похвале  
ђе да нешто проговори, приступи му, али је он немилосно зграби за рукав и одгурну у страну.{S}  
главе и покушаваше да се осврне.{S} Али је Хајкуна ударала непрестано, брзо и живо ударала, да  
богатој кући, па се преварила?..{S} Или је хтјела да се подругне мом „сиромаштву“ и да каже как 
, па зажељела да и сама окуша?..{S} Или је имала да ми каже нешто чудно, ново, лијепо, нешто шт 
чувати...{S} И добра је срца...{S} Бољи је од мене па... па је свакако правије да ја иђем а он  
очену од скорене крви антерију, раздрљи је мало и осмјехнувши се избаци:</p> <p>— Ништа!..{S} С 
p> <p>Страх да не изгубим Хатиџу, да ми је не преотму, премаме, уграбе, надјачао је све остале  
 <p>За чудо, тај поклич његов као да ми је давао нове снаге, као да би ме намах осоколио.{S} Од 
 <p>Он не одговори.</p> <p>— И преша ми је...{S} Невоља!</p> <p>Опет ништа.</p> <p>— Ефендија!. 
и голубови полете у уста!..{S} Какав ми је, бива, народ који јауче за добром, за славом некакво 
оме који кука да му је зло.{S} Какав ми је то несретни народ који се сам с муком диже, с муком  
и је било и сувише бабине крви, које ми је сметала да дуго останем у друштву таквих јарана.{S}  
 по шилти и по чекмеџи с новцима, те ми је у неко доба дућан више наличио на пушкарницу какву н 
бмотавајући ми руку око врата. — Сам ми је дошао...</p> <p>— Сам?..</p> <p>Па се почеша по носу 
 сјећао.{S} Два или три пута написао ми је писмо, приложивши уза свако по неколико гроша џепашл 
 Учи се сама, па ћеш боље проћи него ми је мајка прошла — одговарао сам, измичући се.</p> <p>И  
 знам рашта, тај узгредни прекор био ми је увијек тежи него да ме ударио, ошамарио, истукао.</p 
ћи — рече кихајући. —</p> <p>Наредио ми је да ти кажем да ће доћи...</p> <p>— Оставиће, зар, че 
о чак и за озбиљнији разговор, нудио ми је духанску кутију, — коју сам прије ријетко у руке узи 
 за руку и као шалећи се избаци како ми је јаран кршан и како кршнијега у хиљаде нема.</p> <p>— 
као и она...</p> <p>— Не знаш колико ми је драго што си ми то казао —— узвикну наслањајући ми с 
 сузе.{S} Што сам више плакао бивало ми је све лакше и са сузама као да су се на мајчина њедра  
б, сваки драм меса болио ме.{S} Било ми је као да ме неко читав дан ударао са врећом препуном п 
о јаше и удара уз тамбуру.{S} И било ми је као да сам у томе часу угледао сродника неког, блиск 
укратко, протумачи:</p> <p>— Ето, то ми је Хасан, једини син, — рече — и ако и ти будеш као и о 
pb n="364" /> <p>— Па... болан... то ми је вјереница — одговорим му поносито.</p> <p>— Тооо?..< 
 огледала, сахане.{S} Готово све што ми је под руку долазило, све сам узимао.{S} Само стојим, у 
слушам читаве једне ноћи.{S} Оно што ми је тада испричао, препричаћу сада и ја, старајући се да 
ти цигар.</p> <p>Право да кажем, баш ми је мило било када сам након дужег чекања видио да се Ха 
руку на раме, прошапта:</p> <p>— Баш ми је драго што је твој јаран!..{S} Онакога јарана нико ви 
ојој кући, ено ти моје...</p> <p>— Мени је свеједно гдје хоћете...{S} Само дајте да се једе...{ 
а ће и теби добро бити...</p> <p>— Мени је и сад добро — одговорих јој весело, показујући на ку 
на њега.{S} По срећи, њихова помоћ мени је ипак у згодан час дошла и на велико чудо ханџијино о 
њима коју пару дао.{S} По срећи, у мени је било и сувише бабине крви, које ми је сметала да дуг 
се измакну и опет подиже шишану, напери је.</p> <p>— Казуј: држиш ли још ријеч да сам ти најдра 
ски рече да је моја...</p> <p>— Отео си је, ниткове, — окосих се ја и пођох према њему. — Све с 
ече. — Имаћете је још...{S} Чујем да ти је све уграбио, све отео...{S} Говори: како сте све пот 
е меко, готово тепајући — а сад нека ти је просто...</p> <p>— Зар? — цијукну Зулфага и разглави 
рену главу према мусан-дери. — Отета ти је бабовина...</p> <pb n="385" /> <p>— Да није отета, н 
ње:</p> <p>— Јеси ли здрав?..{S} Шта ти је?..</p> <p>Ја проплаках, не говорећи ништа.{S} Топлин 
привијати.</p> <p>— Шта је?..{S} Шта ти је?.. — њежно, испрекидано запита она, милујући ме по г 
мајиле, што си блијед тако?..{S} Шта ти је?..</p> <p>Па ме обгрли, приви ми главу на прси и, сп 
ехливан па да ми се смијеш?..{S} Шта ти је?</p> <p>— брекну бјешње, гледајући како се превијам  
.{S} Чудан је постао...</p> <p>— Шта ти је учинио — запитам весело, гађајући је листићима искид 
ну натраг и одиже руке.</p> <p>— Шта ти је?...{S} Да нијеси болестан?... —— запита зачуђено, а  
е за руку мукло запита:</p> <p>— Шта ти је?</p> <p>— Видиш... не могу даље, — одговорим промукл 
ријеш, прикриваш...</p> <p>— Ама шта ти је? — запита она дурљиво и напући усне. —— Какав си то  
ви носом.</p> <p>— Видиш ли га какав ти је — рече пакосно. —</p> <p>Вук длаку мијења, а ћуди ни 
> <p>— Ако си пошао да тужиш, узалуд ти је — рече. — И не можеш само <hi>њега</hi>, него и рође 
ге. — Знам да се ти тужиш на њега, е ти је криво учинио.</p> <p>— И јес’ ми криво учинио — прес 
ече некако меко, сажаљевајући — срце ти је исто као и у мајке...</p> <p>Још би ти и памет била  
варе хунцути и ниткови некакви и ако ти је не помуте...</p> <p>— Какви хунцути? —— запита мајка 
собе.</p> <pb n="335" /> <p>— А како ти је било тамо, на страни? — запита Сулага мирно, правећи 
>— Што си га сад споменула?..{S} Што ти је пао на памет? — запитам пријекорно, лако је одгурнув 
ваки покрет мајчин, сваки миг. — Што ти је то требао?..</p> <p>— Ја га нијесам звала — мирно од 
ацујући фереџу и осврћући се. —- Зар ти је ово кућа за миловање?{S} Их!..</p> <pb n="376" /> <p 
м је више мучио, пецао.</p> <p>— Зар ти је сада мрзак, па га гониш? — запитах пакосно.</p> <p>— 
едати.{S} Потрча право бедевији, ухвати је за гриву и, једнако онако муцајући и цичећи, поче је 
пео и, токорсе, чистити лулу и стругати је.</p> <p>— Јеси ли чуо да су се свадили? — запита оте 
викну јаче и поче чупати шамију, кидати је, комадати. — Ја сам твоја...</p> <p>Ничија више...{S 
p> <p>Хоџа се ухвати за браду и заврати је.{S} Половицу лица поклопи њоме.</p> <p>— Па лијепо.. 
ни праве радости!..{S} Сад ћемо видјети је ли мушко и је ли соко!..{S} Неће више бити ни једног 
и почео ножем сасијецати ограду, ломити је.</p> <p>— Моје је ово — вели сурово и преврће закрва 
е није ни сакривала ништа од мене, нити је више зазирала да изађе преда ме у мушком одијелу.{S} 
договору каквом.{S} Нити га звали, нити је одлазио.{S} Знао је само за своју кућу и своје посло 
нити су Хамиду паре отели хајдуци, нити је кмете онако јефтино продао, ни у грађевине онолико у 
ти?..{S} О томе нити сам га питао, нити је што напоменуо.</p> <p>— Пљуни у длане па ради — само 
 је и мени, па и мени причао...{S} Нити је, каже, Зулфага имао својих пара кад је у нас дошао,  
ка, која никад није била рачунџија нити је познавала право стање наше, изненадила се кад је све 
о, пријетио, ударао.{S} Јок!{S} Он нити је имао обичаја да грди, галами, ни јаче де виче.{S} Он 
 је Јован био најприсебнији.{S} Он нити је хтио противити се заптијама, ни бјежати, ни узмицати 
 гугућући, лепршајући крилима и хладећи је по образима.{S} Чак се љутио и што му не одговара ни 
амолити — дочекам ја пецкајући, дражећи је. — Опростио би...</p> <p>— Ја да замолим?..{S} Ја?.. 
 земље и, дунувши у грлић, пође, држећи је у рупи, увијек спреман да опали.</p> <p>— Можеш ли?  
 —— отегну Сулага као у чуду, гледајући је пажљиво. — Шта ти учинише?</p> <p>— Краду ме.</p> <p 
, Циганчице, слушкиње нам.{S} Гледајући је онако плаху, једру, кршну, како у танкој кошуљи и ди 
 копрцати, чепркати нешто.{S} Гледајући је онако сурову, љутиту и распаљену, дође ми да и сам п 
јом и све се чудније смјешкао гледајући је.{S} Тако, — причају, — и змија гледа у преплашену ти 
д кирију, не бирајући и не разгледајући је.</p> <p>Хатиџа чим јој преко прага прешла, грохотом  
ајући <pb n="295" /> пушку и огледајући је. — А у нас се почели будити робови и биће бруке и мн 
ти је учинио — запитам весело, гађајући је листићима искиданог, згњеченог шебоја у лице, који ј 
с њиме говорити — замолих је, хватајући је за подвољак. — Реци ми!..</p> <p>Она се замисли.</p> 
 ти се? — запитах намигнувши, хватајући је за меки, обли подвољак. — Баш?..</p> <p>— Свиђа...{S 
 — питао је каткада бедевију, хватајући је испод врата и приносећи румене ноздрве њезине смјежу 
о? — запитах као чудећи се и прождирући је погледом. — Рашта?..</p> <p>— Немој... молим те...</ 
јући Хатиму по коси и, из шале, огрћући је ћурком. — Усташи, кажу, дочекали наше у Дузи и све п 
крену, уграби ми пушку из руке и одбаци је.</p> <p>— Бјежи!..{S} Видиш да су наговорени!..{S} Б 
<p>— Зар?..</p> <p>Сломивши лулу одбаци је у крај и поче пипати око себе, као тражити нешто.</p 
ста данас — запитах узбуђено, затекавши је у кухињи, украј огњишта, како чучи поред ватре и под 
.</p> <pb n="393" /> <p>Хасан, опазивши је, и сам се збуни и поче пипати око себе, извлачити не 
стаде, скиде пушку с рамена и напунивши је опали.{S} Врисну пушка и пуцањ одјекну кроз читаву п 
ући, распали се, разбјесни, и ухвативши је око паса силом је притегну себи у крило и цикну:</p> 
</p> <p>Па подухвати џубу и, пребацивши је преко руке, исправи се:</p> <p>— Досад су вам вазда, 
 на шилту, скљока се.</p> <p>— Не гурај је, ниткове! — викнух ја набусито, прихвативши за пушку 
 знак да оно што радиш добро радиш, тај је, ако видиш душмане како се љуте и кидају.</p> <p>Мај 
 прекипи и кад пређе у насиље, онда јој је и крај — тврдио је упорно, не попуштајући — Па и наш 
а нека потајна, подмукла борба, у којој је Зулфага непрестано наваљивао и нападао, а мајка непр 
е се осврнем и погледам на собу у којој је сједио Хасан.{S} И на пенџеру, кроз гране феслиђена  
појас.</p> <p>У читавој тој гунгули мој је Јован био најприсебнији.{S} Он нити је хтио противит 
ао да јој није требало почивке.{S} Зној је облијева по лицу, по врату, по мишицама, мокра коса  
орило није, колико о хајдуцима.{S} Свак је о њима говорио, свак распитивао за њих.{S} И све нек 
 је врило, кипило, комешало се.{S} Свак је долазио и свак се веселио, частио тамо.</p> <p>И сам 
ли почињати?..</p> <p>Причу његову свак је са нестрпљењем очекивао.</p> <p>Чак су и дјеца по ма 
="SRP19132_C9"> <head>IX</head> <p>Свак је, након смрти бабине, причао и говорио како је он ост 
врата и подиже од земље.</p> <p>— Тежак је — рече мргодно. — Пуно ће јести.</p> <p>— Неће — брз 
его ли на бакалницу, трговину...{S} Чак је доводио и некакве Арнауте, дивљаке некакве, полуголе 
 се да наручује кахву и да точи.{S} Чак је свраћао и муштерије, који се враћали из дућана ми, т 
дикада тих, пригушен одјек.{S} И цврчак је негдје у грму цврчао и голи, растоварени коњи, приве 
отово није понављао старе приче: увијек је имао нових, које се чиниле још љепше, чудније, заним 
су слаби...{S} Остарили...</p> <p>— Нек је хвала Алаху кад ти проговори, а макар врата и ђаво о 
браде и пружи руку Сулаги.</p> <p>— Нек је сретно — рече отежући. — Ријеч је ријеч и лажи бити  
— одговори он зијевајући. — Свачије нек је башка и свак нек научи својим управљати.{S} Без тога 
ог, знојавог, сунцем опаљеног лица, док је друга половина остајала у сјенци и црнила се; пуне,  
врдити нашу силу и господство наше, док је Сулага, напротив, тужно климао главом и непрестано у 
свакако имао много више да прича и, док је Хасан испред мог дућана пролазио оборене главе, као  
ао без штапа, често и без штаке.{S} Док је био бабо у животу Осман као да није ни знао ни за ко 
ле дуже, и разговарали смо више.{S} Док је напољу цичао, вриштао и фијукао вјетар снијегом заси 
, испочетка, док се Хасан лијечио и док је имао болова био сам врло мало у дућану.</p> <p>Макар 
но и ту копитом дохватити.</p> <p>И док је он тако зазирао, дотле су други, подијељени у групе, 
 шалама, поступцима њезиним.</p> <p>Док је говорио, негдје недалеко, у комшилуку, разлијегала с 
"333" /> <p>— Шта вам је?...{S} Шта вам је?.. — очајно запита мајка, трчећи час њему, час мени  
— Нећу.</p> <pb n="333" /> <p>— Шта вам је?...{S} Шта вам је?.. — очајно запита мајка, трчећи ч 
наста комешање, рвање.</p> <p>— Шта вам је, несретници? — заграјаше неколике чаршинлије, мијеша 
ена, стаде између нас.</p> <p>— Шта вам је, ако Бога знате? — викну из свега гласа, готово нари 
д зовине и причао приче.{S} Каткада нам је приступала и Шерифа-ханума, сједала поред нас те и о 
ија тише, као успављујући ме. — Све нам је казао...</p> <p>— Лупеж!..</p> <p>Нешто као да поче  
о дана након погибије бабине у кући нам је био нечувен неред.{S} Од јутра до мрака непрестано н 
м шта има у књигама.</p> <p>И читао нам је, причао, тумачио по сахат, по два.</p> <p>И нико, чи 
аму трулу и искривљену стреху, било нам је као да смо пронашли нови свијет неки, дворе вилинске 
стио наргилу и пунио је духаном.{S} Сам је брао и руже и китио шилту на којој ће сједити, купов 
</p> <p>— Мислила је, може бити, да сам је ја убила и зажалила на ме — прошапта снуждено. — Јад 
ад је угледах такву.</p> <p>— Рашта сам је прекорио?{S} Рашта сам био осоран? — опет се почех љ 
ас...{S} Моли — дочеках ја мекше, и сам је молећи. — А грехота да га одбијемо...</p> <p>Она не  
мрмољити нешто, гунђати...{S} А чим сам је пустила и она полећела, он... опали из пушке и...</p 
.</p> <p>— Што си ме звала? — питао сам је сјутрадан, кад смо се нашли и остали осамљени обоје. 
сла...</p> <p>— Их, баш сам луд што сам је довео, а ништа купио нијесам — почех прекоравати сам 
омила, увијала.{S} На ме, макар што сам је дочекивао на авлији смјешкајући се, ни погледала не  
ио јој се, и мјесто да олакшам, још сам је више мучио, пецао.</p> <p>— Зар ти је сада мрзак, па 
удио им духанкесу да запале.</p> <p>Сам је точио кахву и нудио.{S} И, мјерећи погледом читаве и 
ти, мучити ме.</p> <p>Испочетка нијесам је ни осјећао толико; стид што ме људи тако одбијају од 
рао, опет није ружио овако и... и барем је пријатељ народски...{S} Онаки нам треба!..</p> <p>Ње 
те некако и нехотице устукнем и повучем је за собом.</p> <p>— Чувај се!..</p> <p>— Шта је?.. —  
зулум настао?</p> <p>И закукаше како им је живот омрзнуо због оних објешењака, те попријетише д 
ено почела ослухивати, пазити.{S} Затим је поново устајала, дизала се и гледала напоље, освртал 
, да ће се мајка љутити?..</p> <p>Затим је, — не обзирући се на то што сам се трзао, отимао, пљ 
ао тражио, загледао нешто.</p> <p>Затим је почео и попијевати и — одмах сам познао да му пјевањ 
али и подметала пепеоницу.</p> <p>Затим је сједила поред њега, уз кољено му, спустила му главу  
мида оробили?..</p> <p>Није...{S} А чим је Хамид оробљен, — у њега су били грдни новци, — ваше  
и спремао се нешто да предложи, али чим је заустио одмах је и престајао.{S} Ја сам, опет, знао  
и коракне, да затресе кућом.{S} Али чим је прешао преко прага, нога му поклецну и он посрну, па 
ти на се. —</p> <p>Збогом!..</p> <p>Чим је отишао и измакао ми испред очију, зажалих за њим.{S} 
азбјесни, и ухвативши је око паса силом је притегну себи у крило и цикну:</p> <p>— Да се од мен 
е.</p> <p>Истога дана, пред вече, Јован је однио папуче и изјадао се.{S} Пољубио јој и руку и н 
ме добро. —— Хајде даље!..</p> <p>Један је, шта више, и измахнуо био да ме ошамари и дочекао ме 
 звекетали кахвени ибрици.</p> <p>Један је јахао по страни, накривио главу и ударао уз тамбуру, 
<p>— С њиме се не може више...{S} Чудан је постао...</p> <p>— Шта ти је учинио — запитам весело 
у висину. — И он ради...</p> <p>— Осман је велики момак, а ти... ти си као и дијете — отсијече  
ци дуван за оца и нешто шапутала, Хасан је оштрио нож и поправљао пушку, а ја, наслонивши се на 
смо радити шта год смо хтјели.{S} Хасан је био плах, силовит, необуздан дјечко, који као да ни  
с је неко одао, потказао хоџи.{S} Хасан је сумњао у ме и почео ми пријетити; ја сам опет сумњао 
сам увијек дијелио са Хасаном.{S} Хасан је ради тога и сам заволио Сулагу и одушевљено га хвали 
ашило се.</p> <p>За неколико дана Хасан је непрестано одлазио у чаршију и непрестано распитивао 
ући се. —</p> <p>Ни она?..</p> <p>Хасан је стискао зубе, мрштио се и мрко ме гледао.{S} Одговар 
тупи не дућан човјек некакав.{S} Умотан је био у голему, црну струку, чији се крајеви вукли по  
одећи. — Не тражи куршума!..{S} Извађен је! — викну љутито берберу, одгурнувши га.</p> <p>Бербе 
/p> <p>Хамид опет кихну.</p> <p>— Рањен је мало, па ће доћи да се лијечи...{S} И казао је да му 
даше џубу на плећима.</p> <p>— Душманин је то и динсуз — викали су помамно пријетећи и трчећи з 
ишта... ако... ако и једе хљеб џаба, он је... он је опет као антика нека, коју треба <pb n="249 
Док се она ломила, кидала и гребала, он је, прикривен, непрестано посматрао и, увијајући бркове 
кар га и гонила, и грдила, и ружила, он је пристајао непрестано, вјечито онако смирен, скрушен  
ли бухе са себе и заударали на зној, он је једино имао мекших и топлијих ријечи; једино међу њи 
шао из собе и кренуо, пошао у дућан, он је једнако о томе говорио, једнако ме хвалио и једнако  
р неки.{S} Ако је бабо напунио лулу, он је одмах трчао да нађе ватре и да поднесе нек припали;  
ко... ако и једе хљеб џаба, он је... он је опет као антика нека, коју треба <pb n="249" /> чува 
.. и ја нијесам више могла трпити... он је...</p> <p>Узех је за руку и лагано повукох у крај.</ 
онако, на голоме пољу!</p> <p>Не!{S} Он је забадао ножеве у земљу окренувши им врхове према неб 
 Све’дно...{S} Ми му вјерујемо...{S} Он је Зулфагу одавно знао...</p> <p>Опет сједох на миндерл 
ћи се дукатима. — Шта ћу му ја?..{S} Он је сад здравији и ено му Хамида...{S}И... и... и кад га 
између зидова — говорио је увијек. — Он је сам себи подигао џамију у којој да се молимо...</p>  
рупње, и црње, тамније...</p> <p>— А он је крив био, душе ми, — викну ватрено, примичући ми се  
таци раде.</p> <p>Кроз неколико дана он је већ носио кроз чаршију, у зембиљу једном: и лула, и  
 између вас, — рече полугласно — али он је и благ и добар човјек...{S} Крви би испод грла дао.. 
ја нам обојици ћара доносила.</p> <p>Он је први напоменуо и почео ме наговарати да му дам новац 
вјечито развученим на смијех.</p> <p>Он је сједио управо поред бимбаше, крај шилте му, прекрсти 
ад случајно и затребао какав друг, звао је мене.{S} Извуче однекуда голем и тежак нож са сломље 
тике, у одмјереним размацима, одјекивао је кроз читаву махалу и ударао, разбијао се о комшиске  
 намакне што треба себи у кући; даривао је дукатима и момке, те, напошљетку, ни ја нијесам оста 
ао.{S} Чучнувши поред кошница завиривао је у њих, метао шећера и полугласно тепао, док су му ок 
рницу, у хућумат ако би пошао, опасивао је одмах криву своју димишћију о бедру, двије ледењаче  
 Пхи, какав си ми то момак! — добацивао је презриво, окрећући ми леђа, а, ни сам не знам рашта, 
.{S} По неколико ибрика кахве наручивао је и чашћавао свакога; Хамида као да је само зато и вод 
ну гриву и тепајући и ласкајући миловао је дуго... дуго... дуго... </p> </div> <div type="chapt 
леђа.</p> <p>У њезину присуству миловао је и мене и, као малом дјетету, давао ми пушке од зовин 
 се до земље.{S} А већ сјутрадан стигао је заптија с поруком да је само њему, Јовану, дозвољено 
ад год би мајка изашла у авлију, сједао је у прикрајак један и тамо почео срачунавати нешто, пи 
ад би посједали по трави, он сам сједао је међу њих, прекрстио ноге и понудио им духанкесу да з 
ле на смијех.{S} Кад је дошао, изгледао је некако сметен, збуњен, стидан.{S} Потрчао је да пољу 
ало а правих јунака није било, изгледао је као нови Ђерзелез Алија, као једини човјек који би б 
 све одлучно пошло на боље.{S} Изгледао је некако и задовољнији, веселији.</p> <p>Почео се љепш 
лијих ријечи; једино међу њима изгледао је некако блажи, питомији.</p> <p>— Људима које је Алах 
p>Али чим сам ступио у авлију и угледао је како, попевши се на столицу једну, са загрнутим рука 
 бих је за косе, обарао, газио, искидао је на комаде.{S} Мучио бих и њу и Сулагу и никакви јауц 
 сам најгори чојек на свијету, — гунђао је промукло, погледом тражећи Хатиџу и окрећући се прем 
ате ви, поганови, како је мени — гунђао је измичући и као стидећи се. — Не знате ви... јер... ј 
слушкињама ни дружио се није.{S} Бјежао је од њих, сакривао се, склањао, ради чега му се сви и  
, па ће доћи да се лијечи...{S} И казао је да му припремиш једну собу у кући...</p> <p>— Ја?..< 
> <p>Хасан, наоружан и опремљен, стајао је изнад мене, мргодан као џелат и по изгледу му одмах  
ачке шишане...{S} Недалеко од ње стајао је Хасан са пребаченим рукама преко пушке која му лежал 
морио и почео готово шиштати, престајао је с причањем, опет одизао чибук и, пружајући Хајкуни д 
се више опорављао и оздрављао, постајао је и све несношљивији, насртљивији, раздражљивији.{S} Ч 
ароде.</p> <p>— Неће то, болан, — викао је одушевљено, — као стока у чопору газити по блату и п 
тава сахата у собу уљезе хоџа.{S} Вукао је за собом, грдећи и проклињући, дерана једног мојих г 
 <pb n="210" /> него су написани — имао је о чему и да прича, и није му требало да се враћа на  
унђа Ибрахим ефендија у браду. — А имао је и пара и данас их има...{S} То је и Хамид потврдио.. 
Нити га звали, нити је одлазио.{S} Знао је само за своју кућу и своје послове.{S} Ако је све по 
S} Како се зар прејео за ручком, стењао је непрестано, јечао и дахтао, лијено склапајући очи и  
 по лицу вриштећи и подцикујући, штипао је сваку за образе и љубио по неколико пута.</p> <p>И к 
p> <p>— Нема ти овђе мјеста — одговарао је сваки и не саслушавши ме добро. —— Хајде даље!..</p> 
/p> <p>— Јер му не вјерујем — одговарао је ватрено, поново ломећи прсте. — Не вјерујем, брате.. 
х.</p> <p>Наравно, одмах иза тога морао је Хамид трчати Зулфаги са најозбиљнијом поруком: нека  
вљати се.{S} При сваком сусрету окретао је главу у страну отпљувао и отресао руком као да се га 
н другог за нове гласове, хабере, питао је ли било каквих нових напада хајдучких и није ли кого 
/> <p>— Ђе си, одмјено јуначка? — питао је сагињући се готово до земље и љубећи ме у скут. — Ни 
рођо, јеси ли се пута зажелила? — питао је каткада бедевију, хватајући је испод врата и приносе 
5" /> <p>— А шта си радио тамо? — питао је тихо и као забринуто, хватајући ме за руку и привлач 
о, много путовао и много читао, — читао је чак и новине редовно сваки дан, и читаве чланке знао 
ију!..</p> <p>Он није слушао.{S} Шаптао је и даље неуморно, шаптао живо, испрекидано, примичући 
пет крв била!..{S} Опет зло!.. — шаптао је Сулага након дуже почивке, милујући Хатиму по коси и 
маћио у кући, кад је све упознао, остао је такав.{S} Са слугама и слушкињама ни дружио се није. 
отворити очију ни проговорити.{S} Ћутао је као заливен...{S} И није ми преостајало <pb n="342"  
араја и сваки који би приступио осјећао је некако као да се приближује својој кући, дому своме. 
о.</p> <p>— Јесам крив... јесам — муцао је полугласно, гледајући изнад себе и чупкајући чакшире 
...</p> <p>— Ех, а преша је ово — муцао је Зулфага, једнако стојећи пред њом онако тих, покоран 
е не преотму, премаме, уграбе, надјачао је све остале разлоге.{S} Макар што ми још није било до 
како сметен, збуњен, стидан.{S} Потрчао је да пољуби мајку, чак и мене, у руку, и заплео се, сп 
но и накриво прилијепио за образе, ишао је улицом лагано, гегајући се и увијек понешто носећи у 
ју, да јој што нађе, донесе, купи, ишао је одмах, не мргодећи се и не гунђајући никад.{S} Тамо  
послове.{S} Ако је све посвршавао, ишао је у челињак и тамо се забављао.{S} Чучнувши поред кошн 
м да прође авлијом, да донесе што, ишао је на прстима лагано, тихо, старајући се да ни трава не 
читавој ствари.{S} А трећега дана дошао је мени и узевши ме за руку, повео за собом у закутак ј 
 да им то и дјеца науче.</p> <p>И дошао је међу њих и засјео пред џамијом.{S} Око њега, по снис 
ме нити се по обичају јавивши.{S} Пошао је одмах право мајки која је сједила у врху собе на сво 
м стајао баш поред собних врата, прошао је поред мене и очешао се лактом о моју антерију, не оп 
ом о земљу, трчао јој као сулуд, тапшао је по врату и сапима, прстима рашчешљавао дугу, свилену 
гa, говорили и бенетали о свачему, бабо је сједио у врху, на својој шилти, и, пуштајући димове  
и нејасни, сметени, непоуздани, пажљиво је слушао све и гладећи браду и ушмркујући размишљао о  
ћи у траг.</p> <p>Једини Сулага сумњиво је вртио главом и одмахивао руком.</p> <p>— Шта је било 
. — Овђе ти нема мјеста...</p> <p>— Ово је моја бабовина.</p> <p>— Излази!</p> <p>— Нећу.</p> < 
и?.. — запјева развлачећи.</p> <p>— Ово је моја кућа, а ти си намет, уљез један!</p> <p>— Твоје 
вниче!..</p> <p>— Кућа пропада... а ово је преша...</p> <p>— Шути...</p> <p>— И свијет зна да п 
ви нијесте криви, народ није крив, него је крива судбина, и свак други, и читав свијет је крив. 
 могло рећи да је израсла на лицу, него је неко наказно и накриво прилијепио за образе, ишао је 
 све послове свршавао много раније него је она мислила и враћа се обично кроз дан, кроз два, но 
/p> <p>И ништа смјешније није било него је испочетка видјети како разговара с радницима, кметов 
 узрујана, узбуђена, бранила се и много је размахивала рукама као доказујући нешто; Зулфага је  
 n="361" /> зар због чибукања... обузео је стари севдах и... покорила му се...</p> <p>— Тако су 
у, што више распитивао о хајдуцима, био је све луђи, све чуднији.</p> <p>Није хтио више ни спав 
и.{S} Хасан, иако млађи од Хајкуне, био је најбољи мегданџија међу нама и обоје нас редовно је  
гдје иза подне, дође нам Сулага.{S} Био је некако снужден, забринут, невесео и, макар што сам с 
анак, висок, увијек обијељен зид, — био је Сулага, мирни, добри Сулага, који једини у оно доба  
чећи колико га је грло служило, — а био је грлат као пудар, — застајао пред свачијим вратима и  
д што ме људи тако одбијају од себе био је јачи од свега и испочетка све друго савлађивао.{S} А 
и некад бијаше разбио главу.</p> <p>Био је, додуше, још једнако својеглав, јогунаст и напрасит, 
tion" /> <p>Исте ноћи, око јације, убио је Зулфагу и наредио мајки да пријеђе мени, јер је чита 
ијете! — осмјехнуо би се и он и пољубио је у чело. — Право дијете!..</p> <p>И звекећући бројани 
обично превлачили новом чохом, — сједио је хоџа, натмурен и замишљен, држећи у једној руци чибу 
пасава се ова кућа од пропасти — тврдио је немилосно, савијајући хартије и гурећи се — Још само 
е у насиље, онда јој је и крај — тврдио је упорно, не попуштајући — Па и наша сила била...{S} Б 
амен дима, а топао, широк поглед блудио је некуд далеко, далеко, преко сусједних кровова са нак 
} Ко није могао тамо приступити, тражио је и питао бербере, који су са запрегнутим бошчама и за 
престано распитивао о свему.{S} Одлазио је рано, готово у зору, и враћао се тек око подне.</p>  
 могао, јер није имао с киме, — одлазио је у чаршију, у кахве и бербернице и тамо остајао, задр 
то би се сви разишли по собама, силазио је на авлију, с пушком у руци, обилазио све буџаке, при 
, окренувши се Хатиџи. —</p> <p>Долазио је и мени, па и мени причао...{S} Нити је, каже, Зулфаг 
камењем.{S} И на демире пенџерске пазио је.</p> <p>По неколико пута опипавао их и кушао могу ли 
 њих, ни пристајао за њима.{S} Најволио је бити сам.</p> <p>Ако му је понекад случајно и затреб 
носећи оружје и радећи око њега, мислио је да би му мања и грехота и срамота била кад би се слу 
тријељати.</p> <p>Читав комшилук мислио је првих дана као да је у кући шенлук.{S} Многе комшије 
ново придигао и убрисао сузе. — Замамио је, кажу, и пошла за њега...</p> <p>— Тешко теби! — узд 
S} И оно оружје што је преостало пренио је тамо.{S} Свакога јутра, рано, прије гранисунца, изно 
 хвалећи се чак.{S} Смијех њезин звонио је тада кроз полумрачну собу, одјекивао у њој и, чинило 
о и износио, сам чистио наргилу и пунио је духаном.{S} Сам је брао и руже и китио шилту на којо 
ом.</p> <p>— Шта је било било, — зборио је тихо, преврћући бројанице. — Хвала Богу, кад није пр 
Никад нијесам знао да си оваки — зборио је Хасан, наслонивши се на јастук и као дријемајући. —  
иран и, како ми се причињавало, говорио је одлучно и потпуно убједљиво.</p> <p>За чудо, обоје њ 
.</p> <p>— Пхи, погане радње! — говорио је неколико пута, мрштећи се и отпљуцкујући у страну. — 
ли, болан, све од њих стрепи! — говорио је, сијевајући очима и руменећи. — Све дршће пред њима. 
 си утјеху и огријао им душу, — говорио је кашње и говорио сасвим искрено, непритворно.</p> <p> 
ха, нека излази између зидова — говорио је увијек. — Он је сам себи подигао џамију у којој да с 
дрва, масла.</p> <p>— Нећу ја — говорио је набусито, мрштећи се — радити уз жене, макар ме на к 
о је добро пошло они ово раде — говорио је јецајући. — И мени товаре на леђа да те ја наговарам 
је, још ће чију кућу запалити — говорио је хоџа забринуто, гледајући за њим. — Хоће, вјере ми.< 
хајдуцима, о јунаштвима њиховим говорио је по два сахата, причао и о животу њихову, о царевању  
јде...{S} У хајдуке...</p> <p>Изговорио је тако мирно као да зове на ручак.</p> <p>Ја занијемих 
дмах.</p> <p>Пошљедње ријечи и нагласио је чак и погуривши се као да је очекивао кад ће му пока 
 џамије бацали камена с рамена пребацио је свима момцима.{S} При скакању нико му није могао ни  
ад?..</p> <p>Растанак са Хасаном значио је за ме и — растанак са Сарајевом.{S} Друкчије се није 
товина у то уложи.{S} У чаршији порушио је читав низ старијих, тијесних дућана, са мрким нагњил 
 и поче жмиркати. — Погоди!</p> <p>— Ко је?..</p> <p>— Неко, неко...{S} Погађај!..</p> <p>— Да  
 расплетале се, расипале...</p> <p>— Ко је то? — шапатом запита Хасан и брзо ми приступи. — Чиј 
е. —</p> <p>Што си дошла?..</p> <p>— Ко је кавгу започео? — запита мајка као осоколивши се и по 
 запита он мирно, отегнуто.</p> <p>— Ко је год са Зулфагом, грђи је од њега!..</p> <p>Хасан пов 
— Е да видимо, момче, да окушамо сад ко је јунак бољи! — викну, кочоперећи се. — Ево нам сад зг 
има, осмјехујући се.</p> <p>— Погоди ко је дошао, — рече весело, па накриви главу и поче жмирка 
ћи, нико ријечи проговорити.{S} Свак ко је морао <pb n="245" /> каквим послом да прође авлијом, 
који рањеник није био смртно рањен, ако је имало био при свијести, сви су одмах, — носећи у мал 
и везир чудећи се. „Шта је скривио, ако је споменуо стари земан?“...</p> <p>Цар се наљути, расп 
било да двори, да послужи.{S} Зато, ако је каткада и морао отићи на село, наређивала му је да с 
ађе ватре и да поднесе нек припали; ако је требало што у чаршији купити, погодити, наћи за нас, 
о за своју кућу и своје послове.{S} Ако је све посвршавао, ишао је у челињак и тамо се забављао 
 готово као слуга, измећар неки.{S} Ако је бабо напунио лулу, он је одмах трчао да нађе ватре и 
м да су кадгод дуже разговарали.{S} Ако је и било када разговора између њих, било је насамо, од 
су оружје, окретали га, чистили.{S} Ако је случајно гдјегод на тавану, у прашини, била каква ст 
<p>Хасан јој није дужан остајао.{S} Ако је требало да оде у чаршију, да јој што нађе, донесе, к 
мао.</p> <p>Ништа није помагало.{S} Ако је не бих хтио послушати, наређивала је слугама да ме у 
било.{S} За чудо, та се готовина, — ако је доиста толико било, — некако и сувише брзо потрошила 
а џамиских и токорсе читао нешто. — Ако је и крао, опет није ружио овако и... и барем је пријат 
— И да се играмо ватром?..</p> <p>— Ако је ватра, баш хоћу да те окушам у њој, да видим каква ћ 
. — Зар није твој јаран?..</p> <p>— Ако је јаран, не ашикује се с њиме...</p> <p>И загледах се  
аца, а тек половица грађевина једва ако је била доготовљена — Како ћемо?</p> <p>— Ти си домаћиц 
то, тајанствено.</p> <p>Шта ће бити ако је збиља истинита она напомена да зец баксузлук доноси? 
ући.{S} Ако би прошли поред мене, свако је застајао мало да ме поглади по глави, да помилује; а 
зе чаршијом, у живом разговору, и, како је изгледало, имали су један другоме нешто много да каж 
о.</p> <p>— Не знате ви, поганови, како је мени — гунђао је измичући и као стидећи се. — Не зна 
вао кад се жалила једној слушкињи, како је он, бабо, још и сад мучи и прогони, како ни сад неће 
ко нико моћнији од ње нема у кући, како је она највиша сила, власт, господар над свима.</p> <p> 
ела гугутати...{S} Не знаш, болан, како је слатка била!..</p> <p>— А њему и то криво?</p> <p>—  
охвали како није малаксао, клонуо, како је још оран и расположен.</p> <p>Ипак читаву пјесму ниј 
{S} И нијесам се много намучио.{S} Како је у оно доба било доста празних дућана, нашао сам једа 
е хтио клањати ни молити се, јер — како је говорио — зидови они, мрки кровови и гиздава кубета  
д...{S} Зар нијеси и ти свједочила како је он хтио?</p> <p>— па?..</p> <p>— Осудили би и тебе.. 
одругне мом „сиромаштву“ и да каже како је она, богата агинска кћи, научена на љепше живовање?{ 
ућу!..{S} И још има образа да виче како је гладан и како га неста!..</p> <p>И нико не смије да  
 дође до пара и да протргује.{S} И како је свако, по примјеру Јованову, из свега грла хвалило с 
о томе, готово једино о томе.{S} И како је свак, — био луд или паметан, — налазио за потребно и 
јасно разабрати: шта је све било и како је било.{S} Сазнали смо само толико, да је нашу чету, к 
ице добиле им чисто бакарну боју и како је одсијев кадикада клизио и преко њих, заигравао, чудн 
еколико дана.</p> <p>Казивали су и како је нишанџија мимо све нишанџије на свијету, како може д 
 то приграбили од њихових старих и како је то он дужан повратити.</p> <p>Једанпут је, чак, неки 
у кући, пред нама, може показивати како је слободна, независна и моћна сада, хтјела је и желила 
е као да је и дјелом хтио показати како је „зликовац, хајдук и зулумћар“, како му је „срце од к 
ој нико ништа не приговори, видећи како је сви слушају и гледају некако друкчије, мекше, питоми 
ашћавао.{S} Два-три пута видио сам како је испружио шију, змијску главу принио уху муштеријину, 
<pb n="244" /> <p>Кашње сам сазнао како је он нашао сва наша добра у нереду, остављена, запуште 
ршћу...</p> <p>Једанпут сам опазио како је оштрим ноктима загребла по мишици и пустила крв; зат 
кон смрти бабине, причао и говорио како је он оставио много готовине иза себе.{S} Неки су поузд 
дале по бедри.</p> <p>Чуо сам само како је споменуо некаква харамбашу, Стојана некаква, неке ра 
нуо није о њима, ипак сви опазисмо како је у пошљедње доба постао некако обазривији, пажљивији  
ао на памет? — запитам пријекорно, лако је одгурнувши.</p> <p>— Што... што си сад спомињала?..< 
ао га, уређивао, чистио.</p> <p>Једнако је и фишеке пунио и припремао кремење, надносећи суху,  
/p> <pb n="360" /> <p>— Тхее...{S} Тако је — гунђали су неки, незадовољни што их нећу послушати 
ја мирно, поново указујући зубе. — Тако је... ето... пропало све...</p> <p>Ја узнемирено почех  
то новаца уложило их све у робу, а неко је, богме, грабило и ствари из куће и продавало их, сам 
 шуму, а зец један, опруживши се колико је дуг и издигнувши уши, прескочи нам преко пута и брзо 
памети и мозга има она у глави и колико је боља и разумнија него сви домаћини шехерски.</p> <p> 
а и почех га теглити за рукав. — Коњско је звоно.</p> <p>— Коњско?..</p> <p>И он се придиже и о 
окрену и погледа унаоколо.{S} Изгледало је као да ни сама није вјеровала да је кућа заиста њези 
објегну.{S} И, право да речем, изледало је као да је он и проговорио само због <pb n="216" /> т 
 <p>По срећи, његово договарање трајало је само по два по три сахата.{S} Жељан да пита и распит 
ијеха, чак и псовака на мој рачун, било је премного и што год сам боље радио, оне се све више и 
 и било када разговора између њих, било је насамо, одвојено, гдје нико не слуша, чак ни ја.{S}  
</p> <p>— У боју?..</p> <p>— Па... било је мало окршаја...</p> <p>Ја се токорсе зачудих.</p> <p 
лага, јадник, полумртав од страха, само је муцао нешто, шаптао и измицао се на леђа.</p> <pb n= 
и се натрашке и лагано се бранећи, само је отезао шијом и све се чудније смјешкао гледајући је. 
 окрвављен дошао да му се потужим, само је слегнуо раменима и мирно ми одговорио:</p> <p>— Па ш 
 Ако бих га ја каткада и споменуо, само је узвијао носом, набирао обрве и одмахивао руком.{S} И 
авим путем није проговорио ријечи: само је мумољио, пјевуцао нешто.</p> <p>— Ево нас — рече нап 
мрти бабине није се промијенио.{S} Само је из собе препртљао у коњушницу, бедевији, и намјестио 
а друму — мирно одговори стари. —— Тамо је згодније...</p> <p>— А је ли далеко друм?</p> <p>— Т 
</p> <p>— Кроз двадесет...{S} Превићемо је неколико пута.</p> <p>Пошто је бербер отишао, уљезе  
шаптавали се, договарали.{S} Непрестано је питао један другог за нове гласове, хабере, питао је 
 гониле их.</p> <p>Причајући непрестано је гледала у ме и непрестано ме миловала по коси и по о 
егданџија међу нама и обоје нас редовно је побјеђивао.</p> <pb n="284" /> <p>Једанпут је чак и  
ји није се смијао нити шалио.{S} Једино је у таквим часовима изгледао дарежљивији и немилосно р 
одсмијевали и пецкали га.</p> <p>Једино је нешто више пристајао за мајком, пазио на њу и старао 
реварио — рече меко, полугласно. —— Оно је један добар и поштен човјек, који никоме зла не мисл 
 са грајом или почели шапутати, немирно је устајала, ходала по соби и чупала, кидала све што јо 
тсијече Хасан, стискајући зубе. — Ситно је то...</p> <p>И тјешећи једно друго, почеше зауставља 
} Зачувши, зар, необичнију грају, хитно је стрчала низ басамаке, полетила према соби и онако за 
авукли и изазвали да нешто каже, обично је креснуо укратко, оштро и одсјечно, и то једним чудни 
мудре главе и без много новаца... мучно је... не спасава се ова кућа од пропасти — тврдио је не 
т’... растати се са овим свијетом мучно је, — дочека неко иза леђа, зијевајући. — Никад више су 
га нема, жене служити нећу...{S} Лијепо је то...</p> <p>Мајка отвори чекмеџу и извади кесу с но 
 мјеста...{S} Пртљај...</p> <p>— Лијепо је то — рече Осман мирно опирући се на штап и кушајући  
 како сам намјестила?..</p> <p>— Лијепо је... .</p> <p>Обоје сједосмо испод пенџера, на серџаду 
, задовољно узвикнуо је: „Аферим!{S} То је бабино дијете!..{S} Таки ће ваљати!.“</p> <p>По свем 
 имао је и пара и данас их има...{S} То је и Хамид потврдио...</p> <p>— Опет Хамид!..</p> <p>—  
 или неће или не може да разумије. — То је мој одговор!..</p> <p>— Зар? — запита он мирно, отег 
аплатио за земље некакве...</p> <p>— То је Зулфагин момак! — прекидох га ја узбуђено, скачући с 
</p> <p>Сулага се осмјехну.</p> <p>— То је само почетак кавге — рече. — Имаћете је још...{S} Чу 
е спусти му руку на раме.</p> <p>— А то је оно дијете, — рече — о коме сам ти писао...{S} Знаш. 
> <p>— А шта ћеш више?..</p> <p>— Па то је ништа — одговорим кроза смијех, старајући се да је о 
а и другог, свога рада...</p> <p>— И то је све? — запитам болећиво, тужно, ругајући се и пренем 
 уреде и некретнине да се подигну; зато је увијек и тражио да се сва готовина у то уложи.{S} У  
 имуће, одлети док се окренеш«.{S} Зато је и препоручивао највише да се остала добра уреде и не 
га ће стрепити половина шехера.{S} Зато је сваки и затварао врата чим би Хасана издаље угледао, 
вори у кући, да граје, ларма.{S} И зато је најчешће ишла у собу одакле је најбоље могла чути њи 
ке која му лежала на раменима, поносито је ишао даље.</p> <p>Дошавши кући обојица смо трчали у  
пјесама ни других кајда каквих, вјечито је пјевала само ту једну.{S} Пјевала непрестано, неумор 
 није могао човјека отворено, — вјечито је пиљио негдје у висину, изнад себе, — и на какав дужи 
е јој, за слуге и слушкиње.{S} Нарочито је тражио да му што више причам о Зулфаги.{S} Интересов 
оло, привиривати свуда.</p> <p>— Мјесто је згодно, — шапну — трава је велика, шипражје густо... 
 извијање, лајање, штектање вукова, што је много наличило јаукању и запомагању нечијем и чудно, 
ну књигу с тешким дебелим корицама, што је растворена лежала близу њега на миндерлуку, и да га  
ије могао ни близу доскочити.{S} И, што је најчудније, није ни скакао као други момци онако, на 
да се никако није ни могао уморити; што је више ишао, као да је постајао све то лакши, бржи и о 
/> <p>— Је ли крив Зулфага — рече — што је иза твога доброг и поштеног оца остало све запетљано 
је дијете...{S} Она има...</p> <p>— Што је њезино и подај њојзи...{S} Ја нећу њезина...</p> <p> 
ви рекнете, што народ рекне...{S} А што је, бива, Алах наредио, те сте почели пропадати, те вам 
издавати под скупу кирију.</p> <p>А што је више зидао, новаца је код мајке бивало све мање и ма 
И није да су га се бојали због тога што је псовао, пријетио, ударао.{S} Јок!{S} Он нити је имао 
едајући изнад себе у пешкир некакав што је висио на зиду. — Како то?..</p> <p>— Ја хоџу нијесам 
о вазда и частио?..{S} И је ли крив што је о њему мислио као о поштену човјеку?..{S} Зар <pb n= 
ајући.</p> <p>— Она?..</p> <p>— Све што је он говорио потврдила је...{S} Све!..</p> <p>Поред Ха 
а се хтјела осветити на мени за све што је патила.{S} Старала се да ме заузда, стегне, пригњечи 
 мени и поче тумачити. — Мало му је што је зулума починио, него ухватио двије ђевојчице из комш 
 ноћивати, спавати.{S} И оно оружје што је преостало пренио је тамо.{S} Свакога јутра, рано, пр 
.</p> <p>И као што ништа трпио није што је било ново у кући, што се након бабе измјењивало, так 
ђа, кукавица, готово издајник.{S} И што је грижа савјести постајала јача, све сам више и више н 
ку...</p> <p>Љепота једна!</p> <p>И што је чешће одлазио у чаршију, што више распитивао о хајду 
аћини шехерски.</p> <p>— Из зависти што је добро пошло они ово раде — говорио је јецајући. — И  
 прошапта:</p> <p>— Баш ми је драго што је твој јаран!..{S} Онакога јарана нико више нема!.. </ 
и окусити...{S} Мрско му, зар, било што је нијесам изнијела и... и што га, зар, нијесам молила  
а.{S} И већ прве ноћи криво ми било што је то учинила.{S} Готово ми није дала ни ока склопити.< 
 толико вјеровати, колико баш у оно што је мутно, магловито, тајанствено.</p> <p>Шта ће бити ак 
 се, да нијесам грђи од њега, макар што је јунак, — одговорих поносито — а вјерујем и теби...{S 
, никада се јаче распалио.{S} Макар што је каткада сасвим озбиљно прорицао е ће „свршити на вје 
ржавали.{S} Бојали се, зар, — макар што је Хамид ту био, – да остану близу једно другом, да се  
ати памук на цијеви.</p> <p>И макар што је од рођења још био необично богат, богатији него четв 
ам врло мало у дућану.</p> <p>Макар што је Хамид вазда био поред њега, макар што сам и Хатиџи н 
>Мени сад истом свану пред очима: зашто је збуњена, зашто усплахирена тако.{S} Сад се сјетих св 
од некога...</p> <p>Једне вечери, пошто је обдарила и отпустила Хајнију и истукла Зулфагу, није 
Тек пошто би се уморила шибајући, пошто је обје руке забољеле, пуштала ме и затварала у собу, н 
ше додијавати — рече полушапатом, пошто је све покупио и упрти на се. —</p> <p>Збогом!..</p> <p 
оћеш ли кахву? — запита га мирно, пошто је свршио читав говор и почео се обазирати, бирајући за 
P19132_C35"> <head>XXXV</head> <p>Пошто је бербер, — кога одмах дозвасмо чим смо Хасана скинули 
"SRP19132_C10"> <head>X</head> <p>Пошто је продао неколико кметова и новце предао мајки, Зулфаг 
ревићемо је неколико пута.</p> <p>Пошто је бербер отишао, уљезе и Хатиџа у собу.</p> <p>Носила  
њенике, бој, окршај, кијамет... поменуо је затим и бабу, сан некакав, и на крају надодао како с 
 остало њојзи.{S} Двадесети дан погинуо је у Дузи.</p> <p>1911.</p> </div> </body> </text> </TE 
азнио, — и поносито, задовољно узвикнуо је: „Аферим!{S} То је бабино дијете!..{S} Таки ће ваљат 
...{S} А он одавно у овој кући... добар је... поштен... вјеран...</p> <p>— Стар је — рече и мај 
— опет се почех љутити сам на се. — Зар је крива што га је споменула узгред..{S} Зар се и због  
конци попадаше по трави.</p> <p>— А зар је зазор разговарати са твојим јараном?</p> <p>— заштит 
је... поштен... вјеран...</p> <p>— Стар је — рече и мајка покуњено и обори главу.</p> <p>— Кад  
. — Муртат и одметник!..</p> <p>— Међер је стари хоџа опет бољи — дочека неко одострага и указа 
гу и наредио мајки да пријеђе мени, јер је читаво његово имање опет остало њојзи.{S} Двадесети  
пну и опет погледа наоколо — јер... јер је севдисао Хатиџу... и видила сам како јој иде на врат 
 свуда.</p> <p>И ми сви мишљасмо да нас је неко одао, потказао хоџи.{S} Хасан је сумњао у ме и  
стајали смо и кошкали се међусобно: час је он мене гуркао напријед, час сам ја гуркао њега.{S}  
а судбина, и свак други, и читав свијет је крив...</p> <p>— Хм...{S} А како ћеш ти говорити? —  
ћити код нас — брзо дочека Хатиџа, опет је водећи шилти и намјештајући, уређујући јастуке око њ 
ку почео уздисати:</p> <p>— Ето... опет је био у Сулаге...{S} Ја сам га управо и измамио из авл 
ије, ни наређивала да се часте.{S} Опет је мислила о рачунима...</p> <p>Кроз неколико мјесеци к 
јеђивао.</p> <pb n="284" /> <p>Једанпут је чак и ошинуо Хајкуну ножем по руци и крв јој отворио 
 то он дужан повратити.</p> <p>Једанпут је, чак, неки Хасан Арнаут хтио и на башту му покрај ку 
н другоме.{S} За неколико минута шкипић је био сасвим празан, а ниједна мрвица хљеба није остал 
"374" /> <p>— И вечерас?</p> <p>— Синоћ је казао да ће доћи.</p> <p>— И ти ћеш га одбити?..</p> 
пуштена, готово сасвим пропала.{S} Бабу је необично хвалио и ковао у звијезде, жалећи што није  
цвијећа, кутије, огледала.</p> <p>Он ју је кашње пратио и по ноћи кад је излазила од куће, и ос 
одасвуда гледају његове очи, стријељају је, пеку...{S} Чује му и ход, осјећа и дах његов.</p> < 
, шантајући и опирући се на пушку, чију је мрку цијев грчевито стезао.</p> <p>— А баш сам чекао 
дати краја.</p> <pb n="262" /> <p>Мајку је — видјело се — љутило и узрујавало Зулфагино пристај 
</p> <p>— А Зулфага?..</p> <p>— На селу је — мирно одговори мајка и опет узе чибук. — Зар бих ј 
 у томе што сам видио да се љути, да му је криво што напредујем.{S} А најбољи знак да оно што р 
метак му је баш у ономе који кука да му је зло.{S} Какав ми је то несретни народ који се сам с  
да и морао отићи на село, наређивала му је да се што прије врати.{S} Више од три дана нигдје ни 
а.</p> <p>Срамота од свијета бранила му је да се никад не покаже ни њежнији према мајци, да се  
није, ни за ким пристајао; чак и кад му је неко требао, није му знао ласкати ни улагивати се.</ 
S} Нема зла које само никне; заметак му је баш у ономе који кука да му је зло.{S} Какав ми је т 
ду неку и у мукама својим и онога ко му је најдражи...</p> <p>Морам рећи да сам се ја, у истини 
{S} Најволио је бити сам.</p> <p>Ако му је понекад случајно и затребао какав друг, звао је мене 
 „зликовац, хајдук и зулумћар“, како му је „срце од камена“, те како више нема „милости ни љубо 
n="257" /> <p>— ...{S} И казаће како му је мајка расула благо и... и како сам ја томе крив...{S 
ћете свршити на вјешалима...{S} Мало му је што ми чини штету по кући и авлији, него, бива, отиш 
 окрену мени и поче тумачити. — Мало му је што је зулума починио, него ухватио двије ђевојчице  
је тога за нос или за ухо.</p> <p>То му је било и једино миловање.{S} За друго као да ни знао н 
има.{S} Нико га отјерати не може.{S} Ту је он, ту непрестано, једнако моћан и силан, једнако вл 
и ме могли умилостивити.</p> <p>— Убићу је! — пријетио сам плачући и ваљајући се по трави. — Уб 
е, затицао нас тако у групи.{S} И одмах је смијешећи се приступао мени, одвајао ме од „женског  
рао обрве и одмахивао руком.{S} И одмах је прекидао разговор, одмах се дизао и одлазио у собу.< 
о да предложи, али чим је заустио одмах је и престајао.{S} Ја сам, опет, знао да би ми сваки пр 
дим погрешку примакох јој се опет, узех је око паса, и снажно, у наручју, одигох са серџаде.{S} 
ше могла трпити... он је...</p> <p>Узех је за руку и лагано повукох у крај.</p> <p>— Шта је бил 
>— Она је <hi>сама</hi> потврдила да их је потрошила — нагласи ефендија презриво се смјешкајући 
ја осветнике...{S} И ето... створила их је...{S} Дигли су се...</p> <p>— Па дочекаћемо их, — кр 
 да се на њој осветим.</p> <p>Чупао бих је за косе, обарао, газио, искидао је на комаде.{S} Муч 
ојали га се сви у кући.{S} Момци, којих је било неколико, ако би се заиграли и заговорили кад о 
да више нећеш с њиме говорити — замолих је, хватајући је за подвољак. — Реци ми!..</p> <p>Она с 
е штипа, уједа, чупа за бркове, издигох је у висину и спустих покрај јастука, на широку шилту,  
/p> <p>Напошљетку, једне вечери затекох је снуждену, тужну, уплакану.{S} Двије кривудаве, плавк 
 цикању и подврискивању, трчећи понесох је по соби и, не бранећи јој да ме удара плетеницама, ј 
— Нек је сретно — рече отежући. — Ријеч је ријеч и лажи бити не смије...</p> <p>Обојица се загр 
 јој се јавих, пристајући за њом. — Наш је...</p> <p>— Шта?..</p> <p>И опет ме погледа зачуђено 
ако груб према њему...{S} Зашто?</p> <p>Је ли он крив што му се Зулфага наметнуо у друштво, што 
ући се и ударајући га лактима. —</p> <p>Је ли шала била што си говорио и што си обећавао?</p> < 
штенији нема, — кресну. — Ви сте, бива, један народ и нико од вас нема ни јачи, ни старији; сва 
ра...{S} Почеше увече редовно долазити, један за другим, обилазити око куће и са необичном грај 
"SRP19132_C6"> <head>VI</head> <p>Хусо, један од најкршнијих момака наших, посвађа се једнога ј 
.</p> <p>Опет сретнем неколико људи.{S} Један иде напријед са старим, смрдљивим диплама, учвршћ 
ли око њега, удварали се, улагивали.{S} Један му носио духана и пунио лулу, други носио жераву  
 димове из чибука и присркује кахву.{S} Један заптија, недалеко од врата, чучнуо поред мангале, 
раздражи ме, распали још више.</p> <p>— Један исти човјек не може бити и мој и Зулфагин пријате 
p> <p>— Дај!..</p> <p>Једва у неко доба један од путника застаде.{S} Заустави коња, погледа ме  
S} А како ћеш ти говорити? — прекиде га један дедо из прикрајка и чудно се накашља. — Каква је  
пуно ни био довршио посла, када заптија један, необично угојен и здепаст, са големим носом и ве 
руке. — Тако му и треба!</p> <p>Заптија један уљезе, саже се и поче се сашаптавати с бимбашом.{ 
ђу њих, слијепила их и готово изравнила један с другим.</p> <p>И тек тада осјетих чудноват бол  
 што он, Хасан, јаран ми и пријатељ, на један чудан, готово изазивачки начин, брани мог најљуће 
арио — рече меко, полугласно. —— Оно је један добар и поштен човјек, који никоме зла не мисли и 
е појести и готово смо отимали залогаје један другоме.{S} За неколико минута шкипић је био сасв 
може...</p> <p>Хатиџа, бацивши најприје један топао, њежан поглед на ме, као да ме пита за дозв 
 стране и често застајкујући, прелазиле један у другога на дућан, сакривале се за робу и чучнув 
>Пошто отјерах муху од њега, баци на ме један уморан, тужан поглед, па склопи очи.{S} Причини м 
е измакоше до насред авлије, унесоше се један другом у лице и, непрестано се наклањајући и разм 
p> <p>Након другога куцаја освијетли се један пенџер на ћошку и нечија глава као да провири нап 
вор или препирање.{S} Затим, уносећи се један другом у лице и говорећи више знаковима него рије 
</p> <p>— Мучи!..{S} Шта ти знаш, кењче један — окоси се стари увријеђен и попријети чибуком. — 
— Ово је моја кућа, а ти си намет, уљез један!</p> <p>— Твоје ништа нема...{S} Све сте упропаст 
 носећи међу собом пун шкипић млијека и један поголем хљеб, којим би, како ми се чинило, и међе 
у се још једном, збаци јорган са себе и један јастук одбаци испод главе.{S} Опет поћута мало.</ 
га и канат се на вратима нагло отвори и један крај димија нечијих, нешто слично прамену магле,  
мци то нијесу могли.{S} Дуго су гледали један на другога, као погађајући се: који ће отпочети.{ 
винограду.{S} Како нам виногради лежали један поред другога, наложили смо ватру у мргињу, украј 
} Макар се и свађали, макар се и љутили један на другога, опет не <pb n="389" /> може да забора 
једно слово не може му се разабрати, ни један знак разумјети.{S} На мајку, на жене, на ме не хт 
— као да смо у исти мах хтјели запитати један другога, а сваки се устручавао да то први каже, и 
и смо обојица тихо, лагано, не говорећи један с другим.{S} Кашње, кад смо прилично поодмакли, Х 
екали док прође поред њих, не гледајући један на другога, не шапнувши ријечи.</p> <p>И није да  
тхукујући непрестано и мрко погледајући један на другога, готови сваки час да се заспемо грдњам 
 кораку натежући чутуре и наздрављајући један другоме.{S} И чинило ми се као да су ми сви ти љу 
и, враћали се, силно трајући и гурајући један у другога, а она је једнако стајала и једнако раз 
p>И док су сви, једва кроз дим назирући један другoгa, говорили и бенетали о свачему, бабо је с 
 дућан, сакривале се за робу и чучнувши један према другом сашаптавали се, договарали.{S} Непре 
 изашла у авлију, сједао је у прикрајак један и тамо почео срачунавати нешто, писати.{S} Затим, 
рећи се — Још само мало... ето... корак један па... па се може преврнути...</p> <p>Мајка, која  
ши ме за руку, повео за собом у закутак један.</p> <p>— Дај ти, болан, — рече — да купимо бимба 
апошљетку сам читаву киту бацио у ћошак један у дућану, гдје је одмах дочекао дебели, угојени м 
 пенџера и леђима се прислони уз јастук један, док мајка и надаље чишћаше мохуне не дижући глав 
ба било доста празних дућана, нашао сам један у који сам могао и натрпати робе колико сам хтио  
пријед и спусти се, клекну за голем грм један.</p> <p>— Ти хајде с друге стране пута, — рече за 
 се, договарали.{S} Непрестано је питао један другог за нове гласове, хабере, питао је ли било  
{S} Одмах се могло познати да је то био један обичан догађај у њиховој кући и да се нико због т 
S} Мислила сам...{S} Их...{S} Кавгаџијо један!..</p> <p>— Ђаволе!..</p> <p>Све срџба и сва љутњ 
ија, — чију кућу растављао од наше само један танак, висок, увијек обијељен зид, — био је Сулаг 
 ватри а не говорећи ништа, гледали смо један у другога, задивљено, узбуђено, и весело, као што 
</p> <p>Подигосмо се обојица и стадосмо један према другоме.{S} Гледали смо се нијемо, испитују 
хиљаду корака издизао се украј друма по један хан и као да ме мамио, дозивао себи.{S} Његови ви 
 око уста, поново врисну, прекиде коноп један и размахну рукама, пријетећи, грдећи.</p> <p>Уби, 
229" /> <p>Након топа, кроз читав сахат један, чинило ми се као да ништа друго и не чујем него  
, мени се чинило као да трчим пун сахат један.{S} Примицао сам се вратима, гледам у њих, у вели 
на, те се причиња као да десетина њих у један исти мах са неколико страна хакћу и подвикују.</p 
зговору, и, како је изгледало, имали су један другоме нешто много да кажу, много да испричају.{ 
> <p>— Ха — раздражено подвикну трговац један, досјетивши се. — Хајдуци!..</p> <p>Па брзо исука 
те ли из далека, момци? — запита старац један који је сједио одмах уз ватру и непрестано запрет 
више се и одлетише дубље, у шуму, а зец један, опруживши се колико је дуг и издигнувши уши, пре 
шавши ме добро. —— Хајде даље!..</p> <p>Један је, шта више, и измахнуо био да ме ошамари и доче 
има су звекетали кахвени ибрици.</p> <p>Један је јахао по страни, накривио главу и ударао уз та 
>Шта више, као да се и веселио томе.{S} Једанпут,кад је једно сељаче, које сигурно није знало з 
но је побјеђивао.</p> <pb n="284" /> <p>Једанпут је чак и ошинуо Хајкуну ножем по руци и крв јо 
онављали и износили као своје...</p> <p>Једанпут сам имао прилику да га слушам читаве једне ноћ 
ушајући и не осврћући се више...</p> <p>Једанпут ми само послала и цвијећа.{S} Киту једну ружа, 
ковима тресу се, дршћу, дршћу...</p> <p>Једанпут сам опазио како је оштрим ноктима загребла по  
, освртала се, завиривала свуда.</p> <p>Једанпут сам, из радозналости, прислушкивао кад се жали 
и како је то он дужан повратити.</p> <p>Једанпут је, чак, неки Хасан Арнаут хтио и на башту му  
екаквих пешкеша и понуда разних.</p> <p>Једанпут само задржао се пуних осам дана.</p> <p>Али, з 
p>И, макар што ми није било до смијеха, једва сам се уздржао да се грохотом не засмијем, стојећ 
лаве малих пушака.</p> <p>И док су сви, једва кроз дим назирући један другoгa, говорили и бенет 
.{S} Што се кесиш? — окоси се он опоро, једва дочекавши што му се пружила прилика да проговори, 
ајин у Никшић, дочекани су и разбијени; једва по десетак људи што живе изнесоше главе.{S} Гласо 
оно, болан, а ми смо нико и ништа...{S} Једва сам живу главу изнио између њих...</p> <p>И одбац 
отсмјехују, ругају се, изазивају ме.{S} Једва сам се савладао да не налетим на неке и не почнем 
> <p>Тога часа чудно ми заигра срце.{S} Једва се савладах да не узвикнем од весеља.</p> <p>Рање 
ме по глави, да га на мјесту убијем.{S} Једва сам се савладао да то не учиним.</p> <p>— А оклен 
у, можебити, ни чули шта сам говорио, — једва сам и сам себе чуо, — или, ако су и чули, нијесу  
 Ништа ме не боли сад...{S} Добро сам — једва сам се некако могао прибрати и одговорити јој. —< 
о у висину.</p> <p>— Мора да иде неко — једва се присјетих ја и почех га теглити за рукав. — Ко 
..</p> <p>— На јуриш!</p> <p>— Бива: ја једва чекао да угледам некога, па одмах и да се крвим с 
а иште новаца, а тек половица грађевина једва ако је била доготовљена — Како ћемо?</p> <p>— Ти  
</p> <p>— Држим. — прошапта момче да се једва чуло и некако поплашено, блесасто, поче нас гледа 
p>— А ја сам чуо, — рече још тише да се једва чуло — е ти се мати преудала...</p> <p>— Ах!..</p 
ала мала, ситна глава, са очима које се једва видјеле испод големих, плавих обрва, са танким, н 
јде!..</p> <p>Зијевајући и протежући се једва се подигнем и сједнем у траву.{S} Сваки жглоб, св 
јед, само напријед.{S} Испочетка сам се једва опирао на ноге, шантуцао сам, тетурао; кашње, пош 
, — ако се оно неколико крпетина што се једва држало на њему могло назвати хаљинама, — са завез 
, с муком се опирући на пушку, коју сам једва држао у руци, и редовно застајући на сваком десет 
...</p> <p>— Душе ми...{S} По читав дан једва ако неколико залогаја изједе...</p> <p>Хоџа се ух 
шарао мало, а испод стрехе, која се још једва држала, обијелио сам читав крњави зид, да је, гот 
адављено стењао:</p> <p>— Дај!..</p> <p>Једва у неко доба један од путника застаде.{S} Заустави 
 <p>— Не могу — промуцах снуждено. — Не једе ми се... .</p> <p>— Не једе ти се?...{S} Рашта?..< 
ждено. — Не једе ми се... .</p> <p>— Не једе ти се?...{S} Рашта?..</p> <p>— Тако...</p> <p>— Ја 
едно гдје хоћете...{S} Само дајте да се једе...{S} Гладан сам — отегну Хасан зијевајући и проте 
 погледа ме.</p> <p>— Имаш ли што да се једе? — запита живо. —</p> <p>Гладан сам...</p> <p>— Им 
{S} Ако и не ради ништа... ако... ако и једе хљеб џаба, он је... он је опет као антика нека, ко 
 му даде некакав знак. — Он увијек мало једе...</p> <p>— Хм...</p> <p>— Душе ми...{S} По читав  
ма и натјеривали да више <pb n="286" /> једем; Хајкуна готово ни ручати није хтјела, само да ме 
им, и како радим, и гдје спавам, и гдје једем...{S} И увијек их молила да ме поздраве, да ми по 
p> <p>— Млади сте, здрави сте, па добро једете...{S} Благо вама!..</p> <p>Па нам пружи духанкес 
е иза софре.</p> <p>— Једи!..{S} Што не једеш?.. — проговори хоџа, па и сам отре браду махрамом 
 сам отре браду махрамом и измаче се. — Једи, болан!..</p> <p>— Не могу — промуцах снуждено. —  
 Не брини се ти...{S} Узећу...</p> <p>— Једи, па ћеш отићи да се преобучеш — рече умиљавајући с 
у очи, спусти ми руку на раме.</p> <p>— Једи!..</p> <p>— Не брини се ти...{S} Узећу...</p> <p>— 
крилу, и измакох се иза софре.</p> <p>— Једи!..{S} Што не једеш?.. — проговори хоџа, па и сам о 
S} Махала читава поносила се њиме а ја, јединац му, био сам се због њега и сам осилио и сва ком 
веселио, частио тамо.</p> <p>И само ја, једини ја, морао сам се враћати испред свакога хана, по 
ротумачи:</p> <p>— Ето, то ми је Хасан, једини син, — рече — и ако и ти будеш као и он, обојица 
ла да је кућа заиста њезина и да је она једини господар у њој.{S} Као да није вјеровала, е сад  
јеће ти пара — тјешио ме Јован, који је једини озбиљно узимао у заштиту и хвалио. — Богата је,  
рипремао кремење.{S} То му управо био и једини посао и за живу главу није хтио прихваћати за др 
ио је Сулага, мирни, добри Сулага, који једини у оно доба никаква оружја на себи носио није и к 
згледао је као нови Ђерзелез Алија, као једини човјек који би био у стању ударити на све усташе 
и највише и замјењивали хећиме и готово једини радили око рањеника.</p> <pb n="355" /> <p>Пред  
фереџе и сакривати се по собама.</p> <p>Једини ја као да сам био нешто присебнији.{S} Не бојећи 
атити, да ће им први ући у траг.</p> <p>Једини Сулага сумњиво је вртио главом и одмахивао руком 
е једино имао мекших и топлијих ријечи; једино међу њима изгледао је некако блажи, питомији.</p 
ана.{S} Укратко сам прекинуо с њима.{S} Једино се побоље опријатељих са оним сељачетом, са Јови 
у или по ноћи, врзају око наше куће.{S} Једино стари Осман, онако слаб и немоћан, што се прикра 
ајведрији није се смијао нити шалио.{S} Једино је у таквим часовима изгледао дарежљивији и неми 
бухе са себе и заударали на зној, он је једино имао мекших и топлијих ријечи; једино међу њима  
i>житије</hi>, како се то рекне, о коме једино и вриједи да се нешто прича. </p> </div> <div ty 
 нос или за ухо.</p> <p>То му је било и једино миловање.{S} За друго као да ни знао није.{S} Ни 
оворили смо и ми највише о томе, готово једино о томе.{S} И како је свак, — био луд или паметан 
о и остајаху само по час по два.</p> <p>Једино момци што су још хтјели да настављају своје гозб 
сви и подсмијевали и пецкали га.</p> <p>Једино је нешто више пристајао за мајком, пазио на њу и 
ати, поче се и хука стишавати.{S} Жене, једна по једна, изостајаху покаткад, почеше се јављати  
p>И, након тога, поново уздахнуо и суза једна заблистала му се на трепавици.</p> <p>— Не слути  
и гледа у ме, право у ме...</p> <p>Суза једна скотрља јој се низ образ, заустави се на танкој,  
и готово режећи — а ти... а ти си кучка једна!.. .</p> <p>Она, по обичају, накриви главу и, држ 
из нож и низ руку.{S} Биће, бре, галама једна, кад истрче дућанџије из својих дућана, изненађен 
гове упадице обично и настала бескрајна једна почивка, испуњена усиљеним кашљањем и подмуклим ш 
 нарочито за њега намјештена била шилта једна, опкољена јастуцима, да лијепо може сјести и узва 
ко мјесто ђе се затеку...</p> <p>Љепота једна!</p> <p>И што је чешће одлазио у чаршију, што виш 
рово дочека Осман, а оштра, дубока црта једна у повијама <pb n="250" /> као да потпуно утону, и 
а низ које се циједила вода, довикивале једна другу, препирале се, свађале.</p> <p>Три Циганке, 
емире пропињала дивља лоза, и, окренуте једна према другој, упредале су свилу, која се као прец 
анка ишарана вретена у крило, погледаше једна у другу, па повирише и на авлију.{S} Затим се хоџ 
ца нешто, цичи и размахује рукама, а ни једна ријеч, ни једно слово не може му се разабрати, ни 
оја се већ почела корити и црнити: само једна танка, румена трака што још избија из ње и лагано 
 се и хука стишавати.{S} Жене, једна по једна, изостајаху покаткад, почеше се јављати све рјеђе 
скромнијих кућа, погурених и шћућурених једна уз другу, при дну сокака.</p> <p>— Нико нема — пр 
 Ех, а преша је ово — муцао је Зулфага, једнако стојећи пред њом онако тих, покоран, скрушен, с 
а инат свакоме оздравио сам.</p> <p>Па, једнако шантуцајући и опирући се о пушку, приступи ми и 
на одмет ни Хатиџине — додаде он мекше, једнако се смјешкајући. – Она је моје дијете...{S} Она  
а право бедевији, ухвати је за гриву и, једнако онако муцајући и цичећи, поче је теглити, чупат 
нам се о рамена, а ми смо једнако ишли, једнако завиривали и тражили.</p> <p>И чим би се, иза п 
измакну, заклони се за канат.{S} Затим, једнако се држећи каната, искочи преко прага, стаде на  
, ту непрестано, једнако моћан и силан, једнако влада над њом.</p> <p>Наскоро сам се увјерио да 
 у дућан, он је једнако о томе говорио, једнако ме хвалио и једнако нудио крви.{S} И, кад бих з 
ти не може.{S} Ту је он, ту непрестано, једнако моћан и силан, једнако влада над њом.</p> <p>На 
ирали и на десну и на лијеву страну.{S} Једнако нам се причињавало као да неко пази <pb n="306" 
ћи и гурајући један у другога, а она је једнако стајала и једнако разговарала...</p> <p>Враћају 
не питајући приступи Арнаутину, који је једнако пријетио ножем, снажно га ухвати за руку и прод 
 из собе и кренуо, пошао у дућан, он је једнако о томе говорио, једнако ме хвалио и једнако нуд 
 <p>Ја опет одбих.</p> <p>— Зар ми није једнако — питао сам га, гледајући му право у очи, — или 
н у другога, а она је једнако стајала и једнако разговарала...</p> <p>Враћајући се кући, с пуни 
з авлије, он једнако пристаје за њима и једнако, не престајући, набраја и поздраве и савјете. < 
ако о томе говорио, једнако ме хвалио и једнако нудио крви.{S} И, кад бих замакао кроз сокаке и 
 и с коњима заједно крену из авлије, он једнако пристаје за њима и једнако, не престајући, набр 
 ми?..</p> <p>— Добро сам — одговори он једнако поигравајући.</p> <p>— И здрава..</p> <p>— Да н 
и и разбијала нам се о рамена, а ми смо једнако ишли, једнако завиривали и тражили.</p> <p>И чи 
азбио главу.</p> <p>Био је, додуше, још једнако својеглав, јогунаст и напрасит, али је био и по 
естано мислећи о својим недаћама, — још једнако био узрујан и спреман на инат, ипак, у погађању 
срћући и поводећи се.{S} Ноге су ми још једнако дрхтале, а у бедрима ми сијевало и болило ме.</ 
ице, трљао га, уређивао, чистио.</p> <p>Једнако је и фишеке пунио и припремао кремење, надносећ 
ем осмјехне на њих.</p> <p>Сама Хатиџа, једне вечери, узевши ме за руку и као шалећи се избаци  
 није газила у инат.</p> <p>Напошљетку, једне вечери затекох је снуждену, тужну, уплакану.{S} Д 
 не бих знао нити бих могао сазнати, да једне ноћи, — када се чинило да су сви поспали и када с 
ет дана откако се почео припремати, кад једне ноћи изненада уљезе у моју собу и раскорачивши се 
елијетала са једног мјеста на друго, од једне групе другој, јављала се свима, шалила се, смијал 
и по рамену...</p> <p>Изненада, из собе једне, истрча Хатиџа, весела, зајапурена, са неуређеном 
ут сам имао прилику да га слушам читаве једне ноћи.{S} Оно што ми је тада испричао, препричаћу  
, диже се, у нека доба, кроз све махале једне голема граја, каква се одавно чула ни запамтила н 
ложили смо ватру у мргињу, украј гомиле једне, гурнули кахвени ибрик уза њу, па чекајући док уз 
3"> <head>XXXIII</head> <p>Враћајући се једне вечери из дућана, сусретох Хатиџу пред вратима.{S 
вјек, који је сједио крај ниске чекмеџе једне и на кољену срачунавао нешто, бржебоље одбаци теф 
од стрехом оном, макар то била стреха и једне колибе, старе, трошне и окрхане.{S} И много сам с 
, болан, — рече — да купимо бимбашиници једне папуче, па ће све добро бити.{S} Тако и старији р 
 да ме брани, отима од некога...</p> <p>Једне вечери, пошто је обдарила и отпустила Хајнију и и 
ецати, тихо, пригушено јецати...</p> <p>Једне вечери дочекала ме пред Сулагиним вратима.{S} Баш 
ивен за сандуцима.</p> <p>Тако се, ето, једни ситна шала претворила у праву правцату збиљу.{S}  
птије и како, проклињући <pb n="222" /> једни друге, гађају се камењем и сваког часа посрћу, из 
Нијесу ли могли да се договоре, ишли су једни другима кући, на сијело.</p> <p>И нико није смио  
земљу, исправи се и, ништа не говорећи, једним лаким измахом руке даде знак слугама, — који су  
а се одмах придизала, исправљала се.{S} Једним замахом руке саставила би и кошуљу на прсима и с 
пред старим, сниским, испуцаним вратима једним, под чијом накривљеном стрехом легли се врапци и 
ћи од бијеса и тапкајући у мјесту. — Са једним треба прекинути.</p> <p>Хасан поћута мало, замис 
 некако покуњено, постиђено, погледа ме једним оком испод рукава, чије златом извезене гране ка 
ме оставише без одговора.{S} Само би ме једним презривим погледом премјерили од главе до пете,  
дигла једну руку изнад главе и мјери ме једним необичним, и поплашеним и радосним погледом.</p> 
 па нас, онако загрљене, продире чудним једним погледом, погледом каква сам још само код болесн 
оног, застаде на прагу и мрким погледом једним премјери и мене и Зулфагу.{S} Затим завуче прсте 
, који је покрај своје њиве под дрветом једним лежао и пландовао, док су му све комшије унаокол 
креснуо укратко, оштро и одсјечно, и то једним чудним начином, који као да није трпио приговора 
 и натапала топло, мекано перје...{S} А једно јој око остало отворено и гледа у ме, право у ме. 
гласно, развлачећи усне и нашкиљивши на једно око. — Овђе ти нема мјеста...</p> <p>— Ово је мој 
олим шакама, навалише на Хусу.{S} Наста једно рвање, комешање, ломљава, Ајкуна цикну и отскочи  
а се и веселио томе.{S} Једанпут,кад је једно сељаче, које сигурно није знало за његову моћ ни  
мајка отворила канат, застали смо обоје једно према другом нијеми, окамењени.{S} Ја стао на пра 
ром, а да готово ни ријечи не проговоре једно другом.{S} Ја се уопште и не сјећам да су кадгод  
 као да су потпуно срасла, слијепила се једно с другим те је изгледало као да тамо сједи огрома 
 дућан, сјео покрај ћепенка, на сандуче једно, и онако, ради обичаја, почео на глас хвалити роб 
Узех га око појаса и посадих на сандуче једно, одмах поред Сулаге...{S} Гледао сам га непрестан 
под душека.{S} Ни ријечи не проговорише једно другоме, нити се за здравље упиташе...</p> <p>Мен 
 размахује рукама, а ни једна ријеч, ни једно слово не може му се разабрати, ни један знак разу 
кумра пови се, изви, залепрша... опусти једно крило и паде...{S} Кад сам јој притрчала, била је 
зубе. — Ситно је то...</p> <p>И тјешећи једно друго, почеше заустављати крв, прати и превезиват 
, приљубивши се, дуго смо гледали у очи једно другоме.{S} Сва срџба моја бијаше потпуно ишчезла 
спали и кад се отворено гледа очи у очи једно другоме, него у полутами, помрчини, у сјенци стар 
а, чистила их, тријебила.{S} Погледавши једно у друго не проговорише ни ријечи; само се поздрав 
а.</p> <p>У кући би тада настало читаво једно весеље, џумбус...</p> <p>Комшинице, јаранице, тет 
 комешало, врело.{S} Све се и прибијало једно уз друго, приљубљивало се, токорсе да се осоколи, 
..</p> <p>И заплакасмо обоје, зајецасмо једно крај другога. </p> </div> <div type="chapter" xml 
 што је Хамид ту био, – да остану близу једно другом, да се погледају отворено, да се сами упус 
ело.</p> <p>— Мене сврбе леђа...</p> <p>Једно младо, безбрко момче, големе главе и избуљених оч 
не говорећи ништа, вадила је из сандука једног и хљеба и сира и пршута и, премјеравајући све да 
аве и почела се разгуљивати.{S} Тозлука једног сасвим нестало, изгубио се, а од другога само ми 
е за собом, грдећи и проклињући, дерана једног мојих година, који се силовито трзао, викао и вр 
азуздана, као на крилима прелијетала са једног мјеста на друго, од једне групе другој, јављала  
ично сличило непрекидном зујању читавог једног роја муха, негдје прикривеног.</p> <p>Тек након  
препоруци некакве стрине, тетке ли, узе једног субашу, Зулфагу некога, намјести му и уреди у ку 
Разбацивши их по длану, поредавши гроше једног поред другога, гледао сам их дуго како се свијет 
ко и је ли соко!..{S} Неће више бити ни једног залогаја џабе; треба се сад борити, рвати, треба 
 претвори у кавгу.{S} Јово, намамљујући једног муштерију, баш почео хвалити луле и ја му као, п 
аш, ти се питаш, па хоћеш ли да примимо једног госта данас — запитах узбуђено, затекавши је у к 
И све олако прође.</p> <p>Повалише нас, једнога за другим, преко некакве ониске клупе, затегоше 
е, задрхтала је при помисли да би могла једнога дана, огољена, остављена, без игдје ичега остат 
ма изродила и голема свађа, да сам хоџа једнога јутра не поче да нам све објашњава захтијевајућ 
ад ћу ја...{S} Сад...</p> <p>Па пође од једнога момка до другога и, спустивши се на кољена, поч 
од најкршнијих момака наших, посвађа се једнога јутра са свима осталима, ради љепушкасте Ајкуне 
уде да се друже са човјеком који још ни једнога Влаха посјекао није, ни на чију кућу ударио, ни 
ада ће ударити и читав шехер попалити с једнога краја на други.</p> <p>И таквим се причама мног 
ml:id="SRP19132_C4"> <head>IV</head> <p>Једнога јутра, управо у свануће, пробудила ме необична  
l:id="SRP19132_C15"> <head>XV</head> <p>Једнога дана настаде у хоџиној кући чудна промјена нека 
јетећи климао главом према баби.</p> <p>Једнога дана, поклањајући ми некакве лопте, као у шали  
ећи више, нити се поздрављајући.</p> <p>Једнога јутра, пошто се сви разишли и пошто сам остао с 
м причати, ефендија? — питали су готово једногласно, оптрчавајући око њега. — Хоћеш ли почињати 
?..</p> <p>— Сви хоћемо — одговорише му једногласно, без размишљања. — Млад си, добар си, беген 
ећа, Турчине! — отповрнуше неколико њих једногласно, подижући главе.</p> <p>Почеше се комешати, 
адозналости, прислушкивао кад се жалила једној слушкињи, како је он, бабо, још и сад мучи и про 
еком, кога Зулфага однекуд доведе, и на једној слушкињи, за коју и мајка рече да је боља и пошт 
са необичном насладом сехириле, како на једној страни трче дјеца, а на другој заптије и како, п 
хана, згурила у малој, неравној удолини једној, подупрта ода свих страна дебелим сохама и тојаг 
гано се поче прикрадати, примицати кући једној, чији гиздави ћошкови, са раскошно ишараним пенџ 
роз уске, тијесне сокаке према узбрдици једној.{S} Морали смо се пењати уз излињале, изроване и 
ијесним, смрдљивим колибама, гдје се, у једној половини, која чак није ни преграђена, спраћала  
 је хоџа, натмурен и замишљен, држећи у једној руци чибук а у другој књигу са излињалим корицам 
а јој половицу лица заклањала, носећи у једној руци ибрик са кахвом, а у другој филџане.{S} И с 
 својом дугачком, црном џубом, носећи у једној руци грану шебоја а у другој чибук, јављао се, о 
и босоног, изувши постуле и носећи их у једној руци а другом придржавајући зембиљ, струже низ ч 
капу, на браду, на рамена и непрестаним једноличним зујањем као да су одговарале, отпијевале на 
ма.{S} Стао покрај каната, исправио се, једном руком ухватио се за демире, док у другој држи пу 
напошљетку Сулага кад стигосмо до куће, једном руком држећи канат и пуштајући нас да уђемо у ав 
ми главу на прси, — вазда ме зове...{S} Једном иште: „Дај чашу воде“... други пут: „Дај пешкир“ 
; од фермена ми остала само половица на једном рамену...</p> <p>— Рашта ли ово нијесам прије оп 
p>Напошљетку читава кућа остаде само на једном слузи, на Хамиду неком, кога Зулфага однекуд дов 
 Рашта?..</p> <p>Зар не би било лакше и једном и другоме да смо заједно, да се можемо сашаптати 
рила, рођо? ..{S} Знаш ли како смо ишли једном, па се ти уморила, па...</p> <p>Слуге га често п 
мо о томе и, за чудо, никада нам се, ни једном ни другоме, <pb n="352" /> то додијало не би.{S} 
о боју...{S} А кад се премного говори о једном послу, то, бива, значи, да се нема смјелости да  
пушкама, застану на сред чаршије и само једном подвикну:</p> <p>— Затварајте!</p> <p>И сва се ч 
оћан и јак.{S} Доста је било да их само једном погледа оним орловским погледом, па да одмах изг 
ако сам у Сулаге ишао доста често, — по једном и по два пута у неђељи, — ипак се са Хатиџом ниј 
еба ли да причам како сам се пробудио у једном хану, у Коњицу, гдје су ме донијели и оставили н 
оја је више лежала него сједила у ћошку једном, међу јастуцима, и ћутала, све су жене галамиле, 
он је већ носио кроз чаршију, у зембиљу једном: и лула, и кресива, и игала, напрстака, вретена  
спадати.{S} Недалеко од њега, на ћенару једном, гурила се и хоџиница, премјерала без и шила кош 
ожја...</p> <p>— Жао ми само што га још једном није добро измлатила...{S} Да га научи памети... 
ама заспи.{S} Узалуд.{S} Преврну се још једном, збаци јорган са себе и један јастук одбаци испо 
 и бедевију и мене, узе ђугуме што су у једноме низу стајали испод басамака и оде, отрча управо 
ка и трговац наклањајући се, па намигну једноме хамалу да приступи.</p> <p>— Носи!..</p> <p>Пре 
 Почела би најприје отпуштати слушкиње, једну по једну, и одбијати од куће све зване и незване  
повратише.{S} Само бимбаша за се задржа једну лулу, као, бива, да му то буде награда за онакву  
е се смијешим, а она се извила, издигла једну руку изнад главе и мјери ме једним необичним, и п 
ли се играти ђевојкама као јабукама, па једну бацати а другу узимати...{S} То ли хоћеш?..</p> < 
тегну он, изненађен мојом суровошћу, па једну ногу опружи напријед и погледа ме изазивачки. — Т 
ним ухом, усиљавајући се тако да отјера једну муху с образа, која је непрестано јуришала не њег 
 одбацих пушку у страну, скљоках се под једну букву, у траву, и, наслонивши се леђима о тврдо,  
вати се драговољно.{S} А ја сам знао не једну, него неколико мајкиних тајни.{S} Зато, вјечито с 
порније, изврнувши се на леђа и одижући једну ногу у висину. — И он ради...</p> <p>— Осман је в 
е, ипак сам се изненадио кад сам опазио једну гомилу људи каква се у најсвечаније дане ријетко  
и најприје отпуштати слушкиње, једну по једну, и одбијати од куће све зване и незване гошће.{S} 
е и, вадећи испод басамака дугачку шибу једну, — која је и била устргнута и ту се вјечито чувал 
некога, намјести му и уреди у кући собу једну, у којој ће становати.{S} Био то висок, коштуњав  
еколико пута и нагло прихватити за алку једну, само да зауставим ту кућу, која је бјежала, да ј 
ајда каквих, вјечито је пјевала само ту једну.{S} Пјевала непрестано, неуморно, да јој се чак и 
нпут ми само послала и цвијећа.{S} Киту једну ружа, шебоја и рузмарина обмотала златом и црвено 
 угледао је како, попевши се на столицу једну, са загрнутим рукавима и бошчом повијеном главом, 
њечи траву, гризе, жваће; и баце папучу једну, другу...</p> <p>Напошљетку удара и наргилом о зи 
лијечи...{S} И казао је да му припремиш једну собу у кући...</p> <p>— Ја?..</p> <p>Хамид отре с 
исправила се Хајкуна, али не она бујна, једра и плаха Хајкуна коју сам навикнуо гледати како се 
, док <pb n="261" /> оне, кршне, плахе, једре, са ужагреним очима, зажареним образима и набрекл 
шкиње нам.{S} Гледајући је онако плаху, једру, кршну, како у танкој кошуљи и димијама, без јече 
е одговори Хасан, комешајући раменима и јежећи са од студени... — Није ми необично...</p> <p>—  
ми кроз главу и опет ме обузе она чудна језа.{S} Сад више нијесам смио ни покушати да викнем и  
овато лаје, штекће, подврискује.</p> <p>Језа ме поче обузимати од тога необичног клепетања, сту 
 намигујући и као дражећи ме, пробирала језгре и грицкала их.</p> <p>— А, чини ми се, сад ће и  
овијати као раширена крила лабудова над језером каквим.{S} Задуго се ништа друго ни чуло није о 
а врхова планинскијех зачу се стегнуто, језиво извијање, лајање, штектање вукова, што је много  
— Издајниче! —— отегну Хасан плазећи ми језик.</p> <p>— Хоћеш да ме оставиш, изневјериш, па си  
упежи и разбојници и свакоме бих плазио језик, ругао се, псовао.</p> <p>Што сам више осјећао гл 
перили пушке и климајући се и заплећући језиком одмах загаламили:</p> <p>— Затварај!</p> <p>— Н 
њему разбио прије?..{S} Аферим!..{S} Чо’јек ће бити кад тако зна да удара и да се брани, а не т 
м ја за Сулагу...{S} Сулага је миран чо’јек — брзо упаде Зулфага, превијајући се и отежући шијо 
 и поче комешати раменима. — Остарио чо’јек, па не може да ме гледа...{S} А он одавно у овој ку 
рави.</p> <p>— Камо среће да погибох! — јекну. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19132 
им више, преврнух се на траву и жалосно јекнувши склопих очи, очекујући кад ћу издахнути.</p> < 
 и да се јавим коме.{S} Нијесам смио ни јекнути, ни застењати, од страха да ме ко не чује, не о 
елом...</p> <p>— Аааах!..</p> <p>Двапут јекнух као рањеник, покушавајући да се отмем, исправим. 
ом, кад су се у кући кухала каква љепша јела, слала ми увијек понешто.</p> <p>Око ручка, испред 
 и болови у жглобовима као да су почели јењавати.</p> <p>Али, за чудо, неки необичан страх поче 
ежали, <pb n="348" /> дружио се с њима, јео пилава из старих, великих казана бакрених, продавао 
, не треба ни да живи, ни ђецу да рађа, јер шта ће живот кад се ни за се ни за њих нема чему бо 
е...{S} И не смије ти приступити мајка, јер... јер... јер...</p> <pb n="387" /> <p>Мршаво лице  
етни, укажеш ли мало љубави (не жаљења, јер то чини још јаднијим) пружио си утјеху и огријао им 
јехне.</p> <pb n="375" /> <p>— Води ме, јер... јер...</p> <p>— Јер?..</p> <p>Сакри ми главу за  
бритве, клијешта и приправљали мехлеме, јер су сви највише и замјењивали хећиме и готово једини 
и никад није хтио клањати ни молити се, јер — како је говорио — зидови они, мрки кровови и гизд 
/p> <p>— Лагао си, лопове и разбојниче, јер... јер си пошље заборавио на ме и престао ми долази 
улфагу и наредио мајки да пријеђе мени, јер је читаво његово имање опет остало њојзи.{S} Двадес 
 А силеџиска владавина добра не доноси, јер подгаја осветнике...{S} И ето... створила их је...{ 
 крило.{S} Новаца ми није могао давати, јер није бабо дозвољавао.{S} И то га увијек љутило.{S}  
рзо потрчим да га подухватим, подупрем, јер ми се учини као да ће пасти, посрнути. — Рашта?..</ 
ао да би ми сваки предлог био узалудан, јер Хасан тада, као за инат, — силећи се да осоколи и с 
да сам уљегао, — видјети ме није могао, јер нити се окренуо према вратима ни помакнуо се, — поч 
о усташима, — а то у дућану није могао, јер није имао с киме, — одлазио је у чаршију, у кахве и 
ајући шаке и пријетећи, — теби, будало, јер си ме повео ни сам не знаш куда и јер не знамо шта  
м изгледао необично блесаст у том часу, јер се он снажно уједе за танку, румену усну и окренувш 
:</p> <p>— Нећу да... да долази више... јер... јер...</p> <p>— Јер?...</p> <p>И унесе ми се у л 
чући и као стидећи се. — Не знате ви... јер... јер сте женскоње...</p> <p>И као што ништа трпио 
 И не смије ти приступити мајка, јер... јер... јер...</p> <pb n="387" /> <p>Мршаво лице њезино  
/p> <pb n="375" /> <p>— Води ме, јер... јер...</p> <p>— Јер?..</p> <p>Сакри ми главу за леђа и  
— Лагао си, лопове и разбојниче, јер... јер си пошље заборавио на ме и престао ми долазити, — р 
p>— Нећу да... да долази више... јер... јер...</p> <p>— Јер?...</p> <p>И унесе ми се у лице, а  
као стидећи се. — Не знате ви... јер... јер сте женскоње...</p> <p>И као што ништа трпио није ш 
мије ти приступити мајка, јер... јер... јер...</p> <pb n="387" /> <p>Мршаво лице њезино изнаказ 
— шапну и опет погледа наоколо — јер... јер је севдисао Хатиџу... и видила сам како јој иде на  
а леђа и брзо изговори:</p> <p>— Јер... јер и он долази... и... ко зна шта може бити...</p> <p> 
вадио, — шапну и опет погледа наоколо — јер... јер је севдисао Хатиџу... и видила сам како јој  
/> <p>— Води ме, јер... јер...</p> <p>— Јер?..</p> <p>Сакри ми главу за леђа и брзо изговори:</ 
а долази више... јер... јер...</p> <p>— Јер?...</p> <p>И унесе ми се у лице, а чупи ме почеше ш 
рекидајући причање. — Рашта?..</p> <p>— Јер му не вјерујем — одговарао је ватрено, поново ломећ 
е почеше шкакљати по образима.</p> <p>— Јер? — отегну изазивачки.</p> <p>— Биће бруке... кавге. 
главу за леђа и брзо изговори:</p> <p>— Јер... јер и он долази... и... ко зна шта може бити...< 
, јер си ме повео ни сам не знаш куда и јер не знамо шта радимо ни ја ни ти...{S} Теби, зевзече 
 да осјетих пљувачку у устима.</p> <p>— Јес’, дина ми!..{S} Пљувачка!..</p> <p>То ме охрабри, о 
 њега, е ти је криво учинио.</p> <p>— И јес’ ми криво учинио — пресјекох га ватрено сједајући и 
прстима. — Говоре тако.</p> <p>— Тако и јес’ — потврди мајка мирно, не мичући се. — Не лажу.</p 
 нити се бранио.</p> <p>— Јесам крив... јесам — муцао је полугласно, гледајући изнад себе и чуп 
ет се привијала уз њега.</p> <p>— Реци: јесам ли кршна?</p> <p>— Баш си дијете! — осмјехнуо би  
ања очима.{S} Никад је нијесам запитао: јесам ли јој драг; никад се нијесам заклињао, ни тражио 
ног пешкира правећи турбан око главе. — Јесам ли кршна?..</p> <p>Па засмијавши се стискала је о 
ика да проговори, посвађа се, извиче. — Јесам ли ја међед јали пехливан па да ми се смијеш?..{S 
бро...{S} Не слути на добро...</p> <p>— Јесам ли кршна овако? — изненада би запитала Хатиџа, же 
и се противио, нити се бранио.</p> <p>— Јесам крив... јесам — муцао је полугласно, гледајући из 
дуже почивке. — Јеси ли будан?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Рашта си се пробудио?</p> <p>— Због теб 
кроз шибље.</p> <p>У жељи да се увјерим јесам ли још у сну или сам збиља будан штипао сам се по 
во крене на хајдуке.</p> <p>— Еј, рођо, јеси ли се пута зажелила? — питао је каткада бедевију,  
и да ме сустигне и задржи. — Стој!..{S} Јеси ли готов?..</p> <p>— Готов?..{S} На што?..</p> <p> 
дрмусати.</p> <p>— Смајиле, болан!..{S} Јеси ли жив?..</p> <p>Познадох Хатиџу.{S} Фереџа на рам 
апита ме уплашено након дуже почивке. — Јеси ли будан?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Рашта си се про 
ам и све се силније и силније тресем. — Јеси ли махнит?..</p> <p>Шта је?..</p> <p>И из све снаг 
бвехлим, необријаним образима својим. — Јеси ли се одморила, рођо? ..{S} Знаш ли како смо ишли  
 дућана и нагло се рашири преда мном. — Јеси ли ме заборавио?</p> <p>— Хасане!..</p> <p>Готово  
о баш он, Хасан, преда мном...</p> <p>— Јеси ли изненада кренуо на пут? — запитам након краће п 
е, чистити лулу и стругати је.</p> <p>— Јеси ли чуо да су се свадили? — запита отегнуто, чистећ 
ду и поче је увијати око руке.</p> <p>— Јеси ли ишта чуо о дому: — запита затим шапатом и погле 
рошапута гласом пуним стрепње:</p> <p>— Јеси ли здрав?..{S} Шта ти је?..</p> <p>Ја проплаках, н 
а јеси.</p> <p>— Мени се, опет, чини да јеси <hi>баш ти</hi>, чим ме питаш...</p> <p>Он погледа 
} Нијесам...</p> <p>— А мени се чини да јеси.</p> <p>— Мени се, опет, чини да јеси <hi>баш ти</ 
и јесмо.</p> <p>— И огладњели?</p> <p>— Јесмо.</p> <p>Старац застаде мало, почеша се по упалим, 
руке.</p> <p>— Јесте ли хазур?</p> <p>— Јесмо.</p> <p>Узевши барјак поново, он приступи бедевиј 
 се, богме, и уморили.</p> <p>— Богме и јесмо.</p> <p>— И огладњели?</p> <p>— Јесмо.</p> <p>Ста 
 Јесте ли га чули?...{S} Хахахаха!..{S} Јесте ли га чули?..</p> <pb n="294" /> <p>Па приступи в 
спуштајући шишану и окрећући се нама. — Јесте ли га чули?...{S} Хахахаха!..{S} Јесте ли га чули 
и увијајући се, ломећи пред обојицом. — Јесте ли људи, шта ли сте?..</p> <p>— Нећу хунцута у ку 
ви приступише и оквасише руке.</p> <p>— Јесте ли хазур?</p> <p>— Јесмо.</p> <p>Узевши барјак по 
 којим се хоџа толико поносио.</p> <p>— Јесте ли посустали? — запитала би уријетко, покаткада,  
у поред себе и сједе међу њих.</p> <p>— Јесте ли из далека, момци? — запита старац један који ј 
х кахве.{S} Почнем мијешати. |</p> <p>— Јесте ли одавно подијелили; — запитам га узгред.</p> <p 
<p>— Тежак је — рече мргодно. — Пуно ће јести.</p> <p>— Неће — брзо дочека Зулфага и поново му  
затим шапатом и погледа ме пажљивије. — Јесу ли ти што причали?..</p> <p>— Ништа!..</p> <p>— Ја 
но завијају <pb n="312" /> а... не знам јесу ли момчад на опрезу...{S} Треба сам да обиђем...</ 
одмахнувши руком настављали пут.</p> <p>Јесу ли ме држали за скитницу каква, за лопова, бескућн 
.</p> <p>— Бјежи одовлен — рече брзо. — Јефтино си прошао.</p> <p>— А оклен ти?..</p> <p>— Ништ 
паре отели хајдуци, нити је кмете онако јефтино продао, ни у грађевине онолико утрошио...{S} Св 
равити...{S} Мислио си да ја свој понос јефтино дајем, копиљане!</p> <p>— Хајкуна...{S} Нијесмо 
е добро пошло они ово раде — говорио је јецајући. — И мени товаре на леђа да те ја наговарам... 
да чујем шапат неки и пригушено грцање, јецање.{S} Сваки пут нешто као да би ме зауставило, зад 
в сокак иза леђа ми као да поново почне јецати, тихо, пригушено јецати...</p> <p>Једне вечери д 
да поново почне јецати, тихо, пригушено јецати...</p> <p>Једне вечери дочекала ме пред Сулагини 
прејео за ручком, стењао је непрестано, јечао и дахтао, лијено склапајући очи и каткада чуднова 
се леђима о тврдо, дебело стабло, почех јечати као болесник какав.</p> <p>Хасан, осврнувши се,  
и, облији, а прси набрекле, наједрале и јечерма на њима као да почела пуцати, попуштати.{S} Пог 
се по плећима, и почну пуцати затегнуте јечерме на прсима, и димије се опусте и почну заплетати 
у, како у танкој кошуљи и димијама, без јечерме, иде, ломи се, крши и свакога у соби нуди ракиј 
е...</p> <p>Па се опет исправи, раскиде јечерму на прсима и указа на усахле, смјежуране, објеше 
 завучем јој прст под кратку, затегнуту јечерму и почнем шкакљити.</p> <p>— Не ругам се.</p> <p 
незгоде.</p> <p>Истога дана, пред вече, Јован је однио папуче и изјадао се.{S} Пољубио јој и ру 
попада сва роба и разасу се по чаршији, Јован поблиједи и стиснутих шака полети у гомилу.{S} По 
/p> <p>Трговци се збунише, пометоше.{S} Јован одбаци тамбуру и нагло прихвати за дизгин, сеизи  
ас.</p> <p>У читавој тој гунгули мој је Јован био најприсебнији.{S} Он нити је хтио противити с 
огата је и донијеће ти пара — тјешио ме Јован, који је једини озбиљно узимао у заштиту и хвалио 
зговор о другом.{S} Поче ме питати и за Јована, за дућан и обећа нам дати новаца да накупујемо  
p>Кад загледах боље, познадох међу њима Јована, оног истог Јована, који је некад са мном продав 
, познадох међу њима Јована, оног истог Јована, који је некад са мном продавао робу по махалама 
тргује.{S} И како је свако, по примјеру Јованову, из свега грла хвалило своју робу и дозивало м 
о је заптија с поруком да је само њему, Јовану, дозвољено продавати робу из зембиља и да му од  
обоље опријатељих са оним сељачетом, са Јовицом, који ми некад бијаше разбио главу.</p> <p>Био  
и замало што се не претвори у кавгу.{S} Јово, намамљујући једног муштерију, баш почео хвалити л 
ага још усуди да у оној гунгули и гурне Јову у леђа и да му преврне зембиљ.{S} И када, уз грохо 
>Био је, додуше, још једнако својеглав, јогунаст и напрасит, али је био и поштен, вјеран, поузд 
ој притрчала, била је мртва...{S} Глава јој пала на оно раширено крило готово на саму рану, из  
ј... него оваком животу...</p> <p>Глава јој клону на раме и склопи очи.</p> <p>— Ја... ето свје 
ну.{S} Пјевала непрестано, неуморно, да јој се чак и ругати почели и из спрдње назвали пјесму » 
{S} Ако је требало да оде у чаршију, да јој што нађе, донесе, купи, ишао је одмах, не мргодећи  
смије ударити, избацити кога хоће, а да јој нико ништа не приговори, видећи како је сви слушају 
ом и љутио се ако би га позвала када да јој помогне у послу, да донесе воде, дрва, масла.</p> < 
 одби, одбаци.{S} Кад је већ видјела да јој нико ништа не може забранити, хтјела је и да ради с 
љена, готово као да је и сама жељела да јој неко говори у кући, да граје, ларма.{S} И зато је н 
слала ми у јаглуку, поручивши узгред да јој увече дођем под пенџер, на разговор.</p> <p>Необичн 
о за мајком, пазио на њу и старао се да јој што боље угоди.{S} Свако јутро, прије зоре, босоног 
ико пута слала га и на села, токорсе да јој посвршава неке послове, те да га тако барем за неко 
е научена да је свак слијепо слуша и да јој се покорава, никако није могла подносити да се ја о 
рајући се само да јој уграби чибук и да јој га отме.</p> <p>— Зар тако, курвићу?..{S} Зар тако, 
еснећи управо, наумих да се вратим и да јој одмах скрешем, очитам све.{S} Макар био и први дан, 
о, необично смијешно.</p> <p>Дође ми да јој се у лице наругам, да је подражим.{S} И чудна жеља  
утин онај, таламбасџија, не смије ни да јој се примакне.{S} Ударајући у стари, напукнути таламб 
о, трчала и пружала ми руке, тражећи да јој изручим на изврнуте длане шећерлема, хурма, љешника 
 примичући се са чудном, лудом жељом да јој све те мерџане проспем, да их изгазим, смрвим и сат 
није знала уморити у послу томе, као да јој није требало почивке.{S} Зној је облијева по лицу,  
ригњечи што може јаче.</p> <p>Па као да јој и то мало било.{S} Незадовољна, зар, што само у кућ 
ештати неке ствари но соби, које као да јој на путу биле.{S} Поче затим и као рачунати нешто и  
кава, чије златом извезене гране као да јој горјеле на образу.</p> <p>— Хоћеш ли се на ме наљут 
зађе из собе.</p> <p>Случај овај као да јој нову снагу даде, као да је подиже, препороди.{S} Ви 
змицати, уступати, старајући се само да јој уграби чибук и да јој га отме.</p> <p>— Зар тако, к 
нико на свијету паметнији нема.{S} Тада јој изгледао и крупњи, и јачи, и већи од свакога.{S} У  
 се смијале, подругивале!..</p> <p>Тада јој се и чинило да од Зулфаге нико на свијету паметнији 
сила прекипи и кад пређе у насиље, онда јој је и крај — тврдио је упорно, не попуштајући — Па и 
 ме.{S} Па се опет окрену мајки и указа јој на ме.</p> <p>— А шта ће овом остати, ако и добра п 
рекривена танком, црвеном шамијом, која јој половицу лица заклањала, носећи у једној руци ибрик 
на авлију, лакше обучена, у кошуљи која јој се припијала уз тијело и танким свиленим димијама к 
а, зајапурена, са неуређеном косом која јој се расипала по челу и са обнаженим рукама до лаката 
але се око нога, црвена шамија лепршала јој око главе, треперила, а дугачке плетенице шибале је 
ох Хатиџу.{S} Фереџа на раменима тресла јој се и нимало се не обзирући на зачуђеног Авду збуњен 
ном гривом која се слијепила и прионула јој уз широки, крупним мрљама ишарани врат, са големом  
право у ме...</p> <p>Суза једна скотрља јој се низ образ, заустави се на танкој, руменој усни и 
ихо прошапта:</p> <p>— Ето...</p> <p>Па јој спусти на кољено све тефтере и све хартије и, измич 
ак и ошинуо Хајкуну ножем по руци и крв јој отворио.{S} И кад она застаде и некако зачуђено пог 
Женска памет — рече сажаљевајући. — Кад јој се опет вратио... и вратио се убрзо <pb n="361" />  
маже, кука са фукаром заједно, а узгред јој отима и оно што има, пазарује с њоме!..{S} Сви сте  
ранити, хтјела је и да ради све што год јој на ум пане.{S} И хтјела да се покаже као јунак неки 
 ради и пјева, а плаха пјесма разлијеже јој се, одјекује, звони кроз башчу, пробија се кроз гра 
дао мајки, Зулфага за дуго времена није јој додијавао иштући ни јадикујући.{S} Претварао се као 
сахле, смјежуране, објешене дојке, које јој вириле испод растављених пешева од кошуље.</p> <p>— 
а долијетале, купиле се око ње и падале јој по глави, по рукама, по раменима, весело гугућући,  
е или у групама, и ишле мајки, наметале јој се, токорсе да је тјеше и разговоре.{S} Неке су дов 
 танке црте, — трагови суза, — спуштале јој се низ пуначке руменкасте образе и још свјетлуцале, 
едало руменије, пуније; црне очи почеле јој горити, пламтити; стас постао виткији, облији, а пр 
вачему.{S} Питао и за мајку, за здравље јој, за слуге и слушкиње.{S} Нарочито је тражио да му ш 
ме, молим те — замуца Зулфага и поднесе јој главу да га удари. — Удри... а немој да ја смишљам  
бијаше умотала шамијом, повезала је, те јој само нос испод ње провиривао; погледа никако ни одв 
l>Лијепа је у Алаге љуба,</l> <l>Љепоте јој у свој Босни нема...</l> </quote> <p>Људи, мислећи  
ри, почела гребати као помамна.{S} Лице јој готово помодрило, запалило се, искривило, жиле на в 
 и да ми причањем сан разбије.{S} Лакше јој било кад макар с киме говори, кад прича макар о чем 
а врх главе крајеве црвене шамије, који јој падали по образима и сакривали половицу лица.{S} И, 
скиданог, згњеченог шебоја у лице, који јој се обично заустављали на коси, пешевима кошуља, или 
.{S} Никад је нијесам запитао: јесам ли јој драг; никад се нијесам заклињао, ни тражио да се за 
алила се удовица, па пјева — довикивали јој. — Своју пјесму пјева!..</p> <p>Ни мене нијесу оста 
 што су више стрепили пред њом, клањали јој се, улагивали, постајала је све жешћа, све осорнија 
, падоше по челу и лака им сјенка прели јој се преко очију, које као да намах постадоше и крупњ 
нда настану праве муке за њу...{S} Чини јој се, као да је одасвуда гледају његове очи, стријеља 
/p> <pb n="394" /> <p>— Нека — одговори јој, не осврћући се. — Не могу...</p> <p>— Шта?..</p> < 
мном, све док не би Шерифа ханума, мати јој, изашла из собе и понудила нам пексимита са пекмезо 
ћи главе — и почела је миловати, тепати јој, он одмах у соби почео мрмољити нешто, гунђати...{S 
 мајчина црну ти мајку подгриза и свети јој се...{S} И мајка ти сад у очи не смије погледати... 
м се некако могао прибрати и одговорити јој. —</p> <p>Ништа.</p> <p>— А што си блијед, зелен та 
и шију, понизно се наклањајући и љубећи јој скуте, и тихо прошапта:</p> <p>— Ето...</p> <p>Па ј 
трчећи понесох је по соби и, не бранећи јој да ме удара плетеницама, јаглуком, шамијом, да ме ш 
рестано се склањајући за мајку и вирећи јој иза димија, очекивао свој дио.</p> <p>Па ни на саст 
— запитам након дуже почивке, гледајући јој у лијепи, мало погнути врат, који као да је био бје 
се пред погледом њезиним, а, обвијајући јој меко, топло, пуначко, тијело и мени се пријатна топ 
јела још нешто питати, а он, осјећајући јој близину, врпољио се и пипао рану.{S} Тек кад се изм 
јак поново, он приступи бедевији и баци јој се на рамена.{S} Појахаше и остали.{S} И разиграше  
ом, свијетлило се, блистало некако, очи јој се пламиле, сијале, а црвена шамија на глави као да 
ачем, да зајецам, загрцам.{S} Спустивши јој главу на прса све је јаче почех притезати себи, при 
опусти једно крило и паде...{S} Кад сам јој притрчала, била је мртва...{S} Глава јој пала на он 
 су обични, врло обични.</p> <p>Ако сам јој причао о радњи, о дућану, о мачку који ми улови по  
 смирим и да, као слушче какво, помажем јој у ситнијим, домаћим пословима.{S} Шта више, она као 
Јок!..</p> <p>И полако, пажљиво завучем јој прст под кратку, затегнуту јечерму и почнем шкакљит 
, пада по трави, по калдрми, по широким јој прсима и јаким, гуштерастим бутима.</p> <p>Арнаутин 
. ево... ја и хоћу освету љуцку и волим јој него... него освети Алаховој... него оваком животу. 
ље би било да сам болестан, — одговорим јој некако пакосно, осорно, примичући се са чудном, луд 
..</p> <p>— Шта сам учинио? — одговорим јој набусито, покушавајући да се отргнем. — Ништа!..</p 
.{S} Договорићемо се сјутра — одговорим јој весело.</p> <p>— Нећу ја сјутра...{S} Хоћу сада...{ 
 баш ћу да га дочекам овако — одговорим јој брзо, не размишљајући, радознао: шта би Зулфага учи 
и не разгледајући је.</p> <p>Хатиџа чим јој преко прага прешла, грохотом се засмијала.{S} Ни ћи 
Ето...</p> <p>— Хатиџа!</p> <p>Притрчим јој и прихватим за шамију да је отргнем, да је отворено 
пших понуда изнијети може.</p> <p>Хасан јој није дужан остајао.{S} Ако је требало да оде у чарш 
о себе.</p> <p>Читаву шаку дуката давао јој да намакне што треба себи у кући; даривао је дукати 
тим, пошто би она приступила, показивао јој некаква слова, бројеве, — иако није знала ни читати 
 руке и врхове од папуча.{S} Захваљивао јој по двадесет пута на »поштеној« одбрани и грухајући  
ла и почела тући копитом о земљу, трчао јој као сулуд, тапшао је по врату и сапима, прстима раш 
е однио папуче и изјадао се.{S} Пољубио јој и руку и неколико пута поклонио се до земље.{S} А в 
 n="264" /> играо се са Хатиџом, правио јој свирале, штрцаљке, пушке од зовине и причао приче.{ 
ј ће сједити, куповао шећерлеме и нудио јој, клањајући се дубоко и, са особитим страхопоштовање 
ђивао садашњим мукама Хатиџиним, светио јој се, и мјесто да олакшам, још сам је више мучио, пец 
те, отирући руке о бошчу,</p> <p>— иако јој биле чисте, — и покаткада према њему узвијала главо 
ла димове враћајући их кроз нос и, како јој очи бијаху влажне, неколико их пута отирала, а Хати 
> <p>Други пут, опет, тужила ми се како јој не да ни пјевати.</p> <p>— Изишла ја на авлију, на  
је севдисао Хатиџу... и видила сам како јој иде на врата, на разговор...</p> <p>— Хатиџи?</p> < 
ине.{S} Момче, користећи се тиме, нагло јој прилети и зграби је за руку.</p> <p>— Остави...{S}  
д очију као да сасвим нестаде; руменило јој се опет поче разлијевати по лицу.</p> <p>Сад се мањ 
годећи се и не гунђајући никад.{S} Тамо јој носио и некакве поклоне што их слала ко зна коме, и 
апала топло, мекано перје...{S} А једно јој око остало отворено и гледа у ме, право у ме...</p> 
> <p>Узваљена, запаливши наргилу, — што јој слушкиња увијек доносила, — дочекивала је Хајнију,  
ходала по соби и чупала, кидала све што јој се у руци налазило.</p> <p>И као да се плашила нече 
им мираз, Сулага предаде Хатиџи све што јој мислио дати.{S} Одвојио и нешто готовине, и неколик 
робу, дозивала их, куповала свега и што јој требало и што није требало, и увијек распитивала о  
ле низ кукове, са распуштеном косом што јој падала по голим прсима и по обнаженим мишицама, чуд 
помагати, звати у индат...</p> <p>Пошто јој додија пуцњава купила је и тамбуру и поче ударати у 
<p>У соби сам затекао и хоџиницу и кћер јој Хајкуну.</p> <p>Обје су под читавим пљуском свјетло 
 —- запита меко, плашљиво, тихо, а глас јој дршће, трепери као да ће поново заплакати. — Хоћеш  
уз огњиште.</p> <p>— Грехота је, — опет јој се јавих, пристајући за њом. — Наш је...</p> <p>— Ш 
ојаницама почео би причати о дјетињству јој, о причама, шалама, поступцима њезиним.</p> <p>Док  
а њезине собе, одмах поред прага; кахву јој сам пекао и износио, сам чистио наргилу и пунио је  
Мајка је опет плакала непрестано кад су јој причали о мени.{S} Кришом, да не види Зулфага, свра 
 на пети и побјеже у собу.{S} Димије су јој у лету необично шуштале и заплетале се око нога, цр 
ци шамију с главе и коврџаста коса расу јој се по раменима.</p> <p>— И зато се наљутио — отегну 
ненада ми се оте узвик:</p> <p>— Сад ћу јој показати!..</p> <pb n="377" /> <p>Па свратих у прву 
ха.{S} Готово уза саму чатрњу, уз ивицу јој, исправила се Хајкуна, али не она бујна, једра и пл 
>Тек кад се спустих с прага и приступих јој ближе, она одиже и другу руку и готово врисну:</p>  
p> <p>— Мени је и сад добро — одговорих јој весело, показујући на кућу, на Хатиџу. — Ја сам зад 
ешта и неће да га призна.</p> <p>Отргох јој конац из руке и бацих га у страну.</p> <p>— Ти... т 
ати?..</p> <p>Бржебоље притрчах и падох јој пред ноге.</p> <p>— Моја је кућа као и твоја, мајко 
..</p> <p>Да загладим погрешку примакох јој се опет, узех је око паса, и снажно, у наручју, оди 
жене, макар ме на комаде сасјекли...{S} Јок, ханума!..</p> <p>Ни пошље смрти бабине није се про 
 он мртав и да више никад доће неће.{S} Јок!..{S} И сада, сваки дан, по неколико пута као да за 
ога што је псовао, пријетио, ударао.{S} Јок!{S} Он нити је имао обичаја да грди, галами, ни јач 
еповима и раскорачивши се на ћепенку. — Јок...</p> <p>— Затварај!..</p> <pb n="357" /> <p>Авдо, 
марим бедевију...{S} Ето то...</p> <p>— Јок! — откреса мајка и љутито баци кесу у чекмеџу. —- Т 
му нагло и ошину га по образу.</p> <p>— Јок!..{S} Слушаћеш ме, крмче никакав! — викну раздражен 
 одмах се узбунише, заграјаше:</p> <p>— Јок!..{S} Није твоја!..{S} Наша је!..</p> <p>— Моја...< 
</p> <p>— Међу влашке хајдуке?</p> <p>— Јок...{S} Нећемо с њима...{S} Ми ћемо сами...{S} Сами д 
ијеси Хамида послао да донесе?</p> <p>— Јок!..{S} Ја хоћу из твоје руке...</p> <p>Па, узевши ду 
чујеш како звечи нешто, звони?</p> <p>— Јок!</p> <p>Бојећи се зар да опет не заспим брзо настав 
тегну она и рашири руке. — Ти?</p> <p>— Јок!..</p> <p>Она устаде, повири на врата и полако, на  
и попријети чибуком. — Бог све зна а ми јок!..{S} Ко зна да и ја, можебити, нијесам био на Косо 
/p> <p>— Не ругам ти се, јање моје...{S}Јок!..</p> <p>И полако, пажљиво завучем јој прст под кр 
 вратима, на друго мјесто.{S} Промијени јорган и јастуке, растресе их.{S} Леже.</p> <p>— Смајил 
Узалуд.{S} Преврну се још једном, збаци јорган са себе и један јастук одбаци испод главе.{S} Оп 
шен скочио сам одмах из душека, одбацио јорган са себе и онако необучен и неуређен потрчао прем 
 сам узимати: тенџере, сачеве, тепсије, јоргане, огледала, сахане.{S} Готово све што ми је под  
ет изненада викне Хасан и заклони главу јорганом да нас не гледа онако састављене, приљубљене,  
 у ноћи, по мјесечини, кад руже цвату и јоргован мирише?{S} Је ли видјела од других, па зажељел 
 цвијеће.{S} Својом руком залијевала је јорговане, пресађивала албабере и невене, окопавала руж 
а нас није било стид од простих чобана, још би искали.</p> <pb n="309" /> <p>— Ех, брате, лијеп 
 сакривен од сваког.</p> <p>— Какав је, још ће чију кућу запалити — говорио је хоџа забринуто,  
ше разбио главу.</p> <p>Био је, додуше, још једнако својеглав, јогунаст и напрасит, али је био  
 знак пратиоцима да постану још бјешњи, још дивљији и још разузданији...</p> <p>Пред вече су ми 
/p> <pb n="272" /> <p>И морам признати, још никад у животу нијесам видио човјека да се моли уср 
 /> <p>Па, не проговоривши више ријечи, још брже кренуо би напријед, — готово потрчао, — и доче 
им, светио јој се, и мјесто да олакшам, још сам је више мучио, пецао.</p> <p>— Зар ти је сада м 
 као да ме прикова на мјесту.{S} Пуцањ, још јачи и још силнији, понови се и куршум ми мину покр 
лила једној слушкињи, како је он, бабо, још и сад мучи и прогони, како ни сад неће да је остави 
еломио...{S} Куршумом га преломио!..{S} Још наредио Хамиду и да му га донесе и, за инат, гурнуо 
непрестано мислећи о својим недаћама, — још једнако био узрујан и спреман на инат, ипак, у пога 
ушку која ми стајала баш украј врата. — Још ми такав лопов неће мајку гурати!..</p> <p>Опазивши 
лосно, савијајући хартије и гурећи се — Још само мало... ето... корак један па... па се може пр 
остави на миру.</p> <p>Не може — вели — још никако ни смислити, е је он мртав и да више никад д 
?..</p> <pb n="296" /> <p>— Врата треба још боље затворити — додаде хоџиница тихо, одбацивши ко 
и зар гдје би да сједне.</p> <p>А то га још више збуни.{S} Зачуђено и као увријеђено погледа је 
ља Божја...</p> <p>— Жао ми само што га још једном није добро измлатила...{S} Да га научи памет 
о су украдене чак.{S} Неко се одострага још усуди да у оној гунгули и гурне Јову у леђа и да му 
 испрси се према њему, спремајући се да још жешће навали. — Мислиш ли се играти ђевојкама као ј 
сто дјевојче, него као удата жена, која још има толиког сина.{S} И бојећи се, зар, да је когод  
ригушено се засмија.</p> <p>— Та војска још неће кренути — рече.</p> <p>— Heће? ..</p> <p>— Па. 
ала.</p> <p>Хајкуна је, кашње, додавала још и сухих смокава, и ораха, и љешника.{S} Она је, нек 
кве грађевине... задужила се, запетљала још више...</p> <p>Напошљетку и хајдуци дочекали вам на 
је непомично стајала и као да га хтјела још нешто питати, а он, осјећајући јој близину, врпољио 
н тога појави се у чаршији и у махалама још читава друзина нових трговаца.{S} Добила дјеца ћеф  
све немирнији.{S} Знали смо да нам нема још дуго пјешачити па да га се дочепамо, за ђаво би га  
 се размећу оним чега сами немају према још слабијима, чинили су штету и насиља.</p> <p>За чудо 
 додуше живјели у овој кући, али којима још никад ништа заповједила није.{S} И погледа их опет  
цијеви.</p> <p>И макар што је од рођења још био необично богат, богатији него четворица других  
ом!..</p> <p>— Не дај! — узвикну Хатиџа још јаче и препријечи му пут. — Куда ћеш?..</p> <p>— Иђ 
 соби, лупати, ударати.</p> <p>— Шта је још лагао Зулфага? — запитам оштрије — Причај ми!..</p> 
стане преда ме да ме одбрани. — Млад је још...{S} Не зна...</p> <p>На жалост, мајка се није дал 
само почетак кавге — рече. — Имаћете је још...{S} Чујем да ти је све уграбио, све отео...{S} Го 
али како није малаксао, клонуо, како је још оран и расположен.</p> <p>Ипак читаву пјесму није д 
е: увијек је имао нових, које се чиниле још љепше, чудније, занимљивије.{S} Човјек који је мног 
и пружи руку дјевојчету, које као да се још ни сад није могло прибрати ни освијестити...</p> <p 
 и ишарао мало, а испод стрехе, која се још једва држала, обијелио сам читав крњави зид, да је, 
и потјера право према мјесту, одакле се још, изнад <pb n="320" /> грма, извијао танак прамен ди 
оџу и да будем ваљан...{S} Сулага ме се још најчешће сјећао.{S} Два или три пута написао ми је  
вим од доброте њезина оца док... док се још љуцки ни замиловали нијесмо?..</p> <p>Сулага, испоч 
ма, пријекорима, псовком...{S} Хасан се још и држао некако и, кад сам себе на силу соколећи, ус 
 и сама заспи.{S} Узалуд.{S} Преврну се још једном, збаци јорган са себе и један јастук одбаци  
колац?..{S} Некако бесвјесно повукох се још дубље у шибље и збацих фес с главе, од страха да на 
иставати.</p> <p>— А ја сам чуо, — рече још тише да се једва чуло — е ти се мати преудала...</p 
 Здрав је...</p> <p>— Здрав — потврдише још неки.</p> <p>Авдо ме подухвати испод пазуха, подупр 
 јављати све рјеђе и рјеђе.{S} Остадоше још само неколико комшиница, којима као да не бијаше на 
Ништа је ово...</p> <p>За Османом одоше још неколико њих, одбјегоше.</p> <p>Напошљетку читава к 
упио од твоје мајке за своје паре и.. и још их лијепо платио...</p> <pb n="344" /> <p>У мени по 
 и препријечио им улазак у кућу!..{S} И још има образа да виче како је гладан и како га неста!. 
један, макар што смо бахнули изненада и још онако оружани.{S} Сви су били некако мирни и равнод 
 јој се низ пуначке руменкасте образе и још свјетлуцале, нос при врху поцрвенио и дошао некако  
ма да постану још бјешњи, још дивљији и још разузданији...</p> <p>Пред вече су ми дошли обојица 
тано слушам како виче, како још хвали и још нуди... </p> </div> <pb n="397" /> <div type="chapt 
јска све покорити, уништити, попалити и још чвршће утврдити нашу силу и господство наше, док је 
прикова на мјесту.{S} Пуцањ, још јачи и још силнији, понови се и куршум ми мину покрај уха.{S}  
ази, па бржебоље и рукама поклопи очи и још чвршће притеже шамију.</p> <p>— Шта је било?..{S} К 
околи и себе и мене — упорно би одбио и још би жешће навалио да идемо напријед, само напријед.. 
ве потрошили, упропастили ви сами и...и још свашта говори.</p> <p>— Их!..</p> <p>— А какве су н 
вор.{S} Ослухну.{S} Клепетање се понови још неколико пута и све јаче, све јаче...{S} У неко доб 
 било људе да се друже са човјеком који још ни једнога Влаха посјекао није, ни на чију кућу уда 
е.</p> <p>У жељи да се увјерим јесам ли још у сну или сам збиља будан штипао сам се по бедрама  
вао ни да им напоменем о томе а камо ли још и да причам коме и да их одам.{S} Ни они мени ништа 
и се као да није чуо.</p> <p>— Хоћеш ли још кахве?</p> <pb n="394" /> <p>— Нека — одговори јој, 
дозволу, приступи му:</p> <p>— Хоћеш ли још кахве? — запита шапатом.</p> <p>Он не одговори.{S}  
ну, напери је.</p> <p>— Казуј: држиш ли још ријеч да сам ти најдража?..{S} Говори!..</p> <p>— Х 
<p>Његова хладноћа раздражи ме, распали још више.</p> <p>— Један исти човјек не може бити и мој 
ћи се лоптама и као очекујући што ће ми још поклонити. —</p> <p>Све хоћу.</p> <p>А бабо, отпуст 
 је све остале разлоге.{S} Макар што ми још није било до женидбе, што нијесам прије ни мислио н 
х посрћући и поводећи се.{S} Ноге су ми још једнако дрхтале, а у бедрима ми сијевало и болило м 
S} Погледавши ме осмјехну се и порумени још више.{S} Наточивши кахву и понудивши нас брзо се ок 
 ли мало љубави (не жаљења, јер то чини још јаднијим) пружио си утјеху и огријао им душу, — гов 
ра ће бити уз њега...</p> <p>Млад си ти још, па не знаш...{S} А, ето, хајдуци напредују...{S} Ч 
 вратима ни помакнуо се, — поче стењати још јаче и, као болесник какав, неким меким, изнемоглим 
с маслом, сиром и кајмаком, и, пустивши још петеро шестеро јањади да се заиграју по авлији, кад 
штенских плотова.</p> <p>Момци, што нам још остали у кући, непрестано им износили понуде: духан 
ним једним погледом, погледом каква сам још само код болесника у огњуштини виђао...{S} Блиједо, 
, отсијевао према сунцу.</p> <p>Нијесам још потпуно ни био довршио посла, када заптија један, н 
 се на окрхано, поломљено оружје што им још остало.{S} Изгледали су као гомила јадних, одбачени 
 земљи, па им мало било госпоства, него још ударили и у силеџиство над њима...{S} А силеџиска в 
да га непрестано слушам како виче, како још хвали и још нуди... </p> </div> <pb n="397" /> <div 
тихо и порумени.</p> <p>Руменило њезино још ме више наљути.{S} Изгледала ми тога часа као прест 
ити: само једна танка, румена трака што још избија из ње и лагано се повлачи по јакој бијелој б 
ти врата и отјерати га.</p> <p>То мајку још више распали, наљути.{S} Цичећи и пјенушећи од бије 
и сељаку и сам својом руком отцијепи му још пет штапа по табанима...</p> <p>И хоџа би са заносо 
...{S} Блиједо, дугуљасто лице дошло му још блеђе, мале ситне боре око очију и око носа ишарале 
ао да је био знак пратиоцима да постану још бјешњи, још дивљији и још разузданији...</p> <p>Пре 
и без хаљина.{S} Кроз дроњке оне што су још висили на њима провидило се голо, изгребано тијело; 
 час по два.</p> <p>Једино момци што су још хтјели да настављају своје гозбовање и да се опијај 
з нашег комшилука.{S} Не.{S} Били су ту још и многи <pb n="227" /> други које прије никад ни ви 
ио би њима, наметао резу и подупирао их још дирецима, сандуцима, камењем.{S} И на демире пенџер 
ану.</p> <p>— Ти... ти све знаш — рекох још пакосније, жешће, изазивачки. — Знаш а кријеш, прик 
одвратих му подругљиво и за инат хакнух још три пута. — Таки ли си јунак!..</p> <p>— А ево да с 
 ни улагивати се.</p> <pb n="273" /> <p>Још и сада се о њему приповиједа прича како се чудноват 
срце ти је исто као и у мајке...</p> <p>Још би ти и памет била као и мајкина, само ако те не по 
добравао нешто или не одобравао.</p> <p>Још рјеђе су га могли навући да се и сам уплете у разго 
те цвијећа, кутије, огледала.</p> <p>Он ју је кашње пратио и по ноћи кад је излазила од куће, и 
 се на штап и кушајући да се исправи. — Јунак ме у ову кућу довео, њега сам и служио...{S} Кад  
 ли је!</p> <p>— Златан ли је!</p> <p>— Јунак ли је! — подвикивале су гласно, желећи да их чује 
 да видимо, момче, да окушамо сад ко је јунак бољи! — викну, кочоперећи се. — Ево нам сад згоде 
, да нијесам грђи од њега, макар што је јунак, — одговорих поносито — а вјерујем и теби...{S} Ш 
 што није био толико и домаћин колико и јунак и што није боље пазио на кметове и остале радине. 
 и удари ме по рамену.</p> <p>— Буди ми јунак! — рече. — Ни од шта се немој препадати...{S} А д 
 инат хакнух још три пута. — Таки ли си јунак!..</p> <p>— А ево да се кладимо да ће нам данашњи 
во, гледајући ме преко рамена. — Баш си јунак!..</p> <p>— Плашио си се и ти!..</p> <p>— Лажеш!< 
а ум пане.{S} И хтјела да се покаже као јунак неки, делија, мушкобана.</p> <p>У дну авлије, гот 
д се само о јунаштвима причало а правих јунака није било, изгледао је као нови Ђерзелез Алија,  
вајући да се дигне. — Нисам лупеж...{S} Јунаке кољу, а не шибају...</p> <p>— Удрите!</p> <p>Нек 
S} Као да је била срамота нека онаквоме јунаку дуго разговарати са женом, макар и са својом, и  
иним јунаштво, да се о мени прича као о јунаку и... и да ме сви хвале...{S} Их!..</p> <p>Па изм 
ајдука...{S} Зулфагу онога... па отишао јунаку, у чету његову.</p> <p>— И био четник?..</p> <p> 
д тако питаш! — отегну некако осорно. — Јунаци су оно, болан, а ми смо нико и ништа...{S} Једва 
 ослони му се лактом о кољено.</p> <p>— Јунаци су они...{S} Не жале гинути... — рече.</p> <p>—  
а се освете?..{S} А оружани су и они, и јунаци су, и...</p> <p>Нехотице ми се оте поглед на изг 
 ширењу устанка, о бојевима, окршајима, јунацима разним, говорили смо и ми највише о томе, гото 
и и прикаскивати за њим, кочоперећи се, јуначећи и на силу се смијући, шалећи.</p> <p>Тек када  
пкладити, да се и он, — макар колико се јуначио и претварао, — плашио исто као и ја, да је и ње 
</p> <pb n="252" /> <p>— Ђе си, одмјено јуначка? — питао је сагињући се готово до земље и љубећ 
о смета људима који хоће напријед, који јуначки газе и пробијају путе...{S} Свак лаже ко каже д 
е читаве приче причати о њему.{S} Онако јуначки, дрзак, насртљив, у дане кад се само о јунаштви 
и упињао да изгледа што поноснији и што јуначнији и, објема рукама обухватајући штап, на силу х 
еобично се распричао.{S} О хајдуцима, о јунаштвима њиховим говорио је по два сахата, причао и о 
, дрзак, насртљив, у дане кад се само о јунаштвима причало а правих јунака није било, изгледао  
ешу са усташима многи су отпочели своје јунаштво кушати у чаршији.</p> <pb n="356" /> <p>Људе к 
“...{S} А, токорсе, пошао сам да учиним јунаштво, да се о мени прича као о јунаку и... и да ме  
 ли ти то поштење, болан?..{S} Је ли то јунаштво?..</p> <p>— Остави...{S} Шала је...</p> <p>Хај 
и бег одужио се и мени и свакоме својим јунаштвом и срцем својим...</p> <p>Па све јаче стискају 
 <p>— Готов?..{S} На што?..</p> <p>— На јуриш!</p> <p>— Бива: ја једва чекао да угледам некога, 
пали и ти...{S} И онда... кад викнем... јуришај!..</p> <p>— А ако их буде много?</p> <p>— Не пи 
једну муху с образа, која је непрестано јуришала не њега и додијавала му.{S} Осјетивши да сам у 
се бранити камењем.{S} У љутини, оној и јуришао сам <pb n="226" /> на неке, ударао, док напошље 
ож.{S} Брзо се и окрену и као да хтједе јуришати на противника.</p> <p>И — намах застаде.</p> < 
иберем.{S} И сва крв као да ми изненада јурну у образе и страшан бијес обузе ме.</p> <p>— Теби  
је преостало пренио је тамо.{S} Свакога јутра, рано, прије гранисунца, износио га на праг, прин 
ила и голема свађа, да сам хоџа једнога јутра не поче да нам све објашњава захтијевајући и од н 
шнијих момака наших, посвађа се једнога јутра са свима осталима, ради љепушкасте Ајкуне, Циганч 
RP19132_C4"> <head>IV</head> <p>Једнога јутра, управо у свануће, пробудила ме необична хука и г 
, нити се поздрављајући.</p> <p>Једнога јутра, пошто се сви разишли и пошто сам остао сам са Су 
 у кући нам је био нечувен неред.{S} Од јутра до мрака непрестано нам долазиле жене, познате и  
и пред чим се снебивао.{S} Радио сам од јутра до мрака, радио без одмора, непрестано.</p> <p>Иш 
е је било ведро и свијетло као прољетње јутро, разлијевао мек, благ осмијех, рашчешљана брада п 
и таквим беспослицама забавља.{S} Свако јутро убрао би по киту цвијећа, задјенуо под широки, ћо 
ко годила није колико Зулфаги.{S} Свако јутро пролазио ми он испред дућана, ишао међу комшије,  
арао се да јој што боље угоди.{S} Свако јутро, прије зоре, босоног је ишао на Неретву, доносио  
човјек, пробудивши се у ведро, свијетло јутро, заборави на ружне <pb n="390" /> снове што их не 
 да сам га то исто при доласку питао. — Јуче?</p> <p>— Прекјуче — кратко одговори он, не гледај 
ислећи да ћу наћи коју мрвицу што ми од јуче остала.{S} Узалуд.{S} Свраћао сам се и у хендеке у 
шманина, што више вјерује њему, кога је јуче познао, него мени, с киме је толико друговао.{S} К 
наше чете — напомену Сулага.</p> <p>— И јуче?</p> <p>— Ноћас су довезли рањенике.{S} Сад их поч 
смислимо, усташи ће ојачати.</p> <p>— И јуче су разбили наше чете — напомену Сулага.</p> <p>— И 
д би ти хтио остати овђе, заклао бих те к’о јање.</p> <p>И опет ме удари кундаком.</p> <pb n="2 
ш, душманине, као да не знаш да те могу к’о пса избацити из куће одмах, овог часа...</p> <p>Зул 
акнем се, и не пазећи на гомиле бисага, кабаница и конопа по путу, спустих се низ басамаке.</p> 
 и кесе чибуклије, а из теркије, покрај кабанице, провирују кахвени ибрици и златасти зарфови о 
тала.{S} Огрнута је била лаком, црвеном кабаницом, испод које је провиривао чибук с лулом и мрк 
 — одговори Хусо поносито. — За људе је кавга...{S} Жене нек се не петљају у то...</p> <p>— Она 
равдајући се. — Данас допао и ево одмах кавга...</p> <p>Сулага се осмјехну.</p> <p>— То је само 
е и вазда се жестио што и она није била кавгаџија, што и она није газила у инат.</p> <p>Напошље 
оружја за појасом!..{S} Па су хајдуци и кавгаџије, зулумћари, отмичари, а Зулфага је миран, сти 
учинио...{S} Мислила сам...{S} Их...{S} Кавгаџијо један!..</p> <p>— Ђаволе!..</p> <p>Све срџба  
егну изазивачки.</p> <p>— Биће бруке... кавге...</p> <p>— И због мене би, зар, могло бити кијам 
ијеша се међу нас.</p> <p>— Оставите се кавге, људи! — викну промукло, а руке које је раширио д 
ио ни сам не знам кога, на силу тражећи кавге и ината, жељен да се макар с киме ухватим у кошта 
е осмјехну.</p> <p>— То је само почетак кавге — рече. — Имаћете је још...{S} Чујем да ти је све 
ешка се.{S} Непрестано као да је тражио кавге, ината с њоме и вазда се жестио што и она није би 
у први приступио и отада више није било кавге међу нама.{S} Шта више и уортачили смо се и отпоч 
—</p> <p>Што си дошла?..</p> <p>— Ко је кавгу започео? — запита мајка као осоколивши се и подиж 
ради тога и замало што се не претвори у кавгу.{S} Јово, намамљујући једног муштерију, баш почео 
сјенци старих бршљаном обраслих зидова, кад се чудна тишина, нека разлије унаоколо и кад се сам 
 Није ми било стало до свијета ни онда, кад сам кроз четири мјесеца ишла од врата до врата... е 
"219" /> <p>Погледала би па истом онда, кад би је, — не поздрављајући, — позвао да му хамам уре 
 по крилу, по новим, свиленим димијама, кад ме опази некако поплашено устукну натраг и одиже ру 
о с њоме заједно да станем пред Хасана, кад се он исправљен, поносит и горд, помоли на прагу, ш 
и низ руку.{S} Биће, бре, галама једна, кад истрче дућанџије из својих дућана, изненађени, када 
 крви на везеној долами, вратио с пута, кад би пред вратима зазвонило момачко оружје и зарзали  
..</p> <p>Шта би мислила и сама Хатиџа, кад би виђела како живим од доброте њезина оца док... д 
 не осврћући се никуд.{S} Само понекад, кад би смрдљива лојаница почела да плави и да шкиљи, уз 
p> <p>— Мислиш ли ти да су усташи жене, кад тако питаш! — отегну некако осорно. — Јунаци су оно 
Кад год бих се враћао из куће Сулагине, кад бих изишао из врата његових, увијек сам опазио Зулф 
ањивати, нити им забрањивала.{S} Кашње, кад су жене престале долазити, кад је остала осамљена,  
, не говорећи један с другим.{S} Кашње, кад смо прилично поодмакли, Хасан као да сам хтједе зап 
застане.</p> <pb n="243" /> <p>И кашње, кад се мало одомаћио у кући, кад је све упознао, остао  
како ћу проћи.{S} Није се чак ни кашње, кад је опасност минула, барем навратио мало да види гдј 
и да дућан лијепо очистим и уредим, те, кад унесем робу, да својом чистином одудари, истакне се 
варали!..{S} Знам само да је у свануће, кад сам се дигао из душека и хтио се умивати, уљегла ми 
о ме хвалио и једнако нудио крви.{S} И, кад бих замакао кроз сокаке и приближио се чаршији, уви 
и некаквих хартија, тефтера и писама и, кад год би мајка изашла у авлију, сједао је у прикрајак 
ом...{S} Хасан се још и држао некако и, кад сам себе на силу соколећи, усиљавао се да брже крен 
естеро јањади да се заиграју по авлији, кад би посједали по трави, он сам сједао је међу њих, п 
 познати да су то они исти момци, који, кад би бабо кренуо у лов, онако поносито и изазивачки,  
а и са састанцима у ноћи, по мјесечини, кад руже цвату и јоргован мирише?{S} Је ли видјела од д 
чито према Хатиџи.</p> <p>Сваке вечери, кад сам се враћао кући, дочекујући ме на авлији, имала  
Лакше јој било кад макар с киме говори, кад прича макар о чему.{S} Ништа помогло није ни кад са 
ти луле и ја му као, почео припомагати, кад дјеца око нас подигоше галаму и задречаше, како су  
адесет дана откако се почео припремати, кад једне ноћи изненада уљезе у моју собу и раскорачивш 
} Кашње, кад су жене престале долазити, кад је остала осамљена, готово као да је и сама жељела  
p>И кашње, кад се мало одомаћио у кући, кад је све упознао, остао је такав.{S} Са слугама и слу 
вјеровати.{S} И може ли он бити хајдук, кад није ни снажан, ни мрк, ни крвавих очију!..{S} Може 
ује по дану, под врелим, топлим сунцем, кад се крв у жилама распали и кад се отворено гледа очи 
 и торбу.</p> <p>— Аферим!..{S} Аферим, кад си таки! — узвикну весело, па притрча и обгрли ме.  
ру били краћи од минута.</p> <p>Петком, кад су се у кући кухала каква љепша јела, слала ми увиј 
 си ме звала? — питао сам је сјутрадан, кад смо се нашли и остали осамљени обоје. — Рашта?..</p 
2_C22"> <head>XXII</head> <p>Сјутрадан, кад сам се пробудио, опет сам се састао са Сулагом.{S}  
ајући се да будем што мирнији. — Оклен, кад је наш <hi>слуга</hi>?</p> <p>— Он није дошао од не 
Шта ћемо сад? — запита мајка забринуто, кад је и опет дошао да иште новаца, а тек половица грађ 
> <p>— Па шта ће него ти разбит’ главу, кад ти нијеси њему разбио прије?..{S} Аферим!..{S} Чо’ј 
ихо, преврћући бројанице. — Хвала Богу, кад није прошло горе...</p> <p>Тиме као да је пресијеца 
е тражио, товарио...</p> <p>Напошљетку, кад ми већ додијало толико размишљање, подигнем се и ис 
аком десетом кораку.</p> <p>Напошљетку, кад ми већ додија толико узалудно тумарање, љутито одба 
ад ја опалим, пали и ти...{S} И онда... кад викнем... јуришај!..</p> <p>— А ако их буде много?< 
 нокте, мучити се.</p> <p>— Па... па... кад си ми драг, узми ме!.. — узвикну готово плачући. —  
е приљубљујући се уза ме. — Ономадне... кад сам чула да си погинуо... вриснула сам и не гледају 
 ме по носу. — А ја знам да треба...{S} Кад се кућа кући, онда и треба.</p> <pb n="378" /> <p>— 
... и ја сам се зажелио куће, ама...{S} Кад дођем тамо, па кад ме запитају: „Ђе си био?..“ зар  
прша... опусти једно крило и паде...{S} Кад сам јој притрчала, била је мртва...{S} Глава јој па 
вједнички — и не пуцај прије мене...{S} Кад ја опалим, пали и ти...{S} И онда... кад викнем...  
ову кућу довео, њега сам и служио...{S} Кад њега нема, жене служити нећу...{S} Лијепо је то...< 
ено, да се сами упусте у разговор...{S} Кад сам ја био међу њима лакше било обојима...</p> <p>Т 
испод њезине снаге и надзора њезина.{S} Кад год бих се враћао из куће Сулагине, кад бих изишао  
ном се није ни шалио ни омиловао ме.{S} Кад је изашла мајка, — која се пред њим није сакривала  
</p> <p>С кметовима је био друкчији.{S} Кад би нам они дошли у авлију, до шездесет их на броју, 
остављали на миру, нити ме штедјели.{S} Кад бих прошао чаршијом, са јараном којим, беспослене д 
 доћи ми у дућан и сам ми се јавити.{S} Кад ми стаде на ћепенак, сав изгребан, мрк, необријан,  
знао онако причати и онако тумачити.{S} Кад мене неко похвали да лијепо причам, увијек се сјети 
ви на све, све погази, одби, одбаци.{S} Кад је већ видјела да јој нико ништа не може забранити, 
озвољавао.{S} И то га увијек љутило.{S} Кад год би извађени дукат морао поново да поврати у кес 
 он пробуди и да дуго не чека на њу.{S} Кад би се пробудио, хитала је с ибриком у руци и са чис 
е и непрестано развлачиле на смијех.{S} Кад је дошао, изгледао је некако сметен, збуњен, стидан 
{S} Само кад они не би били код куће, — кад би отишли куда, — излазила је преда ме, јављале се, 
ко поплашено поче се измицати натраг. — Кад твоја памет не може...{S} Их!..{S} Како ћу ја?..</p 
{S} Женска памет — рече сажаљевајући. — Кад јој се опет вратио... и вратио се убрзо <pb n="361" 
ари, залажући се кромпиром и жваћући. — Кад огладне, наврате и амо...</p> <p>— И разговарају с  
кунин витао који се умало не преврну. — Кад су непокорни!..</p> <p>— А што ће ти ђевојке, несре 
лан, како ће то бити, — викну заносно — кад уљезем у Сарајево и пронесем главу људску на ножу,  
 нога, попридиже се. — Тада?..</p> <p>— Кад је бег погинуо, читава наша чета изгубила је главу  
чемо и не излазимо без оружја.</p> <p>— Кад роб подигне главу и врисне за слободом, нико од њег 
ја!..</p> <p>Хасан се распали.</p> <p>— Кад би ми отац забрањивао полазак, ја бих му запалио ку 
о главом и непрестано уздисао.</p> <p>— Кад сила прекипи и кад пређе у насиље, онда јој је и кр 
ене на ручак — проговори меко.</p> <p>— Кад не можеш јарана дочекати у својој кући, ено ти моје 
 мајка покуњено и обори главу.</p> <p>— Кад сам дошла у ову кућу затекла сам га...</p> <p>Зулфа 
..</p> <p>— А њему и то криво?</p> <p>— Кад сам узела кумру на прси, — настави Хатиџа живље, не 
н се заклео да су га оробили хајдуци, а кад је примио на душу, ми му вјерујемо — рече Ибрахим е 
 Сулага пакосно, — и не шале се...{S} А кад не би били оружани, наши би се одавно дигли да их т 
 говоре ни о чему колико о боју...{S} А кад се премного говори о једном послу, то, бива, значи, 
е у разговор, да и он рекне своју.{S} А кад би га заиста навукли и изазвали да нешто каже, обич 
зак, ја бих му запалио кућу, — рече — а кад би ти хтио остати овђе, заклао бих те к’о јање.</p> 
е могле довршити — отсијече.</p> <p>— А кад више није било пара да их довршите, онда...</p> <p> 
јући, сам отпочнем разговор.</p> <p>— А кад си рањен? — запитам меко, болећиво, сасвим заборављ 
њему ништа о том не напомињем.</p> <p>А кад би се бабо, суморан, мрк, опаљен пушчаним димом, са 
 их мање и мање долазило.{S} У оно доба кад су се обично окупљали и састајали, Зулфага је излаз 
> <p>— Ево нас — рече напошљетку Сулага кад стигосмо до куће, једном руком држећи канат и пушта 
је понекад и гурнуо, ударио, — као онда кад сам им истом дошао у кућу, — ипак никада као да ни  
 Људи се најчешће дигну да помогну онда кад је касно помагати; док човјек не загрца, не осврћу  
о се од срца и весело насмијао баш онда кад би му причали за разне Хасанове испаде, — које би с 
кочи, исправи се.{S} Опрезно, као мачка кад се прикрада, приступи вратима, раскорачи се изазива 
p>— Немој...</p> <p>— А је ли шала била кад си мени долазио! — запита Хајкуна отимајући се и уд 
 да би му мања и грехота и срамота била кад би се случајно и превјерио, него кад би се спустио  
причама много вјеровало.{S} Има времена кад и најпаметнији људи вјерују у најлуђе приче.{S} Зат 
елио куће, ама...{S} Кад дођем тамо, па кад ме запитају: „Ђе си био?..“ зар да им рекнем „Ниђе“ 
ем рашћерао све махаљане...</p> <p>— Па кад ме неће да слушају — упаде Хасан сурово и гурну гла 
 гранато дрво поткресује...{S} А фукара кад се осили најгрђа је и најћоравија...{S} Њезина тира 
Нити је, каже, Зулфага имао својих пара кад је у нас дошао, нити су Хамиду паре отели хајдуци,  
Кад се ноћ спусти, — каже — читава кућа кад потоне у мрак, у помрчину, и кад све поспе онда нас 
 ћу с њиме у соби?..</p> <p>Нећу с њиме кад немам посла...{S} Имам ја и другог, свога рада...</ 
 Онако јуначки, дрзак, насртљив, у дане кад се само о јунаштвима причало а правих јунака није б 
знавала право стање наше, изненадила се кад је све то чула, уплашила се.{S} Жена, која је вазда 
е и они њега и он њих, изненадили су се кад су видјели како ја непрестано трчкарам по дућану и  
ице...</p> <pb n="380" /> <p>Сажалих се кад је угледах такву.</p> <p>— Рашта сам је прекорио?{S 
</p> <p>— Пуно.</p> <p>— Па какве штете кад их продамо?..{S} Ја бих их давно продала...</p> <p> 
а кућа кад потоне у мрак, у помрчину, и кад све поспе онда настану праве муке за њу...{S} Чини  
равији и ено му Хамида...{S}И... и... и кад га не дворим, шта ћу с њиме у соби?..</p> <p>Нећу с 
у ножем по руци и крв јој отворио.{S} И кад она застаде и некако зачуђено погледа у рану, он се 
е на очи чим сам прихватио за алку, — и кад је мајка отворила канат, застали смо обоје једно пр 
м сунцем, кад се крв у жилама распали и кад се отворено гледа очи у очи једно другоме, него у п 
 Чак ме два-три пута на плач нагонили и кад плач није помогао, почео сам се бранити камењем.{S} 
но уздисао.</p> <p>— Кад сила прекипи и кад пређе у насиље, онда јој је и крај — тврдио је упор 
 трчао није, ни за ким пристајао; чак и кад му је неко требао, није му знао ласкати ни улагиват 
м за те...{S} Ево свега...</p> <p>Чак и кад бих изишао из собе и кренуо, пошао у дућан, он је ј 
е чудна тишина, нека разлије унаоколо и кад се само шапатом смије говорити?..</p> <pb n="353" / 
 његову моћ ни силу, разбило ми главу и кад сам окрвављен дошао да му се потужим, само је слегн 
..“ зар да им рекнем „Ниђе“...</p> <p>И кад ме запитају: „Шта си радио?“ зар да рекнем „Ништа“. 
, по леђима, по прсима, свуда.</p> <p>И кад би се подигао и почео бјежати, трчала је за њим, го 
ам не досјети и не исплати му.</p> <p>И кад наплаћује а он некако окреће главу, стиди се, снеби 
колико, ако би се заиграли и заговорили кад он није био у кући, као да би премрли од страха чим 
ругој ни помислит’ не смијеш ни сад, ни кад наусница нагари...</p> <p>Тада ме некако обузе чуда 
 се осмјехне на њу и нашали мало.{S} Ни кад је изгледао најведрији није се смијао нити шалио.{S 
 макар о чему.{S} Ништа помогло није ни кад сам престао одговарати и склопио очи, претварајући  
 сељак љутито. „Прошли су сретни земани кад се лијепо живјело“...</p> <p>Цар дозва пратиоце, ко 
прије?..{S} Аферим!..{S} Чо’јек ће бити кад тако зна да удара и да се брани, а не трчи баби да  
..{S} Замисли само колики ће дућан бити кад она распе паре!.. </p> </div> <div type="chapter" x 
 — Треба ми друг, а нећу другог тражити кад си ти овђе...{S} Хајде!..</p> <p>— Међу влашке хајд 
</p> <p>Он ју је кашње пратио и по ноћи кад је излазила од куће, и остајао с њоме негдје чак до 
жалосно јекнувши склопих очи, очекујући кад ћу издахнути.</p> <p>У томе сам и заспао...</p> <p> 
е...</p> <p>Новци!..{S} Шта ће ми новци кад треба хљеба?..{S} Залогај хљеба од дуката, је дражи 
 усташе. .{S} Мало прије ми рекоше наши кад су доносили ствари.</p> <p>Ја се брзо исправих, под 
еђа камењем, дрвима, стакладима.{S} Тек кад би се, рашчерупан, раздрљен и испрљан дочепао собе  
лизину, врпољио се и пипао рану.{S} Тек кад се измакла од њега и изишла из собе, стиште зубе и  
пред њега као испред туђина каква и тек кад сам знао да ће почети с дијељењем дуката, јављао са 
 што се пропињало уз демире.</p> <p>Тек кад би које од нас од досаде почело зијевати и протезат 
урале се наранче и лимунови.</p> <p>Тек кад се мајка поче помало опорављати, поче се и хука сти 
лашеним и радосним погледом.</p> <p>Тек кад се спустих с прага и приступих јој ближе, она одиже 
{S} Вазда ме премјеравао мрким погледом кад бих случајно, мјерећи штогод, морао се очешати од њ 
, поведе у собу.{S} Застадох као укопан кад пређох преко прага.{S} Велики, тежак ћилим, — преко 
е чак и погуривши се као да је очекивао кад ће му показати врата и отјерати га.</p> <p>То мајку 
нпут сам, из радозналости, прислушкивао кад се жалила једној слушкињи, како је он, бабо, још и  
плашим...</p> <p>— А што си га спомињао кад се не плашиш?..</p> <p>И спуштеним гласом доврши:</ 
авну изјаву.{S} Ја сам, опет, њу слушао кад ми говорила о комшилуку и комшиницама, о махнитој Ф 
ила.{S} Готово да је Зулфага имао право кад је говорио мајки: »Готова пара у руци, најнесигурни 
ла кад би се случајно и превјерио, него кад би се спустио дотле да ради и <hi>женске</hi> и <hi 
 и мале и велике, ипак сам се изненадио кад сам опазио једну гомилу људи каква се у најсвечаниј 
причањем сан разбије.{S} Лакше јој било кад макар с киме говори, кад прича макар о чему.{S} Ниш 
 уклањала, измицала, сакривала.{S} Само кад они не би били код куће, — кад би отишли куда, — из 
а ме се готово ни освртао није.{S} Само кад би видио да сам и сувише заостао, задихао се, да по 
/p> <p>Мајка је опет плакала непрестано кад су јој причали о мени.{S} Кришом, да не види Зулфаг 
>— Остани...{S} Слађе ми попушити цигар кад си ти овђе.</p> <pb n="395" /> <p>Други пут, опет,  
 па ме зато и одбијала.</p> <p>Али опет кад сам понекада ишао Сулагиној кући и пролазио сокаком 
живи, ни ђецу да рађа, јер шта ће живот кад се ни за се ни за њих нема чему бољем надати?“</p>  
њући да је задржи у соби баш у том часу кад је највише жељела да изађе и да се разговори с њима 
Остарили...</p> <p>— Нек је хвала Алаху кад ти проговори, а макар врата и ђаво однио! — дочека  
 никога да замилује...{S} И жену и ђецу кад бих имао, ни њих не бих миловао...{S} И њима бих зл 
pb n="338" /> <p>Али како ли се зачудих кад мјесто силом измишљених тужилаца и свједока код бим 
екала ме пред Сулагиним вратима.{S} Баш кад сам застао на прагу и прихватио за мандал, да гурне 
, као да се и веселио томе.{S} Једанпут,кад је једно сељаче, које сигурно није знало за његову  
id="SRP19132_C24"> <head>XXIV</head> <p>Кад сам испричао Сулаги како сам прошао код Ибрахим-ефе 
сави ми руке око врата. — Она!..</p> <p>Кад сам уљегао у собу затекао сам мајку како узваљена у 
.</p> <p>— Нико бољи од Алаха!..</p> <p>Кад смо се приближили Сулагиним вратима истрча нам неко 
<p>— Нијесмо.</p> <p>— Аферим!..</p> <p>Кад се спустисмо готово до Миљацке чији се потмуо шум р 
а узмемо и »да заварамо глад«...</p> <p>Кад би, напошљетку, међу нас дошао и Сулага, узимао ме  
ни храном, душецима, чадорима...</p> <p>Кад загледах боље, познадох међу њима Јована, оног исто 
т смирих и прихватих за посао...</p> <p>Кад сам, пред вече, пошао Сулаги да му све опричам, мај 
њој.</p> <p>— Дај ми преобуку...</p> <p>Кад је Зулфага стигао кући био сам већ преобучен.{S} Сј 
ле говорити о њему, узносити га.</p> <p>Кад би увече пролазио махалама нагиздан, обучен, пребац 
и тепала ми и митила ме, мазила.</p> <p>Кад би бабо по обичају кренуо кадикада, са момцима и са 
сима и безброј штапова у рукама.</p> <p>Кад смо, након дугога лутања, опазили ватру, како пред  
пробија столове, бурад, терђахе.</p> <p>Кад се код џамије бацали камена с рамена пребацио је св 
не омилује и не штипне за образ.</p> <p>Кад би нам дошао џепови му увијек били пуни ораха и љеш 
га осамљена, потрчах за хамалом.</p> <p>Кад сам дошао до врата и од хамала узео ствари, био сам 
бог тога се и ноћи плаши толико.</p> <p>Кад се ноћ спусти, — каже — читава кућа кад потоне у мр 
екаквим сељацима пошао у Мостар.</p> <p>Кад сам закуцао на авлиска врата, — ђаво би га знао раш 
ивке, тек колико да не шутимо. —</p> <p>Кад? ..</p> <p>— Па није изненада...{S} На овај пут спр 
јесам још потпуно ни био довршио посла, када заптија један, необично угојен и здепаст, са голем 
ао их и заклањао им лица; само понекад, када би се под големим оџаком, у врху собе, мало појаче 
дућанџије из својих дућана, изненађени, када ме виде онако крвава, а нож одсијева према сунцу и 
души и слађе сам спавао.</p> <p>У зиму, када су ноћи постајале дуже, и разговарали смо више.{S} 
ити бих могао сазнати, да једне ноћи, — када се чинило да су сви поспали и када сам случајно из 
<p>И смијешан ми постаде.{S} Има часова када, макар душу притискивали најтежи терети, ускипи не 
спусти се пред њу.</p> <p>Има тренутака када човјек по нагону неком, — макар и не имао јачих ра 
и с мајком и љутио се ако би га позвала када да јој помогне у послу, да донесе воде, дрва, масл 
ову у леђа и да му преврне зембиљ.{S} И када, уз грохотан смијех пакосника, попада сва роба и р 
ада смо изашли готово до на крај шуме и када кроз густеж оној опазисмо како се испод нешто прор 
и, — када се чинило да су сви поспали и када сам случајно изишао на авлију — не угледах их обој 
ао што се гледају добри стари пријатељи када се након дугог растанка изненада нађу и састану.</ 
p> <p>— Не смијем ти ни у очи погледати када причам</p> <p>— узвикну изненада и пребаци шамију  
 Хасана, нити му говорио о томе.{S} Тек када он сам, говорећи о својим новим пријатељима, хотим 
 на силу се смијући, шалећи.</p> <p>Тек када би, након дугога лутања, он сам предложио да се вр 
/p> <p>— Ено га! — напошљетку избаци он када смо изашли готово до на крај шуме и када кроз густ 
p>Како отац или није хтио или није имао када да води много бриге о мени, био сам препуштен само 
у.{S} И ништа ми није било милије, него када би се ушљед моје неподмитљивости почео љутити и ст 
гано га куцкала по њима.</p> <p>Ријетко када да чаршинлије нијесу устајале из својих дућана и с 
дгод дуже разговарали.{S} Ако је и било када разговора између њих, било је насамо, одвојено, гд 
 <p>Право да кажем, баш ми је мило било када сам након дужег чекања видио да се Хасан не враћа  
чаршије пуцали, шенлучили.{S} Сваки пут када би наљегао погледао би ме испод ока, лукаво намигн 
робљима, по црквама и само чекају згоду када ће ударити и читав шехер попалити с једнога краја  
d="SRP19132_C34"> <head>XXXIV</head> <p>Када сам с мајком разговарао о Хамиду и његовој свађи с 
угом.{S} Ја се уопште и не сјећам да су кадгод дуже разговарали.{S} Ако је и било када разговор 
обгрлио, ни протепао ми што.{S} Ако бих кадгод посрнуо, обрезао се или опржио, није се сажалио  
ндија ослухну и осмјехну се лукаво. „То кадија хрче“, прошапута окрећући ми се, па ме опет поче 
/p> <p>— Их!..</p> <p>— А какве су наше кадије... наши судови... нећеш му учинити ништа...</p>  
I</head> <p>До неколико дана отишао сам кадији.{S} Био то омален, широк, трбушаст човјек, велик 
да потражим Ибрахим-ефендију, помоћника кадијина, и њему да се притужим.</p> <p>Ибрахим ефендиј 
им чисто бакарну боју и како је одсијев кадикада клизио и преко њих, заигравао, чудно су се пре 
, одакле као да се неко руга, враћао се кадикада тих, пригушен одјек.{S} И цврчак је негдје у г 
а.</p> <p>Кад би бабо по обичају кренуо кадикада, са момцима и са јаранима неким, према Црној Г 
амењен и забленуто гледао у ефендију, у кадифасте му очи и искежене бијеле зубе.</p> <p>И по св 
кратком, поткресаном брадом, с крупним, кадифастим, сањивим очима и дугим танким, правим носом, 
 покрај јастука, на широку шилту, меку, кадифасту шилту која као да је одавно чекала на нас...  
витак, љепушкаст младић, с очима као од кадифе, са кратком, црном, поткресаном брадом, необично 
чампарима, играле су испред раздраганих кадуна, наклањале се према њима, савијале, угибале, пје 
 А он одмах почео викати... „Драго ти“, каже, „што ћу брже ићи па зато пјеваш...{S} И нећеш у с 
ло што сам звала Хамида...</p> <p>„То“, каже, „опет за инат мени...{S} Због црвљивог карамфила  
ају лутку, ослањајући се раменом о зид, каже:</p> <p>— С њиме се не може више...{S} Чудан је по 
и мени, па и мени причао...{S} Нити је, каже, Зулфага имао својих пара кад је у нас дошао, нити 
p> <p>И све говори некако жалостиво.{S} Каже: „Додијао сам вам, па ме и не гледате... бјежите о 
еби:</p> <p>— Немој ићи...{S} Остани, — каже.</p> <p>— Не могу...{S} Имам посла...</p> <p>— Ост 
аши толико.</p> <p>Кад се ноћ спусти, — каже — читава кућа кад потоне у мрак, у помрчину, и кад 
етовима.</p> <p>— Радите као и досада — каже, а неће на нас ни да погледа...</p> <p>Кашње се ип 
причати.</p> <pb n="282" /> <p>— Ишли — каже — цар и велики везир преобучени по народу, па узгр 
398" /> <p>— Нећу с тобом ни говорити — каже увријеђено, ударајући прстима по камењу. — Ругаш м 
ла да се подругне мом „сиромаштву“ и да каже како је она, богата агинска кћи, научена на љепше  
ико не смије да рекне истину, да му све каже, откреше!..{S} Аге, трговци, бегови, хоџе, све кук 
угога, а сваки се устручавао да то први каже, изговори.</p> <p>Неколико минута тако смо се глед 
а и сама окуша?..{S} Или је имала да ми каже нешто чудно, ново, лијепо, нешто што се не казује  
да изда за винограде неке, шта ће да им каже, а она је само муцала, петљала нешто и гунђала, на 
.</p> <pb n="224" /> <p>— Моје — поново каже Арнаутин, измахујући ножем и пријетећи Сулаги. — К 
има и извуче нож из корица.</p> <p>— Ко каже да није моја? — запита, измахнувши ножем. — Ко?..< 
азе и пробијају путе...{S} Свак лаже ко каже да је сретни земан — био...{S} Лаже!..{S} Сретни з 
и га заиста навукли и изазвали да нешто каже, обично је креснуо укратко, оштро и одсјечно, и то 
очнем замотавати цигар.</p> <p>Право да кажем, баш ми је мило било када сам након дужег чекања  
рече отсјечно. — Нипошто!..</p> <p>— Не кажем ја за Сулагу...{S} Сулага је миран чо’јек — брзо  
 кихајући. —</p> <p>Наредио ми је да ти кажем да ће доћи...</p> <p>— Оставиће, зар, чету?..</p> 
p>— Нећеш се љутити на ме, ако ти нешто кажем?</p> <p>— отегну.</p> <p>— Шта?.. .</p> <p>— Обећ 
> <p>— Има, има, брате!..{S} Их, што не кажеш одмах?..</p> <p>Сад ће бити — почех ја шепртљати, 
 зар!</p> <p>— Само га немој ударати ни кажњавати — брзо дочекује Зулфага и као стане преда ме  
апну ми на ухо:</p> <p>— А <hi>он</hi>, кажу отишао...</p> <p>— Ко <hi>он</hi>?</p> <p>— Хасан! 
 придигао и убрисао сузе. — Замамио је, кажу, и пошла за њега...</p> <p>— Тешко теби! — уздахну 
, из шале, огрћући је ћурком. — Усташи, кажу, дочекали наше у Дузи и све поубијали...</p> <p>—  
ао да сама са собом разговара. — Пуцао, кажу, у јаребицу, па погодио Хамида у ногу...{S} Он му  
зива, нуди.</p> <p>Кахва се пролијева — кажу, духан се просипа, дукати се бацају као марјаши... 
шли у лов...</p> <p>— Чак амо?</p> <p>— Кажу да овуда има лова.</p> <p>— А не бојите се да ће и 
, имали су један другоме нешто много да кажу, много да испричају.{S} Зулфага је свакако имао мн 
 И замоли их да причају о свему, да све кажу.</p> <pb n="232" /> <p>Узбуђен човјек, под првим у 
?..{S} Ашиковала сам са ђевојкама да ми кажу и... казале су ми...{S} И ево... уфатила сам те, к 
а и поче се климати.</p> <p>— Хаљине ми кажу све...{S} Куку!..</p> <p>Па ме узе испод пазуха, п 
ковала сам са ђевојкама да ми кажу и... казале су ми...{S} И ево... уфатила сам те, копиљане, с 
</p> <p>Вук длаку мијења, а ћуди никад, казали су стари...</p> <p>А он, ето, ни длаке промијени 
е с њима, јео пилава из старих, великих казана бакрених, продавао им некакве ситнице и мијењао  
н мене оставио, него ево, на твоје очи, казао ми да сам му најдража, и ја сам оставила њега!..{ 
удио, опет сам се састао са Сулагом.{S} Казао сам му узгред да његову понуду никако примити не  
екако пакосно, као дражећи га.</p> <p>— Казао си да ће свадба бити.</p> <p>— Хајкуна!..{S} Моли 
вајући у његовој забуни, муци.</p> <p>— Казао си и да ћеш ме испросити — настави након дуже поч 
 тише, као успављујући ме. — Све нам је казао...</p> <p>— Лупеж!..</p> <p>Нешто као да поче тут 
4" /> <p>— И вечерас?</p> <p>— Синоћ је казао да ће доћи.</p> <p>— И ти ћеш га одбити?..</p> <p 
е мало, па ће доћи да се лијечи...{S} И казао је да му припремиш једну собу у кући...</p> <p>—  
е над њим да боље чује.</p> <p>— Шта си казао?..</p> <p>— Не могу.</p> <p>Она је непомично стај 
Не знаш колико ми је драго што си ми то казао —— узвикну наслањајући ми се на раме и умиљавајућ 
и хоџа и показа за њим. — Ето!..</p> <p>Казао сам: свршиће на вјешалима...{S} Тврдоглав је...</ 
/> <p>— Шта би то било што би сад имала казати, а прије није могла?..{S} Шта је то?..</p> <p>На 
е и све уреди — рекох полазећи. — Ја ћу казати Хамиду да га примамо. </p> </div> <div type="cha 
и као почне размишљати.</p> <p>— Шта ћу казати? — одмах трчи мени и пита.</p> <p>— Смисли, па н 
оћута.</p> <pb n="257" /> <p>— ...{S} И казаће како му је мајка расула благо и... и како сам ја 
ерије поквари.{S} Муштеријама су, опет, казивали како су ми криве мјере, како ми ни оке ни арши 
мити, уништити за неколико дана.</p> <p>Казивали су и како је нишанџија мимо све нишанџије на с 
згледао и најприсебнији, поче причати и казивати нешто.{S} Али и он се збуни, смете, замуца.{S} 
де, — које би сваки други отац најжешће казнио, — и поносито, задовољно узвикнуо је: „Аферим!{S 
и никад ме није смјела јаче ударити или казнити жешће.{S} Пустити некоме да ти сазна тајну која 
теже шамију.</p> <p>— Шта је било?..{S} Казуј!..</p> <p>— У твојој кући — замуца она ломећи се, 
но онако говори, читав дан да говори. — Казуј!..{S} Причај!..{S} Све, све, све!..</p> <p>Она по 
опет подиже шишану, напери је.</p> <p>— Казуј: држиш ли још ријеч да сам ти најдража?..{S} Гово 
то чудно, ново, лијепо, нешто што се не казује по дану, под врелим, топлим сунцем, кад се крв у 
 да није знала других пјесама ни других кајда каквих, вјечито је пјевала само ту једну.{S} Пјев 
 ваистину, нијесте изучени на ове чудне кајде и гласове...</p> <p>Ништа...{S} Не плашим се ја н 
 са пуним чутурама, које им, објешене о кајишу, висиле о ункашу, са бисагама из којих им провир 
p>Брже боље оде и донесе млијека, сира, кајмака.</p> <p>Све остави преда ме на ћилим, сједе ми  
нте с медом и мјехове с маслом, сиром и кајмаком, и, пустивши још петеро шестеро јањади да се з 
сам се покајао ради тога.</p> <p>— Пхи, какав си ми то момак! — добацивао је презриво, окрећући 
 преобучеш — рече умиљавајући се. — Их, какав си!..</p> <p>— Какав?..{S} Лијеп! — нашалих се ја 
еба печени голубови полете у уста!..{S} Какав ми је, бива, народ који јауче за добром, за славо 
ове те бимбаша...</p> <p>— Шта је?..{S} Какав је сад белај?.. — помислих у себи и, право да реч 
 баш у ономе који кука да му је зло.{S} Какав ми је то несретни народ који се сам с муком диже, 
љавајући се. — Их, какав си!..</p> <p>— Какав?..{S} Лијеп! — нашалих се ја, давећи се залогајим 
е осамљен, сакривен од сваког.</p> <p>— Какав је, још ће чију кућу запалити — говорио је хоџа з 
 — запита она дурљиво и напући усне. —— Какав си то данас?..</p> <p>— Ја сам онакав какав сам и 
угљиво узви носом.</p> <p>— Видиш ли га какав ти је — рече пакосно. —</p> <p>Вук длаку мијења,  
бих се, загрлио, пољубио и упустио у ма какав разговор.{S} Два-три пута и притрчавао сам им и с 
љио негдје у висину, изнад себе, — и на какав дужи говор као да није смио ни помислити.{S} Десе 
в си то данас?..</p> <p>— Ја сам онакав какав сам и био, — дочекам кезећи зубе и готово режећи  
изгледало као да тамо сједи огроман див какав са неколико глава на раменима и са неколико рука. 
 шта се ово ради, у царскоме здрављу, и какав је ово зулум настао?</p> <p>И закукаше како им је 
помена да зец баксузлук доноси?...{S} И какав ће то баксузлук донијети?...{S} Хоће ли се који о 
али и подупирали мертецима, да их не би какав непозвани гост изненадио; прозоре и пушкарнице на 
иле, макар комадић хљеба, макар залогај какав.{S} Ништа.</p> <p>А цријева као да врију, кључају 
 се пребијам по туђим кућама као сирјак какав, бескућник и беспосличар? — питао сам сам себе, п 
вијао се по соби, ширио се и, као облак какав, обавијао их и заклањао им лица; само понекад, ка 
о неколико пута.</p> <p>И као побједник какав, накрививши фес над око, а пребацивши обје руке п 
— поче стењати још јаче и, као болесник какав, неким меким, изнемоглим гласом избаци:</p> <p>—  
ебело стабло, почех јечати као болесник какав.</p> <p>Хасан, осврнувши се, у први мах као да се 
о би се тада обично у чаршији или хамал какав или Циганка понека, носећи у малим, калајисаним т 
p>Ако му је понекад случајно и затребао какав друг, звао је мене.{S} Извуче однекуда голем и те 
и: тек каткада, уријетко, ако би стигао какав хабер из Мостара, од мајке, и по која оштрија пор 
ече суво. — Чим сам му ја љуцки опричао какав је оно чојек, одмах га и омрзнуо...{S} И вели: не 
е.{S} Свакоме шаље и поздрав или савјет какав.{S} И, пошто га већ сви кметови ижљубе у руку и с 
и, — дочека она ватреније и, као кривац какав, бојећи се да ме отворено погледа, окрену главу п 
или.{S} Сијело, скуп, састанак, теферич какав није се могао ни замислити, а да се и Смајил-ефен 
оче ме обузимати, чудна, пакосна срџба, каква обично избија у човјеку који је учинио неку погре 
ба, кроз све махале једне голема граја, каква се одавно чула ни запамтила није.</p> <p>Читав се 
одао...</p> <p>— Одмах?..</p> <p>— Ама, каква је моја памет? ..{S} Каква?.. — отегну он некако  
гоме... теби, ето, баш теби!..{S} Аман, каква је ноћ била!..</p> <p>И није више о томе хтјела г 
p> <p>— Ама, каква је моја памет? ..{S} Каква?.. — отегну он некако очајно, гледајући према неб 
дедо из прикрајка и чудно се накашља. — Каква је твоја школа?..</p> <p>— Ја ћу говорити — одгов 
вакат нит’ си ми долазио, нит сам имала каква хабера од тебе...</p> <p>Заборавио и мене, и закл 
</p> <p>Петком, кад су се у кући кухала каква љепша јела, слала ми увијек понешто.</p> <p>Око р 
вином неком.</p> <p>И није то била шала каква ни обична игра, него баш права трговина, која нам 
ајно гдјегод на тавану, у прашини, била каква стара пушчетина, нож, па макар и косијер, — и њих 
 читав посао, и ако би се гдје појавила каква тврдоглавија муштерија притрчавао му у помоћ и хв 
ао сам се испред њега као испред туђина каква и тек кад сам знао да ће почети с дијељењем дукат 
изгледала као стара, немоћна просјакиња каква, у чађавом, дроњавом и подераном одијелу, са безб 
ло се помислити да је то прије слушкиња каква, робиња му, него ли жена, домаћица.</p> <p>Ујутру 
 Изгледала ми тога часа као преступница каква, дрска, безобзирна преступница, којој се на све с 
о сам се удомазетио, те ме као слијепца каква храни и издржава?..{S} И шта би се, тада мислило  
у и не поткажу Зулфаги, бојала се новог каква кијамета, па ме зато и одбијала.</p> <p>Али опет  
енадио кад сам опазио једну гомилу људи каква се у најсвечаније дане ријетко и пред џамијом виђ 
, баш хоћу да те окушам у њој, да видим каква ћеш ми изаћи...{S} Ето колико ти вјерујем!..</p>  
родире чудним једним погледом, погледом каква сам још само код болесника у огњуштини виђао...{S 
т.</p> <p>Јесу ли ме држали за скитницу каква, за лопова, бескућника? ..{S} Или су мислили да с 
ахирена.{S} Момци су долазили и питали: какве ће наредбе да изда за винограде неке, шта ће да и 
вашта говори.</p> <p>— Их!..</p> <p>— А какве су наше кадије... наши судови... нећеш му учинити 
запита брзо.</p> <p>— Пуно.</p> <p>— Па какве штете кад их продамо?..{S} Ја бих их давно продал 
оносит, силан као одваљен комад клисуре какве, а вазда горд и усправљен као и сама клисура, да  
дје у даљини хуји вјетар и милује лишће какве непролазне шуме, Хајкуна поче застајкивати, пазит 
а за ноге, те смо се често као пијанице какве поводили и посртали.</p> <p>Тек након дугога лута 
а.{S} Ни ћилима, ни серџаде, ни шилтице какве није било у собама и празне, голе, без намјештаја 
ања!..</p> <p>Никада нијесам вјеровао у какве бабинске приче ни гатке разне, али, право да рече 
е бруке и много јада с њима...</p> <p>— Какви робови? — уплете се Хасан и сједе поред њега, уз  
какви и ако ти је не помуте...</p> <p>— Какви хунцути? —— запита мајка кроз зубе и погледа га п 
ци ћурликају уз двојнице, — него чобани какви, планинштари, дрвосјече.</p> <p>— Их!..{S} И ти с 
ту умру, издахну, а нипошто као ратници какви који су ишли да гоне хајдуке.</p> <p>— Ах! — узви 
ина.{S} Сви старци, ихтијари, као момци какви, брзо се подигоше са својих мјеста, сврнуше луле  
ити.{S} Свак ко је морао <pb n="245" /> каквим послом да прође авлијом, да донесе што, ишао је  
ао свој дио.</p> <p>Па ни на састанцима каквим бабо није говорио много, иако га често призивали 
у благо, тихо, њежно, као са болесником каквим кога нико не смије наљутити, нико увриједити.{S} 
као раширена крила лабудова над језером каквим.{S} Задуго се ништа друго ни чуло није осим чудн 
је знала других пјесама ни других кајда каквих, вјечито је пјевала само ту једну.{S} Пјевала не 
ила да ме поздраве, да ми понесу понуда каквих: пите, пексимита, уштипака, или пешкеш који: мах 
ли за прса и шамарајући питали имају ли каквих веза са усташима...{S} Трговцима, бакалима, зана 
 он и остави ме. — Па... па.. видила си каквих имамо пријатеља, па... па ће му свашта набацати  
 нове гласове, хабере, питао је ли било каквих нових напада хајдучких и није ли когод и опет по 
> <p>И није да су ме звали због крупних каквих ствари, него због ситница, беспослица разних.</p 
ећи да сам се наждерао траве као магаре какво и одмах се осјетио некако силнији, јачи.{S} Могао 
испустих кашику.{S} Покорно, као дијете какво, подигнем се и пођем према њој.</p> <p>— Дај ми п 
ворећи што, узе ме за руку и као дијете какво поведе за собом у кућу.{S} Хатиџи, која је стајал 
натјерати да се смирим и да, као слушче какво, помажем јој у ситнијим, домаћим пословима.{S} Шт 
ујући на пети.{S} Изгледала је више као какво младо, безбрижно, ђаволасто дјевојче, него као уд 
 од дима духанскога гледају га као чудо какво.</p> <p>— Ви би хтјели да будем ваш хоџа и да вам 
p>И чим би се, иза полуотвореног каната каквог, стидљиво и поплашено промолила понека глава дје 
 сафуна, потковице и гађају гдје стигну каквога грлатијега трговца, који босоног, изувши постул 
зовемо никаква јачег шума: ни гранчицом каквом да не затресемо, ни лишћем јаче да не зашуштимо. 
Отада се хоџа никада више јављао није у каквом скупу људи, на здоговору каквом.{S} Нити га звал 
{S} И све је некако више сличило весељу каквом нето оплакивању погинулога.{S} Осим мајке, која  
 није у каквом скупу људи, на здоговору каквом.{S} Нити га звали, нити је одлазио.{S} Знао је с 
замаштен, прљав, често сам више наличио каквоме хамалу него беговском сину, кољеновићу.{S} Мака 
ије који ми се јављали и зазивали ме на какву.{S} С рукама у џеповима ходао сам по старој, изро 
путу?..{S} Хоћемо ли натргати на звијер какву: на вука, на међеда?..{S} Или, ако се примакнемо  
тишао сам одмах да тражим дућан, магазу какву под кирију.{S} И нијесам се много намучио.{S} Как 
пред туђих дућана, само да нанесу штету какву и оборе робу, коју су дућанџије изнијели пред ћеп 
о доба дућан више наличио на пушкарницу какву него ли на бакалницу, трговину...{S} Чак је довод 
гум да донесе воде са чесме, или ћупицу какву, завежљај, торбу, плетару.{S} Каткада је излазио  
во и почиње моје право <hi>житије</hi>, како се то рекне, о коме једино и вриједи да се нешто п 
 како је „зликовац, хајдук и зулумћар“, како му је „срце од камена“, те како више нема „милости 
ани!..{S} Устани!.. — чух, у неко доба, како ме зове Хасан, псујући и звекећући ми оружјем око  
овара с радницима, кметовима и момцима, како рачуна, погађа се, наређује.</p> <p>Кметови распус 
естано трчкарам по дућану и око дућана, како се увијам, улагујем, нудим, цијеним.</p> <p>Одмах  
, затекавши је у кухињи, украј огњишта, како чучи поред ватре и подстиче је. — Хоћеш ли?..</p>  
и.</p> <p>— Охо!..</p> <p>— И како иде, како збори!..{S} Право мушко!..</p> <p>И, спустивши ми  
питати нас шта се десило.{S} Сулага је, како ми рече, помислио одмах на лопове, хајдуке, разбој 
х нога, са необичном насладом сехириле, како на једној страни трче дјеца, а на другој заптије и 
 задречаше, како су све слабе, напукле, како су украдене чак.{S} Неко се одострага још усуди да 
 опет, казивали како су ми криве мјере, како ми ни оке ни аршини нијесу у реду и како сам само  
 као да га непрестано слушам како виче, како још хвали и још нуди... </p> </div> <pb n="397" /> 
ца око нас подигоше галаму и задречаше, како су све слабе, напукле, како су украдене чак.{S} Не 
пролазе чаршијом, у живом разговору, и, како је изгледало, имали су један другоме нешто много д 
лфага је напротив био необично миран и, како ми се причињавало, говорио је одлучно и потпуно уб 
 гутала димове враћајући их кроз нос и, како јој очи бијаху влажне, неколико их пута отирала, а 
млијека и један поголем хљеб, којим би, како ми се чинило, и међеда могао умлатити.{S} Све спус 
оравао.</p> <p>— Не знате ви, поганови, како је мени — гунђао је измичући и као стидећи се. — Н 
, високи, крупни људи, с брковима који, како ми се у оном страху чинило, лепршали се и преко ра 
бојица читаву ствар мајсторски удесили, како би мајку истакли као главног кривца и тиме ми онем 
 је он, бабо, још и сад мучи и прогони, како ни сад неће да је остави на миру.</p> <p>Не може — 
лушкивао кад се жалила једној слушкињи, како је он, бабо, још и сад мучи и прогони, како ни сад 
о он не воли препирати се ни парничити, како му тешко и изаћи на суд а камо ли тамо правдати се 
ти како нико моћнији од ње нема у кући, како је она највиша сила, власт, господар над свима.</p 
, барем навратио мало да види гдје сам, како сам.</p> <p>Читав низ оптужаба, све тежу за тежом, 
пуцка прстима.</p> <p>— Замисли, болан, како ће то бити, — викну заносно — кад уљезем у Сарајев 
и почела гугутати...{S} Не знаш, болан, како је слатка била!..</p> <p>— А њему и то криво?</p>  
ном похвали како није малаксао, клонуо, како је још оран и расположен.</p> <p>Ипак читаву пјесм 
 врат човјеку који ми обећао дати кћер, како сам се удомазетио, те ме као слијепца каква храни  
кад није дисао на уста, шишти кроз нос, како хукти и букти ватра у пећи, иза које у старој муса 
ли су како има чета и у самом Сарајеву, како су сакривене по хановима, по гробљима, по црквама  
рана и пријатељи и душмани потсмјехују, како сам се, за рана, натоварио на врат човјеку који ми 
мрско било посматрати како двори мајку, како иде за њом, <pb n="248" /> удвара се, улагује.{S}  
Гледајући је онако плаху, једру, кршну, како у танкој кошуљи и димијама, без јечерме, иде, ломи 
мо, након дугога лутања, опазили ватру, како пред колибом пламти, заиграва и лиже готово до под 
ишанџија мимо све нишанџије на свијету, како може да убије тицу у лету, да кроз прстен јабуку п 
инице некакве говоре: како ништа немаш, како ћеш у њих просити...</p> <p>— Мучи!..</p> <p>И опе 
јка кушајући да пође према вратима. –—- Како можете оваку мајку примати?..</p> <p>Бржебоље прит 
 — Ко?</p> <p>— Агинице некакве говоре: како ништа немаш, како ћеш у њих просити...</p> <p>— Му 
послали људи сахију по њега и поручили: како би жељели да им он буде у џамији и да им он учи дј 
 је све уграбио, све отео...{S} Говори: како сте све потрошили, упропастили ви сами и...и још с 
 се пред очима.{S} Као да гледам мајку: како блиједа, увехла, полуонесвијешћена, са расплетеном 
 Кад твоја памет не може...{S} Их!..{S} Како ћу ја?..</p> <p>— Доста! — готово цикну мајка и пљ 
— Знаш ли и ти што?..</p> <p>— Их!..{S} Како ћу ја?.. — ускликну он задивљено и некако поплашен 
товар послала...</p> <p>— Хајкуна?..{S} Како опет?..</p> <p>Хасан се окрену у страну и отпрсну. 
ољубим се с њиме.</p> <p>— Шта је?..{S} Како си ми?..</p> <p>— Добро сам — одговори он једнако  
у!..</p> <p>— А шта ли Хасан ради?..{S} Како ли је њему?.. — помислих и кришом почнем провирива 
дерлуку босоног, распасан, раздрљен.{S} Како се зар прејео за ручком, стењао је непрестано, јеч 
рију.{S} И нијесам се много намучио.{S} Како је у оно доба било доста празних дућана, нашао сам 
> <p>Било то уз тргање, у винограду.{S} Како нам виногради лежали један поред другога, наложили 
по образима. — Ђе те боли?..{S} Шта?{S} Како то?..</p> <p>— Ништа ме не боли сад...{S} Добро са 
са главом мало већом од »стиснуте шаке« како му подругљиво говораху, са ријетком брадом која му 
сам могао затећи код куће.{S} Управо, — како су ми кашње <pb n="350" /> причали, — она је вазда 
џа тада, меко, мазно, љубећи му руку, — Како мајка?..</p> <p>Па, напунивши лулу духаном, поднос 
 бошчи и све јаче лупкајући папучама. — Како ли би се смијале, подругивале!..</p> <p>Тада јој с 
е ме јаче стиска за руку и трза њоме. — Како си могао оно учинити?..</p> <p>— Шта сам учинио? — 
... празних рука? — запита замишљено. — Како?..</p> <pb n="337" /> <p>— Никакав поштен рад не м 
 пешкир некакав што је висио на зиду. — Како то?..</p> <p>— Ја хоџу нијесам ни питао — одговори 
ађевина једва ако је била доготовљена — Како ћемо?</p> <p>— Ти си домаћица... ти наређујеш, а ј 
д није хтио клањати ни молити се, јер — како је говорио — зидови они, мрки кровови и гиздава ку 
и сневесели се.</p> <pb n="254" /> <p>— Како ћу? — запита готово плачући. — Да је моје ја... ја 
чибук преметнувши преко крила.</p> <p>— Како си? — питала га Хатиџа тада, меко, мазно, љубећи м 
 игдје ичега остати на сокаку.</p> <p>— Како ли би ме тад душманке гледале и како ли би се свет 
в свијет је крив...</p> <p>— Хм...{S} А како ћеш ти говорити? — прекиде га један дедо из прикра 
јеже из собе.</p> <pb n="335" /> <p>— А како ти је било тамо, на страни? — запита Сулага мирно, 
мислиш?..</p> <p>— Радити...</p> <p>— А како ћеш радити... празних рука? — запита замишљено. —  
у и као да размишљаше нешто.</p> <p>— А како те хоџа пустио? — запита јаче, гледајући изнад себ 
 гурну у ребра и опет запита.</p> <p>„А како живиш?“</p> <p>Опет он — ни ријечи.</p> <p>„Како ж 
 да му освоје, отму управо, теретећи га како су, токорсе, његови стари то приграбили од њихових 
, на крв своју...{S} Црна мајка гледала како се мучиш, а муци ти сама била крива...{S} Црна мај 
м ни заиграти се.{S} Чим би ме угледала како се врзам и како правим шанчеве, мајка би одмах дот 
би мислила и сама Хатиџа, кад би виђела како живим од доброте њезина оца док... док се још љуцк 
од суд...{S} Зар нијеси и ти свједочила како је он хтио?</p> <p>— па?..</p> <p>— Осудили би и т 
руком.{S} Безнадежно сам гледао за њима како измичу и проклињао, страшно проклињао.</p> <p>Кашњ 
>Још и сада се о њему приповиједа прича како се чудновато препоручивао агама и беговима око цар 
 потајно све чаршинлије, тврдећи узгред како код куће мора и пелене прати, и хљеб кухати, и мот 
{S} И нико им ништа не смије...{S} Живе како хоће, раде шта хоће, убијају кога хоће!..{S} Не зн 
>Стид је, зар, било да отац и мати виде како пристаје за мном и како се разговара, страх да се  
 се подругне мом „сиромаштву“ и да каже како је она, богата агинска кћи, научена на љепше живов 
 паре. —— Је ли, бива, хтјела да покаже како се надала пуној, богатој кући, па се преварила?..{ 
ли чим сам ступио у авлију и угледао је како, попевши се на столицу једну, са загрнутим рукавим 
 добро радиш, тај је, ако видиш душмане како се љуте и кидају.</p> <p>Мајка је опет плакала неп 
..</p> <p>Други пут, опет, тужила ми се како јој не да ни пјевати.</p> <p>— Изишла ја на авлију 
} Крви би испод грла дао...{S} Чудим се како се о њему може и мислити рђаво.</p> <p>— Охо!..</p 
умћар“, како му је „срце од камена“, те како више нема „милости ни љубости“ ни према коме.{S} Н 
/p> <pb n="257" /> <p>— ...{S} И казаће како му је мајка расула благо и... и како сам ја томе к 
к у кућу!..{S} И још има образа да виче како је гладан и како га неста!..</p> <p>И нико не смиј 
 је ово зулум настао?</p> <p>И закукаше како им је живот омрзнуо због оних објешењака, те попри 
вала о мени.{S} Питала: и како живим, и како радим, и гдје спавам, и гдје једем...{S} И увијек  
ће како му је мајка расула благо и... и како сам ја томе крив...{S} И златно, послушно дијете р 
увијек распитивала о мени.{S} Питала: и како живим, и како радим, и гдје спавам, и гдје једем.. 
1" /> дође до пара и да протргује.{S} И како је свако, по примјеру Јованову, из свега грла хвал 
више о томе, готово једино о томе.{S} И како је свак, — био луд или паметан, — налазио за потре 
во тепајући.</p> <p>— Охо!..</p> <p>— И како иде, како збори!..{S} Право мушко!..</p> <p>И, спу 
е растезати јаглук у рукама.</p> <p>— И како гледа! — рече меко, готово тепајући.</p> <p>— Охо! 
трани трче дјеца, а на другој заптије и како, проклињући <pb n="222" /> једни друге, гађају се  
>— Како ли би ме тад душманке гледале и како ли би се светиле!.. — говорила је узбуђено, чупкај 
и.{S} Интересовало га све шта он ради и како говори и како рачуна...{S} И, док сам говорио, неп 
а постао некако обазривији, пажљивији и како чешће обилази врата и притврђује их.{S} Сваке вече 
вало га све шта он ради и како говори и како рачуна...{S} И, док сам говорио, непрестано се мрг 
руго ни мислио него шта ћу одговарати и како ћу се бранити...</p> <pb n="338" /> <p>Али како ли 
твари, био сам смислио: и шта ћу рећи и како ћу изгрдити Хатиџу.</p> <p>Али чим сам ступио у ав 
.{S} Чим би ме угледала како се врзам и како правим шанчеве, мајка би одмах дотрчала, дирнула м 
то шапће, прича, говори.{S} Видио сам и како указује на трговце и као да их призива за свједоке 
тац и мати виде како пристаје за мном и како се разговара, страх да се не нашале с њом, да је н 
још има образа да виче како је гладан и како га неста!..</p> <p>И нико не смије да рекне истину 
лећи се избаци како ми је јаран кршан и како кршнијега у хиљаде нема.</p> <p>— Свиђа ти се? — з 
орили како се и у кахви састају много и како га Зулфага увијек части, позива, нуди.</p> <p>Кахв 
оме себи и радио сам све шта сам хтио и како сам хтио.{S} Осим што сам као од невоље одлазио ка 
огло јасно разабрати: шта је све било и како је било.{S} Сазнали смо само толико, да је нашу че 
ако ми ни оке ни аршини нијесу у реду и како сам само за то и ишао „у свијет“ да се научим лопо 
е мишице добиле им чисто бакарну боју и како је одсијев кадикада клизио и преко њих, заигравао, 
 за неколико дана.</p> <p>Казивали су и како је нишанџија мимо све нишанџије на свијету, како м 
има на зиду, на дрвету.{S} Причали су и како ножем сијече челичне демире, рукама ломи та-лијере 
стари то приграбили од њихових старих и како је то он дужан повратити.</p> <p>Једанпут је, чак, 
бро!..{S} Не слути на добро!..</p> <p>И како се у читаву шехеру ни о чем толико говорило није к 
>XXIV</head> <p>Кад сам испричао Сулаги како сам прошао код Ибрахим-ефендије, ни мало се није з 
/p> <p>— Шта ћу радити!..</p> <p>— Ради како знаш — вели и он и звекеће бројаницама.</p> <p>Тад 
— Мислиш ли да...</p> <p>— Зулфага ради како ја наредим — прекиде га мајка и, поносито му окрен 
мени и пита.</p> <p>— Смисли, па нареди како хоћеш.</p> <p>— Не знам... не умијем...</p> <p>— У 
еси ли се одморила, рођо? ..{S} Знаш ли како смо ишли једном, па се ти уморила, па...</p> <p>Сл 
се бранити...</p> <pb n="338" /> <p>Али како ли се зачудих кад мјесто силом измишљених тужилаца 
вари.{S} Муштеријама су, опет, казивали како су ми криве мјере, како ми ни оке ни аршини нијесу 
рах а уједно и да се преда мном похвали како није малаксао, клонуо, како је још оран и располож 
розебле руке да их загријемо, — слушали како у даљини негдје, у другим сокацима, циличу тамбуре 
, ми смо мирно сједили у соби и слушали како пуцкара, тутњи и хукти ватра, чији је пламен кроз  
он њих, изненадили су се кад су видјели како ја непрестано трчкарам по дућану и око дућана, как 
ави длака.</p> <p>Други су опет тврдили како то нико други није био него усташи, који се преобу 
се, умиљавајући.{S} Неки су ми говорили како се и у кахви састају много и како га Зулфага увије 
ога грдиле.{S} Сви су отворено говорили како он у свом дому „гоји разбојника“, који ће, чим пот 
о, не бринући се шта ће са мном бити ни како ћу проћи.{S} Није се чак ни кашње, кад је опасност 
 очима.</p> <p>— Ти си домаћин, па чини како знаш — рече, па, и не погледавши више на ме, изиђе 
задње ријечи ја ћу слушати.</p> <p>— Ти како знаш...</p> <p>— А шта ја знам? — окоси се мајка о 
само у кући, пред нама, може показивати како је слободна, независна и моћна сада, хтјела је и ж 
плаха Хајкуна коју сам навикнуо гледати како се непрестано игра с вретеном и наднесена над ђерђ 
ило се као да је и дјелом хтио показати како је „зликовац, хајдук и зулумћар“, како му је „срце 
и гледати у њега, мрско било посматрати како двори мајку, како иде за њом, <pb n="248" /> удвар 
ије није било него је испочетка видјети како разговара с радницима, кметовима и момцима, како р 
шће.{S} На више мјеста могло се видјети како, из кућа и из дућана неких, немилосно лете и папуч 
мекше, питомије, сада тек као да осјети како нико моћнији од ње нема у кући, како је она највиш 
 хоџа и попридиже се. — Ја ћу баш учити како ја знам...</p> <p>Па подухвати џубу и, пребацивши  
 да јој нико ништа не приговори, видећи како је сви слушају и гледају некако друкчије, мекше, п 
 као да је подиже, препороди.{S} Видећи како смије ударити, избацити кога хоће, а да јој нико н 
и је?</p> <p>— брекну бјешње, гледајући како се превијам и све се силније и силније тресем. — Ј 
га напао, изгрдио.{S} Шта више, знајући како он не воли препирати се ни парничити, како му тешк 
зевши ме за руку и као шалећи се избаци како ми је јаран кршан и како кршнијега у хиљаде нема.< 
о мишици и пустила крв; затим, опазивши како цури, почела гребати као помамна.{S} Лице јој гото 
ућу.{S} И престрашено узвикнух опазивши како ми сви прсти набрекли, расцвали се, испуцали, а ск 
 на траву да отпочинем.{S} И, — не знам како ми дође та чудна мисао, — чупкајући око себе меке, 
сам да се не шали.{S} И, ни сам не знам како, у оном часу заборавих и на мајку и на Зулфагу.{S} 
ад против њих.</p> <p>И, ни сам не знам како, опет ми рука полети ножу и нагло га извукох из ко 
го друго, друго нешто... ни сам не знам како бих назвао.{S} По свему се могло познати да је то  
и дочекао ме псовком.{S} Ни сам не знам како сам му измакао и курталисао се.</p> <p>А глад поче 
, баш код чатрње.</p> <p>Ни сам не знам како сам се онда могао уздржати да не вриснем и не јаук 
9132_C29"> <head>XXIX</head> <p>Не знам како се и Зулфага познао са Хасаном и гдје се познао.{S 
 јер је севдисао Хатиџу... и видила сам како јој иде на врата, на разговор...</p> <p>— Хатиџи?< 
њих чашћавао.{S} Два-три пута видио сам како је испружио шију, змијску главу принио уху муштери 
; у превијању и трзању оном осјетио сам како ми њезине сузе оквасише косу.</p> <p>— Преудала се 
 <head>XXI</head> <p>Треба ли да причам како сам се пробудио у једном хану, у Коњицу, гдје су м 
причињавало као да га непрестано слушам како виче, како још хвали и још нуди... </p> </div> <pb 
о!..</p> <pb n="368" /> <p>— Ја говорим како мислим.</p> <p>Изненада ме обузе нека чудна љутња. 
и бабу, сан некакав, и на крају надодао како се боји... боји...</p> <p>На све то мајка није одг 
</p> <pb n="244" /> <p>Кашње сам сазнао како је он нашао сва наша добра у нереду, остављена, за 
одбрани и грухајући се у прса напомињао како пакосни свијет никако неће да призна колико памети 
едног поред другога, гледао сам их дуго како се свијетле и одсијевају према сунцу, гледао их, — 
е познао.{S} Неколико пута сам их видио како заједно пролазе чаршијом, у живом разговору, и, ка 
о, чак ни оца.{S} Ја сам се чудом чудио како се он често упорно бранио, опирао и као пркосио оц 
ријед! — узвикну и Хасан који је опазио како оклијевам и затежем. — Хајде!..</p> <p>— Ама...</p 
ћу, дршћу...</p> <p>Једанпут сам опазио како је оштрим ноктима загребла по мишици и пустила крв 
е, након смрти бабине, причао и говорио како је он оставио много готовине иза себе.{S} Неки су  
да све изнесем и оцртам отприлике онако како сам од њега чуо, готово његовим ријечима.</p> <p>Б 
 ни имао много, —— и размјести их онако како се њему свиђало, не водећи рачуна о томе: хоће ли  
се и не говорећи.{S} И тад се само чуло како хоџа, који готово никад није дисао на уста, шишти  
 Не вјерујем, брате...{S} Чудим се само како се увукао у вашу кућу и ко вам га натовари...</p>  
се падале по бедри.</p> <p>Чуо сам само како је споменуо некаква харамбашу, Стојана некаква, не 
споменуо није о њима, ипак сви опазисмо како је у пошљедње доба постао некако обазривији, пажљи 
ј шуме и када кроз густеж оној опазисмо како се испод нешто проријеђеног дрвља бјеласа узак иск 
о ме повуче за собом. — Зар није лијепо како сам намјестила?..</p> <p>— Лијепо је... .</p> <p>О 
и посрамљен.{S} Само сам, одлазећи, чуо како усиљеније кашље и нешто гунђа, гунђа....</p> <p>На 
штри, дубоки, <pb n="235" /> мушки глас како грми испред врата.{S} Због тога и претрне, премре. 
рата његових, увијек сам опазио Зулфагу како стоји недалеко, на сокаку, и вреба ме, пази.</p> < 
зе, и трговце, и оног љутитог бркајлију како трчи са голим ножем, а Хасан бјежи безобзирно, стр 
Кад сам уљегао у собу затекао сам мајку како узваљена уз јастуке сједи на шилти и пуши.{S} Опаз 
ео сам се као и љутити и пребацивати му како ми није био ни друг ни пријатељ.{S} Чим му заприје 
и ми некакве лопте, као у шали напомену како ће ми поклонити и кћер Хатиџу, која ће »сигурно би 
праве бајке о хајдуцима.{S} Говорили су како има чета и у самом Сарајеву, како су сакривене по  
 кроз <pb n="280" /> пенџер и гледао их како одлазе.{S} Нијесам се усуђивао ни да им напоменем  
но кириџије, путнике, татаре, слушао их како се дозивају, препиру, инате, гонећи претоварене ко 
ујеш?</p> <p>— Ништа.</p> <p>— Не чујеш како звечи нешто, звони?</p> <p>— Јок!</p> <p>Бојећи се 
ml:id="SRP19132_C2"> <head>II</head> <p>Како отац или није хтио или није имао када да води мног 
id="SRP19132_C13"> <head>XIII</head> <p>Како смо обично истом пред вече морали узимати књиге у  
мам уреди и изнесе ново одијело.</p> <p>Како сам, нешто од бабе, а нешто од мајке, увијек добив 
 тамо окреше са хајдуцима и пљачкашима „како не би заборавио владати с оружјем«, мајка као да б 
ш?“</p> <p>Опет он — ни ријечи.</p> <p>„Како живиш?..“</p> <p>„Никако“ одговори сељак љутито. „ 
т бисмо вољели да је мало подаље, да се какогод одмакне барем за сахат за два хода...{S} Макар  
главе клинце којима су ишарана и у нове калајисане алке које се блистале и засјењивале очи и... 
кав или Циганка понека, носећи у малим, калајисаним тасима и пилава, и червиша, и долме, и јапр 
зда управљен био према оном низу нових, калајисаних сахана, пореданих на рафу изнад мусандере,  
џеповима ходао сам по старој, изрованој калдрми, гонио мачке које се купиле око сирових кожа шт 
ка, бјеличаста пјена, пада по трави, по калдрми, по широким јој прсима и јаким, гуштерастим бут 
е, дебеле ките ударале и расипале се по калдрми, — сви као да задржаше дах и мучке се поклонише 
, растоварили уморне коње и поредали по калдрми вреће препуњене житом, кртолом, луком и купусом 
ју вреће са житом и мјехове с маслом по калдрми, засједну на трави и почну одбијати димове из к 
 и снажно га гурнувши у прса обарала на калдрму и почела газити, тући, немилосрдно тући.{S} Уда 
ила главу и живо почела тући папучама о калдрму.</p> <pb n="244" /> <p>Кашње сам сазнао како је 
ећу криве димишћије ударајући о неравну калдрму, а у препуним фишеклијама као да клопара нешто, 
илосно лете и папуче, и нануле, аршини, калупи сафуна, потковице и гађају гдје стигну каквога г 
тим, меким серџадама и опкољен дебелим, калуфли-јастуцима који се поносито поред зида уздизали; 
палим опанцима, из којих му провиривали каљави, трули остаци од чарапа и црни, испуцани прсти.< 
 смислити.</p> <p>Мајки као да се свали камен са срца.{S} Одмах се разведри.</p> <p>— А пуно кр 
Мој!..</p> <p>Па снажно удари папучом о камен и пркосно одиже главу.</p> <p>— И није га могао г 
дук, зулумћар...{S} У мене је и срце од камена и нема милости ни љубости ни према коме...{S} Не 
хајдук и зулумћар“, како му је „срце од камена“, те како више нема „милости ни љубости“ ни прем 
ерђахе.</p> <p>Кад се код џамије бацали камена с рамена пребацио је свима момцима.{S} При скака 
ењати уз излињале, изроване и поломљене камене басамке, обрасле погдјегдје, при крајевима, оштр 
..{S} Крв људска пјени се сад на сваком камену, мјесто росе разлијева се по трави...{S} Чудни з 
због тих подругачица!..{S} И колико сам камења набацао у дућане подругивача, кроз плач их прокл 
/> и потрчаше према њему.{S} И постуле, камење, духан-кесе, гране некакве осуше се на њега, обо 
и подупирао их још дирецима, сандуцима, камењем.{S} И на демире пенџерске пазио је.</p> <p>По н 
 гонила га, тјерала, гађајући га у леђа камењем, дрвима, стакладима.{S} Тек кад би се, рашчеруп 
је избацили пред своје дућане, бацао се камењем на врапце, који се окупљали под стреху и, чешка 
и <pb n="222" /> једни друге, гађају се камењем и сваког часа посрћу, изгубивши често или фес и 
ма на туђа врата, почео подврискивати и камењем ударати у ниске, мале демирли-пенџере, зазивају 
халу, на сокак, па тамо начинио шанац и камењем рашћерао све махаљане...</p> <p>— Па кад ме нећ 
плач није помогао, почео сам се бранити камењем.{S} У љутини, оној и јуришао сам <pb n="226" /> 
— каже увријеђено, ударајући прстима по камењу. — Ругаш ми се.</p> <p>— Не ругам ти се, јање мо 
 усудио не би ни оштрије ми одговорити, камо ли да удари и да жешће увриједи!..{S} Чак ме матер 
 забрањиво да га ни погледати не смију, камо ли да се с њим састану и проговоре.</p> <pb n="277 
.</p> <p>— Шта си донио?..{S} Шта?..{S} Камо?.. — питала је потскакујући и облијетајући око мен 
е зубе и покуша да се исправи.</p> <p>— Камо среће да погибох! — јекну. </p> </div> <div type=" 
е, пољуби је и дубоко уздахну:</p> <p>— Камо среће да сам вазда с вама...{S} Ех!..</p> <p>Неко  
 или окоси, макар и испотаје, кришом, а камо ли јавно, отворено.{S} Сада су, —чим би он прошао< 
рничити, како му тешко и изаћи на суд а камо ли тамо правдати се, многи су се старали да му нап 
се усуђивао ни да им напоменем о томе а камо ли још и да причам коме и да их одам.{S} Ни они ме 
е отегла сеисана: неколике кириџије, са камџијама у руци, ишли су поред својих коња, који су би 
изгубише главе и бијесно почеше ударати камџијама, псовати.</p> <p>И опет пуче пушка.</p> <p>—  
и и поплашено се измакну, заклони се за канат.{S} Затим, једнако се држећи каната, искочи преко 
шено, цикну и устукну мало, сакри се за канат, док момче, изненађено <pb n="291" /> ударцима, к 
ени.{S} Ја стао на прагу, ухватио се за канат, гледам у њу и кроз сузе се смијешим, а она се из 
атио за алку, — и кад је мајка отворила канат, застали смо обоје једно према другом нијеми, ока 
у Хајкуна одлучно, па и сама погледа на канат и опљуну према њему. — Није ми било стало до свиј 
е момче мекше, испод ока погледајући на канат и на дјевојче оно, које као окамењено стало, па с 
а провири напоље.{S} Наскоро иза тога и канат се на вратима нагло отвори и један крај димија не 
 за рамена, изгура пред врата и затвори канат.</p> <p>— Не излази ми сад на очи — рече тресући  
д стигосмо до куће, једном руком држећи канат и пуштајући нас да уђемо у авлију. — Ако си оглад 
, чим сам прешао преко прага и затворио канат за собом. —</p> <p>Опет кијамет!..</p> <p>Она уст 
има да отворим, и тек што сам отшкринуо канат, а бедевија, узвијерена, усплахирена, утрчи у авл 
 гонило да потрчим вратима, да гурнем у канат, отворим га.</p> <p>— Хоћу ли? — питао сам сам се 
им чаршафима, непрестано извиривале иза каната и саме се наметале, машући нам везеним јаглуцима 
мајка, узбуђена и поплашена, истрче иза каната и силом ме заустави.</p> <p>— Шта си учинио, за  
 n="228" /> око врата и провиривати иза каната, мислећи зар да је теферич некакав или да се неч 
ом о длан.{S} Па брзо пружи руке до иза каната као да би да ухвати, да затрли кога. .</p> <p>—  
.</p> <p>И чим би се, иза полуотвореног каната каквог, стидљиво и поплашено промолила понека гл 
ва соба мирисала, а по пенџерима, поред каната, поредали се лонци са феслиђеном, чије <pb n="37 
е за канат.{S} Затим, једнако се држећи каната, искочи преко прага, стаде на авлију и викну из  
 прекорачио би преко прага, застао крај каната, опустио руке низа се и некако изморен малаксало 
иђена опазим њега, сама.{S} Стао покрај каната, исправио се, једном руком ухватио се за демире, 
иница тихо, одбацивши кошуљу с крила. — Канати су слаби...{S} Остарили...</p> <p>— Нек је хвала 
тама поче ударати, тући о праг, тресући канатима као да ће их иставити.{S} Мајка, око које се < 
се паучина и повијала се попут дима: по канатима се нахватала прашина с прста дебела.</p> <p>—  
 на ме, као да ме чекала на вратима, за канатом сакривена.{S} Мени се барем, пролазећи туда, ув 
е оклијевајући брзо и весело приступала канату и чудно уобливши глас упуштала се у разговор, до 
параше нечије нануле, зациликта реза на канату и — врата се отворише.</p> <p>И голем, стасит чо 
 руку. — Ено!..</p> <p>Момче се примаче канату и ухвативши се за алку поче се љуљати и говорити 
 Хајдуци!..</p> <p>Па брзо исука нож из канија, бијесно ошину коња њиме и потјера право према м 
ежак нож са сломљеном дршком и окрханим канијама, стару, зарђалу пушку некакву и три улупљене ф 
а, неко као да поврисну, залупа некаква канта, заклопараше нечије нануле, зациликта реза на кан 
лом, луком и купусом, сандуке с јајима, канте с медом и мјехове с маслом, сиром и кајмаком, и,  
е, големом, привезаном за дугачки коноп кантом захитио воде и почео се умивати.{S} Ту покрај ча 
некако окреће главу, стиди се, снебива, као да ради нешто што се не приличи, и новце, не бројећ 
 легли се врапци и голубови, и Зулфага, као са страхом неким, приступи им и лагано, тихо, пажљи 
и.{S} Дуго су гледали један на другога, као погађајући се: који ће отпочети.{S} Напошљетку најм 
и ме могле натјерати да се смирим и да, као слушче какво, помажем јој у ситнијим, домаћим посло 
е повратити...</p> <p>У мени, изненада, као да поче копрцати, чепркати нешто.{S} Гледајући је о 
и предлог био узалудан, јер Хасан тада, као за инат, — силећи се да осоколи и себе и мене — упо 
о, изгледао је као нови Ђерзелез Алија, као једини човјек који би био у стању ударити на све ус 
ли нијесмо?..</p> <p>Сулага, испочетка, као да и сам усвоји моје разлоге и као да му се свиђеше 
ле се некако, као након навале хајдука, као након пожара.{S} Из зидова им, из подова, из тавани 
поче се око нас окупљати читава гомила, као око пехливана или Цигана с међедом.{S} Поче и дреча 
е о свему, а добит да дијелимо на пола, као што то и други ортаци раде.</p> <p>Кроз неколико да 
...</p> <p>Мајка као да и сама подивља, као да се разбјесни.</p> <p>Издигнувши се на кољена и г 
ћане, праштали се и грлили с комшијама, као да се више никад видјети неће, и тужни, замишљени,  
 и које својим мрким, дугачким гранама, као да нас непрестано граби, лови, хвата за хаљине, зап 
а, риђа брада, препуна духанскога дима, као да је и сама горјела и као да се све више ширила по 
ндерлук и стиснувши руке међу кољенима, као ругајући се искезих све зубе према њему.</p> <p>— А 
ом не засмијем, стојећи тако међу њима, као јање изведено на пазар, кога пипају и загледају са  
а прекинути.{S} Додуше овдје, у прсима, као да ме гризло нешто, пекло ме.{S} Неко као да ме пре 
 <p>Сулага, кога сусретох пред вратима, као да одмах познаде да се десило нешто необичније.{S}  
че, изненађено <pb n="291" /> ударцима, као да потпуно изгуби главу, па нити покуша да се брани 
 провидним чаршафом, весела, разуздана, као на крилима прелијетала са једног мјеста на друго, о 
е чешће, испод ока, погледали на врата, као да би жељели да што прије измакну одатле, да побјег 
јише све јачи и јачи и силна дрхтавица, као у грозници, овлада ми читавим тијелом...</p> <p>— А 
дбаци је у крај и поче пипати око себе, као тражити нешто.</p> <p>— Ономадне, у лову, Зулфага г 
пред мог дућана пролазио оборене главе, као постиђен, Зулфага је, наклањајући му се према уху,  
ич његов као да ми је давао нове снаге, као да би ме намах осоколио.{S} Одмах би почео и живље  
Случај овај као да јој нову снагу даде, као да је подиже, препороди.{S} Видећи како смије удари 
} Па ни то није помогло.{S} Зулфага је, као за инат, све послове свршавао много раније него је  
ио заборавио као да ништа ни било није, као што човјек, пробудивши се у ведро, свијетло јутро,  
е? — запита она узбуђено и рашири руке, као да би да клекне, да моли за опроштај. — Љутиш се?.. 
их, заигравао, чудно су се прелијевале, као растопљени туч, а плећа неколицине, окренута према  
p> <p>— Стој!</p> <p>Упознавши ме боље, као да се застиди и збуни.</p> <p>— Што си виђео, нека  
згребане, окрвављене руке.{S} Бржебоље, као из ватре, одигнем их с крила и почнем загледати.{S} 
ио сокаком, она као да је пазила на ме, као да ме чекала на вратима, за канатом сакривена.{S} М 
јприје један топао, њежан поглед на ме, као да ме пита за дозволу, приступи му:</p> <p>— Хоћеш  
узвикнуо сам од чуда.{S} Погледавши ме, као да се и он застиђе, смете, па на силу поче кашљуцат 
 да се није знала уморити у послу томе, као да јој није требало почивке.{S} Зној је облијева по 
е си оставио, да ме намучиш, душманине, као да не знаш да те могу к’о пса избацити из куће одма 
а чудо, оно звецкање њихово, циликтање, као да потпуно растјера све мутне мисли и све дертове.{ 
ито и почела стезати, привијати уза се, као да ме брани, отима од некога...</p> <p>Једне вечери 
ану праве муке за њу...{S} Чини јој се, као да је одасвуда гледају његове очи, стријељају је, п 
на лијеву страну, ослухивао и, токорсе, као тражио, загледао нешто.</p> <p>Затим је почео и поп 
ога дана, поклањајући ми некакве лопте, као у шали напомену како ће ми поклонити и кћер Хатиџу, 
. и све ми се чинило као да и они трче, као да бјеже, измичу испред мене.{S} И, — макар то сада 
нити ме почео тјешити.</p> <p>Шта више, као да се и веселио томе.{S} Једанпут,кад је једно сеља 
о да задржаше дах и мучке се поклонише, као што се слаби и немоћни робови клањају господару.</p 
врдили — настави Ибрахим ефендија тише, као успављујући ме. — Све нам је казао...</p> <p>— Лупе 
 <p>Па извади нож, опипа му оштрицу, и, као заклањајући се за ме, некако поребарке крену наприј 
о уступи дрскости и безобразлуку.{S} И, као што ми се прије чинило да су ми сви људи сродници,  
реба вратити, — дочека она ватреније и, као кривац какав, бојећи се да ме отворено погледа, окр 
У њезину присуству миловао је и мене и, као малом дјетету, давао ми пушке од зовине што их свак 
љив дим извијао се по соби, ширио се и, као облак какав, обавијао их и заклањао им лица; само п 
помакнуо се, — поче стењати још јаче и, као болесник какав, неким меким, изнемоглим гласом изба 
 на крилу држаше”...</l> </quote> <p>И, као да није знала других пјесама ни других кајда каквих 
 Сад нас нико раставити неће.</p> <p>И, као присјетивши се нечега, саже се брзо и шапну ми на у 
љиво прикривајући ону голотињу на себи, као бојећи се да ко не види. — Шта је било са мном?..{S 
а је видим и да проговорим с њоме, али, као за инат, никад је нијесам могао затећи код куће.{S} 
258" /> <p>А то као да и мајку осоколи, као да је разгали мало.{S} Готово преко ноћи и она пост 
поигравати...{S} По друму, око нога ми, као да се испреплело неколико пушака, око њих се разасу 
златом оним?..{S} Је ли жељела да и ми, као и остали момци и дјевојке, отпочнемо са таквим пешк 
нажне, мушке гласове, који, помијешани, као да се надвикиваху и надметаху међусобно, а мукли, п 
говора хоџина.{S} Сви старци, ихтијари, као момци какви, брзо се подигоше са својих мјеста, свр 
е и облачити, чешће се купати, умивати, као да прије није ни имао времена да се и таквим беспос 
год се осили, треба га мало поткресати, као што се гранато дрво поткресује...{S} А фукара кад с 
ли и заговорили кад он није био у кући, као да би премрли од страха чим би му кораке зачули или 
ојзи као да бијаше криво што се смијем, као да је вријеђало.{S} Не смијући сасвим да дигне глав 
ако тихо, прикривено, са страхом неким, као да хајдуци већ и по чаршији ходају и свете се свако 
 сам опет ишао готово узастопце за њим, као надзиравајући читав посао, и ако би се гдје појавил 
гледаше као да се борила сама са собом, као да се необично мучила да изрекне.</p> <p>— Па... ти 
и покаткада према њему узвијала главом, као чудила се.</p> <p>— Хоћеш ли кахву? — запита га мир 
а отегну шијом и чудновато узви главом, као да би да боље чује.</p> <p>— Зар и ти смислила тако 
ни су само стрепили пред силом његовом, као што обично сви слабићи стрепе пред неким који је мо 
причињава као да неко пристаје за мном, као да ме узастопце прати.</p> <p>О свему томе нијесам  
омињали нијесу, ни питали ме.{S} Хасан, као да ништа ни било није, опет ме позивао да с њиме ид 
оворе.</p> <pb n="277" /> <p>Али Хасан, као и отац му, ни тражио није никога од њих, ни пристај 
ије ни могао уморити; што је више ишао, као да је постајао све то лакши, бржи и окретнији.{S} Н 
навању са Зулфагом, слушала ме пажљиво, као да сам китио најзаноснију љубавну изјаву.{S} Ја сам 
запиткивати и препирати се.{S} За чудо, као да ни о чему другоме нијесу имали толико говорити,  
25" /> је и кришом, да га не би опазио, као пријетећи климао главом према баби.</p> <p>Једнога  
таја, зијале су оне и црниле се некако, као након навале хајдука, као након пожара.{S} Из зидов 
ују.</p> <p>— Улази — рече Хатиџа меко, као тепајући и лако ме повуче за собом. — Зар није лије 
ом полумраку, — сунце нас тек уријетко, као ругајући се, обасја, — као да и памет помрча мало,  
другога, задивљено, узбуђено, и весело, као што се гледају добри стари пријатељи када се након  
мет и — одмах као да ми се сасуши грло, као да ме неко поче давити.</p> <p>— Зулфага је то види 
, застаде пред ћемерли-вратима, лагано, као размишљајући, одиже ногу на праг и тихо закуца алко 
укнуше.{S} Само се згледнуше међусобно, као да се питају: хоће ли је послушати или неће?</p> <p 
ворили, говорили су благо, тихо, њежно, као са болесником каквим кога нико не смије наљутити, н 
е, напући усне и некако дурљиво, мазно, као дијете коме отимају лутку, ослањајући се раменом о  
уна живо скочи, исправи се.{S} Опрезно, као мачка кад се прикрада, приступи вратима, раскорачи  
хта рука и испустих кашику.{S} Покорно, као дијете какво, подигнем се и пођем према њој.</p> <p 
улфага га хтио убити — рече полугласно, као да сама са собом разговара. — Пуцао, кажу, у јареби 
а у себи — откресах и осорно и пакосно, као што најчешће и одговара човјек кога неко или неће и 
ави након дуже почивке, некако пакосно, као дражећи га.</p> <p>— Казао си да ће свадба бити.</p 
p> <p>— А ко то зна? — запита отегнуто, као размишљајући. —— Ја мнијем да на свијету ништа ново 
ли момци за инад њему, опколивши мајку, као да би да је бране. — Она овђе заповиједа...</p> <p> 
} Само бимбаша за се задржа једну лулу, као, бива, да му то буде награда за онакву пресуду.</p> 
и онако тражили дјевојке, макар што су, као и прије, прекривене танким чаршафима, непрестано из 
па да одмах изгубе главу и да се смету, као голубови пред јастребом.{S} Нико тада не би могао н 
ајка јаче и пресијече руком по ваздуху, као да тиме прекида сваки даљи разговор. — Што ја рекне 
адох на вратима и испрсих се, искривих, као да на мегдан изазивам кога.</p> <p>— Дајте робу!..{ 
 кроз ноћ и одоздо, између кућица оних, као да се поче примицати, <pb n="290" /> прикрадати нек 
пјевам... ама не сама, не себи, него... као што бумбул пјева другоме... теби, ето, баш теби!..{ 
неко пази <pb n="306" /> на нас, слуша; као да хајдуци ту негдје у засједи чекају нас одавно и  
ка црта једна у повијама <pb n="250" /> као да потпуно утону, изгуби се међу набраним, густим о 
вога посла.{S} Шта више, <pb n="365" /> као да му било криво што ја икако и пазарујем код је он 
и мало подаље, у страни, <pb n="285" /> као стража нека и, — премећући се с ноге на ногу и из с 
 <p>— Овђе...{S} И тако си ти мој...{S} Као син...</p> <p>Хатиџа опет уљезе у собу да узме филџ 
јено, гдје нико не слуша, чак ни ја.{S} Као да је била срамота нека онаквоме јунаку дуго разгов 
ава слика стварала ми се пред очима.{S} Као да гледам мајку: како блиједа, увехла, полуонесвије 
слика намах ми се створи пред очима.{S} Као да и сад лијепо гледам: и сеизе, и трговце, и оног  
одговорих му ништа, не рекох ријечи.{S} Као да ме гурну неко, брзо, без размишљања, скочих са ћ 
а и да је она једини господар у њој.{S} Као да није вјеровала, е сад збиља може заповиједати и  
еобична хука и граја у авлији нашој.{S} Као поплашен скочио сам одмах из душека, одбацио јорган 
о не зна онако »китити« и онако »вести« као он.</p> <p>А никада готово није понављао старе прич 
ек уријетко, као ругајући се, обасја, — као да и памет помрча мало, подивља у дивљини, па ни о  
р што га је понекад и гурнуо, ударио, — као онда кад сам им истом дошао у кућу, — ипак никада к 
еће то, болан, — викао је одушевљено, — као стока у чопору газити по блату и прашини и ћораво т 
p>— Немој...{S} Нипошто немој у кућу, — као досјети се она, хватајући ме за руку. — Нипошто!..< 
нијемо, испитујући.</p> <p>— Шта сад? — као да смо у исти мах хтјели запитати један другога, а  
Обје Хасанове руке одигоше се у вис и — као зец искочи иза грма.{S} Поче бјежати.{S} Одбаци и ф 
х с мјеста.</p> <p>— Доћи ће он и сам — као да ми шапну неко, те се опет смирих и прихватих за  
 Почнем ослухивати.</p> <p>— Иду, иду — као да ми неко непрестано шапће на ухо, чупка за косу а 
се један пенџер на ћошку и нечија глава као да провири напоље.{S} Наскоро иза тога и канат се н 
 одјекују те ми се непрестано причињава као да неко пристаје за мном, као да ме узастопце прати 
логај какав.{S} Ништа.</p> <p>А цријева као да врију, кључају, кркљају у мени и нешто под грлом 
ајсторијама туђинским.</p> <p>Дрека ова као да никоме толико годила није колико Зулфаги.{S} Сва 
— Не могу ја више овђе.</p> <p>Мајка га као од милоште ухвати за ухо и, онако пресамићена, опет 
сумаглицу од дима духанскога гледају га као чудо какво.</p> <p>— Ви би хтјели да будем ваш хоџа 
ажу.</p> <p>— А рашта? —— отегну Сулага као у чуду, гледајући је пажљиво. — Шта ти учинише?</p> 
и му што.{S} Склањао сам се испред њега као испред туђина каква и тек кад сам знао да ће почети 
ам им истом дошао у кућу, — ипак никада као да ни покушао није да га потпуно укроти, стегне и п 
на десни образ, одмах покрај уха, брада као да се сравни са опуштеним подвољком, утону у њему,  
 по врату.</p> <pb n="231" /> <p>А тада као да и мени свану пред очима.{S} Познадох да се догод 
наручивао је и чашћавао свакога; Хамида као да је само зато и водио уза се да наручује кахву и  
лепетања, студен ми се прели преко леђа као да ме неко хладном водом полијева, обје руке као да 
невоље!..</p> <p>Окрену се и пође, а ја као слијепац за њим.{S} Поново кренусмо напријед, само  
акривати се по собама.</p> <p>Једини ја као да сам био нешто присебнији.{S} Не бојећи се ничега 
ајно оружје зазвекета.{S} Читава авлија као да затутња, затресе се.</p> <p>Излетише кроз капију 
шаст човјек, велике, округле главе која као да му прионула за рамена, са големим, бијелим турба 
ироку шилту, меку, кадифасту шилту која као да је одавно чекала на нас... </p> </div> <div type 
 би заборавио владати с оружјем«, мајка као да би наново оживила, препородила се, преобразила.< 
p>— Ко је кавгу започео? — запита мајка као осоколивши се и подиже главу. — Ти?..</p> <pb n="23 
head>VIII</head> <p>Мало помало и мајка као да отпоче »штедити«.{S} Поче отпуштати слуге и слуш 
и, дражећи, распаљујући...</p> <p>Мајка као да и сама подивља, као да се разбјесни.</p> <p>Изди 
ајка, — која се пред њим није сакривала као пред другима, — чинило се као да се збунио, омео се 
хама и тојагама, те је издаље изгледала као стара, немоћна просјакиња каква, у чађавом, дроњаво 
> <p>Отада се између нас двоје отпочела као нека борба, инат неки; отада управо и почиње моје п 
 мајке...</p> <p>Још би ти и памет била као и мајкина, само ако те не покваре хунцути и ниткови 
м, која се при врху склопила и начинила као мало кубе, провучем се некако, сав изгребан и одрпа 
 пили, свађали се.{S} По њиховим собама као да је потоцима текла медовина, ракија, газиле се ху 
акао бивало ми је све лакше и са сузама као да су се на мајчина њедра слијевале све муке и сви  
равну калдрму, а у препуним фишеклијама као да клопара нешто, штекће, игра.</p> <p>И коњи им оп 
навали. — Мислиш ли се играти ђевојкама као јабукама, па једну бацати а другу узимати...{S} То  
ранила се и много је размахивала рукама као доказујући нешто; Зулфага је напротив био необично  
ширећи руке и пуцкајући прстима, и сама као да почне поигравати, цупкати.</p> <p>Тешко Зулфаги  
ао сада, да се пребијам по туђим кућама као сирјак какав, бескућник и беспосличар? — питао сам  
о, ишао сам лакше и болови у жглобовима као да су почели јењавати.</p> <p>Али, за чудо, неки не 
оше још само неколико комшиница, којима као да не бијаше најпријатније растати се са пуним чини 
и набрекле, наједрале и јечерма на њима као да почела пуцати, попуштати.{S} Погледавши ме осмје 
 ударати, тући о праг, тресући канатима као да ће их иставити.{S} Мајка, око које се <pb n="230 
ндија, витак, љепушкаст младић, с очима као од кадифе, са кратком, црном, поткресаном брадом, н 
 <p>Читав комшилук мислио је првих дана као да је у кући шенлук.{S} Многе комшије, зачуђене и у 
трпати у уста, жвакати.{S} Чудна грчина као да ми се разли по читавим прсима, по носу, устима,  
им, домаћим пословима.{S} Шта више, она као да се бојала мене и никад ме није смјела јаче удари 
 Сулагиној кући и пролазио сокаком, она као да је пазила на ме, као да ме чекала на вратима, за 
је читава гора и планина, те се причиња као да десетина њих у један исти мах са неколико страна 
 Ђаволе!..</p> <p>Све срџба и сва љутња као да намах минуше.{S} Дође ми да се и сам засмијем и  
 се пробија кроз оштру, студену ноћ, па као да се и она мрзне у мраку, изнад глава наших...</p> 
егне, пригњечи што може јаче.</p> <p>Па као да јој и то мало било.{S} Незадовољна, зар, што сам 
био, и срце ми заигра, застрепи, залупа као да ће искочити...{S} Дође ми да се дигнем, да га зо 
 више наљути.{S} Изгледала ми тога часа као преступница каква, дрска, безобзирна преступница, к 
 А тад... замуца трзајући низама дуката као да ће их откинути, — тад сам се наљутила и...и...</ 
ан.{S} Па брзо пружи руке до иза каната као да би да ухвати, да затрли кога. .</p> <p>— Аман!.. 
S} Да се опет није што десило? — запита као узгред не дижући главе.</p> <p>— Ти знаш...</p> <p> 
и се на танкој, руменој усни и заблиста као кап росе на карамфилу.</p> <p>— Мислила је, може би 
це њезино изнакази се, искриви.{S} Уста као да пређоше на десни образ, одмах покрај уха, брада  
{S} И сада, сваки дан, по неколико пута као да зачује: и коњски топот, и звеку оружја, и глас њ 
ох јој пред ноге.</p> <p>— Моја је кућа као и твоја, мајко!..</p> <p>И заплакасмо обоје, зајеца 
 да учиним јунаштво, да се о мени прича као о јунаку и... и да ме сви хвале...{S} Их!..</p> <p> 
Одбаци и фес, и пушку, и нож, па потрча као сулуд, не осврћући се.{S} Неколике пушке запуцаше з 
де почело зијевати и протезати се, хоџа као да би се пренуо мало, тргнуо се, па, одгурнувши књи 
ек долазио.{S} Висок, танковијаст, прав као јаблан, блиједа, дугуљаста лица, које му било оивич 
 што није онако дрзак и онако необазрив као и обично.</p> <p>— Ко непоштено брани и сам нешто н 
ријед!</p> <p>За чудо, тај поклич његов као да ми је давао нове снаге, као да би ме намах осоко 
натјера ме да се приберем.{S} И сва крв као да ми изненада јурну у образе и страшан бијес обузе 
, — морам рећи да сам се наждерао траве као магаре какво и одмах се осјетио некако силнији, јач 
ава је велика, шипражје густо...{S} Све као да је удешено за засједе...</p> <p>Ја легнух по тра 
, оружане кахвеџије пекле кахву.{S} Све као да је било у чудној грозници некој, све се комешало 
пет ми дошло да се смијем, — и... и све као да нијесам вјеровао да је то баш он, Хасан, преда м 
 сасвим, изгуби се.</p> <p>Тада ми дође као несвјестица нека, малаксалост.{S} Сасвим изнемогао  
ој на ум пане.{S} И хтјела да се покаже као јунак неки, делија, мушкобана.</p> <p>У дну авлије, 
сваки драм меса болио ме.{S} Било ми је као да ме неко читав дан ударао са врећом препуном пије 
аше и удара уз тамбуру.{S} И било ми је као да сам у томе часу угледао сродника неког, блиског  
 трулу и искривљену стреху, било нам је као да смо пронашли нови свијет неки, дворе вилинске, о 
 а правих јунака није било, изгледао је као нови Ђерзелез Алија, као једини човјек који би био  
орити очију ни проговорити.{S} Ћутао је као заливен...{S} И није ми преостајало <pb n="342" />  
ену и погледа унаоколо.{S} Изгледало је као да ни сама није вјеровала да је кућа заиста њезина  
егну.{S} И, право да речем, изледало је као да је он и проговорио само због <pb n="216" /> тога 
олико ће ока бити у њему.</p> <p>И обје као да бијаху задовољне.{S} Осмјехнуше се, штипнуше ме  
шемо те...</p> <p>— Ама моја наука није као досадашња — опет ће он јаче, грицкајући браду. — Ја 
, обарајући товаре са себе.{S} Кириџије као да изгубише главе и бијесно почеше ударати камџијам 
е размјештати неке ствари но соби, које као да јој на путу биле.{S} Поче затим и као рачунати н 
дајући на канат и на дјевојче оно, које као окамењено стало, па само блене у њих...</p> <p>— Ха 
м сјенка прели јој се преко очију, које као да намах постадоше и крупње, и црње, тамније...</p> 
и вратима и пружи руку дјевојчету, које као да се још ни сад није могло прибрати ни освијестити 
, а зној им цурком текао с лица, — које као да се и сад прелијевало страхом, — слијевао се на о 
 неко хладном водом полијева, обје руке као да ми се изненада надуше, а мале, ситне длаке на њи 
није могла остати на миру и њезине силе као да се више нико бојао није.{S} Неколико табора, кој 
 и замирали негдје доље, у пољу, одакле као да се неко руга, враћао се кадикада тих, пригушен о 
ати кћер, како сам се удомазетио, те ме као слијепца каква храни и издржава?..{S} И шта би се,  
гу, кад није прошло горе...</p> <p>Тиме као да је пресијецао сваки даљи говор.</p> <pb n="360"  
спод рукава, чије златом извезене гране као да јој горјеле на образу.</p> <p>— Хоћеш ли се на м 
орављати на своје.{S} Додуше и они мене као да су били заборавили: тек каткада, уријетко, ако б 
тано потпрашујући.</p> <p>Опазивши мене као да се збунише мало, сметоше се.{S} Зулфага окрену г 
рема другој, упредале су свилу, која се као прецвао бехар расипала по широким, гуравим витловим 
ујући очи, црвена долама прелијевала се као запјенушена крв, а турбан око главе бијелио се као  
гиздавија од свију осталих, — бијели се као да је од свиле изаткана,</p> <p>— па нестрпљиво, са 
поглед, па склопи очи.{S} Причини ми се као да ће заспати.</p> <p>— Ефендија... дошао сам посло 
 га брзо спусти у џеп.{S} Причини ми се као да звецнуше дукати.{S} Па се опет окрену заптији ма 
</p> <p>— Можеш ли ићи? — причини ми се као да запита.</p> <p>— Шта питаш? — отегнух полугласно 
јељи од филдиша.{S} Зачудо, учини ми се као да сада први пут гледам у тај врат и његова бјелина 
пет замахну. — Ха!..</p> <p>Учини ми се као да три буса љесковине уједанпут прескочи.</p> <p>Об 
а, кроз читав сахат један, чинило ми се као да ништа друго и не чујем него само тутањ онај, стр 
<p>Жао ми бијаше мајке.{S} Чинило ми се као да је Зулфага премамио, отео, уграбио, да је негдје 
ше газио било ми лакше.{S} Чинило ми се као да се тога часа светим свима људима, читаву свијету 
ју, трзају...{S} Тога часа чинило ми се као да ће и мене, и њу, и свакога гађати као кумру, те  
емирнија.{S} Неколико пута чинило ми се као да ће га зауставити, зовнути.{S} Па се ипак савлађи 
љајући један другоме.{S} И чинило ми се као да су ми сви ти људи ахбаби неки, давнашњи знанци.{ 
м.</p> <p>Он не одговори.{S} Причини се као да није чуо.</p> <p>— Хоћеш ли још кахве?</p> <pb n 
рани? — запита Сулага мирно, правећи се као да не гледа ни мене ни Хатиџу. — Лијепо?</p> <p>— Д 
ријечи и нагласио је чак и погуривши се као да је очекивао кад ће му показати врата и отјерати  
е јаче...{S} У неко доба причини нам се као да долази изнад нас, испод неба, из грања оног, те  
и раздражим против њега, — почео сам се као и љутити и пребацивати му како ми није био ни друг  
о иштући ни јадикујући.{S} Претварао се као да је све ствари потпуно уредио и као да је све одл 
шена крв, а турбан око главе бијелио се као вијенац ђулбехарски, ишаран праменовима големе, сви 
асртљивији, раздражљивији.{S} Чинило се као да је и дјелом хтио показати како је „зликовац, хај 
 провирују кроз кључаницу.{S} Чинило се као да читава кућа вришти, пјева, бјесни од весеља што  
сакривала као пред другима, — чинило се као да се збунио, омео се и почео црвенити.{S} Чак се и 
ваљала се.</p> <p>У неко доба чинило се као да је мајка жељела да се сасвим отресе Зулфаге, да  
као, а ситне, мале очи свијетлиле му се као свијетњаци.{S} И баш због тога што сам му и одвише  
шта ће овом остати, ако и добра пролете као и готовина. — запита јаче. — Продате ли кметове и з 
ово се враћа кметовима.</p> <p>— Радите као и досада — каже, а неће на нас ни да погледа...</p> 
о...</p> <p>Мазећи се гледаше ми у лице као да искушава, испитује.</p> <p>— И да загладим, скух 
ла ни осврнути.</p> <p>Напошљетку момче као да се прибра мало, освијести се, па нагло отскочи,  
.</p> <p>— Па... па...</p> <p>Изгледаше као да се борила сама са собом, као да се необично мучи 
цупкујући на пети.{S} Изгледала је више као какво младо, безбрижно, ђаволасто дјевојче, него ка 
ичи цвиљењу, уздисању, јауку нечијем, и као да злокоби, пријети, претсказује нешто.{S} Страх ме 
ковијетима кумрина грожђа на шљемену, и као да је обухватао собом све пространство оно, сву „џа 
рекоравати, смијати му се ради ње.{S} И као што се он најчешће љути баш на онога који му се сми 
евене, окопавала руже и лехандере.{S} И као да се није знала уморити у послу томе, као да јој н 
 ни кажњавати — брзо дочекује Зулфага и као стане преда ме да ме одбрани. — Млад је још...{S} Н 
могу.</p> <p>Она је непомично стајала и као да га хтјела још нешто питати, а он, осјећајући јој 
нскога дима, као да је и сама горјела и као да се све више ширила по јаким, косматим прсима њег 
ело му одговорих, играјући се лоптама и као очекујући што ће ми још поклонити. —</p> <p>Све хоћ 
викну брзо, опруживши руке према њима и као молећи. — Одмах!..</p> <p>Момци застадоше и погледа 
на, утрчи у авлију.{S} Стрижући ушима и као зазирући од нечега, поче фрктати, рзати и бјежати у 
тка, као да и сам усвоји моје разлоге и као да му се свиђеше.{S} Пошље, промисливши се мало, оп 
ћу неком јачем испричати њезине тајне и као да се хтјела осветити на мени за све што је патила. 
вати, сијати, она се збуни, спетља се и као почне размишљати.</p> <p>— Шта ћу казати? — одмах т 
/p> <p>Она не одговори.{S} Придиже се и као да пође да тражи нешто, да узме.{S} Затим брзо поче 
p> <p>Зулфага застаде мало, осврну се и као бојећи се да не побјегнем, опет ме узе за руку и пр 
} Видио сам и како указује на трговце и као да их призива за свједоке.</p> <p>Наравно, ни јавио 
чали о нападачима.{S} Неки се правили и као да их познају, иако их, — увјерен сам — нијесу позн 
b n="328" /> одјекну ми кроз све прси и као да застаде, скамени се у гркљану.{S} Затим као да с 
, зубима ломила љешнике и, намигујући и као дражећи ме, пробирала језгре и грицкала их.</p> <p> 
, сиједе обрве, непрестано извирујући и као очекујући бабу да се поново врати, те да поново кре 
ви, како је мени — гунђао је измичући и као стидећи се. — Не знате ви... јер... јер сте женскоњ 
есан смијех разли се кроз читав сокак и као да се прели и преко кућа, преко зидова, чак у комши 
лед на себи, причињавало ми се увијек и као да чујем шапат неки и пригушено грцање, јецање.{S}  
рио је Хасан, наслонивши се на јастук и као дријемајући. — И огријешио сам се пред тобом, и здр 
ао да јој на путу биле.{S} Поче затим и као рачунати нешто и размишљати.</p> <p>— А шта би ти с 
а издизао се украј друма по један хан и као да ме мамио, дозивао себи.{S} Његови високи, чисти, 
ако се он често упорно бранио, опирао и као пркосио оцу, а да се хоџа на то никада жешће наљути 
е као да је све ствари потпуно уредио и као да је све одлучно пошло на боље.{S} Изгледао је нек 
p>А то га још више збуни.{S} Зачуђено и као увријеђено погледа је, па се окрену и готово побјеж 
 А шта си радио тамо? — питао је тихо и као забринуто, хватајући ме за руку и привлачећи себи.< 
, и тежак, топао мирис ударао у главу и као да је гушио, опијао.</p> <p>— Чудна топлина — отегн 
 n="293" /> <p>Момче се удари по ножу и као да опет хтједе да га извуче, да се брани...</p> <p> 
ући нити говорећи што, узе ме за руку и као дијете какво поведе за собом у кућу.{S} Хатиџи, кој 
тиџа, једне вечери, узевши ме за руку и као шалећи се избаци како ми је јаран кршан и како кршн 
 Бербер немилосно забоде прсте у рану и као да нешто тражаше.</p> <p>— Боли ли? — запитам полак 
 и почео црвенити.{S} Чак се и окрену и као да хтједе изаћи, оставити нас.{S} Па се опет савлад 
 прихвати за нож.{S} Брзо се и окрену и као да хтједе јуришати на противника.</p> <p>И — намах  
ла? — питао сам тихо, указујући на њу и као подсмјехујући се. —</p> <p>Ни она?..</p> <p>Хасан ј 
>— Сам?..</p> <p>Па се почеша по носу и као да размишљаше нешто.</p> <p>— А како те хоџа пустио 
39" /> <p>Зулфага се сакри за бимбашу и као плачући рече:</p> <p>— Ето... тако и синоћ ударио н 
ушка.</p> <p>Шикну куршум кроз ваздух и као да ми пролети изнад главе.{S} Од страха ми испаде п 
... јер... јер сте женскоње...</p> <p>И као што ништа трпио није што је било ново у кући, што с 
разе и љубио по неколико пута.</p> <p>И као побједник какав, накрививши фес над око, а пребацив 
ве што јој се у руци налазило.</p> <p>И као да се плашила нечега, много се плашила.</p> <p>Леже 
асно и поново се врати душеку.</p> <p>И као да размишљаше више њега: хоће ли опет лећи или неће 
Кида и кошуљу, и димије, и месо на себи као да кида; чупа и гњечи траву, гризе, жваће; и баце п 
мијењати.</p> <p>Мјесто да сједи у соби као прије, да тугује и размишља, поче ходати, мотати се 
 шапатом и сваки који се налазио у соби као да се није најугодније осјећао.{S} Многи су и нехот 
иши су душмани стида; пред њима се губи као дим да своје мјесто уступи дрскости и безобразлуку. 
амиле, сијале, а црвена шамија на глави као да је и сама горјела, пламтјела.</p> <p>— Госта2?.. 
од болова, малаксах потпуно.{S} У глави као да ми поче зујати, звонити, тутњити, пред очима поч 
 раменима, — завалих се опет, а у глави као да ми се наново поче мутити и пред очима наново маг 
авица поче ме обузимати све више, мрави као да ми почеше милити уз леђа и, на сву силу, ослањај 
измијешани момачки и дјевојачки гласови као да циче, вриште, звоне и пјесма се пробија кроз ошт 
јетовали да се притужим бимбаши.{S} Сви као да су били тврдо увјерени да ће их он, онако бистар 
ударале и расипале се по калдрми, — сви као да задржаше дах и мучке се поклонише, као што се сл 
 на кметове и остале радине.</p> <p>Сви као да му били невјерни и сви га поткрадали.</p> <p>— Б 
 томе се причале читаве приче.{S} Многи као да нијесу ништа друго ни радили, него ишли од махал 
мијех.</p> <p>— Само то?..</p> <p>Њојзи као да бијаше криво што се смијем, као да је вријеђало. 
јечно, и то једним чудним начином, који као да није трпио приговора.{S} Зато би одмах након так 
о плах, силовит, необуздан дјечко, који као да ни ода шта зазирао није и никога се бојао, чак н 
и јој у лијепи, мало погнути врат, који као да је био бјељи од филдиша.{S} Зачудо, учини ми се  
Ти ћеш опет боље смислити.</p> <p>Мајки као да се свали камен са срца.{S} Одмах се разведри.</p 
ега, измицати се, сакривати.</p> <p>Али као да није могао дуго издржати тако.{S} Стид га, зар,  
 кашње у разговору понављали и износили као своје...</p> <p>Једанпут сам имао прилику да га слу 
јсторски удесили, како би мајку истакли као главног кривца и тиме ми онемогућили сваки рад прот 
јежао управо, а читав сокак иза леђа ми као да поново почне јецати, тихо, пригушено јецати...</ 
ту и насиља.</p> <p>За чудо, и мајка ми као да га се доста прибојавала и често, врло често, мог 
рилици неће ни вратити више.{S} Било ми као да сам се ослободио неког големог терета који ме да 
 трговаца, па окићени, оружани, обучени као да су у сватове пошли, са пуним чутурама, које им,  
>Цар дозва пратиоце, који су преобучени као и он узастопце пристајали за њим, те нареди да сеља 
таву планину, те ми се покаткад причини као да негдје неко чудновато лаје, штекће, подврискује. 
 — Зар их има?..</p> <p>Хоџа се причини као да га није чуо.</p> <p>— Ето, прича се, — настави л 
тај. — Љутиш се?..</p> <p>Он се причини као да није чуо.</p> <p>— Мене сад ништа не боли — рече 
а подухватим, подупрем, јер ми се учини као да ће пасти, посрнути. — Рашта?..</p> <p>— Па... зн 
ио иза појаса.</p> <p>Опазивши ме и они као да се уплашише и узвикнуше.{S} Хајкуна чак и устукн 
вори затим и ситан женски глас, зазвони као сантур, и јасан, обијесан смијех разли се кроз чита 
ашљиво, тихо, а глас јој дршће, трепери као да ће поново заплакати. — Хоћеш ли се љутити?..</p> 
рамфил, па лијеп, велик, црвен, па гори као врела крв...{S} Ја га његовала, залијевала, па... п 
>— Осман је велики момак, а ти... ти си као и дијете — отсијече хоџа кратко, па се измакну мало 
тим, опазивши како цури, почела гребати као помамна.{S} Лице јој готово помодрило, запалило се, 
са неколико капи, почеше се прелијевати као да се међу њима каранфили расцваше.</p> <p>— Присту 
ао да ће и мене, и њу, и свакога гађати као кумру, те некако и нехотице устукнем и повучем је з 
ом својим почеше се окретати и повијати као раширена крила лабудова над језером каквим.{S} Заду 
/p> <p>Пушке се почеше упињати, увијати као змије и запињати ми за ноге, ударати ме по бутима,  
и.{S} Опружи обје руке и поче их трљати као да се умива.</p> <p>— Ето видиш — отсијече јаче — о 
и, док сам ја почео посртати и тетурати као пијаница, с муком се опирући на пушку, коју сам јед 
ма о тврдо, дебело стабло, почех јечати као болесник какав.</p> <p>Хасан, осврнувши се, у први  
лије, готово одмах поред зида, намјести као страшило неко, човјека некаква, слична Црногорцу, с 
а леђа и почео потркивати по соби ржући као парип и одбацујући ногама.</p> <p>За кратко вријеме 
емогло, промукло, блесаво нас гледајући као да се буди иза сна. — Нека ме убију, објесе, утуку, 
ху међусобно, а мукли, пригушени одјеци као да им се одазивали однекуд из даљине, с мрких, сумо 
ачунима...</p> <p>Кроз неколико мјесеци као да није више било ни пријатеља ни душмана да се, по 
 њој, гази и игра, скаче и удара, гњечи као тијесто, желећи да је сатре, самеље, измрви.</p> <p 
репери, дрхти, отскакује...{S} Маријаши као да почеше и летити, облијетати ми око очију, преврћ 
ену и изађе из собе.</p> <p>Случај овај као да јој нову снагу даде, као да је подиже, препороди 
држао сам се, остао.</p> <p>Човјек овај као да је уживао у мукама мајкиним.</p> <p>Док се она л 
 почела тући копитом о земљу, трчао јој као сулуд, тапшао је по врату и сапима, прстима рашчешљ 
ривена, али силна и очајна борба, којој као да се није могло лако сагледати краја.</p> <pb n="2 
 и ишли одлучно, без предомишљања, ипак као да смо обојица осјећали да нас чудна нека опасност  
ако друкчије, мекше, питомије, сада тек као да осјети како нико моћнији од ње нема у кући, како 
, поганови!..</p> <p>Оштар, суров узвик као да поплаши момке, забуни их.{S} Брзо узеше шибе и и 
ијем и да се увијам, онако да се увијам као и она...</p> <p>— Не знаш колико ми је драго што си 
ју.</p> <p>— Стид ме...</p> <p>Стао сам као укопан и нијесам знао ријечи проговорити.{S} Чудна  
} Она је најкривља...</p> <p>Застао сам као окамењен и забленуто гледао у ефендију, у кадифасте 
м хтио и како сам хтио.{S} Осим што сам као од невоље одлазио каткада у мектеб и тамо по два по 
, не знајући шта друго да радим, почнем као помаман подвикивати и хактати, уживајући необично ш 
амена и непрестаним једноличним зујањем као да су одговарале, отпијевале на тепање његово.</p>  
и.</p> <p>И није да је пристајао за њим као јаран, пријатељ, него готово као слуга, измећар нек 
застаде, скамени се у гркљану.{S} Затим као да се нешто затресе, уздрма у мени.{S} Рука ми клон 
лаву према пенџеру и поче отезати шијом као да гута сув залогај, а бимбаша отури чибук, узвали  
главу у страну отпљувао и отресао руком као да се гади од нечега.{S} Зулфага је, хтио не хтио,  
опремљен, стајао је изнад мене, мргодан као џелат и по изгледу му одмах сам могао познати да би 
ријеђеног дрвља бјеласа узак искривудан као змија друм, оивичен са обје стране густом, допојасн 
 излазио из авлије, јак, поносит, силан као одваљен комад клисуре какве, а вазда горд и усправљ 
таке.{S} Док је био бабо у животу Осман као да није ни знао ни за кога у кући осим за њега и др 
ашње, кад смо прилично поодмакли, Хасан као да сам хтједе заподјести разговор, али се ипак пред 
ростили се с њима, поздравили.{S} Хасан као да је и подранио баш због тога да се може извући не 
астанемо, да се одморимо мало.{S} Хасан као да се никако није ни могао уморити; што је више иша 
када хљеб учинио слађи.{S} И ја и Хасан као да смо се натјецали ко ће више појести и готово смо 
ко чуо или опазио...</p> <p>И сам Хасан као да се препаде од тих ријечи, па ме снажно гурну и р 
окуњивши се. — Тврде си главе и поносан као и он...{S} А са таком памећу муке ћеш имати...</p>  
клисуре какве, а вазда горд и усправљен као и сама клисура, да га, чинило се, ни громови ни муњ 
оџа није имао правог пријатеља.{S} И он као да га ни тражио није.{S} Ни за ким трчао није, ни з 
ало. — Мени није до чекања...</p> <p>Он као да опет заспа.</p> <p>— Ефендија!</p> <p>— Ах... им 
/p> <p>Нијесам се ни облачио, ни гиздао као други.{S} Са запрегнутом бошчом, опрашен, замаштен, 
S} И, што је најчудније, није ни скакао као други момци онако, на голоме пољу!</p> <p>Не!{S} Он 
олазити, кад је остала осамљена, готово као да је и сама жељела да јој неко говори у кући, да г 
овом, — са чудном љубављу неком, готово као што мајка гледа одојче своје.</p> <p>Није шала: све 
за њим као јаран, пријатељ, него готово као слуга, измећар неки.{S} Ако је бабо напунио лулу, о 
до, безбрижно, ђаволасто дјевојче, него као удата жена, која још има толиког сина.{S} И бојећи  
 је било и једино миловање.{S} За друго као да ни знао није.{S} Ниједном ме није узео на крило, 
енадне женидбе.{S} На све био заборавио као да ништа ни било није, као што човјек, пробудивши с 
..{S} И је ли крив што је о њему мислио као о поштену човјеку?..{S} Зар <pb n="369" /> га је по 
аки који би приступио осјећао је некако као да се приближује својој кући, дому своме...{S} По н 
шајући да ме одигне од тала, исто онако као што ме и хоџа одигнуо.{S} Зовну прстом Хајкуну да и 
лике кокоши и заклепеташе крилима, неко као да поврисну, залупа некаква канта, заклопараше нечи 
о да ме гризло нешто, пекло ме.{S} Неко као да ме прекоравао, е сам и сам био рђа, кукавица, го 
} Ноге ми задрхташе, стресох се, и неко као да ме прикова на мјесту.{S} Пуцањ, још јачи и још с 
ио се чаршији, увијек ми се причињавало као да га непрестано слушам како виче, како још хвали и 
у страну.{S} Једнако нам се причињавало као да неко пази <pb n="306" /> на нас, слуша; као да х 
рем, пролазећи туда, увијек причињавало као да осјећам њезин широки, топао поглед на себи, прич 
ори с њима.</p> <p>Понекад је изгледало као да је између њих двоје настала нека потајна, подмук 
епила се једно с другим те је изгледало као да тамо сједи огроман див какав са неколико глава н 
 исто као и ја, да је и њему мучно било као и мени.</p> <p>То се већ могло познати и по држању  
ако смо се раставили, а мени се одуљило као да су два дана.</p> <p>— Рашта смо се и растајали и 
о кроз ноћ све јаче и јаче те се чинило као да негдје у даљини хуји вјетар и милује лишће какве 
засјењивале очи и... и све ми се чинило као да и они трче, као да бјеже, измичу испред мене.{S} 
рачаји до Сулагине куће, мени се чинило као да трчим пун сахат један.{S} Примицао сам се вратим 
еко лица, које је било ведро и свијетло као прољетње јутро, разлијевао мек, благ осмијех, рашче 
које им висиле низ бедре.{S} Непрестано као да се спремали за бој, непрестано уређивали и — неп 
 шути, шути и смјешка се.{S} Непрестано као да је тражио кавге, ината с њоме и вазда се жестио  
јдуке...</p> <p>Изговорио је тако мирно као да зове на ручак.</p> <p>Ја занијемих.{S} Само га з 
, шуњкетати.</p> <pb n="258" /> <p>А то као да и мајку осоколи, као да је разгали мало.{S} Гото 
 лукаво намигнуо и накашљао се.{S} И то као да је био знак пратиоцима да постану још бјешњи, јо 
апе и запињала за ноге, те смо се често као пијанице какве поводили и посртали.</p> <p>Тек нако 
ма нама, нарочито према Хасану, и често као да је од себе, од својих уста штедила, само да нама 
ко меко, сажаљевајући — срце ти је исто као и у мајке...</p> <p>Још би ти и памет била као и ма 
о се јуначио и претварао, — плашио исто као и ја, да је и њему мучно било као и мени.</p> <p>То 
да би ме зауставило, задржало ту, нешто као да ме гонило да потрчим вратима, да гурнем у канат, 
ам у томе да их мрвим, уништим, и нешто као да ме поче голицати на смијех...</p> <p>— А рашта с 
а окријепио ме, оснажио мало, — и нешто као да ме непрестано голицало да и сам запјевам.{S} И у 
шено грцање, јецање.{S} Сваки пут нешто као да би ме зауставило, задржало ту, нешто као да ме г 
казао...</p> <p>— Лупеж!..</p> <p>Нешто као да поче тутњити, грмити, хрштати близу нас.{S} Обој 
свратили да ту умру, издахну, а нипошто као ратници какви који су ишли да гоне хајдуке.</p> <p> 
Али није био ни онако насмијан ни ведар као обично; са мном се није ни шалио ни омиловао ме.{S} 
ну, изнад себе, — и на какав дужи говор као да није смио ни помислити.{S} Десет ријечи није мог 
ко га је грло служило, — а био је грлат као пудар, — застајао пред свачијим вратима и звао укућ 
</p> <pb n="327" /> <p>Испљунувши, опет као да осјетих пљувачку у устима.</p> <p>— Јес’, дина м 
о и једе хљеб џаба, он је... он је опет као антика нека, коју треба <pb n="249" /> чувати...{S} 
јила, — отегну Зулфага према њој и опет као да поче попијевати. —</p> <p>Ето ти среће и одмјене 
 да га се потпуно ослободи.</p> <p>Опет као да се међу њима почела водити борба, подмукла, прик 
 отегнух подругљиво, накривљујући главу као и она. — Ти ништа не знаш?..</p> <p>— Не знам...</p 
ко, грчити, и при сваком њиховом трзају као да ме неко боцкао безбројним иглицама, трњем.</p> < 
ажу, духан се просипа, дукати се бацају као марјаши...{S} Ко год хоће да пије, Зулфага плаћа... 
шљана брада повијала му се преко прсију као прамен дима, а топао, широк поглед блудио је некуд  
, дебелих, модрих прстенова испод очију као да сасвим нестаде; руменило јој се опет поче разлиј 
о момче, големе главе и избуљених очију као да се вјечито чуди нечему, прући се по трави потрбу 
азила до врата и враћала се, напошљетку као да се одважи, уљезе у собу, прекривена танком, црве 
 превртала на мјесту.</p> <p>Напошљетку као да би се пренула, освијестила мало, па баци ногу пр 
штерију, баш почео хвалити луле и ја му као, почео припомагати, кад дјеца око нас подигоше гала 
и, и јачи, и већи од свакога.{S} У њему као да је гледала избавитеља неког, добротвора, у њему, 
ута према нама, чинила се кроз помрчину као да су потпуно срасла, слијепила се једно с другим т 
ужје што им још остало.{S} Изгледали су као гомила јадних, одбачених просјака који су свратили  
о у коњушницу, бедевији, и намјестио ту као креветац неки, да може поред ње и ноћивати, спавати 
ово до лакта, прелијевао се према сунцу као танак кривудаст млаз крви, која непрестано цури, пу 
</p> <p>Хасан, осврнувши се, у први мах као да се наљути и измахну руком дајући ми знак да се д 
р са Хатиџом паде ми на памет и — одмах као да ми се сасуши грло, као да ме неко поче давити.</ 
и пљесну рукама. — Ах!..</p> <p>И одмах као да се прибра, освијести.</p> <p>Остави брзо и бедев 
p>— А рашта да га не примимо? — запитах као чудећи се и прождирући је погледом. — Рашта?..</p>  
 ме за руку, поведе у собу.{S} Застадох као укопан кад пређох преко прага.{S} Велики, тежак ћил 
</p> <p>— Аааах!..</p> <p>Двапут јекнух као рањеник, покушавајући да се отмем, исправим.{S} И к 
, једини син, — рече — и ако и ти будеш као и он, обојица ћете свршити на вјешалима...{S} Мало  
 на танкој, руменој усни и заблиста као кап росе на карамфилу.</p> <p>— Мислила је, може бити,  
еха, окићених дугачким мразним шипкама, капала нам вода за врат и милила низ леђа, изненада пон 
не ките од барјака, орошене са неколико капи, почеше се прелијевати као да се међу њима каранфи 
 косом, разбаченим рукама и са неколико капи крви на образима, дрпава, дроњава, готово гола леж 
тутња, затресе се.</p> <p>Излетише кроз капију.</p> <pb n="229" /> <p>Након топа, кроз читав са 
олем, стасит човјек, са бијелом, танком капицом на глави, са раздрљеном кошуљом на прсима и са  
ми; само ми на испуцаним уснама застала капља крви и почела се корити.</p> <p>— Дај! — шиштао с 
лаве облијетале челе, спуштале му се на капу, на браду, на рамена и непрестаним једноличним зуј 
мучки...</p> <p>Хасан баци оружје, баци капу и торбу.</p> <p>— Аферим!..{S} Аферим, кад си таки 
ојој кући, дому своме...{S} По неколико каравана коња, голих, растоварених, са зобницама на гла 
“...{S} Помисли, Смаиле!.. <hi>Мој</hi> карамфил, велики, лијепи карамфил, па црвљив!..{S} Мој! 
. <hi>Мој</hi> карамфил, велики, лијепи карамфил, па црвљив!..{S} Мој!..</p> <p>Па снажно удари 
во му било... знаш... што ми се расцв’о карамфил, па лијеп, велик, црвен, па гори као врела крв 
 „опет за инат мени...{S} Због црвљивог карамфила га звала“...{S} Помисли, Смаиле!.. <hi>Мој</h 
руменој усни и заблиста као кап росе на карамфилу.</p> <p>— Мислила је, може бити, да сам је ја 
чеше се прелијевати као да се међу њима каранфили расцваше.</p> <p>— Приступајте! — мукло, запо 
 их да свраћају и по касабама и продају касабалијама.</p> <p>Нијесам се ни облачио, ни гиздао к 
е границе, нагонећи их да свраћају и по касабама и продају касабалијама.</p> <p>Нијесам се ни о 
и фереџу преко главе, умота се и готово каскајући оде према кући... </p> </div> <pb n="351" />  
>Док опет ето Сулаге.{S} Није ишао него каскао сиромах, жут, блијед, модар, — онога часа учинил 
/p> <p>— Тхе...{S} Треба два-три сахата каскати до њега...</p> <p>Хасан ме дрмну за раме и полу 
е најчешће дигну да помогну онда кад је касно помагати; док човјек не загрца, не осврћу се на њ 
, сами, одвојени од свакога.</p> <p>Тек касно, испред поноћи, лагано би се дигао он, огрнуо се  
 не примај га! — викну.</p> <p>Деси се, каткад, да човјек ужива, осјећа насладу неку и у мукама 
ак и пословице, које је волио уплетати, каткад и гдје им није мјесто, биле му нове, необичне.{S 
{S} Ништа му помагало није ни што ми се каткад улагивао, што ме хтио замамљивати и поклонима.{S 
ушке од зовине што их сваки дан правио; каткада ме узимао и на леђа и почео потркивати по соби  
е слаткишима, тепала ми, миловала...{S} Каткада, на велико моје чудо, и пригрлила би ме страсно 
љке, пушке од зовине и причао приче.{S} Каткада нам је приступала и Шерифа-ханума, сједала поре 
ицу какву, завежљај, торбу, плетару.{S} Каткада је излазио носећи дијете у нарамку и тада обичн 
у није хтио спомињати.{S} Ако бих га ја каткада и споменуо, само је узвијао носом, набирао обрв 
о, јеси ли се пута зажелила? — питао је каткада бедевију, хватајући је испод врата и приносећи  
о да двори, да послужи.{S} Зато, ако је каткада и морао отићи на село, наређивала му је да се ш 
икада се јаче распалио.{S} Макар што је каткада сасвим озбиљно прорицао е ће „свршити на вјешал 
јечао и дахтао, лијено склапајући очи и каткада чудновато мигајући големим десним ухом, усиљава 
head>XXVII</head> <p>Знанци и пријатељи каткада грђе додију и постану несноснији него најљући д 
они мене као да су били заборавили: тек каткада, уријетко, ако би стигао какав хабер из Мостара 
.{S} Осим што сам као од невоље одлазио каткада у мектеб и тамо по два по три сахата учио читат 
 узимали, односили робу.{S} Нападали су каткада и на кућна врата тражили цуре, дозивали их...</ 
вљени; дим се и сада колутао по соби, а кахва се непрестано точила и непрестано испијала.{S} И  
трчала у кухињу и ложила ватру, само да кахва буде скухана прије него се он пробуди и да дуго н 
фага увијек части, позива, нуди.</p> <p>Кахва се пролијева — кажу, духан се просипа, дукати се  
јек су на ногама...{S} У берберницама и кахвама и не говоре ни о чему колико о боју...{S} А кад 
њима, сашаптавао.{S} По неколико ибрика кахве наручивао је и чашћавао свакога; Хамида као да је 
а, ни са комшијом да попије по неколике кахве, и који хоће читав ред чаршиски наопако <pb n="34 
>— Сад ћу...</p> <p>Слуге му донесоше и кахве, духана, хљеба и он понуди свакога и сам сједе ме 
 имао с киме, — одлазио је у чаршију, у кахве и бербернице и тамо остајао, задржавао се све до  
ику поче врети.{S} Ја приступих и досух кахве.{S} Почнем мијешати. |</p> <p>— Јесте ли одавно п 
 као да није чуо.</p> <p>— Хоћеш ли још кахве?</p> <pb n="394" /> <p>— Нека — одговори јој, не  
олу, приступи му:</p> <p>— Хоћеш ли још кахве? — запита шапатом.</p> <p>Он не одговори.{S} Прич 
19" /> теркијама на којима су звекетали кахвени ибрици.</p> <p>Један је јахао по страни, накрив 
у у мргињу, украј гомиле једне, гурнули кахвени ибрик уза њу, па чекајући док узаври вода, засј 
еђу жераве руменио се трбушасти, крупни кахвени ибрик и бијелили се танки филџани.{S} Читаву гл 
 поред мангале, у руци држи овећи ибрик кахвени и чека да им приточи, а одмах поред њега, на тл 
 из теркије, покрај кабанице, провирују кахвени ибрици и златасти зарфови од филџана.</p> <p>Из 
не занатлије радиле о занатима, оружане кахвеџије пекле кахву.{S} Све као да је било у чудној г 
ући.{S} Неки су ми говорили како се и у кахви састају много и како га Зулфага увијек части, поз 
ке чиније с духаном, ибрик и филџане са кахвом, тепсије са питама и слаткишима разним.{S} У кух 
аклањала, носећи у једној руци ибрик са кахвом, а у другој филџане.{S} И сад сам истом могао оп 
, засједали по сандуцима и по врећама с кахвом, прислонивши дуге пушке уз рафове а сабље пребац 
, непрестано им износили понуде: духан, кахву, ракију, непрестано послуживали, частили.</p> <p> 
д врата њезине собе, одмах поред прага; кахву јој сам пекао и износио, сам чистио наргилу и пун 
ајала на авлији, кратко нареди да скува кахву, уљезе у собу и сједајући на миндерлук указа руко 
 па одбија димове из чибука и присркује кахву.{S} Један заптија, недалеко од врата, чучнуо поре 
је само зато и водио уза се да наручује кахву и да точи.{S} Чак је свраћао и муштерије, који се 
иле о занатима, оружане кахвеџије пекле кахву.{S} Све као да је било у чудној грозници некој, с 
ак нећу моћи савладати, узмем од Хатиџе кахву и, сједајући и испијајући, сам отпочнем разговор. 
лавом, као чудила се.</p> <p>— Хоћеш ли кахву? — запита га мирно, пошто је свршио читав говор и 
 ме ни у ханове не хтједоше примити, ни кахву ми испећи.{S} На сваких, готово, хиљаду корака из 
а су изван опасности, тутунећи и срчући кахву почеше се препирати, шалити, смијати... </p> </di 
ну се и порумени још више.{S} Наточивши кахву и понудивши нас брзо се окрену и изађе, управо по 
ги пут: „Дај пешкир“... трећи пут: „Дај кахву“...{S} Хамид ту, а мене зове...</p> <p>И све гово 
г крова кућњега; пунио се буха, испијао кахву која је заударала на чађ, и погађао се, цјењкао,  
очи, дворила га све дотле, док би испио кахву и почео тражити хаљине и оружје, да се обуче и кр 
уханкесу да запале.</p> <p>Сам је точио кахву и нудио.{S} И, мјерећи погледом читаве им товаре, 
о није, никуд се мицао без оружја.{S} У кахву, у берберницу, у хућумат ако би пошао, опасивао ј 
е спава се ни мени.</p> <p>И додадох му кахву.</p> <p>Он спусти филџан на тле, опет напуни лулу 
p> <p>Мени лако задрхта рука и испустих кашику.{S} Покорно, као дијете какво, подигнем се и пођ 
крајна једна почивка, испуњена усиљеним кашљањем и подмуклим шапатом и сваки који се налазио у  
ра и умукну.</p> <p>Поново поче на силу кашљати и протезати се.{S} Затим, опазивши мене, даде м 
 Само сам, одлазећи, чуо како усиљеније кашље и нешто гунђа, гунђа....</p> <p>Наравно да је Зул 
се и он застиђе, смете, па на силу поче кашљуцати и опљуцкивати око себе.</p> <p>— Поздравио те 
гнуо се, па, одгурнувши књигу с крила и кашљуцнувши у шаку, почео причати.</p> <pb n="282" /> < 
ијелила нам, давала.</p> <p>Хајкуна је, кашње, додавала још и сухих смокава, и ораха, и љешника 
идећи да се у чашћавању почело штедити, кашње се навраћаху тек уријетко и остајаху само по час  
 опирао на ноге, шантуцао сам, тетурао; кашње, пошто се загријах мало, ишао сам лакше и болови  
та забрањивати, нити им забрањивала.{S} Кашње, кад су жене престале долазити, кад је остала оса 
 лагано, не говорећи један с другим.{S} Кашње, кад смо прилично поодмакли, Хасан као да сам хтј 
 утјеху и огријао им душу, — говорио је кашње и говорио сасвим искрено, непритворно.</p> <p>Кме 
јећа, кутије, огледала.</p> <p>Он ју је кашње пратио и по ноћи кад је излазила од куће, и остај 
а и не застане.</p> <pb n="243" /> <p>И кашње, кад се мало одомаћио у кући, кад је све упознао, 
атећи код куће.{S} Управо, — како су ми кашње <pb n="350" /> причали, — она је вазда била код к 
ити ни како ћу проћи.{S} Није се чак ни кашње, кад је опасност минула, барем навратио мало да в 
ило, пуцало из пушака.</p> <p>Сељаци су кашње у мене куповали жито, брашно, пиринач, меку робу  
 биле му нове, необичне.{S} Многи су их кашње у разговору понављали и износили као своје...</p> 
пучама о калдрму.</p> <pb n="244" /> <p>Кашње сам сазнао како је он нашао сва наша добра у нере 
, а неће на нас ни да погледа...</p> <p>Кашње се ипак навикла, научила.{S} Увече, пошто бих дош 
 и проклињао, страшно проклињао.</p> <p>Кашње ми дошло да насрнем на кога, да убијем, отмем.</p 
а сам онакав какав сам и био, — дочекам кезећи зубе и готово режећи — а ти... а ти си кучка јед 
ити...</p> <p>— Мучи!..{S} Шта ти знаш, кењче један — окоси се стари увријеђен и попријети чибу 
ре?.. — брзо одговори стари, истресе из кесе нешто дувана, напуни крњаву лулу и запали. — Рашта 
окићених грива; низ седла висе бисаге и кесе чибуклије, а из теркије, покрај кабанице, провируј 
према њему.{S} И постуле, камење, духан-кесе, гране некакве осуше се на њега, оборише му турбан 
д смијеха.</p> <p>— Шта је?..{S} Што се кесиш? — окоси се он опоро, једва дочекавши што му се п 
и платим, — отсијече оштро, играјући се кесом —— све што сам дужна...{S} Колико?..</p> <p>— Теб 
..</p> <p>Мајка отвори чекмеџу и извади кесу с новцима.</p> <p>— И да ти платим, — отсијече ошт 
е носи кући — откресах набусито, вадећи кесу и бацајући новце на шилту — Одмах...</p> <p>— Одма 
<p>— Јок! — откреса мајка и љутито баци кесу у чекмеџу. —- То нећу пустити...</p> <p>— Немој ни 
звађени дукат морао поново да поврати у кесу гунђао <pb n="225" /> је и кришом, да га не би опа 
очнем газити по прашини, по маријашима, кешкати их ногама, разбацивати.{S} И што сам више газио 
о познати да је то мучи, силовито мучи, кида, распиње.</p> <p>Чим би ујутру устала и изашла на  
 око себе кидати, чупати, разбијати.{S} Кида и кошуљу, и димије, и месо на себи као да кида; чу 
кошуљу, и димије, и месо на себи као да кида; чупа и гњечи траву, гризе, жваће; и баце папучу ј 
ај је, ако видиш душмане како се љуте и кидају.</p> <p>Мајка је опет плакала непрестано кад су  
о је устајала, ходала по соби и чупала, кидала све што јој се у руци налазило.</p> <p>И као да  
ама мајкиним.</p> <p>Док се она ломила, кидала и гребала, он је, прикривен, непрестано посматра 
.. — узвикну јаче и поче чупати шамију, кидати је, комадати. — Ја сам твоја...</p> <p>Ничија ви 
м погледом унаоколо, почне све око себе кидати, чупати, разбијати.{S} Кида и кошуљу, и димије,  
на некаква, неке рањенике, бој, окршај, кијамет... поменуо је затим и бабу, сан некакав, и на к 
кијамет био — рече. — Је ли?..</p> <p>— Кијамет.</p> <p>— Чуо сам зазивање, помагњаву и пошао б 
згледао, понуди ми цигар.</p> <p>— Тамо кијамет био — рече. — Је ли?..</p> <p>— Кијамет.</p> <p 
 затворио канат за собом. —</p> <p>Опет кијамет!..</p> <p>Она устукну мало, заклони лице руком  
 поткажу Зулфаги, бојала се новог каква кијамета, па ме зато и одбијала.</p> <p>Али опет кад са 
оја је пазила на њ и пратила га. — Биће кијамета с њим!..</p> <p>И погодила је.</p> <p>Није про 
 се.</p> <p>— Нећу ја вазда тих брига и кијамета — викала је затим јаче, полазећи према вратима 
p> <p>— И због мене би, зар, могло бити кијамета?..</p> <p>Због мене?..</p> <p>И она се изви, и 
го најљући душмани.{S} Сваки дан, након кијамета оног, долазило ми у дућан по неколико њих, зас 
лава на раменима и са неколико рука.{S} Кикот, цика, граја, врисак непрестано су допирали отуда 
ио није.{S} Ни за ким трчао није, ни за ким пристајао; чак и кад му је неко требао, није му зна 
И он као да га ни тражио није.{S} Ни за ким трчао није, ни за ким пристајао; чак и кад му је не 
њему, кога је јуче познао, него мени, с киме је толико друговао.{S} Криво ми и што окреће главу 
то у дућану није могао, јер није имао с киме, — одлазио је у чаршију, у кахве и бербернице и та 
 разбије.{S} Лакше јој било кад макар с киме говори, кад прича макар о чему.{S} Ништа помогло н 
жећи кавге и ината, жељен да се макар с киме ухватим у коштац и да гушим, давим, бијем све око  
а одем из авлије, — хтио сам мучити га, кињити, пркосити му свуда, на сваком кораку.{S} И ништа 
крчивала путеве...</p> <p>Све је врило, кипило, комешало се.{S} Свак је долазио и свак се весел 
ио...</p> <pb n="344" /> <p>У мени поче кипити, врети.{S} Дође ми да узмем ону књигу с тешким д 
еричио.{S} И кућу сам у брзини узео под кирију, не бирајући и не разгледајући је.</p> <p>Хатиџа 
одмах да тражим дућан, магазу какву под кирију.{S} И нијесам се много намучио.{S} Како је у оно 
 ће лијепо уредити и издавати под скупу кирију.</p> <p>А што је више зидао, новаца је код мајке 
и шта сам могао?..{S} Ниједан путник ни кириџија није ишао сам.{S} Сви су путовали у групама, с 
он се придиже и ослухну опет.</p> <p>—- Кириџије! — викну узбуђено, узимајући пушку. — Путници! 
ући ушима, обарајући товаре са себе.{S} Кириџије као да изгубише главе и бијесно почеше ударати 
јекивала брда и планине, гониле су моје кириџије и моји момци, и читавим путем пјевало се, шенл 
а трговцима се отегла сеисана: неколике кириџије, са камџијама у руци, ишли су поред својих коњ 
трана; између њих мотљале се, обилазиле кириџије вичући, трајући, галамећи, а роба трговачка, у 
 хендеке украј пута и тражио: нијесу ли кириџије штогод заборавиле, макар комадић хљеба, макар  
дући право друмом сретао сам непрестано кириџије, путнике, татаре, слушао их како се дозивају,  
нџере, откривале се и ударале га у прса китама цвијећа, чеврмама, наранчама.</p> <p>— Кршан ли  
ко зна коме, и у замјену доносио читаве ките цвијећа, кутије, огледала.</p> <p>Он ју је кашње п 
ештао, руменио и горио, а тешке, дебеле ките ударале и расипале се по калдрми, — сви као да зад 
м опремљени, уређени потпуно.{S} Везене ките, искићене лажним бисером, ударају их по челу и по  
ски, ишаран праменовима големе, свилене ките, која му се са врха феса спуштала све до плећа и л 
ушећи поче се пушити на трави, а златне ките од барјака, орошене са неколико капи, почеше се пр 
у новије доба све више и више гиздала и китила, — сједила на авлији, на трави и низала мерџане  
нио је духаном.{S} Сам је брао и руже и китио шилту на којој ће сједити, куповао шећерлеме и ну 
улфагом, слушала ме пажљиво, као да сам китио најзаноснију љубавну изјаву.{S} Ја сам, опет, њу  
адметати не може, да нико не зна онако »китити« и онако »вести« као он.</p> <p>А никада готово  
н и вјечито чист, уређен и нагиздан, са китом цвијећа испод феса.</p> <p>Неколико пута слала га 
>Једанпут ми само послала и цвијећа.{S} Киту једну ружа, шебоја и рузмарина обмотала златом и ц 
ама забавља.{S} Свако јутро убрао би по киту цвијећа, задјенуо под широки, ћошкасти фес, који м 
а је то?..</p> <p>Напошљетку сам читаву киту бацио у ћошак један у дућану, гдје је одмах дочека 
.</p> <p>— А сад ће и Хасан доћи — рече кихајући. —</p> <p>Наредио ми је да ти кажем да ће доћи 
 Ја?..</p> <p>Хамид отре сузе што му од кихања налетиле на очи и опљуну.</p> <p>— Неће он више  
ставиће, зар, чету?..</p> <p>Хамид опет кихну.</p> <p>— Рањен је мало, па ће доћи да се лијечи. 
ћемо на друм...</p> <p>— Сјутра ће бити кише — опет ће онај одострага, протежући се. — Мене жиц 
ећи џубу и отпасујући појас. — Слути на кишу...</p> <p>— И мени се чини.</p> <p>— Хатиџине вино 
аки ли си јунак!..</p> <p>— А ево да се кладимо да ће нам данашњи дан бити несретан — отсијече  
ије главе уграбити...</p> <p>— Немој се кладити — прекидох га ја.</p> <p>Он одиже руку у вис и  
нише, као што се слаби и немоћни робови клањају господару.</p> <p>Он их готово и не погледа.{S} 
 ћу слушати — понизно одговори Зулфага, клањајући се и нарочито наглашавајући оне задње ријечи  
сједити, куповао шећерлеме и нудио јој, клањајући се дубоко и, са особитим страхопоштовањем, из 
ти.{S} И што су више стрепили пред њом, клањали јој се, улагивали, постајала је све жешћа, све  
 кући, у соби, у џамији никад није хтио клањати ни молити се, јер — како је говорио — зидови он 
на узбуђено и рашири руке, као да би да клекне, да моли за опроштај. — Љутиш се?..</p> <p>Он се 
.</p> <p>Па крену напријед и спусти се, клекну за голем грм један.</p> <p>— Ти хајде с друге ст 
..</p> <p>Бербер, шапћући нешто у себи, клекну покрај душека, загрну рукаве и, погледавши у шир 
а дову.{S} Па се опет поврати барјаку и клекнувши на десно кољено узе јање преко крила.{S} Закл 
 опет закуца.</p> <p>Тада настаде чудан клепет неки и комешање унутра, у авлији.{S} Закакоташе  
еза ме поче обузимати од тога необичног клепетања, студен ми се прели преко леђа као да ме неко 
сан намах прекиде говор.{S} Ослухну.{S} Клепетање се понови још неколико пута и све јаче, све ј 
шапће на ухо, чупка за косу а звоно оно клепеће све јаче, одјекује кроз читаву планину, те ми с 
ицкајући танки свилени јаглук и немирно клепећући папучом о тле. — Шта ћу ја?..</p> <p>— Ти зна 
еван и раздражен, са стиснутим шакама и клетвом на устима, почнем газити по прашини, по маријаш 
м видио човјека да се моли усрдније.{S} Клечећи на трави, утонувши у њу, и раширивши руке према 
а одсијев им игра уз напукнуте зидове и клизи по мркој, трулој маховини: преливају се и шарени, 
бакарну боју и како је одсијев кадикада клизио и преко њих, заигравао, чудно су се прелијевале, 
нчиће на пећи, а одсијев му заигравао и клизио по шарама дебелог ћилима, ускачући покаткад чак  
естано чистили, истирали, прали бритве, клијешта и приправљали мехлеме, јер су сви највише и за 
— <hi>Он</hi> није уредио?..{S} Он?.. — кликну Сулага и тресну бројаницама о ћилим. — Бег?..</p 
одсијева према сунцу и изнакажена глава клима се, наклања према свакоме!..</p> <p>Негдје у даљи 
по трави потрбушке, одиже ноге у вис и, климајући њима, узе двојнице па поново поче ћурликати.{ 
запјева Зулфага увријеђен, па се диже и климајући се пође према пенџеру.</p> <p>— Ја грабио?..< 
 Застали пред дућаном, наперили пушке и климајући се и заплећући језиком одмах загаламили:</p>  
дарао уз тамбуру, а двојица су загрљени климали се не коњима и попијевали...{S} За трговцима се 
ише ни ријечи; само се поздравише лаким климањем главе.{S} Сулага затим стењући сједе испод пен 
браду, мирно их слушао и уријетко лаким климањем главе одобравао нешто или не одобравао.</p> <p 
ишом, да га не би опазио, као пријетећи климао главом према баби.</p> <p>Једнога дана, поклањај 
во наше, док је Сулага, напротив, тужно климао главом и непрестано уздисао.</p> <p>— Кад сила п 
..</p> <p>Она се удари у прса и поче се климати.</p> <p>— Хаљине ми кажу све...{S} Куку!..</p>  
и, ја сам беговство своје био објесио о клин и готово сасвим заборавио на њега.</p> <p>А подруг 
има, гледам у њих, у велике широкоглаве клинце којима су ишарана и у нове калајисане алке које  
ла, врискала, трчала по њој и играла се клиса, лопте, сакриваче.{S} И све је некако више сличил 
ве, а вазда горд и усправљен као и сама клисура, да га, чинило се, ни громови ни муње не би мог 
, јак, поносит, силан као одваљен комад клисуре какве, а вазда горд и усправљен као и сама клис 
етку, омађијана и малаксала потпуно, не клоне и не спусти се пред њу.</p> <p>Има тренутака када 
а је главу — одговори момак тихо. — Све клону, ослаби...{S} Неки почеше бјежати бацајући оружје 
ешто затресе, уздрма у мени.{S} Рука ми клону и пушка испаде из ње.</p> <p>И сва она трава, сва 
 него оваком животу...</p> <p>Глава јој клону на раме и склопи очи.</p> <p>— Ја... ето свједочи 
авали големи, стасити, јаки, а ја слаб, клонуо, изнемогао.</p> <pb n="326" /> <p>Чим бих их опа 
 преда мном похвали како није малаксао, клонуо, како је још оран и расположен.</p> <p>Ипак чита 
алост.{S} Сасвим изнемогао узвалих се и клонух на траву. </p> </div> <div type="chapter" xml:id 
алдрму, а у препуним фишеклијама као да клопара нешто, штекће, игра.</p> <p>И коњи им опремљени 
тра у пећи, иза које у старој мусандери клопара и чепрка миш некакав, док напољу фијуче и цијуч 
једнога за другим, преко некакве ониске клупе, затегоше нам димије и ударише по неколико папрен 
 се окупљали под стреху и, чешкајући се кљунићима, џавељали, цврчали.{S} И псовао сам, грдио ни 
} Ништа.</p> <p>А цријева као да врију, кључају, кркљају у мени и нешто под грлом заиграло се,  
а застају пред вратима и провирују кроз кључаницу.{S} Чинило се као да читава кућа вришти, пјев 
и су Хамиду паре отели хајдуци, нити је кмете онако јефтино продао, ни у грађевине онолико утро 
војио и нешто готовине, и неколико кућа кметова, и десетак винограда, и све дао.{S} Хтјела не х 
.</p> <p>— Да се договорим с тобом због кметова — вели.</p> <p>— Нека...{S} Договорићемо се сју 
ословима и грађевинама нашим, о продаји кметова и о новцима.{S} И макар што су ми одговори били 
ad>X</head> <p>Пошто је продао неколико кметова и новце предао мајки, Зулфага за дуго времена н 
колико и јунак и што није боље пазио на кметове и остале радине.</p> <p>Сви као да му били невј 
<p>— А прогутале нам сву готовину и све кметове!..</p> <p>Ибрахим ефендија слегну раменима.</p> 
дам?</p> <p>— Заповиједам да продаш све кметове што краду, макар их било педесет...</p> <p>— Ба 
и готовина. — запита јаче. — Продате ли кметове и земље, шта ће с њиме бити?</p> <p>— Отац се о 
њега.</p> <p>— А ти баш хоћеш да продаш кметове, ханума? — запита испрекидано, премећући велике 
ли савјет какав.{S} И, пошто га већ сви кметови ижљубе у руку и с коњима заједно крену из авлиј 
ако рачуна, погађа се, наређује.</p> <p>Кметови распусте уморене мршаве коње по авлији, разбаца 
рио сасвим искрено, непритворно.</p> <p>Кметови су, због тога, били и слободнији пред њим, ведр 
тка видјети како разговара с радницима, кметовима и момцима, како рачуна, погађа се, наређује.< 
у, са очима пуним суза, поново се враћа кметовима.</p> <p>— Радите као и досада — каже, а неће  
гра се, час се љутио што са радницима и кметовима више разговара него с њиме.{S} Криво му и што 
ћнији, јачи, силнији од свију.</p> <p>С кметовима је био друкчији.{S} Кад би нам они дошли у ав 
Да је моје ја... ја бих продао неколико кметовских кућа...</p> <p>Непоштени су, краду, варају.. 
ТОЗАР ЋОРОВИЋ</p> <p>ДЈЕЛА</p> <p>ДРУГА КЊИГА</p> <p>СВЈЕТЛОСТ / САРАЈЕВО</p> <p>1953</p> </div 
донесе књигу. — Да вам причам шта има у књигама.</p> <p>И читао нам је, причао, тумачио по саха 
мији и да им он учи дјецу.{S} Дубоке је књиге, —— рекоше — проучио и зна све јазије и законе у  
о обично истом пред вече морали узимати књиге у руке и учити, и ја и Хасан били смо потпуно сло 
Знаћеш шта су муке...</p> <p>Хоџа одиже књигу изнад главе и исправи се.</p> <p>— Знаће шта су м 
окаткада и подвикне на Хасана да донесе књигу. — Да вам причам шта има у књигама.</p> <p>И чита 
 пренуо мало, тргнуо се, па, одгурнувши књигу с крила и кашљуцнувши у шаку, почео причати.</p>  
, држећи у једној руци чибук а у другој књигу са излињалим корицама и разасутим листовима који  
> <p>— Јадниче!..</p> <p>Па узе некакву књигу и поче је прелиставати.</p> <p>— А ја сам чуо, —  
 кипити, врети.{S} Дође ми да узмем ону књигу с тешким дебелим корицама, што је растворена лежа 
 гласније о њима ружну ријеч проговори, ко их по злу помене.{S} Комшије су, пажљиво се осврћући 
/p> <p>— Јер... јер и он долази... и... ко зна шта може бити...</p> <p>Ја занијемих, скамених с 
о а... а можебит’ и јаре, и говече и... ко зна!..</p> <p>Па превуче руком преко дугих, ниско оп 
и чибуком. — Бог све зна а ми јок!..{S} Ко зна да и ја, можебити, нијесам био на Косову, а, мож 
 су се ономадне у Сарајевско Поље...{S} Ко може рећи да се неће спустити и усред Сарајева?..{S} 
ани, а не трчи баби да му се тужи...{S} Ко сам у себе поуздања нема, ничија га заштита подићи н 
 био на Косову, а, можебит’, и ти...{S} Ко зна?..{S} Био сам, да рекнем, травка Божја, цвијет,  
— Осилили се, па их треба скрхати...{S} Ко год се осили, треба га мало поткресати, као што се г 
ипа, дукати се бацају као марјаши...{S} Ко год хоће да пије, Зулфага плаћа...{S} Шта год Хасан  
овом руху и, бива, у новом облику...{S} Ко зна!..</p> <p>— Сад ће ђедо опет ударити у старе дип 
се неће спустити и усред Сарајева?..{S} Ко?..</p> <pb n="296" /> <p>— Врата треба још боље затв 
<p>— Ко ће причати, ако њега нема?..{S} Ко ће забављати друштво?..</p> <p>И увијек се одазивао  
ијесу они трговци сакрили гдјегод?..{S} Ко зна да и сад не вребају на нас, желећи да ухвате, уб 
 отргнуо се и беспосличи по друму?..{S} Ко зна!</p> <p>По несрећи мојој, презирање ме пратило ч 
д страха да ме ко не чује, не опази.{S} Ко зна да се нијесу они трговци сакрили гдјегод?..{S} К 
виде, да питају и распитају о свему.{S} Ко није могао тамо приступити, тражио је и питао бербер 
ет’?..{S} Рашта?.. — сам себе запита. — Ко ће жалити?..</p> <pb n="311" /> <p>— А ће хајдуци до 
 измахујући ножем и пријетећи Сулаги. — Ко ми стане на пут, тога ће и нестати.</p> <p>Док се од 
ије моја? — запита, измахнувши ножем. — Ко?..</p> <p>Сви прихватише за ножеве и навалише опет.< 
јка кроз зубе и погледа га попријеко. — Ко ће га покварити?..</p> <p>— Па... па млад је... и не 
.</p> <p>— Ко прича? — пита узбуђено. — Ко?</p> <p>— Агинице некакве говоре: како ништа немаш,  
аву и поче жмиркати. — Погоди!</p> <p>— Ко је?..</p> <p>— Неко, неко...{S} Погађај!..</p> <p>—  
ћу донијети...{S} Сметењаче!..</p> <p>— Ко се од зеца плаши, нек се не спрема у хајдуке, — одвр 
а и расплетале се, расипале...</p> <p>— Ко је то? — шапатом запита Хасан и брзо ми приступи. —  
 А <hi>он</hi>, кажу отишао...</p> <p>— Ко <hi>он</hi>?</p> <p>— Хасан!</p> <p>— Куд је отишао? 
јаче. —</p> <p>Што си дошла?..</p> <p>— Ко је кавгу започео? — запита мајка као осоколивши се и 
е тица, шапат траве и цвијећа.</p> <p>— Ко хоће да види Алаха, нека излази између зидова — гово 
зубима и извуче нож из корица.</p> <p>— Ко каже да није моја? — запита, измахнувши ножем. — Ко? 
не позове, да и он ту не буде.</p> <p>— Ко ће причати, ако њега нема?..{S} Ко ће забављати друш 
 чистећи и стружући све живље.</p> <p>— Ко?..</p> <p>— Зулфага и Хамид.</p> <p>— Зар?..</p> <p> 
о том...</p> <p>Мајка застане.</p> <p>— Ко прича? — пита узбуђено. — Ко?</p> <p>— Агинице некак 
м. — Баш сам могао и мировати.</p> <p>— Ко се од зеца плаши, нек се не спрема у хајдуке — добац 
ијезни и сву ми радост помути.</p> <p>— Ко ли је тамо? — запитах и сам себе, пажљивије гледајућ 
 онако необазрив као и обично.</p> <p>— Ко непоштено брани и сам нешто непоштено има у себи — о 
? — запита он мирно, отегнуто.</p> <p>— Ко је год са Зулфагом, грђи је од њега!..</p> <p>Хасан  
</p> <p>Ја претрнух, замријех.</p> <p>— Ко ће нас уловити?</p> <p>— Па... хајдуци — отегну стар 
мири мало и полугласно запита:</p> <p>— Ко ли је тамо?..</p> <p>И то отегнуто, тихо питање нама 
!..</p> <p>— Зар међу хајдуке?</p> <p>— Ко зна?..{S} Не знам...{S} Хајдемо!..</p> <p>Неко врије 
ри зажмири мало, замисли се.</p> <p>— А ко то зна? — запита отегнуто, као размишљајући. —— Ја м 
S} Не жале гинути... — рече.</p> <p>— А ко би жалио да гине и да умре?.. — брзо одговори стари, 
аћајући се. —</p> <p>Дочекаћемо свакога ко наљегне, престрашићемо...</p> <p>— Хм...</p> <p>Сјед 
 — рече — а мени се чини да је уз онога ко се дигне против зулума и неправде...{S} Није ли дана 
 насладу неку и у мукама својим и онога ко му је најдражи...</p> <p>Морам рећи да сам се ја, у  
 ону голотињу на себи, као бојећи се да ко не види. — Шта је било са мном?..{S} Шта је?..</p> < 
ој носио и некакве поклоне што их слала ко зна коме, и у замјену доносио читаве ките цвијећа, к 
<p>— Е да видимо, момче, да окушамо сад ко је јунак бољи! — викну, кочоперећи се. — Ево нам сад 
и газе и пробијају путе...{S} Свак лаже ко каже да је сретни земан — био...{S} Лаже!..{S} Сретн 
врћући се никуда, не пазећи гледа ли је ко и чуди ли се, поново се почела протезати, превијати, 
 јекнути, ни застењати, од страха да ме ко не чује, не опази.{S} Ко зна да се нијесу они трговц 
амријех, пажљиво се обзирући није ли ме ко чуо или опазио...</p> <p>И сам Хасан као да се препа 
ја, цвијет, и сисао крви људске...{S} И ко зна шта ћу до хиљаду година опет бити!..{S} Опет мож 
е.{S} Па и Зулфага остао с њоме...{S} И ко зна колико су се разговарали и шта су све разговарал 
јетити; ја сам опет сумњао у њега.{S} И ко зна, може бит’ би се међу нама изродила и голема сва 
био...{S} Лаже!..{S} Сретни земан иђе и ко не вјерује у то, не треба ни да живи, ни ђецу да рађ 
им се само како се увукао у вашу кућу и ко вам га натовари...</p> <p>Па би ме обгрлио и почео м 
авалише опет.</p> <p>— Наша!..</p> <p>И ко зна шта би било да се тога часа мајка не указа на вр 
чупима, осмјехујући се.</p> <p>— Погоди ко је дошао, — рече весело, па накриви главу и поче жми 
S} И ја и Хасан као да смо се натјецали ко ће више појести и готово смо отимали залогаје један  
 кући, нико ријечи проговорити.{S} Свак ко је морао <pb n="245" /> каквим послом да прође авлиј 
 излазе из куће ни куда излазе, нити им ко о томе причао.{S} Па ни ја не бих знао нити бих мога 
ћ и по чаршији ходају и свете се сваком ко гласније о њима ружну ријеч проговори, ко их по злу  
поносито и удари се у прса. — Да видимо ко ће побиједити!..</p> <p>Хоџа презриво одмахну руком. 
м пропала.{S} Бабу је необично хвалио и ковао у звијезде, жалећи што није био толико и домаћин  
е се пробиле испод кошуља, извијају се, ковитлају, трзају, а дивља, силна, страсна пјесма све т 
 облијетати ми око очију, преврћући се, ковитлајући, лепршајући, звекећући...{S} Пролијећу, врт 
поче ме шкакљати по лицу својом бујном, коврџавом косом.</p> <p>— Што сам те звала? — отегну. — 
ан...</p> <p>Она збаци шамију с главе и коврџаста коса расу јој се по раменима.</p> <p>— И зато 
дигну се на прсте им, затресавши бујним коврџастим чупима и измахнувши голим пуначким рукама из 
јде Сулаги...{S} Брже...</p> <p>Сулага, кога сусретох пред вратима, као да одмах познаде да се  
 само на једном слузи, на Хамиду неком, кога Зулфага однекуд доведе, и на једној слушкињи, за к 
 међу њима, као јање изведено на пазар, кога пипају и загледају са сваке стране, рачунајући: хо 
љућег душманина, што више вјерује њему, кога је јуче познао, него мени, с киме је толико другов 
рјела, пламтјела.</p> <p>— Госта2?..{S} Кога?.. —— запита зачуђено. — Оклен?</p> <p>— Хасана!</ 
<head>XXXV</head> <p>Пошто је бербер, — кога одмах дозвасмо чим смо Хасана скинули с кола и уни 
ије почеше на све стране гонити свакога кога су опазили са зембиљем, па продавао робу или не пр 
 животу Осман као да није ни знао ни за кога у кући осим за њега и другоме се ни покоравао није 
ао.</p> <p>Кашње ми дошло да насрнем на кога, да убијем, отмем.</p> <p>Неколико пута и одлучива 
цу не причам о том, да се не потужим на кога.{S} Толико га се бојали.</p> <p>А бојали га се сви 
е и сам према ватри, са жељом да упозна кога...</p> <p>Узалуд!..</p> <p>Па извади нож, опипа му 
отпуно оснажи, „чаршије затварати“ и од кога ће стрепити половина шехера.{S} Зато је сваки и за 
же извући неопажен и непримијећен ни од кога.</p> <p>Неко вријеме ишли смо обојица тихо, лагано 
ли су добро да ћу се и сам досјетити од кога је.{S} И чим бих ручао, одмах су долазили да однес 
оба никаква оружја на себи носио није и кога су у читавом шехеру сви и називали <hi>женскоњом</ 
.</p> <p>Ако су негдје хајдуци дочекали кога, о томе се причале читаве приче.{S} Многи као да н 
а каната као да би да ухвати, да затрли кога. .</p> <p>— Аман!..</p> <p>Хајкуна живо скочи, исп 
{S} Видећи како смије ударити, избацити кога хоће, а да јој нико ништа не приговори, видећи как 
сно, као што најчешће и одговара човјек кога неко или неће или не може да разумије. — То је мој 
се, искривих, као да на мегдан изазивам кога.</p> <p>— Дајте робу!..{S} Хоћу да пазарујем!..</p 
.{S} И псовао сам, грдио ни сам не знам кога, на силу тражећи кавге и ината, жељен да се макар  
, тихо, њежно, као са болесником каквим кога нико не смије наљутити, нико увриједити.{S} За руч 
е ми да викнем у помоћ, да зовнем макар кога.</p> <p>Тад се истом сјетих Хасана, тад опазих да  
аран и опет никог другог не тражи, ни у кога неће него у мене.{S} Макар се и свађали, макар се  
ах га и омрзнуо...{S} И вели: неће ни у кога него у тебе.</p> <p>— И данас ће доћи?</p> <p>— Да 
 Живе како хоће, раде шта хоће, убијају кога хоће!..{S} Не зна им се за кућу, не зна за кућиште 
чели инатити...</p> <p>— Видиш... видиш кога си подгојила, — отегну Зулфага према њој и опет ка 
оликог сина.{S} И бојећи се, зар, да је когод не прекори тиме, да је не пецне, вјечито ме гурал 
<p>— Зар...</p> <p>—- Пст... да не чује когод...</p> <p>И мучке, прикрадајући се, приближивали  
волио толико колико да ми се подсмјехне когод, <pb n="325" /> да ме изазове, те да се насред ца 
каквих нових напада хајдучких и није ли когод и опет погинуо, заглавио, настрадао.</p> <p>Ако с 
то силом измишљених тужилаца и свједока код бимбаше затекох Зулфагу, мрског, поганог Зулфагу, с 
n="350" /> причали, — она је вазда била код куће, никуд готово није ни излазила, али су слуге,  
 собом, бојећи се зар да их саме оставе код куће, и читава широка авлија препуњавала се дјецом  
.</p> <p>А што је више зидао, новаца је код мајке бивало све мање и мање.{S} Напошљетку се и за 
 столове, бурад, терђахе.</p> <p>Кад се код џамије бацали камена с рамена пребацио је свима мом 
, сакривала.{S} Само кад они не би били код куће, — кад би отишли куда, — излазила је преда ме, 
ови моји!..</p> <p>— Па ће она и ноћити код нас — брзо дочека Хатиџа, опет је водећи шилти и на 
 за инат, никад је нијесам могао затећи код куће.{S} Управо, — како су ми кашње <pb n="350" />  
 му било криво што ја икако и пазарујем код је он ту.{S} Вазда ме премјеравао мрким погледом ка 
ја и опет ме поче наговарати да останем код њега...</p> <p>— Ако се бојиш свијета, а ти... ти о 
Кад сам испричао Сулаги како сам прошао код Ибрахим-ефендије, ни мало се није зачудио.</p> <p>— 
јно све чаршинлије, тврдећи узгред како код куће мора и пелене прати, и хљеб кухати, и мотати п 
м погледом, погледом каква сам још само код болесника у огњуштини виђао...{S} Блиједо, дугуљаст 
оштро, са пуно самопоуздања. — Ноћиваћу код њих одсада...{S} Ако су и хајдуци, људи су...{S} Ни 
лију — не угледах их обоје заједно, баш код чатрње.</p> <p>Ни сам не знам како сам се онда мога 
 гонио мачке које се купиле око сирових кожа што их комшије избацили пред своје дућане, бацао с 
 се, цјењкао, куповао стоку, сир, вуну, коже, масло, мед, воштину.{S} По десет, по петнаест тов 
орили само о мени, да се управо о мојој кожи и радило.{S} И стрепио сам непрестано и, — након т 
 се тако да отјера једну муху с образа, која је непрестано јуришала не њега и додијавала му.{S} 
ољена.</p> <p>Опазивши бедевију, мајка, која је била потрчала за мном, врисну из гласа и зањиха 
потрчао према собним вратима.{S} Мајка, која је стајала пред собом и брижљиво чистила некакве х 
вакоме нудите!.. — довикивала им мајка, која је, огрнута лахким, провидним чаршафом, весела, ра 
. па се може преврнути...</p> <p>Мајка, која никад није била рачунџија нити је познавала право  
ишибан због ових посјета.</p> <p>Мајка, која већ бијаше научена да је свак слијепо слуша и да ј 
авле, из Мостара, спрема читава војска, која ће гонити усташе — одговори Хасан <pb n="362" /> м 
врат, са големом раном на облим сапима, која се већ почела корити и црнити: само једна танка, р 
д је све то чула, уплашила се.{S} Жена, која је вазда живјела у малу и богатству, научена да св 
њој.{S} Она мирна, тиха, повучена жена, која се толико бојала свакога, непрестано пазила на оно 
аволасто дјевојче, него као удата жена, која још има толиког сина.{S} И бојећи се, зар, да је к 
и обична игра, него баш права трговина, која нам обојици ћара доносила.</p> <p>Он је први напом 
што чудно смишља — додавала је Хајкуна, која је пазила на њ и пратила га. — Биће кијамета с њим 
е по ћилиму, искали ручак.{S} Хоџиница, која је непрестано била у послу и непрестано радила неш 
ећеш му учинити ништа...</p> <p>Хатиџа, која је неколико пута долазила до врата и враћала се, н 
 да је ухватим, стегнем.</p> <p>Хатиџа, која је, обучена мимо обично, нагиздана,</p> <p>— сад с 
..</p> <p>Затим, из мокре крпе некакве, која је заударала на зној, истресе нешто духана на длан 
о оплакивању погинулога.{S} Осим мајке, која је више лежала него сједила у ћошку једном, међу ј 
со, не мичући се и не пуштајући Ајкуне, која је, застиђена, заклањала лице рукавом и трзала се  
шаран праменовима големе, свилене ките, која му се са врха феса спуштала све до плећа и лагано  
обијелио и ишарао мало, а испод стрехе, која се још једва држала, обијелио сам читав крњави зид 
ма сунцу као танак кривудаст млаз крви, која непрестано цури, пуже, гамиже, тече. — Шта је по Б 
м колибама, гдје се, у једној половини, која чак није ни преграђена, спраћала говеда, а у друго 
акво поведе за собом у кућу.{S} Хатиџи, која је стајала на авлији, кратко нареди да скува кахву 
рајевима, оштром, већ сасушеном травом, која нас боцкала кроз чарапе и запињала за ноге, те смо 
а, пред старом, ниском колибом њиховом, која се, трошна и окрхана, згурила у малој, неравној уд 
бу, прекривена танком, црвеном шамијом, која јој половицу лица заклањала, носећи у једној руци  
скајући свој штап сувом косматом руком, која се испод бијелог рукава кошуљина необично црнила и 
, полумрачно, обрасло самом љесковином, која се при врху склопила и начинила као мало кубе, про 
оја ми од бабе остала и на своју мајку, која ме родила?..</p> <p>— Ето, честити ефендија, — упа 
сила, — дочекивала је Хајнију, Циганку, која је са своје двије поћерке, двије чупаве, мале, црн 
 једна према другој, упредале су свилу, која се као прецвао бехар расипала по широким, гуравим  
ве и, погледавши у широку, голему рану, која се црнила изнад лијеве бедре, зачуђено узвикну:</p 
оте, изви се и брзо прихвати за шишану, која је лежала на земљи.</p> <p>— Лагао си, лопове и ра 
а након неколико дана ту исту слушкињу, која је и спавала с њом, а мој душек премјести у своју  
знали смо само толико, да је нашу чету, која је пошла била да уништи читаву дружину чувеног хар 
ији. — И рашта да ударам на своју кућу, која ми од бабе остала и на своју мајку, која ме родила 
 алку једну, само да зауставим ту кућу, која је бјежала, да је ухватим, стегнем.</p> <p>Хатиџа, 
ају, — и змија гледа у преплашену тицу, која узалуд облијеће, отима се и лепрша, док напошљетку 
ену како ће ми поклонити и кћер Хатиџу, која ће »сигурно бити најпрва љепотица у шехеру«.</p> < 
не похвале бабине да ће »бит човјек«, — која је за ме значила много, — ја сам му први приступио 
 омиловао ме.{S} Кад је изашла мајка, — која се пред њим није сакривала као пред другима, — чин 
м и бујним, широким бусовима коприве, — која је од силне прашине изгледала пепељаста, — и на не 
ћи испод басамака дугачку шибу једну, — која је и била устргнута и ту се вјечито чувала само зб 
 трбушаст човјек, велике, округле главе која као да му прионула за рамена, са големим, бијелим  
 Хасан са пребаченим рукама преко пушке која му лежала на раменима и са познатим својим ножем,  
ребацивши, по обичају, руке преко пушке која му лежала на раменима, трчале су на пенџере, откри 
око, а пребацивши обје руке преко пушке која му лежала на раменима, поносито је ишао даље.</p>  
них хартијом, и са големим вратима кроз која би могли товари сијена пролазити, његов мрки, миша 
 јавивши.{S} Пошао је одмах право мајки која је сједила у врху собе на својој шилти, <pb n="255 
ашла на авлију, лакше обучена, у кошуљи која јој се припијала уз тијело и танким свиленим димиј 
>Обје су под читавим пљуском свјетлости која је навирала у собу сједиле покрај великог, отворен 
, са мрком, прљавом, окрвављеном гривом која се слијепила и прионула јој уз широки, крупним мрљ 
подругљиво говораху, са ријетком брадом која му се састојала управо из три дијела и за коју се  
весела, зајапурена, са неуређеном косом која јој се расипала по челу и са обнаженим рукама до л 
ава широка авлија препуњавала се дјецом која су скакала, врискала, трчала по њој и играла се кл 
 какав хабер из Мостара, од мајке, и по која оштрија порука од Зулфаге: да слушам хоџу и да буд 
а кућњега; пунио се буха, испијао кахву која је заударала на чађ, и погађао се, цјењкао, купова 
уче прсте у густу, неуређену риђу браду која му прекривала <pb n="268" /> широке космате прси с 
 n="377" /> <p>Па свратих у прву магазу која ми се чинила најзгоднија, застадох на вратима и ис 
икнух ја набусито, прихвативши за пушку која ми стајала баш украј врата. — Још ми такав лопов н 
ће.{S} Пустити некоме да ти сазна тајну која је за чување, значи упола се предати његовој власт 
 на широку шилту, меку, кадифасту шилту која као да је одавно чекала на нас... </p> </div> <div 
ни чуло није осим чуднога зврјања тога, које је необично сличило непрекидном зујању читавог јед 
ута слао ми и слаткиша и других понуда, које сам увијек дијелио са Хасаном.{S} Хасан је ради то 
ним брковима и великим, дебелим уснама, које се, на крајевима, непрестано трзале и непрестано р 
 су у сватове пошли, са пуним чутурама, које им, објешене о кајишу, висиле о ункашу, са бисагам 
о челу и са обнаженим рукама до лаката, које су биле засуте брашном.{S} Опазивши међу нама стра 
ав као јаблан, блиједа, дугуљаста лица, које му било оивичено кратком, поткресаном брадом, с кр 
ишта исказао.{S} Само му се преко лица, које је било ведро и свијетло као прољетње јутро, разли 
е, велике куће <pb n="253" /> и магазе, које ће лијепо уредити и издавати под скупу кирију.</p> 
унили и фишеке и гурали их у фишеклије, које им биле привезане о појасу; ако су фишеклије биле  
>Читав се шехер узнемири.{S} Дућанџије, које су, иза подне, — пошто су пошкропили чаршију испре 
 на усахле, смјежуране, објешене дојке, које јој вириле испод растављених пешева од кошуље.</p> 
p> <pb n="218" /> <p>Неколике слушкиње, које је мајка најмила из махале задихане и зајапурене,  
<pb n="399" /> цвијеће и хранећи кумре, које из читава комшилука долијетале, купиле се око ње и 
 џепове, за силахе, у големе духанкесе, које им висиле низ бедре.{S} Непрестано као да се спрем 
 старо, да прежива.{S} Чак и пословице, које је волио уплетати, каткад и гдје им није мјесто, б 
 томе.{S} Једанпут,кад је једно сељаче, које сигурно није знало за његову моћ ни силу, разбило  
, поче размјештати неке ствари но соби, које као да јој на путу биле.{S} Поче затим и као рачун 
и, у мени је било и сувише бабине крви, које ми је сметала да дуго останем у друштву таквих јар 
погледајући на канат и на дјевојче оно, које као окамењено стало, па само блене у њих...</p> <p 
ака им сјенка прели јој се преко очију, које као да намах постадоше и крупње, и црње, тамније.. 
иступи вратима и пружи руку дјевојчету, које као да се још ни сад није могло прибрати ни освије 
вљао старе приче: увијек је имао нових, које се чиниле још љепше, чудније, занимљивије.{S} Човј 
 свакаквим стварима и почела продавати: које дијете имало нешто новаца уложило их све у робу, а 
а крв, а зној им цурком текао с лица, — које као да се и сад прелијевало страхом, — слијевао се 
 му причали за разне Хасанове испаде, — које би сваки други отац најжешће казнио, — и поносито, 
 им и вијести страшније.{S} Рањеници, — које су доносили у колима, на носилима, на коњима, — из 
х од шуме, од зеленила, од дрвећа онога које нам се склопило изнад главе и заклонило нам небо и 
ају, бију, пале, крве се...{S} Људи, за које нико није имао срца ни милости, немају срца ни мил 
с, како хукти и букти ватра у пећи, иза које у старој мусандери клопара и чепрка миш некакав, д 
ја из нас и ни откуда више.{S} Нема зла које само никне; заметак му је баш у ономе који кука да 
ла уз тијело и танким свиленим димијама које се мало опустиле низ кукове, са распуштеном косом  
образима и набреклим, полунагим дојкама које се пробиле испод кошуља, извијају се, ковитлају, т 
м причала о некаквим маћехама, о женама које су обично биле шејтанског поријекла, те мучиле пас 
ресаном брадом, необично бијелим зубима које је непрестано откривао, чим ме опази пође ми у сус 
некако блажи, питомији.</p> <p>— Људима које је Алах осудио да буду несретни, укажеш ли мало љу 
појасом, са позлаћеним токама на прсима које су необично одсијевале и прелијевале се према свје 
ј, издизала мала, ситна глава, са очима које се једва видјеле испод големих, плавих обрва, са т 
огледа ме својим жутим, помућеним очима које му испод плиткога чворугавог чела <pb n="310" /> д 
је била лаком, црвеном кабаницом, испод које је провиривао чибук с лулом и мрка цијев дугачке ш 
има су ишарана и у нове калајисане алке које се блистале и засјењивале очи и... и све ми се чин 
е кавге, људи! — викну промукло, а руке које је раширио дршћу му. —— Оставите беспослице!..</p> 
 старој, изрованој калдрми, гонио мачке које се купиле око сирових кожа што их комшије избацили 
ла на авлији, на трави и низала мерџане које бијаше разасула по крилу, по новим, свиленим димиј 
осећи воду и указујући на чисте пешкире које бијаше пребацио преко рамена. — Сад ћу ја...{S} Са 
или и попијевали, плашећи унаоколо тице које су излијетале из шипражја и с веселим цвркутом изв 
ле о домаћинима.{S} Неколике дјевојчице које је сретао путем изненада је заустављао, обгрлио их 
 раширено крило готово на саму рану, из које цурила крв и натапала топло, мекано перје...{S} А  
уређеном косом и обнаженим мишицама низ које се циједила вода, довикивале једна другу, препирал 
 ли бити хајдук без големих бркова кроз које се провиде токе на прсима и без оружја за појасом! 
е и заклонило нам небо и сунце Божје, и које својим мрким, дугачким гранама, као да нас непрест 
и су о Зулфаги такођер лијепо мислили и које је он својим претварањем и удварањем знао задобити 
 пропињало уз демире.</p> <p>Тек кад би које од нас од досаде почело зијевати и протезати се, х 
 су ту још и многи <pb n="227" /> други које прије никад ни видио нијесам и који су се у нашој  
ма као да ће их иставити.{S} Мајка, око које се <pb n="230" /> бијаше окупило неколико ханум да 
а и слаткишима разним.{S} У кухињи, око које се разливао и ширио по читавој авлији силан мирис  
днији, ни махнитији нема и да свако зло које нас снађе избија из нас и ни откуда више.{S} Нема  
али? — запитала би уријетко, покаткада, којега од нас двојице, не успоравајући хода и не осврћу 
на и под пазухом дугачки хоџин чибук, с којега је била сврнута лула и велики ћилибарски такум к 
 како он у свом дому „гоји разбојника“, који ће, чим потпуно оснажи, „чаршије затварати“ и од к 
, — био је Сулага, мирни, добри Сулага, који једини у оно доба никаква оружја на себи носио ниј 
.{S} Одмах... — благо проговори Сулага, који се био одвојио од нас и отишао у кухињу да види ха 
 па узгред натрапали на некаква сељака, који је покрај своје њиве под дрветом једним лежао и пл 
пушкама, и, пропустивши напријед момка, који је носио дугачки, мушемели фењер, лагано, оборених 
 збиља може заповиједати и овим људима, који су, додуше живјели у овој кући, али којима још ник 
 их пијаницама, лоповима, разбојницима, који имају више убистава на души него на глави длака.</ 
ох међу њима Јована, оног истог Јована, који је некад са мном продавао робу по махалама и хтио  
јера Османа, старог, изнемоглог Османа, који је и осиједио служећи и који више ни ићи није мога 
ане.{S} И много сам се љутио на Хасана, који је непрестано застајао <pb n="307" /> и непрестано 
проклињући, дерана једног мојих година, који се силовито трзао, викао и врискао непрестано, пок 
 зар, било од осталих слуга и слушкиња, који су све гледали и наслађивали се псовком Османовом, 
јама у руци, ишли су поред својих коња, који су били претоварени храном, душецима, чадорима...< 
ше нико бојао није.{S} Неколико табора, који су пратили тајин у Никшић, дочекани су и разбијени 
рекривене дугим низама бисера и дуката, који су ситно, ситно позвецкивали. — Шта је било?..</p> 
Па показа на тројицу-четворицу младића, који, нагиздани и оружани, носећи пуне боце ракије у ру 
гдје стигну каквога грлатијега трговца, који босоног, изувши постуле и носећи их у једној руци  
; остали су само старци и нејака дјеца, који се нијесу могли пушком ни заметнути.{S} Одмах се м 
орећи.{S} И тад се само чуло како хоџа, који готово никад није дисао на уста, шишти кроз нос, к 
} А то смета људима који хоће напријед, који јуначки газе и пробијају путе...{S} Свак лаже ко к 
ао помрчину, — и снажне, мушке гласове, који, помијешани, као да се надвикиваху и надметаху међ 
еликим јаглуком по глави; бегови и аге, који су се напола голи одмарали у својим одајама, пробу 
 до на врх главе крајеве црвене шамије, који јој падали по образима и сакривали половицу лица.{ 
да точи.{S} Чак је свраћао и муштерије, који се враћали из дућана ми, те и њих чашћавао.{S} Два 
читаву свијету, чак и добротвору ономе, који, хотећи да се наруга, —— зашто сам мислио да се ба 
 приступити, тражио је и питао бербере, који су са запрегнутим бошчама и засуканим рукавима неп 
има искиданог, згњеченог шебоја у лице, који јој се обично заустављали на коси, пешевима кошуља 
 живјело“...</p> <p>Цар дозва пратиоце, који су преобучени као и он узастопце пристајали за њим 
оје дућане, бацао се камењем на врапце, који се окупљали под стреху и, чешкајући се кљунићима,  
ар није било и других, паметнијих људи, који су о Зулфаги такођер лијепо мислили и које је он с 
 ..{S} Или су мислили да сам луда неки, који је побјегао од куће, отргнуо се и беспосличи по др 
/p> <pb n="357" /> <p>Авдо, комшија ми, који је нешто размјерао у свом дућану, баци и терезије  
ме донијели и оставили некакви путници, који се међусобно порезали и платили ханџији унапријед  
гао ни познати да су то они исти момци, који, кад би бабо кренуо у лов, онако поносито и изазив 
ако то нико други није био него усташи, који се преобукли у турске хаљине и стали у шехер да шт 
је хтио прихваћати за друго.{S} Човјек, који је читав вијек провео носећи оружје и радећи око њ 
>Трговац стар, немоћан, погурен човјек, који је сједио крај ниске чекмеџе једне и на кољену сра 
 —— Оно је један добар и поштен човјек, који никоме зла не мисли и који никога не вара...</p> < 
жуљавим рукама и мрким, суморним лицем, који су непрестано стресали бухе са себе и заударали на 
и одсјечно, и то једним чудним начином, који као да није трпио приговора.{S} Зато би одмах нако 
} Назваше ме лацманом, Швабом, Чифутом, који иза ручка ни сахат неће да отспава, ни са комшијом 
ијатељих са оним сељачетом, са Јовицом, који ми некад бијаше разбио главу.</p> <p>Био је, додуш 
е и донијеће ти пара — тјешио ме Јован, који је једини озбиљно узимао у заштиту и хвалио. — Бог 
самеље, измрви.</p> <p>Хајкуна и Хасан, који, преобучени, опет дођоше у собу, затекли су ме упл 
је био плах, силовит, необуздан дјечко, који као да ни ода шта зазирао није и никога се бојао,  
 Ударајући у стари, напукнути таламбас, који му висио о појасу, обилази унаоколо, купи бакшише  
ећа, задјенуо под широки, ћошкасти фес, који му падао по ушима, па, запаливши чибук, почео звиж 
дајући јој у лијепи, мало погнути врат, који као да је био бјељи од филдиша.{S} Зачудо, учини м 
ништа и не питајући приступи Арнаутину, који је једнако пријетио ножем, снажно га ухвати за рук 
 неко одострага и указа на старог хоџу, који је, смирени покуњен, сједио на тлима, покрај врата 
аснух у смијех, у силан, гласан смијех, који тресе и зацењује.</p> <p>Застадох на мјесту и поче 
 и сви ми завидили на томе.{S} Било их, који ми се почели и улагивати и потварати друге, само д 
во, и од самога себе, од корака својих, који мукло одјекују те ми се непрестано причињава као д 
омака, пијаних, разузданих, полудивљих, који су попијевајући и вриштећи играли се оружјем и нас 
тпочети.{S} Напошљетку најмлађи од њих, који је некако изгледао и најприсебнији, поче причати и 
ли један на другога, као погађајући се: који ће отпочети.{S} Напошљетку најмлађи од њих, који ј 
лаким измахом руке даде знак слугама, — који су смирени и потурени пристајали за њим, — да доне 
 зачух разуздан, здрав смијех нечији, — који је оштро звонио и пресијецао помрчину, — и снажне, 
 сачекавши одговора, узела је пешкир, — који је висио крај огледала, — да ме сама опере.{S} Оти 
бу по махалама и хтио отворити дућан, а који, ето, сада безбрижно јаше и удара уз тамбуру.{S} И 
="356" /> <p>Људе који су ишли кућама а који им се нијесу свиђали, дочекивали су насред пута, х 
е више савлађивати, одбацим комад хљеба који ми лежао у крилу, и измакох се иза софре.</p> <p>— 
ад не може понизити...{S} А има послова који се могу и празних рука почети.</p> <p>— Зар да буд 
ао што се он најчешће љути баш на онога који му се смијао, тако се и ја почех љутити на Хатиџу. 
амена, са големим, бијелим турбаном, за који увијек биле задјенуте дебеле, жутим концем превеза 
уд било — шапну, а смео се па не зна за који ће ћепенак прије прихватити. — Иди!</p> <p>— Нећу. 
у као гомила јадних, одбачених просјака који су свратили да ту умру, издахну, а нипошто као рат 
че почеше пристизати и понеки од момака који бијаху отишли са бабом.{S} Сви ослабили, изнемогли 
гледао сродника неког, блиског сродника који ми најмилији био, и срце ми заигра, застрепи, залу 
ед њим, ведрији, веселији и након ручка који је увијек био богат и обилат, били су готово разуз 
 сеиза, високи, крупни људи, с брковима који, како ми се у оном страху чинило, лепршали се и пр 
злињалим корицама и разасутим листовима који одавно почели испадати.{S} Недалеко од њега, на ће 
оме.{S} Поинатио бих се чак и са људима који су пролазили и гледали у ме.{S} Чинило ми се да се 
ом и јаучу за њим.{S} А то смета људима који хоће напријед, који јуначки газе и пробијају путе. 
ма и опкољен дебелим, калуфли-јастуцима који се поносито поред зида уздизали; на зидовима, изна 
ретсказује нешто.{S} Страх ме од Хасана који не пазећи на ме корача напријед, а цијев пушчана в 
а сам се ослободио неког големог терета који ме давио, притискивао, мучио.</p> <p>Шта више, — ж 
е у уста!..{S} Какав ми је, бива, народ који јауче за добром, за славом некаквом, за слободом,  
е зло.{S} Какав ми је то несретни народ који се сам с муком диже, с муком се миче, и вазда чека 
зијевају од досаде и да се разилазе куд који хоће.{S} Ни питала за њих није, ни наређивала да с 
стискајући зубе и жваћући чађаве бркове који му пали по устима. — Запело ми нешто за ногу па па 
и у чаршији.</p> <pb n="356" /> <p>Људе који су ишли кућама а који им се нијесу свиђали, дочеки 
здрављали, <pb n="346" /> ни на комшије који ми се јављали и зазивали ме на какву.{S} С рукама  
бринут, не осврћући се ни на пролазнике који ме поздрављали, <pb n="346" /> ни на комшије који  
е само никне; заметак му је баш у ономе који кука да му је зло.{S} Какав ми је то несретни наро 
то баксузлук донијети?...{S} Хоће ли се који од нас разбољети, изнемоћи на путу?..{S} Хоћемо ли 
птавао се и пунио фишеке.</p> <p>Ако се који од муштерија јавио да што пазари, нити се мицао ни 
> <p>И из све снаге баци према мени нож који, фијучући, пролети ми готово поред ушију и оштрим  
комшијом да попије по неколике кахве, и који хоће читав ред чаршиски наопако <pb n="349" /> да  
штен човјек, који никоме зла не мисли и који никога не вара...</p> <p>— Он!..</p> <p>— Нама је  
ог Османа, који је и осиједио служећи и који више ни ићи није могао без штапа, често и без штак 
уги које прије никад ни видио нијесам и који су се у нашој кући некако слободније и рахатније о 
у, издахну, а нипошто као ратници какви који су ишли да гоне хајдуке.</p> <p>— Ах! — узвикну Су 
уди што живе изнесоше главе.{S} Гласови који су сваког дана стизали били су све црњи и што су г 
везирских <pb n="324" /> Сараја и сваки који би приступио осјећао је некако као да се приближуј 
им кашљањем и подмуклим шапатом и сваки који се налазио у соби као да се није најугодније осјећ 
ере, рачуна, записује.</p> <p>Запита ли који: шта ће унапријед радити и шта засађивати, сијати, 
приче.{S} Зато су куповали оружје и они који га никад имали нијесу <pb n="297" /> и припремали  
својити...</p> <p>А најслађи је залогај који се освоји!..</p> <p>Чим сам остао сам у соби, опет 
 љепше, чудније, занимљивије.{S} Човјек који је много проживио, много путовао и много читао, —  
 нови Ђерзелез Алија, као једини човјек који би био у стању ударити на све усташе и покорити их 
ла га за браду и јаглуком разгонила дим који се извијао из луле.</p> <p>— Опет крв била!..{S} О 
то обично сви слабићи стрепе пред неким који је моћан и јак.{S} Доста је било да их само једном 
 зар, било људе да се друже са човјеком који још ни једнога Влаха посјекао није, ни на чију кућ 
иступи, узвикну нешто и замахну чибуком који удари о зид и преби се на двије половине.{S} Момче 
из далека, момци? — запита старац један који је сједио одмах уз ватру и непрестано запретавао з 
..</p> <p>— Напријед! — узвикну и Хасан који је опазио како оклијевам и затежем. — Хајде!..</p> 
 грабио?..</p> <p>Бимбаша одбаци филџан који се откотрља чак за врата, куцну се по сабљи и подв 
 сурово и гурну главом у Хајкунин витао који се умало не преврну. — Кад су непокорни!..</p> <p> 
ехеру наста чудно комешање неко.{S} Ако који рањеник није био смртно рањен, ако је имало био пр 
бе <pb n="234" /> да може точити колико који хоће, унаоколо га окитили травом и зеленилом и са  
доста празних дућана, нашао сам један у који сам могао и натрпати робе колико сам хтио и да ми  
 се, за рана, натоварио на врат човјеку који ми обећао дати кћер, како сам се удомазетио, те ме 
на срџба, каква обично избија у човјеку који је учинио неку погрешку, па га почели прекоравати, 
— питао сам се, газећи по оштром шљунку који ми хрштао под ногама и пипајући се по џеповима у к 
м јој причао о радњи, о дућану, о мачку који ми улови по четири миша на дан, о разрачунавању са 
: пите, пексимита, уштипака, или пешкеш који: махраму, јаглук, кошуљу...</p> <p>Неколико пута х 
, распали.</p> <p>„Опаки људи“, викну, „који се излежавају, не раде и не мисле, највише и кукај 
ун шкипић млијека и један поголем хљеб, којим би, како ми се чинило, и међеда могао умлатити.{S 
спрема на одбрану.</p> <p>И ја, што сам којим даном постајао старији, све сам више зазирао од З 
{S} Кад бих прошао чаршијом, са јараном којим, беспослене дућанџије увијек ме призивале себи и  
 сврнута лула и велики ћилибарски такум којим се хоџа толико поносио.</p> <p>— Јесте ли посуста 
зеленилом и са читавим гранама трешања, којима су, узгред, мезетили.{S} Чак и слушкиње били дом 
} Остадоше још само неколико комшиница, којима као да не бијаше најпријатније растати се са пун 
вао агама и беговима око цареве џамије, којима био додијао стари хоџа — поткрадао им џамију, —  
ично.{S} Сељаци из свију села,</p> <p>— којима додијали зулуми и намети разни, — остављали су д 
ве крпе, са <pb n="319" /> теркијама на којима су звекетали кахвени ибрици.</p> <p>Један је јах 
 сједио крај ниских, крњавих огњишта на којима увијек горјела ватра и зализавала готово до само 
едам у њих, у велике широкоглаве клинце којима су ишарана и у нове калајисане алке које се блис 
оји су, додуше живјели у овој кући, али којима још никад ништа заповједила није.{S} И погледа и 
шли нови свијет неки, дворе вилинске, о којима нам се у дјетињству тако много причало.</p> <p>О 
енцима и големим стрехама изнад њих, по којима одавно израсли и прилип и маховина, желећи да ту 
 под ногама и пипајући се по џеповима у којима су звецкале паре. —— Је ли, бива, хтјела да пока 
<p>А бојали га се сви у кући.{S} Момци, којих је било неколико, ако би се заиграли и заговорили 
шише жутиле се неколике обвехле дуње од којих читава соба мирисала, а по пенџерима, поред канат 
се међу набраним, густим обрвама, испод којих се стаклиле мутне, влажне очи и некако пријекорно 
емљу ногом, а испод румених ноздрва, из којих бије пара, расипље се лака, бјеличаста пјена, пад 
ршћивати опуту на распалим опанцима, из којих му провиривали каљави, трули остаци од чарапа и ц 
и кров са неколико оџаке на тјемену, из којих се увијек извијао танак, љубичаст дим, причињавал 
кајишу, висиле о ункашу, са бисагама из којих им провиривале некакве крпе, са <pb n="319" /> те 
, прикривена, али силна и очајна борба, којој као да се није могло лако сагледати краја.</p> <p 
а каква, дрска, безобзирна преступница, којој се на све стране прича о гријеху, а ипак се прави 
њав човјек, са необично дугом шијом, на којој се, слична змијској, издизала мала, ситна глава,  
је велику, тешку, распаљену мангалу, на којој између жераве руменио се трбушасти, крупни кахвен 
, искрпљене чадоре, препуњене сламом на којој су лежали, <pb n="348" /> дружио се с њима, јео п 
{S} Сам је брао и руже и китио шилту на којој ће сједити, куповао шећерлеме и нудио јој, клањај 
S} Питала и распитивала: коме долазиш и којој си ђевојци прешао?..{S} Ашиковала сам са ђевојкам 
настала нека потајна, подмукла борба, у којој је Зулфага непрестано наваљивао и нападао, а мајк 
амјести му и уреди у кући собу једну, у којој ће становати.{S} Био то висок, коштуњав човјек, с 
ехотице се осврнем и погледам на собу у којој је сједио Хасан.{S} И на пенџеру, кроз гране фесл 
ијек. — Он је сам себи подигао џамију у којој да се молимо...</p> <pb n="272" /> <p>И морам при 
а, он је... он је опет као антика нека, коју треба <pb n="249" /> чувати...{S} И добра је срца. 
ави лакше — да се сад сиротиња сељачка, коју су оголили, дигла у хајдуке...</p> <p>Горе и плани 
амо да нанесу штету какву и оборе робу, коју су дућанџије изнијели пред ћепенке.{S} Слабићи, не 
 пијаница, с муком се опирући на пушку, коју сам једва држао у руци, и редовно застајући на сва 
има.{S} У врху собе, на својој шилти, — коју су у зиму обично превлачили новом чохом, — сједио  
азговор, нудио ми је духанску кутију, — коју сам прије ријетко у руке узимао, — и на силу ме го 
днекуд доведе, и на једној слушкињи, за коју и мајка рече да је боља и поштенија од свију други 
. — Ето и сада говори о својој кући, за коју и суд царски рече да је моја...</p> <p>— Отео си ј 
 се састојала управо из три дијела и за коју се никако не би могло рећи да је израсла на лицу,  
ћерлема, локума, бајама и да бих и њима коју пару дао.{S} По срећи, у мени је било и сувише баб 
, струже низ чаршију, не обзирући се на коју страну.</p> <p>Напошљетку, кренуше се неколико њих 
али не она бујна, једра и плаха Хајкуна коју сам навикнуо гледати како се непрестано игра с вре 
дрима и по џеповима, мислећи да ћу наћи коју мрвицу што ми од јуче остала.{S} Узалуд.{S} Свраћа 
зирао на њих; ако би случајно и избацио коју ријеч, избацио би с подсмијехом, подругљиво, пецка 
p> <p>— Бојим се за се, за те, за срећу коју си ми само ти донио, за слободу оволику...{S} Хоће 
нутра, у авлији.{S} Закакоташе неколике кокоши и заклепеташе крилима, неко као да поврисну, зал 
одмах дозвасмо чим смо Хасана скинули с кола и унијели у кућу, — ступио у собу и почео припасив 
рама, огрнута доламом.{S} Набивши га на колац и тутнувши му чибук међу рукаве, поче га гађати и 
 царскога, мучити, гњавити, набијати на колац?..{S} Некако бесвјесно повукох се још дубље у шиб 
 њиховим; ноћивао у тијесним, смрдљивим колибама, гдје се, у једној половини, која чак није ни  
е је долазило баш одонуда, од ватре, од колибе оне.{S} Никако, дакле, нијесу могли бити хајдуци 
ехом оном, макар то била стреха и једне колибе, старе, трошне и окрхане.{S} И много сам се љути 
дугога лутања, опазили ватру, како пред колибом пламти, заиграва и лиже готово до под саму трул 
обана, планинштара, пред старом, ниском колибом њиховом, која се, трошна и окрхана, згурила у м 
е се и чешкајући се и протежући одоше у колибу.{S} Брзо се вратише сашаптавајући се и носећи ме 
Богата је, а то ваља...{S} Замисли само колики ће дућан бити кад она распе паре!.. </p> </div>  
аплачем и зајаучем не толико од болова, колико од <pb n="321" /> страха, од осјећања своје немо 
истом могао опазити колико се разрасла, колико развила и прољепшала!..{S} Бледуњаво лице њезино 
јед читав мој трошак за пуних пет дана, колико су, отприлике, мислили да ћу одлежати?..{S} Људи 
омамно, — и напи се крви, ако си жедна, колико хоћеш...{S} Ти знаш да на те дигнути руке нећу,  
ичало по читаву комшилуку и све, дјеца, колико их било, почела ме пецкати и дражити.{S} Нијесам 
ји се тих дана ни о чему говорило није, колико о хајдуцима.{S} Свак је о њима говорио, свак рас 
 чудесима, и ни у што толико вјеровати, колико баш у оно што је мутно, магловито, тајанствено.< 
 о чем више није у стању ни размишљати, колико о разним чудесима, и ни у што толико вјеровати,  
у другоме нијесу имали толико говорити, колико о мени.{S} Мени у лице почну причати о мени, хва 
 <p>Ја се токорсе зачудих.</p> <p>— Их, колико ли их морало погинути док су тебе ранили!..</p>  
ијек ме призивале себи и увијек питале: колико ракије попије мајка на дан и колико ми тамбура р 
азбије о главу док пјесму допјева...{S} Колико ли сам суза пролио због тих подругачица!..{S} И  
ући се кесом —— све што сам дужна...{S} Колико?..</p> <p>— Тебе нијесам служио и немаш ми шта п 
стало све запетљано, све у нереду?..{S} Колико сте саме готовине потрошили, па опет нијесте гот 
ага шапатом, играјући се бројаницама. — Колико?</p> <p>— Ја сам чуо да се одавле, из Мостара, с 
апћући, старајући се да нико не чује. — Колико?</p> <p>— Мени не треба ништа, — одговорих му по 
..</p> <p>— Ти ћеш ми га дати?</p> <p>— Колико хоћеш...</p> <p>— Добро...{S} Узећу колико ми за 
 малу и богатству, научена да свега има колико хоће и више него колико хоће, задрхтала је при п 
а и Зулфага остао с њоме...{S} И ко зна колико су се разговарали и шта су све разговарали!..{S} 
ко пакосни свијет никако неће да призна колико памети и мозга има она у глави и колико је боља  
 један у који сам могао и натрпати робе колико сам хтио и да ми опет, — за ардијом, — преостане 
ка ова као да никоме толико годила није колико Зулфаги.{S} Свако јутро пролазио ми он испред ду 
ву шехеру ни о чем толико говорило није колико о ширењу устанка, о бојевима, окршајима, јунацим 
убље, у шуму, а зец један, опруживши се колико је дуг и издигнувши уши, прескочи нам преко пута 
Нека ме убију, објесе, утуку, нека муче колико хоће, све сам то сама зарадила...{S} И... ево... 
уза пролио због тих подругачица!..{S} И колико сам камења набацао у дућане подругивача, кроз пл 
колико памети и мозга има она у глави и колико је боља и разумнија него сви домаћини шехерски.< 
ле: колико ракије попије мајка на дан и колико ми тамбура разбије о главу док пјесму допјева... 
ране, рачунајући: хоће ли бити дебело и колико ће ока бити у њему.</p> <p>И обје као да бијаху  
он у читавој кући никога толико не мрзи колико мене.{S} Ништа му помагало није ни што ми се кат 
раку, истаћи своје богатство и показати колико сам ситан према њој?..{S} Шта је хтјела она?..</ 
лџане.{S} И сад сам истом могао опазити колико се разрасла, колико развила и прољепшала!..{S} Б 
сред собе <pb n="234" /> да може точити колико који хоће, унаоколо га окитили травом и зеленило 
 Па... ти си ми драг... не знам ти рећи колико си драг — изговори брзо, испрекидано, стискајући 
екиде и одгурну ме. — Треба ли баш рећи колико си драг?..</p> <p>— Треба...{S} Све ми треба...  
 и игала, напрстака, вретена и, дречећи колико га је грло служило, — а био је грлат као пудар,  
пут? — запитам након краће почивке, тек колико да не шутимо. —</p> <p>Кад? ..</p> <p>— Па није  
е, жалећи што није био толико и домаћин колико и јунак и што није боље пазио на кметове и остал 
на да свега има колико хоће и више него колико хоће, задрхтала је при помисли да би могла једно 
</p> <p>Ништа тада нијесам толико желио колико да се дочепам своје мале вјеренице ми да се на њ 
о доба готово ништа не бих волио толико колико да ми се подсмјехне когод, <pb n="325" /> да ме  
, да видим каква ћеш ми изаћи...{S} Ето колико ти вјерујем!..</p> <p>— Немој, Смајиле, — протеп 
о бих се опкладити, да се и он, — макар колико се јуначио и претварао, — плашио исто као и ја,  
рницама и кахвама и не говоре ни о чему колико о боју...{S} А кад се премного говори о једном п 
ико хоћеш...</p> <p>— Добро...{S} Узећу колико ми затреба...</p> <p>Чим смо се растали отишао с 
се увијам као и она...</p> <p>— Не знаш колико ми је драго што си ми то казао —— узвикну наслањ 
није.{S} Рањеници, — које су доносили у колима, на носилима, на коњима, — изнемогли, сатрвени,  
ити, пред очима поче да се мрачи, да се колута нешто, игра.{S} Немоћан и да сједим више, преврн 
 нијесу били заборављени; дим се и сада колутао по соби, а кахва се непрестано точила и непрест 
апита мајка брзо и, збацивши све оно да кољена, устаде и пође за њим. — Шта ће ово?</p> <p>— Ни 
ако спуза низ миндерлук, готово паде на кољена и поче љубити скут бимбаши.</p> <p>— Аман, ефенд 
p>— Моја.</p> <p>Зулфага готово паде на кољена, дотаче се мајчина скута и пољуби га.{S} Затим,  
ога момка до другога и, спустивши се на кољена, поче их напајати, испирати им ране, утирати.</p 
а се разбјесни.</p> <p>Издигнувши се на кољена и гледајући широким, врелим, готово безумним пог 
 Затим се хоџиница, опирући се рукама о кољена, с муком попридиже, приступи ми и не говорећи ни 
а.</p> <p>Хоџиница, опирући се рукама о кољена, одмах се дизала за њим, не гледајући нас и ништ 
 прекрсти ноге, лактовима се одуприје о кољена, а главу спусти међу шаке.</p> <p>— Што си се пр 
е повлачи по јакој бијелој бедри све до кољена.</p> <p>Опазивши бедевију, мајка, која је била п 
а аршин и терезије, премјеравали робу с кољена, што никад нијесу могли пазарити а да жестоко не 
њци и голо месо провирује испод њих; на кољенима испуцала чоха,повила се, а постава испод ње по 
едох на миндерлук и стиснувши руке међу кољенима, као ругајући се искезих све зубе према њему.< 
/p> <p>— Ето...</p> <p>Па јој спусти на кољено све тефтере и све хартије и, измичући се на леђа 
засјео други, метнуо некакву хартију на кољено, па записује нешто, непрестано вадећи из џепа ма 
</p> <p>Затим је сједила поред њега, уз кољено му, спустила му главу на прса и, увијајући се, у 
 уплете се Хасан и сједе поред њега, уз кољено му. — Зар их има?..</p> <p>Хоџа се причини као д 
е остави преда ме на ћилим, сједе ми уз кољено и, непрестано гледајући у очи, спусти ми руку на 
вао да сједнем пред собу његову њему уз кољено.{S} И, рачунајући зар да сам већ „поприличан мом 
једе поред њега и ослони му се лактом о кољено.</p> <p>— Јунаци су они...{S} Не жале гинути...  
ет поврати барјаку и клекнувши на десно кољено узе јање преко крила.{S} Закла га.{S} Млаз топле 
чио каквоме хамалу него беговском сину, кољеновићу.{S} Макар ми се и ругали, макар се и подсмје 
је сједио крај ниске чекмеџе једне и на кољену срачунавао нешто, бржебоље одбаци тефтер, одиже  
м ме није узео на крило, ни поцупкао на кољену, ни обгрлио, ни протепао ми што.{S} Ако бих кадг 
а! — викне мајка заносно, и удари се по кољену. — На штеди грла, не било га; не жали срца, усах 
д си гладан! — викну јаче и удари се по кољену. — Ја се запричала, а ти гладан...{S} Их!..</p>  
<p>— Тооо?..</p> <p>И удари се руком по кољену.</p> <p>— За онаку се љепоту и глава даје!..</p> 
смо заједно...</p> <p>Брзо га ударих по кољену и викнух из света гласа:</p> <p>— На моју душу,  
да се дигне. — Нисам лупеж...{S} Јунаке кољу, а не шибају...</p> <p>— Удрите!</p> <p>Неки, зате 
ђу, него носио у торби, о рамену, овећи комад хљеба и неколике главице лука, па ручавао негдје  
не могавши се више савлађивати, одбацим комад хљеба који ми лежао у крилу, и измакох се иза соф 
авлије, јак, поносит, силан као одваљен комад клисуре какве, а вазда горд и усправљен као и сам 
у јаче и поче чупати шамију, кидати је, комадати. — Ја сам твоја...</p> <p>Ничија више...{S} Во 
е за косе, обарао, газио, искидао је на комаде.{S} Мучио бих и њу и Сулагу и никакви јауци ни п 
рштећи се — радити уз жене, макар ме на комаде сасјекли...{S} Јок, ханума!..</p> <p>Ни пошље см 
су ли кириџије штогод заборавиле, макар комадић хљеба, макар залогај какав.{S} Ништа.</p> <p>А  
ога само ми се о гајтанима држе два-три комадића.{S} И појас ми се разгулио, распао; кошуља раз 
 те, ловила...{S} Питала и распитивала: коме долазиш и којој си ђевојци прешао?..{S} Ашиковала  
тављене, приљубљене, срећне. — Ни према коме немам благодарности... осим... осим према <hi>теби 
више нема „милости ни љубости“ ни према коме.{S} Нарочито према Хатиџи.</p> <p>Сваке вечери, ка 
мена и нема милости ни љубости ни према коме...{S} Не може, пусто, никога да замилује...{S} И ж 
илости, немају срца ни милости ни према коме...{S} Крв људска пјени се сад на сваком камену, мј 
о и некакве поклоне што их слала ко зна коме, и у замјену доносио читаве ките цвијећа, кутије,  
сне и некако дурљиво, мазно, као дијете коме отимају лутку, ослањајући се раменом о зид, каже:< 
 чаршију. — Ако се икад мислиш осветити коме, освети му се радом својим, претеци га...</p> <p>О 
оменем о томе а камо ли још и да причам коме и да их одам.{S} Ни они мени ништа спомињали нијес 
мио ни покушати да викнем и да се јавим коме.{S} Нијесам смио ни јекнути, ни застењати, од стра 
p>— Нијесам имао времена ни да се јавим коме — дочекам брзо, правдајући се. — Данас допао и ево 
во <hi>житије</hi>, како се то рекне, о коме једино и вриједи да се нешто прича. </p> </div> <d 
 на прсима и широким, тешким појасом, о коме је висила шарена дуванкеса, спуштала се низ бедру  
/p> <p>— А то је оно дијете, — рече — о коме сам ти писао...{S} Знаш...</p> <p>И намигнувши, чу 
шим се ја ничега — брже одговори Хасан, комешајући раменима и јежећи са од студени... — Није ми 
бе.</p> <p>— Поздравио те Хасан, — рече комешајући раменима и бирајући гдје ће сјести. — Рекао  
 путеве...</p> <p>Све је врило, кипило, комешало се.{S} Свак је долазио и свак се веселио, част 
је било у чудној грозници некој, све се комешало, врело.{S} Све се и прибијало једно уз друго,  
навалише на Хусу.{S} Наста једно рвање, комешање, ломљава, Ајкуна цикну и отскочи у страну, нек 
Наста вриска, помагњава, кукњава, наста комешање, рвање.</p> <p>— Шта вам је, несретници? — заг 
/p> <p>Тада настаде чудан клепет неки и комешање унутра, у авлији.{S} Закакоташе неколике кокош 
p>Ради тога у читаву шехеру наста чудно комешање неко.{S} Ако који рањеник није био смртно рање 
ласно, подижући главе.</p> <p>Почеше се комешати, размицати се да нам направе мјесто украј ватр 
сује, — промуца Зулфага отегнуто и поче комешати раменима. — Остарио чо’јек, па не може да ме г 
Затварај!..</p> <pb n="357" /> <p>Авдо, комшија ми, који је нешто размјерао у свом дућану, баци 
 <head>III</head> <p>Најближи нам, први комшија, — чију кућу растављао од наше само један танак 
атварали дућане, праштали се и грлили с комшијама, као да се више никад видјети неће, и тужни,  
покоравајући се никада.</p> <p>Наравно, комшије су га и због тога грдиле.{S} Сви су отворено го 
ијеч проговори, ко их по злу помене.{S} Комшије су, пажљиво се осврћући на све стране и често з 
ји ме поздрављали, <pb n="346" /> ни на комшије који ми се јављали и зазивали ме на какву.{S} С 
ку изнад главе, да викнем и сазовем све комшије и пријатеље и да покажем своју зараду, похвалим 
једним лежао и пландовао, док су му све комшије унаоколо радиле и уређивале земљу за садњу духа 
 дана као да је у кући шенлук.{S} Многе комшије, зачуђене и узнемирене, почеше дотрчавати и пит 
јао се о комшиске пенџере.</p> <p>Многе комшије и љутиле се, псовале што их будио иза сна и гот 
пролазио ми он испред дућана, ишао међу комшије, састајао се с њима, сашаптавао.{S} По неколико 
 које се купиле око сирових кожа што их комшије избацили пред своје дућане, бацао се камењем на 
а ручка ни сахат неће да отспава, ни са комшијом да попије по неколике кахве, и који хоће читав 
ђати из пушке, стријељати.</p> <p>Читав комшилук мислио је првих дана као да је у кући шенлук.{ 
прели и преко кућа, преко зидова, чак у комшилук...</p> <p>Момче испусти алку, узвикну нешто и  
цвијеће и хранећи кумре, које из читава комшилука долијетале, купиле се око ње и падале јој по  
мо наши људи, из наше махале и из нашег комшилука.{S} Не.{S} Били су ту још и многи <pb n="227" 
 долазиле жене, познате и непознате, из комшилука и удаљених махала, посебице или у групама, и  
очинио, него ухватио двије ђевојчице из комшилука, метнуо их на крило, па... па... па...</p> <p 
 сам, опет, њу слушао кад ми говорила о комшилуку и комшиницама, о махнитој Фати и паметној Зла 
> <p>Док је говорио, негдје недалеко, у комшилуку, разлијегала се пјесма нечија и припуцавале с 
ћ сјутрадан о томе се причало по читаву комшилуку и све, дјеца, колико их било, почела ме пецка 
 и рјеђе.{S} Остадоше још само неколико комшиница, којима као да не бијаше најпријатније растат 
њу слушао кад ми говорила о комшилуку и комшиницама, о махнитој Фати и паметној Злати, о чеврам 
о читаво једно весеље, џумбус...</p> <p>Комшинице, јаранице, тетке, стрине, и из наше и из друг 
био сам се због њега и сам осилио и сва комшиска дјеца морала су да пате и страдају због тога.{ 
з читаву махалу и ударао, разбијао се о комшиске пенџере.</p> <p>Многе комшије и љутиле се, псо 
стином одудари, истакне се између свију комшиских дућана.{S} Ћепенке сам чак и обијелио и ишара 
лакше би ми било...</p> <p>Она прегризе конац и настави да ниже другу половицу.</p> <p>— Шта?.. 
 и неће да га призна.</p> <p>Отргох јој конац из руке и бацих га у страну.</p> <p>— Ти... ти св 
 кућиште; кућа им све горе и планине, а коначиште свако мјесто ђе се затеку...</p> <p>Љепота је 
пјеном око уста, поново врисну, прекиде коноп један и размахну рукама, пријетећи, грдећи.</p> < 
 авлије, големом, привезаном за дугачки коноп кантом захитио воде и почео се умивати.{S} Ту пок 
 не пазећи на гомиле бисага, кабаница и конопа по путу, спустих се низ басамаке.</p> <p>Дотрчав 
оји увијек биле задјенуте дебеле, жутим концем превезане наочари и двије ситне чачкалице: за зу 
<p>Она устаде и тресну димијама.{S} Сви конци попадаше по трави.</p> <p>— А зар је зазор разгов 
 /> грма, извијао танак прамен дима.{S} Коњ узви главом, пропе се и хтједе да сврне, да узмакне 
ња, удари га и ножем и бакрачлијом, али коњ, усплахирен, запјенушио, удари у страну и поче одба 
, дому своме...{S} По неколико каравана коња, голих, растоварених, са зобницама на глави, збија 
 прашину.</p> <p>— Ето.</p> <p>Па ободе коња и одјури за друговима.</p> <p>Снужден и жалостан п 
, у крпе умотаним рукама и ребрима, без коња, готово и без оружја и без хаљина.{S} Кроз дроњке  
а један од путника застаде.{S} Заустави коња, погледа ме и кратко запита:</p> <p>— Шта ћеш?</p> 
јераше га.{S} Трговац онај поново ошину коња, удари га и ножем и бакрачлијом, али коњ, усплахир 
брзо исука нож из канија, бијесно ошину коња њиме и потјера право према мјесту, одакле се још,  
 камџијама у руци, ишли су поред својих коња, који су били претоварени храном, душецима, чадори 
</p> <p>Кметови распусте уморене мршаве коње по авлији, разбацају вреће са житом и мјехове с ма 
ају, препиру, инате, гонећи претоварене коње и при сваком десетом кораку натежући чутуре и назд 
ездесет их на броју, растоварили уморне коње и поредали по калдрми вреће препуњене житом, кртол 
едајући чаршинлије и хотимично нагонећи коње испред туђих дућана, само да нанесу штету какву и  
 пушке и падоше по трави, за бусије.{S} Коњи се усплахирише.{S} Почеше се пропињати, трзати и у 
а клопара нешто, штекће, игра.</p> <p>И коњи им опремљени, уређени потпуно.{S} Везене ките, иск 
егдје у грму цврчао и голи, растоварени коњи, привезани крај улице, рзали, вриштали.</p> <p>А ч 
е су доносили у колима, на носилима, на коњима, — изнемогли, сатрвени, јадни, најбоље су потврђ 
ру, а двојица су загрљени климали се не коњима и попијевали...{S} За трговцима се отегла сеисан 
петнаест товара, на изгладњелим мршавим коњима и по неколика крда стоке, крупне и ситне, од чиј 
то га већ сви кметови ижљубе у руку и с коњима заједно крену из авлије, он једнако пристаје за  
м како сам се пробудио у једном хану, у Коњицу, гдје су ме донијели и оставили некакви путници, 
 дан, по неколико пута као да зачује: и коњски топот, и звеку оружја, и глас његов, оштри, дубо 
јетих ја и почех га теглити за рукав. — Коњско је звоно.</p> <p>— Коњско?..</p> <p>И он се прид 
и за рукав. — Коњско је звоно.</p> <p>— Коњско?..</p> <p>И он се придиже и ослухну опет.</p> <p 
мијенио.{S} Само је из собе препртљао у коњушницу, бедевији, и намјестио ту као креветац неки,  
вио на ме?</p> <p>Тада би замолио да му коњушницу отворим и да га кришом проведем тамо.</p> <p> 
 и стрижући шиљастим ушима, фрче, рже и копа земљу ногом, а испод румених ноздрва, из којих биј 
ог, полазио у башту међу поврће, и тамо копао, тријебио, пребирао.{S} Туп, потмуо звекет мотике 
иленим траболозом око главе, са златним копараном на прсима и широким, тешким појасом, о коме ј 
ле су ми...{S} И ево... уфатила сам те, копиљане, стигла те...{S} Сад више нећеш лагати...</p>  
слио си да ја свој понос јефтино дајем, копиљане!</p> <p>— Хајкуна...{S} Нијесмо сами... — опет 
подне, завришта бедевија пред вратима и копитама поче ударати, тући о праг, тресући канатима ка 
рема њему, весело зарзала и почела тући копитом о земљу, трчао јој као сулуд, тапшао је по врат 
 од бедевије и може ли га случајно и ту копитом дохватити.</p> <p>И док је он тако зазирао, дот 
асном травом и бујним, широким бусовима коприве, — која је од силне прашине изгледала пепељаста 
к, у махалу.{S} Узалуд сам се противио, копрцао, отимао.</p> <p>Ништа није помагало.{S} Ако је  
..</p> <p>У мени, изненада, као да поче копрцати, чепркати нешто.{S} Гледајући је онако сурову, 
е и гурећи се — Још само мало... ето... корак један па... па се може преврнути...</p> <p>Мајка, 
 Страх ме, готово, и од самога себе, од корака својих, који мукло одјекују те ми се непрестано  
рију на прсима ради лакшег дисања. — Ни корака даље...</p> <p>— Чим се одмориш, ти ћеш поћи — о 
ми испећи.{S} На сваких, готово, хиљаду корака издизао се украј друма по један хан и као да ме  
, као да би премрли од страха чим би му кораке зачули или га опазили издаљега гдје иде.{S} Оста 
бухватајући штап, на силу хтио да мушки коракне, да затресе кућом.{S} Али чим је прешао преко п 
окушавајући да се отмем, исправим.{S} И коракнух неколико пута и...</p> <p>Све поче дрхтати око 
вовање?{S} Је ли хтјела одмах, на првом кораку, истаћи своје богатство и показати колико сам си 
а, кињити, пркосити му свуда, на сваком кораку.{S} И ништа ми није било милије, него када би се 
, и редовно застајући на сваком десетом кораку.</p> <p>Напошљетку, кад ми већ додија толико уза 
и претоварене коње и при сваком десетом кораку натежући чутуре и наздрављајући један другоме.{S 
смију нас сад виђети...{S} Не...</p> <p>Кораци нечији изненада одјекнуше кроз ноћ и одоздо, изм 
Страх ме од Хасана који не пазећи на ме корача напријед, а цијев пушчана високо му стрши изнад  
d> <p>Иако није било него само неколико корачаји до Сулагине куће, мени се чинило као да трчим  
х, ни осмјехнути им се.{S} Журно, хитно корачала <pb n="289" /> је, газила даље, носећи лаку ши 
јећао некако чилији, лакши него прије и корачао сам брже од Хасана.{S} И на души ми било лакше  
мах осоколио.{S} Одмах би почео и живље корачати и прикаскивати за њим, кочоперећи се, јуначећи 
и преби се на двије половине.{S} Момче, користећи се тиме, нагло јој прилети и зграби је за рук 
ном на облим сапима, која се већ почела корити и црнити: само једна танка, румена трака што још 
м уснама застала капља крви и почела се корити.</p> <p>— Дај! — шиштао сам задављено неколико п 
двикну, шкргутну зубима и извуче нож из корица.</p> <p>— Ко каже да није моја? — запита, измахн 
 рука полети ножу и нагло га извукох из корица.</p> <p>— Шта ћеш то? — запита ефендија меко, хв 
уци чибук а у другој књигу са излињалим корицама и разасутим листовима који одавно почели испад 
 ми да узмем ону књигу с тешким дебелим корицама, што је растворена лежала близу њега на миндер 
е од њега!..</p> <p>Хасан поврати нож у корице и подиже се.</p> <p>— Доста! — отсијече кратко,  
а по лицу, по врату, по мишицама, мокра коса лијепи се по челу и по образима, док она ради, неп 
<p>Она збаци шамију с главе и коврџаста коса расу јој се по раменима.</p> <p>— И зато се наљути 
 на њој осветим.</p> <p>Чупао бих је за косе, обарао, газио, искидао је на комаде.{S} Мучио бих 
 заигравати.{S} И разаспу им се свилене косе по плећима, и почну пуцати затегнуте јечерме на пр 
n="241" /> ногу преко ноге и, забацивши косе а узевши тамбуру на крило, запјева:</p> <quote> <l 
их и да се пропију и у пићу да расплећу косе, бацају хаљине са себе и полунаге да се ваљају и п 
лице, који јој се обично заустављали на коси, пешевима кошуља, или падали на снијежне, обнажене 
ледала у ме и непрестано ме миловала по коси и по образима.</p> <p>Сулага, враћајући се из чарш 
ринуто запита она и поче ме миловати по коси, по образима. — Ђе те боли?..{S} Шта?{S} Како то?. 
 након дуже почивке, милујући Хатиму по коси и, из шале, огрћући је ћурком. — Усташи, кажу, доч 
 каква стара пушчетина, нож, па макар и косијер, — и њих су извлачили, и њих чистили, поправљал 
оја му прекривала <pb n="268" /> широке космате прси све до појаса, рашчешља је и некако мукло, 
а и као да се све више ширила по јаким, косматим прсима његовим...{S} Хоџиница је неколико пута 
>Па све јаче стискајући свој штап сувом косматом руком, која се испод бијелог рукава кошуљина н 
ио и припремао кремење, надносећи суху, космату руку над густе, сиједе обрве, непрестано извиру 
о зна да и ја, можебити, нијесам био на Косову, а, можебит’, и ти...{S} Ко зна?..{S} Био сам, д 
>Она збаци шамију, исправи се и затресе косом, густи праменови опустише се, падоше по челу и ла 
акљати по лицу својом бујном, коврџавом косом.</p> <p>— Што сам те звала? — отегну. — Не знаш?< 
тиџа, весела, зајапурена, са неуређеном косом која јој се расипала по челу и са обнаженим рукам 
ле су ознојене, узбуђене, са неуређеном косом и обнаженим мишицама низ које се циједила вода, д 
ехла, полуонесвијешћена, са расплетеном косом, разбаченим рукама и са неколико капи крви на обр 
ало опустиле низ кукове, са распуштеном косом што јој падала по голим прсима и по обнаженим миш 
препуном пијеска, те ми сва ребра и све кости поломио.{S} И ништа не бих волио тада, него опет  
њима нагло <pb n="318" /> почеше расти, кострешити се...{S} У томе часу опет ми онај проклети з 
 неко непрестано шапће на ухо, чупка за косу а звоно оно клепеће све јаче, одјекује кроз читаву 
сјетио сам како ми њезине сузе оквасише косу.</p> <p>— Преудала се за Зулфагу — настави хоџа ми 
тала пред огледалом и почела поправљати косу, хаљине, намјештати се.</p> <p>— Нећу ја вазда тих 
ија, газиле се хурме, локуми, гурабије, котурале се наранче и лимунови.</p> <p>Тек кад се мајка 
и живље корачати и прикаскивати за њим, кочоперећи се, јуначећи и на силу се смијући, шалећи.</ 
 окушамо сад ко је јунак бољи! — викну, кочоперећи се. — Ево нам сад згоде, ево људи, па да уда 
егнувши малу пушку иза појаса почнем се кочоперити, пријетити...</p> <p>— Удрите, ако смијете!. 
мо!..</p> <p>Неко вријеме стајали смо и кошкали се међусобно: час је он мене гуркао напријед, ч 
к и тамо се забављао.{S} Чучнувши поред кошница завиривао је у њих, метао шећера и полугласно т 
е да се насред царскога друма ухватим у коштац с њиме и порвем се, побијем, покрвим.</p> <p>Исп 
ата, жељен да се макар с киме ухватим у коштац и да гушим, давим, бијем све око себе...</p> <p> 
 у којој ће становати.{S} Био то висок, коштуњав човјек, са необично дугом шијом, на којој се,  
ића.{S} И појас ми се разгулио, распао; кошуља раздрљена; од фермена ми остала само половица на 
око изнад главе и ломећи прсте, а танка кошуља све се више затеже, припија уз тијело и димије н 
се обично заустављали на коси, пешевима кошуља, или падали на снијежне, обнажене прси, прекриве 
полунагим дојкама које се пробиле испод кошуља, извијају се, ковитлају, трзају, а дивља, силна, 
ла се и хоџиница, премјерала без и шила кошуље, не дижући главе и не осврћући се никуд.{S} Само 
 јој вириле испод растављених пешева од кошуље.</p> <p>— И овђе... овђе — рече живље, — оклен с 
нако плаху, једру, кршну, како у танкој кошуљи и димијама, без јечерме, иде, ломи се, крши и св 
ла и изашла на авлију, лакше обучена, у кошуљи која јој се припијала уз тијело и танким свилени 
том руком, која се испод бијелог рукава кошуљина необично црнила и необично дрхтала, измакну се 
 би за рад.{S} Загрнуо би широке рукаве кошуљине до изнад лаката, пребацио тешку мотику преко р 
 танком капицом на глави, са раздрљеном кошуљом на прсима и са гаћама чије ногавице нијесу допи 
пака, или пешкеш који: махраму, јаглук, кошуљу...</p> <p>Неколико пута хтио сам отићи да је вид 
иница је неколико пута мирно одбацивала кошуљу и продријемала мало, а да је ни прекорио није, н 
бе кидати, чупати, разбијати.{S} Кида и кошуљу, и димије, и месо на себи као да кида; чупа и гњ 
.{S} Једним замахом руке саставила би и кошуљу на прсима и спустила рукаве низ мишице.{S} И обо 
 и папучом, поче му дерати и антерију и кошуљу.{S} А он, измичући се натрашке и лагано се бране 
орити — додаде хоџиница тихо, одбацивши кошуљу с крила. — Канати су слаби...{S} Остарили...</p> 
кметовских кућа...</p> <p>Непоштени су, краду, варају...{S} Да је то моје, ја бих продао...</p> 
 је пажљиво. — Шта ти учинише?</p> <p>— Краду ме.</p> <p>— Они?..</p> <p>— <hi>Ја</hi> то знам  
.{S} Одмах се разведри.</p> <p>— А пуно краду? — запита брзо.</p> <p>— Пуно.</p> <p>— Па какве  
— Заповиједам да продаш све кметове што краду, макар их било педесет...</p> <p>— Баш твоја воља 
> <p>Он је сједио управо поред бимбаше, крај шилте му, прекрстио ноге на миндерлуку, па одбија  
 избаци он када смо изашли готово до на крај шуме и када кроз густеж оној опазисмо како се испо 
ипи и кад пређе у насиље, онда јој је и крај — тврдио је упорно, не попуштајући — Па и наша сил 
чао и голи, растоварени коњи, привезани крај улице, рзали, вриштали.</p> <p>А читав ваздух мири 
 блиједа, слаба и изнемогла и, заставши крај врата, тихо, изморено, запитала ме:</p> <p>— А зар 
анат се на вратима нагло отвори и један крај димија нечијих, нешто слично прамену магле, поче с 
штап, прекорачио би преко прага, застао крај каната, опустио руке низа се и некако изморен мала 
оведа, а у другој спавала чељад; сједио крај ниских, крњавих огњишта на којима увијек горјела в 
немоћан, погурен човјек, који је сједио крај ниске чекмеџе једне и на кољену срачунавао нешто,  
овора, узела је пешкир, — који је висио крај огледала, — да ме сама опере.{S} Отирући и обгрлил 
 <p>И заплакасмо обоје, зајецасмо једно крај другога. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="S 
Зар?..</p> <p>Сломивши лулу одбаци је у крај и поче пипати око себе, као тражити нешто.</p> <p> 
и и пуши.{S} Опазивши ме, отури чибук у крај, придиже се и пође ми у сусрет.</p> <p>— Нећеш ми, 
џа кратко, па се измакну мало и чучну у крај. — Ти то не смијеш...</p> <p>Хасан се лагано подиж 
> <p>Узех је за руку и лагано повукох у крај.</p> <p>— Шта је било? — запитах мирно.</p> <p>— П 
дарити и читав шехер попалити с једнога краја на други.</p> <p>И таквим се причама много вјеров 
јој као да се није могло лако сагледати краја.</p> <pb n="262" /> <p>Мајку је — видјело се — љу 
ожен.</p> <p>Ипак читаву пјесму није до краја допјевао.{S} Изненада је прекиде, застаде, скиде  
м јаглуком и забацујући до на врх главе крајеве црвене шамије, који јој падали по образима и са 
н је био у голему, црну струку, чији се крајеви вукли по тлима; опута на опанцима попуцала му и 
 и великим, дебелим уснама, које се, на крајевима, непрестано трзале и непрестано развлачиле на 
камене басамке, обрасле погдјегдје, при крајевима, оштром, већ сасушеном травом, која нас боцка 
енуо је затим и бабу, сан некакав, и на крају надодао како се боји... боји...</p> <p>На све то  
иских и токорсе читао нешто. — Ако је и крао, опет није ружио овако и... и барем је пријатељ на 
шни; гуркали су и даље у ватру и шарали кратким прутићима по пепелу, <pb n="308" /> а ни заглед 
дну на трави и почну одбијати димове из кратких, дебелих чибука, а она стане међу њих румена, в 
.{S} Хатиџи, која је стајала на авлији, кратко нареди да скува кахву, уљезе у собу и сједајући  
аску питао. — Јуче?</p> <p>— Прекјуче — кратко одговори он, не гледајући ме.</p> <p>— У боју?.. 
 служио и немаш ми шта плаћати</p> <p>— кратко, поносито одговори Осман. — А рахметли бег одужи 
 га хвалили.{S} Почеле се, шта више, за кратко вријеме читаве приче причати о њему.{S} Онако ју 
ао парип и одбацујући ногама.</p> <p>За кратко вријеме толико смо се навикли на њега да мајка у 
p>— Избаци га из куће! — отсијече мајка кратко, па се окрену и изађе из собе.</p> <p>Случај ова 
и... ти си као и дијете — отсијече хоџа кратко, па се измакну мало и чучну у крај. — Ти то не с 
и подиже се.</p> <p>— Доста! — отсијече кратко, не узбуђујући се и не повисујући гласа. — Да ни 
кла на се пажњу и остале дјеце.{S} Кроз кратко вријеме поче се око нас окупљати читава гомила,  
застаде.{S} Заустави коња, погледа ме и кратко запита:</p> <p>— Шта ћеш?</p> <p>— Дај!</p> <p>Д 
шкаст младић, с очима као од кадифе, са кратком, црном, поткресаном брадом, необично бијелим зу 
, дугуљаста лица, које му било оивичено кратком, поткресаном брадом, с крупним, кадифастим, сањ 
>И полако, пажљиво завучем јој прст под кратку, затегнуту јечерму и почнем шкакљити.</p> <p>— Н 
изненада кренуо на пут? — запитам након краће почивке, тек колико да не шутимо. —</p> <p>Кад? . 
о на воду.</p> <p>— Ево — узвикну након краће почивке, носећи воду и указујући на чисте пешкире 
ахати су нам и у таквоме разговору били краћи од минута.</p> <p>Петком, кад су се у кући кухала 
ају срца ни милости ни према коме...{S} Крв људска пјени се сад на сваком камену, мјесто росе р 
</p> <p>Па снажно удари главом о под, а крв му потече из носа и разли се по ћилиму и по антериј 
че.</p> <p>Па сам себе удари у бедру, а крв шикну и попрска и ћилим и ћенаре.</p> <p>— Их! — ци 
ни, натјера ме да се приберем.{S} И сва крв као да ми изненада јурну у образе и страшан бијес о 
 лијеп, велик, црвен, па гори као врела крв...{S} Ја га његовала, залијевала, па... па ми драго 
ило готово на саму рану, из које цурила крв и натапала топло, мекано перје...{S} А једно јој ок 
им ноктима загребла по мишици и пустила крв; затим, опазивши како цури, почела гребати као пома 
 црна мајка, устала на своје дијете, на крв своју...{S} Црна мајка гледала како се мучиш, а муц 
рекли, расцвали се, испуцали, а скорена крв, црнећи се између њих, слијепила их и готово изравн 
а долама прелијевала се као запјенушена крв, а турбан око главе бијелио се као вијенац ђулбехар 
> <p>— Нијесам просјак.</p> <p>— Бабина крв...{S} Бабино дијете — осмјехну се Сулага вртећи гла 
них нога непрестано текла, цурила густа крв, а зној им цурком текао с лица, — које као да се и  
 и пронесем главу људску на ножу, па се крв циједи и низ нож и низ руку.{S} Биће, бре, галама ј 
дану, под врелим, топлим сунцем, кад се крв у жилама распали и кад се отворено гледа очи у очи  
је чак и ошинуо Хајкуну ножем по руци и крв јој отворио.{S} И кад она застаде и некако зачуђено 
 закрвављеним очима. — Ја сам ратов’о и крв пролијев’о, зарадио сам и бољу башчу.</p> <p>Сулага 
 бимбаша, а вратне жиле набрекнуше му и крв удари у образе.{S} Сав помодри. — Хоћеш у шехеру да 
 Није ли исто?..</p> <p>— Види се да ти крв бабина тече кроз жиле — одговори Сулага тихо, покуњ 
тјешећи једно друго, почеше заустављати крв, прати и превезивати ране.</p> <p>Ако се нијесмо иг 
.</p> <p>Тада, више од страха гледајући крв него од болова, малаксах потпуно.{S} У глави као да 
 који се извијао из луле.</p> <p>— Опет крв била!..{S} Опет зло!.. — шаптао је Сулага након дуж 
 дућана, изненађени, када ме виде онако крвава, а нож одсијева према сунцу и изнакажена глава к 
е.</p> <p>— А што су ти руке изгребане, крваве?</p> <p>— Путем се изгребао...{S} Пут ружан био. 
 хајдук, кад није ни снажан, ни мрк, ни крвавих очију!..{S} Може ли бити хајдук без големих брк 
ех...{S} Ударају, нападају, бију, пале, крве се...{S} Људи, за које нико није имао срца ни мило 
— али он је и благ и добар човјек...{S} Крви би испод грла дао...{S} Чудим се како се о њему мо 
мо ми на испуцаним уснама застала капља крви и почела се корити.</p> <p>— Дај! — шиштао сам зад 
се и нагло подигох главу.</p> <p>— Нема крви!..{S} Није рањен!.. — викну неко загледајући. — Зд 
димом, са поломљеним токама и траговима крви на везеној долами, вратио с пута, кад би пред врат 
рила.{S} Закла га.{S} Млаз топле црвене крви шикну, попрска све унаоколо и пјенушећи поче се пу 
рану, <pb n="392" /> укочену од скорене крви антерију, раздрљи је мало и осмјехнувши се избаци: 
о срећи, у мени је било и сувише бабине крви, које ми је сметала да дуго останем у друштву такв 
, ђевојко, — викну помамно, — и напи се крви, ако си жедна, колико хоћеш...{S} Ти знаш да на те 
се према сунцу као танак кривудаст млаз крви, која непрестано цури, пуже, гамиже, тече. — Шта ј 
у учинио... <hi>Никоме</hi>!..{S} Ево и крви, ако треба, да пролијем за те...{S} Ево свега...</ 
м, разбаченим рукама и са неколико капи крви на образима, дрпава, дроњава, готово гола лежи на  
а рекнем, травка Божја, цвијет, и сисао крви људске...{S} И ко зна шта ћу до хиљаду година опет 
орио, једнако ме хвалио и једнако нудио крви.{S} И, кад бих замакао кроз сокаке и приближио се  
једнички осијече бабо, па окваси руке у крви и, раширене, одиже их према небу.</p> <p>И сви при 
као да угледам некога, па одмах и да се крвим с њиме!..</p> <p>— Мораш!</p> <p>— Нећу!</p> <p>И 
, одбрани, отме.</p> <p>— Шта ће ми то, крвниче?{S} Шта ће ми сад? —— питала је љутито, газећи  
му, почне га тући, шамарати. —</p> <p>— Крвниче!..</p> <p>— Кућа пропада... а ово је преша...</ 
олети у гомилу.{S} Поче тући немилосно, крвнички, по свакоме.{S} Наста вриска, помагњава, кукња 
није дала умолити.{S} Немилосно, готово крвнички хватате ме за прса, обарала ме и, вадећи испод 
ући се да ме напријед преплаши дреком и крвничким погледима. — Ти ли, бре, удари на кућу и приј 
згладњелим мршавим коњима и по неколика крда стоке, крупне и ситне, од чије рике, буке и блеке  
коњушницу, бедевији, и намјестио ту као креветац неки, да може поред ње и ноћивати, спавати.{S} 
сабље, ножеве, пунио фишеке и припремао кремење.{S} То му управо био и једини посао и за живу г 
p>Једнако је и фишеке пунио и припремао кремење, надносећи суху, космату руку над густе, сиједе 
е на силу соколећи, усиљавао се да брже крене, поскочи, док сам ја почео посртати и тетурати ка 
 тражити хаљине и оружје, да се обуче и крене у чаршију.</p> <pb n="214" /> <p>Тако га дворила  
не па ради — само ми рече при поласку и крене низ чаршију. — Ако се икад мислиш осветити коме,  
и бабу да се поново врати, те да поново крене на хајдуке.</p> <p>— Еј, рођо, јеси ли се пута за 
.{S} Друкчије се није могло.</p> <p>И — кренем право према Мостару.</p> <p>Сад ми већ било и об 
 врата, чекајући ме да изађем из куће и кренем у чаршију.</p> <pb n="252" /> <p>— Ђе си, одмјен 
рије зоре пробудио ме Хасан и позвао да кренемо на друм, да нападамо.{S} Онако бунован и сметен 
 окити се и наоружа потпуно, па обојица кренемо и упутимо се кроз махале и сокаке „у лов, у пла 
е и све хартије и, измичући се на леђа, крену из собе.</p> <p>— Шта је овог — запита мајка брзо 
авало се, па су и чаршију затварали.{S} Крену неколико њих, обијесни, љутити, раздражени, с ису 
штећи.</p> <p>— Дочекаћемо...</p> <p>Па крену напријед и спусти се, клекну за голем грм један.< 
 заклањајући се за ме, некако поребарке крену напријед.</p> <p>— Хајдемо — рече шапатом. — Мичи 
метови ижљубе у руку и с коњима заједно крену из авлије, он једнако пристаје за њима и једнако, 
? — мјесто хљеба бацио ми новце.</p> <p>Кренувши даље опет почнем загледати нијесу ли путници,  
преда мном...</p> <p>— Јеси ли изненада кренуо на пут? — запитам након краће почивке, тек колик 
, не проговоривши више ријечи, још брже кренуо би напријед, — готово потрчао, — и дочепавши се  
.</p> <p>Чак и кад бих изишао из собе и кренуо, пошао у дућан, он је једнако о томе говорио, је 
ити.{S} Одмах сам прихватио за оружје и кренуо за њим.{S} Нити смо се јавили планинштарима, ни  
су то они исти момци, који, кад би бабо кренуо у лов, онако поносито и изазивачки, оружани и оп 
, мазила.</p> <p>Кад би бабо по обичају кренуо кадикада, са момцима и са јаранима неким, према  
ђе, а ја као слијепац за њим.{S} Поново кренусмо напријед, само напријед. </p> </div> <div type 
, устанем и прихватим за оружје.</p> <p>Кренусмо опет.</p> <p>Ни пута, ни стазе не зна ниједан. 
се засмија.</p> <p>— Та војска још неће кренути — рече.</p> <p>— Heће? ..</p> <p>— Па... и уста 
јку и на Зулфагу.{S} Бесвјесно скочих и кренух за Хајкуном.{S} Пођосмо.</p> <p>Али ове ноћи ниј 
и се на коју страну.</p> <p>Напошљетку, кренуше се неколико њих пред бимбашу.</p> <p>— Аман, —  
оз чаршију, у зембиљу једном: и лула, и кресива, и игала, напрстака, вретена и, дречећи колико  
ољи, ни паметнији, ни поштенији нема, — кресну. — Ви сте, бива, један народ и нико од вас нема  
и су се...</p> <p>— Па дочекаћемо их, — кресну Хасан поносито и удари се у прса. — Да видимо ко 
> <p>— Нек свак дође и нек свак слуша — кресну Хајкуна одлучно, па и сама погледа на канат и оп 
кли и изазвали да нешто каже, обично је креснуо укратко, оштро и одсјечно, и то једним чудним н 
е гуриле око ватре, мицале се, угибале, кретале.</p> <p>И опет ме обузе чудан страх неки и нека 
кама и поново се погладивши по брковима кретао право мајки.</p> <p>Опазивши га, она се одмах пр 
="SRP19132_C1"> <head>I</head> <p>Никуд кретао није, никуд се мицао без оружја.{S} У кахву, у б 
ње, и црње, тамније...</p> <p>— А он је крив био, душе ми, — викну ватрено, примичући ми се — и 
удбина, и свак други, и читав свијет је крив...</p> <p>— Хм...{S} А како ћеш ти говорити? — пре 
оме, опет, ви нијесте криви, народ није крив, него је крива судбина, и свак други, и читав свиј 
ка расула благо и... и како сам ја томе крив...{S} И златно, послушно дијете ружно ће мислити о 
 по руци.</p> <pb n="343" /> <p>— Је ли крив Зулфага — рече — што је иза твога доброг и поштено 
 је пратио вазда и частио?..{S} И је ли крив што је о њему мислио као о поштену човјеку?..{S} З 
ротивио, нити се бранио.</p> <p>— Јесам крив... јесам — муцао је полугласно, гледајући изнад се 
 — све је истину говорио...{S} Је ли он крив што су Хамида оробили?..</p> <p>Није...{S} А чим ј 
према њему...{S} Зашто?</p> <p>Је ли он крив што му се Зулфага наметнуо у друштво, што га је пр 
ти?,..{S} На те?..{S} Зашто?..</p> <p>= Крива сам.</p> <p>— Ти?..</p> <p>— Не смијем ти ни у оч 
дала како се мучиш, а муци ти сама била крива...{S} Црна мајка помагала душманима да те гоне, д 
нијесте криви, народ није крив, него је крива судбина, и свак други, и читав свијет је крив...< 
пет се почех љутити сам на се. — Зар је крива што га је споменула узгред..{S} Зар се и због тог 
 вратити, — дочека она ватреније и, као кривац какав, бојећи се да ме отворено погледа, окрену  
штеријама су, опет, казивали како су ми криве мјере, како ми ни оке ни аршини нијесу у реду и к 
 кундаци дугих, тананих шешана; звекећу криве димишћије ударајући о неравну калдрму, а у препун 
анке пушчане цијеви и сијевали сребрни, криви дршци великих ножева.{S} За њима су, на омањим вр 
наопако, томе... томе, опет, ви нијесте криви, народ није крив, него је крива судбина, и свак д 
>Изненада ме обузе нека чудна љутња.{S} Криво ми што он, Хасан, јаран ми и пријатељ, на један ч 
метовима више разговара него с њиме.{S} Криво му и што се смије онолико, шали, залијевајући <pb 
его мени, с киме је толико друговао.{S} Криво ми и што окреће главу од мене, што ми у очи не см 
а...</p> <p>— Шта је било?.. -</p> <p>— Криво му било... знаш... што ми се расцв’о карамфил, па 
али. — Шта је било?..</p> <p>— Па... па криво му што и сад, увијек, не могу бити у соби поред њ 
 — Знам да се ти тужиш на њега, е ти је криво учинио.</p> <p>— И јес’ ми криво учинио — пресјек 
томе што сам видио да се љути, да му је криво што напредујем.{S} А најбољи знак да оно што ради 
— Само то?..</p> <p>Њојзи као да бијаше криво што се смијем, као да је вријеђало.{S} Не смијући 
 ти је криво учинио.</p> <p>— И јес’ ми криво учинио — пресјекох га ватрено сједајући и без пит 
 покрај свог душека.{S} И већ прве ноћи криво ми било што је то учинила.{S} Готово ми није дала 
овору, смијале му се.{S} Зато му и било криво на њих, зато их и прекоравао.</p> <p>— Не знате в 
Шта више, <pb n="365" /> као да му било криво што ја икако и пазарујем код је он ту.{S} Вазда м 
 је слатка била!..</p> <p>— А њему и то криво?</p> <p>— Кад сам узела кумру на прси, — настави  
...</p> <p>И тако сваку вече.{S} Час му криво било што трчи, пјева по авлији и игра се, час се  
 и...и...</p> <p>— И?..</p> <p>— Хасану криво било што сам звала Хамида...</p> <p>„То“, каже, „ 
хућумат ако би пошао, опасивао је одмах криву своју димишћију о бедру, двије ледењаче и јатаган 
ер у рукама, спуштали смо се низ стрме, кривудаве сокаке, завиривали свуда и свуда тражили куће 
 је снуждену, тужну, уплакану.{S} Двије кривудаве, плавкасте, танке црте, — трагови суза, — спу 
та, прелијевао се према сунцу као танак кривудаст млаз крви, која непрестано цури, пуже, гамиже 
сили, како би мајку истакли као главног кривца и тиме ми онемогућили сваки рад против њих.</p>  
 пакосније, жешће, изазивачки. — Знаш а кријеш, прикриваш...</p> <p>— Ама шта ти је? — запита о 
еше се окретати и повијати као раширена крила лабудова над језером каквим.{S} Задуго се ништа д 
лекнувши на десно кољено узе јање преко крила.{S} Закла га.{S} Млаз топле црвене крви шикну, по 
ушке уз рафове а сабље пребацивши преко крила, и додијавали са својим питањима.{S} Распитивали  
ак поред себе а чибук преметнувши преко крила.</p> <p>— Како си? — питала га Хатиџа тада, меко, 
 — понови и опет и преметну чибук преко крила.</p> <p>— А ми ћемо чекати док дођу — отповрну Ха 
м — дочека мајка брзо и одбаци мохуне с крила.</p> <p>— Да је он ствари боље уредио, не би се н 
мало, тргнуо се, па, одгурнувши књигу с крила и кашљуцнувши у шаку, почео причати.</p> <pb n="2 
одаде хоџиница тихо, одбацивши кошуљу с крила. — Канати су слаби...{S} Остарили...</p> <p>— Нек 
S} Бржебоље, као из ватре, одигнем их с крила и почнем загледати.{S} Погледам и на хаљине: исци 
ним чаршафом, весела, разуздана, као на крилима прелијетала са једног мјеста на друго, од једне 
акакоташе неколике кокоши и заклепеташе крилима, неко као да поврисну, залупа некаква канта, за 
о раменима, весело гугућући, лепршајући крилима и хладећи је по образима.{S} Чак се љутио и што 
рхнуше из шибља и цијучући и лепршајући крилима извише се и одлетише дубље, у шуму, а зец један 
 знао није.{S} Ниједном ме није узео на крило, ни поцупкао на кољену, ни обгрлио, ни протепао м 
е и, забацивши косе а узевши тамбуру на крило, запјева:</p> <quote> <l>„Бег Али-бег на кули сје 
је ђевојчице из комшилука, метнуо их на крило, па... па... па...</p> <p>И хоџа затресе главом,  
пови се, изви, залепрша... опусти једно крило и паде...{S} Кад сам јој притрчала, била је мртва 
ва...{S} Глава јој пала на оно раширено крило готово на саму рану, из које цурила крв и натапал 
 /> <p>Цикнувши узвалих се на Хајкунино крило и бризнух у плач.</p> <p>Они заћуташе.{S} Пустише 
 дијела.{S} Бацио би и мени дукат-два у крило, потегнувши ме прије тога за нос или за ухо.</p>  
ијеме тако, сједећи у трави, с рукама у крило опуштеним, готов да заплачем и зајаучем не толико 
ши ме, спустише танка ишарана вретена у крило, погледаше једна у другу, па повирише и на авлију 
ши је око паса силом је притегну себи у крило и цикну:</p> <p>— Да се од мене ниси макла, бре!. 
 почео би све истресати и сасипати ми у крило.{S} Новаца ми није могао давати, јер није бабо до 
 на кули сјеђаше,</l> <l>Вјерну љубу на крилу држаше”...</l> </quote> <p>И, као да није знала д 
 низала мерџане које бијаше разасула по крилу, по новим, свиленим димијама, кад ме опази некако 
вом и неколико гурабија што их држала у крилу.{S} Остале жене са пригушеним вриском потрчаше, ж 
ти, одбацим комад хљеба који ми лежао у крилу, и измакох се иза софре.</p> <p>— Једи!..{S} Што  
подсмјехне или окоси, макар и испотаје, кришом, а камо ли јавно, отворено.{S} Сада су, —чим би  
е преда ме у мушком одијелу.{S} Лагано, кришом, опрезно, носећи мали жмирави фењер у рукама, сп 
епрестано кад су јој причали о мени.{S} Кришом, да не види Зулфага, свраћала је Циганке што су  
замолио да му коњушницу отворим и да га кришом проведем тамо.</p> <p>— Само да видим рођу — вел 
врати у кесу гунђао <pb n="225" /> је и кришом, да га не би опазио, као пријетећи климао главом 
и?..{S} Како ли је њему?.. — помислих и кришом почнем провиривати кроз лишће, у нади да ћу га в 
/p> <p>А цријева као да врију, кључају, кркљају у мени и нешто под грлом заиграло се, па стеже, 
образу.</p> <p>— Јок!..{S} Слушаћеш ме, крмче никакав! — викну раздражено. — Ти остајеш, а Осма 
се још једва држала, обијелио сам читав крњави зид, да је, готово, отсијевао према сунцу.</p> < 
угој спавала чељад; сједио крај ниских, крњавих огњишта на којима увијек горјела ватра и зализа 
и, истресе из кесе нешто дувана, напуни крњаву лулу и запали. — Рашта да се жали?..</p> <p>Све  
и сијена пролазити, његов мрки, мишасти кров са неколико оџаке на тјемену, из којих се увијек и 
ала готово до самог натрулог, сламнатог крова кућњега; пунио се буха, испијао кахву која је зау 
е некуд далеко, далеко, преко сусједних кровова са накривљеним димњацима и руковијетима кумрина 
ер — како је говорио — зидови они, мрки кровови и гиздава кубета сметали му, заклањали, да види 
зивало муштерије, диже се, у нека доба, кроз све махале једне голема граја, каква се одавно чул 
пију.</p> <pb n="229" /> <p>Након топа, кроз читав сахат један, чинило ми се као да ништа друго 
ам камења набацао у дућане подругивача, кроз плач их проклињући и псујући немилосно!..{S} Стид  
она мислила и враћа се обично кроз дан, кроз два, носећи узгред и некаквих пешкеша и понуда раз 
вучем се некако, сав изгребан и одрпан, кроз шибље и сакривен од свакога, грчевито стискајући п 
ући раменима — него узео пушку и онако, кроз пенџер, погодио га, преломио...{S} Куршумом га пре 
којој је сједио Хасан.{S} И на пенџеру, кроз гране феслиђена опазим њега, сама.{S} Стао покрај  
а, готово и без оружја и без хаљина.{S} Кроз дроњке оне што су још висили на њима провидило се  
привукла на се пажњу и остале дјеце.{S} Кроз кратко вријеме поче се око нас окупљати читава гом 
дру платном. — Зарашће брже...</p> <p>— Кроз десет дана? — запита Хасан нестрпљиво, врпољећи се 
пљиво, врпољећи се. — Је ли?..</p> <p>— Кроз двадесет...{S} Превићемо је неколико пута.</p> <p> 
алих пушака.</p> <p>И док су сви, једва кроз дим назирући један другoгa, говорили и бенетали о  
 Може ли бити хајдук без големих бркова кроз које се провиде токе на прсима и без оружја за пој 
ету, како може да убије тицу у лету, да кроз прстен јабуку простријели, име своје да за-пише ку 
гледајући према ватри и старајући се да кроз плавичасти сумрак распознам сјенке оне што су се г 
мо изашли готово до на крај шуме и када кроз густеж оној опазисмо како се испод нешто проријеђе 
 се чак.{S} Смијех њезин звонио је тада кроз полумрачну собу, одјекивао у њој и, чинило ми се д 
 — запита Хасан живо и нехотице погледа кроз пенџер. — Зар и овђе?..</p> <p>— Наши су њима удар 
ањ одјекну ми иза леђа и нешто зазвижда кроз ваздух, изнад главе ми.{S} Ноге ми задрхташе, стре 
циче, вриште, звоне и пјесма се пробија кроз оштру, студену ноћ, па као да се и она мрзне у мра 
/p> <p>— Какви хунцути? —— запита мајка кроз зубе и погледа га попријеко. — Ко ће га покварити? 
 већ сасушеном травом, која нас боцкала кроз чарапе и запињала за ноге, те смо се често као пиј 
јепљених хартијом, и са големим вратима кроз која би могли товари сијена пролазити, његов мрки, 
м, узе ме чврсто за руку и нагло поведе кроз уске, тијесне сокаке према узбрдици једној.{S} Мор 
е, у одмјереним размацима, одјекивао је кроз читаву махалу и ударао, разбијао се о комшиске пен 
 а звоно оно клепеће све јаче, одјекује кроз читаву планину, те ми се покаткад причини као да н 
опет приви уза ме, усиљавајући се да се кроз сузе осмјехне.</p> <pb n="375" /> <p>— Води ме, је 
 одјекује, звони кроз башчу, пробија се кроз гране шандуда и смокава и тамо негдје далеко, дале 
олицине, окренута према нама, чинила се кроз помрчину као да су потпуно срасла, слијепила се је 
нтур, и јасан, обијесан смијех разли се кроз читав сокак и као да се прели и преко кућа, преко  
отпуно, па обојица кренемо и упутимо се кроз махале и сокаке „у лов, у планину“.{S} Ловили, нар 
<p>— Не чуди се што сам га нашао — рече кроз зубе, не баталећи посла. — Оставио сам онога хајду 
</p> <p>— Види се да ти крв бабина тече кроз жиле — одговори Сулага тихо, покуњивши се. — Тврде 
да затутња, затресе се.</p> <p>Излетише кроз капију.</p> <pb n="229" /> <p>Након топа, кроз чит 
/p> <p>Кораци нечији изненада одјекнуше кроз ноћ и одоздо, између кућица оних, као да се поче п 
аве, прекрстили ноге, запалили чибуке и кроз сумаглицу од дима духанскога гледају га као чудо к 
агу, ухватио се за канат, гледам у њу и кроз сузе се смијешим, а она се извила, издигла једну р 
ог хода и несанице, лагано смо се вукли кроз грмље и шипражје, отхукујући непрестано и мрко пог 
Побјегао и оставио ме самога! — сину ми кроз главу и опет ме обузе она чудна језа.{S} Сад више  
сврдла нешто, <pb n="328" /> одјекну ми кроз све прси и као да застаде, скамени се у гркљану.{S 
јесма разлијеже јој се, одјекује, звони кроз башчу, пробија се кроз гране шандуда и смокава и т 
или, стиснутих очију, некако попијевати кроз нос, шуњкетати.</p> <pb n="258" /> <p>А то као да  
 — помислих и кришом почнем провиривати кроз лишће, у нади да ћу га видјети, опазити.</p> <p>И  
ињства научи борити, опирати, пробијати кроз живот, гурајући свакога с пута, не уступајући нико 
 готово никад није дисао на уста, шишти кроз нос, како хукти и букти ватра у пећи, иза које у с 
 ово? — питао сам сам себе, провирујући кроз шибље.</p> <p>У жељи да се увјерим јесам ли још у  
шије, — рече задављено, циједећи ријечи кроз зубе и старајући се да изгледа што мирнији. — Хтио 
 било стало до свијета ни онда, кад сам кроз четири мјесеца ишла од врата до врата... ево, у ов 
 Зулфаги <hi>његове</hi> паре — запитам кроз зубе, усиљавајући се да будем што мирнији. — Оклен 
 <p>Док пуче пушка.</p> <p>Шикну куршум кроз ваздух и као да ми пролети изнад главе.{S} Од стра 
ра, тутњи и хукти ватра, чији је пламен кроз <pb n="281" /> отворена врата зализивао уз мале, г 
/p> <p>— Тхе... сврби... — проциједи он кроз зубе све се више мргодећи. — Не тражи куршума!..{S 
о Миљацке чији се потмуо шум разлијевао кроз ноћ све јаче и јаче те се чинило као да негдје у д 
ли сам из радозналости често провиривао кроз <pb n="280" /> пенџер и гледао их како одлазе.{S}  
днако нудио крви.{S} И, кад бих замакао кроз сокаке и приближио се чаршији, увијек ми се причињ 
Наравно да је Зулфага за све ово сазнао кроз непун сахат и плачући и пренемажући се поче љубити 
> <p>Кроз неколико дана он је већ носио кроз чаршију, у зембиљу једном: и лула, и кресива, и иг 
магању нечијем и чудно, чудно одзвањало кроз ноћ по читавој удолини.</p> <p>— Је ли вам необичн 
е него је она мислила и враћа се обично кроз дан, кроз два, носећи узгред и некаквих пешкеша и  
неуређени, потуривши се грабили су тихо кроз сокаке и без обзира трчали, ишли, бјежали кућама.< 
мке да застају пред вратима и провирују кроз кључаницу.{S} Чинило се као да читава кућа вришти, 
 опали.{S} Врисну пушка и пуцањ одјекну кроз читаву планину, а неколика листа букова, погођени  
и.</p> <p>— Ако су хајдуци?.. — покушах кроз зубе да изговорим и одмах занијемих, замријех, паж 
{S} Мајка је гутала димове враћајући их кроз нос и, како јој очи бијаху влажне, неколико их пут 
S} Опет је мислила о рачунима...</p> <p>Кроз неколико мјесеци као да није више било ни пријатељ 
 као што то и други ортаци раде.</p> <p>Кроз неколико дана он је већ носио кроз чаршију, у земб 
?..</p> <p>— Па то је ништа — одговорим кроза смијех, старајући се да је осоколим. — Шала је би 
 дебелим турбаном око главе, с очима од кромпира и носом од патлиџана, у чоханим чакширама, огр 
?</p> <p>Стари извади неколико упечених кромпира и поче их љуштити.</p> <p>— Планина је кућа њи 
рестано запретавао земљаве и неочишћене кромпире у пепео. —</p> <p>Оклен?</p> <p>— Из Сарајева. 
,</p> <p>—— отповрну стари, залажући се кромпиром и жваћући. — Кад огладне, наврате и амо...</p 
дражити.{S} Нијесам готово нигдје могао крочити од њихових шала, питања, подругачица.{S} Чак ме 
це на зидовима зачепљали су јастуцима и крпама, да се на пољу не би чуо разговор или препирање. 
јима, и токорсе прешива некакве хаљине, крпе.{S} Опазивши ме, остављала је посао, трчала и пруж 
исагама из којих им провиривале некакве крпе, са <pb n="319" /> теркијама на којима су звекетал 
мо десет дана...</p> <p>Затим, из мокре крпе некакве, која је заударала на зној, истресе нешто  
гли, малаксали, са повезаним главама, у крпе умотаним рукама и ребрима, без коња, готово и без  
струлим хаљинама, — ако се оно неколико крпетина што се једва држало на њему могло назвати хаљи 
јевајући чисти врата и пенџере, трља их крпом некаквом, запе ми ријеч у грлу.{S} Заборавих на с 
ти рану, опра и намазавши широку, танку крпу некаквим жутим, гњецкавим мехлемом, што га уза се  
 Гласно стењући од болова, — нарочито у крстима и у раменима, — завалих се опет, а у глави као  
едали по калдрми вреће препуњене житом, кртолом, луком и купусом, сандуке с јајима, канте с мед 
ршавим коњима и по неколика крда стоке, крупне и ситне, од чије рике, буке и блеке одјекивала б 
у поцрвенио и дошао некако тањи, а очи, крупне, влажне очи њезине, помутиле се мало, покрвавиле 
 хаљинама, — са завезаним оком и са три крупне чворуге на глави, узвикнуо сам од чуда.{S} Погле 
 су ишли пјешице двојица сеиза, високи, крупни људи, с брковима који, како ми се у оном страху  
јој између жераве руменио се трбушасти, крупни кахвени ибрик и бијелили се танки филџани.{S} Чи 
 се слијепила и прионула јој уз широки, крупним мрљама ишарани врат, са големом раном на облим  
а...{S} Само га гледала својим лијепим, крупним <pb n="260" /> очима, гледала нетремице и немир 
рну фереџу и погледа ме својим лијепим, крупним очима. — Чекај, да те мајка види...</p> <p>Па с 
оивичено кратком, поткресаном брадом, с крупним, кадифастим, сањивим очима и дугим танким, прав 
и ме.</p> <p>И није да су ме звали због крупних каквих ствари, него због ситница, беспослица ра 
ло негдје нешто десити, нешто необично, крупно, големо.{S} А пошто су баш према мени били толик 
ко очију, које као да намах постадоше и крупње, и црње, тамније...</p> <p>— А он је крив био, д 
 паметнији нема.{S} Тада јој изгледао и крупњи, и јачи, и већи од свакога.{S} У њему као да је  
лазио у авлију.{S} Онако голем, стасит, кршан, увијек лахко обучен, стао би, исправио се украј  
 цвијећа, чеврмама, наранчама.</p> <p>— Кршан ли је!</p> <p>— Златан ли је!</p> <p>— Јунак ли ј 
лулу.{S} Запали.</p> <p>— А може бити и кршан чојек — додаде тише. —</p> <p>Не покорава се свак 
и као шалећи се избаци како ми је јаран кршан и како кршнијега у хиљаде нема.</p> <p>— Свиђа ти 
 и димијама, без јечерме, иде, ломи се, крши и свакога у соби нуди ракијом и слаткишима смијући 
ла протезати, превијати, <pb n="259" /> кршити, састављајући руке високо изнад главе и ломећи п 
вијала уз њега.</p> <p>— Реци: јесам ли кршна?</p> <p>— Баш си дијете! — осмјехнуо би се и он и 
ра правећи турбан око главе. — Јесам ли кршна?..</p> <p>Па засмијавши се стискала је очеву руку 
 Не слути на добро...</p> <p>— Јесам ли кршна овако? — изненада би запитала Хатиџа, жељна да га 
етати око нога, док <pb n="261" /> оне, кршне, плахе, једре, са ужагреним очима, зажареним обра 
се избаци како ми је јаран кршан и како кршнијега у хиљаде нема.</p> <p>— Свиђа ти се? — запита 
ашно.</p> <p>Неколико Циганака, млађих, кршнијих, окретнијих, нашао сам, те су ми, у тешким, го 
ам.{S} Гледајући је онако плаху, једру, кршну, како у танкој кошуљи и димијама, без јечерме, ид 
 у шали напомену како ће ми поклонити и кћер Хатиџу, која ће »сигурно бити најпрва љепотица у ш 
" /> <p>У соби сам затекао и хоџиницу и кћер јој Хајкуну.</p> <p>Обје су под читавим пљуском св 
рио на врат човјеку који ми обећао дати кћер, како сам се удомазетио, те ме као слијепца каква  
“ и да каже како је она, богата агинска кћи, научена на љепше живовање?{S} Је ли хтјела одмах,  
е при врху склопила и начинила као мало кубе, провучем се некако, сав изгребан и одрпан, кроз ш 
ио — зидови они, мрки кровови и гиздава кубета сметали му, заклањали, да види Алаха у свој њего 
о <hi>он</hi>?</p> <p>— Хасан!</p> <p>— Куд је отишао?</p> <p>— Отишао на усташе. .{S} Мало при 
духанкесу и отегнуто запита:</p> <p>— А куд сте пошли?</p> <p>Хасан се збуни, порумени.</p> <p> 
ени зијевају од досаде и да се разилазе куд који хоће.{S} Ни питала за њих није, ни наређивала  
 дућана и непрестано гледајући у сокаке куд је Хасан замакао.</p> <p>И дође ми да потрчим за њи 
ка и сам поче затварати.</p> <p>— Бјежи куд било — шапну, а смео се па не зна за који ће ћепена 
 Хатиџа још јаче и препријечи му пут. — Куда ћеш?..</p> <p>— Иђем... да више не дођем.</p> <p>— 
новно, промукло, не отварајући очију. — Куда?</p> <p>— Хајде...{S} Доста си лежао...</p> <p>И и 
 се и исправим.</p> <pb n="323" /> <p>— Куда ћу сад?..</p> <p>Растанак са Хасаном значио је за  
 пушчетине и торбу. — Дижи се!</p> <p>— Куда? — запитам га у чуду, трљајући очи и протежући се. 
и и срце и душу...{S} Хајде...</p> <p>— Куда?</p> <p>— Виђећеш!..{S} Чудо ћеш виђети вечерас!.. 
абаци пушку на раме. — Пођимо.</p> <p>— Куда?</p> <p>— У засједу.</p> <p>Мени поклецнуше ноге.< 
ни не би били код куће, — кад би отишли куда, — излазила је преда ме, јављале се, слободна, вед 
нијесу знали да икако излазе из куће ни куда излазе, нити им ко о томе причао.{S} Па ни ја не б 
ика пута бијаше ми дошло да се сакријем куда, да побјегнем од свију и гласно заплачем.{S} Напош 
 будало, јер си ме повео ни сам не знаш куда и јер не знамо шта радимо ни ја ни ти...{S} Теби,  
њечено грожђе и <pb n="211" /> на увелу кудељу, и тежак, топао мирис ударао у главу и као да је 
 с међедом.{S} Поче и дречати, грајати, кудити нам робу.{S} Читав џумбус заметну се у чаршији р 
стисне зубе и, изненада, почне сам себе кудити.</p> <p>— А ја... ја сам најгори чојек на свијет 
говци, бегови, хоџе, све кука и помаже, кука са фукаром заједно, а узгред јој отима и оно што и 
е!..{S} Аге, трговци, бегови, хоџе, све кука и помаже, кука са фукаром заједно, а узгред јој от 
о никне; заметак му је баш у ономе који кука да му је зло.{S} Какав ми је то несретни народ кој 
 да ме прекоравао, е сам и сам био рђа, кукавица, готово издајник.{S} И што је грижа савјести п 
лежавају, не раде и не мисле, највише и кукају за старим земаном и јаучу за њим.{S} А то смета  
њечећи. — Хоћеш ли ме уморити са твојим кукањем, хоћеш ли убити?..</p> <pb n="251" /> <p>Па би, 
по свакоме.{S} Наста вриска, помагњава, кукњава, наста комешање, рвање.</p> <p>— Шта вам је, не 
еним димијама које се мало опустиле низ кукове, са распуштеном косом што јој падала по голим пр 
е затеже, припија уз тијело и димије на куковима тресу се, дршћу, дршћу...</p> <p>Једанпут сам  
ерила, а дугачке плетенице шибале је по куковима и расплетале се, расипале...</p> <p>— Ко је то 
мати.</p> <p>— Хаљине ми кажу све...{S} Куку!..</p> <p>Па ме узе испод пазуха, повуче ме у собу 
ут ружан био...</p> <p>— А хаљине?..{S} Куку!..{S} Смајиле!..</p> <p>И, изненађена, пљесну рука 
запјева:</p> <quote> <l>„Бег Али-бег на кули сјеђаше,</l> <l>Вјерну љубу на крилу држаше”...</l 
никад кумре убио не би...{S} Јадна моја кумра!..</p> <p>Нехотице се осврнем и погледам на собу  
на ме — прошапта снуждено. — Јадна моја кумра!..</p> <p>Затим се измакну и погледа ме испод ока 
есели се.</p> <pb n="402" /> <p>— Јадна кумра пови се, изви, залепрша... опусти једно крило и п 
ну заносно, љубећи ме. — Ти... ти никад кумре убио не би...{S} Јадна моја кумра!..</p> <p>Нехот 
вајући <pb n="399" /> цвијеће и хранећи кумре, које из читава комшилука долијетале, купиле се о 
са накривљеним димњацима и руковијетима кумрина грожђа на шљемену, и као да је обухватао собом  
њему и то криво?</p> <p>— Кад сам узела кумру на прси, — настави Хатиџа живље, не дижући главе  
м смијати...{S} Смијехом сам домамила и кумру...{S} Знаш ону моју кумру, што ми вазда долијеће. 
а ће и мене, и њу, и свакога гађати као кумру, те некако и нехотице устукнем и повучем је за со 
ам домамила и кумру...{S} Знаш ону моју кумру, што ми вазда долијеће... па ми се спустила на гл 
бих те к’о јање.</p> <p>И опет ме удари кундаком.</p> <pb n="299" /> <p>— Дижи се!</p> <p>— Ост 
преливају се и шарени, седефом извезени кундаци дугих, тананих шешана; звекећу криве димишћије  
 <p>Почео се љепше и облачити, чешће се купати, умивати, као да прије није ни имао времена да с 
пред свачијим вратима и звао укућане да купе, да пазаре.{S} Ја сам опет ишао готово узастопце з 
оде у чаршију, да јој што нађе, донесе, купи, ишао је одмах, не мргодећи се и не гунђајући ника 
ји му висио о појасу, обилази унаоколо, купи бакшише што му их остали небрижљиво бацају, а непр 
ндат...</p> <p>Пошто јој додија пуцњава купила је и тамбуру и поче ударати уза њу.{S} Сједне на 
е, које из читава комшилука долијетале, купиле се око ње и падале јој по глави, по рукама, по р 
 изрованој калдрми, гонио мачке које се купиле око сирових кожа што их комшије избацили пред св 
ан.</p> <p>— Дај ти, болан, — рече — да купимо бимбашиници једне папуче, па ће све добро бити.{ 
p>— Онда их Зулфага, онако недограђене, купио од твоје мајке за своје паре и.. и још их лијепо  
, баш сам луд што сам је довео, а ништа купио нијесам — почех прекоравати самога себе, силазећи 
шкајући се иза врата. — Оженио се, а не купио ништа!..</p> <p>И срџба нека поче ме обузимати, ч 
ивати и потварати друге, само да бих им купио шећерлема, локума, бајама и да бих и њима коју па 
ани мајкини почеше се све рјеђе и рјеђе купити око баште, све их мање и мање долазило.{S} У оно 
 лагано окрену и не говорећи ништа поче купити своје ствари.</p> <p>— Не бој се...{S} Нећу ти в 
к припали; ако је требало што у чаршији купити, погодити, наћи за нас, Сулага је ишао, узимао,  
 што су ми разносиле робу, дозивала их, куповала свега и што јој требало и што није требало, и  
з пушака.</p> <p>Сељаци су кашње у мене куповали жито, брашно, пиринач, меку робу и све новце,  
уди вјерују у најлуђе приче.{S} Зато су куповали оружје и они који га никад имали нијесу <pb n= 
руже и китио шилту на којој ће сједити, куповао шећерлеме и нудио јој, клањајући се дубоко и, с 
аударала на чађ, и погађао се, цјењкао, куповао стоку, сир, вуну, коже, масло, мед, воштину.{S} 
вреће препуњене житом, кртолом, луком и купусом, сандуке с јајима, канте с медом и мјехове с ма 
ук и да јој га отме.</p> <p>— Зар тако, курвићу?..{S} Зар тако, момче? — тек сада проговори Хај 
 рукама, пријетећи, грдећи.</p> <p>Уби, курво, а не брукај ме!.. — јаукну, увијајући се под уда 
терији.</p> <p>— Уби!..{S} Закољи!..{S} Курво!..</p> <p>— Избаци га из куће! — отсијече мајка к 
S} Ни сам не знам како сам му измакао и курталисао се.</p> <p>А глад почела додијавати, мучити  
ањ, још јачи и још силнији, понови се и куршум ми мину покрај уха.{S} И, од страха, од чега ли, 
...</p> <p>Док пуче пушка.</p> <p>Шикну куршум кроз ваздух и као да ми пролети изнад главе.{S}  
з зубе све се више мргодећи. — Не тражи куршума!..{S} Извађен је! — викну љутито берберу, одгур 
абуку простријели, име своје да за-пише куршумима на зиду, на дрвету.{S} Причали су и како ноже 
кроз пенџер, погодио га, преломио...{S} Куршумом га преломио!..{S} Још наредио Хамиду и да му г 
нину, а неколика листа букова, погођени куршумом, залепршаше и падоше му по плећима.{S} Он напу 
 у замјену доносио читаве ките цвијећа, кутије, огледала.</p> <p>Он ју је кашње пратио и по ноћ 
уке...</p> <p>Па, узевши духана из моје кутије, повуче ме себи:</p> <p>— Немој ићи...{S} Остани 
збиљнији разговор, нудио ми је духанску кутију, — коју сам прије ријетко у руке узимао, — и на  
е зна им се за кућу, не зна за кућиште; кућа им све горе и планине, а коначиште свако мјесто ђе 
амарати. —</p> <p>— Крвниче!..</p> <p>— Кућа пропада... а ово је преша...</p> <p>— Шути...</p>  
> <p>Кад се ноћ спусти, — каже — читава кућа кад потоне у мрак, у помрчину, и кад све поспе онд 
з кључаницу.{S} Чинило се као да читава кућа вришти, пјева, бјесни од весеља што се опростила б 
их, одбјегоше.</p> <p>Напошљетку читава кућа остаде само на једном слузи, на Хамиду неком, кога 
новаца... мучно је... не спасава се ова кућа од пропасти — тврдио је немилосно, савијајући харт 
апјева развлачећи.</p> <p>— Ово је моја кућа, а ти си намет, уљез један!</p> <p>— Твоје ништа н 
{S} А шта ће то?</p> <p>— Па...{S} Нека кућа није празна.</p> <p>— Празна?..</p> <p>Опет се зас 
 је као да ни сама није вјеровала да је кућа заиста њезина и да је она једини господар у њој.{S 
и падох јој пред ноге.</p> <p>— Моја је кућа као и твоја, мајко!..</p> <p>И заплакасмо обоје, з 
<p>— Она је овђе ханума!..{S} Њезина је кућа! — заграјаше остали момци за инад њему, опколивши  
 и поче их љуштити.</p> <p>— Планина је кућа њихова — рече. — Има их свуда.</p> <p>— А ми нијес 
носу. — А ја знам да треба...{S} Кад се кућа кући, онда и треба.</p> <pb n="378" /> <p>— Могу ј 
а више мјеста могло се видјети како, из кућа и из дућана неких, немилосно лете и папуче, и нану 
 фереџу и осврћући се. —- Зар ти је ово кућа за миловање?{S} Их!..</p> <pb n="376" /> <p>Па, см 
з читав сокак и као да се прели и преко кућа, преко зидова, чак у комшилук...</p> <p>Момче испу 
S} Одвојио и нешто готовине, и неколико кућа кметова, и десетак винограда, и све дао.{S} Хтјела 
ањаху собом читав низ омањих скромнијих кућа, погурених и шћућурених једна уз другу, при дну со 
ја... ја бих продао неколико кметовских кућа...</p> <p>Непоштени су, краду, варају...{S} Да је  
каке и без обзира трчали, ишли, бјежали кућама.</p> <p>Чак су и мене натјерали да затворим и да 
 и тужни, замишљени, забринути одлазили кућама.</p> <p>Иза акшама, пред џамијама, састајали се  
/p> <pb n="356" /> <p>Људе који су ишли кућама а који им се нијесу свиђали, дочекивали су насре 
лили, и придруживали им се.{S} У многим кућама и не остаде готово мушке главе; остали су само с 
 и не дао сада, да се пребијам по туђим кућама као сирјак какав, бескућник и беспосличар? — пит 
ећа спрема.</p> <p>— Па зар ће нам и на куће ударати? — запита Хасан живо и нехотице погледа кр 
шње пратио и по ноћи кад је излазила од куће, и остајао с њоме негдје чак до поноћи.{S} Ни <pb  
слушкиње, једну по једну, и одбијати од куће све зване и незване гошће.{S} Тада је приступала и 
и да сам луда неки, који је побјегао од куће, отргнуо се и беспосличи по друму?..{S} Ко зна!</p 
50" /> причали, — она је вазда била код куће, никуд готово није ни излазила, али су слуге, по н 
ом, бојећи се зар да их саме оставе код куће, и читава широка авлија препуњавала се дјецом која 
кривала.{S} Само кад они не би били код куће, — кад би отишли куда, — излазила је преда ме, јав 
инат, никад је нијесам могао затећи код куће.{S} Управо, — како су ми кашње <pb n="350" /> прич 
све чаршинлије, тврдећи узгред како код куће мора и пелене прати, и хљеб кухати, и мотати памук 
са подсмијехом...</p> <p>— Изађи из ове куће — рече полугласно, развлачећи усне и нашкиљивши на 
p> <p>— Нећеш тражити...{S} Ево ти моје куће...</p> <p>— Зар овђе да останем?</p> <p>— Овђе...{ 
вина, желећи да ту подигне нове, велике куће <pb n="253" /> и магазе, које ће лијепо уредити и  
него само неколико корачаји до Сулагине куће, мени се чинило као да трчим пун сахат један.{S} П 
.</p> <p>— Па кући...{S} Зажелио сам се куће...</p> <p>— А зар би могао од срамоте икоме у очи  
 те нијесу звали?..</p> <p>— Зажелио се куће — слагах му и порумених до ушију. — Ето...</p> <p> 
 на имуће, па рашта да они поштеде наше куће? — отегну хоџа забринуто. — Наши су били домаћини, 
и због чега другога, почеше се око наше куће све то чешће окупљати и момци и удовци из читава ш 
е, по дану или по ноћи, врзају око наше куће.{S} Једино стари Осман, онако слаб и немоћан, што  
љи!..{S} Курво!..</p> <p>— Избаци га из куће! — отсијече мајка кратко, па се окрену и изађе из  
оџиница нијесу знали да икако излазе из куће ни куда излазе, нити им ко о томе причао.{S} Па ни 
в и ударајући, шамарајући, гонила ме из куће на сокак, у махалу.{S} Узалуд сам се противио, коп 
з собе.</p> <p>— Убите ме, гоните ме из куће своје! — јаукну мајка кушајући да пође према врати 
, а неко је, богме, грабило и ствари из куће и продавало их, само да и оно <pb n="221" /> дође  
 не знаш да те могу к’о пса избацити из куће одмах, овог часа...</p> <p>Зулфага по обичају нити 
 покрај врата, чекајући ме да изађем из куће и кренем у чаршију.</p> <pb n="252" /> <p>— Ђе си, 
ора њезина.{S} Кад год бих се враћао из куће Сулагине, кад бих изишао из врата његових, увијек  
окаке, завиривали свуда и свуда тражили куће дјевојачке.{S} Хајкуна ишла пред нама, ми за њом.{ 
 Хасан Арнаут хтио и на башту му покрај куће да удари и да је приграби.</p> <p>Дошао лијепо уср 
јела је и желила да то и другима, изван куће, покаже да се и пред њима, пред читавим свијетом,  
 рече напошљетку Сулага кад стигосмо до куће, једном руком држећи канат и пуштајући нас да уђем 
. право да речем... и ја сам се зажелио куће, ама...{S} Кад дођем тамо, па кад ме запитају: „Ђе 
олазити, један за другим, обилазити око куће и са необичном грајом и хуком гурати се, тјескати, 
и...{S} Сада...</p> <p>— Онда... ево му куће, — дочека она без размишљања и показа на собу. — Н 
анувши. — Хоћеш ли?..</p> <p>— Ђе?..{S} Кући?..</p> <p>— Па кући...{S} Зажелио сам се куће...</ 
, умота се и готово каскајући оде према кући... </p> </div> <pb n="351" /> <div type="chapter"  
и да се договоре, ишли су једни другима кући, на сијело.</p> <p>И нико није смио сам да пође.{S 
.</p> <p>— Ђе?..{S} Кући?..</p> <p>— Па кући...{S} Зажелио сам се куће...</p> <p>— А зар би мог 
 — А ја знам да треба...{S} Кад се кућа кући, онда и треба.</p> <pb n="378" /> <p>— Могу ја кућ 
нако разговарала...</p> <p>Враћајући се кући, с пуним њедрима цвијећа и слаткиша, сви смо били  
престано шапуће.</p> <p>— Да ми се носи кући — откресах набусито, вадећи кесу и бацајући новце  
змишљајући, откреса:</p> <p>— У овој ти кући нема више мјеста...{S} Пртљај...</p> <p>— Лијепо ј 
 — лагано се поче прикрадати, примицати кући једној, чији гиздави ћошкови, са раскошно ишараним 
, поносито је ишао даље.</p> <p>Дошавши кући обојица смо трчали у собу, тражили хоџиницу и, рас 
враћао се тек око подне.</p> <p>Дошавши кући одмах би почео оштрити ножеве и пунио фишеке.{S} И 
ишља, поче ходати, мотати се по читавој кући, завиривати свуда, надгледати, пазити.{S} Поче и з 
фаге и све ми се чинило да он у читавој кући никога толико не мрзи колико мене.{S} Ништа му пом 
 људима, који су, додуше живјели у овој кући, али којима још никад ништа заповједила није.{S} И 
же да ме гледа...{S} А он одавно у овој кући... добар је... поштен... вјеран...</p> <p>— Стар ј 
е то био један обичан догађај у њиховој кући и да се нико због тога не мора ни бунити нити изне 
о је некако као да се приближује својој кући, дому своме...{S} По неколико каравана коња, голих 
е поклони. — Ето и сада говори о својој кући, за коју и суд царски рече да је моја...</p> <p>—  
— Кад не можеш јарана дочекати у својој кући, ено ти моје...</p> <p>— Мени је свеједно гдје хоћ 
</p> <p>— Он мене здрава пазио у својој кући, а ја њега рањена да гоним...{S} Помисли, бона...{ 
е било?..{S} Казуј!..</p> <p>— У твојој кући — замуца она ломећи се, а дукати на прсима звекећу 
корачи се насред собе.</p> <p>— У мојој кући то да ми рекнеш?..{S} Ти?.. — запјева развлачећи.< 
ли опет кад сам понекада ишао Сулагиној кући и пролазио сокаком, она као да је пазила на ме, ка 
head> <p>Једнога дана настаде у хоџиној кући чудна промјена нека.{S} Ни хоџа, ни хоџиница, ни Х 
омало и ја се некако одомаћих у хоџиној кући.{S} Готово сасвим почех заборављати на своје.{S} Д 
замисли се.</p> <p>— Не можеш ти у оној кући живјети — рече. — Ако останеш тамо, он ће ти доћи  
да покаже како се надала пуној, богатој кући, па се преварила?..{S} Или је хтјела да се подругн 
 навикнут да готово сваког дана у нашој кући гледам свакојаке скупове, и мале и велике, ипак са 
е Зулфага примио...{S} И сад је у нашој кући...</p> <p>— Па?..</p> <p>Мајка се огрну фереџом и  
д ни видио нијесам и који су се у нашој кући некако слободније и рахатније осјећали него најбољ 
ешећи се почео их запиткивати о дому, о кући...{S} И сваки пут ме оставише без одговора.{S} Сам 
и погледом читаве им товаре, питао их о кући, о дјеци, о стоци, о свему.{S} За те људе са испуц 
реобуку...</p> <p>Кад је Зулфага стигао кући био сам већ преобучен.{S} Сједио сам покрај мајке  
ам окрвављен и изгребан, нијесам бјежао кући.</p> <p>Ништа тада нијесам толико желио колико да  
</p> <p>Сваке вечери, кад сам се враћао кући, дочекујући ме на авлији, имала је понешто ново да 
 му на лице и на хаљине, мирно ме водио кући и гурајући пред мајку почео уздисати:</p> <p>— Ето 
 лутања, он сам предложио да се вратимо кући и окренуо низа страну, усуђивао сам се да му споме 
а...{S} Мало му је што ми чини штету по кући и авлији, него, бива, отишао и у махалу, на сокак, 
појасној трави отклањао би и дову.{S} У кући, у соби, у џамији никад није хтио клањати ни молит 
 Осман као да није ни знао ни за кога у кући осим за њега и другоме се ни покоравао није.{S} Он 
а осјети како нико моћнији од ње нема у кући, како је она највиша сила, власт, господар над сви 
p> <p>— Их!..</p> <p>— Ако желиш мира у кући не примај га! — викну.</p> <p>Деси се, каткад, да  
, шта ли сте?..</p> <p>— Нећу хунцута у кући...{S} Нећу!.. — запјева Зулфага измичући се. — Не  
мшилук мислио је првих дана као да је у кући шенлук.{S} Многе комшије, зачуђене и узнемирене, п 
а неколико дана након погибије бабине у кући нам је био нечувен неред.{S} Од јутра до мрака неп 
и од минута.</p> <p>Петком, кад су се у кући кухала каква љепша јела, слала ми увијек понешто.< 
јим управљати.{S} Без тога нема среће у кући...</p> <p>Вода у ибрику поче врети.{S} Ја приступи 
а давао јој да намакне што треба себи у кући; даривао је дукатима и момке, те, напошљетку, ни ј 
 се бојали.</p> <p>А бојали га се сви у кући.{S} Момци, којих је било неколико, ако би се заигр 
, Зулфагу некога, намјести му и уреди у кући собу једну, у којој ће становати.{S} Био то висок, 
: је ли све намирено, уређено, има ли у кући свега...</p> <p>Али није био ни онако насмијан ни  
ова.</p> <p>Момци, што нам још остали у кући, непрестано им износили понуде: духан, кахву, раки 
а је и сама жељела да јој неко говори у кући, да граје, ларма.{S} И зато је најчешће ишла у соб 
ији.</p> <p>Није хтио више ни спавати у кући, у соби својој, него одлазио у башту и спавао под  
»да премишља«, нико није смио дахнути у кући, нико ријечи проговорити.{S} Свак ко је морао <pb  
што ништа трпио није што је било ново у кући, што се након бабе измјењивало, тако није трпио ни 
заиграли и заговорили кад он није био у кући, као да би премрли од страха чим би му кораке зачу 
" /> <p>И кашње, кад се мало одомаћио у кући, кад је све упознао, остао је такав.{S} Са слугама 
о било.{S} Незадовољна, зар, што само у кући, пред нама, може показивати како је слободна, неза 
И казао је да му припремиш једну собу у кући...</p> <p>— Ја?..</p> <p>Хамид отре сузе што му од 
, препородила се, преобразила.</p> <p>У кући би тада настало читаво једно весеље, џумбус...</p> 
ада одјекнуше кроз ноћ и одоздо, између кућица оних, као да се поче примицати, <pb n="290" /> п 
е!..{S} Не зна им се за кућу, не зна за кућиште; кућа им све горе и планине, а коначиште свако  
осили робу.{S} Нападали су каткада и на кућна врата тражили цуре, дозивали их...</p> <p>Дешавал 
тово до самог натрулог, сламнатог крова кућњега; пунио се буха, испијао кахву која је заударала 
 силу хтио да мушки коракне, да затресе кућом.{S} Али чим је прешао преко прага, нога му поклец 
а у дућану, потрчах Хатиџи.</p> <p>— Ти кућом управљаш, ти се питаш, па хоћеш ли да примимо јед 
азио много, ни размишљао: шта треба, за кућу и шта не треба.{S} Брзо, не загледајући ствари и н 
осио.{S} Дешавало се те нам накупује за кућу и ствари, хаљина, свега, па нити иште новаца нити  
убијају кога хоће!..{S} Не зна им се за кућу, не зна за кућиште; кућа им све горе и планине, а  
 треба.</p> <pb n="378" /> <p>— Могу ја кућу закућити и својим парама...</p> <p>— Неће ти бити  
<p>— Нити сам ја ударио на мајку, ни на кућу, ни пријетио оружјем — дочекам и ја осорно, упињућ 
ичким погледима. — Ти ли, бре, удари на кућу и пријетиш оружјем?..</p> <p>— Нити сам ја ударио  
о — одговорих јој весело, показујући на кућу, на Хатиџу. — Ја сам задовољан.</p> <p>— Ама теби  
азивао, ни шенлучио, ни теферичио.{S} И кућу сам у брзини узео под кирију, не бирајући и не раз 
 ми, зар, замјерити што сам дошла да ти кућу видим? — рече покуњено, снебивајући се и ломећи пр 
тамо...</p> <p>— Макар...{S} Ја ћу наћи кућу — одговорих му одлучно.</p> <p>Сулага ме прекиде:< 
ц забрањивао полазак, ја бих му запалио кућу, — рече — а кад би ти хтио остати овђе, заклао бих 
а захтијевајући и од нас да боље чувамо кућу и да никуд не мичемо и не излазимо без оружја.</p> 
м смо Хасана скинули с кола и унијели у кућу, — ступио у собу и почео припасивати дугу, шарену  
о.</p> <p>— Немој...{S} Нипошто немој у кућу, — као досјети се она, хватајући ме за руку. — Нип 
о насред пута и препријечио им улазак у кућу!..{S} И још има образа да виче како је гладан и ка 
ку и као дијете какво поведе за собом у кућу.{S} Хатиџи, која је стајала на авлији, кратко наре 
здравивши се с Авдагом уљегнем за њом у кућу. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19132_ 
ио, — као онда кад сам им истом дошао у кућу, — ипак никада као да ни покушао није да га потпун 
{S} Не.{S} Само се за дан-два склонио у кућу и лагано размишљао о читавој ствари.{S} А трећега  
ори главу.</p> <p>— Кад сам дошла у ову кућу затекла сам га...</p> <p>Зулфаги се засија лице од 
ушајући да се исправи. — Јунак ме у ову кућу довео, њега сам и служио...{S} Кад њега нема, жене 
> <p>Најближи нам, први комшија, — чију кућу растављао од наше само један танак, висок, увијек  
једнога Влаха посјекао није, ни на чију кућу ударио, никога напао, изгрдио.{S} Шта више, знајућ 
 сваког.</p> <p>— Какав је, још ће чију кућу запалити — говорио је хоџа забринуто, гледајући за 
ти је одлазио.{S} Знао је само за своју кућу и своје послове.{S} Ако је све посвршавао, ишао је 
страшнији. — И рашта да ударам на своју кућу, која ми од бабе остала и на своју мајку, која ме  
арана, што ћу га рањена примити у своју кућу и сам његовати, јача је била од свега другог и у п 
ити за алку једну, само да зауставим ту кућу, која је бјежала, да је ухватим, стегнем.</p> <p>Х 
{S} Чудим се само како се увукао у вашу кућу и ко вам га натовари...</p> <p>Па би ме обгрлио и  
минута.</p> <p>Петком, кад су се у кући кухала каква љепша јела, слала ми увијек понешто.</p> < 
ко код куће мора и пелене прати, и хљеб кухати, и мотати памук на цијеви.</p> <p>И макар што је 
ије са питама и слаткишима разним.{S} У кухињи, око које се разливао и ширио по читавој авлији  
анас — запитах узбуђено, затекавши је у кухињи, украј огњишта, како чучи поред ватре и подстиче 
ије зоре, дизала се из душека, трчала у кухињу и ложила ватру, само да кахва буде скухана прије 
, који се био одвојио од нас и отишао у кухињу да види хануму. — Брже ће...</p> <p>— Јади га зн 
Нико се не одазва.</p> <p>Након другога куцаја освијетли се један пенџер на ћошку и нечија глав 
кријепити — рече Хасану, пријатељски га куцкајући по рамену...</p> <p>Изненада, из собе једне,  
 феса спуштала све до плећа и лагано га куцкала по њима.</p> <p>Ријетко када да чаршинлије није 
рена дуванкеса, спуштала се низ бедру и куцкала је по везеним чакширама, чији је тур падао гото 
и филџан који се откотрља чак за врата, куцну се по сабљи и подвикну према мени:</p> <p>— Окова 
ето, имаш своју ђевојку — откреса бабо, куцнувши ме чибуком по глави. — О другој ни помислит’ н 
 зубе и готово режећи — а ти... а ти си кучка једна!.. .</p> <p>Она, по обичају, накриви главу  
оворећи ништа поче ме пипати иза врата, кушајући да ме одигне од тала, исто онако као што ме и  
>— Остави...{S} Шала је... — рече опет, кушајући да је привуче себи и мало подаље одвуче од вра 
гоните ме из куће своје! — јаукну мајка кушајући да пође према вратима. –—- Како можете оваку м 
— рече Осман мирно опирући се на штап и кушајући да се исправи. — Јунак ме у ову кућу довео, ње 
наваљивао и нападао, а мајка непрестано кушала да се са свом снагом одупре, одбрани, отме.</p>  
.</p> <p>— И ти знаш о том — рече. —— И кушали смо заједно...</p> <p>Брзо га ударих по кољену и 
.</p> <p>По неколико пута опипавао их и кушао могу ли се преломити.{S} Чак и по ноћи, пошто би  
ташима многи су отпочели своје јунаштво кушати у чаршији.</p> <pb n="356" /> <p>Људе који су иш 
>— Па лијепо... лијепо... — прогунђа. — Кушаћемо...</p> <p>Зулфага се лукаво осмјехну, одиже се 
 питала је љутито, газећи по рачунима и кушљајући их, гњечећи. — Хоћеш ли ме уморити са твојим  
и главу и оружје, те му се само видјели лабави, прашњави тозлуци са распанутим гајтанима и широ 
 окретати и повијати као раширена крила лабудова над језером каквим.{S} Задуго се ништа друго н 
 доста, рђо лажива...</p> <p>— Ја нисам лаг’о — рече момче и обори главу.</p> <p>Хајкуна се оте 
пори ход, застаде пред ћемерли-вратима, лагано, као размишљајући, одиже ногу на праг и тихо зак 
ово изнемогли од дугог хода и несанице, лагано смо се вукли кроз грмље и шипражје, отхукујући н 
ћи Хајкуни да му напуни лулу и припали, лагано, достојанствено излазио из собе, ишао да спава.< 
акога.</p> <p>Тек касно, испред поноћи, лагано би се дигао он, огрнуо се ћурком и, узевши чибук 
 <p>Неко вријеме ишли смо обојица тихо, лагано, не говорећи један с другим.{S} Кашње, кад смо п 
 који је носио дугачки, мушемели фењер, лагано, оборених глава ишли за њим, не стружући постула 
 да изађе преда ме у мушком одијелу.{S} Лагано, кришом, опрезно, носећи мали жмирави фењер у ру 
лије.</p> <p>Мајка се само осмјехну.{S} Лагано оде и затвори врата за њим, па пјевуцкајући узе  
 зидова, — идући поребарке поред њих, — лагано се поче прикрадати, примицати кући једној, чији  
ијом, да донесе што, ишао је на прстима лагано, тихо, старајући се да ни трава не зашушти, ни ш 
 на мајку некако лукаво, испитујући, па лагано, тихо, ступи у собу и сједе покрај пенџера.</p>  
Хасан поћута мало, замисли се.{S} Па се лагано окрену и не говорећи ништа поче купити своје ств 
ј. — Ти то не смијеш...</p> <p>Хасан се лагано подиже и приступи собним вратима.</p> <pb n="271 
Упознавши Хајкуну стресе се, задрхта, и лагано поче узмицати, уступати, старајући се само да јо 
се са врха феса спуштала све до плећа и лагано га куцкала по њима.</p> <p>Ријетко када да чарши 
кошуљу.{S} А он, измичући се натрашке и лагано се бранећи, само је отезао шијом и све се чудниј 
нувши ме за руку, снажно затресе њоме и лагано изађе из авлије.</p> <milestone unit="subSection 
ка, румена трака што још избија из ње и лагано се повлачи по јакој бијелој бедри све до кољена. 
.{S} Па се опет савлада, приповрну се и лагано, тихо, шапатом поче причати нешто, непрестано чу 
>Па отвори врата, помилова ме по руци и лагано, пажљиво, изгура ме пред собу. </p> </div> <div  
га, као са страхом неким, приступи им и лагано, тихо, пажљиво, закуца зарђалом алком на њима.</ 
ти... он је...</p> <p>Узех је за руку и лагано повукох у крај.</p> <p>— Шта је било? — запитах  
{S} Само се за дан-два склонио у кућу и лагано размишљао о читавој ствари.{S} А трећега дана до 
и.</p> <p>Дугим шареним рукавом отро би лагано сузе што му их вјетар нагонио на очи; погладио б 
во прилијепио за образе, ишао је улицом лагано, гегајући се и увијек понешто носећи у руци: или 
шану, која је лежала на земљи.</p> <p>— Лагао си, лопове и разбојниче, јер... јер си пошље забо 
ендија отпочину.</p> <p>— Није он ништа лагао — рече — све је истину говорио...{S} Је ли он кри 
еђу чаршинлије, причао свакакве приче и лагао; за инат тукао сам Хамида, љубимца његова; за ина 
и, лупати, ударати.</p> <p>— Шта је још лагао Зулфага? — запитам оштрије — Причај ми!..</p> <p> 
опиљане, стигла те...{S} Сад више нећеш лагати...</p> <p>Па се измакну и опет подиже шишану, на 
 онолико утрошио...{S} Све, све, све му лаж била!...</p> <p>Ја је погледах и слегох раменима.</ 
 ко каже да је сретни земан — био...{S} Лаже!..{S} Сретни земан иђе и ко не вјерује у то, не тр 
х помамно прихватајући за нож.</p> <p>— Лаже он!</p> <p>— Она је <hi>сама</hi> потврдила да их  
<p>Ја заборавих на се, планух.</p> <p>— Лаже! — викнух помамно прихватајући за нож.</p> <p>— Ла 
уначки газе и пробијају путе...{S} Свак лаже ко каже да је сретни земан — био...{S} Лаже!..{S}  
, скачући с мјеста. — Није наш!..{S} Он лаже!..</p> <p>— Он се заклео да су га оробили хајдуци, 
 си се и ти!..</p> <p>— Лажеш!</p> <p>— Лажеш ти!</p> <p>Хасан узе пушку по сриједи и поче удар 
</p> <p>— Плашио си се и ти!..</p> <p>— Лажеш!</p> <p>— Лажеш ти!</p> <p>Хасан узе пушку по сри 
 опалити, него одмах бјеж’о...</p> <p>— Лажеш!..{S} Ти си први стругно...</p> <p>И, увјеривши с 
— Сад је ово моје и само моје.</p> <p>— Лажеш!..</p> <p>— Моје је!..</p> <p>Мајка рашири руке и 
.</p> <p>— Ја...</p> <p>— Шути!..{S} Не лажи опет!.. — пресијече Хајкуна оштро и одиже шишану.  
етно — рече отежући. — Ријеч је ријеч и лажи бити не смије...</p> <p>Обојица се загрлише и пољу 
зирући чак ни од уобичајених трговачких лажи и заклетава.</p> <p>Наравно, наша је <hi>трговина< 
S} Доста је!..</p> <p>— Није доста, рђо лажива...</p> <p>— Ја нисам лаг’о — рече момче и обори  
еђени потпуно.{S} Везене ките, искићене лажним бисером, ударају их по челу и по очима; о врату  
потврди мајка мирно, не мичући се. — Не лажу.</p> <p>— А рашта? —— отегну Сулага као у чуду, гл 
ијех зачу се стегнуто, језиво извијање, лајање, штектање вукова, што је много наличило јаукању  
ад причини као да негдје неко чудновато лаје, штекће, подврискује.</p> <p>Језа ме поче обузимат 
ноздрва, из којих бије пара, расипље се лака, бјеличаста пјена, пада по трави, по калдрми, по ш 
праменови опустише се, падоше по челу и лака им сјенка прели јој се преко очију, које као да на 
рнуо би широке рукаве кошуљине до изнад лаката, пребацио тешку мотику преко рамена и необувен,  
сипала по челу и са обнаженим рукама до лаката, које су биле засуте брашном.{S} Опазивши међу н 
оговорише ни ријечи; само се поздравише лаким климањем главе.{S} Сулага затим стењући сједе исп 
аметале, машући нам везеним јаглуцима и лаким, шареним шамијама.{S} Хајкуна није хтјела ни погл 
исправи се и, ништа не говорећи, једним лаким измахом руке даде знак слугама, — који су смирени 
 црну браду, мирно их слушао и уријетко лаким климањем главе одобравао нешто или не одобравао.< 
 је пао на памет? — запитам пријекорно, лако је одгурнувши.</p> <p>— Што... што си сад спомињал 
не обавиле око мрких, челичних демира и лако се пољуљују.</p> <p>— Улази — рече Хатиџа меко, ка 
лази — рече Хатиџа меко, као тепајући и лако ме повуче за собом. — Зар није лијепо како сам нам 
 за љубав?{S} Нећеш, зар?..</p> <p>Мени лако задрхта рука и испустих кашику.{S} Покорно, као ди 
чајна борба, којој као да се није могло лако сагледати краја.</p> <pb n="262" /> <p>Мајку је —  
 часовима <pb n="314" /> постане некако лаковјеран, злокобник, гатало, а у шуми оној, у вјечито 
адао готово до тала.{S} Огрнута је била лаком, црвеном кабаницом, испод које је провиривао чибу 
у пуначку <pb n="371" /> руку готово до лакта, прелијевао се према сунцу као танак кривудаст мл 
ита Хајкуна отимајући се и ударајући га лактима. —</p> <p>Је ли шала била што си говорио и што  
>— Починућемо.</p> <p>Он прекрсти ноге, лактовима се одуприје о кољена, а главу спусти међу шак 
врата, прошао је поред мене и очешао се лактом о моју антерију, не опазивши ме нити се по обича 
е чује, сједе поред њега и ослони му се лактом о кољено.</p> <p>— Јунаци су они...{S} Не жале г 
 <pb n="289" /> је, газила даље, носећи лаку шишану преко рамена и под пазухом дугачки хоџин чи 
 Готово преко ноћи и она поста ведрија, лакша, чилија.{S} Оних големих, дебелих, модрих прстено 
ти?..{S} Па, ако би дошло и да се гине, лакше је погинути заједно...</p> <p>А овако...</p> <p>И 
им, смрвим и сатрем. — Да сам болестан, лакше би ми било...</p> <p>Она прегризе конац и настави 
им би ујутру устала и изашла на авлију, лакше обучена, у кошуљи која јој се припијала уз тијело 
 будна и да ми причањем сан разбије.{S} Лакше јој било кад макар с киме говори, кад прича макар 
а о њему ја сам био некако веселији.{S} Лакше ми било на души и слађе сам спавао.</p> <p>У зиму 
смијући да ми приступи и да ме такне. — Лакше ће ми бити, ако ме пригњечиш...{S} Уби, сине!..</ 
разговор...{S} Кад сам ја био међу њима лакше било обојима...</p> <p>Тада су већ смјели и прича 
S} Што сам више плакао бивало ми је све лакше и са сузама као да су се на мајчина њедра слијева 
 и силом ме поче дизати. — Ни мени није лакше...{S} И мени... и мени су отели, уграбили и срце  
 чуо.</p> <p>— Ето, прича се, — настави лакше — да се сад сиротиња сељачка, коју су оголили, ди 
цивати.{S} И што сам више газио било ми лакше.{S} Чинило ми се као да се тога часа светим свима 
кашње, пошто се загријах мало, ишао сам лакше и болови у жглобовима као да су почели јењавати.< 
ко?..{S} Рашта?..</p> <p>Зар не би било лакше и једном и другоме да смо заједно, да се можемо с 
ам брже од Хасана.{S} И на души ми било лакше и свјетлије, — разговор са живим људима окријепио 
 раскопчавајући антерију на прсима ради лакшег дисања. — Ни корака даље...</p> <p>— Чим се одмо 
 чудо, ја сам се осјећао некако чилији, лакши него прије и корачао сам брже од Хасана.{S} И на  
је више ишао, као да је постајао све то лакши, бржи и окретнији.{S} На ме се готово ни освртао  
ла да јој неко говори у кући, да граје, ларма.{S} И зато је најчешће ишла у собу одакле је најб 
шљавао дугу, свилену гриву и тепајући и ласкајући миловао је дуго... дуго... дуго... </p> </div 
к и кад му је неко требао, није му знао ласкати ни улагивати се.</p> <pb n="273" /> <p>Још и са 
— довикивала им мајка, која је, огрнута лахким, провидним чаршафом, весела, разуздана, као на к 
.{S} Онако голем, стасит, кршан, увијек лахко обучен, стао би, исправио се украј невелике чатрњ 
и и да вичу, протествују.{S} Назваше ме лацманом, Швабом, Чифутом, који иза ручка ни сахат неће 
бодом, а сам пјан, дремован, дембеласт, легао насред пута и препријечио им улазак у кућу!..{S}  
и шилте ни јастука, ту се сасула, пала, легла поребарке.</p> <p>И не осврћући се никуда, не паз 
оље могла чути њихове разговоре.</p> <p>Легла би на шилту, сјела, или се наслонила на пенџер и  
а једним, под чијом накривљеном стрехом легли се врапци и голубови, и Зулфага, као са страхом н 
је дала ни ока склопити.</p> <p>Чим смо легли, одмах ме почела заговарати, запиткивати и причат 
о да је удешено за засједе...</p> <p>Ја легнух по трави, прућих се.</p> <p>— Ти би, зар, да их  
ити да проговорим.{S} Погледах и — опет легох, окренух се на други бок да поново заспим.</p> <p 
ах криву своју димишћију о бедру, двије ледењаче и јатаган задијевао за појас и, прихвативши по 
уна чак и устукну мало и сакри му се за леђа.{S} А он нагло прихвати за пушку и исправи се.</p> 
p> <p>— Јер?..</p> <p>Сакри ми главу за леђа и брзо изговори:</p> <p>— Јер... јер и он долази.. 
ојици момака што су сједили отрага, иза леђа му, и отежући проговори:</p> <p>— Донесите им, ђец 
м сокаку.{S} Силан пуцањ одјекну ми иза леђа и нешто зазвижда кроз ваздух, изнад главе ми.{S} Н 
 даље, бјежао управо, а читав сокак иза леђа ми као да поново почне јецати, тихо, пригушено јец 
им свијетом мучно је, — дочека неко иза леђа, зијевајући. — Никад више сунца не виђети...{S} Их 
 одговорих му хладно, забацивши руке на леђа и гледајући га изазивачки. —</p> <p>Ја само иштем  
говорио је јецајући. — И мени товаре на леђа да те ја наговарам...{S} Моја махнита глава да тво 
војица других, у страни, извалише се на леђа, подбацише гуњеве под главу и загрљени загледаше с 
тефтере и све хартије и, измичући се на леђа, крену из собе.</p> <p>— Шта је овог — запита мајк 
обитим страхопоштовањем, измичући се на леђа.</p> <p>У њезину присуству миловао је и мене и, ка 
 Затим, онако преклоњен, измичући се на леђа, изиђе из собе некако нечујно, ишчезну.</p> <p>Тог 
 дочека Хасан упорније, изврнувши се на леђа и одижући једну ногу у висину. — И он ради...</p>  
 је муцао нешто, шаптао и измицао се на леђа.</p> <pb n="224" /> <p>— Моје — поново каже Арнаут 
ваки дан правио; каткада ме узимао и на леђа и почео потркивати по соби ржући као парип и одбац 
аде стари невесело.</p> <p>— Мене сврбе леђа...</p> <p>Једно младо, безбрко момче, големе главе 
а, капала нам вода за врат и милила низ леђа, изненада понека груда долијетала би и разбијала н 
 више, мрави као да ми почеше милити уз леђа и, на сву силу, ослањајући се о пушку, пређем прек 
к! — добацивао је презриво, окрећући ми леђа, а, ни сам не знам рашта, тај узгредни прекор био  
екиде га мајка и, поносито му окренувши леђа, пође из собе. —</p> <p>Он ништа не ради без мене. 
ног клепетања, студен ми се прели преко леђа као да ме неко хладном водом полијева, обје руке к 
 њим, гонила га, тјерала, гађајући га у леђа камењем, дрвима, стакладима.{S} Тек кад би се, раш 
 му два широка шамара, гурну га ногом у леђа и нареди момцима да га избаце напоље.</p> <p>Од то 
 усуди да у оној гунгули и гурне Јову у леђа и да му преврне зембиљ.{S} И када, уз грохотан сми 
е се, уљегоше у дућан, и држећи руке на леђима почеше разгледати робу, погађати се.{S} И макар  
онако мршава, блиједа, слаба, ослони се леђима о зид и десном руком прихвати се за чело.</p> <p 
 једну букву, у траву, и, наслонивши се леђима о тврдо, дебело стабло, почех јечати као болесни 
ага затим стењући сједе испод пенџера и леђима се прислони уз јастук један, док мајка и надаље  
у ономе.{S} Поче ударати и по глави, по леђима, по ребрима, по раменима.{S} Дјевојче оно, препл 
ријевом од наргиле; ударала по лицу, по леђима, по прсима, свуда.</p> <p>И кад би се подигао и  
оба трговачка, у сандуцима и дењковима, лежала им испод нога и закрчивала путеве...</p> <p>Све  
ким дебелим корицама, што је растворена лежала близу њега на миндерлуку, и да га треснем њоме п 
и се и брзо прихвати за шишану, која је лежала на земљи.</p> <p>— Лагао си, лопове и разбојниче 
погинулога.{S} Осим мајке, која је више лежала него сједила у ћошку једном, међу јастуцима, и ћ 
а пребаченим рукама преко пушке која му лежала на раменима и са познатим својим ножем, чији пре 
и, по обичају, руке преко пушке која му лежала на раменима, трчале су на пенџере, откривале се  
ребацивши обје руке преко пушке која му лежала на раменима, поносито је ишао даље.</p> <p>Дошав 
ање, у винограду.{S} Како нам виногради лежали један поред другога, наложили смо ватру у мргињу 
не чадоре, препуњене сламом на којој су лежали, <pb n="348" /> дружио се с њима, јео пилава из  
авлађивати, одбацим комад хљеба који ми лежао у крилу, и измакох се иза софре.</p> <p>— Једи!.. 
. — Куда?</p> <p>— Хајде...{S} Доста си лежао...</p> <p>И из тиквице сасувши мало воде на длан, 
је покрај своје њиве под дрветом једним лежао и пландовао, док су му све комшије унаоколо радил 
ијени јорган и јастуке, растресе их.{S} Леже.</p> <p>— Смајиле, Смајиле, спаваш ли? — запита ме 
 неколико их пута отирала, а Хатиџа је, лежећи поред ње, зубима ломила љешнике и, намигујући и  
 затворила.{S} Не!..{S} Остала је онако лежећи на трави, остала преко читаве ноћи, управо до зо 
лашила нечега, много се плашила.</p> <p>Лежећи или сједећи често би се стрекнула, пренула се и  
 образима, дрпава, дроњава, готово гола лежи на земљи, а он, бијесан и раздражен, са закрвављен 
а зубе и за уши.{S} Затекао сам га гдје лежи на миндерлуку босоног, распасан, раздрљен.{S} Како 
 тицу, која узалуд облијеће, отима се и лепрша, док напошљетку, омађијана и малаксала потпуно,  
и око очију, преврћући се, ковитлајући, лепршајући, звекећући...{S} Пролијећу, врте се, расипљу 
о рукама, по раменима, весело гугућући, лепршајући крилима и хладећи је по образима.{S} Чак се  
ених тица прхнуше из шибља и цијучући и лепршајући крилима извише се и одлетише дубље, у шуму,  
 и заплетале се око нога, црвена шамија лепршала јој око главе, треперила, а дугачке плетенице  
 који, како ми се у оном страху чинило, лепршали се и преко рамена.</p> <p>Огрнути тешким, дуга 
слично прамену магле, поче се повијати, лепршати иза њега.</p> <p>— Аман! — застења Хајкуна и с 
о, из кућа и из дућана неких, немилосно лете и папуче, и нануле, аршини, калупи сафуна, поткови 
тскакује...{S} Маријаши као да почеше и летити, облијетати ми око очију, преврћући се, ковитлај 
ти и побјеже у собу.{S} Димије су јој у лету необично шуштале и заплетале се око нога, црвена ш 
е на свијету, како може да убије тицу у лету, да кроз прстен јабуку простријели, име своје да з 
о да размишљаше више њега: хоће ли опет лећи или неће.{S} Па га повуче према вратима, на друго  
ала албабере и невене, окопавала руже и лехандере.{S} И као да се није знала уморити у послу то 
ет година трговали непрестано сједећи и лешкарећи у дућану, што су са чибуком или цигаром у зуб 
Недалеко од нас, у страни, сједили су и лешкарили покрај своје ватре тргачи и тргачице, весели, 
! — нагло прекиде и одгурну ме. — Треба ли баш рећи колико си драг?..</p> <p>— Треба...{S} Све  
 сусретох се са Сулагом.</p> <p>— Треба ли ти пара? — запита полако, шапћући, старајући се да н 
RP19132_C21"> <head>XXI</head> <p>Треба ли да причам како сам се пробудио у једном хану, у Коњи 
ну покрај уха.{S} И, од страха, од чега ли, посрнух у хендек некакав, падох ничице.</p> <p>Диже 
 не осврћући се никуда, не пазећи гледа ли је ко и чуди ли се, поново се почела протезати, прев 
 види: је ли све намирено, уређено, има ли у кући свега...</p> <p>Али није био ни онако насмија 
змјере, рачуна, записује.</p> <p>Запита ли који: шта ће унапријед радити и шта засађивати, сија 
ећи пред обојицом. — Јесте ли људи, шта ли сте?..</p> <p>— Нећу хунцута у кући...{S} Нећу!.. —  
 обузимати.</p> <pb n="400" /> <p>— Шта ли је учинила?..{S} У чему се огријешила?..{S} Гдје?..< 
е опазе...</p> <p>Иду!..</p> <p>— А шта ли Хасан ради?..{S} Како ли је њему?.. — помислих и кри 
вица на једном рамену...</p> <p>— Рашта ли ово нијесам прије опазио?.. — почнем се питати, стид 
ан, ни мрк, ни крвавих очију!..{S} Може ли бити хајдук без големих бркова кроз које се провиде  
како нијесам могао вјеровати.{S} И може ли он бити хајдук, кад није ни снажан, ни мрк, ни крвав 
је ли довољно удаљен од бедевије и може ли га случајно и ту копитом дохватити.</p> <p>И док је  
а:</p> <p>— Ти долазиш због Зулфаге, је ли?..</p> <p>Ја застадох изненађен.{S} Мора да сам изгл 
ају, а непрестано се осврће и гледа: је ли довољно удаљен од бедевије и може ли га случајно и т 
е нам Сулага.{S} Хтио, зар, да види: је ли све намирено, уређено, има ли у кући свега...</p> <p 
— рече — све је истину говорио...{S} Је ли он крив што су Хамида оробили?..</p> <p>Није...{S} А 
/p> <p>— А ти се зато наљутила?..{S} Је ли?..</p> <p>Она застаде, обори главу...</p> <p>— Жао м 
јаглуком, свилом и златом оним?..{S} Је ли жељела да и ми, као и остали момци и дјевојке, отпоч 
p>— Је ли ти то поштење, болан?..{S} Је ли то јунаштво?..</p> <p>— Остави...{S} Шала је...</p>  
 знам...</p> <p>— Је ли стигао?..{S} Је ли овђе?..</p> <p>— Данас ће стићи...{S} Сада...</p> <p 
а кћи, научена на љепше живовање?{S} Је ли хтјела одмах, на првом кораку, истаћи своје богатств 
кад руже цвату и јоргован мирише?{S} Је ли видјела од других, па зажељела да и сама окуша?..{S} 
ита Хасан нестрпљиво, врпољећи се. — Је ли?..</p> <p>— Кроз двадесет...{S} Превићемо је неколик 
</p> <p>— Тамо кијамет био — рече. — Је ли?..</p> <p>— Кијамет.</p> <p>— Чуо сам зазивање, пома 
 презриво и поче ме гуркати ногом. — Је ли то мушки?..{S} То?..</p> <p>— Устани — рече и Хајкун 
запита, смјешкајући се добродушно. — Је ли ти драга?..</p> <p>— Хоћу — весело му одговорих, игр 
ати по руци.</p> <pb n="343" /> <p>— Је ли крив Зулфага — рече — што је иза твога доброг и пошт 
/p> <p>— Остави, Хајкуна!..</p> <p>— Је ли ти то поштење, болан?..{S} Је ли то јунаштво?..</p>  
запита.</p> <p>— Не знам...</p> <p>— Је ли стигао?..{S} Је ли овђе?..</p> <p>— Данас ће стићи.. 
роз ноћ по читавој удолини.</p> <p>— Је ли вам необично, момци? — тихо и некако подругљиво запи 
повима у којима су звецкале паре. —— Је ли, бива, хтјела да покаже како се надала пуној, богато 
ам до бољих, згоднијих времена.{S} А је ли вјеровао да ће та времена у истину наскоро настати?. 
и. —— Тамо је згодније...</p> <p>— А је ли далеко друм?</p> <p>— Тхе...{S} Треба два-три сахата 
 врата.</p> <p>— Немој...</p> <p>— А је ли шала била кад си мени долазио! — запита Хајкуна отим 
 га је пратио вазда и частио?..{S} И је ли крив што је о њему мислио као о поштену човјеку?..{S 
..{S} Сад ћемо видјети је ли мушко и је ли соко!..{S} Неће више бити ни једног залогаја џабе; т 
праве радости!..{S} Сад ћемо видјети је ли мушко и је ли соко!..{S} Неће више бити ни једног за 
ругог за нове гласове, хабере, питао је ли било каквих нових напада хајдучких и није ли когод и 
 груб према њему...{S} Зашто?</p> <p>Је ли он крив што му се Зулфага наметнуо у друштво, што га 
 се и ударајући га лактима. —</p> <p>Је ли шала била што си говорио и што си обећавао?</p> <pb  
гне против зулума и неправде...{S} Није ли данас, сјутра ће бити уз њега...</p> <p>Млад си ти ј 
д њезине... од њезина мираза?..{S} Није ли исто?..</p> <p>— Види се да ти крв бабина тече кроз  
ло каквих нових напада хајдучких и није ли когод и опет погинуо, заглавио, настрадао.</p> <p>Ак 
мих, замријех, пажљиво се обзирући није ли ме ко чуо или опазио...</p> <p>И сам Хасан као да се 
ајка по препоруци некакве стрине, тетке ли, узе једног субашу, Зулфагу некога, намјести му и ур 
ао и готовина. — запита јаче. — Продате ли кметове и земље, шта ће с њиме бити?</p> <p>— Отац с 
 ли га чули?...{S} Хахахаха!..{S} Јесте ли га чули?..</p> <pb n="294" /> <p>Па приступи вратима 
јући шишану и окрећући се нама. — Јесте ли га чули?...{S} Хахахаха!..{S} Јесте ли га чули?..</p 
ајући се, ломећи пред обојицом. — Јесте ли људи, шта ли сте?..</p> <p>— Нећу хунцута у кући...{ 
ступише и оквасише руке.</p> <p>— Јесте ли хазур?</p> <p>— Јесмо.</p> <p>Узевши барјак поново,  
 се хоџа толико поносио.</p> <p>— Јесте ли посустали? — запитала би уријетко, покаткада, којега 
д себе и сједе међу њих.</p> <p>— Јесте ли из далека, момци? — запита старац један који је сјед 
е.{S} Почнем мијешати. |</p> <p>— Јесте ли одавно подијелили; — запитам га узгред.</p> <p>— Тхе 
.{S} Или, ако се примакнемо друму, хоће ли нас опколити хајдуци, па заробити, убити обојицу?..{ 
 <p>И као да размишљаше више њега: хоће ли опет лећи или неће.{S} Па га повуче према вратима, н 
 свиђало, не водећи рачуна о томе: хоће ли мени бити на сметњи или неће...{S} Хаљине некакве ра 
трану.{S} Не водећи рачуна о томе: хоће ли Хасан видјети и наругати се, проберем најзгодније мј 
, желећи, зар, одмах да се увјери: хоће ли је послушати.</p> <p>— Оборите!..</p> <p>Момци бациш 
едају са сваке стране, рачунајући: хоће ли бити дебело и колико ће ока бити у њему.</p> <p>И об 
днуше међусобно, као да се питају: хоће ли је послушати или неће?</p> <p>— А шта ћеш ти овђе? — 
ав ће то баксузлук донијети?...{S} Хоће ли се који од нас разбољети, изнемоћи на путу?..{S} Хоћ 
енско...{S} А доста је...</p> <p>— Хоће ли бити свадба?...</p> <p>Момче, прибравши се потпуно,  
че, грицкајући браду. — Ја не знам хоће ли вам се свиђати.</p> <p>— Ми и тражимо новог хоџу, са 
никуда, не пазећи гледа ли је ко и чуди ли се, поново се почела протезати, превијати, <pb n="25 
о и за инат хакнух још три пута. — Таки ли си јунак!..</p> <p>— А ево да се кладимо да ће нам д 
апријед и погледа ме изазивачки. — Таки ли си?..</p> <p>— Зевзече!</p> <p>— Издајниче! —— отегн 
у и као да нешто тражаше.</p> <p>— Боли ли? — запитам полако, примичући се.</p> <p>— Тхе... свр 
ене на хајдуке.</p> <p>— Еј, рођо, јеси ли се пута зажелила? — питао је каткада бедевију, хвата 
ме сустигне и задржи. — Стој!..{S} Јеси ли готов?..</p> <p>— Готов?..{S} На што?..</p> <p>— На  
ати.</p> <p>— Смајиле, болан!..{S} Јеси ли жив?..</p> <p>Познадох Хатиџу.{S} Фереџа на раменима 
 ме уплашено након дуже почивке. — Јеси ли будан?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Рашта си се пробудио 
све се силније и силније тресем. — Јеси ли махнит?..</p> <p>Шта је?..</p> <p>И из све снаге бац 
им, необријаним образима својим. — Јеси ли се одморила, рођо? ..{S} Знаш ли како смо ишли једно 
на и нагло се рашири преда мном. — Јеси ли ме заборавио?</p> <p>— Хасане!..</p> <p>Готово одгур 
 он, Хасан, преда мном...</p> <p>— Јеси ли изненада кренуо на пут? — запитам након краће почивк 
стити лулу и стругати је.</p> <p>— Јеси ли чуо да су се свадили? — запита отегнуто, чистећи и с 
поче је увијати око руке.</p> <p>— Јеси ли ишта чуо о дому: — запита затим шапатом и погледа ме 
ута гласом пуним стрепње:</p> <p>— Јеси ли здрав?..{S} Шта ти је?..</p> <p>Ја проплаках, не гов 
акашљавати.</p> <p>— А бре пезевенк, ти ли хоћеш мајку да бијеш?</p> <p>— брекну сурово пошто м 
лаши дреком и крвничким погледима. — Ти ли, бре, удари на кућу и пријетиш оружјем?..</p> <p>— Н 
!</p> <p>— Златан ли је!</p> <p>— Јунак ли је! — подвикивале су гласно, желећи да их чује и да  
привијала уз њега.</p> <p>— Реци: јесам ли кршна?</p> <p>— Баш си дијете! — осмјехнуо би се и о 
има.{S} Никад је нијесам запитао: јесам ли јој драг; никад се нијесам заклињао, ни тражио да се 
шкира правећи турбан око главе. — Јесам ли кршна?..</p> <p>Па засмијавши се стискала је очеву р 
 проговори, посвађа се, извиче. — Јесам ли ја међед јали пехливан па да ми се смијеш?..{S} Шта  
{S} Не слути на добро...</p> <p>— Јесам ли кршна овако? — изненада би запитала Хатиџа, жељна да 
ибље.</p> <p>У жељи да се увјерим јесам ли још у сну или сам збиља будан штипао сам се по бедра 
.</p> <p>— Кршан ли је!</p> <p>— Златан ли је!</p> <p>— Јунак ли је! — подвикивале су гласно, ж 
и збаци струку са себе. — Их!{S} Сретан ли си! — викну јаче, стискајући ме за мишицу.</p> <p>Су 
ћа, чеврмама, наранчама.</p> <p>— Кршан ли је!</p> <p>— Златан ли је!</p> <p>— Јунак ли је! — п 
о прије слушкиња каква, робиња му, него ли жена, домаћица.</p> <p>Ујутру, прије зоре, дизала се 
н више наличио на пушкарницу какву него ли на бакалницу, трговину...{S} Чак је доводио и некакв 
зни и сву ми радост помути.</p> <p>— Ко ли је тамо? — запитах и сам себе, пажљивије гледајући п 
и мало и полугласно запита:</p> <p>— Ко ли је тамо?..</p> <p>И то отегнуто, тихо питање намах м 
/p> <p>— А шта ли Хасан ради?..{S} Како ли је њему?.. — помислих и кришом почнем провиривати кр 
и и све јаче лупкајући папучама. — Како ли би се смијале, подругивале!..</p> <p>Тада јој се и ч 
е ичега остати на сокаку.</p> <p>— Како ли би ме тад душманке гледале и како ли би се светиле!. 
ко ли би ме тад душманке гледале и како ли би се светиле!.. — говорила је узбуђено, чупкајући р 
анити...</p> <pb n="338" /> <p>Али како ли се зачудих кад мјесто силом измишљених тужилаца и св 
се токорсе зачудих.</p> <p>— Их, колико ли их морало погинути док су тебе ранили!..</p> <p>Он с 
о главу док пјесму допјева...{S} Колико ли сам суза пролио због тих подругачица!..{S} И колико  
ио не би ни оштрије ми одговорити, камо ли да удари и да жешће увриједи!..{S} Чак ме матере и о 
ањиво да га ни погледати не смију, камо ли да се с њим састану и проговоре.</p> <pb n="277" />  
окоси, макар и испотаје, кришом, а камо ли јавно, отворено.{S} Сада су, —чим би он прошао</p> < 
ти, како му тешко и изаћи на суд а камо ли тамо правдати се, многи су се старали да му напакост 
уђивао ни да им напоменем о томе а камо ли још и да причам коме и да их одам.{S} Ни они мени ни 
> <p>Говорећи, он није пазио ни слушамо ли га, ни разумијемо ли му приче.{S} Не!..{S} Готово ни 
е пазио ни слушамо ли га, ни разумијемо ли му приче.{S} Не!..{S} Готово није ни гледао у нас, н 
азбољети, изнемоћи на путу?..{S} Хоћемо ли натргати на звијер какву: на вука, на међеда?..{S} И 
а једну бацати а другу узимати...{S} То ли хоћеш?..</p> <p>— Немој, — отегну он молећи и опет с 
о их запита он и погледа их редом. — То ли хоћете?..</p> <p>— Сви хоћемо — одговорише му једног 
и пуштајући нас да уђемо у авлију. — То ли је? — запита јаче, пристајући за нама. — Е лијепо, л 
 неколико пута опипавао их и кушао могу ли се преломити.{S} Чак и по ноћи, пошто би се сви рази 
атали за прса и шамарајући питали имају ли каквих веза са усташима...{S} Трговцима, бакалима, з 
 шапатом и погледа ме пажљивије. — Јесу ли ти што причали?..</p> <p>— Ништа!..</p> <p>— Јадниче 
вијају <pb n="312" /> а... не знам јесу ли момчад на опрезу...{S} Треба сам да обиђем...</p> <p 
нувши руком настављали пут.</p> <p>Јесу ли ме држали за скитницу каква, за лопова, бескућника?  
и у хендеке украј пута и тражио: нијесу ли кириџије штогод заборавиле, макар комадић хљеба, мак 
ласно шаптали, договарали се.{S} Нијесу ли могли да се договоре, ишли су једни другима кући, на 
нувши даље опет почнем загледати нијесу ли путници, случајно, изгубили што од хране...{S} Не на 
рнем у канат, отворим га.</p> <p>— Хоћу ли? — питао сам сам себе руменећи и плашљиво звјерајући 
Леже.</p> <p>— Смајиле, Смајиле, спаваш ли? — запита ме уплашено након дуже почивке. — Јеси ли  
</p> <p>— Ефендија!</p> <p>— Ах... имаш ли душу?.. — јаукну он, растворивши уста и мученички пр 
пушку ногом и погледа ме.</p> <p>— Имаш ли што да се једе? — запита живо. —</p> <p>Гладан сам.. 
ја надмашује све друге...</p> <p>А имаш ли дружине? — запита Сулага шапатом, играјући се бројан 
— Јеси ли се одморила, рођо? ..{S} Знаш ли како смо ишли једном, па се ти уморила, па...</p> <p 
и себи.</p> <p>— Шта си ишао?..{S} Знаш ли, јадниче, да ће се мајка љутити?..</p> <p>Затим је,  
а изненада и унесе му се у лице. — Знаш ли и ти што?..</p> <p>— Их!..{S} Како ћу ја?.. — усклик 
 се да се прибере и уозбиљи, — Испричаш ли икоме, ово ће ти судити!..</p> <p>И поносито показа  
је Алах осудио да буду несретни, укажеш ли мало љубави (не жаљења, јер то чини још јаднијим) пр 
увијек спреман да опали.</p> <p>— Можеш ли? — опет запита пошто смо прилично одмакли.</p> <p>—  
м својим, и поведе мало.</p> <p>— Можеш ли ићи? — причини ми се као да запита.</p> <p>— Шта пит 
ш? — отегнух полугласно.</p> <p>— Можеш ли ићи?</p> <p>— Чини ми се да могу.</p> <p>— Окушај!.. 
љене ивице од чарапа.</p> <p>— Познајеш ли ме? — подвикну струка некако весело, па заигра насре 
запитах подругљиво.</p> <p>— А познајеш ли га боље?..</p> <p>— Познајем — одговори он и погледа 
е у ме.</p> <p>— Не могу?..{S} Вјерујеш ли?..</p> <p>— Вјерујем.</p> <p>— И нећу, — одлучно вел 
анинскијех.</p> <p>— Хасане!..{S} Чујеш ли?..{S} Људи су оно! — узвикнем из свега гласа и, одгу 
е ти, — замоли склапајући руке. — Нећеш ли?..</p> <p>— Да видим.</p> <p>— Реци ми да се нећеш љ 
 ли ме уморити са твојим кукањем, хоћеш ли убити?..</p> <pb n="251" /> <p>Па би, некако и нехот 
и донио, за слободу оволику...{S} Хоћеш ли, болан, да се рвем и с њим и са собом?..</p> <p>— Рв 
огласно, оптрчавајући око њега. — Хоћеш ли почињати?..</p> <p>Причу његову свак је са нестрпљењ 
чучи поред ватре и подстиче је. — Хоћеш ли?..</p> <p>Она подиже главу, погледа ме.{S} Пуно, биј 
ери као да ће поново заплакати. — Хоћеш ли се љутити?..</p> <p>= Љутити?,..{S} На те?..{S} Зашт 
чунима и кушљајући их, гњечећи. — Хоћеш ли ме уморити са твојим кукањем, хоћеш ли убити?..</p>  
предложих ја мирно, застанувши. — Хоћеш ли?..</p> <p>— Ђе?..{S} Кући?..</p> <p>— Па кући...{S}  
еђивао јастуке око њега.</p> <p>— Хоћеш ли нам причати, ефендија? — питали су готово једногласн 
ми сијевало и болило ме.</p> <p>— Хоћеш ли Сулаги? — запита Авдо меко, опет пристајући за мном. 
а главом, као чудила се.</p> <p>— Хоћеш ли кахву? — запита га мирно, пошто је свршио читав гово 
чини се као да није чуо.</p> <p>— Хоћеш ли још кахве?</p> <pb n="394" /> <p>— Нека — одговори ј 
а јој горјеле на образу.</p> <p>— Хоћеш ли се на ме наљутити? —- запита меко, плашљиво, тихо, а 
за дозволу, приступи му:</p> <p>— Хоћеш ли још кахве? — запита шапатом.</p> <p>Он не одговори.{ 
и кућом управљаш, ти се питаш, па хоћеш ли да примимо једног госта данас — запитах узбуђено, за 
а љепотица у шехеру«.</p> <p>— Па хоћеш ли је? — запита, смјешкајући се добродушно. — Је ли ти  
и подругљиво узви носом.</p> <p>— Видиш ли га какав ти је — рече пакосно. —</p> <p>Вук длаку ми 
/p> <p>— Хајкуна!</p> <p>— Збори, држиш ли ријеч?</p> <pb n="293" /> <p>Момче се удари по ножу  
 и примакосмо се.</p> <p>— Збори: држиш ли ријеч?..</p> <p>— Држим. — прошапта момче да се једв 
ишану, напери је.</p> <p>— Казуј: држиш ли још ријеч да сам ти најдража?..{S} Говори!..</p> <p> 
че Сулага живље, придижући се. — Мислиш ли да...</p> <p>— Зулфага ради како ја наредим — прекид 
мајући се да још жешће навали. — Мислиш ли се играти ђевојкама као јабукама, па једну бацати а  
 Хатиџе, погледа у зид.</p> <p>— Мислиш ли ти да су усташи жене, кад тако питаш! — отегну некак 
ђем... да више не дођем.</p> <p>— Љутиш ли се на ме? — запита она узбуђено и рашири руке, као д 
у, како пред колибом пламти, заиграва и лиже готово до под саму трулу и искривљену стреху, било 
року, голему рану, која се црнила изнад лијеве бедре, зачуђено узвикну:</p> <p>— Охо!...</p> <p 
рестано смо се обзирали и на десну и на лијеву страну.{S} Једнако нам се причињавало као да нек 
} Непрестано се освртао и на десну и на лијеву страну, ослухивао и, токорсе, као тражио, заглед 
ути.{S} Па се ипак савлађивала и поново лијегала на траву.</p> <p>Узваљена, запаливши наргилу,  
, стењао је непрестано, јечао и дахтао, лијено склапајући очи и каткада чудновато мигајући голе 
 Чудна топлина — отегну Смајил-ефендија лијено, свлачећи џубу и отпасујући појас. — Слути на ки 
радиш?..“</p> <p>„Видиш“ одговори сељак лијено и преврну се на другу страну.</p> <p>Цар га гурн 
 — Их, какав си!..</p> <p>— Какав?..{S} Лијеп! — нашалих се ја, давећи се залогајима.</p> <p>Он 
 знаш... што ми се расцв’о карамфил, па лијеп, велик, црвен, па гори као врела крв...{S} Ја га  
је разбијем, подвриснух:</p> <quote> <l>Лијепа је у Алаге љуба,</l> <l>Љепоте јој у свој Босни  
 <p>Одмах се споразумјесмо.{S} У рукама лијепе жене муж је најчешће ситна играчка, а пошто смо  
ило читавим путем.{S} Нико да проговори лијепе ријечи са мном; нико да се заустави мало, да ме  
маиле!.. <hi>Мој</hi> карамфил, велики, лијепи карамфил, па црвљив!..{S} Мој!..</p> <p>Па снажн 
лицу, по врату, по мишицама, мокра коса лијепи се по челу и по образима, док она ради, непреста 
там након дуже почивке, гледајући јој у лијепи, мало погнути врат, који као да је био бјељи од  
одговарала...{S} Само га гледала својим лијепим, крупним <pb n="260" /> очима, гледала нетремиц 
, па разгрну фереџу и погледа ме својим лијепим, крупним очима. — Чекај, да те мајка види...</p 
али.</p> <pb n="309" /> <p>— Ех, брате, лијепо! — узвикну задовољно Хасан измичући се.</p> <p>— 
 је имала да ми каже нешто чудно, ново, лијепо, нешто што се не казује по дану, под врелим, топ 
 /> <p>Ни украо, ни отео, него зарадио, лијепо зарадио, својом вјештином и мајсторлуком својим! 
а јаче, пристајући за нама. — Е лијепо, лијепо...</p> <p>Затим ме опет премјери погледом, ухват 
ица поклопи њоме.</p> <p>— Па лијепо... лијепо... — прогунђа. — Кушаћемо...</p> <p>Зулфага се л 
 Кад њега нема, жене служити нећу...{S} Лијепо је то...</p> <p>Мајка отвори чекмеџу и извади ке 
се као да не гледа ни мене ни Хатиџу. — Лијепо?</p> <p>— Добро ми било.</p> <p>— Вазда.</p> <p> 
ма више мјеста...{S} Пртљај...</p> <p>— Лијепо је то — рече Осман мирно опирући се на штап и ку 
 лијепо како сам намјестила?..</p> <p>— Лијепо је... .</p> <p>Обоје сједосмо испод пенџера, на  
 Обећај ми да се нећеш љутити.</p> <p>— Лијепо...{S} Нећу се љутити...</p> <p>— Па... па...</p> 
ила шилта једна, опкољена јастуцима, да лијепо може сјести и узвалити се.</p> <p>И сви су одмах 
о тумачити.{S} Кад мене неко похвали да лијепо причам, увијек се сјетим хоџе и увијек уздахнем: 
Половицу лица поклопи њоме.</p> <p>— Па лијепо... лијепо... — прогунђа. — Кушаћемо...</p> <p>Зу 
и се створи пред очима.{S} Као да и сад лијепо гледам: и сеизе, и трговце, и оног љутитог бркај 
 — запита јаче, пристајући за нама. — Е лијепо, лијепо...</p> <p>Затим ме опет премјери погледо 
 и дубока нам наука треба...</p> <p>— Е лијепо — рече хоџа и попридиже се. — Ја ћу баш учити ка 
и и лако ме повуче за собом. — Зар није лијепо како сам намјестила?..</p> <p>— Лијепо је... .</ 
љутито. „Прошли су сретни земани кад се лијепо живјело“...</p> <p>Цар дозва пратиоце, који су п 
аш...{S} И нећеш у соби да пјеваш да те лијепо чујем, него тамо на авлији...{S} За инат!“...</p 
е куће <pb n="253" /> и магазе, које ће лијепо уредити и издавати под скупу кирију.</p> <p>А шт 
вим утисцима, никад не може све јасно и лијепо испричати...{S} Ни момци то нијесу могли.{S} Дуг 
е до пред вече.</p> <p>У чаршији га сви лијепо примали и сви га хвалили.{S} Почеле се, шта више 
равно, постарао сам се одмах и да дућан лијепо очистим и уредим, те, кад унесем робу, да својом 
да удари и да је приграби.</p> <p>Дошао лијепо усред бијела дана пред башчу, раскорачио се и по 
етнијих људи, који су о Зулфаги такођер лијепо мислили и које је он својим претварањем и удвара 
 твоје мајке за своје паре и.. и још их лијепо платио...</p> <pb n="344" /> <p>У мени поче кипи 
хтјели да нађу и изаберу новога.</p> <p>Лијепо послали људи сахију по њега и поручили: како би  
м сијече челичне демире, рукама ломи та-лијере, дукате, шаком пробија столове, бурад, терђахе.< 
p> <p>— Рањен је мало, па ће доћи да се лијечи...{S} И казао је да му припремиш једну собу у ку 
За све вријеме, испочетка, док се Хасан лијечио и док је имао болова био сам врло мало у дућану 
локуми, гурабије, котурале се наранче и лимунови.</p> <p>Тек кад се мајка поче помало опорављат 
цима, прекрштених нога, огрнути тешким, лисичином постављеним ћурцима, окићени оружјем, па само 
одјекну кроз читаву планину, а неколика листа букова, погођени куршумом, залепршаше и падоше му 
исао, — чупкајући око себе меке, танане листиће, нагло их почнем мељавати међу прстима и трпати 
је учинио — запитам весело, гађајући је листићима искиданог, згњеченог шебоја у лице, који јој  
{S} Сви гуштерови, нарочито у бедрама и листовима, почеше ми играти, трзати се некако, грчити,  
књигу са излињалим корицама и разасутим листовима који одавно почели испадати.{S} Недалеко од њ 
о освјетљујући пуна, буцмаста задовољна лица и јаке, забрекле прси њихове.{S} Не узбуни се нити 
ст, прав као јаблан, блиједа, дугуљаста лица, које му било оивичено кратком, поткресаном брадом 
ловину мрког, знојавог, сунцем опаљеног лица, док је друга половина остајала у сјенци и црнила  
 облак какав, обавијао их и заклањао им лица; само понекад, када би се под големим оџаком, у вр 
лио, ништа исказао.{S} Само му се преко лица, које је било ведро и свијетло као прољетње јутро, 
ила густа крв, а зној им цурком текао с лица, — које као да се и сад прелијевало страхом, — сли 
вати за браду и заврати је.{S} Половицу лица поклопи њоме.</p> <p>— Па лијепо... лијепо... — пр 
падали по образима и сакривали половицу лица.{S} И, наклонивши главу прама десном рамену и гриц 
ком, црвеном шамијом, која јој половицу лица заклањала, носећи у једној руци ибрик са кахвом, а 
ко цури, почела гребати као помамна.{S} Лице јој готово помодрило, запалило се, искривило, жиле 
екла сам га...</p> <p>Зулфаги се засија лице од радости.{S} Опружи обје руке и поче их трљати к 
и Ајкуне, која је, застиђена, заклањала лице рукавом и трзала се јаче. —</p> <p>Што си дошла?.. 
 што сам се трзао, отимао, пљувао му на лице и на хаљине, мирно ме водио кући и гурајући пред м 
ш све — упорно дочека Зулфага и развуче лице на смијех. — Твоја је памет голема...{S} А... а ти 
мет!..</p> <p>Она устукну мало, заклони лице руком и некако покуњено, постиђено, погледа ме јед 
/p> <p>Па брзо чучну поред зида и сакри лице у димије.</p> <p>— То... то сам рекла!..</p> <p>Ја 
е, полугласно цикну, одиже руку и сакри лице рукавом, па се нагло окрену на пети и побјеже у со 
се одавно — одговори безбрижно, отирући лице јаглуком.</p> <p>Па подиже главу и лукаво намигну. 
ко развила и прољепшала!..{S} Бледуњаво лице њезино сад је испод шамије изгледало руменије, пун 
... јер...</p> <pb n="387" /> <p>Мршаво лице њезино изнакази се, искриви.{S} Уста као да пређош 
диже главу, погледа ме.{S} Пуно, бијело лице освијетљено ватром, свијетлило се, блистало некако 
гњуштини виђао...{S} Блиједо, дугуљасто лице дошло му још блеђе, мале ситне боре око очију и ок 
листићима искиданог, згњеченог шебоја у лице, који јој се обично заустављали на коси, пешевима  
 узе ми главу међу руке и унесе ми се у лице.</p> <p>— И ти се не љутиш? — запита меко, милујућ 
/p> <p>— Јер?...</p> <p>И унесе ми се у лице, а чупи ме почеше шкакљати по образима.</p> <p>— Ј 
но смијешно.</p> <p>Дође ми да јој се у лице наругам, да је подражим.{S} И чудна жеља обузе ме  
о? — запита га изненада и унесе му се у лице. — Знаш ли и ти што?..</p> <p>— Их!..{S} Како ћу ј 
 — запита Хасан поново, уносећи му се у лице. — Овђе?..</p> <p>— На друму — мирно одговори стар 
га жао...</p> <p>Мазећи се гледаше ми у лице као да искушава, испитује.</p> <p>— И да загладим, 
лико говорити, колико о мени.{S} Мени у лице почну причати о мени, хвалити ме, надметати се упр 
асред авлије, унесоше се један другом у лице и, непрестано се наклањајући и размахујући рукама, 
ње.{S} Затим, уносећи се један другом у лице и говорећи више знаковима него ријечима, загледали 
 узвикне мајка жешће и баци му папучу у лице.</p> <p>И одмах би се скупио некако, покуњио се и  
арајево, ознојени, уморни, прашњави, са лицем препланулим од сунца и са закрвављеним очима од н 
цаним, жуљавим рукама и мрким, суморним лицем, који су непрестано стресали бухе са себе и зауда 
икако не би могло рећи да је израсла на лицу, него је неко наказно и накриво прилијепио за обра 
требало почивке.{S} Зној је облијева по лицу, по врату, по мишицама, мокра коса лијепи се по че 
киданим цријевом од наргиле; ударала по лицу, по леђима, по прсима, свуда.</p> <p>И кад би се п 
 се оне отимале, ударале га и гребле по лицу вриштећи и подцикујући, штипао је сваку за образе  
сувши мало воде на длан, пошкропи се по лицу.</p> <p>— Хајде!..</p> <p>Зијевајући и протежући с 
уменило јој се опет поче разлијевати по лицу.</p> <p>Сад се мање затварала и у собу и чешће изл 
својим носом у мој, поче ме шкакљати по лицу својом бујном, коврџавом косом.</p> <p>— Што сам т 
же од земље.{S} Неко ме зали и водом по лицу и од студени оне стресох се и нагло подигох главу. 
<p>Она се насмија, ошину ме јаглуком по лицу и, објешењачки додирнувши својим носом у мој, поче 
аплете се и опет посрну.{S} Сав модар у лицу, надут, страшан, с исколаченим, помућеним очима и  
 поче засијецати у стабла, сјећи гране, лишће, траву.</p> <p>И смијешан ми постаде.{S} Има часо 
да негдје у даљини хуји вјетар и милује лишће какве непролазне шуме, Хајкуна поче застајкивати, 
мислих и кришом почнем провиривати кроз лишће, у нади да ћу га видјети, опазити.</p> <p>И готов 
ни гранчицом каквом да не затресемо, ни лишћем јаче да не зашуштимо.</p> <p>И непрестано смо се 
 порумени.</p> <p>—Па... ето... пошли у лов...</p> <p>— Чак амо?</p> <p>— Кажу да овуда има лов 
 исти момци, који, кад би бабо кренуо у лов, онако поносито и изазивачки, оружани и опремљени,  
мо и упутимо се кроз махале и сокаке „у лов, у планину“.{S} Ловили, наравно, нијесмо ништа.{S}  
није, опет ме позивао да с њиме идем у „лов“ и врљао са мном по Требевићу, а Хајкуна нас и даље 
p>— Чак амо?</p> <p>— Кажу да овуда има лова.</p> <p>— А не бојите се да ће и вас уловити?</p>  
енџер и замрзнуто стакласто грање дивље лове између демира, ми смо мирно сједили у соби и слуша 
м гранама, као да нас непрестано граби, лови, хвата за хаљине, запиње и задржава <pb n="302" /> 
ево, у овом одијелу...{S} И тражила те, ловила...{S} Питала и распитивала: коме долазиш и којој 
 махале и сокаке „у лов, у планину“.{S} Ловили, наравно, нијесмо ништа.{S} Само се верали по Тр 
као тражити нешто.</p> <p>— Ономадне, у лову, Зулфага га хтио убити — рече полугласно, као да с 
 дизала се из душека, трчала у кухињу и ложила ватру, само да кахва буде скухана прије него се  
џера, уз чије се демире пропињала дивља лоза, и, окренуте једна према другој, упредале су свилу 
ере и у стакласто замрзнуто грање дивље лозе што се пропињало уз демире.</p> <p>Тек кад би које 
никуд.{S} Само понекад, кад би смрдљива лојаница почела да плави и да шкиљи, узимала је мумаказ 
 друге, само да бих им купио шећерлема, локума, бајама и да бих и њима коју пару дао.{S} По сре 
екла медовина, ракија, газиле се хурме, локуми, гурабије, котурале се наранче и лимунови.</p> < 
ле задихане и зајапурене, увијајући се, ломећи, гицајући, трчале су из собе у собу носећи боце  
чећи час њему, час мени и увијајући се, ломећи пред обојицом. — Јесте ли људи, шта ли сте?..</p 
говарала.{S} Само га је пажљиво слушала ломећи прсте, отирући руке о бошчу,</p> <p>— иако јој б 
!..</p> <p>— У твојој кући — замуца она ломећи се, а дукати на прсима звекећу, звекећу, — у дом 
о се љутити!.. — узвикну она очајно, па ломећи прсте, спусти се испод зида и удари у плач. — Ет 
 састављајући руке високо изнад главе и ломећи прсте, а танка кошуља све се више затеже, припиј 
идим? — рече покуњено, снебивајући се и ломећи прсте. — Нијесам могла срцу одољети да не дођем, 
вјерујем — одговарао је ватрено, поново ломећи прсте. — Не вјерујем, брате...{S} Чудим се само  
p> <p>Не проговоривши више ријечи, опет ломећи се, зијевајући и придржавајући се за стабло букв 
ој кошуљи и димијама, без јечерме, иде, ломи се, крши и свакога у соби нуди ракијом и слаткишим 
ако ножем сијече челичне демире, рукама ломи та-лијере, дукате, шаком пробија столове, бурад, т 
обнаженим мишицама, чудно се протезала, ломила, увијала.{S} На ме, макар што сам је дочекивао н 
а, а Хатиџа је, лежећи поред ње, зубима ломила љешнике и, намигујући и као дражећи ме, пробирал 
ао у мукама мајкиним.</p> <p>Док се она ломила, кидала и гребала, он је, прикривен, непрестано  
орио, непрестано се мргодио, непрестано ломио прсте и прекидао ме узвицима:</p> <p>— Хајинин!.. 
чио се и почео ножем сасијецати ограду, ломити је.</p> <p>— Моје је ово — вели сурово и преврће 
 <p>И, изненађена, пљесну рукама и поче ломити прсте.</p> <pb n="330" /> <p>— Шта је то?..</p>  
а Хусу.{S} Наста једно рвање, комешање, ломљава, Ајкуна цикну и отскочи у страну, неко јаукну,  
гледала не би, ни осврнула се.{S} Онако ломна и замишљена силазила је одмах у дно авлије на тра 
по пенџерима, поред каната, поредали се лонци са феслиђеном, чије <pb n="379" /> се ситне гране 
врата зализивао уз мале, глатке, зелене лончиће на пећи, а одсијев му заигравао и клизио по шар 
стајала баш украј врата. — Још ми такав лопов неће мајку гурати!..</p> <p>Опазивши пушку Зулфаг 
Јесу ли ме држали за скитницу каква, за лопова, бескућника? ..{S} Или су мислили да сам луда не 
иво, стријељајући га погледом, — а тебе лопова оставио и... и нашао разбојника и угурсуза...</p 
 је лежала на земљи.</p> <p>— Лагао си, лопове и разбојниче, јер... јер си пошље заборавио на м 
ага је, како ми рече, помислио одмах на лопове, хајдуке, разбојнике и готово хтио запомагати, з 
знавали.</p> <p>Називали их пијаницама, лоповима, разбојницима, који имају више убистава на душ 
Хамида у ногу...{S} Он му све знао, све лоповлуке, па га хтио макнути са свијета...{S} И да и Х 
мо за то и ишао „у свијет“ да се научим лоповлуцима, пехливанлуцима и мајсторијама туђинским.</ 
Хоћу — весело му одговорих, играјући се лоптама и као очекујући што ће ми још поклонити. —</p>  
скала, трчала по њој и играла се клиса, лопте, сакриваче.{S} И све је некако више сличило весељ 
<p>Једнога дана, поклањајући ми некакве лопте, као у шали напомену како ће ми поклонити и кћер  
евијајући се и отежући шијом. — Он није лош...</p> <p>— Он не смије више ићи у Сулаге — нагласи 
 ћу имати посла...</p> <p>— Их, баш сам луд што сам је довео, а ништа купио нијесам — почех пре 
једино о томе.{S} И како је свак, — био луд или паметан, — налазио за потребно и да прориче пон 
, чак и вјенчају дјецу, макар и млада и луда била.{S} То се и са мном десило.{S} И већ сјутрада 
бескућника? ..{S} Или су мислили да сам луда неки, који је побјегао од куће, отргнуо се и беспо 
 роба!..{S} Ево робе!.. — почнем викати лудо, помамно, зацењујући се, те се многи пролазнини по 
акосно, осорно, примичући се са чудном, лудом жељом да јој све те мерџане проспем, да их изгази 
више распитивао о хајдуцима, био је све луђи, све чуднији.</p> <p>Није хтио више ни спавати у к 
у, овећи комад хљеба и неколике главице лука, па ручавао негдје осамљен, сакривен од сваког.</p 
да би наљегао погледао би ме испод ока, лукаво намигнуо и накашљао се.{S} И то као да је био зн 
ати са твојим јараном?</p> <p>— заштита лукаво.</p> <p>— Он ми није јаран...</p> <p>Она збаци ш 
огунђа. — Кушаћемо...</p> <p>Зулфага се лукаво осмјехну, одиже се на прсте и поче шаптати нешто 
 Ибрахим ефендија ослухну и осмјехну се лукаво. „То кадија хрче“, прошапута окрећући ми се, па  
</p> <p>— Ништа не питај — прекиде ме и лукаво намигну. — Овога пута све је било добро...{S} Да 
/p> <p>— Па... хајдуци — отегну стари и лукаво намигну.</p> <p>— Зар и овђе?</p> <p>Стари извад 
лице јаглуком.</p> <p>Па подиже главу и лукаво намигну.</p> <p>— И ти знаш о том — рече. —— И к 
ађен, погледа и на ме и на мајку некако лукаво, испитујући, па лагано, тихо, ступи у собу и сје 
калдрми вреће препуњене житом, кртолом, луком и купусом, сандуке с јајима, канте с медом и мјех 
и хоџин чибук, с којега је била сврнута лула и велики ћилибарски такум којим се хоџа толико пон 
носио кроз чаршију, у зембиљу једном: и лула, и кресива, и игала, напрстака, вретена и, дречећи 
о се подигоше са својих мјеста, сврнуше луле са чибука <pb n="275" /> и потрчаше према њему.{S} 
глуком разгонила дим који се извијао из луле.</p> <p>— Опет крв била!..{S} Опет зло!.. — шаптао 
ући једног муштерију, баш почео хвалити луле и ја му као, почео припомагати, кад дјеца око нас  
ницом, испод које је провиривао чибук с лулом и мрка цијев дугачке шишане...{S} Недалеко од ње  
едном чучећи прихвати за чибук и напуни лулу.{S} Запали.</p> <p>— А може бити и кршан чојек — д 
<p>Он спусти филџан на тле, опет напуни лулу и отпоче причати.</p> </div> <pb n="212" /> <div t 
чибук и, пружајући Хајкуни да му напуни лулу и припали, лагано, достојанствено излазио из собе, 
оче истресати пепео и, токорсе, чистити лулу и стругати је.</p> <p>— Јеси ли чуо да су се свади 
 Хамид.</p> <p>— Зар?..</p> <p>Сломивши лулу одбаци је у крај и поче пипати око себе, као тражи 
у, — Како мајка?..</p> <p>Па, напунивши лулу духаном, подносила му ватру да припали и подметала 
ивали.{S} Један му носио духана и пунио лулу, други носио жераву и припаљивао, трећи подметао п 
а, измећар неки.{S} Ако је бабо напунио лулу, он је одмах трчао да нађе ватре и да поднесе нек  
есе из кесе нешто дувана, напуни крњаву лулу и запали. — Рашта да се жали?..</p> <p>Све на свиј 
ише.{S} Само бимбаша за се задржа једну лулу, као, бива, да му то буде награда за онакву пресуд 
 <p>Ја узнемирено почех шетати по соби, лупати, ударати.</p> <p>— Шта је још лагао Зулфага? — з 
, — и дочепавши се сокака, снажно почео лупати алкама на туђа врата, почео подврискивати и каме 
јући ме. — Све нам је казао...</p> <p>— Лупеж!..</p> <p>Нешто као да поче тутњити, грмити, хршт 
Хусо, покушавајући да се дигне. — Нисам лупеж...{S} Јунаке кољу, а не шибају...</p> <p>— Удрите 
љубио, тако ми се пошље сви причињавали лупежи и разбојници и свакоме бих плазио језик, ругао с 
ено, чупкајући ресе на бошчи и све јаче лупкајући папучама. — Како ли би се смијале, подругивал 
тазе не зна ниједан.{S} Онако, насумце, лутали смо обојица и ишли напријед, само напријед.{S} И 
алећи.</p> <p>Тек када би, након дугога лутања, он сам предложио да се вратимо кући и окренуо н 
 у рукама.</p> <p>Кад смо, након дугога лутања, опазили ватру, како пред колибом пламти, заигра 
или и посртали.</p> <p>Тек након дугога лутања заустависмо се, напошљетку, пред старим, сниским 
дурљиво, мазно, као дијете коме отимају лутку, ослањајући се раменом о зид, каже:</p> <p>— С њи 
ште свако мјесто ђе се затеку...</p> <p>Љепота једна!</p> <p>И што је чешће одлазио у чаршију,  
uote> <l>Лијепа је у Алаге љуба,</l> <l>Љепоте јој у свој Босни нема...</l> </quote> <p>Људи, м 
р Хатиџу, која ће »сигурно бити најпрва љепотица у шехеру«.</p> <p>— Па хоћеш ли је? — запита,  
ошто смо знали да је бимбашиница чувена љепотица одмах смо били и сигурни да ће нас она извући  
е руком по кољену.</p> <p>— За онаку се љепоту и глава даје!..</p> <p>— Сад ће ручак...{S} Одма 
итужим.</p> <p>Ибрахим ефендија, витак, љепушкаст младић, с очима као од кадифе, са кратком, цр 
е једнога јутра са свима осталима, ради љепушкасте Ајкуне, Циганчице, слушкиње нам.{S} Гледајућ 
p>Петком, кад су се у кући кухала каква љепша јела, слала ми увијек понешто.</p> <p>Око ручка,  
ка, танка, поносита.{S} И окићена је, и љепша и гиздавија од свију осталих, — бијели се као да  
 је она, богата агинска кћи, научена на љепше живовање?{S} Је ли хтјела одмах, на првом кораку, 
 задовољнији, веселији.</p> <p>Почео се љепше и облачити, чешће се купати, умивати, као да приј 
ки дан, и читаве чланке знао препричати љепше, <pb n="210" /> него су написани — имао је о чему 
вијек је имао нових, које се чиниле још љепше, чудније, занимљивије.{S} Човјек који је много пр 
им, причињавали су се уморним путницима љепши и свјетлији од самих везирских <pb n="324" /> Сар 
та штедила, само да нама што више и што љепших понуда изнијети може.</p> <p>Хасан јој није дужа 
а!..</p> <p>Учини ми се као да три буса љесковине уједанпут прескочи.</p> <p>Обје Хасанове руке 
у том часу и протежући се извукох се из љесковине и стадох на чистину.</p> <p>Погледам на све с 
ско, тијесно, полумрачно, обрасло самом љесковином, која се при врху склопила и начинила као ма 
чим на изврнуте длане шећерлема, хурма, љешника.</p> <p>— Шта си донио?..{S} Шта?..{S} Камо?..  
одавала још и сухих смокава, и ораха, и љешника.{S} Она је, некако, увијек била љубазнија према 
ошао џепови му увијек били пуни ораха и љешника а иза појаса увијек се румениле по двије по три 
тиџа је, лежећи поред ње, зубима ломила љешнике и, намигујући и као дражећи ме, пробирала језгр 
на нас и даље нудила смоквама, орасима, љешницима... </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR 
иснух:</p> <quote> <l>Лијепа је у Алаге љуба,</l> <l>Љепоте јој у свој Босни нема...</l> </quot 
о бих учинити све што никад и никоме за љубав учинио не бих.{S} Њему за инат ишао сам у чаршију 
 тада и исправи се. -—</p> <p>Никоме за љубав не бих ти невјеру учинио... <hi>Никоме</hi>!..{S} 
 ако нећу?..</p> <p>— Ни мени, мајки за љубав?{S} Нећеш, зар?..</p> <p>Мени лако задрхта рука и 
осудио да буду несретни, укажеш ли мало љубави (не жаљења, јер то чини још јаднијим) пружио си  
макар ми се и наругао овом, — са чудном љубављу неком, готово као што мајка гледа одојче своје. 
 пажљиво, као да сам китио најзаноснију љубавну изјаву.{S} Ја сам, опет, њу слушао кад ми говор 
љешника.{S} Она је, некако, увијек била љубазнија према нама, нарочито према Хасану, и често ка 
 од мојих.</p> <p>Зато поред све њихове љубазности поче ме обузимати нека чудна сјета, туга нек 
? — питала га Хатиџа тада, меко, мазно, љубећи му руку, — Како мајка?..</p> <p>Па, напунивши лу 
ебе!..{S} Нико бољи! — узвикну заносно, љубећи ме. — Ти... ти никад кумре убио не би...{S} Јадн 
 питао је сагињући се готово до земље и љубећи ме у скут. — Нијеси, зар, заборавио на ме?</p> < 
 испружи шију, понизно се наклањајући и љубећи јој скуте, и тихо прошапта:</p> <p>— Ето...</p>  
пала и мени, улагивала се, миловала ме, љубила и давала новаца, само да не причам о свему ономе 
риче и лагао; за инат тукао сам Хамида, љубимца његова; за инат улазио у његову собу и са запаљ 
одцикујући, штипао је сваку за образе и љубио по неколико пута.</p> <p>И као побједник какав, н 
и, ахбаби и да бих се са сваким грлио и љубио, тако ми се пошље сви причињавали лупежи и разбој 
ијела <pb n="401" /> га устима и почела љубити од драгости...{S} И Хамида сам звала, и хвалила  
н сахат и плачући и пренемажући се поче љубити мајки и руке и врхове од папуча.{S} Захваљивао ј 
миндерлук, готово паде на кољена и поче љубити скут бимбаши.</p> <p>— Аман, ефендија, — викну о 
>А тад се окрену мени, загрли ме и поче љубити.</p> <p>— Добро и ваљано момче моје, — рече нека 
мену, из којих се увијек извијао танак, љубичаст дим, причињавали су се уморним путницима љепши 
е је и срце од камена и нема милости ни љубости ни према коме...{S} Не може, пусто, никога да з 
 камена“, те како више нема „милости ни љубости“ ни према коме.{S} Нарочито према Хатиџи.</p> < 
 Али-бег на кули сјеђаше,</l> <l>Вјерну љубу на крилу држаше”...</l> </quote> <p>И, као да није 
S} Ја... — одговори Хусо поносито. — За људе је кавга...{S} Жене нек се не петљају у то...</p>  
шехеру да убијаш људе, а?..</p> <p>— Ја људе не убијам — одговорих му хладно, забацивши руке на 
— Стој!..{S} Спремај се!..{S} Зар никад људе нијеси видио, живино? — откреса он, покушавајући д 
 ситни нападаји осипљу се само на ситне људе.</p> <p>Старији, угледнији, познатији трговци у ча 
ћи, о дјеци, о стоци, о свему.{S} За те људе са испуцаним, жуљавим рукама и мрким, суморним лиц 
ом почео описивати будући живот, будуће људе, будуће народе.</p> <p>— Неће то, болан, — викао ј 
склањали се од њега.{S} Стид, зар, било људе да се друже са човјеком који још ни једнога Влаха  
Сав помодри. — Хоћеш у шехеру да убијаш људе, а?..</p> <p>— Ја људе не убијам — одговорих му хл 
кушати у чаршији.</p> <pb n="356" /> <p>Људе који су ишли кућама а који им се нијесу свиђали, д 
е међу нас.</p> <p>— Оставите се кавге, људи! — викну промукло, а руке које је раширио дршћу му 
 планинштарима:</p> <p>— Добра ви вече, људи!..</p> <p>— Добра ти срећа, Турчине! — отповрнуше  
 код њих одсада...{S} Ако су и хајдуци, људи су...{S} Нијесу змајеви...</p> <p>По чаршији се ти 
ју, нападају, бију, пале, крве се...{S} Људи, за које нико није имао срца ни милости, немају ср 
х.</p> <p>— Хасане!..{S} Чујеш ли?..{S} Људи су оно! — узвикнем из свега гласа и, одгурнувши Ха 
отприлике, мислили да ћу одлежати?..{S} Људи се најчешће дигну да помогну онда кад је касно пом 
јесам је ни осјећао толико; стид што ме људи тако одбијају од себе био је јачи од свега и испоч 
као што ми се прије чинило да су ми сви људи сродници, ахбаби и да бих се са сваким грлио и љуб 
вало.{S} Има времена кад и најпаметнији људи вјерују у најлуђе приче.{S} Зато су куповали оружј 
м софама поредали се угледни најстарији људи, ихтијари сами, са дугим сиједим брадама и големим 
дицама. 3а хајдуке сам знао да су опаки људи, — они су ми и <pb n="246" /> бабу убили, — али да 
p>Цар се наљути, распали.</p> <p>„Опаки људи“, викну, „који се излежавају, не раде и не мисле,  
ћи се, ломећи пред обојицом. — Јесте ли људи, шта ли сте?..</p> <p>— Нећу хунцута у кући...{S}  
и изаберу новога.</p> <p>Лијепо послали људи сахију по њега и поручили: како би жељели да им он 
и пјешице двојица сеиза, високи, крупни људи, с брковима који, како ми се у оном страху чинило, 
.{S} И чинило ми се као да су ми сви ти људи ахбаби неки, давнашњи знанци.{S} Са сваким од њих  
нас.{S} Одмах се могло познати да су ти људи научени да примају и мало страшније госте и да дру 
виђа.</p> <p>И нијесу то били само наши људи, из наше махале и из нашег комшилука.{S} Не.{S} Би 
чекани су и разбијени; једва по десетак људи што живе изнесоше главе.{S} Гласови који су сваког 
кочоперећи се. — Ево нам сад згоде, ево људи, па да ударимо и да плијенимо што се плијенити мож 
авити пут.</p> <p>Опет сретнем неколико људи.{S} Један иде напријед са старим, смрдљивим диплам 
е изненадио кад сам опазио једну гомилу људи каква се у најсвечаније дане ријетко и пред џамијо 
 никада више јављао није у каквом скупу људи, на здоговору каквом.{S} Нити га звали, нити је од 
S} И зар није било и других, паметнијих људи, који су о Зулфаги такођер лијепо мислили и које ј 
ој у свој Босни нема...</l> </quote> <p>Људи, мислећи зар да сам пјан, раставише се и начинише  
дао је некако блажи, питомији.</p> <p>— Људима које је Алах осудио да буду несретни, укажеш ли  
 ми се као да се тога часа светим свима људима, читаву свијету, чак и добротвору ономе, који, х 
тим с њоме.{S} Поинатио бих се чак и са људима који су пролазили и гледали у ме.{S} Чинило ми с 
м земаном и јаучу за њим.{S} А то смета људима који хоће напријед, који јуначки газе и пробијај 
 лакше и свјетлије, — разговор са живим људима окријепио ме, оснажио мало, — и нешто као да ме  
а, е сад збиља може заповиједати и овим људима, који су, додуше живјели у овој кући, али којима 
срца ни милости ни према коме...{S} Крв људска пјени се сад на сваком камену, мјесто росе разли 
јати, губио се.{S} Презирање и суровост људска највиши су душмани стида; пред њима се губи као  
нем, травка Божја, цвијет, и сисао крви људске...{S} И ко зна шта ћу до хиљаду година опет бити 
 кад уљезем у Сарајево и пронесем главу људску на ножу, па се крв циједи и низ нож и низ руку.{ 
е канату и ухвативши се за алку поче се љуљати и говорити нешто.{S} Проговори затим и ситан жен 
адиш, тај је, ако видиш душмане како се љуте и кидају.</p> <p>Мајка је опет плакала непрестано  
> <p>Шта је хтјела?..</p> <p>И све више љутећи се, бјеснећи управо, наумих да се вратим и да јо 
ећао сам већ у томе што сам видио да се љути, да му је криво што напредујем.{S} А најбољи знак  
се ради ње.{S} И као што се он најчешће љути баш на онога који му се смијао, тако се и ја почех 
ти читавим својим имућем.{S} Трзала се, љутила, плакала, нудећи ме да ја све узмем у своје руке 
.</p> <p>— Жао ми га било, а нијесам се љутила — рече полугласно. — Изишла сам на авлију и да с 
омшиске пенџере.</p> <p>Многе комшије и љутиле се, псовале што их будио иза сна и готово на сил 
ватају за рад.</p> <p>А што се они више љутили, хоџа је постајао све ваљанији и све брже и јаче 
мене.{S} Макар се и свађали, макар се и љутили један на другога, опет не <pb n="389" /> може да 
b n="262" /> <p>Мајку је — видјело се — љутило и узрујавало Зулфагино пристајање за њом, ухођењ 
није бабо дозвољавао.{S} И то га увијек љутило.{S} Кад год би извађени дукат морао поново да по 
ујући.</p> <p>— Не љутиш?..</p> <p>— Не љутим се.</p> <p>— Нимало?</p> <p>— Нимало.</p> <p>— А  
гао, почео сам се бранити камењем.{S} У љутини, оној и јуришао сам <pb n="226" /> на неке, удар 
има и хладећи је по образима.{S} Чак се љутио и што му не одговара ништа, што се не брани, не о 
ре, трошне и окрхане.{S} И много сам се љутио на Хасана, који је непрестано застајао <pb n="307 
трчи, пјева по авлији и игра се, час се љутио што са радницима и кметовима више разговара него  
7" /> тога се често свађао и с мајком и љутио се ако би га позвала када да јој помогне у послу, 
, хватајући ме за руку. — Зар си толико љутит?..</p> <p>Па отвори врата, помилова ме по руци и  
 својим одајама, пробуђени, неиспавани, љутити, скакали су и викали, псовали, грдили што су мог 
арали.{S} Крену неколико њих, обијесни, љутити, раздражени, с исуканим сабљама и напуњеним пушк 
акати. — Хоћеш ли се љутити?..</p> <p>= Љутити?,..{S} На те?..{S} Зашто?..</p> <p>= Крива сам.< 
?..{S} Знаш ли, јадниче, да ће се мајка љутити?..</p> <p>Затим је, — не обзирући се на то што с 
о да ће поново заплакати. — Хоћеш ли се љутити?..</p> <p>= Љутити?,..{S} На те?..{S} Зашто?..</ 
} Гдје?..</p> <p>— Ето, ето... почео се љутити!.. — узвикну она очајно, па ломећи прсте, спусти 
ш љутити.</p> <p>— Лијепо...{S} Нећу се љутити...</p> <p>— Па... па...</p> <p>Изгледаше као да  
врата и привуче себи.</p> <p>— Нећеш се љутити на ме, ако ти нешто кажем?</p> <p>— отегну.</p>  
ражим против њега, — почео сам се као и љутити и пребацивати му како ми није био ни друг ни при 
 наљутила и...и...</p> <p>Немој се и ти љутити, душе ти, — замоли склапајући руке. — Нећеш ли?. 
 би се ушљед моје неподмитљивости почео љутити и стискати зубе.{S} Напошљетку би и одмахнуо рук 
а који му се смијао, тако се и ја почех љутити на Хатиџу.</p> <p>— Рашта се онако засмијала?..{ 
јети, опазити.</p> <p>И готово се почех љутити што ме одгурнуо од себе, отурио и опремио с ову  
} Рашта сам био осоран? — опет се почех љутити сам на се. — Зар је крива што га је споменула уз 
 Да видим.</p> <p>— Реци ми да се нећеш љутити!</p> <p>— Шта си му рекла?</p> <p>— Рекла... рек 
Шта?.. .</p> <p>— Обећај ми да се нећеш љутити.</p> <p>— Лијепо...{S} Нећу се љутити...</p> <p> 
ми већ додија толико узалудно тумарање, љутито одбацих пушку у страну, скљоках се под једну бук 
крвниче?{S} Шта ће ми сад? —— питала је љутито, газећи по рачунима и кушљајући их, гњечећи. — Х 
</p> <p>— Учи се!..</p> <p>Окренувши се љутито од мене иде Сулаги и њега пита.</p> <p>— Шта ћу  
емо у гори...</p> <p>— Нећу — окосих се љутито, спремајући се да га ударим јастуком. — Нећу ја! 
о то...</p> <p>— Јок! — откреса мајка и љутито баци кесу у чекмеџу. —- То нећу пустити...</p> < 
на ме испод ока погледа, узвије носом и љутито се окрене према зиду.</p> <pb n="398" /> <p>— Не 
ивиш?..“</p> <p>„Никако“ одговори сељак љутито. „Прошли су сретни земани кад се лијепо живјело“ 
а...{S} Све сте упропастили — отегну он љутито, а шија му се извила готово до под таваницу. — С 
тражи куршума!..{S} Извађен је! — викну љутито берберу, одгурнувши га.</p> <p>Бербер, гунђајући 
<p>— И није га могао гледати, — узвикну љутито, устресајући раменима — него узео пушку и онако, 
јепо гледам: и сеизе, и трговце, и оног љутитог бркајлију како трчи са голим ножем, а Хасан бје 
ти нешто.{S} Гледајући је онако сурову, љутиту и распаљену, дође ми да и сам постанем суров, да 
да би да клекне, да моли за опроштај. — Љутиш се?..</p> <p>Он се причини као да није чуо.</p> < 
<p>— Иђем... да више не дођем.</p> <p>— Љутиш ли се на ме? — запита она узбуђено и рашири руке, 
ш? — запита меко, милујући.</p> <p>— Не љутиш?..</p> <p>— Не љутим се.</p> <p>— Нимало?</p> <p> 
унесе ми се у лице.</p> <p>— И ти се не љутиш? — запита меко, милујући.</p> <p>— Не љутиш?..</p 
> <p>— Ђаволе!..</p> <p>Све срџба и сва љутња као да намах минуше.{S} Дође ми да се и сам засми 
им.</p> <p>Изненада ме обузе нека чудна љутња.{S} Криво ми што он, Хасан, јаран ми и пријатељ,  
е осјећао глад постајао сам све бјешњи, љући, раздраженији.{S} У неко доба готово ништа не бих  
ге нипошто — рече суво. — Чим сам му ја љуцки опричао какав је оно чојек, одмах га и омрзнуо... 
бе, што нијесам прије ни мислио нити се љуцки припремио за њу, одлучио сам да се одмах вјенчамо 
во наричући. — Ни поздравили се нијесте љуцки, а одмах се почели инатити...</p> <p>— Видиш... в 
од доброте њезина оца док... док се још љуцки ни замиловали нијесмо?..</p> <p>Сулага, испочетка 
дила...{S} И... ево... ја и хоћу освету љуцку и волим јој него... него освети Алаховој... него  
ди неколико упечених кромпира и поче их љуштити.</p> <p>— Планина је кућа њихова — рече. — Има  
ио бих се, загрлио, пољубио и упустио у ма какав разговор.{S} Два-три пута и притрчавао сам им  
игне нове, велике куће <pb n="253" /> и магазе, које ће лијепо уредити и издавати под скупу кир 
стали отишао сам одмах да тражим дућан, магазу какву под кирију.{S} И нијесам се много намучио. 
/p> <pb n="377" /> <p>Па свратих у прву магазу која ми се чинила најзгоднија, застадох на врати 
морам рећи да сам се наждерао траве као магаре какво и одмах се осјетио некако силнији, јачи.{S 
ај димија нечијих, нешто слично прамену магле, поче се повијати, лепршати иза њега.</p> <p>— Ам 
 наново поче мутити и пред очима наново маглити.</p> <p>Немоћан и слаб остадох неко вријеме так 
еровати, колико баш у оно што је мутно, магловито, тајанствено.</p> <p>Шта ће бити ако је збиља 
p>— Немој, Смајиле, — протепа она меко, мазећи се. — Не знаш ти...</p> <p>— Он мене здрава пази 
.</p> <p>Гледајући ме некако постиђено, мазећи се, обгрли ме око врата и привуче себи.</p> <p>— 
 ружио опет... опет ми га жао...</p> <p>Мазећи се гледаше ми у лице као да искушава, испитује.< 
бих одао баби, и тепала ми и митила ме, мазила.</p> <p>Кад би бабо по обичају кренуо кадикада,  
 мени били толико пажљиви и мене толико мазили, познао сам и то да све што се десило није се мо 
ке обрве, напући усне и некако дурљиво, мазно, као дијете коме отимају лутку, ослањајући се рам 
Како си? — питала га Хатиџа тада, меко, мазно, љубећи му руку, — Како мајка?..</p> <p>Па, напун 
ако не би заборавио владати с оружјем«, мајка као да би наново оживила, препородила се, преобра 
, чим би стигао хабер да се бабо враћа, мајка би се одмах почела устезати, повлачити.{S} Почела 
ла како се врзам и како правим шанчеве, мајка би одмах дотрчала, дирнула ме за рукав и ударајућ 
 не би имуће пропадало и забаталило се, мајка по препоруци некакве стрине, тетке ли, узе једног 
ружје и зарзали у пјену обучени парипи, мајка се опет претварала у ону стару, смјерну робињу и, 
д вече, пошао Сулаги да му све опричам, мајка, узбуђена и поплашена, истрче иза каната и силом  
е пуних осам дана.</p> <p>Али, за чудо, мајка се и због тога узнемирила.{S} Већ шести дан након 
е још...{S} Не зна...</p> <p>На жалост, мајка се није дала умолити.{S} Немилосно, готово крвнич 
ве до кољена.</p> <p>Опазивши бедевију, мајка, која је била потрчала за мном, врисну из гласа и 
и земан доћи</p> <p>— рече, напошљетку, мајка, прибирајући се и исправљајући. — Чини ми се да ћ 
уређен потрчао према собним вратима.{S} Мајка, која је стајала пред собом и брижљиво чистила не 
</p> <p>Неко вријеме сви смо ћутали.{S} Мајка је гутала димове враћајући их кроз нос и, како јо 
сући канатима као да ће их иставити.{S} Мајка, око које се <pb n="230" /> бијаше окупило неколи 
 разговарали, препирали се о нечему.{S} Мајка је била узрујана, узбуђена, бранила се и много је 
 <p>Па ипак —— остављали ме на миру.{S} Мајка је, шта више, иза тога постајала и некако мекша,  
 Да није...?...</p> <pb n="384" /> <p>— Мајка! — узвикну она и, потрчавши, сави ми руке око вра 
лфага непрестано наваљивао и нападао, а мајка непрестано кушала да се са свом снагом одупре, од 
лфага ради како ја наредим — прекиде га мајка и, поносито му окренувши леђа, пође из собе. —</p 
ријеме толико смо се навикли на њега да мајка управо није могла ни ручати ни вечерати ако њега  
же бити бољи пријатељ од мене, — дочека мајка сурово, <pb n="256" /> па се придиже и отрже ме о 
е бринуо него што се ја бринем — дочека мајка брзо и одбаци мохуне с крила.</p> <p>— Да је он с 
<p>— Не може...{S} Жали што му се удала мајка, па неће да га подоји — опет се поче ругати Хасан 
 шалио ни омиловао ме.{S} Кад је изашла мајка, — која се пред њим није сакривала као пред други 
хано, испрекидано, загушено. — Ја, црна мајка, устала на своје дијете, на крв своју...{S} Црна  
ш, а муци ти сама била крива...{S} Црна мајка помагала душманима да те гоне, да гњаве...</p> <p 
а своје дијете, на крв своју...{S} Црна мајка гледала како се мучиш, а муци ти сама била крива. 
<p>И ко зна шта би било да се тога часа мајка не указа на вратима.{S} Зачувши, зар, необичнију  
..{S} Ето то...</p> <p>— Јок! — откреса мајка и љутито баци кесу у чекмеџу. —- То нећу пустити. 
трошио.</p> <p>— Шта ћемо сад? — запита мајка забринуто, кад је и опет дошао да иште новаца, а  
</p> <p>— Ко је кавгу започео? — запита мајка као осоколивши се и подиже главу. — Ти?..</p> <pb 
 из собе.</p> <p>— Шта је овог — запита мајка брзо и, збацивши све оно да кољена, устаде и пође 
те...</p> <p>— Какви хунцути? —— запита мајка кроз зубе и погледа га попријеко. — Ко ће га покв 
је?...{S} Шта вам је?.. — очајно запита мајка, трчећи час њему, час мени и увијајући се, ломећи 
</p> <p>У неко доба чинило се као да је мајка жељела да се сасвим отресе Зулфаге, да га се потп 
и чим сам прихватио за алку, — и кад је мајка отворила канат, застали смо обоје једно према дру 
="218" /> <p>Неколике слушкиње, које је мајка најмила из махале задихане и зајапурене, увијајућ 
и се сама, па ћеш боље проћи него ми је мајка прошла — одговарао сам, измичући се.</p> <p>И ниш 
257" /> <p>— ...{S} И казаће како му је мајка расула благо и... и како сам ја томе крив...{S} И 
и и увијек питале: колико ракије попије мајка на дан и колико ми тамбура разбије о главу док пј 
нија!..{S} Пјевај, душо медена! — викне мајка заносно, и удари се по кољену. — На штеди грла, н 
више.</p> <p>— Хајнију зовни! — узвикне мајка жешће и баци му папучу у лице.</p> <p>И одмах би  
 наговоре...</p> <p>— Опет био! — цикне мајка раздражено и сијевне очима. — Опет, зар!</p> <p>— 
е наранче и лимунови.</p> <p>Тек кад се мајка поче помало опорављати, поче се и хука стишавати. 
и ишао?..{S} Знаш ли, јадниче, да ће се мајка љутити?..</p> <p>Затим је, — не обзирући се на то 
ш...</p> <p>— А шта ја знам? — окоси се мајка оштро, грицкајући танки свилени јаглук и немирно  
не...</p> <p>— Да иђеш? — запрепасти се мајка гледајући га.</p> <p>— Ти?</p> <p>— Није друге... 
 лијепим, крупним очима. — Чекај, да те мајка види...</p> <p>Па се пропе на прсте и пољуби ме у 
</p> <p>— Избаци га из куће! — отсијече мајка кратко, па се окрену и изађе из собе.</p> <p>Случ 
ли су штету и насиља.</p> <p>За чудо, и мајка ми као да га се доста прибојавала и често, врло ч 
и мајку подгриза и свети јој се...{S} И мајка ти сад у очи не смије погледати...{S} И мајка ти  
ти сад у очи не смије погледати...{S} И мајка ти не смије рећи: сине...{S} И не смије ти присту 
p> <p>Након таквих догађаја и Зулфага и мајка дуго су разговарали, препирали се о нечему.{S} Ма 
ш тамо, он ће ти доћи главе, макар те и мајка бранила...{S} Он се сад и не осврће на њу нити сл 
... вјеран...</p> <p>— Стар је — рече и мајка покуњено и обори главу.</p> <p>— Кад сам дошла у  
<p>— Их!..</p> <p>— Пошље... пошље ти и мајка ударила у некакве грађевине... задужила се, запет 
C8"> <head>VIII</head> <p>Мало помало и мајка као да отпоче »штедити«.{S} Поче отпуштати слуге  
доведе, и на једној слушкињи, за коју и мајка рече да је боља и поштенија од свију других.</p>  
хартија, тефтера и писама и, кад год би мајка изашла у авлију, сједао је у прикрајак један и та 
видио и зато се здружио с њим — настави мајка немилосно. — Он му вазда и прича, о њој и вазда ј 
 сад све почео причати</p> <p>— настави мајка живље, окренувши се Хатиџи. —</p> <p>Долазио је и 
ре тако.</p> <p>— Тако и јес’ — потврди мајка мирно, не мичући се. — Не лажу.</p> <p>— А рашта? 
>— Ја га нијесам звала — мирно одговори мајка, обмотавајући ми руку око врата. — Сам ми је доша 
..</p> <p>— На селу је — мирно одговори мајка и опет узе чибук. — Зар бих ја смјела доћи да је  
Он не смије више ићи у Сулаге — нагласи мајка јаче и пресијече руком по ваздуху, као да тиме пр 
ћи: сине...{S} И не смије ти приступити мајка, јер... јер... јер...</p> <pb n="387" /> <p>Мршав 
леђима се прислони уз јастук један, док мајка и надаље чишћаше мохуне не дижући главе нити се о 
..{S} Свакоме нудите!.. — довикивала им мајка, која је, огрнута лахким, провидним чаршафом, вес 
да, меко, мазно, љубећи му руку, — Како мајка?..</p> <p>Па, напунивши лулу духаном, подносила м 
ако се боји... боји...</p> <p>На све то мајка није одговарала.{S} Само га је пажљиво слушала ло 
са чудном љубављу неком, готово као што мајка гледа одојче своје.</p> <p>Није шала: све сам то  
ћу ја?..</p> <p>— Доста! — готово цикну мајка и пљесну дланом о длан. — Не увијај ми ништа...{S 
е ме, гоните ме из куће своје! — јаукну мајка кушајући да пође према вратима. –—- Како можете о 
p>— Лажеш!..</p> <p>— Моје је!..</p> <p>Мајка рашири руке и поплашена, узбуђена, стаде између н 
хунцут.</p> <p>— Хунцут си ти!..</p> <p>Мајка опет пође да нешто проговори, приступи му, али је 
..{S} Помагајте!..{S} Погибох!..</p> <p>Мајка се нагло придиже, шчепа ме за руку и брзо изгура  
 бране. — Она овђе заповиједа...</p> <p>Мајка се окрену и погледа унаоколо.{S} Изгледало је као 
 <p>— Ти?</p> <p>— Није друге...</p> <p>Мајка се распели, наљути.{S} Приступи му нагло и ошину  
ијете ружно ће мислити о мени...</p> <p>Мајка ми приступи и поче миловати.</p> <p>— Отсада више 
ан па... па се може преврнути...</p> <p>Мајка, која никад није била рачунџија нити је познавала 
ијајући, дражећи, распаљујући...</p> <p>Мајка као да и сама подивља, као да се разбјесни.</p> < 
на да пропадамо и прича о том...</p> <p>Мајка застане.</p> <p>— Ко прича? — пита узбуђено. — Ко 
ужити нећу...{S} Лијепо је то...</p> <p>Мајка отвори чекмеџу и извади кесу с новцима.</p> <p>—  
..{S} А дијете добро, честито...</p> <p>Мајка застаде мало, поћута.</p> <pb n="257" /> <p>— ... 
..{S} А... а ти и заповиједаш...</p> <p>Мајка, нестрпљива, поче размјештати неке ствари но соби 
е у нашој кући...</p> <p>— Па?..</p> <p>Мајка се огрну фереџом и поче се обазирати на све стран 
ио сам ишибан због ових посјета.</p> <p>Мајка, која већ бијаше научена да је свак слијепо слуша 
ивши се. — Не могу ја више овђе.</p> <p>Мајка га као од милоште ухвати за ухо и, онако пресамић 
рену и готово побјеже из авлије.</p> <p>Мајка се само осмјехну.{S} Лагано оде и затвори врата з 
бацивали им масне, неслане шале.</p> <p>Мајка, уморена и ослабљена, испочетка није ни могла ниш 
упио некако, покуњио се и пошао.</p> <p>Мајка је гледала за њим мрштећи се и постајући све неми 
ш душмане како се љуте и кидају.</p> <p>Мајка је опет плакала непрестано кад су јој причали о м 
ко би стигао какав хабер из Мостара, од мајке, и по која оштрија порука од Зулфаге: да слушам х 
та даље нисам чуо.{S} Отргнуо сам се од мајке, отео се, окренуо и тркимице пошао према Сулагини 
 <p>Како сам, нешто од бабе, а нешто од мајке, увијек добивао новаца, био сам најбогатији међу  
> <p>А што је више зидао, новаца је код мајке бивало све мање и мање.{S} Напошљетку се и задњи  
фага, онако недограђене, купио од твоје мајке за своје паре и.. и још их лијепо платио...</p> < 
пет сам проплакао.</p> <p>Жао ми бијаше мајке.{S} Чинило ми се као да је Зулфага премамио, отео 
сам већ преобучен.{S} Сједио сам покрај мајке на шилти и разговарао с њоме.{S} Опазивши ме он з 
вом нето оплакивању погинулога.{S} Осим мајке, која је више лежала него сједила у ћошку једном, 
 сажаљевајући — срце ти је исто као и у мајке...</p> <p>Још би ти и памет била као и мајкина, с 
p> <p>— А ако нећу?..</p> <p>— Ни мени, мајки за љубав?{S} Нећеш, зар?..</p> <p>Мени лако задрх 
 махала, посебице или у групама, и ишле мајки, наметале јој се, токорсе да је тјеше и разговоре 
 и плачући и пренемажући се поче љубити мајки и руке и врхове од папуча.{S} Захваљивао јој по д 
етен.{S} Он и не зна друго него служити мајки и превртати хартије.</p> <p>— Зашто га ружиш тако 
 продао неколико кметова и новце предао мајки, Зулфага за дуго времена није јој додијавао иштућ 
 се погладивши по брковима кретао право мајки.</p> <p>Опазивши га, она се одмах придизала, испр 
бичају јавивши.{S} Пошао је одмах право мајки која је сједила у врху собе на својој шилти, <pb  
, око јације, убио је Зулфагу и наредио мајки да пријеђе мени, јер је читаво његово имање опет  
да је Зулфага имао право кад је говорио мајки: »Готова пара у руци, најнесигурније имуће, одлет 
?..</p> <p>— Охо!</p> <p>Опет се окрену мајки и подругљиво узви носом.</p> <p>— Видиш ли га как 
</p> <p>Обгрли ме.{S} Па се опет окрену мајки и указа јој на ме.</p> <p>— А шта ће овом остати, 
/p> <p>— А шта је од тих новаца, што их мајки дао за грађевине? — запитах жешће.</p> <p>— Потро 
бу. — Ти ћеш опет боље смислити.</p> <p>Мајки као да се свали камен са срца.{S} Одмах се развед 
...</p> <p>Још би ти и памет била као и мајкина, само ако те не покваре хунцути и ниткови некак 
тенија од свију других.</p> <p>И јарани мајкини почеше се све рјеђе и рјеђе купити око баште, с 
p>Човјек овај као да је уживао у мукама мајкиним.</p> <p>Док се она ломила, кидала и гребала, о 
} А ја сам знао не једну, него неколико мајкиних тајни.{S} Зато, вјечито страхујући да их случа 
оге.</p> <p>— Моја је кућа као и твоја, мајко!..</p> <p>И заплакасмо обоје, зајецасмо једно кра 
вољи био... у јаду...</p> <p>— Нијесам, мајко...</p> <p>Она се удари у прса и поче се климати.< 
 зелен тако?..</p> <p>— Нијесам спавао, мајко...{S} Од несанице је.</p> <p>— А што су ти руке и 
p> <p>Једино је нешто више пристајао за мајком, пазио на њу и старао се да јој што боље угоди.{ 
е окренувши на пети заустављала се пред мајком.</p> <p>— Пјевај ми, Хајнија!..{S} Пјевај, душо  
<pb n="247" /> тога се често свађао и с мајком и љутио се ако би га позвала када да јој помогне 
_C34"> <head>XXXIV</head> <p>Када сам с мајком разговарао о Хамиду и његовој свађи са Зулфагом, 
е и распитивао о свачему.{S} Питао и за мајку, за здравље јој, за слуге и слушкиње.{S} Нарочито 
о сам се и, непрестано се склањајући за мајку и вирећи јој иза димија, очекивао свој дио.</p> < 
 Ето... тако и синоћ ударио на ме... на мајку.</p> <p>Па се некако спуза низ миндерлук, готово  
забрати, ни један знак разумјети.{S} На мајку, на жене, на ме не хтједе ни погледати.{S} Потрча 
говорим му безбрижно, наслањајући се на мајку. — Што ћу га питати?..{S} Зар сам дијете?..</p> < 
 прагу, изненађен, погледа и на ме и на мајку некако лукаво, испитујући, па лагано, тихо, ступи 
е знам како, у оном часу заборавих и на мајку и на Зулфагу.{S} Бесвјесно скочих и кренух за Хај 
ужјем?..</p> <p>— Нити сам ја ударио на мајку, ни на кућу, ни пријетио оружјем — дочекам и ја о 
ене, од свега свијета.{S} Зато оде пред мајку, испружи шију, понизно се наклањајући и љубећи јо 
не, мирно ме водио кући и гурајући пред мајку почео уздисати:</p> <p>— Ето... опет је био у Сул 
ли и састајали, Зулфага је излазио пред мајку, износио некакве тужбе, рачуне и сенете, старајућ 
 украј врата. — Још ми такав лопов неће мајку гурати!..</p> <p>Опазивши пушку Зулфага поблиједи 
ти.</p> <pb n="258" /> <p>А то као да и мајку осоколи, као да је разгали мало.{S} Готово преко  
итаву ствар мајсторски удесили, како би мајку истакли као главног кривца и тиме ми онемогућили  
збуњен, стидан.{S} Потрчао је да пољуби мајку, чак и мене, у руку, и заплео се, спотакао, да са 
 њега, мрско било посматрати како двори мајку, како иде за њом, <pb n="248" /> удвара се, улагу 
ризе и дави...{S} Храна мајчина црну ти мајку подгриза и свети јој се...{S} И мајка ти сад у оч 
ше остали момци за инад њему, опколивши мајку, као да би да је бране. — Она овђе заповиједа...< 
рала ми се пред очима.{S} Као да гледам мајку: како блиједа, увехла, полуонесвијешћена, са расп 
p> <p>Кад сам уљегао у собу затекао сам мајку како узваљена уз јастуке сједи на шилти и пуши.{S 
показати врата и отјерати га.</p> <p>То мајку још више распали, наљути.{S} Цичећи и пјенушећи о 
кућу, која ми од бабе остала и на своју мајку, која ме родила?..</p> <p>— Ето, честити ефендија 
ђе према вратима. –—- Како можете оваку мајку примати?..</p> <p>Бржебоље притрчах и падох јој п 
можеш само <hi>њега</hi>, него и рођену мајку тужити...{S} Она је најкривља...</p> <p>Застао са 
и.</p> <p>— А бре пезевенк, ти ли хоћеш мајку да бијеш?</p> <p>— брекну сурово пошто ме добро р 
 сагледати краја.</p> <pb n="262" /> <p>Мајку је — видјело се — љутило и узрујавало Зулфагино п 
се научим лоповлуцима, пехливанлуцима и мајсторијама туђинским.</p> <p>Дрека ова као да никоме  
дио, лијепо зарадио, својом вјештином и мајсторлуком својим!</p> <p>И дође ми да издигнем руку  
ик Зулфагин, да су обојица читаву ствар мајсторски удесили, како би мајку истакли као главног к 
 да се никад не покаже ни њежнији према мајци, да се осмјехне на њу и нашали мало.{S} Ни кад је 
 отегнуто, пажљиво пратећи сваки покрет мајчин, сваки миг. — Што ти је то требао?..</p> <p>— Ја 
е све лакше и са сузама као да су се на мајчина њедра слијевале све муке и сви болови што сам и 
е сада, пече и гризе и дави...{S} Храна мајчина црну ти мајку подгриза и свети јој се...{S} И м 
улфага готово паде на кољена, дотаче се мајчина скута и пољуби га.{S} Затим, онако преклоњен, и 
роплаках, не говорећи ништа.{S} Топлина мајчиних прсију и глас њезин, мек и звонак глас, измами 
називао га „угурсузом“ и „несретником“, макар што га је понекад и гурнуо, ударио, — као онда ка 
штогод заборавиле, макар комадић хљеба, макар залогај какав.{S} Ништа.</p> <p>А цријева као да  
акар што је Хамид вазда био поред њега, макар што сам и Хатиџи непрестано препоручивао да на њ  
Вјерујем у се, да нијесам грђи од њега, макар што је јунак, — одговорих поносито — а вјерујем и 
мијешан ми постаде.{S} Има часова када, макар душу притискивали најтежи терети, ускипи нешто у  
р ја, покрај света свога имућа и добра, макар ми га Зулфага и не дао сада, да се пребијам по ту 
 Ако останеш тамо, он ће ти доћи главе, макар те и мајка бранила...{S} Он се сад и не осврће на 
м вратима, нити онако тражили дјевојке, макар што су, као и прије, прекривене танким чаршафима, 
: нијесу ли кириџије штогод заборавиле, макар комадић хљеба, макар залогај какав.{S} Ништа.</p> 
е протезала, ломила, увијала.{S} На ме, макар што сам је дочекивао на авлији смјешкајући се, ни 
 набусито, мрштећи се — радити уз жене, макар ме на комаде сасјекли...{S} Јок, ханума!..</p> <p 
је некако снужден, забринут, невесео и, макар што сам стајао баш поред собних врата, прошао је  
рстом Хајкуну да и она опипа.</p> <p>И, макар што ми није било до смијеха, једва сам се уздржао 
у, кољеновићу.{S} Макар ми се и ругали, макар се и подсмјехивали, ја сам беговство своје био об 
еће него у мене.{S} Макар се и свађали, макар се и љутили један на другога, опет не <pb n="389" 
 да му се наруга, подсмјехне или окоси, макар и испотаје, кришом, а камо ли јавно, отворено.{S} 
аучени да слушају и женске заповијести, макар и домаћичине биле, не оставише оружја нити устукн 
квоме јунаку дуго разговарати са женом, макар и са својом, и забављати се женским беспослицама. 
ламена, да се одморим под стрехом оном, макар то била стреха и једне колибе, старе, трошне и ок 
{S} Не узбуни се нити узнемири ниједан, макар што смо бахнули изненада и још онако оружани.{S}  
 заволио Сулагу и одушевљено га хвалио, макар што га никад очима видио није...</p> <p>Хвалио га 
ипак хоџа се окрену мени, да ми све то, макар и укратко, протумачи:</p> <p>— Ето, то ми је Хаса 
иједам да продаш све кметове што краду, макар их било педесет...</p> <p>— Баш твоја воља?</p> < 
анство, — заруче, чак и вјенчају дјецу, макар и млада и луда била.{S} То се и са мном десило.{S 
свијета, а ти... ти одмах узми Хатиџцу, макар и млади били обоје — рече. — Узми њу, узми и мира 
дмакне барем за сахат за два хода...{S} Макар што смо се упутили тамо и ишли одлучно, без предо 
та тихо, пригушено. — Ето, жао ми...{S} Макар и гунђао, и ружио опет... опет ми га жао...</p> < 
авши на авлију зауставих се од чуда.{S} Макар што сам био навикнут да готово сваког дана у нашо 
 њом, ухођење његово, пажња онолика.{S} Макар га и гонила, и грдила, и ружила, он је пристајао  
 и да јој одмах скрешем, очитам све.{S} Макар био и први дан, дође ми да се свадим, поинатим с  
абе, надјачао је све остале разлоге.{S} Макар што ми још није било до женидбе, што нијесам приј 
е тражи, ни у кога неће него у мене.{S} Макар се и свађали, макар се и љутили један на другога, 
љутио није, никада се јаче распалио.{S} Макар што је каткада сасвим озбиљно прорицао е ће „сврш 
алу него беговском сину, кољеновићу.{S} Макар ми се и ругали, макар се и подсмјехивали, ја сам  
ући шијом и закашљавајући се...{S} И, — макар сад било и смијешно, — морам рећи да сам се нажде 
о да бјеже, измичу испред мене.{S} И, — макар то сада било и смијешно, — морао сам поскочити, ђ 
ренутака када човјек по нагону неком, — макар и не имао јачих разлога за то, — ипак осјети е му 
 и смио бих се опкладити, да се и он, — макар колико се јуначио и претварао, — плашио исто као  
вљали, задржавали.{S} Бојали се, зар, — макар што је Хамид ту био, – да остану близу једно друг 
 и одсијевају према сунцу, гледао их, — макар ми се и наругао овом, — са чудном љубављу неком,  
таком памећу муке ћеш имати...</p> <p>— Макар...{S} Живот без муке и није прави живот...</p> <p 
 говори...{S} Не можеш тамо...</p> <p>— Макар...{S} Ја ћу наћи кућу — одговорих му одлучно.</p> 
 Нек је хвала Алаху кад ти проговори, а макар врата и ђаво однио! — дочека хоџа и осмјехну се.< 
ни, била каква стара пушчетина, нож, па макар и косијер, — и њих су извлачили, и њих чистили, п 
било кад макар с киме говори, кад прича макар о чему.{S} Ништа помогло није ни кад сам престао  
ањем сан разбије.{S} Лакше јој било кад макар с киме говори, кад прича макар о чему.{S} Ништа п 
силу тражећи кавге и ината, жељен да се макар с киме ухватим у коштац и да гушим, давим, бијем  
им, о продаји кметова и о новцима.{S} И макар што су ми одговори били нејасни, сметени, непоузд 
чеше разгледати робу, погађати се.{S} И макар што сам, — непрестано мислећи о својим недаћама,  
ати, и мотати памук на цијеви.</p> <p>И макар што је од рођења још био необично богат, богатији 
 И дође ми да викнем у помоћ, да зовнем макар кога.</p> <p>Тад се истом сјетих Хасана, тад опаз 
ца, да је усиљено.{S} Тиме је само хтио макар и унеколико да одагна страх а уједно и да се пред 
 замишљена, тужна слушала их.{S} Ако су макар за час престајали са грајом или почели шапутати,  
ли не продавао.{S} Почеше тјерати дјецу макар чију, гонити их, тући.{S} Чаршинлије сада нијесу  
лова био сам врло мало у дућану.</p> <p>Макар што је Хамид вазда био поред њега, макар што сам  
ло и цикну:</p> <p>— Да се од мене ниси макла, бре!..{S} Само ћеш мене да служиш, само мене у о 
 му све знао, све лоповлуке, па га хтио макнути са свијета...{S} И да и Хамид није имао пушку,  
ки. —</p> <p>Ја само иштем своје добро, мал свој, што ми га уграбили...</p> <p>— Уграбио? ..{S} 
 на којој се, слична змијској, издизала мала, ситна глава, са очима које се једва видјеле испод 
е и лепрша, док напошљетку, омађијана и малаксала потпуно, не клоне и не спусти се пред њу.</p> 
стављала га је, враћала се и, уморена и малаксала, опет падала по трави, ваљала се.</p> <p>У не 
и са бабом.{S} Сви ослабили, изнемогли, малаксали, са повезаним главама, у крпе умотаним рукама 
, опустио руке низа се и некако изморен малаксало цикнуо:</p> <p>— Рођо!..</p> <p>И чим би се о 
> <p>Тада ми дође као несвјестица нека, малаксалост.{S} Сасвим изнемогао узвалих се и клонух на 
мучити, стезати.{S} Због тога ме и опет малаксалост поче обузимати свега и ноге ми опет почеше  
но и да се преда мном похвали како није малаксао, клонуо, како је још оран и расположен.</p> <p 
од страха гледајући крв него од болова, малаксах потпуно.{S} У глави као да ми поче зујати, зво 
е са своје двије поћерке, двије чупаве, мале, црнпурасте дјевојчице, носећи дахире у руци и поз 
едо, дугуљасто лице дошло му још блеђе, мале ситне боре око очију и око носа ишарале га и напра 
одврискивати и камењем ударати у ниске, мале демирли-пенџере, зазивајући по имену укућане и изб 
мјешкао се, чудно се смјешкао, а ситне, мале очи свијетлиле му се као свијетњаци.{S} И баш због 
је руке као да ми се изненада надуше, а мале, ситне длаке на њима нагло <pb n="318" /> почеше р 
толико желио колико да се дочепам своје мале вјеренице ми да се на њој осветим.</p> <p>Чупао би 
 n="281" /> отворена врата зализивао уз мале, глатке, зелене лончиће на пећи, а одсијев му заиг 
 нашој кући гледам свакојаке скупове, и мале и велике, ипак сам се изненадио кад сам опазио јед 
 главу прама десном рамену и грицкајући мале, ружичасте нокте, питала ме о свему, шалила се.</p 
џамијама, састајали се опет, окупљали у мале, ријетке гомиле и полугласно шаптали, договарали с 
да отвори, указивао се он, онако ситан, мален, мршав, огрнут тешким дебелим ћурком, с дугим јас 
на, по обичају, накриви главу и, држећи мали прст на устима, меко, наивно запита:</p> <p>— Шта  
елу.{S} Лагано, кришом, опрезно, носећи мали жмирави фењер у рукама, спуштали смо се низ стрме, 
а вретена опет зазврјаше и заиграше под малим, ружичастим прстима њиховим, а витлови са бехаром 
ра и весела, вјечито се играјући својим малим, мирисавим јаглуком и забацујући до на врх главе  
о пред џамијом.{S} Око њега, по сниским малим софама поредали се угледни најстарији људи, ихтиј 
амал какав или Циганка понека, носећи у малим, калајисаним тасима и пилава, и червиша, и долме, 
 при свијести, сви су одмах, — носећи у малим, шареним тасима или у танким, везеним чеврмама, п 
и, чисти, обијељени зидови, са два низа малих, уских пенџера, облијепљених хартијом, и са голем 
ни балчаци ножева и срмом оковане главе малих пушака.</p> <p>И док су сви, једва кроз дим назир 
 би се под големим оџаком, у врху собе, мало појаче распламтјела ватра, одсијевали им окићени б 
н дуже почивке, гледајући јој у лијепи, мало погнути врат, који као да је био бјељи од филдиша. 
 проговори:</p> <p>— Донесите им, ђецо, мало млијека...</p> <p>Оба момка, без поговора, дигоше  
отишао?</p> <p>— Отишао на усташе. .{S} Мало прије ми рекоше наши кад су доносили ствари.</p> < 
обојица ћете свршити на вјешалима...{S} Мало му је што ми чини штету по кући и авлији, него, би 
 се опет окрену мени и поче тумачити. — Мало му је што је зулума починио, него ухватио двије ђе 
скрхати...{S} Ко год се осили, треба га мало поткресати, као што се гранато дрво поткресује...{ 
елећи зар да накнади оно времена што га мало прије изгубила.{S} Хајкуна, покрај ње, сјецкала је 
 праг и тихо закуца алком...{S} Причека мало...</p> <p>Нико се не одазва.</p> <p>Након другога  
 мирно одбацивала кошуљу и продријемала мало, а да је ни прекорио није, ни подругнуо се...{S} Т 
љетку као да би се пренула, освијестила мало, па баци ногу преко ноге и гласно, да сам и ја мог 
p> <p>Напошљетку момче као да се прибра мало, освијести се, па нагло отскочи, размахну рукама и 
им треба прекинути.</p> <p>Хасан поћута мало, замисли се.{S} Па се лагано окрену и не говорећи  
стук одбаци испод главе.{S} Опет поћута мало.</p> <p>— Ух!..</p> <p>Изненада скочи, приступи вр 
ући се, обасја, — као да и памет помрча мало, подивља у дивљини, па ни о чем више није у стању  
ко се не одазва.</p> <p>Зулфага застаде мало, осврну се и као бојећи се да не побјегнем, опет м 
 добро, честито...</p> <p>Мајка застаде мало, поћута.</p> <pb n="257" /> <p>— ...{S} И казаће к 
ко нема — прошапта узбуђено, па застаде мало и спустивши пушку на земљу чучну испод зида.</p> < 
ти, и... — Метну прст на уста и застаде мало. — А и сад си гладан! — викну јаче и удари се по к 
то се заморила толиким причањем застаде мало, поћута и преврну се на бок.{S} Покушаваше зар да  
?</p> <p>— Јесмо.</p> <p>Старац застаде мало, почеша се по упалим, мршавим прсима, — сва му се  
ије ме читавим тијелом својим, и поведе мало.</p> <p>— Можеш ли ићи? — причини ми се као да зап 
ељели да се та опасност одгоди, да дође мало доцније, Хасан се два <pb n="315" /> три пута освр 
нао ушљед чега, опет бисмо вољели да је мало подаље, да се какогод одмакне барем за сахат за дв 
ну од скорене крви антерију, раздрљи је мало и осмјехнувши се избаци:</p> <p>— Ништа!..{S} Ситн 
 <p>Хамид опет кихну.</p> <p>— Рањен је мало, па ће доћи да се лијечи...{S} И казао је да му пр 
> <p>— У боју?..</p> <p>— Па... било је мало окршаја...</p> <p>Ја се токорсе зачудих.</p> <p>—  
адовољне.{S} Осмјехнуше се, штипнуше ме мало за образе и опет ништа не говорећи сједоше.{S} Тан 
/p> <p>Зулфага ми трзну руком, гурну ме мало унапријед и некако заповједнички откреса:</p> <p>— 
.</p> <pb n="243" /> <p>И кашње, кад се мало одомаћио у кући, кад је све упознао, остао је така 
јело и танким свиленим димијама које се мало опустиле низ кукове, са распуштеном косом што јој  
 крупне, влажне очи њезине, помутиле се мало, покрвавиле.</p> <p>— Шта је опет било? — запитам  
мјерили од главе до пете, намргодили се мало и одмахнувши руком настављали пут.</p> <p>Јесу ли  
му се свиђеше.{S} Пошље, промисливши се мало, опет се загрија и опет ме поче наговарати да оста 
20"> <head>XX</head> <p>Освијестивши се мало, зачуђено сам почео гледати и разгледати унаоколо. 
сан, узваливши се на јастуке. — Зрно се мало нашалило.</p> <p>Па одмах стисну зубе и намршти се 
 погађању оном, у цјепкању, загријах се мало, распалих се.{S} Хвалећи робу све више и више поче 
а му потрчим у сусрет.{S} И придигох се мало и хтједох се указати...</p> <p>Док пуче пушка.</p> 
</p> <p>Опазивши мене као да се збунише мало, сметоше се.{S} Зулфага окрену главу према пенџеру 
ече опет, кушајући да је привуче себи и мало подаље одвуче од врата.</p> <p>— Немој...</p> <p>— 
нати да су ти људи научени да примају и мало страшније госте и да другују с њима.{S} Хасан због 
епе ријечи са мном; нико да се заустави мало, да ме саслуша.</p> <p>Чак ме ни у ханове не хтјед 
ше дукати.{S} Па се опет окрену заптији мало, погледа ме питомије и одмахну главом:</p> <p>— Др 
Алах осудио да буду несретни, укажеш ли мало љубави (не жаљења, јер то чини још јаднијим) пружи 
о да и мајку осоколи, као да је разгали мало.{S} Готово преко ноћи и она поста ведрија, лакша,  
 разговор, док смо нас двојица остајали мало подаље, у страни, <pb n="285" /> као стража нека и 
ма мајци, да се осмјехне на њу и нашали мало.{S} Ни кад је изгледао најведрији није се смијао н 
ако сам прошао код Ибрахим-ефендије, ни мало се није зачудио.</p> <p>— Па то сам ја и знао — ре 
главу и да ме отворено погледа, провири мало из димија и пријекорно запита:</p> <p>— А шта ћеш  
Их!..</p> <p>Па пљесну рукама и зажмири мало.</p> <p>— Бојиш се ти ноћи! — узвикну пакосно. — М 
виђети...{S} Их!..</p> <p>Стари зажмири мало, замисли се.</p> <p>— А ко то зна? — запита отегну 
 након дуже почивке први се Хасан смири мало и полугласно запита:</p> <p>— Ко ли је тамо?..</p> 
Богу! — узвикнух одушевљено и одахнувши мало спустим се поред друма и почнем замотавати цигар.< 
си лежао...</p> <p>И из тиквице сасувши мало воде на длан, пошкропи се по лицу.</p> <p>— Хајде! 
оново му даде некакав знак. — Он увијек мало једе...</p> <p>— Хм...</p> <p>— Душе ми...{S} По ч 
 ми да га гурнем у ребра, да продрмусам мало. — Мени није до чекања...</p> <p>Он као да опет за 
 запиткивати ништа све док се не утишам мало, док се не приберем.</p> <pb n="334" /> <p>Напошље 
S} Дође ми и да запјевам, да подвриснем мало.</p> <p>— Ама је роба!..{S} Ево робе!.. — почнем в 
били домаћини, господари у земљи, па им мало било госпоства, него још ударили и у силеџиство на 
, да је пецнем, надражим, да се осветим мало.</p> <pb n="386" /> <p>— А ти? — запитам тихо, пол 
" /> <p>Омален, ситан, мршав, са главом мало већом од »стиснуте шаке« како му подругљиво говора 
би прошли поред мене, свако је застајао мало да ме поглади по глави, да помилује; ако би што пр 
оја се при врху склопила и начинила као мало кубе, провучем се некако, сав изгребан и одрпан, к 
{S} Ћепенке сам чак и обијелио и ишарао мало, а испод стрехе, која се још једва држала, обијели 
р са живим људима окријепио ме, оснажио мало, — и нешто као да ме непрестано голицало да и сам  
 кад је опасност минула, барем навратио мало да види гдје сам, како сам.</p> <p>Читав низ оптуж 
јечио и док је имао болова био сам врло мало у дућану.</p> <p>Макар што је Хамид вазда био поре 
Само да видим рођу — вели тужно. — Само мало...</p> <p>Поклецајући и опирући се о тешки, дебели 
вијајући хартије и гурећи се — Још само мало... ето... корак један па... па се може преврнути.. 
p>И нигдје да застанемо, да се одморимо мало.{S} Хасан као да се никако није ни могао уморити;  
то може јаче.</p> <p>Па као да јој и то мало било.{S} Незадовољна, зар, што само у кући, пред н 
 протезати се, хоџа као да би се пренуо мало, тргнуо се, па, одгурнувши књигу с крила и кашљуцн 
е — отсијече хоџа кратко, па се измакну мало и чучну у крај. — Ти то не смијеш...</p> <p>Хасан  
> <p>Опет кијамет!..</p> <p>Она устукну мало, заклони лице руком и некако покуњено, постиђено,  
е и узвикнуше.{S} Хајкуна чак и устукну мало и сакри му се за леђа.{S} А он нагло прихвати за п 
евојче оно, преплашено, цикну и устукну мало, сакри се за канат, док момче, изненађено <pb n="2 
није, —— прилегли на ћепенцима да заспу мало, покривши се великим јаглуком по глави; бегови и а 
 сам, тетурао; кашње, пошто се загријах мало, ишао сам лакше и болови у жглобовима као да су по 
:id="SRP19132_C8"> <head>VIII</head> <p>Мало помало и мајка као да отпоче »штедити«.{S} Поче от 
id="SRP19132_C26"> <head>XXVI</head> <p>Мало помало и хајдуци се у земљи сасвим осилише.{S} Чет 
:id="SRP19132_C14"> <head>XIV</head> <p>Мало помало и ја се некако одомаћих у хоџиној кући.{S}  
.{S} Хајкуна, покрај ње, сјецкала је на малој дашчици дуван за оца и нешто шапутала, Хасан је о 
м, која се, трошна и окрхана, згурила у малој, неравној удолини једној, подупрта ода свих стран 
зину присуству миловао је и мене и, као малом дјетету, давао ми пушке од зовине што их сваки да 
писује нешто, непрестано вадећи из џепа малу, уску бурмутицу и непрестано потпрашујући.</p> <p> 
та зачуђено, а низ мерџана, опружен низ малу пуначку <pb n="371" /> руку готово до лакта, прели 
Иди!</p> <p>— Нећу.</p> <p>И потегнувши малу пушку иза појаса почнем се кочоперити, пријетити.. 
ла се.{S} Жена, која је вазда живјела у малу и богатству, научена да свега има колико хоће и ви 
се украј друма по један хан и као да ме мамио, дозивао себи.{S} Његови високи, чисти, обијељени 
За ситницу, па нож бацаш према мени!{S} Мамлазе!..{S} Ако мислиш да <pb n="304" /> се бојим тво 
аптија, недалеко од врата, чучнуо поред мангале, у руци држи овећи ибрик кахвени и чека да им п 
вао; погледа никако ни одвајала није од мангале нити од ибрика.</p> <pb n="393" /> <p>Хасан, оп 
> <p>Носила је велику, тешку, распаљену мангалу, на којој између жераве руменио се трбушасти, к 
 кад сам застао на прагу и прихватио за мандал, да гурнем и отворим, изненада, умотана у фереџу 
и, зазвечала би алка на вратима и стари мандал зашкрипио би.{S} Чим би Хатиџа потрчала да отвор 
е и радећи око њега, мислио је да би му мања и грехота и срамота била кад би се случајно и прев 
е зидао, новаца је код мајке бивало све мање и мање.{S} Напошљетку се и задњи ћемер испразнио и 
поче разлијевати по лицу.</p> <p>Сад се мање затварала и у собу и чешће излазила на башчу, међу 
, новаца је код мајке бивало све мање и мање.{S} Напошљетку се и задњи ћемер испразнио и задњи  
и рјеђе купити око баште, све их мање и мање долазило.{S} У оно доба кад су се обично окупљали  
ће с њиме бити?</p> <p>— Отац се о њему мање бринуо него што се ја бринем — дочека мајка брзо и 
 рјеђе и рјеђе купити око баште, све их мање и мање долазило.{S} У оно доба кад су се обично ок 
о пушака, око њих се разасуло стотинама маријаша, па се све то тресе, све трепери, дрхти, отска 
се у џеп и, не гледајући, баци неколико маријаша преда ме, у прашину.</p> <p>— Ето.</p> <p>Па о 
p> <p>Снужден и жалостан погледах у оне маријаше...</p> <p>Новци!..{S} Шта ће ми новци кад треб 
се, све трепери, дрхти, отскакује...{S} Маријаши као да почеше и летити, облијетати ми око очиј 
на устима, почнем газити по прашини, по маријашима, кешкати их ногама, разбацивати.{S} И што са 
 духан се просипа, дукати се бацају као марјаши...{S} Ко год хоће да пије, Зулфага плаћа...{S}  
 помогне у послу, да донесе воде, дрва, масла.</p> <p>— Нећу ја — говорио је набусито, мрштећи  
јењкао, куповао стоку, сир, вуну, коже, масло, мед, воштину.{S} По десет, по петнаест товара, н 
уке с јајима, канте с медом и мјехове с маслом, сиром и кајмаком, и, пустивши још петеро шестер 
и, разбацају вреће са житом и мјехове с маслом по калдрми, засједну на трави и почну одбијати д 
ући, пожудно их гледали и добацивали им масне, неслане шале.</p> <p>Мајка, уморена и ослабљена, 
, паметни сте, мирни сте, слушате оца и матер, не убијате, не пљачкате и... нико <pb n="274" /> 
 удари и да жешће увриједи!..{S} Чак ме матере и очеви њихови митили и давали ми смокава, грожђ 
грао се с дјецом, свађао, тукао.</p> <p>Матере се нијесам бојао много.{S} Њезине пријетње и зак 
е са мном, све док не би Шерифа ханума, мати јој, изашла из собе и понудила нам пексимита са пе 
ече још тише да се једва чуло — е ти се мати преудала...</p> <p>— Ах!..</p> <pb n="287" /> <p>Ц 
ао.</p> <p>Стид је, зар, било да отац и мати виде како пристаје за мном и како се разговара, ст 
ла.{S} И највише нам причала о некаквим маћехама, о женама које су обично биле шејтанског пориј 
кав.</p> <p>Хасан, осврнувши се, у први мах као да се наљути и измахну руком дајући ми знак да  
, јача је била од свега другог и у први мах на друго нијесам ни помишљао.</p> <p>Сама Хатиџа, е 
ричиња као да десетина њих у један исти мах са неколико страна хакћу и подвикују.</p> <pb n="31 
.</p> <p>— Шта сад? — као да смо у исти мах хтјели запитати један другога, а сваки се устручава 
ку, и заплео се, спотакао, да сам у два маха помислио, е ће намах посрнути и носом ударити о зе 
м неким задовољством гледали за њим.{S} Махала читава поносила се њиме а ја, јединац му, био са 
е, тетке, стрине, и из наше и из других махала, доврвиле би јатомице првог дана по одласку њего 
те и непознате, из комшилука и удаљених махала, посебице или у групама, и ишле мајки, наметале  
 Непрестано сам се скитао по сокацима и махалама, играо се с дјецом, свађао, тукао.</p> <p>Мате 
носити га.</p> <p>Кад би увече пролазио махалама нагиздан, обучен, пребацивши, по обичају, руке 
ењем очекивао.</p> <p>Чак су и дјеца по махалама знала да се у читаву шехеру нико у томе с њиме 
кчије гледати.{S} Забрани ми скитање по махалама, трговање, дружење са јаранима.{S} И узалуд са 
шким, големим бошчама разносиле робу по махалама, међу жене; неколико торбара опремио сам чак д 
 који је некад са мном продавао робу по махалама и хтио отворити дућан, а који, ето, сада безбр 
дана након тога појави се у чаршији и у махалама још читава друзина нових трговаца.{S} Добила д 
есу ништа друго ни радили, него ишли од махале до махале, па причали и препричавали.{S} Неки су 
штерије, диже се, у нека доба, кроз све махале једне голема граја, каква се одавно чула ни запа 
 нијесу то били само наши људи, из наше махале и из нашег комшилука.{S} Не.{S} Били су ту још и 
лике слушкиње, које је мајка најмила из махале задихане и зајапурене, увијајући се, ломећи, гиц 
галамили, грајали, те се чак и дјеца из махале почела окупљати <pb n="228" /> око врата и прови 
о, па обојица кренемо и упутимо се кроз махале и сокаке „у лов, у планину“.{S} Ловили, наравно, 
друго ни радили, него ишли од махале до махале, па причали и препричавали.{S} Неки су опет, у ж 
омагњава поче се разлијетати по читавој махали.</p> <p>Док опет ето Сулаге.{S} Није ишао него к 
а.{S} Мени се барем чинило да не само у махали, него у читавом шехеру хоџа није имао правог при 
марајући, гонила ме из куће на сокак, у махалу.{S} Узалуд сам се противио, копрцао, отимао.</p> 
о кући и авлији, него, бива, отишао и у махалу, на сокак, па тамо начинио шанац и камењем рашће 
ним размацима, одјекивао је кроз читаву махалу и ударао, разбијао се о комшиске пенџере.</p> <p 
мо начинио шанац и камењем рашћерао све махаљане...</p> <p>— Па кад ме неће да слушају — упаде  
 се силније и силније тресем. — Јеси ли махнит?..</p> <p>Шта је?..</p> <p>И из све снаге баци п 
е на леђа да те ја наговарам...{S} Моја махнита глава да твоју наговара!..{S} Их!..</p> <p>А та 
 ни грђи, ни поганији, ни нераднији, ни махнитији нема и да свако зло које нас снађе избија из  
тога удари у чудне работе неке, у праве махнитлуке.{S} Брзи и изненадни прелаз из највећега роп 
о, и пригрлила би ме страсно, силовито, махнито и почела стезати, привијати уза се, као да ме б 
и говорила о комшилуку и комшиницама, о махнитој Фати и паметној Злати, о чеврама што су везене 
их, по којима одавно израсли и прилип и маховина, желећи да ту подигне нове, велике куће <pb n= 
пукнуте зидове и клизи по мркој, трулој маховини: преливају се и шарени, седефом извезени кунда 
 на зидовима, изнад њих, висиле свилене махраме и златом извезене чеврме и готово падале по јас 
. — проговори хоџа, па и сам отре браду махрамом и измаче се. — Једи, болан!..</p> <p>— Не могу 
, пексимита, уштипака, или пешкеш који: махраму, јаглук, кошуљу...</p> <p>Неколико пута хтио са 
, гдје је одмах дочекао дебели, угојени мачак и почео се играти њоме.</p> <p>И нијесам отишао н 
живо скочи, исправи се.{S} Опрезно, као мачка кад се прикрада, приступи вратима, раскорачи се и 
сам по старој, изрованој калдрми, гонио мачке које се купиле око сирових кожа што их комшије из 
Ако сам јој причао о радњи, о дућану, о мачку који ми улови по четири миша на дан, о разрачунав 
огао изговорити.</p> <p>Он се прекрсти, маши се у џеп и, не гледајући, баци неколико маријаша п 
виривале иза каната и саме се наметале, машући нам везеним јаглуцима и лаким, шареним шамијама. 
како стоји недалеко, на сокаку, и вреба ме, пази.</p> <pb n="265" /> <p>— А шта си радио тамо?  
тит?..</p> <p>Па отвори врата, помилова ме по руци и лагано, пажљиво, изгура ме пред собу. </p> 
ушам хоџу и да будем ваљан...{S} Сулага ме се још најчешће сјећао.{S} Два или три пута написао  
у — одговорих му одлучно.</p> <p>Сулага ме прекиде:</p> <p>— Нећеш тражити...{S} Ево ти моје ку 
ти нешто, мучити, стезати.{S} Због тога ме и опет малаксалост поче обузимати свега и ноге ми оп 
дара плетеницама, јаглуком, шамијом, да ме штипа, уједа, чупа за бркове, издигох је у висину и  
 и изишао пред њу. — Све си оставио, да ме намучиш, душманине, као да не знаш да те могу к’о пс 
и са мном; нико да се заустави мало, да ме саслуша.</p> <p>Чак ме ни у ханове не хтједоше прими 
сам уредио...{S} И зарадио сам да... да ме избациш... сад... одмах.</p> <p>Пошљедње ријечи и на 
 се подсмјехне когод, <pb n="325" /> да ме изазове, те да се насред царскога друма ухватим у ко 
ир, — који је висио крај огледала, — да ме сама опере.{S} Отирући и обгрлила ме и некако збуњен 
волио много.{S} Никад не би прошао а да ме не омилује и не штипне за образ.</p> <p>Кад би нам д 
о.{S} Познао сам одмах да се упињала да ме што више задржи будна и да ми причањем сан разбије.{ 
ло.</p> <p>— Па зар нијесам зарадила да ме осуде? — рече изнемогло, промукло, блесаво нас гледа 
 гдје једем...{S} И увијек их молила да ме поздраве, да ми понесу понуда каквих: пите, пексимит 
тио послушати, наређивала је слугама да ме узму у нарамак и на силу избаце пред врата.</p> <p>Т 
 ни јекнути, ни застењати, од страха да ме ко не чује, не опази.{S} Ко зна да се нијесу они трг 
менима. — Остарио чо’јек, па не може да ме гледа...{S} А он одавно у овој кући... добар је... п 
очекује Зулфага и као стане преда ме да ме одбрани. — Млад је још...{S} Не зна...</p> <p>На жал 
 за све што је патила.{S} Старала се да ме заузда, стегне, пригњечи што може јаче.</p> <p>Па ка 
еније и, као кривац какав, бојећи се да ме отворено погледа, окрену главу према мусан-дери. — О 
ошто ме добро разгледа, старајући се да ме напријед преплаши дреком и крвничким погледима. — Ти 
 се о мени прича као о јунаку и... и да ме сви хвале...{S} Их!..</p> <p>Па измахну руком и окре 
, а ипак не смијући да ми приступи и да ме такне. — Лакше ће ми бити, ако ме пригњечиш...{S} Уб 
} Не смијући сасвим да дигне главу и да ме отворено погледа, провири мало из димија и пријекорн 
2_C32"> <head>XXXII</head> <p>Видећи да ме никако не може наговорити да примим мираз, Сулага пр 
, живино? — откреса он, покушавајући да ме сустигне и задржи. — Стој!..{S} Јеси ли готов?..</p> 
а поче ме пипати иза врата, кушајући да ме одигне од тала, исто онако као што ме и хоџа одигнуо 
понесох је по соби и, не бранећи јој да ме удара плетеницама, јаглуком, шамијом, да ме штипа, у 
нути.{S} Додуше овдје, у прсима, као да ме гризло нешто, пекло ме.{S} Неко као да ме прекоравао 
ком, она као да је пазила на ме, као да ме чекала на вратима, за канатом сакривена.{S} Мени се  
један топао, њежан поглед на ме, као да ме пита за дозволу, приступи му:</p> <p>— Хоћеш ли још  
очела стезати, привијати уза се, као да ме брани, отима од некога...</p> <p>Једне вечери, пошто 
ва као да неко пристаје за мном, као да ме узастопце прати.</p> <p>О свему томе нијесам смио ни 
 одмах као да ми се сасуши грло, као да ме неко поче давити.</p> <p>— Зулфага је то видио и зат 
их му ништа, не рекох ријечи.{S} Као да ме гурну неко, брзо, без размишљања, скочих са ћепенка  
а, студен ми се прели преко леђа као да ме неко хладном водом полијева, обје руке као да ми се  
рам меса болио ме.{S} Било ми је као да ме неко читав дан ударао са врећом препуном пијеска, те 
ао се украј друма по један хан и као да ме мамио, дозивао себи.{S} Његови високи, чисти, обијељ 
 гризло нешто, пекло ме.{S} Неко као да ме прекоравао, е сам и сам био рђа, кукавица, готово из 
ми задрхташе, стресох се, и неко као да ме прикова на мјесту.{S} Пуцањ, још јачи и још силнији, 
е зауставило, задржало ту, нешто као да ме гонило да потрчим вратима, да гурнем у канат, отвори 
ме да их мрвим, уништим, и нешто као да ме поче голицати на смијех...</p> <p>— А рашта се саста 
епио ме, оснажио мало, — и нешто као да ме непрестано голицало да и сам запјевам.{S} И у обијес 
ити, и при сваком њиховом трзају као да ме неко боцкао безбројним иглицама, трњем.</p> <p>Тада, 
ни прекор био ми је увијек тежи него да ме ударио, ошамарио, истукао.</p> <pb n="278" /> <p>Па, 
p>Један је, шта више, и измахнуо био да ме ошамари и дочекао ме псовком.{S} Ни сам не знам како 
ући, радознао: шта би Зулфага учинио да ме оваквога види. — Нећу се преоблачити...</p> <p>— Нећ 
и поред мене, свако је застајао мало да ме поглади по глави, да помилује; ако би што проговорил 
и!..</p> <p>— Баш?..</p> <p>— Мјесто да ме пожалиш, ругаш се.</p> <p>— А рашта да те жалим? — з 
сан плазећи ми језик.</p> <p>— Хоћеш да ме оставиш, изневјериш, па си хотимично започео свађу.< 
џије из својих дућана, изненађени, када ме виде онако крвава, а нож одсијева према сунцу и изна 
зовине што их сваки дан правио; каткада ме узимао и на леђа и почео потркивати по соби ржући ка 
Ја говорим како мислим.</p> <p>Изненада ме обузе нека чудна љутња.{S} Криво ми што он, Хасан, ј 
, ни кад наусница нагари...</p> <p>Тада ме некако обузе чудан стид, изненада.{S} Сметох се, збу 
ника застаде.{S} Заустави коња, погледа ме и кратко запита:</p> <p>— Шта ћеш?</p> <p>— Дај!</p> 
Па се опет окрену заптији мало, погледа ме питомије и одмахну главом:</p> <p>— Други пут буди п 
м и некако покуњено, постиђено, погледа ме једним оком испод рукава, чије златом извезене гране 
 ли?..</p> <p>Она подиже главу, погледа ме.{S} Пуно, бијело лице освијетљено ватром, свијетлило 
па једну ногу опружи напријед и погледа ме изазивачки. — Таки ли си?..</p> <p>— Зевзече!</p> <p 
димо?..</p> <p>— запита стари и погледа ме својим жутим, помућеним очима које му испод плиткога 
 <p>Хасан одгурну пушку ногом и погледа ме.</p> <p>— Имаш ли што да се једе? — запита живо. —</ 
 дому: — запита затим шапатом и погледа ме пажљивије. — Јесу ли ти што причали?..</p> <p>— Ништ 
тефтер, одиже наочаре на чело и погледа ме.</p> <p>— Робе хоћеш?..{S} Ево!,.</p> <p>И стаде пре 
ра!..</p> <p>Затим се измакну и погледа ме испод ока, поплашено.</p> <p>— А тад... замуца трзај 
но, молећи, па разгрну фереџу и погледа ме својим лијепим, крупним очима. — Чекај, да те мајка  
гледајући, баци неколико маријаша преда ме, у прашину.</p> <p>— Ето.</p> <p>Па ободе коња и одј 
 и великим плавим брчинама, стаде преда ме, поносито зазвеча сабљом и набусито проговори:</p> < 
хоћеш?..{S} Ево!,.</p> <p>И стаде преда ме и поче показивати.</p> <p>Нити сам пазио много, ни р 
изненада, умотана у фереџу, изађе преда ме, ухвати ме за руку и снажно повуче.</p> <p>— Чекај — 
е, нити је више зазирала да изађе преда ме у мушком одијелу.{S} Лагано, кришом, опрезно, носећи 
кад би отишли куда, — излазила је преда ме, јављале се, слободна, ведра и весела, вјечито се иг 
брзо дочекује Зулфага и као стане преда ме да ме одбрани. — Млад је још...{S} Не зна...</p> <p> 
 сира, кајмака.</p> <p>Све остави преда ме на ћилим, сједе ми уз кољено и, непрестано гледајући 
како и пазарујем код је он ту.{S} Вазда ме премјеравао мрким погледом кад бих случајно, мјерећи 
ено и наслони ми главу на прси, — вазда ме зове...{S} Једном иште: „Дај чашу воде“... други пут 
бабине да ће »бит човјек«, — која је за ме значила много, — ја сам му први приступио и отада ви 
/p> <p>Растанак са Хасаном значио је за ме и — растанак са Сарајевом.{S} Друкчије се није могло 
па му оштрицу, и, као заклањајући се за ме, некако поребарке крену напријед.</p> <p>— Хајдемо — 
 лаје, штекће, подврискује.</p> <p>Језа ме поче обузимати од тога необичног клепетања, студен м 
 прошапта она преплашено приљуби се уза ме. — Шта?..</p> <p>— Ништа...{S} Не бој се!..</p> <p>И 
јући очи и све више приљубљујући се уза ме. — Ономадне... кад сам чула да си погинуо... вриснул 
њима бих зликовац био...{S} Нико се уза ме усрећио не би...{S} Нико!</p> <pb n="396" /> <p>У ме 
 Води ме!..</p> <p>Па се опет приви уза ме, усиљавајући се да се кроз сузе осмјехне.</p> <pb n= 
и од бабе остала и на своју мајку, која ме родила?..</p> <p>— Ето, честити ефендија, — упаде Зу 
ледајући као да се буди иза сна. — Нека ме убију, објесе, утуку, нека муче колико хоће, све сам 
иступала и мени, улагивала се, миловала ме, љубила и давала новаца, само да не причам о свему о 
 јецати...</p> <p>Једне вечери дочекала ме пред Сулагиним вратима.{S} Баш кад сам застао на пра 
="359" /> се окретала око мене и пипала ме по прсима, по раменима.</p> <p>— А сад... рекоше...  
во крвнички хватате ме за прса, обарала ме и, вадећи испод басамака дугачку шибу једну, — која  
рицкајући мале, ружичасте нокте, питала ме о свему, шалила се.</p> <p>Није у нас било ни стиска 
ши крај врата, тихо, изморено, запитала ме:</p> <p>— А зар си будан?..</p> <p>Па и не сачекавши 
и, пошто је обје руке забољеле, пуштала ме и затварала у собу, не допуштајући више никако ни да 
н, о разрачунавању са Зулфагом, слушала ме пажљиво, као да сам китио најзаноснију љубавну изјав 
ку и све, дјеца, колико их било, почела ме пецкати и дражити.{S} Нијесам готово нигдје могао кр 
вјечито чувала само због мене, — почела ме шибати по рукама, плећима, бедрама, по глави.{S} Уза 
нога јутра, управо у свануће, пробудила ме необична хука и граја у авлији нашој.{S} Као поплаше 
и што ме онолико тукла и мучила, нудила ме слаткишима, тепала ми, миловала...{S} Каткада, на ве 
да ме сама опере.{S} Отирући и обгрлила ме и некако збуњено, сметено промуцала:</p> <p>— Спрема 
а рукав и ударајући, шамарајући, гонила ме из куће на сокак, у махалу.{S} Узалуд сам се противи 
 не бих одао баби, и тепала ми и митила ме, мазила.</p> <p>Кад би бабо по обичају кренуо кадика 
замамила вјешто и тек пред зору пустила ме да заспим, да се одморим иза толиког разговора. </p> 
нчеве, мајка би одмах дотрчала, дирнула ме за рукав и ударајући, шамарајући, гонила ме из куће  
="395" /> <p>Други пут, опет, зауставља ме Хатиџа.</p> <p>— Да се договорим с тобом због кметов 
S} И много поче обећавати.{S} Обећањима ме и замамила вјешто и тек пред зору пустила ме да засп 
аде знак да изађем.</p> <p>Пред вратима ме дочека Сулага, немиран, усплахирен.{S} Тутну заптији 
нак разумјети.{S} На мајку, на жене, на ме не хтједе ни погледати.{S} Потрча право бедевији, ух 
но се протезала, ломила, увијала.{S} На ме, макар што сам је дочекивао на авлији смјешкајући се 
о све то лакши, бржи и окретнији.{S} На ме се готово ни освртао није.{S} Само кад би видио да с 
олазио сокаком, она као да је пазила на ме, као да ме чекала на вратима, за канатом сакривена.{ 
 бити, да сам је ја убила и зажалила на ме — прошапта снуждено. — Јадна моја кумра!..</p> <p>За 
и најприје један топао, њежан поглед на ме, као да ме пита за дозволу, приступи му:</p> <p>— Хо 
јеле на образу.</p> <p>— Хоћеш ли се на ме наљутити? —- запита меко, плашљиво, тихо, а глас јој 
 више не дођем.</p> <p>— Љутиш ли се на ме? — запита она узбуђено и рашири руке, као да би да к 
наш — рече, па, и не погледавши више на ме, изиђе из собе. </p> </div> <div type="chapter" xml: 
стаде на прагу, изненађен, погледа и на ме и на мајку некако лукаво, испитујући, па лагано, тих 
је све жешћа, све осорнија.{S} Чак и на ме поче друкчије гледати.{S} Забрани ми скитање по маха 
<p>— Не питај...{S} Иђи...{S} И пази на ме!..</p> <p>Јака, необична дрхтавица поче ме обузимати 
ивуче себи.</p> <p>— Нећеш се љутити на ме, ако ти нешто кажем?</p> <p>— отегну.</p> <p>— Шта?. 
S} Страх ме од Хасана који не пазећи на ме корача напријед, а цијев пушчана високо му стрши изн 
 <p>Пошто отјерах муху од њега, баци на ме један уморан, тужан поглед, па склопи очи.{S} Причин 
 Па се опет окрену мајки и указа јој на ме.</p> <p>— А шта ће овом остати, ако и добра пролете  
/> може да заборави, да омрзне ни он на ме ни ја на њега.{S} Опет смо најближи, највјернији, на 
 ме у скут. — Нијеси, зар, заборавио на ме?</p> <p>Тада би замолио да му коњушницу отворим и да 
јниче, јер... јер си пошље заборавио на ме и престао ми долазити, — рече распаљено. — Другијем  
резао се или опржио, није се сажалио на ме, нити ме почео тјешити.</p> <p>Шта више, као да се и 
</p> <p>— Ето... тако и синоћ ударио на ме... на мајку.</p> <p>Па се некако спуза низ миндерлук 
и се и пренемажући. — Све?..</p> <p>Она ме испод ока погледа, узвије носом и љутито се окрене п 
аги, бојала се новог каква кијамета, па ме зато и одбијала.</p> <p>Али опет кад сам понекада иш 
ија хрче“, прошапута окрећући ми се, па ме опет поче миловати по руци.</p> <pb n="343" /> <p>—  
ећ сазнало штогод о мојој хајдучији, па ме сад зову и хоће да испитују.{S} Читавим путем нисам  
сан као да се препаде од тих ријечи, па ме снажно гурну и руком ми зачепи уста...{S} Загледа се 
алостиво.{S} Каже: „Додијао сам вам, па ме и не гледате... бјежите од мене... гоните ме“...</p> 
зачуђен, искривио се, подигао главу, па ме само гледа, премјера ме свега и трљајући руке шапуће 
стави ме!</p> <p>— Дижи се!..</p> <p>Па ме ухвати за руке, издиже и, силом ми упртивши пушке и  
ине ми кажу све...{S} Куку!..</p> <p>Па ме узе испод пазуха, повуче ме у собу и гурну на шилту. 
ила други <hi>свједок</hi>...</p> <p>Па ме ухвати за подбрадак и погледа ми у очи.</p> <pb n="3 
лијед тако?..{S} Шта ти је?..</p> <p>Па ме обгрли, приви ми главу на прси и, спустивши ми усне  
..</p> <p>Мајка се нагло придиже, шчепа ме за руку и брзо изгура из собе.</p> <p>— Иђи! — проша 
дигао главу, па ме само гледа, премјера ме свега и трљајући руке шапуће нешто, непрестано шапућ 
х од ножа одмах ме растријезни, натјера ме да се приберем.{S} И сва крв као да ми изненада јурн 
ва ме по руци и лагано, пажљиво, изгура ме пред собу. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="S 
— Смајиле, Смајиле, спаваш ли? — запита ме уплашено након дуже почивке. — Јеси ли будан?</p> <p 
>— Рашта се онако засмијала?..{S} Рашта ме почела пецати? — питао сам се, газећи по оштром шљун 
..{S} Шта?{S} Како то?..</p> <p>— Ништа ме не боли сад...{S} Добро сам — једва сам се некако мо 
крилу, по новим, свиленим димијама, кад ме опази некако поплашено устукну натраг и одиже руке.< 
 куће, ама...{S} Кад дођем тамо, па кад ме запитају: „Ђе си био?..“ зар да им рекнем „Ниђе“...< 
ашћерао све махаљане...</p> <p>— Па кад ме неће да слушају — упаде Хасан сурово и гурну главом  
зар да им рекнем „Ниђе“...</p> <p>И кад ме запитају: „Шта си радио?“ зар да рекнем „Ништа“...{S 
више, она као да се бојала мене и никад ме није смјела јаче ударити или казнити жешће.{S} Пусти 
оклињући и псујући немилосно!..{S} Стид ме и сад да причам о томе!..</p> <p>Нешто из радозналос 
ебаци шамију преко очију.</p> <p>— Стид ме...</p> <p>Стао сам као укопан и нијесам знао ријечи  
 Шта си учинио? — запита шапћући, а све ме јаче стиска за руку и трза њоме. — Како си могао оно 
/p> <p>И не пуштајући ми рамена, изведе ме на чаршију. </p> </div> <div type="chapter" xml:id=" 
акве хаљине, препријечи ми пут и хтједе ме зауставити, али се брзо отргнем од ње, измакнем се,  
ти?..</p> <p>— Ништа не питај — прекиде ме и лукаво намигну. — Овога пута све је било добро...{ 
о, <pb n="256" /> па се придиже и отрже ме од Сулаге. — Нисам ја трошаџија, па да бацам паре уз 
да се уредим ни да прашину стресем, узе ме чврсто за руку и нагло поведе кроз уске, тијесне сок 
S} Нити питајући нити говорећи што, узе ме за руку и као дијете какво поведе за собом у кућу.{S 
рен.{S} Тутну заптији нешто у руку, узе ме за раме и повуче за собом.</p> <p>— Бјежи одовлен —  
— рече и Хајкуна меко, па се саже и узе ме за руку. — Устани и хајде с нама...{S} Ево смо дошли 
ћа изненада освоји ме, замами.{S} Обузе ме жеља и да се спустим покрај ње, да пољубим, угризем, 
, да је подражим.{S} И чудна жеља обузе ме да се поиграм њоме, да је намучим.</p> <p>— А рашта  
да јурну у образе и страшан бијес обузе ме.</p> <p>— Теби се смијем, — дочеках оштро, стискајућ 
 снивао.{S} Чак ни Хасанова порука није ме могла потсјетити на то.{S} Радост што ћу опет виђети 
до ме подухвати испод пазуха, подуприје ме читавим тијелом својим, и поведе мало.</p> <p>— Може 
 <p>— Нећу без договора.</p> <p>И обоје ме тако заустављали, задржавали.{S} Бојали се, зар, — м 
.</p> <p>Она ђаволасто прискочи и почне ме чупкати за бркове.</p> <p>— Па... па... па... — вели 
зна!</p> <p>По несрећи мојој, презирање ме пратило читавим путем.{S} Нико да проговори лијепе р 
о дати кћер, како сам се удомазетио, те ме као слијепца каква храни и издржава?..{S} И шта би с 
.{S} Немилосно, готово крвнички хватате ме за прса, обарала ме и, вадећи испод басамака дугачку 
аплака, побјеже из собе.</p> <p>— Убите ме, гоните ме из куће своје! — јаукну мајка кушајући да 
јеже из собе.</p> <p>— Убите ме, гоните ме из куће своје! — јаукну мајка кушајући да пође према 
не гледате... бјежите од мене... гоните ме“...</p> <p>Други пут, опет, тужила ми се како јој не 
вих разговора, — увијек страховао да ће ме позвати преда се и да ће судити жешће и суровије нет 
у очајно — живјети ми не да...{S} Убиће ме разбојник.</p> <p>—— Хајдук, бре! — узвикну и бимбаш 
чки додирнувши својим носом у мој, поче ме шкакљати по лицу својом бујном, коврџавом косом.</p> 
брзо настави разговор о другом.{S} Поче ме питати и за Јована, за дућан и обећа нам дати новаца 
купио ништа!..</p> <p>И срџба нека поче ме обузимати, чудна, пакосна срџба, каква обично избија 
е, приступи ми и не говорећи ништа поче ме пипати иза врата, кушајући да ме одигне од тала, ист 
..</p> <p>Јака, необична дрхтавица поче ме обузимати све више, мрави као да ми почеше милити уз 
ошапта, па отрже струк феслиђена и поче ме шкакљити по врату. — Сад нас нико раставити неће.</p 
} Шта је? — забринуто запита она и поче ме миловати по коси, по образима. — Ђе те боли?..{S} Шт 
— Не дај му — живо дочека Хатиџа и поче ме дрмусати за рукав, теглити. — Није он здрав!..{S} Не 
та је?.. — запита Хасан презриво и поче ме гуркати ногом. — Је ли то мушки?..{S} То?..</p> <p>— 
стрча нам неко у фереџи у сусрет и поче ме дрмусати.</p> <p>— Смајиле, болан!..{S} Јеси ли жив? 
p>Зато поред све њихове љубазности поче ме обузимати нека чудна сјета, туга нека.{S} У неколика 
и, мисао о зецу и његову злоношењу поче ме све више мучити.{S} И најпаметнији човјек у неким ча 
>Али, за чудо, неки необичан страх поче ме све више и више обузимати, освајати ме.{S} Страх од  
.</p> <p>Па ме узе испод пазуха, повуче ме у собу и гурну на шилту...</p> <p>— И гладан си био, 
а, узевши духана из моје кутије, повуче ме себи:</p> <p>— Немој ићи...{S} Остани, — каже.</p> < 
и се несреће, ступи ми на дућан, повуче ме са ћепенка и сам поче затварати.</p> <p>— Бјежи куд  
чели и да вичу, протествују.{S} Назваше ме лацманом, Швабом, Чифутом, који иза ручка ни сахат н 
} Обоје се склепташе око мене, опколише ме.</p> <pb n="288" /> <p>— Шта слиниш, женскоњо?..{S}  
у задовољне.{S} Осмјехнуше се, штипнуше ме мало за образе и опет ништа не говорећи сједоше.{S}  
ао да ми је давао нове снаге, као да би ме намах осоколио.{S} Одмах би почео и живље корачати и 
е, јецање.{S} Сваки пут нешто као да би ме зауставило, задржало ту, нешто као да ме гонило да п 
да, на велико моје чудо, и пригрлила би ме страсно, силовито, махнито и почела стезати, привија 
ћу и ко вам га натовари...</p> <p>Па би ме обгрлио и почео миловати:</p> <p>— Штета...{S} Штета 
улагу и никакви јауци ни помагања не би ме могли умилостивити.</p> <p>— Убићу је! — пријетио са 
а остати на сокаку.</p> <p>— Како ли би ме тад душманке гледале и како ли би се светиле!.. — го 
рчати авлијом ни заиграти се.{S} Чим би ме угледала како се врзам и како правим шанчеве, мајка  
оклецујем од глади и умора, погледао би ме попријеко, подругљиво узвио носом и одлучно, заповје 
} Сваки пут када би наљегао погледао би ме испод ока, лукаво намигнуо и накашљао се.{S} И то ка 
ут ме оставише без одговора.{S} Само би ме једним презривим погледом премјерили од главе до пет 
..</p> <p>Па се пропе на прсте и пољуби ме у образ.</p> <p>— Слатки мој!..{S} Шећеру мој!..</p> 
е!..</p> <p>— Пошао на усташе — поправи ме он и потврди главом. — Осилили се, па их треба скрха 
 <p>— Не питај!..{S} Пусти!..{S} Остави ме овако...</p> <p>— Сад си мој... мој... мој... и ја т 
="299" /> <p>— Дижи се!</p> <p>— Остави ме!</p> <p>— Дижи се!..</p> <p>Па ме ухвати за руке, из 
и својом главом... — замуца он и остави ме. — Па... па.. видила си каквих имамо пријатеља, па.. 
нешто се договарали, шапутали.{S} И сви ме гледали некако меко, питомо, сажаљевајући.{S} Ако би 
{S} Ако желиш добра и себи и мени, води ме!.. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19132_ 
 <p>— Одмах?..</p> <p>— Узми!..{S} Води ме!.. — узвикну јаче и поче чупати шамију, кидати је, к 
 твоја...</p> <p>Ничија више...{S} Води ме!..</p> <p>Па се опет приви уза ме, усиљавајући се да 
 осмјехне.</p> <pb n="375" /> <p>— Води ме, јер... јер...</p> <p>— Јер?..</p> <p>Сакри ми главу 
а занијемих, скамених се.</p> <p>— Води ме! — опет убрза склапајући руке, увијајући се, молећи. 
орио!..</p> <p>Његова хладноћа раздражи ме, распали још више.</p> <p>— Један исти човјек не мож 
његова бјелина и пуноћа изненада освоји ме, замами.{S} Обузе ме жеља и да се спустим покрај ње, 
 се ослободио неког големог терета који ме давио, притискивао, мучио.</p> <p>Шта више, — желећи 
т, не осврћући се ни на пролазнике који ме поздрављали, <pb n="346" /> ни на комшије који ми се 
, замријех, пажљиво се обзирући није ли ме ко чуо или опазио...</p> <p>И сам Хасан као да се пр 
и нагло се рашири преда мном. — Јеси ли ме заборавио?</p> <p>— Хасане!..</p> <p>Готово одгурнув 
ши руком настављали пут.</p> <p>Јесу ли ме држали за скитницу каква, за лопова, бескућника? ..{ 
е ивице од чарапа.</p> <p>— Познајеш ли ме? — подвикну струка некако весело, па заигра насред д 
има и кушљајући их, гњечећи. — Хоћеш ли ме уморити са твојим кукањем, хоћеш ли убити?..</p> <pb 
мо се ватри.{S} Не знам управо шта, али ме нешто силно гонило, гурало напријед и да сам могао,  
к слали некога по ме, поручивали, звали ме.</p> <p>И није да су ме звали због крупних каквих ст 
а комшије који ми се јављали и зазивали ме на какву.{S} С рукама у џеповима ходао сам по старој 
 удараца...</p> <p>Па ипак —— остављали ме на миру.{S} Мајка је, шта више, иза тога постајала и 
 мени ништа спомињали нијесу, ни питали ме.{S} Хасан, као да ништа ни било није, опет ме позива 
— узвикну ражљућени Хасан и престријели ме погледом. — Наћерао си зеца да искочи и то ће нам не 
и, нико увриједити.{S} За ручком нудили ме најбољим залогајима и натјеривали да више <pb n="286 
!..</p> <p>А тад се окрену мени, загрли ме и поче љубити.</p> <p>— Добро и ваљано момче моје, — 
 ме некако постиђено, мазећи се, обгрли ме око врата и привуче себи.</p> <p>— Нећеш се љутити н 
 Тешко теби! — уздахну Хајкуна и обгрли ме чвршће. — Знаћеш шта су муке...</p> <p>Хоџа одиже књ 
! — узвикну весело, па притрча и обгрли ме. — Аферим!..{S} Нисам ни знао да имаш тако срце и... 
ак руком да му приступим.</p> <p>Обгрли ме.{S} Па се опет окрену мајки и указа јој на ме.</p> < 
> <p>— Па... па... кад си ми драг, узми ме!.. — узвикну готово плачући. — Што отежеш са свадбом 
 — Што отежеш са свадбом?..</p> <p>Узми ме!..{S} Сјутра, прексјутра, одмах!..</p> <p>— Одмах?.. 
штише.</p> <p>— Освети ми се!..{S} Гони ме!.. — протепа молећи, заставши преда мном са раширени 
...</p> <p>И унесе ми се у лице, а чупи ме почеше шкакљати по образима.</p> <p>— Јер? — отегну  
 вртећи главом и, одигнувши прст, удари ме по носу. — А ја знам да треба...{S} Кад се кућа кући 
/p> <p>Па ми пружи хоџину пушку и удари ме по рамену.</p> <p>— Буди ми јунак! — рече. — Ни од ш 
овори!..</p> <p>— Па... па... па.. удри ме, молим те — замуца Зулфага и поднесе јој главу да га 
 издигла једну руку изнад главе и мјери ме једним необичним, и поплашеним и радосним погледом.< 
p>— Их!..{S} И ти се уплашио! — прекори ме Хасан подругљиво, гледајући ме преко рамена. — Баш с 
ичем.</p> <pb n="405" /> <p>— Примио си ме болесна, и хвала ти на томе...{S} Сад сам, ево, здра 
сам отишао на састанак.</p> <p>— Што си ме звала? — питао сам је сјутрадан, кад смо се нашли и  
аке и пријетећи, — теби, будало, јер си ме повео ни сам не знаш куда и јер не знамо шта радимо  
олико рука, уз необичну дреку, прихвати ме тада, одиже од земље.{S} Неко ме зали и водом по лиц 
мотана у фереџу, изађе преда ме, ухвати ме за руку и снажно повуче.</p> <p>— Чекај — прошапта н 
pb n="376" /> <p>Па, смијући се, ухвати ме за рамена, изгура пред врата и затвори канат.</p> <p 
Затим ме опет премјери погледом, ухвати ме големом својом шаком иза врата и подиже од земље.</p 
ги пролазнини почеше освртати и гледати ме зачуђено. — Робе!..</p> <p>Робе!..{S} Нова!..</p> <p 
 ме све више и више обузимати, освајати ме.{S} Страх од шуме, од зеленила, од дрвећа онога које 
ао змије и запињати ми за ноге, ударати ме по бутима, теглити земљи...{S} Почех посртати. </p>  
.{S} Осјетивши да сам уљегао, — видјети ме није могао, јер нити се окренуо према вратима ни пом 
ни у лице почну причати о мени, хвалити ме, надметати се управо у похвалама.</p> <p>— Никад ниј 
или опржио, није се сажалио на ме, нити ме почео тјешити.</p> <p>Шта више, као да се и веселио  
>Ни мене нијесу остављали на миру, нити ме штедјели.{S} Кад бих прошао чаршијом, са јараном кој 
 и заклетве ништа помагале нијесу, нити ме могле натјерати да се смирим и да, као слушче какво, 
/p> <p>А глад почела додијавати, мучити ме.</p> <p>Испочетка нијесам је ни осјећао толико; стид 
S} Нико бољи! — узвикну заносно, љубећи ме. — Ти... ти никад кумре убио не би...{S} Јадна моја  
је сагињући се готово до земље и љубећи ме у скут. — Нијеси, зар, заборавио на ме?</p> <p>Тада  
.{S} Трзала се, љутила, плакала, нудећи ме да ја све узмем у своје руке, молећи, преклињући.{S} 
утио — отегну некако ђаволасто, дражећи ме. — Зато?..</p> <pb n="373" /> <p>Узнемирен, сметен,  
ила љешнике и, намигујући и као дражећи ме, пробирала језгре и грицкала их.</p> <p>— А, чини ми 
 прекори ме Хасан подругљиво, гледајући ме преко рамена. — Баш си јунак!..</p> <p>— Плашио си с 
јуче — кратко одговори он, не гледајући ме.</p> <p>— У боју?..</p> <p>— Па... било је мало окрш 
о, не говорећи ни ријечи и не гледајући ме чак.{S} Знали су добро да ћу се и сам досјетити од к 
 И ти ћеш га одбити?..</p> <p>Гледајући ме некако постиђено, мазећи се, обгрли ме око врата и п 
, сакривен чучао покрај врата, чекајући ме да изађем из куће и кренем у чаршију.</p> <pb n="252 
 Сретан ли си! — викну јаче, стискајући ме за мишицу.</p> <p>Сулага дохвати велики бакрени ибри 
у кућу, — као досјети се она, хватајући ме за руку. — Нипошто!..</p> <p>Мени сад истом свану пр 
ш то? — запита ефендија меко, хватајући ме за руку. — Зар си толико љутит?..</p> <p>Па отвори в 
итао је тихо и као забринуто, хватајући ме за руку и привлачећи себи.</p> <p>— Шта си ишао?..{S 
ве, полуголе и одрпане, и — не питајући ме, — сједио с њима, сашаптавао се и пунио фишеке.</p>  
ери, кад сам се враћао кући, дочекујући ме на авлији, имала је понешто ново да прича о њему.</p 
њежно, испрекидано запита она, милујући ме по глави. — Смајиле!..</p> <p>— Не питај!..{S} Пусти 
ше да се исплачем.{S} Хајкуна, милујући ме и притежући себи и сама проплака; у превијању и трза 
 Ибрахим ефендија тише, као успављујући ме. — Све нам је казао...</p> <p>— Лупеж!..</p> <p>Нешт 
 се тако знаш бранити...</p> <p>Тапшући ме по рамену настави ватреније:</p> <p>— То... то ваља! 
но га! — узвикну и опет, па, погледавши ме, збаци пушку с рамена и сједе у траву. — Стигли смо. 
ви, узвикнуо сам од чуда.{S} Погледавши ме, као да се и он застиђе, смете, па на силу поче кашљ 
почела пуцати, попуштати.{S} Погледавши ме осмјехну се и порумени још више.{S} Наточивши кахву  
ави се.</p> <p>— Стој!</p> <p>Упознавши ме боље, као да се застиди и збуни.</p> <p>— Што си виђ 
та — одговарао је сваки и не саслушавши ме добро. —— Хајде даље!..</p> <p>Један је, шта више, и 
 <p>Опет се засмија, закикота и, узевши ме за руку, поведе у собу.{S} Застадох као укопан кад п 
p> <p>Сама Хатиџа, једне вечери, узевши ме за руку и као шалећи се избаци како ми је јаран крша 
} А трећега дана дошао је мени и узевши ме за руку, повео за собом у закутак један.</p> <p>— Да 
широким, гуравим витловима.{S} Опазивши ме, спустише танка ишарана вретена у крило, погледаше ј 
 шилти и разговарао с њоме.{S} Опазивши ме он застаде на прагу, изненађен, погледа и на ме и на 
ешива некакве хаљине, крпе.{S} Опазивши ме, остављала је посао, трчала и пружала ми руке, траже 
туке сједи на шилти и пуши.{S} Опазивши ме, отури чибук у крај, придиже се и пође ми у сусрет.< 
 се лактом о моју антерију, не опазивши ме нити се по обичају јавивши.{S} Пошао је одмах право  
е.</p> <p>— Шта је то? — викну опазивши ме, па остави посао, скочи са столице и потрча ми у сус 
о му стршио иза појаса.</p> <p>Опазивши ме и они као да се уплашише и узвикнуше.{S} Хајкуна чак 
{S} И хоџа поче шаптати.{S} И опремивши ме у собу, обојица се измакоше до насред авлије, унесош 
риступи, спусти се на траву и ухвативши ме за руку мукло запита:</p> <p>— Шта ти је?</p> <p>— В 
би и мени дукат-два у крило, потегнувши ме прије тога за нос или за ухо.</p> <p>То му је било и 
боли — рече. — Иђем.</p> <p>И стиснувши ме за руку, снажно затресе њоме и лагано изађе из авлиј 
 своју ђевојку — откреса бабо, куцнувши ме чибуком по глави. — О другој ни помислит’ не смијеш  
 грдећи.</p> <p>Уби, курво, а не брукај ме!.. — јаукну, увијајући се под ударцима.</p> <p>Па сн 
 празан филџан отсијече:</p> <p>— Немој ме ни питати о томе...{S} О томе се причати не може...< 
вали.{S} Нагло почех повраћати.{S} Зној ме обли по челу и по образима, — док ми се руке биле об 
 штап и кушајући да се исправи. — Јунак ме у ову кућу довео, њега сам и служио...{S} Кад њега н 
 да удари и да жешће увриједи!..{S} Чак ме матере и очеви њихови митили и давали ми смокава, гр 
хових шала, питања, подругачица.{S} Чак ме два-три пута на плач нагонили и кад плач није помога 
аустави мало, да ме саслуша.</p> <p>Чак ме ни у ханове не хтједоше примити, ни кахву ми испећи. 
аном којим, беспослене дућанџије увијек ме призивале себи и увијек питале: колико ракије попије 
ама. — Е лијепо, лијепо...</p> <p>Затим ме опет премјери погледом, ухвати ме големом својом шак 
опет, чини да јеси <hi>баш ти</hi>, чим ме питаш...</p> <p>Он погледа на друм и усиљено се осмј 
зубима које је непрестано откривао, чим ме опази пође ми у сусрет, спусти ми руку на раме и тих 
обу и раскорачивши се више душека силом ме подиже.</p> <p>— Хајдемо — рече одсјечно, бацајући м 
си ти дертли и ја сам — откреса и силом ме поче дизати. — Ни мени није лакше...{S} И мени... и  
 и поплашена, истрче иза каната и силом ме заустави.</p> <p>— Шта си учинио, за Бога?{S} Шта си 
 друго као да ни знао није.{S} Ниједном ме није узео на крило, ни поцупкао на кољену, ни обгрли 
о. —</p> <p>Шта ти фали?</p> <p>— Осман ме ’сује, — промуца Зулфага отегнуто и поче комешати ра 
 сахата каскати до њега...</p> <p>Хасан ме дрмну за раме и полугласно прошапта:</p> <p>— Сјутра 
е да могу.</p> <p>— Окушај!..</p> <p>Он ме пусти и измакну се.{S} Пођох посрћући и поводећи се. 
о; са мном се није ни шалио ни омиловао ме.{S} Кад је изашла мајка, — која се пред њим није сак 
одио, непрестано ломио прсте и прекидао ме узвицима:</p> <p>— Хајинин!..{S} Хајдук!..</p> <p>Пр 
је смијешећи се приступао мени, одвајао ме од „женског друштва“ и звао да сједнем пред собу њег 
 и измахнуо био да ме ошамари и дочекао ме псовком.{S} Ни сам не знам како сам му измакао и кур 
шљетку, међу нас дошао и Сулага, узимао ме за руку и изводио у страну.{S} Питао ме и распитивао 
ме за руку и изводио у страну.{S} Питао ме и распитивао о свачему.{S} Питао и за мајку, за здра 
 узбуђено.</p> <p>— Не бој се...{S} Ево ме...</p> <p>И поздравивши се с Авдагом уљегнем за њом  
Здрав — потврдише још неки.</p> <p>Авдо ме подухвати испод пазуха, подуприје ме читавим тијелом 
ла.</p> <p>Он је први напоменуо и почео ме наговарати да му дам новаца, па ће он отпочети са па 
S} Чим му запријетила опасност, оставио ме, напустио, не бринући се шта ће са мном бити ни како 
е пред њим.</p> <p>— Побјегао и оставио ме самога! — сину ми кроз главу и опет ме обузе она чуд 
<head>XIX</head> <p>Прије зоре пробудио ме Хасан и позвао да кренемо на друм, да нападамо.{S} О 
.{S} Сваки жглоб, сваки драм меса болио ме.{S} Било ми је као да ме неко читав дан ударао са вр 
е, — разговор са живим људима окријепио ме, оснажио мало, — и нешто као да ме непрестано голица 
— Богата је и донијеће ти пара — тјешио ме Јован, који је једини озбиљно узимао у заштиту и хва 
 и да ме такне. — Лакше ће ми бити, ако ме пригњечиш...{S} Уби, сине!..</p> <p>Хатиџа заплака,  
.{S} Устани!.. — чух, у неко доба, како ме зове Хасан, псујући и звекећући ми оружјем око главе 
— рече Хатиџа меко, као тепајући и лако ме повуче за собом. — Зар није лијепо како сам намјести 
, он је једнако о томе говорио, једнако ме хвалио и једнако нудио крви.{S} И, кад бих замакао к 
ихвати ме тада, одиже од земље.{S} Неко ме зали и водом по лицу и од студени оне стресох се и н 
Хасан је стискао зубе, мрштио се и мрко ме гледао.{S} Одговарао није ништа.</p> <p>— Ја <hi>сам 
 слутња нека, необичан, јак страх нагло ме поче обузимати.</p> <pb n="400" /> <p>— Шта ли је уч 
ем, покрвим.</p> <p>Испод појаса почело ме превијати нешто, мучити, стезати.{S} Због тога ме и  
хтале, а у бедрима ми сијевало и болило ме.</p> <p>— Хоћеш ли Сулаги? — запита Авдо меко, опет  
у прсима, као да ме гризло нешто, пекло ме.{S} Неко као да ме прекоравао, е сам и сам био рђа,  
непрестано је гледала у ме и непрестано ме миловала по коси и по образима.</p> <p>Сулага, враћа 
о, пљувао му на лице и на хаљине, мирно ме водио кући и гурајући пред мајку почео уздисати:</p> 
 њ пази, опет су увијек слали некога по ме, поручивали, звали ме.</p> <p>И није да су ме звали  
 у очи — засмијасмо се обоје...{S} А то ме збуни и не одговорих Сулаги ништа, ни ријечи... </p> 
чи не рече, нико не опсова.</p> <p>А то ме опет раздражи.{S} Ослоних се на пушку, застадох и, г 
с’, дина ми!..{S} Пљувачка!..</p> <p>То ме охрабри, осоколи да поново напуним уста травом, да п 
е прекори тиме, да је не пецне, вјечито ме гурала у прикрајак, гонила од себе, затварала у собу 
 није ни што ми се каткад улагивао, што ме хтио замамљивати и поклонима.{S} Осјећајући да му см 
 нијесам је ни осјећао толико; стид што ме људи тако одбијају од себе био је јачи од свега и ис 
 блажа.{S} И, желећи зар да заглади што ме онолико тукла и мучила, нудила ме слаткишима, тепала 
ти.</p> <p>И готово се почех љутити што ме одгурнуо од себе, отурио и опремио с ову страну друм 
а ме одигне од тала, исто онако као што ме и хоџа одигнуо.{S} Зовну прстом Хајкуну да и она опи 
/p> <pb n="334" /> <p>Напошљетку, пошто ме добро разгледао, понуди ми цигар.</p> <p>— Тамо кија 
 да бијеш?</p> <p>— брекну сурово пошто ме добро разгледа, старајући се да ме напријед преплаши 
ла прашина с прста дебела.</p> <p>— Зар ме овако дочекујеш? — запита Хатиџа одбацујући фереџу и 
ито, мрштећи се — радити уз жене, макар ме на комаде сасјекли...{S} Јок, ханума!..</p> <p>Ни по 
 Хасан, као да ништа ни било није, опет ме позивао да с њиме идем у „лов“ и врљао са мном по Тр 
е и као бојећи се да не побјегнем, опет ме узе за руку и привуче себи.</p> <p>И опет закуца.</p 
едавши на Хатиџу. — А ти... ево... опет ме примио... и довео... и... ех, ех...</p> <p>Па преврн 
исливши се мало, опет се загрија и опет ме поче наговарати да останем код њега...</p> <p>— Ако  
 ме самога! — сину ми кроз главу и опет ме обузе она чудна језа.{S} Сад више нијесам смио ни по 
Наш је...</p> <p>— Шта?..</p> <p>И опет ме погледа зачуђено.</p> <p>— Грехота да га одбијемо.</ 
але се, угибале, кретале.</p> <p>И опет ме обузе чудан страх неки и некако нехотице приљубих се 
, заклао бих те к’о јање.</p> <p>И опет ме удари кундаком.</p> <pb n="299" /> <p>— Дижи се!</p> 
кивати о дому, о кући...{S} И сваки пут ме оставише без одговора.{S} Само би ме једним презриви 
једно јој око остало отворено и гледа у ме, право у ме...</p> <p>Суза једна скотрља јој се низ  
p> <p>Причајући непрестано је гледала у ме и непрестано ме миловала по коси и по образима.</p>  
ном. — Никад...</p> <p>Он зине, блене у ме.</p> <p>— Не могу?..{S} Вјерујеш ли?..</p> <p>— Вјер 
са људима који су пролазили и гледали у ме.{S} Чинило ми се да се и они потсмјехују, ругају се, 
ао, потказао хоџи.{S} Хасан је сумњао у ме и почео ми пријетити; ја сам опет сумњао у њега.{S}  
о остало отворено и гледа у ме, право у ме...</p> <p>Суза једна скотрља јој се низ образ, зауст 
жљиво. — Шта ти учинише?</p> <p>— Краду ме.</p> <p>— Они?..</p> <p>— <hi>Ја</hi> то знам најбољ 
и они потсмјехују, ругају се, изазивају ме.{S} Једва сам се савладао да не налетим на неке и не 
рије ријетко у руке узимао, — и на силу ме гонио да запалим, задиманим пред њим.{S} Тада би по  
— Рашта?..</p> <p>Она се насмија, ошину ме јаглуком по лицу и, објешењачки додирнувши својим но 
а!..</p> <p>И измахујући шамијом, ошину ме по образима и поче жмиркати.</p> <p>— Ја сам мислила 
..</p> <p>Зулфага ми трзну руком, гурну ме мало унапријед и некако заповједнички откреса:</p> < 
>— Дижи се! — викну он осорније и гурну ме пушком. — Треба ми друг, а нећу другог тражити кад с 
рећи, па ето! — нагло прекиде и одгурну ме. — Треба ли баш рећи колико си драг?..</p> <p>— Треб 
ручивали, звали ме.</p> <p>И није да су ме звали због крупних каквих ствари, него због ситница, 
обудио у једном хану, у Коњицу, гдје су ме донијели и оставили некакви путници, који се међусоб 
обучени, опет дођоше у собу, затекли су ме уплакана.{S} Обоје се склепташе око мене, опколише м 
јем све око себе...</p> <p>Тек пошто су ме ноге почеле бољети од дугога ходања, уљегао сам у ду 
 попут просјака. — Дај!..</p> <p>Нијесу ме ни погледали.{S} Нијесу, можебити, ни чули шта сам г 
/p> <p>И то отегнуто, тихо питање намах ме растријезни и сву ми радост помути.</p> <p>— Ко ли ј 
а склопити.</p> <p>Чим смо легли, одмах ме почела заговарати, запиткивати и причати нешто.{S} П 
 се у траву.</p> <p>Страх од ножа одмах ме растријезни, натјера ме да се приберем.{S} И сва крв 
а високо му стрши изнад главе.{S} Страх ме, готово, и од самога себе, од корака својих, који му 
и, пријети, претсказује нешто.{S} Страх ме од Хасана који не пазећи на ме корача напријед, а ци 
и задржава <pb n="302" /> нас.{S} Страх ме и од оног муклог, тупог, непрестаног шуштања, цичања 
абуни, муци.</p> <p>— Казао си и да ћеш ме испросити — настави након дуже почивке, некако пакос 
 по образу.</p> <p>— Јок!..{S} Слушаћеш ме, крмче никакав! — викну раздражено. — Ти остајеш, а  
p> <p>— Само — рече промукло — пустићеш ме да и данас очистим оружје и истимарим бедевију...{S} 
 и порумени.</p> <p>Руменило њезино још ме више наљути.{S} Изгледала ми тога часа као преступни 
атима и испрсих се, искривих, као да на мегдан изазивам кога.</p> <p>— Дајте робу!..{S} Хоћу да 
ужити их из свега, гласа.{S} Почех и на мегдан зазивати и подвикивати до промуклости...{S} Они  
ужја, стани да се огледамо, да дијелимо мегдан, а не тако... мучки...</p> <p>Хасан баци оружје, 
, иако млађи од Хајкуне, био је најбољи мегданџија међу нама и обоје нас редовно је побјеђивао. 
 куповао стоку, сир, вуну, коже, масло, мед, воштину.{S} По десет, по петнаест товара, на изгла 
— Пјевај ми, Хајнија!..{S} Пјевај, душо медена! — викне мајка заносно, и удари се по кољену. —  
њиховим собама као да је потоцима текла медовина, ракија, газиле се хурме, локуми, гурабије, ко 
су из собе у собу носећи боце и чаше са медовином, велике чиније с духаном, ибрик и филџане са  
ом и купусом, сандуке с јајима, канте с медом и мјехове с маслом, сиром и кајмаком, и, пустивши 
вори, посвађа се, извиче. — Јесам ли ја међед јали пехливан па да ми се смијеш?..{S} Шта ти је? 
и натргати на звијер какву: на вука, на међеда?..{S} Или, ако се примакнемо друму, хоће ли нас  
ем хљеб, којим би, како ми се чинило, и међеда могао умлатити.{S} Све спустише пред нас.</p> <p 
 гомила, као око пехливана или Цигана с међедом.{S} Поче и дречати, грајати, кудити нам робу.{S 
за њим. — Муртат и одметник!..</p> <p>— Међер је стари хоџа опет бољи — дочека неко одострага и 
мим бошчама разносиле робу по махалама, међу жене; неколико торбара опремио сам чак до црногорс 
но, снуждено. — Наслонила се на демире, међу цвијеће, и чекала.</p> <p>— Зар?..</p> <p>— И... и 
 обично гдје сједи на софи са цвијећем, међу шебојима, и токорсе прешива некакве хаљине, крпе.{ 
ише лежала него сједила у ћошку једном, међу јастуцима, и ћутала, све су жене галамиле, викале, 
их.{S} Њему за инат ишао сам у чаршију, међу чаршинлије, причао свакакве приче и лагао; за инат 
амо глад«...</p> <p>Кад би, напошљетку, међу нас дошао и Сулага, узимао ме за руку и изводио у  
ала и у собу и чешће излазила на башчу, међу цвијеће.{S} Својом руком залијевала је јорговане,  
 кад си ти овђе...{S} Хајде!..</p> <p>— Међу влашке хајдуке?</p> <p>— Јок...{S} Нећемо с њима.. 
ј, истресе нешто духана на длан, узе га међу прсте и поче потпрашивати...</p> <p>— А сад ће и Х 
и од Хајкуне, био је најбољи мегданџија међу нама и обоје нас редовно је побјеђивао.</p> <pb n= 
 приступио и отада више није било кавге међу нама.{S} Шта више и уортачили смо се и отпочели са 
стиђено спусти пушку поред себе и сједе међу њих.</p> <p>— Јесте ли из далека, момци? — запита  
, хљеба и он понуди свакога и сам сједе међу њих.{S} И замоли их да причају о свему, да све каж 
би посједали по трави, он сам сједао је међу њих, прекрстио ноге и понудио им духанкесу да запа 
 им то и дјеца науче.</p> <p>И дошао је међу њих и засјео пред џамијом.{S} Око њега, по сниским 
ет сједох на миндерлук и стиснувши руке међу кољенима, као ругајући се искезих све зубе према њ 
из кратких, дебелих чибука, а она стане међу њих румена, весела, насмијана, пита их о земљи, о  
о капи, почеше се прелијевати као да се међу њима каранфили расцваше.</p> <p>— Приступајте! — м 
потпуно ослободи.</p> <p>Опет као да се међу њима почела водити борба, подмукла, прикривена, ал 
е и оке, усплахирено утрча и умијеша се међу нас.</p> <p>— Оставите се кавге, људи! — викну про 
ао у њега.{S} И ко зна, може бит’ би се међу нама изродила и голема свађа, да сам хоџа једнога  
250" /> као да потпуно утону, изгуби се међу набраним, густим обрвама, испод којих се стаклиле  
јаше неколике чаршинлије, мијешајући се међу нас и развађајући. —</p> <p>Шта ћете?..</p> <p>Дођ 
кидано, премећући велике жуте бројанице међу прстима. — Говоре тако.</p> <p>— Тако и јес’ — пот 
ово ми враћали.</p> <p>Ишао сам затим и међу аскере, војнике, под сиве, искрпљене чадоре, препу 
јек добивао новаца, био сам најбогатији међу јаранима и сви ми завидили на томе.{S} Било их, ко 
анане листиће, нагло их почнем мељавати међу прстима и трпати у уста, жвакати.{S} Чудна грчина  
ма се одуприје о кољена, а главу спусти међу шаке.</p> <p>— Што си се препао? — запита.</p> <p> 
зо се вратише сашаптавајући се и носећи међу собом пун шкипић млијека и један поголем хљеб, кој 
оје су биле засуте брашном.{S} Опазивши међу нама страно, непознато момче, полугласно цикну, од 
Набивши га на колац и тутнувши му чибук међу рукаве, поче га гађати из пушке, стријељати.</p> < 
утро пролазио ми он испред дућана, ишао међу комшије, састајао се с њима, сашаптавао.{S} По нек 
 упусте у разговор...{S} Кад сам ја био међу њима лакше било обојима...</p> <p>Тада су већ смје 
а се грохотом не засмијем, стојећи тако међу њима, као јање изведено на пазар, кога пипају и за 
о имао мекших и топлијих ријечи; једино међу њима изгледао је некако блажи, питомији.</p> <p>—  
че шапатом. — Мичимо се!..</p> <p>— Зар међу хајдуке?</p> <p>— Ко зна?..{S} Не знам...{S} Хајде 
естати.</p> <p>Она устаде, узе ми главу међу руке и унесе ми се у лице.</p> <p>— И ти се не љут 
на и необувен, босоног, полазио у башту међу поврће, и тамо копао, тријебио, пребирао.{S} Туп,  
а...</p> <p>Кад загледах боље, познадох међу њима Јована, оног истог Јована, који је некад са м 
 пред Хајкуном и пред хоџиницом.</p> <p>Међу нама се управо највише говорило о Сулаги и сви га  
ели и оставили некакви путници, који се међусобно порезали и платили ханџији унапријед читав мо 
p>Неко вријеме стајали смо и кошкали се међусобно: час је он мене гуркао напријед, час сам ја г 
не зазирући ни од чега, — частили су се међусобно, пили, свађали се.{S} По њиховим собама као д 
ја нити устукнуше.{S} Само се згледнуше међусобно, као да се питају: хоће ли је послушати или н 
шани, као да се надвикиваху и надметаху међусобно, а мукли, пригушени одјеци као да им се одази 
вим гранама трешања, којима су, узгред, мезетили.{S} Чак и слушкиње били домамили себи, помијеш 
} Топлина мајчиних прсију и глас њезин, мек и звонак глас, измамише ми сузе.{S} Што сам више пл 
свијетло као прољетње јутро, разлијевао мек, благ осмијех, рашчешљана брада повијала му се прек 
у, из које цурила крв и натапала топло, мекано перје...{S} А једно јој око остало отворено и гл 
ђе та чудна мисао, — чупкајући око себе меке, танане листиће, нагло их почнем мељавати међу прс 
? — запитах намигнувши, хватајући је за меки, обли подвољак. — Баш?..</p> <p>— Свиђа...{S} И ба 
 тлима, оивичен са три стране рутастим, меким серџадама и опкољен дебелим, калуфли-јастуцима ко 
и још јаче и, као болесник какав, неким меким, изнемоглим гласом избаци:</p> <p>— Ах...{S} Гони 
ла би их се читава соба.{S} Засједну по меким, рутавим миндерлуцима, прекрштених нога, огрнути  
 <p>— Како си? — питала га Хатиџа тада, меко, мазно, љубећи му руку, — Како мајка?..</p> <p>Па, 
ви главу и, држећи мали прст на устима, меко, наивно запита:</p> <p>— Шта сам ти учинила?..</p> 
</p> <p>— Шта ћеш то? — запита ефендија меко, хватајући ме за руку. — Зар си толико љутит?..</p 
</p> <p>— Немој, Смајиле, — протепа она меко, мазећи се. — Не знаш ти...</p> <p>— Он мене здрав 
 То?..</p> <p>— Устани — рече и Хајкуна меко, па се саже и узе ме за руку. — Устани и хајде с н 
— Хоћеш ли се на ме наљутити? —- запита меко, плашљиво, тихо, а глас јој дршће, трепери као да  
це.</p> <p>— И ти се не љутиш? — запита меко, милујући.</p> <p>— Не љутиш?..</p> <p>— Не љутим  
 пољуљују.</p> <p>— Улази — рече Хатиџа меко, као тепајући и лако ме повуче за собом. — Зар ниј 
у рукама.</p> <p>— И како гледа! — рече меко, готово тепајући.</p> <p>— Охо!..</p> <p>— И како  
> <p>— Други пут буди паметнији, — рече меко, готово тепајући — а сад нека ти је просто...</p>  
аш се ти, слатки, да те преварио — рече меко, полугласно. —— Оно је један добар и поштен човјек 
 Данас ћете у мене на ручак — проговори меко.</p> <p>— Кад не можеш јарана дочекати у својој ку 
ред погледом њезиним, а, обвијајући јој меко, топло, пуначко, тијело и мени се пријатна топлина 
вор.</p> <p>— А кад си рањен? — запитам меко, болећиво, сасвим заборављајући да сам га то исто  
/p> <p>— Хоћеш ли Сулаги? — запита Авдо меко, опет пристајући за мном. — Нећеш?</p> <p>— Хоћу.< 
обро и ваљано момче моје, — рече некако меко, сажаљевајући — срце ти је исто као и у мајке...</ 
и, шапутали.{S} И сви ме гледали некако меко, питомо, сажаљевајући.{S} Ако би прошли поред мене 
што сам као од невоље одлазио каткада у мектеб и тамо по два по три сахата учио читати и писати 
пустих покрај јастука, на широку шилту, меку, кадифасту шилту која као да је одавно чекала на н 
 у мене куповали жито, брашно, пиринач, меку робу и све новце, што сам им дао, поново ми враћал 
, шта више, иза тога постајала и некако мекша, њежнија, блажа.{S} И, желећи зар да заглади што  
 сви слушају и гледају некако друкчије, мекше, питомије, сада тек као да осјети како нико моћни 
, па хоће у нас...{S} Моли — дочеках ја мекше, и сам је молећи. — А грехота да га одбијемо...</ 
а...{S} Нијесмо сами... — опет ће момче мекше, испод ока погледајући на канат и на дјевојче оно 
и бити на одмет ни Хатиџине — додаде он мекше, једнако се смјешкајући. – Она је моје дијете...{ 
данашњи дан бити несретан — отсијече он мекше и уздахну. — Све нам наопако иђе.</p> <p>— А ми д 
p>— Шта је?..{S} Што шутиш?.. — запитах мекше, а и нехотице се сагињем, надносим над њу. — Одго 
 и заударали на зној, он је једино имао мекших и топлијих ријечи; једино међу њима изгледао је  
е меке, танане листиће, нагло их почнем мељавати међу прстима и трпати у уста, жвакати.{S} Чудн 
опет ће онај одострага, протежући се. — Мене жица у раменима...</p> <p>— И грмљавине ће бити —  
. и раставиће те са Сулагом...</p> <p>— Мене?..</p> <p>Она ми бржебоље даде знак да не вичем то 
 бити — додаде стари невесело.</p> <p>— Мене сврбе леђа...</p> <p>Једно младо, безбрко момче, г 
Он се причини као да није чуо.</p> <p>— Мене сад ништа не боли — рече. — Иђем.</p> <p>И стиснув 
рећи пут: „Дај кахву“...{S} Хамид ту, а мене зове...</p> <p>И све говори некако жалостиво.{S} К 
вима.{S} Шта више, она као да се бојала мене и никад ме није смјела јаче ударити или казнити же 
ћи се. — Не знаш ти...{S} Их!..{S} Због мене, болан, направио би чуда!..</p> <p>— Обећај ми да  
ијех.</p> <p>— Због мене зар?..{S} Због мене?..</p> <p>— Убићу!..{S} Удавићу!.. — рикнух ја пом 
охотан, обијестан смијех.</p> <p>— Због мене зар?..{S} Због мене?..</p> <p>— Убићу!..{S} Удавић 
хтјели застајати ни губити времена због мене.</p> <p>И опет сам остајао на друму сам, смрвљен,  
ам мислила да ти... да ти... ништа због мене не би учинио...{S} Мислила сам...{S} Их...{S} Кавг 
 Биће бруке... кавге...</p> <p>— И због мене би, зар, могло бити кијамета?..</p> <p>Због мене?. 
ргнута и ту се вјечито чувала само због мене, — почела ме шибати по рукама, плећима, бедрама, п 
зар, могло бити кијамета?..</p> <p>Због мене?..</p> <p>И она се изви, искриви, и удари у грохот 
 онако причати и онако тумачити.{S} Кад мене неко похвали да лијепо причам, увијек се сјетим хо 
н, наоружан и опремљен, стајао је изнад мене, мргодан као џелат и по изгледу му одмах сам могао 
тих Хасана, тад опазих да га нема поред мене.{S} И одмах се почех присјећати и наше засједе и н 
мо...</p> <p>— Хм...</p> <p>Сједе поред мене и поче чупкати траву:</p> <p>— Окладио бих се да ћ 
баш поред собних врата, прошао је поред мене и очешао се лактом о моју антерију, не опазивши ме 
о, сажаљевајући.{S} Ако би прошли поред мене, свако је застајао мало да ме поглади по глави, да 
и они трче, као да бјеже, измичу испред мене.{S} И, — макар то сада било и смијешно, — морао са 
Хајкуна више није ни сакривала ништа од мене, нити је више зазирала да изађе преда ме у мушком  
...{S} И добра је срца...{S} Бољи је од мене па... па је свакако правије да ја иђем а он да ост 
себи у крило и цикну:</p> <p>— Да се од мене ниси макла, бре!..{S} Само ћеш мене да служиш, сам 
 су ишли из собе у собу, укривали се од мене и нешто се договарали, шапутали.{S} И сви ме гледа 
м вам, па ме и не гледате... бјежите од мене... гоните ме“...</p> <p>Други пут, опет, тужила ми 
вали се псовком Османовом, стид га и од мене, од свега свијета.{S} Зато оде пред мајку, испружи 
ом ђетету не може бити бољи пријатељ од мене, — дочека мајка сурово, <pb n="256" /> па се приди 
Учи се!..</p> <p>Окренувши се љутито од мене иде Сулаги и њега пита.</p> <p>— Шта ћу радити!..< 
овао.{S} Криво ми и што окреће главу од мене, што ми у очи не смије отворено да погледа, што ни 
случајно и затребао какав друг, звао је мене.{S} Извуче однекуда голем и тежак нож са сломљеном 
— рече заповједнички — и не пуцај прије мене...{S} Кад ја опалим, пали и ти...{S} И онда... кад 
 из собе. —</p> <p>Он ништа не ради без мене.</p> <p>И мирни, добри Сулага оста сам самцит, пон 
а инат, — силећи се да осоколи и себе и мене — упорно би одбио и још би жешће навалио да идемо  
х сакрије.</p> <p>Ради бабе Сулага је и мене волио много.{S} Никад не би прошао а да ме не омил 
</p> <p>У њезину присуству миловао је и мене и, као малом дјетету, давао ми пушке од зовине што 
.{S} Тога часа чинило ми се као да ће и мене, и њу, и свакога гађати као кумру, те некако и нех 
су баш према мени били толико пажљиви и мене толико мазили, познао сам и то да све што се десил 
рагу и мрким погледом једним премјери и мене и Зулфагу.{S} Затим завуче прсте у густу, неуређен 
овољни.{S} Хајкуна највише.{S} Грлећи и мене и Хасана попијевала је, поигравала, скакутала, нат 
 не дођем, да...</p> <p>И, погледавши и мене и Хатиџу, тихо додаде:</p> <p>— Голубови моји!..</ 
н.{S} Потрчао је да пољуби мајку, чак и мене, у руку, и заплео се, спотакао, да сам у два маха  
ва хабера од тебе...</p> <p>Заборавио и мене, и заклетве, па си мислио да ћу и ја заборавити... 
ијести.</p> <p>Остави брзо и бедевију и мене, узе ђугуме што су у једноме низу стајали испод ба 
, ишли, бјежали кућама.</p> <p>Чак су и мене натјерали да затворим и да се сакривам.{S} Зулфага 
га мирно, правећи се као да не гледа ни мене ни Хатиџу. — Лијепо?</p> <p>— Добро ми било.</p> < 
 јој. — Своју пјесму пјева!..</p> <p>Ни мене нијесу остављали на миру, нити ме штедјели.{S} Кад 
х заборављати на своје.{S} Додуше и они мене као да су били заборавили: тек каткада, уријетко,  
љати и протезати се.{S} Затим, опазивши мене, даде ми знак руком да му приступим.</p> <p>Обгрли 
епрестано потпрашујући.</p> <p>Опазивши мене као да се збунише мало, сметоше се.{S} Зулфага окр 
 мазећи се. — Не знаш ти...</p> <p>— Он мене здрава пазио у својој кући, а ја њега рањена да го 
и смо и кошкали се међусобно: час је он мене гуркао напријед, час сам ја гуркао њега.{S} Читав  
че пригушено — па га држи...{S} Није он мене оставио, него ево, на твоје очи, казао ми да сам м 
тавој кући никога толико не мрзи колико мене.{S} Ништа му помагало није ни што ми се каткад ула 
 збуњено <pb n="359" /> се окретала око мене и пипала ме по прсима, по раменима.</p> <p>— А сад 
вао у њој и, чинило ми се да се све око мене смије, све звони, пјева и одјекује.</p> <p>Сулага  
еко зазва у помоћ.{S} Замало, па се око мене окупи читава гомила и Авдо, стењући и отхукујући,  
 ме уплакана.{S} Обоје се склепташе око мене, опколише ме.</p> <pb n="288" /> <p>— Шта слиниш,  
о пута и...</p> <p>Све поче дрхтати око мене, све поигравати...{S} По друму, око нога ми, као д 
тала је потскакујући и облијетајући око мене. — Дај!..</p> <p>И пјевала ми, причала, забављала  
бре!..{S} Само ћеш мене да служиш, само мене у очи да гледаш, само мени да се смијеш...{S} Нико 
 зликовац сам, хајдук, зулумћар...{S} У мене је и срце од камена и нема милости ни љубости ни п 
бе... нипошто дала не бих!..</p> <p>— У мене нема ни поштења правог, ни благодарности — опет из 
ало из пушака.</p> <p>Сељаци су кашње у мене куповали жито, брашно, пиринач, меку робу и све но 
ем, да се смирим.</p> <p>— Данас ћете у мене на ручак — проговори меко.</p> <p>— Кад не можеш ј 
 другог не тражи, ни у кога неће него у мене.{S} Макар се и свађали, макар се и љутили један на 
 од мене ниси макла, бре!..{S} Само ћеш мене да служиш, само мене у очи да гледаш, само мени да 
амо неколико корачаји до Сулагине куће, мени се чинило као да трчим пун сахат један.{S} Примица 
 и мрзили многи и туђили се од њега.{S} Мени се барем чинило да не само у махали, него у читаво 
ла на вратима, за канатом сакривена.{S} Мени се барем, пролазећи туда, увијек причињавало као д 
мали толико говорити, колико о мени.{S} Мени у лице почну причати о мени, хвалити ме, надметати 
а гурнем у ребра, да продрмусам мало. — Мени није до чекања...</p> <p>Он као да опет заспа.</p> 
 у својој кући, ено ти моје...</p> <p>— Мени је свеједно гдје хоћете...{S} Само дајте да се јед 
 се да ће и теби добро бити...</p> <p>— Мени је и сад добро — одговорих јој весело, показујући  
> <p>— А мени се чини да јеси.</p> <p>— Мени се, опет, чини да јеси <hi>баш ти</hi>, чим ме пит 
 се да нико не чује. — Колико?</p> <p>— Мени не треба ништа, — одговорих му поносито и, држећи  
 није прошло откако смо се раставили, а мени се одуљило као да су два дана.</p> <p>— Рашта смо  
 рече. — И ако хоћеш да не спавамо... а мени се не спава... причао бих ти све од почетка, готов 
ах зна чија ће побједа бити, — рече — а мени се чини да је уз онога ко се дигне против зулума и 
/p> <p>— Ја?..{S} Нијесам...</p> <p>— А мени се чини да јеси.</p> <p>— Мени се, опет, чини да ј 
p>— Нимало?</p> <p>— Нимало.</p> <p>— А мени опет жао што сам му рекла — прошапта тихо, пригуше 
а готово ни ручати није хтјела, само да мени више остане, да моја чинија буде пунија.</p> <p>По 
 је?..</p> <p>И из све снаге баци према мени нож који, фијучући, пролети ми готово поред ушију  
ата, куцну се по сабљи и подвикну према мени:</p> <p>— Оковаћу те, бре!..{S} Мјесец дана у хапс 
крупно, големо.{S} А пошто су баш према мени били толико пажљиви и мене толико мазили, познао с 
његов. — За ситницу, па нож бацаш према мени!{S} Мамлазе!..{S} Ако мислиш да <pb n="304" /> се  
не тајне и као да се хтјела осветити на мени за све што је патила.{S} Старала се да ме заузда,  
о је Зулфагу и наредио мајки да пријеђе мени, јер је читаво његово имање опет остало њојзи.{S}  
авој ствари.{S} А трећега дана дошао је мени и узевши ме за руку, повео за собом у закутак једа 
/p> <p>— Не знате ви, поганови, како је мени — гунђао је измичући и као стидећи се. — Не знате  
ају.</p> <p>И, из чудног ината неког, и мени се прохтједе да запјевам, да пустим глас.{S} И, из 
 — Ни мени није лакше...{S} И мени... и мени су отели, уграбили и срце и душу...{S} Хајде...</p 
че дизати. — Ни мени није лакше...{S} И мени... и мени су отели, уграбили и срце и душу...{S} Х 
они ово раде — говорио је јецајући. — И мени товаре на леђа да те ја наговарам...{S} Моја махни 
ћи појас. — Слути на кишу...</p> <p>— И мени се чини.</p> <p>— Хатиџине винограде, бојим се, не 
.</p> <pb n="231" /> <p>А тада као да и мени свану пред очима.{S} Познадох да се догодило нешто 
 незване гошће.{S} Тада је приступала и мени, улагивала се, миловала ме, љубила и давала новаца 
атиџи. —</p> <p>Долазио је и мени, па и мени причао...{S} Нити је, каже, Зулфага имао својих па 
енувши се Хатиџи. —</p> <p>Долазио је и мени, па и мени причао...{S} Нити је, каже, Зулфага има 
ори Осман. — А рахметли бег одужио се и мени и свакоме својим јунаштвом и срцем својим...</p> < 
јесам остајао без дијела.{S} Бацио би и мени дукат-два у крило, потегнувши ме прије тога за нос 
..{S} Ти...{S} Ако желиш добра и себи и мени, води ме!.. </p> </div> <div type="chapter" xml:id 
као и ја, да је и њему мучно било као и мени.</p> <p>То се већ могло познати и по држању његову 
јући јој меко, топло, пуначко, тијело и мени се пријатна топлина нека поче разлијевати по прсим 
иђало, не водећи рачуна о томе: хоће ли мени бити на сметњи или неће...{S} Хаљине некакве разба 
 — откреса и силом ме поче дизати. — Ни мени није лакше...{S} И мени... и мени су отели, уграби 
чеш.</p> <p>— А ако нећу?..</p> <p>— Ни мени, мајки за љубав?{S} Нећеш, зар?..</p> <p>Мени лако 
свога живота...</p> <p>— Не спава се ни мени.</p> <p>И додадох му кахву.</p> <p>Он спусти филџа 
 да причам коме и да их одам.{S} Ни они мени ништа спомињали нијесу, ни питали ме.{S} Хасан, ка 
ој...</p> <p>— А је ли шала била кад си мени долазио! — запита Хајкуна отимајући се и ударајући 
и.</p> <p>— Шта ћу казати? — одмах трчи мени и пита.</p> <p>— Смисли, па нареди како хоћеш.</p> 
то није требало, и увијек распитивала о мени.{S} Питала: и како живим, и како радим, и гдје спа 
ли није имао када да води много бриге о мени, био сам препуштен самоме себи и радио сам све шта 
, пошао сам да учиним јунаштво, да се о мени прича као о јунаку и... и да ме сви хвале...{S} Их 
плакала непрестано кад су јој причали о мени.{S} Кришом, да не види Зулфага, свраћала је Циганк 
 о мени.{S} Мени у лице почну причати о мени, хвалити ме, надметати се управо у похвалама.</p>  
тно, послушно дијете ружно ће мислити о мени...</p> <p>Мајка ми приступи и поче миловати.</p> < 
 нијесу имали толико говорити, колико о мени.{S} Мени у лице почну причати о мени, хвалити ме,  
ржава?..{S} И шта би се, тада мислило о мени?..</p> <p>Шта би мислила и сама Хатиџа, кад би виђ 
6" /> познати да су све говорили само о мени, да се управо о мојој кожи и радило.{S} И стрепио  
очне да бије, да шамара.</p> <p>— Зар о мени да тако говоре?..{S} Зар смију о мени тако говорит 
о мени да тако говоре?..{S} Зар смију о мени тако говорити?..</p> <p>Тада је остајала у соби пу 
и.{S} И одмах је смијешећи се приступао мени, одвајао ме од „женског друштва“ и звао да сједнем 
вјерује њему, кога је јуче познао, него мени, с киме је толико друговао.{S} Криво ми и што окре 
служиш, само мене у очи да гледаш, само мени да се смијеш...{S} Никоме више!</p> <pb n="237" /> 
 могло десити никоме другоме, него само мени или некоме од мојих.</p> <p>Зато поред све њихове  
ајно запита мајка, трчећи час њему, час мени и увијајући се, ломећи пред обојицом. — Јесте ли љ 
ида...</p> <p>„То“, каже, „опет за инат мени...{S} Због црвљивог карамфила га звала“...{S} Поми 
у се на њега.{S} По срећи, њихова помоћ мени је ипак у згодан час дошла и на велико чудо ханџиј 
их и њима коју пару дао.{S} По срећи, у мени је било и сувише бабине крви, које ми је сметала д 
Затим као да се нешто затресе, уздрма у мени.{S} Рука ми клону и пушка испаде из ње.</p> <p>И с 
ријева као да врију, кључају, кркљају у мени и нешто под грлом заиграло се, па стеже, стеже, да 
ијепо платио...</p> <pb n="344" /> <p>У мени поче кипити, врети.{S} Дође ми да узмем ону књигу  
 би...{S} Нико!</p> <pb n="396" /> <p>У мени се тада опет јављала она чудна жеља: да мучим, да  
, на срамоту, све повратити...</p> <p>У мени, изненада, као да поче копрцати, чепркати нешто.{S 
нађивати.</p> <p>Па ипак хоџа се окрену мени, да ми све то, макар и укратко, протумачи:</p> <p> 
вара!..{S} Их!..</p> <p>А тад се окрену мени, загрли ме и поче љубити.</p> <p>— Добро и ваљано  
S} Ситница је!..</p> <p>Затим се окрену мени и прошапта:</p> <p>— Не дај Хатиџи да улази...{S}  
ће ти оне?..</p> <p>— Па се опет окрену мени и поче тумачити. — Мало му је што је зулума почини 
атајући ме за руку. — Нипошто!..</p> <p>Мени сад истом свану пред очима: зашто је збуњена, зашт 
е, нити се за здравље упиташе...</p> <p>Мени смијешна дође та забуна њихова и да не бих ударио  
мајки за љубав?{S} Нећеш, зар?..</p> <p>Мени лако задрхта рука и испустих кашику.{S} Покорно, к 
> <p>— Куда?</p> <p>— У засједу.</p> <p>Мени поклецнуше ноге.</p> <p>— И баш да дочекамо? — зап 
рата су обично закључавали и подупирали мертецима, да их не би какав непозвани гост изненадио;  
 болестан?... —— запита зачуђено, а низ мерџана, опружен низ малу пуначку <pb n="371" /> руку г 
 — сједила на авлији, на трави и низала мерџане које бијаше разасула по крилу, по новим, свилен 
.</p> <p>Токорсе нехотице стадох на оне мерџане што сам их одбацио и почех газити.{S} Необичну  
се са чудном, лудом жељом да јој све те мерџане проспем, да их изгазим, смрвим и сатрем. — Да с 
и.{S} Оружани су били сви.{S} Румене се мерџани и блиста се срма на тешким пушкама и ножевима а 
нем у траву.{S} Сваки жглоб, сваки драм меса болио ме.{S} Било ми је као да ме неко читав дан у 
азбијати.{S} Кида и кошуљу, и димије, и месо на себи као да кида; чупа и гњечи траву, гризе, жв 
ане.{S} Низ бедре ми висе дроњци и голо месо провирује испод њих; на кољенима испуцала чоха,пов 
нувши поред кошница завиривао је у њих, метао шећера и полугласно тепао, док су му око главе об 
 <p>— И гладан си био, можебити, и... — Метну прст на уста и застаде мало. — А и сад си гладан! 
о ухватио двије ђевојчице из комшилука, метнуо их на крило, па... па... па...</p> <p>И хоџа зат 
дмах поред њега, на тлима засјео други, метнуо некакву хартију на кољено, па записује нешто, не 
и, прали бритве, клијешта и приправљали мехлеме, јер су сви највише и замјењивали хећиме и гото 
у, танку крпу некаквим жутим, гњецкавим мехлемом, што га уза се донио, привије.</p> <p>— Ништа  
 дјевојачке.{S} Хајкуна ишла пред нама, ми за њом.{S} Под ногама шкрипао нам и хрштао замрзнути 
акласто грање дивље лове између демира, ми смо мирно сједили у соби и слушали како пуцкара, тут 
обили хајдуци, а кад је примио на душу, ми му вјерујемо — рече Ибрахим ефендија мирно, поново у 
</p> <p>— Јок...{S} Нећемо с њима...{S} Ми ћемо сами...{S} Сами да царујемо у гори...</p> <p>—  
>— Опет Хамид!..</p> <p>— Све’дно...{S} Ми му вјерујемо...{S} Он је Зулфагу одавно знао...</p>  
ћи почесто, замаче у ноћ, изгуби се.{S} Ми заузесмо његово мјесто, умотасмо се у ћебета и полиј 
онако ситан, погурен, пође пред нама, — ми пођосмо за њим.{S} Хасан се опет умота у струку, сак 
е знам хоће ли вам се свиђати.</p> <p>— Ми и тражимо новог хоџу, са поштеном науком</p> <p>— бр 
, е ти је криво учинио.</p> <p>— И јес’ ми криво учинио — пресјекох га ватрено сједајући и без  
етала би и разбијала нам се о рамена, а ми смо једнако ишли, једнако завиривали и тражили.</p>  
екако осорно. — Јунаци су оно, болан, а ми смо нико и ништа...{S} Једва сам живу главу изнио из 
хова — рече. — Има их свуда.</p> <p>— А ми нијесмо срели ниједнога.</p> <p>— Ако сте их жељни,  
 преметну чибук преко крила.</p> <p>— А ми ћемо чекати док дођу — отповрну Хасан прекрстивши но 
ахну. — Све нам наопако иђе.</p> <p>— А ми да се вратимо, — предложих ја мирно, застанувши. — Х 
ен и попријети чибуком. — Бог све зна а ми јок!..{S} Ко зна да и ја, можебити, нијесам био на К 
 он осорније и гурну ме пушком. — Треба ми друг, а нећу другог тражити кад си ти овђе...{S} Хај 
дмах са душека дочекује:</p> <p>— Треба ми духана.</p> <p>— Па што нијеси Хамида послао да доне 
запјева Зулфага измичући се. — Не треба ми хунцут.</p> <p>— Хунцут си ти!..</p> <p>Мајка опет п 
а затворим и да се сакривам.{S} Зулфага ми неколико пута пролазио испред дућана весео, насмијан 
та:</p> <p>— Шта ћете?..</p> <p>Зулфага ми трзну руком, гурну ме мало унапријед и некако заповј 
све поигравати...{S} По друму, око нога ми, као да се испреплело неколико пушака, око њих се ра 
} И увијек их молила да ме поздраве, да ми понесу понуда каквих: пите, пексимита, уштипака, или 
</p> <p>Па ипак хоџа се окрену мени, да ми све то, макар и укратко, протумачи:</p> <p>— Ето, то 
.</p> <p>Страх да не изгубим Хатиџу, да ми је не преотму, премаме, уграбе, надјачао је све оста 
е нешто, непрестано шапуће.</p> <p>— Да ми се носи кући — откресах набусито, вадећи кесу и баца 
/hi> то знам најбоље и нико не треба да ми их хвали.</p> <p>Сулага осјети сву оштрину овог одго 
а да и сама окуша?..{S} Или је имала да ми каже нешто чудно, ново, лијепо, нешто што се не казу 
шао?..{S} Ашиковала сам са ђевојкама да ми кажу и... казале су ми...{S} И ево... уфатила сам те 
— Јесам ли ја међед јали пехливан па да ми се смијеш?..{S} Шта ти је?</p> <p>— брекну бјешње, г 
пињала да ме што више задржи будна и да ми причањем сан разбије.{S} Лакше јој било кад макар с  
ао и натрпати робе колико сам хтио и да ми опет, — за ардијом, — преостане нешто празна мјеста, 
а, — одговорих му поносито и, држећи да ми се и он руга, додадох пакосно:</p> <p>— Нијесам прос 
 раширеним рукама, а ипак не смијући да ми приступи и да ме такне. — Лакше ће ми бити, ако ме п 
ста.</p> <p>— Доћи ће он и сам — као да ми шапну неко, те се опет смирих и прихватих за посао.. 
 ослухивати.</p> <p>— Иду, иду — као да ми неко непрестано шапће на ухо, чупка за косу а звоно  
у уста, жвакати.{S} Чудна грчина као да ми се разли по читавим прсима, по носу, устима, свуда.{ 
/p> <p>За чудо, тај поклич његов као да ми је давао нове снаге, као да би ме намах осоколио.{S} 
 ме да се приберем.{S} И сва крв као да ми изненада јурну у образе и страшан бијес обузе ме.</p 
ладном водом полијева, обје руке као да ми се изненада надуше, а мале, ситне длаке на њима нагл 
p> <p>Шикну куршум кроз ваздух и као да ми пролети изнад главе.{S} Од страха ми испаде пушка из 
ва, малаксах потпуно.{S} У глави као да ми поче зујати, звонити, тутњити, пред очима поче да се 
ма, — завалих се опет, а у глави као да ми се наново поче мутити и пред очима наново маглити.</ 
оче ме обузимати све више, мрави као да ми почеше милити уз леђа и, на сву силу, ослањајући се  
тиџом паде ми на памет и — одмах као да ми се сасуши грло, као да ме неко поче давити.</p> <p>— 
ово ништа не бих волио толико колико да ми се подсмјехне когод, <pb n="325" /> да ме изазове, т 
асред собе.</p> <p>— У мојој кући то да ми рекнеш?..{S} Ти?.. — запјева развлачећи.</p> <p>— Ов 
се с бока на бок и отхукујући. — Зар да ми се са свих страна и пријатељи и душмани потсмјехују, 
силна дрхтавица, као у грозници, овлада ми читавим тијелом...</p> <p>— Аааах!..</p> <p>Двапут ј 
давши око себе, на дућане оне, изненада ми се оте узвик:</p> <p>— Сад ћу јој показати!..</p> <p 
ошто сам остао сам са Сулагом, изненада ми ступи не дућан човјек некакав.{S} Умотан је био у го 
н замаче сасвим, изгуби се.</p> <p>Тада ми дође као несвјестица нека, малаксалост.{S} Сасвим из 
 <p>Па ме ухвати за подбрадак и погледа ми у очи.</p> <pb n="345" /> <p>— Ако си пошао да тужиш 
шиковала — одговори она мирно и погледа ми право у очи...</p> <p>Ах, очи оне!..</p> <p>Збуних с 
, бјежао управо, а читав сокак иза леђа ми као да поново почне јецати, тихо, пригушено јецати.. 
!..</p> <pb n="357" /> <p>Авдо, комшија ми, који је нешто размјерао у свом дућану, баци и терез 
— И рашта да ударам на своју кућу, која ми од бабе остала и на своју мајку, која ме родила?..</ 
77" /> <p>Па свратих у прву магазу која ми се чинила најзгоднија, застадох на вратима и испрсих 
 ја набусито, прихвативши за пушку која ми стајала баш украј врата. — Још ми такав лопов неће м 
штету и насиља.</p> <p>За чудо, и мајка ми као да га се доста прибојавала и често, врло често,  
ружно ће мислити о мени...</p> <p>Мајка ми приступи и поче миловати.</p> <p>— Отсада више не см 
е нешто затресе, уздрма у мени.{S} Рука ми клону и пушка испаде из ње.</p> <p>И сва она трава,  
ући око мене. — Дај!..</p> <p>И пјевала ми, причала, забављала се са мном, све док не би Шерифа 
 из чаршије и сјео покрај ње, изгледала ми увијек радосна, срећна, задовољна...{S} Чаврљала је, 
њезино још ме више наљути.{S} Изгледала ми тога часа као преступница каква, дрска, безобзирна п 
е, остављала је посао, трчала и пружала ми руке, тражећи да јој изручим на изврнуте длане шећер 
е у кући кухала каква љепша јела, слала ми увијек понешто.</p> <p>Око ручка, испред подне, јави 
отала златом и црвеном свилом и послала ми у јаглуку, поручивши узгред да јој увече дођем под п 
 и мучила, нудила ме слаткишима, тепала ми, миловала...{S} Каткада, на велико моје чудо, и приг 
 их случајно не бих одао баби, и тепала ми и митила ме, мазила.</p> <p>Кад би бабо по обичају к 
 уништи.</p> <p>И читава слика стварала ми се пред очима.{S} Као да гледам мајку: како блиједа, 
гао из душека и хтио се умивати, уљегла ми у собу, блиједа, слаба и изнемогла и, заставши крај  
е ме“...</p> <p>Други пут, опет, тужила ми се како јој не да ни пјевати.</p> <p>— Изишла ја на  
} Пљувачке сасвим понестало, пресахнула ми; само ми на испуцаним уснама застала капља крви и по 
 су ми још једнако дрхтале, а у бедрима ми сијевало и болило ме.</p> <p>— Хоћеш ли Сулаги? — за 
 и муштерије, који се враћали из дућана ми, те и њих чашћавао.{S} Два-три пута видио сам како ј 
о, распао; кошуља раздрљена; од фермена ми остала само половица на једном рамену...</p> <p>— Ра 
 пљувачку у устима.</p> <p>— Јес’, дина ми!..{S} Пљувачка!..</p> <p>То ме охрабри, осоколи да п 
 Сулагом...</p> <p>— Мене?..</p> <p>Она ми бржебоље даде знак да не вичем толико.</p> <pb n="37 
S} Ја га његовала, залијевала, па... па ми драго што се расцвао...{S} Сагла сам се чак до земље 
моју кумру, што ми вазда долијеће... па ми се спустила на главу, на шамију и почела гугутати... 
S} Чудо ћеш виђети вечерас!..</p> <p>Па ми пружи хоџину пушку и удари ме по рамену.</p> <p>— Бу 
 да се забринем, наљутим, планем, поста ми све смијешно, необично смијешно.</p> <p>Дође ми да ј 
 се, па стеже, стеже, дави...{S} И уста ми се спекла, осушила.{S} Пљувачке сасвим понестало, пр 
— шапну опет.</p> <p>Ни сам не знам шта ми би у томе часу.{S} Не одговорих му ништа, не рекох р 
 му свуда, на сваком кораку.{S} И ништа ми није било милије, него када би се ушљед моје неподми 
да ми пролети изнад главе.{S} Од страха ми испаде пушка из руке и сав се стресох.</p> <p>Трговц 
ресати и сасипати ми у крило.{S} Новаца ми није могао давати, јер није бабо дозвољавао.{S} И то 
остави посао, скочи са столице и потрча ми у сусрет. — Шта је?</p> <p>— Ево...</p> <p>Ова приви 
/p> <p>Он не одговори.</p> <p>— И преша ми је...{S} Невоља!</p> <p>Опет ништа.</p> <p>— Ефендиј 
чени голубови полете у уста!..{S} Какав ми је, бива, народ који јауче за добром, за славом нека 
 ономе који кука да му је зло.{S} Какав ми је то несретни народ који се сам с муком диже, с мук 
ажио, товарио...</p> <p>Напошљетку, кад ми већ додијало толико размишљање, подигнем се и исправ 
 десетом кораку.</p> <p>Напошљетку, кад ми већ додија толико узалудно тумарање, љутито одбацих  
и ми у дућан и сам ми се јавити.{S} Кад ми стаде на ћепенак, сав изгребан, мрк, необријан, у по 
 изјаву.{S} Ја сам, опет, њу слушао кад ми говорила о комшилуку и комшиницама, о махнитој Фати  
ће...</p> <p>— Јади га знали... а, глад ми, ево, прође... — шапну Хасан растегнуто и збаци стру 
 кренем право према Мостару.</p> <p>Сад ми већ било и обичније.{S} Идући право друмом сретао са 
нешто зазвижда кроз ваздух, изнад главе ми.{S} Ноге ми задрхташе, стресох се, и неко као да ме  
ико си драг?..</p> <p>— Треба...{S} Све ми треба... — узвикнух весела у жељи да непрестано онак 
, и червиша, и долме, и јапрака.{S} Све ми то остављали на дућан и одлазили мирно, не говорећи  
е блистале и засјењивале очи и... и све ми се чинило као да и они трче, као да бјеже, измичу ис 
, све сам више зазирао од Зулфаге и све ми се чинило да он у читавој кући никога толико не мрзи 
да кроз ваздух, изнад главе ми.{S} Ноге ми задрхташе, стресох се, и неко као да ме прикова на м 
малаксалост поче обузимати свега и ноге ми опет почеше поклецавати.{S} Два-три пута пипао сам с 
езати се.{S} Затим, опазивши мене, даде ми знак руком да му приступим.</p> <p>Обгрли ме.{S} Па  
 n="363" /> <p>Сулага одиже руку и даде ми знак да застанем, да се смирим.</p> <p>— Данас ћете  
Читав пошљедњи разговор са Хатиџом паде ми на памет и — одмах као да ми се сасуши грло, као да  
 Не могу — промуцах снуждено. — Не једе ми се... .</p> <p>— Не једе ти се?...{S} Рашта?..</p> < 
 <p>Све остави преда ме на ћилим, сједе ми уз кољено и, непрестано гледајући у очи, спусти ми р 
ам посла...</p> <p>— Остани...{S} Слађе ми попушити цигар кад си ти овђе.</p> <pb n="395" /> <p 
о читавом тијелу.{S} И, тога часа, дође ми да заплачем, да зајецам, загрцам.{S} Спустивши јој г 
итам све.{S} Макар био и први дан, дође ми да се свадим, поинатим с њоме.{S} Поинатио бих се ча 
 онако сурову, љутиту и распаљену, дође ми да и сам постанем суров, да је пецнем, надражим, да  
и, залупа као да ће искочити...{S} Дође ми да се дигнем, да га зовнем по имену и са раширеним р 
ажем своју зараду, похвалим се.{S} Дође ми и да запјевам, да подвриснем мало.</p> <p>— Ама је р 
 сва љутња као да намах минуше.{S} Дође ми да се и сам засмијем и да се увијам, онако да се уви 
> <p>У мени поче кипити, врети.{S} Дође ми да узмем ону књигу с тешким дебелим корицама, што је 
од срџбе неке на самога себе.{S} И дође ми да викнем у помоћ, да зовнем макар кога.</p> <p>Тад  
е долазити — откресах ја пакосно и дође ми да га гурнем у ребра, да продрмусам мало. — Мени ниј 
ом и мајсторлуком својим!</p> <p>И дође ми да издигнем руку изнад главе, да викнем и сазовем св 
аке куд је Хасан замакао.</p> <p>И дође ми да потрчим за њим, да га сустигнем и опет вратим, ул 
мијешно, необично смијешно.</p> <p>Дође ми да јој се у лице наругам, да је подражим.{S} И чудна 
, отури чибук у крај, придиже се и пође ми у сусрет.</p> <p>— Нећеш ми, зар, замјерити што сам  
 непрестано откривао, чим ме опази пође ми у сусрет, спусти ми руку на раме и тихо, развучено п 
, па и престати.</p> <p>Она устаде, узе ми главу међу руке и унесе ми се у лице.</p> <p>— И ти  
менима и јежећи са од студени... — Није ми необично...</p> <p>— А ја се за хајван плашим — прош 
да на канат и опљуну према њему. — Није ми било стало до свијета ни онда, кад сам кроз четири м 
и.{S} Ћутао је као заливен...{S} И није ми преостајало <pb n="342" /> ништа друго него да идем  
говорити.</p> <p>А у наредни петак није ми послала ручка. </p> </div> <pb n="354" /> <div type= 
И сва она трава, сва грчина она наврије ми на уста, навали.{S} Нагло почех повраћати.{S} Зној м 
 <p>— Отишао на усташе. .{S} Мало прије ми рекоше наши кад су доносили ствари.</p> <p>Ја се брз 
и, а да се нико усудио не би ни оштрије ми одговорити, камо ли да удари и да жешће увриједи!..{ 
мени је било и сувише бабине крви, које ми је сметала да дуго останем у друштву таквих јарана.{ 
мајку истакли као главног кривца и тиме ми онемогућили сваки рад против њих.</p> <p>И, ни сам н 
прса и поче се климати.</p> <p>— Хаљине ми кажу све...{S} Куку!..</p> <p>Па ме узе испод пазуха 
ти муштерије.</p> <p>По срећи, зазивање ми није било узалудно.{S} Неколике муштерије, сељаци не 
клињао, страшно проклињао.</p> <p>Кашње ми дошло да насрнем на кога, да убијем, отмем.</p> <p>Н 
и пенџере, трља их крпом некаквом, запе ми ријеч у грлу.{S} Заборавих на све.</p> <p>— Шта је т 
е: исцијепане, искајишане.{S} Низ бедре ми висе дроњци и голо месо провирује испод њих; на коље 
ринуто, гледајући за њим. — Хоће, вјере ми.</p> <pb n="298" /> <p>— Он нешто чудно смишља — дод 
нуждено, уједајући се за усне. — Док се ми смислимо, усташи ће ојачати.</p> <p>— И јуче су разб 
 устаде, узе ми главу међу руке и унесе ми се у лице.</p> <p>— И ти се не љутиш? — запита меко, 
 јер...</p> <p>— Јер?...</p> <p>И унесе ми се у лице, а чупи ме почеше шкакљати по образима.</p 
н ударао са врећом препуном пијеска, те ми сва ребра и све кости поломио.{S} И ништа не бих вол 
аца по шилти и по чекмеџи с новцима, те ми је у неко доба дућан више наличио на пушкарницу какв 
 јаче, одјекује кроз читаву планину, те ми се покаткад причини као да негдје неко чудновато лај 
д корака својих, који мукло одјекују те ми се непрестано причињава као да неко пристаје за мном 
тварала у собу, озбиљно пријетећи да ће ми »ноге пребити«, ако се усудим помолити, појавити пре 
е маријаше...</p> <p>Новци!..{S} Шта ће ми новци кад треба хљеба?..{S} Залогај хљеба од дуката, 
> <p>— Шта ће ми то, крвниче?{S} Шта ће ми сад? —— питала је љутито, газећи по рачунима и кушља 
 одупре, одбрани, отме.</p> <p>— Шта ће ми то, крвниче?{S} Шта ће ми сад? —— питала је љутито,  
а ми приступи и да ме такне. — Лакше ће ми бити, ако ме пригњечиш...{S} Уби, сине!..</p> <p>Хат 
акве лопте, као у шали напомену како ће ми поклонити и кћер Хатиџу, која ће »сигурно бити најпр 
ајући се лоптама и као очекујући што ће ми још поклонити. —</p> <p>Све хоћу.</p> <p>А бабо, отп 
лико да се дочепам своје мале вјеренице ми да се на њој осветим.</p> <p>Чупао бих је за косе, о 
шљао.</p> <p>Сама Хатиџа, ето, нехотице ми напомену, указа на све.</p> <p>Али, за чудо, мјесто  
 они, и јунаци су, и...</p> <p>Нехотице ми се оте поглед на изгребане, окрвављене руке.{S} Брже 
 сродника који ми најмилији био, и срце ми заигра, застрепи, залупа као да ће искочити...{S} До 
т ми га жао...</p> <p>Мазећи се гледаше ми у лице као да искушава, испитује.</p> <p>— И да загл 
а, туга нека.{S} У неколика пута бијаше ми дошло да се сакријем куда, да побјегнем од свију и г 
 нарочито у бедрама и листовима, почеше ми играти, трзати се некако, грчити, и при сваком њихов 
глас њезин, мек и звонак глас, измамише ми сузе.{S} Што сам више плакао бивало ми је све лакше  
ар да сам пјан, раставише се и начинише ми пут.{S} Нико ни ријечи не рече, нико не опсова.</p>  
му ја сам био некако веселији.{S} Лакше ми било на души и слађе сам спавао.</p> <p>У зиму, када 
није...</p> <p>— А он је крив био, душе ми, — викну ватрено, примичући ми се — и... и ја нијеса 
ло једе...</p> <p>— Хм...</p> <p>— Душе ми...{S} По читав дан једва ако неколико залогаја изјед 
м и златом оним?..{S} Је ли жељела да и ми, као и остали момци и дјевојке, отпочнемо са таквим  
{S} Тако и старији раде, па што не би и ми?..</p> <p>Одмах се споразумјесмо.{S} У рукама лијепе 
шајима, јунацима разним, говорили смо и ми највише о томе, готово једино о томе.{S} И како је с 
требно и да прориче понешто, тако смо и ми, поводећи се за осталима, врачали, гатали, прорицали 
 све буџаке, привиривао свуда.</p> <p>И ми сви мишљасмо да нас је неко одао, потказао хоџи.{S}  
згледу му одмах сам могао познати да би ми било узалудно свако опирање и затезање.</p> <p>Не пр 
 престајао.{S} Ја сам, опет, знао да би ми сваки предлог био узалудан, јер Хасан тада, као за и 
p> <p>Хасан се распали.</p> <p>— Кад би ми отац забрањивао полазак, ја бих му запалио кућу, — р 
м и сатрем. — Да сам болестан, лакше би ми било...</p> <p>Она прегризе конац и настави да ниже  
!..</p> <p>Авдо се нагло окрену, уграби ми пушку из руке и одбаци је.</p> <p>— Бјежи!..{S} Види 
Мајка! — узвикну она и, потрчавши, сави ми руке око врата. — Она!..</p> <p>Кад сам уљегао у соб 
Шта ти је?..</p> <p>Па ме обгрли, приви ми главу на прси и, спустивши ми усне на чело, прошапут 
 у групама, сви се удруживали.{S} И сви ми се причињавали големи, стасити, јаки, а ја слаб, кло 
био сам најбогатији међу јаранима и сви ми завидили на томе.{S} Било их, који ми се почели и ул 
шку и удари ме по рамену.</p> <p>— Буди ми јунак! — рече. — Ни од шта се немој препадати...{S}  
љетку, пошто ме добро разгледао, понуди ми цигар.</p> <p>— Тамо кијамет био — рече. — Је ли?..< 
ата и затвори канат.</p> <p>— Не излази ми сад на очи — рече тресући главом и пријетећи прстом. 
љих са оним сељачетом, са Јовицом, који ми некад бијаше разбио главу.</p> <p>Био је, додуше, јо 
и ми завидили на томе.{S} Било их, који ми се почели и улагивати и потварати друге, само да бих 
е савлађивати, одбацим комад хљеба који ми лежао у крилу, и измакох се иза софре.</p> <p>— Једи 
о сродника неког, блиског сродника који ми најмилији био, и срце ми заигра, застрепи, залупа ка 
љали, <pb n="346" /> ни на комшије који ми се јављали и зазивали ме на какву.{S} С рукама у џеп 
за рана, натоварио на врат човјеку који ми обећао дати кћер, како сам се удомазетио, те ме као  
ао сам се, газећи по оштром шљунку који ми хрштао под ногама и пипајући се по џеповима у којима 
 причао о радњи, о дућану, о мачку који ми улови по четири миша на дан, о разрачунавању са Зулф 
е матере и очеви њихови митили и давали ми смокава, грожђа, шљива, да их оставим на миру, и мол 
на ме поче друкчије гледати.{S} Забрани ми скитање по махалама, трговање, дружење са јаранима.{ 
 језгре и грицкала их.</p> <p>— А, чини ми се, сад ће и теби бољи земан доћи</p> <p>— рече, нап 
о по сахат, по два.</p> <p>И нико, чини ми се, није знао онако причати и онако тумачити.{S} Кад 
, прибирајући се и исправљајући. — Чини ми се да ће и теби добро бити...</p> <p>— Мени је и сад 
о.</p> <p>— Можеш ли ићи?</p> <p>— Чини ми се да могу.</p> <p>— Окушај!..</p> <p>Он ме пусти и  
тужан поглед, па склопи очи.{S} Причини ми се као да ће заспати.</p> <p>— Ефендија... дошао сам 
и овај га брзо спусти у џеп.{S} Причини ми се као да звецнуше дукати.{S} Па се опет окрену запт 
 мало.</p> <p>— Можеш ли ићи? — причини ми се као да запита.</p> <p>— Шта питаш? — отегнух полу 
 био бјељи од филдиша.{S} Зачудо, учини ми се као да сада први пут гледам у тај врат и његова б 
..</p> <p>И загледах се у обрве и учини ми се да тако танке, свилене, високо повијене обрве ник 
че и опет замахну. — Ха!..</p> <p>Учини ми се као да три буса љесковине уједанпут прескочи.</p> 
разбаци по сандуцима и по роби, заклони ми робу њима, оружје објеси о рафове, ћепенке и изнад в 
а приступи вратима, отвори их и наклони ми се са подсмијехом...</p> <p>— Изађи из ове куће — ре 
па... — вели њежно, постиђено и наслони ми главу на прси, — вазда ме зове...{S} Једном иште: „Д 
!</p> <p>Авдо, бојећи се несреће, ступи ми на дућан, повуче ме са ћепенка и сам поче затварати. 
а о кољена, с муком попридиже, приступи ми и не говорећи ништа поче ме пипати иза врата, кушају 
туцајући и опирући се о пушку, приступи ми и пружи руку.</p> <p>— Збогом!..</p> <p>— Не дај! —  
... јер...</p> <p>— Јер?..</p> <p>Сакри ми главу за леђа и брзо изговори:</p> <p>— Јер... јер и 
</p> <p>— Нипошто?..</p> <p>— Не говори ми о томе — узвикну јаче, бранећи се рукама. —— Нећу, н 
се сагињем, надносим над њу. — Одговори ми.</p> <p>— А зар га нијеси ти довео? — застиђено прош 
одиже шишану. — За толики вакат нит’ си ми долазио, нит сам имала каква хабера од тебе...</p> < 
кајао ради тога.</p> <p>— Пхи, какав си ми то момак! — добацивао је презриво, окрећући ми леђа, 
 мучити се.</p> <p>— Па... па... кад си ми драг, узми ме!.. — узвикну готово плачући. — Што оте 
мучила да изрекне.</p> <p>— Па... ти си ми драг... не знам ти рећи колико си драг — изговори бр 
врати се што прије.</p> <p>— Оставио си ми све послове неуређене, а толико си остао на селу — п 
е с њиме.</p> <p>— Шта је?..{S} Како си ми?..</p> <p>— Добро сам — одговори он једнако поиграва 
 <p>— Не знаш колико ми је драго што си ми то казао —— узвикну наслањајући ми се на раме и умиљ 
Бојим се за се, за те, за срећу коју си ми само ти донио, за слободу оволику...{S} Хоћеш ли, бо 
еру учинио!..{S} Нипошто!..</p> <p>— Ти ми и не можеш невјере учинити — одговарао сам мирно, оп 
е упињати, увијати као змије и запињати ми за ноге, ударати ме по бутима, теглити земљи...{S} П 
 сјео почео би све истресати и сасипати ми у крило.{S} Новаца ми није могао давати, јер није ба 
јаши као да почеше и летити, облијетати ми око очију, преврћући се, ковитлајући, лепршајући, зв 
помутише, заблијештише.</p> <p>— Освети ми се!..{S} Гони ме!.. — протепа молећи, заставши преда 
ман, ефендија, — викну очајно — живјети ми не да...{S} Убиће ме разбојник.</p> <p>—— Хајдук, бр 
 према мени нож који, фијучући, пролети ми готово поред ушију и оштрим врхом зари се у траву.</ 
ада у животу нијесам тако вечерао, нити ми се икада хљеб учинио слађи.{S} И ја и Хасан као да с 
ше није знала проговорити, ни објаснити ми. </p> </div> <pb n="267" /> <div type="chapter" xml: 
о и, непрестано гледајући у очи, спусти ми руку на раме.</p> <p>— Једи!..</p> <p>— Не брини се  
, чим ме опази пође ми у сусрет, спусти ми руку на раме и тихо, развучено протепа:</p> <p>— Ти  
<p>— Издајниче! —— отегну Хасан плазећи ми језик.</p> <p>— Хоћеш да ме оставиш, изневјериш, па  
ко да ће он сам, до неколико дана, доћи ми у дућан и сам ми се јавити.{S} Кад ми стаде на ћепен 
ла — мирно одговори мајка, обмотавајући ми руку око врата. — Сам ми је дошао...</p> <p>— Сам?.. 
та сам био овђе — прогунђа суво, дајући ми знак руком да му се не примичем.</p> <pb n="405" />  
као да се наљути и измахну руком дајући ми знак да се дижем; затим погледавши боље, брзо ми при 
 баби.</p> <p>Једнога дана, поклањајући ми некакве лопте, као у шали напомену како ће ми поклон 
џа, пропињући се на прсте и наслањајући ми главу на раме. — Среће своје... слободе своје... теб 
о си ми то казао —— узвикну наслањајући ми се на раме и умиљавајући се. — Не знаш ти...{S} Их!. 
други пут и боље.</p> <p>И не пуштајући ми рамена, изведе ме на чаршију. </p> </div> <div type= 
 <p>— Хајдемо — рече одсјечно, бацајући ми пред ноге некакав нож, двије пушчетине и торбу. — Ди 
како ме зове Хасан, псујући и звекећући ми оружјем око главе. — Разбуди се!..</p> <pb n="301" / 
омак! — добацивао је презриво, окрећући ми леђа, а, ни сам не знам рашта, тај узгредни прекор б 
о. „То кадија хрче“, прошапута окрећући ми се, па ме опет поче миловати по руци.</p> <pb n="343 
ио, душе ми, — викну ватрено, примичући ми се — и... и ја нијесам више могла трпити... он је... 
а неколико минута, а преплашени трговци ми дућанџије гологлави, босонози, неуређени, потуривши  
их је, хватајући је за подвољак. — Реци ми!..</p> <p>Она се замисли.</p> <p>— А и вечерас ће до 
 ли?..</p> <p>— Да видим.</p> <p>— Реци ми да се нећеш љутити!</p> <p>— Шта си му рекла?</p> <p 
љиво чистила некакве хаљине, препријечи ми пут и хтједе ме зауставити, али се брзо отргнем од њ 
е пред прагом, рашири пуке и препријечи ми пут, тресући чупима, осмјехујући се.</p> <p>— Погоди 
.</p> <p>Па се брже боље затрча, ускочи ми уз бедру и сави руке око врата.</p> <pb n="404" /> < 
Изненада, зар од викања оноликог, смучи ми се, стужи.{S} Испод појаса снажно ми заврти, засврдл 
.</p> <p>— Да учиш...</p> <p>Наслонивши ми главу на раме, ударила је у плач.{S} Ништа више није 
ли, приви ми главу на прси и, спустивши ми усне на чело, прошапута гласом пуним стрепње:</p> <p 
.{S} Право мушко!..</p> <p>И, спустивши ми руку на раме, прошапта:</p> <p>— Баш ми је драго што 
орачао сам брже од Хасана.{S} И на души ми било лакше и свјетлије, — разговор са живим људима о 
тављала се пред мајком.</p> <p>— Пјевај ми, Хајнија!..{S} Пјевај, душо медена! — викне мајка за 
гнем се и пођем према њој.</p> <p>— Дај ми преобуку...</p> <p>Кад је Зулфага стигао кући био са 
јка и пљесну дланом о длан. — Не увијај ми ништа...{S} Говори!..</p> <p>— Па... па... па.. удри 
егну.</p> <p>— Шта?.. .</p> <p>— Обећај ми да се нећеш љутити.</p> <p>— Лијепо...{S} Нећу се љу 
ан, направио би чуда!..</p> <p>— Обећај ми да више нећеш с њиме говорити — замолих је, хватајућ 
гао Зулфага? — запитам оштрије — Причај ми!..</p> <p>Ибрахим ефендија отпочину.</p> <p>— Није о 
з сокаке и приближио се чаршији, увијек ми се причињавало као да га непрестано слушам како виче 
ој ме обли по челу и по образима, — док ми се руке биле обледениле, — болови освојише све јачи  
, обмотавајући ми руку око врата. — Сам ми је дошао...</p> <p>— Сам?..</p> <p>Па се почеша по н 
до неколико дана, доћи ми у дућан и сам ми се јавити.{S} Кад ми стаде на ћепенак, сав изгребан, 
p> <p>— Рашта би пријетили?..{S} Шта им ми радимо?..</p> <p>— запита стари и погледа ме својим  
 се суди — откреса бимбаша јаче и руком ми даде знак да изађем.</p> <p>Пред вратима ме дочека С 
 тих ријечи, па ме снажно гурну и руком ми зачепи уста...{S} Загледа се и сам према ватри, са ж 
p>Па ме ухвати за руке, издиже и, силом ми упртивши пушке и торбу, нагло повуче за собом. </p>  
 јачи и још силнији, понови се и куршум ми мину покрај уха.{S} И, од страха, од чега ли, посрну 
љутња.{S} Криво ми што он, Хасан, јаран ми и пријатељ, на један чудан, готово изазивачки начин, 
— Немој... молим те...</p> <p>— А јаран ми...</p> <p>Она заломи рукама, искриви се.</p> <p>— Ја 
 гране, лишће, траву.</p> <p>И смијешан ми постаде.{S} Има часова када, макар душу притискивали 
ати од тога необичног клепетања, студен ми се прели преко леђа као да ме неко хладном водом пол 
 — Ти остајеш, а Осман нек иђе...{S} Он ми не треба...</p> <p>Па сама позва Османа, премјери га 
м?</p> <p>— заштита лукаво.</p> <p>— Он ми није јаран...</p> <p>Она збаци шамију с главе и ковр 
о је и мене и, као малом дјетету, давао ми пушке од зовине што их сваки дан правио; каткада ме  
 — прошапта тихо, пригушено. — Ето, жао ми...{S} Макар и гунђао, и ружио опет... опет ми га жао 
 по бради. — Воља Божја...</p> <p>— Жао ми само што га још једном није добро измлатила...{S} Да 
на застаде, обори главу...</p> <p>— Жао ми га било, а нијесам се љутила — рече полугласно. — Из 
 у соби, опет сам проплакао.</p> <p>Жао ми бијаше мајке.{S} Чинило ми се као да је Зулфага прем 
 оставио, него ево, на твоје очи, казао ми да сам му најдража, и ја сам оставила њега!..{S} Ево 
богом!..</p> <p>Чим је отишао и измакао ми испред очију, зажалих за њим.{S} Почех сам себе прек 
нима и бирајући гдје ће сјести. — Рекао ми да те поздравим.</p> <p>— Хасан?..</p> <pb n="388" / 
о гроша џепашлука, а неколико пута слао ми и слаткиша и других понуда, које сам увијек дијелио  
пкао на кољену, ни обгрлио, ни протепао ми што.{S} Ако бих кадгод посрнуо, обрезао се или опржи 
шће сјећао.{S} Два или три пута написао ми је писмо, приложивши уза свако по неколико гроша џеп 
 јер си пошље заборавио на ме и престао ми долазити, — рече распаљено. — Другијем си прешао и д 
ада ме обузе нека чудна љутња.{S} Криво ми што он, Хасан, јаран ми и пријатељ, на један чудан,  
ни, с киме је толико друговао.{S} Криво ми и што окреће главу од мене, што ми у очи не смије от 
ј свог душека.{S} И већ прве ноћи криво ми било што је то учинила.{S} Готово ми није дала ни ок 
обу и све новце, што сам им дао, поново ми враћали.</p> <p>Ишао сам затим и међу аскере, војник 
во ми било што је то учинила.{S} Готово ми није дала ни ока склопити.</p> <p>Чим смо легли, одм 
 Не смије га рањена нико његовати, него ми.</p> <p>Ја је пољубих у чело.</p> <p>— Онда припреми 
p>— Учи се сама, па ћеш боље проћи него ми је мајка прошла — одговарао сам, измичући се.</p> <p 
 на миндерлук поред њега. —</p> <p>Отео ми све моје...</p> <p>— Вараш се ти, слатки, да те прев 
о хоџи.{S} Хасан је сумњао у ме и почео ми пријетити; ја сам опет сумњао у њега.{S} И ко зна, м 
а се дижем; затим погледавши боље, брзо ми приступи, спусти се на траву и ухвативши ме за руку  
Ко је то? — шапатом запита Хасан и брзо ми приступи. — Чија је?..</p> <pb n="364" /> <p>— Па... 
 не знам рашта, тај узгредни прекор био ми је увијек тежи него да ме ударио, ошамарио, истукао. 
 доћи — рече кихајући. —</p> <p>Наредио ми је да ти кажем да ће доћи...</p> <p>— Оставиће, зар, 
зрио чак и за озбиљнији разговор, нудио ми је духанску кутију, — коју сам прије ријетко у руке  
колико Зулфаги.{S} Свако јутро пролазио ми он испред дућана, ишао међу комшије, састајао се с њ 
баш хтио наругати? — мјесто хљеба бацио ми новце.</p> <p>Кренувши даље опет почнем загледати ни 
махујући ножем и пријетећи Сулаги. — Ко ми стане на пут, тога ће и нестати.</p> <p>Док се однек 
и нас шта се десило.{S} Сулага је, како ми рече, помислио одмах на лопове, хајдуке, разбојнике  
, казивали како су ми криве мјере, како ми ни оке ни аршини нијесу у реду и како сам само за то 
 је напротив био необично миран и, како ми се причињавало, говорио је одлучно и потпуно убједљи 
ка и један поголем хљеб, којим би, како ми се чинило, и међеда могао умлатити.{S} Све спустише  
оки, крупни људи, с брковима који, како ми се у оном страху чинило, лепршали се и преко рамена. 
 ме за руку и као шалећи се избаци како ми је јаран кршан и како кршнијега у хиљаде нема.</p> < 
S} И престрашено узвикнух опазивши како ми сви прсти набрекли, расцвали се, испуцали, а скорена 
раву да отпочинем.{S} И, — не знам како ми дође та чудна мисао, — чупкајући око себе меке, тана 
ревијању и трзању оном осјетио сам како ми њезине сузе оквасише косу.</p> <p>— Преудала се за З 
м се као и љутити и пребацивати му како ми није био ни друг ни пријатељ.{S} Чим му запријетила  
да бих се са сваким грлио и љубио, тако ми се пошље сви причињавали лупежи и разбојници и свако 
ико ракије попије мајка на дан и колико ми тамбура разбије о главу док пјесму допјева...{S} Кол 
еш...</p> <p>— Добро...{S} Узећу колико ми затреба...</p> <p>Чим смо се растали отишао сам одма 
ам као и она...</p> <p>— Не знаш колико ми је драго што си ми то казао —— узвикну наслањајући м 
роки, топао поглед на себи, причињавало ми се увијек и као да чујем шапат неки и пригушено грца 
 ми сузе.{S} Што сам више плакао бивало ми је све лакше и са сузама као да су се на мајчина њед 
бркове који му пали по устима. — Запело ми нешто за ногу па пао...{S} Ништа је ово...</p> <p>За 
глоб, сваки драм меса болио ме.{S} Било ми је као да ме неко читав дан ударао са врећом препуно 
ј прилици неће ни вратити више.{S} Било ми као да сам се ослободио неког големог терета који ме 
ижно јаше и удара уз тамбуру.{S} И било ми је као да сам у томе часу угледао сродника неког, бл 
збацивати.{S} И што сам више газио било ми лакше.{S} Чинило ми се као да се тога часа светим св 
је знало за његову моћ ни силу, разбило ми главу и кад сам окрвављен дошао да му се потужим, са 
ваки дан, након кијамета оног, долазило ми у дућан по неколико њих, засједали по сандуцима и по 
умрачну собу, одјекивао у њој и, чинило ми се да се све око мене смије, све звони, пјева и одје 
он топа, кроз читав сахат један, чинило ми се као да ништа друго и не чујем него само тутањ она 
.</p> <p>Жао ми бијаше мајке.{S} Чинило ми се као да је Зулфага премамио, отео, уграбио, да је  
 су пролазили и гледали у ме.{S} Чинило ми се да се и они потсмјехују, ругају се, изазивају ме. 
сам више газио било ми лакше.{S} Чинило ми се као да се тога часа светим свима људима, читаву с 
 ругао му се.{S} Њему за инат, — чинило ми се, — могао бих учинити све што никад и никоме за љу 
, играју, трзају...{S} Тога часа чинило ми се као да ће и мене, и њу, и свакога гађати као кумр 
 све немирнија.{S} Неколико пута чинило ми се као да ће га зауставити, зовнути.{S} Па се ипак с 
аздрављајући један другоме.{S} И чинило ми се као да су ми сви ти људи ахбаби неки, давнашњи зн 
и се и грдити.{S} А ипак... ипак чинило ми се и смио бих се опкладити, да се и он, — макар коли 
ут, блијед, модар, — онога часа учинило ми се да је неколико боје промијенио, — са широко отвор 
да те гледам и да ти пјевам...{S} Дошло ми тако... да запјевам... ама не сама, не себи, него... 
е сасвим понестало, пресахнула ми; само ми на испуцаним уснама застала капља крви и почела се к 
.</p> <p>— Пљуни у длане па ради — само ми рече при поласку и крене низ чаршију. — Ако се икад  
 нестало, изгубио се, а од другога само ми се о гајтанима држе два-три комадића.{S} И појас ми  
</p> <p>— Данас.</p> <p>Тога часа чудно ми заигра срце.{S} Једва се савладах да не узвикнем од  
чи ми се, стужи.{S} Испод појаса снажно ми заврти, засврдла нешто, <pb n="328" /> одјекну ми кр 
тужим, само је слегнуо раменима и мирно ми одговорио:</p> <p>— Па шта ће него ти разбит’ главу, 
ене ни Хатиџу. — Лијепо?</p> <p>— Добро ми било.</p> <p>— Вазда.</p> <p>— И учио си?..</p> <p>— 
 и укратко, протумачи:</p> <p>— Ето, то ми је Хасан, једини син, — рече — и ако и ти будеш као  
> <pb n="364" /> <p>— Па... болан... то ми је вјереница — одговорим му поносито.</p> <p>— Тооо? 
— Штета...{S} Штета, Смајиле...{S} А то ми не слути на добро... </p> </div> <div type="chapter" 
 а познао сам да му сметам по томе, што ми нудио и новаца да одем из авлије, — хтио сам мучити  
риво ми и што окреће главу од мене, што ми у очи не смије отворено да погледа, што није онако д 
а само иштем своје добро, мал свој, што ми га уграбили...</p> <p>— Уграбио? ..{S} Уграбио? — за 
 и кумру...{S} Знаш ону моју кумру, што ми вазда долијеће... па ми се спустила на главу, на шам 
-</p> <p>— Криво му било... знаш... што ми се расцв’о карамфил, па лијеп, велик, црвен, па гори 
не, огледала, сахане.{S} Готово све што ми је под руку долазило, све сам узимао.{S} Само стојим 
ршити на вјешалима...{S} Мало му је што ми чини штету по кући и авлији, него, бива, отишао и у  
 мене.{S} Ништа му помагало није ни што ми се каткад улагивао, што ме хтио замамљивати и поклон 
 дрскости и безобразлуку.{S} И, као што ми се прије чинило да су ми сви људи сродници, ахбаби и 
га слушам читаве једне ноћи.{S} Оно што ми је тада испричао, препричаћу сада и ја, старајући се 
уну да и она опипа.</p> <p>И, макар што ми није било до смијеха, једва сам се уздржао да се гро 
чао је све остале разлоге.{S} Макар што ми још није било до женидбе, што нијесам прије ни мисли 
има, мислећи да ћу наћи коју мрвицу што ми од јуче остала.{S} Узалуд.{S} Свраћао сам се и у хен 
аде.</p> <p>Ја опет одбих.</p> <p>— Зар ми није једнако — питао сам га, гледајући му право у оч 
покрај света свога имућа и добра, макар ми га Зулфага и не дао сада, да се пребијам по туђим ку 
го беговском сину, кољеновићу.{S} Макар ми се и ругали, макар се и подсмјехивали, ја сам беговс 
ијевају према сунцу, гледао их, — макар ми се и наругао овом, — са чудном љубављу неком, готово 
потрчим да га подухватим, подупрем, јер ми се учини као да ће пасти, посрнути. — Рашта?..</p> < 
анима држе два-три комадића.{S} И појас ми се разгулио, распао; кошуља раздрљена; од фермена ми 
их.</p> <p>И, ни сам не знам како, опет ми рука полети ножу и нагло га извукох из корица.</p> < 
S} Макар и гунђао, и ружио опет... опет ми га жао...</p> <p>Мазећи се гледаше ми у лице као да  
јући се, — ни сам не знам рашта, а опет ми дошло да се смијем, — и... и све као да нијесам вјер 
и, кострешити се...{S} У томе часу опет ми онај проклети зец паде на памет, а с њиме и злокобље 
 не осврћући се више...</p> <p>Једанпут ми само послала и цвијећа.{S} Киту једну ружа, шебоја и 
 тихо питање намах ме растријезни и сву ми радост помути.</p> <p>— Ко ли је тамо? — запитах и с 
 у ханове не хтједоше примити, ни кахву ми испећи.{S} На сваких, готово, хиљаду корака издизао  
>— Побјегао и оставио ме самога! — сину ми кроз главу и опет ме обузе она чудна језа.{S} Сад ви 
 засврдла нешто, <pb n="328" /> одјекну ми кроз све прси и као да застаде, скамени се у гркљану 
оближњем сокаку.{S} Силан пуцањ одјекну ми иза леђа и нешто зазвижда кроз ваздух, изнад главе м 
јетивши се нечега, саже се брзо и шапну ми на ухо:</p> <p>— А <hi>он</hi>, кажу отишао...</p> < 
</p> <pb n="322" /> <p>Нехотице наметну ми се и ново питање: „А да нисам рањен?“</p> <p>Не зази 
ан другоме.{S} И чинило ми се као да су ми сви ти људи ахбаби неки, давнашњи знанци.{S} Са свак 
{S} И, као што ми се прије чинило да су ми сви људи сродници, ахбаби и да бих се са сваким грли 
ођох посрћући и поводећи се.{S} Ноге су ми још једнако дрхтале, а у бедрима ми сијевало и болил 
ата, — ђаво би га знао рашта, а сузе су ми налетиле на очи чим сам прихватио за алку, — и кад ј 
 бесвјесно се пипајући око паса гдје су ми били фишеци.</p> <p>— Ако су хајдуци?.. — покушах кр 
 са ђевојкама да ми кажу и... казале су ми...{S} И ево... уфатила сам те, копиљане, стигла те.. 
 кршнијих, окретнијих, нашао сам, те су ми, у тешким, големим бошчама разносиле робу по махалам 
 још разузданији...</p> <p>Пред вече су ми дошли обојица.{S} Застали пред дућаном, наперили пуш 
, улагујући се, умиљавајући.{S} Неки су ми говорили како се и у кахви састају много и како га З 
уке сам знао да су опаки људи, — они су ми и <pb n="246" /> бабу убили, — али да би и Зулфага м 
о затећи код куће.{S} Управо, — како су ми кашње <pb n="350" /> причали, — она је вазда била ко 
 Муштеријама су, опет, казивали како су ми криве мјере, како ми ни оке ни аршини нијесу у реду  
иди Зулфага, свраћала је Циганке што су ми разносиле робу, дозивала их, куповала свега и што јо 
 кметова и о новцима.{S} И макар што су ми одговори били нејасни, сметени, непоуздани, пажљиво  
и нападаја нашег.{S} Читава слика намах ми се створи пред очима.{S} Као да и сад лијепо гледам: 
. — Томе сам се и надао.</p> <p>И одмах ми предложи да засада све оставим на миру и да ништа не 
авати цигар.</p> <p>Право да кажем, баш ми је мило било када сам након дужег чекања видио да се 
ми руку на раме, прошапта:</p> <p>— Баш ми је драго што је твој јаран!..{S} Онакога јарана нико 
о, ударајући прстима по камењу. — Ругаш ми се.</p> <p>— Не ругам ти се, јање моје...{S}Јок!..</ 
..</p> <p>— Тебе нијесам служио и немаш ми шта плаћати</p> <p>— кратко, поносито одговори Осман 
 да те окушам у њој, да видим каква ћеш ми изаћи...{S} Ето колико ти вјерујем!..</p> <p>— Немој 
И ако ти треба зајма...</p> <p>— Ти ћеш ми га дати?</p> <p>— Колико хоћеш...</p> <p>— Добро...{ 
е се и пође ми у сусрет.</p> <p>— Нећеш ми, зар, замјерити што сам дошла да ти кућу видим? — ре 
 која ми стајала баш украј врата. — Још ми такав лопов неће мајку гурати!..</p> <p>Опазивши пуш 
љиво пратећи сваки покрет мајчин, сваки миг. — Што ти је то требао?..</p> <p>— Ја га нијесам зв 
јено склапајући очи и каткада чудновато мигајући големим десним ухом, усиљавајући се тако да от 
и је — рече пакосно. —</p> <p>Вук длаку мијења, а ћуди никад, казали су стари...</p> <p>А он, е 
бакрених, продавао им некакве ситнице и мијењао с њима за барут, за фишеке, за брашно.</p> <p>Н 
подар над свима.</p> <p>И нагло се поче мијењати.</p> <p>Мјесто да сједи у соби као прије, да т 
тници? — заграјаше неколике чаршинлије, мијешајући се међу нас и развађајући. —</p> <p>Шта ћете 
— Удри... а немој да ја смишљам и да се мијешам у твоје ствари...{S} Ти... ти си све наређивала 
} Ја приступих и досух кахве.{S} Почнем мијешати. |</p> <p>— Јесте ли одавно подијелили; — запи 
 сваком кораку.{S} И ништа ми није било милије, него када би се ушљед моје неподмитљивости поче 
зним шипкама, капала нам вода за врат и милила низ леђа, изненада понека груда долијетала би и  
зимати све више, мрави као да ми почеше милити уз леђа и, на сву силу, ослањајући се о пушку, п 
цигар.</p> <p>Право да кажем, баш ми је мило било када сам након дужег чекања видио да се Хасан 
ада је приступала и мени, улагивала се, миловала ме, љубила и давала новаца, само да не причам  
учила, нудила ме слаткишима, тепала ми, миловала...{S} Каткада, на велико моје чудо, и пригрлил 
рестано је гледала у ме и непрестано ме миловала по коси и по образима.</p> <p>Сулага, враћајућ 
и осврћући се. —- Зар ти је ово кућа за миловање?{S} Их!..</p> <pb n="376" /> <p>Па, смијући се 
и за ухо.</p> <p>То му је било и једино миловање.{S} За друго као да ни знао није.{S} Ниједном  
у, свилену гриву и тепајући и ласкајући миловао је дуго... дуго... дуго... </p> </div> <div typ 
и се на леђа.</p> <p>У њезину присуству миловао је и мене и, као малом дјетету, давао ми пушке  
жену и ђецу кад бих имао, ни њих не бих миловао...{S} И њима бих зликовац био...{S} Нико се уза 
џа живље, не дижући главе — и почела је миловати, тепати јој, он одмах у соби почео мрмољити не 
та је? — забринуто запита она и поче ме миловати по коси, по образима. — Ђе те боли?..{S} Шта?{ 
мени...</p> <p>Мајка ми приступи и поче миловати.</p> <p>— Отсада више не смијеш ићи у Сулаге — 
ошапута окрећући ми се, па ме опет поче миловати по руци.</p> <pb n="343" /> <p>— Је ли крив Зу 
вари...</p> <p>Па би ме обгрлио и почео миловати:</p> <p>— Штета...{S} Штета, Смајиле...{S} А т 
..{S} У мене је и срце од камена и нема милости ни љубости ни према коме...{S} Не може, пусто,  
S} Људи, за које нико није имао срца ни милости, немају срца ни милости ни према коме...{S} Крв 
је имао срца ни милости, немају срца ни милости ни према коме...{S} Крв људска пјени се сад на  
је „срце од камена“, те како више нема „милости ни љубости“ ни према коме.{S} Нарочито према Ха 
гу ја више овђе.</p> <p>Мајка га као од милоште ухвати за ухо и, онако пресамићена, опет увуче  
ло као да негдје у даљини хуји вјетар и милује лишће какве непролазне шуме, Хајкуна поче застај 
 је?.. — њежно, испрекидано запита она, милујући ме по глави. — Смајиле!..</p> <p>— Не питај!.. 
{S} Пустише да се исплачем.{S} Хајкуна, милујући ме и притежући себи и сама проплака; у превија 
 — шаптао је Сулага након дуже почивке, милујући Хатиму по коси и, из шале, огрћући је ћурком.  
> <p>— И ти се не љутиш? — запита меко, милујући.</p> <p>— Не љутиш?..</p> <p>— Не љутим се.</p 
харом и зеленилом њиховим, да слуша шум Миљацке, пјевање тица, шапат траве и цвијећа.</p> <p>—  
им!..</p> <p>Кад се спустисмо готово до Миљацке чији се потмуо шум разлијевао кроз ноћ све јаче 
</p> <p>Казивали су и како је нишанџија мимо све нишанџије на свијету, како може да убије тицу  
тегнем.</p> <p>Хатиџа, која је, обучена мимо обично, нагиздана,</p> <p>— сад сам се тек досјети 
ох га ватрено сједајући и без питања на миндерлук поред њега. —</p> <p>Отео ми све моје...</p>  
кува кахву, уљезе у собу и сједајући на миндерлук указа руком да сједнем и ја, одмах поред њега 
гу одавно знао...</p> <p>Опет сједох на миндерлук и стиснувши руке међу кољенима, као ругајући  
на мајку.</p> <p>Па се некако спуза низ миндерлук, готово паде на кољена и поче љубити скут бим 
 што је растворена лежала близу њега на миндерлуку, и да га треснем њоме по глави, да га на мје 
мбаше, крај шилте му, прекрстио ноге на миндерлуку, па одбија димове из чибука и присркује кахв 
 за уши.{S} Затекао сам га гдје лежи на миндерлуку босоног, распасан, раздрљен.{S} Како се зар  
ава соба.{S} Засједну по меким, рутавим миндерлуцима, прекрштених нога, огрнути тешким, лисичин 
чи и још силнији, понови се и куршум ми мину покрај уха.{S} И, од страха, од чега ли, посрнух у 
} Није се чак ни кашње, кад је опасност минула, барем навратио мало да види гдје сам, како сам. 
нам и у таквоме разговору били краћи од минута.</p> <p>Петком, кад су се у кући кухала каква ље 
 залогаје један другоме.{S} За неколико минута шкипић је био сасвим празан, а ниједна мрвица хљ 
 затварала одмах, опустјела за неколико минута, а преплашени трговци ми дућанџије гологлави, бо 
то први каже, изговори.</p> <p>Неколико минута тако смо се гледали.</p> <pb n="317" /> <p>— Хај 
> <p>Све срџба и сва љутња као да намах минуше.{S} Дође ми да се и сам засмијем и да се увијам, 
се...</p> <p>— Их!..</p> <p>— Ако желиш мира у кући не примај га! — викну.</p> <p>Деси се, катк 
ди били обоје — рече. — Узми њу, узми и мираз...{S} То и други раде.</p> <p>Ја опет одбих.</p>  
 ме никако не може наговорити да примим мираз, Сулага предаде Хатиџи све што јој мислио дати.{S 
воје доброте или од њезине... од њезина мираза?..{S} Није ли исто?..</p> <p>— Види се да ти крв 
— Не кажем ја за Сулагу...{S} Сулага је миран чо’јек — брзо упаде Зулфага, превијајући се и оте 
џије, зулумћари, отмичари, а Зулфага је миран, стидан, сметен.{S} Он и не зна друго него служит 
нешто; Зулфага је напротив био необично миран и, како ми се причињавало, говорио је одлучно и п 
бодом, нико од њега силнији није — рече мирио, поправљајући <pb n="295" /> пушку и огледајући ј 
азливао и ширио по читавој авлији силан мирис печења, ишле су ознојене, узбуђене, са неуређеном 
211" /> на увелу кудељу, и тежак, топао мирис ударао у главу и као да је гушио, опијао.</p> <p> 
села, вјечито се играјући својим малим, мирисавим јаглуком и забацујући до на врх главе крајеве 
олике обвехле дуње од којих читава соба мирисала, а по пенџерима, поред каната, поредали се лон 
 рзали, вриштали.</p> <p>А читав ваздух мирисао на зрело, изгњечено грожђе и <pb n="211" /> на  
по мјесечини, кад руже цвату и јоргован мирише?{S} Је ли видјела од других, па зажељела да и са 
о; одузме му памет.{S} Па и њој.{S} Она мирна, тиха, повучена жена, која се толико бојала свако 
, увијек обијељен зид, — био је Сулага, мирни, добри Сулага, који једини у оно доба никаква ору 
и: добри сте, честити сте, паметни сте, мирни сте, слушате оца и матер, не убијате, не пљачкате 
 <p>Он ништа не ради без мене.</p> <p>И мирни, добри Сулага оста сам самцит, понижен и посрамље 
ош онако оружани.{S} Сви су били некако мирни и равнодушни; гуркали су и даље у ватру и шарали  
ио да због тога долазиш — настави затим мирније, сједајући на шилту и прекрстивши ноге. — Знам  
кроз зубе и старајући се да изгледа што мирнији. — Хтио сам да се опростимо.</p> <p>— Да се опр 
 кроз зубе, усиљавајући се да будем што мирнији. — Оклен, кад је наш <hi>слуга</hi>?</p> <p>— О 
 отимао, пљувао му на лице и на хаљине, мирно ме водио кући и гурајући пред мајку почео уздисат 
ући димове низа своју дугу, црну браду, мирно их слушао и уријетко лаким климањем главе одобрав 
ју, оде у страну и на трави, на зелењу, мирно отклања дову.{S} Па се опет поврати барјаку и кле 
 усташе — одговори Хасан <pb n="362" /> мирно и пребаци ногу преко ноге. — Тој ћу се војсци при 
да будем ваш хоџа и да вам учим ђецу? — мирно их запита он и погледа их редом. — То ли хоћете?. 
ребао?..</p> <p>— Ја га нијесам звала — мирно одговори мајка, обмотавајући ми руку око врата. — 
<p>— А Зулфага?..</p> <p>— На селу је — мирно одговори мајка и опет узе чибук. — Зар бих ја смј 
е у лице. — Овђе?..</p> <p>— На друму — мирно одговори стари. —— Тамо је згодније...</p> <p>— А 
е.</p> <p>— Хоћеш ли кахву? — запита га мирно, пошто је свршио читав говор и почео се обазирати 
е било тамо, на страни? — запита Сулага мирно, правећи се као да не гледа ни мене ни Хатиџу. —  
<p>— А ми да се вратимо, — предложих ја мирно, застанувши. — Хоћеш ли?..</p> <p>— Ђе?..{S} Кући 
ми му вјерујемо — рече Ибрахим ефендија мирно, поново указујући зубе. — Тако је... ето... пропа 
ку.</p> <p>— Хатиџе, моје жене — дочека мирно. — Има их и она доста...</p> <p>— А ја сам мислио 
о.</p> <p>— Тако и јес’ — потврди мајка мирно, не мичући се. — Не лажу.</p> <p>— А рашта? —— от 
p>— Ја нијесам ашиковала — одговори она мирно и погледа ми право у очи...</p> <p>Ах, очи оне!.. 
тима <pb n="382" /> рашчешљао браду, па мирно сјео на шилту, испод пенџера, спустивши ћурак пор 
његовим...{S} Хоџиница је неколико пута мирно одбацивала кошуљу и продријемала мало, а да је ни 
— Преудала се за Зулфагу — настави хоџа мирно, пошто сам се поново придигао и убрисао сузе. — З 
онио, привије.</p> <p>— Ништа је — рече мирно, утежући бедру платном. — Зарашће брже...</p> <p> 
ио.</p> <p>— Па то сам ја и знао — рече мирно, грицкајући браду. — Томе сам се и надао.</p> <p> 
 се потужим, само је слегнуо раменима и мирно ми одговорио:</p> <p>— Па шта ће него ти разбит’  
Све ми то остављали на дућан и одлазили мирно, не говорећи ни ријечи и не гледајући ме чак.{S}  
Хатиџине винограде, бојим се, неће моћи мирно отргати.</p> <p>— Хатиџине?</p> <p>Он се извали п 
е можеш невјере учинити — одговарао сам мирно, опет га нудећи духаном. — Никад...</p> <p>Он зин 
ј...</p> <p>— Лијепо је то — рече Осман мирно опирући се на штап и кушајући да се исправи. — Ју 
ој одговор!..</p> <p>— Зар? — запита он мирно, отегнуто.</p> <p>— Ко је год са Зулфагом, грђи ј 
 <p>— Ништа...{S} Тако... — одговори он мирно, прекрстивши руке на прсима и пресамитивши се. —  
} У хајдуке...</p> <p>Изговорио је тако мирно као да зове на ручак.</p> <p>Ја занијемих.{S} Сам 
 грање дивље лове између демира, ми смо мирно сједили у соби и слушали како пуцкара, тутњи и ху 
у крај.</p> <p>— Шта је било? — запитах мирно.</p> <p>— Па...па...па...</p> <p>Опет изви обрвам 
> <p>— Па тако сам и мислио — одговорих мирно. —</p> <p>Друкчије није ни могло бити...</p> <p>— 
ристајући за Хасаном. — Баш сам могао и мировати.</p> <p>— Ко се од зеца плаши, нек се не спрем 
ца...</p> <p>Па ипак —— остављали ме на миру.{S} Мајка је, шта више, иза тога постајала и некак 
огони, како ни сад неће да је остави на миру.</p> <p>Не може — вели — још никако ни смислити, е 
а!..</p> <p>Ни мене нијесу остављали на миру, нити ме штедјели.{S} Кад бих прошао чаршијом, са  
к ни царска војска није могла остати на миру и њезине силе као да се више нико бојао није.{S} Н 
ах ми предложи да засада све оставим на миру и да ништа не предузимам до бољих, згоднијих време 
мокава, грожђа, шљива, да их оставим на миру, и молили по неколико пута да оцу не причам о том, 
, право да речем, чим смо поново пошли, мисао о зецу и његову злоношењу поче ме све више мучити 
.{S} И, — не знам како ми дође та чудна мисао, — чупкајући око себе меке, танане листиће, нагло 
икну, „који се излежавају, не раде и не мисле, највише и кукају за старим земаном и јаучу за њи 
ипао сам се и по њедрима и по џеповима, мислећи да ћу наћи коју мрвицу што ми од јуче остала.{S 
 /> око врата и провиривати иза каната, мислећи зар да је теферич некакав или да се нечувена чу 
вој Босни нема...</l> </quote> <p>Људи, мислећи зар да сам пјан, раставише се и начинише ми пут 
и висине и ићи према њима својим путем, мислећи својом главом и опирући се на своју снагу...{S} 
ти се.{S} И макар што сам, — непрестано мислећи о својим недаћама, — још једнако био узрујан и  
 тише. —</p> <p>Не покорава се свакоме, мисли својом главом...{S} А то ваља...</p> <p>— А то ва 
бар и поштен човјек, који никоме зла не мисли и који никога не вара...</p> <p>— Он!..</p> <p>—  
тање, као да потпуно растјера све мутне мисли и све дертове.{S} Разбацивши их по длану, поредав 
и... ништа због мене не би учинио...{S} Мислила сам...{S} Их...{S} Кавгаџијо један!..</p> <p>—  
ста као кап росе на карамфилу.</p> <p>— Мислила је, може бити, да сам је ја убила и зажалила на 
слове свршавао много раније него је она мислила и враћа се обично кроз дан, кроз два, носећи уз 
, ни наређивала да се часте.{S} Опет је мислила о рачунима...</p> <p>Кроз неколико мјесеци као  
е, тада мислило о мени?..</p> <p>Шта би мислила и сама Хатиџа, кад би виђела како живим од добр 
разима и поче жмиркати.</p> <p>— Ја сам мислила да ти... да ти... ништа због мене не би учинио. 
а пуних пет дана, колико су, отприлике, мислили да ћу одлежати?..{S} Људи се најчешће дигну да  
 људи, који су о Зулфаги такођер лијепо мислили и које је он својим претварањем и удварањем зна 
ва, за лопова, бескућника? ..{S} Или су мислили да сам луда неки, који је побјегао од куће, отр 
рани и издржава?..{S} И шта би се, тада мислило о мени?..</p> <p>Шта би мислила и сама Хатиџа,  
/p> <pb n="368" /> <p>— Ја говорим како мислим.</p> <p>Изненада ме обузе нека чудна љутња.{S} К 
провео носећи оружје и радећи око њега, мислио је да би му мања и грехота и срамота била кад би 
а си мислио да ћу и ја заборавити...{S} Мислио си да ја свој понос јефтино дајем, копиљане!</p> 
слегох раменима.</p> <p>— Па тако сам и мислио — одговорих мирно. —</p> <p>Друкчије није ни мог 
е било до женидбе, што нијесам прије ни мислио нити се љуцки припремио за њу, одлучио сам да се 
ују.{S} Читавим путем нисам на друго ни мислио него шта ћу одговарати и како ћу се бранити...</ 
 <p>Заборавио и мене, и заклетве, па си мислио да ћу и ја заборавити...{S} Мислио си да ја свој 
ираз, Сулага предаде Хатиџи све што јој мислио дати.{S} Одвојио и нешто готовине, и неколико ку 
ушке, стријељати.</p> <p>Читав комшилук мислио је првих дана као да је у кући шенлук.{S} Многе  
Има их и она доста...</p> <p>— А ја сам мислио да су све твоји, да све ти тргаш...</p> <p>— Баш 
који, хотећи да се наруга, —— зашто сам мислио да се баш хтио наругати? — мјесто хљеба бацио ми 
частио?..{S} И је ли крив што је о њему мислио као о поштену човјеку?..{S} Зар <pb n="369" /> г 
 и, право да речем, препадох се.</p> <p>Мислио сам да се већ сазнало штогод о мојој хајдучији,  
.</p> <p>— Па... па млад је... и не зна мислити својом главом... — замуца он и остави ме. — Па. 
.{S} И златно, послушно дијете ружно ће мислити о мени...</p> <p>Мајка ми приступи и поче милов 
ао...{S} Чудим се како се о њему може и мислити рђаво.</p> <p>— Охо!..</p> <pb n="368" /> <p>—  
—- То нећу пустити...</p> <p>— Немој ни мислити да сам те молио — сурово дочека Осман, а оштра, 
а? — поче Сулага живље, придижући се. — Мислиш ли да...</p> <p>— Зулфага ради како ја наредим — 
у, спремајући се да још жешће навали. — Мислиш ли се играти ђевојкама као јабукама, па једну ба 
и се од Хатиџе, погледа у зид.</p> <p>— Мислиш ли ти да су усташи жене, кад тако питаш! — отегн 
е те ни зајам понизити, — рече — ако га мислиш поштено враћати...{S} И ако ти треба зајма...</p 
аску и крене низ чаршију. — Ако се икад мислиш осветити коме, освети му се радом својим, претец 
, изнемог’о, па ти жао умријети, па све мислиш да ћеш се поново родити...</p> <p>— Мучи!..{S} Ш 
ајући бркове запита:</p> <p>— Па шта ти мислиш?..</p> <p>— Радити...</p> <p>— А како ћеш радити 
 бацаш према мени!{S} Мамлазе!..{S} Ако мислиш да <pb n="304" /> се бојим твог оружја, стани да 
лучајно не бих одао баби, и тепала ми и митила ме, мазила.</p> <p>Кад би бабо по обичају кренуо 
једи!..{S} Чак ме матере и очеви њихови митили и давали ми смокава, грожђа, шљива, да их остави 
држим и увучем у разговор, залуд бих их митио, улагивао се.</p> <p>Одлазили су не слушајући и н 
 сјенке оне што су се гуриле око ватре, мицале се, угибале, кретале.</p> <p>И опет ме обузе чуд 
I</head> <p>Никуд кретао није, никуд се мицао без оружја.{S} У кахву, у берберницу, у хућумат а 
 муштерија јавио да што пазари, нити се мицао нити баталио свога посла.{S} Шта више, <pb n="365 
од који се сам с муком диже, с муком се миче, и вазда чека да му други помогне, да га заложи за 
д нас да боље чувамо кућу и да никуд не мичемо и не излазимо без оружја.</p> <p>— Кад роб подиг 
 — Ово се не смије затезати...</p> <p>— Мичи се!..</p> <p>И, приступивши му, почне га тући, шам 
јед.</p> <p>— Хајдемо — рече шапатом. — Мичимо се!..</p> <p>— Зар међу хајдуке?</p> <p>— Ко зна 
 смјежураним, а мишићи на десном образу мичу му се, играју, трзају...{S} Тога часа чинило ми се 
— Тако и јес’ — потврди мајка мирно, не мичући се. — Не лажу.</p> <p>— А рашта? —— отегну Сулаг 
ш ти овђе? — изненада се окоси Хусо, не мичући се и не пуштајући Ајкуне, која је, застиђена, за 
<p>Неко вријеме сви смо сједили тако не мичући се и не говорећи.{S} И тад се само чуло како хоџ 
оје у старој мусандери клопара и чепрка миш некакав, док напољу фијуче и цијуче вјетар засипљућ 
дућану, о мачку који ми улови по четири миша на дан, о разрачунавању са Зулфагом, слушала ме па 
ли товари сијена пролазити, његов мрки, мишасти кров са неколико оџаке на тјемену, из којих се  
правиле некако старијим, смјежураним, а мишићи на десном образу мичу му се, играју, трзају...{S 
 искривило, жиле на врату набрекле, сви мишићи на образима играли, трзали се.</p> <p>— Ух! — ум 
буђене, са неуређеном косом и обнаженим мишицама низ које се циједила вода, довикивале једна др 
ј падала по голим прсима и по обнаженим мишицама, чудно се протезала, ломила, увијала.{S} На ме 
 Зној је облијева по лицу, по врату, по мишицама, мокра коса лијепи се по челу и по образима, д 
 и разгледати.{S} Опипах главу, рамена, мишице, бедре, цјеванице...{S} Све здраво...{S} И зарад 
јенци и црнила се; пуне, жилаве, снажне мишице добиле им чисто бакарну боју и како је одсијев к 
 кошуљу на прсима и спустила рукаве низ мишице.{S} И обоје се неко вријеме гледали нијемо, ћуте 
азио како је оштрим ноктима загребла по мишици и пустила крв; затим, опазивши како цури, почела 
н ли си! — викну јаче, стискајући ме за мишицу.</p> <p>Сулага дохвати велики бакрени ибрик, пре 
џаке, привиривао свуда.</p> <p>И ми сви мишљасмо да нас је неко одао, потказао хоџи.{S} Хасан ј 
ама су, опет, казивали како су ми криве мјере, како ми ни оке ни аршини нијесу у реду и како са 
p> <p>Сам је точио кахву и нудио.{S} И, мјерећи погледом читаве им товаре, питао их о кући, о д 
еравао мрким погледом кад бих случајно, мјерећи штогод, морао се очешати од њега или га нехотиц 
звила, издигла једну руку изнад главе и мјери ме једним необичним, и поплашеним и радосним погл 
јвану, <pb n="381" /> о добрима и одмах мјери, размјере, рачуна, записује.</p> <p>Запита ли кој 
ма мени:</p> <p>— Оковаћу те, бре!..{S} Мјесец дана у хапс и окове!..{S} Одмах!..</p> <p>Зулфаг 
ли, гатали, прорицали.{S} Гледали смо у мјесец, у звијезде, тражили знакове небеске; причали и  
до свијета ни онда, кад сам кроз четири мјесеца ишла од врата до врата... ево, у овом одијелу.. 
лила о рачунима...</p> <p>Кроз неколико мјесеци као да није више било ни пријатеља ни душмана д 
им пешкешима и са састанцима у ноћи, по мјесечини, кад руже цвату и јоргован мирише?{S} Је ли в 
нашкиљивши на једно око. — Овђе ти нема мјеста...</p> <p>— Ово је моја бабовина.</p> <p>— Излаз 
 — за ардијом, — преостане нешто празна мјеста, гдје могу намјестити душек и ноћивати.</p> <p>Н 
а, као на крилима прелијетала са једног мјеста на друго, од једне групе другој, јављала се свим 
 да испричам што.</p> <p>— Нема ти овђе мјеста — одговарао је сваки и не саслушавши ме добро. — 
реса:</p> <p>— У овој ти кући нема више мјеста...{S} Пртљај...</p> <p>— Лијепо је то — рече Осм 
, грдили што су могли жешће.{S} На више мјеста могло се видјети како, из кућа и из дућана неких 
к! — прекидох га ја узбуђено, скачући с мјеста. — Није наш!..{S} Он лаже!..</p> <p>— Он се закл 
 опрости...</p> <p>Ипак се не помакох с мјеста.</p> <p>— Доћи ће он и сам — као да ми шапну нек 
момци какви, брзо се подигоше са својих мјеста, сврнуше луле са чибука <pb n="275" /> и потрчаш 
ашине изгледала пепељаста, — и на неким мјестима помало поткопан.</p> <p>— Ено га! — узвикну и  
ену, указа на све.</p> <p>Али, за чудо, мјесто да се забринем, наљутим, планем, поста ми све см 
в људска пјени се сад на сваком камену, мјесто росе разлијева се по трави...{S} Чудни земани на 
о сам мислио да се баш хтио наругати? — мјесто хљеба бацио ми новце.</p> <p>Кренувши даље опет  
дан си и ти!..</p> <p>— Баш?..</p> <p>— Мјесто да ме пожалиш, ругаш се.</p> <p>— А рашта да те  
и унаоколо, привиривати свуда.</p> <p>— Мјесто је згодно, — шапну — трава је велика, шипражје г 
="338" /> <p>Али како ли се зачудих кад мјесто силом измишљених тужилаца и свједока код бимбаше 
е комешати, размицати се да нам направе мјесто украј ватре чији се гребенасти пламен све више и 
е волио уплетати, каткад и гдје им није мјесто, биле му нове, необичне.{S} Многи су их кашње у  
ети и наругати се, проберем најзгодније мјесто, уско, тијесно, полумрачно, обрасло самом љесков 
ида; пред њима се губи као дим да своје мјесто уступи дрскости и безобразлуку.{S} И, као што ми 
шњим мукама Хатиџиним, светио јој се, и мјесто да олакшам, још сам је више мучио, пецао.</p> <p 
у ноћ, изгуби се.{S} Ми заузесмо његово мјесто, умотасмо се у ћебета и полијегасмо по трави.{S} 
S} Па га повуче према вратима, на друго мјесто.{S} Промијени јорган и јастуке, растресе их.{S}  
м све горе и планине, а коначиште свако мјесто ђе се затеку...</p> <p>Љепота једна!</p> <p>И шт 
/p> <p>И нагло се поче мијењати.</p> <p>Мјесто да сједи у соби као прије, да тугује и размишља, 
о ошину коња њиме и потјера право према мјесту, одакле се још, изнад <pb n="320" /> грма, извиј 
стресох се, и неко као да ме прикова на мјесту.{S} Пуцањ, још јачи и још силнији, понови се и к 
и да га треснем њоме по глави, да га на мјесту убијем.{S} Једва сам се савладао да то не учиним 
емице и немирно се вртила, превртала на мјесту.</p> <p>Напошљетку као да би се пренула, освијес 
ји тресе и зацењује.</p> <p>Застадох на мјесту и почех се превијати од смијеха.</p> <p>— Шта је 
чеках пјенушећи од бијеса и тапкајући у мјесту. — Са једним треба прекинути.</p> <p>Хасан поћут 
усом, сандуке с јајима, канте с медом и мјехове с маслом, сиром и кајмаком, и, пустивши још пет 
е по авлији, разбацају вреће са житом и мјехове с маслом по калдрми, засједну на трави и почну  
ошчу, Хасан, блијед, подбухо, с дебелим мјехурима испод очију, али снажан и присебан, откопча п 
а, учвршћеним на искрпљеној и напуханој мјешини, задуо у образима, закрвавио очима и, сав облив 
 и туђе снове и тумачили их.</p> <p>Ја, млад и загријан, прорицао сам да ће наша војска све пок 
орише му једногласно, без размишљања. — Млад си, добар си, бегенишемо те...</p> <p>— Ама моја н 
а и као стане преда ме да ме одбрани. — Млад је још...{S} Не зна...</p> <p>На жалост, мајка се  
Ко ће га покварити?..</p> <p>— Па... па млад је... и не зна мислити својом главом... — замуца о 
данас, сјутра ће бити уз њега...</p> <p>Млад си ти још, па не знаш...{S} А, ето, хајдуци напред 
— заруче, чак и вјенчају дјецу, макар и млада и луда била.{S} То се и са мном десило.{S} И већ  
ко.</p> <p>Старац се осмјехну.</p> <p>— Млади сте, здрави сте, па добро једете...{S} Благо вама 
 а ти... ти одмах узми Хатиџцу, макар и млади били обоје — рече. — Узми њу, узми и мираз...{S}  
> <p>Ибрахим ефендија, витак, љепушкаст младић, с очима као од кадифе, са кратком, црном, поткр 
.</p> <p>Па показа на тројицу-четворицу младића, који, нагиздани и оружани, носећи пуне боце ра 
на пети.{S} Изгледала је више као какво младо, безбрижно, ђаволасто дјевојче, него као удата же 
p> <p>— Мене сврбе леђа...</p> <p>Једно младо, безбрко момче, големе главе и избуљених очију ка 
ти, вјежбати се, борити.{S} Хасан, иако млађи од Хајкуне, био је најбољи мегданџија међу нама и 
е, за брашно.</p> <p>Неколико Циганака, млађих, кршнијих, окретнијих, нашао сам, те су ми, у те 
 омањим враним парипима, јахала тројица млађих трговаца, мостарских трговаца, па окићени, оружа 
о узе јање преко крила.{S} Закла га.{S} Млаз топле црвене крви шикну, попрска све унаоколо и пј 
евао се према сунцу као танак кривудаст млаз крви, која непрестано цури, пуже, гамиже, тече. —  
вши, из све снаге поче чибуком ударати, млатити по момчету ономе.{S} Поче ударати и по глави, п 
{S} Их!..</p> <p>Брже боље оде и донесе млијека, сира, кајмака.</p> <p>Све остави преда ме на ћ 
овори:</p> <p>— Донесите им, ђецо, мало млијека...</p> <p>Оба момка, без поговора, дигоше се и  
ајући се и носећи међу собом пун шкипић млијека и један поголем хљеб, којим би, како ми се чини 
апита отегнуто, као размишљајући. —— Ја мнијем да на свијету ништа ново нема, да се све старо п 
 првих дана као да је у кући шенлук.{S} Многе комшије, зачуђене и узнемирене, почеше дотрчавати 
 разбијао се о комшиске пенџере.</p> <p>Многе комшије и љутиле се, псовале што их будио иза сна 
заћи на суд а камо ли тамо правдати се, многи су се старали да му напакосте, да га оробе.{S} Пр 
није мјесто, биле му нове, необичне.{S} Многи су их кашње у разговору понављали и износили као  
ога, о томе се причале читаве приче.{S} Многи као да нијесу ништа друго ни радили, него ишли од 
 као да се није најугодније осјећао.{S} Многи су и нехотице чешће, испод ока, погледали на врат 
ћи, зар, да се одмах окрешу са усташима многи су отпочели своје јунаштво кушати у чаршији.</p>  
ати лудо, помамно, зацењујући се, те се многи пролазнини почеше освртати и гледати ме зачуђено. 
г комшилука.{S} Не.{S} Били су ту још и многи <pb n="227" /> други које прије никад ни видио ни 
иво, пецкајући.</p> <p>Зато га и мрзили многи и туђили се од њега.{S} Мени се барем чинило да н 
их и палили, и придруживали им се.{S} У многим кућама и не остаде готово мушке главе; остали су 
ило.</p> <p>И као да се плашила нечега, много се плашила.</p> <p>Лежећи или сједећи често би се 
 поклонима.{S} Осјећајући да му сметам, много да му сметам, дражио сам га свуда, изазивао, руга 
вије.{S} Човјек који је много проживио, много путовао и много читао, — читао је чак и новине ре 
и су један другоме нешто много да кажу, много да испричају.{S} Зулфага је свакако имао много ви 
о се твојим душманином и хтио...{S} Ех, много сам хтио! — узвикнуо би, погледавши на Хатиџу. —  
е »бит човјек«, — која је за ме значила много, — ја сам му први приступио и отада више није бил 
ја на други.</p> <p>И таквим се причама много вјеровало.{S} Има времена кад и најпаметнији људи 
ем... јуришај!..</p> <p>— А ако их буде много?</p> <p>— Не питај...{S} Иђи...{S} И пази на ме!. 
чудније, занимљивије.{S} Човјек који је много проживио, много путовао и много читао, — читао је 
вијање, лајање, штектање вукова, што је много наличило јаукању и запомагању нечијем и чудно, чу 
агазу какву под кирију.{S} И нијесам се много намучио.{S} Како је у оно доба било доста празних 
крадали.</p> <p>— Без мудре главе и без много новаца... мучно је... не спасава се ова кућа од п 
ам дати новаца да накупујемо робе.{S} И много поче обећавати.{S} Обећањима ме и замамила вјешто 
е колибе, старе, трошне и окрхане.{S} И много сам се љутио на Хасана, који је непрестано застај 
 се почели будити робови и биће бруке и много јада с њима...</p> <p>— Какви робови? — уплете се 
е била узрујана, узбуђена, бранила се и много је размахивала рукама као доказујући нешто; Зулфа 
који је много проживио, много путовао и много читао, — читао је чак и новине редовно сваки дан, 
ли није хтио или није имао када да води много бриге о мени, био сам препуштен самоме себи и рад 
 у неђељи, — ипак се са Хатиџом нијесам много састајао.</p> <p>Стид је, зар, било да отац и мат 
а је, као за инат, све послове свршавао много раније него је она мислила и враћа се обично кроз 
, тукао.</p> <p>Матере се нијесам бојао много.{S} Њезине пријетње и заклетве ништа помагале ниј 
ствари што их имао, — а није их ни имао много, —— и размјести их онако како се њему свиђало, не 
а испричају.{S} Зулфага је свакако имао много више да прича и, док је Хасан испред мог дућана п 
псовке и примједбе разне није одговарао много, нити се обзирао на њих; ако би случајно и избаци 
не, причао и говорио како је он оставио много готовине иза себе.{S} Неки су поуздано тврдили да 
 поче показивати.</p> <p>Нити сам пазио много, ни размишљао: шта треба, за кућу и шта не треба. 
/p> <p>Ради бабе Сулага је и мене волио много.{S} Никад не би прошао а да ме не омилује и не шт 
 на састанцима каквим бабо није говорио много, иако га често призивали, тражили и долазили му.< 
нске, о којима нам се у дјетињству тако много причало.</p> <p>Обојица смо готово вриснули од ра 
изгледало, имали су један другоме нешто много да кажу, много да испричају.{S} Зулфага је свакак 
у ми говорили како се и у кахви састају много и како га Зулфага увијек части, позива, нуди.</p> 
 вјеровао да је то баш он, Хасан, преда мном...</p> <p>— Јеси ли изненада кренуо на пут? — запи 
 да одагна страх а уједно и да се преда мном похвали како није малаксао, клонуо, како је још ор 
а насред дућана и нагло се рашири преда мном. — Јеси ли ме заборавио?</p> <p>— Хасане!..</p> <p 
 ме!.. — протепа молећи, заставши преда мном са раширеним рукама, а ипак не смијући да ми прист 
девију, мајка, која је била потрчала за мном, врисну из гласа и зањихавши се посрну, паде.</p>  
ло да отац и мати виде како пристаје за мном и како се разговара, страх да се не нашале с њом,  
стано причињава као да неко пристаје за мном, као да ме узастопце прати.</p> <p>О свему томе ни 
 — запита Авдо меко, опет пристајући за мном. — Нећеш?</p> <p>— Хоћу.</p> <p>— Добро...{S} Прат 
 онако насмијан ни ведар као обично; са мном се није ни шалио ни омиловао ме.{S} Кад је изашла  
на, оног истог Јована, који је некад са мном продавао робу по махалама и хтио отворити дућан, а 
>И пјевала ми, причала, забављала се са мном, све док не би Шерифа ханума, мати јој, изашла из  
че нас гледати све троје. — Шта ћете са мном?..</p> <p>Хајкуна отпочину.{S} Држећи запету пушку 
о ме, напустио, не бринући се шта ће са мном бити ни како ћу проћи.{S} Није се чак ни кашње, ка 
акар и млада и луда била.{S} То се и са мном десило.{S} И већ сјутрадан о томе се причало по чи 
.{S} Нико да проговори лијепе ријечи са мном; нико да се заустави мало, да ме саслуша.</p> <p>Ч 
зивао да с њиме идем у „лов“ и врљао са мном по Требевићу, а Хајкуна нас и даље нудила смоквама 
јећи се да ко не види. — Шта је било са мном?..{S} Шта је?..</p> <pb n="322" /> <p>Нехотице нам 
го више да прича и, док је Хасан испред мог дућана пролазио оборене главе, као постиђен, Зулфаг 
н чудан, готово изазивачки начин, брани мог најљућег душманина, што више вјерује њему, кога је  
ју и гласно заплачем.{S} Напошљетку, не могавши се више савлађивати, одбацим комад хљеба који м 
мах се осјетио некако силнији, јачи.{S} Могао сам се опет подигнути и наставити пут.</p> <p>Опе 
 се.{S} Њему за инат, — чинило ми се, — могао бих учинити све што никад и никоме за љубав учини 
пркосно одиже главу.</p> <p>— И није га могао гледати, — узвикну љутито, устресајући раменима — 
6" /> бабу убили, — али да би и Зулфага могао постати хајдук, никако нијесам могао вјеровати.{S 
, којим би, како ми се чинило, и међеда могао умлатити.{S} Све спустише пред нас.</p> <p>Нећу с 
</p> <p>Ни сам не знам како сам се онда могао уздржати да не вриснем и не јаукнем од страха.{S} 
и ногу преко ноге и гласно, да сам и ја могао чути, узвикне:</p> <p>— Зови Хајнију!..</p> <p>Он 
ати и дражити.{S} Нијесам готово нигдје могао крочити од њихових шала, питања, подругачица.{S}  
и се, сакривати.</p> <p>Али као да није могао дуго издржати тако.{S} Стид га, зар, било од оста 
етивши да сам уљегао, — видјети ме није могао, јер нити се окренуо према вратима ни помакнуо се 
 сасипати ми у крило.{S} Новаца ми није могао давати, јер није бабо дозвољавао.{S} И то га увиј 
сом ударити о земљу.{S} Ни гледати није могао човјека отворено, — вјечито је пиљио негдје у вис 
сиједио служећи и који више ни ићи није могао без штапа, често и без штаке.{S} Док је био бабо  
смио ни помислити.{S} Десет ријечи није могао изговорити, а да не замуца и не застане.</p> <pb  
 питају и распитају о свему.{S} Ко није могао тамо приступити, тражио је и питао бербере, који  
ма момцима.{S} При скакању нико му није могао ни близу доскочити.{S} И, што је најчудније, није 
питује о усташима, — а то у дућану није могао, јер није имао с киме, — одлазио је у чаршију, у  
, скуп, састанак, теферич какав није се могао ни замислити, а да се и Смајил-ефендија не позове 
бови пред јастребом.{S} Нико тада не би могао ни познати да су то они исти момци, који, кад би  
ажелио сам се куће...</p> <p>— А зар би могао од срамоте икоме у очи погледати? — брзо дочека Х 
мало.{S} Хасан као да се никако није ни могао уморити; што је више ишао, као да је постајао све 
е стиска за руку и трза њоме. — Како си могао оно учинити?..</p> <p>— Шта сам учинио? — одговор 
..</p> <p>— Да нијесам здрав, не бих ти могао донијети товар поздрава — откреса весело. — А Хај 
 силно гонило, гурало напријед и да сам могао, прелетио бих тамо, само да час прије засједнем п 
на то и припремао пушку.{S} Али шта сам могао?..{S} Ниједан путник ни кириџија није ишао сам.{S 
зних дућана, нашао сам један у који сам могао и натрпати робе колико сам хтио и да ми опет, — з 
жене бијеле зубе.</p> <p>И по свему сам могао познати да је и он ортак, сарадник Зулфагин, да с 
дан као џелат и по изгледу му одмах сам могао познати да би ми било узалудно свако опирање и за 
шљати, пристајући за Хасаном. — Баш сам могао и мировати.</p> <p>— Ко се од зеца плаши, нек се  
тиђен, покуњен, тужан и само ја нијесам могао наћи уточишта у њему.{S} Никакав ханџија није доп 
оме, али, као за инат, никад је нијесам могао затећи код куће.{S} Управо, — како су ми кашње <p 
ћеш?</p> <p>— Дај!</p> <p>Друго нијесам могао изговорити.</p> <p>Он се прекрсти, маши се у џеп  
га могао постати хајдук, никако нијесам могао вјеровати.{S} И може ли он бити хајдук, кад није  
9132_C31"> <head>XXXI</head> <p>Нијесам могао отезати ни размишљати више.</p> <p>Страх да не из 
 а у другој филџане.{S} И сад сам истом могао опазити колико се разрасла, колико развила и прољ 
д...{S} Добро сам — једва сам се некако могао прибрати и одговорити јој. —</p> <p>Ништа.</p> <p 
и указивали на њу.{S} По томе сам одмах могао и <pb n="266" /> познати да су све говорили само  
ричао.{S} Па ни ја не бих знао нити бих могао сазнати, да једне ноћи, — када се чинило да су св 
, нијесам молила да опрости...</p> <p>— Могла си и замолити — дочекам ја пецкајући, дражећи је. 
алим, мршавим прсима, — сва му се ребра могла избројати, — па се окрену двојици момака што су с 
танак.</p> <p>Чак ни царска војска није могла остати на миру и њезине силе као да се више нико  
о што би сад имала казати, а прије није могла?..{S} Шта је то?..</p> <p>Напошљетку сам читаву к 
се навикли на њега да мајка управо није могла ни ручати ни вечерати ако њега није било да двори 
слуша и да јој се покорава, никако није могла подносити да се ја одмећем и отимам испод њезине  
 најчешће ишла у собу одакле је најбоље могла чути њихове разговоре.</p> <p>Легла би на шилту,  
ивао.{S} Чак ни Хасанова порука није ме могла потсјетити на то.{S} Радост што ћу опет виђети ја 
 Никаква га сила, чинило се, не би више могла од њега отргнути.</p> <p>И није да је пристајао з 
римичући ми се — и... и ја нијесам више могла трпити... он је...</p> <p>Узех је за руку и лаган 
ко хоће, задрхтала је при помисли да би могла једнога дана, огољена, остављена, без игдје ичега 
 уморена и ослабљена, испочетка није ни могла ништа забрањивати, нити им забрањивала.{S} Кашње, 
небивајући се и ломећи прсте. — Нијесам могла срцу одољети да не дођем, да...</p> <p>И, погледа 
заклетве ништа помагале нијесу, нити ме могле натјерати да се смирим и да, као слушче какво, по 
ну раменима.</p> <p>— Сведно, нијесу се могле довршити — отсијече.</p> <p>— А кад више није бил 
 новци, — ваше се грађевине нијесу више могле довршити...</p> <p>— А прогутале нам сву готовину 
ли не одобравао.</p> <p>Још рјеђе су га могли навући да се и сам уплете у разговор, да и он рек 
потрошили, па опет нијесте готово ништа могли уредити!..</p> <p>— Их!..</p> <p>— Пошље... пошље 
гу и никакви јауци ни помагања не би ме могли умилостивити.</p> <p>— Убићу је! — пријетио сам п 
 ја и Хасан били смо потпуно слободни и могли смо радити шта год смо хтјели.{S} Хасан је био пл 
ијом, и са големим вратима кроз која би могли товари сијена пролазити, његов мрки, мишасти кров 
га, чинило се, ни громови ни муње не би могли скрхати ни преломити.{S} Позлаћене токе на прсима 
но шаптали, договарали се.{S} Нијесу ли могли да се договоре, ишли су једни другима кући, на си 
али су и викали, псовали, грдили што су могли жешће.{S} На више мјеста могло се видјети како, и 
од колибе оне.{S} Никако, дакле, нијесу могли бити хајдуци, — нико нам барем није причао да хај 
еравали робу с кољена, што никад нијесу могли пазарити а да жестоко не изгрде муштерију и не на 
о старци и нејака дјеца, који се нијесу могли пушком ни заметнути.{S} Одмах се могло познати да 
јепо испричати...{S} Ни момци то нијесу могли.{S} Дуго су гледали један на другога, као погађај 
ће ваљати!.“</p> <p>По свему се, дакле, могло познати да је управо он сам подгајао Хасана тако: 
 доста прибојавала и често, врло често, могло се помислити да је то прије слушкиња каква, робињ 
 кавге...</p> <p>— И због мене би, зар, могло бити кијамета?..</p> <p>Због мене?..</p> <p>И она 
и што су могли жешће.{S} На више мјеста могло се видјети како, из кућа и из дућана неких, немил 
војчету, које као да се још ни сад није могло прибрати ни освијестити...</p> <p>— Ено ти момка, 
на и очајна борба, којој као да се није могло лако сагледати краја.</p> <pb n="262" /> <p>Мајку 
танак са Сарајевом.{S} Друкчије се није могло.</p> <p>И — кренем право према Мостару.</p> <p>Са 
замуца.{S} Из читава му причања није се могло јасно разабрати: шта је све било и како је било.{ 
о сам и то да све што се десило није се могло десити никоме другоме, него само мени или некоме  
не знам како бих назвао.{S} По свему се могло познати да је то мучи, силовито мучи, кида, распи 
помакоше се нити погледаше.{S} Одмах се могло познати да је то био један обичан догађај у њихов 
 могли пушком ни заметнути.{S} Одмах се могло познати да то не слути на добро и да ће се наскор 
су боље, ни премјерали нас.{S} Одмах се могло познати да су ти људи научени да примају и мало с 
из три дијела и за коју се никако не би могло рећи да је израсла на лицу, него је неко наказно  
оворих мирно. —</p> <p>Друкчије није ни могло бити...</p> <p>— Сад... сад узми Хамида себи, изв 
мучно било као и мени.</p> <p>То се већ могло познати и по држању његову.{S} Непрестано се освр 
ко крпетина што се једва држало на њему могло назвати хаљинама, — са завезаним оком и са три кр 
— То... то сам рекла!..</p> <p>Ја се не могох савладати.{S} Праснух у смијех.</p> <p>— Само то? 
, онда и треба.</p> <pb n="378" /> <p>— Могу ја кућу закућити и својим парама...</p> <p>— Неће  
та пошто смо прилично одмакли.</p> <p>— Могу.</p> <p>— Нико бољи од Алаха!..</p> <p>Кад смо се  
>— Можеш ли ићи?</p> <p>— Чини ми се да могу.</p> <p>— Окушај!..</p> <p>Он ме пусти и измакну с 
на томе...{S} Сад сам, ево, здрав и сад могу ићи.</p> <p>— Не дај му — живо дочека Хатиџа и поч 
, — преостане нешто празна мјеста, гдје могу намјестити душек и ноћивати.</p> <p>Наравно, поста 
Па... па криво му што и сад, увијек, не могу бити у соби поред њега, што га и сад сама не двори 
p> <p>— Шта ти је?</p> <p>— Видиш... не могу даље, — одговорим промукло, испрекидано, дашћући.  
е...</p> <p>— Ама ја нећу даље...{S} Не могу — дочекам раздражено, бацајући и остало оружје и р 
ка — одговори јој, не осврћући се. — Не могу...</p> <p>— Шта?..</p> <p>И наднесе се над њим да  
 руке на прсима и пресамитивши се. — Не могу ја више овђе.</p> <p>Мајка га као од милоште ухват 
им промукло, испрекидано, дашћући. — Не могу...</p> <p>— Уморио се, а?</p> <p>— Изнемогао сам.. 
измаче се. — Једи, болан!..</p> <p>— Не могу — промуцах снуждено. — Не једе ми се... .</p> <p>— 
 дошли по те...{S} Хајде...</p> <p>— Не могу...</p> <p>— Не може...{S} Жали што му се удала мај 
ати. — Дођи... други пут...</p> <p>— Не могу, ефендија, више долазити — откресах ја пакосно и д 
е.</p> <p>— Шта си казао?..</p> <p>— Не могу.</p> <p>Она је непомично стајала и као да га хтјел 
ј ићи...{S} Остани, — каже.</p> <p>— Не могу...{S} Имам посла...</p> <p>— Остани...{S} Слађе ми 
/p> <p>Он зине, блене у ме.</p> <p>— Не могу?..{S} Вјерујеш ли?..</p> <p>— Вјерујем.</p> <p>— И 
...</p> <p>— Па?..</p> <p>— А сад га не могу вазда дворити — вели јаче, грицкајући нокте и игра 
гред да његову понуду никако примити не могу.{S} Размишљао сам о њој читаву ноћ и, напошљетку,  
же понизити...{S} А има послова који се могу и празних рука почети.</p> <p>— Зар да будеш хамал 
амучиш, душманине, као да не знаш да те могу к’о пса избацити из куће одмах, овог часа...</p> < 
 одлучна, наоружана и опремљена, а нити могу да се приберем, нити да проговорим.{S} Погледах и  
ишта.</p> <p>— Ја <hi>само</hi> с тобом могу — брзо се уплетала Хатиџа, пропињући се на прсте и 
<p>По неколико пута опипавао их и кушао могу ли се преломити.{S} Чак и по ноћи, пошто би се сви 
 ишао него каскао сиромах, жут, блијед, модар, — онога часа учинило ми се да је неколико боје п 
пућен, саплете се и опет посрну.{S} Сав модар у лицу, надут, страшан, с исколаченим, помућеним  
 слави, сметали да види небо и сунце, и модре планине, баште са бехаром и зеленилом њиховим, да 
уркајући се, штипајући, рвући.{S} Широк модрикасто-златан пламен освјетљавао им половину мрког, 
акша, чилија.{S} Оних големих, дебелих, модрих прстенова испод очију као да сасвим нестаде; рум 
вољна, зар, што само у кући, пред нама, може показивати како је слободна, независна и моћна сад 
ја сам опет сумњао у њега.{S} И ко зна, може бит’ би се међу нама изродила и голема свађа, да с 
росе на карамфилу.</p> <p>— Мислила је, може бити, да сам је ја убила и зажалила на ме — прошап 
едан на другога, опет не <pb n="389" /> може да заборави, да омрзне ни он на ме ни ја на њега.{ 
 снажан, ни мрк, ни крвавих очију!..{S} Може ли бити хајдук без големих бркова кроз које се про 
томе!..</p> <p>Нешто из радозналости, а може бити и због чега другога, почеше се око наше куће  
ук и напуни лулу.{S} Запали.</p> <p>— А може бити и кршан чојек — додаде тише. —</p> <p>Не поко 
и, и намјестио ту као креветац неки, да може поред ње и ноћивати, спавати.{S} И оно оружје што  
тавили га насред собе <pb n="234" /> да може точити колико који хоће, унаоколо га окитили траво 
.{S} Као да није вјеровала, е сад збиља може заповиједати и овим људима, који су, додуше живјел 
и се.</p> <p>— Знаће шта су муке... ама може знати и шта је радост! — узвикну заносно. — Без пр 
ити обојицу?..{S} Шта ће бити?..{S} Шта може бити?..</p> <p>— Баш бих волио да не поплаших зеца 
р... јер и он долази... и... ко зна шта може бити...</p> <p>Ја занијемих, скамених се.</p> <p>— 
лости ни љубости ни према коме...{S} Не може, пусто, никога да замилује...{S} И жену и ђецу кад 
ајде...</p> <p>— Не могу...</p> <p>— Не може...{S} Жали што му се удала мајка, па неће да га по 
јанице поче се играти њима.</p> <p>— Не може те ни зајам понизити, — рече — ако га мислиш поште 
ешати раменима. — Остарио чо’јек, па не може да ме гледа...{S} А он одавно у овој кући... добар 
Кад је већ видјела да јој нико ништа не може забранити, хтјела је и да ради све што год јој на  
/p> <p>— Е није друге, сад се натраг не може — рече.</p> <p>— Ту смо и треба да се окушамо.</p> 
ен човјек, под првим утисцима, никад не може све јасно и лијепо испричати...{S} Ни момци то ниј 
b n="337" /> <p>— Никакав поштен рад не може понизити...{S} А има послова који се могу и празни 
еном о зид, каже:</p> <p>— С њиме се не може више...{S} Чудан је постао...</p> <p>— Шта ти је у 
говара човјек кога неко или неће или не може да разумије. — То је мој одговор!..</p> <p>— Зар?  
ија по душецима.{S} Нико га отјерати не може.{S} Ту је он, ту непрестано, једнако моћан и силан 
 шехеру нико у томе с њиме надметати не може, да нико не зна онако »китити« и онако »вести« као 
итати о томе...{S} О томе се причати не може...</p> <p>Хатиџа, бацивши најприје један топао, ње 
здања нема, ничија га заштита подићи не може...</p> <pb n="215" /> <p>Отада му се више нијесам  
још више.</p> <p>— Један исти човјек не може бити и мој и Зулфагин пријатељ — дочеках пјенушећи 
ма, а ни једна ријеч, ни једно слово не може му се разабрати, ни један знак разумјети.{S} На ма 
>XXXII</head> <p>Видећи да ме никако не може наговорити да примим мираз, Сулага предаде Хатиџи  
е измицати натраг. — Кад твоја памет не може...{S} Их!..{S} Како ћу ја?..</p> <p>— Доста! — гот 
 ја најбоље знам.{S} Нико мом ђетету не може бити бољи пријатељ од мене, — дочека мајка сурово, 
ад неће да је остави на миру.</p> <p>Не може — вели — још никако ни смислити, е је он мртав и д 
ао да је и подранио баш због тога да се може извући неопажен и непримијећен ни од кога.</p> <p> 
 мало... ето... корак један па... па се може преврнути...</p> <p>Мајка, која никад није била ра 
к, никако нијесам могао вјеровати.{S} И може ли он бити хајдук, кад није ни снажан, ни мрк, ни  
еда: је ли довољно удаљен од бедевије и може ли га случајно и ту копитом дохватити.</p> <p>И до 
а што више и што љепших понуда изнијети може.</p> <p>Хасан јој није дужан остајао.{S} Ако је тр 
ударимо и да плијенимо што се плијенити може...{S} Ако смо чекали и дочекали смо...{S} Хајде!.. 
 се ономадне у Сарајевско Поље...{S} Ко може рећи да се неће спустити и усред Сарајева?..{S} Ко 
ија мимо све нишанџије на свијету, како може да убије тицу у лету, да кроз прстен јабуку простр 
та једна, опкољена јастуцима, да лијепо може сјести и узвалити се.</p> <p>И сви су одмах трчали 
а се да ме заузда, стегне, пригњечи што може јаче.</p> <p>Па као да јој и то мало било.{S} Неза 
 грла дао...{S} Чудим се како се о њему може и мислити рђаво.</p> <p>— Охо!..</p> <pb n="368" / 
ја, можебити, нијесам био на Косову, а, можебит’, и ти...{S} Ко зна?..{S} Био сам, да рекнем, т 
..{S} Опет можебити травка, дрво а... а можебит’ и јаре, и говече и... ко зна!..</p> <p>Па прев 
 све зна а ми јок!..{S} Ко зна да и ја, можебити, нијесам био на Косову, а, можебит’, и ти...{S 
у на шилту...</p> <p>— И гладан си био, можебити, и... — Метну прст на уста и застаде мало. — А 
> <p>Нијесу ме ни погледали.{S} Нијесу, можебити, ни чули шта сам говорио, — једва сам и сам се 
7" /> и непрестано загледао у пушку.{S} Можебити да би се због тога и поново посвађао с њиме, п 
у до хиљаду година опет бити!..{S} Опет можебити травка, дрво а... а можебит’ и јаре, и говече  
 једном и другоме да смо заједно, да се можемо сашаптати, договорити?..{S} Па, ако би дошло и д 
и ниједнога.</p> <p>— Ако сте их жељни, можете их и овђе срести,</p> <p>—— отповрну стари, зала 
ушајући да пође према вратима. –—- Како можете оваку мајку примати?..</p> <p>Бржебоље притрчах  
рупи, увијек спреман да опали.</p> <p>— Можеш ли? — опет запита пошто смо прилично одмакли.</p> 
тијелом својим, и поведе мало.</p> <p>— Можеш ли ићи? — причини ми се као да запита.</p> <p>— Ш 
а питаш? — отегнух полугласно.</p> <p>— Можеш ли ићи?</p> <p>— Чини ми се да могу.</p> <p>— Оку 
а њу нити слуша шта она говори...{S} Не можеш тамо...</p> <p>— Макар...{S} Ја ћу наћи кућу — од 
а смијех и, — отимао се не отимао, — не можеш му одољети.{S} И покрај све муке своје, ја прасну 
Он набра обрве, замисли се.</p> <p>— Не можеш ти у оној кући живјети — рече. — Ако останеш тамо 
амићена, опет увуче у собу.</p> <p>— Не можеш...{S} Рашта? — запита зачуђено. —</p> <p>Шта ти ф 
ручак — проговори меко.</p> <p>— Кад не можеш јарана дочекати у својој кући, ено ти моје...</p> 
о да тужиш, узалуд ти је — рече. — И не можеш само <hi>њега</hi>, него и рођену мајку тужити... 
ио!..{S} Нипошто!..</p> <p>— Ти ми и не можеш невјере учинити — одговарао сам мирно, опет га ну 
т никако неће да призна колико памети и мозга има она у глави и колико је боља и разумнија него 
 овако...</p> <p>— Сад си мој... мој... мој... и ја твоја — опет прошапта, па отрже струк фесли 
тави ме овако...</p> <p>— Сад си мој... мој... мој... и ја твоја — опет прошапта, па отрже стру 
елики, лијепи карамфил, па црвљив!..{S} Мој!..</p> <p>Па снажно удари папучом о камен и пркосно 
ту слушкињу, која је и спавала с њом, а мој душек премјести у своју собу и прострије управо пок 
ица, шала, подсмијеха, чак и псовака на мој рачун, било је премного и што год сам боље радио, о 
езали и платили ханџији унапријед читав мој трошак за пуних пет дана, колико су, отприлике, мис 
и неће или не може да разумије. — То је мој одговор!..</p> <p>— Зар? — запита он мирно, отегнут 
> <p>— Један исти човјек не може бити и мој и Зулфагин пријатељ — дочеках пјенушећи од бијеса и 
те и пољуби ме у образ.</p> <p>— Слатки мој!..{S} Шећеру мој!..</p> <p>И плашљиво се осврнувши  
или појас.</p> <p>У читавој тој гунгули мој је Јован био најприсебнији.{S} Он нити је хтио прот 
.{S} Остави ме овако...</p> <p>— Сад си мој... мој... мој... и ја твоја — опет прошапта, па отр 
ући руке, увијајући се, молећи. — Ти си мој...{S} Ти...{S} Ако желиш добра и себи и мени, води  
танем?</p> <p>— Овђе...{S} И тако си ти мој...{S} Као син...</p> <p>Хатиџа опет уљезе у собу да 
, објешењачки додирнувши својим носом у мој, поче ме шкакљати по лицу својом бујном, коврџавом  
образ.</p> <p>— Слатки мој!..{S} Шећеру мој!..</p> <p>И плашљиво се осврнувши опет пребаци фере 
 га звала“...{S} Помисли, Смаиле!.. <hi>Мој</hi> карамфил, велики, лијепи карамфил, па црвљив!. 
товаре на леђа да те ја наговарам...{S} Моја махнита глава да твоју наговара!..{S} Их!..</p> <p 
 од њега.</p> <p>— Није твоја!</p> <p>— Моја!..</p> <p>Хусо, стегнувши Ајкуну, поново подвикну, 
S} Није твоја!..{S} Наша је!..</p> <p>— Моја...</p> <p>— Наша!</p> <p>И склепташе се око њега,  
ритрчах и падох јој пред ноге.</p> <p>— Моја је кућа као и твоја, мајко!..</p> <p>И заплакасмо  
ет...</p> <p>— Баш твоја воља?</p> <p>— Моја.</p> <p>Зулфага готово паде на кољена, дотаче се м 
едали у очи једно другоме.{S} Сва срџба моја бијаше потпуно ишчезла, истопила се пред погледом  
је хтјела, само да мени више остане, да моја чинија буде пунија.</p> <p>По томе сам одмах и поз 
добар си, бегенишемо те...</p> <p>— Ама моја наука није као досадашња — опет ће он јаче, грицка 
. ти никад кумре убио не би...{S} Јадна моја кумра!..</p> <p>Нехотице се осврнем и погледам на  
лила на ме — прошапта снуждено. — Јадна моја кумра!..</p> <p>Затим се измакну и погледа ме испо 
p> <p>— Одмах?..</p> <p>— Ама, каква је моја памет? ..{S} Каква?.. — отегну он некако очајно, г 
ј кући, за коју и суд царски рече да је моја...</p> <p>— Отео си је, ниткове, — окосих се ја и  
 Овђе ти нема мјеста...</p> <p>— Ово је моја бабовина.</p> <p>— Излази!</p> <p>— Нећу.</p> <pb  
. — запјева развлачећи.</p> <p>— Ово је моја кућа, а ти си намет, уљез један!</p> <p>— Твоје ни 
нож из корица.</p> <p>— Ко каже да није моја? — запита, измахнувши ножем. — Ко?..</p> <p>Сви пр 
{S} Морам викати...</p> <p>— Ах... муко моја... послови... ах, — опет зајеча он и поче уздисати 
 и наслони се на руку.</p> <p>— Хатиџе, моје жене — дочека мирно. — Има их и она доста...</p> < 
цао се на леђа.</p> <pb n="224" /> <p>— Моје — поново каже Арнаутин, измахујући ножем и пријете 
и само моје.</p> <p>— Лажеш!..</p> <p>— Моје је!..</p> <p>Мајка рашири руке и поплашена, узбуђе 
 сасијецати ограду, ломити је.</p> <p>— Моје је ово — вели сурово и преврће закрвављеним очима. 
није било милије, него када би се ушљед моје неподмитљивости почео љутити и стискати зубе.{S} Н 
дерлук поред њега. —</p> <p>Отео ми све моје...</p> <p>— Вараш се ти, слатки, да те преварио —  
ко ћу? — запита готово плачући. — Да је моје ја... ја бих продао неколико кметовских кућа...</p 
мекше, једнако се смјешкајући. – Она је моје дијете...{S} Она има...</p> <p>— Што је њезино и п 
аш ми се.</p> <p>— Не ругам ти се, јање моје...{S}Јок!..</p> <p>И полако, пажљиво завучем јој п 
борба, инат неки; отада управо и почиње моје право <hi>житије</hi>, како се то рекне, о коме је 
е љубити.</p> <p>— Добро и ваљано момче моје, — рече некако меко, сажаљевајући — срце ти је ист 
оје руке...</p> <p>Па, узевши духана из моје кутије, повуче ме себи:</p> <p>— Немој ићи...{S} О 
 доласка, и њезиних састанака с њиме, и моје ненадне женидбе.{S} На све био заборавио као да ни 
>Сулага, испочетка, као да и сам усвоји моје разлоге и као да му се свиђеше.{S} Пошље, промисли 
де:</p> <p>— Нећеш тражити...{S} Ево ти моје куће...</p> <p>— Зар овђе да останем?</p> <p>— Овђ 
ш јарана дочекати у својој кући, ено ти моје...</p> <p>— Мени је свеједно гдје хоћете...{S} Сам 
ла готово до под таваницу. — Сад је ово моје и само моје.</p> <p>— Лажеш!..</p> <p>— Моје је!.. 
а ми, миловала...{S} Каткада, на велико моје чудо, и пригрлила би ме страсно, силовито, махнито 
 под таваницу. — Сад је ово моје и само моје.</p> <p>— Лажеш!..</p> <p>— Моје је!..</p> <p>Мајк 
оштени су, краду, варају...{S} Да је то моје, ја бих продао...</p> <p>— Одмах?..</p> <p>— Ама,  
ке одјекивала брда и планине, гониле су моје кириџије и моји момци, и читавим путем пјевало се, 
воји, да све ти тргаш...</p> <p>— Башка моји, башка њезини, башка свакога сина,</p> <p>— одгово 
да и планине, гониле су моје кириџије и моји момци, и читавим путем пјевало се, шенлучило, пуца 
 Хатиџу, тихо додаде:</p> <p>— Голубови моји!..</p> <p>— Па ће она и ноћити код нас — брзо доче 
бом, грдећи и проклињући, дерана једног мојих година, који се силовито трзао, викао и врискао н 
е другоме, него само мени или некоме од мојих.</p> <p>Зато поред све њихове љубазности поче ме  
о друму?..{S} Ко зна!</p> <p>По несрећи мојој, презирање ме пратило читавим путем.{S} Нико да п 
p>Мислио сам да се већ сазнало штогод о мојој хајдучији, па ме сад зову и хоће да испитују.{S}  
ве говорили само о мени, да се управо о мојој кожи и радило.{S} И стрепио сам непрестано и, — н 
у, раскорачи се насред собе.</p> <p>— У мојој кући то да ми рекнеш?..{S} Ти?.. — запјева развла 
</p> <p>— Охо!.. — отегну он, изненађен мојом суровошћу, па једну ногу опружи напријед и поглед 
ну и викнух из света гласа:</p> <p>— На моју душу, опет пошао у хајдуке!..</p> <p>— Пошао на ус 
удо, обоје њих гледали су врло често на моју собу и указивали на њу.{S} По томе сам одмах могао 
около, опет се врну према дућану, одиже моју пушку са земље и, дунувши у грлић, пође, држећи је 
ошао је поред мене и очешао се лактом о моју антерију, не опазивши ме нити се по обичају јавивш 
ремати, кад једне ноћи изненада уљезе у моју собу и раскорачивши се више душека силом ме подиже 
хом сам домамила и кумру...{S} Знаш ону моју кумру, што ми вазда долијеће... па ми се спустила  
блијева по лицу, по врату, по мишицама, мокра коса лијепи се по челу и по образима, док она рад 
p>— Само десет дана...</p> <p>Затим, из мокре крпе некакве, која је заударала на зној, истресе  
 друштво?..</p> <p>И увијек се одазивао молбама, увијек долазио.{S} Висок, танковијаст, прав ка 
нудећи ме да ја све узмем у своје руке, молећи, преклињући.{S} Узалуд!..</p> <p>— Учи се сама,  
ет убрза склапајући руке, увијајући се, молећи. — Ти си мој...{S} Ти...{S} Ако желиш добра и се 
/p> <p>— Чекај — прошапта некако њежно, молећи, па разгрну фереџу и погледа ме својим лијепим,  
Освети ми се!..{S} Гони ме!.. — протепа молећи, заставши преда мном са раширеним рукама, а ипак 
..{S} Моли — дочеках ја мекше, и сам је молећи. — А грехота да га одбијемо...</p> <p>Она не одг 
сустигнем и опет вратим, улагујући се и молећи да опрости...</p> <p>Ипак се не помакох с мјеста 
ли хоћеш?..</p> <p>— Немој, — отегну он молећи и опет се измакну.</p> <p>— Остави, Хајкуна!..</ 
у брзо, опруживши руке према њима и као молећи. — Одмах!..</p> <p>Момци застадоше и погледате ј 
 ће свадба бити.</p> <p>— Хајкуна!..{S} Моли Бога што си женско...{S} А доста је...</p> <p>— Хо 
</p> <p>— Враћа се, па хоће у нас...{S} Моли — дочеках ја мекше, и сам је молећи. — А грехота д 
 и рашири руке, као да би да клекне, да моли за опроштај. — Љутиш се?..</p> <p>Он се причини ка 
ад у животу нијесам видио човјека да се моли усрдније.{S} Клечећи на трави, утонувши у њу, и ра 
ам изнијела и... и што га, зар, нијесам молила да опрости...</p> <p>— Могла си и замолити — доч 
 спавам, и гдје једем...{S} И увијек их молила да ме поздраве, да ми понесу понуда каквих: пите 
грожђа, шљива, да их оставим на миру, и молили по неколико пута да оцу не причам о том, да се н 
и!..</p> <p>— Па... па... па.. удри ме, молим те — замуца Зулфага и поднесе јој главу да га уда 
 погледом. — Рашта?..</p> <p>— Немој... молим те...</p> <p>— А јаран ми...</p> <p>Она заломи ру 
 шкиљиле према свима нама. — Ја жену не молим...{S} Ја сам само питао, па...</p> <p>Не довршивш 
. — Ах...</p> <p>Остави...</p> <p>— Али молим те...</p> <p>— Ено... тамо... ах..{S} Ибрахим ефе 
е сам себи подигао џамију у којој да се молимо...</p> <pb n="272" /> <p>И морам признати, још н 
...</p> <p>— Немој ни мислити да сам те молио — сурово дочека Осман, а оштра, дубока црта једна 
 „џамију Божју“...</p> <p>И одмах након молитве прихватио би за рад.{S} Загрнуо би широке рукав 
би, у џамији никад није хтио клањати ни молити се, јер — како је говорио — зидови они, мрки кро 
тамо...</p> <p>И залуд сам га дозивао и мољакао даље, залуд сам чекао.{S} Не хтједе више ни отв 
рила?..{S} Или је хтјела да се подругне мом „сиромаштву“ и да каже како је она, богата агинска  
> <p>— То опет ја најбоље знам.{S} Нико мом ђетету не може бити бољи пријатељ од мене, — дочека 
— И он ради...</p> <p>— Осман је велики момак, а ти... ти си као и дијете — отсијече хоџа кратк 
 наша чета изгубила је главу — одговори момак тихо. — Све клону, ослаби...{S} Неки почеше бјежа 
, рачунајући зар да сам већ „поприличан момак“, дозрио чак и за озбиљнији разговор, нудио ми је 
емље некакве...</p> <p>— То је Зулфагин момак! — прекидох га ја узбуђено, скачући с мјеста. — Н 
ради тога.</p> <p>— Пхи, какав си ми то момак! — добацивао је презриво, окрећући ми леђа, а, ни 
око њега, са двије стране, ишла двојица момака, пијаних, разузданих, полудивљих, који су попије 
Пред вече почеше пристизати и понеки од момака који бијаху отишли са бабом.{S} Сви ослабили, из 
могла избројати, — па се окрену двојици момака што су сједили отрага, иза леђа му, и отежући пр 
VI</head> <p>Хусо, један од најкршнијих момака наших, посвађа се једнога јутра са свима осталим 
вече дахире и пиште зурле, а измијешани момачки и дјевојачки гласови као да циче, вриште, звоне 
о с пута, кад би пред вратима зазвонило момачко оружје и зарзали у пјену обучени парипи, мајка  
/head> <p>Хасан се првих дана настани у моме дућану, одомаћи се потпуно.{S} Донесе све ствари ш 
те им, ђецо, мало млијека...</p> <p>Оба момка, без поговора, дигоше се и чешкајући се и протежу 
...{S} Сад...</p> <p>Па пође од једнога момка до другога и, спустивши се на кољена, поче их нап 
уњеним пушкама, и, пропустивши напријед момка, који је носио дугачки, мушемели фењер, лагано, о 
брати ни освијестити...</p> <p>— Ено ти момка, — рече пригушено — па га држи...{S} Није он мене 
пошљетку и хајдуци дочекали вам на путу момка, Хамида, оробили га, узели му све новце што их на 
ајући, подврискујући и намамљујући туђе момке да застају пред вратима и провирују кроз кључаниц 
реба себи у кући; даривао је дукатима и момке, те, напошљетку, ни ја нијесам остајао без дијела 
p> <p>Оштар, суров узвик као да поплаши момке, забуни их.{S} Брзо узеше шибе и измахнуше.</p> < 
 међу њих.</p> <p>— Јесте ли из далека, момци? — запита старац један који је сједио одмах уз ва 
ј удолини.</p> <p>— Је ли вам необично, момци? — тихо и некако подругљиво запита стари, окрећућ 
екако сметена, збуњена, усплахирена.{S} Момци су долазили и питали: какве ће наредбе да изда за 
и.</p> <p>А бојали га се сви у кући.{S} Момци, којих је било неколико, ако би се заиграли и заг 
е око наше куће све то чешће окупљати и момци и удовци из читава шехера...{S} Почеше увече редо 
је најчудније, није ни скакао као други момци онако, на голоме пољу!</p> <p>Не!{S} Он је забада 
планине, гониле су моје кириџије и моји момци, и читавим путем пјевало се, шенлучило, пуцало из 
дуго се шалила са дјевојкама.{S} Понеки момци, у групама, са тамбурама под пазухом и с фењерима 
.{S} Њезина је кућа! — заграјаше остали момци за инад њему, опколивши мајку, као да би да је бр 
.{S} Је ли жељела да и ми, као и остали момци и дјевојке, отпочнемо са таквим пешкешима и са са 
е све јасно и лијепо испричати...{S} Ни момци то нијесу могли.{S} Дуго су гледали један на друг 
е би могао ни познати да су то они исти момци, који, кад би бабо кренуо у лов, онако поносито и 
ра хоџина.{S} Сви старци, ихтијари, као момци какви, брзо се подигоше са својих мјеста, сврнуше 
ајаху само по час по два.</p> <p>Једино момци што су још хтјели да настављају своје гозбовање и 
.{S} Никоме више!</p> <pb n="237" /> <p>Момци, загријани и поднапити, одмах се узбунише, заграј 
е послушати.</p> <p>— Оборите!..</p> <p>Момци бацише ножеве и онако, голим шакама, навалише на  
ма њима и као молећи. — Одмах!..</p> <p>Момци застадоше и погледате је зачуђено.{S} Ненаучени д 
 врата и око баштенских плотова.</p> <p>Момци, што нам још остали у кући, непрестано им износил 
ацали камена с рамена пребацио је свима момцима.{S} При скакању нико му није могао ни близу дос 
 би бабо по обичају кренуо кадикада, са момцима и са јаранима неким, према Црној Гори, да се та 
како разговара с радницима, кметовима и момцима, како рачуна, погађа се, наређује.</p> <p>Кмето 
 шамара, гурну га ногом у леђа и нареди момцима да га избаце напоље.</p> <p>Од тога се дана Сул 
ају <pb n="312" /> а... не знам јесу ли момчад на опрезу...{S} Треба сам да обиђем...</p> <p>И, 
 <p>— Зар тако, курвићу?..{S} Зар тако, момче? — тек сада проговори Хајкуна и испрси се према њ 
е ударати по њој.</p> <p>— Е да видимо, момче, да окушамо сад ко је јунак бољи! — викну, кочопе 
 о зид и преби се на двије половине.{S} Момче, користећи се тиме, нагло јој прилети и зграби је 
ати, <pb n="290" /> прикрадати неко.{S} Момче некакво, високо, танковијасто, са тешким траболоз 
 ли ријеч?..</p> <p>— Држим. — прошапта момче да се једва чуло и некако поплашено, блесасто, по 
Хајкуна...{S} Нијесмо сами... — опет ће момче мекше, испод ока погледајући на канат и на дјевој 
ажива...</p> <p>— Ја нисам лаг’о — рече момче и обори главу.</p> <p>Хајкуна се оте, изви се и б 
 и устукну мало, сакри се за канат, док момче, изненађено <pb n="291" /> ударцима, као да потпу 
рбе леђа...</p> <p>Једно младо, безбрко момче, големе главе и избуљених очију као да се вјечито 
 и поче љубити.</p> <p>— Добро и ваљано момче моје, — рече некако меко, сажаљевајући — срце ти  
и!..{S} Ни ти нијеси бољи — опет ће оно момче, пецкајући. — Нијеси смио ни пушке опалити, него  
p> <p>— Не свиђе му се прича — рече оно момче, намигнувши.</p> <p>— Женскоња — дочека други.</p 
S} Опазивши међу нама страно, непознато момче, полугласно цикну, одиже руку и сакри лице рукаво 
ије дала ни осврнути.</p> <p>Напошљетку момче као да се прибра мало, освијести се, па нагло отс 
, држиш ли ријеч?</p> <pb n="293" /> <p>Момче се удари по ножу и као да опет хтједе да га извуч 
 стегну Хасана за руку. — Ено!..</p> <p>Момче се примаче канату и ухвативши се за алку поче се  
/p> <p>— Хоће ли бити свадба?...</p> <p>Момче, прибравши се потпуно, брзо измахну руком, снажно 
 преко зидова, чак у комшилук...</p> <p>Момче испусти алку, узвикну нешто и пљесну дланом о дла 
на јаче и спусти прст на обарач.</p> <p>Момче поче муцати нешто, гунђати.</p> <p>У исти час и ј 
 снаге поче чибуком ударати, млатити по момчету ономе.{S} Поче ударати и по глави, по леђима, п 
 ли?..</p> <p>Ја застадох изненађен.{S} Мора да сам изгледао необично блесаст у том часу, јер с 
о главе и погледасмо у висину.</p> <p>— Мора да иде неко — једва се присјетих ја и почех га тег 
 њиховој кући и да се нико због тога не мора ни бунити нити изненађивати.</p> <p>Па ипак хоџа с 
 оправдам одлуку, е се овакво друговање мора прекинути.{S} Додуше овдје, у прсима, као да ме гр 
аршинлије, тврдећи узгред како код куће мора и пелене прати, и хљеб кухати, и мотати памук на ц 
 њега и сам осилио и сва комшиска дјеца морала су да пате и страдају због тога.{S} Смио сам и у 
 и све дао.{S} Хтјела не хтјела, она је морала о свему бригу водити, сама управљати читавим сво 
зила, али су слуге, по наговору њезину, морале сваки пут да одговоре е је нема, да је отишла не 
ијесне сокаке према узбрдици једној.{S} Морали смо се пењати уз излињале, изроване и поломљене  
ead> <p>Како смо обично истом пред вече морали узимати књиге у руке и учити, и ја и Хасан били  
/p> <p>По томе сам одмах и познао да се морало негдје нешто десити, нешто необично, крупно, гол 
орсе зачудих.</p> <p>— Их, колико ли их морало погинути док су тебе ранили!..</p> <p>Он се насл 
 тако... ах!..</p> <p>— Невоља је...{S} Морам викати...</p> <p>— Ах... муко моја... послови...  
..{S} И, — макар сад било и смијешно, — морам рећи да сам се наждерао траве као магаре какво и  
да се молимо...</p> <pb n="272" /> <p>И морам признати, још никад у животу нијесам видио човјек 
јим и онога ко му је најдражи...</p> <p>Морам рећи да сам се ја, у истини, наслађивао садашњим  
стио тамо.</p> <p>И само ја, једини ја, морао сам се враћати испред свакога хана, постиђен, пок 
ледом кад бих случајно, мјерећи штогод, морао се очешати од њега или га нехотице гурнути.</p> < 
од нечега.{S} Зулфага је, хтио не хтио, морао бјежати испред њега, измицати се, сакривати.</p>  
ова и да не бих ударио у гласан смијех, морао сам се уједати за усне.</p> <p>Бојећи се да се ип 
} И, — макар то сада било и смијешно, — морао сам поскочити, ђипнути неколико пута и нагло прих 
 од њих.</p> <p>Наравно, одмах иза тога морао је Хамид трчати Зулфаги са најозбиљнијом поруком: 
 нико ријечи проговорити.{S} Свак ко је морао <pb n="245" /> каквим послом да прође авлијом, да 
, да послужи.{S} Зато, ако је каткада и морао отићи на село, наређивала му је да се што прије в 
ек љутило.{S} Кад год би извађени дукат морао поново да поврати у кесу гунђао <pb n="225" /> је 
 одмах и да се крвим с њиме!..</p> <p>— Мораш!</p> <p>— Нећу!</p> <p>И, одгурнувши га јаче, пот 
и у друштву с некаквим сељацима пошао у Мостар.</p> <p>Кад сам закуцао на авлиска врата, — ђаво 
о?</p> <p>— Ја сам чуо да се одавле, из Мостара, спрема читава војска, која ће гонити усташе —  
 уријетко, ако би стигао какав хабер из Мостара, од мајке, и по која оштрија порука од Зулфаге: 
рипима, јахала тројица млађих трговаца, мостарских трговаца, па окићени, оружани, обучени као д 
је могло.</p> <p>И — кренем право према Мостару.</p> <p>Сад ми већ било и обичније.{S} Идући пр 
ије, да тугује и размишља, поче ходати, мотати се по читавој кући, завиривати свуда, надгледати 
е мора и пелене прати, и хљеб кухати, и мотати памук на цијеви.</p> <p>И макар што је од рођења 
ијебио, пребирао.{S} Туп, потмуо звекет мотике, у одмјереним размацима, одјекивао је кроз читав 
о све ваљанији и све брже и јаче ударао мотиком.{S} На псовке и примједбе разне није одговарао  
ошуљине до изнад лаката, пребацио тешку мотику преко рамена и необувен, босоног, полазио у башт 
око њега са неколико страна; између њих мотљале се, обилазиле кириџије вичући, трајући, галамећ 
љаче, које сигурно није знало за његову моћ ни силу, разбило ми главу и кад сам окрвављен дошао 
о сви слабићи стрепе пред неким који је моћан и јак.{S} Доста је било да их само једном погледа 
же.{S} Ту је он, ту непрестано, једнако моћан и силан, једнако влада над њом.</p> <p>Наскоро са 
<p>— Хатиџине винограде, бојим се, неће моћи мирно отргати.</p> <p>— Хатиџине?</p> <p>Он се изв 
 усне.</p> <p>Бојећи се да се ипак нећу моћи савладати, узмем од Хатиџе кахву и, сједајући и ис 
оказивати како је слободна, независна и моћна сада, хтјела је и желила да то и другима, изван к 
омије, сада тек као да осјети како нико моћнији од ње нема у кући, како је она највиша сила, вл 
 и тако им опет покаже, е је и у говору моћнији, јачи, силнији од свију.</p> <p>С кметовима је  
разасувши по димијама неколике прегршти мохуна, чистила их, тријебила.{S} Погледавши једно у др 
астук један, док мајка и надаље чишћаше мохуне не дижући главе нити се осврћући на њега.</p> <p 
 ја бринем — дочека мајка брзо и одбаци мохуне с крила.</p> <p>— Да је он ствари боље уредио, н 
а дрхтавица поче ме обузимати све више, мрави као да ми почеше милити уз леђа и, на сву силу, о 
гнутих ниских стреха, окићених дугачким мразним шипкама, капала нам вода за врат и милила низ л 
усти, — каже — читава кућа кад потоне у мрак, у помрчину, и кад све поспе онда настану праве му 
 Бојиш се ти ноћи! — узвикну пакосно. — Мрака се бојиш...</p> <p>— А ти се бојиш дана...</p> <p 
ам је био нечувен неред.{S} Од јутра до мрака непрестано нам долазиле жене, познате и непознате 
м се снебивао.{S} Радио сам од јутра до мрака, радио без одмора, непрестано.</p> <p>Ишао сам по 
студену ноћ, па као да се и она мрзне у мраку, изнад глава наших...</p> <p>Хајкуна се дуго разг 
звонити, тутњити, пред очима поче да се мрачи, да се колута нешто, игра.{S} Немоћан и да сједим 
<pb n="372" /> осјећао сам у томе да их мрвим, уништим, и нешто као да ме поче голицати на смиј 
 шкипић је био сасвим празан, а ниједна мрвица хљеба није остала у трави заборављена.{S} Да нас 
 и по џеповима, мислећи да ћу наћи коју мрвицу што ми од јуче остала.{S} Узалуд.{S} Свраћао сам 
дан поред другога, наложили смо ватру у мргињу, украј гомиле једне, гурнули кахвени ибрик уза њ 
ружан и опремљен, стајао је изнад мене, мргодан као џелат и по изгледу му одмах сам могао позна 
о нађе, донесе, купи, ишао је одмах, не мргодећи се и не гунђајући никад.{S} Тамо јој носио и н 
.. — проциједи он кроз зубе све се више мргодећи. — Не тражи куршума!..{S} Извађен је! — викну  
p>— Честит?..</p> <p>Хасан, гунђајући и мргодећи се, извади нож и прстом му поче опипавати оштр 
..{S} И, док сам говорио, непрестано се мргодио, непрестано ломио прсте и прекидао ме узвицима: 
диже од земље.</p> <p>— Тежак је — рече мргодно. — Пуно ће јести.</p> <p>— Неће — брзо дочека З 
е мучио, пецао.</p> <p>— Зар ти је сада мрзак, па га гониш? — запитах пакосно.</p> <p>— А зар г 
о да он у читавој кући никога толико не мрзи колико мене.{S} Ништа му помагало није ни што ми с 
подругљиво, пецкајући.</p> <p>Зато га и мрзили многи и туђили се од њега.{S} Мени се барем чини 
 оштру, студену ноћ, па као да се и она мрзне у мраку, изнад глава наших...</p> <p>Хајкуна се д 
 Кад ми стаде на ћепенак, сав изгребан, мрк, необријан, у подераним, иструлим хаљинама, — ако с 
ињем.</p> <p>А кад би се бабо, суморан, мрк, опаљен пушчаним димом, са поломљеним токама и траг 
 он бити хајдук, кад није ни снажан, ни мрк, ни крвавих очију!..{S} Може ли бити хајдук без гол 
<p>Док се однекуда појави и бабо, онако мрк, суморан.</p> <p>Не говорећи ништа и не питајући пр 
спод које је провиривао чибук с лулом и мрка цијев дугачке шишане...{S} Недалеко од ње стајао ј 
х.{S} Само га зијевајући погледах онако мрка, одлучна, наоружана и опремљена, а нити могу да се 
се, јер — како је говорио — зидови они, мрки кровови и гиздава кубета сметали му, заклањали, да 
би могли товари сијена пролазити, његов мрки, мишасти кров са неколико оџаке на тјемену, из кој 
читав низ старијих, тијесних дућана, са мрким нагњилим ћепенцима и големим стрехама изнад њих,  
 те људе са испуцаним, жуљавим рукама и мрким, суморним лицем, који су непрестано стресали бухе 
до чланака, босоног, застаде на прагу и мрким погледом једним премјери и мене и Зулфагу.{S} Зат 
о нам небо и сунце Божје, и које својим мрким, дугачким гранама, као да нас непрестано граби, л 
м код је он ту.{S} Вазда ме премјеравао мрким погледом кад бих случајно, мјерећи штогод, морао  
b n="379" /> се ситне гране обавиле око мрких, челичних демира и лако се пољуљују.</p> <p>— Ула 
да им се одазивали однекуд из даљине, с мрких, суморних висова планинскијех.</p> <p>— Хасане!.. 
 њега на бијесним, разиграним парипима, мрко гледајући чаршинлије и хотимично нагонећи коње исп 
> <p>Хасан је стискао зубе, мрштио се и мрко ме гледао.{S} Одговарао није ништа.</p> <p>— Ја <h 
мље и шипражје, отхукујући непрестано и мрко погледајући један на другога, готови сваки час да  
о-златан пламен освјетљавао им половину мрког, знојавог, сунцем опаљеног лица, док је друга пол 
 им игра уз напукнуте зидове и клизи по мркој, трулој маховини: преливају се и шарени, седефом  
азна, без узде, без седла и теркије, са мрком, прљавом, окрвављеном гривом која се слијепила и  
антајући и опирући се на пушку, чију је мрку цијев грчевито стезао.</p> <p>— А баш сам чекао те 
епила и прионула јој уз широки, крупним мрљама ишарани врат, са големом раном на облим сапима,  
ка...{S} И одљутиће се.</p> <p>— И опет мрмљао, гунђао.</p> <p>— Гунђаће, па и престати.</p> <p 
вати, тепати јој, он одмах у соби почео мрмољити нешто, гунђати...{S} А чим сам је пустила и он 
аге.{S} Мрско му било и гледати у њега, мрско било посматрати како двори мајку, како иде за њом 
</p> <p>— Па није хтио ни окусити...{S} Мрско му, зар, било што је нијесам изнијела и... и што  
ењивало, тако није трпио ни Зулфаге.{S} Мрско му било и гледати у њега, мрско било посматрати к 
и свједока код бимбаше затекох Зулфагу, мрског, поганог Зулфагу, са дугачком шијом његовом, са  
 вели — још никако ни смислити, е је он мртав и да више никад доће неће.{S} Јок!..{S} И сада, с 
де...{S} Кад сам јој притрчала, била је мртва...{S} Глава јој пала на оно раширено крило готово 
>.</p> <pb n="223" /> <p>Омален, ситан, мршав, са главом мало већом од »стиснуте шаке« како му  
ри, указивао се он, онако ситан, мален, мршав, огрнут тешким дебелим ћурком, с дугим јасминским 
 Треба сам да обиђем...</p> <p>И, онако мршав, висок, усукан, гегајући се и застајући почесто,  
 <p>Она се придиже, исправи се и, онако мршава, блиједа, слаба, ослони се леђима о зид и десном 
ређује.</p> <p>Кметови распусте уморене мршаве коње по авлији, разбацају вреће са житом и мјехо 
арац застаде мало, почеша се по упалим, мршавим прсима, — сва му се ребра могла избројати, — па 
сет, по петнаест товара, на изгладњелим мршавим коњима и по неколика крда стоке, крупне и ситне 
... јер... јер...</p> <pb n="387" /> <p>Мршаво лице њезино изнакази се, искриви.{S} Уста као да 
гане радње! — говорио је неколико пута, мрштећи се и отпљуцкујући у страну. — Трговац!..{S} Гул 
/p> <p>— Удрите!</p> <p>Неки, затежући, мрштећи се, приступише.</p> <pb n="239" /> <p>— Слушајт 
/p> <p>— Нећу ја — говорио је набусито, мрштећи се — радити уз жене, макар ме на комаде сасјекл 
и пошао.</p> <p>Мајка је гледала за њим мрштећи се и постајући све немирнија.{S} Неколико пута  
Ни она?..</p> <p>Хасан је стискао зубе, мрштио се и мрко ме гледао.{S} Одговарао није ништа.</p 
н се збуни, смете, замуца.{S} Из читава му причања није се могло јасно разабрати: шта је све би 
еша се по упалим, мршавим прсима, — сва му се ребра могла избројати, — па се окрену двојици мом 
од њих, сакривао се, склањао, ради чега му се сви и подсмијевали и пецкали га.</p> <p>Једино је 
{S} Али чим је прешао преко прага, нога му поклецну и он посрну, паде.</p> <p>— Ништа је — прог 
 за се задржа једну лулу, као, бива, да му то буде награда за онакву пресуду.</p> <p>До три дан 
ала непрестано, брзо и живо ударала, да му се није дала ни осврнути.</p> <p>Напошљетку момче ка 
и и са чистим пешкиром преко рамена, да му полије; затим, припаливши му чибук, измицала се натр 
већ у томе што сам видио да се љути, да му је криво што напредујем.{S} А најбољи знак да оно шт 
 <p>И нико не смије да рекне истину, да му све каже, откреше!..{S} Аге, трговци, бегови, хоџе,  
 диже, с муком се миче, и вазда чека да му други помогне, да га заложи залогајем или да му из н 
 заметак му је баш у ономе који кука да му је зло.{S} Какав ми је то несретни народ који се сам 
овнем по имену и са раширеним рукама да му потрчим у сусрет.{S} И придигох се мало и хтједох се 
е доћи да се лијечи...{S} И казао је да му припремиш једну собу у кући...</p> <p>— Ја?..</p> <p 
окренуо низа страну, усуђивао сам се да му споменем и о глади и о умору.{S} И увијек сам се пок 
у оној гунгули и гурне Јову у леђа и да му преврне зембиљ.{S} И када, уз грохотан смијех пакосн 
озвољено продавати робу из зембиља и да му од сада у томе нико сметати неће.</p> <p>Од тога дан 
 преломио!..{S} Још наредио Хамиду и да му га донесе и, за инат, гурнуо га под јастук, под глав 
 за њим, те нареди да сељака свежу и да му отцијепе двадесет и пет штапа по табанима.</p> <p>„Ш 
 удара и да се брани, а не трчи баби да му се тужи...{S} Ко сам у себе поуздања нема, ничија га 
 <p>Кад сам, пред вече, пошао Сулаги да му све опричам, мајка, узбуђена и поплашена, истрче иза 
амо правдати се, многи су се старали да му напакосте, да га оробе.{S} Прихватали су помало од њ 
 помогне, да га заложи залогајем или да му из неба печени голубови полете у уста!..{S} Какав ми 
ет одизао чибук и, пружајући Хајкуни да му напуни лулу и припали, лагано, достојанствено излази 
први напоменуо и почео ме наговарати да му дам новаца, па ће он отпочети са пазаривањем и брину 
о, бива, значи, да се нема смјелости да му се приступи...</p> <p>— То, богме, не ваља — рече Ха 
ових њива, ограда, винограда, желећи да му освоје, отму управо, теретећи га како су, токорсе, њ 
мамљивати и поклонима.{S} Осјећајући да му сметам, много да му сметам, дражио сам га свуда, иза 
 стару, смјерну робињу и, не смијући да му у сусрет изиђе, чекала га у соби са прекрштеним рука 
м му и одвише сметао, — а познао сам да му сметам по томе, што ми нудио и новаца да одем из авл 
м, опазивши мене, даде ми знак руком да му приступим.</p> <p>Обгрли ме.{S} Па се опет окрену ма 
 прогунђа суво, дајући ми знак руком да му се не примичем.</p> <pb n="405" /> <p>— Примио си ме 
 би је, — не поздрављајући, — позвао да му хамам уреди и изнесе ново одијело.</p> <p>Како сам,  
сла.{S} Шта више, <pb n="365" /> као да му било криво што ја икако и пазарујем код је он ту.{S} 
вјек, велике, округле главе која као да му прионула за рамена, са големим, бијелим турбаном, за 
о да и сам усвоји моје разлоге и као да му се свиђеше.{S} Пошље, промисливши се мало, опет се з 
тове и остале радине.</p> <p>Сви као да му били невјерни и сви га поткрадали.</p> <p>— Без мудр 
ео и попијевати и — одмах сам познао да му пјевање није ишло од срца, да је усиљено.{S} Тиме је 
о ми главу и кад сам окрвављен дошао да му се потужим, само је слегнуо раменима и мирно ми одго 
а.{S} Осјећајући да му сметам, много да му сметам, дражио сам га свуда, изазивао, ругао му се.{ 
ге и слушкиње.{S} Нарочито је тражио да му што више причам о Зулфаги.{S} Интересовало га све шт 
оравио на ме?</p> <p>Тада би замолио да му коњушницу отворим и да га кришом проведем тамо.</p>  
{S} Нико више ни помислити није смио да му се наруга, подсмјехне или окоси, макар и испотаје, к 
 не може...</p> <pb n="215" /> <p>Отада му се више нијесам смио ни пожалити никад, ни причати м 
 момака што су сједили отрага, иза леђа му, и отежући проговори:</p> <p>— Донесите им, ђецо, ма 
 муштерију, баш почео хвалити луле и ја му као, почео припомагати, кад дјеца око нас подигоше г 
 упропастили — отегну он љутито, а шија му се извила готово до под таваницу. — Сад је ово моје  
 праменовима големе, свилене ките, која му се са врха феса спуштала све до плећа и лагано га ку 
н са пребаченим рукама преко пушке која му лежала на раменима и са познатим својим ножем, чији  
ивши, по обичају, руке преко пушке која му лежала на раменима, трчале су на пенџере, откривале  
а пребацивши обје руке преко пушке која му лежала на раменима, поносито је ишао даље.</p> <p>До 
гљиво говораху, са ријетком брадом која му се састојала управо из три дијела и за коју се никак 
рсте у густу, неуређену риђу браду која му прекривала <pb n="268" /> широке космате прси све до 
епрестано јуришала не њега и додијавала му.{S} Осјетивши да сам уљегао, — видјети ме није могао 
ткада и морао отићи на село, наређивала му је да се што прије врати.{S} Више од три дана нигдје 
благ осмијех, рашчешљана брада повијала му се преко прсију као прамен дима, а топао, широк погл 
поново уздахнуо и суза једна заблистала му се на трепавици.</p> <p>— Не слути на добро...{S} Не 
ли по тлима; опута на опанцима попуцала му и влачила се по земљи, заплетала се за ноге, гајтани 
сти...{S} И Хамида сам звала, и хвалила му се и...и...</p> <p>— И?..</p> <p>— Хасану криво било 
цама.</p> <p>Срамота од свијета бранила му је да се никад не покаже ни њежнији према мајци, да  
.. обузео је стари севдах и... покорила му се...</p> <p>— Тако суђено — прошапта Сулага и погла 
p>Па, напунивши лулу духаном, подносила му ватру да припали и подметала пепеоницу.</p> <p>Затим 
дила поред њега, уз кољено му, спустила му главу на прса и, увијајући се, умиљавајући, чупкала  
 Остави...{S} Шала је...</p> <p>Хајкуна му опет приступи, узвикну нешто и замахну чибуком који  
и да је то прије слушкиња каква, робиња му, него ли жена, домаћица.</p> <p>Ујутру, прије зоре,  
p>Узалуд!..</p> <p>Па извади нож, опипа му оштрицу, и, као заклањајући се за ме, некако поребар 
га толико не мрзи колико мене.{S} Ништа му помагало није ни што ми се каткад улагивао, што ме х 
, па заборавивши на своју рану, притрча му и ухвати га за руку. — Шта ти би?..</p> <p>— Ништа,  
атке, зелене лончиће на пећи, а одсијев му заигравао и клизио по шарама дебелог ћилима, ускачућ 
 <p>Па снажно удари главом о под, а крв му потече из носа и разли се по ћилиму и по антерији.</ 
ао није, ни за ким пристајао; чак и кад му је неко требао, није му знао ласкати ни улагивати се 
ао јачих разлога за то, — ипак осјети е му са неке стране пријети опасност, те се унапријед, че 
ине онолико утрошио...{S} Све, све, све му лаж била!...</p> <p>Ја је погледах и слегох раменима 
тирати.</p> <p>— Сад ћу...</p> <p>Слуге му донесоше и кахве, духана, хљеба и он понуди свакога  
 намигнувши, чудноват некакав знак даде му руком.</p> <p>— Хм...{S} Па баш и није дијете, — оте 
 одмахну руком и оде.</p> <p>— Не свиђе му се прича — рече оно момче, намигнувши.</p> <p>— Женс 
 ни једна ријеч, ни једно слово не може му се разабрати, ни један знак разумјети.{S} На мајку,  
ајао; чак и кад му је неко требао, није му знао ласкати ни улагивати се.</p> <pb n="273" /> <p> 
ани — имао је о чему и да прича, и није му требало да се враћа на старо, да прежива.{S} Чак и п 
кајући браду и поправљајући појас, чије му ресе падале по бедри.</p> <p>Чуо сам само како је сп 
о јаблан, блиједа, дугуљаста лица, које му било оивичено кратком, поткресаном брадом, с крупним 
а ме својим жутим, помућеним очима које му испод плиткога чворугавог чела <pb n="310" /> дубоко 
ове очи, стријељају је, пеку...{S} Чује му и ход, осјећа и дах његов.</p> <p>И узалуд се опире, 
ете у нарамку и тада обично подругивале му се потајно све чаршинлије, тврдећи узгред како код к 
о прекидале у таквом разговору, смијале му се.{S} Зато му и било криво на њих, зато их и прекор 
 му око главе облијетале челе, спуштале му се на капу, на браду, на рамена и непрестаним једнол 
ати, каткад и гдје им није мјесто, биле му нове, необичне.{S} Многи су их кашње у разговору пон 
 смјешкао, а ситне, мале очи свијетлиле му се као свијетњаци.{S} И баш због тога што сам му и о 
у слободу свакога залуди помало; одузме му памет.{S} Па и њој.{S} Она мирна, тиха, повучена жен 
и смислио? — запита га изненада и унесе му се у лице. — Знаш ли и ти што?..</p> <p>— Их!..{S} К 
та у струку, сакри и главу и оружје, те му се само видјели лабави, прашњави тозлуци са распанут 
сједио управо поред бимбаше, крај шилте му, прекрстио ноге на миндерлуку, па одбија димове из ч 
абленуто гледао у ефендију, у кадифасте му очи и искежене бијеле зубе.</p> <p>И по свему сам мо 
 си каквих имамо пријатеља, па... па ће му свашта набацати у главу...{S} А дијете добро, честит 
 погуривши се као да је очекивао кад ће му показати врата и отјерати га.</p> <p>То мајку још ви 
ударати по њему и руком и папучом, поче му дерати и антерију и кошуљу.{S} А он, измичући се нат 
гране некакве осуше се на њега, оборише му турбан с главе и раскидаше џубу на плећима.</p> <p>— 
ете?..</p> <p>— Сви хоћемо — одговорише му једногласно, без размишљања. — Млад си, добар си, бе 
 погођени куршумом, залепршаше и падоше му по плећима.{S} Он напуни поново и поново опали...{S} 
кну и бимбаша, а вратне жиле набрекнуше му и крв удари у образе.{S} Сав помодри. — Хоћеш у шехе 
ужје и радећи око њега, мислио је да би му мања и грехота и срамота била кад би се случајно и п 
 срца и весело насмијао баш онда кад би му причали за разне Хасанове испаде, — које би сваки др 
ући, као да би премрли од страха чим би му кораке зачули или га опазили издаљега гдје иде.{S} О 
ако суморан, забринут, тужан.{S} Џепови му вазда били препуни некаквих хартија, тефтера и писам 
а образ.</p> <p>Кад би нам дошао џепови му увијек били пуни ораха и љешника а иза појаса увијек 
ајући у стари, напукнути таламбас, који му висио о појасу, обилази унаоколо, купи бакшише што м 
задјенуо под широки, ћошкасти фес, који му падао по ушима, па, запаливши чибук, почео звиждукат 
о се он најчешће љути баш на онога који му се смијао, тако се и ја почех љутити на Хатиџу.</p>  
ајући зубе и жваћући чађаве бркове који му пали по устима. — Запело ми нешто за ногу па пао...{ 
азио ни слушамо ли га, ни разумијемо ли му приче.{S} Не!..{S} Готово није ни гледао у нас, него 
, мрки кровови и гиздава кубета сметали му, заклањали, да види Алаха у свој његовој сили и слав 
а путу момка, Хамида, оробили га, узели му све новце што их наплатио за земље некакве...</p> <p 
 га често призивали, тражили и долазили му.</p> <p>Покаткада напунила би их се читава соба.{S}  
ли хајдуци, а кад је примио на душу, ми му вјерујемо — рече Ибрахим ефендија мирно, поново указ 
Опет Хамид!..</p> <p>— Све’дно...{S} Ми му вјерујемо...{S} Он је Зулфагу одавно знао...</p> <p> 
га боље чује, сједе поред њега и ослони му се лактом о кољено.</p> <p>— Јунаци су они...{S} Не  
тупи сељаку и сам својом руком отцијепи му још пет штапа по табанима...</p> <p>И хоџа би са зан 
 опет пође да нешто проговори, приступи му, али је он немилосно зграби за рукав и одгурну у стр 
ме, као да ме пита за дозволу, приступи му:</p> <p>— Хоћеш ли још кахве? — запита шапатом.</p>  
p>Мајка се распели, наљути.{S} Приступи му нагло и ошину га по образу.</p> <p>— Јок!..{S} Слуша 
.{S} Хајкуна чак и устукну мало и сакри му се за леђа.{S} А он нагло прихвати за пушку и исправ 
 ми да се нећеш љутити!</p> <p>— Шта си му рекла?</p> <p>— Рекла... рекла сам да је <hi>угурсуз 
почео сам се као и љутити и пребацивати му како ми није био ни друг ни пријатељ.{S} Чим му запр 
ешку, па га почели прекоравати, смијати му се ради ње.{S} И као што се он најчешће љути баш на  
док се бабо сам не досјети и не исплати му.</p> <p>И кад наплаћује а он некако окреће главу, ст 
есам смио ни пожалити никад, ни причати му што.{S} Склањао сам се испред њега као испред туђина 
ко се икад мислиш осветити коме, освети му се радом својим, претеци га...</p> <p>Остао сам пред 
почетка нити сам што питао Хасана, нити му говорио о томе.{S} Тек када он сам, говорећи о своји 
 — хтио сам мучити га, кињити, пркосити му свуда, на сваком кораку.{S} И ништа ми није било мил 
једног субашу, Зулфагу некога, намјести му и уреди у кући собу једну, у којој ће становати.{S}  
а приступи хоџи и умиљавајући се спусти му руку на раме.</p> <p>— А то је оно дијете, — рече —  
ала га Хатиџа тада, меко, мазно, љубећи му руку, — Како мајка?..</p> <p>Па, напунивши лулу духа 
путнике? — запита Хасан поново, уносећи му се у лице. — Овђе?..</p> <p>— На друму — мирно одгов 
 није једнако — питао сам га, гледајући му право у очи, — или живио од твоје доброте или од њез 
, као постиђен, Зулфага је, наклањајући му се према уху, непрестано шаптао о нечему, смјешкајућ 
диш, тежаче?..“ — запита цар, примичући му се.</p> <p>Он ни ријечи.</p> <p>„Шта радиш?..“</p> < 
ију зовни! — узвикне мајка жешће и баци му папучу у лице.</p> <p>И одмах би се скупио некако, п 
 — узвикну Хатиџа још јаче и препријечи му пут. — Куда ћеш?..</p> <p>— Иђем... да више не дођем 
рамена, да му полије; затим, припаливши му чибук, измицала се натрашке и, скрстивши руке а обор 
 њиме.</p> <p>— Ето!</p> <p>И, опаливши му два широка шамара, гурну га ногом у леђа и нареди мо 
> <p>— Мичи се!..</p> <p>И, приступивши му, почне га тући, шамарати. —</p> <p>— Крвниче!..</p>  
амом.{S} Набивши га на колац и тутнувши му чибук међу рукаве, поче га гађати из пушке, стријеља 
, здрав и сад могу ићи.</p> <p>— Не дај му — живо дочека Хатиџа и поче ме дрмусати за рукав, те 
е.{S} Нема зла које само никне; заметак му је баш у ономе који кука да му је зло.{S} Какав ми ј 
него ево, на твоје очи, казао ми да сам му најдража, и ја сам оставила њега!..{S} Ево ти га!..< 
— која је за ме значила много, — ја сам му први приступио и отада више није било кавге међу нам 
 Зулфаге нипошто — рече суво. — Чим сам му ја љуцки опричао какав је оно чојек, одмах га и омрз 
 сам се састао са Сулагом.{S} Казао сам му узгред да његову понуду никако примити не могу.{S} Р 
 ме псовком.{S} Ни сам не знам како сам му измакао и курталисао се.</p> <p>А глад почела додија 
 свијетњаци.{S} И баш због тога што сам му и одвише сметао, — а познао сам да му сметам по томе 
имало.</p> <p>— А мени опет жао што сам му рекла — прошапта тихо, пригушено. — Ето, жао ми...{S 
амо.{S} Онако бунован и сметен, нијесам му знао ни ријечи одговорити.{S} Одмах сам прихватио за 
болан... то ми је вјереница — одговорим му поносито.</p> <p>— Тооо?..</p> <p>И удари се руком п 
>— Ја хоџу нијесам ни питао — одговорим му безбрижно, наслањајући се на мајку. — Што ћу га пита 
ми није био ни друг ни пријатељ.{S} Чим му запријетила опасност, оставио ме, напустио, не брину 
јући и мргодећи се, извади нож и прстом му поче опипавати оштрицу.</p> <p>— На знам шта је све  
 њега, удварали се, улагивали.{S} Један му носио духана и пунио лулу, други носио жераву и прип 
бицу, па погодио Хамида у ногу...{S} Он му све знао, све лоповлуке, па га хтио макнути са свије 
а и другоме се ни покоравао није.{S} Он му тимарио бедевију, он чистио пушке, сабље, ножеве, пу 
о с њим — настави мајка немилосно. — Он му вазда и прича, о њој и вазда је хвали... </p> <p>Ниш 
каква тврдоглавија муштерија притрчавао му у помоћ и хвалио робу што <pb n="220" /> сам знао бо 
 на то што сам се трзао, отимао, пљувао му на лице и на хаљине, мирно ме водио кући и гурајући  
м, дражио сам га свуда, изазивао, ругао му се.{S} Њему за инат, — чинило ми се, — могао бих учи 
тићи...{S} Сада...</p> <p>— Онда... ево му куће, — дочека она без размишљања и показа на собу.  
ма више разговара него с њиме.{S} Криво му и што се смије онолико, шали, залијевајући <pb n="39 
p> <p>— Шта је било?.. -</p> <p>— Криво му било... знаш... што ми се расцв’о карамфил, па лијеп 
 Шта је било?..</p> <p>— Па... па криво му што и сад, увијек, не могу бити у соби поред њега, ш 
p>— Неће — брзо дочека Зулфага и поново му даде некакав знак. — Он увијек мало једе...</p> <p>— 
..{S} Готово није ни гледао у нас, него му поглед вазда управљен био према оном низу нових, кал 
а за свједоке.</p> <p>Наравно, ни јавио му се нијесам, ни довикнуо му што.{S} Необично задовољс 
егову собу и са запаљеном цигаром пржио му хаљине и правио рупе на њима.</p> <p>И у Сулаге сам  
сладу неку и у мукама својим и онога ко му је најдражи...</p> <p>Морам рећи да сам се ја, у ист 
ма.{S} Најволио је бити сам.</p> <p>Ако му је понекад случајно и затребао какав друг, звао је м 
 је „зликовац, хајдук и зулумћар“, како му је „срце од камена“, те како више нема „милости ни љ 
не воли препирати се ни парничити, како му тешко и изаћи на суд а камо ли тамо правдати се, мно 
авом мало већом од »стиснуте шаке« како му подругљиво говораху, са ријетком брадом која му се с 
pb n="257" /> <p>— ...{S} И казаће како му је мајка расула благо и... и како сам ја томе крив.. 
 — отегну весело, трљајући руке. — Тако му и треба!</p> <p>Заптија један уљезе, саже се и поче  
о је свима момцима.{S} При скакању нико му није могао ни близу доскочити.{S} И, што је најчудни 
корача напријед, а цијев пушчана високо му стрши изнад главе.{S} Страх ме, готово, и од самога  
p>— Па није хтио ни окусити...{S} Мрско му, зар, било што је нијесам изнијела и... и што га, за 
о, тако није трпио ни Зулфаге.{S} Мрско му било и гледати у њега, мрско било посматрати како дв 
ца ћете свршити на вјешалима...{S} Мало му је што ми чини штету по кући и авлији, него, бива, о 
пет окрену мени и поче тумачити. — Мало му је што је зулума починио, него ухватио двије ђевојчи 
е ли ти драга?..</p> <p>— Хоћу — весело му одговорих, играјући се лоптама и као очекујући што ћ 
ђао...{S} Блиједо, дугуљасто лице дошло му још блеђе, мале ситне боре око очију и око носа ишар 
је, ништа желио, ништа исказао.{S} Само му се преко лица, које је било ведро и свијетло као про 
 је овђе све испричао поштено и све смо му потврдили — настави Ибрахим ефендија тише, као успав 
ојим ножем, чији преломљени држак чудно му стршио иза појаса.</p> <p>Опазивши ме и они као да с 
ћу му ја?..{S} Он је сад здравији и ено му Хамида...{S}И... и... и кад га не дворим, шта ћу с њ 
>Затим је сједила поред њега, уз кољено му, спустила му главу на прса и, увијајући се, умиљавај 
 се Хасан и сједе поред њега, уз кољено му. — Зар их има?..</p> <p>Хоџа се причини као да га ни 
пунио фишеке и припремао кремење.{S} То му управо био и једини посао и за живу главу није хтио  
прије тога за нос или за ухо.</p> <p>То му је било и једино миловање.{S} За друго као да ни зна 
аквом разговору, смијале му се.{S} Зато му и било криво на њих, зато их и прекоравао.</p> <p>—  
 наредим — прекиде га мајка и, поносито му окренувши леђа, пође из собе. —</p> <p>Он ништа не р 
у...{S} Зашто?</p> <p>Је ли он крив што му се Зулфага наметнуо у друштво, што га је пратио вазд 
> <p>— Ја?..</p> <p>Хамид отре сузе што му од кихања налетиле на очи и опљуну.</p> <p>— Неће он 
шареним рукавом отро би лагано сузе што му их вјетар нагонио на очи; погладио бркове и прстима  
асу, обилази унаоколо, купи бакшише што му их остали небрижљиво бацају, а непрестано се осврће  
и је по образима.{S} Чак се љутио и што му не одговара ништа, што се не брани, не опире, него с 
могу...</p> <p>— Не може...{S} Жали што му се удала мајка, па неће да га подоји — опет се поче  
 окоси се он опоро, једва дочекавши што му се пружила прилика да проговори, посвађа се, извиче. 
но, ни јавио му се нијесам, ни довикнуо му што.{S} Необично задовољство осјећао сам већ у томе  
дајући причање. — Рашта?..</p> <p>— Јер му не вјерујем — одговарао је ватрено, поново ломећи пр 
т!“...</p> <p>И тако сваку вече.{S} Час му криво било што трчи, пјева по авлији и игра се, час  
ад мене, мргодан као џелат и по изгледу му одмах сам могао познати да би ми било узалудно свако 
/p> <p>Тада сам бјежао Сулаги, у авлију му.{S} Хатиџу, вјереницу, затицао сам обично гдје сједи 
оче се сашаптавати с бимбашом.{S} Тргну му у руку некакав замотуљак и овај га брзо спусти у џеп 
рветом једним лежао и пландовао, док су му све комшије унаоколо радиле и уређивале земљу за сад 
метао шећера и полугласно тепао, док су му око главе облијетале челе, спуштале му се на капу, н 
 чак, неки Хасан Арнаут хтио и на башту му покрај куће да удари и да је приграби.</p> <p>Дошао  
 нокте и играјући се дукатима. — Шта ћу му ја?..{S} Он је сад здравији и ено му Хамида...{S}И.. 
 промукло, а руке које је раширио дршћу му. —— Оставите беспослице!..</p> <p>— Нека затвара! —  
жураним, а мишићи на десном образу мичу му се, играју, трзају...{S} Тога часа чинило ми се као  
ли?..</p> <p>— Зажелио се куће — слагах му и порумених до ушију. — Ето...</p> <p>Он набра обрве 
авлији.</p> <p>Чим би га опазила, одмах му и трчала у сусрет и снажно га гурнувши у прса обарал 
д би ми отац забрањивао полазак, ја бих му запалио кућу, — рече — а кад би ти хтио остати овђе, 
ти опуту на распалим опанцима, из којих му провиривали каљави, трули остаци од чарапа и црни, и 
> <p>— Мени не треба ништа, — одговорих му поносито и, држећи да ми се и он руга, додадох пакос 
</p> <p>— Ја људе не убијам — одговорих му хладно, забацивши руке на леђа и гледајући га изазив 
Макар...{S} Ја ћу наћи кућу — одговорих му одлучно.</p> <p>Сулага ме прекиде:</p> <p>— Нећеш тр 
 шта ми би у томе часу.{S} Не одговорих му ништа, не рекох ријечи.{S} Као да ме гурну неко, брз 
 нек се не спрема у хајдуке, — одвратих му подругљиво и за инат хакнух још три пута. — Таки ли  
— Не спава се ни мени.</p> <p>И додадох му кахву.</p> <p>Он спусти филџан на тле, опет напуни л 
а читава поносила се њиме а ја, јединац му, био сам се због њега и сам осилио и сва комшиска дј 
<pb n="277" /> <p>Али Хасан, као и отац му, ни тражио није никога од њих, ни пристајао за њима. 
ех и, — отимао се не отимао, — не можеш му одољети.{S} И покрај све муке своје, ја праснух у см 
 су наше кадије... наши судови... нећеш му учинити ништа...</p> <p>Хатиџа, која је неколико пут 
јерни и сви га поткрадали.</p> <p>— Без мудре главе и без много новаца... мучно је... не спасав 
 споразумјесмо.{S} У рукама лијепе жене муж је најчешће ситна играчка, а пошто смо знали да је  
радост! — узвикну заносно. — Без правих мука нема ни праве радости!..{S} Сад ћемо видјети је ли 
ам се ја, у истини, наслађивао садашњим мукама Хатиџиним, светио јој се, и мјесто да олакшам, ј 
а човјек ужива, осјећа насладу неку и у мукама својим и онога ко му је најдражи...</p> <p>Морам 
.</p> <p>Човјек овај као да је уживао у мукама мајкиним.</p> <p>Док се она ломила, кидала и гре 
ину, и кад све поспе онда настану праве муке за њу...{S} Чини јој се, као да је одасвуда гледај 
да су се на мајчина њедра слијевале све муке и сви болови што сам их имао.</p> <p>— Шта?..{S} Ш 
 — не можеш му одољети.{S} И покрај све муке своје, ја праснух у смијех, у силан, гласан смијех 
имати...</p> <p>— Макар...{S} Живот без муке и није прави живот...</p> <p>Он подиже главу и гри 
аве и исправи се.</p> <p>— Знаће шта су муке... ама може знати и шта је радост! — узвикну занос 
уна и обгрли ме чвршће. — Знаћеш шта су муке...</p> <p>Хоџа одиже књигу изнад главе и исправи с 
оносан као и он...{S} А са таком памећу муке ћеш имати...</p> <p>— Макар...{S} Живот без муке и 
 одмјереним размацима разлијегати тупи, мукли удари сјекире о дрво, а одозго са врхова планинск 
се надвикиваху и надметаху међусобно, а мукли, пригушени одјеци као да им се одазивали однекуд  
нфили расцваше.</p> <p>— Приступајте! — мукло, заповједнички осијече бабо, па окваси руке у крв 
ву. — Стигли смо.</p> <p>— Стигли смо — мукло понових и ја.</p> <p>— Починућемо.</p> <p>Он прек 
 од самога себе, од корака својих, који мукло одјекују те ми се непрестано причињава као да нек 
према свакоме!..</p> <p>Негдје у даљини мукло заклепета звоно.{S} Хасан намах прекиде говор.{S} 
рси све до појаса, рашчешља је и некако мукло, отегнуто запита:</p> <p>— Шта ћете?..</p> <p>Зул 
усти се на траву и ухвативши ме за руку мукло запита:</p> <p>— Шта ти је?</p> <p>— Видиш... не  
b n="302" /> нас.{S} Страх ме и од оног муклог, тупог, непрестаног шуштања, цичања, звиждања не 
је...{S} Морам викати...</p> <p>— Ах... муко моја... послови... ах, — опет зајеча он и поче узд 
хоџиница, опирући се рукама о кољена, с муком попридиже, приступи ми и не говорећи ништа поче м 
чео посртати и тетурати као пијаница, с муком се опирући на пушку, коју сам једва држао у руци, 
ретни народ који се сам с муком диже, с муком се миче, и вазда чека да му други помогне, да га  
в ми је то несретни народ који се сам с муком диже, с муком се миче, и вазда чека да му други п 
 почела да плави и да шкиљи, узимала је мумаказе, усекњивала свијећу и опет настављала посао жи 
м путем није проговорио ријечи: само је мумољио, пјевуцао нешто.</p> <p>— Ево нас — рече напошљ 
лисура, да га, чинило се, ни громови ни муње не би могли скрхати ни преломити.{S} Позлаћене ток 
су помамно пријетећи и трчећи за њим. — Муртат и одметник!..</p> <p>— Међер је стари хоџа опет  
ме отворено погледа, окрену главу према мусан-дери. — Отета ти је бабовина...</p> <pb n="385" / 
јисаних сахана, пореданих на рафу изнад мусандере, а широка, риђа брада, препуна духанскога дим 
и букти ватра у пећи, иза које у старој мусандери клопара и чепрка миш некакав, док напољу фију 
пет, а у глави као да ми се наново поче мутити и пред очима наново маглити.</p> <p>Немоћан и сл 
 циликтање, као да потпуно растјера све мутне мисли и све дертове.{S} Разбацивши их по длану, п 
густим обрвама, испод којих се стаклиле мутне, влажне очи и некако пријекорно звјерале, шкиљиле 
лико вјеровати, колико баш у оно што је мутно, магловито, тајанствено.</p> <p>Шта ће бити ако ј 
 непрекидном зујању читавог једног роја муха, негдје прикривеног.</p> <p>Тек након читава сахат 
асом избаци:</p> <p>— Ах...{S} Гони ову муху. .{S} Ах...</p> <pb n="341" /> <p>Пошто отјерах му 
ом, усиљавајући се тако да отјера једну муху с образа, која је непрестано јуришала не њега и до 
...</p> <pb n="341" /> <p>Пошто отјерах муху од њега, баци на ме један уморан, тужан поглед, па 
еобично разрогаченим очима.{S} Само што муца нешто, цичи и размахује рукама, а ни једна ријеч,  
ји, ухвати је за гриву и, једнако онако муцајући и цичећи, поче је теглити, чупати, ударати по  
 неке, шта ће да им каже, а она је само муцала, петљала нешто и гунђала, нагло се окрећући и бј 
 бранио.</p> <p>— Јесам крив... јесам — муцао је полугласно, гледајући изнад себе и чупкајући ч 
p>Тога...</p> <p>— Ех, а преша је ово — муцао је Зулфага, једнако стојећи пред њом онако тих, п 
а, јадник, полумртав од страха, само је муцао нешто, шаптао и измицао се на леђа.</p> <pb n="22 
пусти прст на обарач.</p> <p>Момче поче муцати нешто, гунђати.</p> <p>У исти час и ја и Хасан о 
знемирен, сметен, омађијан, опет почнем муцати:</p> <p>— Нећу да... да долази више... јер... је 
 и необично уживајући у његовој забуни, муци.</p> <p>— Казао си и да ћеш ме испросити — настави 
{S} Црна мајка гледала како се мучиш, а муци ти сама била крива...{S} Црна мајка помагала душма 
су празне суде, опет онако тихи и онако мучаљиви.{S} Залуд бих покушавао да их задржим и увучем 
а. — Нека ме убију, објесе, утуку, нека муче колико хоће, све сам то сама зарадила...{S} И... е 
душу?.. — јаукну он, растворивши уста и мученички преврћући очима. — Ах...</p> <p>Остави...</p> 
лиш да ћеш се поново родити...</p> <p>— Мучи!..{S} Шта ти знаш, кењче један — окоси се стари ув 
маш, како ћеш у њих просити...</p> <p>— Мучи!..</p> <p>И опет почне да бије, да шамара.</p> <p> 
ј слушкињи, како је он, бабо, још и сад мучи и прогони, како ни сад неће да је остави на миру.< 
.{S} По свему се могло познати да је то мучи, силовито мучи, кида, распиње.</p> <p>Чим би ујутр 
е могло познати да је то мучи, силовито мучи, кида, распиње.</p> <p>Чим би ујутру устала и изаш 
и зар да заглади што ме онолико тукла и мучила, нудила ме слаткишима, тепала ми, миловала...{S} 
орила сама са собом, као да се необично мучила да изрекне.</p> <p>— Па... ти си ми драг... не з 
су обично биле шејтанског поријекла, те мучиле пасторчад своју и гониле их.</p> <p>Причајући не 
се тада опет јављала она чудна жеља: да мучим, да пецам, да уједам подмукло, испотаје:</p> <p>— 
емог терета који ме давио, притискивао, мучио.</p> <p>Шта више, — желећи зар да сам себе осокол 
обарао, газио, искидао је на комаде.{S} Мучио бих и њу и Сулагу и никакви јауци ни помагања не  
е, и мјесто да олакшам, још сам је више мучио, пецао.</p> <p>— Зар ти је сада мрзак, па га гони 
 почну нас овђе, насред друма царскога, мучити, гњавити, набијати на колац?..{S} Некако бесвјес 
 све!..</p> <p>Она поче грицкати нокте, мучити се.</p> <p>— Па... па... кад си ми драг, узми ме 
ао се.</p> <p>А глад почела додијавати, мучити ме.</p> <p>Испочетка нијесам је ни осјећао толик 
Испод појаса почело ме превијати нешто, мучити, стезати.{S} Због тога ме и опет малаксалост поч 
ецу и његову злоношењу поче ме све више мучити.{S} И најпаметнији човјек у неким часовима <pb n 
 и новаца да одем из авлије, — хтио сам мучити га, кињити, пркосити му свуда, на сваком кораку. 
 своју...{S} Црна мајка гледала како се мучиш, а муци ти сама била крива...{S} Црна мајка помаг 
по калдрми, — сви као да задржаше дах и мучке се поклонише, као што се слаби и немоћни робови к 
>—- Пст... да не чује когод...</p> <p>И мучке, прикрадајући се, приближивали смо се ватри.{S} Н 
едамо, да дијелимо мегдан, а не тако... мучки...</p> <p>Хасан баци оружје, баци капу и торбу.</ 
— Без мудре главе и без много новаца... мучно је... не спасава се ова кућа од пропасти — тврдио 
умријет’... растати се са овим свијетом мучно је, — дочека неко иза леђа, зијевајући. — Никад в 
о, — плашио исто као и ја, да је и њему мучно било као и мени.</p> <p>То се већ могло познати и 
 напријед момка, који је носио дугачки, мушемели фењер, лагано, оборених глава ишли за њим, не  
онио и пресијецао помрчину, — и снажне, мушке гласове, који, помијешани, као да се надвикиваху  
.{S} У многим кућама и не остаде готово мушке главе; остали су само старци и нејака дјеца, који 
ас његов, оштри, дубоки, <pb n="235" /> мушки глас како грми испред врата.{S} Због тога и претр 
кама обухватајући штап, на силу хтио да мушки коракне, да затресе кућом.{S} Али чим је прешао п 
иво и поче ме гуркати ногом. — Је ли то мушки?..{S} То?..</p> <p>— Устани — рече и Хајкуна меко 
ве радости!..{S} Сад ћемо видјети је ли мушко и је ли соко!..{S} Неће више бити ни једног залог 
<p>— И како иде, како збори!..{S} Право мушко!..</p> <p>И, спустивши ми руку на раме, прошапта: 
снила си...{S} Сад удри ти!..{S} Не био мушко, ако ти се уклонио!..</p> <p>— Хахахаха! — засмиј 
ла да се покаже као јунак неки, делија, мушкобана.</p> <p>У дну авлије, готово одмах поред зида 
ти је више зазирала да изађе преда ме у мушком одијелу.{S} Лагано, кришом, опрезно, носећи мали 
пјесмом, него омалено, ситно дјевојче у мушком одијелу, са свиленим траболозом око главе, са зл 
 би се гдје појавила каква тврдоглавија муштерија притрчавао му у помоћ и хвалио робу што <pb n 
е и пунио фишеке.</p> <p>Ако се који од муштерија јавио да што пазари, нити се мицао нити батал 
 преврне и да све муштерије поквари.{S} Муштеријама су, опет, казивали како су ми криве мјере,  
пако <pb n="349" /> да преврне и да све муштерије поквари.{S} Муштеријама су, опет, казивали ка 
вање ми није било узалудно.{S} Неколике муштерије, сељаци некакви, свратише се, уљегоше у дућан 
је кахву и да точи.{S} Чак је свраћао и муштерије, који се враћали из дућана ми, те и њих чашћа 
, почео на глас хвалити робу и зазивати муштерије.</p> <p>По срећи, зазивање ми није било узалу 
кати их...</p> <p>Пазарисмо.</p> <p>Чим муштерије одоше, сјео сам на сандук и почео пребројават 
вега грла хвалило своју робу и дозивало муштерије, диже се, у нека доба, кроз све махале једне  
испружио шију, змијску главу принио уху муштеријину, па нешто шапће, прича, говори.{S} Видио са 
ри у кавгу.{S} Јово, намамљујући једног муштерију, баш почео хвалити луле и ја му као, почео пр 
у могли пазарити а да жестоко не изгрде муштерију и не напсују се и они њега и он њих, изненади 
чека да им приточи, а одмах поред њега, на тлима засјео други, метнуо некакву хартију на кољено 
о почели испадати.{S} Недалеко од њега, на ћенару једном, гурила се и хоџиница, премјерала без  
 псовао сам, грдио ни сам не знам кога, на силу тражећи кавге и ината, жељен да се макар с киме 
има, тепала ми, миловала...{S} Каткада, на велико моје чудо, и пригрлила би ме страсно, силовит 
м мучити га, кињити, пркосити му свуда, на сваком кораку.{S} И ништа ми није било милије, него  
љегао сам у дућан, сјео покрај ћепенка, на сандуче једно, и онако, ради обичаја, почео на глас  
о ли натргати на звијер какву: на вука, на међеда?..{S} Или, ако се примакнемо друму, хоће ли н 
х је у висину и спустих покрај јастука, на широку шилту, меку, кадифасту шилту која као да је о 
 одлазио у башту и спавао под смоквама, на трави.{S} Ни ручавати није хтио за софром, с осталом 
које су доносили у колима, на носилима, на коњима, — изнемогли, сатрвени, јадни, најбоље су пот 
 Рањеници, — које су доносили у колима, на носилима, на коњима, — изнемогли, сатрвени, јадни, н 
ли неће.{S} Па га повуче према вратима, на друго мјесто.{S} Промијени јорган и јастуке, растрес 
ањајући се о пушку, пређем преко друма, на другу страну.{S} Не водећи рачуна о томе: хоће ли Ха 
штину.{S} По десет, по петнаест товара, на изгладњелим мршавим коњима и по неколика крда стоке, 
 .</p> <p>Обоје сједосмо испод пенџера, на серџаду.{S} Ухвативши се за руке, приљубивши се, дуг 
... и видила сам како јој иде на врата, на разговор...</p> <p>— Хатиџи?</p> <p>Читав пошљедњи р 
 ударати...</p> <p>Погледавши око себе, на дућане оне, изненада ми се оте узвик:</p> <p>— Сад ћ 
ја и треперећи на њима.{S} У врху собе, на својој шилти, — коју су у зиму обично превлачили нов 
н знак разумјети.{S} На мајку, на жене, на ме не хтједе ни погледати.{S} Потрча право бедевији, 
 почео се умивати.{S} Ту покрај чатрње, на високој, допојасној трави отклањао би и дову.{S} У к 
има и великим, дебелим уснама, које се, на крајевима, непрестано трзале и непрестано развлачиле 
Ја, црна мајка, устала на своје дијете, на крв своју...{S} Црна мајка гледала како се мучиш, а  
 из таваница силно заударало на стареж, на плијесан; око разлупаних пенџера испреплела се паучи 
рави као да ми почеше милити уз леђа и, на сву силу, ослањајући се о пушку, пређем преко друма, 
воји од свију, оде у страну и на трави, на зелењу, мирно отклања дову.{S} Па се опет поврати ба 
а више јављао није у каквом скупу људи, на здоговору каквом.{S} Нити га звали, нити је одлазио. 
итава кућа остаде само на једном слузи, на Хамиду неком, кога Зулфага однекуд доведе, и на једн 
 гиздала и китила, — сједила на авлији, на трави и низала мерџане које бијаше разасула по крилу 
и дан готово ишао сам тамо и на авлији, на ширини, <pb n="264" /> играо се са Хатиџом, правио ј 
вједока, болан!..</p> <p>Зулфага ће ти, на срамоту, све повратити...</p> <p>У мени, изненада, к 
е договоре, ишли су једни другима кући, на сијело.</p> <p>И нико није смио сам да пође.{S} Окуп 
 ми што он, Хасан, јаран ми и пријатељ, на један чудан, готово изазивачки начин, брани мог најљ 
штуњав човјек, са необично дугом шијом, на којој се, слична змијској, издизала мала, ситна глав 
.</p> <p>— Носи!..</p> <p>Пред дућаном, на чаршији, сусретох се са Сулагом.</p> <p>— Треба ли т 
и...{S} Није он мене оставио, него ево, на твоје очи, казао ми да сам му најдража, и ја сам ост 
p>Она устаде, повири на врата и полако, на прстима, врати се.</p> <pb n="331" /> <p>— Нипошто н 
, није ни скакао као други момци онако, на голоме пољу!</p> <p>Не!{S} Он је забадао ножеве у зе 
сам опазио Зулфагу како стоји недалеко, на сокаку, и вреба ме, пази.</p> <pb n="265" /> <p>— А  
n="335" /> <p>— А како ти је било тамо, на страни? — запита Сулага мирно, правећи се као да не  
ији и, објема рукама обухватајући штап, на силу хтио да мушки коракне, да затресе кућом.{S} Али 
и узгред да јој увече дођем под пенџер, на разговор.</p> <p>Необично сам се зачудио таквој пору 
долијеће... па ми се спустила на главу, на шамију и почела гугутати...{S} Не знаш, болан, како  
челе, спуштале му се на капу, на браду, на рамена и непрестаним једноличним зујањем као да су о 
име своје да за-пише куршумима на зиду, на дрвету.{S} Причали су и како ножем сијече челичне де 
 пјевати.</p> <p>— Изишла ја на авлију, на сунце, — вели — и гледајући небо, ведрину ону, запје 
, ни један знак разумјети.{S} На мајку, на жене, на ме не хтједе ни погледати.{S} Потрча право  
ла је велику, тешку, распаљену мангалу, на којој између жераве руменио се трбушасти, крупни ках 
 авлији, него, бива, отишао и у махалу, на сокак, па тамо начинио шанац и камењем рашћерао све  
блијетале челе, спуштале му се на капу, на браду, на рамена и непрестаним једноличним зујањем к 
ви дршци великих ножева.{S} За њима су, на омањим враним парипима, јахала тројица млађих тргова 
говорих јој весело, показујући на кућу, на Хатиџу. — Ја сам задовољан.</p> <p>— Ама теби се тво 
етали о свачему, бабо је сједио у врху, на својој шилти, и, пуштајући димове низа своју дугу, ц 
цу-четворицу и поведе нас пред бимбашу, на суђење.{S} И све олако прође.</p> <p>Повалише нас, ј 
 љепше живовање?{S} Је ли хтјела одмах, на првом кораку, истаћи своје богатство и показати коли 
p>— Ето... тако и синоћ ударио на ме... на мајку.</p> <p>Па се некако спуза низ миндерлук, гото 
{S} Хоћемо ли натргати на звијер какву: на вука, на међеда?..{S} Или, ако се примакнемо друму,  
а који се поносито поред зида уздизали; на зидовима, изнад њих, висиле свилене махраме и златом 
дроњци и голо месо провирује испод њих; на кољенима испуцала чоха,повила се, а постава испод ње 
рело, изгњечено грожђе и <pb n="211" /> на увелу кудељу, и тежак, топао мирис ударао у главу и  
ињавало као да неко пази <pb n="306" /> на нас, слуша; као да хајдуци ту негдје у засједи чекај 
тини, оној и јуришао сам <pb n="226" /> на неке, ударао, док напошљетку, и сам окрвављен и изгр 
 ли се љутити?..</p> <p>= Љутити?,..{S} На те?..{S} Зашто?..</p> <p>= Крива сам.</p> <p>— Ти?.. 
Кад? ..</p> <p>— Па није изненада...{S} На овај пут спремам се одавно — одговори безбрижно, оти 
} Јеси ли готов?..</p> <p>— Готов?..{S} На што?..</p> <p>— На јуриш!</p> <p>— Бива: ја једва че 
чудно се протезала, ломила, увијала.{S} На ме, макар што сам је дочекивао на авлији смјешкајући 
нака с њиме, и моје ненадне женидбе.{S} На све био заборавио као да ништа ни било није, као што 
 псовали, грдили што су могли жешће.{S} На више мјеста могло се видјети како, из кућа и из дућа 
ајао све то лакши, бржи и окретнији.{S} На ме се готово ни освртао није.{S} Само кад би видио д 
 разабрати, ни један знак разумјети.{S} На мајку, на жене, на ме не хтједе ни погледати.{S} Пот 
тједоше примити, ни кахву ми испећи.{S} На сваких, готово, хиљаду корака издизао се украј друма 
ји и све брже и јаче ударао мотиком.{S} На псовке и примједбе разне није одговарао много, нити  
 мајка заносно, и удари се по кољену. — На штеди грла, не било га; не жали срца, усахло ти!..</ 
ноћас!..</p> <p>— А Зулфага?..</p> <p>— На селу је — мирно одговори мајка и опет узе чибук. — З 
носећи му се у лице. — Овђе?..</p> <p>— На друму — мирно одговори стари. —— Тамо је згодније... 
/p> <p>— Готов?..{S} На што?..</p> <p>— На јуриш!</p> <p>— Бива: ја једва чекао да угледам неко 
том му поче опипавати оштрицу.</p> <p>— На знам шта је све било између вас, — рече полугласно — 
ољену и викнух из света гласа:</p> <p>— На моју душу, опет пошао у хајдуке!..</p> <p>— Пошао на 
ле, како на једној страни трче дјеца, а на другој заптије и како, проклињући <pb n="222" /> јед 
еди огроман див какав са неколико глава на раменима и са неколико рука.{S} Кикот, цика, граја,  
 разбојницима, који имају више убистава на души него на глави длака.</p> <p>Други су опет тврди 
е, стресох се, и неко као да ме прикова на мјесту.{S} Пуцањ, још јачи и још силнији, понови се  
у, и да га треснем њоме по глави, да га на мјесту убијем.{S} Једва сам се савладао да то не учи 
кширама, огрнута доламом.{S} Набивши га на колац и тутнувши му чибук међу рукаве, поче га гађат 
тра, рано, прије гранисунца, износио га на праг, приносио својим жутим, упалим очима и шкиљио у 
чки, оружани и опремљени, јашу иза њега на бијесним, разиграним парипима, мрко гледајући чаршин 
ма, што је растворена лежала близу њега на миндерлуку, и да га треснем њоме по глави, да га на  
застајкујући, прелазиле један у другога на дућан, сакривале се за робу и чучнувши један према д 
нуто, као размишљајући. —— Ја мнијем да на свијету ништа ново нема, да се све старо повраћа у н 
сам и Хатиџи непрестано препоручивао да на њ пази, опет су увијек слали некога по ме, поручивал 
 вратима и испрсих се, искривих, као да на мегдан изазивам кога.</p> <p>— Дајте робу!..{S} Хоћу 
си жедна, колико хоћеш...{S} Ти знаш да на те дигнути руке нећу, па си се осилила, побјеснила с 
есну Хајкуна одлучно, па и сама погледа на канат и опљуну према њему. — Није ми било стало до с 
/hi>, чим ме питаш...</p> <p>Он погледа на друм и усиљено се осмјехну.</p> <p>— Е није друге, с 
димњацима и руковијетима кумрина грожђа на шљемену, и као да је обухватао собом све пространств 
но дигли да их тоне...</p> <p>Па показа на тројицу-четворицу младића, који, нагиздани и оружани 
е, — дочека она без размишљања и показа на собу. — Не смије га рањена нико његовати, него ми.</ 
е ти судити!..</p> <p>И поносито показа на нож.</p> <p>Отада никад више нијесам смио сам на авл 
атиџа, ето, нехотице ми напомену, указа на све.</p> <p>Али, за чудо, мјесто да се забринем, наљ 
 би било да се тога часа мајка не указа на вратима.{S} Зачувши, зар, необичнију грају, хитно је 
ет бољи — дочека неко одострага и указа на старог хоџу, који је, смирени покуњен, сједио на тли 
рави, раскиде јечерму на прсима и указа на усахле, смјежуране, објешене дојке, које јој вириле  
клопараше нечије нануле, зациликта реза на канату и — врата се отворише.</p> <p>И голем, стасит 
ој не да ни пјевати.</p> <p>— Изишла ја на авлију, на сунце, — вели — и гледајући небо, ведрину 
а заборави, да омрзне ни он на ме ни ја на њега.{S} Опет смо најближи, највјернији, најискрениј 
 и читав шехер попалити с једнога краја на други.</p> <p>И таквим се причама много вјеровало.{S 
, који једини у оно доба никаква оружја на себи носио није и кога су у читавом шехеру сви и наз 
јој се пламиле, сијале, а црвена шамија на глави као да је и сама горјела, пламтјела.</p> <p>—  
гачица, шала, подсмијеха, чак и псовака на мој рачун, било је премного и што год сам боље радио 
је него се он пробуди и да дуго не чека на њу.{S} Кад би се пробудио, хитала је с ибриком у руц 
ијек питале: колико ракије попије мајка на дан и колико ми тамбура разбије о главу док пјесму д 
ано, одмах по вечери, зазвечала би алка на вратима и стари мандал зашкрипио би.{S} Чим би Хатиџ 
питао сам сам себе, преврћући се с бока на бок и отхукујући. — Зар да ми се са свих страна и пр 
а се ипак савлађивала и поново лијегала на траву.</p> <p>Узваљена, запаливши наргилу, — што јој 
брзо прихвати за шишану, која је лежала на земљи.</p> <p>— Лагао си, лопове и разбојниче, јер.. 
ченим рукама преко пушке која му лежала на раменима и са познатим својим ножем, чији преломљени 
бичају, руке преко пушке која му лежала на раменима, трчале су на пенџере, откривале се и удара 
ши обје руке преко пушке која му лежала на раменима, поносито је ишао даље.</p> <p>Дошавши кући 
обом у кућу.{S} Хатиџи, која је стајала на авлији, кратко нареди да скува кахву, уљезе у собу и 
ао да је пазила на ме, као да ме чекала на вратима, за канатом сакривена.{S} Мени се барем, про 
грицкати нокте.</p> <p>— А ја те чекала на пенџеру — рече некако тужно, снуждено. — Наслонила с 
асту шилту која као да је одавно чекала на нас... </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 
ала, била је мртва...{S} Глава јој пала на оно раширено крило готово на саму рану, из које цури 
рет и снажно га гурнувши у прса обарала на калдрму и почела газити, тући, немилосрдно тући.{S}  
з мокре крпе некакве, која је заударала на зној, истресе нешто духана на длан, узе га међу прст 
е буха, испијао кахву која је заударала на чађ, и погађао се, цјењкао, куповао стоку, сир, вуну 
етремице и немирно се вртила, превртала на мјесту.</p> <p>Напошљетку као да би се пренула, осви 
оби и онако задихана и уплашена застала на прагу.</p> <p>— Оставите оружје! — викну брзо, опруж 
ано, загушено. — Ја, црна мајка, устала на своје дијете, на крв своју...{S} Црна мајка гледала  
више и више гиздала и китила, — сједила на авлији, на трави и низала мерџане које бијаше разасу 
ање затварала и у собу и чешће излазила на башчу, међу цвијеће.{S} Својом руком залијевала је ј 
 пролазио сокаком, она као да је пазила на ме, као да ме чекала на вратима, за канатом сакривен 
а — додавала је Хајкуна, која је пазила на њ и пратила га. — Биће кијамета с њим!..</p> <p>И по 
олико бојала свакога, непрестано пазила на оно »шта ће свијет рећи«, нагло, непромишљено, преки 
оже бити, да сам је ја убила и зажалила на ме — прошапта снуждено. — Јадна моја кумра!..</p> <p 
ла би на шилту, сјела, или се наслонила на пенџер и поднимљена, замишљена, тужна слушала их.{S} 
> <p>— Три хајдука су, — рече — ударила на бега и сва тројица изгубила главу.{S} Најпошље га Ст 
 ми вазда долијеће... па ми се спустила на главу, на шамију и почела гугутати...{S} Не знаш, бо 
аша је <hi>трговина</hi> одмах привукла на се пажњу и остале дјеце.{S} Кроз кратко вријеме поче 
е никако не би могло рећи да је израсла на лицу, него је неко наказно и накриво прилијепио за о 
е.</p> <p>Чим би ујутру устала и изашла на авлију, лакше обучена, у кошуљи која јој се припијал 
какве крпе, са <pb n="319" /> теркијама на којима су звекетали кахвени ибрици.</p> <p>Један је  
и се сокака, снажно почео лупати алкама на туђа врата, почео подврискивати и камењем ударати у  
ножева за појасом, са позлаћеним токама на прсима које су необично одсијевале и прелијевале се  
х све, покуњили се, стишали, и с рукама на појасу и обореном главом чекали док прође поред њих, 
коња, голих, растоварених, са зобницама на глави, збијали се око њега са неколико страна; измеђ 
шараним пенџерима, наднесени над голема на ћемер озидана врата, осјенчаваху сав искривљени уски 
д, често и преко воље, прибира и спрема на одбрану.</p> <p>И ја, што сам којим даном постајао с 
тријели, име своје да за-пише куршумима на зиду, на дрвету.{S} Причали су и како ножем сијече ч 
и, а прси набрекле, наједрале и јечерма на њима као да почела пуцати, попуштати.{S} Погледавши  
.{S} Румене се мерџани и блиста се срма на тешким пушкама и ножевима а одсијев им игра уз напук 
заударала на зној, истресе нешто духана на длан, узе га међу прсте и поче потпрашивати...</p> < 
ако је она, богата агинска кћи, научена на љепше живовање?{S} Је ли хтјела одмах, на првом кора 
јекох га ватрено сједајући и без питања на миндерлук поред њега. —</p> <p>Отео ми све моје...</ 
и ме, као да се и он застиђе, смете, па на силу поче кашљуцати и опљуцкивати око себе.</p> <p>— 
на крилима прелијетала са једног мјеста на друго, од једне групе другој, јављала се свима, шали 
ња, подругачица.{S} Чак ме два-три пута на плач нагонили и кад плач није помогао, почео сам се  
уча.{S} Захваљивао јој по двадесет пута на »поштеној« одбрани и грухајући се у прса напомињао к 
, чији се крајеви вукли по тлима; опута на опанцима попуцала му и влачила се по земљи, заплетал 
ад; сједио крај ниских, крњавих огњишта на којима увијек горјела ватра и зализавала готово до с 
да прича, и није му требало да се враћа на старо, да прежива.{S} Чак и пословице, које је волио 
ена; од фермена ми остала само половица на једном рамену...</p> <p>— Рашта ли ово нијесам прије 
ив?..</p> <p>Познадох Хатиџу.{S} Фереџа на раменима тресла јој се и нимало се не обзирући на за 
 опирао и као пркосио оцу, а да се хоџа на то никада жешће наљутио није, никада се јаче распали 
у, о мачку који ми улови по четири миша на дан, о разрачунавању са Зулфагом, слушала ме пажљиво 
о, запјева:</p> <quote> <l>„Бег Али-бег на кули сјеђаше,</l> <l>Вјерну љубу на крилу држаше”... 
рема коме...{S} Крв људска пјени се сад на сваком камену, мјесто росе разлијева се по трави...{ 
атвори канат.</p> <p>— Не излази ми сад на очи — рече тресући главом и пријетећи прстом. — Сад  
 n="312" /> а... не знам јесу ли момчад на опрезу...{S} Треба сам да обиђем...</p> <p>И, онако  
, и...</p> <p>Нехотице ми се оте поглед на изгребане, окрвављене руке.{S} Бржебоље, као из ватр 
ивши најприје један топао, њежан поглед на ме, као да ме пита за дозволу, приступи му:</p> <p>— 
о да осјећам њезин широки, топао поглед на себи, причињавало ми се увијек и као да чујем шапат  
га, чистили.{S} Ако је случајно гдјегод на тавану, у прашини, била каква стара пушчетина, нож,  
н се још и држао некако и, кад сам себе на силу соколећи, усиљавао се да брже крене, поскочи, д 
право мајки која је сједила у врху собе на својој шилти, <pb n="255" /> и, разасувши по димијам 
 <p>Изговорио је тако мирно као да зове на ручак.</p> <p>Ја занијемих.{S} Само га зијевајући по 
апали. — Рашта да се жали?..</p> <p>Све на свијету гине и умире и све се поново рађа...</p> <p> 
 бимбаше, крај шилте му, прекрстио ноге на миндерлуку, па одбија димове из чибука и присркује к 
ао стража нека и, — премећући се с ноге на ногу и из све снаге дувајући у прозебле руке да их з 
 завезаним оком и са три крупне чворуге на глави, узвикнуо сам од чуда.{S} Погледавши ме, као д 
некако спуза низ миндерлук, готово паде на кољена и поче љубити скут бимбаши.</p> <p>— Аман, еф 
> <p>— Моја.</p> <p>Зулфага готово паде на кољена, дотаче се мајчина скута и пољуби га.{S} Зати 
оме часу опет ми онај проклети зец паде на памет, а с њиме и злокобљење Хасаново...{S} Шта ће б 
ржећи каната, искочи преко прага, стаде на авлију и викну из свега грла:</p> <p>— Помагајте!..{ 
ћан и сам ми се јавити.{S} Кад ми стаде на ћепенак, сав изгребан, мрк, необријан, у подераним,  
опирале ни до чланака, босоног, застаде на прагу и мрким погледом једним премјери и мене и Зулф 
варао с њоме.{S} Опазивши ме он застаде на прагу, изненађен, погледа и на ме и на мајку некако  
сао Хатиџу... и видила сам како јој иде на врата, на разговор...</p> <p>— Хатиџи?</p> <p>Читав  
.</p> <p>И из тиквице сасувши мало воде на длан, пошкропи се по лицу.</p> <p>— Хајде!..</p> <p> 
...</p> <p>И нареди да сви укућани пазе на њега, да га слушају.{S} Нико више ни помислити није  
ила.{S} Хајкуна, покрај ње, сјецкала је на малој дашчици дуван за оца и нешто шапутала, Хасан ј 
х је за косе, обарао, газио, искидао је на комаде.{S} Мучио бих и њу и Сулагу и никакви јауци н 
а прође авлијом, да донесе што, ишао је на прстима лагано, тихо, старајући се да ни трава не за 
би се сви разишли по собама, силазио је на авлију, с пушком у руци, обилазио све буџаке, привир 
амишљена силазила је одмах у дно авлије на траву, и, не тражећи шилте ни јастука, ту се сасула, 
више затеже, припија уз тијело и димије на куковима тресу се, дршћу, дршћу...</p> <p>Једанпут с 
 и како је нишанџија мимо све нишанџије на свијету, како може да убије тицу у лету, да кроз прс 
ча, говори.{S} Видио сам и како указује на трговце и као да их призива за свједоке.</p> <p>Нара 
се изненада надуше, а мале, ситне длаке на њима нагло <pb n="318" /> почеше расти, кострешити с 
ов мрки, мишасти кров са неколико оџаке на тјемену, из којих се увијек извијао танак, љубичаст  
од осјећања своје немоћи, од срџбе неке на самога себе.{S} И дође ми да викнем у помоћ, да зовн 
ћ преобучен.{S} Сједио сам покрај мајке на шилти и разговарао с њоме.{S} Опазивши ме он застаде 
олемих бркова кроз које се провиде токе на прсима и без оружја за појасом!..{S} Па су хајдуци и 
скрхати ни преломити.{S} Позлаћене токе на прсима, оружје оно и фишеклије причвршћене о појасу  
тише се, уљегоше у дућан, и држећи руке на леђима почеше разгледати робу, погађати се.{S} И мак 
. — одговори он мирно, прекрстивши руке на прсима и пресамитивши се. — Не могу ја више овђе.</p 
м — одговорих му хладно, забацивши руке на леђа и гледајући га изазивачки. —</p> <p>Ја само ишт 
ујањем као да су одговарале, отпијевале на тепање његово.</p> <p>Одмарао се само увече.{S} Сјед 
латом извезене гране као да јој горјеле на образу.</p> <p>— Хоћеш ли се на ме наљутити? —- запи 
помодрило, запалило се, искривило, жиле на врату набрекле, сви мишићи на образима играли, трзал 
мид отре сузе што му од кихања налетиле на очи и опљуну.</p> <p>— Неће он више у Зулфаге нипошт 
би га знао рашта, а сузе су ми налетиле на очи чим сам прихватио за алку, — и кад је мајка отво 
престано трзале и непрестано развлачиле на смијех.{S} Кад је дошао, изгледао је некако сметен,  
ра, кајмака.</p> <p>Све остави преда ме на ћилим, сједе ми уз кољено и, непрестано гледајући у  
 <p>И не пуштајући ми рамена, изведе ме на чаршију. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP 
омшије који ми се јављали и зазивали ме на какву.{S} С рукама у џеповима ходао сам по старој, и 
араца...</p> <p>Па ипак —— остављали ме на миру.{S} Мајка је, шта више, иза тога постајала и не 
, кад сам се враћао кући, дочекујући ме на авлији, имала је понешто ново да прича о њему.</p> < 
, мрштећи се — радити уз жене, макар ме на комаде сасјекли...{S} Јок, ханума!..</p> <p>Ни пошље 
ећима, и почну пуцати затегнуте јечерме на прсима, и димије се опусте и почну заплетати око ног 
ножем и пријетећи Сулаги. — Ко ми стане на пут, тога ће и нестати.</p> <p>Док се однекуда појав 
/p> <p>Одмарао се само увече.{S} Сједне на траву, прекрсти ноге, запали чибук и одмара се.</p>  
а се смирим.</p> <p>— Данас ћете у мене на ручак — проговори меко.</p> <p>— Кад не можеш јарана 
 да се поново врати, те да поново крене на хајдуке.</p> <p>— Еј, рођо, јеси ли се пута зажелила 
 да читамо — рекне покаткада и подвикне на Хасана да донесе књигу. — Да вам причам шта има у књ 
и ми главу на прси и, спустивши ми усне на чело, прошапута гласом пуним стрепње:</p> <p>— Јеси  
 ни њежнији према мајци, да се осмјехне на њу и нашали мало.{S} Ни кад је изгледао најведрији н 
елећи да их чује и да се барем осмјехне на њих.</p> <p>Сама Хатиџа, једне вечери, узевши ме за  
 да те мајка види...</p> <p>Па се пропе на прсте и пољуби ме у образ.</p> <p>— Слатки мој!..{S} 
м цигаром пржио му хаљине и правио рупе на њима.</p> <p>И у Сулаге сам најчешће ишао њему за ин 
 — говорио је јецајући. — И мени товаре на леђа да те ја наговарам...{S} Моја махнита глава да  
, бржебоље одбаци тефтер, одиже наочаре на чело и погледа ме.</p> <p>— Робе хоћеш?..{S} Ево!,.< 
ледајући изнад себе и чупкајући чакшире на бедри.</p> <pb n="263" /> <p>— Нехотице било па... п 
 зачепљали су јастуцима и крпама, да се на пољу не би чуо разговор или препирање.{S} Затим, уно 
е дочепам своје мале вјеренице ми да се на њој осветим.</p> <p>Чупао бих је за косе, обарао, га 
 некако тужно, снуждено. — Наслонила се на демире, међу цвијеће, и чекала.</p> <p>— Зар?..</p>  
<p>Зулфага се лукаво осмјехну, одиже се на прсте и поче шаптати нешто.{S} И хоџа поче шаптати.{ 
} Двојица других, у страни, извалише се на леђа, подбацише гуњеве под главу и загрљени загледаш 
ење, духан-кесе, гране некакве осуше се на њега, оборише му турбан с главе и раскидаше џубу на  
хну чибуком који удари о зид и преби се на двије половине.{S} Момче, користећи се тиме, нагло ј 
а скотрља јој се низ образ, заустави се на танкој, руменој усни и заблиста као кап росе на кара 
горјеле на образу.</p> <p>— Хоћеш ли се на ме наљутити? —- запита меко, плашљиво, тихо, а глас  
 да више не дођем.</p> <p>— Љутиш ли се на ме? — запита она узбуђено и рашири руке, као да би д 
и то казао —— узвикну наслањајући ми се на раме и умиљавајући се. — Не знаш ти...{S} Их!..{S} З 
 <p>Он се извали поребарке и наслони се на руку.</p> <p>— Хатиџе, моје жене — дочека мирно. — И 
чека Хасан и спустивши пушку наслони се на њу. — Ево... право да речем... и ја сам се зажелио к 
давши боље, брзо ми приступи, спусти се на траву и ухвативши ме за руку мукло запита:</p> <p>—  
 одговорим му безбрижно, наслањајући се на мајку. — Што ћу га питати?..{S} Зар сам дијете?..</p 
— брзо се уплетала Хатиџа, пропињући се на прсте и наслањајући ми главу на раме. — Среће своје. 
биљ, струже низ чаршију, не обзирући се на коју страну.</p> <p>Напошљетку, кренуше се неколико  
ти?..</p> <p>Затим је, — не обзирући се на то што сам се трзао, отимао, пљувао му на лице и на  
помоли на прагу, шантајући и опирући се на пушку, чију је мрку цијев грчевито стезао.</p> <p>—  
тем, мислећи својом главом и опирући се на своју снагу...{S} И на томе путу никоме се покорити  
епо је то — рече Осман мирно опирући се на штап и кушајући да се исправи. — Јунак ме у ову кућу 
ве тефтере и све хартије и, измичући се на леђа, крену из собе.</p> <p>— Шта је овог — запита м 
 особитим страхопоштовањем, измичући се на леђа.</p> <p>У њезину присуству миловао је и мене и, 
{S} Затим, онако преклоњен, измичући се на леђа, изиђе из собе некако нечујно, ишчезну.</p> <p> 
 у авлију и угледао је како, попевши се на столицу једну, са загрнутим рукавима и бошчом повије 
ца! — и опет добаци Хасан, узваливши се на јастуке. — Зрно се мало нашалило.</p> <p>Па одмах ст 
 и поправљао пушку, а ја, наслонивши се на њега, припремао фишеке и набијао их, засипајући се п 
 оваки — зборио је Хасан, наслонивши се на јастук и као дријемајући. — И огријешио сам се пред  
еднога момка до другога и, спустивши се на кољена, поче их напајати, испирати им ране, утирати. 
ржећи руке у џеповима и раскорачивши се на ћепенку. — Јок...</p> <p>— Затварај!..</p> <pb n="35 
о да се разбјесни.</p> <p>Издигнувши се на кољена и гледајући широким, врелим, готово безумним  
пет дочека Хасан упорније, изврнувши се на леђа и одижући једну ногу у висину. — И он ради...</ 
ово, он приступи бедевији и баци јој се на рамена.{S} Појахаше и остали.{S} И разиграше се бије 
дрска, безобзирна преступница, којој се на све стране прича о гријеху, а ипак се прави невјешта 
/p> <p>Неколико пута и одлучивао сам се на то и припремао пушку.{S} Али шта сам могао?..{S} Ниј 
шавши ништа скренем с пута и спустим се на траву да отпочинем.{S} И, — не знам како ми дође та  
 сад прелијевало страхом, — слијевао се на окрхано, поломљено оружје што им још остало.{S} Изгл 
амо је муцао нешто, шаптао и измицао се на леђа.</p> <pb n="224" /> <p>— Моје — поново каже Арн 
 напоље.{S} Наскоро иза тога и канат се на вратима нагло отвори и један крај димија нечијих, не 
 уздахнуо и суза једна заблистала му се на трепавици.</p> <p>— Не слути на добро...{S} Не слути 
о главе облијетале челе, спуштале му се на капу, на браду, на рамена и непрестаним једноличним  
и распаљене, ударе у дахире, уздигну се на прсте им, затресавши бујним коврџастим чупима и изма 
чањем застаде мало, поћута и преврну се на бок.{S} Покушаваше зар да и сама заспи.{S} Узалуд.{S 
диш“ одговори сељак лијено и преврну се на другу страну.</p> <p>Цар га гурну у ребра и опет зап 
и је све лакше и са сузама као да су се на мајчина њедра слијевале све муке и сви болови што са 
ати; док човјек не загрца, не осврћу се на њега.{S} По срећи, њихова помоћ мени је ипак у згода 
> <pb n="287" /> <p>Цикнувши узвалих се на Хајкунино крило и бризнух у плач.</p> <p>Они заћуташ 
<p>А то ме опет раздражи.{S} Ослоних се на пушку, застадох и, гледајући за њима, почех грдити,  
{S} Погледах и — опет легох, окренух се на други бок да поново заспим.</p> <p>— Дижи се! — викн 
} Немоћан и да сједим више, преврнух се на траву и жалосно јекнувши склопих очи, очекујући кад  
 — говорила је узбуђено, чупкајући ресе на бошчи и све јаче лупкајући папучама. — Како ли би се 
ј, руменој усни и заблиста као кап росе на карамфилу.</p> <p>— Мислила је, може бити, да сам је 
<p>— Радите као и досада — каже, а неће на нас ни да погледа...</p> <p>Кашње се ипак навикла, н 
лизивао уз мале, глатке, зелене лончиће на пећи, а одсијев му заигравао и клизио по шарама дебе 
њим. — Ето!..</p> <p>Казао сам: свршиће на вјешалима...{S} Тврдоглав је...</p> <p>И одједном чу 
, иду — као да ми неко непрестано шапће на ухо, чупка за косу а звоно оно клепеће све јаче, одј 
јка бранила...{S} Он се сад и не осврће на њу нити слуша шта она говори...{S} Не можеш тамо...< 
дарајући, шамарајући, гонила ме из куће на сокак, у махалу.{S} Узалуд сам се противио, копрцао, 
 набусито, вадећи кесу и бацајући новце на шилту — Одмах...</p> <p>— Одмах — дочека и трговац н 
 — упорно дочека Зулфага и развуче лице на смијех. — Твоја је памет голема...{S} А... а ти и за 
ни гост изненадио; прозоре и пушкарнице на зидовима зачепљали су јастуцима и крпама, да се на п 
г одговора и умукну.</p> <p>Поново поче на силу кашљати и протезати се.{S} Затим, опазивши мене 
остане.</p> <p>Ради тога заптије почеше на све стране гонити свакога кога су опазили са зембиље 
о знаш — рече, па, и не погледавши више на ме, изиђе из собе. </p> </div> <div type="chapter" x 
 ножеве и онако, голим шакама, навалише на Хусу.{S} Наста једно рвање, комешање, ломљава, Ајкун 
ази се, искриви.{S} Уста као да пређоше на десни образ, одмах покрај уха, брада као да се сравн 
поменуо је затим и бабу, сан некакав, и на крају надодао како се боји... боји...</p> <p>На све  
у неком, кога Зулфага однекуд доведе, и на једној слушкињи, за коју и мајка рече да је боља и п 
 њима ударали и на живот, и на образ, и на имуће, па рашта да они поштеде наше куће? — отегну х 
<p>— Наши су њима ударали и на живот, и на образ, и на имуће, па рашта да они поштеде наше куће 
вом и опирући се на своју снагу...{S} И на томе путу никоме се покорити неће, нити се уклонити, 
рије и корачао сам брже од Хасана.{S} И на души ми било лакше и свјетлије, — разговор са живим  
 још дирецима, сандуцима, камењем.{S} И на демире пенџерске пазио је.</p> <p>По неколико пута о 
м на собу у којој је сједио Хасан.{S} И на пенџеру, кроз гране феслиђена опазим њега, сама.{S}  
 силне прашине изгледала пепељаста, — и на неким мјестима помало поткопан.</p> <p>— Ено га! — у 
 пиљио негдје у висину, изнад себе, — и на какав дужи говор као да није смио ни помислити.{S} Д 
ју сам прије ријетко у руке узимао, — и на силу ме гонио да запалим, задиманим пред њим.{S} Тад 
д феса.</p> <p>Неколико пута слала га и на села, токорсе да јој посвршава неке послове, те да г 
 — планух ја жешће, пљујући и на њега и на нож његов. — За ситницу, па нож бацаш према мени!{S} 
односили робу.{S} Нападали су каткада и на кућна врата тражили цуре, дозивали их...</p> <p>Деша 
 застаде на прагу, изненађен, погледа и на ме и на мајку некако лукаво, испитујући, па лагано,  
на своју кућу, која ми од бабе остала и на своју мајку, која ме родила?..</p> <p>— Ето, честити 
помоћ мени је ипак у згодан час дошла и на велико чудо ханџијино опоравио <pb n="329" /> сам се 
 на прагу, изненађен, погледа и на ме и на мајку некако лукаво, испитујући, па лагано, тихо, ст 
ји је сједио крај ниске чекмеџе једне и на кољену срачунавао нешто, бржебоље одбаци тефтер, оди 
м се трзао, отимао, пљувао му на лице и на хаљине, мирно ме водио кући и гурајући пред мајку по 
 погледаше једна у другу, па повирише и на авлију.{S} Затим се хоџиница, опирући се рукама о ко 
овђе?..</p> <p>— Наши су њима ударали и на живот, и на образ, и на имуће, па рашта да они поште 
.</p> <p>И непрестано смо се обзирали и на десну и на лијеву страну.{S} Једнако нам се причињав 
ивати за њим, кочоперећи се, јуначећи и на силу се смијући, шалећи.</p> <p>Тек када би, након д 
им си таки — планух ја жешће, пљујући и на њега и на нож његов. — За ситницу, па нож бацаш прем 
ивала је слугама да ме узму у нарамак и на силу избаце пред врата.</p> <p>Тада сам бјежао Сулаг 
ла је све жешћа, све осорнија.{S} Чак и на ме поче друкчије гледати.{S} Забрани ми скитање по м 
крила и почнем загледати.{S} Погледам и на хаљине: исцијепане, искајишане.{S} Низ бедре ми висе 
есрећа спрема.</p> <p>— Па зар ће нам и на куће ударати? — запита Хасан живо и нехотице погледа 
х сваки дан правио; каткада ме узимао и на леђа и почео потркивати по соби ржући као парип и од 
жању његову.{S} Непрестано се освртао и на десну и на лијеву страну, ослухивао и, токорсе, као  
анпут је, чак, неки Хасан Арнаут хтио и на башту му покрај куће да удари и да је приграби.</p>  
ат.{S} Сваки дан готово ишао сам тамо и на авлији, на ширини, <pb n="264" /> играо се са Хатиџо 
мекше, испод ока погледајући на канат и на дјевојче оно, које као окамењено стало, па само блен 
ако, у оном часу заборавих и на мајку и на Зулфагу.{S} Бесвјесно скочих и кренух за Хајкуном.{S 
 нијем, одвоји од свију, оде у страну и на трави, на зелењу, мирно отклања дову.{S} Па се опет  
непрестано смо се обзирали и на десну и на лијеву страну.{S} Једнако нам се причињавало као да  
.{S} Непрестано се освртао и на десну и на лијеву страну, ослухивао и, токорсе, као тражио, заг 
, ружити их из свега, гласа.{S} Почех и на мегдан зазивати и подвикивати до промуклости...{S} О 
м не знам како, у оном часу заборавих и на мајку и на Зулфагу.{S} Бесвјесно скочих и кренух за  
 чути њихове разговоре.</p> <p>Легла би на шилту, сјела, или се наслонила на пенџер и поднимљен 
 били су готово разуздани.{S} Почели би на глас и попијевати и гудити уз гусле.</p> <p>А тад их 
но, прекиде са свима обзирима, заборави на све, све погази, одби, одбаци.{S} Кад је већ видјела 
ши се у ведро, свијетло јутро, заборави на ружне <pb n="390" /> снове што их недавно снивао.{S} 
 прогони, како ни сад неће да је остави на миру.</p> <p>Не може — вели — још никако ни смислити 
, са поломљеним токама и траговима крви на везеној долами, вратио с пута, кад би пред вратима з 
збаченим рукама и са неколико капи крви на образима, дрпава, дроњава, готово гола лежи на земљи 
јереницу, затицао сам обично гдје сједи на софи са цвијећем, међу шебојима, и токорсе прешива н 
ам мајку како узваљена уз јастуке сједи на шилти и пуши.{S} Опазивши ме, отури чибук у крај, пр 
зима, дрпава, дроњава, готово гола лежи на земљи, а он, бијесан и раздражен, са закрвављеним оч 
е и за уши.{S} Затекао сам га гдје лежи на миндерлуку босоног, распасан, раздрљен.{S} Како се з 
p> <p>— Не питај...{S} Иђи...{S} И пази на ме!..</p> <p>Јака, необична дрхтавица поче ме обузим 
јек више вриједи, утолико су и нападаји на њега јачи; ситни нападаји осипљу се само на ситне љу 
ише наличио на пушкарницу какву него ли на бакалницу, трговину...{S} Чак је доводио и некакве А 
 су врло често на моју собу и указивали на њу.{S} По томе сам одмах могао и <pb n="266" /> позн 
ли на коси, пешевима кошуља, или падали на снијежне, обнажене прси, прекривене дугим низама бис 
 и нехотице чешће, испод ока, погледали на врата, као да би жељели да што прије измакну одатле, 
олме, и јапрака.{S} Све ми то остављали на дућан и одлазили мирно, не говорећи ни ријечи и не г 
јева!..</p> <p>Ни мене нијесу остављали на миру, нити ме штедјели.{S} Кад бих прошао чаршијом,  
 у лице, који јој се обично заустављали на коси, пешевима кошуља, или падали на снијежне, обнаж 
еобучени по народу, па узгред натрапали на некаква сељака, који је покрај своје њиве под дрвето 
стано стресали бухе са себе и заударали на зној, он је једино имао мекших и топлијих ријечи; је 
ед дућана да буде хладније, —— прилегли на ћепенцима да заспу мало, покривши се великим јаглуко 
огатији међу јаранима и сви ми завидили на томе.{S} Било их, који ми се почели и улагивати и по 
а.{S} Кроз дроњке оне што су још висили на њима провидило се голо, изгребано тијело; из рањавих 
За кратко вријеме толико смо се навикли на њега да мајка управо није могла ни ручати ни вечерат 
се он исправљен, поносит и горд, помоли на прагу, шантајући и опирући се на пушку, чију је мрку 
ав пошљедњи разговор са Хатиџом паде ми на памет и — одмах као да ми се сасуши грло, као да ме  
ва она трава, сва грчина она наврије ми на уста, навали.{S} Нагло почех повраћати.{S} Зној ме о 
p> <p>Авдо, бојећи се несреће, ступи ми на дућан, повуче ме са ћепенка и сам поче затварати.</p 
асвим понестало, пресахнула ми; само ми на испуцаним уснама застала капља крви и почела се кори 
ивши се нечега, саже се брзо и шапну ми на ухо:</p> <p>— А <hi>он</hi>, кажу отишао...</p> <p>— 
 још ни једнога Влаха посјекао није, ни на чију кућу ударио, никога напао, изгрдио.{S} Шта више 
p> <p>— Нити сам ја ударио на мајку, ни на кућу, ни пријетио оружјем — дочекам и ја осорно, упи 
 који ме поздрављали, <pb n="346" /> ни на комшије који ми се јављали и зазивали ме на какву.{S 
димија, очекивао свој дио.</p> <p>Па ни на састанцима каквим бабо није говорио много, иако га ч 
 замишљен и забринут, не осврћући се ни на пролазнике који ме поздрављали, <pb n="346" /> ни на 
по земљи, заплетала се за ноге, гајтани на прашњавим тозлуцима распали се, попустили, те се исп 
нам се. — Ви, ваистину, нијесте изучени на ове чудне кајде и гласове...</p> <p>Ништа...{S} Не п 
што у <pb n="303" /> теби што те нагони на смијех и, — отимао се не отимао, — не можеш му одоље 
 су тебе ранили!..</p> <p>Он се наслони на јастук и, окренувши се од Хатиџе, погледа у зид.</p> 
рвничким погледима. — Ти ли, бре, удари на кућу и пријетиш оружјем?..</p> <p>— Нити сам ја удар 
> <p>— Јок!..</p> <p>Она устаде, повири на врата и полако, на прстима, врати се.</p> <pb n="331 
> <p>— Примио си ме болесна, и хвала ти на томе...{S} Сад сам, ево, здрав и сад могу ићи.</p> < 
немоћи на путу?..{S} Хоћемо ли натргати на звијер какву: на вука, на међеда?..{S} Или, ако се п 
ма.{S} Хајкуна није хтјела ни погледати на њих, ни осмјехнути им се.{S} Журно, хитно корачала < 
ума царскога, мучити, гњавити, набијати на колац?..{S} Некако бесвјесно повукох се још дубље у  
ј кући — замуца она ломећи се, а дукати на прсима звекећу, звекећу, — у дому...</p> <p>— Шта?.. 
ући.{S} Готово сасвим почех заборављати на своје.{S} Додуше и они мене као да су били заборавил 
ка се огрну фереџом и поче се обазирати на све стране.</p> <p>— Зулфага ће ти се осветити, — пр 
љена, остављена, без игдје ичега остати на сокаку.</p> <p>— Како ли би ме тад душманке гледале  
>Чак ни царска војска није могла остати на миру и њезине силе као да се више нико бојао није.{S 
ништим, и нешто као да ме поче голицати на смијех...</p> <p>— А рашта се састајеш са Хасаном? — 
зо се и окрену и као да хтједе јуришати на противника.</p> <p>И — намах застаде.</p> <p>Упознав 
водећи рачуна о томе: хоће ли мени бити на сметњи или неће...{S} Хаљине некакве разбаци по санд 
 својим парама...</p> <p>— Неће ти бити на одмет ни Хатиџине — додаде он мекше, једнако се смје 
дини човјек који би био у стању ударити на све усташе и покорити их, поломити, уништити за неко 
езине тајне и као да се хтјела осветити на мени за све што је патила.{S} Старала се да ме заузд 
асанова порука није ме могла потсјетити на то.{S} Радост што ћу опет виђети јарана, што ћу га р 
 привуче себи.</p> <p>— Нећеш се љутити на ме, ако ти нешто кажем?</p> <p>— отегну.</p> <p>— Шт 
му се смијао, тако се и ја почех љутити на Хатиџу.</p> <p>— Рашта се онако засмијала?..{S} Рашт 
ти будеш као и он, обојица ћете свршити на вјешалима...{S} Мало му је што ми чини штету по кући 
а сасвим озбиљно прорицао е ће „свршити на вјешалима“ и називао га „угурсузом“ и „несретником“, 
све унаоколо и пјенушећи поче се пушити на трави, а златне ките од барјака, орошене са неколико 
лушапатом, пошто је све покупио и упрти на се. —</p> <p>Збогом!..</p> <p>Чим је отишао и измака 
.</p> <pb n="388" /> <p>Хамид се спусти на ћепенак, одиже ногу и поче причвршћивати опуту на ра 
а:</p> <p>— Ето...</p> <p>Па јој спусти на кољено све тефтере и све хартије и, измичући се на л 
лачећи џубу и отпасујући појас. — Слути на кишу...</p> <p>— И мени се чини.</p> <p>— Хатиџине в 
> <p>— Не слути на добро!..{S} Не слути на добро!..</p> <p>И како се у читаву шехеру ни о чем т 
> <p>— Не слути на добро...{S} Не слути на добро...</p> <p>— Јесам ли кршна овако? — изненада б 
..</p> <p>— Опет!.. .</p> <p>— Не слути на добро!..{S} Не слути на добро!..</p> <p>И како се у  
а му се на трепавици.</p> <p>— Не слути на добро...{S} Не слути на добро...</p> <p>— Јесам ли к 
} Штета, Смајиле...{S} А то ми не слути на добро... </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP 
} Одмах се могло познати да то не слути на добро и да ће се наскоро читава земља дигнути на уст 
и да ће се наскоро читава земља дигнути на устанак.</p> <p>Чак ни царска војска није могла оста 
 се ни парничити, како му тешко и изаћи на суд а камо ли тамо правдати се, многи су се старали  
есу ништа друго ни радиле, него сједећи на ћепенцима прекрштених нога, са необичном насладом се 
ила.{S} Не!..{S} Остала је онако лежећи на трави, остала преко читаве ноћи, управо до зоре.{S}  
отргнем од ње, измакнем се, и не пазећи на гомиле бисага, кабаница и конопа по путу, спустих се 
о.{S} Страх ме од Хасана који не пазећи на ме корача напријед, а цијев пушчана високо му стрши  
ад чак до Хајкуниних димија и треперећи на њима.{S} У врху собе, на својој шилти, — коју су у з 
човјека да се моли усрдније.{S} Клечећи на трави, утонувши у њу, и раширивши руке према небу, г 
.{S} Зато, ако је каткада и морао отићи на село, наређивала му је да се што прије врати.{S} Виш 
 некако старијим, смјежураним, а мишићи на десном образу мичу му се, играју, трзају...{S} Тога  
ило, жиле на врату набрекле, сви мишићи на образима играли, трзали се.</p> <p>— Ух! — умало што 
е ли се који од нас разбољети, изнемоћи на путу?..{S} Хоћемо ли натргати на звијер какву: на ву 
азиш — настави затим мирније, сједајући на шилту и прекрстивши ноге. — Знам да се ти тужиш на њ 
а скува кахву, уљезе у собу и сједајући на миндерлук указа руком да сједнем и ја, одмах поред њ 
т ће момче мекше, испод ока погледајући на канат и на дјевојче оно, које као окамењено стало, п 
једва држао у руци, и редовно застајући на сваком десетом кораку.</p> <p>Напошљетку, кад ми већ 
обро — одговорих јој весело, показујући на кућу, на Хатиџу. — Ја сам задовољан.</p> <p>— Ама те 
и усрећила? — питао сам тихо, указујући на њу и као подсмјехујући се. —</p> <p>Ни она?..</p> <p 
 краће почивке, носећи воду и указујући на чисте пешкире које бијаше пребацио преко рамена. — С 
ући рукама <pb n="242" /> и поцупкујући на пети.{S} Изгледала је више као какво младо, безбрижн 
а тресла јој се и нимало се не обзирући на зачуђеног Авду збуњено <pb n="359" /> се окретала ок 
турати као пијаница, с муком се опирући на пушку, коју сам једва држао у руци, и редовно застај 
мохуне не дижући главе нити се осврћући на њега.</p> <p>— А ти баш хоћеш да продаш кметове, хан 
ене.{S} Комшије су, пажљиво се осврћући на све стране и често застајкујући, прелазиле један у д 
 /> <p>Пошто отјерах муху од њега, баци на ме један уморан, тужан поглед, па склопи очи.{S} При 
ого сам хтио! — узвикнуо би, погледавши на Хатиџу. — А ти... ево... опет ме примио... и довео.. 
устих се низ басамаке.</p> <p>Дотрчавши на авлију зауставих се од чуда.{S} Макар што сам био на 
p>— Их! — цикну Хајкуна, па заборавивши на своју рану, притрча му и ухвати га за руку. — Шта ти 
олугласно, развлачећи усне и нашкиљивши на једно око. — Овђе ти нема мјеста...</p> <p>— Ово је  
чавала преко авлије и брзо се окренувши на пети заустављала се пред мајком.</p> <p>— Пјевај ми, 
 Па се опет поврати барјаку и клекнувши на десно кољено узе јање преко крила.{S} Закла га.{S} М 
{S} И, изазивајући, хотимично насрнувши на групу њихову, жељан да је разбијем, подвриснух:</p>  
ти неке ствари но соби, које као да јој на путу биле.{S} Поче затим и као рачунати нешто и разм 
{S} Па се опет окрену мајки и указа јој на ме.</p> <p>— А шта ће овом остати, ако и добра проле 
ти, хтјела је и да ради све што год јој на ум пане.{S} И хтјела да се покаже као јунак неки, де 
.</p> <p>— А ја... ја сам најгори чојек на свијету, — гунђао је промукло, погледом тражећи Хати 
не прати, и хљеб кухати, и мотати памук на цијеви.</p> <p>И макар што је од рођења још био необ 
p> <p>Напошљетку и хајдуци дочекали вам на путу момка, Хамида, оробили га, узели му све новце ш 
.</p> <p>Нехотице се осврнем и погледам на собу у којој је сједио Хасан.{S} И на пенџеру, кроз  
не и стадох на чистину.</p> <p>Погледам на све стране.{S} Нигдје никога.</p> <p>— Хвала Богу! — 
ровији и страшнији. — И рашта да ударам на своју кућу, која ми од бабе остала и на своју мајку, 
 љутила — рече полугласно. — Изишла сам на авлију и да се осветим, почела се смијати, грохотом  
 био осоран? — опет се почех љутити сам на се. — Зар је крива што га је споменула узгред..{S} З 
ужаба, све тежу за тежом, набацивао сам на њега, измишљао их, само да сам пред собом оправдам о 
о.</p> <p>Чим муштерије одоше, сјео сам на сандук и почео пребројавати новце.{S} И, за чудо, он 
p> <p>Отада никад више нијесам смио сам на авлију изићи, али сам из радозналости често провирив 
оће да испитују.{S} Читавим путем нисам на друго ни мислио него шта ћу одговарати и како ћу се  
лињао.</p> <p>Кашње ми дошло да насрнем на кога, да убијем, отмем.</p> <p>Неколико пута и одлуч 
или пред своје дућане, бацао се камењем на врапце, који се окупљали под стреху и, чешкајући се  
одмах ми предложи да засада све оставим на миру и да ништа не предузимам до бољих, згоднијих вр 
и смокава, грожђа, шљива, да их оставим на миру, и молили по неколико пута да оцу не причам о т 
а оцу не причам о том, да се не потужим на кога.{S} Толико га се бојали.</p> <p>А бојали га се  
а старим, смрдљивим диплама, учвршћеним на искрпљеној и напуханој мјешини, задуо у образима, за 
, скрушен, са уснама вјечито развученим на смијех. — Ово се не смије затезати...</p> <p>— Мичи  
вом и големим уснама вјечито развученим на смијех.</p> <p>Он је сједио управо поред бимбаше, кр 
{S} Једва сам се савладао да не налетим на неке и не почнем их ударати...</p> <p>Погледавши око 
пружала ми руке, тражећи да јој изручим на изврнуте длане шећерлема, хурма, љешника.</p> <p>— Ш 
аздражен, са стиснутим шакама и клетвом на устима, почнем газити по прашини, по маријашима, кеш 
о, тихо, пажљиво, закуца зарђалом алком на њима.</p> <p>Нико се не одазва.</p> <p>Зулфага заста 
капицом на глави, са раздрљеном кошуљом на прсима и са гаћама чије ногавице нијесу допирале ни  
иве, искрпљене чадоре, препуњене сламом на којој су лежали, <pb n="348" /> дружио се с њима, је 
уги дебели чибук са ћилибарским такумом на врху, излазио из авлије, јак, поносит, силан као одв 
м мрљама ишарани врат, са големом раном на облим сапима, која се већ почела корити и црнити: са 
болозом око главе, са златним копараном на прсима и широким, тешким појасом, о коме је висила ш 
здражен, са закрвављеним очима и пјеном на уснама, гази по њој, гази и игра, скаче и удара, гње 
асит човјек, са бијелом, танком капицом на глави, са раздрљеном кошуљом на прсима и са гаћама ч 
 нијесу могли.{S} Дуго су гледали један на другога, као погађајући се: који ће отпочети.{S} Нап 
р се и свађали, макар се и љутили један на другога, опет не <pb n="389" /> може да заборави, да 
док прође поред њих, не гледајући један на другога, не шапнувши ријечи.</p> <p>И није да су га  
ући непрестано и мрко погледајући један на другога, готови сваки час да се заспемо грдњама, при 
ма, — још једнако био узрујан и спреман на инат, ипак, у погађању оном, у цјепкању, загријах се 
дадох му кахву.</p> <p>Он спусти филџан на тле, опет напуни лулу и отпоче причати.</p> </div> < 
9" /> може да заборави, да омрзне ни он на ме ни ја на њега.{S} Опет смо најближи, највјернији, 
а.{S} На ме, макар што сам је дочекивао на авлији смјешкајући се, ни погледала не би, ни осврну 
на због мене.</p> <p>И опет сам остајао на друму сам, смрвљен, погружен, са опруженом руком.{S} 
видним чаршафом, весела, разуздана, као на крилима прелијетала са једног мјеста на друго, од је 
дном ме није узео на крило, ни поцупкао на кољену, ни обгрлио, ни протепао ми што.{S} Ако бих к 
си га сад споменула?..{S} Што ти је пао на памет? — запитам пријекорно, лако је одгурнувши.</p> 
е није одговарао много, нити се обзирао на њих; ако би случајно и избацио коју ријеч, избацио б 
ријед.{S} Испочетка сам се једва опирао на ноге, шантуцао сам, тетурао; кашње, пошто се загрија 
како хоџа, који готово никад није дисао на уста, шишти кроз нос, како хукти и букти ватра у пећ 
вриштали.</p> <p>А читав ваздух мирисао на зрело, изгњечено грожђе и <pb n="211" /> на увелу ку 
ма другом нијеми, окамењени.{S} Ја стао на прагу, ухватио се за канат, гледам у њу и кроз сузе  
улагиним вратима.{S} Баш кад сам застао на прагу и прихватио за мандал, да гурнем и отворим, из 
ве послове неуређене, а толико си остао на селу — почела га грдити чим се повратио и изишао пре 
жваћући.</p> <p>Стиснуо сам очи и гутао на силу, ударајући се шаком иза врата, отежући шијом и  
 пошао у Мостар.</p> <p>Кад сам закуцао на авлиска врата, — ђаво би га знао рашта, а сузе су ми 
вако јутро, прије зоре, босоног је ишао на Неретву, доносио воде и спуштао пред врата њезине со 
 сви поспали и када сам случајно изишао на авлију — не угледах их обоје заједно, баш код чатрње 
/p> <p>— Куд је отишао?</p> <p>— Отишао на усташе. .{S} Мало прије ми рекоше наши кад су доноси 
се играти њоме.</p> <p>И нијесам отишао на састанак.</p> <p>— Што си ме звала? — питао сам је с 
 опет пошао у хајдуке!..</p> <p>— Пошао на усташе — поправи ме он и потврди главом. — Осилили с 
јали испод басамака и оде, отрча управо на воду.</p> <p>— Ево — узвикну након краће почивке, но 
 смијале му се.{S} Зато му и било криво на њих, зато их и прекоравао.</p> <p>— Не знате ви, пог 
, псовале што их будио иза сна и готово на силу нагонио да се и сами дижу и прихватају за рад.< 
а јој пала на оно раширено крило готово на саму рану, из које цурила крв и натапала топло, мека 
, који имају више убистава на души него на глави длака.</p> <p>Други су опет тврдили како то ни 
лим, мирисавим јаглуком и забацујући до на врх главе крајеве црвене шамије, који јој падали по  
тку избаци он када смо изашли готово до на крај шуме и када кроз густеж оној опазисмо како се и 
 ни знао није.{S} Ниједном ме није узео на крило, ни поцупкао на кољену, ни обгрлио, ни протепа 
"382" /> рашчешљао браду, па мирно сјео на шилту, испод пенџера, спустивши ћурак поред себе а ч 
уче једно, и онако, ради обичаја, почео на глас хвалити робу и зазивати муштерије.</p> <p>По ср 
} Ко зна да и ја, можебити, нијесам био на Косову, а, можебит’, и ти...{S} Ко зна?..{S} Био сам 
ећи ме у скут. — Нијеси, зар, заборавио на ме?</p> <p>Тада би замолио да му коњушницу отворим и 
збојниче, јер... јер си пошље заборавио на ме и престао ми долазити, — рече распаљено. — Другиј 
бјесио о клин и готово сасвим заборавио на њега.</p> <p>А подругачица, шала, подсмијеха, чак и  
нада је заустављао, обгрлио их и привио на прса и док су се оне отимале, ударале га и гребле по 
 хоџу, који је, смирени покуњен, сједио на тлима, покрај врата џамиских и токорсе читао нешто.  
е нешто више пристајао за мајком, пазио на њу и старао се да јој што боље угоди.{S} Свако јутро 
ин колико и јунак и што није боље пазио на кметове и остале радине.</p> <p>Сви као да му били н 
 обрезао се или опржио, није се сажалио на ме, нити ме почео тјешити.</p> <p>Шта више, као да с 
 су га оробили хајдуци, а кад је примио на душу, ми му вјерујемо — рече Ибрахим ефендија мирно, 
би лагано сузе што му их вјетар нагонио на очи; погладио бркове и прстима <pb n="382" /> рашчеш 
јехују, како сам се, за рана, натоварио на врат човјеку који ми обећао дати кћер, како сам се у 
 оружјем?..</p> <p>— Нити сам ја ударио на мајку, ни на кућу, ни пријетио оружјем — дочекам и ј 
че:</p> <p>— Ето... тако и синоћ ударио на ме... на мајку.</p> <p>Па се некако спуза низ миндер 
знад себе у пешкир некакав што је висио на зиду. — Како то?..</p> <p>— Ја хоџу нијесам ни питао 
ошне и окрхане.{S} И много сам се љутио на Хасана, који је непрестано застајао <pb n="307" /> и 
те ми је у неко доба дућан више наличио на пушкарницу какву него ли на бакалницу, трговину...{S 
а, са необичном насладом сехириле, како на једној страни трче дјеца, а на другој заптије и како 
ке, свилене, високо повијене обрве нико на свијету нема.</p> <p>— Ја нијесам ашиковала — одгово 
Тада јој се и чинило да од Зулфаге нико на свијету паметнији нема.{S} Тада јој изгледао и крупњ 
о неколико крпетина што се једва држало на њему могло назвати хаљинама, — са завезаним оком и с 
 из подова, из таваница силно заударало на стареж, на плијесан; око разлупаних пенџера испрепле 
м био некако веселији.{S} Лакше ми било на души и слађе сам спавао.</p> <p>У зиму, када су ноћи 
но уредио и као да је све одлучно пошло на боље.{S} Изгледао је некако и задовољнији, веселији. 
> <p>Напошљетку читава кућа остаде само на једном слузи, на Хамиду неком, кога Зулфага однекуд  
ега јачи; ситни нападаји осипљу се само на ситне људе.</p> <p>Старији, угледнији, познатији трг 
да пјеваш да те лијепо чујем, него тамо на авлији...{S} За инат!“...</p> <p>И тако сваку вече.{ 
е пробудио ме Хасан и позвао да кренемо на друм, да нападамо.{S} Онако бунован и сметен, нијеса 
лугласно прошапта:</p> <p>— Сјутра ћемо на друм...</p> <p>— Сјутра ће бити кише — опет ће онај  
бринути се о свему, а добит да дијелимо на пола, као што то и други ортаци раде.</p> <p>Кроз не 
спод зида.</p> <p>Ја и Хасан посједасмо на земљу.</p> <p>— Никог нема — понови и опет и преметн 
ојећи тако међу њима, као јање изведено на пазар, кога пипају и загледају са сваке стране, рачу 
ати.{S} Кида и кошуљу, и димије, и месо на себи као да кида; чупа и гњечи траву, гризе, жваће;  
а чудо, обоје њих гледали су врло често на моју собу и указивали на њу.{S} По томе сам одмах мо 
ном...</p> <p>— Јеси ли изненада кренуо на пут? — запитам након краће почивке, тек колико да не 
ругога куцаја освијетли се један пенџер на ћошку и нечија глава као да провири напоље.{S} Наско 
е, поигравала, скакутала, натуривши фес на чело и све се више играјући својим чибуком. </p> </d 
чају, накриви главу и, држећи мали прст на устима, меко, наивно запита:</p> <p>— Шта сам ти учи 
ори! — викну Хајкуна јаче и спусти прст на обарач.</p> <p>Момче поче муцати нешто, гунђати.</p> 
дан си био, можебити, и... — Метну прст на уста и застаде мало. — А и сад си гладан! — викну ја 
бег на кули сјеђаше,</l> <l>Вјерну љубу на крилу држаше”...</l> </quote> <p>И, као да није знал 
рише му турбан с главе и раскидаше џубу на плећима.</p> <p>— Душманин је то и динсуз — викали с 
?..</p> <p>Па ме обгрли, приви ми главу на прси и, спустивши ми усне на чело, прошапута гласом  
ели њежно, постиђено и наслони ми главу на прси, — вазда ме зове...{S} Једном иште: „Дај чашу в 
њући се на прсте и наслањајући ми главу на раме. — Среће своје... слободе своје... тебе... нипо 
— Да учиш...</p> <p>Наслонивши ми главу на раме, ударила је у плач.{S} Ништа више није знала пр 
ајецам, загрцам.{S} Спустивши јој главу на прса све је јаче почех притезати себи, привијати.</p 
д њега, уз кољено му, спустила му главу на прса и, увијајући се, умиљавајући, чупкала га за бра 
а, лагано, као размишљајући, одиже ногу на праг и тихо закуца алком...{S} Причека мало...</p> < 
дјегод?..{S} Ко зна да и сад не вребају на нас, желећи да ухвате, убију, закољу, да се освете?. 
а нико не пријети...{S} Хајдуци ударају на силеџије, зулумћаре...</p> <p>Хасан се приближи стар 
остало оружје и раскопчавајући антерију на прсима ради лакшег дисања. — Ни корака даље...</p> < 
, снажно раздера златом везену антерију на прсима и примаче се:</p> <p>— Е удри, ђевојко, — вик 
ма засјео други, метнуо некакву хартију на кољено, па записује нешто, непрестано вадећи из џепа 
езем у Сарајево и пронесем главу људску на ножу, па се крв циједи и низ нож и низ руку.{S} Биће 
рестано гледајући у очи, спусти ми руку на раме.</p> <p>— Једи!..</p> <p>— Не брини се ти...{S} 
 опази пође ми у сусрет, спусти ми руку на раме и тихо, развучено протепа:</p> <p>— Ти долазиш  
во мушко!..</p> <p>И, спустивши ми руку на раме, прошапта:</p> <p>— Баш ми је драго што је твој 
пи хоџи и умиљавајући се спусти му руку на раме.</p> <p>— А то је оно дијете, — рече — о коме с 
ори он тихо, пригушено, па забаци пушку на раме. — Пођимо.</p> <p>— Куда?</p> <p>— У засједу.</ 
ђено, па застаде мало и спустивши пушку на земљу чучну испод зида.</p> <p>Ја и Хасан посједасмо 
дним замахом руке саставила би и кошуљу на прсима и спустила рукаве низ мишице.{S} И обоје се н 
 то што сам се трзао, отимао, пљувао му на лице и на хаљине, мирно ме водио кући и гурајући пре 
 <p>Па се опет исправи, раскиде јечерму на прсима и указа на усахле, смјежуране, објешене дојке 
им сабљама и напуњеним пушкама, застану на сред чаршије и само једном подвикну:</p> <p>— Затвар 
и мјехове с маслом по калдрми, засједну на трави и почну одбијати димове из кратких, дебелих чи 
 сакри лице рукавом, па се нагло окрену на пети и побјеже у собу.{S} Димије су јој у лету необи 
оваком животу...</p> <p>Глава јој клону на раме и склопи очи.</p> <p>— Ја... ето свједочила сам 
рукав и одгурну у страну.{S} Она посрну на шилту, скљока се.</p> <p>— Не гурај је, ниткове! — в 
 испод пазуха, повуче ме у собу и гурну на шилту...</p> <p>— И гладан си био, можебити, и... —  
ати, стидљиво прикривајући ону голотињу на себи, као бојећи се да ко не види. — Шта је било са  
 то криво?</p> <p>— Кад сам узела кумру на прси, — настави Хатиџа живље, не дижући главе — и по 
ноге и, забацивши косе а узевши тамбуру на крило, запјева:</p> <quote> <l>„Бег Али-бег на кули  
е која му лежала на раменима, трчале су на пенџере, откривале се и ударале га у прса китама цви 
их...</p> <p>По дану, по ноћи увијек су на ногама...{S} У берберницама и кахвама и не говоре ни 
ом.{S} Сам је брао и руже и китио шилту на којој ће сједити, куповао шећерлеме и нудио јој, кла 
, одиже ногу и поче причвршћивати опуту на распалим опанцима, из којих му провиривали каљави, т 
ча је била од свега другог и у први мах на друго нијесам ни помишљао.</p> <p>Сама Хатиџа, ето,  
Сулага је, како ми рече, помислио одмах на лопове, хајдуке, разбојнике и готово хтио запомагати 
ио да не поплаших зеца — најпошље почех на глас размишљати, пристајући за Хасаном. — Баш сам мо 
двије ђевојчице из комшилука, метнуо их на крило, па... па... па...</p> <p>И хоџа затресе главо 
 нам они дошли у авлију, до шездесет их на броју, растоварили уморне коње и поредали по калдрми 
вом, запе ми ријеч у грлу.{S} Заборавих на све.</p> <p>— Шта је то? — викну опазивши ме, па ост 
ве?</p> <p>— Све...</p> <p>Ја заборавих на се, планух.</p> <p>— Лаже! — викнух помамно прихвата 
...</p> <p>Узех га око појаса и посадих на сандуче једно, одмах поред Сулаге...{S} Гледао сам г 
зу нових, калајисаних сахана, пореданих на рафу изнад мусандере, а широка, риђа брада, препуна  
 знам...</p> <p>Токорсе нехотице стадох на оне мерџане што сам их одбацио и почех газити.{S} Не 
ући се извукох се из љесковине и стадох на чистину.</p> <p>Погледам на све стране.{S} Нигдје ни 
која ми се чинила најзгоднија, застадох на вратима и испрсих се, искривих, као да на мегдан иза 
 који тресе и зацењује.</p> <p>Застадох на мјесту и почех се превијати од смијеха.</p> <p>— Шта 
лфагу одавно знао...</p> <p>Опет сједох на миндерлук и стиснувши руке међу кољенима, као ругају 
S} Сасвим изнемогао узвалих се и клонух на траву. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 
е.{S} И као што се он најчешће љути баш на онога који му се смијао, тако се и ја почех љутити н 
прекрстивши ноге. — Знам да се ти тужиш на њега, е ти је криво учинио.</p> <p>— И јес’ ми криво 
и. — Млад је још...{S} Не зна...</p> <p>На жалост, мајка се није дала умолити.{S} Немилосно, го 
 надодао како се боји... боји...</p> <p>На све то мајка није одговарала.{S} Само га је пажљиво  
говорећи, не јављајући се ником.</p> <p>На сијелима су били пажљиви, обазриви.{S} Врата су обич 
х подругачица!..{S} И колико сам камења набацао у дућане подругивача, кроз плач их проклињући и 
 имамо пријатеља, па... па ће му свашта набацати у главу...{S} А дијете добро, честито...</p> < 
>Читав низ оптужаба, све тежу за тежом, набацивао сам на њега, измишљао их, само да сам пред со 
 чоханим чакширама, огрнута доламом.{S} Набивши га на колац и тутнувши му чибук међу рукаве, по 
рестано посматрао и, увијајући бркове и набијајући фес до обрва, смјешкао се, чудно се смјешкао 
слонивши се на њега, припремао фишеке и набијао их, засипајући се покаткад сухим трешњама што с 
насред друма царскога, мучити, гњавити, набијати на колац?..{S} Некако бесвјесно повукох се још 
када и споменуо, само је узвијао носом, набирао обрве и одмахивао руком.{S} И одмах је прекидао 
 порумених до ушију. — Ето...</p> <p>Он набра обрве, замисли се.</p> <p>— Не можеш ти у оној ку 
стаје за њима и једнако, не престајући, набраја и поздраве и савјете. </p> </div> <pb n="217" / 
/> као да потпуно утону, изгуби се међу набраним, густим обрвама, испод којих се стаклиле мутне 
и у собу, тражили хоџиницу и, расипљући набрану траву и цвијеће по ћилиму, искали ручак.{S} Хоџ 
ти; стас постао виткији, облији, а прси набрекле, наједрале и јечерма на њима као да почела пуц 
, запалило се, искривило, жиле на врату набрекле, сви мишићи на образима играли, трзали се.</p> 
ено узвикнух опазивши како ми сви прсти набрекли, расцвали се, испуцали, а скорена крв, црнећи  
а ужагреним очима, зажареним образима и набреклим, полунагим дојкама које се пробиле испод кошу 
бре! — узвикну и бимбаша, а вратне жиле набрекнуше му и крв удари у образе.{S} Сав помодри. — Х 
 <p>— Не гурај је, ниткове! — викнух ја набусито, прихвативши за пушку која ми стајала баш укра 
а, масла.</p> <p>— Нећу ја — говорио је набусито, мрштећи се — радити уз жене, макар ме на кома 
аде преда ме, поносито зазвеча сабљом и набусито проговори:</p> <p>— Хајде...{S} Зове те бимбаш 
p> <p>— Шта сам учинио? — одговорим јој набусито, покушавајући да се отргнем. — Ништа!..</p> <p 
</p> <p>— Да ми се носи кући — откресах набусито, вадећи кесу и бацајући новце на шилту — Одмах 
ове попунише се, нарастоше, и са својим навалама учесташе необично.{S} Сељаци из свију села,</p 
ле су оне и црниле се некако, као након навале хајдука, као након пожара.{S} Из зидова им, из п 
ава, сва грчина она наврије ми на уста, навали.{S} Нагло почех повраћати.{S} Зној ме обли по че 
 према њему, спремајући се да још жешће навали. — Мислиш ли се играти ђевојкама као јабукама, п 
и мене — упорно би одбио и још би жешће навалио да идемо напријед, само напријед...</p> <p>— Ен 
— Наша!</p> <p>И склепташе се око њега, навалише.{S} И, док се Ајкуна трзала, цичала, отимала,  
ци бацише ножеве и онако, голим шакама, навалише на Хусу.{S} Наста једно рвање, комешање, ломља 
Ко?..</p> <p>Сви прихватише за ножеве и навалише опет.</p> <p>— Наша!..</p> <p>И ко зна шта би  
сти постајала јача, све сам више и више наваљивао оптужбама, све их више тражио, товарио...</p> 
ла борба, у којој је Зулфага непрестано наваљивао и нападао, а мајка непрестано кушала да се са 
с ни да погледа...</p> <p>Кашње се ипак навикла, научила.{S} Увече, пошто бих дошао из чаршије  
</p> <p>За кратко вријеме толико смо се навикли на њега да мајка управо није могла ни ручати ни 
а бујна, једра и плаха Хајкуна коју сам навикнуо гледати како се непрестано игра с вретеном и н 
ставих се од чуда.{S} Макар што сам био навикнут да готово сваког дана у нашој кући гледам свак 
 под читавим пљуском свјетлости која је навирала у собу сједиле покрај великог, отвореног пенџе 
 се кромпиром и жваћући. — Кад огладне, наврате и амо...</p> <p>— И разговарају с тобом?..</p>  
ни кашње, кад је опасност минула, барем навратио мало да види гдје сам, како сам.</p> <p>Читав  
се у чашћавању почело штедити, кашње се навраћаху тек уријетко и остајаху само по час по два.</ 
</p> <p>И сва она трава, сва грчина она наврије ми на уста, навали.{S} Нагло почех повраћати.{S 
и он рекне своју.{S} А кад би га заиста навукли и изазвали да нешто каже, обично је креснуо укр 
одобравао.</p> <p>Још рјеђе су га могли навући да се и сам уплете у разговор, да и он рекне сво 
слит’ не смијеш ни сад, ни кад наусница нагари...</p> <p>Тада ме некако обузе чудан стид, изнен 
.</p> <p>Кад би увече пролазио махалама нагиздан, обучен, пребацивши, по обичају, руке преко пу 
шен и насмијан и вјечито чист, уређен и нагиздан, са китом цвијећа испод феса.</p> <p>Неколико  
p>Хатиџа, која је, обучена мимо обично, нагиздана,</p> <p>— сад сам се тек досјетио да се она у 
аза на тројицу-четворицу младића, који, нагиздани и оружани, носећи пуне боце ракије у рукама,  
шаптао живо, испрекидано, примичући се, нагињући се све више.</p> <p>— Хајнију зовни! — узвикне 
ама</hi> потврдила да их је потрошила — нагласи ефендија презриво се смјешкајући.</p> <p>— Она? 
p> <p>— Он не смије више ићи у Сулаге — нагласи мајка јаче и пресијече руком по ваздуху, као да 
 сад... одмах.</p> <p>Пошљедње ријечи и нагласио је чак и погуривши се као да је очекивао кад ћ 
питам тихо, полако, хотимично отежући и наглашавајући свако слово. — Ти шта ћеш?..</p> <p>Она с 
говори Зулфага, клањајући се и нарочито наглашавајући оне задње ријечи ја ћу слушати.</p> <p>—  
ано пазила на оно »шта ће свијет рећи«, нагло, непромишљено, прекиде са свима обзирима, заборав 
е само муцала, петљала нешто и гунђала, нагло се окрећући и бјежећи, сакривајући се од њих.</p> 
 половине.{S} Момче, користећи се тиме, нагло јој прилети и зграби је за руку.</p> <p>— Остави. 
упкајући око себе меке, танане листиће, нагло их почнем мељавати међу прстима и трпати у уста,  
осјећајући готово никаквих болова више, нагло скочих и почех сам себе пипати и разгледати.{S} О 
иже и, силом ми упртивши пушке и торбу, нагло повуче за собом. </p> </div> <div type="chapter"  
чина она наврије ми на уста, навали.{S} Нагло почех повраћати.{S} Зној ме обли по челу и по обр 
гледајући шта ће свијет рећи, па ето! — нагло прекиде и одгурну ме. — Треба ли баш рећи колико  
ада надуше, а мале, ситне длаке на њима нагло <pb n="318" /> почеше расти, кострешити се...{S}  
 Наскоро иза тога и канат се на вратима нагло отвори и један крај димија нечијих, нешто слично  
као да се прибра мало, освијести се, па нагло отскочи, размахну рукама и прихвати за нож.{S} Бр 
агајте!..{S} Погибох!..</p> <p>Мајка се нагло придиже, шчепа ме за руку и брзо изгура из собе.< 
 одиже руку и сакри лице рукавом, па се нагло окрену на пети и побјеже у собу.{S} Димије су јој 
јевојче, умотавајући се у чаршаф, па се нагло измаче и затвори врата.</p> <p>Хајкуна пребаци пу 
— Удрите, ако смијете!..</p> <p>Авдо се нагло окрену, уграби ми пушку из руке и одбаци је.</p>  
екако весело, па заигра насред дућана и нагло се рашири преда мном. — Јеси ли ме заборавио?</p> 
 сам поскочити, ђипнути неколико пута и нагло прихватити за алку једну, само да зауставим ту ку 
м по лицу и од студени оне стресох се и нагло подигох главу.</p> <p>— Нема крви!..{S} Није рање 
е знам како, опет ми рука полети ножу и нагло га извукох из корица.</p> <p>— Шта ћеш то? — запи 
рашину стресем, узе ме чврсто за руку и нагло поведе кроз уске, тијесне сокаке према узбрдици ј 
ше, пометоше.{S} Јован одбаци тамбуру и нагло прихвати за дизгин, сеизи брже боље збацише струк 
ла, власт, господар над свима.</p> <p>И нагло се поче мијењати.</p> <p>Мјесто да сједи у соби к 
кну мало и сакри му се за леђа.{S} А он нагло прихвати за пушку и исправи се.</p> <p>— Стој!</p 
ајка се распели, наљути.{S} Приступи му нагло и ошину га по образу.</p> <p>— Јок!..{S} Слушаћеш 
 Чудна слутња нека, необичан, јак страх нагло ме поче обузимати.</p> <pb n="400" /> <p>— Шта ли 
низ старијих, тијесних дућана, са мрким нагњилим ћепенцима и големим стрехама изнад њих, по кој 
варам...{S} Моја махнита глава да твоју наговара!..{S} Их!..</p> <p>А тад се окрену мени, загрл 
ајући. — И мени товаре на леђа да те ја наговарам...{S} Моја махнита глава да твоју наговара!.. 
</p> <p>Он је први напоменуо и почео ме наговарати да му дам новаца, па ће он отпочети са пазар 
се мало, опет се загрија и опет ме поче наговарати да останем код њега...</p> <p>— Ако се бојиш 
 авлије и... и сачувао га да га опет не наговоре...</p> <p>— Опет био! — цикне мајка раздражено 
ци је.</p> <p>— Бјежи!..{S} Видиш да су наговорени!..{S} Бјежи!</p> <p>— шапну опет.</p> <p>Ни  
I</head> <p>Видећи да ме никако не може наговорити да примим мираз, Сулага предаде Хатиџи све ш 
тово није ни излазила, али су слуге, по наговору њезину, морале сваки пут да одговоре е је нема 
 опремио сам чак до црногорске границе, нагонећи их да свраћају и по касабама и продају касабал 
, мрко гледајући чаршинлије и хотимично нагонећи коње испред туђих дућана, само да нанесу штету 
кипи нешто у <pb n="303" /> теби што те нагони на смијех и, — отимао се не отимао, — не можеш м 
угачица.{S} Чак ме два-три пута на плач нагонили и кад плач није помогао, почео сам се бранити  
ом отро би лагано сузе што му их вјетар нагонио на очи; погладио бркове и прстима <pb n="382" / 
е што их будио иза сна и готово на силу нагонио да се и сами дижу и прихватају за рад.</p> <p>А 
њу.</p> <p>Има тренутака када човјек по нагону неком, — макар и не имао јачих разлога за то, —  
жа једну лулу, као, бива, да му то буде награда за онакву пресуду.</p> <p>До три дана након тог 
испод големих, плавих обрва, са танким, нагриженим брковима и великим, дебелим уснама, које се, 
 и повијати као раширена крила лабудова над језером каквим.{S} Задуго се ништа друго ни чуло ни 
о, једнако моћан и силан, једнако влада над њом.</p> <p>Наскоро сам се увјерио да је говорила и 
 непрестано игра с вретеном и наднесена над ђерђеф ниже пјесму за пјесмом, него омалено, ситно  
...</p> <p>— Шта?..</p> <p>И наднесе се над њим да боље чује.</p> <p>— Шта си казао?..</p> <p>— 
 раскошно ишараним пенџерима, наднесени над голема на ћемер озидана врата, осјенчаваху сав искр 
екше, а и нехотице се сагињем, надносим над њу. — Одговори ми.</p> <p>— А зар га нијеси ти дове 
поства, него још ударили и у силеџиство над њима...{S} А силеџиска владавина добра не доноси, ј 
ко је она највиша сила, власт, господар над свима.</p> <p>И нагло се поче мијењати.</p> <p>Мјес 
p>И као побједник какав, накрививши фес над око, а пребацивши обје руке преко пушке која му леж 
о кремење, надносећи суху, космату руку над густе, сиједе обрве, непрестано извирујући и као оч 
— Је ли, бива, хтјела да покаже како се надала пуној, богатој кући, па се преварила?..{S} Или ј 
е прислони уз јастук један, док мајка и надаље чишћаше мохуне не дижући главе нити се осврћући  
ирно, грицкајући браду. — Томе сам се и надао.</p> <p>И одмах ми предложи да засада све оставим 
д се ни за се ни за њих нема чему бољем надати?“</p> <pb n="283" /> <p>Па опет приступи сељаку  
ке гласове, који, помијешани, као да се надвикиваху и надметаху међусобно, а мукли, пригушени о 
и се по читавој кући, завиривати свуда, надгледати, пазити.{S} Поче и заповиједати оштрије, и г 
 опет ишао готово узастопце за њим, као надзиравајући читав посао, и ако би се гдје појавила ка 
а одмећем и отимам испод њезине снаге и надзора њезина.{S} Кад год бих се враћао из куће Сулаги 
кришом почнем провиривати кроз лишће, у нади да ћу га видјети, опазити.</p> <p>И готово се поче 
, да ми је не преотму, премаме, уграбе, надјачао је све остале разлоге.{S} Макар што ми још ниј 
 је и најћоравија...{S} Њезина тиранија надмашује све друге...</p> <p>А имаш ли дружине? — запи 
 лице почну причати о мени, хвалити ме, надметати се управо у похвалама.</p> <p>— Никад нијесам 
а се у читаву шехеру нико у томе с њиме надметати не може, да нико не зна онако »китити« и онак 
ји, помијешани, као да се надвикиваху и надметаху међусобно, а мукли, пригушени одјеци као да и 
. — Не могу...</p> <p>— Шта?..</p> <p>И наднесе се над њим да боље чује.</p> <p>— Шта си казао? 
ти како се непрестано игра с вретеном и наднесена над ђерђеф ниже пјесму за пјесмом, него омале 
ошкови, са раскошно ишараним пенџерима, наднесени над голема на ћемер озидана врата, осјенчавах 
 је и фишеке пунио и припремао кремење, надносећи суху, космату руку над густе, сиједе обрве, н 
запитах мекше, а и нехотице се сагињем, надносим над њу. — Одговори ми.</p> <p>— А зар га нијес 
е затим и бабу, сан некакав, и на крају надодао како се боји... боји...</p> <p>На све то мајка  
 да и сам постанем суров, да је пецнем, надражим, да се осветим мало.</p> <pb n="386" /> <p>— А 
 се и опет посрну.{S} Сав модар у лицу, надут, страшан, с исколаченим, помућеним очима и пјеном 
лијева, обје руке као да ми се изненада надуше, а мале, ситне длаке на њима нагло <pb n="318" / 
бабо напунио лулу, он је одмах трчао да нађе ватре и да поднесе нек припали; ако је требало што 
је требало да оде у чаршију, да јој што нађе, донесе, купи, ишао је одмах, не мргодећи се и не  
а — поткрадао им џамију, — па хтјели да нађу и изаберу новога.</p> <p>Лијепо послали људи сахиј 
и када се након дугог растанка изненада нађу и састану.</p> <pb n="305" /> <p>Тек након дуже по 
било и смијешно, — морам рећи да сам се наждерао траве као магаре какво и одмах се осјетио нека 
 јој се чак и ругати почели и из спрдње назвали пјесму »удовичином пјесмом«...</p> <p>— Распали 
 друго нешто... ни сам не знам како бих назвао.{S} По свему се могло познати да је то мучи, сил 
етина што се једва држало на њему могло назвати хаљинама, — са завезаним оком и са три крупне ч 
ах су почели и да вичу, протествују.{S} Назваше ме лацманом, Швабом, Чифутом, који иза ручка ни 
сваком десетом кораку натежући чутуре и наздрављајући један другоме.{S} И чинило ми се као да с 
о није и кога су у читавом шехеру сви и називали <hi>женскоњом</hi>.</p> <pb n="223" /> <p>Омал 
 увјерен сам — нијесу познавали.</p> <p>Називали их пијаницама, лоповима, разбојницима, који им 
 прорицао е ће „свршити на вјешалима“ и називао га „угурсузом“ и „несретником“, макар што га је 
ка.</p> <p>И док су сви, једва кроз дим назирући један другoгa, говорили и бенетали о свачему,  
ву и, држећи мали прст на устима, меко, наивно запита:</p> <p>— Шта сам ти учинила?..</p> <p>—  
 ни он на ме ни ја на њега.{S} Опет смо најближи, највјернији, најискренији!..</p> <p>Оставивши 
l:id="SRP19132_C3"> <head>III</head> <p>Најближи нам, први комшија, — чију кућу растављао од на 
д мајке, увијек добивао новаца, био сам најбогатији међу јаранима и сви ми завидили на томе.{S} 
а коњима, — изнемогли, сатрвени, јадни, најбоље су потврђивали те гласове.</p> <p>Ради тога у ч 
а о ћилим. — Бег?..</p> <p>— То опет ја најбоље знам.{S} Нико мом ђетету не може бити бољи приј 
 зато је најчешће ишла у собу одакле је најбоље могла чути њихове разговоре.</p> <p>Легла би на 
p>— Они?..</p> <p>— <hi>Ја</hi> то знам најбоље и нико не треба да ми их хвали.</p> <p>Сулага о 
ти, да му је криво што напредујем.{S} А најбољи знак да оно што радиш добро радиш, тај је, ако  
S} Хасан, иако млађи од Хајкуне, био је најбољи мегданџија међу нама и обоје нас редовно је поб 
ко слободније и рахатније осјећали него најбољи наши знанци и ахбаби.{S} Оружани су били сви.{S 
нико увриједити.{S} За ручком нудили ме најбољим залогајима и натјеривали да више <pb n="286" / 
њу и нашали мало.{S} Ни кад је изгледао најведрији није се смијао нити шалио.{S} Једино је у та 
хнитлуке.{S} Брзи и изненадни прелаз из највећега ропства у потпуну слободу свакога залуди пома 
 моћнији од ње нема у кући, како је она највиша сила, власт, господар над свима.</p> <p>И нагло 
који се излежавају, не раде и не мисле, највише и кукају за старим земаном и јаучу за њим.{S} А 
 били весели, сви задовољни.{S} Хајкуна највише.{S} Грлећи и мене и Хасана попијевала је, поигр 
 је задржи у соби баш у том часу кад је највише жељела да изађе и да се разговори с њима.</p> < 
једала поред нас те и она причала.{S} И највише нам причала о некаквим маћехама, о женама које  
јешта и приправљали мехлеме, јер су сви највише и замјењивали хећиме и готово једини радили око 
има, јунацима разним, говорили смо и ми највише о томе, готово једино о томе.{S} И како је свак 
 се окренеш«.{S} Зато је и препоручивао највише да се остала добра уреде и некретнине да се под 
д хоџиницом.</p> <p>Међу нама се управо највише говорило о Сулаги и сви га спомињали.{S} И, ни  
убио се.{S} Презирање и суровост људска највиши су душмани стида; пред њима се губи као дим да  
ме ни ја на њега.{S} Опет смо најближи, највјернији, најискренији!..</p> <p>Оставивши Хамида у  
никога од њих, ни пристајао за њима.{S} Најволио је бити сам.</p> <p>Ако му је понекад случајно 
ам себе кудити.</p> <p>— А ја... ја сам најгори чојек на свијету, — гунђао је промукло, погледо 
 поткресује...{S} А фукара кад се осили најгрђа је и најћоравија...{S} Њезина тиранија надмашуј 
p>— Казуј: држиш ли још ријеч да сам ти најдража?..{S} Говори!..</p> <p>— Хајкуна!</p> <p>— Збо 
о ево, на твоје очи, казао ми да сам му најдража, и ја сам оставила њега!..{S} Ево ти га!..</p> 
неку и у мукама својим и онога ко му је најдражи...</p> <p>Морам рећи да сам се ја, у истини, н 
остао виткији, облији, а прси набрекле, наједрале и јечерма на њима као да почела пуцати, попуш 
нове испаде, — које би сваки други отац најжешће казнио, — и поносито, задовољно узвикнуо је: „ 
м, слушала ме пажљиво, као да сам китио најзаноснију љубавну изјаву.{S} Ја сам, опет, њу слушао 
свратих у прву магазу која ми се чинила најзгоднија, застадох на вратима и испрсих се, искривих 
и Хасан видјети и наругати се, проберем најзгодније мјесто, уско, тијесно, полумрачно, обрасло  
ега.{S} Опет смо најближи, највјернији, најискренији!..</p> <p>Оставивши Хамида у дућану, потрч 
него и рођену мајку тужити...{S} Она је најкривља...</p> <p>Застао сам као окамењен и забленуто 
_C6"> <head>VI</head> <p>Хусо, један од најкршнијих момака наших, посвађа се једнога јутра са с 
емена кад и најпаметнији људи вјерују у најлуђе приче.{S} Зато су куповали оружје и они који га 
дан, готово изазивачки начин, брани мог најљућег душманина, што више вјерује њему, кога је јуче 
а грђе додију и постану несноснији него најљући душмани.{S} Сваки дан, након кијамета оног, дол 
 /> <p>Неколике слушкиње, које је мајка најмила из махале задихане и зајапурене, увијајући се,  
родника неког, блиског сродника који ми најмилији био, и срце ми заигра, застрепи, залупа као д 
ући се: који ће отпочети.{S} Напошљетку најмлађи од њих, који је некако изгледао и најприсебниј 
 је говорио мајки: »Готова пара у руци, најнесигурније имуће, одлети док се окренеш«.{S} Зато ј 
а тога морао је Хамид трчати Зулфаги са најозбиљнијом поруком: нека оставља све послове и нека  
злоношењу поче ме све више мучити.{S} И најпаметнији човјек у неким часовима <pb n="314" /> пос 
а много вјеровало.{S} Има времена кад и најпаметнији људи вјерују у најлуђе приче.{S} Зато су к 
а бега и сва тројица изгубила главу.{S} Најпошље га Стојанова пушка погодила у прса и раставила 
p>— Баш бих волио да не поплаших зеца — најпошље почех на глас размишљати, пристајући за Хасано 
ти и кћер Хатиџу, која ће »сигурно бити најпрва љепотица у шехеру«.</p> <p>— Па хоћеш ли је? —  
лико комшиница, којима као да не бијаше најпријатније растати се са пуним чинијама и са духаном 
ибље и збацих фес с главе, од страха да најприје њега не опазе...</p> <p>Иду!..</p> <p>— А шта  
очела устезати, повлачити.{S} Почела би најприје отпуштати слушкиње, једну по једну, и одбијати 
ичати не може...</p> <p>Хатиџа, бацивши најприје један топао, њежан поглед на ме, као да ме пит 
Поче отпуштати слуге и слушкиње.</p> <p>Најприје отјера Османа, старог, изнемоглог Османа, који 
млађи од њих, који је некако изгледао и најприсебнији, поче причати и казивати нешто.{S} Али и  
>У читавој тој гунгули мој је Јован био најприсебнији.{S} Он нити је хтио противити се заптијам 
сам опазио једну гомилу људи каква се у најсвечаније дане ријетко и пред џамијом виђа.</p> <p>И 
и, рвати, треба га освојити...</p> <p>А најслађи је залогај који се освоји!..</p> <p>Чим сам ос 
ниским малим софама поредали се угледни најстарији људи, ихтијари сами, са дугим сиједим брадам 
 Познадох да се догодило нешто страшно, најстрашније и, потрчавши Сулаги и приљубивши се уз њег 
ма часова када, макар душу притискивали најтежи терети, ускипи нешто у <pb n="303" /> теби што  
.{S} А фукара кад се осили најгрђа је и најћоравија...{S} Њезина тиранија надмашује све друге.. 
и који се налазио у соби као да се није најугодније осјећао.{S} Многи су и нехотице чешће, испо 
умјесмо.{S} У рукама лијепе жене муж је најчешће ситна играчка, а пошто смо знали да је бимбаши 
и у кући, да граје, ларма.{S} И зато је најчешће ишла у собу одакле је најбоље могла чути њихов 
е, мислили да ћу одлежати?..{S} Људи се најчешће дигну да помогну онда кад је касно помагати; д 
вио рупе на њима.</p> <p>И у Сулаге сам најчешће ишао њему за инат.{S} Сваки дан готово ишао са 
ијати му се ради ње.{S} И као што се он најчешће љути баш на онога који му се смијао, тако се и 
 — откресах и осорно и пакосно, као што најчешће и одговара човјек кога неко или неће или не мо 
и да будем ваљан...{S} Сулага ме се још најчешће сјећао.{S} Два или три пута написао ми је писм 
 могао ни близу доскочити.{S} И, што је најчудније, није ни скакао као други момци онако, на го 
ећи да је израсла на лицу, него је неко наказно и накриво прилијепио за образе, ишао је улицом  
е га један дедо из прикрајка и чудно се накашља. — Каква је твоја школа?..</p> <p>— Ја ћу говор 
и чибук, узвали се уз јастуке и поче се накашљавати.</p> <p>— А бре пезевенк, ти ли хоћеш мајку 
едао би ме испод ока, лукаво намигнуо и накашљао се.{S} И то као да је био знак пратиоцима да п 
рема сунцу и изнакажена глава клима се, наклања према свакоме!..</p> <p>Негдје у даљини мукло з 
борене главе, као постиђен, Зулфага је, наклањајући му се према уху, непрестано шаптао о нечему 
се један другом у лице и, непрестано се наклањајући и размахујући рукама, почеше се објашњавати 
де пред мајку, испружи шију, понизно се наклањајући и љубећи јој скуте, и тихо прошапта:</p> <p 
 путника, угушивајући и понос и срџбу и наклањајући се, угибајући попут просјака. — Дај!..</p>  
ах...</p> <p>— Одмах — дочека и трговац наклањајући се, па намигну једноме хамалу да приступи.< 
а, играле су испред раздраганих кадуна, наклањале се према њима, савијале, угибале, пјевајући,  
ли нијемо, ћутећи.{S} Затим би се почео наклањати и шаптати нешто, брзо шаптати, отегнувши шију 
p>Зулфага приступи вратима, отвори их и наклони ми се са подсмијехом...</p> <p>— Изађи из ове к 
разима и сакривали половицу лица.{S} И, наклонивши главу прама десном рамену и грицкајући мале, 
вље и хитрије него прије, желећи зар да накнади оно времена што га мало прије изгубила.{S} Хајк 
P19132_C9"> <head>IX</head> <p>Свак је, након смрти бабине, причао и говорио како је он оставио 
аћа се више...</p> <pb n="383" /> <p>И, након тога, поново уздахнуо и суза једна заблистала му  
се смијући, шалећи.</p> <p>Тек када би, након дугога лутања, он сам предложио да се вратимо кућ 
врата и притврђује их.{S} Сваке вечери, након јације, одлазио би њима, наметао резу и подупирао 
ији него најљући душмани.{S} Сваки дан, након кијамета оног, долазило ми у дућан по неколико њи 
зброј штапова у рукама.</p> <p>Кад смо, након дугога лутања, опазили ватру, како пред колибом п 
Здрав сам ја, здрав — откреса поносито, након дуже почивке. — За инат свакоме оздравио сам.</p> 
ли је био и поштен, вјеран, поуздан.{S} Након оне похвале бабине да ће »бит човјек«, — која је  
адило.{S} И стрепио сам непрестано и, — након таквих разговора, — увијек страховао да ће ме поз 
ла!..{S} Опет зло!.. — шаптао је Сулага након дуже почивке, милујући Хатиму по коси и, из шале, 
а за онакву пресуду.</p> <p>До три дана након тога појави се у чаршији и у махалама још читава  
C5"> <head>V</head> <p>За неколико дана након погибије бабине у кући нам је био нечувен неред.{ 
у.</p> <p>Не знам ради чега отпусти она након неколико дана ту исту слушкињу, која је и спавала 
..</p> <p>Чудна граја и гунгула настаде након говора хоџина.{S} Сви старци, ихтијари, као момци 
е гледају добри стари пријатељи када се након дугог растанка изненада нађу и састану.</p> <pb n 
цупкати.</p> <p>Тешко Зулфаги ако би се након тога појавио у авлији.</p> <p>Чим би га опазила,  
ио није што је било ново у кући, што се након бабе измјењивало, тако није трпио ни Зулфаге.{S}  
лободнији пред њим, ведрији, веселији и након ручка који је увијек био богат и обилат, били су  
азао си и да ћеш ме испросити — настави након дуже почивке, некако пакосно, као дражећи га.</p> 
мињали.{S} И, ни сам не знам рашта, али након сваког разговора о њему ја сам био некако веселиј 
ђу и састану.</p> <pb n="305" /> <p>Тек након дуже почивке први се Хасан смири мало и полугласн 
ја муха, негдје прикривеног.</p> <p>Тек након читава сахата у собу уљезе хоџа.{S} Вукао је за с 
е какве поводили и посртали.</p> <p>Тек након дугога лутања заустависмо се, напошљетку, пред ст 
 да кажем, баш ми је мило било када сам након дужег чекања видио да се Хасан не враћа и да се п 
рашта се састајеш са Хасаном? — запитам након дуже почивке, гледајући јој у лијепи, мало погнут 
си ли изненада кренуо на пут? — запитам након краће почивке, тек колико да не шутимо. —</p> <p> 
 због тога узнемирила.{S} Већ шести дан након његова одласка постала је некако сметена, збуњена 
е некако, као након навале хајдука, као након пожара.{S} Из зидова им, из подова, из таваница с 
, зијале су оне и црниле се некако, као након навале хајдука, као након пожара.{S} Из зидова им 
мајиле, спаваш ли? — запита ме уплашено након дуже почивке. — Јеси ли будан?</p> <p>— Јесам.</p 
 управо на воду.</p> <p>— Ево — узвикну након краће почивке, носећи воду и указујући на чисте п 
о, сву „џамију Божју“...</p> <p>И одмах након молитве прихватио би за рад.{S} Загрнуо би широке 
 није трпио приговора.{S} Зато би одмах након такве његове упадице обично и настала бескрајна ј 
тише кроз капију.</p> <pb n="229" /> <p>Након топа, кроз читав сахат један, чинило ми се као да 
ало...</p> <p>Нико се не одазва.</p> <p>Након другога куцаја освијетли се један пенџер на ћошку 
и да излазим, ни да вечерам чак.</p> <p>Након таквих догађаја и Зулфага и мајка дуго су разгова 
учка једна!.. .</p> <p>Она, по обичају, накриви главу и, држећи мали прст на устима, меко, наив 
> <p>— А ти се бојиш дана...</p> <p>Она накриви главу и поче грицкати нокте.</p> <p>— А ја те ч 
како заносно.</p> <p>— Ех?..</p> <p>Она накриви главу и поче растезати јаглук у рукама.</p> <p> 
— Погоди ко је дошао, — рече весело, па накриви главу и поче жмиркати. — Погоди!</p> <p>— Ко је 
/p> <p>Опет изви обрвама, напући усне и накриви главу према рамену.</p> <p>— Па...</p> <p>— Шта 
је понешто ново да прича о њему.</p> <p>Накриви главу према рамену, извије танке обрве, напући  
ико пута.</p> <p>И као побједник какав, накрививши фес над око, а пребацивши обје руке преко пу 
брици.</p> <p>Један је јахао по страни, накривио главу и ударао уз тамбуру, а двојица су загрље 
еко, далеко, преко сусједних кровова са накривљеним димњацима и руковијетима кумрина грожђа на  
им, испуцаним вратима једним, под чијом накривљеном стрехом легли се врапци и голубови, и Зулфа 
/p> <p>— Не знаш? — отегнух подругљиво, накривљујући главу као и она. — Ти ништа не знаш?..</p> 
израсла на лицу, него је неко наказно и накриво прилијепио за образе, ишао је улицом лагано, ге 
 узимао, доносио.{S} Дешавало се те нам накупује за кућу и ствари, хаљина, свега, па нити иште  
на, за дућан и обећа нам дати новаца да накупујемо робе.{S} И много поче обећавати.{S} Обећањим 
 и чупала, кидала све што јој се у руци налазило.</p> <p>И као да се плашила нечега, много се п 
 како је свак, — био луд или паметан, — налазио за потребно и да прориче понешто, тако смо и ми 
њем и подмуклим шапатом и сваки који се налазио у соби као да се није најугодније осјећао.{S} М 
/p> <p>Хамид отре сузе што му од кихања налетиле на очи и опљуну.</p> <p>— Неће он више у Зулфа 
, — ђаво би га знао рашта, а сузе су ми налетиле на очи чим сам прихватио за алку, — и кад је м 
вају ме.{S} Једва сам се савладао да не налетим на неке и не почнем их ударати...</p> <p>Поглед 
, лајање, штектање вукова, што је много наличило јаукању и запомагању нечијем и чудно, чудно од 
прашен, замаштен, прљав, често сам више наличио каквоме хамалу него беговском сину, кољеновићу. 
овцима, те ми је у неко доба дућан више наличио на пушкарницу какву него ли на бакалницу, тргов 
м виногради лежали један поред другога, наложили смо ватру у мргињу, украј гомиле једне, гурнул 
пуцали, шенлучили.{S} Сваки пут када би наљегао погледао би ме испод ока, лукаво намигнуо и нак 
јући се. —</p> <p>Дочекаћемо свакога ко наљегне, престрашићемо...</p> <p>— Хм...</p> <p>Сједе п 
и га.</p> <p>То мајку још више распали, наљути.{S} Цичећи и пјенушећи од бијеса поче жестоко, с 
 Није друге...</p> <p>Мајка се распели, наљути.{S} Приступи му нагло и ошину га по образу.</p>  
сан, осврнувши се, у први мах као да се наљути и измахну руком дајући ми знак да се дижем; зати 
споменуо стари земан?“...</p> <p>Цар се наљути, распали.</p> <p>„Опаки људи“, викну, „који се и 
ени.</p> <p>Руменило њезино још ме више наљути.{S} Изгледала ми тога часа као преступница каква 
ата као да ће их откинути, — тад сам се наљутила и...и...</p> <p>Немој се и ти љутити, душе ти, 
аву, и згњечио...</p> <p>— А ти се зато наљутила?..{S} Је ли?..</p> <p>Она застаде, обори главу 
<p>Али, за чудо, мјесто да се забринем, наљутим, планем, поста ми све смијешно, необично смијеш 
била...</p> <pb n="403" /> <p>— А он се наљутио — додаде она јаче.</p> <p>— Нека...{S} И одљути 
 јој се по раменима.</p> <p>— И зато се наљутио — отегну некако ђаволасто, дражећи ме. — Зато?. 
ио оцу, а да се хоџа на то никада жешће наљутио није, никада се јаче распалио.{S} Макар што је  
са болесником каквим кога нико не смије наљутити, нико увриједити.{S} За ручком нудили ме најбо 
е на образу.</p> <p>— Хоћеш ли се на ме наљутити? —- запита меко, плашљиво, тихо, а глас јој др 
 звони, пјева и одјекује.</p> <p>Сулага нам долазио сваку вече.{S} Рано, одмах по вечери, зазве 
 <p>Почеше се комешати, размицати се да нам направе мјесто украј ватре чији се гребенасти пламе 
а, да сам хоџа једнога јутра не поче да нам све објашњава захтијевајући и од нас да боље чувамо 
остајали све немирнији.{S} Знали смо да нам нема још дуго пјешачити па да га се дочепамо, за ђа 
d="SRP19132_C7"> <head>VII</head> <p>Да нам не би имуће пропадало и забаталило се, мајка по пре 
 о томе, само о томе и, за чудо, никада нам се, ни једном ни другоме, <pb n="352" /> то додијал 
ке од зовине и причао приче.{S} Каткада нам је приступала и Шерифа-ханума, сједала поред нас те 
чна игра, него баш права трговина, која нам обојици ћара доносила.</p> <p>Он је први напоменуо  
у што паметнији. —</p> <p>Нова и дубока нам наука треба...</p> <p>— Е лијепо — рече хоџа и попр 
 понека груда долијетала би и разбијала нам се о рамена, а ми смо једнако ишли, једнако завирив 
ићених дугачким мразним шипкама, капала нам вода за врат и милила низ леђа, изненада понека гру 
ма, мати јој, изашла из собе и понудила нам пексимита са пекмезом, да узмемо и »да заварамо гла 
, премјеравајући све да длану, дијелила нам, давала.</p> <p>Хајкуна је, кашње, додавала још и с 
и свијет неки, дворе вилинске, о којима нам се у дјетињству тако много причало.</p> <p>Обојица  
ро једете...{S} Благо вама!..</p> <p>Па нам пружи духанкесу и отегнуто запита:</p> <p>— А куд с 
ме питати и за Јована, за дућан и обећа нам дати новаца да накупујемо робе.{S} И много поче обе 
 се приближили Сулагиним вратима истрча нам неко у фереџи у сусрет и поче ме дрмусати.</p> <p>— 
фендија тише, као успављујући ме. — Све нам је казао...</p> <p>— Лупеж!..</p> <p>Нешто као да п 
ан — отсијече он мекше и уздахну. — Све нам наопако иђе.</p> <p>— А ми да се вратимо, — предлож 
ога истога дана, негдје иза подне, дође нам Сулага.{S} Био је некако снужден, забринут, невесео 
необичан тутањ.</p> <p>Истога дана дође нам Сулага.{S} Хтио, зар, да види: је ли све намирено,  
шуме, од зеленила, од дрвећа онога које нам се склопило изнад главе и заклонило нам небо и сунц 
 могле довршити...</p> <p>— А прогутале нам сву готовину и све кметове!..</p> <p>Ибрахим ефенди 
 љепушкасте Ајкуне, Циганчице, слушкиње нам.{S} Гледајући је онако плаху, једру, кршну, како у  
шао, узимао, доносио.{S} Дешавало се те нам накупује за кућу и ствари, хаљина, свега, па нити и 
к!..</p> <p>— А ево да се кладимо да ће нам данашњи дан бити несретан — отсијече он мекше и узд 
ом. — Наћерао си зеца да искочи и то ће нам несрећу донијети...{S} Сметењаче!..</p> <p>— Ко се  
а се несрећа спрема.</p> <p>— Па зар ће нам и на куће ударати? — запита Хасан живо и нехотице п 
оред нас те и она причала.{S} И највише нам причала о некаквим маћехама, о женама које су обичн 
м, преко некакве ониске клупе, затегоше нам димије и ударише по неколико папрених дегенека.{S}  
>С кметовима је био друкчији.{S} Кад би нам они дошли у авлију, до шездесет их на броју, растов 
ује и не штипне за образ.</p> <p>Кад би нам дошао џепови му увијек били пуни ораха и љешника а  
19132_C3"> <head>III</head> <p>Најближи нам, први комшија, — чију кућу растављао од наше само ј 
 барем је пријатељ народски...{S} Онаки нам треба!..</p> <p>Њега су и послушали.</p> <p>Отада с 
вао јастуке око њега.</p> <p>— Хоћеш ли нам причати, ефендија? — питали су готово једногласно,  
аче, све јаче...{S} У неко доба причини нам се као да долази изнад нас, испод неба, из грања он 
дом.{S} Поче и дречати, грајати, кудити нам робу.{S} Читав џумбус заметну се у чаршији ради тог 
оврну Хасан прекрстивши ноге. — Не хити нам се...</p> <p>Хајкуна се поче освртати.</p> <p>— Бој 
олико дана након погибије бабине у кући нам је био нечувен неред.{S} Од јутра до мрака непреста 
екако подругљиво запита стари, окрећући нам се. — Ви, ваистину, нијесте изучени на ове чудне ка 
е иза каната и саме се наметале, машући нам везеним јаглуцима и лаким, шареним шамијама.{S} Хај 
олико је дуг и издигнувши уши, прескочи нам преко пута и брзо се изгуби у густежу, у шипражју.< 
 нама, ми за њом.{S} Под ногама шкрипао нам и хрштао замрзнути снијег, са полегнутих ниских стр 
ричам шта има у књигама.</p> <p>И читао нам је, причао, тумачио по сахат, по два.</p> <p>И нико 
нак бољи! — викну, кочоперећи се. — Ево нам сад згоде, ево људи, па да ударимо и да плијенимо ш 
хајдуци, пљачкаши, разбојници.{S} И ако нам се ђеца не опамете, и они ће бити исти, а ако били  
окобљење Хасаново...{S} Шта ће бити ако нам се деси несрећа?...{S} Ако нас сад опазе, опколе?.. 
Било то уз тргање, у винограду.{S} Како нам виногради лежали један поред другога, наложили смо  
на десну и на лијеву страну.{S} Једнако нам се причињавало као да неко пази <pb n="306" /> на н 
акле, нијесу могли бити хајдуци, — нико нам барем није причао да хајдуци ћурликају уз двојнице, 
од саму трулу и искривљену стреху, било нам је као да смо пронашли нови свијет неки, дворе вили 
нам се склопило изнад главе и заклонило нам небо и сунце Божје, и које својим мрким, дугачким г 
 неред.{S} Од јутра до мрака непрестано нам долазиле жене, познате и непознате, из комшилука и  
о баштенских плотова.</p> <p>Момци, што нам још остали у кући, непрестано им износили понуде: д 
рених дегенека.{S} И пустише нас и робу нам повратише.{S} Само бимбаша за се задржа једну лулу, 
352" /> то додијало не би.{S} Сахати су нам и у таквоме разговору били краћи од минута.</p> <p> 
кога не вара...</p> <p>— Он!..</p> <p>— Нама је овђе све испричао поштено и све смо му потврдил 
д себе, од својих уста штедила, само да нама што више и што љепших понуда изнијети може.</p> <p 
 То ли је? — запита јаче, пристајући за нама. — Е лијепо, лијепо...</p> <p>Затим ме опет премје 
је, некако, увијек била љубазнија према нама, нарочито према Хасану, и често као да је од себе, 
туч, а плећа неколицине, окренута према нама, чинила се кроз помрчину као да су потпуно срасла, 
ријекорно звјерале, шкиљиле према свима нама. — Ја жену не молим...{S} Ја сам само питао, па... 
Незадовољна, зар, што само у кући, пред нама, може показивати како је слободна, независна и моћ 
и куће дјевојачке.{S} Хајкуна ишла пред нама, ми за њом.{S} Под ногама шкрипао нам и хрштао зам 
 диже и онако ситан, погурен, пође пред нама, — ми пођосмо за њим.{S} Хасан се опет умота у стр 
сиљено, спуштајући шишану и окрећући се нама. — Јесте ли га чули?...{S} Хахахаха!..{S} Јесте ли 
же и узе ме за руку. — Устани и хајде с нама...{S} Ево смо дошли по те...{S} Хајде...</p> <p>—  
Хајкуне, био је најбољи мегданџија међу нама и обоје нас редовно је побјеђивао.</p> <pb n="284" 
тупио и отада више није било кавге међу нама.{S} Шта више и уортачили смо се и отпочели са трго 
њега.{S} И ко зна, може бит’ би се међу нама изродила и голема свађа, да сам хоџа једнога јутра 
у биле засуте брашном.{S} Опазивши међу нама страно, непознато момче, полугласно цикну, одиже р 
 Хајкуном и пред хоџиницом.</p> <p>Међу нама се управо највише говорило о Сулаги и сви га споми 
вати ибрик с водом, очисти рану, опра и намазавши широку, танку крпу некаквим жутим, гњецкавим  
</p> <p>Читаву шаку дуката давао јој да намакне што треба себи у кући; даривао је дукатима и мо 
ло што се не претвори у кавгу.{S} Јово, намамљујући једног муштерију, баш почео хвалити луле и  
ле, угибале, пјевајући, подврискујући и намамљујући туђе момке да застају пред вратима и провир 
једе јуришати на противника.</p> <p>И — намах застаде.</p> <p>Упознавши Хајкуну стресе се, задр 
!..</p> <p>Све срџба и сва љутња као да намах минуше.{S} Дође ми да се и сам засмијем и да се у 
а прели јој се преко очију, које као да намах постадоше и крупње, и црње, тамније...</p> <p>— А 
сједе и нападаја нашег.{S} Читава слика намах ми се створи пред очима.{S} Као да и сад лијепо г 
да ми је давао нове снаге, као да би ме намах осоколио.{S} Одмах би почео и живље корачати и пр 
мо?..</p> <p>И то отегнуто, тихо питање намах ме растријезни и сву ми радост помути.</p> <p>— К 
исли, бона...{S} Рањен!..</p> <p>Она се намах исправи.</p> <p>— Рањен?..{S} Тешко?.. — брзо зап 
такао, да сам у два маха помислио, е ће намах посрнути и носом ударити о земљу.{S} Ни гледати н 
 даљини мукло заклепета звоно.{S} Хасан намах прекиде говор.{S} Ослухну.{S} Клепетање се понови 
ећи.</p> <p>— Ово је моја кућа, а ти си намет, уљез један!</p> <p>— Твоје ништа нема...{S} Све  
, посебице или у групама, и ишле мајки, наметале јој се, токорсе да је тјеше и разговоре.{S} Не 
рестано извиривале иза каната и саме се наметале, машући нам везеним јаглуцима и лаким, шареним 
 вечери, након јације, одлазио би њима, наметао резу и подупирао их још дирецима, сандуцима, ка 
села,</p> <p>— којима додијали зулуми и намети разни, — остављали су домове, неки их и палили,  
та је?..</p> <pb n="322" /> <p>Нехотице наметну ми се и ново питање: „А да нисам рањен?“</p> <p 
</p> <p>Је ли он крив што му се Зулфага наметнуо у друштво, што га је пратио вазда и частио?..{ 
х — дочека и трговац наклањајући се, па намигну једноме хамалу да приступи.</p> <p>— Носи!..</p 
>— Ништа не питај — прекиде ме и лукаво намигну. — Овога пута све је било добро...{S} Дај Боже, 
— Па... хајдуци — отегну стари и лукаво намигну.</p> <p>— Зар и овђе?</p> <p>Стари извади некол 
глуком.</p> <p>Па подиже главу и лукаво намигну.</p> <p>— И ти знаш о том — рече. —— И кушали с 
 Не свиђе му се прича — рече оно момче, намигнувши.</p> <p>— Женскоња — дочека други.</p> <p>—  
оме сам ти писао...{S} Знаш...</p> <p>И намигнувши, чудноват некакав знак даде му руком.</p> <p 
е нема.</p> <p>— Свиђа ти се? — запитах намигнувши, хватајући је за меки, обли подвољак. — Баш? 
аљегао погледао би ме испод ока, лукаво намигнуо и накашљао се.{S} И то као да је био знак прат 
жећи поред ње, зубима ломила љешнике и, намигујући и као дражећи ме, пробирала језгре и грицкал 
 нуди ракијом и слаткишима смијући се и намигујући, распали се, разбјесни, и ухвативши је око п 
улага.{S} Хтио, зар, да види: је ли све намирено, уређено, има ли у кући свега...</p> <p>Али ни 
 ли, узе једног субашу, Зулфагу некога, намјести му и уреди у кући собу једну, у којој ће стано 
>У дну авлије, готово одмах поред зида, намјести као страшило неко, човјека некаква, слична Црн 
че за собом. — Зар није лијепо како сам намјестила?..</p> <p>— Лијепо је... .</p> <p>Обоје сјед 
собе препртљао у коњушницу, бедевији, и намјестио ту као креветац неки, да може поред ње и ноћи 
реостане нешто празна мјеста, гдје могу намјестити душек и ноћивати.</p> <p>Наравно, постарао с 
 није било у собама и празне, голе, без намјештаја, зијале су оне и црниле се некако, као након 
о дочека Хатиџа, опет је водећи шилти и намјештајући, уређујући јастуке око ње. — Наша је ноћас 
далом и почела поправљати косу, хаљине, намјештати се.</p> <p>— Нећу ја вазда тих брига и кијам 
зио у прочеље, гдје је нарочито за њега намјештена била шилта једна, опкољена јастуцима, да лиј 
м погледом премјерили од главе до пете, намргодили се мало и одмахнувши руком настављали пут.</ 
нашалило.</p> <p>Па одмах стисну зубе и намршти се.{S} Бербер немилосно забоде прсте у рану и к 
жеља обузе ме да се поиграм њоме, да је намучим.</p> <p>— А рашта да га не примимо? — запитах к 
какву под кирију.{S} И нијесам се много намучио.{S} Како је у оно доба било доста празних дућан 
изишао пред њу. — Све си оставио, да ме намучиш, душманине, као да не знаш да те могу к’о пса и 
онећи коње испред туђих дућана, само да нанесу штету какву и оборе робу, коју су дућанџије изни 
а ми се наново поче мутити и пред очима наново маглити.</p> <p>Немоћан и слаб остадох неко вриј 
завалих се опет, а у глави као да ми се наново поче мутити и пред очима наново маглити.</p> <p> 
вио владати с оружјем«, мајка као да би наново оживила, препородила се, преобразила.</p> <p>У к 
алупа некаква канта, заклопараше нечије нануле, зациликта реза на канату и — врата се отворише. 
ућана неких, немилосно лете и папуче, и нануле, аршини, калупи сафуна, потковице и гађају гдје  
 тобом и свадио, — шапну и опет погледа наоколо — јер... јер је севдисао Хатиџу... и видила сам 
те сте почели пропадати, те вам све иђе наопако, томе... томе, опет, ви нијесте криви, народ ни 
е кахве, и који хоће читав ред чаршиски наопако <pb n="349" /> да преврне и да све муштерије по 
 отсијече он мекше и уздахну. — Све нам наопако иђе.</p> <p>— А ми да се вратимо, — предложих ј 
ву и три улупљене фишеклије, окити се и наоружа потпуно, па обојица кренемо и упутимо се кроз м 
омислити да то покушам?..</p> <p>Хасан, наоружан и опремљен, стајао је изнад мене, мргодан као  
ијевајући погледах онако мрка, одлучна, наоружана и опремљена, а нити могу да се приберем, нити 
ао нешто, бржебоље одбаци тефтер, одиже наочаре на чело и погледа ме.</p> <p>— Робе хоћеш?..{S} 
адјенуте дебеле, жутим концем превезане наочари и двије ситне чачкалице: за зубе и за уши.{S} З 
, хабере, питао је ли било каквих нових напада хајдучких и није ли когод и опет погинуо, заглав 
> <p>— Припреми пушку!..{S} Уреди се за нападај!</p> <p>— Зар...</p> <p>—- Пст... да не чује ко 
ах се почех присјећати и наше засједе и нападаја нашег.{S} Читава слика намах ми се створи пред 
олико човјек више вриједи, утолико су и нападаји на њега јачи; ситни нападаји осипљу се само на 
олико су и нападаји на њега јачи; ситни нападаји осипљу се само на ситне људе.</p> <p>Старији,  
репуне су чета њиховијех...{S} Ударају, нападају, бију, пале, крве се...{S} Људи, за које нико  
 својим питањима.{S} Распитивали се и о нападају и о Авдаги и причали о нападачима.{S} Неки се  
изнад глава, узимали, односили робу.{S} Нападали су каткада и на кућна врата тражили цуре, дози 
е Хасан и позвао да кренемо на друм, да нападамо.{S} Онако бунован и сметен, нијесам му знао ни 
којој је Зулфага непрестано наваљивао и нападао, а мајка непрестано кушала да се са свом снагом 
 се и о нападају и о Авдаги и причали о нападачима.{S} Неки се правили и као да их познају, иак 
гога и, спустивши се на кољена, поче их напајати, испирати им ране, утирати.</p> <p>— Сад ћу... 
 правдати се, многи су се старали да му напакосте, да га оробе.{S} Прихватали су помало од њего 
ао није, ни на чију кућу ударио, никога напао, изгрдио.{S} Шта више, знајући како он не воли пр 
 <p>Па се измакну и опет подиже шишану, напери је.</p> <p>— Казуј: држиш ли још ријеч да сам ти 
дошли обојица.{S} Застали пред дућаном, наперили пушке и климајући се и заплећући језиком одмах 
— Е удри, ђевојко, — викну помамно, — и напи се крви, ако си жедна, колико хоћеш...{S} Ти знаш  
репричати љепше, <pb n="210" /> него су написани — имао је о чему и да прича, и није му требало 
ош најчешће сјећао.{S} Два или три пута написао ми је писмо, приложивши уза свако по неколико г 
, оробили га, узели му све новце што их наплатио за земље некакве...</p> <p>— То је Зулфагин мо 
е досјети и не исплати му.</p> <p>И кад наплаћује а он некако окреће главу, стиди се, снебива,  
 се голо, изгребано тијело; из рањавих, напола обувених нога непрестано текла, цурила густа крв 
уком по глави; бегови и аге, који су се напола голи одмарали у својим одајама, пробуђени, неисп 
је поново устајала, дизала се и гледала напоље, освртала се, завиривала свуда.</p> <p>Једанпут  
ом у леђа и нареди момцима да га избаце напоље.</p> <p>Од тога се дана Сулага приљуби уз бабу.{ 
 на ћошку и нечија глава као да провири напоље.{S} Наскоро иза тога и канат се на вратима нагло 
аде покрај пенџера, отвори га и провири напоље.</p> <pb n="236" /> <p>— Ништа нема — рече гласн 
дуже, и разговарали смо више.{S} Док је напољу цичао, вриштао и фијукао вјетар снијегом засипљу 
ндери клопара и чепрка миш некакав, док напољу фијуче и цијуче вјетар засипљући снијегом у пенџ 
p>Шта ће бити ако је збиља истинита она напомена да зец баксузлук доноси?...{S} И какав ће то б 
одлазе.{S} Нијесам се усуђивао ни да им напоменем о томе а камо ли још и да причам коме и да их 
</p> <p>— И јуче су разбили наше чете — напомену Сулага.</p> <p>— И јуче?</p> <p>— Ноћас су дов 
оклањајући ми некакве лопте, као у шали напомену како ће ми поклонити и кћер Хатиџу, која ће »с 
о.</p> <p>Сама Хатиџа, ето, нехотице ми напомену, указа на све.</p> <p>Али, за чудо, мјесто да  
бојици ћара доносила.</p> <p>Он је први напоменуо и почео ме наговарати да му дам новаца, па ће 
} О томе нити сам га питао, нити је што напоменуо.</p> <p>— Пљуни у длане па ради — само ми реч 
поштеној« одбрани и грухајући се у прса напомињао како пакосни свијет никако неће да призна кол 
ледао и слушао и да њему ништа о том не напомињем.</p> <p>А кад би се бабо, суморан, мрк, опаље 
ко пута долазила до врата и враћала се, напошљетку као да се одважи, уљезе у собу, прекривена т 
Тек након дугога лутања заустависмо се, напошљетку, пред старим, сниским, испуцаним вратима јед 
 кући; даривао је дукатима и момке, те, напошљетку, ни ја нијесам остајао без дијела.{S} Бацио  
е и теби бољи земан доћи</p> <p>— рече, напошљетку, мајка, прибирајући се и исправљајући. — Чин 
у.{S} Размишљао сам о њој читаву ноћ и, напошљетку, одлучио да одбијем.</p> <pb n="336" /> <p>— 
 и »да заварамо глад«...</p> <p>Кад би, напошљетку, међу нас дошао и Сулага, узимао ме за руку  
ивости почео љутити и стискати зубе.{S} Напошљетку би и одмахнуо рукама и поново се погладивши  
је код мајке бивало све мање и мање.{S} Напошљетку се и задњи ћемер испразнио и задњи се дукат  
као погађајући се: који ће отпочети.{S} Напошљетку најмлађи од њих, који је некако изгледао и н 
објегнем од свију и гласно заплачем.{S} Напошљетку, не могавши се више савлађивати, одбацим ком 
ед, само напријед...</p> <p>— Ено га! — напошљетку избаци он када смо изашли готово до на крај  
ледали.</p> <pb n="317" /> <p>— Хајде — напошљетку проговори он тихо, пригушено, па забаци пушк 
пјевуцао нешто.</p> <p>— Ево нас — рече напошљетку Сулага кад стигосмо до куће, једном руком др 
узалуд облијеће, отима се и лепрша, док напошљетку, омађијана и малаксала потпуно, не клоне и н 
сам <pb n="226" /> на неке, ударао, док напошљетку, и сам окрвављен и изгребан, нијесам бјежао  
к се не приберем.</p> <pb n="334" /> <p>Напошљетку, пошто ме добро разгледао, понуди ми цигар.< 
дужила се, запетљала још више...</p> <p>Напошљетку и хајдуци дочекали вам на путу момка, Хамида 
, све их више тражио, товарио...</p> <p>Напошљетку, кад ми већ додијало толико размишљање, поди 
е; и баце папучу једну, другу...</p> <p>Напошљетку удара и наргилом о зид, разбија је и вриснув 
је није могла?..{S} Шта је то?..</p> <p>Напошљетку сам читаву киту бацио у ћошак један у дућану 
оше још неколико њих, одбјегоше.</p> <p>Напошљетку читава кућа остаде само на једном слузи, на  
 да му се није дала ни осврнути.</p> <p>Напошљетку момче као да се прибра мало, освијести се, п 
а, што и она није газила у инат.</p> <p>Напошљетку, једне вечери затекох је снуждену, тужну, уп 
тајући на сваком десетом кораку.</p> <p>Напошљетку, кад ми већ додија толико узалудно тумарање, 
, не обзирући се на коју страну.</p> <p>Напошљетку, кренуше се неколико њих пред бимбашу.</p> < 
 се вртила, превртала на мјесту.</p> <p>Напошљетку као да би се пренула, освијестила мало, па б 
Почеше се комешати, размицати се да нам направе мјесто украј ватре чији се гребенасти пламен св 
 боре око очију и око носа ишарале га и направиле некако старијим, смјежураним, а мишићи на дес 
наш ти...{S} Их!..{S} Због мене, болан, направио би чуда!..</p> <p>— Обећај ми да више нећеш с  
душе, још једнако својеглав, јогунаст и напрасит, али је био и поштен, вјеран, поуздан.{S} Нако 
 сам себе прекоравати што сам био онако напрасит и онако груб према њему...{S} Зашто?</p> <p>Је 
а дана <hi>трговина</hi> је почела брзо напредовати.</p> <p>Зарада је расла све више и више и у 
ам видио да се љути, да му је криво што напредујем.{S} А најбољи знак да оно што радиш добро ра 
и још, па не знаш...{S} А, ето, хајдуци напредују...{S} Чете њихове спустиле су се ономадне у С 
..</p> <p>Иду!..</p> <p>Помолише се.{S} Напријед су ишли пјешице двојица сеиза, високи, крупни  
 дерт?{S} Нека га ђаво носи!..</p> <p>— Напријед! — узвикну и Хасан који је опазио како оклијев 
ем. — Хајде!..</p> <p>— Ама...</p> <p>— Напријед!</p> <p>Чим прихвати за нож, видио сам да се н 
>Па измахну руком и окрену се.</p> <p>— Напријед! — рече одлучно. — Нема више смишљања!..</p> < 
учно, заповједнички подвикнуо:</p> <p>— Напријед!</p> <p>За чудо, тај поклич његов као да ми је 
е од Хасана који не пазећи на ме корача напријед, а цијев пушчана високо му стрши изнад главе.{ 
пет сретнем неколико људи.{S} Један иде напријед са старим, смрдљивим диплама, учвршћеним на ис 
о ме добро разгледа, старајући се да ме напријед преплаши дреком и крвничким погледима. — Ти ли 
 за њим.{S} А то смета људима који хоће напријед, који јуначки газе и пробијају путе...{S} Свак 
воривши више ријечи, још брже кренуо би напријед, — готово потрчао, — и дочепавши се сокака, сн 
н мојом суровошћу, па једну ногу опружи напријед и погледа ме изазивачки. — Таки ли си?..</p> < 
ако, насумце, лутали смо обојица и ишли напријед, само напријед.{S} Испочетка сам се једва опир 
ни, с напуњеним пушкама, и, пропустивши напријед момка, који је носио дугачки, мушемели фењер,  
али се међусобно: час је он мене гуркао напријед, час сам ја гуркао њега.{S} Читав разговор изм 
 шта, али ме нешто силно гонило, гурало напријед и да сам могао, прелетио бих тамо, само да час 
утали смо обојица и ишли напријед, само напријед.{S} Испочетка сам се једва опирао на ноге, шан 
и жешће навалио да идемо напријед, само напријед...</p> <p>— Ено га! — напошљетку избаци он кад 
 њим.{S} Поново кренусмо напријед, само напријед. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 
и одбио и још би жешће навалио да идемо напријед, само напријед...</p> <p>— Ено га! — напошљетк 
као слијепац за њим.{S} Поново кренусмо напријед, само напријед. </p> </div> <div type="chapter 
</p> <p>— Дочекаћемо...</p> <p>Па крену напријед и спусти се, клекну за голем грм један.</p> <p 
њајући се за ме, некако поребарке крену напријед.</p> <p>— Хајдемо — рече шапатом. — Мичимо се! 
 силу и господство наше, док је Сулага, напротив, тужно климао главом и непрестано уздисао.</p> 
рукама као доказујући нешто; Зулфага је напротив био необично миран и, како ми се причињавало,  
иљу једном: и лула, и кресива, и игала, напрстака, вретена и, дречећи колико га је грло служило 
и а да жестоко не изгрде муштерију и не напсују се и они њега и он њих, изненадили су се кад су 
 галаму и задречаше, како су све слабе, напукле, како су украдене чак.{S} Неко се одострага још 
ити, ослухивати.{S} И држећи се старих, напуклих зидова, — идући поребарке поред њих, — лагано  
пушкама и ножевима а одсијев им игра уз напукнуте зидове и клизи по мркој, трулој маховини: пре 
 јој се примакне.{S} Ударајући у стари, напукнути таламбас, који му висио о појасу, обилази уна 
ри стари, истресе из кесе нешто дувана, напуни крњаву лулу и запали. — Рашта да се жали?..</p>  
p>И одједном чучећи прихвати за чибук и напуни лулу.{S} Запали.</p> <p>— А може бити и кршан чо 
алепршаше и падоше му по плећима.{S} Он напуни поново и поново опали...{S} Затим извади нож, ог 
у.</p> <p>Он спусти филџан на тле, опет напуни лулу и отпоче причати.</p> </div> <pb n="212" /> 
одизао чибук и, пружајући Хајкуни да му напуни лулу и припали, лагано, достојанствено излазио и 
ећи му руку, — Како мајка?..</p> <p>Па, напунивши лулу духаном, подносила му ватру да припали и 
рекиде, застаде, скиде пушку с рамена и напунивши је опали.{S} Врисну пушка и пуцањ одјекну кро 
тражили и долазили му.</p> <p>Покаткада напунила би их се читава соба.{S} Засједну по меким, ру 
{S} Добила дјеца ћеф за пазаривањем, па напунила зембиље свакаквим стварима и почела продавати: 
/p> <p>То ме охрабри, осоколи да поново напуним уста травом, да пуним и да гутам, онако, не жва 
као слуга, измећар неки.{S} Ако је бабо напунио лулу, он је одмах трчао да нађе ватре и да подн 
утити, раздражени, с исуканим сабљама и напуњеним пушкама, застану на сред чаршије и само једно 
ише њих, потпуно опремљени и оружани, с напуњеним пушкама, и, пропустивши напријед момка, који  
им му запријетила опасност, оставио ме, напустио, не бринући се шта ће са мном бити ни како ћу  
...па...па...</p> <p>Опет изви обрвама, напући усне и накриви главу према рамену.</p> <p>— Па.. 
главу према рамену, извије танке обрве, напући усне и некако дурљиво, мазно, као дијете коме от 
— Ама шта ти је? — запита она дурљиво и напући усне. —— Какав си то данас?..</p> <p>— Ја сам он 
вим диплама, учвршћеним на искрпљеној и напуханој мјешини, задуо у образима, закрвавио очима и, 
и сокаке „у лов, у планину“.{S} Ловили, наравно, нијесмо ништа.{S} Само се верали по Требевићу, 
е кашље и нешто гунђа, гунђа....</p> <p>Наравно да је Зулфага за све ово сазнао кроз непун саха 
них трговачких лажи и заклетава.</p> <p>Наравно, наша је <hi>трговина</hi> одмах привукла на се 
оме и не покоравајући се никада.</p> <p>Наравно, комшије су га и због тога грдиле.{S} Сви су от 
то се опростила бабина дахилука.</p> <p>Наравно, чим би стигао хабер да се бабо враћа, мајка би 
и као да их призива за свједоке.</p> <p>Наравно, ни јавио му се нијесам, ни довикнуо му што.{S} 
огу намјестити душек и ноћивати.</p> <p>Наравно, постарао сам се одмах и да дућан лијепо очисти 
али у шехер да штогод упљачкају.</p> <p>Наравно, сви су савјетовали да се притужим бимбаши.{S}  
 бјежећи, сакривајући се од њих.</p> <p>Наравно, одмах иза тога морао је Хамид трчати Зулфаги с 
ати, наређивала је слугама да ме узму у нарамак и на силу избаце пред врата.</p> <p>Тада сам бј 
.{S} Каткада је излазио носећи дијете у нарамку и тада обично подругивале му се потајно све чар 
але га у прса китама цвијећа, чеврмама, наранчама.</p> <p>— Кршан ли је!</p> <p>— Златан ли је! 
се хурме, локуми, гурабије, котурале се наранче и лимунови.</p> <p>Тек кад се мајка поче помало 
јаса увијек се румениле по двије по три наранче.{S} Чим би сјео почео би све истресати и сасипа 
им осилише.{S} Чете њихове попунише се, нарастоше, и са својим навалама учесташе необично.{S} С 
ама, и ногама, и раскиданим цријевом од наргиле; ударала по лицу, по леђима, по прсима, свуда.< 
дну, другу...</p> <p>Напошљетку удара и наргилом о зид, разбија је и вриснувши извије се, скочи 
твори врата за њим, па пјевуцкајући узе наргилу и, сједнувши и пребацивши ногу преко ноге, поче 
ла на траву.</p> <p>Узваљена, запаливши наргилу, — што јој слушкиња увијек доносила, — дочекива 
хву јој сам пекао и износио, сам чистио наргилу и пунио је духаном.{S} Сам је брао и руже и кит 
S} Момци су долазили и питали: какве ће наредбе да изда за винограде неке, шта ће да им каже, а 
...{S} Ти... ти си све наређивала...{S} Нареди и сад.</p> <p>— Говори!...</p> <p>Он дубоко узда 
} Треба да им наредим нешто...</p> <p>— Нареди сама...{S} Твоји су...</p> <p>— Нећу без договор 
х трчи мени и пита.</p> <p>— Смисли, па нареди како хоћеш.</p> <p>— Не знам... не умијем...</p> 
ао и он узастопце пристајали за њим, те нареди да сељака свежу и да му отцијепе двадесет и пет  
 широка шамара, гурну га ногом у леђа и нареди момцима да га избаце напоље.</p> <p>Од тога се д 
у њему, готово, гледала све...</p> <p>И нареди да сви укућани пазе на њега, да га слушају.{S} Н 
тиџи, која је стајала на авлији, кратко нареди да скува кахву, уљезе у собу и сједајући на минд 
 ли да...</p> <p>— Зулфага ради како ја наредим — прекиде га мајка и, поносито му окренувши леђ 
јутра...{S} Хоћу сада...{S} Треба да им наредим нешто...</p> <p>— Нареди сама...{S} Твоји су... 
сте ноћи, око јације, убио је Зулфагу и наредио мајки да пријеђе мени, јер је читаво његово има 
и све се поново рађа...</p> <p>Бог тако наредио...</p> <p>— Ама умријет’... растати се са овим  
 народ рекне...{S} А што је, бива, Алах наредио, те сте почели пропадати, те вам све иђе наопак 
ио...{S} Куршумом га преломио!..{S} Још наредио Хамиду и да му га донесе и, за инат, гурнуо га  
 и Хасан доћи — рече кихајући. —</p> <p>Наредио ми је да ти кажем да ће доћи...</p> <p>— Остави 
више о томе хтјела говорити.</p> <p>А у наредни петак није ми послала ручка. </p> </div> <pb n= 
агало.{S} Ако је не бих хтио послушати, наређивала је слугама да ме узму у нарамак и на силу из 
, ако је каткада и морао отићи на село, наређивала му је да се што прије врати.{S} Више од три  
ам у твоје ствари...{S} Ти... ти си све наређивала...{S} Нареди и сад.</p> <p>— Говори!...</p>  
који хоће.{S} Ни питала за њих није, ни наређивала да се часте.{S} Опет је мислила о рачунима.. 
вима и момцима, како рачуна, погађа се, наређује.</p> <p>Кметови распусте уморене мршаве коње п 
ако ћемо?</p> <p>— Ти си домаћица... ти наређујеш, а ја ћу слушати — понизно одговори Зулфага,  
а знате? — викну из свега гласа, готово наричући. — Ни поздравили се нијесте љуцки, а одмах се  
 полете у уста!..{S} Какав ми је, бива, народ који јауче за добром, за славом некаквом, за слоб 
, томе... томе, опет, ви нијесте криви, народ није крив, него је крива судбина, и свак други, и 
а му је зло.{S} Какав ми је то несретни народ који се сам с муком диже, с муком се миче, и вазд 
и нема, — кресну. — Ви сте, бива, један народ и нико од вас нема ни јачи, ни старији; свак треб 
свак треба да слуша што ви рекнете, што народ рекне...{S} А што је, бива, Алах наредио, те сте  
ивати будући живот, будуће људе, будуће народе.</p> <p>— Неће то, болан, — викао је одушевљено, 
је ружио овако и... и барем је пријатељ народски...{S} Онаки нам треба!..</p> <p>Њега су и посл 
каже — цар и велики везир преобучени по народу, па узгред натрапали на некаква сељака, који је  
како, увијек била љубазнија према нама, нарочито према Хасану, и често као да је од себе, од св 
ичала, зборила само о својим пословима, нарочито о приходима смијући се сама себи и хвалећи се  
бол у читавом тијелу.{S} Сви гуштерови, нарочито у бедрама и листовима, почеше ми играти, трзат 
о о њима.{S} Примјећивао није ништа.{S} Нарочито Зулфагу није хтио спомињати.{S} Ако бих га ја  
 „милости ни љубости“ ни према коме.{S} Нарочито према Хатиџи.</p> <p>Сваке вечери, кад сам се  
за здравље јој, за слуге и слушкиње.{S} Нарочито је тражио да му што више причам о Зулфаги.{S}  
лудно!..{S} Гласно стењући од болова, — нарочито у крстима и у раменима, — завалих се опет, а у 
има и одмах пролазио у прочеље, гдје је нарочито за њега намјештена била шилта једна, опкољена  
онизно одговори Зулфага, клањајући се и нарочито наглашавајући оне задње ријечи ја ћу слушати.< 
 и добротвору ономе, који, хотећи да се наруга, —— зашто сам мислио да се баш хтио наругати? —  
ко више ни помислити није смио да му се наруга, подсмјехне или окоси, макар и испотаје, кришом, 
ијешно.</p> <p>Дође ми да јој се у лице наругам, да је подражим.{S} И чудна жеља обузе ме да се 
према сунцу, гледао их, — макар ми се и наругао овом, — са чудном љубављу неком, готово као што 
 рачуна о томе: хоће ли Хасан видјети и наругати се, проберем најзгодније мјесто, уско, тијесно 
уга, —— зашто сам мислио да се баш хтио наругати? — мјесто хљеба бацио ми новце.</p> <p>Кренувш 
сашаптавао.{S} По неколико ибрика кахве наручивао је и чашћавао свакога; Хамида као да је само  
 се опет, узех је око паса, и снажно, у наручју, одигох са серџаде.{S} Уживајући у њезину цикањ 
а као да је само зато и водио уза се да наручује кахву и да точи.{S} Чак је свраћао и муштерије 
аљине, запиње и задржава <pb n="302" /> нас.{S} Страх ме и од оног муклог, тупог, непрестаног ш 
куна пребаци пушку преко рамена и позва нас да пођемо за њом. </p> </div> <div type="chapter" x 
 није остала у трави заборављена.{S} Да нас није било стид од простих чобана, још би искали.</p 
 се поче освртати.</p> <p>— Бојим се да нас не опазе — прошапта.</p> <p>— Па шта је?..{S} Нека  
ња, ипак као да смо обојица осјећали да нас чудна нека опасност очекује; зато смо и жељели да с 
викне Хасан и заклони главу јорганом да нас не гледа онако састављене, приљубљене, срећне. — Ни 
 својим мрким, дугачким гранама, као да нас непрестано граби, лови, хвата за хаљине, запиње и з 
ивао свуда.</p> <p>И ми сви мишљасмо да нас је неко одао, потказао хоџи.{S} Хасан је сумњао у м 
што у чаршији купити, погодити, наћи за нас, Сулага је ишао, узимао, доносио.{S} Дешавало се те 
има, оштром, већ сасушеном травом, која нас боцкала кроз чарапе и запињала за ноге, те смо се ч 
вало као да неко пази <pb n="306" /> на нас, слуша; као да хајдуци ту негдје у засједи чекају н 
у шилту која као да је одавно чекала на нас... </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19132 
— Радите као и досада — каже, а неће на нас ни да погледа...</p> <p>Кашње се ипак навикла, науч 
год?..{S} Ко зна да и сад не вребају на нас, желећи да ухвате, убију, закољу, да се освете?..{S 
и врљао са мном по Требевићу, а Хајкуна нас и даље нудила смоквама, орасима, љешницима... </p>  
 за демире, док у другој држи пушку, па нас, онако загрљене, продире чудним једним погледом, по 
 и с веселим цвркутом извијале се изнад нас и пливале у сунцу, у свјетлости.</p> <p>И нигдје да 
доба причини нам се као да долази изнад нас, испод неба, из грања оног, те некако и нехотице по 
ђена и поче ме шкакљити по врату. — Сад нас нико раставити неће.</p> <p>И, као присјетивши се н 
иступала и Шерифа-ханума, сједала поред нас те и она причала.{S} И највише нам причала о некакв 
пушкама, по два пута пролазили су поред нас, ишли, враћали се, силно трајући и гурајући један у 
да могао умлатити.{S} Све спустише пред нас.</p> <p>Нећу слагати ако рекнем да никада у животу  
 одговори хоџа поносито — да од вас, од нас свијех, нико ни грђи, ни поганији, ни нераднији, ни 
итала би уријетко, покаткада, којега од нас двојице, не успоравајући хода и не осврћући се.</p> 
ло уз демире.</p> <p>Тек кад би које од нас од досаде почело зијевати и протезати се, хоџа као  
да нам све објашњава захтијевајући и од нас да боље чувамо кућу и да никуд не мичемо и не излаз 
злук донијети?...{S} Хоће ли се који од нас разбољети, изнемоћи на путу?..{S} Хоћемо ли натргат 
роговори Сулага, који се био одвојио од нас и отишао у кухињу да види хануму. — Брже ће...</p>  
трави и запалили чибуке.{S} Недалеко од нас, у страни, сједили су и лешкарили покрај своје ватр 
моји!..</p> <p>— Па ће она и ноћити код нас — брзо дочека Хатиџа, опет је водећи шилти и намјеш 
.{S} Похвата тројицу-четворицу и поведе нас пред бимбашу, на суђење.{S} И све олако прође.</p>  
је најбољи мегданџија међу нама и обоје нас редовно је побјеђивао.</p> <pb n="284" /> <p>Једанп 
, ни махнитији нема и да свако зло које нас снађе избија из нас и ни откуда више.{S} Нема зла к 
љепотица одмах смо били и сигурни да ће нас она извући из ове незгоде.</p> <p>Истога дана, пред 
p>Ја претрнух, замријех.</p> <p>— Ко ће нас уловити?</p> <p>— Па... хајдуци — отегну стари и лу 
уми оној, у вјечитом полумраку, — сунце нас тек уријетко, као ругајући се, обасја, — као да и п 
чуло и некако поплашено, блесасто, поче нас гледати све троје. — Шта ћете са мном?..</p> <p>Хај 
.{S} И све олако прође.</p> <p>Повалише нас, једнога за другим, преко некакве ониске клупе, зат 
еколико папрених дегенека.{S} И пустише нас и робу нам повратише.{S} Само бимбаша за се задржа  
и да свако зло које нас снађе избија из нас и ни откуда више.{S} Нема зла које само никне; заме 
} Или, ако се примакнемо друму, хоће ли нас опколити хајдуци, па заробити, убити обојицу?..{S}  
о пепелу, <pb n="308" /> а ни загледали нас нијесу боље, ни премјерали нас.{S} Одмах се могло п 
агледали нас нијесу боље, ни премјерали нас.{S} Одмах се могло познати да су ти људи научени да 
 узнемирене, почеше дотрчавати и питати нас шта се десило.{S} Сулага је, како ми рече, помислио 
 окрену и као да хтједе изаћи, оставити нас.{S} Па се опет савлада, приповрну се и лагано, тихо 
а, одмах се дизала за њим, не гледајући нас и ништа не говорећи.</p> <p>Тада смо остајали сами: 
 и непрестано радила нешто, не питајући нас, не гледајући чак и не говорећи ништа, вадила је из 
одмах се уклањајући с прага и пуштајући нас да уђемо у авлију. — То ли је? — запита јаче, прист 
, једном руком држећи канат и пуштајући нас да уђемо у авлију. — Ако си огладнио, сад ћеш се по 
ош више.{S} Наточивши кахву и понудивши нас брзо се окрену и изађе, управо побјеже из собе.</p> 
улага, враћајући се из чаршије, затицао нас тако у групи.{S} И одмах је смијешећи се приступао  
де? — рече изнемогло, промукло, блесаво нас гледајући као да се буди иза сна. — Нека ме убију,  
то:.. таки и остадоше у животу и... ево нас овђе...</p> <p>Сулага уздахну, одмахну руком и оде. 
е мумољио, пјевуцао нешто.</p> <p>— Ево нас — рече напошљетку Сулага кад стигосмо до куће, једн 
 врисак непрестано су допирали отуда до нас, разлијегали се преко читавих винограда и замирали  
бити ако нам се деси несрећа?...{S} Ако нас сад опазе, опколе?..{S} И почну нас овђе, насред др 
у као, почео припомагати, кад дјеца око нас подигоше галаму и задречаше, како су све слабе, нап 
еце.{S} Кроз кратко вријеме поче се око нас окупљати читава гомила, као око пехливана или Циган 
ши глас упуштала се у разговор, док смо нас двојица остајали мало подаље, у страни, <pb n="285" 
n="295" /> пушку и огледајући је. — А у нас се почели будити робови и биће бруке и много јада с 
каже, Зулфага имао својих пара кад је у нас дошао, нити су Хамиду паре отели хајдуци, нити је к 
ла ме о свему, шалила се.</p> <p>Није у нас било ни стискања руке, ни грљења.</p> <p>Није било  
и у ватру.</p> <p>— Враћа се, па хоће у нас...{S} Моли — дочеках ја мекше, и сам је молећи. — А 
че.{S} Не!..{S} Готово није ни гледао у нас, него му поглед вазда управљен био према оном низу  
лад«...</p> <p>Кад би, напошљетку, међу нас дошао и Сулага, узимао ме за руку и изводио у стран 
ке, усплахирено утрча и умијеша се међу нас.</p> <p>— Оставите се кавге, људи! — викну промукло 
неколике чаршинлије, мијешајући се међу нас и развађајући. —</p> <p>Шта ћете?..</p> <p>Дође и з 
уке и поплашена, узбуђена, стаде између нас.</p> <p>— Шта вам је, ако Бога знате? — викну из св 
езиним јаранима.</p> <p>Отада се између нас двоје отпочела као нека борба, инат неки; отада упр 
а гуркао њега.{S} Читав разговор између нас водио се полако, шапатом, и у гуркању старали смо с 
 да поче тутњити, грмити, хрштати близу нас.{S} Обојица, и нехотице, застадосмо и почесмо се об 
о да хајдуци ту негдје у засједи чекају нас одавно и чувају да им не умакнемо.</p> <p>По срећи, 
} Нека опазе...</p> <p>— Не... не смију нас сад виђети...{S} Не...</p> <p>Кораци нечији изненад 
Ако нас сад опазе, опколе?..{S} И почну нас овђе, насред друма царскога, мучити, гњавити, набиј 
било када разговора између њих, било је насамо, одвојено, гдје нико не слуша, чак ни ја.{S} Као 
 према још слабијима, чинили су штету и насиља.</p> <p>За чудо, и мајка ми као да га се доста п 
/p> <p>— Кад сила прекипи и кад пређе у насиље, онда јој је и крај — тврдио је упорно, не попуш 
 нечија глава као да провири напоље.{S} Наскоро иза тога и канат се на вратима нагло отвори и ј 
нати да то не слути на добро и да ће се наскоро читава земља дигнути на устанак.</p> <p>Чак ни  
е ли вјеровао да ће та времена у истину наскоро настати?..{S} О томе нити сам га питао, нити је 
 и силан, једнако влада над њом.</p> <p>Наскоро сам се увјерио да је говорила истину.</p> <p>Не 
епенцима прекрштених нога, са необичном насладом сехириле, како на једној страни трче дјеца, а  
еси се, каткад, да човјек ужива, осјећа насладу неку и у мукама својим и онога ко му је најдраж 
 их одбацио и почех газити.{S} Необичну насладу неку <pb n="372" /> осјећао сам у томе да их мр 
слуга и слушкиња, који су све гледали и наслађивали се псовком Османовом, стид га и од мене, од 
> <p>Морам рећи да сам се ја, у истини, наслађивао садашњим мукама Хатиџиним, светио јој се, и  
есам ни питао — одговорим му безбрижно, наслањајући се на мајку. — Што ћу га питати?..{S} Зар с 
плетала Хатиџа, пропињући се на прсте и наслањајући ми главу на раме. — Среће своје... слободе  
 је драго што си ми то казао —— узвикну наслањајући ми се на раме и умиљавајући се. — Не знаш т 
нути док су тебе ранили!..</p> <p>Он се наслони на јастук и, окренувши се од Хатиџе, погледа у  
тиџине?</p> <p>Он се извали поребарке и наслони се на руку.</p> <p>— Хатиџе, моје жене — дочека 
. па... па... — вели њежно, постиђено и наслони ми главу на прси, — вазда ме зове...{S} Једном  
? — брзо дочека Хасан и спустивши пушку наслони се на њу. — Ево... право да речем... и ја сам с 
 је оштрио нож и поправљао пушку, а ја, наслонивши се на њега, припремао фишеке и набијао их, з 
скљоках се под једну букву, у траву, и, наслонивши се леђима о тврдо, дебело стабло, почех јеча 
сам знао да си оваки — зборио је Хасан, наслонивши се на јастук и као дријемајући. — И огријеши 
> <p>— Ја?..</p> <p>— Да учиш...</p> <p>Наслонивши ми главу на раме, ударила је у плач.{S} Ништ 
енџеру — рече некако тужно, снуждено. — Наслонила се на демире, међу цвијеће, и чекала.</p> <p> 
/p> <p>Легла би на шилту, сјела, или се наслонила на пенџер и поднимљена, замишљена, тужна слуш 
ћу по ћилимима и серџадама, док су они, наслоњени уз зидове, одбијајући димове и пијуцкајући, п 
самљени обоје. — Рашта?..</p> <p>Она се насмија, ошину ме јаглуком по лицу и, објешењачки додир 
лико пута пролазио испред дућана весео, насмијан, задовољан, а око њега, са двије стране, ишла  
естано, вјечито онако смирен, скрушен и насмијан и вјечито чист, уређен и нагиздан, са китом цв 
и свега...</p> <p>Али није био ни онако насмијан ни ведар као обично; са мном се није ни шалио  
а, а она стане међу њих румена, весела, насмијана, пита их о земљи, о хајвану, <pb n="381" /> о 
 <p>Шта више, често се од срца и весело насмијао баш онда кад би му причали за разне Хасанове и 
д опазе, опколе?..{S} И почну нас овђе, насред друма царскога, мучити, гњавити, набијати на кол 
куда и читаво буре ракије, поставили га насред собе <pb n="234" /> да може точити колико који х 
одвикну струка некако весело, па заигра насред дућана и нагло се рашири преда мном. — Јеси ли м 
амбуру и поче ударати уза њу.{S} Сједне насред авлије, пребаци <pb n="241" /> ногу преко ноге и 
 <pb n="325" /> да ме изазове, те да се насред царскога друма ухватим у коштац с њиме и порвем  
устаде и, стиснутих очију, раскорачи се насред собе.</p> <p>— У мојој кући то да ми рекнеш?..{S 
јевајући и вриштећи играли се оружјем и насред чаршије пуцали, шенлучили.{S} Сваки пут када би  
е за руку и да бјежи некуда.{S} Дошавши насред собе хоџа га одгурну <pb n="270" /> и деран поср 
 а сам пјан, дремован, дембеласт, легао насред пута и препријечио им улазак у кућу!..{S} И још  
мивши ме у собу, обојица се измакоше до насред авлије, унесоше се један другом у лице и, непрес 
оји им се нијесу свиђали, дочекивали су насред пута, хватали за прса и шамарајући питали имају  
шно проклињао.</p> <p>Кашње ми дошло да насрнем на кога, да убијем, отмем.</p> <p>Неколико пута 
стим глас.{S} И, изазивајући, хотимично насрнувши на групу њихову, жељан да је разбијем, подври 
ричати о њему.{S} Онако јуначки, дрзак, насртљив, у дане кад се само о јунаштвима причало а пра 
рављао, постајао је и све несношљивији, насртљивији, раздражљивији.{S} Чинило се као да је и дј 
е.{S} Наста вриска, помагњава, кукњава, наста комешање, рвање.</p> <p>— Шта вам је, несретници? 
ући немилосно, крвнички, по свакоме.{S} Наста вриска, помагњава, кукњава, наста комешање, рвање 
ако, голим шакама, навалише на Хусу.{S} Наста једно рвање, комешање, ломљава, Ајкуна цикну и от 
асове.</p> <p>Ради тога у читаву шехеру наста чудно комешање неко.{S} Ако који рањеник није био 
 га није чуо.</p> <p>— Ето, прича се, — настави лакше — да се сад сиротиња сељачка, коју су ого 
/p> <p>— Кад сам узела кумру на прси, — настави Хатиџа живље, не дижући главе — и почела је мил 
<p>— И да загладим, скухала сам алву, — настави брзо, не предушујући — и дала Хамиду да га пону 
ла сам, а знала сам да се твоје отима — настави задихано, испрекидано, загушено. — Ја, црна мај 
причао поштено и све смо му потврдили — настави Ибрахим ефендија тише, као успављујући ме. — Св 
> <p>— Казао си и да ћеш ме испросити — настави након дуже почивке, некако пакосно, као дражећи 
а је то видио и зато се здружио с њим — настави мајка немилосно. — Он му вазда и прича, о њој и 
косу.</p> <p>— Преудала се за Зулфагу — настави хоџа мирно, пошто сам се поново придигао и убри 
х сам и помислио да због тога долазиш — настави затим мирније, сједајући на шилту и прекрстивши 
спалио и сад све почео причати</p> <p>— настави мајка живље, окренувши се Хатиџи. —</p> <p>Дола 
 ми било...</p> <p>Она прегризе конац и настави да ниже другу половицу.</p> <p>— Шта?..{S} Да с 
<p>Бојећи се зар да опет не заспим брзо настави разговор о другом.{S} Поче ме питати и за Јован 
 бранити...</p> <p>Тапшући ме по рамену настави ватреније:</p> <p>— То... то ваља!..{S} Сад бар 
 јачи.{S} Могао сам се опет подигнути и наставити пут.</p> <p>Опет сретнем неколико људи.{S} Је 
p> <p>Једино момци што су још хтјели да настављају своје гозбовање и да се опијају.{S} Били дон 
 је мумаказе, усекњивала свијећу и опет настављала посао живље и хитрије него прије, желећи зар 
, намргодили се мало и одмахнувши руком настављали пут.</p> <p>Јесу ли ме држали за скитницу ка 
себи.</p> <p>И опет закуца.</p> <p>Тада настаде чудан клепет неки и комешање унутра, у авлији.{ 
во носи!..</p> <p>Чудна граја и гунгула настаде након говора хоџина.{S} Сви старци, ихтијари, к 
2_C15"> <head>XV</head> <p>Једнога дана настаде у хоџиној кући чудна промјена нека.{S} Ни хоџа, 
азлијева се по трави...{S} Чудни земани настају и чудна се несрећа спрема.</p> <p>— Па зар ће н 
је изгледало као да је између њих двоје настала нека потајна, подмукла борба, у којој је Зулфаг 
мах након такве његове упадице обично и настала бескрајна једна почивка, испуњена усиљеним кашљ 
 се, преобразила.</p> <p>У кући би тада настало читаво једно весеље, џумбус...</p> <p>Комшинице 
ad>XXVIII</head> <p>Хасан се првих дана настани у моме дућану, одомаћи се потпуно.{S} Донесе св 
 мрак, у помрчину, и кад све поспе онда настану праве муке за њу...{S} Чини јој се, као да је о 
 зору дочекао Стојан из засједе и да је настао жесток окршај.</p> <p>— Три хајдука су, — рече — 
 царскоме здрављу, и какав је ово зулум настао?</p> <p>И закукаше како им је живот омрзнуо због 
ровао да ће та времена у истину наскоро настати?..{S} О томе нити сам га питао, нити је што нап 
није ли когод и опет погинуо, заглавио, настрадао.</p> <p>Ако су негдје хајдуци дочекали кога,  
ута, ни стазе не зна ниједан.{S} Онако, насумце, лутали смо обојица и ишли напријед, само напри 
тово на саму рану, из које цурила крв и натапала топло, мекано перје...{S} А једно јој око оста 
/p> <p>Није било ни врућих пољубаца, ни натегнутих уздисаја, ни превртања очима.{S} Никад је ни 
варене коње и при сваком десетом кораку натежући чутуре и наздрављајући један другоме.{S} И чин 
 <p>Страх од ножа одмах ме растријезни, натјера ме да се приберем.{S} И сва крв као да ми изнен 
домамили себи, помијешали се с њима.{S} Натјерали их и да се пропију и у пићу да расплећу косе, 
и, бјежали кућама.</p> <p>Чак су и мене натјерали да затворим и да се сакривам.{S} Зулфага ми н 
ве ништа помагале нијесу, нити ме могле натјерати да се смирим и да, као слушче какво, помажем  
 ручком нудили ме најбољим залогајима и натјеривали да више <pb n="286" /> једем; Хајкуна готов 
ио слађи.{S} И ја и Хасан као да смо се натјецали ко ће више појести и готово смо отимали залог 
евлачили новом чохом, — сједио је хоџа, натмурен и замишљен, држећи у једној руци чибук а у дру 
 како се увукао у вашу кућу и ко вам га натовари...</p> <p>Па би ме обгрлио и почео миловати:</ 
мани потсмјехују, како сам се, за рана, натоварио на врат човјеку који ми обећао дати кћер, как 
 ме осмјехну се и порумени још више.{S} Наточивши кахву и понудивши нас брзо се окрену и изађе, 
осмјехну.</p> <p>— Е није друге, сад се натраг не може — рече.</p> <p>— Ту смо и треба да се ок 
ено и некако поплашено поче се измицати натраг. — Кад твоја памет не може...{S} Их!..{S} Како ћ 
 Почеше се пропињати, трзати и узмицати натраг, фркчући, стрижући ушима, обарајући товаре са се 
, кад ме опази некако поплашено устукну натраг и одиже руке.</p> <p>— Шта ти је?...{S} Да нијес 
и везир преобучени по народу, па узгред натрапали на некаква сељака, који је покрај своје њиве  
затим, припаливши му чибук, измицала се натрашке и, скрстивши руке а оборивши очи, дворила га с 
антерију и кошуљу.{S} А он, измичући се натрашке и лагано се бранећи, само је отезао шијом и св 
ољети, изнемоћи на путу?..{S} Хоћемо ли натргати на звијер какву: на вука, на међеда?..{S} Или, 
ана, нашао сам један у који сам могао и натрпати робе колико сам хтио и да ми опет, — за ардијо 
јела ватра и зализавала готово до самог натрулог, сламнатог крова кућњега; пунио се буха, испиј 
а попијевала је, поигравала, скакутала, натуривши фес на чело и све се више играјући својим чиб 
ћени Хасан и престријели ме погледом. — Наћерао си зеца да искочи и то ће нам несрећу донијети. 
требало што у чаршији купити, погодити, наћи за нас, Сулага је ишао, узимао, доносио.{S} Дешава 
 покуњен, тужан и само ја нијесам могао наћи уточишта у њему.{S} Никакав ханџија није допуштао  
по њедрима и по џеповима, мислећи да ћу наћи коју мрвицу што ми од јуче остала.{S} Узалуд.{S} С 
ожеш тамо...</p> <p>— Макар...{S} Ја ћу наћи кућу — одговорих му одлучно.</p> <p>Сулага ме прек 
 си, бегенишемо те...</p> <p>— Ама моја наука није као досадашња — опет ће он јаче, грицкајући  
о паметнији. —</p> <p>Нова и дубока нам наука треба...</p> <p>— Е лијепо — рече хоџа и попридиж 
>— Ми и тражимо новог хоџу, са поштеном науком</p> <p>— брзо одговорише неки, старајући се да п 
>И све више љутећи се, бјеснећи управо, наумих да се вратим и да јој одмах скрешем, очитам све. 
ј ни помислит’ не смијеш ни сад, ни кад наусница нагари...</p> <p>Тада ме некако обузе чудан ст 
 у прсте, па би хтјели да им то и дјеца науче.</p> <p>И дошао је међу њих и засјео пред џамијом 
а каже како је она, богата агинска кћи, научена на љепше живовање?{S} Је ли хтјела одмах, на пр 
ја је вазда живјела у малу и богатству, научена да свега има колико хоће и више него колико хоћ 
 посјета.</p> <p>Мајка, која већ бијаше научена да је свак слијепо слуша и да јој се покорава,  
S} Одмах се могло познати да су ти људи научени да примају и мало страшније госте и да другују  
тако: васпитавао га да се од дјетињства научи борити, опирати, пробијати кроз живот, гурајући с 
једном није добро измлатила...{S} Да га научи памети...</p> <p>Узех га око појаса и посадих на  
јући. — Свачије нек је башка и свак нек научи својим управљати.{S} Без тога нема среће у кући.. 
огледа...</p> <p>Кашње се ипак навикла, научила.{S} Увече, пошто бих дошао из чаршије и сјео по 
 сам само за то и ишао „у свијет“ да се научим лоповлуцима, пехливанлуцима и мајсторијама туђин 
="385" /> <p>— Да није отета, не бих се научио радити...</p> <p>Она поче истресати пепео и, ток 
 повијала се попут дима: по канатима се нахватала прашина с прста дебела.</p> <p>— Зар ме овако 
атељ, на један чудан, готово изазивачки начин, брани мог најљућег душманина, што више вјерује њ 
љесковином, која се при врху склопила и начинила као мало кубе, провучем се некако, сав изгреба 
а, отишао и у махалу, на сокак, па тамо начинио шанац и камењем рашћерао све махаљане...</p> <p 
мислећи зар да сам пјан, раставише се и начинише ми пут.{S} Нико ни ријечи не рече, нико не опс 
о, оштро и одсјечно, и то једним чудним начином, који као да није трпио приговора.{S} Зато би о 
опет јој се јавих, пристајући за њом. — Наш је...</p> <p>— Шта?..</p> <p>И опет ме погледа зачу 
е да будем што мирнији. — Оклен, кад је наш <hi>слуга</hi>?</p> <p>— Он није дошао од невоље да 
а ја узбуђено, скачући с мјеста. — Није наш!..{S} Он лаже!..</p> <p>— Он се заклео да су га оро 
ачких лажи и заклетава.</p> <p>Наравно, наша је <hi>трговина</hi> одмах привукла на се пажњу и  
ше:</p> <p>— Јок!..{S} Није твоја!..{S} Наша је!..</p> <p>— Моја...</p> <p>— Наша!</p> <p>И скл 
мјештајући, уређујући јастуке око ње. — Наша је ноћас!..</p> <p>— А Зулфага?..</p> <p>— На селу 
S} Наша је!..</p> <p>— Моја...</p> <p>— Наша!</p> <p>И склепташе се око њега, навалише.{S} И, д 
ише за ножеве и навалише опет.</p> <p>— Наша!..</p> <p>И ко зна шта би било да се тога часа мај 
?..</p> <p>— Кад је бег погинуо, читава наша чета изгубила је главу — одговори момак тихо. — Св 
p>Кашње сам сазнао како је он нашао сва наша добра у нереду, остављена, запуштена, готово сасви 
Ја, млад и загријан, прорицао сам да ће наша војска све покорити, уништити, попалити и још чврш 
тврдио је упорно, не попуштајући — Па и наша сила била...{S} Била и не враћа се више...</p> <pb 
лучајно, изгубили што од хране...{S} Не нашавши ништа скренем с пута и спустим се на траву да о 
ном и како се разговара, страх да се не нашале с њом, да је не пецну.{S} Зато се вазда и уклања 
ији према мајци, да се осмјехне на њу и нашали мало.{S} Ни кад је изгледао најведрији није се с 
узваливши се на јастуке. — Зрно се мало нашалило.</p> <p>Па одмах стисну зубе и намршти се.{S}  
кав си!..</p> <p>— Какав?..{S} Лијеп! — нашалих се ја, давећи се залогајима.</p> <p>Она заврти  
е у оно доба било доста празних дућана, нашао сам један у који сам могао и натрпати робе колико 
Циганака, млађих, кршнијих, окретнијих, нашао сам, те су ми, у тешким, големим бошчама разносил 
и прсти.</p> <p>— Не чуди се што сам га нашао — рече кроз зубе, не баталећи посла. — Оставио са 
огледом, — а тебе лопова оставио и... и нашао разбојника и угурсуза...</p> <p>Зулфага поносито  
"244" /> <p>Кашње сам сазнао како је он нашао сва наша добра у нереду, остављена, запуштена, го 
 први комшија, — чију кућу растављао од наше само један танак, висок, увијек обијељен зид, — би 
аз, и на имуће, па рашта да они поштеде наше куће? — отегну хоџа забринуто. — Наши су били дома 
рачунџија нити је познавала право стање наше, изненадила се кад је све то чула, уплашила се.{S} 
 <p>И нијесу то били само наши људи, из наше махале и из нашег комшилука.{S} Не.{S} Били су ту  
омшинице, јаранице, тетке, стрине, и из наше и из других махала, доврвиле би јатомице првог дан 
 мене.{S} И одмах се почех присјећати и наше засједе и нападаја нашег.{S} Читава слика намах ми 
ући је ћурком. — Усташи, кажу, дочекали наше у Дузи и све поубијали...</p> <p>— Опет!.. .</p> < 
 ће ојачати.</p> <p>— И јуче су разбили наше чете — напомену Сулага.</p> <p>— И јуче?</p> <p>—  
 чвршће утврдити нашу силу и господство наше, док је Сулага, напротив, тужно климао главом и не 
бити и због чега другога, почеше се око наше куће све то чешће окупљати и момци и удовци из чит 
 да се, по дану или по ноћи, врзају око наше куће.{S} Једино стари Осман, онако слаб и немоћан, 
9132_C16"> <head>XVI</head> <p>Иако смо наше ноћне шетње сакривали од хоџе, иако нико ни спомен 
ори.</p> <p>— Их!..</p> <p>— А какве су наше кадије... наши судови... нећеш му учинити ништа... 
ех присјећати и наше засједе и нападаја нашег.{S} Читава слика намах ми се створи пред очима.{S 
или само наши људи, из наше махале и из нашег комшилука.{S} Не.{S} Били су ту још и многи <pb n 
шале се...{S} А кад не би били оружани, наши би се одавно дигли да их тоне...</p> <p>Па показа  
х!..</p> <p>— А какве су наше кадије... наши судови... нећеш му учинити ништа...</p> <p>Хатиџа, 
е наше куће? — отегну хоџа забринуто. — Наши су били домаћини, господари у земљи, па им мало би 
а кроз пенџер. — Зар и овђе?..</p> <p>— Наши су њима ударали и на живот, и на образ, и на имуће 
ао на усташе. .{S} Мало прије ми рекоше наши кад су доносили ствари.</p> <p>Ја се брзо исправих 
ао, ни тражио да се заклиње.</p> <p>Сви наши разговори били су обични, врло обични.</p> <p>Ако  
дније и рахатније осјећали него најбољи наши знанци и ахбаби.{S} Оружани су били сви.{S} Румене 
ијом виђа.</p> <p>И нијесу то били само наши људи, из наше махале и из нашег комшилука.{S} Не.{ 
p>Питао о новим пословима и грађевинама нашим, о продаји кметова и о новцима.{S} И макар што су 
 да се и она мрзне у мраку, изнад глава наших...</p> <p>Хајкуна се дуго разговарала, дуго се ша 
d> <p>Хусо, један од најкршнијих момака наших, посвађа се једнога јутра са свима осталима, ради 
ће — рече полугласно, развлачећи усне и нашкиљивши на једно око. — Овђе ти нема мјеста...</p> < 
а? — питао сам је сјутрадан, кад смо се нашли и остали осамљени обоје. — Рашта?..</p> <p>Она се 
удила ме необична хука и граја у авлији нашој.{S} Као поплашен скочио сам одмах из душека, одба 
ам био навикнут да готово сваког дана у нашој кући гледам свакојаке скупове, и мале и велике, и 
Њега је Зулфага примио...{S} И сад је у нашој кући...</p> <p>— Па?..</p> <p>Мајка се огрну фере 
е никад ни видио нијесам и који су се у нашој кући некако слободније и рахатније осјећали него  
било.{S} Сазнали смо само толико, да је нашу чету, која је пошла била да уништи читаву дружину  
ништити, попалити и још чвршће утврдити нашу силу и господство наше, док је Сулага, напротив, т 
акрвављеним очима од несанице, Зулфага, не пустивши ни да се уредим ни да прашину стресем, узе  
н?“</p> <p>Не зазирући више ни од чега, не осјећајући готово никаквих болова више, нагло скочих 
ред њих, не гледајући један на другога, не шапнувши ријечи.</p> <p>И није да су га се бојали зб 
ебарке.</p> <p>И не осврћући се никуда, не пазећи гледа ли је ко и чуди ли се, поново се почела 
ма.</p> <p>Арнаутин онај, таламбасџија, не смије ни да јој се примакне.{S} Ударајући у стари, н 
 и удари се по кољену. — На штеди грла, не било га; не жали срца, усахло ти!..</p> <p>Пјевај!.. 
ава ишли за њим, не стружући постулама, не говорећи, не јављајући се ником.</p> <p>На сијелима  
 ми тако... да запјевам... ама не сама, не себи, него... као што бумбул пјева другоме... теби,  
рио, истукао.</p> <pb n="278" /> <p>Па, не проговоривши више ријечи, још брже кренуо би наприје 
</p> <pb n="385" /> <p>— Да није отета, не бих се научио радити...</p> <p>Она поче истресати пе 
ти кроз живот, гурајући свакога с пута, не уступајући никоме и не покоравајући се никада.</p> < 
 у томе часу.{S} Не одговорих му ништа, не рекох ријечи.{S} Као да ме гурну неко, брзо, без раз 
е касно помагати; док човјек не загрца, не осврћу се на њега.{S} По срећи, њихова помоћ мени је 
— И здрава..</p> <p>— Да нијесам здрав, не бих ти могао донијети товар поздрава — откреса весел 
с, и пушку, и нож, па потрча као сулуд, не осврћући се.{S} Неколике пушке запуцаше за њим, загр 
и се што сам га нашао — рече кроз зубе, не баталећи посла. — Оставио сам онога хајдука...{S} Зу 
 застењати, од страха да ме ко не чује, не опази.{S} Ко зна да се нијесу они трговци сакрили гд 
е заповијести, макар и домаћичине биле, не оставише оружја нити устукнуше.{S} Само се згледнуше 
 кумру на прси, — настави Хатиџа живље, не дижући главе — и почела је миловати, тепати јој, он  
 робу што <pb n="220" /> сам знао боље, не зазирући чак ни од уобичајених трговачких лажи и зак 
хоџиница, премјерала без и шила кошуље, не дижући главе и не осврћући се никуд.{S} Само понекад 
а му се приступи...</p> <p>— То, богме, не ваља — рече Хасан снуждено, уједајући се за усне. —  
уз бабу.{S} Никаква га сила, чинило се, не би више могла од њега отргнути.</p> <p>И није да је  
и сте, слушате оца и матер, не убијате, не пљачкате и... нико <pb n="274" /> од вас ни бољи, ни 
 ради нешто што се не приличи, и новце, не бројећи, трпа у џеп, у њедра, за појас, гдје стигне, 
етко, покаткада, којега од нас двојице, не успоравајући хода и не осврћући се.</p> <p>— Нијесмо 
зила је одмах у дно авлије на траву, и, не тражећи шилте ни јастука, ту се сасула, пала, легла  
рискивању, трчећи понесох је по соби и, не бранећи јој да ме удара плетеницама, јаглуком, шамиј 
упи вратима, раскорачи се изазивачки и, не вриснувши нити подвикнувши, из све снаге поче чибуко 
/p> <p>Он се прекрсти, маши се у џеп и, не гледајући, баци неколико маријаша преда ме, у прашин 
етварала у ону стару, смјерну робињу и, не смијући да му у сусрет изиђе, чекала га у соби са пр 
p> <p>И сви се одмах дизали и одлазили, не зборећи више, нити се поздрављајући.</p> <p>Једнога  
 му не одговара ништа, што се не брани, не опире, него само шути, шути и смјешка се.{S} Непрест 
им, не стружући постулама, не говорећи, не јављајући се ником.</p> <p>На сијелима су били пажљи 
pb n="394" /> <p>— Нека — одговори јој, не осврћући се. — Не могу...</p> <p>— Шта?..</p> <p>И н 
а и сам запјевам.{S} И у обијести оној, не знајући шта друго да радим, почнем као помаман подви 
>— Па... па криво му што и сад, увијек, не могу бити у соби поред њега, што га и сад сама не дв 
укама о кољена, одмах се дизала за њим, не гледајући нас и ништа не говорећи.</p> <p>Тада смо о 
ер, лагано, оборених глава ишли за њим, не стружући постулама, не говорећи, не јављајући се ник 
је твој јаран?..</p> <p>— Ако је јаран, не ашикује се с њиме...</p> <p>И загледах се у обрве и  
/p> <p>— Прекјуче — кратко одговори он, не гледајући ме.</p> <p>— У боју?..</p> <p>— Па... било 
треба, за кућу и шта не треба.{S} Брзо, не загледајући ствари и не погађајући се, почео сам узи 
, премјери га од главе до пета, и брзо, не размишљајући, откреса:</p> <p>— У овој ти кући нема  
адим, скухала сам алву, — настави брзо, не предушујући — и дала Хамиду да га понуди, па...</p>  
 га дочекам овако — одговорим јој брзо, не размишљајући, радознао: шта би Зулфага учинио да ме  
.</p> <p>— Да је он ствари боље уредио, не би се ништа продавало.</p> <p>— <hi>Он</hi> није уре 
ијетила опасност, оставио ме, напустио, не бринући се шта ће са мном бити ни како ћу проћи.{S}  
 он једнако пристаје за њима и једнако, не престајући, набраја и поздраве и савјете. </p> </div 
ста травом, да пуним и да гутам, онако, не жваћући.</p> <p>Стиснуо сам очи и гутао на силу, уда 
 се.</p> <p>— Доста! — отсијече кратко, не узбуђујући се и не повисујући гласа. — Да нијеси виш 
азмјести их онако како се њему свиђало, не водећи рачуна о томе: хоће ли мени бити на сметњи ил 
>— Шта? — запитам га буновно, промукло, не отварајући очију. — Куда?</p> <p>— Хајде...{S} Доста 
 вријеме ишли смо обојица тихо, лагано, не говорећи један с другим.{S} Кашње, кад смо прилично  
<p>— Тако и јес’ — потврди мајка мирно, не мичући се. — Не лажу.</p> <p>— А рашта? —— отегну Су 
то остављали на дућан и одлазили мирно, не говорећи ни ријечи и не гледајући ме чак.{S} Знали с 
 онда јој је и крај — тврдио је упорно, не попуштајући — Па и наша сила била...{S} Била и не вр 
према у хајдуке — добаци Хасан пакосно, не осврћући се. —</p> <p>Пхи!..</p> <p>— Ја се не плаши 
ошљетку, омађијана и малаксала потпуно, не клоне и не спусти се пред њу.</p> <p>Има тренутака к 
 ћеш ти овђе? — изненада се окоси Хусо, не мичући се и не пуштајући Ајкуне, која је, застиђена, 
 Сретни земан иђе и ко не вјерује у то, не треба ни да живи, ни ђецу да рађа, јер шта ће живот  
била у послу и непрестано радила нешто, не питајући нас, не гледајући чак и не говорећи ништа,  
ни сте, мирни сте, слушате оца и матер, не убијате, не пљачкате и... нико <pb n="274" /> од вас 
престано радила нешто, не питајући нас, не гледајући чак и не говорећи ништа, вадила је из санд 
о сам пред дућаном замишљен и забринут, не осврћући се ни на пролазнике који ме поздрављали, <p 
абољеле, пуштала ме и затварала у собу, не допуштајући више никако ни да излазим, ни да вечерам 
паки људи“, викну, „који се излежавају, не раде и не мисле, највише и кукају за старим земаном  
ене и очешао се лактом о моју антерију, не опазивши ме нити се по обичају јавивши.{S} Пошао је  
S} И кућу сам у брзини узео под кирију, не бирајући и не разгледајући је.</p> <p>Хатиџа чим јој 
идржавајући зембиљ, струже низ чаршију, не обзирући се на коју страну.</p> <p>Напошљетку, крену 
свију и гласно заплачем.{S} Напошљетку, не могавши се више савлађивати, одбацим комад хљеба кој 
у кога хоће!..{S} Не зна им се за кућу, не зна за кућиште; кућа им све горе и планине, а коначи 
 и не заспи. — Ефендија!..</p> <p>— Ах, не вичи... ах... не галами тако, — зајеча он испрекидан 
..{S} Шта ти је?..</p> <p>Ја проплаках, не говорећи ништа.{S} Топлина мајчиних прсију и глас ње 
 што нађе, донесе, купи, ишао је одмах, не мргодећи се и не гунђајући никад.{S} Тамо јој носио  
еном главом чекали док прође поред њих, не гледајући један на другога, не шапнувши ријечи.</p>  
кови чудно завијају <pb n="312" /> а... не знам јесу ли момчад на опрезу...{S} Треба сам да оби 
зрекне.</p> <p>— Па... ти си ми драг... не знам ти рећи колико си драг — изговори брзо, испреки 
главе и без много новаца... мучно је... не спасава се ова кућа од пропасти — тврдио је немилосн 
а је?..{S} Нека опазе...</p> <p>— Не... не смију нас сад виђети...{S} Не...</p> <p>Кораци нечиј 
 нареди како хоћеш.</p> <p>— Не знам... не умијем...</p> <p>— Учи се!..</p> <p>Окренувши се љут 
ендија!..</p> <p>— Ах, не вичи... ах... не галами тако, — зајеча он испрекидано, хватајући се з 
та.</p> <p>— Ефендија!..</p> <p>— Ах... не вичи тако... ах!..</p> <p>— Невоља је...{S} Морам ви 
:</p> <p>— Шта ти је?</p> <p>— Видиш... не могу даље, — одговорим промукло, испрекидано, дашћућ 
по кољену. — На штеди грла, не било га; не жали срца, усахло ти!..</p> <p>Пјевај!..</p> <p>И хи 
а рукав, теглити. — Није он здрав!..{S} Не дај!..</p> <p>Хасан стиште зубе и опет прогунђа нешт 
 раде шта хоће, убијају кога хоће!..{S} Не зна им се за кућу, не зна за кућиште; кућа им све го 
, побјеснила си...{S} Сад удри ти!..{S} Не био мушко, ако ти се уклонио!..</p> <p>— Хахахаха! — 
о...</p> <p>— Ја...</p> <p>— Шути!..{S} Не лажи опет!.. — пресијече Хајкуна оштро и одиже шишан 
т!.. .</p> <p>— Не слути на добро!..{S} Не слути на добро!..</p> <p>И како се у читаву шехеру н 
е уза ме. — Шта?..</p> <p>— Ништа...{S} Не бој се!..</p> <p>И хтједох да пођем, да је поведем у 
е кајде и гласове...</p> <p>Ништа...{S} Не плашим се ја ничега — брже одговори Хасан, комешајућ 
и ће...</p> <p>— Ама ја нећу даље...{S} Не могу — дочекам раздражено, бацајући и остало оружје  
 милости ни љубости ни према коме...{S} Не може, пусто, никога да замилује...{S} И жену и ђецу  
, случајно, изгубили што од хране...{S} Не нашавши ништа скренем с пута и спустим се на траву д 
 о кољено.</p> <p>— Јунаци су они...{S} Не жале гинути... — рече.</p> <p>— А ко би жалио да гин 
е на њу нити слуша шта она говори...{S} Не можеш тамо...</p> <p>— Макар...{S} Ја ћу наћи кућу — 
лаву, на шамију и почела гугутати...{S} Не знаш, болан, како је слатка била!..</p> <p>— А њему  
p>— Не... не смију нас сад виђети...{S} Не...</p> <p>Кораци нечији изненада одјекнуше кроз ноћ  
авици.</p> <p>— Не слути на добро...{S} Не слути на добро...</p> <p>— Јесам ли кршна овако? — и 
а ме да ме одбрани. — Млад је још...{S} Не зна...</p> <p>На жалост, мајка се није дала умолити. 
Зар међу хајдуке?</p> <p>— Ко зна?..{S} Не знам...{S} Хајдемо!..</p> <p>Неко вријеме стајали см 
из наше махале и из нашег комшилука.{S} Не.{S} Били су ту још и многи <pb n="227" /> други које 
у своју собу нити се тамо затворила.{S} Не!..{S} Остала је онако лежећи на трави, остала преко  
тад их он почне обасипати поклонима.{S} Не заборави ни жене, ни дјецу, ни чобанице; свакоме пош 
а лица и јаке, забрекле прси њихове.{S} Не узбуни се нити узнемири ниједан, макар што смо бахну 
мо ли га, ни разумијемо ли му приче.{S} Не!..{S} Готово није ни гледао у нас, него му поглед ва 
 ја као да сам био нешто присебнији.{S} Не бојећи се ничега одмах сам потрчао према вратима да  
ајући се, приближивали смо се ватри.{S} Не знам управо шта, али ме нешто силно гонило, гурало н 
 заптијама, ни бјежати, ни узмицати.{S} Не.{S} Само се за дан-два склонио у кућу и лагано разми 
вао и мољакао даље, залуд сам чекао.{S} Не хтједе више ни отворити очију ни проговорити.{S} Ћут 
 што се смијем, као да је вријеђало.{S} Не смијући сасвим да дигне главу и да ме отворено погле 
н стиште зубе и опет прогунђа нешто.{S} Не хтједе је ни погледати.</p> <p>— Здрав сам ја, здрав 
пређем преко друма, на другу страну.{S} Не водећи рачуна о томе: хоће ли Хасан видјети и наруга 
и сам не знам шта ми би у томе часу.{S} Не одговорих му ништа, не рекох ријечи.{S} Као да ме гу 
огледала би па истом онда, кад би је, — не поздрављајући, — позвао да му хамам уреди и изнесе н 
е се мајка љутити?..</p> <p>Затим је, — не обзирући се на то што сам се трзао, отимао, пљувао м 
тано испијала.{S} И слуге и слушкиње, — не бојећи се више никога и не зазирући ни од чега, — ча 
устим се на траву да отпочинем.{S} И, — не знам како ми дође та чудна мисао, — чупкајући око се 
и на смијех и, — отимао се не отимао, — не можеш му одољети.{S} И покрај све муке своје, ја пра 
ђу — отповрну Хасан прекрстивши ноге. — Не хити нам се...</p> <p>Хајкуна се поче освртати.</p>  
 гунђао је измичући и као стидећи се. — Не знате ви... јер... јер сте женскоње...</p> <p>И као  
ајиле, — протепа она меко, мазећи се. — Не знаш ти...</p> <p>— Он мене здрава пазио у својој ку 
ајући ми се на раме и умиљавајући се. — Не знаш ти...{S} Их!..{S} Због мене, болан, направио би 
 Нека — одговори јој, не осврћући се. — Не могу...</p> <p>— Шта?..</p> <p>И наднесе се над њим  
 — потврди мајка мирно, не мичући се. — Не лажу.</p> <p>— А рашта? —— отегну Сулага као у чуду, 
ећу!.. — запјева Зулфага измичући се. — Не треба ми хунцут.</p> <p>— Хунцут си ти!..</p> <p>Мај 
вши руке на прсима и пресамитивши се. — Не могу ја више овђе.</p> <p>Мајка га као од милоште ух 
арао је ватрено, поново ломећи прсте. — Не вјерујем, брате...{S} Чудим се само како се увукао у 
ди он кроз зубе све се више мргодећи. — Не тражи куршума!..{S} Извађен је! — викну љутито бербе 
ворим промукло, испрекидано, дашћући. — Не могу...</p> <p>— Уморио се, а?</p> <p>— Изнемогао са 
о цикну мајка и пљесну дланом о длан. — Не увијај ми ништа...{S} Говори!..</p> <p>— Па... па... 
/p> <p>— Не могу — промуцах снуждено. — Не једе ми се... .</p> <p>— Не једе ти се?...{S} Рашта? 
 она без размишљања и показа на собу. — Не смије га рањена нико његовати, него ми.</p> <p>Ја је 
 она и, смијући се, отскочи у страну. — Не шкакљи!..{S} Чудан си и ти!..</p> <p>— Баш?..</p> <p 
</p> <p>— Што сам те звала? — отегну. — Не знаш?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Их!..</p> <p>Па пље 
ивљаке некакве, полуголе и одрпане, и — не питајући ме, — сједио с њима, сашаптавао се и пунио  
 и када сам случајно изишао на авлију — не угледах их обоје заједно, баш код чатрње.</p> <p>Ни  
 прихватише.</p> <p>— Шибајте!</p> <p>— Не...{S} Немојте! —— застења Хусо, покушавајући да се д 
оубијали...</p> <p>— Опет!.. .</p> <p>— Не слути на добро!..{S} Не слути на добро!..</p> <p>И к 
снуждено. — Не једе ми се... .</p> <p>— Не једе ти се?...{S} Рашта?..</p> <p>— Тако...</p> <p>— 
о, изазивајући. — Смијем ја!..</p> <p>— Не смијеш!..</p> <p>— Смијем...{S} И хоћу!..</p> <p>Па  
јући ме по глави. — Смајиле!..</p> <p>— Не питај!..{S} Пусти!..{S} Остави ме овако...</p> <p>—  
руку на раме.</p> <p>— Једи!..</p> <p>— Не брини се ти...{S} Узећу...</p> <p>— Једи, па ћеш оти 
пружи руку.</p> <p>— Збогом!..</p> <p>— Не дај! — узвикну Хатиџа још јаче и препријечи му пут.  
 и измаче се. — Једи, болан!..</p> <p>— Не могу — промуцах снуждено. — Не једе ми се... .</p> < 
 — рече отсјечно. — Нипошто!..</p> <p>— Не кажем ја за Сулагу...{S} Сулага је миран чо’јек — бр 
нако да се увијам као и она...</p> <p>— Не знаш колико ми је драго што си ми то казао —— узвикн 
отово половицу свога живота...</p> <p>— Не спава се ни мени.</p> <p>И додадох му кахву.</p> <p> 
смо дошли по те...{S} Хајде...</p> <p>— Не могу...</p> <p>— Не може...{S} Жали што му се удала  
 Па шта је?..{S} Нека опазе...</p> <p>— Не... не смију нас сад виђети...{S} Не...</p> <p>Кораци 
дисати. — Дођи... други пут...</p> <p>— Не могу, ефендија, више долазити — откресах ја пакосно  
} Хајде...</p> <p>— Не могу...</p> <p>— Не може...{S} Жали што му се удала мајка, па неће да га 
Што... што си сад спомињала?..</p> <p>— Не знам, — покуњено одговори она и отегну обрвама. — Та 
/p> <p>— Шта сам ти учинила?..</p> <p>— Не знаш? — отегнух подругљиво, накривљујући главу као и 
<p>= Крива сам.</p> <p>— Ти?..</p> <p>— Не смијем ти ни у очи погледати када причам</p> <p>— уз 
чује.</p> <p>— Шта си казао?..</p> <p>— Не могу.</p> <p>Она је непомично стајала и као да га хт 
Нипошто!..</p> <p>— Нипошто?..</p> <p>— Не говори ми о томе — узвикну јаче, бранећи се рукама.  
о и она. — Ти ништа не знаш?..</p> <p>— Не знам...</p> <p>Токорсе нехотице стадох на оне мерџан 
милујући.</p> <p>— Не љутиш?..</p> <p>— Не љутим се.</p> <p>— Нимало?</p> <p>— Нимало.</p> <p>— 
бројанице поче се играти њима.</p> <p>— Не може те ни зајам понизити, — рече — ако га мислиш по 
?..{S} Тешко?.. — брзо запита.</p> <p>— Не знам...</p> <p>— Је ли стигао?..{S} Је ли овђе?..</p 
руго не чујеш?</p> <p>— Ништа.</p> <p>— Не чујеш како звечи нешто, звони?</p> <p>— Јок!</p> <p> 
 уздахну, одмахну руком и оде.</p> <p>— Не свиђе му се прича — рече оно момче, намигнувши.</p>  
емој ићи...{S} Остани, — каже.</p> <p>— Не могу...{S} Имам посла...</p> <p>— Остани...{S} Слађе 
..</p> <p>Он зине, блене у ме.</p> <p>— Не могу?..{S} Вјерујеш ли?..</p> <p>— Вјерујем.</p> <p> 
на посрну на шилту, скљока се.</p> <p>— Не гурај је, ниткове! — викнух ја набусито, прихвативши 
<p>Он набра обрве, замисли се.</p> <p>— Не можеш ти у оној кући живјети — рече. — Ако останеш т 
тима по камењу. — Ругаш ми се.</p> <p>— Не ругам ти се, јање моје...{S}Јок!..</p> <p>И полако,  
! — дочека хоџа и осмјехну се.</p> <p>— Не бојте се!..{S} Чуваћу их ја! — избаци Хасан оштро, с 
ишта поче купити своје ствари.</p> <p>— Не бој се...{S} Нећу ти више додијавати — рече полушапа 
уту јечерму и почнем шкакљити.</p> <p>— Не ругам се.</p> <p>— Немој!.. — готово врисну она и, с 
чарапа и црни, испуцани прсти.</p> <p>— Не чуди се што сам га нашао — рече кроз зубе, не батале 
ам, ево, здрав и сад могу ићи.</p> <p>— Не дај му — живо дочека Хатиџа и поче ме дрмусати за ру 
утиш? — запита меко, милујући.</p> <p>— Не љутиш?..</p> <p>— Не љутим се.</p> <p>— Нимало?</p>  
заблистала му се на трепавици.</p> <p>— Не слути на добро...{S} Не слути на добро...</p> <p>— Ј 
кочи у страну и измахну ножем.</p> <p>— Не бој се, Хајкуна!..{S} Осветићу те — рече.</p> <p>Па  
 на њих, зато их и прекоравао.</p> <p>— Не знате ви, поганови, како је мени — гунђао је измичућ 
огинуо... — прошапта узбуђено.</p> <p>— Не бој се...{S} Ево ме...</p> <p>И поздравивши се с Авд 
ра пред врата и затвори канат.</p> <p>— Не излази ми сад на очи — рече тресући главом и пријете 
ресамићена, опет увуче у собу.</p> <p>— Не можеш...{S} Рашта? — запита зачуђено. —</p> <p>Шта т 
 се окрену у страну и отпрсну.</p> <p>— Не питај...{S} Обрукала се — рече.</p> <p>— Обрукала?.. 
 Смисли, па нареди како хоћеш.</p> <p>— Не знам... не умијем...</p> <p>— Учи се!..</p> <p>Окрен 
тим се окрену мени и прошапта:</p> <p>— Не дај Хатиџи да улази...{S} Препашће се...</p> <p>Берб 
</p> <p>— А ако их буде много?</p> <p>— Не питај...{S} Иђи...{S} И пази на ме!..</p> <p>Јака, н 
те звала? — отегну. — Не знаш?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Их!..</p> <p>Па пљесну рукама и зажми 
буком по глави. — О другој ни помислит’ не смијеш ни сад, ни кад наусница нагари...</p> <p>Тада 
 чешкајући се иза врата. — Оженио се, а не купио ништа!..</p> <p>И срџба нека поче ме обузимати 
 кад тако зна да удара и да се брани, а не трчи баби да му се тужи...{S} Ко сам у себе поуздања 
и да се огледамо, да дијелимо мегдан, а не тако... мучки...</p> <p>Хасан баци оружје, баци капу 
пријетећи, грдећи.</p> <p>Уби, курво, а не брукај ме!.. — јаукну, увијајући се под ударцима.</p 
гне. — Нисам лупеж...{S} Јунаке кољу, а не шибају...</p> <p>— Удрите!</p> <p>Неки, затежући, мр 
<p>— Кажу да овуда има лова.</p> <p>— А не бојите се да ће и вас уловити?</p> <p>Ја претрнух, з 
ти и, упирући прстом тамо према ватри а не говорећи ништа, гледали смо један у другога, задивље 
ао с њиме, поџавељао се, да у неко доба не зачух разуздан, здрав смијех нечији, — који је оштро 
 лагано, тихо, старајући се да ни трава не зашушти, ни шљунак не захршти под ногама.</p> <p>Ни  
унђао <pb n="225" /> је и кришом, да га не би опазио, као пријетећи климао главом према баби.</ 
, да је намучим.</p> <p>— А рашта да га не примимо? — запитах као чудећи се и прождирући је пог 
и ено му Хамида...{S}И... и... и кад га не дворим, шта ћу с њиме у соби?..</p> <p>Нећу с њиме к 
рим...</p> <p>— Па?..</p> <p>— А сад га не могу вазда дворити — вели јаче, грицкајући нокте и и 
фес с главе, од страха да најприје њега не опазе...</p> <p>Иду!..</p> <p>— А шта ли Хасан ради? 
 који никоме зла не мисли и који никога не вара...</p> <p>— Он!..</p> <p>— Нама је овђе све исп 
ј у њиховој кући и да се нико због тога не мора ни бунити нити изненађивати.</p> <p>Па ипак хоџ 
ад су јој причали о мени.{S} Кришом, да не види Зулфага, свраћала је Циганке што су ми разносил 
ај!</p> <p>— Зар...</p> <p>—- Пст... да не чује когод...</p> <p>И мучке, прикрадајући се, прибл 
есет ријечи није могао изговорити, а да не замуца и не застане.</p> <pb n="243" /> <p>И кашње,  
, и у гуркању старали смо се обојица да не изазовемо никаква јачег шума: ни гранчицом каквом да 
таде мало, осврну се и као бојећи се да не побјегнем, опет ме узе за руку и привуче себи.</p> < 
квом да не затресемо, ни лишћем јаче да не зашуштимо.</p> <p>И непрестано смо се обзирали и на  
ени смијешна дође та забуна њихова и да не бих ударио у гласан смијех, морао сам се уједати за  
знам како сам се онда могао уздржати да не вриснем и не јаукнем од страха.{S} Готово уза саму ч 
 прсте. — Нијесам могла срцу одољети да не дођем, да...</p> <p>И, погледавши и мене и Хатиџу, т 
?..</p> <p>Она ми бржебоље даде знак да не вичем толико.</p> <pb n="370" /> <p>— Хасан се с тоб 
аква јачег шума: ни гранчицом каквом да не затресемо, ни лишћем јаче да не зашуштимо.</p> <p>И  
азивају ме.{S} Једва сам се савладао да не налетим на неке и не почнем их ударати...</p> <p>Пог 
тавио, да ме намучиш, душманине, као да не знаш да те могу к’о пса избацити из куће одмах, овог 
 само неколико комшиница, којима као да не бијаше најпријатније растати се са пуним чинијама и  
 запита Сулага мирно, правећи се као да не гледа ни мене ни Хатиџу. — Лијепо?</p> <p>— Добро ми 
 може бити?..</p> <p>— Баш бих волио да не поплаших зеца — најпошље почех на глас размишљати, п 
итам након краће почивке, тек колико да не шутимо. —</p> <p>Кад? ..</p> <p>— Па није изненада.. 
 се од њега.{S} Мени се барем чинило да не само у махали, него у читавом шехеру хоџа није имао  
ала ме, љубила и давала новаца, само да не причам о свему ономе што сам гледао и слушао и да ње 
ми заигра срце.{S} Једва се савладах да не узвикнем од весеља.</p> <p>Рањен, слаб, немоћан јара 
ати ни размишљати више.</p> <p>Страх да не изгубим Хатиџу, да ми је не преотму, премаме, уграбе 
у голема прича — рече. — И ако хоћеш да не спавамо... а мени се не спава... причао бих ти све о 
о голубови пред јастребом.{S} Нико тада не би могао ни познати да су то они исти момци, који, к 
опет ће он јаче, грицкајући браду. — Ја не знам хоће ли вам се свиђати.</p> <p>— Ми и тражимо н 
, нити им ко о томе причао.{S} Па ни ја не бих знао нити бих могао сазнати, да једне ноћи, — ка 
ни замислити, а да се и Смајил-ефендија не позове, да и он ту не буде.</p> <p>— Ко ће причати,  
о зна шта би било да се тога часа мајка не указа на вратима.{S} Зачувши, зар, необичнију грају, 
. слободе своје... тебе... нипошто дала не бих!..</p> <p>— У мене нема ни поштења правог, ни бл 
 на авлији смјешкајући се, ни погледала не би, ни осврнула се.{S} Онако ломна и замишљена силаз 
у с образа, која је непрестано јуришала не њега и додијавала му.{S} Осјетивши да сам уљегао, —  
десетак винограда, и све дао.{S} Хтјела не хтјела, она је морала о свему бригу водити, сама упр 
 добар и поштен човјек, који никоме зла не мисли и који никога не вара...</p> <p>— Он!..</p> <p 
очнем ја викати, бојећи се да се озбиља не занесе и не заспи. — Ефендија!..</p> <p>— Ах, не вич 
{S} Дошло ми тако... да запјевам... ама не сама, не себи, него... као што бумбул пјева другоме. 
ти у соби поред њега, што га и сад сама не дворим...</p> <p>— Па?..</p> <p>— А сад га не могу в 
 А грехота да га одбијемо...</p> <p>Она не одговори.{S} Придиже се и као да пође да тражи нешто 
а пољубим, угризем, уштинем.</p> <p>Она не одговори.</p> <p>— Шта је?..{S} Што шутиш?.. — запит 
</p> <p>За чудо, ни хоџиница ни Хајкуна не помакоше се нити погледаше.{S} Одмах се могло познат 
њу и Сулагу и никакви јауци ни помагања не би ме могли умилостивити.</p> <p>— Убићу је! — прије 
комешати раменима. — Остарио чо’јек, па не може да ме гледа...{S} А он одавно у овој кући... до 
ти уз њега...</p> <p>Млад си ти још, па не знаш...{S} А, ето, хајдуци напредују...{S} Чете њихо 
>— Бјежи куд било — шапну, а смео се па не зна за који ће ћепенак прије прихватити. — Иди!</p>  
 њима...{S} А силеџиска владавина добра не доноси, јер подгаја осветнике...{S} И ето... створил 
голема свађа, да сам хоџа једнога јутра не поче да нам све објашњава захтијевајући и од нас да  
 ни размишљао: шта треба, за кућу и шта не треба.{S} Брзо, не загледајући ствари и не погађајућ 
оде барјак у земљу, исправи се и, ништа не говорећи, једним лаким измахом руке даде знак слугам 
.</p> <p>— А оклен ти?..</p> <p>— Ништа не питај — прекиде ме и лукаво намигну. — Овога пута св 
а засада све оставим на миру и да ништа не предузимам до бољих, згоднијих времена.{S} А је ли в 
ао да није чуо.</p> <p>— Мене сад ништа не боли — рече. — Иђем.</p> <p>И стиснувши ме за руку,  
а ребра и све кости поломио.{S} И ништа не бих волио тада, него опет преврнути се и опет заспат 
дизала за њим, не гледајући нас и ништа не говорећи.</p> <p>Тада смо остајали сами: ја, Хасан и 
акривљујући главу као и она. — Ти ништа не знаш?..</p> <p>— Не знам...</p> <p>Токорсе нехотице  
е дршће пред њима...{S} И нико им ништа не смије...{S} Живе како хоће, раде шта хоће, убијају к 
и леђа, пође из собе. —</p> <p>Он ништа не ради без мене.</p> <p>И мирни, добри Сулага оста сам 
здраженији.{S} У неко доба готово ништа не бих волио толико колико да ми се подсмјехне когод, < 
избацити кога хоће, а да јој нико ништа не приговори, видећи како је сви слушају и гледају нека 
S} Кад је већ видјела да јој нико ништа не може забранити, хтјела је и да ради све што год јој  
штипнуше ме мало за образе и опет ништа не говорећи сједоше.{S} Танка, зашиљена вретена опет за 
чкаши, разбојници.{S} И ако нам се ђеца не опамете, и они ће бити исти, а ако били оваки, нека  
за леђа, зијевајући. — Никад више сунца не виђети...{S} Их!..</p> <p>Стари зажмири мало, замисл 
ло, испотаје:</p> <p>— Зар се ни Хатиџа не би усрећила? — питао сам тихо, указујући на њу и као 
и исправи се. -—</p> <p>Никоме за љубав не бих ти невјеру учинио... <hi>Никоме</hi>!..{S} Ево и 
у.</p> <p>— Е није друге, сад се натраг не може — рече.</p> <p>— Ту смо и треба да се окушамо.< 
слаб, немоћан јаран и опет никог другог не тражи, ни у кога неће него у мене.{S} Макар се и сва 
на ручак — проговори меко.</p> <p>— Кад не можеш јарана дочекати у својој кући, ено ти моје...< 
ага пакосно, — и не шале се...{S} А кад не би били оружани, наши би се одавно дигли да их тоне. 
буђен човјек, под првим утисцима, никад не може све јасно и лијепо испричати...{S} Ни момци то  
 Сулага је и мене волио много.{S} Никад не би прошао а да ме не омилује и не штипне за образ.</ 
та од свијета бранила му је да се никад не покаже ни њежнији према мајци, да се осмјехне на њу  
 <pb n="337" /> <p>— Никакав поштен рад не може понизити...{S} А има послова који се могу и пра 
и сакрили гдјегод?..{S} Ко зна да и сад не вребају на нас, желећи да ухвате, убију, закољу, да  
ет није што десило? — запита као узгред не дижући главе.</p> <p>— Ти знаш...</p> <p>— Ја? — зап 
 сина.{S} И бојећи се, зар, да је когод не прекори тиме, да је не пецне, вјечито ме гурала у пр 
и од нас да боље чувамо кућу и да никуд не мичемо и не излазимо без оружја.</p> <p>— Кад роб по 
а ме саслуша.</p> <p>Чак ме ни у ханове не хтједоше примити, ни кахву ми испећи.{S} На сваких,  
у да убијаш људе, а?..</p> <p>— Ја људе не убијам — одговорих му хладно, забацивши руке на леђа 
Кренусмо опет.</p> <p>Ни пута, ни стазе не зна ниједан.{S} Онако, насумце, лутали смо обојица и 
некуд.{S} Бојала се, зар, сирота, да је не издају и не поткажу Зулфаги, бојала се новог каква к 
зар, да је когод не прекори тиме, да је не пецне, вјечито ме гурала у прикрајак, гонила од себе 
ара, страх да се не нашале с њом, да је не пецну.{S} Зато се вазда и уклањала, измицала, сакрив 
 смо се одмах, застајали.{S} Хајкуна је не оклијевајући брзо и весело приступала канату и чудно 
<p>Страх да не изгубим Хатиџу, да ми је не преотму, премаме, уграбе, надјачао је све остале раз 
е хунцути и ниткови некакви и ако ти је не помуте...</p> <p>— Какви хунцути? —— запита мајка кр 
.</p> <p>Ништа није помагало.{S} Ако је не бих хтио послушати, наређивала је слугама да ме узму 
ио много.{S} Никад не би прошао а да ме не омилује и не штипне за образ.</p> <p>Кад би нам доша 
 разумјети.{S} На мајку, на жене, на ме не хтједе ни погледати.{S} Потрча право бедевији, ухват 
S} Шта?{S} Како то?..</p> <p>— Ништа ме не боли сад...{S} Добро сам — једва сам се некако могао 
то си виђео, нека си виђео, ама о овоме не причај ником — рече брзо, старајући се да се прибере 
слила да ти... да ти... ништа због мене не би учинио...{S} Мислила сам...{S} Их...{S} Кавгаџијо 
едан, док мајка и надаље чишћаше мохуне не дижући главе нити се осврћући на њега.</p> <p>— А ти 
а, да га, чинило се, ни громови ни муње не би могли скрхати ни преломити.{S} Позлаћене токе на  
лико пута да оцу не причам о том, да се не потужим на кога.{S} Толико га се бојали.</p> <p>А бо 
<p>Чим прихвати за нож, видио сам да се не шали.{S} И, ни сам не знам како, у оном часу заборав 
а мном и како се разговара, страх да се не нашале с њом, да је не пецну.{S} Зато се вазда и укл 
ћући се. —</p> <p>Пхи!..</p> <p>— Ја се не плашим...</p> <p>— А што си га спомињао кад се не пл 
<p>— То... то сам рекла!..</p> <p>Ја се не могох савладати.{S} Праснух у смијех.</p> <p>— Само  
..</p> <p>— А што си га спомињао кад се не плашиш?..</p> <p>И спуштеним гласом доврши:</p> <p>— 
раменом о зид, каже:</p> <p>— С њиме се не може више...{S} Чудан је постао...</p> <p>— Шта ти ј 
мбуру, а двојица су загрљени климали се не коњима и попијевали...{S} За трговцима се отегла сеи 
 И ако хоћеш да не спавамо... а мени се не спава... причао бих ти све од почетка, готово полови 
 и унесе ми се у лице.</p> <p>— И ти се не љутиш? — запита меко, милујући.</p> <p>— Не љутиш?.. 
е и молећи да опрости...</p> <p>Ипак се не помакох с мјеста.</p> <p>— Доћи ће он и сам — као да 
..</p> <p>— Ко се од зеца плаши, нек се не спрема у хајдуке, — одвратих му подругљиво и за инат 
и.</p> <p>— Ко се од зеца плаши, нек се не спрема у хајдуке — добаци Хасан пакосно, не осврћући 
о. — За људе је кавга...{S} Жене нек се не петљају у то...</p> <p>— Она је овђе ханума!..{S} Ње 
ништа све док се не утишам мало, док се не приберем.</p> <pb n="334" /> <p>Напошљетку, пошто ме 
 није хтио запиткивати ништа све док се не утишам мало, док се не приберем.</p> <pb n="334" />  
 што те нагони на смијех и, — отимао се не отимао, — не можеш му одољети.{S} И покрај све муке  
 вјечито развученим на смијех. — Ово се не смије затезати...</p> <p>— Мичи се!..</p> <p>И, прис 
ом...{S} Причека мало...</p> <p>Нико се не одазва.</p> <p>Након другога куцаја освијетли се јед 
 зарђалом алком на њима.</p> <p>Нико се не одазва.</p> <p>Зулфага застаде мало, осврну се и као 
а на раменима тресла јој се и нимало се не обзирући на зачуђеног Авду збуњено <pb n="359" /> се 
утио и што му не одговара ништа, што се не брани, не опире, него само шути, шути и смјешка се.{ 
 се у чаршији ради тога и замало што се не претвори у кавгу.{S} Јово, намамљујући једног муштер 
нешто чудно, ново, лијепо, нешто што се не казује по дану, под врелим, топлим сунцем, кад се кр 
и се, снебива, као да ради нешто што се не приличи, и новце, не бројећи, трпа у џеп, у њедра, з 
нђа суво, дајући ми знак руком да му се не примичем.</p> <pb n="405" /> <p>— Примио си ме болес 
и памет била као и мајкина, само ако те не покваре хунцути и ниткови некакви и ако ти је не пом 
 — Куда ћеш?..</p> <p>— Иђем... да више не дођем.</p> <p>— Љутиш ли се на ме? — запита она узбу 
и и поче миловати.</p> <p>— Отсада више не смијеш ићи у Сулаге — рече отсјечно. — Нипошто!..</p 
омаћин, па чини како знаш — рече, па, и не погледавши више на ме, изиђе из собе. </p> </div> <d 
и се брзо отргнем од ње, измакнем се, и не пазећи на гомиле бисага, кабаница и конопа по путу,  
арити?..</p> <p>— Па... па млад је... и не зна мислити својом главом... — замуца он и остави ме 
 И мајка ти не смије рећи: сине...{S} И не смије ти приступити мајка, јер... јер... јер...</p>  
у оружани, — дочека Сулага пакосно, — и не шале се...{S} А кад не би били оружани, наши би се о 
ошао да тужиш, узалуд ти је — рече. — И не можеш само <hi>њега</hi>, него и рођену мајку тужити 
е стране пута, — рече заповједнички — и не пуцај прије мене...{S} Кад ја опалим, пали и ти...{S 
ом?..</p> <p>—- Разговарају.</p> <p>— И не пријете ти?..</p> <p>— Рашта би пријетили?..{S} Шта  
а Хајкуни, — Пхи!..</p> <p>Хајкуна га и не погледа.</p> <p>— Ако си ти дертли и ја сам — открес 
га имућа и добра, макар ми га Зулфага и не дао сада, да се пребијам по туђим кућама као сирјак  
 слушкиње, — не бојећи се више никога и не зазирући ни од чега, — частили су се међусобно, пили 
 од нас двојице, не успоравајући хода и не осврћући се.</p> <p>— Нијесмо.</p> <p>— Аферим!..</p 
јући — Па и наша сила била...{S} Била и не враћа се више...</p> <pb n="383" /> <p>И, након тога 
ногама...{S} У берберницама и кахвама и не говоре ни о чему колико о боју...{S} А кад се премно 
ридруживали им се.{S} У многим кућама и не остаде готово мушке главе; остали су само старци и н 
</p> <p>— А зар си будан?..</p> <p>Па и не сачекавши одговора, узела је пешкир, — који је висио 
рк, суморан.</p> <p>Не говорећи ништа и не питајући приступи Арнаутину, који је једнако пријети 
није могао изговорити, а да не замуца и не застане.</p> <pb n="243" /> <p>И кашње, кад се мало  
ар те и мајка бранила...{S} Он се сад и не осврће на њу нити слуша шта она говори...{S} Не може 
ла без и шила кошуље, не дижући главе и не осврћући се никуд.{S} Само понекад, кад би смрдљива  
, викну, „који се излежавају, не раде и не мисле, највише и кукају за старим земаном и јаучу за 
Никад не би прошао а да ме не омилује и не штипне за образ.</p> <p>Кад би нам дошао џепови му у 
сам се савладао да не налетим на неке и не почнем их ударати...</p> <p>Погледавши око себе, на  
иво.{S} Каже: „Додијао сам вам, па ме и не гледате... бјежите од мене... гоните ме“...</p> <p>Д 
 свакога с пута, не уступајући никоме и не покоравајући се никада.</p> <p>Наравно, комшије су г 
ађијана и малаксала потпуно, не клоне и не спусти се пред њу.</p> <p>Има тренутака када човјек  
двикивати до промуклости...{S} Они се и не осврнуше,..</p> <p>Изненада, зар од викања оноликог, 
, купи, ишао је одмах, не мргодећи се и не гунђајући никад.{S} Тамо јој носио и некакве поклоне 
! — отсијече кратко, не узбуђујући се и не повисујући гласа. — Да нијеси више ријечи проговорио 
 изненада се окоси Хусо, не мичући се и не пуштајући Ајкуне, која је, застиђена, заклањала лице 
еме сви смо сједили тако не мичући се и не говорећи.{S} И тад се само чуло како хоџа, који гото 
ати, бојећи се да се озбиља не занесе и не заспи. — Ефендија!..</p> <p>— Ах, не вичи... ах... н 
оговоре једно другом.{S} Ја се уопште и не сјећам да су кадгод дуже разговарали.{S} Ако је и би 
а ти овђе мјеста — одговарао је сваки и не саслушавши ме добро. —— Хајде даље!..</p> <p>Један ј 
ољена, с муком попридиже, приступи ми и не говорећи ништа поче ме пипати иза врата, кушајући да 
чинио!..{S} Нипошто!..</p> <p>— Ти ми и не можеш невјере учинити — одговарао сам мирно, опет га 
смијасмо се обоје...{S} А то ме збуни и не одговорих Сулаги ништа, ни ријечи... </p> </div> <di 
треба.{S} Брзо, не загледајући ствари и не погађајући се, почео сам узимати: тенџере, сачеве, т 
 све дотле док се бабо сам не досјети и не исплати му.</p> <p>И кад наплаћује а он некако окрећ 
у брзини узео под кирију, не бирајући и не разгледајући је.</p> <p>Хатиџа чим јој преко прага п 
о се.</p> <p>Одлазили су не слушајући и не осврћући се више...</p> <p>Једанпут ми само послала  
одлазили мирно, не говорећи ни ријечи и не гледајући ме чак.{S} Знали су добро да ћу се и сам д 
то, не питајући нас, не гледајући чак и не говорећи ништа, вадила је из сандука једног и хљеба  
ам чула да си погинуо... вриснула сам и не гледајући шта ће свијет рећи, па ето! — нагло прекид 
 се онда могао уздржати да не вриснем и не јаукнем од страха.{S} Готово уза саму чатрњу, уз иви 
лфага је миран, стидан, сметен.{S} Он и не зна друго него служити мајки и превртати хартије.</p 
лањају господару.</p> <p>Он их готово и не погледа.{S} Само забоде барјак у земљу, исправи се и 
едан, чинило ми се као да ништа друго и не чујем него само тутањ онај, страшан, потмуо, необича 
е јаче — он овђе више треба...{S} Ако и не ради ништа... ако... ако и једе хљеб џаба, он је...  
боље чувамо кућу и да никуд не мичемо и не излазимо без оружја.</p> <p>— Кад роб подигне главу  
 када човјек по нагону неком, — макар и не имао јачих разлога за то, — ипак осјети е му са неке 
јала се, зар, сирота, да је не издају и не поткажу Зулфаги, бојала се новог каква кијамета, па  
рити а да жестоко не изгрде муштерију и не напсују се и они њега и он њих, изненадили су се кад 
о, замисли се.{S} Па се лагано окрену и не говорећи ништа поче купити своје ствари.</p> <p>— Не 
сасула, пала, легла поребарке.</p> <p>И не осврћући се никуда, не пазећи гледа ли је ко и чуди  
оже, да буде други пут и боље.</p> <p>И не пуштајући ми рамена, изведе ме на чаршију. </p> </di 
азује нешто.{S} Страх ме од Хасана који не пазећи на ме корача напријед, а цијев пушчана високо 
уз ивицу јој, исправила се Хајкуна, али не она бујна, једра и плаха Хајкуна коју сам навикнуо г 
 одговара човјек кога неко или неће или не може да разумије. — То је мој одговор!..</p> <p>— За 
аким климањем главе одобравао нешто или не одобравао.</p> <p>Још рјеђе су га могли навући да се 
азили са зембиљем, па продавао робу или не продавао.{S} Почеше тјерати дјецу макар чију, гонити 
, ефендија, — викну очајно — живјети ми не да...{S} Убиће ме разбојник.</p> <p>—— Хајдук, бре!  
Ти остајеш, а Осман нек иђе...{S} Он ми не треба...</p> <p>Па сама позва Османа, премјери га од 
тета...{S} Штета, Смајиле...{S} А то ми не слути на добро... </p> </div> <div type="chapter" xm 
а нико не чује. — Колико?</p> <p>— Мени не треба ништа, — одговорих му поносито и, држећи да ми 
ати три-четири шибе и добаци им.{S} Они не прихватише.</p> <p>— Шибајте!</p> <p>— Не...{S} Немо 
а, измицала, сакривала.{S} Само кад они не би били код куће, — кад би отишли куда, — излазила ј 
остао сам са Сулагом, изненада ми ступи не дућан човјек некакав.{S} Умотан је био у голему, црн 
очи не смије погледати...{S} И мајка ти не смије рећи: сине...{S} И не смије ти приступити мајк 
апитах пакосно.</p> <p>— А зар га се ти не бојиш? — живо дочека она, гризући усне.</p> <p>— Вје 
ојој дјеци забрањиво да га ни погледати не смију, камо ли да се с њим састану и проговоре.</p>  
 увија по душецима.{S} Нико га отјерати не може.{S} Ту је он, ту непрестано, једнако моћан и си 
аву шехеру нико у томе с њиме надметати не може, да нико не зна онако »китити« и онако »вести«  
и питати о томе...{S} О томе се причати не може...</p> <p>Хатиџа, бацивши најприје један топао, 
е отежући. — Ријеч је ријеч и лажи бити не смије...</p> <p>Обојица се загрлише и пољубише.</p>  
 узгред да његову понуду никако примити не могу.{S} Размишљао сам о њој читаву ноћ и, напошљетк 
поуздања нема, ничија га заштита подићи не може...</p> <pb n="215" /> <p>Отада му се више нијес 
>— Их!..</p> <p>— Ако желиш мира у кући не примај га! — викну.</p> <p>Деси се, каткад, да човје 
лачити нешто испод душека.{S} Ни ријечи не проговорише једно другоме, нити се за здравље упиташ 
ком и за вечером, а да готово ни ријечи не проговоре једно другом.{S} Ја се уопште и не сјећам  
се и начинише ми пут.{S} Нико ни ријечи не рече, нико не опсова.</p> <p>А то ме опет раздражи.{ 
свети јој се...{S} И мајка ти сад у очи не смије погледати...{S} И мајка ти не смије рећи: сине 
 што окреће главу од мене, што ми у очи не смије отворено да погледа, што није онако дрзак и он 
>Други пут, опет, тужила ми се како јој не да ни пјевати.</p> <p>— Изишла ја на авлију, на сунц 
ћи се да ни трава не зашушти, ни шљунак не захршти под ногама.</p> <p>Ни ја нијесам смио потрча 
 преда мном са раширеним рукама, а ипак не смијући да ми приступи и да ме такне. — Лакше ће ми  
ли још више.</p> <p>— Један исти човјек не може бити и мој и Зулфагин пријатељ — дочеках пјенуш 
 онда кад је касно помагати; док човјек не загрца, не осврћу се на њега.{S} По срећи, њихова по 
 причала, забављала се са мном, све док не би Шерифа ханума, мати јој, изашла из собе и понудил 
RP19132_C7"> <head>VII</head> <p>Да нам не би имуће пропадало и забаталило се, мајка по препору 
е презриво, окрећући ми леђа, а, ни сам не знам рашта, тај узгредни прекор био ми је увијек теж 
Сулаги и сви га спомињали.{S} И, ни сам не знам рашта, али након сваког разговора о њему ја сам 
, видио сам да се не шали.{S} И, ни сам не знам како, у оном часу заборавих и на мајку и на Зул 
 сваки рад против њих.</p> <p>И, ни сам не знам како, опет ми рука полети ножу и нагло га извук 
тине, него друго, друго нешто... ни сам не знам како бих назвао.{S} По свему се могло познати д 
ошамари и дочекао ме псовком.{S} Ни сам не знам како сам му измакао и курталисао се.</p> <p>А г 
га непрестано, смјешкајући се, — ни сам не знам рашта, а опет ми дошло да се смијем, — и... и с 
 — теби, будало, јер си ме повео ни сам не знаш куда и јер не знамо шта радимо ни ја ни ти...{S 
 цврчали.{S} И псовао сам, грдио ни сам не знам кога, на силу тражећи кавге и ината, жељен да с 
 заједно, баш код чатрње.</p> <p>Ни сам не знам како сам се онда могао уздржати да не вриснем и 
ежи!</p> <p>— шапну опет.</p> <p>Ни сам не знам шта ми би у томе часу.{S} Не одговорих му ништа 
помиње о њима све дотле док се бабо сам не досјети и не исплати му.</p> <p>И кад наплаћује а он 
да сваки даљи разговор. — Што ја рекнем не пориче се.</p> <p>Зулфага изви главом и чудновато пр 
опуштеним, готов да заплачем и зајаучем не толико од болова, колико од <pb n="321" /> страха, о 
асједи чекају нас одавно и чувају да им не умакнемо.</p> <p>По срећи, изненада се однекуда раст 
м гледао и слушао и да њему ништа о том не напомињем.</p> <p>А кад би се бабо, суморан, мрк, оп 
ха, једва сам се уздржао да се грохотом не засмијем, стојећи тако међу њима, као јање изведено  
ам након дужег чекања видио да се Хасан не враћа и да се по свој прилици неће ни вратити више.{ 
ући шијом. — Он није лош...</p> <p>— Он не смије више ићи у Сулаге — нагласи мајка јаче и преси 
, изгрдио.{S} Шта више, знајући како он не воли препирати се ни парничити, како му тешко и изаћ 
 <p>— Ама дошао сам послом...</p> <p>Он не одговори.</p> <p>— И преша ми је...{S} Невоља!</p> < 
 још кахве? — запита шапатом.</p> <p>Он не одговори.{S} Причини се као да није чуо.</p> <p>— Хо 
оковати се драговољно.{S} А ја сам знао не једну, него неколико мајкиних тајни.{S} Зато, вјечит 
укама, а ни једна ријеч, ни једно слово не може му се разабрати, ни један знак разумјети.{S} На 
хана прије него се он пробуди и да дуго не чека на њу.{S} Кад би се пробудио, хитала је с ибрик 
 <p>— Због тебе.</p> <p>— А ништа друго не чујеш?</p> <p>— Ништа.</p> <p>— Не чујеш како звечи  
 тријебила.{S} Погледавши једно у друго не проговорише ни ријечи; само се поздравише лаким клим 
 љубећи ме. — Ти... ти никад кумре убио не би...{S} Јадна моја кумра!..</p> <p>Нехотице се освр 
 нешто, и опсовати, а да се нико усудио не би ни оштрије ми одговорити, камо ли да удари и да ж 
 све што никад и никоме за љубав учинио не бих.{S} Њему за инат ишао сам у чаршију, међу чаршин 
 се гади од нечега.{S} Зулфага је, хтио не хтио, морао бјежати испред њега, измицати се, сакрив 
иковац био...{S} Нико се уза ме усрећио не би...{S} Нико!</p> <pb n="396" /> <p>У мени се тада  
у голотињу на себи, као бојећи се да ко не види. — Шта је било са мном?..{S} Шта је?..</p> <pb  
кнути, ни застењати, од страха да ме ко не чује, не опази.{S} Ко зна да се нијесу они трговци с 
...{S} Лаже!..{S} Сретни земан иђе и ко не вјерује у то, не треба ни да живи, ни ђецу да рађа,  
 окреше са хајдуцима и пљачкашима „како не би заборавио владати с оружјем«, мајка као да би нан 
ead>XXXII</head> <p>Видећи да ме никако не може наговорити да примим мираз, Сулага предаде Хати 
право из три дијела и за коју се никако не би могло рећи да је израсла на лицу, него је неко на 
p> <p>Неко вријеме сви смо сједили тако не мичући се и не говорећи.{S} И тад се само чуло како  
нило да он у читавој кући никога толико не мрзи колико мене.{S} Ништа му помагало није ни што м 
ми пут.{S} Нико ни ријечи не рече, нико не опсова.</p> <p>А то ме опет раздражи.{S} Ослоних се  
жно, као са болесником каквим кога нико не смије наљутити, нико увриједити.{S} За ручком нудили 
 томе с њиме надметати не може, да нико не зна онако »китити« и онако »вести« као он.</p> <p>А  
а полако, шапћући, старајући се да нико не чује. — Колико?</p> <p>— Мени не треба ништа, — одго 
о утонуле у главу. — Планинштарима нико не пријети...{S} Хајдуци ударају на силеџије, зулумћаре 
их, било је насамо, одвојено, гдје нико не слуша, чак ни ја.{S} Као да је била срамота нека она 
<p>— <hi>Ја</hi> то знам најбоље и нико не треба да ми их хвали.</p> <p>Сулага осјети сву оштри 
гладан и како га неста!..</p> <p>И нико не смије да рекне истину, да му све каже, откреше!..{S} 
икад нијесу могли пазарити а да жестоко не изгрде муштерију и не напсују се и они њега и он њих 
 ни другоме, <pb n="352" /> то додијало не би.{S} Сахати су нам и у таквоме разговору били краћ 
у главом у Хајкунин витао који се умало не преврну. — Кад су непокорни!..</p> <p>— А што ће ти  
Зато, вјечито страхујући да их случајно не бих одао баби, и тепала ми и митила ме, мазила.</p>  
етнути.{S} Одмах се могло познати да то не слути на добро и да ће се наскоро читава земља дигну 
 убијем.{S} Једва сам се савладао да то не учиним.</p> <p>— А оклен Зулфаги <hi>његове</hi> пар 
се измакну мало и чучну у крај. — Ти то не смијеш...</p> <p>Хасан се лагано подиже и приступи с 
</p> <p>— Има, има, брате!..{S} Их, што не кажеш одмах?..</p> <p>Сад ће бити — почех ја шепртља 
х се иза софре.</p> <p>— Једи!..{S} Што не једеш?.. — проговори хоџа, па и сам отре браду махра 
ро бити.{S} Тако и старији раде, па што не би и ми?..</p> <p>Одмах се споразумјесмо.{S} У рукам 
и</hi>... сада... <hi>Теби</hi> нипошто не бих невјеру учинио!..{S} Нипошто!..</p> <p>— Ти ми и 
ати се.</p> <pb n="331" /> <p>— Нипошто не говори тако — прошапута покуњено. — Нипошто!{S} Треб 
стајали икако?..{S} Рашта?..</p> <p>Зар не би било лакше и једном и другоме да смо заједно, да  
р си ме повео ни сам не знаш куда и јер не знамо шта радимо ни ја ни ти...{S} Теби, зевзече!..< 
поче освртати.</p> <p>— Бојим се да нас не опазе — прошапта.</p> <p>— Па шта је?..{S} Нека опаз 
е Хасан и заклони главу јорганом да нас не гледа онако састављене, приљубљене, срећне. — Ни пре 
х почели доводити по ноћи, да се свијет не плаши...</p> <p>— Брука!</p> <p>— Срамота!</p> <p>Ха 
е се измицати натраг. — Кад твоја памет не може...{S} Их!..{S} Како ћу ја?..</p> <p>— Доста! —  
акар се и љутили један на другога, опет не <pb n="389" /> може да заборави, да омрзне ни он на  
 из авлије и... и сачувао га да га опет не наговоре...</p> <p>— Опет био! — цикне мајка раздраж 
 <p>— Јок!</p> <p>Бојећи се зар да опет не заспим брзо настави разговор о другом.{S} Поче ме пи 
ли су јастуцима и крпама, да се на пољу не би чуо разговор или препирање.{S} Затим, уносећи се  
е по образима.{S} Чак се љутио и што му не одговара ништа, што се не брани, не опире, него само 
ући причање. — Рашта?..</p> <p>— Јер му не вјерујем — одговарао је ватрено, поново ломећи прсте 
ле, шкиљиле према свима нама. — Ја жену не молим...{S} Ја сам само питао, па...</p> <p>Не доврш 
 митио, улагивао се.</p> <p>Одлазили су не слушајући и не осврћући се више...</p> <p>Једанпут м 
и Смајил-ефендија не позове, да и он ту не буде.</p> <p>— Ко ће причати, ако њега нема?..{S} Ко 
пет ја најбоље знам.{S} Нико мом ђетету не може бити бољи пријатељ од мене, — дочека мајка суро 
 миру, и молили по неколико пута да оцу не причам о том, да се не потужим на кога.{S} Толико га 
кључавали и подупирали мертецима, да их не би какав непозвани гост изненадио; прозоре и пушкарн 
.{S} И жену и ђецу кад бих имао, ни њих не бих миловао...{S} И њима бих зликовац био...{S} Нико 
а буду несретни, укажеш ли мало љубави (не жаљења, јер то чини још јаднијим) пружио си утјеху и 
id="SRP19132_C29"> <head>XXIX</head> <p>Не знам како се и Зулфага познао са Хасаном и гдје се п 
уги момци онако, на голоме пољу!</p> <p>Не!{S} Он је забадао ножеве у земљу окренувши им врхове 
м...{S} Ја сам само питао, па...</p> <p>Не довршивши окрену се и пође из собе.{S} Старао се и у 
алудно свако опирање и затезање.</p> <p>Не проговоривши више ријечи, опет ломећи се, зијевајући 
дуговлачили, отезали с поласком.</p> <p>Не смијући, зар, да се одмах окрешу са усташима многи с 
јави и бабо, онако мрк, суморан.</p> <p>Не говорећи ништа и не питајући приступи Арнаутину, кој 
е увјерио да је говорила истину.</p> <p>Не знам ради чега отпусти она након неколико дана ту ис 
и сад неће да је остави на миру.</p> <p>Не може — вели — још никако ни смислити, е је он мртав  
и и кршан чојек — додаде тише. —</p> <p>Не покорава се свакоме, мисли својом главом...{S} А то  
ново питање: „А да нисам рањен?“</p> <p>Не зазирући више ни од чега, не осјећајући готово никак 
и нам се као да долази изнад нас, испод неба, из грања оног, те некако и нехотице подигосмо гла 
не, да га заложи залогајем или да му из неба печени голубови полете у уста!..{S} Какав ми је, б 
о у мјесец, у звијезде, тражили знакове небеске; причали и препричавали и своје и туђе снове и  
ј његовој сили и слави, сметали да види небо и сунце, и модре планине, баште са бехаром и зелен 
 авлију, на сунце, — вели — и гледајући небо, ведрину ону, запјевала из свега гласа...{S} А он  
се склопило изнад главе и заклонило нам небо и сунце Божје, и које својим мрким, дугачким грана 
унаоколо, купи бакшише што му их остали небрижљиво бацају, а непрестано се осврће и гледа: је л 
ожеве у земљу окренувши им врхове према небу и затрчавши се прескакао их, прелијетао их, прелиј 
, утонувши у њу, и раширивши руке према небу, готово ништа говорио није, ништа желио, ништа иск 
тегну он некако очајно, гледајући према небу. — Ти ћеш опет боље смислити.</p> <p>Мајки као да  
руке у крви и, раширене, одиже их према небу.</p> <p>И сви приступише и оквасише руке.</p> <p>— 
ахко обучен, стао би, исправио се украј невелике чатрње у дну авлије, големом, привезаном за ду 
ла је јорговане, пресађивала албабере и невене, окопавала руже и лехандере.{S} И као да се није 
<p>— И грмљавине ће бити — додаде стари невесело.</p> <p>— Мене сврбе леђа...</p> <p>Једно млад 
га.{S} Био је некако снужден, забринут, невесео и, макар што сам стајао баш поред собних врата, 
S} Нипошто!..</p> <p>— Ти ми и не можеш невјере учинити — одговарао сам мирно, опет га нудећи д 
стале радине.</p> <p>Сви као да му били невјерни и сви га поткрадали.</p> <p>— Без мудре главе  
се. -—</p> <p>Никоме за љубав не бих ти невјеру учинио... <hi>Никоме</hi>!..{S} Ево и крви, ако 
.. сада... <hi>Теби</hi> нипошто не бих невјеру учинио!..{S} Нипошто!..</p> <p>— Ти ми и не мож 
стране прича о гријеху, а ипак се прави невјешта и неће да га призна.</p> <p>Отргох јој конац и 
 одговори.</p> <p>— И преша ми је...{S} Невоља!</p> <p>Опет ништа.</p> <p>— Ефендија!..</p> <p> 
>— Ах... не вичи тако... ах!..</p> <p>— Невоља је...{S} Морам викати...</p> <p>— Ах... муко мој 
а!..{S} Сад барем знам да имам друга за невоље!..</p> <p>Окрену се и пође, а ја као слијепац за 
и како сам хтио.{S} Осим што сам као од невоље одлазио каткада у мектеб и тамо по два по три са 
i>слуга</hi>?</p> <p>— Он није дошао од невоље да вас служи, него га је умолила некаква ти тетк 
..{S} Ситнице!..</p> <p>— Ти... ти си у невољи био... у јаду...</p> <p>— Нијесам, мајко...</p>  
ујно, ишчезну.</p> <p>Тога истога дана, негдје иза подне, дође нам Сулага.{S} Био је некако сну 
кидном зујању читавог једног роја муха, негдје прикривеног.</p> <p>Тек након читава сахата у со 
тупцима њезиним.</p> <p>Док је говорио, негдје недалеко, у комшилуку, разлијегала се пјесма неч 
анину, те ми се покаткад причини као да негдје неко чудновато лаје, штекће, подврискује.</p> <p 
ноћ све јаче и јаче те се чинило као да негдје у даљини хуји вјетар и милује лишће какве непрол 
 Зулфага премамио, отео, уграбио, да је негдје у даљини убије, удави, уништи.</p> <p>И читава с 
ада тих, пригушен одјек.{S} И цврчак је негдје у грму цврчао и голи, растоварени коњи, привезан 
д је излазила од куће, и остајао с њоме негдје чак до поноћи.{S} Ни <pb n="279" /> хоџа ни хоџи 
и се преко читавих винограда и замирали негдје доље, у пољу, одакле као да се неко руга, враћао 
а их загријемо, — слушали како у даљини негдје, у другим сокацима, циличу тамбуре, звече дахире 
еба и неколике главице лука, па ручавао негдје осамљен, сакривен од сваког.</p> <p>— Какав је,  
ао човјека отворено, — вјечито је пиљио негдје у висину, изнад себе, — и на какав дужи говор ка 
По томе сам одмах и познао да се морало негдје нешто десити, нешто необично, крупно, големо.{S} 
 се кроз гране шандуда и смокава и тамо негдје далеко, далеко у плавој, свијетлој висини тоне,  
нуо, заглавио, настрадао.</p> <p>Ако су негдје хајдуци дочекали кога, о томе се причале читаве  
06" /> на нас, слуша; као да хајдуци ту негдје у засједи чекају нас одавно и чувају да им не ум 
има се, наклања према свакоме!..</p> <p>Негдје у даљини мукло заклепета звоно.{S} Хасан намах п 
 рече. — И не можеш само <hi>њега</hi>, него и рођену мајку тужити...{S} Она је најкривља...</p 
ари у земљи, па им мало било госпоства, него још ударили и у силеџиство над њима...{S} А силеџи 
 поломио.{S} И ништа не бих волио тада, него опет преврнути се и опет заспати...</p> <p>Али зар 
и прашини и ћораво трчати за звонарима, него ће свак тражити висине и ићи према њима својим пут 
није то била шала каква ни обична игра, него баш права трговина, која нам обојици ћара доносила 
пет, ви нијесте криви, народ није крив, него је крива судбина, и свак други, и читав свијет је  
кораку.{S} И ништа ми није било милије, него када би се ушљед моје неподмитљивости почео љутити 
лије сада нијесу ништа друго ни радиле, него сједећи на ћепенцима прекрштених нога, са необично 
ло није се могло десити никоме другоме, него само мени или некоме од мојих.</p> <p>Зато поред с 
отворено гледа очи у очи једно другоме, него у полутами, помрчини, у сјенци старих бршљаном обр 
га за послове, страховање од немаштине, него друго, друго нешто... ни сам не знам како бих назв 
овара ништа, што се не брани, не опире, него само шути, шути и смјешка се.{S} Непрестано као да 
о младо, безбрижно, ђаволасто дјевојче, него као удата жена, која још има толиког сина.{S} И бо 
.. да запјевам... ама не сама, не себи, него... као што бумбул пјева другоме... теби, ето, баш  
— Он није дошао од невоље да вас служи, него га је умолила некаква ти тетка — прогунђа Ибрахим  
 је што ми чини штету по кући и авлији, него, бива, отишао и у махалу, на сокак, па тамо начини 
ни се барем чинило да не само у махали, него у читавом шехеру хоџа није имао правог пријатеља.{ 
ги као да нијесу ништа друго ни радили, него ишли од махале до махале, па причали и препричавал 
су ме звали због крупних каквих ствари, него због ситница, беспослица разних.</p> <p>— Шта је?  
бу. — Не смије га рањена нико његовати, него ми.</p> <p>Ја је пољубих у чело.</p> <p>— Онда при 
кајући. — Нијеси смио ни пушке опалити, него одмах бјеж’о...</p> <p>— Лажеш!..{S} Ти си први ст 
 више ни спавати у кући, у соби својој, него одлазио у башту и спавао под смоквама, на трави.{S 
е пристајао за њим као јаран, пријатељ, него готово као слуга, измећар неки.{S} Ако је бабо нап 
еш у соби да пјеваш да те лијепо чујем, него тамо на авлији...{S} За инат!“...</p> <p>И тако св 
сена над ђерђеф ниже пјесму за пјесмом, него омалено, ситно дјевојче у мушком одијелу, са свиле 
више вјерује њему, кога је јуче познао, него мени, с киме је толико друговао.{S} Криво ми и што 
p> <pb n="347" /> <p>Ни украо, ни отео, него зарадио, лијепо зарадио, својом вјештином и мајсто 
 па га држи...{S} Није он мене оставио, него ево, на твоје очи, казао ми да сам му најдража, и  
ти. — Мало му је што је зулума починио, него ухватио двије ђевојчице из комшилука, метнуо их на 
та била кад би се случајно и превјерио, него кад би се спустио дотле да ради и <hi>женске</hi>  
} Не!..{S} Готово није ни гледао у нас, него му поглед вазда управљен био према оном низу нових 
 није хтио за софром, с осталом чељађу, него носио у торби, о рамену, овећи комад хљеба и некол 
 је то прије слушкиња каква, робиња му, него ли жена, домаћица.</p> <p>Ујутру, прије зоре, диза 
 драговољно.{S} А ја сам знао не једну, него неколико мајкиних тајни.{S} Зато, вјечито страхују 
не би могло рећи да је израсла на лицу, него је неко наказно и накриво прилијепио за образе, иш 
лим јој него... него освети Алаховој... него оваком животу...</p> <p>Глава јој клону на раме и  
и хоћу освету љуцку и волим јој него... него освети Алаховој... него оваком животу...</p> <p>Гл 
е знао препричати љепше, <pb n="210" /> него су написани — имао је о чему и да прича, и није му 
чао да хајдуци ћурликају уз двојнице, — него чобани какви, планинштари, дрвосјече.</p> <p>— Их! 
 узвикну љутито, устресајући раменима — него узео пушку и онако, кроз пенџер, погодио га, прело 
 и омрзнуо...{S} И вели: неће ни у кога него у тебе.</p> <p>— И данас ће доћи?</p> <p>— Данас.< 
на у глави и колико је боља и разумнија него сви домаћини шехерски.</p> <p>— Из зависти што је  
ога.{S} Осим мајке, која је више лежала него сједила у ћошку једном, међу јастуцима, и ћутала,  
другом у лице и говорећи више знаковима него ријечима, загледали су оружје, окретали га, чистил 
са радницима и кметовима више разговара него с њиме.{S} Криво му и што се смије онолико, шали,  
> <p>Тада, више од страха гледајући крв него од болова, малаксах потпуно.{S} У глави као да ми  
инат, све послове свршавао много раније него је она мислила и враћа се обично кроз дан, кроз дв 
ругој чибук, јављао се, обично, доцније него други, поздрављао се са свима и одмах пролазио у п 
ватру, само да кахва буде скухана прије него се он пробуди и да дуго не чека на њу.{S} Кад би с 
и опет настављала посао живље и хитрије него прије, желећи зар да накнади оно времена што га ма 
 мирно ми одговорио:</p> <p>— Па шта ће него ти разбит’ главу, кад ти нијеси њему разбио прије? 
т никог другог не тражи, ни у кога неће него у мене.{S} Макар се и свађали, макар се и љутили ј 
научена да свега има колико хоће и више него колико хоће, задрхтала је при помисли да би могла  
ј узгредни прекор био ми је увијек тежи него да ме ударио, ошамарио, истукао.</p> <pb n="278" / 
аткада грђе додију и постану несноснији него најљући душмани.{S} Сваки дан, након кијамета оног 
рођења још био необично богат, богатији него четворица других заједно, ипак су га готово сви из 
 некако слободније и рахатније осјећали него најбољи наши знанци и ахбаби.{S} Оружани су били с 
/p> <p>— Учи се сама, па ћеш боље проћи него ми је мајка прошла — одговарао сам, измичући се.</ 
 ја сам се осјећао некако чилији, лакши него прије и корачао сам брже од Хасана.{S} И на души м 
ицима, који имају више убистава на души него на глави длака.</p> <p>Други су опет тврдили како  
о... ја и хоћу освету љуцку и волим јој него... него освети Алаховој... него оваком животу...</ 
ило ми се као да ништа друго и не чујем него само тутањ онај, страшан, потмуо, необичан тутањ.< 
p> <p>Док опет ето Сулаге.{S} Није ишао него каскао сиромах, жут, блијед, модар, — онога часа у 
н, стидан, сметен.{S} Он и не зна друго него служити мајки и превртати хартије.</p> <p>— Зашто  
 преостајало <pb n="342" /> ништа друго него да идем у другу собу, те да потражим Ибрахим-ефенд 
пет тврдили како то нико други није био него усташи, који се преобукли у турске хаљине и стали  
 Читавим путем нисам на друго ни мислио него шта ћу одговарати и како ћу се бранити...</p> <pb  
 се.</p> <p>И ништа смјешније није било него је испочетка видјети како разговара с радницима, к 
30"> <head>XXX</head> <p>Иако није било него само неколико корачаји до Сулагине куће, мени се ч 
ти?</p> <p>— Отац се о њему мање бринуо него што се ја бринем — дочека мајка брзо и одбаци моху 
 дућан више наличио на пушкарницу какву него ли на бакалницу, трговину...{S} Чак је доводио и н 
, често сам више наличио каквоме хамалу него беговском сину, кољеновићу.{S} Макар ми се и ругал 
ви на ружне <pb n="390" /> снове што их недавно снивао.{S} Чак ни Хасанова порука није ме могла 
ка и присркује кахву.{S} Један заптија, недалеко од врата, чучнуо поред мангале, у руци држи ов 
лулом и мрка цијев дугачке шишане...{S} Недалеко од ње стајао је Хасан са пребаченим рукама пре 
 засјели по трави и запалили чибуке.{S} Недалеко од нас, у страни, сједили су и лешкарили покра 
стовима који одавно почели испадати.{S} Недалеко од њега, на ћенару једном, гурила се и хоџиниц 
 њезиним.</p> <p>Док је говорио, негдје недалеко, у комшилуку, разлијегала се пјесма нечија и п 
х, увијек сам опазио Зулфагу како стоји недалеко, на сокаку, и вреба ме, пази.</p> <pb n="265"  
 што сам, — непрестано мислећи о својим недаћама, — још једнако био узрујан и спреман на инат,  
улфаги?</p> <p>— Онда их Зулфага, онако недограђене, купио од твоје мајке за своје паре и.. и ј 
оста често, — по једном и по два пута у неђељи, — ипак се са Хатиџом нијесам много састајао.</p 
нама, може показивати како је слободна, независна и моћна сада, хтјела је и желила да то и друг 
/p> <p>Па као да јој и то мало било.{S} Незадовољна, зар, што само у кући, пред нама, може пока 
— Тхее...{S} Тако је — гунђали су неки, незадовољни што их нећу послушати. — Тааако...</p> <p>И 
о једну, и одбијати од куће све зване и незване гошће.{S} Тада је приступала и мени, улагивала  
и и сигурни да ће нас она извући из ове незгоде.</p> <p>Истога дана, пред вече, Јован је однио  
и одмарали у својим одајама, пробуђени, неиспавани, љутити, скакали су и викали, псовали, грдил 
во мушке главе; остали су само старци и нејака дјеца, који се нијесу могли пушком ни заметнути. 
има.{S} И макар што су ми одговори били нејасни, сметени, непоуздани, пажљиво је слушао све и г 
тењаче!..</p> <p>— Ко се од зеца плаши, нек се не спрема у хајдуке, — одвратих му подругљиво и  
мировати.</p> <p>— Ко се од зеца плаши, нек се не спрема у хајдуке — добаци Хасан пакосно, не о 
е у њих...</p> <p>— Хајкуна!..</p> <p>— Нек свак дође и нек свак слуша — кресну Хајкуна одлучно 
ати су слаби...{S} Остарили...</p> <p>— Нек је хвала Алаху кад ти проговори, а макар врата и ђа 
еко браде и пружи руку Сулаги.</p> <p>— Нек је сретно — рече отежући. — Ријеч је ријеч и лажи б 
 <p>— одговори он зијевајући. — Свачије нек је башка и свак нек научи својим управљати.{S} Без  
поносито. — За људе је кавга...{S} Жене нек се не петљају у то...</p> <p>— Она је овђе ханума!. 
 одмах трчао да нађе ватре и да поднесе нек припали; ако је требало што у чаршији купити, погод 
p>— Хајкуна!..</p> <p>— Нек свак дође и нек свак слуша — кресну Хајкуна одлучно, па и сама погл 
јевајући. — Свачије нек је башка и свак нек научи својим управљати.{S} Без тога нема среће у ку 
викну раздражено. — Ти остајеш, а Осман нек иђе...{S} Он ми не треба...</p> <p>Па сама позва Ос 
м обраслих зидова, кад се чудна тишина, нека разлије унаоколо и кад се само шапатом смије говор 
вијећа.</p> <p>— Ко хоће да види Алаха, нека излази између зидова — говорио је увијек. — Он је  
, и они ће бити исти, а ако били оваки, нека их свијех ђаво носи!..</p> <p>Чудна граја и гунгул 
застиди и збуни.</p> <p>— Што си виђео, нека си виђео, ама о овоме не причај ником — рече брзо, 
за сна. — Нека ме убију, објесе, утуку, нека муче колико хоће, све сам то сама зарадила...{S} И 
рчати Зулфаги са најозбиљнијом поруком: нека оставља све послове и нека дође, врати се што приј 
То?..{S} А шта ће то?</p> <p>— Па...{S} Нека кућа није празна.</p> <p>— Празна?..</p> <p>Опет с 
зе — прошапта.</p> <p>— Па шта је?..{S} Нека опазе...</p> <p>— Не... не смију нас сад виђети... 
шта се немој препадати...{S} А дерт?{S} Нека га ђаво носи!..</p> <p>— Напријед! — узвикну и Хас 
нас гледајући као да се буди иза сна. — Нека ме убију, објесе, утуку, нека муче колико хоће, св 
т заграјаше обојица и почеше псовати. — Нека затвара!..</p> <p>— Нећу!</p> <p>Авдо, бојећи се н 
ш ли још кахве?</p> <pb n="394" /> <p>— Нека — одговори јој, не осврћући се. — Не могу...</p> < 
 му. —— Оставите беспослице!..</p> <p>— Нека затвара! — опет заграјаше обојица и почеше псовати 
 се наљутио — додаде она јаче.</p> <p>— Нека...{S} И одљутиће се.</p> <p>— И опет мрмљао, гунђа 
м с тобом због кметова — вели.</p> <p>— Нека...{S} Договорићемо се сјутра — одговорим јој весел 
 <p>И спуштеним гласом доврши:</p> <p>— Нека га носи ђаво!..{S} А волио бих да је остао спавају 
 се, а не купио ништа!..</p> <p>И срџба нека поче ме обузимати, чудна, пакосна срџба, каква оби 
оче ме обузимати нека чудна сјета, туга нека.{S} У неколика пута бијаше ми дошло да се сакријем 
ље, у страни, <pb n="285" /> као стража нека и, — премећући се с ноге на ногу и из све снаге ду 
еб џаба, он је... он је опет као антика нека, коју треба <pb n="249" /> чувати...{S} И добра је 
дало као да је између њих двоје настала нека потајна, подмукла борба, у којој је Зулфага непрес 
ао да смо обојица осјећали да нас чудна нека опасност очекује; зато смо и жељели да се та опасн 
да, уријетко, освојила би је опет чудна нека сјета, дерт неки.{S} Али то није била више брига з 
а настаде у хоџиној кући чудна промјена нека.{S} Ни хоџа, ни хоџиница, ни Хасан, ни Хајкуна ниј 
ачко, тијело и мени се пријатна топлина нека поче разлијевати по прсима, по читавом тијелу.{S}  
нао ријечи проговорити.{S} Чудна слутња нека, необичан, јак страх нагло ме поче обузимати.</p>  
а, чак ни ја.{S} Као да је била срамота нека онаквоме јунаку дуго разговарати са женом, макар и 
се.</p> <p>Тада ми дође као несвјестица нека, малаксалост.{S} Сасвим изнемогао узвалих се и кло 
и, — рече меко, готово тепајући — а сад нека ти је просто...</p> <p>— Зар? — цијукну Зулфага и  
м како мислим.</p> <p>Изненада ме обузе нека чудна љутња.{S} Криво ми што он, Хасан, јаран ми и 
јом поруком: нека оставља све послове и нека дође, врати се што прије.</p> <p>— Оставио си ми с 
све њихове љубазности поче ме обузимати нека чудна сјета, туга нека.{S} У неколика пута бијаше  
>Отада се између нас двоје отпочела као нека борба, инат неки; отада управо и почиње моје право 
у робу и дозивало муштерије, диже се, у нека доба, кроз све махале једне голема граја, каква се 
њима Јована, оног истог Јована, који је некад са мном продавао робу по махалама и хтио отворити 
 са оним сељачетом, са Јовицом, који ми некад бијаше разбио главу.</p> <p>Био је, додуше, још ј 
 — рече одсјечно, бацајући ми пред ноге некакав нож, двије пушчетине и торбу. — Дижи се!</p> <p 
 — брзо дочека Зулфага и поново му даде некакав знак. — Он увијек мало једе...</p> <p>— Хм...</ 
од страха, од чега ли, посрнух у хендек некакав, падох ничице.</p> <p>Диже се чудна граја и нек 
агом, изненада ми ступи не дућан човјек некакав.{S} Умотан је био у голему, црну струку, чији с 
кијамет... поменуо је затим и бабу, сан некакав, и на крају надодао како се боји... боји...</p> 
ита јаче, гледајући изнад себе у пешкир некакав што је висио на зиду. — Како то?..</p> <p>— Ја  
} Знаш...</p> <p>И намигнувши, чудноват некакав знак даде му руком.</p> <p>— Хм...{S} Па баш и  
аптавати с бимбашом.{S} Тргну му у руку некакав замотуљак и овај га брзо спусти у џеп.{S} Причи 
и иза каната, мислећи зар да је теферич некакав или да се нечувена чуда догађају.</p> <p>Граја, 
у старој мусандери клопара и чепрка миш некакав, док напољу фијуче и цијуче вјетар засипљући сн 
да, намјести као страшило неко, човјека некаква, слична Црногорцу, са големим, дебелим турбаном 
невоље да вас служи, него га је умолила некаква ти тетка — прогунђа Ибрахим ефендија у браду. — 
учени по народу, па узгред натрапали на некаква сељака, који је покрај своје њиве под дрветом ј 
 је споменуо некаква харамбашу, Стојана некаква, неке рањенике, бој, окршај, кијамет... поменуо 
, непрестаног шуштања, цичања, звиждања некаква, што толико сличи цвиљењу, уздисању, јауку нечи 
е крилима, неко као да поврисну, залупа некаква канта, заклопараше нечије нануле, зациликта рез 
 пошто би она приступила, показивао јој некаква слова, бројеве, — иако није знала ни читати ни  
и.</p> <p>Чуо сам само како је споменуо некаква харамбашу, Стојана некаква, неке рањенике, бој, 
јећем, међу шебојима, и токорсе прешива некакве хаљине, крпе.{S} Опазивши ме, остављала је поса 
м се чак у подрум и тамо се сакријем за некакве сандуке.{S} Три сахата остао сам сакривен за са 
е стајала пред собом и брижљиво чистила некакве хаљине, препријечи ми пут и хтједе ме зауставит 
к је доводио и некакве Арнауте, дивљаке некакве, полуголе и одрпане, и — не питајући ме, — сјед 
шу, са бисагама из којих им провиривале некакве крпе, са <pb n="319" /> теркијама на којима су  
и му све новце што их наплатио за земље некакве...</p> <p>— То је Зулфагин момак! — прекидох га 
S} И постуле, камење, духан-кесе, гране некакве осуше се на њега, оборише му турбан с главе и р 
ни бити на сметњи или неће...{S} Хаљине некакве разбаци по сандуцима и по роби, заклони ми робу 
сет дана...</p> <p>Затим, из мокре крпе некакве, која је заударала на зној, истресе нешто духан 
— пита узбуђено. — Ко?</p> <p>— Агинице некакве говоре: како ништа немаш, како ћеш у њих просит 
алницу, трговину...{S} Чак је доводио и некакве Арнауте, дивљаке некакве, полуголе и одрпане, и 
не гунђајући никад.{S} Тамо јој носио и некакве поклоне што их слала ко зна коме, и у замјену д 
би.</p> <p>Једнога дана, поклањајући ми некакве лопте, као у шали напомену како ће ми поклонити 
о, да узме.{S} Затим брзо поче уклањати некакве сахане са серђена и редати их по тлима, уз огњи 
ало и забаталило се, мајка по препоруци некакве стрине, тетке ли, узе једног субашу, Зулфагу не 
х, великих казана бакрених, продавао им некакве ситнице и мијењао с њима за барут, за фишеке, з 
 Зулфага је излазио пред мајку, износио некакве тужбе, рачуне и сенете, старајући се и упињући  
>Повалише нас, једнога за другим, преко некакве ониске клупе, затегоше нам димије и ударише по  
p>— Пошље... пошље ти и мајка ударила у некакве грађевине... задужила се, запетљала још више... 
амо ако те не покваре хунцути и ниткови некакви и ако ти је не помуте...</p> <p>— Какви хунцути 
 Коњицу, гдје су ме донијели и оставили некакви путници, који се међусобно порезали и платили х 
узалудно.{S} Неколике муштерије, сељаци некакви, свратише се, уљегоше у дућан, и држећи руке на 
она причала.{S} И највише нам причала о некаквим маћехама, о женама које су обично биле шејтанс 
" /> сам се већ трећи дан и у друштву с некаквим сељацима пошао у Мостар.</p> <p>Кад сам закуца 
ну, опра и намазавши широку, танку крпу некаквим жутим, гњецкавим мехлемом, што га уза се донио 
чно кроз дан, кроз два, носећи узгред и некаквих пешкеша и понуда разних.</p> <p>Једанпут само  
 тужан.{S} Џепови му вазда били препуни некаквих хартија, тефтера и писама и, кад год би мајка  
pb n="290" /> прикрадати неко.{S} Момче некакво, високо, танковијасто, са тешким траболозом око 
, народ који јауче за добром, за славом некаквом, за слободом, а сам пјан, дремован, дембеласт, 
ћи чисти врата и пенџере, трља их крпом некаквом, запе ми ријеч у грлу.{S} Заборавих на све.</p 
та!..</p> <p>— Јадниче!..</p> <p>Па узе некакву књигу и поче је прелиставати.</p> <p>— А ја сам 
ред њега, на тлима засјео други, метнуо некакву хартију на кољено, па записује нешто, непрестан 
окрханим канијама, стару, зарђалу пушку некакву и три улупљене фишеклије, окити се и наоружа по 
и да ће их он, онако бистар и проницав, некако пронаћи и ухватити, да ће им први ући у траг.</p 
смокава, и ораха, и љешника.{S} Она је, некако, увијек била љубазнија према нама, нарочито прем 
испросити — настави након дуже почивке, некако пакосно, као дражећи га.</p> <p>— Казао си да ће 
у оштрицу, и, као заклањајући се за ме, некако поребарке крену напријед.</p> <p>— Хајдемо — реч 
и и позвецкујући њима весело улазиле и, некако поцупкујући и скакућући, претрчавала преко авлиј 
и убити?..</p> <pb n="251" /> <p>Па би, некако и нехотице, застала пред огледалом и почела попр 
 почео звиждукати или, стиснутих очију, некако попијевати кроз нос, шуњкетати.</p> <pb n="258"  
учити, гњавити, набијати на колац?..{S} Некако бесвјесно повукох се још дубље у шибље и збацих  
отовина, — ако је доиста толико било, — некако и сувише брзо потрошила.{S} Готово да је Зулфага 
и да другују с њима.{S} Хасан због тога некако постиђено спусти пушку поред себе и сједе међу њ 
 <p>— Познајеш ли ме? — подвикну струка некако весело, па заигра насред дућана и нагло се рашир 
нажно повуче.</p> <p>— Чекај — прошапта некако њежно, молећи, па разгрну фереџу и погледа ме св 
њен, измичући се на леђа, изиђе из собе некако нечујно, ишчезну.</p> <p>Тога истога дана, негдј 
ворио, свак распитивао за њих.{S} И све некако тихо, прикривено, са страхом неким, као да хајду 
сти дан након његова одласка постала је некако сметена, збуњена, усплахирена.{S} Момци су долаз 
се клиса, лопте, сакриваче.{S} И све је некако више сличило весељу каквом нето оплакивању погин 
{S} Напошљетку најмлађи од њих, који је некако изгледао и најприсебнији, поче причати и казиват 
на смијех.{S} Кад је дошао, изгледао је некако сметен, збуњен, стидан.{S} Потрчао је да пољуби  
е одлучно пошло на боље.{S} Изгледао је некако и задовољнији, веселији.</p> <p>Почео се љепше и 
их ријечи; једино међу њима изгледао је некако блажи, питомији.</p> <p>— Људима које је Алах ос 
ја и сваки који би приступио осјећао је некако као да се приближује својој кући, дому своме...{ 
е иза подне, дође нам Сулага.{S} Био је некако снужден, забринут, невесео и, макар што сам стај 
гову присуству и страшивице се осјећале некако јаче, храбрије, те се и они заклињали по неколик 
очију и око носа ишарале га и направиле некако старијим, смјежураним, а мишићи на десном образу 
и кад наусница нагари...</p> <p>Тада ме некако обузе чудан стид, изненада.{S} Сметох се, збуних 
ти ћеш га одбити?..</p> <p>Гледајући ме некако постиђено, мазећи се, обгрли ме око врата и прив 
у неким часовима <pb n="314" /> постане некако лаковјеран, злокобник, гатало, а у шуми оној, у  
<head>XIV</head> <p>Мало помало и ја се некако одомаћих у хоџиној кући.{S} Готово сасвим почех  
 ударио на ме... на мајку.</p> <p>Па се некако спуза низ миндерлук, готово паде на кољена и поч 
з намјештаја, зијале су оне и црниле се некако, као након навале хајдука, као након пожара.{S}  
 листовима, почеше ми играти, трзати се некако, грчити, и при сваком њиховом трзају као да ме н 
боли сад...{S} Добро сам — једва сам се некако могао прибрати и одговорити јој. —</p> <p>Ништа. 
а и начинила као мало кубе, провучем се некако, сав изгребан и одрпан, кроз шибље и сакривен од 
знад нас, испод неба, из грања оног, те некако и нехотице подигосмо главе и погледасмо у висину 
е, и њу, и свакога гађати као кумру, те некако и нехотице устукнем и повучем је за собом.</p> < 
 <p>— Добро и ваљано момче моје, — рече некако меко, сажаљевајући — срце ти је исто као и у мај 
> <p>— А ја те чекала на пенџеру — рече некако тужно, снуждено. — Наслонила се на демире, међу  
ајка је, шта више, иза тога постајала и некако мекша, њежнија, блажа.{S} И, желећи зар да загла 
 трзну руком, гурну ме мало унапријед и некако заповједнички откреса:</p> <p>— У руку хоџу, чап 
крв јој отворио.{S} И кад она застаде и некако зачуђено погледа у рану, он се сав стресе, бржеб 
смате прси све до појаса, рашчешља је и некако мукло, отегнуто запита:</p> <p>— Шта ћете?..</p> 
 сама опере.{S} Отирући и обгрлила ме и некако збуњено, сметено промуцала:</p> <p>— Спремај се. 
мену, извије танке обрве, напући усне и некако дурљиво, мазно, као дијете коме отимају лутку, о 
тао крај каната, опустио руке низа се и некако изморен малаксало цикнуо:</p> <p>— Рођо!..</p> < 
> <p>И опет ме обузе чудан страх неки и некако нехотице приљубих се уз Хасана, јаче стежући пуш 
д којих се стаклиле мутне, влажне очи и некако пријекорно звјерале, шкиљиле према свима нама. — 
>Она устукну мало, заклони лице руком и некако покуњено, постиђено, погледа ме једним оком испо 
им. — прошапта момче да се једва чуло и некако поплашено, блесасто, поче нас гледати све троје. 
Како ћу ја?.. — ускликну он задивљено и некако поплашено поче се измицати натраг. — Кад твоја п 
p>— Је ли вам необично, момци? — тихо и некако подругљиво запита стари, окрећући нам се. — Ви,  
 новим, свиленим димијама, кад ме опази некако поплашено устукну натраг и одиже руке.</p> <p>—  
говарали, шапутали.{S} И сви ме гледали некако меко, питомо, сажаљевајући.{S} Ако би прошли пор 
ада и још онако оружани.{S} Сви су били некако мирни и равнодушни; гуркали су и даље у ватру и  
 ту, а мене зове...</p> <p>И све говори некако жалостиво.{S} Каже: „Додијао сам вам, па ме и не 
 Свиђа...{S} И баби се свиђа — одговори некако заносно.</p> <p>— Ех?..</p> <p>Она накриви главу 
видио нијесам и који су се у нашој кући некако слободније и рахатније осјећали него најбољи наш 
и било да сам болестан, — одговорим јој некако пакосно, осорно, примичући се са чудном, лудом ж 
остати.</p> <p>Са села се враћао увијек некако суморан, забринут, тужан.{S} Џепови му вазда бил 
исплати му.</p> <p>И кад наплаћује а он некако окреће главу, стиди се, снебива, као да ради неш 
 моја памет? ..{S} Каква?.. — отегну он некако очајно, гледајући према небу. — Ти ћеш опет боље 
има, псовком...{S} Хасан се још и држао некако и, кад сам себе на силу соколећи, усиљавао се да 
опазисмо како је у пошљедње доба постао некако обазривији, пажљивији и како чешће обилази врата 
вати.</p> <p>За чудо, ја сам се осјећао некако чилији, лакши него прије и корачао сам брже од Х 
тлуцале, нос при врху поцрвенио и дошао некако тањи, а очи, крупне, влажне очи њезине, помутиле 
акон сваког разговора о њему ја сам био некако веселији.{S} Лакше ми било на души и слађе сам с 
учу у лице.</p> <p>И одмах би се скупио некако, покуњио се и пошао.</p> <p>Мајка је гледала за  
аве као магаре какво и одмах се осјетио некако силнији, јачи.{S} Могао сам се опет подигнути и  
јетљено ватром, свијетлило се, блистало некако, очи јој се пламиле, сијале, а црвена шамија на  
и, видећи како је сви слушају и гледају некако друкчије, мекше, питомије, сада тек као да осјет 
, изненађен, погледа и на ме и на мајку некако лукаво, испитујући, па лагано, тихо, ступи у соб 
у усташи жене, кад тако питаш! — отегну некако осорно. — Јунаци су оно, болан, а ми смо нико и  
ма.</p> <p>— И зато се наљутио — отегну некако ђаволасто, дражећи ме. — Зато?..</p> <pb n="373" 
нуо некаква харамбашу, Стојана некаква, неке рањенике, бој, окршај, кијамет... поменуо је затим 
и ћутала, све су жене галамиле, викале, неке се и смијале.{S} Чибуци ни сад нијесу били заборав 
се, токорсе да је тјеше и разговоре.{S} Неке су доводиле и дјецу са собом, бојећи се зар да их  
 га и на села, токорсе да јој посвршава неке послове, те да га тако барем за неколико дана отје 
и, оној и јуришао сам <pb n="226" /> на неке, ударао, док напошљетку, и сам окрвављен и изгреба 
 Једва сам се савладао да не налетим на неке и не почнем их ударати...</p> <p>Погледавши око се 
их разлога за то, — ипак осјети е му са неке стране пријети опасност, те се унапријед, често и  
аха, од осјећања своје немоћи, од срџбе неке на самога себе.{S} И дође ми да викнем у помоћ, да 
: какве ће наредбе да изда за винограде неке, шта ће да им каже, а она је само муцала, петљала  
.</p> <p>Ради тога удари у чудне работе неке, у праве махнитлуке.{S} Брзи и изненадни прелаз из 
 <p>Мајка, нестрпљива, поче размјештати неке ствари но соби, које као да јој на путу биле.{S} П 
 и намети разни, — остављали су домове, неки их и палили, и придруживали им се.{S} У многим кућ 
жан повратити.</p> <p>Једанпут је, чак, неки Хасан Арнаут хтио и на башту му покрај куће да уда 
у почели јењавати.</p> <p>Али, за чудо, неки необичан страх поче ме све више и више обузимати,  
и момак тихо. — Све клону, ослаби...{S} Неки почеше бјежати бацајући оружје, а неки се и сакриш 
у и о Авдаги и причали о нападачима.{S} Неки се правили и као да их познају, иако их, — увјерен 
 он оставио много готовине иза себе.{S} Неки су поуздано тврдили да је преко стотину ћемера сам 
о махале, па причали и препричавали.{S} Неки су опет, у жељи да што ново изнесу, измишљали прав 
 обичају, улагујући се, умиљавајући.{S} Неки су ми говорили како се и у кахви састају много и к 
 Неки почеше бјежати бацајући оружје, а неки се и сакрише...{S} И ето:.. таки и остадоше у живо 
ћника? ..{S} Или су мислили да сам луда неки, који је побјегао од куће, отргнуо се и беспосличи 
оштеном науком</p> <p>— брзо одговорише неки, старајући се да пред паметним човјеком и они изгл 
о ми се као да су ми сви ти људи ахбаби неки, давнашњи знанци.{S} Са сваким од њих побратио бих 
ане.{S} И хтјела да се покаже као јунак неки, делија, мушкобана.</p> <p>У дну авлије, готово од 
ријатељ, него готово као слуга, измећар неки.{S} Ако је бабо напунио лулу, он је одмах трчао да 
нас двоје отпочела као нека борба, инат неки; отада управо и почиње моје право <hi>житије</hi>, 
авало ми се увијек и као да чујем шапат неки и пригушено грцање, јецање.{S} Сваки пут нешто као 
 нам је као да смо пронашли нови свијет неки, дворе вилинске, о којима нам се у дјетињству тако 
акуца.</p> <p>Тада настаде чудан клепет неки и комешање унутра, у авлији.{S} Закакоташе неколик 
ојила би је опет чудна нека сјета, дерт неки.{S} Али то није била више брига за послове, страхо 
/> <p>— Тхее...{S} Тако је — гунђали су неки, незадовољни што их нећу послушати. — Тааако...</p 
але.</p> <p>И опет ме обузе чудан страх неки и некако нехотице приљубих се уз Хасана, јаче стеж 
, бедевији, и намјестио ту као креветац неки, да може поред ње и ноћивати, спавати.{S} И оно ор 
ав је...</p> <p>— Здрав — потврдише још неки.</p> <p>Авдо ме подухвати испод пазуха, подуприје  
 а не шибају...</p> <p>— Удрите!</p> <p>Неки, затежући, мрштећи се, приступише.</p> <pb n="239" 
стењати још јаче и, као болесник какав, неким меким, изнемоглим гласом избаци:</p> <p>— Ах...{S 
енуо кадикада, са момцима и са јаранима неким, према Црној Гори, да се тамо окреше са хајдуцима 
лне прашине изгледала пепељаста, — и на неким мјестима помало поткопан.</p> <p>— Ено га! — узви 
 као што обично сви слабићи стрепе пред неким који је моћан и јак.{S} Доста је било да их само  
у устајале из својих дућана и са чудним неким задовољством гледали за њим.{S} Махала читава пон 
све некако тихо, прикривено, са страхом неким, као да хајдуци већ и по чаршији ходају и свете с 
и и голубови, и Зулфага, као са страхом неким, приступи им и лагано, тихо, пажљиво, закуца зарђ 
више мучити.{S} И најпаметнији човјек у неким часовима <pb n="314" /> постане некако лаковјеран 
ло се видјети како, из кућа и из дућана неких, немилосно лете и папуче, и нануле, аршини, калуп 
 неколике кокоши и заклепеташе крилима, неко као да поврисну, залупа некаква канта, заклопараше 
огоди!</p> <p>— Ко је?..</p> <p>— Неко, неко...{S} Погађај!..</p> <p>— Да није...?...</p> <pb n 
мљава, Ајкуна цикну и отскочи у страну, неко јаукну, неко поче псовати.</p> <p>Савладаше га, св 
 цикну и отскочи у страну, неко јаукну, неко поче псовати.</p> <p>Савладаше га, свезаше.</p> <p 
у, прихвати ме тада, одиже од земље.{S} Неко ме зали и водом по лицу и од студени оне стресох с 
а, као да ме гризло нешто, пекло ме.{S} Неко као да ме прекоравао, е сам и сам био рђа, кукавиц 
лабе, напукле, како су украдене чак.{S} Неко се одострага још усуди да у оној гунгули и гурне Ј 
и. — Погоди!</p> <p>— Ко је?..</p> <p>— Неко, неко...{S} Погађај!..</p> <p>— Да није...?...</p> 
о нешто новаца уложило их све у робу, а неко је, богме, грабило и ствари из куће и продавало их 
као што најчешће и одговара човјек кога неко или неће или не може да разумије. — То је мој одго 
ју те ми се непрестано причињава као да неко пристаје за мном, као да ме узастопце прати.</p> < 
у.{S} Једнако нам се причињавало као да неко пази <pb n="306" /> на нас, слуша; као да хајдуци  
еднем и ја, одмах поред њега.</p> <p>За неко вријеме обојица смо сједили тако, нијеми, непомичн 
 се са овим свијетом мучно је, — дочека неко иза леђа, зијевајући. — Никад више сунца не виђети 
 Међер је стари хоџа опет бољи — дочека неко одострага и указа на старог хоџу, који је, смирени 
гледасмо у висину.</p> <p>— Мора да иде неко — једва се присјетих ја и почех га теглити за рука 
гло рећи да је израсла на лицу, него је неко наказно и накриво прилијепио за образе, ишао је ул 
уда.</p> <p>И ми сви мишљасмо да нас је неко одао, потказао хоџи.{S} Хасан је сумњао у ме и поч 
е, ни за ким пристајао; чак и кад му је неко требао, није му знао ласкати ни улагивати се.</p>  
те ми се покаткад причини као да негдје неко чудновато лаје, штекће, подврискује.</p> <p>Језа м 
мах као да ми се сасуши грло, као да ме неко поче давити.</p> <p>— Зулфага је то видио и зато с 
студен ми се прели преко леђа као да ме неко хладном водом полијева, обје руке као да ми се изн 
 меса болио ме.{S} Било ми је као да ме неко читав дан ударао са врећом препуном пијеска, те ми 
, и при сваком њиховом трзају као да ме неко боцкао безбројним иглицама, трњем.</p> <p>Тада, ви 
о причати и онако тумачити.{S} Кад мене неко похвали да лијепо причам, увијек се сјетим хоџе и  
га у читаву шехеру наста чудно комешање неко.{S} Ако који рањеник није био смртно рањен, ако је 
и негдје доље, у пољу, одакле као да се неко руга, враћао се кадикада тих, пригушен одјек.{S} И 
устила рукаве низ мишице.{S} И обоје се неко вријеме гледали нијемо, ћутећи.{S} Затим би се поч 
ми.{S} Ноге ми задрхташе, стресох се, и неко као да ме прикова на мјесту.{S} Пуцањ, још јачи и  
ох ничице.</p> <p>Диже се чудна граја и неко зазва у помоћ.{S} Замало, па се око мене окупи чит 
лухивати.</p> <p>— Иду, иду — као да ми неко непрестано шапће на ухо, чупка за косу а звоно оно 
че примицати, <pb n="290" /> прикрадати неко.{S} Момче некакво, високо, танковијасто, са тешким 
, готово као да је и сама жељела да јој неко говори у кући, да граје, ларма.{S} И зато је најче 
приближили Сулагиним вратима истрча нам неко у фереџи у сусрет и поче ме дрмусати.</p> <p>— Сма 
одмах поред зида, намјести као страшило неко, човјека некаква, слична Црногорцу, са големим, де 
p> <p>— Устани!..{S} Устани!.. — чух, у неко доба, како ме зове Хасан, псујући и звекећући ми о 
олико пута и све јаче, све јаче...{S} У неко доба причини нам се као да долази изнад нас, испод 
ам све бјешњи, љући, раздраженији.{S} У неко доба готово ништа не бих волио толико колико да ми 
 стењао:</p> <p>— Дај!..</p> <p>Једва у неко доба један од путника застаде.{S} Заустави коња, п 
ово посвађао с њиме, поџавељао се, да у неко доба не зачух разуздан, здрав смијех нечији, — кој 
илти и по чекмеџи с новцима, те ми је у неко доба дућан више наличио на пушкарницу какву него л 
 <p>Зарада је расла све више и више и у неко доба толико смо се били осилили да смо чак почели  
ет падала по трави, ваљала се.</p> <p>У неко доба чинило се као да је мајка жељела да се сасвим 
— Нема крви!..{S} Није рањен!.. — викну неко загледајући. — Здрав је...</p> <p>— Здрав — потврд 
<p>— Доћи ће он и сам — као да ми шапну неко, те се опет смирих и прихватих за посао...</p> <p> 
та, не рекох ријечи.{S} Као да ме гурну неко, брзо, без размишљања, скочих са ћепенка и потрчах 
 маглити.</p> <p>Немоћан и слаб остадох неко вријеме тако, сједећи у трави, с рукама у крило оп 
> <p>— Њега?</p> <p>— Шибајте!..</p> <p>Неко дохвати три-четири шибе и добаци им.{S} Они не при 
а?..{S} Не знам...{S} Хајдемо!..</p> <p>Неко вријеме стајали смо и кошкали се међусобно: час је 
 да сам вазда с вама...{S} Ех!..</p> <p>Неко вријеме сви смо ћутали.{S} Мајка је гутала димове  
пажен и непримијећен ни од кога.</p> <p>Неко вријеме ишли смо обојица тихо, лагано, не говорећи 
ама што сам их од Хајкуне добио.</p> <p>Неко вријеме сви смо сједили тако не мичући се и не гов 
као да сам у томе часу угледао сродника неког, блиског сродника који ми најмилији био, и срце м 
{S} У њему као да је гледала избавитеља неког, добротвора, у њему, готово, гледала све...</p> < 
а попијевају.</p> <p>И, из чудног ината неког, и мени се прохтједе да запјевам, да пустим глас. 
ише.{S} Било ми као да сам се ослободио неког големог терета који ме давио, притискивао, мучио. 
ијати уза се, као да ме брани, отима од некога...</p> <p>Једне вечери, пошто је обдарила и отпу 
ивао да на њ пази, опет су увијек слали некога по ме, поручивали, звали ме.</p> <p>И није да су 
p> <p>— Бива: ја једва чекао да угледам некога, па одмах и да се крвим с њиме!..</p> <p>— Мораш 
е, тетке ли, узе једног субашу, Зулфагу некога, намјести му и уреди у кући собу једну, у којој  
S} Све као да је било у чудној грозници некој, све се комешало, врело.{S} Све се и прибијало је 
 и пуцањ одјекну кроз читаву планину, а неколика листа букова, погођени куршумом, залепршаше и  
ара, на изгладњелим мршавим коњима и по неколика крда стоке, крупне и ситне, од чије рике, буке 
имати нека чудна сјета, туга нека.{S} У неколика пута бијаше ми дошло да се сакријем куда, да п 
и...{S} За трговцима се отегла сеисана: неколике кириџије, са камџијама у руци, ишли су поред с 
збацујући неслане шале о домаћинима.{S} Неколике дјевојчице које је сретао путем изненада је за 
па потрча као сулуд, не осврћући се.{S} Неколике пушке запуцаше за њим, заграјаше свиколици, по 
ећи, зазивање ми није било узалудно.{S} Неколике муштерије, сељаци некакви, свратише се, уљегош 
<pb n="255" /> и, разасувши по димијама неколике прегршти мохуна, чистила их, тријебила.{S} Пог 
дале по јастуцима; испод шише жутиле се неколике обвехле дуње од којих читава соба мирисала, а  
p>— Шта вам је, несретници? — заграјаше неколике чаршинлије, мијешајући се међу нас и развађају 
омешање унутра, у авлији.{S} Закакоташе неколике кокоши и заклепеташе крилима, неко као да повр 
 у торби, о рамену, овећи комад хљеба и неколике главице лука, па ручавао негдје осамљен, сакри 
да отспава, ни са комшијом да попије по неколике кахве, и који хоће читав ред чаршиски наопако  
војим теферичима.</p> <pb n="218" /> <p>Неколике слушкиње, које је мајка најмила из махале зади 
кроз нос и, како јој очи бијаху влажне, неколико их пута отирала, а Хатиџа је, лежећи поред ње, 
 разносиле робу по махалама, међу жене; неколико торбара опремио сам чак до црногорске границе, 
ича нешто, да објашњава. <pb n="358" /> Неколико рука, уз необичну дреку, прихвати ме тада, оди 
рштећи се и постајући све немирнија.{S} Неколико пута чинило ми се као да ће га зауставити, зов 
силе као да се више нико бојао није.{S} Неколико табора, који су пратили тајин у Никшић, дочека 
 познао са Хасаном и гдје се познао.{S} Неколико пута сам их видио како заједно пролазе чаршијо 
хартије.</p> <p>— Зашто га ружиш тако — неколико пута питао сам Сулагу, прекидајући причање. —  
за свако по неколико гроша џепашлука, а неколико пута слао ми и слаткиша и других понуда, које  
о отимали залогаје један другоме.{S} За неколико минута шкипић је био сасвим празан, а ниједна  
е чаршија затварала одмах, опустјела за неколико минута, а преплашени трговци ми дућанџије голо 
ше и покорити их, поломити, уништити за неколико дана.</p> <p>Казивали су и како је нишанџија м 
ва неке послове, те да га тако барем за неколико дана отјера од себе, да га одстрани.{S} Па ни  
:id="SRP19132_C5"> <head>V</head> <p>За неколико дана након погибије бабине у кући нам је био н 
, а све стрепило, плашило се.</p> <p>За неколико дана Хасан је непрестано одлазио у чаршију и н 
ницама на глави, збијали се око њега са неколико страна; између њих мотљале се, обилазиле кириџ 
 као да тамо сједи огроман див какав са неколико глава на раменима и са неколико рука.{S} Кикот 
 пролазити, његов мрки, мишасти кров са неколико оџаке на тјемену, из којих се увијек извијао т 
и, а златне ките од барјака, орошене са неколико капи, почеше се прелијевати као да се међу њим 
сплетеном косом, разбаченим рукама и са неколико капи крви на образима, дрпава, дроњава, готово 
акав са неколико глава на раменима и са неколико рука.{S} Кикот, цика, граја, врисак непрестано 
као да десетина њих у један исти мах са неколико страна хакћу и подвикују.</p> <pb n="313" /> < 
модар, — онога часа учинило ми се да је неколико боје промијенио, — са широко отвореним устима  
учинити ништа...</p> <p>Хатиџа, која је неколико пута долазила до врата и враћала се, напошљетк 
сматим прсима његовим...{S} Хоџиница је неколико пута мирно одбацивала кошуљу и продријемала ма 
p> <p>— Пхи, погане радње! — говорио је неколико пута, мрштећи се и отпљуцкујући у страну. — Тр 
> <p>— Кроз двадесет...{S} Превићемо је неколико пута.</p> <p>Пошто је бербер отишао, уљезе и Х 
у страну.</p> <p>Напошљетку, кренуше се неколико њих пред бимбашу.</p> <p>— Аман, — повикаше уз 
— Добра ти срећа, Турчине! — отповрнуше неколико њих једногласно, подижући главе.</p> <p>Почеше 
ет је мислила о рачунима...</p> <p>Кроз неколико мјесеци као да није више било ни пријатеља ни  
што то и други ортаци раде.</p> <p>Кроз неколико дана он је већ носио кроз чаршију, у зембиљу ј 
ио дати.{S} Одвојио и нешто готовине, и неколико кућа кметова, и десетак винограда, и све дао.{ 
и он, одбаци од себе и чинију с алвом и неколико гурабија што их држала у крилу.{S} Остале жене 
е и изјадао се.{S} Пољубио јој и руку и неколико пута поклонио се до земље.{S} А већ сјутрадан  
p> <p>— Зар и овђе?</p> <p>Стари извади неколико упечених кромпира и поче их љуштити.</p> <p>—  
атворим и да се сакривам.{S} Зулфага ми неколико пута пролазио испред дућана весео, насмијан, з 
мијешно, — морао сам поскочити, ђипнути неколико пута и нагло прихватити за алку једну, само да 
ти, маши се у џеп и, не гледајући, баци неколико маријаша преда ме, у прашину.</p> <p>— Ето.</p 
ти и наставити пут.</p> <p>Опет сретнем неколико људи.{S} Један иде напријед са старим, смрдљив 
 <p>Не знам ради чега отпусти она након неколико дана ту исту слушкињу, која је и спавала с њом 
C10"> <head>X</head> <p>Пошто је продао неколико кметова и новце предао мајки, Зулфага за дуго  
ачући. — Да је моје ја... ја бих продао неколико кметовских кућа...</p> <p>Непоштени су, краду, 
овољно.{S} А ја сам знао не једну, него неколико мајкиних тајни.{S} Зато, вјечито страхујући да 
омишљао нијесам никако да ће он сам, до неколико дана, доћи ми у дућан и сам ми се јавити.{S} К 
SRP19132_C23"> <head>XXIII</head> <p>До неколико дана отишао сам кадији.{S} Био то омален, широ 
>— Душе ми...{S} По читав дан једва ако неколико залогаја изједе...</p> <p>Хоџа се ухвати за бр 
руму, око нога ми, као да се испреплело неколико пушака, око њих се разасуло стотинама маријаша 
 се сви у кући.{S} Момци, којих је било неколико, ако би се заиграли и заговорили кад он није б 
о које се <pb n="230" /> бијаше окупило неколико ханум да се часте и да тефериче, изненађена ск 
>XXX</head> <p>Иако није било него само неколико корачаји до Сулагине куће, мени се чинило као  
све рјеђе и рјеђе.{S} Остадоше још само неколико комшиница, којима као да не бијаше најпријатни 
и.</p> <p>— Дај! — шиштао сам задављено неколико пута према неколицини путника, угушивајући и п 
ераним, иструлим хаљинама, — ако се оно неколико крпетина што се једва држало на њему могло наз 
еће.{S} Јок!..{S} И сада, сваки дан, по неколико пута као да зачује: и коњски топот, и звеку ор 
лижује својој кући, дому своме...{S} По неколико каравана коња, голих, растоварених, са зобница 
, састајао се с њима, сашаптавао.{S} По неколико ибрика кахве наручивао је и чашћавао свакога;  
клупе, затегоше нам димије и ударише по неколико папрених дегенека.{S} И пустише нас и робу нам 
аче, храбрије, те се и они заклињали по неколико пута да ће га пратити у бој, да ће у ватру и у 
ива, да их оставим на миру, и молили по неколико пута да оцу не причам о том, да се не потужим  
н кијамета оног, долазило ми у дућан по неколико њих, засједали по сандуцима и по врећама с ках 
и, штипао је сваку за образе и љубио по неколико пута.</p> <p>И као побједник какав, накрививши 
ао ми је писмо, приложивши уза свако по неколико гроша џепашлука, а неколико пута слао ми и сла 
на демире пенџерске пазио је.</p> <p>По неколико пута опипавао их и кушао могу ли се преломити. 
се, па су и чаршију затварали.{S} Крену неколико њих, обијесни, љутити, раздражени, с исуканим  
ћи да се отмем, исправим.{S} И коракнух неколико пута и...</p> <p>Све поче дрхтати око мене, св 
а је ово...</p> <p>За Османом одоше још неколико њих, одбјегоше.</p> <p>Напошљетку читава кућа  
{S} Ослухну.{S} Клепетање се понови још неколико пута и све јаче, све јаче...{S} У неко доба пр 
акћу и подвикују.</p> <pb n="313" /> <p>Неколико поплашених тица прхнуше из шибља и цијучући и  
који: махраму, јаглук, кошуљу...</p> <p>Неколико пута хтио сам отићи да је видим и да проговори 
ан, са китом цвијећа испод феса.</p> <p>Неколико пута слала га и на села, токорсе да јој посврш 
чавао да то први каже, изговори.</p> <p>Неколико минута тако смо се гледали.</p> <pb n="317" /> 
срнем на кога, да убијем, отмем.</p> <p>Неколико пута и одлучивао сам се на то и припремао пушк 
 за барут, за фишеке, за брашно.</p> <p>Неколико Циганака, млађих, кршнијих, окретнијих, нашао  
одмах се дизао и одлазио у собу.</p> <p>Неколико пута био сам ишибан због ових посјета.</p> <p> 
релијевале, као растопљени туч, а плећа неколицине, окренута према нама, чинила се кроз помрчин 
иштао сам задављено неколико пута према неколицини путника, угушивајући и понос и срџбу и накла 
ортачили смо се и отпочели са трговином неком.</p> <p>И није то била шала каква ни обична игра, 
 остаде само на једном слузи, на Хамиду неком, кога Зулфага однекуд доведе, и на једној слушкињ 
 се и наругао овом, — са чудном љубављу неком, готово као што мајка гледа одојче своје.</p> <p> 
 <p>Има тренутака када човјек по нагону неком, — макар и не имао јачих разлога за то, — ипак ос 
="240" /> Сад се није више бојала да ћу неком јачем испричати њезине тајне и као да се хтјела о 
сити никоме другоме, него само мени или некоме од мојих.</p> <p>Зато поред све њихове љубазност 
е ударити или казнити жешће.{S} Пустити некоме да ти сазна тајну која је за чување, значи упола 
ивао највише да се остала добра уреде и некретнине да се подигну; зато је увијек и тражио да се 
 обично избија у човјеку који је учинио неку погрешку, па га почели прекоравати, смијати му се  
каткад, да човјек ужива, осјећа насладу неку и у мукама својим и онога ко му је најдражи...</p> 
цио и почех газити.{S} Необичну насладу неку <pb n="372" /> осјећао сам у томе да их мрвим, уни 
пут да одговоре е је нема, да је отишла некуд.{S} Бојала се, зар, сирота, да је не издају и не  
н дима, а топао, широк поглед блудио је некуд далеко, далеко, преко сусједних кровова са накрив 
вајући да оца угризе за руку и да бјежи некуда.{S} Дошавши насред собе хоџа га одгурну <pb n="2 
нађе избија из нас и ни откуда више.{S} Нема зла које само никне; заметак му је баш у ономе кој 
е.</p> <p>— Напријед! — рече одлучно. — Нема више смишљања!..</p> <p>Никада нијесам вјеровао у  
е изјадам, ни да испричам што.</p> <p>— Нема ти овђе мјеста — одговарао је сваки и не саслушавш 
есох се и нагло подигох главу.</p> <p>— Нема крви!..{S} Није рањен!.. — викну неко загледајући. 
е истом сјетих Хасана, тад опазих да га нема поред мене.{S} И одмах се почех присјећати и наше  
довео, њега сам и служио...{S} Кад њега нема, жене служити нећу...{S} Лијепо је то...</p> <p>Ма 
 буде.</p> <p>— Ко ће причати, ако њега нема?..{S} Ко ће забављати друштво?..</p> <p>И увијек с 
нек научи својим управљати.{S} Без тога нема среће у кући...</p> <p>Вода у ибрику поче врети.{S 
т! — узвикну заносно. — Без правих мука нема ни праве радости!..{S} Сад ћемо видјети је ли мушк 
му се тужи...{S} Ко сам у себе поуздања нема, ничија га заштита подићи не може...</p> <pb n="21 
и напоље.</p> <pb n="236" /> <p>— Ништа нема — рече гласно и поново се врати душеку.</p> <p>И к 
намет, уљез један!</p> <p>— Твоје ништа нема...{S} Све сте упропастили — отегну он љутито, а ши 
сан посједасмо на земљу.</p> <p>— Никог нема — понови и опет и преметну чибук преко крила.</p>  
е јаран кршан и како кршнијега у хиљаде нема.</p> <p>— Свиђа ти се? — запитах намигнувши, хвата 
зину, морале сваки пут да одговоре е је нема, да је отишла некуд.{S} Бојала се, зар, сирота, да 
 нипошто дала не бих!..</p> <p>— У мене нема ни поштења правог, ни благодарности — опет изненад 
к као да осјети како нико моћнији од ње нема у кући, како је она највиша сила, власт, господар  
 о једном послу, то, бива, значи, да се нема смјелости да му се приступи...</p> <p>— То, богме, 
ко му је „срце од камена“, те како више нема „милости ни љубости“ ни према коме.{S} Нарочито пр 
ој јаран!..{S} Онакога јарана нико више нема!.. </p> </div> <pb n="367" /> <div type="chapter"  
мћар...{S} У мене је и срце од камена и нема милости ни љубости ни према коме...{S} Не може, пу 
вас ни бољи, ни паметнији, ни поштенији нема, — кресну. — Ви сте, бива, један народ и нико од в 
да од Зулфаге нико на свијету паметнији нема.{S} Тада јој изгледао и крупњи, и јачи, и већи од  
ни поганији, ни нераднији, ни махнитији нема и да свако зло које нас снађе избија из нас и ни о 
ге љуба,</l> <l>Љепоте јој у свој Босни нема...</l> </quote> <p>Људи, мислећи зар да сам пјан,  
не и нашкиљивши на једно око. — Овђе ти нема мјеста...</p> <p>— Ово је моја бабовина.</p> <p>—  
ајући, откреса:</p> <p>— У овој ти кући нема више мјеста...{S} Пртљај...</p> <p>— Лијепо је то  
јали све немирнији.{S} Знали смо да нам нема још дуго пјешачити па да га се дочепамо, за ђаво б 
. —— Ја мнијем да на свијету ништа ново нема, да се све старо повраћа у новом руху и, бива, у н 
уз другу, при дну сокака.</p> <p>— Нико нема — прошапта узбуђено, па застаде мало и спустивши п 
Ви сте, бива, један народ и нико од вас нема ни јачи, ни старији; свак треба да слуша што ви ре 
, високо повијене обрве нико на свијету нема.</p> <p>— Ја нијесам ашиковала — одговори она мирн 
 шта ће живот кад се ни за се ни за њих нема чему бољем надати?“</p> <pb n="283" /> <p>Па опет  
за које нико није имао срца ни милости, немају срца ни милости ни према коме...{S} Крв људска п 
тву, жељни да се размећу оним чега сами немају према још слабијима, чинили су штету и насиља.</ 
џије изнијели пред ћепенке.{S} Слабићи, немајући силе у себи, опијали се тада његовом силом и,  
с њиме у соби?..</p> <p>Нећу с њиме кад немам посла...{S} Имам ја и другог, свога рада...</p> < 
не, приљубљене, срећне. — Ни према коме немам благодарности... осим... осим према <hi>теби</hi> 
<p>— Агинице некакве говоре: како ништа немаш, како ћеш у њих просити...</p> <p>— Мучи!..</p> < 
олико?..</p> <p>— Тебе нијесам служио и немаш ми шта плаћати</p> <p>— кратко, поносито одговори 
ла више брига за послове, страховање од немаштине, него друго, друго нешто... ни сам не знам ка 
идјети како, из кућа и из дућана неких, немилосно лете и папуче, и нануле, аршини, калупи сафун 
 жалост, мајка се није дала умолити.{S} Немилосно, готово крвнички хватате ме за прса, обарала  
и зато се здружио с њим — настави мајка немилосно. — Он му вазда и прича, о њој и вазда је хвал 
ава се ова кућа од пропасти — тврдио је немилосно, савијајући хартије и гурећи се — Још само ма 
 таквим часовима изгледао дарежљивији и немилосно расипао дукате око себе.</p> <p>Читаву шаку д 
вача, кроз плач их проклињући и псујући немилосно!..{S} Стид ме и сад да причам о томе!..</p> < 
утих шака полети у гомилу.{S} Поче тући немилосно, крвнички, по свакоме.{S} Наста вриска, помаг 
нешто проговори, приступи му, али је он немилосно зграби за рукав и одгурну у страну.{S} Она по 
мах стисну зубе и намршти се.{S} Бербер немилосно забоде прсте у рану и као да нешто тражаше.</ 
арала на калдрму и почела газити, тући, немилосрдно тући.{S} Ударала га и рукама, и ногама, и р 
отишао и поштен се вратио, — окресах ја немилостиво, стријељајући га погледом, — а тебе лопова  
.</p> <p>Пред вратима ме дочека Сулага, немиран, усплахирен.{S} Тутну заптији нешто у руку, узе 
едала за њим мрштећи се и постајући све немирнија.{S} Неколико пута чинило ми се као да ће га з 
чући се друму обојица смо постајали све немирнији.{S} Знали смо да нам нема још дуго пјешачити  
естајали са грајом или почели шапутати, немирно је устајала, ходала по соби и чупала, кидала св 
b n="260" /> очима, гледала нетремице и немирно се вртила, превртала на мјесту.</p> <p>Напошљет 
штро, грицкајући танки свилени јаглук и немирно клепећући папучом о тле. — Шта ћу ја?..</p> <p> 
 грохотом засмијах...</p> <p>— Немој... немој се смијати — дочека она живо и заврти главом. — Њ 
.{S} Ето колико ти вјерујем!..</p> <p>— Немој, Смајиле, — протепа она меко, мазећи се. — Не зна 
 данас двије главе уграбити...</p> <p>— Немој се кладити — прекидох га ја.</p> <p>Он одиже руку 
чекмеџу. —- То нећу пустити...</p> <p>— Немој ни мислити да сам те молио — сурово дочека Осман, 
p>И ја се грохотом засмијах...</p> <p>— Немој... немој се смијати — дочека она живо и заврти гл 
дирући је погледом. — Рашта?..</p> <p>— Немој... молим те...</p> <p>— А јаран ми...</p> <p>Она  
у узимати...{S} То ли хоћеш?..</p> <p>— Немој, — отегну он молећи и опет се измакну.</p> <p>— О 
и мало подаље одвуче од врата.</p> <p>— Немој...</p> <p>— А је ли шала била кад си мени долазио 
какљити.</p> <p>— Не ругам се.</p> <p>— Немој!.. — готово врисну она и, смијући се, отскочи у с 
> <p>— Грехота да га одбијемо.</p> <p>— Немој...{S} Нипошто немој у кућу, — као досјети се она, 
ацивши празан филџан отсијече:</p> <p>— Немој ме ни питати о томе...{S} О томе се причати не мо 
з моје кутије, повуче ме себи:</p> <p>— Немој ићи...{S} Остани, — каже.</p> <p>— Не могу...{S}  
несе јој главу да га удари. — Удри... а немој да ја смишљам и да се мијешам у твоје ствари...{S 
не очима. — Опет, зар!</p> <p>— Само га немој ударати ни кажњавати — брзо дочекује Зулфага и ка 
— Буди ми јунак! — рече. — Ни од шта се немој препадати...{S} А дерт?{S} Нека га ђаво носи!..</ 
 одбијемо.</p> <p>— Немој...{S} Нипошто немој у кућу, — као досјети се она, хватајући ме за рук 
, — тад сам се наљутила и...и...</p> <p>Немој се и ти љутити, душе ти, — замоли склапајући руке 
ше.</p> <p>— Шибајте!</p> <p>— Не...{S} Немојте! —— застења Хусо, покушавајући да се дигне. — Н 
узвикнем од весеља.</p> <p>Рањен, слаб, немоћан јаран и опет никог другог не тражи, ни у кога н 
ћу да пазарујем!..</p> <p>Трговац стар, немоћан, погурен човјек, који је сједио крај ниске чекм 
 се мрачи, да се колута нешто, игра.{S} Немоћан и да сједим више, преврнух се на траву и жалосн 
ће.{S} Једино стари Осман, онако слаб и немоћан, што се прикрадао покаткада и заклоњен, сакриве 
ити и пред очима наново маглити.</p> <p>Немоћан и слаб остадох неко вријеме тако, сједећи у тра 
pb n="321" /> страха, од осјећања своје немоћи, од срџбе неке на самога себе.{S} И дође ми да в 
гама, те је издаље изгледала као стара, немоћна просјакиња каква, у чађавом, дроњавом и подеран 
 мучке се поклонише, као што се слаби и немоћни робови клањају господару.</p> <p>Он их готово и 
ска, и њезиних састанака с њиме, и моје ненадне женидбе.{S} На све био заборавио као да ништа н 
и застадоше и погледате је зачуђено.{S} Ненаучени да слушају и женске заповијести, макар и дома 
а погледа, што није онако дрзак и онако необазрив као и обично.</p> <p>— Ко непоштено брани и с 
јечи проговорити.{S} Чудна слутња нека, необичан, јак страх нагло ме поче обузимати.</p> <pb n= 
 него само тутањ онај, страшан, потмуо, необичан тутањ.</p> <p>Истога дана дође нам Сулага.{S}  
ели јењавати.</p> <p>Али, за чудо, неки необичан страх поче ме све више и више обузимати, освај 
 Иђи...{S} И пази на ме!..</p> <p>Јака, необична дрхтавица поче ме обузимати све више, мрави ка 
а јутра, управо у свануће, пробудила ме необична хука и граја у авлији нашој.{S} Као поплашен с 
ад и гдје им није мјесто, биле му нове, необичне.{S} Многи су их кашње у разговору понављали и  
као да одмах познаде да се десило нешто необичније.{S} Нити питајући нити говорећи што, узе ме  
а не указа на вратима.{S} Зачувши, зар, необичнију грају, хитно је стрчала низ басамаке, полети 
едну руку изнад главе и мјери ме једним необичним, и поплашеним и радосним погледом.</p> <p>Тек 
унио фишеке.{S} И распричао би се тада, необично се распричао.{S} О хајдуцима, о јунаштвима њих 
 са кратком, црном, поткресаном брадом, необично бијелим зубима које је непрестано откривао, чи 
 био довршио посла, када заптија један, необично угојен и здепаст, са големим носом и великим п 
наљутим, планем, поста ми све смијешно, необично смијешно.</p> <p>Дође ми да јој се у лице нару 
о му се нијесам, ни довикнуо му што.{S} Необично задовољство осјећао сам већ у томе што сам вид 
, која се испод бијелог рукава кошуљина необично црнила и необично дрхтала, измакну се од врата 
и.{S} Био то висок, коштуњав човјек, са необично дугом шијом, на којој се, слична змијској, изд 
није осим чуднога зврјања тога, које је необично сличило непрекидном зујању читавог једног роја 
тена, готово сасвим пропала.{S} Бабу је необично хвалио и ковао у звијезде, жалећи што није био 
о да се борила сама са собом, као да се необично мучила да изрекне.</p> <p>— Па... ти си ми дра 
арастоше, и са својим навалама учесташе необично.{S} Сељаци из свију села,</p> <p>— којима доди 
јелог рукава кошуљина необично црнила и необично дрхтала, измакну се од врата и ту застаде...</ 
мијенио, — са широко отвореним устима и необично разрогаченим очима.{S} Само што муца нешто, ци 
а и поносита, презриво се осмјехујући и необично уживајући у његовој забуни, муци.</p> <p>— Каз 
има и јежећи са од студени... — Није ми необично...</p> <p>— А ја се за хајван плашим — прошапт 
омаман подвикивати и хактати, уживајући необично што од тога одјекује читава гора и планина, те 
 по читавој удолини.</p> <p>— Је ли вам необично, момци? — тихо и некако подругљиво запита стар 
адох изненађен.{S} Мора да сам изгледао необично блесаст у том часу, јер се он снажно уједе за  
казујући нешто; Зулфага је напротив био необично миран и, како ми се причињавало, говорио је од 
/p> <p>И макар што је од рођења још био необично богат, богатији него четворица других заједно, 
да се морало негдје нешто десити, нешто необично, крупно, големо.{S} А пошто су баш према мени  
 са позлаћеним токама на прсима које су необично одсијевале и прелијевале се према свјетлости ф 
побјеже у собу.{S} Димије су јој у лету необично шуштале и заплетале се око нога, црвена шамија 
е дођем под пенџер, на разговор.</p> <p>Необично сам се зачудио таквој поруци...{S} Шта је хтје 
.</p> <p>Језа ме поче обузимати од тога необичног клепетања, студен ми се прели преко леђа као  
едећи на ћепенцима прекрштених нога, са необичном насладом сехириле, како на једној страни трче 
едан за другим, обилазити око куће и са необичном грајом и хуком гурати се, тјескати, око авлис 
е што сам их одбацио и почех газити.{S} Необичну насладу неку <pb n="372" /> осјећао сам у томе 
шњава. <pb n="358" /> Неколико рука, уз необичну дреку, прихвати ме тада, одиже од земље.{S} Не 
ми стаде на ћепенак, сав изгребан, мрк, необријан, у подераним, иструлим хаљинама, — ако се оно 
е ноздрве њезине смјежураним, обвехлим, необријаним образима својим. — Јеси ли се одморила, рођ 
а, пребацио тешку мотику преко рамена и необувен, босоног, полазио у башту међу поврће, и тамо  
 хтјели.{S} Хасан је био плах, силовит, необуздан дјечко, који као да ни ода шта зазирао није и 
 душека, одбацио јорган са себе и онако необучен и неуређен потрчао према собним вратима.{S} Ма 
одранио баш због тога да се може извући неопажен и непримијећен ни од кога.</p> <p>Неко вријеме 
ватру и непрестано запретавао земљаве и неочишћене кромпире у пепео. —</p> <p>Оклен?</p> <p>— И 
било милије, него када би се ушљед моје неподмитљивости почео љутити и стискати зубе.{S} Напошљ 
подупирали мертецима, да их не би какав непозвани гост изненадио; прозоре и пушкарнице на зидов 
непрестано нам долазиле жене, познате и непознате, из комшилука и удаљених махала, посебице или 
 брашном.{S} Опазивши међу нама страно, непознато момче, полугласно цикну, одиже руку и сакри л 
итао који се умало не преврну. — Кад су непокорни!..</p> <p>— А што ће ти ђевојке, несретни син 
ијеме обојица смо сједили тако, нијеми, непомични.{S} Ја од узбуђења нијесам знао шта ћу говори 
азао?..</p> <p>— Не могу.</p> <p>Она је непомично стајала и као да га хтјела још нешто питати,  
о су ми одговори били нејасни, сметени, непоуздани, пажљиво је слушао све и гладећи браду и ушм 
одао неколико кметовских кућа...</p> <p>Непоштени су, краду, варају...{S} Да је то моје, ја бих 
ако необазрив као и обично.</p> <p>— Ко непоштено брани и сам нешто непоштено има у себи — откр 
/p> <p>— Ко непоштено брани и сам нешто непоштено има у себи — откресах и осорно и пакосно, као 
је уз онога ко се дигне против зулума и неправде...{S} Није ли данас, сјутра ће бити уз њега... 
 зврјања тога, које је необично сличило непрекидном зујању читавог једног роја муха, негдје при 
ле му се на капу, на браду, на рамена и непрестаним једноличним зујањем као да су одговарале, о 
на жена, која се толико бојала свакога, непрестано пазила на оно »шта ће свијет рећи«, нагло, н 
 дебелим уснама, које се, на крајевима, непрестано трзале и непрестано развлачиле на смијех.{S} 
о и прије, прекривене танким чаршафима, непрестано извиривале иза каната и саме се наметале, ма 
ам од јутра до мрака, радио без одмора, непрестано.</p> <p>Ишао сам по селима, по уским, прашња 
, космату руку над густе, сиједе обрве, непрестано извирујући и као очекујући бабу да се поново 
ти с дијељењем дуката, јављао сам се и, непрестано се склањајући за мајку и вирећи јој иза дими 
лије, унесоше се један другом у лице и, непрестано се наклањајући и размахујући рукама, почеше  
реда ме на ћилим, сједе ми уз кољено и, непрестано гледајући у очи, спусти ми руку на раме.</p> 
се по челу и по образима, док она ради, непрестано ради и пјева, а плаха пјесма разлијеже јој с 
p> <p>Момци, што нам још остали у кући, непрестано им износили понуде: духан, кахву, ракију, не 
} Непрестано као да се спремали за бој, непрестано уређивали и — непрестано одуговлачили, отеза 
ла, кидала и гребала, он је, прикривен, непрестано посматрао и, увијајући бркове и набијајући ф 
док сам говорио, непрестано се мргодио, непрестано ломио прсте и прекидао ме узвицима:</p> <p>— 
и како рачуна...{S} И, док сам говорио, непрестано се мргодио, непрестано ломио прсте и прекида 
у хартију на кољено, па записује нешто, непрестано вадећи из џепа малу, уску бурмутицу и непрес 
 ме свега и трљајући руке шапуће нешто, непрестано шапуће.</p> <p>— Да ми се носи кући — открес 
гано, тихо, шапатом поче причати нешто, непрестано чупкајући браду и поправљајући појас, чије м 
 износили понуде: духан, кахву, ракију, непрестано послуживали, частили.</p> <p>— Нудите!..{S}  
улфага је, наклањајући му се према уху, непрестано шаптао о нечему, смјешкајући се по обичају,  
духанкесе, које им висиле низ бедре.{S} Непрестано као да се спремали за бој, непрестано уређив 
, него само шути, шути и смјешка се.{S} Непрестано као да је тражио кавге, ината с њоме и вазда 
а другом сашаптавали се, договарали.{S} Непрестано је питао један другог за нове гласове, хабер 
што друго нијесам имао да се бринем.{S} Непрестано сам се скитао по сокацима и махалама, играо  
ећ могло познати и по држању његову.{S} Непрестано се освртао и на десну и на лијеву страну, ос 
обу, погађати се.{S} И макар што сам, — непрестано мислећи о својим недаћама, — још једнако био 
ремали за бој, непрестано уређивали и — непрестано одуговлачили, отезали с поласком.</p> <p>Не  
е што му их остали небрижљиво бацају, а непрестано се осврће и гледа: је ли довољно удаљен од б 
ији, увијек ми се причињавало као да га непрестано слушам како виче, како још хвали и још нуди. 
 одмах поред Сулаге...{S} Гледао сам га непрестано, смјешкајући се, — ни сам не знам рашта, а о 
јна, подмукла борба, у којој је Зулфага непрестано наваљивао и нападао, а мајка непрестано куша 
ијело; из рањавих, напола обувених нога непрестано текла, цурила густа крв, а зној им цурком те 
ми треба... — узвикнух весела у жељи да непрестано онако говори, читав дан да говори. — Казуј!. 
изненадили су се кад су видјели како ја непрестано трчкарам по дућану и око дућана, како се уви 
нцу као танак кривудаст млаз крви, која непрестано цури, пуже, гамиже, тече. — Шта је по Богу?< 
био нечувен неред.{S} Од јутра до мрака непрестано нам долазиле жене, познате и непознате, из к 
непрестано наваљивао и нападао, а мајка непрестано кушала да се са свом снагом одупре, одбрани, 
то је пјевала само ту једну.{S} Пјевала непрестано, неуморно, да јој се чак и ругати почели и и 
 и кидају.</p> <p>Мајка је опет плакала непрестано кад су јој причали о мени.{S} Кришом, да не  
да се осврне.{S} Али је Хајкуна ударала непрестано, брзо и живо ударала, да му се није дала ни  
апрегнутим бошчама и засуканим рукавима непрестано чистили, истирали, прали бритве, клијешта и  
 да отјера једну муху с образа, која је непрестано јуришала не њега и додијавала му.{S} Осјетив 
иму, искали ручак.{S} Хоџиница, која је непрестано била у послу и непрестано радила нешто, не п 
брадом, необично бијелим зубима које је непрестано откривао, чим ме опази пође ми у сусрет, спу 
И много сам се љутио на Хасана, који је непрестано застајао <pb n="307" /> и непрестано загледа 
ло се.</p> <p>За неколико дана Хасан је непрестано одлазио у чаршију и непрестано распитивао о  
Како се зар прејео за ручком, стењао је непрестано, јечао и дахтао, лијено склапајући очи и кат 
о ме, оснажио мало, — и нешто као да ме непрестано голицало да и сам запјевам.{S} И у обијести  
м се и сада колутао по соби, а кахва се непрестано точила и непрестано испијала.{S} И слуге и с 
ка својих, који мукло одјекују те ми се непрестано причињава као да неко пристаје за мном, као  
јкуна коју сам навикнуо гледати како се непрестано игра с вретеном и наднесена над ђерђеф ниже  
је непрестано застајао <pb n="307" /> и непрестано загледао у пушку.{S} Можебити да би се због  
по соби, а кахва се непрестано точила и непрестано испијала.{S} И слуге и слушкиње, — не бојећи 
и пребацивати, ходајући испред дућана и непрестано гледајући у сокаке куд је Хасан замакао.</p> 
е се, на крајевима, непрестано трзале и непрестано развлачиле на смијех.{S} Кад је дошао, изгле 
>Причајући непрестано је гледала у ме и непрестано ме миловала по коси и по образима.</p> <p>Су 
Сулага, напротив, тужно климао главом и непрестано уздисао.</p> <p>— Кад сила прекипи и кад пре 
Хасан је непрестано одлазио у чаршију и непрестано распитивао о свему.{S} Одлазио је рано, гото 
ница, која је непрестано била у послу и непрестано радила нешто, не питајући нас, не гледајући  
ц један који је сједио одмах уз ватру и непрестано запретавао земљаве и неочишћене кромпире у п 
о вадећи из џепа малу, уску бурмутицу и непрестано потпрашујући.</p> <p>Опазивши мене као да се 
и лишћем јаче да не зашуштимо.</p> <p>И непрестано смо се обзирали и на десну и на лијеву стран 
 двадесет и по тридесет година трговали непрестано сједећи и лешкарећи у дућану, што су са чибу 
чад своју и гониле их.</p> <p>Причајући непрестано је гледала у ме и непрестано ме миловала по  
вукли кроз грмље и шипражје, отхукујући непрестано и мрко погледајући један на другога, готови  
 био поред њега, макар што сам и Хатиџи непрестано препоручивао да на њ пази, опет су увијек сл 
ико рука.{S} Кикот, цика, граја, врисак непрестано су допирали отуда до нас, разлијегали се пре 
чније.{S} Идући право друмом сретао сам непрестано кириџије, путнике, татаре, слушао их како се 
о мојој кожи и радило.{S} И стрепио сам непрестано и, — након таквих разговора, — увијек страхо 
ла, и грдила, и ружила, он је пристајао непрестано, вјечито онако смирен, скрушен и насмијан и  
који се силовито трзао, викао и врискао непрестано, покушавајући да оца угризе за руку и да бје 
ати.</p> <p>— Иду, иду — као да ми неко непрестано шапће на ухо, чупка за косу а звоно оно клеп 
јим мрким, дугачким гранама, као да нас непрестано граби, лови, хвата за хаљине, запиње и задрж 
рукама и мрким, суморним лицем, који су непрестано стресали бухе са себе и заударали на зној, о 
ко га отјерати не може.{S} Ту је он, ту непрестано, једнако моћан и силан, једнако влада над њо 
с.{S} Страх ме и од оног муклог, тупог, непрестаног шуштања, цичања, звиждања некаква, што толи 
 због тога да се може извући неопажен и непримијећен ни од кога.</p> <p>Неко вријеме ишли смо о 
орио је кашње и говорио сасвим искрено, непритворно.</p> <p>Кметови су, због тога, били и слобо 
даљини хуји вјетар и милује лишће какве непролазне шуме, Хајкуна поче застајкивати, пазити, осл 
ила на оно »шта ће свијет рећи«, нагло, непромишљено, прекиде са свима обзирима, заборави на св 
но да је Зулфага за све ово сазнао кроз непун сахат и плачући и пренемажући се поче љубити мајк 
 се, трошна и окрхана, згурила у малој, неравној удолини једној, подупрта ода свих страна дебел 
на; звекећу криве димишћије ударајући о неравну калдрму, а у препуним фишеклијама као да клопар 
с свијех, нико ни грђи, ни поганији, ни нераднији, ни махнитији нема и да свако зло које нас сн 
гибије бабине у кући нам је био нечувен неред.{S} Од јутра до мрака непрестано нам долазиле жен 
азнао како је он нашао сва наша добра у нереду, остављена, запуштена, готово сасвим пропала.{S} 
оштеног оца остало све запетљано, све у нереду?..{S} Колико сте саме готовине потрошили, па опе 
о јутро, прије зоре, босоног је ишао на Неретву, доносио воде и спуштао пред врата њезине собе, 
/p> <p>— Нијесам спавао, мајко...{S} Од несанице је.</p> <p>— А што су ти руке изгребане, крвав 
лим од сунца и са закрвављеним очима од несанице, Зулфага, не пустивши ни да се уредим ни да пр 
орени, готово изнемогли од дугог хода и несанице, лагано смо се вукли кроз грмље и шипражје, от 
<p>— Хасана!</p> <p>— Њега?..</p> <p>Па несвјесно испусти жарач и у забуни голим рукама хтједе  
вим, изгуби се.</p> <p>Тада ми дође као несвјестица нека, малаксалост.{S} Сасвим изнемогао узва 
жудно их гледали и добацивали им масне, неслане шале.</p> <p>Мајка, уморена и ослабљена, испоче 
азивајући по имену укућане и избацујући неслане шале о домаћинима.{S} Неколике дјевојчице које  
пријатељи каткада грђе додију и постану несноснији него најљући душмани.{S} Сваки дан, након ки 
порављао и оздрављао, постајао је и све несношљивији, насртљивији, раздражљивији.{S} Чинило се  
а се кладимо да ће нам данашњи дан бити несретан — отсијече он мекше и уздахну. — Све нам наопа 
окорни!..</p> <p>— А што ће ти ђевојке, несретни сине? — откреса хоџа и гурну га ногом у слабин 
ји кука да му је зло.{S} Какав ми је то несретни народ који се сам с муком диже, с муком се мич 
<p>— Људима које је Алах осудио да буду несретни, укажеш ли мало љубави (не жаљења, јер то чини 
 вјешалима“ и називао га „угурсузом“ и „несретником“, макар што га је понекад и гурнуо, ударио, 
а комешање, рвање.</p> <p>— Шта вам је, несретници? — заграјаше неколике чаршинлије, мијешајући 
и...{S} Чудни земани настају и чудна се несрећа спрема.</p> <p>— Па зар ће нам и на куће ударат 
аново...{S} Шта ће бити ако нам се деси несрећа?...{S} Ако нас сад опазе, опколе?..{S} И почну  
.</p> <p>— Нећу!</p> <p>Авдо, бојећи се несреће, ступи ми на дућан, повуче ме са ћепенка и сам  
осличи по друму?..{S} Ко зна!</p> <p>По несрећи мојој, презирање ме пратило читавим путем.{S} Н 
— Наћерао си зеца да искочи и то ће нам несрећу донијети...{S} Сметењаче!..</p> <p>— Ко се од з 
образа да виче како је гладан и како га неста!..</p> <p>И нико не смије да рекне истину, да му  
рих прстенова испод очију као да сасвим нестаде; руменило јој се опет поче разлијевати по лицу. 
 ишао и стида је почело све више и више нестајати, губио се.{S} Презирање и суровост људска нај 
е разгуљивати.{S} Тозлука једног сасвим нестало, изгубио се, а од другога само ми се о гајтаним 
Сулаги. — Ко ми стане на пут, тога ће и нестати.</p> <p>Док се однекуда појави и бабо, онако мр 
ињати?..</p> <p>Причу његову свак је са нестрпљењем очекивао.</p> <p>Чак су и дјеца по махалама 
... а ти и заповиједаш...</p> <p>Мајка, нестрпљива, поче размјештати неке ствари но соби, које  
ао да је од свиле изаткана,</p> <p>— па нестрпљиво, савијајући главу и стрижући шиљастим ушима, 
p> <p>— Кроз десет дана? — запита Хасан нестрпљиво, врпољећи се. — Је ли?..</p> <p>— Кроз дваде 
реда се и да ће судити жешће и суровије нето су икад прије судили...{S} Опет сам се бојао батин 
ве је некако више сличило весељу каквом нето оплакивању погинулога.{S} Осим мајке, која је више 
, крупним <pb n="260" /> очима, гледала нетремице и немирно се вртила, превртала на мјесту.</p> 
</p> <p>— Хатиџине винограде, бојим се, неће моћи мирно отргати.</p> <p>— Хатиџине?</p> <p>Он с 
чојек, одмах га и омрзнуо...{S} И вели: неће ни у кога него у тебе.</p> <p>— И данас ће доћи?</ 
 видјети је ли мушко и је ли соко!..{S} Неће више бити ни једног залогаја џабе; треба се сад бо 
ћу закућити и својим парама...</p> <p>— Неће ти бити на одмет ни Хатиџине — додаде он мекше, је 
т, будуће људе, будуће народе.</p> <p>— Неће то, болан, — викао је одушевљено, — као стока у чо 
рече мргодно. — Пуно ће јести.</p> <p>— Неће — брзо дочека Зулфага и поново му даде некакав зна 
хања налетиле на очи и опљуну.</p> <p>— Неће он више у Зулфаге нипошто — рече суво. — Чим сам м 
</p> <p>— Радите као и досада — каже, а неће на нас ни да погледа...</p> <p>Кашње се ипак навик 
и опет никог другог не тражи, ни у кога неће него у мене.{S} Макар се и свађали, макар се и љут 
же...{S} Жали што му се удала мајка, па неће да га подоји — опет се поче ругати Хасан, окрећући 
а баш украј врата. — Још ми такав лопов неће мајку гурати!..</p> <p>Опазивши пушку Зулфага побл 
, још и сад мучи и прогони, како ни сад неће да је остави на миру.</p> <p>Не може — вели — још  
ерао све махаљане...</p> <p>— Па кад ме неће да слушају — упаде Хасан сурово и гурну главом у Х 
арајевско Поље...{S} Ко може рећи да се неће спустити и усред Сарајева?..{S} Ко?..</p> <pb n="2 
ити, е је он мртав и да више никад доће неће.{S} Јок!..{S} И сада, сваки дан, по неколико пута  
а о гријеху, а ипак се прави невјешта и неће да га призна.</p> <p>Отргох јој конац из руке и ба 
о томе: хоће ли мени бити на сметњи или неће...{S} Хаљине некакве разбаци по сандуцима и по роб 
 да се питају: хоће ли је послушати или неће?</p> <p>— А шта ћеш ти овђе? — изненада се окоси Х 
ишљаше више њега: хоће ли опет лећи или неће.{S} Па га повуче према вратима, на друго мјесто.{S 
ајчешће и одговара човјек кога неко или неће или не може да разумије. — То је мој одговор!..</p 
иља и да му од сада у томе нико сметати неће.</p> <p>Од тога дана <hi>трговина</hi> је почела б 
комшијама, као да се више никад видјети неће, и тужни, замишљени, забринути одлазили кућама.</p 
љити по врату. — Сад нас нико раставити неће.</p> <p>И, као присјетивши се нечега, саже се брзо 
..{S} И на томе путу никоме се покорити неће, нити се уклонити, нити преклонити. . <hi>Никоме</ 
 Хасан не враћа и да се по свој прилици неће ни вратити више.{S} Било ми као да сам се ослободи 
са напомињао како пакосни свијет никако неће да призна колико памети и мозга има она у глави и  
вабом, Чифутом, који иза ручка ни сахат неће да отспава, ни са комшијом да попије по неколике к 
шено се засмија.</p> <p>— Та војска још неће кренути — рече.</p> <p>— Heће? ..</p> <p>— Па... и 
Међу влашке хајдуке?</p> <p>— Јок...{S} Нећемо с њима...{S} Ми ћемо сами...{S} Сами да царујемо 
 какве су наше кадије... наши судови... нећеш му учинити ништа...</p> <p>Хатиџа, која је неколи 
..</p> <p>— Ни мени, мајки за љубав?{S} Нећеш, зар?..</p> <p>Мени лако задрхта рука и испустих  
и, душе ти, — замоли склапајући руке. — Нећеш ли?..</p> <p>— Да видим.</p> <p>— Реци ми да се н 
а Авдо меко, опет пристајући за мном. — Нећеш?</p> <p>— Хоћу.</p> <p>— Добро...{S} Пратићу те.. 
види. — Нећу се преоблачити...</p> <p>— Нећеш? — отегну она и рашири руке. — Ти?</p> <p>— Јок!. 
и ме око врата и привуче себи.</p> <p>— Нећеш се љутити на ме, ако ти нешто кажем?</p> <p>— оте 
придиже се и пође ми у сусрет.</p> <p>— Нећеш ми, зар, замјерити што сам дошла да ти кућу видим 
чно.</p> <p>Сулага ме прекиде:</p> <p>— Нећеш тражити...{S} Ево ти моје куће...</p> <p>— Зар ов 
> <p>— Да видим.</p> <p>— Реци ми да се нећеш љутити!</p> <p>— Шта си му рекла?</p> <p>— Рекла. 
 <p>— Шта?.. .</p> <p>— Обећај ми да се нећеш љутити.</p> <p>— Лијепо...{S} Нећу се љутити...</ 
о би чуда!..</p> <p>— Обећај ми да више нећеш с њиме говорити — замолих је, хватајући је за под 
 те, копиљане, стигла те...{S} Сад више нећеш лагати...</p> <p>Па се измакну и опет подиже шиша 
„што ћу брже ићи па зато пјеваш...{S} И нећеш у соби да пјеваш да те лијепо чујем, него тамо на 
јаче, бранећи се рукама. —— Нећу, нећу, нећу...</p> <p>Па се брже боље затрча, ускочи ми уз бед 
викну јаче, бранећи се рукама. —— Нећу, нећу, нећу...</p> <p>Па се брже боље затрча, ускочи ми  
 своје ствари.</p> <p>— Не бој се...{S} Нећу ти више додијавати — рече полушапатом, пошто је св 
е?..</p> <p>— Нећу хунцута у кући...{S} Нећу!.. — запјева Зулфага измичући се. — Не треба ми ху 
 се нећеш љутити.</p> <p>— Лијепо...{S} Нећу се љутити...</p> <p>— Па... па...</p> <p>Изгледаше 
и Зулфага учинио да ме оваквога види. — Нећу се преоблачити...</p> <p>— Нећеш? — отегну она и р 
 спремајући се да га ударим јастуком. — Нећу ја!..</p> <p>Хасан се распали.</p> <p>— Кад би ми  
ене према зиду.</p> <pb n="398" /> <p>— Нећу с тобом ни говорити — каже увријеђено, ударајући п 
пенак прије прихватити. — Иди!</p> <p>— Нећу.</p> <p>И потегнувши малу пушку иза појаса почнем  
оја бабовина.</p> <p>— Излази!</p> <p>— Нећу.</p> <pb n="333" /> <p>— Шта вам је?...{S} Шта вам 
загаламили:</p> <p>— Затварај!</p> <p>— Нећу — одговорим им опоро, држећи руке у џеповима и рас 
рвим с њиме!..</p> <p>— Мораш!</p> <p>— Нећу!</p> <p>И, одгурнувши га јаче, потрчах према ватри 
еше псовати. — Нека затвара!..</p> <p>— Нећу!</p> <p>Авдо, бојећи се несреће, ступи ми на дућан 
{S} Сами да царујемо у гори...</p> <p>— Нећу — окосих се љутито, спремајући се да га ударим јас 
 Нареди сама...{S} Твоји су...</p> <p>— Нећу без договора.</p> <p>И обоје ме тако заустављали,  
— Јесте ли људи, шта ли сте?..</p> <p>— Нећу хунцута у кући...{S} Нећу!.. — запјева Зулфага изм 
, да донесе воде, дрва, масла.</p> <p>— Нећу ја — говорио је набусито, мрштећи се — радити уз ж 
и косу, хаљине, намјештати се.</p> <p>— Нећу ја вазда тих брига и кијамета — викала је затим ја 
сјутра — одговорим јој весело.</p> <p>— Нећу ја сјутра...{S} Хоћу сада...{S} Треба да им нареди 
 омађијан, опет почнем муцати:</p> <p>— Нећу да... да долази више... јер... јер...</p> <p>— Јер 
е — узвикну јаче, бранећи се рукама. —— Нећу, нећу, нећу...</p> <p>Па се брже боље затрча, уско 
е и гурну ме пушком. — Треба ми друг, а нећу другог тражити кад си ти овђе...{S} Хајде!..</p> < 
>— Што је њезино и подај њојзи...{S} Ја нећу њезина...</p> <p>И, оставивши га осамљена, потрчах 
звлачећи. — Проћи ће...</p> <p>— Ама ја нећу даље...{S} Не могу — дочекам раздражено, бацајући  
ћеш...{S} Ти знаш да на те дигнути руке нећу, па си се осилила, побјеснила си...{S} Сад удри ти 
јеш ли?..</p> <p>— Вјерујем.</p> <p>— И нећу, — одлучно вели тада и исправи се. -—</p> <p>Ником 
лужио...{S} Кад њега нема, жене служити нећу...{S} Лијепо је то...</p> <p>Мајка отвори чекмеџу  
ти за усне.</p> <p>Бојећи се да се ипак нећу моћи савладати, узмем од Хатиџе кахву и, сједајући 
} Треба да се преобучеш.</p> <p>— А ако нећу?..</p> <p>— Ни мени, мајки за љубав?{S} Нећеш, зар 
јка и љутито баци кесу у чекмеџу. —- То нећу пустити...</p> <p>— Немој ни мислити да сам те мол 
е — гунђали су неки, незадовољни што их нећу послушати. — Тааако...</p> <p>И сви се одмах дизал 
 дворим, шта ћу с њиме у соби?..</p> <p>Нећу с њиме кад немам посла...{S} Имам ја и другог, сво 
атити.{S} Све спустише пред нас.</p> <p>Нећу слагати ако рекнем да никада у животу нијесам тако 
а само ту једну.{S} Пјевала непрестано, неуморно, да јој се чак и ругати почели и из спрдње наз 
 <p>Он није слушао.{S} Шаптао је и даље неуморно, шаптао живо, испрекидано, примичући се, нагињ 
бацио јорган са себе и онако необучен и неуређен потрчао према собним вратима.{S} Мајка, која ј 
ије.</p> <p>— Оставио си ми све послове неуређене, а толико си остао на селу — почела га грдити 
говци ми дућанџије гологлави, босонози, неуређени, потуривши се грабили су тихо кроз сокаке и б 
, истрча Хатиџа, весела, зајапурена, са неуређеном косом која јој се расипала по челу и са обна 
 печења, ишле су ознојене, узбуђене, са неуређеном косом и обнаженим мишицама низ које се цијед 
Зулфагу.{S} Затим завуче прсте у густу, неуређену риђу браду која му прекривала <pb n="268" />  
м ни помишљао.</p> <p>Сама Хатиџа, ето, нехотице ми напомену, указа на све.</p> <p>Али, за чудо 
вори она и отегну обрвама. — Тако...{S} Нехотице...</p> <pb n="380" /> <p>Сажалих се кад је угл 
кшире на бедри.</p> <pb n="263" /> <p>— Нехотице било па... па нијесам уредио...{S} И зарадио с 
штогод, морао се очешати од њега или га нехотице гурнути.</p> <p>— Пхи, погане радње! — говорио 
ш?..</p> <p>— Не знам...</p> <p>Токорсе нехотице стадох на оне мерџане што сам их одбацио и поч 
рмити, хрштати близу нас.{S} Обојица, и нехотице, застадосмо и почесмо се обазирати.{S} Ибрахим 
..{S} Што шутиш?.. — запитах мекше, а и нехотице се сагињем, надносим над њу. — Одговори ми.</p 
 на куће ударати? — запита Хасан живо и нехотице погледа кроз пенџер. — Зар и овђе?..</p> <p>—  
.</p> <pb n="251" /> <p>Па би, некако и нехотице, застала пред огледалом и почела поправљати ко 
 испод неба, из грања оног, те некако и нехотице подигосмо главе и погледасмо у висину.</p> <p> 
и свакога гађати као кумру, те некако и нехотице устукнем и повучем је за собом.</p> <p>— Чувај 
није најугодније осјећао.{S} Многи су и нехотице чешће, испод ока, погледали на врата, као да б 
опет ме обузе чудан страх неки и некако нехотице приљубих се уз Хасана, јаче стежући пушку и бе 
м?..{S} Шта је?..</p> <pb n="322" /> <p>Нехотице наметну ми се и ново питање: „А да нисам рањен 
 не би...{S} Јадна моја кумра!..</p> <p>Нехотице се осврнем и погледам на собу у којој је сједи 
жани су и они, и јунаци су, и...</p> <p>Нехотице ми се оте поглед на изгребане, окрвављене руке 
ци налазило.</p> <p>И као да се плашила нечега, много се плашила.</p> <p>Лежећи или сједећи чес 
љувао и отресао руком као да се гади од нечега.{S} Зулфага је, хтио не хтио, морао бјежати испр 
ју.{S} Стрижући ушима и као зазирући од нечега, поче фрктати, рзати и бјежати унаоколо.{S} Била 
вити неће.</p> <p>И, као присјетивши се нечега, саже се брзо и шапну ми на ухо:</p> <p>— А <hi> 
 избуљених очију као да се вјечито чуди нечему, прући се по трави потрбушке, одиже ноге у вис и 
е говорила, питала, гласно размишљала о нечему.</p> <p>Тек пошто се заморила толиким причањем з 
јка дуго су разговарали, препирали се о нечему.{S} Мајка је била узрујана, узбуђена, бранила се 
ћи му се према уху, непрестано шаптао о нечему, смјешкајући се по обичају, улагујући се, умиљав 
еко, у комшилуку, разлијегала се пјесма нечија и припуцавале су пушке.</p> <p>И дуго смо сједил 
ја освијетли се један пенџер на ћошку и нечија глава као да провири напоље.{S} Наскоро иза тога 
исну, залупа некаква канта, заклопараше нечије нануле, зациликта реза на канату и — врата се от 
о толико сличи цвиљењу, уздисању, јауку нечијем, и као да злокоби, пријети, претсказује нешто.{ 
 је много наличило јаукању и запомагању нечијем и чудно, чудно одзвањало кроз ноћ по читавој уд 
ас сад виђети...{S} Не...</p> <p>Кораци нечији изненада одјекнуше кроз ноћ и одоздо, између кућ 
ко доба не зачух разуздан, здрав смијех нечији, — који је оштро звонио и пресијецао помрчину, — 
ратима нагло отвори и један крај димија нечијих, нешто слично прамену магле, поче се повијати,  
након погибије бабине у кући нам је био нечувен неред.{S} Од јутра до мрака непрестано нам дола 
ећи зар да је теферич некакав или да се нечувена чуда догађају.</p> <p>Граја, хајка и галама ни 
мичући се на леђа, изиђе из собе некако нечујно, ишчезну.</p> <p>Тога истога дана, негдје иза п 
ознао да се морало негдје нешто десити, нешто необично, крупно, големо.{S} А пошто су баш према 
и изнесе ново одијело.</p> <p>Како сам, нешто од бабе, а нешто од мајке, увијек добивао новаца, 
а да ми каже нешто чудно, ново, лијепо, нешто што се не казује по дану, под врелим, топлим сунц 
о као да би ме зауставило, задржало ту, нешто као да ме гонило да потрчим вратима, да гурнем у  
гло отвори и један крај димија нечијих, нешто слично прамену магле, поче се повијати, лепршати  
јело.</p> <p>Како сам, нешто од бабе, а нешто од мајке, увијек добивао новаца, био сам најбогат 
нцут си ти!..</p> <p>Мајка опет пође да нешто проговори, приступи му, али је он немилосно зграб 
 кад би га заиста навукли и изазвали да нешто каже, обично је креснуо укратко, оштро и одсјечно 
 немилосно забоде прсте у рану и као да нешто тражаше.</p> <p>— Боли ли? — запитам полако, прим 
p> <p>Хасан стиште зубе и опет прогунђа нешто.{S} Не хтједе је ни погледати.</p> <p>— Здрав сам 
 им каже, а она је само муцала, петљала нешто и гунђала, нагло се окрећући и бјежећи, сакривају 
Испод појаса снажно ми заврти, засврдла нешто, <pb n="328" /> одјекну ми кроз све прси и као да 
естано била у послу и непрестано радила нешто, не питајући нас, не гледајући чак и не говорећи  
мијску главу принио уху муштеријину, па нешто шапће, прича, говори.{S} Видио сам и како указује 
а у препуним фишеклијама као да клопара нешто, штекће, игра.</p> <p>И коњи им опремљени, уређен 
ед очима поче да се мрачи, да се колута нешто, игра.{S} Немоћан и да сједим више, преврнух се н 
но разрогаченим очима.{S} Само што муца нешто, цичи и размахује рукама, а ни једна ријеч, ни је 
до, стењући и отхукујући, поче да прича нешто, да објашњава. <pb n="358" /> Неколико рука, уз н 
кроз густеж оној опазисмо како се испод нешто проријеђеног дрвља бјеласа узак искривудан као зм 
ама окуша?..{S} Или је имала да ми каже нешто чудно, ново, лијепо, нешто што се не казује по да 
n="357" /> <p>Авдо, комшија ми, који је нешто размјерао у свом дућану, баци и терезије и оке, у 
мијевали и пецкали га.</p> <p>Једино је нешто више пристајао за мајком, пазио на њу и старао се 
 сам одмах и познао да се морало негдје нешто десити, нешто необично, крупно, големо.{S} А пошт 
 и као да злокоби, пријети, претсказује нешто.{S} Страх ме од Хасана који не пазећи на ме корач 
 некакву хартију на кољено, па записује нешто, непрестано вадећи из џепа малу, уску бурмутицу и 
се ватри.{S} Не знам управо шта, али ме нешто силно гонило, гурало напријед и да сам могао, пре 
ко је изгледало, имали су један другоме нешто много да кажу, много да испричају.{S} Зулфага је  
и да ми опет, — за ардијом, — преостане нешто празна мјеста, гдје могу намјестити душек и ноћив 
то рекне, о коме једино и вриједи да се нешто прича. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR 
камени се у гркљану.{S} Затим као да се нешто затресе, уздрма у мени.{S} Рука ми клону и пушка  
="315" /> три пута освртао и спремао се нешто да предложи, али чим је заустио одмах је и преста 
 — брзо одговори стари, истресе из кесе нешто дувана, напуни крњаву лулу и запали. — Рашта да с 
кве, која је заударала на зној, истресе нешто духана на длан, узе га међу прсте и поче потпраши 
ремјера ме свега и трљајући руке шапуће нешто, непрестано шапуће.</p> <p>— Да ми се носи кући — 
а се почеша по носу и као да размишљаше нешто.</p> <p>— А како те хоџа пустио? — запита јаче, г 
ећао сам у томе да их мрвим, уништим, и нешто као да ме поче голицати на смијех...</p> <p>— А р 
 људима окријепио ме, оснажио мало, — и нешто као да ме непрестано голицало да и сам запјевам.{ 
у.{S} Силан пуцањ одјекну ми иза леђа и нешто зазвижда кроз ваздух, изнад главе ми.{S} Ноге ми  
кала је на малој дашчици дуван за оца и нешто шапутала, Хасан је оштрио нож и поправљао пушку,  
м, одлазећи, чуо како усиљеније кашље и нешто гунђа, гунђа....</p> <p>Наравно да је Зулфага за  
и из собе у собу, укривали се од мене и нешто се договарали, шапутали.{S} И сви ме гледали нека 
као да врију, кључају, кркљају у мени и нешто под грлом заиграло се, па стеже, стеже, дави...{S 
и све што јој мислио дати.{S} Одвојио и нешто готовине, и неколико кућа кметова, и десетак вино 
е главу, стиди се, снебива, као да ради нешто што се не приличи, и новце, не бројећи, трпа у џе 
и.{S} Придиже се и као да пође да тражи нешто, да узме.{S} Затим брзо поче уклањати некакве сах 
, немиран, усплахирен.{S} Тутну заптији нешто у руку, узе ме за раме и повуче за собом.</p> <p> 
 по тим ријечима, познао сам да се боји нешто, да се плаши од њега.</p> <p>— А баш ћу да га доч 
ове који му пали по устима. — Запело ми нешто за ногу па пао...{S} Ништа је ово...</p> <p>За Ос 
ушу притискивали најтежи терети, ускипи нешто у <pb n="303" /> теби што те нагони на смијех и,  
</p> <p>— Нећеш се љутити на ме, ако ти нешто кажем?</p> <p>— отегну.</p> <p>— Шта?.. .</p> <p> 
рикрајак један и тамо почео срачунавати нешто, писати.{S} Затим, пошто би она приступила, показ 
 најприсебнији, поче причати и казивати нешто.{S} Али и он се збуни, смете, замуца.{S} Из читав 
/p> <p>Испод појаса почело ме превијати нешто, мучити, стезати.{S} Због тога ме и опет малаксал 
зненада, као да поче копрцати, чепркати нешто.{S} Гледајући је онако сурову, љутиту и распаљену 
путу биле.{S} Поче затим и као рачунати нешто и размишљати.</p> <p>— А шта би ти смислио? — зап 
јехну, одиже се на прсте и поче шаптати нешто.{S} И хоџа поче шаптати.{S} И опремивши ме у собу 
} Затим би се почео наклањати и шаптати нешто, брзо шаптати, отегнувши шију унапријед и узвијај 
рст на обарач.</p> <p>Момче поче муцати нешто, гунђати.</p> <p>У исти час и ја и Хасан одигосмо 
се и лагано, тихо, шапатом поче причати нешто, непрестано чупкајући браду и поправљајући појас, 
очела заговарати, запиткивати и причати нешто.{S} Познао сам одмах да се упињала да ме што више 
ог тога.{S} Смио сам и ударити, и отети нешто, и опсовати, а да се нико усудио не би ни оштрије 
рај и поче пипати око себе, као тражити нешто.</p> <p>— Ономадне, у лову, Зулфага га хтио убити 
ати јој, он одмах у соби почео мрмољити нешто, гунђати...{S} А чим сам је пустила и она полећел 
ши се за алку поче се љуљати и говорити нешто.{S} Проговори затим и ситан женски глас, зазвони  
збуни и поче пипати око себе, извлачити нешто испод душека.{S} Ни ријечи не проговорише једно д 
го је размахивала рукама као доказујући нешто; Зулфага је напротив био необично миран и, како м 
} Препашће се...</p> <p>Бербер, шапћући нешто у себи, клекну покрај душека, загрну рукаве и, по 
p>— Ништа.</p> <p>— Не чујеш како звечи нешто, звони?</p> <p>— Јок!</p> <p>Бојећи се зар да опе 
ично.</p> <p>— Ко непоштено брани и сам нешто непоштено има у себи — откресах и осорно и пакосн 
{S} Хоћу сада...{S} Треба да им наредим нешто...</p> <p>— Нареди сама...{S} Твоји су...</p> <p> 
е, вјере ми.</p> <pb n="298" /> <p>— Он нешто чудно смишља — додавала је Хајкуна, која је пазил 
ке чекмеџе једне и на кољену срачунавао нешто, бржебоље одбаци тефтер, одиже наочаре на чело и  
уријетко лаким климањем главе одобравао нешто или не одобравао.</p> <p>Још рјеђе су га могли на 
ухивао и, токорсе, као тражио, загледао нешто.</p> <p>Затим је почео и попијевати и — одмах сам 
, покрај врата џамиских и токорсе читао нешто. — Ако је и крао, опет није ружио овако и... и ба 
ворио ријечи: само је мумољио, пјевуцао нешто.</p> <p>— Ево нас — рече напошљетку Сулага кад ст 
ник, полумртав од страха, само је муцао нешто, шаптао и измицао се на леђа.</p> <pb n="224" />  
аховање од немаштине, него друго, друго нешто... ни сам не знам како бих назвао.{S} По свему се 
собама.</p> <p>Једини ја као да сам био нешто присебнији.{S} Не бојећи се ничега одмах сам потр 
а и почела продавати: које дијете имало нешто новаца уложило их све у робу, а неко је, богме, г 
одуше овдје, у прсима, као да ме гризло нешто, пекло ме.{S} Неко као да ме прекоравао, е сам и  
 пред очима.{S} Познадох да се догодило нешто страшно, најстрашније и, потрчавши Сулаги и приљу 
тима, као да одмах познаде да се десило нешто необичније.{S} Нити питајући нити говорећи што, у 
 пригушено грцање, јецање.{S} Сваки пут нешто као да би ме зауставило, задржало ту, нешто као д 
p> <p>Хајкуна му опет приступи, узвикну нешто и замахну чибуком који удари о зид и преби се на  
к...</p> <p>Момче испусти алку, узвикну нешто и пљесну дланом о длан.{S} Па брзо пружи руке до  
епомично стајала и као да га хтјела још нешто питати, а он, осјећајући јој близину, врпољио се  
тид ме и сад да причам о томе!..</p> <p>Нешто из радозналости, а може бити и због чега другога, 
ам је казао...</p> <p>— Лупеж!..</p> <p>Нешто као да поче тутњити, грмити, хрштати близу нас.{S 
цивао је презриво, окрећући ми леђа, а, ни сам не знам рашта, тај узгредни прекор био ми је уви 
оји иза ручка ни сахат неће да отспава, ни са комшијом да попије по неколике кахве, и који хоће 
ворећи, он није пазио ни слушамо ли га, ни разумијемо ли му приче.{S} Не!..{S} Готово није ни г 
рућих пољубаца, ни натегнутих уздисаја, ни превртања очима.{S} Никад је нијесам запитао: јесам  
Он нити је хтио противити се заптијама, ни бјежати, ни узмицати.{S} Не.{S} Само се за дан-два с 
а, грохотом се засмијала.{S} Ни ћилима, ни серџаде, ни шилтице какве није било у собама и празн 
м.{S} Нити смо се јавили планинштарима, ни опростили се с њима, поздравили.{S} Хасан као да је  
.</p> <p>Кренусмо опет.</p> <p>Ни пута, ни стазе не зна ниједан.{S} Онако, насумце, лутали смо  
о ме збуни и не одговорих Сулаги ништа, ни ријечи... </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR 
а.</p> <p>Није било ни врућих пољубаца, ни натегнутих уздисаја, ни превртања очима.{S} Никад је 
промјена нека.{S} Ни хоџа, ни хоџиница, ни Хасан, ни Хајкуна нијесу радили готово ништа; само с 
ј кући чудна промјена нека.{S} Ни хоџа, ни хоџиница, ни Хасан, ни Хајкуна нијесу радили готово  
/p> <p>— У мене нема ни поштења правог, ни благодарности — опет изненада викне Хасан и заклони  
се више нијесам смио ни пожалити никад, ни причати му што.{S} Склањао сам се испред њега као ис 
О другој ни помислит’ не смијеш ни сад, ни кад наусница нагари...</p> <p>Тада ме некако обузе ч 
се засмијала.{S} Ни ћилима, ни серџаде, ни шилтице какве није било у собама и празне, голе, без 
и како сам прошао код Ибрахим-ефендије, ни мало се није зачудио.</p> <p>— Па то сам ја и знао — 
оји још ни једнога Влаха посјекао није, ни на чију кућу ударио, никога напао, изгрдио.{S} Шта в 
и тражио није.{S} Ни за ким трчао није, ни за ким пристајао; чак и кад му је неко требао, није  
ијемала мало, а да је ни прекорио није, ни подругнуо се...{S} Тек пошто би се уморио и почео го 
уд који хоће.{S} Ни питала за њих није, ни наређивала да се часте.{S} Опет је мислила о рачуним 
p> <p>Није у нас било ни стискања руке, ни грљења.</p> <p>Није било ни врућих пољубаца, ни нате 
308" /> а ни загледали нас нијесу боље, ни премјерали нас.{S} Одмах се могло познати да су ти љ 
пати поклонима.{S} Не заборави ни жене, ни дјецу, ни чобанице; свакоме пошаље понешто: или фес, 
 је дочекивао на авлији смјешкајући се, ни погледала не би, ни осврнула се.{S} Онако ломна и за 
 само о томе и, за чудо, никада нам се, ни једном ни другоме, <pb n="352" /> то додијало не би. 
н као и сама клисура, да га, чинило се, ни громови ни муње не би могли скрхати ни преломити.{S} 
рило о Сулаги и сви га спомињали.{S} И, ни сам не знам рашта, али након сваког разговора о њему 
 за нож, видио сам да се не шали.{S} И, ни сам не знам како, у оном часу заборавих и на мајку и 
огућили сваки рад против њих.</p> <p>И, ни сам не знам како, опет ми рука полети ножу и нагло г 
ији смјешкајући се, ни погледала не би, ни осврнула се.{S} Онако ломна и замишљена силазила је  
о не вјерује у то, не треба ни да живи, ни ђецу да рађа, јер шта ће живот кад се ни за се ни за 
да од вас, од нас свијех, нико ни грђи, ни поганији, ни нераднији, ни махнитији нема и да свако 
ћан јаран и опет никог другог не тражи, ни у кога неће него у мене.{S} Макар се и свађали, мака 
 нас свијех, нико ни грђи, ни поганији, ни нераднији, ни махнитији нема и да свако зло које нас 
ико ни грђи, ни поганији, ни нераднији, ни махнитији нема и да свако зло које нас снађе избија  
="274" /> од вас ни бољи, ни паметнији, ни поштенији нема, — кресну. — Ви сте, бива, један наро 
... нико <pb n="274" /> од вас ни бољи, ни паметнији, ни поштенији нема, — кресну. — Ви сте, би 
н нити је имао обичаја да грди, галами, ни јаче де виче.{S} Они су само стрепили пред силом њег 
тио противити се заптијама, ни бјежати, ни узмицати.{S} Не.{S} Само се за дан-два склонио у кућ 
ни једно слово не може му се разабрати, ни један знак разумјети.{S} На мајку, на жене, на ме не 
два по три сахата учио читати и писати, ни за што друго нијесам имао да се бринем.{S} Непрестан 
у ме ни погледали.{S} Нијесу, можебити, ни чули шта сам говорио, — једва сам и сам себе чуо, —  
Чак ме ни у ханове не хтједоше примити, ни кахву ми испећи.{S} На сваких, готово, хиљаду корака 
.{S} Ништа више није знала проговорити, ни објаснити ми. </p> </div> <pb n="267" /> <div type=" 
јавим коме.{S} Нијесам смио ни јекнути, ни застењати, од страха да ме ко не чује, не опази.{S}  
о, старајући се да ни трава не зашушти, ни шљунак не захршти под ногама.</p> <p>Ни ја нијесам с 
један народ и нико од вас нема ни јачи, ни старији; свак треба да слуша што ви рекнете, што нар 
ити хајдук, кад није ни снажан, ни мрк, ни крвавих очију!..{S} Може ли бити хајдук без големих  
ханџија није допуштао ни да се изјадам, ни да испричам што.</p> <p>— Нема ти овђе мјеста — одго 
/p> <p>Наравно, ни јавио му се нијесам, ни довикнуо му што.{S} Необично задовољство осјећао сам 
квоме.{S} Ни од чега се стидио нијесам, ни пред чим се снебивао.{S} Радио сам од јутра до мрака 
 допуштајући више никако ни да излазим, ни да вечерам чак.</p> <p>Након таквих догађаја и Зулфа 
лагује.{S} Ни говорити није хтио с њим, ни поздрављати се.{S} При сваком сусрету окретао је гла 
о о Хамиду и његовој свађи са Зулфагом, ни помишљао нијесам никако да ће он сам, до неколико да 
 ли он бити хајдук, кад није ни снажан, ни мрк, ни крвавих очију!..{S} Може ли бити хајдук без  
ека.{S} Ни хоџа, ни хоџиница, ни Хасан, ни Хајкуна нијесу радили готово ништа; само су ишли из  
јенчамо.{S} Ни сватова нијесам сазивао, ни шенлучио, ни теферичио.{S} И кућу сам у брзини узео  
ци, нити је кмете онако јефтино продао, ни у грађевине онолико утрошио...{S} Све, све, све му л 
илује...{S} И жену и ђецу кад бих имао, ни њих не бих миловао...{S} И њима бих зликовац био...{ 
ли јој драг; никад се нијесам заклињао, ни тражио да се заклиње.</p> <p>Сви наши разговори били 
>Сам!..</p> <pb n="347" /> <p>Ни украо, ни отео, него зарадио, лијепо зарадио, својом вјештином 
оказивати.</p> <p>Нити сам пазио много, ни размишљао: шта треба, за кућу и шта не треба.{S} Брз 
дари о бедру Хајкунину.</p> <p>За чудо, ни хоџиница ни Хајкуна не помакоше се нити погледаше.{S 
ило, ни поцупкао на кољену, ни обгрлио, ни протепао ми што.{S} Ако бих кадгод посрнуо, обрезао  
балијама.</p> <p>Нијесам се ни облачио, ни гиздао као други.{S} Са запрегнутом бошчом, опрашен, 
и сватова нијесам сазивао, ни шенлучио, ни теферичио.{S} И кућу сам у брзини узео под кирију, н 
ије.{S} Ниједном ме није узео на крило, ни поцупкао на кољену, ни обгрлио, ни протепао ми што.{ 
а: ни гранчицом каквом да не затресемо, ни лишћем јаче да не зашуштимо.</p> <p>И непрестано смо 
их призива за свједоке.</p> <p>Наравно, ни јавио му се нијесам, ни довикнуо му што.{S} Необично 
д, казали су стари...</p> <p>А он, ето, ни длаке промијенио није...{S} Хунцут остао хунцут...</ 
.</p> <p>— Нити сам ја ударио на мајку, ни на кућу, ни пријетио оружјем — дочекам и ја осорно,  
ао је дукатима и момке, те, напошљетку, ни ја нијесам остајао без дијела.{S} Бацио би и мени ду 
n="277" /> <p>Али Хасан, као и отац му, ни тражио није никога од њих, ни пристајао за њима.{S}  
е узео на крило, ни поцупкао на кољену, ни обгрлио, ни протепао ми што.{S} Ако бих кадгод посрн 
{S} Ни они мени ништа спомињали нијесу, ни питали ме.{S} Хасан, као да ништа ни било није, опет 
ити сам ја ударио на мајку, ни на кућу, ни пријетио оружјем — дочекам и ја осорно, упињући се д 
нима.{S} Не заборави ни жене, ни дјецу, ни чобанице; свакоме пошаље понешто: или фес, или округ 
ајкуна није хтјела ни погледати на њих, ни осмјехнути им се.{S} Журно, хитно корачала <pb n="28 
 отац му, ни тражио није никога од њих, ни пристајао за њима.{S} Најволио је бити сам.</p> <p>А 
и и размахује рукама, а ни једна ријеч, ни једно слово не може му се разабрати, ни један знак р 
д немаштине, него друго, друго нешто... ни сам не знам како бих назвао.{S} По свему се могло по 
ица да не изазовемо никаква јачег шума: ни гранчицом каквом да не затресемо, ни лишћем јаче да  
ике који ме поздрављали, <pb n="346" /> ни на комшије који ми се јављали и зазивали ме на какву 
оња — дочека други.</p> <p>— Шути!..{S} Ни ти нијеси бољи — опет ће оно момче, пецкајући. — Ниј 
може све јасно и лијепо испричати...{S} Ни момци то нијесу могли.{S} Дуго су гледали један на д 
ву страну друма, да овдје самујем...{S} Ни читаво по сахата није прошло откако смо се раставили 
 у хоџиној кући чудна промјена нека.{S} Ни хоџа, ни хоџиница, ни Хасан, ни Хајкуна нијесу радил 
 себе, извлачити нешто испод душека.{S} Ни ријечи не проговорише једно другоме, нити се за здра 
прага прешла, грохотом се засмијала.{S} Ни ћилима, ни серџаде, ни шилтице какве није било у соб 
а.{S} И он као да га ни тражио није.{S} Ни за ким трчао није, ни за ким пристајао; чак и кад му 
, <pb n="248" /> удвара се, улагује.{S} Ни говорити није хтио с њим, ни поздрављати се.{S} При  
но предадох послу и раду свакаквоме.{S} Ни од чега се стидио нијесам, ни пред чим се снебивао.{ 
саде и да се разилазе куд који хоће.{S} Ни питала за њих није, ни наређивала да се часте.{S} Оп 
шту и спавао под смоквама, на трави.{S} Ни ручавати није хтио за софром, с осталом чељађу, него 
остајао с њоме негдје чак до поноћи.{S} Ни <pb n="279" /> хоџа ни хоџиница нијесу знали да икак 
и још и да причам коме и да их одам.{S} Ни они мени ништа спомињали нијесу, ни питали ме.{S} Ха 
 да ме ошамари и дочекао ме псовком.{S} Ни сам не знам како сам му измакао и курталисао се.</p> 
 да се осмјехне на њу и нашали мало.{S} Ни кад је изгледао најведрији није се смијао нити шалио 
у, одлучио сам да се одмах вјенчамо.{S} Ни сватова нијесам сазивао, ни шенлучио, ни теферичио.{ 
ах посрнути и носом ударити о земљу.{S} Ни гледати није могао човјека отворено, — вјечито је пи 
ао сам га непрестано, смјешкајући се, — ни сам не знам рашта, а опет ми дошло да се смијем, — и 
нтерију на прсима ради лакшег дисања. — Ни корака даље...</p> <p>— Чим се одмориш, ти ћеш поћи  
онако састављене, приљубљене, срећне. — Ни према коме немам благодарности... осим... осим према 
мену.</p> <p>— Буди ми јунак! — рече. — Ни од шта се немој препадати...{S} А дерт?{S} Нека га ђ 
сам — откреса и силом ме поче дизати. — Ни мени није лакше...{S} И мени... и мени су отели, угр 
икну из свега гласа, готово наричући. — Ни поздравили се нијесте љуцки, а одмах се почели инати 
/p> <p>„А како живиш?“</p> <p>Опет он — ни ријечи.</p> <p>„Како живиш?..“</p> <p>„Никако“ одгов 
обучеш.</p> <p>— А ако нећу?..</p> <p>— Ни мени, мајки за љубав?{S} Нећеш, зар?..</p> <p>Мени л 
 те како више нема „милости ни љубости“ ни према коме.{S} Нарочито према Хатиџи.</p> <p>Сваке в 
 муца нешто, цичи и размахује рукама, а ни једна ријеч, ни једно слово не може му се разабрати, 
м прутићима по пепелу, <pb n="308" /> а ни загледали нас нијесу боље, ни премјерали нас.{S} Одм 
еман иђе и ко не вјерује у то, не треба ни да живи, ни ђецу да рађа, јер шта ће живот кад се ни 
неком.</p> <p>И није то била шала каква ни обична игра, него баш права трговина, која нам обоји 
мао правог пријатеља.{S} И он као да га ни тражио није.{S} Ни за ким трчао није, ни за ким прис 
угледао, а својој дјеци забрањиво да га ни погледати не смију, камо ли да се с њим састану и пр 
 пут, опет, тужила ми се како јој не да ни пјевати.</p> <p>— Изишла ја на авлију, на сунце, — в 
а прстима лагано, тихо, старајући се да ни трава не зашушти, ни шљунак не захршти под ногама.</ 
вати и препирати се.{S} За чудо, као да ни о чему другоме нијесу имали толико говорити, колико  
стом дошао у кућу, — ипак никада као да ни покушао није да га потпуно укроти, стегне и покори.< 
огледа унаоколо.{S} Изгледало је као да ни сама није вјеровала да је кућа заиста њезина и да је 
 силовит, необуздан дјечко, који као да ни ода шта зазирао није и никога се бојао, чак ни оца.{ 
о и једино миловање.{S} За друго као да ни знао није.{S} Ниједном ме није узео на крило, ни поц 
улага мирно, правећи се као да не гледа ни мене ни Хатиџу. — Лијепо?</p> <p>— Добро ми било.</p 
аш куда и јер не знамо шта радимо ни ја ни ти...{S} Теби, зевзече!..</p> <p>— Охо!.. — отегну о 
цманом, Швабом, Чифутом, који иза ручка ни сахат неће да отспава, ни са комшијом да попије по н 
брзо и живо ударала, да му се није дала ни осврнути.</p> <p>Напошљетку момче као да се прибра м 
о је то учинила.{S} Готово ми није дала ни ока склопити.</p> <p>Чим смо легли, одмах ме почела  
каква слова, бројеве, — иако није знала ни читати ни писати, — и замишљено вртио главом...{S} И 
икли на њега да мајка управо није могла ни ручати ни вечерати ако њега није било да двори, да п 
ареним шамијама.{S} Хајкуна није хтјела ни погледати на њих, ни осмјехнути им се.{S} Журно, хит 
едне голема граја, каква се одавно чула ни запамтила није.</p> <p>Читав се шехер узнемири.{S} Д 
сеци као да није више било ни пријатеља ни душмана да се, по дану или по ноћи, врзају око наше  
ао је такав.{S} Са слугама и слушкињама ни дружио се није.{S} Бјежао је од њих, сакривао се, ск 
 <p>И, као да није знала других пјесама ни других кајда каквих, вјечито је пјевала само ту једн 
узвикну заносно. — Без правих мука нема ни праве радости!..{S} Сад ћемо видјети је ли мушко и ј 
што дала не бих!..</p> <p>— У мене нема ни поштења правог, ни благодарности — опет изненада вик 
е, бива, један народ и нико од вас нема ни јачи, ни старији; свак треба да слуша што ви рекнете 
огао, јер нити се окренуо према вратима ни помакнуо се, — поче стењати још јаче и, као болесник 
мајеви...</p> <p>По чаршији се тих дана ни о чему говорило није, колико о хајдуцима.{S} Свак је 
прошапта.</p> <p>— Нијесам имао времена ни да се јавим коме — дочекам брзо, правдајући се. — Да 
амет помрча мало, подивља у дивљини, па ни о чем више није у стању ни размишљати, колико о разн 
а отјера од себе, да га одстрани.{S} Па ни то није помогло.{S} Зулфага је, као за инат, све пос 
излазе, нити им ко о томе причао.{S} Па ни ја не бих знао нити бих могао сазнати, да једне ноћи 
за димија, очекивао свој дио.</p> <p>Па ни на састанцима каквим бабо није говорио много, иако г 
вој кући и да се нико због тога не мора ни бунити нити изненађивати.</p> <p>Па ипак хоџа се окр 
а њему. — Није ми било стало до свијета ни онда, кад сам кроз четири мјесеца ишла од врата до в 
у, ни питали ме.{S} Хасан, као да ништа ни било није, опет ме позивао да с њиме идем у „лов“ и  
е.{S} На све био заборавио као да ништа ни било није, као што човјек, пробудивши се у ведро, св 
</p> <p>О свему томе нијесам смио ништа ни споменути Хасану.{S} Знао сам да би одмах почео руга 
 Хајкунину.</p> <p>За чудо, ни хоџиница ни Хајкуна не помакоше се нити погледаше.{S} Одмах се м 
..{S} Људи, за које нико није имао срца ни милости, немају срца ни милости ни према коме...{S}  
 није имао срца ни милости, немају срца ни милости ни према коме...{S} Крв људска пјени се сад  
ак до поноћи.{S} Ни <pb n="279" /> хоџа ни хоџиница нијесу знали да икако излазе из куће ни куд 
пребацивати му како ми није био ни друг ни пријатељ.{S} Чим му запријетила опасност, оставио ме 
и <pb n="227" /> други које прије никад ни видио нијесам и који су се у нашој кући некако слобо 
.{S} На мајку, на жене, на ме не хтједе ни погледати.{S} Потрча право бедевији, ухвати је за гр 
ета бранила му је да се никад не покаже ни њежнији према мајци, да се осмјехне на њу и нашали м 
ала кошуљу и продријемала мало, а да је ни прекорио није, ни подругнуо се...{S} Тек пошто би се 
 и опет прогунђа нешто.{S} Не хтједе је ни погледати.</p> <p>— Здрав сам ја, здрав — откреса по 
 мучити ме.</p> <p>Испочетка нијесам је ни осјећао толико; стид што ме људи тако одбијају од се 
p>Арнаутин онај, таламбасџија, не смије ни да јој се примакне.{S} Ударајући у стари, напукнути  
оскочити.{S} И, што је најчудније, није ни скакао као други момци онако, на голоме пољу!</p> <p 
 је био бабо у животу Осман као да није ни знао ни за кога у кући осим за њега и другоме се ни  
ка, уморена и ослабљена, испочетка није ни могла ништа забрањивати, нити им забрањивала.{S} Каш 
.{S} И може ли он бити хајдук, кад није ни снажан, ни мрк, ни крвавих очију!..{S} Може ли бити  
е се купати, умивати, као да прије није ни имао времена да се и таквим беспослицама забавља.{S} 
одговорих мирно. —</p> <p>Друкчије није ни могло бити...</p> <p>— Сад... сад узми Хамида себи,  
ан ни ведар као обично; са мном се није ни шалио ни омиловао ме.{S} Кад је изашла мајка, — која 
шли у „ашиковање“.{S} Хајкуна више није ни сакривала ништа од мене, нити је више зазирала да из 
је се, у једној половини, која чак није ни преграђена, спраћала говеда, а у другој спавала чеља 
мо ли му приче.{S} Не!..{S} Готово није ни гледао у нас, него му поглед вазда управљен био прем 
 вазда била код куће, никуд готово није ни излазила, али су слуге, по наговору њезину, морале с 
мо мало.{S} Хасан као да се никако није ни могао уморити; што је више ишао, као да је постајао  
 колико мене.{S} Ништа му помагало није ни што ми се каткад улагивао, што ме хтио замамљивати и 
ича макар о чему.{S} Ништа помогло није ни кад сам престао одговарати и склопио очи, претварају 
није било до женидбе, што нијесам прије ни мислио нити се љуцки припремио за њу, одлучио сам да 
 како су ми криве мјере, како ми ни оке ни аршини нијесу у реду и како сам само за то и ишао „у 
са гаћама чије ногавице нијесу допирале ни до чланака, босоног, застаде на прагу и мрким поглед 
може да заборави, да омрзне ни он на ме ни ја на њега.{S} Опет смо најближи, највјернији, најис 
азан филџан отсијече:</p> <p>— Немој ме ни питати о томе...{S} О томе се причати не може...</p> 
тави мало, да ме саслуша.</p> <p>Чак ме ни у ханове не хтједоше примити, ни кахву ми испећи.{S} 
пут просјака. — Дај!..</p> <p>Нијесу ме ни погледали.{S} Нијесу, можебити, ни чули шта сам гово 
рно, правећи се као да не гледа ни мене ни Хатиџу. — Лијепо?</p> <p>— Добро ми било.</p> <p>— В 
 n="389" /> може да заборави, да омрзне ни он на ме ни ја на њега.{S} Опет смо најближи, највје 
S} У берберницама и кахвама и не говоре ни о чему колико о боју...{S} А кад се премного говори  
цу свога живота...</p> <p>— Не спава се ни мени.</p> <p>И додадох му кахву.</p> <p>Он спусти фи 
 рађа, јер шта ће живот кад се ни за се ни за њих нема чему бољем надати?“</p> <pb n="283" /> < 
и ђецу да рађа, јер шта ће живот кад се ни за се ни за њих нема чему бољем надати?“</p> <pb n=" 
а кога у кући осим за њега и другоме се ни покоравао није.{S} Он му тимарио бедевију, он чистио 
е, знајући како он не воли препирати се ни парничити, како му тешко и изаћи на суд а камо ли та 
ном замишљен и забринут, не осврћући се ни на пролазнике који ме поздрављали, <pb n="346" /> ни 
продају касабалијама.</p> <p>Нијесам се ни облачио, ни гиздао као други.{S} Са запрегнутом бошч 
дам подмукло, испотаје:</p> <p>— Зар се ни Хатиџа не би усрећила? — питао сам тихо, указујући н 
оче се играти њима.</p> <p>— Не може те ни зајам понизити, — рече — ако га мислиш поштено враћа 
но авлије на траву, и, не тражећи шилте ни јастука, ту се сасула, пала, легла поребарке.</p> <p 
, одмах га и омрзнуо...{S} И вели: неће ни у кога него у тебе.</p> <p>— И данас ће доћи?</p> <p 
н не враћа и да се по свој прилици неће ни вратити више.{S} Било ми као да сам се ослободио нек 
ца нијесу знали да икако излазе из куће ни куда излазе, нити им ко о томе причао.{S} Па ни ја н 
нијесам вјеровао у какве бабинске приче ни гатке разне, али, право да речем, чим смо поново пош 
аље, залуд сам чекао.{S} Не хтједе више ни отворити очију ни проговорити.{S} Ћутао је као залив 
 који је и осиједио служећи и који више ни ићи није могао без штапа, често и без штаке.{S} Док  
а нисам рањен?“</p> <p>Не зазирући више ни од чега, не осјећајући готово никаквих болова више,  
уђи, све чуднији.</p> <p>Није хтио више ни спавати у кући, у соби својој, него одлазио у башту  
зе на њега, да га слушају.{S} Нико више ни помислити није смио да му се наруга, подсмјехне или  
Погледавши једно у друго не проговорише ни ријечи; само се поздравише лаким климањем главе.{S}  
размишљати, колико о разним чудесима, и ни у што толико вјеровати, колико баш у оно што је мутн 
вако зло које нас снађе избија из нас и ни откуда више.{S} Нема зла које само никне; заметак му 
, и опсовати, а да се нико усудио не би ни оштрије ми одговорити, камо ли да удари и да жешће у 
чне обасипати поклонима.{S} Не заборави ни жене, ни дјецу, ни чобанице; свакоме пошаље понешто: 
а клисура, да га, чинило се, ни громови ни муње не би могли скрхати ни преломити.{S} Позлаћене  
роте њезина оца док... док се још љуцки ни замиловали нијесмо?..</p> <p>Сулага, испочетка, као  
азивали како су ми криве мјере, како ми ни оке ни аршини нијесу у реду и како сам само за то и  
м.</p> <p>— Ти?..</p> <p>— Не смијем ти ни у очи погледати када причам</p> <p>— узвикну изненад 
ad>XXXI</head> <p>Нијесам могао отезати ни размишљати више.</p> <p>Страх да не изгубим Хатиџу,  
 ако су и чули, нијесу хтјели застајати ни губити времена због мене.</p> <p>И опет сам остајао  
му је неко требао, није му знао ласкати ни улагивати се.</p> <pb n="273" /> <p>Још и сада се о  
 соби, у џамији никад није хтио клањати ни молити се, јер — како је говорио — зидови они, мрки  
ет, зар!</p> <p>— Само га немој ударати ни кажњавати — брзо дочекује Зулфага и као стане преда  
ао да се још ни сад није могло прибрати ни освијестити...</p> <p>— Ено ти момка, — рече пригуше 
а, бројеве, — иако није знала ни читати ни писати, — и замишљено вртио главом...{S} И одмах би  
 ни громови ни муње не би могли скрхати ни преломити.{S} Позлаћене токе на прсима, оружје оно и 
га да мајка управо није могла ни ручати ни вечерати ако њега није било да двори, да послужи.{S} 
мушко и је ли соко!..{S} Неће више бити ни једног залогаја џабе; треба се сад борити, рвати, тр 
стио, не бринући се шта ће са мном бити ни како ћу проћи.{S} Није се чак ни кашње, кад је опасн 
рце од камена и нема милости ни љубости ни према коме...{S} Не може, пусто, никога да замилује. 
мене је и срце од камена и нема милости ни љубости ни према коме...{S} Не може, пусто, никога д 
срца ни милости, немају срца ни милости ни према коме...{S} Крв људска пјени се сад на сваком к 
 од камена“, те како више нема „милости ни љубости“ ни према коме.{S} Нарочито према Хатиџи.</p 
 на дућан и одлазили мирно, не говорећи ни ријечи и не гледајући ме чак.{S} Знали су добро да ћ 
 не бојећи се више никога и не зазирући ни од чега, — частили су се међусобно, пили, свађали се 
 дуго времена није јој додијавао иштући ни јадикујући.{S} Претварао се као да је све ствари пот 
Мучио бих и њу и Сулагу и никакви јауци ни помагања не би ме могли умилостивити.</p> <p>— Убићу 
е, викале, неке се и смијале.{S} Чибуци ни сад нијесу били заборављени; дим се и сада колутао п 
очима од несанице, Зулфага, не пустивши ни да се уредим ни да прашину стресем, узе ме чврсто за 
уцнувши ме чибуком по глави. — О другој ни помислит’ не смијеш ни сад, ни кад наусница нагари.. 
у. —- То нећу пустити...</p> <p>— Немој ни мислити да сам те молио — сурово дочека Осман, а ошт 
само, одвојено, гдје нико не слуша, чак ни ја.{S} Као да је била срамота нека онаквоме јунаку д 
шта зазирао није и никога се бојао, чак ни оца.{S} Ја сам се чудом чудио како се он често упорн 
 /> снове што их недавно снивао.{S} Чак ни Хасанова порука није ме могла потсјетити на то.{S} Р 
м бити ни како ћу проћи.{S} Није се чак ни кашње, кад је опасност минула, барем навратио мало д 
"220" /> сам знао боље, не зазирући чак ни од уобичајених трговачких лажи и заклетава.</p> <p>Н 
ва земља дигнути на устанак.</p> <p>Чак ни царска војска није могла остати на миру и њезине сил 
 Али шта сам могао?..{S} Ниједан путник ни кириџија није ишао сам.{S} Сви су путовали у групама 
аду и поче је чупкати.</p> <p>— Нијесам ни знао да си се вратио — прошапта.</p> <p>— Нијесам им 
га другог и у први мах на друго нијесам ни помишљао.</p> <p>Сама Хатиџа, ето, нехотице ми напом 
о драга?..{S} Хахахаха!..{S} То нијесам ни знала...{S} Хахахаха!..</p> <p>И измахујући шамијом, 
. — Како то?..</p> <p>— Ја хоџу нијесам ни питао — одговорим му безбрижно, наслањајући се на ма 
итрча и обгрли ме. — Аферим!..{S} Нисам ни знао да имаш тако срце и... и да се тако знаш бранит 
е, Зулфага, не пустивши ни да се уредим ни да прашину стресем, узе ме чврсто за руку и нагло по 
у.</p> <pb n="398" /> <p>— Нећу с тобом ни говорити — каже увријеђено, ударајући прстима по кам 
 <p>Ни ја нијесам смио потрчати авлијом ни заиграти се.{S} Чим би ме угледала како се врзам и к 
јака дјеца, који се нијесу могли пушком ни заметнути.{S} Одмах се могло познати да то не слути  
ме и, за чудо, никада нам се, ни једном ни другоме, <pb n="352" /> то додијало не би.{S} Сахати 
.</p> <p>Али није био ни онако насмијан ни ведар као обично; са мном се није ни шалио ни омилов 
 се може извући неопажен и непримијећен ни од кога.</p> <p>Неко вријеме ишли смо обојица тихо,  
 запита цар, примичући му се.</p> <p>Он ни ријечи.</p> <p>„Шта радиш?..“</p> <p>„Видиш“ одговор 
 их како одлазе.{S} Нијесам се усуђивао ни да им напоменем о томе а камо ли још и да причам ком 
цима.{S} При скакању нико му није могао ни близу доскочити.{S} И, што је најчудније, није ни ск 
, састанак, теферич какав није се могао ни замислити, а да се и Смајил-ефендија не позове, да и 
ред јастребом.{S} Нико тада не би могао ни познати да су то они исти момци, који, кад би бабо к 
бабо у животу Осман као да није ни знао ни за кога у кући осим за њега и другоме се ни покорава 
Онако бунован и сметен, нијесам му знао ни ријечи одговорити.{S} Одмах сам прихватио за оружје  
 њему.{S} Никакав ханџија није допуштао ни да се изјадам, ни да испричам што.</p> <p>— Нема ти  
а и за ручком и за вечером, а да готово ни ријечи не проговоре једно другом.{S} Ја се уопште и  
ше <pb n="286" /> једем; Хајкуна готово ни ручати није хтјела, само да мени више остане, да мој 
и, бржи и окретнији.{S} На ме се готово ни освртао није.{S} Само кад би видио да сам и сувише з 
питују.{S} Читавим путем нисам на друго ни мислио него шта ћу одговарати и како ћу се бранити.. 
езером каквим.{S} Задуго се ништа друго ни чуло није осим чуднога зврјања тога, које је необичн 
иче.{S} Многи као да нијесу ништа друго ни радили, него ишли од махале до махале, па причали и  
.{S} Чаршинлије сада нијесу ништа друго ни радиле, него сједећи на ћепенцима прекрштених нога,  
јетећи, — теби, будало, јер си ме повео ни сам не знаш куда и јер не знамо шта радимо ни ја ни  
 ли у кући свега...</p> <p>Али није био ни онако насмијан ни ведар као обично; са мном се није  
утити и пребацивати му како ми није био ни друг ни пријатељ.{S} Чим му запријетила опасност, ос 
вељали, цврчали.{S} И псовао сам, грдио ни сам не знам кога, на силу тражећи кавге и ината, жељ 
ме</hi>!</p> <p>Говорећи, он није пазио ни слушамо ли га, ни разумијемо ли му приче.{S} Не!..{S 
ар као обично; са мном се није ни шалио ни омиловао ме.{S} Кад је изашла мајка, — која се пред  
 и на какав дужи говор као да није смио ни помислити.{S} Десет ријечи није могао изговорити, а  
 ће оно момче, пецкајући. — Нијеси смио ни пушке опалити, него одмах бјеж’о...</p> <p>— Лажеш!. 
нем и да се јавим коме.{S} Нијесам смио ни јекнути, ни застењати, од страха да ме ко не чује, н 
на чудна језа.{S} Сад више нијесам смио ни покушати да викнем и да се јавим коме.{S} Нијесам см 
15" /> <p>Отада му се више нијесам смио ни пожалити никад, ни причати му што.{S} Склањао сам се 
након бабе измјењивало, тако није трпио ни Зулфаге.{S} Мрско му било и гледати у њега, мрско би 
..</p> <p>— Па?..</p> <p>— Па није хтио ни окусити...{S} Мрско му, зар, било што је нијесам изн 
н, бабо, још и сад мучи и прогони, како ни сад неће да је остави на миру.</p> <p>Не може — вели 
нос испод ње провиривао; погледа никако ни одвајала није од мангале нити од ибрика.</p> <pb n=" 
рала у собу, не допуштајући више никако ни да излазим, ни да вечерам чак.</p> <p>Након таквих д 
иру.</p> <p>Не може — вели — још никако ни смислити, е је он мртав и да више никад доће неће.{S 
носито — да од вас, од нас свијех, нико ни грђи, ни поганији, ни нераднији, ни махнитији нема и 
раставише се и начинише ми пут.{S} Нико ни ријечи не рече, нико не опсова.</p> <p>А то ме опет  
оћне шетње сакривали од хоџе, иако нико ни споменуо није о њима, ипак сви опазисмо како је у по 
скања руке, ни грљења.</p> <p>Није било ни врућих пољубаца, ни натегнутих уздисаја, ни превртањ 
 неколико мјесеци као да није више било ни пријатеља ни душмана да се, по дану или по ноћи, врз 
вему, шалила се.</p> <p>Није у нас било ни стискања руке, ни грљења.</p> <p>Није било ни врућих 
p> <p>И погодила је.</p> <p>Није прошло ни пуних двадесет дана откако се почео припремати, кад  
 не знаш куда и јер не знамо шта радимо ни ја ни ти...{S} Теби, зевзече!..</p> <p>— Охо!.. — от 
према сунцу.</p> <p>Нијесам још потпуно ни био довршио посла, када заптија један, необично угој 
љачкате и... нико <pb n="274" /> од вас ни бољи, ни паметнији, ни поштенији нема, — кресну. — В 
дите као и досада — каже, а неће на нас ни да погледа...</p> <p>Кашње се ипак навикла, научила. 
арама...</p> <p>— Неће ти бити на одмет ни Хатиџине — додаде он мекше, једнако се смјешкајући.  
, које сигурно није знало за његову моћ ни силу, разбило ми главу и кад сам окрвављен дошао да  
нију и истукла Зулфагу, није по обичају ни отишла у своју собу нити се тамо затворила.{S} Не!.. 
ао.{S} Не хтједе више ни отворити очију ни проговорити.{S} Ћутао је као заливен...{S} И није ми 
 дивљини, па ни о чем више није у стању ни размишљати, колико о разним чудесима, и ни у што тол 
бро!..</p> <p>И како се у читаву шехеру ни о чем толико говорило није колико о ширењу устанка,  
есе све ствари што их имао, — а није их ни имао много, —— и размјести их онако како се њему сви 
лави. — О другој ни помислит’ не смијеш ни сад, ни кад наусница нагари...</p> <p>Тада ме некако 
ужи руку дјевојчету, које као да се још ни сад није могло прибрати ни освијестити...</p> <p>— Е 
о људе да се друже са човјеком који још ни једнога Влаха посјекао није, ни на чију кућу ударио, 
!..</p> <p>Сам!..</p> <pb n="347" /> <p>Ни украо, ни отео, него зарадио, лијепо зарадио, својом 
али јој. — Своју пјесму пјева!..</p> <p>Ни мене нијесу остављали на миру, нити ме штедјели.{S}  
де сасјекли...{S} Јок, ханума!..</p> <p>Ни пошље смрти бабине није се промијенио.{S} Само је из 
ни шљунак не захршти под ногама.</p> <p>Ни ја нијесам смио потрчати авлијом ни заиграти се.{S}  
х обоје заједно, баш код чатрње.</p> <p>Ни сам не знам како сам се онда могао уздржати да не вр 
за оружје.</p> <p>Кренусмо опет.</p> <p>Ни пута, ни стазе не зна ниједан.{S} Онако, насумце, лу 
.{S} Бјежи!</p> <p>— шапну опет.</p> <p>Ни сам не знам шта ми би у томе часу.{S} Не одговорих м 
 на њу и као подсмјехујући се. —</p> <p>Ни она?..</p> <p>Хасан је стискао зубе, мрштио се и мрк 
тину.</p> <p>Погледам на све стране.{S} Нигдје никога.</p> <p>— Хвала Богу! — узвикнух одушевље 
се што прије врати.{S} Више од три дана нигдје није смио остати.</p> <p>Са села се враћао увије 
пливале у сунцу, у свјетлости.</p> <p>И нигдје да застанемо, да се одморимо мало.{S} Хасан као  
ме пецкати и дражити.{S} Нијесам готово нигдје могао крочити од њихових шала, питања, подругачи 
итају: „Ђе си био?..“ зар да им рекнем „Ниђе“...</p> <p>И кад ме запитају: „Шта си радио?“ зар  
</p> <p>Она прегризе конац и настави да ниже другу половицу.</p> <p>— Шта?..{S} Да се опет није 
 игра с вретеном и наднесена над ђерђеф ниже пјесму за пјесмом, него омалено, ситно дјевојче у  
тених и зеленим тракама окићених грива; низ седла висе бисаге и кесе чибуклије, а из теркије, п 
и на хаљине: исцијепане, искајишане.{S} Низ бедре ми висе дроњци и голо месо провирује испод њи 
јеси болестан?... —— запита зачуђено, а низ мерџана, опружен низ малу пуначку <pb n="371" /> ру 
... на мајку.</p> <p>Па се некако спуза низ миндерлук, готово паде на кољена и поче љубити скут 
зар, необичнију грају, хитно је стрчала низ басамаке, полетила према соби и онако задихана и уп 
пкама, капала нам вода за врат и милила низ леђа, изненада понека груда долијетала би и разбија 
а неуређеном косом и обнаженим мишицама низ које се циједила вода, довикивале једна другу, преп 
то уложи.{S} У чаршији порушио је читав низ старијих, тијесних дућана, са мрким нагњилим ћепенц 
и тијесни сокак и заклањаху собом читав низ омањих скромнијих кућа, погурених и шћућурених једн 
а види гдје сам, како сам.</p> <p>Читав низ оптужаба, све тежу за тежом, набацивао сам на њега, 
би и кошуљу на прсима и спустила рукаве низ мишице.{S} И обоје се неко вријеме гледали нијемо,  
и а другом придржавајући зембиљ, струже низ чаршију, не обзирући се на коју страну.</p> <p>Напо 
ахе, у големе духанкесе, које им висиле низ бедре.{S} Непрестано као да се спремали за бој, неп 
свиленим димијама које се мало опустиле низ кукове, са распуштеном косом што јој падала по голи 
ради — само ми рече при поласку и крене низ чаршију. — Ако се икад мислиш осветити коме, освети 
је висила шарена дуванкеса, спуштала се низ бедру и куцкала је по везеним чакширама, чији је ту 
 ме...</p> <p>Суза једна скотрља јој се низ образ, заустави се на танкој, руменој усни и заблис 
црте, — трагови суза, — спуштале јој се низ пуначке руменкасте образе и још свјетлуцале, нос пр 
жмирави фењер у рукама, спуштали смо се низ стрме, кривудаве сокаке, завиривали свуда и свуда т 
, кабаница и конопа по путу, спустих се низ басамаке.</p> <p>Дотрчавши на авлију зауставих се о 
у на ножу, па се крв циједи и низ нож и низ руку.{S} Биће, бре, галама једна, кад истрче дућанџ 
лаву људску на ножу, па се крв циједи и низ нож и низ руку.{S} Биће, бре, галама једна, кад ист 
запита зачуђено, а низ мерџана, опружен низ малу пуначку <pb n="371" /> руку готово до лакта, п 
високи, чисти, обијељени зидови, са два низа малих, уских пенџера, облијепљених хартијом, и са  
у, на својој шилти, и, пуштајући димове низа своју дугу, црну браду, мирно их слушао и уријетко 
прага, застао крај каната, опустио руке низа се и некако изморен малаксало цикнуо:</p> <p>— Рођ 
 предложио да се вратимо кући и окренуо низа страну, усуђивао сам се да му споменем и о глади и 
китила, — сједила на авлији, на трави и низала мерџане које бијаше разасула по крилу, по новим, 
шено.</p> <p>— А тад... замуца трзајући низама дуката као да ће их откинути, — тад сам се наљут 
ијежне, обнажене прси, прекривене дугим низама бисера и дуката, који су ситно, ситно позвецкива 
ију и мене, узе ђугуме што су у једноме низу стајали испод басамака и оде, отрча управо на воду 
му поглед вазда управљен био према оном низу нових, калајисаних сахана, пореданих на рафу изнад 
изу доскочити.{S} И, што је најчудније, није ни скакао као други момци онако, на голоме пољу!</ 
хат, по два.</p> <p>И нико, чини ми се, није знао онако причати и онако тумачити.{S} Кад мене н 
пристајао; чак и кад му је неко требао, није му знао ласкати ни улагивати се.</p> <pb n="273" / 
 кадгод посрнуо, обрезао се или опржио, није се сажалио на ме, нити ме почео тјешити.</p> <p>Шт 
 и отпустила Хајнију и истукла Зулфагу, није по обичају ни отишла у своју собу нити се тамо зат 
е ништа продавало.</p> <p>— <hi>Он</hi> није уредио?..{S} Он?.. — кликну Сулага и тресну бројан 
подигох главу.</p> <p>— Нема крви!..{S} Није рањен!.. — викну неко загледајући. — Здрав је...</ 
узбунише, заграјаше:</p> <p>— Јок!..{S} Није твоја!..{S} Наша је!..</p> <p>— Моја...</p> <p>— Н 
се дигне против зулума и неправде...{S} Није ли данас, сјутра ће бити уз њега...</p> <p>Млад си 
ка, — рече пригушено — па га држи...{S} Није он мене оставио, него ево, на твоје очи, казао ми  
или од њезине... од њезина мираза?..{S} Није ли исто?..</p> <p>— Види се да ти крв бабина тече  
 махали.</p> <p>Док опет ето Сулаге.{S} Није ишао него каскао сиромах, жут, блијед, модар, — он 
та ће са мном бити ни како ћу проћи.{S} Није се чак ни кашње, кад је опасност минула, барем нав 
ћи раменима и јежећи са од студени... — Није ми необично...</p> <p>— А ја се за хајван плашим — 
дох га ја узбуђено, скачући с мјеста. — Није наш!..{S} Он лаже!..</p> <p>— Он се заклео да су г 
и поче ме дрмусати за рукав, теглити. — Није он здрав!..{S} Не дај!..</p> <p>Хасан стиште зубе  
погледа на канат и опљуну према њему. — Није ми било стало до свијета ни онда, кад сам кроз чет 
p>— Престани!..{S} Доста је!..</p> <p>— Није доста, рђо лажива...</p> <p>— Ја нисам лаг’о — реч 
 да је уграбе, отргну од њега.</p> <p>— Није твоја!</p> <p>— Моја!..</p> <p>Хусо, стегнувши Ајк 
 <p>Ибрахим ефендија отпочину.</p> <p>— Није он ништа лагао — рече — све је истину говорио...{S 
јка гледајући га.</p> <p>— Ти?</p> <p>— Није друге...</p> <p>Мајка се распели, наљути.{S} Прист 
оје!..</p> <p>— Подгојила је човјека, а није разбојника — дочеках ја бјешње, стискајући зубе.</ 
.{S} Донесе све ствари што их имао, — а није их ни имао много, —— и размјести их онако како се  
о сасвим празан, а ниједна мрвица хљеба није остала у трави заборављена.{S} Да нас није било ст 
има?..</p> <p>Хоџа се причини као да га није чуо.</p> <p>— Ето, прича се, — настави лакше — да  
их, сакрио се, уклонио, само да Зулфага није био у близини.{S} Само њему за инат задржао сам се 
је могла ни ручати ни вечерати ако њега није било да двори, да послужи.{S} Зато, ако је каткада 
 бабовина...</p> <pb n="385" /> <p>— Да није отета, не бих се научио радити...</p> <p>Она поче  
Неко, неко...{S} Погађај!..</p> <p>— Да није...?...</p> <pb n="384" /> <p>— Мајка! — узвикну он 
вуче нож из корица.</p> <p>— Ко каже да није моја? — запита, измахнувши ножем. — Ко?..</p> <p>С 
лу држаше”...</l> </quote> <p>И, као да није знала других пјесама ни других кајда каквих, вјечи 
је она једини господар у њој.{S} Као да није вјеровала, е сад збиља може заповиједати и овим љу 
<p>Он не одговори.{S} Причини се као да није чуо.</p> <p>— Хоћеш ли још кахве?</p> <pb n="394"  
и то једним чудним начином, који као да није трпио приговора.{S} Зато би одмах након такве њего 
мицати се, сакривати.</p> <p>Али као да није могао дуго издржати тако.{S} Стид га, зар, било од 
Љутиш се?..</p> <p>Он се причини као да није чуо.</p> <p>— Мене сад ништа не боли — рече. — Иђе 
...</p> <p>Кроз неколико мјесеци као да није више било ни пријатеља ни душмана да се, по дану и 
} Док је био бабо у животу Осман као да није ни знао ни за кога у кући осим за њега и другоме с 
ад себе, — и на какав дужи говор као да није смио ни помислити.{S} Десет ријечи није могао изго 
 могао?..{S} Ниједан путник ни кириџија није ишао сам.{S} Сви су путовали у групама, сви се удр 
аћи уточишта у њему.{S} Никакав ханџија није допуштао ни да се изјадам, ни да испричам што.</p> 
мо о јунаштвима причало а правих јунака није било, изгледао је као нови Ђерзелез Алија, као јед 
 боји... боји...</p> <p>На све то мајка није одговарала.{S} Само га је пажљиво слушала ломећи п 
на устанак.</p> <p>Чак ни царска војска није могла остати на миру и њезине силе као да се више  
p>Мајка, уморена и ослабљена, испочетка није ни могла ништа забрањивати, нити им забрањивала.{S 
егенишемо те...</p> <p>— Ама моја наука није као досадашња — опет ће он јаче, грицкајући браду. 
давно снивао.{S} Чак ни Хасанова порука није ме могла потсјетити на то.{S} Радост што ћу опет в 
 провиривао; погледа никако ни одвајала није од мангале нити од ибрика.</p> <pb n="393" /> <p>Х 
 али којима још никад ништа заповједила није.{S} И погледа их опет и — подиже руку.</p> <p>— Об 
p>Дрека ова као да никоме толико годила није колико Зулфаги.{S} Свако јутро пролазио ми он испр 
раја, каква се одавно чула ни запамтила није.</p> <p>Читав се шехер узнемири.{S} Дућанџије, кој 
 догађају.</p> <p>Граја, хајка и галама није се стишавала све док се није бабо појавио.</p> <p> 
наоколо.{S} Изгледало је као да ни сама није вјеровала да је кућа заиста њезина и да је она јед 
е предао мајки, Зулфага за дуго времена није јој додијавао иштући ни јадикујући.{S} Претварао с 
унапријед и узвијајући главом...{S} Она није одговарала...{S} Само га гледала својим лијепим, к 
то и она није била кавгаџија, што и она није газила у инат.</p> <p>Напошљетку, једне вечери зат 
ната с њоме и вазда се жестио што и она није била кавгаџија, што и она није газила у инат.</p>  
а и лаким, шареним шамијама.{S} Хајкуна није хтјела ни погледати на њих, ни осмјехнути им се.{S 
 смете, замуца.{S} Из читава му причања није се могло јасно разабрати: шта је све било и како ј 
не шутимо. —</p> <p>Кад? ..</p> <p>— Па није изненада...{S} На овај пут спремам се одавно — одг 
онуди, па...</p> <p>— Па?..</p> <p>— Па није хтио ни окусити...{S} Мрско му, зар, било што је н 
овдје самујем...{S} Ни читаво по сахата није прошло откако смо се раставили, а мени се одуљило  
противио, копрцао, отимао.</p> <p>Ништа није помагало.{S} Ако је не бих хтио послушати, наређив 
 шта ће то?</p> <p>— Па...{S} Нека кућа није празна.</p> <p>— Празна?..</p> <p>Опет се засмија, 
мо у махали, него у читавом шехеру хоџа није имао правог пријатеља.{S} И он као да га ни тражио 
} Сијело, скуп, састанак, теферич какав није се могао ни замислити, а да се и Смајил-ефендија н 
овати.{S} И може ли он бити хајдук, кад није ни снажан, ни мрк, ни крвавих очију!..{S} Може ли  
 преврћући бројанице. — Хвала Богу, кад није прошло горе...</p> <p>Тиме као да је пресијецао св 
е преврнути...</p> <p>Мајка, која никад није била рачунџија нити је познавала право стање наше, 
дову.{S} У кући, у соби, у џамији никад није хтио клањати ни молити се, јер — како је говорио — 
 само чуло како хоџа, који готово никад није дисао на уста, шишти кроз нос, како хукти и букти  
у дјевојчету, које као да се још ни сад није могло прибрати ни освијестити...</p> <p>— Ено ти м 
о макнути са свијета...{S} И да и Хамид није имао пушку, погинуо би...</p> <p>— Па?..</p> <p>—  
... томе, опет, ви нијесте криви, народ није крив, него је крива судбина, и свак други, и читав 
 друм и усиљено се осмјехну.</p> <p>— Е није друге, сад се натраг не може — рече.</p> <p>— Ту с 
Ни ћилима, ни серџаде, ни шилтице какве није било у собама и празне, голе, без намјештаја, зија 
прије врати.{S} Више од три дана нигдје није смио остати.</p> <p>Са села се враћао увијек некак 
, измичући се.</p> <p>И ништа смјешније није било него је испочетка видјети како разговара с ра 
о било што би сад имала казати, а прије није могла?..{S} Шта је то?..</p> <p>Напошљетку сам чит 
 чешће се купати, умивати, као да прије није ни имао времена да се и таквим беспослицама забављ 
ио — одговорих мирно. —</p> <p>Друкчије није ни могло бити...</p> <p>— Сад... сад узми Хамида с 
е, она као да се бојала мене и никад ме није смјела јаче ударити или казнити жешће.{S} Пустити  
} Осјетивши да сам уљегао, — видјети ме није могао, јер нити се окренуо према вратима ни помакн 
уго као да ни знао није.{S} Ниједном ме није узео на крило, ни поцупкао на кољену, ни обгрлио,  
мотиком.{S} На псовке и примједбе разне није одговарао много, нити се обзирао на њих; ако би сл 
 ханума!..</p> <p>Ни пошље смрти бабине није се промијенио.{S} Само је из собе препртљао у коњу 
вати и — одмах сам познао да му пјевање није ишло од срца, да је усиљено.{S} Тиме је само хтио  
павала руже и лехандере.{S} И као да се није знала уморити у послу томе, као да јој није требал 
 сваки који се налазио у соби као да се није најугодније осјећао.{S} Многи су и нехотице чешће, 
и силна и очајна борба, којој као да се није могло лако сагледати краја.</p> <pb n="262" /> <p> 
S} Не зна...</p> <p>На жалост, мајка се није дала умолити.{S} Немилосно, готово крвнички хватат 
отимао, бранио... <pb n="240" /> Сад се није више бојала да ћу неком јачем испричати њезине тај 
— растанак са Сарајевом.{S} Друкчије се није могло.</p> <p>И — кренем право према Мостару.</p>  
а и галама није се стишавала све док се није бабо појавио.</p> <p>А чим он изађе из собе све за 
асмијан ни ведар као обично; са мном се није ни шалио ни омиловао ме.{S} Кад је изашла мајка, — 
S} Са слугама и слушкињама ни дружио се није.{S} Бјежао је од њих, сакривао се, склањао, ради ч 
прошао код Ибрахим-ефендије, ни мало се није зачудио.</p> <p>— Па то сам ја и знао — рече мирно 
престано, брзо и живо ударала, да му се није дала ни осврнути.</p> <p>Напошљетку момче као да с 
— ја сам му први приступио и отада више није било кавге међу нама.{S} Шта више и уортачили смо  
оје ишли у „ашиковање“.{S} Хајкуна више није ни сакривала ништа од мене, нити је више зазирала  
 раме, ударила је у плач.{S} Ништа више није знала проговорити, ни објаснити ми. </p> </div> <p 
овршити — отсијече.</p> <p>— А кад више није било пара да их довршите, онда...</p> <p>— Онда су 
ло, подивља у дивљини, па ни о чем више није у стању ни размишљати, колико о разним чудесима, и 
написани — имао је о чему и да прича, и није му требало да се враћа на старо, да прежива.{S} Ча 
ворити.{S} Ћутао је као заливен...{S} И није ми преостајало <pb n="342" /> ништа друго него да  
камен и пркосно одиже главу.</p> <p>— И није га могао гледати, — узвикну љутито, устресајући ра 
.</p> <p>— Макар...{S} Живот без муке и није прави живот...</p> <p>Он подиже главу и грицкајући 
ли било каквих нових напада хајдучких и није ли когод и опет погинуо, заглавио, настрадао.</p>  
де му руком.</p> <p>— Хм...{S} Па баш и није дијете, — отегну хоџа, токорсе зачуђено, одмах се  
{S} Аман, каква је ноћ била!..</p> <p>И није више о томе хтјела говорити.</p> <p>А у наредни пе 
а по ме, поручивали, звали ме.</p> <p>И није да су ме звали због крупних каквих ствари, него зб 
и више могла од њега отргнути.</p> <p>И није да је пристајао за њим као јаран, пријатељ, него г 
а другога, не шапнувши ријечи.</p> <p>И није да су га се бојали због тога што је псовао, пријет 
и отпочели са трговином неком.</p> <p>И није то била шала каква ни обична игра, него баш права  
руги су опет тврдили како то нико други није био него усташи, који се преобукли у турске хаљине 
рисне за слободом, нико од њега силнији није — рече мирио, поправљајући <pb n="295" /> пушку и  
 мало.{S} Ни кад је изгледао најведрији није се смијао нити шалио.{S} Једино је у таквим часови 
ђено, има ли у кући свега...</p> <p>Али није био ни онако насмијан ни ведар као обично; са мном 
I</head> <p>Како отац или није хтио или није имао када да води много бриге о мени, био сам преп 
2_C2"> <head>II</head> <p>Како отац или није хтио или није имао када да води много бриге о мени 
 свуда, на сваком кораку.{S} И ништа ми није било милије, него када би се ушљед моје неподмитљи 
ати и сасипати ми у крило.{S} Новаца ми није могао давати, јер није бабо дозвољавао.{S} И то га 
муштерије.</p> <p>По срећи, зазивање ми није било узалудно.{S} Неколике муштерије, сељаци некак 
/p> <p>— заштита лукаво.</p> <p>— Он ми није јаран...</p> <p>Она збаци шамију с главе и коврџас 
ми било што је то учинила.{S} Готово ми није дала ни ока склопити.</p> <p>Чим смо легли, одмах  
е као и љутити и пребацивати му како ми није био ни друг ни пријатељ.{S} Чим му запријетила опа 
 да и она опипа.</p> <p>И, макар што ми није било до смијеха, једва сам се уздржао да се грохот 
.</p> <p>Ја опет одбих.</p> <p>— Зар ми није једнако — питао сам га, гледајући му право у очи,  
нем у ребра, да продрмусам мало. — Мени није до чекања...</p> <p>Он као да опет заспа.</p> <p>— 
креса и силом ме поче дизати. — Ни мени није лакше...{S} И мени... и мени су отели, уграбили и  
 под смоквама, на трави.{S} Ни ручавати није хтио за софром, с осталом чељађу, него носио у тор 
 и носом ударити о земљу.{S} Ни гледати није могао човјека отворено, — вјечито је пиљио негдје  
286" /> једем; Хајкуна готово ни ручати није хтјела, само да мени више остане, да моја чинија б 
а га слушају.{S} Нико више ни помислити није смио да му се наруга, подсмјехне или окоси, макар  
" /> удвара се, улагује.{S} Ни говорити није хтио с њим, ни поздрављати се.{S} При сваком сусре 
е и осиједио служећи и који више ни ићи није могао без штапа, често и без штаке.{S} Док је био  
анијемих, замријех, пажљиво се обзирући није ли ме ко чуо или опазио...</p> <p>И сам Хасан као  
није смио ни помислити.{S} Десет ријечи није могао изговорити, а да не замуца и не застане.</p> 
 знала уморити у послу томе, као да јој није требало почивке.{S} Зној је облијева по лицу, по в 
 понуда изнијети може.</p> <p>Хасан јој није дужан остајао.{S} Ако је требало да оде у чаршију, 
јела говорити.</p> <p>А у наредни петак није ми послала ручка. </p> </div> <pb n="354" /> <div  
а, гдје се, у једној половини, која чак није ни преграђена, спраћала говеда, а у другој спавала 
удно комешање неко.{S} Ако који рањеник није био смртно рањен, ако је имало био при свијести, с 
су могли бити хајдуци, — нико нам барем није причао да хајдуци ћурликају уз двојнице, — него чо 
 са испуцаним опутама.{S} Читавим путем није проговорио ријечи: само је мумољио, пјевуцао нешто 
оје је волио уплетати, каткад и гдје им није мјесто, биле му нове, необичне.{S} Многи су их каш 
Кад је изашла мајка, — која се пред њим није сакривала као пред другима, — чинило се као да се  
</p> <p>— Жао ми само што га још једном није добро измлатила...{S} Да га научи памети...</p> <p 
 . <hi>Никоме</hi>!</p> <p>Говорећи, он није пазио ни слушамо ли га, ни разумијемо ли му приче. 
а, превијајући се и отежући шијом. — Он није лош...</p> <p>— Он не смије више ићи у Сулаге — на 
 кад је наш <hi>слуга</hi>?</p> <p>— Он није дошао од невоље да вас служи, него га је умолила н 
 ако би се заиграли и заговорили кад он није био у кући, као да би премрли од страха чим би му  
кне:</p> <p>— Зови Хајнију!..</p> <p>Он није слушао.{S} Шаптао је и даље неуморно, шаптао живо, 
 осим за њега и другоме се ни покоравао није.{S} Он му тимарио бедевију, он чистио пушке, сабље 
кујући размишљао о њима.{S} Примјећивао није ништа.{S} Нарочито Зулфагу није хтио спомињати.{S} 
и њезине силе као да се више нико бојао није.{S} Неколико табора, који су пратили тајин у Никши 
еком који још ни једнога Влаха посјекао није, ни на чију кућу ударио, никога напао, изгрдио.{S} 
/p> <p>Отада се хоџа никада више јављао није у каквом скупу људи, на здоговору каквом.{S} Нити  
но миловање.{S} За друго као да ни знао није.{S} Ниједном ме није узео на крило, ни поцупкао на 
рштио се и мрко ме гледао.{S} Одговарао није ништа.</p> <p>— Ја <hi>само</hi> с тобом могу — бр 
 дјечко, који као да ни ода шта зазирао није и никога се бојао, чак ни оца.{S} Ја сам се чудом  
132_C1"> <head>I</head> <p>Никуд кретао није, никуд се мицао без оружја.{S} У кахву, у берберни 
кретнији.{S} На ме се готово ни освртао није.{S} Само кад би видио да сам и сувише заостао, зад 
а га ни тражио није.{S} Ни за ким трчао није, ни за ким пристајао; чак и кад му је неко требао, 
у кућу, — ипак никада као да ни покушао није да га потпуно укроти, стегне и покори.</p> <p>Шта  
</p> <p>Па ни на састанцима каквим бабо није говорио много, иако га често призивали, тражили и  
 смо се навикли на њега да мајка управо није могла ни ручати ни вечерати ако њега није било да  
умијемо ли му приче.{S} Не!..{S} Готово није ни гледао у нас, него му поглед вазда управљен био 
 »вести« као он.</p> <p>А никада готово није понављао старе приче: увијек је имао нових, које с 
на је вазда била код куће, никуд готово није ни излазила, али су слуге, по наговору њезину, мор 
 хвалио, макар што га никад очима видио није...</p> <p>Хвалио га чак и пред Хајкуном и пред хоџ 
 <p>Али Хасан, као и отац му, ни тражио није никога од њих, ни пристајао за њима.{S} Најволио ј 
 пријатеља.{S} И он као да га ни тражио није.{S} Ни за ким трчао није, ни за ким пристајао; чак 
.</p> <p>А он, ето, ни длаке промијенио није...{S} Хунцут остао хунцут...</p> <pb n="332" /> <p 
енскоње...</p> <p>И као што ништа трпио није што је било ново у кући, што се након бабе измјењи 
и руке према небу, готово ништа говорио није, ништа желио, ништа исказао.{S} Само му се преко л 
 продријемала мало, а да је ни прекорио није, ни подругнуо се...{S} Тек пошто би се уморио и по 
у оно доба никаква оружја на себи носио није и кога су у читавом шехеру сви и називали <hi>женс 
а да се хоџа на то никада жешће наљутио није, никада се јаче распалио.{S} Макар што је каткада  
е, да питају и распитају о свему.{S} Ко није могао тамо приступити, тражио је и питао бербере,  
ивао јој некаква слова, бројеве, — иако није знала ни читати ни писати, — и замишљено вртио гла 
SRP19132_C30"> <head>XXX</head> <p>Иако није било него само неколико корачаји до Сулагине куће, 
 уједно и да се преда мном похвали како није малаксао, клонуо, како је још оран и расположен.</ 
јепо слуша и да јој се покорава, никако није могла подносити да се ја одмећем и отимам испод ње 
дморимо мало.{S} Хасан као да се никако није ни могао уморити; што је више ишао, као да је пост 
ћи, што се након бабе измјењивало, тако није трпио ни Зулфаге.{S} Мрско му било и гледати у њег 
 собу и затворио се »да премишља«, нико није смио дахнути у кући, нико ријечи проговорити.{S} С 
 пале, крве се...{S} Људи, за које нико није имао срца ни милости, немају срца ни милости ни пр 
 другима кући, на сијело.</p> <p>И нико није смио сам да пође.{S} Окупила би се по двојица, по  
 мрзи колико мене.{S} Ништа му помагало није ни што ми се каткад улагивао, што ме хтио замамљив 
ад прича макар о чему.{S} Ништа помогло није ни кад сам престао одговарати и склопио очи, претв 
тали ме.{S} Хасан, као да ништа ни било није, опет ме позивао да с њиме идем у „лов“ и врљао са 
 све био заборавио као да ништа ни било није, као што човјек, пробудивши се у ведро, свијетло ј 
 читаву шехеру ни о чем толико говорило није колико о ширењу устанка, о бојевима, окршајима, ју 
 чаршији се тих дана ни о чему говорило није, колико о хајдуцима.{S} Свак је о њима говорио, св 
и, познао сам и то да све што се десило није се могло десити никоме другоме, него само мени или 
аквим.{S} Задуго се ништа друго ни чуло није осим чуднога зврјања тога, које је необично сличил 
анпут,кад је једно сељаче, које сигурно није знало за његову моћ ни силу, разбило ми главу и ка 
 чудна нека сјета, дерт неки.{S} Али то није била више брига за послове, страховање од немаштин 
ра од себе, да га одстрани.{S} Па ни то није помогло.{S} Зулфага је, као за инат, све послове с 
у очи не смије отворено да погледа, што није онако дрзак и онако необазрив као и обично.</p> <p 
о толико и домаћин колико и јунак и што није боље пазио на кметове и остале радине.</p> <p>Сви  
 куповала свега и што јој требало и што није требало, и увијек распитивала о мени.{S} Питала: и 
о хвалио и ковао у звијезде, жалећи што није био толико и домаћин колико и јунак и што није бољ 
акривали од хоџе, иако нико ни споменуо није о њима, ипак сви опазисмо како је у пошљедње доба  
ђено прошапта она уздижући обрве. — Зар није твој јаран?..</p> <p>— Ако је јаран, не ашикује се 
пајући и лако ме повуче за собом. — Зар није лијепо како сам намјестила?..</p> <p>— Лијепо је.. 
369" /> га је познавао боље?..{S} И зар није било и других, паметнијих људи, који су о Зулфаги  
ло.{S} Новаца ми није могао давати, јер није бабо дозвољавао.{S} И то га увијек љутило.{S} Кад  
ташима, — а то у дућану није могао, јер није имао с киме, — одлазио је у чаршију, у кахве и бер 
е остала у трави заборављена.{S} Да нас није било стид од простих чобана, још би искали.</p> <p 
орсе читао нешто. — Ако је и крао, опет није ружио овако и... и барем је пријатељ народски...{S 
половицу.</p> <p>— Шта?..{S} Да се опет није што десило? — запита као узгред не дижући главе.</ 
нијесам знао шта ћу говорити, а он опет није хтио запиткивати ништа све док се не утишам мало,  
раво био и једини посао и за живу главу није хтио прихваћати за друго.{S} Човјек, који је читав 
јећивао није ништа.{S} Нарочито Зулфагу није хтио спомињати.{S} Ако бих га ја каткада и спомену 
е свима момцима.{S} При скакању нико му није могао ни близу доскочити.{S} И, што је најчудније, 
и расположен.</p> <p>Ипак читаву пјесму није до краја допјевао.{S} Изненада је прекиде, застаде 
и распитује о усташима, — а то у дућану није могао, јер није имао с киме, — одлазио је у чаршиј 
лазе куд који хоће.{S} Ни питала за њих није, ни наређивала да се часте.{S} Опет је мислила о р 
ва-три пута на плач нагонили и кад плач није помогао, почео сам се бранити камењем.{S} У љутини 
све остале разлоге.{S} Макар што ми још није било до женидбе, што нијесам прије ни мислио нити  
он крив што су Хамида оробили?..</p> <p>Није...{S} А чим је Хамид оробљен, — у њега су били грд 
ило ни стискања руке, ни грљења.</p> <p>Није било ни врућих пољубаца, ни натегнутих уздисаја, н 
а с њим!..</p> <p>И погодила је.</p> <p>Није прошло ни пуних двадесет дана откако се почео прип 
ао што мајка гледа одојче своје.</p> <p>Није шала: све сам то сам стекао, сам зарадио!..</p> <p 
е, питала ме о свему, шалила се.</p> <p>Није у нас било ни стискања руке, ни грљења.</p> <p>Ниј 
а, био је све луђи, све чуднији.</p> <p>Није хтио више ни спавати у кући, у соби својој, него о 
ремао пушку.{S} Али шта сам могао?..{S} Ниједан путник ни кириџија није ишао сам.{S} Сви су пут 
о опет.</p> <p>Ни пута, ни стазе не зна ниједан.{S} Онако, насумце, лутали смо обојица и ишли н 
и њихове.{S} Не узбуни се нити узнемири ниједан, макар што смо бахнули изненада и још онако ору 
о минута шкипић је био сасвим празан, а ниједна мрвица хљеба није остала у трави заборављена.{S 
а их свуда.</p> <p>— А ми нијесмо срели ниједнога.</p> <p>— Ако сте их жељни, можете их и овђе  
ње.{S} За друго као да ни знао није.{S} Ниједном ме није узео на крило, ни поцупкао на кољену,  
p> <p>Затим се, онако горд, усправљен и нијем, одвоји од свију, оде у страну и на трави, на зел 
 неко вријеме обојица смо сједили тако, нијеми, непомични.{S} Ја од узбуђења нијесам знао шта ћ 
т, застали смо обоје једно према другом нијеми, окамењени.{S} Ја стао на прагу, ухватио се за к 
 један према другоме.{S} Гледали смо се нијемо, испитујући.</p> <p>— Шта сад? — као да смо у ис 
ице.{S} И обоје се неко вријеме гледали нијемо, ћутећи.{S} Затим би се почео наклањати и шаптат 
 ми јок!..{S} Ко зна да и ја, можебити, нијесам био на Косову, а, можебит’, и ти...{S} Ко зна?. 
напошљетку, и сам окрвављен и изгребан, нијесам бјежао кући.</p> <p>Ништа тада нијесам толико ж 
да нападамо.{S} Онако бунован и сметен, нијесам му знао ни ријечи одговорити.{S} Одмах сам прих 
је нијесам изнијела и... и што га, зар, нијесам молила да опрости...</p> <p>— Могла си и замоли 
рекидано, хватајући се за прси. — Ах... нијесам глух...</p> <p>— Ама дошао сам послом...</p> <p 
 се препао? — запита.</p> <p>— Ја?..{S} Нијесам...</p> <p>— А мени се чини да јеси.</p> <p>— Ме 
" /> пенџер и гледао их како одлазе.{S} Нијесам се усуђивао ни да им напоменем о томе а камо ли 
кушати да викнем и да се јавим коме.{S} Нијесам смио ни јекнути, ни застењати, од страха да ме  
х било, почела ме пецкати и дражити.{S} Нијесам готово нигдје могао крочити од њихових шала, пи 
уњено, снебивајући се и ломећи прсте. — Нијесам могла срцу одољети да не дођем, да...</p> <p>И, 
и си у невољи био... у јаду...</p> <p>— Нијесам, мајко...</p> <p>Она се удари у прса и поче се  
А што си блијед, зелен тако?..</p> <p>— Нијесам спавао, мајко...{S} Од несанице је.</p> <p>— А  
ао да си се вратио — прошапта.</p> <p>— Нијесам имао времена ни да се јавим коме — дочекам брзо 
сте у браду и поче је чупкати.</p> <p>— Нијесам ни знао да си се вратио — прошапта.</p> <p>— Ни 
се и он руга, додадох пакосно:</p> <p>— Нијесам просјак.</p> <p>— Бабина крв...{S} Бабино дијет 
ори главу...</p> <p>— Жао ми га било, а нијесам се љутила — рече полугласно. — Изишла сам на ав 
сам да се одмах вјенчамо.{S} Ни сватова нијесам сазивао, ни шенлучио, ни теферичио.{S} И кућу с 
— Што ти је то требао?..</p> <p>— Ја га нијесам звала — мирно одговори мајка, обмотавајући ми р 
ризући усне.</p> <p>— Вјерујем у се, да нијесам грђи од њега, макар што је јунак, — одговорих п 
вајући.</p> <p>— И здрава..</p> <p>— Да нијесам здрав, не бих ти могао донијети товар поздрава  
дошло да се смијем, — и... и све као да нијесам вјеровао да је то баш он, Хасан, преда мном...< 
. — Нема више смишљања!..</p> <p>Никада нијесам вјеровао у какве бабинске приче ни гатке разне, 
 нијесам бјежао кући.</p> <p>Ништа тада нијесам толико желио колико да се дочепам своје мале вј 
обрве нико на свијету нема.</p> <p>— Ја нијесам ашиковала — одговори она мирно и погледа ми пра 
ну ватрено, примичући ми се — и... и ја нијесам више могла трпити... он је...</p> <p>Узех је за 
дукатима и момке, те, напошљетку, ни ја нијесам остајао без дијела.{S} Бацио би и мени дукат-дв 
нак не захршти под ногама.</p> <p>Ни ја нијесам смио потрчати авлијом ни заиграти се.{S} Чим би 
ана, постиђен, покуњен, тужан и само ја нијесам могао наћи уточишта у њему.{S} Никакав ханџија  
додијавати, мучити ме.</p> <p>Испочетка нијесам је ни осјећао толико; стид што ме људи тако одб 
о, нијеми, непомични.{S} Ја од узбуђења нијесам знао шта ћу говорити, а он опет није хтио запит 
 n="263" /> <p>— Нехотице било па... па нијесам уредио...{S} И зарадио сам да... да ме избациш. 
и се управо у похвалама.</p> <p>— Никад нијесам знао да си оваки — зборио је Хасан, наслонивши  
сам дужна...{S} Колико?..</p> <p>— Тебе нијесам служио и немаш ми шта плаћати</p> <p>— кратко,  
орим с њоме, али, као за инат, никад је нијесам могао затећи код куће.{S} Управо, — како су ми  
дисаја, ни превртања очима.{S} Никад је нијесам запитао: јесам ли јој драг; никад се нијесам за 
кусити...{S} Мрско му, зар, било што је нијесам изнијела и... и што га, зар, нијесам молила да  
ме узастопце прати.</p> <p>О свему томе нијесам смио ништа ни споменути Хасану.{S} Знао сам да  
ам запитао: јесам ли јој драг; никад се нијесам заклињао, ни тражио да се заклиње.</p> <p>Сви н 
дјецом, свађао, тукао.</p> <p>Матере се нијесам бојао много.{S} Њезине пријетње и заклетве ништ 
вједоке.</p> <p>Наравно, ни јавио му се нијесам, ни довикнуо му што.{S} Необично задовољство ос 
 показа на нож.</p> <p>Отада никад више нијесам смио сам на авлију изићи, али сам из радозналос 
ет ме обузе она чудна језа.{S} Сад више нијесам смио ни покушати да викнем и да се јавим коме.{ 
</p> <pb n="215" /> <p>Отада му се више нијесам смио ни пожалити никад, ни причати му што.{S} С 
им дућан, магазу какву под кирију.{S} И нијесам се много намучио.{S} Како је у оно доба било до 
Стид ме...</p> <p>Стао сам као укопан и нијесам знао ријечи проговорити.{S} Чудна слутња нека,  
 мачак и почео се играти њоме.</p> <p>И нијесам отишао на састанак.</p> <p>— Што си ме звала? — 
два пута у неђељи, — ипак се са Хатиџом нијесам много састајао.</p> <p>Стид је, зар, било да от 
 његовој свађи са Зулфагом, ни помишљао нијесам никако да ће он сам, до неколико дана, доћи ми  
 једном рамену...</p> <p>— Рашта ли ово нијесам прије опазио?.. — почнем се питати, стидљиво пр 
а од свега другог и у први мах на друго нијесам ни помишљао.</p> <p>Сама Хатиџа, ето, нехотице  
а учио читати и писати, ни за што друго нијесам имао да се бринем.{S} Непрестано сам се скитао  
p>— Шта ћеш?</p> <p>— Дај!</p> <p>Друго нијесам могао изговорити.</p> <p>Он се прекрсти, маши с 
227" /> други које прије никад ни видио нијесам и који су се у нашој кући некако слободније и р 
аду свакаквоме.{S} Ни од чега се стидио нијесам, ни пред чим се снебивао.{S} Радио сам од јутра 
сам луд што сам је довео, а ништа купио нијесам — почех прекоравати самога себе, силазећи у чар 
 и Зулфага могао постати хајдук, никако нијесам могао вјеровати.{S} И може ли он бити хајдук, к 
ти толико драга?..{S} Хахахаха!..{S} То нијесам ни знала...{S} Хахахаха!..</p> <p>И измахујући  
ар што ми још није било до женидбе, што нијесам прије ни мислио нити се љуцки припремио за њу,  
ом прихвати се за чело.</p> <p>— Па зар нијесам зарадила да ме осуде? — рече изнемогло, промукл 
у слагати ако рекнем да никада у животу нијесам тако вечерао, нити ми се икада хљеб учинио слађ 
<p>И морам признати, још никад у животу нијесам видио човјека да се моли усрдније.{S} Клечећи н 
 на зиду. — Како то?..</p> <p>— Ја хоџу нијесам ни питао — одговорим му безбрижно, наслањајући  
id="SRP19132_C31"> <head>XXXI</head> <p>Нијесам могао отезати ни размишљати више.</p> <p>Страх  
касабама и продају касабалијама.</p> <p>Нијесам се ни облачио, ни гиздао као други.{S} Са запре 
, готово, отсијевао према сунцу.</p> <p>Нијесам још потпуно ни био довршио посла, када заптија  
 бољи — опет ће оно момче, пецкајући. — Нијеси смио ни пушке опалити, него одмах бјеж’о...</p>  
е готово до земље и љубећи ме у скут. — Нијеси, зар, заборавио на ме?</p> <p>Тада би замолио да 
ад њу. — Одговори ми.</p> <p>— А зар га нијеси ти довео? — застиђено прошапта она уздижући обрв 
диже руке.</p> <p>— Шта ти је?...{S} Да нијеси болестан?... —— запита зачуђено, а низ мерџана,  
буђујући се и не повисујући гласа. — Да нијеси више ријечи проговорио!..</p> <p>Његова хладноћа 
ј!..{S} Спремај се!..{S} Зар никад људе нијеси видио, живино? — откреса он, покушавајући да ме  
Па шта ће него ти разбит’ главу, кад ти нијеси њему разбио прије?..{S} Аферим!..{S} Чо’јек ће б 
дочека други.</p> <p>— Шути!..{S} Ни ти нијеси бољи — опет ће оно момче, пецкајући. — Нијеси см 
> <p>— Треба ми духана.</p> <p>— Па што нијеси Хамида послао да донесе?</p> <p>— Јок!..{S} Ја х 
жим Зулфагу, оде и ти под суд...{S} Зар нијеси и ти свједочила како је он хтио?</p> <p>— па?..< 
„у лов, у планину“.{S} Ловили, наравно, нијесмо ништа.{S} Само се верали по Требевићу, пуцали,  
дајем, копиљане!</p> <p>— Хајкуна...{S} Нијесмо сами... — опет ће момче мекше, испод ока поглед 
авајући хода и не осврћући се.</p> <p>— Нијесмо.</p> <p>— Аферим!..</p> <p>Кад се спустисмо гот 
прати и превезивати ране.</p> <p>Ако се нијесмо играли и вјежбали, онда смо све троје ишли у „а 
а док... док се још љуцки ни замиловали нијесмо?..</p> <p>Сулага, испочетка, као да и сам усвој 
а — рече. — Има их свуда.</p> <p>— А ми нијесмо срели ниједнога.</p> <p>— Ако сте их жељни, мож 
јкуном.{S} Пођосмо.</p> <p>Али ове ноћи нијесмо, по обичају, застајали пред свачијим вратима, н 
стари, окрећући нам се. — Ви, ваистину, нијесте изучени на ове чудне кајде и гласове...</p> <p> 
са, готово наричући. — Ни поздравили се нијесте љуцки, а одмах се почели инатити...</p> <p>— Ви 
све иђе наопако, томе... томе, опет, ви нијесте криви, народ није крив, него је крива судбина,  
ко сте саме готовине потрошили, па опет нијесте готово ништа могли уредити!..</p> <p>— Их!..</p 
ватре, од колибе оне.{S} Никако, дакле, нијесу могли бити хајдуци, — нико нам барем није причао 
м и сам себе чуо, — или, ако су и чули, нијесу хтјели застајати ни губити времена због мене.</p 
ндија слегну раменима.</p> <p>— Сведно, нијесу се могле довршити — отсијече.</p> <p>— А кад виш 
сам се и у хендеке украј пута и тражио: нијесу ли кириџије штогод заборавиле, макар комадић хље 
а...{S} Ако су и хајдуци, људи су...{S} Нијесу змајеви...</p> <p>По чаршији се тих дана ни о че 
и полугласно шаптали, договарали се.{S} Нијесу ли могли да се договоре, ишли су једни другима к 
ај!..</p> <p>Нијесу ме ни погледали.{S} Нијесу, можебити, ни чули шта сам говорио, — једва сам  
да их познају, иако их, — увјерен сам — нијесу познавали.</p> <p>Називали их пијаницама, лопови 
е причале читаве приче.{S} Многи као да нијесу ништа друго ни радили, него ишли од махале до ма 
ју, гонити их, тући.{S} Чаршинлије сада нијесу ништа друго ни радиле, него сједећи на ћепенцима 
хоџа, ни хоџиница, ни Хасан, ни Хајкуна нијесу радили готово ништа; само су ишли из собе у собу 
.{S} Ни <pb n="279" /> хоџа ни хоџиница нијесу знали да икако излазе из куће ни куда излазе, ни 
, премјеравали робу с кољена, што никад нијесу могли пазарити а да жестоко не изгрде муштерију  
ле, неке се и смијале.{S} Чибуци ни сад нијесу били заборављени; дим се и сада колутао по соби, 
њима.</p> <p>Ријетко када да чаршинлије нијесу устајале из својих дућана и са чудним неким задо 
зине пријетње и заклетве ништа помагале нијесу, нити ме могле натјерати да се смирим и да, као  
е.{S} За чудо, као да ни о чему другоме нијесу имали толико говорити, колико о мени.{S} Мени у  
 — Своју пјесму пјева!..</p> <p>Ни мене нијесу остављали на миру, нити ме штедјели.{S} Кад бих  
у били грдни новци, — ваше се грађевине нијесу више могле довршити...</p> <p>— А прогутале нам  
е ко не чује, не опази.{S} Ко зна да се нијесу они трговци сакрили гдјегод?..{S} Ко зна да и са 
 су само старци и нејака дјеца, који се нијесу могли пушком ни заметнути.{S} Одмах се могло поз 
p>Људе који су ишли кућама а који им се нијесу свиђали, дочекивали су насред пута, хватали за п 
дошао?{S} Рашта? — запита јаче. — Да те нијесу звали?..</p> <p>— Зажелио се куће — слагах му и  
љом на прсима и са гаћама чије ногавице нијесу допирале ни до чланака, босоног, застаде на праг 
е ријетко и пред џамијом виђа.</p> <p>И нијесу то били само наши људи, из наше махале и из наше 
повали оружје и они који га никад имали нијесу <pb n="297" /> и припремали се за обрану.{S} Трг 
их одам.{S} Ни они мени ништа спомињали нијесу, ни питали ме.{S} Хасан, као да ништа ни било ни 
и криве мјере, како ми ни оке ни аршини нијесу у реду и како сам само за то и ишао „у свијет“ д 
 <p>Кренувши даље опет почнем загледати нијесу ли путници, случајно, изгубили што од хране...{S 
но и лијепо испричати...{S} Ни момци то нијесу могли.{S} Дуго су гледали један на другога, као  
пелу, <pb n="308" /> а ни загледали нас нијесу боље, ни премјерали нас.{S} Одмах се могло позна 
ибајући попут просјака. — Дај!..</p> <p>Нијесу ме ни погледали.{S} Нијесу, можебити, ни чули шт 
 <p>Узбуђен човјек, под првим утисцима, никад не може све јасно и лијепо испричати...{S} Ни мом 
да проговорим с њоме, али, као за инат, никад је нијесам могао затећи код куће.{S} Управо, — ка 
 је нијесам запитао: јесам ли јој драг; никад се нијесам заклињао, ни тражио да се заклиње.</p> 
гнутих уздисаја, ни превртања очима.{S} Никад је нијесам запитао: јесам ли јој драг; никад се н 
и бабе Сулага је и мене волио много.{S} Никад не би прошао а да ме не омилује и не штипне за об 
, — дочека неко иза леђа, зијевајући. — Никад више сунца не виђети...{S} Их!..</p> <p>Стари заж 
ао сам мирно, опет га нудећи духаном. — Никад...</p> <p>Он зине, блене у ме.</p> <p>— Не могу?. 
дметати се управо у похвалама.</p> <p>— Никад нијесам знао да си оваки — зборио је Хасан, насло 
} Зато су куповали оружје и они који га никад имали нијесу <pb n="297" /> и припремали се за об 
гу и одушевљено га хвалио, макар што га никад очима видио није...</p> <p>Хвалио га чак и пред Х 
>И поносито показа на нож.</p> <p>Отада никад више нијесам смио сам на авлију изићи, али сам из 
се може преврнути...</p> <p>Мајка, која никад није била рачунџија нити је познавала право стање 
и многи <pb n="227" /> други које прије никад ни видио нијесам и који су се у нашој кући некако 
>Срамота од свијета бранила му је да се никад не покаже ни њежнији према мајци, да се осмјехне  
ко ни смислити, е је он мртав и да више никад доће неће.{S} Јок!..{S} И сада, сваки дан, по нек 
се и грлили с комшијама, као да се више никад видјети неће, и тужни, замишљени, забринути одлаз 
} Шта више, она као да се бојала мене и никад ме није смјела јаче ударити или казнити жешће.{S} 
осно. —</p> <p>Вук длаку мијења, а ћуди никад, казали су стари...</p> <p>А он, ето, ни длаке пр 
 би и дову.{S} У кући, у соби, у џамији никад није хтио клањати ни молити се, јер — како је гов 
 узвикну заносно, љубећи ме. — Ти... ти никад кумре убио не би...{S} Јадна моја кумра!..</p> <p 
ада му се више нијесам смио ни пожалити никад, ни причати му што.{S} Склањао сам се испред њега 
је одмах, не мргодећи се и не гунђајући никад.{S} Тамо јој носио и некакве поклоне што их слала 
тад се само чуло како хоџа, који готово никад није дисао на уста, шишти кроз нос, како хукти и  
резије, премјеравали робу с кољена, што никад нијесу могли пазарити а да жестоко не изгрде мушт 
нило ми се, — могао бих учинити све што никад и никоме за љубав учинио не бих.{S} Њему за инат  
p> <p>— Стој!..{S} Спремај се!..{S} Зар никад људе нијеси видио, живино? — откреса он, покушава 
<pb n="272" /> <p>И морам признати, још никад у животу нијесам видио човјека да се моли усрдниј 
уше живјели у овој кући, али којима још никад ништа заповједила није.{S} И погледа их опет и —  
е хоџа на то никада жешће наљутио није, никада се јаче распалио.{S} Макар што је каткада сасвим 
али смо о томе, само о томе и, за чудо, никада нам се, ни једном ни другоме, <pb n="352" /> то  
итити« и онако »вести« као он.</p> <p>А никада готово није понављао старе приче: увијек је имао 
 нас.</p> <p>Нећу слагати ако рекнем да никада у животу нијесам тако вечерао, нити ми се икада  
га су и послушали.</p> <p>Отада се хоџа никада више јављао није у каквом скупу људи, на здогово 
 уступајући никоме и не покоравајући се никада.</p> <p>Наравно, комшије су га и због тога грдил 
а кад сам им истом дошао у кућу, — ипак никада као да ни покушао није да га потпуно укроти, сте 
о и као пркосио оцу, а да се хоџа на то никада жешће наљутио није, никада се јаче распалио.{S}  
одлучно. — Нема више смишљања!..</p> <p>Никада нијесам вјеровао у какве бабинске приче ни гатке 
 нијесам могао наћи уточишта у њему.{S} Никакав ханџија није допуштао ни да се изјадам, ни да и 
љено. — Како?..</p> <pb n="337" /> <p>— Никакав поштен рад не може понизити...{S} А има послова 
.</p> <p>— Јок!..{S} Слушаћеш ме, крмче никакав! — викну раздражено. — Ти остајеш, а Осман нек  
тога се дана Сулага приљуби уз бабу.{S} Никаква га сила, чинило се, не би више могла од њега от 
и, добри Сулага, који једини у оно доба никаква оружја на себи носио није и кога су у читавом ш 
 старали смо се обојица да не изазовемо никаква јачег шума: ни гранчицом каквом да не затресемо 
на комаде.{S} Мучио бих и њу и Сулагу и никакви јауци ни помагања не би ме могли умилостивити.< 
и више ни од чега, не осјећајући готово никаквих болова више, нагло скочих и почех сам себе пип 
вак слијепо слуша и да јој се покорава, никако није могла подносити да се ја одмећем и отимам и 
и да би и Зулфага могао постати хајдук, никако нијесам могао вјеровати.{S} И може ли он бити ха 
аш одонуда, од ватре, од колибе оне.{S} Никако, дакле, нијесу могли бити хајдуци, — нико нам ба 
ј само нос испод ње провиривао; погледа никако ни одвајала није од мангале нити од ибрика.</p>  
32"> <head>XXXII</head> <p>Видећи да ме никако не може наговорити да примим мираз, Сулага преда 
да се одморимо мало.{S} Хасан као да се никако није ни могао уморити; што је више ишао, као да  
ојала управо из три дијела и за коју се никако не би могло рећи да је израсла на лицу, него је  
и затварала у собу, не допуштајући више никако ни да излазим, ни да вечерам чак.</p> <p>Након т 
 свађи са Зулфагом, ни помишљао нијесам никако да ће он сам, до неколико дана, доћи ми у дућан  
се у прса напомињао како пакосни свијет никако неће да призна колико памети и мозга има она у г 
S} Казао сам му узгред да његову понуду никако примити не могу.{S} Размишљао сам о њој читаву н 
ви на миру.</p> <p>Не може — вели — још никако ни смислити, е је он мртав и да више никад доће  
 ријечи.</p> <p>„Како живиш?..“</p> <p>„Никако“ одговори сељак љутито. „Прошли су сретни земани 
и ни откуда више.{S} Нема зла које само никне; заметак му је баш у ономе који кука да му је зло 
своју собу и затворио се »да премишља«, нико није смио дахнути у кући, нико ријечи проговорити. 
нише ми пут.{S} Нико ни ријечи не рече, нико не опсова.</p> <p>А то ме опет раздражи.{S} Ослони 
ком каквим кога нико не смије наљутити, нико увриједити.{S} За ручком нудили ме најбољим залога 
емишља«, нико није смио дахнути у кући, нико ријечи проговорити.{S} Свак ко је морао <pb n="245 
роб подигне главу и врисне за слободом, нико од њега силнији није — рече мирио, поправљајући <p 
џа поносито — да од вас, од нас свијех, нико ни грђи, ни поганији, ни нераднији, ни махнитији н 
а и матер, не убијате, не пљачкате и... нико <pb n="274" /> од вас ни бољи, ни паметнији, ни по 
ико да проговори лијепе ријечи са мном; нико да се заустави мало, да ме саслуша.</p> <p>Чак ме  
n="404" /> <p>— Нико бољи од тебе!..{S} Нико бољи! — узвикну заносно, љубећи ме. — Ти... ти ник 
.{S} Нико се уза ме усрећио не би...{S} Нико!</p> <pb n="396" /> <p>У мени се тада опет јављала 
вао...{S} И њима бих зликовац био...{S} Нико се уза ме усрећио не би...{S} Нико!</p> <pb n="396 
залуд се окреће и увија по душецима.{S} Нико га отјерати не може.{S} Ту је он, ту непрестано, ј 
..</p> <p>— То опет ја најбоље знам.{S} Нико мом ђетету не може бити бољи пријатељ од мене, — д 
 презирање ме пратило читавим путем.{S} Нико да проговори лијепе ријечи са мном; нико да се зау 
 смету, као голубови пред јастребом.{S} Нико тада не би могао ни познати да су то они исти момц 
јан, раставише се и начинише ми пут.{S} Нико ни ријечи не рече, нико не опсова.</p> <p>А то ме  
укућани пазе на њега, да га слушају.{S} Нико више ни помислити није смио да му се наруга, подсм 
ко, дакле, нијесу могли бити хајдуци, — нико нам барем није причао да хајдуци ћурликају уз двој 
руке око врата.</p> <pb n="404" /> <p>— Нико бољи од тебе!..{S} Нико бољи! — узвикну заносно, љ 
една уз другу, при дну сокака.</p> <p>— Нико нема — прошапта узбуђено, па застаде мало и спусти 
илично одмакли.</p> <p>— Могу.</p> <p>— Нико бољи од Алаха!..</p> <p>Кад смо се приближили Сула 
о, њежно, као са болесником каквим кога нико не смије наљутити, нико увриједити.{S} За ручком н 
ико у томе с њиме надметати не може, да нико не зна онако »китити« и онако »вести« као он.</p>  
запита полако, шапћући, старајући се да нико не чује. — Колико?</p> <p>— Мени не треба ништа, — 
дубоко утонуле у главу. — Планинштарима нико не пријети...{S} Хајдуци ударају на силеџије, зулу 
 што је твој јаран!..{S} Онакога јарана нико више нема!.. </p> </div> <pb n="367" /> <div type= 
 и показа на собу. — Не смије га рањена нико његовати, него ми.</p> <p>Ја је пољубих у чело.</p 
о танке, свилене, високо повијене обрве нико на свијету нема.</p> <p>— Ја нијесам ашиковала — о 
> <p>Тада јој се и чинило да од Зулфаге нико на свијету паметнији нема.{S} Тада јој изгледао и  
еђу њих, било је насамо, одвојено, гдје нико не слуша, чак ни ја.{S} Као да је била срамота нек 
бију, пале, крве се...{S} Људи, за које нико није имао срца ни милости, немају срца ни милости  
 робу из зембиља и да му од сада у томе нико сметати неће.</p> <p>Од тога дана <hi>трговина</hi 
ити, и отети нешто, и опсовати, а да се нико усудио не би ни оштрије ми одговорити, камо ли да  
н обичан догађај у њиховој кући и да се нико због тога не мора ни бунити нити изненађивати.</p> 
ти на миру и њезине силе као да се више нико бојао није.{S} Неколико табора, који су пратили та 
руменећи. — Све дршће пред њима...{S} И нико им ништа не смије...{S} Живе како хоће, раде шта х 
— кресну. — Ви сте, бива, један народ и нико од вас нема ни јачи, ни старији; свак треба да слу 
</p> <p>— <hi>Ја</hi> то знам најбоље и нико не треба да ми их хвали.</p> <p>Сулага осјети сву  
о је гладан и како га неста!..</p> <p>И нико не смије да рекне истину, да му све каже, откреше! 
чао, тумачио по сахат, по два.</p> <p>И нико, чини ми се, није знао онако причати и онако тумач 
једни другима кући, на сијело.</p> <p>И нико није смио сам да пође.{S} Окупила би се по двојица 
е ударити, избацити кога хоће, а да јој нико ништа не приговори, видећи како је сви слушају и г 
и, одбаци.{S} Кад је већ видјела да јој нико ништа не може забранити, хтјела је и да ради све ш 
аше ноћне шетње сакривали од хоџе, иако нико ни споменуо није о њима, ипак сви опазисмо како је 
, питомије, сада тек као да осјети како нико моћнији од ње нема у кући, како је она највиша сил 
сорно. — Јунаци су оно, болан, а ми смо нико и ништа...{S} Једва сам живу главу изнио између њи 
а.</p> <p>Други су опет тврдили како то нико други није био него усташи, који се преобукли у ту 
 и поче ме шкакљити по врату. — Сад нас нико раставити неће.</p> <p>И, као присјетивши се нечег 
ебацио је свима момцима.{S} При скакању нико му није могао ни близу доскочити.{S} И, што је нај 
по махалама знала да се у читаву шехеру нико у томе с њиме надметати не може, да нико не зна он 
куца алком...{S} Причека мало...</p> <p>Нико се не одазва.</p> <p>Након другога куцаја освијетл 
, закуца зарђалом алком на њима.</p> <p>Нико се не одазва.</p> <p>Зулфага застаде мало, осврну  
а и Хасан посједасмо на земљу.</p> <p>— Никог нема — понови и опет и преметну чибук преко крила 
p> <p>Рањен, слаб, немоћан јаран и опет никог другог не тражи, ни у кога неће него у мене.{S} М 
 посјекао није, ни на чију кућу ударио, никога напао, изгрдио.{S} Шта више, знајући како он не  
сти ни према коме...{S} Не може, пусто, никога да замилује...{S} И жену и ђецу кад бих имао, ни 
p> <p>Погледам на све стране.{S} Нигдје никога.</p> <p>— Хвала Богу! — узвикнух одушевљено и од 
ли Хасан, као и отац му, ни тражио није никога од њих, ни пристајао за њима.{S} Најволио је бит 
И слуге и слушкиње, — не бојећи се више никога и не зазирући ни од чега, — частили су се међусо 
, који као да ни ода шта зазирао није и никога се бојао, чак ни оца.{S} Ја сам се чудом чудио к 
човјек, који никоме зла не мисли и који никога не вара...</p> <p>— Он!..</p> <p>— Нама је овђе  
и све ми се чинило да он у читавој кући никога толико не мрзи колико мене.{S} Ништа му помагало 
постулама, не говорећи, не јављајући се ником.</p> <p>На сијелима су били пажљиви, обазриви.{S} 
о, нека си виђео, ама о овоме не причај ником — рече брзо, старајући се да се прибере и уозбиљи 
да гледаш, само мени да се смијеш...{S} Никоме више!</p> <pb n="237" /> <p>Момци, загријани и п 
јама туђинским.</p> <p>Дрека ова као да никоме толико годила није колико Зулфаги.{S} Свако јутр 
се, — могао бих учинити све што никад и никоме за љубав учинио не бих.{S} Њему за инат ишао сам 
но је један добар и поштен човјек, који никоме зла не мисли и који никога не вара...</p> <p>— О 
 све што се десило није се могло десити никоме другоме, него само мени или некоме од мојих.</p> 
 гурајући свакога с пута, не уступајући никоме и не покоравајући се никада.</p> <p>Наравно, ком 
 се на своју снагу...{S} И на томе путу никоме се покорити неће, нити се уклонити, нити преклон 
ити се уклонити, нити преклонити. . <hi>Никоме</hi>!</p> <p>Говорећи, он није пазио ни слушамо  
а љубав не бих ти невјеру учинио... <hi>Никоме</hi>!..{S} Ево и крви, ако треба, да пролијем за 
лучно вели тада и исправи се. -—</p> <p>Никоме за љубав не бих ти невјеру учинио... <hi>Никоме< 
"> <head>I</head> <p>Никуд кретао није, никуд се мицао без оружја.{S} У кахву, у берберницу, у  
 причали, — она је вазда била код куће, никуд готово није ни излазила, али су слуге, по наговор 
ајући и од нас да боље чувамо кућу и да никуд не мичемо и не излазимо без оружја.</p> <p>— Кад  
ошуље, не дижући главе и не осврћући се никуд.{S} Само понекад, кад би смрдљива лојаница почела 
xml:id="SRP19132_C1"> <head>I</head> <p>Никуд кретао није, никуд се мицао без оружја.{S} У кахв 
егла поребарке.</p> <p>И не осврћући се никуда, не пазећи гледа ли је ко и чуди ли се, поново с 
еколико табора, који су пратили тајин у Никшић, дочекани су и разбијени; једва по десетак људи  
љутиш?..</p> <p>— Не љутим се.</p> <p>— Нимало?</p> <p>— Нимало.</p> <p>— А мени опет жао што с 
 Не љутим се.</p> <p>— Нимало?</p> <p>— Нимало.</p> <p>— А мени опет жао што сам му рекла — про 
.{S} Фереџа на раменима тресла јој се и нимало се не обзирући на зачуђеног Авду збуњено <pb n=" 
Среће своје... слободе своје... тебе... нипошто дала не бих!..</p> <p>— У мене нема ни поштења  
 <hi>теби</hi>... сада... <hi>Теби</hi> нипошто не бих невјеру учинио!..{S} Нипошто!..</p> <p>— 
hi> нипошто не бих невјеру учинио!..{S} Нипошто!..</p> <p>— Ти ми и не можеш невјере учинити —  
та да га одбијемо.</p> <p>— Немој...{S} Нипошто немој у кућу, — као досјети се она, хватајући м 
ресе чупима. — Да се прва покорим?..{S} Нипошто!..</p> <p>— Нипошто?..</p> <p>— Не говори ми о  
 не говори тако — прошапута покуњено. — Нипошто!{S} Треба да се преобучеш.</p> <p>— А ако нећу? 
 смијеш ићи у Сулаге — рече отсјечно. — Нипошто!..</p> <p>— Не кажем ја за Сулагу...{S} Сулага  
досјети се она, хватајући ме за руку. — Нипошто!..</p> <p>Мени сад истом свану пред очима: зашт 
тима, врати се.</p> <pb n="331" /> <p>— Нипошто не говори тако — прошапута покуњено. — Нипошто! 
 прва покорим?..{S} Нипошто!..</p> <p>— Нипошто?..</p> <p>— Не говори ми о томе — узвикну јаче, 
који су свратили да ту умру, издахну, а нипошто као ратници какви који су ишли да гоне хајдуке. 
опљуну.</p> <p>— Неће он више у Зулфаге нипошто — рече суво. — Чим сам му ја љуцки опричао кака 
 па притрча и обгрли ме. — Аферим!..{S} Нисам ни знао да имаш тако срце и... и да се тако знаш  
> па се придиже и отрже ме од Сулаге. — Нисам ја трошаџија, па да бацам паре узалуд и да расипа 
стења Хусо, покушавајући да се дигне. — Нисам лупеж...{S} Јунаке кољу, а не шибају...</p> <p>—  
тице наметну ми се и ново питање: „А да нисам рањен?“</p> <p>Не зазирући више ни од чега, не ос 
— Није доста, рђо лажива...</p> <p>— Ја нисам лаг’о — рече момче и обори главу.</p> <p>Хајкуна  
 и вазда је хвали... </p> <p>Ништа даље нисам чуо.{S} Отргнуо сам се од мајке, отео се, окренуо 
ву и хоће да испитују.{S} Читавим путем нисам на друго ни мислио него шта ћу одговарати и како  
ли, трзали се.</p> <p>— Ух! — умало што нисам вриснуо од страха, запомагао.</p> <p>И побјегао б 
у крило и цикну:</p> <p>— Да се од мене ниси макла, бре!..{S} Само ћеш мене да служиш, само мен 
ан, погурен човјек, који је сједио крај ниске чекмеџе једне и на кољену срачунавао нешто, бржеб 
почео подврискивати и камењем ударати у ниске, мале демирли-пенџере, зазивајући по имену укућан 
, а у другој спавала чељад; сједио крај ниских, крњавих огњишта на којима увијек горјела ватра  
 хрштао замрзнути снијег, са полегнутих ниских стреха, окићених дугачким мразним шипкама, капал 
..</p> <p>Па превуче руком преко дугих, ниско опуштених, сиједих бркова и снажно гурну у ватру. 
окрај чобана, планинштара, пред старом, ниском колибом њиховом, која се, трошна и окрхана, згур 
. — За толики вакат нит’ си ми долазио, нит сам имала каква хабера од тебе...</p> <p>Заборавио  
оштро и одиже шишану. — За толики вакат нит’ си ми долазио, нит сам имала каква хабера од тебе. 
ичају, застајали пред свачијим вратима, нити онако тражили дјевојке, макар што су, као и прије, 
<p>Испочетка нити сам што питао Хасана, нити му говорио о томе.{S} Тек када он сам, говорећи о  
да икако излазе из куће ни куда излазе, нити им ко о томе причао.{S} Па ни ја не бих знао нити  
о се или опржио, није се сажалио на ме, нити ме почео тјешити.</p> <p>Шта више, као да се и вес 
Ни ријечи не проговорише једно другоме, нити се за здравље упиташе...</p> <p>Мени смијешна дође 
а више није ни сакривала ништа од мене, нити је више зазирала да изађе преда ме у мушком одијел 
И на томе путу никоме се покорити неће, нити се уклонити, нити преклонити. . <hi>Никоме</hi>!</ 
мах дизали и одлазили, не зборећи више, нити се поздрављајући.</p> <p>Једнога јутра, пошто се с 
 на здоговору каквом.{S} Нити га звали, нити је одлазио.{S} Знао је само за своју кућу и своје  
губи главу, па нити покуша да се брани, нити да бјежи.{S} Само одиже руке у висину да тако откл 
 који од муштерија јавио да што пазари, нити се мицао нити баталио свога посла.{S} Шта више, <p 
очетка није ни могла ништа забрањивати, нити им забрањивала.{S} Кашње, кад су жене престале дол 
оме се покорити неће, нити се уклонити, нити преклонити. . <hi>Никоме</hi>!</p> <p>Говорећи, он 
шао, нити су Хамиду паре отели хајдуци, нити је кмете онако јефтино продао, ни у грађевине онол 
 опремљена, а нити могу да се приберем, нити да проговорим.{S} Погледах и — опет легох, окренух 
а никада у животу нијесам тако вечерао, нити ми се икада хљеб учинио слађи.{S} И ја и Хасан као 
настати?..{S} О томе нити сам га питао, нити је што напоменуо.</p> <p>— Пљуни у длане па ради — 
га имао својих пара кад је у нас дошао, нити су Хамиду паре отели хајдуци, нити је кмете онако  
и примједбе разне није одговарао много, нити се обзирао на њих; ако би случајно и избацио коју  
<p>Зулфага по обичају нити се противио, нити се бранио.</p> <p>— Јесам крив... јесам — муцао је 
p> <p>Ни мене нијесу остављали на миру, нити ме штедјели.{S} Кад бих прошао чаршијом, са јарано 
јетње и заклетве ништа помагале нијесу, нити ме могле натјерати да се смирим и да, као слушче к 
лазио је и мени, па и мени причао...{S} Нити је, каже, Зулфага имао својих пара кад је у нас до 
знаде да се десило нешто необичније.{S} Нити питајући нити говорећи што, узе ме за руку и као д 
прихватио за оружје и кренуо за њим.{S} Нити смо се јавили планинштарима, ни опростили се с њим 
вом скупу људи, на здоговору каквом.{S} Нити га звали, нити је одлазио.{S} Знао је само за свој 
 на кућу и пријетиш оружјем?..</p> <p>— Нити сам ја ударио на мајку, ни на кућу, ни пријетио ор 
мрка, одлучна, наоружана и опремљена, а нити могу да се приберем, нити да проговорим.{S} Поглед 
р и домаћичине биле, не оставише оружја нити устукнуше.{S} Само се згледнуше међусобно, као да  
p>Мајка, која никад није била рачунџија нити је познавала право стање наше, изненадила се кад ј 
ели, Зулфага доноси...</p> <p>Испочетка нити сам што питао Хасана, нити му говорио о томе.{S} Т 
ује за кућу и ствари, хаљина, свега, па нити иште новаца нити што спомиње о њима све дотле док  
арцима, као да потпуно изгуби главу, па нити покуша да се брани, нити да бјежи.{S} Само одиже р 
ари, хаљина, свега, па нити иште новаца нити што спомиње о њима све дотле док се бабо сам не до 
и надаље чишћаше мохуне не дижући главе нити се осврћући на њега.</p> <p>— А ти баш хоћеш да пр 
леда никако ни одвајала није од мангале нити од ибрика.</p> <pb n="393" /> <p>Хасан, опазивши ј 
 лактом о моју антерију, не опазивши ме нити се по обичају јавивши.{S} Пошао је одмах право мај 
а у истину наскоро настати?..{S} О томе нити сам га питао, нити је што напоменуо.</p> <p>— Пљун 
, ни хоџиница ни Хајкуна не помакоше се нити погледаше.{S} Одмах се могло познати да је то био  
, забрекле прси њихове.{S} Не узбуни се нити узнемири ниједан, макар што смо бахнули изненада и 
 да се нико због тога не мора ни бунити нити изненађивати.</p> <p>Па ипак хоџа се окрену мени,  
сило нешто необичније.{S} Нити питајући нити говорећи што, узе ме за руку и као дијете какво по 
раскорачи се изазивачки и, не вриснувши нити подвикнувши, из све снаге поче чибуком ударати, мл 
псовао, пријетио, ударао.{S} Јок!{S} Он нити је имао обичаја да грди, галами, ни јаче де виче.{ 
и мој је Јован био најприсебнији.{S} Он нити је хтио противити се заптијама, ни бјежати, ни узм 
д је изгледао најведрији није се смијао нити шалио.{S} Једино је у таквим часовима изгледао дар 
 о томе причао.{S} Па ни ја не бих знао нити бих могао сазнати, да једне ноћи, — када се чинило 
рија јавио да што пазари, нити се мицао нити баталио свога посла.{S} Шта више, <pb n="365" /> к 
до женидбе, што нијесам прије ни мислио нити се љуцки припремио за њу, одлучио сам да се одмах  
ам уљегао, — видјети ме није могао, јер нити се окренуо према вратима ни помакнуо се, — поче ст 
 није по обичају ни отишла у своју собу нити се тамо затворила.{S} Не!..{S} Остала је онако леж 
 овог часа...</p> <p>Зулфага по обичају нити се противио, нити се бранио.</p> <p>— Јесам крив.. 
анила...{S} Он се сад и не осврће на њу нити слуша шта она говори...{S} Не можеш тамо...</p> <p 
таде преда ме и поче показивати.</p> <p>Нити сам пазио много, ни размишљао: шта треба, за кућу  
рече да је моја...</p> <p>— Отео си је, ниткове, — окосих се ја и пођох према њему. — Све си от 
шилту, скљока се.</p> <p>— Не гурај је, ниткове! — викнух ја набусито, прихвативши за пушку кој 
јкина, само ако те не покваре хунцути и ниткови некакви и ако ти је не помуте...</p> <p>— Какви 
е...</p> <p>Ништа...{S} Не плашим се ја ничега — брже одговори Хасан, комешајући раменима и јеж 
м био нешто присебнији.{S} Не бојећи се ничега одмах сам потрчао према вратима да отворим, и те 
тужи...{S} Ко сам у себе поуздања нема, ничија га заштита подићи не може...</p> <pb n="215" />  
 је, комадати. — Ја сам твоја...</p> <p>Ничија више...{S} Води ме!..</p> <p>Па се опет приви уз 
ега ли, посрнух у хендек некакав, падох ничице.</p> <p>Диже се чудна граја и неко зазва у помоћ 
о за пушке и ножеве и почнемо, токорсе, нишанити, вјежбати се, борити.{S} Хасан, иако млађи од  
лико дана.</p> <p>Казивали су и како је нишанџија мимо све нишанџије на свијету, како може да у 
азивали су и како је нишанџија мимо све нишанџије на свијету, како може да убије тицу у лету, д 
за руку. — Шта ти би?..</p> <p>— Ништа, ништа — отсијече Хасан, стискајући зубе. — Ситно је то. 
 према небу, готово ништа говорио није, ништа желио, ништа исказао.{S} Само му се преко лица, к 
мо забоде барјак у земљу, исправи се и, ништа не говорећи, једним лаким измахом руке даде знак  
готово ништа говорио није, ништа желио, ништа исказао.{S} Само му се преко лица, које је било в 
> <p>— Ја сам мислила да ти... да ти... ништа због мене не би учинио...{S} Мислила сам...{S} Их 
S} И није ми преостајало <pb n="342" /> ништа друго него да идем у другу собу, те да потражим И 
 — Запело ми нешто за ногу па пао...{S} Ништа је ово...</p> <p>За Османом одоше још неколико њи 
 комадић хљеба, макар залогај какав.{S} Ништа.</p> <p>А цријева као да врију, кључају, кркљају  
и никога толико не мрзи колико мене.{S} Ништа му помагало није ни што ми се каткад улагивао, шт 
киме говори, кад прича макар о чему.{S} Ништа помогло није ни кад сам престао одговарати и скло 
ми главу на раме, ударила је у плач.{S} Ништа више није знала проговорити, ни објаснити ми. </p 
набусито, покушавајући да се отргнем. — Ништа!..</p> <p>— Пустио си Хасана...</p> <p>— Их!..</p 
провири напоље.</p> <pb n="236" /> <p>— Ништа нема — рече гласно и поново се врати душеку.</p>  
но приљуби се уза ме. — Шта?..</p> <p>— Ништа...{S} Не бој се!..</p> <p>И хтједох да пођем, да  
ати га за руку. — Шта ти би?..</p> <p>— Ништа, ништа — отсијече Хасан, стискајући зубе. — Ситно 
е. — Јесу ли ти што причали?..</p> <p>— Ништа!..</p> <p>— Јадниче!..</p> <p>Па узе некакву књиг 
прошао.</p> <p>— А оклен ти?..</p> <p>— Ништа не питај — прекиде ме и лукаво намигну. — Овога п 
b n="330" /> <p>— Шта је то?..</p> <p>— Ништа...{S} Ситнице!..</p> <p>— Ти... ти си у невољи би 
 боли?..{S} Шта?{S} Како то?..</p> <p>— Ништа ме не боли сад...{S} Добро сам — једва сам се нек 
му поклецну и он посрну, паде.</p> <p>— Ништа је — прогунђа стискајући зубе и жваћући чађаве бр 
 што га уза се донио, привије.</p> <p>— Ништа је — рече мирно, утежући бедру платном. — Зарашће 
кесу и замотавши цигар запали.</p> <p>— Ништа је то — рече развлачећи. — Проћи ће...</p> <p>— А 
 мало и осмјехнувши се избаци:</p> <p>— Ништа!..{S} Ситница је!..</p> <p>Затим се окрену мени и 
е и пође за њим. — Шта ће ово?</p> <p>— Ништа...{S} Тако... — одговори он мирно, прекрстивши ру 
> <p>— А ништа друго не чујеш?</p> <p>— Ништа.</p> <p>— Не чујеш како звечи нешто, звони?</p> < 
p>— Их, баш сам луд што сам је довео, а ништа купио нијесам — почех прекоравати самога себе, си 
робудио?</p> <p>— Због тебе.</p> <p>— А ништа друго не чујеш?</p> <p>— Ништа.</p> <p>— Не чујеш 
 чује. — Колико?</p> <p>— Мени не треба ништа, — одговорих му поносито и, држећи да ми се и он  
ложи да засада све оставим на миру и да ништа не предузимам до бољих, згоднијих времена.{S} А ј 
 нијесу, ни питали ме.{S} Хасан, као да ништа ни било није, опет ме позивао да с њиме идем у „л 
 читав сахат један, чинило ми се као да ништа друго и не чујем него само тутањ онај, страшан, п 
женидбе.{S} На све био заборавио као да ништа ни било није, као што човјек, пробудивши се у вед 
ање“.{S} Хајкуна више није ни сакривала ништа од мене, нити је више зазирала да изађе преда ме  
на и ослабљена, испочетка није ни могла ништа забрањивати, нити им забрањивала.{S} Кашње, кад с 
а.{S} Чак се љутио и што му не одговара ништа, што се не брани, не опире, него само шути, шути  
вјели у овој кући, али којима још никад ништа заповједила није.{S} И погледа их опет и — подиже 
чини као да није чуо.</p> <p>— Мене сад ништа не боли — рече. — Иђем.</p> <p>И стиснувши ме за  
ао много.{S} Њезине пријетње и заклетве ништа помагале нијесу, нити ме могле натјерати да се см 
p>— А шта ћеш више?..</p> <p>— Па то је ништа — одговорим кроза смијех, старајући се да је осок 
и размишљао о њима.{S} Примјећивао није ништа.{S} Нарочито Зулфагу није хтио спомињати.{S} Ако  
 се и мрко ме гледао.{S} Одговарао није ништа.</p> <p>— Ја <hi>само</hi> с тобом могу — брзо се 
ти си намет, уљез један!</p> <p>— Твоје ништа нема...{S} Све сте упропастили — отегну он љутито 
— Да је он ствари боље уредио, не би се ништа продавало.</p> <p>— <hi>Он</hi> није уредио?..{S} 
будова над језером каквим.{S} Задуго се ништа друго ни чуло није осим чуднога зврјања тога, кој 
 ми сва ребра и све кости поломио.{S} И ништа не бих волио тада, него опет преврнути се и опет  
косити му свуда, на сваком кораку.{S} И ништа ми није било милије, него када би се ушљед моје н 
— Јунаци су оно, болан, а ми смо нико и ништа...{S} Једва сам живу главу изнио између њих...</p 
ах се дизала за њим, не гледајући нас и ништа не говорећи.</p> <p>Тада смо остајали сами: ја, Х 
 — одговарао сам, измичући се.</p> <p>И ништа смјешније није било него је испочетка видјети как 
{S} А то ме збуни и не одговорих Сулаги ништа, ни ријечи... </p> </div> <div type="chapter" xml 
 он овђе више треба...{S} Ако и не ради ништа... ако... ако и једе хљеб џаба, он је... он је оп 
 и пљесну дланом о длан. — Не увијај ми ништа...{S} Говори!..</p> <p>— Па... па... па.. удри ме 
ричам коме и да их одам.{S} Ни они мени ништа спомињали нијесу, ни питали ме.{S} Хасан, као да  
иво, накривљујући главу као и она. — Ти ништа не знаш?..</p> <p>— Не знам...</p> <p>Токорсе нех 
ворити, а он опет није хтио запиткивати ништа све док се не утишам мало, док се не приберем.</p 
дије... наши судови... нећеш му учинити ништа...</p> <p>Хатиџа, која је неколико пута долазила  
 је?..</p> <p>Ја проплаках, не говорећи ништа.{S} Топлина мајчиних прсију и глас њезин, мек и з 
и прстом тамо према ватри а не говорећи ништа, гледали смо један у другога, задивљено, узбуђено 
ом попридиже, приступи ми и не говорећи ништа поче ме пипати иза врата, кушајући да ме одигне о 
ући нас, не гледајући чак и не говорећи ништа, вадила је из сандука једног и хљеба и сира и прш 
е.{S} Па се лагано окрену и не говорећи ништа поче купити своје ствари.</p> <p>— Не бој се...{S 
 онако мрк, суморан.</p> <p>Не говорећи ништа и не питајући приступи Арнаутину, који је једнако 
 изгубили што од хране...{S} Не нашавши ништа скренем с пута и спустим се на траву да отпочинем 
. — Све дршће пред њима...{S} И нико им ништа не смије...{S} Живе како хоће, раде шта хоће, уби 
хим ефендија отпочину.</p> <p>— Није он ништа лагао — рече — све је истину говорио...{S} Је ли  
ренувши леђа, пође из собе. —</p> <p>Он ништа не ради без мене.</p> <p>И мирни, добри Сулага ос 
њу, и раширивши руке према небу, готово ништа говорио није, ништа желио, ништа исказао.{S} Само 
ћи, раздраженији.{S} У неко доба готово ништа не бих волио толико колико да ми се подсмјехне ко 
овине потрошили, па опет нијесте готово ништа могли уредити!..</p> <p>— Их!..</p> <p>— Пошље... 
 Хасан, ни Хајкуна нијесу радили готово ништа; само су ишли из собе у собу, укривали се од мене 
прати.</p> <p>О свему томе нијесам смио ништа ни споменути Хасану.{S} Знао сам да би одмах поче 
и се иза врата. — Оженио се, а не купио ништа!..</p> <p>И срџба нека поче ме обузимати, чудна,  
?</p> <p>— Агинице некакве говоре: како ништа немаш, како ћеш у њих просити...</p> <p>— Мучи!.. 
рити, избацити кога хоће, а да јој нико ништа не приговори, видећи како је сви слушају и гледај 
баци.{S} Кад је већ видјела да јој нико ништа не може забранити, хтјела је и да ради све што го 
у планину“.{S} Ловили, наравно, нијесмо ништа.{S} Само се верали по Требевићу, пуцали, шенлучил 
.. јер сте женскоње...</p> <p>И као што ништа трпио није што је било ново у кући, што се након  
е се, штипнуше ме мало за образе и опет ништа не говорећи сједоше.{S} Танка, зашиљена вретена о 
И преша ми је...{S} Невоља!</p> <p>Опет ништа.</p> <p>— Ефендија!..</p> <p>— Ах... не вичи тако 
а ми би у томе часу.{S} Не одговорих му ништа, не рекох ријечи.{S} Као да ме гурну неко, брзо,  
ономе што сам гледао и слушао и да њему ништа о том не напомињем.</p> <p>А кад би се бабо, сумо 
ле читаве приче.{S} Многи као да нијесу ништа друго ни радили, него ишли од махале до махале, п 
ити их, тући.{S} Чаршинлије сада нијесу ништа друго ни радиле, него сједећи на ћепенцима прекрш 
азмишљајући. —— Ја мнијем да на свијету ништа ново нема, да се све старо повраћа у новом руху и 
рича, о њој и вазда је хвали... </p> <p>Ништа даље нисам чуо.{S} Отргнуо сам се од мајке, отео  
 на ове чудне кајде и гласове...</p> <p>Ништа...{S} Не плашим се ја ничега — брже одговори Хаса 
и изгребан, нијесам бјежао кући.</p> <p>Ништа тада нијесам толико желио колико да се дочепам св 
ам се противио, копрцао, отимао.</p> <p>Ништа није помагало.{S} Ако је не бих хтио послушати, н 
гао прибрати и одговорити јој. —</p> <p>Ништа.</p> <p>— А што си блијед, зелен тако?..</p> <p>— 
апитају: „Шта си радио?“ зар да рекнем „Ништа“...{S} А, токорсе, пошао сам да учиним јунаштво,  
естрпљива, поче размјештати неке ствари но соби, које као да јој на путу биле.{S} Поче затим и  
е зачуђено. — Робе!..</p> <p>Робе!..{S} Нова!..</p> <p>Отада се потпуно предадох послу и раду с 
и они изгледају што паметнији. —</p> <p>Нова и дубока нам наука треба...</p> <p>— Е лијепо — ре 
упу кирију.</p> <p>А што је више зидао, новаца је код мајке бивало све мање и мање.{S} Напошљет 
све истресати и сасипати ми у крило.{S} Новаца ми није могао давати, јер није бабо дозвољавао.{ 
гивала се, миловала ме, љубила и давала новаца, само да не причам о свему ономе што сам гледао  
 забринуто, кад је и опет дошао да иште новаца, а тек половица грађевина једва ако је била дого 
у и ствари, хаљина, свега, па нити иште новаца нити што спомиње о њима све дотле док се бабо са 
ам да му сметам по томе, што ми нудио и новаца да одем из авлије, — хтио сам мучити га, кињити, 
 и за Јована, за дућан и обећа нам дати новаца да накупујемо робе.{S} И много поче обећавати.{S 
поменуо и почео ме наговарати да му дам новаца, па ће он отпочети са пазаривањем и бринути се о 
 бабе, а нешто од мајке, увијек добивао новаца, био сам најбогатији међу јаранима и сви ми зави 
и.</p> <p>— Без мудре главе и без много новаца... мучно је... не спасава се ова кућа од пропаст 
чела продавати: које дијете имало нешто новаца уложило их све у робу, а неко је, богме, грабило 
бе према њему.</p> <p>— А шта је од тих новаца, што их мајки дао за грађевине? — запитах жешће. 
{S} Непрестано је питао један другог за нове гласове, хабере, питао је ли било каквих нових нап 
прилип и маховина, желећи да ту подигне нове, велике куће <pb n="253" /> и магазе, које ће лије 
до, тај поклич његов као да ми је давао нове снаге, као да би ме намах осоколио.{S} Одмах би по 
ирокоглаве клинце којима су ишарана и у нове калајисане алке које се блистале и засјењивале очи 
, каткад и гдје им није мјесто, биле му нове, необичне.{S} Многи су их кашње у разговору понављ 
стреху, било нам је као да смо пронашли нови свијет неки, дворе вилинске, о којима нам се у дје 
равих јунака није било, изгледао је као нови Ђерзелез Алија, као једини човјек који би био у ст 
p>— сад сам се тек досјетио да се она у новије доба све више и више гиздала и китила, — сједила 
били су све црњи и што су гласници били новији биле су им и вијести страшније.{S} Рањеници, — к 
.{S} Тек када он сам, говорећи о својим новим пријатељима, хотимично са пуно похвала спомену и  
ти, распитивати о свему.</p> <p>Питао о новим пословима и грађевинама нашим, о продаји кметова  
рџане које бијаше разасула по крилу, по новим, свиленим димијама, кад ме опази некако поплашено 
путовао и много читао, — читао је чак и новине редовно сваки дан, и читаве чланке знао преприча 
чаршији и у махалама још читава друзина нових трговаца.{S} Добила дјеца ћеф за пазаривањем, па  
је понављао старе приче: увијек је имао нових, које се чиниле још љепше, чудније, занимљивије.{ 
глед вазда управљен био према оном низу нових, калајисаних сахана, пореданих на рафу изнад муса 
ласове, хабере, питао је ли било каквих нових напада хајдучких и није ли когод и опет погинуо,  
S} Или је имала да ми каже нешто чудно, ново, лијепо, нешто што се не казује по дану, под врели 
ајући. —— Ја мнијем да на свијету ништа ново нема, да се све старо повраћа у новом руху и, бива 
ћи, — позвао да му хамам уреди и изнесе ново одијело.</p> <p>Како сам, нешто од бабе, а нешто о 
 n="322" /> <p>Нехотице наметну ми се и ново питање: „А да нисам рањен?“</p> <p>Не зазирући виш 
>И као што ништа трпио није што је било ново у кући, што се након бабе измјењивало, тако није т 
ичавали.{S} Неки су опет, у жељи да што ново изнесу, измишљали праве бајке о хајдуцима.{S} Гово 
чекујући ме на авлији, имала је понешто ново да прича о њему.</p> <p>Накриви главу према рамену 
 издају и не поткажу Зулфаги, бојала се новог каква кијамета, па ме зато и одбијала.</p> <p>Али 
и вам се свиђати.</p> <p>— Ми и тражимо новог хоџу, са поштеном науком</p> <p>— брзо одговорише 
м џамију, — па хтјели да нађу и изаберу новога.</p> <p>Лијепо послали људи сахију по њега и пор 
лти, — коју су у зиму обично превлачили новом чохом, — сједио је хоџа, натмурен и замишљен, држ 
е старо повраћа у новом руху и, бива, у новом облику...{S} Ко зна!..</p> <p>— Сад ће ђедо опет  
та ново нема, да се све старо повраћа у новом руху и, бива, у новом облику...{S} Ко зна!..</p>  
 из собе.</p> <p>Случај овај као да јој нову снагу даде, као да је подиже, препороди.{S} Видећи 
 жито, брашно, пиринач, меку робу и све новце, што сам им дао, поново ми враћали.</p> <p>Ишао с 
момка, Хамида, оробили га, узели му све новце што их наплатио за земље некакве...</p> <p>— То ј 
 као да ради нешто што се не приличи, и новце, не бројећи, трпа у џеп, у њедра, за појас, гдје  
> <p>Пошто је продао неколико кметова и новце предао мајки, Зулфага за дуго времена није јој до 
 хтио наругати? — мјесто хљеба бацио ми новце.</p> <p>Кренувши даље опет почнем загледати нијес 
сјео сам на сандук и почео пребројавати новце.{S} И, за чудо, оно звецкање њихово, циликтање, к 
кресах набусито, вадећи кесу и бацајући новце на шилту — Одмах...</p> <p>— Одмах — дочека и трг 
аријаше...</p> <p>Новци!..{S} Шта ће ми новци кад треба хљеба?..{S} Залогај хљеба од дуката, је 
е Хамид оробљен, — у њега су били грдни новци, — ваше се грађевине нијесу више могле довршити.. 
остан погледах у оне маријаше...</p> <p>Новци!..{S} Шта ће ми новци кад треба хљеба?..{S} Залог 
рађевинама нашим, о продаји кметова и о новцима.{S} И макар што су ми одговори били нејасни, см 
 фишеке разбаца по шилти и по чекмеџи с новцима, те ми је у неко доба дућан више наличио на пуш 
<p>Мајка отвори чекмеџу и извади кесу с новцима.</p> <p>— И да ти платим, — отсијече оштро, игр 
ућом.{S} Али чим је прешао преко прага, нога му поклецну и он посрну, паде.</p> <p>— Ништа је — 
 сандуцима и дењковима, лежала им испод нога и закрчивала путеве...</p> <p>Све је врило, кипило 
ене, све поигравати...{S} По друму, око нога ми, као да се испреплело неколико пушака, око њих  
ету необично шуштале и заплетале се око нога, црвена шамија лепршала јој око главе, треперила,  
 димије се опусте и почну заплетати око нога, док <pb n="261" /> оне, кршне, плахе, једре, са у 
мо путовати.</p> <p>Затим збаци обућу с нога и погледа у прсте,</p> <p>— Их! — рече зачуђено, ч 
ано тијело; из рањавих, напола обувених нога непрестано текла, цурила густа крв, а зној им цурк 
еким, рутавим миндерлуцима, прекрштених нога, огрнути тешким, лисичином постављеним ћурцима, ок 
, него сједећи на ћепенцима прекрштених нога, са необичном насладом сехириле, како на једној ст 
д? — запита Сулага и, онако прекрштених нога, попридиже се. — Тада?..</p> <p>— Кад је бег погин 
еном кошуљом на прсима и са гаћама чије ногавице нијесу допирале ни до чланака, босоног, застад 
..</p> <p>По дану, по ноћи увијек су на ногама...{S} У берберницама и кахвама и не говоре ни о  
јкуна ишла пред нама, ми за њом.{S} Под ногама шкрипао нам и хрштао замрзнути снијег, са полегн 
ва не зашушти, ни шљунак не захршти под ногама.</p> <p>Ни ја нијесам смио потрчати авлијом ни з 
ећи по оштром шљунку који ми хрштао под ногама и пипајући се по џеповима у којима су звецкале п 
лосрдно тући.{S} Ударала га и рукама, и ногама, и раскиданим цријевом од наргиле; ударала по ли 
нушио, удари у страну и поче одбацивати ногама, одавирати.{S} Хасан замаче сасвим, изгуби се.</ 
ти по соби ржући као парип и одбацујући ногама.</p> <p>За кратко вријеме толико смо се навикли  
и по прашини, по маријашима, кешкати их ногама, разбацивати.{S} И што сам више газио било ми ла 
се.{S} Пођох посрћући и поводећи се.{S} Ноге су ми још једнако дрхтале, а у бедрима ми сијевало 
азвижда кроз ваздух, изнад главе ми.{S} Ноге ми задрхташе, стресох се, и неко као да ме прикова 
а нас боцкала кроз чарапе и запињала за ноге, те смо се често као пијанице какве поводили и пос 
 и влачила се по земљи, заплетала се за ноге, гајтани на прашњавим тозлуцима распали се, попуст 
ати, увијати као змије и запињати ми за ноге, ударати ме по бутима, теглити земљи...{S} Почех п 
ед.{S} Испочетка сам се једва опирао на ноге, шантуцао сам, тетурао; кашње, пошто се загријах м 
јдемо — рече одсјечно, бацајући ми пред ноге некакав нож, двије пушчетине и торбу. — Дижи се!</ 
> <p>Бржебоље притрчах и падох јој пред ноге.</p> <p>— Моја је кућа као и твоја, мајко!..</p> < 
ему, прући се по трави потрбушке, одиже ноге у вис и, климајући њима, узе двојнице па поново по 
 све око себе...</p> <p>Тек пошто су ме ноге почеле бољети од дугога ходања, уљегао сам у дућан 
 <p>— У засједу.</p> <p>Мени поклецнуше ноге.</p> <p>— И баш да дочекамо? — запитах шиштећи.</p 
опет малаксалост поче обузимати свега и ноге ми опет почеше поклецавати.{S} Два-три пута пипао  
големим турбанима око главе, прекрстили ноге, запалили чибуке и кроз сумаглицу од дима духанско 
p> <pb n="300" /> <p>Он сједе, прекрсти ноге, извади духанкесу и замотавши цигар запали.</p> <p 
амо увече.{S} Сједне на траву, прекрсти ноге, запали чибук и одмара се.</p> <p>— Хајде да читам 
/p> <p>— Починућемо.</p> <p>Он прекрсти ноге, лактовима се одуприје о кољена, а главу спусти ме 
рније, сједајући на шилту и прекрстивши ноге. — Знам да се ти тужиш на њега, е ти је криво учин 
и док дођу — отповрну Хасан прекрстивши ноге. — Не хити нам се...</p> <p>Хајкуна се поче осврта 
поред бимбаше, крај шилте му, прекрстио ноге на миндерлуку, па одбија димове из чибука и присрк 
и, он сам сједао је међу њих, прекрстио ноге и понудио им духанкесу да запале.</p> <p>Сам је то 
лије, пребаци <pb n="241" /> ногу преко ноге и, забацивши косе а узевши тамбуру на крило, запје 
а, освијестила мало, па баци ногу преко ноге и гласно, да сам и ја могао чути, узвикне:</p> <p> 
b n="362" /> мирно и пребаци ногу преко ноге. — Тој ћу се војсци придружити и ја...</p> <p>Сула 
лу и, сједнувши и пребацивши ногу преко ноге, поче одбијати димове.</p> <p>Прексјутри дан, око  
 /> као стража нека и, — премећући се с ноге на ногу и из све снаге дувајући у прозебле руке да 
ала у собу, озбиљно пријетећи да ће ми »ноге пребити«, ако се усудим помолити, појавити пред ње 
опаливши му два широка шамара, гурну га ногом у леђа и нареди момцима да га избаце напоље.</p>  
есретни сине? — откреса хоџа и гурну га ногом у слабину. — Што ће ти оне?..</p> <p>— Па се опет 
запита Хасан презриво и поче ме гуркати ногом. — Је ли то мушки?..{S} То?..</p> <p>— Устани — р 
p>— Срамота!</p> <p>Хасан одгурну пушку ногом и погледа ме.</p> <p>— Имаш ли што да се једе? —  
 шиљастим ушима, фрче, рже и копа земљу ногом, а испод румених ноздрва, из којих бије пара, рас 
е насред авлије, пребаци <pb n="241" /> ногу преко ноге и, забацивши косе а узевши тамбуру на к 
му пали по устима. — Запело ми нешто за ногу па пао...{S} Ништа је ово...</p> <p>За Османом одо 
стража нека и, — премећући се с ноге на ногу и из све снаге дувајући у прозебле руке да их загр 
ратима, лагано, као размишљајући, одиже ногу на праг и тихо закуца алком...{S} Причека мало...< 
/> <p>Хамид се спусти на ћепенак, одиже ногу и поче причвршћивати опуту на распалим опанцима, и 
и се пренула, освијестила мало, па баци ногу преко ноге и гласно, да сам и ја могао чути, узвик 
ри Хасан <pb n="362" /> мирно и пребаци ногу преко ноге. — Тој ћу се војсци придружити и ја...< 
и узе наргилу и, сједнувши и пребацивши ногу преко ноге, поче одбијати димове.</p> <p>Прексјутр 
, кажу, у јаребицу, па погодио Хамида у ногу...{S} Он му све знао, све лоповлуке, па га хтио ма 
он, изненађен мојом суровошћу, па једну ногу опружи напријед и погледа ме изазивачки. — Таки ли 
е, изврнувши се на леђа и одижући једну ногу у висину. — И он ради...</p> <p>— Осман је велики  
 у прашини, била каква стара пушчетина, нож, па макар и косијер, — и њих су извлачили, и њих чи 
зненађени, када ме виде онако крвава, а нож одсијева према сунцу и изнакажена глава клима се, н 
 отскочи, размахну рукама и прихвати за нож.{S} Брзо се и окрену и као да хтједе јуришати на пр 
> <p>— Напријед!</p> <p>Чим прихвати за нож, видио сам да се не шали.{S} И, ни сам не знам како 
 Лаже! — викнух помамно прихватајући за нож.</p> <p>— Лаже он!</p> <p>— Она је <hi>сама</hi> по 
и се. — Хајдуци!..</p> <p>Па брзо исука нож из канија, бијесно ошину коња њиме и потјера право  
и судити!..</p> <p>И поносито показа на нож.</p> <p>Отада никад више нијесам смио сам на авлију 
планух ја жешће, пљујући и на њега и на нож његов. — За ситницу, па нож бацаш према мени!{S} Ма 
а њега и на нож његов. — За ситницу, па нож бацаш према мени!{S} Мамлазе!..{S} Ако мислиш да <p 
одсјечно, бацајући ми пред ноге некакав нож, двије пушчетине и торбу. — Дижи се!</p> <p>— Куда? 
ново подвикну, шкргутну зубима и извуче нож из корица.</p> <p>— Ко каже да није моја? — запита, 
 људску на ножу, па се крв циједи и низ нож и низ руку.{S} Биће, бре, галама једна, кад истрче  
че бјежати.{S} Одбаци и фес, и пушку, и нож, па потрча као сулуд, не осврћући се.{S} Неколике п 
>Хасан, гунђајући и мргодећи се, извади нож и прстом му поче опипавати оштрицу.</p> <p>— На зна 
га...</p> <p>Узалуд!..</p> <p>Па извади нож, опипа му оштрицу, и, као заклањајући се за ме, нек 
оново и поново опали...{S} Затим извади нож, огледа га и њиме поче размахивати око себе: поче з 
.</p> <p>И из све снаге баци према мени нож који, фијучући, пролети ми готово поред ушију и ошт 
грђи је од њега!..</p> <p>Хасан поврати нож у корице и подиже се.</p> <p>— Доста! — отсијече кр 
 мене.{S} Извуче однекуда голем и тежак нож са сломљеном дршком и окрханим канијама, стару, зар 
а оца и нешто шапутала, Хасан је оштрио нож и поправљао пушку, а ја, наслонивши се на њега, при 
 врхом зари се у траву.</p> <p>Страх од ножа одмах ме растријезни, натјера ме да се приберем.{S 
ла ватра, одсијевали им окићени балчаци ножева и срмом оковане главе малих пушака.</p> <p>И док 
траболозом око главе, са читавим снопом ножева за појасом, са позлаћеним токама на прсима које  
и сијевали сребрни, криви дршци великих ножева.{S} За њима су, на омањим враним парипима, јахал 
марио бедевију, он чистио пушке, сабље, ножеве, пунио фишеке и припремао кремење.{S} То му упра 
ножем. — Ко?..</p> <p>Сви прихватише за ножеве и навалише опет.</p> <p>— Наша!..</p> <p>И ко зн 
/p> <p>— Оборите!..</p> <p>Момци бацише ножеве и онако, голим шакама, навалише на Хусу.{S} Наст 
<p>Све троје живо прихватимо за пушке и ножеве и почнемо, токорсе, нишанити, вјежбати се, борит 
 <p>Дошавши кући одмах би почео оштрити ножеве и пунио фишеке.{S} И распричао би се тада, необи 
оломе пољу!</p> <p>Не!{S} Он је забадао ножеве у земљу окренувши им врхове према небу и затрчав 
ни и блиста се срма на тешким пушкама и ножевима а одсијев им игра уз напукнуте зидове и клизи  
ма одлазили су у дућане и измахујући им ножевима изнад глава, узимали, односили робу.{S} Напада 
овац онај поново ошину коња, удари га и ножем и бакрачлијом, али коњ, усплахирен, запјенушио, у 
Моје — поново каже Арнаутин, измахујући ножем и пријетећи Сулаги. — Ко ми стане на пут, тога ће 
каже да није моја? — запита, измахнувши ножем. — Ко?..</p> <p>Сви прихватише за ножеве и навали 
лежала на раменима и са познатим својим ножем, чији преломљени држак чудно му стршио иза појаса 
ог љутитог бркајлију како трчи са голим ножем, а Хасан бјежи безобзирно, струже, измиче пред њи 
 дана пред башчу, раскорачио се и почео ножем сасијецати ограду, ломити је.</p> <p>— Моје је ов 
упи Арнаутину, који је једнако пријетио ножем, снажно га ухвати за руку и продрмуса њиме.</p> < 
а зиду, на дрвету.{S} Причали су и како ножем сијече челичне демире, рукама ломи та-лијере, дук 
 /> <p>Једанпут је чак и ошинуо Хајкуну ножем по руци и крв јој отворио.{S} И кад она застаде и 
се, бржебоље отскочи у страну и измахну ножем.</p> <p>— Не бој се, Хајкуна!..{S} Осветићу те —  
м у Сарајево и пронесем главу људску на ножу, па се крв циједи и низ нож и низ руку.{S} Биће, б 
и сам не знам како, опет ми рука полети ножу и нагло га извукох из корица.</p> <p>— Шта ћеш то? 
/p> <pb n="293" /> <p>Момче се удари по ножу и као да опет хтједе да га извуче, да се брани...< 
рже и копа земљу ногом, а испод румених ноздрва, из којих бије пара, расипље се лака, бјеличаст 
ајући је испод врата и приносећи румене ноздрве њезине смјежураним, обвехлим, необријаним образ 
ном рамену и грицкајући мале, ружичасте нокте, питала ме о свему, шалила се.</p> <p>Није у нас  
е, све, све!..</p> <p>Она поче грицкати нокте, мучити се.</p> <p>— Па... па... кад си ми драг,  
p> <p>Она накриви главу и поче грицкати нокте.</p> <p>— А ја те чекала на пенџеру — рече некако 
у вазда дворити — вели јаче, грицкајући нокте и играјући се дукатима. — Шта ћу му ја?..{S} Он ј 
> <p>Једанпут сам опазио како је оштрим ноктима загребла по мишици и пустила крв; затим, опазив 
ке руменкасте образе и још свјетлуцале, нос при врху поцрвенио и дошао некако тањи, а очи, круп 
ва у крило, потегнувши ме прије тога за нос или за ухо.</p> <p>То му је било и једино миловање. 
стиснутих очију, некако попијевати кроз нос, шуњкетати.</p> <pb n="258" /> <p>А то као да и мај 
во никад није дисао на уста, шишти кроз нос, како хукти и букти ватра у пећи, иза које у старој 
ајка је гутала димове враћајући их кроз нос и, како јој очи бијаху влажне, неколико их пута оти 
отала шамијом, повезала је, те јој само нос испод ње провиривао; погледа никако ни одвајала ниј 
 удари главом о под, а крв му потече из носа и разли се по ћилиму и по антерији.</p> <p>— Уби!. 
 блеђе, мале ситне боре око очију и око носа ишарале га и направиле некако старијим, смјежурани 
а и враћа се обично кроз дан, кроз два, носећи узгред и некаквих пешкеша и понуда разних.</p> < 
ији или хамал какав или Циганка понека, носећи у малим, калајисаним тасима и пилава, и червиша, 
ијом, која јој половицу лица заклањала, носећи у једној руци ибрик са кахвом, а у другој филџан 
<p>— Ево — узвикну након краће почивке, носећи воду и указујући на чисте пешкире које бијаше пр 
орачала <pb n="289" /> је, газила даље, носећи лаку шишану преко рамена и под пазухом дугачки х 
је чупаве, мале, црнпурасте дјевојчице, носећи дахире у руци и позвецкујући њима весело улазиле 
ицу младића, који, нагиздани и оружани, носећи пуне боце ракије у рукама, прођоше чаршијом.</p> 
м, огрнут својом дугачком, црном џубом, носећи у једној руци грану шебоја а у другој чибук, јав 
ом одијелу.{S} Лагано, кришом, опрезно, носећи мали жмирави фењер у рукама, спуштали смо се низ 
имало био при свијести, сви су одмах, — носећи у малим, шареним тасима или у танким, везеним че 
трговца, који босоног, изувши постуле и носећи их у једној руци а другом придржавајући зембиљ,  
.{S} Брзо се вратише сашаптавајући се и носећи међу собом пун шкипић млијека и један поголем хљ 
.{S} Човјек, који је читав вијек провео носећи оружје и радећи око њега, мислио је да би му мањ 
, торбу, плетару.{S} Каткада је излазио носећи дијете у нарамку и тада обично подругивале му се 
ом лагано, гегајући се и увијек понешто носећи у руци: или ђугум да донесе воде са чесме, или ћ 
ећи, гицајући, трчале су из собе у собу носећи боце и чаше са медовином, велике чиније с духано 
ну једноме хамалу да приступи.</p> <p>— Носи!..</p> <p>Пред дућаном, на чаршији, сусретох се са 
уштеним гласом доврши:</p> <p>— Нека га носи ђаво!..{S} А волио бих да је остао спавајући...</p 
о, непрестано шапуће.</p> <p>— Да ми се носи кући — откресах набусито, вадећи кесу и бацајући н 
препадати...{S} А дерт?{S} Нека га ђаво носи!..</p> <p>— Напријед! — узвикну и Хасан који је оп 
, а ако били оваки, нека их свијех ђаво носи!..</p> <p>Чудна граја и гунгула настаде након гово 
р отишао, уљезе и Хатиџа у собу.</p> <p>Носила је велику, тешку, распаљену мангалу, на којој из 
њеници, — које су доносили у колима, на носилима, на коњима, — изнемогли, сатрвени, јадни, најб 
евале се према свјетлости фењера што га носило у руци, помоли се отуда, изађе безбрижно звиждућ 
 и, пропустивши напријед момка, који је носио дугачки, мушемели фењер, лагано, оборених глава и 
едини у оно доба никаква оружја на себи носио није и кога су у читавом шехеру сви и називали <h 
дан му носио духана и пунио лулу, други носио жераву и припаљивао, трећи подметао пепеоницу и у 
ћи се и не гунђајући никад.{S} Тамо јој носио и некакве поклоне што их слала ко зна коме, и у з 
 хтио за софром, с осталом чељађу, него носио у торби, о рамену, овећи комад хљеба и неколике г 
де.</p> <p>Кроз неколико дана он је већ носио кроз чаршију, у зембиљу једном: и лула, и кресива 
га, удварали се, улагивали.{S} Један му носио духана и пунио лулу, други носио жераву и припаљи 
/p> <p>Она ме испод ока погледа, узвије носом и љутито се окрене према зиду.</p> <pb n="398" /> 
рбаном око главе, с очима од кромпира и носом од патлиџана, у чоханим чакширама, огрнута доламо 
ва маха помислио, е ће намах посрнути и носом ударити о земљу.{S} Ни гледати није могао човјека 
>Опет се окрену мајки и подругљиво узви носом.</p> <p>— Видиш ли га какав ти је — рече пакосно. 
м, сањивим очима и дугим танким, правим носом, огрнут својом дугачком, црном џубом, носећи у је 
о лицу и, објешењачки додирнувши својим носом у мој, поче ме шкакљати по лицу својом бујном, ко 
, необично угојен и здепаст, са големим носом и великим плавим брчинама, стаде преда ме, поноси 
 ја каткада и споменуо, само је узвијао носом, набирао обрве и одмахивао руком.{S} И одмах је п 
ледао би ме попријеко, подругљиво узвио носом и одлучно, заповједнички подвикнуо:</p> <p>— Напр 
ао да ми се разли по читавим прсима, по носу, устима, свуда.{S} Брже боље испљунух све, избацих 
</p> <p>— Сам?..</p> <p>Па се почеша по носу и као да размишљаше нешто.</p> <p>— А како те хоџа 
и главом и, одигнувши прст, удари ме по носу. — А ја знам да треба...{S} Кад се кућа кући, онда 
еби, ето, баш теби!..{S} Аман, каква је ноћ била!..</p> <p>И није више о томе хтјела говорити.< 
а се и ноћи плаши толико.</p> <p>Кад се ноћ спусти, — каже — читава кућа кад потоне у мрак, у п 
p>Кораци нечији изненада одјекнуше кроз ноћ и одоздо, између кућица оних, као да се поче примиц 
ацке чији се потмуо шум разлијевао кроз ноћ све јаче и јаче те се чинило као да негдје у даљини 
у нечијем и чудно, чудно одзвањало кроз ноћ по читавој удолини.</p> <p>— Је ли вам необично, мо 
гајући се и застајући почесто, замаче у ноћ, изгуби се.{S} Ми заузесмо његово мјесто, умотасмо  
 не могу.{S} Размишљао сам о њој читаву ноћ и, напошљетку, одлучио да одбијем.</p> <pb n="336"  
и пјесма се пробија кроз оштру, студену ноћ, па као да се и она мрзне у мраку, изнад глава наши 
омену Сулага.</p> <p>— И јуче?</p> <p>— Ноћас су довезли рањенике.{S} Сад их почели доводити по 
ћи, уређујући јастуке око ње. — Наша је ноћас!..</p> <p>— А Зулфага?..</p> <p>— На селу је — ми 
ко лежећи на трави, остала преко читаве ноћи, управо до зоре.{S} Па и Зулфага остао с њоме...{S 
за Хајкуном.{S} Пођосмо.</p> <p>Али ове ноћи нијесмо, по обичају, застајали пред свачијим врати 
право покрај свог душека.{S} И већ прве ноћи криво ми било што је то учинила.{S} Готово ми није 
х знао нити бих могао сазнати, да једне ноћи, — када се чинило да су сви поспали и када сам слу 
а откако се почео припремати, кад једне ноћи изненада уљезе у моју собу и раскорачивши се више  
 имао прилику да га слушам читаве једне ноћи.{S} Оно што ми је тада испричао, препричаћу сада и 
<milestone unit="subSection" /> <p>Исте ноћи, око јације, убио је Зулфагу и наредио мајки да пр 
га и претрне, премре.{S} Због тога се и ноћи плаши толико.</p> <p>Кад се ноћ спусти, — каже — ч 
ма и зажмири мало.</p> <p>— Бојиш се ти ноћи! — узвикну пакосно. — Мрака се бојиш...</p> <p>— А 
као да је разгали мало.{S} Готово преко ноћи и она поста ведрија, лакша, чилија.{S} Оних големи 
аних и опремљених...</p> <p>По дану, по ноћи увијек су на ногама...{S} У берберницама и кахвама 
кушао могу ли се преломити.{S} Чак и по ноћи, пошто би се сви разишли по собама, силазио је на  
дала.</p> <p>Он ју је кашње пратио и по ноћи кад је излазила од куће, и остајао с њоме негдје ч 
јатеља ни душмана да се, по дану или по ноћи, врзају око наше куће.{S} Једино стари Осман, онак 
 рањенике.{S} Сад их почели доводити по ноћи, да се свијет не плаши...</p> <p>— Брука!</p> <p>— 
о са таквим пешкешима и са састанцима у ноћи, по мјесечини, кад руже цвату и јоргован мирише?{S 
лађе сам спавао.</p> <p>У зиму, када су ноћи постајале дуже, и разговарали смо више.{S} Док је  
прашњавим, изрованим друмовима њиховим; ноћивао у тијесним, смрдљивим колибама, гдје се, у једн 
у као креветац неки, да може поред ње и ноћивати, спавати.{S} И оно оружје што је преостало пре 
на мјеста, гдје могу намјестити душек и ноћивати.</p> <p>Наравно, постарао сам се одмах и да ду 
ци Хасан оштро, са пуно самопоуздања. — Ноћиваћу код њих одсада...{S} Ако су и хајдуци, људи су 
— Голубови моји!..</p> <p>— Па ће она и ноћити код нас — брзо дочека Хатиџа, опет је водећи шил 
C16"> <head>XVI</head> <p>Иако смо наше ноћне шетње сакривали од хоџе, иако нико ни споменуо ни 
 имућем.{S} Трзала се, љутила, плакала, нудећи ме да ја све узмем у своје руке, молећи, преклињ 
 учинити — одговарао сам мирно, опет га нудећи духаном. — Никад...</p> <p>Он зине, блене у ме.< 
и како га Зулфага увијек части, позива, нуди.</p> <p>Кахва се пролијева — кажу, духан се просип 
ме, иде, ломи се, крши и свакога у соби нуди ракијом и слаткишима смијући се и намигујући, расп 
 слушам како виче, како још хвали и још нуди... </p> </div> <pb n="397" /> <div type="chapter"  
 заглади што ме онолико тукла и мучила, нудила ме слаткишима, тепала ми, миловала...{S} Каткада 
мном по Требевићу, а Хајкуна нас и даље нудила смоквама, орасима, љешницима... </p> </div> <div 
наљутити, нико увриједити.{S} За ручком нудили ме најбољим залогајима и натјеривали да више <pb 
и око дућана, како се увијам, улагујем, нудим, цијеним.</p> <p>Одмах су почели и да вичу, проте 
к“, дозрио чак и за озбиљнији разговор, нудио ми је духанску кутију, — коју сам прије ријетко у 
а којој ће сједити, куповао шећерлеме и нудио јој, клањајући се дубоко и, са особитим страхопош 
 да запале.</p> <p>Сам је точио кахву и нудио.{S} И, мјерећи погледом читаве им товаре, питао и 
познао сам да му сметам по томе, што ми нудио и новаца да одем из авлије, — хтио сам мучити га, 
ме говорио, једнако ме хвалио и једнако нудио крви.{S} И, кад бих замакао кроз сокаке и приближ 
престано послуживали, частили.</p> <p>— Нудите!..{S} Свакоме нудите!.. — довикивала им мајка, к 
 частили.</p> <p>— Нудите!..{S} Свакоме нудите!.. — довикивала им мајка, која је, огрнута лахки 
 и Хатиџи непрестано препоручивао да на њ пази, опет су увијек слали некога по ме, поручивали,  
 додавала је Хајкуна, која је пазила на њ и пратила га. — Биће кијамета с њим!..</p> <p>И погод 
тио ту као креветац неки, да може поред ње и ноћивати, спавати.{S} И оно оружје што је преостал 
пута отирала, а Хатиџа је, лежећи поред ње, зубима ломила љешнике и, намигујући и као дражећи м 
 тек као да осјети како нико моћнији од ње нема у кући, како је она највиша сила, власт, господ 
е ме зауставити, али се брзо отргнем од ње, измакнем се, и не пазећи на гомиле бисага, кабаница 
 цијев дугачке шишане...{S} Недалеко од ње стајао је Хасан са пребаченим рукама преко пушке кој 
спуцала чоха,повила се, а постава испод ње позеленила од траве и почела се разгуљивати.{S} Тозл 
јом, повезала је, те јој само нос испод ње провиривао; погледа никако ни одвајала није од манга 
а танка, румена трака што још избија из ње и лагано се повлачи по јакој бијелој бедри све до ко 
ени.{S} Рука ми клону и пушка испаде из ње.</p> <p>И сва она трава, сва грчина она наврије ми н 
 почели прекоравати, смијати му се ради ње.{S} И као што се он најчешће љути баш на онога који  
мало прије изгубила.{S} Хајкуна, покрај ње, сјецкала је на малој дашчици дуван за оца и нешто ш 
S} Обузе ме жеља и да се спустим покрај ње, да пољубим, угризем, уштинем.</p> <p>Она не одговор 
ошто бих дошао из чаршије и сјео покрај ње, изгледала ми увијек радосна, срећна, задовољна...{S 
и и намјештајући, уређујући јастуке око ње. — Наша је ноћас!..</p> <p>— А Зулфага?..</p> <p>— Н 
ава комшилука долијетале, купиле се око ње и падале јој по глави, по рукама, по раменима, весел 
рујаше се, заграјаше и склепташе се око ње.{S} Све се помете, изгуби, узбуни.{S} Писка и помагњ 
е исправи. — Јунак ме у ову кућу довео, њега сам и служио...{S} Кад њега нема, жене служити нећ 
.</p> <p>— Ја да замолим?..{S} Ја?..{S} Њега?.. — плану Хатиџа изненада и опет затресе чупима.  
ти — дочека она живо и заврти главом. — Њега је Зулфага примио...{S} И сад је у нашој кући...</ 
ено. — Оклен?</p> <p>— Хасана!</p> <p>— Њега?..</p> <p>Па несвјесно испусти жарач и у забуни го 
га, свезаше.</p> <p>— Шибајте!</p> <p>— Њега?</p> <p>— Шибајте!..</p> <p>Неко дохвати три-четир 
ао сузе. — Замамио је, кажу, и пошла за њега...</p> <p>— Тешко теби! — уздахну Хајкуна и обгрли 
 није ни знао ни за кога у кући осим за њега и другоме се ни покоравао није.{S} Он му тимарио б 
пролазио у прочеље, гдје је нарочито за њега намјештена била шилта једна, опкољена јастуцима, д 
у магле, поче се повијати, лепршати иза њега.</p> <p>— Аман! — застења Хајкуна и стегну Хасана  
азивачки, оружани и опремљени, јашу иза њега на бијесним, разиграним парипима, мрко гледајући ч 
 дува из све снаге.{S} Остали одмах иза њега, ухватили се под руке, па попијевају.</p> <p>И, из 
н мене здрава пазио у својој кући, а ја њега рањена да гоним...{S} Помисли, бона...{S} Рањен!.. 
и да сам му најдража, и ја сам оставила њега!..{S} Ево ти га!..</p> <p>— Пхи! — узвикну дјевојч 
аборави, да омрзне ни он на ме ни ја на њега.{S} Опет смо најближи, највјернији, најискренији!. 
</p> <p>И нареди да сви укућани пазе на њега, да га слушају.{S} Нико више ни помислити није сми 
, духан-кесе, гране некакве осуше се на њега, оборише му турбан с главе и раскидаше џубу на пле 
поправљао пушку, а ја, наслонивши се на њега, припремао фишеке и набијао их, засипајући се пока 
; док човјек не загрца, не осврћу се на њега.{S} По срећи, њихова помоћ мени је ипак у згодан ч 
си таки — планух ја жешће, пљујући и на њега и на нож његов. — За ситницу, па нож бацаш према м 
 више вриједи, утолико су и нападаји на њега јачи; ситни нападаји осипљу се само на ситне људе. 
кратко вријеме толико смо се навикли на њега да мајка управо није могла ни ручати ни вечерати а 
уне не дижући главе нити се осврћући на њега.</p> <p>— А ти баш хоћеш да продаш кметове, ханума 
ба, све тежу за тежом, набацивао сам на њега, измишљао их, само да сам пред собом оправдам одлу 
сио о клин и готово сасвим заборавио на њега.</p> <p>А подругачица, шала, подсмијеха, чак и псо 
крстивши ноге. — Знам да се ти тужиш на њега, е ти је криво учинио.</p> <p>— И јес’ ми криво уч 
да сам себе осоколим и раздражим против њега, — почео сам се као и љутити и пребацивати му како 
 њиме а ја, јединац му, био сам се због њега и сам осилио и сва комшиска дјеца морала су да пат 
кућу довео, њега сам и служио...{S} Кад њега нема, жене служити нећу...{S} Лијепо је то...</p>  
епеоницу.</p> <p>Затим је сједила поред њега, уз кољено му, спустила му главу на прса и, увијај 
жи староме да га боље чује, сједе поред њега и ослони му се лактом о кољено.</p> <p>— Јунаци су 
робови? — уплете се Хасан и сједе поред њега, уз кољено му. — Зар их има?..</p> <p>Хоџа се прич 
 сад, увијек, не могу бити у соби поред њега, што га и сад сама не дворим...</p> <p>— Па?..</p> 
едајући и без питања на миндерлук поред њега. —</p> <p>Отео ми све моје...</p> <p>— Вараш се ти 
увши Хасана с пута, живо поскочим поред њега. — Ено их!..</p> <p>— Стој!..{S} Спремај се!..{S}  
> <p>Макар што је Хамид вазда био поред њега, макар што сам и Хатиџи непрестано препоручивао да 
каза руком да сједнем и ја, одмах поред њега.</p> <p>За неко вријеме обојица смо сједили тако,  
ени и чека да им приточи, а одмах поред њега, на тлима засјео други, метнуо некакву хартију на  
ричати му што.{S} Склањао сам се испред њега као испред туђина каква и тек кад сам знао да ће п 
 је, хтио не хтио, морао бјежати испред њега, измицати се, сакривати.</p> <p>Али као да није мо 
га сила, чинило се, не би више могла од њега отргнути.</p> <p>И није да је пристајао за њим као 
 и пипао рану.{S} Тек кад се измакла од њега и изишла из собе, стиште зубе и покуша да се испра 
 <p>— Ко је год са Зулфагом, грђи је од њега!..</p> <p>Хасан поврати нож у корице и подиже се.< 
готово сви избјегавали и склањали се од њега.{S} Стид, зар, било људе да се друже са човјеком к 
p>Зато га и мрзили многи и туђили се од њега.{S} Мени се барем чинило да не само у махали, него 
 <p>— Вјерујем у се, да нијесам грђи од њега, макар што је јунак, — одговорих поносито — а вјер 
но, мјерећи штогод, морао се очешати од њега или га нехотице гурнути.</p> <p>— Пхи, погане радњ 
ао сам да се боји нешто, да се плаши од њега.</p> <p>— А баш ћу да га дочекам овако — одговорим 
ем и оцртам отприлике онако како сам од њега чуо, готово његовим ријечима.</p> <p>Било то уз тр 
 одавно почели испадати.{S} Недалеко од њега, на ћенару једном, гурила се и хоџиница, премјерал 
гне главу и врисне за слободом, нико од њега силнији није — рече мирио, поправљајући <pb n="295 
имала, покушаше да је уграбе, отргну од њега.</p> <p>— Није твоја!</p> <p>— Моја!..</p> <p>Хусо 
<pb n="341" /> <p>Пошто отјерах муху од њега, баци на ме један уморан, тужан поглед, па склопи  
 опет ме поче наговарати да останем код њега...</p> <p>— Ако се бојиш свијета, а ти... ти одмах 
.{S} Ех!..</p> <p>Први пут споменула је њега, Зулфагу.{S} И одмах, по тим ријечима, познао сам  
ацих фес с главе, од страха да најприје њега не опазе...</p> <p>Иду!..</p> <p>— А шта ли Хасан  
 образа, која је непрестано јуришала не њега и додијавала му.{S} Осјетивши да сам уљегао, — вид 
— Ех, да сте њега чули!..{S} Ех, да сте њега чули! </p> </div> <pb n="276" /> <div type="chapte 
 и увијек уздахнем:</p> <p>— Ех, да сте њега чули!..{S} Ех, да сте њега чули! </p> </div> <pb n 
душеку.</p> <p>И као да размишљаше више њега: хоће ли опет лећи или неће.{S} Па га повуче према 
себи преко врата и опет се привијала уз њега.</p> <p>— Реци: јесам ли кршна?</p> <p>— Баш си ди 
 и, потрчавши Сулаги и приљубивши се уз њега, почнем и сам јаукати и запомагати из свега гласа. 
...{S} Није ли данас, сјутра ће бити уз њега...</p> <p>Млад си ти још, па не знаш...{S} А, ето, 
кренувши се љутито од мене иде Сулаги и њега пита.</p> <p>— Шта ћу радити!..</p> <p>— Ради како 
 изгрде муштерију и не напсују се и они њега и он њих, изненадили су се кад су видјели како ја  
на пенџеру, кроз гране феслиђена опазим њега, сама.{S} Стао покрај каната, исправио се, једном  
мене гуркао напријед, час сам ја гуркао њега.{S} Читав разговор између нас водио се полако, шап 
е...{S} Треба два-три сахата каскати до њега...</p> <p>Хасан ме дрмну за раме и полугласно прош 
ту не буде.</p> <p>— Ко ће причати, ако њега нема?..{S} Ко ће забављати друштво?..</p> <p>И уви 
во није могла ни ручати ни вечерати ако њега није било да двори, да послужи.{S} Зато, ако је ка 
 међу њих и засјео пред џамијом.{S} Око њега, по сниским малим софама поредали се угледни најст 
ућана весео, насмијан, задовољан, а око њега, са двије стране, ишла двојица момака, пијаних, ра 
дметао пепеоницу и уређивао јастуке око њега.</p> <p>— Хоћеш ли нам причати, ефендија? — питали 
p> <p>— Наша!</p> <p>И склепташе се око њега, навалише.{S} И, док се Ајкуна трзала, цичала, оти 
, са зобницама на глави, збијали се око њега са неколико страна; између њих мотљале се, обилази 
ти се.</p> <p>И сви су одмах трчали око њега, удварали се, улагивали.{S} Један му носио духана  
вијек провео носећи оружје и радећи око њега, мислио је да би му мања и грехота и срамота била  
су готово једногласно, оптрчавајући око њега. — Хоћеш ли почињати?..</p> <p>Причу његову свак ј 
а.</p> <p>Лијепо послали људи сахију по њега и поручили: како би жељели да им он буде у џамији  
>Није...{S} А чим је Хамид оробљен, — у њега су били грдни новци, — ваше се грађевине нијесу ви 
и Зулфаге.{S} Мрско му било и гледати у њега, мрско било посматрати како двори мајку, како иде  
очео ми пријетити; ја сам опет сумњао у њега.{S} И ко зна, може бит’ би се међу нама изродила и 
о својим жутим, упалим очима и шкиљио у њега, загледао, тврдим, жуљавим прстима пипао оштрице,  
орицама, што је растворена лежала близу њега на миндерлуку, и да га треснем њоме по глави, да г 
луд ти је — рече. — И не можеш само <hi>њега</hi>, него и рођену мајку тужити...{S} Она је најк 
ародски...{S} Онаки нам треба!..</p> <p>Њега су и послушали.</p> <p>Отада се хоџа никада више ј 
 која би могли товари сијена пролазити, његов мрки, мишасти кров са неколико оџаке на тјемену,  
ух ја жешће, пљујући и на њега и на нож његов. — За ситницу, па нож бацаш према мени!{S} Мамлаз 
 и коњски топот, и звеку оружја, и глас његов, оштри, дубоки, <pb n="235" /> мушки глас како гр 
 пеку...{S} Чује му и ход, осјећа и дах његов.</p> <p>И узалуд се опире, брани, отима; узалуд с 
>— Напријед!</p> <p>За чудо, тај поклич његов као да ми је давао нове снаге, као да би ме намах 
агао; за инат тукао сам Хамида, љубимца његова; за инат улазио у његову собу и са запаљеном циг 
ао да сада први пут гледам у тај врат и његова бјелина и пуноћа изненада освоји ме, замами.{S}  
тога узнемирила.{S} Већ шести дан након његова одласка постала је некако сметена, збуњена, успл 
нијеси више ријечи проговорио!..</p> <p>Његова хладноћа раздражи ме, распали још више.</p> <p>— 
рвен, па гори као врела крв...{S} Ја га његовала, залијевала, па... па ми драго што се расцвао. 
ћу га рањена примити у своју кућу и сам његовати, јача је била од свега другог и у први мах на  
каза на собу. — Не смије га рањена нико његовати, него ми.</p> <p>Ја је пољубих у чело.</p> <p> 
приговора.{S} Зато би одмах након такве његове упадице обично и настала бескрајна једна почивка 
Чини јој се, као да је одасвуда гледају његове очи, стријељају је, пеку...{S} Чује му и ход, ос 
не учиним.</p> <p>— А оклен Зулфаги <hi>његове</hi> паре — запитам кроз зубе, усиљавајући се да 
у управо, теретећи га како су, токорсе, његови стари то приграбили од њихових старих и како је  
хан и као да ме мамио, дозивао себи.{S} Његови високи, чисти, обијељени зидови, са два низа мал 
е више ширила по јаким, косматим прсима његовим...{S} Хоџиница је неколико пута мирно одбацивал 
лике онако како сам од њега чуо, готово његовим ријечима.</p> <p>Било то уз тргање, у винограду 
 куће Сулагине, кад бих изишао из врата његових, увијек сам опазио Зулфагу како стоји недалеко, 
да га оробе.{S} Прихватали су помало од његових њива, ограда, винограда, желећи да му освоје, о 
Улагивало!..{S} Пхи!..</p> <p>По срећи, његово договарање трајало је само по два по три сахата. 
 да су одговарале, отпијевале на тепање његово.</p> <p>Одмарао се само увече.{S} Сједне на трав 
ло Зулфагино пристајање за њом, ухођење његово, пажња онолика.{S} Макар га и гонила, и грдила,  
ио мајки да пријеђе мени, јер је читаво његово имање опет остало њојзи.{S} Двадесети дан погину 
замаче у ноћ, изгуби се.{S} Ми заузесмо његово мјесто, умотасмо се у ћебета и полијегасмо по тр 
Када сам с мајком разговарао о Хамиду и његовој свађи са Зулфагом, ни помишљао нијесам никако д 
ја је за чување, значи упола се предати његовој власти, оковати се драговољно.{S} А ја сам знао 
али му, заклањали, да види Алаха у свој његовој сили и слави, сметали да види небо и сунце, и м 
о се осмјехујући и необично уживајући у његовој забуни, муци.</p> <p>— Казао си и да ћеш ме исп 
, немајући силе у себи, опијали се тада његовом силом и, у пијанству, жељни да се размећу оним  
ког, поганог Зулфагу, са дугачком шијом његовом, са змијском главом и големим уснама вјечито ра 
иче.{S} Они су само стрепили пред силом његовом, као што обично сви слабићи стрепе пред неким к 
о са Сулагом.{S} Казао сам му узгред да његову понуду никако примити не могу.{S} Размишљао сам  
едно сељаче, које сигурно није знало за његову моћ ни силу, разбило ми главу и кад сам окрвавље 
м, чим смо поново пошли, мисао о зецу и његову злоношењу поче ме све више мучити.{S} И најпамет 
гледали с дивљењем, сви га вољели.{S} У његову присуству и страшивице се осјећале некако јаче,  
амида, љубимца његова; за инат улазио у његову собу и са запаљеном цигаром пржио му хаљине и пр 
ог друштва“ и звао да сједнем пред собу његову њему уз кољено.{S} И, рачунајући зар да сам већ  
рвиле би јатомице првог дана по одласку његову, засјеле и по собама и по авлији и, разбацивши ф 
 <p>То се већ могло познати и по држању његову.{S} Непрестано се освртао и на десну и на лијеву 
лфагу онога... па отишао јунаку, у чету његову.</p> <p>— И био четник?..</p> <p>— Само десет да 
га. — Хоћеш ли почињати?..</p> <p>Причу његову свак је са нестрпљењем очекивао.</p> <p>Чак су и 
кше и са сузама као да су се на мајчина њедра слијевале све муке и сви болови што сам их имао.< 
ичи, и новце, не бројећи, трпа у џеп, у њедра, за појас, гдје стигне, само да их што прије укло 
еклије биле препуне, гурали су фишеке у њедра, у џепове, за силахе, у големе духанкесе, које им 
ла...</p> <p>Враћајући се кући, с пуним њедрима цвијећа и слаткиша, сви смо били весели, сви за 
вати.{S} Два-три пута пипао сам се и по њедрима и по џеповима, мислећи да ћу наћи коју мрвицу ш 
p>Хатиџа, бацивши најприје један топао, њежан поглед на ме, као да ме пита за дозволу, приступи 
ише, иза тога постајала и некако мекша, њежнија, блажа.{S} И, желећи зар да заглади што ме онол 
 бранила му је да се никад не покаже ни њежнији према мајци, да се осмјехне на њу и нашали мало 
о проговорили, говорили су благо, тихо, њежно, као са болесником каквим кога нико не смије наљу 
и.</p> <p>— Шта је?..{S} Шта ти је?.. — њежно, испрекидано запита она, милујући ме по глави. —  
кове.</p> <p>— Па... па... па... — вели њежно, постиђено и наслони ми главу на прси, — вазда ме 
овуче.</p> <p>— Чекај — прошапта некако њежно, молећи, па разгрну фереџу и погледа ме својим ли 
туда, увијек причињавало као да осјећам њезин широки, топао поглед на себи, причињавало ми се у 
ишта.{S} Топлина мајчиних прсију и глас њезин, мек и звонак глас, измамише ми сузе.{S} Што сам  
е сама себи и хвалећи се чак.{S} Смијех њезин звонио је тада кроз полумрачну собу, одјекивао у  
то...</p> <p>— Она је овђе ханума!..{S} Њезина је кућа! — заграјаше остали момци за инад њему,  
се осили најгрђа је и најћоравија...{S} Њезина тиранија надмашује све друге...</p> <p>А имаш ли 
м и отимам испод њезине снаге и надзора њезина.{S} Кад год бих се враћао из куће Сулагине, кад  
и сама није вјеровала да је кућа заиста њезина и да је она једини господар у њој.{S} Као да ниј 
ио од твоје доброте или од њезине... од њезина мираза?..{S} Није ли исто?..</p> <p>— Види се да 
џа, кад би виђела како живим од доброте њезина оца док... док се још љуцки ни замиловали нијесм 
о је њезино и подај њојзи...{S} Ја нећу њезина...</p> <p>И, оставивши га осамљена, потрчах за х 
p> <p>Матере се нијесам бојао много.{S} Њезине пријетње и заклетве ништа помагале нијесу, нити  
етву, доносио воде и спуштао пред врата њезине собе, одмах поред прага; кахву јој сам пекао и и 
чи, — или живио од твоје доброте или од њезине... од њезина мираза?..{S} Није ли исто?..</p> <p 
дносити да се ја одмећем и отимам испод њезине снаге и надзора њезина.{S} Кад год бих се враћао 
 испод врата и приносећи румене ноздрве њезине смјежураним, обвехлим, необријаним образима свој 
рска војска није могла остати на миру и њезине силе као да се више нико бојао није.{S} Неколико 
ијању и трзању оном осјетио сам како ми њезине сузе оквасише косу.</p> <p>— Преудала се за Зулф 
више бојала да ћу неком јачем испричати њезине тајне и као да се хтјела осветити на мени за све 
 некако тањи, а очи, крупне, влажне очи њезине, помутиле се мало, покрвавиле.</p> <p>— Шта је о 
 ти тргаш...</p> <p>— Башка моји, башка њезини, башка свакога сина,</p> <p>— одговори он зијева 
ству јој, о причама, шалама, поступцима њезиним.</p> <p>Док је говорио, негдје недалеко, у комш 
, ако се усудим помолити, појавити пред њезиним јаранима.</p> <p>Отада се између нас двоје отпо 
пуно ишчезла, истопила се пред погледом њезиним, а, обвијајући јој меко, топло, пуначко, тијело 
ух ја помамно, зацењујући се, раздражен њезиним смијехом. — Убићу свакога!..</p> <p>— Хахахаха! 
га!</p> <p>И Хасановог првог доласка, и њезиних састанака с њиме, и моје ненадне женидбе.{S} На 
дијете...{S} Она има...</p> <p>— Што је њезино и подај њојзи...{S} Ја нећу њезина...</p> <p>И,  
звила и прољепшала!..{S} Бледуњаво лице њезино сад је испод шамије изгледало руменије, пуније;  
ер...</p> <pb n="387" /> <p>Мршаво лице њезино изнакази се, искриви.{S} Уста као да пређоше на  
та она тихо и порумени.</p> <p>Руменило њезино још ме више наљути.{S} Изгледала ми тога часа ка 
учју, одигох са серџаде.{S} Уживајући у њезину цикању и подврискивању, трчећи понесох је по соб 
штовањем, измичући се на леђа.</p> <p>У њезину присуству миловао је и мене и, као малом дјетету 
 ни излазила, али су слуге, по наговору њезину, морале сваки пут да одговоре е је нема, да је о 
сам га свуда, изазивао, ругао му се.{S} Њему за инат, — чинило ми се, — могао бих учинити све ш 
кад и никоме за љубав учинио не бих.{S} Њему за инат ишао сам у чаршију, међу чаршинлије, прича 
олан, како је слатка била!..</p> <p>— А њему и то криво?</p> <p>— Кад сам узела кумру на прси,  
вему ономе што сам гледао и слушао и да њему ништа о том не напомињем.</p> <p>А кад би се бабо, 
ако јој биле чисте, — и покаткада према њему узвијала главом, као чудила се.</p> <p>— Хоћеш ли  
ђо!..</p> <p>И чим би се окренула према њему, весело зарзала и почела тући копитом о земљу, трч 
м био онако напрасит и онако груб према њему...{S} Зашто?</p> <p>Је ли он крив што му се Зулфаг 
 као ругајући се искезих све зубе према њему.</p> <p>— А шта је од тих новаца, што их мајки дао 
S} Држећи запету пушку стајала је према њему усправљена, горда и поносита, презриво се осмјехуј 
ада проговори Хајкуна и испрси се према њему, спремајући се да још жешће навали. — Мислиш ли се 
 чибука <pb n="275" /> и потрчаше према њему.{S} И постуле, камење, духан-кесе, гране некакве о 
 и сама погледа на канат и опљуну према њему. — Није ми било стало до свијета ни онда, кад сам  
, ниткове, — окосих се ја и пођох према њему. — Све си отео...</p> <pb n="339" /> <p>Зулфага се 
еколико крпетина што се једва држало на њему могло назвати хаљинама, — са завезаним оком и са т 
 кућа! — заграјаше остали момци за инад њему, опколивши мајку, као да би да је бране. — Она овђ 
>— А шта ли Хасан ради?..{S} Како ли је њему?.. — помислих и кришом почнем провиривати кроз лиш 
ог најљућег душманина, што више вјерује њему, кога је јуче познао, него мени, с киме је толико  
 много, —— и размјести их онако како се њему свиђало, не водећи рачуна о томе: хоће ли мени бит 
Ибрахим-ефендију, помоћника кадијина, и њему да се притужим.</p> <p>Ибрахим ефендија, витак, ље 
тварао, — плашио исто као и ја, да је и њему мучно било као и мени.</p> <p>То се већ могло позн 
ће него ти разбит’ главу, кад ти нијеси њему разбио прије?..{S} Аферим!..{S} Чо’јек ће бити кад 
нам рашта, али након сваког разговора о њему ја сам био некако веселији.{S} Лакше ми било на ду 
влији, имала је понешто ново да прича о њему.</p> <p>Накриви главу према рамену, извије танке о 
да и частио?..{S} И је ли крив што је о њему мислио као о поштену човјеку?..{S} Зар <pb n="369" 
.</p> <pb n="273" /> <p>Још и сада се о њему приповиједа прича како се чудновато препоручивао а 
испод грла дао...{S} Чудим се како се о њему може и мислити рђаво.</p> <p>— Охо!..</p> <pb n="3 
 шта ће с њиме бити?</p> <p>— Отац се о њему мање бринуо него што се ја бринем — дочека мајка б 
а кратко вријеме читаве приче причати о њему.{S} Онако јуначки, дрзак, насртљив, у дане кад се  
/p> <p>Чак и дјевојке почеле говорити о њему, узносити га.</p> <p>Кад би увече пролазио махалам 
ма.</p> <p>И у Сулаге сам најчешће ишао њему за инат.{S} Сваки дан готово ишао сам тамо и на ав 
 да Зулфага није био у близини.{S} Само њему за инат задржао сам се, остао.</p> <p>Човјек овај  
 стигао је заптија с поруком да је само њему, Јовану, дозвољено продавати робу из зембиља и да  
ијеса поче жестоко, силовито ударати по њему и руком и папучом, поче му дерати и антерију и кош 
је?.. — очајно запита мајка, трчећи час њему, час мени и увијајући се, ломећи пред обојицом. —  
гледала избавитеља неког, добротвора, у њему, готово, гледала све...</p> <p>И нареди да сви уку 
крупњи, и јачи, и већи од свакога.{S} У њему као да је гледала избавитеља неког, добротвора, у  
и само ја нијесам могао наћи уточишта у њему.{S} Никакав ханџија није допуштао ни да се изјадам 
е ли бити дебело и колико ће ока бити у њему.</p> <p>И обје као да бијаху задовољне.{S} Осмјехн 
 сравни са опуштеним подвољком, утону у њему, очи се помутише, заблијештише.</p> <p>— Освети ми 
тва“ и звао да сједнем пред собу његову њему уз кољено.{S} И, рачунајући зар да сам већ „поприл 
обе.{S} Прихватали су помало од његових њива, ограда, винограда, желећи да му освоје, отму упра 
на некаква сељака, који је покрај своје њиве под дрветом једним лежао и пландовао, док су му св 
</p> <p>— Ето — избаци хоџа и показа за њим. — Ето!..</p> <p>Казао сам: свршиће на вјешалима... 
 се и пошао.</p> <p>Мајка је гледала за њим мрштећи се и постајући све немирнија.{S} Неколико п 
 се рукама о кољена, одмах се дизала за њим, не гледајући нас и ништа не говорећи.</p> <p>Тада  
јехну.{S} Лагано оде и затвори врата за њим, па пјевуцкајући узе наргилу и, сједнувши и пребаци 
вши све оно да кољена, устаде и пође за њим. — Шта ће ово?</p> <p>— Ништа...{S} Тако... — одгов 
е подигао и почео бјежати, трчала је за њим, гонила га, тјерала, гађајући га у леђа камењем, др 
S} Ја сам опет ишао готово узастопце за њим, као надзиравајући читав посао, и ако би се гдје по 
рћући се.{S} Неколике пушке запуцаше за њим, заграјаше свиколици, потјераше га.{S} Трговац онај 
са чудним неким задовољством гледали за њим.{S} Махала читава поносила се њиме а ја, јединац му 
бучени као и он узастопце пристајали за њим, те нареди да сељака свежу и да му отцијепе двадесе 
оји су смирени и потурени пристајали за њим, — да донесу јање.</p> <p>Затим се, онако горд, усп 
и фењер, лагано, оборених глава ишли за њим, не стружући постулама, не говорећи, не јављајући с 
очео и живље корачати и прикаскивати за њим, кочоперећи се, јуначећи и на силу се смијући, шале 
викали су помамно пријетећи и трчећи за њим. — Муртат и одметник!..</p> <p>— Међер је стари хоџ 
говорио је хоџа забринуто, гледајући за њим. — Хоће, вјере ми.</p> <pb n="298" /> <p>— Он нешто 
замакао.</p> <p>И дође ми да потрчим за њим, да га сустигнем и опет вратим, улагујући се и моле 
гнути.</p> <p>И није да је пристајао за њим као јаран, пријатељ, него готово као слуга, измећар 
огурен, пође пред нама, — ми пођосмо за њим.{S} Хасан се опет умота у струку, сакри и главу и о 
мах сам прихватио за оружје и кренуо за њим.{S} Нити смо се јавили планинштарима, ни опростили  
ратити у бој, да ће у ватру и у воду за њим.</p> <p>Чак и дјевојке почеле говорити о њему, узно 
е и кукају за старим земаном и јаучу за њим.{S} А то смета људима који хоће напријед, који јуна 
о и измакао ми испред очију, зажалих за њим.{S} Почех сам себе прекоравати што сам био онако на 
>Окрену се и пође, а ја као слијепац за њим.{S} Поново кренусмо напријед, само напријед. </p> < 
/p> <p>— Шта?..</p> <p>И наднесе се над њим да боље чује.</p> <p>— Шта си казао?..</p> <p>— Не  
{S} Кад је изашла мајка, — која се пред њим није сакривала као пред другима, — чинило се као да 
н бјежи безобзирно, струже, измиче пред њим.</p> <p>— Побјегао и оставио ме самога! — сину ми к 
и су, због тога, били и слободнији пред њим, ведрији, веселији и након ручка који је увијек био 
илу ме гонио да запалим, задиманим пред њим.{S} Тада би по обичају и опет почео питати, распити 
ла на њ и пратила га. — Биће кијамета с њим!..</p> <p>И погодила је.</p> <p>Није прошло ни пуни 
 ни погледати не смију, камо ли да се с њим састану и проговоре.</p> <pb n="277" /> <p>Али Хаса 
у...{S} Хоћеш ли, болан, да се рвем и с њим и са собом?..</p> <p>— Рви се.{S} Бићеш јача!..</p> 
Зулфага је то видио и зато се здружио с њим — настави мајка немилосно. — Он му вазда и прича, о 
се, улагује.{S} Ни говорити није хтио с њим, ни поздрављати се.{S} При сваком сусрету окретао ј 
брни, криви дршци великих ножева.{S} За њима су, на омањим враним парипима, јахала тројица млађ 
крену из авлије, он једнако пристаје за њима и једнако, не престајући, набраја и поздраве и сав 
х се на пушку, застадох и, гледајући за њима, почех грдити, ружити их из свега, гласа.{S} Почех 
еном руком.{S} Безнадежно сам гледао за њима како измичу и проклињао, страшно проклињао.</p> <p 
жио није никога од њих, ни пристајао за њима.{S} Најволио је бити сам.</p> <p>Ако му је понекад 
жје! — викну брзо, опруживши руке према њима и као молећи. — Одмах!..</p> <p>Момци застадоше и  
 раздраганих кадуна, наклањале се према њима, савијале, угибале, пјевајући, подврискујући и нам 
него ће свак тражити висине и ићи према њима својим путем, мислећи својом главом и опирући се н 
зио, смиривао сам се одмах и опет према њима пружао руку и задављено стењао:</p> <p>— Дај!..</p 
а прси набрекле, наједрале и јечерма на њима као да почела пуцати, попуштати.{S} Погледавши ме  
изненада надуше, а мале, ситне длаке на њима нагло <pb n="318" /> почеше расти, кострешити се.. 
игаром пржио му хаљине и правио рупе на њима.</p> <p>И у Сулаге сам најчешће ишао њему за инат. 
S} Кроз дроњке оне што су још висили на њима провидило се голо, изгребано тијело; из рањавих, н 
чак до Хајкуниних димија и треперећи на њима.{S} У врху собе, на својој шилти, — коју су у зиму 
тихо, пажљиво, закуца зарђалом алком на њима.</p> <p>Нико се не одазва.</p> <p>Зулфага застаде  
ва, него још ударили и у силеџиство над њима...{S} А силеџиска владавина добра не доноси, јер п 
т људска највиши су душмани стида; пред њима се губи као дим да своје мјесто уступи дрскости и  
јући очима и руменећи. — Све дршће пред њима...{S} И нико им ништа не смије...{S} Живе како хоћ 
ругима, изван куће, покаже да се и пред њима, пред читавим свијетом, похвали.</p> <p>Ради тога  
hi> и <hi>рајинске</hi> послове и да се њима забавља.{S} Због <pb n="247" /> тога се често свађ 
бих имао, ни њих не бих миловао...{S} И њима бих зликовац био...{S} Нико се уза ме усрећио не б 
ио шећерлема, локума, бајама и да бих и њима коју пару дао.{S} По срећи, у мени је било и сувиш 
 Сваке вечери, након јације, одлазио би њима, наметао резу и подупирао их још дирецима, сандуци 
адивши из џепа бројанице поче се играти њима.</p> <p>— Не може те ни зајам понизити, — рече — а 
отрбушке, одиже ноге у вис и, климајући њима, узе двојнице па поново поче ћурликати.{S} Двојица 
це, носећи дахире у руци и позвецкујући њима весело улазиле и, некако поцупкујући и скакућући,  
 није, колико о хајдуцима.{S} Свак је о њима говорио, свак распитивао за њих.{S} И све некако т 
и од хоџе, иако нико ни споменуо није о њима, ипак сви опазисмо како је у пошљедње доба постао  
 ходају и свете се сваком ко гласније о њима ружну ријеч проговори, ко их по злу помене.{S} Ком 
 па нити иште новаца нити што спомиње о њима све дотле док се бабо сам не досјети и не исплати  
 гладећи браду и ушмркујући размишљао о њима.{S} Примјећивао није ништа.{S} Нарочито Зулфагу ни 
ала све до плећа и лагано га куцкала по њима.</p> <p>Ријетко када да чаршинлије нијесу устајале 
дити робови и биће бруке и много јада с њима...</p> <p>— Какви робови? — уплете се Хасан и сјед 
иње били домамили себи, помијешали се с њима.{S} Натјерали их и да се пропију и у пићу да распл 
јавили планинштарима, ни опростили се с њима, поздравили.{S} Хасан као да је и подранио баш збо 
ућана, ишао међу комшије, састајао се с њима, сашаптавао.{S} По неколико ибрика кахве наручивао 
ј су лежали, <pb n="348" /> дружио се с њима, јео пилава из старих, великих казана бакрених, пр 
ише жељела да изађе и да се разговори с њима.</p> <p>Понекад је изгледало као да је између њих  
продавао им некакве ситнице и мијењао с њима за барут, за фишеке, за брашно.</p> <p>Неколико Ци 
одрпане, и — не питајући ме, — сједио с њима, сашаптавао се и пунио фишеке.</p> <p>Ако се који  
ке хајдуке?</p> <p>— Јок...{S} Нећемо с њима...{S} Ми ћемо сами...{S} Сами да царујемо у гори.. 
аквих јарана.{S} Укратко сам прекинуо с њима.{S} Једино се побоље опријатељих са оним сељачетом 
у и мало страшније госте и да другују с њима.{S} Хасан због тога некако постиђено спусти пушку  
по сандуцима и по роби, заклони ми робу њима, оружје објеси о рафове, ћепенке и изнад врата ард 
и, почеше се прелијевати као да се међу њима каранфили расцваше.</p> <p>— Приступајте! — мукло, 
но ослободи.</p> <p>Опет као да се међу њима почела водити борба, подмукла, прикривена, али сил 
те у разговор...{S} Кад сам ја био међу њима лакше било обојима...</p> <p>Тада су већ смјели и  
грохотом не засмијем, стојећи тако међу њима, као јање изведено на пазар, кога пипају и загледа 
о мекших и топлијих ријечи; једино међу њима изгледао је некако блажи, питомији.</p> <p>— Људим 
/p> <p>Кад загледах боље, познадох међу њима Јована, оног истог Јована, који је некад са мном п 
, а папуче оставивши дјеци да се играју њима, отпочеле са својим теферичима.</p> <pb n="218" /> 
енџер. — Зар и овђе?..</p> <p>— Наши су њима ударали и на живот, и на образ, и на имуће, па раш 
исука нож из канија, бијесно ошину коња њиме и потјера право према мјесту, одакле се још, изнад 
м, снажно га ухвати за руку и продрмуса њиме.</p> <p>— Ето!</p> <p>И, опаливши му два широка ша 
ли за њим.{S} Махала читава поносила се њиме а ја, јединац му, био сам се због њега и сам осили 
али...{S} Затим извади нож, огледа га и њиме поче размахивати око себе: поче засијецати у стабл 
p>Она се ухвати за серђен и поче трести њиме.</p> <p>— Ама ја се бојим и себе саме — готово јау 
јући се раменом о зид, каже:</p> <p>— С њиме се не може више...{S} Чудан је постао...</p> <p>—  
ми онај проклети зец паде на памет, а с њиме и злокобљење Хасаново...{S} Шта ће бити ако нам се 
ишта ни било није, опет ме позивао да с њиме идем у „лов“ и врљао са мном по Требевићу, а Хајку 
ог првог доласка, и њезиних састанака с њиме, и моје ненадне женидбе.{S} На све био заборавио к 
уцах...</p> <p>— Само сам разговарала с њиме — додаде затим шапћући.</p> <p>— <hi>Само</hi> раз 
ала да се у читаву шехеру нико у томе с њиме надметати не може, да нико не зна онако »китити« и 
</p> <p>— Ако је јаран, не ашикује се с њиме...</p> <p>И загледах се у обрве и учини ми се да т 
ута брзо притрчим Хасану и пољубим се с њиме.</p> <p>— Шта је?..{S} Како си ми?..</p> <p>— Добр 
 — Продате ли кметове и земље, шта ће с њиме бити?</p> <p>— Отац се о њему мање бринуо него што 
гледам некога, па одмах и да се крвим с њиме!..</p> <p>— Мораш!</p> <p>— Нећу!</p> <p>И, одгурн 
 да би се због тога и поново посвађао с њиме, поџавељао се, да у неко доба не зачух разуздан, з 
ицима и кметовима више разговара него с њиме.{S} Криво му и што се смије онолико, шали, залијев 
}И... и... и кад га не дворим, шта ћу с њиме у соби?..</p> <p>Нећу с њиме кад немам посла...{S} 
, шта ћу с њиме у соби?..</p> <p>Нећу с њиме кад немам посла...{S} Имам ја и другог, свога рада 
асред царскога друма ухватим у коштац с њиме и порвем се, побијем, покрвим.</p> <p>Испод појаса 
а!..</p> <p>— Обећај ми да више нећеш с њиме говорити — замолих је, хватајући је за подвољак. — 
разилазе куд који хоће.{S} Ни питала за њих није, ни наређивала да се часте.{S} Опет је мислила 
 јер шта ће живот кад се ни за се ни за њих нема чему бољем надати?“</p> <pb n="283" /> <p>Па о 
к је о њима говорио, свак распитивао за њих.{S} И све некако тихо, прикривено, са страхом неким 
ћи да их чује и да се барем осмјехне на њих.</p> <p>Сама Хатиџа, једне вечери, узевши ме за рук 
{S} Хајкуна није хтјела ни погледати на њих, ни осмјехнути им се.{S} Журно, хитно корачала <pb  
ије одговарао много, нити се обзирао на њих; ако би случајно и избацио коју ријеч, избацио би с 
ијале му се.{S} Зато му и било криво на њих, зато их и прекоравао.</p> <p>— Не знате ви, погано 
 планина, те се причиња као да десетина њих у један исти мах са неколико страна хакћу и подвику 
 и тиме ми онемогућили сваки рад против њих.</p> <p>И, ни сам не знам како, опет ми рука полети 
поред зида уздизали; на зидовима, изнад њих, висиле свилене махраме и златом извезене чеврме и  
илим ћепенцима и големим стрехама изнад њих, по којима одавно израсли и прилип и маховина, желе 
 обореном главом чекали док прође поред њих, не гледајући један на другога, не шапнувши ријечи. 
апуклих зидова, — идући поребарке поред њих, — лагано се поче прикрадати, примицати кући једној 
као и отац му, ни тражио није никога од њих, ни пристајао за њима.{S} Најволио је бити сам.</p> 
вљењем.</p> <p>— Помисли, болан, све од њих стрепи! — говорио је, сијевајући очима и руменећи.  
њама ни дружио се није.{S} Бјежао је од њих, сакривао се, склањао, ради чега му се сви и подсми 
е окрећући и бјежећи, сакривајући се од њих.</p> <p>Наравно, одмах иза тога морао је Хамид трча 
 ће отпочети.{S} Напошљетку најмлађи од њих, који је некако изгледао и најприсебнији, поче прич 
 неки, давнашњи знанци.{S} Са сваким од њих побратио бих се, загрлио, пољубио и упустио у ма ка 
о, са пуно самопоуздања. — Ноћиваћу код њих одсада...{S} Ако су и хајдуци, људи су...{S} Нијесу 
висе дроњци и голо месо провирује испод њих; на кољенима испуцала чоха,повила се, а постава исп 
цима распали се, попустили, те се испод њих провидили и стопе и закрпљене ивице од чарапа.</p>  
отпуно убједљиво.</p> <p>За чудо, обоје њих гледали су врло често на моју собу и указивали на њ 
би се по двојица, по четворица или више њих, потпуно опремљени и оружани, с напуњеним пушкама,  
акар и косијер, — и њих су извлачили, и њих чистили, поправљали.{S} Узгред су пунили и фишеке и 
пушчетина, нож, па макар и косијер, — и њих су извлачили, и њих чистили, поправљали.{S} Узгред  
ије, који се враћали из дућана ми, те и њих чашћавао.{S} Два-три пута видио сам како је испружи 
је...{S} И жену и ђецу кад бих имао, ни њих не бих миловао...{S} И њима бих зликовац био...{S}  
штерију и не напсују се и они њега и он њих, изненадили су се кад су видјели како ја непрестано 
како је одсијев кадикада клизио и преко њих, заигравао, чудно су се прелијевале, као растопљени 
</p> <p>Напошљетку, кренуше се неколико њих пред бимбашу.</p> <p>— Аман, — повикаше узбуђено —  
и срећа, Турчине! — отповрнуше неколико њих једногласно, подижући главе.</p> <p>Почеше се комеш 
а оног, долазило ми у дућан по неколико њих, засједали по сандуцима и по врећама с кахвом, прис 
 и чаршију затварали.{S} Крену неколико њих, обијесни, љутити, раздражени, с исуканим сабљама и 
..</p> <p>За Османом одоше још неколико њих, одбјегоше.</p> <p>Напошљетку читава кућа остаде са 
о да се испреплело неколико пушака, око њих се разасуло стотинама маријаша, па се све то тресе, 
} Чучнувши поред кошница завиривао је у њих, метао шећера и полугласно тепао, док су му око гла 
је као окамењено стало, па само блене у њих...</p> <p>— Хајкуна!..</p> <p>— Нек свак дође и нек 
н.{S} Примицао сам се вратима, гледам у њих, у велике широкоглаве клинце којима су ишарана и у  
ве говоре: како ништа немаш, како ћеш у њих просити...</p> <p>— Мучи!..</p> <p>И опет почне да  
но спусти пушку поред себе и сједе међу њих.</p> <p>— Јесте ли из далека, момци? — запита стара 
ба и он понуди свакога и сам сједе међу њих.{S} И замоли их да причају о свему, да све кажу.</p 
сједали по трави, он сам сједао је међу њих, прекрстио ноге и понудио им духанкесу да запале.</ 
о и дјеца науче.</p> <p>И дошао је међу њих и засјео пред џамијом.{S} Око њега, по сниским мали 
атких, дебелих чибука, а она стане међу њих румена, весела, насмијана, пита их о земљи, о хајва 
 се око њега са неколико страна; између њих мотљале се, обилазиле кириџије вичући, трајући, гал 
{S} Ако је и било када разговора између њих, било је насамо, одвојено, гдје нико не слуша, чак  
p>Понекад је изгледало као да је између њих двоје настала нека потајна, подмукла борба, у којој 
пуцали, а скорена крв, црнећи се између њих, слијепила их и готово изравнила један с другим.</p 
х, запетљах.{S} Бржебоље истрчим између њих, завучем се чак у подрум и тамо се сакријем за нека 
..{S} Једва сам живу главу изнио између њих...</p> <p>И одбацивши празан филџан отсијече:</p> < 
рца, не осврћу се на њега.{S} По срећи, њихова помоћ мени је ипак у згодан час дошла и на велик 
...</p> <p>Мени смијешна дође та забуна њихова и да не бих ударио у гласан смијех, морао сам се 
че их љуштити.</p> <p>— Планина је кућа њихова — рече. — Има их свуда.</p> <p>— А ми нијесмо ср 
 некоме од мојих.</p> <p>Зато поред све њихове љубазности поче ме обузимати нека чудна сјета, т 
S} А, ето, хајдуци напредују...{S} Чете њихове спустиле су се ономадне у Сарајевско Поље...{S}  
дуци се у земљи сасвим осилише.{S} Чете њихове попунише се, нарастоше, и са својим навалама уче 
та задовољна лица и јаке, забрекле прси њихове.{S} Не узбуни се нити узнемири ниједан, макар шт 
шла у собу одакле је најбоље могла чути њихове разговоре.</p> <p>Легла би на шилту, сјела, или  
ће увриједи!..{S} Чак ме матере и очеви њихови митили и давали ми смокава, грожђа, шљива, да их 
.</p> <p>Горе и планине препуне су чета њиховијех...{S} Ударају, нападају, бију, пале, крве се. 
о уским, прашњавим, изрованим друмовима њиховим; ноћивао у тијесним, смрдљивим колибама, гдје с 
распричао.{S} О хајдуцима, о јунаштвима њиховим говорио је по два сахата, причао и о животу њих 
 заиграше под малим, ружичастим прстима њиховим, а витлови са бехаром својим почеше се окретати 
е планине, баште са бехаром и зеленилом њиховим, да слуша шум Миљацке, пјевање тица, шапат трав 
у се међусобно, пили, свађали се.{S} По њиховим собама као да је потоцима текла медовина, ракиј 
 токорсе, његови стари то приграбили од њихових старих и како је то он дужан повратити.</p> <p> 
 Нијесам готово нигдје могао крочити од њихових шала, питања, подругачица.{S} Чак ме два-три пу 
вати новце.{S} И, за чудо, оно звецкање њихово, циликтање, као да потпуно растјера све мутне ми 
ати да је то био један обичан догађај у њиховој кући и да се нико због тога не мора ни бунити н 
ланинштара, пред старом, ниском колибом њиховом, која се, трошна и окрхана, згурила у малој, не 
 трзати се некако, грчити, и при сваком њиховом трзају као да ме неко боцкао безбројним иглицам 
азивајући, хотимично насрнувши на групу њихову, жељан да је разбијем, подвриснух:</p> <quote> < 
рио је по два сахата, причао и о животу њихову, о царевању у гори са заносом, са одушевљењем.</ 
га си подгојила, — отегну Зулфага према њој и опет као да поче попијевати. —</p> <p>Ето ти срећ 
едом тражећи Хатиџу и окрећући се према њој. — Разбојник сам, зликовац сам, хајдук, зулумћар... 
дијете какво, подигнем се и пођем према њој.</p> <p>— Дај ми преобуку...</p> <p>Кад је Зулфага  
тство и показати колико сам ситан према њој?..{S} Шта је хтјела она?..</p> <p>Шта је хтјела?..< 
очепам своје мале вјеренице ми да се на њој осветим.</p> <p>Чупао бих је за косе, обарао, газио 
залуди помало; одузме му памет.{S} Па и њој.{S} Она мирна, тиха, повучена жена, која се толико  
јка немилосно. — Он му вазда и прича, о њој и вазда је хвали... </p> <p>Ништа даље нисам чуо.{S 
ако примити не могу.{S} Размишљао сам о њој читаву ноћ и, напошљетку, одлучио да одбијем.</p> < 
ом која су скакала, врискала, трчала по њој и играла се клиса, лопте, сакриваче.{S} И све је не 
љеним очима и пјеном на уснама, гази по њој, гази и игра, скаче и удара, гњечи као тијесто, жел 
 узе пушку по сриједи и поче ударати по њој.</p> <p>— Е да видимо, момче, да окушамо сад ко је  
— Ако је ватра, баш хоћу да те окушам у њој, да видим каква ћеш ми изаћи...{S} Ето колико ти вј 
 тада кроз полумрачну собу, одјекивао у њој и, чинило ми се да се све око мене смије, све звони 
та њезина и да је она једини господар у њој.{S} Као да није вјеровала, е сад збиља може заповиј 
а има...</p> <p>— Што је њезино и подај њојзи...{S} Ја нећу њезина...</p> <p>И, оставивши га ос 
 јер је читаво његово имање опет остало њојзи.{S} Двадесети дан погинуо је у Дузи.</p> <p>1911. 
ух у смијех.</p> <p>— Само то?..</p> <p>Њојзи као да бијаше криво што се смијем, као да је вриј 
осматрати како двори мајку, како иде за њом, <pb n="248" /> удвара се, улагује.{S} Ни говорити  
ло и узрујавало Зулфагино пристајање за њом, ухођење његово, пажња онолика.{S} Макар га и гонил 
јачке.{S} Хајкуна ишла пред нама, ми за њом.{S} Под ногама шкрипао нам и хрштао замрзнути сније 
 је, — опет јој се јавих, пристајући за њом. — Наш је...</p> <p>— Шта?..</p> <p>И опет ме погле 
p>И поздравивши се с Авдагом уљегнем за њом у кућу. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP 
у преко рамена и позва нас да пођемо за њом. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19132_C 
еднако моћан и силан, једнако влада над њом.</p> <p>Наскоро сам се увјерио да је говорила истин 
ијетити.{S} И што су више стрепили пред њом, клањали јој се, улагивали, постајала је све жешћа, 
 муцао је Зулфага, једнако стојећи пред њом онако тих, покоран, скрушен, са уснама вјечито разв 
а ту исту слушкињу, која је и спавала с њом, а мој душек премјести у своју собу и прострије упр 
о се разговара, страх да се не нашале с њом, да је не пецну.{S} Зато се вазда и уклањала, измиц 
ћи, а све ме јаче стиска за руку и трза њоме. — Како си могао оно учинити?..</p> <p>— Шта сам у 
>И стиснувши ме за руку, снажно затресе њоме и лагано изађе из авлије.</p> <milestone unit="sub 
 и заврати је.{S} Половицу лица поклопи њоме.</p> <p>— Па лијепо... лијепо... — прогунђа. — Куш 
дебели, угојени мачак и почео се играти њоме.</p> <p>И нијесам отишао на састанак.</p> <p>— Што 
{S} И чудна жеља обузе ме да се поиграм њоме, да је намучим.</p> <p>— А рашта да га не примимо? 
изу њега на миндерлуку, и да га треснем њоме по глави, да га на мјесту убијем.{S} Једва сам се  
рестано као да је тражио кавге, ината с њоме и вазда се жестио што и она није била кавгаџија, ш 
ред јој отима и оно што има, пазарује с њоме!..{S} Сви сте ви, сви смо, хајдуци, пљачкаши, разб 
гред..{S} Зар се и због тога завађати с њоме?..</p> <p>Да загладим погрешку примакох јој се опе 
сам отићи да је видим и да проговорим с њоме, али, као за инат, никад је нијесам могао затећи к 
и дан, дође ми да се свадим, поинатим с њоме.{S} Поинатио бих се чак и са људима који су пролаз 
ћи кад је излазила од куће, и остајао с њоме негдје чак до поноћи.{S} Ни <pb n="279" /> хоџа ни 
ам покрај мајке на шилти и разговарао с њоме.{S} Опазивши ме он застаде на прагу, изненађен, по 
управо до зоре.{S} Па и Зулфага остао с њоме...{S} И ко зна колико су се разговарали и шта су с 
а пођем, да је поведем у собу и онако с њоме заједно да станем пред Хасана, кад се он исправљен 
оснију љубавну изјаву.{S} Ја сам, опет, њу слушао кад ми говорила о комшилуку и комшиницама, о  
ад све поспе онда настану праве муке за њу...{S} Чини јој се, као да је одасвуда гледају његове 
је ни мислио нити се љуцки припремио за њу, одлучио сам да се одмах вјенчамо.{S} Ни сватова ниј 
 купила је и тамбуру и поче ударати уза њу.{S} Сједне насред авлије, пребаци <pb n="241" /> ног 
гомиле једне, гурнули кахвени ибрик уза њу, па чекајући док узаври вода, засјели по трави и зап 
него се он пробуди и да дуго не чека на њу.{S} Кад би се пробудио, хитала је с ибриком у руци и 
 њежнији према мајци, да се осмјехне на њу и нашали мало.{S} Ни кад је изгледао најведрији није 
а Хасан и спустивши пушку наслони се на њу. — Ево... право да речем... и ја сам се зажелио куће 
 бранила...{S} Он се сад и не осврће на њу нити слуша шта она говори...{S} Не можеш тамо...</p> 
 врло често на моју собу и указивали на њу.{S} По томе сам одмах могао и <pb n="266" /> познати 
срећила? — питао сам тихо, указујући на њу и као подсмјехујући се. —</p> <p>Ни она?..</p> <p>Ха 
ешто више пристајао за мајком, пазио на њу и старао се да јој што боље угоди.{S} Свако јутро, п 
, а и нехотице се сагињем, надносим над њу. — Одговори ми.</p> <p>— А зар га нијеси ти довео? — 
а потпуно, не клоне и не спусти се пред њу.</p> <p>Има тренутака када човјек по нагону неком, — 
га грдити чим се повратио и изишао пред њу. — Све си оставио, да ме намучиш, душманине, као да  
а часа чинило ми се као да ће и мене, и њу, и свакога гађати као кумру, те некако и нехотице ус 
о, искидао је на комаде.{S} Мучио бих и њу и Сулагу и никакви јауци ни помагања не би ме могли  
макар и млади били обоје — рече. — Узми њу, узми и мираз...{S} То и други раде.</p> <p>Ја опет  
рдније.{S} Клечећи на трави, утонувши у њу, и раширивши руке према небу, готово ништа говорио н 
на прагу, ухватио се за канат, гледам у њу и кроз сузе се смијешим, а она се извила, издигла је 
ан дочепао собе и сакрио се, закључао у њу, остављала га је, враћала се и, уморена и малаксала, 
<p>Ако су негдје хајдуци дочекали кога, о томе се причале читаве приче.{S} Многи као да нијесу  
 говорило није колико о ширењу устанка, о бојевима, окршајима, јунацима разним, говорили смо и  
ајвише нам причала о некаквим маћехама, о женама које су обично биле шејтанског поријекла, те м 
 ми говорила о комшилуку и комшиницама, о махнитој Фати и паметној Злати, о чеврама што су везе 
 необично се распричао.{S} О хајдуцима, о јунаштвима њиховим говорио је по два сахата, причао и 
мајка немилосно. — Он му вазда и прича, о њој и вазда је хвали... </p> <p>Ништа даље нисам чуо. 
тлије и о димијама од свиле бешлуклије, о састанцима и теферичима дјевојачким.</p> <p>Чак и при 
нашли нови свијет неки, дворе вилинске, о којима нам се у дјетињству тако много причало.</p> <p 
раво <hi>житије</hi>, како се то рекне, о коме једино и вриједи да се нешто прича. </p> </div>  
, с осталом чељађу, него носио у торби, о рамену, овећи комад хљеба и неколике главице лука, па 
на, весела, насмијана, пита их о земљи, о хајвану, <pb n="381" /> о добрима и одмах мјери, разм 
чни.</p> <p>Ако сам јој причао о радњи, о дућану, о мачку који ми улови по четири миша на дан,  
цама, о махнитој Фати и паметној Злати, о чеврама што су везене чистим златом и о чеврама што с 
едом читаве им товаре, питао их о кући, о дјеци, о стоци, о свему.{S} За те људе са испуцаним,  
ве им товаре, питао их о кући, о дјеци, о стоци, о свему.{S} За те људе са испуцаним, жуљавим р 
аре, питао их о кући, о дјеци, о стоци, о свему.{S} За те људе са испуцаним, жуљавим рукама и м 
цама почео би причати о дјетињству јој, о причама, шалама, поступцима њезиним.</p> <p>Док је го 
 о новим пословима и грађевинама нашим, о продаји кметова и о новцима.{S} И макар што су ми одг 
ом и о чеврама што су препуњене свилом, о димијама од свиле дукатлије и о димијама од свиле беш 
ом на прсима и широким, тешким појасом, о коме је висила шарена дуванкеса, спуштала се низ бедр 
ку који ми улови по четири миша на дан, о разрачунавању са Зулфагом, слушала ме пажљиво, као да 
о два сахата, причао и о животу њихову, о царевању у гори са заносом, са одушевљењем.</p> <p>—  
мјешећи се почео их запиткивати о дому, о кући...{S} И сваки пут ме оставише без одговора.{S} С 
мо чак почели говорити и о свом дућану, о <hi>правом</hi> дућану. </p> </div> <div type="chapte 
p>Ако сам јој причао о радњи, о дућану, о мачку који ми улови по четири миша на дан, о разрачун 
бисером, ударају их по челу и по очима; о врату објешени талисмани свијетле сем бљескају испод  
а их о земљи, о хајвану, <pb n="381" /> о добрима и одмах мјери, размјере, рачуна, записује.</p 
p> <p>— Немој ме ни питати о томе...{S} О томе се причати не може...</p> <p>Хатиџа, бацивши нај 
 времена у истину наскоро настати?..{S} О томе нити сам га питао, нити је што напоменуо.</p> <p 
о би се тада, необично се распричао.{S} О хајдуцима, о јунаштвима њиховим говорио је по два сах 
а бабо, куцнувши ме чибуком по глави. — О другој ни помислит’ не смијеш ни сад, ни кад наусница 
.</p> <p>— А то је оно дијете, — рече — о коме сам ти писао...{S} Знаш...</p> <p>И намигнувши,  
 што није требало, и увијек распитивала о мени.{S} Питала: и како живим, и како радим, и гдје с 
аље говорила, питала, гласно размишљала о нечему.</p> <p>Тек пошто се заморила толиким причањем 
дао.{S} Хтјела не хтјела, она је морала о свему бригу водити, сама управљати читавим својим иму 
и она причала.{S} И највише нам причала о некаквим маћехама, о женама које су обично биле шејта 
еђивала да се часте.{S} Опет је мислила о рачунима...</p> <p>Кроз неколико мјесеци као да није  
Ја сам, опет, њу слушао кад ми говорила о комшилуку и комшиницама, о махнитој Фати и паметној З 
> <p>— Што си виђео, нека си виђео, ама о овоме не причај ником — рече брзо, старајући се да се 
S} Затим се хоџиница, опирући се рукама о кољена, с муком попридиже, приступи ми и не говорећи  
ава.</p> <p>Хоџиница, опирући се рукама о кољена, одмах се дизала за њим, не гледајући нас и ни 
.. — кликну Сулага и тресну бројаницама о ћилим. — Бег?..</p> <p>— То опет ја најбоље знам.{S}  
орила главу и живо почела тући папучама о калдрму.</p> <pb n="244" /> <p>Кашње сам сазнао како  
ршава, блиједа, слаба, ослони се леђима о зид и десном руком прихвати се за чело.</p> <p>— Па з 
букву, у траву, и, наслонивши се леђима о тврдо, дебело стабло, почех јечати као болесник какав 
, са тамбурама под пазухом и с фењерима о пушкама, по два пута пролазили су поред нас, ишли, вр 
 како се њему свиђало, не водећи рачуна о томе: хоће ли мени бити на сметњи или неће...{S} Хаљи 
а, на другу страну.{S} Не водећи рачуна о томе: хоће ли Хасан видјети и наругати се, проберем н 
 знам рашта, али након сваког разговора о њему ја сам био некако веселији.{S} Лакше ми било на  
што сам гледао и слушао и да њему ништа о том не напомињем.</p> <p>А кад би се бабо, суморан, м 
 авлији, имала је понешто ново да прича о њему.</p> <p>Накриви главу према рамену, извије танке 
еступница, којој се на све стране прича о гријеху, а ипак се прави невјешта и неће да га призна 
 <p>— И свијет зна да пропадамо и прича о том...</p> <p>Мајка застане.</p> <p>— Ко прича? — пит 
 <p>Мислио сам да се већ сазнало штогод о мојој хајдучији, па ме сад зову и хоће да испитују.{S 
 или није имао када да води много бриге о мени, био сам препуштен самоме себи и радио сам све ш 
ло није, колико о хајдуцима.{S} Свак је о њима говорио, свак распитивао за њих.{S} И све некако 
b n="210" /> него су написани — имао је о чему и да прича, и није му требало да се враћа на ста 
азда и частио?..{S} И је ли крив што је о њему мислио као о поштену човјеку?..{S} Зар <pb n="36 
ајка на дан и колико ми тамбура разбије о главу док пјесму допјева...{S} Колико ли сам суза про 
али од хоџе, иако нико ни споменуо није о њима, ипак сви опазисмо како је у пошљедње доба поста 
ји ходају и свете се сваком ко гласније о њима ружну ријеч проговори, ко их по злу помене.{S} К 
Он прекрсти ноге, лактовима се одуприје о кољена, а главу спусти међу шаке.</p> <p>— Што си се  
ри сахата.{S} Жељан да пита и распитује о усташима, — а то у дућану није могао, јер није имао с 
 што ново изнесу, измишљали праве бајке о хајдуцима.{S} Говорили су како има чета и у самом Сар 
љиво слушала ломећи прсте, отирући руке о бошчу,</p> <p>— иако јој биле чисте, — и покаткада пр 
имену укућане и избацујући неслане шале о домаћинима.{S} Неколике дјевојчице које је сретао пут 
у под оружјем, оружане занатлије радиле о занатима, оружане кахвеџије пекле кахву.{S} Све као д 
ама, које им, објешене о кајишу, висиле о ункашу, са бисагама из којих им провиривале некакве к 
кајући мале, ружичасте нокте, питала ме о свему, шалила се.</p> <p>Није у нас било ни стискања  
 их у фишеклије, које им биле привезане о појасу; ако су фишеклије биле препуне, гурали су фише 
има, оружје оно и фишеклије причвршћене о појасу свијетлиле се и блистале према сунцу засјењују 
и, са пуним чутурама, које им, објешене о кајишу, висиле о ункашу, са бисагама из којих им пров 
а, па нити иште новаца нити што спомиње о њима све дотле док се бабо сам не досјети и не исплат 
а разлијегати тупи, мукли удари сјекире о дрво, а одозго са врхова планинскијех зачу се стегнут 
се, пошао сам да учиним јунаштво, да се о мени прича као о јунаку и... и да ме сви хвале...{S}  
се.</p> <pb n="273" /> <p>Још и сада се о њему приповиједа прича како се чудновато препоручивао 
мајка дуго су разговарали, препирали се о нечему.{S} Мајка је била узрујана, узбуђена, бранила  
ло, изгубио се, а од другога само ми се о гајтанима држе два-три комадића.{S} И појас ми се раз 
он отпочети са пазаривањем и бринути се о свему, а добит да дијелимо на пола, као што то и друг 
и уз леђа и, на сву силу, ослањајући се о пушку, пређем преко друма, на другу страну.{S} Не вод 
мало...</p> <p>Поклецајући и опирући се о тешки, дебели штап, прекорачио би преко прага, застао 
<p>Па, једнако шантуцајући и опирући се о пушку, приступи ми и пружи руку.</p> <p>— Збогом!..</ 
 груда долијетала би и разбијала нам се о рамена, а ми смо једнако ишли, једнако завиривали и т 
роз читаву махалу и ударао, разбијао се о комшиске пенџере.</p> <p>Многе комшије и љутиле се, п 
и испод грла дао...{S} Чудим се како се о њему може и мислити рђаво.</p> <p>— Охо!..</p> <pb n= 
е, шта ће с њиме бити?</p> <p>— Отац се о њему мање бринуо него што се ја бринем — дочека мајка 
каква је ноћ била!..</p> <p>И није више о томе хтјела говорити.</p> <p>А у наредни петак није м 
ацима разним, говорили смо и ми највише о томе, готово једино о томе.{S} И како је свак, — био  
 грађевинама нашим, о продаји кметова и о новцима.{S} И макар што су ми одговори били нејасни,  
свилом, о димијама од свиле дукатлије и о димијама од свиле бешлуклије, о састанцима и теферичи 
са својим питањима.{S} Распитивали се и о нападају и о Авдаги и причали о нападачима.{S} Неки с 
ђивао сам се да му споменем и о глади и о умору.{S} И увијек сам се покајао ради тога.</p> <p>— 
ли осилили да смо чак почели говорити и о свом дућану, о <hi>правом</hi> дућану. </p> </div> <d 
трану, усуђивао сам се да му споменем и о глади и о умору.{S} И увијек сам се покајао ради тога 
о чеврама што су везене чистим златом и о чеврама што су препуњене свилом, о димијама од свиле  
овим говорио је по два сахата, причао и о животу њихову, о царевању у гори са заносом, са одуше 
ањима.{S} Распитивали се и о нападају и о Авдаги и причали о нападачима.{S} Неки се правили и к 
рући један другoгa, говорили и бенетали о свачему, бабо је сједио у врху, на својој шилти, и, п 
ли се и о нападају и о Авдаги и причали о нападачима.{S} Неки се правили и као да их познају, и 
т плакала непрестано кад су јој причали о мени.{S} Кришом, да не види Зулфага, свраћала је Цига 
> <p>— Нипошто?..</p> <p>— Не говори ми о томе — узвикну јаче, бранећи се рукама. —— Нећу, нећу 
и и препирати се.{S} За чудо, као да ни о чему другоме нијесу имали толико говорити, колико о м 
еви...</p> <p>По чаршији се тих дана ни о чему говорило није, колико о хајдуцима.{S} Свак је о  
т помрча мало, подивља у дивљини, па ни о чем више није у стању ни размишљати, колико о разним  
У берберницама и кахвама и не говоре ни о чему колико о боју...{S} А кад се премного говори о ј 
!..</p> <p>И како се у читаву шехеру ни о чем толико говорило није колико о ширењу устанка, о б 
икну нешто и замахну чибуком који удари о зид и преби се на двије половине.{S} Момче, користећи 
о покрај Хајкунине шилте и главом удари о бедру Хајкунину.</p> <p>За чудо, ни хоџиница ни Хајку 
 дубоко се поклони. — Ето и сада говори о својој кући, за коју и суд царски рече да је моја...< 
о о боју...{S} А кад се премного говори о једном послу, то, бива, значи, да се нема смјелости д 
би, заклони ми робу њима, оружје објеси о рафове, ћепенке и изнад врата ардијских, фишеке разба 
м им и смјешећи се почео их запиткивати о дому, о кући...{S} И сваки пут ме оставише без одгово 
бичају и опет почео питати, распитивати о свему.</p> <p>Питао о новим пословима и грађевинама н 
н отсијече:</p> <p>— Немој ме ни питати о томе...{S} О томе се причати не може...</p> <p>Хатиџа 
 за кратко вријеме читаве приче причати о њему.{S} Онако јуначки, дрзак, насртљив, у дане кад с 
 звекећући бројаницама почео би причати о дјетињству јој, о причама, шалама, поступцима њезиним 
ко о мени.{S} Мени у лице почну причати о мени, хвалити ме, надметати се управо у похвалама.</p 
латно, послушно дијете ружно ће мислити о мени...</p> <p>Мајка ми приступи и поче миловати.</p> 
ио, е ће намах посрнути и носом ударити о земљу.{S} Ни гледати није могао човјека отворено, — в 
.</p> <p>Чак и дјевојке почеле говорити о њему, узносити га.</p> <p>Кад би увече пролазио махал 
} И макар што сам, — непрестано мислећи о својим недаћама, — још једнако био узрујан и спреман  
ио о томе.{S} Тек када он сам, говорећи о својим новим пријатељима, хотимично са пуно похвала с 
шана; звекећу криве димишћије ударајући о неравну калдрму, а у препуним фишеклијама као да клоп 
д вратима и копитама поче ударати, тући о праг, тресући канатима као да ће их иставити.{S} Мајк 
икако примити не могу.{S} Размишљао сам о њој читаву ноћ и, напошљетку, одлучио да одбијем.</p> 
немилосно!..{S} Стид ме и сад да причам о томе!..</p> <p>Нешто из радозналости, а може бити и з 
била и давала новаца, само да не причам о свему ономе што сам гледао и слушао и да њему ништа о 
олили по неколико пута да оцу не причам о том, да се не потужим на кога.{S} Толико га се бојали 
арочито је тражио да му што више причам о Зулфаги.{S} Интересовало га све шта он ради и како го 
 Нијесам се усуђивао ни да им напоменем о томе а камо ли још и да причам коме и да их одам.{S}  
ударцима.</p> <p>Па снажно удари главом о под, а крв му потече из носа и разли се по ћилиму и п 
у...</p> <p>Напошљетку удара и наргилом о зид, разбија је и вриснувши извије се, скочи и, ширећ 
а! — готово цикну мајка и пљесну дланом о длан. — Не увијај ми ништа...{S} Говори!..</p> <p>— П 
сти алку, узвикну нешто и пљесну дланом о длан.{S} Па брзо пружи руке до иза каната као да би д 
ме отимају лутку, ослањајући се раменом о зид, каже:</p> <p>— С њиме се не може више...{S} Чуда 
у, весело зарзала и почела тући копитом о земљу, трчао јој као сулуд, тапшао је по врату и сапи 
прошао је поред мене и очешао се лактом о моју антерију, не опазивши ме нити се по обичају јави 
 сједе поред њега и ослони му се лактом о кољено.</p> <p>— Јунаци су они...{S} Не жале гинути.. 
} Мој!..</p> <p>Па снажно удари папучом о камен и пркосно одиже главу.</p> <p>— И није га могао 
лени јаглук и немирно клепећући папучом о тле. — Шта ћу ја?..</p> <p>— Ти знаш све — упорно доч 
се и са мном десило.{S} И већ сјутрадан о томе се причало по читаву комшилуку и све, дјеца, кол 
 одлазио у чаршију, што више распитивао о хајдуцима, био је све луђи, све чуднији.</p> <p>Није  
одио у страну.{S} Питао ме и распитивао о свачему.{S} Питао и за мајку, за здравље јој, за слуг 
лазио у чаршију и непрестано распитивао о свему.{S} Одлазио је рано, готово у зору, и враћао се 
учиним јунаштво, да се о мени прича као о јунаку и... и да ме сви хвале...{S} Их!..</p> <p>Па и 
} И је ли крив што је о њему мислио као о поштену човјеку?..{S} Зар <pb n="369" /> га је познав 
 и гладећи браду и ушмркујући размишљао о њима.{S} Примјећивао није ништа.{S} Нарочито Зулфагу  
н-два склонио у кућу и лагано размишљао о читавој ствари.{S} А трећега дана дошао је мени и узе 
</head> <p>Када сам с мајком разговарао о Хамиду и његовој свађи са Зулфагом, ни помишљао нијес 
о да речем, чим смо поново пошли, мисао о зецу и његову злоношењу поче ме све више мучити.{S} И 
тати, распитивати о свему.</p> <p>Питао о новим пословима и грађевинама нашим, о продаји кметов 
јући му се према уху, непрестано шаптао о нечему, смјешкајући се по обичају, улагујући се, умиљ 
 врло обични.</p> <p>Ако сам јој причао о радњи, о дућану, о мачку који ми улови по четири миша 
 све говорили само о мени, да се управо о мојој кожи и радило.{S} И стрепио сам непрестано и, — 
и сам што питао Хасана, нити му говорио о томе.{S} Тек када он сам, говорећи о својим новим при 
али, ја сам беговство своје био објесио о клин и готово сасвим заборавио на њега.</p> <p>А подр 
тари, напукнути таламбас, који му висио о појасу, обилази унаоколо, купи бакшише што му их оста 
лазе из куће ни куда излазе, нити им ко о томе причао.{S} Па ни ја не бих знао нити бих могао с 
 и кренуо, пошао у дућан, он је једнако о томе говорио, једнако ме хвалио и једнако нудио крви. 
их дана ни о чему говорило није, колико о хајдуцима.{S} Свак је о њима говорио, свак распитивао 
више није у стању ни размишљати, колико о разним чудесима, и ни у што толико вјеровати, колико  
ме нијесу имали толико говорити, колико о мени.{S} Мени у лице почну причати о мени, хвалити ме 
ру ни о чем толико говорило није колико о ширењу устанка, о бојевима, окршајима, јунацима разни 
 и кахвама и не говоре ни о чему колико о боју...{S} А кад се премного говори о једном послу, т 
здржава?..{S} И шта би се, тада мислило о мени?..</p> <p>Шта би мислила и сама Хатиџа, кад би в 
<p>Међу нама се управо највише говорило о Сулаги и сви га спомињали.{S} И, ни сам не знам рашта 
и при растанку причали смо о томе, само о томе и, за чудо, никада нам се, ни једном ни другоме, 
.{S} Чаврљала је, причала, зборила само о својим пословима, нарочито о приходима смијући се сам 
ки, дрзак, насртљив, у дане кад се само о јунаштвима причало а правих јунака није било, изгледа 
266" /> познати да су све говорили само о мени, да се управо о мојој кожи и радило.{S} И стрепи 
.</p> <p>Чак и при растанку причали смо о томе, само о томе и, за чудо, никада нам се, ни једно 
 смо и ми највише о томе, готово једино о томе.{S} И како је свак, — био луд или паметан, — нал 
орила само о својим пословима, нарочито о приходима смијући се сама себи и хвалећи се чак.{S} С 
ати око руке.</p> <p>— Јеси ли ишта чуо о дому: — запита затим шапатом и погледа ме пажљивије.  
 почне да бије, да шамара.</p> <p>— Зар о мени да тако говоре?..{S} Зар смију о мени тако говор 
ад макар с киме говори, кад прича макар о чему.{S} Ништа помогло није ни кад сам престао одгова 
да опет не заспим брзо настави разговор о другом.{S} Поче ме питати и за Јована, за дућан и обе 
а га обиђу, виде, да питају и распитају о свему.{S} Ко није могао тамо приступити, тражио је и  
еде међу њих.{S} И замоли их да причају о свему, да све кажу.</p> <pb n="232" /> <p>Узбуђен чов 
р о мени да тако говоре?..{S} Зар смију о мени тако говорити?..</p> <p>Тада је остајала у соби  
опасивао је одмах криву своју димишћију о бедру, двије ледењаче и јатаган задијевао за појас и, 
било и других, паметнијих људи, који су о Зулфаги такођер лијепо мислили и које је он својим пр 
 њих румена, весела, насмијана, пита их о земљи, о хајвану, <pb n="381" /> о добрима и одмах мј 
ећи погледом читаве им товаре, питао их о кући, о дјеци, о стоци, о свему.{S} За те људе са исп 
ву и лукаво намигну.</p> <p>— И ти знаш о том — рече. —— И кушали смо заједно...</p> <p>Брзо га 
мном, као да ме узастопце прати.</p> <p>О свему томе нијесам смио ништа ни споменути Хасану.{S} 
 очима. — Ја сам ратов’о и крв пролијев’о, зарадио сам и бољу башчу.</p> <p>Сулага, јадник, пол 
врће закрвављеним очима. — Ја сам ратов’о и крв пролијев’о, зарадио сам и бољу башчу.</p> <p>Су 
риво му било... знаш... што ми се расцв’о карамфил, па лијеп, велик, црвен, па гори као врела к 
та, рђо лажива...</p> <p>— Ја нисам лаг’о — рече момче и обори главу.</p> <p>Хајкуна се оте, из 
страга и засмија се. — Остарио, изнемог’о, па ти жао умријети, па све мислиш да ћеш се поново р 
 смио ни пушке опалити, него одмах бјеж’о...</p> <p>— Лажеш!..{S} Ти си први стругно...</p> <p> 
би ти хтио остати овђе, заклао бих те к’о јање.</p> <p>И опет ме удари кундаком.</p> <pb n="299 
 душманине, као да не знаш да те могу к’о пса избацити из куће одмах, овог часа...</p> <p>Зулфа 
несите им, ђецо, мало млијека...</p> <p>Оба момка, без поговора, дигоше се и чешкајући се и про 
е по соби, ширио се и, као облак какав, обавијао их и заклањао им лица; само понекад, када би с 
ном, чије <pb n="379" /> се ситне гране обавиле око мрких, челичних демира и лако се пољуљују.< 
/p> <p>Мајка се огрну фереџом и поче се обазирати на све стране.</p> <p>— Зулфага ће ти се осве 
 пошто је свршио читав говор и почео се обазирати, бирајући зар гдје би да сједне.</p> <p>А то  
ца, и нехотице, застадосмо и почесмо се обазирати.{S} Ибрахим ефендија ослухну и осмјехну се лу 
ом.</p> <p>На сијелима су били пажљиви, обазриви.{S} Врата су обично закључавали и подупирали м 
о како је у пошљедње доба постао некако обазривији, пажљивији и како чешће обилази врата и прит 
мицати натраг, фркчући, стрижући ушима, обарајући товаре са себе.{S} Кириџије као да изгубише г 
но, готово крвнички хватате ме за прса, обарала ме и, вадећи испод басамака дугачку шибу једну, 
ла у сусрет и снажно га гурнувши у прса обарала на калдрму и почела газити, тући, немилосрдно т 
ј осветим.</p> <p>Чупао бих је за косе, обарао, газио, искидао је на комаде.{S} Мучио бих и њу  
! — викну Хајкуна јаче и спусти прст на обарач.</p> <p>Момче поче муцати нешто, гунђати.</p> <p 
дити уз гусле.</p> <p>А тад их он почне обасипати поклонима.{S} Не заборави ни жене, ни дјецу,  
унце нас тек уријетко, као ругајући се, обасја, — као да и памет помрча мало, подивља у дивљини 
астуцима; испод шише жутиле се неколике обвехле дуње од којих читава соба мирисала, а по пенџер 
сећи румене ноздрве њезине смјежураним, обвехлим, необријаним образима својим. — Јеси ли се одм 
, истопила се пред погледом њезиним, а, обвијајући јој меко, топло, пуначко, тијело и мени се п 
едајући ме некако постиђено, мазећи се, обгрли ме око врата и привуче себи.</p> <p>— Нећеш се љ 
ед тако?..{S} Шта ти је?..</p> <p>Па ме обгрли, приви ми главу на прси и, спустивши ми усне на  
p> <p>— Тешко теби! — уздахну Хајкуна и обгрли ме чвршће. — Знаћеш шта су муке...</p> <p>Хоџа о 
си таки! — узвикну весело, па притрча и обгрли ме. — Аферим!..{S} Нисам ни знао да имаш тако ср 
е ми знак руком да му приступим.</p> <p>Обгрли ме.{S} Па се опет окрену мајки и указа јој на ме 
едала, — да ме сама опере.{S} Отирући и обгрлила ме и некако збуњено, сметено промуцала:</p> <p 
је сретао путем изненада је заустављао, обгрлио их и привио на прса и док су се оне отимале, уд 
и ко вам га натовари...</p> <p>Па би ме обгрлио и почео миловати:</p> <p>— Штета...{S} Штета, С 
зео на крило, ни поцупкао на кољену, ни обгрлио, ни протепао ми што.{S} Ако бих кадгод посрнуо, 
некога...</p> <p>Једне вечери, пошто је обдарила и отпустила Хајнију и истукла Зулфагу, није по 
 Поче ме питати и за Јована, за дућан и обећа нам дати новаца да накупујемо робе.{S} И много по 
Је ли шала била што си говорио и што си обећавао?</p> <pb n="292" /> <p>— Престани!..{S} Доста  
аца да накупујемо робе.{S} И много поче обећавати.{S} Обећањима ме и замамила вјешто и тек пред 
<p>— отегну.</p> <p>— Шта?.. .</p> <p>— Обећај ми да се нећеш љутити.</p> <p>— Лијепо...{S} Нећ 
не, болан, направио би чуда!..</p> <p>— Обећај ми да више нећеш с њиме говорити — замолих је, х 
емо робе.{S} И много поче обећавати.{S} Обећањима ме и замамила вјешто и тек пред зору пустила  
рана, натоварио на врат човјеку који ми обећао дати кћер, како сам се удомазетио, те ме као сли 
ши се грабили су тихо кроз сокаке и без обзира трчали, ишли, бјежали кућама.</p> <p>Чак су и ме 
е зашуштимо.</p> <p>И непрестано смо се обзирали и на десну и на лијеву страну.{S} Једнако нам  
дбе разне није одговарао много, нити се обзирао на њих; ако би случајно и избацио коју ријеч, и 
, нагло, непромишљено, прекиде са свима обзирима, заборави на све, све погази, одби, одбаци.{S} 
жавајући зембиљ, струже низ чаршију, не обзирући се на коју страну.</p> <p>Напошљетку, кренуше  
е мајка љутити?..</p> <p>Затим је, — не обзирући се на то што сам се трзао, отимао, пљувао му н 
а раменима тресла јој се и нимало се не обзирући на зачуђеног Авду збуњено <pb n="359" /> се ок 
и одмах занијемих, замријех, пажљиво се обзирући није ли ме ко чуо или опазио...</p> <p>И сам Х 
 ли момчад на опрезу...{S} Треба сам да обиђем...</p> <p>И, онако мршав, висок, усукан, гегајућ 
зеним чеврмама, понуда — одлазили да га обиђу, виде, да питају и распитају о свему.{S} Ко није  
испод стрехе, која се још једва држала, обијелио сам читав крњави зид, да је, готово, отсијевао 
 комшиских дућана.{S} Ћепенке сам чак и обијелио и ишарао мало, а испод стрехе, која се још јед 
од наше само један танак, висок, увијек обијељен зид, — био је Сулага, мирни, добри Сулага, кој 
 дозивао себи.{S} Његови високи, чисти, обијељени зидови, са два низа малих, уских пенџера, обл 
нски глас, зазвони као сантур, и јасан, обијесан смијех разли се кроз читав сокак и као да се п 
 тргачи и тргачице, весели, раздрагани, обијесни, гуркајући се, штипајући, рвући.{S} Широк модр 
ршију затварали.{S} Крену неколико њих, обијесни, љутити, раздражени, с исуканим сабљама и напу 
а се изви, искриви, и удари у грохотан, обијестан смијех.</p> <p>— Због мене зар?..{S} Због мен 
тано голицало да и сам запјевам.{S} И у обијести оној, не знајући шта друго да радим, почнем ка 
кнути таламбас, који му висио о појасу, обилази унаоколо, купи бакшише што му их остали небрижљ 
како обазривији, пажљивији и како чешће обилази врата и притврђује их.{S} Сваке вечери, након ј 
неколико страна; између њих мотљале се, обилазиле кириџије вичући, трајући, галамећи, а роба тр 
 силазио је на авлију, с пушком у руци, обилазио све буџаке, привиривао свуда.</p> <p>И ми сви  
вече редовно долазити, један за другим, обилазити око куће и са необичном грајом и хуком гурати 
 након ручка који је увијек био богат и обилат, били су готово разуздани.{S} Почели би на глас  
епенка, на сандуче једно, и онако, ради обичаја, почео на глас хвалити робу и зазивати муштериј 
тио, ударао.{S} Јок!{S} Он нити је имао обичаја да грди, галами, ни јаче де виче.{S} Они су сам 
а ти си кучка једна!.. .</p> <p>Она, по обичају, накриви главу и, држећи мали прст на устима, м 
халама нагиздан, обучен, пребацивши, по обичају, руке преко пушке која му лежала на раменима, т 
ођосмо.</p> <p>Али ове ноћи нијесмо, по обичају, застајали пред свачијим вратима, нити онако тр 
е одмах, овог часа...</p> <p>Зулфага по обичају нити се противио, нити се бранио.</p> <p>— Јеса 
тила Хајнију и истукла Зулфагу, није по обичају ни отишла у своју собу нити се тамо затворила.{ 
оју антерију, не опазивши ме нити се по обичају јавивши.{S} Пошао је одмах право мајки која је  
тано шаптао о нечему, смјешкајући се по обичају, улагујући се, умиљавајући.{S} Неки су ми говор 
алим, задиманим пред њим.{S} Тада би по обичају и опет почео питати, распитивати о свему.</p> < 
итила ме, мазила.</p> <p>Кад би бабо по обичају кренуо кадикада, са момцима и са јаранима неким 
мах се могло познати да је то био један обичан догађај у њиховој кући и да се нико због тога не 
ом.</p> <p>И није то била шала каква ни обична игра, него баш права трговина, која нам обојици  
Сви наши разговори били су обични, врло обични.</p> <p>Ако сам јој причао о радњи, о дућану, о  
лиње.</p> <p>Сви наши разговори били су обични, врло обични.</p> <p>Ако сам јој причао о радњи, 
према Мостару.</p> <p>Сад ми већ било и обичније.{S} Идући право друмом сретао сам непрестано к 
аиста навукли и изазвали да нешто каже, обично је креснуо укратко, оштро и одсјечно, и то једни 
ану шебоја а у другој чибук, јављао се, обично, доцније него други, поздрављао се са свима и од 
 обузимати, чудна, пакосна срџба, каква обично избија у човјеку који је учинио неку погрешку, п 
о ручка, испред подне, јавио би се тада обично у чаршији или хамал какав или Циганка понека, но 
 излазио носећи дијете у нарамку и тада обично подругивале му се потајно све чаршинлије, тврдећ 
о раније него је она мислила и враћа се обично кроз дан, кроз два, носећи узгред и некаквих пеш 
г, згњеченог шебоја у лице, који јој се обично заустављали на коси, пешевима кошуља, или падали 
 мање долазило.{S} У оно доба кад су се обично окупљали и састајали, Зулфага је излазио пред ма 
ато би одмах након такве његове упадице обично и настала бескрајна једна почивка, испуњена усиљ 
ије онако дрзак и онако необазрив као и обично.</p> <p>— Ко непоштено брани и сам нешто непоште 
у му.{S} Хатиџу, вјереницу, затицао сам обично гдје сједи на софи са цвијећем, међу шебојима, и 
није био ни онако насмијан ни ведар као обично; са мном се није ни шалио ни омиловао ме.{S} Кад 
м.</p> <p>Хатиџа, која је, обучена мимо обично, нагиздана,</p> <p>— сад сам се тек досјетио да  
132_C13"> <head>XIII</head> <p>Како смо обично истом пред вече морали узимати књиге у руке и уч 
мо стрепили пред силом његовом, као што обично сви слабићи стрепе пред неким који је моћан и ја 
собе, на својој шилти, — коју су у зиму обично превлачили новом чохом, — сједио је хоџа, натмур 
 су били пажљиви, обазриви.{S} Врата су обично закључавали и подупирали мертецима, да их не би  
а о некаквим маћехама, о женама које су обично биле шејтанског поријекла, те мучиле пасторчад с 
} Ништа више није знала проговорити, ни објаснити ми. </p> </div> <pb n="267" /> <div type="cha 
и и отхукујући, поче да прича нешто, да објашњава. <pb n="358" /> Неколико рука, уз необичну др 
м хоџа једнога јутра не поче да нам све објашњава захтијевајући и од нас да боље чувамо кућу и  
ањајући и размахујући рукама, почеше се објашњавати, погађати.</p> <pb n="269" /> <p>У соби сам 
 као да ме неко хладном водом полијева, обје руке као да ми се изненада надуше, а мале, ситне д 
к искривудан као змија друм, оивичен са обје стране густом, допојасном травом и бујним, широким 
 пошто би се уморила шибајући, пошто је обје руке забољеле, пуштала ме и затварала у собу, не д 
о и колико ће ока бити у њему.</p> <p>И обје као да бијаху задовољне.{S} Осмјехнуше се, штипнуш 
ги се засија лице од радости.{S} Опружи обје руке и поче их трљати као да се умива.</p> <p>— Ет 
в, накрививши фес над око, а пребацивши обје руке преко пушке која му лежала на раменима, понос 
са љесковине уједанпут прескочи.</p> <p>Обје Хасанове руке одигоше се у вис и — као зец искочи  
о и хоџиницу и кћер јој Хајкуну.</p> <p>Обје су под читавим пљуском свјетлости која је навирала 
згледа што поноснији и што јуначнији и, објема рукама обухватајући штап, на силу хтио да мушки  
ао да се буди иза сна. — Нека ме убију, објесе, утуку, нека муче колико хоће, све сам то сама з 
и по роби, заклони ми робу њима, оружје објеси о рафове, ћепенке и изнад врата ардијских, фишек 
дсмјехивали, ја сам беговство своје био објесио о клин и готово сасвим заборавио на њега.</p> < 
а прсима и указа на усахле, смјежуране, објешене дојке, које јој вириле испод растављених пешев 
тове пошли, са пуним чутурама, које им, објешене о кајишу, висиле о ункашу, са бисагама из који 
 ударају их по челу и по очима; о врату објешени талисмани свијетле сем бљескају испод оплетени 
каше како им је живот омрзнуо због оних објешењака, те попријетише да ће сви селити из ове земљ 
е насмија, ошину ме јаглуком по лицу и, објешењачки додирнувши својим носом у мој, поче ме шкак 
дим извијао се по соби, ширио се и, као облак какав, обавијао их и заклањао им лица; само понек 
дају касабалијама.</p> <p>Нијесам се ни облачио, ни гиздао као други.{S} Са запрегнутом бошчом, 
нији, веселији.</p> <p>Почео се љепше и облачити, чешће се купати, умивати, као да прије није н 
лу и по образима, — док ми се руке биле обледениле, — болови освојише све јачи и јачи и силна д 
питах намигнувши, хватајући је за меки, обли подвољак. — Баш?..</p> <p>— Свиђа...{S} И баби се  
и.{S} Нагло почех повраћати.{S} Зној ме обли по челу и по образима, — док ми се руке биле облед 
адуо у образима, закрвавио очима и, сав обливен знојем, дува из све снаге.{S} Остали одмах иза  
љања, скочих са ћепенка и потрчах према оближњем сокаку.{S} Силан пуцањ одјекну ми иза леђа и н 
да јој није требало почивке.{S} Зној је облијева по лицу, по врату, по мишицама, мокра коса лиј 
дови, са два низа малих, уских пенџера, облијепљених хартијом, и са големим вратима кроз која б 
.{S} Камо?.. — питала је потскакујући и облијетајући око мене. — Дај!..</p> <p>И пјевала ми, пр 
и полугласно тепао, док су му око главе облијетале челе, спуштале му се на капу, на браду, на р 
...{S} Маријаши као да почеше и летити, облијетати ми око очију, преврћући се, ковитлајући, леп 
ја гледа у преплашену тицу, која узалуд облијеће, отима се и лепрша, док напошљетку, омађијана  
 горити, пламтити; стас постао виткији, облији, а прси набрекле, наједрале и јечерма на њима ка 
о повраћа у новом руху и, бива, у новом облику...{S} Ко зна!..</p> <p>— Сад ће ђедо опет ударит 
рљама ишарани врат, са големом раном на облим сапима, која се већ почела корити и црнити: само  
а нијесам звала — мирно одговори мајка, обмотавајући ми руку око врата. — Сам ми је дошао...</p 
{S} Киту једну ружа, шебоја и рузмарина обмотала златом и црвеном свилом и послала ми у јаглуку 
ешевима кошуља, или падали на снијежне, обнажене прси, прекривене дугим низама бисера и дуката, 
косом која јој се расипала по челу и са обнаженим рукама до лаката, које су биле засуте брашном 
нојене, узбуђене, са неуређеном косом и обнаженим мишицама низ које се циједила вода, довикивал 
сом што јој падала по голим прсима и по обнаженим мишицама, чудно се протезала, ломила, увијала 
 ме, у прашину.</p> <p>— Ето.</p> <p>Па ободе коња и одјури за друговима.</p> <p>Снужден и жало 
но и потпуно убједљиво.</p> <p>За чудо, обоје њих гледали су врло често на моју собу и указивал 
ђоше у собу, затекли су ме уплакана.{S} Обоје се склепташе око мене, опколише ме.</p> <pb n="28 
Погледасмо се очи у очи — засмијасмо се обоје...{S} А то ме збуни и не одговорих Сулаги ништа,  
сима и спустила рукаве низ мишице.{S} И обоје се неко вријеме гледали нијемо, ћутећи.{S} Затим  
, био је најбољи мегданџија међу нама и обоје нас редовно је побјеђивао.</p> <pb n="284" /> <p> 
..</p> <p>— Нећу без договора.</p> <p>И обоје ме тако заустављали, задржавали.{S} Бојали се, за 
 одмах узми Хатиџцу, макар и млади били обоје — рече. — Узми њу, узми и мираз...{S} То и други  
дан, кад смо се нашли и остали осамљени обоје. — Рашта?..</p> <p>Она се насмија, ошину ме јаглу 
ад је мајка отворила канат, застали смо обоје једно према другом нијеми, окамењени.{S} Ја стао  
о и твоја, мајко!..</p> <p>И заплакасмо обоје, зајецасмо једно крај другога. </p> </div> <div t 
у собу, ознојен и уморан, и погледам их обоје. — Што сте звали?..</p> <p>А Хасан одмах са душек 
учајно изишао на авлију — не угледах их обоје заједно, баш код чатрње.</p> <p>Ни сам не знам ка 
стила?..</p> <p>— Лијепо је... .</p> <p>Обоје сједосмо испод пенџера, на серџаду.{S} Ухвативши  
{S} Кад сам ја био међу њима лакше било обојима...</p> <p>Тада су већ смјели и причати и запитк 
ин, — рече — и ако и ти будеш као и он, обојица ћете свршити на вјешалима...{S} Мало му је што  
поче шаптати.{S} И опремивши ме у собу, обојица се измакоше до насред авлије, унесоше се један  
 тутњити, грмити, хрштати близу нас.{S} Обојица, и нехотице, застадосмо и почесмо се обазирати. 
шеклије, окити се и наоружа потпуно, па обојица кренемо и упутимо се кроз махале и сокаке „у ло 
дмах поред њега.</p> <p>За неко вријеме обојица смо сједили тако, нијеми, непомични.{S} Ја од у 
ко, шапатом, и у гуркању старали смо се обојица да не изазовемо никаква јачег шума: ни гранчицо 
/p> <p>— Путници?..</p> <p>Подигосмо се обојица и стадосмо један према другоме.{S} Гледали смо  
/p> <p>— Нека затвара! — опет заграјаше обојица и почеше псовати. — Нека затвара!..</p> <p>— Не 
зданији...</p> <p>Пред вече су ми дошли обојица.{S} Застали пред дућаном, наперили пушке и клим 
осито је ишао даље.</p> <p>Дошавши кући обојица смо трчали у собу, тражили хоџиницу и, расипљућ 
учно, без предомишљања, ипак као да смо обојица осјећали да нас чудна нека опасност очекује; за 
 ниједан.{S} Онако, насумце, лутали смо обојица и ишли напријед, само напријед.{S} Испочетка са 
и од кога.</p> <p>Неко вријеме ишли смо обојица тихо, лагано, не говорећи један с другим.{S} Ка 
 спавајући...</p> <p>Примичући се друму обојица смо постајали све немирнији.{S} Знали смо да на 
је и он ортак, сарадник Зулфагин, да су обојица читаву ствар мајсторски удесили, како би мајку  
је ријеч и лажи бити не смије...</p> <p>Обојица се загрлише и пољубише.</p> <p>— Сад, ето, имаш 
у дјетињству тако много причало.</p> <p>Обојица смо готово вриснули од радости и, упирући прсто 
игра, него баш права трговина, која нам обојици ћара доносила.</p> <p>Он је први напоменуо и по 
у, час мени и увијајући се, ломећи пред обојицом. — Јесте ли људи, шта ли сте?..</p> <p>— Нећу  
ас опколити хајдуци, па заробити, убити обојицу?..{S} Шта ће бити?..{S} Шта може бити?..</p> <p 
их дућана, само да нанесу штету какву и оборе робу, коју су дућанџије изнијели пред ћепенке.{S} 
док је Хасан испред мог дућана пролазио оборене главе, као постиђен, Зулфага је, наклањајући му 
 носио дугачки, мушемели фењер, лагано, оборених глава ишли за њим, не стружући постулама, не г 
екала га у соби са прекрштеним рукама и обореном главом.</p> <pb n="219" /> <p>Погледала би па  
или се, стишали, и с рукама на појасу и обореном главом чекали док прође поред њих, не гледајућ 
тила?..{S} Је ли?..</p> <p>Она застаде, обори главу...</p> <p>— Жао ми га било, а нијесам се љу 
</p> <p>— Ја нисам лаг’о — рече момче и обори главу.</p> <p>Хајкуна се оте, изви се и брзо прих 
 <p>— Стар је — рече и мајка покуњено и обори главу.</p> <p>— Кад сам дошла у ову кућу затекла  
змицала се натрашке и, скрстивши руке а оборивши очи, дворила га све дотле, док би испио кахву  
вом...{S} И одмах би се снуждила и она, оборила главу и живо почела тући папучама о калдрму.</p 
 увјери: хоће ли је послушати.</p> <p>— Оборите!..</p> <p>Момци бацише ножеве и онако, голим ша 
гледа их опет и — подиже руку.</p> <p>— Оборите га! — рече одлучно, заповједнички, желећи, зар, 
н-кесе, гране некакве осуше се на њега, оборише му турбан с главе и раскидаше џубу на плећима.< 
рошао а да ме не омилује и не штипне за образ.</p> <p>Кад би нам дошао џепови му увијек били пу 
— Наши су њима ударали и на живот, и на образ, и на имуће, па рашта да они поштеде наше куће? — 
..</p> <p>Суза једна скотрља јој се низ образ, заустави се на танкој, руменој усни и заблиста к 
скриви.{S} Уста као да пређоше на десни образ, одмах покрај уха, брада као да се сравни са опуш 
> <p>Па се пропе на прсте и пољуби ме у образ.</p> <p>— Слатки мој!..{S} Шећеру мој!..</p> <p>И 
ијечио им улазак у кућу!..{S} И још има образа да виче како је гладан и како га неста!..</p> <p 
љавајући се тако да отјера једну муху с образа, која је непрестано јуришала не њега и додијавал 
је неко наказно и накриво прилијепио за образе, ишао је улицом лагано, гегајући се и увијек пон 
.{S} Осмјехнуше се, штипнуше ме мало за образе и опет ништа не говорећи сједоше.{S} Танка, заши 
штећи и подцикујући, штипао је сваку за образе и љубио по неколико пута.</p> <p>И као побједник 
 спуштале јој се низ пуначке руменкасте образе и још свјетлуцале, нос при врху поцрвенио и доша 
вратне жиле набрекнуше му и крв удари у образе.{S} Сав помодри. — Хоћеш у шехеру да убијаш људе 
S} И сва крв као да ми изненада јурну у образе и страшан бијес обузе ме.</p> <p>— Теби се смије 
ченим рукама и са неколико капи крви на образима, дрпава, дроњава, готово гола лежи на земљи, а 
, жиле на врату набрекле, сви мишићи на образима играли, трзали се.</p> <p>— Ух! — умало што ни 
зине смјежураним, обвехлим, необријаним образима својим. — Јеси ли се одморила, рођо? ..{S} Зна 
е, једре, са ужагреним очима, зажареним образима и набреклим, полунагим дојкама које се пробиле 
пита она и поче ме миловати по коси, по образима. — Ђе те боли?..{S} Шта?{S} Како то?..</p> <p> 
ући, лепршајући крилима и хладећи је по образима.{S} Чак се љутио и што му не одговара ништа, ш 
p> <p>И измахујући шамијом, ошину ме по образима и поче жмиркати.</p> <p>— Ја сам мислила да ти 
е и непрестано ме миловала по коси и по образима.</p> <p>Сулага, враћајући се из чаршије, затиц 
цама, мокра коса лијепи се по челу и по образима, док она ради, непрестано ради и пјева, а плах 
повраћати.{S} Зној ме обли по челу и по образима, — док ми се руке биле обледениле, — болови ос 
ајеве црвене шамије, који јој падали по образима и сакривали половицу лица.{S} И, наклонивши гл 
се у лице, а чупи ме почеше шкакљати по образима.</p> <p>— Јер? — отегну изазивачки.</p> <p>— Б 
искрпљеној и напуханој мјешини, задуо у образима, закрвавио очима и, сав обливен знојем, дува и 
ом извезене гране као да јој горјеле на образу.</p> <p>— Хоћеш ли се на ме наљутити? —- запита  
аријим, смјежураним, а мишићи на десном образу мичу му се, играју, трзају...{S} Тога часа чинил 
ути.{S} Приступи му нагло и ошину га по образу.</p> <p>— Јок!..{S} Слушаћеш ме, крмче никакав!  
ијесу <pb n="297" /> и припремали се за обрану.{S} Трговци су продавали робу под оружјем, оружа 
е, изроване и поломљене камене басамке, обрасле погдјегдје, при крајевима, оштром, већ сасушено 
ами, помрчини, у сјенци старих бршљаном обраслих зидова, кад се чудна тишина, нека разлије унао 
није мјесто, уско, тијесно, полумрачно, обрасло самом љесковином, која се при врху склопила и н 
и, увијајући бркове и набијајући фес до обрва, смјешкао се, чудно се смјешкао, а ситне, мале оч 
 се једва видјеле испод големих, плавих обрва, са танким, нагриженим брковима и великим, дебели 
> <p>— Па...па...па...</p> <p>Опет изви обрвама, напући усне и накриви главу према рамену.</p>  
 утону, изгуби се међу набраним, густим обрвама, испод којих се стаклиле мутне, влажне очи и не 
 знам, — покуњено одговори она и отегну обрвама. — Тако...{S} Нехотице...</p> <pb n="380" /> <p 
ених до ушију. — Ето...</p> <p>Он набра обрве, замисли се.</p> <p>— Не можеш ти у оној кући жив 
ћи суху, космату руку над густе, сиједе обрве, непрестано извирујући и као очекујући бабу да се 
акриви главу према рамену, извије танке обрве, напући усне и некако дурљиво, мазно, као дијете  
да тако танке, свилене, високо повијене обрве нико на свијету нема.</p> <p>— Ја нијесам ашикова 
овео? — застиђено прошапта она уздижући обрве. — Зар није твој јаран?..</p> <p>— Ако је јаран,  
поменуо, само је узвијао носом, набирао обрве и одмахивао руком.{S} И одмах је прекидао разгово 
ује се с њиме...</p> <p>И загледах се у обрве и учини ми се да тако танке, свилене, високо пови 
епао ми што.{S} Ако бих кадгод посрнуо, обрезао се или опржио, није се сажалио на ме, нити ме п 
рану и отпрсну.</p> <p>— Не питај...{S} Обрукала се — рече.</p> <p>— Обрукала?..</p> <p>— Удала 
итај...{S} Обрукала се — рече.</p> <p>— Обрукала?..</p> <p>— Удала се за онога... за онога што  
о, изгребано тијело; из рањавих, напола обувених нога непрестано текла, цурила густа крв, а зно 
и пуноћа изненада освоји ме, замами.{S} Обузе ме жеља и да се спустим покрај ње, да пољубим, уг 
аругам, да је подражим.{S} И чудна жеља обузе ме да се поиграм њоме, да је намучим.</p> <p>— А  
говорим како мислим.</p> <p>Изненада ме обузе нека чудна љутња.{S} Криво ми што он, Хасан, јара 
 самога! — сину ми кроз главу и опет ме обузе она чудна језа.{S} Сад више нијесам смио ни покуш 
 се, угибале, кретале.</p> <p>И опет ме обузе чудан страх неки и некако нехотице приљубих се уз 
аусница нагари...</p> <p>Тада ме некако обузе чудан стид, изненада.{S} Сметох се, збуних, запет 
изненада јурну у образе и страшан бијес обузе ме.</p> <p>— Теби се смијем, — дочеках оштро, сти 
рзо <pb n="361" /> зар због чибукања... обузео је стари севдах и... покорила му се...</p> <p>—  
ио ништа!..</p> <p>И срџба нека поче ме обузимати, чудна, пакосна срџба, каква обично избија у  
/p> <p>Јака, необична дрхтавица поче ме обузимати све више, мрави као да ми почеше милити уз ле 
ато поред све њихове љубазности поче ме обузимати нека чудна сјета, туга нека.{S} У неколика пу 
текће, подврискује.</p> <p>Језа ме поче обузимати од тога необичног клепетања, студен ми се пре 
нека, необичан, јак страх нагло ме поче обузимати.</p> <pb n="400" /> <p>— Шта ли је учинила?.. 
S} Због тога ме и опет малаксалост поче обузимати свега и ноге ми опет почеше поклецавати.{S} Д 
 необичан страх поче ме све више и више обузимати, освајати ме.{S} Страх од шуме, од зеленила,  
 Опет ћемо путовати.</p> <p>Затим збаци обућу с нога и погледа у прсте,</p> <p>— Их! — рече зач 
p> <p>Бржебоље се изујем и ја и одбацим обућу.{S} И престрашено узвикнух опазивши како ми сви п 
оснији и што јуначнији и, објема рукама обухватајући штап, на силу хтио да мушки коракне, да за 
 кумрина грожђа на шљемену, и као да је обухватао собом све пространство оно, сву „џамију Божју 
 и почео тражити хаљине и оружје, да се обуче и крене у чаршију.</p> <pb n="214" /> <p>Тако га  
ад би увече пролазио махалама нагиздан, обучен, пребацивши, по обичају, руке преко пушке која м 
нако голем, стасит, кршан, увијек лахко обучен, стао би, исправио се украј невелике чатрње у дн 
ватим, стегнем.</p> <p>Хатиџа, која је, обучена мимо обично, нагиздана,</p> <p>— сад сам се тек 
ујутру устала и изашла на авлију, лакше обучена, у кошуљи која јој се припијала уз тијело и тан 
старских трговаца, па окићени, оружани, обучени као да су у сватове пошли, са пуним чутурама, к 
вонило момачко оружје и зарзали у пјену обучени парипи, мајка се опет претварала у ону стару, с 
 и мајсторијама туђинским.</p> <p>Дрека ова као да никоме толико годила није колико Зулфаги.{S} 
ого новаца... мучно је... не спасава се ова кућа од пропасти — тврдио је немилосно, савијајући  
усрет. — Шта је?</p> <p>— Ево...</p> <p>Ова привири и пљесну рукама...</p> <p>— То?..{S} А шта  
? ..</p> <p>— Па није изненада...{S} На овај пут спремам се одавно — одговори безбрижно, отирућ 
{S} Тргну му у руку некакав замотуљак и овај га брзо спусти у џеп.{S} Причини ми се као да звец 
е окрену и изађе из собе.</p> <p>Случај овај као да јој нову снагу даде, као да је подиже, преп 
ат задржао сам се, остао.</p> <p>Човјек овај као да је уживао у мукама мајкиним.</p> <p>Док се  
да сам пред собом оправдам одлуку, е се овакво друговање мора прекинути.{S} Додуше овдје, у прс 
, радознао: шта би Зулфага учинио да ме оваквога види. — Нећу се преоблачити...</p> <p>— Нећеш? 
опамете, и они ће бити исти, а ако били оваки, нека их свијех ђаво носи!..</p> <p>Чудна граја и 
лама.</p> <p>— Никад нијесам знао да си оваки — зборио је Хасан, наслонивши се на јастук и као  
, лакше је погинути заједно...</p> <p>А овако...</p> <p>Иду!..</p> <p>Помолише се.{S} Напријед  
ути на добро...</p> <p>— Јесам ли кршна овако? — изненада би запитала Хатиџа, жељна да га разве 
>— Не питај!..{S} Пусти!..{S} Остави ме овако...</p> <p>— Сад си мој... мој... мој... и ја твој 
прашина с прста дебела.</p> <p>— Зар ме овако дочекујеш? — запита Хатиџа одбацујући фереџу и ос 
д њега.</p> <p>— А баш ћу да га дочекам овако — одговорим јој брзо, не размишљајући, радознао:  
нешто. — Ако је и крао, опет није ружио овако и... и барем је пријатељ народски...{S} Онаки нам 
тише да ће сви селити из ове земље, ако овако остане.</p> <p>Ради тога заптије почеше на све ст 
ој него... него освети Алаховој... него оваком животу...</p> <p>Глава јој клону на раме и склоп 
 да пође према вратима. –—- Како можете оваку мајку примати?..</p> <p>Бржебоље притрчах и падох 
отурио и опремио с ову страну друма, да овдје самујем...{S} Ни читаво по сахата није прошло отк 
кво друговање мора прекинути.{S} Додуше овдје, у прсима, као да ме гризло нешто, пекло ме.{S} Н 
их пешева од кошуље.</p> <p>— И овђе... овђе — рече живље, — оклен сам те хранила, пече сада, п 
а Хасан поново, уносећи му се у лице. — Овђе?..</p> <p>— На друму — мирно одговори стари. —— Та 
ачећи усне и нашкиљивши на једно око. — Овђе ти нема мјеста...</p> <p>— Ово је моја бабовина.</ 
</p> <p>— Зар овђе да останем?</p> <p>— Овђе...{S} И тако си ти мој...{S} Као син...</p> <p>Хат 
вши мајку, као да би да је бране. — Она овђе заповиједа...</p> <p>Мајка се окрену и погледа уна 
е чибук. — Зар бих ја смјела доћи да је овђе?</p> <p>Па привуче Хатиџу уза се, пољуби је и дубо 
вара...</p> <p>— Он!..</p> <p>— Нама је овђе све испричао поштено и све смо му потврдили — наст 
к се не петљају у то...</p> <p>— Она је овђе ханума!..{S} Њезина је кућа! — заграјаше остали мо 
ма и пресамитивши се. — Не могу ја више овђе.</p> <p>Мајка га као од милоште ухвати за ухо и, о 
астављених пешева од кошуље.</p> <p>— И овђе... овђе — рече живље, — оклен сам те хранила, пече 
и нехотице погледа кроз пенџер. — Зар и овђе?..</p> <p>— Наши су њима ударали и на живот, и на  
 стари и лукаво намигну.</p> <p>— Зар и овђе?</p> <p>Стари извади неколико упечених кромпира и  
</p> <p>— Ако сте их жељни, можете их и овђе срести,</p> <p>—— отповрну стари, залажући се кром 
ам...</p> <p>— Је ли стигао?..{S} Је ли овђе?..</p> <p>— Данас ће стићи...{S} Сада...</p> <p>—  
м, ни да испричам што.</p> <p>— Нема ти овђе мјеста — одговарао је сваки и не саслушавши ме доб 
и друг, а нећу другог тражити кад си ти овђе...{S} Хајде!..</p> <p>— Међу влашке хајдуке?</p> < 
..{S} Слађе ми попушити цигар кад си ти овђе.</p> <pb n="395" /> <p>Други пут, опет, зауставља  
слушати или неће?</p> <p>— А шта ћеш ти овђе? — изненада се окоси Хусо, не мичући се и не пушта 
 кућу, — рече — а кад би ти хтио остати овђе, заклао бих те к’о јање.</p> <p>И опет ме удари ку 
/p> <p>— Ето видиш — отсијече јаче — он овђе више треба...{S} Ако и не ради ништа... ако... ако 
..</p> <p>— Па... знаш... доста сам био овђе — прогунђа суво, дајући ми знак руком да му се не  
...{S} Ево ти моје куће...</p> <p>— Зар овђе да останем?</p> <p>— Овђе...{S} И тако си ти мој.. 
. таки и остадоше у животу и... ево нас овђе...</p> <p>Сулага уздахну, одмахну руком и оде.</p> 
нас сад опазе, опколе?..{S} И почну нас овђе, насред друма царскога, мучити, гњавити, набијати  
 се. — Ви, ваистину, нијесте изучени на ове чудне кајде и гласове...</p> <p>Ништа...{S} Не плаш 
 се са подсмијехом...</p> <p>— Изађи из ове куће — рече полугласно, развлачећи усне и нашкиљивш 
ака, те попријетише да ће сви селити из ове земље, ако овако остане.</p> <p>Ради тога заптије п 
 били и сигурни да ће нас она извући из ове незгоде.</p> <p>Истога дана, пред вече, Јован је од 
нух за Хајкуном.{S} Пођосмо.</p> <p>Али ове ноћи нијесмо, по обичају, застајали пред свачијим в 
м чељађу, него носио у торби, о рамену, овећи комад хљеба и неколике главице лука, па ручавао н 
рата, чучнуо поред мангале, у руци држи овећи ибрик кахвени и чека да им приточи, а одмах поред 
</p> <p>— Ама умријет’... растати се са овим свијетом мучно је, — дочека неко иза леђа, зијевај 
ровала, е сад збиља може заповиједати и овим људима, који су, додуше живјели у овој кући, али к 
p> <p>Неколико пута био сам ишибан због ових посјета.</p> <p>Мајка, која већ бијаше научена да  
јачи и силна дрхтавица, као у грозници, овлада ми читавим тијелом...</p> <p>— Аааах!..</p> <p>Д 
прибере и уозбиљи, — Испричаш ли икоме, ово ће ти судити!..</p> <p>И поносито показа на нож.</p 
 уснама вјечито развученим на смијех. — Ово се не смије затезати...</p> <p>— Мичи се!..</p> <p> 
 око. — Овђе ти нема мјеста...</p> <p>— Ово је моја бабовина.</p> <p>— Излази!</p> <p>— Нећу.</ 
S} Ти?.. — запјева развлачећи.</p> <p>— Ово је моја кућа, а ти си намет, уљез један!</p> <p>— Т 
— Крвниче!..</p> <p>— Кућа пропада... а ово је преша...</p> <p>— Шути...</p> <p>— И свијет зна  
...</p> <p>Наравно да је Зулфага за све ово сазнао кроз непун сахат и плачући и пренемажући се  
 ми нешто за ногу па пао...{S} Ништа је ово...</p> <p>За Османом одоше још неколико њих, одбјег 
</p> <p>Тога...</p> <p>— Ех, а преша је ово — муцао је Зулфага, једнако стојећи пред њом онако  
во ради, у царскоме здрављу, и какав је ово зулум настао?</p> <p>И закукаше како им је живот ом 
извила готово до под таваницу. — Сад је ово моје и само моје.</p> <p>— Лажеш!..</p> <p>— Моје ј 
ати ограду, ломити је.</p> <p>— Моје је ово — вели сурово и преврће закрвављеним очима. — Ја са 
јући фереџу и осврћући се. —- Зар ти је ово кућа за миловање?{S} Их!..</p> <pb n="376" /> <p>Па 
<p>— Аман, — повикаше узбуђено — шта се ово ради, у царскоме здрављу, и какав је ово зулум наст 
 кољена, устаде и пође за њим. — Шта ће ово?</p> <p>— Ништа...{S} Тако... — одговори он мирно,  
а на једном рамену...</p> <p>— Рашта ли ово нијесам прије опазио?.. — почнем се питати, стидљив 
 <p>— Из зависти што је добро пошло они ово раде — говорио је јецајући. — И мени товаре на леђа 
 и разгледати унаоколо.</p> <p>— Ђе сам ово? — питао сам сам себе, провирујући кроз шибље.</p>  
те могу к’о пса избацити из куће одмах, овог часа...</p> <p>Зулфага по обичају нити се противио 
на леђа, крену из собе.</p> <p>— Шта је овог — запита мајка брзо и, збацивши све оно да кољена, 
хвали.</p> <p>Сулага осјети сву оштрину овог одговора и умукну.</p> <p>Поново поче на силу кашљ 
 питај — прекиде ме и лукаво намигну. — Овога пута све је било добро...{S} Дај Боже, да буде др 
о, не размишљајући, откреса:</p> <p>— У овој ти кући нема више мјеста...{S} Пртљај...</p> <p>—  
 овим људима, који су, додуше живјели у овој кући, али којима још никад ништа заповједила није. 
не може да ме гледа...{S} А он одавно у овој кући... добар је... поштен... вјеран...</p> <p>— С 
ћу коју си ми само ти донио, за слободу оволику...{S} Хоћеш ли, болан, да се рвем и с њим и са  
ки и указа јој на ме.</p> <p>— А шта ће овом остати, ако и добра пролете као и готовина. — запи 
нцу, гледао их, — макар ми се и наругао овом, — са чудном љубављу неком, готово као што мајка г 
јесеца ишла од врата до врата... ево, у овом одијелу...{S} И тражила те, ловила...{S} Питала и  
<p>— Што си виђео, нека си виђео, ама о овоме не причај ником — рече брзо, старајући се да се п 
м гласом избаци:</p> <p>— Ах...{S} Гони ову муху. .{S} Ах...</p> <pb n="341" /> <p>Пошто отјера 
ме одгурнуо од себе, отурио и опремио с ову страну друма, да овдје самујем...{S} Ни читаво по с 
и обори главу.</p> <p>— Кад сам дошла у ову кућу затекла сам га...</p> <p>Зулфаги се засија лиц 
 и кушајући да се исправи. — Јунак ме у ову кућу довео, њега сам и служио...{S} Кад њега нема,  
в...</p> <p>— Чак амо?</p> <p>— Кажу да овуда има лова.</p> <p>— А не бојите се да ће и вас уло 
 залажући се кромпиром и жваћући. — Кад огладне, наврате и амо...</p> <p>— И разговарају с тобо 
штајући нас да уђемо у авлију. — Ако си огладнио, сад ћеш се поткријепити — рече Хасану, пријат 
или.</p> <p>— Богме и јесмо.</p> <p>— И огладњели?</p> <p>— Јесмо.</p> <p>Старац застаде мало,  
 и поново опали...{S} Затим извади нож, огледа га и њиме поче размахивати око себе: поче засије 
ио, поправљајући <pb n="295" /> пушку и огледајући је. — А у нас се почели будити робови и биће 
ну доносио читаве ките цвијећа, кутије, огледала.</p> <p>Он ју је кашње пратио и по ноћи кад је 
ати: тенџере, сачеве, тепсије, јоргане, огледала, сахане.{S} Готово све што ми је под руку дола 
, узела је пешкир, — који је висио крај огледала, — да ме сама опере.{S} Отирући и обгрлила ме  
>Па би, некако и нехотице, застала пред огледалом и почела поправљати косу, хаљине, намјештати  
4" /> се бојим твог оружја, стани да се огледамо, да дијелимо мегдан, а не тако... мучки...</p> 
 узбуђено, затекавши је у кухињи, украј огњишта, како чучи поред ватре и подстиче је. — Хоћеш л 
вала чељад; сједио крај ниских, крњавих огњишта на којима увијек горјела ватра и зализавала гот 
ане са серђена и редати их по тлима, уз огњиште.</p> <p>— Грехота је, — опет јој се јавих, прис 
едом каква сам још само код болесника у огњуштини виђао...{S} Блиједо, дугуљасто лице дошло му  
е — да се сад сиротиња сељачка, коју су оголили, дигла у хајдуке...</p> <p>Горе и планине препу 
е при помисли да би могла једнога дана, огољена, остављена, без игдје ичега остати на сокаку.</ 
} Прихватали су помало од његових њива, ограда, винограда, желећи да му освоје, отму управо, те 
 раскорачио се и почео ножем сасијецати ограду, ломити је.</p> <p>— Моје је ово — вели сурово и 
о чини још јаднијим) пружио си утјеху и огријао им душу, — говорио је кашње и говорио сасвим ис 
 <p>— Шта ли је учинила?..{S} У чему се огријешила?..{S} Гдје?..</p> <p>— Ето, ето... почео се  
вши се на јастук и као дријемајући. — И огријешио сам се пред тобом, и здружио се твојим душман 
 кући...</p> <p>— Па?..</p> <p>Мајка се огрну фереџом и поче се обазирати на све стране.</p> <p 
, испред поноћи, лагано би се дигао он, огрнуо се ћурком и, узевши чибук под пазухо а фењер у р 
зивао се он, онако ситан, мален, мршав, огрнут тешким дебелим ћурком, с дугим јасминским чибуко 
вим очима и дугим танким, правим носом, огрнут својом дугачком, црном џубом, носећи у једној ру 
осом од патлиџана, у чоханим чакширама, огрнута доламом.{S} Набивши га на колац и тутнувши му ч 
дите!.. — довикивала им мајка, која је, огрнута лахким, провидним чаршафом, весела, разуздана,  
а, чији је тур падао готово до тала.{S} Огрнута је била лаком, црвеном кабаницом, испод које је 
рутавим миндерлуцима, прекрштених нога, огрнути тешким, лисичином постављеним ћурцима, окићени  
ило, лепршали се и преко рамена.</p> <p>Огрнути тешким, дугачким струкама, чије су ресе готово  
ругим те је изгледало као да тамо сједи огроман див какав са неколико глава на раменима и са не 
ке, милујући Хатиму по коси и, из шале, огрћући је ћурком. — Усташи, кажу, дочекали наше у Дузи 
справи се:</p> <p>— Досад су вам вазда, од ђетињства, говорили: добри сте, честити сте, паметни 
.{S} Ћурликање је долазило баш одонуда, од ватре, од колибе оне.{S} Никако, дакле, нијесу могли 
јати ме.{S} Страх од шуме, од зеленила, од дрвећа онога које нам се склопило изнад главе и закл 
, ако би стигао какав хабер из Мостара, од мајке, и по која оштрија порука од Зулфаге: да слуша 
олова, колико од <pb n="321" /> страха, од осјећања своје немоћи, од срџбе неке на самога себе. 
ум ми мину покрај уха.{S} И, од страха, од чега ли, посрнух у хендек некакав, падох ничице.</p> 
{S} Страх ме, готово, и од самога себе, од корака својих, који мукло одјекују те ми се непреста 
рема Хасану, и често као да је од себе, од својих уста штедила, само да нама што више и што љеп 
још дубље у шибље и збацих фес с главе, од страха да најприје њега не опазе...</p> <p>Иду!..</p 
узимати, освајати ме.{S} Страх од шуме, од зеленила, од дрвећа онога које нам се склопило изнад 
е псовком Османовом, стид га и од мене, од свега свијета.{S} Зато оде пред мајку, испружи шију, 
по неколика крда стоке, крупне и ситне, од чије рике, буке и блеке одјекивала брда и планине, г 
кање је долазило баш одонуда, од ватре, од колибе оне.{S} Никако, дакле, нијесу могли бити хајд 
и се и куршум ми мину покрај уха.{S} И, од страха, од чега ли, посрнух у хендек некакав, падох  
 Нијесам смио ни јекнути, ни застењати, од страха да ме ко не чује, не опази.{S} Ко зна да се н 
1" /> страха, од осјећања своје немоћи, од срџбе неке на самога себе.{S} И дође ми да викнем у  
 прелијетала са једног мјеста на друго, од једне групе другој, јављала се свима, шалила се, сми 
и — одговори хоџа поносито — да од вас, од нас свијех, нико ни грђи, ни поганији, ни нераднији, 
живио од твоје доброте или од њезине... од њезина мираза?..{S} Није ли исто?..</p> <p>— Види се 
 се разгулио, распао; кошуља раздрљена; од фермена ми остала само половица на једном рамену...< 
е, не пљачкате и... нико <pb n="274" /> од вас ни бољи, ни паметнији, ни поштенији нема, — крес 
..</p> <p>— Нијесам спавао, мајко...{S} Од несанице је.</p> <p>— А што су ти руке изгребане, кр 
ине у кући нам је био нечувен неред.{S} Од јутра до мрака непрестано нам долазиле жене, познате 
дух и као да ми пролети изнад главе.{S} Од страха ми испаде пушка из руке и сав се стресох.</p> 
ка једног сасвим нестало, изгубио се, а од другога само ми се о гајтанима држе два-три комадића 
вци кад треба хљеба?..{S} Залогај хљеба од дуката, је дражи!..</p> <p>Гњеван и раздражен, са ст 
оје јој вириле испод растављених пешева од кошуље.</p> <p>— И овђе... овђе — рече живље, — окле 
p> <p>Па сама позва Османа, премјери га од главе до пета, и брзо, не размишљајући, откреса:</p> 
запитала би уријетко, покаткада, којега од нас двојице, не успоравајући хода и не осврћући се.< 
н, као и отац му, ни тражио није никога од њих, ни пристајао за њима.{S} Најволио је бити сам.< 
 говорити — одговори хоџа поносито — да од вас, од нас свијех, нико ни грђи, ни поганији, ни не 
ивале!..</p> <p>Тада јој се и чинило да од Зулфаге нико на свијету паметнији нема.{S} Тада јој  
 сједили тако, нијеми, непомични.{S} Ја од узбуђења нијесам знао шта ћу говорити, а он опет ниј 
а.{S} И окићена је, и љепша и гиздавија од свију осталих, — бијели се као да је од свиле изатка 
оју и мајка рече да је боља и поштенија од свију других.</p> <p>И јарани мајкини почеше се све  
ара, од мајке, и по која оштрија порука од Зулфаге: да слушам хоџу и да будем ваљан...{S} Сулаг 
ва га сила, чинило се, не би више могла од њега отргнути.</p> <p>И није да је пристајао за њим  
ату и јоргован мирише?{S} Је ли видјела од других, па зажељела да и сама окуша?..{S} Или је има 
своју кућу и сам његовати, јача је била од свега другог и у први мах на друго нијесам ни помишљ 
 кашње пратио и по ноћи кад је излазила од куће, и остајао с њоме негдје чак до поноћи.{S} Ни < 
овила се, а постава испод ње позеленила од траве и почела се разгуљивати.{S} Тозлука једног сас 
, вјечито ме гурала у прикрајак, гонила од себе, затварала у собу, озбиљно пријетећи да ће ми » 
 се и пипао рану.{S} Тек кад се измакла од њега и изишла из собе, стиште зубе и покуша да се ис 
 онда, кад сам кроз четири мјесеца ишла од врата до врата... ево, у овом одијелу...{S} И тражил 
ама што су препуњене свилом, о димијама од свиле дукатлије и о димијама од свиле бешлуклије, о  
имијама од свиле дукатлије и о димијама од свиле бешлуклије, о састанцима и теферичима дјевојач 
ривијати уза се, као да ме брани, отима од некога...</p> <p>Једне вечери, пошто је обдарила и о 
анулим од сунца и са закрвављеним очима од несанице, Зулфага, не пустивши ни да се уредим ни да 
им, дебелим турбаном око главе, с очима од кромпира и носом од патлиџана, у чоханим чакширама,  
 ми долазио, нит сам имала каква хабера од тебе...</p> <p>Заборавио и мене, и заклетве, па си м 
а га тако барем за неколико дана отјера од себе, да га одстрани.{S} Па ни то није помогло.{S} З 
 Хасан, комешајући раменима и јежећи са од студени... — Није ми необично...</p> <p>— А ја се за 
се женским беспослицама.</p> <p>Срамота од свијета бранила му је да се никад не покаже ни њежни 
S} Хајкуна више није ни сакривала ништа од мене, нити је више зазирала да изађе преда ме у мушк 
а... мучно је... не спасава се ова кућа од пропасти — тврдио је немилосно, савијајући хартије и 
башчу.</p> <p>Сулага, јадник, полумртав од страха, само је муцао нешто, шаптао и измицао се на  
и заборављена.{S} Да нас није било стид од простих чобана, још би искали.</p> <pb n="309" /> <p 
ћи се поче љубити мајки и руке и врхове од папуча.{S} Захваљивао јој по двадесет пута на »поште 
ушевљењем.</p> <p>— Помисли, болан, све од њих стрепи! — говорио је, сијевајући очима и руменећ 
а мени се не спава... причао бих ти све од почетка, готово половицу свога живота...</p> <p>— Не 
..</p> <p>И сам Хасан као да се препаде од тих ријечи, па ме снажно гурну и руком ми зачепи уст 
— Сад ћу ја...{S} Сад...</p> <p>Па пође од једнога момка до другога и, спустивши се на кољена,  
необичну дреку, прихвати ме тада, одиже од земље.{S} Неко ме зали и водом по лицу и од студени  
големом својом шаком иза врата и подиже од земље.</p> <p>— Тежак је — рече мргодно. — Пуно ће ј 
ји, лакши него прије и корачао сам брже од Хасана.{S} И на души ми било лакше и свјетлије, — ра 
од свију осталих, — бијели се као да је од свиле изаткана,</p> <p>— па нестрпљиво, савијајући г 
арочито према Хасану, и често као да је од себе, од својих уста штедила, само да нама што више  
им, широким бусовима коприве, — која је од силне прашине изгледала пепељаста, — и на неким мјес 
 све зубе према њему.</p> <p>— А шта је од тих новаца, што их мајки дао за грађевине? — запитах 
/p> <p>— Ко је год са Зулфагом, грђи је од њега!..</p> <p>Хасан поврати нож у корице и подиже с 
ати...{S} И добра је срца...{S} Бољи је од мене па... па је свакако правије да ја иђем а он да  
шкињама ни дружио се није.{S} Бјежао је од њих, сакривао се, склањао, ради чега му се сви и под 
 памук на цијеви.</p> <p>И макар што је од рођења још био необично богат, богатији него четвори 
иривао; погледа никако ни одвајала није од мангале нити од ибрика.</p> <pb n="393" /> <p>Хасан, 
ињало уз демире.</p> <p>Тек кад би које од нас од досаде почело зијевати и протезати се, хоџа к 
ом, правио јој свирале, штрцаљке, пушке од зовине и причао приче.{S} Каткада нам је приступала  
не и, као малом дјетету, давао ми пушке од зовине што их сваки дан правио; каткада ме узимао и  
<pb n="256" /> па се придиже и отрже ме од Сулаге. — Нисам ја трошаџија, па да бацам паре узалу 
смијешећи се приступао мени, одвајао ме од „женског друштва“ и звао да сједнем пред собу његову 
пријети, претсказује нешто.{S} Страх ме од Хасана који не пазећи на ме корача напријед, а цијев 
коме другоме, него само мени или некоме од мојих.</p> <p>Зато поред све њихове љубазности поче  
пипати иза врата, кушајући да ме одигне од тала, исто онако као што ме и хоџа одигнуо.{S} Зовну 
 била више брига за послове, страховање од немаштине, него друго, друго нешто... ни сам не знам 
од шише жутиле се неколике обвехле дуње од којих читава соба мирисала, а по пенџерима, поред ка 
ну себи у крило и цикну:</p> <p>— Да се од мене ниси макла, бре!..{S} Само ћеш мене да служиш,  
дгајао Хасана тако: васпитавао га да се од дјетињства научи борити, опирати, пробијати кроз жив 
амо су ишли из собе у собу, укривали се од мене и нешто се договарали, шапутали.{S} И сви ме гл 
га готово сви избјегавали и склањали се од њега.{S} Стид, зар, било људе да се друже са човјеко 
> <p>Зато га и мрзили многи и туђили се од њега.{S} Мени се барем чинило да не само у махали, н 
о се окрећући и бјежећи, сакривајући се од њих.</p> <p>Наравно, одмах иза тога морао је Хамид т 
Он се наслони на јастук и, окренувши се од Хатиџе, погледа у зид.</p> <p>— Мислиш ли ти да су у 
Ништа даље нисам чуо.{S} Отргнуо сам се од мајке, отео се, окренуо и тркимице пошао према Сулаг 
ијети...{S} Сметењаче!..</p> <p>— Ко се од зеца плаши, нек се не спрема у хајдуке, — одвратих м 
аш сам могао и мировати.</p> <p>— Ко се од зеца плаши, нек се не спрема у хајдуке — добаци Хаса 
гне и покори.</p> <p>Шта више, често се од срца и весело насмијао баш онда кад би му причали за 
о црнила и необично дрхтала, измакну се од врата и ту застаде...</p> <p>— Само — рече промукло  
/p> <p>Дотрчавши на авлију зауставих се од чуда.{S} Макар што сам био навикнут да готово сваког 
 сам вам, па ме и не гледате... бјежите од мене... гоните ме“...</p> <p>Други пут, опет, тужила 
 поче се пушити на трави, а златне ките од барјака, орошене са неколико капи, почеше се прелије 
њих провидили и стопе и закрпљене ивице од чарапа.</p> <p>— Познајеш ли ме? — подвикну струка н 
сам га...</p> <p>Зулфаги се засија лице од радости.{S} Опружи обје руке и поче их трљати као да 
ар? — цијукну Зулфага и разглави вилице од уха до уха.</p> <pb n="340" /> <p>— Први пут се праш 
же руке у висину да тако отклони ударце од главе и покушаваше да се осврне.{S} Али је Хајкуна у 
хајдук, зулумћар...{S} У мене је и срце од камена и нема милости ни љубости ни према коме...{S} 
ц, хајдук и зулумћар“, како му је „срце од камена“, те како више нема „милости ни љубости“ ни п 
да је привуче себи и мало подаље одвуче од врата.</p> <p>— Немој...</p> <p>— А је ли шала била  
јним иглицама, трњем.</p> <p>Тада, више од страха гледајући крв него од болова, малаксах потпун 
ла му је да се што прије врати.{S} Више од три дана нигдје није смио остати.</p> <p>Са села се  
рши изнад главе.{S} Страх ме, готово, и од самога себе, од корака својих, који мукло одјекују т 
м потпуно оснажи, „чаршије затварати“ и од кога ће стрепити половина шехера.{S} Зато је сваки и 
ађивали се псовком Османовом, стид га и од мене, од свега свијета.{S} Зато оде пред мајку, испр 
амалом.</p> <p>Кад сам дошао до врата и од хамала узео ствари, био сам смислио: и шта ћу рећи и 
ржава <pb n="302" /> нас.{S} Страх ме и од оног муклог, тупог, непрестаног шуштања, цичања, зви 
че да нам све објашњава захтијевајући и од нас да боље чувамо кућу и да никуд не мичемо и не из 
развесели, сва се умотавајући у ћурак и од ишараног пешкира правећи турбан око главе. — Јесам л 
емље.{S} Неко ме зали и водом по лицу и од студени оне стресох се и нагло подигох главу.</p> <p 
ирују кахвени ибрици и златасти зарфови од филџана.</p> <p>Између свију издвојила се бабина бед 
отпљувао и отресао руком као да се гади од нечега.{S} Зулфага је, хтио не хтио, морао бјежати и 
ежбати се, борити.{S} Хасан, иако млађи од Хајкуне, био је најбољи мегданџија међу нама и обоје 
оји ће отпочети.{S} Напошљетку најмлађи од њих, који је некако изгледао и најприсебнији, поче п 
/p> <p>— Вјерујем у се, да нијесам грђи од њега, макар што је јунак, — одговорих поносито — а в 
та стењући, испрекидано. —</p> <p>Бјежи од зла...{S} Хајде Сулаги...{S} Брже...</p> <p>Сулага,  
 се уморним путницима љепши и свјетлији од самих везирских <pb n="324" /> Сараја и сваки који б 
 е је и у говору моћнији, јачи, силнији од свију.</p> <p>С кметовима је био друкчији.{S} Кад би 
ада тек као да осјети како нико моћнији од ње нема у кући, како је она највиша сила, власт, гос 
, онако горд, усправљен и нијем, одвоји од свију, оде у страну и на трави, на зелењу, мирно отк 
ксузлук донијети?...{S} Хоће ли се који од нас разбољети, изнемоћи на путу?..{S} Хоћемо ли натр 
о се и пунио фишеке.</p> <p>Ако се који од муштерија јавио да што пазари, нити се мицао нити ба 
<p>Пред вече почеше пристизати и понеки од момака који бијаху отишли са бабом.{S} Сви ослабили, 
 <p>Иако смо наше ноћне шетње сакривали од хоџе, иако нико ни споменуо није о њима, ипак сви оп 
S} Задихани, заморени, готово изнемогли од дугог хода и несанице, лагано смо се вукли кроз грмљ 
у очи, — или живио од твоје доброте или од њезине... од њезина мираза?..{S} Није ли исто?..</p> 
су, токорсе, његови стари то приграбили од њихових старих и како је то он дужан повратити.</p>  
ме једним презривим погледом премјерили од главе до пете, намргодили се мало и одмахнувши руком 
д он није био у кући, као да би премрли од страха чим би му кораке зачули или га опазили издаље 
ало.</p> <p>Обојица смо готово вриснули од радости и, упирући прстом тамо према ватри а не гово 
нијесу ништа друго ни радили, него ишли од махале до махале, па причали и препричавали.{S} Неки 
 погнути врат, који као да је био бјељи од филдиша.{S} Зачудо, учини ми се као да сада први пут 
рата.</p> <pb n="404" /> <p>— Нико бољи од тебе!..{S} Нико бољи! — узвикну заносно, љубећи ме.  
акли.</p> <p>— Могу.</p> <p>— Нико бољи од Алаха!..</p> <p>Кад смо се приближили Сулагиним врат 
 рашта да ударам на своју кућу, која ми од бабе остала и на своју мајку, која ме родила?..</p>  
, мислећи да ћу наћи коју мрвицу што ми од јуче остала.{S} Узалуд.{S} Свраћао сам се и у хендек 
предадох послу и раду свакаквоме.{S} Ни од чега се стидио нијесам, ни пред чим се снебивао.{S}  
у.</p> <p>— Буди ми јунак! — рече. — Ни од шта се немој препадати...{S} А дерт?{S} Нека га ђаво 
исам рањен?“</p> <p>Не зазирући више ни од чега, не осјећајући готово никаквих болова више, наг 
 бојећи се више никога и не зазирући ни од чега, — частили су се међусобно, пили, свађали се.{S 
0" /> сам знао боље, не зазирући чак ни од уобичајених трговачких лажи и заклетава.</p> <p>Нара 
 може извући неопажен и непримијећен ни од кога.</p> <p>Неко вријеме ишли смо обојица тихо, лаг 
И дуго смо сједили тако, сами, одвојени од свакога.</p> <p>Тек касно, испред поноћи, лагано би  
ао да читава кућа вришти, пјева, бјесни од весеља што се опростила бабина дахилука.</p> <p>Нара 
ти слушкиње, једну по једну, и одбијати од куће све зване и незване гошће.{S} Тада је приступал 
Застадох на мјесту и почех се превијати од смијеха.</p> <p>— Шта је?..{S} Што се кесиш? — окоси 
врискује.</p> <p>Језа ме поче обузимати од тога необичног клепетања, студен ми се прели преко л 
чајно, мјерећи штогод, морао се очешати од њега или га нехотице гурнути.</p> <p>— Пхи, погане р 
> <p>Тек пошто су ме ноге почеле бољети од дугога ходања, уљегао сам у дућан, сјео покрај ћепен 
pb n="401" /> га устима и почела љубити од драгости...{S} И Хамида сам звала, и хвалила му се и 
никако ни одвајала није од мангале нити од ибрика.</p> <pb n="393" /> <p>Хасан, опазивши је, и  
Знали су добро да ћу се и сам досјетити од кога је.{S} И чим бих ручао, одмах су долазили да од 
{S} Нијесам готово нигдје могао крочити од њихових шала, питања, подругачица.{S} Чак ме два-три 
су нам и у таквоме разговору били краћи од минута.</p> <p>Петком, кад су се у кући кухала каква 
а јој изгледао и крупњи, и јачи, и већи од свакога.{S} У њему као да је гледала избавитеља неко 
 распали, наљути.{S} Цичећи и пјенушећи од бијеса поче жестоко, силовито ударати по њему и руко 
и Зулфагин пријатељ — дочеках пјенушећи од бијеса и тапкајући у мјесту. — Са једним треба преки 
е, потрчах према ватри и, подрхтавајући од узбуђења, узвикнух планинштарима:</p> <p>— Добра ви  
м.</p> <p>Узалудно!..{S} Гласно стењући од болова, — нарочито у крстима и у раменима, — завалих 
влију.{S} Стрижући ушима и као зазирући од нечега, поче фрктати, рзати и бјежати унаоколо.{S} Б 
кочи и, поплашено узвикнувши он, одбаци од себе и чинију с алвом и неколико гурабија што их држ 
јих му провиривали каљави, трули остаци од чарапа и црни, испуцани прсти.</p> <p>— Не чуди се ш 
 људи тако одбијају од себе био је јачи од свега и испочетка све друго савлађивао.{S} Али што с 
ознао сам да се боји нешто, да се плаши од њега.</p> <p>— А баш ћу да га дочекам овако — одгово 
о мом ђетету не може бити бољи пријатељ од мене, — дочека мајка сурово, <pb n="256" /> па се пр 
, ни пред чим се снебивао.{S} Радио сам од јутра до мрака, радио без одмора, непрестано.</p> <p 
несем и оцртам отприлике онако како сам од њега чуо, готово његовим ријечима.</p> <p>Било то уз 
и крупне чворуге на глави, узвикнуо сам од чуда.{S} Погледавши ме, као да се и он застиђе, смет 
више заостао, задихао се, да поклецујем од глади и умора, погледао би ме попријеко, подругљиво  
е да се ипак нећу моћи савладати, узмем од Хатиџе кахву и, сједајући и испијајући, сам отпочнем 
дошло да се сакријем куда, да побјегнем од свију и гласно заплачем.{S} Напошљетку, не могавши с 
једе ме зауставити, али се брзо отргнем од ње, измакнем се, и не пазећи на гомиле бисага, кабан 
це.{S} Једва се савладах да не узвикнем од весеља.</p> <p>Рањен, слаб, немоћан јаран и опет ник 
гао уздржати да не вриснем и не јаукнем од страха.{S} Готово уза саму чатрњу, уз ивицу јој, исп 
и сама Хатиџа, кад би виђела како живим од доброте њезина оца док... док се још љуцки ни замило 
аби неки, давнашњи знанци.{S} Са сваким од њих побратио бих се, загрлио, пољубио и упустио у ма 
 уморни, прашњави, са лицем препланулим од сунца и са закрвављеним очима од несанице, Зулфага,  
рукама, и ногама, и раскиданим цријевом од наргиле; ударала по лицу, по леђима, по прсима, свуд 
 око главе, с очима од кромпира и носом од патлиџана, у чоханим чакширама, огрнута доламом.{S}  
лен, ситан, мршав, са главом мало већом од »стиснуте шаке« како му подругљиво говораху, са рије 
132_C6"> <head>VI</head> <p>Хусо, један од најкршнијих момака наших, посвађа се једнога јутра с 
— Дај!..</p> <p>Једва у неко доба један од путника застаде.{S} Заустави коња, погледа ме и крат 
ка, па ручавао негдје осамљен, сакривен од сваког.</p> <p>— Какав је, још ће чију кућу запалити 
згребан и одрпан, кроз шибље и сакривен од свакога, грчевито стискајући пушку, извалим се потрб 
се осврће и гледа: је ли довољно удаљен од бедевије и може ли га случајно и ту копитом дохватит 
лили да сам луда неки, који је побјегао од куће, отргнуо се и беспосличи по друму?..{S} Ко зна! 
 сам се куће...</p> <p>— А зар би могао од срамоте икоме у очи погледати? — брзо дочека Хасан и 
 могу ја више овђе.</p> <p>Мајка га као од милоште ухвати за ухо и, онако пресамићена, опет уву 
а, витак, љепушкаст младић, с очима као од кадифе, са кратком, црном, поткресаном брадом, необи 
ио и како сам хтио.{S} Осим што сам као од невоље одлазио каткада у мектеб и тамо по два по три 
ам, први комшија, — чију кућу растављао од наше само један танак, висок, увијек обијељен зид, — 
 постајао старији, све сам више зазирао од Зулфаге и све ми се чинило да он у читавој кући нико 
 <hi>слуга</hi>?</p> <p>— Он није дошао од невоље да вас служи, него га је умолила некаква ти т 
Тада, више од страха гледајући крв него од болова, малаксах потпуно.{S} У глави као да ми поче  
, гледајући му право у очи, — или живио од твоје доброте или од њезине... од њезина мираза?..{S 
о проговори Сулага, који се био одвојио од нас и отишао у кухињу да види хануму. — Брже ће...</ 
да их Зулфага, онако недограђене, купио од твоје мајке за своје паре и.. и још их лијепо платио 
ркује кахву.{S} Један заптија, недалеко од врата, чучнуо поред мангале, у руци држи овећи ибрик 
рка цијев дугачке шишане...{S} Недалеко од ње стајао је Хасан са пребаченим рукама преко пушке  
по трави и запалили чибуке.{S} Недалеко од нас, у страни, сједили су и лешкарили покрај своје в 
оји одавно почели испадати.{S} Недалеко од њега, на ћенару једном, гурила се и хоџиница, премје 
 и зајаучем не толико од болова, колико од <pb n="321" /> страха, од осјећања своје немоћи, од  
 готов да заплачем и зајаучем не толико од болова, колико од <pb n="321" /> страха, од осјећања 
одигне главу и врисне за слободом, нико од њега силнији није — рече мирио, поправљајући <pb n=" 
сну. — Ви сте, бива, један народ и нико од вас нема ни јачи, ни старији; свак треба да слуша шт 
е, да га оробе.{S} Прихватали су помало од његових њива, ограда, винограда, желећи да му освоје 
го издржати тако.{S} Стид га, зар, било од осталих слуга и слушкиња, који су све гледали и насл 
дмах сам познао да му пјевање није ишло од срца, да је усиљено.{S} Тиме је само хтио макар и ун 
стадосмо, послушасмо и опет ускликнусмо од радости.{S} Одиста двојнице!..{S} Ћурликање је долаз 
>— Учи се!..</p> <p>Окренувши се љутито од мене иде Сулаги и њега пита.</p> <p>— Шта ћу радити! 
јесу ли путници, случајно, изгубили што од хране...{S} Не нашавши ништа скренем с пута и спусти 
ивати и хактати, уживајући необично што од тога одјекује читава гора и планина, те се причиња к 
се ново одијело.</p> <p>Како сам, нешто од бабе, а нешто од мајке, увијек добивао новаца, био с 
/p> <p>Како сам, нешто од бабе, а нешто од мајке, увијек добивао новаца, био сам најбогатији ме 
 готово се почех љутити што ме одгурнуо од себе, отурио и опремио с ову страну друма, да овдје  
</p> <p>— Ух! — умало што нисам вриснуо од страха, запомагао.</p> <p>И побјегао бих, сакрио се, 
е и не осврнуше,..</p> <p>Изненада, зар од викања оноликог, смучи ми се, стужи.{S} Испод појаса 
з демире.</p> <p>Тек кад би које од нас од досаде почело зијевати и протезати се, хоџа као да б 
руговао.{S} Криво ми и што окреће главу од мене, што ми у очи не смије отворено да погледа, што 
би пустивши јаране да осамљени зијевају од досаде и да се разилазе куд који хоће.{S} Ни питала  
 толико; стид што ме људи тако одбијају од себе био је јачи од свега и испочетка све друго савл 
ољено продавати робу из зембиља и да му од сада у томе нико сметати неће.</p> <p>Од тога дана < 
p>— Ја?..</p> <p>Хамид отре сузе што му од кихања налетиле на очи и опљуну.</p> <p>— Неће он ви 
 отимала, покушаше да је уграбе, отргну од њега.</p> <p>— Није твоја!</p> <p>— Моја!..</p> <p>Х 
рљаву, подерану, <pb n="392" /> укочену од скорене крви антерију, раздрљи је мало и осмјехнувши 
p> <pb n="341" /> <p>Пошто отјерах муху од њега, баци на ме један уморан, тужан поглед, па скло 
 ноге, запалили чибуке и кроз сумаглицу од дима духанскога гледају га као чудо какво.</p> <p>—  
и више обузимати, освајати ме.{S} Страх од шуме, од зеленила, од дрвећа онога које нам се склоп 
рим врхом зари се у траву.</p> <p>Страх од ножа одмах ме растријезни, натјера ме да се приберем 
и се покаткад сухим трешњама што сам их од Хајкуне добио.</p> <p>Неко вријеме сви смо сједили т 
еди момцима да га избаце напоље.</p> <p>Од тога се дана Сулага приљуби уз бабу.{S} Никаква га с 
д сада у томе нико сметати неће.</p> <p>Од тога дана <hi>трговина</hi> је почела брзо напредова 
алој, неравној удолини једној, подупрта ода свих страна дебелим сохама и тојагама, те је издаље 
ловит, необуздан дјечко, који као да ни ода шта зазирао није и никога се бојао, чак ни оца.{S}  
дари у страну и поче одбацивати ногама, одавирати.{S} Хасан замаче сасвим, изгуби се.</p> <p>Та 
ма. — Колико?</p> <p>— Ја сам чуо да се одавле, из Мостара, спрема читава војска, која ће гонит 
и големим стрехама изнад њих, по којима одавно израсли и прилип и маховина, желећи да ту подигн 
у, меку, кадифасту шилту која као да је одавно чекала на нас... </p> </div> <div type="chapter" 
све махале једне голема граја, каква се одавно чула ни запамтила није.</p> <p>Читав се шехер уз 
S} А кад не би били оружани, наши би се одавно дигли да их тоне...</p> <p>Па показа на тројицу- 
е изненада...{S} На овај пут спремам се одавно — одговори безбрижно, отирући лице јаглуком.</p> 
лим корицама и разасутим листовима који одавно почели испадати.{S} Недалеко од њега, на ћенару  
S} Почнем мијешати. |</p> <p>— Јесте ли одавно подијелили; — запитам га узгред.</p> <p>— Тхеее. 
’јек, па не може да ме гледа...{S} А он одавно у овој кући... добар је... поштен... вјеран...</ 
 хајдуци ту негдје у засједи чекају нас одавно и чувају да им не умакнемо.</p> <p>По срећи, изн 
{S} Ми му вјерујемо...{S} Он је Зулфагу одавно знао...</p> <p>Опет сједох на миндерлук и стисну 
 Тиме је само хтио макар и унеколико да одагна страх а уједно и да се преда мном похвали како н 
..{S} Причека мало...</p> <p>Нико се не одазва.</p> <p>Након другога куцаја освијетли се један  
рђалом алком на њима.</p> <p>Нико се не одазва.</p> <p>Зулфага застаде мало, осврну се и као бо 
 а мукли, пригушени одјеци као да им се одазивали однекуд из даљине, с мрких, суморних висова п 
забављати друштво?..</p> <p>И увијек се одазивао молбама, увијек долазио.{S} Висок, танковијаст 
оји су се напола голи одмарали у својим одајама, пробуђени, неиспавани, љутити, скакали су и ви 
нограда и замирали негдје доље, у пољу, одакле као да се неко руга, враћао се кадикада тих, при 
коња њиме и потјера право према мјесту, одакле се још, изнад <pb n="320" /> грма, извијао танак 
арма.{S} И зато је најчешће ишла у собу одакле је најбоље могла чути њихове разговоре.</p> <p>Л 
 а камо ли још и да причам коме и да их одам.{S} Ни они мени ништа спомињали нијесу, ни питали  
/p> <p>И ми сви мишљасмо да нас је неко одао, потказао хоџи.{S} Хасан је сумњао у ме и почео ми 
јечито страхујући да их случајно не бих одао баби, и тепала ми и митила ме, мазила.</p> <p>Кад  
муке за њу...{S} Чини јој се, као да је одасвуда гледају његове очи, стријељају је, пеку...{S}  
, као да би жељели да што прије измакну одатле, да побјегну.{S} И, право да речем, изледало је  
p>— Хвала Богу! — узвикнух одушевљено и одахнувши мало спустим се поред друма и почнем замотава 
има, заборави на све, све погази, одби, одбаци.{S} Кад је већ видјела да јој нико ништа не може 
ађена скочи и, поплашено узвикнувши он, одбаци од себе и чинију с алвом и неколико гурабија што 
ец искочи иза грма.{S} Поче бјежати.{S} Одбаци и фес, и пушку, и нож, па потрча као сулуд, не о 
у.</p> <p>— Ја грабио?..</p> <p>Бимбаша одбаци филџан који се откотрља чак за врата, куцну се п 
 и на кољену срачунавао нешто, бржебоље одбаци тефтер, одиже наочаре на чело и погледа ме.</p>  
нагло окрену, уграби ми пушку из руке и одбаци је.</p> <p>— Бјежи!..{S} Видиш да су наговорени! 
 што се ја бринем — дочека мајка брзо и одбаци мохуне с крила.</p> <p>— Да је он ствари боље ур 
ом, збаци јорган са себе и један јастук одбаци испод главе.{S} Опет поћута мало.</p> <p>— Ух!.. 
>Трговци се збунише, пометоше.{S} Јован одбаци тамбуру и нагло прихвати за дизгин, сеизи брже б 
д.</p> <p>— Зар?..</p> <p>Сломивши лулу одбаци је у крај и поче пипати око себе, као тражити не 
м...{S} Хоџиница је неколико пута мирно одбацивала кошуљу и продријемала мало, а да је ни преко 
ирен, запјенушио, удари у страну и поче одбацивати ногама, одавирати.{S} Хасан замаче сасвим, и 
 боље затворити — додаде хоџиница тихо, одбацивши кошуљу с крила. — Канати су слаби...{S} Остар 
живу главу изнио између њих...</p> <p>И одбацивши празан филџан отсијече:</p> <p>— Немој ме ни  
шљетку, не могавши се више савлађивати, одбацим комад хљеба који ми лежао у крилу, и измакох се 
или...</p> <p>Бржебоље се изујем и ја и одбацим обућу.{S} И престрашено узвикнух опазивши како  
ао поплашен скочио сам одмах из душека, одбацио јорган са себе и онако необучен и неуређен потр 
хотице стадох на оне мерџане што сам их одбацио и почех газити.{S} Необичну насладу неку <pb n= 
додија толико узалудно тумарање, љутито одбацих пушку у страну, скљоках се под једну букву, у т 
ве сам узимао.{S} Само стојим, узимам и одбацујем у страну, а трговац, зачуђен, искривио се, по 
Зар ме овако дочекујеш? — запита Хатиџа одбацујући фереџу и осврћући се. —- Зар ти је ово кућа  
ео потркивати по соби ржући као парип и одбацујући ногама.</p> <p>За кратко вријеме толико смо  
ало.{S} Изгледали су као гомила јадних, одбачених просјака који су свратили да ту умру, издахну 
 обзирима, заборави на све, све погази, одби, одбаци.{S} Кад је већ видјела да јој нико ништа н 
те му, прекрстио ноге на миндерлуку, па одбија димове из чибука и присркује кахву.{S} Један зап 
и осјећао толико; стид што ме људи тако одбијају од себе био је јачи од свега и испочетка све д 
адама, док су они, наслоњени уз зидове, одбијајући димове и пијуцкајући, пожудно их гледали и д 
а се новог каква кијамета, па ме зато и одбијала.</p> <p>Али опет кад сам понекада ишао Сулагин 
увши и пребацивши ногу преко ноге, поче одбијати димове.</p> <p>Прексјутри дан, око подне, завр 
е отпуштати слушкиње, једну по једну, и одбијати од куће све зване и незване гошће.{S} Тада је  
м по калдрми, засједну на трави и почну одбијати димове из кратких, дебелих чибука, а она стане 
ој читаву ноћ и, напошљетку, одлучио да одбијем.</p> <pb n="336" /> <p>— Зар ја, покрај света с 
огледа зачуђено.</p> <p>— Грехота да га одбијемо.</p> <p>— Немој...{S} Нипошто немој у кућу, —  
кше, и сам је молећи. — А грехота да га одбијемо...</p> <p>Она не одговори.{S} Придиже се и као 
се да осоколи и себе и мене — упорно би одбио и још би жешће навалио да идемо напријед, само на 
 казао да ће доћи.</p> <p>— И ти ћеш га одбити?..</p> <p>Гледајући ме некако постиђено, мазећи  
з...{S} То и други раде.</p> <p>Ја опет одбих.</p> <p>— Зар ми није једнако — питао сам га, гле 
> <p>За Османом одоше још неколико њих, одбјегоше.</p> <p>Напошљетку читава кућа остаде само на 
ано кушала да се са свом снагом одупре, одбрани, отме.</p> <p>— Шта ће ми то, крвниче?{S} Шта ћ 
ивао јој по двадесет пута на »поштеној« одбрани и грухајући се у прса напомињао како пакосни св 
кује Зулфага и као стане преда ме да ме одбрани. — Млад је још...{S} Не зна...</p> <p>На жалост 
често и преко воље, прибира и спрема на одбрану.</p> <p>И ја, што сам којим даном постајао стар 
рата и враћала се, напошљетку као да се одважи, уљезе у собу, прекривена танком, црвеном шамијо 
 испод ње провиривао; погледа никако ни одвајала није од мангале нити од ибрика.</p> <pb n="393 
И одмах је смијешећи се приступао мени, одвајао ме од „женског друштва“ и звао да сједнем пред  
азио из авлије, јак, поносит, силан као одваљен комад клисуре какве, а вазда горд и усправљен к 
етњаци.{S} И баш због тога што сам му и одвише сметао, — а познао сам да му сметам по томе, што 
.</p> <p>И дуго смо сједили тако, сами, одвојени од свакога.</p> <p>Тек касно, испред поноћи, л 
а разговора између њих, било је насамо, одвојено, гдје нико не слуша, чак ни ја.{S} Као да је б 
атим се, онако горд, усправљен и нијем, одвоји од свију, оде у страну и на трави, на зелењу, ми 
даде Хатиџи све што јој мислио дати.{S} Одвојио и нешто готовине, и неколико кућа кметова, и де 
. — благо проговори Сулага, који се био одвојио од нас и отишао у кухињу да види хануму. — Брже 
ца плаши, нек се не спрема у хајдуке, — одвратих му подругљиво и за инат хакнух још три пута. — 
шајући да је привуче себи и мало подаље одвуче од врата.</p> <p>— Немој...</p> <p>— А је ли шал 
о образима.{S} Чак се љутио и што му не одговара ништа, што се не брани, не опире, него само шу 
 и осорно и пакосно, као што најчешће и одговара човјек кога неко или неће или не може да разум 
... боји...</p> <p>На све то мајка није одговарала.{S} Само га је пажљиво слушала ломећи прсте, 
ијед и узвијајући главом...{S} Она није одговарала...{S} Само га гледала својим лијепим, крупни 
престаним једноличним зујањем као да су одговарале, отпијевале на тепање његово.</p> <p>Одмарао 
ао зубе, мрштио се и мрко ме гледао.{S} Одговарао није ништа.</p> <p>— Ја <hi>само</hi> с тобом 
еш боље проћи него ми је мајка прошла — одговарао сам, измичући се.</p> <p>И ништа смјешније ни 
чам што.</p> <p>— Нема ти овђе мјеста — одговарао је сваки и не саслушавши ме добро. —— Хајде д 
<p>— Ти ми и не можеш невјере учинити — одговарао сам мирно, опет га нудећи духаном. — Никад... 
 Рашта?..</p> <p>— Јер му не вјерујем — одговарао је ватрено, поново ломећи прсте. — Не вјерује 
ом.{S} На псовке и примједбе разне није одговарао много, нити се обзирао на њих; ако би случајн 
} Ништа помогло није ни кад сам престао одговарати и склопио очи, претварајући се да спавам.{S} 
ем нисам на друго ни мислио него шта ћу одговарати и како ћу се бранити...</p> <pb n="338" /> < 
ће или не може да разумије. — То је мој одговор!..</p> <p>— Зар? — запита он мирно, отегнуто.</ 
.</p> <p>Сулага осјети сву оштрину овог одговора и умукну.</p> <p>Поново поче на силу кашљати и 
 кући...{S} И сваки пут ме оставише без одговора.{S} Само би ме једним презривим погледом премј 
ар си будан?..</p> <p>Па и не сачекавши одговора, узела је пешкир, — који је висио крај огледал 
по наговору њезину, морале сваки пут да одговоре е је нема, да је отишла некуд.{S} Бојала се, з 
8" /> <p>— Ја сам започео...{S} Ја... — одговори Хусо поносито. — За људе је кавга...{S} Жене н 
 ће ово?</p> <p>— Ништа...{S} Тако... — одговори он мирно, прекрстивши руке на прсима и пресами 
нехотице се сагињем, надносим над њу. — Одговори ми.</p> <p>— А зар га нијеси ти довео? — засти 
</p> <p>— Свиђа...{S} И баби се свиђа — одговори некако заносно.</p> <p>— Ех?..</p> <p>Она накр 
ш кахве?</p> <pb n="394" /> <p>— Нека — одговори јој, не осврћући се. — Не могу...</p> <p>— Шта 
у нема.</p> <p>— Ја нијесам ашиковала — одговори она мирно и погледа ми право у очи...</p> <p>А 
ди се да ти крв бабина тече кроз жиле — одговори Сулага тихо, покуњивши се. — Тврде си главе и  
 читава војска, која ће гонити усташе — одговори Хасан <pb n="362" /> мирно и пребаци ногу прек 
</p> <pb n="316" /> <p>— Тако се ради — одговори он враћајући се. —</p> <p>Дочекаћемо свакога к 
воја школа?..</p> <p>— Ја ћу говорити — одговори хоџа поносито — да од вас, од нас свијех, нико 
.{S} Како си ми?..</p> <p>— Добро сам — одговори он једнако поигравајући.</p> <p>— И здрава..</ 
најеш ли га боље?..</p> <p>— Познајем — одговори он и погледа у страну. —</p> <p>Честит човјек! 
а...{S} На овај пут спремам се одавно — одговори безбрижно, отирући лице јаглуком.</p> <p>Па по 
о, читава наша чета изгубила је главу — одговори момак тихо. — Све клону, ослаби...{S} Неки поч 
ка њезини, башка свакога сина,</p> <p>— одговори он зијевајући. — Свачије нек је башка и свак н 
</p> <p>„Како живиш?..“</p> <p>„Никако“ одговори сељак љутито. „Прошли су сретни земани кад се  
и.</p> <p>„Шта радиш?..“</p> <p>„Видиш“ одговори сељак лијено и преврну се на другу страну.</p> 
шта...{S} Не плашим се ја ничега — брже одговори Хасан, комешајући раменима и јежећи са од студ 
грехота да га одбијемо...</p> <p>Она не одговори.{S} Придиже се и као да пође да тражи нешто, д 
ољубим, угризем, уштинем.</p> <p>Она не одговори.</p> <p>— Шта је?..{S} Што шутиш?.. — запитах  
>— Ама дошао сам послом...</p> <p>Он не одговори.</p> <p>— И преша ми је...{S} Невоља!</p> <p>О 
ш кахве? — запита шапатом.</p> <p>Он не одговори.{S} Причини се као да није чуо.</p> <p>— Хоћеш 
етова и о новцима.{S} И макар што су ми одговори били нејасни, сметени, непоуздани, пажљиво је  
ко би жалио да гине и да умре?.. — брзо одговори стари, истресе из кесе нешто дувана, напуни кр 
тао. — Јуче?</p> <p>— Прекјуче — кратко одговори он, не гледајући ме.</p> <p>— У боју?..</p> <p 
омињала?..</p> <p>— Не знам, — покуњено одговори она и отегну обрвама. — Тако...{S} Нехотице... 
ти наређујеш, а ја ћу слушати — понизно одговори Зулфага, клањајући се и нарочито наглашавајући 
..</p> <p>— Ја га нијесам звала — мирно одговори мајка, обмотавајући ми руку око врата. — Сам м 
 Зулфага?..</p> <p>— На селу је — мирно одговори мајка и опет узе чибук. — Зар бих ја смјела до 
це. — Овђе?..</p> <p>— На друму — мирно одговори стари. —— Тамо је згодније...</p> <p>— А је ли 
и шта плаћати</p> <p>— кратко, поносито одговори Осман. — А рахметли бег одужио се и мени и сва 
и је?</p> <p>— Видиш... не могу даље, — одговорим промукло, испрекидано, дашћући. — Не могу...< 
p> <p>— Боље би било да сам болестан, — одговорим јој некако пакосно, осорно, примичући се са ч 
о учинити?..</p> <p>— Шта сам учинио? — одговорим јој набусито, покушавајући да се отргнем. — Н 
p>— Нека...{S} Договорићемо се сјутра — одговорим јој весело.</p> <p>— Нећу ја сјутра...{S} Хоћ 
а ћеш више?..</p> <p>— Па то је ништа — одговорим кроза смијех, старајући се да је осоколим. —  
p>— Па... болан... то ми је вјереница — одговорим му поносито.</p> <p>— Тооо?..</p> <p>И удари  
?..</p> <p>— Ја хоџу нијесам ни питао — одговорим му безбрижно, наслањајући се на мајку. — Што  
/p> <p>— А баш ћу да га дочекам овако — одговорим јој брзо, не размишљајући, радознао: шта би З 
или:</p> <p>— Затварај!</p> <p>— Нећу — одговорим им опоро, држећи руке у џеповима и раскорачив 
им, само је слегнуо раменима и мирно ми одговорио:</p> <p>— Па шта ће него ти разбит’ главу, ка 
 — једва сам се некако могао прибрати и одговорити јој. —</p> <p>Ништа.</p> <p>— А што си блије 
а да се нико усудио не би ни оштрије ми одговорити, камо ли да удари и да жешће увриједи!..{S}  
ван и сметен, нијесам му знао ни ријечи одговорити.{S} Одмах сам прихватио за оружје и кренуо з 
Колико?</p> <p>— Мени не треба ништа, — одговорих му поносито и, држећи да ми се и он руга, дод 
сам грђи од њега, макар што је јунак, — одговорих поносито — а вјерујем и теби...{S} Што бих га 
људе, а?..</p> <p>— Ја људе не убијам — одговорих му хладно, забацивши руке на леђа и гледајући 
менима.</p> <p>— Па тако сам и мислио — одговорих мирно. —</p> <p>Друкчије није ни могло бити.. 
 бити...</p> <p>— Мени је и сад добро — одговорих јој весело, показујући на кућу, на Хатиџу. —  
</p> <p>— Макар...{S} Ја ћу наћи кућу — одговорих му одлучно.</p> <p>Сулага ме прекиде:</p> <p> 
ам не знам шта ми би у томе часу.{S} Не одговорих му ништа, не рекох ријечи.{S} Као да ме гурну 
јасмо се обоје...{S} А то ме збуни и не одговорих Сулаги ништа, ни ријечи... </p> </div> <div t 
и ти драга?..</p> <p>— Хоћу — весело му одговорих, играјући се лоптама и као очекујући што ће м 
— То ли хоћете?..</p> <p>— Сви хоћемо — одговорише му једногласно, без размишљања. — Млад си, д 
 хоџу, са поштеном науком</p> <p>— брзо одговорише неки, старајући се да пред паметним човјеком 
је; зато смо и жељели да се та опасност одгоди, да дође мало доцније, Хасан се два <pb n="315"  
 некуда.{S} Дошавши насред собе хоџа га одгурну <pb n="270" /> и деран посрну, паде управо покр 
, али је он немилосно зграби за рукав и одгурну у страну.{S} Она посрну на шилту, скљока се.</p 
 свијет рећи, па ето! — нагло прекиде и одгурну ме. — Треба ли баш рећи колико си драг?..</p> < 
— Брука!</p> <p>— Срамота!</p> <p>Хасан одгурну пушку ногом и погледа ме.</p> <p>— Имаш ли што  
ао да би се пренуо мало, тргнуо се, па, одгурнувши књигу с крила и кашљуцнувши у шаку, почео пр 
ди су оно! — узвикнем из свега гласа и, одгурнувши Хасана с пута, живо поскочим поред њега. — Е 
p> <p>— Мораш!</p> <p>— Нећу!</p> <p>И, одгурнувши га јаче, потрчах према ватри и, подрхтавајућ 
{S} Извађен је! — викну љутито берберу, одгурнувши га.</p> <p>Бербер, гунђајући, дохвати ибрик  
на памет? — запитам пријекорно, лако је одгурнувши.</p> <p>— Што... што си сад спомињала?..</p> 
равио?</p> <p>— Хасане!..</p> <p>Готово одгурнувши Сулагу с пута брзо притрчим Хасану и пољубим 
</p> <p>И готово се почех љутити што ме одгурнуо од себе, отурио и опремио с ову страну друма,  
 <p>— Ја?..</p> <p>— Ако тужим Зулфагу, оде и ти под суд...{S} Зар нијеси и ти свједочила како  
рд, усправљен и нијем, одвоји од свију, оде у страну и на трави, на зелењу, мирно отклања дову. 
ије дужан остајао.{S} Ако је требало да оде у чаршију, да јој што нађе, донесе, купи, ишао је о 
 ти гладан...{S} Их!..</p> <p>Брже боље оде и донесе млијека, сира, кајмака.</p> <p>Све остави  
у једноме низу стајали испод басамака и оде, отрча управо на воду.</p> <p>— Ево — узвикну након 
</p> <p>Сулага уздахну, одмахну руком и оде.</p> <p>— Не свиђе му се прича — рече оно момче, на 
реко главе, умота се и готово каскајући оде према кући... </p> </div> <pb n="351" /> <div type= 
p> <p>Мајка се само осмјехну.{S} Лагано оде и затвори врата за њим, па пјевуцкајући узе наргилу 
га и од мене, од свега свијета.{S} Зато оде пред мајку, испружи шију, понизно се наклањајући и  
метам по томе, што ми нудио и новаца да одем из авлије, — хтио сам мучити га, кињити, пркосити  
ању и запомагању нечијем и чудно, чудно одзвањало кроз ноћ по читавој удолини.</p> <p>— Је ли в 
оче ме пипати иза врата, кушајући да ме одигне од тала, исто онако као што ме и хоџа одигнуо.{S 
ављене руке.{S} Бржебоље, као из ватре, одигнем их с крила и почнем загледати.{S} Погледам и на 
е — осмјехну се Сулага вртећи главом и, одигнувши прст, удари ме по носу. — А ја знам да треба. 
е од тала, исто онако као што ме и хоџа одигнуо.{S} Зовну прстом Хајкуну да и она опипа.</p> <p 
гунђати.</p> <p>У исти час и ја и Хасан одигосмо пушке и примакосмо се.</p> <p>— Збори: држиш л 
 узех је око паса, и снажно, у наручју, одигох са серџаде.{S} Уживајући у њезину цикању и подвр 
пут прескочи.</p> <p>Обје Хасанове руке одигоше се у вис и — као зец искочи иза грма.{S} Поче б 
а, уз необичну дреку, прихвати ме тада, одиже од земље.{S} Неко ме зали и водом по лицу и од ст 
ди нечему, прући се по трави потрбушке, одиже ноге у вис и, климајући њима, узе двојнице па пон 
або, па окваси руке у крви и, раширене, одиже их према небу.</p> <p>И сви приступише и оквасише 
ерли-вратима, лагано, као размишљајући, одиже ногу на праг и тихо закуца алком...{S} Причека ма 
"388" /> <p>Хамид се спусти на ћепенак, одиже ногу и поче причвршћивати опуту на распалим опанц 
ачунавао нешто, бржебоље одбаци тефтер, одиже наочаре на чело и погледа ме.</p> <p>— Робе хоћеш 
ши унаоколо, опет се врну према дућану, одиже моју пушку са земље и, дунувши у грлић, пође, држ 
ано, непознато момче, полугласно цикну, одиже руку и сакри лице рукавом, па се нагло окрену на  
о...</p> <p>Зулфага се лукаво осмјехну, одиже се на прсте и поче шаптати нешто.{S} И хоџа поче  
сврћући...</p> <pb n="363" /> <p>Сулага одиже руку и даде ми знак да застанем, да се смирим.</p 
стих с прага и приступих јој ближе, она одиже и другу руку и готово врисну:</p> <p>— Смајиле, ш 
ће. — Знаћеш шта су муке...</p> <p>Хоџа одиже књигу изнад главе и исправи се.</p> <p>— Знаће шт 
опази некако поплашено устукну натраг и одиже руке.</p> <p>— Шта ти је?...{S} Да нијеси болеста 
ажи опет!.. — пресијече Хајкуна оштро и одиже шишану. — За толики вакат нит’ си ми долазио, нит 
 се кладити — прекидох га ја.</p> <p>Он одиже руку у вис и запуцка прстима.</p> <p>— Замисли, б 
уша да се брани, нити да бјежи.{S} Само одиже руке у висину да тако отклони ударце од главе и п 
 снажно удари папучом о камен и пркосно одиже главу.</p> <p>— И није га могао гледати, — узвикн 
 Хасан упорније, изврнувши се на леђа и одижући једну ногу у висину. — И он ради...</p> <p>— Ос 
 шиштати, престајао је с причањем, опет одизао чибук и, пружајући Хајкуни да му напуни лулу и п 
 позвао да му хамам уреди и изнесе ново одијело.</p> <p>Како сам, нешто од бабе, а нешто од мај 
а ишла од врата до врата... ево, у овом одијелу...{S} И тражила те, ловила...{S} Питала и распи 
ише зазирала да изађе преда ме у мушком одијелу.{S} Лагано, кришом, опрезно, носећи мали жмирав 
, него омалено, ситно дјевојче у мушком одијелу, са свиленим траболозом око главе, са златним к 
 каква, у чађавом, дроњавом и подераном одијелу, са безброј штака под пазусима и безброј штапов 
шасмо и опет ускликнусмо од радости.{S} Одиста двојнице!..{S} Ћурликање је долазило баш одонуда 
јешалима...{S} Тврдоглав је...</p> <p>И одједном чучећи прихвати за чибук и напуни лулу.{S} Зап 
 руга, враћао се кадикада тих, пригушен одјек.{S} И цврчак је негдје у грму цврчао и голи, раст 
пне и ситне, од чије рике, буке и блеке одјекивала брда и планине, гониле су моје кириџије и мо 
 звекет мотике, у одмјереним размацима, одјекивао је кроз читаву махалу и ударао, разбијао се о 
ин звонио је тада кроз полумрачну собу, одјекивао у њој и, чинило ми се да се све око мене смиј 
 заврти, засврдла нешто, <pb n="328" /> одјекну ми кроз све прси и као да застаде, скамени се у 
нивши је опали.{S} Врисну пушка и пуцањ одјекну кроз читаву планину, а неколика листа букова, п 
х према оближњем сокаку.{S} Силан пуцањ одјекну ми иза леђа и нешто зазвижда кроз ваздух, изнад 
{S} Не...</p> <p>Кораци нечији изненада одјекнуше кроз ноћ и одоздо, између кућица оних, као да 
пјева, а плаха пјесма разлијеже јој се, одјекује, звони кроз башчу, пробија се кроз гране шанду 
а за косу а звоно оно клепеће све јаче, одјекује кроз читаву планину, те ми се покаткад причини 
хактати, уживајући необично што од тога одјекује читава гора и планина, те се причиња као да де 
 све око мене смије, све звони, пјева и одјекује.</p> <p>Сулага нам долазио сваку вече.{S} Рано 
мога себе, од корака својих, који мукло одјекују те ми се непрестано причињава као да неко прис 
надметаху међусобно, а мукли, пригушени одјеци као да им се одазивали однекуд из даљине, с мрки 
у.</p> <p>— Ето.</p> <p>Па ободе коња и одјури за друговима.</p> <p>Снужден и жалостан погледах 
 <pb n="280" /> пенџер и гледао их како одлазе.{S} Нијесам се усуђивао ни да им напоменем о том 
мцит, понижен и посрамљен.{S} Само сам, одлазећи, чуо како усиљеније кашље и нешто гунђа, гунђа 
ли у танким, везеним чеврмама, понуда — одлазили да га обиђу, виде, да питају и распитају о све 
...{S} Трговцима, бакалима, занатлијама одлазили су у дућане и измахујући им ножевима изнад гла 
ааако...</p> <p>И сви се одмах дизали и одлазили, не зборећи више, нити се поздрављајући.</p> < 
рака.{S} Све ми то остављали на дућан и одлазили мирно, не говорећи ни ријечи и не гледајући ме 
ети неће, и тужни, замишљени, забринути одлазили кућама.</p> <p>Иза акшама, пред џамијама, саст 
залуд бих их митио, улагивао се.</p> <p>Одлазили су не слушајући и не осврћући се више...</p> < 
пазухо а фењер у руку, излазио из собе, одлазио. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP191 
ђује их.{S} Сваке вечери, након јације, одлазио би њима, наметао резу и подупирао их још диреци 
ију и непрестано распитивао о свему.{S} Одлазио је рано, готово у зору, и враћао се тек око под 
ану није могао, јер није имао с киме, — одлазио је у чаршију, у кахве и бербернице и тамо остај 
овору каквом.{S} Нити га звали, нити је одлазио.{S} Знао је само за своју кућу и своје послове. 
сам хтио.{S} Осим што сам као од невоље одлазио каткада у мектеб и тамо по два по три сахата уч 
 <p>Љепота једна!</p> <p>И што је чешће одлазио у чаршију, што више распитивао о хајдуцима, био 
 је прекидао разговор, одмах се дизао и одлазио у собу.</p> <p>Неколико пута био сам ишибан збо 
 ни спавати у кући, у соби својој, него одлазио у башту и спавао под смоквама, на трави.{S} Ни  
<p>За неколико дана Хасан је непрестано одлазио у чаршију и непрестано распитивао о свему.{S} О 
немирила.{S} Већ шести дан након његова одласка постала је некако сметена, збуњена, усплахирена 
ала, доврвиле би јатомице првог дана по одласку његову, засјеле и по собама и по авлији и, разб 
на, колико су, отприлике, мислили да ћу одлежати?..{S} Људи се најчешће дигну да помогну онда к 
това пара у руци, најнесигурније имуће, одлети док се окренеш«.{S} Зато је и препоручивао најви 
јучући и лепршајући крилима извише се и одлетише дубље, у шуму, а зец један, опруживши се колик 
ивља, силна, страсна пјесма све то јаче одлијеже авлијом, опијајући, дражећи, распаљујући...</p 
љао их, само да сам пред собом оправдам одлуку, е се овакво друговање мора прекинути.{S} Додуше 
а убијем, отмем.</p> <p>Неколико пута и одлучивао сам се на то и припремао пушку.{S} Али шта са 
љао сам о њој читаву ноћ и, напошљетку, одлучио да одбијем.</p> <pb n="336" /> <p>— Зар ја, пок 
и мислио нити се љуцки припремио за њу, одлучио сам да се одмах вјенчамо.{S} Ни сватова нијесам 
Само га зијевајући погледах онако мрка, одлучна, наоружана и опремљена, а нити могу да се прибе 
.</p> <p>— Вјерујем.</p> <p>— И нећу, — одлучно вели тада и исправи се. -—</p> <p>Никоме за љуб 
 дође и нек свак слуша — кресну Хајкуна одлучно, па и сама погледа на канат и опљуну према њему 
е ствари потпуно уредио и као да је све одлучно пошло на боље.{S} Изгледао је некако и задовољн 
н и, како ми се причињавало, говорио је одлучно и потпуно убједљиво.</p> <p>За чудо, обоје њих  
одиже руку.</p> <p>— Оборите га! — рече одлучно, заповједнички, желећи, зар, одмах да се увјери 
 и окрену се.</p> <p>— Напријед! — рече одлучно. — Нема више смишљања!..</p> <p>Никада нијесам  
 ме попријеко, подругљиво узвио носом и одлучно, заповједнички подвикнуо:</p> <p>— Напријед!</p 
S} Макар што смо се упутили тамо и ишли одлучно, без предомишљања, ипак као да смо обојица осје 
ар...{S} Ја ћу наћи кућу — одговорих му одлучно.</p> <p>Сулага ме прекиде:</p> <p>— Нећеш тражи 
 додаде она јаче.</p> <p>— Нека...{S} И одљутиће се.</p> <p>— И опет мрмљао, гунђао.</p> <p>— Г 
еш ли? — опет запита пошто смо прилично одмакли.</p> <p>— Могу.</p> <p>— Нико бољи од Алаха!..< 
вољели да је мало подаље, да се какогод одмакне барем за сахат за два хода...{S} Макар што смо  
на траву, прекрсти ноге, запали чибук и одмара се.</p> <p>— Хајде да читамо — рекне покаткада и 
и; бегови и аге, који су се напола голи одмарали у својим одајама, пробуђени, неиспавани, љутит 
ле, отпијевале на тепање његово.</p> <p>Одмарао се само увече.{S} Сједне на траву, прекрсти ног 
 миндерлук указа руком да сједнем и ја, одмах поред њега.</p> <p>За неко вријеме обојица смо сј 
вио у авлији.</p> <p>Чим би га опазила, одмах му и трчала у сусрет и снажно га гурнувши у прса  
p>Хоџиница, опирући се рукама о кољена, одмах се дизала за њим, не гледајући нас и ништа не гов 
p> <p>Узми ме!..{S} Сјутра, прексјутра, одмах!..</p> <p>— Одмах?..</p> <p>— Узми!..{S} Води ме! 
 воде и спуштао пред врата њезине собе, одмах поред прага; кахву јој сам пекао и износио, сам ч 
{S} Уста као да пређоше на десни образ, одмах покрај уха, брада као да се сравни са опуштеним п 
 ни ока склопити.</p> <p>Чим смо легли, одмах ме почела заговарати, запиткивати и причати нешто 
37" /> <p>Момци, загријани и поднапити, одмах се узбунише, заграјаше:</p> <p>— Јок!..{S} Није т 
му ја љуцки опричао какав је оно чојек, одмах га и омрзнуо...{S} И вели: неће ни у кога него у  
сјетити од кога је.{S} И чим бих ручао, одмах су долазили да однесу празне суде, опет онако тих 
х.</p> <p>— Па... па чим сам те опазио, одмах сам и помислио да због тога долазиш — настави зат 
Сулага нам долазио сваку вече.{S} Рано, одмах по вечери, зазвечала би алка на вратима и стари м 
 сакривајући се од њих.</p> <p>Наравно, одмах иза тога морао је Хамид трчати Зулфаги са најозби 
 око појаса и посадих на сандуче једно, одмах поред Сулаге...{S} Гледао сам га непрестано, смје 
ијете, — отегну хоџа, токорсе зачуђено, одмах се уклањајући с прага и пуштајући нас да уђемо у  
че одлучно, заповједнички, желећи, зар, одмах да се увјери: хоће ли је послушати.</p> <p>— Обор 
руком.{S} И одмах је прекидао разговор, одмах се дизао и одлазио у собу.</p> <p>Неколико пута б 
радио сам да... да ме избациш... сад... одмах.</p> <p>Пошљедње ријечи и нагласио је чак и погур 
> <p>Наравно, наша је <hi>трговина</hi> одмах привукла на се пажњу и остале дјеце.{S} Кроз крат 
!..{S} Мјесец дана у хапс и окове!..{S} Одмах!..</p> <p>Зулфага изви шију и поче жмиркати.</p>  
ава даје!..</p> <p>— Сад ће ручак...{S} Одмах... — благо проговори Сулага, који се био одвојио  
Мајки као да се свали камен са срца.{S} Одмах се разведри.</p> <p>— А пуно краду? — запита брзо 
јкуна не помакоше се нити погледаше.{S} Одмах се могло познати да је то био један обичан догађа 
ијесам му знао ни ријечи одговорити.{S} Одмах сам прихватио за оружје и кренуо за њим.{S} Нити  
се нијесу могли пушком ни заметнути.{S} Одмах се могло познати да то не слути на добро и да ће  
 снаге, као да би ме намах осоколио.{S} Одмах би почео и живље корачати и прикаскивати за њим,  
 нас нијесу боље, ни премјерали нас.{S} Одмах се могло познати да су ти људи научени да примају 
руживши руке према њима и као молећи. — Одмах!..</p> <p>Момци застадоше и погледате је зачуђено 
е размишљати.</p> <p>— Шта ћу казати? — одмах трчи мени и пита.</p> <p>— Смисли, па нареди како 
</p> <p>Затим је почео и попијевати и — одмах сам познао да му пјевање није ишло од срца, да је 
азговор са Хатиџом паде ми на памет и — одмах као да ми се сасуши грло, као да ме неко поче дав 
вадећи кесу и бацајући новце на шилту — Одмах...</p> <p>— Одмах — дочека и трговац наклањајући  
} Сјутра, прексјутра, одмах!..</p> <p>— Одмах?..</p> <p>— Узми!..{S} Води ме!.. — узвикну јаче  
а је то моје, ја бих продао...</p> <p>— Одмах?..</p> <p>— Ама, каква је моја памет? ..{S} Каква 
јући новце на шилту — Одмах...</p> <p>— Одмах — дочека и трговац наклањајући се, па намигну јед 
ћи. — Ни поздравили се нијесте љуцки, а одмах се почели инатити...</p> <p>— Видиш... видиш кога 
и ибрик кахвени и чека да им приточи, а одмах поред њега, на тлима засјео други, метнуо некакву 
ешто присебнији.{S} Не бојећи се ничега одмах сам потрчао према вратима да отворим, и тек што с 
>XXXV</head> <p>Пошто је бербер, — кога одмах дозвасмо чим смо Хасана скинули с кола и унијели  
 погледа оним орловским погледом, па да одмах изгубе главу и да се смету, као голубови пред јас 
ага, кога сусретох пред вратима, као да одмах познаде да се десило нешто необичније.{S} Нити пи 
м зари се у траву.</p> <p>Страх од ножа одмах ме растријезни, натјера ме да се приберем.{S} И с 
ајте!</p> <p>И сва се чаршија затварала одмах, опустјела за неколико минута, а преплашени тргов 
чена на љепше живовање?{S} Је ли хтјела одмах, на првом кораку, истаћи своје богатство и показа 
а: ја једва чекао да угледам некога, па одмах и да се крвим с њиме!..</p> <p>— Мораш!</p> <p>—  
уке. — Зрно се мало нашалило.</p> <p>Па одмах стисну зубе и намршти се.{S} Бербер немилосно заб 
знали да је бимбашиница чувена љепотица одмах смо били и сигурни да ће нас она извући из ове не 
{S} Онако ломна и замишљена силазила је одмах у дно авлије на траву, и, не тражећи шилте ни јас 
у бацио у ћошак један у дућану, гдје је одмах дочекао дебели, угојени мачак и почео се играти њ 
еки.{S} Ако је бабо напунио лулу, он је одмах трчао да нађе ватре и да поднесе нек припали; ако 
цу, у хућумат ако би пошао, опасивао је одмах криву своју димишћију о бедру, двије ледењаче и ј 
 да јој што нађе, донесе, купи, ишао је одмах, не мргодећи се и не гунђајући никад.{S} Тамо јој 
нити се по обичају јавивши.{S} Пошао је одмах право мајки која је сједила у врху собе на својој 
поласком.</p> <p>Не смијући, зар, да се одмах окрешу са усташима многи су отпочели своје јунашт 
уцки припремио за њу, одлучио сам да се одмах вјенчамо.{S} Ни сватова нијесам сазивао, ни шенлу 
право мајки.</p> <p>Опазивши га, она се одмах придизала, исправљала се.{S} Једним замахом руке  
гао хабер да се бабо враћа, мајка би се одмах почела устезати, повлачити.{S} Почела би најприје 
 послушати. — Тааако...</p> <p>И сви се одмах дизали и одлазили, не зборећи више, нити се поздр 
> <p>Чим бих их опазио, смиривао сам се одмах и опет према њима пружао руку и задављено стењао: 
ћивати.</p> <p>Наравно, постарао сам се одмах и да дућан лијепо очистим и уредим, те, кад унесе 
ка глава дјевојачка, заустављали смо се одмах, застајали.{S} Хајкуна је не оклијевајући брзо и  
наш да те могу к’о пса избацити из куће одмах, овог часа...</p> <p>Зулфага по обичају нити се п 
ати, — и замишљено вртио главом...{S} И одмах би се снуждила и она, оборила главу и живо почела 
стајали сами: ја, Хасан и Хајкуна.{S} И одмах би се заиграли.</p> <p>Све троје живо прихватимо  
 тад опазих да га нема поред мене.{S} И одмах се почех присјећати и наше засједе и нападаја наш 
чаршије, затицао нас тако у групи.{S} И одмах је смијешећи се приступао мени, одвајао ме од „же 
, набирао обрве и одмахивао руком.{S} И одмах је прекидао разговор, одмах се дизао и одлазио у  
ви пут споменула је њега, Зулфагу.{S} И одмах, по тим ријечима, познао сам да се боји нешто, да 
је него други, поздрављао се са свима и одмах пролазио у прочеље, гдје је нарочито за њега намј 
, о хајвану, <pb n="381" /> о добрима и одмах мјери, размјере, рачуна, записује.</p> <p>Запита  
и?.. — покушах кроз зубе да изговорим и одмах занијемих, замријех, пажљиво се обзирући није ли  
ам се наждерао траве као магаре какво и одмах се осјетио некако силнији, јачи.{S} Могао сам се  
и их, и пљесну рукама. — Ах!..</p> <p>И одмах као да се прибра, освијести.</p> <p>Остави брзо и 
тво оно, сву „џамију Божју“...</p> <p>И одмах након молитве прихватио би за рад.{S} Загрнуо би  
жешће и баци му папучу у лице.</p> <p>И одмах би се скупио некако, покуњио се и пошао.</p> <p>М 
 браду. — Томе сам се и надао.</p> <p>И одмах ми предложи да засада све оставим на миру и да ни 
гдје иде.{S} Оставили <pb n="213" /> би одмах све, покуњили се, стишали, и с рукама на појасу и 
 ни споменути Хасану.{S} Знао сам да би одмах почео ругати се и грдити.{S} А ипак... ипак чинил 
е врзам и како правим шанчеве, мајка би одмах дотрчала, дирнула ме за рукав и ударајући, шамара 
као да није трпио приговора.{S} Зато би одмах након такве његове упадице обично и настала бескр 
ен знојем, дува из све снаге.{S} Остали одмах иза њега, ухватили се под руке, па попијевају.</p 
> <p>— Ако се бојиш свијета, а ти... ти одмах узми Хатиџцу, макар и млади били обоје — рече. —  
о се тек око подне.</p> <p>Дошавши кући одмах би почео оштрити ножеве и пунио фишеке.{S} И расп 
ћи управо, наумих да се вратим и да јој одмах скрешем, очитам све.{S} Макар био и први дан, дођ 
 собу и указивали на њу.{S} По томе сам одмах могао и <pb n="266" /> познати да су све говорили 
 чинија буде пунија.</p> <p>По томе сам одмах и познао да се морало негдје нешто десити, нешто  
иткивати и причати нешто.{S} Познао сам одмах да се упињала да ме што више задржи будна и да ми 
..</p> <p>Чим смо се растали отишао сам одмах да тражим дућан, магазу какву под кирију.{S} И ни 
влији нашој.{S} Као поплашен скочио сам одмах из душека, одбацио јорган са себе и онако необуче 
ушке и климајући се и заплећући језиком одмах загаламили:</p> <p>— Затварај!</p> <p>— Нећу — од 
боје. — Што сте звали?..</p> <p>А Хасан одмах са душека дочекује:</p> <p>— Треба ми духана.</p> 
 — и почела је миловати, тепати јој, он одмах у соби почео мрмољити нешто, гунђати...{S} А чим  
ну, запјевала из свега гласа...{S} А он одмах почео викати... „Драго ти“, каже, „што ћу брже ић 
рзо, правдајући се. — Данас допао и ево одмах кавга...</p> <p>Сулага се осмјехну.</p> <p>— То ј 
 мушкобана.</p> <p>У дну авлије, готово одмах поред зида, намјести као страшило неко, човјека н 
и. — Нијеси смио ни пушке опалити, него одмах бјеж’о...</p> <p>— Лажеш!..{S} Ти си први стругно 
и? — запита старац један који је сједио одмах уз ватру и непрестано запретавао земљаве и неочиш 
о.{S} Сулага је, како ми рече, помислио одмах на лопове, хајдуке, разбојнике и готово хтио запо 
е нешто да предложи, али чим је заустио одмах је и престајао.{S} Ја сам, опет, знао да би ми св 
мене, мргодан као џелат и по изгледу му одмах сам могао познати да би ми било узалудно свако оп 
, ако је имало био при свијести, сви су одмах, — носећи у малим, шареним тасима или у танким, в 
е сјести и узвалити се.</p> <p>И сви су одмах трчали око њега, удварали се, улагивали.{S} Један 
 Има, има, брате!..{S} Их, што не кажеш одмах?..</p> <p>Сад ће бити — почех ја шепртљати, збуње 
арији раде, па што не би и ми?..</p> <p>Одмах се споразумјесмо.{S} У рукама лијепе жене муж је  
вијам, улагујем, нудим, цијеним.</p> <p>Одмах су почели и да вичу, протествују.{S} Назваше ме л 
 само је узвијао носом, набирао обрве и одмахивао руком.{S} И одмах је прекидао разговор, одмах 
Једини Сулага сумњиво је вртио главом и одмахивао руком.</p> <p>— Шта је било било, — зборио је 
 ево нас овђе...</p> <p>Сулага уздахну, одмахну руком и оде.</p> <p>— Не свиђе му се прича — ре 
ену заптији мало, погледа ме питомије и одмахну главом:</p> <p>— Други пут буди паметнији, — ре 
о ће побиједити!..</p> <p>Хоџа презриво одмахну руком.</p> <p>— Алах зна чија ће побједа бити,  
 од главе до пете, намргодили се мало и одмахнувши руком настављали пут.</p> <p>Јесу ли ме држа 
ити и стискати зубе.{S} Напошљетку би и одмахнуо рукама и поново се погладивши по брковима крет 
ојим парама...</p> <p>— Неће ти бити на одмет ни Хатиџине — додаде он мекше, једнако се смјешка 
о пријетећи и трчећи за њим. — Муртат и одметник!..</p> <p>— Међер је стари хоџа опет бољи — до 
а, никако није могла подносити да се ја одмећем и отимам испод њезине снаге и надзора њезина.{S 
оче попијевати. —</p> <p>Ето ти среће и одмјене твоје!..</p> <p>— Подгојила је човјека, а није  
чаршију.</p> <pb n="252" /> <p>— Ђе си, одмјено јуначка? — питао је сагињући се готово до земље 
ебирао.{S} Туп, потмуо звекет мотике, у одмјереним размацима, одјекивао је кроз читаву махалу и 
зде.{S} Из шуме, из дубине, почеше се у одмјереним размацима разлијегати тупи, мукли удари сјек 
 Радио сам од јутра до мрака, радио без одмора, непрестано.</p> <p>Ишао сам по селима, по уским 
обријаним образима својим. — Јеси ли се одморила, рођо? ..{S} Знаш ли како смо ишли једном, па  
је засједнем покрај оног пламена, да се одморим под стрехом оном, макар то била стреха и једне  
к пред зору пустила ме да заспим, да се одморим иза толиког разговора. </p> </div> <div type="c 
ти.</p> <p>И нигдје да застанемо, да се одморимо мало.{S} Хасан као да се никако није ни могао  
ња. — Ни корака даље...</p> <p>— Чим се одмориш, ти ћеш поћи — отсијече он упорно, покупи оружј 
ом слузи, на Хамиду неком, кога Зулфага однекуд доведе, и на једној слушкињи, за коју и мајка р 
пригушени одјеци као да им се одазивали однекуд из даљине, с мрких, суморних висова планинскије 
 умакнемо.</p> <p>По срећи, изненада се однекуда растолегну ћурликање двојница.</p> <p>Застадос 
а пут, тога ће и нестати.</p> <p>Док се однекуда појави и бабо, онако мрк, суморан.</p> <p>Не г 
бао какав друг, звао је мене.{S} Извуче однекуда голем и тежак нож са сломљеном дршком и окрхан 
овање и да се опијају.{S} Били донијели однекуда и читаво буре ракије, поставили га насред собе 
} И чим бих ручао, одмах су долазили да однесу празне суде, опет онако тихи и онако мучаљиви.{S 
/p> <p>Истога дана, пред вече, Јован је однио папуче и изјадао се.{S} Пољубио јој и руку и неко 
 кад ти проговори, а макар врата и ђаво однио! — дочека хоџа и осмјехну се.</p> <p>— Не бојте с 
ујући им ножевима изнад глава, узимали, односили робу.{S} Нападали су каткада и на кућна врата  
 слушао и уријетко лаким климањем главе одобравао нешто или не одобравао.</p> <p>Још рјеђе су г 
м климањем главе одобравао нешто или не одобравао.</p> <p>Још рјеђе су га могли навући да се и  
 раме и повуче за собом.</p> <p>— Бјежи одовлен — рече брзо. — Јефтино си прошао.</p> <p>— А ок 
ати тупи, мукли удари сјекире о дрво, а одозго са врхова планинскијех зачу се стегнуто, језиво  
ци нечији изненада одјекнуше кроз ноћ и одоздо, између кућица оних, као да се поче примицати, < 
бављу неком, готово као што мајка гледа одојче своје.</p> <p>Није шала: све сам то сам стекао,  
и, — отимао се не отимао, — не можеш му одољети.{S} И покрај све муке своје, ја праснух у смије 
се и ломећи прсте. — Нијесам могла срцу одољети да не дођем, да...</p> <p>И, погледавши и мене  
ан се првих дана настани у моме дућану, одомаћи се потпуно.{S} Донесе све ствари што их имао, — 
 <pb n="243" /> <p>И кашње, кад се мало одомаћио у кући, кад је све упознао, остао је такав.{S} 
IV</head> <p>Мало помало и ја се некако одомаћих у хоџиној кући.{S} Готово сасвим почех заборав 
војнице!..{S} Ћурликање је долазило баш одонуда, од ватре, од колибе оне.{S} Никако, дакле, ниј 
пукле, како су украдене чак.{S} Неко се одострага још усуди да у оној гунгули и гурне Јову у ле 
<p>— Сјутра ће бити кише — опет ће онај одострага, протежући се. — Мене жица у раменима...</p>  
дарити у старе дипле — дочека опет онај одострага и засмија се. — Остарио, изнемог’о, па ти жао 
р је стари хоџа опет бољи — дочека неко одострага и указа на старог хоџу, који је, смирени поку 
</p> <p>Пазарисмо.</p> <p>Чим муштерије одоше, сјео сам на сандук и почео пребројавати новце.{S 
а, дигоше се и чешкајући се и протежући одоше у колибу.{S} Брзо се вратише сашаптавајући се и н 
..{S} Ништа је ово...</p> <p>За Османом одоше још неколико њих, одбјегоше.</p> <p>Напошљетку чи 
убе, провучем се некако, сав изгребан и одрпан, кроз шибље и сакривен од свакога, грчевито стис 
ве Арнауте, дивљаке некакве, полуголе и одрпане, и — не питајући ме, — сједио с њима, сашаптава 
а пуно самопоуздања. — Ноћиваћу код њих одсада...{S} Ако су и хајдуци, људи су...{S} Нијесу зма 
мале, глатке, зелене лончиће на пећи, а одсијев му заигравао и клизио по шарама дебелог ћилима, 
 се срма на тешким пушкама и ножевима а одсијев им игра уз напукнуте зидове и клизи по мркој, т 
 добиле им чисто бакарну боју и како је одсијев кадикада клизио и преко њих, заигравао, чудно с 
ађени, када ме виде онако крвава, а нож одсијева према сунцу и изнакажена глава клима се, накла 
, гледао сам их дуго како се свијетле и одсијевају према сунцу, гледао их, — макар ми се и нару 
ћеним токама на прсима које су необично одсијевале и прелијевале се према свјетлости фењера што 
у собе, мало појаче распламтјела ватра, одсијевали им окићени балчаци ножева и срмом оковане гл 
илом ме подиже.</p> <p>— Хајдемо — рече одсјечно, бацајући ми пред ноге некакав нож, двије пушч 
аже, обично је креснуо укратко, оштро и одсјечно, и то једним чудним начином, који као да није  
 за неколико дана отјера од себе, да га одстрани.{S} Па ни то није помогло.{S} Зулфага је, као  
ој, непрестано уређивали и — непрестано одуговлачили, отезали с поласком.</p> <p>Не смијући, за 
те, кад унесем робу, да својом чистином одудари, истакне се између свију комшиских дућана.{S} Ћ 
носито одговори Осман. — А рахметли бег одужио се и мени и свакоме својим јунаштвом и срцем сво 
 потпуну слободу свакога залуди помало; одузме му памет.{S} Па и њој.{S} Она мирна, тиха, повуч 
ошло откако смо се раставили, а мени се одуљило као да су два дана.</p> <p>— Рашта смо се и рас 
 непрестано кушала да се са свом снагом одупре, одбрани, отме.</p> <p>— Шта ће ми то, крвниче?{ 
.</p> <p>Он прекрсти ноге, лактовима се одуприје о кољена, а главу спусти међу шаке.</p> <p>— Ш 
де.</p> <p>— Неће то, болан, — викао је одушевљено, — као стока у чопору газити по блату и праш 
сан је ради тога и сам заволио Сулагу и одушевљено га хвалио, макар што га никад очима видио ни 
никога.</p> <p>— Хвала Богу! — узвикнух одушевљено и одахнувши мало спустим се поред друма и по 
ихову, о царевању у гори са заносом, са одушевљењем.</p> <p>— Помисли, болан, све од њих стрепи 
и у чаршију и чешкајући се иза врата. — Оженио се, а не купио ништа!..</p> <p>И срџба нека поче 
дати с оружјем«, мајка као да би наново оживила, препородила се, преобразила.</p> <p>У кући би  
ебе — почнем ја викати, бојећи се да се озбиља не занесе и не заспи. — Ефендија!..</p> <p>— Ах, 
већ „поприличан момак“, дозрио чак и за озбиљнији разговор, нудио ми је духанску кутију, — коју 
ајак, гонила од себе, затварала у собу, озбиљно пријетећи да ће ми »ноге пребити«, ако се усуди 
 пара — тјешио ме Јован, који је једини озбиљно узимао у заштиту и хвалио. — Богата је, а то ва 
аспалио.{S} Макар што је каткада сасвим озбиљно прорицао е ће „свршити на вјешалима“ и називао  
, након дуже почивке. — За инат свакоме оздравио сам.</p> <p>Па, једнако шантуцајући и опирући  
/head> <p>Хасан што се више опорављао и оздрављао, постајао је и све несношљивији, насртљивији, 
енџерима, наднесени над голема на ћемер озидана врата, осјенчаваху сав искривљени уски и тијесн 
 <p>— Шта је? — запитам улазећи у собу, ознојен и уморан, и погледам их обоје. — Што сте звали? 
тим рукавима и бошчом повијеном главом, ознојена, зарумењена, весела, пјевајући чисти врата и п 
авој авлији силан мирис печења, ишле су ознојене, узбуђене, са неуређеном косом и обнаженим миш 
/head> <p>Чим смо приспјели у Сарајево, ознојени, уморни, прашњави, са лицем препланулим од сун 
 зрак сунчани, — простирао се по тлима, оивичен са три стране рутастим, меким серџадама и опкољ 
бјеласа узак искривудан као змија друм, оивичен са обје стране густом, допојасном травом и бујн 
, блиједа, дугуљаста лица, које му било оивичено кратком, поткресаном брадом, с крупним, кадифа 
а усне. — Док се ми смислимо, усташи ће ојачати.</p> <p>— И јуче су разбили наше чете — напомен 
ао.{S} Многи су и нехотице чешће, испод ока, погледали на врата, као да би жељели да што прије  
мо сами... — опет ће момче мекше, испод ока погледајући на канат и на дјевојче оно, које као ок 
 <p>Затим се измакну и погледа ме испод ока, поплашено.</p> <p>— А тад... замуца трзајући низам 
енемажући. — Све?..</p> <p>Она ме испод ока погледа, узвије носом и љутито се окрене према зиду 
ут када би наљегао погледао би ме испод ока, лукаво намигнуо и накашљао се.{S} И то као да је б 
најући: хоће ли бити дебело и колико ће ока бити у њему.</p> <p>И обје као да бијаху задовољне. 
е то учинила.{S} Готово ми није дала ни ока склопити.</p> <p>Чим смо легли, одмах ме почела заг 
а је најкривља...</p> <p>Застао сам као окамењен и забленуто гледао у ефендију, у кадифасте му  
ли смо обоје једно према другом нијеми, окамењени.{S} Ја стао на прагу, ухватио се за канат, гл 
ћи на канат и на дјевојче оно, које као окамењено стало, па само блене у њих...</p> <p>— Хајкун 
— мукло, заповједнички осијече бабо, па окваси руке у крви и, раширене, одиже их према небу.</p 
њу оном осјетио сам како ми њезине сузе оквасише косу.</p> <p>— Преудала се за Зулфагу — настав 
х према небу.</p> <p>И сви приступише и оквасише руке.</p> <p>— Јесте ли хазур?</p> <p>— Јесмо. 
мјерао у свом дућану, баци и терезије и оке, усплахирено утрча и умијеша се међу нас.</p> <p>—  
вали како су ми криве мјере, како ми ни оке ни аршини нијесу у реду и како сам само за то и иша 
пушку некакву и три улупљене фишеклије, окити се и наоружа потпуно, па обојица кренемо и упутим 
же точити колико који хоће, унаоколо га окитили травом и зеленилом и са читавим гранама трешања 
 бедевија: витка, танка, поносита.{S} И окићена је, и љепша и гиздавија од свију осталих, — биј 
 тешким, лисичином постављеним ћурцима, окићени оружјем, па само пуше и разговарају.{S} Густ, з 
лађих трговаца, мостарских трговаца, па окићени, оружани, обучени као да су у сватове пошли, са 
ојаче распламтјела ватра, одсијевали им окићени балчаци ножева и срмом оковане главе малих пуша 
ти снијег, са полегнутих ниских стреха, окићених дугачким мразним шипкама, капала нам вода за в 
скају испод оплетених и зеленим тракама окићених грива; низ седла висе бисаге и кесе чибуклије, 
ред мене и поче чупкати траву:</p> <p>— Окладио бих се да ћу данас двије главе уграбити...</p>  
/p> <p>— И овђе... овђе — рече живље, — оклен сам те хранила, пече сада, пече и гризе и дави... 
 усиљавајући се да будем што мирнији. — Оклен, кад је наш <hi>слуга</hi>?</p> <p>— Он није доша 
та2?..{S} Кога?.. —— запита зачуђено. — Оклен?</p> <p>— Хасана!</p> <p>— Њега?..</p> <p>Па несв 
се савладао да то не учиним.</p> <p>— А оклен Зулфаги <hi>његове</hi> паре — запитам кроз зубе, 
е брзо. — Јефтино си прошао.</p> <p>— А оклен ти?..</p> <p>— Ништа не питај — прекиде ме и лука 
и неочишћене кромпире у пепео. —</p> <p>Оклен?</p> <p>— Из Сарајева.</p> <p>— Охо!..{S} То сте  
о се одмах, застајали.{S} Хајкуна је не оклијевајући брзо и весело приступала канату и чудно уо 
! — узвикну и Хасан који је опазио како оклијевам и затежем. — Хајде!..</p> <p>— Ама...</p> <p> 
, као да се испреплело неколико пушака, око њих се разасуло стотинама маријаша, па се све то тр 
натима као да ће их иставити.{S} Мајка, око које се <pb n="230" /> бијаше окупило неколико хану 
итама и слаткишима разним.{S} У кухињи, око које се разливао и ширио по читавој авлији силан ми 
ном грајом и хуком гурати се, тјескати, око авлиских врата и око баштенских плотова.</p> <p>Мом 
tone unit="subSection" /> <p>Исте ноћи, око јације, убио је Зулфагу и наредио мајки да пријеђе  
одбијати димове.</p> <p>Прексјутри дан, око подне, завришта бедевија пред вратима и копитама по 
ко мене, све поигравати...{S} По друму, око нога ми, као да се испреплело неколико пушака, око  
силно заударало на стареж, на плијесан; око разлупаних пенџера испреплела се паучина и повијала 
з махале почела окупљати <pb n="228" /> око врата и провиривати иза каната, мислећи зар да је т 
о је међу њих и засјео пред џамијом.{S} Око њега, по сниским малим софама поредали се угледни н 
ед дућана весео, насмијан, задовољан, а око њега, са двије стране, ишла двојица момака, пијаних 
S} Да га научи памети...</p> <p>Узех га око појаса и посадих на сандуче једно, одмах поред Сула 
Авду збуњено <pb n="359" /> се окретала око мене и пипала ме по прсима, по раменима.</p> <p>— А 
чудновато препоручивао агама и беговима око цареве џамије, којима био додијао стари хоџа — потк 
гим сиједим брадама и големим турбанима око главе, прекрстили ноге, запалили чибуке и кроз сума 
ја му као, почео припомагати, кад дјеца око нас подигоше галаму и задречаше, како су све слабе, 
као побједник какав, накрививши фес над око, а пребацивши обје руке преко пушке која му лежала  
о безумним погледом унаоколо, почне све око себе кидати, чупати, разбијати.{S} Кида и кошуљу, и 
јекивао у њој и, чинило ми се да се све око мене смије, све звони, пјева и одјекује.</p> <p>Сул 
м у коштац и да гушим, давим, бијем све око себе...</p> <p>Тек пошто су ме ноге почеле бољети о 
, распали се, разбјесни, и ухвативши је око паса силом је притегну себи у крило и цикну:</p> <p 
 погрешку примакох јој се опет, узех је око паса, и снажно, у наручју, одигох са серџаде.{S} Уж 
 затрча, ускочи ми уз бедру и сави руке око врата.</p> <pb n="404" /> <p>— Нико бољи од тебе!.. 
 узвикну она и, потрчавши, сави ми руке око врата. — Она!..</p> <p>Кад сам уљегао у собу затека 
шилти и намјештајући, уређујући јастуке око ње. — Наша је ноћас!..</p> <p>— А Зулфага?..</p> <p 
и подметао пепеоницу и уређивао јастуке око њега.</p> <p>— Хоћеш ли нам причати, ефендија? — пи 
е <pb n="379" /> се ситне гране обавиле око мрких, челичних демира и лако се пољуљују.</p> <p>— 
ној калдрми, гонио мачке које се купиле око сирових кожа што их комшије избацили пред своје дућ 
к распознам сјенке оне што су се гуриле око ватре, мицале се, угибале, кретале.</p> <p>И опет м 
 некако постиђено, мазећи се, обгрли ме око врата и привуче себи.</p> <p>— Нећеш се љутити на м 
ице дошло му још блеђе, мале ситне боре око очију и око носа ишарале га и направиле некако стар 
 и неко зазва у помоћ.{S} Замало, па се око мене окупи читава гомила и Авдо, стењући и отхукују 
 у лету необично шуштале и заплетале се око нога, црвена шамија лепршала јој око главе, трепери 
 читава комшилука долијетале, купиле се око ње и падале јој по глави, по рукама, по раменима, в 
е дјеце.{S} Кроз кратко вријеме поче се око нас окупљати читава гомила, као око пехливана или Ц 
, узрујаше се, заграјаше и склепташе се око ње.{S} Све се помете, изгуби, узбуни.{S} Писка и по 
..</p> <p>— Наша!</p> <p>И склепташе се око њега, навалише.{S} И, док се Ајкуна трзала, цичала, 
оже бити и због чега другога, почеше се око наше куће све то чешће окупљати и момци и удовци из 
ених, са зобницама на глави, збијали се око њега са неколико страна; између њих мотљале се, оби 
 дарежљивији и немилосно расипао дукате око себе.</p> <p>Читаву шаку дуката давао јој да намакн 
собама и по авлији и, разбацивши фереџе око себе, а папуче оставивши дјеци да се играју њима, о 
и су ме уплакана.{S} Обоје се склепташе око мене, опколише ме.</p> <pb n="288" /> <p>— Шта слин 
рати се, тјескати, око авлиских врата и око баштенских плотова.</p> <p>Момци, што нам још остал 
 још блеђе, мале ситне боре око очију и око носа ишарале га и направиле некако старијим, смјежу 
како ја непрестано трчкарам по дућану и око дућана, како се увијам, улагујем, нудим, цијеним.</ 
валити се.</p> <p>И сви су одмах трчали око њега, удварали се, улагивали.{S} Један му носио дух 
мјењивали хећиме и готово једини радили око рањеника.</p> <pb n="355" /> <p>Пред вече, раније,  
и као да почеше и летити, облијетати ми око очију, преврћући се, ковитлајући, лепршајући, звеке 
па на силу поче кашљуцати и опљуцкивати око себе.</p> <p>— Поздравио те Хасан, — рече комешајућ 
 нож, огледа га и њиме поче размахивати око себе: поче засијецати у стабла, сјећи гране, лишће, 
џа се ухвати за браду и поче је увијати око руке.</p> <p>— Јеси ли ишта чуо о дому: — запита за 
азивши је, и сам се збуни и поче пипати око себе, извлачити нешто испод душека.{S} Ни ријечи не 
вши лулу одбаци је у крај и поче пипати око себе, као тражити нешто.</p> <p>— Ономадне, у лову, 
а, и димије се опусте и почну заплетати око нога, док <pb n="261" /> оне, кршне, плахе, једре,  
олико пута и...</p> <p>Све поче дрхтати око мене, све поигравати...{S} По друму, око нога ми, к 
но долазити, један за другим, обилазити око куће и са необичном грајом и хуком гурати се, тјеск 
кини почеше се све рјеђе и рјеђе купити око баште, све их мање и мање долазило.{S} У оно доба к 
тав вијек провео носећи оружје и радећи око њега, мислио је да би му мања и грехота и срамота б 
али су готово једногласно, оптрчавајући око њега. — Хоћеш ли почињати?..</p> <p>Причу његову св 
ако ми дође та чудна мисао, — чупкајући око себе меке, танане листиће, нагло их почнем мељавати 
е стежући пушку и бесвјесно се пипајући око паса гдје су ми били фишеци.</p> <p>— Ако су хајдуц 
— питала је потскакујући и облијетајући око мене. — Дај!..</p> <p>И пјевала ми, причала, забављ 
 почнем их ударати...</p> <p>Погледавши око себе, на дућане оне, изненада ми се оте узвик:</p>  
се око нога, црвена шамија лепршала јој око главе, треперила, а дугачке плетенице шибале је по  
а топло, мекано перје...{S} А једно јој око остало отворено и гледа у ме, право у ме...</p> <p> 
је рано, готово у зору, и враћао се тек око подне.</p> <p>Дошавши кући одмах би почео оштрити н 
е Хасан, псујући и звекећући ми оружјем око главе. — Разбуди се!..</p> <pb n="301" /> <p>— Шта? 
око, танковијасто, са тешким траболозом око главе, са читавим снопом ножева за појасом, са позл 
 мушком одијелу, са свиленим траболозом око главе, са златним копараном на прсима и широким, те 
Црногорцу, са големим, дебелим турбаном око главе, с очима од кромпира и носом од патлиџана, у  
с исколаченим, помућеним очима и пјеном око уста, поново врисну, прекиде коноп један и размахну 
јевала се као запјенушена крв, а турбан око главе бијелио се као вијенац ђулбехарски, ишаран пр 
ак и од ишараног пешкира правећи турбан око главе. — Јесам ли кршна?..</p> <p>Па засмијавши се  
 се око нас окупљати читава гомила, као око пехливана или Цигана с међедом.{S} Поче и дречати,  
, развлачећи усне и нашкиљивши на једно око. — Овђе ти нема мјеста...</p> <p>— Ово је моја бабо 
мана да се, по дану или по ноћи, врзају око наше куће.{S} Једино стари Осман, онако слаб и немо 
но одговори мајка, обмотавајући ми руку око врата. — Сам ми је дошао...</p> <p>— Сам?..</p> <p> 
ао шећера и полугласно тепао, док су му око главе облијетале челе, спуштале му се на капу, на б 
а јела, слала ми увијек понешто.</p> <p>Око ручка, испред подне, јавио би се тада обично у чарш 
евали им окићени балчаци ножева и срмом оковане главе малих пушака.</p> <p>И док су сви, једва  
 значи упола се предати његовој власти, оковати се драговољно.{S} А ја сам знао не једну, него  
о сабљи и подвикну према мени:</p> <p>— Оковаћу те, бре!..{S} Мјесец дана у хапс и окове!..{S}  
ваћу те, бре!..{S} Мјесец дана у хапс и окове!..{S} Одмах!..</p> <p>Зулфага изви шију и поче жм 
 могло назвати хаљинама, — са завезаним оком и са три крупне чворуге на глави, узвикнуо сам од  
 покуњено, постиђено, погледа ме једним оком испод рукава, чије златом извезене гране као да јо 
рговане, пресађивала албабере и невене, окопавала руже и лехандере.{S} И као да се није знала у 
 како знаш...</p> <p>— А шта ја знам? — окоси се мајка оштро, грицкајући танки свилени јаглук и 
.</p> <p>— Шта је?..{S} Што се кесиш? — окоси се он опоро, једва дочекавши што му се пружила пр 
— Мучи!..{S} Шта ти знаш, кењче један — окоси се стари увријеђен и попријети чибуком. — Бог све 
> <p>— А шта ћеш ти овђе? — изненада се окоси Хусо, не мичући се и не пуштајући Ајкуне, која је 
је смио да му се наруга, подсмјехне или окоси, макар и испотаје, кришом, а камо ли јавно, отвор 
моја...</p> <p>— Отео си је, ниткове, — окосих се ја и пођох према њему. — Све си отео...</p> < 
и да царујемо у гори...</p> <p>— Нећу — окосих се љутито, спремајући се да га ударим јастуком.  
моћ ни силу, разбило ми главу и кад сам окрвављен дошао да му се потужим, само је слегнуо рамен 
 на неке, ударао, док напошљетку, и сам окрвављен и изгребан, нијесам бјежао кући.</p> <p>Ништа 
Нехотице ми се оте поглед на изгребане, окрвављене руке.{S} Бржебоље, као из ватре, одигнем их  
без седла и теркије, са мрком, прљавом, окрвављеном гривом која се слијепила и прионула јој уз  
д ока погледа, узвије носом и љутито се окрене према зиду.</p> <pb n="398" /> <p>— Нећу с тобом 
ци, најнесигурније имуће, одлети док се окренеш«.{S} Зато је и препоручивао највише да се остал 
акав, бојећи се да ме отворено погледа, окрену главу према мусан-дери. — Отета ти је бабовина.. 
се збунише мало, сметоше се.{S} Зулфага окрену главу према пенџеру и поче отезати шијом као да  
ти разговор, али се ипак предомисли, па окрену главу у страну и полугласно поче попијевати.</p> 
 Она овђе заповиједа...</p> <p>Мајка се окрену и погледа унаоколо.{S} Изгледало је као да ни са 
ђено и као увријеђено погледа је, па се окрену и готово побјеже из авлије.</p> <p>Мајка се само 
из куће! — отсијече мајка кратко, па се окрену и изађе из собе.</p> <p>Случај овај као да јој н 
ва му се ребра могла избројати, — па се окрену двојици момака што су сједили отрага, иза леђа м 
ти изненађивати.</p> <p>Па ипак хоџа се окрену мени, да ми све то, макар и укратко, протумачи:< 
ју наговара!..{S} Их!..</p> <p>А тад се окрену мени, загрли ме и поче љубити.</p> <p>— Добро и  
шта!..{S} Ситница је!..</p> <p>Затим се окрену мени и прошапта:</p> <p>— Не дај Хатиџи да улази 
куна?..{S} Како опет?..</p> <p>Хасан се окрену у страну и отпрсну.</p> <p>— Не питај...{S} Обру 
Наточивши кахву и понудивши нас брзо се окрену и изађе, управо побјеже из собе.</p> <pb n="335" 
 дијете?..</p> <p>— Охо!</p> <p>Опет се окрену мајки и подругљиво узви носом.</p> <p>— Видиш ли 
, омео се и почео црвенити.{S} Чак се и окрену и као да хтједе изаћи, оставити нас.{S} Па се оп 
 рукама и прихвати за нож.{S} Брзо се и окрену и као да хтједе јуришати на противника.</p> <p>И 
е...{S} Их!..</p> <p>Па измахну руком и окрену се.</p> <p>— Напријед! — рече одлучно. — Нема ви 
м само питао, па...</p> <p>Не довршивши окрену се и пође из собе.{S} Старао се и упињао да изгл 
мијем...{S} И хоћу!..</p> <p>Па се брзо окрену и истрча из собе.</p> <p>— Ето — избаци хоџа и п 
 руку и сакри лице рукавом, па се нагло окрену на пети и побјеже у собу.{S} Димије су јој у лет 
те, ако смијете!..</p> <p>Авдо се нагло окрену, уграби ми пушку из руке и одбаци је.</p> <p>— Б 
оћута мало, замисли се.{S} Па се лагано окрену и не говорећи ништа поче купити своје ствари.</p 
ступим.</p> <p>Обгрли ме.{S} Па се опет окрену мајки и указа јој на ме.</p> <p>— А шта ће овом  
е као да звецнуше дукати.{S} Па се опет окрену заптији мало, погледа ме питомије и одмахну глав 
 — Што ће ти оне?..</p> <p>— Па се опет окрену мени и поче тумачити. — Мало му је што је зулума 
 знам да имам друга за невоље!..</p> <p>Окрену се и пође, а ја као слијепац за њим.{S} Поново к 
о причати</p> <p>— настави мајка живље, окренувши се Хатиџи. —</p> <p>Долазио је и мени, па и м 
ли!..</p> <p>Он се наслони на јастук и, окренувши се од Хатиџе, погледа у зид.</p> <p>— Мислиш  
ући, претрчавала преко авлије и брзо се окренувши на пети заустављала се пред мајком.</p> <p>—  
он снажно уједе за танку, румену усну и окренувши се у страну, поклопи уста руком, да заустави  
 <p>Не!{S} Он је забадао ножеве у земљу окренувши им врхове према небу и затрчавши се прескакао 
редим — прекиде га мајка и, поносито му окренувши леђа, пође из собе. —</p> <p>Он ништа не ради 
 не умијем...</p> <p>— Учи се!..</p> <p>Окренувши се љутито од мене иде Сулаги и њега пита.</p> 
уо:</p> <p>— Рођо!..</p> <p>И чим би се окренула према њему, весело зарзала и почела тући копит 
о.{S} Отргнуо сам се од мајке, отео се, окренуо и тркимице пошао према Сулагиним вратима. </p>  
о, — видјети ме није могао, јер нити се окренуо према вратима ни помакнуо се, — поче стењати јо 
, он сам предложио да се вратимо кући и окренуо низа страну, усуђивао сам се да му споменем и о 
као растопљени туч, а плећа неколицине, окренута према нама, чинила се кроз помрчину као да су  
чије се демире пропињала дивља лоза, и, окренуте једна према другој, упредале су свилу, која се 
проговорим.{S} Погледах и — опет легох, окренух се на други бок да поново заспим.</p> <p>— Дижи 
сам поштен отишао и поштен се вратио, — окресах ја немилостиво, стријељајући га погледом, — а т 
ачуђеног Авду збуњено <pb n="359" /> се окретала око мене и пипала ме по прсима, по раменима.</ 
има него ријечима, загледали су оружје, окретали га, чистили.{S} Ако је случајно гдјегод на тав 
и поздрављати се.{S} При сваком сусрету окретао је главу у страну отпљувао и отресао руком као  
, а витлови са бехаром својим почеше се окретати и повијати као раширена крила лабудова над јез 
кама изнад главе, пусте глас и почну се окретати, вртити, заигравати.{S} И разаспу им се свилен 
као да је постајао све то лакши, бржи и окретнији.{S} На ме се готово ни освртао није.{S} Само  
<p>Неколико Циганака, млађих, кршнијих, окретнијих, нашао сам, те су ми, у тешким, големим бошч 
залуд се опире, брани, отима; узалуд се окреће и увија по душецима.{S} Нико га отјерати не може 
 му.</p> <p>И кад наплаћује а он некако окреће главу, стиди се, снебива, као да ради нешто што  
е је толико друговао.{S} Криво ми и што окреће главу од мене, што ми у очи не смије отворено да 
 тихо и некако подругљиво запита стари, окрећући нам се. — Ви, ваистину, нијесте изучени на ове 
 га подоји — опет се поче ругати Хасан, окрећући се према Хајкуни, — Пхи!..</p> <p>Хајкуна га и 
и ми то момак! — добацивао је презриво, окрећући ми леђа, а, ни сам не знам рашта, тај узгредни 
 се лукаво. „То кадија хрче“, прошапута окрећући ми се, па ме опет поче миловати по руци.</p> < 
цала, петљала нешто и гунђала, нагло се окрећући и бјежећи, сакривајући се од њих.</p> <p>Нарав 
се Хајкуна усиљено, спуштајући шишану и окрећући се нама. — Јесте ли га чули?...{S} Хахахаха!.. 
 је промукло, погледом тражећи Хатиџу и окрећући се према њој. — Разбојник сам, зликовац сам, х 
има неким, према Црној Гори, да се тамо окреше са хајдуцима и пљачкашима „како не би заборавио  
ом.</p> <p>Не смијући, зар, да се одмах окрешу са усташима многи су отпочели своје јунаштво куш 
и свјетлије, — разговор са живим људима окријепио ме, оснажио мало, — и нешто као да ме непрест 
омален, широк, трбушаст човјек, велике, округле главе која као да му прионула за рамена, са гол 
е; свакоме пошаље понешто: или фес, или округу, или зубун, ђердан, тозлуке.{S} Свакоме шаље и п 
ском колибом њиховом, која се, трошна и окрхана, згурила у малој, неравној удолини једној, поду 
 стреха и једне колибе, старе, трошне и окрхане.{S} И много сам се љутио на Хасана, који је неп 
голем и тежак нож са сломљеном дршком и окрханим канијама, стару, зарђалу пушку некакву и три у 
д прелијевало страхом, — слијевао се на окрхано, поломљено оружје што им још остало.{S} Изгледа 
у, Стојана некаква, неке рањенике, бој, окршај, кијамет... поменуо је затим и бабу, сан некакав 
Стојан из засједе и да је настао жесток окршај.</p> <p>— Три хајдука су, — рече — ударила на бе 
— У боју?..</p> <p>— Па... било је мало окршаја...</p> <p>Ја се токорсе зачудих.</p> <p>— Их, к 
је колико о ширењу устанка, о бојевима, окршајима, јунацима разним, говорили смо и ми највише о 
азва у помоћ.{S} Замало, па се око мене окупи читава гомила и Авдо, стењући и отхукујући, поче  
/p> <p>И нико није смио сам да пође.{S} Окупила би се по двојица, по четворица или више њих, по 
ајка, око које се <pb n="230" /> бијаше окупило неколико ханум да се часте и да тефериче, изнен 
шама, пред џамијама, састајали се опет, окупљали у мале, ријетке гомиле и полугласно шаптали, д 
не, бацао се камењем на врапце, који се окупљали под стреху и, чешкајући се кљунићима, џавељали 
олазило.{S} У оно доба кад су се обично окупљали и састајали, Зулфага је излазио пред мајку, из 
али, те се чак и дјеца из махале почела окупљати <pb n="228" /> око врата и провиривати иза кан 
а, почеше се око наше куће све то чешће окупљати и момци и удовци из читава шехера...{S} Почеше 
{S} Кроз кратко вријеме поче се око нас окупљати читава гомила, као око пехливана или Цигана с  
/p> <p>— Па?..</p> <p>— Па није хтио ни окусити...{S} Мрско му, зар, било што је нијесам изније 
идјела од других, па зажељела да и сама окуша?..{S} Или је имала да ми каже нешто чудно, ново,  
?</p> <p>— Чини ми се да могу.</p> <p>— Окушај!..</p> <p>Он ме пусти и измакну се.{S} Пођох пос 
.</p> <p>— Ако је ватра, баш хоћу да те окушам у њој, да видим каква ћеш ми изаћи...{S} Ето кол 
по њој.</p> <p>— Е да видимо, момче, да окушамо сад ко је јунак бољи! — викну, кочоперећи се. — 
е — рече.</p> <p>— Ту смо и треба да се окушамо.</p> <p>Па се подиже и поче загледати унаоколо, 
е нас пред бимбашу, на суђење.{S} И све олако прође.</p> <p>Повалише нас, једнога за другим, пр 
а Хатиџиним, светио јој се, и мјесто да олакшам, још сам је више мучио, пецао.</p> <p>— Зар ти  
p> <pb n="373" /> <p>Узнемирен, сметен, омађијан, опет почнем муцати:</p> <p>— Нећу да... да до 
еће, отима се и лепрша, док напошљетку, омађијана и малаксала потпуно, не клоне и не спусти се  
олико дана отишао сам кадији.{S} Био то омален, широк, трбушаст човјек, велике, округле главе к 
i>женскоњом</hi>.</p> <pb n="223" /> <p>Омален, ситан, мршав, са главом мало већом од »стиснуте 
над ђерђеф ниже пјесму за пјесмом, него омалено, ситно дјевојче у мушком одијелу, са свиленим т 
дршци великих ножева.{S} За њима су, на омањим враним парипима, јахала тројица млађих трговаца, 
јесни сокак и заклањаху собом читав низ омањих скромнијих кућа, погурених и шћућурених једна уз 
 другима, — чинило се као да се збунио, омео се и почео црвенити.{S} Чак се и окрену и као да х 
као обично; са мном се није ни шалио ни омиловао ме.{S} Кад је изашла мајка, — која се пред њим 
много.{S} Никад не би прошао а да ме не омилује и не штипне за образ.</p> <p>Кад би нам дошао џ 
 не <pb n="389" /> може да заборави, да омрзне ни он на ме ни ја на њега.{S} Опет смо најближи, 
 опричао какав је оно чојек, одмах га и омрзнуо...{S} И вели: неће ни у кога него у тебе.</p> < 
тао?</p> <p>И закукаше како им је живот омрзнуо због оних објешењака, те попријетише да ће сви  
и ништа... ако... ако и једе хљеб џаба, он је... он је опет као антика нека, коју треба <pb n=" 
<p>Док се она ломила, кидала и гребала, он је, прикривен, непрестано посматрао и, увијајући брк 
S} А чим сам је пустила и она полећела, он... опали из пушке и...</p> <p>— И?..</p> <p>Хатиџа с 
 Макар га и гонила, и грдила, и ружила, он је пристајао непрестано, вјечито онако смирен, скруш 
p> <p>Тек када би, након дугога лутања, он сам предложио да се вратимо кући и окренуо низа стра 
уку и с коњима заједно крену из авлије, он једнако пристаје за њима и једнако, не престајући, н 
у по авлији, кад би посједали по трави, он сам сједао је међу њих, прекрстио ноге и понудио им  
ти. . <hi>Никоме</hi>!</p> <p>Говорећи, он није пазио ни слушамо ли га, ни разумијемо ли му при 
аве — и почела је миловати, тепати јој, он одмах у соби почео мрмољити нешто, гунђати...{S} А ч 
есали бухе са себе и заударали на зној, он је једино имао мекших и топлијих ријечи; једино међу 
изишао из собе и кренуо, пошао у дућан, он је једнако о томе говорио, једнако ме хвалио и једна 
p>— Јесмо.</p> <p>Узевши барјак поново, он приступи бедевији и баци јој се на рамена.{S} Појаха 
ући живјети — рече. — Ако останеш тамо, он ће ти доћи главе, макар те и мајка бранила...{S} Он  
оравао није.{S} Он му тимарио бедевију, он чистио пушке, сабље, ножеве, пунио фишеке и припрема 
ећар неки.{S} Ако је бабо напунио лулу, он је одмах трчао да нађе ватре и да поднесе нек припал 
стаде и некако зачуђено погледа у рану, он се сав стресе, бржебоље отскочи у страну и измахну н 
. ако... ако и једе хљеб џаба, он је... он је опет као антика нека, коју треба <pb n="249" /> ч 
 и... и ја нијесам више могла трпити... он је...</p> <p>Узех је за руку и лагано повукох у крај 
ци онако, на голоме пољу!</p> <p>Не!{S} Он је забадао ножеве у земљу окренувши им врхове према  
је псовао, пријетио, ударао.{S} Јок!{S} Он нити је имао обичаја да грди, галами, ни јаче де вич 
ено, скачући с мјеста. — Није наш!..{S} Он лаже!..</p> <p>— Он се заклео да су га оробили хајду 
и главе, макар те и мајка бранила...{S} Он се сад и не осврће на њу нити слуша шта она говори.. 
но. — Ти остајеш, а Осман нек иђе...{S} Он ми не треба...</p> <p>Па сама позва Османа, премјери 
p>— Све’дно...{S} Ми му вјерујемо...{S} Он је Зулфагу одавно знао...</p> <p>Опет сједох на минд 
аребицу, па погодио Хамида у ногу...{S} Он му све знао, све лоповлуке, па га хтио макнути са св 
ајући се дукатима. — Шта ћу му ја?..{S} Он је сад здравији и ено му Хамида...{S}И... и... и кад 
</p> <p>— <hi>Он</hi> није уредио?..{S} Он?.. — кликну Сулага и тресну бројаницама о ћилим. — Б 
, залепршаше и падоше му по плећима.{S} Он напуни поново и поново опали...{S} Затим извади нож, 
њега и другоме се ни покоравао није.{S} Он му тимарио бедевију, он чистио пушке, сабље, ножеве, 
гули мој је Јован био најприсебнији.{S} Он нити је хтио противити се заптијама, ни бјежати, ни  
 а Зулфага је миран, стидан, сметен.{S} Он и не зна друго него служити мајки и превртати хартиј 
улфага и поново му даде некакав знак. — Он увијек мало једе...</p> <p>— Хм...</p> <p>— Душе ми. 
зи између зидова — говорио је увијек. — Он је сам себи подигао џамију у којој да се молимо...</ 
фага, превијајући се и отежући шијом. — Он није лош...</p> <p>— Он не смије више ићи у Сулаге — 
ужио с њим — настави мајка немилосно. — Он му вазда и прича, о њој и вазда је хвали... </p> <p> 
а.</p> <p>— Ето видиш — отсијече јаче — он овђе више треба...{S} Ако и не ради ништа... ако...  
Хоће, вјере ми.</p> <pb n="298" /> <p>— Он нешто чудно смишља — додавала је Хајкуна, која је па 
а. — Није наш!..{S} Он лаже!..</p> <p>— Он се заклео да су га оробили хајдуци, а кад је примио  
мисли и који никога не вара...</p> <p>— Он!..</p> <p>— Нама је овђе све испричао поштено и све  
ко, мазећи се. — Не знаш ти...</p> <p>— Он мене здрава пазио у својој кући, а ја њега рањена да 
тежући шијом. — Он није лош...</p> <p>— Он не смије више ићи у Сулаге — нагласи мајка јаче и пр 
аном?</p> <p>— заштита лукаво.</p> <p>— Он ми није јаран...</p> <p>Она збаци шамију с главе и к 
ен, кад је наш <hi>слуга</hi>?</p> <p>— Он није дошао од невоље да вас служи, него га је умолил 
, дроњава, готово гола лежи на земљи, а он, бијесан и раздражен, са закрвављеним очима и пјеном 
 и као да га хтјела још нешто питати, а он, осјећајући јој близину, врпољио се и пипао рану.{S} 
збуђења нијесам знао шта ћу говорити, а он опет није хтио запиткивати ништа све док се не утиша 
 чо’јек, па не може да ме гледа...{S} А он одавно у овој кући... добар је... поштен... вјеран.. 
у ону, запјевала из свега гласа...{S} А он одмах почео викати... „Драго ти“, каже, „што ћу брже 
стукну мало и сакри му се за леђа.{S} А он нагло прихвати за пушку и исправи се.</p> <p>— Стој! 
оче му дерати и антерију и кошуљу.{S} А он, измичући се натрашке и лагано се бранећи, само је о 
ла је била...</p> <pb n="403" /> <p>— А он се наљутио — додаде она јаче.</p> <p>— Нека...{S} И  
и крупње, и црње, тамније...</p> <p>— А он је крив био, душе ми, — викну ватрено, примичући ми  
не исплати му.</p> <p>И кад наплаћује а он некако окреће главу, стиди се, снебива, као да ради  
а... па је свакако правије да ја иђем а он да остане...</p> <p>— Да иђеш? — запрепасти се мајка 
ћуди никад, казали су стари...</p> <p>А он, ето, ни длаке промијенио није...{S} Хунцут остао ху 
азирао од Зулфаге и све ми се чинило да он у читавој кући никога толико не мрзи колико мене.{S} 
на, нити му говорио о томе.{S} Тек када он сам, говорећи о својим новим пријатељима, хотимично  
 ортаци раде.</p> <p>Кроз неколико дана он је већ носио кроз чаршију, у зембиљу једном: и лула, 
ад људе нијеси видио, живино? — откреса он, покушавајући да ме сустигне и задржи. — Стој!..{S}  
е мој одговор!..</p> <p>— Зар? — запита он мирно, отегнуто.</p> <p>— Ко је год са Зулфагом, грђ 
а и да вам учим ђецу? — мирно их запита он и погледа их редом. — То ли хоћете?..</p> <p>— Сви х 
м о Зулфаги.{S} Интересовало га све шта он ради и како говори и како рачуна...{S} И, док сам го 
е зна мислити својом главом... — замуца он и остави ме. — Па... па.. видила си каквих имамо при 
 вичи... ах... не галами тако, — зајеча он испрекидано, хватајући се за прси. — Ах... нијесам г 
ко моја... послови... ах, — опет зајеча он и поче уздисати. — Дођи... други пут...</p> <p>— Не  
ко, ако би се заиграли и заговорили кад он није био у кући, као да би премрли од страха чим би  
е ти бити на одмет ни Хатиџине — додаде он мекше, једнако се смјешкајући. – Она је моје дијете. 
амно прихватајући за нож.</p> <p>— Лаже он!</p> <p>— Она је <hi>сама</hi> потврдила да их је по 
и одбаци мохуне с крила.</p> <p>— Да је он ствари боље уредио, не би се ништа продавало.</p> <p 
, право да речем, изледало је као да је он и проговорио само због <pb n="216" /> тога: да их св 
о криво што ја икако и пазарујем код је он ту.{S} Вазда ме премјеравао мрким погледом кад бих с 
е — вели — још никако ни смислити, е је он мртав и да више никад доће неће.{S} Јок!..{S} И сада 
улфаги такођер лијепо мислили и које је он својим претварањем и удварањем знао задобити за се,  
да нешто проговори, приступи му, али је он немилосно зграби за рукав и одгурну у страну.{S} Она 
и ту копитом дохватити.</p> <p>И док је он тако зазирао, дотле су други, подијељени у групе, пу 
 кад се жалила једној слушкињи, како је он, бабо, још и сад мучи и прогони, како ни сад неће да 
.{S} Зар нијеси и ти свједочила како је он хтио?</p> <p>— па?..</p> <p>— Осудили би и тебе...</ 
 n="244" /> <p>Кашње сам сазнао како је он нашао сва наша добра у нереду, остављена, запуштена, 
 смрти бабине, причао и говорио како је он оставио много готовине иза себе.{S} Неки су поуздано 
ћи.</p> <p>— Она?..</p> <p>— Све што је он говорио потврдила је...{S} Све!..</p> <p>Поред Хамид 
јали смо и кошкали се међусобно: час је он мене гуркао напријед, час сам ја гуркао њега.{S} Чит 
.{S} Нико га отјерати не може.{S} Ту је он, ту непрестано, једнако моћан и силан, једнако влада 
 рече пригушено — па га држи...{S} Није он мене оставио, него ево, на твоје очи, казао ми да са 
е ме дрмусати за рукав, теглити. — Није он здрав!..{S} Не дај!..</p> <p>Хасан стиште зубе и опе 
брахим ефендија отпочину.</p> <p>— Није он ништа лагао — рече — све је истину говорио...{S} Је  
.</p> <p>— Пошао на усташе — поправи ме он и потврди главом. — Осилили се, па их треба скрхати. 
лти и разговарао с њоме.{S} Опазивши ме он застаде на прагу, изненађен, погледа и на ме и на ма 
е заједно да станем пред Хасана, кад се он исправљен, поносит и горд, помоли на прагу, шантајућ 
— Шта је?..{S} Што се кесиш? — окоси се он опоро, једва дочекавши што му се пружила прилика да  
 Хатиџа потрчала да отвори, указивао се он, онако ситан, мален, мршав, огрнут тешким дебелим ћу 
амо да кахва буде скухана прије него се он пробуди и да дуго не чека на њу.{S} Кад би се пробуд 
и оца.{S} Ја сам се чудом чудио како се он често упорно бранио, опирао и као пркосио оцу, а да  
 смијати му се ради ње.{S} И као што се он најчешће љути баш на онога који му се смијао, тако с 
дао необично блесаст у том часу, јер се он снажно уједе за танку, румену усну и окренувши се у  
аврти главом, уздахну.</p> <p>— А да те он таког видио!..{S} Ех!..</p> <p>Први пут споменула је 
фагом, ни помишљао нијесам никако да ће он сам, до неколико дана, доћи ми у дућан и сам ми се ј 
о ме наговарати да му дам новаца, па ће он отпочети са пазаривањем и бринути се о свему, а доби 
е не помакох с мјеста.</p> <p>— Доћи ће он и сам — као да ми шапну неко, те се опет смирих и пр 
моја наука није као досадашња — опет ће он јаче, грицкајући браду. — Ја не знам хоће ли вам се  
налетиле на очи и опљуну.</p> <p>— Неће он више у Зулфаге нипошто — рече суво. — Чим сам му ја  
 Чим се одмориш, ти ћеш поћи — отсијече он упорно, покупи оружје и спусти га поред себе. — Опет 
ам данашњи дан бити несретан — отсијече он мекше и уздахну. — Све нам наопако иђе.</p> <p>— А м 
у хоџа није имао правог пријатеља.{S} И он као да га ни тражио није.{S} Ни за ким трчао није, н 
леђа и одижући једну ногу у висину. — И он ради...</p> <p>— Осман је велики момак, а ти... ти с 
ге му донесоше и кахве, духана, хљеба и он понуди свакога и сам сједе међу њих.{S} И замоли их  
 муштерију и не напсују се и они њега и он њих, изненадили су се кад су видјели како ја непрест 
да се и Смајил-ефендија не позове, да и он ту не буде.</p> <p>— Ко ће причати, ако њега нема?.. 
ући да се и сам уплете у разговор, да и он рекне своју.{S} А кад би га заиста навукли и изазвал 
 узми Хамида себи, изведи га пред суд и он ће ти све потврдити — откреса она опоро, пакосно, ос 
<p>И по свему сам могао познати да је и он ортак, сарадник Зулфагин, да су обојица читаву ствар 
 ми се и смио бих се опкладити, да се и он, — макар колико се јуначио и претварао, — плашио ист 
 од чуда.{S} Погледавши ме, као да се и он застиђе, смете, па на силу поче кашљуцати и опљуцкив 
<p>— Баш си дијете! — осмјехнуо би се и он и пољубио је у чело. — Право дијете!..</p> <p>И звек 
оворих му поносито и, држећи да ми се и он руга, додадох пакосно:</p> <p>— Нијесам просјак.</p> 
поче причати и казивати нешто.{S} Али и он се збуни, смете, замуца.{S} Из читава му причања ниј 
ити!..</p> <p>— Ради како знаш — вели и он и звекеће бројаницама.</p> <p>Тада, чупајући шамију, 
озва пратиоце, који су преобучени као и он узастопце пристајали за њим, те нареди да сељака све 
ши се. — Тврде си главе и поносан као и он...{S} А са таком памећу муке ћеш имати...</p> <p>— М 
ни син, — рече — и ако и ти будеш као и он, обојица ћете свршити на вјешалима...{S} Мало му је  
 и брзо изговори:</p> <p>— Јер... јер и он долази... и... ко зна шта може бити...</p> <p>Ја зан 
 прешао преко прага, нога му поклецну и он посрну, паде.</p> <p>— Ништа је — прогунђа стискајућ 
о је звоно.</p> <p>— Коњско?..</p> <p>И он се придиже и ослухну опет.</p> <p>—- Кириџије! — вик 
ли јавно, отворено.{S} Сада су, —чим би он прошао</p> <p>—— сви се понизно уклањали с пута, изм 
е.</p> <p>— Тхе... сврби... — проциједи он кроз зубе све се више мргодећи. — Не тражи куршума!. 
о нијесам могао вјеровати.{S} И може ли он бити хајдук, кад није ни снажан, ни мрк, ни крвавих  
ече — све је истину говорио...{S} Је ли он крив што су Хамида оробили?..</p> <p>Није...{S} А чи 
уб према њему...{S} Зашто?</p> <p>Је ли он крив што му се Зулфага наметнуо у друштво, што га је 
ило између вас, — рече полугласно — али он је и благ и добар човјек...{S} Крви би испод грла да 
ико Зулфаги.{S} Свако јутро пролазио ми он испред дућана, ишао међу комшије, састајао се с њима 
"389" /> може да заборави, да омрзне ни он на ме ни ја на њега.{S} Опет смо најближи, највјерни 
/p> <p>— Ништа...{S} Тако... — одговори он мирно, прекрстивши руке на прсима и пресамитивши се. 
n="316" /> <p>— Тако се ради — одговори он враћајући се. —</p> <p>Дочекаћемо свакога ко наљегне 
 си ми?..</p> <p>— Добро сам — одговори он једнако поигравајући.</p> <p>— И здрава..</p> <p>— Д 
га боље?..</p> <p>— Познајем — одговори он и погледа у страну. —</p> <p>Честит човјек!..</p> <p 
, башка свакога сина,</p> <p>— одговори он зијевајући. — Свачије нек је башка и свак нек научи  
че?</p> <p>— Прекјуче — кратко одговори он, не гледајући ме.</p> <p>— У боју?..</p> <p>— Па...  
7" /> <p>— Хајде — напошљетку проговори он тихо, пригушено, па забаци пушку на раме. — Пођимо.< 
..</p> <p>— Ено га! — напошљетку избаци он када смо изашли готово до на крај шуме и када кроз г 
зненађена скочи и, поплашено узвикнувши он, одбаци од себе и чинију с алвом и неколико гурабија 
и жељели да им он буде у џамији и да им он учи дјецу.{S} Дубоке је књиге, —— рекоше — проучио и 
о њега и поручили: како би жељели да им он буде у џамији и да им он учи дјецу.{S} Дубоке је књи 
 док се није бабо појавио.</p> <p>А чим он изађе из собе све замукну, смири се, застаде.{S} Вид 
асно, испред поноћи, лагано би се дигао он, огрнуо се ћурком и, узевши чибук под пазухо а фењер 
 зна онако »китити« и онако »вести« као он.</p> <p>А никада готово није понављао старе приче: у 
у се, дакле, могло познати да је управо он сам подгајао Хасана тако: васпитавао га да се од дје 
рдиле.{S} Сви су отворено говорили како он у свом дому „гоји разбојника“, који ће, чим потпуно  
пао, изгрдио.{S} Шта више, знајући како он не воли препирати се ни парничити, како му тешко и и 
играбили од њихових старих и како је то он дужан повратити.</p> <p>Једанпут је, чак, неки Хасан 
обузе нека чудна љутња.{S} Криво ми што он, Хасан, јаран ми и пријатељ, на један чудан, готово  
ита.</p> <p>„А како живиш?“</p> <p>Опет он — ни ријечи.</p> <p>„Како живиш?..“</p> <p>„Никако“  
То ли хоћеш?..</p> <p>— Немој, — отегну он молећи и опет се измакну.</p> <p>— Остави, Хајкуна!. 
би, зевзече!..</p> <p>— Охо!.. — отегну он, изненађен мојом суровошћу, па једну ногу опружи нап 
 је моја памет? ..{S} Каква?.. — отегну он некако очајно, гледајући према небу. — Ти ћеш опет б 
нема...{S} Све сте упропастили — отегну он љутито, а шија му се извила готово до под таваницу.  
оново заспим.</p> <p>— Дижи се! — викну он осорније и гурну ме пушком. — Треба ми друг, а нећу  
 <p>— Их!..{S} Како ћу ја?.. — ускликну он задивљено и некако поплашено поче се измицати натраг 
/p> <p>— Ах... имаш ли душу?.. — јаукну он, растворивши уста и мученички преврћући очима. — Ах. 
вати и гудити уз гусле.</p> <p>А тад их он почне обасипати поклонима.{S} Не заборави ни жене, н 
 као да су били тврдо увјерени да ће их он, онако бистар и проницав, некако пронаћи и ухватити, 
ве као да нијесам вјеровао да је то баш он, Хасан, преда мном...</p> <p>— Јеси ли изненада крен 
 не би се ништа продавало.</p> <p>— <hi>Он</hi> није уредио?..{S} Он?.. — кликну Сулага и тресн 
 брзо и шапну ми на ухо:</p> <p>— А <hi>он</hi>, кажу отишао...</p> <p>— Ко <hi>он</hi>?</p> <p 
он</hi>, кажу отишао...</p> <p>— Ко <hi>он</hi>?</p> <p>— Хасан!</p> <p>— Куд је отишао?</p> <p 
 Изнемогао сам...</p> <pb n="300" /> <p>Он сједе, прекрсти ноге, извади духанкесу и замотавши ц 
о погинути док су тебе ранили!..</p> <p>Он се наслони на јастук и, окренувши се од Хатиџе, погл 
и се да могу.</p> <p>— Окушај!..</p> <p>Он ме пусти и измакну се.{S} Пођох посрћући и поводећи  
звикне:</p> <p>— Зови Хајнију!..</p> <p>Он није слушао.{S} Шаптао је и даље неуморно, шаптао жи 
ареди и сад.</p> <p>— Говори!...</p> <p>Он дубоко уздану и сневесели се.</p> <pb n="254" /> <p> 
м мало. — Мени није до чекања...</p> <p>Он као да опет заспа.</p> <p>— Ефендија!</p> <p>— Ах... 
ет га нудећи духаном. — Никад...</p> <p>Он зине, блене у ме.</p> <p>— Не могу?..{S} Вјерујеш ли 
/p> <p>— Ама дошао сам послом...</p> <p>Он не одговори.</p> <p>— И преша ми је...{S} Невоља!</p 
у и порумених до ушију. — Ето...</p> <p>Он набра обрве, замисли се.</p> <p>— Не можеш ти у оној 
т без муке и није прави живот...</p> <p>Он подиже главу и грицкајући бркове запита:</p> <p>— Па 
<hi>баш ти</hi>, чим ме питаш...</p> <p>Он погледа на друм и усиљено се осмјехну.</p> <p>— Е ни 
 моли за опроштај. — Љутиш се?..</p> <p>Он се причини као да није чуо.</p> <p>— Мене сад ништа  
мој се кладити — прекидох га ја.</p> <p>Он одиже руку у вис и запуцка прстима.</p> <p>— Замисли 
 ките цвијећа, кутије, огледала.</p> <p>Он ју је кашње пратио и по ноћи кад је излазила од куће 
 која нам обојици ћара доносила.</p> <p>Он је први напоменуо и почео ме наговарати да му дам но 
“ — запита цар, примичући му се.</p> <p>Он ни ријечи.</p> <p>„Шта радиш?..“</p> <p>„Видиш“ одго 
>Друго нијесам могао изговорити.</p> <p>Он се прекрсти, маши се у џеп и, не гледајући, баци нек 
 ли још кахве? — запита шапатом.</p> <p>Он не одговори.{S} Причини се као да није чуо.</p> <p>— 
нових и ја.</p> <p>— Починућемо.</p> <p>Он прекрсти ноге, лактовима се одуприје о кољена, а гла 
мени.</p> <p>И додадох му кахву.</p> <p>Он спусти филџан на тле, опет напуни лулу и отпоче прич 
емоћни робови клањају господару.</p> <p>Он их готово и не погледа.{S} Само забоде барјак у земљ 
ма вјечито развученим на смијех.</p> <p>Он је сједио управо поред бимбаше, крај шилте му, прекр 
ирно отргати.</p> <p>— Хатиџине?</p> <p>Он се извали поребарке и наслони се на руку.</p> <p>— Х 
 окренувши леђа, пође из собе. —</p> <p>Он ништа не ради без мене.</p> <p>И мирни, добри Сулага 
кретао право мајки.</p> <p>Опазивши га, она се одмах придизала, исправљала се.{S} Једним замахо 
ограда, и све дао.{S} Хтјела не хтјела, она је морала о свему бригу водити, сама управљати чита 
 спустих с прага и приступих јој ближе, она одиже и другу руку и готово врисну:</p> <p>— Смајил 
тнијим, домаћим пословима.{S} Шта више, она као да се бојала мене и никад ме није смјела јаче у 
пријед радити и шта засађивати, сијати, она се збуни, спетља се и као почне размишљати.</p> <p> 
ишао Сулагиној кући и пролазио сокаком, она као да је пазила на ме, као да ме чекала на вратима 
смјешкајући. – Она је моје дијете...{S} Она има...</p> <p>— Што је њезино и подај њојзи...{S} Ј 
</hi>, него и рођену мајку тужити...{S} Она је најкривља...</p> <p>Застао сам као окамењен и за 
ију унапријед и узвијајући главом...{S} Она није одговарала...{S} Само га гледала својим лијепи 
и сухих смокава, и ораха, и љешника.{S} Она је, некако, увијек била љубазнија према нама, нароч 
гнем, да је отворено погледам у очи.{S} Она то опази, па бржебоље и рукама поклопи очи и још чв 
омало; одузме му памет.{S} Па и њој.{S} Она мирна, тиха, повучена жена, која се толико бојала с 
опио очи, претварајући се да спавам.{S} Она је и даље говорила, питала, гласно размишљала о неч 
 зграби за рукав и одгурну у страну.{S} Она посрну на шилту, скљока се.</p> <p>— Не гурај је, н 
аде он мекше, једнако се смјешкајући. – Она је моје дијете...{S} Она има...</p> <p>— Што је њез 
о су ми кашње <pb n="350" /> причали, — она је вазда била код куће, никуд готово није ни излази 
и, потрчавши, сави ми руке око врата. — Она!..</p> <p>Кад сам уљегао у собу затекао сам мајку к 
коливши мајку, као да би да је бране. — Она овђе заповиједа...</p> <p>Мајка се окрену и погледа 
јући за нож.</p> <p>— Лаже он!</p> <p>— Она је <hi>сама</hi> потврдила да их је потрошила — наг 
Жене нек се не петљају у то...</p> <p>— Она је овђе ханума!..{S} Њезина је кућа! — заграјаше ос 
ндија презриво се смјешкајући.</p> <p>— Она?..</p> <p>— Све што је он говорио потврдила је...{S 
о трајући и гурајући један у другога, а она је једнако стајала и једнако разговарала...</p> <p> 
ти димове из кратких, дебелих чибука, а она стане међу њих румена, весела, насмијана, пита их о 
за винограде неке, шта ће да им каже, а она је само муцала, петљала нешто и гунђала, нагло се о 
 гледам у њу и кроз сузе се смијешим, а она се извила, издигла једну руку изнад главе и мјери м 
лону и пушка испаде из ње.</p> <p>И сва она трава, сва грчина она наврије ми на уста, навали.{S 
ила је...{S} Све!..</p> <p>Поред Хамида она је била други <hi>свједок</hi>...</p> <p>Па ме ухва 
</p> <p>— Онда... ево му куће, — дочека она без размишљања и показа на собу. — Не смије га рање 
воје отело и то треба вратити, — дочека она ватреније и, као кривац какав, бојећи се да ме отво 
<p>— Немој... немој се смијати — дочека она живо и заврти главом. — Њега је Зулфага примио...{S 
 А зар га се ти не бојиш? — живо дочека она, гризући усне.</p> <p>— Вјерујем у се, да нијесам г 
"396" /> <p>У мени се тада опет јављала она чудна жеља: да мучим, да пецам, да уједам подмукло, 
сам ситан према њој?..{S} Шта је хтјела она?..</p> <p>Шта је хтјела?..</p> <p>И све више љутећи 
еће да призна колико памети и мозга има она у глави и колико је боља и разумнија него сви домаћ 
 ње.</p> <p>И сва она трава, сва грчина она наврије ми на уста, навали.{S} Нагло почех повраћат 
м!..</p> <p>— Немој, Смајиле, — протепа она меко, мазећи се. — Не знаш ти...</p> <p>— Он мене з 
 суд и он ће ти све потврдити — откреса она опоро, пакосно, осветнички. — Ето ти свједока, бола 
p> <p>Шта ће бити ако је збиља истинита она напомена да зец баксузлук доноси?...{S} И какав ће  
> <p>— Ти знаш...</p> <p>— Ја? — запита она тихо и порумени.</p> <p>Руменило њезино још ме више 
ваш...</p> <p>— Ама шта ти је? — запита она дурљиво и напући усне. —— Какав си то данас?..</p>  
м.</p> <p>— Љутиш ли се на ме? — запита она узбуђено и рашири руке, као да би да клекне, да мол 
та ти је?.. — њежно, испрекидано запита она, милујући ме по глави. — Смајиле!..</p> <p>— Не пит 
>— Шта?..{S} Шта је? — забринуто запита она и поче ме миловати по коси, по образима. — Ђе те бо 
вај се!..</p> <p>— Шта је?.. — прошапта она преплашено приљуби се уза ме. — Шта?..</p> <p>— Ниш 
а нијеси ти довео? — застиђено прошапта она уздижући обрве. — Зар није твој јаран?..</p> <p>— А 
се сад и не осврће на њу нити слуша шта она говори...{S} Не можеш тамо...</p> <p>— Макар...{S}  
азуј!..</p> <p>— У твојој кући — замуца она ломећи се, а дукати на прсима звекећу, звекећу, — у 
жем по руци и крв јој отворио.{S} И кад она застаде и некако зачуђено погледа у рану, он се сав 
} Замисли само колики ће дућан бити кад она распе паре!.. </p> </div> <div type="chapter" xml:i 
="403" /> <p>— А он се наљутио — додаде она јаче.</p> <p>— Нека...{S} И одљутиће се.</p> <p>— И 
а! — сину ми кроз главу и опет ме обузе она чудна језа.{S} Сад више нијесам смио ни покушати да 
ровала да је кућа заиста њезина и да је она једини господар у њој.{S} Као да није вјеровала, е  
е послове свршавао много раније него је она мислила и враћа се обично кроз дан, кроз два, носећ 
нико моћнији од ње нема у кући, како је она највиша сила, власт, господар над свима.</p> <p>И н 
угне мом „сиромаштву“ и да каже како је она, богата агинска кћи, научена на љепше живовање?{S}  
ивицу јој, исправила се Хајкуна, али не она бујна, једра и плаха Хајкуна коју сам навикнуо глед 
</p> <p>— сад сам се тек досјетио да се она у новије доба све више и више гиздала и китила, — с 
 Нипошто немој у кућу, — као досјети се она, хватајући ме за руку. — Нипошто!..</p> <p>Мени сад 
уживао у мукама мајкиним.</p> <p>Док се она ломила, кидала и гребала, он је, прикривен, непрест 
p> <p>— Голубови моји!..</p> <p>— Па ће она и ноћити код нас — брзо дочека Хатиџа, опет је воде 
а одигнуо.{S} Зовну прстом Хајкуну да и она опипа.</p> <p>И, макар што ми није било до смијеха, 
о главом...{S} И одмах би се снуждила и она, оборила главу и живо почела тући папучама о калдрм 
о, гунђати...{S} А чим сам је пустила и она полећела, он... опали из пушке и...</p> <p>— И?..</ 
кроз оштру, студену ноћ, па као да се и она мрзне у мраку, изнад глава наших...</p> <p>Хајкуна  
и Шерифа-ханума, сједала поред нас те и она причала.{S} И највише нам причала о некаквим маћеха 
је разгали мало.{S} Готово преко ноћи и она поста ведрија, лакша, чилија.{S} Оних големих, дебе 
 да се увијам, онако да се увијам као и она...</p> <p>— Не знаш колико ми је драго што си ми то 
ух подругљиво, накривљујући главу као и она. — Ти ништа не знаш?..</p> <p>— Не знам...</p> <p>Т 
ио што и она није била кавгаџија, што и она није газила у инат.</p> <p>Напошљетку, једне вечери 
е, ината с њоме и вазда се жестио што и она није била кавгаџија, што и она није газила у инат.< 
е, моје жене — дочека мирно. — Има их и она доста...</p> <p>— А ја сам мислио да су све твоји,  
ијамета?..</p> <p>Због мене?..</p> <p>И она се изви, искриви, и удари у грохотан, обијестан сми 
авати нешто, писати.{S} Затим, пошто би она приступила, показивао јој некаква слова, бројеве, — 
 њу и као подсмјехујући се. —</p> <p>Ни она?..</p> <p>Хасан је стискао зубе, мрштио се и мрко м 
p> <p>— Ја нијесам ашиковала — одговори она мирно и погледа ми право у очи...</p> <p>Ах, очи он 
.</p> <p>— Не знам, — покуњено одговори она и отегну обрвама. — Тако...{S} Нехотице...</p> <pb  
стину.</p> <p>Не знам ради чега отпусти она након неколико дана ту исту слушкињу, која је и спа 
са лијепи се по челу и по образима, док она ради, непрестано ради и пјева, а плаха пјесма разли 
тица одмах смо били и сигурни да ће нас она извући из ове незгоде.</p> <p>Истога дана, пред веч 
преоблачити...</p> <p>— Нећеш? — отегну она и рашири руке. — Ти?</p> <p>— Јок!..</p> <p>Она уст 
p> <pb n="384" /> <p>— Мајка! — узвикну она и, потрчавши, сави ми руке око врата. — Она!..</p>  
то, ето... почео се љутити!.. — узвикну она очајно, па ломећи прсте, спусти се испод зида и уда 
м се.</p> <p>— Немој!.. — готово врисну она и, смијући се, отскочи у страну. — Не шкакљи!..{S}  
их га се бојао?..</p> <pb n="391" /> <p>Она се ухвати за серђен и поче трести њиме.</p> <p>— Ам 
а ти... а ти си кучка једна!.. .</p> <p>Она, по обичају, накриви главу и, држећи мали прст на у 
S} Причај!..{S} Све, све, све!..</p> <p>Она поче грицкати нокте, мучити се.</p> <p>— Па... па.. 
ући је за подвољак. — Реци ми!..</p> <p>Она се замисли.</p> <p>— А и вечерас ће доћи, — прошапт 
шири руке. — Ти?</p> <p>— Јок!..</p> <p>Она устаде, повири на врата и полако, на прстима, врати 
{S} Помисли, бона...{S} Рањен!..</p> <p>Она се намах исправи.</p> <p>— Рањен?..{S} Тешко?.. — б 
 собом. —</p> <p>Опет кијамет!..</p> <p>Она устукну мало, заклони лице руком и некако покуњено, 
.</p> <p>— А ти се бојиш дана...</p> <p>Она накриви главу и поче грицкати нокте.</p> <p>— А ја  
..</p> <p>— Осудили би и тебе...</p> <p>Она се придиже, исправи се и, онако мршава, блиједа, сл 
лим те...</p> <p>— А јаран ми...</p> <p>Она заломи рукама, искриви се.</p> <p>— Ја га се бојим  
тета, не бих се научио радити...</p> <p>Она поче истресати пепео и, токорсе, чистити лулу и стр 
во.</p> <p>— Он ми није јаран...</p> <p>Она збаци шамију с главе и коврџаста коса расу јој се п 
ду...</p> <p>— Нијесам, мајко...</p> <p>Она се удари у прса и поче се климати.</p> <p>— Хаљине  
ам болестан, лакше би ми било...</p> <p>Она прегризе конац и настави да ниже другу половицу.</p 
и. — А грехота да га одбијемо...</p> <p>Она не одговори.{S} Придиже се и као да пође да тражи н 
p>— <hi>Само</hi> разговарала?..</p> <p>Она устаде и тресну димијама.{S} Сви конци попадаше по  
м ти госта...</p> <p>— Хасана?..</p> <p>Она збаци шамију, исправи се и затресе косом, густи пра 
јући се и опет. — Због Хасана?..</p> <p>Она ђаволасто прискочи и почне ме чупкати за бркове.</p 
стали осамљени обоје. — Рашта?..</p> <p>Она се насмија, ошину ме јаглуком по лицу и, објешењачк 
ајући се и пренемажући. — Све?..</p> <p>Она ме испод ока погледа, узвије носом и љутито се окре 
е са Сулагом...</p> <p>— Мене?..</p> <p>Она ми бржебоље даде знак да не вичем толико.</p> <pb n 
 се зато наљутила?..{S} Је ли?..</p> <p>Она застаде, обори главу...</p> <p>— Жао ми га било, а  
тре и подстиче је. — Хоћеш ли?..</p> <p>Она подиже главу, погледа ме.{S} Пуно, бијело лице осви 
и некако заносно.</p> <p>— Ех?..</p> <p>Она накриви главу и поче растезати јаглук у рукама.</p> 
ући свако слово. — Ти шта ћеш?..</p> <p>Она се зачуди.</p> <p>— Ја?..</p> <p>— Ако тужим Зулфаг 
лих се ја, давећи се залогајима.</p> <p>Она заврти главом, уздахну.</p> <p>— А да те он таког в 
/p> <p>— Гунђаће, па и престати.</p> <p>Она устаде, узе ми главу међу руке и унесе ми се у лице 
е, да пољубим, угризем, уштинем.</p> <p>Она не одговори.</p> <p>— Шта је?..{S} Што шутиш?.. — з 
та си казао?..</p> <p>— Не могу.</p> <p>Она је непомично стајала и као да га хтјела још нешто п 
</p> <p>— Сјутра ће бити кише — опет ће онај одострага, протежући се. — Мене жица у раменима... 
кострешити се...{S} У томе часу опет ми онај проклети зец паде на памет, а с њиме и злокобљење  
им, гуштерастим бутима.</p> <p>Арнаутин онај, таламбасџија, не смије ни да јој се примакне.{S}  
 ништа друго и не чујем него само тутањ онај, страшан, потмуо, необичан тутањ.</p> <p>Истога да 
пет ударити у старе дипле — дочека опет онај одострага и засмија се. — Остарио, изнемог’о, па т 
аше свиколици, потјераше га.{S} Трговац онај поново ошину коња, удари га и ножем и бакрачлијом, 
—— Какав си то данас?..</p> <p>— Ја сам онакав какав сам и био, — дочекам кезећи зубе и готово  
к ни ја.{S} Као да је била срамота нека онаквоме јунаку дуго разговарати са женом, макар и са с 
лу, као, бива, да му то буде награда за онакву пресуду.</p> <p>До три дана након тога појави се 
и... и барем је пријатељ народски...{S} Онаки нам треба!..</p> <p>Њега су и послушали.</p> <p>О 
ешле Зулфаги?</p> <p>— Онда их Зулфага, онако недограђене, купио од твоје мајке за своје паре и 
 момци, који, кад би бабо кренуо у лов, онако поносито и изазивачки, оружани и опремљени, јашу  
њим, — да донесу јање.</p> <p>Затим се, онако горд, усправљен и нијем, одвоји од свију, оде у с 
ну и хтједе да скочи, да се отме.{S} И, онако везан, спућен, саплете се и опет посрну.{S} Сав м 
јом.</p> <p>— А тад? — запита Сулага и, онако прекрштених нога, попридиже се. — Тада?..</p> <p> 
..</p> <p>Она се придиже, исправи се и, онако мршава, блиједа, слаба, ослони се леђима о зид и  
ајка га као од милоште ухвати за ухо и, онако пресамићена, опет увуче у собу.</p> <p>— Не можеш 
...{S} Треба сам да обиђем...</p> <p>И, онако мршав, висок, усукан, гегајући се и застајући поч 
ми да се и сам засмијем и да се увијам, онако да се увијам као и она...</p> <p>— Не знаш колико 
пуним уста травом, да пуним и да гутам, онако, не жваћући.</p> <p>Стиснуо сам очи и гутао на си 
се мајчина скута и пољуби га.{S} Затим, онако преклоњен, измичући се на леђа, изиђе из собе нек 
у око наше куће.{S} Једино стари Осман, онако слаб и немоћан, што се прикрадао покаткада и закл 
иџа потрчала да отвори, указивао се он, онако ситан, мален, мршав, огрнут тешким дебелим ћурком 
 да су били тврдо увјерени да ће их он, онако бистар и проницав, некако пронаћи и ухватити, да  
.</p> <p>Док се однекуда појави и бабо, онако мрк, суморан.</p> <p>Не говорећи ништа и не питај 
емире, док у другој држи пушку, па нас, онако загрљене, продире чудним једним погледом, погледо 
 ни погледала не би, ни осврнула се.{S} Онако ломна и замишљена силазила је одмах у дно авлије  
<p>Ни пута, ни стазе не зна ниједан.{S} Онако, насумце, лутали смо обојица и ишли напријед, сам 
вао да кренемо на друм, да нападамо.{S} Онако бунован и сметен, нијесам му знао ни ријечи одгов 
а, будио се хоџа и излазио у авлију.{S} Онако голем, стасит, кршан, увијек лахко обучен, стао б 
вријеме читаве приче причати о њему.{S} Онако јуначки, дрзак, насртљив, у дане кад се само о ју 
амукну, смири се, застаде.{S} Видећи га онако силна, јака и поносита, са големим зеленим барјак 
 заклони главу јорганом да нас не гледа онако састављене, приљубљене, срећне. — Ни према коме н 
 њиме надметати не може, да нико не зна онако »китити« и онако »вести« као он.</p> <p>А никада  
својих дућана, изненађени, када ме виде онако крвава, а нож одсијева према сунцу и изнакажена г 
е тамо затворила.{S} Не!..{S} Остала је онако лежећи на трави, остала преко читаве ноћи, управо 
иганчице, слушкиње нам.{S} Гледајући је онако плаху, једру, кршну, како у танкој кошуљи и димиј 
прцати, чепркати нешто.{S} Гледајући је онако сурову, љутиту и распаљену, дође ми да и сам пост 
 не смије отворено да погледа, што није онако дрзак и онако необазрив као и обично.</p> <p>— Ко 
ћи се да све изнесем и оцртам отприлике онако како сам од њега чуо, готово његовим ријечима.</p 
чех љутити на Хатиџу.</p> <p>— Рашта се онако засмијала?..{S} Рашта ме почела пецати? — питао с 
амиду паре отели хајдуци, нити је кмете онако јефтино продао, ни у грађевине онолико утрошио... 
јео покрај ћепенка, на сандуче једно, и онако, ради обичаја, почео на глас хвалити робу и зазив 
е може, да нико не зна онако »китити« и онако »вести« као он.</p> <p>А никада готово није понав 
мах из душека, одбацио јорган са себе и онако необучен и неуређен потрчао према собним вратима. 
Оборите!..</p> <p>Момци бацише ножеве и онако, голим шакама, навалише на Хусу.{S} Наста једно р 
.{S} Хајдемо...</p> <p>Сулага се диже и онако ситан, погурен, пође пред нама, — ми пођосмо за њ 
ала низ басамаке, полетила према соби и онако задихана и уплашена застала на прагу.</p> <p>— Ос 
, чини ми се, није знао онако причати и онако тумачити.{S} Кад мене неко похвали да лијепо прич 
а однесу празне суде, опет онако тихи и онако мучаљиви.{S} Залуд бих покушавао да их задржим и  
рено да погледа, што није онако дрзак и онако необазрив као и обично.</p> <p>— Ко непоштено бра 
рекоравати што сам био онако напрасит и онако груб према њему...{S} Зашто?</p> <p>Је ли он крив 
тједох да пођем, да је поведем у собу и онако с њоме заједно да станем пред Хасана, кад се он и 
стресајући раменима — него узео пушку и онако, кроз пенџер, погодио га, преломио...{S} Куршумом 
 у кући свега...</p> <p>Али није био ни онако насмијан ни ведар као обично; са мном се није ни  
, застајали пред свачијим вратима, нити онако тражили дјевојке, макар што су, као и прије, прек 
чудније, није ни скакао као други момци онако, на голоме пољу!</p> <p>Не!{S} Он је забадао ноже 
ао је Зулфага, једнако стојећи пред њом онако тих, покоран, скрушен, са уснама вјечито развучен 
а.</p> <p>И нико, чини ми се, није знао онако причати и онако тумачити.{S} Кад мене неко похвал 
 Почех сам себе прекоравати што сам био онако напрасит и онако груб према њему...{S} Зашто?</p> 
бедевији, ухвати је за гриву и, једнако онако муцајући и цичећи, поче је теглити, чупати, удара 
 — узвикнух весела у жељи да непрестано онако говори, читав дан да говори. — Казуј!..{S} Причај 
ла, он је пристајао непрестано, вјечито онако смирен, скрушен и насмијан и вјечито чист, уређен 
та, кушајући да ме одигне од тала, исто онако као што ме и хоџа одигнуо.{S} Зовну прстом Хајкун 
су долазили да однесу празне суде, опет онако тихи и онако мучаљиви.{S} Залуд бих покушавао да  
нијемих.{S} Само га зијевајући погледах онако мрка, одлучна, наоружана и опремљена, а нити могу 
ије их ни имао много, —— и размјести их онако како се њему свиђало, не водећи рачуна о томе: хо 
н, макар што смо бахнули изненада и још онако оружани.{S} Сви су били некако мирни и равнодушни 
Баш ми је драго што је твој јаран!..{S} Онакога јарана нико више нема!.. </p> </div> <pb n="367 
И удари се руком по кољену.</p> <p>— За онаку се љепоту и глава даје!..</p> <p>— Сад ће ручак.. 
 Кад сила прекипи и кад пређе у насиље, онда јој је и крај — тврдио је упорно, не попуштајући — 
кад више није било пара да их довршите, онда...</p> <p>— Онда су прешле Зулфаги?</p> <p>— Онда  
p> <p>Ако се нијесмо играли и вјежбали, онда смо све троје ишли у „ашиковање“.{S} Хајкуна више  
а знам да треба...{S} Кад се кућа кући, онда и треба.</p> <pb n="378" /> <p>— Могу ја кућу заку 
— Данас ће стићи...{S} Сада...</p> <p>— Онда... ево му куће, — дочека она без размишљања и пока 
о пара да их довршите, онда...</p> <p>— Онда су прешле Зулфаги?</p> <p>— Онда их Зулфага, онако 
.</p> <p>Ја је пољубих у чело.</p> <p>— Онда припреми све и све уреди — рекох полазећи. — Ја ћу 
> <p>— Онда су прешле Зулфаги?</p> <p>— Онда их Зулфага, онако недограђене, купио од твоје мајк 
оне у мрак, у помрчину, и кад све поспе онда настану праве муке за њу...{S} Чини јој се, као да 
трње.</p> <p>Ни сам не знам како сам се онда могао уздржати да не вриснем и не јаукнем од страх 
...{S} Кад ја опалим, пали и ти...{S} И онда... кад викнем... јуришај!..</p> <p>— А ако их буде 
ему. — Није ми било стало до свијета ни онда, кад сам кроз четири мјесеца ишла од врата до врат 
<pb n="219" /> <p>Погледала би па истом онда, кад би је, — не поздрављајући, — позвао да му хам 
о га је понекад и гурнуо, ударио, — као онда кад сам им истом дошао у кућу, — ипак никада као д 
творила у праву правцату збиљу.{S} Адет онда такав био да јарани, — желећи очувати јаранство, — 
..{S} Људи се најчешће дигну да помогну онда кад је касно помагати; док човјек не загрца, не ос 
 често се од срца и весело насмијао баш онда кад би му причали за разне Хасанове испаде, — које 
о је премного и што год сам боље радио, оне се све више и више расипале.{S} Уколико човјек више 
 заплетати око нога, док <pb n="261" /> оне, кршне, плахе, једре, са ужагреним очима, зажареним 
ам...</p> <p>Токорсе нехотице стадох на оне мерџане што сам их одбацио и почех газити.{S} Необи 
лазило баш одонуда, од ватре, од колибе оне.{S} Никако, дакле, нијесу могли бити хајдуци, — ник 
кроз плавичасти сумрак распознам сјенке оне што су се гуриле око ватре, мицале се, угибале, кре 
без оружја и без хаљина.{S} Кроз дроњке оне што су још висили на њима провидило се голо, изгреб 
.</p> <p>Погледавши око себе, на дућане оне, изненада ми се оте узвик:</p> <p>— Сад ћу јој пока 
обгрлио их и привио на прса и док су се оне отимале, ударале га и гребле по лицу вриштећи и под 
а пуним чинијама и са духаном.{S} Али и оне, видећи да се у чашћавању почело штедити, кашње се  
ко ме зали и водом по лицу и од студени оне стресох се и нагло подигох главу.</p> <p>— Нема крв 
и гурну га ногом у слабину. — Што ће ти оне?..</p> <p>— Па се опет окрену мени и поче тумачити. 
, клањајући се и нарочито наглашавајући оне задње ријечи ја ћу слушати.</p> <p>— Ти како знаш.. 
огледа ми право у очи...</p> <p>Ах, очи оне!..</p> <p>Збуних се, спетљах, замуцах...</p> <p>— С 
био и поштен, вјеран, поуздан.{S} Након оне похвале бабине да ће »бит човјек«, — која је за ме  
а.</p> <p>Снужден и жалостан погледах у оне маријаше...</p> <p>Новци!..{S} Шта ће ми новци кад  
празне, голе, без намјештаја, зијале су оне и црниле се некако, као након навале хајдука, као н 
ку истакли као главног кривца и тиме ми онемогућили сваки рад против њих.</p> <p>И, ни сам не з 
вати и подвикивати до промуклости...{S} Они се и не осврнуше,..</p> <p>Изненада, зар од викања  
ја да грди, галами, ни јаче де виче.{S} Они су само стрепили пред силом његовом, као што обично 
дохвати три-четири шибе и добаци им.{S} Они не прихватише.</p> <p>— Шибајте!</p> <p>— Не...{S}  
3а хајдуке сам знао да су опаки људи, — они су ми и <pb n="246" /> бабу убили, — али да би и Зу 
ти учинише?</p> <p>— Краду ме.</p> <p>— Они?..</p> <p>— <hi>Ја</hi> то знам најбоље и нико не т 
от, и на образ, и на имуће, па рашта да они поштеде наше куће? — отегну хоџа забринуто. — Наши  
ањала, измицала, сакривала.{S} Само кад они не би били код куће, — кад би отишли куда, — излази 
жу и прихватају за рад.</p> <p>А што се они више љутили, хоџа је постајао све ваљанији и све бр 
ици.{S} И ако нам се ђеца не опамете, и они ће бити исти, а ако били оваки, нека их свијех ђаво 
ле очи и... и све ми се чинило као да и они трче, као да бјеже, измичу испред мене.{S} И, — мак 
уђе приче.{S} Зато су куповали оружје и они који га никад имали нијесу <pb n="297" /> и припрем 
стршио иза појаса.</p> <p>Опазивши ме и они као да се уплашише и узвикнуше.{S} Хајкуна чак и ус 
и гледали у ме.{S} Чинило ми се да се и они потсмјехују, ругају се, изазивају ме.{S} Једва сам  
осјећале некако јаче, храбрије, те се и они заклињали по неколико пута да ће га пратити у бој,  
о не изгрде муштерију и не напсују се и они њега и он њих, изненадили су се кад су видјели како 
почех заборављати на своје.{S} Додуше и они мене као да су били заборавили: тек каткада, уријет 
тарајући се да пред паметним човјеком и они изгледају што паметнији. —</p> <p>Нова и дубока нам 
кољу, да се освете?..{S} А оружани су и они, и јунаци су, и...</p> <p>Нехотице ми се оте поглед 
лити се, јер — како је говорио — зидови они, мрки кровови и гиздава кубета сметали му, заклањал 
ош и да причам коме и да их одам.{S} Ни они мени ништа спомињали нијесу, ни питали ме.{S} Хасан 
метовима је био друкчији.{S} Кад би нам они дошли у авлију, до шездесет их на броју, растоварил 
</p> <p>— Из зависти што је добро пошло они ово раде — говорио је јецајући. — И мени товаре на  
ко тада не би могао ни познати да су то они исти момци, који, кад би бабо кренуо у лов, онако п 
 се лактом о кољено.</p> <p>— Јунаци су они...{S} Не жале гинути... — рече.</p> <p>— А ко би жа 
премећу по ћилимима и серџадама, док су они, наслоњени уз зидове, одбијајући димове и пијуцкају 
 чује, не опази.{S} Ко зна да се нијесу они трговци сакрили гдјегод?..{S} Ко зна да и сад не вр 
ајкунино крило и бризнух у плач.</p> <p>Они заћуташе.{S} Пустише да се исплачем.{S} Хајкуна, ми 
Доста је било да их само једном погледа оним орловским погледом, па да одмах изгубе главу и да  
има.{S} Једино се побоље опријатељих са оним сељачетом, са Јовицом, који ми некад бијаше разбио 
јећем, шта са јаглуком, свилом и златом оним?..{S} Је ли жељела да и ми, као и остали момци и д 
лом и, у пијанству, жељни да се размећу оним чега сами немају према још слабијима, чинили су шт 
е нас, једнога за другим, преко некакве ониске клупе, затегоше нам димије и ударише по неколико 
 и она поста ведрија, лакша, чилија.{S} Оних големих, дебелих, модрих прстенова испод очију као 
екнуше кроз ноћ и одоздо, између кућица оних, као да се поче примицати, <pb n="290" /> прикрада 
 закукаше како им је живот омрзнуо због оних објешењака, те попријетише да ће сви селити из ове 
очео пребројавати новце.{S} И, за чудо, оно звецкање њихово, циликтање, као да потпуно растјера 
лику да га слушам читаве једне ноћи.{S} Оно што ми је тада испричао, препричаћу сада и ја, стар 
те преварио — рече меко, полугласно. —— Оно је један добар и поштен човјек, који никоме зла не  
во што напредујем.{S} А најбољи знак да оно што радиш добро радиш, тај је, ако видиш душмане ка 
, била је мртва...{S} Глава јој пала на оно раширено крило готово на саму рану, из које цурила  
ко бојала свакога, непрестано пазила на оно »шта ће свијет рећи«, нагло, непромишљено, прекиде  
вог — запита мајка брзо и, збацивши све оно да кољена, устаде и пође за њим. — Шта ће ово?</p>  
 — Чим сам му ја љуцки опричао какав је оно чојек, одмах га и омрзнуо...{S} И вели: неће ни у к 
пусти му руку на раме.</p> <p>— А то је оно дијете, — рече — о коме сам ти писао...{S} Знаш...< 
ти.{S} Позлаћене токе на прсима, оружје оно и фишеклије причвршћене о појасу свијетлиле се и бл 
 подераним, иструлим хаљинама, — ако се оно неколико крпетина што се једва држало на њему могло 
 Шути!..{S} Ни ти нијеси бољи — опет ће оно момче, пецкајући. — Нијеси смио ни пушке опалити, н 
е.</p> <p>— Не свиђе му се прича — рече оно момче, намигнувши.</p> <p>— Женскоња — дочека други 
а, по ребрима, по раменима.{S} Дјевојче оно, преплашено, цикну и устукну мало, сакри се за кана 
 ока погледајући на канат и на дјевојче оно, које као окамењено стало, па само блене у њих...</ 
може поред ње и ноћивати, спавати.{S} И оно оружје што је преостало пренио је тамо.{S} Свакога  
твари из куће и продавало их, само да и оно <pb n="221" /> дође до пара и да протргује.{S} И ка 
а фукаром заједно, а узгред јој отима и оно што има, пазарује с њоме!..{S} Сви сте ви, сви смо, 
трије него прије, желећи зар да накнади оно времена што га мало прије изгубила.{S} Хајкуна, пок 
ка за руку и трза њоме. — Како си могао оно учинити?..</p> <p>— Шта сам учинио? — одговорим јој 
 да је обухватао собом све пространство оно, сву „џамију Божју“...</p> <p>И одмах након молитве 
ано шапће на ухо, чупка за косу а звоно оно клепеће све јаче, одјекује кроз читаву планину, те  
аште, све их мање и мање долазило.{S} У оно доба кад су се обично окупљали и састајали, Зулфага 
 нијесам се много намучио.{S} Како је у оно доба било доста празних дућана, нашао сам један у к 
ага, мирни, добри Сулага, који једини у оно доба никаква оружја на себи носио није и кога су у  
ни у што толико вјеровати, колико баш у оно што је мутно, магловито, тајанствено.</p> <p>Шта ће 
p>— Хасане!..{S} Чујеш ли?..{S} Људи су оно! — узвикнем из свега гласа и, одгурнувши Хасана с п 
аш! — отегну некако осорно. — Јунаци су оно, болан, а ми смо нико и ништа...{S} Једва сам живу  
гледах боље, познадох међу њима Јована, оног истог Јована, који је некад са мном продавао робу  
 долази изнад нас, испод неба, из грања оног, те некако и нехотице подигосмо главе и погледасмо 
и душмани.{S} Сваки дан, након кијамета оног, долазило ми у дућан по неколико њих, засједали по 
ва <pb n="302" /> нас.{S} Страх ме и од оног муклог, тупог, непрестаног шуштања, цичања, звижда 
ад лијепо гледам: и сеизе, и трговце, и оног љутитог бркајлију како трчи са голим ножем, а Хаса 
амо, само да час прије засједнем покрај оног пламена, да се одморим под стрехом оном, макар то  
о каскао сиромах, жут, блијед, модар, — онога часа учинило ми се да је неколико боје промијенио 
ала?..</p> <p>— Удала се за онога... за онога што га измлатила...</p> <p>— Их!..</p> <p>Хасан с 
> <p>— Обрукала?..</p> <p>— Удала се за онога... за онога што га измлатила...</p> <p>— Их!..</p 
S} И као што се он најчешће љути баш на онога који му се смијао, тако се и ја почех љутити на Х 
} Страх од шуме, од зеленила, од дрвећа онога које нам се склопило изнад главе и заклонило нам  
 бити, — рече — а мени се чини да је уз онога ко се дигне против зулума и неправде...{S} Није л 
осјећа насладу неку и у мукама својим и онога ко му је најдражи...</p> <p>Морам рећи да сам се  
 зубе, не баталећи посла. — Оставио сам онога хајдука...{S} Зулфагу онога... па отишао јунаку,  
Оставио сам онога хајдука...{S} Зулфагу онога... па отишао јунаку, у чету његову.</p> <p>— И би 
ео сам се бранити камењем.{S} У љутини, оној и јуришао сам <pb n="226" /> на неке, ударао, док  
тово до на крај шуме и када кроз густеж оној опазисмо како се испод нешто проријеђеног дрвља бј 
лаковјеран, злокобник, гатало, а у шуми оној, у вјечитом полумраку, — сунце нас тек уријетко, к 
цало да и сам запјевам.{S} И у обијести оној, не знајући шта друго да радим, почнем као помаман 
ак.{S} Неко се одострага још усуди да у оној гунгули и гурне Јову у леђа и да му преврне зембиљ 
рве, замисли се.</p> <p>— Не можеш ти у оној кући живјети — рече. — Ако останеш тамо, он ће ти  
ристајање за њом, ухођење његово, пажња онолика.{S} Макар га и гонила, и грдила, и ружила, он ј 
него с њиме.{S} Криво му и што се смије онолико, шали, залијевајући <pb n="399" /> цвијеће и хр 
ажа.{S} И, желећи зар да заглади што ме онолико тукла и мучила, нудила ме слаткишима, тепала ми 
те онако јефтино продао, ни у грађевине онолико утрошио...{S} Све, све, све му лаж била!...</p> 
рнуше,..</p> <p>Изненада, зар од викања оноликог, смучи ми се, стужи.{S} Испод појаса снажно ми 
него му поглед вазда управљен био према оном низу нових, калајисаних сахана, пореданих на рафу  
оног пламена, да се одморим под стрехом оном, макар то била стреха и једне колибе, старе, трошн 
е не шали.{S} И, ни сам не знам како, у оном часу заборавих и на мајку и на Зулфагу.{S} Бесвјес 
пни људи, с брковима који, како ми се у оном страху чинило, лепршали се и преко рамена.</p> <p> 
јан и спреман на инат, ипак, у погађању оном, у цјепкању, загријах се мало, распалих се.{S} Хва 
и и сама проплака; у превијању и трзању оном осјетио сам како ми њезине сузе оквасише косу.</p> 
чи и све више приљубљујући се уза ме. — Ономадне... кад сам чула да си погинуо... вриснула сам  
и око себе, као тражити нешто.</p> <p>— Ономадне, у лову, Зулфага га хтио убити — рече полуглас 
редују...{S} Чете њихове спустиле су се ономадне у Сарајевско Поље...{S} Ко може рећи да се нећ 
ла које само никне; заметак му је баш у ономе који кука да му је зло.{S} Какав ми је то несретн 
авала новаца, само да не причам о свему ономе што сам гледао и слушао и да њему ништа о том не  
удима, читаву свијету, чак и добротвору ономе, који, хотећи да се наруга, —— зашто сам мислио д 
оче чибуком ударати, млатити по момчету ономе.{S} Поче ударати и по глави, по леђима, по ребрим 
почнем се питати, стидљиво прикривајући ону голотињу на себи, као бојећи се да ко не види. — Шт 
поче кипити, врети.{S} Дође ми да узмем ону књигу с тешким дебелим корицама, што је растворена  
чени парипи, мајка се опет претварала у ону стару, смјерну робињу и, не смијући да му у сусрет  
нце, — вели — и гледајући небо, ведрину ону, запјевала из свега гласа...{S} А он одмах почео ви 
мијехом сам домамила и кумру...{S} Знаш ону моју кумру, што ми вазда долијеће... па ми се спуст 
прошапта.</p> <p>— Па шта је?..{S} Нека опазе...</p> <p>— Не... не смију нас сад виђети...{S} Н 
 нам се деси несрећа?...{S} Ако нас сад опазе, опколе?..{S} И почну нас овђе, насред друма царс 
 с главе, од страха да најприје њега не опазе...</p> <p>Иду!..</p> <p>— А шта ли Хасан ради?..{ 
е освртати.</p> <p>— Бојим се да нас не опазе — прошапта.</p> <p>— Па шта је?..{S} Нека опазе.. 
лу, по новим, свиленим димијама, кад ме опази некако поплашено устукну натраг и одиже руке.</p> 
има које је непрестано откривао, чим ме опази пође ми у сусрет, спусти ми руку на раме и тихо,  
стењати, од страха да ме ко не чује, не опази.{S} Ко зна да се нијесу они трговци сакрили гдјег 
а је отворено погледам у очи.{S} Она то опази, па бржебоље и рукама поклопи очи и још чвршће пр 
агребла по мишици и пустила крв; затим, опазивши како цури, почела гребати као помамна.{S} Лице 
 силу кашљати и протезати се.{S} Затим, опазивши мене, даде ми знак руком да му приступим.</p>  
од ибрика.</p> <pb n="393" /> <p>Хасан, опазивши је, и сам се збуни и поче пипати око себе, изв 
ипала по широким, гуравим витловима.{S} Опазивши ме, спустише танка ишарана вретена у крило, по 
 мајке на шилти и разговарао с њоме.{S} Опазивши ме он застаде на прагу, изненађен, погледа и н 
окорсе прешива некакве хаљине, крпе.{S} Опазивши ме, остављала је посао, трчала и пружала ми ру 
на уз јастуке сједи на шилти и пуши.{S} Опазивши ме, отури чибук у крај, придиже се и пође ми у 
лаката, које су биле засуте брашном.{S} Опазивши међу нама страно, непознато момче, полугласно  
 и очешао се лактом о моју антерију, не опазивши ме нити се по обичају јавивши.{S} Пошао је одм 
вих на све.</p> <p>— Шта је то? — викну опазивши ме, па остави посао, скочи са столице и потрча 
дбацим обућу.{S} И престрашено узвикнух опазивши како ми сви прсти набрекли, расцвали се, испуц 
такав лопов неће мајку гурати!..</p> <p>Опазивши пушку Зулфага поблиједи и поплашено се измакну 
кој бијелој бедри све до кољена.</p> <p>Опазивши бедевију, мајка, која је била потрчала за мном 
ржак чудно му стршио иза појаса.</p> <p>Опазивши ме и они као да се уплашише и узвикнуше.{S} Ха 
 по брковима кретао право мајки.</p> <p>Опазивши га, она се одмах придизала, исправљала се.{S}  
утицу и непрестано потпрашујући.</p> <p>Опазивши мене као да се збунише мало, сметоше се.{S} Зу 
тога појавио у авлији.</p> <p>Чим би га опазила, одмах му и трчала у сусрет и снажно га гурнувш 
а.</p> <p>Кад смо, након дугога лутања, опазили ватру, како пред колибом пламти, заиграва и лиж 
д страха чим би му кораке зачули или га опазили издаљега гдје иде.{S} Оставили <pb n="213" /> б 
ше на све стране гонити свакога кога су опазили са зембиљем, па продавао робу или не продавао.{ 
.{S} И на пенџеру, кроз гране феслиђена опазим њега, сама.{S} Стао покрај каната, исправио се,  
p>— Напријед! — узвикну и Хасан који је опазио како оклијевам и затежем. — Хајде!..</p> <p>— Ам 
...</p> <p>— Рашта ли ово нијесам прије опазио?.. — почнем се питати, стидљиво прикривајући ону 
ви смијех.</p> <p>— Па... па чим сам те опазио, одмах сам и помислио да због тога долазиш — нас 
<pb n="225" /> је и кришом, да га не би опазио, као пријетећи климао главом према баби.</p> <p> 
жљиво се обзирући није ли ме ко чуо или опазио...</p> <p>И сам Хасан као да се препаде од тих р 
и велике, ипак сам се изненадио кад сам опазио једну гомилу људи каква се у најсвечаније дане р 
бих изишао из врата његових, увијек сам опазио Зулфагу како стоји недалеко, на сокаку, и вреба  
се, дршћу, дршћу...</p> <p>Једанпут сам опазио како је оштрим ноктима загребла по мишици и пуст 
могао.</p> <pb n="326" /> <p>Чим бих их опазио, смиривао сам се одмах и опет према њима пружао  
 нико ни споменуо није о њима, ипак сви опазисмо како је у пошљедње доба постао некако обазриви 
до на крај шуме и када кроз густеж оној опазисмо како се испод нешто проријеђеног дрвља бјеласа 
ти кроз лишће, у нади да ћу га видјети, опазити.</p> <p>И готово се почех љутити што ме одгурну 
ругој филџане.{S} И сад сам истом могао опазити колико се разрасла, колико развила и прољепшала 
</p> <p>Тад се истом сјетих Хасана, тад опазих да га нема поред мене.{S} И одмах се почех присј 
им упадицама. 3а хајдуке сам знао да су опаки људи, — они су ми и <pb n="246" /> бабу убили, —  
</p> <p>Цар се наљути, распали.</p> <p>„Опаки људи“, викну, „који се излежавају, не раде и не м 
им сам је пустила и она полећела, он... опали из пушке и...</p> <p>— И?..</p> <p>Хатиџа склопи  
ђе, држећи је у рупи, увијек спреман да опали.</p> <p>— Можеш ли? — опет запита пошто смо прили 
де, скиде пушку с рамена и напунивши је опали.{S} Врисну пушка и пуцањ одјекну кроз читаву план 
о плећима.{S} Он напуни поново и поново опали...{S} Затим извади нож, огледа га и њиме поче раз 
продрмуса њиме.</p> <p>— Ето!</p> <p>И, опаливши му два широка шамара, гурну га ногом у леђа и  
ки — и не пуцај прије мене...{S} Кад ја опалим, пали и ти...{S} И онда... кад викнем... јуришај 
омче, пецкајући. — Нијеси смио ни пушке опалити, него одмах бјеж’о...</p> <p>— Лажеш!..{S} Ти с 
</p> <p>А кад би се бабо, суморан, мрк, опаљен пушчаним димом, са поломљеним токама и траговима 
вао им половину мрког, знојавог, сунцем опаљеног лица, док је друга половина остајала у сјенци  
ши, разбојници.{S} И ако нам се ђеца не опамете, и они ће бити исти, а ако били оваки, нека их  
аспанутим гајтанима и широки расквашени опанци са испуцаним опутама.{S} Читавим путем није прог 
ији се крајеви вукли по тлима; опута на опанцима попуцала му и влачила се по земљи, заплетала с 
 и поче причвршћивати опуту на распалим опанцима, из којих му провиривали каљави, трули остаци  
, у берберницу, у хућумат ако би пошао, опасивао је одмах криву своју димишћију о бедру, двије  
 смо обојица осјећали да нас чудна нека опасност очекује; зато смо и жељели да се та опасност о 
друг ни пријатељ.{S} Чим му запријетила опасност, оставио ме, напустио, не бринући се шта ће са 
ост очекује; зато смо и жељели да се та опасност одгоди, да дође мало доцније, Хасан се два <pb 
 проћи.{S} Није се чак ни кашње, кад је опасност минула, барем навратио мало да види гдје сам,  
ипак осјети е му са неке стране пријети опасност, те се унапријед, често и преко воље, прибира  
 <p>И, увјеривши се потпуно да су изван опасности, тутунећи и срчући кахву почеше се препирати, 
ји је висио крај огледала, — да ме сама опере.{S} Отирући и обгрлила ме и некако збуњено, смете 
очепамо, за ђаво би га знао ушљед чега, опет бисмо вољели да је мало подаље, да се какогод одма 
ли, макар се и љутили један на другога, опет не <pb n="389" /> може да заборави, да омрзне ни о 
 је, враћала се и, уморена и малаксала, опет падала по трави, ваљала се.</p> <p>У неко доба чин 
ште ухвати за ухо и, онако пресамићена, опет увуче у собу.</p> <p>— Не можеш...{S} Рашта? — зап 
 и ноћити код нас — брзо дочека Хатиџа, опет је водећи шилти и намјештајући, уређујући јастуке  
дмах су долазили да однесу празне суде, опет онако тихи и онако мучаљиви.{S} Залуд бих покушава 
е.{S} Хасан, као да ништа ни било није, опет ме позивао да с њиме идем у „лов“ и врљао са мном  
 кахву.</p> <p>Он спусти филџан на тле, опет напуни лулу и отпоче причати.</p> </div> <pb n="21 
, те вам све иђе наопако, томе... томе, опет, ви нијесте криви, народ није крив, него је крива  
мени се чини да јеси.</p> <p>— Мени се, опет, чини да јеси <hi>баш ти</hi>, чим ме питаш...</p> 
оји!..</p> <p>Чим сам остао сам у соби, опет сам проплакао.</p> <p>Жао ми бијаше мајке.{S} Чини 
и непрестано препоручивао да на њ пази, опет су увијек слали некога по ме, поручивали, звали ме 
> <p>Хајкуна и Хасан, који, преобучени, опет дођоше у собу, затекли су ме уплакана.{S} Обоје се 
ње.</p> <p>Не проговоривши више ријечи, опет ломећи се, зијевајући и придржавајући се за стабло 
ацих.</p> <pb n="327" /> <p>Испљунувши, опет као да осјетих пљувачку у устима.</p> <p>— Јес’, д 
аустио одмах је и престајао.{S} Ја сам, опет, знао да би ми сваки предлог био узалудан, јер Хас 
најзаноснију љубавну изјаву.{S} Ја сам, опет, њу слушао кад ми говорила о комшилуку и комшиница 
рну се и као бојећи се да не побјегнем, опет ме узе за руку и привуче себи.</p> <p>И опет закуц 
отово шиштати, престајао је с причањем, опет одизао чибук и, пружајући Хајкуни да му напуни лул 
373" /> <p>Узнемирен, сметен, омађијан, опет почнем муцати:</p> <p>— Нећу да... да долази више. 
и токорсе читао нешто. — Ако је и крао, опет није ружио овако и... и барем је пријатељ народски 
ead> <p>Сјутрадан, кад сам се пробудио, опет сам се састао са Сулагом.{S} Казао сам му узгред д 
тив њих.</p> <p>И, ни сам не знам како, опет ми рука полети ножу и нагло га извукох из корица.< 
>— Хоћеш ли Сулаги? — запита Авдо меко, опет пристајући за мном. — Нећеш?</p> <p>— Хоћу.</p> <p 
свиђеше.{S} Пошље, промисливши се мало, опет се загрија и опет ме поче наговарати да останем ко 
 те...</p> <p>Па, разгледавши унаоколо, опет се врну према дућану, одиже моју пушку са земље и, 
 невјере учинити — одговарао сам мирно, опет га нудећи духаном. — Никад...</p> <p>Он зине, блен 
 овђе.</p> <pb n="395" /> <p>Други пут, опет, зауставља ме Хатиџа.</p> <p>— Да се договорим с т 
мене... гоните ме“...</p> <p>Други пут, опет, тужила ми се како јој не да ни пјевати.</p> <p>—  
е муштерије поквари.{S} Муштеријама су, опет, казивали како су ми криве мјере, како ми ни оке н 
 из света гласа:</p> <p>— На моју душу, опет пошао у хајдуке!..</p> <p>— Пошао на усташе — попр 
 погледавши на Хатиџу. — А ти... ево... опет ме примио... и довео... и... ех, ех...</p> <p>Па п 
д мајку почео уздисати:</p> <p>— Ето... опет је био у Сулаге...{S} Ја сам га управо и измамио и 
и...{S} Макар и гунђао, и ружио опет... опет ми га жао...</p> <p>Мазећи се гледаше ми у лице ка 
о из луле.</p> <p>— Опет крв била!..{S} Опет зло!.. — шаптао је Сулага након дуже почивке, милу 
шта ћу до хиљаду година опет бити!..{S} Опет можебити травка, дрво а... а можебит’ и јаре, и го 
уровије нето су икад прије судили...{S} Опет сам се бојао батина, шиба, удараца...</p> <p>Па ип 
да омрзне ни он на ме ни ја на њега.{S} Опет смо најближи, највјернији, најискренији!..</p> <p> 
е и један јастук одбаци испод главе.{S} Опет поћута мало.</p> <p>— Ух!..</p> <p>Изненада скочи, 
њих није, ни наређивала да се часте.{S} Опет је мислила о рачунима...</p> <p>Кроз неколико мјес 
 беспослице!..</p> <p>— Нека затвара! — опет заграјаше обојица и почеше псовати. — Нека затвара 
јемих, скамених се.</p> <p>— Води ме! — опет убрза склапајући руке, увијајући се, молећи. — Ти  
има, уз огњиште.</p> <p>— Грехота је, — опет јој се јавих, пристајући за њом. — Наш је...</p> < 
p>— Ах... муко моја... послови... ах, — опет зајеча он и поче уздисати. — Дођи... други пут...< 
p> <p>— Хајкуна...{S} Нијесмо сами... — опет ће момче мекше, испод ока погледајући на канат и н 
кне мајка раздражено и сијевне очима. — Опет, зар!</p> <p>— Само га немој ударати ни кажњавати  
покупи оружје и спусти га поред себе. — Опет ћемо путовати.</p> <p>Затим збаци обућу с нога и п 
 спреман да опали.</p> <p>— Можеш ли? — опет запита пошто смо прилично одмакли.</p> <p>— Могу.< 
је прекорио?{S} Рашта сам био осоран? — опет се почех љутити сам на се. — Зар је крива што га ј 
ад си мој... мој... мој... и ја твоја — опет прошапта, па отрже струк феслиђена и поче ме шкакљ 
p>— Ама моја наука није као досадашња — опет ће он јаче, грицкајући браду. — Ја не знам хоће ли 
 друм...</p> <p>— Сјутра ће бити кише — опет ће онај одострага, протежући се. — Мене жица у рам 
ем, нити да проговорим.{S} Погледах и — опет легох, окренух се на други бок да поново заспим.</ 
p> <p>— Па то и Осман Салих-агин ради — опет дочека Хасан упорније, изврнувши се на леђа и одиж 
 се удала мајка, па неће да га подоји — опет се поче ругати Хасан, окрећући се према Хајкуни, — 
/p> <p>— Шути!..{S} Ни ти нијеси бољи — опет ће оно момче, пецкајући. — Нијеси смио ни пушке оп 
а ни поштења правог, ни благодарности — опет изненада викне Хасан и заклони главу јорганом да н 
о га да га опет не наговоре...</p> <p>— Опет био! — цикне мајка раздражено и сијевне очима. — О 
наше у Дузи и све поубијали...</p> <p>— Опет!.. .</p> <p>— Не слути на добро!..{S} Не слути на  
.{S} То је и Хамид потврдио...</p> <p>— Опет Хамид!..</p> <p>— Све’дно...{S} Ми му вјерујемо... 
а дим који се извијао из луле.</p> <p>— Опет крв била!..{S} Опет зло!.. — шаптао је Сулага нако 
јешкајући се, — ни сам не знам рашта, а опет ми дошло да се смијем, — и... и све као да нијесам 
мамио из авлије и... и сачувао га да га опет не наговоре...</p> <p>— Опет био! — цикне мајка ра 
" /> <p>Момче се удари по ножу и као да опет хтједе да га извуче, да се брани...</p> <p>— Говор 
Мени није до чекања...</p> <p>Он као да опет заспа.</p> <p>— Ефендија!</p> <p>— Ах... имаш ли д 
?</p> <p>— Јок!</p> <p>Бојећи се зар да опет не заспим брзо настави разговор о другом.{S} Поче  
о!</p> <pb n="396" /> <p>У мени се тада опет јављала она чудна жеља: да мучим, да пецам, да ује 
 мираз...{S} То и други раде.</p> <p>Ја опет одбих.</p> <p>— Зар ми није једнако — питао сам га 
едо опет ударити у старе дипле — дочека опет онај одострага и засмија се. — Остарио, изнемог’о, 
.</p> <p>— Хунцут си ти!..</p> <p>Мајка опет пође да нешто проговори, приступи му, али је он не 
ећи сједоше.{S} Танка, зашиљена вретена опет зазврјаше и заиграше под малим, ружичастим прстима 
...{S} И ко зна шта ћу до хиљаду година опет бити!..{S} Опет можебити травка, дрво а... а можеб 
 Колико сте саме готовине потрошили, па опет нијесте готово ништа могли уредити!..</p> <p>— Их! 
бољем надати?“</p> <pb n="283" /> <p>Па опет приступи сељаку и сам својом руком отцијепи му још 
и ти мој...{S} Као син...</p> <p>Хатиџа опет уљезе у собу да узме филџане.{S} Погледасмо се очи 
дметник!..</p> <p>— Међер је стари хоџа опет бољи — дочека неко одострага и указа на старог хоџ 
p>— Оставиће, зар, чету?..</p> <p>Хамид опет кихну.</p> <p>— Рањен је мало, па ће доћи да се ли 
 како се љуте и кидају.</p> <p>Мајка је опет плакала непрестано кад су јој причали о мени.{S} К 
ле се мало, покрвавиле.</p> <p>— Шта је опет било? — запитам зачуђено, чим сам прешао преко пра 
Тек покаткада, уријетко, освојила би је опет чудна нека сјета, дерт неки.{S} Али то није била в 
.. ако и једе хљеб џаба, он је... он је опет као антика нека, коју треба <pb n="249" /> чувати. 
ба бацио ми новце.</p> <p>Кренувши даље опет почнем загледати нијесу ли путници, случајно, изгу 
 хрче“, прошапута окрећући ми се, па ме опет поче миловати по руци.</p> <pb n="343" /> <p>— Је  
. — Е лијепо, лијепо...</p> <p>Затим ме опет премјери погледом, ухвати ме големом својом шаком  
не рече, нико не опсова.</p> <p>А то ме опет раздражи.{S} Ослоних се на пушку, застадох и, глед 
ријеђе мени, јер је читаво његово имање опет остало њојзи.{S} Двадесети дан погинуо је у Дузи.< 
ругу половицу.</p> <p>— Шта?..{S} Да се опет није што десило? — запита као узгред не дижући гла 
арзали у пјену обучени парипи, мајка се опет претварала у ону стару, смјерну робињу и, не смију 
у приступим.</p> <p>Обгрли ме.{S} Па се опет окрену мајки и указа јој на ме.</p> <p>— А шта ће  
 ми се као да звецнуше дукати.{S} Па се опет окрену заптији мало, погледа ме питомије и одмахну 
да хтједе изаћи, оставити нас.{S} Па се опет савлада, приповрну се и лагано, тихо, шапатом поче 
на зелењу, мирно отклања дову.{S} Па се опет поврати барјаку и клекнувши на десно кољено узе ја 
бину. — Што ће ти оне?..</p> <p>— Па се опет окрену мени и поче тумачити. — Мало му је што је з 
чија више...{S} Води ме!..</p> <p>Па се опет приви уза ме, усиљавајући се да се кроз сузе осмје 
ма да те гоне, да гњаве...</p> <p>Па се опет исправи, раскиде јечерму на прсима и указа на усах 
 он и сам — као да ми шапну неко, те се опет смирих и прихватих за посао...</p> <p>Кад сам, пре 
Иза акшама, пред џамијама, састајали се опет, окупљали у мале, ријетке гомиле и полугласно шапт 
памет — рече сажаљевајући. — Кад јој се опет вратио... и вратио се убрзо <pb n="361" /> зар збо 
 као да сасвим нестаде; руменило јој се опет поче разлијевати по лицу.</p> <p>Сад се мање затва 
<p>Да загладим погрешку примакох јој се опет, узех је око паса, и снажно, у наручју, одигох са  
о некако силнији, јачи.{S} Могао сам се опет подигнути и наставити пут.</p> <p>Опет сретнем нек 
 нама, — ми пођосмо за њим.{S} Хасан се опет умота у струку, сакри и главу и оружје, те му се с 
то у крстима и у раменима, — завалих се опет, а у глави као да ми се наново поче мутити и пред  
/p> <p>— Остави...{S} Шала је... — рече опет, кушајући да је привуче себи и мало подаље одвуче  
 <p>Сви прихватише за ножеве и навалише опет.</p> <p>— Наша!..</p> <p>И ко зна шта би било да с 
</p> <p>— Охо!...</p> <p>— Ситница! — и опет добаци Хасан, узваливши се на јастуке. — Зрно се м 
>— Нека...{S} И одљутиће се.</p> <p>— И опет мрмљао, гунђао.</p> <p>— Гунђаће, па и престати.</ 
..{S} Њега?.. — плану Хатиџа изненада и опет затресе чупима. — Да се прва покорим?..{S} Нипошто 
 промисливши се мало, опет се загрија и опет ме поче наговарати да останем код њега...</p> <p>— 
p>— На селу је — мирно одговори мајка и опет узе чибук. — Зар бих ја смјела доћи да је овђе?</p 
у страну.</p> <p>Цар га гурну у ребра и опет запита.</p> <p>„А како живиш?“</p> <p>Опет он — ни 
руку, пребацивала је себи преко врата и опет се привијала уз њега.</p> <p>— Реци: јесам ли кршн 
ових напада хајдучких и није ли когод и опет погинуо, заглавио, настрадао.</p> <p>Ако су негдје 
S} Не дај!..</p> <p>Хасан стиште зубе и опет прогунђа нешто.{S} Не хтједе је ни погледати.</p>  
ехнуше се, штипнуше ме мало за образе и опет ништа не говорећи сједоше.{S} Танка, зашиљена врет 
сад? — запита мајка забринуто, кад је и опет дошао да иште новаца, а тек половица грађевина јед 
што, мучити, стезати.{S} Због тога ме и опет малаксалост поче обузимати свега и ноге ми опет по 
S} И, онако везан, спућен, саплете се и опет посрну.{S} Сав модар у лицу, надут, страшан, с иск 
их волио тада, него опет преврнути се и опет заспати...</p> <p>Али зар сам смио и помислити да  
лим? — запитам пјевајући, ругајући се и опет. — Због Хасана?..</p> <p>Она ђаволасто прискочи и  
— Ха, соколе! — подвикну трговац јаче и опет замахну. — Ха!..</p> <p>Учини ми се као да три бус 
а земљу.</p> <p>— Никог нема — понови и опет и преметну чибук преко крила.</p> <p>— А ми ћемо ч 
..</p> <p>— Немој, — отегну он молећи и опет се измакну.</p> <p>— Остави, Хајкуна!..</p> <p>— Ј 
подгојила, — отегну Зулфага према њој и опет као да поче попијевати. —</p> <p>Ето ти среће и од 
ми да потрчим за њим, да га сустигнем и опет вратим, улагујући се и молећи да опрости...</p> <p 
ља.</p> <p>Рањен, слаб, немоћан јаран и опет никог другог не тражи, ни у кога неће него у мене. 
ојница.</p> <p>Застадосмо, послушасмо и опет ускликнусмо од радости.{S} Одиста двојнице!..{S} Ћ 
тавио ме самога! — сину ми кроз главу и опет ме обузе она чудна језа.{S} Сад више нијесам смио  
маним пред њим.{S} Тада би по обичају и опет почео питати, распитивати о свему.</p> <p>Питао о  
 нећеш лагати...</p> <p>Па се измакну и опет подиже шишану, напери је.</p> <p>— Казуј: држиш ли 
 поткопан.</p> <p>— Ено га! — узвикну и опет, па, погледавши ме, збаци пушку с рамена и сједе у 
>— Хасан се с тобом и свадио, — шапну и опет погледа наоколо — јер... јер је севдисао Хатиџу... 
имала је мумаказе, усекњивала свијећу и опет настављала посао живље и хитрије него прије, желећ 
 бих их опазио, смиривао сам се одмах и опет према њима пружао руку и задављено стењао:</p> <p> 
их просити...</p> <p>— Мучи!..</p> <p>И опет почне да бије, да шамара.</p> <p>— Зар о мени да т 
м га узгред.</p> <p>— Тхеее...</p> <p>И опет се придиже.</p> <p>— Има ту голема прича — рече. — 
м. — Наш је...</p> <p>— Шта?..</p> <p>И опет ме погледа зачуђено.</p> <p>— Грехота да га одбије 
, мицале се, угибале, кретале.</p> <p>И опет ме обузе чудан страх неки и некако нехотице приљуб 
и ни губити времена због мене.</p> <p>И опет сам остајао на друму сам, смрвљен, погружен, са оп 
 овђе, заклао бих те к’о јање.</p> <p>И опет ме удари кундаком.</p> <pb n="299" /> <p>— Дижи се 
ме узе за руку и привуче себи.</p> <p>И опет закуца.</p> <p>Тада настаде чудан клепет неки и ко 
ше ударати камџијама, псовати.</p> <p>И опет пуче пушка.</p> <p>— Ха — раздражено подвикну трго 
 плашљиво звјерајући унаоколо.</p> <p>И опет сам пролазио даље, бјежао управо, а читав сокак из 
 <p>— Ја...</p> <p>— Шути!..{S} Не лажи опет!.. — пресијече Хајкуна оштро и одиже шишану. — За  
>И као да размишљаше више њега: хоће ли опет лећи или неће.{S} Па га повуче према вратима, на д 
мета, па ме зато и одбијала.</p> <p>Али опет кад сам понекада ишао Сулагиној кући и пролазио со 
и натрпати робе колико сам хтио и да ми опет, — за ардијом, — преостане нешто празна мјеста, гд 
аксалост поче обузимати свега и ноге ми опет почеше поклецавати.{S} Два-три пута пипао сам се и 
имало?</p> <p>— Нимало.</p> <p>— А мени опет жао што сам му рекла — прошапта тихо, пригушено. — 
у мој!..</p> <p>И плашљиво се осврнувши опет пребаци фереџу преко главе, умота се и готово каск 
злијетати по читавој махали.</p> <p>Док опет ето Сулаге.{S} Није ишао него каскао сиромах, жут, 
умњао у ме и почео ми пријетити; ја сам опет сумњао у њега.{S} И ко зна, може бит’ би се међу н 
о укућане да купе, да пазаре.{S} Ја сам опет ишао готово узастопце за њим, као надзиравајући чи 
 доведе у забуну, да их утуче и тако им опет покаже, е је и у говору моћнији, јачи, силнији од  
ђења нијесам знао шта ћу говорити, а он опет није хтио запиткивати ништа све док се не утишам м 
мио.{S} И ништа не бих волио тада, него опет преврнути се и опет заспати...</p> <p>Али зар сам  
ку...{S} Ко зна!..</p> <p>— Сад ће ђедо опет ударити у старе дипле — дочека опет онај одострага 
о, жао ми...{S} Макар и гунђао, и ружио опет... опет ми га жао...</p> <p>Мазећи се гледаше ми у 
 послала...</p> <p>— Хајкуна?..{S} Како опет?..</p> <p>Хасан се окрену у страну и отпрсну.</p>  
 и прихватим за оружје.</p> <p>Кренусмо опет.</p> <p>Ни пута, ни стазе не зна ниједан.{S} Онако 
ојаницама о ћилим. — Бег?..</p> <p>— То опет ја најбоље знам.{S} Нико мом ђетету не може бити б 
тави...{S} Шала је...</p> <p>Хајкуна му опет приступи, узвикну нешто и замахну чибуком који уда 
 наговорени!..{S} Бјежи!</p> <p>— шапну опет.</p> <p>Ни сам не знам шта ми би у томе часу.{S} Н 
ско?..</p> <p>И он се придиже и ослухну опет.</p> <p>—- Кириџије! — викну узбуђено, узимајући п 
ши него на глави длака.</p> <p>Други су опет тврдили како то нико други није био него усташи, к 
, па причали и препричавали.{S} Неки су опет, у жељи да што ново изнесу, измишљали праве бајке  
 расти, кострешити се...{S} У томе часу опет ми онај проклети зец паде на памет, а с њиме и зло 
огла потсјетити на то.{S} Радост што ћу опет виђети јарана, што ћу га рањена примити у своју ку 
ништа заповједила није.{S} И погледа их опет и — подиже руку.</p> <p>— Оборите га! — рече одлуч 
 очајно, гледајући према небу. — Ти ћеш опет боље смислити.</p> <p>Мајки као да се свали камен  
<p>— И преша ми је...{S} Невоља!</p> <p>Опет ништа.</p> <p>— Ефендија!..</p> <p>— Ах... не вичи 
 Зар сам дијете?..</p> <p>— Охо!</p> <p>Опет се окрену мајки и подругљиво узви носом.</p> <p>—  
 мирно.</p> <p>— Па...па...па...</p> <p>Опет изви обрвама, напући усне и накриви главу према ра 
{S} Он је Зулфагу одавно знао...</p> <p>Опет сједох на миндерлук и стиснувши руке међу кољенима 
 није празна.</p> <p>— Празна?..</p> <p>Опет се засмија, закикота и, узевши ме за руку, поведе  
фаге, да га се потпуно ослободи.</p> <p>Опет као да се међу њима почела водити борба, подмукла, 
 опет подигнути и наставити пут.</p> <p>Опет сретнем неколико људи.{S} Један иде напријед са ст 
ага и затворио канат за собом. —</p> <p>Опет кијамет!..</p> <p>Она устукну мало, заклони лице р 
т запита.</p> <p>„А како живиш?“</p> <p>Опет он — ни ријечи.</p> <p>„Како живиш?..“</p> <p>„Ник 
сам звала Хамида...</p> <p>„То“, каже, „опет за инат мени...{S} Због црвљивог карамфила га звал 
и да настављају своје гозбовање и да се опијају.{S} Били донијели однекуда и читаво буре ракије 
на пјесма све то јаче одлијеже авлијом, опијајући, дражећи, распаљујући...</p> <p>Мајка као да  
енке.{S} Слабићи, немајући силе у себи, опијали се тада његовом силом и, у пијанству, жељни да  
мирис ударао у главу и као да је гушио, опијао.</p> <p>— Чудна топлина — отегну Смајил-ефендија 
</p> <p>Узалуд!..</p> <p>Па извади нож, опипа му оштрицу, и, као заклањајући се за ме, некако п 
игнуо.{S} Зовну прстом Хајкуну да и она опипа.</p> <p>И, макар што ми није било до смијеха, јед 
ерске пазио је.</p> <p>По неколико пута опипавао их и кушао могу ли се преломити.{S} Чак и по н 
ргодећи се, извади нож и прстом му поче опипавати оштрицу.</p> <p>— На знам шта је све било изм 
 почех сам себе пипати и разгледати.{S} Опипах главу, рамена, мишице, бедре, цјеванице...{S} Св 
ао познати да би ми било узалудно свако опирање и затезање.</p> <p>Не проговоривши више ријечи, 
м чудио како се он често упорно бранио, опирао и као пркосио оцу, а да се хоџа на то никада жеш 
амо напријед.{S} Испочетка сам се једва опирао на ноге, шантуцао сам, тетурао; кашње, пошто се  
ао га да се од дјетињства научи борити, опирати, пробијати кроз живот, гурајући свакога с пута, 
 не одговара ништа, што се не брани, не опире, него само шути, шути и смјешка се.{S} Непрестано 
 осјећа и дах његов.</p> <p>И узалуд се опире, брани, отима; узалуд се окреће и увија по душеци 
рише и на авлију.{S} Затим се хоџиница, опирући се рукама о кољена, с муком попридиже, приступи 
з собе, ишао да спава.</p> <p>Хоџиница, опирући се рукама о кољена, одмах се дизала за њим, не  
ати и тетурати као пијаница, с муком се опирући на пушку, коју сам једва држао у руци, и редовн 
ит и горд, помоли на прагу, шантајући и опирући се на пушку, чију је мрку цијев грчевито стезао 
но. — Само мало...</p> <p>Поклецајући и опирући се о тешки, дебели штап, прекорачио би преко пр 
о сам.</p> <p>Па, једнако шантуцајући и опирући се о пушку, приступи ми и пружи руку.</p> <p>—  
а својим путем, мислећи својом главом и опирући се на своју снагу...{S} И на томе путу никоме с 
p> <p>— Лијепо је то — рече Осман мирно опирући се на штап и кушајући да се исправи. — Јунак ме 
ма...</p> <p>И хоџа би са заносом почео описивати будући живот, будуће људе, будуће народе.</p> 
ипак... ипак чинило ми се и смио бих се опкладити, да се и он, — макар колико се јуначио и прет 
 деси несрећа?...{S} Ако нас сад опазе, опколе?..{S} И почну нас овђе, насред друма царскога, м 
 — заграјаше остали момци за инад њему, опколивши мајку, као да би да је бране. — Она овђе запо 
и, ако се примакнемо друму, хоће ли нас опколити хајдуци, па заробити, убити обојицу?..{S} Шта  
лакана.{S} Обоје се склепташе око мене, опколише ме.</p> <pb n="288" /> <p>— Шта слиниш, женско 
 три стране рутастим, меким серџадама и опкољен дебелим, калуфли-јастуцима који се поносито пор 
то за њега намјештена била шилта једна, опкољена јастуцима, да лијепо може сјести и узвалити се 
 некако више сличило весељу каквом нето оплакивању погинулога.{S} Осим мајке, која је више лежа 
и талисмани свијетле сем бљескају испод оплетених и зеленим тракама окићених грива; низ седла в 
сузе што му од кихања налетиле на очи и опљуну.</p> <p>— Неће он више у Зулфаге нипошто — рече  
а одлучно, па и сама погледа на канат и опљуну према њему. — Није ми било стало до свијета ни о 
иђе, смете, па на силу поче кашљуцати и опљуцкивати око себе.</p> <p>— Поздравио те Хасан, — ре 
ан час дошла и на велико чудо ханџијино опоравио <pb n="329" /> сам се већ трећи дан и у друштв 
head>XXXVII</head> <p>Хасан што се више опорављао и оздрављао, постајао је и све несношљивији,  
ви.</p> <p>Тек кад се мајка поче помало опорављати, поче се и хука стишавати.{S} Жене, једна по 
 и он ће ти све потврдити — откреса она опоро, пакосно, осветнички. — Ето ти свједока, болан!.. 
 Затварај!</p> <p>— Нећу — одговорим им опоро, држећи руке у џеповима и раскорачивши се на ћепе 
та је?..{S} Што се кесиш? — окоси се он опоро, једва дочекавши што му се пружила прилика да про 
ћи, дохвати ибрик с водом, очисти рану, опра и намазавши широку, танку крпу некаквим жутим, гње 
га, измишљао их, само да сам пред собом оправдам одлуку, е се овакво друговање мора прекинути.{ 
ао као други.{S} Са запрегнутом бошчом, опрашен, замаштен, прљав, често сам више наличио каквом 
ме у мушком одијелу.{S} Лагано, кришом, опрезно, носећи мали жмирави фењер у рукама, спуштали с 
> <p>Хајкуна живо скочи, исправи се.{S} Опрезно, као мачка кад се прикрада, приступи вратима, р 
"312" /> а... не знам јесу ли момчад на опрезу...{S} Треба сам да обиђем...</p> <p>И, онако мрш 
ати нешто.{S} И хоџа поче шаптати.{S} И опремивши ме у собу, обојица се измакоше до насред авли 
о махалама, међу жене; неколико торбара опремио сам чак до црногорске границе, нагонећи их да с 
утити што ме одгурнуо од себе, отурио и опремио с ову страну друма, да овдје самујем...{S} Ни ч 
 то покушам?..</p> <p>Хасан, наоружан и опремљен, стајао је изнад мене, мргодан као џелат и по  
гледах онако мрка, одлучна, наоружана и опремљена, а нити могу да се приберем, нити да проговор 
 онако поносито и изазивачки, оружани и опремљени, јашу иза њега на бијесним, разиграним парипи 
а нешто, штекће, игра.</p> <p>И коњи им опремљени, уређени потпуно.{S} Везене ките, искићене ла 
ица, по четворица или више њих, потпуно опремљени и оружани, с напуњеним пушкама, и, пропустивш 
/p> <p>— Ено их, — рече, — и оружаних и опремљених...</p> <p>По дану, по ноћи увијек су на нога 
 Ако бих кадгод посрнуо, обрезао се или опржио, није се сажалио на ме, нити ме почео тјешити.</ 
ам прекинуо с њима.{S} Једино се побоље опријатељих са оним сељачетом, са Јовицом, који ми нека 
 сам, пред вече, пошао Сулаги да му све опричам, мајка, узбуђена и поплашена, истрче иза каната 
ошто — рече суво. — Чим сам му ја љуцки опричао какав је оно чојек, одмах га и омрзнуо...{S} И  
а и... и што га, зар, нијесам молила да опрости...</p> <p>— Могла си и замолити — дочекам ја пе 
и опет вратим, улагујући се и молећи да опрости...</p> <p>Ипак се не помакох с мјеста.</p> <p>— 
 вришти, пјева, бјесни од весеља што се опростила бабина дахилука.</p> <p>Наравно, чим би стига 
S} Нити смо се јавили планинштарима, ни опростили се с њима, поздравили.{S} Хасан као да је и п 
тио сам да се опростимо.</p> <p>— Да се опростимо? — узвикнем изненађен и брзо потрчим да га по 
а изгледа што мирнији. — Хтио сам да се опростимо.</p> <p>— Да се опростимо? — узвикнем изненађ 
и — дочекам ја пецкајући, дражећи је. — Опростио би...</p> <p>— Ја да замолим?..{S} Ја?..{S} Ње 
и руке, као да би да клекне, да моли за опроштај. — Љутиш се?..</p> <p>Он се причини као да ниј 
?... —— запита зачуђено, а низ мерџана, опружен низ малу пуначку <pb n="371" /> руку готово до  
јао на друму сам, смрвљен, погружен, са опруженом руком.{S} Безнадежно сам гледао за њима како  
p>Зулфаги се засија лице од радости.{S} Опружи обје руке и поче их трљати као да се умива.</p>  
зненађен мојом суровошћу, па једну ногу опружи напријед и погледа ме изазивачки. — Таки ли си?. 
 и одлетише дубље, у шуму, а зец један, опруживши се колико је дуг и издигнувши уши, прескочи н 
/p> <p>— Оставите оружје! — викну брзо, опруживши руке према њима и као молећи. — Одмах!..</p>  
пут.{S} Нико ни ријечи не рече, нико не опсова.</p> <p>А то ме опет раздражи.{S} Ослоних се на  
S} Смио сам и ударити, и отети нешто, и опсовати, а да се нико усудио не би ни оштрије ми одгов 
ендија? — питали су готово једногласно, оптрчавајући око њега. — Хоћеш ли почињати?..</p> <p>Пр 
ди гдје сам, како сам.</p> <p>Читав низ оптужаба, све тежу за тежом, набацивао сам на њега, изм 
ала јача, све сам више и више наваљивао оптужбама, све их више тражио, товарио...</p> <p>Напошљ 
атегнуте јечерме на прсима, и димије се опусте и почну заплетати око нога, док <pb n="261" /> о 
 Јадна кумра пови се, изви, залепрша... опусти једно крило и паде...{S} Кад сам јој притрчала,  
и танким свиленим димијама које се мало опустиле низ кукове, са распуштеном косом што јој падал 
чио би преко прага, застао крај каната, опустио руке низа се и некако изморен малаксало цикнуо: 
ави се и затресе косом, густи праменови опустише се, падоше по челу и лака им сјенка прели јој  
p> <p>И сва се чаршија затварала одмах, опустјела за неколико минута, а преплашени трговци ми д 
струку, чији се крајеви вукли по тлима; опута на опанцима попуцала му и влачила се по земљи, за 
и широки расквашени опанци са испуцаним опутама.{S} Читавим путем није проговорио ријечи: само  
епенак, одиже ногу и поче причвршћивати опуту на распалим опанцима, из којих му провиривали каљ 
х покрај уха, брада као да се сравни са опуштеним подвољком, утону у њему, очи се помутише, заб 
тако, сједећи у трави, с рукама у крило опуштеним, готов да заплачем и зајаучем не толико од бо 
 <p>Па превуче руком преко дугих, ниско опуштених, сиједих бркова и снажно гурну у ватру.</p> < 
како није малаксао, клонуо, како је још оран и расположен.</p> <p>Ипак читаву пјесму није до кр 
, а Хајкуна нас и даље нудила смоквама, орасима, љешницима... </p> </div> <div type="chapter" x 
 кашње, додавала још и сухих смокава, и ораха, и љешника.{S} Она је, некако, увијек била љубазн 
би нам дошао џепови му увијек били пуни ораха и љешника а иза појаса увијек се румениле по двиј 
 је било да их само једном погледа оним орловским погледом, па да одмах изгубе главу и да се см 
евај!..</p> <p>И хитре Циганке, вавијек орне и распаљене, ударе у дахире, уздигну се на прсте и 
ги су се старали да му напакосте, да га оробе.{S} Прихватали су помало од његових њива, ограда, 
уци дочекали вам на путу момка, Хамида, оробили га, узели му све новце што их наплатио за земље 
 лаже!..</p> <p>— Он се заклео да су га оробили хајдуци, а кад је примио на душу, ми му вјерује 
ворио...{S} Је ли он крив што су Хамида оробили?..</p> <p>Није...{S} А чим је Хамид оробљен, —  
или?..</p> <p>Није...{S} А чим је Хамид оробљен, — у њега су били грдни новци, — ваше се грађев 
ити на трави, а златне ките од барјака, орошене са неколико капи, почеше се прелијевати као да  
И по свему сам могао познати да је и он ортак, сарадник Зулфагин, да су обојица читаву ствар ма 
да дијелимо на пола, као што то и други ортаци раде.</p> <p>Кроз неколико дана он је већ носио  
м, оружане занатлије радиле о занатима, оружане кахвеџије пекле кахву.{S} Све као да је било у  
 Трговци су продавали робу под оружјем, оружане занатлије радиле о занатима, оружане кахвеџије  
нуо у лов, онако поносито и изазивачки, оружани и опремљени, јашу иза њега на бијесним, разигра 
оваца, мостарских трговаца, па окићени, оружани, обучени као да су у сватове пошли, са пуним чу 
и него најбољи наши знанци и ахбаби.{S} Оружани су били сви.{S} Румене се мерџани и блиста се с 
те, убију, закољу, да се освете?..{S} А оружани су и они, и јунаци су, и...</p> <p>Нехотице ми  
цу-четворицу младића, који, нагиздани и оружани, носећи пуне боце ракије у рукама, прођоше чарш 
орица или више њих, потпуно опремљени и оружани, с напуњеним пушкама, и, пропустивши напријед м 
, — и не шале се...{S} А кад не би били оружани, наши би се одавно дигли да их тоне...</p> <p>П 
ар што смо бахнули изненада и још онако оружани.{S} Сви су били некако мирни и равнодушни; гурк 
p>— Heће? ..</p> <p>— Па... и усташи су оружани, — дочека Сулага пакосно, — и не шале се...{S}  
 чаршијом.</p> <p>— Ено их, — рече, — и оружаних и опремљених...</p> <p>По дану, по ноћи увијек 
 Сулага, који једини у оно доба никаква оружја на себи носио није и кога су у читавом шехеру св 
 мислиш да <pb n="304" /> се бојим твог оружја, стани да се огледамо, да дијелимо мегдан, а не  
и, макар и домаћичине биле, не оставише оружја нити устукнуше.{S} Само се згледнуше међусобно,  
оз које се провиде токе на прсима и без оружја за појасом!..{S} Па су хајдуци и кавгаџије, зулу 
укама и ребрима, без коња, готово и без оружја и без хаљина.{S} Кроз дроњке оне што су још виси 
p>Никуд кретао није, никуд се мицао без оружја.{S} У кахву, у берберницу, у хућумат ако би поша 
 и да никуд не мичемо и не излазимо без оружја.</p> <p>— Кад роб подигне главу и врисне за слоб 
 као да зачује: и коњски топот, и звеку оружја, и глас његов, оштри, дубоки, <pb n="235" /> муш 
дуцима и по роби, заклони ми робу њима, оружје објеси о рафове, ћепенке и изнад врата ардијских 
преломити.{S} Позлаћене токе на прсима, оружје оно и фишеклије причвршћене о појасу свијетлиле  
 стабло буквино, устанем и прихватим за оружје.</p> <p>Кренусмо опет.</p> <p>Ни пута, ни стазе  
и одговорити.{S} Одмах сам прихватио за оружје и кренуо за њим.{S} Нити смо се јавили планиншта 
ена застала на прагу.</p> <p>— Оставите оружје! — викну брзо, опруживши руке према њима и као м 
би испио кахву и почео тражити хаљине и оружје, да се обуче и крене у чаршију.</p> <pb n="214"  
се опет умота у струку, сакри и главу и оружје, те му се само видјели лабави, прашњави тозлуци  
ју у најлуђе приче.{S} Зато су куповали оружје и они који га никад имали нијесу <pb n="297" />  
и ћеш поћи — отсијече он упорно, покупи оружје и спусти га поред себе. — Опет ћемо путовати.</p 
вјек, који је читав вијек провео носећи оружје и радећи око њега, мислио је да би му мања и гре 
лаби...{S} Неки почеше бјежати бацајући оружје, а неки се и сакрише...{S} И ето:.. таки и остад 
а не тако... мучки...</p> <p>Хасан баци оружје, баци капу и торбу.</p> <p>— Аферим!..{S} Аферим 
омукло — пустићеш ме да и данас очистим оружје и истимарим бедевију...{S} Ето то...</p> <p>— Јо 
, кад би пред вратима зазвонило момачко оружје и зарзали у пјену обучени парипи, мајка се опет  
— дочекам раздражено, бацајући и остало оружје и раскопчавајући антерију на прсима ради лакшег  
ом, — слијевао се на окрхано, поломљено оружје што им још остало.{S} Изгледали су као гомила ја 
 И разиграше се бијесни парипи и сјајно оружје зазвекета.{S} Читава авлија као да затутња, затр 
 поред ње и ноћивати, спавати.{S} И оно оружје што је преостало пренио је тамо.{S} Свакога јутр 
е знаковима него ријечима, загледали су оружје, окретали га, чистили.{S} Ако је случајно гдјего 
брану.{S} Трговци су продавали робу под оружјем, оружане занатлије радиле о занатима, оружане к 
ји су попијевајући и вриштећи играли се оружјем и насред чаршије пуцали, шенлучили.{S} Сваки пу 
одијељени у групе, пушећи и играјући се оружјем, галамили, грајали, те се чак и дјеца из махале 
о ме зове Хасан, псујући и звекећући ми оружјем око главе. — Разбуди се!..</p> <pb n="301" /> < 
 лисичином постављеним ћурцима, окићени оружјем, па само пуше и разговарају.{S} Густ, загушљив  
дарио на мајку, ни на кућу, ни пријетио оружјем — дочекам и ја осорно, упињући се да изгледам ш 
чкашима „како не би заборавио владати с оружјем«, мајка као да би наново оживила, препородила с 
 — Ти ли, бре, удари на кућу и пријетиш оружјем?..</p> <p>— Нити сам ја ударио на мајку, ни на  
.</p> <p>Једанпут само задржао се пуних осам дана.</p> <p>Али, за чудо, мајка се и због тога уз 
еколике главице лука, па ручавао негдје осамљен, сакривен од сваког.</p> <p>— Какав је, још ће  
а нећу њезина...</p> <p>И, оставивши га осамљена, потрчах за хамалом.</p> <p>Кад сам дошао до в 
у жене престале долазити, кад је остала осамљена, готово као да је и сама жељела да јој неко го 
а је остајала у соби пустивши јаране да осамљени зијевају од досаде и да се разилазе куд који х 
је сјутрадан, кад смо се нашли и остали осамљени обоје. — Рашта?..</p> <p>Она се насмија, ошину 
трах поче ме све више и више обузимати, освајати ме.{S} Страх од шуме, од зеленила, од дрвећа о 
id="SRP19132_C17"> <head>XVII</head> <p>Осванули смо у шуми, у планини.{S} Задихани, заморени,  
 желећи да ухвате, убију, закољу, да се освете?..{S} А оружани су и они, и јунаци су, и...</p>  
ју. — Ако се икад мислиш осветити коме, освети му се радом својим, претеци га...</p> <p>Остао с 
очи се помутише, заблијештише.</p> <p>— Освети ми се!..{S} Гони ме!.. — протепа молећи, заставш 
у освету љуцку и волим јој него... него освети Алаховој... него оваком животу...</p> <p>Глава ј 
ем суров, да је пецнем, надражим, да се осветим мало.</p> <pb n="386" /> <p>— А ти? — запитам т 
угласно. — Изишла сам на авлију и да се осветим, почела се смијати, грохотом смијати...{S} Смиј 
ам своје мале вјеренице ми да се на њој осветим.</p> <p>Чупао бих је за косе, обарао, газио, ис 
причати њезине тајне и као да се хтјела осветити на мени за све што је патила.{S} Старала се да 
а све стране.</p> <p>— Зулфага ће ти се осветити, — прошапта пригушено, — и... и раставиће те с 
крене низ чаршију. — Ако се икад мислиш осветити коме, освети му се радом својим, претеци га... 
ожем.</p> <p>— Не бој се, Хајкуна!..{S} Осветићу те — рече.</p> <p>Па сам себе удари у бедру, а 
 владавина добра не доноси, јер подгаја осветнике...{S} И ето... створила их је...{S} Дигли су  
потврдити — откреса она опоро, пакосно, осветнички. — Ето ти свједока, болан!..</p> <p>Зулфага  
ма зарадила...{S} И... ево... ја и хоћу освету љуцку и волим јој него... него освети Алаховој.. 
 Ах!..</p> <p>И одмах као да се прибра, освијести.</p> <p>Остави брзо и бедевију и мене, узе ђу 
Напошљетку момче као да се прибра мало, освијести се, па нагло отскочи, размахну рукама и прихв 
l:id="SRP19132_C20"> <head>XX</head> <p>Освијестивши се мало, зачуђено сам почео гледати и разг 
/p> <p>Напошљетку као да би се пренула, освијестила мало, па баци ногу преко ноге и гласно, да  
да се још ни сад није могло прибрати ни освијестити...</p> <p>— Ено ти момка, — рече пригушено  
 не одазва.</p> <p>Након другога куцаја освијетли се један пенџер на ћошку и нечија глава као д 
главу, погледа ме.{S} Пуно, бијело лице освијетљено ватром, свијетлило се, блистало некако, очи 
вући.{S} Широк модрикасто-златан пламен освјетљавао им половину мрког, знојавог, сунцем опаљено 
мен све више и више извијао и поигравао освјетљујући пуна, буцмаста задовољна лица и јаке, забр 
х њива, ограда, винограда, желећи да му освоје, отму управо, теретећи га како су, токорсе, њего 
врат и његова бјелина и пуноћа изненада освоји ме, замами.{S} Обузе ме жеља и да се спустим пок 
..</p> <p>А најслађи је залогај који се освоји!..</p> <p>Чим сам остао сам у соби, опет сам про 
зумире.</p> <p>Тек покаткада, уријетко, освојила би је опет чудна нека сјета, дерт неки.{S} Али 
е; треба се сад борити, рвати, треба га освојити...</p> <p>А најслађи је залогај који се освоји 
ок ми се руке биле обледениле, — болови освојише све јачи и јачи и силна дрхтавица, као у грозн 
лони ударце од главе и покушаваше да се осврне.{S} Али је Хајкуна ударала непрестано, брзо и жи 
 Јадна моја кумра!..</p> <p>Нехотице се осврнем и погледам на собу у којој је сједио Хасан.{S}  
не одазва.</p> <p>Зулфага застаде мало, осврну се и као бојећи се да не побјегнем, опет ме узе  
ечати као болесник какав.</p> <p>Хасан, осврнувши се, у први мах као да се наљути и измахну рук 
.{S} Шећеру мој!..</p> <p>И плашљиво се осврнувши опет пребаци фереџу преко главе, умота се и г 
 смјешкајући се, ни погледала не би, ни осврнула се.{S} Онако ломна и замишљена силазила је одм 
о и живо ударала, да му се није дала ни осврнути.</p> <p>Напошљетку момче као да се прибра мало 
кивати до промуклости...{S} Они се и не осврнуше,..</p> <p>Изненада, зар од викања оноликог, см 
о устајала, дизала се и гледала напоље, освртала се, завиривала свуда.</p> <p>Једанпут сам, из  
е, Хасан се два <pb n="315" /> три пута освртао и спремао се нешто да предложи, али чим је заус 
ти и по држању његову.{S} Непрестано се освртао и на десну и на лијеву страну, ослухивао и, ток 
бржи и окретнији.{S} На ме се готово ни освртао није.{S} Само кад би видио да сам и сувише заос 
е хити нам се...</p> <p>Хајкуна се поче освртати.</p> <p>— Бојим се да нас не опазе — прошапта. 
ујући се, те се многи пролазнини почеше освртати и гледати ме зачуђено. — Робе!..</p> <p>Робе!. 
те и мајка бранила...{S} Он се сад и не осврће на њу нити слуша шта она говори...{S} Не можеш т 
тали небрижљиво бацају, а непрестано се осврће и гледа: је ли довољно удаљен од бедевије и може 
асно помагати; док човјек не загрца, не осврћу се на њега.{S} По срећи, њихова помоћ мени је ип 
и пушку, и нож, па потрча као сулуд, не осврћући се.{S} Неколике пушке запуцаше за њим, заграја 
n="394" /> <p>— Нека — одговори јој, не осврћући се. — Не могу...</p> <p>— Шта?..</p> <p>И надн 
ма у хајдуке — добаци Хасан пакосно, не осврћући се. —</p> <p>Пхи!..</p> <p>— Ја се не плашим.. 
ам пред дућаном замишљен и забринут, не осврћући се ни на пролазнике који ме поздрављали, <pb n 
 нас двојице, не успоравајући хода и не осврћући се.</p> <p>— Нијесмо.</p> <p>— Аферим!..</p> < 
без и шила кошуље, не дижући главе и не осврћући се никуд.{S} Само понекад, кад би смрдљива лој 
е.</p> <p>Одлазили су не слушајући и не осврћући се више...</p> <p>Једанпут ми само послала и ц 
ула, пала, легла поребарке.</p> <p>И не осврћући се никуда, не пазећи гледа ли је ко и чуди ли  
 чишћаше мохуне не дижући главе нити се осврћући на њега.</p> <p>— А ти баш хоћеш да продаш кме 
о злу помене.{S} Комшије су, пажљиво се осврћући на све стране и често застајкујући, прелазиле  
е бити — почех ја шепртљати, збуњено се осврћући...</p> <pb n="363" /> <p>Сулага одиже руку и д 
еш? — запита Хатиџа одбацујући фереџу и осврћући се. —- Зар ти је ово кућа за миловање?{S} Их!. 
а, старог, изнемоглог Османа, који је и осиједио служећи и који више ни ићи није могао без штап 
p>— Приступајте! — мукло, заповједнички осијече бабо, па окваси руке у крви и, раширене, одиже  
о дрво поткресује...{S} А фукара кад се осили најгрђа је и најћоравија...{S} Њезина тиранија на 
се, па их треба скрхати...{S} Ко год се осили, треба га мало поткресати, као што се гранато дрв 
аш да на те дигнути руке нећу, па си се осилила, побјеснила си...{S} Сад удри ти!..{S} Не био м 
аше — поправи ме он и потврди главом. — Осилили се, па их треба скрхати...{S} Ко год се осили,  
и више и у неко доба толико смо се били осилили да смо чак почели говорити и о свом дућану, о < 
 јединац му, био сам се због њега и сам осилио и сва комшиска дјеца морала су да пате и страдај 
Мало помало и хајдуци се у земљи сасвим осилише.{S} Чете њихове попунише се, нарастоше, и са св 
 — Ни према коме немам благодарности... осим... осим према <hi>теби</hi>... сада... <hi>Теби</h 
ема коме немам благодарности... осим... осим према <hi>теби</hi>... сада... <hi>Теби</hi> нипош 
у каквом нето оплакивању погинулога.{S} Осим мајке, која је више лежала него сједила у ћошку је 
ам све шта сам хтио и како сам хтио.{S} Осим што сам као од невоље одлазио каткада у мектеб и т 
.{S} Задуго се ништа друго ни чуло није осим чуднога зврјања тога, које је необично сличило неп 
н као да није ни знао ни за кога у кући осим за њега и другоме се ни покоравао није.{S} Он му т 
и нападаји на њега јачи; ситни нападаји осипљу се само на ситне људе.</p> <p>Старији, угледнији 
сени над голема на ћемер озидана врата, осјенчаваху сав искривљени уски и тијесни сокак и закла 
 не треба да ми их хвали.</p> <p>Сулага осјети сву оштрину овог одговора и умукну.</p> <p>Понов 
кчије, мекше, питомије, сада тек као да осјети како нико моћнији од ње нема у кући, како је она 
р и не имао јачих разлога за то, — ипак осјети е му са неке стране пријети опасност, те се унап 
но јуришала не њега и додијавала му.{S} Осјетивши да сам уљегао, — видјети ме није могао, јер н 
дерао траве као магаре какво и одмах се осјетио некако силнији, јачи.{S} Могао сам се опет поди 
ама проплака; у превијању и трзању оном осјетио сам како ми њезине сузе оквасише косу.</p> <p>— 
b n="327" /> <p>Испљунувши, опет као да осјетих пљувачку у устима.</p> <p>— Јес’, дина ми!..{S} 
внила један с другим.</p> <p>И тек тада осјетих чудноват бол у читавом тијелу.{S} Сви гуштерови 
p> <p>Деси се, каткад, да човјек ужива, осјећа насладу неку и у мукама својим и онога ко му је  
тријељају је, пеку...{S} Чује му и ход, осјећа и дах његов.</p> <p>И узалуд се опире, брани, от 
ао да га хтјела још нешто питати, а он, осјећајући јој близину, врпољио се и пипао рану.{S} Тек 
што ме хтио замамљивати и поклонима.{S} Осјећајући да му сметам, много да му сметам, дражио сам 
</p> <p>Не зазирући више ни од чега, не осјећајући готово никаквих болова више, нагло скочих и  
.{S} У његову присуству и страшивице се осјећале некако јаче, храбрије, те се и они заклињали п 
з предомишљања, ипак као да смо обојица осјећали да нас чудна нека опасност очекује; зато смо и 
ашој кући некако слободније и рахатније осјећали него најбољи наши знанци и ахбаби.{S} Оружани  
олазећи туда, увијек причињавало као да осјећам њезин широки, топао поглед на себи, причињавало 
ва, колико од <pb n="321" /> страха, од осјећања своје немоћи, од срџбе неке на самога себе.{S} 
S} Необичну насладу неку <pb n="372" /> осјећао сам у томе да их мрвим, уништим, и нешто као да 
лазио у соби као да се није најугодније осјећао.{S} Многи су и нехотице чешће, испод ока, погле 
е попијевати.</p> <p>За чудо, ја сам се осјећао некако чилији, лакши него прије и корачао сам б 
, ругао се, псовао.</p> <p>Што сам више осјећао глад постајао сам све бјешњи, љући, раздражениј 
чити ме.</p> <p>Испочетка нијесам је ни осјећао толико; стид што ме људи тако одбијају од себе  
овикнуо му што.{S} Необично задовољство осјећао сам већ у томе што сам видио да се љути, да му  
24" /> Сараја и сваки који би приступио осјећао је некако као да се приближује својој кући, дом 
аву — одговори момак тихо. — Све клону, ослаби...{S} Неки почеше бјежати бацајући оружје, а нек 
ака који бијаху отишли са бабом.{S} Сви ослабили, изнемогли, малаксали, са повезаним главама, у 
, неслане шале.</p> <p>Мајка, уморена и ослабљена, испочетка није ни могла ништа забрањивати, н 
, мазно, као дијете коме отимају лутку, ослањајући се раменом о зид, каже:</p> <p>— С њиме се н 
и почеше милити уз леђа и, на сву силу, ослањајући се о пушку, пређем преко друма, на другу стр 
сасвим отресе Зулфаге, да га се потпуно ослободи.</p> <p>Опет као да се међу њима почела водити 
 вратити више.{S} Било ми као да сам се ослободио неког големог терета који ме давио, притискив 
ави се и, онако мршава, блиједа, слаба, ослони се леђима о зид и десном руком прихвати се за че 
оме да га боље чује, сједе поред њега и ослони му се лактом о кољено.</p> <p>— Јунаци су они... 
псова.</p> <p>А то ме опет раздражи.{S} Ослоних се на пушку, застадох и, гледајући за њима, поч 
 освртао и на десну и на лијеву страну, ослухивао и, токорсе, као тражио, загледао нешто.</p> < 
уме, Хајкуна поче застајкивати, пазити, ослухивати.{S} И држећи се старих, напуклих зидова, — и 
рекнула, пренула се и узвијерено почела ослухивати, пазити.{S} Затим је поново устајала, дизала 
 извалим се потрбушке, панем.{S} Почнем ослухивати.</p> <p>— Иду, иду — као да ми неко непреста 
звоно.{S} Хасан намах прекиде говор.{S} Ослухну.{S} Клепетање се понови још неколико пута и све 
чесмо се обазирати.{S} Ибрахим ефендија ослухну и осмјехну се лукаво. „То кадија хрче“, прошапу 
> <p>Изненада скочи, приступи вратима и ослухну.{S} Затим, бржебоље, стаде покрај пенџера, отво 
<p>— Коњско?..</p> <p>И он се придиже и ослухну опет.</p> <p>—- Кириџије! — викну узбуђено, узи 
 ногу у висину. — И он ради...</p> <p>— Осман је велики момак, а ти... ти си као и дијете — отс 
ачуђено. —</p> <p>Шта ти фали?</p> <p>— Осман ме ’сује, — промуца Зулфага отегнуто и поче комеш 
ав! — викну раздражено. — Ти остајеш, а Осман нек иђе...{S} Он ми не треба...</p> <p>Па сама по 
мислити да сам те молио — сурово дочека Осман, а оштра, дубока црта једна у повијама <pb n="250 
 Пртљај...</p> <p>— Лијепо је то — рече Осман мирно опирући се на штап и кушајући да се исправи 
е зар да све договори.</p> <p>— Па то и Осман Салих-агин ради — опет дочека Хасан упорније, изв 
, врзају око наше куће.{S} Једино стари Осман, онако слаб и немоћан, што се прикрадао покаткада 
ћати</p> <p>— кратко, поносито одговори Осман. — А рахметли бег одужио се и мени и свакоме свој 
 без штаке.{S} Док је био бабо у животу Осман као да није ни знао ни за кога у кући осим за њег 
 Он ми не треба...</p> <p>Па сама позва Османа, премјери га од главе до пета, и брзо, не размиш 
луге и слушкиње.</p> <p>Најприје отјера Османа, старог, изнемоглог Османа, који је и осиједио с 
прије отјера Османа, старог, изнемоглог Османа, који је и осиједио служећи и који више ни ићи н 
су све гледали и наслађивали се псовком Османовом, стид га и од мене, од свега свијета.{S} Зато 
 па пао...{S} Ништа је ово...</p> <p>За Османом одоше још неколико њих, одбјегоше.</p> <p>Напош 
ао прољетње јутро, разлијевао мек, благ осмијех, рашчешљана брада повијала му се преко прсију к 
 уза ме, усиљавајући се да се кроз сузе осмјехне.</p> <pb n="375" /> <p>— Води ме, јер... јер.. 
не покаже ни њежнији према мајци, да се осмјехне на њу и нашали мало.{S} Ни кад је изгледао нај 
гласно, желећи да их чује и да се барем осмјехне на њих.</p> <p>Сама Хатиџа, једне вечери, узев 
> <p>— Бабина крв...{S} Бабино дијете — осмјехну се Сулага вртећи главом и, одигнувши прст, уда 
ела пуцати, попуштати.{S} Погледавши ме осмјехну се и порумени још више.{S} Наточивши кахву и п 
о и ево одмах кавга...</p> <p>Сулага се осмјехну.</p> <p>— То је само почетак кавге — рече. — И 
</p> <p>Он погледа на друм и усиљено се осмјехну.</p> <p>— Е није друге, сад се натраг не може  
и се.</p> <p>— Слатко.</p> <p>Старац се осмјехну.</p> <p>— Млади сте, здрави сте, па добро једе 
кар врата и ђаво однио! — дочека хоџа и осмјехну се.</p> <p>— Не бојте се!..{S} Чуваћу их ја! — 
базирати.{S} Ибрахим ефендија ослухну и осмјехну се лукаво. „То кадија хрче“, прошапута окрећућ 
 — Кушаћемо...</p> <p>Зулфага се лукаво осмјехну, одиже се на прсте и поче шаптати нешто.{S} И  
побјеже из авлије.</p> <p>Мајка се само осмјехну.{S} Лагано оде и затвори врата за њим, па пјев 
корене крви антерију, раздрљи је мало и осмјехнувши се избаци:</p> <p>— Ништа!..{S} Ситница је! 
сам ли кршна?</p> <p>— Баш си дијете! — осмјехнуо би се и он и пољубио је у чело. — Право дијет 
уна није хтјела ни погледати на њих, ни осмјехнути им се.{S} Журно, хитно корачала <pb n="289"  
> <p>И обје као да бијаху задовољне.{S} Осмјехнуше се, штипнуше ме мало за образе и опет ништа  
ке и препријечи ми пут, тресући чупима, осмјехујући се.</p> <p>— Погоди ко је дошао, — рече вес 
прављена, горда и поносита, презриво се осмјехујући и необично уживајући у његовој забуни, муци 
„гоји разбојника“, који ће, чим потпуно оснажи, „чаршије затварати“ и од кога ће стрепити полов 
 разговор са живим људима окријепио ме, оснажио мало, — и нешто као да ме непрестано голицало д 
 и нудио јој, клањајући се дубоко и, са особитим страхопоштовањем, измичући се на леђа.</p> <p> 
..{S} Пљувачка!..</p> <p>То ме охрабри, осоколи да поново напуним уста травом, да пуним и да гу 
Хасан тада, као за инат, — силећи се да осоколи и себе и мене — упорно би одбио и још би жешће  
з друго, приљубљивало се, токорсе да се осоколи, а све стрепило, плашило се.</p> <p>За неколико 
> <pb n="258" /> <p>А то као да и мајку осоколи, као да је разгали мало.{S} Готово преко ноћи и 
Ко је кавгу започео? — запита мајка као осоколивши се и подиже главу. — Ти?..</p> <pb n="238" / 
> <p>Шта више, — желећи зар да сам себе осоколим и раздражим против њега, — почео сам се као и  
оворим кроза смијех, старајући се да је осоколим. — Шала је била...</p> <pb n="403" /> <p>— А о 
је давао нове снаге, као да би ме намах осоколио.{S} Одмах би почео и живље корачати и прикаски 
Рашта сам је прекорио?{S} Рашта сам био осоран? — опет се почех љутити сам на се. — Зар је крив 
 улагивали, постајала је све жешћа, све осорнија.{S} Чак и на ме поче друкчије гледати.{S} Забр 
во заспим.</p> <p>— Дижи се! — викну он осорније и гурну ме пушком. — Треба ми друг, а нећу дру 
лестан, — одговорим јој некако пакосно, осорно, примичући се са чудном, лудом жељом да јој све  
ућу, ни пријетио оружјем — дочекам и ја осорно, упињући се да изгледам што суровији и страшнији 
нешто непоштено има у себи — откресах и осорно и пакосно, као што најчешће и одговара човјек ко 
и жене, кад тако питаш! — отегну некако осорно. — Јунаци су оно, болан, а ми смо нико и ништа.. 
 без мене.</p> <p>И мирни, добри Сулага оста сам самцит, понижен и посрамљен.{S} Само сам, одла 
јецу са собом, бојећи се зар да их саме оставе код куће, и читава широка авлија препуњавала се  
!..</p> <p>— Не питај!..{S} Пусти!..{S} Остави ме овако...</p> <p>— Сад си мој... мој... мој... 
> <pb n="299" /> <p>— Дижи се!</p> <p>— Остави ме!</p> <p>— Дижи се!..</p> <p>Па ме ухвати за р 
лан?..{S} Је ли то јунаштво?..</p> <p>— Остави...{S} Шала је...</p> <p>Хајкуна му опет приступи 
ј прилети и зграби је за руку.</p> <p>— Остави...{S} Шала је... — рече опет, кушајући да је при 
у он молећи и опет се измакну.</p> <p>— Остави, Хајкуна!..</p> <p>— Је ли ти то поштење, болан? 
<p>— Шта је то? — викну опазивши ме, па остави посао, скочи са столице и потрча ми у сусрет. —  
несе млијека, сира, кајмака.</p> <p>Све остави преда ме на ћилим, сједе ми уз кољено и, непрест 
 мучи и прогони, како ни сад неће да је остави на миру.</p> <p>Не може — вели — још никако ни с 
 мислити својом главом... — замуца он и остави ме. — Па... па.. видила си каквих имамо пријатељ 
ченички преврћући очима. — Ах...</p> <p>Остави...</p> <p>— Али молим те...</p> <p>— Ено... тамо 
мах као да се прибра, освијести.</p> <p>Остави брзо и бедевију и мене, узе ђугуме што су у једн 
њојзи...{S} Ја нећу њезина...</p> <p>И, оставивши га осамљена, потрчах за хамалом.</p> <p>Кад с 
и, разбацивши фереџе око себе, а папуче оставивши дјеци да се играју њима, отпочеле са својим т 
жи, највјернији, најискренији!..</p> <p>Оставивши Хамида у дућану, потрчах Хатиџи.</p> <p>— Ти  
, казао ми да сам му најдража, и ја сам оставила њега!..{S} Ево ти га!..</p> <p>— Пхи! — узвикн 
ли или га опазили издаљега гдје иде.{S} Оставили <pb n="213" /> би одмах све, покуњили се, стиш 
м хану, у Коњицу, гдје су ме донијели и оставили некакви путници, који се међусобно порезали и  
p> <p>И одмах ми предложи да засада све оставим на миру и да ништа не предузимам до бољих, згод 
давали ми смокава, грожђа, шљива, да их оставим на миру, и молили по неколико пута да оцу не пр 
ијатељ.{S} Чим му запријетила опасност, оставио ме, напустио, не бринући се шта ће са мном бити 
 — рече кроз зубе, не баталећи посла. — Оставио сам онога хајдука...{S} Зулфагу онога... па оти 
нека дође, врати се што прије.</p> <p>— Оставио си ми све послове неуређене, а толико си остао  
ријељајући га погледом, — а тебе лопова оставио и... и нашао разбојника и угурсуза...</p> <p>Зу 
игушено — па га држи...{S} Није он мене оставио, него ево, на твоје очи, казао ми да сам му нај 
е, измиче пред њим.</p> <p>— Побјегао и оставио ме самога! — сину ми кроз главу и опет ме обузе 
 се повратио и изишао пред њу. — Све си оставио, да ме намучиш, душманине, као да не знаш да те 
рти бабине, причао и говорио како је он оставио много готовине иза себе.{S} Неки су поуздано тв 
о утрча и умијеша се међу нас.</p> <p>— Оставите се кавге, људи! — викну промукло, а руке које  
а и уплашена застала на прагу.</p> <p>— Оставите оружје! — викну брзо, опруживши руке према њим 
ло, а руке које је раширио дршћу му. —— Оставите беспослице!..</p> <p>— Нека затвара! — опет за 
 Чак се и окрену и као да хтједе изаћи, оставити нас.{S} Па се опет савлада, приповрну се и лаг 
и је да ти кажем да ће доћи...</p> <p>— Оставиће, зар, чету?..</p> <p>Хамид опет кихну.</p> <p> 
 си хотимично започео свађу.</p> <p>— И оставићу, чим си таки — планух ја жешће, пљујући и на њ 
 плазећи ми језик.</p> <p>— Хоћеш да ме оставиш, изневјериш, па си хотимично започео свађу.</p> 
ати о дому, о кући...{S} И сваки пут ме оставише без одговора.{S} Само би ме једним презривим п 
аповијести, макар и домаћичине биле, не оставише оружја нити устукнуше.{S} Само се згледнуше ме 
 Зулфаги са најозбиљнијом поруком: нека оставља све послове и нека дође, врати се што прије.</p 
а некакве хаљине, крпе.{S} Опазивши ме, остављала је посао, трчала и пружала ми руке, тражећи д 
очепао собе и сакрио се, закључао у њу, остављала га је, враћала се и, уморена и малаксала, опе 
ојима додијали зулуми и намети разни, — остављали су домове, неки их и палили, и придруживали и 
ина, шиба, удараца...</p> <p>Па ипак —— остављали ме на миру.{S} Мајка је, шта више, иза тога п 
рвиша, и долме, и јапрака.{S} Све ми то остављали на дућан и одлазили мирно, не говорећи ни риј 
у пјесму пјева!..</p> <p>Ни мене нијесу остављали на миру, нити ме штедјели.{S} Кад бих прошао  
исли да би могла једнога дана, огољена, остављена, без игдје ичега остати на сокаку.</p> <p>— К 
ко је он нашао сва наша добра у нереду, остављена, запуштена, готово сасвим пропала.{S} Бабу је 
дбјегоше.</p> <p>Напошљетку читава кућа остаде само на једном слузи, на Хамиду неком, кога Зулф 
руживали им се.{S} У многим кућама и не остаде готово мушке главе; остали су само старци и неја 
а наново маглити.</p> <p>Немоћан и слаб остадох неко вријеме тако, сједећи у трави, с рукама у  
почеше се јављати све рјеђе и рјеђе.{S} Остадоше још само неколико комшиница, којима као да не  
неки се и сакрише...{S} И ето:.. таки и остадоше у животу и... ево нас овђе...</p> <p>Сулага уз 
ем опаљеног лица, док је друга половина остајала у сјенци и црнила се; пуне, жилаве, снажне миш 
 о мени тако говорити?..</p> <p>Тада је остајала у соби пустивши јаране да осамљени зијевају од 
тала се у разговор, док смо нас двојица остајали мало подаље, у страни, <pb n="285" /> као стра 
ас и ништа не говорећи.</p> <p>Тада смо остајали сами: ја, Хасан и Хајкуна.{S} И одмах би се за 
ио и по ноћи кад је излазила од куће, и остајао с њоме негдје чак до поноћи.{S} Ни <pb n="279"  
ти времена због мене.</p> <p>И опет сам остајао на друму сам, смрвљен, погружен, са опруженом р 
 и момке, те, напошљетку, ни ја нијесам остајао без дијела.{S} Бацио би и мени дукат-два у крил 
ијети може.</p> <p>Хасан јој није дужан остајао.{S} Ако је требало да оде у чаршију, да јој што 
 у чаршију, у кахве и бербернице и тамо остајао, задржавао се све до пред вече.</p> <p>У чаршиј 
дити, кашње се навраћаху тек уријетко и остајаху само по час по два.</p> <p>Једино момци што су 
крмче никакав! — викну раздражено. — Ти остајеш, а Осман нек иђе...{S} Он ми не треба...</p> <p 
!..{S} Остала је онако лежећи на трави, остала преко читаве ноћи, управо до зоре.{S} Па и Зулфа 
обу нити се тамо затворила.{S} Не!..{S} Остала је онако лежећи на трави, остала преко читаве но 
а ударам на своју кућу, која ми од бабе остала и на своју мајку, која ме родила?..</p> <p>— Ето 
, кад су жене престале долазити, кад је остала осамљена, готово као да је и сама жељела да јој  
вим празан, а ниједна мрвица хљеба није остала у трави заборављена.{S} Да нас није било стид од 
S} Зато је и препоручивао највише да се остала добра уреде и некретнине да се подигну; зато је  
и да ћу наћи коју мрвицу што ми од јуче остала.{S} Узалуд.{S} Свраћао сам се и у хендеке украј  
распао; кошуља раздрљена; од фермена ми остала само половица на једном рамену...</p> <p>— Рашта 
лико гурабија што их држала у крилу.{S} Остале жене са пригушеним вриском потрчаше, журно почеш 
еотму, премаме, уграбе, надјачао је све остале разлоге.{S} Макар што ми још није било до женидб 
унак и што није боље пазио на кметове и остале радине.</p> <p>Сви као да му били невјерни и сви 
овина</hi> одмах привукла на се пажњу и остале дјеце.{S} Кроз кратко вријеме поче се око нас ок 
 кућама и не остаде готово мушке главе; остали су само старци и нејака дјеца, који се нијесу мо 
в обливен знојем, дува из све снаге.{S} Остали одмах иза њега, ухватили се под руке, па попијев 
анума!..{S} Њезина је кућа! — заграјаше остали момци за инад њему, опколивши мајку, као да би д 
 и баци јој се на рамена.{S} Појахаше и остали.{S} И разиграше се бијесни парипи и сјајно оружј 
ао сам је сјутрадан, кад смо се нашли и остали осамљени обоје. — Рашта?..</p> <p>Она се насмија 
 оним?..{S} Је ли жељела да и ми, као и остали момци и дјевојке, отпочнемо са таквим пешкешима  
билази унаоколо, купи бакшише што му их остали небрижљиво бацају, а непрестано се осврће и глед 
ских плотова.</p> <p>Момци, што нам још остали у кући, непрестано им износили понуде: духан, ка 
 понешто, тако смо и ми, поводећи се за осталима, врачали, гатали, прорицали.{S} Гледали смо у  
аших, посвађа се једнога јутра са свима осталима, ради љепушкасте Ајкуне, Циганчице, слушкиње н 
издржати тако.{S} Стид га, зар, било од осталих слуга и слушкиња, који су све гледали и наслађи 
кићена је, и љепша и гиздавија од свију осталих, — бијели се као да је од свиле изаткана,</p> < 
 што је иза твога доброг и поштеног оца остало све запетљано, све у нереду?..{S} Колико сте сам 
е могу — дочекам раздражено, бацајући и остало оружје и раскопчавајући антерију на прсима ради  
пло, мекано перје...{S} А једно јој око остало отворено и гледа у ме, право у ме...</p> <p>Суза 
е мени, јер је читаво његово имање опет остало њојзи.{S} Двадесети дан погинуо је у Дузи.</p> < 
на окрхано, поломљено оружје што им још остало.{S} Изгледали су као гомила јадних, одбачених пр 
.{S} Ни ручавати није хтио за софром, с осталом чељађу, него носио у торби, о рамену, овећи ком 
а је свакако правије да ја иђем а он да остане...</p> <p>— Да иђеш? — запрепасти се мајка гледа 
и ручати није хтјела, само да мени више остане, да моја чинија буде пунија.</p> <p>По томе сам  
а ће сви селити из ове земље, ако овако остане.</p> <p>Ради тога заптије почеше на све стране г 
во ти моје куће...</p> <p>— Зар овђе да останем?</p> <p>— Овђе...{S} И тако си ти мој...{S} Као 
се загрија и опет ме поче наговарати да останем код њега...</p> <p>— Ако се бојиш свијета, а ти 
бабине крви, које ми је сметала да дуго останем у друштву таквих јарана.{S} Укратко сам прекину 
еш ти у оној кући живјети — рече. — Ако останеш тамо, он ће ти доћи главе, макар те и мајка бра 
овуче ме себи:</p> <p>— Немој ићи...{S} Остани, — каже.</p> <p>— Не могу...{S} Имам посла...</p 
>— Не могу...{S} Имам посла...</p> <p>— Остани...{S} Слађе ми попушити цигар кад си ти овђе.</p 
 зар, — макар што је Хамид ту био, – да остану близу једно другом, да се погледају отворено, да 
и.{S} Само њему за инат задржао сам се, остао.</p> <p>Човјек овај као да је уживао у мукама мај 
ло одомаћио у кући, кад је све упознао, остао је такав.{S} Са слугама и слушкињама ни дружио се 
е ноћи, управо до зоре.{S} Па и Зулфага остао с њоме...{S} И ко зна колико су се разговарали и  
ријем за некакве сандуке.{S} Три сахата остао сам сакривен за сандуцима.</p> <p>Тако се, ето, ј 
ка га носи ђаво!..{S} А волио бих да је остао спавајући...</p> <p>Примичући се друму обојица см 
и ми све послове неуређене, а толико си остао на селу — почела га грдити чим се повратио и изиш 
алогај који се освоји!..</p> <p>Чим сам остао сам у соби, опет сам проплакао.</p> <p>Жао ми биј 
јутра, пошто се сви разишли и пошто сам остао сам са Сулагом, изненада ми ступи не дућан човјек 
, ни длаке промијенио није...{S} Хунцут остао хунцут...</p> <pb n="332" /> <p>— Ја сам поштен о 
у се радом својим, претеци га...</p> <p>Остао сам пред дућаном замишљен и забринут, не осврћући 
кошуљу с крила. — Канати су слаби...{S} Остарили...</p> <p>— Нек је хвала Алаху кад ти проговор 
га отегнуто и поче комешати раменима. — Остарио чо’јек, па не може да ме гледа...{S} А он одавн 
ека опет онај одострага и засмија се. — Остарио, изнемог’о, па ти жао умријети, па све мислиш д 
на, огољена, остављена, без игдје ичега остати на сокаку.</p> <p>— Како ли би ме тад душманке г 
</p> <p>Чак ни царска војска није могла остати на миру и њезине силе као да се више нико бојао  
указа јој на ме.</p> <p>— А шта ће овом остати, ако и добра пролете као и готовина. — запита ја 
и.{S} Више од три дана нигдје није смио остати.</p> <p>Са села се враћао увијек некако суморан, 
запалио кућу, — рече — а кад би ти хтио остати овђе, заклао бих те к’о јање.</p> <p>И опет ме у 
, из којих му провиривали каљави, трули остаци од чарапа и црни, испуцани прсти.</p> <p>— Не чу 
</p> <p>— Па зар нијесам зарадила да ме осуде? — рече изнемогло, промукло, блесаво нас гледајућ 
ако је он хтио?</p> <p>— па?..</p> <p>— Осудили би и тебе...</p> <p>Она се придиже, исправи се  
 питомији.</p> <p>— Људима које је Алах осудио да буду несретни, укажеш ли мало љубави (не жаље 
туле, камење, духан-кесе, гране некакве осуше се на њега, оборише му турбан с главе и раскидаше 
 стеже, дави...{S} И уста ми се спекла, осушила.{S} Пљувачке сасвим понестало, пресахнула ми; с 
оје отпочела као нека борба, инат неки; отада управо и почиње моје право <hi>житије</hi>, како  
ила много, — ја сам му први приступио и отада више није било кавге међу нама.{S} Шта више и уор 
подићи не може...</p> <pb n="215" /> <p>Отада му се више нијесам смио ни пожалити никад, ни при 
обе!..</p> <p>Робе!..{S} Нова!..</p> <p>Отада се потпуно предадох послу и раду свакаквоме.{S} Н 
 појавити пред њезиним јаранима.</p> <p>Отада се између нас двоје отпочела као нека борба, инат 
/p> <p>И поносито показа на нож.</p> <p>Отада никад више нијесам смио сам на авлију изићи, али  
а!..</p> <p>Њега су и послушали.</p> <p>Отада се хоџа никада више јављао није у каквом скупу љу 
е и земље, шта ће с њиме бити?</p> <p>— Отац се о њему мање бринуо него што се ја бринем — доче 
 састајао.</p> <p>Стид је, зар, било да отац и мати виде како пристаје за мном и како се разгов 
</p> <pb n="277" /> <p>Али Хасан, као и отац му, ни тражио није никога од њих, ни пристајао за  
 Хасанове испаде, — које би сваки други отац најжешће казнио, — и поносито, задовољно узвикнуо  
<p>Хасан се распали.</p> <p>— Кад би ми отац забрањивао полазак, ја бих му запалио кућу, — рече 
="SRP19132_C2"> <head>II</head> <p>Како отац или није хтио или није имао када да води много бри 
Шта? — запитам га буновно, промукло, не отварајући очију. — Куда?</p> <p>— Хајде...{S} Доста си 
тра, чији је пламен кроз <pb n="281" /> отворена врата зализивао уз мале, глатке, зелене лончић 
е неколико боје промијенио, — са широко отвореним устима и необично разрогаченим очима.{S} Само 
ар и испотаје, кришом, а камо ли јавно, отворено.{S} Сада су, —чим би он прошао</p> <p>—— сви с 
земљу.{S} Ни гледати није могао човјека отворено, — вјечито је пиљио негдје у висину, изнад себ 
рихватим за шамију да је отргнем, да је отворено погледам у очи.{S} Она то опази, па бржебоље и 
ће главу од мене, што ми у очи не смије отворено да погледа, што није онако дрзак и онако необа 
је и, као кривац какав, бојећи се да ме отворено погледа, окрену главу према мусан-дери. — Отет 
е смијући сасвим да дигне главу и да ме отворено погледа, провири мало из димија и пријекорно з 
м, кад се крв у жилама распали и кад се отворено гледа очи у очи једно другоме, него у полутами 
кано перје...{S} А једно јој око остало отворено и гледа у ме, право у ме...</p> <p>Суза једна  
ану близу једно другом, да се погледају отворено, да се сами упусте у разговор...{S} Кад сам ја 
ије су га и због тога грдиле.{S} Сви су отворено говорили како он у свом дому „гоји разбојника“ 
навирала у собу сједиле покрај великог, отвореног пенџера, уз чије се демире пропињала дивља ло 
 зубе.</p> <p>Зулфага приступи вратима, отвори их и наклони ми се са подсмијехом...</p> <p>— Из 
 Затим, бржебоље, стаде покрај пенџера, отвори га и провири напоље.</p> <pb n="236" /> <p>— Ниш 
крипио би.{S} Чим би Хатиџа потрчала да отвори, указивао се он, онако ситан, мален, мршав, огрн 
нећу...{S} Лијепо је то...</p> <p>Мајка отвори чекмеџу и извади кесу с новцима.</p> <p>— И да т 
уку. — Зар си толико љутит?..</p> <p>Па отвори врата, помилова ме по руци и лагано, пажљиво, из 
ро иза тога и канат се на вратима нагло отвори и један крај димија нечијих, нешто слично прамен 
сам прихватио за алку, — и кад је мајка отворила канат, застали смо обоје једно према другом ни 
 да потрчим вратима, да гурнем у канат, отворим га.</p> <p>— Хоћу ли? — питао сам сам себе руме 
чега одмах сам потрчао према вратима да отворим, и тек што сам отшкринуо канат, а бедевија, узв 
рагу и прихватио за мандал, да гурнем и отворим, изненада, умотана у фереџу, изађе преда ме, ух 
</p> <p>Тада би замолио да му коњушницу отворим и да га кришом проведем тамо.</p> <p>— Само да  
 ошинуо Хајкуну ножем по руци и крв јој отворио.{S} И кад она застаде и некако зачуђено погледа 
, залуд сам чекао.{S} Не хтједе више ни отворити очију ни проговорити.{S} Ћутао је као заливен. 
а мном продавао робу по махалама и хтио отворити дућан, а који, ето, сада безбрижно јаше и удар 
, зациликта реза на канату и — врата се отворише.</p> <p>И голем, стасит човјек, са бијелом, та 
 момче и обори главу.</p> <p>Хајкуна се оте, изви се и брзо прихвати за шишану, која је лежала  
око себе, на дућане оне, изненада ми се оте узвик:</p> <p>— Сад ћу јој показати!..</p> <pb n="3 
и јунаци су, и...</p> <p>Нехотице ми се оте поглед на изгребане, окрвављене руке.{S} Бржебоље,  
њима и попијевали...{S} За трговцима се отегла сеисана: неколике кириџије, са камџијама у руци, 
ти да су усташи жене, кад тако питаш! — отегну некако осорно. — Јунаци су оно, болан, а ми смо  
ркати.</p> <p>— Тако, тако, ефендија, — отегну весело, трљајући руке. — Тако му и треба!</p> <p 
p>— Видиш... видиш кога си подгојила, — отегну Зулфага према њој и опет као да поче попијевати. 
> <p>— Хм...{S} Па баш и није дијете, — отегну хоџа, токорсе зачуђено, одмах се уклањајући с пр 
...{S} То ли хоћеш?..</p> <p>— Немој, — отегну он молећи и опет се измакну.</p> <p>— Остави, Ха 
.{S} Теби, зевзече!..</p> <p>— Охо!.. — отегну он, изненађен мојом суровошћу, па једну ногу опр 
, каква је моја памет? ..{S} Каква?.. — отегну он некако очајно, гледајући према небу. — Ти ћеш 
вом косом.</p> <p>— Што сам те звала? — отегну. — Не знаш?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Их!..</p> 
е, па рашта да они поштеде наше куће? — отегну хоџа забринуто. — Наши су били домаћини, господа 
е шкакљати по образима.</p> <p>— Јер? — отегну изазивачки.</p> <p>— Биће бруке... кавге...</p>  
ећу се преоблачити...</p> <p>— Нећеш? — отегну она и рашири руке. — Ти?</p> <p>— Јок!..</p> <p> 
гушио, опијао.</p> <p>— Чудна топлина — отегну Смајил-ефендија лијено, свлачећи џубу и отпасују 
 ништа нема...{S} Све сте упропастили — отегну он љутито, а шија му се извила готово до под тав 
е нас уловити?</p> <p>— Па... хајдуци — отегну стари и лукаво намигну.</p> <p>— Зар и овђе?</p> 
амо дајте да се једе...{S} Гладан сам — отегну Хасан зијевајући и протежући се устаде.</p> <p>— 
 раменима.</p> <p>— И зато се наљутио — отегну некако ђаволасто, дражећи ме. — Зато?..</p> <pb  
ити на ме, ако ти нешто кажем?</p> <p>— отегну.</p> <p>— Шта?.. .</p> <p>— Обећај ми да се неће 
p> <p>— Зевзече!</p> <p>— Издајниче! —— отегну Хасан плазећи ми језик.</p> <p>— Хоћеш да ме ост 
ући се. — Не лажу.</p> <p>— А рашта? —— отегну Сулага као у чуду, гледајући је пажљиво. — Шта т 
 бих их давно продала...</p> <p>Зулфага отегну шијом и чудновато узви главом, као да би да боље 
<p>— Не знам, — покуњено одговори она и отегну обрвама. — Тако...{S} Нехотице...</p> <pb n="380 
аклањати и шаптати нешто, брзо шаптати, отегнувши шију унапријед и узвијајући главом...{S} Она  
 до појаса, рашчешља је и некако мукло, отегнуто запита:</p> <p>— Шта ћете?..</p> <p>Зулфага ми 
вор!..</p> <p>— Зар? — запита он мирно, отегнуто.</p> <p>— Ко је год са Зулфагом, грђи је од ње 
А што си га звала? — запита полугласно, отегнуто, пажљиво пратећи сваки покрет мајчин, сваки ми 
 <p>— Осман ме ’сује, — промуца Зулфага отегнуто и поче комешати раменима. — Остарио чо’јек, па 
исли се.</p> <p>— А ко то зна? — запита отегнуто, као размишљајући. —— Ја мнијем да на свијету  
 Јеси ли чуо да су се свадили? — запита отегнуто, чистећи и стружући све живље.</p> <p>— Ко?..< 
вама!..</p> <p>Па нам пружи духанкесу и отегнуто запита:</p> <p>— А куд сте пошли?</p> <p>Хасан 
:</p> <p>— Ко ли је тамо?..</p> <p>И то отегнуто, тихо питање намах ме растријезни и сву ми рад 
а сам ти учинила?..</p> <p>— Не знаш? — отегнух подругљиво, накривљујући главу као и она. — Ти  
се као да запита.</p> <p>— Шта питаш? — отегнух полугласно.</p> <p>— Можеш ли ићи?</p> <p>— Чин 
и ме!.. — узвикну готово плачући. — Што отежеш са свадбом?..</p> <p>Узми ме!..{S} Сјутра, прекс 
 на силу, ударајући се шаком иза врата, отежући шијом и закашљавајући се...{S} И, — макар сад б 
у Сулаги.</p> <p>— Нек је сретно — рече отежући. — Ријеч је ријеч и лажи бити не смије...</p> < 
а што су сједили отрага, иза леђа му, и отежући проговори:</p> <p>— Донесите им, ђецо, мало мли 
 — брзо упаде Зулфага, превијајући се и отежући шијом. — Он није лош...</p> <p>— Он не смије ви 
А ти? — запитам тихо, полако, хотимично отежући и наглашавајући свако слово. — Ти шта ћеш?..</p 
 уређивали и — непрестано одуговлачили, отезали с поласком.</p> <p>Не смијући, зар, да се одмах 
е натрашке и лагано се бранећи, само је отезао шијом и све се чудније смјешкао гледајући је.{S} 
лфага окрену главу према пенџеру и поче отезати шијом као да гута сув залогај, а бимбаша отури  
31"> <head>XXXI</head> <p>Нијесам могао отезати ни размишљати више.</p> <p>Страх да не изгубим  
кад је у нас дошао, нити су Хамиду паре отели хајдуци, нити је кмете онако јефтино продао, ни у 
ни није лакше...{S} И мени... и мени су отели, уграбили и срце и душу...{S} Хајде...</p> <p>— К 
м задовољан.</p> <p>— Ама теби се твоје отело и то треба вратити, — дочека она ватреније и, као 
 нисам чуо.{S} Отргнуо сам се од мајке, отео се, окренуо и тркимице пошао према Сулагиним врати 
инило ми се као да је Зулфага премамио, отео, уграбио, да је негдје у даљини убије, удави, униш 
 суд царски рече да је моја...</p> <p>— Отео си је, ниткове, — окосих се ја и пођох према њему. 
ш...{S} Чујем да ти је све уграбио, све отео...{S} Говори: како сте све потрошили, упропастили  
м!..</p> <pb n="347" /> <p>Ни украо, ни отео, него зарадио, лијепо зарадио, својом вјештином и  
осих се ја и пођох према њему. — Све си отео...</p> <pb n="339" /> <p>Зулфага се сакри за бимба 
итања на миндерлук поред њега. —</p> <p>Отео ми све моје...</p> <p>— Вараш се ти, слатки, да те 
гледа, окрену главу према мусан-дери. — Отета ти је бабовина...</p> <pb n="385" /> <p>— Да није 
вина...</p> <pb n="385" /> <p>— Да није отета, не бих се научио радити...</p> <p>Она поче истре 
ају због тога.{S} Смио сам и ударити, и отети нешто, и опсовати, а да се нико усудио не би ни о 
 преплашену тицу, која узалуд облијеће, отима се и лепрша, док напошљетку, омађијана и малаксал 
његов.</p> <p>И узалуд се опире, брани, отима; узалуд се окреће и увија по душецима.{S} Нико га 
ати, привијати уза се, као да ме брани, отима од некога...</p> <p>Једне вечери, пошто је обдари 
свједочила сам, а знала сам да се твоје отима — настави задихано, испрекидано, загушено. — Ја,  
, кука са фукаром заједно, а узгред јој отима и оно што има, пазарује с њоме!..{S} Сви сте ви,  
 некако дурљиво, мазно, као дијете коме отимају лутку, ослањајући се раменом о зид, каже:</p> < 
а кад си мени долазио! — запита Хајкуна отимајући се и ударајући га лактима. —</p> <p>Је ли шал 
ше.{S} И, док се Ајкуна трзала, цичала, отимала, покушаше да је уграбе, отргну од њега.</p> <p> 
лио их и привио на прса и док су се оне отимале, ударале га и гребле по лицу вриштећи и подцику 
тјецали ко ће више појести и готово смо отимали залогаје један другоме.{S} За неколико минута ш 
није могла подносити да се ја одмећем и отимам испод њезине снаге и надзора њезина.{S} Кад год  
 глави.{S} Узалуд сам врискао, помагао, отимао се.{S} Тек пошто би се уморила шибајући, пошто ј 
 не обзирући се на то што сам се трзао, отимао, пљувао му на лице и на хаљине, мирно ме водио к 
лу.{S} Узалуд сам се противио, копрцао, отимао.</p> <p>Ништа није помагало.{S} Ако је не бих хт 
3" /> теби што те нагони на смијех и, — отимао се не отимао, — не можеш му одољети.{S} И покрај 
о те нагони на смијех и, — отимао се не отимао, — не можеш му одољети.{S} И покрај све муке сво 
дружење са јаранима.{S} И узалуд сам се отимао, бранио... <pb n="240" /> Сад се није више бојал 
јој очи бијаху влажне, неколико их пута отирала, а Хатиџа је, лежећи поред ње, зубима ломила ље 
амо га је пажљиво слушала ломећи прсте, отирући руке о бошчу,</p> <p>— иако јој биле чисте, — и 
спремам се одавно — одговори безбрижно, отирући лице јаглуком.</p> <p>Па подиже главу и лукаво  
о крај огледала, — да ме сама опере.{S} Отирући и обгрлила ме и некако збуњено, сметено промуца 
кошуљу...</p> <p>Неколико пута хтио сам отићи да је видим и да проговорим с њоме, али, као за и 
ослужи.{S} Зато, ако је каткада и морао отићи на село, наређивала му је да се што прије врати.{ 
ти...{S} Узећу...</p> <p>— Једи, па ћеш отићи да се преобучеш — рече умиљавајући се. — Их, кака 
ини штету по кући и авлији, него, бива, отишао и у махалу, на сокак, па тамо начинио шанац и ка 
Хасан!</p> <p>— Куд је отишао?</p> <p>— Отишао на усташе. .{S} Мало прије ми рекоше наши кад су 
 <head>XXIII</head> <p>До неколико дана отишао сам кадији.{S} Био то омален, широк, трбушаст чо 
онога хајдука...{S} Зулфагу онога... па отишао јунаку, у чету његову.</p> <p>— И био четник?..< 
н</hi>?</p> <p>— Хасан!</p> <p>— Куд је отишао?</p> <p>— Отишао на усташе. .{S} Мало прије ми р 
на се. —</p> <p>Збогом!..</p> <p>Чим је отишао и измакао ми испред очију, зажалих за њим.{S} По 
ри Сулага, који се био одвојио од нас и отишао у кухињу да види хануму. — Брже ће...</p> <p>— Ј 
ми затреба...</p> <p>Чим смо се растали отишао сам одмах да тражим дућан, магазу какву под кири 
 почео се играти њоме.</p> <p>И нијесам отишао на састанак.</p> <p>— Што си ме звала? — питао с 
.</p> <pb n="332" /> <p>— Ја сам поштен отишао и поштен се вратио, — окресах ја немилостиво, ст 
е неколико пута.</p> <p>Пошто је бербер отишао, уљезе и Хатиџа у собу.</p> <p>Носила је велику, 
ми на ухо:</p> <p>— А <hi>он</hi>, кажу отишао...</p> <p>— Ко <hi>он</hi>?</p> <p>— Хасан!</p>  
 сваки пут да одговоре е је нема, да је отишла некуд.{S} Бојала се, зар, сирота, да је не издај 
у и истукла Зулфагу, није по обичају ни отишла у своју собу нити се тамо затворила.{S} Не!..{S} 
о кад они не би били код куће, — кад би отишли куда, — излазила је преда ме, јављале се, слобод 
истизати и понеки од момака који бијаху отишли са бабом.{S} Сви ослабили, изнемогли, малаксали, 
мим десним ухом, усиљавајући се тако да отјера једну муху с образа, која је непрестано јуришала 
е, те да га тако барем за неколико дана отјера од себе, да га одстрани.{S} Па ни то није помогл 
штати слуге и слушкиње.</p> <p>Најприје отјера Османа, старог, изнемоглог Османа, који је и оси 
 окреће и увија по душецима.{S} Нико га отјерати не може.{S} Ту је он, ту непрестано, једнако м 
 је очекивао кад ће му показати врата и отјерати га.</p> <p>То мајку још више распали, наљути.{ 
 .{S} Ах...</p> <pb n="341" /> <p>Пошто отјерах муху од њега, баци на ме један уморан, тужан по 
> <p>Није прошло ни пуних двадесет дана откако се почео припремати, кад једне ноћи изненада уље 
м...{S} Ни читаво по сахата није прошло откако смо се раставили, а мени се одуљило као да су дв 
уца трзајући низама дуката као да ће их откинути, — тад сам се наљутила и...и...</p> <p>Немој с 
е у страну и на трави, на зелењу, мирно отклања дову.{S} Па се опет поврати барјаку и клекнувши 
ај чатрње, на високој, допојасној трави отклањао би и дову.{S} У кући, у соби, у џамији никад н 
жи.{S} Само одиже руке у висину да тако отклони ударце од главе и покушаваше да се осврне.{S} А 
има испод очију, али снажан и присебан, откопча прљаву, подерану, <pb n="392" /> укочену од ско 
..</p> <p>Бимбаша одбаци филџан који се откотрља чак за врата, куцну се по сабљи и подвикну пре 
главе до пета, и брзо, не размишљајући, откреса:</p> <p>— У овој ти кући нема више мјеста...{S} 
едевију...{S} Ето то...</p> <p>— Јок! — откреса мајка и љутито баци кесу у чекмеџу. —- То нећу  
— А што ће ти ђевојке, несретни сине? — откреса хоџа и гурну га ногом у слабину. — Што ће ти он 
 Зар никад људе нијеси видио, живино? — откреса он, покушавајући да ме сустигне и задржи. — Сто 
 бих ти могао донијети товар поздрава — откреса весело. — А Хајкуна ти читав товар послала...</ 
гледати.</p> <p>— Здрав сам ја, здрав — откреса поносито, након дуже почивке. — За инат свакоме 
ви пут се прашта, а други пут се суди — откреса бимбаша јаче и руком ми даде знак да изађем.</p 
 га пред суд и он ће ти све потврдити — откреса она опоро, пакосно, осветнички. — Ето ти свједо 
а.</p> <p>— Ако си ти дертли и ја сам — откреса и силом ме поче дизати. — Ни мени није лакше... 
/p> <p>— Сад, ето, имаш своју ђевојку — откреса бабо, куцнувши ме чибуком по глави. — О другој  
е мало унапријед и некако заповједнички откреса:</p> <p>— У руку хоџу, чапкуне!..{S} Брже!..</p 
рани и сам нешто непоштено има у себи — откресах и осорно и пакосно, као што најчешће и одговар 
<p>— Не могу, ефендија, више долазити — откресах ја пакосно и дође ми да га гурнем у ребра, да  
о шапуће.</p> <p>— Да ми се носи кући — откресах набусито, вадећи кесу и бацајући новце на шилт 
 смије да рекне истину, да му све каже, откреше!..{S} Аге, трговци, бегови, хоџе, све кука и по 
жала на раменима, трчале су на пенџере, откривале се и ударале га у прса китама цвијећа, чеврма 
бично бијелим зубима које је непрестано откривао, чим ме опази пође ми у сусрет, спусти ми руку 
о зло које нас снађе избија из нас и ни откуда више.{S} Нема зла које само никне; заметак му је 
а да се са свом снагом одупре, одбрани, отме.</p> <p>— Шта ће ми то, крвниче?{S} Шта ће ми сад? 
се само да јој уграби чибук и да јој га отме.</p> <p>— Зар тако, курвићу?..{S} Зар тако, момче? 
 снагу, врисну и хтједе да скочи, да се отме.{S} И, онако везан, спућен, саплете се и опет поср 
ми дошло да насрнем на кога, да убијем, отмем.</p> <p>Неколико пута и одлучивао сам се на то и  
 јекнух као рањеник, покушавајући да се отмем, исправим.{S} И коракнух неколико пута и...</p> < 
} Па су хајдуци и кавгаџије, зулумћари, отмичари, а Зулфага је миран, стидан, сметен.{S} Он и н 
ограда, винограда, желећи да му освоје, отму управо, теретећи га како су, токорсе, његови стари 
Смајил-ефендија лијено, свлачећи џубу и отпасујући појас. — Слути на кишу...</p> <p>— И мени се 
дноличним зујањем као да су одговарале, отпијевале на тепање његово.</p> <p>Одмарао се само уве 
ваком сусрету окретао је главу у страну отпљувао и отресао руком као да се гади од нечега.{S} З 
 говорио је неколико пута, мрштећи се и отпљуцкујући у страну. — Трговац!..{S} Гуликожа!..{S} У 
а.</p> <p>— А ми ћемо чекати док дођу — отповрну Хасан прекрстивши ноге. — Не хити нам се...</p 
љни, можете их и овђе срести,</p> <p>—— отповрну стари, залажући се кромпиром и жваћући. — Кад  
!..</p> <p>— Добра ти срећа, Турчине! — отповрнуше неколико њих једногласно, подижући главе.</p 
II</head> <p>Мало помало и мајка као да отпоче »штедити«.{S} Поче отпуштати слуге и слушкиње.</ 
пусти филџан на тле, опет напуни лулу и отпоче причати.</p> </div> <pb n="212" /> <div type="ch 
анима.</p> <p>Отада се између нас двоје отпочела као нека борба, инат неки; отада управо и почи 
пуче оставивши дјеци да се играју њима, отпочеле са својим теферичима.</p> <pb n="218" /> <p>Не 
 нама.{S} Шта више и уортачили смо се и отпочели са трговином неком.</p> <p>И није то била шала 
да се одмах окрешу са усташима многи су отпочели своје јунаштво кушати у чаршији.</p> <pb n="35 
 на другога, као погађајући се: који ће отпочети.{S} Напошљетку најмлађи од њих, који је некако 
е наговарати да му дам новаца, па ће он отпочети са пазаривањем и бринути се о свему, а добит д 
скренем с пута и спустим се на траву да отпочинем.{S} И, — не знам како ми дође та чудна мисао, 
 — Причај ми!..</p> <p>Ибрахим ефендија отпочину.</p> <p>— Није он ништа лагао — рече — све је  
е. — Шта ћете са мном?..</p> <p>Хајкуна отпочину.{S} Држећи запету пушку стајала је према њему  
џе кахву и, сједајући и испијајући, сам отпочнем разговор.</p> <p>— А кад си рањен? — запитам м 
да и ми, као и остали момци и дјевојке, отпочнемо са таквим пешкешима и са састанцима у ноћи, п 
ој трошак за пуних пет дана, колико су, отприлике, мислили да ћу одлежати?..{S} Људи се најчешћ 
а, старајући се да све изнесем и оцртам отприлике онако како сам од њега чуо, готово његовим ри 
ет?..</p> <p>Хасан се окрену у страну и отпрсну.</p> <p>— Не питај...{S} Обрукала се — рече.</p 
ворила истину.</p> <p>Не знам ради чега отпусти она након неколико дана ту исту слушкињу, која  
нити. —</p> <p>Све хоћу.</p> <p>А бабо, отпустивши дим, превуче руком преко браде и пружи руку  
p> <p>Једне вечери, пошто је обдарила и отпустила Хајнију и истукла Зулфагу, није по обичају ни 
езати, повлачити.{S} Почела би најприје отпуштати слушкиње, једну по једну, и одбијати од куће  
 мајка као да отпоче »штедити«.{S} Поче отпуштати слуге и слушкиње.</p> <p>Најприје отјера Осма 
се окрену двојици момака што су сједили отрага, иза леђа му, и отежући проговори:</p> <p>— Доне 
не винограде, бојим се, неће моћи мирно отргати.</p> <p>— Хатиџине?</p> <p>Он се извали поребар 
ритрчим јој и прихватим за шамију да је отргнем, да је отворено погледам у очи.{S} Она то опази 
оворим јој набусито, покушавајући да се отргнем. — Ништа!..</p> <p>— Пустио си Хасана...</p> <p 
пут и хтједе ме зауставити, али се брзо отргнем од ње, измакнем се, и не пазећи на гомиле бисаг 
цичала, отимала, покушаше да је уграбе, отргну од њега.</p> <p>— Није твоја!</p> <p>— Моја!..</ 
ам луда неки, који је побјегао од куће, отргнуо се и беспосличи по друму?..{S} Ко зна!</p> <p>П 
али... </p> <p>Ништа даље нисам чуо.{S} Отргнуо сам се од мајке, отео се, окренуо и тркимице по 
ла, чинило се, не би више могла од њега отргнути.</p> <p>И није да је пристајао за њим као јара 
ви невјешта и неће да га призна.</p> <p>Отргох јој конац из руке и бацих га у страну.</p> <p>—  
у у кући...</p> <p>— Ја?..</p> <p>Хамид отре сузе што му од кихања налетиле на очи и опљуну.</p 
 не једеш?.. — проговори хоџа, па и сам отре браду махрамом и измаче се. — Једи, болан!..</p> < 
ту окретао је главу у страну отпљувао и отресао руком као да се гади од нечега.{S} Зулфага је,  
 се као да је мајка жељела да се сасвим отресе Зулфаге, да га се потпуно ослободи.</p> <p>Опет  
. мој... и ја твоја — опет прошапта, па отрже струк феслиђена и поче ме шкакљити по врату. — Са 
 сурово, <pb n="256" /> па се придиже и отрже ме од Сулаге. — Нисам ја трошаџија, па да бацам п 
ом у руци.</p> <p>Дугим шареним рукавом отро би лагано сузе што му их вјетар нагонио на очи; по 
номе низу стајали испод басамака и оде, отрча управо на воду.</p> <p>— Ево — узвикну након краћ 
а ми приступи и поче миловати.</p> <p>— Отсада више не смијеш ићи у Сулаге — рече отсјечно. — Н 
ио сам читав крњави зид, да је, готово, отсијевао према сунцу.</p> <p>Нијесам још потпуно ни би 
у корице и подиже се.</p> <p>— Доста! — отсијече кратко, не узбуђујући се и не повисујући гласа 
 Курво!..</p> <p>— Избаци га из куће! — отсијече мајка кратко, па се окрену и изађе из собе.</p 
у с новцима.</p> <p>— И да ти платим, — отсијече оштро, играјући се кесом —— све што сам дужна. 
 — Шта ти би?..</p> <p>— Ништа, ништа — отсијече Хасан, стискајући зубе. — Ситно је то...</p> < 
ики момак, а ти... ти си као и дијете — отсијече хоџа кратко, па се измакну мало и чучну у крај 
<p>— Сведно, нијесу се могле довршити — отсијече.</p> <p>— А кад више није било пара да их довр 
</p> <p>— Чим се одмориш, ти ћеш поћи — отсијече он упорно, покупи оружје и спусти га поред себ 
о да ће нам данашњи дан бити несретан — отсијече он мекше и уздахну. — Све нам наопако иђе.</p> 
и као да се умива.</p> <p>— Ето видиш — отсијече јаче — он овђе више треба...{S} Ако и не ради  
њих...</p> <p>И одбацивши празан филџан отсијече:</p> <p>— Немој ме ни питати о томе...{S} О то 
сада више не смијеш ићи у Сулаге — рече отсјечно. — Нипошто!..</p> <p>— Не кажем ја за Сулагу.. 
па се све то тресе, све трепери, дрхти, отскакује...{S} Маријаши као да почеше и летити, облије 
ј!.. — готово врисну она и, смијући се, отскочи у страну. — Не шкакљи!..{S} Чудан си и ти!..</p 
леда у рану, он се сав стресе, бржебоље отскочи у страну и измахну ножем.</p> <p>— Не бој се, Х 
вање, комешање, ломљава, Ајкуна цикну и отскочи у страну, неко јаукну, неко поче псовати.</p> < 
 се прибра мало, освијести се, па нагло отскочи, размахну рукама и прихвати за нож.{S} Брзо се  
ифутом, који иза ручка ни сахат неће да отспава, ни са комшијом да попије по неколике кахве, и  
 фењера што га носило у руци, помоли се отуда, изађе безбрижно звиждућући и полугласно пјевуцка 
а, граја, врисак непрестано су допирали отуда до нас, разлијегали се преко читавих винограда и  
 сједи на шилти и пуши.{S} Опазивши ме, отури чибук у крај, придиже се и пође ми у сусрет.</p>  
ијом као да гута сув залогај, а бимбаша отури чибук, узвали се уз јастуке и поче се накашљавати 
е почех љутити што ме одгурнуо од себе, отурио и опремио с ову страну друма, да овдје самујем.. 
ано смо се вукли кроз грмље и шипражје, отхукујући непрестано и мрко погледајући један на друго 
е окупи читава гомила и Авдо, стењући и отхукујући, поче да прича нешто, да објашњава. <pb n="3 
 сам себе, преврћући се с бока на бок и отхукујући. — Зар да ми се са свих страна и пријатељи и 
 њим, те нареди да сељака свежу и да му отцијепе двадесет и пет штапа по табанима.</p> <p>„Што  
опет приступи сељаку и сам својом руком отцијепи му још пет штапа по табанима...</p> <p>И хоџа  
према вратима да отворим, и тек што сам отшкринуо канат, а бедевија, узвијерена, усплахирена, у 
а ни ти...{S} Теби, зевзече!..</p> <p>— Охо!.. — отегну он, изненађен мојом суровошћу, па једну 
питати?..{S} Зар сам дијете?..</p> <p>— Охо!</p> <p>Опет се окрену мајки и подругљиво узви носо 
p>Оклен?</p> <p>— Из Сарајева.</p> <p>— Охо!..{S} То сте се, богме, и уморили.</p> <p>— Богме и 
 — рече меко, готово тепајући.</p> <p>— Охо!..</p> <p>— И како иде, како збори!..{S} Право мушк 
е о њему може и мислити рђаво.</p> <p>— Охо!..</p> <pb n="368" /> <p>— Ја говорим како мислим.< 
ијеве бедре, зачуђено узвикну:</p> <p>— Охо!...</p> <p>— Ситница! — и опет добаци Хасан, узвали 
 дина ми!..{S} Пљувачка!..</p> <p>То ме охрабри, осоколи да поново напуним уста травом, да пуни 
о и врискао непрестано, покушавајући да оца угризе за руку и да бјежи некуда.{S} Дошавши насред 
, сјецкала је на малој дашчици дуван за оца и нешто шапутала, Хасан је оштрио нож и поправљао п 
 би виђела како живим од доброте њезина оца док... док се још љуцки ни замиловали нијесмо?..</p 
че — што је иза твога доброг и поштеног оца остало све запетљано, све у нереду?..{S} Колико сте 
ти сте, паметни сте, мирни сте, слушате оца и матер, не убијате, не пљачкате и... нико <pb n="2 
 зазирао није и никога се бојао, чак ни оца.{S} Ја сам се чудом чудио како се он често упорно б 
ада и ја, старајући се да све изнесем и оцртам отприлике онако како сам од њега чуо, готово њег 
м на миру, и молили по неколико пута да оцу не причам о том, да се не потужим на кога.{S} Толик 
сто упорно бранио, опирао и као пркосио оцу, а да се хоџа на то никада жешће наљутио није, ника 
орба, подмукла, прикривена, али силна и очајна борба, којој као да се није могло лако сагледати 
 <p>— Шта вам је?...{S} Шта вам је?.. — очајно запита мајка, трчећи час њему, час мени и увијај 
ето... почео се љутити!.. — узвикну она очајно, па ломећи прсте, спусти се испод зида и удари у 
амет? ..{S} Каква?.. — отегну он некако очајно, гледајући према небу. — Ти ћеш опет боље смисли 
мбаши.</p> <p>— Аман, ефендија, — викну очајно — живјети ми не да...{S} Убиће ме разбојник.</p> 
да жешће увриједи!..{S} Чак ме матере и очеви њихови митили и давали ми смокава, грожђа, шљива, 
?..</p> <p>Па засмијавши се стискала је очеву руку, пребацивала је себи преко врата и опет се п 
ајући за мајку и вирећи јој иза димија, очекивао свој дио.</p> <p>Па ни на састанцима каквим ба 
агласио је чак и погуривши се као да је очекивао кад ће му показати врата и отјерати га.</p> <p 
 <p>Причу његову свак је са нестрпљењем очекивао.</p> <p>Чак су и дјеца по махалама знала да се 
ица осјећали да нас чудна нека опасност очекује; зато смо и жељели да се та опасност одгоди, да 
а траву и жалосно јекнувши склопих очи, очекујући кад ћу издахнути.</p> <p>У томе сам и заспао. 
му одговорих, играјући се лоптама и као очекујући што ће ми још поклонити. —</p> <p>Све хоћу.</ 
једе обрве, непрестано извирујући и као очекујући бабу да се поново врати, те да поново крене н 
ед собних врата, прошао је поред мене и очешао се лактом о моју антерију, не опазивши ме нити с 
 бих случајно, мјерећи штогод, морао се очешати од њега или га нехотице гурнути.</p> <p>— Пхи,  
ватром, свијетлило се, блистало некако, очи јој се пламиле, сијале, а црвена шамија на глави ка 
и са опуштеним подвољком, утону у њему, очи се помутише, заблијештише.</p> <p>— Освети ми се!.. 
 и погледа ми право у очи...</p> <p>Ах, очи оне!..</p> <p>Збуних се, спетљах, замуцах...</p> <p 
и врху поцрвенио и дошао некако тањи, а очи, крупне, влажне очи њезине, помутиле се мало, покрв 
 жилама распали и кад се отворено гледа очи у очи једно другоме, него у полутами, помрчини, у с 
ори канат.</p> <p>— Не излази ми сад на очи — рече тресући главом и пријетећи прстом. — Сад ћу  
 отре сузе што му од кихања налетиле на очи и опљуну.</p> <p>— Неће он више у Зулфаге нипошто — 
га знао рашта, а сузе су ми налетиле на очи чим сам прихватио за алку, — и кад је мајка отворил 
лагано сузе што му их вјетар нагонио на очи; погладио бркове и прстима <pb n="382" /> рашчешљао 
ј се, као да је одасвуда гледају његове очи, стријељају је, пеку...{S} Чује му и ход, осјећа и  
ије он мене оставио, него ево, на твоје очи, казао ми да сам му најдража, и ја сам оставила њег 
ане алке које се блистале и засјењивале очи и... и све ми се чинило као да и они трче, као да б 
ао се, чудно се смјешкао, а ситне, мале очи свијетлиле му се као свијетњаци.{S} И баш због тога 
ошао некако тањи, а очи, крупне, влажне очи њезине, помутиле се мало, покрвавиле.</p> <p>— Шта  
, испод којих се стаклиле мутне, влажне очи и некако пријекорно звјерале, шкиљиле према свима н 
шамије изгледало руменије, пуније; црне очи почеле јој горити, пламтити; стас постао виткији, о 
 собу да узме филџане.{S} Погледасмо се очи у очи — засмијасмо се обоје...{S} А то ме збуни и н 
ридружити и ја...</p> <p>Сулага поклопи очи десном руком и пригушено се засмија.</p> <p>— Та во 
 то опази, па бржебоље и рукама поклопи очи и још чвршће притеже шамију.</p> <p>— Шта је било?. 
е један уморан, тужан поглед, па склопи очи.{S} Причини ми се као да ће заспати.</p> <p>— Ефенд 
/p> <p>Глава јој клону на раме и склопи очи.</p> <p>— Ја... ето свједочила сам, а знала сам да  
 изговори брзо, испрекидано, стискајући очи и све више приљубљујући се уза ме. — Ономадне... ка 
p>— Куда? — запитам га у чуду, трљајући очи и протежући се. — Ђе?..</p> <p>— Хајде...{S} У хајд 
тано, јечао и дахтао, лијено склапајући очи и каткада чудновато мигајући големим десним ухом, у 
е се и блистале према сунцу засјењујући очи, црвена долама прелијевала се као запјенушена крв,  
е натрашке и, скрстивши руке а оборивши очи, дворила га све дотле, док би испио кахву и почео т 
имове враћајући их кроз нос и, како јој очи бијаху влажне, неколико их пута отирала, а Хатиџа ј 
, онако, не жваћући.</p> <p>Стиснуо сам очи и гутао на силу, ударајући се шаком иза врата, отеж 
ни кад сам престао одговарати и склопио очи, претварајући се да спавам.{S} Она је и даље говори 
а и свети јој се...{S} И мајка ти сад у очи не смије погледати...{S} И мајка ти не смије рећи:  
 <p>— А зар би могао од срамоте икоме у очи погледати? — брзо дочека Хасан и спустивши пушку на 
S} Само ћеш мене да служиш, само мене у очи да гледаш, само мени да се смијеш...{S} Никоме више 
руке, приљубивши се, дуго смо гледали у очи једно другоме.{S} Сва срџба моја бијаше потпуно ишч 
а ме ухвати за подбрадак и погледа ми у очи.</p> <pb n="345" /> <p>— Ако си пошао да тужиш, уза 
ми и што окреће главу од мене, што ми у очи не смије отворено да погледа, што није онако дрзак  
> <p>— Ти?..</p> <p>— Не смијем ти ни у очи погледати када причам</p> <p>— узвикну изненада и п 
 ми уз кољено и, непрестано гледајући у очи, спусти ми руку на раме.</p> <p>— Једи!..</p> <p>—  
а распали и кад се отворено гледа очи у очи једно другоме, него у полутами, помрчини, у сјенци  
да узме филџане.{S} Погледасмо се очи у очи — засмијасмо се обоје...{S} А то ме збуни и не одго 
а је отргнем, да је отворено погледам у очи.{S} Она то опази, па бржебоље и рукама поклопи очи  
одговори она мирно и погледа ми право у очи...</p> <p>Ах, очи оне!..</p> <p>Збуних се, спетљах, 
ко — питао сам га, гледајући му право у очи, — или живио од твоје доброте или од њезине... од њ 
енуто гледао у ефендију, у кадифасте му очи и искежене бијеле зубе.</p> <p>И по свему сам могао 
 се на траву и жалосно јекнувши склопих очи, очекујући кад ћу издахнути.</p> <p>У томе сам и за 
p> <p>Чим је отишао и измакао ми испред очију, зажалих за њим.{S} Почех сам себе прекоравати шт 
гне, само да их што прије уклони испред очију, да их сакрије.</p> <p>Ради бабе Сулага је и мене 
олемих, дебелих, модрих прстенова испод очију као да сасвим нестаде; руменило јој се опет поче  
јед, подбухо, с дебелим мјехурима испод очију, али снажан и присебан, откопча прљаву, подерану, 
ам чекао.{S} Не хтједе више ни отворити очију ни проговорити.{S} Ћутао је као заливен...{S} И н 
там га буновно, промукло, не отварајући очију. — Куда?</p> <p>— Хајде...{S} Доста си лежао...</ 
елу и лака им сјенка прели јој се преко очију, које као да намах постадоше и крупње, и црње, та 
узвикну изненада и пребаци шамију преко очију.</p> <p>— Стид ме...</p> <p>Стао сам као укопан и 
дошло му још блеђе, мале ситне боре око очију и око носа ишарале га и направиле некако старијим 
о да почеше и летити, облијетати ми око очију, преврћући се, ковитлајући, лепршајући, звекећући 
 кад није ни снажан, ни мрк, ни крвавих очију!..{S} Може ли бити хајдук без големих бркова кроз 
безбрко момче, големе главе и избуљених очију као да се вјечито чуди нечему, прући се по трави  
<p>Зулфага поносито устаде и, стиснутих очију, раскорачи се насред собе.</p> <p>— У мојој кући  
 чибук, почео звиждукати или, стиснутих очију, некако попијевати кроз нос, шуњкетати.</p> <pb n 
 својим лијепим, крупним <pb n="260" /> очима, гледала нетремице и немирно се вртила, превртала 
а, ни натегнутих уздисаја, ни превртања очима.{S} Никад је нијесам запитао: јесам ли јој драг;  
мијској, издизала мала, ситна глава, са очима које се једва видјеле испод големих, плавих обрва 
ицама.</p> <p>Тада, чупајући шамију, са очима пуним суза, поново се враћа кметовима.</p> <p>— Р 
душевљено га хвалио, макар што га никад очима видио није...</p> <p>Хвалио га чак и пред Хајкуно 
 ми поче зујати, звонити, тутњити, пред очима поче да се мрачи, да се колута нешто, игра.{S} Не 
> <p>И читава слика стварала ми се пред очима.{S} Као да гледам мајку: како блиједа, увехла, по 
 као да ми се наново поче мутити и пред очима наново маглити.</p> <p>Немоћан и слаб остадох нек 
S} Читава слика намах ми се створи пред очима.{S} Као да и сад лијепо гледам: и сеизе, и трговц 
" /> <p>А тада као да и мени свану пред очима.{S} Познадох да се догодило нешто страшно, најстр 
што!..</p> <p>Мени сад истом свану пред очима: зашто је збуњена, зашто усплахирена тако.{S} Сад 
био! — цикне мајка раздражено и сијевне очима. — Опет, зар!</p> <p>— Само га немој ударати ни к 
вео... и... ех, ех...</p> <p>Па преврне очима, стисне зубе и, изненада, почне сам себе кудити.< 
од њих стрепи! — говорио је, сијевајући очима и руменећи. — Све дршће пред њима...{S} И нико им 
 растворивши уста и мученички преврћући очима. — Ах...</p> <p>Остави...</p> <p>— Али молим те.. 
 брадом, с крупним, кадифастим, сањивим очима и дугим танким, правим носом, огрнут својом дугач 
 на праг, приносио својим жутим, упалим очима и шкиљио у њега, загледао, тврдим, жуљавим прстим 
н, бијесан и раздражен, са закрвављеним очима и пјеном на уснама, гази по њој, гази и игра, ска 
 препланулим од сунца и са закрвављеним очима од несанице, Зулфага, не пустивши ни да се уредим 
во — вели сурово и преврће закрвављеним очима. — Ја сам ратов’о и крв пролијев’о, зарадио сам и 
 оне, кршне, плахе, једре, са ужагреним очима, зажареним образима и набреклим, полунагим дојкам 
адут, страшан, с исколаченим, помућеним очима и пјеном око уста, поново врисну, прекиде коноп ј 
ри и погледа ме својим жутим, помућеним очима које му испод плиткога чворугавог чела <pb n="310 
твореним устима и необично разрогаченим очима.{S} Само што муца нешто, цичи и размахује рукама, 
џу и погледа ме својим лијепим, крупним очима. — Чекај, да те мајка види...</p> <p>Па се пропе  
лавом и чудновато преврну својим ситним очима.</p> <p>— Ти си домаћин, па чини како знаш — рече 
ој мјешини, задуо у образима, закрвавио очима и, сав обливен знојем, дува из све снаге.{S} Оста 
лажним бисером, ударају их по челу и по очима; о врату објешени талисмани свијетле сем бљескају 
 големим, дебелим турбаном око главе, с очима од кромпира и носом од патлиџана, у чоханим чакши 
им ефендија, витак, љепушкаст младић, с очима као од кадифе, са кратком, црном, поткресаном бра 
рбер, гунђајући, дохвати ибрик с водом, очисти рану, опра и намазавши широку, танку крпу некакв 
постарао сам се одмах и да дућан лијепо очистим и уредим, те, кад унесем робу, да својом чистин 
 рече промукло — пустићеш ме да и данас очистим оружје и истимарим бедевију...{S} Ето то...</p> 
их да се вратим и да јој одмах скрешем, очитам све.{S} Макар био и први дан, дође ми да се свад 
Адет онда такав био да јарани, — желећи очувати јаранство, — заруче, чак и вјенчају дјецу, мака 
и, његов мрки, мишасти кров са неколико оџаке на тјемену, из којих се увијек извијао танак, љуб 
а; само понекад, када би се под големим оџаком, у врху собе, мало појаче распламтјела ватра, од 
едан је, шта више, и измахнуо био да ме ошамари и дочекао ме псовком.{S} Ни сам не знам како са 
ио ми је увијек тежи него да ме ударио, ошамарио, истукао.</p> <pb n="278" /> <p>Па, не прогово 
боје. — Рашта?..</p> <p>Она се насмија, ошину ме јаглуком по лицу и, објешењачки додирнувши сво 
ахахаха!..</p> <p>И измахујући шамијом, ошину ме по образима и поче жмиркати.</p> <p>— Ја сам м 
распели, наљути.{S} Приступи му нагло и ошину га по образу.</p> <p>— Јок!..{S} Слушаћеш ме, крм 
и, потјераше га.{S} Трговац онај поново ошину коња, удари га и ножем и бакрачлијом, али коњ, ус 
<p>Па брзо исука нож из канија, бијесно ошину коња њиме и потјера право према мјесту, одакле се 
/p> <pb n="284" /> <p>Једанпут је чак и ошинуо Хајкуну ножем по руци и крв јој отворио.{S} И ка 
9" /> <p>— Слушајте, поганови!..</p> <p>Оштар, суров узвик као да поплаши момке, забуни их.{S}  
а сам те молио — сурово дочека Осман, а оштра, дубока црта једна у повијама <pb n="250" /> као  
ки топот, и звеку оружја, и глас његов, оштри, дубоки, <pb n="235" /> мушки глас како грми испр 
в хабер из Мостара, од мајке, и по која оштрија порука од Зулфаге: да слушам хоџу и да будем ва 
 опсовати, а да се нико усудио не би ни оштрије ми одговорити, камо ли да удари и да жешће уври 
гледати, пазити.{S} Поче и заповиједати оштрије, и грдити, и пријетити.{S} И што су више стрепи 
p>— Шта је још лагао Зулфага? — запитам оштрије — Причај ми!..</p> <p>Ибрахим ефендија отпочину 
у...</p> <p>Једанпут сам опазио како је оштрим ноктима загребла по мишици и пустила крв; затим, 
јучући, пролети ми готово поред ушију и оштрим врхом зари се у траву.</p> <p>Страх од ножа одма 
а ми их хвали.</p> <p>Сулага осјети сву оштрину овог одговора и умукну.</p> <p>Поново поче на с 
дуван за оца и нешто шапутала, Хасан је оштрио нож и поправљао пушку, а ја, наслонивши се на ње 
дне.</p> <p>Дошавши кући одмах би почео оштрити ножеве и пунио фишеке.{S} И распричао би се тад 
загледао, тврдим, жуљавим прстима пипао оштрице, трљао га, уређивао, чистио.</p> <p>Једнако је  
, извади нож и прстом му поче опипавати оштрицу.</p> <p>— На знам шта је све било између вас, — 
залуд!..</p> <p>Па извади нож, опипа му оштрицу, и, као заклањајући се за ме, некако поребарке  
 нешто каже, обично је креснуо укратко, оштро и одсјечно, и то једним чудним начином, који као  
p> <p>— А шта ја знам? — окоси се мајка оштро, грицкајући танки свилени јаглук и немирно клепећ 
{S} Не лажи опет!.. — пресијече Хајкуна оштро и одиже шишану. — За толики вакат нит’ си ми дола 
азуздан, здрав смијех нечији, — који је оштро звонио и пресијецао помрчину, — и снажне, мушке г 
ма.</p> <p>— И да ти платим, — отсијече оштро, играјући се кесом —— све што сам дужна...{S} Кол 
е се!..{S} Чуваћу их ја! — избаци Хасан оштро, са пуно самопоуздања. — Ноћиваћу код њих одсада. 
 ме.</p> <p>— Теби се смијем, — дочеках оштро, стискајући шаке и пријетећи, — теби, будало, јер 
мке, обрасле погдјегдје, при крајевима, оштром, већ сасушеном травом, која нас боцкала кроз чар 
очела пецати? — питао сам се, газећи по оштром шљунку који ми хрштао под ногама и пипајући се п 
 вриште, звоне и пјесма се пробија кроз оштру, студену ноћ, па као да се и она мрзне у мраку, и 
купује за кућу и ствари, хаљина, свега, па нити иште новаца нити што спомиње о њима све дотле д 
Бива: ја једва чекао да угледам некога, па одмах и да се крвим с њиме!..</p> <p>— Мораш!</p> <p 
рже ме од Сулаге. — Нисам ја трошаџија, па да бацам паре узалуд и да расипам...</p> <p>— А Зулф 
 може...{S} Жали што му се удала мајка, па неће да га подоји — опет се поче ругати Хасан, окрећ 
ћи комад хљеба и неколике главице лука, па ручавао негдје осамљен, сакривен од сваког.</p> <p>— 
а крв...{S} Ја га његовала, залијевала, па... па ми драго што се расцвао...{S} Сагла сам се чак 
како смо ишли једном, па се ти уморила, па...</p> <p>Слуге га често прекидале у таквом разговор 
 па.. видила си каквих имамо пријатеља, па... па ће му свашта набацати у главу...{S} А дијете д 
иш ли се играти ђевојкама као јабукама, па једну бацати а другу узимати...{S} То ли хоћеш?..</p 
ући.{S} Узалуд!..</p> <p>— Учи се сама, па ћеш боље проћи него ми је мајка прошла — одговарао с 
, ћошкасти фес, који му падао по ушима, па, запаливши чибук, почео звиждукати или, стиснутих оч 
и ћенаре.</p> <p>— Их! — цикну Хајкуна, па заборавивши на своју рану, притрча му и ухвати га за 
улфаги, бојала се новог каква кијамета, па ме зато и одбијала.</p> <p>Али опет кад сам понекада 
ј... мој... и ја твоја — опет прошапта, па отрже струк феслиђена и поче ме шкакљити по врату. — 
а млађих трговаца, мостарских трговаца, па окићени, оружани, обучени као да су у сватове пошли, 
и почео ме наговарати да му дам новаца, па ће он отпочети са пазаривањем и бринути се о свему,  
смом«...</p> <p>— Распалила се удовица, па пјева — довикивали јој. — Своју пјесму пјева!..</p>  
..{S} Што не једеш?.. — проговори хоџа, па и сам отре браду махрамом и измаче се. — Једи, болан 
око њих се разасуло стотинама маријаша, па се све то тресе, све трепери, дрхти, отскакује...{S} 
 баци на ме један уморан, тужан поглед, па склопи очи.{S} Причини ми се као да ће заспати.</p>  
..</p> <p>Заборавио и мене, и заклетве, па си мислио да ћу и ја заборавити...{S} Мислио си да ј 
све добро бити.{S} Тако и старији раде, па што не би и ми?..</p> <p>Одмах се споразумјесмо.{S}  
} Зачуђено и као увријеђено погледа је, па се окрену и готово побјеже из авлије.</p> <p>Мајка с 
гу...{S} Он му све знао, све лоповлуке, па га хтио макнути са свијета...{S} И да и Хамид није и 
и одмах иза њега, ухватили се под руке, па попијевају.</p> <p>И, из чудног ината неког, и мени  
 радили, него ишли од махале до махале, па причали и препричавали.{S} Неки су опет, у жељи да ш 
p> <p>— Шта је то? — викну опазивши ме, па остави посао, скочи са столице и потрча ми у сусрет. 
еде гурнути у ватру.</p> <p>— Враћа се, па хоће у нас...{S} Моли — дочеках ја мекше, и сам је м 
и ме он и потврди главом. — Осилили се, па их треба скрхати...{S} Ко год се осили, треба га мал 
кадија хрче“, прошапута окрећући ми се, па ме опет поче миловати по руци.</p> <pb n="343" /> <p 
че као да се прибра мало, освијести се, па нагло отскочи, размахну рукама и прихвати за нож.{S} 
дмах — дочека и трговац наклањајући се, па намигну једноме хамалу да приступи.</p> <p>— Носи!.. 
уре, дозивали их...</p> <p>Дешавало се, па су и чаршију затварали.{S} Крену неколико њих, обије 
у у мени и нешто под грлом заиграло се, па стеже, стеже, дави...{S} И уста ми се спекла, осушил 
џа као да би се пренуо мало, тргнуо се, па, одгурнувши књигу с крила и кашљуцнувши у шаку, поче 
авши ме, као да се и он застиђе, смете, па на силу поче кашљуцати и опљуцкивати око себе.</p> < 
мјехну.</p> <p>— Млади сте, здрави сте, па добро једете...{S} Благо вама!..</p> <p>Па нам пружи 
учио и зна све јазије и законе у прсте, па би хтјели да им то и дјеца науче.</p> <p>И дошао је  
 опет мрмљао, гунђао.</p> <p>— Гунђаће, па и престати.</p> <p>Она устаде, узе ми главу међу рук 
али и на живот, и на образ, и на имуће, па рашта да они поштеде наше куће? — отегну хоџа забрин 
и си домаћин, па чини како знаш — рече, па, и не погледавши више на ме, изиђе из собе. </p> </d 
е — да купимо бимбашиници једне папуче, па ће све добро бити.{S} Тако и старији раде, па што не 
ашини, била каква стара пушчетина, нож, па макар и косијер, — и њих су извлачили, и њих чистили 
ежати.{S} Одбаци и фес, и пушку, и нож, па потрча као сулуд, не осврћући се.{S} Неколике пушке  
ини се ти...{S} Узећу...</p> <p>— Једи, па ћеш отићи да се преобучеш — рече умиљавајући се. — И 
рећи се. — Ево нам сад згоде, ево људи, па да ударимо и да плијенимо што се плијенити може...{S 
едушујући — и дала Хамиду да га понуди, па...</p> <p>— Па?..</p> <p>— Па није хтио ни окусити.. 
ворено погледам у очи.{S} Она то опази, па бржебоље и рукама поклопи очи и још чвршће притеже ш 
е већ сазнало штогод о мојој хајдучији, па ме сад зову и хоће да испитују.{S} Читавим путем нис 
{S} Колико сте саме готовине потрошили, па опет нијесте готово ништа могли уредити!..</p> <p>—  
јести разговор, али се ипак предомисли, па окрену главу у страну и полугласно поче попијевати.< 
дмах трчи мени и пита.</p> <p>— Смисли, па нареди како хоћеш.</p> <p>— Не знам... не умијем...< 
ши су били домаћини, господари у земљи, па им мало било госпоства, него још ударили и у силеџис 
 се Хатиџи. —</p> <p>Долазио је и мени, па и мени причао...{S} Нити је, каже, Зулфага имао свој 
и памет помрча мало, подивља у дивљини, па ни о чем више није у стању ни размишљати, колико о р 
Остарио, изнемог’о, па ти жао умријети, па све мислиш да ћеш се поново родити...</p> <p>— Мучи! 
 Чекај — прошапта некако њежно, молећи, па разгрну фереџу и погледа ме својим лијепим, крупним  
 сам и не гледајући шта ће свијет рећи, па ето! — нагло прекиде и одгурну ме. — Треба ли баш ре 
е и на мајку некако лукаво, испитујући, па лагано, тихо, ступи у собу и сједе покрај пенџера.</ 
аже како се надала пуној, богатој кући, па се преварила?..{S} Или је хтјела да се подругне мом  
мо друму, хоће ли нас опколити хајдуци, па заробити, убити обојицу?..{S} Шта ће бити?..{S} Шта  
 Хасан као да се препаде од тих ријечи, па ме снажно гурну и руком ми зачепи уста...{S} Загледа 
, пецао.</p> <p>— Зар ти је сада мрзак, па га гониш? — запитах пакосно.</p> <p>— А зар га се ти 
его, бива, отишао и у махалу, на сокак, па тамо начинио шанац и камењем рашћерао све махаљане.. 
че комешати раменима. — Остарио чо’јек, па не може да ме гледа...{S} А он одавно у овој кући... 
/hi> карамфил, велики, лијепи карамфил, па црвљив!..{S} Мој!..</p> <p>Па снажно удари папучом о 
... знаш... што ми се расцв’о карамфил, па лијеп, велик, црвен, па гори као врела крв...{S} Ја  
о жалостиво.{S} Каже: „Додијао сам вам, па ме и не гледате... бјежите од мене... гоните ме“...< 
м постављеним ћурцима, окићени оружјем, па само пуше и разговарају.{S} Густ, загушљив дим извиј 
ти свакога кога су опазили са зембиљем, па продавао робу или не продавао.{S} Почеше тјерати дје 
ца.{S} Добила дјеца ћеф за пазаривањем, па напунила зембиље свакаквим стварима и почела продава 
.{S} Лагано оде и затвори врата за њим, па пјевуцкајући узе наргилу и, сједнувши и пребацивши н 
цикну, одиже руку и сакри лице рукавом, па се нагло окрену на пети и побјеже у собу.{S} Димије  
једном погледа оним орловским погледом, па да одмах изгубе главу и да се смету, као голубови пр 
ђо? ..{S} Знаш ли како смо ишли једном, па се ти уморила, па...</p> <p>Слуге га често прекидале 
сцв’о карамфил, па лијеп, велик, црвен, па гори као врела крв...{S} Ја га његовала, залијевала, 
} Уграбио? — запјева Зулфага увријеђен, па се диже и климајући се пође према пенџеру.</p> <p>—  
м ситним очима.</p> <p>— Ти си домаћин, па чини како знаш — рече, па, и не погледавши више на м 
ага и засмија се. — Остарио, изнемог’о, па ти жао умријети, па све мислиш да ћеш се поново роди 
 жену не молим...{S} Ја сам само питао, па...</p> <p>Не довршивши окрену се и пође из собе.{S}  
е! — мукло, заповједнички осијече бабо, па окваси руке у крви и, раширене, одиже их према небу. 
</p> <p>— Устани — рече и Хајкуна меко, па се саже и узе ме за руку. — Устани и хајде с нама... 
ци га из куће! — отсијече мајка кратко, па се окрену и изађе из собе.</p> <p>Случај овај као да 
си као и дијете — отсијече хоџа кратко, па се измакну мало и чучну у крај. — Ти то не смијеш... 
као да би се пренула, освијестила мало, па баци ногу преко ноге и гласно, да сам и ја могао чут 
мид опет кихну.</p> <p>— Рањен је мало, па ће доћи да се лијечи...{S} И казао је да му припреми 
 граја и неко зазва у помоћ.{S} Замало, па се око мене окупи читава гомила и Авдо, стењући и от 
дјевојче оно, које као окамењено стало, па само блене у њих...</p> <p>— Хајкуна!..</p> <p>— Нек 
<p>— Погоди ко је дошао, — рече весело, па накриви главу и поче жмиркати. — Погоди!</p> <p>— Ко 
ли ме? — подвикну струка некако весело, па заигра насред дућана и нагло се рашири преда мном. — 
 Аферим, кад си таки! — узвикну весело, па притрча и обгрли ме. — Аферим!..{S} Нисам ни знао да 
јчице из комшилука, метнуо их на крило, па... па... па...</p> <p>И хоџа затресе главом, стидећи 
зажелио куће, ама...{S} Кад дођем тамо, па кад ме запитају: „Ђе си био?..“ зар да им рекнем „Ни 
/p> <p>— Нико нема — прошапта узбуђено, па застаде мало и спустивши пушку на земљу чучну испод  
руги, метнуо некакву хартију на кољено, па записује нешто, непрестано вадећи из џепа малу, уску 
апошљетку проговори он тихо, пригушено, па забаци пушку на раме. — Пођимо.</p> <p>— Куда?</p> < 
очео се љутити!.. — узвикну она очајно, па ломећи прсте, спусти се испод зида и удари у плач. — 
 фишеклије, окити се и наоружа потпуно, па обојица кренемо и упутимо се кроз махале и сокаке „у 
ек свак слуша — кресну Хајкуна одлучно, па и сама погледа на канат и опљуну према њему. — Није  
пан.</p> <p>— Ено га! — узвикну и опет, па, погледавши ме, збаци пушку с рамена и сједе у траву 
сма се пробија кроз оштру, студену ноћ, па као да се и она мрзне у мраку, изнад глава наших...< 
 ударцима, као да потпуно изгуби главу, па нити покуша да се брани, нити да бјежи.{S} Само одиж 
ц, зачуђен, искривио се, подигао главу, па ме само гледа, премјера ме свега и трљајући руке шап 
етена у крило, погледаше једна у другу, па повирише и на авлију.{S} Затим се хоџиница, опирући  
прстима <pb n="382" /> рашчешљао браду, па мирно сјео на шилту, испод пенџера, спустивши ћурак  
ар и велики везир преобучени по народу, па узгред натрапали на некаква сељака, који је покрај с 
рајево и пронесем главу људску на ножу, па се крв циједи и низ нож и низ руку.{S} Биће, бре, га 
шилте му, прекрстио ноге на миндерлуку, па одбија димове из чибука и присркује кахву.{S} Један  
у човјеку који је учинио неку погрешку, па га почели прекоравати, смијати му се ради ње.{S} И к 
 се за демире, док у другој држи пушку, па нас, онако загрљене, продире чудним једним погледом, 
, змијску главу принио уху муштеријину, па нешто шапће, прича, говори.{S} Видио сам и како указ 
ле једне, гурнули кахвени ибрик уза њу, па чекајући док узаври вода, засјели по трави и запалил 
{S} Ти знаш да на те дигнути руке нећу, па си се осилила, побјеснила си...{S} Сад удри ти!..{S} 
— отегну он, изненађен мојом суровошћу, па једну ногу опружи напријед и погледа ме изазивачки.  
м разговара. — Пуцао, кажу, у јаребицу, па погодио Хамида у ногу...{S} Он му све знао, све лопо 
и на њега и на нож његов. — За ситницу, па нож бацаш према мени!{S} Мамлазе!..{S} Ако мислиш да 
икну дјевојче, умотавајући се у чаршаф, па се нагло измаче и затвори врата.</p> <p>Хајкуна преб 
ван мирише?{S} Је ли видјела од других, па зажељела да и сама окуша?..{S} Или је имала да ми ка 
p> <p>— Ти кућом управљаш, ти се питаш, па хоћеш ли да примимо једног госта данас — запитах узб 
> <p>— Хоћеш да ме оставиш, изневјериш, па си хотимично започео свађу.</p> <p>— И оставићу, чим 
 бити уз њега...</p> <p>Млад си ти још, па не знаш...{S} А, ето, хајдуци напредују...{S} Чете њ 
ам онога хајдука...{S} Зулфагу онога... па отишао јунаку, у чету његову.</p> <p>— И био четник? 
..{S} Ја га његовала, залијевала, па... па ми драго што се расцвао...{S} Сагла сам се чак до зе 
видила си каквих имамо пријатеља, па... па ће му свашта набацати у главу...{S} А дијете добро,  
из комшилука, метнуо их на крило, па... па... па...</p> <p>И хоџа затресе главом, стидећи се за 
шилука, метнуо их на крило, па... па... па...</p> <p>И хоџа затресе главом, стидећи се зар да с 
та...{S} Говори!..</p> <p>— Па... па... па.. удри ме, молим те — замуца Зулфага и поднесе јој г 
чупкати за бркове.</p> <p>— Па... па... па... — вели њежно, постиђено и наслони ми главу на прс 
вом... — замуца он и остави ме. — Па... па.. видила си каквих имамо пријатеља, па... па ће му с 
ми ништа...{S} Говори!..</p> <p>— Па... па... па.. удри ме, молим те — замуца Зулфага и поднесе 
...{S} Нећу се љутити...</p> <p>— Па... па...</p> <p>Изгледаше као да се борила сама са собом,  
 — Ко ће га покварити?..</p> <p>— Па... па млад је... и не зна мислити својом главом... — замуц 
кивали. — Шта је било?..</p> <p>— Па... па криво му што и сад, увијек, не могу бити у соби поре 
не ме чупкати за бркове.</p> <p>— Па... па... па... — вели њежно, постиђено и наслони ми главу  
ицкати нокте, мучити се.</p> <p>— Па... па... кад си ми драг, узми ме!.. — узвикну готово плачу 
ком, да заустави смијех.</p> <p>— Па... па чим сам те опазио, одмах сам и помислио да због тога 
бра је срца...{S} Бољи је од мене па... па је свакако правије да ја иђем а он да остане...</p>  
ш само мало... ето... корак један па... па се може преврнути...</p> <p>Мајка, која никад није б 
<pb n="263" /> <p>— Нехотице било па... па нијесам уредио...{S} И зарадио сам да... да ме избац 
ну моју кумру, што ми вазда долијеће... па ми се спустила на главу, на шамију и почела гугутати 
, — дочека мајка сурово, <pb n="256" /> па се придиже и отрже ме од Сулаге. — Нисам ја трошаџиј 
на прсима и без оружја за појасом!..{S} Па су хајдуци и кавгаџије, зулумћари, отмичари, а Зулфа 
в знак даде му руком.</p> <p>— Хм...{S} Па баш и није дијете, — отегну хоџа, токорсе зачуђено,  
а се можемо сашаптати, договорити?..{S} Па, ако би дошло и да се гине, лакше је погинути заједн 
м да му приступим.</p> <p>Обгрли ме.{S} Па се опет окрену мајки и указа јој на ме.</p> <p>— А ш 
а преко читаве ноћи, управо до зоре.{S} Па и Зулфага остао с њоме...{S} И ко зна колико су се р 
p> <p>Хасан поћута мало, замисли се.{S} Па се лагано окрену и не говорећи ништа поче купити сво 
ше њега: хоће ли опет лећи или неће.{S} Па га повуче према вратима, на друго мјесто.{S} Промије 
дана отјера од себе, да га одстрани.{S} Па ни то није помогло.{S} Зулфага је, као за инат, све  
ричини ми се као да звецнуше дукати.{S} Па се опет окрену заптији мало, погледа ме питомије и о 
се као да ће га зауставити, зовнути.{S} Па се ипак савлађивала и поново лијегала на траву.</p>  
звикну нешто и пљесну дланом о длан.{S} Па брзо пружи руке до иза каната као да би да ухвати, д 
да излазе, нити им ко о томе причао.{S} Па ни ја не бих знао нити бих могао сазнати, да једне н 
и као да хтједе изаћи, оставити нас.{S} Па се опет савлада, приповрну се и лагано, тихо, шапато 
кога залуди помало; одузме му памет.{S} Па и њој.{S} Она мирна, тиха, повучена жена, која се то 
рави, на зелењу, мирно отклања дову.{S} Па се опет поврати барјаку и клекнувши на десно кољено  
а, — сва му се ребра могла избројати, — па се окрену двојици момака што су сједили отрага, иза  
јао стари хоџа — поткрадао им џамију, — па хтјели да нађу и изаберу новога.</p> <p>Лијепо посла 
ом главом... — замуца он и остави ме. — Па... па.. видила си каквих имамо пријатеља, па... па ћ 
ај — тврдио је упорно, не попуштајући — Па и наша сила била...{S} Била и не враћа се више...</p 
> <p>— Ено ти момка, — рече пригушено — па га држи...{S} Није он мене оставио, него ево, на тво 
и. — Чија је?..</p> <pb n="364" /> <p>— Па... болан... то ми је вјереница — одговорим му поноси 
е као да је од свиле изаткана,</p> <p>— па нестрпљиво, савијајући главу и стрижући шиљастим уши 
да не шутимо. —</p> <p>Кад? ..</p> <p>— Па није изненада...{S} На овај пут спремам се одавно —  
нути — рече.</p> <p>— Heће? ..</p> <p>— Па... и усташи су оружани, — дочека Сулага пакосно, — и 
аде:</p> <p>— Голубови моји!..</p> <p>— Па ће она и ноћити код нас — брзо дочека Хатиџа, опет ј 
вијај ми ништа...{S} Говори!..</p> <p>— Па... па... па.. удри ме, молим те — замуца Зулфага и п 
ала Хамиду да га понуди, па...</p> <p>— Па?..</p> <p>— Па није хтио ни окусити...{S} Мрско му,  
мењем рашћерао све махаљане...</p> <p>— Па кад ме неће да слушају — упаде Хасан сурово и гурну  
ила их је...{S} Дигли су се...</p> <p>— Па дочекаћемо их, — кресну Хасан поносито и удари се у  
није имао пушку, погинуо би...</p> <p>— Па?..</p> <p>— Па се Хамид распалио и сад све почео при 
Лијепо...{S} Нећу се љутити...</p> <p>— Па... па...</p> <p>Изгледаше као да се борила сама са с 
..{S} И сад је у нашој кући...</p> <p>— Па?..</p> <p>Мајка се огрну фереџом и поче се обазирати 
што га и сад сама не дворим...</p> <p>— Па?..</p> <p>— А сад га не могу вазда дворити — вели ја 
 учио си?..</p> <p>— И учио...</p> <p>— Па што си дошао?{S} Рашта? — запита јаче. — Да те нијес 
а понуди, па...</p> <p>— Па?..</p> <p>— Па није хтио ни окусити...{S} Мрско му, зар, било што ј 
, погинуо би...</p> <p>— Па?..</p> <p>— Па се Хамид распалио и сад све почео причати</p> <p>— н 
ће пасти, посрнути. — Рашта?..</p> <p>— Па... знаш... доста сам био овђе — прогунђа суво, дајућ 
 у слабину. — Што ће ти оне?..</p> <p>— Па се опет окрену мени и поче тумачити. — Мало му је шт 
та:</p> <p>— А шта ћеш више?..</p> <p>— Па то је ништа — одговорим кроза смијех, старајући се д 
ијеко. — Ко ће га покварити?..</p> <p>— Па... па млад је... и не зна мислити својом главом... — 
и?..</p> <p>— Ђе?..{S} Кући?..</p> <p>— Па кући...{S} Зажелио сам се куће...</p> <p>— А зар би  
позвецкивали. — Шта је било?..</p> <p>— Па... па криво му што и сад, увијек, не могу бити у соб 
едајући ме.</p> <p>— У боју?..</p> <p>— Па... било је мало окршаја...</p> <p>Ја се токорсе зачу 
ти најпрва љепотица у шехеру«.</p> <p>— Па хоћеш ли је? — запита, смјешкајући се добродушно. —  
ају и чудна се несрећа спрема.</p> <p>— Па зар ће нам и на куће ударати? — запита Хасан живо и  
је погледах и слегох раменима.</p> <p>— Па тако сам и мислио — одговорих мирно. —</p> <p>Друкчи 
ује:</p> <p>— Треба ми духана.</p> <p>— Па што нијеси Хамида послао да донесе?</p> <p>— Јок!..{ 
се да нас не опазе — прошапта.</p> <p>— Па шта је?..{S} Нека опазе...</p> <p>— Не... не смију н 
 и почне ме чупкати за бркове.</p> <p>— Па... па... па... — вели њежно, постиђено и наслони ми  
евајући и протежући се устаде.</p> <p>— Па хајде...{S} Хајдемо...</p> <p>Сулага се диже и онако 
S} Половицу лица поклопи њоме.</p> <p>— Па лијепо... лијепо... — прогунђа. — Кушаћемо...</p> <p 
се необично мучила да изрекне.</p> <p>— Па... ти си ми драг... не знам ти рећи колико си драг — 
оче грицкати нокте, мучити се.</p> <p>— Па... па... кад си ми драг, узми ме!.. — узвикну готово 
тидећи се зар да све договори.</p> <p>— Па то и Осман Салих-агин ради — опет дочека Хасан упорн 
дије, ни мало се није зачудио.</p> <p>— Па то сам ја и знао — рече мирно, грицкајући браду. — Т 
ном руком прихвати се за чело.</p> <p>— Па зар нијесам зарадила да ме осуде? — рече изнемогло,  
 Шта је било? — запитах мирно.</p> <p>— Па...па...па...</p> <p>Опет изви обрвама, напући усне и 
 — запита брзо.</p> <p>— Пуно.</p> <p>— Па какве штете кад их продамо?..{S} Ја бих их давно про 
 и накриви главу према рамену.</p> <p>— Па...</p> <p>— Шта је било?.. -</p> <p>— Криво му било. 
ста руком, да заустави смијех.</p> <p>— Па... па чим сам те опазио, одмах сам и помислио да збо 
ву и грицкајући бркове запита:</p> <p>— Па шта ти мислиш?..</p> <p>— Радити...</p> <p>— А како  
раменима и мирно ми одговорио:</p> <p>— Па шта ће него ти разбит’ главу, кад ти нијеси њему раз 
х.</p> <p>— Ко ће нас уловити?</p> <p>— Па... хајдуци — отегну стари и лукаво намигну.</p> <p>— 
ти свједочила како је он хтио?</p> <p>— па?..</p> <p>— Осудили би и тебе...</p> <p>Она се приди 
/p> <p>— То?..{S} А шта ће то?</p> <p>— Па...{S} Нека кућа није празна.</p> <p>— Празна?..</p>  
е што напоменуо.</p> <p>— Пљуни у длане па ради — само ми рече при поласку и крене низ чаршију. 
} И добра је срца...{S} Бољи је од мене па... па је свакако правије да ја иђем а он да остане.. 
 <p>— Бјежи куд било — шапну, а смео се па не зна за који ће ћепенак прије прихватити. — Иди!</ 
е у вис и, климајући њима, узе двојнице па поново поче ћурликати.{S} Двојица других, у страни,  
вом.</p> <pb n="219" /> <p>Погледала би па истом онда, кад би је, — не поздрављајући, — позвао  
нали смо да нам нема још дуго пјешачити па да га се дочепамо, за ђаво би га знао ушљед чега, оп 
и... „Драго ти“, каже, „што ћу брже ићи па зато пјеваш...{S} И нећеш у соби да пјеваш да те лиј 
виче. — Јесам ли ја међед јали пехливан па да ми се смијеш?..{S} Шта ти је?</p> <p>— брекну бје 
е — Још само мало... ето... корак један па... па се може преврнути...</p> <p>Мајка, која никад  
.</p> <pb n="263" /> <p>— Нехотице било па... па нијесам уредио...{S} И зарадио сам да... да ме 
ли по устима. — Запело ми нешто за ногу па пао...{S} Ништа је ово...</p> <p>За Османом одоше јо 
је било? — запитах мирно.</p> <p>— Па...па...па...</p> <p>Опет изви обрвама, напући усне и накр 
ло? — запитах мирно.</p> <p>— Па...па...па...</p> <p>Опет изви обрвама, напући усне и накриви г 
хоћеш ли убити?..</p> <pb n="251" /> <p>Па би, некако и нехотице, застала пред огледалом и поче 
му бољем надати?“</p> <pb n="283" /> <p>Па опет приступи сељаку и сам својом руком отцијепи му  
сте ли га чули?..</p> <pb n="294" /> <p>Па приступи вратима и пружи руку дјевојчету, које као д 
иловање?{S} Их!..</p> <pb n="376" /> <p>Па, смијући се, ухвати ме за рамена, изгура пред врата  
у јој показати!..</p> <pb n="377" /> <p>Па свратих у прву магазу која ми се чинила најзгоднија, 
шамарио, истукао.</p> <pb n="278" /> <p>Па, не проговоривши више ријечи, још брже кренуо би нап 
добро једете...{S} Благо вама!..</p> <p>Па нам пружи духанкесу и отегнуто запита:</p> <p>— А ку 
 и јаре, и говече и... ко зна!..</p> <p>Па превуче руком преко дугих, ниско опуштених, сиједих  
 упозна кога...</p> <p>Узалуд!..</p> <p>Па извади нож, опипа му оштрицу, и, као заклањајући се  
руку хоџу, чапкуне!..{S} Брже!..</p> <p>Па приступи хоџи и умиљавајући се спусти му руку на рам 
 <p>Ничија више...{S} Води ме!..</p> <p>Па се опет приви уза ме, усиљавајући се да се кроз сузе 
— Остави ме!</p> <p>— Дижи се!..</p> <p>Па ме ухвати за руке, издиже и, силом ми упртивши пушке 
p>— Ништа!..</p> <p>— Јадниче!..</p> <p>Па узе некакву књигу и поче је прелиставати.</p> <p>— А 
дан, досјетивши се. — Хајдуци!..</p> <p>Па брзо исука нож из канија, бијесно ошину коња њиме и  
карамфил, па црвљив!..{S} Мој!..</p> <p>Па снажно удари папучом о камен и пркосно одиже главу.< 
..{S} Чудо ћеш виђети вечерас!..</p> <p>Па ми пружи хоџину пушку и удари ме по рамену.</p> <p>— 
Хаљине ми кажу све...{S} Куку!..</p> <p>Па ме узе испод пазуха, повуче ме у собу и гурну на шил 
</p> <p>— Смијем...{S} И хоћу!..</p> <p>Па се брзо окрену и истрча из собе.</p> <p>— Ето — изба 
.. и да ме сви хвале...{S} Их!..</p> <p>Па измахну руком и окрену се.</p> <p>— Напријед! — рече 
/p> <p>— Не знам.</p> <p>— Их!..</p> <p>Па пљесну рукама и зажмири мало.</p> <p>— Бојиш се ти н 
е била други <hi>свједок</hi>...</p> <p>Па ме ухвати за подбрадак и погледа ми у очи.</p> <pb n 
 нек иђе...{S} Он ми не треба...</p> <p>Па сама позва Османа, премјери га од главе до пета, и б 
е бојао батина, шиба, удараца...</p> <p>Па ипак —— остављали ме на миру.{S} Мајка је, шта више, 
рамена. — Сад ћу ја...{S} Сад...</p> <p>Па пође од једнога момка до другога и, спустивши се на  
ушманима да те гоне, да гњаве...</p> <p>Па се опет исправи, раскиде јечерму на прсима и указа н 
к!..{S} Ја хоћу из твоје руке...</p> <p>Па, узевши духана из моје кутије, повуче ме себи:</p> < 
би се одавно дигли да их тоне...</p> <p>Па показа на тројицу-четворицу младића, који, нагиздани 
> <p>— Добро...{S} Пратићу те...</p> <p>Па, разгледавши унаоколо, опет се врну према дућану, од 
ма. — Чекај, да те мајка види...</p> <p>Па се пропе на прсте и пољуби ме у образ.</p> <p>— Слат 
ашу кућу и ко вам га натовари...</p> <p>Па би ме обгрлио и почео миловати:</p> <p>— Штета...{S} 
е...{S} Сад више нећеш лагати...</p> <p>Па се измакну и опет подиже шишану, напери је.</p> <p>— 
 Ја ћу баш учити како ја знам...</p> <p>Па подухвати џубу и, пребацивши је преко руке, исправи  
ојим јунаштвом и срцем својим...</p> <p>Па све јаче стискајући свој штап сувом косматом руком,  
 шиштећи.</p> <p>— Дочекаћемо...</p> <p>Па крену напријед и спусти се, клекну за голем грм једа 
и тихо прошапта:</p> <p>— Ето...</p> <p>Па јој спусти на кољено све тефтере и све хартије и, из 
е рукама. —— Нећу, нећу, нећу...</p> <p>Па се брже боље затрча, ускочи ми уз бедру и сави руке  
мио... и довео... и... ех, ех...</p> <p>Па преврне очима, стисне зубе и, изненада, почне сам се 
p> <p>— Хасана!</p> <p>— Њега?..</p> <p>Па несвјесно испусти жарач и у забуни голим рукама хтје 
 љубећи му руку, — Како мајка?..</p> <p>Па, напунивши лулу духаном, подносила му ватру да припа 
н око главе. — Јесам ли кршна?..</p> <p>Па засмијавши се стискала је очеву руку, пребацивала је 
и блијед тако?..{S} Шта ти је?..</p> <p>Па ме обгрли, приви ми главу на прси и, спустивши ми ус 
м ми је дошао...</p> <p>— Сам?..</p> <p>Па се почеша по носу и као да размишљаше нешто.</p> <p> 
а ме:</p> <p>— А зар си будан?..</p> <p>Па и не сачекавши одговора, узела је пешкир, — који је  
а руку. — Зар си толико љутит?..</p> <p>Па отвори врата, помилова ме по руци и лагано, пажљиво, 
екла сам да је <hi>угурсуз</hi>.</p> <p>Па брзо чучну поред зида и сакри лице у димије.</p> <p> 
укну, увијајући се под ударцима.</p> <p>Па снажно удари главом о под, а крв му потече из носа и 
м тебе угледао, досјетио сам се.</p> <p>Па помијеша прсте у браду и поче је чупкати.</p> <p>— Н 
 стегне, пригњечи што може јаче.</p> <p>Па као да јој и то мало било.{S} Незадовољна, зар, што  
ајкуна!..{S} Осветићу те — рече.</p> <p>Па сам себе удари у бедру, а крв шикну и попрска и ћили 
ора ни бунити нити изненађивати.</p> <p>Па ипак хоџа се окрену мени, да ми све то, макар и укра 
 — За инат свакоме оздравио сам.</p> <p>Па, једнако шантуцајући и опирући се о пушку, приступи  
езбрижно, отирући лице јаглуком.</p> <p>Па подиже главу и лукаво намигну.</p> <p>— И ти знаш о  
ј иза димија, очекивао свој дио.</p> <p>Па ни на састанцима каквим бабо није говорио много, иак 
астуке. — Зрно се мало нашалило.</p> <p>Па одмах стисну зубе и намршти се.{S} Бербер немилосно  
>— Ту смо и треба да се окушамо.</p> <p>Па се подиже и поче загледати унаоколо, привиривати сву 
еда ме, у прашину.</p> <p>— Ето.</p> <p>Па ободе коња и одјури за друговима.</p> <p>Снужден и ж 
 синоћ ударио на ме... на мајку.</p> <p>Па се некако спуза низ миндерлук, готово паде на кољена 
р бих ја смјела доћи да је овђе?</p> <p>Па привуче Хатиџу уза се, пољуби је и дубоко уздахну:</ 
p> <p>Хасан се збуни, порумени.</p> <p>—Па... ето... пошли у лов...</p> <p>— Чак амо?</p> <p>—  
ара, расипље се лака, бјеличаста пјена, пада по трави, по калдрми, по широким јој прсима и јаки 
из кукове, са распуштеном косом што јој падала по голим прсима и по обнаженим мишицама, чудно с 
враћала се и, уморена и малаксала, опет падала по трави, ваљала се.</p> <p>У неко доба чинило с 
раду и поправљајући појас, чије му ресе падале по бедри.</p> <p>Чуо сам само како је споменуо н 
омшилука долијетале, купиле се око ње и падале јој по глави, по рукама, по раменима, весело гуг 
 дугачким струкама, чије су ресе готово падале по тлима, а испод разгрнутих пешева провиривале  
храме и златом извезене чеврме и готово падале по јастуцима; испод шише жутиле се неколике обве 
устављали на коси, пешевима кошуља, или падали на снијежне, обнажене прси, прекривене дугим низ 
х главе крајеве црвене шамије, који јој падали по образима и сакривали половицу лица.{S} И, нак 
ла је по везеним чакширама, чији је тур падао готово до тала.{S} Огрнута је била лаком, црвеном 
јенуо под широки, ћошкасти фес, који му падао по ушима, па, запаливши чибук, почео звиждукати и 
 врисну из гласа и зањихавши се посрну, паде.</p> <p>Почеше врискати и жене, пошто истрчаше из  
 одгурну <pb n="270" /> и деран посрну, паде управо покрај Хајкунине шилте и главом удари о бед 
ко прага, нога му поклецну и он посрну, паде.</p> <p>— Ништа је — прогунђа стискајући зубе и жв 
 изви, залепрша... опусти једно крило и паде...{S} Кад сам јој притрчала, била је мртва...{S} Г 
> <p>Читав пошљедњи разговор са Хатиџом паде ми на памет и — одмах као да ми се сасуши грло, ка 
а се некако спуза низ миндерлук, готово паде на кољена и поче љубити скут бимбаши.</p> <p>— Ама 
а?</p> <p>— Моја.</p> <p>Зулфага готово паде на кољена, дотаче се мајчина скута и пољуби га.{S} 
} У томе часу опет ми онај проклети зец паде на памет, а с њиме и злокобљење Хасаново...{S} Шта 
, од чега ли, посрнух у хендек некакав, падох ничице.</p> <p>Диже се чудна граја и неко зазва у 
у примати?..</p> <p>Бржебоље притрчах и падох јој пред ноге.</p> <p>— Моја је кућа као и твоја, 
есе косом, густи праменови опустише се, падоше по челу и лака им сјенка прели јој се преко очиј 
е збацише струке, прихватише за пушке и падоше по трави, за бусије.{S} Коњи се усплахирише.{S}  
букова, погођени куршумом, залепршаше и падоше му по плећима.{S} Он напуни поново и поново опал 
ћи се ником.</p> <p>На сијелима су били пажљиви, обазриви.{S} Врата су обично закључавали и под 
} А пошто су баш према мени били толико пажљиви и мене толико мазили, познао сам и то да све шт 
>— Ко ли је тамо? — запитах и сам себе, пажљивије гледајући према ватри и старајући се да кроз  
му: — запита затим шапатом и погледа ме пажљивије. — Јесу ли ти што причали?..</p> <p>— Ништа!. 
пошљедње доба постао некако обазривији, пажљивији и како чешће обилази врата и притврђује их.{S 
вори били нејасни, сметени, непоуздани, пажљиво је слушао све и гладећи браду и ушмркујући разм 
 јање моје...{S}Јок!..</p> <p>И полако, пажљиво завучем јој прст под кратку, затегнуту јечерму  
ри врата, помилова ме по руци и лагано, пажљиво, изгура ме пред собу. </p> </div> <div type="ch 
а звала? — запита полугласно, отегнуто, пажљиво пратећи сваки покрет мајчин, сваки миг. — Што т 
ахом неким, приступи им и лагано, тихо, пажљиво, закуца зарђалом алком на њима.</p> <p>Нико се  
ри, ко их по злу помене.{S} Комшије су, пажљиво се осврћући на све стране и често застајкујући, 
 изговорим и одмах занијемих, замријех, пажљиво се обзирући није ли ме ко чуо или опазио...</p> 
то мајка није одговарала.{S} Само га је пажљиво слушала ломећи прсте, отирући руке о бошчу,</p> 
 отегну Сулага као у чуду, гледајући је пажљиво. — Шта ти учинише?</p> <p>— Краду ме.</p> <p>—  
о разрачунавању са Зулфагом, слушала ме пажљиво, као да сам китио најзаноснију љубавну изјаву.{ 
гино пристајање за њом, ухођење његово, пажња онолика.{S} Макар га и гонила, и грдила, и ружила 
 <hi>трговина</hi> одмах привукла на се пажњу и остале дјеце.{S} Кроз кратко вријеме поче се ок 
ћи тако међу њима, као јање изведено на пазар, кога пипају и загледају са сваке стране, рачунај 
ијим вратима и звао укућане да купе, да пазаре.{S} Ја сам опет ишао готово узастопце за њим, ка 
p>Ако се који од муштерија јавио да што пазари, нити се мицао нити баталио свога посла.{S} Шта  
 нових трговаца.{S} Добила дјеца ћеф за пазаривањем, па напунила зембиље свакаквим стварима и п 
 да му дам новаца, па ће он отпочети са пазаривањем и бринути се о свему, а добит да дијелимо н 
и шале просипати и пецкати их...</p> <p>Пазарисмо.</p> <p>Чим муштерије одоше, сјео сам на санд 
и робу с кољена, што никад нијесу могли пазарити а да жестоко не изгрде муштерију и не напсују  
едно, а узгред јој отима и оно што има, пазарује с њоме!..{S} Сви сте ви, сви смо, хајдуци, пља 
кога.</p> <p>— Дајте робу!..{S} Хоћу да пазарујем!..</p> <p>Трговац стар, немоћан, погурен човј 
 /> као да му било криво што ја икако и пазарујем код је он ту.{S} Вазда ме премјеравао мрким п 
а све...</p> <p>И нареди да сви укућани пазе на њега, да га слушају.{S} Нико више ни помислити  
рке.</p> <p>И не осврћући се никуда, не пазећи гледа ли је ко и чуди ли се, поново се почела пр 
е брзо отргнем од ње, измакнем се, и не пазећи на гомиле бисага, кабаница и конопа по путу, спу 
је нешто.{S} Страх ме од Хасана који не пазећи на ме корача напријед, а цијев пушчана високо му 
 стоји недалеко, на сокаку, и вреба ме, пази.</p> <pb n="265" /> <p>— А шта си радио тамо? — пи 
го?</p> <p>— Не питај...{S} Иђи...{S} И пази на ме!..</p> <p>Јака, необична дрхтавица поче ме о 
 Хатиџи непрестано препоручивао да на њ пази, опет су увијек слали некога по ме, поручивали, зв 
 Једнако нам се причињавало као да неко пази <pb n="306" /> на нас, слуша; као да хајдуци ту не 
 кући и пролазио сокаком, она као да је пазила на ме, као да ме чекала на вратима, за канатом с 
о смишља — додавала је Хајкуна, која је пазила на њ и пратила га. — Биће кијамета с њим!..</p>  
ја се толико бојала свакога, непрестано пазила на оно »шта ће свијет рећи«, нагло, непромишљено 
дино је нешто више пристајао за мајком, пазио на њу и старао се да јој што боље угоди.{S} Свако 
— Не знаш ти...</p> <p>— Он мене здрава пазио у својој кући, а ја њега рањена да гоним...{S} По 
i>Никоме</hi>!</p> <p>Говорећи, он није пазио ни слушамо ли га, ни разумијемо ли му приче.{S} Н 
цима, камењем.{S} И на демире пенџерске пазио је.</p> <p>По неколико пута опипавао их и кушао м 
 домаћин колико и јунак и што није боље пазио на кметове и остале радине.</p> <p>Сви као да му  
а ме и поче показивати.</p> <p>Нити сам пазио много, ни размишљао: шта треба, за кућу и шта не  
олазне шуме, Хајкуна поче застајкивати, пазити, ослухивати.{S} И држећи се старих, напуклих зид 
нула се и узвијерено почела ослухивати, пазити.{S} Затим је поново устајала, дизала се и гледал 
вој кући, завиривати свуда, надгледати, пазити.{S} Поче и заповиједати оштрије, и грдити, и при 
подераном одијелу, са безброј штака под пазусима и безброј штапова у рукама.</p> <p>Кад смо, на 
ве...{S} Куку!..</p> <p>Па ме узе испод пазуха, повуче ме у собу и гурну на шилту...</p> <p>— И 
ош неки.</p> <p>Авдо ме подухвати испод пазуха, подуприје ме читавим тијелом својим, и поведе м 
н, огрнуо се ћурком и, узевши чибук под пазухо а фењер у руку, излазио из собе, одлазио. </p> < 
неки момци, у групама, са тамбурама под пазухом и с фењерима о пушкама, по два пута пролазили с 
, носећи лаку шишану преко рамена и под пазухом дугачки хоџин чибук, с којега је била сврнута л 
 ћурком, с дугим јасминским чибуком под пазухом и са шкиљавим прљавим фењером у руци.</p> <p>Ду 
>И срџба нека поче ме обузимати, чудна, пакосна срџба, каква обично избија у човјеку који је уч 
ни и грухајући се у прса напомињао како пакосни свијет никако неће да призна колико памети и мо 
</p> <p>— Ти... ти све знаш — рекох још пакосније, жешће, изазивачки. — Знаш а кријеш, прикрива 
е зембиљ.{S} И када, уз грохотан смијех пакосника, попада сва роба и разасу се по чаршији, Јова 
е ти све потврдити — откреса она опоро, пакосно, осветнички. — Ето ти свједока, болан!..</p> <p 
.. и усташи су оружани, — дочека Сулага пакосно, — и не шале се...{S} А кад не би били оружани, 
, ефендија, више долазити — откресах ја пакосно и дође ми да га гурнем у ребра, да продрмусам м 
/p> <p>— Видиш ли га какав ти је — рече пакосно. —</p> <p>Вук длаку мијења, а ћуди никад, казал 
оштено има у себи — откресах и осорно и пакосно, као што најчешће и одговара човјек кога неко и 
к се не спрема у хајдуке — добаци Хасан пакосно, не осврћући се. —</p> <p>Пхи!..</p> <p>— Ја се 
ти — настави након дуже почивке, некако пакосно, као дражећи га.</p> <p>— Казао си да ће свадба 
да сам болестан, — одговорим јој некако пакосно, осорно, примичући се са чудном, лудом жељом да 
о.</p> <p>— Бојиш се ти ноћи! — узвикну пакосно. — Мрака се бојиш...</p> <p>— А ти се бојиш дан 
и је сада мрзак, па га гониш? — запитах пакосно.</p> <p>— А зар га се ти не бојиш? — живо дочек 
о и, држећи да ми се и он руга, додадох пакосно:</p> <p>— Нијесам просјак.</p> <p>— Бабина крв. 
тражећи шилте ни јастука, ту се сасула, пала, легла поребарке.</p> <p>И не осврћући се никуда,  
ритрчала, била је мртва...{S} Глава јој пала на оно раширено крило готово на саму рану, из које 
иховијех...{S} Ударају, нападају, бију, пале, крве се...{S} Људи, за које нико није имао срца н 
е пуцај прије мене...{S} Кад ја опалим, пали и ти...{S} И онда... кад викнем... јуришај!..</p>  
ћи зубе и жваћући чађаве бркове који му пали по устима. — Запело ми нешто за ногу па пао...{S}  
разни, — остављали су домове, неки их и палили, и придруживали им се.{S} У многим кућама и не о 
но поче се измицати натраг. — Кад твоја памет не може...{S} Их!..{S} Како ћу ја?..</p> <p>— Дос 
>— Одмах?..</p> <p>— Ама, каква је моја памет? ..{S} Каква?.. — отегну он некако очајно, гледај 
раменима.</p> <p>— Шта ћеш...{S} Женска памет — рече сажаљевајући. — Кад јој се опет вратио...  
 часу опет ми онај проклети зец паде на памет, а с њиме и злокобљење Хасаново...{S} Шта ће бити 
пошљедњи разговор са Хатиџом паде ми на памет и — одмах као да ми се сасуши грло, као да ме нек 
га сад споменула?..{S} Што ти је пао на памет? — запитам пријекорно, лако је одгурнувши.</p> <p 
га и развуче лице на смијех. — Твоја је памет голема...{S} А... а ти и заповиједаш...</p> <p>Ма 
ко, као ругајући се, обасја, — као да и памет помрча мало, подивља у дивљини, па ни о чем више  
сто као и у мајке...</p> <p>Још би ти и памет била као и мајкина, само ако те не покваре хунцут 
лободу свакога залуди помало; одузме му памет.{S} Па и њој.{S} Она мирна, тиха, повучена жена,  
 томе.{S} И како је свак, — био луд или паметан, — налазио за потребно и да прориче понешто, та 
 није добро измлатила...{S} Да га научи памети...</p> <p>Узех га око појаса и посадих на сандуч 
сни свијет никако неће да призна колико памети и мозга има она у глави и колико је боља и разум 
ства, говорили: добри сте, честити сте, паметни сте, мирни сте, слушате оца и матер, не убијате 
одмахну главом:</p> <p>— Други пут буди паметнији, — рече меко, готово тепајући — а сад нека ти 
 нико <pb n="274" /> од вас ни бољи, ни паметнији, ни поштенији нема, — кресну. — Ви сте, бива, 
д паметним човјеком и они изгледају што паметнији. —</p> <p>Нова и дубока нам наука треба...</p 
 и чинило да од Зулфаге нико на свијету паметнији нема.{S} Тада јој изгледао и крупњи, и јачи,  
ао боље?..{S} И зар није било и других, паметнијих људи, који су о Зулфаги такођер лијепо мисли 
о одговорише неки, старајући се да пред паметним човјеком и они изгледају што паметнији. —</p>  
шилуку и комшиницама, о махнитој Фати и паметној Злати, о чеврама што су везене чистим златом и 
аве и поносан као и он...{S} А са таком памећу муке ћеш имати...</p> <p>— Макар...{S} Живот без 
и пелене прати, и хљеб кухати, и мотати памук на цијеви.</p> <p>И макар што је од рођења још би 
јела је и да ради све што год јој на ум пане.{S} И хтјела да се покаже као јунак неки, делија,  
стискајући пушку, извалим се потрбушке, панем.{S} Почнем ослухивати.</p> <p>— Иду, иду — као да 
по устима. — Запело ми нешто за ногу па пао...{S} Ништа је ово...</p> <p>За Османом одоше још н 
Што си га сад споменула?..{S} Што ти је пао на памет? — запитам пријекорно, лако је одгурнувши. 
тегоше нам димије и ударише по неколико папрених дегенека.{S} И пустише нас и робу нам повратиш 
се поче љубити мајки и руке и врхове од папуча.{S} Захваљивао јој по двадесет пута на »поштеној 
јући ресе на бошчи и све јаче лупкајући папучама. — Како ли би се смијале, подругивале!..</p> < 
и она, оборила главу и живо почела тући папучама о калдрму.</p> <pb n="244" /> <p>Кашње сам саз 
авлији и, разбацивши фереџе око себе, а папуче оставивши дјеци да се играју њима, отпочеле са с 
н, — рече — да купимо бимбашиници једне папуче, па ће све добро бити.{S} Тако и старији раде, п 
ућа и из дућана неких, немилосно лете и папуче, и нануле, аршини, калупи сафуна, потковице и га 
>Истога дана, пред вече, Јован је однио папуче и изјадао се.{S} Пољубио јој и руку и неколико п 
око, силовито ударати по њему и руком и папучом, поче му дерати и антерију и кошуљу.{S} А он, и 
љив!..{S} Мој!..</p> <p>Па снажно удари папучом о камен и пркосно одиже главу.</p> <p>— И није  
анки свилени јаглук и немирно клепећући папучом о тле. — Шта ћу ја?..</p> <p>— Ти знаш све — уп 
упа и гњечи траву, гризе, жваће; и баце папучу једну, другу...</p> <p>Напошљетку удара и наргил 
 зовни! — узвикне мајка жешће и баци му папучу у лице.</p> <p>И одмах би се скупио некако, поку 
мао право кад је говорио мајки: »Готова пара у руци, најнесигурније имуће, одлети док се окрене 
 а испод румених ноздрва, из којих бије пара, расипље се лака, бјеличаста пјена, пада по трави, 
Ибрахим ефендија у браду. — А имао је и пара и данас их има...{S} То је и Хамид потврдио...</p> 
ићу!..</p> <p>— Богата је и донијеће ти пара — тјешио ме Јован, који је једини озбиљно узимао у 
тох се са Сулагом.</p> <p>— Треба ли ти пара? — запита полако, шапћући, старајући се да нико не 
х, само да и оно <pb n="221" /> дође до пара и да протргује.{S} И како је свако, по примјеру Јо 
отсијече.</p> <p>— А кад више није било пара да их довршите, онда...</p> <p>— Онда су прешле Зу 
.{S} Нити је, каже, Зулфага имао својих пара кад је у нас дошао, нити су Хамиду паре отели хајд 
 /> <p>— Могу ја кућу закућити и својим парама...</p> <p>— Неће ти бити на одмет ни Хатиџине —  
p> <p>— А оклен Зулфаги <hi>његове</hi> паре — запитам кроз зубе, усиљавајући се да будем што м 
ограђене, купио од твоје мајке за своје паре и.. и још их лијепо платио...</p> <pb n="344" /> < 
ући се по џеповима у којима су звецкале паре. —— Је ли, бива, хтјела да покаже како се надала п 
само колики ће дућан бити кад она распе паре!.. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1913 
лаге. — Нисам ја трошаџија, па да бацам паре узалуд и да расипам...</p> <p>— А Зулфага? — поче  
пара кад је у нас дошао, нити су Хамиду паре отели хајдуци, нити је кмете онако јефтино продао, 
ђа и почео потркивати по соби ржући као парип и одбацујући ногама.</p> <p>За кратко вријеме тол 
омачко оружје и зарзали у пјену обучени парипи, мајка се опет претварала у ону стару, смјерну р 
аше и остали.{S} И разиграше се бијесни парипи и сјајно оружје зазвекета.{S} Читава авлија као  
ножева.{S} За њима су, на омањим враним парипима, јахала тројица млађих трговаца, мостарских тр 
, јашу иза њега на бијесним, разиграним парипима, мрко гледајући чаршинлије и хотимично нагонећ 
знајући како он не воли препирати се ни парничити, како му тешко и изаћи на суд а камо ли тамо  
ма, локума, бајама и да бих и њима коју пару дао.{S} По срећи, у мени је било и сувише бабине к 
спали се, разбјесни, и ухвативши је око паса силом је притегну себи у крило и цикну:</p> <p>— Д 
решку примакох јој се опет, узех је око паса, и снажно, у наручју, одигох са серџаде.{S} Уживај 
ежући пушку и бесвјесно се пипајући око паса гдје су ми били фишеци.</p> <p>— Ако су хајдуци?.. 
им, подупрем, јер ми се учини као да ће пасти, посрнути. — Рашта?..</p> <p>— Па... знаш... дост 
но биле шејтанског поријекла, те мучиле пасторчад своју и гониле их.</p> <p>Причајући непрестан 
силио и сва комшиска дјеца морала су да пате и страдају због тога.{S} Смио сам и ударити, и оте 
е хтјела осветити на мени за све што је патила.{S} Старала се да ме заузда, стегне, пригњечи шт 
о главе, с очима од кромпира и носом од патлиџана, у чоханим чакширама, огрнута доламом.{S} Наб 
н; око разлупаних пенџера испреплела се паучина и повијала се попут дима: по канатима се нахват 
аш све кметове што краду, макар их било педесет...</p> <p>— Баш твоја воља?</p> <p>— Моја.</p>  
е и поче се накашљавати.</p> <p>— А бре пезевенк, ти ли хоћеш мајку да бијеш?</p> <p>— брекну с 
 собе, одмах поред прага; кахву јој сам пекао и износио, сам чистио наргилу и пунио је духаном. 
је радиле о занатима, оружане кахвеџије пекле кахву.{S} Све као да је било у чудној грозници не 
вдје, у прсима, као да ме гризло нешто, пекло ме.{S} Неко као да ме прекоравао, е сам и сам био 
шла из собе и понудила нам пексимита са пекмезом, да узмемо и »да заварамо глад«...</p> <p>Кад  
раве, да ми понесу понуда каквих: пите, пексимита, уштипака, или пешкеш који: махраму, јаглук,  
мати јој, изашла из собе и понудила нам пексимита са пекмезом, да узмемо и »да заварамо глад«.. 
вуда гледају његове очи, стријељају је, пеку...{S} Чује му и ход, осјећа и дах његов.</p> <p>И  
је, тврдећи узгред како код куће мора и пелене прати, и хљеб кухати, и мотати памук на цијеви.< 
ти често провиривао кроз <pb n="280" /> пенџер и гледао их како одлазе.{S} Нијесам се усуђивао  
би на шилту, сјела, или се наслонила на пенџер и поднимљена, замишљена, тужна слушала их.{S} Ак 
поручивши узгред да јој увече дођем под пенџер, на разговор.</p> <p>Необично сам се зачудио так 
аменима — него узео пушку и онако, кроз пенџер, погодио га, преломио...{S} Куршумом га преломио 
пита Хасан живо и нехотице погледа кроз пенџер. — Зар и овђе?..</p> <p>— Наши су њима ударали и 
вјетар снијегом засипљући широки велики пенџер и замрзнуто стакласто грање дивље лове између де 
Након другога куцаја освијетли се један пенџер на ћошку и нечија глава као да провири напоље.{S 
 собу сједиле покрај великог, отвореног пенџера, уз чије се демире пропињала дивља лоза, и, окр 
ао браду, па мирно сјео на шилту, испод пенџера, спустивши ћурак поред себе а чибук преметнувши 
ве.{S} Сулага затим стењући сједе испод пенџера и леђима се прислони уз јастук један, док мајка 
епо је... .</p> <p>Обоје сједосмо испод пенџера, на серџаду.{S} Ухвативши се за руке, приљубивш 
лухну.{S} Затим, бржебоље, стаде покрај пенџера, отвори га и провири напоље.</p> <pb n="236" /> 
гано, тихо, ступи у собу и сједе покрај пенџера.</p> <p>— А што си га звала? — запита полугласн 
јељени зидови, са два низа малих, уских пенџера, облијепљених хартијом, и са големим вратима кр 
 на стареж, на плијесан; око разлупаних пенџера испреплела се паучина и повијала се попут дима: 
оја му лежала на раменима, трчале су на пенџере, откривале се и ударале га у прса китама цвијећ 
махалу и ударао, разбијао се о комшиске пенџере.</p> <p>Многе комшије и љутиле се, псовале што  
мењена, весела, пјевајући чисти врата и пенџере, трља их крпом некаквом, запе ми ријеч у грлу.{ 
че и цијуче вјетар засипљући снијегом у пенџере и у стакласто замрзнуто грање дивље лозе што се 
и камењем ударати у ниске, мале демирли-пенџере, зазивајући по имену укућане и избацујући несла 
и гиздави ћошкови, са раскошно ишараним пенџерима, наднесени над голема на ћемер озидана врата, 
уње од којих читава соба мирисала, а по пенџерима, поред каната, поредали се лонци са феслиђено 
има, сандуцима, камењем.{S} И на демире пенџерске пазио је.</p> <p>По неколико пута опипавао их 
н, па се диже и климајући се пође према пенџеру.</p> <p>— Ја грабио?..</p> <p>Бимбаша одбаци фи 
етоше се.{S} Зулфага окрену главу према пенџеру и поче отезати шијом као да гута сув залогај, а 
цкати нокте.</p> <p>— А ја те чекала на пенџеру — рече некако тужно, снуждено. — Наслонила се н 
а собу у којој је сједио Хасан.{S} И на пенџеру, кроз гране феслиђена опазим њега, сама.{S} Ста 
према узбрдици једној.{S} Морали смо се пењати уз излињале, изроване и поломљене камене басамке 
е у ватру и шарали кратким прутићима по пепелу, <pb n="308" /> а ни загледали нас нијесу боље,  
е, — која је од силне прашине изгледала пепељаста, — и на неким мјестима помало поткопан.</p> < 
чио радити...</p> <p>Она поче истресати пепео и, токорсе, чистити лулу и стругати је.</p> <p>—  
ретавао земљаве и неочишћене кромпире у пепео. —</p> <p>Оклен?</p> <p>— Из Сарајева.</p> <p>— О 
дносила му ватру да припали и подметала пепеоницу.</p> <p>Затим је сједила поред њега, уз кољен 
сио жераву и припаљивао, трећи подметао пепеоницу и уређивао јастуке око њега.</p> <p>— Хоћеш л 
оје цурила крв и натапала топло, мекано перје...{S} А једно јој око остало отворено и гледа у м 
ељака свежу и да му отцијепе двадесет и пет штапа по табанима.</p> <p>„Што шибаш човјека, чести 
ији унапријед читав мој трошак за пуних пет дана, колико су, отприлике, мислили да ћу одлежати? 
љаку и сам својом руком отцијепи му још пет штапа по табанима...</p> <p>И хоџа би са заносом по 
а позва Османа, премјери га од главе до пета, и брзо, не размишљајући, откреса:</p> <p>— У овој 
оме хтјела говорити.</p> <p>А у наредни петак није ми послала ручка. </p> </div> <pb n="354" /> 
езривим погледом премјерили од главе до пете, намргодили се мало и одмахнувши руком настављали  
слом, сиром и кајмаком, и, пустивши још петеро шестеро јањади да се заиграју по авлији, кад би  
 рукама <pb n="242" /> и поцупкујући на пети.{S} Изгледала је више као какво младо, безбрижно,  
ала преко авлије и брзо се окренувши на пети заустављала се пред мајком.</p> <p>— Пјевај ми, Ха 
кри лице рукавом, па се нагло окрену на пети и побјеже у собу.{S} Димије су јој у лету необично 
 разговору били краћи од минута.</p> <p>Петком, кад су се у кући кухала каква љепша јела, слала 
— За људе је кавга...{S} Жене нек се не петљају у то...</p> <p>— Она је овђе ханума!..{S} Њезин 
та ће да им каже, а она је само муцала, петљала нешто и гунђала, нагло се окрећући и бјежећи, с 
е, масло, мед, воштину.{S} По десет, по петнаест товара, на изгладњелим мршавим коњима и по нек 
ивао уз мале, глатке, зелене лончиће на пећи, а одсијев му заигравао и клизио по шарама дебелог 
ти кроз нос, како хукти и букти ватра у пећи, иза које у старој мусандери клопара и чепрка миш  
ђа се, извиче. — Јесам ли ја међед јали пехливан па да ми се смијеш?..{S} Шта ти је?</p> <p>— б 
око нас окупљати читава гомила, као око пехливана или Цигана с међедом.{S} Поче и дречати, грај 
ао „у свијет“ да се научим лоповлуцима, пехливанлуцима и мајсторијама туђинским.</p> <p>Дрека о 
ет јављала она чудна жеља: да мучим, да пецам, да уједам подмукло, испотаје:</p> <p>— Зар се ни 
есто да олакшам, још сам је више мучио, пецао.</p> <p>— Зар ти је сада мрзак, па га гониш? — за 
е онако засмијала?..{S} Рашта ме почела пецати? — питао сам се, газећи по оштром шљунку који ми 
 Ни ти нијеси бољи — опет ће оно момче, пецкајући. — Нијеси смио ни пушке опалити, него одмах б 
, избацио би с подсмијехом, подругљиво, пецкајући.</p> <p>Зато га и мрзили многи и туђили се од 
> <p>— Могла си и замолити — дочекам ја пецкајући, дражећи је. — Опростио би...</p> <p>— Ја да  
о, ради чега му се сви и подсмијевали и пецкали га.</p> <p>Једино је нешто више пристајао за ма 
и све, дјеца, колико их било, почела ме пецкати и дражити.{S} Нијесам готово нигдје могао крочи 
ве више и више почех и шале просипати и пецкати их...</p> <p>Пазарисмо.</p> <p>Чим муштерије од 
, да је когод не прекори тиме, да је не пецне, вјечито ме гурала у прикрајак, гонила од себе, з 
 дође ми да и сам постанем суров, да је пецнем, надражим, да се осветим мало.</p> <pb n="386" / 
, страх да се не нашале с њом, да је не пецну.{S} Зато се вазда и уклањала, измицала, сакривала 
вље, — оклен сам те хранила, пече сада, пече и гризе и дави...{S} Храна мајчина црну ти мајку п 
е — рече живље, — оклен сам те хранила, пече сада, пече и гризе и дави...{S} Храна мајчина црну 
а га заложи залогајем или да му из неба печени голубови полете у уста!..{S} Какав ми је, бива,  
о и ширио по читавој авлији силан мирис печења, ишле су ознојене, узбуђене, са неуређеном косом 
ојке, које јој вириле испод растављених пешева од кошуље.</p> <p>— И овђе... овђе — рече живље, 
ово падале по тлима, а испод разгрнутих пешева провиривале им танке пушчане цијеви и сијевали с 
који јој се обично заустављали на коси, пешевима кошуља, или падали на снијежне, обнажене прси, 
 каквих: пите, пексимита, уштипака, или пешкеш који: махраму, јаглук, кошуљу...</p> <p>Неколико 
дан, кроз два, носећи узгред и некаквих пешкеша и понуда разних.</p> <p>Једанпут само задржао с 
и момци и дјевојке, отпочнемо са таквим пешкешима и са састанцима у ноћи, по мјесечини, кад руж 
<p>Па и не сачекавши одговора, узела је пешкир, — који је висио крај огледала, — да ме сама опе 
а дохвати велики бакрени ибрик, пребаци пешкир преко рамена и понудивши да умијемо руке прије р 
ште: „Дај чашу воде“... други пут: „Дај пешкир“... трећи пут: „Дај кахву“...{S} Хамид ту, а мен 
? — запита јаче, гледајући изнад себе у пешкир некакав што је висио на зиду. — Како то?..</p> < 
ва се умотавајући у ћурак и од ишараног пешкира правећи турбан око главе. — Јесам ли кршна?..</ 
чивке, носећи воду и указујући на чисте пешкире које бијаше пребацио преко рамена. — Сад ћу ја. 
 хитала је с ибриком у руци и са чистим пешкиром преко рамена, да му полије; затим, припаливши  
, са двије стране, ишла двојица момака, пијаних, разузданих, полудивљих, који су попијевајући и 
ок сам ја почео посртати и тетурати као пијаница, с муком се опирући на пушку, коју сам једва д 
 — нијесу познавали.</p> <p>Називали их пијаницама, лоповима, разбојницима, који имају више уби 
и запињала за ноге, те смо се често као пијанице какве поводили и посртали.</p> <p>Тек након ду 
еби, опијали се тада његовом силом и, у пијанству, жељни да се размећу оним чега сами немају пр 
бацају као марјаши...{S} Ко год хоће да пије, Зулфага плаћа...{S} Шта год Хасан зажели, Зулфага 
еко читав дан ударао са врећом препуном пијеска, те ми сва ребра и све кости поломио.{S} И ништ 
аслоњени уз зидове, одбијајући димове и пијуцкајући, пожудно их гледали и добацивали им масне,  
а, носећи у малим, калајисаним тасима и пилава, и червиша, и долме, и јапрака.{S} Све ми то ост 
и, <pb n="348" /> дружио се с њима, јео пилава из старих, великих казана бакрених, продавао им  
 ни од чега, — частили су се међусобно, пили, свађали се.{S} По њиховим собама као да је потоци 
је могао човјека отворено, — вјечито је пиљио негдје у висину, изнад себе, — и на какав дужи го 
 њима, као јање изведено на пазар, кога пипају и загледају са сваке стране, рачунајући: хоће ли 
сана, јаче стежући пушку и бесвјесно се пипајући око паса гдје су ми били фишеци.</p> <p>— Ако  
тром шљунку који ми хрштао под ногама и пипајући се по џеповима у којима су звецкале паре. —— Ј 
о <pb n="359" /> се окретала око мене и пипала ме по прсима, по раменима.</p> <p>— А сад... рек 
њега, загледао, тврдим, жуљавим прстима пипао оштрице, трљао га, уређивао, чистио.</p> <p>Једна 
пет почеше поклецавати.{S} Два-три пута пипао сам се и по њедрима и по џеповима, мислећи да ћу  
н, осјећајући јој близину, врпољио се и пипао рану.{S} Тек кад се измакла од њега и изишла из с 
ова више, нагло скочих и почех сам себе пипати и разгледати.{S} Опипах главу, рамена, мишице, б 
приступи ми и не говорећи ништа поче ме пипати иза врата, кушајући да ме одигне од тала, исто о 
сан, опазивши је, и сам се збуни и поче пипати око себе, извлачити нешто испод душека.{S} Ни ри 
p>Сломивши лулу одбаци је у крај и поче пипати око себе, као тражити нешто.</p> <p>— Ономадне,  
 су кашње у мене куповали жито, брашно, пиринач, меку робу и све новце, што сам им дао, поново  
или препуни некаквих хартија, тефтера и писама и, кад год би мајка изашла у авлију, сједао је у 
о је оно дијете, — рече — о коме сам ти писао...{S} Знаш...</p> <p>И намигнувши, чудноват некак 
к један и тамо почео срачунавати нешто, писати.{S} Затим, пошто би она приступила, показивао јо 
тамо по два по три сахата учио читати и писати, ни за што друго нијесам имао да се бринем.{S} Н 
бројеве, — иако није знала ни читати ни писати, — и замишљено вртио главом...{S} И одмах би се  
е.{S} Све се помете, изгуби, узбуни.{S} Писка и помагњава поче се разлијетати по читавој махали 
ећао.{S} Два или три пута написао ми је писмо, приложивши уза свако по неколико гроша џепашлука 
ане међу њих румена, весела, насмијана, пита их о земљи, о хајвану, <pb n="381" /> о добрима и  
 <p>Мајка застане.</p> <p>— Ко прича? — пита узбуђено. — Ко?</p> <p>— Агинице некакве говоре: к 
вши се љутито од мене иде Сулаги и њега пита.</p> <p>— Шта ћу радити!..</p> <p>— Ради како знаш 
 само по два по три сахата.{S} Жељан да пита и распитује о усташима, — а то у дућану није могао 
ан топао, њежан поглед на ме, као да ме пита за дозволу, приступи му:</p> <p>— Хоћеш ли још ках 
<p>— Шта ћу казати? — одмах трчи мени и пита.</p> <p>— Смисли, па нареди како хоћеш.</p> <p>— Н 
{S} Ибрахим ефендија...</p> <p>Ах...{S} Питај... тамо...</p> <p>И залуд сам га дозивао и мољака 
и ме по глави. — Смајиле!..</p> <p>— Не питај!..{S} Пусти!..{S} Остави ме овако...</p> <p>— Сад 
 окрену у страну и отпрсну.</p> <p>— Не питај...{S} Обрукала се — рече.</p> <p>— Обрукала?..</p 
> <p>— А ако их буде много?</p> <p>— Не питај...{S} Иђи...{S} И пази на ме!..</p> <p>Јака, необ 
p> <p>— А оклен ти?..</p> <p>— Ништа не питај — прекиде ме и лукаво намигну. — Овога пута све ј 
понуда — одлазили да га обиђу, виде, да питају и распитају о свему.{S} Ко није могао тамо прист 
 Само се згледнуше међусобно, као да се питају: хоће ли је послушати или неће?</p> <p>— А шта ћ 
а у послу и непрестано радила нешто, не питајући нас, не гледајући чак и не говорећи ништа, вад 
аке некакве, полуголе и одрпане, и — не питајући ме, — сједио с њима, сашаптавао се и пунио фиш 
 суморан.</p> <p>Не говорећи ништа и не питајући приступи Арнаутину, који је једнако пријетио н 
 да се десило нешто необичније.{S} Нити питајући нити говорећи што, узе ме за руку и као дијете 
е да спавам.{S} Она је и даље говорила, питала, гласно размишљала о нечему.</p> <p>Тек пошто се 
ену и грицкајући мале, ружичасте нокте, питала ме о свему, шалила се.</p> <p>Није у нас било ни 
дијелу...{S} И тражила те, ловила...{S} Питала и распитивала: коме долазиш и којој си ђевојци п 
ребало, и увијек распитивала о мени.{S} Питала: и како живим, и како радим, и гдје спавам, и гд 
 Шта си донио?..{S} Шта?..{S} Камо?.. — питала је потскакујући и облијетајући око мене. — Дај!. 
тнувши преко крила.</p> <p>— Како си? — питала га Хатиџа тада, меко, мазно, љубећи му руку, — К 
ће ми то, крвниче?{S} Шта ће ми сад? —— питала је љутито, газећи по рачунима и кушљајући их, гњ 
е и да се разилазе куд који хоће.{S} Ни питала за њих није, ни наређивала да се часте.{S} Опет  
нџије увијек ме призивале себи и увијек питале: колико ракије попије мајка на дан и колико ми т 
 <p>— Хоћеш ли нам причати, ефендија? — питали су готово једногласно, оптрчавајући око њега. —  
на, усплахирена.{S} Момци су долазили и питали: какве ће наредбе да изда за винограде неке, шта 
 Ни они мени ништа спомињали нијесу, ни питали ме.{S} Хасан, као да ништа ни било није, опет ме 
сред пута, хватали за прса и шамарајући питали имају ли каквих веза са усташима...{S} Трговцима 
, ибрик и филџане са кахвом, тепсије са питама и слаткишима разним.{S} У кухињи, око које се ра 
о нигдје могао крочити од њихових шала, питања, подругачица.{S} Чак ме два-три пута на плач наг 
 — пресјекох га ватрено сједајући и без питања на миндерлук поред њега. —</p> <p>Отео ми све мо 
22" /> <p>Нехотице наметну ми се и ново питање: „А да нисам рањен?“</p> <p>Не зазирући више ни  
и је тамо?..</p> <p>И то отегнуто, тихо питање намах ме растријезни и сву ми радост помути.</p> 
вши преко крила, и додијавали са својим питањима.{S} Распитивали се и о нападају и о Авдаги и п 
} И, мјерећи погледом читаве им товаре, питао их о кући, о дјеци, о стоци, о свему.{S} За те љу 
о један другог за нове гласове, хабере, питао је ли било каквих нових напада хајдучких и није л 
{S} Питао ме и распитивао о свачему.{S} Питао и за мајку, за здравље јој, за слуге и слушкиње.{ 
зимао ме за руку и изводио у страну.{S} Питао ме и распитивао о свачему.{S} Питао и за мајку, з 
"252" /> <p>— Ђе си, одмјено јуначка? — питао је сагињући се готово до земље и љубећи ме у скут 
а састанак.</p> <p>— Што си ме звала? — питао сам је сјутрадан, кад смо се нашли и остали осамљ 
— Еј, рођо, јеси ли се пута зажелила? — питао је каткада бедевију, хватајући је испод врата и п 
<p>— Зар се ни Хатиџа не би усрећила? — питао сам тихо, указујући на њу и као подсмјехујући се. 
 канат, отворим га.</p> <p>— Хоћу ли? — питао сам сам себе руменећи и плашљиво звјерајући унаок 
смијала?..{S} Рашта ме почела пецати? — питао сам се, газећи по оштром шљунку који ми хрштао по 
ледати унаоколо.</p> <p>— Ђе сам ово? — питао сам сам себе, провирујући кроз шибље.</p> <p>У же 
 n="265" /> <p>— А шта си радио тамо? — питао је тихо и као забринуто, хватајући ме за руку и п 
ирјак какав, бескућник и беспосличар? — питао сам сам себе, преврћући се с бока на бок и отхуку 
т одбих.</p> <p>— Зар ми није једнако — питао сам га, гледајући му право у очи, — или живио од  
аскоро настати?..{S} О томе нити сам га питао, нити је што напоменуо.</p> <p>— Пљуни у длане па 
p>— Зашто га ружиш тако — неколико пута питао сам Сулагу, прекидајући причање. — Рашта?..</p> < 
тавали се, договарали.{S} Непрестано је питао један другог за нове гласове, хабере, питао је ли 
није могао тамо приступити, тражио је и питао бербере, који су са запрегнутим бошчама и засукан 
 Како то?..</p> <p>— Ја хоџу нијесам ни питао — одговорим му безбрижно, наслањајући се на мајку 
а. — Ја жену не молим...{S} Ја сам само питао, па...</p> <p>Не довршивши окрену се и пође из со 
доноси...</p> <p>Испочетка нити сам што питао Хасана, нити му говорио о томе.{S} Тек када он са 
рављајући да сам га то исто при доласку питао. — Јуче?</p> <p>— Прекјуче — кратко одговори он,  
чео питати, распитивати о свему.</p> <p>Питао о новим пословима и грађевинама нашим, о продаји  
о, наслањајући се на мајку. — Што ћу га питати?..{S} Зар сам дијете?..</p> <p>— Охо!</p> <p>Опе 
о настави разговор о другом.{S} Поче ме питати и за Јована, за дућан и обећа нам дати новаца да 
ово нијесам прије опазио?.. — почнем се питати, стидљиво прикривајући ону голотињу на себи, као 
уђене и узнемирене, почеше дотрчавати и питати нас шта се десило.{S} Сулага је, како ми рече, п 
н филџан отсијече:</p> <p>— Немој ме ни питати о томе...{S} О томе се причати не може...</p> <p 
њим.{S} Тада би по обичају и опет почео питати, распитивати о свему.</p> <p>Питао о новим посло 
но стајала и као да га хтјела још нешто питати, а он, осјећајући јој близину, врпољио се и пипа 
ичини ми се као да запита.</p> <p>— Шта питаш? — отегнух полугласно.</p> <p>— Можеш ли ићи?</p> 
т, чини да јеси <hi>баш ти</hi>, чим ме питаш...</p> <p>Он погледа на друм и усиљено се осмјехн 
тиџи.</p> <p>— Ти кућом управљаш, ти се питаш, па хоћеш ли да примимо једног госта данас — запи 
ислиш ли ти да су усташи жене, кад тако питаш! — отегну некако осорно. — Јунаци су оно, болан,  
е поздраве, да ми понесу понуда каквих: пите, пексимита, уштипака, или пешкеш који: махраму, ја 
ушају и гледају некако друкчије, мекше, питомије, сада тек као да осјети како нико моћнији од њ 
се опет окрену заптији мало, погледа ме питомије и одмахну главом:</p> <p>— Други пут буди паме 
ино међу њима изгледао је некако блажи, питомији.</p> <p>— Људима које је Алах осудио да буду н 
утали.{S} И сви ме гледали некако меко, питомо, сажаљевајући.{S} Ако би прошли поред мене, свак 
ма.{S} Натјерали их и да се пропију и у пићу да расплећу косе, бацају хаљине са себе и полунаге 
тен јабуку простријели, име своје да за-пише куршумима на зиду, на дрвету.{S} Причали су и како 
окацима, циличу тамбуре, звече дахире и пиште зурле, а измијешани момачки и дјевојачки гласови  
 за славом некаквом, за слободом, а сам пјан, дремован, дембеласт, легао насред пута и преприје 
l> </quote> <p>Људи, мислећи зар да сам пјан, раставише се и начинише ми пут.{S} Нико ни ријечи 
се да се све око мене смије, све звони, пјева и одјекује.</p> <p>Сулага нам долазио сваку вече. 
S} Чинило се као да читава кућа вришти, пјева, бјесни од весеља што се опростила бабина дахилук 
ку вече.{S} Час му криво било што трчи, пјева по авлији и игра се, час се љутио што са радницим 
м«...</p> <p>— Распалила се удовица, па пјева — довикивали јој. — Своју пјесму пјева!..</p> <p> 
разима, док она ради, непрестано ради и пјева, а плаха пјесма разлијеже јој се, одјекује, звони 
е сама, не себи, него... као што бумбул пјева другоме... теби, ето, баш теби!..{S} Аман, каква  
 пјева — довикивали јој. — Своју пјесму пјева!..</p> <p>Ни мене нијесу остављали на миру, нити  
јком.</p> <p>— Пјевај ми, Хајнија!..{S} Пјевај, душо медена! — викне мајка заносно, и удари се  
ти заустављала се пред мајком.</p> <p>— Пјевај ми, Хајнија!..{S} Пјевај, душо медена! — викне м 
о га; не жали срца, усахло ти!..</p> <p>Пјевај!..</p> <p>И хитре Циганке, вавијек орне и распаљ 
м главом, ознојена, зарумењена, весела, пјевајући чисти врата и пенџере, трља их крпом некаквом 
ањале се према њима, савијале, угибале, пјевајући, подврискујући и намамљујући туђе момке да за 
/p> <p>— А рашта да те жалим? — запитам пјевајући, ругајући се и опет. — Због Хасана?..</p> <p> 
х, вјечито је пјевала само ту једну.{S} Пјевала непрестано, неуморно, да јој се чак и ругати по 
сама ни других кајда каквих, вјечито је пјевала само ту једну.{S} Пјевала непрестано, неуморно, 
блијетајући око мене. — Дај!..</p> <p>И пјевала ми, причала, забављала се са мном, све док не б 
 кириџије и моји момци, и читавим путем пјевало се, шенлучило, пуцало из пушака.</p> <p>Сељаци  
И... и хтјела само да те гледам и да ти пјевам...{S} Дошло ми тако... да запјевам... ама не сам 
еленилом њиховим, да слуша шум Миљацке, пјевање тица, шапат траве и цвијећа.</p> <p>— Ко хоће д 
и попијевати и — одмах сам познао да му пјевање није ишло од срца, да је усиљено.{S} Тиме је са 
т, опет, тужила ми се како јој не да ни пјевати.</p> <p>— Изишла ја на авлију, на сунце, — вели 
 па зато пјеваш...{S} И нећеш у соби да пјеваш да те лијепо чујем, него тамо на авлији...{S} За 
аго ти“, каже, „што ћу брже ићи па зато пјеваш...{S} И нећеш у соби да пјеваш да те лијепо чује 
ије проговорио ријечи: само је мумољио, пјевуцао нешто.</p> <p>— Ево нас — рече напошљетку Сула 
} Лагано оде и затвори врата за њим, па пјевуцкајући узе наргилу и, сједнувши и пребацивши ногу 
изађе безбрижно звиждућући и полугласно пјевуцкајући.{S} Дошавши до испод ћошка успори ход, зас 
 бије пара, расипље се лака, бјеличаста пјена, пада по трави, по калдрми, по широким јој прсима 
 милости ни према коме...{S} Крв људска пјени се сад на сваком камену, мјесто росе разлијева се 
ан и раздражен, са закрвављеним очима и пјеном на уснама, гази по њој, гази и игра, скаче и уда 
рашан, с исколаченим, помућеним очима и пјеном око уста, поново врисну, прекиде коноп један и р 
ма зазвонило момачко оружје и зарзали у пјену обучени парипи, мајка се опет претварала у ону ст 
у још више распали, наљути.{S} Цичећи и пјенушећи од бијеса поче жестоко, силовито ударати по њ 
вене крви шикну, попрска све унаоколо и пјенушећи поче се пушити на трави, а златне ките од бар 
ити и мој и Зулфагин пријатељ — дочеках пјенушећи од бијеса и тапкајући у мјесту. — Са једним т 
</quote> <p>И, као да није знала других пјесама ни других кајда каквих, вјечито је пјевала само 
итлају, трзају, а дивља, силна, страсна пјесма све то јаче одлијеже авлијом, опијајући, дражећи 
 ради, непрестано ради и пјева, а плаха пјесма разлијеже јој се, одјекује, звони кроз башчу, пр 
е недалеко, у комшилуку, разлијегала се пјесма нечија и припуцавале су пушке.</p> <p>И дуго смо 
ки гласови као да циче, вриште, звоне и пјесма се пробија кроз оштру, студену ноћ, па као да се 
м и наднесена над ђерђеф ниже пјесму за пјесмом, него омалено, ситно дјевојче у мушком одијелу, 
 и из спрдње назвали пјесму »удовичином пјесмом«...</p> <p>— Распалила се удовица, па пјева — д 
 с вретеном и наднесена над ђерђеф ниже пјесму за пјесмом, него омалено, ситно дјевојче у мушко 
чак и ругати почели и из спрдње назвали пјесму »удовичином пјесмом«...</p> <p>— Распалила се уд 
и колико ми тамбура разбије о главу док пјесму допјева...{S} Колико ли сам суза пролио због тих 
ш оран и расположен.</p> <p>Ипак читаву пјесму није до краја допјевао.{S} Изненада је прекиде,  
ица, па пјева — довикивали јој. — Своју пјесму пјева!..</p> <p>Ни мене нијесу остављали на миру 
нији.{S} Знали смо да нам нема још дуго пјешачити па да га се дочепамо, за ђаво би га знао ушље 
/p> <p>Помолише се.{S} Напријед су ишли пјешице двојица сеиза, високи, крупни људи, с брковима  
кад, кад би смрдљива лојаница почела да плави и да шкиљи, узимала је мумаказе, усекњивала свије 
н и здепаст, са големим носом и великим плавим брчинама, стаде преда ме, поносито зазвеча сабљо 
ма које се једва видјеле испод големих, плавих обрва, са танким, нагриженим брковима и великим, 
јући према ватри и старајући се да кроз плавичасти сумрак распознам сјенке оне што су се гуриле 
у, тужну, уплакану.{S} Двије кривудаве, плавкасте, танке црте, — трагови суза, — спуштале јој с 
 смокава и тамо негдје далеко, далеко у плавој, свијетлој висини тоне, растапа се и изумире.</p 
че!</p> <p>— Издајниче! —— отегну Хасан плазећи ми језик.</p> <p>— Хоћеш да ме оставиш, изневје 
авали лупежи и разбојници и свакоме бих плазио језик, ругао се, псовао.</p> <p>Што сам више осј 
им својим имућем.{S} Трзала се, љутила, плакала, нудећи ме да ја све узмем у своје руке, молећи 
 се љуте и кидају.</p> <p>Мајка је опет плакала непрестано кад су јој причали о мени.{S} Кришом 
глас, измамише ми сузе.{S} Што сам више плакао бивало ми је све лакше и са сузама као да су се  
о пуцкара, тутњи и хукти ватра, чији је пламен кроз <pb n="281" /> отворена врата зализивао уз  
е мјесто украј ватре чији се гребенасти пламен све више и више извијао и поигравао освјетљујући 
јући, рвући.{S} Широк модрикасто-златан пламен освјетљавао им половину мрког, знојавог, сунцем  
само да час прије засједнем покрај оног пламена, да се одморим под стрехом оном, макар то била  
јетлило се, блистало некако, очи јој се пламиле, сијале, а црвена шамија на глави као да је и с 
утања, опазили ватру, како пред колибом пламти, заиграва и лиже готово до под саму трулу и искр 
је, пуније; црне очи почеле јој горити, пламтити; стас постао виткији, облији, а прси набрекле, 
мија на глави као да је и сама горјела, пламтјела.</p> <p>— Госта2?..{S} Кога?.. —— запита зачу 
ј своје њиве под дрветом једним лежао и пландовао, док су му све комшије унаоколо радиле и уређ 
а чудо, мјесто да се забринем, наљутим, планем, поста ми све смијешно, необично смијешно.</p> < 
их кромпира и поче их љуштити.</p> <p>— Планина је кућа њихова — рече. — Има их свуда.</p> <p>— 
ично што од тога одјекује читава гора и планина, те се причиња као да десетина њих у један исти 
, сметали да види небо и сунце, и модре планине, баште са бехаром и зеленилом њиховим, да слуша 
је рике, буке и блеке одјекивала брда и планине, гониле су моје кириџије и моји момци, и читави 
, не зна за кућиште; кућа им све горе и планине, а коначиште свако мјесто ђе се затеку...</p> < 
олили, дигла у хајдуке...</p> <p>Горе и планине препуне су чета њиховијех...{S} Ударају, напада 
d>XVII</head> <p>Осванули смо у шуми, у планини.{S} Задихани, заморени, готово изнемогли од дуг 
куд из даљине, с мрких, суморних висова планинскијех.</p> <p>— Хасане!..{S} Чујеш ли?..{S} Људи 
дари сјекире о дрво, а одозго са врхова планинскијех зачу се стегнуто, језиво извијање, лајање, 
утимо се кроз махале и сокаке „у лов, у планину“.{S} Ловили, наравно, нијесмо ништа.{S} Само се 
 клепеће све јаче, одјекује кроз читаву планину, те ми се покаткад причини као да негдје неко ч 
рисну пушка и пуцањ одјекну кроз читаву планину, а неколика листа букова, погођени куршумом, за 
I</head> <p>Заноћили смо покрај чобана, планинштара, пред старом, ниском колибом њиховом, која  
икају уз двојнице, — него чобани какви, планинштари, дрвосјече.</p> <p>— Их!..{S} И ти се уплаш 
pb n="310" /> дубоко утонуле у главу. — Планинштарима нико не пријети...{S} Хајдуци ударају на  
 и кренуо за њим.{S} Нити смо се јавили планинштарима, ни опростили се с њима, поздравили.{S} Х 
 и, подрхтавајући од узбуђења, узвикнух планинштарима:</p> <p>— Добра ви вече, људи!..</p> <p>— 
 Ја да замолим?..{S} Ја?..{S} Њега?.. — плану Хатиџа изненада и опет затресе чупима. — Да се пр 
 <p>— Све...</p> <p>Ја заборавих на се, планух.</p> <p>— Лаже! — викнух помамно прихватајући за 
ађу.</p> <p>— И оставићу, чим си таки — планух ја жешће, пљујући и на њега и на нож његов. — За 
и путници, који се међусобно порезали и платили ханџији унапријед читав мој трошак за пуних пет 
извади кесу с новцима.</p> <p>— И да ти платим, — отсијече оштро, играјући се кесом —— све што  
мајке за своје паре и.. и још их лијепо платио...</p> <pb n="344" /> <p>У мени поче кипити, вре 
>— Ништа је — рече мирно, утежући бедру платном. — Зарашће брже...</p> <p>— Кроз десет дана? —  
јаши...{S} Ко год хоће да пије, Зулфага плаћа...{S} Шта год Хасан зажели, Зулфага доноси...</p> 
<p>— Тебе нијесам служио и немаш ми шта плаћати</p> <p>— кратко, поносито одговори Осман. — А р 
ити шта год смо хтјели.{S} Хасан је био плах, силовит, необуздан дјечко, који као да ни ода шта 
ок она ради, непрестано ради и пјева, а плаха пјесма разлијеже јој се, одјекује, звони кроз баш 
а се Хајкуна, али не она бујна, једра и плаха Хајкуна коју сам навикнуо гледати како се непрест 
ко нога, док <pb n="261" /> оне, кршне, плахе, једре, са ужагреним очима, зажареним образима и  
це, слушкиње нам.{S} Гледајући је онако плаху, једру, кршну, како у танкој кошуљи и димијама, б 
 подругачица.{S} Чак ме два-три пута на плач нагонили и кад плач није помогао, почео сам се бра 
 ме два-три пута на плач нагонили и кад плач није помогао, почео сам се бранити камењем.{S} У љ 
мења набацао у дућане подругивача, кроз плач их проклињући и псујући немилосно!..{S} Стид ме и  
слонивши ми главу на раме, ударила је у плач.{S} Ништа више није знала проговорити, ни објаснит 
и прсте, спусти се испод зида и удари у плач. — Ето...</p> <p>— Хатиџа!</p> <p>Притрчим јој и п 
валих се на Хајкунино крило и бризнух у плач.</p> <p>Они заћуташе.{S} Пустише да се исплачем.{S 
га за све ово сазнао кроз непун сахат и плачући и пренемажући се поче љубити мајки и руке и врх 
вити.</p> <p>— Убићу је! — пријетио сам плачући и ваљајући се по трави. — Убићу!..</p> <p>— Бог 
/> <p>Зулфага се сакри за бимбашу и као плачући рече:</p> <p>— Ето... тако и синоћ ударио на ме 
="254" /> <p>— Како ћу? — запита готово плачући. — Да је моје ја... ја бих продао неколико кмет 
> <p>— Ја га се бојим — прошапта готово плачући. —</p> <p>Бојим га се...</p> <p>— Их!..</p> <p> 
си ми драг, узми ме!.. — узвикну готово плачући. — Што отежеш са свадбом?..</p> <p>Узми ме!..{S 
бевићу, пуцали, шенлучили и попијевали, плашећи унаоколо тице које су излијетале из шипражја и  
{S} Сметењаче!..</p> <p>— Ко се од зеца плаши, нек се не спрема у хајдуке, — одвратих му подруг 
огао и мировати.</p> <p>— Ко се од зеца плаши, нек се не спрема у хајдуке — добаци Хасан пакосн 
очели доводити по ноћи, да се свијет не плаши...</p> <p>— Брука!</p> <p>— Срамота!</p> <p>Хасан 
има, познао сам да се боји нешто, да се плаши од њега.</p> <p>— А баш ћу да га дочекам овако —  
претрне, премре.{S} Због тога се и ноћи плаши толико.</p> <p>Кад се ноћ спусти, — каже — читава 
 се у руци налазило.</p> <p>И као да се плашила нечега, много се плашила.</p> <p>Лежећи или сје 
<p>И као да се плашила нечега, много се плашила.</p> <p>Лежећи или сједећи често би се стрекнул 
 токорсе да се осоколи, а све стрепило, плашило се.</p> <p>За неколико дана Хасан је непрестано 
ајде и гласове...</p> <p>Ништа...{S} Не плашим се ја ничега — брже одговори Хасан, комешајући р 
и се. —</p> <p>Пхи!..</p> <p>— Ја се не плашим...</p> <p>— А што си га спомињао кад се не плаши 
 необично...</p> <p>— А ја се за хајван плашим — прошапта стари забринуто, и попридиже се. — Ву 
 макар колико се јуначио и претварао, — плашио исто као и ја, да је и њему мучно било као и мен 
реко рамена. — Баш си јунак!..</p> <p>— Плашио си се и ти!..</p> <p>— Лажеш!</p> <p>— Лажеш ти! 
/p> <p>— А што си га спомињао кад се не плашиш?..</p> <p>И спуштеним гласом доврши:</p> <p>— Не 
ш ли се на ме наљутити? —- запита меко, плашљиво, тихо, а глас јој дршће, трепери као да ће пон 
оћу ли? — питао сам сам себе руменећи и плашљиво звјерајући унаоколо.</p> <p>И опет сам пролази 
Слатки мој!..{S} Шећеру мој!..</p> <p>И плашљиво се осврнувши опет пребаци фереџу преко главе,  
сме, или ћупицу какву, завежљај, торбу, плетару.{S} Каткада је излазио носећи дијете у нарамку  
е по соби и, не бранећи јој да ме удара плетеницама, јаглуком, шамијом, да ме штипа, уједа, чуп 
ала јој око главе, треперила, а дугачке плетенице шибале је по куковима и расплетале се, расипа 
у се прелијевале, као растопљени туч, а плећа неколицине, окренута према нама, чинила се кроз п 
која му се са врха феса спуштала све до плећа и лагано га куцкала по њима.</p> <p>Ријетко када  
бог мене, — почела ме шибати по рукама, плећима, бедрама, по глави.{S} Узалуд сам врискао, пома 
е му турбан с главе и раскидаше џубу на плећима.</p> <p>— Душманин је то и динсуз — викали су п 
ати.{S} И разаспу им се свилене косе по плећима, и почну пуцати затегнуте јечерме на прсима, и  
ени куршумом, залепршаше и падоше му по плећима.{S} Он напуни поново и поново опали...{S} Затим 
еселим цвркутом извијале се изнад нас и пливале у сунцу, у свјетлости.</p> <p>И нигдје да заста 
сад згоде, ево људи, па да ударимо и да плијенимо што се плијенити може...{S} Ако смо чекали и  
ди, па да ударимо и да плијенимо што се плијенити може...{S} Ако смо чекали и дочекали смо...{S 
 таваница силно заударало на стареж, на плијесан; око разлупаних пенџера испреплела се паучина  
им жутим, помућеним очима које му испод плиткога чворугавог чела <pb n="310" /> дубоко утонуле  
ти, око авлиских врата и око баштенских плотова.</p> <p>Момци, што нам још остали у кући, непре 
те, слушате оца и матер, не убијате, не пљачкате и... нико <pb n="274" /> од вас ни бољи, ни па 
оме!..{S} Сви сте ви, сви смо, хајдуци, пљачкаши, разбојници.{S} И ако нам се ђеца не опамете,  
 Гори, да се тамо окреше са хајдуцима и пљачкашима „како не би заборавио владати с оружјем«, ма 
!..{S} Смајиле!..</p> <p>И, изненађена, пљесну рукама и поче ломити прсте.</p> <pb n="330" /> < 
 <p>— Не знам.</p> <p>— Их!..</p> <p>Па пљесну рукама и зажмири мало.</p> <p>— Бојиш се ти ноћи 
>— Ах! — узвикну Сулага угледавши их, и пљесну рукама. — Ах!..</p> <p>И одмах као да се прибра, 
</p> <p>— Доста! — готово цикну мајка и пљесну дланом о длан. — Не увијај ми ништа...{S} Говори 
е?</p> <p>— Ево...</p> <p>Ова привири и пљесну рукама...</p> <p>— То?..{S} А шта ће то?</p> <p> 
 <p>Момче испусти алку, узвикну нешто и пљесну дланом о длан.{S} Па брзо пружи руке до иза кана 
рући се на то што сам се трзао, отимао, пљувао му на лице и на хаљине, мирно ме водио кући и гу 
 у устима.</p> <p>— Јес’, дина ми!..{S} Пљувачка!..</p> <p>То ме охрабри, осоколи да поново нап 
...{S} И уста ми се спекла, осушила.{S} Пљувачке сасвим понестало, пресахнула ми; само ми на ис 
" /> <p>Испљунувши, опет као да осјетих пљувачку у устима.</p> <p>— Јес’, дина ми!..{S} Пљувачк 
ставићу, чим си таки — планух ја жешће, пљујући и на њега и на нож његов. — За ситницу, па нож  
 питао, нити је што напоменуо.</p> <p>— Пљуни у длане па ради — само ми рече при поласку и крен 
јој Хајкуну.</p> <p>Обје су под читавим пљуском свјетлости која је навирала у собу сједиле покр 
њих и засјео пред џамијом.{S} Око њега, по сниским малим софама поредали се угледни најстарији  
ко ње и падале јој по глави, по рукама, по раменима, весело гугућући, лепршајући крилима и хлад 
ама под пазухом и с фењерима о пушкама, по два пута пролазили су поред нас, ишли, враћали се, с 
 ме шибати по рукама, плећима, бедрама, по глави.{S} Узалуд сам врискао, помагао, отимао се.{S} 
арајеву, како су сакривене по хановима, по гробљима, по црквама и само чекају згоду када ће уда 
{S} Поче ударати и по глави, по леђима, по ребрима, по раменима.{S} Дјевојче оно, преплашено, ц 
од наргиле; ударала по лицу, по леђима, по прсима, свуда.</p> <p>И кад би се подигао и почео бј 
 непрестано.</p> <p>Ишао сам по селима, по уским, прашњавим, изрованим друмовима њиховим; ноћив 
 су сакривене по хановима, по гробљима, по црквама и само чекају згоду када ће ударити и читав  
рати и по глави, по леђима, по ребрима, по раменима.{S} Дјевојче оно, преплашено, цикну и устук 
а као да ми се разли по читавим прсима, по носу, устима, свуда.{S} Брже боље испљунух све, изба 
кретала око мене и пипала ме по прсима, по раменима.</p> <p>— А сад... рекоше... да си погинуо. 
оплина нека поче разлијевати по прсима, по читавом тијелу.{S} И, тога часа, дође ми да заплачем 
.. а ти си кучка једна!.. .</p> <p>Она, по обичају, накриви главу и, држећи мали прст на устима 
м да пође.{S} Окупила би се по двојица, по четворица или више њих, потпуно опремљени и оружани, 
 готово није ни излазила, али су слуге, по наговору њезину, морале сваки пут да одговоре е је н 
ише било ни пријатеља ни душмана да се, по дану или по ноћи, врзају око наше куће.{S} Једино ст 
чету ономе.{S} Поче ударати и по глави, по леђима, по ребрима, по раменима.{S} Дјевојче оно, пр 
купиле се око ње и падале јој по глави, по рукама, по раменима, весело гугућући, лепршајући кри 
 лака, бјеличаста пјена, пада по трави, по калдрми, по широким јој прсима и јаким, гуштерастим  
милу.{S} Поче тући немилосно, крвнички, по свакоме.{S} Наста вриска, помагњава, кукњава, наста  
часта пјена, пада по трави, по калдрми, по широким јој прсима и јаким, гуштерастим бутима.</p>  
ом на устима, почнем газити по прашини, по маријашима, кешкати их ногама, разбацивати.{S} И што 
 запита она и поче ме миловати по коси, по образима. — Ђе те боли?..{S} Шта?{S} Како то?..</p>  
аквим пешкешима и са састанцима у ноћи, по мјесечини, кад руже цвату и јоргован мирише?{S} Је л 
 махалама нагиздан, обучен, пребацивши, по обичају, руке преко пушке која му лежала на раменима 
е неће.{S} Јок!..{S} И сада, сваки дан, по неколико пута као да зачује: и коњски топот, и звеку 
ара и да протргује.{S} И како је свако, по примјеру Јованову, из свега грла хвалило своју робу  
} Пођосмо.</p> <p>Али ове ноћи нијесмо, по обичају, застајали пред свачијим вратима, нити онако 
читао нам је, причао, тумачио по сахат, по два.</p> <p>И нико, чини ми се, није знао онако прич 
коже, масло, мед, воштину.{S} По десет, по петнаест товара, на изгладњелим мршавим коњима и по  
ији трговци у чаршији, што су по десет, по двадесет и по тридесет година трговали непрестано сј 
 мерџане које бијаше разасула по крилу, по новим, свиленим димијама, кад ме опази некако поплаш 
ружаних и опремљених...</p> <p>По дану, по ноћи увијек су на ногама...{S} У берберницама и кахв 
{S} Зној је облијева по лицу, по врату, по мишицама, мокра коса лијепи се по челу и по образима 
о почивке.{S} Зној је облијева по лицу, по врату, по мишицама, мокра коса лијепи се по челу и п 
м цријевом од наргиле; ударала по лицу, по леђима, по прсима, свуда.</p> <p>И кад би се подигао 
споменула је њега, Зулфагу.{S} И одмах, по тим ријечима, познао сам да се боји нешто, да се пла 
ћепенцима и големим стрехама изнад њих, по којима одавно израсли и прилип и маховина, желећи да 
ла се паучина и повијала се попут дима: по канатима се нахватала прашина с прста дебела.</p> <p 
риближује својој кући, дому своме...{S} По неколико каравана коња, голих, растоварених, са зобн 
.</p> <p>— Хм...</p> <p>— Душе ми...{S} По читав дан једва ако неколико залогаја изједе...</p>  
 дрхтати око мене, све поигравати...{S} По друму, око нога ми, као да се испреплело неколико пу 
јек не загрца, не осврћу се на њега.{S} По срећи, њихова помоћ мени је ипак у згодан час дошла  
и су се међусобно, пили, свађали се.{S} По њиховим собама као да је потоцима текла медовина, ра 
ије, састајао се с њима, сашаптавао.{S} По неколико ибрика кахве наручивао је и чашћавао сваког 
о... ни сам не знам како бих назвао.{S} По свему се могло познати да је то мучи, силовито мучи, 
ајама и да бих и њима коју пару дао.{S} По срећи, у мени је било и сувише бабине крви, које ми  
ир, вуну, коже, масло, мед, воштину.{S} По десет, по петнаест товара, на изгладњелим мршавим ко 
есто на моју собу и указивали на њу.{S} По томе сам одмах могао и <pb n="266" /> познати да су  
p>Иако сам у Сулаге ишао доста често, — по једном и по два пута у неђељи, — ипак се са Хатиџом  
е дуње од којих читава соба мирисала, а по пенџерима, поред каната, поредали се лонци са феслиђ 
егово договарање трајало је само по два по три сахата.{S} Жељан да пита и распитује о усташима, 
 одлазио каткада у мектеб и тамо по два по три сахата учио читати и писати, ни за што друго ниј 
 Никшић, дочекани су и разбијени; једва по десетак људи што живе изнесоше главе.{S} Гласови кој 
је требало почивке.{S} Зној је облијева по лицу, по врату, по мишицама, мокра коса лијепи се по 
е.{S} Час му криво било што трчи, пјева по авлији и игра се, час се љутио што са радницима и км 
наљути.{S} Приступи му нагло и ошину га по образу.</p> <p>— Јок!..{S} Слушаћеш ме, крмче никака 
куће одмах, овог часа...</p> <p>Зулфага по обичају нити се противио, нити се бранио.</p> <p>— Ј 
 на њ пази, опет су увијек слали некога по ме, поручивали, звали ме.</p> <p>И није да су ме зва 
расипље се лака, бјеличаста пјена, пада по трави, по калдрми, по широким јој прсима и јаким, гу 
 брани, отима; узалуд се окреће и увија по душецима.{S} Нико га отјерати не може.{S} Ту је он,  
 имуће пропадало и забаталило се, мајка по препоруци некакве стрине, тетке ли, узе једног субаш 
е гледала у ме и непрестано ме миловала по коси и по образима.</p> <p>Сулага, враћајући се из ч 
ве, са распуштеном косом што јој падала по голим прсима и по обнаженим мишицама, чудно се проте 
 се и, уморена и малаксала, опет падала по трави, ваљала се.</p> <p>У неко доба чинило се као д 
и шапутати, немирно је устајала, ходала по соби и чупала, кидала све што јој се у руци налазило 
уштала све до плећа и лагано га куцкала по њима.</p> <p>Ријетко када да чаршинлије нијесу устај 
а неуређеном косом која јој се расипала по челу и са обнаженим рукама до лаката, које су биле з 
илу, која се као прецвао бехар расипала по широким, гуравим витловима.{S} Опазивши ме, спустише 
раскиданим цријевом од наргиле; ударала по лицу, по леђима, по прсима, свуда.</p> <p>И кад би с 
јецом која су скакала, врискала, трчала по њој и играла се клиса, лопте, сакриваче.{S} И све је 
 опазио како је оштрим ноктима загребла по мишици и пустила крв; затим, опазивши како цури, поч 
ама горјела и као да се све више ширила по јаким, косматим прсима његовим...{S} Хоџиница је нек 
и и низала мерџане које бијаше разасула по крилу, по новим, свиленим димијама, кад ме опази нек 
ти — каже увријеђено, ударајући прстима по камењу. — Ругаш ми се.</p> <p>— Не ругам ти се, јање 
даље у ватру и шарали кратким прутићима по пепелу, <pb n="308" /> а ни загледали нас нијесу бољ 
о, хиљаду корака издизао се украј друма по један хан и као да ме мамио, дозивао себи.{S} Његови 
махала, доврвиле би јатомице првог дана по одласку његову, засјеле и по собама и по авлији и, р 
оче се и хука стишавати.{S} Жене, једна по једна, изостајаху покаткад, почеше се јављати све рј 
у и да му отцијепе двадесет и пет штапа по табанима.</p> <p>„Што шибаш човјека, честити царе?“  
 својом руком отцијепи му још пет штапа по табанима...</p> <p>И хоџа би са заносом почео описив 
ећи на гомиле бисага, кабаница и конопа по путу, спустих се низ басамаке.</p> <p>Дотрчавши на а 
и изнад врата ардијских, фишеке разбаца по шилти и по чекмеџи с новцима, те ми је у неко доба д 
рпљењем очекивао.</p> <p>Чак су и дјеца по махалама знала да се у читаву шехеру нико у томе с њ 
...</p> <p>— Сам?..</p> <p>Па се почеша по носу и као да размишљаше нешто.</p> <p>— А како те х 
еса, спуштала се низ бедру и куцкала је по везеним чакширама, чији је тур падао готово до тала. 
тано цури, пуже, гамиже, тече. — Шта је по Богу?</p> <p>— Боље би било да сам болестан, — одгов 
реперила, а дугачке плетенице шибале је по куковима и расплетале се, расипале...</p> <p>— Ко је 
гућући, лепршајући крилима и хладећи је по образима.{S} Чак се љутио и што му не одговара ништа 
о земљу, трчао јој као сулуд, тапшао је по врату и сапима, прстима рашчешљавао дугу, свилену гр 
дуцима, о јунаштвима њиховим говорио је по два сахата, причао и о животу њихову, о царевању у г 
кању и подврискивању, трчећи понесох је по соби и, не бранећи јој да ме удара плетеницама, јагл 
 иза појаса увијек се румениле по двије по три наранче.{S} Чим би сјео почео би све истресати и 
пустила Хајнију и истукла Зулфагу, није по обичају ни отишла у своју собу нити се тамо затворил 
ће да отспава, ни са комшијом да попије по неколике кахве, и који хоће читав ред чаршиски наопа 
о, ново, лијепо, нешто што се не казује по дану, под врелим, топлим сунцем, кад се крв у жилама 
поправљајући појас, чије му ресе падале по бедри.</p> <p>Чуо сам само како је споменуо некаква  
им струкама, чије су ресе готово падале по тлима, а испод разгрнутих пешева провиривале им танк 
 златом извезене чеврме и готово падале по јастуцима; испод шише жутиле се неколике обвехле дуњ 
 су се оне отимале, ударале га и гребле по лицу вриштећи и подцикујући, штипао је сваку за обра 
љешника а иза појаса увијек се румениле по двије по три наранче.{S} Чим би сјео почео би све ис 
?..</p> <p>Па отвори врата, помилова ме по руци и лагано, пажљиво, изгура ме пред собу. </p> </ 
59" /> се окретала око мене и пипала ме по прсима, по раменима.</p> <p>— А сад... рекоше... да  
тећи главом и, одигнувши прст, удари ме по носу. — А ја знам да треба...{S} Кад се кућа кући, о 
 <p>Па ми пружи хоџину пушку и удари ме по рамену.</p> <p>— Буди ми јунак! — рече. — Ни од шта  
змије и запињати ми за ноге, ударати ме по бутима, теглити земљи...{S} Почех посртати. </p> </d 
но, испрекидано запита она, милујући ме по глави. — Смајиле!..</p> <p>— Не питај!..{S} Пусти!.. 
 тако знаш бранити...</p> <p>Тапшући ме по рамену настави ватреније:</p> <p>— То... то ваља!..{ 
.</p> <p>И измахујући шамијом, ошину ме по образима и поче жмиркати.</p> <p>— Ја сам мислила да 
ега на миндерлуку, и да га треснем њоме по глави, да га на мјесту убијем.{S} Једва сам се савла 
а и у самом Сарајеву, како су сакривене по хановима, по гробљима, по црквама и само чекају згод 
друкчије гледати.{S} Забрани ми скитање по махалама, трговање, дружење са јаранима.{S} И узалуд 
<p>Кметови распусте уморене мршаве коње по авлији, разбацају вреће са житом и мјехове с маслом  
сваком камену, мјесто росе разлијева се по трави...{S} Чудни земани настају и чудна се несрећа  
кања видио да се Хасан не враћа и да се по свој прилици неће ни вратити више.{S} Било ми као да 
та на опанцима попуцала му и влачила се по земљи, заплетала се за ноге, гајтани на прашњавим то 
.</p> <p>Старац застаде мало, почеша се по упалим, мршавим прсима, — сва му се ребра могла избр 
ешке, дебеле ките ударале и расипале се по калдрми, — сви као да задржаше дах и мучке се поклон 
није смио сам да пође.{S} Окупила би се по двојица, по четворица или више њих, потпуно опремљен 
о суђено — прошапта Сулага и поглади се по бради. — Воља Божја...</p> <p>— Жао ми само што га ј 
под, а крв му потече из носа и разли се по ћилиму и по антерији.</p> <p>— Уби!..{S} Закољи!..{S 
рату, по мишицама, мокра коса лијепи се по челу и по образима, док она ради, непрестано ради и  
 сасувши мало воде на длан, пошкропи се по лицу.</p> <p>— Хајде!..</p> <p>Зијевајући и протежућ 
дена! — викне мајка заносно, и удари се по кољену. — На штеди грла, не било га; не жали срца, у 
 сад си гладан! — викну јаче и удари се по кољену. — Ја се запричала, а ти гладан...{S} Их!..</ 
но почеше тражити фереџе и сакривати се по собама.</p> <p>Једини ја као да сам био нешто присеб 
гује и размишља, поче ходати, мотати се по читавој кући, завиривати свуда, надгледати, пазити.{ 
о моју антерију, не опазивши ме нити се по обичају јавивши.{S} Пошао је одмах право мајки која  
рестано шаптао о нечему, смјешкајући се по обичају, улагујући се, умиљавајући.{S} Неки су ми го 
 <p>— Их! — рече зачуђено, чешкајући се по глави.</p> <p>— Баш се раскрвавили...</p> <p>Бржебољ 
е! — пријетио сам плачући и ваљајући се по трави. — Убићу!..</p> <p>— Богата је и донијеће ти п 
који ми хрштао под ногама и пипајући се по џеповима у којима су звецкале паре. —— Је ли, бива,  
као да се вјечито чуди нечему, прући се по трави потрбушке, одиже ноге у вис и, климајући њима, 
ју с главе и коврџаста коса расу јој се по раменима.</p> <p>— И зато се наљутио — отегну некако 
у сну или сам збиља будан штипао сам се по бедрама и уједао се за руку.{S} Затим покушах да се  
арају.{S} Густ, загушљив дим извијао се по соби, ширио се и, као облак какав, обавијао их и зак 
шљан широк зрак сунчани, — простирао се по тлима, оивичен са три стране рутастим, меким серџада 
који се откотрља чак за врата, куцну се по сабљи и подвикну према мени:</p> <p>— Оковаћу те, бр 
 пакосника, попада сва роба и разасу се по чаршији, Јован поблиједи и стиснутих шака полети у г 
равати.{S} И разаспу им се свилене косе по плећима, и почну пуцати затегнуте јечерме на прсима, 
цу и, расипљући набрану траву и цвијеће по ћилиму, искали ручак.{S} Хоџиница, која је непрестан 
 тресну димијама.{S} Сви конци попадаше по трави.</p> <p>— А зар је зазор разговарати са твојим 
ке клупе, затегоше нам димије и ударише по неколико папрених дегенека.{S} И пустише нас и робу  
ом, густи праменови опустише се, падоше по челу и лака им сјенка прели јој се преко очију, које 
ше струке, прихватише за пушке и падоше по трави, за бусије.{S} Коњи се усплахирише.{S} Почеше  
гао какав хабер из Мостара, од мајке, и по која оштрија порука од Зулфаге: да слушам хоџу и да  
о одласку његову, засјеле и по собама и по авлији и, разбацивши фереџе око себе, а папуче остав 
товара, на изгладњелим мршавим коњима и по неколика крда стоке, крупне и ситне, од чије рике, б 
ва-три пута пипао сам се и по њедрима и по џеповима, мислећи да ћу наћи коју мрвицу што ми од ј 
 косом што јој падала по голим прсима и по обнаженим мишицама, чудно се протезала, ломила, увиј 
 неколико њих, засједали по сандуцима и по врећама с кахвом, прислонивши дуге пушке уз рафове а 
} Хаљине некакве разбаци по сандуцима и по роби, заклони ми робу њима, оружје објеси о рафове,  
првог дана по одласку његову, засјеле и по собама и по авлији и, разбацивши фереџе око себе, а  
ецавати.{S} Два-три пута пипао сам се и по њедрима и по џеповима, мислећи да ћу наћи коју мрвиц 
у ме и непрестано ме миловала по коси и по образима.</p> <p>Сулага, враћајући се из чаршије, за 
 мени.</p> <p>То се већ могло познати и по држању његову.{S} Непрестано се освртао и на десну и 
ити по момчету ономе.{S} Поче ударати и по глави, по леђима, по ребрима, по раменима.{S} Дјевој 
та ардијских, фишеке разбаца по шилти и по чекмеџи с новцима, те ми је у неко доба дућан више н 
 и кушао могу ли се преломити.{S} Чак и по ноћи, пошто би се сви разишли по собама, силазио је  
 Сулаге ишао доста често, — по једном и по два пута у неђељи, — ипак се са Хатиџом нијесам мног 
гледала.</p> <p>Он ју је кашње пратио и по ноћи кад је излазила од куће, и остајао с њоме негдј 
ајао је изнад мене, мргодан као џелат и по изгледу му одмах сам могао познати да би ми било уза 
чаршији, што су по десет, по двадесет и по тридесет година трговали непрестано сједећи и лешкар 
 са страхом неким, као да хајдуци већ и по чаршији ходају и свете се сваком ко гласније о њима  
рске границе, нагонећи их да свраћају и по касабама и продају касабалијама.</p> <p>Нијесам се н 
ишицама, мокра коса лијепи се по челу и по образима, док она ради, непрестано ради и пјева, а п 
ех повраћати.{S} Зној ме обли по челу и по образима, — док ми се руке биле обледениле, — болови 
не лажним бисером, ударају их по челу и по очима; о врату објешени талисмани свијетле сем бљеск 
у потече из носа и разли се по ћилиму и по антерији.</p> <p>— Уби!..{S} Закољи!..{S} Курво!..</ 
му очи и искежене бијеле зубе.</p> <p>И по свему сам могао познати да је и он ортак, сарадник З 
запалим, задиманим пред њим.{S} Тада би по обичају и опет почео питати, распитивати о свему.</p 
лицама забавља.{S} Свако јутро убрао би по киту цвијећа, задјенуо под широки, ћошкасти фес, кој 
 радњи, о дућану, о мачку који ми улови по четири миша на дан, о разрачунавању са Зулфагом, слу 
е, свако је застајао мало да ме поглади по глави, да помилује; ако би што проговорили, говорили 
вављеним очима и пјеном на уснама, гази по њој, гази и игра, скаче и удара, гњечи као тијесто,  
јев им игра уз напукнуте зидове и клизи по мркој, трулој маховини: преливају се и шарени, седеф 
 крајеве црвене шамије, који јој падали по образима и сакривали половицу лица.{S} И, наклонивши 
о ми у дућан по неколико њих, засједали по сандуцима и по врећама с кахвом, прислонивши дуге пу 
се заиграју по авлији, кад би посједали по трави, он сам сједао је међу њих, прекрстио ноге и п 
оју, растоварили уморне коње и поредали по калдрми вреће препуњене житом, кртолом, луком и купу 
о јаче, храбрије, те се и они заклињали по неколико пута да ће га пратити у бој, да ће у ватру  
бе и жваћући чађаве бркове који му пали по устима. — Запело ми нешто за ногу па пао...{S} Ништа 
равно, нијесмо ништа.{S} Само се верали по Требевићу, пуцали, шенлучили и попијевали, плашећи у 
 Нагло почех повраћати.{S} Зној ме обли по челу и по образима, — док ми се руке биле обледениле 
у, па чекајући док узаври вода, засјели по трави и запалили чибуке.{S} Недалеко од нас, у стран 
ати.{S} Чудна грчина као да ми се разли по читавим прсима, по носу, устима, свуда.{S} Брже боље 
пријатеља ни душмана да се, по дану или по ноћи, врзају око наше куће.{S} Једино стари Осман, о 
 шљива, да их оставим на миру, и молили по неколико пута да оцу не причам о том, да се не потуж 
ему, црну струку, чији се крајеви вукли по тлима; опута на опанцима попуцала му и влачила се по 
 Чак и по ноћи, пошто би се сви разишли по собама, силазио је на авлију, с пушком у руци, обила 
тани и хајде с нама...{S} Ево смо дошли по те...{S} Хајде...</p> <p>— Не могу...</p> <p>— Не мо 
 — каже — цар и велики везир преобучени по народу, па узгред натрапали на некаква сељака, који  
ч?</p> <pb n="293" /> <p>Момче се удари по ножу и као да опет хтједе да га извуче, да се брани. 
вала само због мене, — почела ме шибати по рукама, плећима, бедрама, по глави.{S} Узалуд сам вр 
 пријатна топлина нека поче разлијевати по прсима, по читавом тијелу.{S} И, тога часа, дође ми  
; руменило јој се опет поче разлијевати по лицу.</p> <p>Сад се мање затварала и у собу и чешће  
 ме узимао и на леђа и почео потркивати по соби ржући као парип и одбацујући ногама.</p> <p>За  
забринуто запита она и поче ме миловати по коси, по образима. — Ђе те боли?..{S} Шта?{S} Како т 
крећући ми се, па ме опет поче миловати по руци.</p> <pb n="343" /> <p>— Је ли крив Зулфага — р 
ши својим носом у мој, поче ме шкакљати по лицу својом бујном, коврџавом косом.</p> <p>— Што са 
ми се у лице, а чупи ме почеше шкакљати по образима.</p> <p>— Јер? — отегну изазивачки.</p> <p> 
ичећи, поче је теглити, чупати, ударати по врату.</p> <pb n="231" /> <p>А тада као да и мени св 
сан узе пушку по сриједи и поче ударати по њој.</p> <p>— Е да видимо, момче, да окушамо сад ко  
д бијеса поче жестоко, силовито ударати по њему и руком и папучом, поче му дерати и антерију и  
} Писка и помагњава поче се разлијетати по читавој махали.</p> <p>Док опет ето Сулаге.{S} Није  
ве...</p> <p>Ја узнемирено почех шетати по соби, лупати, ударати.</p> <p>— Шта је још лагао Зул 
зли рањенике.{S} Сад их почели доводити по ноћи, да се свијет не плаши...</p> <p>— Брука!</p> < 
кама и клетвом на устима, почнем газити по прашини, по маријашима, кешкати их ногама, разбацива 
одушевљено, — као стока у чопору газити по блату и прашини и ћораво трчати за звонарима, него ћ 
трже струк феслиђена и поче ме шкакљити по врату. — Сад нас нико раставити неће.</p> <p>И, као  
све снаге поче чибуком ударати, млатити по момчету ономе.{S} Поче ударати и по глави, по леђима 
е почела пецати? — питао сам се, газећи по оштром шљунку који ми хрштао под ногама и пипајући с 
 ће ми сад? —— питала је љутито, газећи по рачунима и кушљајући их, гњечећи. — Хоћеш ли ме умор 
ниске, мале демирли-пенџере, зазивајући по имену укућане и избацујући неслане шале о домаћинима 
— рече Хасану, пријатељски га куцкајући по рамену...</p> <p>Изненада, из собе једне, истрча Хат 
и или неће...{S} Хаљине некакве разбаци по сандуцима и по роби, заклони ми робу њима, оружје об 
то још избија из ње и лагано се повлачи по јакој бијелој бедри све до кољена.</p> <p>Опазивши б 
бјегао од куће, отргнуо се и беспосличи по друму?..{S} Ко зна!</p> <p>По несрећи мојој, презира 
 одмахнуо рукама и поново се погладивши по брковима кретао право мајки.</p> <p>Опазивши га, она 
таган задијевао за појас и, прихвативши по средини дуги дебели чибук са ћилибарским такумом на  
ојој шилти, <pb n="255" /> и, разасувши по димијама неколике прегршти мохуна, чистила их, трије 
лијетале, купиле се око ње и падале јој по глави, по рукама, по раменима, весело гугућући, лепр 
е и врхове од папуча.{S} Захваљивао јој по двадесет пута на »поштеној« одбрани и грухајући се у 
ед њу.</p> <p>Има тренутака када човјек по нагону неком, — макар и не имао јачих разлога за то, 
а Зулфага и не дао сада, да се пребијам по туђим кућама као сирјак какав, бескућник и беспослич 
 су видјели како ја непрестано трчкарам по дућану и око дућана, како се увијам, улагујем, нудим 
какву.{S} С рукама у џеповима ходао сам по старој, изрованој калдрми, гонио мачке које се купил 
без одмора, непрестано.</p> <p>Ишао сам по селима, по уским, прашњавим, изрованим друмовима њих 
ише сметао, — а познао сам да му сметам по томе, што ми нудио и новаца да одем из авлије, — хти 
>Једанпут је чак и ошинуо Хајкуну ножем по руци и крв јој отворио.{S} И кад она застаде и некак 
.{S} Дође ми да се дигнем, да га зовнем по имену и са раширеним рукама да му потрчим у сусрет.{ 
одиже од земље.{S} Неко ме зали и водом по лицу и од студени оне стресох се и нагло подигох гла 
јку — откреса бабо, куцнувши ме чибуком по глави. — О другој ни помислит’ не смијеш ни сад, ни  
p> <p>Она се насмија, ошину ме јаглуком по лицу и, објешењачки додирнувши својим носом у мој, п 
аспу мало, покривши се великим јаглуком по глави; бегови и аге, који су се напола голи одмарали 
p> <p>— Тооо?..</p> <p>И удари се руком по кољену.</p> <p>— За онаку се љепоту и глава даје!..< 
 — нагласи мајка јаче и пресијече руком по ваздуху, као да тиме прекида сваки даљи разговор. —  
ацају вреће са житом и мјехове с маслом по калдрми, засједну на трави и почну одбијати димове и 
 да с њиме идем у „лов“ и врљао са мном по Требевићу, а Хајкуна нас и даље нудила смоквама, ора 
акон кијамета оног, долазило ми у дућан по неколико њих, засједали по сандуцима и по врећама с  
под широки, ћошкасти фес, који му падао по ушима, па, запаливши чибук, почео звиждукати или, ст 
 се бринем.{S} Непрестано сам се скитао по сокацима и махалама, играо се с дјецом, свађао, тука 
били заборављени; дим се и сада колутао по соби, а кахва се непрестано точила и непрестано испи 
и кахвени ибрици.</p> <p>Један је јахао по страни, накривио главу и ударао уз тамбуру, а двојиц 
и митила ме, мазила.</p> <p>Кад би бабо по обичају кренуо кадикада, са момцима и са јаранима не 
друма, да овдје самујем...{S} Ни читаво по сахата није прошло откако смо се раставили, а мени с 
јући, штипао је сваку за образе и љубио по неколико пута.</p> <p>И као побједник какав, накриви 
а пећи, а одсијев му заигравао и клизио по шарама дебелог ћилима, ускачући покаткад чак до Хајк 
 У кухињи, око које се разливао и ширио по читавој авлији силан мирис печења, ишле су ознојене, 
</p> <p>И читао нам је, причао, тумачио по сахат, по два.</p> <p>И нико, чини ми се, није знао  
писао ми је писмо, приложивши уза свако по неколико гроша џепашлука, а неколико пута слао ми и  
о.{S} И већ сјутрадан о томе се причало по читаву комшилуку и све, дјеца, колико их било, почел 
рећи, његово договарање трајало је само по два по три сахата.{S} Жељан да пита и распитује о ус 
 навраћаху тек уријетко и остајаху само по час по два.</p> <p>Једино момци што су још хтјели да 
 невоље одлазио каткада у мектеб и тамо по два по три сахата учио читати и писати, ни за што др 
сто, умотасмо се у ћебета и полијегасмо по трави.{S} Ушишикани веселим пуцкарањем ватре и ћурли 
аху тек уријетко и остајаху само по час по два.</p> <p>Једино момци што су још хтјели да настав 
чијем и чудно, чудно одзвањало кроз ноћ по читавој удолини.</p> <p>— Је ли вам необично, момци? 
 тешким, големим бошчама разносиле робу по махалама, међу жене; неколико торбара опремио сам ча 
на, који је некад са мном продавао робу по махалама и хтио отворити дућан, а који, ето, сада бе 
ош петеро шестеро јањади да се заиграју по авлији, кад би посједали по трави, он сам сједао је  
вога.</p> <p>Лијепо послали људи сахију по њега и поручили: како би жељели да им он буде у џами 
> <p>— Лажеш ти!</p> <p>Хасан узе пушку по сриједи и поче ударати по њој.</p> <p>— Е да видимо, 
гођени куршумом, залепршаше и падоше му по плећима.{S} Он напуни поново и поново опали...{S} За 
ага након дуже почивке, милујући Хатиму по коси и, из шале, огрћући је ћурком. — Усташи, кажу,  
а би најприје отпуштати слушкиње, једну по једну, и одбијати од куће све зване и незване гошће. 
унила би их се читава соба.{S} Засједну по меким, рутавим миндерлуцима, прекрштених нога, огрну 
ји, познатији трговци у чаршији, што су по десет, по двадесет и по тридесет година трговали неп 
лима...{S} Мало му је што ми чини штету по кући и авлији, него, бива, отишао и у махалу, на сок 
 себе и полунаге да се ваљају и премећу по ћилимима и серџадама, док су они, наслоњени уз зидов 
 нам долазио сваку вече.{S} Рано, одмах по вечери, зазвечала би алка на вратима и стари мандал  
и некакве сахане са серђена и редати их по тлима, уз огњиште.</p> <p>— Грехота је, — опет јој с 
е мисли и све дертове.{S} Разбацивши их по длану, поредавши гроше једног поред другога, гледао  
ије о њима ружну ријеч проговори, ко их по злу помене.{S} Комшије су, пажљиво се осврћући на св 
те, искићене лажним бисером, ударају их по челу и по очима; о врату објешени талисмани свијетле 
ли смо заједно...</p> <p>Брзо га ударих по кољену и викнух из света гласа:</p> <p>— На моју душ 
 удешено за засједе...</p> <p>Ја легнух по трави, прућих се.</p> <p>— Ти би, зар, да их дочекам 
еспосличи по друму?..{S} Ко зна!</p> <p>По несрећи мојој, презирање ме пратило читавим путем.{S 
ожа!..{S} Улагивало!..{S} Пхи!..</p> <p>По срећи, његово договарање трајало је само по два по т 
 људи су...{S} Нијесу змајеви...</p> <p>По чаршији се тих дана ни о чему говорило није, колико  
че, — и оружаних и опремљених...</p> <p>По дану, по ноћи увијек су на ногама...{S} У берберница 
ане, да моја чинија буде пунија.</p> <p>По томе сам одмах и познао да се морало негдје нешто де 
 И на демире пенџерске пазио је.</p> <p>По неколико пута опипавао их и кушао могу ли се преломи 
алити робу и зазивати муштерије.</p> <p>По срећи, зазивање ми није било узалудно.{S} Неколике м 
авно и чувају да им не умакнемо.</p> <p>По срећи, изненада се однекуда растолегну ћурликање дво 
о дијете!..{S} Таки ће ваљати!.“</p> <p>По свему се, дакле, могло познати да је управо он сам п 
то и удари се у прса. — Да видимо ко ће побиједити!..</p> <p>Хоџа презриво одмахну руком.</p> < 
ма ухватим у коштац с њиме и порвем се, побијем, покрвим.</p> <p>Испод појаса почело ме превија 
ирно, струже, измиче пред њим.</p> <p>— Побјегао и оставио ме самога! — сину ми кроз главу и оп 
ли су мислили да сам луда неки, који је побјегао од куће, отргнуо се и беспосличи по друму?..{S 
 вриснуо од страха, запомагао.</p> <p>И побјегао бих, сакрио се, уклонио, само да Зулфага није  
бијаше ми дошло да се сакријем куда, да побјегнем од свију и гласно заплачем.{S} Напошљетку, не 
е мало, осврну се и као бојећи се да не побјегнем, опет ме узе за руку и привуче себи.</p> <p>И 
 жељели да што прије измакну одатле, да побјегну.{S} И, право да речем, изледало је као да је о 
дмахну руком.</p> <p>— Алах зна чија ће побједа бити, — рече — а мени се чини да је уз онога ко 
 и љубио по неколико пута.</p> <p>И као побједник какав, накрививши фес над око, а пребацивши о 
анџија међу нама и обоје нас редовно је побјеђивао.</p> <pb n="284" /> <p>Једанпут је чак и оши 
{S} Уби, сине!..</p> <p>Хатиџа заплака, побјеже из собе.</p> <p>— Убите ме, гоните ме из куће с 
е рукавом, па се нагло окрену на пети и побјеже у собу.{S} Димије су јој у лету необично шуштал 
ивши нас брзо се окрену и изађе, управо побјеже из собе.</p> <pb n="335" /> <p>— А како ти је б 
еђено погледа је, па се окрену и готово побјеже из авлије.</p> <p>Мајка се само осмјехну.{S} Ла 
те дигнути руке нећу, па си се осилила, побјеснила си...{S} Сад удри ти!..{S} Не био мушко, ако 
гурати!..</p> <p>Опазивши пушку Зулфага поблиједи и поплашено се измакну, заклони се за канат.{ 
 сва роба и разасу се по чаршији, Јован поблиједи и стиснутих шака полети у гомилу.{S} Поче тућ 
ратко сам прекинуо с њима.{S} Једино се побоље опријатељих са оним сељачетом, са Јовицом, који  
и, давнашњи знанци.{S} Са сваким од њих побратио бих се, загрлио, пољубио и упустио у ма какав  
на суђење.{S} И све олако прође.</p> <p>Повалише нас, једнога за другим, преко некакве ониске к 
засмија, закикота и, узевши ме за руку, поведе у собу.{S} Застадох као укопан кад пређох преко  
 подуприје ме читавим тијелом својим, и поведе мало.</p> <p>— Можеш ли ићи? — причини ми се као 
заптија.{S} Похвата тројицу-четворицу и поведе нас пред бимбашу, на суђење.{S} И све олако прођ 
 што, узе ме за руку и као дијете какво поведе за собом у кућу.{S} Хатиџи, која је стајала на а 
 стресем, узе ме чврсто за руку и нагло поведе кроз уске, тијесне сокаке према узбрдици једној. 
 се!..</p> <p>И хтједох да пођем, да је поведем у собу и онако с њоме заједно да станем пред Ха 
S} Читаву главу бијаше умотала шамијом, повезала је, те јој само нос испод ње провиривао; погле 
 Сви ослабили, изнемогли, малаксали, са повезаним главама, у крпе умотаним рукама и ребрима, бе 
дана дошао је мени и узевши ме за руку, повео за собом у закутак један.</p> <p>— Дај ти, болан, 
 и пријетећи, — теби, будало, јер си ме повео ни сам не знаш куда и јер не знамо шта радимо ни  
се.</p> <pb n="402" /> <p>— Јадна кумра пови се, изви, залепрша... опусти једно крило и паде... 
вао мек, благ осмијех, рашчешљана брада повијала му се преко прсију као прамен дима, а топао, ш 
лупаних пенџера испреплела се паучина и повијала се попут дима: по канатима се нахватала прашин 
ека Осман, а оштра, дубока црта једна у повијама <pb n="250" /> као да потпуно утону, изгуби се 
их, нешто слично прамену магле, поче се повијати, лепршати иза њега.</p> <p>— Аман! — застења Х 
 са бехаром својим почеше се окретати и повијати као раширена крила лабудова над језером каквим 
ни ми се да тако танке, свилене, високо повијене обрве нико на свијету нема.</p> <p>— Ја нијеса 
у једну, са загрнутим рукавима и бошчом повијеном главом, ознојена, зарумењена, весела, пјевају 
лико њих пред бимбашу.</p> <p>— Аман, — повикаше узбуђено — шта се ово ради, у царскоме здрављу 
је испод њих; на кољенима испуцала чоха,повила се, а постава испод ње позеленила од траве и поч 
 Ти?</p> <p>— Јок!..</p> <p>Она устаде, повири на врата и полако, на прстима, врати се.</p> <pb 
на у крило, погледаше једна у другу, па повирише и на авлију.{S} Затим се хоџиница, опирући се  
 отсијече кратко, не узбуђујући се и не повисујући гласа. — Да нијеси више ријечи проговорио!.. 
 трака што још избија из ње и лагано се повлачи по јакој бијелој бедри све до кољена.</p> <p>Оп 
аћа, мајка би се одмах почела устезати, повлачити.{S} Почела би најприје отпуштати слушкиње, је 
но и да прориче понешто, тако смо и ми, поводећи се за осталима, врачали, гатали, прорицали.{S} 
пусти и измакну се.{S} Пођох посрћући и поводећи се.{S} Ноге су ми још једнако дрхтале, а у бед 
оге, те смо се често као пијанице какве поводили и посртали.</p> <p>Тек након дугога лутања зау 
д год би извађени дукат морао поново да поврати у кесу гунђао <pb n="225" /> је и кришом, да га 
лфагом, грђи је од њега!..</p> <p>Хасан поврати нож у корице и подиже се.</p> <p>— Доста! — отс 
лењу, мирно отклања дову.{S} Па се опет поврати барјаку и клекнувши на десно кољено узе јање пр 
остао на селу — почела га грдити чим се повратио и изишао пред њу. — Све си оставио, да ме наму 
.</p> <p>Зулфага ће ти, на срамоту, све повратити...</p> <p>У мени, изненада, као да поче копрц 
од њихових старих и како је то он дужан повратити.</p> <p>Једанпут је, чак, неки Хасан Арнаут х 
х дегенека.{S} И пустише нас и робу нам повратише.{S} Само бимбаша за се задржа једну лулу, као 
вијету ништа ново нема, да се све старо повраћа у новом руху и, бива, у новом облику...{S} Ко з 
рије ми на уста, навали.{S} Нагло почех повраћати.{S} Зној ме обли по челу и по образима, — док 
коши и заклепеташе крилима, неко као да поврисну, залупа некаква канта, заклопараше нечије нану 
необувен, босоног, полазио у башту међу поврће, и тамо копао, тријебио, пребирао.{S} Туп, потму 
н је...</p> <p>Узех је за руку и лагано повукох у крај.</p> <p>— Шта је било? — запитах мирно.< 
абијати на колац?..{S} Некако бесвјесно повукох се још дубље у шибље и збацих фес с главе, од с 
 Куку!..</p> <p>Па ме узе испод пазуха, повуче ме у собу и гурну на шилту...</p> <p>— И гладан  
p> <p>Па, узевши духана из моје кутије, повуче ме себи:</p> <p>— Немој ићи...{S} Остани, — каже 
, бојећи се несреће, ступи ми на дућан, повуче ме са ћепенка и сам поче затварати.</p> <p>— Бје 
а: хоће ли опет лећи или неће.{S} Па га повуче према вратима, на друго мјесто.{S} Промијени јор 
ече Хатиџа меко, као тепајући и лако ме повуче за собом. — Зар није лијепо како сам намјестила? 
 заптији нешто у руку, узе ме за раме и повуче за собом.</p> <p>— Бјежи одовлен — рече брзо. —  
 силом ми упртивши пушке и торбу, нагло повуче за собом. </p> </div> <div type="chapter" xml:id 
ђе преда ме, ухвати ме за руку и снажно повуче.</p> <p>— Чекај — прошапта некако њежно, молећи, 
 кумру, те некако и нехотице устукнем и повучем је за собом.</p> <p>— Чувај се!..</p> <p>— Шта  
памет.{S} Па и њој.{S} Она мирна, тиха, повучена жена, која се толико бојала свакога, непрестан 
цима, кметовима и момцима, како рачуна, погађа се, наређује.</p> <p>Кметови распусте уморене мр 
<p>— Ко је?..</p> <p>— Неко, неко...{S} Погађај!..</p> <p>— Да није...?...</p> <pb n="384" /> < 
ба.{S} Брзо, не загледајући ствари и не погађајући се, почео сам узимати: тенџере, сачеве, тепс 
} Дуго су гледали један на другога, као погађајући се: који ће отпочети.{S} Напошљетку најмлађи 
 био узрујан и спреман на инат, ипак, у погађању оном, у цјепкању, загријах се мало, распалих с 
пијао кахву која је заударала на чађ, и погађао се, цјењкао, куповао стоку, сир, вуну, коже, ма 
махујући рукама, почеше се објашњавати, погађати.</p> <pb n="269" /> <p>У соби сам затекао и хо 
 руке на леђима почеше разгледати робу, погађати се.{S} И макар што сам, — непрестано мислећи о 
са свима обзирима, заборави на све, све погази, одби, одбаци.{S} Кад је већ видјела да јој нико 
 или га нехотице гурнути.</p> <p>— Пхи, погане радње! — говорио је неколико пута, мрштећи се и  
од вас, од нас свијех, нико ни грђи, ни поганији, ни нераднији, ни махнитији нема и да свако зл 
пише.</p> <pb n="239" /> <p>— Слушајте, поганови!..</p> <p>Оштар, суров узвик као да поплаши мо 
 их и прекоравао.</p> <p>— Не знате ви, поганови, како је мени — гунђао је измичући и као стиде 
ка код бимбаше затекох Зулфагу, мрског, поганог Зулфагу, са дугачком шијом његовом, са змијском 
ане и поломљене камене басамке, обрасле погдјегдје, при крајевима, оштром, већ сасушеном травом 
head>V</head> <p>За неколико дана након погибије бабине у кући нам је био нечувен неред.{S} Од  
p> <p>— Помагајте!..{S} Помагајте!..{S} Погибох!..</p> <p>Мајка се нагло придиже, шчепа ме за р 
а да се исправи.</p> <p>— Камо среће да погибох! — јекну. </p> </div> <div type="chapter" xml:i 
е сличило весељу каквом нето оплакивању погинулога.{S} Осим мајке, која је више лежала него сје 
ета...{S} И да и Хамид није имао пушку, погинуо би...</p> <p>— Па?..</p> <p>— Па се Хамид распа 
идиже се. — Тада?..</p> <p>— Кад је бег погинуо, читава наша чета изгубила је главу — одговори  
нима.</p> <p>— А сад... рекоше... да си погинуо... — прошапта узбуђено.</p> <p>— Не бој се...{S 
за ме. — Ономадне... кад сам чула да си погинуо... вриснула сам и не гледајући шта ће свијет ре 
ање опет остало њојзи.{S} Двадесети дан погинуо је у Дузи.</p> <p>1911.</p> </div> </body> </te 
напада хајдучких и није ли когод и опет погинуо, заглавио, настрадао.</p> <p>Ако су негдје хајд 
Па, ако би дошло и да се гине, лакше је погинути заједно...</p> <p>А овако...</p> <p>Иду!..</p> 
чудих.</p> <p>— Их, колико ли их морало погинути док су тебе ранили!..</p> <p>Он се наслони на  
оред мене, свако је застајао мало да ме поглади по глави, да помилује; ако би што проговорили,  
p> <p>— Тако суђено — прошапта Сулага и поглади се по бради. — Воља Божја...</p> <p>— Жао ми са 
шљетку би и одмахнуо рукама и поново се погладивши по брковима кретао право мајки.</p> <p>Опази 
о сузе што му их вјетар нагонио на очи; погладио бркове и прстима <pb n="382" /> рашчешљао брад 
наци су, и...</p> <p>Нехотице ми се оте поглед на изгребане, окрвављене руке.{S} Бржебоље, као  
 прсију као прамен дима, а топао, широк поглед блудио је некуд далеко, далеко, преко сусједних  
џа, бацивши најприје један топао, њежан поглед на ме, као да ме пита за дозволу, приступи му:</ 
од њега, баци на ме један уморан, тужан поглед, па склопи очи.{S} Причини ми се као да ће заспа 
вало као да осјећам њезин широки, топао поглед на себи, причињавало ми се увијек и као да чујем 
S} Готово није ни гледао у нас, него му поглед вазда управљен био према оном низу нових, калаји 
н од путника застаде.{S} Заустави коња, погледа ме и кратко запита:</p> <p>— Шта ћеш?</p> <p>—  
ни на јастук и, окренувши се од Хатиџе, погледа у зид.</p> <p>— Мислиш ли ти да су усташи жене, 
ивши ме он застаде на прагу, изненађен, погледа и на ме и на мајку некако лукаво, испитујући, п 
ати.{S} Па се опет окрену заптији мало, погледа ме питомије и одмахну главом:</p> <p>— Други пу 
ице руком и некако покуњено, постиђено, погледа ме једним оком испод рукава, чије златом извезе 
 — Хоћеш ли?..</p> <p>Она подиже главу, погледа ме.{S} Пуно, бијело лице освијетљено ватром, св 
е, те јој само нос испод ње провиривао; погледа никако ни одвајала није од мангале нити од ибри 
ао и досада — каже, а неће на нас ни да погледа...</p> <p>Кашње се ипак навикла, научила.{S} Ув 
мене, што ми у очи не смије отворено да погледа, што није онако дрзак и онако необазрив као и о 
ажући. — Све?..</p> <p>Она ме испод ока погледа, узвије носом и љутито се окрене према зиду.</p 
уша — кресну Хајкуна одлучно, па и сама погледа на канат и опљуну према њему. — Није ми било ст 
 је...</p> <p>— Шта?..</p> <p>И опет ме погледа зачуђено.</p> <p>— Грехота да га одбијемо.</p>  
ајкуни, — Пхи!..</p> <p>Хајкуна га и не погледа.</p> <p>— Ако си ти дертли и ја сам — откреса и 
ају господару.</p> <p>Он их готово и не погледа.{S} Само забоде барјак у земљу, исправи се и, н 
ударати? — запита Хасан живо и нехотице погледа кроз пенџер. — Зар и овђе?..</p> <p>— Наши су њ 
 још никад ништа заповједила није.{S} И погледа их опет и — подиже руку.</p> <p>— Оборите га! — 
вати.</p> <p>Затим збаци обућу с нога и погледа у прсте,</p> <p>— Их! — рече зачуђено, чешкајућ 
овошћу, па једну ногу опружи напријед и погледа ме изазивачки. — Таки ли си?..</p> <p>— Зевзече 
ви хунцути? —— запита мајка кроз зубе и погледа га попријеко. — Ко ће га покварити?..</p> <p>—  
им ми радимо?..</p> <p>— запита стари и погледа ме својим жутим, помућеним очима које му испод  
>...</p> <p>Па ме ухвати за подбрадак и погледа ми у очи.</p> <pb n="345" /> <p>— Ако си пошао  
ота!</p> <p>Хасан одгурну пушку ногом и погледа ме.</p> <p>— Имаш ли што да се једе? — запита ж 
та чуо о дому: — запита затим шапатом и погледа ме пажљивије. — Јесу ли ти што причали?..</p> < 
а вам учим ђецу? — мирно их запита он и погледа их редом. — То ли хоћете?..</p> <p>— Сви хоћемо 
ље?..</p> <p>— Познајем — одговори он и погледа у страну. —</p> <p>Честит човјек!..</p> <p>— Че 
 одбаци тефтер, одиже наочаре на чело и погледа ме.</p> <p>— Робе хоћеш?..{S} Ево!,.</p> <p>И с 
ијесам ашиковала — одговори она мирно и погледа ми право у очи...</p> <p>Ах, очи оне!..</p> <p> 
 заповиједа...</p> <p>Мајка се окрену и погледа унаоколо.{S} Изгледало је као да ни сама није в 
моја кумра!..</p> <p>Затим се измакну и погледа ме испод ока, поплашено.</p> <p>— А тад... заму 
како њежно, молећи, па разгрну фереџу и погледа ме својим лијепим, крупним очима. — Чекај, да т 
јак.{S} Доста је било да их само једном погледа оним орловским погледом, па да одмах изгубе гла 
>баш ти</hi>, чим ме питаш...</p> <p>Он погледа на друм и усиљено се осмјехну.</p> <p>— Е није  
ише збуни.{S} Зачуђено и као увријеђено погледа је, па се окрену и готово побјеже из авлије.</p 
{S} И кад она застаде и некако зачуђено погледа у рану, он се сав стресе, бржебоље отскочи у ст 
 кривац какав, бојећи се да ме отворено погледа, окрену главу према мусан-дери. — Отета ти је б 
 сасвим да дигне главу и да ме отворено погледа, провири мало из димија и пријекорно запита:</p 
сан се с тобом и свадио, — шапну и опет погледа наоколо — јер... јер је севдисао Хатиџу... и ви 
</p> <p>— Ено га! — узвикну и опет, па, погледавши ме, збаци пушку с рамена и сједе у траву. —  
 клекну покрај душека, загрну рукаве и, погледавши у широку, голему рану, која се црнила изнад  
цу одољети да не дођем, да...</p> <p>И, погледавши и мене и Хатиџу, тихо додаде:</p> <p>— Голуб 
.{S} Ех, много сам хтио! — узвикнуо би, погледавши на Хатиџу. — А ти... ево... опет ме примио.. 
руге на глави, узвикнуо сам од чуда.{S} Погледавши ме, као да се и он застиђе, смете, па на сил 
гршти мохуна, чистила их, тријебила.{S} Погледавши једно у друго не проговорише ни ријечи; само 
има као да почела пуцати, попуштати.{S} Погледавши ме осмјехну се и порумени још више.{S} Наточ 
ћин, па чини како знаш — рече, па, и не погледавши више на ме, изиђе из собе. </p> </div> <div  
руком дајући ми знак да се дижем; затим погледавши боље, брзо ми приступи, спусти се на траву и 
а неке и не почнем их ударати...</p> <p>Погледавши око себе, на дућане оне, изненада ми се оте  
, – да остану близу једно другом, да се погледају отворено, да се сами упусте у разговор...{S}  
ами... — опет ће момче мекше, испод ока погледајући на канат и на дјевојче оно, које као окамењ 
 шипражје, отхукујући непрестано и мрко погледајући један на другога, готови сваки час да се за 
 дочекивао на авлији смјешкајући се, ни погледала не би, ни осврнула се.{S} Онако ломна и замиш 
 обореном главом.</p> <pb n="219" /> <p>Погледала би па истом онда, кад би је, — не поздрављају 
} Многи су и нехотице чешће, испод ока, погледали на врата, као да би жељели да што прије измак 
 просјака. — Дај!..</p> <p>Нијесу ме ни погледали.{S} Нијесу, можебити, ни чули шта сам говорио 
игнем их с крила и почнем загледати.{S} Погледам и на хаљине: исцијепане, искајишане.{S} Низ бе 
там улазећи у собу, ознојен и уморан, и погледам их обоје. — Што сте звали?..</p> <p>А Хасан од 
а кумра!..</p> <p>Нехотице се осврнем и погледам на собу у којој је сједио Хасан.{S} И на пенџе 
за шамију да је отргнем, да је отворено погледам у очи.{S} Она то опази, па бржебоље и рукама п 
з љесковине и стадох на чистину.</p> <p>Погледам на све стране.{S} Нигдје никога.</p> <p>— Хвал 
хао се, да поклецујем од глади и умора, погледао би ме попријеко, подругљиво узвио носом и одлу 
шенлучили.{S} Сваки пут када би наљегао погледао би ме испод ока, лукаво намигнуо и накашљао се 
а опет уљезе у собу да узме филџане.{S} Погледасмо се очи у очи — засмијасмо се обоје...{S} А т 
 те некако и нехотице подигосмо главе и погледасмо у висину.</p> <p>— Мора да иде неко — једва  
ћи. — Одмах!..</p> <p>Момци застадоше и погледате је зачуђено.{S} Ненаучени да слушају и женске 
 се...{S} И мајка ти сад у очи не смије погледати...{S} И мајка ти не смије рећи: сине...{S} И  
едао, а својој дјеци забрањиво да га ни погледати не смију, камо ли да се с њим састану и прого 
ним шамијама.{S} Хајкуна није хтјела ни погледати на њих, ни осмјехнути им се.{S} Журно, хитно  
} На мајку, на жене, на ме не хтједе ни погледати.{S} Потрча право бедевији, ухвати је за гриву 
опет прогунђа нешто.{S} Не хтједе је ни погледати.</p> <p>— Здрав сам ја, здрав — откреса понос 
— А зар би могао од срамоте икоме у очи погледати? — брзо дочека Хасан и спустивши пушку наслон 
>— Ти?..</p> <p>— Не смијем ти ни у очи погледати када причам</p> <p>— узвикну изненада и преба 
 да се приберем, нити да проговорим.{S} Погледах и — опет легох, окренух се на други бок да пон 
, све, све му лаж била!...</p> <p>Ја је погледах и слегох раменима.</p> <p>— Па тако сам и мисл 
 <p>Ја занијемих.{S} Само га зијевајући погледах онако мрка, одлучна, наоружана и опремљена, а  
за друговима.</p> <p>Снужден и жалостан погледах у оне маријаше...</p> <p>Новци!..{S} Шта ће ми 
спустише танка ишарана вретена у крило, погледаше једна у другу, па повирише и на авлију.{S} За 
хоџиница ни Хајкуна не помакоше се нити погледаше.{S} Одмах се могло познати да је то био један 
ме напријед преплаши дреком и крвничким погледима. — Ти ли, бре, удари на кућу и пријетиш оружј 
грљене, продире чудним једним погледом, погледом каква сам још само код болесника у огњуштини в 
чојек на свијету, — гунђао је промукло, погледом тражећи Хатиџу и окрећући се према њој. — Разб 
окресах ја немилостиво, стријељајући га погледом, — а тебе лопова оставио и... и нашао разбојни 
ијаше потпуно ишчезла, истопила се пред погледом њезиним, а, обвијајући јој меко, топло, пуначк 
— запитах као чудећи се и прождирући је погледом. — Рашта?..</p> <p>— Немој... молим те...</p>  
звикну ражљућени Хасан и престријели ме погледом. — Наћерао си зеца да искочи и то ће нам несре 
лијепо...</p> <p>Затим ме опет премјери погледом, ухвати ме големом својом шаком иза врата и по 
м је точио кахву и нудио.{S} И, мјерећи погледом читаве им товаре, питао их о кући, о дјеци, о  
дговора.{S} Само би ме једним презривим погледом премјерили од главе до пете, намргодили се мал 
нака, босоног, застаде на прагу и мрким погледом једним премјери и мене и Зулфагу.{S} Затим зав 
је он ту.{S} Вазда ме премјеравао мрким погледом кад бих случајно, мјерећи штогод, морао се оче 
а их само једном погледа оним орловским погледом, па да одмах изгубе главу и да се смету, као г 
, онако загрљене, продире чудним једним погледом, погледом каква сам још само код болесника у о 
дајући широким, врелим, готово безумним погледом унаоколо, почне све око себе кидати, чупати, р 
дним необичним, и поплашеним и радосним погледом.</p> <p>Тек кад се спустих с прага и приступих 
е почивке, гледајући јој у лијепи, мало погнути врат, који као да је био бјељи од филдиша.{S} З 
, мало млијека...</p> <p>Оба момка, без поговора, дигоше се и чешкајући се и протежући одоше у  
ло, па накриви главу и поче жмиркати. — Погоди!</p> <p>— Ко је?..</p> <p>— Неко, неко...{S} Пог 
ресући чупима, осмјехујући се.</p> <p>— Погоди ко је дошао, — рече весело, па накриви главу и п 
а главу.{S} Најпошље га Стојанова пушка погодила у прса и раставила са бедевијом.</p> <p>— А та 
а га. — Биће кијамета с њим!..</p> <p>И погодила је.</p> <p>Није прошло ни пуних двадесет дана  
— него узео пушку и онако, кроз пенџер, погодио га, преломио...{S} Куршумом га преломио!..{S} Ј 
азговара. — Пуцао, кажу, у јаребицу, па погодио Хамида у ногу...{S} Он му све знао, све лоповлу 
и; ако је требало што у чаршији купити, погодити, наћи за нас, Сулага је ишао, узимао, доносио. 
итаву планину, а неколика листа букова, погођени куршумом, залепршаше и падоше му по плећима.{S 
и међу собом пун шкипић млијека и један поголем хљеб, којим би, како ми се чинило, и међеда мог 
а завађати с њоме?..</p> <p>Да загладим погрешку примакох јој се опет, узех је око паса, и снаж 
но избија у човјеку који је учинио неку погрешку, па га почели прекоравати, смијати му се ради  
опет сам остајао на друму сам, смрвљен, погружен, са опруженом руком.{S} Безнадежно сам гледао  
..</p> <p>Сулага се диже и онако ситан, погурен, пође пред нама, — ми пођосмо за њим.{S} Хасан  
арујем!..</p> <p>Трговац стар, немоћан, погурен човјек, који је сједио крај ниске чекмеџе једне 
собом читав низ омањих скромнијих кућа, погурених и шћућурених једна уз другу, при дну сокака.< 
 <p>Пошљедње ријечи и нагласио је чак и погуривши се као да је очекивао кад ће му показати врат 
>Ишао сам затим и међу аскере, војнике, под сиве, искрпљене чадоре, препуњене сламом на којој с 
.</p> <pb n="232" /> <p>Узбуђен човјек, под првим утисцима, никад не може све јасно и лијепо ис 
онесе и, за инат, гурнуо га под јастук, под главу, и згњечио...</p> <p>— А ти се зато наљутила? 
рим, сниским, испуцаним вратима једним, под чијом накривљеном стрехом легли се врапци и голубов 
лијепо, нешто што се не казује по дану, под врелим, топлим сунцем, кад се крв у жилама распали  
} Хајкуна ишла пред нама, ми за њом.{S} Под ногама шкрипао нам и хрштао замрзнути снијег, са по 
и да му га донесе и, за инат, гурнуо га под јастук, под главу, и згњечио...</p> <p>— А ти се за 
м и подераном одијелу, са безброј штака под пазусима и безброј штапова у рукама.</p> <p>Кад смо 
} Понеки момци, у групама, са тамбурама под пазухом и с фењерима о пушкама, по два пута пролази 
, извалише се на леђа, подбацише гуњеве под главу и загрљени загледаше се у звијезде.{S} Из шум 
каква сељака, који је покрај своје њиве под дрветом једним лежао и пландовао, док су му све ком 
ледала, сахане.{S} Готово све што ми је под руку долазило, све сам узимао.{S} Само стојим, узим 
лањао им лица; само понекад, када би се под големим оџаком, у врху собе, мало појаче распламтје 
.{S} Остали одмах иза њега, ухватили се под руке, па попијевају.</p> <p>И, из чудног ината неко 
 не брукај ме!.. — јаукну, увијајући се под ударцима.</p> <p>Па снажно удари главом о под, а кр 
тито одбацих пушку у страну, скљоках се под једну букву, у траву, и, наслонивши се леђима о твр 
иљена вретена опет зазврјаше и заиграше под малим, ружичастим прстима њиховим, а витлови са бех 
даље, носећи лаку шишану преко рамена и под пазухом дугачки хоџин чибук, с којега је била сврну 
 се камењем на врапце, који се окупљали под стреху и, чешкајући се кљунићима, џавељали, цврчали 
..</p> <p>— Ако тужим Зулфагу, оде и ти под суд...{S} Зар нијеси и ти свједочила како је он хти 
газе, које ће лијепо уредити и издавати под скупу кирију.</p> <p>А што је више зидао, новаца је 
 трава не зашушти, ни шљунак не захршти под ногама.</p> <p>Ни ја нијесам смио потрчати авлијом  
ао он, огрнуо се ћурком и, узевши чибук под пазухо а фењер у руку, излазио из собе, одлазио. </ 
ку, поручивши узгред да јој увече дођем под пенџер, на разговор.</p> <p>Необично сам се зачудио 
днем покрај оног пламена, да се одморим под стрехом оном, макар то била стреха и једне колибе,  
елим ћурком, с дугим јасминским чибуком под пазухом и са шкиљавим прљавим фењером у руци.</p> < 
арцима.</p> <p>Па снажно удари главом о под, а крв му потече из носа и разли се по ћилиму и по  
и својој, него одлазио у башту и спавао под смоквама, на трави.{S} Ни ручавати није хтио за соф 
 газећи по оштром шљунку који ми хрштао под ногама и пипајући се по џеповима у којима су звецка 
н љутито, а шија му се извила готово до под таваницу. — Сад је ово моје и само моје.</p> <p>— Л 
либом пламти, заиграва и лиже готово до под саму трулу и искривљену стреху, било нам је као да  
 теферичио.{S} И кућу сам у брзини узео под кирију, не бирајући и не разгледајући је.</p> <p>Ха 
 врију, кључају, кркљају у мени и нешто под грлом заиграло се, па стеже, стеже, дави...{S} И ус 
утро убрао би по киту цвијећа, задјенуо под широки, ћошкасти фес, који му падао по ушима, па, з 
> <p>И полако, пажљиво завучем јој прст под кратку, затегнуту јечерму и почнем шкакљити.</p> <p 
за обрану.{S} Трговци су продавали робу под оружјем, оружане занатлије радиле о занатима, оружа 
сам одмах да тражим дућан, магазу какву под кирију.{S} И нијесам се много намучио.{S} Како је у 
ницу и кћер јој Хајкуну.</p> <p>Обје су под читавим пљуском свјетлости која је навирала у собу  
лопи руке и, тако склопљене, поднесе их под браду.{S} Сневесели се.</p> <pb n="402" /> <p>— Јад 
{S} Она има...</p> <p>— Што је њезино и подај њојзи...{S} Ја нећу њезина...</p> <p>И, оставивши 
шљед чега, опет бисмо вољели да је мало подаље, да се какогод одмакне барем за сахат за два ход 
пет, кушајући да је привуче себи и мало подаље одвуче од врата.</p> <p>— Немој...</p> <p>— А је 
овор, док смо нас двојица остајали мало подаље, у страни, <pb n="285" /> као стража нека и, — п 
 других, у страни, извалише се на леђа, подбацише гуњеве под главу и загрљени загледаше се у зв 
>свједок</hi>...</p> <p>Па ме ухвати за подбрадак и погледа ми у очи.</p> <pb n="345" /> <p>— А 
вати дугу, шарену бошчу, Хасан, блијед, подбухо, с дебелим мјехурима испод очију, али снажан и  
— Златан ли је!</p> <p>— Јунак ли је! — подвикивале су гласно, желећи да их чује и да се барем  
 гласа.{S} Почех и на мегдан зазивати и подвикивати до промуклости...{S} Они се и не осврнуше,. 
 шта друго да радим, почнем као помаман подвикивати и хактати, уживајући необично што од тога о 
p>— Хајде да читамо — рекне покаткада и подвикне на Хасана да донесе књигу. — Да вам причам шта 
рне, да узмакне.</p> <p>— Ха, соколе! — подвикну трговац јаче и опет замахну. — Ха!..</p> <p>Уч 
е од чарапа.</p> <p>— Познајеш ли ме? — подвикну струка некако весело, па заигра насред дућана  
отрља чак за врата, куцну се по сабљи и подвикну према мени:</p> <p>— Оковаћу те, бре!..{S} Мје 
, застану на сред чаршије и само једном подвикну:</p> <p>— Затварајте!</p> <p>И сва се чаршија  
.</p> <p>Хусо, стегнувши Ајкуну, поново подвикну, шкргутну зубима и извуче нож из корица.</p> < 
ет пуче пушка.</p> <p>— Ха — раздражено подвикну трговац један, досјетивши се. — Хајдуци!..</p> 
рачи се изазивачки и, не вриснувши нити подвикнувши, из све снаге поче чибуком ударати, млатити 
во узвио носом и одлучно, заповједнички подвикнуо:</p> <p>— Напријед!</p> <p>За чудо, тај покли 
дан исти мах са неколико страна хакћу и подвикују.</p> <pb n="313" /> <p>Неколико поплашених ти 
 говорити — замолих је, хватајући је за подвољак. — Реци ми!..</p> <p>Она се замисли.</p> <p>—  
 намигнувши, хватајући је за меки, обли подвољак. — Баш?..</p> <p>— Свиђа...{S} И баби се свиђа 
ха, брада као да се сравни са опуштеним подвољком, утону у њему, очи се помутише, заблијештише. 
серџаде.{S} Уживајући у њезину цикању и подврискивању, трчећи понесох је по соби и, не бранећи  
очео лупати алкама на туђа врата, почео подврискивати и камењем ударати у ниске, мале демирли-п 
 да негдје неко чудновато лаје, штекће, подврискује.</p> <p>Језа ме поче обузимати од тога необ 
ема њима, савијале, угибале, пјевајући, подврискујући и намамљујући туђе момке да застају пред  
хвалим се.{S} Дође ми и да запјевам, да подвриснем мало.</p> <p>— Ама је роба!..{S} Ево робе!.. 
 на групу њихову, жељан да је разбијем, подвриснух:</p> <quote> <l>Лијепа је у Алаге љуба,</l>  
илеџиска владавина добра не доноси, јер подгаја осветнике...{S} И ето... створила их је...{S} Д 
акле, могло познати да је управо он сам подгајао Хасана тако: васпитавао га да се од дјетињства 
то ти среће и одмјене твоје!..</p> <p>— Подгојила је човјека, а није разбојника — дочеках ја бј 
тити...</p> <p>— Видиш... видиш кога си подгојила, — отегну Зулфага према њој и опет као да поч 
 дави...{S} Храна мајчина црну ти мајку подгриза и свети јој се...{S} И мајка ти сад у очи не с 
епенак, сав изгребан, мрк, необријан, у подераним, иструлим хаљинама, — ако се оно неколико крп 
просјакиња каква, у чађавом, дроњавом и подераном одијелу, са безброј штака под пазусима и безб 
 али снажан и присебан, откопча прљаву, подерану, <pb n="392" /> укочену од скорене крви антери 
, обасја, — као да и памет помрча мало, подивља у дивљини, па ни о чем више није у стању ни раз 
спаљујући...</p> <p>Мајка као да и сама подивља, као да се разбјесни.</p> <p>Издигнувши се на к 
трану, а трговац, зачуђен, искривио се, подигао главу, па ме само гледа, премјера ме свега и тр 
а, по прсима, свуда.</p> <p>И кад би се подигао и почео бјежати, трчала је за њим, гонила га, т 
а — говорио је увијек. — Он је сам себи подигао џамију у којој да се молимо...</p> <pb n="272"  
е излазимо без оружја.</p> <p>— Кад роб подигне главу и врисне за слободом, нико од њега силниј 
расли и прилип и маховина, желећи да ту подигне нове, велике куће <pb n="253" /> и магазе, које 
 кад ми већ додијало толико размишљање, подигнем се и исправим.</p> <pb n="323" /> <p>— Куда ћу 
х кашику.{S} Покорно, као дијете какво, подигнем се и пођем према њој.</p> <p>— Дај ми преобуку 
> <p>Зијевајући и протежући се једва се подигнем и сједнем у траву.{S} Сваки жглоб, сваки драм  
е остала добра уреде и некретнине да се подигну; зато је увијек и тражио да се сва готовина у т 
ако силнији, јачи.{S} Могао сам се опет подигнути и наставити пут.</p> <p>Опет сретнем неколико 
ба, из грања оног, те некако и нехотице подигосмо главе и погледасмо у висину.</p> <p>— Мора да 
. — Путници!</p> <p>— Путници?..</p> <p>Подигосмо се обојица и стадосмо један према другоме.{S} 
или ствари.</p> <p>Ја се брзо исправих, подигох се.</p> <p>— Што си га сад споменула?..{S} Што  
ицу и од студени оне стресох се и нагло подигох главу.</p> <p>— Нема крви!..{S} Није рањен!.. — 
рци, ихтијари, као момци какви, брзо се подигоше са својих мјеста, сврнуше луле са чибука <pb n 
о, почео припомагати, кад дјеца око нас подигоше галаму и задречаше, како су све слабе, напукле 
овједила није.{S} И погледа их опет и — подиже руку.</p> <p>— Оборите га! — рече одлучно, запов 
и подстиче је. — Хоћеш ли?..</p> <p>Она подиже главу, погледа ме.{S} Пуно, бијело лице освијетљ 
рижно, отирући лице јаглуком.</p> <p>Па подиже главу и лукаво намигну.</p> <p>— И ти знаш о том 
ј као да јој нову снагу даде, као да је подиже, препороди.{S} Видећи како смије ударити, избаци 
 и раскорачивши се више душека силом ме подиже.</p> <p>— Хајдемо — рече одсјечно, бацајући ми п 
смо и треба да се окушамо.</p> <p>Па се подиже и поче загледати унаоколо, привиривати свуда.</p 
> <p>— А то ваља! — потврди и Хајкуна и подиже главу. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="S 
ати ме големом својом шаком иза врата и подиже од земље.</p> <p>— Тежак је — рече мргодно. — Пу 
чео? — запита мајка као осоколивши се и подиже главу. — Ти?..</p> <pb n="238" /> <p>— Ја сам за 
!..</p> <p>Хасан поврати нож у корице и подиже се.</p> <p>— Доста! — отсијече кратко, не узбуђу 
ез муке и није прави живот...</p> <p>Он подиже главу и грицкајући бркове запита:</p> <p>— Па шт 
 то не смијеш...</p> <p>Хасан се лагано подиже и приступи собним вратима.</p> <pb n="271" /> <p 
ш лагати...</p> <p>Па се измакну и опет подиже шишану, напери је.</p> <p>— Казуј: држиш ли још  
 — отповрнуше неколико њих једногласно, подижући главе.</p> <p>Почеше се комешати, размицати се 
ем мијешати. |</p> <p>— Јесте ли одавно подијелили; — запитам га узгред.</p> <p>— Тхеее...</p>  
док је он тако зазирао, дотле су други, подијељени у групе, пушећи и играјући се оружјем, галам 
у себе поуздања нема, ничија га заштита подићи не може...</p> <pb n="215" /> <p>Отада му се виш 
уханом, подносила му ватру да припали и подметала пепеоницу.</p> <p>Затим је сједила поред њега 
 други носио жераву и припаљивао, трећи подметао пепеоницу и уређивао јастуке око њега.</p> <p> 
ао да се међу њима почела водити борба, подмукла, прикривена, али силна и очајна борба, којој к 
 између њих двоје настала нека потајна, подмукла борба, у којој је Зулфага непрестано наваљивао 
а почивка, испуњена усиљеним кашљањем и подмуклим шапатом и сваки који се налазио у соби као да 
дна жеља: да мучим, да пецам, да уједам подмукло, испотаје:</p> <p>— Зар се ни Хатиџа не би уср 
p> <pb n="237" /> <p>Момци, загријани и поднапити, одмах се узбунише, заграјаше:</p> <p>— Јок!. 
ер узнемири.{S} Дућанџије, које су, иза подне, — пошто су пошкропили чаршију испред дућана да б 
ну.</p> <p>Тога истога дана, негдје иза подне, дође нам Сулага.{S} Био је некако снужден, забри 
цали се и поздрављали га.{S} Ако би иза подне пошао у своју собу и затворио се »да премишља«, н 
вијек понешто.</p> <p>Око ручка, испред подне, јавио би се тада обично у чаршији или хамал кака 
јати димове.</p> <p>Прексјутри дан, око подне, завришта бедевија пред вратима и копитама поче у 
ано, готово у зору, и враћао се тек око подне.</p> <p>Дошавши кући одмах би почео оштрити ножев 
p>Хатиџа склопи руке и, тако склопљене, поднесе их под браду.{S} Сневесели се.</p> <pb n="402"  
у, он је одмах трчао да нађе ватре и да поднесе нек припали; ако је требало што у чаршији купит 
.. удри ме, молим те — замуца Зулфага и поднесе јој главу да га удари. — Удри... а немој да ја  
ту, сјела, или се наслонила на пенџер и поднимљена, замишљена, тужна слушала их.{S} Ако су мака 
а?..</p> <p>Па, напунивши лулу духаном, подносила му ватру да припали и подметала пепеоницу.</p 
и да јој се покорава, никако није могла подносити да се ја одмећем и отимам испод њезине снаге  
, као након пожара.{S} Из зидова им, из подова, из таваница силно заударало на стареж, на плије 
ли што му се удала мајка, па неће да га подоји — опет се поче ругати Хасан, окрећући се према Х 
Дође ми да јој се у лице наругам, да је подражим.{S} И чудна жеља обузе ме да се поиграм њоме,  
 њима, поздравили.{S} Хасан као да је и подранио баш због тога да се може извући неопажен и неп 
 могао крочити од њихових шала, питања, подругачица.{S} Чак ме два-три пута на плач нагонили и  
тово сасвим заборавио на њега.</p> <p>А подругачица, шала, подсмијеха, чак и псовака на мој рач 
.{S} Колико ли сам суза пролио због тих подругачица!..{S} И колико сам камења набацао у дућане  
јући папучама. — Како ли би се смијале, подругивале!..</p> <p>Тада јој се и чинило да од Зулфаг 
о носећи дијете у нарамку и тада обично подругивале му се потајно све чаршинлије, тврдећи узгре 
S} И колико сам камења набацао у дућане подругивача, кроз плач их проклињући и псујући немилосн 
о коју ријеч, избацио би с подсмијехом, подругљиво, пецкајући.</p> <p>Зато га и мрзили многи и  
лади и умора, погледао би ме попријеко, подругљиво узвио носом и одлучно, заповједнички подвикн 
<p>— Охо!</p> <p>Опет се окрену мајки и подругљиво узви носом.</p> <p>— Видиш ли га какав ти је 
{S} И ти се уплашио! — прекори ме Хасан подругљиво, гледајући ме преко рамена. — Баш си јунак!. 
ли вам необично, момци? — тихо и некако подругљиво запита стари, окрећући нам се. — Ви, ваистин 
м мало већом од »стиснуте шаке« како му подругљиво говораху, са ријетком брадом која му се саст 
к се не спрема у хајдуке, — одвратих му подругљиво и за инат хакнух још три пута. — Таки ли си  
Зулфагу, прекидох га у говору и запитах подругљиво.</p> <p>— А познајеш ли га боље?..</p> <p>—  
 учинила?..</p> <p>— Не знаш? — отегнух подругљиво, накривљујући главу као и она. — Ти ништа не 
 се преварила?..{S} Или је хтјела да се подругне мом „сиромаштву“ и да каже како је она, богата 
мала мало, а да је ни прекорио није, ни подругнуо се...{S} Тек пошто би се уморио и почео готов 
ље истрчим између њих, завучем се чак у подрум и тамо се сакријем за некакве сандуке.{S} Три са 
урнувши га јаче, потрчах према ватри и, подрхтавајући од узбуђења, узвикнух планинштарима:</p>  
ивао се, склањао, ради чега му се сви и подсмијевали и пецкали га.</p> <p>Једино је нешто више  
ио на њега.</p> <p>А подругачица, шала, подсмијеха, чак и псовака на мој рачун, било је премног 
и вратима, отвори их и наклони ми се са подсмијехом...</p> <p>— Изађи из ове куће — рече полугл 
ајно и избацио коју ријеч, избацио би с подсмијехом, подругљиво, пецкајући.</p> <p>Зато га и мр 
ћу.{S} Макар ми се и ругали, макар се и подсмјехивали, ја сам беговство своје био објесио о кли 
ни помислити није смио да му се наруга, подсмјехне или окоси, макар и испотаје, кришом, а камо  
шта не бих волио толико колико да ми се подсмјехне когод, <pb n="325" /> да ме изазове, те да с 
— питао сам тихо, указујући на њу и као подсмјехујући се. —</p> <p>Ни она?..</p> <p>Хасан је ст 
 украј огњишта, како чучи поред ватре и подстиче је. — Хоћеш ли?..</p> <p>Она подиже главу, пог 
зриви.{S} Врата су обично закључавали и подупирали мертецима, да их не би какав непозвани гост  
јације, одлазио би њима, наметао резу и подупирао их још дирецима, сандуцима, камењем.{S} И на  
енађен и брзо потрчим да га подухватим, подупрем, јер ми се учини као да ће пасти, посрнути. —  
</p> <p>Авдо ме подухвати испод пазуха, подуприје ме читавим тијелом својим, и поведе мало.</p> 
урила у малој, неравној удолини једној, подупрта ода свих страна дебелим сохама и тојагама, те  
 ћу баш учити како ја знам...</p> <p>Па подухвати џубу и, пребацивши је преко руке, исправи се: 
ав — потврдише још неки.</p> <p>Авдо ме подухвати испод пазуха, подуприје ме читавим тијелом св 
узвикнем изненађен и брзо потрчим да га подухватим, подупрем, јер ми се учини као да ће пасти,  
 ударале га и гребле по лицу вриштећи и подцикујући, штипао је сваку за образе и љубио по некол 
га мајка и, поносито му окренувши леђа, пође из собе. —</p> <p>Он ништа не ради без мене.</p> < 
>Сулага се диже и онако ситан, погурен, пође пред нама, — ми пођосмо за њим.{S} Хасан се опет у 
моју пушку са земље и, дунувши у грлић, пође, држећи је у рупи, увијек спреман да опали.</p> <p 
 куће своје! — јаукну мајка кушајући да пође према вратима. –—- Како можете оваку мајку примати 
 сијело.</p> <p>И нико није смио сам да пође.{S} Окупила би се по двојица, по четворица или виш 
Она не одговори.{S} Придиже се и као да пође да тражи нешто, да узме.{S} Затим брзо поче уклања 
ена. — Сад ћу ја...{S} Сад...</p> <p>Па пође од једнога момка до другога и, спустивши се на кољ 
га увријеђен, па се диже и климајући се пође према пенџеру.</p> <p>— Ја грабио?..</p> <p>Бимбаш 
и, збацивши све оно да кољена, устаде и пође за њим. — Шта ће ово?</p> <p>— Ништа...{S} Тако... 
ши ме, отури чибук у крај, придиже се и пође ми у сусрет.</p> <p>— Нећеш ми, зар, замјерити што 
, па...</p> <p>Не довршивши окрену се и пође из собе.{S} Старао се и упињао да изгледа што поно 
м друга за невоље!..</p> <p>Окрену се и пође, а ја као слијепац за њим.{S} Поново кренусмо напр 
је је непрестано откривао, чим ме опази пође ми у сусрет, спусти ми руку на раме и тихо, развуч 
 <p>— Хунцут си ти!..</p> <p>Мајка опет пође да нешто проговори, приступи му, али је он немилос 
...{S} Не бој се!..</p> <p>И хтједох да пођем, да је поведем у собу и онако с њоме заједно да с 
окорно, као дијете какво, подигнем се и пођем према њој.</p> <p>— Дај ми преобуку...</p> <p>Кад 
ебаци пушку преко рамена и позва нас да пођемо за њом. </p> </div> <div type="chapter" xml:id=" 
, пригушено, па забаци пушку на раме. — Пођимо.</p> <p>— Куда?</p> <p>— У засједу.</p> <p>Мени  
свјесно скочих и кренух за Хајкуном.{S} Пођосмо.</p> <p>Али ове ноћи нијесмо, по обичају, заста 
ко ситан, погурен, пође пред нама, — ми пођосмо за њим.{S} Хасан се опет умота у струку, сакри  
!..</p> <p>Он ме пусти и измакну се.{S} Пођох посрћући и поводећи се.{S} Ноге су ми још једнако 
— Отео си је, ниткове, — окосих се ја и пођох према њему. — Све си отео...</p> <pb n="339" /> < 
 /> <p>Отада му се више нијесам смио ни пожалити никад, ни причати му што.{S} Склањао сам се ис 
.</p> <p>— Баш?..</p> <p>— Мјесто да ме пожалиш, ругаш се.</p> <p>— А рашта да те жалим? — запи 
ко, као након навале хајдука, као након пожара.{S} Из зидова им, из подова, из таваница силно з 
идове, одбијајући димове и пијуцкајући, пожудно их гледали и добацивали им масне, неслане шале. 
...{S} Он ми не треба...</p> <p>Па сама позва Османа, премјери га од главе до пета, и брзо, не  
<p>Хајкуна пребаци пушку преко рамена и позва нас да пођемо за њом. </p> </div> <div type="chap 
 свађао и с мајком и љутио се ако би га позвала када да јој помогне у послу, да донесе воде, др 
 онда, кад би је, — не поздрављајући, — позвао да му хамам уреди и изнесе ново одијело.</p> <p> 
head> <p>Прије зоре пробудио ме Хасан и позвао да кренемо на друм, да нападамо.{S} Онако бунова 
 разговора, — увијек страховао да ће ме позвати преда се и да ће судити жешће и суровије нето с 
а бисера и дуката, који су ситно, ситно позвецкивали. — Шта је било?..</p> <p>— Па... па криво  
асте дјевојчице, носећи дахире у руци и позвецкујући њима весело улазиле и, некако поцупкујући  
бун, ђердан, тозлуке.{S} Свакоме шаље и поздрав или савјет какав.{S} И, пошто га већ сви кметов 
м здрав, не бих ти могао донијети товар поздрава — откреса весело. — А Хајкуна ти читав товар п 
је једем...{S} И увијек их молила да ме поздраве, да ми понесу понуда каквих: пите, пексимита,  
има и једнако, не престајући, набраја и поздраве и савјете. </p> </div> <pb n="217" /> <div typ 
<p>— Не бој се...{S} Ево ме...</p> <p>И поздравивши се с Авдагом уљегнем за њом у кућу. </p> </ 
 планинштарима, ни опростили се с њима, поздравили.{S} Хасан као да је и подранио баш због тога 
у из свега гласа, готово наричући. — Ни поздравили се нијесте љуцки, а одмах се почели инатити. 
рајући гдје ће сјести. — Рекао ми да те поздравим.</p> <p>— Хасан?..</p> <pb n="388" /> <p>Хами 
љуцати и опљуцкивати око себе.</p> <p>— Поздравио те Хасан, — рече комешајући раменима и бирају 
друго не проговорише ни ријечи; само се поздравише лаким климањем главе.{S} Сулага затим стењућ 
едала би па истом онда, кад би је, — не поздрављајући, — позвао да му хамам уреди и изнесе ново 
ли и одлазили, не зборећи више, нити се поздрављајући.</p> <p>Једнога јутра, пошто се сви разиш 
не осврћући се ни на пролазнике који ме поздрављали, <pb n="346" /> ни на комшије који ми се ја 
 понизно уклањали с пута, измицали се и поздрављали га.{S} Ако би иза подне пошао у своју собу  
 јављао се, обично, доцније него други, поздрављао се са свима и одмах пролазио у прочеље, гдје 
ује.{S} Ни говорити није хтио с њим, ни поздрављати се.{S} При сваком сусрету окретао је главу  
цала чоха,повила се, а постава испод ње позеленила од траве и почела се разгуљивати.{S} Тозлука 
у много и како га Зулфага увијек части, позива, нуди.</p> <p>Кахва се пролијева — кажу, духан с 
сан, као да ништа ни било није, опет ме позивао да с њиме идем у „лов“ и врљао са мном по Требе 
ње не би могли скрхати ни преломити.{S} Позлаћене токе на прсима, оружје оно и фишеклије причвр 
са читавим снопом ножева за појасом, са позлаћеним токама на прсима које су необично одсијевале 
 која никад није била рачунџија нити је познавала право стање наше, изненадила се кад је све то 
hapter" xml:id="SRP19132_C0"> <p>Сви га познавали и сви хвалили.{S} Сијело, скуп, састанак, теф 
ознају, иако их, — увјерен сам — нијесу познавали.</p> <p>Називали их пијаницама, лоповима, раз 
 човјеку?..{S} Зар <pb n="369" /> га је познавао боље?..{S} И зар није било и других, паметнији 
ога сусретох пред вратима, као да одмах познаде да се десило нешто необичније.{S} Нити питајући 
, чадорима...</p> <p>Кад загледах боље, познадох међу њима Јована, оног истог Јована, који је н 
тада као да и мени свану пред очима.{S} Познадох да се догодило нешто страшно, најстрашније и,  
јиле, болан!..{S} Јеси ли жив?..</p> <p>Познадох Хатиџу.{S} Фереџа на раменима тресла јој се и  
 <p>— А познајеш ли га боље?..</p> <p>— Познајем — одговори он и погледа у страну. —</p> <p>Чес 
е и закрпљене ивице од чарапа.</p> <p>— Познајеш ли ме? — подвикну струка некако весело, па заи 
говору и запитах подругљиво.</p> <p>— А познајеш ли га боље?..</p> <p>— Познајем — одговори он  
адачима.{S} Неки се правили и као да их познају, иако их, — увјерен сам — нијесу познавали.</p> 
, Зулфагу.{S} И одмах, по тим ријечима, познао сам да се боји нешто, да се плаши од њега.</p> < 
ли толико пажљиви и мене толико мазили, познао сам и то да све што се десило није се могло деси 
варати, запиткивати и причати нешто.{S} Познао сам одмах да се упињала да ме што више задржи бу 
ог тога што сам му и одвише сметао, — а познао сам да му сметам по томе, што ми нудио и новаца  
XIX</head> <p>Не знам како се и Зулфага познао са Хасаном и гдје се познао.{S} Неколико пута са 
е и Зулфага познао са Хасаном и гдје се познао.{S} Неколико пута сам их видио како заједно прол 
на, што више вјерује њему, кога је јуче познао, него мени, с киме је толико друговао.{S} Криво  
буде пунија.</p> <p>По томе сам одмах и познао да се морало негдје нешто десити, нешто необично 
тим је почео и попијевати и — одмах сам познао да му пјевање није ишло од срца, да је усиљено.{ 
 до мрака непрестано нам долазиле жене, познате и непознате, из комшилука и удаљених махала, по 
о томе сам одмах могао и <pb n="266" /> познати да су све говорили само о мени, да се управо о  
 јастребом.{S} Нико тада не би могао ни познати да су то они исти момци, који, кад би бабо крен 
ијеле зубе.</p> <p>И по свему сам могао познати да је и он ортак, сарадник Зулфагин, да су обој 
о џелат и по изгледу му одмах сам могао познати да би ми било узалудно свако опирање и затезање 
ати!.“</p> <p>По свему се, дакле, могло познати да је управо он сам подгајао Хасана тако: васпи 
м како бих назвао.{S} По свему се могло познати да је то мучи, силовито мучи, кида, распиње.</p 
ше се нити погледаше.{S} Одмах се могло познати да је то био један обичан догађај у њиховој кућ 
 пушком ни заметнути.{S} Одмах се могло познати да то не слути на добро и да ће се наскоро чита 
е, ни премјерали нас.{S} Одмах се могло познати да су ти људи научени да примају и мало страшни 
било као и мени.</p> <p>То се већ могло познати и по држању његову.{S} Непрестано се освртао и  
 ситне људе.</p> <p>Старији, угледнији, познатији трговци у чаршији, што су по десет, по двадес 
о пушке која му лежала на раменима и са познатим својим ножем, чији преломљени држак чудно му с 
замислити, а да се и Смајил-ефендија не позове, да и он ту не буде.</p> <p>— Ко ће причати, ако 
p> <p>— Добро сам — одговори он једнако поигравајући.</p> <p>— И здрава..</p> <p>— Да нијесам з 
} Грлећи и мене и Хасана попијевала је, поигравала, скакутала, натуривши фес на чело и све се в 
енасти пламен све више и више извијао и поигравао освјетљујући пуна, буцмаста задовољна лица и  
.</p> <p>Све поче дрхтати око мене, све поигравати...{S} По друму, око нога ми, као да се испре 
 пуцкајући прстима, и сама као да почне поигравати, цупкати.</p> <p>Тешко Зулфаги ако би се нак 
одражим.{S} И чудна жеља обузе ме да се поиграм њоме, да је намучим.</p> <p>— А рашта да га не  
р био и први дан, дође ми да се свадим, поинатим с њоме.{S} Поинатио бих се чак и са људима кој 
ђе ми да се свадим, поинатим с њоме.{S} Поинатио бих се чак и са људима који су пролазили и гле 
 пресуду.</p> <p>До три дана након тога појави се у чаршији и у махалама још читава друзина нов 
га ће и нестати.</p> <p>Док се однекуда појави и бабо, онако мрк, суморан.</p> <p>Не говорећи н 
иравајући читав посао, и ако би се гдје појавила каква тврдоглавија муштерија притрчавао му у п 
> <p>Тешко Зулфаги ако би се након тога појавио у авлији.</p> <p>Чим би га опазила, одмах му и  
 није се стишавала све док се није бабо појавио.</p> <p>А чим он изађе из собе све замукну, сми 
»ноге пребити«, ако се усудим помолити, појавити пред њезиним јаранима.</p> <p>Отада се између  
це, не бројећи, трпа у џеп, у њедра, за појас, гдје стигне, само да их што прије уклони испред  
, двије ледењаче и јатаган задијевао за појас и, прихвативши по средини дуги дебели чибук са ћи 
о гајтанима држе два-три комадића.{S} И појас ми се разгулио, распао; кошуља раздрљена; од ферм 
изгубивши често или фес или постулу или појас.</p> <p>У читавој тој гунгули мој је Јован био на 
престано чупкајући браду и поправљајући појас, чије му ресе падале по бедри.</p> <p>Чуо сам сам 
дија лијено, свлачећи џубу и отпасујући појас. — Слути на кишу...</p> <p>— И мени се чини.</p>  
 увијек били пуни ораха и љешника а иза појаса увијек се румениле по двије по три наранче.{S} Ч 
ји преломљени држак чудно му стршио иза појаса.</p> <p>Опазивши ме и они као да се уплашише и у 
ећу.</p> <p>И потегнувши малу пушку иза појаса почнем се кочоперити, пријетити...</p> <p>— Удри 
 оноликог, смучи ми се, стужи.{S} Испод појаса снажно ми заврти, засврдла нешто, <pb n="328" /> 
рвем се, побијем, покрвим.</p> <p>Испод појаса почело ме превијати нешто, мучити, стезати.{S} З 
b n="268" /> широке космате прси све до појаса, рашчешља је и некако мукло, отегнуто запита:</p 
а га научи памети...</p> <p>Узех га око појаса и посадих на сандуче једно, одмах поред Сулаге.. 
 око главе, са читавим снопом ножева за појасом, са позлаћеним токама на прсима које су необичн 
 провиде токе на прсима и без оружја за појасом!..{S} Па су хајдуци и кавгаџије, зулумћари, отм 
м копараном на прсима и широким, тешким појасом, о коме је висила шарена дуванкеса, спуштала се 
ве, покуњили се, стишали, и с рукама на појасу и обореном главом чекали док прође поред њих, не 
х у фишеклије, које им биле привезане о појасу; ако су фишеклије биле препуне, гурали су фишеке 
а, оружје оно и фишеклије причвршћене о појасу свијетлиле се и блистале према сунцу засјењујући 
ри, напукнути таламбас, који му висио о појасу, обилази унаоколо, купи бакшише што му их остали 
пи бедевији и баци јој се на рамена.{S} Појахаше и остали.{S} И разиграше се бијесни парипи и с 
е под големим оџаком, у врху собе, мало појаче распламтјела ватра, одсијевали им окићени балчац 
асан као да смо се натјецали ко ће више појести и готово смо отимали залогаје један другоме.{S} 
е и желила да то и другима, изван куће, покаже да се и пред њима, пред читавим свијетом, похвал 
вецкале паре. —— Је ли, бива, хтјела да покаже како се надала пуној, богатој кући, па се превар 
од свијета бранила му је да се никад не покаже ни њежнији према мајци, да се осмјехне на њу и н 
о год јој на ум пане.{S} И хтјела да се покаже као јунак неки, делија, мушкобана.</p> <p>У дну  
де у забуну, да их утуче и тако им опет покаже, е је и у говору моћнији, јачи, силнији од свију 
 и сазовем све комшије и пријатеље и да покажем своју зараду, похвалим се.{S} Дође ми и да запј 
се одавно дигли да их тоне...</p> <p>Па показа на тројицу-четворицу младића, који, нагиздани и  
 му куће, — дочека она без размишљања и показа на собу. — Не смије га рањена нико његовати, нег 
а из собе.</p> <p>— Ето — избаци хоџа и показа за њим. — Ето!..</p> <p>Казао сам: свршиће на вј 
, ово ће ти судити!..</p> <p>И поносито показа на нож.</p> <p>Отада никад више нијесам смио сам 
 првом кораку, истаћи своје богатство и показати колико сам ситан према њој?..{S} Шта је хтјела 
да ми се оте узвик:</p> <p>— Сад ћу јој показати!..</p> <pb n="377" /> <p>Па свратих у прву маг 
и.{S} Чинило се као да је и дјелом хтио показати како је „зликовац, хајдук и зулумћар“, како му 
гуривши се као да је очекивао кад ће му показати врата и отјерати га.</p> <p>То мајку још више  
ати.{S} Затим, пошто би она приступила, показивао јој некаква слова, бројеве, — иако није знала 
, зар, што само у кући, пред нама, може показивати како је слободна, независна и моћна сада, хт 
} Ево!,.</p> <p>И стаде преда ме и поче показивати.</p> <p>Нити сам пазио много, ни размишљао:  
 је и сад добро — одговорих јој весело, показујући на кућу, на Хатиџу. — Ја сам задовољан.</p>  
и о глади и о умору.{S} И увијек сам се покајао ради тога.</p> <p>— Пхи, какав си ми то момак!  
 одјекује кроз читаву планину, те ми се покаткад причини као да негдје неко чудновато лаје, ште 
емао фишеке и набијао их, засипајући се покаткад сухим трешњама што сам их од Хајкуне добио.</p 
изио по шарама дебелог ћилима, ускачући покаткад чак до Хајкуниних димија и треперећи на њима.{ 
ти.{S} Жене, једна по једна, изостајаху покаткад, почеше се јављати све рјеђе и рјеђе.{S} Остад 
е ли посустали? — запитала би уријетко, покаткада, којега од нас двојице, не успоравајући хода  
ра се.</p> <p>— Хајде да читамо — рекне покаткада и подвикне на Хасана да донесе књигу. — Да ва 
ошчу,</p> <p>— иако јој биле чисте, — и покаткада према њему узвијала главом, као чудила се.</p 
 тоне, растапа се и изумире.</p> <p>Тек покаткада, уријетко, освојила би је опет чудна нека сје 
 онако слаб и немоћан, што се прикрадао покаткада и заклоњен, сакривен чучао покрај врата, чека 
ризивали, тражили и долазили му.</p> <p>Покаткада напунила би их се читава соба.{S} Засједну по 
амет била као и мајкина, само ако те не покваре хунцути и ниткови некакви и ако ти је не помуте 
="349" /> да преврне и да све муштерије поквари.{S} Муштеријама су, опет, казивали како су ми к 
зубе и погледа га попријеко. — Ко ће га покварити?..</p> <p>— Па... па млад је... и не зна мисл 
главом према баби.</p> <p>Једнога дана, поклањајући ми некакве лопте, као у шали напомену како  
е обузимати свега и ноге ми опет почеше поклецавати.{S} Два-три пута пипао сам се и по њедрима  
ођу — вели тужно. — Само мало...</p> <p>Поклецајући и опирући се о тешки, дебели штап, прекорач 
 Али чим је прешао преко прага, нога му поклецну и он посрну, паде.</p> <p>— Ништа је — прогунђ 
— Куда?</p> <p>— У засједу.</p> <p>Мени поклецнуше ноге.</p> <p>— И баш да дочекамо? — запитах  
да сам и сувише заостао, задихао се, да поклецујем од глади и умора, погледао би ме попријеко,  
</p> <p>— Напријед!</p> <p>За чудо, тај поклич његов као да ми је давао нове снаге, као да би м 
јући никад.{S} Тамо јој носио и некакве поклоне што их слала ко зна коме, и у замјену доносио ч 
ндија, — упаде Зулфага брзо и дубоко се поклони. — Ето и сада говори о својој кући, за коју и с 
кад улагивао, што ме хтио замамљивати и поклонима.{S} Осјећајући да му сметам, много да му смет 
сле.</p> <p>А тад их он почне обасипати поклонима.{S} Не заборави ни жене, ни дјецу, ни чобаниц 
.{S} Пољубио јој и руку и неколико пута поклонио се до земље.{S} А већ сјутрадан стигао је запт 
е лопте, као у шали напомену како ће ми поклонити и кћер Хатиџу, која ће »сигурно бити најпрва  
е лоптама и као очекујући што ће ми још поклонити. —</p> <p>Све хоћу.</p> <p>А бабо, отпустивши 
и, — сви као да задржаше дах и мучке се поклонише, као што се слаби и немоћни робови клањају го 
у, румену усну и окренувши се у страну, поклопи уста руком, да заустави смијех.</p> <p>— Па...  
војсци придружити и ја...</p> <p>Сулага поклопи очи десном руком и пригушено се засмија.</p> <p 
.{S} Она то опази, па бржебоље и рукама поклопи очи и још чвршће притеже шамију.</p> <p>— Шта ј 
за браду и заврати је.{S} Половицу лица поклопи њоме.</p> <p>— Па лијепо... лијепо... — прогунђ 
 кршан чојек — додаде тише. —</p> <p>Не покорава се свакоме, мисли својом главом...{S} А то ваљ 
на да је свак слијепо слуша и да јој се покорава, никако није могла подносити да се ја одмећем  
акога с пута, не уступајући никоме и не покоравајући се никада.</p> <p>Наравно, комшије су га и 
ога у кући осим за њега и другоме се ни покоравао није.{S} Он му тимарио бедевију, он чистио пу 
га, једнако стојећи пред њом онако тих, покоран, скрушен, са уснама вјечито развученим на смије 
шао није да га потпуно укроти, стегне и покори.</p> <p>Шта више, често се од срца и весело насм 
чибукања... обузео је стари севдах и... покорила му се...</p> <p>— Тако суђено — прошапта Сулаг 
ада и опет затресе чупима. — Да се прва покорим?..{S} Нипошто!..</p> <p>— Нипошто?..</p> <p>— Н 
јан, прорицао сам да ће наша војска све покорити, уништити, попалити и још чвршће утврдити нашу 
ју снагу...{S} И на томе путу никоме се покорити неће, нити се уклонити, нити преклонити. . <hi 
 би био у стању ударити на све усташе и покорити их, поломити, уништити за неколико дана.</p> < 
лако задрхта рука и испустих кашику.{S} Покорно, као дијете какво, подигнем се и пођем према њо 
дбијем.</p> <pb n="336" /> <p>— Зар ја, покрај света свога имућа и добра, макар ми га Зулфага и 
и је, смирени покуњен, сједио на тлима, покрај врата џамиских и токорсе читао нешто. — Ако је и 
што га мало прије изгубила.{S} Хајкуна, покрај ње, сјецкала је на малој дашчици дуван за оца и  
 бисаге и кесе чибуклије, а из теркије, покрај кабанице, провирују кахвени ибрици и златасти за 
ма и ослухну.{S} Затим, бржебоље, стаде покрај пенџера, отвори га и провири напоље.</p> <pb n=" 
, па лагано, тихо, ступи у собу и сједе покрај пенџера.</p> <p>— А што си га звала? — запита по 
ед натрапали на некаква сељака, који је покрај своје њиве под дрветом једним лежао и пландовао, 
етлости која је навирала у собу сједиле покрај великог, отвореног пенџера, уз чије се демире пр 
 не отимао, — не можеш му одољети.{S} И покрај све муке своје, ја праснух у смијех, у силан, гл 
д нас, у страни, сједили су и лешкарили покрај своје ватре тргачи и тргачице, весели, раздраган 
ћи био сам већ преобучен.{S} Сједио сам покрај мајке на шилти и разговарао с њоме.{S} Опазивши  
о бих тамо, само да час прије засједнем покрај оног пламена, да се одморим под стрехом оном, ма 
амами.{S} Обузе ме жеља и да се спустим покрај ње, да пољубим, угризем, уштинем.</p> <p>Она не  
не феслиђена опазим њега, сама.{S} Стао покрај каната, исправио се, једном руком ухватио се за  
ао покаткада и заклоњен, сакривен чучао покрај врата, чекајући ме да изађем из куће и кренем у  
 n="270" /> и деран посрну, паде управо покрај Хајкунине шилте и главом удари о бедру Хајкунину 
емјести у своју собу и прострије управо покрај свог душека.{S} И већ прве ноћи криво ми било шт 
дугога ходања, уљегао сам у дућан, сјео покрај ћепенка, на сандуче једно, и онако, ради обичаја 
вече, пошто бих дошао из чаршије и сјео покрај ње, изгледала ми увијек радосна, срећна, задовољ 
18"> <head>XVIII</head> <p>Заноћили смо покрај чобана, планинштара, пред старом, ниском колибом 
к, неки Хасан Арнаут хтио и на башту му покрај куће да удари и да је приграби.</p> <p>Дошао лиј 
још силнији, понови се и куршум ми мину покрај уха.{S} И, од страха, од чега ли, посрнух у хенд 
<p>Бербер, шапћући нешто у себи, клекну покрај душека, загрну рукаве и, погледавши у широку, го 
 захитио воде и почео се умивати.{S} Ту покрај чатрње, на високој, допојасној трави отклањао би 
та као да пређоше на десни образ, одмах покрај уха, брада као да се сравни са опуштеним подвољк 
а бркове, издигох је у висину и спустих покрај јастука, на широку шилту, меку, кадифасту шилту  
е, влажне очи њезине, помутиле се мало, покрвавиле.</p> <p>— Шта је опет било? — запитам зачуђе 
м у коштац с њиме и порвем се, побијем, покрвим.</p> <p>Испод појаса почело ме превијати нешто, 
гласно, отегнуто, пажљиво пратећи сваки покрет мајчин, сваки миг. — Што ти је то требао?..</p>  
—— прилегли на ћепенцима да заспу мало, покривши се великим јаглуком по глави; бегови и аге, ко 
 враћати испред свакога хана, постиђен, покуњен, тужан и само ја нијесам могао наћи уточишта у  
 указа на старог хоџу, који је, смирени покуњен, сједио на тлима, покрај врата џамиских и токор 
си сад спомињала?..</p> <p>— Не знам, — покуњено одговори она и отегну обрвама. — Тако...{S} Не 
еран...</p> <p>— Стар је — рече и мајка покуњено и обори главу.</p> <p>— Кад сам дошла у ову ку 
<p>— Нипошто не говори тако — прошапута покуњено. — Нипошто!{S} Треба да се преобучеш.</p> <p>— 
 што сам дошла да ти кућу видим? — рече покуњено, снебивајући се и ломећи прсте. — Нијесам могл 
тукну мало, заклони лице руком и некако покуњено, постиђено, погледа ме једним оком испод рукав 
 тече кроз жиле — одговори Сулага тихо, покуњивши се. — Тврде си главе и поносан као и он...{S} 
} Оставили <pb n="213" /> би одмах све, покуњили се, стишали, и с рукама на појасу и обореном г 
це.</p> <p>И одмах би се скупио некако, покуњио се и пошао.</p> <p>Мајка је гледала за њим мршт 
ориш, ти ћеш поћи — отсијече он упорно, покупи оружје и спусти га поред себе. — Опет ћемо путов 
јавати — рече полушапатом, пошто је све покупио и упрти на се. —</p> <p>Збогом!..</p> <p>Чим је 
од њега и изишла из собе, стиште зубе и покуша да се исправи.</p> <p>— Камо среће да погибох! — 
а, као да потпуно изгуби главу, па нити покуша да се брани, нити да бјежи.{S} Само одиже руке у 
ах!..</p> <p>Двапут јекнух као рањеник, покушавајући да се отмем, исправим.{S} И коракнух некол 
уде нијеси видио, живино? — откреса он, покушавајући да ме сустигне и задржи. — Стој!..{S} Јеси 
вито трзао, викао и врискао непрестано, покушавајући да оца угризе за руку и да бјежи некуда.{S 
<p>— Не...{S} Немојте! —— застења Хусо, покушавајући да се дигне. — Нисам лупеж...{S} Јунаке ко 
а сам учинио? — одговорим јој набусито, покушавајући да се отргнем. — Ништа!..</p> <p>— Пустио  
ако тихи и онако мучаљиви.{S} Залуд бих покушавао да их задржим и увучем у разговор, залуд бих  
де мало, поћута и преврну се на бок.{S} Покушаваше зар да и сама заспи.{S} Узалуд.{S} Преврну с 
исину да тако отклони ударце од главе и покушаваше да се осврне.{S} Али је Хајкуна ударала непр 
> <p>Али зар сам смио и помислити да то покушам?..</p> <p>Хасан, наоружан и опремљен, стајао је 
м дошао у кућу, — ипак никада као да ни покушао није да га потпуно укроти, стегне и покори.</p> 
чудна језа.{S} Сад више нијесам смио ни покушати да викнем и да се јавим коме.{S} Нијесам смио  
ли фишеци.</p> <p>— Ако су хајдуци?.. — покушах кроз зубе да изговорим и одмах занијемих, замри 
о бедрама и уједао се за руку.{S} Затим покушах да се дигнем, да се исправим.</p> <p>Узалудно!. 
 док се Ајкуна трзала, цичала, отимала, покушаше да је уграбе, отргну од њега.</p> <p>— Није тв 
нути се о свему, а добит да дијелимо на пола, као што то и други ортаци раде.</p> <p>Кроз некол 
али.</p> <p>— Кад би ми отац забрањивао полазак, ја бих му запалио кућу, — рече — а кад би ти х 
рига и кијамета — викала је затим јаче, полазећи према вратима, увијајући се.</p> <p>— Ја хоћу  
— Онда припреми све и све уреди — рекох полазећи. — Ја ћу казати Хамиду да га примамо. </p> </d 
отику преко рамена и необувен, босоног, полазио у башту међу поврће, и тамо копао, тријебио, пр 
b n="386" /> <p>— А ти? — запитам тихо, полако, хотимично отежући и наглашавајући свако слово.  
ом.</p> <p>— Треба ли ти пара? — запита полако, шапћући, старајући се да нико не чује. — Колико 
.{S} Читав разговор између нас водио се полако, шапатом, и у гуркању старали смо се обојица да  
..</p> <p>Она устаде, повири на врата и полако, на прстима, врати се.</p> <pb n="331" /> <p>— Н 
м ти се, јање моје...{S}Јок!..</p> <p>И полако, пажљиво завучем јој прст под кратку, затегнуту  
то тражаше.</p> <p>— Боли ли? — запитам полако, примичући се.</p> <p>— Тхе... сврби... — проциј 
 и — непрестано одуговлачили, отезали с поласком.</p> <p>Не смијући, зар, да се одмах окрешу са 
љуни у длане па ради — само ми рече при поласку и крене низ чаршију. — Ако се икад мислиш освет 
рипао нам и хрштао замрзнути снијег, са полегнутих ниских стреха, окићених дугачким мразним шип 
гајем или да му из неба печени голубови полете у уста!..{S} Какав ми је, бива, народ који јауче 
ршији, Јован поблиједи и стиснутих шака полети у гомилу.{S} Поче тући немилосно, крвнички, по с 
<p>И, ни сам не знам како, опет ми рука полети ножу и нагло га извукох из корица.</p> <p>— Шта  
у грају, хитно је стрчала низ басамаке, полетила према соби и онако задихана и уплашена застала 
унђати...{S} А чим сам је пустила и она полећела, он... опали из пушке и...</p> <p>— И?..</p> < 
 са чистим пешкиром преко рамена, да му полије; затим, припаливши му чибук, измицала се натрашк 
преко леђа као да ме неко хладном водом полијева, обје руке као да ми се изненада надуше, а мал 
и да умијемо руке прије ручка, сам поче полијевати... </p> </div> <div type="chapter" xml:id="S 
о његово мјесто, умотасмо се у ћебета и полијегасмо по трави.{S} Ушишикани веселим пуцкарањем в 
вог, сунцем опаљеног лица, док је друга половина остајала у сјенци и црнила се; пуне, жилаве, с 
аршије затварати“ и од кога ће стрепити половина шехера.{S} Зато је сваки и затварао врата чим  
ом који удари о зид и преби се на двије половине.{S} Момче, користећи се тиме, нагло јој прилет 
, смрдљивим колибама, гдје се, у једној половини, која чак није ни преграђена, спраћала говеда, 
модрикасто-златан пламен освјетљавао им половину мрког, знојавог, сунцем опаљеног лица, док је  
д је и опет дошао да иште новаца, а тек половица грађевина једва ако је била доготовљена — Како 
ља раздрљена; од фермена ми остала само половица на једном рамену...</p> <p>— Рашта ли ово није 
оџа се ухвати за браду и заврати је.{S} Половицу лица поклопи њоме.</p> <p>— Па лијепо... лијеп 
који јој падали по образима и сакривали половицу лица.{S} И, наклонивши главу прама десном раме 
ивена танком, црвеном шамијом, која јој половицу лица заклањала, носећи у једној руци ибрик са  
.. причао бих ти све од почетка, готово половицу свога живота...</p> <p>— Не спава се ни мени.< 
 прегризе конац и настави да ниже другу половицу.</p> <p>— Шта?..{S} Да се опет није што десило 
ом пијеска, те ми сва ребра и све кости поломио.{S} И ништа не бих волио тада, него опет преврн 
њу ударити на све усташе и покорити их, поломити, уништити за неколико дана.</p> <p>Казивали су 
и смо се пењати уз излињале, изроване и поломљене камене басамке, обрасле погдјегдје, при краје 
суморан, мрк, опаљен пушчаним димом, са поломљеним токама и траговима крви на везеној долами, в 
вало страхом, — слијевао се на окрхано, поломљено оружје што им још остало.{S} Изгледали су као 
ивши међу нама страно, непознато момче, полугласно цикну, одиже руку и сакри лице рукавом, па с 
ти, слатки, да те преварио — рече меко, полугласно. —— Оно је један добар и поштен човјек, који 
а.</p> <p>— А што си га звала? — запита полугласно, отегнуто, пажљиво пратећи сваки покрет мајч 
/p> <p>— Јесам крив... јесам — муцао је полугласно, гледајући изнад себе и чупкајући чакшире на 
знам шта је све било између вас, — рече полугласно — али он је и благ и добар човјек...{S} Крви 
 ми га било, а нијесам се љутила — рече полугласно. — Изишла сам на авлију и да се осветим, поч 
ом...</p> <p>— Изађи из ове куће — рече полугласно, развлачећи усне и нашкиљивши на једно око.  
е, у лову, Зулфага га хтио убити — рече полугласно, као да сама са собом разговара. — Пуцао, ка 
ница завиривао је у њих, метао шећера и полугласно тепао, док су му око главе облијетале челе,  
опет, окупљали у мале, ријетке гомиле и полугласно шаптали, договарали се.{S} Нијесу ли могли д 
њега...</p> <p>Хасан ме дрмну за раме и полугласно прошапта:</p> <p>— Сјутра ћемо на друм...</p 
 се отуда, изађе безбрижно звиждућући и полугласно пјевуцкајући.{S} Дошавши до испод ћошка успо 
дуже почивке први се Хасан смири мало и полугласно запита:</p> <p>— Ко ли је тамо?..</p> <p>И т 
 предомисли, па окрену главу у страну и полугласно поче попијевати.</p> <p>За чудо, ја сам се о 
а запита.</p> <p>— Шта питаш? — отегнух полугласно.</p> <p>— Можеш ли ићи?</p> <p>— Чини ми се  
дио и некакве Арнауте, дивљаке некакве, полуголе и одрпане, и — не питајући ме, — сједио с њима 
ла двојица момака, пијаних, разузданих, полудивљих, који су попијевајући и вриштећи играли се о 
зеленим барјаком у руци, чији се златан полумјесец при врху бљештао, руменио и горио, а тешке,  
бник, гатало, а у шуми оној, у вјечитом полумраку, — сунце нас тек уријетко, као ругајући се, о 
ерем најзгодније мјесто, уско, тијесно, полумрачно, обрасло самом љесковином, која се при врху  
ак.{S} Смијех њезин звонио је тада кроз полумрачну собу, одјекивао у њој и, чинило ми се да се  
ам и бољу башчу.</p> <p>Сулага, јадник, полумртав од страха, само је муцао нешто, шаптао и изми 
 расплећу косе, бацају хаљине са себе и полунаге да се ваљају и премећу по ћилимима и серџадама 
 очима, зажареним образима и набреклим, полунагим дојкама које се пробиле испод кошуља, извијај 
 да гледам мајку: како блиједа, увехла, полуонесвијешћена, са расплетеном косом, разбаченим рук 
вали и тражили.</p> <p>И чим би се, иза полуотвореног каната каквог, стидљиво и поплашено промо 
о гледа очи у очи једно другоме, него у полутами, помрчини, у сјенци старих бршљаном обраслих з 
се...{S} Нећу ти више додијавати — рече полушапатом, пошто је све покупио и упрти на се. —</p>  
ве спустиле су се ономадне у Сарајевско Поље...{S} Ко може рећи да се неће спустити и усред Сар 
чепљали су јастуцима и крпама, да се на пољу не би чуо разговор или препирање.{S} Затим, уносећ 
скакао као други момци онако, на голоме пољу!</p> <p>Не!{S} Он је забадао ножеве у земљу окрену 
вих винограда и замирали негдје доље, у пољу, одакле као да се неко руга, враћао се кадикада ти 
, ни грљења.</p> <p>Није било ни врућих пољубаца, ни натегнутих уздисаја, ни превртања очима.{S 
 овђе?</p> <p>Па привуче Хатиџу уза се, пољуби је и дубоко уздахну:</p> <p>— Камо среће да сам  
метен, збуњен, стидан.{S} Потрчао је да пољуби мајку, чак и мене, у руку, и заплео се, спотакао 
де на кољена, дотаче се мајчина скута и пољуби га.{S} Затим, онако преклоњен, измичући се на ле 
а види...</p> <p>Па се пропе на прсте и пољуби ме у образ.</p> <p>— Слатки мој!..{S} Шећеру мој 
е ме жеља и да се спустим покрај ње, да пољубим, угризем, уштинем.</p> <p>Она не одговори.</p>  
ши Сулагу с пута брзо притрчим Хасану и пољубим се с њиме.</p> <p>— Шта је?..{S} Како си ми?..< 
сваким од њих побратио бих се, загрлио, пољубио и упустио у ма какав разговор.{S} Два-три пута  
 Јован је однио папуче и изјадао се.{S} Пољубио јој и руку и неколико пута поклонио се до земље 
Баш си дијете! — осмјехнуо би се и он и пољубио је у чело. — Право дијете!..</p> <p>И звекећући 
на нико његовати, него ми.</p> <p>Ја је пољубих у чело.</p> <p>— Онда припреми све и све уреди  
е смије...</p> <p>Обојица се загрлише и пољубише.</p> <p>— Сад, ето, имаш своју ђевојку — откре 
ле око мрких, челичних демира и лако се пољуљују.</p> <p>— Улази — рече Хатиџа меко, као тепају 
из свега грла:</p> <p>— Помагајте!..{S} Помагајте!..{S} Погибох!..</p> <p>Мајка се нагло придиж 
 авлију и викну из свега грла:</p> <p>— Помагајте!..{S} Помагајте!..{S} Погибох!..</p> <p>Мајка 
уци ти сама била крива...{S} Црна мајка помагала душманима да те гоне, да гњаве...</p> <p>Па се 
го.{S} Њезине пријетње и заклетве ништа помагале нијесу, нити ме могле натјерати да се смирим и 
вио, копрцао, отимао.</p> <p>Ништа није помагало.{S} Ако је не бих хтио послушати, наређивала ј 
толико не мрзи колико мене.{S} Ништа му помагало није ни што ми се каткад улагивао, што ме хтио 
ио бих и њу и Сулагу и никакви јауци ни помагања не би ме могли умилостивити.</p> <p>— Убићу је 
драма, по глави.{S} Узалуд сам врискао, помагао, отимао се.{S} Тек пошто би се уморила шибајући 
ешће дигну да помогну онда кад је касно помагати; док човјек не загрца, не осврћу се на њега.{S 
 крвнички, по свакоме.{S} Наста вриска, помагњава, кукњава, наста комешање, рвање.</p> <p>— Шта 
е се помете, изгуби, узбуни.{S} Писка и помагњава поче се разлијетати по читавој махали.</p> <p 
p>— Кијамет.</p> <p>— Чуо сам зазивање, помагњаву и пошао био да видим шта је.{S} Чим сам тебе  
 Аге, трговци, бегови, хоџе, све кука и помаже, кука са фукаром заједно, а узгред јој отима и о 
ти да се смирим и да, као слушче какво, помажем јој у ситнијим, домаћим пословима.{S} Шта више, 
о, јер нити се окренуо према вратима ни помакнуо се, — поче стењати још јаче и, као болесник ка 
 молећи да опрости...</p> <p>Ипак се не помакох с мјеста.</p> <p>— Доћи ће он и сам — као да ми 
> <p>За чудо, ни хоџиница ни Хајкуна не помакоше се нити погледаше.{S} Одмах се могло познати д 
ледала пепељаста, — и на неким мјестима помало поткопан.</p> <p>— Ено га! — узвикну и опет, па, 
 лимунови.</p> <p>Тек кад се мајка поче помало опорављати, поче се и хука стишавати.{S} Жене, ј 
опства у потпуну слободу свакога залуди помало; одузме му памет.{S} Па и њој.{S} Она мирна, тих 
SRP19132_C8"> <head>VIII</head> <p>Мало помало и мајка као да отпоче »штедити«.{S} Поче отпушта 
RP19132_C26"> <head>XXVI</head> <p>Мало помало и хајдуци се у земљи сасвим осилише.{S} Чете њих 
SRP19132_C14"> <head>XIV</head> <p>Мало помало и ја се некако одомаћих у хоџиној кући.{S} Готов 
апакосте, да га оробе.{S} Прихватали су помало од његових њива, ограда, винограда, желећи да му 
 знајући шта друго да радим, почнем као помаман подвикивати и хактати, уживајући необично што о 
 опазивши како цури, почела гребати као помамна.{S} Лице јој готово помодрило, запалило се, иск 
..{S} Ево робе!.. — почнем викати лудо, помамно, зацењујући се, те се многи пролазнини почеше о 
<p>— Убићу!..{S} Удавићу!.. — рикнух ја помамно, зацењујући се, раздражен њезиним смијехом. — У 
е се:</p> <p>— Е удри, ђевојко, — викну помамно, — и напи се крви, ако си жедна, колико хоћеш.. 
p>— Душманин је то и динсуз — викали су помамно пријетећи и трчећи за њим. — Муртат и одметник! 
 на се, планух.</p> <p>— Лаже! — викнух помамно прихватајући за нож.</p> <p>— Лаже он!</p> <p>— 
има ружну ријеч проговори, ко их по злу помене.{S} Комшије су, пажљиво се осврћући на све стран 
 неке рањенике, бој, окршај, кијамет... поменуо је затим и бабу, сан некакав, и на крају надода 
рајаше и склепташе се око ње.{S} Све се помете, изгуби, узбуни.{S} Писка и помагњава поче се ра 
 се стресох.</p> <p>Трговци се збунише, пометоше.{S} Јован одбаци тамбуру и нагло прихвати за д 
ебе угледао, досјетио сам се.</p> <p>Па помијеша прсте у браду и поче је чупкати.</p> <p>— Није 
.{S} Чак и слушкиње били домамили себи, помијешали се с њима.{S} Натјерали их и да се пропију и 
рчину, — и снажне, мушке гласове, који, помијешани, као да се надвикиваху и надметаху међусобно 
толико љутит?..</p> <p>Па отвори врата, помилова ме по руци и лагано, пажљиво, изгура ме пред с 
астајао мало да ме поглади по глави, да помилује; ако би што проговорили, говорили су благо, ти 
Због црвљивог карамфила га звала“...{S} Помисли, Смаиле!.. <hi>Мој</hi> карамфил, велики, лијеп 
ј кући, а ја њега рањена да гоним...{S} Помисли, бона...{S} Рањен!..</p> <p>Она се намах исправ 
ри са заносом, са одушевљењем.</p> <p>— Помисли, болан, све од њих стрепи! — говорио је, сијева 
више него колико хоће, задрхтала је при помисли да би могла једнога дана, огољена, остављена, б 
 се десило.{S} Сулага је, како ми рече, помислио одмах на лопове, хајдуке, разбојнике и готово  
 заплео се, спотакао, да сам у два маха помислио, е ће намах посрнути и носом ударити о земљу.{ 
Па... па чим сам те опазио, одмах сам и помислио да због тога долазиш — настави затим мирније,  
увши ме чибуком по глави. — О другој ни помислит’ не смијеш ни сад, ни кад наусница нагари...</ 
ибојавала и често, врло често, могло се помислити да је то прије слушкиња каква, робиња му, нег 
ет заспати...</p> <p>Али зар сам смио и помислити да то покушам?..</p> <p>Хасан, наоружан и опр 
на њега, да га слушају.{S} Нико више ни помислити није смио да му се наруга, подсмјехне или око 
на какав дужи говор као да није смио ни помислити.{S} Десет ријечи није могао изговорити, а да  
>— Шта је?..{S} Какав је сад белај?.. — помислих у себи и, право да речем, препадох се.</p> <p> 
и Хасан ради?..{S} Како ли је њему?.. — помислих и кришом почнем провиривати кроз лишће, у нади 
 Хамиду и његовој свађи са Зулфагом, ни помишљао нијесам никако да ће он сам, до неколико дана, 
другог и у први мах на друго нијесам ни помишљао.</p> <p>Сама Хатиџа, ето, нехотице ми напомену 
и пута на плач нагонили и кад плач није помогао, почео сам се бранити камењем.{S} У љутини, оно 
овори, кад прича макар о чему.{S} Ништа помогло није ни кад сам престао одговарати и склопио оч 
 себе, да га одстрани.{S} Па ни то није помогло.{S} Зулфага је, као за инат, све послове свршав 
муком се миче, и вазда чека да му други помогне, да га заложи залогајем или да му из неба печен 
 љутио се ако би га позвала када да јој помогне у послу, да донесе воде, дрва, масла.</p> <p>—  
длежати?..{S} Људи се најчешће дигну да помогну онда кад је касно помагати; док човјек не загрц 
рекнуше му и крв удари у образе.{S} Сав помодри. — Хоћеш у шехеру да убијаш људе, а?..</p> <p>— 
гребати као помамна.{S} Лице јој готово помодрило, запалило се, искривило, жиле на врату набрек 
а, кад се он исправљен, поносит и горд, помоли на прагу, шантајући и опирући се на пушку, чију  
свјетлости фењера што га носило у руци, помоли се отуда, изађе безбрижно звиждућући и полугласн 
 да ће ми »ноге пребити«, ако се усудим помолити, појавити пред њезиним јаранима.</p> <p>Отада  
</p> <p>А овако...</p> <p>Иду!..</p> <p>Помолише се.{S} Напријед су ишли пјешице двојица сеиза, 
 осврћу се на њега.{S} По срећи, њихова помоћ мени је ипак у згодан час дошла и на велико чудо  
> <p>Диже се чудна граја и неко зазва у помоћ.{S} Замало, па се око мене окупи читава гомила и  
а самога себе.{S} И дође ми да викнем у помоћ, да зовнем макар кога.</p> <p>Тад се истом сјетих 
 тврдоглавија муштерија притрчавао му у помоћ и хвалио робу што <pb n="220" /> сам знао боље, н 
 собу, те да потражим Ибрахим-ефендију, помоћника кадијина, и њему да се притужим.</p> <p>Ибрах 
о ругајући се, обасја, — као да и памет помрча мало, подивља у дивљини, па ни о чем више није у 
и у очи једно другоме, него у полутами, помрчини, у сјенци старих бршљаном обраслих зидова, кад 
не, окренута према нама, чинила се кроз помрчину као да су потпуно срасла, слијепила се једно с 
ји, — који је оштро звонио и пресијецао помрчину, — и снажне, мушке гласове, који, помијешани,  
каже — читава кућа кад потоне у мрак, у помрчину, и кад све поспе онда настану праве муке за њу 
унцути и ниткови некакви и ако ти је не помуте...</p> <p>— Какви хунцути? —— запита мајка кроз  
ње намах ме растријезни и сву ми радост помути.</p> <p>— Ко ли је тамо? — запитах и сам себе, п 
тањи, а очи, крупне, влажне очи њезине, помутиле се мало, покрвавиле.</p> <p>— Шта је опет било 
уштеним подвољком, утону у њему, очи се помутише, заблијештише.</p> <p>— Освети ми се!..{S} Гон 
 у лицу, надут, страшан, с исколаченим, помућеним очима и пјеном око уста, поново врисну, преки 
запита стари и погледа ме својим жутим, помућеним очима које му испод плиткога чворугавог чела  
бичне.{S} Многи су их кашње у разговору понављали и износили као своје...</p> <p>Једанпут сам и 
ти« као он.</p> <p>А никада готово није понављао старе приче: увијек је имао нових, које се чин 
ода за врат и милила низ леђа, изненада понека груда долијетала би и разбијала нам се о рамена, 
о у чаршији или хамал какав или Циганка понека, носећи у малим, калајисаним тасима и пилава, и  
 каквог, стидљиво и поплашено промолила понека глава дјевојачка, заустављали смо се одмах, заст 
сузом“ и „несретником“, макар што га је понекад и гурнуо, ударио, — као онда кад сам им истом д 
 Најволио је бити сам.</p> <p>Ако му је понекад случајно и затребао какав друг, звао је мене.{S 
в, обавијао их и заклањао им лица; само понекад, када би се под големим оџаком, у врху собе, ма 
и главе и не осврћући се никуд.{S} Само понекад, кад би смрдљива лојаница почела да плави и да  
 изађе и да се разговори с њима.</p> <p>Понекад је изгледало као да је између њих двоје настала 
ато и одбијала.</p> <p>Али опет кад сам понекада ишао Сулагиној кући и пролазио сокаком, она ка 
арала, дуго се шалила са дјевојкама.{S} Понеки момци, у групама, са тамбурама под пазухом и с ф 
..</p> <p>Пред вече почеше пристизати и понеки од момака који бијаху отишли са бабом.{S} Сви ос 
у њезину цикању и подврискивању, трчећи понесох је по соби и, не бранећи јој да ме удара плетен 
 се спекла, осушила.{S} Пљувачке сасвим понестало, пресахнула ми; само ми на испуцаним уснама з 
 увијек их молила да ме поздраве, да ми понесу понуда каквих: пите, пексимита, уштипака, или пе 
кући, дочекујући ме на авлији, имала је понешто ново да прича о њему.</p> <p>Накриви главу прем 
, ни дјецу, ни чобанице; свакоме пошаље понешто: или фес, или округу, или зубун, ђердан, тозлук 
тан, — налазио за потребно и да прориче понешто, тако смо и ми, поводећи се за осталима, врачал 
 је улицом лагано, гегајући се и увијек понешто носећи у руци: или ђугум да донесе воде са чесм 
ухала каква љепша јела, слала ми увијек понешто.</p> <p>Око ручка, испред подне, јавио би се та 
>И мирни, добри Сулага оста сам самцит, понижен и посрамљен.{S} Само сам, одлазећи, чуо како ус 
337" /> <p>— Никакав поштен рад не може понизити...{S} А има послова који се могу и празних рук 
рати њима.</p> <p>— Не може те ни зајам понизити, — рече — ако га мислиш поштено враћати...{S}  
.{S} Зато оде пред мајку, испружи шију, понизно се наклањајући и љубећи јој скуте, и тихо проша 
ћица... ти наређујеш, а ја ћу слушати — понизно одговори Зулфага, клањајући се и нарочито нагла 
 су, —чим би он прошао</p> <p>—— сви се понизно уклањали с пута, измицали се и поздрављали га.{ 
есту.{S} Пуцањ, још јачи и још силнији, понови се и куршум ми мину покрај уха.{S} И, од страха, 
једасмо на земљу.</p> <p>— Никог нема — понови и опет и преметну чибук преко крила.</p> <p>— А  
киде говор.{S} Ослухну.{S} Клепетање се понови још неколико пута и све јаче, све јаче...{S} У н 
Стигли смо.</p> <p>— Стигли смо — мукло понових и ја.</p> <p>— Починућемо.</p> <p>Он прекрсти н 
..</p> <pb n="383" /> <p>И, након тога, поново уздахнуо и суза једна заблистала му се на трепав 
, чупајући шамију, са очима пуним суза, поново се враћа кметовима.</p> <p>— Радите као и досада 
ним, помућеним очима и пјеном око уста, поново врисну, прекиде коноп један и размахну рукама, п 
 не пазећи гледа ли је ко и чуди ли се, поново се почела протезати, превијати, <pb n="259" /> к 
 меку робу и све новце, што сам им дао, поново ми враћали.</p> <p>Ишао сам затим и међу аскере, 
 му не вјерујем — одговарао је ватрено, поново ломећи прсте. — Не вјерујем, брате...{S} Чудим с 
јерујемо — рече Ибрахим ефендија мирно, поново указујући зубе. — Тако је... ето... пропало све. 
 Моја!..</p> <p>Хусо, стегнувши Ајкуну, поново подвикну, шкргутну зубима и извуче нож из корица 
се и пође, а ја као слијепац за њим.{S} Поново кренусмо напријед, само напријед. </p> </div> <d 
на леђа.</p> <pb n="224" /> <p>— Моје — поново каже Арнаутин, измахујући ножем и пријетећи Сула 
чекујући бабу да се поново врати, те да поново крене на хајдуке.</p> <p>— Еј, рођо, јеси ли се  
чка!..</p> <p>То ме охрабри, осоколи да поново напуним уста травом, да пуним и да гутам, онако, 
 опет легох, окренух се на други бок да поново заспим.</p> <p>— Дижи се! — викну он осорније и  
право, а читав сокак иза леђа ми као да поново почне јецати, тихо, пригушено јецати...</p> <p>Ј 
 вис и, климајући њима, узе двојнице па поново поче ћурликати.{S} Двојица других, у страни, изв 
 почела ослухивати, пазити.{S} Затим је поново устајала, дизала се и гледала напоље, освртала с 
о извирујући и као очекујући бабу да се поново врати, те да поново крене на хајдуке.</p> <p>— Е 
<p>Све на свијету гине и умире и све се поново рађа...</p> <p>Бог тако наредио...</p> <p>— Ама  
фагу — настави хоџа мирно, пошто сам се поново придигао и убрисао сузе. — Замамио је, кажу, и п 
и жао умријети, па све мислиш да ћеш се поново родити...</p> <p>— Мучи!..{S} Шта ти знаш, кењче 
хо, а глас јој дршће, трепери као да ће поново заплакати. — Хоћеш ли се љутити?..</p> <p>= Љути 
.</p> <p>— Неће — брзо дочека Зулфага и поново му даде некакав знак. — Он увијек мало једе...</ 
пушку.{S} Можебити да би се због тога и поново посвађао с њиме, поџавељао се, да у неко доба не 
и, зовнути.{S} Па се ипак савлађивала и поново лијегала на траву.</p> <p>Узваљена, запаливши на 
е.{S} Напошљетку би и одмахнуо рукама и поново се погладивши по брковима кретао право мајки.</p 
ше му по плећима.{S} Он напуни поново и поново опали...{S} Затим извади нож, огледа га и њиме п 
236" /> <p>— Ништа нема — рече гласно и поново се врати душеку.</p> <p>И као да размишљаше више 
ше и падоше му по плећима.{S} Он напуни поново и поново опали...{S} Затим извади нож, огледа га 
виколици, потјераше га.{S} Трговац онај поново ошину коња, удари га и ножем и бакрачлијом, али  
р?</p> <p>— Јесмо.</p> <p>Узевши барјак поново, он приступи бедевији и баци јој се на рамена.{S 
ајдуци дочекују путнике? — запита Хасан поново, уносећи му се у лице. — Овђе?..</p> <p>— На дру 
ило.{S} Кад год би извађени дукат морао поново да поврати у кесу гунђао <pb n="225" /> је и кри 
тке разне, али, право да речем, чим смо поново пошли, мисао о зецу и његову злоношењу поче ме с 
 оштрину овог одговора и умукну.</p> <p>Поново поче на силу кашљати и протезати се.{S} Затим, о 
према неколицини путника, угушивајући и понос и срџбу и наклањајући се, угибајући попут просјак 
а заборавити...{S} Мислио си да ја свој понос јефтино дајем, копиљане!</p> <p>— Хајкуна...{S} Н 
 тихо, покуњивши се. — Тврде си главе и поносан као и он...{S} А са таком памећу муке ћеш имати 
љством гледали за њим.{S} Махала читава поносила се њиме а ја, јединац му, био сам се због њега 
и ћилибарски такум којим се хоџа толико поносио.</p> <p>— Јесте ли посустали? — запитала би ури 
акумом на врху, излазио из авлије, јак, поносит, силан као одваљен комад клисуре какве, а вазда 
танем пред Хасана, кад се он исправљен, поносит и горд, помоли на прагу, шантајући и опирући се 
ојила се бабина бедевија: витка, танка, поносита.{S} И окићена је, и љепша и гиздавија од свију 
ајала је према њему усправљена, горда и поносита, презриво се осмјехујући и необично уживајући  
стаде.{S} Видећи га онако силна, јака и поносита, са големим зеленим барјаком у руци, чији се з 
преко пушке која му лежала на раменима, поносито је ишао даље.</p> <p>Дошавши кући обојица смо  
еликим плавим брчинама, стаде преда ме, поносито зазвеча сабљом и набусито проговори:</p> <p>—  
и како ја наредим — прекиде га мајка и, поносито му окренувши леђа, пође из собе. —</p> <p>Он н 
и немаш ми шта плаћати</p> <p>— кратко, поносито одговори Осман. — А рахметли бег одужио се и м 
разбојника и угурсуза...</p> <p>Зулфага поносито устаде и, стиснутих очију, раскорачи се насред 
</p> <p>— Здрав сам ја, здрав — откреса поносито, након дуже почивке. — За инат свакоме оздрави 
/p> <p>— Ја ћу говорити — одговори хоџа поносито — да од вас, од нас свијех, нико ни грђи, ни п 
ољен дебелим, калуфли-јастуцима који се поносито поред зида уздизали; на зидовима, изнад њих, в 
и сваки други отац најжешће казнио, — и поносито, задовољно узвикнуо је: „Аферим!{S} То је баби 
 ли икоме, ово ће ти судити!..</p> <p>И поносито показа на нож.</p> <p>Отада никад више нијесам 
> <p>— Па дочекаћемо их, — кресну Хасан поносито и удари се у прса. — Да видимо ко ће побиједит 
, који, кад би бабо кренуо у лов, онако поносито и изазивачки, оружани и опремљени, јашу иза ње 
сам започео...{S} Ја... — одговори Хусо поносито. — За људе је кавга...{S} Жене нек се не петља 
ан... то ми је вјереница — одговорим му поносито.</p> <p>— Тооо?..</p> <p>И удари се руком по к 
p>— Мени не треба ништа, — одговорих му поносито и, држећи да ми се и он руга, додадох пакосно: 
д њега, макар што је јунак, — одговорих поносито — а вјерујем и теби...{S} Што бих га се бојао? 
е.{S} Старао се и упињао да изгледа што поноснији и што јуначнији и, објема рукама обухватајући 
ни од свакога.</p> <p>Тек касно, испред поноћи, лагано би се дигао он, огрнуо се ћурком и, узев 
од куће, и остајао с њоме негдје чак до поноћи.{S} Ни <pb n="279" /> хоџа ни хоџиница нијесу зн 
 тасима или у танким, везеним чеврмама, понуда — одлазили да га обиђу, виде, да питају и распит 
два, носећи узгред и некаквих пешкеша и понуда разних.</p> <p>Једанпут само задржао се пуних ос 
 их молила да ме поздраве, да ми понесу понуда каквих: пите, пексимита, уштипака, или пешкеш ко 
колико пута слао ми и слаткиша и других понуда, које сам увијек дијелио са Хасаном.{S} Хасан је 
ила, само да нама што више и што љепших понуда изнијети може.</p> <p>Хасан јој није дужан остај 
ш остали у кући, непрестано им износили понуде: духан, кахву, ракију, непрестано послуживали, ч 
p>Напошљетку, пошто ме добро разгледао, понуди ми цигар.</p> <p>— Тамо кијамет био — рече. — Је 
о, не предушујући — и дала Хамиду да га понуди, па...</p> <p>— Па?..</p> <p>— Па није хтио ни о 
му донесоше и кахве, духана, хљеба и он понуди свакога и сам сједе међу њих.{S} И замоли их да  
ни ибрик, пребаци пешкир преко рамена и понудивши да умијемо руке прије ручка, сам поче полијев 
порумени још више.{S} Наточивши кахву и понудивши нас брзо се окрену и изађе, управо побјеже из 
рифа ханума, мати јој, изашла из собе и понудила нам пексимита са пекмезом, да узмемо и »да зав 
ам сједао је међу њих, прекрстио ноге и понудио им духанкесу да запале.</p> <p>Сам је точио ках 
лагом.{S} Казао сам му узгред да његову понуду никако примити не могу.{S} Размишљао сам о њој ч 
ан с другим.{S} Кашње, кад смо прилично поодмакли, Хасан као да сам хтједе заподјести разговор, 
} И када, уз грохотан смијех пакосника, попада сва роба и разасу се по чаршији, Јован поблиједи 
 устаде и тресну димијама.{S} Сви конци попадаше по трави.</p> <p>— А зар је зазор разговарати  
 ће наша војска све покорити, уништити, попалити и још чвршће утврдити нашу силу и господство н 
ају згоду када ће ударити и читав шехер попалити с једнога краја на други.</p> <p>И таквим се п 
 сам ступио у авлију и угледао је како, попевши се на столицу једну, са загрнутим рукавима и бо 
ахат неће да отспава, ни са комшијом да попије по неколике кахве, и који хоће читав ред чаршиск 
але себи и увијек питале: колико ракије попије мајка на дан и колико ми тамбура разбије о главу 
дмах иза њега, ухватили се под руке, па попијевају.</p> <p>И, из чудног ината неког, и мени се  
ијаних, разузданих, полудивљих, који су попијевајући и вриштећи играли се оружјем и насред чарш 
куна највише.{S} Грлећи и мене и Хасана попијевала је, поигравала, скакутала, натуривши фес на  
јица су загрљени климали се не коњима и попијевали...{S} За трговцима се отегла сеисана: неколи 
ерали по Требевићу, пуцали, шенлучили и попијевали, плашећи унаоколо тице које су излијетале из 
ну Зулфага према њој и опет као да поче попијевати. —</p> <p>Ето ти среће и одмјене твоје!..</p 
окрену главу у страну и полугласно поче попијевати.</p> <p>За чудо, ја сам се осјећао некако чи 
загледао нешто.</p> <p>Затим је почео и попијевати и — одмах сам познао да му пјевање није ишло 
отово разуздани.{S} Почели би на глас и попијевати и гудити уз гусле.</p> <p>А тад их он почне  
звиждукати или, стиснутих очију, некако попијевати кроз нос, шуњкетати.</p> <pb n="258" /> <p>А 
чна хука и граја у авлији нашој.{S} Као поплашен скочио сам одмах из душека, одбацио јорган са  
ги да му све опричам, мајка, узбуђена и поплашена, истрче иза каната и силом ме заустави.</p> < 
— Моје је!..</p> <p>Мајка рашири руке и поплашена, узбуђена, стаде између нас.</p> <p>— Шта вам 
ад главе и мјери ме једним необичним, и поплашеним и радосним погледом.</p> <p>Тек кад се спуст 
двикују.</p> <pb n="313" /> <p>Неколико поплашених тица прхнуше из шибља и цијучући и лепршајућ 
атим се измакну и погледа ме испод ока, поплашено.</p> <p>— А тад... замуца трзајући низама дук 
асте и да тефериче, изненађена скочи и, поплашено узвикнувши он, одбаци од себе и чинију с алво 
> <p>Опазивши пушку Зулфага поблиједи и поплашено се измакну, заклони се за канат.{S} Затим, је 
полуотвореног каната каквог, стидљиво и поплашено промолила понека глава дјевојачка, заустављал 
рошапта момче да се једва чуло и некако поплашено, блесасто, поче нас гледати све троје. — Шта  
 ја?.. — ускликну он задивљено и некако поплашено поче се измицати натраг. — Кад твоја памет не 
 свиленим димијама, кад ме опази некако поплашено устукну натраг и одиже руке.</p> <p>— Шта ти  
ови!..</p> <p>Оштар, суров узвик као да поплаши момке, забуни их.{S} Брзо узеше шибе и измахнуш 
же бити?..</p> <p>— Баш бих волио да не поплаших зеца — најпошље почех на глас размишљати, прис 
у хајдуке!..</p> <p>— Пошао на усташе — поправи ме он и потврди главом. — Осилили се, па их тре 
нико од њега силнији није — рече мирио, поправљајући <pb n="295" /> пушку и огледајући је. — А  
ати нешто, непрестано чупкајући браду и поправљајући појас, чије му ресе падале по бедри.</p> < 
р, — и њих су извлачили, и њих чистили, поправљали.{S} Узгред су пунили и фишеке и гурали их у  
и нешто шапутала, Хасан је оштрио нож и поправљао пушку, а ја, наслонивши се на њега, припремао 
хотице, застала пред огледалом и почела поправљати косу, хаљине, намјештати се.</p> <p>— Нећу ј 
апита Сулага и, онако прекрштених нога, попридиже се. — Тада?..</p> <p>— Кад је бег погинуо, чи 
ан плашим — прошапта стари забринуто, и попридиже се. — Вукови чудно завијају <pb n="312" /> а. 
реба...</p> <p>— Е лијепо — рече хоџа и попридиже се. — Ја ћу баш учити како ја знам...</p> <p> 
ца, опирући се рукама о кољена, с муком попридиже, приступи ми и не говорећи ништа поче ме пипа 
 —— запита мајка кроз зубе и погледа га попријеко. — Ко ће га покварити?..</p> <p>— Па... па мл 
ецујем од глади и умора, погледао би ме попријеко, подругљиво узвио носом и одлучно, заповједни 
ењче један — окоси се стари увријеђен и попријети чибуком. — Бог све зна а ми јок!..{S} Ко зна  
 живот омрзнуо због оних објешењака, те попријетише да ће сви селити из ове земље, ако овако ос 
ољено.{S} И, рачунајући зар да сам већ „поприличан момак“, дозрио чак и за озбиљнији разговор,  
ла га.{S} Млаз топле црвене крви шикну, попрска све унаоколо и пјенушећи поче се пушити на трав 
а сам себе удари у бедру, а крв шикну и попрска и ћилим и ћенаре.</p> <p>— Их! — цикну Хајкуна, 
 у земљи сасвим осилише.{S} Чете њихове попунише се, нарастоше, и са својим навалама учесташе н 
тани на прашњавим тозлуцима распали се, попустили, те се испод њих провидили и стопе и закрпљен 
ера испреплела се паучина и повијала се попут дима: по канатима се нахватала прашина с прста де 
нос и срџбу и наклањајући се, угибајући попут просјака. — Дај!..</p> <p>Нијесу ме ни погледали. 
ајеви вукли по тлима; опута на опанцима попуцала му и влачила се по земљи, заплетала се за ноге 
посла...</p> <p>— Остани...{S} Слађе ми попушити цигар кад си ти овђе.</p> <pb n="395" /> <p>Др 
да јој је и крај — тврдио је упорно, не попуштајући — Па и наша сила била...{S} Била и не враћа 
и јечерма на њима као да почела пуцати, попуштати.{S} Погледавши ме осмјехну се и порумени још  
арскога друма ухватим у коштац с њиме и порвем се, побијем, покрвим.</p> <p>Испод појаса почело 
е ни јастука, ту се сасула, пала, легла поребарке.</p> <p>И не осврћући се никуда, не пазећи гл 
</p> <p>— Хатиџине?</p> <p>Он се извали поребарке и наслони се на руку.</p> <p>— Хатиџе, моје ж 
ећи се старих, напуклих зидова, — идући поребарке поред њих, — лагано се поче прикрадати, прими 
цу, и, као заклањајући се за ме, некако поребарке крену напријед.</p> <p>— Хајдемо — рече шапат 
х читава соба мирисала, а по пенџерима, поред каната, поредали се лонци са феслиђеном, чије <pb 
че он упорно, покупи оружје и спусти га поред себе. — Опет ћемо путовати.</p> <p>Затим збаци об 
 је приступала и Шерифа-ханума, сједала поред нас те и она причала.{S} И највише нам причала о  
тала пепеоницу.</p> <p>Затим је сједила поред њега, уз кољено му, спустила му главу на прса и,  
ом сјетих Хасана, тад опазих да га нема поред мене.{S} И одмах се почех присјећати и наше засје 
вши их по длану, поредавши гроше једног поред другога, гледао сам их дуго како се свијетле и од 
приближи староме да га боље чује, сједе поред њега и ослони му се лактом о кољено.</p> <p>— Јун 
Какви робови? — уплете се Хасан и сједе поред њега, уз кољено му. — Зар их има?..</p> <p>Хоџа с 
рашићемо...</p> <p>— Хм...</p> <p>Сједе поред мене и поче чупкати траву:</p> <p>— Окладио бих с 
јасу и обореном главом чекали док прође поред њих, не гледајући један на другога, не шапнувши р 
намјестио ту као креветац неки, да може поред ње и ноћивати, спавати.{S} И оно оружје што је пр 
тајао баш поред собних врата, прошао је поред мене и очешао се лактом о моју антерију, не опази 
рих, напуклих зидова, — идући поребарке поред њих, — лагано се поче прикрадати, примицати кући  
 одушевљено и одахнувши мало спустим се поред друма и почнем замотавати цигар.</p> <p>Право да  
 што и сад, увијек, не могу бити у соби поред њега, што га и сад сама не дворим...</p> <p>— Па? 
 питомо, сажаљевајући.{S} Ако би прошли поред мене, свако је застајао мало да ме поглади по гла 
ко их пута отирала, а Хатиџа је, лежећи поред ње, зубима ломила љешнике и, намигујући и као дра 
и је у кухињи, украј огњишта, како чучи поред ватре и подстиче је. — Хоћеш ли?..</p> <p>Она под 
челињак и тамо се забављао.{S} Чучнувши поред кошница завиривао је у њих, метао шећера и полугл 
а шилту, испод пенџера, спустивши ћурак поред себе а чибук преметнувши преко крила.</p> <p>— Ка 
ено сједајући и без питања на миндерлук поред њега. —</p> <p>Отео ми све моје...</p> <p>— Вараш 
одгурнувши Хасана с пута, живо поскочим поред њега. — Ено их!..</p> <p>— Стој!..{S} Спремај се! 
аду.{S} Како нам виногради лежали један поред другога, наложили смо ватру у мргињу, украј гомил 
м на смијех.</p> <p>Он је сједио управо поред бимбаше, крај шилте му, прекрстио ноге на миндерл 
и нож који, фијучући, пролети ми готово поред ушију и оштрим врхом зари се у траву.</p> <p>Стра 
ну.</p> <p>Макар што је Хамид вазда био поред њега, макар што сам и Хатиџи непрестано препоручи 
о мени или некоме од мојих.</p> <p>Зато поред све њихове љубазности поче ме обузимати нека чудн 
лим, калуфли-јастуцима који се поносито поред зида уздизали; на зидовима, изнад њих, висиле сви 
едан заптија, недалеко од врата, чучнуо поред мангале, у руци држи овећи ибрик кахвени и чека д 
због тога некако постиђено спусти пушку поред себе и сједе међу њих.</p> <p>— Јесте ли из далек 
 <hi>угурсуз</hi>.</p> <p>Па брзо чучну поред зида и сакри лице у димије.</p> <p>— То... то сам 
има о пушкама, по два пута пролазили су поред нас, ишли, враћали се, силно трајући и гурајући ј 
 кириџије, са камџијама у руци, ишли су поред својих коња, који су били претоварени храном, душ 
рлук указа руком да сједнем и ја, одмах поред њега.</p> <p>За неко вријеме обојица смо сједили  
и спуштао пред врата њезине собе, одмах поред прага; кахву јој сам пекао и износио, сам чистио  
ојаса и посадих на сандуче једно, одмах поред Сулаге...{S} Гледао сам га непрестано, смјешкајућ 
к кахвени и чека да им приточи, а одмах поред њега, на тлима засјео други, метнуо некакву харти 
бана.</p> <p>У дну авлије, готово одмах поред зида, намјести као страшило неко, човјека некаква 
ут, невесео и, макар што сам стајао баш поред собних врата, прошао је поред мене и очешао се ла 
оворио потврдила је...{S} Све!..</p> <p>Поред Хамида она је била други <hi>свједок</hi>...</p>  
све дертове.{S} Разбацивши их по длану, поредавши гроше једног поред другога, гледао сам их дуг 
мирисала, а по пенџерима, поред каната, поредали се лонци са феслиђеном, чије <pb n="379" /> се 
м.{S} Око њега, по сниским малим софама поредали се угледни најстарији људи, ихтијари сами, са  
 их на броју, растоварили уморне коње и поредали по калдрми вреће препуњене житом, кртолом, лук 
ма оном низу нових, калајисаних сахана, пореданих на рафу изнад мусандере, а широка, риђа брада 
вили некакви путници, који се међусобно порезали и платили ханџији унапријед читав мој трошак з 
о женама које су обично биле шејтанског поријекла, те мучиле пасторчад своју и гониле их.</p> < 
сваки даљи разговор. — Што ја рекнем не пориче се.</p> <p>Зулфага изви главом и чудновато превр 
о их недавно снивао.{S} Чак ни Хасанова порука није ме могла потсјетити на то.{S} Радост што ћу 
из Мостара, од мајке, и по која оштрија порука од Зулфаге: да слушам хоџу и да будем ваљан...{S 
е Хамид трчати Зулфаги са најозбиљнијом поруком: нека оставља све послове и нека дође, врати се 
{S} А већ сјутрадан стигао је заптија с поруком да је само њему, Јовану, дозвољено продавати ро 
А куд сте пошли?</p> <p>Хасан се збуни, порумени.</p> <p>—Па... ето... пошли у лов...</p> <p>—  
пуштати.{S} Погледавши ме осмјехну се и порумени још више.{S} Наточивши кахву и понудивши нас б 
наш...</p> <p>— Ја? — запита она тихо и порумени.</p> <p>Руменило њезино још ме више наљути.{S} 
</p> <p>— Зажелио се куће — слагах му и порумених до ушију. — Ето...</p> <p>Он набра обрве, зам 
.</p> <p>Необично сам се зачудио таквој поруци...{S} Шта је хтјела са цвијећем, шта са јаглуком 
ази, опет су увијек слали некога по ме, поручивали, звали ме.</p> <p>И није да су ме звали због 
 црвеном свилом и послала ми у јаглуку, поручивши узгред да јој увече дођем под пенџер, на разг 
<p>Лијепо послали људи сахију по њега и поручили: како би жељели да им он буде у џамији и да им 
е сва готовина у то уложи.{S} У чаршији порушио је читав низ старијих, тијесних дућана, са мрки 
и памети...</p> <p>Узех га око појаса и посадих на сандуче једно, одмах поред Сулаге...{S} Глед 
 неко, те се опет смирих и прихватих за посао...</p> <p>Кад сам, пред вече, пошао Сулаги да му  
е, усекњивала свијећу и опет настављала посао живље и хитрије него прије, желећи зар да накнади 
астопце за њим, као надзиравајући читав посао, и ако би се гдје појавила каква тврдоглавија муш 
ине, крпе.{S} Опазивши ме, остављала је посао, трчала и пружала ми руке, тражећи да јој изручим 
а је то? — викну опазивши ме, па остави посао, скочи са столице и потрча ми у сусрет. — Шта је? 
о кремење.{S} То му управо био и једини посао и за живу главу није хтио прихваћати за друго.{S} 
што му се пружила прилика да проговори, посвађа се, извиче. — Јесам ли ја међед јали пехливан п 
усо, један од најкршнијих момака наших, посвађа се једнога јутра са свима осталима, ради љепушк 
S} Можебити да би се због тога и поново посвађао с њиме, поџавељао се, да у неко доба не зачух  
пута слала га и на села, токорсе да јој посвршава неке послове, те да га тако барем за неколико 
оју кућу и своје послове.{S} Ако је све посвршавао, ишао је у челињак и тамо се забављао.{S} Чу 
ознате, из комшилука и удаљених махала, посебице или у групама, и ишле мајки, наметале јој се,  
јањади да се заиграју по авлији, кад би посједали по трави, он сам сједао је међу њих, прекрсти 
мљу чучну испод зида.</p> <p>Ја и Хасан посједасмо на земљу.</p> <p>— Никог нема — понови и опе 
е са човјеком који још ни једнога Влаха посјекао није, ни на чију кућу ударио, никога напао, из 
>Неколико пута био сам ишибан због ових посјета.</p> <p>Мајка, која већ бијаше научена да је св 
лу соколећи, усиљавао се да брже крене, поскочи, док сам ја почео посртати и тетурати као пијан 
гласа и, одгурнувши Хасана с пута, живо поскочим поред њега. — Ено их!..</p> <p>— Стој!..{S} Сп 
ар то сада било и смијешно, — морао сам поскочити, ђипнути неколико пута и нагло прихватити за  
азари, нити се мицао нити баталио свога посла.{S} Шта више, <pb n="365" /> као да му било криво 
авом и пријетећи прстом. — Сад ћу имати посла...</p> <p>— Их, баш сам луд што сам је довео, а н 
 га нашао — рече кроз зубе, не баталећи посла. — Оставио сам онога хајдука...{S} Зулфагу онога. 
 у соби?..</p> <p>Нећу с њиме кад немам посла...{S} Имам ја и другог, свога рада...</p> <p>— И  
ни, — каже.</p> <p>— Не могу...{S} Имам посла...</p> <p>— Остани...{S} Слађе ми попушити цигар  
> <p>Нијесам још потпуно ни био довршио посла, када заптија један, необично угојен и здепаст, с 
рина обмотала златом и црвеном свилом и послала ми у јаглуку, поручивши узгред да јој увече дођ 
орити.</p> <p>А у наредни петак није ми послала ручка. </p> </div> <pb n="354" /> <div type="ch 
ћући се више...</p> <p>Једанпут ми само послала и цвијећа.{S} Киту једну ружа, шебоја и рузмари 
реса весело. — А Хајкуна ти читав товар послала...</p> <p>— Хајкуна?..{S} Како опет?..</p> <p>Х 
да нађу и изаберу новога.</p> <p>Лијепо послали људи сахију по њега и поручили: како би жељели  
и духана.</p> <p>— Па што нијеси Хамида послао да донесе?</p> <p>— Јок!..{S} Ја хоћу из твоје р 
поштен рад не може понизити...{S} А има послова који се могу и празних рука почети.</p> <p>— За 
и и <hi>женске</hi> и <hi>рајинске</hi> послове и да се њима забавља.{S} Због <pb n="247" /> то 
неки.{S} Али то није била више брига за послове, страховање од немаштине, него друго, друго неш 
омогло.{S} Зулфага је, као за инат, све послове свршавао много раније него је она мислила и вра 
најозбиљнијом поруком: нека оставља све послове и нека дође, врати се што прије.</p> <p>— Остав 
е што прије.</p> <p>— Оставио си ми све послове неуређене, а толико си остао на селу — почела г 
.{S} Знао је само за своју кућу и своје послове.{S} Ако је све посвршавао, ишао је у челињак и  
 на села, токорсе да јој посвршава неке послове, те да га тако барем за неколико дана отјера од 
м викати...</p> <p>— Ах... муко моја... послови... ах, — опет зајеча он и поче уздисати. — Дођи 
спитивати о свему.</p> <p>Питао о новим пословима и грађевинама нашим, о продаји кметова и о но 
љала је, причала, зборила само о својим пословима, нарочито о приходима смијући се сама себи и  
 какво, помажем јој у ситнијим, домаћим пословима.{S} Шта више, она као да се бојала мене и ник 
се враћа на старо, да прежива.{S} Чак и пословице, које је волио уплетати, каткад и гдје им ниј 
заспати.</p> <p>— Ефендија... дошао сам послом до тебе — почнем ја викати, бојећи се да се озби 
 нијесам глух...</p> <p>— Ама дошао сам послом...</p> <p>Он не одговори.</p> <p>— И преша ми је 
 Свак ко је морао <pb n="245" /> каквим послом да прође авлијом, да донесе што, ишао је на прст 
..{S} А кад се премного говори о једном послу, то, бива, значи, да се нема смјелости да му се п 
{S} Хоџиница, која је непрестано била у послу и непрестано радила нешто, не питајући нас, не гл 
ако би га позвала када да јој помогне у послу, да донесе воде, дрва, масла.</p> <p>— Нећу ја —  
ре.{S} И као да се није знала уморити у послу томе, као да јој није требало почивке.{S} Зној је 
ова!..</p> <p>Отада се потпуно предадох послу и раду свакаквоме.{S} Ни од чега се стидио нијеса 
ечерати ако њега није било да двори, да послужи.{S} Зато, ако је каткада и морао отићи на село, 
онуде: духан, кахву, ракију, непрестано послуживали, частили.</p> <p>— Нудите!..{S} Свакоме нуд 
{S} Онаки нам треба!..</p> <p>Њега су и послушали.</p> <p>Отада се хоџа никада више јављао није 
 ћурликање двојница.</p> <p>Застадосмо, послушасмо и опет ускликнусмо од радости.{S} Одиста дво 
ћи, зар, одмах да се увјери: хоће ли је послушати.</p> <p>— Оборите!..</p> <p>Момци бацише ноже 
међусобно, као да се питају: хоће ли је послушати или неће?</p> <p>— А шта ћеш ти овђе? — изнен 
та није помагало.{S} Ако је не бих хтио послушати, наређивала је слугама да ме узму у нарамак и 
унђали су неки, незадовољни што их нећу послушати. — Тааако...</p> <p>И сви се одмах дизали и о 
и како сам ја томе крив...{S} И златно, послушно дијете ружно ће мислити о мени...</p> <p>Мајка 
и гребала, он је, прикривен, непрестано посматрао и, увијајући бркове и набијајући фес до обрва 
ко му било и гледати у њега, мрско било посматрати како двори мајку, како иде за њом, <pb n="24 
 једне ноћи, — када се чинило да су сви поспали и када сам случајно изишао на авлију — не углед 
ад потоне у мрак, у помрчину, и кад све поспе онда настану праве муке за њу...{S} Чини јој се,  
добри Сулага оста сам самцит, понижен и посрамљен.{S} Само сам, одлазећи, чуо како усиљеније ка 
аби за рукав и одгурну у страну.{S} Она посрну на шилту, скљока се.</p> <p>— Не гурај је, нитко 
за мном, врисну из гласа и зањихавши се посрну, паде.</p> <p>Почеше врискати и жене, пошто истр 
 хоџа га одгурну <pb n="270" /> и деран посрну, паде управо покрај Хајкунине шилте и главом уда 
ешао преко прага, нога му поклецну и он посрну, паде.</p> <p>— Ништа је — прогунђа стискајући з 
 онако везан, спућен, саплете се и опет посрну.{S} Сав модар у лицу, надут, страшан, с исколаче 
, ни протепао ми што.{S} Ако бих кадгод посрнуо, обрезао се или опржио, није се сажалио на ме,  
упрем, јер ми се учини као да ће пасти, посрнути. — Рашта?..</p> <p>— Па... знаш... доста сам б 
 да сам у два маха помислио, е ће намах посрнути и носом ударити о земљу.{S} Ни гледати није мо 
окрај уха.{S} И, од страха, од чега ли, посрнух у хендек некакав, падох ничице.</p> <p>Диже се  
 се често као пијанице какве поводили и посртали.</p> <p>Тек након дугога лутања заустависмо се 
а брже крене, поскочи, док сам ја почео посртати и тетурати као пијаница, с муком се опирући на 
ме по бутима, теглити земљи...{S} Почех посртати. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 
 друге, гађају се камењем и сваког часа посрћу, изгубивши често или фес или постулу или појас.< 
> <p>Он ме пусти и измакну се.{S} Пођох посрћући и поводећи се.{S} Ноге су ми још једнако дрхта 
мјесто да се забринем, наљутим, планем, поста ми све смијешно, необично смијешно.</p> <p>Дође м 
азгали мало.{S} Готово преко ноћи и она поста ведрија, лакша, чилија.{S} Оних големих, дебелих, 
 на кољенима испуцала чоха,повила се, а постава испод ње позеленила од траве и почела се разгуљ 
донијели однекуда и читаво буре ракије, поставили га насред собе <pb n="234" /> да може точити  
рштених нога, огрнути тешким, лисичином постављеним ћурцима, окићени оружјем, па само пуше и ра 
ане, лишће, траву.</p> <p>И смијешан ми постаде.{S} Има часова када, макар душу притискивали на 
и јој се преко очију, које као да намах постадоше и крупње, и црње, тамније...</p> <p>— А он је 
ли пред њом, клањали јој се, улагивали, постајала је све жешћа, све осорнија.{S} Чак и на ме по 
а миру.{S} Мајка је, шта више, иза тога постајала и некако мекша, њежнија, блажа.{S} И, желећи  
во издајник.{S} И што је грижа савјести постајала јача, све сам више и више наваљивао оптужбама 
сам спавао.</p> <p>У зиму, када су ноћи постајале дуже, и разговарали смо више.{S} Док је напољ 
.</p> <p>Примичући се друму обојица смо постајали све немирнији.{S} Знали смо да нам нема још д 
асан што се више опорављао и оздрављао, постајао је и све несношљивији, насртљивији, раздражљив 
совао.</p> <p>Што сам више осјећао глад постајао сам све бјешњи, љући, раздраженији.{S} У неко  
ао уморити; што је више ишао, као да је постајао све то лакши, бржи и окретнији.{S} На ме се го 
p> <p>А што се они више љутили, хоџа је постајао све ваљанији и све брже и јаче ударао мотиком. 
брану.</p> <p>И ја, што сам којим даном постајао старији, све сам више зазирао од Зулфаге и све 
<p>Мајка је гледала за њим мрштећи се и постајући све немирнија.{S} Неколико пута чинило ми се  
.{S} Већ шести дан након његова одласка постала је некако сметена, збуњена, усплахирена.{S} Мом 
 човјек у неким часовима <pb n="314" /> постане некако лаковјеран, злокобник, гатало, а у шуми  
у, љутиту и распаљену, дође ми да и сам постанем суров, да је пецнем, надражим, да се осветим м 
} И то као да је био знак пратиоцима да постану још бјешњи, још дивљији и још разузданији...</p 
нанци и пријатељи каткада грђе додију и постану несноснији него најљући душмани.{S} Сваки дан,  
ак сви опазисмо како је у пошљедње доба постао некако обазривији, пажљивији и како чешће обилаз 
— С њиме се не може више...{S} Чудан је постао...</p> <p>— Шта ти је учинио — запитам весело, г 
е очи почеле јој горити, пламтити; стас постао виткији, облији, а прси набрекле, наједрале и је 
стити душек и ноћивати.</p> <p>Наравно, постарао сам се одмах и да дућан лијепо очистим и уреди 
бабу убили, — али да би и Зулфага могао постати хајдук, никако нијесам могао вјеровати.{S} И мо 
рао сам се враћати испред свакога хана, постиђен, покуњен, тужан и само ја нијесам могао наћи у 
 мог дућана пролазио оборене главе, као постиђен, Зулфага је, наклањајући му се према уху, непр 
, заклони лице руком и некако покуњено, постиђено, погледа ме једним оком испод рукава, чије зл 
p> <p>— Па... па... па... — вели њежно, постиђено и наслони ми главу на прси, — вазда ме зове.. 
угују с њима.{S} Хасан због тога некако постиђено спусти пушку поред себе и сједе међу њих.</p> 
га одбити?..</p> <p>Гледајући ме некако постиђено, мазећи се, обгрли ме око врата и привуче себ 
оборених глава ишли за њим, не стружући постулама, не говорећи, не јављајући се ником.</p> <p>Н 
 n="275" /> и потрчаше према њему.{S} И постуле, камење, духан-кесе, гране некакве осуше се на  
рлатијега трговца, који босоног, изувши постуле и носећи их у једној руци а другом придржавајућ 
аса посрћу, изгубивши често или фес или постулу или појас.</p> <p>У читавој тој гунгули мој је  
ти о дјетињству јој, о причама, шалама, поступцима њезиним.</p> <p>Док је говорио, негдје недал 
 хоџа толико поносио.</p> <p>— Јесте ли посустали? — запитала би уријетко, покаткада, којега од 
као да је између њих двоје настала нека потајна, подмукла борба, у којој је Зулфага непрестано  
нарамку и тада обично подругивале му се потајно све чаршинлије, тврдећи узгред како код куће мо 
ило их, који ми се почели и улагивати и потварати друге, само да бих им купио шећерлема, локума 
.{S} А то ваља...</p> <p>— А то ваља! — потврди и Хајкуна и подиже главу. </p> </div> <div type 
. — Говоре тако.</p> <p>— Тако и јес’ — потврди мајка мирно, не мичући се. — Не лажу.</p> <p>—  
 <p>— Пошао на усташе — поправи ме он и потврди главом. — Осилили се, па их треба скрхати...{S} 
 Лаже он!</p> <p>— Она је <hi>сама</hi> потврдила да их је потрошила — нагласи ефендија презрив 
— Она?..</p> <p>— Све што је он говорио потврдила је...{S} Све!..</p> <p>Поред Хамида она је би 
 овђе све испричао поштено и све смо му потврдили — настави Ибрахим ефендија тише, као успављуј 
пара и данас их има...{S} То је и Хамид потврдио...</p> <p>— Опет Хамид!..</p> <p>— Све’дно...{ 
себи, изведи га пред суд и он ће ти све потврдити — откреса она опоро, пакосно, осветнички. — Е 
едајући. — Здрав је...</p> <p>— Здрав — потврдише још неки.</p> <p>Авдо ме подухвати испод пазу 
 изнемогли, сатрвени, јадни, најбоље су потврђивали те гласове.</p> <p>Ради тога у читаву шехер 
.{S} Бацио би и мени дукат-два у крило, потегнувши ме прије тога за нос или за ухо.</p> <p>То м 
хватити. — Иди!</p> <p>— Нећу.</p> <p>И потегнувши малу пушку иза појаса почнем се кочоперити,  
>Па снажно удари главом о под, а крв му потече из носа и разли се по ћилиму и по антерији.</p>  
ож из канија, бијесно ошину коња њиме и потјера право према мјесту, одакле се још, изнад <pb n= 
е запуцаше за њим, заграјаше свиколици, потјераше га.{S} Трговац онај поново ошину коња, удари  
а се, зар, сирота, да је не издају и не поткажу Зулфаги, бојала се новог каква кијамета, па ме  
>И ми сви мишљасмо да нас је неко одао, потказао хоџи.{S} Хасан је сумњао у ме и почео ми прије 
апуче, и нануле, аршини, калупи сафуна, потковице и гађају гдје стигну каквога грлатијега тргов 
пепељаста, — и на неким мјестима помало поткопан.</p> <p>— Ено га! — узвикну и опет, па, поглед 
<p>Сви као да му били невјерни и сви га поткрадали.</p> <p>— Без мудре главе и без много новаца 
џамије, којима био додијао стари хоџа — поткрадао им џамију, — па хтјели да нађу и изаберу ново 
та лица, које му било оивичено кратком, поткресаном брадом, с крупним, кадифастим, сањивим очим 
очима као од кадифе, са кратком, црном, поткресаном брадом, необично бијелим зубима које је неп 
ти...{S} Ко год се осили, треба га мало поткресати, као што се гранато дрво поткресује...{S} А  
ало поткресати, као што се гранато дрво поткресује...{S} А фукара кад се осили најгрђа је и нај 
у авлију. — Ако си огладнио, сад ћеш се поткријепити — рече Хасану, пријатељски га куцкајући по 
не чујем него само тутањ онај, страшан, потмуо, необичан тутањ.</p> <p>Истога дана дође нам Сул 
тамо копао, тријебио, пребирао.{S} Туп, потмуо звекет мотике, у одмјереним размацима, одјекивао 
 се спустисмо готово до Миљацке чији се потмуо шум разлијевао кроз ноћ све јаче и јаче те се чи 
се ноћ спусти, — каже — читава кућа кад потоне у мрак, у помрчину, и кад све поспе онда настану 
ђали се.{S} По њиховим собама као да је потоцима текла медовина, ракија, газиле се хурме, локум 
ухана на длан, узе га међу прсте и поче потпрашивати...</p> <p>— А сад ће и Хасан доћи — рече к 
 џепа малу, уску бурмутицу и непрестано потпрашујући.</p> <p>Опазивши мене као да се збунише ма 
 по двојица, по четворица или више њих, потпуно опремљени и оружани, с напуњеним пушкама, и, пр 
пак никада као да ни покушао није да га потпуно укроти, стегне и покори.</p> <p>Шта више, често 
енађено <pb n="291" /> ударцима, као да потпуно изгуби главу, па нити покуша да се брани, нити  
 оно звецкање њихово, циликтање, као да потпуно растјера све мутне мисли и све дертове.{S} Разб 
 једна у повијама <pb n="250" /> као да потпуно утону, изгуби се међу набраним, густим обрвама, 
 улупљене фишеклије, окити се и наоружа потпуно, па обојица кренемо и упутимо се кроз махале и  
, док напошљетку, омађијана и малаксала потпуно, не клоне и не спусти се пред њу.</p> <p>Има тр 
а да се сасвим отресе Зулфаге, да га се потпуно ослободи.</p> <p>Опет као да се међу њима почел 
> <p>Робе!..{S} Нова!..</p> <p>Отада се потпуно предадох послу и раду свакаквоме.{S} Ни од чега 
 дана настани у моме дућану, одомаћи се потпуно.{S} Донесе све ствари што их имао, — а није их  
и свадба?...</p> <p>Момче, прибравши се потпуно, брзо измахну руком, снажно раздера златом везе 
 први стругно...</p> <p>И, увјеривши се потпуно да су изван опасности, тутунећи и срчући кахву  
једно другоме.{S} Сва срџба моја бијаше потпуно ишчезла, истопила се пред погледом њезиним, а,  
ми се причињавало, говорио је одлучно и потпуно убједљиво.</p> <p>За чудо, обоје њих гледали су 
ра.</p> <p>И коњи им опремљени, уређени потпуно.{S} Везене ките, искићене лажним бисером, удара 
и.{S} Претварао се као да је све ствари потпуно уредио и као да је све одлучно пошло на боље.{S 
ом дому „гоји разбојника“, који ће, чим потпуно оснажи, „чаршије затварати“ и од кога ће стрепи 
е у руке и учити, и ја и Хасан били смо потпуно слободни и могли смо радити шта год смо хтјели. 
нама, чинила се кроз помрчину као да су потпуно срасла, слијепила се једно с другим те је изгле 
 гледајући крв него од болова, малаксах потпуно.{S} У глави као да ми поче зујати, звонити, тут 
сијевао према сунцу.</p> <p>Нијесам још потпуно ни био довршио посла, када заптија један, необи 
изненадни прелаз из највећега ропства у потпуну слободу свакога залуди помало; одузме му памет. 
 друго него да идем у другу собу, те да потражим Ибрахим-ефендију, помоћника кадијина, и њему д 
, грчевито стискајући пушку, извалим се потрбушке, панем.{S} Почнем ослухивати.</p> <p>— Иду, и 
 вјечито чуди нечему, прући се по трави потрбушке, одиже ноге у вис и, климајући њима, узе двој 
ак, — био луд или паметан, — налазио за потребно и да прориче понешто, тако смо и ми, поводећи  
ио; каткада ме узимао и на леђа и почео потркивати по соби ржући као парип и одбацујући ногама. 
за грађевине? — запитах жешће.</p> <p>— Потрошила.</p> <p>— Све?</p> <p>— Све...</p> <p>Ја забо 
Она је <hi>сама</hi> потврдила да их је потрошила — нагласи ефендија презриво се смјешкајући.</ 
ста толико било, — некако и сувише брзо потрошила.{S} Готово да је Зулфага имао право кад је го 
ио, све отео...{S} Говори: како сте све потрошили, упропастили ви сами и...и још свашта говори. 
у нереду?..{S} Колико сте саме готовине потрошили, па опет нијесте готово ништа могли уредити!. 
 задњи ћемер испразнио и задњи се дукат потрошио.</p> <p>— Шта ћемо сад? — запита мајка забрину 
 жене, на ме не хтједе ни погледати.{S} Потрча право бедевији, ухвати је за гриву и, једнако он 
ти.{S} Одбаци и фес, и пушку, и нож, па потрча као сулуд, не осврћући се.{S} Неколике пушке зап 
ме, па остави посао, скочи са столице и потрча ми у сусрет. — Шта је?</p> <p>— Ево...</p> <p>Ов 
n="384" /> <p>— Мајка! — узвикну она и, потрчавши, сави ми руке око врата. — Она!..</p> <p>Кад  
догодило нешто страшно, најстрашније и, потрчавши Сулаги и приљубивши се уз њега, почнем и сам  
>Опазивши бедевију, мајка, која је била потрчала за мном, врисну из гласа и зањихавши се посрну 
и мандал зашкрипио би.{S} Чим би Хатиџа потрчала да отвори, указивао се он, онако ситан, мален, 
ао је некако сметен, збуњен, стидан.{S} Потрчао је да пољуби мајку, чак и мене, у руку, и запле 
бнији.{S} Не бојећи се ничега одмах сам потрчао према вратима да отворим, и тек што сам отшкрин 
ган са себе и онако необучен и неуређен потрчао према собним вратима.{S} Мајка, која је стајала 
, још брже кренуо би напријед, — готово потрчао, — и дочепавши се сокака, снажно почео лупати а 
и под ногама.</p> <p>Ни ја нијесам смио потрчати авлијом ни заиграти се.{S} Чим би ме угледала  
ина...</p> <p>И, оставивши га осамљена, потрчах за хамалом.</p> <p>Кад сам дошао до врата и од  
p>— Нећу!</p> <p>И, одгурнувши га јаче, потрчах према ватри и, подрхтавајући од узбуђења, узвик 
ји!..</p> <p>Оставивши Хамида у дућану, потрчах Хатиџи.</p> <p>— Ти кућом управљаш, ти се питаш 
зо, без размишљања, скочих са ћепенка и потрчах према оближњем сокаку.{S} Силан пуцањ одјекну м 
сврнуше луле са чибука <pb n="275" /> и потрчаше према њему.{S} И постуле, камење, духан-кесе,  
у.{S} Остале жене са пригушеним вриском потрчаше, журно почеше тражити фереџе и сакривати се по 
д је Хасан замакао.</p> <p>И дође ми да потрчим за њим, да га сустигнем и опет вратим, улагујућ 
 задржало ту, нешто као да ме гонило да потрчим вратима, да гурнем у канат, отворим га.</p> <p> 
 опростимо? — узвикнем изненађен и брзо потрчим да га подухватим, подупрем, јер ми се учини као 
ем по имену и са раширеним рукама да му потрчим у сусрет.{S} И придигох се мало и хтједох се ук 
S} Чак ни Хасанова порука није ме могла потсјетити на то.{S} Радост што ћу опет виђети јарана,  
нио?..{S} Шта?..{S} Камо?.. — питала је потскакујући и облијетајући око мене. — Дај!..</p> <p>И 
се са свих страна и пријатељи и душмани потсмјехују, како сам се, за рана, натоварио на врат чо 
едали у ме.{S} Чинило ми се да се и они потсмјехују, ругају се, изазивају ме.{S} Једва сам се с 
о пута да оцу не причам о том, да се не потужим на кога.{S} Толико га се бојали.</p> <p>А бојал 
лаву и кад сам окрвављен дошао да му се потужим, само је слегнуо раменима и мирно ми одговорио: 
 даде знак слугама, — који су смирени и потурени пристајали за њим, — да донесу јање.</p> <p>За 
ћанџије гологлави, босонози, неуређени, потуривши се грабили су тихо кроз сокаке и без обзира т 
ајнију, Циганку, која је са своје двије поћерке, двије чупаве, мале, црнпурасте дјевојчице, нос 
даље...</p> <p>— Чим се одмориш, ти ћеш поћи — отсијече он упорно, покупи оружје и спусти га по 
, честито...</p> <p>Мајка застаде мало, поћута.</p> <pb n="257" /> <p>— ...{S} И казаће како му 
заморила толиким причањем застаде мало, поћута и преврну се на бок.{S} Покушаваше зар да и сама 
Са једним треба прекинути.</p> <p>Хасан поћута мало, замисли се.{S} Па се лагано окрену и не го 
едан јастук одбаци испод главе.{S} Опет поћута мало.</p> <p>— Ух!..</p> <p>Изненада скочи, прис 
сташи, кажу, дочекали наше у Дузи и све поубијали...</p> <p>— Опет!.. .</p> <p>— Не слути на до 
 напрасит, али је био и поштен, вјеран, поуздан.{S} Након оне похвале бабине да ће »бит човјек« 
вио много готовине иза себе.{S} Неки су поуздано тврдили да је преко стотину ћемера самих дукат 
 баби да му се тужи...{S} Ко сам у себе поуздања нема, ничија га заштита подићи не може...</p>  
им новим пријатељима, хотимично са пуно похвала спомену и Зулфагу, прекидох га у говору и запит 
мени, хвалити ме, надметати се управо у похвалама.</p> <p>— Никад нијесам знао да си оваки — зб 
и поштен, вјеран, поуздан.{S} Након оне похвале бабине да ће »бит човјек«, — која је за ме знач 
 се и пред њима, пред читавим свијетом, похвали.</p> <p>Ради тога удари у чудне работе неке, у  
дагна страх а уједно и да се преда мном похвали како није малаксао, клонуо, како је још оран и  
чати и онако тумачити.{S} Кад мене неко похвали да лијепо причам, увијек се сјетим хоџе и увије 
 и пријатеље и да покажем своју зараду, похвалим се.{S} Дође ми и да запјевам, да подвриснем ма 
p>Шта ћете?..</p> <p>Дође и заптија.{S} Похвата тројицу-четворицу и поведе нас пред бимбашу, на 
 образе и још свјетлуцале, нос при врху поцрвенио и дошао некако тањи, а очи, крупне, влажне оч 
.{S} Ниједном ме није узео на крило, ни поцупкао на кољену, ни обгрлио, ни протепао ми што.{S}  
 увијек тапшући рукама <pb n="242" /> и поцупкујући на пети.{S} Изгледала је више као какво мла 
вецкујући њима весело улазиле и, некако поцупкујући и скакућући, претрчавала преко авлије и брз 
аповиједаш...</p> <p>Мајка, нестрпљива, поче размјештати неке ствари но соби, које као да јој н 
трижући ушима и као зазирући од нечега, поче фрктати, рзати и бјежати унаоколо.{S} Била је гола 
у соби као прије, да тугује и размишља, поче ходати, мотати се по читавој кући, завиривати свуд 
а до другога и, спустивши се на кољена, поче их напајати, испирати им ране, утирати.</p> <p>— С 
 колац и тутнувши му чибук међу рукаве, поче га гађати из пушке, стријељати.</p> <p>Читав комши 
сједнувши и пребацивши ногу преко ноге, поче одбијати димове.</p> <p>Прексјутри дан, око подне, 
ја нечијих, нешто слично прамену магле, поче се повијати, лепршати иза њега.</p> <p>— Аман! — з 
оји је некако изгледао и најприсебнији, поче причати и казивати нешто.{S} Али и он се збуни, см 
ек кад се мајка поче помало опорављати, поче се и хука стишавати.{S} Жене, једна по једна, изос 
иву и, једнако онако муцајући и цичећи, поче је теглити, чупати, ударати по врату.</p> <pb n="2 
ва гомила и Авдо, стењући и отхукујући, поче да прича нешто, да објашњава. <pb n="358" /> Некол 
ешењачки додирнувши својим носом у мој, поче ме шкакљати по лицу својом бујном, коврџавом косом 
вито ударати по њему и руком и папучом, поче му дерати и антерију и кошуљу.{S} А он, измичући с 
едва чуло и некако поплашено, блесасто, поче нас гледати све троје. — Шта ћете са мном?..</p> < 
да га и њиме поче размахивати око себе: поче засијецати у стабла, сјећи гране, лишће, траву.</p 
ало и мајка као да отпоче »штедити«.{S} Поче отпуштати слуге и слушкиње.</p> <p>Најприје отјера 
е у вис и — као зец искочи иза грма.{S} Поче бјежати.{S} Одбаци и фес, и пушку, и нож, па потрч 
 соби, које као да јој на путу биле.{S} Поче затим и као рачунати нешто и размишљати.</p> <p>—  
м ударати, млатити по момчету ономе.{S} Поче ударати и по глави, по леђима, по ребрима, по раме 
авиривати свуда, надгледати, пазити.{S} Поче и заповиједати оштрије, и грдити, и пријетити.{S}  
спим брзо настави разговор о другом.{S} Поче ме питати и за Јована, за дућан и обећа нам дати н 
 око пехливана или Цигана с међедом.{S} Поче и дречати, грајати, кудити нам робу.{S} Читав џумб 
ди и стиснутих шака полети у гомилу.{S} Поче тући немилосно, крвнички, по свакоме.{S} Наста ври 
окренуо према вратима ни помакнуо се, — поче стењати још јаче и, као болесник какав, неким меки 
д и да расипам...</p> <p>— А Зулфага? — поче Сулага живље, придижући се. — Мислиш ли да...</p>  
е, изгуби, узбуни.{S} Писка и помагњава поче се разлијетати по читавој махали.</p> <p>Док опет  
тити...</p> <p>У мени, изненада, као да поче копрцати, чепркати нешто.{S} Гледајући је онако су 
.</p> <p>— Лупеж!..</p> <p>Нешто као да поче тутњити, грмити, хрштати близу нас.{S} Обојица, и  
 отегну Зулфага према њој и опет као да поче попијевати. —</p> <p>Ето ти среће и одмјене твоје! 
а не купио ништа!..</p> <p>И срџба нека поче ме обузимати, чудна, пакосна срџба, каква обично и 
 тијело и мени се пријатна топлина нека поче разлијевати по прсима, по читавом тијелу.{S} И, то 
нче и лимунови.</p> <p>Тек кад се мајка поче помало опорављати, поче се и хука стишавати.{S} Же 
вришта бедевија пред вратима и копитама поче ударати, тући о праг, тресући канатима као да ће и 
че зујати, звонити, тутњити, пред очима поче да се мрачи, да се колута нешто, игра.{S} Немоћан  
ричај!..{S} Све, све, све!..</p> <p>Она поче грицкати нокте, мучити се.</p> <p>— Па... па... ка 
, не бих се научио радити...</p> <p>Она поче истресати пепео и, токорсе, чистити лулу и стругат 
је лишће какве непролазне шуме, Хајкуна поче застајкивати, пазити, ослухивати.{S} И држећи се с 
наљути.{S} Цичећи и пјенушећи од бијеса поче жестоко, силовито ударати по њему и руком и папучо 
ридиже, приступи ми и не говорећи ништа поче ме пипати иза врата, кушајући да ме одигне од тала 
Па се лагано окрену и не говорећи ништа поче купити своје ствари.</p> <p>— Не бој се...{S} Нећу 
а ме!..</p> <p>Јака, необична дрхтавица поче ме обузимати све више, мрави као да ми почеше мили 
а прсте и поче шаптати нешто.{S} И хоџа поче шаптати.{S} И опремивши ме у собу, обојица се изма 
 коракнух неколико пута и...</p> <p>Све поче дрхтати око мене, све поигравати...{S} По друму, о 
риснувши нити подвикнувши, из све снаге поче чибуком ударати, млатити по момчету ономе.{S} Поче 
да их мрвим, уништим, и нешто као да ме поче голицати на смијех...</p> <p>— А рашта се састајеш 
је, штекће, подврискује.</p> <p>Језа ме поче обузимати од тога необичног клепетања, студен ми с 
све жешћа, све осорнија.{S} Чак и на ме поче друкчије гледати.{S} Забрани ми скитање по махалам 
ти дертли и ја сам — откреса и силом ме поче дизати. — Ни мени није лакше...{S} И мени... и мен 
утња нека, необичан, јак страх нагло ме поче обузимати.</p> <pb n="400" /> <p>— Шта ли је учини 
ивши се мало, опет се загрија и опет ме поче наговарати да останем код њега...</p> <p>— Ако се  
 и остале дјеце.{S} Кроз кратко вријеме поче се око нас окупљати читава гомила, као око пехлива 
.{S} Затим извади нож, огледа га и њиме поче размахивати око себе: поче засијецати у стабла, сј 
ема свађа, да сам хоџа једнога јутра не поче да нам све објашњава захтијевајући и од нас да бољ 
и одоздо, између кућица оних, као да се поче примицати, <pb n="290" /> прикрадати неко.{S} Момч 
. — Не хити нам се...</p> <p>Хајкуна се поче освртати.</p> <p>— Бојим се да нас не опазе — прош 
 непун сахат и плачући и пренемажући се поче љубити мајки и руке и врхове од папуча.{S} Захваљи 
, господар над свима.</p> <p>И нагло се поче мијењати.</p> <p>Мјесто да сједи у соби као прије, 
 идући поребарке поред њих, — лагано се поче прикрадати, примицати кући једној, чији гиздави ћо 
а мајка, па неће да га подоји — опет се поче ругати Хасан, окрећући се према Хајкуни, — Пхи!..< 
л?..</p> <p>Извадивши из џепа бројанице поче се играти њима.</p> <p>— Не може те ни зајам пониз 
е и спусти прст на обарач.</p> <p>Момче поче муцати нешто, гунђати.</p> <p>У исти час и ја и Ха 
.</p> <p>И, изненађена, пљесну рукама и поче ломити прсте.</p> <pb n="330" /> <p>— Шта је то?.. 
ахујући шамијом, ошину ме по образима и поче жмиркати.</p> <p>— Ја сам мислила да ти... да ти.. 
ет прошапта, па отрже струк феслиђена и поче ме шкакљити по врату. — Сад нас нико раставити нећ 
 низ миндерлук, готово паде на кољена и поче љубити скут бимбаши.</p> <p>— Аман, ефендија, — ви 
?..{S} Шта је? — забринуто запита она и поче ме миловати по коси, по образима. — Ђе те боли?..{ 
ари извади неколико упечених кромпира и поче их љуштити.</p> <p>— Планина је кућа њихова — рече 
, мајко...</p> <p>Она се удари у прса и поче се климати.</p> <p>— Хаљине ми кажу све...{S} Куку 
> <p>— Не дај му — живо дочека Хатиџа и поче ме дрмусати за рукав, теглити. — Није он здрав!..{ 
ба да се окушамо.</p> <p>Па се подиже и поче загледати унаоколо, привиривати свуда.</p> <p>— Мј 
 лице од радости.{S} Опружи обје руке и поче их трљати као да се умива.</p> <p>— Ето видиш — от 
аша отури чибук, узвали се уз јастуке и поче се накашљавати.</p> <p>— А бре пезевенк, ти ли хоћ 
?..{S} Ево!,.</p> <p>И стаде преда ме и поче показивати.</p> <p>Нити сам пазио много, ни размиш 
p> <p>А тад се окрену мени, загрли ме и поче љубити.</p> <p>— Добро и ваљано момче моје, — рече 
p> <p>— Хм...</p> <p>Сједе поред мене и поче чупкати траву:</p> <p>— Окладио бих се да ћу данас 
!</p> <p>Заптија један уљезе, саже се и поче се сашаптавати с бимбашом.{S} Тргну му у руку нека 
се лукаво осмјехну, одиже се на прсте и поче шаптати нешто.{S} И хоџа поче шаптати.{S} И опреми 
што духана на длан, узе га међу прсте и поче потпрашивати...</p> <p>— А сад ће и Хасан доћи — р 
 Узми!..{S} Води ме!.. — узвикну јаче и поче чупати шамију, кидати је, комадати. — Ја сам твоја 
ти!</p> <p>Хасан узе пушку по сриједи и поче ударати по њој.</p> <p>— Е да видимо, момче, да ок 
не?..</p> <p>— Па се опет окрену мени и поче тумачити. — Мало му је што је зулума починио, него 
<p>Хасан, опазивши је, и сам се збуни и поче пипати око себе, извлачити нешто испод душека.{S}  
ти о мени...</p> <p>Мајка ми приступи и поче миловати.</p> <p>— Отсада више не смијеш ићи у Сул 
/p> <p>Сломивши лулу одбаци је у крај и поче пипати око себе, као тражити нешто.</p> <p>— Онома 
— Па?..</p> <p>Мајка се огрну фереџом и поче се обазирати на све стране.</p> <p>— Зулфага ће ти 
n="391" /> <p>Она се ухвати за серђен и поче трести њиме.</p> <p>— Ама ја се бојим и себе саме  
ја... послови... ах, — опет зајеча он и поче уздисати. — Дођи... други пут...</p> <p>— Не могу, 
{S} Шта је?.. — запита Хасан презриво и поче ме гуркати ногом. — Је ли то мушки?..{S} То?..</p> 
 ме ’сује, — промуца Зулфага отегнуто и поче комешати раменима. — Остарио чо’јек, па не може да 
има истрча нам неко у фереџи у сусрет и поче ме дрмусати.</p> <p>— Смајиле, болан!..{S} Јеси ли 
ојиш дана...</p> <p>Она накриви главу и поче грицкати нокте.</p> <p>— А ја те чекала на пенџеру 
> <p>— Ех?..</p> <p>Она накриви главу и поче растезати јаглук у рукама.</p> <p>— И како гледа!  
ошао, — рече весело, па накриви главу и поче жмиркати. — Погоди!</p> <p>— Ко је?..</p> <p>— Нек 
адниче!..</p> <p>Па узе некакву књигу и поче је прелиставати.</p> <p>— А ја сам чуо, — рече још 
амид се спусти на ћепенак, одиже ногу и поче причвршћивати опуту на распалим опанцима, из којих 
е!..</p> <p>И хоџа се ухвати за браду и поче је увијати око руке.</p> <p>— Јеси ли ишта чуо о д 
 се.</p> <p>Па помијеша прсте у браду и поче је чупкати.</p> <p>— Нијесам ни знао да си се врат 
{S} Одмах!..</p> <p>Зулфага изви шију и поче жмиркати.</p> <p>— Тако, тако, ефендија, — отегну  
сплахирен, запјенушио, удари у страну и поче одбацивати ногама, одавирати.{S} Хасан замаче сасв 
S} Зулфага окрену главу према пенџеру и поче отезати шијом као да гута сув залогај, а бимбаша о 
ој додија пуцњава купила је и тамбуру и поче ударати уза њу.{S} Сједне насред авлије, пребаци < 
 малаксах потпуно.{S} У глави као да ми поче зујати, звонити, тутњити, пред очима поче да се мр 
 платио...</p> <pb n="344" /> <p>У мени поче кипити, врети.{S} Дође ми да узмем ону књигу с теш 
/p> <p>Зато поред све њихове љубазности поче ме обузимати нека чудна сјета, туга нека.{S} У нек 
шикну, попрска све унаоколо и пјенушећи поче се пушити на трави, а златне ките од барјака, орош 
удивши да умијемо руке прије ручка, сам поче полијевати... </p> </div> <div type="chapter" xml: 
ми на дућан, повуче ме са ћепенка и сам поче затварати.</p> <p>— Бјежи куд било — шапну, а смео 
а, приповрну се и лагано, тихо, шапатом поче причати нешто, непрестано чупкајући браду и поправ 
 се опет, а у глави као да ми се наново поче мутити и пред очима наново маглити.</p> <p>Немоћан 
 климајући њима, узе двојнице па поново поче ћурликати.{S} Двојица других, у страни, извалише с 
у овог одговора и умукну.</p> <p>Поново поче на силу кашљати и протезати се.{S} Затим, опазивши 
и новаца да накупујемо робе.{S} И много поче обећавати.{S} Обећањима ме и замамила вјешто и тек 
 да тражи нешто, да узме.{S} Затим брзо поче уклањати некакве сахане са серђена и редати их по  
у и отскочи у страну, неко јаукну, неко поче псовати.</p> <p>Савладаше га, свезаше.</p> <p>— Ши 
ао да ми се сасуши грло, као да ме неко поче давити.</p> <p>— Зулфага је то видио и зато се здр 
ши Хајкуну стресе се, задрхта, и лагано поче узмицати, уступати, старајући се само да јој уграб 
скликну он задивљено и некако поплашено поче се измицати натраг. — Кад твоја памет не може...{S 
, па окрену главу у страну и полугласно поче попијевати.</p> <p>За чудо, ја сам се осјећао нека 
“, прошапута окрећући ми се, па ме опет поче миловати по руци.</p> <pb n="343" /> <p>— Је ли кр 
да сасвим нестаде; руменило јој се опет поче разлијевати по лицу.</p> <p>Сад се мање затварала  
ати.{S} Због тога ме и опет малаксалост поче обузимати свега и ноге ми опет почеше поклецавати. 
ма среће у кући...</p> <p>Вода у ибрику поче врети.{S} Ја приступих и досух кахве.{S} Почнем ми 
е примаче канату и ухвативши се за алку поче се љуљати и говорити нешто.{S} Проговори затим и с 
о да се и он застиђе, смете, па на силу поче кашљуцати и опљуцкивати око себе.</p> <p>— Поздрав 
и и мргодећи се, извади нож и прстом му поче опипавати оштрицу.</p> <p>— На знам шта је све бил 
 пошли, мисао о зецу и његову злоношењу поче ме све више мучити.{S} И најпаметнији човјек у нек 
p> <p>Али, за чудо, неки необичан страх поче ме све више и више обузимати, освајати ме.{S} Стра 
пустила крв; затим, опазивши како цури, почела гребати као помамна.{S} Лице јој готово помодрил 
— Изишла сам на авлију и да се осветим, почела се смијати, грохотом смијати...{S} Смијехом сам  
комшилуку и све, дјеца, колико их било, почела ме пецкати и дражити.{S} Нијесам готово нигдје м 
се одмах почела устезати, повлачити.{S} Почела би најприје отпуштати слушкиње, једну по једну,  
 ту се вјечито чувала само због мене, — почела ме шибати по рукама, плећима, бедрама, по глави. 
 неуређене, а толико си остао на селу — почела га грдити чим се повратио и изишао пред њу. — Св 
кле, наједрале и јечерма на њима као да почела пуцати, попуштати.{S} Погледавши ме осмјехну се  
лободи.</p> <p>Опет као да се међу њима почела водити борба, подмукла, прикривена, али силна и  
 Само понекад, кад би смрдљива лојаница почела да плави и да шкиљи, узимала је мумаказе, усекњи 
 измакао и курталисао се.</p> <p>А глад почела додијавати, мучити ме.</p> <p>Испочетка нијесам  
p> <p>Од тога дана <hi>трговина</hi> је почела брзо напредовати.</p> <p>Зарада је расла све виш 
и, грајали, те се чак и дјеца из махале почела окупљати <pb n="228" /> око врата и провиривати  
Рашта се онако засмијала?..{S} Рашта ме почела пецати? — питао сам се, газећи по оштром шљунку  
клопити.</p> <p>Чим смо легли, одмах ме почела заговарати, запиткивати и причати нешто.{S} Позн 
 гледа ли је ко и чуди ли се, поново се почела протезати, превијати, <pb n="259" /> кршити, сас 
стави Хатиџа живље, не дижући главе — и почела је миловати, тепати јој, он одмах у соби почео м 
е окренула према њему, весело зарзала и почела тући копитом о земљу, трчао јој као сулуд, тапша 
а напунила зембиље свакаквим стварима и почела продавати: које дијете имало нешто новаца уложил 
е, принијела <pb n="401" /> га устима и почела љубити од драгости...{S} И Хамида сам звала, и х 
 постава испод ње позеленила од траве и почела се разгуљивати.{S} Тозлука једног сасвим нестало 
а испуцаним уснама застала капља крви и почела се корити.</p> <p>— Дај! — шиштао сам задављено  
ко и нехотице, застала пред огледалом и почела поправљати косу, хаљине, намјештати се.</p> <p>— 
лила би ме страсно, силовито, махнито и почела стезати, привијати уза се, као да ме брани, отим 
па ми се спустила на главу, на шамију и почела гугутати...{S} Не знаш, болан, како је слатка би 
га гурнувши у прса обарала на калдрму и почела газити, тући, немилосрдно тући.{S} Ударала га и  
се снуждила и она, оборила главу и живо почела тући папучама о калдрму.</p> <pb n="244" /> <p>К 
и се стрекнула, пренула се и узвијерено почела ослухивати, пазити.{S} Затим је поново устајала, 
емом раном на облим сапима, која се већ почела корити и црнити: само једна танка, румена трака  
бер да се бабо враћа, мајка би се одмах почела устезати, повлачити.{S} Почела би најприје отпуш 
сви лијепо примали и сви га хвалили.{S} Почеле се, шта више, за кратко вријеме читаве приче при 
око себе...</p> <p>Тек пошто су ме ноге почеле бољети од дугога ходања, уљегао сам у дућан, сје 
 и у воду за њим.</p> <p>Чак и дјевојке почеле говорити о њему, узносити га.</p> <p>Кад би увеч 
је изгледало руменије, пуније; црне очи почеле јој горити, пламтити; стас постао виткији, облиј 
 и обилат, били су готово разуздани.{S} Почели би на глас и попијевати и гудити уз гусле.</p> < 
еку који је учинио неку погрешку, па га почели прекоравати, смијати му се ради ње.{S} И као што 
авидили на томе.{S} Било их, који ми се почели и улагивати и потварати друге, само да бих им ку 
 /> пушку и огледајући је. — А у нас се почели будити робови и биће бруке и много јада с њима.. 
поздравили се нијесте љуцки, а одмах се почели инатити...</p> <p>— Видиш... видиш кога си подго 
S} А што је, бива, Алах наредио, те сте почели пропадати, те вам све иђе наопако, томе... томе, 
у макар за час престајали са грајом или почели шапутати, немирно је устајала, ходала по соби и  
стано, неуморно, да јој се чак и ругати почели и из спрдње назвали пјесму »удовичином пјесмом«. 
а толико смо се били осилили да смо чак почели говорити и о свом дућану, о <hi>правом</hi> дућа 
ицама и разасутим листовима који одавно почели испадати.{S} Недалеко од њега, на ћенару једном, 
м лакше и болови у жглобовима као да су почели јењавати.</p> <p>Али, за чудо, неки необичан стр 
агујем, нудим, цијеним.</p> <p>Одмах су почели и да вичу, протествују.{S} Назваше ме лацманом,  
>— Ноћас су довезли рањенике.{S} Сад их почели доводити по ноћи, да се свијет не плаши...</p> < 
, побијем, покрвим.</p> <p>Испод појаса почело ме превијати нешто, мучити, стезати.{S} Због тог 
/p> <p>Тек кад би које од нас од досаде почело зијевати и протезати се, хоџа као да би се прену 
ао.{S} Али што сам дуже ишао и стида је почело све више и више нестајати, губио се.{S} Презирањ 
{S} Али и оне, видећи да се у чашћавању почело штедити, кашње се навраћаху тек уријетко и остај 
а сандуче једно, и онако, ради обичаја, почео на глас хвалити робу и зазивати муштерије.</p> <p 
ажно почео лупати алкама на туђа врата, почео подврискивати и камењем ударати у ниске, мале дем 
 загледајући ствари и не погађајући се, почео сам узимати: тенџере, сачеве, тепсије, јоргане, о 
му падао по ушима, па, запаливши чибук, почео звиждукати или, стиснутих очију, некако попијеват 
 плач нагонили и кад плач није помогао, почео сам се бранити камењем.{S} У љутини, оној и јуриш 
ју, баш почео хвалити луле и ја му као, почео припомагати, кад дјеца око нас подигоше галаму и  
вши књигу с крила и кашљуцнувши у шаку, почео причати.</p> <pb n="282" /> <p>— Ишли — каже — ца 
шила?..{S} Гдје?..</p> <p>— Ето, ето... почео се љутити!.. — узвикну она очајно, па ломећи прст 
ебе осоколим и раздражим против њега, — почео сам се као и љутити и пребацивати му како ми није 
о се да брже крене, поскочи, док сам ја почео посртати и тетурати као пијаница, с муком се опир 
ијете!..</p> <p>И звекећући бројаницама почео би причати о дјетињству јој, о причама, шалама, п 
/p> <p>— Па се Хамид распалио и сад све почео причати</p> <p>— настави мајка живље, окренувши с 
тражио, загледао нешто.</p> <p>Затим је почео и попијевати и — одмах сам познао да му пјевање н 
 опржио, није се сажалио на ме, нити ме почео тјешити.</p> <p>Шта више, као да се и веселио том 
 гледали нијемо, ћутећи.{S} Затим би се почео наклањати и шаптати нешто, брзо шаптати, отегнувш 
 пута и притрчавао сам им и смјешећи се почео их запиткивати о дому, о кући...{S} И сваки пут м 
прошло ни пуних двадесет дана откако се почео припремати, кад једне ноћи изненада уљезе у моју  
н правио; каткада ме узимао и на леђа и почео потркивати по соби ржући као парип и одбацујући н 
 за дугачки коноп кантом захитио воде и почео се умивати.{S} Ту покрај чатрње, на високој, допо 
отказао хоџи.{S} Хасан је сумњао у ме и почео ми пријетити; ја сам опет сумњао у њега.{S} И ко  
— чинило се као да се збунио, омео се и почео црвенити.{S} Чак се и окрену и као да хтједе изаћ 
бијела дана пред башчу, раскорачио се и почео ножем сасијецати ограду, ломити је.</p> <p>— Моје 
е одмах дочекао дебели, угојени мачак и почео се играти њоме.</p> <p>И нијесам отишао на састан 
м муштерије одоше, сјео сам на сандук и почео пребројавати новце.{S} И, за чудо, оно звецкање њ 
ма, свуда.</p> <p>И кад би се подигао и почео бјежати, трчала је за њим, гонила га, тјерала, га 
а натовари...</p> <p>Па би ме обгрлио и почео миловати:</p> <p>— Штета...{S} Штета, Смајиле...{ 
угнуо се...{S} Тек пошто би се уморио и почео готово шиштати, престајао је с причањем, опет оди 
доносила.</p> <p>Он је први напоменуо и почео ме наговарати да му дам новаца, па ће он отпочети 
га мирно, пошто је свршио читав говор и почео се обазирати, бирајући зар гдје би да сједне.</p> 
ола и унијели у кућу, — ступио у собу и почео припасивати дугу, шарену бошчу, Хасан, блијед, по 
рила га све дотле, док би испио кахву и почео тражити хаљине и оружје, да се обуче и крене у ча 
ао да би ме намах осоколио.{S} Одмах би почео и живље корачати и прикаскивати за њим, кочоперећ 
око подне.</p> <p>Дошавши кући одмах би почео оштрити ножеве и пунио фишеке.{S} И распричао би  
е миловати, тепати јој, он одмах у соби почео мрмољити нешто, гунђати...{S} А чим сам је пустил 
о када би се ушљед моје неподмитљивости почео љутити и стискати зубе.{S} Напошљетку би и одмахн 
> <p>Освијестивши се мало, зачуђено сам почео гледати и разгледати унаоколо.</p> <p>— Ђе сам ов 
табанима...</p> <p>И хоџа би са заносом почео описивати будући живот, будуће људе, будуће народ 
по двије по три наранче.{S} Чим би сјео почео би све истресати и сасипати ми у крило.{S} Новаца 
ију, сједао је у прикрајак један и тамо почео срачунавати нешто, писати.{S} Затим, пошто би она 
отрчао, — и дочепавши се сокака, снажно почео лупати алкама на туђа врата, почео подврискивати  
 пред њим.{S} Тада би по обичају и опет почео питати, распитивати о свему.</p> <p>Питао о новим 
рно ме водио кући и гурајући пред мајку почео уздисати:</p> <p>— Ето... опет је био у Сулаге... 
оменути Хасану.{S} Знао сам да би одмах почео ругати се и грдити.{S} А ипак... ипак чинило ми с 
пјевала из свега гласа...{S} А он одмах почео викати... „Драго ти“, каже, „што ћу брже ићи па з 
Јово, намамљујући једног муштерију, баш почео хвалити луле и ја му као, почео припомагати, кад  
 некако и задовољнији, веселији.</p> <p>Почео се љепше и облачити, чешће се купати, умивати, ка 
с.{S} Обојица, и нехотице, застадосмо и почесмо се обазирати.{S} Ибрахим ефендија ослухну и осм 
 висок, усукан, гегајући се и застајући почесто, замаче у ноћ, изгуби се.{S} Ми заузесмо његово 
Сулага се осмјехну.</p> <p>— То је само почетак кавге — рече. — Имаћете је још...{S} Чујем да т 
има послова који се могу и празних рука почети.</p> <p>— Зар да будеш хамал?..</p> <p>Извадивши 
д туђина каква и тек кад сам знао да ће почети с дијељењем дуката, јављао сам се и, непрестано  
ени се не спава... причао бих ти све од почетка, готово половицу свога живота...</p> <p>— Не сп 
а пушку, застадох и, гледајући за њима, почех грдити, ружити их из свега, гласа.{S} Почех и на  
нивши се леђима о тврдо, дебело стабло, почех јечати као болесник какав.</p> <p>Хасан, осврнувш 
арати ме по бутима, теглити земљи...{S} Почех посртати. </p> </div> <div type="chapter" xml:id= 
х грдити, ружити их из свега, гласа.{S} Почех и на мегдан зазивати и подвикивати до промуклости 
као ми испред очију, зажалих за њим.{S} Почех сам себе прекоравати што сам био онако напрасит и 
 не кажеш одмах?..</p> <p>Сад ће бити — почех ја шепртљати, збуњено се осврћући...</p> <pb n="3 
о сам је довео, а ништа купио нијесам — почех прекоравати самога себе, силазећи у чаршију и чеш 
а онога који му се смијао, тако се и ја почех љутити на Хатиџу.</p> <p>— Рашта се онако засмија 
их волио да не поплаших зеца — најпошље почех на глас размишљати, пристајући за Хасаном. — Баш  
га видјети, опазити.</p> <p>И готово се почех љутити што ме одгурнуо од себе, отурио и опремио  
рио?{S} Рашта сам био осоран? — опет се почех љутити сам на се. — Зар је крива што га је спомен 
их да га нема поред мене.{S} И одмах се почех присјећати и наше засједе и нападаја нашег.{S} Чи 
Спустивши јој главу на прса све је јаче почех притезати себи, привијати.</p> <p>— Шта је?..{S}  
лих се.{S} Хвалећи робу све више и више почех и шале просипати и пецкати их...</p> <p>Пазарисмо 
а да иде неко — једва се присјетих ја и почех га теглити за рукав. — Коњско је звоно.</p> <p>—  
дох на оне мерџане што сам их одбацио и почех газити.{S} Необичну насладу неку <pb n="372" /> о 
и зацењује.</p> <p>Застадох на мјесту и почех се превијати од смијеха.</p> <p>— Шта је?..{S} Шт 
во никаквих болова више, нагло скочих и почех сам себе пипати и разгледати.{S} Опипах главу, ра 
омаћих у хоџиној кући.{S} Готово сасвим почех заборављати на своје.{S} Додуше и они мене као да 
на наврије ми на уста, навали.{S} Нагло почех повраћати.{S} Зној ме обли по челу и по образима, 
... пропало све...</p> <p>Ја узнемирено почех шетати по соби, лупати, ударати.</p> <p>— Шта је  
<p>— Јесмо.</p> <p>Старац застаде мало, почеша се по упалим, мршавим прсима, — сва му се ребра  
е дошао...</p> <p>— Сам?..</p> <p>Па се почеша по носу и као да размишљаше нешто.</p> <p>— А ка 
лости, а може бити и због чега другога, почеше се око наше куће све то чешће окупљати и момци и 
но се наклањајући и размахујући рукама, почеше се објашњавати, погађати.</p> <pb n="269" /> <p> 
терови, нарочито у бедрама и листовима, почеше ми играти, трзати се некако, грчити, и при свако 
е, једна по једна, изостајаху покаткад, почеше се јављати све рјеђе и рјеђе.{S} Остадоше још са 
} Многе комшије, зачуђене и узнемирене, почеше дотрчавати и питати нас шта се десило.{S} Сулага 
е се у звијезде.{S} Из шуме, из дубине, почеше се у одмјереним размацима разлијегати тупи, мукл 
е од барјака, орошене са неколико капи, почеше се прелијевати као да се међу њима каранфили рас 
 је то...</p> <p>И тјешећи једно друго, почеше заустављати крв, прати и превезивати ране.</p> < 
итне длаке на њима нагло <pb n="318" /> почеше расти, кострешити се...{S} У томе часу опет ми о 
и момци и удовци из читава шехера...{S} Почеше увече редовно долазити, један за другим, обилази 
, за бусије.{S} Коњи се усплахирише.{S} Почеше се пропињати, трзати и узмицати натраг, фркчући, 
м, па продавао робу или не продавао.{S} Почеше тјерати дјецу макар чију, гонити их, тући.{S} Ча 
 дрхти, отскакује...{S} Маријаши као да почеше и летити, облијетати ми око очију, преврћући се, 
љегоше у дућан, и држећи руке на леђима почеше разгледати робу, погађати се.{S} И макар што сам 
 овако остане.</p> <p>Ради тога заптије почеше на све стране гонити свакога кога су опазили са  
</p> <p>И унесе ми се у лице, а чупи ме почеше шкакљати по образима.</p> <p>— Јер? — отегну иза 
е се, расипљу, расту...</p> <p>Пушке се почеше упињати, увијати као змије и запињати ми за ноге 
гати из свега гласа...</p> <p>Пред вече почеше пристизати и понеки од момака који бијаху отишли 
ека затвара! — опет заграјаше обојица и почеше псовати. — Нека затвара!..</p> <p>— Нећу!</p> <p 
ак тихо. — Све клону, ослаби...{S} Неки почеше бјежати бацајући оружје, а неки се и сакрише...{ 
 ме обузимати све више, мрави као да ми почеше милити уз леђа и, на сву силу, ослањајући се о п 
д свију других.</p> <p>И јарани мајкини почеше се све рјеђе и рјеђе купити око баште, све их ма 
, зацењујући се, те се многи пролазнини почеше освртати и гледати ме зачуђено. — Робе!..</p> <p 
ма њиховим, а витлови са бехаром својим почеше се окретати и повијати као раширена крила лабудо 
е са пригушеним вриском потрчаше, журно почеше тражити фереџе и сакривати се по собама.</p> <p> 
ириџије као да изгубише главе и бијесно почеше ударати камџијама, псовати.</p> <p>И опет пуче п 
ост поче обузимати свега и ноге ми опет почеше поклецавати.{S} Два-три пута пипао сам се и по њ 
зван опасности, тутунећи и срчући кахву почеше се препирати, шалити, смијати... </p> </div> <pb 
њих једногласно, подижући главе.</p> <p>Почеше се комешати, размицати се да нам направе мјесто  
аса и зањихавши се посрну, паде.</p> <p>Почеше врискати и жене, пошто истрчаше из соба, узрујаш 
падице обично и настала бескрајна једна почивка, испуњена усиљеним кашљањем и подмуклим шапатом 
а, здрав — откреса поносито, након дуже почивке. — За инат свакоме оздравио сам.</p> <p>Па, јед 
ет зло!.. — шаптао је Сулага након дуже почивке, милујући Хатиму по коси и, из шале, огрћући је 
а ћеш ме испросити — настави након дуже почивке, некако пакосно, као дражећи га.</p> <p>— Казао 
у.</p> <pb n="305" /> <p>Тек након дуже почивке први се Хасан смири мало и полугласно запита:</ 
стајеш са Хасаном? — запитам након дуже почивке, гледајући јој у лијепи, мало погнути врат, кој 
ваш ли? — запита ме уплашено након дуже почивке. — Јеси ли будан?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Рашт 
да кренуо на пут? — запитам након краће почивке, тек колико да не шутимо. —</p> <p>Кад? ..</p>  
оду.</p> <p>— Ево — узвикну након краће почивке, носећи воду и указујући на чисте пешкире које  
и у послу томе, као да јој није требало почивке.{S} Зној је облијева по лицу, по врату, по миши 
че тумачити. — Мало му је што је зулума починио, него ухватио двије ђевојчице из комшилука, мет 
игли смо — мукло понових и ја.</p> <p>— Починућемо.</p> <p>Он прекрсти ноге, лактовима се одупр 
асно, оптрчавајући око њега. — Хоћеш ли почињати?..</p> <p>Причу његову свак је са нестрпљењем  
о нека борба, инат неки; отада управо и почиње моје право <hi>житије</hi>, како се то рекне, о  
преврне очима, стисне зубе и, изненада, почне сам себе кудити.</p> <p>— А ја... ја сам најгори  
лим, готово безумним погледом унаоколо, почне све око себе кидати, чупати, разбијати.{S} Кида и 
>— Мичи се!..</p> <p>И, приступивши му, почне га тући, шамарати. —</p> <p>— Крвниче!..</p> <p>— 
руке и пуцкајући прстима, и сама као да почне поигравати, цупкати.</p> <p>Тешко Зулфаги ако би  
сана?..</p> <p>Она ђаволасто прискочи и почне ме чупкати за бркове.</p> <p>— Па... па... па...  
и и гудити уз гусле.</p> <p>А тад их он почне обасипати поклонима.{S} Не заборави ни жене, ни д 
, сијати, она се збуни, спетља се и као почне размишљати.</p> <p>— Шта ћу казати? — одмах трчи  
а читав сокак иза леђа ми као да поново почне јецати, тихо, пригушено јецати...</p> <p>Једне ве 
осити...</p> <p>— Мучи!..</p> <p>И опет почне да бије, да шамара.</p> <p>— Зар о мени да тако г 
трчавши Сулаги и приљубивши се уз њега, почнем и сам јаукати и запомагати из свега гласа...</p> 
а стиснутим шакама и клетвом на устима, почнем газити по прашини, по маријашима, кешкати их ног 
ти оној, не знајући шта друго да радим, почнем као помаман подвикивати и хактати, уживајући нео 
рети.{S} Ја приступих и досух кахве.{S} Почнем мијешати. |</p> <p>— Јесте ли одавно подијелили; 
 пушку, извалим се потрбушке, панем.{S} Почнем ослухивати.</p> <p>— Иду, иду — као да ми неко н 
p> <p>— Ама је роба!..{S} Ево робе!.. — почнем викати лудо, помамно, зацењујући се, те се многи 
 Рашта ли ово нијесам прије опазио?.. — почнем се питати, стидљиво прикривајући ону голотињу на 
 Ефендија... дошао сам послом до тебе — почнем ја викати, бојећи се да се озбиља не занесе и не 
/p> <p>— Ружно сам учинио...{S} Ружно — почнем сам себи пребацивати, ходајући испред дућана и н 
> <p>И потегнувши малу пушку иза појаса почнем се кочоперити, пријетити...</p> <p>— Удрите, ако 
 се савладао да не налетим на неке и не почнем их ударати...</p> <p>Погледавши око себе, на дућ 
оље, као из ватре, одигнем их с крила и почнем загледати.{S} Погледам и на хаљине: исцијепане,  
одахнувши мало спустим се поред друма и почнем замотавати цигар.</p> <p>Право да кажем, баш ми  
ој прст под кратку, затегнуту јечерму и почнем шкакљити.</p> <p>— Не ругам се.</p> <p>— Немој!. 
 Како ли је њему?.. — помислих и кришом почнем провиривати кроз лишће, у нади да ћу га видјети, 
/> <p>Узнемирен, сметен, омађијан, опет почнем муцати:</p> <p>— Нећу да... да долази више... је 
цио ми новце.</p> <p>Кренувши даље опет почнем загледати нијесу ли путници, случајно, изгубили  
око себе меке, танане листиће, нагло их почнем мељавати међу прстима и трпати у уста, жвакати.{ 
оје живо прихватимо за пушке и ножеве и почнемо, токорсе, нишанити, вјежбати се, борити.{S} Хас 
говорити, колико о мени.{S} Мени у лице почну причати о мени, хвалити ме, надметати се управо у 
азаспу им се свилене косе по плећима, и почну пуцати затегнуте јечерме на прсима, и димије се о 
..{S} Ако нас сад опазе, опколе?..{S} И почну нас овђе, насред друма царскога, мучити, гњавити, 
јечерме на прсима, и димије се опусте и почну заплетати око нога, док <pb n="261" /> оне, кршне 
 маслом по калдрми, засједну на трави и почну одбијати димове из кратких, дебелих чибука, а она 
начким рукама изнад главе, пусте глас и почну се окретати, вртити, заигравати.{S} И разаспу им  
 се због тога и поново посвађао с њиме, поџавељао се, да у неко доба не зачух разуздан, здрав с 
ни жене, ни дјецу, ни чобанице; свакоме пошаље понешто: или фес, или округу, или зубун, ђердан, 
зар да рекнем „Ништа“...{S} А, токорсе, пошао сам да учиним јунаштво, да се о мени прича као о  
 за посао...</p> <p>Кад сам, пред вече, пошао Сулаги да му све опричам, мајка, узбуђена и попла 
>Чак и кад бих изишао из собе и кренуо, пошао у дућан, он је једнако о томе говорио, једнако ме 
зивши ме нити се по обичају јавивши.{S} Пошао је одмах право мајки која је сједила у врху собе  
 душу, опет пошао у хајдуке!..</p> <p>— Пошао на усташе — поправи ме он и потврди главом. — Оси 
ећи дан и у друштву с некаквим сељацима пошао у Мостар.</p> <p>Кад сам закуцао на авлиска врата 
е и поздрављали га.{S} Ако би иза подне пошао у своју собу и затворио се »да премишља«, нико ни 
е од мајке, отео се, окренуо и тркимице пошао према Сулагиним вратима. </p> </div> <div type="c 
одмах би се скупио некако, покуњио се и пошао.</p> <p>Мајка је гледала за њим мрштећи се и пост 
</p> <p>— Чуо сам зазивање, помагњаву и пошао био да видим шта је.{S} Чим сам тебе угледао, дос 
У кахву, у берберницу, у хућумат ако би пошао, опасивао је одмах криву своју димишћију о бедру, 
и у очи.</p> <pb n="345" /> <p>— Ако си пошао да тужиш, узалуд ти је — рече. — И не можеш само  
вета гласа:</p> <p>— На моју душу, опет пошао у хајдуке!..</p> <p>— Пошао на усташе — поправи м 
И из тиквице сасувши мало воде на длан, пошкропи се по лицу.</p> <p>— Хајде!..</p> <p>Зијевајућ 
ћанџије, које су, иза подне, — пошто су пошкропили чаршију испред дућана да буде хладније, —— п 
о само толико, да је нашу чету, која је пошла била да уништи читаву дружину чувеног харамбаше С 
о и убрисао сузе. — Замамио је, кажу, и пошла за њега...</p> <p>— Тешко теби! — уздахну Хајкуна 
е збуни, порумени.</p> <p>—Па... ето... пошли у лов...</p> <p>— Чак амо?</p> <p>— Кажу да овуда 
и, оружани, обучени као да су у сватове пошли, са пуним чутурама, које им, објешене о кајишу, в 
у и отегнуто запита:</p> <p>— А куд сте пошли?</p> <p>Хасан се збуни, порумени.</p> <p>—Па... е 
не, али, право да речем, чим смо поново пошли, мисао о зецу и његову злоношењу поче ме све више 
 потпуно уредио и као да је све одлучно пошло на боље.{S} Изгледао је некако и задовољнији, вес 
ерски.</p> <p>— Из зависти што је добро пошло они ово раде — говорио је јецајући. — И мени това 
ити!..</p> <p>— Их!..</p> <p>— Пошље... пошље ти и мајка ударила у некакве грађевине... задужил 
моје разлоге и као да му се свиђеше.{S} Пошље, промисливши се мало, опет се загрија и опет ме п 
огли уредити!..</p> <p>— Их!..</p> <p>— Пошље... пошље ти и мајка ударила у некакве грађевине.. 
 се са сваким грлио и љубио, тако ми се пошље сви причињавали лупежи и разбојници и свакоме бих 
сасјекли...{S} Јок, ханума!..</p> <p>Ни пошље смрти бабине није се промијенио.{S} Само је из со 
 си, лопове и разбојниче, јер... јер си пошље заборавио на ме и престао ми долазити, — рече рас 
ије о њима, ипак сви опазисмо како је у пошљедње доба постао некако обазривији, пажљивији и как 
. да ме избациш... сад... одмах.</p> <p>Пошљедње ријечи и нагласио је чак и погуривши се као да 
зговор...</p> <p>— Хатиџи?</p> <p>Читав пошљедњи разговор са Хатиџом паде ми на памет и — одмах 
и на образ, и на имуће, па рашта да они поштеде наше куће? — отегну хоџа забринуто. — Наши су б 
 А он одавно у овој кући... добар је... поштен... вјеран...</p> <p>— Стар је — рече и мајка пок 
Како?..</p> <pb n="337" /> <p>— Никакав поштен рад не може понизити...{S} А има послова који се 
 n="332" /> <p>— Ја сам поштен отишао и поштен се вратио, — окресах ја немилостиво, стријељајућ 
глав, јогунаст и напрасит, али је био и поштен, вјеран, поуздан.{S} Након оне похвале бабине да 
ко, полугласно. —— Оно је један добар и поштен човјек, који никоме зла не мисли и који никога н 
унцут...</p> <pb n="332" /> <p>— Ја сам поштен отишао и поштен се вратио, — окресах ја немилост 
кињи, за коју и мајка рече да је боља и поштенија од свију других.</p> <p>И јарани мајкини поче 
74" /> од вас ни бољи, ни паметнији, ни поштенији нема, — кресну. — Ви сте, бива, један народ и 
н!..</p> <p>— Нама је овђе све испричао поштено и све смо му потврдили — настави Ибрахим ефенди 
 зајам понизити, — рече — ако га мислиш поштено враћати...{S} И ако ти треба зајма...</p> <p>—  
фага — рече — што је иза твога доброг и поштеног оца остало све запетљано, све у нереду?..{S} К 
{S} Захваљивао јој по двадесет пута на »поштеној« одбрани и грухајући се у прса напомињао како  
и.</p> <p>— Ми и тражимо новог хоџу, са поштеном науком</p> <p>— брзо одговорише неки, старајућ 
И је ли крив што је о њему мислио као о поштену човјеку?..{S} Зар <pb n="369" /> га је познавао 
 дала не бих!..</p> <p>— У мене нема ни поштења правог, ни благодарности — опет изненада викне  
Остави, Хајкуна!..</p> <p>— Је ли ти то поштење, болан?..{S} Је ли то јунаштво?..</p> <p>— Оста 
се поздрављајући.</p> <p>Једнога јутра, пошто се сви разишли и пошто сам остао сам са Сулагом,  
у, паде.</p> <p>Почеше врискати и жене, пошто истрчаше из соба, узрујаше се, заграјаше и склепт 
 на ноге, шантуцао сам, тетурао; кашње, пошто се загријах мало, ишао сам лакше и болови у жглоб 
шње се ипак навикла, научила.{S} Увече, пошто бих дошао из чаршије и сјео покрај ње, изгледала  
 шаље и поздрав или савјет какав.{S} И, пошто га већ сви кметови ижљубе у руку и с коњима зајед 
отима од некога...</p> <p>Једне вечери, пошто је обдарила и отпустила Хајнију и истукла Зулфагу 
могу ли се преломити.{S} Чак и по ноћи, пошто би се сви разишли по собама, силазио је на авлију 
е.{S} Тек пошто би се уморила шибајући, пошто је обје руке забољеле, пуштала ме и затварала у с 
ео срачунавати нешто, писати.{S} Затим, пошто би она приступила, показивао јој некаква слова, б 
 ти више додијавати — рече полушапатом, пошто је све покупио и упрти на се. —</p> <p>Збогом!..< 
<p>— Хоћеш ли кахву? — запита га мирно, пошто је свршио читав говор и почео се обазирати, бирај 
ала се за Зулфагу — настави хоџа мирно, пошто сам се поново придигао и убрисао сузе. — Замамио  
ерем.</p> <pb n="334" /> <p>Напошљетку, пошто ме добро разгледао, понуди ми цигар.</p> <p>— Там 
ри.{S} Дућанџије, које су, иза подне, — пошто су пошкропили чаршију испред дућана да буде хладн 
е жене муж је најчешће ситна играчка, а пошто смо знали да је бимбашиница чувена љепотица одмах 
и, нешто необично, крупно, големо.{S} А пошто су баш према мени били толико пажљиви и мене толи 
опали.</p> <p>— Можеш ли? — опет запита пошто смо прилично одмакли.</p> <p>— Могу.</p> <p>— Ник 
p>Једнога јутра, пошто се сви разишли и пошто сам остао сам са Сулагом, изненада ми ступи не ду 
рекорио није, ни подругнуо се...{S} Тек пошто би се уморио и почео готово шиштати, престајао је 
сам врискао, помагао, отимао се.{S} Тек пошто би се уморила шибајући, пошто је обје руке забоље 
давим, бијем све око себе...</p> <p>Тек пошто су ме ноге почеле бољети од дугога ходања, уљегао 
 гласно размишљала о нечему.</p> <p>Тек пошто се заморила толиким причањем застаде мало, поћута 
 мајку да бијеш?</p> <p>— брекну сурово пошто ме добро разгледа, старајући се да ме напријед пр 
 муху. .{S} Ах...</p> <pb n="341" /> <p>Пошто отјерах муху од њега, баци на ме један уморан, ту 
id="SRP19132_C35"> <head>XXXV</head> <p>Пошто је бербер, — кога одмах дозвасмо чим смо Хасана с 
ml:id="SRP19132_C10"> <head>X</head> <p>Пошто је продао неколико кметова и новце предао мајки,  
тио запомагати, звати у индат...</p> <p>Пошто јој додија пуцњава купила је и тамбуру и поче уда 
.{S} Превићемо је неколико пута.</p> <p>Пошто је бербер отишао, уљезе и Хатиџа у собу.</p> <p>Н 
 увијек долазио.{S} Висок, танковијаст, прав као јаблан, блиједа, дугуљаста лица, које му било  
ила шала каква ни обична игра, него баш права трговина, која нам обојици ћара доносила.</p> <p> 
ена ни да се јавим коме — дочекам брзо, правдајући се. — Данас допао и ево одмах кавга...</p> < 
 му тешко и изаћи на суд а камо ли тамо правдати се, многи су се старали да му напакосте, да га 
т, у жељи да што ново изнесу, измишљали праве бајке о хајдуцима.{S} Говорили су како има чета и 
икну заносно. — Без правих мука нема ни праве радости!..{S} Сад ћемо видјети је ли мушко и је л 
>Ради тога удари у чудне работе неке, у праве махнитлуке.{S} Брзи и изненадни прелаз из највеће 
 помрчину, и кад све поспе онда настану праве муке за њу...{S} Чини јој се, као да је одасвуда  
тамо, на страни? — запита Сулага мирно, правећи се као да не гледа ни мене ни Хатиџу. — Лијепо? 
отавајући у ћурак и од ишараног пешкира правећи турбан око главе. — Јесам ли кршна?..</p> <p>Па 
 <p>— Макар...{S} Живот без муке и није прави живот...</p> <p>Он подиже главу и грицкајући брко 
а све стране прича о гријеху, а ипак се прави невјешта и неће да га призна.</p> <p>Отргох јој к 
{S} Бољи је од мене па... па је свакако правије да ја иђем а он да остане...</p> <p>— Да иђеш?  
даги и причали о нападачима.{S} Неки се правили и као да их познају, иако их, — увјерен сам — н 
дифастим, сањивим очима и дугим танким, правим носом, огрнут својом дугачком, црном џубом, носе 
Чим би ме угледала како се врзам и како правим шанчеве, мајка би одмах дотрчала, дирнула ме за  
ни, <pb n="264" /> играо се са Хатиџом, правио јој свирале, штрцаљке, пушке од зовине и причао  
 са запаљеном цигаром пржио му хаљине и правио рупе на њима.</p> <p>И у Сулаге сам најчешће иша 
вао ми пушке од зовине што их сваки дан правио; каткада ме узимао и на леђа и почео потркивати  
дане кад се само о јунаштвима причало а правих јунака није било, изгледао је као нови Ђерзелез  
шта је радост! — узвикну заносно. — Без правих мука нема ни праве радости!..{S} Сад ћемо видјет 
о јој око остало отворено и гледа у ме, право у ме...</p> <p>Суза једна скотрља јој се низ обра 
рије измакну одатле, да побјегну.{S} И, право да речем, изледало је као да је он и проговорио с 
ав је сад белај?.. — помислих у себи и, право да речем, препадох се.</p> <p>Мислио сам да се ве 
кве бабинске приче ни гатке разне, али, право да речем, чим смо поново пошли, мисао о зецу и ње 
стивши пушку наслони се на њу. — Ево... право да речем... и ја сам се зажелио куће, ама...{S} К 
.</p> <p>— И како иде, како збори!..{S} Право мушко!..</p> <p>И, спустивши ми руку на раме, про 
ехнуо би се и он и пољубио је у чело. — Право дијете!..</p> <p>И звекећући бројаницама почео би 
д није била рачунџија нити је познавала право стање наше, изненадила се кад је све то чула, упл 
нија, бијесно ошину коња њиме и потјера право према мјесту, одакле се још, изнад <pb n="320" /> 
на ме не хтједе ни погледати.{S} Потрча право бедевији, ухвати је за гриву и, једнако онако муц 
, инат неки; отада управо и почиње моје право <hi>житије</hi>, како се то рекне, о коме једино  
овала — одговори она мирно и погледа ми право у очи...</p> <p>Ах, очи оне!..</p> <p>Збуних се,  
<p>Сад ми већ било и обичније.{S} Идући право друмом сретао сам непрестано кириџије, путнике, т 
укчије се није могло.</p> <p>И — кренем право према Мостару.</p> <p>Сад ми већ било и обичније. 
потрошила.{S} Готово да је Зулфага имао право кад је говорио мајки: »Готова пара у руци, најнес 
поново се погладивши по брковима кретао право мајки.</p> <p>Опазивши га, она се одмах придизала 
је једнако — питао сам га, гледајући му право у очи, — или живио од твоје доброте или од њезине 
е по обичају јавивши.{S} Пошао је одмах право мајки која је сједила у врху собе на својој шилти 
/p> <p>— Хајинин!..{S} Хајдук!..</p> <p>Право да речем чудио сам се таквим упадицама. 3а хајдук 
друма и почнем замотавати цигар.</p> <p>Право да кажем, баш ми је мило било када сам након дуже 
 бих!..</p> <p>— У мене нема ни поштења правог, ни благодарности — опет изненада викне Хасан и  
и, него у читавом шехеру хоџа није имао правог пријатеља.{S} И он као да га ни тражио није.{S}  
 почели говорити и о свом дућану, о <hi>правом</hi> дућану. </p> </div> <div type="chapter" xml 
 се, ето, једни ситна шала претворила у праву правцату збиљу.{S} Адет онда такав био да јарани, 
то, једни ситна шала претворила у праву правцату збиљу.{S} Адет онда такав био да јарани, — жел 
, рано, прије гранисунца, износио га на праг, приносио својим жутим, упалим очима и шкиљио у ње 
лагано, као размишљајући, одиже ногу на праг и тихо закуца алком...{S} Причека мало...</p> <p>Н 
вратима и копитама поче ударати, тући о праг, тресући канатима као да ће их иставити.{S} Мајка, 
тао пред врата њезине собе, одмах поред прага; кахву јој сам пекао и износио, сам чистио наргил 
тешки, дебели штап, прекорачио би преко прага, застао крај каната, опустио руке низа се и некак 
 једнако се држећи каната, искочи преко прага, стаде на авлију и викну из свега грла:</p> <p>—  
едајући је.</p> <p>Хатиџа чим јој преко прага прешла, грохотом се засмијала.{S} Ни ћилима, ни с 
тресе кућом.{S} Али чим је прешао преко прага, нога му поклецну и он посрну, паде.</p> <p>— Ниш 
 запитам зачуђено, чим сам прешао преко прага и затворио канат за собом. —</p> <p>Опет кијамет! 
S} Застадох као укопан кад пређох преко прага.{S} Велики, тежак ћилим, — преко чијих грана разл 
токорсе зачуђено, одмах се уклањајући с прага и пуштајући нас да уђемо у авлију. — То ли је? —  
м погледом.</p> <p>Тек кад се спустих с прага и приступих јој ближе, она одиже и другу руку и г 
ох Хатиџу пред вратима.{S} Застаде пред прагом, рашири пуке и препријечи ми пут, тресући чупима 
 и онако задихана и уплашена застала на прагу.</p> <p>— Оставите оружје! — викну брзо, опруживш 
рале ни до чланака, босоног, застаде на прагу и мрким погледом једним премјери и мене и Зулфагу 
ао с њоме.{S} Опазивши ме он застаде на прагу, изненађен, погледа и на ме и на мајку некако лук 
он исправљен, поносит и горд, помоли на прагу, шантајући и опирући се на пушку, чију је мрку ци 
другом нијеми, окамењени.{S} Ја стао на прагу, ухватио се за канат, гледам у њу и кроз сузе се  
гиним вратима.{S} Баш кад сам застао на прагу и прихватио за мандал, да гурнем и отворим, изнен 
 изнио између њих...</p> <p>И одбацивши празан филџан отсијече:</p> <p>— Немој ме ни питати о т 
За неколико минута шкипић је био сасвим празан, а ниједна мрвица хљеба није остала у трави забо 
ти и бјежати унаоколо.{S} Била је гола, празна, без узде, без седла и теркије, са мрком, прљаво 
а...{S} Нека кућа није празна.</p> <p>— Празна?..</p> <p>Опет се засмија, закикота и, узевши ме 
ће то?</p> <p>— Па...{S} Нека кућа није празна.</p> <p>— Празна?..</p> <p>Опет се засмија, заки 
и опет, — за ардијом, — преостане нешто празна мјеста, гдје могу намјестити душек и ноћивати.</ 
, ни шилтице какве није било у собама и празне, голе, без намјештаја, зијале су оне и црниле се 
 бих ручао, одмах су долазили да однесу празне суде, опет онако тихи и онако мучаљиви.{S} Залуд 
Радити...</p> <p>— А како ћеш радити... празних рука? — запита замишљено. — Како?..</p> <pb n=" 
мучио.{S} Како је у оно доба било доста празних дућана, нашао сам један у који сам могао и натр 
зити...{S} А има послова који се могу и празних рука почети.</p> <p>— Зар да будеш хамал?..</p> 
 рукавима непрестано чистили, истирали, прали бритве, клијешта и приправљали мехлеме, јер су св 
и половицу лица.{S} И, наклонивши главу прама десном рамену и грицкајући мале, ружичасте нокте, 
знад <pb n="320" /> грма, извијао танак прамен дима.{S} Коњ узви главом, пропе се и хтједе да с 
а брада повијала му се преко прсију као прамен дима, а топао, широк поглед блудио је некуд дале 
мију, исправи се и затресе косом, густи праменови опустише се, падоше по челу и лака им сјенка  
елио се као вијенац ђулбехарски, ишаран праменовима големе, свилене ките, која му се са врха фе 
један крај димија нечијих, нешто слично прамену магле, поче се повијати, лепршати иза њега.</p> 
!..</p> <p>Ја се не могох савладати.{S} Праснух у смијех.</p> <p>— Само то?..</p> <p>Њојзи као  
одољети.{S} И покрај све муке своје, ја праснух у смијех, у силан, гласан смијех, који тресе и  
 — запита полугласно, отегнуто, пажљиво пратећи сваки покрет мајчин, сваки миг. — Што ти је то  
ћи једно друго, почеше заустављати крв, прати и превезивати ране.</p> <p>Ако се нијесмо играли  
дећи узгред како код куће мора и пелене прати, и хљеб кухати, и мотати памук на цијеви.</p> <p> 
о пристаје за мном, као да ме узастопце прати.</p> <p>О свему томе нијесам смио ништа ни спомен 
авала је Хајкуна, која је пазила на њ и пратила га. — Биће кијамета с њим!..</p> <p>И погодила  
бојао није.{S} Неколико табора, који су пратили тајин у Никшић, дочекани су и разбијени; једва  
!</p> <p>По несрећи мојој, презирање ме пратило читавим путем.{S} Нико да проговори лијепе рије 
е Зулфага наметнуо у друштво, што га је пратио вазда и частио?..{S} И је ли крив што је о њему  
кутије, огледала.</p> <p>Он ју је кашње пратио и по ноћи кад је излазила од куће, и остајао с њ 
 се лијепо живјело“...</p> <p>Цар дозва пратиоце, који су преобучени као и он узастопце пристај 
накашљао се.{S} И то као да је био знак пратиоцима да постану још бјешњи, још дивљији и још раз 
они заклињали по неколико пута да ће га пратити у бој, да ће у ватру и у воду за њим.</p> <p>Ча 
еш?</p> <p>— Хоћу.</p> <p>— Добро...{S} Пратићу те...</p> <p>Па, разгледавши унаоколо, опет се  
се попут дима: по канатима се нахватала прашина с прста дебела.</p> <p>— Зар ме овако дочекујеш 
им бусовима коприве, — која је од силне прашине изгледала пепељаста, — и на неким мјестима пома 
 — као стока у чопору газити по блату и прашини и ћораво трчати за звонарима, него ће свак траж 
а и клетвом на устима, почнем газити по прашини, по маријашима, кешкати их ногама, разбацивати. 
S} Ако је случајно гдјегод на тавану, у прашини, била каква стара пушчетина, нож, па макар и ко 
фага, не пустивши ни да се уредим ни да прашину стресем, узе ме чврсто за руку и нагло поведе к 
ући, баци неколико маријаша преда ме, у прашину.</p> <p>— Ето.</p> <p>Па ободе коња и одјури за 
и оружје, те му се само видјели лабави, прашњави тозлуци са распанутим гајтанима и широки раскв 
приспјели у Сарајево, ознојени, уморни, прашњави, са лицем препланулим од сунца и са закрвављен 
о.</p> <p>Ишао сам по селима, по уским, прашњавим, изрованим друмовима њиховим; ноћивао у тијес 
земљи, заплетала се за ноге, гајтани на прашњавим тозлуцима распали се, попустили, те се испод  
ха.</p> <pb n="340" /> <p>— Први пут се прашта, а други пут се суди — откреса бимбаша јаче и ру 
 вече, раније, сви су затварали дућане, праштали се и грлили с комшијама, као да се више никад  
изненада и опет затресе чупима. — Да се прва покорим?..{S} Нипошто!..</p> <p>— Нипошто?..</p> < 
ије управо покрај свог душека.{S} И већ прве ноћи криво ми било што је то учинила.{S} Готово ми 
_C3"> <head>III</head> <p>Најближи нам, први комшија, — чију кућу растављао од наше само један  
 од уха до уха.</p> <pb n="340" /> <p>— Први пут се прашта, а други пут се суди — откреса бимба 
иша.{S} Зачудо, учини ми се као да сада први пут гледам у тај врат и његова бјелина и пуноћа из 
нам обојици ћара доносила.</p> <p>Он је први напоменуо и почео ме наговарати да му дам новаца,  
pb n="305" /> <p>Тек након дуже почивке први се Хасан смири мало и полугласно запита:</p> <p>—  
мах скрешем, очитам све.{S} Макар био и први дан, дође ми да се свадим, поинатим с њоме.{S} Пои 
ах бјеж’о...</p> <p>— Лажеш!..{S} Ти си први стругно...</p> <p>И, увјеривши се потпуно да су из 
ав, некако пронаћи и ухватити, да ће им први ући у траг.</p> <p>Једини Сулага сумњиво је вртио  
ан другога, а сваки се устручавао да то први каже, изговори.</p> <p>Неколико минута тако смо се 
ик какав.</p> <p>Хасан, осврнувши се, у први мах као да се наљути и измахну руком дајући ми зна 
овати, јача је била од свега другог и у први мах на друго нијесам ни помишљао.</p> <p>Сама Хати 
оја је за ме значила много, — ја сам му први приступио и отада више није било кавге међу нама.{ 
да те он таког видио!..{S} Ех!..</p> <p>Први пут споменула је њега, Зулфагу.{S} И одмах, по тим 
> <pb n="232" /> <p>Узбуђен човјек, под првим утисцима, никад не може све јасно и лијепо исприч 
јељати.</p> <p>Читав комшилук мислио је првих дана као да је у кући шенлук.{S} Многе комшије, з 
2_C28"> <head>XXVIII</head> <p>Хасан се првих дана настани у моме дућану, одомаћи се потпуно.{S 
Сад се сјетих свега!</p> <p>И Хасановог првог доласка, и њезиних састанака с њиме, и моје ненад 
 из других махала, доврвиле би јатомице првог дана по одласку његову, засјеле и по собама и по  
пше живовање?{S} Је ли хтјела одмах, на првом кораку, истаћи своје богатство и показати колико  
и!..</p> <pb n="377" /> <p>Па свратих у прву магазу која ми се чинила најзгоднија, застадох на  
дарати уза њу.{S} Сједне насред авлије, пребаци <pb n="241" /> ногу преко ноге и, забацивши кос 
<p>Сулага дохвати велики бакрени ибрик, пребаци пешкир преко рамена и понудивши да умијемо руке 
 измаче и затвори врата.</p> <p>Хајкуна пребаци пушку преко рамена и позва нас да пођемо за њом 
када причам</p> <p>— узвикну изненада и пребаци шамију преко очију.</p> <p>— Стид ме...</p> <p> 
— одговори Хасан <pb n="362" /> мирно и пребаци ногу преко ноге. — Тој ћу се војсци придружити  
!..</p> <p>И плашљиво се осврнувши опет пребаци фереџу преко главе, умота се и готово каскајући 
а засмијавши се стискала је очеву руку, пребацивала је себи преко врата и опет се привијала уз  
тив њега, — почео сам се као и љутити и пребацивати му како ми није био ни друг ни пријатељ.{S} 
ам учинио...{S} Ружно — почнем сам себи пребацивати, ходајући испред дућана и непрестано гледај 
 ја знам...</p> <p>Па подухвати џубу и, пребацивши је преко руке, исправи се:</p> <p>— Досад су 
ече пролазио махалама нагиздан, обучен, пребацивши, по обичају, руке преко пушке која му лежала 
једник какав, накрививши фес над око, а пребацивши обје руке преко пушке која му лежала на раме 
рислонивши дуге пушке уз рафове а сабље пребацивши преко крила, и додијавали са својим питањима 
пјевуцкајући узе наргилу и, сједнувши и пребацивши ногу преко ноге, поче одбијати димове.</p> < 
широке рукаве кошуљине до изнад лаката, пребацио тешку мотику преко рамена и необувен, босоног, 
ад се код џамије бацали камена с рамена пребацио је свима момцима.{S} При скакању нико му није  
 указујући на чисте пешкире које бијаше пребацио преко рамена. — Сад ћу ја...{S} Сад...</p> <p> 
..{S} Недалеко од ње стајао је Хасан са пребаченим рукама преко пушке која му лежала на раменим 
то и замахну чибуком који удари о зид и преби се на двије половине.{S} Момче, користећи се тиме 
акар ми га Зулфага и не дао сада, да се пребијам по туђим кућама као сирјак какав, бескућник и  
ту међу поврће, и тамо копао, тријебио, пребирао.{S} Туп, потмуо звекет мотике, у одмјереним ра 
 собу, озбиљно пријетећи да ће ми »ноге пребити«, ако се усудим помолити, појавити пред њезиним 
ерије одоше, сјео сам на сандук и почео пребројавати новце.{S} И, за чудо, оно звецкање њихово, 
ко се надала пуној, богатој кући, па се преварила?..{S} Или је хтјела да се подругне мом „сиром 
...</p> <p>— Вараш се ти, слатки, да те преварио — рече меко, полугласно. —— Оно је један добар 
јек биле задјенуте дебеле, жутим концем превезане наочари и двије ситне чачкалице: за зубе и за 
 друго, почеше заустављати крв, прати и превезивати ране.</p> <p>Ако се нијесмо играли и вјежба 
а је миран чо’јек — брзо упаде Зулфага, превијајући се и отежући шијом. — Он није лош...</p> <p 
> <p>— брекну бјешње, гледајући како се превијам и све се силније и силније тресем. — Јеси ли м 
 ме и притежући себи и сама проплака; у превијању и трзању оном осјетио сам како ми њезине сузе 
чуди ли се, поново се почела протезати, превијати, <pb n="259" /> кршити, састављајући руке вис 
 покрвим.</p> <p>Испод појаса почело ме превијати нешто, мучити, стезати.{S} Због тога ме и опе 
е.</p> <p>Застадох на мјесту и почех се превијати од смијеха.</p> <p>— Шта је?..{S} Што се кеси 
— Је ли?..</p> <p>— Кроз двадесет...{S} Превићемо је неколико пута.</p> <p>Пошто је бербер отиш 
ота и срамота била кад би се случајно и превјерио, него кад би се спустио дотле да ради и <hi>ж 
а својој шилти, — коју су у зиму обично превлачили новом чохом, — сједио је хоџа, натмурен и за 
 ред чаршиски наопако <pb n="349" /> да преврне и да све муштерије поквари.{S} Муштеријама су,  
... и довео... и... ех, ех...</p> <p>Па преврне очима, стисне зубе и, изненада, почне сам себе  
ној гунгули и гурне Јову у леђа и да му преврне зембиљ.{S} И када, уз грохотан смијех пакосника 
ваше зар да и сама заспи.{S} Узалуд.{S} Преврну се још једном, збаци јорган са себе и један јас 
лавом у Хајкунин витао који се умало не преврну. — Кад су непокорни!..</p> <p>— А што ће ти ђев 
толиким причањем застаде мало, поћута и преврну се на бок.{S} Покушаваше зар да и сама заспи.{S 
</p> <p>„Видиш“ одговори сељак лијено и преврну се на другу страну.</p> <p>Цар га гурну у ребра 
</p> <p>Зулфага изви главом и чудновато преврну својим ситним очима.</p> <p>— Ти си домаћин, па 
... ето... корак један па... па се може преврнути...</p> <p>Мајка, која никад није била рачунџи 
S} И ништа не бих волио тада, него опет преврнути се и опет заспати...</p> <p>Али зар сам смио  
што, игра.{S} Немоћан и да сједим више, преврнух се на траву и жалосно јекнувши склопих очи, оч 
 гледала нетремице и немирно се вртила, превртала на мјесту.</p> <p>Напошљетку као да би се пре 
их пољубаца, ни натегнутих уздисаја, ни превртања очима.{S} Никад је нијесам запитао: јесам ли  
 Он и не зна друго него служити мајки и превртати хартије.</p> <p>— Зашто га ружиш тако — некол 
е.</p> <p>— Моје је ово — вели сурово и преврће закрвављеним очима. — Ја сам ратов’о и крв прол 
ик и беспосличар? — питао сам сам себе, преврћући се с бока на бок и отхукујући. — Зар да ми се 
p>— Шта је било било, — зборио је тихо, преврћући бројанице. — Хвала Богу, кад није прошло горе 
чеше и летити, облијетати ми око очију, преврћући се, ковитлајући, лепршајући, звекећући...{S}  
јаукну он, растворивши уста и мученички преврћући очима. — Ах...</p> <p>Остави...</p> <p>— Али  
ве хоћу.</p> <p>А бабо, отпустивши дим, превуче руком преко браде и пружи руку Сулаги.</p> <p>— 
јаре, и говече и... ко зна!..</p> <p>Па превуче руком преко дугих, ниско опуштених, сиједих брк 
се, у једној половини, која чак није ни преграђена, спраћала говеда, а у другој спавала чељад;  
олестан, лакше би ми било...</p> <p>Она прегризе конац и настави да ниже другу половицу.</p> <p 
5" /> и, разасувши по димијама неколике прегршти мохуна, чистила их, тријебила.{S} Погледавши ј 
ути одлазили кућама.</p> <p>Иза акшама, пред џамијама, састајали се опет, окупљали у мале, рије 
, изван куће, покаже да се и пред њима, пред читавим свијетом, похвали.</p> <p>Ради тога удари  
ући из ове незгоде.</p> <p>Истога дана, пред вече, Јован је однио папуче и изјадао се.{S} Пољуб 
аноћили смо покрај чобана, планинштара, пред старом, ниском колибом њиховом, која се, трошна и  
ао да ми поче зујати, звонити, тутњити, пред очима поче да се мрачи, да се колута нешто, игра.{ 
.{S} Незадовољна, зар, што само у кући, пред нама, може показивати како је слободна, независна  
и прихватих за посао...</p> <p>Кад сам, пред вече, пошао Сулаги да му све опричам, мајка, узбуђ 
гога лутања заустависмо се, напошљетку, пред старим, сниским, испуцаним вратима једним, под чиј 
ровост људска највиши су душмани стида; пред њима се губи као дим да своје мјесто уступи дрскос 
 Сад... сад узми Хамида себи, изведи га пред суд и он ће ти све потврдити — откреса она опоро,  
— брзо одговорише неки, старајући се да пред паметним човјеком и они изгледају што паметнији. — 
јутри дан, око подне, завришта бедевија пред вратима и копитама поче ударати, тући о праг, трес 
бним вратима.{S} Мајка, која је стајала пред собом и брижљиво чистила некакве хаљине, препријеч 
/> <p>Па би, некако и нехотице, застала пред огледалом и почела поправљати косу, хаљине, намјеш 
ражили куће дјевојачке.{S} Хајкуна ишла пред нама, ми за њом.{S} Под ногама шкрипао нам и хршта 
.</p> <p>Дошао лијепо усред бијела дана пред башчу, раскорачио се и почео ножем сасијецати огра 
смијући се, ухвати ме за рамена, изгура пред врата и затвори канат.</p> <p>— Не излази ми сад н 
авши до испод ћошка успори ход, застаде пред ћемерли-вратима, лагано, као размишљајући, одиже н 
усретох Хатиџу пред вратима.{S} Застаде пред прагом, рашири пуке и препријечи ми пут, тресући ч 
 од мене, од свега свијета.{S} Зато оде пред мајку, испружи шију, понизно се наклањајући и љубе 
га се диже и онако ситан, погурен, пође пред нама, — ми пођосмо за њим.{S} Хасан се опет умота  
цати...</p> <p>Једне вечери дочекала ме пред Сулагиним вратима.{S} Баш кад сам застао на прагу  
ме по руци и лагано, пажљиво, изгура ме пред собу. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 
овом, као што обично сви слабићи стрепе пред неким који је моћан и јак.{S} Доста је било да их  
о ме.{S} Кад је изашла мајка, — која се пред њим није сакривала као пред другима, — чинило се к 
рзо се окренувши на пети заустављала се пред мајком.</p> <p>— Пјевај ми, Хајнија!..{S} Пјевај,  
оја бијаше потпуно ишчезла, истопила се пред погледом њезиним, а, обвијајући јој меко, топло, п 
и.</p> <p>И читава слика стварала ми се пред очима.{S} Као да гледам мајку: како блиједа, увехл 
аксала потпуно, не клоне и не спусти се пред њу.</p> <p>Има тренутака када човјек по нагону нек 
и као дријемајући. — И огријешио сам се пред тобом, и здружио се твојим душманином и хтио...{S} 
ијевајући очима и руменећи. — Све дршће пред њима...{S} И нико им ништа не смије...{S} Живе как 
а да ме узму у нарамак и на силу избаце пред врата.</p> <p>Тада сам бјежао Сулаги, у авлију му. 
 Хасан бјежи безобзирно, струже, измиче пред њим.</p> <p>— Побјегао и оставио ме самога! — сину 
 међеда могао умлатити.{S} Све спустише пред нас.</p> <p>Нећу слагати ако рекнем да никада у жи 
о и другима, изван куће, покаже да се и пред њима, пред читавим свијетом, похвали.</p> <p>Ради  
глави као да ми се наново поче мутити и пред очима наново маглити.</p> <p>Немоћан и слаб остадо 
ма видио није...</p> <p>Хвалио га чак и пред Хајкуном и пред хоџиницом.</p> <p>Међу нама се упр 
</p> <p>Хвалио га чак и пред Хајкуном и пред хоџиницом.</p> <p>Међу нама се управо највише гово 
 каква се у најсвечаније дане ријетко и пред џамијом виђа.</p> <p>И нијесу то били само наши љу 
а везеној долами, вратио с пута, кад би пред вратима зазвонило момачко оружје и зарзали у пјену 
згубе главу и да се смету, као голубови пред јастребом.{S} Нико тада не би могао ни познати да  
метови су, због тога, били и слободнији пред њим, ведрији, веселији и након ручка који је увије 
ове ноћи нијесмо, по обичају, застајали пред свачијим вратима, нити онако тражили дјевојке, мак 
ед вече су ми дошли обојица.{S} Застали пред дућаном, наперили пушке и климајући се и заплећући 
 оборе робу, коју су дућанџије изнијели пред ћепенке.{S} Слабићи, немајући силе у себи, опијали 
 и пријетити.{S} И што су више стрепили пред њом, клањали јој се, улагивали, постајала је све ж 
и јаче де виче.{S} Они су само стрепили пред силом његовом, као што обично сви слабићи стрепе п 
ко сирових кожа што их комшије избацили пред своје дућане, бацао се камењем на врапце, који се  
>— Хајдемо — рече одсјечно, бацајући ми пред ноге некакав нож, двије пушчетине и торбу. — Дижи  
ме.{S} Ни од чега се стидио нијесам, ни пред чим се снебивао.{S} Радио сам од јутра до мрака, р 
шег.{S} Читава слика намах ми се створи пред очима.{S} Као да и сад лијепо гледам: и сеизе, и т 
бити«, ако се усудим помолити, појавити пред њезиним јаранима.</p> <p>Отада се између нас двоје 
ово — муцао је Зулфага, једнако стојећи пред њом онако тих, покоран, скрушен, са уснама вјечито 
с њему, час мени и увијајући се, ломећи пред обојицом. — Јесте ли људи, шта ли сте?..</p> <p>—  
 хаљине, мирно ме водио кући и гурајући пред мајку почео уздисати:</p> <p>— Ето... опет је био  
..</p> <p>Бржебоље притрчах и падох јој пред ноге.</p> <p>— Моја је кућа као и твоја, мајко!..< 
S} Обећањима ме и замамила вјешто и тек пред зору пустила ме да заспим, да се одморим иза толик 
о сам на њега, измишљао их, само да сам пред собом оправдам одлуку, е се овакво друговање мора  
 својим, претеци га...</p> <p>Остао сам пред дућаном замишљен и забринут, не осврћући се ни на  
у собу и онако с њоме заједно да станем пред Хасана, кад се он исправљен, поносит и горд, помол 
 од „женског друштва“ и звао да сједнем пред собу његову њему уз кољено.{S} И, рачунајући зар д 
 на силу ме гонио да запалим, задиманим пред њим.{S} Тада би по обичају и опет почео питати, ра 
ad>XIII</head> <p>Како смо обично истом пред вече морали узимати књиге у руке и учити, и ја и Х 
 — а био је грлат као пудар, — застајао пред свачијим вратима и звао укућане да купе, да пазаре 
, — која се пред њим није сакривала као пред другима, — чинило се као да се збунио, омео се и п 
ишао на Неретву, доносио воде и спуштао пред врата њезине собе, одмах поред прага; кахву јој са 
чела га грдити чим се повратио и изишао пред њу. — Све си оставио, да ме намучиш, душманине, ка 
ице и тамо остајао, задржавао се све до пред вече.</p> <p>У чаршији га сви лијепо примали и сви 
че.</p> <p>И дошао је међу њих и засјео пред џамијом.{S} Око њега, по сниским малим софама поре 
купљали и састајали, Зулфага је излазио пред мајку, износио некакве тужбе, рачуне и сенете, ста 
акон дугога лутања, опазили ватру, како пред колибом пламти, заиграва и лиже готово до под саму 
 Похвата тројицу-четворицу и поведе нас пред бимбашу, на суђење.{S} И све олако прође.</p> <p>П 
ући и намамљујући туђе момке да застају пред вратима и провирују кроз кључаницу.{S} Чинило се к 
="231" /> <p>А тада као да и мени свану пред очима.{S} Познадох да се догодило нешто страшно, н 
 Нипошто!..</p> <p>Мени сад истом свану пред очима: зашто је збуњена, зашто усплахирена тако.{S 
једне вечери из дућана, сусретох Хатиџу пред вратима.{S} Застаде пред прагом, рашири пуке и пре 
 <p>Напошљетку, кренуше се неколико њих пред бимбашу.</p> <p>— Аман, — повикаше узбуђено — шта  
S} Брже...</p> <p>Сулага, кога сусретох пред вратима, као да одмах познаде да се десило нешто н 
или око рањеника.</p> <pb n="355" /> <p>Пред вече, раније, сви су затварали дућане, праштали се 
лу да приступи.</p> <p>— Носи!..</p> <p>Пред дућаном, на чаршији, сусретох се са Сулагом.</p> < 
и и запомагати из свега гласа...</p> <p>Пред вече почеше пристизати и понеки од момака који биј 
још дивљији и још разузданији...</p> <p>Пред вече су ми дошли обојица.{S} Застали пред дућаном, 
 и руком ми даде знак да изађем.</p> <p>Пред вратима ме дочека Сулага, немиран, усплахирен.{S}  
ијесам вјеровао да је то баш он, Хасан, преда мном...</p> <p>— Јеси ли изненада кренуо на пут?  
и, не гледајући, баци неколико маријаша преда ме, у прашину.</p> <p>— Ето.</p> <p>Па ободе коња 
 носом и великим плавим брчинама, стаде преда ме, поносито зазвеча сабљом и набусито проговори: 
 Робе хоћеш?..{S} Ево!,.</p> <p>И стаде преда ме и поче показивати.</p> <p>Нити сам пазио много 
орим, изненада, умотана у фереџу, изађе преда ме, ухвати ме за руку и снажно повуче.</p> <p>— Ч 
од мене, нити је више зазирала да изађе преда ме у мушком одијелу.{S} Лагано, кришом, опрезно,  
ће, — кад би отишли куда, — излазила је преда ме, јављале се, слободна, ведра и весела, вјечито 
ати — брзо дочекује Зулфага и као стане преда ме да ме одбрани. — Млад је још...{S} Не зна...</ 
колико да одагна страх а уједно и да се преда мном похвали како није малаксао, клонуо, како је  
ијека, сира, кајмака.</p> <p>Све остави преда ме на ћилим, сједе ми уз кољено и, непрестано гле 
 заигра насред дућана и нагло се рашири преда мном. — Јеси ли ме заборавио?</p> <p>— Хасане!..< 
ра, — увијек страховао да ће ме позвати преда се и да ће судити жешће и суровије нето су икад п 
} Гони ме!.. — протепа молећи, заставши преда мном са раширеним рукама, а ипак не смијући да ми 
може наговорити да примим мираз, Сулага предаде Хатиџи све што јој мислио дати.{S} Одвојио и не 
е!..{S} Нова!..</p> <p>Отада се потпуно предадох послу и раду свакаквоме.{S} Ни од чега се стид 
ошто је продао неколико кметова и новце предао мајки, Зулфага за дуго времена није јој додијава 
тајну која је за чување, значи упола се предати његовој власти, оковати се драговољно.{S} А ја  
о.{S} Ја сам, опет, знао да би ми сваки предлог био узалудан, јер Хасан тада, као за инат, — си 
 три пута освртао и спремао се нешто да предложи, али чим је заустио одмах је и престајао.{S} Ј 
 Томе сам се и надао.</p> <p>И одмах ми предложи да засада све оставим на миру и да ништа не пр 
ек када би, након дугога лутања, он сам предложио да се вратимо кући и окренуо низа страну, усу 
ако иђе.</p> <p>— А ми да се вратимо, — предложих ја мирно, застанувши. — Хоћеш ли?..</p> <p>—  
хтједе заподјести разговор, али се ипак предомисли, па окрену главу у страну и полугласно поче  
смо се упутили тамо и ишли одлучно, без предомишљања, ипак као да смо обојица осјећали да нас ч 
асада све оставим на миру и да ништа не предузимам до бољих, згоднијих времена.{S} А је ли вјер 
м, скухала сам алву, — настави брзо, не предушујући — и дала Хамиду да га понуди, па...</p> <p> 
здисао.</p> <p>— Кад сила прекипи и кад пређе у насиље, онда јој је и крај — тврдио је упорно,  
 и, на сву силу, ослањајући се о пушку, пређем преко друма, на другу страну.{S} Не водећи рачун 
веде у собу.{S} Застадох као укопан кад пређох преко прага.{S} Велики, тежак ћилим, — преко чиј 
но изнакази се, искриви.{S} Уста као да пређоше на десни образ, одмах покрај уха, брада као да  
ије му требало да се враћа на старо, да прежива.{S} Чак и пословице, које је волио уплетати, ка 
?..{S} Ко зна!</p> <p>По несрећи мојој, презирање ме пратило читавим путем.{S} Нико да проговор 
све више и више нестајати, губио се.{S} Презирање и суровост људска највиши су душмани стида; п 
више без одговора.{S} Само би ме једним презривим погледом премјерили од главе до пете, намргод 
рема њему усправљена, горда и поносита, презриво се осмјехујући и необично уживајући у његовој  
а да их је потрошила — нагласи ефендија презриво се смјешкајући.</p> <p>— Она?..</p> <p>— Све ш 
 видимо ко ће побиједити!..</p> <p>Хоџа презриво одмахну руком.</p> <p>— Алах зна чија ће побје 
и, какав си ми то момак! — добацивао је презриво, окрећући ми леђа, а, ни сам не знам рашта, та 
женскоњо?..{S} Шта је?.. — запита Хасан презриво и поче ме гуркати ногом. — Је ли то мушки?..{S 
ног, распасан, раздрљен.{S} Како се зар прејео за ручком, стењао је непрестано, јечао и дахтао, 
пресијече руком по ваздуху, као да тиме прекида сваки даљи разговор. — Што ја рекнем не пориче  
 тако — неколико пута питао сам Сулагу, прекидајући причање. — Рашта?..</p> <p>— Јер му не вјер 
ти уморила, па...</p> <p>Слуге га често прекидале у таквом разговору, смијале му се.{S} Зато му 
 обрве и одмахивао руком.{S} И одмах је прекидао разговор, одмах се дизао и одлазио у собу.</p> 
но се мргодио, непрестано ломио прсте и прекидао ме узвицима:</p> <p>— Хајинин!..{S} Хајдук!..< 
а ће свијет рећи«, нагло, непромишљено, прекиде са свима обзирима, заборави на све, све погази, 
очима и пјеном око уста, поново врисну, прекиде коноп један и размахну рукама, пријетећи, грдећ 
<p>— Хм...{S} А како ћеш ти говорити? — прекиде га један дедо из прикрајка и чудно се накашља.  
А оклен ти?..</p> <p>— Ништа не питај — прекиде ме и лукаво намигну. — Овога пута све је било д 
/p> <p>— Зулфага ради како ја наредим — прекиде га мајка и, поносито му окренувши леђа, пође из 
 није до краја допјевао.{S} Изненада је прекиде, застаде, скиде пушку с рамена и напунивши је о 
 одговорих му одлучно.</p> <p>Сулага ме прекиде:</p> <p>— Нећеш тражити...{S} Ево ти моје куће. 
ући шта ће свијет рећи, па ето! — нагло прекиде и одгурну ме. — Треба ли баш рећи колико си дра 
и мукло заклепета звоно.{S} Хасан намах прекиде говор.{S} Ослухну.{S} Клепетање се понови још н 
ично са пуно похвала спомену и Зулфагу, прекидох га у говору и запитах подругљиво.</p> <p>— А п 
кве...</p> <p>— То је Зулфагин момак! — прекидох га ја узбуђено, скачући с мјеста. — Није наш!. 
уграбити...</p> <p>— Немој се кладити — прекидох га ја.</p> <p>Он одиже руку у вис и запуцка пр 
у друштву таквих јарана.{S} Укратко сам прекинуо с њима.{S} Једино се побоље опријатељих са они 
и тапкајући у мјесту. — Са једним треба прекинути.</p> <p>Хасан поћута мало, замисли се.{S} Па  
вдам одлуку, е се овакво друговање мора прекинути.{S} Додуше овдје, у прсима, као да ме гризло  
и непрестано уздисао.</p> <p>— Кад сила прекипи и кад пређе у насиље, онда јој је и крај — тврд 
сто при доласку питао. — Јуче?</p> <p>— Прекјуче — кратко одговори он, не гледајући ме.</p> <p> 
е да ја све узмем у своје руке, молећи, преклињући.{S} Узалуд!..</p> <p>— Учи се сама, па ћеш б 
е покорити неће, нити се уклонити, нити преклонити. . <hi>Никоме</hi>!</p> <p>Говорећи, он није 
чина скута и пољуби га.{S} Затим, онако преклоњен, измичући се на леђа, изиђе из собе некако не 
в сокак и као да се прели и преко кућа, преко зидова, чак у комшилук...</p> <p>Момче испусти ал 
/p> <p>Повалише нас, једнога за другим, преко некакве ониске клупе, затегоше нам димије и удари 
 поглед блудио је некуд далеко, далеко, преко сусједних кровова са накривљеним димњацима и руко 
 преко прага.{S} Велики, тежак ћилим, — преко чијих грана разлијевао се демирима рашчешљан широ 
ко поцупкујући и скакућући, претрчавала преко авлије и брзо се окренувши на пети заустављала се 
Остала је онако лежећи на трави, остала преко читаве ноћи, управо до зоре.{S} Па и Зулфага оста 
ње стајао је Хасан са пребаченим рукама преко пушке која му лежала на раменима и са познатим св 
себе.{S} Неки су поуздано тврдили да је преко стотину ћемера самих дуката било.{S} За чудо, та  
> <p>Па подухвати џубу и, пребацивши је преко руке, исправи се:</p> <p>— Досад су вам вазда, од 
н, обучен, пребацивши, по обичају, руке преко пушке која му лежала на раменима, трчале су на пе 
вши фес над око, а пребацивши обје руке преко пушке која му лежала на раменима, поносито је иша 
екори ме Хасан подругљиво, гледајући ме преко рамена. — Баш си јунак!..</p> <p>— Плашио си се и 
ку и клекнувши на десно кољено узе јање преко крила.{S} Закла га.{S} Млаз топле црвене крви шик 
у допирали отуда до нас, разлијегали се преко читавих винограда и замирали негдје доље, у пољу, 
е по челу и лака им сјенка прели јој се преко очију, које као да намах постадоше и крупње, и цр 
смијех, рашчешљана брада повијала му се преко прсију као прамен дима, а топао, широк поглед блу 
шта желио, ништа исказао.{S} Само му се преко лица, које је било ведро и свијетло као прољетње  
 се у оном страху чинило, лепршали се и преко рамена.</p> <p>Огрнути тешким, дугачким струкама, 
се кроз читав сокак и као да се прели и преко кућа, преко зидова, чак у комшилук...</p> <p>Момч 
оју и како је одсијев кадикада клизио и преко њих, заигравао, чудно су се прелијевале, као раст 
јети опасност, те се унапријед, често и преко воље, прибира и спрема на одбрану.</p> <p>И ја, ш 
 се о тешки, дебели штап, прекорачио би преко прага, застао крај каната, опустио руке низа се и 
кала је очеву руку, пребацивала је себи преко врата и опет се привијала уз њега.</p> <p>— Реци: 
необичног клепетања, студен ми се прели преко леђа као да ме неко хладном водом полијева, обје  
Затим, једнако се држећи каната, искочи преко прага, стаде на авлију и викну из свега грла:</p> 
дуге пушке уз рафове а сабље пребацивши преко крила, и додијавали са својим питањима.{S} Распит 
ши ћурак поред себе а чибук преметнувши преко крила.</p> <p>— Како си? — питала га Хатиџа тада, 
 разгледајући је.</p> <p>Хатиџа чим јој преко прага прешла, грохотом се засмијала.{S} Ни ћилима 
г нема — понови и опет и преметну чибук преко крила.</p> <p>— А ми ћемо чекати док дођу — отпов 
о је дуг и издигнувши уши, прескочи нам преко пута и брзо се изгуби у густежу, у шипражју.</p>  
сву силу, ослањајући се о пушку, пређем преко друма, на другу страну.{S} Не водећи рачуна о том 
p>А бабо, отпустивши дим, превуче руком преко браде и пружи руку Сулаги.</p> <p>— Нек је сретно 
 и... ко зна!..</p> <p>Па превуче руком преко дугих, ниско опуштених, сиједих бркова и снажно г 
е с ибриком у руци и са чистим пешкиром преко рамена, да му полије; затим, припаливши му чибук, 
 да затресе кућом.{S} Али чим је прешао преко прага, нога му поклецну и он посрну, паде.</p> <p 
ило? — запитам зачуђено, чим сам прешао преко прага и затворио канат за собом. —</p> <p>Опет ки 
коли, као да је разгали мало.{S} Готово преко ноћи и она поста ведрија, лакша, чилија.{S} Оних  
и на чисте пешкире које бијаше пребацио преко рамена. — Сад ћу ја...{S} Сад...</p> <p>Па пође о 
ти велики бакрени ибрик, пребаци пешкир преко рамена и понудивши да умијемо руке прије ручка, с 
ред авлије, пребаци <pb n="241" /> ногу преко ноге и, забацивши косе а узевши тамбуру на крило, 
пренула, освијестила мало, па баци ногу преко ноге и гласно, да сам и ја могао чути, узвикне:</ 
сан <pb n="362" /> мирно и пребаци ногу преко ноге. — Тој ћу се војсци придружити и ја...</p> < 
 наргилу и, сједнувши и пребацивши ногу преко ноге, поче одбијати димове.</p> <p>Прексјутри дан 
 <p>— узвикну изненада и пребаци шамију преко очију.</p> <p>— Стид ме...</p> <p>Стао сам као ук 
 до изнад лаката, пребацио тешку мотику преко рамена и необувен, босоног, полазио у башту међу  
ори врата.</p> <p>Хајкуна пребаци пушку преко рамена и позва нас да пођемо за њом. </p> </div>  
 /> је, газила даље, носећи лаку шишану преко рамена и под пазухом дугачки хоџин чибук, с којег 
ашљиво се осврнувши опет пребаци фереџу преко главе, умота се и готово каскајући оде према кући 
собу.{S} Застадох као укопан кад пређох преко прага.{S} Велики, тежак ћилим, — преко чијих гран 
, а, ни сам не знам рашта, тај узгредни прекор био ми је увијек тежи него да ме ударио, ошамари 
изло нешто, пекло ме.{S} Неко као да ме прекоравао, е сам и сам био рђа, кукавица, готово издај 
 Зато му и било криво на њих, зато их и прекоравао.</p> <p>— Не знате ви, поганови, како је мен 
чију, зажалих за њим.{S} Почех сам себе прекоравати што сам био онако напрасит и онако груб пре 
и је учинио неку погрешку, па га почели прекоравати, смијати му се ради ње.{S} И као што се он  
је довео, а ништа купио нијесам — почех прекоравати самога себе, силазећи у чаршију и чешкајући 
јући и опирући се о тешки, дебели штап, прекорачио би преко прага, застао крај каната, опустио  
е.</p> <p>— Их!..{S} И ти се уплашио! — прекори ме Хасан подругљиво, гледајући ме преко рамена. 
на.{S} И бојећи се, зар, да је когод не прекори тиме, да је не пецне, вјечито ме гурала у прикр 
је угледах такву.</p> <p>— Рашта сам је прекорио?{S} Рашта сам био осоран? — опет се почех љути 
 кошуљу и продријемала мало, а да је ни прекорио није, ни подругнуо се...{S} Тек пошто би се ум 
е у густу, неуређену риђу браду која му прекривала <pb n="268" /> широке космате прси све до по 
ошљетку као да се одважи, уљезе у собу, прекривена танком, црвеном шамијом, која јој половицу л 
ли дјевојке, макар што су, као и прије, прекривене танким чаршафима, непрестано извиривале иза  
 или падали на снијежне, обнажене прси, прекривене дугим низама бисера и дуката, који су ситно, 
 сам...</p> <pb n="300" /> <p>Он сједе, прекрсти ноге, извади духанкесу и замотавши цигар запал 
арао се само увече.{S} Сједне на траву, прекрсти ноге, запали чибук и одмара се.</p> <p>— Хајде 
 нијесам могао изговорити.</p> <p>Он се прекрсти, маши се у џеп и, не гледајући, баци неколико  
их и ја.</p> <p>— Починућемо.</p> <p>Он прекрсти ноге, лактовима се одуприје о кољена, а главу  
ишта...{S} Тако... — одговори он мирно, прекрстивши руке на прсима и пресамитивши се. — Не могу 
ави затим мирније, сједајући на шилту и прекрстивши ноге. — Знам да се ти тужиш на њега, е ти ј 
и ћемо чекати док дођу — отповрну Хасан прекрстивши ноге. — Не хити нам се...</p> <p>Хајкуна се 
 брадама и големим турбанима око главе, прекрстили ноге, запалили чибуке и кроз сумаглицу од ди 
ио управо поред бимбаше, крај шилте му, прекрстио ноге на миндерлуку, па одбија димове из чибук 
ли по трави, он сам сједао је међу њих, прекрстио ноге и понудио им духанкесу да запале.</p> <p 
 му у сусрет изиђе, чекала га у соби са прекрштеним рукама и обореном главом.</p> <pb n="219" / 
асједну по меким, рутавим миндерлуцима, прекрштених нога, огрнути тешким, лисичином постављеним 
го ни радиле, него сједећи на ћепенцима прекрштених нога, са необичном насладом сехириле, како  
p> <p>— А тад? — запита Сулага и, онако прекрштених нога, попридиже се. — Тада?..</p> <p>— Кад  
свадбом?..</p> <p>Узми ме!..{S} Сјутра, прексјутра, одмах!..</p> <p>— Одмах?..</p> <p>— Узми!.. 
реко ноге, поче одбијати димове.</p> <p>Прексјутри дан, око подне, завришта бедевија пред врати 
у праве махнитлуке.{S} Брзи и изненадни прелаз из највећега ропства у потпуну слободу свакога з 
ући на све стране и често застајкујући, прелазиле један у другога на дућан, сакривале се за роб 
гонило, гурало напријед и да сам могао, прелетио бих тамо, само да час прије засједнем покрај о 
ише се, падоше по челу и лака им сјенка прели јој се преко очију, које као да намах постадоше и 
х разли се кроз читав сокак и као да се прели и преко кућа, преко зидова, чак у комшилук...</p> 
 тога необичног клепетања, студен ми се прели преко леђа као да ме неко хладном водом полијева, 
дове и клизи по мркој, трулој маховини: преливају се и шарени, седефом извезени кундаци дугих,  
ма сунцу засјењујући очи, црвена долама прелијевала се као запјенушена крв, а турбан око главе  
зио и преко њих, заигравао, чудно су се прелијевале, као растопљени туч, а плећа неколицине, ок 
на прсима које су необично одсијевале и прелијевале се према свјетлости фењера што га носило у  
ом текао с лица, — које као да се и сад прелијевало страхом, — слијевао се на окрхано, поломљен 
ку <pb n="371" /> руку готово до лакта, прелијевао се према сунцу као танак кривудаст млаз крви 
ка, орошене са неколико капи, почеше се прелијевати као да се међу њима каранфили расцваше.</p> 
афом, весела, разуздана, као на крилима прелијетала са једног мјеста на друго, од једне групе д 
према небу и затрчавши се прескакао их, прелијетао их, прелијетао управо.</p> <pb n="366" /> <p 
трчавши се прескакао их, прелијетао их, прелијетао управо.</p> <pb n="366" /> <p>Због тога сви  
.</p> <p>Па узе некакву књигу и поче је прелиставати.</p> <p>— А ја сам чуо, — рече још тише да 
пушку и онако, кроз пенџер, погодио га, преломио...{S} Куршумом га преломио!..{S} Још наредио Х 
 погодио га, преломио...{S} Куршумом га преломио!..{S} Још наредио Хамиду и да му га донесе и,  
ико пута опипавао их и кушао могу ли се преломити.{S} Чак и по ноћи, пошто би се сви разишли по 
 громови ни муње не би могли скрхати ни преломити.{S} Позлаћене токе на прсима, оружје оно и фи 
менима и са познатим својим ножем, чији преломљени држак чудно му стршио иза појаса.</p> <p>Опа 
дикада, са момцима и са јаранима неким, према Црној Гори, да се тамо окреше са хајдуцима и пљач 
да ме виде онако крвава, а нож одсијева према сунцу и изнакажена глава клима се, наклања према  
диш кога си подгојила, — отегну Зулфага према њој и опет као да поче попијевати. —</p> <p>Ето т 
<p>— иако јој биле чисте, — и покаткада према њему узвијала главом, као чудила се.</p> <p>— Хоћ 
} Она је, некако, увијек била љубазнија према нама, нарочито према Хасану, и често као да је од 
хитно је стрчала низ басамаке, полетила према соби и онако задихана и уплашена застала на прагу 
p>— Рођо!..</p> <p>И чим би се окренула према њему, весело зарзала и почела тући копитом о земљ 
пропињала дивља лоза, и, окренуте једна према другој, упредале су свилу, која се као прецвао бе 
цу и изнакажена глава клима се, наклања према свакоме!..</p> <p>Негдје у даљини мукло заклепета 
пљени туч, а плећа неколицине, окренута према нама, чинила се кроз помрчину као да су потпуно с 
ј! — шиштао сам задављено неколико пута према неколицини путника, угушивајући и понос и срџбу и 
што сам био онако напрасит и онако груб према њему...{S} Зашто?</p> <p>Је ли он крив што му се  
енима, као ругајући се искезих све зубе према њему.</p> <p>— А шта је од тих новаца, што их мај 
адао ножеве у земљу окренувши им врхове према небу и затрчавши се прескакао их, прелијетао их,  
 главе, умота се и готово каскајући оде према кући... </p> </div> <pb n="351" /> <div type="cha 
 своје! — јаукну мајка кушајући да пође према вратима. –—- Како можете оваку мајку примати?..</ 
ријеђен, па се диже и климајући се пође према пенџеру.</p> <p>— Ја грабио?..</p> <p>Бимбаша одб 
чину.{S} Држећи запету пушку стајала је према њему усправљена, горда и поносита, презриво се ос 
 нагло поведе кроз уске, тијесне сокаке према узбрдици једној.{S} Морали смо се пењати уз излињ 
те оружје! — викну брзо, опруживши руке према њима и као молећи. — Одмах!..</p> <p>Момци застад 
 трави, утонувши у њу, и раширивши руке према небу, готово ништа говорио није, ништа желио, ниш 
шћене о појасу свијетлиле се и блистале према сунцу засјењујући очи, црвена долама прелијевала  
и и некако пријекорно звјерале, шкиљиле према свима нама. — Ја жену не молим...{S} Ја сам само  
огледа, узвије носом и љутито се окрене према зиду.</p> <pb n="398" /> <p>— Нећу с тобом ни гов 
су необично одсијевале и прелијевале се према свјетлости фењера што га носило у руци, помоли се 
испред раздраганих кадуна, наклањале се према њима, савијале, угибале, пјевајући, подврискујући 
 тек сада проговори Хајкуна и испрси се према њему, спремајући се да још жешће навали. — Мислиш 
 опет се поче ругати Хасан, окрећући се према Хајкуни, — Пхи!..</p> <p>Хајкуна га и не погледа. 
, погледом тражећи Хатиџу и окрећући се према њој. — Разбојник сам, зликовац сам, хајдук, зулум 
 /> руку готово до лакта, прелијевао се према сунцу као танак кривудаст млаз крви, која непрест 
постиђен, Зулфага је, наклањајући му се према уху, непрестано шаптао о нечему, смјешкајући се п 
 ли опет лећи или неће.{S} Па га повуче према вратима, на друго мјесто.{S} Промијени јорган и ј 
уле са чибука <pb n="275" /> и потрчаше према њему.{S} И постуле, камење, духан-кесе, гране нек 
 му је да се никад не покаже ни њежнији према мајци, да се осмјехне на њу и нашали мало.{S} Ни  
ко састављене, приљубљене, срећне. — Ни према коме немам благодарности... осим... осим према <h 
 како више нема „милости ни љубости“ ни према коме.{S} Нарочито према Хатиџи.</p> <p>Сваке вече 
 од камена и нема милости ни љубости ни према коме...{S} Не може, пусто, никога да замилује...{ 
а ни милости, немају срца ни милости ни према коме...{S} Крв људска пјени се сад на сваком каме 
јамета — викала је затим јаче, полазећи према вратима, увијајући се.</p> <p>— Ја хоћу и живота, 
рима, него ће свак тражити висине и ићи према њима својим путем, мислећи својом главом и опирућ 
.. — отегну он некако очајно, гледајући према небу. — Ти ћеш опет боље смислити.</p> <p>Мајки к 
запитах и сам себе, пажљивије гледајући према ватри и старајући се да кроз плавичасти сумрак ра 
<p>Шта је?..</p> <p>И из све снаге баци према мени нож који, фијучући, пролети ми готово поред  
м ми зачепи уста...{S} Загледа се и сам према ватри, са жељом да упозна кога...</p> <p>Узалуд!. 
, као дијете какво, подигнем се и пођем према њој.</p> <p>— Дај ми преобуку...</p> <p>Кад је Зу 
оме немам благодарности... осим... осим према <hi>теби</hi>... сада... <hi>Теби</hi> нипошто не 
 би опазио, као пријетећи климао главом према баби.</p> <p>Једнога дана, поклањајући ми некакве 
, сакривале се за робу и чучнувши један према другом сашаптавали се, договарали.{S} Непрестано  
p>Подигосмо се обојица и стадосмо један према другоме.{S} Гледали смо се нијемо, испитујући.</p 
е богатство и показати колико сам ситан према њој?..{S} Шта је хтјела она?..</p> <p>Шта је хтје 
ав крњави зид, да је, готово, отсијевао према сунцу.</p> <p>Нијесам још потпуно ни био довршио  
} Не бојећи се ничега одмах сам потрчао према вратима да отворим, и тек што сам отшкринуо канат 
ебе и онако необучен и неуређен потрчао према собним вратима.{S} Мајка, која је стајала пред со 
ајке, отео се, окренуо и тркимице пошао према Сулагиним вратима. </p> </div> <div type="chapter 
бијесно ошину коња њиме и потјера право према мјесту, одакле се још, изнад <pb n="320" /> грма, 
 се није могло.</p> <p>И — кренем право према Мостару.</p> <p>Сад ми већ било и обичније.{S} Ид 
 нас, него му поглед вазда управљен био према оном низу нових, калајисаних сахана, пореданих на 
снули од радости и, упирући прстом тамо према ватри а не говорећи ништа, гледали смо један у др 
отворила канат, застали смо обоје једно према другом нијеми, окамењени.{S} Ја стао на прагу, ух 
јек била љубазнија према нама, нарочито према Хасану, и често као да је од себе, од својих уста 
 ни љубости“ ни према коме.{S} Нарочито према Хатиџи.</p> <p>Сваке вечери, кад сам се враћао ку 
јети ме није могао, јер нити се окренуо према вратима ни помакнуо се, — поче стењати још јаче и 
их опазио, смиривао сам се одмах и опет према њима пружао руку и задављено стењао:</p> <p>— Дај 
ви обрвама, напући усне и накриви главу према рамену.</p> <p>— Па...</p> <p>— Шта је било?.. -< 
о да прича о њему.</p> <p>Накриви главу према рамену, извије танке обрве, напући усне и некако  
се да ме отворено погледа, окрену главу према мусан-дери. — Отета ти је бабовина...</p> <pb n=" 
ло, сметоше се.{S} Зулфага окрену главу према пенџеру и поче отезати шијом као да гута сув зало 
м их дуго како се свијетле и одсијевају према сунцу, гледао их, — макар ми се и наругао овом, — 
љни да се размећу оним чега сами немају према још слабијима, чинили су штету и насиља.</p> <p>З 
 за врата, куцну се по сабљи и подвикну према мени:</p> <p>— Оковаћу те, бре!..{S} Мјесец дана  
>Па, разгледавши унаоколо, опет се врну према дућану, одиже моју пушку са земље и, дунувши у гр 
но, па и сама погледа на канат и опљуну према њему. — Није ми било стало до свијета ни онда, ка 
!</p> <p>И, одгурнувши га јаче, потрчах према ватри и, подрхтавајући од узбуђења, узвикнух план 
размишљања, скочих са ћепенка и потрчах према оближњем сокаку.{S} Силан пуцањ одјекну ми иза ле 
кваси руке у крви и, раширене, одиже их према небу.</p> <p>И сви приступише и оквасише руке.</p 
 си је, ниткове, — окосих се ја и пођох према њему. — Све си отео...</p> <pb n="339" /> <p>Зулф 
ично, крупно, големо.{S} А пошто су баш према мени били толико пажљиви и мене толико мазили, по 
а нож његов. — За ситницу, па нож бацаш према мени!{S} Мамлазе!..{S} Ако мислиш да <pb n="304"  
не изгубим Хатиџу, да ми је не преотму, премаме, уграбе, надјачао је све остале разлоге.{S} Мак 
ајке.{S} Чинило ми се као да је Зулфага премамио, отео, уграбио, да је негдје у даљини убије, у 
.</p> <p>— Никог нема — понови и опет и преметну чибук преко крила.</p> <p>— А ми ћемо чекати д 
ера, спустивши ћурак поред себе а чибук преметнувши преко крила.</p> <p>— Како си? — питала га  
аљине са себе и полунаге да се ваљају и премећу по ћилимима и серџадама, док су они, наслоњени  
 кметове, ханума? — запита испрекидано, премећући велике жуте бројанице међу прстима. — Говоре  
ни, <pb n="285" /> као стража нека и, — премећући се с ноге на ногу и из све снаге дувајући у п 
не пошао у своју собу и затворио се »да премишља«, нико није смио дахнути у кући, нико ријечи п 
ио се, подигао главу, па ме само гледа, премјера ме свега и трљајући руке шапуће нешто, непрест 
ндука једног и хљеба и сира и пршута и, премјеравајући све да длану, дијелила нам, давала.</p>  
нђајући прихватили за аршин и терезије, премјеравали робу с кољена, што никад нијесу могли паза 
о и пазарујем код је он ту.{S} Вазда ме премјеравао мрким погледом кад бих случајно, мјерећи шт 
на ћенару једном, гурила се и хоџиница, премјерала без и шила кошуље, не дижући главе и не освр 
" /> а ни загледали нас нијесу боље, ни премјерали нас.{S} Одмах се могло познати да су ти људи 
е треба...</p> <p>Па сама позва Османа, премјери га од главе до пета, и брзо, не размишљајући,  
астаде на прагу и мрким погледом једним премјери и мене и Зулфагу.{S} Затим завуче прсте у густ 
 лијепо, лијепо...</p> <p>Затим ме опет премјери погледом, ухвати ме големом својом шаком иза в 
S} Само би ме једним презривим погледом премјерили од главе до пете, намргодили се мало и одмах 
у, која је и спавала с њом, а мој душек премјести у своју собу и прострије управо покрај свог д 
ха, чак и псовака на мој рачун, било је премного и што год сам боље радио, оне се све више и ви 
 ни о чему колико о боју...{S} А кад се премного говори о једном послу, то, бива, значи, да се  
и испред врата.{S} Због тога и претрне, премре.{S} Због тога се и ноћи плаши толико.</p> <p>Кад 
орили кад он није био у кући, као да би премрли од страха чим би му кораке зачули или га опазил 
 запитам болећиво, тужно, ругајући се и пренемажући. — Све?..</p> <p>Она ме испод ока погледа,  
ово сазнао кроз непун сахат и плачући и пренемажући се поче љубити мајки и руке и врхове од пап 
авати.{S} И оно оружје што је преостало пренио је тамо.{S} Свакога јутра, рано, прије гранисунц 
жећи или сједећи често би се стрекнула, пренула се и узвијерено почела ослухивати, пазити.{S} З 
 мјесту.</p> <p>Напошљетку као да би се пренула, освијестила мало, па баци ногу преко ноге и гл 
евати и протезати се, хоџа као да би се пренуо мало, тргнуо се, па, одгурнувши књигу с крила и  
а учинио да ме оваквога види. — Нећу се преоблачити...</p> <p>— Нећеш? — отегну она и рашири ру 
о да би наново оживила, препородила се, преобразила.</p> <p>У кући би тада настало читаво једно 
ико други није био него усташи, који се преобукли у турске хаљине и стали у шехер да штогод упљ 
м се и пођем према њој.</p> <p>— Дај ми преобуку...</p> <p>Кад је Зулфага стигао кући био сам в 
>Кад је Зулфага стигао кући био сам већ преобучен.{S} Сједио сам покрај мајке на шилти и разгов 
, измрви.</p> <p>Хајкуна и Хасан, који, преобучени, опет дођоше у собу, затекли су ме уплакана. 
> <p>— Ишли — каже — цар и велики везир преобучени по народу, па узгред натрапали на некаква се 
“...</p> <p>Цар дозва пратиоце, који су преобучени као и он узастопце пристајали за њим, те нар 
ута покуњено. — Нипошто!{S} Треба да се преобучеш.</p> <p>— А ако нећу?..</p> <p>— Ни мени, мај 
ћу...</p> <p>— Једи, па ћеш отићи да се преобучеш — рече умиљавајући се. — Их, какав си!..</p>  
S} Ћутао је као заливен...{S} И није ми преостајало <pb n="342" /> ништа друго него да идем у д 
ћивати, спавати.{S} И оно оружје што је преостало пренио је тамо.{S} Свакога јутра, рано, прије 
 сам хтио и да ми опет, — за ардијом, — преостане нешто празна мјеста, гдје могу намјестити душ 
Страх да не изгубим Хатиџу, да ми је не преотму, премаме, уграбе, надјачао је све остале разлог 
 ми јунак! — рече. — Ни од шта се немој препадати...{S} А дерт?{S} Нека га ђаво носи!..</p> <p> 
 опазио...</p> <p>И сам Хасан као да се препаде од тих ријечи, па ме снажно гурну и руком ми за 
.. — помислих у себи и, право да речем, препадох се.</p> <p>Мислио сам да се већ сазнало штогод 
ву спусти међу шаке.</p> <p>— Што си се препао? — запита.</p> <p>— Ја?..{S} Нијесам...</p> <p>— 
:</p> <p>— Не дај Хатиџи да улази...{S} Препашће се...</p> <p>Бербер, шапћући нешто у себи, кле 
 циједила вода, довикивале једна другу, препирале се, свађале.</p> <p>Три Циганке, веселе, бије 
 и Зулфага и мајка дуго су разговарали, препирали се о нечему.{S} Мајка је била узрујана, узбуђ 
а, да се на пољу не би чуо разговор или препирање.{S} Затим, уносећи се један другом у лице и г 
ости, тутунећи и срчући кахву почеше се препирати, шалити, смијати... </p> </div> <pb n="233" / 
су већ смјели и причати и запиткивати и препирати се.{S} За чудо, као да ни о чему другоме није 
о.{S} Шта више, знајући како он не воли препирати се ни парничити, како му тешко и изаћи на суд 
ке, татаре, слушао их како се дозивају, препиру, инате, гонећи претоварене коње и при сваком де 
о, ознојени, уморни, прашњави, са лицем препланулим од сунца и са закрвављеним очима од несаниц 
 одмах, опустјела за неколико минута, а преплашени трговци ми дућанџије гологлави, босонози, не 
 ребрима, по раменима.{S} Дјевојче оно, преплашено, цикну и устукну мало, сакри се за канат, до 
се!..</p> <p>— Шта је?.. — прошапта она преплашено приљуби се уза ме. — Шта?..</p> <p>— Ништа.. 
.{S} Тако, — причају, — и змија гледа у преплашену тицу, која узалуд облијеће, отима се и лепрш 
о разгледа, старајући се да ме напријед преплаши дреком и крвничким погледима. — Ти ли, бре, уд 
 јој нову снагу даде, као да је подиже, препороди.{S} Видећи како смије ударити, избацити кога  
ужјем«, мајка као да би наново оживила, препородила се, преобразила.</p> <p>У кући би тада наст 
уће пропадало и забаталило се, мајка по препоруци некакве стрине, тетке ли, узе једног субашу,  
е, одлети док се окренеш«.{S} Зато је и препоручивао највише да се остала добра уреде и некретн 
њега, макар што сам и Хатиџи непрестано препоручивао да на њ пази, опет су увијек слали некога  
ему приповиједа прича како се чудновато препоручивао агама и беговима око цареве џамије, којима 
обом и брижљиво чистила некакве хаљине, препријечи ми пут и хтједе ме зауставити, али се брзо о 
.{S} Застаде пред прагом, рашири пуке и препријечи ми пут, тресући чупима, осмјехујући се.</p>  
p>— Не дај! — узвикну Хатиџа још јаче и препријечи му пут. — Куда ћеш?..</p> <p>— Иђем... да ви 
ремован, дембеласт, легао насред пута и препријечио им улазак у кућу!..{S} И још има образа да  
зде, тражили знакове небеске; причали и препричавали и своје и туђе снове и тумачили их.</p> <p 
 ишли од махале до махале, па причали и препричавали.{S} Неки су опет, у жељи да што ново изнес 
редовно сваки дан, и читаве чланке знао препричати љепше, <pb n="210" /> него су написани — има 
е ноћи.{S} Оно што ми је тада испричао, препричаћу сада и ја, старајући се да све изнесем и оцр 
 није се промијенио.{S} Само је из собе препртљао у коњушницу, бедевији, и намјестио ту као кре 
 изнад мусандере, а широка, риђа брада, препуна духанскога дима, као да је и сама горјела и као 
ивезане о појасу; ако су фишеклије биле препуне, гурали су фишеке у њедра, у џепове, за силахе, 
игла у хајдуке...</p> <p>Горе и планине препуне су чета њиховијех...{S} Ударају, нападају, бију 
абринут, тужан.{S} Џепови му вазда били препуни некаквих хартија, тефтера и писама и, кад год б 
ишћије ударајући о неравну калдрму, а у препуним фишеклијама као да клопара нешто, штекће, игра 
о да ме неко читав дан ударао са врећом препуном пијеска, те ми сва ребра и све кости поломио.{ 
оставе код куће, и читава широка авлија препуњавала се дјецом која су скакала, врискала, трчала 
е, војнике, под сиве, искрпљене чадоре, препуњене сламом на којој су лежали, <pb n="348" /> дру 
уморне коње и поредали по калдрми вреће препуњене житом, кртолом, луком и купусом, сандуке с ја 
везене чистим златом и о чеврама што су препуњене свилом, о димијама од свиле дукатлије и о дим 
ада да води много бриге о мени, био сам препуштен самоме себи и радио сам све шта сам хтио и ка 
} Својом руком залијевала је јорговане, пресађивала албабере и невене, окопавала руже и леханде 
 он мирно, прекрстивши руке на прсима и пресамитивши се. — Не могу ја више овђе.</p> <p>Мајка г 
а као од милоште ухвати за ухо и, онако пресамићена, опет увуче у собу.</p> <p>— Не можеш...{S} 
 осушила.{S} Пљувачке сасвим понестало, пресахнула ми; само ми на испуцаним уснама застала капљ 
је прошло горе...</p> <p>Тиме као да је пресијецао сваки даљи говор.</p> <pb n="360" /> <p>— Тх 
смијех нечији, — који је оштро звонио и пресијецао помрчину, — и снажне, мушке гласове, који, п 
.</p> <p>— Шути!..{S} Не лажи опет!.. — пресијече Хајкуна оштро и одиже шишану. — За толики вак 
ише ићи у Сулаге — нагласи мајка јаче и пресијече руком по ваздуху, као да тиме прекида сваки д 
инио.</p> <p>— И јес’ ми криво учинио — пресјекох га ватрено сједајући и без питања на миндерлу 
вши им врхове према небу и затрчавши се прескакао их, прелијетао их, прелијетао управо.</p> <pb 
ивши се колико је дуг и издигнувши уши, прескочи нам преко пута и брзо се изгуби у густежу, у ш 
 се као да три буса љесковине уједанпут прескочи.</p> <p>Обје Хасанове руке одигоше се у вис и  
ужна слушала их.{S} Ако су макар за час престајали са грајом или почели шапутати, немирно је ус 
то би се уморио и почео готово шиштати, престајао је с причањем, опет одизао чибук и, пружајући 
предложи, али чим је заустио одмах је и престајао.{S} Ја сам, опет, знао да би ми сваки предлог 
 једнако пристаје за њима и једнако, не престајући, набраја и поздраве и савјете. </p> </div> < 
и им забрањивала.{S} Кашње, кад су жене престале долазити, кад је остала осамљена, готово као д 
то си обећавао?</p> <pb n="292" /> <p>— Престани!..{S} Доста је!..</p> <p>— Није доста, рђо лаж 
, јер... јер си пошље заборавио на ме и престао ми долазити, — рече распаљено. — Другијем си пр 
 чему.{S} Ништа помогло није ни кад сам престао одговарати и склопио очи, претварајући се да сп 
 мрмљао, гунђао.</p> <p>— Гунђаће, па и престати.</p> <p>Она устаде, узе ми главу међу руке и у 
ље се изујем и ја и одбацим обућу.{S} И престрашено узвикнух опазивши како ми сви прсти набрекл 
—</p> <p>Дочекаћемо свакога ко наљегне, престрашићемо...</p> <p>— Хм...</p> <p>Сједе поред мене 
баксузлука! — узвикну ражљућени Хасан и престријели ме погледом. — Наћерао си зеца да искочи и  
ао преступница каква, дрска, безобзирна преступница, којој се на све стране прича о гријеху, а  
е наљути.{S} Изгледала ми тога часа као преступница каква, дрска, безобзирна преступница, којој 
, бива, да му то буде награда за онакву пресуду.</p> <p>До три дана након тога појави се у чарш 
д сам престао одговарати и склопио очи, претварајући се да спавам.{S} Она је и даље говорила, п 
и у пјену обучени парипи, мајка се опет претварала у ону стару, смјерну робињу и, не смијући да 
ођер лијепо мислили и које је он својим претварањем и удварањем знао задобити за се, заварати?. 
 јој додијавао иштући ни јадикујући.{S} Претварао се као да је све ствари потпуно уредио и као  
да се и он, — макар колико се јуначио и претварао, — плашио исто као и ја, да је и њему мучно б 
 у чаршији ради тога и замало што се не претвори у кавгу.{S} Јово, намамљујући једног муштерију 
.</p> <p>Тако се, ето, једни ситна шала претворила у праву правцату збиљу.{S} Адет онда такав б 
ветити коме, освети му се радом својим, претеци га...</p> <p>Остао сам пред дућаном замишљен и  
ако се дозивају, препиру, инате, гонећи претоварене коње и при сваком десетом кораку натежући ч 
ишли су поред својих коња, који су били претоварени храном, душецима, чадорима...</p> <p>Кад за 
 како грми испред врата.{S} Због тога и претрне, премре.{S} Због тога се и ноћи плаши толико.</ 
ојите се да ће и вас уловити?</p> <p>Ја претрнух, замријех.</p> <p>— Ко ће нас уловити?</p> <p> 
зиле и, некако поцупкујући и скакућући, претрчавала преко авлије и брзо се окренувши на пети за 
уку нечијем, и као да злокоби, пријети, претсказује нешто.{S} Страх ме од Хасана који не пазећи 
 ми њезине сузе оквасише косу.</p> <p>— Преудала се за Зулфагу — настави хоџа мирно, пошто сам  
ош тише да се једва чуло — е ти се мати преудала...</p> <p>— Ах!..</p> <pb n="287" /> <p>Цикнув 
 другој, упредале су свилу, која се као прецвао бехар расипала по широким, гуравим витловима.{S 
а хоћу...</p> <p>Тога...</p> <p>— Ех, а преша је ово — муцао је Зулфага, једнако стојећи пред њ 
че!..</p> <p>— Кућа пропада... а ово је преша...</p> <p>— Шути...</p> <p>— И свијет зна да проп 
ом...</p> <p>Он не одговори.</p> <p>— И преша ми је...{S} Невоља!</p> <p>Опет ништа.</p> <p>— Е 
оракне, да затресе кућом.{S} Али чим је прешао преко прага, нога му поклецну и он посрну, паде. 
лазити, — рече распаљено. — Другијем си прешао и друге тражио...</p> <p>— Ја...</p> <p>— Шути!. 
тивала: коме долазиш и којој си ђевојци прешао?..{S} Ашиковала сам са ђевојкама да ми кажу и... 
 опет било? — запитам зачуђено, чим сам прешао преко прага и затворио канат за собом. —</p> <p> 
и са цвијећем, међу шебојима, и токорсе прешива некакве хаљине, крпе.{S} Опазивши ме, остављала 
и је.</p> <p>Хатиџа чим јој преко прага прешла, грохотом се засмијала.{S} Ни ћилима, ни серџаде 
а их довршите, онда...</p> <p>— Онда су прешле Зулфаги?</p> <p>— Онда их Зулфага, онако недогра 
ио у његову собу и са запаљеном цигаром пржио му хаљине и правио рупе на њима.</p> <p>И у Сулаг 
ене камене басамке, обрасле погдјегдје, при крајевима, оштром, већ сасушеном травом, која нас б 
 погурених и шћућурених једна уз другу, при дну сокака.</p> <p>— Нико нема — прошапта узбуђено, 
 с рамена пребацио је свима момцима.{S} При скакању нико му није могао ни близу доскочити.{S} И 
 није хтио с њим, ни поздрављати се.{S} При сваком сусрету окретао је главу у страну отпљувао и 
е и више него колико хоће, задрхтала је при помисли да би могла једнога дана, огољена, остављен 
ачно, обрасло самом љесковином, која се при врху склопила и начинила као мало кубе, провучем се 
>— Пљуни у длане па ради — само ми рече при поласку и крене низ чаршију. — Ако се икад мислиш о 
 ми играти, трзати се некако, грчити, и при сваком њиховом трзају као да ме неко боцкао безброј 
епиру, инате, гонећи претоварене коње и при сваком десетом кораку натежући чутуре и наздрављају 
 и теферичима дјевојачким.</p> <p>Чак и при растанку причали смо о томе, само о томе и, за чудо 
није био смртно рањен, ако је имало био при свијести, сви су одмах, — носећи у малим, шареним т 
 сасвим заборављајући да сам га то исто при доласку питао. — Јуче?</p> <p>— Прекјуче — кратко о 
уменкасте образе и још свјетлуцале, нос при врху поцрвенио и дошао некако тањи, а очи, крупне,  
јаком у руци, чији се златан полумјесец при врху бљештао, руменио и горио, а тешке, дебеле ките 
ј ником — рече брзо, старајући се да се прибере и уозбиљи, — Испричаш ли икоме, ово ће ти судит 
та све док се не утишам мало, док се не приберем.</p> <pb n="334" /> <p>Напошљетку, пошто ме до 
 одмах ме растријезни, натјера ме да се приберем.{S} И сва крв као да ми изненада јурну у образ 
аоружана и опремљена, а нити могу да се приберем, нити да проговорим.{S} Погледах и — опет лего 
ој, све се комешало, врело.{S} Све се и прибијало једно уз друго, приљубљивало се, токорсе да с 
т, те се унапријед, често и преко воље, прибира и спрема на одбрану.</p> <p>И ја, што сам којим 
 доћи</p> <p>— рече, напошљетку, мајка, прибирајући се и исправљајући. — Чини ми се да ће и теб 
 силеџије, зулумћаре...</p> <p>Хасан се приближи староме да га боље чује, сједе поред њега и ос 
год...</p> <p>И мучке, прикрадајући се, приближивали смо се ватри.{S} Не знам управо шта, али м 
Нико бољи од Алаха!..</p> <p>Кад смо се приближили Сулагиним вратима истрча нам неко у фереџи у 
ви.{S} И, кад бих замакао кроз сокаке и приближио се чаршији, увијек ми се причињавало као да г 
и приступио осјећао је некако као да се приближује својој кући, дому своме...{S} По неколико ка 
>За чудо, и мајка ми као да га се доста прибојавала и често, врло често, могло се помислити да  
нути.</p> <p>Напошљетку момче као да се прибра мало, освијести се, па нагло отскочи, размахну р 
укама. — Ах!..</p> <p>И одмах као да се прибра, освијести.</p> <p>Остави брзо и бедевију и мене 
— Хоће ли бити свадба?...</p> <p>Момче, прибравши се потпуно, брзо измахну руком, снажно раздер 
} Добро сам — једва сам се некако могао прибрати и одговорити јој. —</p> <p>Ништа.</p> <p>— А ш 
у, које као да се још ни сад није могло прибрати ни освијестити...</p> <p>— Ено ти момка, — реч 
е и гурали их у фишеклије, које им биле привезане о појасу; ако су фишеклије биле препуне, гура 
у грму цврчао и голи, растоварени коњи, привезани крај улице, рзали, вриштали.</p> <p>А читав в 
 невелике чатрње у дну авлије, големом, привезаном за дугачки коноп кантом захитио воде и почео 
..{S} Шта ти је?..</p> <p>Па ме обгрли, приви ми главу на прси и, спустивши ми усне на чело, пр 
више...{S} Води ме!..</p> <p>Па се опет приви уза ме, усиљавајући се да се кроз сузе осмјехне.< 
ебацивала је себи преко врата и опет се привијала уз њега.</p> <p>— Реци: јесам ли кршна?</p> < 
 прса све је јаче почех притезати себи, привијати.</p> <p>— Шта је?..{S} Шта ти је?.. — њежно,  
но, силовито, махнито и почела стезати, привијати уза се, као да ме брани, отима од некога...</ 
њецкавим мехлемом, што га уза се донио, привије.</p> <p>— Ништа је — рече мирно, утежући бедру  
ем изненада је заустављао, обгрлио их и привио на прса и док су се оне отимале, ударале га и гр 
т. — Шта је?</p> <p>— Ево...</p> <p>Ова привири и пљесну рукама...</p> <p>— То?..{S} А шта ће т 
, с пушком у руци, обилазио све буџаке, привиривао свуда.</p> <p>И ми сви мишљасмо да нас је не 
Па се подиже и поче загледати унаоколо, привиривати свуда.</p> <p>— Мјесто је згодно, — шапну — 
и као забринуто, хватајући ме за руку и привлачећи себи.</p> <p>— Шта си ишао?..{S} Знаш ли, ја 
аравно, наша је <hi>трговина</hi> одмах привукла на се пажњу и остале дјеце.{S} Кроз кратко ври 
их ја смјела доћи да је овђе?</p> <p>Па привуче Хатиџу уза се, пољуби је и дубоко уздахну:</p>  
 Шала је... — рече опет, кушајући да је привуче себи и мало подаље одвуче од врата.</p> <p>— Не 
иђено, мазећи се, обгрли ме око врата и привуче себи.</p> <p>— Нећеш се љутити на ме, ако ти не 
 да не побјегнем, опет ме узе за руку и привуче себи.</p> <p>И опет закуца.</p> <p>Тада настаде 
ла.{S} Старала се да ме заузда, стегне, пригњечи што може јаче.</p> <p>Па као да јој и то мало  
да ме такне. — Лакше ће ми бити, ако ме пригњечиш...{S} Уби, сине!..</p> <p>Хатиџа заплака, поб 
 чудним начином, који као да није трпио приговора.{S} Зато би одмах након такве његове упадице  
ацити кога хоће, а да јој нико ништа не приговори, видећи како је сви слушају и гледају некако  
а башту му покрај куће да удари и да је приграби.</p> <p>Дошао лијепо усред бијела дана пред ба 
ћи га како су, токорсе, његови стари то приграбили од њихових старих и како је то он дужан повр 
а...{S} Каткада, на велико моје чудо, и пригрлила би ме страсно, силовито, махнито и почела сте 
а се неко руга, враћао се кадикада тих, пригушен одјек.{S} И цврчак је негдје у грму цврчао и г 
икиваху и надметаху међусобно, а мукли, пригушени одјеци као да им се одазивали однекуд из даљи 
то их држала у крилу.{S} Остале жене са пригушеним вриском потрчаше, журно почеше тражити фереџ 
ђа ми као да поново почне јецати, тихо, пригушено јецати...</p> <p>Једне вечери дочекала ме пре 
т жао што сам му рекла — прошапта тихо, пригушено. — Ето, жао ми...{S} Макар и гунђао, и ружио  
— Хајде — напошљетку проговори он тихо, пригушено, па забаци пушку на раме. — Пођимо.</p> <p>—  
— Зулфага ће ти се осветити, — прошапта пригушено, — и... и раставиће те са Сулагом...</p> <p>— 
естити...</p> <p>— Ено ти момка, — рече пригушено — па га држи...{S} Није он мене оставио, него 
и се увијек и као да чујем шапат неки и пригушено грцање, јецање.{S} Сваки пут нешто као да би  
p> <p>Сулага поклопи очи десном руком и пригушено се засмија.</p> <p>— Та војска још неће крену 
настави хоџа мирно, пошто сам се поново придигао и убрисао сузе. — Замамио је, кажу, и пошла за 
ним рукама да му потрчим у сусрет.{S} И придигох се мало и хтједох се указати...</p> <p>Док пуч 
ши.{S} Опазивши ме, отури чибук у крај, придиже се и пође ми у сусрет.</p> <p>— Нећеш ми, зар,  
 одбијемо...</p> <p>Она не одговори.{S} Придиже се и као да пође да тражи нешто, да узме.{S} За 
<p>— Осудили би и тебе...</p> <p>Она се придиже, исправи се и, онако мршава, блиједа, слаба, ос 
чека мајка сурово, <pb n="256" /> па се придиже и отрже ме од Сулаге. — Нисам ја трошаџија, па  
воно.</p> <p>— Коњско?..</p> <p>И он се придиже и ослухну опет.</p> <p>—- Кириџије! — викну узб 
ред.</p> <p>— Тхеее...</p> <p>И опет се придиже.</p> <p>— Има ту голема прича — рече. — И ако х 
!..{S} Погибох!..</p> <p>Мајка се нагло придиже, шчепа ме за руку и брзо изгура из собе.</p> <p 
p> <p>— А Зулфага? — поче Сулага живље, придижући се. — Мислиш ли да...</p> <p>— Зулфага ради к 
мајки.</p> <p>Опазивши га, она се одмах придизала, исправљала се.{S} Једним замахом руке састав 
ше ријечи, опет ломећи се, зијевајући и придржавајући се за стабло буквино, устанем и прихватим 
туле и носећи их у једној руци а другом придржавајући зембиљ, струже низ чаршију, не обзирући с 
стављали су домове, неки их и палили, и придруживали им се.{S} У многим кућама и не остаде гото 
аци ногу преко ноге. — Тој ћу се војсци придружити и ја...</p> <p>Сулага поклопи очи десном рук 
м и како указује на трговце и као да их призива за свједоке.</p> <p>Наравно, ни јавио му се ниј 
м којим, беспослене дућанџије увијек ме призивале себи и увијек питале: колико ракије попије ма 
 бабо није говорио много, иако га често призивали, тражили и долазили му.</p> <p>Покаткада напу 
, а ипак се прави невјешта и неће да га призна.</p> <p>Отргох јој конац из руке и бацих га у ст 
ињао како пакосни свијет никако неће да призна колико памети и мозга има она у глави и колико ј 
молимо...</p> <pb n="272" /> <p>И морам признати, још никад у животу нијесам видио човјека да с 
 није да је пристајао за њим као јаран, пријатељ, него готово као слуга, измећар неки.{S} Ако ј 
, опет није ружио овако и... и барем је пријатељ народски...{S} Онаки нам треба!..</p> <p>Њега  
.{S} Криво ми што он, Хасан, јаран ми и пријатељ, на један чудан, готово изазивачки начин, бран 
м.{S} Нико мом ђетету не може бити бољи пријатељ од мене, — дочека мајка сурово, <pb n="256" /> 
бацивати му како ми није био ни друг ни пријатељ.{S} Чим му запријетила опасност, оставио ме, н 
ти човјек не може бити и мој и Зулфагин пријатељ — дочеках пјенушећи од бијеса и тапкајући у мј 
 у читавом шехеру хоџа није имао правог пријатеља.{S} И он као да га ни тражио није.{S} Ни за к 
колико мјесеци као да није више било ни пријатеља ни душмана да се, по дану или по ноћи, врзају 
ме. — Па... па.. видила си каквих имамо пријатеља, па... па ће му свашта набацати у главу...{S} 
лаве, да викнем и сазовем све комшије и пријатеље и да покажем своју зараду, похвалим се.{S} До 
кујући. — Зар да ми се са свих страна и пријатељи и душмани потсмјехују, како сам се, за рана,  
32_C27"> <head>XXVII</head> <p>Знанци и пријатељи каткада грђе додију и постану несноснији него 
 весело, као што се гледају добри стари пријатељи када се након дугог растанка изненада нађу и  
ек када он сам, говорећи о својим новим пријатељима, хотимично са пуно похвала спомену и Зулфаг 
 сад ћеш се поткријепити — рече Хасану, пријатељски га куцкајући по рамену...</p> <p>Изненада,  
 меко, топло, пуначко, тијело и мени се пријатна топлина нека поче разлијевати по прсима, по чи 
пренио је тамо.{S} Свакога јутра, рано, прије гранисунца, износио га на праг, приносио својим ж 
RP19132_C12"> <head>XII</head> <p>Рано, прије свијех укућана, будио се хоџа и излазио у авлију. 
 да јој што боље угоди.{S} Свако јутро, прије зоре, босоног је ишао на Неретву, доносио воде и  
 него ли жена, домаћица.</p> <p>Ујутру, прије зоре, дизала се из душека, трчала у кухињу и ложи 
а би то било што би сад имала казати, а прије није могла?..{S} Шта је то?..</p> <p>Напошљетку с 
ачити, чешће се купати, умивати, као да прије није ни имао времена да се и таквим беспослицама  
ожила ватру, само да кахва буде скухана прије него се он пробуди и да дуго не чека на њу.{S} Ка 
ће судити жешће и суровије нето су икад прије судили...{S} Опет сам се бојао батина, шиба, удар 
у још и многи <pb n="227" /> други које прије никад ни видио нијесам и који су се у нашој кући  
реко рамена и понудивши да умијемо руке прије ручка, сам поче полијевати... </p> </div> <div ty 
и мени дукат-два у крило, потегнувши ме прије тога за нос или за ухо.</p> <p>То му је било и је 
сти и безобразлуку.{S} И, као што ми се прије чинило да су ми сви људи сродници, ахбаби и да би 
о тражили дјевојке, макар што су, као и прије, прекривене танким чаршафима, непрестано извирива 
пута, — рече заповједнички — и не пуцај прије мене...{S} Кад ја опалим, пали и ти...{S} И онда. 
 а смео се па не зна за који ће ћепенак прије прихватити. — Иди!</p> <p>— Нећу.</p> <p>И потегн 
нудио ми је духанску кутију, — коју сам прије ријетко у руке узимао, — и на силу ме гонио да за 
рамену...</p> <p>— Рашта ли ово нијесам прије опазио?.. — почнем се питати, стидљиво прикривају 
и још није било до женидбе, што нијесам прије ни мислио нити се љуцки припремио за њу, одлучио  
њати.</p> <p>Мјесто да сједи у соби као прије, да тугује и размишља, поче ходати, мотати се по  
т настављала посао живље и хитрије него прије, желећи зар да накнади оно времена што га мало пр 
ам се осјећао некако чилији, лакши него прије и корачао сам брже од Хасана.{S} И на души ми бил 
азбит’ главу, кад ти нијеси њему разбио прије?..{S} Аферим!..{S} Чо’јек ће бити кад тако зна да 
о?</p> <p>— Отишао на усташе. .{S} Мало прије ми рекоше наши кад су доносили ствари.</p> <p>Ја  
 зар да накнади оно времена што га мало прије изгубила.{S} Хајкуна, покрај ње, сјецкала је на м 
врло често, могло се помислити да је то прије слушкиња каква, робиња му, него ли жена, домаћица 
едали на врата, као да би жељели да што прије измакну одатле, да побјегну.{S} И, право да речем 
ићи на село, наређивала му је да се што прије врати.{S} Више од три дана нигдје није смио остат 
а све послове и нека дође, врати се што прије.</p> <p>— Оставио си ми све послове неуређене, а  
, за појас, гдје стигне, само да их што прије уклони испред очију, да их сакрије.</p> <p>Ради б 
м могао, прелетио бих тамо, само да час прије засједнем покрај оног пламена, да се одморим под  
:id="SRP19132_C19"> <head>XIX</head> <p>Прије зоре пробудио ме Хасан и позвао да кренемо на дру 
ије, убио је Зулфагу и наредио мајки да пријеђе мени, јер је читаво његово имање опет остало њо 
готови сваки час да се заспемо грдњама, пријекорима, псовком...{S} Хасан се још и држао некако  
орено погледа, провири мало из димија и пријекорно запита:</p> <p>— А шта ћеш више?..</p> <p>—  
..{S} Што ти је пао на памет? — запитам пријекорно, лако је одгурнувши.</p> <p>— Што... што си  
 се стаклиле мутне, влажне очи и некако пријекорно звјерале, шкиљиле према свима нама. — Ја жен 
..</p> <p>—- Разговарају.</p> <p>— И не пријете ти?..</p> <p>— Рашта би пријетили?..{S} Шта им  
 прекиде коноп један и размахну рукама, пријетећи, грдећи.</p> <p>Уби, курво, а не брукај ме!.. 
јем, — дочеках оштро, стискајући шаке и пријетећи, — теби, будало, јер си ме повео ни сам не зн 
оново каже Арнаутин, измахујући ножем и пријетећи Сулаги. — Ко ми стане на пут, тога ће и неста 
и ми сад на очи — рече тресући главом и пријетећи прстом. — Сад ћу имати посла...</p> <p>— Их,  
/> је и кришом, да га не би опазио, као пријетећи климао главом према баби.</p> <p>Једнога дана 
нила од себе, затварала у собу, озбиљно пријетећи да ће ми »ноге пребити«, ако се усудим помоли 
анин је то и динсуз — викали су помамно пријетећи и трчећи за њим. — Муртат и одметник!..</p> < 
исању, јауку нечијем, и као да злокоби, пријети, претсказује нешто.{S} Страх ме од Хасана који  
тонуле у главу. — Планинштарима нико не пријети...{S} Хајдуци ударају на силеџије, зулумћаре... 
а то, — ипак осјети е му са неке стране пријети опасност, те се унапријед, често и преко воље,  
>— И не пријете ти?..</p> <p>— Рашта би пријетили?..{S} Шта им ми радимо?..</p> <p>— запита ста 
у га се бојали због тога што је псовао, пријетио, ударао.{S} Јок!{S} Он нити је имао обичаја да 
огли умилостивити.</p> <p>— Убићу је! — пријетио сам плачући и ваљајући се по трави. — Убићу!.. 
 сам ја ударио на мајку, ни на кућу, ни пријетио оружјем — дочекам и ја осорно, упињући се да и 
ући приступи Арнаутину, који је једнако пријетио ножем, снажно га ухвати за руку и продрмуса њи 
 пушку иза појаса почнем се кочоперити, пријетити...</p> <p>— Удрите, ако смијете!..</p> <p>Авд 
оче и заповиједати оштрије, и грдити, и пријетити.{S} И што су више стрепили пред њом, клањали  
оџи.{S} Хасан је сумњао у ме и почео ми пријетити; ја сам опет сумњао у њега.{S} И ко зна, може 
огледима. — Ти ли, бре, удари на кућу и пријетиш оружјем?..</p> <p>— Нити сам ја ударио на мајк 
атере се нијесам бојао много.{S} Њезине пријетње и заклетве ништа помагале нијесу, нити ме могл 
о.{S} Одмах би почео и живље корачати и прикаскивати за њим, кочоперећи се, јуначећи и на силу  
задрхташе, стресох се, и неко као да ме прикова на мјесту.{S} Пуцањ, још јачи и још силнији, по 
справи се.{S} Опрезно, као мачка кад се прикрада, приступи вратима, раскорачи се изазивачки и,  
... да не чује когод...</p> <p>И мучке, прикрадајући се, приближивали смо се ватри.{S} Не знам  
ари Осман, онако слаб и немоћан, што се прикрадао покаткада и заклоњен, сакривен чучао покрај в 
ао да се поче примицати, <pb n="290" /> прикрадати неко.{S} Момче некакво, високо, танковијасто 
и поребарке поред њих, — лагано се поче прикрадати, примицати кући једној, чији гиздави ћошкови 
ме, да је не пецне, вјечито ме гурала у прикрајак, гонила од себе, затварала у собу, озбиљно пр 
д би мајка изашла у авлију, сједао је у прикрајак један и тамо почео срачунавати нешто, писати. 
ти говорити? — прекиде га један дедо из прикрајка и чудно се накашља. — Каква је твоја школа?.. 
 опазио?.. — почнем се питати, стидљиво прикривајући ону голотињу на себи, као бојећи се да ко  
је, жешће, изазивачки. — Знаш а кријеш, прикриваш...</p> <p>— Ама шта ти је? — запита она дурљи 
се она ломила, кидала и гребала, он је, прикривен, непрестано посматрао и, увијајући бркове и н 
еђу њима почела водити борба, подмукла, прикривена, али силна и очајна борба, којој као да се н 
аспитивао за њих.{S} И све некако тихо, прикривено, са страхом неким, као да хајдуци већ и по ч 
зујању читавог једног роја муха, негдје прикривеног.</p> <p>Тек након читава сахата у собу уљез 
рзо узеше шибе и измахнуше.</p> <p>Хусо прикупи сву снагу, врисну и хтједе да скочи, да се отме 
шију испред дућана да буде хладније, —— прилегли на ћепенцима да заспу мало, покривши се велики 
{S} Момче, користећи се тиме, нагло јој прилети и зграби је за руку.</p> <p>— Остави...{S} Шала 
на лицу, него је неко наказно и накриво прилијепио за образе, ишао је улицом лагано, гегајући с 
поро, једва дочекавши што му се пружила прилика да проговори, посвађа се, извиче. — Јесам ли ја 
и као своје...</p> <p>Једанпут сам имао прилику да га слушам читаве једне ноћи.{S} Оно што ми ј 
а изнад њих, по којима одавно израсли и прилип и маховина, желећи да ту подигне нове, велике ку 
ио да се Хасан не враћа и да се по свој прилици неће ни вратити више.{S} Било ми као да сам се  
е, снебива, као да ради нешто што се не приличи, и новце, не бројећи, трпа у џеп, у њедра, за п 
орећи један с другим.{S} Кашње, кад смо прилично поодмакли, Хасан као да сам хтједе заподјести  
 <p>— Можеш ли? — опет запита пошто смо прилично одмакли.</p> <p>— Могу.</p> <p>— Нико бољи од  
} Два или три пута написао ми је писмо, приложивши уза свако по неколико гроша џепашлука, а нек 
е напоље.</p> <p>Од тога се дана Сулага приљуби уз бабу.{S} Никаква га сила, чинило се, не би в 
p>— Шта је?.. — прошапта она преплашено приљуби се уза ме. — Шта?..</p> <p>— Ништа...{S} Не бој 
а, на серџаду.{S} Ухвативши се за руке, приљубивши се, дуго смо гледали у очи једно другоме.{S} 
шно, најстрашније и, потрчавши Сулаги и приљубивши се уз њега, почнем и сам јаукати и запомагат 
бузе чудан страх неки и некако нехотице приљубих се уз Хасана, јаче стежући пушку и бесвјесно с 
ганом да нас не гледа онако састављене, приљубљене, срећне. — Ни према коме немам благодарности 
.{S} Све се и прибијало једно уз друго, приљубљивало се, токорсе да се осоколи, а све стрепило, 
 испрекидано, стискајући очи и све више приљубљујући се уза ме. — Ономадне... кад сам чула да с 
Их!..</p> <p>— Ако желиш мира у кући не примај га! — викну.</p> <p>Деси се, каткад, да човјек у 
 могло познати да су ти људи научени да примају и мало страшније госте и да другују с њима.{S}  
ај, таламбасџија, не смије ни да јој се примакне.{S} Ударајући у стари, напукнути таламбас, кој 
у: на вука, на међеда?..{S} Или, ако се примакнемо друму, хоће ли нас опколити хајдуци, па заро 
 исти час и ја и Хасан одигосмо пушке и примакосмо се.</p> <p>— Збори: држиш ли ријеч?..</p> <p 
и с њоме?..</p> <p>Да загладим погрешку примакох јој се опет, узех је око паса, и снажно, у нар 
ед вече.</p> <p>У чаршији га сви лијепо примали и сви га хвалили.{S} Почеле се, шта више, за кр 
х полазећи. — Ја ћу казати Хамиду да га примамо. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP191 
ма вратима. –—- Како можете оваку мајку примати?..</p> <p>Бржебоље притрчах и падох јој пред но 
асана за руку. — Ено!..</p> <p>Момче се примаче канату и ухвативши се за алку поче се љуљати и  
дера златом везену антерију на прсима и примаче се:</p> <p>— Е удри, ђевојко, — викну помамно,  
дећи да ме никако не може наговорити да примим мираз, Сулага предаде Хатиџи све што јој мислио  
м управљаш, ти се питаш, па хоћеш ли да примимо једног госта данас — запитах узбуђено, затекавш 
а је намучим.</p> <p>— А рашта да га не примимо? — запитах као чудећи се и прождирући је поглед 
се не примичем.</p> <pb n="405" /> <p>— Примио си ме болесна, и хвала ти на томе...{S} Сад сам, 
живо и заврти главом. — Њега је Зулфага примио...{S} И сад је у нашој кући...</p> <p>— Па?..</p 
клео да су га оробили хајдуци, а кад је примио на душу, ми му вјерујемо — рече Ибрахим ефендија 
вши на Хатиџу. — А ти... ево... опет ме примио... и довео... и... ех, ех...</p> <p>Па преврне о 
ћу опет виђети јарана, што ћу га рањена примити у своју кућу и сам његовати, јача је била од св 
.</p> <p>Чак ме ни у ханове не хтједоше примити, ни кахву ми испећи.{S} На сваких, готово, хиља 
о сам му узгред да његову понуду никако примити не могу.{S} Размишљао сам о њој читаву ноћ и, н 
чинило као да трчим пун сахат један.{S} Примицао сам се вратима, гледам у њих, у велике широког 
поред њих, — лагано се поче прикрадати, примицати кући једној, чији гиздави ћошкови, са раскошн 
здо, између кућица оних, као да се поче примицати, <pb n="290" /> прикрадати неко.{S} Момче нек 
 суво, дајући ми знак руком да му се не примичем.</p> <pb n="405" /> <p>— Примио си ме болесна, 
ше.</p> <p>— Боли ли? — запитам полако, примичући се.</p> <p>— Тхе... сврби... — проциједи он к 
аље неуморно, шаптао живо, испрекидано, примичући се, нагињући се све више.</p> <p>— Хајнију зо 
 је крив био, душе ми, — викну ватрено, примичући ми се — и... и ја нијесам више могла трпити.. 
— одговорим јој некако пакосно, осорно, примичући се са чудном, лудом жељом да јој све те мерџа 
p>„ Шта радиш, тежаче?..“ — запита цар, примичући му се.</p> <p>Он ни ријечи.</p> <p>„Шта радиш 
лио бих да је остао спавајући...</p> <p>Примичући се друму обојица смо постајали све немирнији. 
е и јаче ударао мотиком.{S} На псовке и примједбе разне није одговарао много, нити се обзирао н 
 и да протргује.{S} И како је свако, по примјеру Јованову, из свега грла хвалило своју робу и д 
браду и ушмркујући размишљао о њима.{S} Примјећивао није ништа.{S} Нарочито Зулфагу није хтио с 
асцвао...{S} Сагла сам се чак до земље, принијела <pb n="401" /> га устима и почела љубити од д 
ам како је испружио шију, змијску главу принио уху муштеријину, па нешто шапће, прича, говори.{ 
да бедевију, хватајући је испод врата и приносећи румене ноздрве њезине смјежураним, обвехлим,  
, прије гранисунца, износио га на праг, приносио својим жутим, упалим очима и шкиљио у њега, за 
 окрвављеном гривом која се слијепила и прионула јој уз широки, крупним мрљама ишарани врат, са 
к, велике, округле главе која као да му прионула за рамена, са големим, бијелим турбаном, за ко 
вши лулу духаном, подносила му ватру да припали и подметала пепеоницу.</p> <p>Затим је сједила  
, пружајући Хајкуни да му напуни лулу и припали, лагано, достојанствено излазио из собе, ишао д 
ах трчао да нађе ватре и да поднесе нек припали; ако је требало што у чаршији купити, погодити, 
иром преко рамена, да му полије; затим, припаливши му чибук, измицала се натрашке и, скрстивши  
хана и пунио лулу, други носио жераву и припаљивао, трећи подметао пепеоницу и уређивао јастуке 
унијели у кућу, — ступио у собу и почео припасивати дугу, шарену бошчу, Хасан, блијед, подбухо, 
сте, а танка кошуља све се више затеже, припија уз тијело и димије на куковима тресу се, дршћу, 
ју, лакше обучена, у кошуљи која јој се припијала уз тијело и танким свиленим димијама које се  
 <pb n="273" /> <p>Још и сада се о њему приповиједа прича како се чудновато препоручивао агама  
и, оставити нас.{S} Па се опет савлада, приповрну се и лагано, тихо, шапатом поче причати нешто 
ш почео хвалити луле и ја му као, почео припомагати, кад дјеца око нас подигоше галаму и задреч 
или, истирали, прали бритве, клијешта и приправљали мехлеме, јер су сви највише и замјењивали х 
 га никад имали нијесу <pb n="297" /> и припремали се за обрану.{S} Трговци су продавали робу п 
љао пушку, а ја, наслонивши се на њега, припремао фишеке и набијао их, засипајући се покаткад с 
ио пушке, сабље, ножеве, пунио фишеке и припремао кремење.{S} То му управо био и једини посао и 
тио.</p> <p>Једнако је и фишеке пунио и припремао кремење, надносећи суху, космату руку над гус 
еколико пута и одлучивао сам се на то и припремао пушку.{S} Али шта сам могао?..{S} Ниједан пут 
 ни пуних двадесет дана откако се почео припремати, кад једне ноћи изненада уљезе у моју собу и 
о...{S} Хајде!..</p> <p>— Шта?</p> <p>— Припреми пушку!..{S} Уреди се за нападај!</p> <p>— Зар. 
 <p>Ја је пољубих у чело.</p> <p>— Онда припреми све и све уреди — рекох полазећи. — Ја ћу каза 
о нијесам прије ни мислио нити се љуцки припремио за њу, одлучио сам да се одмах вјенчамо.{S} Н 
оћи да се лијечи...{S} И казао је да му припремиш једну собу у кући...</p> <p>— Ја?..</p> <p>Ха 
мшилуку, разлијегала се пјесма нечија и припуцавале су пушке.</p> <p>И дуго смо сједили тако, с 
лим мјехурима испод очију, али снажан и присебан, откопча прљаву, подерану, <pb n="392" /> укоч 
.</p> <p>Једини ја као да сам био нешто присебнији.{S} Не бојећи се ничега одмах сам потрчао пр 
 нас нико раставити неће.</p> <p>И, као присјетивши се нечега, саже се брзо и шапну ми на ухо:< 
у.</p> <p>— Мора да иде неко — једва се присјетих ја и почех га теглити за рукав. — Коњско је з 
га нема поред мене.{S} И одмах се почех присјећати и наше засједе и нападаја нашег.{S} Читава с 
. — Због Хасана?..</p> <p>Она ђаволасто прискочи и почне ме чупкати за бркове.</p> <p>— Па... п 
стењући сједе испод пенџера и леђима се прислони уз јастук један, док мајка и надаље чишћаше мо 
али по сандуцима и по врећама с кахвом, прислонивши дуге пушке уз рафове а сабље пребацивши пре 
.</p> <p>Једанпут сам, из радозналости, прислушкивао кад се жалила једној слушкињи, како је он, 
P19132_C11"> <head>XI</head> <p>Чим смо приспјели у Сарајево, ознојени, уморни, прашњави, са ли 
индерлуку, па одбија димове из чибука и присркује кахву.{S} Један заптија, недалеко од врата, ч 
, који су преобучени као и он узастопце пристајали за њим, те нареди да сељака свежу и да му от 
к слугама, — који су смирени и потурени пристајали за њим, — да донесу јање.</p> <p>Затим се, о 
јело се — љутило и узрујавало Зулфагино пристајање за њом, ухођење његово, пажња онолика.{S} Ма 
а од њега отргнути.</p> <p>И није да је пристајао за њим као јаран, пријатељ, него готово као с 
 га и гонила, и грдила, и ружила, он је пристајао непрестано, вјечито онако смирен, скрушен и н 
пецкали га.</p> <p>Једино је нешто више пристајао за мајком, пазио на њу и старао се да јој што 
ац му, ни тражио није никога од њих, ни пристајао за њима.{S} Најволио је бити сам.</p> <p>Ако  
ије.{S} Ни за ким трчао није, ни за ким пристајао; чак и кад му је неко требао, није му знао ла 
 је, зар, било да отац и мати виде како пристаје за мном и како се разговара, страх да се не на 
има заједно крену из авлије, он једнако пристаје за њима и једнако, не престајући, набраја и по 
 ми се непрестано причињава као да неко пристаје за мном, као да ме узастопце прати.</p> <p>О с 
мо у авлију. — То ли је? — запита јаче, пристајући за нама. — Е лијепо, лијепо...</p> <p>Затим  
ца — најпошље почех на глас размишљати, пристајући за Хасаном. — Баш сам могао и мировати.</p>  
> <p>— Грехота је, — опет јој се јавих, пристајући за њом. — Наш је...</p> <p>— Шта?..</p> <p>И 
ћеш ли Сулаги? — запита Авдо меко, опет пристајући за мном. — Нећеш?</p> <p>— Хоћу.</p> <p>— До 
 свега гласа...</p> <p>Пред вече почеше пристизати и понеки од момака који бијаху отишли са баб 
 међу њима каранфили расцваше.</p> <p>— Приступајте! — мукло, заповједнички осијече бабо, па ок 
е све зване и незване гошће.{S} Тада је приступала и мени, улагивала се, миловала ме, љубила и  
овине и причао приче.{S} Каткада нам је приступала и Шерифа-ханума, сједала поред нас те и она  
ајкуна је не оклијевајући брзо и весело приступала канату и чудно уобливши глас упуштала се у р 
ако у групи.{S} И одмах је смијешећи се приступао мени, одвајао ме од „женског друштва“ и звао  
{S} Опрезно, као мачка кад се прикрада, приступи вратима, раскорачи се изазивачки и, не вриснув 
 се рукама о кољена, с муком попридиже, приступи ми и не говорећи ништа поче ме пипати иза врат 
 <p>Мајка опет пође да нешто проговори, приступи му, али је он немилосно зграби за рукав и одгу 
.</p> <p>— Ух!..</p> <p>Изненада скочи, приступи вратима и ослухну.{S} Затим, бржебоље, стаде п 
убови, и Зулфага, као са страхом неким, приступи им и лагано, тихо, пажљиво, закуца зарђалом ал 
днако шантуцајући и опирући се о пушку, приступи ми и пружи руку.</p> <p>— Збогом!..</p> <p>— Н 
оглед на ме, као да ме пита за дозволу, приступи му:</p> <p>— Хоћеш ли још кахве? — запита шапа 
...</p> <p>Мајка се распели, наљути.{S} Приступи му нагло и ошину га по образу.</p> <p>— Јок!.. 
бјешње, стискајући зубе.</p> <p>Зулфага приступи вратима, отвори их и наклони ми се са подсмије 
њајући се, па намигну једноме хамалу да приступи.</p> <p>— Носи!..</p> <p>Пред дућаном, на чарш 
 ли га чули?..</p> <pb n="294" /> <p>Па приступи вратима и пружи руку дјевојчету, које као да с 
у хоџу, чапкуне!..{S} Брже!..</p> <p>Па приступи хоџи и умиљавајући се спусти му руку на раме.< 
а, значи, да се нема смјелости да му се приступи...</p> <p>— То, богме, не ваља — рече Хасан сн 
ијеш...</p> <p>Хасан се лагано подиже и приступи собним вратима.</p> <pb n="271" /> <p>— Смијем 
ширеним рукама, а ипак не смијући да ми приступи и да ме такне. — Лакше ће ми бити, ако ме приг 
но ће мислити о мени...</p> <p>Мајка ми приступи и поче миловати.</p> <p>— Отсада више не смије 
е дижем; затим погледавши боље, брзо ми приступи, спусти се на траву и ухвативши ме за руку мук 
је то? — шапатом запита Хасан и брзо ми приступи. — Чија је?..</p> <pb n="364" /> <p>— Па... бо 
</p> <p>Не говорећи ништа и не питајући приступи Арнаутину, који је једнако пријетио ножем, сна 
 Јесмо.</p> <p>Узевши барјак поново, он приступи бедевији и баци јој се на рамена.{S} Појахаше  
 надати?“</p> <pb n="283" /> <p>Па опет приступи сељаку и сам својом руком отцијепи му још пет  
..{S} Шала је...</p> <p>Хајкуна му опет приступи, узвикну нешто и замахну чибуком који удари о  
тезати...</p> <p>— Мичи се!..</p> <p>И, приступивши му, почне га тући, шамарати. —</p> <p>— Крв 
и нешто, писати.{S} Затим, пошто би она приступила, показивао јој некаква слова, бројеве, — иак 
опазивши мене, даде ми знак руком да му приступим.</p> <p>Обгрли ме.{S} Па се опет окрену мајки 
х <pb n="324" /> Сараја и сваки који би приступио осјећао је некако као да се приближује својој 
е за ме значила много, — ја сам му први приступио и отада више није било кавге међу нама.{S} Шт 
не смије рећи: сине...{S} И не смије ти приступити мајка, јер... јер... јер...</p> <pb n="387"  
аспитају о свему.{S} Ко није могао тамо приступити, тражио је и питао бербере, који су са запре 
</p> <p>Вода у ибрику поче врети.{S} Ја приступих и досух кахве.{S} Почнем мијешати. |</p> <p>— 
ом.</p> <p>Тек кад се спустих с прага и приступих јој ближе, она одиже и другу руку и готово вр 
ите!</p> <p>Неки, затежући, мрштећи се, приступише.</p> <pb n="239" /> <p>— Слушајте, поганови! 
рене, одиже их према небу.</p> <p>И сви приступише и оквасише руке.</p> <p>— Јесте ли хазур?</p 
 с дивљењем, сви га вољели.{S} У његову присуству и страшивице се осјећале некако јаче, храбриј 
м, измичући се на леђа.</p> <p>У њезину присуству миловао је и мене и, као малом дјетету, давао 
 пажљивији и како чешће обилази врата и притврђује их.{S} Сваке вечери, након јације, одлазио б 
јесни, и ухвативши је око паса силом је притегну себи у крило и цикну:</p> <p>— Да се од мене н 
ебоље и рукама поклопи очи и још чвршће притеже шамију.</p> <p>— Шта је било?..{S} Казуј!..</p> 
 се исплачем.{S} Хајкуна, милујући ме и притежући себи и сама проплака; у превијању и трзању он 
вши јој главу на прса све је јаче почех притезати себи, привијати.</p> <p>— Шта је?..{S} Шта ти 
постаде.{S} Има часова када, макар душу притискивали најтежи терети, ускипи нешто у <pb n="303" 
дио неког големог терета који ме давио, притискивао, мучио.</p> <p>Шта више, — желећи зар да са 
и држи овећи ибрик кахвени и чека да им приточи, а одмах поред њега, на тлима засјео други, мет 
 Хајкуна, па заборавивши на своју рану, притрча му и ухвати га за руку. — Шта ти би?..</p> <p>— 
ерим, кад си таки! — узвикну весело, па притрча и обгрли ме. — Аферим!..{S} Нисам ни знао да им 
е појавила каква тврдоглавија муштерија притрчавао му у помоћ и хвалио робу што <pb n="220" />  
 у ма какав разговор.{S} Два-три пута и притрчавао сам им и смјешећи се почео их запиткивати о  
ти једно крило и паде...{S} Кад сам јој притрчала, била је мртва...{S} Глава јој пала на оно ра 
 оваку мајку примати?..</p> <p>Бржебоље притрчах и падох јој пред ноге.</p> <p>— Моја је кућа к 
<p>Готово одгурнувши Сулагу с пута брзо притрчим Хасану и пољубим се с њиме.</p> <p>— Шта је?.. 
 плач. — Ето...</p> <p>— Хатиџа!</p> <p>Притрчим јој и прихватим за шамију да је отргнем, да је 
p> <p>Наравно, сви су савјетовали да се притужим бимбаши.{S} Сви као да су били тврдо увјерени  
ндију, помоћника кадијина, и њему да се притужим.</p> <p>Ибрахим ефендија, витак, љепушкаст мла 
ово на силу нагонио да се и сами дижу и прихватају за рад.</p> <p>А што се они више љутили, хоџ 
планух.</p> <p>— Лаже! — викнух помамно прихватајући за нож.</p> <p>— Лаже он!</p> <p>— Она је  
тарали да му напакосте, да га оробе.{S} Прихватали су помало од његових њива, ограда, винограда 
8" /> Неколико рука, уз необичну дреку, прихвати ме тада, одиже од земље.{S} Неко ме зали и вод 
се, па нагло отскочи, размахну рукама и прихвати за нож.{S} Брзо се и окрену и као да хтједе ју 
врдоглав је...</p> <p>И одједном чучећи прихвати за чибук и напуни лулу.{S} Запали.</p> <p>— А  
>— Ама...</p> <p>— Напријед!</p> <p>Чим прихвати за нож, видио сам да се не шали.{S} И, ни сам  
, ослони се леђима о зид и десном руком прихвати се за чело.</p> <p>— Па зар нијесам зарадила д 
.</p> <p>Хајкуна се оте, изви се и брзо прихвати за шишану, која је лежала на земљи.</p> <p>— Л 
метоше.{S} Јован одбаци тамбуру и нагло прихвати за дизгин, сеизи брже боље збацише струке, при 
ло и сакри му се за леђа.{S} А он нагло прихвати за пушку и исправи се.</p> <p>— Стој!</p> <p>У 
едењаче и јатаган задијевао за појас и, прихвативши по средини дуги дебели чибук са ћилибарским 
урај је, ниткове! — викнух ја набусито, прихвативши за пушку која ми стајала баш украј врата. — 
ли цигаром у зубима стењући и гунђајући прихватили за аршин и терезије, премјеравали робу с кољ 
</p> <p>— Хатиџа!</p> <p>Притрчим јој и прихватим за шамију да је отргнем, да је отворено погле 
авајући се за стабло буквино, устанем и прихватим за оружје.</p> <p>Кренусмо опет.</p> <p>Ни пу 
х би се заиграли.</p> <p>Све троје живо прихватимо за пушке и ножеве и почнемо, токорсе, нишани 
 Божју“...</p> <p>И одмах након молитве прихватио би за рад.{S} Загрнуо би широке рукаве кошуљи 
атима.{S} Баш кад сам застао на прагу и прихватио за мандал, да гурнем и отворим, изненада, умо 
а, а сузе су ми налетиле на очи чим сам прихватио за алку, — и кад је мајка отворила канат, зас 
знао ни ријечи одговорити.{S} Одмах сам прихватио за оружје и кренуо за њим.{S} Нити смо се јав 
о се па не зна за који ће ћепенак прије прихватити. — Иди!</p> <p>— Нећу.</p> <p>И потегнувши м 
оскочити, ђипнути неколико пута и нагло прихватити за алку једну, само да зауставим ту кућу, ко 
о да ми шапну неко, те се опет смирих и прихватих за посао...</p> <p>Кад сам, пред вече, пошао  
дизгин, сеизи брже боље збацише струке, прихватише за пушке и падоше по трави, за бусије.{S} Ко 
 три-четири шибе и добаци им.{S} Они не прихватише.</p> <p>— Шибајте!</p> <p>— Не...{S} Немојте 
а, измахнувши ножем. — Ко?..</p> <p>Сви прихватише за ножеве и навалише опет.</p> <p>— Наша!..< 
 једини посао и за живу главу није хтио прихваћати за друго.{S} Човјек, који је читав вијек про 
ила само о својим пословима, нарочито о приходима смијући се сама себи и хвалећи се чак.{S} Сми 
принио уху муштеријину, па нешто шапће, прича, говори.{S} Видио сам и како указује на трговце и 
ичини као да га није чуо.</p> <p>— Ето, прича се, — настави лакше — да се сад сиротиња сељачка, 
а и Авдо, стењући и отхукујући, поче да прича нешто, да објашњава. <pb n="358" /> Неколико рука 
} Зулфага је свакако имао много више да прича и, док је Хасан испред мог дућана пролазио оборен 
 него су написани — имао је о чему и да прича, и није му требало да се враћа на старо, да прежи 
 ме на авлији, имала је понешто ново да прича о њему.</p> <p>Накриви главу према рамену, извије 
 /> <p>Још и сада се о њему приповиједа прича како се чудновато препоручивао агама и беговима о 
опет се придиже.</p> <p>— Има ту голема прича — рече. — И ако хоћеш да не спавамо... а мени се  
е јој било кад макар с киме говори, кад прича макар о чему.{S} Ништа помогло није ни кад сам пр 
рна преступница, којој се на све стране прича о гријеху, а ипак се прави невјешта и неће да га  
ну руком и оде.</p> <p>— Не свиђе му се прича — рече оно момче, намигнувши.</p> <p>— Женскоња — 
астави мајка немилосно. — Он му вазда и прича, о њој и вазда је хвали... </p> <p>Ништа даље нис 
..</p> <p>— И свијет зна да пропадамо и прича о том...</p> <p>Мајка застане.</p> <p>— Ко прича? 
ао сам да учиним јунаштво, да се о мени прича као о јунаку и... и да ме сви хвале...{S} Их!..</ 
ом...</p> <p>Мајка застане.</p> <p>— Ко прича? — пита узбуђено. — Ко?</p> <p>— Агинице некакве  
не, о коме једино и вриједи да се нешто прича. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19132 
ори, читав дан да говори. — Казуј!..{S} Причај!..{S} Све, све, све!..</p> <p>Она поче грицкати  
 још лагао Зулфага? — запитам оштрије — Причај ми!..</p> <p>Ибрахим ефендија отпочину.</p> <p>— 
си виђео, нека си виђео, ама о овоме не причај ником — рече брзо, старајући се да се прибере и  
дније смјешкао гледајући је.{S} Тако, — причају, — и змија гледа у преплашену тицу, која узалуд 
и сам сједе међу њих.{S} И замоли их да причају о свему, да све кажу.</p> <pb n="232" /> <p>Узб 
иле пасторчад своју и гониле их.</p> <p>Причајући непрестано је гледала у ме и непрестано ме ми 
а, срећна, задовољна...{S} Чаврљала је, причала, зборила само о својим пословима, нарочито о пр 
око мене. — Дај!..</p> <p>И пјевала ми, причала, забављала се са мном, све док не би Шерифа хан 
рифа-ханума, сједала поред нас те и она причала.{S} И највише нам причала о некаквим маћехама,  
 нас те и она причала.{S} И највише нам причала о некаквим маћехама, о женама које су обично би 
негдје хајдуци дочекали кога, о томе се причале читаве приче.{S} Многи као да нијесу ништа друг 
ц, у звијезде, тражили знакове небеске; причали и препричавали и своје и туђе снове и тумачили  
раво, — како су ми кашње <pb n="350" /> причали, — она је вазда била код куће, никуд готово ниј 
а-пише куршумима на зиду, на дрвету.{S} Причали су и како ножем сијече челичне демире, рукама л 
дили, него ишли од махале до махале, па причали и препричавали.{S} Неки су опет, у жељи да што  
аспитивали се и о нападају и о Авдаги и причали о нападачима.{S} Неки се правили и као да их по 
а је опет плакала непрестано кад су јој причали о мени.{S} Кришом, да не види Зулфага, свраћала 
 погледа ме пажљивије. — Јесу ли ти што причали?..</p> <p>— Ништа!..</p> <p>— Јадниче!..</p> <p 
 дјевојачким.</p> <p>Чак и при растанку причали смо о томе, само о томе и, за чудо, никада нам  
ца и весело насмијао баш онда кад би му причали за разне Хасанове испаде, — које би сваки други 
сртљив, у дане кад се само о јунаштвима причало а правих јунака није било, изгледао је као нови 
ом десило.{S} И већ сјутрадан о томе се причало по читаву комшилуку и све, дјеца, колико их бил 
о којима нам се у дјетињству тако много причало.</p> <p>Обојица смо готово вриснули од радости  
сујући немилосно!..{S} Стид ме и сад да причам о томе!..</p> <p>Нешто из радозналости, а може б 
 им напоменем о томе а камо ли још и да причам коме и да их одам.{S} Ни они мени ништа спомињал 
2_C21"> <head>XXI</head> <p>Треба ли да причам како сам се пробудио у једном хану, у Коњицу, гд 
>— Не смијем ти ни у очи погледати када причам</p> <p>— узвикну изненада и пребаци шамију преко 
 ме, љубила и давала новаца, само да не причам о свему ономе што сам гледао и слушао и да њему  
ру, и молили по неколико пута да оцу не причам о том, да се не потужим на кога.{S} Толико га се 
е.{S} Нарочито је тражио да му што више причам о Зулфаги.{S} Интересовало га све шта он ради и  
кне на Хасана да донесе књигу. — Да вам причам шта има у књигама.</p> <p>И читао нам је, причао 
ити.{S} Кад мене неко похвали да лијепо причам, увијек се сјетим хоџе и увијек уздахнем:</p> <p 
нога краја на други.</p> <p>И таквим се причама много вјеровало.{S} Има времена кад и најпаметн 
ма почео би причати о дјетињству јој, о причама, шалама, поступцима њезиним.</p> <p>Док је гово 
е збуни, смете, замуца.{S} Из читава му причања није се могло јасно разабрати: шта је све било  
лико пута питао сам Сулагу, прекидајући причање. — Рашта?..</p> <p>— Јер му не вјерујем — одгов 
ала да ме што више задржи будна и да ми причањем сан разбије.{S} Лакше јој било кад макар с ким 
у.</p> <p>Тек пошто се заморила толиким причањем застаде мало, поћута и преврну се на бок.{S} П 
 и почео готово шиштати, престајао је с причањем, опет одизао чибук и, пружајући Хајкуни да му  
твима њиховим говорио је по два сахата, причао и о животу њихову, о царевању у гори са заносом, 
а има у књигама.</p> <p>И читао нам је, причао, тумачио по сахат, по два.</p> <p>И нико, чини м 
ат ишао сам у чаршију, међу чаршинлије, причао свакакве приче и лагао; за инат тукао сам Хамида 
</head> <p>Свак је, након смрти бабине, причао и говорио како је он оставио много готовине иза  
 да не спавамо... а мени се не спава... причао бих ти све од почетка, готово половицу свога жив 
гли бити хајдуци, — нико нам барем није причао да хајдуци ћурликају уз двојнице, — него чобани  
 куће ни куда излазе, нити им ко о томе причао.{S} Па ни ја не бих знао нити бих могао сазнати, 
ој свирале, штрцаљке, пушке од зовине и причао приче.{S} Каткада нам је приступала и Шерифа-хан 
. —</p> <p>Долазио је и мени, па и мени причао...{S} Нити је, каже, Зулфага имао својих пара ка 
обични, врло обични.</p> <p>Ако сам јој причао о радњи, о дућану, о мачку који ми улови по чети 
мој ме ни питати о томе...{S} О томе се причати не може...</p> <p>Хатиџа, бацивши најприје једа 
ове, да и он ту не буде.</p> <p>— Ко ће причати, ако њега нема?..{S} Ко ће забављати друштво?.. 
та више, за кратко вријеме читаве приче причати о њему.{S} Онако јуначки, дрзак, насртљив, у да 
е некако изгледао и најприсебнији, поче причати и казивати нешто.{S} Али и он се збуни, смете,  
иповрну се и лагано, тихо, шапатом поче причати нешто, непрестано чупкајући браду и поправљајућ 
илџан на тле, опет напуни лулу и отпоче причати.</p> </div> <pb n="212" /> <div type="chapter"  
 обојима...</p> <p>Тада су већ смјели и причати и запиткивати и препирати се.{S} За чудо, као д 
мах ме почела заговарати, запиткивати и причати нешто.{S} Познао сам одмах да се упињала да ме  
/p> <p>И звекећући бројаницама почео би причати о дјетињству јој, о причама, шалама, поступцима 
више нијесам смио ни пожалити никад, ни причати му што.{S} Склањао сам се испред њега као испре 
јастуке око њега.</p> <p>— Хоћеш ли нам причати, ефендија? — питали су готово једногласно, оптр 
игу с крила и кашљуцнувши у шаку, почео причати.</p> <pb n="282" /> <p>— Ишли — каже — цар и ве 
>— Па се Хамид распалио и сад све почео причати</p> <p>— настави мајка живље, окренувши се Хати 
 <p>И нико, чини ми се, није знао онако причати и онако тумачити.{S} Кад мене неко похвали да л 
ти, колико о мени.{S} Мени у лице почну причати о мени, хвалити ме, надметати се управо у похва 
 токе на прсима, оружје оно и фишеклије причвршћене о појасу свијетлиле се и блистале према сун 
се спусти на ћепенак, одиже ногу и поче причвршћивати опуту на распалим опанцима, из којих му п 
дочекали кога, о томе се причале читаве приче.{S} Многи као да нијесу ништа друго ни радили, не 
 се, шта више, за кратко вријеме читаве приче причати о њему.{S} Онако јуначки, дрзак, насртљив 
ршију, међу чаршинлије, причао свакакве приче и лагао; за инат тукао сам Хамида, љубимца његова 
д и најпаметнији људи вјерују у најлуђе приче.{S} Зато су куповали оружје и они који га никад и 
икада нијесам вјеровао у какве бабинске приче ни гатке разне, али, право да речем, чим смо поно 
 <p>А никада готово није понављао старе приче: увијек је имао нових, које се чиниле још љепше,  
але, штрцаљке, пушке од зовине и причао приче.{S} Каткада нам је приступала и Шерифа-ханума, сј 
о ни слушамо ли га, ни разумијемо ли му приче.{S} Не!..{S} Готово није ни гледао у нас, него му 
 ногу на праг и тихо закуца алком...{S} Причека мало...</p> <p>Нико се не одазва.</p> <p>Након  
пита шапатом.</p> <p>Он не одговори.{S} Причини се као да није чуо.</p> <p>— Хоћеш ли још кахве 
уморан, тужан поглед, па склопи очи.{S} Причини ми се као да ће заспати.</p> <p>— Ефендија... д 
мотуљак и овај га брзо спусти у џеп.{S} Причини ми се као да звецнуше дукати.{S} Па се опет окр 
и поведе мало.</p> <p>— Можеш ли ићи? — причини ми се као да запита.</p> <p>— Шта питаш? — отег 
 и све јаче, све јаче...{S} У неко доба причини нам се као да долази изнад нас, испод неба, из  
 кроз читаву планину, те ми се покаткад причини као да негдје неко чудновато лаје, штекће, подв 
љено му. — Зар их има?..</p> <p>Хоџа се причини као да га није чуо.</p> <p>— Ето, прича се, — н 
за опроштај. — Љутиш се?..</p> <p>Он се причини као да није чуо.</p> <p>— Мене сад ништа не бол 
а одјекује читава гора и планина, те се причиња као да десетина њих у један исти мах са неколик 
који мукло одјекују те ми се непрестано причињава као да неко пристаје за мном, као да ме узаст 
 се увијек извијао танак, љубичаст дим, причињавали су се уморним путницима љепши и свјетлији о 
пама, сви се удруживали.{S} И сви ми се причињавали големи, стасити, јаки, а ја слаб, клонуо, и 
ким грлио и љубио, тако ми се пошље сви причињавали лупежи и разбојници и свакоме бих плазио је 
ћам њезин широки, топао поглед на себи, причињавало ми се увијек и као да чујем шапат неки и пр 
ке и приближио се чаршији, увијек ми се причињавало као да га непрестано слушам како виче, како 
против био необично миран и, како ми се причињавало, говорио је одлучно и потпуно убједљиво.</p 
у и на лијеву страну.{S} Једнако нам се причињавало као да неко пази <pb n="306" /> на нас, слу 
} Мени се барем, пролазећи туда, увијек причињавало као да осјећам њезин широки, топао поглед н 
око њега. — Хоћеш ли почињати?..</p> <p>Причу његову свак је са нестрпљењем очекивао.</p> <p>Ча 
се он често упорно бранио, опирао и као пркосио оцу, а да се хоџа на то никада жешће наљутио ни 
з авлије, — хтио сам мучити га, кињити, пркосити му свуда, на сваком кораку.{S} И ништа ми није 
p> <p>Па снажно удари папучом о камен и пркосно одиже главу.</p> <p>— И није га могао гледати,  
</p> <pb n="271" /> <p>— Смијем — викну пркосно, изазивајући. — Смијем ја!..</p> <p>— Не смијеш 
 запрегнутом бошчом, опрашен, замаштен, прљав, често сам више наличио каквоме хамалу него бегов 
нским чибуком под пазухом и са шкиљавим прљавим фењером у руци.</p> <p>Дугим шареним рукавом от 
ез узде, без седла и теркије, са мрком, прљавом, окрвављеном гривом која се слијепила и прионул 
д очију, али снажан и присебан, откопча прљаву, подерану, <pb n="392" /> укочену од скорене крв 
е: хоће ли Хасан видјети и наругати се, проберем најзгодније мјесто, уско, тијесно, полумрачно, 
еже јој се, одјекује, звони кроз башчу, пробија се кроз гране шандуда и смокава и тамо негдје д 
 као да циче, вриште, звоне и пјесма се пробија кроз оштру, студену ноћ, па као да се и она мрз 
е, рукама ломи та-лијере, дукате, шаком пробија столове, бурад, терђахе.</p> <p>Кад се код џами 
који хоће напријед, који јуначки газе и пробијају путе...{S} Свак лаже ко каже да је сретни зем 
се од дјетињства научи борити, опирати, пробијати кроз живот, гурајући свакога с пута, не уступ 
 и набреклим, полунагим дојкама које се пробиле испод кошуља, извијају се, ковитлају, трзају, а 
љешнике и, намигујући и као дражећи ме, пробирала језгре и грицкала их.</p> <p>— А, чини ми се, 
 да кахва буде скухана прије него се он пробуди и да дуго не чека на њу.{S} Кад би се пробудио, 
 да ништа ни било није, као што човјек, пробудивши се у ведро, свијетло јутро, заборави на ружн 
ad> <p>Једнога јутра, управо у свануће, пробудила ме необична хука и граја у авлији нашој.{S} К 
32_C19"> <head>XIX</head> <p>Прије зоре пробудио ме Хасан и позвао да кренемо на друм, да напад 
и и да дуго не чека на њу.{S} Кад би се пробудио, хитала је с ибриком у руци и са чистим пешкир 
н?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Рашта си се пробудио?</p> <p>— Због тебе.</p> <p>— А ништа друго не 
ad>XXII</head> <p>Сјутрадан, кад сам се пробудио, опет сам се састао са Сулагом.{S} Казао сам м 
head> <p>Треба ли да причам како сам се пробудио у једном хану, у Коњицу, гдје су ме донијели и 
 напола голи одмарали у својим одајама, пробуђени, неиспавани, љутити, скакали су и викали, псо 
 да му коњушницу отворим и да га кришом проведем тамо.</p> <p>— Само да видим рођу — вели тужно 
а друго.{S} Човјек, који је читав вијек провео носећи оружје и радећи око њега, мислио је да би 
 хајдук без големих бркова кроз које се провиде токе на прсима и без оружја за појасом!..{S} Па 
 распали се, попустили, те се испод њих провидили и стопе и закрпљене ивице од чарапа.</p> <p>— 
оз дроњке оне што су још висили на њима провидило се голо, изгребано тијело; из рањавих, напола 
вала им мајка, која је, огрнута лахким, провидним чаршафом, весела, разуздана, као на крилима п 
а дигне главу и да ме отворено погледа, провири мало из димија и пријекорно запита:</p> <p>— А  
н пенџер на ћошку и нечија глава као да провири напоље.{S} Наскоро иза тога и канат се на врати 
боље, стаде покрај пенџера, отвори га и провири напоље.</p> <pb n="236" /> <p>— Ништа нема — ре 
але по тлима, а испод разгрнутих пешева провиривале им танке пушчане цијеви и сијевали сребрни, 
исиле о ункашу, са бисагама из којих им провиривале некакве крпе, са <pb n="319" /> теркијама н 
опуту на распалим опанцима, из којих му провиривали каљави, трули остаци од чарапа и црни, испу 
лаком, црвеном кабаницом, испод које је провиривао чибук с лулом и мрка цијев дугачке шишане... 
, повезала је, те јој само нос испод ње провиривао; погледа никако ни одвајала није од мангале  
ју изићи, али сам из радозналости често провиривао кроз <pb n="280" /> пенџер и гледао их како  
ела окупљати <pb n="228" /> око врата и провиривати иза каната, мислећи зар да је теферич некак 
и је њему?.. — помислих и кришом почнем провиривати кроз лишће, у нади да ћу га видјети, опазит 
S} Низ бедре ми висе дроњци и голо месо провирује испод њих; на кољенима испуцала чоха,повила с 
буклије, а из теркије, покрај кабанице, провирују кахвени ибрици и златасти зарфови од филџана. 
ћи туђе момке да застају пред вратима и провирују кроз кључаницу.{S} Чинило се као да читава ку 
 <p>— Ђе сам ово? — питао сам сам себе, провирујући кроз шибље.</p> <p>У жељи да се увјерим јес 
врху склопила и начинила као мало кубе, провучем се некако, сав изгребан и одрпан, кроз шибље и 
 и за вечером, а да готово ни ријечи не проговоре једно другом.{S} Ја се уопште и не сјећам да  
не смију, камо ли да се с њим састану и проговоре.</p> <pb n="277" /> <p>Али Хасан, као и отац  
лку поче се љуљати и говорити нешто.{S} Проговори затим и ситан женски глас, зазвони као сантур 
.</p> <p>— Једи!..{S} Што не једеш?.. — проговори хоџа, па и сам отре браду махрамом и измаче с 
.</p> <p>— Данас ћете у мене на ручак — проговори меко.</p> <p>— Кад не можеш јарана дочекати у 
 дочекавши што му се пружила прилика да проговори, посвађа се, извиче. — Јесам ли ја међед јали 
ње ме пратило читавим путем.{S} Нико да проговори лијепе ријечи са мном; нико да се заустави ма 
рвићу?..{S} Зар тако, момче? — тек сада проговори Хајкуна и испрси се према њему, спремајући се 
и...</p> <p>— Нек је хвала Алаху кад ти проговори, а макар врата и ђаво однио! — дочека хоџа и  
 сједили отрага, иза леђа му, и отежући проговори:</p> <p>— Донесите им, ђецо, мало млијека...< 
p>— Сад ће ручак...{S} Одмах... — благо проговори Сулага, који се био одвојио од нас и отишао у 
 ме, поносито зазвеча сабљом и набусито проговори:</p> <p>— Хајде...{S} Зове те бимбаша...</p>  
и ти!..</p> <p>Мајка опет пође да нешто проговори, приступи му, али је он немилосно зграби за р 
 <pb n="317" /> <p>— Хајде — напошљетку проговори он тихо, пригушено, па забаци пушку на раме.  
е сваком ко гласније о њима ружну ријеч проговори, ко их по злу помене.{S} Комшије су, пажљиво  
, истукао.</p> <pb n="278" /> <p>Па, не проговоривши више ријечи, још брже кренуо би напријед,  
дно свако опирање и затезање.</p> <p>Не проговоривши више ријечи, опет ломећи се, зијевајући и  
глади по глави, да помилује; ако би што проговорили, говорили су благо, тихо, њежно, као са бол 
ко пута хтио сам отићи да је видим и да проговорим с њоме, али, као за инат, никад је нијесам м 
на, а нити могу да се приберем, нити да проговорим.{S} Погледах и — опет легох, окренух се на д 
спуцаним опутама.{S} Читавим путем није проговорио ријечи: само је мумољио, пјевуцао нешто.</p> 
во да речем, изледало је као да је он и проговорио само због <pb n="216" /> тога: да их све дов 
висујући гласа. — Да нијеси више ријечи проговорио!..</p> <p>Његова хладноћа раздражи ме, распа 
ила је у плач.{S} Ништа више није знала проговорити, ни објаснити ми. </p> </div> <pb n="267" / 
{S} Не хтједе више ни отворити очију ни проговорити.{S} Ћутао је као заливен...{S} И није ми пр 
ао сам као укопан и нијесам знао ријечи проговорити.{S} Чудна слутња нека, необичан, јак страх  
о није смио дахнути у кући, нико ријечи проговорити.{S} Свак ко је морао <pb n="245" /> каквим  
ити нешто испод душека.{S} Ни ријечи не проговорише једно другоме, нити се за здравље упиташе.. 
ијебила.{S} Погледавши једно у друго не проговорише ни ријечи; само се поздравише лаким климање 
ињи, како је он, бабо, још и сад мучи и прогони, како ни сад неће да је остави на миру.</p> <p> 
њоме.</p> <p>— Па лијепо... лијепо... — прогунђа. — Кушаћемо...</p> <p>Зулфага се лукаво осмјех 
, него га је умолила некаква ти тетка — прогунђа Ибрахим ефендија у браду. — А имао је и пара и 
<p>— Па... знаш... доста сам био овђе — прогунђа суво, дајући ми знак руком да му се не примиче 
 и он посрну, паде.</p> <p>— Ништа је — прогунђа стискајући зубе и жваћући чађаве бркове који м 
 дај!..</p> <p>Хасан стиште зубе и опет прогунђа нешто.{S} Не хтједе је ни погледати.</p> <p>—  
ијесу више могле довршити...</p> <p>— А прогутале нам сву готовину и све кметове!..</p> <p>Ибра 
 припремали се за обрану.{S} Трговци су продавали робу под оружјем, оружане занатлије радиле о  
е он ствари боље уредио, не би се ништа продавало.</p> <p>— <hi>Он</hi> није уредио?..{S} Он?.. 
о је, богме, грабило и ствари из куће и продавало их, само да и оно <pb n="221" /> дође до пара 
ава из старих, великих казана бакрених, продавао им некакве ситнице и мијењао с њима за барут,  
свакога кога су опазили са зембиљем, па продавао робу или не продавао.{S} Почеше тјерати дјецу  
ли са зембиљем, па продавао робу или не продавао.{S} Почеше тјерати дјецу макар чију, гонити их 
ног истог Јована, који је некад са мном продавао робу по махалама и хтио отворити дућан, а који 
ила зембиље свакаквим стварима и почела продавати: које дијете имало нешто новаца уложило их св 
уком да је само њему, Јовану, дозвољено продавати робу из зембиља и да му од сада у томе нико с 
 новим пословима и грађевинама нашим, о продаји кметова и о новцима.{S} И макар што су ми одгов 
нагонећи их да свраћају и по касабама и продају касабалијама.</p> <p>Нијесам се ни облачио, ни  
те кад их продамо?..{S} Ја бих их давно продала...</p> <p>Зулфага отегну шијом и чудновато узви 
— Давно...</p> <p>— И ти заповиједаш да продам?</p> <p>— Заповиједам да продаш све кметове што  
>— Пуно.</p> <p>— Па какве штете кад их продамо?..{S} Ја бих их давно продала...</p> <p>Зулфага 
P19132_C10"> <head>X</head> <p>Пошто је продао неколико кметова и новце предао мајки, Зулфага з 
ли хајдуци, нити је кмете онако јефтино продао, ни у грађевине онолико утрошио...{S} Све, све,  
аду, варају...{S} Да је то моје, ја бих продао...</p> <p>— Одмах?..</p> <p>— Ама, каква је моја 
тово плачући. — Да је моје ја... ја бих продао неколико кметовских кућа...</p> <p>Непоштени су, 
ролете као и готовина. — запита јаче. — Продате ли кметове и земље, шта ће с њиме бити?</p> <p> 
едаш да продам?</p> <p>— Заповиједам да продаш све кметове што краду, макар их било педесет...< 
ући на њега.</p> <p>— А ти баш хоћеш да продаш кметове, ханума? — запита испрекидано, премећући 
гој држи пушку, па нас, онако загрљене, продире чудним једним погледом, погледом каква сам још  
неколико пута мирно одбацивала кошуљу и продријемала мало, а да је ни прекорио није, ни подругн 
јетио ножем, снажно га ухвати за руку и продрмуса њиме.</p> <p>— Ето!</p> <p>И, опаливши му два 
осно и дође ми да га гурнем у ребра, да продрмусам мало. — Мени није до чекања...</p> <p>Он као 
 <p>— Јади га знали... а, глад ми, ево, прође... — шапну Хасан растегнуто и збаци струку са себ 
е морао <pb n="245" /> каквим послом да прође авлијом, да донесе што, ишао је на прстима лагано 
 на појасу и обореном главом чекали док прође поред њих, не гледајући један на другога, не шапн 
пред бимбашу, на суђење.{S} И све олако прође.</p> <p>Повалише нас, једнога за другим, преко не 
жани, носећи пуне боце ракије у рукама, прођоше чаршијом.</p> <p>— Ено их, — рече, — и оружаних 
а не примимо? — запитах као чудећи се и прождирући је погледом. — Рашта?..</p> <p>— Немој... мо 
е, занимљивије.{S} Човјек који је много проживио, много путовао и много читао, — читао је чак и 
 ноге на ногу и из све снаге дувајући у прозебле руке да их загријемо, — слушали како у даљини  
х не би какав непозвани гост изненадио; прозоре и пушкарнице на зидовима зачепљали су јастуцима 
ешити се...{S} У томе часу опет ми онај проклети зец паде на памет, а с њиме и злокобљење Хасан 
адежно сам гледао за њима како измичу и проклињао, страшно проклињао.</p> <p>Кашње ми дошло да  
а њима како измичу и проклињао, страшно проклињао.</p> <p>Кашње ми дошло да насрнем на кога, да 
трче дјеца, а на другој заптије и како, проклињући <pb n="222" /> једни друге, гађају се камење 
зе хоџа.{S} Вукао је за собом, грдећи и проклињући, дерана једног мојих година, који се силовит 
ацао у дућане подругивача, кроз плач их проклињући и псујући немилосно!..{S} Стид ме и сад да п 
Неколико пута сам их видио како заједно пролазе чаршијом, у живом разговору, и, како је изгледа 
за канатом сакривена.{S} Мени се барем, пролазећи туда, увијек причињавало као да осјећам њезин 
хом и с фењерима о пушкама, по два пута пролазили су поред нас, ишли, враћали се, силно трајући 
Поинатио бих се чак и са људима који су пролазили и гледали у ме.{S} Чинило ми се да се и они п 
прича и, док је Хасан испред мог дућана пролазио оборене главе, као постиђен, Зулфага је, накла 
е сакривам.{S} Зулфага ми неколико пута пролазио испред дућана весео, насмијан, задовољан, а ок 
 њему, узносити га.</p> <p>Кад би увече пролазио махалама нагиздан, обучен, пребацивши, по обич 
 кад сам понекада ишао Сулагиној кући и пролазио сокаком, она као да је пазила на ме, као да ме 
 звјерајући унаоколо.</p> <p>И опет сам пролазио даље, бјежао управо, а читав сокак иза леђа ми 
ила није колико Зулфаги.{S} Свако јутро пролазио ми он испред дућана, ишао међу комшије, састај 
о други, поздрављао се са свима и одмах пролазио у прочеље, гдје је нарочито за њега намјештена 
ратима кроз која би могли товари сијена пролазити, његов мрки, мишасти кров са неколико оџаке н 
мишљен и забринут, не осврћући се ни на пролазнике који ме поздрављали, <pb n="346" /> ни на ко 
до, помамно, зацењујући се, те се многи пролазнини почеше освртати и гледати ме зачуђено. — Роб 
 <p>— А шта ће овом остати, ако и добра пролете као и готовина. — запита јаче. — Продате ли кме 
аге баци према мени нож који, фијучући, пролети ми готово поред ушију и оштрим врхом зари се у  
<p>Шикну куршум кроз ваздух и као да ми пролети изнад главе.{S} Од страха ми испаде пушка из ру 
рвављеним очима. — Ја сам ратов’о и крв пролијев’о, зарадио сам и бољу башчу.</p> <p>Сулага, ја 
ек части, позива, нуди.</p> <p>Кахва се пролијева — кажу, духан се просипа, дукати се бацају ка 
ме</hi>!..{S} Ево и крви, ако треба, да пролијем за те...{S} Ево свега...</p> <p>Чак и кад бих  
овитлајући, лепршајући, звекећући...{S} Пролијећу, врте се, расипљу, расту...</p> <p>Пушке се п 
пјесму допјева...{S} Колико ли сам суза пролио због тих подругачица!..{S} И колико сам камења н 
ти колико се разрасла, колико развила и прољепшала!..{S} Бледуњаво лице њезино сад је испод шам 
лица, које је било ведро и свијетло као прољетње јутро, разлијевао мек, благ осмијех, рашчешљан 
вуче према вратима, на друго мјесто.{S} Промијени јорган и јастуке, растресе их.{S} Леже.</p> < 
 часа учинило ми се да је неколико боје промијенио, — са широко отвореним устима и необично раз 
 су стари...</p> <p>А он, ето, ни длаке промијенио није...{S} Хунцут остао хунцут...</p> <pb n= 
..</p> <p>Ни пошље смрти бабине није се промијенио.{S} Само је из собе препртљао у коњушницу, б 
злоге и као да му се свиђеше.{S} Пошље, промисливши се мало, опет се загрија и опет ме поче наг 
днога дана настаде у хоџиној кући чудна промјена нека.{S} Ни хоџа, ни хоџиница, ни Хасан, ни Ха 
ног каната каквог, стидљиво и поплашено промолила понека глава дјевојачка, заустављали смо се о 
зарадила да ме осуде? — рече изнемогло, промукло, блесаво нас гледајући као да се буди иза сна. 
301" /> <p>— Шта? — запитам га буновно, промукло, не отварајући очију. — Куда?</p> <p>— Хајде.. 
м најгори чојек на свијету, — гунђао је промукло, погледом тражећи Хатиџу и окрећући се према њ 
та и ту застаде...</p> <p>— Само — рече промукло — пустићеш ме да и данас очистим оружје и исти 
<p>— Видиш... не могу даље, — одговорим промукло, испрекидано, дашћући. — Не могу...</p> <p>— У 
> <p>— Оставите се кавге, људи! — викну промукло, а руке које је раширио дршћу му. —— Оставите  
х и на мегдан зазивати и подвикивати до промуклости...{S} Они се и не осврнуше,..</p> <p>Изнена 
Шта ти фали?</p> <p>— Осман ме ’сује, — промуца Зулфага отегнуто и поче комешати раменима. — Ос 
и обгрлила ме и некако збуњено, сметено промуцала:</p> <p>— Спремај се...{S} Ићеш у Сарајево... 
се. — Једи, болан!..</p> <p>— Не могу — промуцах снуждено. — Не једе ми се... .</p> <p>— Не јед 
 их он, онако бистар и проницав, некако пронаћи и ухватити, да ће им први ући у траг.</p> <p>Је 
кривљену стреху, било нам је као да смо пронашли нови свијет неки, дворе вилинске, о којима нам 
викну заносно — кад уљезем у Сарајево и пронесем главу људску на ножу, па се крв циједи и низ н 
до увјерени да ће их он, онако бистар и проницав, некако пронаћи и ухватити, да ће им први ући  
ти. —</p> <p>— Крвниче!..</p> <p>— Кућа пропада... а ово је преша...</p> <p>— Шути...</p> <p>—  
 <head>VII</head> <p>Да нам не би имуће пропадало и забаталило се, мајка по препоруци некакве с 
> <p>— Шути...</p> <p>— И свијет зна да пропадамо и прича о том...</p> <p>Мајка застане.</p> <p 
о је, бива, Алах наредио, те сте почели пропадати, те вам све иђе наопако, томе... томе, опет,  
ду, остављена, запуштена, готово сасвим пропала.{S} Бабу је необично хвалио и ковао у звијезде, 
ово указујући зубе. — Тако је... ето... пропало све...</p> <p>Ја узнемирено почех шетати по соб 
. мучно је... не спасава се ова кућа од пропасти — тврдио је немилосно, савијајући хартије и гу 
 танак прамен дима.{S} Коњ узви главом, пропе се и хтједе да сврне, да узмакне.</p> <p>— Ха, со 
Чекај, да те мајка види...</p> <p>Па се пропе на прсте и пољуби ме у образ.</p> <p>— Слатки мој 
шали се с њима.{S} Натјерали их и да се пропију и у пићу да расплећу косе, бацају хаљине са себ 
г, отвореног пенџера, уз чије се демире пропињала дивља лоза, и, окренуте једна према другој, у 
ласто замрзнуто грање дивље лозе што се пропињало уз демире.</p> <p>Тек кад би које од нас од д 
е.{S} Коњи се усплахирише.{S} Почеше се пропињати, трзати и узмицати натраг, фркчући, стрижући  
с тобом могу — брзо се уплетала Хатиџа, пропињући се на прсте и наслањајући ми главу на раме. — 
на, милујући ме и притежући себи и сама проплака; у превијању и трзању оном осјетио сам како ми 
> <p>Чим сам остао сам у соби, опет сам проплакао.</p> <p>Жао ми бијаше мајке.{S} Чинило ми се  
и ли здрав?..{S} Шта ти је?..</p> <p>Ја проплаках, не говорећи ништа.{S} Топлина мајчиних прсиј 
љени и оружани, с напуњеним пушкама, и, пропустивши напријед момка, који је носио дугачки, муше 
устеж оној опазисмо како се испод нешто проријеђеног дрвља бјеласа узак искривудан као змија др 
водећи се за осталима, врачали, гатали, прорицали.{S} Гледали смо у мјесец, у звијезде, тражили 
умачили их.</p> <p>Ја, млад и загријан, прорицао сам да ће наша војска све покорити, уништити,  
{S} Макар што је каткада сасвим озбиљно прорицао е ће „свршити на вјешалима“ и називао га „угур 
или паметан, — налазио за потребно и да прориче понешто, тако смо и ми, поводећи се за осталима 
 <p>Кахва се пролијева — кажу, духан се просипа, дукати се бацају као марјаши...{S} Ко год хоће 
алећи робу све више и више почех и шале просипати и пецкати их...</p> <p>Пазарисмо.</p> <p>Чим  
оворе: како ништа немаш, како ћеш у њих просити...</p> <p>— Мучи!..</p> <p>И опет почне да бије 
руга, додадох пакосно:</p> <p>— Нијесам просјак.</p> <p>— Бабина крв...{S} Бабино дијете — осмј 
срџбу и наклањајући се, угибајући попут просјака. — Дај!..</p> <p>Нијесу ме ни погледали.{S} Ни 
гледали су као гомила јадних, одбачених просјака који су свратили да ту умру, издахну, а нипошт 
 је издаље изгледала као стара, немоћна просјакиња каква, у чађавом, дроњавом и подераном одије 
дном, лудом жељом да јој све те мерџане проспем, да их изгазим, смрвим и сатрем. — Да сам болес 
емирима рашчешљан широк зрак сунчани, — простирао се по тлима, оивичен са три стране рутастим,  
аборављена.{S} Да нас није било стид од простих чобана, још би искали.</p> <pb n="309" /> <p>—  
еко, готово тепајући — а сад нека ти је просто...</p> <p>— Зар? — цијукну Зулфага и разглави ви 
љемену, и као да је обухватао собом све пространство оно, сву „џамију Божју“...</p> <p>И одмах  
м, а мој душек премјести у своју собу и прострије управо покрај свог душека.{S} И већ прве ноћи 
бије тицу у лету, да кроз прстен јабуку простријели, име своје да за-пише куршумима на зиду, на 
 ће бити кише — опет ће онај одострага, протежући се. — Мене жица у раменима...</p> <p>— И грмљ 
ез поговора, дигоше се и чешкајући се и протежући одоше у колибу.{S} Брзо се вратише сашаптавај 
 Гладан сам — отегну Хасан зијевајући и протежући се устаде.</p> <p>— Па хајде...{S} Хајдемо... 
.</p> <p>— Хајде!..</p> <p>Зијевајући и протежући се једва се подигнем и сједнем у траву.{S} Св 
да? — запитам га у чуду, трљајући очи и протежући се. — Ђе?..</p> <p>— Хајде...{S} У хајдуке... 
драво...{S} И зарадовах се у том часу и протежући се извукох се из љесковине и стадох на чистин 
рсима и по обнаженим мишицама, чудно се протезала, ломила, увијала.{S} На ме, макар што сам је  
ли је ко и чуди ли се, поново се почела протезати, превијати, <pb n="259" /> кршити, састављају 
које од нас од досаде почело зијевати и протезати се, хоџа као да би се пренуо мало, тргнуо се, 
у.</p> <p>Поново поче на силу кашљати и протезати се.{S} Затим, опазивши мене, даде ми знак рук 
 вјерујем!..</p> <p>— Немој, Смајиле, — протепа она меко, мазећи се. — Не знаш ти...</p> <p>— О 
p> <p>— Освети ми се!..{S} Гони ме!.. — протепа молећи, заставши преда мном са раширеним рукама 
пусти ми руку на раме и тихо, развучено протепа:</p> <p>— Ти долазиш због Зулфаге, је ли?..</p> 
, ни поцупкао на кољену, ни обгрлио, ни протепао ми што.{S} Ако бих кадгод посрнуо, обрезао се  
еним.</p> <p>Одмах су почели и да вичу, протествују.{S} Назваше ме лацманом, Швабом, Чифутом, к 
 кривца и тиме ми онемогућили сваки рад против њих.</p> <p>И, ни сам не знам како, опет ми рука 
мени се чини да је уз онога ко се дигне против зулума и неправде...{S} Није ли данас, сјутра ће 
ћи зар да сам себе осоколим и раздражим против њега, — почео сам се као и љутити и пребацивати  
са...</p> <p>Зулфага по обичају нити се противио, нити се бранио.</p> <p>— Јесам крив... јесам  
ће на сокак, у махалу.{S} Узалуд сам се противио, копрцао, отимао.</p> <p>Ништа није помагало.{ 
н био најприсебнији.{S} Он нити је хтио противити се заптијама, ни бјежати, ни узмицати.{S} Не. 
се и окрену и као да хтједе јуришати на противника.</p> <p>И — намах застаде.</p> <p>Упознавши  
 и оно <pb n="221" /> дође до пара и да протргује.{S} И како је свако, по примјеру Јованову, из 
ну мени, да ми све то, макар и укратко, протумачи:</p> <p>— Ето, то ми је Хасан, једини син, —  
> <p>— Ништа је то — рече развлачећи. — Проћи ће...</p> <p>— Ама ја нећу даље...{S} Не могу — д 
уд!..</p> <p>— Учи се сама, па ћеш боље проћи него ми је мајка прошла — одговарао сам, измичући 
инући се шта ће са мном бити ни како ћу проћи.{S} Није се чак ни кашње, кад је опасност минула, 
 дјецу.{S} Дубоке је књиге, —— рекоше — проучио и зна све јазије и законе у прсте, па би хтјели 
 <p>И, из чудног ината неког, и мени се прохтједе да запјевам, да пустим глас.{S} И, изазивајућ 
римичући се.</p> <p>— Тхе... сврби... — проциједи он кроз зубе све се више мргодећи. — Не тражи 
здрављао се са свима и одмах пролазио у прочеље, гдје је нарочито за њега намјештена била шилта 
 што сам стајао баш поред собних врата, прошао је поред мене и очешао се лактом о моју антерију 
а је и мене волио много.{S} Никад не би прошао а да ме не омилује и не штипне за образ.</p> <p> 
Бјежи одовлен — рече брзо. — Јефтино си прошао.</p> <p>— А оклен ти?..</p> <p>— Ништа не питај  
ad> <p>Кад сам испричао Сулаги како сам прошао код Ибрахим-ефендије, ни мало се није зачудио.</ 
јавно, отворено.{S} Сада су, —чим би он прошао</p> <p>—— сви се понизно уклањали с пута, измица 
и на миру, нити ме штедјели.{S} Кад бих прошао чаршијом, са јараном којим, беспослене дућанџије 
..</p> <p>И, спустивши ми руку на раме, прошапта:</p> <p>— Баш ми је драго што је твој јаран!.. 
 и брзо изгура из собе.</p> <p>— Иђи! — прошапта стењући, испрекидано. —</p> <p>Бјежи од зла... 
.</p> <p>— Зулфага ће ти се осветити, — прошапта пригушено, — и... и раставиће те са Сулагом... 
амисли.</p> <p>— А и вечерас ће доћи, — прошапта.</p> <pb n="374" /> <p>— И вечерас?</p> <p>— С 
— А сад... рекоше... да си погинуо... — прошапта узбуђено.</p> <p>— Не бој се...{S} Ево ме...</ 
> <p>— Чувај се!..</p> <p>— Шта је?.. — прошапта она преплашено приљуби се уза ме. — Шта?..</p> 
ри: држиш ли ријеч?..</p> <p>— Држим. — прошапта момче да се једва чуло и некако поплашено, бле 
<p>— А мени опет жао што сам му рекла — прошапта тихо, пригушено. — Ето, жао ми...{S} Макар и г 
у, при дну сокака.</p> <p>— Нико нема — прошапта узбуђено, па застаде мало и спустивши пушку на 
ти.</p> <p>— Бојим се да нас не опазе — прошапта.</p> <p>— Па шта је?..{S} Нека опазе...</p> <p 
, да сам је ја убила и зажалила на ме — прошапта снуждено. — Јадна моја кумра!..</p> <p>Затим с 
 руку и снажно повуче.</p> <p>— Чекај — прошапта некако њежно, молећи, па разгрну фереџу и погл 
, искриви се.</p> <p>— Ја га се бојим — прошапта готово плачући. —</p> <p>Бојим га се...</p> <p 
...</p> <p>— А ја се за хајван плашим — прошапта стари забринуто, и попридиже се. — Вукови чудн 
 <p>— Нијесам ни знао да си се вратио — прошапта.</p> <p>— Нијесам имао времена ни да се јавим  
окорила му се...</p> <p>— Тако суђено — прошапта Сулага и поглади се по бради. — Воља Божја...< 
ица је!..</p> <p>Затим се окрену мени и прошапта:</p> <p>— Не дај Хатиџи да улази...{S} Препашћ 
— А зар га нијеси ти довео? — застиђено прошапта она уздижући обрве. — Зар није твој јаран?..</ 
 <p>Хасан ме дрмну за раме и полугласно прошапта:</p> <p>— Сјутра ћемо на друм...</p> <p>— Сјут 
 наклањајући и љубећи јој скуте, и тихо прошапта:</p> <p>— Ето...</p> <p>Па јој спусти на кољен 
 мој... мој... мој... и ја твоја — опет прошапта, па отрже струк феслиђена и поче ме шкакљити п 
и осмјехну се лукаво. „То кадија хрче“, прошапута окрећући ми се, па ме опет поче миловати по р 
у на прси и, спустивши ми усне на чело, прошапута гласом пуним стрепње:</p> <p>— Јеси ли здрав? 
="331" /> <p>— Нипошто не говори тако — прошапута покуњено. — Нипошто!{S} Треба да се преобучеш 
ама, па ћеш боље проћи него ми је мајка прошла — одговарао сам, измичући се.</p> <p>И ништа смј 
о меко, питомо, сажаљевајући.{S} Ако би прошли поред мене, свако је застајао мало да ме поглади 
/p> <p>„Никако“ одговори сељак љутито. „Прошли су сретни земани кад се лијепо живјело“...</p> < 
 самујем...{S} Ни читаво по сахата није прошло откако смо се раставили, а мени се одуљило као д 
рћући бројанице. — Хвала Богу, кад није прошло горе...</p> <p>Тиме као да је пресијецао сваки д 
им!..</p> <p>И погодила је.</p> <p>Није прошло ни пуних двадесет дана откако се почео припремат 
емилосно, готово крвнички хватате ме за прса, обарала ме и, вадећи испод басамака дугачку шибу  
, дочекивали су насред пута, хватали за прса и шамарајући питали имају ли каквих веза са усташи 
а је заустављао, обгрлио их и привио на прса и док су се оне отимале, ударале га и гребле по ли 
цам, загрцам.{S} Спустивши јој главу на прса све је јаче почех притезати себи, привијати.</p> < 
ега, уз кољено му, спустила му главу на прса и, увијајући се, умиљавајући, чупкала га за браду  
на пенџере, откривале се и ударале га у прса китама цвијећа, чеврмама, наранчама.</p> <p>— Крша 
 Најпошље га Стојанова пушка погодила у прса и раставила са бедевијом.</p> <p>— А тад? — запита 
х, — кресну Хасан поносито и удари се у прса. — Да видимо ко ће побиједити!..</p> <p>Хоџа презр 
 на »поштеној« одбрани и грухајући се у прса напомињао како пакосни свијет никако неће да призн 
Нијесам, мајко...</p> <p>Она се удари у прса и поче се климати.</p> <p>— Хаљине ми кажу све...{ 
 трчала у сусрет и снажно га гурнувши у прса обарала на калдрму и почела газити, тући, немилоср 
ламтити; стас постао виткији, облији, а прси набрекле, наједрале и јечерма на њима као да почел 
 зајеча он испрекидано, хватајући се за прси. — Ах... нијесам глух...</p> <p>— Ама дошао сам по 
</p> <p>Па ме обгрли, приви ми главу на прси и, спустивши ми усне на чело, прошапута гласом пун 
 њежно, постиђено и наслони ми главу на прси, — вазда ме зове...{S} Једном иште: „Дај чашу воде 
 криво?</p> <p>— Кад сам узела кумру на прси, — настави Хатиџа живље, не дижући главе — и почел 
што, <pb n="328" /> одјекну ми кроз све прси и као да застаде, скамени се у гркљану.{S} Затим к 
уцмаста задовољна лица и јаке, забрекле прси њихове.{S} Не узбуни се нити узнемири ниједан, мак 
ошуља, или падали на снијежне, обнажене прси, прекривене дугим низама бисера и дуката, који су  
рекривала <pb n="268" /> широке космате прси све до појаса, рашчешља је и некако мукло, отегнут 
, рашчешљана брада повијала му се преко прсију као прамен дима, а топао, широк поглед блудио је 
 не говорећи ништа.{S} Топлина мајчиних прсију и глас њезин, мек и звонак глас, измамише ми суз 
ева за појасом, са позлаћеним токама на прсима које су необично одсијевале и прелијевале се пре 
мих бркова кроз које се провиде токе на прсима и без оружја за појасом!..{S} Па су хајдуци и ка 
хати ни преломити.{S} Позлаћене токе на прсима, оружје оно и фишеклије причвршћене о појасу сви 
 одговори он мирно, прекрстивши руке на прсима и пресамитивши се. — Не могу ја више овђе.</p> < 
ма, и почну пуцати затегнуте јечерме на прсима, и димије се опусте и почну заплетати око нога,  
ући — замуца она ломећи се, а дукати на прсима звекећу, звекећу, — у дому...</p> <p>— Шта?..</p 
ицом на глави, са раздрљеном кошуљом на прсима и са гаћама чије ногавице нијесу допирале ни до  
озом око главе, са златним копараном на прсима и широким, тешким појасом, о коме је висила шаре 
ало оружје и раскопчавајући антерију на прсима ради лакшег дисања. — Ни корака даље...</p> <p>— 
нажно раздера златом везену антерију на прсима и примаче се:</p> <p>— Е удри, ђевојко, — викну  
м замахом руке саставила би и кошуљу на прсима и спустила рукаве низ мишице.{S} И обоје се неко 
>Па се опет исправи, раскиде јечерму на прсима и указа на усахле, смјежуране, објешене дојке, к 
да по трави, по калдрми, по широким јој прсима и јаким, гуштерастим бутима.</p> <p>Арнаутин она 
на грчина као да ми се разли по читавим прсима, по носу, устима, свуда.{S} Брже боље испљунух с 
таде мало, почеша се по упалим, мршавим прсима, — сва му се ребра могла избројати, — па се окре 
спуштеном косом што јој падала по голим прсима и по обнаженим мишицама, чудно се протезала, лом 
а се све више ширила по јаким, косматим прсима његовим...{S} Хоџиница је неколико пута мирно од 
наргиле; ударала по лицу, по леђима, по прсима, свуда.</p> <p>И кад би се подигао и почео бјежа 
 /> се окретала око мене и пипала ме по прсима, по раменима.</p> <p>— А сад... рекоше... да си  
ијатна топлина нека поче разлијевати по прсима, по читавом тијелу.{S} И, тога часа, дође ми да  
вање мора прекинути.{S} Додуше овдје, у прсима, као да ме гризло нешто, пекло ме.{S} Неко као д 
о обичају, накриви главу и, држећи мали прст на устима, меко, наивно запита:</p> <p>— Шта сам т 
— Говори! — викну Хајкуна јаче и спусти прст на обарач.</p> <p>Момче поче муцати нешто, гунђати 
ну се Сулага вртећи главом и, одигнувши прст, удари ме по носу. — А ја знам да треба...{S} Кад  
..</p> <p>И полако, пажљиво завучем јој прст под кратку, затегнуту јечерму и почнем шкакљити.</ 
И гладан си био, можебити, и... — Метну прст на уста и застаде мало. — А и сад си гладан! — вик 
има: по канатима се нахватала прашина с прста дебела.</p> <p>— Зар ме овако дочекујеш? — запита 
 те мајка види...</p> <p>Па се пропе на прсте и пољуби ме у образ.</p> <p>— Слатки мој!..{S} Ше 
Зулфага се лукаво осмјехну, одиже се на прсте и поче шаптати нешто.{S} И хоџа поче шаптати.{S}  
рзо се уплетала Хатиџа, пропињући се на прсте и наслањајући ми главу на раме. — Среће своје...  
аспаљене, ударе у дахире, уздигну се на прсте им, затресавши бујним коврџастим чупима и измахну 
ао, досјетио сам се.</p> <p>Па помијеша прсте у браду и поче је чупкати.</p> <p>— Нијесам ни зн 
 намршти се.{S} Бербер немилосно забоде прсте у рану и као да нешто тражаше.</p> <p>— Боли ли?  
мјери и мене и Зулфагу.{S} Затим завуче прсте у густу, неуређену риђу браду која му прекривала  
изненађена, пљесну рукама и поче ломити прсте.</p> <pb n="330" /> <p>— Шта је то?..</p> <p>— Ни 
а.{S} Само га је пажљиво слушала ломећи прсте, отирући руке о бошчу,</p> <p>— иако јој биле чис 
тити!.. — узвикну она очајно, па ломећи прсте, спусти се испод зида и удари у плач. — Ето...</p 
љајући руке високо изнад главе и ломећи прсте, а танка кошуља све се више затеже, припија уз ти 
 рече покуњено, снебивајући се и ломећи прсте. — Нијесам могла срцу одољети да не дођем, да...< 
м — одговарао је ватрено, поново ломећи прсте. — Не вјерујем, брате...{S} Чудим се само како се 
непрестано се мргодио, непрестано ломио прсте и прекидао ме узвицима:</p> <p>— Хајинин!..{S} Ха 
<p>Затим збаци обућу с нога и погледа у прсте,</p> <p>— Их! — рече зачуђено, чешкајући се по гл 
е — проучио и зна све јазије и законе у прсте, па би хтјели да им то и дјеца науче.</p> <p>И до 
тресе нешто духана на длан, узе га међу прсте и поче потпрашивати...</p> <p>— А сад ће и Хасан  
како може да убије тицу у лету, да кроз прстен јабуку простријели, име своје да за-пише куршуми 
илија.{S} Оних големих, дебелих, модрих прстенова испод очију као да сасвим нестаде; руменило ј 
естрашено узвикнух опазивши како ми сви прсти набрекли, расцвали се, испуцали, а скорена крв, ц 
трули остаци од чарапа и црни, испуцани прсти.</p> <p>— Не чуди се што сам га нашао — рече кроз 
као сулуд, тапшао је по врату и сапима, прстима рашчешљавао дугу, свилену гриву и тепајући и ла 
а.</p> <p>Он одиже руку у вис и запуцка прстима.</p> <p>— Замисли, болан, како ће то бити, — ви 
на устаде, повири на врата и полако, на прстима, врати се.</p> <pb n="331" /> <p>— Нипошто не г 
рође авлијом, да донесе што, ишао је на прстима лагано, тихо, старајући се да ни трава не зашуш 
јетар нагонио на очи; погладио бркове и прстима <pb n="382" /> рашчешљао браду, па мирно сјео н 
је се, скочи и, ширећи руке и пуцкајући прстима, и сама као да почне поигравати, цупкати.</p> < 
и говорити — каже увријеђено, ударајући прстима по камењу. — Ругаш ми се.</p> <p>— Не ругам ти  
киљио у њега, загледао, тврдим, жуљавим прстима пипао оштрице, трљао га, уређивао, чистио.</p>  
врјаше и заиграше под малим, ружичастим прстима њиховим, а витлови са бехаром својим почеше се  
о, премећући велике жуте бројанице међу прстима. — Говоре тако.</p> <p>— Тако и јес’ — потврди  
 листиће, нагло их почнем мељавати међу прстима и трпати у уста, жвакати.{S} Чудна грчина као д 
, гунђајући и мргодећи се, извади нож и прстом му поче опипавати оштрицу.</p> <p>— На знам шта  
а очи — рече тресући главом и пријетећи прстом. — Сад ћу имати посла...</p> <p>— Их, баш сам лу 
о готово вриснули од радости и, упирући прстом тамо према ватри а не говорећи ништа, гледали см 
ако као што ме и хоџа одигнуо.{S} Зовну прстом Хајкуну да и она опипа.</p> <p>И, макар што ми н 
— У овој ти кући нема више мјеста...{S} Пртљај...</p> <p>— Лијепо је то — рече Осман мирно опир 
јао је с причањем, опет одизао чибук и, пружајући Хајкуни да му напуни лулу и припали, лагано,  
азивши ме, остављала је посао, трчала и пружала ми руке, тражећи да јој изручим на изврнуте дла 
смиривао сам се одмах и опет према њима пружао руку и задављено стењао:</p> <p>— Дај!..</p> <p> 
<pb n="294" /> <p>Па приступи вратима и пружи руку дјевојчету, које као да се још ни сад није м 
стивши дим, превуче руком преко браде и пружи руку Сулаги.</p> <p>— Нек је сретно — рече отежућ 
ући и опирући се о пушку, приступи ми и пружи руку.</p> <p>— Збогом!..</p> <p>— Не дај! — узвик 
Чудо ћеш виђети вечерас!..</p> <p>Па ми пружи хоџину пушку и удари ме по рамену.</p> <p>— Буди  
едете...{S} Благо вама!..</p> <p>Па нам пружи духанкесу и отегнуто запита:</p> <p>— А куд сте п 
ешто и пљесну дланом о длан.{S} Па брзо пружи руке до иза каната као да би да ухвати, да затрли 
 се он опоро, једва дочекавши што му се пружила прилика да проговори, посвађа се, извиче. — Јес 
и (не жаљења, јер то чини још јаднијим) пружио си утјеху и огријао им душу, — говорио је кашње  
кали су и даље у ватру и шарали кратким прутићима по пепелу, <pb n="308" /> а ни загледали нас  
их очију као да се вјечито чуди нечему, прући се по трави потрбушке, одиже ноге у вис и, климај 
а засједе...</p> <p>Ја легнух по трави, прућих се.</p> <p>— Ти би, зар, да их дочекамо из засје 
 n="313" /> <p>Неколико поплашених тица прхнуше из шибља и цијучући и лепршајући крилима извише 
а је из сандука једног и хљеба и сира и пршута и, премјеравајући све да длану, дијелила нам, да 
ушманине, као да не знаш да те могу к’о пса избацити из куће одмах, овог часа...</p> <p>Зулфага 
>А подругачица, шала, подсмијеха, чак и псовака на мој рачун, било је премного и што год сам бо 
џере.</p> <p>Многе комшије и љутиле се, псовале што их будио иза сна и готово на силу нагонио д 
еиспавани, љутити, скакали су и викали, псовали, грдили што су могли жешће.{S} На више мјеста м 
и и свакоме бих плазио језик, ругао се, псовао.</p> <p>Што сам више осјећао глад постајао сам с 
ије да су га се бојали због тога што је псовао, пријетио, ударао.{S} Јок!{S} Он нити је имао об 
и се кљунићима, џавељали, цврчали.{S} И псовао сам, грдио ни сам не знам кога, на силу тражећи  
аве и бијесно почеше ударати камџијама, псовати.</p> <p>И опет пуче пушка.</p> <p>— Ха — раздра 
тскочи у страну, неко јаукну, неко поче псовати.</p> <p>Савладаше га, свезаше.</p> <p>— Шибајте 
вара! — опет заграјаше обојица и почеше псовати. — Нека затвара!..</p> <p>— Нећу!</p> <p>Авдо,  
и све брже и јаче ударао мотиком.{S} На псовке и примједбе разне није одговарао много, нити се  
час да се заспемо грдњама, пријекорима, псовком...{S} Хасан се још и држао некако и, кад сам се 
измахнуо био да ме ошамари и дочекао ме псовком.{S} Ни сам не знам како сам му измакао и куртал 
а, који су све гледали и наслађивали се псовком Османовом, стид га и од мене, од свега свијета. 
е за нападај!</p> <p>— Зар...</p> <p>—- Пст... да не чује когод...</p> <p>И мучке, прикрадајући 
— чух, у неко доба, како ме зове Хасан, псујући и звекећући ми оружјем око главе. — Разбуди се! 
 подругивача, кроз плач их проклињући и псујући немилосно!..{S} Стид ме и сад да причам о томе! 
а је грло служило, — а био је грлат као пудар, — застајао пред свачијим вратима и звао укућане  
вудаст млаз крви, која непрестано цури, пуже, гамиже, тече. — Шта је по Богу?</p> <p>— Боље би  
вратима.{S} Застаде пред прагом, рашири пуке и препријечи ми пут, тресући чупима, осмјехујући с 
агине куће, мени се чинило као да трчим пун сахат један.{S} Примицао сам се вратима, гледам у њ 
ше сашаптавајући се и носећи међу собом пун шкипић млијека и један поголем хљеб, којим би, како 
и више извијао и поигравао освјетљујући пуна, буцмаста задовољна лица и јаке, забрекле прси њих 
, — трагови суза, — спуштале јој се низ пуначке руменкасте образе и још свјетлуцале, нос при вр 
им коврџастим чупима и измахнувши голим пуначким рукама изнад главе, пусте глас и почну се окре 
њезиним, а, обвијајући јој меко, топло, пуначко, тијело и мени се пријатна топлина нека поче ра 
чуђено, а низ мерџана, опружен низ малу пуначку <pb n="371" /> руку готово до лакта, прелијевао 
половина остајала у сјенци и црнила се; пуне, жилаве, снажне мишице добиле им чисто бакарну бој 
дића, који, нагиздани и оружани, носећи пуне боце ракије у рукама, прођоше чаршијом.</p> <p>— Е 
>Кад би нам дошао џепови му увијек били пуни ораха и љешника а иза појаса увијек се румениле по 
а мени више остане, да моја чинија буде пунија.</p> <p>По томе сам одмах и познао да се морало  
сад је испод шамије изгледало руменије, пуније; црне очи почеле јој горити, пламтити; стас пост 
и њих чистили, поправљали.{S} Узгред су пунили и фишеке и гурали их у фишеклије, које им биле п 
околи да поново напуним уста травом, да пуним и да гутам, онако, не жваћући.</p> <p>Стиснуо сам 
</p> <p>Тада, чупајући шамију, са очима пуним суза, поново се враћа кметовима.</p> <p>— Радите  
, обучени као да су у сватове пошли, са пуним чутурама, које им, објешене о кајишу, висиле о ун 
а не бијаше најпријатније растати се са пуним чинијама и са духаном.{S} Али и оне, видећи да се 
тивши ми усне на чело, прошапута гласом пуним стрепње:</p> <p>— Јеси ли здрав?..{S} Шта ти је?. 
говарала...</p> <p>Враћајући се кући, с пуним њедрима цвијећа и слаткиша, сви смо били весели,  
девију, он чистио пушке, сабље, ножеве, пунио фишеке и припремао кремење.{S} То му управо био и 
амог натрулог, сламнатог крова кућњега; пунио се буха, испијао кахву која је заударала на чађ,  
вао, чистио.</p> <p>Једнако је и фишеке пунио и припремао кремење, надносећи суху, космату руку 
, улагивали.{S} Један му носио духана и пунио лулу, други носио жераву и припаљивао, трећи подм 
ши кући одмах би почео оштрити ножеве и пунио фишеке.{S} И распричао би се тада, необично се ра 
ћи ме, — сједио с њима, сашаптавао се и пунио фишеке.</p> <p>Ако се који од муштерија јавио да  
м пекао и износио, сам чистио наргилу и пунио је духаном.{S} Сам је брао и руже и китио шилту н 
и ханџији унапријед читав мој трошак за пуних пет дана, колико су, отприлике, мислили да ћу одл 
разних.</p> <p>Једанпут само задржао се пуних осам дана.</p> <p>Али, за чудо, мајка се и због т 
<p>И погодила је.</p> <p>Није прошло ни пуних двадесет дана откако се почео припремати, кад јед 
/p> <p>Она подиже главу, погледа ме.{S} Пуно, бијело лице освијетљено ватром, свијетлило се, бл 
ље.</p> <p>— Тежак је — рече мргодно. — Пуно ће јести.</p> <p>— Неће — брзо дочека Зулфага и по 
— А пуно краду? — запита брзо.</p> <p>— Пуно.</p> <p>— Па какве штете кад их продамо?..{S} Ја б 
 срца.{S} Одмах се разведри.</p> <p>— А пуно краду? — запита брзо.</p> <p>— Пуно.</p> <p>— Па к 
 Чуваћу их ја! — избаци Хасан оштро, са пуно самопоуздања. — Ноћиваћу код њих одсада...{S} Ако  
 својим новим пријатељима, хотимично са пуно похвала спомену и Зулфагу, прекидох га у говору и  
, бива, хтјела да покаже како се надала пуној, богатој кући, па се преварила?..{S} Или је хтјел 
ут гледам у тај врат и његова бјелина и пуноћа изненада освоји ме, замами.{S} Обузе ме жеља и д 
увши голим пуначким рукама изнад главе, пусте глас и почну се окретати, вртити, заигравати.{S}  
и. — Смајиле!..</p> <p>— Не питај!..{S} Пусти!..{S} Остави ме овако...</p> <p>— Сад си мој... м 
а могу.</p> <p>— Окушај!..</p> <p>Он ме пусти и измакну се.{S} Пођох посрћући и поводећи се.{S} 
 мјехове с маслом, сиром и кајмаком, и, пустивши још петеро шестеро јањади да се заиграју по ав 
вављеним очима од несанице, Зулфага, не пустивши ни да се уредим ни да прашину стресем, узе ме  
орити?..</p> <p>Тада је остајала у соби пустивши јаране да осамљени зијевају од досаде и да се  
ољити нешто, гунђати...{S} А чим сам је пустила и она полећела, он... опали из пушке и...</p> < 
 је оштрим ноктима загребла по мишици и пустила крв; затим, опазивши како цури, почела гребати  
ма ме и замамила вјешто и тек пред зору пустила ме да заспим, да се одморим иза толиког разгово 
ог, и мени се прохтједе да запјевам, да пустим глас.{S} И, изазивајући, хотимично насрнувши на  
јући да се отргнем. — Ништа!..</p> <p>— Пустио си Хасана...</p> <p>— Их!..</p> <p>И ја се грохо 
змишљаше нешто.</p> <p>— А како те хоџа пустио? — запита јаче, гледајући изнад себе у пешкир не 
јела јаче ударити или казнити жешће.{S} Пустити некоме да ти сазна тајну која је за чување, зна 
 љутито баци кесу у чекмеџу. —- То нећу пустити...</p> <p>— Немој ни мислити да сам те молио —  
таде...</p> <p>— Само — рече промукло — пустићеш ме да и данас очистим оружје и истимарим бедев 
бризнух у плач.</p> <p>Они заћуташе.{S} Пустише да се исплачем.{S} Хајкуна, милујући ме и прите 
ише по неколико папрених дегенека.{S} И пустише нас и робу нам повратише.{S} Само бимбаша за се 
ни љубости ни према коме...{S} Не може, пусто, никога да замилује...{S} И жену и ђецу кад бих и 
рваве?</p> <p>— Путем се изгребао...{S} Пут ружан био...</p> <p>— А хаљине?..{S} Куку!..{S} Сма 
ем и пријетећи Сулаги. — Ко ми стане на пут, тога ће и нестати.</p> <p>Док се однекуда појави и 
...</p> <p>— Јеси ли изненада кренуо на пут? — запитам након краће почивке, тек колико да не шу 
ха до уха.</p> <pb n="340" /> <p>— Први пут се прашта, а други пут се суди — откреса бимбаша ја 
S} Зачудо, учини ми се као да сада први пут гледам у тај врат и његова бјелина и пуноћа изненад 
 он таког видио!..{S} Ех!..</p> <p>Први пут споменула је њега, Зулфагу.{S} И одмах, по тим рије 
} Једном иште: „Дај чашу воде“... други пут: „Дај пешкир“... трећи пут: „Дај кахву“...{S} Хамид 
еча он и поче уздисати. — Дођи... други пут...</p> <p>— Не могу, ефендија, више долазити — откр 
томије и одмахну главом:</p> <p>— Други пут буди паметнији, — рече меко, готово тепајући — а са 
40" /> <p>— Први пут се прашта, а други пут се суди — откреса бимбаша јаче и руком ми даде знак 
ило добро...{S} Дај Боже, да буде други пут и боље.</p> <p>И не пуштајући ми рамена, изведе ме  
си ти овђе.</p> <pb n="395" /> <p>Други пут, опет, зауставља ме Хатиџа.</p> <p>— Да се договори 
е од мене... гоните ме“...</p> <p>Други пут, опет, тужила ми се како јој не да ни пјевати.</p>  
ки и пригушено грцање, јецање.{S} Сваки пут нешто као да би ме зауставило, задржало ту, нешто к 
ред чаршије пуцали, шенлучили.{S} Сваки пут када би наљегао погледао би ме испод ока, лукаво на 
слуге, по наговору њезину, морале сваки пут да одговоре е је нема, да је отишла некуд.{S} Бојал 
апиткивати о дому, о кући...{S} И сваки пут ме оставише без одговора.{S} Само би ме једним през 
и се мало и одмахнувши руком настављали пут.</p> <p>Јесу ли ме држали за скитницу каква, за лоп 
да сам пјан, раставише се и начинише ми пут.{S} Нико ни ријечи не рече, нико не опсова.</p> <p> 
о чистила некакве хаљине, препријечи ми пут и хтједе ме зауставити, али се брзо отргнем од ње,  
ред прагом, рашири пуке и препријечи ми пут, тресући чупима, осмјехујући се.</p> <p>— Погоди ко 
Могао сам се опет подигнути и наставити пут.</p> <p>Опет сретнем неколико људи.{S} Један иде на 
де“... други пут: „Дај пешкир“... трећи пут: „Дај кахву“...{S} Хамид ту, а мене зове...</p> <p> 
/p> <p>— Па није изненада...{S} На овај пут спремам се одавно — одговори безбрижно, отирући лиц 
узвикну Хатиџа још јаче и препријечи му пут. — Куда ћеш?..</p> <p>— Иђем... да више не дођем.</ 
 пазухом и с фењерима о пушкама, по два пута пролазили су поред нас, ишли, враћали се, силно тр 
 ишао доста често, — по једном и по два пута у неђељи, — ипак се са Хатиџом нијесам много саста 
 — прекиде ме и лукаво намигну. — Овога пута све је било добро...{S} Дај Боже, да буде други пу 
а чудна сјета, туга нека.{S} У неколика пута бијаше ми дошло да се сакријем куда, да побјегнем  
пјан, дремован, дембеласт, легао насред пута и препријечио им улазак у кућу!..{S} И још има обр 
се нијесу свиђали, дочекивали су насред пута, хватали за прса и шамарајући питали имају ли какв 
један.</p> <p>— Ти хајде с друге стране пута, — рече заповједнички — и не пуцај прије мене...{S 
 хајдуке.</p> <p>— Еј, рођо, јеси ли се пута зажелила? — питао је каткада бедевију, хватајући ј 
оружје.</p> <p>Кренусмо опет.</p> <p>Ни пута, ни стазе не зна ниједан.{S} Онако, насумце, лутал 
оцније, Хасан се два <pb n="315" /> три пута освртао и спремао се нешто да предложи, али чим је 
 се још најчешће сјећао.{S} Два или три пута написао ми је писмо, приложивши уза свако по некол 
 му подругљиво и за инат хакнух још три пута. — Таки ли си јунак!..</p> <p>— А ево да се кладим 
 ми опет почеше поклецавати.{S} Два-три пута пипао сам се и по њедрима и по џеповима, мислећи д 
ућана ми, те и њих чашћавао.{S} Два-три пута видио сам како је испружио шију, змијску главу при 
упустио у ма какав разговор.{S} Два-три пута и притрчавао сам им и смјешећи се почео их запитки 
 питања, подругачица.{S} Чак ме два-три пута на плач нагонили и кад плач није помогао, почео са 
уд.{S} Свраћао сам се и у хендеке украј пута и тражио: нијесу ли кириџије штогод заборавиле, ма 
уг и издигнувши уши, прескочи нам преко пута и брзо се изгуби у густежу, у шипражју.</p> <p>— Е 
 и постајући све немирнија.{S} Неколико пута чинило ми се као да ће га зауставити, зовнути.{S}  
а Хасаном и гдје се познао.{S} Неколико пута сам их видио како заједно пролазе чаршијом, у живо 
/p> <p>— Зашто га ружиш тако — неколико пута питао сам Сулагу, прекидајући причање. — Рашта?..< 
по неколико гроша џепашлука, а неколико пута слао ми и слаткиша и других понуда, које сам увије 
ишта...</p> <p>Хатиџа, која је неколико пута долазила до врата и враћала се, напошљетку као да  
сима његовим...{S} Хоџиница је неколико пута мирно одбацивала кошуљу и продријемала мало, а да  
хи, погане радње! — говорио је неколико пута, мрштећи се и отпљуцкујући у страну. — Трговац!..{ 
оз двадесет...{S} Превићемо је неколико пута.</p> <p>Пошто је бербер отишао, уљезе и Хатиџа у с 
ао се.{S} Пољубио јој и руку и неколико пута поклонио се до земље.{S} А већ сјутрадан стигао је 
 да се сакривам.{S} Зулфага ми неколико пута пролазио испред дућана весео, насмијан, задовољан, 
— морао сам поскочити, ђипнути неколико пута и нагло прихватити за алку једну, само да заустави 
>— Дај! — шиштао сам задављено неколико пута према неколицини путника, угушивајући и понос и ср 
ок!..{S} И сада, сваки дан, по неколико пута као да зачује: и коњски топот, и звеку оружја, и г 
рије, те се и они заклињали по неколико пута да ће га пратити у бој, да ће у ватру и у воду за  
х оставим на миру, и молили по неколико пута да оцу не причам о том, да се не потужим на кога.{ 
 је сваку за образе и љубио по неколико пута.</p> <p>И као побједник какав, накрививши фес над  
 пенџерске пазио је.</p> <p>По неколико пута опипавао их и кушао могу ли се преломити.{S} Чак и 
отмем, исправим.{S} И коракнух неколико пута и...</p> <p>Све поче дрхтати око мене, све поиграв 
ну.{S} Клепетање се понови још неколико пута и све јаче, све јаче...{S} У неко доба причини нам 
раму, јаглук, кошуљу...</p> <p>Неколико пута хтио сам отићи да је видим и да проговорим с њоме, 
том цвијећа испод феса.</p> <p>Неколико пута слала га и на села, токорсе да јој посвршава неке  
кога, да убијем, отмем.</p> <p>Неколико пута и одлучивао сам се на то и припремао пушку.{S} Али 
дизао и одлазио у собу.</p> <p>Неколико пута био сам ишибан због ових посјета.</p> <p>Мајка, ко 
робијати кроз живот, гурајући свакога с пута, не уступајући никоме и не покоравајући се никада. 
м из свега гласа и, одгурнувши Хасана с пута, живо поскочим поред њега. — Ено их!..</p> <p>— Ст 
шао</p> <p>—— сви се понизно уклањали с пута, измицали се и поздрављали га.{S} Ако би иза подне 
 хране...{S} Не нашавши ништа скренем с пута и спустим се на траву да отпочинем.{S} И, — не зна 
говима крви на везеној долами, вратио с пута, кад би пред вратима зазвонило момачко оружје и за 
не!..</p> <p>Готово одгурнувши Сулагу с пута брзо притрчим Хасану и пољубим се с њиме.</p> <p>— 
д папуча.{S} Захваљивао јој по двадесет пута на »поштеној« одбрани и грухајући се у прса напоми 
како јој очи бијаху влажне, неколико их пута отирала, а Хатиџа је, лежећи поред ње, зубима ломи 
напријед, који јуначки газе и пробијају путе...{S} Свак лаже ко каже да је сретни земан — био.. 
вима, лежала им испод нога и закрчивала путеве...</p> <p>Све је врило, кипило, комешало се.{S}  
 су ти руке изгребане, крваве?</p> <p>— Путем се изгребао...{S} Пут ружан био...</p> <p>— А хаљ 
опанци са испуцаним опутама.{S} Читавим путем није проговорио ријечи: само је мумољио, пјевуцао 
сад зову и хоће да испитују.{S} Читавим путем нисам на друго ни мислио него шта ћу одговарати и 
у моје кириџије и моји момци, и читавим путем пјевало се, шенлучило, пуцало из пушака.</p> <p>С 
ећи мојој, презирање ме пратило читавим путем.{S} Нико да проговори лијепе ријечи са мном; нико 
 тражити висине и ићи према њима својим путем, мислећи својом главом и опирући се на своју снаг 
.{S} Неколике дјевојчице које је сретао путем изненада је заустављао, обгрлио их и привио на пр 
шку.{S} Али шта сам могао?..{S} Ниједан путник ни кириџија није ишао сам.{S} Сви су путовали у  
ај!..</p> <p>Једва у неко доба један од путника застаде.{S} Заустави коња, погледа ме и кратко  
адављено неколико пута према неколицини путника, угушивајући и понос и срџбу и наклањајући се,  
 друмом сретао сам непрестано кириџије, путнике, татаре, слушао их како се дозивају, препиру, и 
b n="311" /> <p>— А ће хајдуци дочекују путнике? — запита Хасан поново, уносећи му се у лице. — 
е! — викну узбуђено, узимајући пушку. — Путници!</p> <p>— Путници?..</p> <p>Подигосмо се обојиц 
о, узимајући пушку. — Путници!</p> <p>— Путници?..</p> <p>Подигосмо се обојица и стадосмо један 
 гдје су ме донијели и оставили некакви путници, који се међусобно порезали и платили ханџији у 
ши даље опет почнем загледати нијесу ли путници, случајно, изгубили што од хране...{S} Не нашав 
љубичаст дим, причињавали су се уморним путницима љепши и свјетлији од самих везирских <pb n="3 
ик ни кириџија није ишао сам.{S} Сви су путовали у групама, сви се удруживали.{S} И сви ми се п 
S} Човјек који је много проживио, много путовао и много читао, — читао је чак и новине редовно  
жје и спусти га поред себе. — Опет ћемо путовати.</p> <p>Затим збаци обућу с нога и погледа у п 
и се који од нас разбољети, изнемоћи на путу?..{S} Хоћемо ли натргати на звијер какву: на вука, 
неке ствари но соби, које као да јој на путу биле.{S} Поче затим и као рачунати нешто и размишљ 
<p>Напошљетку и хајдуци дочекали вам на путу момка, Хамида, оробили га, узели му све новце што  
ирући се на своју снагу...{S} И на томе путу никоме се покорити неће, нити се уклонити, нити пр 
 на гомиле бисага, кабаница и конопа по путу, спустих се низ басамаке.</p> <p>Дотрчавши на авли 
тране пута, — рече заповједнички — и не пуцај прије мене...{S} Кад ја опалим, пали и ти...{S} И 
 ништа.{S} Само се верали по Требевићу, пуцали, шенлучили и попијевали, плашећи унаоколо тице к 
тећи играли се оружјем и насред чаршије пуцали, шенлучили.{S} Сваки пут када би наљегао погледа 
 и читавим путем пјевало се, шенлучило, пуцало из пушака.</p> <p>Сељаци су кашње у мене куповал 
 и неко као да ме прикова на мјесту.{S} Пуцањ, још јачи и још силнији, понови се и куршум ми ми 
и напунивши је опали.{S} Врисну пушка и пуцањ одјекну кроз читаву планину, а неколика листа бук 
потрчах према оближњем сокаку.{S} Силан пуцањ одјекну ми иза леђа и нешто зазвижда кроз ваздух, 
асно, као да сама са собом разговара. — Пуцао, кажу, у јаребицу, па погодио Хамида у ногу...{S} 
једрале и јечерма на њима као да почела пуцати, попуштати.{S} Погледавши ме осмјехну се и порум 
 им се свилене косе по плећима, и почну пуцати затегнуте јечерме на прсима, и димије се опусте  
нувши извије се, скочи и, ширећи руке и пуцкајући прстима, и сама као да почне поигравати, цупк 
смо мирно сједили у соби и слушали како пуцкара, тутњи и хукти ватра, чији је пламен кроз <pb n 
ијегасмо по трави.{S} Ушишикани веселим пуцкарањем ватре и ћурликањем двојница убрзо смо заспал 
вати у индат...</p> <p>Пошто јој додија пуцњава купила је и тамбуру и поче ударати уза њу.{S} С 
мало и хтједох се указати...</p> <p>Док пуче пушка.</p> <p>Шикну куршум кроз ваздух и као да ми 
арати камџијама, псовати.</p> <p>И опет пуче пушка.</p> <p>— Ха — раздражено подвикну трговац ј 
 путем пјевало се, шенлучило, пуцало из пушака.</p> <p>Сељаци су кашње у мене куповали жито, бр 
 нога ми, као да се испреплело неколико пушака, око њих се разасуло стотинама маријаша, па се с 
чаци ножева и срмом оковане главе малих пушака.</p> <p>И док су сви, једва кроз дим назирући је 
љеним ћурцима, окићени оружјем, па само пуше и разговарају.{S} Густ, загушљив дим извијао се по 
ао, дотле су други, подијељени у групе, пушећи и играјући се оружјем, галамили, грајали, те се  
ко узваљена уз јастуке сједи на шилти и пуши.{S} Опазивши ме, отури чибук у крај, придиже се и  
опрска све унаоколо и пјенушећи поче се пушити на трави, а златне ките од барјака, орошене са н 
згубила главу.{S} Најпошље га Стојанова пушка погодила у прса и раставила са бедевијом.</p> <p> 
ети изнад главе.{S} Од страха ми испаде пушка из руке и сав се стресох.</p> <p>Трговци се збуни 
и хтједох се указати...</p> <p>Док пуче пушка.</p> <p>Шикну куршум кроз ваздух и као да ми прол 
 камџијама, псовати.</p> <p>И опет пуче пушка.</p> <p>— Ха — раздражено подвикну трговац један, 
ресе, уздрма у мени.{S} Рука ми клону и пушка испаде из ње.</p> <p>И сва она трава, сва грчина  
 рамена и напунивши је опали.{S} Врисну пушка и пуцањ одјекну кроз читаву планину, а неколика л 
е се мерџани и блиста се срма на тешким пушкама и ножевима а одсијев им игра уз напукнуте зидов 
дражени, с исуканим сабљама и напуњеним пушкама, застану на сред чаршије и само једном подвикну 
отпуно опремљени и оружани, с напуњеним пушкама, и, пропустивши напријед момка, који је носио д 
са тамбурама под пазухом и с фењерима о пушкама, по два пута пролазили су поред нас, ишли, враћ 
кав непозвани гост изненадио; прозоре и пушкарнице на зидовима зачепљали су јастуцима и крпама, 
ми је у неко доба дућан више наличио на пушкарницу какву него ли на бакалницу, трговину...{S} Ч 
 Хатиџом, правио јој свирале, штрцаљке, пушке од зовине и причао приче.{S} Каткада нам је прист 
брже боље збацише струке, прихватише за пушке и падоше по трави, за бусије.{S} Коњи се усплахир 
ли.</p> <p>Све троје живо прихватимо за пушке и ножеве и почнемо, токорсе, нишанити, вјежбати с 
и по врећама с кахвом, прислонивши дуге пушке уз рафове а сабље пребацивши преко крила, и додиј 
 као сулуд, не осврћући се.{S} Неколике пушке запуцаше за њим, заграјаше свиколици, потјераше г 
 пустила и она полећела, он... опали из пушке и...</p> <p>— И?..</p> <p>Хатиџа склопи руке и, т 
му чибук међу рукаве, поче га гађати из пушке, стријељати.</p> <p>Читав комшилук мислио је први 
јица.{S} Застали пред дућаном, наперили пушке и климајући се и заплећући језиком одмах загалами 
е и мене и, као малом дјетету, давао ми пушке од зовине што их сваки дан правио; каткада ме узи 
 оно момче, пецкајући. — Нијеси смио ни пушке опалити, него одмах бјеж’о...</p> <p>— Лажеш!..{S 
ти за руке, издиже и, силом ми упртивши пушке и торбу, нагло повуче за собом. </p> </div> <div  
е.{S} Он му тимарио бедевију, он чистио пушке, сабље, ножеве, пунио фишеке и припремао кремење. 
јао је Хасан са пребаченим рукама преко пушке која му лежала на раменима и са познатим својим н 
чен, пребацивши, по обичају, руке преко пушке која му лежала на раменима, трчале су на пенџере, 
с над око, а пребацивши обје руке преко пушке која му лежала на раменима, поносито је ишао даље 
/p> <p>У исти час и ја и Хасан одигосмо пушке и примакосмо се.</p> <p>— Збори: држиш ли ријеч?. 
егала се пјесма нечија и припуцавале су пушке.</p> <p>И дуго смо сједили тако, сами, одвојени о 
јећу, врте се, расипљу, расту...</p> <p>Пушке се почеше упињати, увијати као змије и запињати м 
Дижи се! — викну он осорније и гурну ме пушком. — Треба ми друг, а нећу другог тражити кад си т 
ци и нејака дјеца, који се нијесу могли пушком ни заметнути.{S} Одмах се могло познати да то не 
ишли по собама, силазио је на авлију, с пушком у руци, обилазио све буџаке, привиривао свуда.</ 
рече мирио, поправљајући <pb n="295" /> пушку и огледајући је. — А у нас се почели будити робов 
у се за леђа.{S} А он нагло прихвати за пушку и исправи се.</p> <p>— Стој!</p> <p>Упознавши ме  
е! — викнух ја набусито, прихвативши за пушку која ми стајала баш украј врата. — Још ми такав л 
оли на прагу, шантајући и опирући се на пушку, чију је мрку цијев грчевито стезао.</p> <p>— А б 
А то ме опет раздражи.{S} Ослоних се на пушку, застадох и, гледајући за њима, почех грдити, руж 
ати као пијаница, с муком се опирући на пушку, коју сам једва држао у руци, и редовно застајући 
{S} Изненада је прекиде, застаде, скиде пушку с рамена и напунивши је опали.{S} Врисну пушка и  
еш!</p> <p>— Лажеш ти!</p> <p>Хасан узе пушку по сриједи и поче ударати по њој.</p> <p>— Е да в 
ма.{S} Поче бјежати.{S} Одбаци и фес, и пушку, и нож, па потрча као сулуд, не осврћући се.{S} Н 
ухватио се за демире, док у другој држи пушку, па нас, онако загрљене, продире чудним једним по 
</p> <p>Авдо се нагло окрену, уграби ми пушку из руке и одбаци је.</p> <p>— Бјежи!..{S} Видиш д 
ајде!..</p> <p>— Шта?</p> <p>— Припреми пушку!..{S} Уреди се за нападај!</p> <p>— Зар...</p> <p 
Хасан због тога некако постиђено спусти пушку поред себе и сједе међу њих.</p> <p>— Јесте ли из 
ице приљубих се уз Хасана, јаче стежући пушку и бесвјесно се пипајући око паса гдје су ми били  
акривен од свакога, грчевито стискајући пушку, извалим се потрбушке, панем.{S} Почнем ослухиват 
- Кириџије! — викну узбуђено, узимајући пушку. — Путници!</p> <p>— Путници?..</p> <p>Подигосмо  
проговори он тихо, пригушено, па забаци пушку на раме. — Пођимо.</p> <p>— Куда?</p> <p>— У засј 
и затвори врата.</p> <p>Хајкуна пребаци пушку преко рамена и позва нас да пођемо за њом. </p> < 
звикну и опет, па, погледавши ме, збаци пушку с рамена и сједе у траву. — Стигли смо.</p> <p>—  
ов неће мајку гурати!..</p> <p>Опазивши пушку Зулфага поблиједи и поплашено се измакну, заклони 
ледати? — брзо дочека Хасан и спустивши пушку наслони се на њу. — Ево... право да речем... и ја 
а узбуђено, па застаде мало и спустивши пушку на земљу чучну испод зида.</p> <p>Ја и Хасан посј 
уз леђа и, на сву силу, ослањајући се о пушку, пређем преко друма, на другу страну.{S} Не водећ 
>Па, једнако шантуцајући и опирући се о пушку, приступи ми и пружи руку.</p> <p>— Збогом!..</p> 
путала, Хасан је оштрио нож и поправљао пушку, а ја, наслонивши се на њега, припремао фишеке и  
та и одлучивао сам се на то и припремао пушку.{S} Али шта сам могао?..{S} Ниједан путник ни кир 
са свијета...{S} И да и Хамид није имао пушку, погинуо би...</p> <p>— Па?..</p> <p>— Па се Хами 
утито, устресајући раменима — него узео пушку и онако, кроз пенџер, погодио га, преломио...{S}  
 <pb n="307" /> и непрестано загледао у пушку.{S} Можебити да би се због тога и поново посвађао 
, опет се врну према дућану, одиже моју пушку са земље и, дунувши у грлић, пође, држећи је у ру 
ком и окрханим канијама, стару, зарђалу пушку некакву и три улупљене фишеклије, окити се и наор 
/p> <p>— Нећу.</p> <p>И потегнувши малу пушку иза појаса почнем се кочоперити, пријетити...</p> 
ти вечерас!..</p> <p>Па ми пружи хоџину пушку и удари ме по рамену.</p> <p>— Буди ми јунак! — р 
</p> <p>— Срамота!</p> <p>Хасан одгурну пушку ногом и погледа ме.</p> <p>— Имаш ли што да се је 
> <p>Хајкуна отпочину.{S} Држећи запету пушку стајала је према њему усправљена, горда и поносит 
олико узалудно тумарање, љутито одбацих пушку у страну, скљоках се под једну букву, у траву, и, 
о је сједио у врху, на својој шилти, и, пуштајући димове низа своју дугу, црну браду, мирно их  
ненада се окоси Хусо, не мичући се и не пуштајући Ајкуне, која је, застиђена, заклањала лице ру 
, да буде други пут и боље.</p> <p>И не пуштајући ми рамена, изведе ме на чаршију. </p> </div>  
зачуђено, одмах се уклањајући с прага и пуштајући нас да уђемо у авлију. — То ли је? — запита ј 
мо до куће, једном руком држећи канат и пуштајући нас да уђемо у авлију. — Ако си огладнио, сад 
 шибајући, пошто је обје руке забољеле, пуштала ме и затварала у собу, не допуштајући више ника 
е пазећи на ме корача напријед, а цијев пушчана високо му стрши изнад главе.{S} Страх ме, готов 
 разгрнутих пешева провиривале им танке пушчане цијеви и сијевали сребрни, криви дршци великих  
>А кад би се бабо, суморан, мрк, опаљен пушчаним димом, са поломљеним токама и траговима крви н 
 на тавану, у прашини, била каква стара пушчетина, нож, па макар и косијер, — и њих су извлачил 
ацајући ми пред ноге некакав нож, двије пушчетине и торбу. — Дижи се!</p> <p>— Куда? — запитам  
ац!..{S} Гуликожа!..{S} Улагивало!..{S} Пхи!..</p> <p>По срећи, његово договарање трајало је са 
ати Хасан, окрећући се према Хајкуни, — Пхи!..</p> <p>Хајкуна га и не погледа.</p> <p>— Ако си  
тавила њега!..{S} Ево ти га!..</p> <p>— Пхи! — узвикну дјевојче, умотавајући се у чаршаф, па се 
ијек сам се покајао ради тога.</p> <p>— Пхи, какав си ми то момак! — добацивао је презриво, окр 
 њега или га нехотице гурнути.</p> <p>— Пхи, погане радње! — говорио је неколико пута, мрштећи  
Хасан пакосно, не осврћући се. —</p> <p>Пхи!..</p> <p>— Ја се не плашим...</p> <p>— А што си га 
похвали.</p> <p>Ради тога удари у чудне работе неке, у праве махнитлуке.{S} Брзи и изненадни пр 
 оружани.{S} Сви су били некако мирни и равнодушни; гуркали су и даље у ватру и шарали кратким  
p>И одмах након молитве прихватио би за рад.{S} Загрнуо би широке рукаве кошуљине до изнад лака 
гонио да се и сами дижу и прихватају за рад.</p> <p>А што се они више љутили, хоџа је постајао  
вног кривца и тиме ми онемогућили сваки рад против њих.</p> <p>И, ни сам не знам како, опет ми  
</p> <pb n="337" /> <p>— Никакав поштен рад не може понизити...{S} А има послова који се могу и 
мам посла...{S} Имам ја и другог, свога рада...</p> <p>— И то је све? — запитам болећиво, тужно 
им ништа не смије...{S} Живе како хоће, раде шта хоће, убијају кога хоће!..{S} Не зна им се за  
и људи“, викну, „који се излежавају, не раде и не мисле, највише и кукају за старим земаном и ј 
 Узми њу, узми и мираз...{S} То и други раде.</p> <p>Ја опет одбих.</p> <p>— Зар ми није једнак 
па ће све добро бити.{S} Тако и старији раде, па што не би и ми?..</p> <p>Одмах се споразумјесм 
лимо на пола, као што то и други ортаци раде.</p> <p>Кроз неколико дана он је већ носио кроз ча 
— Из зависти што је добро пошло они ово раде — говорио је јецајући. — И мени товаре на леђа да  
и је читав вијек провео носећи оружје и радећи око њега, мислио је да би му мања и грехота и ср 
ађа се једнога јутра са свима осталима, ради љепушкасте Ајкуне, Циганчице, слушкиње нам.{S} Гле 
Бјежао је од њих, сакривао се, склањао, ради чега му се сви и подсмијевали и пецкали га.</p> <p 
рај ћепенка, на сандуче једно, и онако, ради обичаја, почео на глас хвалити робу и зазивати муш 
ита.</p> <p>— Шта ћу радити!..</p> <p>— Ради како знаш — вели и он и звекеће бројаницама.</p> < 
 се. — Мислиш ли да...</p> <p>— Зулфага ради како ја наредим — прекиде га мајка и, поносито му  
вјерио, него кад би се спустио дотле да ради и <hi>женске</hi> и <hi>рајинске</hi> послове и да 
ништа не може забранити, хтјела је и да ради све што год јој на ум пане.{S} И хтјела да се пока 
окреће главу, стиди се, снебива, као да ради нешто што се не приличи, и новце, не бројећи, трпа 
жје и раскопчавајући антерију на прсима ради лакшег дисања. — Ни корака даље...</p> <p>— Чим се 
ијепи се по челу и по образима, док она ради, непрестано ради и пјева, а плаха пјесма разлијеже 
то напоменуо.</p> <p>— Пљуни у длане па ради — само ми рече при поласку и крене низ чаршију. —  
 увијек дијелио са Хасаном.{S} Хасан је ради тога и сам заволио Сулагу и одушевљено га хвалио,  
еђа, пође из собе. —</p> <p>Он ништа не ради без мене.</p> <p>И мирни, добри Сулага оста сам са 
аче — он овђе више треба...{S} Ако и не ради ништа... ако... ако и једе хљеб џаба, он је... он  
асједе?</p> <pb n="316" /> <p>— Тако се ради — одговори он враћајући се. —</p> <p>Дочекаћемо св 
па га почели прекоравати, смијати му се ради ње.{S} И као што се он најчешће љути баш на онога  
у.{S} Читав џумбус заметну се у чаршији ради тога и замало што се не претвори у кавгу.{S} Јово, 
о да је говорила истину.</p> <p>Не знам ради чега отпусти она након неколико дана ту исту слушк 
.</p> <p>Иду!..</p> <p>— А шта ли Хасан ради?..{S} Како ли је њему?.. — помислих и кришом почне 
вори.</p> <p>— Па то и Осман Салих-агин ради — опет дочека Хасан упорније, изврнувши се на леђа 
 Зулфаги.{S} Интересовало га све шта он ради и како говори и како рачуна...{S} И, док сам говор 
а и одижући једну ногу у висину. — И он ради...</p> <p>— Осман је велики момак, а ти... ти си к 
и и о умору.{S} И увијек сам се покајао ради тога.</p> <p>— Пхи, какав си ми то момак! — добаци 
 Аман, — повикаше узбуђено — шта се ово ради, у царскоме здрављу, и какав је ово зулум настао?< 
и по образима, док она ради, непрестано ради и пјева, а плаха пјесма разлијеже јој се, одјекује 
јбоље су потврђивали те гласове.</p> <p>Ради тога у читаву шехеру наста чудно комешање неко.{S} 
они испред очију, да их сакрије.</p> <p>Ради бабе Сулага је и мене волио много.{S} Никад не би  
 из ове земље, ако овако остане.</p> <p>Ради тога заптије почеше на све стране гонити свакога к 
 пред читавим свијетом, похвали.</p> <p>Ради тога удари у чудне работе неке, у праве махнитлуке 
је непрестано била у послу и непрестано радила нешто, не питајући нас, не гледајући чак и не го 
али робу под оружјем, оружане занатлије радиле о занатима, оружане кахвеџије пекле кахву.{S} Св 
} Чаршинлије сада нијесу ништа друго ни радиле, него сједећи на ћепенцима прекрштених нога, са  
андовао, док су му све комшије унаоколо радиле и уређивале земљу за садњу духана.</p> <p>„ Шта  
.{S} Многи као да нијесу ништа друго ни радили, него ишли од махале до махале, па причали и пре 
ше и замјењивали хећиме и готово једини радили око рањеника.</p> <pb n="355" /> <p>Пред вече, р 
и хоџиница, ни Хасан, ни Хајкуна нијесу радили готово ништа; само су ишли из собе у собу, укрив 
амо о мени, да се управо о мојој кожи и радило.{S} И стрепио сам непрестано и, — након таквих р 
 обијести оној, не знајући шта друго да радим, почнем као помаман подвикивати и хактати, уживај 
о мени.{S} Питала: и како живим, и како радим, и гдје спавам, и гдје једем...{S} И увијек их мо 
 ни сам не знаш куда и јер не знамо шта радимо ни ја ни ти...{S} Теби, зевзече!..</p> <p>— Охо! 
<p>— Рашта би пријетили?..{S} Шта им ми радимо?..</p> <p>— запита стари и погледа ме својим жут 
што није боље пазио на кметове и остале радине.</p> <p>Сви као да му били невјерни и сви га пот 
ебивао.{S} Радио сам од јутра до мрака, радио без одмора, непрестано.</p> <p>Ишао сам по селима 
ио нијесам, ни пред чим се снебивао.{S} Радио сам од јутра до мрака, радио без одмора, непреста 
ун, било је премного и што год сам боље радио, оне се све више и више расипале.{S} Уколико човј 
о мени, био сам препуштен самоме себи и радио сам све шта сам хтио и како сам хтио.{S} Осим што 
 пази.</p> <pb n="265" /> <p>— А шта си радио тамо? — питао је тихо и као забринуто, хватајући  
е“...</p> <p>И кад ме запитају: „Шта си радио?“ зар да рекнем „Ништа“...{S} А, токорсе, пошао с 
за, поново се враћа кметовима.</p> <p>— Радите као и досада — каже, а неће на нас ни да погледа 
 ја — говорио је набусито, мрштећи се — радити уз жене, макар ме на комаде сасјекли...{S} Јок,  
:</p> <p>— Па шта ти мислиш?..</p> <p>— Радити...</p> <p>— А како ћеш радити... празних рука? — 
/p> <p>Запита ли који: шта ће унапријед радити и шта засађивати, сијати, она се збуни, спетља с 
/> <p>— Да није отета, не бих се научио радити...</p> <p>Она поче истресати пепео и, токорсе, ч 
н били смо потпуно слободни и могли смо радити шта год смо хтјели.{S} Хасан је био плах, силови 
иде Сулаги и њега пита.</p> <p>— Шта ћу радити!..</p> <p>— Ради како знаш — вели и он и звекеће 
</p> <p>— Радити...</p> <p>— А како ћеш радити... празних рука? — запита замишљено. — Како?..</ 
але земљу за садњу духана.</p> <p>„ Шта радиш, тежаче?..“ — запита цар, примичући му се.</p> <p 
му се.</p> <p>Он ни ријечи.</p> <p>„Шта радиш?..“</p> <p>„Видиш“ одговори сељак лијено и преврн 
} А најбољи знак да оно што радиш добро радиш, тај је, ако видиш душмане како се љуте и кидају. 
апредујем.{S} А најбољи знак да оно што радиш добро радиш, тај је, ако видиш душмане како се љу 
о авлији и игра се, час се љутио што са радницима и кметовима више разговара него с њиме.{S} Кр 
о је испочетка видјети како разговара с радницима, кметовима и момцима, како рачуна, погађа се, 
 нехотице гурнути.</p> <p>— Пхи, погане радње! — говорио је неколико пута, мрштећи се и отпљуцк 
рло обични.</p> <p>Ако сам јој причао о радњи, о дућану, о мачку који ми улови по четири миша н 
виривала свуда.</p> <p>Једанпут сам, из радозналости, прислушкивао кад се жалила једној слушкињ 
ам смио сам на авлију изићи, али сам из радозналости често провиривао кроз <pb n="280" /> пенџе 
сад да причам о томе!..</p> <p>Нешто из радозналости, а може бити и због чега другога, почеше с 
 — одговорим јој брзо, не размишљајући, радознао: шта би Зулфага учинио да ме оваквога види. —  
икад мислиш осветити коме, освети му се радом својим, претеци га...</p> <p>Остао сам пред дућан 
е и сјео покрај ње, изгледала ми увијек радосна, срећна, задовољна...{S} Чаврљала је, причала,  
ери ме једним необичним, и поплашеним и радосним погледом.</p> <p>Тек кад се спустих с прага и  
рука није ме могла потсјетити на то.{S} Радост што ћу опет виђети јарана, што ћу га рањена прим 
 шта су муке... ама може знати и шта је радост! — узвикну заносно. — Без правих мука нема ни пр 
хо питање намах ме растријезни и сву ми радост помути.</p> <p>— Ко ли је тамо? — запитах и сам  
 га...</p> <p>Зулфаги се засија лице од радости.{S} Опружи обје руке и поче их трљати као да се 
.</p> <p>Обојица смо готово вриснули од радости и, упирући прстом тамо према ватри а не говорећ 
досмо, послушасмо и опет ускликнусмо од радости.{S} Одиста двојнице!..{S} Ћурликање је долазило 
аносно. — Без правих мука нема ни праве радости!..{S} Сад ћемо видјети је ли мушко и је ли соко 
p> <p>Отада се потпуно предадох послу и раду свакаквоме.{S} Ни од чега се стидио нијесам, ни пр 
е у то, не треба ни да живи, ни ђецу да рађа, јер шта ће живот кад се ни за се ни за њих нема ч 
на свијету гине и умире и све се поново рађа...</p> <p>Бог тако наредио...</p> <p>— Ама умријет 
жју.</p> <p>— Ето баксузлука! — узвикну ражљућени Хасан и престријели ме погледом. — Наћерао си 
дна ријеч, ни једно слово не може му се разабрати, ни један знак разумјети.{S} На мајку, на жен 
з читава му причања није се могло јасно разабрати: шта је све било и како је било.{S} Сазнали с 
у се окретати, вртити, заигравати.{S} И разаспу им се свилене косе по плећима, и почну пуцати з 
тан смијех пакосника, попада сва роба и разасу се по чаршији, Јован поблиједи и стиснутих шака  
собе на својој шилти, <pb n="255" /> и, разасувши по димијама неколике прегршти мохуна, чистила 
, на трави и низала мерџане које бијаше разасула по крилу, по новим, свиленим димијама, кад ме  
 испреплело неколико пушака, око њих се разасуло стотинама маријаша, па се све то тресе, све тр 
 у другој књигу са излињалим корицама и разасутим листовима који одавно почели испадати.{S} Нед 
ћепенке и изнад врата ардијских, фишеке разбаца по шилти и по чекмеџи с новцима, те ми је у нек 
распусте уморене мршаве коње по авлији, разбацају вреће са житом и мјехове с маслом по калдрми, 
на сметњи или неће...{S} Хаљине некакве разбаци по сандуцима и по роби, заклони ми робу њима, о 
шини, по маријашима, кешкати их ногама, разбацивати.{S} И што сам више газио било ми лакше.{S}  
ову, засјеле и по собама и по авлији и, разбацивши фереџе око себе, а папуче оставивши дјеци да 
тјера све мутне мисли и све дертове.{S} Разбацивши их по длану, поредавши гроше једног поред др 
олуонесвијешћена, са расплетеном косом, разбаченим рукама и са неколико капи крви на образима,  
> <p>Напошљетку удара и наргилом о зид, разбија је и вриснувши извије се, скочи и, ширећи руке  
, изненада понека груда долијетала би и разбијала нам се о рамена, а ми смо једнако ишли, једна 
јекивао је кроз читаву махалу и ударао, разбијао се о комшиске пенџере.</p> <p>Многе комшије и  
оло, почне све око себе кидати, чупати, разбијати.{S} Кида и кошуљу, и димије, и месо на себи к 
попије мајка на дан и колико ми тамбура разбије о главу док пјесму допјева...{S} Колико ли сам  
 више задржи будна и да ми причањем сан разбије.{S} Лакше јој било кад макар с киме говори, кад 
 насрнувши на групу њихову, жељан да је разбијем, подвриснух:</p> <quote> <l>Лијепа је у Алаге  
у пратили тајин у Никшић, дочекани су и разбијени; једва по десетак људи што живе изнесоше глав 
, усташи ће ојачати.</p> <p>— И јуче су разбили наше чете — напомену Сулага.</p> <p>— И јуче?</ 
гурно није знало за његову моћ ни силу, разбило ми главу и кад сам окрвављен дошао да му се пот 
четом, са Јовицом, који ми некад бијаше разбио главу.</p> <p>Био је, додуше, још једнако својег 
го ти разбит’ главу, кад ти нијеси њему разбио прије?..{S} Аферим!..{S} Чо’јек ће бити кад тако 
и одговорио:</p> <p>— Па шта ће него ти разбит’ главу, кад ти нијеси њему разбио прије?..{S} Аф 
ма смијући се и намигујући, распали се, разбјесни, и ухвативши је око паса силом је притегну се 
>Мајка као да и сама подивља, као да се разбјесни.</p> <p>Издигнувши се на кољена и гледајући ш 
ажећи Хатиџу и окрећући се према њој. — Разбојник сам, зликовац сам, хајдук, зулумћар...{S} У м 
чајно — живјети ми не да...{S} Убиће ме разбојник.</p> <p>—— Хајдук, бре! — узвикну и бимбаша,  
.</p> <p>— Подгојила је човјека, а није разбојника — дочеках ја бјешње, стискајући зубе.</p> <p 
рено говорили како он у свом дому „гоји разбојника“, који ће, чим потпуно оснажи, „чаршије затв 
м, — а тебе лопова оставио и... и нашао разбојника и угурсуза...</p> <p>Зулфага поносито устаде 
ече, помислио одмах на лопове, хајдуке, разбојнике и готово хтио запомагати, звати у индат...</ 
Сви сте ви, сви смо, хајдуци, пљачкаши, разбојници.{S} И ако нам се ђеца не опамете, и они ће б 
ко ми се пошље сви причињавали лупежи и разбојници и свакоме бих плазио језик, ругао се, псовао 
p> <p>Називали их пијаницама, лоповима, разбојницима, који имају више убистава на души него на  
а на земљи.</p> <p>— Лагао си, лопове и разбојниче, јер... јер си пошље заборавио на ме и прест 
 донијети?...{S} Хоће ли се који од нас разбољети, изнемоћи на путу?..{S} Хоћемо ли натргати на 
ући и звекећући ми оружјем око главе. — Разбуди се!..</p> <pb n="301" /> <p>— Шта? — запитам га 
ке чаршинлије, мијешајући се међу нас и развађајући. —</p> <p>Шта ћете?..</p> <p>Дође и заптија 
 да се свали камен са срца.{S} Одмах се разведри.</p> <p>— А пуно краду? — запита брзо.</p> <p> 
зненада би запитала Хатиџа, жељна да га развесели, сва се умотавајући у ћурак и од ишараног пеш 
огао опазити колико се разрасла, колико развила и прољепшала!..{S} Бледуњаво лице њезино сад је 
>— Изађи из ове куће — рече полугласно, развлачећи усне и нашкиљивши на једно око. — Овђе ти не 
и то да ми рекнеш?..{S} Ти?.. — запјева развлачећи.</p> <p>— Ово је моја кућа, а ти си намет, у 
гар запали.</p> <p>— Ништа је то — рече развлачећи. — Проћи ће...</p> <p>— Ама ја нећу даље...{ 
ајевима, непрестано трзале и непрестано развлачиле на смијех.{S} Кад је дошао, изгледао је нека 
— Ти знаш све — упорно дочека Зулфага и развуче лице на смијех. — Твоја је памет голема...{S} А 
их, покоран, скрушен, са уснама вјечито развученим на смијех. — Ово се не смије затезати...</p> 
мијском главом и големим уснама вјечито развученим на смијех.</p> <p>Он је сједио управо поред  
 сусрет, спусти ми руку на раме и тихо, развучено протепа:</p> <p>— Ти долазиш због Зулфаге, је 
>А то као да и мајку осоколи, као да је разгали мало.{S} Готово преко ноћи и она поста ведрија, 
то...</p> <p>— Зар? — цијукну Зулфага и разглави вилице од уха до уха.</p> <pb n="340" /> <p>—  
?</p> <p>— брекну сурово пошто ме добро разгледа, старајући се да ме напријед преплаши дреком и 
>— Добро...{S} Пратићу те...</p> <p>Па, разгледавши унаоколо, опет се врну према дућану, одиже  
рзини узео под кирију, не бирајући и не разгледајући је.</p> <p>Хатиџа чим јој преко прага преш 
="334" /> <p>Напошљетку, пошто ме добро разгледао, понуди ми цигар.</p> <p>— Тамо кијамет био — 
у дућан, и држећи руке на леђима почеше разгледати робу, погађати се.{S} И макар што сам, — неп 
и се мало, зачуђено сам почео гледати и разгледати унаоколо.</p> <p>— Ђе сам ово? — питао сам с 
 нагло скочих и почех сам себе пипати и разгледати.{S} Опипах главу, рамена, мишице, бедре, цје 
ти виде како пристаје за мном и како се разговара, страх да се не нашале с њом, да је не пецну. 
љутио што са радницима и кметовима више разговара него с њиме.{S} Криво му и што се смије оноли 
— рече полугласно, као да сама са собом разговара. — Пуцао, кажу, у јаребицу, па погодио Хамида 
ије било него је испочетка видјети како разговара с радницима, кметовима и момцима, како рачуна 
<p>— И разговарају с тобом?..</p> <p>—- Разговарају.</p> <p>— И не пријете ти?..</p> <p>— Рашта 
ад огладне, наврате и амо...</p> <p>— И разговарају с тобом?..</p> <p>—- Разговарају.</p> <p>—  
урцима, окићени оружјем, па само пуше и разговарају.{S} Густ, загушљив дим извијао се по соби,  
е затим шапћући.</p> <p>— <hi>Само</hi> разговарала?..</p> <p>Она устаде и тресну димијама.{S}  
, спетљах, замуцах...</p> <p>— Само сам разговарала с њиме — додаде затим шапћући.</p> <p>— <hi 
д глава наших...</p> <p>Хајкуна се дуго разговарала, дуго се шалила са дјевојкама.{S} Понеки мо 
ога, а она је једнако стајала и једнако разговарала...</p> <p>Враћајући се кући, с пуним њедрим 
а колико су се разговарали и шта су све разговарали!..{S} Знам само да је у свануће, кад сам се 
се уопште и не сјећам да су кадгод дуже разговарали.{S} Ако је и било када разговора између њих 
стао с њоме...{S} И ко зна колико су се разговарали и шта су све разговарали!..{S} Знам само да 
>У зиму, када су ноћи постајале дуже, и разговарали смо више.{S} Док је напољу цичао, вриштао и 
квих догађаја и Зулфага и мајка дуго су разговарали, препирали се о нечему.{S} Мајка је била уз 
.{S} Сједио сам покрај мајке на шилти и разговарао с њоме.{S} Опазивши ме он застаде на прагу,  
<head>XXXIV</head> <p>Када сам с мајком разговарао о Хамиду и његовој свађи са Зулфагом, ни пом 
 била срамота нека онаквоме јунаку дуго разговарати са женом, макар и са својом, и забављати се 
адаше по трави.</p> <p>— А зар је зазор разговарати са твојим јараном?</p> <p>— заштита лукаво. 
 И на души ми било лакше и свјетлије, — разговор са живим људима окријепио ме, оснажио мало, —  
 и видила сам како јој иде на врата, на разговор...</p> <p>— Хатиџи?</p> <p>Читав пошљедњи разг 
згред да јој увече дођем под пенџер, на разговор.</p> <p>Необично сам се зачудио таквој поруци. 
, загрлио, пољубио и упустио у ма какав разговор.{S} Два-три пута и притрчавао сам им и смјешећ 
ријед, час сам ја гуркао њега.{S} Читав разговор између нас водио се полако, шапатом, и у гурка 
и се зар да опет не заспим брзо настави разговор о другом.{S} Поче ме питати и за Јована, за ду 
личан момак“, дозрио чак и за озбиљнији разговор, нудио ми је духанску кутију, — коју сам прије 
ваздуху, као да тиме прекида сваки даљи разговор. — Што ја рекнем не пориче се.</p> <p>Зулфага  
</p> <p>— Хатиџи?</p> <p>Читав пошљедњи разговор са Хатиџом паде ми на памет и — одмах као да м 
кли, Хасан као да сам хтједе заподјести разговор, али се ипак предомисли, па окрену главу у стр 
и, сједајући и испијајући, сам отпочнем разговор.</p> <p>— А кад си рањен? — запитам меко, боле 
одмахивао руком.{S} И одмах је прекидао разговор, одмах се дизао и одлазио у собу.</p> <p>Некол 
уцима и крпама, да се на пољу не би чуо разговор или препирање.{S} Затим, уносећи се један друг 
ату и чудно уобливши глас упуштала се у разговор, док смо нас двојица остајали мало подаље, у с 
су га могли навући да се и сам уплете у разговор, да и он рекне своју.{S} А кад би га заиста на 
погледају отворено, да се сами упусте у разговор...{S} Кад сам ја био међу њима лакше било обој 
 бих покушавао да их задржим и увучем у разговор, залуд бих их митио, улагивао се.</p> <p>Одлаз 
дуже разговарали.{S} Ако је и било када разговора између њих, било је насамо, одвојено, гдје ни 
 ни сам не знам рашта, али након сваког разговора о њему ја сам био некако веселији.{S} Лакше м 
ме да заспим, да се одморим иза толиког разговора. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 
трепио сам непрестано и, — након таквих разговора, — увијек страховао да ће ме позвати преда се 
обу одакле је најбоље могла чути њихове разговоре.</p> <p>Легла би на шилту, сјела, или се насл 
 наметале јој се, токорсе да је тјеше и разговоре.{S} Неке су доводиле и дјецу са собом, бојећи 
 кад је највише жељела да изађе и да се разговори с њима.</p> <p>Понекад је изгледало као да је 
и тражио да се заклиње.</p> <p>Сви наши разговори били су обични, врло обични.</p> <p>Ако сам ј 
ало не би.{S} Сахати су нам и у таквоме разговору били краћи од минута.</p> <p>Петком, кад су с 
 како заједно пролазе чаршијом, у живом разговору, и, како је изгледало, имали су један другоме 
p> <p>Слуге га често прекидале у таквом разговору, смијале му се.{S} Зато му и било криво на њи 
 нове, необичне.{S} Многи су их кашње у разговору понављали и износили као своје...</p> <p>Једа 
авајући, чупкала га за браду и јаглуком разгонила дим који се извијао из луле.</p> <p>— Опет кр 
кај — прошапта некако њежно, молећи, па разгрну фереџу и погледа ме својим лијепим, крупним очи 
су ресе готово падале по тлима, а испод разгрнутих пешева провиривале им танке пушчане цијеви и 
држе два-три комадића.{S} И појас ми се разгулио, распао; кошуља раздрљена; од фермена ми остал 
спод ње позеленила од траве и почела се разгуљивати.{S} Тозлука једног сасвим нестало, изгубио  
 се потпуно, брзо измахну руком, снажно раздера златом везену антерију на прсима и примаче се:< 
 своје ватре тргачи и тргачице, весели, раздрагани, обијесни, гуркајући се, штипајући, рвући.{S 
 дахирама и чампарима, играле су испред раздраганих кадуна, наклањале се према њима, савијале,  
!.. — рикнух ја помамно, зацењујући се, раздражен њезиним смијехом. — Убићу свакога!..</p> <p>— 
 од дуката, је дражи!..</p> <p>Гњеван и раздражен, са стиснутим шакама и клетвом на устима, поч 
ово гола лежи на земљи, а он, бијесан и раздражен, са закрвављеним очима и пјеном на уснама, га 
} Крену неколико њих, обијесни, љутити, раздражени, с исуканим сабљама и напуњеним пушкама, зас 
ћао глад постајао сам све бјешњи, љући, раздраженији.{S} У неко доба готово ништа не бих волио  
/p> <p>И опет пуче пушка.</p> <p>— Ха — раздражено подвикну трговац један, досјетивши се. — Хај 
оре...</p> <p>— Опет био! — цикне мајка раздражено и сијевне очима. — Опет, зар!</p> <p>— Само  
ма ја нећу даље...{S} Не могу — дочекам раздражено, бацајући и остало оружје и раскопчавајући а 
{S} Слушаћеш ме, крмче никакав! — викну раздражено. — Ти остајеш, а Осман нек иђе...{S} Он ми н 
чи проговорио!..</p> <p>Његова хладноћа раздражи ме, распали још више.</p> <p>— Један исти човј 
че, нико не опсова.</p> <p>А то ме опет раздражи.{S} Ослоних се на пушку, застадох и, гледајући 
ше, — желећи зар да сам себе осоколим и раздражим против њега, — почео сам се као и љутити и пр 
јао је и све несношљивији, насртљивији, раздражљивији.{S} Чинило се као да је и дјелом хтио пок 
акладима.{S} Тек кад би се, рашчерупан, раздрљен и испрљан дочепао собе и сакрио се, закључао у 
е лежи на миндерлуку босоног, распасан, раздрљен.{S} Како се зар прејео за ручком, стењао је не 
 И појас ми се разгулио, распао; кошуља раздрљена; од фермена ми остала само половица на једном 
са бијелом, танком капицом на глави, са раздрљеном кошуљом на прсима и са гаћама чије ногавице  
2" /> укочену од скорене крви антерију, раздрљи је мало и осмјехнувши се избаци:</p> <p>— Ништа 
и опремљени, јашу иза њега на бијесним, разиграним парипима, мрко гледајући чаршинлије и хотими 
е на рамена.{S} Појахаше и остали.{S} И разиграше се бијесни парипи и сјајно оружје зазвекета.{ 
 да осамљени зијевају од досаде и да се разилазе куд који хоће.{S} Ни питала за њих није, ни на 
мити.{S} Чак и по ноћи, пошто би се сви разишли по собама, силазио је на авлију, с пушком у руц 
ући.</p> <p>Једнога јутра, пошто се сви разишли и пошто сам остао сам са Сулагом, изненада ми с 
, жвакати.{S} Чудна грчина као да ми се разли по читавим прсима, по носу, устима, свуда.{S} Брж 
главом о под, а крв му потече из носа и разли се по ћилиму и по антерији.</p> <p>— Уби!..{S} За 
ни као сантур, и јасан, обијесан смијех разли се кроз читав сокак и као да се прели и преко кућ 
кишима разним.{S} У кухињи, око које се разливао и ширио по читавој авлији силан мирис печења,  
аслих зидова, кад се чудна тишина, нека разлије унаоколо и кад се само шапатом смије говорити?. 
ни се сад на сваком камену, мјесто росе разлијева се по трави...{S} Чудни земани настају и чудн 
ло ведро и свијетло као прољетње јутро, разлијевао мек, благ осмијех, рашчешљана брада повијала 
елики, тежак ћилим, — преко чијих грана разлијевао се демирима рашчешљан широк зрак сунчани, —  
мо готово до Миљацке чији се потмуо шум разлијевао кроз ноћ све јаче и јаче те се чинило као да 
ло и мени се пријатна топлина нека поче разлијевати по прсима, по читавом тијелу.{S} И, тога ча 
свим нестаде; руменило јој се опет поче разлијевати по лицу.</p> <p>Сад се мање затварала и у с 
 говорио, негдје недалеко, у комшилуку, разлијегала се пјесма нечија и припуцавале су пушке.</p 
ак непрестано су допирали отуда до нас, разлијегали се преко читавих винограда и замирали негдј 
убине, почеше се у одмјереним размацима разлијегати тупи, мукли удари сјекире о дрво, а одозго  
непрестано ради и пјева, а плаха пјесма разлијеже јој се, одјекује, звони кроз башчу, пробија с 
и, узбуни.{S} Писка и помагњава поче се разлијетати по читавој махали.</p> <p>Док опет ето Сула 
о нагону неком, — макар и не имао јачих разлога за то, — ипак осјети е му са неке стране пријет 
га, испочетка, као да и сам усвоји моје разлоге и као да му се свиђеше.{S} Пошље, промисливши с 
премаме, уграбе, надјачао је све остале разлоге.{S} Макар што ми још није било до женидбе, што  
о заударало на стареж, на плијесан; око разлупаних пенџера испреплела се паучина и повијала се  
рујана, узбуђена, бранила се и много је размахивала рукама као доказујући нешто; Зулфага је нап 
Затим извади нож, огледа га и њиме поче размахивати око себе: поче засијецати у стабла, сјећи г 
а мало, освијести се, па нагло отскочи, размахну рукама и прихвати за нож.{S} Брзо се и окрену  
а, поново врисну, прекиде коноп један и размахну рукама, пријетећи, грдећи.</p> <p>Уби, курво,  
м очима.{S} Само што муца нешто, цичи и размахује рукама, а ни једна ријеч, ни једно слово не м 
м у лице и, непрестано се наклањајући и размахујући рукама, почеше се објашњавати, погађати.</p 
Туп, потмуо звекет мотике, у одмјереним размацима, одјекивао је кроз читаву махалу и ударао, ра 
шуме, из дубине, почеше се у одмјереним размацима разлијегати тупи, мукли удари сјекире о дрво, 
говом силом и, у пијанству, жељни да се размећу оним чега сами немају према још слабијима, чини 
ижући главе.</p> <p>Почеше се комешати, размицати се да нам направе мјесто украј ватре чији се  
 да сједи у соби као прије, да тугује и размишља, поче ходати, мотати се по читавој кући, завир 
ремјери га од главе до пета, и брзо, не размишљајући, откреса:</p> <p>— У овој ти кући нема виш 
 дочекам овако — одговорим јој брзо, не размишљајући, радознао: шта би Зулфага учинио да ме ова 
стаде пред ћемерли-вратима, лагано, као размишљајући, одиже ногу на праг и тихо закуца алком... 
p>— А ко то зна? — запита отегнуто, као размишљајући. —— Ја мнијем да на свијету ништа ново нем 
 Она је и даље говорила, питала, гласно размишљала о нечему.</p> <p>Тек пошто се заморила толик 
ечи.{S} Као да ме гурну неко, брзо, без размишљања, скочих са ћепенка и потрчах према оближњем  
хоћемо — одговорише му једногласно, без размишљања. — Млад си, добар си, бегенишемо те...</p> < 
— Онда... ево му куће, — дочека она без размишљања и показа на собу. — Не смије га рањена нико  
>Напошљетку, кад ми већ додијало толико размишљање, подигнем се и исправим.</p> <pb n="323" />  
егову понуду никако примити не могу.{S} Размишљао сам о њој читаву ноћ и, напошљетку, одлучио д 
зивати.</p> <p>Нити сам пазио много, ни размишљао: шта треба, за кућу и шта не треба.{S} Брзо,  
слушао све и гладећи браду и ушмркујући размишљао о њима.{S} Примјећивао није ништа.{S} Нарочит 
о се за дан-два склонио у кућу и лагано размишљао о читавој ствари.{S} А трећега дана дошао је  
ти, она се збуни, спетља се и као почне размишљати.</p> <p>— Шта ћу казати? — одмах трчи мени и 
е.{S} Поче затим и као рачунати нешто и размишљати.</p> <p>— А шта би ти смислио? — запита га и 
XXXI</head> <p>Нијесам могао отезати ни размишљати више.</p> <p>Страх да не изгубим Хатиџу, да  
вљини, па ни о чем више није у стању ни размишљати, колико о разним чудесима, и ни у што толико 
 поплаших зеца — најпошље почех на глас размишљати, пристајући за Хасаном. — Баш сам могао и ми 
..</p> <p>Па се почеша по носу и као да размишљаше нешто.</p> <p>— А како те хоџа пустио? — зап 
поново се врати душеку.</p> <p>И као да размишљаше више њега: хоће ли опет лећи или неће.{S} Па 
" /> <p>Авдо, комшија ми, који је нешто размјерао у свом дућану, баци и терезије и оке, усплахи 
<pb n="381" /> о добрима и одмах мјери, размјере, рачуна, записује.</p> <p>Запита ли који: шта  
х имао, — а није их ни имао много, —— и размјести их онако како се њему свиђало, не водећи рачу 
једаш...</p> <p>Мајка, нестрпљива, поче размјештати неке ствари но соби, које као да јој на пут 
 насмијао баш онда кад би му причали за разне Хасанове испаде, — које би сваки други отац најже 
дарао мотиком.{S} На псовке и примједбе разне није одговарао много, нити се обзирао на њих; ако 
јеровао у какве бабинске приче ни гатке разне, али, право да речем, чим смо поново пошли, мисао 
p> <p>— којима додијали зулуми и намети разни, — остављали су домове, неки их и палили, и придр 
станка, о бојевима, окршајима, јунацима разним, говорили смо и ми највише о томе, готово једино 
 кахвом, тепсије са питама и слаткишима разним.{S} У кухињи, око које се разливао и ширио по чи 
ше није у стању ни размишљати, колико о разним чудесима, и ни у што толико вјеровати, колико ба 
сећи узгред и некаквих пешкеша и понуда разних.</p> <p>Једанпут само задржао се пуних осам дана 
х ствари, него због ситница, беспослица разних.</p> <p>— Шта је? — запитам улазећи у собу, озно 
ам, те су ми, у тешким, големим бошчама разносиле робу по махалама, међу жене; неколико торбара 
 Зулфага, свраћала је Циганке што су ми разносиле робу, дозивала их, куповала свега и што јој т 
И сад сам истом могао опазити колико се разрасла, колико развила и прољепшала!..{S} Бледуњаво л 
 који ми улови по четири миша на дан, о разрачунавању са Зулфагом, слушала ме пажљиво, као да с 
— са широко отвореним устима и необично разрогаченим очима.{S} Само што муца нешто, цичи и разм 
, поџавељао се, да у неко доба не зачух разуздан, здрав смијех нечији, — који је оштро звонио и 
ута лахким, провидним чаршафом, весела, разуздана, као на крилима прелијетала са једног мјеста  
е.</p> <p>Три Циганке, веселе, бијесне, разуздане, са дахирама и чампарима, играле су испред ра 
ијек био богат и обилат, били су готово разуздани.{S} Почели би на глас и попијевати и гудити у 
а постану још бјешњи, још дивљији и још разузданији...</p> <p>Пред вече су ми дошли обојица.{S} 
е стране, ишла двојица момака, пијаних, разузданих, полудивљих, који су попијевајући и вриштећи 
овјек кога неко или неће или не може да разумије. — То је мој одговор!..</p> <p>— Зар? — запита 
ећи, он није пазио ни слушамо ли га, ни разумијемо ли му приче.{S} Не!..{S} Готово није ни глед 
 не може му се разабрати, ни један знак разумјети.{S} На мајку, на жене, на ме не хтједе ни пог 
озга има она у глави и колико је боља и разумнија него сви домаћини шехерски.</p> <p>— Из завис 
о дотле да ради и <hi>женске</hi> и <hi>рајинске</hi> послове и да се њима забавља.{S} Због <pb 
бама као да је потоцима текла медовина, ракија, газиле се хурме, локуми, гурабије, котурале се  
S} Били донијели однекуда и читаво буре ракије, поставили га насред собе <pb n="234" /> да може 
, нагиздани и оружани, носећи пуне боце ракије у рукама, прођоше чаршијом.</p> <p>— Ено их, — р 
 призивале себи и увијек питале: колико ракије попије мајка на дан и колико ми тамбура разбије  
де, ломи се, крши и свакога у соби нуди ракијом и слаткишима смијући се и намигујући, распали с 
стано им износили понуде: духан, кахву, ракију, непрестано послуживали, частили.</p> <p>— Нудит 
} Тутну заптији нешто у руку, узе ме за раме и повуче за собом.</p> <p>— Бјежи одовлен — рече б 
ати до њега...</p> <p>Хасан ме дрмну за раме и полугласно прошапта:</p> <p>— Сјутра ћемо на дру 
о казао —— узвикну наслањајући ми се на раме и умиљавајући се. — Не знаш ти...{S} Их!..{S} Због 
и се на прсте и наслањајући ми главу на раме. — Среће своје... слободе своје... тебе... нипошто 
а учиш...</p> <p>Наслонивши ми главу на раме, ударила је у плач.{S} Ништа више није знала прого 
тано гледајући у очи, спусти ми руку на раме.</p> <p>— Једи!..</p> <p>— Не брини се ти...{S} Уз 
ази пође ми у сусрет, спусти ми руку на раме и тихо, развучено протепа:</p> <p>— Ти долазиш збо 
мушко!..</p> <p>И, спустивши ми руку на раме, прошапта:</p> <p>— Баш ми је драго што је твој ја 
хоџи и умиљавајући се спусти му руку на раме.</p> <p>— А то је оно дијете, — рече — о коме сам  
 он тихо, пригушено, па забаци пушку на раме. — Пођимо.</p> <p>— Куда?</p> <p>— У засједу.</p>  
ком животу...</p> <p>Глава јој клону на раме и склопи очи.</p> <p>— Ја... ето свједочила сам, а 
е пипати и разгледати.{S} Опипах главу, рамена, мишице, бедре, цјеванице...{S} Све здраво...{S} 
кругле главе која као да му прионула за рамена, са големим, бијелим турбаном, за који увијек би 
376" /> <p>Па, смијући се, ухвати ме за рамена, изгура пред врата и затвори канат.</p> <p>— Не  
е, спуштале му се на капу, на браду, на рамена и непрестаним једноличним зујањем као да су одго 
, он приступи бедевији и баци јој се на рамена.{S} Појахаше и остали.{S} И разиграше се бијесни 
ги пут и боље.</p> <p>И не пуштајући ми рамена, изведе ме на чаршију. </p> </div> <div type="ch 
руда долијетала би и разбијала нам се о рамена, а ми смо једнако ишли, једнако завиривали и тра 
ме Хасан подругљиво, гледајући ме преко рамена. — Баш си јунак!..</p> <p>— Плашио си се и ти!.. 
оном страху чинило, лепршали се и преко рамена.</p> <p>Огрнути тешким, дугачким струкама, чије  
риком у руци и са чистим пешкиром преко рамена, да му полије; затим, припаливши му чибук, измиц 
исте пешкире које бијаше пребацио преко рамена. — Сад ћу ја...{S} Сад...</p> <p>Па пође од једн 
ики бакрени ибрик, пребаци пешкир преко рамена и понудивши да умијемо руке прије ручка, сам поч 
над лаката, пребацио тешку мотику преко рамена и необувен, босоног, полазио у башту међу поврће 
ата.</p> <p>Хајкуна пребаци пушку преко рамена и позва нас да пођемо за њом. </p> </div> <div t 
, газила даље, носећи лаку шишану преко рамена и под пазухом дугачки хоџин чибук, с којега је б 
p> <p>Кад се код џамије бацали камена с рамена пребацио је свима момцима.{S} При скакању нико м 
нада је прекиде, застаде, скиде пушку с рамена и напунивши је опали.{S} Врисну пушка и пуцањ од 
 опет, па, погледавши ме, збаци пушку с рамена и сједе у траву. — Стигли смо.</p> <p>— Стигли с 
 огроман див какав са неколико глава на раменима и са неколико рука.{S} Кикот, цика, граја, ври 
им рукама преко пушке која му лежала на раменима и са познатим својим ножем, чији преломљени др 
ају, руке преко пушке која му лежала на раменима, трчале су на пенџере, откривале се и ударале  
обје руке преко пушке која му лежала на раменима, поносито је ишао даље.</p> <p>Дошавши кући об 
..</p> <p>Познадох Хатиџу.{S} Фереџа на раменима тресла јој се и нимало се не обзирући на зачуђ 
ромуца Зулфага отегнуто и поче комешати раменима. — Остарио чо’јек, па не може да ме гледа...{S 
 гледати, — узвикну љутито, устресајући раменима — него узео пушку и онако, кроз пенџер, погоди 
ичега — брже одговори Хасан, комешајући раменима и јежећи са од студени... — Није ми необично.. 
— Поздравио те Хасан, — рече комешајући раменима и бирајући гдје ће сјести. — Рекао ми да те по 
ње и падале јој по глави, по рукама, по раменима, весело гугућући, лепршајући крилима и хладећи 
и и по глави, по леђима, по ребрима, по раменима.{S} Дјевојче оно, преплашено, цикну и устукну  
тала око мене и пипала ме по прсима, по раменима.</p> <p>— А сад... рекоше... да си погинуо...  
с главе и коврџаста коса расу јој се по раменима.</p> <p>— И зато се наљутио — отегну некако ђа 
дошао да му се потужим, само је слегнуо раменима и мирно ми одговорио:</p> <p>— Па шта ће него  
 одострага, протежући се. — Мене жица у раменима...</p> <p>— И грмљавине ће бити — додаде стари 
ући од болова, — нарочито у крстима и у раменима, — завалих се опет, а у глави као да ми се нан 
етове!..</p> <p>Ибрахим ефендија слегну раменима.</p> <p>— Сведно, нијесу се могле довршити — о 
а...</p> <p>— Их!..</p> <p>Хасан слегну раменима.</p> <p>— Шта ћеш...{S} Женска памет — рече са 
била!...</p> <p>Ја је погледах и слегох раменима.</p> <p>— Па тако сам и мислио — одговорих мир 
ијете коме отимају лутку, ослањајући се раменом о зид, каже:</p> <p>— С њиме се не може више... 
вама, напући усне и накриви главу према рамену.</p> <p>— Па...</p> <p>— Шта је било?.. -</p> <p 
рича о њему.</p> <p>Накриви главу према рамену, извије танке обрве, напући усне и некако дурљив 
рмена ми остала само половица на једном рамену...</p> <p>— Рашта ли ово нијесам прије опазио?.. 
ца.{S} И, наклонивши главу прама десном рамену и грицкајући мале, ружичасте нокте, питала ме о  
с осталом чељађу, него носио у торби, о рамену, овећи комад хљеба и неколике главице лука, па р 
>Па ми пружи хоџину пушку и удари ме по рамену.</p> <p>— Буди ми јунак! — рече. — Ни од шта се  
ко знаш бранити...</p> <p>Тапшући ме по рамену настави ватреније:</p> <p>— То... то ваља!..{S}  
ече Хасану, пријатељски га куцкајући по рамену...</p> <p>Изненада, из собе једне, истрча Хатиџа 
 и душмани потсмјехују, како сам се, за рана, натоварио на врат човјеку који ми обећао дати кће 
ше заустављати крв, прати и превезивати ране.</p> <p>Ако се нијесмо играли и вјежбали, онда смо 
а кољена, поче их напајати, испирати им ране, утирати.</p> <p>— Сад ћу...</p> <p>Слуге му донес 
еника.</p> <pb n="355" /> <p>Пред вече, раније, сви су затварали дућане, праштали се и грлили с 
као за инат, све послове свршавао много раније него је она мислила и враћа се обично кроз дан,  
олико ли их морало погинути док су тебе ранили!..</p> <p>Он се наслони на јастук и, окренувши с 
стало пренио је тамо.{S} Свакога јутра, рано, прије гранисунца, износио га на праг, приносио св 
p> <p>Сулага нам долазио сваку вече.{S} Рано, одмах по вечери, зазвечала би алка на вратима и с 
стано распитивао о свему.{S} Одлазио је рано, готово у зору, и враћао се тек око подне.</p> <p> 
:id="SRP19132_C12"> <head>XII</head> <p>Рано, прије свијех укућана, будио се хоџа и излазио у а 
крупним мрљама ишарани врат, са големом раном на облим сапима, која се већ почела корити и црни 
унђајући, дохвати ибрик с водом, очисти рану, опра и намазавши широку, танку крпу некаквим жути 
ећајући јој близину, врпољио се и пипао рану.{S} Тек кад се измакла од њега и изишла из собе, с 
она застаде и некако зачуђено погледа у рану, он се сав стресе, бржебоље отскочи у страну и изм 
 се.{S} Бербер немилосно забоде прсте у рану и као да нешто тражаше.</p> <p>— Боли ли? — запита 
 цикну Хајкуна, па заборавивши на своју рану, притрча му и ухвати га за руку. — Шта ти би?..</p 
ла на оно раширено крило готово на саму рану, из које цурила крв и натапала топло, мекано перје 
у рукаве и, погледавши у широку, голему рану, која се црнила изнад лијеве бедре, зачуђено узвик 
провидило се голо, изгребано тијело; из рањавих, напола обувених нога непрестано текла, цурила  
њена да гоним...{S} Помисли, бона...{S} Рањен!..</p> <p>Она се намах исправи.</p> <p>— Рањен?.. 
.</p> <p>Она се намах исправи.</p> <p>— Рањен?..{S} Тешко?.. — брзо запита.</p> <p>— Не знам... 
ту?..</p> <p>Хамид опет кихну.</p> <p>— Рањен је мало, па ће доћи да се лијечи...{S} И казао је 
ох главу.</p> <p>— Нема крви!..{S} Није рањен!.. — викну неко загледајући. — Здрав је...</p> <p 
ам отпочнем разговор.</p> <p>— А кад си рањен? — запитам меко, болећиво, сасвим заборављајући д 
аметну ми се и ново питање: „А да нисам рањен?“</p> <p>Не зазирући више ни од чега, не осјећају 
ко.{S} Ако који рањеник није био смртно рањен, ако је имало био при свијести, сви су одмах, — н 
владах да не узвикнем од весеља.</p> <p>Рањен, слаб, немоћан јаран и опет никог другог не тражи 
мишљања и показа на собу. — Не смије га рањена нико његовати, него ми.</p> <p>Ја је пољубих у ч 
ст што ћу опет виђети јарана, што ћу га рањена примити у своју кућу и сам његовати, јача је бил 
е здрава пазио у својој кући, а ја њега рањена да гоним...{S} Помисли, бона...{S} Рањен!..</p>  
 наста чудно комешање неко.{S} Ако који рањеник није био смртно рањен, ако је имало био при сви 
 <p>— Аааах!..</p> <p>Двапут јекнух као рањеник, покушавајући да се отмем, исправим.{S} И корак 
ивали хећиме и готово једини радили око рањеника.</p> <pb n="355" /> <p>Пред вече, раније, сви  
екаква харамбашу, Стојана некаква, неке рањенике, бој, окршај, кијамет... поменуо је затим и ба 
 <p>— И јуче?</p> <p>— Ноћас су довезли рањенике.{S} Сад их почели доводити по ноћи, да се свиј 
вији биле су им и вијести страшније.{S} Рањеници, — које су доносили у колима, на носилима, на  
пурена, са неуређеном косом која јој се расипала по челу и са обнаженим рукама до лаката, које  
але су свилу, која се као прецвао бехар расипала по широким, гуравим витловима.{S} Опазивши ме, 
 шибале је по куковима и расплетале се, расипале...</p> <p>— Ко је то? — шапатом запита Хасан и 
 сам боље радио, оне се све више и више расипале.{S} Уколико човјек више вриједи, утолико су и  
и горио, а тешке, дебеле ките ударале и расипале се по калдрми, — сви као да задржаше дах и муч 
трошаџија, па да бацам паре узалуд и да расипам...</p> <p>— А Зулфага? — поче Сулага живље, при 
совима изгледао дарежљивији и немилосно расипао дукате око себе.</p> <p>Читаву шаку дуката дава 
од румених ноздрва, из којих бије пара, расипље се лака, бјеличаста пјена, пада по трави, по ка 
ћи, звекећући...{S} Пролијећу, врте се, расипљу, расту...</p> <p>Пушке се почеше упињати, увија 
 смо трчали у собу, тражили хоџиницу и, расипљући набрану траву и цвијеће по ћилиму, искали руч 
озлуци са распанутим гајтанима и широки расквашени опанци са испуцаним опутама.{S} Читавим путе 
ћи.{S} Ударала га и рукама, и ногама, и раскиданим цријевом од наргиле; ударала по лицу, по леђ 
се на њега, оборише му турбан с главе и раскидаше џубу на плећима.</p> <p>— Душманин је то и ди 
 да гњаве...</p> <p>Па се опет исправи, раскиде јечерму на прсима и указа на усахле, смјежуране 
 раздражено, бацајући и остало оружје и раскопчавајући антерију на прсима ради лакшег дисања. — 
ачка кад се прикрада, приступи вратима, раскорачи се изазивачки и, не вриснувши нити подвикнувш 
ага поносито устаде и, стиснутих очију, раскорачи се насред собе.</p> <p>— У мојој кући то да м 
орим им опоро, држећи руке у џеповима и раскорачивши се на ћепенку. — Јок...</p> <p>— Затварај! 
једне ноћи изненада уљезе у моју собу и раскорачивши се више душека силом ме подиже.</p> <p>— Х 
ао лијепо усред бијела дана пред башчу, раскорачио се и почео ножем сасијецати ограду, ломити ј 
и кући једној, чији гиздави ћошкови, са раскошно ишараним пенџерима, наднесени над голема на ће 
 чешкајући се по глави.</p> <p>— Баш се раскрвавили...</p> <p>Бржебоље се изујем и ја и одбацим 
чела брзо напредовати.</p> <p>Зарада је расла све више и више и у неко доба толико смо се били  
!..</p> <p>Његова хладноћа раздражи ме, распали још више.</p> <p>— Један исти човјек не може би 
 стари земан?“...</p> <p>Цар се наљути, распали.</p> <p>„Опаки људи“, викну, „који се излежавај 
м и слаткишима смијући се и намигујући, распали се, разбјесни, и ухвативши је око паса силом је 
лим, топлим сунцем, кад се крв у жилама распали и кад се отворено гледа очи у очи једно другоме 
за ноге, гајтани на прашњавим тозлуцима распали се, попустили, те се испод њих провидили и стоп 
 јастуком. — Нећу ја!..</p> <p>Хасан се распали.</p> <p>— Кад би ми отац забрањивао полазак, ја 
и отјерати га.</p> <p>То мајку још више распали, наљути.{S} Цичећи и пјенушећи од бијеса поче ж 
пјесму »удовичином пјесмом«...</p> <p>— Распалила се удовица, па пјева — довикивали јој. — Свој 
диже ногу и поче причвршћивати опуту на распалим опанцима, из којих му провиривали каљави, трул 
...</p> <p>— Па?..</p> <p>— Па се Хамид распалио и сад све почео причати</p> <p>— настави мајка 
када жешће наљутио није, никада се јаче распалио.{S} Макар што је каткада сасвим озбиљно прориц 
ању оном, у цјепкању, загријах се мало, распалих се.{S} Хвалећи робу све више и више почех и ша 
</p> <p>И хитре Циганке, вавијек орне и распаљене, ударе у дахире, уздигну се на прсте им, затр 
вио на ме и престао ми долазити, — рече распаљено. — Другијем си прешао и друге тражио...</p> < 
у собу.</p> <p>Носила је велику, тешку, распаљену мангалу, на којој између жераве руменио се тр 
{S} Гледајући је онако сурову, љутиту и распаљену, дође ми да и сам постанем суров, да је пецне 
е одлијеже авлијом, опијајући, дражећи, распаљујући...</p> <p>Мајка као да и сама подивља, као  
амо видјели лабави, прашњави тозлуци са распанутим гајтанима и широки расквашени опанци са испу 
ри комадића.{S} И појас ми се разгулио, распао; кошуља раздрљена; од фермена ми остала само пол 
сам га гдје лежи на миндерлуку босоног, распасан, раздрљен.{S} Како се зар прејео за ручком, ст 
мисли само колики ће дућан бити кад она распе паре!.. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="S 
</p> <p>— Није друге...</p> <p>Мајка се распели, наљути.{S} Приступи му нагло и ошину га по обр 
ати да је то мучи, силовито мучи, кида, распиње.</p> <p>Чим би ујутру устала и изашла на авлију 
одлазили да га обиђу, виде, да питају и распитају о свему.{S} Ко није могао тамо приступити, тр 
{S} И тражила те, ловила...{S} Питала и распитивала: коме долазиш и којој си ђевојци прешао?..{ 
ој требало и што није требало, и увијек распитивала о мени.{S} Питала: и како живим, и како рад 
ла, и додијавали са својим питањима.{S} Распитивали се и о нападају и о Авдаги и причали о напа 
то је чешће одлазио у чаршију, што више распитивао о хајдуцима, био је све луђи, све чуднији.</ 
 руку и изводио у страну.{S} Питао ме и распитивао о свачему.{S} Питао и за мајку, за здравље ј 
дуцима.{S} Свак је о њима говорио, свак распитивао за њих.{S} И све некако тихо, прикривено, са 
престано одлазио у чаршију и непрестано распитивао о свему.{S} Одлазио је рано, готово у зору,  
Тада би по обичају и опет почео питати, распитивати о свему.</p> <p>Питао о новим пословима и г 
о два по три сахата.{S} Жељан да пита и распитује о усташима, — а то у дућану није могао, јер н 
олемим оџаком, у врху собе, мало појаче распламтјела ватра, одсијевали им окићени балчаци ножев 
гачке плетенице шибале је по куковима и расплетале се, расипале...</p> <p>— Ко је то? — шапатом 
 блиједа, увехла, полуонесвијешћена, са расплетеном косом, разбаченим рукама и са неколико капи 
атјерали их и да се пропију и у пићу да расплећу косе, бацају хаљине са себе и полунаге да се в 
 старајући се да кроз плавичасти сумрак распознам сјенке оне што су се гуриле око ватре, мицале 
је малаксао, клонуо, како је још оран и расположен.</p> <p>Ипак читаву пјесму није до краја доп 
{S} И распричао би се тада, необично се распричао.{S} О хајдуцима, о јунаштвима њиховим говорио 
чео оштрити ножеве и пунио фишеке.{S} И распричао би се тада, необично се распричао.{S} О хајду 
на, погађа се, наређује.</p> <p>Кметови распусте уморене мршаве коње по авлији, разбацају вреће 
ма које се мало опустиле низ кукове, са распуштеном косом што јој падала по голим прсима и по о 
ље га Стојанова пушка погодила у прса и раставила са бедевијом.</p> <p>— А тад? — запита Сулага 
аво по сахата није прошло откако смо се раставили, а мени се одуљило као да су два дана.</p> <p 
че ме шкакљити по врату. — Сад нас нико раставити неће.</p> <p>И, као присјетивши се нечега, са 
светити, — прошапта пригушено, — и... и раставиће те са Сулагом...</p> <p>— Мене?..</p> <p>Она  
uote> <p>Људи, мислећи зар да сам пјан, раставише се и начинише ми пут.{S} Нико ни ријечи не ре 
Најближи нам, први комшија, — чију кућу растављао од наше само један танак, висок, увијек обије 
, објешене дојке, које јој вириле испод растављених пешева од кошуље.</p> <p>— И овђе... овђе — 
да су два дана.</p> <p>— Рашта смо се и растајали икако?..{S} Рашта?..</p> <p>Зар не би било ла 
 колико ми затреба...</p> <p>Чим смо се растали отишао сам одмах да тражим дућан, магазу какву  
Растанак са Хасаном значио је за ме и — растанак са Сарајевом.{S} Друкчије се није могло.</p> < 
b n="323" /> <p>— Куда ћу сад?..</p> <p>Растанак са Хасаном значио је за ме и — растанак са Сар 
бри стари пријатељи када се након дугог растанка изненада нађу и састану.</p> <pb n="305" /> <p 
еферичима дјевојачким.</p> <p>Чак и при растанку причали смо о томе, само о томе и, за чудо, ни 
далеко у плавој, свијетлој висини тоне, растапа се и изумире.</p> <p>Тек покаткада, уријетко, о 
ако наредио...</p> <p>— Ама умријет’... растати се са овим свијетом мучно је, — дочека неко иза 
, којима као да не бијаше најпријатније растати се са пуним чинијама и са духаном.{S} Али и оне 
књигу с тешким дебелим корицама, што је растворена лежала близу њега на миндерлуку, и да га тре 
<p>— Ах... имаш ли душу?.. — јаукну он, растворивши уста и мученички преврћући очима. — Ах...</ 
а, глад ми, ево, прође... — шапну Хасан растегнуто и збаци струку са себе. — Их!{S} Сретан ли с 
— Ех?..</p> <p>Она накриви главу и поче растезати јаглук у рукама.</p> <p>— И како гледа! — реч 
аке на њима нагло <pb n="318" /> почеше расти, кострешити се...{S} У томе часу опет ми онај про 
цкање њихово, циликтање, као да потпуно растјера све мутне мисли и све дертове.{S} Разбацивши и 
 цврчак је негдје у грму цврчао и голи, растоварени коњи, привезани крај улице, рзали, вриштали 
..{S} По неколико каравана коња, голих, растоварених, са зобницама на глави, збијали се око њег 
ошли у авлију, до шездесет их на броју, растоварили уморне коње и поредали по калдрми вреће пре 
.</p> <p>По срећи, изненада се однекуда растолегну ћурликање двојница.</p> <p>Застадосмо, послу 
заигравао, чудно су се прелијевале, као растопљени туч, а плећа неколицине, окренута према нама 
 мјесто.{S} Промијени јорган и јастуке, растресе их.{S} Леже.</p> <p>— Смајиле, Смајиле, спаваш 
 <p>И то отегнуто, тихо питање намах ме растријезни и сву ми радост помути.</p> <p>— Ко ли је т 
 у траву.</p> <p>Страх од ножа одмах ме растријезни, натјера ме да се приберем.{S} И сва крв ка 
ћући...{S} Пролијећу, врте се, расипљу, расту...</p> <p>Пушке се почеше упињати, увијати као зм 
а збаци шамију с главе и коврџаста коса расу јој се по раменима.</p> <p>— И зато се наљутио — о 
> <p>— ...{S} И казаће како му је мајка расула благо и... и како сам ја томе крив...{S} И златн 
<p>— Криво му било... знаш... што ми се расцв’о карамфил, па лијеп, велик, црвен, па гори као в 
ух опазивши како ми сви прсти набрекли, расцвали се, испуцали, а скорена крв, црнећи се између  
а, залијевала, па... па ми драго што се расцвао...{S} Сагла сам се чак до земље, принијела <pb  
елијевати као да се међу њима каранфили расцваше.</p> <p>— Приступајте! — мукло, заповједнички  
тили да ту умру, издахну, а нипошто као ратници какви који су ишли да гоне хајдуке.</p> <p>— Ах 
 и преврће закрвављеним очима. — Ја сам ратов’о и крв пролијев’о, зарадио сам и бољу башчу.</p> 
ама с кахвом, прислонивши дуге пушке уз рафове а сабље пребацивши преко крила, и додијавали са  
, заклони ми робу њима, оружје објеси о рафове, ћепенке и изнад врата ардијских, фишеке разбаца 
нових, калајисаних сахана, пореданих на рафу изнад мусандере, а широка, риђа брада, препуна дух 
 су се у нашој кући некако слободније и рахатније осјећали него најбољи наши знанци и ахбаби.{S 
>— кратко, поносито одговори Осман. — А рахметли бег одужио се и мени и свакоме својим јунаштво 
 шала, подсмијеха, чак и псовака на мој рачун, било је премного и што год сам боље радио, оне с 
" /> о добрима и одмах мјери, размјере, рачуна, записује.</p> <p>Запита ли који: шта ће унаприј 
х онако како се њему свиђало, не водећи рачуна о томе: хоће ли мени бити на сметњи или неће...{ 
ко друма, на другу страну.{S} Не водећи рачуна о томе: хоће ли Хасан видјети и наругати се, про 
 с радницима, кметовима и момцима, како рачуна, погађа се, наређује.</p> <p>Кметови распусте ум 
га све шта он ради и како говори и како рачуна...{S} И, док сам говорио, непрестано се мргодио, 
ога пипају и загледају са сваке стране, рачунајући: хоће ли бити дебело и колико ће ока бити у  
 пред собу његову њему уз кољено.{S} И, рачунајући зар да сам већ „поприличан момак“, дозрио ча 
а јој на путу биле.{S} Поче затим и као рачунати нешто и размишљати.</p> <p>— А шта би ти смисл 
азио пред мајку, износио некакве тужбе, рачуне и сенете, старајући се и упињући да је задржи у  
ивала да се часте.{S} Опет је мислила о рачунима...</p> <p>Кроз неколико мјесеци као да није ви 
 ми сад? —— питала је љутито, газећи по рачунима и кушљајући их, гњечећи. — Хоћеш ли ме уморити 
и...</p> <p>Мајка, која никад није била рачунџија нити је познавала право стање наше, изненадил 
војим почеше се окретати и повијати као раширена крила лабудова над језером каквим.{S} Задуго с 
 осијече бабо, па окваси руке у крви и, раширене, одиже их према небу.</p> <p>И сви приступише  
а се дигнем, да га зовнем по имену и са раширеним рукама да му потрчим у сусрет.{S} И придигох  
 протепа молећи, заставши преда мном са раширеним рукама, а ипак не смијући да ми приступи и да 
ла је мртва...{S} Глава јој пала на оно раширено крило готово на саму рану, из које цурила крв  
у пред вратима.{S} Застаде пред прагом, рашири пуке и препријечи ми пут, тресући чупима, осмјех 
жеш!..</p> <p>— Моје је!..</p> <p>Мајка рашири руке и поплашена, узбуђена, стаде између нас.</p 
ело, па заигра насред дућана и нагло се рашири преда мном. — Јеси ли ме заборавио?</p> <p>— Хас 
ачити...</p> <p>— Нећеш? — отегну она и рашири руке. — Ти?</p> <p>— Јок!..</p> <p>Она устаде, п 
иш ли се на ме? — запита она узбуђено и рашири руке, као да би да клекне, да моли за опроштај.  
.{S} Клечећи на трави, утонувши у њу, и раширивши руке према небу, готово ништа говорио није, н 
 људи! — викну промукло, а руке које је раширио дршћу му. —— Оставите беспослице!..</p> <p>— Не 
и се... .</p> <p>— Не једе ти се?...{S} Рашта?..</p> <p>— Тако...</p> <p>— Јадниче!..</p> <p>И  
т увуче у собу.</p> <p>— Не можеш...{S} Рашта? — запита зачуђено. —</p> <p>Шта ти фали?</p> <p> 
</p> <p>— Рашта да жалим умријет’?..{S} Рашта?.. — сам себе запита. — Ко ће жалити?..</p> <pb n 
/p> <p>— Рашта се онако засмијала?..{S} Рашта ме почела пецати? — питао сам се, газећи по оштро 
>— Рашта смо се и растајали икако?..{S} Рашта?..</p> <p>Зар не би било лакше и једном и другоме 
 И учио...</p> <p>— Па што си дошао?{S} Рашта? — запита јаче. — Да те нијесу звали?..</p> <p>—  
кву.</p> <p>— Рашта сам је прекорио?{S} Рашта сам био осоран? — опет се почех љутити сам на се. 
смо се нашли и остали осамљени обоје. — Рашта?..</p> <p>Она се насмија, ошину ме јаглуком по ли 
итао сам Сулагу, прекидајући причање. — Рашта?..</p> <p>— Јер му не вјерујем — одговарао је ват 
 дувана, напуни крњаву лулу и запали. — Рашта да се жали?..</p> <p>Све на свијету гине и умире  
и се учини као да ће пасти, посрнути. — Рашта?..</p> <p>— Па... знаш... доста сам био овђе — пр 
о чудећи се и прождирући је погледом. — Рашта?..</p> <p>— Немој... молим те...</p> <p>— А јаран 
о половица на једном рамену...</p> <p>— Рашта ли ово нијесам прије опазио?.. — почнем се питати 
у.</p> <p>— И не пријете ти?..</p> <p>— Рашта би пријетили?..{S} Шта им ми радимо?..</p> <p>— з 
се одуљило као да су два дана.</p> <p>— Рашта смо се и растајали икако?..{S} Рашта?..</p> <p>За 
Јеси ли будан?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Рашта си се пробудио?</p> <p>— Због тебе.</p> <p>— А ни 
жалих се кад је угледах такву.</p> <p>— Рашта сам је прекорио?{S} Рашта сам био осоран? — опет  
бркова и снажно гурну у ватру.</p> <p>— Рашта да жалим умријет’?..{S} Рашта?.. — сам себе запит 
е и ја почех љутити на Хатиџу.</p> <p>— Рашта се онако засмијала?..{S} Рашта ме почела пецати?  
е поче голицати на смијех...</p> <p>— А рашта се састајеш са Хасаном? — запитам након дуже почи 
сто да ме пожалиш, ругаш се.</p> <p>— А рашта да те жалим? — запитам пјевајући, ругајући се и о 
поиграм њоме, да је намучим.</p> <p>— А рашта да га не примимо? — запитах као чудећи се и прожд 
но, не мичући се. — Не лажу.</p> <p>— А рашта? —— отегну Сулага као у чуду, гледајући је пажљив 
 и на живот, и на образ, и на имуће, па рашта да они поштеде наше куће? — отегну хоџа забринуто 
 изгледам што суровији и страшнији. — И рашта да ударам на своју кућу, која ми од бабе остала и 
во, окрећући ми леђа, а, ни сам не знам рашта, тај узгредни прекор био ми је увијек тежи него д 
 сви га спомињали.{S} И, ни сам не знам рашта, али након сваког разговора о њему ја сам био нек 
стано, смјешкајући се, — ни сам не знам рашта, а опет ми дошло да се смијем, — и... и све као д 
цао на авлиска врата, — ђаво би га знао рашта, а сузе су ми налетиле на очи чим сам прихватио з 
 сокак, па тамо начинио шанац и камењем рашћерао све махаљане...</p> <p>— Па кад ме неће да слу 
, дрвима, стакладима.{S} Тек кад би се, рашчерупан, раздрљен и испрљан дочепао собе и сакрио се 
" /> широке космате прси све до појаса, рашчешља је и некако мукло, отегнуто запита:</p> <p>— Ш 
д, тапшао је по врату и сапима, прстима рашчешљавао дугу, свилену гриву и тепајући и ласкајући  
реко чијих грана разлијевао се демирима рашчешљан широк зрак сунчани, — простирао се по тлима,  
ње јутро, разлијевао мек, благ осмијех, рашчешљана брада повијала му се преко прсију као прамен 
огладио бркове и прстима <pb n="382" /> рашчешљао браду, па мирно сјео на шилту, испод пенџера, 
ка, помагњава, кукњава, наста комешање, рвање.</p> <p>— Шта вам је, несретници? — заграјаше нек 
акама, навалише на Хусу.{S} Наста једно рвање, комешање, ломљава, Ајкуна цикну и отскочи у стра 
ног залогаја џабе; треба се сад борити, рвати, треба га освојити...</p> <p>А најслађи је залога 
ду оволику...{S} Хоћеш ли, болан, да се рвем и с њим и са собом?..</p> <p>— Рви се.{S} Бићеш ја 
 се рвем и с њим и са собом?..</p> <p>— Рви се.{S} Бићеш јача!..</p> <p>— И да се играмо ватром 
ани, обијесни, гуркајући се, штипајући, рвући.{S} Широк модрикасто-златан пламен освјетљавао им 
о као да ме прекоравао, е сам и сам био рђа, кукавица, готово издајник.{S} И што је грижа савје 
 Чудим се како се о њему може и мислити рђаво.</p> <p>— Охо!..</p> <pb n="368" /> <p>— Ја говор 
!..{S} Доста је!..</p> <p>— Није доста, рђо лажива...</p> <p>— Ја нисам лаг’о — рече момче и об 
о са врећом препуном пијеска, те ми сва ребра и све кости поломио.{S} И ништа не бих волио тада 
 по упалим, мршавим прсима, — сва му се ребра могла избројати, — па се окрену двојици момака шт 
сах ја пакосно и дође ми да га гурнем у ребра, да продрмусам мало. — Мени није до чекања...</p> 
 на другу страну.</p> <p>Цар га гурну у ребра и опет запита.</p> <p>„А како живиш?“</p> <p>Опет 
заним главама, у крпе умотаним рукама и ребрима, без коња, готово и без оружја и без хаљина.{S} 
 Поче ударати и по глави, по леђима, по ребрима, по раменима.{S} Дјевојче оно, преплашено, цикн 
је по неколике кахве, и који хоће читав ред чаршиски наопако <pb n="349" /> да преврне и да све 
че уклањати некакве сахане са серђена и редати их по тлима, уз огњиште.</p> <p>— Грехота је, —  
 и много читао, — читао је чак и новине редовно сваки дан, и читаве чланке знао препричати љепш 
вци из читава шехера...{S} Почеше увече редовно долазити, један за другим, обилазити око куће и 
а пушку, коју сам једва држао у руци, и редовно застајући на сваком десетом кораку.</p> <p>Напо 
ајбољи мегданџија међу нама и обоје нас редовно је побјеђивао.</p> <pb n="284" /> <p>Једанпут ј 
ђецу? — мирно их запита он и погледа их редом. — То ли хоћете?..</p> <p>— Сви хоћемо — одговори 
јере, како ми ни оке ни аршини нијесу у реду и како сам само за то и ишао „у свијет“ да се науч 
м и био, — дочекам кезећи зубе и готово режећи — а ти... а ти си кучка једна!.. .</p> <p>Она, п 
а, заклопараше нечије нануле, зациликта реза на канату и — врата се отворише.</p> <p>И голем, с 
 након јације, одлазио би њима, наметао резу и подупирао их још дирецима, сандуцима, камењем.{S 
и раменима и бирајући гдје ће сјести. — Рекао ми да те поздравим.</p> <p>— Хасан?..</p> <pb n=" 
<p>— Шта си му рекла?</p> <p>— Рекла... рекла сам да је <hi>угурсуз</hi>.</p> <p>Па брзо чучну  
ити!</p> <p>— Шта си му рекла?</p> <p>— Рекла... рекла сам да је <hi>угурсуз</hi>.</p> <p>Па бр 
ри лице у димије.</p> <p>— То... то сам рекла!..</p> <p>Ја се не могох савладати.{S} Праснух у  
 да се нећеш љутити!</p> <p>— Шта си му рекла?</p> <p>— Рекла... рекла сам да је <hi>угурсуз</h 
ло.</p> <p>— А мени опет жао што сам му рекла — прошапта тихо, пригушено. — Ето, жао ми...{S} М 
и одмара се.</p> <p>— Хајде да читамо — рекне покаткада и подвикне на Хасана да донесе књигу. — 
о га неста!..</p> <p>И нико не смије да рекне истину, да му све каже, откреше!..{S} Аге, трговц 
реба да слуша што ви рекнете, што народ рекне...{S} А што је, бива, Алах наредио, те сте почели 
 да се и сам уплете у разговор, да и он рекне своју.{S} А кад би га заиста навукли и изазвали д 
 моје право <hi>житије</hi>, како се то рекне, о коме једино и вриједи да се нешто прича. </p>  
т’, и ти...{S} Ко зна?..{S} Био сам, да рекнем, травка Божја, цвијет, и сисао крви људске...{S} 
кад ме запитају: „Шта си радио?“ зар да рекнем „Ништа“...{S} А, токорсе, пошао сам да учиним ју 
е прекида сваки даљи разговор. — Што ја рекнем не пориче се.</p> <p>Зулфага изви главом и чудно 
д ме запитају: „Ђе си био?..“ зар да им рекнем „Ниђе“...</p> <p>И кад ме запитају: „Шта си ради 
стише пред нас.</p> <p>Нећу слагати ако рекнем да никада у животу нијесам тако вечерао, нити ми 
 ни старији; свак треба да слуша што ви рекнете, што народ рекне...{S} А што је, бива, Алах нар 
ед собе.</p> <p>— У мојој кући то да ми рекнеш?..{S} Ти?.. — запјева развлачећи.</p> <p>— Ово ј 
p> <p>— Онда припреми све и све уреди — рекох полазећи. — Ја ћу казати Хамиду да га примамо. </ 
 у страну.</p> <p>— Ти... ти све знаш — рекох још пакосније, жешће, изазивачки. — Знаш а кријеш 
томе часу.{S} Не одговорих му ништа, не рекох ријечи.{S} Као да ме гурну неко, брзо, без размиш 
 прсима, по раменима.</p> <p>— А сад... рекоше... да си погинуо... — прошапта узбуђено.</p> <p> 
им он учи дјецу.{S} Дубоке је књиге, —— рекоше — проучио и зна све јазије и законе у прсте, па  
>— Отишао на усташе. .{S} Мало прије ми рекоше наши кад су доносили ствари.</p> <p>Ја се брзо и 
ле!.. — говорила је узбуђено, чупкајући ресе на бошчи и све јаче лупкајући папучама. — Како ли  
ући браду и поправљајући појас, чије му ресе падале по бедри.</p> <p>Чуо сам само како је споме 
нути тешким, дугачким струкама, чије су ресе готово падале по тлима, а испод разгрнутих пешева  
номадне у Сарајевско Поље...{S} Ко може рећи да се неће спустити и усред Сарајева?..{S} Ко?..</ 
ије погледати...{S} И мајка ти не смије рећи: сине...{S} И не смије ти приступити мајка, јер... 
 <p>— Па... ти си ми драг... не знам ти рећи колико си драг — изговори брзо, испрекидано, стиск 
И, — макар сад било и смијешно, — морам рећи да сам се наждерао траве као магаре какво и одмах  
онога ко му је најдражи...</p> <p>Морам рећи да сам се ја, у истини, наслађивао садашњим мукама 
 дијела и за коју се никако не би могло рећи да је израсла на лицу, него је неко наказно и накр 
иснула сам и не гледајући шта ће свијет рећи, па ето! — нагло прекиде и одгурну ме. — Треба ли  
непрестано пазила на оно »шта ће свијет рећи«, нагло, непромишљено, прекиде са свима обзирима,  
 узео ствари, био сам смислио: и шта ћу рећи и како ћу изгрдити Хатиџу.</p> <p>Али чим сам ступ 
ло прекиде и одгурну ме. — Треба ли баш рећи колико си драг?..</p> <p>— Треба...{S} Све ми треб 
замолих је, хватајући је за подвољак. — Реци ми!..</p> <p>Она се замисли.</p> <p>— А и вечерас  
а и опет се привијала уз њега.</p> <p>— Реци: јесам ли кршна?</p> <p>— Баш си дијете! — осмјехн 
Нећеш ли?..</p> <p>— Да видим.</p> <p>— Реци ми да се нећеш љутити!</p> <p>— Шта си му рекла?</ 
и — подиже руку.</p> <p>— Оборите га! — рече одлучно, заповједнички, желећи, зар, одмах да се у 
глук у рукама.</p> <p>— И како гледа! — рече меко, готово тепајући.</p> <p>— Охо!..</p> <p>— И  
руком и окрену се.</p> <p>— Напријед! — рече одлучно. — Нема више смишљања!..</p> <p>Никада ниј 
ме по рамену.</p> <p>— Буди ми јунак! — рече. — Ни од шта се немој препадати...{S} А дерт?{S} Н 
 нога и погледа у прсте,</p> <p>— Их! — рече зачуђено, чешкајући се по глави.</p> <p>— Баш се р 
освијестити...</p> <p>— Ено ти момка, — рече пригушено — па га држи...{S} Није он мене оставио, 
p> <p>— Ти хајде с друге стране пута, — рече заповједнички — и не пуцај прије мене...{S} Кад ја 
 чекао тебе, да се вратиш из чаршије, — рече задављено, циједећи ријечи кроз зубе и старајући с 
.</p> <p>— Добро и ваљано момче моје, — рече некако меко, сажаљевајући — срце ти је исто као и  
на раме.</p> <p>— А то је оно дијете, — рече — о коме сам ти писао...{S} Знаш...</p> <p>И намиг 
м:</p> <p>— Други пут буди паметнији, — рече меко, готово тепајући — а сад нека ти је просто... 
> <p>— Алах зна чија ће побједа бити, — рече — а мени се чини да је уз онога ко се дигне против 
аборавио на ме и престао ми долазити, — рече распаљено. — Другијем си прешао и друге тражио...< 
p> <p>— Не може те ни зајам понизити, — рече — ако га мислиш поштено враћати...{S} И ако ти тре 
акутак један.</p> <p>— Дај ти, болан, — рече — да купимо бимбашиници једне папуче, па ће све до 
ко себе.</p> <p>— Поздравио те Хасан, — рече комешајући раменима и бирајући гдје ће сјести. — Р 
<p>— Ето, то ми је Хасан, једини син, — рече — и ако и ти будеш као и он, обојица ћете свршити  
јући се.</p> <p>— Погоди ко је дошао, — рече весело, па накриви главу и поче жмиркати. — Погоди 
 прелиставати.</p> <p>— А ја сам чуо, — рече још тише да се једва чуло — е ти се мати преудала. 
— На знам шта је све било између вас, — рече полугласно — али он је и благ и добар човјек...{S} 
сток окршај.</p> <p>— Три хајдука су, — рече — ударила на бега и сва тројица изгубила главу.{S} 
ивао полазак, ја бих му запалио кућу, — рече — а кад би ти хтио остати овђе, заклао бих те к’о  
а, прођоше чаршијом.</p> <p>— Ено их, — рече, — и оружаних и опремљених...</p> <p>По дану, по н 
уку.</p> <p>— Остави...{S} Шала је... — рече опет, кушајући да је привуче себи и мало подаље од 
Јунаци су они...{S} Не жале гинути... — рече.</p> <p>— А ко би жалио да гине и да умре?.. — брз 
 Па зар нијесам зарадила да ме осуде? — рече изнемогло, промукло, блесаво нас гледајући као да  
ерити што сам дошла да ти кућу видим? — рече покуњено, снебивајући се и ломећи прсте. — Нијесам 
тити.</p> <p>— Планина је кућа њихова — рече. — Има их свуда.</p> <p>— А ми нијесмо срели нијед 
pb n="343" /> <p>— Је ли крив Зулфага — рече — што је иза твога доброг и поштеног оца остало св 
— Жао ми га било, а нијесам се љутила — рече полугласно. — Изишла сам на авлију и да се осветим 
иступи...</p> <p>— То, богме, не ваља — рече Хасан снуждено, уједајући се за усне. — Док се ми  
е.</p> <pb n="236" /> <p>— Ништа нема — рече гласно и поново се врати душеку.</p> <p>И као да р 
придиже.</p> <p>— Има ту голема прича — рече. — И ако хоћеш да не спавамо... а мени се не спава 
 и оде.</p> <p>— Не свиђе му се прича — рече оно момче, намигнувши.</p> <p>— Женскоња — дочека  
>— Отсада више не смијеш ићи у Сулаге — рече отсјечно. — Нипошто!..</p> <p>— Не кажем ја за Сул 
ну.</p> <p>— То је само почетак кавге — рече. — Имаћете је још...{S} Чујем да ти је све уграбио 
ва од кошуље.</p> <p>— И овђе... овђе — рече живље, — оклен сам те хранила, пече сада, пече и г 
— Е није друге, сад се натраг не може — рече.</p> <p>— Ту смо и треба да се окушамо.</p> <p>Па  
 се донио, привије.</p> <p>— Ништа је — рече мирно, утежући бедру платном. — Зарашће брже...</p 
сом.</p> <p>— Видиш ли га какав ти је — рече пакосно. —</p> <p>Вук длаку мијења, а ћуди никад,  
— Ако си пошао да тужиш, узалуд ти је — рече. — И не можеш само <hi>њега</hi>, него и рођену ма 
 и подиже од земље.</p> <p>— Тежак је — рече мргодно. — Пуно ће јести.</p> <p>— Неће — брзо доч 
 поштен... вјеран...</p> <p>— Стар је — рече и мајка покуњено и обори главу.</p> <p>— Кад сам д 
а слободом, нико од њега силнији није — рече мирио, поправљајући <pb n="295" /> пушку и огледај 
зми Хатиџцу, макар и млади били обоје — рече. — Узми њу, узми и мираз...{S} То и други раде.</p 
.</p> <p>— Не питај...{S} Обрукала се — рече.</p> <p>— Обрукала?..</p> <p>— Удала се за онога.. 
 Не бој се, Хајкуна!..{S} Осветићу те — рече.</p> <p>Па сам себе удари у бедру, а крв шикну и п 
мијехом...</p> <p>— Изађи из ове куће — рече полугласно, развлачећи усне и нашкиљивши на једно  
ра и лако се пољуљују.</p> <p>— Улази — рече Хатиџа меко, као тепајући и лако ме повуче за собо 
 чуо.</p> <p>— Мене сад ништа не боли — рече. — Иђем.</p> <p>И стиснувши ме за руку, снажно зат 
 то мушки?..{S} То?..</p> <p>— Устани — рече и Хајкуна меко, па се саже и узе ме за руку. — Уст 
 бој се...{S} Нећу ти више додијавати — рече полушапатом, пошто је све покупио и упрти на се. — 
 <p>— Не можеш ти у оној кући живјети — рече. — Ако останеш тамо, он ће ти доћи главе, макар те 
омадне, у лову, Зулфага га хтио убити — рече полугласно, као да сама са собом разговара. — Пуца 
 си огладнио, сад ћеш се поткријепити — рече Хасану, пријатељски га куцкајући по рамену...</p>  
.</p> <p>— Та војска још неће кренути — рече.</p> <p>— Heће? ..</p> <p>— Па... и усташи су оруж 
ати...</p> <p>— А сад ће и Хасан доћи — рече кихајући. —</p> <p>Наредио ми је да ти кажем да ће 
нат.</p> <p>— Не излази ми сад на очи — рече тресући главом и пријетећи прстом. — Сад ћу имати  
си виђео, ама о овоме не причај ником — рече брзо, старајући се да се прибере и уозбиљи, — Испр 
аво намигну.</p> <p>— И ти знаш о том — рече. —— И кушали смо заједно...</p> <p>Брзо га ударих  
вуче за собом.</p> <p>— Бјежи одовлен — рече брзо. — Јефтино си прошао.</p> <p>— А оклен ти?..< 
рђо лажива...</p> <p>— Ја нисам лаг’о — рече момче и обори главу.</p> <p>Хајкуна се оте, изви с 
тпочину.</p> <p>— Није он ништа лагао — рече — све је истину говорио...{S} Је ли он крив што су 
зачудио.</p> <p>— Па то сам ја и знао — рече мирно, грицкајући браду. — Томе сам се и надао.</p 
</p> <p>— Не чуди се што сам га нашао — рече кроз зубе, не баталећи посла. — Оставио сам онога  
и ми цигар.</p> <p>— Тамо кијамет био — рече. — Је ли?..</p> <p>— Кијамет.</p> <p>— Чуо сам заз 
— Вараш се ти, слатки, да те преварио — рече меко, полугласно. —— Оно је један добар и поштен ч 
д врата и ту застаде...</p> <p>— Само — рече промукло — пустићеш ме да и данас очистим оружје и 
арке крену напријед.</p> <p>— Хајдемо — рече шапатом. — Мичимо се!..</p> <p>— Зар међу хајдуке? 
ека силом ме подиже.</p> <p>— Хајдемо — рече одсјечно, бацајући ми пред ноге некакав нож, двије 
ад је примио на душу, ми му вјерујемо — рече Ибрахим ефендија мирно, поново указујући зубе. — Т 
и руку Сулаги.</p> <p>— Нек је сретно — рече отежући. — Ријеч је ријеч и лажи бити не смије...< 
 нам наука треба...</p> <p>— Е лијепо — рече хоџа и попридиже се. — Ја ћу баш учити како ја зна 
ши цигар запали.</p> <p>— Ништа је то — рече развлачећи. — Проћи ће...</p> <p>— Ама ја нећу даљ 
..{S} Пртљај...</p> <p>— Лијепо је то — рече Осман мирно опирући се на штап и кушајући да се ис 
> <p>— Неће он више у Зулфаге нипошто — рече суво. — Чим сам му ја љуцки опричао какав је оно ч 
љио, пјевуцао нешто.</p> <p>— Ево нас — рече напошљетку Сулага кад стигосмо до куће, једном рук 
.</p> <p>— Шта ћеш...{S} Женска памет — рече сажаљевајући. — Кад јој се опет вратио... и вратио 
е.</p> <p>— А ја те чекала на пенџеру — рече некако тужно, снуждено. — Наслонила се на демире,  
<p>— Ти си домаћин, па чини како знаш — рече, па, и не погледавши више на ме, изиђе из собе. </ 
>— Једи, па ћеш отићи да се преобучеш — рече умиљавајући се. — Их, какав си!..</p> <p>— Какав?. 
 сад ће и теби бољи земан доћи</p> <p>— рече, напошљетку, мајка, прибирајући се и исправљајући. 
, и на једној слушкињи, за коју и мајка рече да је боља и поштенија од свију других.</p> <p>И ј 
и начинише ми пут.{S} Нико ни ријечи не рече, нико не опсова.</p> <p>А то ме опет раздражи.{S}  
ори о својој кући, за коју и суд царски рече да је моја...</p> <p>— Отео си је, ниткове, — окос 
ас шта се десило.{S} Сулага је, како ми рече, помислио одмах на лопове, хајдуке, разбојнике и г 
p> <p>— Пљуни у длане па ради — само ми рече при поласку и крене низ чаршију. — Ако се икад мис 
лфага се сакри за бимбашу и као плачући рече:</p> <p>— Ето... тако и синоћ ударио на ме... на м 
кну одатле, да побјегну.{S} И, право да речем, изледало је као да је он и проговорио само због  
 белај?.. — помислих у себи и, право да речем, препадох се.</p> <p>Мислио сам да се већ сазнало 
ске приче ни гатке разне, али, право да речем, чим смо поново пошли, мисао о зецу и његову злон 
шку наслони се на њу. — Ево... право да речем... и ја сам се зажелио куће, ама...{S} Кад дођем  
Хајинин!..{S} Хајдук!..</p> <p>Право да речем чудио сам се таквим упадицама. 3а хајдуке сам зна 
 главу и стрижући шиљастим ушима, фрче, рже и копа земљу ногом, а испод румених ноздрва, из кој 
ао и на леђа и почео потркивати по соби ржући као парип и одбацујући ногама.</p> <p>За кратко в 
растоварени коњи, привезани крај улице, рзали, вриштали.</p> <p>А читав ваздух мирисао на зрело 
и као зазирући од нечега, поче фрктати, рзати и бјежати унаоколо.{S} Била је гола, празна, без  
аних на рафу изнад мусандере, а широка, риђа брада, препуна духанскога дима, као да је и сама г 
} Затим завуче прсте у густу, неуређену риђу браду која му прекривала <pb n="268" /> широке кос 
ма, састајали се опет, окупљали у мале, ријетке гомиле и полугласно шаптали, договарали се.{S}  
ми је духанску кутију, — коју сам прије ријетко у руке узимао, — и на силу ме гонио да запалим, 
омилу људи каква се у најсвечаније дане ријетко и пред џамијом виђа.</p> <p>И нијесу то били са 
ећа и лагано га куцкала по њима.</p> <p>Ријетко када да чаршинлије нијесу устајале из својих ду 
е шаке« како му подругљиво говораху, са ријетком брадом која му се састојала управо из три дије 
p> <p>— Нек је сретно — рече отежући. — Ријеч је ријеч и лажи бити не смије...</p> <p>Обојица с 
то, цичи и размахује рукама, а ни једна ријеч, ни једно слово не може му се разабрати, ни један 
ек је сретно — рече отежући. — Ријеч је ријеч и лажи бити не смије...</p> <p>Обојица се загрлиш 
 <p>— Хајкуна!</p> <p>— Збори, држиш ли ријеч?</p> <pb n="293" /> <p>Момче се удари по ножу и к 
примакосмо се.</p> <p>— Збори: држиш ли ријеч?..</p> <p>— Држим. — прошапта момче да се једва ч 
енџере, трља их крпом некаквом, запе ми ријеч у грлу.{S} Заборавих на све.</p> <p>— Шта је то?  
 на њих; ако би случајно и избацио коју ријеч, избацио би с подсмијехом, подругљиво, пецкајући. 
вете се сваком ко гласније о њима ружну ријеч проговори, ко их по злу помене.{S} Комшије су, па 
напери је.</p> <p>— Казуј: држиш ли још ријеч да сам ти најдража?..{S} Говори!..</p> <p>— Хајку 
и се и нарочито наглашавајући оне задње ријечи ја ћу слушати.</p> <p>— Ти како знаш...</p> <p>— 
збациш... сад... одмах.</p> <p>Пошљедње ријечи и нагласио је чак и погуривши се као да је очеки 
авим путем.{S} Нико да проговори лијепе ријечи са мном; нико да се заустави мало, да ме саслуша 
и не повисујући гласа. — Да нијеси више ријечи проговорио!..</p> <p>Његова хладноћа раздражи ме 
 n="278" /> <p>Па, не проговоривши више ријечи, још брже кренуо би напријед, — готово потрчао,  
и затезање.</p> <p>Не проговоривши више ријечи, опет ломећи се, зијевајући и придржавајући се з 
е збуни и не одговорих Сулаги ништа, ни ријечи... </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 
бе, извлачити нешто испод душека.{S} Ни ријечи не проговорише једно другоме, нити се за здравље 
 <p>„А како живиш?“</p> <p>Опет он — ни ријечи.</p> <p>„Како живиш?..“</p> <p>„Никако“ одговори 
ледавши једно у друго не проговорише ни ријечи; само се поздравише лаким климањем главе.{S} Сул 
 дућан и одлазили мирно, не говорећи ни ријечи и не гледајући ме чак.{S} Знали су добро да ћу с 
пита цар, примичући му се.</p> <p>Он ни ријечи.</p> <p>„Шта радиш?..“</p> <p>„Видиш“ одговори с 
ко бунован и сметен, нијесам му знао ни ријечи одговорити.{S} Одмах сам прихватио за оружје и к 
 за ручком и за вечером, а да готово ни ријечи не проговоре једно другом.{S} Ја се уопште и не  
тавише се и начинише ми пут.{S} Нико ни ријечи не рече, нико не опсова.</p> <p>А то ме опет раз 
 из чаршије, — рече задављено, циједећи ријечи кроз зубе и старајући се да изгледа што мирнији. 
гледајући један на другога, не шапнувши ријечи.</p> <p>И није да су га се бојали због тога што  
> <p>Стао сам као укопан и нијесам знао ријечи проговорити.{S} Чудна слутња нека, необичан, јак 
утама.{S} Читавим путем није проговорио ријечи: само је мумољио, пјевуцао нешто.</p> <p>— Ево н 
а«, нико није смио дахнути у кући, нико ријечи проговорити.{S} Свак ко је морао <pb n="245" />  
као да није смио ни помислити.{S} Десет ријечи није могао изговорити, а да не замуца и не заста 
ој, он је једино имао мекших и топлијих ријечи; једино међу њима изгледао је некако блажи, пито 
<p>И сам Хасан као да се препаде од тих ријечи, па ме снажно гурну и руком ми зачепи уста...{S} 
асу.{S} Не одговорих му ништа, не рекох ријечи.{S} Као да ме гурну неко, брзо, без размишљања,  
ко како сам од њега чуо, готово његовим ријечима.</p> <p>Било то уз тргање, у винограду.{S} Как 
ла је њега, Зулфагу.{S} И одмах, по тим ријечима, познао сам да се боји нешто, да се плаши од њ 
м у лице и говорећи више знаковима него ријечима, загледали су оружје, окретали га, чистили.{S} 
ика крда стоке, крупне и ситне, од чије рике, буке и блеке одјекивала брда и планине, гониле су 
не?..</p> <p>— Убићу!..{S} Удавићу!.. — рикнух ја помамно, зацењујући се, раздражен њезиним сми 
.</p> <p>И јарани мајкини почеше се све рјеђе и рјеђе купити око баште, све их мање и мање дола 
стајаху покаткад, почеше се јављати све рјеђе и рјеђе.{S} Остадоше још само неколико комшиница, 
>И јарани мајкини почеше се све рјеђе и рјеђе купити око баште, све их мање и мање долазило.{S} 
покаткад, почеше се јављати све рјеђе и рјеђе.{S} Остадоше још само неколико комшиница, којима  
авао нешто или не одобравао.</p> <p>Још рјеђе су га могли навући да се и сам уплете у разговор, 
 и не излазимо без оружја.</p> <p>— Кад роб подигне главу и врисне за слободом, нико од њега си 
е кириџије вичући, трајући, галамећи, а роба трговачка, у сандуцима и дењковима, лежала им испо 
з грохотан смијех пакосника, попада сва роба и разасу се по чаршији, Јован поблиједи и стиснути 
ам, да подвриснем мало.</p> <p>— Ама је роба!..{S} Ево робе!.. — почнем викати лудо, помамно, з 
очеше освртати и гледати ме зачуђено. — Робе!..</p> <p>Робе!..{S} Нова!..</p> <p>Отада се потпу 
 наочаре на чело и погледа ме.</p> <p>— Робе хоћеш?..{S} Ево!,.</p> <p>И стаде преда ме и поче  
о сам један у који сам могао и натрпати робе колико сам хтио и да ми опет, — за ардијом, — прео 
ем мало.</p> <p>— Ама је роба!..{S} Ево робе!.. — почнем викати лудо, помамно, зацењујући се, т 
н и обећа нам дати новаца да накупујемо робе.{S} И много поче обећавати.{S} Обећањима ме и зама 
и гледати ме зачуђено. — Робе!..</p> <p>Робе!..{S} Нова!..</p> <p>Отада се потпуно предадох пос 
аљине некакве разбаци по сандуцима и по роби, заклони ми робу њима, оружје објеси о рафове, ћеп 
омислити да је то прије слушкиња каква, робиња му, него ли жена, домаћица.</p> <p>Ујутру, прије 
се опет претварала у ону стару, смјерну робињу и, не смијући да му у сусрет изиђе, чекала га у  
е и много јада с њима...</p> <p>— Какви робови? — уплете се Хасан и сједе поред њега, уз кољено 
е поклонише, као што се слаби и немоћни робови клањају господару.</p> <p>Он их готово и не погл 
ледајући је. — А у нас се почели будити робови и биће бруке и много јада с њима...</p> <p>— Как 
дан у другога на дућан, сакривале се за робу и чучнувши један према другом сашаптавали се, дого 
ми, у тешким, големим бошчама разносиле робу по махалама, међу жене; неколико торбара опремио с 
свраћала је Циганке што су ми разносиле робу, дозивала их, куповала свега и што јој требало и ш 
ана, само да нанесу штету какву и оборе робу, коју су дућанџије изнијели пред ћепенке.{S} Слаби 
на мегдан изазивам кога.</p> <p>— Дајте робу!..{S} Хоћу да пазарујем!..</p> <p>Трговац стар, не 
о папрених дегенека.{S} И пустише нас и робу нам повратише.{S} Само бимбаша за се задржа једну  
и се за обрану.{S} Трговци су продавали робу под оружјем, оружане занатлије радиле о занатима,  
атили за аршин и терезије, премјеравали робу с кољена, што никад нијесу могли пазарити а да жес 
ножевима изнад глава, узимали, односили робу.{S} Нападали су каткада и на кућна врата тражили ц 
баци по сандуцима и по роби, заклони ми робу њима, оружје објеси о рафове, ћепенке и изнад врат 
 само њему, Јовану, дозвољено продавати робу из зембиља и да му од сада у томе нико сметати нећ 
држећи руке на леђима почеше разгледати робу, погађати се.{S} И макар што сам, — непрестано мис 
ко, ради обичаја, почео на глас хвалити робу и зазивати муштерије.</p> <p>По срећи, зазивање ми 
гријах се мало, распалих се.{S} Хвалећи робу све више и више почех и шале просипати и пецкати и 
{S} Поче и дречати, грајати, кудити нам робу.{S} Читав џумбус заметну се у чаршији ради тога и  
лијепо очистим и уредим, те, кад унесем робу, да својом чистином одудари, истакне се између сви 
ога су опазили са зембиљем, па продавао робу или не продавао.{S} Почеше тјерати дјецу макар чиј 
 Јована, који је некад са мном продавао робу по махалама и хтио отворити дућан, а који, ето, са 
уштерија притрчавао му у помоћ и хвалио робу што <pb n="220" /> сам знао боље, не зазирући чак  
ете имало нешто новаца уложило их све у робу, а неко је, богме, грабило и ствари из куће и прод 
у Јованову, из свега грла хвалило своју робу и дозивало муштерије, диже се, у нека доба, кроз с 
не куповали жито, брашно, пиринач, меку робу и све новце, што сам им дао, поново ми враћали.</p 
д бабе остала и на своју мајку, која ме родила?..</p> <p>— Ето, честити ефендија, — упаде Зулфа 
мријети, па све мислиш да ћеш се поново родити...</p> <p>— Мучи!..{S} Шта ти знаш, кењче један  
— И не можеш само <hi>њега</hi>, него и рођену мајку тужити...{S} Она је најкривља...</p> <p>За 
мук на цијеви.</p> <p>И макар што је од рођења још био необично богат, богатији него четворица  
образима својим. — Јеси ли се одморила, рођо? ..{S} Знаш ли како смо ишли једном, па се ти умор 
а поново крене на хајдуке.</p> <p>— Еј, рођо, јеси ли се пута зажелила? — питао је каткада беде 
како изморен малаксало цикнуо:</p> <p>— Рођо!..</p> <p>И чим би се окренула према њему, весело  
м проведем тамо.</p> <p>— Само да видим рођу — вели тужно. — Само мало...</p> <p>Поклецајући и  
ичило непрекидном зујању читавог једног роја муха, негдје прикривеног.</p> <p>Тек након читава  
S} Брзи и изненадни прелаз из највећега ропства у потпуну слободу свакога залуди помало; одузме 
а пјени се сад на сваком камену, мјесто росе разлијева се по трави...{S} Чудни земани настају и 
танкој, руменој усни и заблиста као кап росе на карамфилу.</p> <p>— Мислила је, може бити, да с 
рих му поносито и, држећи да ми се и он руга, додадох пакосно:</p> <p>— Нијесам просјак.</p> <p 
дје доље, у пољу, одакле као да се неко руга, враћао се кадикада тих, пригушен одјек.{S} И цврч 
} Чинило ми се да се и они потсмјехују, ругају се, изазивају ме.{S} Једва сам се савладао да не 
рашта да те жалим? — запитам пјевајући, ругајући се и опет. — Због Хасана?..</p> <p>Она ђаволас 
И то је све? — запитам болећиво, тужно, ругајући се и пренемажући. — Све?..</p> <p>Она ме испод 
лук и стиснувши руке међу кољенима, као ругајући се искезих све зубе према њему.</p> <p>— А шта 
олумраку, — сунце нас тек уријетко, као ругајући се, обасја, — као да и памет помрча мало, поди 
ском сину, кољеновићу.{S} Макар ми се и ругали, макар се и подсмјехивали, ја сам беговство свој 
а по камењу. — Ругаш ми се.</p> <p>— Не ругам ти се, јање моје...{S}Јок!..</p> <p>И полако, паж 
 јечерму и почнем шкакљити.</p> <p>— Не ругам се.</p> <p>— Немој!.. — готово врисну она и, смиј 
 разбојници и свакоме бих плазио језик, ругао се, псовао.</p> <p>Што сам више осјећао глад пост 
 сметам, дражио сам га свуда, изазивао, ругао му се.{S} Њему за инат, — чинило ми се, — могао б 
ка, па неће да га подоји — опет се поче ругати Хасан, окрећући се према Хајкуни, — Пхи!..</p> < 
а непрестано, неуморно, да јој се чак и ругати почели и из спрдње назвали пјесму »удовичином пј 
и Хасану.{S} Знао сам да би одмах почео ругати се и грдити.{S} А ипак... ипак чинило ми се и см 
— Баш?..</p> <p>— Мјесто да ме пожалиш, ругаш се.</p> <p>— А рашта да те жалим? — запитам пјева 
ијеђено, ударајући прстима по камењу. — Ругаш ми се.</p> <p>— Не ругам ти се, јање моје...{S}Јо 
и само послала и цвијећа.{S} Киту једну ружа, шебоја и рузмарина обмотала златом и црвеном свил 
е?</p> <p>— Путем се изгребао...{S} Пут ружан био...</p> <p>— А хаљине?..{S} Куку!..{S} Смајиле 
ресађивала албабере и невене, окопавала руже и лехандере.{S} И као да се није знала уморити у п 
са састанцима у ноћи, по мјесечини, кад руже цвату и јоргован мирише?{S} Је ли видјела од други 
лу и пунио је духаном.{S} Сам је брао и руже и китио шилту на којој ће сједити, куповао шећерле 
лика.{S} Макар га и гонила, и грдила, и ружила, он је пристајао непрестано, вјечито онако смире 
читао нешто. — Ако је и крао, опет није ружио овако и... и барем је пријатељ народски...{S} Она 
. — Ето, жао ми...{S} Макар и гунђао, и ружио опет... опет ми га жао...</p> <p>Мазећи се гледаш 
дох и, гледајући за њима, почех грдити, ружити их из свега, гласа.{S} Почех и на мегдан зазиват 
 прама десном рамену и грицкајући мале, ружичасте нокте, питала ме о свему, шалила се.</p> <p>Н 
на опет зазврјаше и заиграше под малим, ружичастим прстима њиховим, а витлови са бехаром својим 
 и превртати хартије.</p> <p>— Зашто га ружиш тако — неколико пута питао сам Сулагу, прекидајућ 
се у ведро, свијетло јутро, заборави на ружне <pb n="390" /> снове што их недавно снивао.{S} Ча 
рати?..</p> <p>— Ружно сам учинио...{S} Ружно — почнем сам себи пребацивати, ходајући испред ду 
ао задобити за се, заварати?..</p> <p>— Ружно сам учинио...{S} Ружно — почнем сам себи пребацив 
ме крив...{S} И златно, послушно дијете ружно ће мислити о мени...</p> <p>Мајка ми приступи и п 
ју и свете се сваком ко гласније о њима ружну ријеч проговори, ко их по злу помене.{S} Комшије  
и цвијећа.{S} Киту једну ружа, шебоја и рузмарина обмотала златом и црвеном свилом и послала ми 
 да се нешто затресе, уздрма у мени.{S} Рука ми клону и пушка испаде из ње.</p> <p>И сва она тр 
 Нећеш, зар?..</p> <p>Мени лако задрхта рука и испустих кашику.{S} Покорно, као дијете какво, п 
</p> <p>И, ни сам не знам како, опет ми рука полети ножу и нагло га извукох из корица.</p> <p>— 
, да објашњава. <pb n="358" /> Неколико рука, уз необичну дреку, прихвати ме тада, одиже од зем 
еколико глава на раменима и са неколико рука.{S} Кикот, цика, граја, врисак непрестано су допир 
.</p> <p>— А како ћеш радити... празних рука? — запита замишљено. — Како?..</p> <pb n="337" />  
S} А има послова који се могу и празних рука почети.</p> <p>— Зар да будеш хамал?..</p> <p>Изва 
 мајка би одмах дотрчала, дирнула ме за рукав и ударајући, шамарајући, гонила ме из куће на сок 
ступи му, али је он немилосно зграби за рукав и одгурну у страну.{S} Она посрну на шилту, скљок 
иво дочека Хатиџа и поче ме дрмусати за рукав, теглити. — Није он здрав!..{S} Не дај!..</p> <p> 
а се присјетих ја и почех га теглити за рукав. — Коњско је звоно.</p> <p>— Коњско?..</p> <p>И о 
м косматом руком, која се испод бијелог рукава кошуљина необично црнила и необично дрхтала, изм 
постиђено, погледа ме једним оком испод рукава, чије златом извезене гране као да јој горјеле н 
тавила би и кошуљу на прсима и спустила рукаве низ мишице.{S} И обоје се неко вријеме гледали н 
ихватио би за рад.{S} Загрнуо би широке рукаве кошуљине до изнад лаката, пребацио тешку мотику  
ши га на колац и тутнувши му чибук међу рукаве, поче га гађати из пушке, стријељати.</p> <p>Чит 
то у себи, клекну покрај душека, загрну рукаве и, погледавши у широку, голему рану, која се црн 
и су са запрегнутим бошчама и засуканим рукавима непрестано чистили, истирали, прали бритве, кл 
певши се на столицу једну, са загрнутим рукавима и бошчом повијеном главом, ознојена, зарумењен 
уне, која је, застиђена, заклањала лице рукавом и трзала се јаче. —</p> <p>Што си дошла?..</p>  
лугласно цикну, одиже руку и сакри лице рукавом, па се нагло окрену на пети и побјеже у собу.{S 
им фењером у руци.</p> <p>Дугим шареним рукавом отро би лагано сузе што му их вјетар нагонио на 
 су и како ножем сијече челичне демире, рукама ломи та-лијере, дукате, шаком пробија столове, б 
ђена, бранила се и много је размахивала рукама као доказујући нешто; Зулфага је напротив био не 
што поноснији и што јуначнији и, објема рукама обухватајући штап, на силу хтио да мушки коракне 
} Само што муца нешто, цичи и размахује рукама, а ни једна ријеч, ни једно слово не може му се  
ри ми о томе — узвикну јаче, бранећи се рукама. —— Нећу, нећу, нећу...</p> <p>Па се брже боље з 
влију.{S} Затим се хоџиница, опирући се рукама о кољена, с муком попридиже, приступи ми и не го 
о да спава.</p> <p>Хоџиница, опирући се рукама о кољена, одмах се дизала за њим, не гледајући н 
тући, немилосрдно тући.{S} Ударала га и рукама, и ногама, и раскиданим цријевом од наргиле; уда 
м у очи.{S} Она то опази, па бржебоље и рукама поклопи очи и још чвршће притеже шамију.</p> <p> 
p> <p>— А јаран ми...</p> <p>Она заломи рукама, искриви се.</p> <p>— Ја га се бојим — прошапта  
непрестано се наклањајући и размахујући рукама, почеше се објашњавати, погађати.</p> <pb n="269 
ила се, смијала, цичала, увијек тапшући рукама <pb n="242" /> и поцупкујући на пети.{S} Изгледа 
му.{S} За те људе са испуцаним, жуљавим рукама и мрким, суморним лицем, који су непрестано стре 
стим чупима и измахнувши голим пуначким рукама изнад главе, пусте глас и почну се окретати, врт 
есвјесно испусти жарач и у забуни голим рукама хтједе гурнути у ватру.</p> <p>— Враћа се, па хо 
, са повезаним главама, у крпе умотаним рукама и ребрима, без коња, готово и без оружја и без х 
 јој се расипала по челу и са обнаженим рукама до лаката, које су биле засуте брашном.{S} Опази 
м, да га зовнем по имену и са раширеним рукама да му потрчим у сусрет.{S} И придигох се мало и  
олећи, заставши преда мном са раширеним рукама, а ипак не смијући да ми приступи и да ме такне. 
 изиђе, чекала га у соби са прекрштеним рукама и обореном главом.</p> <pb n="219" /> <p>Погледа 
еко од ње стајао је Хасан са пребаченим рукама преко пушке која му лежала на раменима и са позн 
шћена, са расплетеном косом, разбаченим рукама и са неколико капи крви на образима, дрпава, дро 
иле се око ње и падале јој по глави, по рукама, по раменима, весело гугућући, лепршајући крилим 
а само због мене, — почела ме шибати по рукама, плећима, бедрама, по глави.{S} Узалуд сам вриск 
скати зубе.{S} Напошљетку би и одмахнуо рукама и поново се погладивши по брковима кретао право  
х неко вријеме тако, сједећи у трави, с рукама у крило опуштеним, готов да заплачем и зајаучем  
се јављали и зазивали ме на какву.{S} С рукама у џеповима ходао сам по старој, изрованој калдрм 
би одмах све, покуњили се, стишали, и с рукама на појасу и обореном главом чекали док прође пор 
?..</p> <p>Одмах се споразумјесмо.{S} У рукама лијепе жене муж је најчешће ситна играчка, а пош 
 штака под пазусима и безброј штапова у рукама.</p> <p>Кад смо, након дугога лутања, опазили ва 
ни и оружани, носећи пуне боце ракије у рукама, прођоше чаршијом.</p> <p>— Ено их, — рече, — и  
накриви главу и поче растезати јаглук у рукама.</p> <p>— И како гледа! — рече меко, готово тепа 
м, опрезно, носећи мали жмирави фењер у рукама, спуштали смо се низ стрме, кривудаве сокаке, за 
Смајиле!..</p> <p>И, изненађена, пљесну рукама и поче ломити прсте.</p> <pb n="330" /> <p>— Шта 
е знам.</p> <p>— Их!..</p> <p>Па пљесну рукама и зажмири мало.</p> <p>— Бојиш се ти ноћи! — узв 
— узвикну Сулага угледавши их, и пљесну рукама. — Ах!..</p> <p>И одмах као да се прибра, освије 
<p>— Ево...</p> <p>Ова привири и пљесну рукама...</p> <p>— То?..{S} А шта ће то?</p> <p>— Па... 
свијести се, па нагло отскочи, размахну рукама и прихвати за нож.{S} Брзо се и окрену и као да  
 врисну, прекиде коноп један и размахну рукама, пријетећи, грдећи.</p> <p>Уби, курво, а не брук 
гиздан, обучен, пребацивши, по обичају, руке преко пушке која му лежала на раменима, трчале су  
ите се кавге, људи! — викну промукло, а руке које је раширио дршћу му. —— Оставите беспослице!. 
пенџера, на серџаду.{S} Ухвативши се за руке, приљубивши се, дуго смо гледали у очи једно друго 
 <p>— Дижи се!..</p> <p>Па ме ухвати за руке, издиже и, силом ми упртивши пушке и торбу, нагло  
 се.</p> <p>Није у нас било ни стискања руке, ни грљења.</p> <p>Није било ни врућих пољубаца, н 
 Остали одмах иза њега, ухватили се под руке, па попијевају.</p> <p>И, из чудног ината неког, и 
једанпут прескочи.</p> <p>Обје Хасанове руке одигоше се у вис и — као зец искочи иза грма.{S} П 
некако поплашено устукну натраг и одиже руке.</p> <p>— Шта ти је?...{S} Да нијеси болестан?...  
 се брани, нити да бјежи.{S} Само одиже руке у висину да тако отклони ударце од главе и покушав 
да ме неко хладном водом полијева, обје руке као да ми се изненада надуше, а мале, ситне длаке  
о би се уморила шибајући, пошто је обје руке забољеле, пуштала ме и затварала у собу, не допушт 
 засија лице од радости.{S} Опружи обје руке и поче их трљати као да се умива.</p> <p>— Ето вид 
крививши фес над око, а пребацивши обје руке преко пушке која му лежала на раменима, поносито ј 
кала, нудећи ме да ја све узмем у своје руке, молећи, преклињући.{S} Узалуд!..</p> <p>— Учи се  
се?</p> <p>— Јок!..{S} Ја хоћу из твоје руке...</p> <p>Па, узевши духана из моје кутије, повуче 
ногу и из све снаге дувајући у прозебле руке да их загријемо, — слушали како у даљини негдје, у 
 се оте поглед на изгребане, окрвављене руке.{S} Бржебоље, као из ватре, одигнем их с крила и п 
обли по челу и по образима, — док ми се руке биле обледениле, — болови освојише све јачи и јачи 
ебу.</p> <p>И сви приступише и оквасише руке.</p> <p>— Јесте ли хазур?</p> <p>— Јесмо.</p> <p>У 
 главе.{S} Од страха ми испаде пушка из руке и сав се стресох.</p> <p>Трговци се збунише, помет 
вдо се нагло окрену, уграби ми пушку из руке и одбаци је.</p> <p>— Бјежи!..{S} Видиш да су наго 
а га призна.</p> <p>Отргох јој конац из руке и бацих га у страну.</p> <p>— Ти... ти све знаш —  
ћи и пренемажући се поче љубити мајки и руке и врхове од папуча.{S} Захваљивао јој по двадесет  
 боље затрча, ускочи ми уз бедру и сави руке око врата.</p> <pb n="404" /> <p>— Нико бољи од те 
 пљесну дланом о длан.{S} Па брзо пружи руке до иза каната као да би да ухвати, да затрли кога. 
остављала је посао, трчала и пружала ми руке, тражећи да јој изручим на изврнуте длане шећерлем 
ка! — узвикну она и, потрчавши, сави ми руке око врата. — Она!..</p> <p>Кад сам уљегао у собу з 
и...</p> <p>— И?..</p> <p>Хатиџа склопи руке и, тако склопљене, поднесе их под браду.{S} Сневес 
/p> <p>— Моје је!..</p> <p>Мајка рашири руке и поплашена, узбуђена, стаде између нас.</p> <p>—  
.</p> <p>— Нећеш? — отегну она и рашири руке. — Ти?</p> <p>— Јок!..</p> <p>Она устаде, повири н 
е на ме? — запита она узбуђено и рашири руке, као да би да клекне, да моли за опроштај. — Љутиш 
, заповједнички осијече бабо, па окваси руке у крви и, раширене, одиже их према небу.</p> <p>И  
S} Од несанице је.</p> <p>— А што су ти руке изгребане, крваве?</p> <p>— Путем се изгребао...{S 
ко хоћеш...{S} Ти знаш да на те дигнути руке нећу, па си се осилила, побјеснила си...{S} Сад уд 
 <p>— Нећу — одговорим им опоро, држећи руке у џеповима и раскорачивши се на ћепенку. — Јок...< 
 свратише се, уљегоше у дућан, и држећи руке на леђима почеше разгледати робу, погађати се.{S}  
 и вриснувши извије се, скочи и, ширећи руке и пуцкајући прстима, и сама као да почне поиграват 
ти, <pb n="259" /> кршити, састављајући руке високо изнад главе и ломећи прсте, а танка кошуља  
ко, ефендија, — отегну весело, трљајући руке. — Тако му и треба!</p> <p>Заптија један уљезе, са 
амо гледа, премјера ме свега и трљајући руке шапуће нешто, непрестано шапуће.</p> <p>— Да ми се 
> <p>— Води ме! — опет убрза склапајући руке, увијајући се, молећи. — Ти си мој...{S} Ти...{S}  
ти љутити, душе ти, — замоли склапајући руке. — Нећеш ли?..</p> <p>— Да видим.</p> <p>— Реци ми 
е пажљиво слушала ломећи прсте, отирући руке о бошчу,</p> <p>— иако јој биле чисте, — и покатка 
ставите оружје! — викну брзо, опруживши руке према њима и као молећи. — Одмах!..</p> <p>Момци з 
ћи на трави, утонувши у њу, и раширивши руке према небу, готово ништа говорио није, ништа желио 
ако... — одговори он мирно, прекрстивши руке на прсима и пресамитивши се. — Не могу ја више овђ 
ибук, измицала се натрашке и, скрстивши руке а оборивши очи, дворила га све дотле, док би испио 
убијам — одговорих му хладно, забацивши руке на леђа и гледајући га изазивачки. —</p> <p>Ја сам 
<p>Опет сједох на миндерлук и стиснувши руке међу кољенима, као ругајући се искезих све зубе пр 
изала, исправљала се.{S} Једним замахом руке саставила би и кошуљу на прсима и спустила рукаве  
ништа не говорећи, једним лаким измахом руке даде знак слугама, — који су смирени и потурени пр 
реко прага, застао крај каната, опустио руке низа се и некако изморен малаксало цикнуо:</p> <p> 
а подухвати џубу и, пребацивши је преко руке, исправи се:</p> <p>— Досад су вам вазда, од ђетињ 
е ухвати за браду и поче је увијати око руке.</p> <p>— Јеси ли ишта чуо о дому: — запита затим  
кир преко рамена и понудивши да умијемо руке прије ручка, сам поче полијевати... </p> </div> <d 
 истом пред вече морали узимати књиге у руке и учити, и ја и Хасан били смо потпуно слободни и  
нску кутију, — коју сам прије ријетко у руке узимао, — и на силу ме гонио да запалим, задиманим 
и.</p> <p>Она устаде, узе ми главу међу руке и унесе ми се у лице.</p> <p>— И ти се не љутиш? — 
дних кровова са накривљеним димњацима и руковијетима кумрина грожђа на шљемену, и као да је обу 
е у собу и сједајући на миндерлук указа руком да сједнем и ја, одмах поред њега.</p> <p>За неко 
у и окренувши се у страну, поклопи уста руком, да заустави смијех.</p> <p>— Па... па чим сам те 
ито.</p> <p>— Тооо?..</p> <p>И удари се руком по кољену.</p> <p>— За онаку се љепоту и глава да 
.</p> <p>Она устукну мало, заклони лице руком и некако покуњено, постиђено, погледа ме једним о 
Сулаге — нагласи мајка јаче и пресијече руком по ваздуху, као да тиме прекида сваки даљи разгов 
</p> <p>А бабо, отпустивши дим, превуче руком преко браде и пружи руку Сулаги.</p> <p>— Нек је  
говече и... ко зна!..</p> <p>Па превуче руком преко дугих, ниско опуштених, сиједих бркова и сн 
ги пут се суди — откреса бимбаша јаче и руком ми даде знак да изађем.</p> <p>Пред вратима ме до 
оче жестоко, силовито ударати по њему и руком и папучом, поче му дерати и антерију и кошуљу.{S} 
аде од тих ријечи, па ме снажно гурну и руком ми зачепи уста...{S} Загледа се и сам према ватри 
о пете, намргодили се мало и одмахнувши руком настављали пут.</p> <p>Јесу ли ме држали за скитн 
.{S} Затим, опазивши мене, даде ми знак руком да му приступим.</p> <p>Обгрли ме.{S} Па се опет  
ио овђе — прогунђа суво, дајући ми знак руком да му се не примичем.</p> <pb n="405" /> <p>— При 
азила на башчу, међу цвијеће.{S} Својом руком залијевала је јорговане, пресађивала албабере и н 
<p>Па опет приступи сељаку и сам својом руком отцијепи му још пет штапа по табанима...</p> <p>И 
Стао покрај каната, исправио се, једном руком ухватио се за демире, док у другој држи пушку, па 
тку Сулага кад стигосмо до куће, једном руком држећи канат и пуштајући нас да уђемо у авлију. — 
му сам, смрвљен, погружен, са опруженом руком.{S} Безнадежно сам гледао за њима како измичу и п 
 слаба, ослони се леђима о зид и десном руком прихвати се за чело.</p> <p>— Па зар нијесам зара 
 ја...</p> <p>Сулага поклопи очи десном руком и пригушено се засмија.</p> <p>— Та војска још не 
аче стискајући свој штап сувом косматом руком, која се испод бијелог рукава кошуљина необично ц 
звијао носом, набирао обрве и одмахивао руком.{S} И одмах је прекидао разговор, одмах се дизао  
ага сумњиво је вртио главом и одмахивао руком.</p> <p>— Шта је било било, — зборио је тихо, пре 
ао је главу у страну отпљувао и отресао руком као да се гади од нечега.{S} Зулфага је, хтио не  
мигнувши, чудноват некакав знак даде му руком.</p> <p>— Хм...{S} Па баш и није дијете, — отегну 
p>— Шта ћете?..</p> <p>Зулфага ми трзну руком, гурну ме мало унапријед и некако заповједнички о 
 овђе...</p> <p>Сулага уздахну, одмахну руком и оде.</p> <p>— Не свиђе му се прича — рече оно м 
иједити!..</p> <p>Хоџа презриво одмахну руком.</p> <p>— Алах зна чија ће побједа бити, — рече — 
сви хвале...{S} Их!..</p> <p>Па измахну руком и окрену се.</p> <p>— Напријед! — рече одлучно. — 
, у први мах као да се наљути и измахну руком дајући ми знак да се дижем; затим погледавши боље 
мче, прибравши се потпуно, брзо измахну руком, снажно раздера златом везену антерију на прсима  
опружен низ малу пуначку <pb n="371" /> руку готово до лакта, прелијевао се према сунцу као тан 
а своју рану, притрча му и ухвати га за руку. — Шта ти би?..</p> <p>— Ништа, ништа — отсијече Х 
запита шапћући, а све ме јаче стиска за руку и трза њоме. — Како си могао оно учинити?..</p> <p 
н! — застења Хајкуна и стегну Хасана за руку. — Ено!..</p> <p>Момче се примаче канату и ухватив 
престано, покушавајући да оца угризе за руку и да бјежи некуда.{S} Дошавши насред собе хоџа га  
јећи се да не побјегнем, опет ме узе за руку и привуче себи.</p> <p>И опет закуца.</p> <p>Тада  
 тиме, нагло јој прилети и зграби је за руку.</p> <p>— Остави...{S} Шала је... — рече опет, куш 
ла трпити... он је...</p> <p>Узех је за руку и лагано повукох у крај.</p> <p>— Шта је било? — з 
 <p>Мајка се нагло придиже, шчепа ме за руку и брзо изгура из собе.</p> <p>— Иђи! — прошапта ст 
и питајући нити говорећи што, узе ме за руку и као дијете какво поведе за собом у кућу.{S} Хати 
 и Хајкуна меко, па се саже и узе ме за руку. — Устани и хајде с нама...{S} Ево смо дошли по те 
 у фереџу, изађе преда ме, ухвати ме за руку и снажно повуче.</p> <p>— Чекај — прошапта некако  
, — као досјети се она, хватајући ме за руку. — Нипошто!..</p> <p>Мени сад истом свану пред очи 
— запита ефендија меко, хватајући ме за руку. — Зар си толико љутит?..</p> <p>Па отвори врата,  
е тихо и као забринуто, хватајући ме за руку и привлачећи себи.</p> <p>— Шта си ишао?..{S} Знаш 
ет се засмија, закикота и, узевши ме за руку, поведе у собу.{S} Застадох као укопан кад пређох  
Сама Хатиџа, једне вечери, узевши ме за руку и као шалећи се избаци како ми је јаран кршан и ка 
ећега дана дошао је мени и узевши ме за руку, повео за собом у закутак један.</p> <p>— Дај ти,  
и, спусти се на траву и ухвативши ме за руку мукло запита:</p> <p>— Шта ти је?</p> <p>— Видиш.. 
 рече. — Иђем.</p> <p>И стиснувши ме за руку, снажно затресе њоме и лагано изађе из авлије.</p> 
, међу нас дошао и Сулага, узимао ме за руку и изводио у страну.{S} Питао ме и распитивао о сва 
штипао сам се по бедрама и уједао се за руку.{S} Затим покушах да се дигнем, да се исправим.</p 
ако пријетио ножем, снажно га ухвати за руку и продрмуса њиме.</p> <p>— Ето!</p> <p>И, опаливши 
ни да прашину стресем, узе ме чврсто за руку и нагло поведе кроз уске, тијесне сокаке према узб 
>Он се извали поребарке и наслони се на руку.</p> <p>— Хатиџе, моје жене — дочека мирно. — Има  
ла, сахане.{S} Готово све што ми је под руку долазило, све сам узимао.{S} Само стојим, узимам и 
епознато момче, полугласно цикну, одиже руку и сакри лице рукавом, па се нагло окрену на пети и 
и...</p> <pb n="363" /> <p>Сулага одиже руку и даде ми знак да застанем, да се смирим.</p> <p>— 
адити — прекидох га ја.</p> <p>Он одиже руку у вис и запуцка прстима.</p> <p>— Замисли, болан,  
а није.{S} И погледа их опет и — подиже руку.</p> <p>— Оборите га! — рече одлучно, заповједничк 
 ножу, па се крв циједи и низ нож и низ руку.{S} Биће, бре, галама једна, кад истрче дућанџије  
о папуче и изјадао се.{S} Пољубио јој и руку и неколико пута поклонио се до земље.{S} А већ сју 
"294" /> <p>Па приступи вратима и пружи руку дјевојчету, које као да се још ни сад није могло п 
 дим, превуче руком преко браде и пружи руку Сулаги.</p> <p>— Нек је сретно — рече отежући. — Р 
опирући се о пушку, приступи ми и пружи руку.</p> <p>— Збогом!..</p> <p>— Не дај! — узвикну Хат 
, непрестано гледајући у очи, спусти ми руку на раме.</p> <p>— Једи!..</p> <p>— Не брини се ти. 
им ме опази пође ми у сусрет, спусти ми руку на раме и тихо, развучено протепа:</p> <p>— Ти дол 
— мирно одговори мајка, обмотавајући ми руку око врата. — Сам ми је дошао...</p> <p>— Сам?..</p 
} Право мушко!..</p> <p>И, спустивши ми руку на раме, прошапта:</p> <p>— Баш ми је драго што је 
ом својим!</p> <p>И дође ми да издигнем руку изнад главе, да викнем и сазовем све комшије и при 
о сам се одмах и опет према њима пружао руку и задављено стењао:</p> <p>— Дај!..</p> <p>Једва у 
трчао је да пољуби мајку, чак и мене, у руку, и заплео се, спотакао, да сам у два маха помислио 
екако заповједнички откреса:</p> <p>— У руку хоџу, чапкуне!..{S} Брже!..</p> <p>Па приступи хоџ 
S} И, пошто га већ сви кметови ижљубе у руку и с коњима заједно крену из авлије, он једнако при 
н, усплахирен.{S} Тутну заптији нешто у руку, узе ме за раме и повуче за собом.</p> <p>— Бјежи  
ом и, узевши чибук под пазухо а фењер у руку, излазио из собе, одлазио. </p> </div> <div type=" 
е сашаптавати с бимбашом.{S} Тргну му у руку некакав замотуљак и овај га брзо спусти у џеп.{S}  
> <p>Па засмијавши се стискала је очеву руку, пребацивала је себи преко врата и опет се привија 
 приступих јој ближе, она одиже и другу руку и готово врисну:</p> <p>— Смајиле, што си блијед т 
риступи хоџи и умиљавајући се спусти му руку на раме.</p> <p>— А то је оно дијете, — рече — о к 
 га Хатиџа тада, меко, мазно, љубећи му руку, — Како мајка?..</p> <p>Па, напунивши лулу духаном 
мијешим, а она се извила, издигла једну руку изнад главе и мјери ме једним необичним, и поплаше 
премао кремење, надносећи суху, космату руку над густе, сиједе обрве, непрестано извирујући и к 
чела корити и црнити: само једна танка, румена трака што још избија из ње и лагано се повлачи п 
х, дебелих чибука, а она стане међу њих румена, весела, насмијана, пита их о земљи, о хајвану,  
ци и ахбаби.{S} Оружани су били сви.{S} Румене се мерџани и блиста се срма на тешким пушкама и  
у, хватајући је испод врата и приносећи румене ноздрве њезине смјежураним, обвехлим, необријани 
</p> <p>— Хоћу ли? — питао сам сам себе руменећи и плашљиво звјерајући унаоколо.</p> <p>И опет  
трепи! — говорио је, сијевајући очима и руменећи. — Све дршће пред њима...{S} И нико им ништа н 
це њезино сад је испод шамије изгледало руменије, пуније; црне очи почеле јој горити, пламтити; 
 ораха и љешника а иза појаса увијек се румениле по двије по три наранче.{S} Чим би сјео почео  
нова испод очију као да сасвим нестаде; руменило јој се опет поче разлијевати по лицу.</p> <p>С 
а? — запита она тихо и порумени.</p> <p>Руменило њезино још ме више наљути.{S} Изгледала ми тог 
 се златан полумјесец при врху бљештао, руменио и горио, а тешке, дебеле ките ударале и расипал 
спаљену мангалу, на којој између жераве руменио се трбушасти, крупни кахвени ибрик и бијелили с 
, фрче, рже и копа земљу ногом, а испод румених ноздрва, из којих бије пара, расипље се лака, б 
ови суза, — спуштале јој се низ пуначке руменкасте образе и још свјетлуцале, нос при врху поцрв 
ој се низ образ, заустави се на танкој, руменој усни и заблиста као кап росе на карамфилу.</p>  
 часу, јер се он снажно уједе за танку, румену усну и окренувши се у страну, поклопи уста руком 
аљеном цигаром пржио му хаљине и правио рупе на њима.</p> <p>И у Сулаге сам најчешће ишао њему  
е и, дунувши у грлић, пође, држећи је у рупи, увијек спреман да опали.</p> <p>— Можеш ли? — опе 
х се читава соба.{S} Засједну по меким, рутавим миндерлуцима, прекрштених нога, огрнути тешким, 
ирао се по тлима, оивичен са три стране рутастим, меким серџадама и опкољен дебелим, калуфли-ја 
о нема, да се све старо повраћа у новом руху и, бива, у новом облику...{S} Ко зна!..</p> <p>— С 
а, натмурен и замишљен, држећи у једној руци чибук а у другој књигу са излињалим корицама и раз 
оловицу лица заклањала, носећи у једној руци ибрик са кахвом, а у другој филџане.{S} И сад сам  
 дугачком, црном џубом, носећи у једној руци грану шебоја а у другој чибук, јављао се, обично,  
ог, изувши постуле и носећи их у једној руци а другом придржавајући зембиљ, струже низ чаршију, 
</p> <p>Па отвори врата, помилова ме по руци и лагано, пажљиво, изгура ме пред собу. </p> </div 
ћући ми се, па ме опет поче миловати по руци.</p> <pb n="343" /> <p>— Је ли крив Зулфага — рече 
данпут је чак и ошинуо Хајкуну ножем по руци и крв јој отворио.{S} И кад она застаде и некако з 
алеко од врата, чучнуо поред мангале, у руци држи овећи ибрик кахвени и чека да им приточи, а о 
сана: неколике кириџије, са камџијама у руци, ишли су поред својих коња, који су били претоваре 
во кад је говорио мајки: »Готова пара у руци, најнесигурније имуће, одлети док се окренеш«.{S}  
 црнпурасте дјевојчице, носећи дахире у руци и позвецкујући њима весело улазиле и, некако поцуп 
 соби и чупала, кидала све што јој се у руци налазило.</p> <p>И као да се плашила нечега, много 
, гегајући се и увијек понешто носећи у руци: или ђугум да донесе воде са чесме, или ћупицу как 
поносита, са големим зеленим барјаком у руци, чији се златан полумјесец при врху бљештао, румен 
д би се пробудио, хитала је с ибриком у руци и са чистим пешкиром преко рамена, да му полије; з 
обама, силазио је на авлију, с пушком у руци, обилазио све буџаке, привиривао свуда.</p> <p>И м 
пазухом и са шкиљавим прљавим фењером у руци.</p> <p>Дугим шареним рукавом отро би лагано сузе  
пирући на пушку, коју сам једва држао у руци, и редовно застајући на сваком десетом кораку.</p> 
према свјетлости фењера што га носило у руци, помоли се отуда, изађе безбрижно звиждућући и пол 
комад хљеба и неколике главице лука, па ручавао негдје осамљен, сакривен од сваког.</p> <p>— Ка 
 и спавао под смоквама, на трави.{S} Ни ручавати није хтио за софром, с осталом чељађу, него но 
>Изговорио је тако мирно као да зове на ручак.</p> <p>Ја занијемих.{S} Само га зијевајући погле 
е смирим.</p> <p>— Данас ћете у мене на ручак — проговори меко.</p> <p>— Кад не можеш јарана до 
 љепоту и глава даје!..</p> <p>— Сад ће ручак...{S} Одмах... — благо проговори Сулага, који се  
брану траву и цвијеће по ћилиму, искали ручак.{S} Хоџиница, која је непрестано била у послу и н 
 сам досјетити од кога је.{S} И чим бих ручао, одмах су долазили да однесу празне суде, опет он 
и на њега да мајка управо није могла ни ручати ни вечерати ако њега није било да двори, да посл 
<pb n="286" /> једем; Хајкуна готово ни ручати није хтјела, само да мени више остане, да моја ч 
 ме лацманом, Швабом, Чифутом, који иза ручка ни сахат неће да отспава, ни са комшијом да попиј 
p> <p>А у наредни петак није ми послала ручка. </p> </div> <pb n="354" /> <div type="chapter" x 
амена и понудивши да умијемо руке прије ручка, сам поче полијевати... </p> </div> <div type="ch 
ији пред њим, ведрији, веселији и након ручка који је увијек био богат и обилат, били су готово 
ла, слала ми увијек понешто.</p> <p>Око ручка, испред подне, јавио би се тада обично у чаршији  
 смије наљутити, нико увриједити.{S} За ручком нудили ме најбољим залогајима и натјеривали да в 
 <pb n="214" /> <p>Тако га дворила и за ручком и за вечером, а да готово ни ријечи не проговоре 
сан, раздрљен.{S} Како се зар прејео за ручком, стењао је непрестано, јечао и дахтао, лијено ск 
е хоџиница, опирући се рукама о кољена, с муком попридиже, приступи ми и не говорећи ништа поче 
почео посртати и тетурати као пијаница, с муком се опирући на пушку, коју сам једва држао у руц 
са големим, дебелим турбаном око главе, с очима од кромпира и носом од патлиџана, у чоханим чак 
есретни народ који се сам с муком диже, с муком се миче, и вазда чека да му други помогне, да г 
о да им се одазивали однекуд из даљине, с мрких, суморних висова планинскијех.</p> <p>— Хасане! 
дох неко вријеме тако, сједећи у трави, с рукама у крило опуштеним, готов да заплачем и зајауче 
ице двојица сеиза, високи, крупни људи, с брковима који, како ми се у оном страху чинило, лепрш 
 више њих, потпуно опремљени и оружани, с напуњеним пушкама, и, пропустивши напријед момка, кој 
лико њих, обијесни, љутити, раздражени, с исуканим сабљама и напуњеним пушкама, застану на сред 
е њему, кога је јуче познао, него мени, с киме је толико друговао.{S} Криво ми и што окреће гла 
азговарала...</p> <p>Враћајући се кући, с пуним њедрима цвијећа и слаткиша, сви смо били весели 
мена и под пазухом дугачки хоџин чибук, с којега је била сврнута лула и велики ћилибарски такум 
о оивичено кратком, поткресаном брадом, с крупним, кадифастим, сањивим очима и дугим танким, пр 
н, мршав, огрнут тешким дебелим ћурком, с дугим јасминским чибуком под пазухом и са шкиљавим пр 
ви.{S} Ни ручавати није хтио за софром, с осталом чељађу, него носио у торби, о рамену, овећи к 
у.{S} Сав модар у лицу, надут, страшан, с исколаченим, помућеним очима и пјеном око уста, понов 
, шарену бошчу, Хасан, блијед, подбухо, с дебелим мјехурима испод очију, али снажан и присебан, 
ахим ефендија, витак, љепушкаст младић, с очима као од кадифе, са кратком, црном, поткресаном б 
азишли по собама, силазио је на авлију, с пушком у руци, обилазио све буџаке, привиривао свуда. 
о није ништа.</p> <p>— Ја <hi>само</hi> с тобом могу — брзо се уплетала Хатиџа, пропињући се на 
и се јављали и зазивали ме на какву.{S} С рукама у џеповима ходао сам по старој, изрованој калд 
њајући се раменом о зид, каже:</p> <p>— С њиме се не може више...{S} Чудан је постао...</p> <p> 
т ми онај проклети зец паде на памет, а с њиме и злокобљење Хасаново...{S} Шта ће бити ако нам  
 пробијати кроз живот, гурајући свакога с пута, не уступајући никоме и не покоравајући се никад 
 ништа ни било није, опет ме позивао да с њиме идем у „лов“ и врљао са мном по Требевићу, а Хај 
будити робови и биће бруке и много јада с њима...</p> <p>— Какви робови? — уплете се Хасан и сј 
дахну:</p> <p>— Камо среће да сам вазда с вама...{S} Ех!..</p> <p>Неко вријеме сви смо ћутали.{ 
е.{S} А већ сјутрадан стигао је заптија с поруком да је само њему, Јовану, дозвољено продавати  
овог првог доласка, и њезиних састанака с њиме, и моје ненадне женидбе.{S} На све био заборавио 
ана ту исту слушкињу, која је и спавала с њом, а мој душек премјести у своју собу и прострије у 
амуцах...</p> <p>— Само сам разговарала с њиме — додаде затим шапћући.</p> <p>— <hi>Само</hi> р 
их, засједали по сандуцима и по врећама с кахвом, прислонивши дуге пушке уз рафове а сабље преб 
ва гомила, као око пехливана или Цигана с међедом.{S} Поче и дречати, грајати, кудити нам робу. 
нем из свега гласа и, одгурнувши Хасана с пута, живо поскочим поред њега. — Ено их!..</p> <p>—  
</p> <p>Кад се код џамије бацали камена с рамена пребацио је свима момцима.{S} При скакању нико 
 дима: по канатима се нахватала прашина с прста дебела.</p> <p>— Зар ме овако дочекујеш? — запи 
его је испочетка видјети како разговара с радницима, кметовима и момцима, како рачуна, погађа с 
авикнуо гледати како се непрестано игра с вретеном и наднесена над ђерђеф ниже пјесму за пјесмо 
епрестано као да је тражио кавге, ината с њоме и вазда се жестио што и она није била кавгаџија, 
зила на њ и пратила га. — Биће кијамета с њим!..</p> <p>И погодила је.</p> <p>Није прошло ни пу 
ндуке с јајима, канте с медом и мјехове с маслом, сиром и кајмаком, и, пустивши још петеро шест 
ији, разбацају вреће са житом и мјехове с маслом по калдрми, засједну на трави и почну одбијати 
саже и узе ме за руку. — Устани и хајде с нама...{S} Ево смо дошли по те...{S} Хајде...</p> <p> 
у за голем грм један.</p> <p>— Ти хајде с друге стране пута, — рече заповједнички — и не пуцај  
на њу.{S} Кад би се пробудио, хитала је с ибриком у руци и са чистим пешкиром преко рамена, да  
ио и почео готово шиштати, престајао је с причањем, опет одизао чибук и, пружајући Хајкуни да м 
боце и чаше са медовином, велике чиније с духаном, ибрик и филџане са кахвом, тепсије са питама 
згред јој отима и оно што има, пазарује с њоме!..{S} Сви сте ви, сви смо, хајдуци, пљачкаши, ра 
итом, кртолом, луком и купусом, сандуке с јајима, канте с медом и мјехове с маслом, сиром и кај 
ако се разговара, страх да се не нашале с њом, да је не пецну.{S} Зато се вазда и уклањала, изм 
знала да се у читаву шехеру нико у томе с њиме надметати не може, да нико не зна онако »китити« 
нем — дочека мајка брзо и одбаци мохуне с крила.</p> <p>— Да је он ствари боље уредио, не би се 
га ни погледати не смију, камо ли да се с њим састану и проговоре.</p> <pb n="277" /> <p>Али Ха 
..</p> <p>— Ако је јаран, не ашикује се с њиме...</p> <p>И загледах се у обрве и учини ми се да 
шкиње били домамили себи, помијешали се с њима.{S} Натјерали их и да се пропију и у пићу да рас 
е јавили планинштарима, ни опростили се с њима, поздравили.{S} Хасан као да је и подранио баш з 
5" /> као стража нека и, — премећући се с ноге на ногу и из све снаге дувајући у прозебле руке  
чар? — питао сам сам себе, преврћући се с бока на бок и отхукујући. — Зар да ми се са свих стра 
..{S} Ево ме...</p> <p>И поздравивши се с Авдагом уљегнем за њом у кућу. </p> </div> <div type= 
 пута брзо притрчим Хасану и пољубим се с њиме.</p> <p>— Шта је?..{S} Како си ми?..</p> <p>— До 
олико.</p> <pb n="370" /> <p>— Хасан се с тобом и свадио, — шапну и опет погледа наоколо — јер. 
 дућана, ишао међу комшије, састајао се с њима, сашаптавао.{S} По неколико ибрика кахве наручив 
скитао по сокацима и махалама, играо се с дјецом, свађао, тукао.</p> <p>Матере се нијесам бојао 
јој су лежали, <pb n="348" /> дружио се с њима, јео пилава из старих, великих казана бакрених,  
уком и купусом, сандуке с јајима, канте с медом и мјехове с маслом, сиром и кајмаком, и, пустив 
е. — Продате ли кметове и земље, шта ће с њиме бити?</p> <p>— Отац се о њему мање бринуо него ш 
> би одмах све, покуњили се, стишали, и с рукама на појасу и обореном главом чекали док прође п 
о тице које су излијетале из шипражја и с веселим цвркутом извијале се изнад нас и пливале у су 
ику...{S} Хоћеш ли, болан, да се рвем и с њим и са собом?..</p> <p>— Рви се.{S} Бићеш јача!..</ 
, у групама, са тамбурама под пазухом и с фењерима о пушкама, по два пута пролазили су поред на 
г <pb n="247" /> тога се често свађао и с мајком и љутио се ако би га позвала када да јој помог 
ошто га већ сви кметови ижљубе у руку и с коњима заједно крену из авлије, он једнако пристаје з 
учајно и избацио коју ријеч, избацио би с подсмијехом, подругљиво, пецкајући.</p> <p>Зато га и  
66" /> <p>Због тога сви су га и гледали с дивљењем, сви га вољели.{S} У његову присуству и стра 
ли и — непрестано одуговлачили, отезали с поласком.</p> <p>Не смијући, зар, да се одмах окрешу  
рошао</p> <p>—— сви се понизно уклањали с пута, измицали се и поздрављали га.{S} Ако би иза под 
 затварали дућане, праштали се и грлили с комшијама, као да се више никад видјети неће, и тужни 
а одмах дозвасмо чим смо Хасана скинули с кола и унијели у кућу, — ступио у собу и почео припас 
јвише жељела да изађе и да се разговори с њима.</p> <p>Понекад је изгледало као да је између њи 
ан уљезе, саже се и поче се сашаптавати с бимбашом.{S} Тргну му у руку некакав замотуљак и овај 
љачкашима „како не би заборавио владати с оружјем«, мајка као да би наново оживила, препородила 
узгред..{S} Зар се и због тога завађати с њоме?..</p> <p>Да загладим погрешку примакох јој се о 
а каква и тек кад сам знао да ће почети с дијељењем дуката, јављао сам се и, непрестано се скла 
 када ће ударити и читав шехер попалити с једнога краја на други.</p> <p>И таквим се причама мн 
, токорсе зачуђено, одмах се уклањајући с прага и пуштајући нас да уђемо у авлију. — То ли је?  
мак! — прекидох га ја узбуђено, скачући с мјеста. — Није наш!..{S} Он лаже!..</p> <p>— Он се за 
х, фишеке разбаца по шилти и по чекмеџи с новцима, те ми је у неко доба дућан више наличио на п 
/p> <p>Бербер, гунђајући, дохвати ибрик с водом, очисти рану, опра и намазавши широку, танку кр 
баницом, испод које је провиривао чибук с лулом и мрка цијев дугачке шишане...{S} Недалеко од њ 
32_C34"> <head>XXXIV</head> <p>Када сам с мајком разговарао о Хамиду и његовој свађи са Зулфаго 
кав ми је то несретни народ који се сам с муком диже, с муком се миче, и вазда чека да му други 
од хране...{S} Не нашавши ништа скренем с пута и спустим се на траву да отпочинем.{S} И, — не з 
 угледам некога, па одмах и да се крвим с њиме!..</p> <p>— Мораш!</p> <p>— Нећу!</p> <p>И, одгу 
вља ме Хатиџа.</p> <p>— Да се договорим с тобом због кметова — вели.</p> <p>— Нека...{S} Догово 
о сам отићи да је видим и да проговорим с њоме, али, као за инат, никад је нијесам могао затећи 
рви дан, дође ми да се свадим, поинатим с њоме.{S} Поинатио бих се чак и са људима који су прол 
кве осуше се на њега, оборише му турбан с главе и раскидаше џубу на плећима.</p> <p>— Душманин  
, слијепила их и готово изравнила један с другим.</p> <p>И тек тада осјетих чудноват бол у чита 
обојица тихо, лагано, не говорећи један с другим.{S} Кашње, кад смо прилично поодмакли, Хасан к 
ти да би се због тога и поново посвађао с њиме, поџавељао се, да у неко доба не зачух разуздан, 
ноћи кад је излазила од куће, и остајао с њоме негдје чак до поноћи.{S} Ни <pb n="279" /> хоџа  
урила густа крв, а зној им цурком текао с лица, — које као да се и сад прелијевало страхом, — с 
а то у дућану није могао, јер није имао с киме, — одлазио је у чаршију, у кахве и бербернице и  
, продавао им некакве ситнице и мијењао с њима за барут, за фишеке, за брашно.</p> <p>Неколико  
 сам покрај мајке на шилти и разговарао с њоме.{S} Опазивши ме он застаде на прагу, изненађен,  
, управо до зоре.{S} Па и Зулфага остао с њоме...{S} И ко зна колико су се разговарали и шта су 
дницима и кметовима више разговара него с њиме.{S} Криво му и што се смије онолико, шали, залиј 
и одрпане, и — не питајући ме, — сједио с њима, сашаптавао се и пунио фишеке.</p> <p>Ако се кој 
— Зулфага је то видио и зато се здружио с њим — настави мајка немилосно. — Он му вазда и прича, 
о ме одгурнуо од себе, отурио и опремио с ову страну друма, да овдје самујем...{S} Ни читаво по 
раговима крви на везеној долами, вратио с пута, кад би пред вратима зазвонило момачко оружје и  
а се, улагује.{S} Ни говорити није хтио с њим, ни поздрављати се.{S} При сваком сусрету окретао 
 да пођем, да је поведем у собу и онако с њоме заједно да станем пред Хасана, кад се он исправљ 
ашке хајдуке?</p> <p>— Јок...{S} Нећемо с њима...{S} Ми ћемо сами...{S} Сами да царујемо у гори 
а су потпуно срасла, слијепила се једно с другим те је изгледало као да тамо сједи огроман див  
 таквих јарана.{S} Укратко сам прекинуо с њима.{S} Једино се побоље опријатељих са оним сељачет 
ан разбије.{S} Лакше јој било кад макар с киме говори, кад прича макар о чему.{S} Ништа помогло 
ражећи кавге и ината, жељен да се макар с киме ухватим у коштац и да гушим, давим, бијем све ок 
вукох се још дубље у шибље и збацих фес с главе, од страха да најприје њега не опазе...</p> <p> 
 за аршин и терезије, премјеравали робу с кољена, што никад нијесу могли пазарити а да жестоко  
29" /> сам се већ трећи дан и у друштву с некаквим сељацима пошао у Мостар.</p> <p>Кад сам заку 
сане!..</p> <p>Готово одгурнувши Сулагу с пута брзо притрчим Хасану и пољубим се с њиме.</p> <p 
о мало, тргнуо се, па, одгурнувши књигу с крила и кашљуцнувши у шаку, почео причати.</p> <pb n= 
и, врети.{S} Дође ми да узмем ону књигу с тешким дебелим корицама, што је растворена лежала бли 
наврате и амо...</p> <p>— И разговарају с тобом?..</p> <p>—- Разговарају.</p> <p>— И не пријете 
и није јаран...</p> <p>Она збаци шамију с главе и коврџаста коса расу јој се по раменима.</p> < 
 узвикнувши он, одбаци од себе и чинију с алвом и неколико гурабија што их држала у крилу.{S} О 
ају и мало страшније госте и да другују с њима.{S} Хасан због тога некако постиђено спусти пушк 
ненада је прекиде, застаде, скиде пушку с рамена и напунивши је опали.{S} Врисну пушка и пуцањ  
 и опет, па, погледавши ме, збаци пушку с рамена и сједе у траву. — Стигли смо.</p> <p>— Стигли 
 додаде хоџиница тихо, одбацивши кошуљу с крила. — Канати су слаби...{S} Остарили...</p> <p>— Н 
> <p>Мајка отвори чекмеџу и извади кесу с новцима.</p> <p>— И да ти платим, — отсијече оштро, и 
{S}И... и... и кад га не дворим, шта ћу с њиме у соби?..</p> <p>Нећу с њиме кад немам посла...{ 
рема зиду.</p> <pb n="398" /> <p>— Нећу с тобом ни говорити — каже увријеђено, ударајући прстим 
им, шта ћу с њиме у соби?..</p> <p>Нећу с њиме кад немам посла...{S} Имам ја и другог, свога ра 
ћемо путовати.</p> <p>Затим збаци обућу с нога и погледа у прсте,</p> <p>— Их! — рече зачуђено, 
сиљавајући се тако да отјера једну муху с образа, која је непрестано јуришала не њега и додијав 
.{S} Бржебоље, као из ватре, одигнем их с крила и почнем загледати.{S} Погледам и на хаљине: ис 
ним погледом.</p> <p>Тек кад се спустих с прага и приступих јој ближе, она одиже и другу руку и 
да опрости...</p> <p>Ипак се не помакох с мјеста.</p> <p>— Доћи ће он и сам — као да ми шапну н 
 насред царскога друма ухватим у коштац с њиме и порвем се, побијем, покрвим.</p> <p>Испод поја 
уда!..</p> <p>— Обећај ми да више нећеш с њиме говорити — замолих је, хватајући је за подвољак. 
моћнији, јачи, силнији од свију.</p> <p>С кметовима је био друкчији.{S} Кад би нам они дошли у  
а змијској, издизала мала, ситна глава, са очима које се једва видјеле испод големих, плавих об 
ва видјеле испод големих, плавих обрва, са танким, нагриженим брковима и великим, дебелим уснам 
весео, насмијан, задовољан, а око њега, са двије стране, ишла двојица момака, пијаних, разуздан 
 сједећи на ћепенцима прекрштених нога, са необичном насладом сехириле, како на једној страни т 
Кад би бабо по обичају кренуо кадикада, са момцима и са јаранима неким, према Црној Гори, да се 
дјевојкама.{S} Понеки момци, у групама, са тамбурама под пазухом и с фењерима о пушкама, по два 
је читав низ старијих, тијесних дућана, са мрким нагњилим ћепенцима и големим стрехама изнад њи 
лаве која као да му прионула за рамена, са големим, бијелим турбаном, за који увијек биле задје 
дне, истрча Хатиџа, весела, зајапурена, са неуређеном косом која јој се расипала по челу и са о 
ако блиједа, увехла, полуонесвијешћена, са расплетеном косом, разбаченим рукама и са неколико к 
Видећи га онако силна, јака и поносита, са големим зеленим барјаком у руци, чији се златан полу 
<pb n="223" /> <p>Омален, ситан, мршав, са главом мало већом од »стиснуте шаке« како му подругљ 
 шкрипао нам и хрштао замрзнути снијег, са полегнутих ниских стреха, окићених дугачким мразним  
ијасто, са тешким траболозом око главе, са читавим снопом ножева за појасом, са позлаћеним тока 
јелу, са свиленим траболозом око главе, са златним копараном на прсима и широким, тешким појасо 
ијама које се мало опустиле низ кукове, са распуштеном косом што јој падала по голим прсима и п 
 празна, без узде, без седла и теркије, са мрком, прљавом, окрвављеном гривом која се слијепила 
а се отегла сеисана: неколике кириџије, са камџијама у руци, ишли су поред својих коња, који су 
ри Циганке, веселе, бијесне, разуздане, са дахирама и чампарима, играле су испред раздраганих к 
рис печења, ишле су ознојене, узбуђене, са неуређеном косом и обнаженим мишицама низ које се ци 
а из којих им провиривале некакве крпе, са <pb n="319" /> теркијама на којима су звекетали кахв 
pb n="261" /> оне, кршне, плахе, једре, са ужагреним очима, зажареним образима и набреклим, пол 
епушкаст младић, с очима као од кадифе, са кратком, црном, поткресаном брадом, необично бијелим 
еме и нудио јој, клањајући се дубоко и, са особитим страхопоштовањем, измичући се на леђа.</p>  
к, са бијелом, танком капицом на глави, са раздрљеном кошуљом на прсима и са гаћама чије ногави 
у Сарајево, ознојени, уморни, прашњави, са лицем препланулим од сунца и са закрвављеним очима о 
Његови високи, чисти, обијељени зидови, са два низа малих, уских пенџера, облијепљених хартијом 
цати кући једној, чији гиздави ћошкови, са раскошно ишараним пенџерима, наднесени над голема на 
{S} Сви ослабили, изнемогли, малаксали, са повезаним главама, у крпе умотаним рукама и ребрима, 
ани, обучени као да су у сватове пошли, са пуним чутурама, које им, објешене о кајишу, висиле о 
угледни најстарији људи, ихтијари сами, са дугим сиједим брадама и големим турбанима око главе, 
ста...{S} Загледа се и сам према ватри, са жељом да упозна кога...</p> <p>Узалуд!..</p> <p>Па и 
вати.{S} Био то висок, коштуњав човјек, са необично дугом шијом, на којој се, слична змијској,  
творише.</p> <p>И голем, стасит човјек, са бијелом, танком капицом на глави, са раздрљеном кошу 
ног Зулфагу, са дугачком шијом његовом, са змијском главом и големим уснама вјечито развученим  
е штедјели.{S} Кад бих прошао чаршијом, са јараном којим, беспослене дућанџије увијек ме призив 
о, суморан, мрк, опаљен пушчаним димом, са поломљеним токама и траговима крви на везеној долами 
е, са читавим снопом ножева за појасом, са позлаћеним токама на прсима које су необично одсијев 
у њихову, о царевању у гори са заносом, са одушевљењем.</p> <p>— Помисли, болан, све од њих стр 
е побоље опријатељих са оним сељачетом, са Јовицом, који ми некад бијаше разбио главу.</p> <p>Б 
ијан и вјечито чист, уређен и нагиздан, са китом цвијећа испод феса.</p> <p>Неколико пута слала 
 је дражи!..</p> <p>Гњеван и раздражен, са стиснутим шакама и клетвом на устима, почнем газити  
жи на земљи, а он, бијесан и раздражен, са закрвављеним очима и пјеном на уснама, гази по њој,  
стајао на друму сам, смрвљен, погружен, са опруженом руком.{S} Безнадежно сам гледао за њима ка 
и пред њом онако тих, покоран, скрушен, са уснама вјечито развученим на смијех. — Ово се не сми 
 њих.{S} И све некако тихо, прикривено, са страхом неким, као да хајдуци већ и по чаршији ходај 
{S} Чуваћу их ја! — избаци Хасан оштро, са пуно самопоуздања. — Ноћиваћу код њих одсада...{S} А 
S} Момче некакво, високо, танковијасто, са тешким траболозом око главе, са читавим снопом ножев 
уз широки, крупним мрљама ишарани врат, са големом раном на облим сапима, која се већ почела ко 
птија један, необично угојен и здепаст, са големим носом и великим плавим брчинама, стаде преда 
текох Зулфагу, мрског, поганог Зулфагу, са дугачком шијом његовом, са змијском главом и големим 
јаницама.</p> <p>Тада, чупајући шамију, са очима пуним суза, поново се враћа кметовима.</p> <p> 
алено, ситно дјевојче у мушком одијелу, са свиленим траболозом око главе, са златним копараном  
 чађавом, дроњавом и подераном одијелу, са безброј штака под пазусима и безброј штапова у рукам 
о је како, попевши се на столицу једну, са загрнутим рукавима и бошчом повијеном главом, озноје 
нуте шаке« како му подругљиво говораху, са ријетком брадом која му се састојала управо из три д 
еко, човјека некаква, слична Црногорцу, са големим, дебелим турбаном око главе, с очима од кром 
ђати.</p> <p>— Ми и тражимо новог хоџу, са поштеном науком</p> <p>— брзо одговорише неки, стара 
им, објешене о кајишу, висиле о ункашу, са бисагама из којих им провиривале некакве крпе, са <p 
ико каравана коња, голих, растоварених, са зобницама на глави, збијали се око њега са неколико  
 ни онако насмијан ни ведар као обично; са мном се није ни шалио ни омиловао ме.{S} Кад је изаш 
 кад је све упознао, остао је такав.{S} Са слугама и слушкињама ни дружио се није.{S} Бјежао је 
 се ни облачио, ни гиздао као други.{S} Са запрегнутом бошчом, опрашен, замаштен, прљав, често  
и људи ахбаби неки, давнашњи знанци.{S} Са сваким од њих побратио бих се, загрлио, пољубио и уп 
ржало на њему могло назвати хаљинама, — са завезаним оком и са три крупне чворуге на глави, узв 
дао их, — макар ми се и наругао овом, — са чудном љубављу неком, готово као што мајка гледа одо 
ми се да је неколико боје промијенио, — са широко отвореним устима и необично разрогаченим очим 
ушећи од бијеса и тапкајући у мјесту. — Са једним треба прекинути.</p> <p>Хасан поћута мало, за 
рде си главе и поносан као и он...{S} А са таком памећу муке ћеш имати...</p> <p>— Макар...{S}  
далеко, далеко, преко сусједних кровова са накривљеним димњацима и руковијетима кумрина грожђа  
зобницама на глави, збијали се око њега са неколико страна; између њих мотљале се, обилазиле ки 
 шамарајући питали имају ли каквих веза са усташима...{S} Трговцима, бакалима, занатлијама одла 
, бегови, хоџе, све кука и помаже, кука са фукаром заједно, а узгред јој отима и оно што има, п 
, разуздана, као на крилима прелијетала са једног мјеста на друго, од једне групе другој, јавља 
чудио таквој поруци...{S} Шта је хтјела са цвијећем, шта са јаглуком, свилом и златом оним?..{S 
анова пушка погодила у прса и раставила са бедевијом.</p> <p>— А тад? — запита Сулага и, онако  
уна се дуго разговарала, дуго се шалила са дјевојкама.{S} Понеки момци, у групама, са тамбурама 
ио убити — рече полугласно, као да сама са собом разговара. — Пуцао, кажу, у јаребицу, па погод 
</p> <p>Изгледаше као да се борила сама са собом, као да се необично мучила да изрекне.</p> <p> 
 момака наших, посвађа се једнога јутра са свима осталима, ради љепушкасте Ајкуне, Циганчице, с 
изашла из собе и понудила нам пексимита са пекмезом, да узмемо и »да заварамо глад«...</p> <p>К 
ци...{S} Шта је хтјела са цвијећем, шта са јаглуком, свилом и златом оним?..{S} Је ли жељела да 
ало као да тамо сједи огроман див какав са неколико глава на раменима и са неколико рука.{S} Ки 
ена пролазити, његов мрки, мишасти кров са неколико оџаке на тјемену, из којих се увијек извија 
ована, оног истог Јована, који је некад са мном продавао робу по махалама и хтио отворити дућан 
ем неколико људи.{S} Један иде напријед са старим, смрдљивим диплама, учвршћеним на искрпљеној  
 он мирно, отегнуто.</p> <p>— Ко је год са Зулфагом, грђи је од њега!..</p> <p>Хасан поврати но 
јет рећи«, нагло, непромишљено, прекиде са свима обзирима, заборави на све, све погази, одби, о 
носећи у руци: или ђугум да донесе воде са чесме, или ћупицу какву, завежљај, торбу, плетару.{S 
 дјеци, о стоци, о свему.{S} За те људе са испуцаним, жуљавим рукама и мрким, суморним лицем, к 
га.{S} Стид, зар, било људе да се друже са човјеком који још ни једнога Влаха посјекао није, ни 
дочекивала је Хајнију, Циганку, која је са своје двије поћерке, двије чупаве, мале, црнпурасте  
почињати?..</p> <p>Причу његову свак је са нестрпљењем очекивао.</p> <p>Чак су и дјеца по махал 
ном, ибрик и филџане са кахвом, тепсије са питама и слаткишима разним.{S} У кухињи, око које се 
вивши дјеци да се играју њима, отпочеле са својим теферичима.</p> <pb n="218" /> <p>Неколике сл 
подигоше са својих мјеста, сврнуше луле са чибука <pb n="275" /> и потрчаше према њему.{S} И по 
е несреће, ступи ми на дућан, повуче ме са ћепенка и сам поче затварати.</p> <p>— Бјежи куд бил 
Затим брзо поче уклањати некакве сахане са серђена и редати их по тлима, уз огњиште.</p> <p>— Г 
елике чиније с духаном, ибрик и филџане са кахвом, тепсије са питама и слаткишима разним.{S} У  
а што их држала у крилу.{S} Остале жене са пригушеним вриском потрчаше, журно почеше тражити фе 
рави, а златне ките од барјака, орошене са неколико капи, почеше се прелијевати као да се међу  
 у пићу да расплећу косе, бацају хаљине са себе и полунаге да се ваљају и премећу по ћилимима и 
 скитање по махалама, трговање, дружење са јаранима.{S} И узалуд сам се отимао, бранио... <pb n 
кчући, стрижући ушима, обарајући товаре са себе.{S} Кириџије као да изгубише главе и бијесно по 
ападао, а мајка непрестано кушала да се са свом снагом одупре, одбрани, отме.</p> <p>— Шта ће м 
 <p>И пјевала ми, причала, забављала се са мном, све док не би Шерифа ханума, мати јој, изашла  
ока на бок и отхукујући. — Зар да ми се са свих страна и пријатељи и душмани потсмјехују, како  
тупи вратима, отвори их и наклони ми се са подсмијехом...</p> <p>— Изађи из ове куће — рече пол 
...</p> <p>— Ама умријет’... растати се са овим свијетом мучно је, — дочека неко иза леђа, зије 
о да не бијаше најпријатније растати се са пуним чинијама и са духаном.{S} Али и оне, видећи да 
ој некако пакосно, осорно, примичући се са чудном, лудом жељом да јој све те мерџане проспем, д 
едном и по два пута у неђељи, — ипак се са Хатиџом нијесам много састајао.</p> <p>Стид је, зар, 
ично, доцније него други, поздрављао се са свима и одмах пролазио у прочеље, гдје је нарочито з 
ији, на ширини, <pb n="264" /> играо се са Хатиџом, правио јој свирале, штрцаљке, пушке од зови 
новима големе, свилене ките, која му се са врха феса спуштала све до плећа и лагано га куцкала  
и сви људи сродници, ахбаби и да бих се са сваким грлио и љубио, тако ми се пошље сви причињава 
p>Пред дућаном, на чаршији, сусретох се са Сулагом.</p> <p>— Треба ли ти пара? — запита полако, 
ошапта пригушено, — и... и раставиће те са Сулагом...</p> <p>— Мене?..</p> <p>Она ми бржебоље д 
 поче нас гледати све троје. — Шта ћете са мном?..</p> <p>Хајкуна отпочину.{S} Држећи запету пу 
ди небо и сунце, и модре планине, баште са бехаром и зеленилом њиховим, да слуша шум Миљацке, п 
авио ме, напустио, не бринући се шта ће са мном бити ни како ћу проћи.{S} Није се чак ни кашње, 
 мршаве коње по авлији, разбацају вреће са житом и мјехове с маслом по калдрми, засједну на тра 
лицем, који су непрестано стресали бухе са себе и заударали на зној, он је једино имао мекших и 
ле су из собе у собу носећи боце и чаше са медовином, велике чиније с духаном, ибрик и филџане  
им, према Црној Гори, да се тамо окреше са хајдуцима и пљачкашима „како не би заборавио владати 
јари, као момци какви, брзо се подигоше са својих мјеста, сврнуше луле са чибука <pb n="275" /> 
е.{S} Извуче однекуда голем и тежак нож са сломљеном дршком и окрханим канијама, стару, зарђалу 
} Чете њихове попунише се, нарастоше, и са својим навалама учесташе необично.{S} Сељаци из свиј 
уских пенџера, облијепљених хартијом, и са големим вратима кроз која би могли товари сијена про 
ијатније растати се са пуним чинијама и са духаном.{S} Али и оне, видећи да се у чашћавању поче 
 расплетеном косом, разбаченим рукама и са неколико капи крви на образима, дрпава, дроњава, гот 
в какав са неколико глава на раменима и са неколико рука.{S} Кикот, цика, граја, врисак непрест 
реко пушке која му лежала на раменима и са познатим својим ножем, чији преломљени држак чудно м 
лави, са раздрљеном кошуљом на прсима и са гаћама чије ногавице нијесу допирале ни до чланака,  
о обичају кренуо кадикада, са момцима и са јаранима неким, према Црној Гори, да се тамо окреше  
евојке, отпочнемо са таквим пешкешима и са састанцима у ноћи, по мјесечини, кад руже цвату и јо 
лије нијесу устајале из својих дућана и са чудним неким задовољством гледали за њим.{S} Махала  
ашњави, са лицем препланулим од сунца и са закрвављеним очима од несанице, Зулфага, не пустивши 
, макар и млада и луда била.{S} То се и са мном десило.{S} И већ сјутрадан о томе се причало по 
, један за другим, обилазити око куће и са необичном грајом и хуком гурати се, тјескати, око ав 
ам више плакао бивало ми је све лакше и са сузама као да су се на мајчина њедра слијевале све м 
 пробудио, хитала је с ибриком у руци и са чистим пешкиром преко рамена, да му полије; затим, п 
инатим с њоме.{S} Поинатио бих се чак и са људима који су пролазили и гледали у ме.{S} Чинило м 
} Хоћеш ли, болан, да се рвем и с њим и са собом?..</p> <p>— Рви се.{S} Бићеш јача!..</p> <p>—  
назвати хаљинама, — са завезаним оком и са три крупне чворуге на глави, узвикнуо сам од чуда.{S 
наоколо га окитили травом и зеленилом и са читавим гранама трешања, којима су, узгред, мезетили 
 дугим јасминским чибуком под пазухом и са шкиљавим прљавим фењером у руци.</p> <p>Дугим шарени 
наку дуго разговарати са женом, макар и са својом, и забављати се женским беспослицама.</p> <p> 
 његова; за инат улазио у његову собу и са запаљеном цигаром пржио му хаљине и правио рупе на њ 
ом косом која јој се расипала по челу и са обнаженим рукама до лаката, које су биле засуте браш 
и да се дигнем, да га зовнем по имену и са раширеним рукама да му потрчим у сусрет.{S} И придиг 
т штапа по табанима...</p> <p>И хоџа би са заносом почео описивати будући живот, будуће људе, б 
 да му у сусрет изиђе, чекала га у соби са прекрштеним рукама и обореном главом.</p> <pb n="219 
, ружичастим прстима њиховим, а витлови са бехаром својим почеше се окретати и повијати као раш 
 иза тога морао је Хамид трчати Зулфаги са најозбиљнијом поруком: нека оставља све послове и не 
ком разговарао о Хамиду и његовој свађи са Зулфагом, ни помишљао нијесам никако да ће он сам, д 
ље пребацивши преко крила, и додијавали са својим питањима.{S} Распитивали се и о нападају и о  
а их.{S} Ако су макар за час престајали са грајом или почели шапутати, немирно је устајала, ход 
 Шта више и уортачили смо се и отпочели са трговином неком.</p> <p>И није то била шала каква ни 
е стране гонити свакога кога су опазили са зембиљем, па продавао робу или не продавао.{S} Почеш 
и и понеки од момака који бијаху отишли са бабом.{S} Сви ослабили, изнемогли, малаксали, са пов 
 иза ручка ни сахат неће да отспава, ни са комшијом да попије по неколике кахве, и који хоће чи 
дмах покрај уха, брада као да се сравни са опуштеним подвољком, утону у њему, очи се помутише,  
ао и о животу њихову, о царевању у гори са заносом, са одушевљењем.</p> <p>— Помисли, болан, св 
а нека онаквоме јунаку дуго разговарати са женом, макар и са својом, и забављати се женским бес 
ви.</p> <p>— А зар је зазор разговарати са твојим јараном?</p> <p>— заштита лукаво.</p> <p>— Он 
ати да му дам новаца, па ће он отпочети са пазаривањем и бринути се о свему, а добит да дијелим 
јући их, гњечећи. — Хоћеш ли ме уморити са твојим кукањем, хоћеш ли убити?..</p> <pb n="251" /> 
знао, све лоповлуке, па га хтио макнути са свијета...{S} И да и Хамид није имао пушку, погинуо  
ори Хасан, комешајући раменима и јежећи са од студени... — Није ми необично...</p> <p>— А ја се 
, затицао сам обично гдје сједи на софи са цвијећем, међу шебојима, и токорсе прешива некакве х 
им гајтанима и широки расквашени опанци са испуцаним опутама.{S} Читавим путем није проговорио  
џерима, поред каната, поредали се лонци са феслиђеном, чије <pb n="379" /> се ситне гране обави 
е само видјели лабави, прашњави тозлуци са распанутим гајтанима и широки расквашени опанци са и 
тем.{S} Нико да проговори лијепе ријечи са мном; нико да се заустави мало, да ме саслуша.</p> < 
кну опазивши ме, па остави посао, скочи са столице и потрча ми у сусрет. — Шта је?</p> <p>— Ево 
вце, и оног љутитог бркајлију како трчи са голим ножем, а Хасан бјежи безобзирно, струже, измич 
са Хасаном значио је за ме и — растанак са Сарајевом.{S} Друкчије се није могло.</p> <p>И — кре 
 /> <p>— Куда ћу сад?..</p> <p>Растанак са Хасаном значио је за ме и — растанак са Сарајевом.{S 
а заклањала, носећи у једној руци ибрик са кахвом, а у другој филџане.{S} И сад сам истом могао 
рихвативши по средини дуги дебели чибук са ћилибарским такумом на врху, излазио из авлије, јак, 
ј си ђевојци прешао?..{S} Ашиковала сам са ђевојкама да ми кажу и... казале су ми...{S} И ево.. 
то се сви разишли и пошто сам остао сам са Сулагом, изненада ми ступи не дућан човјек некакав.{ 
. — протепа молећи, заставши преда мном са раширеним рукама, а ипак не смијући да ми приступи и 
{S} Преврну се још једном, збаци јорган са себе и један јастук одбаци испод главе.{S} Опет поћу 
чио сам одмах из душека, одбацио јорган са себе и онако необучен и неуређен потрчао према собни 
не...{S} Недалеко од ње стајао је Хасан са пребаченим рукама преко пушке која му лежала на раме 
ити.</p> <p>Мајки као да се свали камен са срца.{S} Одмах се разведри.</p> <p>— А пуно краду? — 
нчани, — простирао се по тлима, оивичен са три стране рутастим, меким серџадама и опкољен дебел 
узак искривудан као змија друм, оивичен са обје стране густом, допојасном травом и бујним, широ 
ли се врапци и голубови, и Зулфага, као са страхом неким, приступи им и лагано, тихо, пажљиво,  
ли, говорили су благо, тихо, њежно, као са болесником каквим кога нико не смије наљутити, нико  
 позивао да с њиме идем у „лов“ и врљао са мном по Требевићу, а Хајкуна нас и даље нудила смокв 
ad> <p>Не знам како се и Зулфага познао са Хасаном и гдје се познао.{S} Неколико пута сам их ви 
о ми је као да ме неко читав дан ударао са врећом препуном пијеска, те ми сва ребра и све кости 
кад сам се пробудио, опет сам се састао са Сулагом.{S} Казао сам му узгред да његову понуду ник 
и, мукли удари сјекире о дрво, а одозго са врхова планинскијех зачу се стегнуто, језиво извијањ 
 других понуда, које сам увијек дијелио са Хасаном.{S} Хасан је ради тога и сам заволио Сулагу  
 бојећи се да ко не види. — Шта је било са мном?..{S} Шта је?..</p> <pb n="322" /> <p>Нехотице  
ао и остали момци и дјевојке, отпочнемо са таквим пешкешима и са састанцима у ноћи, по мјесечин 
и о својим новим пријатељима, хотимично са пуно похвала спомену и Зулфагу, прекидох га у говору 
а по авлији и игра се, час се љутио што са радницима и кметовима више разговара него с њиме.{S} 
и ми било лакше и свјетлије, — разговор са живим људима окријепио ме, оснажио мало, — и нешто к 
 Хатиџи?</p> <p>Читав пошљедњи разговор са Хатиџом паде ми на памет и — одмах као да ми се сасу 
ћи у једној руци чибук а у другој књигу са излињалим корицама и разасутим листовима који одавно 
едено на пазар, кога пипају и загледају са сваке стране, рачунајући: хоће ли бити дебело и коли 
— шапну Хасан растегнуто и збаци струку са себе. — Их!{S} Сретан ли си! — викну јаче, стискајућ 
 се врну према дућану, одиже моју пушку са земље и, дунувши у грлић, пође, држећи је у рупи, ув 
јачих разлога за то, — ипак осјети е му са неке стране пријети опасност, те се унапријед, често 
 по четири миша на дан, о разрачунавању са Зулфагом, слушала ме пажљиво, као да сам китио најза 
ити, тражио је и питао бербере, који су са запрегнутим бошчама и засуканим рукавима непрестано  
но сједећи и лешкарећи у дућану, што су са чибуком или цигаром у зубима стењући и гунђајући при 
 разговоре.{S} Неке су доводиле и дјецу са собом, бојећи се зар да их саме оставе код куће, и ч 
 <p>Не смијући, зар, да се одмах окрешу са усташима многи су отпочели своје јунаштво кушати у ч 
ња као да десетина њих у један исти мах са неколико страна хакћу и подвикују.</p> <pb n="313" / 
— Што сте звали?..</p> <p>А Хасан одмах са душека дочекује:</p> <p>— Треба ми духана.</p> <p>—  
с њима.{S} Једино се побоље опријатељих са оним сељачетом, са Јовицом, који ми некад бијаше раз 
урну неко, брзо, без размишљања, скочих са ћепенка и потрчах према оближњем сокаку.{S} Силан пу 
е око паса, и снажно, у наручју, одигох са серџаде.{S} Уживајући у њезину цикању и подврискивањ 
 — узвикну готово плачући. — Што отежеш са свадбом?..</p> <p>Узми ме!..{S} Сјутра, прексјутра,  
 смијех...</p> <p>— А рашта се састајеш са Хасаном? — запитам након дуже почивке, гледајући јој 
ри дана нигдје није смио остати.</p> <p>Са села се враћао увијек некако суморан, забринут, тужа 
бијесни, љутити, раздражени, с исуканим сабљама и напуњеним пушкама, застану на сред чаршије и  
н му тимарио бедевију, он чистио пушке, сабље, ножеве, пунио фишеке и припремао кремење.{S} То  
вом, прислонивши дуге пушке уз рафове а сабље пребацивши преко крила, и додијавали са својим пи 
и се откотрља чак за врата, куцну се по сабљи и подвикну према мени:</p> <p>— Оковаћу те, бре!. 
инама, стаде преда ме, поносито зазвеча сабљом и набусито проговори:</p> <p>— Хајде...{S} Зове  
и, задуо у образима, закрвавио очима и, сав обливен знојем, дува из све снаге.{S} Остали одмах  
 се јавити.{S} Кад ми стаде на ћепенак, сав изгребан, мрк, необријан, у подераним, иструлим хаљ 
нила као мало кубе, провучем се некако, сав изгребан и одрпан, кроз шибље и сакривен од свакога 
 набрекнуше му и крв удари у образе.{S} Сав помодри. — Хоћеш у шехеру да убијаш људе, а?..</p>  
н, спућен, саплете се и опет посрну.{S} Сав модар у лицу, надут, страшан, с исколаченим, помуће 
и некако зачуђено погледа у рану, он се сав стресе, бржебоље отскочи у страну и измахну ножем.< 
{S} Од страха ми испаде пушка из руке и сав се стресох.</p> <p>Трговци се збунише, пометоше.{S} 
ема на ћемер озидана врата, осјенчаваху сав искривљени уски и тијесни сокак и заклањаху собом ч 
<p>— Мајка! — узвикну она и, потрчавши, сави ми руке око врата. — Она!..</p> <p>Кад сам уљегао  
 брже боље затрча, ускочи ми уз бедру и сави руке око врата.</p> <pb n="404" /> <p>— Нико бољи  
свиле изаткана,</p> <p>— па нестрпљиво, савијајући главу и стрижући шиљастим ушима, фрче, рже и 
кућа од пропасти — тврдио је немилосно, савијајући хартије и гурећи се — Још само мало... ето.. 
аганих кадуна, наклањале се према њима, савијале, угибале, пјевајући, подврискујући и намамљују 
ица, готово издајник.{S} И што је грижа савјести постајала јача, све сам више и више наваљивао  
 тозлуке.{S} Свакоме шаље и поздрав или савјет какав.{S} И, пошто га већ сви кметови ижљубе у р 
ко, не престајући, набраја и поздраве и савјете. </p> </div> <pb n="217" /> <div type="chapter" 
тогод упљачкају.</p> <p>Наравно, сви су савјетовали да се притужим бимбаши.{S} Сви као да су би 
једе изаћи, оставити нас.{S} Па се опет савлада, приповрну се и лагано, тихо, шапатом поче прич 
угају се, изазивају ме.{S} Једва сам се савладао да не налетим на неке и не почнем их ударати.. 
да га на мјесту убијем.{S} Једва сам се савладао да то не учиним.</p> <p>— А оклен Зулфаги <hi> 
.</p> <p>Бојећи се да се ипак нећу моћи савладати, узмем од Хатиџе кахву и, сједајући и испијај 
. то сам рекла!..</p> <p>Ја се не могох савладати.{S} Праснух у смијех.</p> <p>— Само то?..</p> 
 часа чудно ми заигра срце.{S} Једва се савладах да не узвикнем од весеља.</p> <p>Рањен, слаб,  
 неко јаукну, неко поче псовати.</p> <p>Савладаше га, свезаше.</p> <p>— Шибајте!</p> <p>— Њега? 
е га зауставити, зовнути.{S} Па се ипак савлађивала и поново лијегала на траву.</p> <p>Узваљена 
 је јачи од свега и испочетка све друго савлађивао.{S} Али што сам дуже ишао и стида је почело  
ачем.{S} Напошљетку, не могавши се више савлађивати, одбацим комад хљеба који ми лежао у крилу, 
тиш?.. — запитах мекше, а и нехотице се сагињем, надносим над њу. — Одговори ми.</p> <p>— А зар 
<p>— Ђе си, одмјено јуначка? — питао је сагињући се готово до земље и љубећи ме у скут. — Нијес 
 па... па ми драго што се расцвао...{S} Сагла сам се чак до земље, принијела <pb n="401" /> га  
 борба, којој као да се није могло лако сагледати краја.</p> <pb n="262" /> <p>Мајку је — видје 
ено се осмјехну.</p> <p>— Е није друге, сад се натраг не може — рече.</p> <p>— Ту смо и треба д 
 и грицкала их.</p> <p>— А, чини ми се, сад ће и теби бољи земан доћи</p> <p>— рече, напошљетку 
с да уђемо у авлију. — Ако си огладнио, сад ћеш се поткријепити — рече Хасану, пријатељски га к 
е није ни могло бити...</p> <p>— Сад... сад узми Хамида себи, изведи га пред суд и он ће ти све 
S} И зарадио сам да... да ме избациш... сад... одмах.</p> <p>Пошљедње ријечи и нагласио је чак  
сам се отимао, бранио... <pb n="240" /> Сад се није више бојала да ћу неком јачем испричати њез 
ватреније:</p> <p>— То... то ваља!..{S} Сад барем знам да имам друга за невоље!..</p> <p>Окрену 
правих мука нема ни праве радости!..{S} Сад ћемо видјети је ли мушко и је ли соко!..{S} Неће ви 
ребацио преко рамена. — Сад ћу ја...{S} Сад...</p> <p>Па пође од једнога момка до другога и, сп 
си ме болесна, и хвала ти на томе...{S} Сад сам, ево, здрав и сад могу ићи.</p> <p>— Не дај му  
атила сам те, копиљане, стигла те...{S} Сад више нећеш лагати...</p> <p>Па се измакну и опет по 
, па си се осилила, побјеснила си...{S} Сад удри ти!..{S} Не био мушко, ако ти се уклонио!..</p 
лаву и опет ме обузе она чудна језа.{S} Сад више нијесам смио ни покушати да викнем и да се јав 
</p> <p>— Ноћас су довезли рањенике.{S} Сад их почели доводити по ноћи, да се свијет не плаши.. 
 је збуњена, зашто усплахирена тако.{S} Сад се сјетих свега!</p> <p>И Хасановог првог доласка,  
ре које бијаше пребацио преко рамена. — Сад ћу ја...{S} Сад...</p> <p>Па пође од једнога момка  
че тресући главом и пријетећи прстом. — Сад ћу имати посла...</p> <p>— Их, баш сам луд што сам  
еслиђена и поче ме шкакљити по врату. — Сад нас нико раставити неће.</p> <p>И, као присјетивши  
 му се извила готово до под таваницу. — Сад је ово моје и само моје.</p> <p>— Лажеш!..</p> <p>— 
бучена мимо обично, нагиздана,</p> <p>— сад сам се тек досјетио да се она у новије доба све виш 
у новом облику...{S} Ко зна!..</p> <p>— Сад ће ђедо опет ударити у старе дипле — дочека опет он 
наку се љепоту и глава даје!..</p> <p>— Сад ће ручак...{S} Одмах... — благо проговори Сулага, к 
Друкчије није ни могло бити...</p> <p>— Сад... сад узми Хамида себи, изведи га пред суд и он ће 
Пусти!..{S} Остави ме овако...</p> <p>— Сад си мој... мој... мој... и ја твоја — опет прошапта, 
бојица се загрлише и пољубише.</p> <p>— Сад, ето, имаш своју ђевојку — откреса бабо, куцнувши м 
ти, испирати им ране, утирати.</p> <p>— Сад ћу...</p> <p>Слуге му донесоше и кахве, духана, хље 
оне, изненада ми се оте узвик:</p> <p>— Сад ћу јој показати!..</p> <pb n="377" /> <p>Па свратих 
тнији, — рече меко, готово тепајући — а сад нека ти је просто...</p> <p>— Зар? — цијукну Зулфаг 
прсте и поче потпрашивати...</p> <p>— А сад ће и Хасан доћи — рече кихајући. —</p> <p>Наредио м 
 не дворим...</p> <p>— Па?..</p> <p>— А сад га не могу вазда дворити — вели јаче, грицкајући но 
а ме по прсима, по раменима.</p> <p>— А сад... рекоше... да си погинуо... — прошапта узбуђено.< 
справих, подигох се.</p> <p>— Што си га сад споменула?..{S} Што ти је пао на памет? — запитам п 
смо се нијемо, испитујући.</p> <p>— Шта сад? — као да смо у исти мах хтјели запитати један друг 
одар у њој.{S} Као да није вјеровала, е сад збиља може заповиједати и овим људима, који су, дод 
мбаша...</p> <p>— Шта је?..{S} Какав је сад белај?.. — помислих у себи и, право да речем, препа 
се дукатима. — Шта ћу му ја?..{S} Он је сад здравији и ено му Хамида...{S}И... и... и кад га не 
сазнало штогод о мојој хајдучији, па ме сад зову и хоће да испитују.{S} Читавим путем нисам на  
 причини као да није чуо.</p> <p>— Мене сад ништа не боли — рече. — Иђем.</p> <p>И стиснувши ме 
 бити ни једног залогаја џабе; треба се сад борити, рвати, треба га освојити...</p> <p>А најсла 
 Ето, прича се, — настави лакше — да се сад сиротиња сељачка, коју су оголили, дигла у хајдуке. 
ни према коме...{S} Крв људска пјени се сад на сваком камену, мјесто росе разлијева се по трави 
е, макар те и мајка бранила...{S} Он се сад и не осврће на њу нити слуша шта она говори...{S} Н 
лавом. — Њега је Зулфага примио...{S} И сад је у нашој кући...</p> <p>— Па?..</p> <p>Мајка се о 
рик са кахвом, а у другој филџане.{S} И сад сам истом могао опазити колико се разрасла, колико  
етну прст на уста и застаде мало. — А и сад си гладан! — викну јаче и удари се по кољену. — Ја  
е могу бити у соби поред њега, што га и сад сама не дворим...</p> <p>— Па?..</p> <p>— А сад га  
говци сакрили гдјегод?..{S} Ко зна да и сад не вребају на нас, желећи да ухвате, убију, закољу, 
ах ми се створи пред очима.{S} Као да и сад лијепо гледам: и сеизе, и трговце, и оног љутитог б 
 ти на томе...{S} Сад сам, ево, здрав и сад могу ићи.</p> <p>— Не дај му — живо дочека Хатиџа и 
и теби добро бити...</p> <p>— Мени је и сад добро — одговорих јој весело, показујући на кућу, н 
ући и псујући немилосно!..{S} Стид ме и сад да причам о томе!..</p> <p>Нешто из радозналости, а 
цурком текао с лица, — које као да се и сад прелијевало страхом, — слијевао се на окрхано, поло 
... ти си све наређивала...{S} Нареди и сад.</p> <p>— Говори!...</p> <p>Он дубоко уздану и снев 
— Па?..</p> <p>— Па се Хамид распалио и сад све почео причати</p> <p>— настави мајка живље, окр 
ило?..</p> <p>— Па... па криво му што и сад, увијек, не могу бити у соби поред њега, што га и с 
едној слушкињи, како је он, бабо, још и сад мучи и прогони, како ни сад неће да је остави на ми 
b n="353" /> <p>— Шта би то било што би сад имала казати, а прије није могла?..{S} Шта је то?.. 
S} Како то?..</p> <p>— Ништа ме не боли сад...{S} Добро сам — једва сам се некако могао прибрат 
p>— Шта ће ми то, крвниче?{S} Шта ће ми сад? —— питала је љутито, газећи по рачунима и кушљајућ 
 и затвори канат.</p> <p>— Не излази ми сад на очи — рече тресући главом и пријетећи прстом. —  
викале, неке се и смијале.{S} Чибуци ни сад нијесу били заборављени; дим се и сада колутао по с 
бабо, још и сад мучи и прогони, како ни сад неће да је остави на миру.</p> <p>Не може — вели —  
и. — О другој ни помислит’ не смијеш ни сад, ни кад наусница нагари...</p> <p>Тада ме некако об 
 руку дјевојчету, које као да се још ни сад није могло прибрати ни освијестити...</p> <p>— Ено  
ћи ме за руку. — Нипошто!..</p> <p>Мени сад истом свану пред очима: зашто је збуњена, зашто усп 
о је одгурнувши.</p> <p>— Што... што си сад спомињала?..</p> <p>— Не знам, — покуњено одговори  
одгриза и свети јој се...{S} И мајка ти сад у очи не смије погледати...{S} И мајка ти не смије  
бољи! — викну, кочоперећи се. — Ево нам сад згоде, ево људи, па да ударимо и да плијенимо што с 
/p> <p>— Е да видимо, момче, да окушамо сад ко је јунак бољи! — викну, кочоперећи се. — Ево нам 
њи се дукат потрошио.</p> <p>— Шта ћемо сад? — запита мајка забринуто, кад је и опет дошао да и 
 прољепшала!..{S} Бледуњаво лице њезино сад је испод шамије изгледало руменије, пуније; црне оч 
јом и закашљавајући се...{S} И, — макар сад било и смијешно, — морам рећи да сам се наждерао тр 
 ако нам се деси несрећа?...{S} Ако нас сад опазе, опколе?..{S} И почну нас овђе, насред друма  
ка опазе...</p> <p>— Не... не смију нас сад виђети...{S} Не...</p> <p>Кораци нечији изненада од 
правим.</p> <pb n="323" /> <p>— Куда ћу сад?..</p> <p>Растанак са Хасаном значио је за ме и — р 
!..{S} Их, што не кажеш одмах?..</p> <p>Сад ће бити — почех ја шепртљати, збуњено се осврћући.. 
>И — кренем право према Мостару.</p> <p>Сад ми већ било и обичније.{S} Идући право друмом срета 
е опет поче разлијевати по лицу.</p> <p>Сад се мање затварала и у собу и чешће излазила на башч 
едају некако друкчије, мекше, питомије, сада тек као да осјети како нико моћнији од ње нема у к 
ама и хтио отворити дућан, а који, ето, сада безбрижно јаше и удара уз тамбуру.{S} И било ми је 
... осим... осим према <hi>теби</hi>... сада... <hi>Теби</hi> нипошто не бих невјеру учинио!..{ 
и овђе?..</p> <p>— Данас ће стићи...{S} Сада...</p> <p>— Онда... ево му куће, — дочека она без  
, кришом, а камо ли јавно, отворено.{S} Сада су, —чим би он прошао</p> <p>—— сви се понизно укл 
 филдиша.{S} Зачудо, учини ми се као да сада први пут гледам у тај врат и његова бјелина и пуно 
ати како је слободна, независна и моћна сада, хтјела је и желила да то и другима, изван куће, п 
но продавати робу из зембиља и да му од сада у томе нико сметати неће.</p> <p>Од тога дана <hi> 
е више мучио, пецао.</p> <p>— Зар ти је сада мрзак, па га гониш? — запитах пакосно.</p> <p>— А  
ар чију, гонити их, тући.{S} Чаршинлије сада нијесу ништа друго ни радиле, него сједећи на ћепе 
ече живље, — оклен сам те хранила, пече сада, пече и гризе и дави...{S} Храна мајчина црну ти м 
да више никад доће неће.{S} Јок!..{S} И сада, сваки дан, по неколико пута као да зачује: и коњс 
и сад нијесу били заборављени; дим се и сада колутао по соби, а кахва се непрестано точила и не 
лфага брзо и дубоко се поклони. — Ето и сада говори о својој кући, за коју и суд царски рече да 
агивати се.</p> <pb n="273" /> <p>Још и сада се о њему приповиједа прича како се чудновато преп 
о, курвићу?..{S} Зар тако, момче? — тек сада проговори Хајкуна и испрси се према њему, спремају 
а и добра, макар ми га Зулфага и не дао сада, да се пребијам по туђим кућама као сирјак какав,  
е, измичу испред мене.{S} И, — макар то сада било и смијешно, — морао сам поскочити, ђипнути не 
Оно што ми је тада испричао, препричаћу сада и ја, старајући се да све изнесем и оцртам отприли 
ело.</p> <p>— Нећу ја сјутра...{S} Хоћу сада...{S} Треба да им наредим нешто...</p> <p>— Нареди 
рећи да сам се ја, у истини, наслађивао садашњим мукама Хатиџиним, светио јој се, и мјесто да о 
је унаоколо радиле и уређивале земљу за садњу духана.</p> <p>„ Шта радиш, тежаче?..“ — запита ц 
посрнуо, обрезао се или опржио, није се сажалио на ме, нити ме почео тјешити.</p> <p>Шта више,  
..{S} Нехотице...</p> <pb n="380" /> <p>Сажалих се кад је угледах такву.</p> <p>— Рашта сам је  
 ваљано момче моје, — рече некако меко, сажаљевајући — срце ти је исто као и у мајке...</p> <p> 
} И сви ме гледали некако меко, питомо, сажаљевајући.{S} Ако би прошли поред мене, свако је зас 
 <p>— Шта ћеш...{S} Женска памет — рече сажаљевајући. — Кад јој се опет вратио... и вратио се у 
е.</p> <p>И, као присјетивши се нечега, саже се брзо и шапну ми на ухо:</p> <p>— А <hi>он</hi>, 
му и треба!</p> <p>Заптија један уљезе, саже се и поче се сашаптавати с бимбашом.{S} Тргну му у 
p>— Устани — рече и Хајкуна меко, па се саже и узе ме за руку. — Устани и хајде с нама...{S} Ев 
е одмах вјенчамо.{S} Ни сватова нијесам сазивао, ни шенлучио, ни теферичио.{S} И кућу сам у брз 
 казнити жешће.{S} Пустити некоме да ти сазна тајну која је за чување, значи упола се предати њ 
ати: шта је све било и како је било.{S} Сазнали смо само толико, да је нашу чету, која је пошла 
репадох се.</p> <p>Мислио сам да се већ сазнало штогод о мојој хајдучији, па ме сад зову и хоће 
алдрму.</p> <pb n="244" /> <p>Кашње сам сазнао како је он нашао сва наша добра у нереду, остављ 
/p> <p>Наравно да је Зулфага за све ово сазнао кроз непун сахат и плачући и пренемажући се поче 
{S} Па ни ја не бих знао нити бих могао сазнати, да једне ноћи, — када се чинило да су сви посп 
 издигнем руку изнад главе, да викнем и сазовем све комшије и пријатеље и да покажем своју зара 
 оно, преплашено, цикну и устукну мало, сакри се за канат, док момче, изненађено <pb n="291" /> 
а њим.{S} Хасан се опет умота у струку, сакри и главу и оружје, те му се само видјели лабави, п 
тео...</p> <pb n="339" /> <p>Зулфага се сакри за бимбашу и као плачући рече:</p> <p>— Ето... та 
/hi>.</p> <p>Па брзо чучну поред зида и сакри лице у димије.</p> <p>— То... то сам рекла!..</p> 
икнуше.{S} Хајкуна чак и устукну мало и сакри му се за леђа.{S} А он нагло прихвати за пушку и  
о момче, полугласно цикну, одиже руку и сакри лице рукавом, па се нагло окрену на пети и побјеж 
е, јер... јер...</p> <p>— Јер?..</p> <p>Сакри ми главу за леђа и брзо изговори:</p> <p>— Јер... 
и гунђала, нагло се окрећући и бјежећи, сакривајући се од њих.</p> <p>Наравно, одмах иза тога м 
{S} Зато се вазда и уклањала, измицала, сакривала.{S} Само кад они не би били код куће, — кад б 
е изашла мајка, — која се пред њим није сакривала као пред другима, — чинило се као да се збуни 
 у „ашиковање“.{S} Хајкуна више није ни сакривала ништа од мене, нити је више зазирала да изађе 
ћи, прелазиле један у другога на дућан, сакривале се за робу и чучнувши један према другом саша 
XVI</head> <p>Иако смо наше ноћне шетње сакривали од хоџе, иако нико ни споменуо није о њима, и 
е шамије, који јој падали по образима и сакривали половицу лица.{S} И, наклонивши главу прама д 
су и мене натјерали да затворим и да се сакривам.{S} Зулфага ми неколико пута пролазио испред д 
ни дружио се није.{S} Бјежао је од њих, сакривао се, склањао, ради чега му се сви и подсмијевал 
морао бјежати испред њега, измицати се, сакривати.</p> <p>Али као да није могао дуго издржати т 
потрчаше, журно почеше тражити фереџе и сакривати се по собама.</p> <p>Једини ја као да сам био 
трчала по њој и играла се клиса, лопте, сакриваче.{S} И све је некако више сличило весељу какво 
лавице лука, па ручавао негдје осамљен, сакривен од сваког.</p> <p>— Какав је, још ће чију кућу 
 што се прикрадао покаткада и заклоњен, сакривен чучао покрај врата, чекајући ме да изађем из к 
ко, сав изгребан и одрпан, кроз шибље и сакривен од свакога, грчевито стискајући пушку, извалим 
екакве сандуке.{S} Три сахата остао сам сакривен за сандуцима.</p> <p>Тако се, ето, једни ситна 
као да ме чекала на вратима, за канатом сакривена.{S} Мени се барем, пролазећи туда, увијек при 
ко има чета и у самом Сарајеву, како су сакривене по хановима, по гробљима, по црквама и само ч 
их што прије уклони испред очију, да их сакрије.</p> <p>Ради бабе Сулага је и мене волио много. 
} У неколика пута бијаше ми дошло да се сакријем куда, да побјегнем од свију и гласно заплачем. 
 њих, завучем се чак у подрум и тамо се сакријем за некакве сандуке.{S} Три сахата остао сам са 
ази.{S} Ко зна да се нијесу они трговци сакрили гдјегод?..{S} Ко зна да и сад не вребају на нас 
раха, запомагао.</p> <p>И побјегао бих, сакрио се, уклонио, само да Зулфага није био у близини. 
упан, раздрљен и испрљан дочепао собе и сакрио се, закључао у њу, остављала га је, враћала се и 
ше бјежати бацајући оружје, а неки се и сакрише...{S} И ето:.. таки и остадоше у животу и... ев 
да све договори.</p> <p>— Па то и Осман Салих-агин ради — опет дочека Хасан упорније, изврнувши 
 понудивши да умијемо руке прије ручка, сам поче полијевати... </p> </div> <div type="chapter"  
Хатиџе кахву и, сједајући и испијајући, сам отпочнем разговор.</p> <p>— А кад си рањен? — запит 
p> <p>Није шала: све сам то сам стекао, сам зарадио!..</p> <p>Сам!..</p> <pb n="347" /> <p>Ни у 
д прага; кахву јој сам пекао и износио, сам чистио наргилу и пунио је духаном.{S} Сам је брао и 
 помоћ и хвалио робу што <pb n="220" /> сам знао боље, не зазирући чак ни од уобичајених тргова 
 чудо ханџијино опоравио <pb n="329" /> сам се већ трећи дан и у друштву с некаквим сељацима по 
м чистио наргилу и пунио је духаном.{S} Сам је брао и руже и китио шилту на којој ће сједити, к 
ашта да жалим умријет’?..{S} Рашта?.. — сам себе запита. — Ко ће жалити?..</p> <pb n="311" /> < 
ајка, обмотавајући ми руку око врата. — Сам ми је дошао...</p> <p>— Сам?..</p> <p>Па се почеша  
ко врата. — Сам ми је дошао...</p> <p>— Сам?..</p> <p>Па се почеша по носу и као да размишљаше  
ром, за славом некаквом, за слободом, а сам пјан, дремован, дембеласт, легао насред пута и преп 
ам јесу ли момчад на опрезу...{S} Треба сам да обиђем...</p> <p>И, онако мршав, висок, усукан,  
акар што ми није било до смијеха, једва сам се уздржао да се грохотом не засмијем, стојећи тако 
олан, а ми смо нико и ништа...{S} Једва сам живу главу изнио између њих...</p> <p>И одбацивши п 
хују, ругају се, изазивају ме.{S} Једва сам се савладао да не налетим на неке и не почнем их уд 
глави, да га на мјесту убијем.{S} Једва сам се савладао да то не учиним.</p> <p>— А оклен Зулфа 
ебити, ни чули шта сам говорио, — једва сам и сам себе чуо, — или, ако су и чули, нијесу хтјели 
 ме не боли сад...{S} Добро сам — једва сам се некако могао прибрати и одговорити јој. —</p> <p 
{S} На те?..{S} Зашто?..</p> <p>= Крива сам.</p> <p>— Ти?..</p> <p>— Не смијем ти ни у очи погл 
 чудним једним погледом, погледом каква сам још само код болесника у огњуштини виђао...{S} Блиј 
рави. — Јунак ме у ову кућу довео, њега сам и служио...{S} Кад њега нема, жене служити нећу...{ 
е међу нама изродила и голема свађа, да сам хоџа једнога јутра не поче да нам све објашњава зах 
илу.</p> <p>— Мислила је, може бити, да сам је ја убила и зажалила на ме — прошапта снуждено. — 
мене, у руку, и заплео се, спотакао, да сам у два маха помислио, е ће намах посрнути и носом уд 
о, па баци ногу преко ноге и гласно, да сам и ја могао чути, узвикне:</p> <p>— Зови Хајнију!..< 
м, да их изгазим, смрвим и сатрем. — Да сам болестан, лакше би ми било...</p> <p>Она прегризе к 
p> <p>Ја застадох изненађен.{S} Мора да сам изгледао необично блесаст у том часу, јер се он сна 
 дубоко уздахну:</p> <p>— Камо среће да сам вазда с вама...{S} Ех!..</p> <p>Неко вријеме сви см 
ешто силно гонило, гурало напријед и да сам могао, прелетио бих тамо, само да час прије засједн 
ва, бескућника? ..{S} Или су мислили да сам луда неки, који је побјегао од куће, отргнуо се и б 
ио, него ево, на твоје очи, казао ми да сам му најдража, и ја сам оставила њега!..{S} Ево ти га 
пустити...</p> <p>— Немој ни мислити да сам те молио — сурово дочека Осман, а оштра, дубока црт 
ар сад било и смијешно, — морам рећи да сам се наждерао траве као магаре какво и одмах се осјет 
 му је најдражи...</p> <p>Морам рећи да сам се ја, у истини, наслађивао садашњим мукама Хатиџин 
меко, болећиво, сасвим заборављајући да сам га то исто при доласку питао. — Јуче?</p> <p>— Прек 
е њега и додијавала му.{S} Осјетивши да сам уљегао, — видјети ме није могао, јер нити се окрену 
са Зулфагом, слушала ме пажљиво, као да сам китио најзаноснију љубавну изјаву.{S} Ја сам, опет, 
и се по собама.</p> <p>Једини ја као да сам био нешто присебнији.{S} Не бојећи се ничега одмах  
дара уз тамбуру.{S} И било ми је као да сам у томе часу угледао сродника неког, блиског сродник 
неће ни вратити више.{S} Било ми као да сам се ослободио неког големог терета који ме давио, пр 
ад смо прилично поодмакли, Хасан као да сам хтједе заподјести разговор, али се ипак предомисли, 
и освртао није.{S} Само кад би видио да сам и сувише заостао, задихао се, да поклецујем од глад 
та је по Богу?</p> <p>— Боље би било да сам болестан, — одговорим јој некако пакосно, осорно, п 
цивао сам на њега, измишљао их, само да сам пред собом оправдам одлуку, е се овакво друговање м 
мучио.</p> <p>Шта више, — желећи зар да сам себе осоколим и раздражим против њега, — почео сам  
..</l> </quote> <p>Људи, мислећи зар да сам пјан, раставише се и начинише ми пут.{S} Нико ни ри 
њему уз кољено.{S} И, рачунајући зар да сам већ „поприличан момак“, дозрио чак и за озбиљнији р 
.</p> <p>— Казуј: држиш ли још ријеч да сам ти најдража?..{S} Говори!..</p> <p>— Хајкуна!</p> < 
када се чинило да су сви поспали и када сам случајно изишао на авлију — не угледах их обоје зај 
раво да кажем, баш ми је мило било када сам након дужег чекања видио да се Хасан не враћа и да  
P19132_C34"> <head>XXXIV</head> <p>Када сам с мајком разговарао о Хамиду и његовој свађи са Зул 
 на силу избаце пред врата.</p> <p>Тада сам бјежао Сулаги, у авлију му.{S} Хатиџу, вјереницу, з 
очела љубити од драгости...{S} И Хамида сам звала, и хвалила му се и...и...</p> <p>— И?..</p> < 
 и ругали, макар се и подсмјехивали, ја сам беговство своје био објесио о клин и готово сасвим  
сно поче попијевати.</p> <p>За чудо, ја сам се осјећао некако чилији, лакши него прије и корача 
не сам себе кудити.</p> <p>— А ја... ја сам најгори чојек на свијету, — гунђао је промукло, пог 
је сумњао у ме и почео ми пријетити; ја сам опет сумњао у њега.{S} И ко зна, може бит’ би се ме 
>— Ето... опет је био у Сулаге...{S} Ја сам га управо и измамио из авлије и... и сачувао га да  
свима нама. — Ја жену не молим...{S} Ја сам само питао, па...</p> <p>Не довршивши окрену се и п 
је и никога се бојао, чак ни оца.{S} Ја сам се чудом чудио како се он често упорно бранио, опир 
 звао укућане да купе, да пазаре.{S} Ја сам опет ишао готово узастопце за њим, као надзиравајућ 
 је заустио одмах је и престајао.{S} Ја сам, опет, знао да би ми сваки предлог био узалудан, је 
итио најзаноснију љубавну изјаву.{S} Ја сам, опет, њу слушао кад ми говорила о комшилуку и комш 
к«, — која је за ме значила много, — ја сам му први приступио и отада више није било кавге међу 
рово и преврће закрвављеним очима. — Ја сам ратов’о и крв пролијев’о, зарадио сам и бољу башчу. 
упати шамију, кидати је, комадати. — Ја сам твоја...</p> <p>Ничија више...{S} Води ме!..</p> <p 
ло, показујући на кућу, на Хатиџу. — Ја сам задовољан.</p> <p>— Ама теби се твоје отело и то тр 
ао хунцут...</p> <pb n="332" /> <p>— Ја сам поштен отишао и поштен се вратио, — окресах ја неми 
аву. — Ти?..</p> <pb n="238" /> <p>— Ја сам започео...{S} Ја... — одговори Хусо поносито. — За  
не. —— Какав си то данас?..</p> <p>— Ја сам онакав какав сам и био, — дочекам кезећи зубе и гот 
о образима и поче жмиркати.</p> <p>— Ја сам мислила да ти... да ти... ништа због мене не би учи 
и се бројаницама. — Колико?</p> <p>— Ја сам чуо да се одавле, из Мостара, спрема читава војска, 
 власти, оковати се драговољно.{S} А ја сам знао не једну, него неколико мајкиних тајни.{S} Зат 
. — Има их и она доста...</p> <p>— А ја сам мислио да су све твоји, да све ти тргаш...</p> <p>— 
у и поче је прелиставати.</p> <p>— А ја сам чуо, — рече још тише да се једва чуло — е ти се мат 
 очи, казао ми да сам му најдража, и ја сам оставила њега!..{S} Ево ти га!..</p> <p>— Пхи! — уз 
 на њу. — Ево... право да речем... и ја сам се зажелио куће, ама...{S} Кад дођем тамо, па кад м 
погледа.</p> <p>— Ако си ти дертли и ја сам — откреса и силом ме поче дизати. — Ни мени није ла 
а, али након сваког разговора о њему ја сам био некако веселији.{S} Лакше ми било на души и сла 
и напријед, само напријед.{S} Испочетка сам се једва опирао на ноге, шантуцао сам, тетурао; каш 
којој си ђевојци прешао?..{S} Ашиковала сам са ђевојкама да ми кажу и... казале су ми...{S} И е 
 <p>— Ја... ето свједочила сам, а знала сам да се твоје отима — настави задихано, испрекидано,  
питује.</p> <p>— И да загладим, скухала сам алву, — настави брзо, не предушујући — и дала Хамид 
 па ми драго што се расцвао...{S} Сагла сам се чак до земље, принијела <pb n="401" /> га устима 
...</p> <p>— Шта?..</p> <p>— Увриједила сам ти госта...</p> <p>— Хасана?..</p> <p>Она збаци шам 
р... јер је севдисао Хатиџу... и видила сам како јој иде на врата, на разговор...</p> <p>— Хати 
та због мене не би учинио...{S} Мислила сам...{S} Их...{S} Кавгаџијо један!..</p> <p>— Ђаволе!. 
... казале су ми...{S} И ево... уфатила сам те, копиљане, стигла те...{S} Сад више нећеш лагати 
лопи очи.</p> <p>— Ја... ето свједочила сам, а знала сам да се твоје отима — настави задихано,  
та си му рекла?</p> <p>— Рекла... рекла сам да је <hi>угурсуз</hi>.</p> <p>Па брзо чучну поред  
> <p>— Кад сам дошла у ову кућу затекла сам га...</p> <p>Зулфаги се засија лице од радости.{S}  
 кад сам чула да си погинуо... вриснула сам и не гледајући шта ће свијет рећи, па ето! — нагло  
м се љутила — рече полугласно. — Изишла сам на авлију и да се осветим, почела се смијати, грохо 
уна!..{S} Осветићу те — рече.</p> <p>Па сам себе удари у бедру, а крв шикну и попрска и ћилим и 
мене.</p> <p>И мирни, добри Сулага оста сам самцит, понижен и посрамљен.{S} Само сам, одлазећи, 
— Рашта?..</p> <p>— Па... знаш... доста сам био овђе — прогунђа суво, дајући ми знак руком да м 
аном и гдје се познао.{S} Неколико пута сам их видио како заједно пролазе чаршијом, у живом раз 
ко си могао оно учинити?..</p> <p>— Шта сам учинио? — одговорим јој набусито, покушавајући да с 
тима, меко, наивно запита:</p> <p>— Шта сам ти учинила?..</p> <p>— Не знаш? — отегнух подругљив 
епуштен самоме себи и радио сам све шта сам хтио и како сам хтио.{S} Осим што сам као од невоље 
 се на то и припремао пушку.{S} Али шта сам могао?..{S} Ниједан путник ни кириџија није ишао са 
едали.{S} Нијесу, можебити, ни чули шта сам говорио, — једва сам и сам себе чуо, — или, ако су  
p> <p>— Рашта сам је прекорио?{S} Рашта сам био осоран? — опет се почех љутити сам на се. — Зар 
се кад је угледах такву.</p> <p>— Рашта сам је прекорио?{S} Рашта сам био осоран? — опет се поч 
о данас?..</p> <p>— Ја сам онакав какав сам и био, — дочекам кезећи зубе и готово режећи — а ти 
 хтједе је ни погледати.</p> <p>— Здрав сам ја, здрав — откреса поносито, након дуже почивке. — 
е ми било стало до свијета ни онда, кад сам кроз четири мјесеца ишла од врата до врата... ево,  
ли!..{S} Знам само да је у свануће, кад сам се дигао из душека и хтио се умивати, уљегла ми у с 
.{S} Хасан се још и држао некако и, кад сам себе на силу соколећи, усиљавао се да брже крене, п 
 према Хатиџи.</p> <p>Сваке вечери, кад сам се враћао кући, дочекујући ме на авлији, имала је п 
2"> <head>XXII</head> <p>Сјутрадан, кад сам се пробудио, опет сам се састао са Сулагом.{S} Каза 
иљубљујући се уза ме. — Ономадне... кад сам чула да си погинуо... вриснула сам и не гледајући ш 
... опусти једно крило и паде...{S} Кад сам јој притрчала, била је мртва...{S} Глава јој пала н 
 да се сами упусте у разговор...{S} Кад сам ја био међу њима лакше било обојима...</p> <p>Тада  
ка покуњено и обори главу.</p> <p>— Кад сам дошла у ову кућу затекла сам га...</p> <p>Зулфаги с 
p> <p>— А њему и то криво?</p> <p>— Кад сам узела кумру на прси, — настави Хатиџа живље, не диж 
онекад и гурнуо, ударио, — као онда кад сам им истом дошао у кућу, — ипак никада као да ни поку 
ову моћ ни силу, разбило ми главу и кад сам окрвављен дошао да му се потужим, само је слегнуо р 
ар о чему.{S} Ништа помогло није ни кад сам престао одговарати и склопио очи, претварајући се д 
 њега као испред туђина каква и тек кад сам знао да ће почети с дијељењем дуката, јављао сам се 
але и велике, ипак сам се изненадио кад сам опазио једну гомилу људи каква се у најсвечаније да 
ме зато и одбијала.</p> <p>Али опет кад сам понекада ишао Сулагиној кући и пролазио сокаком, он 
а ме пред Сулагиним вратима.{S} Баш кад сам застао на прагу и прихватио за мандал, да гурнем и  
SRP19132_C24"> <head>XXIV</head> <p>Кад сам испричао Сулаги како сам прошао код Ибрахим-ефендиј 
 ми руке око врата. — Она!..</p> <p>Кад сам уљегао у собу затекао сам мајку како узваљена уз ја 
ирих и прихватих за посао...</p> <p>Кад сам, пред вече, пошао Сулаги да му све опричам, мајка,  
самљена, потрчах за хамалом.</p> <p>Кад сам дошао до врата и од хамала узео ствари, био сам сми 
вим сељацима пошао у Мостар.</p> <p>Кад сам закуцао на авлиска врата, — ђаво би га знао рашта,  
е болесна, и хвала ти на томе...{S} Сад сам, ево, здрав и сад могу ићи.</p> <p>— Не дај му — жи 
на мимо обично, нагиздана,</p> <p>— сад сам се тек досјетио да се она у новије доба све више и  
са кахвом, а у другој филџане.{S} И сад сам истом могао опазити колико се разрасла, колико разв 
ама дуката као да ће их откинути, — тад сам се наљутила и...и...</p> <p>Немој се и ти љутити, д 
а мој рачун, било је премного и што год сам боље радио, оне се све више и више расипале.{S} Уко 
уд сам га дозивао и мољакао даље, залуд сам чекао.{S} Не хтједе више ни отворити очију ни прого 
х...{S} Питај... тамо...</p> <p>И залуд сам га дозивао и мољакао даље, залуд сам чекао.{S} Не х 
, плећима, бедрама, по глави.{S} Узалуд сам врискао, помагао, отимао се.{S} Тек пошто би се умо 
е из куће на сокак, у махалу.{S} Узалуд сам се противио, копрцао, отимао.</p> <p>Ништа није пом 
овање, дружење са јаранима.{S} И узалуд сам се отимао, бранио... <pb n="240" /> Сад се није виш 
кло ме.{S} Неко као да ме прекоравао, е сам и сам био рђа, кукавица, готово издајник.{S} И што  
о је грижа савјести постајала јача, све сам више и више наваљивао оптужбама, све их више тражио 
јесе, утуку, нека муче колико хоће, све сам то сама зарадила...{S} И... ево... ја и хоћу освету 
о сам којим даном постајао старији, све сам више зазирао од Зулфаге и све ми се чинило да он у  
во све што ми је под руку долазило, све сам узимао.{S} Само стојим, узимам и одбацујем у страну 
еда одојче своје.</p> <p>Није шала: све сам то сам стекао, сам зарадио!..</p> <p>Сам!..</p> <pb 
 правио рупе на њима.</p> <p>И у Сулаге сам најчешће ишао њему за инат.{S} Сваки дан готово иша 
дати и разгледати унаоколо.</p> <p>— Ђе сам ово? — питао сам сам себе, провирујући кроз шибље.< 
елији.{S} Лакше ми било на души и слађе сам спавао.</p> <p>У зиму, када су ноћи постајале дуже, 
еђу зидова — говорио је увијек. — Он је сам себи подигао џамију у којој да се молимо...</p> <pb 
инула, барем навратио мало да види гдје сам, како сам.</p> <p>Читав низ оптужаба, све тежу за т 
лао ми и слаткиша и других понуда, које сам увијек дијелио са Хасаном.{S} Хасан је ради тога и  
међу свију комшиских дућана.{S} Ћепенке сам чак и обијелио и ишарао мало, а испод стрехе, која  
дио сам се таквим упадицама. 3а хајдуке сам знао да су опаки људи, — они су ми и <pb n="246" /> 
p>— А то је оно дијете, — рече — о коме сам ти писао...{S} Знаш...</p> <p>И намигнувши, чуднова 
 — рече мирно, грицкајући браду. — Томе сам се и надао.</p> <p>И одмах ми предложи да засада св 
моју собу и указивали на њу.{S} По томе сам одмах могао и <pb n="266" /> познати да су све гово 
моја чинија буде пунија.</p> <p>По томе сам одмах и познао да се морало негдје нешто десити, не 
екујући кад ћу издахнути.</p> <p>У томе сам и заспао...</p> <p>— Устани!..{S} Устани!.. — чух,  
е очима, стисне зубе и, изненада, почне сам себе кудити.</p> <p>— А ја... ја сам најгори чојек  
 о калдрму.</p> <pb n="244" /> <p>Кашње сам сазнао како је он нашао сва наша добра у нереду, ос 
} Какав ми је то несретни народ који се сам с муком диже, с муком се миче, и вазда чека да му д 
<pb n="393" /> <p>Хасан, опазивши је, и сам се збуни и поче пипати око себе, извлачити нешто ис 
 у нас...{S} Моли — дочеках ја мекше, и сам је молећи. — А грехота да га одбијемо...</p> <p>Она 
" /> на неке, ударао, док напошљетку, и сам окрвављен и изгребан, нијесам бјежао кући.</p> <p>Н 
 ја, јединац му, био сам се због њега и сам осилио и сва комшиска дјеца морала су да пате и стр 
ве, духана, хљеба и он понуди свакога и сам сједе међу њих.{S} И замоли их да причају о свему,  
лио са Хасаном.{S} Хасан је ради тога и сам заволио Сулагу и одушевљено га хвалио, макар што га 
урову, љутиту и распаљену, дође ми да и сам постанем суров, да је пецнем, надражим, да се освет 
о?..</p> <p>Сулага, испочетка, као да и сам усвоји моје разлоге и као да му се свиђеше.{S} Пошљ 
ешто као да ме непрестано голицало да и сам запјевам.{S} И у обијести оној, не знајући шта друг 
упи ми на дућан, повуче ме са ћепенка и сам поче затварати.</p> <p>— Бјежи куд било — шапну, а  
 Што не једеш?.. — проговори хоџа, па и сам отре браду махрамом и измаче се. — Једи, болан!..</ 
као да намах минуше.{S} Дође ми да се и сам засмијем и да се увијам, онако да се увијам као и о 
<p>Још рјеђе су га могли навући да се и сам уплете у разговор, да и он рекне своју.{S} А кад би 
руком ми зачепи уста...{S} Загледа се и сам према ватри, са жељом да упозна кога...</p> <p>Узал 
ћи ме чак.{S} Знали су добро да ћу се и сам досјетити од кога је.{S} И чим бих ручао, одмах су  
и обично.</p> <p>— Ко непоштено брани и сам нешто непоштено има у себи — откресах и осорно и па 
 ни чули шта сам говорио, — једва сам и сам себе чуо, — или, ако су и чули, нијесу хтјели заста 
.{S} Неко као да ме прекоравао, е сам и сам био рђа, кукавица, готово издајник.{S} И што је гри 
улаги и приљубивши се уз њега, почнем и сам јаукати и запомагати из свега гласа...</p> <p>Пред  
ам, до неколико дана, доћи ми у дућан и сам ми се јавити.{S} Кад ми стаде на ћепенак, сав изгре 
помакох с мјеста.</p> <p>— Доћи ће он и сам — као да ми шапну неко, те се опет смирих и прихват 
n="283" /> <p>Па опет приступи сељаку и сам својом руком отцијепи му још пет штапа по табанима. 
што ћу га рањена примити у своју кућу и сам његовати, јача је била од свега другог и у први мах 
ти.</p> <p>— Ко ли је тамо? — запитах и сам себе, пажљивије гледајући према ватри и старајући с 
ије ли ме ко чуо или опазио...</p> <p>И сам Хасан као да се препаде од тих ријечи, па ме снажно 
 погађати.</p> <pb n="269" /> <p>У соби сам затекао и хоџиницу и кћер јој Хајкуну.</p> <p>Обје  
 празних дућана, нашао сам један у који сам могао и натрпати робе колико сам хтио и да ми опет, 
лаву док пјесму допјева...{S} Колико ли сам суза пролио због тих подругачица!..{S} И колико сам 
е нијесам смио сам на авлију изићи, али сам из радозналости често провиривао кроз <pb n="280" / 
љи да се увјерим јесам ли још у сну или сам збиља будан штипао сам се по бедрама и уједао се за 
ао је презриво, окрећући ми леђа, а, ни сам не знам рашта, тај узгредни прекор био ми је увијек 
о о Сулаги и сви га спомињали.{S} И, ни сам не знам рашта, али након сваког разговора о њему ја 
 нож, видио сам да се не шали.{S} И, ни сам не знам како, у оном часу заборавих и на мајку и на 
ћили сваки рад против њих.</p> <p>И, ни сам не знам како, опет ми рука полети ножу и нагло га и 
емаштине, него друго, друго нешто... ни сам не знам како бих назвао.{S} По свему се могло позна 
 ме ошамари и дочекао ме псовком.{S} Ни сам не знам како сам му измакао и курталисао се.</p> <p 
сам га непрестано, смјешкајући се, — ни сам не знам рашта, а опет ми дошло да се смијем, — и... 
ећи, — теби, будало, јер си ме повео ни сам не знаш куда и јер не знамо шта радимо ни ја ни ти. 
али, цврчали.{S} И псовао сам, грдио ни сам не знам кога, на силу тражећи кавге и ината, жељен  
боје заједно, баш код чатрње.</p> <p>Ни сам не знам како сам се онда могао уздржати да не врисн 
} Бјежи!</p> <p>— шапну опет.</p> <p>Ни сам не знам шта ми би у томе часу.{S} Не одговорих му н 
 пристајао за њима.{S} Најволио је бити сам.</p> <p>Ако му је понекад случајно и затребао какав 
ућу и пријетиш оружјем?..</p> <p>— Нити сам ја ударио на мајку, ни на кућу, ни пријетио оружјем 
Зулфага доноси...</p> <p>Испочетка нити сам што питао Хасана, нити му говорио о томе.{S} Тек ка 
стину наскоро настати?..{S} О томе нити сам га питао, нити је што напоменуо.</p> <p>— Пљуни у д 
преда ме и поче показивати.</p> <p>Нити сам пазио много, ни размишљао: шта треба, за кућу и шта 
 сам био осоран? — опет се почех љутити сам на се. — Зар је крива што га је споменула узгред..{ 
зине собе, одмах поред прага; кахву јој сам пекао и износио, сам чистио наргилу и пунио је духа 
вакојаке скупове, и мале и велике, ипак сам се изненадио кад сам опазио једну гомилу људи каква 
кад бих изишао из врата његових, увијек сам опазио Зулфагу како стоји недалеко, на сокаку, и вр 
оменем и о глади и о умору.{S} И увијек сам се покајао ради тога.</p> <p>— Пхи, какав си ми то  
џу и окрећући се према њој. — Разбојник сам, зликовац сам, хајдук, зулумћар...{S} У мене је и с 
 како говори и како рачуна...{S} И, док сам говорио, непрестано се мргодио, непрестано ломио пр 
усиљавао се да брже крене, поскочи, док сам ја почео посртати и тетурати као пијаница, с муком  
ворим га.</p> <p>— Хоћу ли? — питао сам сам себе руменећи и плашљиво звјерајући унаоколо.</p> < 
около.</p> <p>— Ђе сам ово? — питао сам сам себе, провирујући кроз шибље.</p> <p>У жељи да се у 
в, бескућник и беспосличар? — питао сам сам себе, преврћући се с бока на бок и отхукујући. — За 
— Ружно сам учинио...{S} Ружно — почнем сам себи пребацивати, ходајући испред дућана и непреста 
а је опет било? — запитам зачуђено, чим сам прешао преко прага и затворио канат за собом. —</p> 
аву и пошао био да видим шта је.{S} Чим сам тебе угледао, досјетио сам се.</p> <p>Па помијеша п 
ше у Зулфаге нипошто — рече суво. — Чим сам му ја љуцки опричао какав је оно чојек, одмах га и  
чео мрмољити нешто, гунђати...{S} А чим сам је пустила и она полећела, он... опали из пушке и.. 
 заустави смијех.</p> <p>— Па... па чим сам те опазио, одмах сам и помислио да због тога долази 
како ћу изгрдити Хатиџу.</p> <p>Али чим сам ступио у авлију и угледао је како, попевши се на ст 
рашта, а сузе су ми налетиле на очи чим сам прихватио за алку, — и кад је мајка отворила канат, 
је залогај који се освоји!..</p> <p>Чим сам остао сам у соби, опет сам проплакао.</p> <p>Жао ми 
мијати, грохотом смијати...{S} Смијехом сам домамила и кумру...{S} Знаш ону моју кумру, што ми  
.{S} Само дајте да се једе...{S} Гладан сам — отегну Хасан зијевајући и протежући се устаде.</p 
се једе? — запита живо. —</p> <p>Гладан сам...</p> <p>— Има, има, брате!..{S} Их, што не кажеш  
>— И овђе... овђе — рече живље, — оклен сам те хранила, пече сада, пече и гризе и дави...{S} Хр 
и као да их познају, иако их, — увјерен сам — нијесу познавали.</p> <p>Називали их пијаницама,  
<p>Тек када би, након дугога лутања, он сам предложио да се вратимо кући и окренуо низа страну, 
о авлији, кад би посједали по трави, он сам сједао је међу њих, прекрстио ноге и понудио им дух 
 нити му говорио о томе.{S} Тек када он сам, говорећи о својим новим пријатељима, хотимично са  
ом, ни помишљао нијесам никако да ће он сам, до неколико дана, доћи ми у дућан и сам ми се јави 
е, дакле, могло познати да је управо он сам подгајао Хасана тако: васпитавао га да се од дјетињ 
 разговор.{S} Два-три пута и притрчавао сам им и смјешећи се почео их запиткивати о дому, о кућ 
мо кући и окренуо низа страну, усуђивао сам се да му споменем и о глади и о умору.{S} И увијек  
"326" /> <p>Чим бих их опазио, смиривао сам се одмах и опет према њима пружао руку и задављено  
 оптужаба, све тежу за тежом, набацивао сам на њега, измишљао их, само да сам пред собом оправд 
отмем.</p> <p>Неколико пута и одлучивао сам се на то и припремао пушку.{S} Али шта сам могао?.. 
унићима, џавељали, цврчали.{S} И псовао сам, грдио ни сам не знам кога, на силу тражећи кавге и 
 почеле бољети од дугога ходања, уљегао сам у дућан, сјео покрај ћепенка, на сандуче једно, и о 
 осјетио некако силнији, јачи.{S} Могао сам се опет подигнути и наставити пут.</p> <p>Опет срет 
> <p>— Уморио се, а?</p> <p>— Изнемогао сам...</p> <pb n="300" /> <p>Он сједе, прекрсти ноге, и 
авши гроше једног поред другога, гледао сам их дуго како се свијетле и одсијевају према сунцу,  
 једно, одмах поред Сулаге...{S} Гледао сам га непрестано, смјешкајући се, — ни сам не знам раш 
 на какву.{S} С рукама у џеповима ходао сам по старој, изрованој калдрми, гонио мачке које се к 
у близини.{S} Само њему за инат задржао сам се, остао.</p> <p>Човјек овај као да је уживао у му 
опет сам се састао са Сулагом.{S} Казао сам му узгред да његову понуду никако примити не могу.{ 
 и показа за њим. — Ето!..</p> <p>Казао сам: свршиће на вјешалима...{S} Тврдоглав је...</p> <p> 
> <p>Што сам више осјећао глад постајао сам све бјешњи, љући, раздраженији.{S} У неко доба гото 
ори некако жалостиво.{S} Каже: „Додијао сам вам, па ме и не гледате... бјежите од мене... гонит 
чачкалице: за зубе и за уши.{S} Затекао сам га гдје лежи на миндерлуку босоног, распасан, раздр 
..</p> <p>Кад сам уљегао у собу затекао сам мајку како узваљена уз јастуке сједи на шилти и пуш 
о свакакве приче и лагао; за инат тукао сам Хамида, љубимца његова; за инат улазио у његову соб 
да ће почети с дијељењем дуката, јављао сам се и, непрестано се склањајући за мајку и вирећи јо 
ду никако примити не могу.{S} Размишљао сам о њој читаву ноћ и, напошљетку, одлучио да одбијем. 
смио ништа ни споменути Хасану.{S} Знао сам да би одмах почео ругати се и грдити.{S} А ипак...  
гу.{S} И одмах, по тим ријечима, познао сам да се боји нешто, да се плаши од њега.</p> <p>— А б 
ко пажљиви и мене толико мазили, познао сам и то да све што се десило није се могло десити нико 
 запиткивати и причати нешто.{S} Познао сам одмах да се упињала да ме што више задржи будна и д 
 што сам му и одвише сметао, — а познао сам да му сметам по томе, што ми нудио и новаца да одем 
ти никад, ни причати му што.{S} Склањао сам се испред њега као испред туђина каква и тек кад са 
чеше поклецавати.{S} Два-три пута пипао сам се и по њедрима и по џеповима, мислећи да ћу наћи к 
ли још у сну или сам збиља будан штипао сам се по бедрама и уједао се за руку.{S} Затим покушах 
оћи него ми је мајка прошла — одговарао сам, измичући се.</p> <p>И ништа смјешније није било не 
 и не можеш невјере учинити — одговарао сам мирно, опет га нудећи духаном. — Никад...</p> <p>Он 
ек и ноћивати.</p> <p>Наравно, постарао сам се одмах и да дућан лијепо очистим и уредим, те, ка 
амо.</p> <p>И само ја, једини ја, морао сам се враћати испред свакога хана, постиђен, покуњен,  
да не бих ударио у гласан смијех, морао сам се уједати за усне.</p> <p>Бојећи се да се ипак нећ 
 макар то сада било и смијешно, — морао сам поскочити, ђипнути неколико пута и нагло прихватити 
 обичније.{S} Идући право друмом сретао сам непрестано кириџије, путнике, татаре, слушао их как 
анак.</p> <p>— Што си ме звала? — питао сам је сјутрадан, кад смо се нашли и остали осамљени об 
ар се ни Хатиџа не би усрећила? — питао сам тихо, указујући на њу и као подсмјехујући се. —</p> 
, отворим га.</p> <p>— Хоћу ли? — питао сам сам себе руменећи и плашљиво звјерајући унаоколо.</ 
а?..{S} Рашта ме почела пецати? — питао сам се, газећи по оштром шљунку који ми хрштао под нога 
 унаоколо.</p> <p>— Ђе сам ово? — питао сам сам себе, провирујући кроз шибље.</p> <p>У жељи да  
какав, бескућник и беспосличар? — питао сам сам себе, преврћући се с бока на бок и отхукујући.  
х.</p> <p>— Зар ми није једнако — питао сам га, гледајући му право у очи, — или живио од твоје  
што га ружиш тако — неколико пута питао сам Сулагу, прекидајући причање. — Рашта?..</p> <p>— Је 
 очију.</p> <p>— Стид ме...</p> <p>Стао сам као укопан и нијесам знао ријечи проговорити.{S} Чу 
..{S} Она је најкривља...</p> <p>Застао сам као окамењен и забленуто гледао у ефендију, у кадиф 
за некакве сандуке.{S} Три сахата остао сам сакривен за сандуцима.</p> <p>Тако се, ето, једни с 
 који се освоји!..</p> <p>Чим сам остао сам у соби, опет сам проплакао.</p> <p>Жао ми бијаше ма 
 пошто се сви разишли и пошто сам остао сам са Сулагом, изненада ми ступи не дућан човјек некак 
адом својим, претеци га...</p> <p>Остао сам пред дућаном замишљен и забринут, не осврћући се ни 
очела се корити.</p> <p>— Дај! — шиштао сам задављено неколико пута према неколицини путника, у 
и од јуче остала.{S} Узалуд.{S} Свраћао сам се и у хендеке украј пута и тражио: нијесу ли кириџ 
чну насладу неку <pb n="372" /> осјећао сам у томе да их мрвим, уништим, и нешто као да ме поче 
му што.{S} Необично задовољство осјећао сам већ у томе што сам видио да се љути, да му је криво 
о да трчим пун сахат један.{S} Примицао сам се вратима, гледам у њих, у велике широкоглаве клин 
х.</p> <p>Ја, млад и загријан, прорицао сам да ће наша војска све покорити, уништити, попалити  
влију му.{S} Хатиџу, вјереницу, затицао сам обично гдје сједи на софи са цвијећем, међу шебојим 
а сам се једва опирао на ноге, шантуцао сам, тетурао; кашње, пошто се загријах мало, ишао сам л 
како чилији, лакши него прије и корачао сам брже од Хасана.{S} И на души ми било лакше и свјетл 
о доба било доста празних дућана, нашао сам један у који сам могао и натрпати робе колико сам х 
ка, млађих, кршнијих, окретнијих, нашао сам, те су ми, у тешким, големим бошчама разносиле робу 
ао; кашње, пошто се загријах мало, ишао сам лакше и болови у жглобовима као да су почели јењава 
S} Ниједан путник ни кириџија није ишао сам.{S} Сви су путовали у групама, сви се удруживали.{S 
 њему за инат.{S} Сваки дан готово ишао сам тамо и на авлији, на ширини, <pb n="264" /> играо с 
бав учинио не бих.{S} Њему за инат ишао сам у чаршију, међу чаршинлије, причао свакакве приче и 
 им дао, поново ми враћали.</p> <p>Ишао сам затим и међу аскере, војнике, под сиве, искрпљене ч 
дио без одмора, непрестано.</p> <p>Ишао сам по селима, по уским, прашњавим, изрованим друмовима 
ти камењем.{S} У љутини, оној и јуришао сам <pb n="226" /> на неке, ударао, док напошљетку, и с 
XXIII</head> <p>До неколико дана отишао сам кадији.{S} Био то омален, широк, трбушаст човјек, в 
еба...</p> <p>Чим смо се растали отишао сам одмах да тражим дућан, магазу какву под кирију.{S}  
 ће заспати.</p> <p>— Ефендија... дошао сам послом до тебе — почнем ја викати, бојећи се да се  
х... нијесам глух...</p> <p>— Ама дошао сам послом...</p> <p>Он не одговори.</p> <p>— И преша м 
 рекнем „Ништа“...{S} А, токорсе, пошао сам да учиним јунаштво, да се о мени прича као о јунаку 
то спомиње о њима све дотле док се бабо сам не досјети и не исплати му.</p> <p>И кад наплаћује  
војим душманином и хтио...{S} Ех, много сам хтио! — узвикнуо би, погледавши на Хатиџу. — А ти.. 
бе, старе, трошне и окрхане.{S} И много сам се љутио на Хасана, који је непрестано застајао <pb 
рисмо.</p> <p>Чим муштерије одоше, сјео сам на сандук и почео пребројавати новце.{S} И, за чудо 
дајући ствари и не погађајући се, почео сам узимати: тенџере, сачеве, тепсије, јоргане, огледал 
нагонили и кад плач није помогао, почео сам се бранити камењем.{S} У љутини, оној и јуришао сам 
околим и раздражим против њега, — почео сам се као и љутити и пребацивати му како ми није био н 
то од мајке, увијек добивао новаца, био сам најбогатији међу јаранима и сви ми завидили на томе 
ао када да води много бриге о мени, био сам препуштен самоме себи и радио сам све шта сам хтио  
о до врата и од хамала узео ствари, био сам смислио: и шта ћу рећи и како ћу изгрдити Хатиџу.</ 
 поносила се њиме а ја, јединац му, био сам се због њега и сам осилио и сва комшиска дјеца мора 
, можебит’, и ти...{S} Ко зна?..{S} Био сам, да рекнем, травка Божја, цвијет, и сисао крви људс 
 Хасан лијечио и док је имао болова био сам врло мало у дућану.</p> <p>Макар што је Хамид вазда 
длазио у собу.</p> <p>Неколико пута био сам ишибан због ових посјета.</p> <p>Мајка, која већ би 
.</p> <p>Кад је Зулфага стигао кући био сам већ преобучен.{S} Сједио сам покрај мајке на шилти  
уже почивке. — За инат свакоме оздравио сам.</p> <p>Па, једнако шантуцајући и опирући се о пушк 
кроз зубе, не баталећи посла. — Оставио сам онога хајдука...{S} Зулфагу онога... па отишао јуна 
есам, ни пред чим се снебивао.{S} Радио сам од јутра до мрака, радио без одмора, непрестано.</p 
, био сам препуштен самоме себи и радио сам све шта сам хтио и како сам хтио.{S} Осим што сам к 
а сам ратов’о и крв пролијев’о, зарадио сам и бољу башчу.</p> <p>Сулага, јадник, полумртав од с 
па... па нијесам уредио...{S} И зарадио сам да... да ме избациш... сад... одмах.</p> <p>Пошљедњ 
о кући био сам већ преобучен.{S} Сједио сам покрај мајке на шилти и разговарао с њоме.{S} Опази 
ијед!</p> <p>Чим прихвати за нож, видио сам да се не шали.{S} И, ни сам не знам како, у оном ча 
па нешто шапће, прича, говори.{S} Видио сам и како указује на трговце и као да их призива за св 
е и њих чашћавао.{S} Два-три пута видио сам како је испружио шију, змијску главу принио уху муш 
} Хајдук!..</p> <p>Право да речем чудио сам се таквим упадицама. 3а хајдуке сам знао да су опак 
а му сметам, много да му сметам, дражио сам га свуда, изазивао, ругао му се.{S} Њему за инат, — 
 Кући?..</p> <p>— Па кући...{S} Зажелио сам се куће...</p> <p>— А зар би могао од срамоте икоме 
ехе, која се још једва држала, обијелио сам читав крњави зид, да је, готово, отсијевао према су 
во да речем, препадох се.</p> <p>Мислио сам да се већ сазнало штогод о мојој хајдучији, па ме с 
ма, међу жене; неколико торбара опремио сам чак до црногорске границе, нагонећи их да свраћају  
у да пате и страдају због тога.{S} Смио сам и ударити, и отети нешто, и опсовати, а да се нико  
ући, на сијело.</p> <p>И нико није смио сам да пође.{S} Окупила би се по двојица, по четворица  
ж.</p> <p>Отада никад више нијесам смио сам на авлију изићи, али сам из радозналости често пров 
аво о мојој кожи и радило.{S} И стрепио сам непрестано и, — након таквих разговора, — увијек ст 
остивити.</p> <p>— Убићу је! — пријетио сам плачући и ваљајући се по трави. — Убићу!..</p> <p>— 
лака; у превијању и трзању оном осјетио сам како ми њезине сузе оквасише косу.</p> <p>— Преудал 
а је.{S} Чим сам тебе угледао, досјетио сам се.</p> <p>Па помијеша прсте у браду и поче је чупк 
удио и новаца да одем из авлије, — хтио сам мучити га, кињити, пркосити му свуда, на сваком кор 
ајући се да изгледа што мирнији. — Хтио сам да се опростимо.</p> <p>— Да се опростимо? — узвикн 
ук, кошуљу...</p> <p>Неколико пута хтио сам отићи да је видим и да проговорим с њоме, али, као  
 у авлији нашој.{S} Као поплашен скочио сам одмах из душека, одбацио јорган са себе и онако нео 
 нити се љуцки припремио за њу, одлучио сам да се одмах вјенчамо.{S} Ни сватова нијесам сазивао 
јастук и као дријемајући. — И огријешио сам се пред тобом, и здружио се твојим душманином и хти 
, а не трчи баби да му се тужи...{S} Ко сам у себе поуздања нема, ничија га заштита подићи не м 
били су обични, врло обични.</p> <p>Ако сам јој причао о радњи, о дућану, о мачку који ми улови 
SRP19132_C25"> <head>XXV</head> <p>Иако сам у Сулаге ишао доста често, — по једном и по два пут 
ем навратио мало да види гдје сам, како сам.</p> <p>Читав низ оптужаба, све тежу за тежом, наба 
 човјеку који ми обећао дати кћер, како сам се удомазетио, те ме као слијепца каква храни и изд 
и пријатељи и душмани потсмјехују, како сам се, за рана, натоварио на врат човјеку који ми обећ 
ко му је мајка расула благо и... и како сам ја томе крив...{S} И златно, послушно дијете ружно  
еби и радио сам све шта сам хтио и како сам хтио.{S} Осим што сам као од невоље одлазио каткада 
и ни оке ни аршини нијесу у реду и како сам само за то и ишао „у свијет“ да се научим лоповлуци 
</head> <p>Кад сам испричао Сулаги како сам прошао код Ибрахим-ефендије, ни мало се није зачуди 
екао ме псовком.{S} Ни сам не знам како сам му измакао и курталисао се.</p> <p>А глад почела до 
 код чатрње.</p> <p>Ни сам не знам како сам се онда могао уздржати да не вриснем и не јаукнем о 
d>XXI</head> <p>Треба ли да причам како сам се пробудио у једном хану, у Коњицу, гдје су ме дон 
е изнесем и оцртам отприлике онако како сам од њега чуо, готово његовим ријечима.</p> <p>Било т 
повуче за собом. — Зар није лијепо како сам намјестила?..</p> <p>— Лијепо је... .</p> <p>Обоје  
реди и изнесе ново одијело.</p> <p>Како сам, нешто од бабе, а нешто од мајке, увијек добивао но 
дах и слегох раменима.</p> <p>— Па тако сам и мислио — одговорих мирно. —</p> <p>Друкчије није  
у који сам могао и натрпати робе колико сам хтио и да ми опет, — за ардијом, — преостане нешто  
лио због тих подругачица!..{S} И колико сам камења набацао у дућане подругивача, кроз плач их п 
стаћи своје богатство и показати колико сам ситан према њој?..{S} Шта је хтјела она?..</p> <p>Ш 
нем у друштву таквих јарана.{S} Укратко сам прекинуо с њима.{S} Једино се побоље опријатељих са 
ам самцит, понижен и посрамљен.{S} Само сам, одлазећи, чуо како усиљеније кашље и нешто гунђа,  
х се, спетљах, замуцах...</p> <p>— Само сам разговарала с њиме — додаде затим шапћући.</p> <p>— 
ијесам имао да се бринем.{S} Непрестано сам се скитао по сокацима и махалама, играо се с дјецом 
head> <p>Освијестивши се мало, зачуђено сам почео гледати и разгледати унаоколо.</p> <p>— Ђе са 
ужен, са опруженом руком.{S} Безнадежно сам гледао за њима како измичу и проклињао, страшно про 
обити за се, заварати?..</p> <p>— Ружно сам учинио...{S} Ружно — почнем сам себи пребацивати, х 
од пенџер, на разговор.</p> <p>Необично сам се зачудио таквој поруци...{S} Шта је хтјела са цви 
> <p>— Ништа ме не боли сад...{S} Добро сам — једва сам се некако могао прибрати и одговорити ј 
а је?..{S} Како си ми?..</p> <p>— Добро сам — одговори он једнако поигравајући.</p> <p>— И здра 
, једнако влада над њом.</p> <p>Наскоро сам се увјерио да је говорила истину.</p> <p>Не знам ра 
 сакри лице у димије.</p> <p>— То... то сам рекла!..</p> <p>Ја се не могох савладати.{S} Прасну 
ни мало се није зачудио.</p> <p>— Па то сам ја и знао — рече мирно, грицкајући браду. — Томе са 
јче своје.</p> <p>Није шала: све сам то сам стекао, сам зарадио!..</p> <p>Сам!..</p> <pb n="347 
бошчом, опрашен, замаштен, прљав, често сам више наличио каквоме хамалу него беговском сину, ко 
а и спрема на одбрану.</p> <p>И ја, што сам којим даном постајао старији, све сам више зазирао  
но, пиринач, меку робу и све новце, што сам им дао, поново ми враћали.</p> <p>Ишао сам затим и  
и звонак глас, измамише ми сузе.{S} Што сам више плакао бивало ми је све лакше и са сузама као  
м бујном, коврџавом косом.</p> <p>— Што сам те звала? — отегну. — Не знаш?</p> <p>— Не знам.</p 
 као свијетњаци.{S} И баш због тога што сам му и одвише сметао, — а познао сам да му сметам по  
сипајући се покаткад сухим трешњама што сам их од Хајкуне добио.</p> <p>Неко вријеме сви смо сј 
и посла...</p> <p>— Их, баш сам луд што сам је довео, а ништа купио нијесам — почех прекоравати 
ече оштро, играјући се кесом —— све што сам дужна...{S} Колико?..</p> <p>— Тебе нијесам служио  
ца, само да не причам о свему ономе што сам гледао и слушао и да њему ништа о том не напомињем. 
 задовољство осјећао сам већ у томе што сам видио да се љути, да му је криво што напредујем.{S} 
орсе нехотице стадох на оне мерџане што сам их одбацио и почех газити.{S} Необичну насладу неку 
испуцани прсти.</p> <p>— Не чуди се што сам га нашао — рече кроз зубе, не баталећи посла. — Ост 
ешкати их ногама, разбацивати.{S} И што сам више газио било ми лакше.{S} Чинило ми се као да се 
дра слијевале све муке и сви болови што сам их имао.</p> <p>— Шта?..{S} Шта је? — забринуто зап 
очетка све друго савлађивао.{S} Али што сам дуже ишао и стида је почело све више и више нестаја 
 њим.{S} Почех сам себе прекоравати што сам био онако напрасит и онако груб према њему...{S} За 
.</p> <p>— Нећеш ми, зар, замјерити што сам дошла да ти кућу видим? — рече покуњено, снебивајућ 
чао према вратима да отворим, и тек што сам отшкринуо канат, а бедевија, узвијерена, усплахирен 
а сам хтио и како сам хтио.{S} Осим што сам као од невоље одлазио каткада у мектеб и тамо по дв 
>— Нимало.</p> <p>— А мени опет жао што сам му рекла — прошапта тихо, пригушено. — Ето, жао ми. 
p>— И?..</p> <p>— Хасану криво било што сам звала Хамида...</p> <p>„То“, каже, „опет за инат ме 
<p>Затим је, — не обзирући се на то што сам се трзао, отимао, пљувао му на лице и на хаљине, ми 
е Хамид вазда био поред њега, макар што сам и Хатиџи непрестано препоручивао да на њ пази, опет 
а, ломила, увијала.{S} На ме, макар што сам је дочекивао на авлији смјешкајући се, ни погледала 
снужден, забринут, невесео и, макар што сам стајао баш поред собних врата, прошао је поред мене 
лију зауставих се од чуда.{S} Макар што сам био навикнут да готово сваког дана у нашој кући гле 
едати робу, погађати се.{S} И макар што сам, — непрестано мислећи о својим недаћама, — још једн 
зио језик, ругао се, псовао.</p> <p>Што сам више осјећао глад постајао сам све бјешњи, љући, ра 
ме, који, хотећи да се наруга, —— зашто сам мислио да се баш хтио наругати? — мјесто хљеба баци 
 за Зулфагу — настави хоџа мирно, пошто сам се поново придигао и убрисао сузе. — Замамио је, ка 
ога јутра, пошто се сви разишли и пошто сам остао сам са Сулагом, изненада ми ступи не дућан чо 
/p> <p>Ништа даље нисам чуо.{S} Отргнуо сам се од мајке, отео се, окренуо и тркимице пошао прем 
а три крупне чворуге на глави, узвикнуо сам од чуда.{S} Погледавши ме, као да се и он застиђе,  
утам, онако, не жваћући.</p> <p>Стиснуо сам очи и гутао на силу, ударајући се шаком иза врата,  
Је ли?..</p> <p>— Кијамет.</p> <p>— Чуо сам зазивање, помагњаву и пошао био да видим шта је.{S} 
ије му ресе падале по бедри.</p> <p>Чуо сам само како је споменуо некаква харамбашу, Стојана не 
 свакога!..</p> <p>— Хахахаха!..{S} Зар сам ти толико драга?..{S} Хахахаха!..{S} То нијесам ни  
 на мајку. — Што ћу га питати?..{S} Зар сам дијете?..</p> <p>— Охо!</p> <p>Опет се окрену мајки 
ути се и опет заспати...</p> <p>Али зар сам смио и помислити да то покушам?..</p> <p>Хасан, нао 
но: час је он мене гуркао напријед, час сам ја гуркао њега.{S} Читав разговор између нас водио  
.</p> <p>Чим сам остао сам у соби, опет сам проплакао.</p> <p>Жао ми бијаше мајке.{S} Чинило ми 
<p>Сјутрадан, кад сам се пробудио, опет сам се састао са Сулагом.{S} Казао сам му узгред да њег 
је нето су икад прије судили...{S} Опет сам се бојао батина, шиба, удараца...</p> <p>Па ипак —— 
губити времена због мене.</p> <p>И опет сам остајао на друму сам, смрвљен, погружен, са опружен 
љиво звјерајући унаоколо.</p> <p>И опет сам пролазио даље, бјежао управо, а читав сокак иза леђ 
За толики вакат нит’ си ми долазио, нит сам имала каква хабера од тебе...</p> <p>Заборавио и ме 
и износили као своје...</p> <p>Једанпут сам имао прилику да га слушам читаве једне ноћи.{S} Оно 
есу се, дршћу, дршћу...</p> <p>Једанпут сам опазио како је оштрим ноктима загребла по мишици и  
а се, завиривала свуда.</p> <p>Једанпут сам, из радозналости, прислушкивао кад се жалила једној 
ница, с муком се опирући на пушку, коју сам једва држао у руци, и редовно застајући на сваком д 
ор, нудио ми је духанску кутију, — коју сам прије ријетко у руке узимао, — и на силу ме гонио д 
е она бујна, једра и плаха Хајкуна коју сам навикнуо гледати како се непрестано игра с вретеном 
ла?..{S} Шта је то?..</p> <p>Напошљетку сам читаву киту бацио у ћошак један у дућану, гдје је о 
искежене бијеле зубе.</p> <p>И по свему сам могао познати да је и он ортак, сарадник Зулфагин,  
ене.</p> <p>И опет сам остајао на друму сам, смрвљен, погружен, са опруженом руком.{S} Безнадеж 
о, ни шенлучио, ни теферичио.{S} И кућу сам у брзини узео под кирију, не бирајући и не разгледа 
 <p>— Па... па чим сам те опазио, одмах сам и помислио да због тога долазиш — настави затим мир 
 му знао ни ријечи одговорити.{S} Одмах сам прихватио за оружје и кренуо за њим.{S} Нити смо се 
p>Затим је почео и попијевати и — одмах сам познао да му пјевање није ишло од срца, да је усиље 
рисебнији.{S} Не бојећи се ничега одмах сам потрчао према вратима да отворим, и тек што сам отш 
мргодан као џелат и по изгледу му одмах сам могао познати да би ми било узалудно свако опирање  
 испред очију, зажалих за њим.{S} Почех сам себе прекоравати што сам био онако напрасит и онако 
аквих болова више, нагло скочих и почех сам себе пипати и разгледати.{S} Опипах главу, рамена,  
се према њој. — Разбојник сам, зликовац сам, хајдук, зулумћар...{S} У мене је и срце од камена  
 Сад ћу имати посла...</p> <p>— Их, баш сам луд што сам је довео, а ништа купио нијесам — почех 
азмишљати, пристајући за Хасаном. — Баш сам могао и мировати.</p> <p>— Ко се од зеца плаши, нек 
у цијев грчевито стезао.</p> <p>— А баш сам чекао тебе, да се вратиш из чаршије, — рече задавље 
светио јој се, и мјесто да олакшам, још сам је више мучио, пецао.</p> <p>— Зар ти је сада мрзак 
ам то сам стекао, сам зарадио!..</p> <p>Сам!..</p> <pb n="347" /> <p>Ни украо, ни отео, него за 
 понудио им духанкесу да запале.</p> <p>Сам је точио кахву и нудио.{S} И, мјерећи погледом чита 
џеру, кроз гране феслиђена опазим њега, сама.{S} Стао покрај каната, исправио се, једном руком  
ла, она је морала о свему бригу водити, сама управљати читавим својим имућем.{S} Трзала се, љут 
га хтио убити — рече полугласно, као да сама са собом разговара. — Пуцао, кажу, у јаребицу, па  
па...</p> <p>Изгледаше као да се борила сама са собом, као да се необично мучила да изрекне.</p 
к иђе...{S} Он ми не треба...</p> <p>Па сама позва Османа, премјери га од главе до пета, и брзо 
гу бити у соби поред њега, што га и сад сама не дворим...</p> <p>— Па?..</p> <p>— А сад га не м 
 — који је висио крај огледала, — да ме сама опере.{S} Отирући и обгрлила ме и некако збуњено,  
 Дошло ми тако... да запјевам... ама не сама, не себи, него... као што бумбул пјева другоме...  
ловима, нарочито о приходима смијући се сама себи и хвалећи се чак.{S} Смијех њезин звонио је т 
реклињући.{S} Узалуд!..</p> <p>— Учи се сама, па ћеш боље проћи него ми је мајка прошла — одгов 
и и, ширећи руке и пуцкајући прстима, и сама као да почне поигравати, цупкати.</p> <p>Тешко Зул 
 ли видјела од других, па зажељела да и сама окуша?..{S} Или је имала да ми каже нешто чудно, н 
и, распаљујући...</p> <p>Мајка као да и сама подивља, као да се разбјесни.</p> <p>Издигнувши се 
еврну се на бок.{S} Покушаваше зар да и сама заспи.{S} Узалуд.{S} Преврну се још једном, збаци  
слило о мени?..</p> <p>Шта би мислила и сама Хатиџа, кад би виђела како живим од доброте њезина 
ак слуша — кресну Хајкуна одлучно, па и сама погледа на канат и опљуну према њему. — Није ми би 
а, препуна духанскога дима, као да је и сама горјела и као да се све више ширила по јаким, косм 
е, а црвена шамија на глави као да је и сама горјела, пламтјела.</p> <p>— Госта2?..{S} Кога?..  
 је остала осамљена, готово као да је и сама жељела да јој неко говори у кући, да граје, ларма. 
Хајкуна, милујући ме и притежући себи и сама проплака; у превијању и трзању оном осјетио сам ка 
е какве, а вазда горд и усправљен као и сама клисура, да га, чинило се, ни громови ни муње не б 
 да им наредим нешто...</p> <p>— Нареди сама...{S} Твоји су...</p> <p>— Нећу без договора.</p>  
еда унаоколо.{S} Изгледало је као да ни сама није вјеровала да је кућа заиста њезина и да је он 
 мајка гледала како се мучиш, а муци ти сама била крива...{S} Црна мајка помагала душманима да  
туку, нека муче колико хоће, све сам то сама зарадила...{S} И... ево... ја и хоћу освету љуцку  
.</p> <p>— Лаже он!</p> <p>— Она је <hi>сама</hi> потврдила да их је потрошила — нагласи ефенди 
ах на друго нијесам ни помишљао.</p> <p>Сама Хатиџа, ето, нехотице ми напомену, указа на све.</ 
е и да се барем осмјехне на њих.</p> <p>Сама Хатиџа, једне вечери, узевши ме за руку и као шале 
и њиме.</p> <p>— Ама ја се бојим и себе саме — готово јаукну.</p> <p>— Бојим се за се, за те, з 
апетљано, све у нереду?..{S} Колико сте саме готовине потрошили, па опет нијесте готово ништа м 
има, непрестано извиривале иза каната и саме се наметале, машући нам везеним јаглуцима и лаким, 
е и дјецу са собом, бојећи се зар да их саме оставе код куће, и читава широка авлија препуњавал 
 гњечи као тијесто, желећи да је сатре, самеље, измрви.</p> <p>Хајкуна и Хасан, који, преобучен 
 пушке.</p> <p>И дуго смо сједили тако, сами, одвојени од свакога.</p> <p>Тек касно, испред пон 
 Нећемо с њима...{S} Ми ћемо сами...{S} Сами да царујемо у гори...</p> <p>— Нећу — окосих се љу 
ијанству, жељни да се размећу оним чега сами немају према још слабијима, чинили су штету и наси 
другом, да се погледају отворено, да се сами упусте у разговор...{S} Кад сам ја био међу њима л 
за сна и готово на силу нагонио да се и сами дижу и прихватају за рад.</p> <p>А што се они више 
 како сте све потрошили, упропастили ви сами и...и још свашта говори.</p> <p>— Их!..</p> <p>— А 
а не говорећи.</p> <p>Тада смо остајали сами: ја, Хасан и Хајкуна.{S} И одмах би се заиграли.</ 
ли се угледни најстарији људи, ихтијари сами, са дугим сиједим брадама и големим турбанима око  
— Јок...{S} Нећемо с њима...{S} Ми ћемо сами...{S} Сами да царујемо у гори...</p> <p>— Нећу — о 
опиљане!</p> <p>— Хајкуна...{S} Нијесмо сами... — опет ће момче мекше, испод ока погледајући на 
дано тврдили да је преко стотину ћемера самих дуката било.{S} За чудо, та се готовина, — ако је 
 уморним путницима љепши и свјетлији од самих везирских <pb n="324" /> Сараја и сваки који би п 
; Хајкуна готово ни ручати није хтјела, само да мени више остане, да моја чинија буде пунија.</ 
 да је од себе, од својих уста штедила, само да нама што више и што љепших понуда изнијети може 
ично нагонећи коње испред туђих дућана, само да нанесу штету какву и оборе робу, коју су дућанџ 
p>Још би ти и памет била као и мајкина, само ако те не покваре хунцути и ниткови некакви и ако  
<p>Сулага, јадник, полумртав од страха, само је муцао нешто, шаптао и измицао се на леђа.</p> < 
е, миловала ме, љубила и давала новаца, само да не причам о свему ономе што сам гледао и слушао 
це, лутали смо обојица и ишли напријед, само напријед.{S} Испочетка сам се једва опирао на ноге 
још би жешће навалио да идемо напријед, само напријед...</p> <p>— Ено га! — напошљетку избаци о 
ац за њим.{S} Поново кренусмо напријед, само напријед. </p> </div> <div type="chapter" xml:id=" 
е почели и улагивати и потварати друге, само да бих им купио шећерлема, локума, бајама и да бих 
>Чак и при растанку причали смо о томе, само о томе и, за чудо, никада нам се, ни једном ни дру 
 у џеп, у њедра, за појас, гдје стигне, само да их што прије уклони испред очију, да их сакрије 
мичући се натрашке и лагано се бранећи, само је отезао шијом и све се чудније смјешкао гледајућ 
д сам окрвављен дошао да му се потужим, само је слегнуо раменима и мирно ми одговорио:</p> <p>— 
 <p>И побјегао бих, сакрио се, уклонио, само да Зулфага није био у близини.{S} Само њему за ина 
ијед и да сам могао, прелетио бих тамо, само да час прије засједнем покрај оног пламена, да се  
и.{S} Ако бих га ја каткада и споменуо, само је узвијао носом, набирао обрве и одмахивао руком. 
 пута и нагло прихватити за алку једну, само да зауставим ту кућу, која је бјежала, да је ухват 
душека, трчала у кухињу и ложила ватру, само да кахва буде скухана прије него се он пробуди и д 
ом, набацивао сам на њега, измишљао их, само да сам пред собом оправдам одлуку, е се овакво дру 
рабило и ствари из куће и продавало их, само да и оно <pb n="221" /> дође до пара и да протргуј 
е да служиш, само мене у очи да гледаш, само мени да се смијеш...{S} Никоме више!</p> <pb n="23 
кла, бре!..{S} Само ћеш мене да служиш, само мене у очи да гледаш, само мени да се смијеш...{S} 
ма, која се већ почела корити и црнити: само једна танка, румена трака што још избија из ње и л 
} Читавим путем није проговорио ријечи: само је мумољио, пјевуцао нешто.</p> <p>— Ево нас — реч 
 ни Хајкуна нијесу радили готово ништа; само су ишли из собе у собу, укривали се од мене и нешт 
 какав, обавијао их и заклањао им лица; само понекад, када би се под големим оџаком, у врху соб 
увачке сасвим понестало, пресахнула ми; само ми на испуцаним уснама застала капља крви и почела 
једно у друго не проговорише ни ријечи; само се поздравише лаким климањем главе.{S} Сулага зати 
p>— Да се од мене ниси макла, бре!..{S} Само ћеш мене да служиш, само мене у очи да гледаш, сам 
 главом...{S} Она није одговарала...{S} Само га гледала својим лијепим, крупним <pb n="260" />  
<p>— Мени је свеједно гдје хоћете...{S} Само дајте да се једе...{S} Гладан сам — отегну Хасан з 
у.</p> <p>Он их готово и не погледа.{S} Само забоде барјак у земљу, исправи се и, ништа не гово 
зда и уклањала, измицала, сакривала.{S} Само кад они не би били код куће, — кад би отишли куда, 
 <p>На све то мајка није одговарала.{S} Само га је пажљиво слушала ломећи прсте, отирући руке о 
стима и необично разрогаченим очима.{S} Само што муца нешто, цичи и размахује рукама, а ни једн 
 сваки пут ме оставише без одговора.{S} Само би ме једним презривим погледом премјерили од глав 
.{S} Ловили, наравно, нијесмо ништа.{S} Само се верали по Требевићу, пуцали, шенлучили и попије 
дижући главе и не осврћући се никуд.{S} Само понекад, кад би смрдљива лојаница почела да плави  
{S} На ме се готово ни освртао није.{S} Само кад би видио да сам и сувише заостао, задихао се,  
ама, ни бјежати, ни узмицати.{S} Не.{S} Само се за дан-два склонио у кућу и лагано размишљао о  
 И пустише нас и робу нам повратише.{S} Само бимбаша за се задржа једну лулу, као, бива, да му  
, не оставише оружја нити устукнуше.{S} Само се згледнуше међусобно, као да се питају: хоће ли  
и покуша да се брани, нити да бјежи.{S} Само одиже руке у висину да тако отклони ударце од глав 
 само да Зулфага није био у близини.{S} Само њему за инат задржао сам се, остао.</p> <p>Човјек  
ста сам самцит, понижен и посрамљен.{S} Само сам, одлазећи, чуо како усиљеније кашље и нешто гу 
ио није, ништа желио, ништа исказао.{S} Само му се преко лица, које је било ведро и свијетло ка 
е под руку долазило, све сам узимао.{S} Само стојим, узимам и одбацујем у страну, а трговац, за 
шље смрти бабине није се промијенио.{S} Само је из собе препртљао у коњушницу, бедевији, и намј 
 зове на ручак.</p> <p>Ја занијемих.{S} Само га зијевајући погледах онако мрка, одлучна, наоруж 
<p>— Само да видим рођу — вели тужно. — Само мало...</p> <p>Поклецајући и опирући се о тешки, д 
менуо.</p> <p>— Пљуни у длане па ради — само ми рече при поласку и крене низ чаршију. — Ако се  
 и сијевне очима. — Опет, зар!</p> <p>— Само га немој ударати ни кажњавати — брзо дочекује Зулф 
ну се од врата и ту застаде...</p> <p>— Само — рече промукло — пустићеш ме да и данас очистим о 
Збуних се, спетљах, замуцах...</p> <p>— Само сам разговарала с њиме — додаде затим шапћући.</p> 
гову.</p> <p>— И био четник?..</p> <p>— Само десет дана...</p> <p>Затим, из мокре крпе некакве, 
 и да га кришом проведем тамо.</p> <p>— Само да видим рођу — вели тужно. — Само мало...</p> <p> 
авладати.{S} Праснух у смијех.</p> <p>— Само то?..</p> <p>Њојзи као да бијаше криво што се смиј 
асвим нестало, изгубио се, а од другога само ми се о гајтанима држе два-три комадића.{S} И поја 
 и гледајући га изазивачки. —</p> <p>Ја само иштем своје добро, мал свој, што ми га уграбили... 
других кајда каквих, вјечито је пјевала само ту једну.{S} Пјевала непрестано, неуморно, да јој  
и била устргнута и ту се вјечито чувала само због мене, — почела ме шибати по рукама, плећима,  
 кошуља раздрљена; од фермена ми остала само половица на једном рамену...</p> <p>— Рашта ли ово 
</p> <p>— Зар?..</p> <p>— И... и хтјела само да те гледам и да ти пјевам...{S} Дошло ми тако... 
љна...{S} Чаврљала је, причала, зборила само о својим пословима, нарочито о приходима смијући с 
остављеним ћурцима, окићени оружјем, па само пуше и разговарају.{S} Густ, загушљив дим извијао  
војче оно, које као окамењено стало, па само блене у њих...</p> <p>— Хајкуна!..</p> <p>— Нек св 
е.</p> <p>Напошљетку читава кућа остаде само на једном слузи, на Хамиду неком, кога Зулфага одн 
радан стигао је заптија с поруком да је само њему, Јовану, дозвољено продавати робу из зембиља  
је и чашћавао свакога; Хамида као да је само зато и водио уза се да наручује кахву и да точи.{S 
граде неке, шта ће да им каже, а она је само муцала, петљала нешто и гунђала, нагло се окрећући 
ишло од срца, да је усиљено.{S} Тиме је само хтио макар и унеколико да одагна страх а уједно и  
и га звали, нити је одлазио.{S} Знао је само за своју кућу и своје послове.{S} Ако је све посвр 
>По срећи, његово договарање трајало је само по два по три сахата.{S} Жељан да пита и распитује 
> <p>Сулага се осмјехну.</p> <p>— То је само почетак кавге — рече. — Имаћете је још...{S} Чујем 
 нас и ни откуда више.{S} Нема зла које само никне; заметак му је баш у ономе који кука да му ј 
уђен, искривио се, подигао главу, па ме само гледа, премјера ме свега и трљајући руке шапуће не 
 од њега.{S} Мени се барем чинило да не само у махали, него у читавом шехеру хоџа није имао пра 
тово побјеже из авлије.</p> <p>Мајка се само осмјехну.{S} Лагано оде и затвори врата за њим, па 
јуначки, дрзак, насртљив, у дане кад се само о јунаштвима причало а правих јунака није било, из 
 тишина, нека разлије унаоколо и кад се само шапатом смије говорити?..</p> <pb n="353" /> <p>—  
не мичући се и не говорећи.{S} И тад се само чуло како хоџа, који готово никад није дисао на ус 
о поче узмицати, уступати, старајући се само да јој уграби чибук и да јој га отме.</p> <p>— Зар 
те. — Не вјерујем, брате...{S} Чудим се само како се увукао у вашу кућу и ко вам га натовари... 
але на тепање његово.</p> <p>Одмарао се само увече.{S} Сједне на траву, прекрсти ноге, запали ч 
 на њега јачи; ситни нападаји осипљу се само на ситне људе.</p> <p>Старији, угледнији, познатиј 
труку, сакри и главу и оружје, те му се само видјели лабави, прашњави тозлуци са распанутим гај 
 комшија, — чију кућу растављао од наше само један танак, висок, увијек обијељен зид, — био је  
 по хановима, по гробљима, по црквама и само чекају згоду када ће ударити и читав шехер попалит 
еним пушкама, застану на сред чаршије и само једном подвикну:</p> <p>— Затварајте!</p> <p>И сва 
во до под таваницу. — Сад је ово моје и само моје.</p> <p>— Лажеш!..</p> <p>— Моје је!..</p> <p 
вакога хана, постиђен, покуњен, тужан и само ја нијесам могао наћи уточишта у њему.{S} Никакав  
 свак се веселио, частио тамо.</p> <p>И само ја, једини ја, морао сам се враћати испред свакога 
д џамијом виђа.</p> <p>И нијесу то били само наши људи, из наше махале и из нашег комшилука.{S} 
b n="266" /> познати да су све говорили само о мени, да се управо о мојој кожи и радило.{S} И с 
о. — Богата је, а то ваља...{S} Замисли само колики ће дућан бити кад она распе паре!.. </p> </ 
им се за се, за те, за срећу коју си ми само ти донио, за слободу оволику...{S} Хоћеш ли, болан 
 бради. — Воља Божја...</p> <p>— Жао ми само што га још једном није добро измлатила...{S} Да га 
 осврћући се више...</p> <p>Једанпут ми само послала и цвијећа.{S} Киту једну ружа, шебоја и ру 
ше умотала шамијом, повезала је, те јој само нос испод ње провиривао; погледа никако ни одвајал 
али и шта су све разговарали!..{S} Знам само да је у свануће, кад сам се дигао из душека и хтио 
а нама. — Ја жену не молим...{S} Ја сам само питао, па...</p> <p>Не довршивши окрену се и пође  
 оке ни аршини нијесу у реду и како сам само за то и ишао „у свијет“ да се научим лоповлуцима,  
му ресе падале по бедри.</p> <p>Чуо сам само како је споменуо некаква харамбашу, Стојана некакв 
је се могло десити никоме другоме, него само мени или некоме од мојих.</p> <p>Зато поред све њи 
 ништа, што се не брани, не опире, него само шути, шути и смјешка се.{S} Непрестано као да је т 
и се као да ништа друго и не чујем него само тутањ онај, страшан, потмуо, необичан тутањ.</p> < 
<head>XXX</head> <p>Иако није било него само неколико корачаји до Сулагине куће, мени се чинило 
, изледало је као да је он и проговорио само због <pb n="216" /> тога: да их све доведе у забун 
све било и како је било.{S} Сазнали смо само толико, да је нашу чету, која је пошла била да уни 
 то мало било.{S} Незадовољна, зар, што само у кући, пред нама, може показивати како је слободн 
ешкеша и понуда разних.</p> <p>Једанпут само задржао се пуних осам дана.</p> <p>Али, за чудо, м 
не остаде готово мушке главе; остали су само старци и нејака дјеца, који се нијесу могли пушком 
рди, галами, ни јаче де виче.{S} Они су само стрепили пред силом његовом, као што обично сви сл 
ње се навраћаху тек уријетко и остајаху само по час по два.</p> <p>Једино момци што су још хтје 
 је моћан и јак.{S} Доста је било да их само једном погледа оним орловским погледом, па да одма 
ужиш, узалуд ти је — рече. — И не можеш само <hi>њега</hi>, него и рођену мајку тужити...{S} Он 
о, савијајући хартије и гурећи се — Још само мало... ето... корак један па... па се може преврн 
љати све рјеђе и рјеђе.{S} Остадоше још само неколико комшиница, којима као да не бијаше најпри 
једним погледом, погледом каква сам још само код болесника у огњуштини виђао...{S} Блиједо, дуг 
ме — додаде затим шапћући.</p> <p>— <hi>Само</hi> разговарала?..</p> <p>Она устаде и тресну дим 
} Одговарао није ништа.</p> <p>— Ја <hi>само</hi> с тобом могу — брзо се уплетала Хатиџа, пропи 
ек горјела ватра и зализавала готово до самог натрулог, сламнатог крова кућњега; пунио се буха, 
осјећања своје немоћи, од срџбе неке на самога себе.{S} И дође ми да викнем у помоћ, да зовнем  
 изнад главе.{S} Страх ме, готово, и од самога себе, од корака својих, који мукло одјекују те м 
ред њим.</p> <p>— Побјегао и оставио ме самога! — сину ми кроз главу и опет ме обузе она чудна  
ништа купио нијесам — почех прекоравати самога себе, силазећи у чаршију и чешкајући се иза врат 
сто, уско, тијесно, полумрачно, обрасло самом љесковином, која се при врху склопила и начинила  
уцима.{S} Говорили су како има чета и у самом Сарајеву, како су сакривене по хановима, по гробљ 
и много бриге о мени, био сам препуштен самоме себи и радио сам све шта сам хтио и како сам хти 
ћу их ја! — избаци Хасан оштро, са пуно самопоуздања. — Ноћиваћу код њих одсада...{S} Ако су и  
м и не јаукнем од страха.{S} Готово уза саму чатрњу, уз ивицу јој, исправила се Хајкуна, али не 
ој пала на оно раширено крило готово на саму рану, из које цурила крв и натапала топло, мекано  
м пламти, заиграва и лиже готово до под саму трулу и искривљену стреху, било нам је као да смо  
 и опремио с ову страну друма, да овдје самујем...{S} Ни читаво по сахата није прошло откако см 
.</p> <p>И мирни, добри Сулага оста сам самцит, понижен и посрамљен.{S} Само сам, одлазећи, чуо 
ај, кијамет... поменуо је затим и бабу, сан некакав, и на крају надодао како се боји... боји... 
 што више задржи будна и да ми причањем сан разбије.{S} Лакше јој било кад макар с киме говори, 
/p> <p>Чим муштерије одоше, сјео сам на сандук и почео пребројавати новце.{S} И, за чудо, оно з 
и чак и не говорећи ништа, вадила је из сандука једног и хљеба и сира и пршута и, премјеравајућ 
пуњене житом, кртолом, луком и купусом, сандуке с јајима, канте с медом и мјехове с маслом, сир 
 у подрум и тамо се сакријем за некакве сандуке.{S} Три сахата остао сам сакривен за сандуцима. 
метао резу и подупирао их још дирецима, сандуцима, камењем.{S} И на демире пенџерске пазио је.< 
ке.{S} Три сахата остао сам сакривен за сандуцима.</p> <p>Тако се, ето, једни ситна шала претво 
и у дућан по неколико њих, засједали по сандуцима и по врећама с кахвом, прислонивши дуге пушке 
ли неће...{S} Хаљине некакве разбаци по сандуцима и по роби, заклони ми робу њима, оружје објес 
 трајући, галамећи, а роба трговачка, у сандуцима и дењковима, лежала им испод нога и закрчивал 
ао сам у дућан, сјео покрај ћепенка, на сандуче једно, и онако, ради обичаја, почео на глас хва 
</p> <p>Узех га око појаса и посадих на сандуче једно, одмах поред Сулаге...{S} Гледао сам га н 
 затим и ситан женски глас, зазвони као сантур, и јасан, обијесан смијех разли се кроз читав со 
кресаном брадом, с крупним, кадифастим, сањивим очима и дугим танким, правим носом, огрнут свој 
чао јој као сулуд, тапшао је по врату и сапима, прстима рашчешљавао дугу, свилену гриву и тепај 
ишарани врат, са големом раном на облим сапима, која се већ почела корити и црнити: само једна  
 да се отме.{S} И, онако везан, спућен, саплете се и опет посрну.{S} Сав модар у лицу, надут, с 
ему сам могао познати да је и он ортак, сарадник Зулфагин, да су обојица читаву ствар мајсторск 
тлији од самих везирских <pb n="324" /> Сараја и сваки који би приступио осјећао је некако као  
о може рећи да се неће спустити и усред Сарајева?..{S} Ко?..</p> <pb n="296" /> <p>— Врата треб 
ре у пепео. —</p> <p>Оклен?</p> <p>— Из Сарајева.</p> <p>— Охо!..{S} То сте се, богме, и уморил 
А</p> <p>ДРУГА КЊИГА</p> <p>СВЈЕТЛОСТ / САРАЈЕВО</p> <p>1953</p> </div> <pb n="207" /> <div typ 
 <head>XI</head> <p>Чим смо приспјели у Сарајево, ознојени, уморни, прашњави, са лицем преплану 
то бити, — викну заносно — кад уљезем у Сарајево и пронесем главу људску на ножу, па се крв циј 
уцала:</p> <p>— Спремај се...{S} Ићеш у Сарајево...</p> <p>— Ја?..</p> <p>— Да учиш...</p> <p>Н 
Хасаном значио је за ме и — растанак са Сарајевом.{S} Друкчије се није могло.</p> <p>И — кренем 
} Чете њихове спустиле су се ономадне у Сарајевско Поље...{S} Ко може рећи да се неће спустити  
{S} Говорили су како има чета и у самом Сарајеву, како су сакривене по хановима, по гробљима, п 
кад си рањен? — запитам меко, болећиво, сасвим заборављајући да сам га то исто при доласку пита 
е као несвјестица нека, малаксалост.{S} Сасвим изнемогао узвалих се и клонух на траву. </p> </d 
их, модрих прстенова испод очију као да сасвим нестаде; руменило јој се опет поче разлијевати п 
 јаче распалио.{S} Макар што је каткада сасвим озбиљно прорицао е ће „свршити на вјешалима“ и н 
очела се разгуљивати.{S} Тозлука једног сасвим нестало, изгубио се, а од другога само ми се о г 
уста ми се спекла, осушила.{S} Пљувачке сасвим понестало, пресахнула ми; само ми на испуцаним у 
 чинило се као да је мајка жељела да се сасвим отресе Зулфаге, да га се потпуно ослободи.</p> < 
вати ногама, одавирати.{S} Хасан замаче сасвим, изгуби се.</p> <p>Тада ми дође као несвјестица  
ad> <p>Мало помало и хајдуци се у земљи сасвим осилише.{S} Чете њихове попунише се, нарастоше,  
јем, као да је вријеђало.{S} Не смијући сасвим да дигне главу и да ме отворено погледа, провири 
 у нереду, остављена, запуштена, готово сасвим пропала.{S} Бабу је необично хвалио и ковао у зв 
како одомаћих у хоџиној кући.{S} Готово сасвим почех заборављати на своје.{S} Додуше и они мене 
вство своје био објесио о клин и готово сасвим заборавио на њега.</p> <p>А подругачица, шала, п 
ме.{S} За неколико минута шкипић је био сасвим празан, а ниједна мрвица хљеба није остала у тра 
о им душу, — говорио је кашње и говорио сасвим искрено, непритворно.</p> <p>Кметови су, због то 
пред башчу, раскорачио се и почео ножем сасијецати ограду, ломити је.</p> <p>— Моје је ово — ве 
S} Чим би сјео почео би све истресати и сасипати ми у крило.{S} Новаца ми није могао давати, је 
се — радити уз жене, макар ме на комаде сасјекли...{S} Јок, ханума!..</p> <p>Ни пошље смрти баб 
а мном; нико да се заустави мало, да ме саслуша.</p> <p>Чак ме ни у ханове не хтједоше примити, 
и овђе мјеста — одговарао је сваки и не саслушавши ме добро. —— Хајде даље!..</p> <p>Један је,  
, исправљала се.{S} Једним замахом руке саставила би и кошуљу на прсима и спустила рукаве низ м 
зати, превијати, <pb n="259" /> кршити, састављајући руке високо изнад главе и ломећи прсте, а  
ни главу јорганом да нас не гледа онако састављене, приљубљене, срећне. — Ни према коме немам б 
ћама.</p> <p>Иза акшама, пред џамијама, састајали се опет, окупљали у мале, ријетке гомиле и по 
 У оно доба кад су се обично окупљали и састајали, Зулфага је излазио пред мајку, износио некак 
ми он испред дућана, ишао међу комшије, састајао се с њима, сашаптавао.{S} По неколико ибрика к 
ељи, — ипак се са Хатиџом нијесам много састајао.</p> <p>Стид је, зар, било да отац и мати виде 
лицати на смијех...</p> <p>— А рашта се састајеш са Хасаном? — запитам након дуже почивке, глед 
} Неки су ми говорили како се и у кахви састају много и како га Зулфага увијек части, позива, н 
знавали и сви хвалили.{S} Сијело, скуп, састанак, теферич какав није се могао ни замислити, а д 
играти њоме.</p> <p>И нијесам отишао на састанак.</p> <p>— Што си ме звала? — питао сам је сјут 
<p>И Хасановог првог доласка, и њезиних састанака с њиме, и моје ненадне женидбе.{S} На све био 
се након дугог растанка изненада нађу и састану.</p> <pb n="305" /> <p>Тек након дуже почивке п 
погледати не смију, камо ли да се с њим састану и проговоре.</p> <pb n="277" /> <p>Али Хасан, к 
ија, очекивао свој дио.</p> <p>Па ни на састанцима каквим бабо није говорио много, иако га чест 
јке, отпочнемо са таквим пешкешима и са састанцима у ноћи, по мјесечини, кад руже цвату и јорго 
ије и о димијама од свиле бешлуклије, о састанцима и теферичима дјевојачким.</p> <p>Чак и при р 
радан, кад сам се пробудио, опет сам се састао са Сулагом.{S} Казао сам му узгред да његову пон 
говораху, са ријетком брадом која му се састојала управо из три дијела и за коју се никако не б 
} Доста си лежао...</p> <p>И из тиквице сасувши мало воде на длан, пошкропи се по лицу.</p> <p> 
, и, не тражећи шилте ни јастука, ту се сасула, пала, легла поребарке.</p> <p>И не осврћући се  
 погдјегдје, при крајевима, оштром, већ сасушеном травом, која нас боцкала кроз чарапе и запиња 
паде ми на памет и — одмах као да ми се сасуши грло, као да ме неко поче давити.</p> <p>— Зулфа 
а, на носилима, на коњима, — изнемогли, сатрвени, јадни, најбоље су потврђивали те гласове.</p> 
 удара, гњечи као тијесто, желећи да је сатре, самеље, измрви.</p> <p>Хајкуна и Хасан, који, пр 
ерџане проспем, да их изгазим, смрвим и сатрем. — Да сам болестан, лакше би ми било...</p> <p>О 
лете и папуче, и нануле, аршини, калупи сафуна, потковице и гађају гдје стигну каквога грлатије 
 био према оном низу нових, калајисаних сахана, пореданих на рафу изнад мусандере, а широка, ри 
ре, сачеве, тепсије, јоргане, огледала, сахане.{S} Готово све што ми је под руку долазило, све  
ме.{S} Затим брзо поче уклањати некакве сахане са серђена и редати их по тлима, уз огњиште.</p> 
 подаље, да се какогод одмакне барем за сахат за два хода...{S} Макар што смо се упутили тамо и 
pb n="229" /> <p>Након топа, кроз читав сахат један, чинило ми се као да ништа друго и не чујем 
ном, Швабом, Чифутом, који иза ручка ни сахат неће да отспава, ни са комшијом да попије по неко 
е куће, мени се чинило као да трчим пун сахат један.{S} Примицао сам се вратима, гледам у њих,  
је Зулфага за све ово сазнао кроз непун сахат и плачући и пренемажући се поче љубити мајки и ру 
> <p>И читао нам је, причао, тумачио по сахат, по два.</p> <p>И нико, чини ми се, није знао она 
је прикривеног.</p> <p>Тек након читава сахата у собу уљезе хоџа.{S} Вукао је за собом, грдећи  
 о јунаштвима њиховим говорио је по два сахата, причао и о животу њихову, о царевању у гори са  
 се сакријем за некакве сандуке.{S} Три сахата остао сам сакривен за сандуцима.</p> <p>Тако се, 
оговарање трајало је само по два по три сахата.{S} Жељан да пита и распитује о усташима, — а то 
о каткада у мектеб и тамо по два по три сахата учио читати и писати, ни за што друго нијесам им 
 друм?</p> <p>— Тхе...{S} Треба два-три сахата каскати до њега...</p> <p>Хасан ме дрмну за раме 
ма, да овдје самујем...{S} Ни читаво по сахата није прошло откако смо се раставили, а мени се о 
е, <pb n="352" /> то додијало не би.{S} Сахати су нам и у таквоме разговору били краћи од минут 
беру новога.</p> <p>Лијепо послали људи сахију по њега и поручили: како би жељели да им он буде 
ађајући се, почео сам узимати: тенџере, сачеве, тепсије, јоргане, огледала, сахане.{S} Готово с 
> <p>— А зар си будан?..</p> <p>Па и не сачекавши одговора, узела је пешкир, — који је висио кр 
ам га управо и измамио из авлије и... и сачувао га да га опет не наговоре...</p> <p>— Опет био! 
жући одоше у колибу.{S} Брзо се вратише сашаптавајући се и носећи међу собом пун шкипић млијека 
е за робу и чучнувши један према другом сашаптавали се, договарали.{S} Непрестано је питао једа 
 ишао међу комшије, састајао се с њима, сашаптавао.{S} По неколико ибрика кахве наручивао је и  
е, и — не питајући ме, — сједио с њима, сашаптавао се и пунио фишеке.</p> <p>Ако се који од муш 
>Заптија један уљезе, саже се и поче се сашаптавати с бимбашом.{S} Тргну му у руку некакав замо 
 и другоме да смо заједно, да се можемо сашаптати, договорити?..{S} Па, ако би дошло и да се ги 
а испаде из ње.</p> <p>И сва она трава, сва грчина она наврије ми на уста, навали.{S} Нагло поч 
запитала Хатиџа, жељна да га развесели, сва се умотавајући у ћурак и од ишараног пешкира правећ 
уго смо гледали у очи једно другоме.{S} Сва срџба моја бијаше потпуно ишчезла, истопила се пред 
 почеша се по упалим, мршавим прсима, — сва му се ребра могла избројати, — па се окрену двојици 
а, уз грохотан смијех пакосника, попада сва роба и разасу се по чаршији, Јован поблиједи и стис 
 подигну; зато је увијек и тражио да се сва готовина у то уложи.{S} У чаршији порушио је читав  
ијезни, натјера ме да се приберем.{S} И сва крв као да ми изненада јурну у образе и страшан биј 
.</p> <p>— Ђаволе!..</p> <p>Све срџба и сва љутња као да намах минуше.{S} Дође ми да се и сам з 
 хајдука су, — рече — ударила на бега и сва тројица изгубила главу.{S} Најпошље га Стојанова пу 
му, био сам се због њега и сам осилио и сва комшиска дјеца морала су да пате и страдају због то 
подвикну:</p> <p>— Затварајте!</p> <p>И сва се чаршија затварала одмах, опустјела за неколико м 
ми клону и пушка испаде из ње.</p> <p>И сва она трава, сва грчина она наврије ми на уста, навал 
дарао са врећом препуном пијеска, те ми сва ребра и све кости поломио.{S} И ништа не бих волио  
/> <p>Кашње сам сазнао како је он нашао сва наша добра у нереду, остављена, запуштена, готово с 
као дражећи га.</p> <p>— Казао си да ће свадба бити.</p> <p>— Хајкуна!..{S} Моли Бога што си же 
{S} А доста је...</p> <p>— Хоће ли бити свадба?...</p> <p>Момче, прибравши се потпуно, брзо изм 
узвикну готово плачући. — Што отежеш са свадбом?..</p> <p>Узми ме!..{S} Сјутра, прексјутра, одм 
угати је.</p> <p>— Јеси ли чуо да су се свадили? — запита отегнуто, чистећи и стружући све живљ 
{S} Макар био и први дан, дође ми да се свадим, поинатим с њоме.{S} Поинатио бих се чак и са љу 
 <pb n="370" /> <p>— Хасан се с тобом и свадио, — шапну и опет погледа наоколо — јер... јер је  
 бит’ би се међу нама изродила и голема свађа, да сам хоџа једнога јутра не поче да нам све обј 
, довикивале једна другу, препирале се, свађале.</p> <p>Три Циганке, веселе, бијесне, разуздане 
 чега, — частили су се међусобно, пили, свађали се.{S} По њиховим собама као да је потоцима тек 
 у кога неће него у мене.{S} Макар се и свађали, макар се и љутили један на другога, опет не <p 
сокацима и махалама, играо се с дјецом, свађао, тукао.</p> <p>Матере се нијесам бојао много.{S} 
а.{S} Због <pb n="247" /> тога се често свађао и с мајком и љутио се ако би га позвала када да  
 с мајком разговарао о Хамиду и његовој свађи са Зулфагом, ни помишљао нијесам никако да ће он  
иш, изневјериш, па си хотимично започео свађу.</p> <p>— И оставићу, чим си таки — планух ја жеш 
о хајдуцима.{S} Свак је о њима говорио, свак распитивао за њих.{S} И све некако тихо, прикривен 
и нико од вас нема ни јачи, ни старији; свак треба да слуша што ви рекнете, што народ рекне...{ 
оји јуначки газе и пробијају путе...{S} Свак лаже ко каже да је сретни земан — био...{S} Лаже!. 
у говорило није, колико о хајдуцима.{S} Свак је о њима говорио, свак распитивао за њих.{S} И св 
p>Све је врило, кипило, комешало се.{S} Свак је долазио и свак се веселио, частио тамо.</p> <p> 
ути у кући, нико ријечи проговорити.{S} Свак ко је морао <pb n="245" /> каквим послом да прође  
<p>Мајка, која већ бијаше научена да је свак слијепо слуша и да јој се покорава, никако није мо 
оме, готово једино о томе.{S} И како је свак, — био луд или паметан, — налазио за потребно и да 
и и ћораво трчати за звонарима, него ће свак тражити висине и ићи према њима својим путем, мисл 
род није крив, него је крива судбина, и свак други, и читав свијет је крив...</p> <p>— Хм...{S} 
он зијевајући. — Свачије нек је башка и свак нек научи својим управљати.{S} Без тога нема среће 
пило, комешало се.{S} Свак је долазио и свак се веселио, частио тамо.</p> <p>И само ја, једини  
њих...</p> <p>— Хајкуна!..</p> <p>— Нек свак дође и нек свак слуша — кресну Хајкуна одлучно, па 
Хајкуна!..</p> <p>— Нек свак дође и нек свак слуша — кресну Хајкуна одлучно, па и сама погледа  
оћеш ли почињати?..</p> <p>Причу његову свак је са нестрпљењем очекивао.</p> <p>Чак су и дјеца  
ml:id="SRP19132_C9"> <head>IX</head> <p>Свак је, након смрти бабине, причао и говорио како је о 
 сам у чаршију, међу чаршинлије, причао свакакве приче и лагао; за инат тукао сам Хамида, љубим 
ћеф за пазаривањем, па напунила зембиље свакаквим стварима и почела продавати: које дијете имал 
>Отада се потпуно предадох послу и раду свакаквоме.{S} Ни од чега се стидио нијесам, ни пред чи 
кажу, много да испричају.{S} Зулфага је свакако имао много више да прича и, док је Хасан испред 
 срца...{S} Бољи је од мене па... па је свакако правије да ја иђем а он да остане...</p> <p>— Д 
чешће обилази врата и притврђује их.{S} Сваке вечери, након јације, одлазио би њима, наметао ре 
но на пазар, кога пипају и загледају са сваке стране, рачунајући: хоће ли бити дебело и колико  
 коме.{S} Нарочито према Хатиџи.</p> <p>Сваке вечери, кад сам се враћао кући, дочекујући ме на  
е никад доће неће.{S} Јок!..{S} И сада, сваки дан, по неколико пута као да зачује: и коњски топ 
гнем и сједнем у траву.{S} Сваки жглоб, сваки драм меса болио ме.{S} Било ми је као да ме неко  
о, пажљиво пратећи сваки покрет мајчин, сваки миг. — Што ти је то требао?..</p> <p>— Ја га није 
пат неки и пригушено грцање, јецање.{S} Сваки пут нешто као да би ме зауставило, задржало ту, н 
 и насред чаршије пуцали, шенлучили.{S} Сваки пут када би наљегао погледао би ме испод ока, лук 
ану несноснији него најљући душмани.{S} Сваки дан, након кијамета оног, долазило ми у дућан по  
лаге сам најчешће ишао њему за инат.{S} Сваки дан готово ишао сам тамо и на авлији, на ширини,  
једва се подигнем и сједнем у траву.{S} Сваки жглоб, сваки драм меса болио ме.{S} Било ми је ка 
ти мах хтјели запитати један другога, а сваки се устручавао да то први каже, изговори.</p> <p>Н 
е руком по ваздуху, као да тиме прекида сваки даљи разговор. — Што ја рекнем не пориче се.</p>  
<p>— Нема ти овђе мјеста — одговарао је сваки и не саслушавши ме добро. —— Хајде даље!..</p> <p 
ће стрепити половина шехера.{S} Зато је сваки и затварао врата чим би Хасана издаље угледао, а  
ли су слуге, по наговору њезину, морале сваки пут да одговоре е је нема, да је отишла некуд.{S} 
о их запиткивати о дому, о кући...{S} И сваки пут ме оставише без одговора.{S} Само би ме једни 
самих везирских <pb n="324" /> Сараја и сваки који би приступио осјећао је некако као да се при 
усиљеним кашљањем и подмуклим шапатом и сваки који се налазио у соби као да се није најугодније 
али за разне Хасанове испаде, — које би сваки други отац најжешће казнио, — и поносито, задовољ 
ко погледајући један на другога, готови сваки час да се заспемо грдњама, пријекорима, псовком.. 
ао главног кривца и тиме ми онемогућили сваки рад против њих.</p> <p>И, ни сам не знам како, оп 
естајао.{S} Ја сам, опет, знао да би ми сваки предлог био узалудан, јер Хасан тада, као за инат 
а полугласно, отегнуто, пажљиво пратећи сваки покрет мајчин, сваки миг. — Што ти је то требао?. 
оре...</p> <p>Тиме као да је пресијецао сваки даљи говор.</p> <pb n="360" /> <p>— Тхее...{S} Та 
 читао, — читао је чак и новине редовно сваки дан, и читаве чланке знао препричати љепше, <pb n 
јетету, давао ми пушке од зовине што их сваки дан правио; каткада ме узимао и на леђа и почео п 
уди ахбаби неки, давнашњи знанци.{S} Са сваким од њих побратио бих се, загрлио, пољубио и упуст 
ви људи сродници, ахбаби и да бих се са сваким грлио и љубио, тако ми се пошље сви причињавали  
доше примити, ни кахву ми испећи.{S} На сваких, готово, хиљаду корака издизао се украј друма по 
аљевајући.{S} Ако би прошли поред мене, свако је застајао мало да ме поглади по глави, да помил 
да се и таквим беспослицама забавља.{S} Свако јутро убрао би по киту цвијећа, задјенуо под широ 
е толико годила није колико Зулфаги.{S} Свако јутро пролазио ми он испред дућана, ишао међу ком 
у и старао се да јој што боље угоди.{S} Свако јутро, прије зоре, босоног је ишао на Неретву, до 
и, ни нераднији, ни махнитији нема и да свако зло које нас снађе избија из нас и ни откуда више 
ута написао ми је писмо, приложивши уза свако по неколико гроша џепашлука, а неколико пута слао 
ђе до пара и да протргује.{S} И како је свако, по примјеру Јованову, из свега грла хвалило свој 
кућа им све горе и планине, а коначиште свако мјесто ђе се затеку...</p> <p>Љепота једна!</p> < 
лако, хотимично отежући и наглашавајући свако слово. — Ти шта ћеш?..</p> <p>Она се зачуди.</p>  
ам могао познати да би ми било узалудно свако опирање и затезање.</p> <p>Не проговоривши више р 
 па ручавао негдје осамљен, сакривен од сваког.</p> <p>— Какав је, још ће чију кућу запалити —  
22" /> једни друге, гађају се камењем и сваког часа посрћу, изгубивши често или фес или постулу 
.{S} И, ни сам не знам рашта, али након сваког разговора о њему ја сам био некако веселији.{S}  
S} Макар што сам био навикнут да готово сваког дана у нашој кући гледам свакојаке скупове, и ма 
живе изнесоше главе.{S} Гласови који су сваког дана стизали били су све црњи и што су гласници  
жје што је преостало пренио је тамо.{S} Свакога јутра, рано, прије гранисунца, износио га на пр 
p> <p>— Башка моји, башка њезини, башка свакога сина,</p> <p>— одговори он зијевајући. — Свачиј 
а, повучена жена, која се толико бојала свакога, непрестано пазила на оно »шта ће свијет рећи«, 
 једини ја, морао сам се враћати испред свакога хана, постиђен, покуњен, тужан и само ја нијеса 
уго смо сједили тако, сами, одвојени од свакога.</p> <p>Тек касно, испред поноћи, лагано би се  
ој изгледао и крупњи, и јачи, и већи од свакога.{S} У њему као да је гледала избавитеља неког,  
ебан и одрпан, кроз шибље и сакривен од свакога, грчевито стискајући пушку, извалим се потрбушк 
 чинило ми се као да ће и мене, и њу, и свакога гађати као кумру, те некако и нехотице устукнем 
јама, без јечерме, иде, ломи се, крши и свакога у соби нуди ракијом и слаткишима смијући се и н 
соше и кахве, духана, хљеба и он понуди свакога и сам сједе међу њих.{S} И замоли их да причају 
ога заптије почеше на све стране гонити свакога кога су опазили са зембиљем, па продавао робу и 
опирати, пробијати кроз живот, гурајући свакога с пута, не уступајући никоме и не покоравајући  
ко ибрика кахве наручивао је и чашћавао свакога; Хамида као да је само зато и водио уза се да н 
ри он враћајући се. —</p> <p>Дочекаћемо свакога ко наљегне, престрашићемо...</p> <p>— Хм...</p> 
 из највећега ропства у потпуну слободу свакога залуди помало; одузме му памет.{S} Па и њој.{S} 
се, раздражен њезиним смијехом. — Убићу свакога!..</p> <p>— Хахахаха!..{S} Зар сам ти толико др 
 готово сваког дана у нашој кући гледам свакојаке скупове, и мале и велике, ипак сам се изненад 
учити га, кињити, пркосити му свуда, на сваком кораку.{S} И ништа ми није било милије, него кад 
а коме...{S} Крв људска пјени се сад на сваком камену, мјесто росе разлијева се по трави...{S}  
ва држао у руци, и редовно застајући на сваком десетом кораку.</p> <p>Напошљетку, кад ми већ до 
дуци већ и по чаршији ходају и свете се сваком ко гласније о њима ружну ријеч проговори, ко их  
е хтио с њим, ни поздрављати се.{S} При сваком сусрету окретао је главу у страну отпљувао и отр 
играти, трзати се некако, грчити, и при сваком њиховом трзају као да ме неко боцкао безбројним  
у, инате, гонећи претоварене коње и при сваком десетом кораку натежући чутуре и наздрављајући ј 
аборави ни жене, ни дјецу, ни чобанице; свакоме пошаље понешто: или фес, или округу, или зубун, 
уживали, частили.</p> <p>— Нудите!..{S} Свакоме нудите!.. — довикивала им мајка, која је, огрну 
 округу, или зубун, ђердан, тозлуке.{S} Свакоме шаље и поздрав или савјет какав.{S} И, пошто га 
знакажена глава клима се, наклања према свакоме!..</p> <p>Негдје у даљини мукло заклепета звоно 
 — додаде тише. —</p> <p>Не покорава се свакоме, мисли својом главом...{S} А то ваља...</p> <p> 
ан. — А рахметли бег одужио се и мени и свакоме својим јунаштвом и срцем својим...</p> <p>Па св 
е сви причињавали лупежи и разбојници и свакоме бих плазио језик, ругао се, псовао.</p> <p>Што  
у.{S} Поче тући немилосно, крвнички, по свакоме.{S} Наста вриска, помагњава, кукњава, наста ком 
поносито, након дуже почивке. — За инат свакоме оздравио сам.</p> <p>Па, једнако шантуцајући и  
 лицу вриштећи и подцикујући, штипао је сваку за образе и љубио по неколико пута.</p> <p>И као  
а и одјекује.</p> <p>Сулага нам долазио сваку вече.{S} Рано, одмах по вечери, зазвечала би алка 
авлији...{S} За инат!“...</p> <p>И тако сваку вече.{S} Час му криво било што трчи, пјева по авл 
т боље смислити.</p> <p>Мајки као да се свали камен са срца.{S} Одмах се разведри.</p> <p>— А п 
 <pb n="231" /> <p>А тада као да и мени свану пред очима.{S} Познадох да се догодило нешто стра 
уку. — Нипошто!..</p> <p>Мени сад истом свану пред очима: зашто је збуњена, зашто усплахирена т 
све разговарали!..{S} Знам само да је у свануће, кад сам се дигао из душека и хтио се умивати,  
ad>IV</head> <p>Једнога јутра, управо у свануће, пробудила ме необична хука и граја у авлији на 
одлучио сам да се одмах вјенчамо.{S} Ни сватова нијесам сазивао, ни шенлучио, ни теферичио.{S}  
а окићени, оружани, обучени као да су у сватове пошли, са пуним чутурама, које им, објешене о к 
ћи један другoгa, говорили и бенетали о свачему, бабо је сједио у врху, на својој шилти, и, пуш 
ио у страну.{S} Питао ме и распитивао о свачему.{S} Питао и за мајку, за здравље јој, за слуге  
ина,</p> <p>— одговори он зијевајући. — Свачије нек је башка и свак нек научи својим управљати. 
оћи нијесмо, по обичају, застајали пред свачијим вратима, нити онако тражили дјевојке, макар шт 
био је грлат као пудар, — застајао пред свачијим вратима и звао укућане да купе, да пазаре.{S}  
 каквих имамо пријатеља, па... па ће му свашта набацати у главу...{S} А дијете добро, честито.. 
отрошили, упропастили ви сами и...и још свашта говори.</p> <p>— Их!..</p> <p>— А какве су наше  
м, како сам.</p> <p>Читав низ оптужаба, све тежу за тежом, набацивао сам на њега, измишљао их,  
ћошку једном, међу јастуцима, и ћутала, све су жене галамиле, викале, неке се и смијале.{S} Чиб 
ве сам више и више наваљивао оптужбама, све их више тражио, товарио...</p> <p>Напошљетку, кад м 
 се, улагивали, постајала је све жешћа, све осорнија.{S} Чак и на ме поче друкчије гледати.{S}  
И што је грижа савјести постајала јача, све сам више и више наваљивао оптужбама, све их више тр 
и. — Казуј!..{S} Причај!..{S} Све, све, све!..</p> <p>Она поче грицкати нокте, мучити се.</p> < 
ађевине онолико утрошио...{S} Све, све, све му лаж била!...</p> <p>Ја је погледах и слегох раме 
говори. — Казуј!..{S} Причај!..{S} Све, све, све!..</p> <p>Она поче грицкати нокте, мучити се.< 
 у грађевине онолико утрошио...{S} Све, све, све му лаж била!...</p> <p>Ја је погледах и слегох 
иде са свима обзирима, заборави на све, све погази, одби, одбаци.{S} Кад је већ видјела да јој  
 чинило ми се да се све око мене смије, све звони, пјева и одјекује.</p> <p>Сулага нам долазио  
 и...</p> <p>Све поче дрхтати око мене, све поигравати...{S} По друму, око нога ми, као да се и 
стотинама маријаша, па се све то тресе, све трепери, дрхти, отскакује...{S} Маријаши као да поч 
 се све рјеђе и рјеђе купити око баште, све их мање и мање долазило.{S} У оно доба кад су се об 
, објесе, утуку, нека муче колико хоће, све сам то сама зарадила...{S} И... ево... ја и хоћу ос 
се понови још неколико пута и све јаче, све јаче...{S} У неко доба причини нам се као да долази 
креше!..{S} Аге, трговци, бегови, хоџе, све кука и помаже, кука са фукаром заједно, а узгред јо 
аспитивао о хајдуцима, био је све луђи, све чуднији.</p> <p>Није хтио више ни спавати у кући, у 
, што сам којим даном постајао старији, све сам више зазирао од Зулфаге и све ми се чинило да о 
као да је било у чудној грозници некој, све се комешало, врело.{S} Све се и прибијало једно уз  
вала ми, причала, забављала се са мном, све док не би Шерифа ханума, мати јој, изашла из собе и 
а одушевљењем.</p> <p>— Помисли, болан, све од њих стрепи! — говорио је, сијевајући очима и рум 
дио Хамида у ногу...{S} Он му све знао, све лоповлуке, па га хтио макнути са свијета...{S} И да 
е још...{S} Чујем да ти је све уграбио, све отео...{S} Говори: како сте све потрошили, упропаст 
Готово све што ми је под руку долазило, све сам узимао.{S} Само стојим, узимам и одбацујем у ст 
ог и поштеног оца остало све запетљано, све у нереду?..{S} Колико сте саме готовине потрошили,  
је помогло.{S} Зулфага је, као за инат, све послове свршавао много раније него је она мислила и 
ан!..</p> <p>Зулфага ће ти, на срамоту, све повратити...</p> <p>У мени, изненада, као да поче к 
а гледа одојче своје.</p> <p>Није шала: све сам то сам стекао, сам зарадио!..</p> <p>Сам!..</p> 
н да говори. — Казуј!..{S} Причај!..{S} Све, све, све!..</p> <p>Она поче грицкати нокте, мучити 
 колико си драг?..</p> <p>— Треба...{S} Све ми треба... — узвикнух весела у жељи да непрестано  
 један!</p> <p>— Твоје ништа нема...{S} Све сте упропастили — отегну он љутито, а шија му се из 
ве што је он говорио потврдила је...{S} Све!..</p> <p>Поред Хамида она је била други <hi>свједо 
 рамена, мишице, бедре, цјеванице...{S} Све здраво...{S} И зарадовах се у том часу и протежући  
о, ни у грађевине онолико утрошио...{S} Све, све, све му лаж била!...</p> <p>Ја је погледах и с 
— трава је велика, шипражје густо...{S} Све као да је удешено за засједе...</p> <p>Ја легнух по 
лава, и червиша, и долме, и јапрака.{S} Све ми то остављали на дућан и одлазили мирно, не говор 
се, заграјаше и склепташе се око ње.{S} Све се помете, изгуби, узбуни.{S} Писка и помагњава поч 
 се чинило, и међеда могао умлатити.{S} Све спустише пред нас.</p> <p>Нећу слагати ако рекнем д 
зници некој, све се комешало, врело.{S} Све се и прибијало једно уз друго, приљубљивало се, ток 
тима, оружане кахвеџије пекле кахву.{S} Све као да је било у чудној грозници некој, све се коме 
им ефендија тише, као успављујући ме. — Све нам је казао...</p> <p>— Лупеж!..</p> <p>Нешто као  
орио је, сијевајући очима и руменећи. — Све дршће пред њима...{S} И нико им ништа не смије...{S 
во, тужно, ругајући се и пренемажући. — Све?..</p> <p>Она ме испод ока погледа, узвије носом и  
убила је главу — одговори момак тихо. — Све клону, ослаби...{S} Неки почеше бјежати бацајући ор 
е, — окосих се ја и пођох према њему. — Све си отео...</p> <pb n="339" /> <p>Зулфага се сакри з 
сретан — отсијече он мекше и уздахну. — Све нам наопако иђе.</p> <p>— А ми да се вратимо, — пре 
ити чим се повратио и изишао пред њу. — Све си оставио, да ме намучиш, душманине, као да не зна 
.</p> <p>— Није он ништа лагао — рече — све је истину говорио...{S} Је ли он крив што су Хамида 
рдио...</p> <p>— Опет Хамид!..</p> <p>— Све’дно...{S} Ми му вјерујемо...{S} Он је Зулфагу одавн 
е смјешкајући.</p> <p>— Она?..</p> <p>— Све што је он говорио потврдила је...{S} Све!..</p> <p> 
тах жешће.</p> <p>— Потрошила.</p> <p>— Све?</p> <p>— Све...</p> <p>Ја заборавих на се, планух. 
 <p>— Потрошила.</p> <p>— Све?</p> <p>— Све...</p> <p>Ја заборавих на се, планух.</p> <p>— Лаже 
 — отсијече оштро, играјући се кесом —— све што сам дужна...{S} Колико?..</p> <p>— Тебе нијесам 
иљубљивало се, токорсе да се осоколи, а све стрепило, плашило се.</p> <p>За неколико дана Хасан 
?{S} Шта си учинио? — запита шапћући, а све ме јаче стиска за руку и трза њоме. — Како си могао 
се тек досјетио да се она у новије доба све више и више гиздала и китила, — сједила на авлији,  
рстивши руке а оборивши очи, дворила га све дотле, док би испио кахву и почео тражити хаљине и  
ше причам о Зулфаги.{S} Интересовало га све шта он ради и како говори и како рачуна...{S} И, до 
p>— А ја сам мислио да су све твоји, да све ти тргаш...</p> <p>— Башка моји, башка њезини, башк 
.{S} И замоли их да причају о свему, да све кажу.</p> <pb n="232" /> <p>Узбуђен човјек, под прв 
, препричаћу сада и ја, старајући се да све изнесем и оцртам отприлике онако како сам од њега ч 
 наопако <pb n="349" /> да преврне и да све муштерије поквари.{S} Муштеријама су, опет, казивал 
 мене толико мазили, познао сам и то да све што се десило није се могло десити никоме другоме,  
 хоџа затресе главом, стидећи се зар да све договори.</p> <p>— Па то и Осман Салих-агин ради —  
о.</p> <p>И одмах ми предложи да засада све оставим на миру и да ништа не предузимам до бољих,  
нђа....</p> <p>Наравно да је Зулфага за све ово сазнао кроз непун сахат и плачући и пренемажући 
 и као да се хтјела осветити на мени за све што је патила.{S} Старала се да ме заузда, стегне,  
SRP19132_C36"> <head>XXXVI</head> <p>За све вријеме, испочетка, док се Хасан лијечио и док је и 
ла се, љутила, плакала, нудећи ме да ја све узмем у своје руке, молећи, преклињући.{S} Узалуд!. 
агријан, прорицао сам да ће наша војска све покорити, уништити, попалити и још чвршће утврдити  
} Млаз топле црвене крви шикну, попрска све унаоколо и пјенушећи поче се пушити на трави, а зла 
д себе био је јачи од свега и испочетка све друго савлађивао.{S} Али што сам дуже ишао и стида  
Граја, хајка и галама није се стишавала све док се није бабо појавио.</p> <p>А чим он изађе из  
ог, добротвора, у њему, готово, гледала све...</p> <p>И нареди да сви укућани пазе на њега, да  
тајала, ходала по соби и чупала, кидала све што јој се у руци налазило.</p> <p>И као да се плаш 
 ките, која му се са врха феса спуштала све до плећа и лагано га куцкала по њима.</p> <p>Ријетк 
рзо напредовати.</p> <p>Зарада је расла све више и више и у неко доба толико смо се били осилил 
 са најозбиљнијом поруком: нека оставља све послове и нека дође, врати се што прије.</p> <p>— О 
ад главе и ломећи прсте, а танка кошуља све се више затеже, припија уз тијело и димије на куков 
ити иште новаца нити што спомиње о њима све дотле док се бабо сам не досјети и не исплати му.</ 
 трзају, а дивља, силна, страсна пјесма све то јаче одлијеже авлијом, опијајући, дражећи, распа 
а с њиме, и моје ненадне женидбе.{S} На све био заборавио као да ништа ни било није, као што чо 
џа, ето, нехотице ми напомену, указа на све.</p> <p>Али, за чудо, мјесто да се забринем, наљути 
ка, безобзирна преступница, којој се на све стране прича о гријеху, а ипак се прави невјешта и  
ане.</p> <p>Ради тога заптије почеше на све стране гонити свакога кога су опазили са зембиљем,  
 прекиде са свима обзирима, заборави на све, све погази, одби, одбаци.{S} Кад је већ видјела да 
се огрну фереџом и поче се обазирати на све стране.</p> <p>— Зулфага ће ти се осветити, — проша 
и човјек који би био у стању ударити на све усташе и покорити их, поломити, уништити за неколик 
.{S} Комшије су, пажљиво се осврћући на све стране и често застајкујући, прелазиле један у друг 
и стадох на чистину.</p> <p>Погледам на све стране.{S} Нигдје никога.</p> <p>— Хвала Богу! — уз 
, запе ми ријеч у грлу.{S} Заборавих на све.</p> <p>— Шта је то? — викну опазивши ме, па остави 
додао како се боји... боји...</p> <p>На све то мајка није одговарала.{S} Само га је пажљиво слу 
оке је књиге, —— рекоше — проучио и зна све јазије и законе у прсте, па би хтјели да им то и дј 
арио, изнемог’о, па ти жао умријети, па све мислиш да ћеш се поново родити...</p> <p>— Мучи!..{ 
м јунаштвом и срцем својим...</p> <p>Па све јаче стискајући свој штап сувом косматом руком, кој 
ово, циликтање, као да потпуно растјера све мутне мисли и све дертове.{S} Разбацивши их по длан 
загрцам.{S} Спустивши јој главу на прса све је јаче почех притезати себи, привијати.</p> <p>— Ш 
екиде ме и лукаво намигну. — Овога пута све је било добро...{S} Дај Боже, да буде други пут и б 
, а он опет није хтио запиткивати ништа све док се не утишам мало, док се не приберем.</p> <pb  
ри увријеђен и попријети чибуком. — Бог све зна а ми јок!..{S} Ко зна да и ја, можебити, нијеса 
ћа кад потоне у мрак, у помрчину, и кад све поспе онда настану праве муке за њу...{S} Чини јој  
?..</p> <p>— Па се Хамид распалио и сад све почео причати</p> <p>— настави мајка живље, окренув 
 или некоме од мојих.</p> <p>Зато поред све њихове љубазности поче ме обузимати нека чудна сјет 
 појавио.</p> <p>А чим он изађе из собе све замукну, смири се, застаде.{S} Видећи га онако силн 
хе... сврби... — проциједи он кроз зубе све се више мргодећи. — Не тражи куршума!..{S} Извађен  
..</p> <p>— Он!..</p> <p>— Нама је овђе све испричао поштено и све смо му потврдили — настави И 
вјек, под првим утисцима, никад не може све јасно и лијепо испричати...{S} Ни момци то нијесу м 
и јадикујући.{S} Претварао се као да је све ствари потпуно уредио и као да је све одлучно пошло 
е све ствари потпуно уредио и као да је све одлучно пошло на боље.{S} Изгледао је некако и задо 
клањали јој се, улагивали, постајала је све жешћа, све осорнија.{S} Чак и на ме поче друкчије г 
а није се могло јасно разабрати: шта је све било и како је било.{S} Сазнали смо само толико, да 
павати оштрицу.</p> <p>— На знам шта је све било између вас, — рече полугласно — али он је и бл 
ње, кад се мало одомаћио у кући, кад је све упознао, остао је такав.{S} Са слугама и слушкињама 
 право стање наше, изненадила се кад је све то чула, уплашила се.{S} Жена, која је вазда живјел 
зе.{S} Што сам више плакао бивало ми је све лакше и са сузама као да су се на мајчина њедра сли 
. — Имаћете је још...{S} Чујем да ти је све уграбио, све отео...{S} Говори: како сте све потрош 
е преотму, премаме, уграбе, надјачао је све остале разлоге.{S} Макар што ми још није било до же 
што више распитивао о хајдуцима, био је све луђи, све чуднији.</p> <p>Није хтио више ни спавати 
а своју кућу и своје послове.{S} Ако је све посвршавао, ишао је у челињак и тамо се забављао.{S 
 другог, свога рада...</p> <p>— И то је све? — запитам болећиво, тужно, ругајући се и пренемажу 
додијавати — рече полушапатом, пошто је све покупио и упрти на се. —</p> <p>Збогом!..</p> <p>Чи 
оравија...{S} Њезина тиранија надмашује све друге...</p> <p>А имаш ли дружине? — запита Сулага  
као да су се на мајчина њедра слијевале све муке и сви болови што сам их имао.</p> <p>— Шта?..{ 
мисао о зецу и његову злоношењу поче ме све више мучити.{S} И најпаметнији човјек у неким часов 
и, за чудо, неки необичан страх поче ме све више и више обузимати, освајати ме.{S} Страх од шум 
отово безумним погледом унаоколо, почне све око себе кидати, чупати, разбијати.{S} Кида и кошуљ 
ем да на свијету ништа ново нема, да се све старо повраћа у новом руху и, бива, у новом облику. 
, одјекивао у њој и, чинило ми се да се све око мене смије, све звони, пјева и одјекује.</p> <p 
а, као да је и сама горјела и као да се све више ширила по јаким, косматим прсима његовим...{S} 
х се разасуло стотинама маријаша, па се све то тресе, све трепери, дрхти, отскакује...{S} Мариј 
емного и што год сам боље радио, оне се све више и више расипале.{S} Уколико човјек више вријед 
угих.</p> <p>И јарани мајкини почеше се све рјеђе и рјеђе купити око баште, све их мање и мање  
 испрекидано, примичући се, нагињући се све више.</p> <p>— Хајнију зовни! — узвикне мајка жешће 
бербернице и тамо остајао, задржавао се све до пред вече.</p> <p>У чаршији га сви лијепо примал 
е дућану, одомаћи се потпуно.{S} Донесе све ствари што их имао, — а није их ни имао много, —— и 
грабио, све отео...{S} Говори: како сте све потрошили, упропастили ви сами и...и још свашта гов 
 купимо бимбашиници једне папуче, па ће све добро бити.{S} Тако и старији раде, па што не би и  
 ухо, чупка за косу а звоно оно клепеће све јаче, одјекује кроз читаву планину, те ми се покатк 
иње, једну по једну, и одбијати од куће све зване и незване гошће.{S} Тада је приступала и мени 
г чега другога, почеше се око наше куће све то чешће окупљати и момци и удовци из читава шехера 
руке биле обледениле, — болови освојише све јачи и јачи и силна дрхтавица, као у грозници, овла 
ки и, не вриснувши нити подвикнувши, из све снаге поче чибуком ударати, млатити по момчету оном 
ио очима и, сав обливен знојем, дува из све снаге.{S} Остали одмах иза њега, ухватили се под ру 
а и, — премећући се с ноге на ногу и из све снаге дувајући у прозебле руке да их загријемо, — с 
 махнит?..</p> <p>Шта је?..</p> <p>И из све снаге баци према мени нож који, фијучући, пролети м 
о муштерије, диже се, у нека доба, кроз све махале једне голема граја, каква се одавно чула ни  
а нешто, <pb n="328" /> одјекну ми кроз све прси и као да застаде, скамени се у гркљану.{S} Зат 
ко кућа кметова, и десетак винограда, и све дао.{S} Хтјела не хтјела, она је морала о свему бри 
 а опет ми дошло да се смијем, — и... и све као да нијесам вјеровао да је то баш он, Хасан, пре 
је се блистале и засјењивале очи и... и све ми се чинило као да и они трче, као да бјеже, измич 
оведе нас пред бимбашу, на суђење.{S} И све олако прође.</p> <p>Повалише нас, једнога за другим 
играла се клиса, лопте, сакриваче.{S} И све је некако више сличило весељу каквом нето оплакивањ 
а говорио, свак распитивао за њих.{S} И све некако тихо, прикривено, са страхом неким, као да х 
ћом препуном пијеска, те ми сва ребра и све кости поломио.{S} И ништа не бих волио тада, него о 
Клепетање се понови још неколико пута и све јаче, све јаче...{S} У неко доба причини нам се као 
их у чело.</p> <p>— Онда припреми све и све уреди — рекох полазећи. — Ја ћу казати Хамиду да га 
рији, све сам више зазирао од Зулфаге и све ми се чинило да он у читавој кући никога толико не  
ше опорављао и оздрављао, постајао је и све несношљивији, насртљивији, раздражљивији.{S} Чинило 
p>Па јој спусти на кољено све тефтере и све хартије и, измичући се на леђа, крену из собе.</p>  
..</p> <p>Све на свијету гине и умире и све се поново рађа...</p> <p>Бог тако наредио...</p> <p 
 — Усташи, кажу, дочекали наше у Дузи и све поубијали...</p> <p>— Опет!.. .</p> <p>— Не слути н 
љутили, хоџа је постајао све ваљанији и све брже и јаче ударао мотиком.{S} На псовке и примједб 
о да потпуно растјера све мутне мисли и све дертове.{S} Разбацивши их по длану, поредавши гроше 
ори брзо, испрекидано, стискајући очи и све више приљубљујући се уза ме. — Ономадне... кад сам  
 је узбуђено, чупкајући ресе на бошчи и све јаче лупкајући папучама. — Како ли би се смијале, п 
ну бјешње, гледајући како се превијам и све се силније и силније тресем. — Јеси ли махнит?..</p 
гано се бранећи, само је отезао шијом и све се чудније смјешкао гледајући је.{S} Тако, — причај 
ала, скакутала, натуривши фес на чело и све се више играјући својим чибуком. </p> </div> <div t 
p>— Нама је овђе све испричао поштено и све смо му потврдили — настави Ибрахим ефендија тише, к 
вали жито, брашно, пиринач, меку робу и све новце, што сам им дао, поново ми враћали.</p> <p>Иш 
о томе се причало по читаву комшилуку и све, дјеца, колико их било, почела ме пецкати и дражити 
/p> <p>— А прогутале нам сву готовину и све кметове!..</p> <p>Ибрахим ефендија слегну раменима. 
..{S} Хамид ту, а мене зове...</p> <p>И све говори некако жалостиво.{S} Каже: „Додијао сам вам, 
она?..</p> <p>Шта је хтјела?..</p> <p>И све више љутећи се, бјеснећи управо, наумих да се врати 
по три наранче.{S} Чим би сјео почео би све истресати и сасипати ми у крило.{S} Новаца ми није  
 не може забранити, хтјела је и да ради све што год јој на ум пане.{S} И хтјела да се покаже ка 
ам Сулага.{S} Хтио, зар, да види: је ли све намирено, уређено, има ли у кући свега...</p> <p>Ал 
римичући се друму обојица смо постајали све немирнији.{S} Знали смо да нам нема још дуго пјешач 
> <p>Па ипак хоџа се окрену мени, да ми све то, макар и укратко, протумачи:</p> <p>— Ето, то ми 
 се забринем, наљутим, планем, поста ми све смијешно, необично смијешно.</p> <p>Дође ми да јој  
ти се што прије.</p> <p>— Оставио си ми све послове неуређене, а толико си остао на селу — поче 
 миндерлук поред њега. —</p> <p>Отео ми све моје...</p> <p>— Вараш се ти, слатки, да те превари 
 пољубих у чело.</p> <p>— Онда припреми све и све уреди — рекох полазећи. — Ја ћу казати Хамиду 
агано се повлачи по јакој бијелој бедри све до кољена.</p> <p>Опазивши бедевију, мајка, која је 
ијешам у твоје ствари...{S} Ти... ти си све наређивала...{S} Нареди и сад.</p> <p>— Говори!...< 
вала <pb n="268" /> широке космате прси све до појаса, рашчешља је и некако мукло, отегнуто зап 
 и бацих га у страну.</p> <p>— Ти... ти све знаш — рекох још пакосније, жешће, изазивачки. — Зн 
ида себи, изведи га пред суд и он ће ти све потврдити — откреса она опоро, пакосно, осветнички. 
... а мени се не спава... причао бих ти све од почетка, готово половицу свога живота...</p> <p> 
о поплашено, блесасто, поче нас гледати све троје. — Шта ћете са мном?..</p> <p>Хајкуна отпочин 
 изостајаху покаткад, почеше се јављати све рјеђе и рјеђе.{S} Остадоше још само неколико комшин 
а, необична дрхтавица поче ме обузимати све више, мрави као да ми почеше милити уз леђа и, на с 
ат, — чинило ми се, — могао бих учинити све што никад и никоме за љубав учинио не бих.{S} Њему  
? — запита отегнуто, чистећи и стружући све живље.</p> <p>— Ко?..</p> <p>— Зулфага и Хамид.</p> 
хљеба и сира и пршута и, премјеравајући све да длану, дијелила нам, давала.</p> <p>Хајкуна је,  
е гледала за њим мрштећи се и постајући све немирнија.{S} Неколико пута чинило ми се као да ће  
 да примим мираз, Сулага предаде Хатиџи све што јој мислио дати.{S} Одвојио и нешто готовине, и 
је овог — запита мајка брзо и, збацивши све оно да кољена, устаде и пође за њим. — Шта ће ово?< 
мао, — не можеш му одољети.{S} И покрај све муке своје, ја праснух у смијех, у силан, гласан см 
мичући се са чудном, лудом жељом да јој све те мерџане проспем, да их изгазим, смрвим и сатрем. 
аредио, те сте почели пропадати, те вам све иђе наопако, томе... томе, опет, ви нијесте криви,  
а сам хоџа једнога јутра не поче да нам све објашњава захтијевајући и од нас да боље чувамо кућ 
>Што сам више осјећао глад постајао сам све бјешњи, љући, раздраженији.{S} У неко доба готово н 
о сам препуштен самоме себи и радио сам све шта сам хтио и како сам хтио.{S} Осим што сам као о 
е вратим и да јој одмах скрешем, очитам све.{S} Макар био и први дан, дође ми да се свадим, пои 
м руку изнад главе, да викнем и сазовем све комшије и пријатеље и да покажем своју зараду, похв 
ватим у коштац и да гушим, давим, бијем све око себе...</p> <p>Тек пошто су ме ноге почеле боље 
 се за кућу, не зна за кућиште; кућа им све горе и планине, а коначиште свако мјесто ђе се зате 
на шљемену, и као да је обухватао собом све пространство оно, сву „џамију Божју“...</p> <p>И од 
о украј ватре чији се гребенасти пламен све више и више извијао и поигравао освјетљујући пуна,  
и; што је више ишао, као да је постајао све то лакши, бржи и окретнији.{S} На ме се готово ни о 
то се они више љутили, хоџа је постајао све ваљанији и све брже и јаче ударао мотиком.{S} На пс 
а тамо начинио шанац и камењем рашћерао све махаљане...</p> <p>— Па кад ме неће да слушају — уп 
 сметени, непоуздани, пажљиво је слушао све и гладећи браду и ушмркујући размишљао о њима.{S} П 
е, јоргане, огледала, сахане.{S} Готово све што ми је под руку долазило, све сам узимао.{S} Сам 
је на авлију, с пушком у руци, обилазио све буџаке, привиривао свуда.</p> <p>И ми сви мишљасмо  
 више зидао, новаца је код мајке бивало све мање и мање.{S} Напошљетку се и задњи ћемер испразн 
ујући зубе. — Тако је... ето... пропало све...</p> <p>Ја узнемирено почех шетати по соби, лупат 
 иза твога доброг и поштеног оца остало све запетљано, све у нереду?..{S} Колико сте саме готов 
Али што сам дуже ишао и стида је почело све више и више нестајати, губио се.{S} Презирање и сур 
<p>Казивали су и како је нишанџија мимо све нишанџије на свијету, како може да убије тицу у лет 
 се нијесмо играли и вјежбали, онда смо све троје ишли у „ашиковање“.{S} Хајкуна више није ни с 
— Ето...</p> <p>Па јој спусти на кољено све тефтере и све хартије и, измичући се на леђа, крену 
и тада обично подругивале му се потајно све чаршинлије, тврдећи узгред како код куће мора и пел 
 чији се потмуо шум разлијевао кроз ноћ све јаче и јаче те се чинило као да негдје у даљини хуј 
х се мало, распалих се.{S} Хвалећи робу све више и више почех и шале просипати и пецкати их...< 
оче се климати.</p> <p>— Хаљине ми кажу све...{S} Куку!..</p> <p>Па ме узе испод пазуха, повуче 
>И нико не смије да рекне истину, да му све каже, откреше!..{S} Аге, трговци, бегови, хоџе, све 
>Кад сам, пред вече, пошао Сулаги да му све опричам, мајка, узбуђена и поплашена, истрче иза ка 
уту момка, Хамида, оробили га, узели му све новце што их наплатио за земље некакве...</p> <p>—  
у, па погодио Хамида у ногу...{S} Он му све знао, све лоповлуке, па га хтио макнути са свијета. 
том једним лежао и пландовао, док су му све комшије унаоколо радиле и уређивале земљу за садњу  
ах могао и <pb n="266" /> познати да су све говорили само о мени, да се управо о мојој кожи и р 
доста...</p> <p>— А ја сам мислио да су све твоји, да све ти тргаш...</p> <p>— Башка моји, башк 
о зна колико су се разговарали и шта су све разговарали!..{S} Знам само да је у свануће, кад са 
ло од осталих слуга и слушкиња, који су све гледали и наслађивали се псовком Османовом, стид га 
ови који су сваког дана стизали били су све црњи и што су гласници били новији биле су им и виј 
ас подигоше галаму и задречаше, како су све слабе, напукле, како су украдене чак.{S} Неко се од 
де.{S} Оставили <pb n="213" /> би одмах све, покуњили се, стишали, и с рукама на појасу и оборе 
ио само због <pb n="216" /> тога: да их све доведе у забуну, да их утуче и тако им опет покаже, 
је дијете имало нешто новаца уложило их све у робу, а неко је, богме, грабило и ствари из куће  
 међу кољенима, као ругајући се искезих све зубе према њему.</p> <p>— А шта је од тих новаца, ш 
у, устима, свуда.{S} Брже боље испљунух све, избацих.</p> <pb n="327" /> <p>Испљунувши, опет ка 
 продам?</p> <p>— Заповиједам да продаш све кметове што краду, макар их било педесет...</p> <p> 
 о тле. — Шта ћу ја?..</p> <p>— Ти знаш све — упорно дочека Зулфага и развуче лице на смијех. — 
џијо један!..</p> <p>— Ђаволе!..</p> <p>Све срџба и сва љутња као да намах минуше.{S} Дође ми д 
спод нога и закрчивала путеве...</p> <p>Све је врило, кипило, комешало се.{S} Свак је долазио и 
S} И коракнух неколико пута и...</p> <p>Све поче дрхтати око мене, све поигравати...{S} По друм 
 и запали. — Рашта да се жали?..</p> <p>Све на свијету гине и умире и све се поново рађа...</p> 
и донесе млијека, сира, кајмака.</p> <p>Све остави преда ме на ћилим, сједе ми уз кољено и, неп 
куна.{S} И одмах би се заиграли.</p> <p>Све троје живо прихватимо за пушке и ножеве и почнемо,  
ујући што ће ми још поклонити. —</p> <p>Све хоћу.</p> <p>А бабо, отпустивши дим, превуче руком  
 нам накупује за кућу и ствари, хаљина, свега, па нити иште новаца нити што спомиње о њима све  
 живјела у малу и богатству, научена да свега има колико хоће и више него колико хоће, задрхтал 
и разносиле робу, дозивала их, куповала свега и што јој требало и што није требало, и увијек ра 
совком Османовом, стид га и од мене, од свега свијета.{S} Зато оде пред мајку, испружи шију, по 
ју кућу и сам његовати, јача је била од свега другог и у први мах на друго нијесам ни помишљао. 
ди тако одбијају од себе био је јачи од свега и испочетка све друго савлађивао.{S} Али што сам  
ао главу, па ме само гледа, премјера ме свега и трљајући руке шапуће нешто, непрестано шапуће.< 
како је свако, по примјеру Јованову, из свега грла хвалило своју робу и дозивало муштерије, диж 
едајући небо, ведрину ону, запјевала из свега гласа...{S} А он одмах почео викати... „Драго ти“ 
а, почнем и сам јаукати и запомагати из свега гласа...</p> <p>Пред вече почеше пристизати и пон 
јеш ли?..{S} Људи су оно! — узвикнем из свега гласа и, одгурнувши Хасана с пута, живо поскочим  
 Шта вам је, ако Бога знате? — викну из свега гласа, готово наричући. — Ни поздравили се нијест 
преко прага, стаде на авлију и викну из свега грла:</p> <p>— Помагајте!..{S} Помагајте!..{S} По 
ући за њима, почех грдити, ружити их из свега, гласа.{S} Почех и на мегдан зазивати и подвикива 
га ме и опет малаксалост поче обузимати свега и ноге ми опет почеше поклецавати.{S} Два-три пут 
ли све намирено, уређено, има ли у кући свега...</p> <p>Али није био ни онако насмијан ни ведар 
 ако треба, да пролијем за те...{S} Ево свега...</p> <p>Чак и кад бих изишао из собе и кренуо,  
ашто усплахирена тако.{S} Сад се сјетих свега!</p> <p>И Хасановог првог доласка, и њезиних саст 
ахим ефендија слегну раменима.</p> <p>— Сведно, нијесу се могле довршити — отсијече.</p> <p>— А 
 пристајали за њим, те нареди да сељака свежу и да му отцијепе двадесет и пет штапа по табанима 
неко поче псовати.</p> <p>Савладаше га, свезаше.</p> <p>— Шибајте!</p> <p>— Њега?</p> <p>— Шиба 
ј кући, ено ти моје...</p> <p>— Мени је свеједно гдје хоћете...{S} Само дајте да се једе...{S}  
е, питао их о кући, о дјеци, о стоци, о свему.{S} За те људе са испуцаним, жуљавим рукама и мрк 
о.{S} Хтјела не хтјела, она је морала о свему бригу водити, сама управљати читавим својим имуће 
јући мале, ружичасте нокте, питала ме о свему, шалила се.</p> <p>Није у нас било ни стискања ру 
 отпочети са пазаривањем и бринути се о свему, а добит да дијелимо на пола, као што то и други  
чају и опет почео питати, распитивати о свему.</p> <p>Питао о новим пословима и грађевинама наш 
ла и давала новаца, само да не причам о свему ономе што сам гледао и слушао и да њему ништа о т 
зио у чаршију и непрестано распитивао о свему.{S} Одлазио је рано, готово у зору, и враћао се т 
га обиђу, виде, да питају и распитају о свему.{S} Ко није могао тамо приступити, тражио је и пи 
е међу њих.{S} И замоли их да причају о свему, да све кажу.</p> <pb n="232" /> <p>Узбуђен човје 
ом, као да ме узастопце прати.</p> <p>О свему томе нијесам смио ништа ни споменути Хасану.{S} З 
. ни сам не знам како бих назвао.{S} По свему се могло познати да је то мучи, силовито мучи, ки 
очи и искежене бијеле зубе.</p> <p>И по свему сам могао познати да је и он ортак, сарадник Зулф 
ијете!..{S} Таки ће ваљати!.“</p> <p>По свему се, дакле, могло познати да је управо он сам подг 
<p>Брзо га ударих по кољену и викнух из света гласа:</p> <p>— На моју душу, опет пошао у хајдук 
</p> <pb n="336" /> <p>— Зар ја, покрај света свога имућа и добра, макар ми га Зулфага и не дао 
ао да хајдуци већ и по чаршији ходају и свете се сваком ко гласније о њима ружну ријеч проговор 
 Храна мајчина црну ти мајку подгриза и свети јој се...{S} И мајка ти сад у очи не смије поглед 
ме тад душманке гледале и како ли би се светиле!.. — говорила је узбуђено, чупкајући ресе на бо 
ше.{S} Чинило ми се као да се тога часа светим свима људима, читаву свијету, чак и добротвору о 
, наслађивао садашњим мукама Хатиџиним, светио јој се, и мјесто да олакшам, још сам је више муч 
text> <front> <div type="titlepage"> <p>СВЕТОЗАР ЋОРОВИЋ</p> <p>ДЈЕЛА</p> <p>ДРУГА КЊИГА</p> <p 
ишао сам.{S} Сви су путовали у групама, сви се удруживали.{S} И сви ми се причињавали големи, с 
ћи, с пуним њедрима цвијећа и слаткиша, сви смо били весели, сви задовољни.{S} Хајкуна највише. 
p> <pb n="355" /> <p>Пред вече, раније, сви су затварали дућане, праштали се и грлили с комшија 
 се, искривило, жиле на врату набрекле, сви мишићи на образима играли, трзали се.</p> <p>— Ух!  
 има, пазарује с њоме!..{S} Сви сте ви, сви смо, хајдуци, пљачкаши, разбојници.{S} И ако нам се 
вијећа и слаткиша, сви смо били весели, сви задовољни.{S} Хајкуна највише.{S} Грлећи и мене и Х 
о рањен, ако је имало био при свијести, сви су одмах, — носећи у малим, шареним тасима или у та 
ог тога сви су га и гледали с дивљењем, сви га вољели.{S} У његову присуству и страшивице се ос 
ер да штогод упљачкају.</p> <p>Наравно, сви су савјетовали да се притужим бимбаши.{S} Сви као д 
ма и оно што има, пазарује с њоме!..{S} Сви сте ви, сви смо, хајдуци, пљачкаши, разбојници.{S}  
/p> <p>Она устаде и тресну димијама.{S} Сви конци попадаше по трави.</p> <p>— А зар је зазор ра 
гунгула настаде након говора хоџина.{S} Сви старци, ихтијари, као момци какви, брзо се подигоше 
о, комшије су га и због тога грдиле.{S} Сви су отворено говорили како он у свом дому „гоји разб 
ахнули изненада и још онако оружани.{S} Сви су били некако мирни и равнодушни; гуркали су и даљ 
 савјетовали да се притужим бимбаши.{S} Сви као да су били тврдо увјерени да ће их он, онако би 
ан путник ни кириџија није ишао сам.{S} Сви су путовали у групама, сви се удруживали.{S} И сви  
 момака који бијаху отишли са бабом.{S} Сви ослабили, изнемогли, малаксали, са повезаним главам 
јетих чудноват бол у читавом тијелу.{S} Сви гуштерови, нарочито у бедрама и листовима, почеше м 
ите ударале и расипале се по калдрми, — сви као да задржаше дах и мучке се поклонише, као што с 
да их редом. — То ли хоћете?..</p> <p>— Сви хоћемо — одговорише му једногласно, без размишљања. 
S} Сада су, —чим би он прошао</p> <p>—— сви се понизно уклањали с пута, измицали се и поздравља 
е све до пред вече.</p> <p>У чаршији га сви лијепо примали и сви га хвалили.{S} Почеле се, шта  
управо.</p> <pb n="366" /> <p>Због тога сви су га и гледали с дивљењем, сви га вољели.{S} У њег 
тово, гледала све...</p> <p>И нареди да сви укућани пазе на њега, да га слушају.{S} Нико више н 
нико ништа не приговори, видећи како је сви слушају и гледају некако друкчије, мекше, питомије, 
 сваким грлио и љубио, тако ми се пошље сви причињавали лупежи и разбојници и свакоме бих плази 
 о мени прича као о јунаку и... и да ме сви хвале...{S} Их!..</p> <p>Па измахну руком и окрену  
 с вама...{S} Ех!..</p> <p>Неко вријеме сви смо ћутали.{S} Мајка је гутала димове враћајући их  
х од Хајкуне добио.</p> <p>Неко вријеме сви смо сједили тако не мичући се и не говорећи.{S} И т 
ико га се бојали.</p> <p>А бојали га се сви у кући.{S} Момци, којих је било неколико, ако би се 
реломити.{S} Чак и по ноћи, пошто би се сви разишли по собама, силазио је на авлију, с пушком у 
вљајући.</p> <p>Једнога јутра, пошто се сви разишли и пошто сам остао сам са Сулагом, изненада  
, сакривао се, склањао, ради чега му се сви и подсмијевали и пецкали га.</p> <p>Једино је нешто 
г оних објешењака, те попријетише да ће сви селити из ове земље, ако овако остане.</p> <p>Ради  
вали у групама, сви се удруживали.{S} И сви ми се причињавали големи, стасити, јаки, а ја слаб, 
е и нешто се договарали, шапутали.{S} И сви ме гледали некако меко, питомо, сажаљевајући.{S} Ак 
ца, био сам најбогатији међу јаранима и сви ми завидили на томе.{S} Било их, који ми се почели  
е на мајчина њедра слијевале све муке и сви болови што сам их имао.</p> <p>— Шта?..{S} Шта је?  
а се управо највише говорило о Сулаги и сви га спомињали.{S} И, ни сам не знам рашта, али након 
id="SRP19132_C0"> <p>Сви га познавали и сви хвалили.{S} Сијело, скуп, састанак, теферич какав н 
p> <p>У чаршији га сви лијепо примали и сви га хвалили.{S} Почеле се, шта више, за кратко врије 
е.</p> <p>Сви као да му били невјерни и сви га поткрадали.</p> <p>— Без мудре главе и без много 
их нећу послушати. — Тааако...</p> <p>И сви се одмах дизали и одлазили, не зборећи више, нити с 
епо може сјести и узвалити се.</p> <p>И сви су одмах трчали око њега, удварали се, улагивали.{S 
раширене, одиже их према небу.</p> <p>И сви приступише и оквасише руке.</p> <p>— Јесте ли хазур 
аши знанци и ахбаби.{S} Оружани су били сви.{S} Румене се мерџани и блиста се срма на тешким пу 
е буџаке, привиривао свуда.</p> <p>И ми сви мишљасмо да нас је неко одао, потказао хоџи.{S} Хас 
И престрашено узвикнух опазивши како ми сви прсти набрекли, расцвали се, испуцали, а скорена кр 
другоме.{S} И чинило ми се као да су ми сви ти људи ахбаби неки, давнашњи знанци.{S} Са сваким  
 И, као што ми се прије чинило да су ми сви људи сродници, ахбаби и да бих се са сваким грлио и 
иако нико ни споменуо није о њима, ипак сви опазисмо како је у пошљедње доба постао некако обаз 
орица других заједно, ипак су га готово сви избјегавали и склањали се од њега.{S} Стид, зар, би 
глави и колико је боља и разумнија него сви домаћини шехерски.</p> <p>— Из зависти што је добро 
пили пред силом његовом, као што обично сви слабићи стрепе пред неким који је моћан и јак.{S} Д 
ав или савјет какав.{S} И, пошто га већ сви кметови ижљубе у руку и с коњима заједно крену из а 
и носио није и кога су у читавом шехеру сви и називали <hi>женскоњом</hi>.</p> <pb n="223" /> < 
, да једне ноћи, — када се чинило да су сви поспали и када сам случајно изишао на авлију — не у 
ане главе малих пушака.</p> <p>И док су сви, једва кроз дим назирући један другoгa, говорили и  
 клијешта и приправљали мехлеме, јер су сви највише и замјењивали хећиме и готово једини радили 
type="chapter" xml:id="SRP19132_C0"> <p>Сви га познавали и сви хвалили.{S} Сијело, скуп, састан 
апита, измахнувши ножем. — Ко?..</p> <p>Сви прихватише за ножеве и навалише опет.</p> <p>— Наша 
азио на кметове и остале радине.</p> <p>Сви као да му били невјерни и сви га поткрадали.</p> <p 
клињао, ни тражио да се заклиње.</p> <p>Сви наши разговори били су обични, врло обични.</p> <p> 
 меки, обли подвољак. — Баш?..</p> <p>— Свиђа...{S} И баби се свиђа — одговори некако заносно.< 
 како кршнијега у хиљаде нема.</p> <p>— Свиђа ти се? — запитах намигнувши, хватајући је за меки 
— Баш?..</p> <p>— Свиђа...{S} И баби се свиђа — одговори некако заносно.</p> <p>— Ех?..</p> <p> 
који су ишли кућама а који им се нијесу свиђали, дочекивали су насред пута, хватали за прса и ш 
о, —— и размјести их онако како се њему свиђало, не водећи рачуна о томе: хоће ли мени бити на  
јући браду. — Ја не знам хоће ли вам се свиђати.</p> <p>— Ми и тражимо новог хоџу, са поштеном  
дахну, одмахну руком и оде.</p> <p>— Не свиђе му се прича — рече оно момче, намигнувши.</p> <p> 
 сам усвоји моје разлоге и као да му се свиђеше.{S} Пошље, промисливши се мало, опет се загрија 
 био смртно рањен, ако је имало био при свијести, сви су одмах, — носећи у малим, шареним тасим 
је крива судбина, и свак други, и читав свијет је крив...</p> <p>— Хм...{S} А како ћеш ти говор 
} Сад их почели доводити по ноћи, да се свијет не плаши...</p> <p>— Брука!</p> <p>— Срамота!</p 
о... вриснула сам и не гледајући шта ће свијет рећи, па ето! — нагло прекиде и одгурну ме. — Тр 
акога, непрестано пазила на оно »шта ће свијет рећи«, нагло, непромишљено, прекиде са свима обз 
је преша...</p> <p>— Шути...</p> <p>— И свијет зна да пропадамо и прича о том...</p> <p>Мајка з 
у, било нам је као да смо пронашли нови свијет неки, дворе вилинске, о којима нам се у дјетињст 
хајући се у прса напомињао како пакосни свијет никако неће да призна колико памети и мозга има  
 у реду и како сам само за то и ишао „у свијет“ да се научим лоповлуцима, пехливанлуцима и мајс 
 Османовом, стид га и од мене, од свега свијета.{S} Зато оде пред мајку, испружи шију, понизно  
о, све лоповлуке, па га хтио макнути са свијета...{S} И да и Хамид није имао пушку, погинуо би. 
женским беспослицама.</p> <p>Срамота од свијета бранила му је да се никад не покаже ни њежнији  
уну према њему. — Није ми било стало до свијета ни онда, кад сам кроз четири мјесеца ишла од вр 
танем код њега...</p> <p>— Ако се бојиш свијета, а ти... ти одмах узми Хатиџцу, макар и млади б 
ред другога, гледао сам их дуго како се свијетле и одсијевају према сунцу, гледао их, — макар м 
 и по очима; о врату објешени талисмани свијетле сем бљескају испод оплетених и зеленим тракама 
е, чудно се смјешкао, а ситне, мале очи свијетлиле му се као свијетњаци.{S} И баш због тога што 
је оно и фишеклије причвршћене о појасу свијетлиле се и блистале према сунцу засјењујући очи, ц 
} Пуно, бијело лице освијетљено ватром, свијетлило се, блистало некако, очи јој се пламиле, сиј 
 као што човјек, пробудивши се у ведро, свијетло јутро, заборави на ружне <pb n="390" /> снове  
 му се преко лица, које је било ведро и свијетло као прољетње јутро, разлијевао мек, благ осмиј 
 и тамо негдје далеко, далеко у плавој, свијетлој висини тоне, растапа се и изумире.</p> <p>Тек 
 а ситне, мале очи свијетлиле му се као свијетњаци.{S} И баш због тога што сам му и одвише смет 
 покаже да се и пред њима, пред читавим свијетом, похвали.</p> <p>Ради тога удари у чудне работ 
<p>— Ама умријет’... растати се са овим свијетом мучно је, — дочека неко иза леђа, зијевајући.  
о, као размишљајући. —— Ја мнијем да на свијету ништа ново нема, да се све старо повраћа у ново 
ли. — Рашта да се жали?..</p> <p>Све на свијету гине и умире и све се поново рађа...</p> <p>Бог 
како је нишанџија мимо све нишанџије на свијету, како може да убије тицу у лету, да кроз прстен 
p> <p>— А ја... ја сам најгори чојек на свијету, — гунђао је промукло, погледом тражећи Хатиџу  
 свилене, високо повијене обрве нико на свијету нема.</p> <p>— Ја нијесам ашиковала — одговори  
а јој се и чинило да од Зулфаге нико на свијету паметнији нема.{S} Тада јој изгледао и крупњи,  
е тога часа светим свима људима, читаву свијету, чак и добротвору ономе, који, хотећи да се нар 
 шкиљи, узимала је мумаказе, усекњивала свијећу и опет настављала посао живље и хитрије него пр 
2_C12"> <head>XII</head> <p>Рано, прије свијех укућана, будио се хоџа и излазио у авлију.{S} Он 
овори хоџа поносито — да од вас, од нас свијех, нико ни грђи, ни поганији, ни нераднији, ни мах 
ће бити исти, а ако били оваки, нека их свијех ђаво носи!..</p> <p>Чудна граја и гунгула настад 
S} И окићена је, и љепша и гиздавија од свију осталих, — бијели се као да је од свиле изаткана, 
 и мајка рече да је боља и поштенија од свију других.</p> <p>И јарани мајкини почеше се све рје 
је и у говору моћнији, јачи, силнији од свију.</p> <p>С кметовима је био друкчији.{S} Кад би на 
нако горд, усправљен и нијем, одвоји од свију, оде у страну и на трави, на зелењу, мирно отклањ 
ло да се сакријем куда, да побјегнем од свију и гласно заплачем.{S} Напошљетку, не могавши се в 
авалама учесташе необично.{S} Сељаци из свију села,</p> <p>— којима додијали зулуми и намети ра 
јом чистином одудари, истакне се између свију комшиских дућана.{S} Ћепенке сам чак и обијелио и 
тасти зарфови од филџана.</p> <p>Између свију издвојила се бабина бедевија: витка, танка, понос 
колике пушке запуцаше за њим, заграјаше свиколици, потјераше га.{S} Трговац онај поново ошину к 
 што су препуњене свилом, о димијама од свиле дукатлије и о димијама од свиле бешлуклије, о сас 
јама од свиле дукатлије и о димијама од свиле бешлуклије, о састанцима и теферичима дјевојачким 
свију осталих, — бијели се као да је од свиле изаткана,</p> <p>— па нестрпљиво, савијајући глав 
се у обрве и учини ми се да тако танке, свилене, високо повијене обрве нико на свијету нема.</p 
ђулбехарски, ишаран праменовима големе, свилене ките, која му се са врха феса спуштала све до п 
здизали; на зидовима, изнад њих, висиле свилене махраме и златом извезене чеврме и готово падал 
 вртити, заигравати.{S} И разаспу им се свилене косе по плећима, и почну пуцати затегнуте јечер 
 окоси се мајка оштро, грицкајући танки свилени јаглук и немирно клепећући папучом о тле. — Шта 
оје бијаше разасула по крилу, по новим, свиленим димијама, кад ме опази некако поплашено устукн 
но, ситно дјевојче у мушком одијелу, са свиленим траболозом око главе, са златним копараном на  
оја јој се припијала уз тијело и танким свиленим димијама које се мало опустиле низ кукове, са  
ату и сапима, прстима рашчешљавао дугу, свилену гриву и тепајући и ласкајући миловао је дуго... 
је хтјела са цвијећем, шта са јаглуком, свилом и златом оним?..{S} Је ли жељела да и ми, као и  
тим златом и о чеврама што су препуњене свилом, о димијама од свиле дукатлије и о димијама од с 
а и рузмарина обмотала златом и црвеном свилом и послала ми у јаглуку, поручивши узгред да јој  
кренуте једна према другој, упредале су свилу, која се као прецвао бехар расипала по широким, г 
како пријекорно звјерале, шкиљиле према свима нама. — Ја жену не молим...{S} Ја сам само питао, 
мака наших, посвађа се једнога јутра са свима осталима, ради љепушкасте Ајкуне, Циганчице, слуш 
 рећи«, нагло, непромишљено, прекиде са свима обзирима, заборави на све, све погази, одби, одба 
о, доцније него други, поздрављао се са свима и одмах пролазио у прочеље, гдје је нарочито за њ 
е она највиша сила, власт, господар над свима.</p> <p>И нагло се поче мијењати.</p> <p>Мјесто д 
мије бацали камена с рамена пребацио је свима момцима.{S} При скакању нико му није могао ни бли 
руго, од једне групе другој, јављала се свима, шалила се, смијала, цичала, увијек тапшући рукам 
Чинило ми се као да се тога часа светим свима људима, читаву свијету, чак и добротвору ономе, к 
264" /> играо се са Хатиџом, правио јој свирале, штрцаљке, пушке од зовине и причао приче.{S} К 
, неравној удолини једној, подупрта ода свих страна дебелим сохама и тојагама, те је издаље изг 
 на бок и отхукујући. — Зар да ми се са свих страна и пријатељи и душмани потсмјехују, како сам 
> <p>Поред Хамида она је била други <hi>свједок</hi>...</p> <p>Па ме ухвати за подбрадак и погл 
 кад мјесто силом измишљених тужилаца и свједока код бимбаше затекох Зулфагу, мрског, поганог З 
на опоро, пакосно, осветнички. — Ето ти свједока, болан!..</p> <p>Зулфага ће ти, на срамоту, св 
азује на трговце и као да их призива за свједоке.</p> <p>Наравно, ни јавио му се нијесам, ни до 
 оде и ти под суд...{S} Зар нијеси и ти свједочила како је он хтио?</p> <p>— па?..</p> <p>— Осу 
а раме и склопи очи.</p> <p>— Ја... ето свједочила сам, а знала сам да се твоје отима — настави 
од Хасана.{S} И на души ми било лакше и свјетлије, — разговор са живим људима окријепио ме, осн 
ињавали су се уморним путницима љепши и свјетлији од самих везирских <pb n="324" /> Сараја и св 
</p> <p>ДЈЕЛА</p> <p>ДРУГА КЊИГА</p> <p>СВЈЕТЛОСТ / САРАЈЕВО</p> <p>1953</p> </div> <pb n="207" 
бично одсијевале и прелијевале се према свјетлости фењера што га носило у руци, помоли се отуда 
уну.</p> <p>Обје су под читавим пљуском свјетлости која је навирала у собу сједиле покрај велик 
ијале се изнад нас и пливале у сунцу, у свјетлости.</p> <p>И нигдје да застанемо, да се одморим 
 се низ пуначке руменкасте образе и још свјетлуцале, нос при врху поцрвенио и дошао некако тањи 
оплина — отегну Смајил-ефендија лијено, свлачећи џубу и отпасујући појас. — Слути на кишу...</p 
 у своју собу и прострије управо покрај свог душека.{S} И већ прве ноћи криво ми било што је то 
кад немам посла...{S} Имам ја и другог, свога рада...</p> <p>— И то је све? — запитам болећиво, 
pb n="336" /> <p>— Зар ја, покрај света свога имућа и добра, макар ми га Зулфага и не дао сада, 
 што пазари, нити се мицао нити баталио свога посла.{S} Шта више, <pb n="365" /> као да му било 
 бих ти све од почетка, готово половицу свога живота...</p> <p>— Не спава се ни мени.</p> <p>И  
у и ја заборавити...{S} Мислио си да ја свој понос јефтино дајем, копиљане!</p> <p>— Хајкуна... 
својим...</p> <p>Па све јаче стискајући свој штап сувом косматом руком, која се испод бијелог р 
—</p> <p>Ја само иштем своје добро, мал свој, што ми га уграбили...</p> <p>— Уграбио? ..{S} Угр 
мајку и вирећи јој иза димија, очекивао свој дио.</p> <p>Па ни на састанцима каквим бабо није г 
а видио да се Хасан не враћа и да се по свој прилици неће ни вратити више.{S} Било ми као да са 
 сметали му, заклањали, да види Алаха у свој његовој сили и слави, сметали да види небо и сунце 
па је у Алаге љуба,</l> <l>Љепоте јој у свој Босни нема...</l> </quote> <p>Људи, мислећи зар да 
ани стида; пред њима се губи као дим да своје мјесто уступи дрскости и безобразлуку.{S} И, као  
ко недограђене, купио од твоје мајке за своје паре и.. и још их лијепо платио...</p> <pb n="344 
, загушено. — Ја, црна мајка, устала на своје дијете, на крв своју...{S} Црна мајка гледала как 
.{S} Готово сасвим почех заборављати на своје.{S} Додуше и они мене као да су били заборавили:  
о од <pb n="321" /> страха, од осјећања своје немоћи, од срџбе неке на самога себе.{S} И дође м 
екивала је Хајнију, Циганку, која је са своје двије поћерке, двије чупаве, мале, црнпурасте дје 
рових кожа што их комшије избацили пред своје дућане, бацао се камењем на врапце, који се окупљ 
главу на раме. — Среће своје... слободе своје... тебе... нипошто дала не бих!..</p> <p>— У мене 
 можеш му одољети.{S} И покрај све муке своје, ја праснух у смијех, у силан, гласан смијех, кој 
 да кроз прстен јабуку простријели, име своје да за-пише куршумима на зиду, на дрвету.{S} Прича 
и наслањајући ми главу на раме. — Среће своје... слободе своје... тебе... нипошто дала не бих!. 
е.</p> <p>— Убите ме, гоните ме из куће своје! — јаукну мајка кушајући да пође према вратима. – 
еком, готово као што мајка гледа одојче своје.</p> <p>Није шала: све сам то сам стекао, сам зар 
акове небеске; причали и препричавали и своје и туђе снове и тумачили их.</p> <p>Ја, млад и заг 
длазио.{S} Знао је само за своју кућу и своје послове.{S} Ако је све посвршавао, ишао је у чели 
ах окрешу са усташима многи су отпочели своје јунаштво кушати у чаршији.</p> <pb n="356" /> <p> 
 окрену и не говорећи ништа поче купити своје ствари.</p> <p>— Не бој се...{S} Нећу ти више дод 
и хтјела одмах, на првом кораку, истаћи своје богатство и показати колико сам ситан према њој?. 
апали на некаква сељака, који је покрај своје њиве под дрветом једним лежао и пландовао, док су 
у страни, сједили су и лешкарили покрај своје ватре тргачи и тргачице, весели, раздрагани, обиј 
јесам толико желио колико да се дочепам своје мале вјеренице ми да се на њој осветим.</p> <p>Чу 
и га изазивачки. —</p> <p>Ја само иштем своје добро, мал свој, што ми га уграбили...</p> <p>— У 
ње у разговору понављали и износили као своје...</p> <p>Једанпут сам имао прилику да га слушам  
ар се и подсмјехивали, ја сам беговство своје био објесио о клин и готово сасвим заборавио на њ 
а, плакала, нудећи ме да ја све узмем у своје руке, молећи, преклињући.{S} Узалуд!..</p> <p>— У 
о момци што су још хтјели да настављају своје гозбовање и да се опијају.{S} Били донијели однек 
аву.</p> <p>Био је, додуше, још једнако својеглав, јогунаст и напрасит, али је био и поштен, вј 
а није одговарала...{S} Само га гледала својим лијепим, крупним <pb n="260" /> очима, гледала н 
к ужива, осјећа насладу неку и у мукама својим и онога ко му је најдражи...</p> <p>Морам рећи д 
жураним, обвехлим, необријаним образима својим. — Јеси ли се одморила, рођо? ..{S} Знаш ли како 
ће свак тражити висине и ићи према њима својим путем, мислећи својом главом и опирући се на сво 
ши дјеци да се играју њима, отпочеле са својим теферичима.</p> <pb n="218" /> <p>Неколике слушк 
ете њихове попунише се, нарастоше, и са својим навалама учесташе необично.{S} Сељаци из свију с 
пребацивши преко крила, и додијавали са својим питањима.{S} Распитивали се и о нападају и о Авд 
аклонило нам небо и сунце Божје, и које својим мрким, дугачким гранама, као да нас непрестано г 
о?..</p> <p>— запита стари и погледа ме својим жутим, помућеним очима које му испод плиткога чв 
 молећи, па разгрну фереџу и погледа ме својим лијепим, крупним очима. — Чекај, да те мајка вид 
рахметли бег одужио се и мени и свакоме својим јунаштвом и срцем својим...</p> <p>Па све јаче с 
n="378" /> <p>— Могу ја кућу закућити и својим парама...</p> <p>— Неће ти бити на одмет ни Хати 
на, ведра и весела, вјечито се играјући својим малим, мирисавим јаглуком и забацујући до на врх 
ивши фес на чело и све се више играјући својим чибуком. </p> </div> <div type="chapter" xml:id= 
— Свачије нек је башка и свак нек научи својим управљати.{S} Без тога нема среће у кући...</p>  
луком по лицу и, објешењачки додирнувши својим носом у мој, поче ме шкакљати по лицу својом буј 
мени и свакоме својим јунаштвом и срцем својим...</p> <p>Па све јаче стискајући свој штап сувом 
му бригу водити, сама управљати читавим својим имућем.{S} Трзала се, љутила, плакала, нудећи ме 
оја му лежала на раменима и са познатим својим ножем, чији преломљени држак чудно му стршио иза 
ислиш осветити коме, освети му се радом својим, претеци га...</p> <p>Остао сам пред дућаном зам 
арадио, својом вјештином и мајсторлуком својим!</p> <p>И дође ми да издигнем руку изнад главе,  
од пазуха, подуприје ме читавим тијелом својим, и поведе мало.</p> <p>— Можеш ли ићи? — причини 
м прстима њиховим, а витлови са бехаром својим почеше се окретати и повијати као раширена крила 
аги такођер лијепо мислили и које је он својим претварањем и удварањем знао задобити за се, зав 
И макар што сам, — непрестано мислећи о својим недаћама, — још једнако био узрујан и спреман на 
 о томе.{S} Тек када он сам, говорећи о својим новим пријатељима, хотимично са пуно похвала спо 
S} Чаврљала је, причала, зборила само о својим пословима, нарочито о приходима смијући се сама  
ранисунца, износио га на праг, приносио својим жутим, упалим очима и шкиљио у њега, загледао, т 
 аге, који су се напола голи одмарали у својим одајама, пробуђени, неиспавани, љутити, скакали  
Зулфага изви главом и чудновато преврну својим ситним очима.</p> <p>— Ти си домаћин, па чини ка 
ме, готово, и од самога себе, од корака својих, који мукло одјекују те ми се непрестано причиња 
и, као момци какви, брзо се подигоше са својих мјеста, сврнуше луле са чибука <pb n="275" /> и  
ије, са камџијама у руци, ишли су поред својих коња, који су били претоварени храном, душецима, 
а Хасану, и често као да је од себе, од својих уста штедила, само да нама што више и што љепших 
, галама једна, кад истрче дућанџије из својих дућана, изненађени, када ме виде онако крвава, а 
о када да чаршинлије нијесу устајале из својих дућана и са чудним неким задовољством гледали за 
ричао...{S} Нити је, каже, Зулфага имао својих пара кад је у нас дошао, нити су Хамиду паре оте 
о врата чим би Хасана издаље угледао, а својој дјеци забрањиво да га ни погледати не смију, кам 
и треперећи на њима.{S} У врху собе, на својој шилти, — коју су у зиму обично превлачили новом  
ли о свачему, бабо је сједио у врху, на својој шилти, и, пуштајући димове низа своју дугу, црну 
во мајки која је сједила у врху собе на својој шилти, <pb n="255" /> и, разасувши по димијама н 
 осјећао је некако као да се приближује својој кући, дому своме...{S} По неколико каравана коња 
ије хтио више ни спавати у кући, у соби својој, него одлазио у башту и спавао под смоквама, на  
убоко се поклони. — Ето и сада говори о својој кући, за коју и суд царски рече да је моја...</p 
/p> <p>— Кад не можеш јарана дочекати у својој кући, ено ти моје...</p> <p>— Мени је свеједно г 
ш ти...</p> <p>— Он мене здрава пазио у својој кући, а ја њега рањена да гоним...{S} Помисли, б 
 ни отео, него зарадио, лијепо зарадио, својом вјештином и мајсторлуком својим!</p> <p>И дође м 
шће излазила на башчу, међу цвијеће.{S} Својом руком залијевала је јорговане, пресађивала албаб 
истим и уредим, те, кад унесем робу, да својом чистином одудари, истакне се између свију комшис 
у дуго разговарати са женом, макар и са својом, и забављати се женским беспослицама.</p> <p>Сра 
 —</p> <p>Не покорава се свакоме, мисли својом главом...{S} А то ваља...</p> <p>— А то ваља! —  
>— Па... па млад је... и не зна мислити својом главом... — замуца он и остави ме. — Па... па..  
 и ићи према њима својим путем, мислећи својом главом и опирући се на своју снагу...{S} И на то 
83" /> <p>Па опет приступи сељаку и сам својом руком отцијепи му још пет штапа по табанима...</ 
ет премјери погледом, ухвати ме големом својом шаком иза врата и подиже од земље.</p> <p>— Тежа 
ма и дугим танким, правим носом, огрнут својом дугачком, црном џубом, носећи у једној руци гран 
м носом у мој, поче ме шкакљати по лицу својом бујном, коврџавом косом.</p> <p>— Што сам те зва 
е удовица, па пјева — довикивали јој. — Своју пјесму пјева!..</p> <p>Ни мене нијесу остављали н 
ли, нити је одлазио.{S} Знао је само за своју кућу и своје послове.{S} Ако је све посвршавао, и 
 својој шилти, и, пуштајући димове низа своју дугу, црну браду, мирно их слушао и уријетко лаки 
, мислећи својом главом и опирући се на своју снагу...{S} И на томе путу никоме се покорити нећ 
своју кућу, која ми од бабе остала и на своју мајку, која ме родила?..</p> <p>— Ето, честити еф 
 Их! — цикну Хајкуна, па заборавивши на своју рану, притрча му и ухвати га за руку. — Шта ти би 
ији и страшнији. — И рашта да ударам на своју кућу, која ми од бабе остала и на своју мајку, ко 
а мајка, устала на своје дијете, на крв своју...{S} Црна мајка гледала како се мучиш, а муци ти 
јтанског поријекла, те мучиле пасторчад своју и гониле их.</p> <p>Причајући непрестано је гледа 
 и сам уплете у разговор, да и он рекне своју.{S} А кад би га заиста навукли и изазвали да нешт 
ем све комшије и пријатеље и да покажем своју зараду, похвалим се.{S} Дође ми и да запјевам, да 
римјеру Јованову, из свега грла хвалило своју робу и дозивало муштерије, диже се, у нека доба,  
ла Зулфагу, није по обичају ни отишла у своју собу нити се тамо затворила.{S} Не!..{S} Остала ј 
ђети јарана, што ћу га рањена примити у своју кућу и сам његовати, јача је била од свега другог 
 спавала с њом, а мој душек премјести у своју собу и прострије управо покрај свог душека.{S} И  
рављали га.{S} Ако би иза подне пошао у своју собу и затворио се »да премишља«, нико није смио  
т ако би пошао, опасивао је одмах криву своју димишћију о бедру, двије ледењаче и јатаган задиј 
ише и пољубише.</p> <p>— Сад, ето, имаш своју ђевојку — откреса бабо, куцнувши ме чибуком по гл 
дао, а мајка непрестано кушала да се са свом снагом одупре, одбрани, отме.</p> <p>— Шта ће ми т 
 осилили да смо чак почели говорити и о свом дућану, о <hi>правом</hi> дућану. </p> </div> <div 
.{S} Сви су отворено говорили како он у свом дому „гоји разбојника“, који ће, чим потпуно оснаж 
, комшија ми, који је нешто размјерао у свом дућану, баци и терезије и оке, усплахирено утрча и 
 као да се приближује својој кући, дому своме...{S} По неколико каравана коња, голих, растоваре 
мила јадних, одбачених просјака који су свратили да ту умру, издахну, а нипошто као ратници как 
ој показати!..</p> <pb n="377" /> <p>Па свратих у прву магазу која ми се чинила најзгоднија, за 
{S} Неколике муштерије, сељаци некакви, свратише се, уљегоше у дућан, и држећи руке на леђима п 
к до црногорске границе, нагонећи их да свраћају и по касабама и продају касабалијама.</p> <p>Н 
 о мени.{S} Кришом, да не види Зулфага, свраћала је Циганке што су ми разносиле робу, дозивала  
цу што ми од јуче остала.{S} Узалуд.{S} Свраћао сам се и у хендеке украј пута и тражио: нијесу  
 да наручује кахву и да точи.{S} Чак је свраћао и муштерије, који се враћали из дућана ми, те и 
 — додаде стари невесело.</p> <p>— Мене сврбе леђа...</p> <p>Једно младо, безбрко момче, големе 
м полако, примичући се.</p> <p>— Тхе... сврби... — проциједи он кроз зубе све се више мргодећи. 
} Коњ узви главом, пропе се и хтједе да сврне, да узмакне.</p> <p>— Ха, соколе! — подвикну трго 
м дугачки хоџин чибук, с којега је била сврнута лула и велики ћилибарски такум којим се хоџа то 
кви, брзо се подигоше са својих мјеста, сврнуше луле са чибука <pb n="275" /> и потрчаше према  
S} Зулфага је, као за инат, све послове свршавао много раније него је она мислила и враћа се об 
ш ли кахву? — запита га мирно, пошто је свршио читав говор и почео се обазирати, бирајући зар г 
и ако и ти будеш као и он, обојица ћете свршити на вјешалима...{S} Мало му је што ми чини штету 
е каткада сасвим озбиљно прорицао е ће „свршити на вјешалима“ и називао га „угурсузом“ и „несре 
каза за њим. — Ето!..</p> <p>Казао сам: свршиће на вјешалима...{S} Тврдоглав је...</p> <p>И одј 
е обухватао собом све пространство оно, сву „џамију Божју“...</p> <p>И одмах након молитве прих 
и као да ми почеше милити уз леђа и, на сву силу, ослањајући се о пушку, пређем преко друма, на 
уто, тихо питање намах ме растријезни и сву ми радост помути.</p> <p>— Ко ли је тамо? — запитах 
е шибе и измахнуше.</p> <p>Хусо прикупи сву снагу, врисну и хтједе да скочи, да се отме.{S} И,  
ба да ми их хвали.</p> <p>Сулага осјети сву оштрину овог одговора и умукну.</p> <p>Поново поче  
ле довршити...</p> <p>— А прогутале нам сву готовину и све кметове!..</p> <p>Ибрахим ефендија с 
 ударала по лицу, по леђима, по прсима, свуда.</p> <p>И кад би се подигао и почео бјежати, трча 
зли по читавим прсима, по носу, устима, свуда.{S} Брже боље испљунух све, избацих.</p> <pb n="3 
етам, много да му сметам, дражио сам га свуда, изазивао, ругао му се.{S} Њему за инат, — чинило 
гледала напоље, освртала се, завиривала свуда.</p> <p>Једанпут сам, из радозналости, прислушкив 
е, кривудаве сокаке, завиривали свуда и свуда тражили куће дјевојачке.{S} Хајкуна ишла пред нам 
низ стрме, кривудаве сокаке, завиривали свуда и свуда тражили куће дјевојачке.{S} Хајкуна ишла  
, мотати се по читавој кући, завиривати свуда, надгледати, пазити.{S} Поче и заповиједати оштри 
 и поче загледати унаоколо, привиривати свуда.</p> <p>— Мјесто је згодно, — шапну — трава је ве 
у руци, обилазио све буџаке, привиривао свуда.</p> <p>И ми сви мишљасмо да нас је неко одао, по 
хтио сам мучити га, кињити, пркосити му свуда, на сваком кораку.{S} И ништа ми није било милије 
Планина је кућа њихова — рече. — Има их свуда.</p> <p>— А ми нијесмо срели ниједнога.</p> <p>—  
лазе!..{S} Ако мислиш да <pb n="304" /> се бојим твог оружја, стани да се огледамо, да дијелимо 
а зачуђеног Авду збуњено <pb n="359" /> се окретала око мене и пипала ме по прсима, по раменима 
онци са феслиђеном, чије <pb n="379" /> се ситне гране обавиле око мрких, челичних демира и лак 
ише бити ни једног залогаја џабе; треба се сад борити, рвати, треба га освојити...</p> <p>А нај 
овицу свога живота...</p> <p>— Не спава се ни мени.</p> <p>И додадох му кахву.</p> <p>Он спусти 
јек — додаде тише. —</p> <p>Не покорава се свакоме, мисли својом главом...{S} А то ваља...</p>  
 много новаца... мучно је... не спасава се ова кућа од пропасти — тврдио је немилосно, савијају 
ога часа чудно ми заигра срце.{S} Једва се савладах да не узвикнем од весеља.</p> <p>Рањен, сла 
сину.</p> <p>— Мора да иде неко — једва се присјетих ја и почех га теглити за рукав. — Коњско ј 
</p> <p>Зијевајући и протежући се једва се подигнем и сједнем у траву.{S} Сваки жглоб, сваки др 
на сваком камену, мјесто росе разлијева се по трави...{S} Чудни земани настају и чудна се несре 
оз све махале једне голема граја, каква се одавно чула ни запамтила није.</p> <p>Читав се шехер 
 кад сам опазио једну гомилу људи каква се у најсвечаније дане ријетко и пред џамијом виђа.</p> 
тала Хатиџа, жељна да га развесели, сва се умотавајући у ћурак и од ишараног пешкира правећи ту 
икну:</p> <p>— Затварајте!</p> <p>И сва се чаршија затварала одмах, опустјела за неколико минут 
 дим се и сада колутао по соби, а кахва се непрестано точила и непрестано испијала.{S} И слуге  
вијек части, позива, нуди.</p> <p>Кахва се пролијева — кажу, духан се просипа, дукати се бацају 
љела да се сасвим отресе Зулфаге, да га се потпуно ослободи.</p> <p>Опет као да се међу њима по 
да нам нема још дуго пјешачити па да га се дочепамо, за ђаво би га знао ушљед чега, опет бисмо  
а.</p> <p>За чудо, и мајка ми као да га се доста прибојавала и често, врло често, могло се поми 
ломи рукама, искриви се.</p> <p>— Ја га се бојим — прошапта готово плачући. —</p> <p>Бојим га с 
Толико га се бојали.</p> <p>А бојали га се сви у кући.{S} Момци, којих је било неколико, ако би 
шапта готово плачући. —</p> <p>Бојим га се...</p> <p>— Их!..</p> <p>— Ако желиш мира у кући не  
 да се не потужим на кога.{S} Толико га се бојали.</p> <p>А бојали га се сви у кући.{S} Момци,  
ш? — запитах пакосно.</p> <p>— А зар га се ти не бојиш? — живо дочека она, гризући усне.</p> <p 
шапнувши ријечи.</p> <p>И није да су га се бојали због тога што је псовао, пријетио, ударао.{S} 
то — а вјерујем и теби...{S} Што бих га се бојао?..</p> <pb n="391" /> <p>Она се ухвати за серђ 
опао и ево одмах кавга...</p> <p>Сулага се осмјехну.</p> <p>— То је само почетак кавге — рече.  
Па хајде...{S} Хајдемо...</p> <p>Сулага се диже и онако ситан, погурен, пође пред нама, — ми по 
и отео...</p> <pb n="339" /> <p>Зулфага се сакри за бимбашу и као плачући рече:</p> <p>— Ето... 
 прогунђа. — Кушаћемо...</p> <p>Зулфага се лукаво осмјехну, одиже се на прсте и поче шаптати не 
 послу и раду свакаквоме.{S} Ни од чега се стидио нијесам, ни пред чим се снебивао.{S} Радио са 
као да ни ода шта зазирао није и никога се бојао, чак ни оца.{S} Ја сам се чудом чудио како се  
ма забавља.{S} Због <pb n="247" /> тога се често свађао и с мајком и љутио се ако би га позвала 
ог тога и претрне, премре.{S} Због тога се и ноћи плаши толико.</p> <p>Кад се ноћ спусти, — каж 
има да га избаце напоље.</p> <p>Од тога се дана Сулага приљуби уз бабу.{S} Никаква га сила, чин 
, макар ми га Зулфага и не дао сада, да се пребијам по туђим кућама као сирјак какав, бескућник 
има зачепљали су јастуцима и крпама, да се на пољу не би чуо разговор или препирање.{S} Затим,  
нијем да на свијету ништа ново нема, да се све старо повраћа у новом руху и, бива, у новом обли 
прије засједнем покрај оног пламена, да се одморим под стрехом оном, макар то била стреха и јед 
езао.</p> <p>— А баш сам чекао тебе, да се вратиш из чаршије, — рече задављено, циједећи ријечи 
хву и почео тражити хаљине и оружје, да се обуче и крене у чаршију.</p> <pb n="214" /> <p>Тако  
опет бисмо вољели да је мало подаље, да се какогод одмакне барем за сахат за два хода...{S} Мак 
у и као да опет хтједе да га извуче, да се брани...</p> <p>— Говори! — викну Хајкуна јаче и спу 
нати да су све говорили само о мени, да се управо о мојој кожи и радило.{S} И стрепио сам непре 
са јаранима неким, према Црној Гори, да се тамо окреше са хајдуцима и пљачкашима „како не би за 
инило ми се и смио бих се опкладити, да се и он, — макар колико се јуначио и претварао, — плаши 
.{S} Сад их почели доводити по ноћи, да се свијет не плаши...</p> <p>— Брука!</p> <p>— Срамота! 
ад не покаже ни њежнији према мајци, да се осмјехне на њу и нашали мало.{S} Ни кад је изгледао  
ори о једном послу, то, бива, значи, да се нема смјелости да му се приступи...</p> <p>— То, бог 
утњити, пред очима поче да се мрачи, да се колута нешто, игра.{S} Немоћан и да сједим више, пре 
сву снагу, врисну и хтједе да скочи, да се отме.{S} И, онако везан, спућен, саплете се и опет п 
иже руку и даде ми знак да застанем, да се смирим.</p> <p>— Данас ћете у мене на ручак — прогов 
руку.{S} Затим покушах да се дигнем, да се исправим.</p> <p>Узалудно!..{S} Гласно стењући од бо 
танем суров, да је пецнем, надражим, да се осветим мало.</p> <pb n="386" /> <p>— А ти? — запита 
 тек пред зору пустила ме да заспим, да се одморим иза толиког разговора. </p> </div> <div type 
био, – да остану близу једно другом, да се погледају отворено, да се сами упусте у разговор...{ 
еколико пута да оцу не причам о том, да се не потужим на кога.{S} Толико га се бојали.</p> <p>А 
ободу оволику...{S} Хоћеш ли, болан, да се рвем и с њим и са собом?..</p> <p>— Рви се.{S} Бићеш 
корсе, пошао сам да учиним јунаштво, да се о мени прича као о јунаку и... и да ме сви хвале...{ 
лости.</p> <p>И нигдје да застанемо, да се одморимо мало.{S} Хасан као да се никако није ни мог 
е и једном и другоме да смо заједно, да се можемо сашаптати, договорити?..{S} Па, ако би дошло  
но другом, да се погледају отворено, да се сами упусте у разговор...{S} Кад сам ја био међу њим 
јечима, познао сам да се боји нешто, да се плаши од њега.</p> <p>— А баш ћу да га дочекам овако 
 с поласком.</p> <p>Не смијући, зар, да се одмах окрешу са усташима многи су отпочели своје јун 
ас, желећи да ухвате, убију, закољу, да се освете?..{S} А оружани су и они, и јунаци су, и...</ 
е другу половицу.</p> <p>— Шта?..{S} Да се опет није што десило? — запита као узгред не дижући  
џа изненада и опет затресе чупима. — Да се прва покорим?..{S} Нипошто!..</p> <p>— Нипошто?..</p 
p>— Ето, прича се, — настави лакше — да се сад сиротиња сељачка, коју су оголили, дигла у хајду 
 опет, зауставља ме Хатиџа.</p> <p>— Да се договорим с тобом због кметова — вели.</p> <p>— Нека 
— Хтио сам да се опростимо.</p> <p>— Да се опростимо? — узвикнем изненађен и брзо потрчим да га 
тегну себи у крило и цикну:</p> <p>— Да се од мене ниси макла, бре!..{S} Само ћеш мене да служи 
ако сам само за то и ишао „у свијет“ да се научим лоповлуцима, пехливанлуцима и мајсторијама ту 
дарити, и отети нешто, и опсовати, а да се нико усудио не би ни оштрије ми одговорити, камо ли  
 какав није се могао ни замислити, а да се и Смајил-ефендија не позове, да и он ту не буде.</p> 
 бранио, опирао и као пркосио оцу, а да се хоџа на то никада жешће наљутио није, никада се јаче 
шапута покуњено. — Нипошто!{S} Треба да се преобучеш.</p> <p>— А ако нећу?..</p> <p>— Ни мени,  
може — рече.</p> <p>— Ту смо и треба да се окушамо.</p> <p>Па се подиже и поче загледати унаоко 
 подгајао Хасана тако: васпитавао га да се од дјетињства научи борити, опирати, пробијати кроз  
н као да је и подранио баш због тога да се може извући неопажен и непримијећен ни од кога.</p>  
никад у животу нијесам видио човјека да се моли усрдније.{S} Клечећи на трави, утонувши у њу, и 
Ни питала за њих није, ни наређивала да се часте.{S} Опет је мислила о рачунима...</p> <p>Кроз  
 <p>Чак су и дјеца по махалама знала да се у читаву шехеру нико у томе с њиме надметати не може 
и нападао, а мајка непрестано кушала да се са свом снагом одупре, одбрани, отме.</p> <p>— Шта ћ 
 па се преварила?..{S} Или је хтјела да се подругне мом „сиромаштву“ и да каже како је она, бог 
 што год јој на ум пане.{S} И хтјела да се покаже као јунак неки, делија, мушкобана.</p> <p>У д 
оба чинило се као да је мајка жељела да се сасвим отресе Зулфаге, да га се потпуно ослободи.</p 
је више било ни пријатеља ни душмана да се, по дану или по ноћи, врзају око наше куће.{S} Једин 
и, као да прије није ни имао времена да се и таквим беспослицама забавља.{S} Свако јутро убрао  
а ме ко не чује, не опази.{S} Ко зна да се нијесу они трговци сакрили гдјегод?..{S} Ко зна да и 
напуни крњаву лулу и запали. — Рашта да се жали?..</p> <p>Све на свијету гине и умире и све се  
изишла из собе, стиште зубе и покуша да се исправи.</p> <p>— Камо среће да погибох! — јекну. </ 
потпуно изгуби главу, па нити покуша да се брани, нити да бјежи.{S} Само одиже руке у висину да 
се, бацају хаљине са себе и полунаге да се ваљају и премећу по ћилимима и серџадама, док су они 
х пред вратима, као да одмах познаде да се десило нешто необичније.{S} Нити питајући нити говор 
 се од њега.{S} Стид, зар, било људе да се друже са човјеком који још ни једнога Влаха посјекао 
 да то и другима, изван куће, покаже да се и пред њима, пред читавим свијетом, похвали.</p> <p> 
орао отићи на село, наређивала му је да се што прије врати.{S} Више од три дана нигдје није сми 
 <p>Срамота од свијета бранила му је да се никад не покаже ни њежнији према мајци, да се осмјех 
ожа одмах ме растријезни, натјера ме да се приберем.{S} И сва крв као да ми изненада јурну у об 
е подражим.{S} И чудна жеља обузе ме да се поиграм њоме, да је намучим.</p> <p>— А рашта да га  
а се остала добра уреде и некретнине да се подигну; зато је увијек и тражио да се сва готовина  
обу, одјекивао у њој и, чинило ми се да се све око мене смије, све звони, пјева и одјекује.</p> 
зили и гледали у ме.{S} Чинило ми се да се и они потсмјехују, ругају се, изазивају ме.{S} Једва 
о тебе — почнем ја викати, бојећи се да се озбиља не занесе и не заспи. — Ефендија!..</p> <p>—  
се уједати за усне.</p> <p>Бојећи се да се ипак нећу моћи савладати, узмем од Хатиџе кахву и, с 
се опет приви уза ме, усиљавајући се да се кроз сузе осмјехне.</p> <pb n="375" /> <p>— Води ме, 
ичај ником — рече брзо, старајући се да се прибере и уозбиљи, — Испричаш ли икоме, ово ће ти су 
о уз друго, приљубљивало се, токорсе да се осоколи, а све стрепило, плашило се.</p> <p>За некол 
од, <pb n="325" /> да ме изазове, те да се насред царскога друма ухватим у коштац с њиме и порв 
веједно гдје хоћете...{S} Само дајте да се једе...{S} Гладан сам — отегну Хасан зијевајући и пр 
?..</p> <p>— Држим. — прошапта момче да се једва чуло и некако поплашено, блесасто, поче нас гл 
и, звонити, тутњити, пред очима поче да се мрачи, да се колута нешто, игра.{S} Немоћан и да сје 
отклони ударце од главе и покушаваше да се осврне.{S} Али је Хајкуна ударала непрестано, брзо и 
«.{S} Зато је и препоручивао највише да се остала добра уреде и некретнине да се подигну; зато  
> <p>— А ја сам чуо, — рече још тише да се једва чуло — е ти се мати преудала...</p> <p>— Ах!.. 
лач.</p> <p>Они заћуташе.{S} Пустише да се исплачем.{S} Хајкуна, милујући ме и притежући себи и 
сам ни знао да имаш тако срце и... и да се тако знаш бранити...</p> <p>Тапшући ме по рамену нас 
 Рви се.{S} Бићеш јача!..</p> <p>— И да се играмо ватром?..</p> <p>— Ако је ватра, баш хоћу да  
своји ме, замами.{S} Обузе ме жеља и да се спустим покрај ње, да пољубим, угризем, уштинем.</p> 
’јек ће бити кад тако зна да удара и да се брани, а не трчи баби да му се тужи...{S} Ко сам у с 
 чекања видио да се Хасан не враћа и да се по свој прилици неће ни вратити више.{S} Било ми као 
е</hi> и <hi>рајинске</hi> послове и да се њима забавља.{S} Због <pb n="247" /> тога се често с 
ане да осамљени зијевају од досаде и да се разилазе куд који хоће.{S} Ни питала за њих није, ни 
асу кад је највише жељела да изађе и да се разговори с њима.</p> <p>Понекад је изгледало као да 
ивале су гласно, желећи да их чује и да се барем осмјехне на њих.</p> <p>Сама Хатиџа, једне веч 
јели да настављају своје гозбовање и да се опијају.{S} Били донијели однекуда и читаво буре рак 
едан обичан догађај у њиховој кући и да се нико због тога не мора ни бунити нити изненађивати.< 
и. — Удри... а немој да ја смишљам и да се мијешам у твоје ствари...{S} Ти... ти си све наређив 
е.{S} Дође ми да се и сам засмијем и да се увијам, онако да се увијам као и она...</p> <p>— Не  
нијесам смио ни покушати да викнем и да се јавим коме.{S} Нијесам смио ни јекнути, ни застењати 
ак су и мене натјерали да затворим и да се сакривам.{S} Зулфага ми неколико пута пролазио испре 
 договорити?..{S} Па, ако би дошло и да се гине, лакше је погинути заједно...</p> <p>А овако... 
унеколико да одагна страх а уједно и да се преда мном похвали како није малаксао, клонуо, како  
погледом, па да одмах изгубе главу и да се смету, као голубови пред јастребом.{S} Нико тада не  
полугласно. — Изишла сам на авлију и да се осветим, почела се смијати, грохотом смијати...{S} С 
 чекао да угледам некога, па одмах и да се крвим с њиме!..</p> <p>— Мораш!</p> <p>— Нећу!</p> < 
ијешали се с њима.{S} Натјерали их и да се пропију и у пићу да расплећу косе, бацају хаљине са  
, пустивши још петеро шестеро јањади да се заиграју по авлији, кад би посједали по трави, он са 
се то рекне, о коме једино и вриједи да се нешто прича. </p> </div> <div type="chapter" xml:id= 
да га ни погледати не смију, камо ли да се с њим састану и проговоре.</p> <pb n="277" /> <p>Али 
.</p> <p>Наравно, сви су савјетовали да се притужим бимбаши.{S} Сви као да су били тврдо увјере 
и, договарали се.{S} Нијесу ли могли да се договоре, ишли су једни другима кући, на сијело.</p> 
 опасност очекује; зато смо и жељели да се та опасност одгоди, да дође мало доцније, Хасан се д 
ислећи зар да је теферич некакав или да се нечувена чуда догађају.</p> <p>Граја, хајка и галама 
ровирујући кроз шибље.</p> <p>У жељи да се увјерим јесам ли још у сну или сам збиља будан штипа 
— Све нам наопако иђе.</p> <p>— А ми да се вратимо, — предложих ја мирно, застанувши. — Хоћеш л 
ве.{S} Макар био и први дан, дође ми да се свадим, поинатим с њоме.{S} Поинатио бих се чак и са 
упа као да ће искочити...{S} Дође ми да се дигнем, да га зовнем по имену и са раширеним рукама  
утња као да намах минуше.{S} Дође ми да се и сам засмијем и да се увијам, онако да се увијам ка 
а се дочепам своје мале вјеренице ми да се на њој осветим.</p> <p>Чупао бих је за косе, обарао, 
</p> <p>— Да видим.</p> <p>— Реци ми да се нећеш љутити!</p> <p>— Шта си му рекла?</p> <p>— Рек 
/p> <p>— Шта?.. .</p> <p>— Обећај ми да се нећеш љутити.</p> <p>— Лијепо...{S} Нећу се љутити.. 
та.</p> <p>— Нијесам имао времена ни да се јавим коме — дочекам брзо, правдајући се. — Данас до 
од несанице, Зулфага, не пустивши ни да се уредим ни да прашину стресем, узе ме чврсто за руку  
{S} Никакав ханџија није допуштао ни да се изјадам, ни да испричам што.</p> <p>— Нема ти овђе м 
"304" /> се бојим твог оружја, стани да се огледамо, да дијелимо мегдан, а не тако... мучки...< 
само мене у очи да гледаш, само мени да се смијеш...{S} Никоме више!</p> <pb n="237" /> <p>Момц 
 његовом силом и, у пијанству, жељни да се размећу оним чега сами немају према још слабијима, ч 
гале нијесу, нити ме могле натјерати да се смирим и да, као слушче какво, помажем јој у ситнији 
окорава, никако није могла подносити да се ја одмећем и отимам испод њезине снаге и надзора њез 
а и са духаном.{S} Али и оне, видећи да се у чашћавању почело штедити, кашње се навраћаху тек у 
у Сарајевско Поље...{S} Ко може рећи да се неће спустити и усред Сарајева?..{S} Ко?..</p> <pb n 
чак и добротвору ономе, који, хотећи да се наруга, —— зашто сам мислио да се баш хтио наругати? 
Узећу...</p> <p>— Једи, па ћеш отићи да се преобучеш — рече умиљавајући се. — Их, какав си!..</ 
.</p> <p>— Рањен је мало, па ће доћи да се лијечи...{S} И казао је да му припремиш једну собу у 
</p> <p>Још рјеђе су га могли навући да се и сам уплете у разговор, да и он рекне своју.{S} А к 
пут јекнух као рањеник, покушавајући да се отмем, исправим.{S} И коракнух неколико пута и...</p 
мојте! —— застења Хусо, покушавајући да се дигне. — Нисам лупеж...{S} Јунаке кољу, а не шибају. 
одговорим јој набусито, покушавајући да се отргнем. — Ништа!..</p> <p>— Пустио си Хасана...</p> 
 мирно опирући се на штап и кушајући да се исправи. — Јунак ме у ову кућу довео, њега сам и слу 
е око себе, а папуче оставивши дјеци да се играју њима, отпочеле са својим теферичима.</p> <pb  
н је сам себи подигао џамију у којој да се молимо...</p> <pb n="272" /> <p>И морам признати, јо 
аљути и измахну руком дајући ми знак да се дижем; затим погледавши боље, брзо ми приступи, спус 
 на шилту и прекрстивши ноге. — Знам да се ти тужиш на њега, е ти је криво учинио.</p> <p>— И ј 
а... ето свједочила сам, а знала сам да се твоје отима — настави задихано, испрекидано, загушен 
И одмах, по тим ријечима, познао сам да се боји нешто, да се плаши од њега.</p> <p>— А баш ћу д 
p> <p>Чим прихвати за нож, видио сам да се не шали.{S} И, ни сам не знам како, у оном часу забо 
ечем, препадох се.</p> <p>Мислио сам да се већ сазнало штогод о мојој хајдучији, па ме сад зову 
е да изгледа што мирнији. — Хтио сам да се опростимо.</p> <p>— Да се опростимо? — узвикнем изне 
е љуцки припремио за њу, одлучио сам да се одмах вјенчамо.{S} Ни сватова нијесам сазивао, ни ше 
30" /> бијаше окупило неколико ханум да се часте и да тефериче, изненађена скочи и, поплашено у 
на силу тражећи кавге и ината, жељен да се макар с киме ухватим у коштац и да гушим, давим, биј 
ило до смијеха, једва сам се уздржао да се грохотом не засмијем, стојећи тако међу њима, као ја 
 <p>Мајка као да и сама подивља, као да се разбјесни.</p> <p>Издигнувши се на кољена и гледајућ 
раштали се и грлили с комшијама, као да се више никад видјети неће, и тужни, замишљени, забрину 
 Стој!</p> <p>Упознавши ме боље, као да се застиди и збуни.</p> <p>— Што си виђео, нека си виђе 
о сам од чуда.{S} Погледавши ме, као да се и он застиђе, смете, па на силу поче кашљуцати и опљ 
 почео тјешити.</p> <p>Шта више, као да се и веселио томе.{S} Једанпут,кад је једно сељаче, кој 
ати...{S} По друму, око нога ми, као да се испреплело неколико пушака, око њих се разасуло стот 
мушке гласове, који, помијешани, као да се надвикиваху и надметаху међусобно, а мукли, пригушен 
 као да се борила сама са собом, као да се необично мучила да изрекне.</p> <p>— Па... ти си ми  
{S} Само се згледнуше међусобно, као да се питају: хоће ли је послушати или неће?</p> <p>— А шт 
оћ и одоздо, између кућица оних, као да се поче примицати, <pb n="290" /> прикрадати неко.{S} М 
и образ, одмах покрај уха, брада као да се сравни са опуштеним подвољком, утону у њему, очи се  
аћим пословима.{S} Шта више, она као да се бојала мене и никад ме није смјела јаче ударити или  
бија кроз оштру, студену ноћ, па као да се и она мрзне у мраку, изнад глава наших...</p> <p>Хај 
ма и пружи руку дјевојчету, које као да се још ни сад није могло прибрати ни освијестити...</p> 
ј им цурком текао с лица, — које као да се и сад прелијевало страхом, — слијевао се на окрхано, 
гла остати на миру и њезине силе као да се више нико бојао није.{S} Неколико табора, који су пр 
рали негдје доље, у пољу, одакле као да се неко руга, враћао се кадикада тих, пригушен одјек.{S 
тпрашујући.</p> <p>Опазивши мене као да се збунише мало, сметоше се.{S} Зулфага окрену главу пр 
о било ми лакше.{S} Чинило ми се као да се тога часа светим свима људима, читаву свијету, чак и 
ла као пред другима, — чинило се као да се збунио, омео се и почео црвенити.{S} Чак се и окрену 
сврнути.</p> <p>Напошљетку момче као да се прибра мало, освијести се, па нагло отскочи, размахн 
p>— Па... па...</p> <p>Изгледаше као да се борила сама са собом, као да се необично мучила да и 
окопавала руже и лехандере.{S} И као да се није знала уморити у послу томе, као да јој није тре 
дима, као да је и сама горјела и као да се све више ширила по јаким, косматим прсима његовим... 
м јачем испричати њезине тајне и као да се хтјела осветити на мени за све што је патила.{S} Ста 
ијех разли се кроз читав сокак и као да се прели и преко кућа, преко зидова, чак у комшилук...< 
јој се у руци налазило.</p> <p>И као да се плашила нечега, много се плашила.</p> <p>Лежећи или  
м и сваки који се налазио у соби као да се није најугодније осјећао.{S} Многи су и нехотице чеш 
опет боље смислити.</p> <p>Мајки као да се свали камен са срца.{S} Одмах се разведри.</p> <p>—  
појаса.</p> <p>Опазивши ме и они као да се уплашише и узвикнуше.{S} Хајкуна чак и устукну мало  
лико капи, почеше се прелијевати као да се међу њима каранфили расцваше.</p> <p>— Приступајте!  
пружи обје руке и поче их трљати као да се умива.</p> <p>— Ето видиш — отсијече јаче — он овђе  
 промукло, блесаво нас гледајући као да се буди иза сна. — Нека ме убију, објесе, утуку, нека м 
 али силна и очајна борба, којој као да се није могло лако сагледати краја.</p> <pb n="262" />  
, скамени се у гркљану.{S} Затим као да се нешто затресе, уздрма у мени.{S} Рука ми клону и пуш 
 страну отпљувао и отресао руком као да се гади од нечега.{S} Зулфага је, хтио не хтио, морао б 
о, да се одморимо мало.{S} Хасан као да се никако није ни могао уморити; што је више ишао, као  
или опазио...</p> <p>И сам Хасан као да се препаде од тих ријечи, па ме снажно гурну и руком ми 
и би приступио осјећао је некако као да се приближује својој кући, дому своме...{S} По неколико 
 висиле низ бедре.{S} Непрестано као да се спремали за бој, непрестано уређивали и — непрестано 
се потпуно ослободи.</p> <p>Опет као да се међу њима почела водити борба, подмукла, прикривена, 
, големе главе и избуљених очију као да се вјечито чуди нечему, прући се по трави потрбушке, од 
о врата и враћала се, напошљетку као да се одважи, уљезе у собу, прекривена танком, црвеном шам 
>Хасан, осврнувши се, у први мах као да се наљути и измахну руком дајући ми знак да се дижем; з 
у рукама. — Ах!..</p> <p>И одмах као да се прибра, освијести.</p> <p>Остави брзо и бедевију и м 
писати, ни за што друго нијесам имао да се бринем.{S} Непрестано сам се скитао по сокацима и ма 
а.</p> <p>По томе сам одмах и познао да се морало негдје нешто десити, нешто необично, крупно,  
— Таки ли си јунак!..</p> <p>— А ево да се кладимо да ће нам данашњи дан бити несретан — отсије 
ло када сам након дужег чекања видио да се Хасан не враћа и да се по свој прилици неће ни врати 
осјећао сам већ у томе што сам видио да се љути, да му је криво што напредујем.{S} А најбољи зн 
 се подигну; зато је увијек и тражио да се сва готовина у то уложи.{S} У чаршији порушио је чит 
никад се нијесам заклињао, ни тражио да се заклиње.</p> <p>Сви наши разговори били су обични, в 
акон дугога лутања, он сам предложио да се вратимо кући и окренуо низа страну, усуђивао сам се  
ћи да се наруга, —— зашто сам мислио да се баш хтио наругати? — мјесто хљеба бацио ми новце.</p 
дио иза сна и готово на силу нагонио да се и сами дижу и прихватају за рад.</p> <p>А што се они 
на,</p> <p>— сад сам се тек досјетио да се она у новије доба све више и више гиздала и китила,  
и сам засмијем и да се увијам, онако да се увијам као и она...</p> <p>— Не знаш колико ми је др 
шта тада нијесам толико желио колико да се дочепам своје мале вјеренице ми да се на њој осветим 
роговори лијепе ријечи са мном; нико да се заустави мало, да ме саслуша.</p> <p>Чак ме ни у хан 
о чему и да прича, и није му требало да се враћа на старо, да прежива.{S} Чак и пословице, које 
 Наша!..</p> <p>И ко зна шта би било да се тога часа мајка не указа на вратима.{S} Зачувши, зар 
.{S} У неколика пута бијаше ми дошло да се сакријем куда, да побјегнем од свију и гласно заплач 
и сам не знам рашта, а опет ми дошло да се смијем, — и... и све као да нијесам вјеровао да је т 
 на све.</p> <p>Али, за чудо, мјесто да се забринем, наљутим, планем, поста ми све смијешно, не 
м и погледа ме.</p> <p>— Имаш ли што да се једе? — запита живо. —</p> <p>Гладан сам...</p> <p>— 
ицама. — Колико?</p> <p>— Ја сам чуо да се одавле, из Мостара, спрема читава војска, која ће го 
</p> <p>Наравно, чим би стигао хабер да се бабо враћа, мајка би се одмах почела устезати, повла 
и један на другога, готови сваки час да се заспемо грдњама, пријекорима, псовком...{S} Хасан се 
тано извирујући и као очекујући бабу да се поново врати, те да поново крене на хајдуке.</p> <p> 
, наоружана и опремљена, а нити могу да се приберем, нити да проговорим.{S} Погледах и — опет л 
ефендију, помоћника кадијина, и њему да се притужим.</p> <p>Ибрахим ефендија, витак, љепушкаст  
о, заповједнички, желећи, зар, одмах да се увјери: хоће ли је послушати.</p> <p>— Оборите!..</p 
и причати нешто.{S} Познао сам одмах да се упињала да ме што више задржи будна и да ми причањем 
е за мном и како се разговара, страх да се не нашале с њом, да је не пецну.{S} Зато се вазда и  
 уједао се за руку.{S} Затим покушах да се дигнем, да се исправим.</p> <p>Узалудно!..{S} Гласно 
е љутећи се, бјеснећи управо, наумих да се вратим и да јој одмах скрешем, очитам све.{S} Макар  
и мени свану пред очима.{S} Познадох да се догодило нешто страшно, најстрашније и, потрчавши Су 
их могао сазнати, да једне ноћи, — када се чинило да су сви поспали и када сам случајно изишао  
о се гледају добри стари пријатељи када се након дугог растанка изненада нађу и састану.</p> <p 
на то никада жешће наљутио није, никада се јаче распалио.{S} Макар што је каткада сасвим озбиљн 
 не умакнемо.</p> <p>По срећи, изненада се однекуда растолегну ћурликање двојница.</p> <p>Заста 
</p> <p>— А шта ћеш ти овђе? — изненада се окоси Хусо, не мичући се и не пуштајући Ајкуне, која 
ти се.</p> <pb n="273" /> <p>Још и сада се о њему приповиједа прича како се чудновато препоручи 
</p> <p>Робе!..{S} Нова!..</p> <p>Отада се потпуно предадох послу и раду свакаквоме.{S} Ни од ч 
ити пред њезиним јаранима.</p> <p>Отада се између нас двоје отпочела као нека борба, инат неки; 
p> <p>Њега су и послушали.</p> <p>Отада се хоџа никада више јављао није у каквом скупу људи, на 
ну и руком ми зачепи уста...{S} Загледа се и сам према ватри, са жељом да упозна кога...</p> <p 
увијек страховао да ће ме позвати преда се и да ће судити жешће и суровије нето су икад прије с 
а је тражио кавге, ината с њоме и вазда се жестио што и она није била кавгаџија, што и она није 
е пружила прилика да проговори, посвађа се, извиче. — Јесам ли ја међед јали пехливан па да ми  
ан од најкршнијих момака наших, посвађа се једнога јутра са свима осталима, ради љепушкасте Ајк 
метовима и момцима, како рачуна, погађа се, наређује.</p> <p>Кметови распусте уморене мршаве ко 
 робу нам повратише.{S} Само бимбаша за се задржа једну лулу, као, бива, да му то буде награда  
е — готово јаукну.</p> <p>— Бојим се за се, за те, за срећу коју си ми само ти донио, за слобод 
 да рађа, јер шта ће живот кад се ни за се ни за њих нема чему бољем надати?“</p> <pb n="283" / 
ретварањем и удварањем знао задобити за се, заварати?..</p> <p>— Ружно сам учинио...{S} Ружно — 
, застао крај каната, опустио руке низа се и некако изморен малаксало цикнуо:</p> <p>— Рођо!..< 
м жутим, гњецкавим мехлемом, што га уза се донио, привије.</p> <p>— Ништа је — рече мирно, утеж 
махнито и почела стезати, привијати уза се, као да ме брани, отима од некога...</p> <p>Једне ве 
 Хамида као да је само зато и водио уза се да наручује кахву и да точи.{S} Чак је свраћао и муш 
а је овђе?</p> <p>Па привуче Хатиџу уза се, пољуби је и дубоко уздахну:</p> <p>— Камо среће да  
ријечи не проговоре једно другом.{S} Ја се уопште и не сјећам да су кадгод дуже разговарали.{S} 
— викну јаче и удари се по кољену. — Ја се запричала, а ти гладан...{S} Их!..</p> <p>Брже боље  
сврћући се. —</p> <p>Пхи!..</p> <p>— Ја се не плашим...</p> <p>— А што си га спомињао кад се не 
... — Није ми необично...</p> <p>— А ја се за хајван плашим — прошапта стари забринуто, и попри 
ђен и поче трести њиме.</p> <p>— Ама ја се бојим и себе саме — готово јаукну.</p> <p>— Бојим се 
"> <head>XIV</head> <p>Мало помало и ја се некако одомаћих у хоџиној кући.{S} Готово сасвим поч 
си Хасана...</p> <p>— Их!..</p> <p>И ја се грохотом засмијах...</p> <p>— Немој... немој се смиј 
p> <p>— То... то сам рекла!..</p> <p>Ја се не могох савладати.{S} Праснух у смијех.</p> <p>— Са 
Па... било је мало окршаја...</p> <p>Ја се токорсе зачудих.</p> <p>— Их, колико ли их морало по 
 наши кад су доносили ствари.</p> <p>Ја се брзо исправих, подигох се.</p> <p>— Што си га сад сп 
се, одјекује, звони кроз башчу, пробија се кроз гране шандуда и смокава и тамо негдје далеко, д 
уклонио!..</p> <p>— Хахахаха! — засмија се Хајкуна усиљено, спуштајући шишану и окрећући се нам 
 — дочека опет онај одострага и засмија се. — Остарио, изнемог’о, па ти жао умријети, па све ми 
 са големом раном на облим сапима, која се већ почела корити и црнити: само једна танка, румена 
S} Она мирна, тиха, повучена жена, која се толико бојала свакога, непрестано пазила на оно »шта 
лио и ишарао мало, а испод стрехе, која се још једва држала, обијелио сам читав крњави зид, да  
ед старом, ниском колибом њиховом, која се, трошна и окрхана, згурила у малој, неравној удолини 
ћи свој штап сувом косматом руком, која се испод бијелог рукава кошуљина необично црнила и необ 
умрачно, обрасло самом љесковином, која се при врху склопила и начинила као мало кубе, провучем 
а према другој, упредале су свилу, која се као прецвао бехар расипала по широким, гуравим витло 
 погледавши у широку, голему рану, која се црнила изнад лијеве бедре, зачуђено узвикну:</p> <p> 
овао ме.{S} Кад је изашла мајка, — која се пред њим није сакривала као пред другима, — чинило с 
мрком, прљавом, окрвављеном гривом која се слијепила и прионула јој уз широки, крупним мрљама и 
 се ти ноћи! — узвикну пакосно. — Мрака се бојиш...</p> <p>— А ти се бојиш дана...</p> <p>Она н 
и зарзали у пјену обучени парипи, мајка се опет претварала у ону стару, смјерну робињу и, не см 
х осам дана.</p> <p>Али, за чудо, мајка се и због тога узнемирила.{S} Већ шести дан након његов 
..{S} Не зна...</p> <p>На жалост, мајка се није дала умолити.{S} Немилосно, готово крвнички хва 
Помагајте!..{S} Погибох!..</p> <p>Мајка се нагло придиже, шчепа ме за руку и брзо изгура из соб 
. — Она овђе заповиједа...</p> <p>Мајка се окрену и погледа унаоколо.{S} Изгледало је као да ни 
Ти?</p> <p>— Није друге...</p> <p>Мајка се распели, наљути.{S} Приступи му нагло и ошину га по  
шој кући...</p> <p>— Па?..</p> <p>Мајка се огрну фереџом и поче се обазирати на све стране.</p> 
 готово побјеже из авлије.</p> <p>Мајка се само осмјехну.{S} Лагано оде и затвори врата за њим, 
 страну.{S} Она посрну на шилту, скљока се.</p> <p>— Не гурај је, ниткове! — викнух ја набусито 
е опире, него само шути, шути и смјешка се.{S} Непрестано као да је тражио кавге, ината с њоме  
уће, и читава широка авлија препуњавала се дјецом која су скакала, врискала, трчала по њој и иг 
јењујући очи, црвена долама прелијевала се као запјенушена крв, а турбан око главе бијелио се к 
S} Тада је приступала и мени, улагивала се, миловала ме, љубила и давала новаца, само да не при 
гдје недалеко, у комшилуку, разлијегала се пјесма нечија и припуцавале су пушке.</p> <p>И дуго  
че.</p> <p>— Обрукала?..</p> <p>— Удала се за онога... за онога што га измлатила...</p> <p>— Их 
е сузе оквасише косу.</p> <p>— Преудала се за Зулфагу — настави хоџа мирно, пошто сам се поново 
ти.{S} Затим је поново устајала, дизала се и гледала напоље, освртала се, завиривала свуда.</p> 
ћица.</p> <p>Ујутру, прије зоре, дизала се из душека, трчала у кухињу и ложила ватру, само да к 
ављати читавим својим имућем.{S} Трзала се, љутила, плакала, нудећи ме да ја све узмем у своје  
тиђена, заклањала лице рукавом и трзала се јаче. —</p> <p>Што си дошла?..</p> <p>— Ко је кавгу  
енџера испреплела се паучина и повијала се попут дима: по канатима се нахватала прашина с прста 
 не издају и не поткажу Зулфаги, бојала се новог каква кијамета, па ме зато и одбијала.</p> <p> 
 је нема, да је отишла некуд.{S} Бојала се, зар, сирота, да је не издају и не поткажу Зулфаги,  
прсну.</p> <p>— Не питај...{S} Обрукала се — рече.</p> <p>— Обрукала?..</p> <p>— Удала се за он 
малаксала, опет падала по трави, ваљала се.</p> <p>У неко доба чинило се као да је мајка жељела 
/p> <p>И пјевала ми, причала, забављала се са мном, све док не би Шерифа ханума, мати јој, изаш 
а друго, од једне групе другој, јављала се свима, шалила се, смијала, цичала, увијек тапшући ру 
 га, она се одмах придизала, исправљала се.{S} Једним замахом руке саставила би и кошуљу на прс 
и брзо се окренувши на пети заустављала се пред мајком.</p> <p>— Пјевај ми, Хајнија!..{S} Пјева 
а мени за све што је патила.{S} Старала се да ме заузда, стегне, пригњечи што може јаче.</p> <p 
акала, врискала, трчала по њој и играла се клиса, лопте, сакриваче.{S} И све је некако више сли 
ала му и влачила се по земљи, заплетала се за ноге, гајтани на прашњавим тозлуцима распали се,  
а, дизала се и гледала напоље, освртала се, завиривала свуда.</p> <p>Једанпут сам, из радознало 
ме је висила шарена дуванкеса, спуштала се низ бедру и куцкала је по везеним чакширама, чији је 
а канату и чудно уобливши глас упуштала се у разговор, док смо нас двојица остајали мало подаље 
закључао у њу, остављала га је, враћала се и, уморена и малаксала, опет падала по трави, ваљала 
колико пута долазила до врата и враћала се, напошљетку као да се одважи, уљезе у собу, прекриве 
е; затим, припаливши му чибук, измицала се натрашке и, скрстивши руке а оборивши очи, дворила г 
есан; око разлупаних пенџера испреплела се паучина и повијала се попут дима: по канатима се нах 
нигдје није смио остати.</p> <p>Са села се враћао увијек некако суморан, забринут, тужан.{S} Џе 
а сам на авлију и да се осветим, почела се смијати, грохотом смијати...{S} Смијехом сам домамил 
а испод ње позеленила од траве и почела се разгуљивати.{S} Тозлука једног сасвим нестало, изгуб 
аним уснама застала капља крви и почела се корити.</p> <p>— Дај! — шиштао сам задављено неколик 
за саму чатрњу, уз ивицу јој, исправила се Хајкуна, али не она бујна, једра и плаха Хајкуна кој 
д њих; на кољенима испуцала чоха,повила се, а постава испод ње позеленила од траве и почела се  
 познавала право стање наше, изненадила се кад је све то чула, уплашила се.{S} Жена, која је ва 
а као да би наново оживила, препородила се, преобразила.</p> <p>У кући би тада настало читаво ј 
 према њему узвијала главом, као чудила се.</p> <p>— Хоћеш ли кахву? — запита га мирно, пошто ј 
ударила у некакве грађевине... задужила се, запетљала још више...</p> <p>Напошљетку и хајдуци д 
 филџана.</p> <p>Између свију издвојила се бабина бедевија: витка, танка, поносита.{S} И окићен 
овичином пјесмом«...</p> <p>— Распалила се удовица, па пјева — довикивали јој. — Своју пјесму п 
 групе другој, јављала се свима, шалила се, смијала, цичала, увијек тапшући рукама <pb n="242"  
ичасте нокте, питала ме о свему, шалила се.</p> <p>Није у нас било ни стискања руке, ни грљења. 
јка је била узрујана, узбуђена, бранила се и много је размахивала рукама као доказујући нешто;  
неколицине, окренута према нама, чинила се кроз помрчину као да су потпуно срасла, слијепила се 
ече некако тужно, снуждено. — Наслонила се на демире, међу цвијеће, и чекала.</p> <p>— Зар?..</ 
уга половина остајала у сјенци и црнила се; пуне, жилаве, снажне мишице добиле им чисто бакарну 
ину као да су потпуно срасла, слијепила се једно с другим те је изгледало као да тамо сједи огр 
а моја бијаше потпуно ишчезла, истопила се пред погледом њезиним, а, обвијајући јој меко, топло 
алеко од њега, на ћенару једном, гурила се и хоџиница, премјерала без и шила кошуље, не дижући  
едали за њим.{S} Махала читава поносила се њиме а ја, јединац му, био сам се због њега и сам ос 
опута на опанцима попуцала му и влачила се по земљи, заплетала се за ноге, гајтани на прашњавим 
енадила се кад је све то чула, уплашила се.{S} Жена, која је вазда живјела у малу и богатству,  
на тајну која је за чување, значи упола се предати његовој власти, оковати се драговољно.{S} А  
 сједећи често би се стрекнула, пренула се и узвијерено почела ослухивати, пазити.{S} Затим је  
ући се, ни погледала не би, ни осврнула се.{S} Онако ломна и замишљена силазила је одмах у дно  
асађивати, сијати, она се збуни, спетља се и као почне размишљати.</p> <p>— Шта ћу казати? — од 
уном и пред хоџиницом.</p> <p>Међу нама се управо највише говорило о Сулаги и сви га спомињали. 
емо.</p> <p>Он прекрсти ноге, лактовима се одуприје о кољена, а главу спусти међу шаке.</p> <p> 
им стењући сједе испод пенџера и леђима се прислони уз јастук један, док мајка и надаље чишћаше 
ва према сунцу и изнакажена глава клима се, наклања према свакоме!..</p> <p>Негдје у даљини мук 
ска највиши су душмани стида; пред њима се губи као дим да своје мјесто уступи дрскости и безоб 
а и повијала се попут дима: по канатима се нахватала прашина с прста дебела.</p> <p>— Зар ме ов 
ашену тицу, која узалуд облијеће, отима се и лепрша, док напошљетку, омађијана и малаксала потп 
 коњима и попијевали...{S} За трговцима се отегла сеисана: неколике кириџије, са камџијама у ру 
ови као да циче, вриште, звоне и пјесма се пробија кроз оштру, студену ноћ, па као да се и она  
 је <hi>трговина</hi> одмах привукла на се пажњу и остале дјеце.{S} Кроз кратко вријеме поче се 
апатом, пошто је све покупио и упрти на се. —</p> <p>Збогом!..</p> <p>Чим је отишао и измакао м 
о осоран? — опет се почех љутити сам на се. — Зар је крива што га је споменула узгред..{S} Зар  
</p> <p>— Све...</p> <p>Ја заборавих на се, планух.</p> <p>— Лаже! — викнух помамно прихватајућ 
рави...{S} Чудни земани настају и чудна се несрећа спрема.</p> <p>— Па зар ће нам и на куће уда 
ао право мајки.</p> <p>Опазивши га, она се одмах придизала, исправљала се.{S} Једним замахом ру 
ед радити и шта засађивати, сијати, она се збуни, спетља се и као почне размишљати.</p> <p>— Шт 
дам у њу и кроз сузе се смијешим, а она се извила, издигла једну руку изнад главе и мјери ме је 
ета?..</p> <p>Због мене?..</p> <p>И она се изви, искриви, и удари у грохотан, обијестан смијех. 
а се бојао?..</p> <pb n="391" /> <p>Она се ухвати за серђен и поче трести њиме.</p> <p>— Ама ја 
је за подвољак. — Реци ми!..</p> <p>Она се замисли.</p> <p>— А и вечерас ће доћи, — прошапта.</ 
Помисли, бона...{S} Рањен!..</p> <p>Она се намах исправи.</p> <p>— Рањен?..{S} Тешко?.. — брзо  
p> <p>— Осудили би и тебе...</p> <p>Она се придиже, исправи се и, онако мршава, блиједа, слаба, 
.</p> <p>— Нијесам, мајко...</p> <p>Она се удари у прса и поче се климати.</p> <p>— Хаљине ми к 
и осамљени обоје. — Рашта?..</p> <p>Она се насмија, ошину ме јаглуком по лицу и, објешењачки до 
свако слово. — Ти шта ћеш?..</p> <p>Она се зачуди.</p> <p>— Ја?..</p> <p>— Ако тужим Зулфагу, о 
оге. — Не хити нам се...</p> <p>Хајкуна се поче освртати.</p> <p>— Бојим се да нас не опазе — п 
ку, изнад глава наших...</p> <p>Хајкуна се дуго разговарала, дуго се шалила са дјевојкама.{S} П 
ече момче и обори главу.</p> <p>Хајкуна се оте, изви се и брзо прихвати за шишану, која је лежа 
 њих се разасуло стотинама маријаша, па се све то тресе, све трепери, дрхти, отскакује...{S} Ма 
ачуђено и као увријеђено погледа је, па се окрену и готово побјеже из авлије.</p> <p>Мајка се с 
 како се надала пуној, богатој кући, па се преварила?..{S} Или је хтјела да се подругне мом „си 
ну, одиже руку и сакри лице рукавом, па се нагло окрену на пети и побјеже у собу.{S} Димије су  
 ..{S} Знаш ли како смо ишли једном, па се ти уморила, па...</p> <p>Слуге га често прекидале у  
грабио? — запјева Зулфага увријеђен, па се диже и климајући се пође према пенџеру.</p> <p>— Ја  
> <p>— Устани — рече и Хајкуна меко, па се саже и узе ме за руку. — Устани и хајде с нама...{S} 
га из куће! — отсијече мајка кратко, па се окрену и изађе из собе.</p> <p>Случај овај као да јо 
као и дијете — отсијече хоџа кратко, па се измакну мало и чучну у крај. — Ти то не смијеш...</p 
аја и неко зазва у помоћ.{S} Замало, па се око мене окупи читава гомила и Авдо, стењући и отхук 
ево и пронесем главу људску на ножу, па се крв циједи и низ нож и низ руку.{S} Биће, бре, галам 
у дјевојче, умотавајући се у чаршаф, па се нагло измаче и затвори врата.</p> <p>Хајкуна пребаци 
амо мало... ето... корак један па... па се може преврнути...</p> <p>Мајка, која никад није била 
 дочека мајка сурово, <pb n="256" /> па се придиже и отрже ме од Сулаге. — Нисам ја трошаџија,  
а му приступим.</p> <p>Обгрли ме.{S} Па се опет окрену мајки и указа јој на ме.</p> <p>— А шта  
<p>Хасан поћута мало, замисли се.{S} Па се лагано окрену и не говорећи ништа поче купити своје  
ини ми се као да звецнуше дукати.{S} Па се опет окрену заптији мало, погледа ме питомије и одма 
као да ће га зауставити, зовнути.{S} Па се ипак савлађивала и поново лијегала на траву.</p> <p> 
ао да хтједе изаћи, оставити нас.{S} Па се опет савлада, приповрну се и лагано, тихо, шапатом п 
и, на зелењу, мирно отклања дову.{S} Па се опет поврати барјаку и клекнувши на десно кољено узе 
— сва му се ребра могла избројати, — па се окрену двојици момака што су сједили отрага, иза леђ 
огинуо би...</p> <p>— Па?..</p> <p>— Па се Хамид распалио и сад све почео причати</p> <p>— наст 
слабину. — Што ће ти оне?..</p> <p>— Па се опет окрену мени и поче тумачити. — Мало му је што ј 
>Ничија више...{S} Води ме!..</p> <p>Па се опет приви уза ме, усиљавајући се да се кроз сузе ос 
> <p>— Смијем...{S} И хоћу!..</p> <p>Па се брзо окрену и истрча из собе.</p> <p>— Ето — избаци  
анима да те гоне, да гњаве...</p> <p>Па се опет исправи, раскиде јечерму на прсима и указа на у 
 — Чекај, да те мајка види...</p> <p>Па се пропе на прсте и пољуби ме у образ.</p> <p>— Слатки  
.{S} Сад више нећеш лагати...</p> <p>Па се измакну и опет подиже шишану, напери је.</p> <p>— Ка 
укама. —— Нећу, нећу, нећу...</p> <p>Па се брже боље затрча, ускочи ми уз бедру и сави руке око 
и је дошао...</p> <p>— Сам?..</p> <p>Па се почеша по носу и као да размишљаше нешто.</p> <p>— А 
Ту смо и треба да се окушамо.</p> <p>Па се подиже и поче загледати унаоколо, привиривати свуда. 
ноћ ударио на ме... на мајку.</p> <p>Па се некако спуза низ миндерлук, готово паде на кољена и  
 плавој, свијетлој висини тоне, растапа се и изумире.</p> <p>Тек покаткада, уријетко, освојила  
 како иде за њом, <pb n="248" /> удвара се, улагује.{S} Ни говорити није хтио с њим, ни поздрав 
у, прекрсти ноге, запали чибук и одмара се.</p> <p>— Хајде да читамо — рекне покаткада и подвик 
о било што трчи, пјева по авлији и игра се, час се љутио што са радницима и кметовима више разг 
емера самих дуката било.{S} За чудо, та се готовина, — ако је доиста толико било, — некако и су 
уле, зациликта реза на канату и — врата се отворише.</p> <p>И голем, стасит човјек, са бијелом, 
 опет пребаци фереџу преко главе, умота се и готово каскајући оде према кући... </p> </div> <pb 
били сви.{S} Румене се мерџани и блиста се срма на тешким пушкама и ножевима а одсијев им игра  
p> <p>— Аман, — повикаше узбуђено — шта се ово ради, у царскоме здрављу, и какав је ово зулум н 
<p>— Буди ми јунак! — рече. — Ни од шта се немој препадати...{S} А дерт?{S} Нека га ђаво носи!. 
ене, почеше дотрчавати и питати нас шта се десило.{S} Сулага је, како ми рече, помислио одмах н 
 почех љутити на Хатиџу.</p> <p>— Рашта се онако засмијала?..{S} Рашта ме почела пецати? — пита 
 голицати на смијех...</p> <p>— А рашта се састајеш са Хасаном? — запитам након дуже почивке, г 
 хтједе гурнути у ватру.</p> <p>— Враћа се, па хоће у нас...{S} Моли — дочеках ја мекше, и сам  
 и наша сила била...{S} Била и не враћа се више...</p> <pb n="383" /> <p>И, након тога, поново  
ного раније него је она мислила и враћа се обично кроз дан, кроз два, носећи узгред и некаквих  
тати.{S} И опремивши ме у собу, обојица се измакоше до насред авлије, унесоше се један другом у 
 и лажи бити не смије...</p> <p>Обојица се загрлише и пољубише.</p> <p>— Сад, ето, имаш своју ђ 
као да га није чуо.</p> <p>— Ето, прича се, — настави лакше — да се сад сиротиња сељачка, коју  
ко...</p> <p>— Јадниче!..</p> <p>И хоџа се ухвати за браду и поче је увијати око руке.</p> <p>— 
 нити изненађивати.</p> <p>Па ипак хоџа се окрену мени, да ми све то, макар и укратко, протумач 
неколико залогаја изједе...</p> <p>Хоџа се ухвати за браду и заврати је.{S} Половицу лица покло 
 кољено му. — Зар их има?..</p> <p>Хоџа се причини као да га није чуо.</p> <p>— Ето, прича се,  
зије и оке, усплахирено утрча и умијеша се међу нас.</p> <p>— Оставите се кавге, људи! — викну  
смо.</p> <p>Старац застаде мало, почеша се по упалим, мршавим прсима, — сва му се ребра могла и 
Од страха ми испаде пушка из руке и сав се стресох.</p> <p>Трговци се збунише, пометоше.{S} Јов 
но чула ни запамтила није.</p> <p>Читав се шехер узнемири.{S} Дућанџије, које су, иза подне, —  
ци старих бршљаном обраслих зидова, кад се чудна тишина, нека разлије унаоколо и кад се само ша 
њоме заједно да станем пред Хасана, кад се он исправљен, поносит и горд, помоли на прагу, шанта 
ане.</p> <pb n="243" /> <p>И кашње, кад се мало одомаћио у кући, кад је све упознао, остао је т 
по дану, под врелим, топлим сунцем, кад се крв у жилама распали и кад се отворено гледа очи у о 
по носу. — А ја знам да треба...{S} Кад се кућа кући, онда и треба.</p> <pb n="378" /> <p>— Мог 
оре ни о чему колико о боју...{S} А кад се премного говори о једном послу, то, бива, значи, да  
, исправи се.{S} Опрезно, као мачка кад се прикрада, приступи вратима, раскорачи се изазивачки  
нато дрво поткресује...{S} А фукара кад се осили најгрђа је и најћоравија...{S} Њезина тиранија 
ко јуначки, дрзак, насртљив, у дане кад се само о јунаштвима причало а правих јунака није било, 
нцем, кад се крв у жилама распали и кад се отворено гледа очи у очи једно другоме, него у полут 
дна тишина, нека разлије унаоколо и кад се само шапатом смије говорити?..</p> <pb n="353" /> <p 
ак љутито. „Прошли су сретни земани кад се лијепо живјело“...</p> <p>Цар дозва пратиоце, који с 
ну, врпољио се и пипао рану.{S} Тек кад се измакла од њега и изишла из собе, стиште зубе и поку 
е се наранче и лимунови.</p> <p>Тек кад се мајка поче помало опорављати, поче се и хука стишава 
ним и радосним погледом.</p> <p>Тек кад се спустих с прага и приступих јој ближе, она одиже и д 
 сам, из радозналости, прислушкивао кад се жалила једној слушкињи, како је он, бабо, још и сад  
им...</p> <p>— А што си га спомињао кад се не плашиш?..</p> <p>И спуштеним гласом доврши:</p> < 
, ни ђецу да рађа, јер шта ће живот кад се ни за се ни за њих нема чему бољем надати?“</p> <pb  
 Нијесмо.</p> <p>— Аферим!..</p> <p>Кад се спустисмо готово до Миљацке чији се потмуо шум разли 
ија столове, бурад, терђахе.</p> <p>Кад се код џамије бацали камена с рамена пребацио је свима  
тога се и ноћи плаши толико.</p> <p>Кад се ноћ спусти, — каже — читава кућа кад потоне у мрак,  
јесам запитао: јесам ли јој драг; никад се нијесам заклињао, ни тражио да се заклиње.</p> <p>Св 
се осмјехну.</p> <p>— Е није друге, сад се натраг не може — рече.</p> <p>— Ту смо и треба да се 
се отимао, бранио... <pb n="240" /> Сад се није више бојала да ћу неком јачем испричати њезине  
збуњена, зашто усплахирена тако.{S} Сад се сјетих свега!</p> <p>И Хасановог првог доласка, и ње 
ет поче разлијевати по лицу.</p> <p>Сад се мање затварала и у собу и чешће излазила на башчу, м 
твоју наговара!..{S} Их!..</p> <p>А тад се окрену мени, загрли ме и поче љубити.</p> <p>— Добро 
ко не мичући се и не говорећи.{S} И тад се само чуло како хоџа, који готово никад није дисао на 
помоћ, да зовнем макар кога.</p> <p>Тад се истом сјетих Хасана, тад опазих да га нема поред мен 
>— Хасан?..</p> <pb n="388" /> <p>Хамид се спусти на ћепенак, одиже ногу и поче причвршћивати о 
ли се, па их треба скрхати...{S} Ко год се осили, треба га мало поткресати, као што се гранато  
ad>I</head> <p>Никуд кретао није, никуд се мицао без оружја.{S} У кахву, у берберницу, у хућума 
И узалуд се опире, брани, отима; узалуд се окреће и увија по душецима.{S} Нико га отјерати не м 
од, осјећа и дах његов.</p> <p>И узалуд се опире, брани, отима; узалуд се окреће и увија по душ 
мо да сам пред собом оправдам одлуку, е се овакво друговање мора прекинути.{S} Додуше овдје, у  
{S} Ударају, нападају, бију, пале, крве се...{S} Људи, за које нико није имао срца ни милости,  
да је било у чудној грозници некој, све се комешало, врело.{S} Све се и прибијало једно уз друг 
заграјаше и склепташе се око ње.{S} Све се помете, изгуби, узбуни.{S} Писка и помагњава поче се 
и некој, све се комешало, врело.{S} Све се и прибијало једно уз друго, приљубљивало се, токорсе 
лаве и ломећи прсте, а танка кошуља све се више затеже, припија уз тијело и димије на куковима  
. сврби... — проциједи он кроз зубе све се више мргодећи. — Не тражи куршума!..{S} Извађен је!  
p> <p>Све на свијету гине и умире и све се поново рађа...</p> <p>Бог тако наредио...</p> <p>— А 
јешње, гледајући како се превијам и све се силније и силније тресем. — Јеси ли махнит?..</p> <p 
 се бранећи, само је отезао шијом и све се чудније смјешкао гледајући је.{S} Тако, — причају, — 
 скакутала, натуривши фес на чело и све се више играјући својим чибуком. </p> </div> <div type= 
 и планине, а коначиште свако мјесто ђе се затеку...</p> <p>Љепота једна!</p> <p>И што је чешће 
> <p>И, као присјетивши се нечега, саже се брзо и шапну ми на ухо:</p> <p>— А <hi>он</hi>, кажу 
треба!</p> <p>Заптија један уљезе, саже се и поче се сашаптавати с бимбашом.{S} Тргну му у руку 
о своју робу и дозивало муштерије, диже се, у нека доба, кроз све махале једне голема граја, ка 
ндек некакав, падох ничице.</p> <p>Диже се чудна граја и неко зазва у помоћ.{S} Замало, па се о 
пазивши ме, отури чибук у крај, придиже се и пође ми у сусрет.</p> <p>— Нећеш ми, зар, замјерит 
о...</p> <p>Она не одговори.{S} Придиже се и као да пође да тражи нешто, да узме.{S} Затим брзо 
га и, онако прекрштених нога, попридиже се. — Тада?..</p> <p>— Кад је бег погинуо, читава наша  
— прошапта стари забринуто, и попридиже се. — Вукови чудно завијају <pb n="312" /> а... не знам 
> <p>— Е лијепо — рече хоџа и попридиже се. — Ја ћу баш учити како ја знам...</p> <p>Па подухва 
p> <p>Зулфага се лукаво осмјехну, одиже се на прсте и поче шаптати нешто.{S} И хоџа поче шаптат 
 <p>Хасан поврати нож у корице и подиже се.</p> <p>— Доста! — отсијече кратко, не узбуђујући се 
ио се за канат, гледам у њу и кроз сузе се смијешим, а она се извила, издигла једну руку изнад  
ао у тијесним, смрдљивим колибама, гдје се, у једној половини, која чак није ни преграђена, спр 
о се и Зулфага познао са Хасаном и гдје се познао.{S} Неколико пута сам их видио како заједно п 
ом о зид, разбија је и вриснувши извије се, скочи и, ширећи руке и пуцкајући прстима, и сама ка 
и затегнуте јечерме на прсима, и димије се опусте и почну заплетати око нога, док <pb n="261" / 
од посрнуо, обрезао се или опржио, није се сажалио на ме, нити ме почео тјешити.</p> <p>Шта виш 
 са мном бити ни како ћу проћи.{S} Није се чак ни кашње, кад је опасност минула, барем навратио 
ђају.</p> <p>Граја, хајка и галама није се стишавала све док се није бабо појавио.</p> <p>А чим 
е, замуца.{S} Из читава му причања није се могло јасно разабрати: шта је све било и како је бил 
ело, скуп, састанак, теферич какав није се могао ни замислити, а да се и Смајил-ефендија не поз 
ма!..</p> <p>Ни пошље смрти бабине није се промијенио.{S} Само је из собе препртљао у коњушницу 
.{S} Ни кад је изгледао најведрији није се смијао нити шалио.{S} Једино је у таквим часовима из 
знао сам и то да све што се десило није се могло десити никоме другоме, него само мени или неко 
рај великог, отвореног пенџера, уз чије се демире пропињала дивља лоза, и, окренуте једна према 
 и — растанак са Сарајевом.{S} Друкчије се није могло.</p> <p>И — кренем право према Мостару.</ 
 собу, затекли су ме уплакана.{S} Обоје се склепташе око мене, опколише ме.</p> <pb n="288" />  
 спустила рукаве низ мишице.{S} И обоје се неко вријеме гледали нијемо, ћутећи.{S} Затим би се  
рковима и великим, дебелим уснама, које се, на крајевима, непрестано трзале и непрестано развла 
старе приче: увијек је имао нових, које се чиниле још љепше, чудније, занимљивије.{S} Човјек ко 
 тијело и танким свиленим димијама које се мало опустиле низ кукове, са распуштеном косом што ј 
има и набреклим, полунагим дојкама које се пробиле испод кошуља, извијају се, ковитлају, трзају 
дизала мала, ситна глава, са очима које се једва видјеле испод големих, плавих обрва, са танким 
у ишарана и у нове калајисане алке које се блистале и засјењивале очи и... и све ми се чинило к 
ој, изрованој калдрми, гонио мачке које се купиле око сирових кожа што их комшије избацили пред 
ном косом и обнаженим мишицама низ које се циједила вода, довикивале једна другу, препирале се, 
ити хајдук без големих бркова кроз које се провиде токе на прсима и без оружја за појасом!..{S} 
о да ће их иставити.{S} Мајка, око које се <pb n="230" /> бијаше окупило неколико ханум да се ч 
латкишима разним.{S} У кухињи, око које се разливао и ширио по читавој авлији силан мирис печењ 
ан?..</p> <p>— Ако је јаран, не ашикује се с њиме...</p> <p>И загледах се у обрве и учини ми се 
ала, све су жене галамиле, викале, неке се и смијале.{S} Чибуци ни сад нијесу били заборављени; 
дрми, — сви као да задржаше дах и мучке се поклонише, као што се слаби и немоћни робови клањају 
врте се, расипљу, расту...</p> <p>Пушке се почеше упињати, увијати као змије и запињати ми за н 
је су необично одсијевале и прелијевале се према свјетлости фењера што га носило у руци, помоли 
иле један у другога на дућан, сакривале се за робу и чучнувши један према другом сашаптавали се 
менима, трчале су на пенџере, откривале се и ударале га у прса китама цвијећа, чеврмама, наранч 
 шипражја и с веселим цвркутом извијале се изнад нас и пливале у сунцу, у свјетлости.</p> <p>И  
и куда, — излазила је преда ме, јављале се, слободна, ведра и весела, вјечито се играјући своји 
 са неколико страна; између њих мотљале се, обилазиле кириџије вичући, трајући, галамећи, а роб 
су испред раздраганих кадуна, наклањале се према њима, савијале, угибале, пјевајући, подврискуј 
а тешке, дебеле ките ударале и расипале се по калдрми, — сви као да задржаше дах и мучке се пок 
вода, довикивале једна другу, препирале се, свађале.</p> <p>Три Циганке, веселе, бијесне, разуз 
ле се хурме, локуми, гурабије, котурале се наранче и лимунови.</p> <p>Тек кад се мајка поче пом 
јој у лету необично шуштале и заплетале се око нога, црвена шамија лепршала јој око главе, треп 
нице шибале је по куковима и расплетале се, расипале...</p> <p>— Ко је то? — шапатом запита Хас 
 оне што су се гуриле око ватре, мицале се, угибале, кретале.</p> <p>И опет ме обузе чудан стра 
и, — дочека Сулага пакосно, — и не шале се...{S} А кад не би били оружани, наши би се одавно ди 
епо примали и сви га хвалили.{S} Почеле се, шта више, за кратко вријеме читаве приче причати о  
потоцима текла медовина, ракија, газиле се хурме, локуми, гурабије, котурале се наранче и лимун 
шеклије причвршћене о појасу свијетлиле се и блистале према сунцу засјењујући очи, црвена долам 
 без намјештаја, зијале су оне и црниле се некако, као након навале хајдука, као након пожара.{ 
 из читава комшилука долијетале, купиле се око ње и падале јој по глави, по рукама, по раменима 
 падале по јастуцима; испод шише жутиле се неколике обвехле дуње од којих читава соба мирисала, 
 пенџере.</p> <p>Многе комшије и љутиле се, псовале што их будио иза сна и готово на силу нагон 
чи, крупне, влажне очи њезине, помутиле се мало, покрвавиле.</p> <p>— Шта је опет било? — запит 
ме и потјера право према мјесту, одакле се још, изнад <pb n="320" /> грма, извијао танак прамен 
— Баш се раскрвавили...</p> <p>Бржебоље се изујем и ја и одбацим обућу.{S} И престрашено узвикн 
их ноздрва, из којих бије пара, расипље се лака, бјеличаста пјена, пада по трави, по калдрми, п 
м хоџу и да будем ваљан...{S} Сулага ме се још најчешће сјећао.{S} Два или три пута написао ми  
ве то лакши, бржи и окретнији.{S} На ме се готово ни освртао није.{S} Само кад би видио да сам  
непрестано извиривале иза каната и саме се наметале, машући нам везеним јаглуцима и лаким, шаре 
се раменом о зид, каже:</p> <p>— С њиме се не може више...{S} Чудан је постао...</p> <p>— Шта т 
и за кога у кући осим за њега и другоме се ни покоравао није.{S} Он му тимарио бедевију, он чис 
своју снагу...{S} И на томе путу никоме се покорити неће, нити се уклонити, нити преклонити. .  
су негдје хајдуци дочекали кога, о томе се причале читаве приче.{S} Многи као да нијесу ништа д 
 Немој ме ни питати о томе...{S} О томе се причати не може...</p> <p>Хатиџа, бацивши најприје ј 
 мном десило.{S} И већ сјутрадан о томе се причало по читаву комшилуку и све, дјеца, колико их  
баби.{S} Оружани су били сви.{S} Румене се мерџани и блиста се срма на тешким пушкама и ножевим 
бу, да својом чистином одудари, истакне се између свију комшиских дућана.{S} Ћепенке сам чак и  
 премного и што год сам боље радио, оне се све више и више расипале.{S} Уколико човјек више ври 
прекиде говор.{S} Ослухну.{S} Клепетање се понови још неколико пута и све јаче, све јаче...{S}  
да се у чашћавању почело штедити, кашње се навраћаху тек уријетко и остајаху само по час по два 
ће на нас ни да погледа...</p> <p>Кашње се ипак навикла, научила.{S} Увече, пошто бих дошао из  
 прамен дима.{S} Коњ узви главом, пропе се и хтједе да сврне, да узмакне.</p> <p>— Ха, соколе!  
 с дјецом, свађао, тукао.</p> <p>Матере се нијесам бојао много.{S} Њезине пријетње и заклетве н 
огу...</p> <p>— Шта?..</p> <p>И наднесе се над њим да боље чује.</p> <p>— Шта си казао?..</p> < 
} Читава авлија као да затутња, затресе се.</p> <p>Излетише кроз капију.</p> <pb n="229" /> <p> 
астаде.</p> <p>Упознавши Хајкуну стресе се, задрхта, и лагано поче узмицати, уступати, старајућ 
тога одјекује читава гора и планина, те се причиња као да десетина њих у један исти мах са неко 
е се осјећале некако јаче, храбрије, те се и они заклињали по неколико пута да ће га пратити у  
викати лудо, помамно, зацењујући се, те се многи пролазнини почеше освртати и гледати ме зачуђе 
ајући се оружјем, галамили, грајали, те се чак и дјеца из махале почела окупљати <pb n="228" /> 
вим тозлуцима распали се, попустили, те се испод њих провидили и стопе и закрпљене ивице од чар 
 ће он и сам — као да ми шапну неко, те се опет смирих и прихватих за посао...</p> <p>Кад сам,  
 му са неке стране пријети опасност, те се унапријед, често и преко воље, прибира и спрема на о 
 разлијевао кроз ноћ све јаче и јаче те се чинило као да негдје у даљини хуји вјетар и милује л 
хајдуци већ и по чаршији ходају и свете се сваком ко гласније о њима ружну ријеч проговори, ко  
тме.{S} И, онако везан, спућен, саплете се и опет посрну.{S} Сав модар у лицу, надут, страшан,  
њима...</p> <p>— Какви робови? — уплете се Хасан и сједе поред њега, уз кољено му. — Зар их има 
 умијеша се међу нас.</p> <p>— Оставите се кавге, људи! — викну промукло, а руке које је рашири 
да овуда има лова.</p> <p>— А не бојите се да ће и вас уловити?</p> <p>Ја претрнух, замријех.</ 
а хоџа и осмјехну се.</p> <p>— Не бојте се!..{S} Чуваћу их ја! — избаци Хасан оштро, са пуно са 
шајући, звекећући...{S} Пролијећу, врте се, расипљу, расту...</p> <p>Пушке се почеше упињати, у 
 Из Сарајева.</p> <p>— Охо!..{S} То сте се, богме, и уморили.</p> <p>— Богме и јесмо.</p> <p>—  
а си ишао?..{S} Знаш ли, јадниче, да ће се мајка љутити?..</p> <p>Затим је, — не обзирући се на 
познати да то не слути на добро и да ће се наскоро читава земља дигнути на устанак.</p> <p>Чак  
на јаче.</p> <p>— Нека...{S} И одљутиће се.</p> <p>— И опет мрмљао, гунђао.</p> <p>— Гунђаће, п 
— Не дај Хатиџи да улази...{S} Препашће се...</p> <p>Бербер, шапћући нешто у себи, клекну покра 
/p> <p>Почео се љепше и облачити, чешће се купати, умивати, као да прије није ни имао времена д 
ели.{S} У његову присуству и страшивице се осјећале некако јаче, храбрије, те се и они заклињал 
 шутиш?.. — запитах мекше, а и нехотице се сагињем, надносим над њу. — Одговори ми.</p> <p>— А  
{S} Јадна моја кумра!..</p> <p>Нехотице се осврнем и погледам на собу у којој је сједио Хасан.{ 
, па и сам отре браду махрамом и измаче се. — Једи, болан!..</p> <p>— Не могу — промуцах снужде 
том везену антерију на прсима и примаче се:</p> <p>— Е удри, ђевојко, — викну помамно, — и напи 
p>Зулфага готово паде на кољена, дотаче се мајчина скута и пољуби га.{S} Затим, онако преклоњен 
аљи разговор. — Што ја рекнем не пориче се.</p> <p>Зулфага изви главом и чудновато преврну свој 
ш ли ријеч?</p> <pb n="293" /> <p>Момче се удари по ножу и као да опет хтједе да га извуче, да  
у Хасана за руку. — Ено!..</p> <p>Момче се примаче канату и ухвативши се за алку поче се љуљати 
чијих, нешто слично прамену магле, поче се повијати, лепршати иза њега.</p> <p>— Аман! — застењ 
д се мајка поче помало опорављати, поче се и хука стишавати.{S} Жене, једна по једна, изостајах 
губи, узбуни.{S} Писка и помагњава поче се разлијетати по читавој махали.</p> <p>Док опет ето С 
тале дјеце.{S} Кроз кратко вријеме поче се око нас окупљати читава гомила, као око пехливана ил 
/p> <p>Извадивши из џепа бројанице поче се играти њима.</p> <p>— Не може те ни зајам понизити,  
ко...</p> <p>Она се удари у прса и поче се климати.</p> <p>— Хаљине ми кажу све...{S} Куку!..</ 
тури чибук, узвали се уз јастуке и поче се накашљавати.</p> <p>— А бре пезевенк, ти ли хоћеш ма 
 <p>Заптија један уљезе, саже се и поче се сашаптавати с бимбашом.{S} Тргну му у руку некакав з 
..</p> <p>Мајка се огрну фереџом и поче се обазирати на све стране.</p> <p>— Зулфага ће ти се о 
, попрска све унаоколо и пјенушећи поче се пушити на трави, а златне ките од барјака, орошене с 
ну он задивљено и некако поплашено поче се измицати натраг. — Кад твоја памет не може...{S} Их! 
маче канату и ухвативши се за алку поче се љуљати и говорити нешто.{S} Проговори затим и ситан  
н, — у њега су били грдни новци, — ваше се грађевине нијесу више могле довршити...</p> <p>— А п 
е гуњеве под главу и загрљени загледаше се у звијезде.{S} Из шуме, из дубине, почеше се у одмје 
 жене, пошто истрчаше из соба, узрујаше се, заграјаше и склепташе се око ње.{S} Све се помете,  
а.{S} Појахаше и остали.{S} И разиграше се бијесни парипи и сјајно оружје зазвекета.{S} Читава  
оба, узрујаше се, заграјаше и склепташе се око ње.{S} Све се помете, изгуби, узбуни.{S} Писка и 
ја...</p> <p>— Наша!</p> <p>И склепташе се око њега, навалише.{S} И, док се Ајкуна трзала, цича 
а може бити и због чега другога, почеше се око наше куће све то чешће окупљати и момци и удовци 
аклањајући и размахујући рукама, почеше се објашњавати, погађати.</p> <pb n="269" /> <p>У соби  
а по једна, изостајаху покаткад, почеше се јављати све рјеђе и рјеђе.{S} Остадоше још само неко 
звијезде.{S} Из шуме, из дубине, почеше се у одмјереним размацима разлијегати тупи, мукли удари 
рјака, орошене са неколико капи, почеше се прелијевати као да се међу њима каранфили расцваше.< 
сије.{S} Коњи се усплахирише.{S} Почеше се пропињати, трзати и узмицати натраг, фркчући, стрижу 
 других.</p> <p>И јарани мајкини почеше се све рјеђе и рјеђе купити око баште, све их мање и ма 
вим, а витлови са бехаром својим почеше се окретати и повијати као раширена крила лабудова над  
асности, тутунећи и срчући кахву почеше се препирати, шалити, смијати... </p> </div> <pb n="233 
ногласно, подижући главе.</p> <p>Почеше се комешати, размицати се да нам направе мјесто украј в 
уди, мислећи зар да сам пјан, раставише се и начинише ми пут.{S} Нико ни ријечи не рече, нико н 
 и цијучући и лепршајући крилима извише се и одлетише дубље, у шуму, а зец један, опруживши се  
.{S} Двојица других, у страни, извалише се на леђа, подбацише гуњеве под главу и загрљени загле 
 овако...</p> <p>Иду!..</p> <p>Помолише се.{S} Напријед су ишли пјешице двојица сеиза, високи,  
сасвим осилише.{S} Чете њихове попунише се, нарастоше, и са својим навалама учесташе необично.{ 
ике муштерије, сељаци некакви, свратише се, уљегоше у дућан, и држећи руке на леђима почеше раз 
затресе косом, густи праменови опустише се, падоше по челу и лака им сјенка прели јој се преко  
</p> <p>Оба момка, без поговора, дигоше се и чешкајући се и протежући одоше у колибу.{S} Брзо с 
кочи.</p> <p>Обје Хасанове руке одигоше се у вис и — као зец искочи иза грма.{S} Поче бјежати.{ 
удо, ни хоџиница ни Хајкуна не помакоше се нити погледаше.{S} Одмах се могло познати да је то б 
а се измакоше до насред авлије, унесоше се један другом у лице и, непрестано се наклањајући и р 
ши мене као да се збунише мало, сметоше се.{S} Зулфага окрену главу према пенџеру и поче отезат 
коју страну.</p> <p>Напошљетку, кренуше се неколико њих пред бимбашу.</p> <p>— Аман, — повикаше 
 као да бијаху задовољне.{S} Осмјехнуше се, штипнуше ме мало за образе и опет ништа не говорећи 
камење, духан-кесе, гране некакве осуше се на њега, оборише му турбан с главе и раскидаше џубу  
умњао у њега.{S} И ко зна, може бит’ би се међу нама изродила и голема свађа, да сам хоџа једно 
ано загледао у пушку.{S} Можебити да би се због тога и поново посвађао с њиме, поџавељао се, да 
зијевати и протезати се, хоџа као да би се пренуо мало, тргнуо се, па, одгурнувши књигу с крила 
 на мјесту.</p> <p>Напошљетку као да би се пренула, освијестила мало, па баци ногу преко ноге и 
заклањао им лица; само понекад, када би се под големим оџаком, у врху собе, мало појаче расплам 
ништа ми није било милије, него када би се ушљед моје неподмитљивости почео љутити и стискати з 
стигао хабер да се бабо враћа, мајка би се одмах почела устезати, повлачити.{S} Почела би најпр 
ко није смио сам да пође.{S} Окупила би се по двојица, по четворица или више њих, потпуно опрем 
а каква храни и издржава?..{S} И шта би се, тада мислило о мени?..</p> <p>Шта би мислила и сама 
буди и да дуго не чека на њу.{S} Кад би се пробудио, хитала је с ибриком у руци и са чистим пеш 
шта о том не напомињем.</p> <p>А кад би се бабо, суморан, мрк, опаљен пушчаним димом, са поломљ 
му мања и грехота и срамота била кад би се случајно и превјерио, него кад би се спустио дотле д 
ђима, по прсима, свуда.</p> <p>И кад би се подигао и почео бјежати, трчала је за њим, гонила га 
ењем, дрвима, стакладима.{S} Тек кад би се, рашчерупан, раздрљен и испрљан дочепао собе и сакри 
би се случајно и превјерио, него кад би се спустио дотле да ради и <hi>женске</hi> и <hi>рајинс 
<p>— Да је он ствари боље уредио, не би се ништа продавало.</p> <p>— <hi>Он</hi> није уредио?.. 
е јаче лупкајући папучама. — Како ли би се смијале, подругивале!..</p> <p>Тада јој се и чинило  
би ме тад душманке гледале и како ли би се светиле!.. — говорила је узбуђено, чупкајући ресе на 
..{S} А кад не би били оружани, наши би се одавно дигли да их тоне...</p> <p>Па показа на троји 
еме гледали нијемо, ћутећи.{S} Затим би се почео наклањати и шаптати нешто, брзо шаптати, отегн 
икнуо:</p> <p>— Рођо!..</p> <p>И чим би се окренула према њему, весело зарзала и почела тући ко 
о завиривали и тражили.</p> <p>И чим би се, иза полуотвореног каната каквог, стидљиво и поплаше 
ожеве и пунио фишеке.{S} И распричао би се тада, необично се распричао.{S} О хајдуцима, о јунаш 
p> <p>Око ручка, испред подне, јавио би се тада обично у чаршији или хамал какав или Циганка по 
} Момци, којих је било неколико, ако би се заиграли и заговорили кад он није био у кући, као да 
као надзиравајући читав посао, и ако би се гдје појавила каква тврдоглавија муштерија притрчава 
и, цупкати.</p> <p>Тешко Зулфаги ако би се након тога појавио у авлији.</p> <p>Чим би га опазил 
 <p>Тек касно, испред поноћи, лагано би се дигао он, огрнуо се ћурком и, узевши чибук под пазух 
ила.</p> <p>Лежећи или сједећи често би се стрекнула, пренула се и узвијерено почела ослухивати 
е преломити.{S} Чак и по ноћи, пошто би се сви разишли по собама, силазио је на авлију, с пушко 
ије, ни подругнуо се...{S} Тек пошто би се уморио и почео готово шиштати, престајао је с причањ 
ао, помагао, отимао се.{S} Тек пошто би се уморила шибајући, пошто је обје руке забољеле, пушта 
</p> <p>— Баш си дијете! — осмјехнуо би се и он и пољубио је у чело. — Право дијете!..</p> <p>И 
замишљено вртио главом...{S} И одмах би се снуждила и она, оборила главу и живо почела тући пап 
ами: ја, Хасан и Хајкуна.{S} И одмах би се заиграли.</p> <p>Све троје живо прихватимо за пушке  
аци му папучу у лице.</p> <p>И одмах би се скупио некако, покуњио се и пошао.</p> <p>Мајка је г 
к. — Баш?..</p> <p>— Свиђа...{S} И баби се свиђа — одговори некако заносно.</p> <p>— Ех?..</p>  
амахну чибуком који удари о зид и преби се на двије половине.{S} Момче, користећи се тиме, нагл 
и страшан бијес обузе ме.</p> <p>— Теби се смијем, — дочеках оштро, стискајући шаке и пријетећи 
. — Ја сам задовољан.</p> <p>— Ама теби се твоје отело и то треба вратити, — дочека она ватрени 
авирати.{S} Хасан замаче сасвим, изгуби се.</p> <p>Тада ми дође као несвјестица нека, малаксало 
застајући почесто, замаче у ноћ, изгуби се.{S} Ми заузесмо његово мјесто, умотасмо се у ћебета  
n="250" /> као да потпуно утону, изгуби се међу набраним, густим обрвама, испод којих се стакли 
је?.. — прошапта она преплашено приљуби се уза ме. — Шта?..</p> <p>— Ништа...{S} Не бој се!..</ 
у.</p> <p>До три дана након тога појави се у чаршији и у махалама још читава друзина нових трго 
 тебе...</p> <p>Она се придиже, исправи се и, онако мршава, блиједа, слаба, ослони се леђима о  
бу и, пребацивши је преко руке, исправи се:</p> <p>— Досад су вам вазда, од ђетињства, говорили 
н!..</p> <p>Хајкуна живо скочи, исправи се.{S} Опрезно, као мачка кад се прикрада, приступи вра 
ана?..</p> <p>Она збаци шамију, исправи се и затресе косом, густи праменови опустише се, падоше 
{S} Само забоде барјак у земљу, исправи се и, ништа не говорећи, једним лаким измахом руке даде 
— И нећу, — одлучно вели тада и исправи се. -—</p> <p>Никоме за љубав не бих ти невјеру учинио. 
>Хоџа одиже књигу изнад главе и исправи се.</p> <p>— Знаће шта су муке... ама може знати и шта  
 А он нагло прихвати за пушку и исправи се.</p> <p>— Стој!</p> <p>Упознавши ме боље, као да се  
една скотрља јој се низ образ, заустави се на танкој, руменој усни и заблиста као кап росе на к 
бори главу.</p> <p>Хајкуна се оте, изви се и брзо прихвати за шишану, која је лежала на земљи.< 
ми...</p> <p>Она заломи рукама, искриви се.</p> <p>— Ја га се бојим — прошапта готово плачући.  
} Пуцањ, још јачи и још силнији, понови се и куршум ми мину покрај уха.{S} И, од страха, од чег 
p> <pb n="402" /> <p>— Јадна кумра пови се, изви, залепрша... опусти једно крило и паде...{S} К 
рвем и с њим и са собом?..</p> <p>— Рви се.{S} Бићеш јача!..</p> <p>— И да се играмо ватром?..< 
"305" /> <p>Тек након дуже почивке први се Хасан смири мало и полугласно запита:</p> <p>— Ко ли 
 сам.{S} Сви су путовали у групама, сви се удруживали.{S} И сви ми се причињавали големи, стаси 
ада су, —чим би он прошао</p> <p>—— сви се понизно уклањали с пута, измицали се и поздрављали г 
ећу послушати. — Тааако...</p> <p>И сви се одмах дизали и одлазили, не зборећи више, нити се по 
у кућу затекла сам га...</p> <p>Зулфаги се засија лице од радости.{S} Опружи обје руке и поче и 
Тако суђено — прошапта Сулага и поглади се по бради. — Воља Божја...</p> <p>— Жао ми само што г 
та?</p> <p>— Припреми пушку!..{S} Уреди се за нападај!</p> <p>— Зар...</p> <p>—- Пст... да не ч 
аза?..{S} Није ли исто?..</p> <p>— Види се да ти крв бабина тече кроз жиле — одговори Сулага ти 
плаћује а он некако окреће главу, стиди се, снебива, као да ради нешто што се не приличи, и нов 
екећући ми оружјем око главе. — Разбуди се!..</p> <pb n="301" /> <p>— Шта? — запитам га буновно 
лике, мислили да ћу одлежати?..{S} Људи се најчешће дигну да помогну онда кад је касно помагати 
 црни, испуцани прсти.</p> <p>— Не чуди се што сам га нашао — рече кроз зубе, не баталећи посла 
ав нож, двије пушчетине и торбу. — Дижи се!</p> <p>— Куда? — запитам га у чуду, трљајући очи и  
 кундаком.</p> <pb n="299" /> <p>— Дижи се!</p> <p>— Остави ме!</p> <p>— Дижи се!..</p> <p>Па м 
и се!</p> <p>— Остави ме!</p> <p>— Дижи се!..</p> <p>Па ме ухвати за руке, издиже и, силом ми у 
уги бок да поново заспим.</p> <p>— Дижи се! — викну он осорније и гурну ме пушком. — Треба ми д 
"387" /> <p>Мршаво лице њезино изнакази се, искриви.{S} Уста као да пређоше на десни образ, одм 
а големим зеленим барјаком у руци, чији се златан полумјесец при врху бљештао, руменио и горио, 
отан је био у голему, црну струку, чији се крајеви вукли по тлима; опута на опанцима попуцала м 
Кад се спустисмо готово до Миљацке чији се потмуо шум разлијевао кроз ноћ све јаче и јаче те се 
 да нам направе мјесто украј ватре чији се гребенасти пламен све више и више извијао и поиграва 
{S} Нијесу змајеви...</p> <p>По чаршији се тих дана ни о чему говорило није, колико о хајдуцима 
Одмах... — благо проговори Сулага, који се био одвојио од нас и отишао у кухињу да види хануму. 
ињући, дерана једног мојих година, који се силовито трзао, викао и врискао непрестано, покушава 
али су само старци и нејака дјеца, који се нијесу могли пушком ни заметнути.{S} Одмах се могло  
чи.{S} Чак је свраћао и муштерије, који се враћали из дућана ми, те и њих чашћавао.{S} Два-три  
ућане, бацао се камењем на врапце, који се окупљали под стреху и, чешкајући се кљунићима, џавељ 
нијели и оставили некакви путници, који се међусобно порезали и платили ханџији унапријед читав 
о нико други није био него усташи, који се преобукли у турске хаљине и стали у шехер да штогод  
 може понизити...{S} А има послова који се могу и празних рука почети.</p> <p>— Зар да будеш ха 
опкољен дебелим, калуфли-јастуцима који се поносито поред зида уздизали; на зидовима, изнад њих 
.{S} Какав ми је то несретни народ који се сам с муком диже, с муком се миче, и вазда чека да м 
шљањем и подмуклим шапатом и сваки који се налазио у соби као да се није најугодније осјећао.{S 
ти...</p> <p>А најслађи је залогај који се освоји!..</p> <p>Чим сам остао сам у соби, опет сам  
 за браду и јаглуком разгонила дим који се извијао из луле.</p> <p>— Опет крв била!..{S} Опет з 
ио?..</p> <p>Бимбаша одбаци филџан који се откотрља чак за врата, куцну се по сабљи и подвикну  
во и гурну главом у Хајкунин витао који се умало не преврну. — Кад су непокорни!..</p> <p>— А ш 
пали.</p> <p>„Опаки људи“, викну, „који се излежавају, не раде и не мисле, највише и кукају за  
 хтјели запитати један другога, а сваки се устручавао да то први каже, изговори.</p> <p>Неколик 
 Авдаги и причали о нападачима.{S} Неки се правили и као да их познају, иако их, — увјерен сам  
 почеше бјежати бацајући оружје, а неки се и сакрише...{S} И ето:.. таки и остадоше у животу и. 
ће то баксузлук донијети?...{S} Хоће ли се који од нас разбољети, изнемоћи на путу?..{S} Хоћемо 
уда, не пазећи гледа ли је ко и чуди ли се, поново се почела протезати, превијати, <pb n="259"  
 на хајдуке.</p> <p>— Еј, рођо, јеси ли се пута зажелила? — питао је каткада бедевију, хватајућ 
 необријаним образима својим. — Јеси ли се одморила, рођо? ..{S} Знаш ли како смо ишли једном,  
ти...</p> <pb n="338" /> <p>Али како ли се зачудих кад мјесто силом измишљених тужилаца и свјед 
колико пута опипавао их и кушао могу ли се преломити.{S} Чак и по ноћи, пошто би се сви разишли 
 као да ће поново заплакати. — Хоћеш ли се љутити?..</p> <p>= Љутити?,..{S} На те?..{S} Зашто?. 
ој горјеле на образу.</p> <p>— Хоћеш ли се на ме наљутити? —- запита меко, плашљиво, тихо, а гл 
ући се да још жешће навали. — Мислиш ли се играти ђевојкама као јабукама, па једну бацати а дру 
... да више не дођем.</p> <p>— Љутиш ли се на ме? — запита она узбуђено и рашири руке, као да б 
јечи ми пут и хтједе ме зауставити, али се брзо отргнем од ње, измакнем се, и не пазећи на гоми 
 да сам хтједе заподјести разговор, али се ипак предомисли, па окрену главу у страну и полуглас 
чучнувши један према другом сашаптавали се, договарали.{S} Непрестано је питао један другог за  
 залогај, а бимбаша отури чибук, узвали се уз јастуке и поче се накашљавати.</p> <p>— А бре пез 
киња, који су све гледали и наслађивали се псовком Османовом, стид га и од мене, од свега свије 
; само су ишли из собе у собу, укривали се од мене и нешто се договарали, шапутали.{S} И сви ме 
вали са својим питањима.{S} Распитивали се и о нападају и о Авдаги и причали о нападачима.{S} Н 
ши како ми сви прсти набрекли, расцвали се, испуцали, а скорена крв, црнећи се између њих, слиј 
о су допирали отуда до нас, разлијегали се преко читавих винограда и замирали негдје доље, у по 
 а по пенџерима, поред каната, поредали се лонци са феслиђеном, чије <pb n="379" /> се ситне гр 
 њега, по сниским малим софама поредали се угледни најстарији људи, ихтијари сами, са дугим сиј 
 частили су се међусобно, пили, свађали се.{S} По њиховим собама као да је потоцима текла медов 
, сви мишићи на образима играли, трзали се.</p> <p>— Ух! — умало што нисам вриснуо од страха, з 
<p>Иза акшама, пред џамијама, састајали се опет, окупљали у мале, ријетке гомиле и полугласно ш 
варених, са зобницама на глави, збијали се око њега са неколико страна; између њих мотљале се,  
 Слабићи, немајући силе у себи, опијали се тада његовом силом и, у пијанству, жељни да се разме 
тако заустављали, задржавали.{S} Бојали се, зар, — макар што је Хамид ту био, – да остану близу 
> <p>Неко вријеме стајали смо и кошкали се међусобно: час је он мене гуркао напријед, час сам ј 
мали нијесу <pb n="297" /> и припремали се за обрану.{S} Трговци су продавали робу под оружјем, 
 тамбуру, а двојица су загрљени климали се не коњима и попијевали...{S} За трговцима се отегла  
су га готово сви избјегавали и склањали се од њега.{S} Стид, зар, било људе да се друже са човј 
кишима смијући се и намигујући, распали се, разбјесни, и ухвативши је око паса силом је притегн 
 гајтани на прашњавим тозлуцима распали се, попустили, те се испод њих провидили и стопе и закр 
 сви су одмах трчали око њега, удварали се, улагивали.{S} Један му носио духана и пунио лулу, д 
гомиле и полугласно шаптали, договарали се.{S} Нијесу ли могли да се договоре, ишли су једни др 
 који су попијевајући и вриштећи играли се оружјем и насред чаршије пуцали, шенлучили.{S} Сваки 
 и мајка дуго су разговарали, препирали се о нечему.{S} Мајка је била узрујана, узбуђена, брани 
није, сви су затварали дућане, праштали се и грлили с комшијама, као да се више никад видјети н 
а пролазили су поред нас, ишли, враћали се, силно трајући и гурајући један у другога, а она је  
ви се понизно уклањали с пута, измицали се и поздрављали га.{S} Ако би иза подне пошао у своју  
слушкиње били домамили себи, помијешали се с њима.{S} Натјерали их и да се пропију и у пићу да  
ко ми се у оном страху чинило, лепршали се и преко рамена.</p> <p>Огрнути тешким, дугачким стру 
им, под чијом накривљеном стрехом легли се врапци и голубови, и Зулфага, као са страхом неким,  
 и гиздавија од свију осталих, — бијели се као да је од свиле изаткана,</p> <p>— па нестрпљиво, 
ене, поднесе их под браду.{S} Сневесели се.</p> <pb n="402" /> <p>— Јадна кумра пови се, изви,  
...</p> <p>Он дубоко уздану и сневесели се.</p> <pb n="254" /> <p>— Како ћу? — запита готово пл 
 о под, а крв му потече из носа и разли се по ћилиму и по антерији.</p> <p>— Уби!..{S} Закољи!. 
 сантур, и јасан, обијесан смијех разли се кроз читав сокак и као да се прели и преко кућа, пре 
е.</p> <p>Легла би на шилту, сјела, или се наслонила на пенџер и поднимљена, замишљена, тужна с 
гласа, готово наричући. — Ни поздравили се нијесте љуцки, а одмах се почели инатити...</p> <p>— 
премјерили од главе до пете, намргодили се мало и одмахнувши руком настављали пут.</p> <p>Јесу  
</p> <p>Зато га и мрзили многи и туђили се од њега.{S} Мени се барем чинило да не само у махали 
ушасти, крупни кахвени ибрик и бијелили се танки филџани.{S} Читаву главу бијаше умотала шамијо 
прави ме он и потврди главом. — Осилили се, па их треба скрхати...{S} Ко год се осили, треба га 
и <pb n="213" /> би одмах све, покуњили се, стишали, и с рукама на појасу и обореном главом чек 
аге.{S} Остали одмах иза њега, ухватили се под руке, па попијевају.</p> <p>И, из чудног ината н 
о се јавили планинштарима, ни опростили се с њима, поздравили.{S} Хасан као да је и подранио ба 
сти фењера што га носило у руци, помоли се отуда, изађе безбрижно звиждућући и полугласно пјеву 
— Ето...</p> <p>Он набра обрве, замисли се.</p> <p>— Не можеш ти у оној кући живјети — рече. —  
нути.</p> <p>Хасан поћута мало, замисли се.{S} Па се лагано окрену и не говорећи ништа поче куп 
х!..</p> <p>Стари зажмири мало, замисли се.</p> <p>— А ко то зна? — запита отегнуто, као размиш 
.</p> <p>Након другога куцаја освијетли се један пенџер на ћошку и нечија глава као да провири  
ешто, непрестано шапуће.</p> <p>— Да ми се носи кући — откресах набусито, вадећи кесу и бацајућ 
есам ли ја међед јали пехливан па да ми се смијеш?..{S} Шта ти је?</p> <p>— брекну бјешње, глед 
— одговорих му поносито и, држећи да ми се и он руга, додадох пакосно:</p> <p>— Нијесам просјак 
ста, жвакати.{S} Чудна грчина као да ми се разли по читавим прсима, по носу, устима, свуда.{S}  
ном водом полијева, обје руке као да ми се изненада надуше, а мале, ситне длаке на њима нагло < 
 — завалих се опет, а у глави као да ми се наново поче мутити и пред очима наново маглити.</p>  
ом паде ми на памет и — одмах као да ми се сасуши грло, као да ме неко поче давити.</p> <p>— Зу 
 ништа не бих волио толико колико да ми се подсмјехне когод, <pb n="325" /> да ме изазове, те д 
с бока на бок и отхукујући. — Зар да ми се са свих страна и пријатељи и душмани потсмјехују, ка 
ши око себе, на дућане оне, изненада ми се оте узвик:</p> <p>— Сад ћу јој показати!..</p> <pb n 
 /> <p>Па свратих у прву магазу која ми се чинила најзгоднија, застадох на вратима и испрсих се 
ишти.</p> <p>И читава слика стварала ми се пред очима.{S} Као да гледам мајку: како блиједа, ув 
е“...</p> <p>Други пут, опет, тужила ми се како јој не да ни пјевати.</p> <p>— Изишла ја на авл 
у кумру, што ми вазда долијеће... па ми се спустила на главу, на шамију и почела гугутати...{S} 
, па стеже, стеже, дави...{S} И уста ми се спекла, осушила.{S} Пљувачке сасвим понестало, преса 
листале и засјењивале очи и... и све ми се чинило као да и они трче, као да бјеже, измичу испре 
ве сам више зазирао од Зулфаге и све ми се чинило да он у читавој кући никога толико не мрзи ко 
 могу — промуцах снуждено. — Не једе ми се... .</p> <p>— Не једе ти се?...{S} Рашта?..</p> <p>— 
таде, узе ми главу међу руке и унесе ми се у лице.</p> <p>— И ти се не љутиш? — запита меко, ми 
р...</p> <p>— Јер?...</p> <p>И унесе ми се у лице, а чупи ме почеше шкакљати по образима.</p> < 
че, одјекује кроз читаву планину, те ми се покаткад причини као да негдје неко чудновато лаје,  
орака својих, који мукло одјекују те ми се непрестано причињава као да неко пристаје за мном, к 
и, и јунаци су, и...</p> <p>Нехотице ми се оте поглед на изгребане, окрвављене руке.{S} Бржебољ 
групама, сви се удруживали.{S} И сви ми се причињавали големи, стасити, јаки, а ја слаб, клонуо 
и завидили на томе.{S} Било их, који ми се почели и улагивати и потварати друге, само да бих им 
и, <pb n="346" /> ни на комшије који ми се јављали и зазивали ме на какву.{S} С рукама у џепови 
згре и грицкала их.</p> <p>— А, чини ми се, сад ће и теби бољи земан доћи</p> <p>— рече, напошљ 
о сахат, по два.</p> <p>И нико, чини ми се, није знао онако причати и онако тумачити.{S} Кад ме 
рибирајући се и исправљајући. — Чини ми се да ће и теби добро бити...</p> <p>— Мени је и сад до 
/p> <p>— Можеш ли ићи?</p> <p>— Чини ми се да могу.</p> <p>— Окушај!..</p> <p>Он ме пусти и изм 
ан поглед, па склопи очи.{S} Причини ми се као да ће заспати.</p> <p>— Ефендија... дошао сам по 
вај га брзо спусти у џеп.{S} Причини ми се као да звецнуше дукати.{S} Па се опет окрену заптији 
ло.</p> <p>— Можеш ли ићи? — причини ми се као да запита.</p> <p>— Шта питаш? — отегнух полугла 
о бјељи од филдиша.{S} Зачудо, учини ми се као да сада први пут гледам у тај врат и његова бјел 
/p> <p>И загледах се у обрве и учини ми се да тако танке, свилене, високо повијене обрве нико н 
и опет замахну. — Ха!..</p> <p>Учини ми се као да три буса љесковине уједанпут прескочи.</p> <p 
риступи вратима, отвори их и наклони ми се са подсмијехом...</p> <p>— Изађи из ове куће — рече  
утише, заблијештише.</p> <p>— Освети ми се!..{S} Гони ме!.. — протепа молећи, заставши преда мн 
 у животу нијесам тако вечерао, нити ми се икада хљеб учинио слађи.{S} И ја и Хасан као да смо  
и ми то казао —— узвикну наслањајући ми се на раме и умиљавајући се. — Не знаш ти...{S} Их!..{S 
„То кадија хрче“, прошапута окрећући ми се, па ме опет поче миловати по руци.</p> <pb n="343" / 
 душе ми, — викну ватрено, примичући ми се — и... и ја нијесам више могла трпити... он је...</p 
енада, зар од викања оноликог, смучи ми се, стужи.{S} Испод појаса снажно ми заврти, засврдла н 
окаке и приближио се чаршији, увијек ми се причињавало као да га непрестано слушам како виче, к 
ме обли по челу и по образима, — док ми се руке биле обледениле, — болови освојише све јачи и ј 
неколико дана, доћи ми у дућан и сам ми се јавити.{S} Кад ми стаде на ћепенак, сав изгребан, мр 
 од тога необичног клепетања, студен ми се прели преко леђа као да ме неко хладном водом полије 
 напротив био необично миран и, како ми се причињавало, говорио је одлучно и потпуно убједљиво. 
и један поголем хљеб, којим би, како ми се чинило, и међеда могао умлатити.{S} Све спустише пре 
, крупни људи, с брковима који, како ми се у оном страху чинило, лепршали се и преко рамена.</p 
бих се са сваким грлио и љубио, тако ми се пошље сви причињавали лупежи и разбојници и свакоме  
и, топао поглед на себи, причињавало ми се увијек и као да чујем шапат неки и пригушено грцање, 
ачну собу, одјекивао у њој и, чинило ми се да се све око мене смије, све звони, пјева и одјекуј 
топа, кроз читав сахат један, чинило ми се као да ништа друго и не чујем него само тутањ онај,  
p> <p>Жао ми бијаше мајке.{S} Чинило ми се као да је Зулфага премамио, отео, уграбио, да је нег 
 пролазили и гледали у ме.{S} Чинило ми се да се и они потсмјехују, ругају се, изазивају ме.{S} 
 више газио било ми лакше.{S} Чинило ми се као да се тога часа светим свима људима, читаву свиј 
гао му се.{S} Њему за инат, — чинило ми се, — могао бих учинити све што никад и никоме за љубав 
грају, трзају...{S} Тога часа чинило ми се као да ће и мене, и њу, и свакога гађати као кумру,  
е немирнија.{S} Неколико пута чинило ми се као да ће га зауставити, зовнути.{S} Па се ипак савл 
рављајући један другоме.{S} И чинило ми се као да су ми сви ти људи ахбаби неки, давнашњи знанц 
е и грдити.{S} А ипак... ипак чинило ми се и смио бих се опкладити, да се и он, — макар колико  
 блијед, модар, — онога часа учинило ми се да је неколико боје промијенио, — са широко отворени 
стало, изгубио се, а од другога само ми се о гајтанима држе два-три комадића.{S} И појас ми се  
p> <p>— Криво му било... знаш... што ми се расцв’о карамфил, па лијеп, велик, црвен, па гори ка 
не.{S} Ништа му помагало није ни што ми се каткад улагивао, што ме хтио замамљивати и поклонима 
скости и безобразлуку.{S} И, као што ми се прије чинило да су ми сви људи сродници, ахбаби и да 
беговском сину, кољеновићу.{S} Макар ми се и ругали, макар се и подсмјехивали, ја сам беговство 
вају према сунцу, гледао их, — макар ми се и наругао овом, — са чудном љубављу неком, готово ка 
рчим да га подухватим, подупрем, јер ми се учини као да ће пасти, посрнути. — Рашта?..</p> <p>— 
ма држе два-три комадића.{S} И појас ми се разгулио, распао; кошуља раздрљена; од фермена ми ос 
> <pb n="322" /> <p>Нехотице наметну ми се и ново питање: „А да нисам рањен?“</p> <p>Не зазирућ 
ападаја нашег.{S} Читава слика намах ми се створи пред очима.{S} Као да и сад лијепо гледам: и  
ударајући прстима по камењу. — Ругаш ми се.</p> <p>— Не ругам ти се, јање моје...{S}Јок!..</p>  
шуљи и димијама, без јечерме, иде, ломи се, крши и свакога у соби нуди ракијом и слаткишима сми 
ти ни према коме...{S} Крв људска пјени се сад на сваком камену, мјесто росе разлијева се по тр 
еколико корачаји до Сулагине куће, мени се чинило као да трчим пун сахат један.{S} Примицао сам 
зили многи и туђили се од њега.{S} Мени се барем чинило да не само у махали, него у читавом шех 
 вратима, за канатом сакривена.{S} Мени се барем, пролазећи туда, увијек причињавало као да осј 
— А мени се чини да јеси.</p> <p>— Мени се, опет, чини да јеси <hi>баш ти</hi>, чим ме питаш... 
 прошло откако смо се раставили, а мени се одуљило као да су два дана.</p> <p>— Рашта смо се и  
. — И ако хоћеш да не спавамо... а мени се не спава... причао бих ти све од почетка, готово пол 
а чија ће побједа бити, — рече — а мени се чини да је уз онога ко се дигне против зулума и непр 
p>— Ја?..{S} Нијесам...</p> <p>— А мени се чини да јеси.</p> <p>— Мени се, опет, чини да јеси < 
/p> <p>И, из чудног ината неког, и мени се прохтједе да запјевам, да пустим глас.{S} И, изазива 
јас. — Слути на кишу...</p> <p>— И мени се чини.</p> <p>— Хатиџине винограде, бојим се, неће мо 
јој меко, топло, пуначко, тијело и мени се пријатна топлина нека поче разлијевати по прсима, по 
.{S} Нико!</p> <pb n="396" /> <p>У мени се тада опет јављала она чудна жеља: да мучим, да пецам 
кроз све прси и као да застаде, скамени се у гркљану.{S} Затим као да се нешто затресе, уздрма  
аме.</p> <p>— Једи!..</p> <p>— Не брини се ти...{S} Узећу...</p> <p>— Једи, па ћеш отићи да се  
атом.</p> <p>Он не одговори.{S} Причини се као да није чуо.</p> <p>— Хоћеш ли још кахве?</p> <p 
 и подвикивати до промуклости...{S} Они се и не осврнуше,..</p> <p>Изненада, зар од викања онол 
блиједи и поплашено се измакну, заклони се за канат.{S} Затим, једнако се држећи каната, искочи 
/p> <p>Он се извали поребарке и наслони се на руку.</p> <p>— Хатиџе, моје жене — дочека мирно.  
 дочека Хасан и спустивши пушку наслони се на њу. — Ево... право да речем... и ја сам се зажели 
и, онако мршава, блиједа, слаба, ослони се леђима о зид и десном руком прихвати се за чело.</p> 
аке, забрекле прси њихове.{S} Не узбуни се нити узнемири ниједан, макар што смо бахнули изненад 
етку се и задњи ћемер испразнио и задњи се дукат потрошио.</p> <p>— Шта ћемо сад? — запита мајк 
е и падоше по трави, за бусије.{S} Коњи се усплахирише.{S} Почеше се пропињати, трзати и узмица 
дри, ђевојко, — викну помамно, — и напи се крви, ако си жедна, колико хоћеш...{S} Ти знаш да на 
о врату, по мишицама, мокра коса лијепи се по челу и по образима, док она ради, непрестано ради 
ице сасувши мало воде на длан, пошкропи се по лицу.</p> <p>— Хајде!..</p> <p>Зијевајући и проте 
 медена! — викне мајка заносно, и удари се по кољену. — На штеди грла, не било га; не жали срца 
А и сад си гладан! — викну јаче и удари се по кољену. — Ја се запричала, а ти гладан...{S} Их!. 
емо их, — кресну Хасан поносито и удари се у прса. — Да видимо ко ће побиједити!..</p> <p>Хоџа  
носито.</p> <p>— Тооо?..</p> <p>И удари се руком по кољену.</p> <p>— За онаку се љепоту и глава 
 готово поред ушију и оштрим врхом зари се у траву.</p> <p>Страх од ножа одмах ме растријезни,  
чим он изађе из собе све замукну, смири се, застаде.{S} Видећи га онако силна, јака и поносита, 
преплашено, цикну и устукну мало, сакри се за канат, док момче, изненађено <pb n="291" /> ударц 
чупкати.</p> <p>— Нијесам ни знао да си се вратио — прошапта.</p> <p>— Нијесам имао времена ни  
 знаш да на те дигнути руке нећу, па си се осилила, побјеснила си...{S} Сад удри ти!..{S} Не би 
удан?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Рашта си се пробудио?</p> <p>— Због тебе.</p> <p>— А ништа друго 
а. — Баш си јунак!..</p> <p>— Плашио си се и ти!..</p> <p>— Лажеш!</p> <p>— Лажеш ти!</p> <p>Ха 
главу спусти међу шаке.</p> <p>— Што си се препао? — запита.</p> <p>— Ја?..{S} Нијесам...</p> < 
кући не примај га! — викну.</p> <p>Деси се, каткад, да човјек ужива, осјећа насладу неку и у му 
знаш...</p> <p>— А шта ја знам? — окоси се мајка оштро, грицкајући танки свилени јаглук и немир 
<p>— Шта је?..{S} Што се кесиш? — окоси се он опоро, једва дочекавши што му се пружила прилика  
!..{S} Шта ти знаш, кењче један — окоси се стари увријеђен и попријети чибуком. — Бог све зна а 
? — тек сада проговори Хајкуна и испрси се према њему, спремајући се да још жешће навали. — Мис 
 Хатиџи.</p> <p>— Ти кућом управљаш, ти се питаш, па хоћеш ли да примимо једног госта данас — з 
, под главу, и згњечио...</p> <p>— А ти се зато наљутила?..{S} Је ли?..</p> <p>Она застаде, обо 
осно. — Мрака се бојиш...</p> <p>— А ти се бојиш дана...</p> <p>Она накриви главу и поче грицка 
нијега у хиљаде нема.</p> <p>— Свиђа ти се? — запитах намигнувши, хватајући је за меки, обли по 
— рече још тише да се једва чуло — е ти се мати преудала...</p> <p>— Ах!..</p> <pb n="287" /> < 
 Не једе ми се... .</p> <p>— Не једе ти се?...{S} Рашта?..</p> <p>— Тако...</p> <p>— Јадниче!.. 
и на све стране.</p> <p>— Зулфага ће ти се осветити, — прошапта пригушено, — и... и раставиће т 
тари, дрвосјече.</p> <p>— Их!..{S} И ти се уплашио! — прекори ме Хасан подругљиво, гледајући ме 
уке и унесе ми се у лице.</p> <p>— И ти се не љутиш? — запита меко, милујући.</p> <p>— Не љутиш 
њу. — Ругаш ми се.</p> <p>— Не ругам ти се, јање моје...{S}Јок!..</p> <p>И полако, пажљиво заву 
 Сад удри ти!..{S} Не био мушко, ако ти се уклонио!..</p> <p>— Хахахаха! — засмија се Хајкуна у 
 и почнемо, токорсе, нишанити, вјежбати се, борити.{S} Хасан, иако млађи од Хајкуне, био је нај 
ебао, није му знао ласкати ни улагивати се.</p> <pb n="273" /> <p>Још и сада се о њему приповиј 
журно почеше тражити фереџе и сакривати се по собама.</p> <p>Једини ја као да сам био нешто при 
пола се предати његовој власти, оковати се драговољно.{S} А ја сам знао не једну, него неколико 
се леђима о зид и десном руком прихвати се за чело.</p> <p>— Па зар нијесам зарадила да ме осуд 
у.{S} Знао сам да би одмах почео ругати се и грдити.{S} А ипак... ипак чинило ми се и смио бих  
 томе: хоће ли Хасан видјети и наругати се, проберем најзгодније мјесто, уско, тијесно, полумра 
 и изаћи на суд а камо ли тамо правдати се, многи су се старали да му напакосте, да га оробе.{S 
леђима почеше разгледати робу, погађати се.{S} И макар што сам, — непрестано мислећи о својим н 
с од досаде почело зијевати и протезати се, хоџа као да би се пренуо мало, тргнуо се, па, одгур 
Поново поче на силу кашљати и протезати се.{S} Затим, опазивши мене, даде ми знак руком да му п 
а и листовима, почеше ми играти, трзати се некако, грчити, и при сваком њиховом трзају као да м 
лијева — кажу, духан се просипа, дукати се бацају као марјаши...{S} Ко год хоће да пије, Зулфаг 
а женом, макар и са својом, и забављати се женским беспослицама.</p> <p>Срамота од свијета бран 
оворити није хтио с њим, ни поздрављати се.{S} При сваком сусрету окретао је главу у страну отп 
ри на врата и полако, на прстима, врати се.</p> <pb n="331" /> <p>— Нипошто не говори тако — пр 
 оставља све послове и нека дође, врати се што прије.</p> <p>— Оставио си ми све послове неуређ 
јесам смио потрчати авлијом ни заиграти се.{S} Чим би ме угледала како се врзам и како правим ш 
ели и причати и запиткивати и препирати се.{S} За чудо, као да ни о чему другоме нијесу имали т 
више, знајући како он не воли препирати се ни парничити, како му тешко и изаћи на суд а камо ли 
ће и са необичном грајом и хуком гурати се, тјескати, око авлиских врата и око баштенских плото 
у причати о мени, хвалити ме, надметати се управо у похвалама.</p> <p>— Никад нијесам знао да с 
 тугује и размишља, поче ходати, мотати се по читавој кући, завиривати свуда, надгледати, пазит 
дио...</p> <p>— Ама умријет’... растати се са овим свијетом мучно је, — дочека неко иза леђа, з 
 као да не бијаше најпријатније растати се са пуним чинијама и са духаном.{S} Али и оне, видећи 
ела поправљати косу, хаљине, намјештати се.</p> <p>— Нећу ја вазда тих брига и кијамета — викал 
е.</p> <p>Почеше се комешати, размицати се да нам направе мјесто украј ватре чији се гребенасти 
ио, морао бјежати испред њега, измицати се, сакривати.</p> <p>Али као да није могао дуго издржа 
{S} Нипошто немој у кућу, — као досјети се она, хватајући ме за руку. — Нипошто!..</p> <p>Мени  
рисебнији.{S} Он нити је хтио противити се заптијама, ни бјежати, ни узмицати.{S} Не.{S} Само с 
некакву и три улупљене фишеклије, окити се и наоружа потпуно, па обојица кренемо и упутимо се к 
уцима, да лијепо може сјести и узвалити се.</p> <p>И сви су одмах трчали око њега, удварали се, 
амији никад није хтио клањати ни молити се, јер — како је говорио — зидови они, мрки кровови и  
јечи не проговорише једно другоме, нити се за здравље упиташе...</p> <p>Мени смијешна дође та з 
томе путу никоме се покорити неће, нити се уклонити, нити преклонити. . <hi>Никоме</hi>!</p> <p 
изали и одлазили, не зборећи више, нити се поздрављајући.</p> <p>Једнога јутра, пошто се сви ра 
 од муштерија јавио да што пазари, нити се мицао нити баталио свога посла.{S} Шта више, <pb n=" 
мједбе разне није одговарао много, нити се обзирао на њих; ако би случајно и избацио коју ријеч 
лфага по обичају нити се противио, нити се бранио.</p> <p>— Јесам крив... јесам — муцао је полу 
аље чишћаше мохуне не дижући главе нити се осврћући на њега.</p> <p>— А ти баш хоћеш да продаш  
ом о моју антерију, не опазивши ме нити се по обичају јавивши.{S} Пошао је одмах право мајки ко 
нидбе, што нијесам прије ни мислио нити се љуцки припремио за њу, одлучио сам да се одмах вјенч 
егао, — видјети ме није могао, јер нити се окренуо према вратима ни помакнуо се, — поче стењати 
 по обичају ни отишла у своју собу нити се тамо затворила.{S} Не!..{S} Остала је онако лежећи н 
 часа...</p> <p>Зулфага по обичају нити се противио, нити се бранио.</p> <p>— Јесам крив... јес 
</p> <p>Она поче грицкати нокте, мучити се.</p> <p>— Па... па... кад си ми драг, узми ме!.. — у 
<pb n="318" /> почеше расти, кострешити се...{S} У томе часу опет ми онај проклети зец паде на  
стане...</p> <p>— Да иђеш? — запрепасти се мајка гледајући га.</p> <p>— Ти?</p> <p>— Није друге 
 момче као да се прибра мало, освијести се, па нагло отскочи, размахну рукама и прихвати за нож 
кну она очајно, па ломећи прсте, спусти се испод зида и удари у плач. — Ето...</p> <p>— Хатиџа! 
гледавши боље, брзо ми приступи, спусти се на траву и ухвативши ме за руку мукло запита:</p> <p 
малаксала потпуно, не клоне и не спусти се пред њу.</p> <p>Има тренутака када човјек по нагону  
мо...</p> <p>Па крену напријед и спусти се, клекну за голем грм један.</p> <p>— Ти хајде с друг 
ће он отпочети са пазаривањем и бринути се о свему, а добит да дијелимо на пола, као што то и д 
 не бих волио тада, него опет преврнути се и опет заспати...</p> <p>Али зар сам смио и помислит 
.</p> <p>Па одмах стисну зубе и намршти се.{S} Бербер немилосно забоде прсте у рану и као да не 
вих дана настани у моме дућану, одомаћи се потпуно.{S} Донесе све ствари што их имао, — а није  
ав?..{S} Лијеп! — нашалих се ја, давећи се залогајима.</p> <p>Она заврти главом, уздахну.</p> < 
 страни? — запита Сулага мирно, правећи се као да не гледа ни мене ни Хатиџу. — Лијепо?</p> <p> 
.</p> <p>И хоџа затресе главом, стидећи се зар да све договори.</p> <p>— Па то и Осман Салих-аг 
мени — гунђао је измичући и као стидећи се. — Не знате ви... јер... јер сте женскоње...</p> <p> 
рориче понешто, тако смо и ми, поводећи се за осталима, врачали, гатали, прорицали.{S} Гледали  
змакну се.{S} Пођох посрћући и поводећи се.{S} Ноге су ми још једнако дрхтале, а у бедрима ми с 
онесе, купи, ишао је одмах, не мргодећи се и не гунђајући никад.{S} Тамо јој носио и некакве по 
т?..</p> <p>Хасан, гунђајући и мргодећи се, извади нож и прстом му поче опипавати оштрицу.</p>  
 да га не примимо? — запитах као чудећи се и прождирући је погледом. — Рашта?..</p> <p>— Немој. 
стити царе?“ запита велики везир чудећи се. „Шта је скривио, ако је споменуо стари земан?“...</ 
кивати, пазити, ослухивати.{S} И држећи се старих, напуклих зидова, — идући поребарке поред њих 
ој, Смајиле, — протепа она меко, мазећи се. — Не знаш ти...</p> <p>— Он мене здрава пазио у сво 
p>Гледајући ме некако постиђено, мазећи се, обгрли ме око врата и привуче себи.</p> <p>— Нећеш  
опет... опет ми га жао...</p> <p>Мазећи се гледаше ми у лице као да искушава, испитује.</p> <p> 
а ватреније и, као кривац какав, бојећи се да ме отворено погледа, окрену главу према мусан-дер 
слом до тебе — почнем ја викати, бојећи се да се озбиља не занесе и не заспи. — Ефендија!..</p> 
ке су доводиле и дјецу са собом, бојећи се зар да их саме оставе код куће, и читава широка авли 
а!..</p> <p>— Нећу!</p> <p>Авдо, бојећи се несреће, ступи ми на дућан, повуче ме са ћепенка и с 
 сам био нешто присебнији.{S} Не бојећи се ничега одмах сам потрчао према вратима да отворим, и 
ала.{S} И слуге и слушкиње, — не бојећи се више никога и не зазирући ни од чега, — частили су с 
 која још има толиког сина.{S} И бојећи се, зар, да је когод не прекори тиме, да је не пецне, в 
вајући ону голотињу на себи, као бојећи се да ко не види. — Шта је било са мном?..{S} Шта је?.. 
га застаде мало, осврну се и као бојећи се да не побјегнем, опет ме узе за руку и привуче себи. 
што, звони?</p> <p>— Јок!</p> <p>Бојећи се зар да опет не заспим брзо настави разговор о другом 
о сам се уједати за усне.</p> <p>Бојећи се да се ипак нећу моћи савладати, узмем од Хатиџе кахв 
риходима смијући се сама себи и хвалећи се чак.{S} Смијех њезин звонио је тада кроз полумрачну  
 вечери, узевши ме за руку и као шалећи се избаци како ми је јаран кршан и како кршнијега у хиљ 
, јер Хасан тада, као за инат, — силећи се да осоколи и себе и мене — упорно би одбио и још би  
на? — запита Хасан нестрпљиво, врпољећи се. — Је ли?..</p> <p>— Кроз двадесет...{S} Превићемо ј 
 <p>— У твојој кући — замуца она ломећи се, а дукати на прсима звекећу, звекећу, — у дому...</p 
е проговоривши више ријечи, опет ломећи се, зијевајући и придржавајући се за стабло буквино, ус 
овори ми о томе — узвикну јаче, бранећи се рукама. —— Нећу, нећу, нећу...</p> <p>Па се брже бољ 
али се, испуцали, а скорена крв, црнећи се између њих, слијепила их и готово изравнила један с  
ачати и прикаскивати за њим, кочоперећи се, јуначећи и на силу се смијући, шалећи.</p> <p>Тек к 
д ко је јунак бољи! — викну, кочоперећи се. — Ево нам сад згоде, ево људи, па да ударимо и да п 
 немилосно, савијајући хартије и гурећи се — Још само мало... ето... корак један па... па се мо 
зговор или препирање.{S} Затим, уносећи се један другом у лице и говорећи више знаковима него р 
 на двије половине.{S} Момче, користећи се тиме, нагло јој прилети и зграби је за руку.</p> <p> 
а је хтјела?..</p> <p>И све више љутећи се, бјеснећи управо, наумих да се вратим и да јој одмах 
ње! — говорио је неколико пута, мрштећи се и отпљуцкујући у страну. — Трговац!..{S} Гуликожа!.. 
 Удрите!</p> <p>Неки, затежући, мрштећи се, приступише.</p> <pb n="239" /> <p>— Слушајте, поган 
 Нећу ја — говорио је набусито, мрштећи се — радити уз жене, макар ме на комаде сасјекли...{S}  
</p> <p>Мајка је гледала за њим мрштећи се и постајући све немирнија.{S} Неколико пута чинило м 
с тако у групи.{S} И одмах је смијешећи се приступао мени, одвајао ме од „женског друштва“ и зв 
три пута и притрчавао сам им и смјешећи се почео их запиткивати о дому, о кући...{S} И сваки пу 
сти,</p> <p>—— отповрну стари, залажући се кромпиром и жваћући. — Кад огладне, наврате и амо... 
роз непун сахат и плачући и пренемажући се поче љубити мајки и руке и врхове од папуча.{S} Захв 
ише — опет ће онај одострага, протежући се. — Мене жица у раменима...</p> <p>— И грмљавине ће б 
м — отегну Хасан зијевајући и протежући се устаде.</p> <p>— Па хајде...{S} Хајдемо...</p> <p>Су 
 Хајде!..</p> <p>Зијевајући и протежући се једва се подигнем и сједнем у траву.{S} Сваки жглоб, 
там га у чуду, трљајући очи и протежући се. — Ђе?..</p> <p>— Хајде...{S} У хајдуке...</p> <p>Из 
} И зарадовах се у том часу и протежући се извукох се из љесковине и стадох на чистину.</p> <p> 
Зулфага? — поче Сулага живље, придижући се. — Мислиш ли да...</p> <p>— Зулфага ради како ја нар 
т ломећи се, зијевајући и придржавајући се за стабло буквино, устанем и прихватим за оружје.</p 
тићи да се преобучеш — рече умиљавајући се. — Их, какав си!..</p> <p>— Какав?..{S} Лијеп! — наш 
наслањајући ми се на раме и умиљавајући се. — Не знаш ти...{S} Их!..{S} Због мене, болан, напра 
.</p> <p>Па приступи хоџи и умиљавајући се спусти му руку на раме.</p> <p>— А то је оно дијете, 
> паре — запитам кроз зубе, усиљавајући се да будем што мирнији. — Оклен, кад је наш <hi>слуга< 
<p>Па се опет приви уза ме, усиљавајући се да се кроз сузе осмјехне.</p> <pb n="375" /> <p>— Во 
гајући големим десним ухом, усиљавајући се тако да отјера једну муху с образа, која је непреста 
за врата, отежући шијом и закашљавајући се...{S} И, — макар сад било и смијешно, — морам рећи д 
 не уступајући никоме и не покоравајући се никада.</p> <p>Наравно, комшије су га и због тога гр 
>— Пхи! — узвикну дјевојче, умотавајући се у чаршаф, па се нагло измаче и затвори врата.</p> <p 
олибу.{S} Брзо се вратише сашаптавајући се и носећи међу собом пун шкипић млијека и један погол 
ућу видим? — рече покуњено, снебивајући се и ломећи прсте. — Нијесам могла срцу одољети да не д 
агло се окрећући и бјежећи, сакривајући се од њих.</p> <p>Наравно, одмах иза тога морао је Хами 
И, онако мршав, висок, усукан, гегајући се и застајући почесто, замаче у ноћ, изгуби се.{S} Ми  
образе, ишао је улицом лагано, гегајући се и увијек понешто носећи у руци: или ђугум да донесе  
те жалим? — запитам пјевајући, ругајући се и опет. — Због Хасана?..</p> <p>Она ђаволасто приско 
ве? — запитам болећиво, тужно, ругајући се и пренемажући. — Све?..</p> <p>Она ме испод ока погл 
снувши руке међу кољенима, као ругајући се искезих све зубе према њему.</p> <p>— А шта је од ти 
 — сунце нас тек уријетко, као ругајући се, обасја, — као да и памет помрча мало, подивља у див 
е когод...</p> <p>И мучке, прикрадајући се, приближивали смо се ватри.{S} Не знам управо шта, а 
е јавим коме — дочекам брзо, правдајући се. — Данас допао и ево одмах кавга...</p> <p>Сулага се 
е ваља — рече Хасан снуждено, уједајући се за усне. — Док се ми смислимо, усташи ће ојачати.</p 
, не загледајући ствари и не погађајући се, почео сам узимати: тенџере, сачеве, тепсије, јорган 
ледали један на другога, као погађајући се: који ће отпочети.{S} Напошљетку најмлађи од њих, ко 
о’јек — брзо упаде Зулфага, превијајући се и отежући шијом. — Он није лош...</p> <p>— Он не сми 
јаче, полазећи према вратима, увијајући се.</p> <p>— Ја хоћу и живота, весеља, шале...{S} Тога  
— опет убрза склапајући руке, увијајући се, молећи. — Ти си мој...{S} Ти...{S} Ако желиш добра  
махале задихане и зајапурене, увијајући се, ломећи, гицајући, трчале су из собе у собу носећи б 
 спустила му главу на прса и, увијајући се, умиљавајући, чупкала га за браду и јаглуком разгони 
, а не брукај ме!.. — јаукну, увијајући се под ударцима.</p> <p>Па снажно удари главом о под, а 
, трчећи час њему, час мени и увијајући се, ломећи пред обојицом. — Јесте ли људи, шта ли сте?. 
весели, раздрагани, обијесни, гуркајући се, штипајући, рвући.{S} Широк модрикасто-златан пламен 
— Па хоћеш ли је? — запита, смјешкајући се добродушно. — Је ли ти драга?..</p> <p>— Хоћу — весе 
} Гледао сам га непрестано, смјешкајући се, — ни сам не знам рашта, а опет ми дошло да се смије 
непрестано шаптао о нечему, смјешкајући се по обичају, улагујући се, умиљавајући.{S} Неки су ми 
 сам је дочекивао на авлији смјешкајући се, ни погледала не би, ни осврнула се.{S} Онако ломна  
оји се окупљали под стреху и, чешкајући се кљунићима, џавељали, цврчали.{S} И псовао сам, грдио 
/p> <p>— Их! — рече зачуђено, чешкајући се по глави.</p> <p>— Баш се раскрвавили...</p> <p>Брже 
ка, без поговора, дигоше се и чешкајући се и протежући одоше у колибу.{S} Брзо се вратише сашап 
га себе, силазећи у чаршију и чешкајући се иза врата. — Оженио се, а не купио ништа!..</p> <p>И 
у је! — пријетио сам плачући и ваљајући се по трави. — Убићу!..</p> <p>— Богата је и донијеће т 
ћи постулама, не говорећи, не јављајући се ником.</p> <p>На сијелима су били пажљиви, обазриви. 
p>— Нећу — окосих се љутито, спремајући се да га ударим јастуком. — Нећу ја!..</p> <p>Хасан се  
куна и испрси се према њему, спремајући се да још жешће навали. — Мислиш ли се играти ђевојкама 
лфага увријеђен, па се диже и климајући се пође према пенџеру.</p> <p>— Ја грабио?..</p> <p>Бим 
ред дућаном, наперили пушке и климајући се и заплећући језиком одмах загаламили:</p> <p>— Затва 
ени долазио! — запита Хајкуна отимајући се и ударајући га лактима. —</p> <p>Је ли шала била што 
и — понизно одговори Зулфага, клањајући се и нарочито наглашавајући оне задње ријечи ја ћу слуш 
уповао шећерлеме и нудио јој, клањајући се дубоко и, са особитим страхопоштовањем, измичући се  
ж, опипа му оштрицу, и, као заклањајући се за ме, некако поребарке крену напријед.</p> <p>— Хај 
ушивајући и понос и срџбу и наклањајући се, угибајући попут просјака. — Дај!..</p> <p>Нијесу ме 
>— Одмах — дочека и трговац наклањајући се, па намигну једноме хамалу да приступи.</p> <p>— Нос 
о — одговорим му безбрижно, наслањајући се на мајку. — Што ћу га питати?..{S} Зар сам дијете?.. 
о дијете коме отимају лутку, ослањајући се раменом о зид, каже:</p> <p>— С њиме се не може више 
лити уз леђа и, на сву силу, ослањајући се о пушку, пређем преко друма, на другу страну.{S} Не  
ку који ми хрштао под ногама и пипајући се по џеповима у којима су звецкале паре. —— Је ли, бив 
ипремао фишеке и набијао их, засипајући се покаткад сухим трешњама што сам их од Хајкуне добио. 
 одговарати и склопио очи, претварајући се да спавам.{S} Она је и даље говорила, питала, гласно 
снуо сам очи и гутао на силу, ударајући се шаком иза врата, отежући шијом и закашљавајући се... 
рово пошто ме добро разгледа, старајући се да ме напријед преплаши дреком и крвничким погледима 
причао, препричаћу сада и ја, старајући се да све изнесем и оцртам отприлике онако како сам од  
какве тужбе, рачуне и сенете, старајући се и упињући да је задржи у соби баш у том часу кад је  
p> <p>— брзо одговорише неки, старајући се да пред паметним човјеком и они изгледају што паметн 
гано поче узмицати, уступати, старајући се само да јој уграби чибук и да јој га отме.</p> <p>—  
ра? — запита полако, шапћући, старајући се да нико не чује. — Колико?</p> <p>— Мени не треба ни 
 не причај ником — рече брзо, старајући се да се прибере и уозбиљи, — Испричаш ли икоме, ово ће 
о је на прстима лагано, тихо, старајући се да ни трава не зашушти, ни шљунак не захршти под ног 
шта — одговорим кроза смијех, старајући се да је осоколим. — Шала је била...</p> <pb n="403" /> 
, циједећи ријечи кроз зубе и старајући се да изгледа што мирнији. — Хтио сам да се опростимо.< 
ивије гледајући према ватри и старајући се да кроз плавичасти сумрак распознам сјенке оне што с 
жине? — запита Сулага шапатом, играјући се бројаницама. — Колико?</p> <p>— Ја сам чуо да се ода 
а ти платим, — отсијече оштро, играјући се кесом —— све што сам дужна...{S} Колико?..</p> <p>—  
>— Хоћу — весело му одговорих, играјући се лоптама и као очекујући што ће ми још поклонити. —</ 
 вели јаче, грицкајући нокте и играјући се дукатима. — Шта ћу му ја?..{S} Он је сад здравији и  
, подијељени у групе, пушећи и играјући се оружјем, галамили, грајали, те се чак и дјеца из мах 
>— рече, напошљетку, мајка, прибирајући се и исправљајући. — Чини ми се да ће и теби добро бити 
ако, — зајеча он испрекидано, хватајући се за прси. — Ах... нијесам глух...</p> <p>— Ама дошао  
и по образима.</p> <p>Сулага, враћајући се из чаршије, затицао нас тако у групи.{S} И одмах је  
>— Тако се ради — одговори он враћајући се. —</p> <p>Дочекаћемо свакога ко наљегне, престрашиће 
_C33"> <head>XXXIII</head> <p>Враћајући се једне вечери из дућана, сусретох Хатиџу пред вратима 
једнако разговарала...</p> <p>Враћајући се кући, с пуним њедрима цвијећа и слаткиша, сви смо би 
 пута на »поштеној« одбрани и грухајући се у прса напомињао како пакосни свијет никако неће да  
грајаше неколике чаршинлије, мијешајући се међу нас и развађајући. —</p> <p>Шта ћете?..</p> <p> 
Их!..</p> <pb n="376" /> <p>Па, смијући се, ухвати ме за рамена, изгура пред врата и затвори ка 
Немој!.. — готово врисну она и, смијући се, отскочи у страну. — Не шкакљи!..{S} Чудан си и ти!. 
пословима, нарочито о приходима смијући се сама себи и хвалећи се чак.{S} Смијех њезин звонио ј 
 соби нуди ракијом и слаткишима смијући се и намигујући, распали се, разбјесни, и ухвативши је  
а га сустигнем и опет вратим, улагујући се и молећи да опрости...</p> <p>Ипак се не помакох с м 
у, смјешкајући се по обичају, улагујући се, умиљавајући.{S} Неки су ми говорили како се и у ках 
Доста! — отсијече кратко, не узбуђујући се и не повисујући гласа. — Да нијеси више ријечи прого 
 стискајући очи и све више приљубљујући се уза ме. — Ономадне... кад сам чула да си погинуо...  
почнем викати лудо, помамно, зацењујући се, те се многи пролазнини почеше освртати и гледати ме 
вићу!.. — рикнух ја помамно, зацењујући се, раздражен њезиним смијехом. — Убићу свакога!..</p>  
хо, указујући на њу и као подсмјехујући се. —</p> <p>Ни она?..</p> <p>Хасан је стискао зубе, мр 
ечи ми пут, тресући чупима, осмјехујући се.</p> <p>— Погоди ко је дошао, — рече весело, па накр 
сност, оставио ме, напустио, не бринући се шта ће са мном бити ни како ћу проћи.{S} Није се чак 
во, испрекидано, примичући се, нагињући се све више.</p> <p>— Хајнију зовни! — узвикне мајка же 
и, одмјено јуначка? — питао је сагињући се готово до земље и љубећи ме у скут. — Нијеси, зар, з 
гу — брзо се уплетала Хатиџа, пропињући се на прсте и наслањајући ми главу на раме. — Среће сво 
 оружјем — дочекам и ја осорно, упињући се да изгледам што суровији и страшнији. — И рашта да у 
зембиљ, струже низ чаршију, не обзирући се на коју страну.</p> <p>Напошљетку, кренуше се неколи 
утити?..</p> <p>Затим је, — не обзирући се на то што сам се трзао, отимао, пљувао му на лице и  
а авлију.{S} Затим се хоџиница, опирући се рукама о кољена, с муком попридиже, приступи ми и не 
ишао да спава.</p> <p>Хоџиница, опирући се рукама о кољена, одмах се дизала за њим, не гледајућ 
д, помоли на прагу, шантајући и опирући се на пушку, чију је мрку цијев грчевито стезао.</p> <p 
мо мало...</p> <p>Поклецајући и опирући се о тешки, дебели штап, прекорачио би преко прага, зас 
p> <p>Па, једнако шантуцајући и опирући се о пушку, приступи ми и пружи руку.</p> <p>— Збогом!. 
 путем, мислећи својом главом и опирући се на своју снагу...{S} И на томе путу никоме се покори 
Лијепо је то — рече Осман мирно опирући се на штап и кушајући да се исправи. — Јунак ме у ову к 
ју као да се вјечито чуди нечему, прући се по трави потрбушке, одиже ноге у вис и, климајући њи 
"285" /> као стража нека и, — премећући се с ноге на ногу и из све снаге дувајући у прозебле ру 
и — опет се поче ругати Хасан, окрећући се према Хајкуни, — Пхи!..</p> <p>Хајкуна га и не погле 
а усиљено, спуштајући шишану и окрећући се нама. — Јесте ли га чули?...{S} Хахахаха!..{S} Јесте 
кло, погледом тражећи Хатиџу и окрећући се према њој. — Разбојник сам, зликовац сам, хајдук, зу 
сличар? — питао сам сам себе, преврћући се с бока на бок и отхукујући. — Зар да ми се са свих с 
ити, облијетати ми око очију, преврћући се, ковитлајући, лепршајући, звекећући...{S} Пролијећу, 
и нож, па потрча као сулуд, не осврћући се.{S} Неколике пушке запуцаше за њим, заграјаше свикол 
> <p>— Нека — одговори јој, не осврћући се. — Не могу...</p> <p>— Шта?..</p> <p>И наднесе се на 
уке — добаци Хасан пакосно, не осврћући се. —</p> <p>Пхи!..</p> <p>— Ја се не плашим...</p> <p> 
ућаном замишљен и забринут, не осврћући се ни на пролазнике који ме поздрављали, <pb n="346" /> 
ице, не успоравајући хода и не осврћући се.</p> <p>— Нијесмо.</p> <p>— Аферим!..</p> <p>Кад се  
а кошуље, не дижући главе и не осврћући се никуд.{S} Само понекад, кад би смрдљива лојаница поч 
>Одлазили су не слушајући и не осврћући се више...</p> <p>Једанпут ми само послала и цвијећа.{S 
, легла поребарке.</p> <p>И не осврћући се никуда, не пазећи гледа ли је ко и чуди ли се, понов 
ита Хатиџа одбацујући фереџу и осврћући се. —- Зар ти је ово кућа за миловање?{S} Их!..</p> <pb 
и јес’ — потврди мајка мирно, не мичући се. — Не лажу.</p> <p>— А рашта? —— отегну Сулага као у 
ђе? — изненада се окоси Хусо, не мичући се и не пуштајући Ајкуне, која је, застиђена, заклањала 
 вријеме сви смо сједили тако не мичући се и не говорећи.{S} И тад се само чуло како хоџа, који 
о све тефтере и све хартије и, измичући се на леђа, крену из собе.</p> <p>— Шта је овог — запит 
 мајка прошла — одговарао сам, измичући се.</p> <p>И ништа смјешније није било него је испочетк 
 са особитим страхопоштовањем, измичући се на леђа.</p> <p>У њезину присуству миловао је и мене 
га.{S} Затим, онако преклоњен, измичући се на леђа, изиђе из собе некако нечујно, ишчезну.</p>  
 и антерију и кошуљу.{S} А он, измичући се натрашке и лагано се бранећи, само је отезао шијом и 
.{S} Нећу!.. — запјева Зулфага измичући се. — Не треба ми хунцут.</p> <p>— Хунцут си ти!..</p>  
епо! — узвикну задовољно Хасан измичући се.</p> <p>— Слатко.</p> <p>Старац се осмјехну.</p> <p> 
>— Боли ли? — запитам полако, примичући се.</p> <p>— Тхе... сврби... — проциједи он кроз зубе с 
но, шаптао живо, испрекидано, примичући се, нагињући се све више.</p> <p>— Хајнију зовни! — узв 
м јој некако пакосно, осорно, примичући се са чудном, лудом жељом да јој све те мерџане проспем 
 је остао спавајући...</p> <p>Примичући се друму обојица смо постајали све немирнији.{S} Знали  
з руке и сав се стресох.</p> <p>Трговци се збунише, пометоше.{S} Јован одбаци тамбуру и нагло п 
ad>XXVI</head> <p>Мало помало и хајдуци се у земљи сасвим осилише.{S} Чете њихове попунише се,  
е прикрада, приступи вратима, раскорачи се изазивачки и, не вриснувши нити подвикнувши, из све  
то устаде и, стиснутих очију, раскорачи се насред собе.</p> <p>— У мојој кући то да ми рекнеш?. 
о се не смије затезати...</p> <p>— Мичи се!..</p> <p>И, приступивши му, почне га тући, шамарати 
 опуштеним подвољком, утону у њему, очи се помутише, заблијештише.</p> <p>— Освети ми се!..{S}  
, преклињући.{S} Узалуд!..</p> <p>— Учи се сама, па ћеш боље проћи него ми је мајка прошла — од 
>— Не знам... не умијем...</p> <p>— Учи се!..</p> <p>Окренувши се љутито од мене иде Сулаги и њ 
изговорити.</p> <p>Он се прекрсти, маши се у џеп и, не гледајући, баци неколико маријаша преда  
сно заплачем.{S} Напошљетку, не могавши се више савлађивати, одбацим комад хљеба који ми лежао  
 Јесам ли кршна?..</p> <p>Па засмијавши се стискала је очеву руку, пребацивала је себи преко вр 
пријед, — готово потрчао, — и дочепавши се сокака, снажно почео лупати алкама на туђа врата, по 
бити свадба?...</p> <p>Момче, прибравши се потпуно, брзо измахну руком, снажно раздера златом в 
ла за мном, врисну из гласа и зањихавши се посрну, паде.</p> <p>Почеше врискати и жене, пошто и 
енувши им врхове према небу и затрчавши се прескакао их, прелијетао их, прелијетао управо.</p>  
пио у авлију и угледао је како, попевши се на столицу једну, са загрнутим рукавима и бошчом пов 
ду.{S} Ухвативши се за руке, приљубивши се, дуго смо гледали у очи једно другоме.{S} Сва срџба  
ашније и, потрчавши Сулаги и приљубивши се уз њега, почнем и сам јаукати и запомагати из свега  
се...{S} Ево ме...</p> <p>И поздравивши се с Авдагом уљегнем за њом у кућу. </p> </div> <div ty 
и било није, као што човјек, пробудивши се у ведро, свијетло јутро, заборави на ружне <pb n="39 
е дубље, у шуму, а зец један, опруживши се колико је дуг и издигнувши уши, прескочи нам преко п 
тница! — и опет добаци Хасан, узваливши се на јастуке. — Зрно се мало нашалило.</p> <p>Па одмах 
 започео? — запита мајка као осоколивши се и подиже главу. — Ти?..</p> <pb n="238" /> <p>— Ја с 
да му се свиђеше.{S} Пошље, промисливши се мало, опет се загрија и опет ме поче наговарати да о 
нож и поправљао пушку, а ја, наслонивши се на њега, припремао фишеке и набијао их, засипајући с 
под једну букву, у траву, и, наслонивши се леђима о тврдо, дебело стабло, почех јечати као боле 
 си оваки — зборио је Хасан, наслонивши се на јастук и као дријемајући. — И огријешио сам се пр 
 жиле — одговори Сулага тихо, покуњивши се. — Тврде си главе и поносан као и он...{S} А са тако 
 си први стругно...</p> <p>И, увјеривши се потпуно да су изван опасности, тутунећи и срчући ках 
ли на ћепенцима да заспу мало, покривши се великим јаглуком по глави; бегови и аге, који су се  
ње ријечи и нагласио је чак и погуривши се као да је очекивао кад ће му показати врата и отјера 
логлави, босонози, неуређени, потуривши се грабили су тихо кроз сокаке и без обзира трчали, ишл 
испод пенџера, на серџаду.{S} Ухвативши се за руке, приљубивши се, дуго смо гледали у очи једно 
 <p>Момче се примаче канату и ухвативши се за алку поче се љуљати и говорити нешто.{S} Проговор 
ставити неће.</p> <p>И, као присјетивши се нечега, саже се брзо и шапну ми на ухо:</p> <p>— А < 
жено подвикну трговац један, досјетивши се. — Хајдуци!..</p> <p>Па брзо исука нож из канија, би 
екрстивши руке на прсима и пресамитивши се. — Не могу ја више овђе.</p> <p>Мајка га као од мило 
2_C20"> <head>XX</head> <p>Освијестивши се мало, зачуђено сам почео гледати и разгледати унаоко 
д једнога момка до другога и, спустивши се на кољена, поче их напајати, испирати им ране, утира 
, држећи руке у џеповима и раскорачивши се на ћепенку. — Јок...</p> <p>— Затварај!..</p> <pb n= 
ненада уљезе у моју собу и раскорачивши се више душека силом ме подиже.</p> <p>— Хајдемо — рече 
 као да се разбјесни.</p> <p>Издигнувши се на кољена и гледајући широким, врелим, готово безумн 
/p> <p>— настави мајка живље, окренувши се Хатиџи. —</p> <p>Долазио је и мени, па и мени причао 
<p>Он се наслони на јастук и, окренувши се од Хатиџе, погледа у зид.</p> <p>— Мислиш ли ти да с 
уједе за танку, румену усну и окренувши се у страну, поклопи уста руком, да заустави смијех.</p 
...</p> <p>— Учи се!..</p> <p>Окренувши се љутито од мене иде Сулаги и њега пита.</p> <p>— Шта  
— опет дочека Хасан упорније, изврнувши се на леђа и одижући једну ногу у висину. — И он ради.. 
болесник какав.</p> <p>Хасан, осврнувши се, у први мах као да се наљути и измахну руком дајући  
антерију, раздрљи је мало и осмјехнувши се избаци:</p> <p>— Ништа!..{S} Ситница је!..</p> <p>За 
м и повучем је за собом.</p> <p>— Чувај се!..</p> <p>— Шта је?.. — прошапта она преплашено приљ 
— Ено их!..</p> <p>— Стој!..{S} Спремај се!..{S} Зар никад људе нијеси видио, живино? — откреса 
но, сметено промуцала:</p> <p>— Спремај се...{S} Ићеш у Сарајево...</p> <p>— Ја?..</p> <p>— Да  
е. — Шта?..</p> <p>— Ништа...{S} Не бој се!..</p> <p>И хтједох да пођем, да је поведем у собу и 
че купити своје ствари.</p> <p>— Не бој се...{S} Нећу ти више додијавати — рече полушапатом, по 
страну и измахну ножем.</p> <p>— Не бој се, Хајкуна!..{S} Осветићу те — рече.</p> <p>Па сам себ 
.. — прошапта узбуђено.</p> <p>— Не бој се...{S} Ево ме...</p> <p>И поздравивши се с Авдагом уљ 
S} Пјевала непрестано, неуморно, да јој се чак и ругати почели и из спрдње назвали пјесму »удов 
учена да је свак слијепо слуша и да јој се покорава, никако није могла подносити да се ја одмећ 
еобично смијешно.</p> <p>Дође ми да јој се у лице наругам, да је подражим.{S} И чудна жеља обуз 
 онај, таламбасџија, не смије ни да јој се примакне.{S} Ударајући у стари, напукнути таламбас,  
смијале, подругивале!..</p> <p>Тада јој се и чинило да од Зулфаге нико на свијету паметнији нем 
влију, лакше обучена, у кошуљи која јој се припијала уз тијело и танким свиленим димијама које  
ајапурена, са неуређеном косом која јој се расипала по челу и са обнаженим рукама до лаката, ко 
атиџу.{S} Фереџа на раменима тресла јој се и нимало се не обзирући на зачуђеног Авду збуњено <p 
о у ме...</p> <p>Суза једна скотрља јој се низ образ, заустави се на танкој, руменој усни и заб 
ка памет — рече сажаљевајући. — Кад јој се опет вратио... и вратио се убрзо <pb n="361" /> зар  
и и пјева, а плаха пјесма разлијеже јој се, одјекује, звони кроз башчу, пробија се кроз гране ш 
и у групама, и ишле мајки, наметале јој се, токорсе да је тјеше и разговоре.{S} Неке су доводил 
ке црте, — трагови суза, — спуштале јој се низ пуначке руменкасте образе и још свјетлуцале, нос 
аног, згњеченог шебоја у лице, који јој се обично заустављали на коси, пешевима кошуља, или пад 
 су више стрепили пред њом, клањали јој се, улагивали, постајала је све жешћа, све осорнија.{S} 
доше по челу и лака им сјенка прели јој се преко очију, које као да намах постадоше и крупње, и 
настану праве муке за њу...{S} Чини јој се, као да је одасвуда гледају његове очи, стријељају ј 
чина црну ти мајку подгриза и свети јој се...{S} И мајка ти сад у очи не смије погледати...{S}  
поново, он приступи бедевији и баци јој се на рамена.{S} Појахаше и остали.{S} И разиграше се б 
свијетлило се, блистало некако, очи јој се пламиле, сијале, а црвена шамија на глави као да је  
о садашњим мукама Хатиџиним, светио јој се, и мјесто да олакшам, још сам је више мучио, пецао.< 
ију као да сасвим нестаде; руменило јој се опет поче разлијевати по лицу.</p> <p>Сад се мање за 
ла по соби и чупала, кидала све што јој се у руци налазило.</p> <p>И као да се плашила нечега,  
гњиште.</p> <p>— Грехота је, — опет јој се јавих, пристајући за њом. — Наш је...</p> <p>— Шта?. 
амију с главе и коврџаста коса расу јој се по раменима.</p> <p>— И зато се наљутио — отегну нек 
p> <p>Да загладим погрешку примакох јој се опет, узех је око паса, и снажно, у наручју, одигох  
а, дрска, безобзирна преступница, којој се на све стране прича о гријеху, а ипак се прави невје 
вјек, са необично дугом шијом, на којој се, слична змијској, издизала мала, ситна глава, са очи 
том засмијах...</p> <p>— Немој... немој се смијати — дочека она живо и заврти главом. — Њега је 
 двије главе уграбити...</p> <p>— Немој се кладити — прекидох га ја.</p> <p>Он одиже руку у вис 
д сам се наљутила и...и...</p> <p>Немој се и ти љутити, душе ти, — замоли склапајући руке. — Не 
 комешало се.{S} Свак је долазио и свак се веселио, частио тамо.</p> <p>И само ја, једини ја, м 
о једном и по два пута у неђељи, — ипак се са Хатиџом нијесам много састајао.</p> <p>Стид је, з 
е на све стране прича о гријеху, а ипак се прави невјешта и неће да га призна.</p> <p>Отргох јо 
и се и молећи да опрости...</p> <p>Ипак се не помакох с мјеста.</p> <p>— Доћи ће он и сам — као 
рилима и хладећи је по образима.{S} Чак се љутио и што му не одговара ништа, што се не брани, н 
бунио, омео се и почео црвенити.{S} Чак се и окрену и као да хтједе изаћи, оставити нас.{S} Па  
е неко похвали да лијепо причам, увијек се сјетим хоџе и увијек уздахнем:</p> <p>— Ех, да сте њ 
уни ораха и љешника а иза појаса увијек се румениле по двије по три наранче.{S} Чим би сјео поч 
ће забављати друштво?..</p> <p>И увијек се одазивао молбама, увијек долазио.{S} Висок, танковиј 
че!..</p> <p>— Ко се од зеца плаши, нек се не спрема у хајдуке, — одвратих му подругљиво и за и 
вати.</p> <p>— Ко се од зеца плаши, нек се не спрема у хајдуке — добаци Хасан пакосно, не осврћ 
сито. — За људе је кавга...{S} Жене нек се не петљају у то...</p> <p>— Она је овђе ханума!..{S} 
head> <p>За све вријеме, испочетка, док се Хасан лијечио и док је имао болова био сам врло мало 
епташе се око њега, навалише.{S} И, док се Ајкуна трзала, цичала, отимала, покушаше да је уграб 
ти ништа све док се не утишам мало, док се не приберем.</p> <pb n="334" /> <p>Напошљетку, пошто 
 живим од доброте њезина оца док... док се још љуцки ни замиловали нијесмо?..</p> <p>Сулага, ис 
н снуждено, уједајући се за усне. — Док се ми смислимо, усташи ће ојачати.</p> <p>— И јуче су р 
ајка и галама није се стишавала све док се није бабо појавио.</p> <p>А чим он изађе из собе све 
пет није хтио запиткивати ништа све док се не утишам мало, док се не приберем.</p> <pb n="334"  
а нити што спомиње о њима све дотле док се бабо сам не досјети и не исплати му.</p> <p>И кад на 
 руци, најнесигурније имуће, одлети док се окренеш«.{S} Зато је и препоручивао највише да се ос 
е на пут, тога ће и нестати.</p> <p>Док се однекуда појави и бабо, онако мрк, суморан.</p> <p>Н 
је уживао у мукама мајкиним.</p> <p>Док се она ломила, кидала и гребала, он је, прикривен, непр 
цкајући браду. — Ја не знам хоће ли вам се свиђати.</p> <p>— Ми и тражимо новог хоџу, са поштен 
му и почнем шкакљити.</p> <p>— Не ругам се.</p> <p>— Немој!.. — готово врисну она и, смијући се 
није изненада...{S} На овај пут спремам се одавно — одговори безбрижно, отирући лице јаглуком.< 
оме, само о томе и, за чудо, никада нам се, ни једном ни другоме, <pb n="352" /> то додијало не 
ека груда долијетала би и разбијала нам се о рамена, а ми смо једнако ишли, једнако завиривали  
ијет неки, дворе вилинске, о којима нам се у дјетињству тако много причало.</p> <p>Обојица смо  
, од зеленила, од дрвећа онога које нам се склопило изнад главе и заклонило нам небо и сунце Бо 
 све јаче...{S} У неко доба причини нам се као да долази изнад нас, испод неба, из грања оног,  
у Хасан прекрстивши ноге. — Не хити нам се...</p> <p>Хајкуна се поче освртати.</p> <p>— Бојим с 
о подругљиво запита стари, окрећући нам се. — Ви, ваистину, нијесте изучени на ове чудне кајде  
уци, пљачкаши, разбојници.{S} И ако нам се ђеца не опамете, и они ће бити исти, а ако били овак 
љење Хасаново...{S} Шта ће бити ако нам се деси несрећа?...{S} Ако нас сад опазе, опколе?..{S}  
есну и на лијеву страну.{S} Једнако нам се причињавало као да неко пази <pb n="306" /> на нас,  
о ханџијино опоравио <pb n="329" /> сам се већ трећи дан и у друштву с некаквим сељацима пошао  
 што ми није било до смијеха, једва сам се уздржао да се грохотом не засмијем, стојећи тако међ 
, ругају се, изазивају ме.{S} Једва сам се савладао да не налетим на неке и не почнем их ударат 
и, да га на мјесту убијем.{S} Једва сам се савладао да то не учиним.</p> <p>— А оклен Зулфаги < 
не боли сад...{S} Добро сам — једва сам се некако могао прибрати и одговорити јој. —</p> <p>Ниш 
ад било и смијешно, — морам рећи да сам се наждерао траве као магаре какво и одмах се осјетио н 
је најдражи...</p> <p>Морам рећи да сам се ја, у истини, наслађивао садашњим мукама Хатиџиним,  
 ни вратити више.{S} Било ми као да сам се ослободио неког големог терета који ме давио, притис 
поче попијевати.</p> <p>За чудо, ја сам се осјећао некако чилији, лакши него прије и корачао са 
 никога се бојао, чак ни оца.{S} Ја сам се чудом чудио како се он често упорно бранио, опирао и 
њу. — Ево... право да речем... и ја сам се зажелио куће, ама...{S} Кад дођем тамо, па кад ме за 
пријед, само напријед.{S} Испочетка сам се једва опирао на ноге, шантуцао сам, тетурао; кашње,  
ми драго што се расцвао...{S} Сагла сам се чак до земље, принијела <pb n="401" /> га устима и п 
.{S} Знам само да је у свануће, кад сам се дигао из душека и хтио се умивати, уљегла ми у собу, 
ма Хатиџи.</p> <p>Сваке вечери, кад сам се враћао кући, дочекујући ме на авлији, имала је понеш 
<head>XXII</head> <p>Сјутрадан, кад сам се пробудио, опет сам се састао са Сулагом.{S} Казао са 
имо обично, нагиздана,</p> <p>— сад сам се тек досјетио да се она у новије доба све више и више 
дуката као да ће их откинути, — тад сам се наљутила и...и...</p> <p>Немој се и ти љутити, душе  
 куће на сокак, у махалу.{S} Узалуд сам се противио, копрцао, отимао.</p> <p>Ништа није помагал 
е, дружење са јаранима.{S} И узалуд сам се отимао, бранио... <pb n="240" /> Сад се није више бо 
ече мирно, грицкајући браду. — Томе сам се и надао.</p> <p>И одмах ми предложи да засада све ос 
n="393" /> <p>Хасан, опазивши је, и сам се збуни и поче пипати око себе, извлачити нешто испод  
јаке скупове, и мале и велике, ипак сам се изненадио кад сам опазио једну гомилу људи каква се  
ем и о глади и о умору.{S} И увијек сам се покајао ради тога.</p> <p>— Пхи, какав си ми то мома 
ући и окренуо низа страну, усуђивао сам се да му споменем и о глади и о умору.{S} И увијек сам  
" /> <p>Чим бих их опазио, смиривао сам се одмах и опет према њима пружао руку и задављено стењ 
м.</p> <p>Неколико пута и одлучивао сам се на то и припремао пушку.{S} Али шта сам могао?..{S}  
етио некако силнији, јачи.{S} Могао сам се опет подигнути и наставити пут.</p> <p>Опет сретнем  
изини.{S} Само њему за инат задржао сам се, остао.</p> <p>Човјек овај као да је уживао у мукама 
е почети с дијељењем дуката, јављао сам се и, непрестано се склањајући за мајку и вирећи јој из 
икад, ни причати му што.{S} Склањао сам се испред њега као испред туђина каква и тек кад сам зн 
 поклецавати.{S} Два-три пута пипао сам се и по њедрима и по џеповима, мислећи да ћу наћи коју  
ош у сну или сам збиља будан штипао сам се по бедрама и уједао се за руку.{S} Затим покушах да  
 ноћивати.</p> <p>Наравно, постарао сам се одмах и да дућан лијепо очистим и уредим, те, кад ун 
</p> <p>И само ја, једини ја, морао сам се враћати испред свакога хана, постиђен, покуњен, тужа 
е бих ударио у гласан смијех, морао сам се уједати за усне.</p> <p>Бојећи се да се ипак нећу мо 
{S} Рашта ме почела пецати? — питао сам се, газећи по оштром шљунку који ми хрштао под ногама и 
 јуче остала.{S} Узалуд.{S} Свраћао сам се и у хендеке украј пута и тражио: нијесу ли кириџије  
 трчим пун сахат један.{S} Примицао сам се вратима, гледам у њих, у велике широкоглаве клинце к 
старе, трошне и окрхане.{S} И много сам се љутио на Хасана, који је непрестано застајао <pb n=" 
нили и кад плач није помогао, почео сам се бранити камењем.{S} У љутини, оној и јуришао сам <pb 
им и раздражим против њега, — почео сам се као и љутити и пребацивати му како ми није био ни др 
осила се њиме а ја, јединац му, био сам се због њега и сам осилио и сва комшиска дјеца морала с 
јдук!..</p> <p>Право да речем чудио сам се таквим упадицама. 3а хајдуке сам знао да су опаки љу 
и?..</p> <p>— Па кући...{S} Зажелио сам се куће...</p> <p>— А зар би могао од срамоте икоме у о 
.{S} Чим сам тебе угледао, досјетио сам се.</p> <p>Па помијеша прсте у браду и поче је чупкати. 
ук и као дријемајући. — И огријешио сам се пред тобом, и здружио се твојим душманином и хтио... 
јеку који ми обећао дати кћер, како сам се удомазетио, те ме као слијепца каква храни и издржав 
ијатељи и душмани потсмјехују, како сам се, за рана, натоварио на врат човјеку који ми обећао д 
 чатрње.</p> <p>Ни сам не знам како сам се онда могао уздржати да не вриснем и не јаукнем од ст 
I</head> <p>Треба ли да причам како сам се пробудио у једном хану, у Коњицу, гдје су ме донијел 
ам имао да се бринем.{S} Непрестано сам се скитао по сокацима и махалама, играо се с дјецом, св 
енџер, на разговор.</p> <p>Необично сам се зачудио таквој поруци...{S} Шта је хтјела са цвијеће 
днако влада над њом.</p> <p>Наскоро сам се увјерио да је говорила истину.</p> <p>Не знам ради ч 
атим је, — не обзирући се на то што сам се трзао, отимао, пљувао му на лице и на хаљине, мирно  
Зулфагу — настави хоџа мирно, пошто сам се поново придигао и убрисао сузе. — Замамио је, кажу,  
<p>Ништа даље нисам чуо.{S} Отргнуо сам се од мајке, отео се, окренуо и тркимице пошао према Су 
јутрадан, кад сам се пробудио, опет сам се састао са Сулагом.{S} Казао сам му узгред да његову  
ето су икад прије судили...{S} Опет сам се бојао батина, шиба, удараца...</p> <p>Па ипак —— ост 
џер и гледао их како одлазе.{S} Нијесам се усуђивао ни да им напоменем о томе а камо ли још и д 
у...</p> <p>— Жао ми га било, а нијесам се љутила — рече полугласно. — Изишла сам на авлију и д 
, магазу какву под кирију.{S} И нијесам се много намучио.{S} Како је у оно доба било доста праз 
 и продају касабалијама.</p> <p>Нијесам се ни облачио, ни гиздао као други.{S} Са запрегнутом б 
 друма ухватим у коштац с њиме и порвем се, побијем, покрвим.</p> <p>Испод појаса почело ме пре 
ећ додијало толико размишљање, подигнем се и исправим.</p> <pb n="323" /> <p>— Куда ћу сад?..</ 
{S} Покорно, као дијете какво, подигнем се и пођем према њој.</p> <p>— Дај ми преобуку...</p> < 
ти, али се брзо отргнем од ње, измакнем се, и не пазећи на гомиле бисага, кабаница и конопа по  
ли ово нијесам прије опазио?.. — почнем се питати, стидљиво прикривајући ону голотињу на себи,  
потегнувши малу пушку иза појаса почнем се кочоперити, пријетити...</p> <p>— Удрите, ако смијет 
 руке изгребане, крваве?</p> <p>— Путем се изгребао...{S} Пут ружан био...</p> <p>— А хаљине?.. 
S} Бржебоље истрчим између њих, завучем се чак у подрум и тамо се сакријем за некакве сандуке.{ 
пила и начинила као мало кубе, провучем се некако, сав изгребан и одрпан, кроз шибље и сакривен 
но, а мукли, пригушени одјеци као да им се одазивали однекуд из даљине, с мрких, суморних висов 
хоће, убијају кога хоће!..{S} Не зна им се за кућу, не зна за кућиште; кућа им све горе и плани 
> <p>Људе који су ишли кућама а који им се нијесу свиђали, дочекивали су насред пута, хватали з 
ве, неки их и палили, и придруживали им се.{S} У многим кућама и не остаде готово мушке главе;  
а ни погледати на њих, ни осмјехнути им се.{S} Журно, хитно корачала <pb n="289" /> је, газила  
ти, вртити, заигравати.{S} И разаспу им се свилене косе по плећима, и почну пуцати затегнуте је 
у с пута брзо притрчим Хасану и пољубим се с њиме.</p> <p>— Шта је?..{S} Како си ми?..</p> <p>— 
једнога краја на други.</p> <p>И таквим се причама много вјеровало.{S} Има времена кад и најпам 
уци ни сад нијесу били заборављени; дим се и сада колутао по соби, а кахва се непрестано точила 
прсте. — Не вјерујем, брате...{S} Чудим се само како се увукао у вашу кућу и ко вам га натовари 
.{S} Крви би испод грла дао...{S} Чудим се како се о њему може и мислити рђаво.</p> <p>— Охо!.. 
ини.</p> <p>— Хатиџине винограде, бојим се, неће моћи мирно отргати.</p> <p>— Хатиџине?</p> <p> 
ајкуна се поче освртати.</p> <p>— Бојим се да нас не опазе — прошапта.</p> <p>— Па шта је?..{S} 
бе саме — готово јаукну.</p> <p>— Бојим се за се, за те, за срећу коју си ми само ти донио, за  
та лула и велики ћилибарски такум којим се хоџа толико поносио.</p> <p>— Јесте ли посустали? —  
ога, грчевито стискајући пушку, извалим се потрбушке, панем.{S} Почнем ослухивати.</p> <p>— Иду 
еље и да покажем своју зараду, похвалим се.{S} Дође ми и да запјевам, да подвриснем мало.</p> < 
ругу, па повирише и на авлију.{S} Затим се хоџиница, опирући се рукама о кољена, с муком поприд 
ено. — Јадна моја кумра!..</p> <p>Затим се измакну и погледа ме испод ока, поплашено.</p> <p>—  
 Ништа!..{S} Ситница је!..</p> <p>Затим се окрену мени и прошапта:</p> <p>— Не дај Хатиџи да ул 
 за њим, — да донесу јање.</p> <p>Затим се, онако горд, усправљен и нијем, одвоји од свију, оде 
 нашавши ништа скренем с пута и спустим се на траву да отпочинем.{S} И, — не знам како ми дође  
нух одушевљено и одахнувши мало спустим се поред друма и почнем замотавати цигар.</p> <p>Право  
</p> <p>— Не љутиш?..</p> <p>— Не љутим се.</p> <p>— Нимало?</p> <p>— Нимало.</p> <p>— А мени о 
исања. — Ни корака даље...</p> <p>— Чим се одмориш, ти ћеш поћи — отсијече он упорно, покупи ор 
 од чега се стидио нијесам, ни пред чим се снебивао.{S} Радио сам од јутра до мрака, радио без  
си остао на селу — почела га грдити чим се повратио и изишао пред њу. — Све си оставио, да ме н 
гласове...</p> <p>Ништа...{S} Не плашим се ја ничега — брже одговори Хасан, комешајући раменима 
сртати и тетурати као пијаница, с муком се опирући на пушку, коју сам једва држао у руци, и ред 
народ који се сам с муком диже, с муком се миче, и вазда чека да му други помогне, да га заложи 
о насмијан ни ведар као обично; са мном се није ни шалио ни омиловао ме.{S} Кад је изашла мајка 
џа чим јој преко прага прешла, грохотом се засмијала.{S} Ни ћилима, ни серџаде, ни шилтице какв 
ост одгоди, да дође мало доцније, Хасан се два <pb n="315" /> три пута освртао и спремао се неш 
дњама, пријекорима, псовком...{S} Хасан се још и држао некако и, кад сам себе на силу соколећи, 
ред нама, — ми пођосмо за њим.{S} Хасан се опет умота у струку, сакри и главу и оружје, те му с 
м толико.</p> <pb n="370" /> <p>— Хасан се с тобом и свадио, — шапну и опет погледа наоколо — ј 
9132_C28"> <head>XXVIII</head> <p>Хасан се првих дана настани у моме дућану, одомаћи се потпуно 
рим јастуком. — Нећу ја!..</p> <p>Хасан се распали.</p> <p>— Кад би ми отац забрањивао полазак, 
 на силеџије, зулумћаре...</p> <p>Хасан се приближи староме да га боље чује, сједе поред њега и 
крај. — Ти то не смијеш...</p> <p>Хасан се лагано подиже и приступи собним вратима.</p> <pb n=" 
Хајкуна?..{S} Како опет?..</p> <p>Хасан се окрену у страну и отпрсну.</p> <p>— Не питај...{S} О 
</p> <p>— А куд сте пошли?</p> <p>Хасан се збуни, порумени.</p> <p>—Па... ето... пошли у лов... 
/p> <p>Кахва се пролијева — кажу, духан се просипа, дукати се бацају као марјаши...{S} Ко год х 
" /> <p>— Ја сам поштен отишао и поштен се вратио, — окресах ја немилостиво, стријељајући га по 
де и некако зачуђено погледа у рану, он се сав стресе, бржебоље отскочи у страну и измахну ноже 
лаве, макар те и мајка бранила...{S} Он се сад и не осврће на њу нити слуша шта она говори...{S 
— Није наш!..{S} Он лаже!..</p> <p>— Он се заклео да су га оробили хајдуци, а кад је примио на  
је била...</p> <pb n="403" /> <p>— А он се наљутио — додаде она јаче.</p> <p>— Нека...{S} И одљ 
е причати и казивати нешто.{S} Али и он се збуни, смете, замуца.{S} Из читава му причања није с 
е звоно.</p> <p>— Коњско?..</p> <p>И он се придиже и ослухну опет.</p> <p>—- Кириџије! — викну  
огинути док су тебе ранили!..</p> <p>Он се наслони на јастук и, окренувши се од Хатиџе, погледа 
ли за опроштај. — Љутиш се?..</p> <p>Он се причини као да није чуо.</p> <p>— Мене сад ништа не  
уго нијесам могао изговорити.</p> <p>Он се прекрсти, маши се у џеп и, не гледајући, баци неколи 
о отргати.</p> <p>— Хатиџине?</p> <p>Он се извали поребарке и наслони се на руку.</p> <p>— Хати 
 и бербернице и тамо остајао, задржавао се све до пред вече.</p> <p>У чаршији га сви лијепо при 
кад сам себе на силу соколећи, усиљавао се да брже крене, поскочи, док сам ја почео посртати и  
итајући ме, — сједио с њима, сашаптавао се и пунио фишеке.</p> <p>Ако се који од муштерија јави 
71" /> руку готово до лакта, прелијевао се према сунцу као танак кривудаст млаз крви, која непр 
к ћилим, — преко чијих грана разлијевао се демирима рашчешљан широк зрак сунчани, — простирао с 
е и сад прелијевало страхом, — слијевао се на окрхано, поломљено оружје што им још остало.{S} И 
 разговор, залуд бих их митио, улагивао се.</p> <p>Одлазили су не слушајући и не осврћући се ви 
 би Хатиџа потрчала да отвори, указивао се он, онако ситан, мален, мршав, огрнут тешким дебелим 
 се није.{S} Бјежао је од њих, сакривао се, склањао, ради чега му се сви и подсмијевали и пецка 
јници и свакоме бих плазио језик, ругао се, псовао.</p> <p>Што сам више осјећао глад постајао с 
д вече, Јован је однио папуче и изјадао се.{S} Пољубио јој и руку и неколико пута поклонио се д 
будан штипао сам се по бедрама и уједао се за руку.{S} Затим покушах да се дигнем, да се исправ 
хву која је заударала на чађ, и погађао се, цјењкао, куповао стоку, сир, вуну, коже, масло, мед 
да разних.</p> <p>Једанпут само задржао се пуних осам дана.</p> <p>Али, за чудо, мајка се и збо 
што.{S} Ако бих кадгод посрнуо, обрезао се или опржио, није се сажалио на ме, нити ме почео тје 
а сваких, готово, хиљаду корака издизао се украј друма по један хан и као да ме мамио, дозивао  
ред дућана, ишао међу комшије, састајао се с њима, сашаптавао.{S} По неколико ибрика кахве нару 
е кроз читаву махалу и ударао, разбијао се о комшиске пенџере.</p> <p>Многе комшије и љутиле се 
говарају.{S} Густ, загушљив дим извијао се по соби, ширио се и, као облак какав, обавијао их и  
ове и набијајући фес до обрва, смјешкао се, чудно се смјешкао, а ситне, мале очи свијетлиле му  
и грану шебоја а у другој чибук, јављао се, обично, доцније него други, поздрављао се са свима  
 обично, доцније него други, поздрављао се са свима и одмах пролазио у прочеље, гдје је нарочит 
ога и поново посвађао с њиме, поџавељао се, да у неко доба не зачух разуздан, здрав смијех нечи 
е испод ока, лукаво намигнуо и накашљао се.{S} И то као да је био знак пратиоцима да постану јо 
b n="315" /> три пута освртао и спремао се нешто да предложи, али чим је заустио одмах је и пре 
{S} Узалуд сам врискао, помагао, отимао се.{S} Тек пошто би се уморила шибајући, пошто је обје  
еби што те нагони на смијех и, — отимао се не отимао, — не можеш му одољети.{S} И покрај све му 
авао иштући ни јадикујући.{S} Претварао се као да је све ствари потпуно уредио и као да је све  
јевале на тепање његово.</p> <p>Одмарао се само увече.{S} Сједне на траву, прекрсти ноге, запал 
вши окрену се и пође из собе.{S} Старао се и упињао да изгледа што поноснији и што јуначнији и, 
истајао за мајком, пазио на њу и старао се да јој што боље угоди.{S} Свако јутро, прије зоре, б 
се скитао по сокацима и махалама, играо се с дјецом, свађао, тукао.</p> <p>Матере се нијесам бо 
авлији, на ширини, <pb n="264" /> играо се са Хатиџом, правио јој свирале, штрцаљке, пушке од з 
шчешљан широк зрак сунчани, — простирао се по тлима, оивичен са три стране рутастим, меким серџ 
кад бих случајно, мјерећи штогод, морао се очешати од њега или га нехотице гурнути.</p> <p>— Пх 
е знам како сам му измакао и курталисао се.</p> <p>А глад почела додијавати, мучити ме.</p> <p> 
ољу, одакле као да се неко руга, враћао се кадикада тих, пригушен одјек.{S} И цврчак је негдје  
длазио је рано, готово у зору, и враћао се тек око подне.</p> <p>Дошавши кући одмах би почео ош 
 видио да сам и сувише заостао, задихао се, да поклецујем од глади и умора, погледао би ме попр 
мшије избацили пред своје дућане, бацао се камењем на врапце, који се окупљали под стреху и, че 
, само је муцао нешто, шаптао и измицао се на леђа.</p> <pb n="224" /> <p>— Моје — поново каже  
их врата, прошао је поред мене и очешао се лактом о моју антерију, не опазивши ме нити се по об 
х по злу помене.{S} Комшије су, пажљиво се осврћући на све стране и често застајкујући, прелази 
им и одмах занијемих, замријех, пажљиво се обзирући није ли ме ко чуо или опазио...</p> <p>И са 
ј!..{S} Шећеру мој!..</p> <p>И плашљиво се осврнувши опет пребаци фереџу преко главе, умота се  
 усправљена, горда и поносита, презриво се осмјехујући и необично уживајући у његовој забуни, м 
е потрошила — нагласи ефендија презриво се смјешкајући.</p> <p>— Она?..</p> <p>— Све што је он  
ама вјечито развученим на смијех. — Ово се не смије затезати...</p> <p>— Мичи се!..</p> <p>И, п 
ући шамију, са очима пуним суза, поново се враћа кметовима.</p> <p>— Радите као и досада — каже 
ећи гледа ли је ко и чуди ли се, поново се почела протезати, превијати, <pb n="259" /> кршити,  
апошљетку би и одмахнуо рукама и поново се погладивши по брковима кретао право мајки.</p> <p>Оп 
 <p>— Ништа нема — рече гласно и поново се врати душеку.</p> <p>И као да размишљаше више њега:  
ћу га видјети, опазити.</p> <p>И готово се почех љутити што ме одгурнуо од себе, отурио и опрем 
, само да кахва буде скухана прије него се он пробуди и да дуго не чека на њу.{S} Кад би се про 
p> <p>И као да се плашила нечега, много се плашила.</p> <p>Лежећи или сједећи често би се стрек 
p> <p>Хајкуна се дуго разговарала, дуго се шалила са дјевојкама.{S} Понеки момци, у групама, са 
 лабудова над језером каквим.{S} Задуго се ништа друго ни чуло није осим чуднога зврјања тога,  
<p>— Удрите, ако смијете!..</p> <p>Авдо се нагло окрену, уграби ми пушку из руке и одбаци је.</ 
уби мајку, чак и мене, у руку, и заплео се, спотакао, да сам у два маха помислио, е ће намах по 
има, — чинило се као да се збунио, омео се и почео црвенити.{S} Чак се и окрену и као да хтједе 
/p> <p>— Бјежи куд било — шапну, а смео се па не зна за који ће ћепенак прије прихватити. — Иди 
м чуо.{S} Отргнуо сам се од мајке, отео се, окренуо и тркимице пошао према Сулагиним вратима. < 
.{S} Гдје?..</p> <p>— Ето, ето... почео се љутити!.. — узвикну она очајно, па ломећи прсте, спу 
гачки коноп кантом захитио воде и почео се умивати.{S} Ту покрај чатрње, на високој, допојасној 
х дочекао дебели, угојени мачак и почео се играти њоме.</p> <p>И нијесам отишао на састанак.</p 
но, пошто је свршио читав говор и почео се обазирати, бирајући зар гдје би да сједне.</p> <p>А  
о и задовољнији, веселији.</p> <p>Почео се љепше и облачити, чешће се купати, умивати, као да п 
старци, ихтијари, као момци какви, брзо се подигоше са својих мјеста, сврнуше луле са чибука <p 
махну рукама и прихвати за нож.{S} Брзо се и окрену и као да хтједе јуришати на противника.</p> 
 се и протежући одоше у колибу.{S} Брзо се вратише сашаптавајући се и носећи међу собом пун шки 
>— Ја <hi>само</hi> с тобом могу — брзо се уплетала Хатиџа, пропињући се на прсте и наслањајући 
вши уши, прескочи нам преко пута и брзо се изгуби у густежу, у шипражју.</p> <p>— Ето баксузлук 
кућући, претрчавала преко авлије и брзо се окренувши на пети заустављала се пред мајком.</p> <p 
S} Наточивши кахву и понудивши нас брзо се окрену и изађе, управо побјеже из собе.</p> <pb n="3 
почело све више и више нестајати, губио се.{S} Презирање и суровост људска највиши су душмани с 
 Тозлука једног сасвим нестало, изгубио се, а од другога само ми се о гајтанима држе два-три ко 
, сама.{S} Стао покрај каната, исправио се, једном руком ухватио се за демире, док у другој држ 
 увијек лахко обучен, стао би, исправио се украј невелике чатрње у дну авлије, големом, привеза 
 у страну, а трговац, зачуђен, искривио се, подигао главу, па ме само гледа, премјера ме свега  
ега.{S} Читав разговор између нас водио се полако, шапатом, и у гуркању старали смо се обојица  
d> <p>Рано, прије свијех укућана, будио се хоџа и излазио у авлију.{S} Онако голем, стасит, крш 
кад бих замакао кроз сокаке и приближио се чаршији, увијек ми се причињавало као да га непреста 
одговори Осман. — А рахметли бег одужио се и мени и свакоме својим јунаштвом и срцем својим...< 
 којој су лежали, <pb n="348" /> дружио се с њима, јео пилава из старих, великих казана бакрени 
в.{S} Са слугама и слушкињама ни дружио се није.{S} Бјежао је од њих, сакривао се, склањао, рад 
 огријешио сам се пред тобом, и здружио се твојим душманином и хтио...{S} Ех, много сам хтио! — 
 Да те нијесу звали?..</p> <p>— Зажелио се куће — слагах му и порумених до ушију. — Ето...</p>  
енушена крв, а турбан око главе бијелио се као вијенац ђулбехарски, ишаран праменовима големе,  
, а он, осјећајући јој близину, врпољио се и пипао рану.{S} Тек кад се измакла од њега и изишла 
шију и чешкајући се иза врата. — Оженио се, а не купио ништа!..</p> <p>И срџба нека поче ме обу 
мангалу, на којој између жераве руменио се трбушасти, крупни кахвени ибрик и бијелили се танки  
био јој и руку и неколико пута поклонио се до земље.{S} А већ сјутрадан стигао је заптија с пор 
атрулог, сламнатог крова кућњега; пунио се буха, испијао кахву која је заударала на чађ, и пога 
<p>И одмах би се скупио некако, покуњио се и пошао.</p> <p>Мајка је гледала за њим мрштећи се и 
 загушљив дим извијао се по соби, ширио се и, као облак какав, обавијао их и заклањао им лица;  
апомагао.</p> <p>И побјегао бих, сакрио се, уклонио, само да Зулфага није био у близини.{S} Сам 
аздрљен и испрљан дочепао собе и сакрио се, закључао у њу, остављала га је, враћала се и, уморе 
иза подне пошао у своју собу и затворио се »да премишља«, нико није смио дахнути у кући, нико р 
, дашћући. — Не могу...</p> <p>— Уморио се, а?</p> <p>— Изнемогао сам...</p> <pb n="300" /> <p> 
окамењени.{S} Ја стао на прагу, ухватио се за канат, гледам у њу и кроз сузе се смијешим, а она 
ната, исправио се, једном руком ухватио се за демире, док у другој држи пушку, па нас, онако за 
и. — Кад јој се опет вратио... и вратио се убрзо <pb n="361" /> зар због чибукања... обузео је  
тога се често свађао и с мајком и љутио се ако би га позвала када да јој помогне у послу, да до 
нуће, кад сам се дигао из душека и хтио се умивати, уљегла ми у собу, блиједа, слаба и изнемогл 
..</p> <p>Хасан је стискао зубе, мрштио се и мрко ме гледао.{S} Одговарао није ништа.</p> <p>—  
сред бијела дана пред башчу, раскорачио се и почео ножем сасијецати ограду, ломити је.</p> <p>— 
донијети...{S} Сметењаче!..</p> <p>— Ко се од зеца плаши, нек се не спрема у хајдуке, — одврати 
— Баш сам могао и мировати.</p> <p>— Ко се од зеца плаши, нек се не спрема у хајдуке — добаци Х 
рече — а мени се чини да је уз онога ко се дигне против зулума и неправде...{S} Није ли данас,  
 пријетећи да ће ми »ноге пребити«, ако се усудим помолити, појавити пред њезиним јаранима.</p> 
акву: на вука, на међеда?..{S} Или, ако се примакнемо друму, хоће ли нас опколити хајдуци, па з 
, у подераним, иструлим хаљинама, — ако се оно неколико крпетина што се једва држало на њему мо 
 при поласку и крене низ чаршију. — Ако се икад мислиш осветити коме, освети му се радом својим 
ати да останем код њега...</p> <p>— Ако се бојиш свијета, а ти... ти одмах узми Хатиџцу, макар  
ашаптавао се и пунио фишеке.</p> <p>Ако се који од муштерија јавио да што пазари, нити се мицао 
в, прати и превезивати ране.</p> <p>Ако се нијесмо играли и вјежбали, онда смо све троје ишли у 
почиње моје право <hi>житије</hi>, како се то рекне, о коме једино и вриједи да се нешто прича. 
о трчкарам по дућану и око дућана, како се увијам, улагујем, нудим, цијеним.</p> <p>Одмах су по 
ку босоног, распасан, раздрљен.{S} Како се зар прејео за ручком, стењао је непрестано, јечао и  
крв своју...{S} Црна мајка гледала како се мучиш, а муци ти сама била крива...{S} Црна мајка по 
заиграти се.{S} Чим би ме угледала како се врзам и како правим шанчеве, мајка би одмах дотрчала 
и сада се о њему приповиједа прича како се чудновато препоручивао агама и беговима око цареве џ 
. —— Је ли, бива, хтјела да покаже како се надала пуној, богатој кући, па се преварила?..{S} Ил 
о радиш, тај је, ако видиш душмане како се љуте и кидају.</p> <p>Мајка је опет плакала непреста 
и би испод грла дао...{S} Чудим се како се о њему може и мислити рђаво.</p> <p>— Охо!..</p> <pb 
 мати виде како пристаје за мном и како се разговара, страх да се не нашале с њом, да је не пец 
.{S} Не слути на добро!..</p> <p>И како се у читаву шехеру ни о чем толико говорило није колико 
миљавајући.{S} Неки су ми говорили како се и у кахви састају много и како га Зулфага увијек час 
 Хајкуна коју сам навикнуо гледати како се непрестано игра с вретеном и наднесена над ђерђеф ни 
</p> <p>— брекну бјешње, гледајући како се превијам и све се силније и силније тресем. — Јеси л 
C29"> <head>XXIX</head> <p>Не знам како се и Зулфага познао са Хасаном и гдје се познао.{S} Нек 
у, сан некакав, и на крају надодао како се боји... боји...</p> <p>На све то мајка није одговара 
 поред другога, гледао сам их дуго како се свијетле и одсијевају према сунцу, гледао их, — мака 
к ни оца.{S} Ја сам се чудом чудио како се он често упорно бранио, опирао и као пркосио оцу, а  
мао много, —— и размјести их онако како се њему свиђало, не водећи рачуна о томе: хоће ли мени  
јерујем, брате...{S} Чудим се само како се увукао у вашу кућу и ко вам га натовари...</p> <p>Па 
е и када кроз густеж оној опазисмо како се испод нешто проријеђеног дрвља бјеласа узак искривуд 
риџије, путнике, татаре, слушао их како се дозивају, препиру, инате, гонећи претоварене коње и  
је прошло ни пуних двадесет дана откако се почео припремати, кад једне ноћи изненада уљезе у мо 
авиле око мрких, челичних демира и лако се пољуљују.</p> <p>— Улази — рече Хатиџа меко, као теп 
 ни Хатиџине — додаде он мекше, једнако се смјешкајући. – Она је моје дијете...{S} Она има...</ 
 заклони се за канат.{S} Затим, једнако се држећи каната, искочи преко прага, стаде на авлију и 
ти баш на онога који му се смијао, тако се и ја почех љутити на Хатиџу.</p> <p>— Рашта се онако 
з засједе?</p> <pb n="316" /> <p>— Тако се ради — одговори он враћајући се. —</p> <p>Дочекаћемо 
 сам сакривен за сандуцима.</p> <p>Тако се, ето, једни ситна шала претворила у праву правцату з 
 напукле, како су украдене чак.{S} Неко се одострага још усуди да у оној гунгули и гурне Јову у 
S} И сад сам истом могао опазити колико се разрасла, колико развила и прољепшала!..{S} Бледуњав 
е опкладити, да се и он, — макар колико се јуначио и претварао, — плашио исто као и ја, да је и 
.{S} И њима бих зликовац био...{S} Нико се уза ме усрећио не би...{S} Нико!</p> <pb n="396" />  
алком...{S} Причека мало...</p> <p>Нико се не одазва.</p> <p>Након другога куцаја освијетли се  
уца зарђалом алком на њима.</p> <p>Нико се не одазва.</p> <p>Зулфага застаде мало, осврну се и  
ефендија, — упаде Зулфага брзо и дубоко се поклони. — Ето и сада говори о својој кући, за коју  
а је ишао, узимао, доносио.{S} Дешавало се те нам накупује за кућу и ствари, хаљина, свега, па  
ли цуре, дозивали их...</p> <p>Дешавало се, па су и чаршију затварали.{S} Крену неколико њих, о 
е и моји момци, и читавим путем пјевало се, шенлучило, пуцало из пушака.</p> <p>Сељаци су кашње 
 прибијало једно уз друго, приљубљивало се, токорсе да се осоколи, а све стрепило, плашило се.< 
ам прошао код Ибрахим-ефендије, ни мало се није зачудио.</p> <p>— Па то сам ја и знао — рече ми 
реџа на раменима тресла јој се и нимало се не обзирући на зачуђеног Авду збуњено <pb n="359" /> 
кљају у мени и нешто под грлом заиграло се, па стеже, стеже, дави...{S} И уста ми се спекла, ос 
.</p> <p>Све је врило, кипило, комешало се.{S} Свак је долазио и свак се веселио, частио тамо.< 
 муцала, петљала нешто и гунђала, нагло се окрећући и бјежећи, сакривајући се од њих.</p> <p>На 
весело, па заигра насред дућана и нагло се рашири преда мном. — Јеси ли ме заборавио?</p> <p>—  
аст, господар над свима.</p> <p>И нагло се поче мијењати.</p> <p>Мјесто да сједи у соби као при 
 прибојавала и често, врло често, могло се помислити да је то прије слушкиња каква, робиња му,  
су могли жешће.{S} На више мјеста могло се видјети како, из кућа и из дућана неких, немилосно л 
p> <pb n="262" /> <p>Мајку је — видјело се — љутило и узрујавало Зулфагино пристајање за њом, у 
оне што су још висили на њима провидило се голо, изгребано тијело; из рањавих, напола обувених  
{S} Лице јој готово помодрило, запалило се, искривило, жиле на врату набрекле, сви мишићи на об 
 нам не би имуће пропадало и забаталило се, мајка по препоруци некакве стрине, тетке ли, узе је 
ело лице освијетљено ватром, свијетлило се, блистало некако, очи јој се пламиле, сијале, а црве 
ављен као и сама клисура, да га, чинило се, ни громови ни муње не би могли скрхати ни преломити 
уби уз бабу.{S} Никаква га сила, чинило се, не би више могла од њега отргнути.</p> <p>И није да 
, насртљивији, раздражљивији.{S} Чинило се као да је и дјелом хтио показати како је „зликовац,  
а и провирују кроз кључаницу.{S} Чинило се као да читава кућа вришти, пјева, бјесни од весеља ш 
је сакривала као пред другима, — чинило се као да се збунио, омео се и почео црвенити.{S} Чак с 
и, ваљала се.</p> <p>У неко доба чинило се као да је мајка жељела да се сасвим отресе Зулфаге,  
 да се осоколи, а све стрепило, плашило се.</p> <p>За неколико дана Хасан је непрестано одлазио 
 у друго не проговорише ни ријечи; само се поздравише лаким климањем главе.{S} Сулага затим сте 
Ловили, наравно, нијесмо ништа.{S} Само се верали по Требевићу, пуцали, шенлучили и попијевали, 
ни бјежати, ни узмицати.{S} Не.{S} Само се за дан-два склонио у кућу и лагано размишљао о читав 
оставише оружја нити устукнуше.{S} Само се згледнуше међусобно, као да се питају: хоће ли је по 
ве посвршавао, ишао је у челињак и тамо се забављао.{S} Чучнувши поред кошница завиривао је у њ 
еђу њих, завучем се чак у подрум и тамо се сакријем за некакве сандуке.{S} Три сахата остао сам 
 вели.</p> <p>— Нека...{S} Договорићемо се сјутра — одговорим јој весело.</p> <p>— Нећу ја сјут 
а потпуно, па обојица кренемо и упутимо се кроз махале и сокаке „у лов, у планину“.{S} Ловили,  
> <p>— Хајдемо — рече шапатом. — Мичимо се!..</p> <p>— Зар међу хајдуке?</p> <p>— Ко зна?..{S}  
чинио слађи.{S} И ја и Хасан као да смо се натјецали ко ће више појести и готово смо отимали за 
 као да су два дана.</p> <p>— Рашта смо се и растајали икако?..{S} Рашта?..</p> <p>Зар не би би 
вала? — питао сам је сјутрадан, кад смо се нашли и остали осамљени обоје. — Рашта?..</p> <p>Она 
>— Нико бољи од Алаха!..</p> <p>Кад смо се приближили Сулагиним вратима истрча нам неко у фереџ 
 кроз чарапе и запињала за ноге, те смо се често као пијанице какве поводили и посртали.</p> <p 
учке, прикрадајући се, приближивали смо се ватри.{S} Не знам управо шта, али ме нешто силно гон 
смо један према другоме.{S} Гледали смо се нијемо, испитујући.</p> <p>— Шта сад? — као да смо у 
онека глава дјевојачка, заустављали смо се одмах, застајали.{S} Хајкуна је не оклијевајући брзо 
олако, шапатом, и у гуркању старали смо се обојица да не изазовемо никаква јачег шума: ни гранч 
ке према узбрдици једној.{S} Морали смо се пењати уз излињале, изроване и поломљене камене баса 
ли жмирави фењер у рукама, спуштали смо се низ стрме, кривудаве сокаке, завиривали свуда и свуд 
 међу нама.{S} Шта више и уортачили смо се и отпочели са трговином неком.</p> <p>И није то била 
 за оружје и кренуо за њим.{S} Нити смо се јавили планинштарима, ни опростили се с њима, поздра 
ећу колико ми затреба...</p> <p>Чим смо се растали отишао сам одмах да тражим дућан, магазу как 
читаво по сахата није прошло откако смо се раставили, а мени се одуљило као да су два дана.</p> 
говори.</p> <p>Неколико минута тако смо се гледали.</p> <pb n="317" /> <p>— Хајде — напошљетку  
ве више и више и у неко доба толико смо се били осилили да смо чак почели говорити и о свом дућ 
ма.</p> <p>За кратко вријеме толико смо се навикли на њега да мајка управо није могла ни ручати 
ли од дугог хода и несанице, лагано смо се вукли кроз грмље и шипражје, отхукујући непрестано и 
а не зашуштимо.</p> <p>И непрестано смо се обзирали и на десну и на лијеву страну.{S} Једнако н 
а сахат за два хода...{S} Макар што смо се упутили тамо и ишли одлучно, без предомишљања, ипак  
е у собу да узме филџане.{S} Погледасмо се очи у очи — засмијасмо се обоје...{S} А то ме збуни  
S} Погледасмо се очи у очи — засмијасмо се обоје...{S} А то ме збуни и не одговорих Сулаги ништ 
{S} Ми заузесмо његово мјесто, умотасмо се у ћебета и полијегасмо по трави.{S} Ушишикани весели 
ојица, и нехотице, застадосмо и почесмо се обазирати.{S} Ибрахим ефендија ослухну и осмјехну се 
 <p>Тек након дугога лутања заустависмо се, напошљетку, пред старим, сниским, испуцаним вратима 
и!</p> <p>— Путници?..</p> <p>Подигосмо се обојица и стадосмо један према другоме.{S} Гледали с 
 ја и Хасан одигосмо пушке и примакосмо се.</p> <p>— Збори: држиш ли ријеч?..</p> <p>— Држим. — 
, — идући поребарке поред њих, — лагано се поче прикрадати, примицати кући једној, чији гиздави 
{S} А он, измичући се натрашке и лагано се бранећи, само је отезао шијом и све се чудније смјеш 
ена трака што још избија из ње и лагано се повлачи по јакој бијелој бедри све до кољена.</p> <p 
њем дуката, јављао сам се и, непрестано се склањајући за мајку и вирећи јој иза димија, очекива 
ше се један другом у лице и, непрестано се наклањајући и размахујући рукама, почеше се објашњав 
на...{S} И, док сам говорио, непрестано се мргодио, непрестано ломио прсте и прекидао ме узвици 
знати и по држању његову.{S} Непрестано се освртао и на десну и на лијеву страну, ослухивао и,  
 остали небрижљиво бацају, а непрестано се осврће и гледа: је ли довољно удаљен од бедевије и м 
м прсима и по обнаженим мишицама, чудно се протезала, ломила, увијала.{S} На ме, макар што сам  
јајући фес до обрва, смјешкао се, чудно се смјешкао, а ситне, мале очи свијетлиле му се као сви 
киде га један дедо из прикрајка и чудно се накашља. — Каква је твоја школа?..</p> <p>— Ја ћу го 
...</p> <p>Он погледа на друм и усиљено се осмјехну.</p> <p>— Е није друге, сад се натраг не мо 
д ће бити — почех ја шепртљати, збуњено се осврћући...</p> <pb n="363" /> <p>Сулага одиже руку  
вши пушку Зулфага поблиједи и поплашено се измакну, заклони се за канат.{S} Затим, једнако се д 
га поклопи очи десном руком и пригушено се засмија.</p> <p>— Та војска још неће кренути — рече. 
о оде пред мајку, испружи шију, понизно се наклањајући и љубећи јој скуте, и тихо прошапта:</p> 
 Укратко сам прекинуо с њима.{S} Једино се побоље опријатељих са оним сељачетом, са Јовицом, ко 
 Хасан, узваливши се на јастуке. — Зрно се мало нашалило.</p> <p>Па одмах стисну зубе и намршти 
" /> очима, гледала нетремице и немирно се вртила, превртала на мјесту.</p> <p>Напошљетку као д 
 Хасана, јаче стежући пушку и бесвјесно се пипајући око паса гдје су ми били фишеци.</p> <p>— А 
ке.{S} И распричао би се тада, необично се распричао.{S} О хајдуцима, о јунаштвима њиховим гово 
дјецу, макар и млада и луда била.{S} То се и са мном десило.{S} И већ сјутрадан о томе се прича 
и њему мучно било као и мени.</p> <p>То се већ могло познати и по држању његову.{S} Непрестано  
е нашале с њом, да је не пецну.{S} Зато се вазда и уклањала, измицала, сакривала.{S} Само кад о 
асу јој се по раменима.</p> <p>— И зато се наљутио — отегну некако ђаволасто, дражећи ме. — Зат 
ти.</p> <p>— Зулфага је то видио и зато се здружио с њим — настави мајка немилосно. — Он му ваз 
спод ока погледа, узвије носом и љутито се окрене према зиду.</p> <pb n="398" /> <p>— Нећу с то 
е се, слободна, ведра и весела, вјечито се играјући својим малим, мирисавим јаглуком и забацују 
стегне и покори.</p> <p>Шта више, често се од срца и весело насмијао баш онда кад би му причали 
е љутио и што му не одговара ништа, што се не брани, не опире, него само шути, шути и смјешка с 
трпио није што је било ново у кући, што се након бабе измјењивало, тако није трпио ни Зулфаге.{ 
 стари Осман, онако слаб и немоћан, што се прикрадао покаткада и заклоњен, сакривен чучао покра 
и од смијеха.</p> <p>— Шта је?..{S} Што се кесиш? — окоси се он опоро, једва дочекавши што му с 
 дижу и прихватају за рад.</p> <p>А што се они више љутили, хоџа је постајао све ваљанији и све 
ућа вришти, пјева, бјесни од весеља што се опростила бабина дахилука.</p> <p>Наравно, чим би ст 
ама, — ако се оно неколико крпетина што се једва држало на њему могло назвати хаљинама, — са за 
лико мазили, познао сам и то да све што се десило није се могло десити никоме другоме, него сам 
такласто замрзнуто грање дивље лозе што се пропињало уз демире.</p> <p>Тек кад би које од нас о 
азговара него с њиме.{S} Криво му и што се смије онолико, шали, залијевајући <pb n="399" /> цви 
_C37"> <head>XXXVII</head> <p>Хасан што се више опорављао и оздрављао, постајао је и све неснош 
ржаше дах и мучке се поклонише, као што се слаби и немоћни робови клањају господару.</p> <p>Он  
сили, треба га мало поткресати, као што се гранато дрво поткресује...{S} А фукара кад се осили  
 задивљено, узбуђено, и весело, као што се гледају добри стари пријатељи када се након дугог ра 
ти, смијати му се ради ње.{S} И као што се он најчешће љути баш на онога који му се смијао, так 
..</p> <p>Њојзи као да бијаше криво што се смијем, као да је вријеђало.{S} Не смијући сасвим да 
вала, залијевала, па... па ми драго што се расцвао...{S} Сагла сам се чак до земље, принијела < 
p>— Отац се о њему мање бринуо него што се ја бринем — дочека мајка брзо и одбаци мохуне с крил 
тну се у чаршији ради тога и замало што се не претвори у кавгу.{S} Јово, намамљујући једног муш 
 људи, па да ударимо и да плијенимо што се плијенити може...{S} Ако смо чекали и дочекали смо.. 
же нешто чудно, ново, лијепо, нешто што се не казује по дану, под врелим, топлим сунцем, кад се 
тиди се, снебива, као да ради нешто што се не приличи, и новце, не бројећи, трпа у џеп, у њедра 
обе у собу, укривали се од мене и нешто се договарали, шапутали.{S} И сви ме гледали некако мек 
дрављајући.</p> <p>Једнога јутра, пошто се сви разишли и пошто сам остао сам са Сулагом, изнена 
ге, шантуцао сам, тетурао; кашње, пошто се загријах мало, ишао сам лакше и болови у жглобовима  
о размишљала о нечему.</p> <p>Тек пошто се заморила толиким причањем застаде мало, поћута и пре 
, хоџа као да би се пренуо мало, тргнуо се, па, одгурнувши књигу с крила и кашљуцнувши у шаку,  
неки, који је побјегао од куће, отргнуо се и беспосличи по друму?..{S} Ко зна!</p> <p>По несрећ 
 а да је ни прекорио није, ни подругнуо се...{S} Тек пошто би се уморио и почео готово шиштати, 
ти се окренуо према вратима ни помакнуо се, — поче стењати још јаче и, као болесник какав, неки 
д поноћи, лагано би се дигао он, огрнуо се ћурком и, узевши чибук под пазухо а фењер у руку, из 
ива што га је споменула узгред..{S} Зар се и због тога завађати с њоме?..</p> <p>Да загладим по 
уједам подмукло, испотаје:</p> <p>— Зар се ни Хатиџа не би усрећила? — питао сам тихо, указујућ 
еновићу.{S} Макар ми се и ругали, макар се и подсмјехивали, ја сам беговство своје био објесио  
го у мене.{S} Макар се и свађали, макар се и љутили један на другога, опет не <pb n="389" /> мо 
и, ни у кога неће него у мене.{S} Макар се и свађали, макар се и љутили један на другога, опет  
је споменуо стари земан?“...</p> <p>Цар се наљути, распали.</p> <p>„Опаки људи“, викну, „који с 
гледао необично блесаст у том часу, јер се он снажно уједе за танку, румену усну и окренувши се 
95" /> пушку и огледајући је. — А у нас се почели будити робови и биће бруке и много јада с њим 
то трчи, пјева по авлији и игра се, час се љутио што са радницима и кметовима више разговара не 
ири напоље.{S} Наскоро иза тога и канат се на вратима нагло отвори и један крај димија нечијих, 
ше.{S} Пошље, промисливши се мало, опет се загрија и опет ме поче наговарати да останем код њег 
.</p> <p>Па, разгледавши унаоколо, опет се врну према дућану, одиже моју пушку са земље и, дуну 
екорио?{S} Рашта сам био осоран? — опет се почех љутити сам на се. — Зар је крива што га је спо 
дала мајка, па неће да га подоји — опет се поче ругати Хасан, окрећући се према Хајкуни, — Пхи! 
 пребацивала је себи преко врата и опет се привијала уз њега.</p> <p>— Реци: јесам ли кршна?</p 
> <p>— Немој, — отегну он молећи и опет се измакну.</p> <p>— Остави, Хајкуна!..</p> <p>— Је ли  
узгред.</p> <p>— Тхеее...</p> <p>И опет се придиже.</p> <p>— Има ту голема прича — рече. — И ак 
сам дијете?..</p> <p>— Охо!</p> <p>Опет се окрену мајки и подругљиво узви носом.</p> <p>— Видиш 
 празна.</p> <p>— Празна?..</p> <p>Опет се засмија, закикота и, узевши ме за руку, поведе у соб 
о уха.</p> <pb n="340" /> <p>— Први пут се прашта, а други пут се суди — откреса бимбаша јаче и 
/> <p>— Први пут се прашта, а други пут се суди — откреса бимбаша јаче и руком ми даде знак да  
 она, гризући усне.</p> <p>— Вјерујем у се, да нијесам грђи од њега, макар што је јунак, — одго 
зи по мркој, трулој маховини: преливају се и шарени, седефом извезени кундаци дугих, тананих ше 
о ми се да се и они потсмјехују, ругају се, изазивају ме.{S} Једва сам се савладао да не налети 
њући <pb n="222" /> једни друге, гађају се камењем и сваког часа посрћу, изгубивши често или фе 
 које се пробиле испод кошуља, извијају се, ковитлају, трзају, а дивља, силна, страсна пјесма с 
астојала управо из три дијела и за коју се никако не би могло рећи да је израсла на лицу, него  
естоко не изгрде муштерију и не напсују се и они њега и он њих, изненадили су се кад су видјели 
и се руком по кољену.</p> <p>— За онаку се љепоту и глава даје!..</p> <p>— Сад ће ручак...{S} О 
е бивало све мање и мање.{S} Напошљетку се и задњи ћемер испразнио и задњи се дукат потрошио.</ 
 њим, кочоперећи се, јуначећи и на силу се смијући, шалећи.</p> <p>Тек када би, након дугога лу 
аји на њега јачи; ситни нападаји осипљу се само на ситне људе.</p> <p>Старији, угледнији, позна 
 се по упалим, мршавим прсима, — сва му се ребра могла избројати, — па се окрену двојици момака 
њих, сакривао се, склањао, ради чега му се сви и подсмијевали и пецкали га.</p> <p>Једино је не 
 непрестано, брзо и живо ударала, да му се није дала ни осврнути.</p> <p>Напошљетку момче као д 
ара и да се брани, а не трчи баби да му се тужи...{S} Ко сам у себе поуздања нема, ничија га за 
бива, значи, да се нема смјелости да му се приступи...</p> <p>— То, богме, не ваља — рече Хасан 
огунђа суво, дајући ми знак руком да му се не примичем.</p> <pb n="405" /> <p>— Примио си ме бо 
а и сам усвоји моје разлоге и као да му се свиђеше.{S} Пошље, промисливши се мало, опет се загр 
и главу и кад сам окрвављен дошао да му се потужим, само је слегнуо раменима и мирно ми одговор 
 Нико више ни помислити није смио да му се наруга, подсмјехне или окоси, макар и испотаје, криш 
 може...</p> <pb n="215" /> <p>Отада му се више нијесам смио ни пожалити никад, ни причати му ш 
ропастили — отегну он љутито, а шија му се извила готово до под таваницу. — Сад је ово моје и с 
аменовима големе, свилене ките, која му се са врха феса спуштала све до плећа и лагано га куцка 
во говораху, са ријетком брадом која му се састојала управо из три дијела и за коју се никако н 
г осмијех, рашчешљана брада повијала му се преко прсију као прамен дима, а топао, широк поглед  
ово уздахнуо и суза једна заблистала му се на трепавици.</p> <p>— Не слути на добро...{S} Не сл 
...{S} И Хамида сам звала, и хвалила му се и...и...</p> <p>— И?..</p> <p>— Хасану криво било шт 
обузео је стари севдах и... покорила му се...</p> <p>— Тако суђено — прошапта Сулага и поглади  
махну руком и оде.</p> <p>— Не свиђе му се прича — рече оно момче, намигнувши.</p> <p>— Женскоњ 
 једна ријеч, ни једно слово не може му се разабрати, ни један знак разумјети.{S} На мајку, на  
 у нарамку и тада обично подругивале му се потајно све чаршинлије, тврдећи узгред како код куће 
рекидале у таквом разговору, смијале му се.{S} Зато му и било криво на њих, зато их и прекорава 
 око главе облијетале челе, спуштале му се на капу, на браду, на рамена и непрестаним једноличн 
јешкао, а ситне, мале очи свијетлиле му се као свијетњаци.{S} И баш због тога што сам му и одви 
мислио? — запита га изненада и унесе му се у лице. — Знаш ли и ти што?..</p> <p>— Их!..{S} Како 
у струку, сакри и главу и оружје, те му се само видјели лабави, прашњави тозлуци са распанутим  
е он најчешће љути баш на онога који му се смијао, тако се и ја почех љутити на Хатиџу.</p> <p> 
боље чује, сједе поред њега и ослони му се лактом о кољено.</p> <p>— Јунаци су они...{S} Не жал 
} Хајкуна чак и устукну мало и сакри му се за леђа.{S} А он нагло прихвати за пушку и исправи с 
у, па га почели прекоравати, смијати му се ради ње.{S} И као што се он најчешће љути баш на оно 
се икад мислиш осветити коме, освети му се радом својим, претеци га...</p> <p>Остао сам пред ду 
нике? — запита Хасан поново, уносећи му се у лице. — Овђе?..</p> <p>— На друму — мирно одговори 
ао постиђен, Зулфага је, наклањајући му се према уху, непрестано шаптао о нечему, смјешкајући с 
, тежаче?..“ — запита цар, примичући му се.</p> <p>Он ни ријечи.</p> <p>„Шта радиш?..“</p> <p>„ 
дражио сам га свуда, изазивао, ругао му се.{S} Њему за инат, — чинило ми се, — могао бих учинит 
а свједоке.</p> <p>Наравно, ни јавио му се нијесам, ни довикнуо му што.{S} Необично задовољство 
 ништа желио, ништа исказао.{S} Само му се преко лица, које је било ведро и свијетло као прољет 
.{S} Зашто?</p> <p>Је ли он крив што му се Зулфага наметнуо у друштво, што га је пратио вазда и 
у...</p> <p>— Не може...{S} Жали што му се удала мајка, па неће да га подоји — опет се поче руг 
оси се он опоро, једва дочекавши што му се пружила прилика да проговори, посвађа се, извиче. —  
аним, а мишићи на десном образу мичу му се, играју, трзају...{S} Тога часа чинило ми се као да  
ам не знам како бих назвао.{S} По свему се могло познати да је то мучи, силовито мучи, кида, ра 
..{S} Таки ће ваљати!.“</p> <p>По свему се, дакле, могло познати да је управо он сам подгајао Х 
 /> <p>— Шта ли је учинила?..{S} У чему се огријешила?..{S} Гдје?..</p> <p>— Ето, ето... почео  
не и распаљене, ударе у дахире, уздигну се на прсте им, затресавши бујним коврџастим чупима и и 
 Их!..</p> <p>Па измахну руком и окрену се.</p> <p>— Напријед! — рече одлучно. — Нема више смиш 
питао, па...</p> <p>Не довршивши окрену се и пође из собе.{S} Старао се и упињао да изгледа што 
а имам друга за невоље!..</p> <p>Окрену се и пође, а ја као слијепац за њим.{S} Поново кренусмо 
ично црнила и необично дрхтала, измакну се од врата и ту застаде...</p> <p>— Само — рече промук 
 Окушај!..</p> <p>Он ме пусти и измакну се.{S} Пођох посрћући и поводећи се.{S} Ноге су ми још  
 да и сама заспи.{S} Узалуд.{S} Преврну се још једном, збаци јорган са себе и један јастук одба 
причањем застаде мало, поћута и преврну се на бок.{S} Покушаваше зар да и сама заспи.{S} Узалуд 
„Видиш“ одговори сељак лијено и преврну се на другу страну.</p> <p>Цар га гурну у ребра и опет  
и нас.{S} Па се опет савлада, приповрну се и лагано, тихо, шапатом поче причати нешто, непреста 
ва.</p> <p>Зулфага застаде мало, осврну се и као бојећи се да не побјегнем, опет ме узе за руку 
удити нам робу.{S} Читав џумбус заметну се у чаршији ради тога и замало што се не претвори у ка 
бина крв...{S} Бабино дијете — осмјехну се Сулага вртећи главом и, одигнувши прст, удари ме по  
и, попуштати.{S} Погледавши ме осмјехну се и порумени још више.{S} Наточивши кахву и понудивши  
 и ђаво однио! — дочека хоџа и осмјехну се.</p> <p>— Не бојте се!..{S} Чуваћу их ја! — избаци Х 
{S} Ибрахим ефендија ослухну и осмјехну се лукаво. „То кадија хрче“, прошапута окрећући ми се,  
ан који се откотрља чак за врата, куцну се по сабљи и подвикну према мени:</p> <p>— Оковаћу те, 
 рукама изнад главе, пусте глас и почну се окретати, вртити, заигравати.{S} И разаспу им се сви 
о ми је све лакше и са сузама као да су се на мајчина њедра слијевале све муке и сви болови што 
стругати је.</p> <p>— Јеси ли чуо да су се свадили? — запита отегнуто, чистећи и стружући све ж 
 краћи од минута.</p> <p>Петком, кад су се у кући кухала каква љепша јела, слала ми увијек поне 
е и мање долазило.{S} У оно доба кад су се обично окупљали и састајали, Зулфага је излазио пред 
напредују...{S} Чете њихове спустиле су се ономадне у Сарајевско Поље...{S} Ко може рећи да се  
уд а камо ли тамо правдати се, многи су се старали да му напакосте, да га оробе.{S} Прихватали  
аглуком по глави; бегови и аге, који су се напола голи одмарали у својим одајама, пробуђени, не 
 прије никад ни видио нијесам и који су се у нашој кући некако слободније и рахатније осјећали  
јао танак, љубичаст дим, причињавали су се уморним путницима љепши и свјетлији од самих везирск 
 И ето... створила их је...{S} Дигли су се...</p> <p>— Па дочекаћемо их, — кресну Хасан поносит 
у се и они њега и он њих, изненадили су се кад су видјели како ја непрестано трчкарам по дућану 
 и не зазирући ни од чега, — частили су се међусобно, пили, свађали се.{S} По њиховим собама ка 
о, обгрлио их и привио на прса и док су се оне отимале, ударале га и гребле по лицу вриштећи и  
а остао с њоме...{S} И ко зна колико су се разговарали и шта су све разговарали!..{S} Знам само 
клизио и преко њих, заигравао, чудно су се прелијевале, као растопљени туч, а плећа неколицине, 
асти сумрак распознам сјенке оне што су се гуриле око ватре, мицале се, угибале, кретале.</p> < 
јех пакосника, попада сва роба и разасу се по чаршији, Јован поблиједи и стиснутих шака полети  
легну раменима.</p> <p>— Сведно, нијесу се могле довршити — отсијече.</p> <p>— А кад више није  
ја уз тијело и димије на куковима тресу се, дршћу, дршћу...</p> <p>Једанпут сам опазио како је  
аву, и, не тражећи шилте ни јастука, ту се сасула, пала, легла поребарке.</p> <p>И не осврћући  
 једну, — која је и била устргнута и ту се вјечито чувала само због мене, — почела ме шибати по 
едајући ме чак.{S} Знали су добро да ћу се и сам досјетити од кога је.{S} И чим бих ручао, одма 
рно и пребаци ногу преко ноге. — Тој ћу се војсци придружити и ја...</p> <p>Сулага поклопи очи  
мислио него шта ћу одговарати и како ћу се бранити...</p> <pb n="338" /> <p>Али како ли се зачу 
ећеш љутити.</p> <p>— Лијепо...{S} Нећу се љутити...</p> <p>— Па... па...</p> <p>Изгледаше као  
фага учинио да ме оваквога види. — Нећу се преоблачити...</p> <p>— Нећеш? — отегну она и рашири 
магати; док човјек не загрца, не осврћу се на њега.{S} По срећи, њихова помоћ мени је ипак у зг 
о, а одозго са врхова планинскијех зачу се стегнуто, језиво извијање, лајање, штектање вукова,  
нице...{S} Све здраво...{S} И зарадовах се у том часу и протежући се извукох се из љесковине и  
 ашикује се с њиме...</p> <p>И загледах се у обрве и учини ми се да тако танке, свилене, високо 
, у погађању оном, у цјепкању, загријах се мало, распалих се.{S} Хвалећи робу све више и више п 
 љутито одбацих пушку у страну, скљоках се под једну букву, у траву, и, наслонивши се леђима о  
ница, опирући се рукама о кољена, одмах се дизала за њим, не гледајући нас и ништа не говорећи. 
 <p>Момци, загријани и поднапити, одмах се узбунише, заграјаше:</p> <p>— Јок!..{S} Није твоја!. 
 — отегну хоџа, токорсе зачуђено, одмах се уклањајући с прага и пуштајући нас да уђемо у авлију 
{S} И одмах је прекидао разговор, одмах се дизао и одлазио у собу.</p> <p>Неколико пута био сам 
као да се свали камен са срца.{S} Одмах се разведри.</p> <p>— А пуно краду? — запита брзо.</p>  
не помакоше се нити погледаше.{S} Одмах се могло познати да је то био један обичан догађај у њи 
есу могли пушком ни заметнути.{S} Одмах се могло познати да то не слути на добро и да ће се нас 
ијесу боље, ни премјерали нас.{S} Одмах се могло познати да су ти људи научени да примају и мал 
Ни поздравили се нијесте љуцки, а одмах се почели инатити...</p> <p>— Видиш... видиш кога си по 
пазих да га нема поред мене.{S} И одмах се почех присјећати и наше засједе и нападаја нашег.{S} 
наждерао траве као магаре какво и одмах се осјетио некако силнији, јачи.{S} Могао сам се опет п 
раде, па што не би и ми?..</p> <p>Одмах се споразумјесмо.{S} У рукама лијепе жене муж је најчеш 
њује.</p> <p>Застадох на мјесту и почех се превијати од смијеха.</p> <p>— Шта је?..{S} Што се к 
или му.</p> <p>Покаткада напунила би их се читава соба.{S} Засједну по меким, рутавим миндерлуц 
у ми сви људи сродници, ахбаби и да бих се са сваким грлио и љубио, тако ми се пошље сви причињ 
 снаге и надзора њезина.{S} Кад год бих се враћао из куће Сулагине, кад бих изишао из врата њег 
b n="385" /> <p>— Да није отета, не бих се научио радити...</p> <p>Она поче истресати пепео и,  
оче чупкати траву:</p> <p>— Окладио бих се да ћу данас двије главе уграбити...</p> <p>— Немој с 
 А ипак... ипак чинило ми се и смио бих се опкладити, да се и он, — макар колико се јуначио и п 
вадим, поинатим с њоме.{S} Поинатио бих се чак и са људима који су пролазили и гледали у ме.{S} 
нанци.{S} Са сваким од њих побратио бих се, загрлио, пољубио и упустио у ма какав разговор.{S}  
н страх неки и некако нехотице приљубих се уз Хасана, јаче стежући пушку и бесвјесно се пипајућ 
е.</p> <p>Дотрчавши на авлију зауставих се од чуда.{S} Макар што сам био навикнут да готово сва 
у набраним, густим обрвама, испод којих се стаклиле мутне, влажне очи и некако пријекорно звјер 
 са неколико оџаке на тјемену, из којих се увијек извијао танак, љубичаст дим, причињавали су с 
очито у крстима и у раменима, — завалих се опет, а у глави као да ми се наново поче мутити и пр 
</p> <pb n="287" /> <p>Цикнувши узвалих се на Хајкунино крило и бризнух у плач.</p> <p>Они заћу 
алаксалост.{S} Сасвим изнемогао узвалих се и клонух на траву. </p> </div> <div type="chapter" x 
хотице...</p> <pb n="380" /> <p>Сажалих се кад је угледах такву.</p> <p>— Рашта сам је прекорио 
 у цјепкању, загријах се мало, распалих се.{S} Хвалећи робу све више и више почех и шале просип 
.</p> <p>— Какав?..{S} Лијеп! — нашалих се ја, давећи се залогајима.</p> <p>Она заврти главом,  
е бити...</p> <p>Ја занијемих, скамених се.</p> <p>— Води ме! — опет убрза склапајући руке, уви 
p> <p>А то ме опет раздражи.{S} Ослоних се на пушку, застадох и, гледајући за њима, почех грдит 
...</p> <p>Ах, очи оне!..</p> <p>Збуних се, спетљах, замуцах...</p> <p>— Само сам разговарала с 
 се испреплело неколико пушака, око њих се разасуло стотинама маријаша, па се све то тресе, све 
</p> <p>— Отео си је, ниткове, — окосих се ја и пођох према њему. — Све си отео...</p> <pb n="3 
рујемо у гори...</p> <p>— Нећу — окосих се љутито, спремајући се да га ударим јастуком. — Нећу  
згоднија, застадох на вратима и испрсих се, искривих, као да на мегдан изазивам кога.</p> <p>—  
ага, кабаница и конопа по путу, спустих се низ басамаке.</p> <p>Дотрчавши на авлију зауставих с 
де...</p> <p>Ја легнух по трави, прућих се.</p> <p>— Ти би, зар, да их дочекамо из засједе?</p> 
а да му потрчим у сусрет.{S} И придигох се мало и хтједох се указати...</p> <p>Док пуче пушка.< 
ри.</p> <p>Ја се брзо исправих, подигох се.</p> <p>— Што си га сад споменула?..{S} Што ти је па 
слих у себи и, право да речем, препадох се.</p> <p>Мислио сам да се већ сазнало штогод о мојој  
сусрет.{S} И придигох се мало и хтједох се указати...</p> <p>Док пуче пушка.</p> <p>Шикну куршу 
 хљеба који ми лежао у крилу, и измакох се иза софре.</p> <p>— Једи!..{S} Што не једеш?.. — про 
ах се у том часу и протежући се извукох се из љесковине и стадох на чистину.</p> <p>Погледам на 
на колац?..{S} Некако бесвјесно повукох се још дубље у шибље и збацих фес с главе, од страха да 
главе ми.{S} Ноге ми задрхташе, стресох се, и неко као да ме прикова на мјесту.{S} Пуцањ, још ј 
 водом по лицу и од студени оне стресох се и нагло подигох главу.</p> <p>— Нема крви!..{S} Није 
о обузе чудан стид, изненада.{S} Сметох се, збуних, запетљах.{S} Бржебоље истрчим између њих, з 
> <p>Пред дућаном, на чаршији, сусретох се са Сулагом.</p> <p>— Треба ли ти пара? — запита пола 
им.{S} Погледах и — опет легох, окренух се на други бок да поново заспим.</p> <p>— Дижи се! — в 
.{S} Немоћан и да сједим више, преврнух се на траву и жалосно јекнувши склопих очи, очекујући к 
чући се.</p> <p>— Слатко.</p> <p>Старац се осмјехну.</p> <p>— Млади сте, здрави сте, па добро ј 
емље, шта ће с њиме бити?</p> <p>— Отац се о њему мање бринуо него што се ја бринем — дочека ма 
но, чешкајући се по глави.</p> <p>— Баш се раскрвавили...</p> <p>Бржебоље се изујем и ја и одба 
..</p> <p>— Мјесто да ме пожалиш, ругаш се.</p> <p>— А рашта да те жалим? — запитам пјевајући,  
> <p>Отео ми све моје...</p> <p>— Вараш се ти, слатки, да те преварио — рече меко, полугласно.  
а ти жао умријети, па све мислиш да ћеш се поново родити...</p> <p>— Мучи!..{S} Шта ти знаш, ке 
мо у авлију. — Ако си огладнио, сад ћеш се поткријепити — рече Хасану, пријатељски га куцкајући 
ко врата и привуче себи.</p> <p>— Нећеш се љутити на ме, ако ти нешто кажем?</p> <p>— отегну.</ 
у рукама и зажмири мало.</p> <p>— Бојиш се ти ноћи! — узвикну пакосно. — Мрака се бојиш...</p>  
да клекне, да моли за опроштај. — Љутиш се?..</p> <p>Он се причини као да није чуо.</p> <p>— Ме 
а своје немоћи, од срџбе неке на самога себе.{S} И дође ми да викнем у помоћ, да зовнем макар к 
главе.{S} Страх ме, готово, и од самога себе, од корака својих, који мукло одјекују те ми се не 
упио нијесам — почех прекоравати самога себе, силазећи у чаршију и чешкајући се иза врата. — Ож 
о како је он оставио много готовине иза себе.{S} Неки су поуздано тврдили да је преко стотину ћ 
пићу да расплећу косе, бацају хаљине са себе и полунаге да се ваљају и премећу по ћилимима и се 
ћи, стрижући ушима, обарајући товаре са себе.{S} Кириџије као да изгубише главе и бијесно почеш 
ем, који су непрестано стресали бухе са себе и заударали на зној, он је једино имао мекших и то 
 Преврну се још једном, збаци јорган са себе и један јастук одбаци испод главе.{S} Опет поћута  
 сам одмах из душека, одбацио јорган са себе и онако необучен и неуређен потрчао према собним в 
апну Хасан растегнуто и збаци струку са себе. — Их!{S} Сретан ли си! — викну јаче, стискајући м 
вјечито је пиљио негдје у висину, изнад себе, — и на какав дужи говор као да није смио ни помис 
 пустио? — запита јаче, гледајући изнад себе у пешкир некакав што је висио на зиду. — Како то?. 
 — муцао је полугласно, гледајући изнад себе и чупкајући чакшире на бедри.</p> <pb n="263" /> < 
упорно, покупи оружје и спусти га поред себе. — Опет ћемо путовати.</p> <p>Затим збаци обућу с  
у, испод пенџера, спустивши ћурак поред себе а чибук преметнувши преко крила.</p> <p>— Како си? 
ога некако постиђено спусти пушку поред себе и сједе међу њих.</p> <p>— Јесте ли из далека, мом 
јечито ме гурала у прикрајак, гонила од себе, затварала у собу, озбиљно пријетећи да ће ми »ног 
а тако барем за неколико дана отјера од себе, да га одстрани.{S} Па ни то није помогло.{S} Зулф 
чито према Хасану, и често као да је од себе, од својих уста штедила, само да нама што више и ш 
и и, поплашено узвикнувши он, одбаци од себе и чинију с алвом и неколико гурабија што их држала 
тово се почех љутити што ме одгурнуо од себе, отурио и опремио с ову страну друма, да овдје сам 
лико; стид што ме људи тако одбијају од себе био је јачи од свега и испочетка све друго савлађи 
, као за инат, — силећи се да осоколи и себе и мене — упорно би одбио и још би жешће навалио да 
трести њиме.</p> <p>— Ама ја се бојим и себе саме — готово јаукну.</p> <p>— Бојим се за се, за  
 да жалим умријет’?..{S} Рашта?.. — сам себе запита. — Ко ће жалити?..</p> <pb n="311" /> <p>—  
о.</p> <p>Шта више, — желећи зар да сам себе осоколим и раздражим против њега, — почео сам се к 
..{S} Осветићу те — рече.</p> <p>Па сам себе удари у бедру, а крв шикну и попрска и ћилим и ћен 
 Хасан се још и држао некако и, кад сам себе на силу соколећи, усиљавао се да брже крене, поско 
има, стисне зубе и, изненада, почне сам себе кудити.</p> <p>— А ја... ја сам најгори чојек на с 
чули шта сам говорио, — једва сам и сам себе чуо, — или, ако су и чули, нијесу хтјели застајати 
/p> <p>— Ко ли је тамо? — запитах и сам себе, пажљивије гледајући према ватри и старајући се да 
м га.</p> <p>— Хоћу ли? — питао сам сам себе руменећи и плашљиво звјерајући унаоколо.</p> <p>И  
о.</p> <p>— Ђе сам ово? — питао сам сам себе, провирујући кроз шибље.</p> <p>У жељи да се увјер 
ескућник и беспосличар? — питао сам сам себе, преврћући се с бока на бок и отхукујући. — Зар да 
ред очију, зажалих за њим.{S} Почех сам себе прекоравати што сам био онако напрасит и онако гру 
х болова више, нагло скочих и почех сам себе пипати и разгледати.{S} Опипах главу, рамена, миши 
зумним погледом унаоколо, почне све око себе кидати, чупати, разбијати.{S} Кида и кошуљу, и дим 
коштац и да гушим, давим, бијем све око себе...</p> <p>Тек пошто су ме ноге почеле бољети од ду 
ежљивији и немилосно расипао дукате око себе.</p> <p>Читаву шаку дуката давао јој да намакне шт 
ма и по авлији и, разбацивши фереџе око себе, а папуче оставивши дјеци да се играју њима, отпоч 
а силу поче кашљуцати и опљуцкивати око себе.</p> <p>— Поздравио те Хасан, — рече комешајући ра 
, огледа га и њиме поче размахивати око себе: поче засијецати у стабла, сјећи гране, лишће, тра 
ши је, и сам се збуни и поче пипати око себе, извлачити нешто испод душека.{S} Ни ријечи не про 
лулу одбаци је у крај и поче пипати око себе, као тражити нешто.</p> <p>— Ономадне, у лову, Зул 
ми дође та чудна мисао, — чупкајући око себе меке, танане листиће, нагло их почнем мељавати међ 
нем их ударати...</p> <p>Погледавши око себе, на дућане оне, изненада ми се оте узвик:</p> <p>— 
 трчи баби да му се тужи...{S} Ко сам у себе поуздања нема, ничија га заштита подићи не може... 
у дуката давао јој да намакне што треба себи у кући; даривао је дукатима и момке, те, напошљетк 
бити...</p> <p>— Сад... сад узми Хамида себи, изведи га пред суд и он ће ти све потврдити — отк 
а, нарочито о приходима смијући се сама себи и хвалећи се чак.{S} Смијех њезин звонио је тада к 
оји једини у оно доба никаква оружја на себи носио није и кога су у читавом шехеру сви и назива 
а осјећам њезин широки, топао поглед на себи, причињавало ми се увијек и као да чујем шапат нек 
.{S} Кида и кошуљу, и димије, и месо на себи као да кида; чупа и гњечи траву, гризе, жваће; и б 
, стидљиво прикривајући ону голотињу на себи, као бојећи се да ко не види. — Шта је било са мно 
 стискала је очеву руку, пребацивала је себи преко врата и опет се привијала уз њега.</p> <p>—  
еспослене дућанџије увијек ме призивале себи и увијек питале: колико ракије попије мајка на дан 
узевши духана из моје кутије, повуче ме себи:</p> <p>— Немој ићи...{S} Остани, — каже.</p> <p>— 
 бриге о мени, био сам препуштен самоме себи и радио сам све шта сам хтио и како сам хтио.{S} О 
 тако... да запјевам... ама не сама, не себи, него... као што бумбул пјева другоме... теби, ето 
... — рече опет, кушајући да је привуче себи и мало подаље одвуче од врата.</p> <p>— Немој...</ 
азећи се, обгрли ме око врата и привуче себи.</p> <p>— Нећеш се љутити на ме, ако ти нешто каже 
објегнем, опет ме узе за руку и привуче себи.</p> <p>И опет закуца.</p> <p>Тада настаде чудан к 
си мој...{S} Ти...{S} Ако желиш добра и себи и мени, води ме!.. </p> </div> <div type="chapter" 
зетили.{S} Чак и слушкиње били домамили себи, помијешали се с њима.{S} Натјерали их и да се про 
аву на прса све је јаче почех притезати себи, привијати.</p> <p>— Шта је?..{S} Шта ти је?.. — њ 
нуто, хватајући ме за руку и привлачећи себи.</p> <p>— Шта си ишао?..{S} Знаш ли, јадниче, да ћ 
ем.{S} Хајкуна, милујући ме и притежући себи и сама проплака; у превијању и трзању оном осјетио 
зидова — говорио је увијек. — Он је сам себи подигао џамију у којој да се молимо...</p> <pb n=" 
жно сам учинио...{S} Ружно — почнем сам себи пребацивати, ходајући испред дућана и непрестано г 
по један хан и као да ме мамио, дозивао себи.{S} Његови високи, чисти, обијељени зидови, са два 
штено брани и сам нешто непоштено има у себи — откресах и осорно и пакосно, као што најчешће и  
ед ћепенке.{S} Слабићи, немајући силе у себи, опијали се тада његовом силом и, у пијанству, жељ 
ће се...</p> <p>Бербер, шапћући нешто у себи, клекну покрај душека, загрну рукаве и, погледавши 
.{S} Какав је сад белај?.. — помислих у себи и, право да речем, препадох се.</p> <p>Мислио сам  
ухвативши је око паса силом је притегну себи у крило и цикну:</p> <p>— Да се од мене ниси макла 
/> зар због чибукања... обузео је стари севдах и... покорила му се...</p> <p>— Тако суђено — пр 
 и опет погледа наоколо — јер... јер је севдисао Хатиџу... и видила сам како јој иде на врата,  
трулој маховини: преливају се и шарени, седефом извезени кундаци дугих, тананих шешана; звекећу 
{S} Била је гола, празна, без узде, без седла и теркије, са мрком, прљавом, окрвављеном гривом  
х и зеленим тракама окићених грива; низ седла висе бисаге и кесе чибуклије, а из теркије, покра 
се.{S} Напријед су ишли пјешице двојица сеиза, високи, крупни људи, с брковима који, како ми се 
очима.{S} Као да и сад лијепо гледам: и сеизе, и трговце, и оног љутитог бркајлију како трчи са 
аци тамбуру и нагло прихвати за дизгин, сеизи брже боље збацише струке, прихватише за пушке и п 
попијевали...{S} За трговцима се отегла сеисана: неколике кириџије, са камџијама у руци, ишли с 
еса.</p> <p>Неколико пута слала га и на села, токорсе да јој посвршава неке послове, те да га т 
дана нигдје није смио остати.</p> <p>Са села се враћао увијек некако суморан, забринут, тужан.{ 
а учесташе необично.{S} Сељаци из свију села,</p> <p>— којима додијали зулуми и намети разни, — 
 одмора, непрестано.</p> <p>Ишао сам по селима, по уским, прашњавим, изрованим друмовима њихови 
их објешењака, те попријетише да ће сви селити из ове земље, ако овако остане.</p> <p>Ради тога 
} Зато, ако је каткада и морао отићи на село, наређивала му је да се што прије врати.{S} Више о 
ас!..</p> <p>— А Зулфага?..</p> <p>— На селу је — мирно одговори мајка и опет узе чибук. — Зар  
послове неуређене, а толико си остао на селу — почела га грдити чим се повратио и изишао пред њ 
Како живиш?..“</p> <p>„Никако“ одговори сељак љутито. „Прошли су сретни земани кад се лијепо жи 
>„Шта радиш?..“</p> <p>„Видиш“ одговори сељак лијено и преврну се на другу страну.</p> <p>Цар г 
 народу, па узгред натрапали на некаква сељака, који је покрај своје њиве под дрветом једним ле 
астопце пристајали за њим, те нареди да сељака свежу и да му отцијепе двадесет и пет штапа по т 
</p> <pb n="283" /> <p>Па опет приступи сељаку и сам својом руком отцијепи му још пет штапа по  
е било узалудно.{S} Неколике муштерије, сељаци некакви, свратише се, уљегоше у дућан, и држећи  
а својим навалама учесташе необично.{S} Сељаци из свију села,</p> <p>— којима додијали зулуми и 
се, шенлучило, пуцало из пушака.</p> <p>Сељаци су кашње у мене куповали жито, брашно, пиринач,  
се већ трећи дан и у друштву с некаквим сељацима пошао у Мостар.</p> <p>Кад сам закуцао на авли 
 веселио томе.{S} Једанпут,кад је једно сељаче, које сигурно није знало за његову моћ ни силу,  
S} Једино се побоље опријатељих са оним сељачетом, са Јовицом, који ми некад бијаше разбио глав 
е, — настави лакше — да се сад сиротиња сељачка, коју су оголили, дигла у хајдуке...</p> <p>Гор 
ма; о врату објешени талисмани свијетле сем бљескају испод оплетених и зеленим тракама окићених 
 мајку, износио некакве тужбе, рачуне и сенете, старајући се и упињући да је задржи у соби баш  
</p> <pb n="391" /> <p>Она се ухвати за серђен и поче трести њиме.</p> <p>— Ама ја се бојим и с 
им брзо поче уклањати некакве сахане са серђена и редати их по тлима, уз огњиште.</p> <p>— Грех 
ге да се ваљају и премећу по ћилимима и серџадама, док су они, наслоњени уз зидове, одбијајући  
, оивичен са три стране рутастим, меким серџадама и опкољен дебелим, калуфли-јастуцима који се  
ко паса, и снажно, у наручју, одигох са серџаде.{S} Уживајући у њезину цикању и подврискивању,  
грохотом се засмијала.{S} Ни ћилима, ни серџаде, ни шилтице какве није било у собама и празне,  
/p> <p>Обоје сједосмо испод пенџера, на серџаду.{S} Ухвативши се за руке, приљубивши се, дуго с 
прекрштених нога, са необичном насладом сехириле, како на једној страни трче дјеца, а на другој 
 и одиже шишану. — За толики вакат нит’ си ми долазио, нит сам имала каква хабера од тебе...</p 
инатити...</p> <p>— Видиш... видиш кога си подгојила, — отегну Зулфага према њој и опет као да  
аменима.</p> <p>— А сад... рекоше... да си погинуо... — прошапта узбуђено.</p> <p>— Не бој се.. 
е уза ме. — Ономадне... кад сам чула да си погинуо... вриснула сам и не гледајући шта ће свијет 
је чупкати.</p> <p>— Нијесам ни знао да си се вратио — прошапта.</p> <p>— Нијесам имао времена  
хвалама.</p> <p>— Никад нијесам знао да си оваки — зборио је Хасан, наслонивши се на јастук и к 
ди и збуни.</p> <p>— Што си виђео, нека си виђео, ама о овоме не причај ником — рече брзо, стар 
сам молила да опрости...</p> <p>— Могла си и замолити — дочекам ја пецкајући, дражећи је. — Опр 
уца он и остави ме. — Па... па.. видила си каквих имамо пријатеља, па... па ће му свашта набаца 
руке нећу, па си се осилила, побјеснила си...{S} Сад удри ти!..{S} Не био мушко, ако ти се укло 
/p> <p>Заборавио и мене, и заклетве, па си мислио да ћу и ја заборавити...{S} Мислио си да ја с 
 Ти знаш да на те дигнути руке нећу, па си се осилила, побјеснила си...{S} Сад удри ти!..{S} Не 
p>— Хоћеш да ме оставиш, изневјериш, па си хотимично започео свађу.</p> <p>— И оставићу, чим си 
ију. — Куда?</p> <p>— Хајде...{S} Доста си лежао...</p> <p>И из тиквице сасувши мало воде на дл 
/p> <p>— Шта си учинио, за Бога?{S} Шта си учинио? — запита шапћући, а све ме јаче стиска за ру 
еци ми да се нећеш љутити!</p> <p>— Шта си му рекла?</p> <p>— Рекла... рекла сам да је <hi>угур 
шећерлема, хурма, љешника.</p> <p>— Шта си донио?..{S} Шта?..{S} Камо?.. — питала је потскакују 
е се над њим да боље чује.</p> <p>— Шта си казао?..</p> <p>— Не могу.</p> <p>Она је непомично с 
за руку и привлачећи себи.</p> <p>— Шта си ишао?..{S} Знаш ли, јадниче, да ће се мајка љутити?. 
аната и силом ме заустави.</p> <p>— Шта си учинио, за Бога?{S} Шта си учинио? — запита шапћући, 
ме, пази.</p> <pb n="265" /> <p>— А шта си радио тамо? — питао је тихо и као забринуто, хватају 
Ниђе“...</p> <p>И кад ме запитају: „Шта си радио?“ зар да рекнем „Ништа“...{S} А, токорсе, поша 
и будан?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Рашта си се пробудио?</p> <p>— Због тебе.</p> <p>— А ништа др 
 покајао ради тога.</p> <p>— Пхи, какав си ми то момак! — добацивао је презриво, окрећући ми ле 
учеш — рече умиљавајући се. — Их, какав си!..</p> <p>— Какав?..{S} Лијеп! — нашалих се ја, даве 
ита она дурљиво и напући усне. —— Какав си то данас?..</p> <p>— Ја сам онакав какав сам и био,  
орбу.</p> <p>— Аферим!..{S} Аферим, кад си таки! — узвикну весело, па притрча и обгрли ме. — Аф 
те, мучити се.</p> <p>— Па... па... кад си ми драг, узми ме!.. — узвикну готово плачући. — Што  
, сам отпочнем разговор.</p> <p>— А кад си рањен? — запитам меко, болећиво, сасвим заборављајућ 
Немој...</p> <p>— А је ли шала била кад си мени долазио! — запита Хајкуна отимајући се и ударај 
реба ми друг, а нећу другог тражити кад си ти овђе...{S} Хајде!..</p> <p>— Међу влашке хајдуке? 
стани...{S} Слађе ми попушити цигар кад си ти овђе.</p> <pb n="395" /> <p>Други пут, опет, заус 
 му једногласно, без размишљања. — Млад си, добар си, бегенишемо те...</p> <p>— Ама моја наука  
, сјутра ће бити уз њега...</p> <p>Млад си ти још, па не знаш...{S} А, ето, хајдуци напредују.. 
и!..{S} Остави ме овако...</p> <p>— Сад си мој... мој... мој... и ја твоја — опет прошапта, па  
 прст на уста и застаде мало. — А и сад си гладан! — викну јаче и удари се по кољену. — Ја се з 
 окосих се ја и пођох према њему. — Све си отео...</p> <pb n="339" /> <p>Зулфага се сакри за би 
чим се повратио и изишао пред њу. — Све си оставио, да ме намучиш, душманине, као да не знаш да 
вори Сулага тихо, покуњивши се. — Тврде си главе и поносан као и он...{S} А са таком памећу мук 
м у чаршију.</p> <pb n="252" /> <p>— Ђе си, одмјено јуначка? — питао је сагињући се готово до з 
Кад дођем тамо, па кад ме запитају: „Ђе си био?..“ зар да им рекнем „Ниђе“...</p> <p>И кад ме з 
 за инат хакнух још три пута. — Таки ли си јунак!..</p> <p>— А ево да се кладимо да ће нам дана 
ијед и погледа ме изазивачки. — Таки ли си?..</p> <p>— Зевзече!</p> <p>— Издајниче! —— отегну Х 
баци струку са себе. — Их!{S} Сретан ли си! — викну јаче, стискајући ме за мишицу.</p> <p>Сулаг 
но мучила да изрекне.</p> <p>— Па... ти си ми драг... не знам ти рећи колико си драг — изговори 
е мијешам у твоје ствари...{S} Ти... ти си све наређивала...{S} Нареди и сад.</p> <p>— Говори!. 
ишта...{S} Ситнице!..</p> <p>— Ти... ти си у невољи био... у јаду...</p> <p>— Нијесам, мајко... 
 <p>— Осман је велики момак, а ти... ти си као и дијете — отсијече хоџа кратко, па се измакну м 
одмах бјеж’о...</p> <p>— Лажеш!..{S} Ти си први стругно...</p> <p>И, увјеривши се потпуно да су 
пајући руке, увијајући се, молећи. — Ти си мој...{S} Ти...{S} Ако желиш добра и себи и мени, во 
реврну својим ситним очима.</p> <p>— Ти си домаћин, па чини како знаш — рече, па, и не погледав 
ла доготовљена — Како ћемо?</p> <p>— Ти си домаћица... ти наређујеш, а ја ћу слушати — понизно  
лачећи.</p> <p>— Ово је моја кућа, а ти си намет, уљез један!</p> <p>— Твоје ништа нема...{S} С 
ећи зубе и готово режећи — а ти... а ти си кучка једна!.. .</p> <p>Она, по обичају, накриви гла 
ала и распитивала: коме долазиш и којој си ђевојци прешао?..{S} Ашиковала сам са ђевојкама да м 
 долазити, — рече распаљено. — Другијем си прешао и друге тражио...</p> <p>— Ја...</p> <p>— Шут 
започео свађу.</p> <p>— И оставићу, чим си таки — планух ја жешће, пљујући и на њега и на нож њ 
у и гурну на шилту...</p> <p>— И гладан си био, можебити, и... — Метну прст на уста и застаде м 
скочи у страну. — Не шкакљи!..{S} Чудан си и ти!..</p> <p>— Баш?..</p> <p>— Мјесто да ме пожали 
која је лежала на земљи.</p> <p>— Лагао си, лопове и разбојниче, јер... јер си пошље заборавио  
пакосно, као дражећи га.</p> <p>— Казао си да ће свадба бити.</p> <p>— Хајкуна!..{S} Моли Бога  
 у његовој забуни, муци.</p> <p>— Казао си и да ћеш ме испросити — настави након дуже почивке,  
ан и престријели ме погледом. — Наћерао си зеца да искочи и то ће нам несрећу донијети...{S} См 
царски рече да је моја...</p> <p>— Отео си је, ниткове, — окосих се ја и пођох према њему. — Св 
е, врати се што прије.</p> <p>— Оставио си ми све послове неуређене, а толико си остао на селу  
аљења, јер то чини још јаднијим) пружио си утјеху и огријао им душу, — говорио је кашње и говор 
слио да ћу и ја заборавити...{S} Мислио си да ја свој понос јефтино дајем, копиљане!</p> <p>— Х 
римичем.</p> <pb n="405" /> <p>— Примио си ме болесна, и хвала ти на томе...{S} Сад сам, ево, з 
 се отргнем. — Ништа!..</p> <p>— Пустио си Хасана...</p> <p>— Их!..</p> <p>И ја се грохотом зас 
и било.</p> <p>— Вазда.</p> <p>— И учио си?..</p> <p>— И учио...</p> <p>— Па што си дошао?{S} Р 
мена. — Баш си јунак!..</p> <p>— Плашио си се и ти!..</p> <p>— Лажеш!</p> <p>— Лажеш ти!</p> <p 
 — викну помамно, — и напи се крви, ако си жедна, колико хоћеш...{S} Ти знаш да на те дигнути р 
 пуштајући нас да уђемо у авлију. — Ако си огладнио, сад ћеш се поткријепити — рече Хасану, при 
а ми у очи.</p> <pb n="345" /> <p>— Ако си пошао да тужиш, узалуд ти је — рече. — И не можеш са 
p>Хајкуна га и не погледа.</p> <p>— Ако си ти дертли и ја сам — откреса и силом ме поче дизати. 
м се с њиме.</p> <p>— Шта је?..{S} Како си ми?..</p> <p>— Добро сам — одговори он једнако поигр 
јаче стиска за руку и трза њоме. — Како си могао оно учинити?..</p> <p>— Шта сам учинио? — одго 
 преметнувши преко крила.</p> <p>— Како си? — питала га Хатиџа тада, меко, мазно, љубећи му рук 
 да останем?</p> <p>— Овђе...{S} И тако си ти мој...{S} Као син...</p> <p>Хатиџа опет уљезе у с 
ти си ми драг... не знам ти рећи колико си драг — изговори брзо, испрекидано, стискајући очи и  
 одгурну ме. — Треба ли баш рећи колико си драг?..</p> <p>— Треба...{S} Све ми треба... — узвик 
о си ми све послове неуређене, а толико си остао на селу — почела га грдити чим се повратио и и 
>— Бјежи одовлен — рече брзо. — Јефтино си прошао.</p> <p>— А оклен ти?..</p> <p>— Ништа не пит 
 и готово врисну:</p> <p>— Смајиле, што си блијед тако?..{S} Шта ти је?..</p> <p>Па ме обгрли,  
лако је одгурнувши.</p> <p>— Што... што си сад спомињала?..</p> <p>— Не знам, — покуњено одгово 
 а главу спусти међу шаке.</p> <p>— Што си се препао? — запита.</p> <p>— Ја?..{S} Нијесам...</p 
брзо исправих, подигох се.</p> <p>— Што си га сад споменула?..{S} Што ти је пао на памет? — зап 
као да се застиди и збуни.</p> <p>— Што си виђео, нека си виђео, ама о овоме не причај ником —  
ијесам отишао на састанак.</p> <p>— Што си ме звала? — питао сам је сјутрадан, кад смо се нашли 
 <p>— Ја се не плашим...</p> <p>— А што си га спомињао кад се не плашиш?..</p> <p>И спуштеним г 
 и сједе покрај пенџера.</p> <p>— А што си га звала? — запита полугласно, отегнуто, пажљиво пра 
ити јој. —</p> <p>Ништа.</p> <p>— А што си блијед, зелен тако?..</p> <p>— Нијесам спавао, мајко 
и.</p> <p>— Хајкуна!..{S} Моли Бога што си женско...{S} А доста је...</p> <p>— Хоће ли бити сва 
а лактима. —</p> <p>Је ли шала била што си говорио и што си обећавао?</p> <pb n="292" /> <p>— П 
и?..</p> <p>— И учио...</p> <p>— Па што си дошао?{S} Рашта? — запита јаче. — Да те нијесу звали 
<p>Је ли шала била што си говорио и што си обећавао?</p> <pb n="292" /> <p>— Престани!..{S} Дос 
/p> <p>— Не знаш колико ми је драго што си ми то казао —— узвикну наслањајући ми се на раме и у 
 рукавом и трзала се јаче. —</p> <p>Што си дошла?..</p> <p>— Ко је кавгу започео? — запита мајк 
ласно, без размишљања. — Млад си, добар си, бегенишемо те...</p> <p>— Ама моја наука није као д 
ндија меко, хватајући ме за руку. — Зар си толико љутит?..</p> <p>Па отвори врата, помилова ме  
, изморено, запитала ме:</p> <p>— А зар си будан?..</p> <p>Па и не сачекавши одговора, узела је 
и шаке и пријетећи, — теби, будало, јер си ме повео ни сам не знаш куда и јер не знамо шта ради 
гао си, лопове и разбојниче, јер... јер си пошље заборавио на ме и престао ми долазити, — рече  
. — Не треба ми хунцут.</p> <p>— Хунцут си ти!..</p> <p>Мајка опет пође да нешто проговори, при 
>— Бојим се за се, за те, за срећу коју си ми само ти донио, за слободу оволику...{S} Хоћеш ли, 
гљиво, гледајући ме преко рамена. — Баш си јунак!..</p> <p>— Плашио си се и ти!..</p> <p>— Лаже 
<p>— Реци: јесам ли кршна?</p> <p>— Баш си дијете! — осмјехнуо би се и он и пољубио је у чело.  
о сам затим и међу аскере, војнике, под сиве, искрпљене чадоре, препуњене сламом на којој су ле 
шиница чувена љепотица одмах смо били и сигурни да ће нас она извући из ове незгоде.</p> <p>Ист 
.{S} Једанпут,кад је једно сељаче, које сигурно није знало за његову моћ ни силу, разбило ми гл 
ће ми поклонити и кћер Хатиџу, која ће »сигурно бити најпрва љепотица у шехеру«.</p> <p>— Па хо 
е, блистало некако, очи јој се пламиле, сијале, а црвена шамија на глави као да је и сама горје 
а ће унапријед радити и шта засађивати, сијати, она се збуни, спетља се и као почне размишљати. 
болан, све од њих стрепи! — говорио је, сијевајући очима и руменећи. — Све дршће пред њима...{S 
а провиривале им танке пушчане цијеви и сијевали сребрни, криви дршци великих ножева.{S} За њим 
 ми још једнако дрхтале, а у бедрима ми сијевало и болило ме.</p> <p>— Хоћеш ли Сулаги? — запит 
>— Опет био! — цикне мајка раздражено и сијевне очима. — Опет, зар!</p> <p>— Само га немој удар 
надносећи суху, космату руку над густе, сиједе обрве, непрестано извирујући и као очекујући баб 
ајстарији људи, ихтијари сами, са дугим сиједим брадама и големим турбанима око главе, прекрсти 
уче руком преко дугих, ниско опуштених, сиједих бркова и снажно гурну у ватру.</p> <p>— Рашта д 
орећи, не јављајући се ником.</p> <p>На сијелима су били пажљиви, обазриви.{S} Врата су обично  
> <p>Сви га познавали и сви хвалили.{S} Сијело, скуп, састанак, теферич какав није се могао ни  
оговоре, ишли су једни другима кући, на сијело.</p> <p>И нико није смио сам да пође.{S} Окупила 
лемим вратима кроз која би могли товари сијена пролазити, његов мрки, мишасти кров са неколико  
, на дрвету.{S} Причали су и како ножем сијече челичне демире, рукама ломи та-лијере, дукате, ш 
а Сулага приљуби уз бабу.{S} Никаква га сила, чинило се, не би више могла од њега отргнути.</p> 
о је упорно, не попуштајући — Па и наша сила била...{S} Била и не враћа се више...</p> <pb n="3 
 од ње нема у кући, како је она највиша сила, власт, господар над свима.</p> <p>И нагло се поче 
авом и непрестано уздисао.</p> <p>— Кад сила прекипи и кад пређе у насиље, онда јој је и крај — 
ијесам — почех прекоравати самога себе, силазећи у чаршију и чешкајући се иза врата. — Оженио с 
осврнула се.{S} Онако ломна и замишљена силазила је одмах у дно авлије на траву, и, не тражећи  
оћи, пошто би се сви разишли по собама, силазио је на авлију, с пушком у руци, обилазио све буџ 
 врху, излазио из авлије, јак, поносит, силан као одваљен комад клисуре какве, а вазда горд и у 
нка и потрчах према оближњем сокаку.{S} Силан пуцањ одјекну ми иза леђа и нешто зазвижда кроз в 
у је он, ту непрестано, једнако моћан и силан, једнако влада над њом.</p> <p>Наскоро сам се увј 
е се разливао и ширио по читавој авлији силан мирис печења, ишле су ознојене, узбуђене, са неур 
 све муке своје, ја праснух у смијех, у силан, гласан смијех, који тресе и зацењује.</p> <p>Зас 
 гурали су фишеке у њедра, у џепове, за силахе, у големе духанкесе, које им висиле низ бедре.{S 
јска није могла остати на миру и њезине силе као да се више нико бојао није.{S} Неколико табора 
јели пред ћепенке.{S} Слабићи, немајући силе у себи, опијали се тада његовом силом и, у пијанст 
залудан, јер Хасан тада, као за инат, — силећи се да осоколи и себе и мене — упорно би одбио и  
ико не пријети...{S} Хајдуци ударају на силеџије, зулумћаре...</p> <p>Хасан се приближи староме 
ударили и у силеџиство над њима...{S} А силеџиска владавина добра не доноси, јер подгаја осветн 
ло било госпоства, него још ударили и у силеџиство над њима...{S} А силеџиска владавина добра н 
заклањали, да види Алаха у свој његовој сили и слави, сметали да види небо и сунце, и модре пла 
звијају се, ковитлају, трзају, а дивља, силна, страсна пјесма све то јаче одлијеже авлијом, опи 
ле, — болови освојише све јачи и јачи и силна дрхтавица, као у грозници, овлада ми читавим тије 
водити борба, подмукла, прикривена, али силна и очајна борба, којој као да се није могло лако с 
, смири се, застаде.{S} Видећи га онако силна, јака и поносита, са големим зеленим барјаком у р 
 широким бусовима коприве, — која је од силне прашине изгледала пепељаста, — и на неким мјестим 
ње, гледајући како се превијам и све се силније и силније тресем. — Јеси ли махнит?..</p> <p>Шт 
ући како се превијам и све се силније и силније тресем. — Јеси ли махнит?..</p> <p>Шта је?..</p 
 покаже, е је и у говору моћнији, јачи, силнији од свију.</p> <p>С кметовима је био друкчији.{S 
лаву и врисне за слободом, нико од њега силнији није — рече мирио, поправљајући <pb n="295" />  
 магаре какво и одмах се осјетио некако силнији, јачи.{S} Могао сам се опет подигнути и настави 
ова на мјесту.{S} Пуцањ, још јачи и још силнији, понови се и куршум ми мину покрај уха.{S} И, о 
олазили су поред нас, ишли, враћали се, силно трајући и гурајући један у другога, а она је једн 
S} Из зидова им, из подова, из таваница силно заударало на стареж, на плијесан; око разлупаних  
ри.{S} Не знам управо шта, али ме нешто силно гонило, гурало напријед и да сам могао, прелетио  
а год смо хтјели.{S} Хасан је био плах, силовит, необуздан дјечко, који као да ни ода шта зазир 
о свему се могло познати да је то мучи, силовито мучи, кида, распиње.</p> <p>Чим би ујутру уста 
ећи и пјенушећи од бијеса поче жестоко, силовито ударати по њему и руком и папучом, поче му дер 
о моје чудо, и пригрлила би ме страсно, силовито, махнито и почела стезати, привијати уза се, к 
ћи, дерана једног мојих година, који се силовито трзао, викао и врискао непрестано, покушавајућ 
</p> <p>Па ме ухвати за руке, издиже и, силом ми упртивши пушке и торбу, нагло повуче за собом. 
моју собу и раскорачивши се више душека силом ме подиже.</p> <p>— Хајдемо — рече одсјечно, баца 
 се, разбјесни, и ухвативши је око паса силом је притегну себи у крило и цикну:</p> <p>— Да се  
е де виче.{S} Они су само стрепили пред силом његовом, као што обично сви слабићи стрепе пред н 
— Ако си ти дертли и ја сам — откреса и силом ме поче дизати. — Ни мени није лакше...{S} И мени 
буђена и поплашена, истрче иза каната и силом ме заустави.</p> <p>— Шта си учинио, за Бога?{S}  
ћи силе у себи, опијали се тада његовом силом и, у пијанству, жељни да се размећу оним чега сам 
/> <p>Али како ли се зачудих кад мјесто силом измишљених тужилаца и свједока код бимбаше затеко 
овао сам, грдио ни сам не знам кога, на силу тражећи кавге и ината, жељен да се макар с киме ух 
 и, објема рукама обухватајући штап, на силу хтио да мушки коракне, да затресе кућом.{S} Али чи 
е, као да се и он застиђе, смете, па на силу поче кашљуцати и опљуцкивати око себе.</p> <p>— По 
е још и држао некако и, кад сам себе на силу соколећи, усиљавао се да брже крене, поскочи, док  
дговора и умукну.</p> <p>Поново поче на силу кашљати и протезати се.{S} Затим, опазивши мене, д 
сам прије ријетко у руке узимао, — и на силу ме гонио да запалим, задиманим пред њим.{S} Тада б 
ти за њим, кочоперећи се, јуначећи и на силу се смијући, шалећи.</p> <p>Тек када би, након дуго 
ла је слугама да ме узму у нарамак и на силу избаце пред врата.</p> <p>Тада сам бјежао Сулаги,  
ћући.</p> <p>Стиснуо сам очи и гутао на силу, ударајући се шаком иза врата, отежући шијом и зак 
совале што их будио иза сна и готово на силу нагонио да се и сами дижу и прихватају за рад.</p> 
оје сигурно није знало за његову моћ ни силу, разбило ми главу и кад сам окрвављен дошао да му  
о да ми почеше милити уз леђа и, на сву силу, ослањајући се о пушку, пређем преко друма, на дру 
ти, попалити и још чвршће утврдити нашу силу и господство наше, док је Сулага, напротив, тужно  
и:</p> <p>— Ето, то ми је Хасан, једини син, — рече — и ако и ти будеш као и он, обојица ћете с 
— Овђе...{S} И тако си ти мој...{S} Као син...</p> <p>Хатиџа опет уљезе у собу да узме филџане. 
Башка моји, башка њезини, башка свакога сина,</p> <p>— одговори он зијевајући. — Свачије нек је 
го као удата жена, која још има толиког сина.{S} И бојећи се, зар, да је когод не прекори тиме, 
ће ми бити, ако ме пригњечиш...{S} Уби, сине!..</p> <p>Хатиџа заплака, побјеже из собе.</p> <p> 
гледати...{S} И мајка ти не смије рећи: сине...{S} И не смије ти приступити мајка, јер... јер.. 
</p> <p>— А што ће ти ђевојке, несретни сине? — откреса хоџа и гурну га ногом у слабину. — Што  
<pb n="374" /> <p>— И вечерас?</p> <p>— Синоћ је казао да ће доћи.</p> <p>— И ти ћеш га одбити? 
ао плачући рече:</p> <p>— Ето... тако и синоћ ударио на ме... на мајку.</p> <p>Па се некако спу 
p> <p>— Побјегао и оставио ме самога! — сину ми кроз главу и опет ме обузе она чудна језа.{S} С 
е наличио каквоме хамалу него беговском сину, кољеновићу.{S} Макар ми се и ругали, макар се и п 
, и погађао се, цјењкао, куповао стоку, сир, вуну, коже, масло, мед, воштину.{S} По десет, по п 
</p> <p>Брже боље оде и донесе млијека, сира, кајмака.</p> <p>Све остави преда ме на ћилим, сје 
, вадила је из сандука једног и хљеба и сира и пршута и, премјеравајући све да длану, дијелила  
ада, да се пребијам по туђим кућама као сирјак какав, бескућник и беспосличар? — питао сам сам  
калдрми, гонио мачке које се купиле око сирових кожа што их комшије избацили пред своје дућане, 
јима, канте с медом и мјехове с маслом, сиром и кајмаком, и, пустивши још петеро шестеро јањади 
ет ето Сулаге.{S} Није ишао него каскао сиромах, жут, блијед, модар, — онога часа учинило ми се 
..{S} Или је хтјела да се подругне мом „сиромаштву“ и да каже како је она, богата агинска кћи,  
 да је отишла некуд.{S} Бојала се, зар, сирота, да је не издају и не поткажу Зулфаги, бојала се 
, прича се, — настави лакше — да се сад сиротиња сељачка, коју су оголили, дигла у хајдуке...</ 
сам, да рекнем, травка Божја, цвијет, и сисао крви људске...{S} И ко зна шта ћу до хиљаду годин 
њом</hi>.</p> <pb n="223" /> <p>Омален, ситан, мршав, са главом мало већом од »стиснуте шаке« к 
 и говорити нешто.{S} Проговори затим и ситан женски глас, зазвони као сантур, и јасан, обијеса 
и своје богатство и показати колико сам ситан према њој?..{S} Шта је хтјела она?..</p> <p>Шта ј 
трчала да отвори, указивао се он, онако ситан, мален, мршав, огрнут тешким дебелим ћурком, с ду 
ајдемо...</p> <p>Сулага се диже и онако ситан, погурен, пође пред нама, — ми пођосмо за њим.{S} 
јој се, слична змијској, издизала мала, ситна глава, са очима које се једва видјеле испод голем 
S} У рукама лијепе жене муж је најчешће ситна играчка, а пошто смо знали да је бимбашиница чуве 
а сандуцима.</p> <p>Тако се, ето, једни ситна шала претворила у праву правцату збиљу.{S} Адет о 
е као да ми се изненада надуше, а мале, ситне длаке на њима нагло <pb n="318" /> почеше расти,  
брва, смјешкао се, чудно се смјешкао, а ситне, мале очи свијетлиле му се као свијетњаци.{S} И б 
 јачи; ситни нападаји осипљу се само на ситне људе.</p> <p>Старији, угледнији, познатији трговц 
 жутим концем превезане наочари и двије ситне чачкалице: за зубе и за уши.{S} Затекао сам га гд 
дугуљасто лице дошло му још блеђе, мале ситне боре око очију и око носа ишарале га и направиле  
и са феслиђеном, чије <pb n="379" /> се ситне гране обавиле око мрких, челичних демира и лако с 
њима и по неколика крда стоке, крупне и ситне, од чије рике, буке и блеке одјекивала брда и пла 
ди, утолико су и нападаји на њега јачи; ситни нападаји осипљу се само на ситне људе.</p> <p>Ста 
м и да, као слушче какво, помажем јој у ситнијим, домаћим пословима.{S} Шта више, она као да се 
 изви главом и чудновато преврну својим ситним очима.</p> <p>— Ти си домаћин, па чини како знаш 
ехнувши се избаци:</p> <p>— Ништа!..{S} Ситница је!..</p> <p>Затим се окрену мени и прошапта:</ 
ђено узвикну:</p> <p>— Охо!...</p> <p>— Ситница! — и опет добаци Хасан, узваливши се на јастуке 
и због крупних каквих ствари, него због ситница, беспослица разних.</p> <p>— Шта је? — запитам  
 <p>— Шта је то?..</p> <p>— Ништа...{S} Ситнице!..</p> <p>— Ти... ти си у невољи био... у јаду. 
их казана бакрених, продавао им некакве ситнице и мијењао с њима за барут, за фишеке, за брашно 
 пљујући и на њега и на нож његов. — За ситницу, па нож бацаш према мени!{S} Мамлазе!..{S} Ако  
ф ниже пјесму за пјесмом, него омалено, ситно дјевојче у мушком одијелу, са свиленим траболозом 
 низама бисера и дуката, који су ситно, ситно позвецкивали. — Шта је било?..</p> <p>— Па... па  
та — отсијече Хасан, стискајући зубе. — Ситно је то...</p> <p>И тјешећи једно друго, почеше зау 
е дугим низама бисера и дуката, који су ситно, ситно позвецкивали. — Шта је било?..</p> <p>— Па 
али.{S} И разиграше се бијесни парипи и сјајно оружје зазвекета.{S} Читава авлија као да затутњ 
г тога долазиш — настави затим мирније, сједајући на шилту и прекрстивши ноге. — Знам да се ти  
оћи савладати, узмем од Хатиџе кахву и, сједајући и испијајући, сам отпочнем разговор.</p> <p>— 
о нареди да скува кахву, уљезе у собу и сједајући на миндерлук указа руком да сједнем и ја, одм 
 ми криво учинио — пресјекох га ватрено сједајући и без питања на миндерлук поред њега. —</p> < 
када нам је приступала и Шерифа-ханума, сједала поред нас те и она причала.{S} И највише нам пр 
ма и, кад год би мајка изашла у авлију, сједао је у прикрајак један и тамо почео срачунавати не 
лији, кад би посједали по трави, он сам сједао је међу њих, прекрстио ноге и понудио им духанке 
ан се приближи староме да га боље чује, сједе поред њега и ослони му се лактом о кољено.</p> <p 
а.</p> <p>Све остави преда ме на ћилим, сједе ми уз кољено и, непрестано гледајући у очи, спуст 
, погледавши ме, збаци пушку с рамена и сједе у траву. — Стигли смо.</p> <p>— Стигли смо — мукл 
ако постиђено спусти пушку поред себе и сједе међу њих.</p> <p>— Јесте ли из далека, момци? — з 
 <p>— Какви робови? — уплете се Хасан и сједе поред њега, уз кољено му. — Зар их има?..</p> <p> 
тујући, па лагано, тихо, ступи у собу и сједе покрај пенџера.</p> <p>— А што си га звала? — зап 
климањем главе.{S} Сулага затим стењући сједе испод пенџера и леђима се прислони уз јастук једа 
духана, хљеба и он понуди свакога и сам сједе међу њих.{S} И замоли их да причају о свему, да с 
немогао сам...</p> <pb n="300" /> <p>Он сједе, прекрсти ноге, извади духанкесу и замотавши цига 
 престрашићемо...</p> <p>— Хм...</p> <p>Сједе поред мене и поче чупкати траву:</p> <p>— Окладио 
моћан и слаб остадох неко вријеме тако, сједећи у трави, с рукама у крило опуштеним, готов да з 
га, много се плашила.</p> <p>Лежећи или сједећи често би се стрекнула, пренула се и узвијерено  
сада нијесу ништа друго ни радиле, него сједећи на ћепенцима прекрштених нога, са необичном нас 
 по тридесет година трговали непрестано сједећи и лешкарећи у дућану, што су са чибуком или циг 
агло се поче мијењати.</p> <p>Мјесто да сједи у соби као прије, да тугује и размишља, поче хода 
иџу, вјереницу, затицао сам обично гдје сједи на софи са цвијећем, међу шебојима, и токорсе пре 
екао сам мајку како узваљена уз јастуке сједи на шилти и пуши.{S} Опазивши ме, отури чибук у кр 
но с другим те је изгледало као да тамо сједи огроман див какав са неколико глава на раменима и 
оба све више и више гиздала и китила, — сједила на авлији, на трави и низала мерџане које бијаш 
.{S} Пошао је одмах право мајки која је сједила у врху собе на својој шилти, <pb n="255" /> и,  
 и подметала пепеоницу.</p> <p>Затим је сједила поред њега, уз кољено му, спустила му главу на  
S} Осим мајке, која је више лежала него сједила у ћошку једном, међу јастуцима, и ћутала, све с 
ском свјетлости која је навирала у собу сједиле покрај великог, отвореног пенџера, уз чије се д 
и чибуке.{S} Недалеко од нас, у страни, сједили су и лешкарили покрај своје ватре тргачи и трга 
ега.</p> <p>За неко вријеме обојица смо сједили тако, нијеми, непомични.{S} Ја од узбуђења није 
куне добио.</p> <p>Неко вријеме сви смо сједили тако не мичући се и не говорећи.{S} И тад се са 
припуцавале су пушке.</p> <p>И дуго смо сједили тако, сами, одвојени од свакога.</p> <p>Тек кас 
 дивље лове између демира, ми смо мирно сједили у соби и слушали како пуцкара, тутњи и хукти ва 
и, — па се окрену двојици момака што су сједили отрага, иза леђа му, и отежући проговори:</p> < 
 се колута нешто, игра.{S} Немоћан и да сједим више, преврнух се на траву и жалосно јекнувши ск 
 старог хоџу, који је, смирени покуњен, сједио на тлима, покрај врата џамиских и токорсе читао  
аћала говеда, а у другој спавала чељад; сједио крај ниских, крњавих огњишта на којима увијек го 
а стигао кући био сам већ преобучен.{S} Сједио сам покрај мајке на шилти и разговарао с њоме.{S 
луголе и одрпане, и — не питајући ме, — сједио с њима, сашаптавао се и пунио фишеке.</p> <p>Ако 
у зиму обично превлачили новом чохом, — сједио је хоџа, натмурен и замишљен, држећи у једној ру 
 стар, немоћан, погурен човјек, који је сједио крај ниске чекмеџе једне и на кољену срачунавао  
а, момци? — запита старац један који је сједио одмах уз ватру и непрестано запретавао земљаве и 
е осврнем и погледам на собу у којој је сједио Хасан.{S} И на пенџеру, кроз гране феслиђена опа 
чито развученим на смијех.</p> <p>Он је сједио управо поред бимбаше, крај шилте му, прекрстио н 
 говорили и бенетали о свачему, бабо је сједио у врху, на својој шилти, и, пуштајући димове низ 
е брао и руже и китио шилту на којој ће сједити, куповао шећерлеме и нудио јој, клањајући се ду 
егово.</p> <p>Одмарао се само увече.{S} Сједне на траву, прекрсти ноге, запали чибук и одмара с 
 је и тамбуру и поче ударати уза њу.{S} Сједне насред авлије, пребаци <pb n="241" /> ногу преко 
о се обазирати, бирајући зар гдје би да сједне.</p> <p>А то га још више збуни.{S} Зачуђено и ка 
и сједајући на миндерлук указа руком да сједнем и ја, одмах поред њега.</p> <p>За неко вријеме  
вајао ме од „женског друштва“ и звао да сједнем пред собу његову њему уз кољено.{S} И, рачунају 
јући и протежући се једва се подигнем и сједнем у траву.{S} Сваки жглоб, сваки драм меса болио  
 за њим, па пјевуцкајући узе наргилу и, сједнувши и пребацивши ногу преко ноге, поче одбијати д 
..</p> <p>— Лијепо је... .</p> <p>Обоје сједосмо испод пенџера, на серџаду.{S} Ухвативши се за  
н је Зулфагу одавно знао...</p> <p>Опет сједох на миндерлук и стиснувши руке међу кољенима, као 
мало за образе и опет ништа не говорећи сједоше.{S} Танка, зашиљена вретена опет зазврјаше и за 
ва:</p> <quote> <l>„Бег Али-бег на кули сјеђаше,</l> <l>Вјерну љубу на крилу држаше”...</l> </q 
размацима разлијегати тупи, мукли удари сјекире о дрво, а одозго са врхова планинскијех зачу се 
ве разговоре.</p> <p>Легла би на шилту, сјела, или се наслонила на пенџер и поднимљена, замишље 
и опустише се, падоше по челу и лака им сјенка прели јој се преко очију, које као да намах пост 
 се да кроз плавичасти сумрак распознам сјенке оне што су се гуриле око ватре, мицале се, угиба 
о другоме, него у полутами, помрчини, у сјенци старих бршљаном обраслих зидова, кад се чудна ти 
 лица, док је друга половина остајала у сјенци и црнила се; пуне, жилаве, снажне мишице добиле  
>Пазарисмо.</p> <p>Чим муштерије одоше, сјео сам на сандук и почео пребројавати новце.{S} И, за 
и од дугога ходања, уљегао сам у дућан, сјео покрај ћепенка, на сандуче једно, и онако, ради об 
{S} Увече, пошто бих дошао из чаршије и сјео покрај ње, изгледала ми увијек радосна, срећна, за 
ниле по двије по три наранче.{S} Чим би сјео почео би све истресати и сасипати ми у крило.{S} Н 
pb n="382" /> рашчешљао браду, па мирно сјео на шилту, испод пенџера, спустивши ћурак поред себ 
дна, опкољена јастуцима, да лијепо може сјести и узвалити се.</p> <p>И сви су одмах трчали око  
 комешајући раменима и бирајући гдје ће сјести. — Рекао ми да те поздравим.</p> <p>— Хасан?..</ 
ријетко, освојила би је опет чудна нека сјета, дерт неки.{S} Али то није била више брига за пос 
љубазности поче ме обузимати нека чудна сјета, туга нека.{S} У неколика пута бијаше ми дошло да 
еко похвали да лијепо причам, увијек се сјетим хоџе и увијек уздахнем:</p> <p>— Ех, да сте њега 
њена, зашто усплахирена тако.{S} Сад се сјетих свега!</p> <p>И Хасановог првог доласка, и њезин 
 зовнем макар кога.</p> <p>Тад се истом сјетих Хасана, тад опазих да га нема поред мене.{S} И о 
воре једно другом.{S} Ја се уопште и не сјећам да су кадгод дуже разговарали.{S} Ако је и било  
м ваљан...{S} Сулага ме се још најчешће сјећао.{S} Два или три пута написао ми је писмо, прилож 
ати око себе: поче засијецати у стабла, сјећи гране, лишће, траву.</p> <p>И смијешан ми постаде 
 прије изгубила.{S} Хајкуна, покрај ње, сјецкала је на малој дашчици дуван за оца и нешто шапут 
 зулума и неправде...{S} Није ли данас, сјутра ће бити уз њега...</p> <p>Млад си ти још, па не  
ежеш са свадбом?..</p> <p>Узми ме!..{S} Сјутра, прексјутра, одмах!..</p> <p>— Одмах?..</p> <p>— 
p> <p>— Сјутра ћемо на друм...</p> <p>— Сјутра ће бити кише — опет ће онај одострага, протежући 
за раме и полугласно прошапта:</p> <p>— Сјутра ћемо на друм...</p> <p>— Сјутра ће бити кише — о 
 одговорим јој весело.</p> <p>— Нећу ја сјутра...{S} Хоћу сада...{S} Треба да им наредим нешто. 
ли.</p> <p>— Нека...{S} Договорићемо се сјутра — одговорим јој весело.</p> <p>— Нећу ја сјутра. 
p> <p>— Што си ме звала? — питао сам је сјутрадан, кад смо се нашли и остали осамљени обоје. —  
ико пута поклонио се до земље.{S} А већ сјутрадан стигао је заптија с поруком да је само њему,  
ла.{S} То се и са мном десило.{S} И већ сјутрадан о томе се причало по читаву комшилуку и све,  
id="SRP19132_C22"> <head>XXII</head> <p>Сјутрадан, кад сам се пробудио, опет сам се састао са С 
ка авлија препуњавала се дјецом која су скакала, врискала, трчала по њој и играла се клиса, лоп 
одајама, пробуђени, неиспавани, љутити, скакали су и викали, псовали, грдили што су могли жешће 
амена пребацио је свима момцима.{S} При скакању нико му није могао ни близу доскочити.{S} И, шт 
очити.{S} И, што је најчудније, није ни скакао као други момци онако, на голоме пољу!</p> <p>Не 
ене и Хасана попијевала је, поигравала, скакутала, натуривши фес на чело и све се више играјући 
 весело улазиле и, некако поцупкујући и скакућући, претрчавала преко авлије и брзо се окренувши 
екну ми кроз све прси и као да застаде, скамени се у гркљану.{S} Затим као да се нешто затресе, 
а шта може бити...</p> <p>Ја занијемих, скамених се.</p> <p>— Води ме! — опет убрза склапајући  
ом на уснама, гази по њој, гази и игра, скаче и удара, гњечи као тијесто, желећи да је сатре, с 
фагин момак! — прекидох га ја узбуђено, скачући с мјеста. — Није наш!..{S} Он лаже!..</p> <p>—  
јевао.{S} Изненада је прекиде, застаде, скиде пушку с рамена и напунивши је опали.{S} Врисну пу 
р, — кога одмах дозвасмо чим смо Хасана скинули с кола и унијели у кућу, — ступио у собу и поче 
ме поче друкчије гледати.{S} Забрани ми скитање по махалама, трговање, дружење са јаранима.{S}  
имао да се бринем.{S} Непрестано сам се скитао по сокацима и махалама, играо се с дјецом, свађа 
ављали пут.</p> <p>Јесу ли ме држали за скитницу каква, за лопова, бескућника? ..{S} Или су мис 
 дуката, јављао сам се и, непрестано се склањајући за мајку и вирећи јој иза димија, очекивао с 
но, ипак су га готово сви избјегавали и склањали се од њега.{S} Стид, зар, било људе да се друж 
није.{S} Бјежао је од њих, сакривао се, склањао, ради чега му се сви и подсмијевали и пецкали г 
и пожалити никад, ни причати му што.{S} Склањао сам се испред њега као испред туђина каква и те 
ених се.</p> <p>— Води ме! — опет убрза склапајући руке, увијајући се, молећи. — Ти си мој...{S 
Немој се и ти љутити, душе ти, — замоли склапајући руке. — Нећеш ли?..</p> <p>— Да видим.</p> < 
о је непрестано, јечао и дахтао, лијено склапајући очи и каткада чудновато мигајући големим дес 
бу, затекли су ме уплакана.{S} Обоје се склепташе око мене, опколише ме.</p> <pb n="288" /> <p> 
рчаше из соба, узрујаше се, заграјаше и склепташе се око ње.{S} Све се помете, изгуби, узбуни.{ 
p> <p>— Моја...</p> <p>— Наша!</p> <p>И склепташе се око њега, навалише.{S} И, док се Ајкуна тр 
 узмицати.{S} Не.{S} Само се за дан-два склонио у кућу и лагано размишљао о читавој ствари.{S}  
ци на ме један уморан, тужан поглед, па склопи очи.{S} Причини ми се као да ће заспати.</p> <p> 
 пушке и...</p> <p>— И?..</p> <p>Хатиџа склопи руке и, тако склопљене, поднесе их под браду.{S} 
оту...</p> <p>Глава јој клону на раме и склопи очи.</p> <p>— Ја... ето свједочила сам, а знала  
асло самом љесковином, која се при врху склопила и начинила као мало кубе, провучем се некако,  
д зеленила, од дрвећа онога које нам се склопило изнад главе и заклонило нам небо и сунце Божје 
ло није ни кад сам престао одговарати и склопио очи, претварајући се да спавам.{S} Она је и даљ 
 учинила.{S} Готово ми није дала ни ока склопити.</p> <p>Чим смо легли, одмах ме почела заговар 
преврнух се на траву и жалосно јекнувши склопих очи, очекујући кад ћу издахнути.</p> <p>У томе  
 И?..</p> <p>Хатиџа склопи руке и, тако склопљене, поднесе их под браду.{S} Сневесели се.</p> < 
гурну у страну.{S} Она посрну на шилту, скљока се.</p> <p>— Не гурај је, ниткове! — викнух ја н 
умарање, љутито одбацих пушку у страну, скљоках се под једну букву, у траву, и, наслонивши се л 
рсти набрекли, расцвали се, испуцали, а скорена крв, црнећи се између њих, слијепила их и готов 
ву, подерану, <pb n="392" /> укочену од скорене крви антерију, раздрљи је мало и осмјехнувши се 
а у ме, право у ме...</p> <p>Суза једна скотрља јој се низ образ, заустави се на танкој, румено 
 зид, разбија је и вриснувши извије се, скочи и, ширећи руке и пуцкајући прстима, и сама као да 
? — викну опазивши ме, па остави посао, скочи са столице и потрча ми у сусрет. — Шта је?</p> <p 
о прикупи сву снагу, врисну и хтједе да скочи, да се отме.{S} И, онако везан, спућен, саплете с 
та мало.</p> <p>— Ух!..</p> <p>Изненада скочи, приступи вратима и ослухну.{S} Затим, бржебоље,  
м да се часте и да тефериче, изненађена скочи и, поплашено узвикнувши он, одбаци од себе и чини 
 .</p> <p>— Аман!..</p> <p>Хајкуна живо скочи, исправи се.{S} Опрезно, као мачка кад се прикрад 
и граја у авлији нашој.{S} Као поплашен скочио сам одмах из душека, одбацио јорган са себе и он 
да ме гурну неко, брзо, без размишљања, скочих са ћепенка и потрчах према оближњем сокаку.{S} С 
јући готово никаквих болова више, нагло скочих и почех сам себе пипати и разгледати.{S} Опипах  
х и на мајку и на Зулфагу.{S} Бесвјесно скочих и кренух за Хајкуном.{S} Пођосмо.</p> <p>Али ове 
или што од хране...{S} Не нашавши ништа скренем с пута и спустим се на траву да отпочинем.{S} И 
аво, наумих да се вратим и да јој одмах скрешем, очитам све.{S} Макар био и први дан, дође ми д 
 запита велики везир чудећи се. „Шта је скривио, ако је споменуо стари земан?“...</p> <p>Цар се 
окак и заклањаху собом читав низ омањих скромнијих кућа, погурених и шћућурених једна уз другу, 
ливши му чибук, измицала се натрашке и, скрстивши руке а оборивши очи, дворила га све дотле, до 
ко стојећи пред њом онако тих, покоран, скрушен, са уснама вјечито развученим на смијех. — Ово  
тајао непрестано, вјечито онако смирен, скрушен и насмијан и вјечито чист, уређен и нагиздан, с 
тврди главом. — Осилили се, па их треба скрхати...{S} Ко год се осили, треба га мало поткресати 
нило се, ни громови ни муње не би могли скрхати ни преломити.{S} Позлаћене токе на прсима, оруж 
 је стајала на авлији, кратко нареди да скува кахву, уљезе у собу и сједајући на миндерлук указ 
 га познавали и сви хвалили.{S} Сијело, скуп, састанак, теферич какав није се могао ни замислит 
 му папучу у лице.</p> <p>И одмах би се скупио некако, покуњио се и пошао.</p> <p>Мајка је глед 
аког дана у нашој кући гледам свакојаке скупове, и мале и велике, ипак сам се изненадио кад сам 
, које ће лијепо уредити и издавати под скупу кирију.</p> <p>А што је више зидао, новаца је код 
е хоџа никада више јављао није у каквом скупу људи, на здоговору каквом.{S} Нити га звали, нити 
ук, готово паде на кољена и поче љубити скут бимбаши.</p> <p>— Аман, ефендија, — викну очајно — 
гињући се готово до земље и љубећи ме у скут. — Нијеси, зар, заборавио на ме?</p> <p>Тада би за 
отово паде на кољена, дотаче се мајчина скута и пољуби га.{S} Затим, онако преклоњен, измичући  
ју, понизно се наклањајући и љубећи јој скуте, и тихо прошапта:</p> <p>— Ето...</p> <p>Па јој с 
шава, испитује.</p> <p>— И да загладим, скухала сам алву, — настави брзо, не предушујући — и да 
хињу и ложила ватру, само да кахва буде скухана прије него се он пробуди и да дуго не чека на њ 
да не узвикнем од весеља.</p> <p>Рањен, слаб, немоћан јаран и опет никог другог не тражи, ни у  
причињавали големи, стасити, јаки, а ја слаб, клонуо, изнемогао.</p> <pb n="326" /> <p>Чим бих  
 очима наново маглити.</p> <p>Немоћан и слаб остадох неко вријеме тако, сједећи у трави, с рука 
наше куће.{S} Једино стари Осман, онако слаб и немоћан, што се прикрадао покаткада и заклоњен,  
е, исправи се и, онако мршава, блиједа, слаба, ослони се леђима о зид и десном руком прихвати с 
 се умивати, уљегла ми у собу, блиједа, слаба и изнемогла и, заставши крај врата, тихо, изморен 
одигоше галаму и задречаше, како су све слабе, напукле, како су украдене чак.{S} Неко се одостр 
ше дах и мучке се поклонише, као што се слаби и немоћни робови клањају господару.</p> <p>Он их  
, одбацивши кошуљу с крила. — Канати су слаби...{S} Остарили...</p> <p>— Нек је хвала Алаху кад 
размећу оним чега сами немају према још слабијима, чинили су штету и насиља.</p> <p>За чудо, и  
сине? — откреса хоџа и гурну га ногом у слабину. — Што ће ти оне?..</p> <p>— Па се опет окрену  
 су дућанџије изнијели пред ћепенке.{S} Слабићи, немајући силе у себи, опијали се тада његовом  
 пред силом његовом, као што обично сви слабићи стрепе пред неким који је моћан и јак.{S} Доста 
ли, да види Алаха у свој његовој сили и слави, сметали да види небо и сунце, и модре планине, б 
е, бива, народ који јауче за добром, за славом некаквом, за слободом, а сам пјан, дремован, дем 
.{S} Све спустише пред нас.</p> <p>Нећу слагати ако рекнем да никада у животу нијесам тако вече 
есу звали?..</p> <p>— Зажелио се куће — слагах му и порумених до ушију. — Ето...</p> <p>Он набр 
{S} Имам посла...</p> <p>— Остани...{S} Слађе ми попушити цигар кад си ти овђе.</p> <pb n="395" 
ко веселији.{S} Лакше ми било на души и слађе сам спавао.</p> <p>У зиму, када су ноћи постајале 
о вечерао, нити ми се икада хљеб учинио слађи.{S} И ја и Хасан као да смо се натјецали ко ће ви 
д су се у кући кухала каква љепша јела, слала ми увијек понешто.</p> <p>Око ручка, испред подне 
вијећа испод феса.</p> <p>Неколико пута слала га и на села, токорсе да јој посвршава неке посло 
Тамо јој носио и некакве поклоне што их слала ко зна коме, и у замјену доносио читаве ките цвиј 
епоручивао да на њ пази, опет су увијек слали некога по ме, поручивали, звали ме.</p> <p>И није 
 и зализавала готово до самог натрулог, сламнатог крова кућњега; пунио се буха, испијао кахву к 
, под сиве, искрпљене чадоре, препуњене сламом на којој су лежали, <pb n="348" /> дружио се с њ 
колико гроша џепашлука, а неколико пута слао ми и слаткиша и других понуда, које сам увијек диј 
 гугутати...{S} Не знаш, болан, како је слатка била!..</p> <p>— А њему и то криво?</p> <p>— Кад 
ео ми све моје...</p> <p>— Вараш се ти, слатки, да те преварио — рече меко, полугласно. —— Оно  
 на прсте и пољуби ме у образ.</p> <p>— Слатки мој!..{S} Шећеру мој!..</p> <p>И плашљиво се осв 
јући се кући, с пуним њедрима цвијећа и слаткиша, сви смо били весели, сви задовољни.{S} Хајкун 
ша џепашлука, а неколико пута слао ми и слаткиша и других понуда, које сам увијек дијелио са Ха 
то ме онолико тукла и мучила, нудила ме слаткишима, тепала ми, миловала...{S} Каткада, на велик 
 филџане са кахвом, тепсије са питама и слаткишима разним.{S} У кухињи, око које се разливао и  
е, крши и свакога у соби нуди ракијом и слаткишима смијући се и намигујући, распали се, разбјес 
у задовољно Хасан измичући се.</p> <p>— Слатко.</p> <p>Старац се осмјехну.</p> <p>— Млади сте,  
 све кметове!..</p> <p>Ибрахим ефендија слегну раменима.</p> <p>— Сведно, нијесу се могле доврш 
змлатила...</p> <p>— Их!..</p> <p>Хасан слегну раменима.</p> <p>— Шта ћеш...{S} Женска памет —  
рвављен дошао да му се потужим, само је слегнуо раменима и мирно ми одговорио:</p> <p>— Па шта  
му лаж била!...</p> <p>Ја је погледах и слегох раменима.</p> <p>— Па тако сам и мислио — одгово 
са сузама као да су се на мајчина њедра слијевале све муке и сви болови што сам их имао.</p> <p 
 као да се и сад прелијевало страхом, — слијевао се на окрхано, поломљено оружје што им још ост 
ље!..</p> <p>Окрену се и пође, а ја као слијепац за њим.{S} Поново кренусмо напријед, само напр 
кроз помрчину као да су потпуно срасла, слијепила се једно с другим те је изгледало као да тамо 
и, а скорена крв, црнећи се између њих, слијепила их и готово изравнила један с другим.</p> <p> 
ом, прљавом, окрвављеном гривом која се слијепила и прионула јој уз широки, крупним мрљама ишар 
јка, која већ бијаше научена да је свак слијепо слуша и да јој се покорава, никако није могла п 
кћер, како сам се удомазетио, те ме као слијепца каква храни и издржава?..{S} И шта би се, тада 
аше засједе и нападаја нашег.{S} Читава слика намах ми се створи пред очима.{S} Као да и сад ли 
и убије, удави, уништи.</p> <p>И читава слика стварала ми се пред очима.{S} Као да гледам мајку 
пколише ме.</p> <pb n="288" /> <p>— Шта слиниш, женскоњо?..{S} Шта је?.. — запита Хасан презрив 
а, цичања, звиждања некаква, што толико сличи цвиљењу, уздисању, јауку нечијем, и као да злокоб 
пте, сакриваче.{S} И све је некако више сличило весељу каквом нето оплакивању погинулога.{S} Ос 
 чуднога зврјања тога, које је необично сличило непрекидном зујању читавог једног роја муха, не 
сти као страшило неко, човјека некаква, слична Црногорцу, са големим, дебелим турбаном око глав 
, са необично дугом шијом, на којој се, слична змијској, издизала мала, ситна глава, са очима к 
вори и један крај димија нечијих, нешто слично прамену магле, поче се повијати, лепршати иза ње 
јући ми главу на раме. — Среће своје... слободе своје... тебе... нипошто дала не бих!..</p> <p> 
да, — излазила је преда ме, јављале се, слободна, ведра и весела, вјечито се играјући својим ма 
ући, пред нама, може показивати како је слободна, независна и моћна сада, хтјела је и желила да 
 и учити, и ја и Хасан били смо потпуно слободни и могли смо радити шта год смо хтјели.{S} Хаса 
ијесам и који су се у нашој кући некако слободније и рахатније осјећали него најбољи наши знанц 
о.</p> <p>Кметови су, због тога, били и слободнији пред њим, ведрији, веселији и након ручка ко 
јауче за добром, за славом некаквом, за слободом, а сам пјан, дремован, дембеласт, легао насред 
 <p>— Кад роб подигне главу и врисне за слободом, нико од њега силнији није — рече мирио, попра 
, за срећу коју си ми само ти донио, за слободу оволику...{S} Хоћеш ли, болан, да се рвем и с њ 
и прелаз из највећега ропства у потпуну слободу свакога залуди помало; одузме му памет.{S} Па и 
и она приступила, показивао јој некаква слова, бројеве, — иако није знала ни читати ни писати,  
хотимично отежући и наглашавајући свако слово. — Ти шта ћеш?..</p> <p>Она се зачуди.</p> <p>— Ј 
хује рукама, а ни једна ријеч, ни једно слово не може му се разабрати, ни један знак разумјети. 
Зулфага и Хамид.</p> <p>— Зар?..</p> <p>Сломивши лулу одбаци је у крај и поче пипати око себе,  
S} Извуче однекуда голем и тежак нож са сломљеном дршком и окрханим канијама, стару, зарђалу пу 
им као јаран, пријатељ, него готово као слуга, измећар неки.{S} Ако је бабо напунио лулу, он је 
 тако.{S} Стид га, зар, било од осталих слуга и слушкиња, који су све гледали и наслађивали се  
ем што мирнији. — Оклен, кад је наш <hi>слуга</hi>?</p> <p>— Он није дошао од невоље да вас слу 
д је све упознао, остао је такав.{S} Са слугама и слушкињама ни дружио се није.{S} Бјежао је од 
је не бих хтио послушати, наређивала је слугама да ме узму у нарамак и на силу избаце пред врат 
ћи, једним лаким измахом руке даде знак слугама, — који су смирени и потурени пристајали за њим 
S} Питао и за мајку, за здравље јој, за слуге и слушкиње.{S} Нарочито је тражио да му што више  
тано точила и непрестано испијала.{S} И слуге и слушкиње, — не бојећи се више никога и не зазир 
 да отпоче »штедити«.{S} Поче отпуштати слуге и слушкиње.</p> <p>Најприје отјера Османа, старог 
, никуд готово није ни излазила, али су слуге, по наговору њезину, морале сваки пут да одговоре 
 једном, па се ти уморила, па...</p> <p>Слуге га често прекидале у таквом разговору, смијале му 
ане, утирати.</p> <p>— Сад ћу...</p> <p>Слуге му донесоше и кахве, духана, хљеба и он понуди св 
, изнемоглог Османа, који је и осиједио служећи и који више ни ићи није могао без штапа, често  
/p> <p>— Он није дошао од невоље да вас служи, него га је умолила некаква ти тетка — прогунђа И 
а, вретена и, дречећи колико га је грло служило, — а био је грлат као пудар, — застајао пред св 
— Јунак ме у ову кућу довео, њега сам и служио...{S} Кад њега нема, жене служити нећу...{S} Лиј 
а...{S} Колико?..</p> <p>— Тебе нијесам служио и немаш ми шта плаћати</p> <p>— кратко, поносито 
 сам и служио...{S} Кад њега нема, жене служити нећу...{S} Лијепо је то...</p> <p>Мајка отвори  
идан, сметен.{S} Он и не зна друго него служити мајки и превртати хартије.</p> <p>— Зашто га ру 
 ниси макла, бре!..{S} Само ћеш мене да служиш, само мене у очи да гледаш, само мени да се смиј 
љетку читава кућа остаде само на једном слузи, на Хамиду неком, кога Зулфага однекуд доведе, и  
но, свлачећи џубу и отпасујући појас. — Слути на кишу...</p> <p>— И мени се чини.</p> <p>— Хати 
. .</p> <p>— Не слути на добро!..{S} Не слути на добро!..</p> <p>И како се у читаву шехеру ни о 
ци.</p> <p>— Не слути на добро...{S} Не слути на добро...</p> <p>— Јесам ли кршна овако? — изне 
ијали...</p> <p>— Опет!.. .</p> <p>— Не слути на добро!..{S} Не слути на добро!..</p> <p>И како 
листала му се на трепавици.</p> <p>— Не слути на добро...{S} Не слути на добро...</p> <p>— Јеса 
а...{S} Штета, Смајиле...{S} А то ми не слути на добро... </p> </div> <div type="chapter" xml:i 
ути.{S} Одмах се могло познати да то не слути на добро и да ће се наскоро читава земља дигнути  
јесам знао ријечи проговорити.{S} Чудна слутња нека, необичан, јак страх нагло ме поче обузимат 
о, па се окрену и изађе из собе.</p> <p>Случај овај као да јој нову снагу даде, као да је подиж 
пет почнем загледати нијесу ли путници, случајно, изгубили што од хране...{S} Не нашавши ништа  
довољно удаљен од бедевије и може ли га случајно и ту копитом дохватити.</p> <p>И док је он так 
о је бити сам.</p> <p>Ако му је понекад случајно и затребао какав друг, звао је мене.{S} Извуче 
оружје, окретали га, чистили.{S} Ако је случајно гдјегод на тавану, у прашини, била каква стара 
мања и грехота и срамота била кад би се случајно и превјерио, него кад би се спустио дотле да р 
о много, нити се обзирао на њих; ако би случајно и избацио коју ријеч, избацио би с подсмијехом 
 се чинило да су сви поспали и када сам случајно изишао на авлију — не угледах их обоје заједно 
ајни.{S} Зато, вјечито страхујући да их случајно не бих одао баби, и тепала ми и митила ме, маз 
а ме премјеравао мрким погледом кад бих случајно, мјерећи штогод, морао се очешати од њега или  
као да неко пази <pb n="306" /> на нас, слуша; као да хајдуци ту негдје у засједи чекају нас од 
аште са бехаром и зеленилом њиховим, да слуша шум Миљацке, пјевање тица, шапат траве и цвијећа. 
нема ни јачи, ни старији; свак треба да слуша што ви рекнете, што народ рекне...{S} А што је, б 
 било је насамо, одвојено, гдје нико не слуша, чак ни ја.{S} Као да је била срамота нека онакво 
...{S} Он се сад и не осврће на њу нити слуша шта она говори...{S} Не можеш тамо...</p> <p>— Ма 
на!..</p> <p>— Нек свак дође и нек свак слуша — кресну Хајкуна одлучно, па и сама погледа на ка 
а већ бијаше научена да је свак слијепо слуша и да јој се покорава, никако није могла подносити 
се, приступише.</p> <pb n="239" /> <p>— Слушајте, поганови!..</p> <p>Оштар, суров узвик као да  
реди да сви укућани пазе на њега, да га слушају.{S} Нико више ни помислити није смио да му се н 
 махаљане...</p> <p>— Па кад ме неће да слушају — упаде Хасан сурово и гурну главом у Хајкунин  
 погледате је зачуђено.{S} Ненаучени да слушају и женске заповијести, макар и домаћичине биле,  
 ништа не приговори, видећи како је сви слушају и гледају некако друкчије, мекше, питомије, сад 
тио, улагивао се.</p> <p>Одлазили су не слушајући и не осврћући се више...</p> <p>Једанпут ми с 
ша на дан, о разрачунавању са Зулфагом, слушала ме пажљиво, као да сам китио најзаноснију љубав 
а пенџер и поднимљена, замишљена, тужна слушала их.{S} Ако су макар за час престајали са грајом 
 није одговарала.{S} Само га је пажљиво слушала ломећи прсте, отирући руке о бошчу,</p> <p>— иа 
јући у прозебле руке да их загријемо, — слушали како у даљини негдје, у другим сокацима, циличу 
у демира, ми смо мирно сједили у соби и слушали како пуцкара, тутњи и хукти ватра, чији је плам 
</p> <p>Једанпут сам имао прилику да га слушам читаве једне ноћи.{S} Оно што ми је тада исприча 
и по која оштрија порука од Зулфаге: да слушам хоџу и да будем ваљан...{S} Сулага ме се још нај 
 ми се причињавало као да га непрестано слушам како виче, како још хвали и још нуди... </p> </d 
/hi>!</p> <p>Говорећи, он није пазио ни слушамо ли га, ни разумијемо ли му приче.{S} Не!..{S} Г 
м непрестано кириџије, путнике, татаре, слушао их како се дозивају, препиру, инате, гонећи прет 
ејасни, сметени, непоуздани, пажљиво је слушао све и гладећи браду и ушмркујући размишљао о њим 
/p> <p>— Зови Хајнију!..</p> <p>Он није слушао.{S} Шаптао је и даље неуморно, шаптао живо, испр 
е причам о свему ономе што сам гледао и слушао и да њему ништа о том не напомињем.</p> <p>А кад 
ију љубавну изјаву.{S} Ја сам, опет, њу слушао кад ми говорила о комшилуку и комшиницама, о мах 
е низа своју дугу, црну браду, мирно их слушао и уријетко лаким климањем главе одобравао нешто  
е, честити сте, паметни сте, мирни сте, слушате оца и матер, не убијате, не пљачкате и... нико  
Ти си домаћица... ти наређујеш, а ја ћу слушати — понизно одговори Зулфага, клањајући се и наро 
то наглашавајући оне задње ријечи ја ћу слушати.</p> <p>— Ти како знаш...</p> <p>— А шта ја зна 
 ошину га по образу.</p> <p>— Јок!..{S} Слушаћеш ме, крмче никакав! — викну раздражено. — Ти ос 
есто, могло се помислити да је то прије слушкиња каква, робиња му, него ли жена, домаћица.</p>  
} Стид га, зар, било од осталих слуга и слушкиња, који су све гледали и наслађивали се псовком  
>Узваљена, запаливши наргилу, — што јој слушкиња увијек доносила, — дочекивала је Хајнију, Цига 
познао, остао је такав.{S} Са слугама и слушкињама ни дружио се није.{S} Бјежао је од њих, сакр 
има, ради љепушкасте Ајкуне, Циганчице, слушкиње нам.{S} Гледајући је онако плаху, једру, кршну 
еричима.</p> <pb n="218" /> <p>Неколике слушкиње, које је мајка најмила из махале задихане и за 
 и за мајку, за здравље јој, за слуге и слушкиње.{S} Нарочито је тражио да му што више причам о 
ила и непрестано испијала.{S} И слуге и слушкиње, — не бојећи се више никога и не зазирући ни о 
че »штедити«.{S} Поче отпуштати слуге и слушкиње.</p> <p>Најприје отјера Османа, старог, изнемо 
, којима су, узгред, мезетили.{S} Чак и слушкиње били домамили себи, помијешали се с њима.{S} Н 
лачити.{S} Почела би најприје отпуштати слушкиње, једну по једну, и одбијати од куће све зване  
ости, прислушкивао кад се жалила једној слушкињи, како је он, бабо, још и сад мучи и прогони, к 
ога Зулфага однекуд доведе, и на једној слушкињи, за коју и мајка рече да је боља и поштенија о 
отпусти она након неколико дана ту исту слушкињу, која је и спавала с њом, а мој душек премјест 
 могле натјерати да се смирим и да, као слушче какво, помажем јој у ситнијим, домаћим пословима 
ивог карамфила га звала“...{S} Помисли, Смаиле!.. <hi>Мој</hi> карамфил, велики, лијепи карамфи 
в није се могао ни замислити, а да се и Смајил-ефендија не позове, да и он ту не буде.</p> <p>— 
опијао.</p> <p>— Чудна топлина — отегну Смајил-ефендија лијено, свлачећи џубу и отпасујући поја 
о миловати:</p> <p>— Штета...{S} Штета, Смајиле...{S} А то ми не слути на добро... </p> </div>  
растресе их.{S} Леже.</p> <p>— Смајиле, Смајиле, спаваш ли? — запита ме уплашено након дуже поч 
о колико ти вјерујем!..</p> <p>— Немој, Смајиле, — протепа она меко, мазећи се. — Не знаш ти... 
о...</p> <p>— А хаљине?..{S} Куку!..{S} Смајиле!..</p> <p>И, изненађена, пљесну рукама и поче л 
ано запита она, милујући ме по глави. — Смајиле!..</p> <p>— Не питај!..{S} Пусти!..{S} Остави м 
јастуке, растресе их.{S} Леже.</p> <p>— Смајиле, Смајиле, спаваш ли? — запита ме уплашено након 
и у сусрет и поче ме дрмусати.</p> <p>— Смајиле, болан!..{S} Јеси ли жив?..</p> <p>Познадох Хат 
 и другу руку и готово врисну:</p> <p>— Смајиле, што си блијед тако?..{S} Шта ти је?..</p> <p>П 
ати.</p> <p>— Бјежи куд било — шапну, а смео се па не зна за који ће ћепенак прије прихватити.  
 старим земаном и јаучу за њим.{S} А то смета људима који хоће напријед, који јуначки газе и пр 
е било и сувише бабине крви, које ми је сметала да дуго останем у друштву таквих јарана.{S} Укр 
види Алаха у свој његовој сили и слави, сметали да види небо и сунце, и модре планине, баште са 
дови они, мрки кровови и гиздава кубета сметали му, заклањали, да види Алаха у свој његовој сил 
љивати и поклонима.{S} Осјећајући да му сметам, много да му сметам, дражио сам га свуда, изазив 
у и одвише сметао, — а познао сам да му сметам по томе, што ми нудио и новаца да одем из авлије 
S} Осјећајући да му сметам, много да му сметам, дражио сам га свуда, изазивао, ругао му се.{S}  
{S} И баш због тога што сам му и одвише сметао, — а познао сам да му сметам по томе, што ми нуд 
 из зембиља и да му од сада у томе нико сметати неће.</p> <p>Од тога дана <hi>трговина</hi> је  
 Погледавши ме, као да се и он застиђе, смете, па на силу поче кашљуцати и опљуцкивати око себе 
и казивати нешто.{S} Али и он се збуни, смете, замуца.{S} Из читава му причања није се могло ја 
, отмичари, а Зулфага је миран, стидан, сметен.{S} Он и не зна друго него служити мајки и превр 
ато?..</p> <pb n="373" /> <p>Узнемирен, сметен, омађијан, опет почнем муцати:</p> <p>— Нећу да. 
а друм, да нападамо.{S} Онако бунован и сметен, нијесам му знао ни ријечи одговорити.{S} Одмах  
ех.{S} Кад је дошао, изгледао је некако сметен, збуњен, стидан.{S} Потрчао је да пољуби мајку,  
 након његова одласка постала је некако сметена, збуњена, усплахирена.{S} Момци су долазили и п 
 макар што су ми одговори били нејасни, сметени, непоуздани, пажљиво је слушао све и гладећи бр 
Отирући и обгрлила ме и некако збуњено, сметено промуцала:</p> <p>— Спремај се...{S} Ићеш у Сар 
кочи и то ће нам несрећу донијети...{S} Сметењаче!..</p> <p>— Ко се од зеца плаши, нек се не сп 
ећи рачуна о томе: хоће ли мени бити на сметњи или неће...{S} Хаљине некакве разбаци по сандуци 
е некако обузе чудан стид, изненада.{S} Сметох се, збуних, запетљах.{S} Бржебоље истрчим између 
p>Опазивши мене као да се збунише мало, сметоше се.{S} Зулфага окрену главу према пенџеру и поч 
ледом, па да одмах изгубе главу и да се смету, као голубови пред јастребом.{S} Нико тада не би  
пе другој, јављала се свима, шалила се, смијала, цичала, увијек тапшући рукама <pb n="242" /> и 
 га често прекидале у таквом разговору, смијале му се.{S} Зато му и било криво на њих, зато их  
аче лупкајући папучама. — Како ли би се смијале, подругивале!..</p> <p>Тада јој се и чинило да  
све су жене галамиле, викале, неке се и смијале.{S} Чибуци ни сад нијесу били заборављени; дим  
} Ни кад је изгледао најведрији није се смијао нити шалио.{S} Једино је у таквим часовима изгле 
н најчешће љути баш на онога који му се смијао, тако се и ја почех љутити на Хатиџу.</p> <p>— Р 
еку погрешку, па га почели прекоравати, смијати му се ради ње.{S} И као што се он најчешће љути 
чући кахву почеше се препирати, шалити, смијати... </p> </div> <pb n="233" /> <div type="chapte 
ам на авлију и да се осветим, почела се смијати, грохотом смијати...{S} Смијехом сам домамила и 
 засмијах...</p> <p>— Немој... немој се смијати — дочека она живо и заврти главом. — Њега је Зу 
се осветим, почела се смијати, грохотом смијати...{S} Смијехом сам домамила и кумру...{S} Знаш  
</p> <p>Арнаутин онај, таламбасџија, не смије ни да јој се примакне.{S} Ударајући у стари, напу 
а без размишљања и показа на собу. — Не смије га рањена нико његовати, него ми.</p> <p>Ја је по 
ршће пред њима...{S} И нико им ништа не смије...{S} Живе како хоће, раде шта хоће, убијају кога 
ечито развученим на смијех. — Ово се не смије затезати...</p> <p>— Мичи се!..</p> <p>И, приступ 
мајка ти не смије рећи: сине...{S} И не смије ти приступити мајка, јер... јер... јер...</p> <pb 
 не смије погледати...{S} И мајка ти не смије рећи: сине...{S} И не смије ти приступити мајка,  
тежући. — Ријеч је ријеч и лажи бити не смије...</p> <p>Обојица се загрлише и пољубише.</p> <p> 
ти јој се...{S} И мајка ти сад у очи не смије погледати...{S} И мајка ти не смије рећи: сине... 
о окреће главу од мене, што ми у очи не смије отворено да погледа, што није онако дрзак и онако 
 шијом. — Он није лош...</p> <p>— Он не смије више ићи у Сулаге — нагласи мајка јаче и пресијеч 
, као са болесником каквим кога нико не смије наљутити, нико увриједити.{S} За ручком нудили ме 
дан и како га неста!..</p> <p>И нико не смије да рекне истину, да му све каже, откреше!..{S} Аг 
 њој и, чинило ми се да се све око мене смије, све звони, пјева и одјекује.</p> <p>Сулага нам д 
овара него с њиме.{S} Криво му и што се смије онолико, шали, залијевајући <pb n="399" /> цвијећ 
 разлије унаоколо и кад се само шапатом смије говорити?..</p> <pb n="353" /> <p>— Шта би то бил 
да је подиже, препороди.{S} Видећи како смије ударити, избацити кога хоће, а да јој нико ништа  
 Смијем — викну пркосно, изазивајући. — Смијем ја!..</p> <p>— Не смијеш!..</p> <p>— Смијем...{S 
собним вратима.</p> <pb n="271" /> <p>— Смијем — викну пркосно, изазивајући. — Смијем ја!..</p> 
ем ја!..</p> <p>— Не смијеш!..</p> <p>— Смијем...{S} И хоћу!..</p> <p>Па се брзо окрену и истрч 
= Крива сам.</p> <p>— Ти?..</p> <p>— Не смијем ти ни у очи погледати када причам</p> <p>— узвик 
ам не знам рашта, а опет ми дошло да се смијем, — и... и све као да нијесам вјеровао да је то б 
трашан бијес обузе ме.</p> <p>— Теби се смијем, — дочеках оштро, стискајући шаке и пријетећи, — 
/p> <p>Њојзи као да бијаше криво што се смијем, као да је вријеђало.{S} Не смијући сасвим да ди 
рити, пријетити...</p> <p>— Удрите, ако смијете!..</p> <p>Авдо се нагло окрену, уграби ми пушку 
ијући се сама себи и хвалећи се чак.{S} Смијех њезин звонио је тада кроз полумрачну собу, одјек 
> <p>— Па то је ништа — одговорим кроза смијех, старајући се да је осоколим. — Шала је била...< 
стано трзале и непрестано развлачиле на смијех.{S} Кад је дошао, изгледао је некако сметен, збу 
упорно дочека Зулфага и развуче лице на смијех. — Твоја је памет голема...{S} А... а ти и запов 
 у <pb n="303" /> теби што те нагони на смијех и, — отимао се не отимао, — не можеш му одољети. 
тим, и нешто као да ме поче голицати на смијех...</p> <p>— А рашта се састајеш са Хасаном? — за 
крушен, са уснама вјечито развученим на смијех. — Ово се не смије затезати...</p> <p>— Мичи се! 
 и големим уснама вјечито развученим на смијех.</p> <p>Он је сједио управо поред бимбаше, крај  
да у неко доба не зачух разуздан, здрав смијех нечији, — који је оштро звонио и пресијецао помр 
страну, поклопи уста руком, да заустави смијех.</p> <p>— Па... па чим сам те опазио, одмах сам  
е, ја праснух у смијех, у силан, гласан смијех, који тресе и зацењује.</p> <p>Застадох на мјест 
буна њихова и да не бих ударио у гласан смијех, морао сам се уједати за усне.</p> <p>Бојећи се  
, зазвони као сантур, и јасан, обијесан смијех разли се кроз читав сокак и као да се прели и пр 
 преврне зембиљ.{S} И када, уз грохотан смијех пакосника, попада сва роба и разасу се по чаршиј 
 искриви, и удари у грохотан, обијестан смијех.</p> <p>— Због мене зар?..{S} Због мене?..</p> < 
>Ја се не могох савладати.{S} Праснух у смијех.</p> <p>— Само то?..</p> <p>Њојзи као да бијаше  
} И покрај све муке своје, ја праснух у смијех, у силан, гласан смијех, који тресе и зацењује.< 
тадох на мјесту и почех се превијати од смијеха.</p> <p>— Шта је?..{S} Што се кесиш? — окоси се 
па.</p> <p>И, макар што ми није било до смијеха, једва сам се уздржао да се грохотом не засмије 
чела се смијати, грохотом смијати...{S} Смијехом сам домамила и кумру...{S} Знаш ону моју кумру 
мамно, зацењујући се, раздражен њезиним смијехом. — Убићу свакога!..</p> <p>— Хахахаха!..{S} За 
изазивајући. — Смијем ја!..</p> <p>— Не смијеш!..</p> <p>— Смијем...{S} И хоћу!..</p> <p>Па се  
ом по глави. — О другој ни помислит’ не смијеш ни сад, ни кад наусница нагари...</p> <p>Тада ме 
 поче миловати.</p> <p>— Отсада више не смијеш ићи у Сулаге — рече отсјечно. — Нипошто!..</p> < 
измакну мало и чучну у крај. — Ти то не смијеш...</p> <p>Хасан се лагано подиже и приступи собн 
о мене у очи да гледаш, само мени да се смијеш...{S} Никоме више!</p> <pb n="237" /> <p>Момци,  
м ли ја међед јали пехливан па да ми се смијеш?..{S} Шта ти је?</p> <p>— брекну бјешње, гледају 
ла, сјећи гране, лишће, траву.</p> <p>И смијешан ми постаде.{S} Има часова када, макар душу при 
затицао нас тако у групи.{S} И одмах је смијешећи се приступао мени, одвајао ме од „женског дру 
се за канат, гледам у њу и кроз сузе се смијешим, а она се извила, издигла једну руку изнад гла 
ти се за здравље упиташе...</p> <p>Мени смијешна дође та забуна њихова и да не бих ударио у гла 
забринем, наљутим, планем, поста ми све смијешно, необично смијешно.</p> <p>Дође ми да јој се у 
пред мене.{S} И, — макар то сада било и смијешно, — морао сам поскочити, ђипнути неколико пута  
љавајући се...{S} И, — макар сад било и смијешно, — морам рећи да сам се наждерао траве као маг 
планем, поста ми све смијешно, необично смијешно.</p> <p>Дође ми да јој се у лице наругам, да ј 
е?..{S} Нека опазе...</p> <p>— Не... не смију нас сад виђети...{S} Не...</p> <p>Кораци нечији и 
ј дјеци забрањиво да га ни погледати не смију, камо ли да се с њим састану и проговоре.</p> <pb 
p>— Зар о мени да тако говоре?..{S} Зар смију о мени тако говорити?..</p> <p>Тада је остајала у 
ање?{S} Их!..</p> <pb n="376" /> <p>Па, смијући се, ухвати ме за рамена, изгура пред врата и за 
p> <p>— Немој!.. — готово врисну она и, смијући се, отскочи у страну. — Не шкакљи!..{S} Чудан с 
 својим пословима, нарочито о приходима смијући се сама себи и хвалећи се чак.{S} Смијех њезин  
вакога у соби нуди ракијом и слаткишима смијући се и намигујући, распали се, разбјесни, и ухват 
арала у ону стару, смјерну робињу и, не смијући да му у сусрет изиђе, чекала га у соби са прекр 
о се смијем, као да је вријеђало.{S} Не смијући сасвим да дигне главу и да ме отворено погледа, 
еда мном са раширеним рукама, а ипак не смијући да ми приступи и да ме такне. — Лакше ће ми бит 
овлачили, отезали с поласком.</p> <p>Не смијући, зар, да се одмах окрешу са усташима многи су о 
м, кочоперећи се, јуначећи и на силу се смијући, шалећи.</p> <p>Тек када би, након дугога лутањ 
ала су да пате и страдају због тога.{S} Смио сам и ударити, и отети нешто, и опсовати, а да се  
бе, — и на какав дужи говор као да није смио ни помислити.{S} Десет ријечи није могао изговорит 
 врати.{S} Више од три дана нигдје није смио остати.</p> <p>Са села се враћао увијек некако сум 
слушају.{S} Нико више ни помислити није смио да му се наруга, подсмјехне или окоси, макар и исп 
 и затворио се »да премишља«, нико није смио дахнути у кући, нико ријечи проговорити.{S} Свак к 
има кући, на сијело.</p> <p>И нико није смио сам да пође.{S} Окупила би се по двојица, по четво 
рдити.{S} А ипак... ипак чинило ми се и смио бих се опкладити, да се и он, — макар колико се ју 
 опет ће оно момче, пецкајући. — Нијеси смио ни пушке опалити, него одмах бјеж’о...</p> <p>— Ла 
се и опет заспати...</p> <p>Али зар сам смио и помислити да то покушам?..</p> <p>Хасан, наоружа 
а викнем и да се јавим коме.{S} Нијесам смио ни јекнути, ни застењати, од страха да ме ко не чу 
ахршти под ногама.</p> <p>Ни ја нијесам смио потрчати авлијом ни заиграти се.{S} Чим би ме угле 
опце прати.</p> <p>О свему томе нијесам смио ништа ни споменути Хасану.{S} Знао сам да би одмах 
на нож.</p> <p>Отада никад више нијесам смио сам на авлију изићи, али сам из радозналости често 
узе она чудна језа.{S} Сад више нијесам смио ни покушати да викнем и да се јавим коме.{S} Нијес 
 n="215" /> <p>Отада му се више нијесам смио ни пожалити никад, ни причати му што.{S} Склањао с 
 је пристајао непрестано, вјечито онако смирен, скрушен и насмијан и вјечито чист, уређен и наг 
страга и указа на старог хоџу, који је, смирени покуњен, сједио на тлима, покрај врата џамиских 
махом руке даде знак слугама, — који су смирени и потурени пристајали за њим, — да донесу јање. 
 <p>А чим он изађе из собе све замукну, смири се, застаде.{S} Видећи га онако силна, јака и пон 
<p>Тек након дуже почивке први се Хасан смири мало и полугласно запита:</p> <p>— Ко ли је тамо? 
p> <pb n="326" /> <p>Чим бих их опазио, смиривао сам се одмах и опет према њима пружао руку и з 
 руку и даде ми знак да застанем, да се смирим.</p> <p>— Данас ћете у мене на ручак — проговори 
е нијесу, нити ме могле натјерати да се смирим и да, као слушче какво, помажем јој у ситнијим,  
 сам — као да ми шапну неко, те се опет смирих и прихватих за посао...</p> <p>Кад сам, пред веч 
ати? — одмах трчи мени и пита.</p> <p>— Смисли, па нареди како хоћеш.</p> <p>— Не знам... не ум 
о да би да боље чује.</p> <p>— Зар и ти смислила тако? — запита тихо.</p> <p>— Давно...</p> <p> 
дено, уједајући се за усне. — Док се ми смислимо, усташи ће ојачати.</p> <p>— И јуче су разбили 
ешто и размишљати.</p> <p>— А шта би ти смислио? — запита га изненада и унесе му се у лице. — З 
 врата и од хамала узео ствари, био сам смислио: и шта ћу рећи и како ћу изгрдити Хатиџу.</p> < 
ледајући према небу. — Ти ћеш опет боље смислити.</p> <p>Мајки као да се свали камен са срца.{S 
.</p> <p>Не може — вели — још никако ни смислити, е је он мртав и да више никад доће неће.{S} Ј 
</p> <pb n="298" /> <p>— Он нешто чудно смишља — додавала је Хајкуна, која је пазила на њ и пра 
ву да га удари. — Удри... а немој да ја смишљам и да се мијешам у твоје ствари...{S} Ти... ти с 
— Напријед! — рече одлучно. — Нема више смишљања!..</p> <p>Никада нијесам вјеровао у какве баби 
де јечерму на прсима и указа на усахле, смјежуране, објешене дојке, које јој вириле испод раста 
ишарале га и направиле некако старијим, смјежураним, а мишићи на десном образу мичу му се, игра 
врата и приносећи румене ноздрве њезине смјежураним, обвехлим, необријаним образима својим. — Ј 
ри мајка и опет узе чибук. — Зар бих ја смјела доћи да је овђе?</p> <p>Па привуче Хатиџу уза се 
а као да се бојала мене и никад ме није смјела јаче ударити или казнити жешће.{S} Пустити неком 
акше било обојима...</p> <p>Тада су већ смјели и причати и запиткивати и препирати се.{S} За чу 
дном послу, то, бива, значи, да се нема смјелости да му се приступи...</p> <p>— То, богме, не в 
, мајка се опет претварала у ону стару, смјерну робињу и, не смијући да му у сусрет изиђе, чека 
.{S} Два-три пута и притрчавао сам им и смјешећи се почео их запиткивати о дому, о кући...{S} И 
брани, не опире, него само шути, шути и смјешка се.{S} Непрестано као да је тражио кавге, ината 
ру«.</p> <p>— Па хоћеш ли је? — запита, смјешкајући се добродушно. — Је ли ти драга?..</p> <p>— 
 Сулаге...{S} Гледао сам га непрестано, смјешкајући се, — ни сам не знам рашта, а опет ми дошло 
 према уху, непрестано шаптао о нечему, смјешкајући се по обичају, улагујући се, умиљавајући.{S 
отрошила — нагласи ефендија презриво се смјешкајући.</p> <p>— Она?..</p> <p>— Све што је он гов 
 Хатиџине — додаде он мекше, једнако се смјешкајући. – Она је моје дијете...{S} Она има...</p>  
е, макар што сам је дочекивао на авлији смјешкајући се, ни погледала не би, ни осврнула се.{S}  
ајући бркове и набијајући фес до обрва, смјешкао се, чудно се смјешкао, а ситне, мале очи свије 
, само је отезао шијом и све се чудније смјешкао гледајући је.{S} Тако, — причају, — и змија гл 
ући фес до обрва, смјешкао се, чудно се смјешкао, а ситне, мале очи свијетлиле му се као свијет 
оварао сам, измичући се.</p> <p>И ништа смјешније није било него је испочетка видјети како разг 
 не би било лакше и једном и другоме да смо заједно, да се можемо сашаптати, договорити?..{S} П 
неко доба толико смо се били осилили да смо чак почели говорити и о свом дућану, о <hi>правом</ 
 испитујући.</p> <p>— Шта сад? — као да смо у исти мах хтјели запитати један другога, а сваки с 
и искривљену стреху, било нам је као да смо пронашли нови свијет неки, дворе вилинске, о којима 
 одлучно, без предомишљања, ипак као да смо обојица осјећали да нас чудна нека опасност очекује 
еб учинио слађи.{S} И ја и Хасан као да смо се натјецали ко ће више појести и готово смо отимал 
p>— Ено га! — напошљетку избаци он када смо изашли готово до на крај шуме и када кроз густеж он 
ћи нас и ништа не говорећи.</p> <p>Тада смо остајали сами: ја, Хасан и Хајкуна.{S} И одмах би с 
>Ако се нијесмо играли и вјежбали, онда смо све троје ишли у „ашиковање“.{S} Хајкуна више није  
љило као да су два дана.</p> <p>— Рашта смо се и растајали икако?..{S} Рашта?..</p> <p>Зар не б 
ед њега.</p> <p>За неко вријеме обојица смо сједили тако, нијеми, непомични.{S} Ја од узбуђења  
 ишао даље.</p> <p>Дошавши кући обојица смо трчали у собу, тражили хоџиницу и, расипљући набран 
ћи...</p> <p>Примичући се друму обојица смо постајали све немирнији.{S} Знали смо да нам нема ј 
ству тако много причало.</p> <p>Обојица смо готово вриснули од радости и, упирући прстом тамо п 
 говорећи један с другим.{S} Кашње, кад смо прилично поодмакли, Хасан као да сам хтједе заподје 
ме звала? — питао сам је сјутрадан, кад смо се нашли и остали осамљени обоје. — Рашта?..</p> <p 
> <p>— Нико бољи од Алаха!..</p> <p>Кад смо се приближили Сулагиним вратима истрча нам неко у ф 
 и безброј штапова у рукама.</p> <p>Кад смо, након дугога лутања, опазили ватру, како пред коли 
уно слободни и могли смо радити шта год смо хтјели.{S} Хасан је био плах, силовит, необуздан дј 
Нама је овђе све испричао поштено и све смо му потврдили — настави Ибрахим ефендија тише, као у 
кала кроз чарапе и запињала за ноге, те смо се често као пијанице какве поводили и посртали.</p 
с пуним њедрима цвијећа и слаткиша, сви смо били весели, сви задовољни.{S} Хајкуна највише.{S}  
, пазарује с њоме!..{S} Сви сте ви, сви смо, хајдуци, пљачкаши, разбојници.{S} И ако нам се ђец 
ама...{S} Ех!..</p> <p>Неко вријеме сви смо ћутали.{S} Мајка је гутала димове враћајући их кроз 
 Хајкуне добио.</p> <p>Неко вријеме сви смо сједили тако не мичући се и не говорећи.{S} И тад с 
>И мучке, прикрадајући се, приближивали смо се ватри.{S} Не знам управо шта, али ме нешто силно 
рема ватри а не говорећи ништа, гледали смо један у другога, задивљено, узбуђено, и весело, као 
тадосмо један према другоме.{S} Гледали смо се нијемо, испитујући.</p> <p>— Шта сад? — као да с 
 врачали, гатали, прорицали.{S} Гледали смо у мјесец, у звијезде, тражили знакове небеске; прич 
 Хајдемо!..</p> <p>Неко вријеме стајали смо и кошкали се међусобно: час је он мене гуркао напри 
ти може...{S} Ако смо чекали и дочекали смо...{S} Хајде!..</p> <p>— Шта?</p> <p>— Припреми пушк 
ла понека глава дјевојачка, заустављали смо се одмах, застајали.{S} Хајкуна је не оклијевајући  
а смо постајали све немирнији.{S} Знали смо да нам нема још дуго пјешачити па да га се дочепамо 
 је све било и како је било.{S} Сазнали смо само толико, да је нашу чету, која је пошла била да 
а су ноћи постајале дуже, и разговарали смо више.{S} Док је напољу цичао, вриштао и фијукао вје 
се полако, шапатом, и у гуркању старали смо се обојица да не изазовемо никаква јачег шума: ни г 
сокаке према узбрдици једној.{S} Морали смо се пењати уз излињале, изроване и поломљене камене  
 и кад је мајка отворила канат, застали смо обоје једно према другом нијеми, окамењени.{S} Ја с 
 зна ниједан.{S} Онако, насумце, лутали смо обојица и ишли напријед, само напријед.{S} Испочетк 
и мали жмирави фењер у рукама, спуштали смо се низ стрме, кривудаве сокаке, завиривали свуда и  
чким.</p> <p>Чак и при растанку причали смо о томе, само о томе и, за чудо, никада нам се, ни ј 
p>— И ти знаш о том — рече. —— И кушали смо заједно...</p> <p>Брзо га ударих по кољену и викнух 
ушку с рамена и сједе у траву. — Стигли смо.</p> <p>— Стигли смо — мукло понових и ја.</p> <p>— 
 у траву. — Стигли смо.</p> <p>— Стигли смо — мукло понових и ја.</p> <p>— Починућемо.</p> <p>О 
Хасан били смо потпуно слободни и могли смо радити шта год смо хтјели.{S} Хасан је био плах, си 
књиге у руке и учити, и ја и Хасан били смо потпуно слободни и могли смо радити шта год смо хтј 
ди лежали један поред другога, наложили смо ватру у мргињу, украј гомиле једне, гурнули кахвени 
а, окршајима, јунацима разним, говорили смо и ми највише о томе, готово једино о томе.{S} И как 
32_C18"> <head>XVIII</head> <p>Заноћили смо покрај чобана, планинштара, пред старом, ниском кол 
авге међу нама.{S} Шта више и уортачили смо се и отпочели са трговином неком.</p> <p>И није то  
132_C17"> <head>XVII</head> <p>Осванули смо у шуми, у планини.{S} Задихани, заморени, готово из 
ен ни од кога.</p> <p>Неко вријеме ишли смо обојица тихо, лагано, не говорећи један с другим.{S 
асто грање дивље лове између демира, ми смо мирно сједили у соби и слушали како пуцкара, тутњи  
ла би и разбијала нам се о рамена, а ми смо једнако ишли, једнако завиривали и тражили.</p> <p> 
ко осорно. — Јунаци су оно, болан, а ми смо нико и ништа...{S} Једва сам живу главу изнио измеђ 
атио за оружје и кренуо за њим.{S} Нити смо се јавили планинштарима, ни опростили се с њима, по 
бливши глас упуштала се у разговор, док смо нас двојица остајали мало подаље, у страни, <pb n=" 
и гатке разне, али, право да речем, чим смо поново пошли, мисао о зецу и његову злоношењу поче  
то је бербер, — кога одмах дозвасмо чим смо Хасана скинули с кола и унијели у кућу, — ступио у  
="SRP19132_C11"> <head>XI</head> <p>Чим смо приспјели у Сарајево, ознојени, уморни, прашњави, с 
} Узећу колико ми затреба...</p> <p>Чим смо се растали отишао сам одмах да тражим дућан, магазу 
и није дала ни ока склопити.</p> <p>Чим смо легли, одмах ме почела заговарати, запиткивати и пр 
руку. — Устани и хајде с нама...{S} Ево смо дошли по те...{S} Хајде...</p> <p>— Не могу...</p>  
е натјецали ко ће више појести и готово смо отимали залогаје један другоме.{S} За неколико мину 
вативши се за руке, приљубивши се, дуго смо гледали у очи једно другоме.{S} Сва срџба моја бија 
а и припуцавале су пушке.</p> <p>И дуго смо сједили тако, сами, одвојени од свакога.</p> <p>Тек 
рањем ватре и ћурликањем двојница убрзо смо заспали. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR 
ијенимо што се плијенити може...{S} Ако смо чекали и дочекали смо...{S} Хајде!..</p> <p>— Шта?< 
SRP19132_C16"> <head>XVI</head> <p>Иако смо наше ноћне шетње сакривали од хоџе, иако нико ни сп 
и се одморила, рођо? ..{S} Знаш ли како смо ишли једном, па се ти уморила, па...</p> <p>Слуге г 
RP19132_C13"> <head>XIII</head> <p>Како смо обично истом пред вече морали узимати књиге у руке  
 Ни читаво по сахата није прошло откако смо се раставили, а мени се одуљило као да су два дана. 
 за потребно и да прориче понешто, тако смо и ми, поводећи се за осталима, врачали, гатали, про 
, изговори.</p> <p>Неколико минута тако смо се гледали.</p> <pb n="317" /> <p>— Хајде — напошље 
ла све више и више и у неко доба толико смо се били осилили да смо чак почели говорити и о свом 
ногама.</p> <p>За кратко вријеме толико смо се навикли на њега да мајка управо није могла ни ру 
емогли од дугог хода и несанице, лагано смо се вукли кроз грмље и шипражје, отхукујући непреста 
че да не зашуштимо.</p> <p>И непрестано смо се обзирали и на десну и на лијеву страну.{S} Једна 
а нас чудна нека опасност очекује; зато смо и жељели да се та опасност одгоди, да дође мало доц 
уни се нити узнемири ниједан, макар што смо бахнули изненада и још онако оружани.{S} Сви су бил 
ем за сахат за два хода...{S} Макар што смо се упутили тамо и ишли одлучно, без предомишљања, и 
 муж је најчешће ситна играчка, а пошто смо знали да је бимбашиница чувена љепотица одмах смо б 
</p> <p>— Можеш ли? — опет запита пошто смо прилично одмакли.</p> <p>— Могу.</p> <p>— Нико бољи 
рзне ни он на ме ни ја на њега.{S} Опет смо најближи, највјернији, најискренији!..</p> <p>Остав 
д се натраг не може — рече.</p> <p>— Ту смо и треба да се окушамо.</p> <p>Па се подиже и поче з 
да је бимбашиница чувена љепотица одмах смо били и сигурни да ће нас она извући из ове незгоде. 
 башчу, пробија се кроз гране шандуда и смокава и тамо негдје далеко, далеко у плавој, свијетло 
атере и очеви њихови митили и давали ми смокава, грожђа, шљива, да их оставим на миру, и молили 
Хајкуна је, кашње, додавала још и сухих смокава, и ораха, и љешника.{S} Она је, некако, увијек  
 Требевићу, а Хајкуна нас и даље нудила смоквама, орасима, љешницима... </p> </div> <div type=" 
ојој, него одлазио у башту и спавао под смоквама, на трави.{S} Ни ручавати није хтио за софром, 
 све те мерџане проспем, да их изгазим, смрвим и сатрем. — Да сам болестан, лакше би ми било... 
/p> <p>И опет сам остајао на друму сам, смрвљен, погружен, са опруженом руком.{S} Безнадежно са 
рћући се никуд.{S} Само понекад, кад би смрдљива лојаница почела да плави и да шкиљи, узимала ј 
 друмовима њиховим; ноћивао у тијесним, смрдљивим колибама, гдје се, у једној половини, која ча 
 људи.{S} Један иде напријед са старим, смрдљивим диплама, учвршћеним на искрпљеној и напуханој 
ли...{S} Јок, ханума!..</p> <p>Ни пошље смрти бабине није се промијенио.{S} Само је из собе пре 
_C9"> <head>IX</head> <p>Свак је, након смрти бабине, причао и говорио како је он оставио много 
шање неко.{S} Ако који рањеник није био смртно рањен, ако је имало био при свијести, сви су одм 
p> <p>Изненада, зар од викања оноликог, смучи ми се, стужи.{S} Испод појаса снажно ми заврти, з 
лесаво нас гледајући као да се буди иза сна. — Нека ме убију, објесе, утуку, нека муче колико х 
е и љутиле се, псовале што их будио иза сна и готово на силу нагонио да се и сами дижу и прихва 
ај поклич његов као да ми је давао нове снаге, као да би ме намах осоколио.{S} Одмах би почео и 
, не вриснувши нити подвикнувши, из све снаге поче чибуком ударати, млатити по момчету ономе.{S 
чима и, сав обливен знојем, дува из све снаге.{S} Остали одмах иза њега, ухватили се под руке,  
 — премећући се с ноге на ногу и из све снаге дувајући у прозебле руке да их загријемо, — слуша 
нит?..</p> <p>Шта је?..</p> <p>И из све снаге баци према мени нож који, фијучући, пролети ми го 
 да се ја одмећем и отимам испод њезине снаге и надзора њезина.{S} Кад год бих се враћао из кућ 
а мајка непрестано кушала да се са свом снагом одупре, одбрани, отме.</p> <p>— Шта ће ми то, кр 
обе.</p> <p>Случај овај као да јој нову снагу даде, као да је подиже, препороди.{S} Видећи како 
бе и измахнуше.</p> <p>Хусо прикупи сву снагу, врисну и хтједе да скочи, да се отме.{S} И, онак 
ећи својом главом и опирући се на своју снагу...{S} И на томе путу никоме се покорити неће, нит 
 махнитији нема и да свако зло које нас снађе избија из нас и ни откуда више.{S} Нема зла које  
о, с дебелим мјехурима испод очију, али снажан и присебан, откопча прљаву, подерану, <pb n="392 
} И може ли он бити хајдук, кад није ни снажан, ни мрк, ни крвавих очију!..{S} Може ли бити хај 
ала у сјенци и црнила се; пуне, жилаве, снажне мишице добиле им чисто бакарну боју и како је од 
оштро звонио и пресијецао помрчину, — и снажне, мушке гласове, који, помијешани, као да се надв 
отово потрчао, — и дочепавши се сокака, снажно почео лупати алкама на туђа врата, почео подврис 
аутину, који је једнако пријетио ножем, снажно га ухвати за руку и продрмуса њиме.</p> <p>— Ето 
ибравши се потпуно, брзо измахну руком, снажно раздера златом везену антерију на прсима и прима 
 — Иђем.</p> <p>И стиснувши ме за руку, снажно затресе њоме и лагано изађе из авлије.</p> <mile 
амфил, па црвљив!..{S} Мој!..</p> <p>Па снажно удари папучом о камен и пркосно одиже главу.</p> 
у, увијајући се под ударцима.</p> <p>Па снажно удари главом о под, а крв му потече из носа и ра 
ог, смучи ми се, стужи.{S} Испод појаса снажно ми заврти, засврдла нешто, <pb n="328" /> одјекн 
 као да се препаде од тих ријечи, па ме снажно гурну и руком ми зачепи уста...{S} Загледа се и  
имакох јој се опет, узех је око паса, и снажно, у наручју, одигох са серџаде.{S} Уживајући у ње 
угих, ниско опуштених, сиједих бркова и снажно гурну у ватру.</p> <p>— Рашта да жалим умријет’? 
а опазила, одмах му и трчала у сусрет и снажно га гурнувши у прса обарала на калдрму и почела г 
џу, изађе преда ме, ухвати ме за руку и снажно повуче.</p> <p>— Чекај — прошапта некако њежно,  
 необично блесаст у том часу, јер се он снажно уједе за танку, румену усну и окренувши се у стр 
ује а он некако окреће главу, стиди се, снебива, као да ради нешто што се не приличи, и новце,  
ошла да ти кућу видим? — рече покуњено, снебивајући се и ломећи прсте. — Нијесам могла срцу одо 
 чега се стидио нијесам, ни пред чим се снебивао.{S} Радио сам од јутра до мрака, радио без одм 
ако склопљене, поднесе их под браду.{S} Сневесели се.</p> <pb n="402" /> <p>— Јадна кумра пови  
>— Говори!...</p> <p>Он дубоко уздану и сневесели се.</p> <pb n="254" /> <p>— Како ћу? — запита 
жне <pb n="390" /> снове што их недавно снивао.{S} Чак ни Хасанова порука није ме могла потсјет 
д ногама шкрипао нам и хрштао замрзнути снијег, са полегнутих ниских стреха, окићених дугачким  
напољу фијуче и цијуче вјетар засипљући снијегом у пенџере и у стакласто замрзнуто грање дивље  
 напољу цичао, вриштао и фијукао вјетар снијегом засипљући широки велики пенџер и замрзнуто ста 
на коси, пешевима кошуља, или падали на снијежне, обнажене прси, прекривене дугим низама бисера 
аустависмо се, напошљетку, пред старим, сниским, испуцаним вратима једним, под чијом накривљено 
 и засјео пред џамијом.{S} Око њега, по сниским малим софама поредали се угледни најстарији људ 
јутро, заборави на ружне <pb n="390" /> снове што их недавно снивао.{S} Чак ни Хасанова порука  
; причали и препричавали и своје и туђе снове и тумачили их.</p> <p>Ја, млад и загријан, прориц 
тешким траболозом око главе, са читавим снопом ножева за појасом, са позлаћеним токама на прсим 
 <p>У жељи да се увјерим јесам ли још у сну или сам збиља будан штипао сам се по бедрама и ујед 
одне, дође нам Сулага.{S} Био је некако снужден, забринут, невесео и, макар што сам стајао баш  
боде коња и одјури за друговима.</p> <p>Снужден и жалостан погледах у оне маријаше...</p> <p>Но 
 чекала на пенџеру — рече некако тужно, снуждено. — Наслонила се на демире, међу цвијеће, и чек 
је ја убила и зажалила на ме — прошапта снуждено. — Јадна моја кумра!..</p> <p>Затим се измакну 
p> <p>— То, богме, не ваља — рече Хасан снуждено, уједајући се за усне. — Док се ми смислимо, у 
и, болан!..</p> <p>— Не могу — промуцах снуждено. — Не једе ми се... .</p> <p>— Не једе ти се?. 
 <p>Напошљетку, једне вечери затекох је снуждену, тужну, уплакану.{S} Двије кривудаве, плавкаст 
ишљено вртио главом...{S} И одмах би се снуждила и она, оборила главу и живо почела тући папуча 
> <p>Покаткада напунила би их се читава соба.{S} Засједну по меким, рутавим миндерлуцима, прекр 
е неколике обвехле дуње од којих читава соба мирисала, а по пенџерима, поред каната, поредали с 
чеше врискати и жене, пошто истрчаше из соба, узрујаше се, заграјаше и склепташе се око ње.{S}  
усобно, пили, свађали се.{S} По њиховим собама као да је потоцима текла медовина, ракија, газил 
почеше тражити фереџе и сакривати се по собама.</p> <p>Једини ја као да сам био нешто присебниј 
ог дана по одласку његову, засјеле и по собама и по авлији и, разбацивши фереџе око себе, а пап 
к и по ноћи, пошто би се сви разишли по собама, силазио је на авлију, с пушком у руци, обилазио 
и серџаде, ни шилтице какве није било у собама и празне, голе, без намјештаја, зијале су оне и  
читаво буре ракије, поставили га насред собе <pb n="234" /> да може точити колико који хоће, ун 
и, стиснутих очију, раскорачи се насред собе.</p> <p>— У мојој кући то да ми рекнеш?..{S} Ти?.. 
ку и да бјежи некуда.{S} Дошавши насред собе хоџа га одгурну <pb n="270" /> и деран посрну, пад 
оносио воде и спуштао пред врата њезине собе, одмах поред прага; кахву јој сам пекао и износио, 
кајући по рамену...</p> <p>Изненада, из собе једне, истрча Хатиџа, весела, зајапурена, са неуре 
е би Шерифа ханума, мати јој, изашла из собе и понудила нам пексимита са пекмезом, да узмемо и  
 Тек кад се измакла од њега и изишла из собе, стиште зубе и покуша да се исправи.</p> <p>— Камо 
диже, шчепа ме за руку и брзо изгура из собе.</p> <p>— Иђи! — прошапта стењући, испрекидано. —< 
..</p> <p>Па се брзо окрену и истрча из собе.</p> <p>— Ето — избаци хоџа и показа за њим. — Ето 
е мајка кратко, па се окрену и изађе из собе.</p> <p>Случај овај као да јој нову снагу даде, ка 
 бабо појавио.</p> <p>А чим он изађе из собе све замукну, смири се, застаде.{S} Видећи га онако 
реклоњен, измичући се на леђа, изиђе из собе некако нечујно, ишчезну.</p> <p>Тога истога дана,  
а, и не погледавши више на ме, изиђе из собе. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19132_ 
 и, поносито му окренувши леђа, пође из собе. —</p> <p>Он ништа не ради без мене.</p> <p>И мирн 
/p> <p>Не довршивши окрену се и пође из собе.{S} Старао се и упињао да изгледа што поноснији и  
не!..</p> <p>Хатиџа заплака, побјеже из собе.</p> <p>— Убите ме, гоните ме из куће своје! — јау 
зо се окрену и изађе, управо побјеже из собе.</p> <pb n="335" /> <p>— А како ти је било тамо, н 
абине није се промијенио.{S} Само је из собе препртљао у коњушницу, бедевији, и намјестио ту ка 
су радили готово ништа; само су ишли из собе у собу, укривали се од мене и нешто се договарали, 
свега...</p> <p>Чак и кад бих изишао из собе и кренуо, пошао у дућан, он је једнако о томе гово 
к под пазухо а фењер у руку, излазио из собе, одлазио. </p> </div> <div type="chapter" xml:id=" 
пали, лагано, достојанствено излазио из собе, ишао да спава.</p> <p>Хоџиница, опирући се рукама 
артије и, измичући се на леђа, крену из собе.</p> <p>— Шта је овог — запита мајка брзо и, збаци 
јући се, ломећи, гицајући, трчале су из собе у собу носећи боце и чаше са медовином, велике чин 
 рашчерупан, раздрљен и испрљан дочепао собе и сакрио се, закључао у њу, остављала га је, враћа 
, када би се под големим оџаком, у врху собе, мало појаче распламтјела ватра, одсијевали им оки 
х димија и треперећи на њима.{S} У врху собе, на својој шилти, — коју су у зиму обично превлачи 
дмах право мајки која је сједила у врху собе на својој шилти, <pb n="255" /> и, разасувши по ди 
је стрчала низ басамаке, полетила према соби и онако задихана и уплашена застала на прагу.</p>  
рпљива, поче размјештати неке ствари но соби, које као да јој на путу биле.{S} Поче затим и као 
апутати, немирно је устајала, ходала по соби и чупала, кидала све што јој се у руци налазило.</ 
у и подврискивању, трчећи понесох је по соби и, не бранећи јој да ме удара плетеницама, јаглуко 
ју.{S} Густ, загушљив дим извијао се по соби, ширио се и, као облак какав, обавијао их и заклањ 
 узимао и на леђа и почео потркивати по соби ржући као парип и одбацујући ногама.</p> <p>За кра 
..</p> <p>Ја узнемирено почех шетати по соби, лупати, ударати.</p> <p>— Шта је још лагао Зулфаг 
и заборављени; дим се и сада колутао по соби, а кахва се непрестано точила и непрестано испијал 
 трави отклањао би и дову.{S} У кући, у соби, у џамији никад није хтио клањати ни молити се, је 
 <p>Није хтио више ни спавати у кући, у соби својој, него одлазио у башту и спавао под смоквама 
ијући да му у сусрет изиђе, чекала га у соби са прекрштеним рукама и обореном главом.</p> <pb n 
јечерме, иде, ломи се, крши и свакога у соби нуди ракијом и слаткишима смијући се и намигујући, 
о говорити?..</p> <p>Тада је остајала у соби пустивши јаране да осамљени зијевају од досаде и д 
... и кад га не дворим, шта ћу с њиме у соби?..</p> <p>Нећу с њиме кад немам посла...{S} Имам ј 
поче мијењати.</p> <p>Мјесто да сједи у соби као прије, да тугује и размишља, поче ходати, мота 
, старајући се и упињући да је задржи у соби баш у том часу кад је највише жељела да изађе и да 
е између демира, ми смо мирно сједили у соби и слушали како пуцкара, тутњи и хукти ватра, чији  
во му што и сад, увијек, не могу бити у соби поред њега, што га и сад сама не дворим...</p> <p> 
се освоји!..</p> <p>Чим сам остао сам у соби, опет сам проплакао.</p> <p>Жао ми бијаше мајке.{S 
уклим шапатом и сваки који се налазио у соби као да се није најугодније осјећао.{S} Многи су и  
ела је миловати, тепати јој, он одмах у соби почео мрмољити нешто, гунђати...{S} А чим сам је п 
брже ићи па зато пјеваш...{S} И нећеш у соби да пјеваш да те лијепо чујем, него тамо на авлији. 
вати, погађати.</p> <pb n="269" /> <p>У соби сам затекао и хоџиницу и кћер јој Хајкуну.</p> <p> 
онако необучен и неуређен потрчао према собним вратима.{S} Мајка, која је стајала пред собом и  
p> <p>Хасан се лагано подиже и приступи собним вратима.</p> <pb n="271" /> <p>— Смијем — викну  
весео и, макар што сам стајао баш поред собних врата, прошао је поред мене и очешао се лактом о 
ме за руку и као дијете какво поведе за собом у кућу.{S} Хатиџи, која је стајала на авлији, кра 
ако и нехотице устукнем и повучем је за собом.</p> <p>— Чувај се!..</p> <p>— Шта је?.. — прошап 
ахата у собу уљезе хоџа.{S} Вукао је за собом, грдећи и проклињући, дерана једног мојих година, 
 меко, као тепајући и лако ме повуче за собом. — Зар није лијепо како сам намјестила?..</p> <p> 
ешто у руку, узе ме за раме и повуче за собом.</p> <p>— Бјежи одовлен — рече брзо. — Јефтино си 
упртивши пушке и торбу, нагло повуче за собом. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19132 
о је мени и узевши ме за руку, повео за собом у закутак један.</p> <p>— Дај ти, болан, — рече — 
 прешао преко прага и затворио канат за собом. —</p> <p>Опет кијамет!..</p> <p>Она устукну мало 
убити — рече полугласно, као да сама са собом разговара. — Пуцао, кажу, у јаребицу, па погодио  
> <p>Изгледаше као да се борила сама са собом, као да се необично мучила да изрекне.</p> <p>— П 
оћеш ли, болан, да се рвем и с њим и са собом?..</p> <p>— Рви се.{S} Бићеш јача!..</p> <p>— И д 
зговоре.{S} Неке су доводиле и дјецу са собом, бојећи се зар да их саме оставе код куће, и чита 
вратима.{S} Мајка, која је стајала пред собом и брижљиво чистила некакве хаљине, препријечи ми  
 на њега, измишљао их, само да сам пред собом оправдам одлуку, е се овакво друговање мора преки 
рожђа на шљемену, и као да је обухватао собом све пространство оно, сву „џамију Божју“...</p> < 
 вратише сашаптавајући се и носећи међу собом пун шкипић млијека и један поголем хљеб, којим би 
ивљени уски и тијесни сокак и заклањаху собом читав низ омањих скромнијих кућа, погурених и шћу 
— дочека она без размишљања и показа на собу. — Не смије га рањена нико његовати, него ми.</p>  
p> <p>Нехотице се осврнем и погледам на собу у којој је сједио Хасан.{S} И на пенџеру, кроз гра 
 руци и лагано, пажљиво, изгура ме пред собу. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19132_ 
женског друштва“ и звао да сједнем пред собу његову њему уз кољено.{S} И, рачунајући зар да сам 
фагу некога, намјести му и уреди у кући собу једну, у којој ће становати.{S} Био то висок, кошт 
 прикрајак, гонила од себе, затварала у собу, озбиљно пријетећи да ће ми »ноге пребити«, ако се 
руке забољеле, пуштала ме и затварала у собу, не допуштајући више никако ни да излазим, ни да в 
м пљуском свјетлости која је навирала у собу сједиле покрај великог, отвореног пенџера, уз чије 
је, ларма.{S} И зато је најчешће ишла у собу одакле је најбоље могла чути њихове разговоре.</p> 
веног.</p> <p>Тек након читава сахата у собу уљезе хоџа.{S} Вукао је за собом, грдећи и проклињ 
ошто је бербер отишао, уљезе и Хатиџа у собу.</p> <p>Носила је велику, тешку, распаљену мангалу 
ли готово ништа; само су ишли из собе у собу, укривали се од мене и нешто се договарали, шапута 
, ломећи, гицајући, трчале су из собе у собу носећи боце и чаше са медовином, велике чиније с д 
закикота и, узевши ме за руку, поведе у собу.{S} Застадох као укопан кад пређох преко прага.{S} 
 па се нагло окрену на пети и побјеже у собу.{S} Димије су јој у лету необично шуштале и заплет 
е, напошљетку као да се одважи, уљезе у собу, прекривена танком, црвеном шамијом, која јој поло 
, кратко нареди да скува кахву, уљезе у собу и сједајући на миндерлук указа руком да сједнем и  
} Као син...</p> <p>Хатиџа опет уљезе у собу да узме филџане.{S} Погледасмо се очи у очи — засм 
 <p>Па ме узе испод пазуха, повуче ме у собу и гурну на шилту...</p> <p>— И гладан си био, може 
 хоџа поче шаптати.{S} И опремивши ме у собу, обојица се измакоше до насред авлије, унесоше се  
 ухо и, онако пресамићена, опет увуче у собу.</p> <p>— Не можеш...{S} Рашта? — запита зачуђено. 
 Хасан, који, преобучени, опет дођоше у собу, затекли су ме уплакана.{S} Обоје се склепташе око 
 лицу.</p> <p>Сад се мање затварала и у собу и чешће излазила на башчу, међу цвијеће.{S} Својом 
p> <p>Дошавши кући обојица смо трчали у собу, тражили хоџиницу и, расипљући набрану траву и цви 
з душека и хтио се умивати, уљегла ми у собу, блиједа, слаба и изнемогла и, заставши крај врата 
о, испитујући, па лагано, тихо, ступи у собу и сједе покрај пенџера.</p> <p>— А што си га звала 
х.</p> <p>— Шта је? — запитам улазећи у собу, ознојен и уморан, и погледам их обоје. — Што сте  
 <p>И хтједох да пођем, да је поведем у собу и онако с њоме заједно да станем пред Хасана, кад  
врата. — Она!..</p> <p>Кад сам уљегао у собу затекао сам мајку како узваљена уз јастуке сједи н 
ао разговор, одмах се дизао и одлазио у собу.</p> <p>Неколико пута био сам ишибан због ових пос 
ули с кола и унијели у кућу, — ступио у собу и почео припасивати дугу, шарену бошчу, Хасан, бли 
љубимца његова; за инат улазио у његову собу и са запаљеном цигаром пржио му хаљине и правио ру 
42" /> ништа друго него да идем у другу собу, те да потражим Ибрахим-ефендију, помоћника кадији 
фагу, није по обичају ни отишла у своју собу нити се тамо затворила.{S} Не!..{S} Остала је онак 
ла с њом, а мој душек премјести у своју собу и прострије управо покрај свог душека.{S} И већ пр 
и га.{S} Ако би иза подне пошао у своју собу и затворио се »да премишља«, нико није смио дахнут 
обоје њих гледали су врло често на моју собу и указивали на њу.{S} По томе сам одмах могао и <p 
и, кад једне ноћи изненада уљезе у моју собу и раскорачивши се више душека силом ме подиже.</p> 
...{S} И казао је да му припремиш једну собу у кући...</p> <p>— Ја?..</p> <p>Хамид отре сузе шт 
ех њезин звонио је тада кроз полумрачну собу, одјекивао у њој и, чинило ми се да се све око мен 
лији, него, бива, отишао и у махалу, на сокак, па тамо начинио шанац и камењем рашћерао све мах 
ајући, шамарајући, гонила ме из куће на сокак, у махалу.{S} Узалуд сам се противио, копрцао, от 
м пролазио даље, бјежао управо, а читав сокак иза леђа ми као да поново почне јецати, тихо, при 
ан, обијесан смијех разли се кроз читав сокак и као да се прели и преко кућа, преко зидова, чак 
јенчаваху сав искривљени уски и тијесни сокак и заклањаху собом читав низ омањих скромнијих кућ 
јед, — готово потрчао, — и дочепавши се сокака, снажно почео лупати алкама на туђа врата, почео 
их и шћућурених једна уз другу, при дну сокака.</p> <p>— Нико нема — прошапта узбуђено, па заст 
а, спуштали смо се низ стрме, кривудаве сокаке, завиривали свуда и свуда тражили куће дјевојачк 
 руку и нагло поведе кроз уске, тијесне сокаке према узбрдици једној.{S} Морали смо се пењати у 
 нудио крви.{S} И, кад бих замакао кроз сокаке и приближио се чаршији, увијек ми се причињавало 
ђени, потуривши се грабили су тихо кроз сокаке и без обзира трчали, ишли, бјежали кућама.</p> < 
јица кренемо и упутимо се кроз махале и сокаке „у лов, у планину“.{S} Ловили, наравно, нијесмо  
 испред дућана и непрестано гледајући у сокаке куд је Хасан замакао.</p> <p>И дође ми да потрчи 
понекада ишао Сулагиној кући и пролазио сокаком, она као да је пазила на ме, као да ме чекала н 
 опазио Зулфагу како стоји недалеко, на сокаку, и вреба ме, пази.</p> <pb n="265" /> <p>— А шта 
а, остављена, без игдје ичега остати на сокаку.</p> <p>— Како ли би ме тад душманке гледале и к 
чих са ћепенка и потрчах према оближњем сокаку.{S} Силан пуцањ одјекну ми иза леђа и нешто зазв 
 слушали како у даљини негдје, у другим сокацима, циличу тамбуре, звече дахире и пиште зурле, а 
 бринем.{S} Непрестано сам се скитао по сокацима и махалама, играо се с дјецом, свађао, тукао.< 
S} Сад ћемо видјети је ли мушко и је ли соко!..{S} Неће више бити ни једног залогаја џабе; треб 
једе да сврне, да узмакне.</p> <p>— Ха, соколе! — подвикну трговац јаче и опет замахну. — Ха!.. 
 и држао некако и, кад сам себе на силу соколећи, усиљавао се да брже крене, поскочи, док сам ј 
 џамијом.{S} Око њега, по сниским малим софама поредали се угледни најстарији људи, ихтијари са 
еницу, затицао сам обично гдје сједи на софи са цвијећем, међу шебојима, и токорсе прешива нека 
који ми лежао у крилу, и измакох се иза софре.</p> <p>— Једи!..{S} Што не једеш?.. — проговори  
, на трави.{S} Ни ручавати није хтио за софром, с осталом чељађу, него носио у торби, о рамену, 
едној, подупрта ода свих страна дебелим сохама и тојагама, те је издаље изгледала као стара, не 
достојанствено излазио из собе, ишао да спава.</p> <p>Хоџиница, опирући се рукама о кољена, одм 
во половицу свога живота...</p> <p>— Не спава се ни мени.</p> <p>И додадох му кахву.</p> <p>Он  
ако хоћеш да не спавамо... а мени се не спава... причао бих ти све од почетка, готово половицу  
носи ђаво!..{S} А волио бих да је остао спавајући...</p> <p>Примичући се друму обојица смо пост 
колико дана ту исту слушкињу, која је и спавала с њом, а мој душек премјести у своју собу и про 
преграђена, спраћала говеда, а у другој спавала чељад; сједио крај ниских, крњавих огњишта на к 
арати и склопио очи, претварајући се да спавам.{S} Она је и даље говорила, питала, гласно разми 
ала: и како живим, и како радим, и гдје спавам, и гдје једем...{S} И увијек их молила да ме поз 
олема прича — рече. — И ако хоћеш да не спавамо... а мени се не спава... причао бих ти све од п 
, у соби својој, него одлазио у башту и спавао под смоквама, на трави.{S} Ни ручавати није хтио 
и.{S} Лакше ми било на души и слађе сам спавао.</p> <p>У зиму, када су ноћи постајале дуже, и р 
 блијед, зелен тако?..</p> <p>— Нијесам спавао, мајко...{S} Од несанице је.</p> <p>— А што су т 
етац неки, да може поред ње и ноћивати, спавати.{S} И оно оружје што је преостало пренио је там 
, све чуднији.</p> <p>Није хтио више ни спавати у кући, у соби својој, него одлазио у башту и с 
их.{S} Леже.</p> <p>— Смајиле, Смајиле, спаваш ли? — запита ме уплашено након дуже почивке. — Ј 
ве и без много новаца... мучно је... не спасава се ова кућа од пропасти — тврдио је немилосно,  
а стеже, стеже, дави...{S} И уста ми се спекла, осушила.{S} Пљувачке сасвим понестало, пресахну 
и шта засађивати, сијати, она се збуни, спетља се и као почне размишљати.</p> <p>— Шта ћу казат 
/p> <p>Ах, очи оне!..</p> <p>Збуних се, спетљах, замуцах...</p> <p>— Само сам разговарала с њим 
енуо низа страну, усуђивао сам се да му споменем и о глади и о умору.{S} И увијек сам се покаја 
 пријатељима, хотимично са пуно похвала спомену и Зулфагу, прекидох га у говору и запитах подру 
вих, подигох се.</p> <p>— Што си га сад споменула?..{S} Што ти је пао на памет? — запитам прије 
ити сам на се. — Зар је крива што га је споменула узгред..{S} Зар се и због тога завађати с њом 
таког видио!..{S} Ех!..</p> <p>Први пут споменула је њега, Зулфагу.{S} И одмах, по тим ријечима 
езир чудећи се. „Шта је скривио, ако је споменуо стари земан?“...</p> <p>Цар се наљути, распали 
е по бедри.</p> <p>Чуо сам само како је споменуо некаква харамбашу, Стојана некаква, неке рањен 
о спомињати.{S} Ако бих га ја каткада и споменуо, само је узвијао носом, набирао обрве и одмахи 
е шетње сакривали од хоџе, иако нико ни споменуо није о њима, ипак сви опазисмо како је у пошље 
> <p>О свему томе нијесам смио ништа ни споменути Хасану.{S} Знао сам да би одмах почео ругати  
 одгурнувши.</p> <p>— Што... што си сад спомињала?..</p> <p>— Не знам, — покуњено одговори она  
раво највише говорило о Сулаги и сви га спомињали.{S} И, ни сам не знам рашта, али након сваког 
коме и да их одам.{S} Ни они мени ништа спомињали нијесу, ни питали ме.{S} Хасан, као да ништа  
Ја се не плашим...</p> <p>— А што си га спомињао кад се не плашиш?..</p> <p>И спуштеним гласом  
је ништа.{S} Нарочито Зулфагу није хтио спомињати.{S} Ако бих га ја каткада и споменуо, само је 
на, свега, па нити иште новаца нити што спомиње о њима све дотле док се бабо сам не досјети и н 
е, па што не би и ми?..</p> <p>Одмах се споразумјесмо.{S} У рукама лијепе жене муж је најчешће  
мајку, чак и мене, у руку, и заплео се, спотакао, да сам у два маха помислио, е ће намах посрну 
 половини, која чак није ни преграђена, спраћала говеда, а у другој спавала чељад; сједио крај  
рно, да јој се чак и ругати почели и из спрдње назвали пјесму »удовичином пјесмом«...</p> <p>—  
>— Ја сам чуо да се одавле, из Мостара, спрема читава војска, која ће гонити усташе — одговори  
Чудни земани настају и чудна се несрећа спрема.</p> <p>— Па зар ће нам и на куће ударати? — зап 
/p> <p>— Ко се од зеца плаши, нек се не спрема у хајдуке — добаци Хасан пакосно, не осврћући се 
/p> <p>— Ко се од зеца плаши, нек се не спрема у хајдуке, — одвратих му подругљиво и за инат ха 
напријед, често и преко воље, прибира и спрема на одбрану.</p> <p>И ја, што сам којим даном пос 
д њега. — Ено их!..</p> <p>— Стој!..{S} Спремај се!..{S} Зар никад људе нијеси видио, живино? — 
ко збуњено, сметено промуцала:</p> <p>— Спремај се...{S} Ићеш у Сарајево...</p> <p>— Ја?..</p>  
ри...</p> <p>— Нећу — окосих се љутито, спремајући се да га ударим јастуком. — Нећу ја!..</p> < 
оговори Хајкуна и испрси се према њему, спремајући се да још жешће навали. — Мислиш ли се играт 
силе низ бедре.{S} Непрестано као да се спремали за бој, непрестано уређивали и — непрестано од 
<p>— Па није изненада...{S} На овај пут спремам се одавно — одговори безбрижно, отирући лице ја 
м недаћама, — још једнако био узрујан и спреман на инат, ипак, у погађању оном, у цјепкању, заг 
у грлић, пође, држећи је у рупи, увијек спреман да опали.</p> <p>— Можеш ли? — опет запита пошт 
е два <pb n="315" /> три пута освртао и спремао се нешто да предложи, али чим је заустио одмах  
 на ме... на мајку.</p> <p>Па се некако спуза низ миндерлук, готово паде на кољена и поче љубит 
 — узвикну она очајно, па ломећи прсте, спусти се испод зида и удари у плач. — Ето...</p> <p>—  
атим погледавши боље, брзо ми приступи, спусти се на траву и ухвативши ме за руку мукло запита: 
з кољено и, непрестано гледајући у очи, спусти ми руку на раме.</p> <p>— Једи!..</p> <p>— Не бр 
ткривао, чим ме опази пође ми у сусрет, спусти ми руку на раме и тихо, развучено протепа:</p> < 
јана и малаксала потпуно, не клоне и не спусти се пред њу.</p> <p>Има тренутака када човјек по  
Хасан?..</p> <pb n="388" /> <p>Хамид се спусти на ћепенак, одиже ногу и поче причвршћивати опут 
p> <p>Па приступи хоџи и умиљавајући се спусти му руку на раме.</p> <p>— А то је оно дијете, —  
очекаћемо...</p> <p>Па крену напријед и спусти се, клекну за голем грм један.</p> <p>— Ти хајде 
и — отсијече он упорно, покупи оружје и спусти га поред себе. — Опет ћемо путовати.</p> <p>Зати 
/p> <p>— Говори! — викну Хајкуна јаче и спусти прст на обарач.</p> <p>Момче поче муцати нешто,  
прошапта:</p> <p>— Ето...</p> <p>Па јој спусти на кољено све тефтере и све хартије и, измичући  
и.</p> <p>И додадох му кахву.</p> <p>Он спусти филџан на тле, опет напуни лулу и отпоче причати 
у руку некакав замотуљак и овај га брзо спусти у џеп.{S} Причини ми се као да звецнуше дукати.{ 
ма.{S} Хасан због тога некако постиђено спусти пушку поред себе и сједе међу њих.</p> <p>— Јест 
 и ноћи плаши толико.</p> <p>Кад се ноћ спусти, — каже — читава кућа кад потоне у мрак, у помрч 
лактовима се одуприје о кољена, а главу спусти међу шаке.</p> <p>— Што си се препао? — запита.< 
 па мирно сјео на шилту, испод пенџера, спустивши ћурак поред себе а чибук преметнувши преко кр 
>Па пође од једнога момка до другога и, спустивши се на кољена, поче их напајати, испирати им р 
Па ме обгрли, приви ми главу на прси и, спустивши ми усне на чело, прошапута гласом пуним стреп 
ко збори!..{S} Право мушко!..</p> <p>И, спустивши ми руку на раме, прошапта:</p> <p>— Баш ми је 
ми да заплачем, да зајецам, загрцам.{S} Спустивши јој главу на прса све је јаче почех притезати 
 у очи погледати? — брзо дочека Хасан и спустивши пушку наслони се на њу. — Ево... право да реч 
 — прошапта узбуђено, па застаде мало и спустивши пушку на земљу чучну испод зида.</p> <p>Ја и  
им је сједила поред њега, уз кољено му, спустила му главу на прса и, увијајући се, умиљавајући, 
умру, што ми вазда долијеће... па ми се спустила на главу, на шамију и почела гугутати...{S} Не 
 руке саставила би и кошуљу на прсима и спустила рукаве низ мишице.{S} И обоје се неко вријеме  
то, хајдуци напредују...{S} Чете њихове спустиле су се ономадне у Сарајевско Поље...{S} Ко може 
ји ме, замами.{S} Обузе ме жеља и да се спустим покрај ње, да пољубим, угризем, уштинем.</p> <p 
..{S} Не нашавши ништа скренем с пута и спустим се на траву да отпочинем.{S} И, — не знам како  
 — узвикнух одушевљено и одахнувши мало спустим се поред друма и почнем замотавати цигар.</p> < 
се случајно и превјерио, него кад би се спустио дотле да ради и <hi>женске</hi> и <hi>рајинске< 
јесмо.</p> <p>— Аферим!..</p> <p>Кад се спустисмо готово до Миљацке чији се потмуо шум разлијев 
вско Поље...{S} Ко може рећи да се неће спустити и усред Сарајева?..{S} Ко?..</p> <pb n="296" / 
миле бисага, кабаница и конопа по путу, спустих се низ басамаке.</p> <p>Дотрчавши на авлију зау 
 и радосним погледом.</p> <p>Тек кад се спустих с прага и приступих јој ближе, она одиже и друг 
, чупа за бркове, издигох је у висину и спустих покрај јастука, на широку шилту, меку, кадифаст 
ким, гуравим витловима.{S} Опазивши ме, спустише танка ишарана вретена у крило, погледаше једна 
чинило, и међеда могао умлатити.{S} Све спустише пред нас.</p> <p>Нећу слагати ако рекнем да ни 
а скочи, да се отме.{S} И, онако везан, спућен, саплете се и опет посрну.{S} Сав модар у лицу,  
Хахахаха! — засмија се Хајкуна усиљено, спуштајући шишану и окрећући се нама. — Јесте ли га чул 
сом, о коме је висила шарена дуванкеса, спуштала се низ бедру и куцкала је по везеним чакширама 
, свилене ките, која му се са врха феса спуштала све до плећа и лагано га куцкала по њима.</p>  
о, док су му око главе облијетале челе, спуштале му се на капу, на браду, на рамена и непрестан 
лавкасте, танке црте, — трагови суза, — спуштале јој се низ пуначке руменкасте образе и још свј 
но, носећи мали жмирави фењер у рукама, спуштали смо се низ стрме, кривудаве сокаке, завиривали 
оног је ишао на Неретву, доносио воде и спуштао пред врата њезине собе, одмах поред прага; кахв 
а спомињао кад се не плашиш?..</p> <p>И спуштеним гласом доврши:</p> <p>— Нека га носи ђаво!..{ 
браз, одмах покрај уха, брада као да се сравни са опуштеним подвољком, утону у њему, очи се пом 
ет не плаши...</p> <p>— Брука!</p> <p>— Срамота!</p> <p>Хасан одгурну пушку ногом и погледа ме. 
 не слуша, чак ни ја.{S} Као да је била срамота нека онаквоме јунаку дуго разговарати са женом, 
га, мислио је да би му мања и грехота и срамота била кад би се случајно и превјерио, него кад б 
бављати се женским беспослицама.</p> <p>Срамота од свијета бранила му је да се никад не покаже  
м се куће...</p> <p>— А зар би могао од срамоте икоме у очи погледати? — брзо дочека Хасан и сп 
дока, болан!..</p> <p>Зулфага ће ти, на срамоту, све повратити...</p> <p>У мени, изненада, као  
нила се кроз помрчину као да су потпуно срасла, слијепила се једно с другим те је изгледало као 
ио крај ниске чекмеџе једне и на кољену срачунавао нешто, бржебоље одбаци тефтер, одиже наочаре 
једао је у прикрајак један и тамо почео срачунавати нешто, писати.{S} Затим, пошто би она прист 
вале им танке пушчане цијеви и сијевали сребрни, криви дршци великих ножева.{S} За њима су, на  
сабљама и напуњеним пушкама, застану на сред чаршије и само једном подвикну:</p> <p>— Затварајт 
ан задијевао за појас и, прихвативши по средини дуги дебели чибук са ћилибарским такумом на врх 
. — Има их свуда.</p> <p>— А ми нијесмо срели ниједнога.</p> <p>— Ако сте их жељни, можете их и 
<p>— Ако сте их жељни, можете их и овђе срести,</p> <p>—— отповрну стари, залажући се кромпиром 
егнуто и збаци струку са себе. — Их!{S} Сретан ли си! — викну јаче, стискајући ме за мишицу.</p 
аћинима.{S} Неколике дјевојчице које је сретао путем изненада је заустављао, обгрлио их и приви 
 било и обичније.{S} Идући право друмом сретао сам непрестано кириџије, путнике, татаре, слушао 
 подигнути и наставити пут.</p> <p>Опет сретнем неколико људи.{S} Један иде напријед са старим, 
 је сретни земан — био...{S} Лаже!..{S} Сретни земан иђе и ко не вјерује у то, не треба ни да ж 
јају путе...{S} Свак лаже ко каже да је сретни земан — био...{S} Лаже!..{S} Сретни земан иђе и  
како“ одговори сељак љутито. „Прошли су сретни земани кад се лијепо живјело“...</p> <p>Цар дозв 
де и пружи руку Сулаги.</p> <p>— Нек је сретно — рече отежући. — Ријеч је ријеч и лажи бити не  
обра ви вече, људи!..</p> <p>— Добра ти срећа, Турчине! — отповрнуше неколико њих једногласно,  
прсте и наслањајући ми главу на раме. — Среће своје... слободе своје... тебе... нипошто дала не 
аучи својим управљати.{S} Без тога нема среће у кући...</p> <p>Вода у ибрику поче врети.{S} Ја  
као да поче попијевати. —</p> <p>Ето ти среће и одмјене твоје!..</p> <p>— Подгојила је човјека, 
е и покуша да се исправи.</p> <p>— Камо среће да погибох! — јекну. </p> </div> <div type="chapt 
љуби је и дубоко уздахну:</p> <p>— Камо среће да сам вазда с вама...{S} Ех!..</p> <p>Неко врије 
 не загрца, не осврћу се на њега.{S} По срећи, њихова помоћ мени је ипак у згодан час дошла и н 
ма и да бих и њима коју пару дао.{S} По срећи, у мени је било и сувише бабине крви, које ми је  
!..{S} Улагивало!..{S} Пхи!..</p> <p>По срећи, његово договарање трајало је само по два по три  
ти робу и зазивати муштерије.</p> <p>По срећи, зазивање ми није било узалудно.{S} Неколике мушт 
о и чувају да им не умакнемо.</p> <p>По срећи, изненада се однекуда растолегну ћурликање двојни 
покрај ње, изгледала ми увијек радосна, срећна, задовољна...{S} Чаврљала је, причала, зборила с 
 не гледа онако састављене, приљубљене, срећне. — Ни према коме немам благодарности... осим...  
кну.</p> <p>— Бојим се за се, за те, за срећу коју си ми само ти донио, за слободу оволику...{S 
p>— Лажеш ти!</p> <p>Хасан узе пушку по сриједи и поче ударати по њој.</p> <p>— Е да видимо, мо 
и сви.{S} Румене се мерџани и блиста се срма на тешким пушкама и ножевима а одсијев им игра уз  
 одсијевали им окићени балчаци ножева и срмом оковане главе малих пушака.</p> <p>И док су сви,  
ме часу угледао сродника неког, блиског сродника који ми најмилији био, и срце ми заигра, застр 
ло ми је као да сам у томе часу угледао сродника неког, блиског сродника који ми најмилији био, 
то ми се прије чинило да су ми сви људи сродници, ахбаби и да бих се са сваким грлио и љубио, т 
.</p> <p>Мајки као да се свали камен са срца.{S} Одмах се разведри.</p> <p>— А пуно краду? — за 
 и покори.</p> <p>Шта више, често се од срца и весело насмијао баш онда кад би му причали за ра 
х сам познао да му пјевање није ишло од срца, да је усиљено.{S} Тиме је само хтио макар и унеко 
 <pb n="249" /> чувати...{S} И добра је срца...{S} Бољи је од мене па... па је свакако правије  
у. — На штеди грла, не било га; не жали срца, усахло ти!..</p> <p>Пјевај!..</p> <p>И хитре Цига 
е се...{S} Људи, за које нико није имао срца ни милости, немају срца ни милости ни према коме.. 
 нико није имао срца ни милости, немају срца ни милости ни према коме...{S} Крв људска пјени се 
оје, — рече некако меко, сажаљевајући — срце ти је исто као и у мајке...</p> <p>Још би ти и пам 
Данас.</p> <p>Тога часа чудно ми заигра срце.{S} Једва се савладах да не узвикнем од весеља.</p 
иског сродника који ми најмилији био, и срце ми заигра, застрепи, залупа као да ће искочити...{ 
сам, хајдук, зулумћар...{S} У мене је и срце од камена и нема милости ни љубости ни према коме. 
} И мени... и мени су отели, уграбили и срце и душу...{S} Хајде...</p> <p>— Куда?</p> <p>— Виђе 
Аферим!..{S} Нисам ни знао да имаш тако срце и... и да се тако знаш бранити...</p> <p>Тапшући м 
иковац, хајдук и зулумћар“, како му је „срце од камена“, те како више нема „милости ни љубости“ 
 се и мени и свакоме својим јунаштвом и срцем својим...</p> <p>Па све јаче стискајући свој штап 
јући се и ломећи прсте. — Нијесам могла срцу одољети да не дођем, да...</p> <p>И, погледавши и  
тпуно да су изван опасности, тутунећи и срчући кахву почеше се препирати, шалити, смијати... </ 
смо гледали у очи једно другоме.{S} Сва срџба моја бијаше потпуно ишчезла, истопила се пред пог 
 нека поче ме обузимати, чудна, пакосна срџба, каква обично избија у човјеку који је учинио нек 
 један!..</p> <p>— Ђаволе!..</p> <p>Све срџба и сва љутња као да намах минуше.{S} Дође ми да се 
Оженио се, а не купио ништа!..</p> <p>И срџба нека поче ме обузимати, чудна, пакосна срџба, как 
/> страха, од осјећања своје немоћи, од срџбе неке на самога себе.{S} И дође ми да викнем у пом 
колицини путника, угушивајући и понос и срџбу и наклањајући се, угибајући попут просјака. — Дај 
размахивати око себе: поче засијецати у стабла, сјећи гране, лишће, траву.</p> <p>И смијешан ми 
ћи се, зијевајући и придржавајући се за стабло буквино, устанем и прихватим за оружје.</p> <p>К 
и, наслонивши се леђима о тврдо, дебело стабло, почех јечати као болесник какав.</p> <p>Хасан,  
о се држећи каната, искочи преко прага, стаде на авлију и викну из свега грла:</p> <p>— Помагај 
олемим носом и великим плавим брчинама, стаде преда ме, поносито зазвеча сабљом и набусито прог 
ајка рашири руке и поплашена, узбуђена, стаде између нас.</p> <p>— Шта вам је, ако Бога знате?  
 вратима и ослухну.{S} Затим, бржебоље, стаде покрај пенџера, отвори га и провири напоље.</p> < 
> <p>— Робе хоћеш?..{S} Ево!,.</p> <p>И стаде преда ме и поче показивати.</p> <p>Нити сам пазио 
и у дућан и сам ми се јавити.{S} Кад ми стаде на ћепенак, сав изгребан, мрк, необријан, у подер 
утници?..</p> <p>Подигосмо се обојица и стадосмо један према другоме.{S} Гледали смо се нијемо, 
<p>— Не знам...</p> <p>Токорсе нехотице стадох на оне мерџане што сам их одбацио и почех газити 
 протежући се извукох се из љесковине и стадох на чистину.</p> <p>Погледам на све стране.{S} Ни 
p> <p>Кренусмо опет.</p> <p>Ни пута, ни стазе не зна ниједан.{S} Онако, насумце, лутали смо обо 
према собним вратима.{S} Мајка, која је стајала пред собом и брижљиво чистила некакве хаљине, п 
еде за собом у кућу.{S} Хатиџи, која је стајала на авлији, кратко нареди да скува кахву, уљезе  
 набусито, прихвативши за пушку која ми стајала баш украј врата. — Још ми такав лопов неће мајк 
ајући један у другога, а она је једнако стајала и једнако разговарала...</p> <p>Враћајући се ку 
> <p>— Не могу.</p> <p>Она је непомично стајала и као да га хтјела још нешто питати, а он, осје 
ајкуна отпочину.{S} Држећи запету пушку стајала је према њему усправљена, горда и поносита, пре 
ам...{S} Хајдемо!..</p> <p>Неко вријеме стајали смо и кошкали се међусобно: час је он мене гурк 
 мене, узе ђугуме што су у једноме низу стајали испод басамака и оде, отрча управо на воду.</p> 
м?..</p> <p>Хасан, наоружан и опремљен, стајао је изнад мене, мргодан као џелат и по изгледу му 
јев дугачке шишане...{S} Недалеко од ње стајао је Хасан са пребаченим рукама преко пушке која м 
ден, забринут, невесео и, макар што сам стајао баш поред собних врата, прошао је поред мене и о 
ла, гађајући га у леђа камењем, дрвима, стакладима.{S} Тек кад би се, рашчерупан, раздрљен и ис 
ипљући широки велики пенџер и замрзнуто стакласто грање дивље лове између демира, ми смо мирно  
вјетар засипљући снијегом у пенџере и у стакласто замрзнуто грање дивље лозе што се пропињало у 
абраним, густим обрвама, испод којих се стаклиле мутне, влажне очи и некако пријекорно звјерале 
ши, који се преобукли у турске хаљине и стали у шехер да штогод упљачкају.</p> <p>Наравно, сви  
нат и опљуну према њему. — Није ми било стало до свијета ни онда, кад сам кроз четири мјесеца и 
т и на дјевојче оно, које као окамењено стало, па само блене у њих...</p> <p>— Хајкуна!..</p> < 
имове из кратких, дебелих чибука, а она стане међу њих румена, весела, насмијана, пита их о зем 
ујући ножем и пријетећи Сулаги. — Ко ми стане на пут, тога ће и нестати.</p> <p>Док се однекуда 
кажњавати — брзо дочекује Зулфага и као стане преда ме да ме одбрани. — Млад је још...{S} Не зн 
оведем у собу и онако с њоме заједно да станем пред Хасана, кад се он исправљен, поносит и горд 
да <pb n="304" /> се бојим твог оружја, стани да се огледамо, да дијелимо мегдан, а не тако...  
у и уреди у кући собу једну, у којој ће становати.{S} Био то висок, коштуњав човјек, са необичн 
 била рачунџија нити је познавала право стање наше, изненадила се кад је све то чула, уплашила  
ивља у дивљини, па ни о чем више није у стању ни размишљати, колико о разним чудесима, и ни у ш 
 Алија, као једини човјек који би био у стању ударити на све усташе и покорити их, поломити, ун 
ем, стасит, кршан, увијек лахко обучен, стао би, исправио се украј невелике чатрње у дну авлије 
з гране феслиђена опазим њега, сама.{S} Стао покрај каната, исправио се, једном руком ухватио с 
о према другом нијеми, окамењени.{S} Ја стао на прагу, ухватио се за канат, гледам у њу и кроз  
преко очију.</p> <p>— Стид ме...</p> <p>Стао сам као укопан и нијесам знао ријечи проговорити.{ 
обар је... поштен... вјеран...</p> <p>— Стар је — рече и мајка покуњено и обори главу.</p> <p>— 
{S} Хоћу да пазарујем!..</p> <p>Трговац стар, немоћан, погурен човјек, који је сједио крај ниск 
дјегод на тавану, у прашини, била каква стара пушчетина, нож, па макар и косијер, — и њих су из 
 и тојагама, те је издаље изгледала као стара, немоћна просјакиња каква, у чађавом, дроњавом и  
 брекну сурово пошто ме добро разгледа, старајући се да ме напријед преплаши дреком и крвничким 
је тада испричао, препричаћу сада и ја, старајући се да све изнесем и оцртам отприлике онако ка 
износио некакве тужбе, рачуне и сенете, старајући се и упињући да је задржи у соби баш у том ча 
м науком</p> <p>— брзо одговорише неки, старајући се да пред паметним човјеком и они изгледају  
рхта, и лагано поче узмицати, уступати, старајући се само да јој уграби чибук и да јој га отме. 
а ли ти пара? — запита полако, шапћући, старајући се да нико не чује. — Колико?</p> <p>— Мени н 
ма о овоме не причај ником — рече брзо, старајући се да се прибере и уозбиљи, — Испричаш ли ико 
е што, ишао је на прстима лагано, тихо, старајући се да ни трава не зашушти, ни шљунак не захрш 
а то је ништа — одговорим кроза смијех, старајући се да је осоколим. — Шала је била...</p> <pb  
 задављено, циједећи ријечи кроз зубе и старајући се да изгледа што мирнији. — Хтио сам да се о 
себе, пажљивије гледајући према ватри и старајући се да кроз плавичасти сумрак распознам сјенке 
ветити на мени за све што је патила.{S} Старала се да ме заузда, стегне, пригњечи што може јаче 
а камо ли тамо правдати се, многи су се старали да му напакосте, да га оробе.{S} Прихватали су  
с водио се полако, шапатом, и у гуркању старали смо се обојица да не изазовемо никаква јачег шу 
 довршивши окрену се и пође из собе.{S} Старао се и упињао да изгледа што поноснији и што јунач 
више пристајао за мајком, пазио на њу и старао се да јој што боље угоди.{S} Свако јутро, прије  
p>— Јесте ли из далека, момци? — запита старац један који је сједио одмах уз ватру и непрестано 
ан измичући се.</p> <p>— Слатко.</p> <p>Старац се осмјехну.</p> <p>— Млади сте, здрави сте, па  
p>— И огладњели?</p> <p>— Јесмо.</p> <p>Старац застаде мало, почеша се по упалим, мршавим прсим 
м, макар то била стреха и једне колибе, старе, трошне и окрхане.{S} И много сам се љутио на Хас 
н.</p> <p>А никада готово није понављао старе приче: увијек је имао нових, које се чиниле још љ 
!..</p> <p>— Сад ће ђедо опет ударити у старе дипле — дочека опет онај одострага и засмија се.  
 подова, из таваница силно заударало на стареж, на плијесан; око разлупаних пенџера испреплела  
{S} Шта им ми радимо?..</p> <p>— запита стари и погледа ме својим жутим, помућеним очима које м 
омци? — тихо и некако подругљиво запита стари, окрећући нам се. — Ви, ваистину, нијесте изучени 
p>— А ја се за хајван плашим — прошапта стари забринуто, и попридиже се. — Вукови чудно завијај 
.</p> <p>— И грмљавине ће бити — додаде стари невесело.</p> <p>— Мене сврбе леђа...</p> <p>Једн 
"361" /> зар због чибукања... обузео је стари севдах и... покорила му се...</p> <p>— Тако суђен 
 Муртат и одметник!..</p> <p>— Међер је стари хоџа опет бољи — дочека неко одострага и указа на 
{S} Шта ти знаш, кењче један — окоси се стари увријеђен и попријети чибуком. — Бог све зна а ми 
 вечери, зазвечала би алка на вратима и стари мандал зашкрипио би.{S} Чим би Хатиџа потрчала да 
о, теретећи га како су, токорсе, његови стари то приграбили од њихових старих и како је то он д 
ено, и весело, као што се гледају добри стари пријатељи када се након дугог растанка изненада н 
ио да гине и да умре?.. — брзо одговори стари, истресе из кесе нешто дувана, напуни крњаву лулу 
е?..</p> <p>— На друму — мирно одговори стари. —— Тамо је згодније...</p> <p>— А је ли далеко д 
а око цареве џамије, којима био додијао стари хоџа — поткрадао им џамију, — па хтјели да нађу и 
о ноћи, врзају око наше куће.{S} Једино стари Осман, онако слаб и немоћан, што се прикрадао пок 
ћи се. „Шта је скривио, ако је споменуо стари земан?“...</p> <p>Цар се наљути, распали.</p> <p> 
е ни да јој се примакне.{S} Ударајући у стари, напукнути таламбас, који му висио о појасу, обил 
ловити?</p> <p>— Па... хајдуци — отегну стари и лукаво намигну.</p> <p>— Зар и овђе?</p> <p>Ста 
те их и овђе срести,</p> <p>—— отповрну стари, залажући се кромпиром и жваћући. — Кад огладне,  
к длаку мијења, а ћуди никад, казали су стари...</p> <p>А он, ето, ни длаке промијенио није...{ 
више сунца не виђети...{S} Их!..</p> <p>Стари зажмири мало, замисли се.</p> <p>— А ко то зна? — 
во намигну.</p> <p>— Зар и овђе?</p> <p>Стари извади неколико упечених кромпира и поче их љушти 
папуче, па ће све добро бити.{S} Тако и старији раде, па што не би и ми?..</p> <p>Одмах се спор 
ан народ и нико од вас нема ни јачи, ни старији; свак треба да слуша што ви рекнете, што народ  
> <p>И ја, што сам којим даном постајао старији, све сам више зазирао од Зулфаге и све ми се чи 
ји осипљу се само на ситне људе.</p> <p>Старији, угледнији, познатији трговци у чаршији, што су 
 око носа ишарале га и направиле некако старијим, смјежураним, а мишићи на десном образу мичу м 
ложи.{S} У чаршији порушио је читав низ старијих, тијесних дућана, са мрким нагњилим ћепенцима  
не раде и не мисле, највише и кукају за старим земаном и јаучу за њим.{S} А то смета људима кој 
неколико људи.{S} Један иде напријед са старим, смрдљивим диплама, учвршћеним на искрпљеној и н 
лутања заустависмо се, напошљетку, пред старим, сниским, испуцаним вратима једним, под чијом на 
ати, пазити, ослухивати.{S} И држећи се старих, напуклих зидова, — идући поребарке поред њих, — 
348" /> дружио се с њима, јео пилава из старих, великих казана бакрених, продавао им некакве си 
ме, него у полутами, помрчини, у сјенци старих бршљаном обраслих зидова, кад се чудна тишина, н 
, његови стари то приграбили од њихових старих и како је то он дужан повратити.</p> <p>Једанпут 
прича, и није му требало да се враћа на старо, да прежива.{S} Чак и пословице, које је волио уп 
а на свијету ништа ново нема, да се све старо повраћа у новом руху и, бива, у новом облику...{S 
лушкиње.</p> <p>Најприје отјера Османа, старог, изнемоглог Османа, који је и осиједио служећи и 
бољи — дочека неко одострага и указа на старог хоџу, који је, смирени покуњен, сједио на тлима, 
ву.{S} С рукама у џеповима ходао сам по старој, изрованој калдрми, гонио мачке које се купиле о 
 хукти и букти ватра у пећи, иза које у старој мусандери клопара и чепрка миш некакав, док напо 
ли смо покрај чобана, планинштара, пред старом, ниском колибом њиховом, која се, трошна и окрха 
, зулумћаре...</p> <p>Хасан се приближи староме да га боље чује, сједе поред њега и ослони му с 
а сломљеном дршком и окрханим канијама, стару, зарђалу пушку некакву и три улупљене фишеклије,  
 парипи, мајка се опет претварала у ону стару, смјерну робињу и, не смијући да му у сусрет изиђ 
ула настаде након говора хоџина.{S} Сви старци, ихтијари, као момци какви, брзо се подигоше са  
таде готово мушке главе; остали су само старци и нејака дјеца, који се нијесу могли пушком ни з 
; црне очи почеле јој горити, пламтити; стас постао виткији, облији, а прси набрекле, наједрале 
 и — врата се отворише.</p> <p>И голем, стасит човјек, са бијелом, танком капицом на глави, са  
оџа и излазио у авлију.{S} Онако голем, стасит, кршан, увијек лахко обучен, стао би, исправио с 
али.{S} И сви ми се причињавали големи, стасити, јаки, а ја слаб, клонуо, изнемогао.</p> <pb n= 
сарадник Зулфагин, да су обојица читаву ствар мајсторски удесили, како би мајку истакли као гла 
е, удави, уништи.</p> <p>И читава слика стварала ми се пред очима.{S} Као да гледам мајку: како 
дикујући.{S} Претварао се као да је све ствари потпуно уредио и као да је све одлучно пошло на  
ћану, одомаћи се потпуно.{S} Донесе све ствари што их имао, — а није их ни имао много, —— и раз 
у и не говорећи ништа поче купити своје ствари.</p> <p>— Не бој се...{S} Нећу ти више додијават 
ј да ја смишљам и да се мијешам у твоје ствари...{S} Ти... ти си све наређивала...{S} Нареди и  
ајка, нестрпљива, поче размјештати неке ствари но соби, које као да јој на путу биле.{S} Поче з 
све у робу, а неко је, богме, грабило и ствари из куће и продавало их, само да и оно <pb n="221 
} Дешавало се те нам накупује за кућу и ствари, хаљина, свега, па нити иште новаца нити што спо 
ло прије ми рекоше наши кад су доносили ствари.</p> <p>Ја се брзо исправих, подигох се.</p> <p> 
и шта не треба.{S} Брзо, не загледајући ствари и не погађајући се, почео сам узимати: тенџере,  
нио у кућу и лагано размишљао о читавој ствари.{S} А трећега дана дошао је мени и узевши ме за  
дбаци мохуне с крила.</p> <p>— Да је он ствари боље уредио, не би се ништа продавало.</p> <p>—  
Кад сам дошао до врата и од хамала узео ствари, био сам смислио: и шта ћу рећи и како ћу изгрди 
није да су ме звали због крупних каквих ствари, него због ситница, беспослица разних.</p> <p>—  
аривањем, па напунила зембиље свакаквим стварима и почела продавати: које дијете имало нешто но 
даја нашег.{S} Читава слика намах ми се створи пред очима.{S} Као да и сад лијепо гледам: и сеи 
и, јер подгаја осветнике...{S} И ето... створила их је...{S} Дигли су се...</p> <p>— Па дочекаћ 
 <p>— Ех, да сте њега чули!..{S} Ех, да сте њега чули! </p> </div> <pb n="276" /> <div type="ch 
хоџе и увијек уздахнем:</p> <p>— Ех, да сте њега чули!..{S} Ех, да сте њега чули! </p> </div> < 
нкесу и отегнуто запита:</p> <p>— А куд сте пошли?</p> <p>Хасан се збуни, порумени.</p> <p>—Па. 
ан!</p> <p>— Твоје ништа нема...{S} Све сте упропастили — отегну он љутито, а шија му се извила 
...{S} А што је, бива, Алах наредио, те сте почели пропадати, те вам све иђе наопако, томе... т 
нији, ни поштенији нема, — кресну. — Ви сте, бива, један народ и нико од вас нема ни јачи, ни с 
се осмјехну.</p> <p>— Млади сте, здрави сте, па добро једете...{S} Благо вама!..</p> <p>Па нам  
 оно што има, пазарује с њоме!..{S} Сви сте ви, сви смо, хајдуци, пљачкаши, разбојници.{S} И ак 
> <p>Старац се осмјехну.</p> <p>— Млади сте, здрави сте, па добро једете...{S} Благо вама!..</p 
 пред обојицом. — Јесте ли људи, шта ли сте?..</p> <p>— Нећу хунцута у кући...{S} Нећу!.. — зап 
ри сте, честити сте, паметни сте, мирни сте, слушате оца и матер, не убијате, не пљачкате и...  
ворили: добри сте, честити сте, паметни сте, мирни сте, слушате оца и матер, не убијате, не пља 
ам вазда, од ђетињства, говорили: добри сте, честити сте, паметни сте, мирни сте, слушате оца и 
ђетињства, говорили: добри сте, честити сте, паметни сте, мирни сте, слушате оца и матер, не уб 
и нијесмо срели ниједнога.</p> <p>— Ако сте их жељни, можете их и овђе срести,</p> <p>—— отповр 
ве уграбио, све отео...{S} Говори: како сте све потрошили, упропастили ви сами и...и још свашта 
ве запетљано, све у нереду?..{S} Колико сте саме готовине потрошили, па опет нијесте готово ниш 
<p>— Из Сарајева.</p> <p>— Охо!..{S} То сте се, богме, и уморили.</p> <p>— Богме и јесмо.</p> < 
ен и уморан, и погледам их обоје. — Што сте звали?..</p> <p>А Хасан одмах са душека дочекује:</ 
стидећи се. — Не знате ви... јер... јер сте женскоње...</p> <p>И као што ништа трпио није што ј 
 је патила.{S} Старала се да ме заузда, стегне, пригњечи што може јаче.</p> <p>Па као да јој и  
а ни покушао није да га потпуно укроти, стегне и покори.</p> <p>Шта више, често се од срца и ве 
у кућу, која је бјежала, да је ухватим, стегнем.</p> <p>Хатиџа, која је, обучена мимо обично, н 
ега.</p> <p>— Аман! — застења Хајкуна и стегну Хасана за руку. — Ено!..</p> <p>Момче се примаче 
је твоја!</p> <p>— Моја!..</p> <p>Хусо, стегнувши Ајкуну, поново подвикну, шкргутну зубима и из 
а одозго са врхова планинскијех зачу се стегнуто, језиво извијање, лајање, штектање вукова, што 
 нешто под грлом заиграло се, па стеже, стеже, дави...{S} И уста ми се спекла, осушила.{S} Пљув 
 мени и нешто под грлом заиграло се, па стеже, стеже, дави...{S} И уста ми се спекла, осушила.{ 
ко нехотице приљубих се уз Хасана, јаче стежући пушку и бесвјесно се пипајући око паса гдје су  
е на пушку, чију је мрку цијев грчевито стезао.</p> <p>— А баш сам чекао тебе, да се вратиш из  
јаса почело ме превијати нешто, мучити, стезати.{S} Због тога ме и опет малаксалост поче обузим 
 ме страсно, силовито, махнито и почела стезати, привијати уза се, као да ме брани, отима од не 
своје.</p> <p>Није шала: све сам то сам стекао, сам зарадио!..</p> <p>Сам!..</p> <pb n="347" /> 
дрљен.{S} Како се зар прејео за ручком, стењао је непрестано, јечао и дахтао, лијено склапајући 
опет према њима пружао руку и задављено стењао:</p> <p>— Дај!..</p> <p>Једва у неко доба један  
уо према вратима ни помакнуо се, — поче стењати још јаче и, као болесник какав, неким меким, из 
се око мене окупи читава гомила и Авдо, стењући и отхукујући, поче да прича нешто, да објашњава 
 што су са чибуком или цигаром у зубима стењући и гунђајући прихватили за аршин и терезије, пре 
згура из собе.</p> <p>— Иђи! — прошапта стењући, испрекидано. —</p> <p>Бјежи од зла...{S} Хајде 
е лаким климањем главе.{S} Сулага затим стењући сједе испод пенџера и леђима се прислони уз јас 
 исправим.</p> <p>Узалудно!..{S} Гласно стењући од болова, — нарочито у крстима и у раменима, — 
ај ми преобуку...</p> <p>Кад је Зулфага стигао кући био сам већ преобучен.{S} Сједио сам покрај 
бабина дахилука.</p> <p>Наравно, чим би стигао хабер да се бабо враћа, мајка би се одмах почела 
боравили: тек каткада, уријетко, ако би стигао какав хабер из Мостара, од мајке, и по која оштр 
ита.</p> <p>— Не знам...</p> <p>— Је ли стигао?..{S} Је ли овђе?..</p> <p>— Данас ће стићи...{S 
оклонио се до земље.{S} А већ сјутрадан стигао је заптија с поруком да је само њему, Јовану, до 
.{S} И ево... уфатила сам те, копиљане, стигла те...{S} Сад више нећеш лагати...</p> <p>Па се и 
збаци пушку с рамена и сједе у траву. — Стигли смо.</p> <p>— Стигли смо — мукло понових и ја.</ 
и сједе у траву. — Стигли смо.</p> <p>— Стигли смо — мукло понових и ја.</p> <p>— Починућемо.</ 
ћи, трпа у џеп, у њедра, за појас, гдје стигне, само да их што прије уклони испред очију, да их 
 калупи сафуна, потковице и гађају гдје стигну каквога грлатијега трговца, који босоног, изувши 
>— Ево нас — рече напошљетку Сулага кад стигосмо до куће, једном руком држећи канат и пуштајући 
али и наслађивали се псовком Османовом, стид га и од мене, од свега свијета.{S} Зато оде пред м 
Испочетка нијесам је ни осјећао толико; стид што ме људи тако одбијају од себе био је јачи од с 
их проклињући и псујући немилосно!..{S} Стид ме и сад да причам о томе!..</p> <p>Нешто из радоз 
и избјегавали и склањали се од њега.{S} Стид, зар, било људе да се друже са човјеком који још н 
ао да није могао дуго издржати тако.{S} Стид га, зар, било од осталих слуга и слушкиња, који су 
 и пребаци шамију преко очију.</p> <p>— Стид ме...</p> <p>Стао сам као укопан и нијесам знао ри 
ри...</p> <p>Тада ме некако обузе чудан стид, изненада.{S} Сметох се, збуних, запетљах.{S} Брже 
 трави заборављена.{S} Да нас није било стид од простих чобана, још би искали.</p> <pb n="309"  
 Хатиџом нијесам много састајао.</p> <p>Стид је, зар, било да отац и мати виде како пристаје за 
 савлађивао.{S} Али што сам дуже ишао и стида је почело све више и више нестајати, губио се.{S} 
ње и суровост људска највиши су душмани стида; пред њима се губи као дим да своје мјесто уступи 
улумћари, отмичари, а Зулфага је миран, стидан, сметен.{S} Он и не зна друго него служити мајки 
шао, изгледао је некако сметен, збуњен, стидан.{S} Потрчао је да пољуби мајку, чак и мене, у ру 
... па...</p> <p>И хоџа затресе главом, стидећи се зар да све договори.</p> <p>— Па то и Осман  
како је мени — гунђао је измичући и као стидећи се. — Не знате ви... јер... јер сте женскоње... 
кад наплаћује а он некако окреће главу, стиди се, снебива, као да ради нешто што се не приличи, 
слу и раду свакаквоме.{S} Ни од чега се стидио нијесам, ни пред чим се снебивао.{S} Радио сам о 
би се, иза полуотвореног каната каквог, стидљиво и поплашено промолила понека глава дјевојачка, 
сам прије опазио?.. — почнем се питати, стидљиво прикривајући ону голотињу на себи, као бојећи  
е главе.{S} Гласови који су сваког дана стизали били су све црњи и што су гласници били новији  
учинио? — запита шапћући, а све ме јаче стиска за руку и трза њоме. — Како си могао оно учинити 
 а није разбојника — дочеках ја бјешње, стискајући зубе.</p> <p>Зулфага приступи вратима, отвор 
е. — Их!{S} Сретан ли си! — викну јаче, стискајући ме за мишицу.</p> <p>Сулага дохвати велики б 
/p> <p>— Ништа, ништа — отсијече Хасан, стискајући зубе. — Ситно је то...</p> <p>И тјешећи једн 
о си драг — изговори брзо, испрекидано, стискајући очи и све више приљубљујући се уза ме. — Оно 
> <p>— Теби се смијем, — дочеках оштро, стискајући шаке и пријетећи, — теби, будало, јер си ме  
рну, паде.</p> <p>— Ништа је — прогунђа стискајући зубе и жваћући чађаве бркове који му пали по 
ом и срцем својим...</p> <p>Па све јаче стискајући свој штап сувом косматом руком, која се испо 
з шибље и сакривен од свакога, грчевито стискајући пушку, извалим се потрбушке, панем.{S} Почне 
сам ли кршна?..</p> <p>Па засмијавши се стискала је очеву руку, пребацивала је себи преко врата 
у, шалила се.</p> <p>Није у нас било ни стискања руке, ни грљења.</p> <p>Није било ни врућих по 
 се. —</p> <p>Ни она?..</p> <p>Хасан је стискао зубе, мрштио се и мрко ме гледао.{S} Одговарао  
љед моје неподмитљивости почео љутити и стискати зубе.{S} Напошљетку би и одмахнуо рукама и пон 
и... ех, ех...</p> <p>Па преврне очима, стисне зубе и, изненада, почне сам себе кудити.</p> <p> 
 Зрно се мало нашалило.</p> <p>Па одмах стисну зубе и намршти се.{S} Бербер немилосно забоде пр 
ао...</p> <p>Опет сједох на миндерлук и стиснувши руке међу кољенима, као ругајући се искезих с 
 ништа не боли — рече. — Иђем.</p> <p>И стиснувши ме за руку, снажно затресе њоме и лагано изађ 
м и да гутам, онако, не жваћући.</p> <p>Стиснуо сам очи и гутао на силу, ударајући се шаком иза 
 ситан, мршав, са главом мало већом од »стиснуте шаке« како му подругљиво говораху, са ријетком 
 дражи!..</p> <p>Гњеван и раздражен, са стиснутим шакама и клетвом на устима, почнем газити по  
за...</p> <p>Зулфага поносито устаде и, стиснутих очију, раскорачи се насред собе.</p> <p>— У м 
 запаливши чибук, почео звиждукати или, стиснутих очију, некако попијевати кроз нос, шуњкетати. 
разасу се по чаршији, Јован поблиједи и стиснутих шака полети у гомилу.{S} Поче тући немилосно, 
о?..{S} Је ли овђе?..</p> <p>— Данас ће стићи...{S} Сада...</p> <p>— Онда... ево му куће, — доч 
у.</p> <p>Граја, хајка и галама није се стишавала све док се није бабо појавио.</p> <p>А чим он 
 поче помало опорављати, поче се и хука стишавати.{S} Жене, једна по једна, изостајаху покаткад 
b n="213" /> би одмах све, покуњили се, стишали, и с рукама на појасу и обореном главом чекали  
ад се измакла од њега и изишла из собе, стиште зубе и покуша да се исправи.</p> <p>— Камо среће 
е он здрав!..{S} Не дај!..</p> <p>Хасан стиште зубе и опет прогунђа нешто.{S} Не хтједе је ни п 
покушавајући да ме сустигне и задржи. — Стој!..{S} Јеси ли готов?..</p> <p>— Готов?..{S} На што 
скочим поред њега. — Ено их!..</p> <p>— Стој!..{S} Спремај се!..{S} Зар никад људе нијеси видио 
рихвати за пушку и исправи се.</p> <p>— Стој!</p> <p>Упознавши ме боље, као да се застиди и збу 
веног харамбаше Стојана, у зору дочекао Стојан из засједе и да је настао жесток окршај.</p> <p> 
амо како је споменуо некаква харамбашу, Стојана некаква, неке рањенике, бој, окршај, кијамет... 
уништи читаву дружину чувеног харамбаше Стојана, у зору дочекао Стојан из засједе и да је наста 
 тројица изгубила главу.{S} Најпошље га Стојанова пушка погодила у прса и раставила са бедевијо 
 се уздржао да се грохотом не засмијем, стојећи тако међу њима, као јање изведено на пазар, ког 
реша је ово — муцао је Зулфага, једнако стојећи пред њом онако тих, покоран, скрушен, са уснама 
његових, увијек сам опазио Зулфагу како стоји недалеко, на сокаку, и вреба ме, пази.</p> <pb n= 
 руку долазило, све сам узимао.{S} Само стојим, узимам и одбацујем у страну, а трговац, зачуђен 
то, болан, — викао је одушевљено, — као стока у чопору газити по блату и прашини и ћораво трчат 
њелим мршавим коњима и по неколика крда стоке, крупне и ситне, од чије рике, буке и блеке одјек 
 на чађ, и погађао се, цјењкао, куповао стоку, сир, вуну, коже, масло, мед, воштину.{S} По десе 
 опазивши ме, па остави посао, скочи са столице и потрча ми у сусрет. — Шта је?</p> <p>— Ево... 
авлију и угледао је како, попевши се на столицу једну, са загрнутим рукавима и бошчом повијеном 
а ломи та-лијере, дукате, шаком пробија столове, бурад, терђахе.</p> <p>Кад се код џамије бацал 
 попустили, те се испод њих провидили и стопе и закрпљене ивице од чарапа.</p> <p>— Познајеш ли 
ло неколико пушака, око њих се разасуло стотинама маријаша, па се све то тресе, све трепери, др 
S} Неки су поуздано тврдили да је преко стотину ћемера самих дуката било.{S} За чудо, та се гот 
 им товаре, питао их о кући, о дјеци, о стоци, о свему.{S} За те људе са испуцаним, жуљавим рук 
 сва комшиска дјеца морала су да пате и страдају због тога.{S} Смио сам и ударити, и отети нешт 
ло подаље, у страни, <pb n="285" /> као стража нека и, — премећући се с ноге на ногу и из све с 
 глави, збијали се око њега са неколико страна; између њих мотљале се, обилазиле кириџије вичућ 
сетина њих у један исти мах са неколико страна хакћу и подвикују.</p> <pb n="313" /> <p>Неколик 
авној удолини једној, подупрта ода свих страна дебелим сохама и тојагама, те је издаље изгледал 
ок и отхукујући. — Зар да ми се са свих страна и пријатељи и душмани потсмјехују, како сам се,  
безобзирна преступница, којој се на све стране прича о гријеху, а ипак се прави невјешта и неће 
</p> <p>Ради тога заптије почеше на све стране гонити свакога кога су опазили са зембиљем, па п 
грну фереџом и поче се обазирати на све стране.</p> <p>— Зулфага ће ти се осветити, — прошапта  
 Комшије су, пажљиво се осврћући на све стране и често застајкујући, прелазиле један у другога  
адох на чистину.</p> <p>Погледам на све стране.{S} Нигдје никога.</p> <p>— Хвала Богу! — узвикн 
ем грм један.</p> <p>— Ти хајде с друге стране пута, — рече заповједнички — и не пуцај прије ме 
ривудан као змија друм, оивичен са обје стране густом, допојасном травом и бујним, широким бусо 
смијан, задовољан, а око њега, са двије стране, ишла двојица момака, пијаних, разузданих, полуд 
пазар, кога пипају и загледају са сваке стране, рачунајући: хоће ли бити дебело и колико ће ока 
злога за то, — ипак осјети е му са неке стране пријети опасност, те се унапријед, често и преко 
— простирао се по тлима, оивичен са три стране рутастим, меким серџадама и опкољен дебелим, кал 
335" /> <p>— А како ти је било тамо, на страни? — запита Сулага мирно, правећи се као да не гле 
ичном насладом сехириле, како на једној страни трче дјеца, а на другој заптије и како, проклињу 
ахвени ибрици.</p> <p>Један је јахао по страни, накривио главу и ударао уз тамбуру, а двојица с 
смо нас двојица остајали мало подаље, у страни, <pb n="285" /> као стража нека и, — премећући с 
 запалили чибуке.{S} Недалеко од нас, у страни, сједили су и лешкарили покрај своје ватре тргач 
во поче ћурликати.{S} Двојица других, у страни, извалише се на леђа, подбацише гуњеве под главу 
е засуте брашном.{S} Опазивши међу нама страно, непознато момче, полугласно цикну, одиже руку и 
ложио да се вратимо кући и окренуо низа страну, усуђивао сам се да му споменем и о глади и о ум 
p>Отргох јој конац из руке и бацих га у страну.</p> <p>— Ти... ти све знаш — рекох још пакосниј 
<p>— Познајем — одговори он и погледа у страну. —</p> <p>Честит човјек!..</p> <p>— Честит?..</p 
прављен и нијем, одвоји од свију, оде у страну и на трави, на зелењу, мирно отклања дову.{S} Па 
 за танку, румену усну и окренувши се у страну, поклопи уста руком, да заустави смијех.</p> <p> 
ли коњ, усплахирен, запјенушио, удари у страну и поче одбацивати ногама, одавирати.{S} Хасан за 
олико пута, мрштећи се и отпљуцкујући у страну. — Трговац!..{S} Гуликожа!..{S} Улагивало!..{S}  
ово врисну она и, смијући се, отскочи у страну. — Не шкакљи!..{S} Чудан си и ти!..</p> <p>— Баш 
у, он се сав стресе, бржебоље отскочи у страну и измахну ножем.</p> <p>— Не бој се, Хајкуна!..{ 
шање, ломљава, Ајкуна цикну и отскочи у страну, неко јаукну, неко поче псовати.</p> <p>Савладаш 
о.{S} Само стојим, узимам и одбацујем у страну, а трговац, зачуђен, искривио се, подигао главу, 
и Сулага, узимао ме за руку и изводио у страну.{S} Питао ме и распитивао о свачему.{S} Питао и  
} При сваком сусрету окретао је главу у страну отпљувао и отресао руком као да се гади од нечег 
и се ипак предомисли, па окрену главу у страну и полугласно поче попијевати.</p> <p>За чудо, ја 
алудно тумарање, љутито одбацих пушку у страну, скљоках се под једну букву, у траву, и, наслони 
} Како опет?..</p> <p>Хасан се окрену у страну и отпрсну.</p> <p>— Не питај...{S} Обрукала се — 
н немилосно зграби за рукав и одгурну у страну.{S} Она посрну на шилту, скљока се.</p> <p>— Не  
 смо се обзирали и на десну и на лијеву страну.{S} Једнако нам се причињавало као да неко пази  
стано се освртао и на десну и на лијеву страну, ослухивао и, токорсе, као тражио, загледао нешт 
дгурнуо од себе, отурио и опремио с ову страну друма, да овдје самујем...{S} Ни читаво по сахат 
е о пушку, пређем преко друма, на другу страну.{S} Не водећи рачуна о томе: хоће ли Хасан видје 
вори сељак лијено и преврну се на другу страну.</p> <p>Цар га гурну у ребра и опет запита.</p>  
уже низ чаршију, не обзирући се на коју страну.</p> <p>Напошљетку, кренуше се неколико њих пред 
 се, ковитлају, трзају, а дивља, силна, страсна пјесма све то јаче одлијеже авлијом, опијајући, 
 на велико моје чудо, и пригрлила би ме страсно, силовито, махнито и почела стезати, привијати  
о пристаје за мном и како се разговара, страх да се не нашале с њом, да је не пецну.{S} Зато се 
пушчана високо му стрши изнад главе.{S} Страх ме, готово, и од самога себе, од корака својих, к 
 више и више обузимати, освајати ме.{S} Страх од шуме, од зеленила, од дрвећа онога које нам се 
злокоби, пријети, претсказује нешто.{S} Страх ме од Хасана који не пазећи на ме корача напријед 
апиње и задржава <pb n="302" /> нас.{S} Страх ме и од оног муклог, тупог, непрестаног шуштања,  
е само хтио макар и унеколико да одагна страх а уједно и да се преда мном похвали како није мал 
ти.{S} Чудна слутња нека, необичан, јак страх нагло ме поче обузимати.</p> <pb n="400" /> <p>—  
, кретале.</p> <p>И опет ме обузе чудан страх неки и некако нехотице приљубих се уз Хасана, јач 
ати.</p> <p>Али, за чудо, неки необичан страх поче ме све више и више обузимати, освајати ме.{S 
огао отезати ни размишљати више.</p> <p>Страх да не изгубим Хатиџу, да ми је не преотму, премам 
 и оштрим врхом зари се у траву.</p> <p>Страх од ножа одмах ме растријезни, натјера ме да се пр 
ико од болова, колико од <pb n="321" /> страха, од осјећања своје немоћи, од срџбе неке на само 
 дубље у шибље и збацих фес с главе, од страха да најприје њега не опазе...</p> <p>Иду!..</p> < 
е и куршум ми мину покрај уха.{S} И, од страха, од чега ли, посрнух у хендек некакав, падох нич 
јесам смио ни јекнути, ни застењати, од страха да ме ко не чује, не опази.{S} Ко зна да се није 
 и као да ми пролети изнад главе.{S} Од страха ми испаде пушка из руке и сав се стресох.</p> <p 
чу.</p> <p>Сулага, јадник, полумртав од страха, само је муцао нешто, шаптао и измицао се на леђ 
м иглицама, трњем.</p> <p>Тада, више од страха гледајући крв него од болова, малаксах потпуно.{ 
н није био у кући, као да би премрли од страха чим би му кораке зачули или га опазили издаљега  
 уздржати да не вриснем и не јаукнем од страха.{S} Готово уза саму чатрњу, уз ивицу јој, исправ 
> <p>— Ух! — умало што нисам вриснуо од страха, запомагао.</p> <p>И побјегао бих, сакрио се, ук 
Али то није била више брига за послове, страховање од немаштине, него друго, друго нешто... ни  
о и, — након таквих разговора, — увијек страховао да ће ме позвати преда се и да ће судити жешћ 
х.{S} И све некако тихо, прикривено, са страхом неким, као да хајдуци већ и по чаршији ходају и 
се врапци и голубови, и Зулфага, као са страхом неким, приступи им и лагано, тихо, пажљиво, зак 
ица, — које као да се и сад прелијевало страхом, — слијевао се на окрхано, поломљено оружје што 
јој, клањајући се дубоко и, са особитим страхопоштовањем, измичући се на леђа.</p> <p>У њезину  
уди, с брковима који, како ми се у оном страху чинило, лепршали се и преко рамена.</p> <p>Огрну 
колико мајкиних тајни.{S} Зато, вјечито страхујући да их случајно не бих одао баби, и тепала ми 
 друго и не чујем него само тутањ онај, страшан, потмуо, необичан тутањ.</p> <p>Истога дана дођ 
пет посрну.{S} Сав модар у лицу, надут, страшан, с исколаченим, помућеним очима и пјеном око ус 
крв као да ми изненада јурну у образе и страшан бијес обузе ме.</p> <p>— Теби се смијем, — доче 
 сви га вољели.{S} У његову присуству и страшивице се осјећале некако јаче, храбрије, те се и о 
, готово одмах поред зида, намјести као страшило неко, човјека некаква, слична Црногорцу, са го 
асници били новији биле су им и вијести страшније.{S} Рањеници, — које су доносили у колима, на 
да су ти људи научени да примају и мало страшније госте и да другују с њима.{S} Хасан због тога 
, упињући се да изгледам што суровији и страшнији. — И рашта да ударам на своју кућу, која ми о 
гледао за њима како измичу и проклињао, страшно проклињао.</p> <p>Кашње ми дошло да насрнем на  
очима.{S} Познадох да се догодило нешто страшно, најстрашније и, потрчавши Сулаги и приљубивши  
.</p> <p>Лежећи или сједећи често би се стрекнула, пренула се и узвијерено почела ослухивати, п 
лом његовом, као што обично сви слабићи стрепе пред неким који је моћан и јак.{S} Доста је било 
ем.</p> <p>— Помисли, болан, све од њих стрепи! — говорио је, сијевајући очима и руменећи. — Св 
и грдити, и пријетити.{S} И што су више стрепили пред њом, клањали јој се, улагивали, постајала 
галами, ни јаче де виче.{S} Они су само стрепили пред силом његовом, као што обично сви слабићи 
љивало се, токорсе да се осоколи, а све стрепило, плашило се.</p> <p>За неколико дана Хасан је  
а се управо о мојој кожи и радило.{S} И стрепио сам непрестано и, — након таквих разговора, — у 
снажи, „чаршије затварати“ и од кога ће стрепити половина шехера.{S} Зато је сваки и затварао в 
ми усне на чело, прошапута гласом пуним стрепње:</p> <p>— Јеси ли здрав?..{S} Шта ти је?..</p>  
ким, суморним лицем, који су непрестано стресали бухе са себе и заударали на зној, он је једино 
како зачуђено погледа у рану, он се сав стресе, бржебоље отскочи у страну и измахну ножем.</p>  
намах застаде.</p> <p>Упознавши Хајкуну стресе се, задрхта, и лагано поче узмицати, уступати, с 
 пустивши ни да се уредим ни да прашину стресем, узе ме чврсто за руку и нагло поведе кроз уске 
, изнад главе ми.{S} Ноге ми задрхташе, стресох се, и неко као да ме прикова на мјесту.{S} Пуца 
е зали и водом по лицу и од студени оне стресох се и нагло подигох главу.</p> <p>— Нема крви!.. 
страха ми испаде пушка из руке и сав се стресох.</p> <p>Трговци се збунише, пометоше.{S} Јован  
одморим под стрехом оном, макар то била стреха и једне колибе, старе, трошне и окрхане.{S} И мн 
 замрзнути снијег, са полегнутих ниских стреха, окићених дугачким мразним шипкама, капала нам в 
, са мрким нагњилим ћепенцима и големим стрехама изнад њих, по којима одавно израсли и прилип и 
м чак и обијелио и ишарао мало, а испод стрехе, која се још једва држала, обијелио сам читав кр 
 покрај оног пламена, да се одморим под стрехом оном, макар то била стреха и једне колибе, стар 
м вратима једним, под чијом накривљеном стрехом легли се врапци и голубови, и Зулфага, као са с 
камењем на врапце, који се окупљали под стреху и, чешкајући се кљунићима, џавељали, цврчали.{S} 
е готово до под саму трулу и искривљену стреху, било нам је као да смо пронашли нови свијет нек 
ати, трзати и узмицати натраг, фркчући, стрижући ушима, обарајући товаре са себе.{S} Кириџије к 
јерена, усплахирена, утрчи у авлију.{S} Стрижући ушима и као зазирући од нечега, поче фрктати,  
 <p>— па нестрпљиво, савијајући главу и стрижући шиљастим ушима, фрче, рже и копа земљу ногом,  
 као да је одасвуда гледају његове очи, стријељају је, пеку...{S} Чује му и ход, осјећа и дах њ 
ен се вратио, — окресах ја немилостиво, стријељајући га погледом, — а тебе лопова оставио и...  
к међу рукаве, поче га гађати из пушке, стријељати.</p> <p>Читав комшилук мислио је првих дана  
с...</p> <p>Комшинице, јаранице, тетке, стрине, и из наше и из других махала, доврвиле би јатом 
баталило се, мајка по препоруци некакве стрине, тетке ли, узе једног субашу, Зулфагу некога, на 
ави фењер у рукама, спуштали смо се низ стрме, кривудаве сокаке, завиривали свуда и свуда тражи 
ресати пепео и, токорсе, чистити лулу и стругати је.</p> <p>— Јеси ли чуо да су се свадили? — з 
еж’о...</p> <p>— Лажеш!..{S} Ти си први стругно...</p> <p>И, увјеривши се потпуно да су изван о 
ној руци а другом придржавајући зембиљ, струже низ чаршију, не обзирући се на коју страну.</p>  
 голим ножем, а Хасан бјежи безобзирно, струже, измиче пред њим.</p> <p>— Побјегао и оставио ме 
 лагано, оборених глава ишли за њим, не стружући постулама, не говорећи, не јављајући се ником. 
е свадили? — запита отегнуто, чистећи и стружући све живље.</p> <p>— Ко?..</p> <p>— Зулфага и Х 
.. и ја твоја — опет прошапта, па отрже струк феслиђена и поче ме шкакљити по врату. — Сад нас  
па.</p> <p>— Познајеш ли ме? — подвикну струка некако весело, па заигра насред дућана и нагло с 
рамена.</p> <p>Огрнути тешким, дугачким струкама, чије су ресе готово падале по тлима, а испод  
вати за дизгин, сеизи брже боље збацише струке, прихватише за пушке и падоше по трави, за бусиј 
ође... — шапну Хасан растегнуто и збаци струку са себе. — Их!{S} Сретан ли си! — викну јаче, ст 
ођосмо за њим.{S} Хасан се опет умота у струку, сакри и главу и оружје, те му се само видјели л 
екакав.{S} Умотан је био у голему, црну струку, чији се крајеви вукли по тлима; опута на опанци 
ачувши, зар, необичнију грају, хитно је стрчала низ басамаке, полетила према соби и онако задих 
ача напријед, а цијев пушчана високо му стрши изнад главе.{S} Страх ме, готово, и од самога себ 
м ножем, чији преломљени држак чудно му стршио иза појаса.</p> <p>Опазивши ме и они као да се у 
 обузимати од тога необичног клепетања, студен ми се прели преко леђа као да ме неко хладном во 
сан, комешајући раменима и јежећи са од студени... — Није ми необично...</p> <p>— А ја се за ха 
е.{S} Неко ме зали и водом по лицу и од студени оне стресох се и нагло подигох главу.</p> <p>—  
, звоне и пјесма се пробија кроз оштру, студену ноћ, па као да се и она мрзне у мраку, изнад гл 
а, зар од викања оноликог, смучи ми се, стужи.{S} Испод појаса снажно ми заврти, засврдла нешто 
— Нећу!</p> <p>Авдо, бојећи се несреће, ступи ми на дућан, повуче ме са ћепенка и сам поче затв 
ко лукаво, испитујући, па лагано, тихо, ступи у собу и сједе покрај пенџера.</p> <p>— А што си  
о сам остао сам са Сулагом, изненада ми ступи не дућан човјек некакав.{S} Умотан је био у голем 
сана скинули с кола и унијели у кућу, — ступио у собу и почео припасивати дугу, шарену бошчу, Х 
 ћу изгрдити Хатиџу.</p> <p>Али чим сам ступио у авлију и угледао је како, попевши се на столиц 
...{S} А чим је Хамид оробљен, — у њега су били грдни новци, — ваше се грађевине нијесу више мо 
ки...{S} Онаки нам треба!..</p> <p>Њега су и послушали.</p> <p>Отада се хоџа никада више јављао 
очеше на све стране гонити свакога кога су опазили са зембиљем, па продавао робу или не продава 
икаква оружја на себи носио није и кога су у читавом шехеру сви и називали <hi>женскоњом</hi>.< 
да је и он ортак, сарадник Зулфагин, да су обојица читаву ствар мајсторски удесили, како би мај 
 поручивали, звали ме.</p> <p>И није да су ме звали због крупних каквих ствари, него због ситни 
а, не шапнувши ријечи.</p> <p>И није да су га се бојали због тога што је псовао, пријетио, удар 
погледа у зид.</p> <p>— Мислиш ли ти да су усташи жене, кад тако питаш! — отегну некако осорно. 
одмах могао и <pb n="266" /> познати да су све говорили само о мени, да се управо о мојој кожи  
{S} Нико тада не би могао ни познати да су то они исти момци, који, кад би бабо кренуо у лов, о 
ерали нас.{S} Одмах се могло познати да су ти људи научени да примају и мало страшније госте и  
 другом.{S} Ја се уопште и не сјећам да су кадгод дуже разговарали.{S} Ако је и било када разго 
вало ми је све лакше и са сузама као да су се на мајчина њедра слијевале све муке и сви болови  
 сам лакше и болови у жглобовима као да су почели јењавати.</p> <p>Али, за чудо, неки необичан  
и на своје.{S} Додуше и они мене као да су били заборавили: тек каткада, уријетко, ако би стига 
један другоме.{S} И чинило ми се као да су ми сви ти људи ахбаби неки, давнашњи знанци.{S} Са с 
и да се притужим бимбаши.{S} Сви као да су били тврдо увјерени да ће их он, онако бистар и прон 
ца, па окићени, оружани, обучени као да су у сватове пошли, са пуним чутурама, које им, објешен 
 непрестаним једноличним зујањем као да су одговарале, отпијевале на тепање његово.</p> <p>Одма 
 се раставили, а мени се одуљило као да су два дана.</p> <p>— Рашта смо се и растајали икако?.. 
ма нама, чинила се кроз помрчину као да су потпуно срасла, слијепила се једно с другим те је из 
аквим упадицама. 3а хајдуке сам знао да су опаки људи, — они су ми и <pb n="246" /> бабу убили, 
{S} Он лаже!..</p> <p>— Он се заклео да су га оробили хајдуци, а кад је примио на душу, ми му в 
на доста...</p> <p>— А ја сам мислио да су све твоји, да све ти тргаш...</p> <p>— Башка моји, б 
ку.{S} И, као што ми се прије чинило да су ми сви људи сродници, ахбаби и да бих се са сваким г 
ати, да једне ноћи, — када се чинило да су сви поспали и када сам случајно изишао на авлију — н 
но...</p> <p>И, увјеривши се потпуно да су изван опасности, тутунећи и срчући кахву почеше се п 
 и стругати је.</p> <p>— Јеси ли чуо да су се свадили? — запита отегнуто, чистећи и стружући св 
дбаци је.</p> <p>— Бјежи!..{S} Видиш да су наговорени!..{S} Бјежи!</p> <p>— шапну опет.</p> <p> 
и слађе сам спавао.</p> <p>У зиму, када су ноћи постајале дуже, и разговарали смо више.{S} Док  
шом, а камо ли јавно, отворено.{S} Сада су, —чим би он прошао</p> <p>—— сви се понизно уклањали 
 њима лакше било обојима...</p> <p>Тада су већ смјели и причати и запиткивати и препирати се.{S 
а да их довршите, онда...</p> <p>— Онда су прешле Зулфаги?</p> <p>— Онда их Зулфага, онако недо 
ирока авлија препуњавала се дјецом која су скакала, врискала, трчала по њој и играла се клиса,  
тао жесток окршај.</p> <p>— Три хајдука су, — рече — ударила на бега и сва тројица изгубила гла 
 сам осилио и сва комшиска дјеца морала су да пате и страдају због тога.{S} Смио сам и ударити, 
а све муштерије поквари.{S} Муштеријама су, опет, казивали како су ми криве мјере, како ми ни о 
ом и са читавим гранама трешања, којима су, узгред, мезетили.{S} Чак и слушкиње били домамили с 
, са <pb n="319" /> теркијама на којима су звекетали кахвени ибрици.</p> <p>Један је јахао по с 
њих, у велике широкоглаве клинце којима су ишарана и у нове калајисане алке које се блистале и  
гама и пипајући се по џеповима у којима су звецкале паре. —— Је ли, бива, хтјела да покаже како 
 јављајући се ником.</p> <p>На сијелима су били пажљиви, обазриви.{S} Врата су обично закључава 
 криви дршци великих ножева.{S} За њима су, на омањим враним парипима, јахала тројица млађих тр 
, дозивали их...</p> <p>Дешавало се, па су и чаршију затварали.{S} Крену неколико њих, обијесни 
прсима и без оружја за појасом!..{S} Па су хајдуци и кавгаџије, зулумћари, отмичари, а Зулфага  
има су били пажљиви, обазриви.{S} Врата су обично закључавали и подупирали мертецима, да их не  
 главе и исправи се.</p> <p>— Знаће шта су муке... ама може знати и шта је радост! — узвикну за 
И ко зна колико су се разговарали и шта су све разговарали!..{S} Знам само да је у свануће, кад 
ајкуна и обгрли ме чвршће. — Знаћеш шта су муке...</p> <p>Хоџа одиже књигу изнад главе и исправ 
ио главу и ударао уз тамбуру, а двојица су загрљени климали се не коњима и попијевали...{S} За  
ати, нити им забрањивала.{S} Кашње, кад су жене престале долазити, кад је остала осамљена, гото 
или краћи од минута.</p> <p>Петком, кад су се у кући кухала каква љепша јела, слала ми увијек п 
н витао који се умало не преврну. — Кад су непокорни!..</p> <p>— А што ће ти ђевојке, несретни  
мање и мање долазило.{S} У оно доба кад су се обично окупљали и састајали, Зулфага је излазио п 
они њега и он њих, изненадили су се кад су видјели како ја непрестано трчкарам по дућану и око  
аше. .{S} Мало прије ми рекоше наши кад су доносили ствари.</p> <p>Ја се брзо исправих, подигох 
<p>Мајка је опет плакала непрестано кад су јој причали о мени.{S} Кришом, да не види Зулфага, с 
 преко руке, исправи се:</p> <p>— Досад су вам вазда, од ђетињства, говорили: добри сте, честит 
>Иду!..</p> <p>Помолише се.{S} Напријед су ишли пјешице двојица сеиза, високи, крупни људи, с б 
и, и њих чистили, поправљали.{S} Узгред су пунили и фишеке и гурали их у фишеклије, које им бил 
говори.</p> <p>— Их!..</p> <p>— А какве су наше кадије... наши судови... нећеш му учинити ништа 
у једном, међу јастуцима, и ћутала, све су жене галамиле, викале, неке се и смијале.{S} Чибуци  
} Пођох посрћући и поводећи се.{S} Ноге су ми још једнако дрхтале, а у бедрима ми сијевало и бо 
ешто или не одобравао.</p> <p>Још рјеђе су га могли навући да се и сам уплете у разговор, да и  
 врата, — ђаво би га знао рашта, а сузе су ми налетиле на очи чим сам прихватио за алку, — и ка 
оџиницу и кћер јој Хајкуну.</p> <p>Обје су под читавим пљуском свјетлости која је навирала у со 
 пробудио у једном хану, у Коњицу, гдје су ме донијели и оставили некакви путници, који се међу 
у и бесвјесно се пипајући око паса гдје су ми били фишеци.</p> <p>— Ако су хајдуци?.. — покушах 
ену на пети и побјеже у собу.{S} Димије су јој у лету необично шуштале и заплетале се око нога, 
Огрнути тешким, дугачким струкама, чије су ресе готово падале по тлима, а испод разгрнутих пеше 
јући се никада.</p> <p>Наравно, комшије су га и због тога грдиле.{S} Сви су отворено говорили к 
говори, ко их по злу помене.{S} Комшије су, пажљиво се осврћући на све стране и често застајкуј 
у и са обнаженим рукама до лаката, које су биле засуте брашном.{S} Опазивши међу нама страно, н 
в се шехер узнемири.{S} Дућанџије, које су, иза подне, — пошто су пошкропили чаршију испред дућ 
 вијести страшније.{S} Рањеници, — које су доносили у колима, на носилима, на коњима, — изнемог 
чала о некаквим маћехама, о женама које су обично биле шејтанског поријекла, те мучиле пасторча 
ом, са позлаћеним токама на прсима које су необично одсијевале и прелијевале се према свјетлост 
 попијевали, плашећи унаоколо тице које су излијетале из шипражја и с веселим цвркутом извијале 
окорсе да је тјеше и разговоре.{S} Неке су доводиле и дјецу са собом, бојећи се зар да их саме  
лијегала се пјесма нечија и припуцавале су пушке.</p> <p>И дуго смо сједили тако, сами, одвојен 
је!</p> <p>— Јунак ли је! — подвикивале су гласно, желећи да их чује и да се барем осмјехне на  
, окренуте једна према другој, упредале су свилу, која се као прецвао бехар расипала по широким 
сам са ђевојкама да ми кажу и... казале су ми...{S} И ево... уфатила сам те, копиљане, стигла т 
 и празне, голе, без намјештаја, зијале су оне и црниле се некако, као након навале хајдука, ка 
уздане, са дахирама и чампарима, играле су испред раздраганих кадуна, наклањале се према њима,  
ушке која му лежала на раменима, трчале су на пенџере, откривале се и ударале га у прса китама  
 увијајући се, ломећи, гицајући, трчале су из собе у собу носећи боце и чаше са медовином, вели 
црњи и што су гласници били новији биле су им и вијести страшније.{S} Рањеници, — које су донос 
блеке одјекивала брда и планине, гониле су моје кириџије и моји момци, и читавим путем пјевало  
ци напредују...{S} Чете њихове спустиле су се ономадне у Сарајевско Поље...{S} Ко може рећи да  
</p> <p>И док је он тако зазирао, дотле су други, подијељени у групе, пушећи и играјући се оруж 
читавој авлији силан мирис печења, ишле су ознојене, узбуђене, са неуређеном косом и обнаженим  
, — изнемогли, сатрвени, јадни, најбоље су потврђивали те гласове.</p> <p>Ради тога у читаву ше 
ајдуке...</p> <p>Горе и планине препуне су чета њиховијех...{S} Ударају, нападају, бију, пале,  
их, кршнијих, окретнијих, нашао сам, те су ми, у тешким, големим бошчама разносиле робу по маха 
и и још разузданији...</p> <p>Пред вече су ми дошли обојица.{S} Застали пред дућаном, наперили  
имо, усташи ће ојачати.</p> <p>— И јуче су разбили наше чете — напомену Сулага.</p> <p>— И јуче 
им искрено, непритворно.</p> <p>Кметови су, због тога, били и слободнији пред њим, ведрији, вес 
pb n="355" /> <p>Пред вече, раније, сви су затварали дућане, праштали се и грлили с комшијама,  
њен, ако је имало био при свијести, сви су одмах, — носећи у малим, шареним тасима или у танким 
а штогод упљачкају.</p> <p>Наравно, сви су савјетовали да се притужим бимбаши.{S} Сви као да су 
омшије су га и због тога грдиле.{S} Сви су отворено говорили како он у свом дому „гоји разбојни 
ли изненада и још онако оружани.{S} Сви су били некако мирни и равнодушни; гуркали су и даље у  
утник ни кириџија није ишао сам.{S} Сви су путовали у групама, сви се удруживали.{S} И сви ми с 
во.</p> <pb n="366" /> <p>Због тога сви су га и гледали с дивљењем, сви га вољели.{S} У његову  
може сјести и узвалити се.</p> <p>И сви су одмах трчали око њега, удварали се, улагивали.{S} Је 
а суд а камо ли тамо правдати се, многи су се старали да му напакосте, да га оробе.{S} Прихвата 
јесто, биле му нове, необичне.{S} Многи су их кашње у разговору понављали и износили као своје. 
а се није најугодније осјећао.{S} Многи су и нехотице чешће, испод ока, погледали на врата, као 
р, да се одмах окрешу са усташима многи су отпочели своје јунаштво кушати у чаршији.</p> <pb n= 
 души него на глави длака.</p> <p>Други су опет тврдили како то нико други није био него усташи 
њих одсада...{S} Ако су и хајдуци, људи су...{S} Нијесу змајеви...</p> <p>По чаршији се тих дан 
> <p>— Хасане!..{S} Чујеш ли?..{S} Људи су оно! — узвикнем из свега гласа и, одгурнувши Хасана  
што...</p> <p>— Нареди сама...{S} Твоји су...</p> <p>— Нећу без договора.</p> <p>И обоје ме так 
а може заповиједати и овим људима, који су, додуше живјели у овој кући, али којима још никад ни 
 било од осталих слуга и слушкиња, који су све гледали и наслађивали се псовком Османовом, стид 
у руци, ишли су поред својих коња, који су били претоварени храном, душецима, чадорима...</p> < 
ко бојао није.{S} Неколико табора, који су пратили тајин у Никшић, дочекани су и разбијени; јед 
вене дугим низама бисера и дуката, који су ситно, ситно позвецкивали. — Шта је било?..</p> <p>— 
м јаглуком по глави; бегови и аге, који су се напола голи одмарали у својим одајама, пробуђени, 
тупити, тражио је и питао бербере, који су са запрегнутим бошчама и засуканим рукавима непреста 
ело“...</p> <p>Цар дозва пратиоце, који су преобучени као и он узастопце пристајали за њим, те  
је било и других, паметнијих људи, који су о Зулфаги такођер лијепо мислили и које је он својим 
им рукама и мрким, суморним лицем, који су непрестано стресали бухе са себе и заударали на зној 
, пијаних, разузданих, полудивљих, који су попијевајући и вриштећи играли се оружјем и насред ч 
 измахом руке даде знак слугама, — који су смирени и потурени пристајали за њим, — да донесу ја 
 гомила јадних, одбачених просјака који су свратили да ту умру, издахну, а нипошто као ратници  
S} Поинатио бих се чак и са људима који су пролазили и гледали у ме.{S} Чинило ми се да се и он 
аршији.</p> <pb n="356" /> <p>Људе који су ишли кућама а који им се нијесу свиђали, дочекивали  
оје прије никад ни видио нијесам и који су се у нашој кући некако слободније и рахатније осјећа 
дахну, а нипошто као ратници какви који су ишли да гоне хајдуке.</p> <p>— Ах! — узвикну Сулага  
то живе изнесоше главе.{S} Гласови који су сваког дана стизали били су све црњи и што су гласни 
ставио много готовине иза себе.{S} Неки су поуздано тврдили да је преко стотину ћемера самих ду 
але, па причали и препричавали.{S} Неки су опет, у жељи да што ново изнесу, измишљали праве бај 
ају, улагујући се, умиљавајући.{S} Неки су ми говорили како се и у кахви састају много и како г 
уће, никуд готово није ни излазила, али су слуге, по наговору њезину, морале сваки пут да одгов 
звијао танак, љубичаст дим, причињавали су се уморним путницима љепши и свјетлији од самих вези 
штити за неколико дана.</p> <p>Казивали су и како је нишанџија мимо све нишанџије на свијету, к 
а који им се нијесу свиђали, дочекивали су насред пута, хватали за прса и шамарајући питали има 
ва, узимали, односили робу.{S} Нападали су каткада и на кућна врата тражили цуре, дозивали их.. 
љиво.</p> <p>За чудо, обоје њих гледали су врло често на моју собу и указивали на њу.{S} По том 
више знаковима него ријечима, загледали су оружје, окретали га, чистили.{S} Ако је случајно гдј 
 оружје што им још остало.{S} Изгледали су као гомила јадних, одбачених просјака који су сврати 
0" /> <p>— Тхее...{S} Тако је — гунђали су неки, незадовољни што их нећу послушати. — Тааако... 
>Вук длаку мијења, а ћуди никад, казали су стари...</p> <p>А он, ето, ни длаке промијенио није. 
 пробуђени, неиспавани, љутити, скакали су и викали, псовали, грдили што су могли жешће.{S} На  
> <p>— Душманин је то и динсуз — викали су помамно пријетећи и трчећи за њим. — Муртат и одметн 
били некако мирни и равнодушни; гуркали су и даље у ватру и шарали кратким прутићима по пепелу, 
јали зулуми и намети разни, — остављали су домове, неки их и палили, и придруживали им се.{S} У 
зоре и пушкарнице на зидовима зачепљали су јастуцима и крпама, да се на пољу не би чуо разговор 
 разговору, и, како је изгледало, имали су један другоме нешто много да кажу, много да испричај 
 ријечи и не гледајући ме чак.{S} Знали су добро да ћу се и сам досјетити од кога је.{S} И чим  
; ако су фишеклије биле препуне, гурали су фишеке у њедра, у џепове, за силахе, у големе духанк 
у напакосте, да га оробе.{S} Прихватали су помало од његових њива, ограда, винограда, желећи да 
оћеш ли нам причати, ефендија? — питали су готово једногласно, оптрчавајући око њега. — Хоћеш л 
 и не остаде готово мушке главе; остали су само старци и нејака дјеца, који се нијесу могли пуш 
уршумима на зиду, на дрвету.{S} Причали су и како ножем сијече челичне демире, рукама ломи та-л 
{S} И ето... створила их је...{S} Дигли су се...</p> <p>— Па дочекаћемо их, — кресну Хасан поно 
каква, за лопова, бескућника? ..{S} Или су мислили да сам луда неки, који је побјегао од куће,  
који је увијек био богат и обилат, били су готово разуздани.{S} Почели би на глас и попијевати  
ле и из нашег комшилука.{S} Не.{S} Били су ту још и многи <pb n="227" /> други које прије никад 
ласови који су сваког дана стизали били су све црњи и што су гласници били новији биле су им и  
заклиње.</p> <p>Сви наши разговори били су обични, врло обични.</p> <p>Ако сам јој причао о рад 
сонози, неуређени, потуривши се грабили су тихо кроз сокаке и без обзира трчали, ишли, бјежали  
сују се и они њега и он њих, изненадили су се кад су видјели како ја непрестано трчкарам по дућ 
.{S} Недалеко од нас, у страни, сједили су и лешкарили покрај своје ватре тргачи и тргачице, ве 
говцима, бакалима, занатлијама одлазили су у дућане и измахујући им ножевима изнад глава, узима 
 их митио, улагивао се.</p> <p>Одлазили су не слушајући и не осврћући се више...</p> <p>Једанпу 
њерима о пушкама, по два пута пролазили су поред нас, ишли, враћали се, силно трајући и гурајућ 
сами немају према још слабијима, чинили су штету и насиља.</p> <p>За чудо, и мајка ми као да га 
илује; ако би што проговорили, говорили су благо, тихо, њежно, као са болесником каквим кога ни 
ли праве бајке о хајдуцима.{S} Говорили су како има чета и у самом Сарајеву, како су сакривене  
ога и не зазирући ни од чега, — частили су се међусобно, пили, свађали се.{S} По њиховим собама 
преобучени, опет дођоше у собу, затекли су ме уплакана.{S} Обоје се склепташе око мене, опколиш 
S} Нијесу ли могли да се договоре, ишли су једни другима кући, на сијело.</p> <p>И нико није см 
ике кириџије, са камџијама у руци, ишли су поред својих коња, који су били претоварени храном,  
„Никако“ одговори сељак љутито. „Прошли су сретни земани кад се лијепо живјело“...</p> <p>Цар д 
ајбољи наши знанци и ахбаби.{S} Оружани су били сви.{S} Румене се мерџани и блиста се срма на т 
у, закољу, да се освете?..{S} А оружани су и они, и јунаци су, и...</p> <p>Нехотице ми се оте п 
оји су пратили тајин у Никшић, дочекани су и разбијени; једва по десетак људи што живе изнесоше 
 мени није лакше...{S} И мени... и мени су отели, уграбили и срце и душу...{S} Хајде...</p> <p> 
ико кметовских кућа...</p> <p>Непоштени су, краду, варају...{S} Да је то моје, ја бих продао... 
а грди, галами, ни јаче де виче.{S} Они су само стрепили пред силом његовом, као што обично сви 
ајдуке сам знао да су опаки људи, — они су ми и <pb n="246" /> бабу убили, — али да би и Зулфаг 
ихо, одбацивши кошуљу с крила. — Канати су слаби...{S} Остарили...</p> <p>— Нек је хвала Алаху  
n="352" /> то додијало не би.{S} Сахати су нам и у таквоме разговору били краћи од минута.</p>  
ао својих пара кад је у нас дошао, нити су Хамиду паре отели хајдуци, нити је кмете онако јефти 
лучило, пуцало из пушака.</p> <p>Сељаци су кашње у мене куповали жито, брашно, пиринач, меку ро 
питаш! — отегну некако осорно. — Јунаци су оно, болан, а ми смо нико и ништа...{S} Једва сам жи 
 му се лактом о кољено.</p> <p>— Јунаци су они...{S} Не жале гинути... — рече.</p> <p>— А ко би 
вете?..{S} А оружани су и они, и јунаци су, и...</p> <p>Нехотице ми се оте поглед на изгребане, 
> и припремали се за обрану.{S} Трговци су продавали робу под оружјем, оружане занатлије радиле 
сметена, збуњена, усплахирена.{S} Момци су долазили и питали: какве ће наредбе да изда за виног 
е куће? — отегну хоџа забринуто. — Наши су били домаћини, господари у земљи, па им мало било го 
з пенџер. — Зар и овђе?..</p> <p>— Наши су њима ударали и на живот, и на образ, и на имуће, па  
> <p>— Heће? ..</p> <p>— Па... и усташи су оружани, — дочека Сулага пакосно, — и не шале се...{ 
{S} Презирање и суровост људска највиши су душмани стида; пред њима се губи као дим да своје мј 
пљене чадоре, препуњене сламом на којој су лежали, <pb n="348" /> дружио се с њима, јео пилава  
ији него четворица других заједно, ипак су га готово сви избјегавали и склањали се од њега.{S}  
рчали, ишли, бјежали кућама.</p> <p>Чак су и мене натјерали да затворим и да се сакривам.{S} Зу 
 је са нестрпљењем очекивао.</p> <p>Чак су и дјеца по махалама знала да се у читаву шехеру нико 
љених...</p> <p>По дану, по ноћи увијек су на ногама...{S} У берберницама и кахвама и не говоре 
 и премећу по ћилимима и серџадама, док су они, наслоњени уз зидове, одбијајући димове и пијуцк 
д дрветом једним лежао и пландовао, док су му све комшије унаоколо радиле и уређивале земљу за  
х, метао шећера и полугласно тепао, док су му око главе облијетале челе, спуштале му се на капу 
вљао, обгрлио их и привио на прса и док су се оне отимале, ударале га и гребле по лицу вриштећи 
коване главе малих пушака.</p> <p>И док су сви, једва кроз дим назирући један другoгa, говорили 
>— Их, колико ли их морало погинути док су тебе ранили!..</p> <p>Он се наслони на јастук и, окр 
о препричати љепше, <pb n="210" /> него су написани — имао је о чему и да прича, и није му треб 
..{S} Ни момци то нијесу могли.{S} Дуго су гледали један на другога, као погађајући се: који ће 
 таквих догађаја и Зулфага и мајка дуго су разговарали, препирали се о нечему.{S} Мајка је била 
 — једва сам и сам себе чуо, — или, ако су и чули, нијесу хтјели застајати ни губити времена зб 
е, које им биле привезане о појасу; ако су фишеклије биле препуне, гурали су фишеке у њедра, у  
ња. — Ноћиваћу код њих одсада...{S} Ако су и хајдуци, људи су...{S} Нијесу змајеви...</p> <p>По 
на, замишљена, тужна слушала их.{S} Ако су макар за час престајали са грајом или почели шапутат 
са гдје су ми били фишеци.</p> <p>— Ако су хајдуци?.. — покушах кроз зубе да изговорим и одмах  
огинуо, заглавио, настрадао.</p> <p>Ако су негдје хајдуци дочекали кога, о томе се причале чита 
ечаше, како су све слабе, напукле, како су украдене чак.{S} Неко се одострага још усуди да у он 
о нас подигоше галаму и задречаше, како су све слабе, напукле, како су украдене чак.{S} Неко се 
 како има чета и у самом Сарајеву, како су сакривене по хановима, по гробљима, по црквама и сам 
огао затећи код куће.{S} Управо, — како су ми кашње <pb n="350" /> причали, — она је вазда била 
у освоје, отму управо, теретећи га како су, токорсе, његови стари то приграбили од њихових стар 
{S} Муштеријама су, опет, казивали како су ми криве мјере, како ми ни оке ни аршини нијесу у ре 
ав мој трошак за пуних пет дана, колико су, отприлике, мислили да ћу одлежати?..{S} Људи се нај 
фага остао с њоме...{S} И ко зна колико су се разговарали и шта су све разговарали!..{S} Знам с 
S} Уколико човјек више вриједи, утолико су и нападаји на њега јачи; ситни нападаји осипљу се са 
ајкуна нијесу радили готово ништа; само су ишли из собе у собу, укривали се од мене и нешто се  
} Кикот, цика, граја, врисак непрестано су допирали отуда до нас, разлијегали се преко читавих  
да клизио и преко њих, заигравао, чудно су се прелијевале, као растопљени туч, а плећа неколици 
и људи вјерују у најлуђе приче.{S} Зато су куповали оружје и они који га никад имали нијесу <pb 
се и да ће судити жешће и суровије нето су икад прије судили...{S} Опет сам се бојао батина, ши 
днији, познатији трговци у чаршији, што су по десет, по двадесет и по тридесет година трговали  
стано сједећи и лешкарећи у дућану, што су са чибуком или цигаром у зубима стењући и гунђајући  
ко...{S} Од несанице је.</p> <p>— А што су ти руке изгребане, крваве?</p> <p>— Путем се изгреба 
јати, — па се окрену двојици момака што су сједили отрага, иза леђа му, и отежући проговори:</p 
ој Фати и паметној Злати, о чеврама што су везене чистим златом и о чеврама што су препуњене св 
су везене чистим златом и о чеврама што су препуњене свилом, о димијама од свиле дукатлије и о  
 истину говорио...{S} Је ли он крив што су Хамида оробили?..</p> <p>Није...{S} А чим је Хамид о 
е види Зулфага, свраћала је Циганке што су ми разносиле робу, дозивала их, куповала свега и што 
 брзо и бедевију и мене, узе ђугуме што су у једноме низу стајали испод басамака и оде, отрча у 
вичасти сумрак распознам сјенке оне што су се гуриле око ватре, мицале се, угибале, кретале.</p 
ја и без хаљина.{S} Кроз дроњке оне што су још висили на њима провидило се голо, изгребано тије 
штрије, и грдити, и пријетити.{S} И што су више стрепили пред њом, клањали јој се, улагивали, п 
ког дана стизали били су све црњи и што су гласници били новији биле су им и вијести страшније. 
какали су и викали, псовали, грдили што су могли жешће.{S} На више мјеста могло се видјети како 
 по час по два.</p> <p>Једино момци што су још хтјели да настављају своје гозбовање и да се опи 
 нити онако тражили дјевојке, макар што су, као и прије, прекривене танким чаршафима, непрестан 
аји кметова и о новцима.{S} И макар што су ми одговори били нејасни, сметени, непоуздани, пажљи 
 Дућанџије, које су, иза подне, — пошто су пошкропили чаршију испред дућана да буде хладније, — 
то необично, крупно, големо.{S} А пошто су баш према мени били толико пажљиви и мене толико маз 
 бијем све око себе...</p> <p>Тек пошто су ме ноге почеле бољети од дугога ходања, уљегао сам у 
ве, клијешта и приправљали мехлеме, јер су сви највише и замјењивали хећиме и готово једини рад 
Сулага.</p> <p>— И јуче?</p> <p>— Ноћас су довезли рањенике.{S} Сад их почели доводити по ноћи, 
рестано препоручивао да на њ пази, опет су увијек слали некога по ме, поручивали, звали ме.</p> 
акше — да се сад сиротиња сељачка, коју су оголили, дигла у хајдуке...</p> <p>Горе и планине пр 
а нанесу штету какву и оборе робу, коју су дућанџије изнијели пред ћепенке.{S} Слабићи, немајућ 
S} У врху собе, на својој шилти, — коју су у зиму обично превлачили новом чохом, — сједио је хо 
и од кога је.{S} И чим бих ручао, одмах су долазили да однесу празне суде, опет онако тихи и он 
 улагујем, нудим, цијеним.</p> <p>Одмах су почели и да вичу, протествују.{S} Назваше ме лацмано 
етина, нож, па макар и косијер, — и њих су извлачили, и њих чистили, поправљали.{S} Узгред су п 
ци некакве стрине, тетке ли, узе једног субашу, Зулфагу некога, намјести му и уреди у кући собу 
енџеру и поче отезати шијом као да гута сув залогај, а бимбаша отури чибук, узвали се уз јастук 
тао није.{S} Само кад би видио да сам и сувише заостао, задихао се, да поклецујем од глади и ум 
— ако је доиста толико било, — некако и сувише брзо потрошила.{S} Готово да је Зулфага имао пра 
пару дао.{S} По срећи, у мени је било и сувише бабине крви, које ми је сметала да дуго останем  
. знаш... доста сам био овђе — прогунђа суво, дајући ми знак руком да му се не примичем.</p> <p 
— Неће он више у Зулфаге нипошто — рече суво. — Чим сам му ја љуцки опричао какав је оно чојек, 
/p> <p>Па све јаче стискајући свој штап сувом косматом руком, која се испод бијелог рукава кошу 
 ни парничити, како му тешко и изаћи на суд а камо ли тамо правдати се, многи су се старали да  
.. сад узми Хамида себи, изведи га пред суд и он ће ти све потврдити — откреса она опоро, пакос 
p> <p>— Ако тужим Зулфагу, оде и ти под суд...{S} Зар нијеси и ти свједочила како је он хтио?</ 
 и сада говори о својој кући, за коју и суд царски рече да је моја...</p> <p>— Отео си је, нитк 
е криви, народ није крив, него је крива судбина, и свак други, и читав свијет је крив...</p> <p 
чао, одмах су долазили да однесу празне суде, опет онако тихи и онако мучаљиви.{S} Залуд бих по 
<p>— Први пут се прашта, а други пут се суди — откреса бимбаша јаче и руком ми даде знак да иза 
ити жешће и суровије нето су икад прије судили...{S} Опет сам се бојао батина, шиба, удараца... 
ховао да ће ме позвати преда се и да ће судити жешће и суровије нето су икад прије судили...{S} 
уозбиљи, — Испричаш ли икоме, ово ће ти судити!..</p> <p>И поносито показа на нож.</p> <p>Отада 
/p> <p>— А какве су наше кадије... наши судови... нећеш му учинити ништа...</p> <p>Хатиџа, која 
ах и... покорила му се...</p> <p>— Тако суђено — прошапта Сулага и поглади се по бради. — Воља  
четворицу и поведе нас пред бимбашу, на суђење.{S} И све олако прође.</p> <p>Повалише нас, једн 
 /> <p>И, након тога, поново уздахнуо и суза једна заблистала му се на трепавици.</p> <p>— Не с 
удаве, плавкасте, танке црте, — трагови суза, — спуштале јој се низ пуначке руменкасте образе и 
 док пјесму допјева...{S} Колико ли сам суза пролио због тих подругачица!..{S} И колико сам кам 
p>Тада, чупајући шамију, са очима пуним суза, поново се враћа кметовима.</p> <p>— Радите као и  
рено и гледа у ме, право у ме...</p> <p>Суза једна скотрља јој се низ образ, заустави се на тан 
више плакао бивало ми је све лакше и са сузама као да су се на мајчина њедра слијевале све муке 
лиска врата, — ђаво би га знао рашта, а сузе су ми налетиле на очи чим сам прихватио за алку, — 
 трзању оном осјетио сам како ми њезине сузе оквасише косу.</p> <p>— Преудала се за Зулфагу — н 
ући...</p> <p>— Ја?..</p> <p>Хамид отре сузе што му од кихања налетиле на очи и опљуну.</p> <p> 
приви уза ме, усиљавајући се да се кроз сузе осмјехне.</p> <pb n="375" /> <p>— Води ме, јер...  
ухватио се за канат, гледам у њу и кроз сузе се смијешим, а она се извила, издигла једну руку и 
с њезин, мек и звонак глас, измамише ми сузе.{S} Што сам више плакао бивало ми је све лакше и с 
 пошто сам се поново придигао и убрисао сузе. — Замамио је, кажу, и пошла за њега...</p> <p>— Т 
<p>Дугим шареним рукавом отро би лагано сузе што му их вјетар нагонио на очи; погладио бркове и 
</p> <p>Шта ти фали?</p> <p>— Осман ме ’сује, — промуца Зулфага отегнуто и поче комешати рамени 
ако не може наговорити да примим мираз, Сулага предаде Хатиџи све што јој мислио дати.{S} Одвој 
 чаршији купити, погодити, наћи за нас, Сулага је ишао, узимао, доносио.{S} Дешавало се те нам  
: да слушам хоџу и да будем ваљан...{S} Сулага ме се још најчешће сјећао.{S} Два или три пута н 
..</p> <p>— Не кажем ја за Сулагу...{S} Сулага је миран чо’јек — брзо упаде Зулфага, превијајућ 
 се поздравише лаким климањем главе.{S} Сулага затим стењући сједе испод пенџера и леђима се пр 
трчавати и питати нас шта се десило.{S} Сулага је, како ми рече, помислио одмах на лопове, хајд 
p>— Па... и усташи су оружани, — дочека Сулага пакосно, — и не шале се...{S} А кад не би били о 
а изађем.</p> <p>Пред вратима ме дочека Сулага, немиран, усплахирен.{S} Тутну заптији нешто у р 
а избаце напоље.</p> <p>Од тога се дана Сулага приљуби уз бабу.{S} Никаква га сила, чинило се,  
 са бедевијом.</p> <p>— А тад? — запита Сулага и, онако прекрштених нога, попридиже се. — Тада? 
е...</p> <p>А имаш ли дружине? — запита Сулага шапатом, играјући се бројаницама. — Колико?</p>  
ко ти је било тамо, на страни? — запита Сулага мирно, правећи се као да не гледа ни мене ни Хат 
у се...</p> <p>— Тако суђено — прошапта Сулага и поглади се по бради. — Воља Божја...</p> <p>—  
 очију, да их сакрије.</p> <p>Ради бабе Сулага је и мене волио много.{S} Никад не би прошао а д 
ити нашу силу и господство наше, док је Сулага, напротив, тужно климао главом и непрестано узди 
 крв била!..{S} Опет зло!.. — шаптао је Сулага након дуже почивке, милујући Хатиму по коси и, и 
к, висок, увијек обијељен зид, — био је Сулага, мирни, добри Сулага, који једини у оно доба ник 
а крв...{S} Бабино дијете — осмјехну се Сулага вртећи главом и, одигнувши прст, удари ме по нос 
а расипам...</p> <p>— А Зулфага? — поче Сулага живље, придижући се. — Мислиш ли да...</p> <p>—  
<p>Кад би, напошљетку, међу нас дошао и Сулага, узимао ме за руку и изводио у страну.{S} Питао  
да ће им први ући у траг.</p> <p>Једини Сулага сумњиво је вртио главом и одмахивао руком.</p> < 
ељен зид, — био је Сулага, мирни, добри Сулага, који једини у оно доба никаква оружја на себи н 
не ради без мене.</p> <p>И мирни, добри Сулага оста сам самцит, понижен и посрамљен.{S} Само са 
ти крв бабина тече кроз жиле — одговори Сулага тихо, покуњивши се. — Тврде си главе и поносан к 
 ручак...{S} Одмах... — благо проговори Сулага, који се био одвојио од нас и отишао у кухињу да 
истога дана, негдје иза подне, дође нам Сулага.{S} Био је некако снужден, забринут, невесео и,  
ичан тутањ.</p> <p>Истога дана дође нам Сулага.{S} Хтио, зар, да види: је ли све намирено, уређ 
што.</p> <p>— Ево нас — рече напошљетку Сулага кад стигосмо до куће, једном руком држећи канат  
 — Не лажу.</p> <p>— А рашта? —— отегну Сулага као у чуду, гледајући је пажљиво. — Шта ти учини 
 И јуче су разбили наше чете — напомену Сулага.</p> <p>— И јуче?</p> <p>— Ноћас су довезли рање 
да гоне хајдуке.</p> <p>— Ах! — узвикну Сулага угледавши их, и пљесну рукама. — Ах!..</p> <p>И  
н</hi> није уредио?..{S} Он?.. — кликну Сулага и тресну бројаницама о ћилим. — Бег?..</p> <p>—  
но се осврћући...</p> <pb n="363" /> <p>Сулага одиже руку и даде ми знак да застанем, да се сми 
Данас допао и ево одмах кавга...</p> <p>Сулага се осмјехну.</p> <p>— То је само почетак кавге — 
 ћу се војсци придружити и ја...</p> <p>Сулага поклопи очи десном руком и пригушено се засмија. 
ше у животу и... ево нас овђе...</p> <p>Сулага уздахну, одмахну руком и оде.</p> <p>— Не свиђе  
..{S} Хајде Сулаги...{S} Брже...</p> <p>Сулага, кога сусретох пред вратима, као да одмах познад 
> <p>— Па хајде...{S} Хајдемо...</p> <p>Сулага се диже и онако ситан, погурен, пође пред нама,  
ш љуцки ни замиловали нијесмо?..</p> <p>Сулага, испочетка, као да и сам усвоји моје разлоге и к 
 миловала по коси и по образима.</p> <p>Сулага, враћајући се из чаршије, затицао нас тако у гру 
је, све звони, пјева и одјекује.</p> <p>Сулага нам долазио сваку вече.{S} Рано, одмах по вечери 
 и нико не треба да ми их хвали.</p> <p>Сулага осјети сву оштрину овог одговора и умукну.</p> < 
аћи кућу — одговорих му одлучно.</p> <p>Сулага ме прекиде:</p> <p>— Нећеш тражити...{S} Ево ти  
у јаче, стискајући ме за мишицу.</p> <p>Сулага дохвати велики бакрени ибрик, пребаци пешкир пре 
јев’о, зарадио сам и бољу башчу.</p> <p>Сулага, јадник, полумртав од страха, само је муцао нешт 
и посадих на сандуче једно, одмах поред Сулаге...{S} Гледао сам га непрестано, смјешкајући се,  
 n="256" /> па се придиже и отрже ме од Сулаге. — Нисам ја трошаџија, па да бацам паре узалуд и 
 по читавој махали.</p> <p>Док опет ето Сулаге.{S} Није ишао него каскао сиромах, жут, блијед,  
аљине и правио рупе на њима.</p> <p>И у Сулаге сам најчешће ишао њему за инат.{S} Сваки дан гот 
 лош...</p> <p>— Он не смије више ићи у Сулаге — нагласи мајка јаче и пресијече руком по ваздух 
и.</p> <p>— Отсада више не смијеш ићи у Сулаге — рече отсјечно. — Нипошто!..</p> <p>— Не кажем  
32_C25"> <head>XXV</head> <p>Иако сам у Сулаге ишао доста често, — по једном и по два пута у не 
уздисати:</p> <p>— Ето... опет је био у Сулаге...{S} Ја сам га управо и измамио из авлије и...  
</p> <p>Окренувши се љутито од мене иде Сулаги и њега пита.</p> <p>— Шта ћу радити!..</p> <p>—  
дано. —</p> <p>Бјежи од зла...{S} Хајде Сулаги...{S} Брже...</p> <p>Сулага, кога сусретох пред  
сијевало и болило ме.</p> <p>— Хоћеш ли Сулаги? — запита Авдо меко, опет пристајући за мном. —  
 Арнаутин, измахујући ножем и пријетећи Сулаги. — Ко ми стане на пут, тога ће и нестати.</p> <p 
ешто страшно, најстрашније и, потрчавши Сулаги и приљубивши се уз њега, почнем и сам јаукати и  
>Међу нама се управо највише говорило о Сулаги и сви га спомињали.{S} И, ни сам не знам рашта,  
баце пред врата.</p> <p>Тада сам бјежао Сулаги, у авлију му.{S} Хатиџу, вјереницу, затицао сам  
> <head>XXIV</head> <p>Кад сам испричао Сулаги како сам прошао код Ибрахим-ефендије, ни мало се 
сао...</p> <p>Кад сам, пред вече, пошао Сулаги да му све опричам, мајка, узбуђена и поплашена,  
 превуче руком преко браде и пружи руку Сулаги.</p> <p>— Нек је сретно — рече отежући. — Ријеч  
боје...{S} А то ме збуни и не одговорих Сулаги ништа, ни ријечи... </p> </div> <div type="chapt 
езина.{S} Кад год бих се враћао из куће Сулагине, кад бих изишао из врата његових, увијек сам о 
ије било него само неколико корачаји до Сулагине куће, мени се чинило као да трчим пун сахат је 
отео се, окренуо и тркимице пошао према Сулагиним вратима. </p> </div> <div type="chapter" xml: 
..</p> <p>Једне вечери дочекала ме пред Сулагиним вратима.{S} Баш кад сам застао на прагу и при 
д Алаха!..</p> <p>Кад смо се приближили Сулагиним вратима истрча нам неко у фереџи у сусрет и п 
.</p> <p>Али опет кад сам понекада ишао Сулагиној кући и пролазио сокаком, она као да је пазила 
ред дућаном, на чаршији, сусретох се са Сулагом.</p> <p>— Треба ли ти пара? — запита полако, ша 
пта пригушено, — и... и раставиће те са Сулагом...</p> <p>— Мене?..</p> <p>Она ми бржебоље даде 
се сви разишли и пошто сам остао сам са Сулагом, изненада ми ступи не дућан човјек некакав.{S}  
 сам се пробудио, опет сам се састао са Сулагом.{S} Казао сам му узгред да његову понуду никако 
о. — Нипошто!..</p> <p>— Не кажем ја за Сулагу...{S} Сулага је миран чо’јек — брзо упаде Зулфаг 
кидао је на комаде.{S} Мучио бих и њу и Сулагу и никакви јауци ни помагања не би ме могли умило 
<p>— Хасане!..</p> <p>Готово одгурнувши Сулагу с пута брзо притрчим Хасану и пољубим се с њиме. 
га ружиш тако — неколико пута питао сам Сулагу, прекидајући причање. — Рашта?..</p> <p>— Јер му 
ом.{S} Хасан је ради тога и сам заволио Сулагу и одушевљено га хвалио, макар што га никад очима 
ци и фес, и пушку, и нож, па потрча као сулуд, не осврћући се.{S} Неколике пушке запуцаше за њи 
ела тући копитом о земљу, трчао јој као сулуд, тапшао је по врату и сапима, прстима рашчешљавао 
прекрстили ноге, запалили чибуке и кроз сумаглицу од дима духанскога гледају га као чудо какво. 
е неко одао, потказао хоџи.{S} Хасан је сумњао у ме и почео ми пријетити; ја сам опет сумњао у  
 у ме и почео ми пријетити; ја сам опет сумњао у њега.{S} И ко зна, може бит’ би се међу нама и 
м први ући у траг.</p> <p>Једини Сулага сумњиво је вртио главом и одмахивао руком.</p> <p>— Шта 
к се однекуда појави и бабо, онако мрк, суморан.</p> <p>Не говорећи ништа и не питајући приступ 
 не напомињем.</p> <p>А кад би се бабо, суморан, мрк, опаљен пушчаним димом, са поломљеним тока 
</p> <p>Са села се враћао увијек некако суморан, забринут, тужан.{S} Џепови му вазда били препу 
е са испуцаним, жуљавим рукама и мрким, суморним лицем, који су непрестано стресали бухе са себ 
е одазивали однекуд из даљине, с мрких, суморних висова планинскијех.</p> <p>— Хасане!..{S} Чуј 
ватри и старајући се да кроз плавичасти сумрак распознам сјенке оне што су се гуриле око ватре, 
орни, прашњави, са лицем препланулим од сунца и са закрвављеним очима од несанице, Зулфага, не  
неко иза леђа, зијевајући. — Никад више сунца не виђети...{S} Их!..</p> <p>Стари зажмири мало,  
 а у шуми оној, у вјечитом полумраку, — сунце нас тек уријетко, као ругајући се, обасја, — као  
евати.</p> <p>— Изишла ја на авлију, на сунце, — вели — и гледајући небо, ведрину ону, запјевал 
ој сили и слави, сметали да види небо и сунце, и модре планине, баште са бехаром и зеленилом њи 
пило изнад главе и заклонило нам небо и сунце Божје, и које својим мрким, дугачким гранама, као 
свјетљавао им половину мрког, знојавог, сунцем опаљеног лица, док је друга половина остајала у  
е не казује по дану, под врелим, топлим сунцем, кад се крв у жилама распали и кад се отворено г 
виде онако крвава, а нож одсијева према сунцу и изнакажена глава клима се, наклања према сваком 
о појасу свијетлиле се и блистале према сунцу засјењујући очи, црвена долама прелијевала се као 
ку готово до лакта, прелијевао се према сунцу као танак кривудаст млаз крви, која непрестано цу 
ави зид, да је, готово, отсијевао према сунцу.</p> <p>Нијесам још потпуно ни био довршио посла, 
уго како се свијетле и одсијевају према сунцу, гледао их, — макар ми се и наругао овом, — са чу 
кутом извијале се изнад нас и пливале у сунцу, у свјетлости.</p> <p>И нигдје да застанемо, да с 
ијевао се демирима рашчешљан широк зрак сунчани, — простирао се по тлима, оивичен са три стране 
p>— Слушајте, поганови!..</p> <p>Оштар, суров узвик као да поплаши момке, забуни их.{S} Брзо уз 
 и распаљену, дође ми да и сам постанем суров, да је пецнем, надражим, да се осветим мало.</p>  
позвати преда се и да ће судити жешће и суровије нето су икад прије судили...{S} Опет сам се бо 
и ја осорно, упињући се да изгледам што суровији и страшнији. — И рашта да ударам на своју кућу 
<p>— Немој ни мислити да сам те молио — сурово дочека Осман, а оштра, дубока црта једна у повиј 
и бољи пријатељ од мене, — дочека мајка сурово, <pb n="256" /> па се придиже и отрже ме од Сула 
 ломити је.</p> <p>— Моје је ово — вели сурово и преврће закрвављеним очима. — Ја сам ратов’о и 
Па кад ме неће да слушају — упаде Хасан сурово и гурну главом у Хајкунин витао који се умало не 
и хоћеш мајку да бијеш?</p> <p>— брекну сурово пошто ме добро разгледа, старајући се да ме напр 
ише нестајати, губио се.{S} Презирање и суровост људска највиши су душмани стида; пред њима се  
p>— Охо!.. — отегну он, изненађен мојом суровошћу, па једну ногу опружи напријед и погледа ме и 
, чепркати нешто.{S} Гледајући је онако сурову, љутиту и распаљену, дође ми да и сам постанем с 
д блудио је некуд далеко, далеко, преко сусједних кровова са накривљеним димњацима и руковијети 
>Чим би га опазила, одмах му и трчала у сусрет и снажно га гурнувши у прса обарала на калдрму и 
и посао, скочи са столице и потрча ми у сусрет. — Шта је?</p> <p>— Ево...</p> <p>Ова привири и  
ри чибук у крај, придиже се и пође ми у сусрет.</p> <p>— Нећеш ми, зар, замјерити што сам дошла 
естано откривао, чим ме опази пође ми у сусрет, спусти ми руку на раме и тихо, развучено протеп 
иним вратима истрча нам неко у фереџи у сусрет и поче ме дрмусати.</p> <p>— Смајиле, болан!..{S 
у и са раширеним рукама да му потрчим у сусрет.{S} И придигох се мало и хтједох се указати...</ 
у, смјерну робињу и, не смијући да му у сусрет изиђе, чекала га у соби са прекрштеним рукама и  
<p>Враћајући се једне вечери из дућана, сусретох Хатиџу пред вратима.{S} Застаде пред прагом, р 
оси!..</p> <p>Пред дућаном, на чаршији, сусретох се са Сулагом.</p> <p>— Треба ли ти пара? — за 
улаги...{S} Брже...</p> <p>Сулага, кога сусретох пред вратима, као да одмах познаде да се десил 
с њим, ни поздрављати се.{S} При сваком сусрету окретао је главу у страну отпљувао и отресао ру 
ивино? — откреса он, покушавајући да ме сустигне и задржи. — Стој!..{S} Јеси ли готов?..</p> <p 
> <p>И дође ми да потрчим за њим, да га сустигнем и опет вратим, улагујући се и молећи да опрос 
ке и набијао их, засипајући се покаткад сухим трешњама што сам их од Хајкуне добио.</p> <p>Неко 
p> <p>Хајкуна је, кашње, додавала још и сухих смокава, и ораха, и љешника.{S} Она је, некако, у 
ке пунио и припремао кремење, надносећи суху, космату руку над густе, сиједе обрве, непрестано  
у ћемера самих дуката било.{S} За чудо, та се готовина, — ако је доиста толико било, — некако и 
 руком и пригушено се засмија.</p> <p>— Та војска још неће кренути — рече.</p> <p>— Heће? ..</p 
ље упиташе...</p> <p>Мени смијешна дође та забуна њихова и да не бих ударио у гласан смијех, мо 
отпочинем.{S} И, — не знам како ми дође та чудна мисао, — чупкајући око себе меке, танане листи 
асност очекује; зато смо и жељели да се та опасност одгоди, да дође мало доцније, Хасан се два  
ијих времена.{S} А је ли вјеровао да ће та времена у истину наскоро настати?..{S} О томе нити с 
ожем сијече челичне демире, рукама ломи та-лијере, дукате, шаком пробија столове, бурад, терђах 
и, незадовољни што их нећу послушати. — Тааако...</p> <p>И сви се одмах дизали и одлазили, не з 
 да му отцијепе двадесет и пет штапа по табанима.</p> <p>„Што шибаш човјека, честити царе?“ зап 
ојом руком отцијепи му још пет штапа по табанима...</p> <p>И хоџа би са заносом почео описивати 
да се више нико бојао није.{S} Неколико табора, који су пратили тајин у Никшић, дочекани су и р 
 пожара.{S} Из зидова им, из подова, из таваница силно заударало на стареж, на плијесан; око ра 
тито, а шија му се извила готово до под таваницу. — Сад је ово моје и само моје.</p> <p>— Лажеш 
 чистили.{S} Ако је случајно гдјегод на тавану, у прашини, била каква стара пушчетина, нож, па  
ога.</p> <p>Тад се истом сјетих Хасана, тад опазих да га нема поред мене.{S} И одмах се почех п 
 низама дуката као да ће их откинути, — тад сам се наљутила и...и...</p> <p>Немој се и ти љутит 
са и раставила са бедевијом.</p> <p>— А тад? — запита Сулага и, онако прекрштених нога, поприди 
еда ме испод ока, поплашено.</p> <p>— А тад... замуца трзајући низама дуката као да ће их откин 
 да твоју наговара!..{S} Их!..</p> <p>А тад се окрену мени, загрли ме и поче љубити.</p> <p>— Д 
 попијевати и гудити уз гусле.</p> <p>А тад их он почне обасипати поклонима.{S} Не заборави ни  
стати на сокаку.</p> <p>— Како ли би ме тад душманке гледале и како ли би се светиле!.. — говор 
и тако не мичући се и не говорећи.{S} И тад се само чуло како хоџа, који готово никад није диса 
м у помоћ, да зовнем макар кога.</p> <p>Тад се истом сјетих Хасана, тад опазих да га нема поред 
ква храни и издржава?..{S} И шта би се, тада мислило о мени?..</p> <p>Шта би мислила и сама Хат 
фаге нико на свијету паметнији нема.{S} Тада јој изгледао и крупњи, и јачи, и већи од свакога.{ 
и од куће све зване и незване гошће.{S} Тада је приступала и мени, улагивала се, миловала ме, љ 
онио да запалим, задиманим пред њим.{S} Тада би по обичају и опет почео питати, распитивати о с 
онако прекрштених нога, попридиже се. — Тада?..</p> <p>— Кад је бег погинуо, читава наша чета и 
арати по врату.</p> <pb n="231" /> <p>А тада као да и мени свану пред очима.{S} Познадох да се  
ебан, нијесам бјежао кући.</p> <p>Ништа тада нијесам толико желио колико да се дочепам своје ма 
а.</p> <p>— Како си? — питала га Хатиџа тада, меко, мазно, љубећи му руку, — Како мајка?..</p>  
шам читаве једне ноћи.{S} Оно што ми је тада испричао, препричаћу сада и ја, старајући се да св 
алећи се чак.{S} Смијех њезин звонио је тада кроз полумрачну собу, одјекивао у њој и, чинило ми 
ко рука, уз необичну дреку, прихвати ме тада, одиже од земље.{S} Неко ме зали и водом по лицу и 
ве и пунио фишеке.{S} И распричао би се тада, необично се распричао.{S} О хајдуцима, о јунаштви 
<p>Око ручка, испред подне, јавио би се тада обично у чаршији или хамал какав или Циганка понек 
абићи, немајући силе у себи, опијали се тада његовом силом и, у пијанству, жељни да се размећу  
} Нико!</p> <pb n="396" /> <p>У мени се тада опет јављала она чудна жеља: да мучим, да пецам, д 
да је излазио носећи дијете у нарамку и тада обично подругивале му се потајно све чаршинлије, т 
одила се, преобразила.</p> <p>У кући би тада настало читаво једно весеље, џумбус...</p> <p>Комш 
ерујем.</p> <p>— И нећу, — одлучно вели тада и исправи се. -—</p> <p>Никоме за љубав не бих ти  
 изравнила један с другим.</p> <p>И тек тада осјетих чудноват бол у читавом тијелу.{S} Сви гушт 
и сваки предлог био узалудан, јер Хасан тада, као за инат, — силећи се да осоколи и себе и мене 
 кости поломио.{S} И ништа не бих волио тада, него опет преврнути се и опет заспати...</p> <p>А 
у, као голубови пред јастребом.{S} Нико тада не би могао ни познати да су то они исти момци, ко 
ли би се смијале, подругивале!..</p> <p>Тада јој се и чинило да од Зулфаге нико на свијету паме 
 међу њима лакше било обојима...</p> <p>Тада су већ смјели и причати и запиткивати и препирати  
и сад, ни кад наусница нагари...</p> <p>Тада ме некако обузе чудан стид, изненада.{S} Сметох се 
ар смију о мени тако говорити?..</p> <p>Тада је остајала у соби пустивши јаране да осамљени зиј 
вели и он и звекеће бројаницама.</p> <p>Тада, чупајући шамију, са очима пуним суза, поново се в 
мак и на силу избаце пред врата.</p> <p>Тада сам бјежао Сулаги, у авлију му.{S} Хатиџу, вјерени 
вуче себи.</p> <p>И опет закуца.</p> <p>Тада настаде чудан клепет неки и комешање унутра, у авл 
 Хасан замаче сасвим, изгуби се.</p> <p>Тада ми дође као несвјестица нека, малаксалост.{S} Сасв 
едајући нас и ништа не говорећи.</p> <p>Тада смо остајали сами: ја, Хасан и Хајкуна.{S} И одмах 
цкао безбројним иглицама, трњем.</p> <p>Тада, више од страха гледајући крв него од болова, мала 
 — Нијеси, зар, заборавио на ме?</p> <p>Тада би замолио да му коњушницу отворим и да га кришом  
ећући ми леђа, а, ни сам не знам рашта, тај узгредни прекор био ми је увијек тежи него да ме уд 
нуо:</p> <p>— Напријед!</p> <p>За чудо, тај поклич његов као да ми је давао нове снаге, као да  
бољи знак да оно што радиш добро радиш, тај је, ако видиш душмане како се љуте и кидају.</p> <p 
ини ми се као да сада први пут гледам у тај врат и његова бјелина и пуноћа изненада освоји ме,  
лико баш у оно што је мутно, магловито, тајанствено.</p> <p>Шта ће бити ако је збиља истинита о 
је.{S} Неколико табора, који су пратили тајин у Никшић, дочекани су и разбијени; једва по десет 
јала да ћу неком јачем испричати њезине тајне и као да се хтјела осветити на мени за све што је 
м знао не једну, него неколико мајкиних тајни.{S} Зато, вјечито страхујући да их случајно не би 
ти жешће.{S} Пустити некоме да ти сазна тајну која је за чување, значи упола се предати његовој 
ла у праву правцату збиљу.{S} Адет онда такав био да јарани, — желећи очувати јаранство, — зару 
ио у кући, кад је све упознао, остао је такав.{S} Са слугама и слушкињама ни дружио се није.{S} 
ја ми стајала баш украј врата. — Још ми такав лопов неће мајку гурати!..</p> <p>Опазивши пушку  
трпио приговора.{S} Зато би одмах након такве његове упадице обично и настала бескрајна једна п 
и остали момци и дјевојке, отпочнемо са таквим пешкешима и са састанцима у ноћи, по мјесечини,  
к!..</p> <p>Право да речем чудио сам се таквим упадицама. 3а хајдуке сам знао да су опаки људи, 
о да прије није ни имао времена да се и таквим беспослицама забавља.{S} Свако јутро убрао би по 
лити с једнога краја на други.</p> <p>И таквим се причама много вјеровало.{S} Има времена кад и 
је се смијао нити шалио.{S} Једино је у таквим часовима изгледао дарежљивији и немилосно расипа 
{S} И стрепио сам непрестано и, — након таквих разговора, — увијек страховао да ће ме позвати п 
злазим, ни да вечерам чак.</p> <p>Након таквих догађаја и Зулфага и мајка дуго су разговарали,  
ми је сметала да дуго останем у друштву таквих јарана.{S} Укратко сам прекинуо с њима.{S} Једин 
азговор.</p> <p>Необично сам се зачудио таквој поруци...{S} Шта је хтјела са цвијећем, шта са ј 
па...</p> <p>Слуге га често прекидале у таквом разговору, смијале му се.{S} Зато му и било крив 
то додијало не би.{S} Сахати су нам и у таквоме разговору били краћи од минута.</p> <p>Петком,  
n="380" /> <p>Сажалих се кад је угледах такву.</p> <p>— Рашта сам је прекорио?{S} Рашта сам био 
жје, а неки се и сакрише...{S} И ето:.. таки и остадоше у животу и... ево нас овђе...</p> <p>Су 
: „Аферим!{S} То је бабино дијете!..{S} Таки ће ваљати!.“</p> <p>По свему се, дакле, могло позн 
угљиво и за инат хакнух још три пута. — Таки ли си јунак!..</p> <p>— А ево да се кладимо да ће  
ужи напријед и погледа ме изазивачки. — Таки ли си?..</p> <p>— Зевзече!</p> <p>— Издајниче! ——  
у.</p> <p>— Аферим!..{S} Аферим, кад си таки! — узвикну весело, па притрча и обгрли ме. — Афери 
очео свађу.</p> <p>— И оставићу, чим си таки — планух ја жешће, пљујући и на њега и на нож њего 
 ипак не смијући да ми приступи и да ме такне. — Лакше ће ми бити, ако ме пригњечиш...{S} Уби,  
 <p>— И?..</p> <p>Хатиџа склопи руке и, тако склопљене, поднесе их под браду.{S} Сневесели се.< 
ће љути баш на онога који му се смијао, тако се и ја почех љутити на Хатиџу.</p> <p>— Рашта се  
би и да бих се са сваким грлио и љубио, тако ми се пошље сви причињавали лупежи и разбојници и  
ви шију и поче жмиркати.</p> <p>— Тако, тако, ефендија, — отегну весело, трљајући руке. — Тако  
 у кући, што се након бабе измјењивало, тако није трпио ни Зулфаге.{S} Мрско му било и гледати  
лазио за потребно и да прориче понешто, тако смо и ми, поводећи се за осталима, врачали, гатали 
ашу и као плачући рече:</p> <p>— Ето... тако и синоћ ударио на ме... на мајку.</p> <p>Па се нек 
њим. — Шта ће ово?</p> <p>— Ништа...{S} Тако... — одговори он мирно, прекрстивши руке на прсима 
вор.</p> <pb n="360" /> <p>— Тхее...{S} Тако је — гунђали су неки, незадовољни што их нећу посл 
ве се чудније смјешкао гледајући је.{S} Тако, — причају, — и змија гледа у преплашену тицу, кој 
 једне папуче, па ће све добро бити.{S} Тако и старији раде, па што не би и ми?..</p> <p>Одмах  
куњено одговори она и отегну обрвама. — Тако...{S} Нехотице...</p> <pb n="380" /> <p>Сажалих се 
фендија мирно, поново указујући зубе. — Тако је... ето... пропало све...</p> <p>Ја узнемирено п 
дија, — отегну весело, трљајући руке. — Тако му и треба!</p> <p>Заптија један уљезе, саже се и  
амо из засједе?</p> <pb n="316" /> <p>— Тако се ради — одговори он враћајући се. —</p> <p>Дочек 
 севдах и... покорила му се...</p> <p>— Тако суђено — прошапта Сулага и поглади се по бради. —  
 Не једе ти се?...{S} Рашта?..</p> <p>— Тако...</p> <p>— Јадниче!..</p> <p>И хоџа се ухвати за  
ага изви шију и поче жмиркати.</p> <p>— Тако, тако, ефендија, — отегну весело, трљајући руке. — 
е међу прстима. — Говоре тако.</p> <p>— Тако и јес’ — потврди мајка мирно, не мичући се. — Не л 
да јој посвршава неке послове, те да га тако барем за неколико дана отјера од себе, да га одстр 
>И загледах се у обрве и учини ми се да тако танке, свилене, високо повијене обрве нико на свиј 
бије, да шамара.</p> <p>— Зар о мени да тако говоре?..{S} Зар смију о мени тако говорити?..</p> 
а бјежи.{S} Само одиже руке у висину да тако отклони ударце од главе и покушаваше да се осврне. 
а боље чује.</p> <p>— Зар и ти смислила тако? — запита тихо.</p> <p>— Давно...</p> <p>— И ти за 
ати да је управо он сам подгајао Хасана тако: васпитавао га да се од дјетињства научи борити, о 
ма: зашто је збуњена, зашто усплахирена тако.{S} Сад се сјетих свега!</p> <p>И Хасановог првог  
погледах и слегох раменима.</p> <p>— Па тако сам и мислио — одговорих мирно. —</p> <p>Друкчије  
 каже, изговори.</p> <p>Неколико минута тако смо се гледали.</p> <pb n="317" /> <p>— Хајде — на 
мире и све се поново рађа...</p> <p>Бог тако наредио...</p> <p>— Ама умријет’... растати се са  
p>— Мислиш ли ти да су усташи жене, кад тако питаш! — отегну некако осорно. — Јунаци су оно, бо 
е?..{S} Аферим!..{S} Чо’јек ће бити кад тако зна да удара и да се брани, а не трчи баби да му с 
врисну:</p> <p>— Смајиле, што си блијед тако?..{S} Шта ти је?..</p> <p>Па ме обгрли, приви ми г 
...{S} У хајдуке...</p> <p>Изговорио је тако мирно као да зове на ручак.</p> <p>Ја занијемих.{S 
>— Нећу без договора.</p> <p>И обоје ме тако заустављали, задржавали.{S} Бојали се, зар, — мака 
 <p>Немоћан и слаб остадох неко вријеме тако, сједећи у трави, с рукама у крило опуштеним, гото 
а се огледамо, да дијелимо мегдан, а не тако... мучки...</p> <p>Хасан баци оружје, баци капу и  
е жуте бројанице међу прстима. — Говоре тако.</p> <p>— Тако и јес’ — потврди мајка мирно, не ми 
 ни знао да имаш тако срце и... и да се тако знаш бранити...</p> <p>Тапшући ме по рамену настав 
ући големим десним ухом, усиљавајући се тако да отјера једну муху с образа, која је непрестано  
 овђе да останем?</p> <p>— Овђе...{S} И тако си ти мој...{S} Као син...</p> <p>Хатиџа опет уљез 
а их све доведе у забуну, да их утуче и тако им опет покаже, е је и у говору моћнији, јачи, сил 
о на авлији...{S} За инат!“...</p> <p>И тако сваку вече.{S} Час му криво било што трчи, пјева п 
 је ни осјећао толико; стид што ме људи тако одбијају од себе био је јачи од свега и испочетка  
 <p>За неко вријеме обојица смо сједили тако, нијеми, непомични.{S} Ја од узбуђења нијесам знао 
ио.</p> <p>Неко вријеме сви смо сједили тако не мичући се и не говорећи.{S} И тад се само чуло  
але су пушке.</p> <p>И дуго смо сједили тако, сами, одвојени од свакога.</p> <p>Тек касно, испр 
те гледам и да ти пјевам...{S} Дошло ми тако... да запјевам... ама не сама, не себи, него... ка 
/p> <p>— Ах, не вичи... ах... не галами тако, — зајеча он испрекидано, хватајући се за прси. —  
и да тако говоре?..{S} Зар смију о мени тако говорити?..</p> <p>Тада је остајала у соби пустивш 
> <pb n="331" /> <p>— Нипошто не говори тако — прошапута покуњено. — Нипошто!{S} Треба да се пр 
 <p>Али као да није могао дуго издржати тако.{S} Стид га, зар, било од осталих слуга и слушкиња 
жао да се грохотом не засмијем, стојећи тако међу њима, као јање изведено на пазар, кога пипају 
<p>— Ефендија!..</p> <p>— Ах... не вичи тако... ах!..</p> <p>— Невоља је...{S} Морам викати...< 
и ако рекнем да никада у животу нијесам тако вечерао, нити ми се икада хљеб учинио слађи.{S} И  
>Ништа.</p> <p>— А што си блијед, зелен тако?..</p> <p>— Нијесам спавао, мајко...{S} Од несаниц 
у копитом дохватити.</p> <p>И док је он тако зазирао, дотле су други, подијељени у групе, пушећ 
е.</p> <p>— Зар тако, курвићу?..{S} Зар тако, момче? — тек сада проговори Хајкуна и испрси се п 
би чибук и да јој га отме.</p> <p>— Зар тако, курвићу?..{S} Зар тако, момче? — тек сада прогово 
а, враћајући се из чаршије, затицао нас тако у групи.{S} И одмах је смијешећи се приступао мени 
 вилинске, о којима нам се у дјетињству тако много причало.</p> <p>Обојица смо готово вриснули  
е. — Аферим!..{S} Нисам ни знао да имаш тако срце и... и да се тако знаш бранити...</p> <p>Тапш 
вртати хартије.</p> <p>— Зашто га ружиш тако — неколико пута питао сам Сулагу, прекидајући прич 
 крене у чаршију.</p> <pb n="214" /> <p>Тако га дворила и за ручком и за вечером, а да готово н 
остао сам сакривен за сандуцима.</p> <p>Тако се, ето, једни ситна шала претворила у праву правц 
ти главом, уздахну.</p> <p>— А да те он таког видио!..{S} Ех!..</p> <p>Први пут споменула је ње 
гих, паметнијих људи, који су о Зулфаги такођер лијепо мислили и које је он својим претварањем  
 си главе и поносан као и он...{S} А са таком памећу муке ћеш имати...</p> <p>— Макар...{S} Жив 
е била сврнута лула и велики ћилибарски такум којим се хоџа толико поносио.</p> <p>— Јесте ли п 
редини дуги дебели чибук са ћилибарским такумом на врху, излазио из авлије, јак, поносит, силан 
ати иза врата, кушајући да ме одигне од тала, исто онако као што ме и хоџа одигнуо.{S} Зовну пр 
 чакширама, чији је тур падао готово до тала.{S} Огрнута је била лаком, црвеном кабаницом, испо 
имакне.{S} Ударајући у стари, напукнути таламбас, који му висио о појасу, обилази унаоколо, куп 
штерастим бутима.</p> <p>Арнаутин онај, таламбасџија, не смије ни да јој се примакне.{S} Ударај 
их по челу и по очима; о врату објешени талисмани свијетле сем бљескају испод оплетених и зелен 
 ракије попије мајка на дан и колико ми тамбура разбије о главу док пјесму допјева...{S} Колико 
војкама.{S} Понеки момци, у групама, са тамбурама под пазухом и с фењерима о пушкама, по два пу 
аљини негдје, у другим сокацима, циличу тамбуре, звече дахире и пиште зурле, а измијешани момач 
ји, ето, сада безбрижно јаше и удара уз тамбуру.{S} И било ми је као да сам у томе часу угледао 
о по страни, накривио главу и ударао уз тамбуру, а двојица су загрљени климали се не коњима и п 
<p>Пошто јој додија пуцњава купила је и тамбуру и поче ударати уза њу.{S} Сједне насред авлије, 
и се збунише, пометоше.{S} Јован одбаци тамбуру и нагло прихвати за дизгин, сеизи брже боље зба 
у преко ноге и, забацивши косе а узевши тамбуру на крило, запјева:</p> <quote> <l>„Бег Али-бег  
ао да намах постадоше и крупње, и црње, тамније...</p> <p>— А он је крив био, душе ми, — викну  
им ефендија...</p> <p>Ах...{S} Питај... тамо...</p> <p>И залуд сам га дозивао и мољакао даље, з 
p> <p>— Али молим те...</p> <p>— Ено... тамо... ах..{S} Ибрахим ефендија...</p> <p>Ах...{S} Пит 
не мргодећи се и не гунђајући никад.{S} Тамо јој носио и некакве поклоне што их слала ко зна ко 
ро разгледао, понуди ми цигар.</p> <p>— Тамо кијамет био — рече. — Је ли?..</p> <p>— Кијамет.</ 
p>— На друму — мирно одговори стари. —— Тамо је згодније...</p> <p>— А је ли далеко друм?</p> < 
е једно с другим те је изгледало као да тамо сједи огроман див какав са неколико глава на рамен 
, бива, отишао и у махалу, на сокак, па тамо начинио шанац и камењем рашћерао све махаљане...</ 
сву ми радост помути.</p> <p>— Ко ли је тамо? — запитах и сам себе, пажљивије гледајући према в 
 и полугласно запита:</p> <p>— Ко ли је тамо?..</p> <p>И то отегнуто, тихо питање намах ме раст 
И оно оружје што је преостало пренио је тамо.{S} Свакога јутра, рано, прије гранисунца, износио 
јаранима неким, према Црној Гори, да се тамо окреше са хајдуцима и пљачкашима „како не би забор 
 обичају ни отишла у своју собу нити се тамо затворила.{S} Не!..{S} Остала је онако лежећи на т 
босоног, полазио у башту међу поврће, и тамо копао, тријебио, пребирао.{S} Туп, потмуо звекет м 
обија се кроз гране шандуда и смокава и тамо негдје далеко, далеко у плавој, свијетлој висини т 
ао од невоље одлазио каткада у мектеб и тамо по два по три сахата учио читати и писати, ни за ш 
ио је у чаршију, у кахве и бербернице и тамо остајао, задржавао се све до пред вече.</p> <p>У ч 
 је све посвршавао, ишао је у челињак и тамо се забављао.{S} Чучнувши поред кошница завиривао ј 
м између њих, завучем се чак у подрум и тамо се сакријем за некакве сандуке.{S} Три сахата оста 
у авлију, сједао је у прикрајак један и тамо почео срачунавати нешто, писати.{S} Затим, пошто б 
 како му тешко и изаћи на суд а камо ли тамо правдати се, многи су се старали да му напакосте,  
два хода...{S} Макар што смо се упутили тамо и ишли одлучно, без предомишљања, ипак као да смо  
у за инат.{S} Сваки дан готово ишао сам тамо и на авлији, на ширини, <pb n="264" /> играо се са 
њушницу отворим и да га кришом проведем тамо.</p> <p>— Само да видим рођу — вели тужно. — Само  
ам се зажелио куће, ама...{S} Кад дођем тамо, па кад ме запитају: „Ђе си био?..“ зар да им рекн 
о вриснули од радости и, упирући прстом тамо према ватри а не говорећи ништа, гледали смо један 
у и распитају о свему.{S} Ко није могао тамо приступити, тражио је и питао бербере, који су са  
соби да пјеваш да те лијепо чујем, него тамо на авлији...{S} За инат!“...</p> <p>И тако сваку в 
</p> <pb n="265" /> <p>— А шта си радио тамо? — питао је тихо и као забринуто, хватајући ме за  
ак је долазио и свак се веселио, частио тамо.</p> <p>И само ја, једини ја, морао сам се враћати 
> <pb n="335" /> <p>— А како ти је било тамо, на страни? — запита Сулага мирно, правећи се као  
о напријед и да сам могао, прелетио бих тамо, само да час прије засједнем покрај оног пламена,  
ити слуша шта она говори...{S} Не можеш тамо...</p> <p>— Макар...{S} Ја ћу наћи кућу — одговори 
оној кући живјети — рече. — Ако останеш тамо, он ће ти доћи главе, макар те и мајка бранила...{ 
 чију кућу растављао од наше само један танак, висок, увијек обијељен зид, — био је Сулага, мир 
још, изнад <pb n="320" /> грма, извијао танак прамен дима.{S} Коњ узви главом, пропе се и хтјед 
 на тјемену, из којих се увијек извијао танак, љубичаст дим, причињавали су се уморним путницим 
до лакта, прелијевао се према сунцу као танак кривудаст млаз крви, која непрестано цури, пуже,  
чудна мисао, — чупкајући око себе меке, танане листиће, нагло их почнем мељавати међу прстима и 
шарени, седефом извезени кундаци дугих, тананих шешана; звекећу криве димишћије ударајући о нер 
ју издвојила се бабина бедевија: витка, танка, поносита.{S} И окићена је, и љепша и гиздавија о 
зе и опет ништа не говорећи сједоше.{S} Танка, зашиљена вретена опет зазврјаше и заиграше под м 
ке високо изнад главе и ломећи прсте, а танка кошуља све се више затеже, припија уз тијело и ди 
 већ почела корити и црнити: само једна танка, румена трака што још избија из ње и лагано се по 
вим витловима.{S} Опазивши ме, спустише танка ишарана вретена у крило, погледаше једна у другу, 
плакану.{S} Двије кривудаве, плавкасте, танке црте, — трагови суза, — спуштале јој се низ пунач 
> <p>Накриви главу према рамену, извије танке обрве, напући усне и некако дурљиво, мазно, као д 
 испод разгрнутих пешева провиривале им танке пушчане цијеви и сијевали сребрни, криви дршци ве 
гледах се у обрве и учини ми се да тако танке, свилене, високо повијене обрве нико на свијету н 
сти, крупни кахвени ибрик и бијелили се танки филџани.{S} Читаву главу бијаше умотала шамијом,  
нам? — окоси се мајка оштро, грицкајући танки свилени јаглук и немирно клепећући папучом о тле. 
видјеле испод големих, плавих обрва, са танким, нагриженим брковима и великим, дебелим уснама,  
, макар што су, као и прије, прекривене танким чаршафима, непрестано извиривале иза каната и са 
ошуљи која јој се припијала уз тијело и танким свиленим димијама које се мало опустиле низ куко 
пним, кадифастим, сањивим очима и дугим танким, правим носом, огрнут својом дугачком, црном џуб 
 — носећи у малим, шареним тасима или у танким, везеним чеврмама, понуда — одлазили да га обиђу 
ивао молбама, увијек долазио.{S} Висок, танковијаст, прав као јаблан, блиједа, дугуљаста лица,  
крадати неко.{S} Момче некакво, високо, танковијасто, са тешким траболозом око главе, са читави 
котрља јој се низ образ, заустави се на танкој, руменој усни и заблиста као кап росе на карамфи 
ћи је онако плаху, једру, кршну, како у танкој кошуљи и димијама, без јечерме, иде, ломи се, кр 
 <p>И голем, стасит човјек, са бијелом, танком капицом на глави, са раздрљеном кошуљом на прсим 
 да се одважи, уљезе у собу, прекривена танком, црвеном шамијом, која јој половицу лица заклања 
, очисти рану, опра и намазавши широку, танку крпу некаквим жутим, гњецкавим мехлемом, што га у 
т у том часу, јер се он снажно уједе за танку, румену усну и окренувши се у страну, поклопи уст 
, нос при врху поцрвенио и дошао некако тањи, а очи, крупне, влажне очи њезине, помутиле се мал 
ријатељ — дочеках пјенушећи од бијеса и тапкајући у мјесту. — Са једним треба прекинути.</p> <p 
и копитом о земљу, трчао јој као сулуд, тапшао је по врату и сапима, прстима рашчешљавао дугу,  
има, шалила се, смијала, цичала, увијек тапшући рукама <pb n="242" /> и поцупкујући на пети.{S} 
... и да се тако знаш бранити...</p> <p>Тапшући ме по рамену настави ватреније:</p> <p>— То...  
нка понека, носећи у малим, калајисаним тасима и пилава, и червиша, и долме, и јапрака.{S} Све  
сви су одмах, — носећи у малим, шареним тасима или у танким, везеним чеврмама, понуда — одлазил 
ретао сам непрестано кириџије, путнике, татаре, слушао их како се дозивају, препиру, инате, гон 
} Ако мислиш да <pb n="304" /> се бојим твог оружја, стани да се огледамо, да дијелимо мегдан,  
 Је ли крив Зулфага — рече — што је иза твога доброг и поштеног оца остало све запетљано, све у 
ошапта:</p> <p>— Баш ми је драго што је твој јаран!..{S} Онакога јарана нико више нема!.. </p>  
прошапта она уздижући обрве. — Зар није твој јаран?..</p> <p>— Ако је јаран, не ашикује се с њи 
ека Зулфага и развуче лице на смијех. — Твоја је памет голема...{S} А... а ти и заповиједаш...< 
> <p>— Сад си мој... мој... мој... и ја твоја — опет прошапта, па отрже струк феслиђена и поче  
оплашено поче се измицати натраг. — Кад твоја памет не може...{S} Их!..{S} Како ћу ја?..</p> <p 
рикрајка и чудно се накашља. — Каква је твоја школа?..</p> <p>— Ја ћу говорити — одговори хоџа  
ише, заграјаше:</p> <p>— Јок!..{S} Није твоја!..{S} Наша је!..</p> <p>— Моја...</p> <p>— Наша!< 
е уграбе, отргну од њега.</p> <p>— Није твоја!</p> <p>— Моја!..</p> <p>Хусо, стегнувши Ајкуну,  
 пред ноге.</p> <p>— Моја је кућа као и твоја, мајко!..</p> <p>И заплакасмо обоје, зајецасмо је 
и шамију, кидати је, комадати. — Ја сам твоја...</p> <p>Ничија више...{S} Води ме!..</p> <p>Па  
, макар их било педесет...</p> <p>— Баш твоја воља?</p> <p>— Моја.</p> <p>Зулфага готово паде н 
ћа, а ти си намет, уљез један!</p> <p>— Твоје ништа нема...{S} Све сте упропастили — отегну он  
.{S} Није он мене оставио, него ево, на твоје очи, казао ми да сам му најдража, и ја сам остави 
ледајући му право у очи, — или живио од твоје доброте или од њезине... од њезина мираза?..{S} Н 
их Зулфага, онако недограђене, купио од твоје мајке за своје паре и.. и још их лијепо платио... 
јевати. —</p> <p>Ето ти среће и одмјене твоје!..</p> <p>— Подгојила је човјека, а није разбојни 
. ето свједочила сам, а знала сам да се твоје отима — настави задихано, испрекидано, загушено.  
 Ја сам задовољан.</p> <p>— Ама теби се твоје отело и то треба вратити, — дочека она ватреније  
а донесе?</p> <p>— Јок!..{S} Ја хоћу из твоје руке...</p> <p>Па, узевши духана из моје кутије,  
а немој да ја смишљам и да се мијешам у твоје ствари...{S} Ти... ти си све наређивала...{S} Нар 
дим нешто...</p> <p>— Нареди сама...{S} Твоји су...</p> <p>— Нећу без договора.</p> <p>И обоје  
а...</p> <p>— А ја сам мислио да су све твоји, да све ти тргаш...</p> <p>— Башка моји, башка ње 
</p> <p>— А зар је зазор разговарати са твојим јараном?</p> <p>— заштита лукаво.</p> <p>— Он ми 
и их, гњечећи. — Хоћеш ли ме уморити са твојим кукањем, хоћеш ли убити?..</p> <pb n="251" /> <p 
ријешио сам се пред тобом, и здружио се твојим душманином и хтио...{S} Ех, много сам хтио! — уз 
— Шта је било?..{S} Казуј!..</p> <p>— У твојој кући — замуца она ломећи се, а дукати на прсима  
а наговарам...{S} Моја махнита глава да твоју наговара!..{S} Их!..</p> <p>А тад се окрену мени, 
— одговори Сулага тихо, покуњивши се. — Тврде си главе и поносан као и он...{S} А са таком паме 
другивале му се потајно све чаршинлије, тврдећи узгред како код куће мора и пелене прати, и хље 
 готовине иза себе.{S} Неки су поуздано тврдили да је преко стотину ћемера самих дуката било.{S 
го на глави длака.</p> <p>Други су опет тврдили како то нико други није био него усташи, који с 
упалим очима и шкиљио у њега, загледао, тврдим, жуљавим прстима пипао оштрице, трљао га, уређив 
.. не спасава се ова кућа од пропасти — тврдио је немилосно, савијајући хартије и гурећи се — Ј 
ад пређе у насиље, онда јој је и крај — тврдио је упорно, не попуштајући — Па и наша сила била. 
притужим бимбаши.{S} Сви као да су били тврдо увјерени да ће их он, онако бистар и проницав, не 
кву, у траву, и, наслонивши се леђима о тврдо, дебело стабло, почех јечати као болесник какав.< 
p>Казао сам: свршиће на вјешалима...{S} Тврдоглав је...</p> <p>И одједном чучећи прихвати за чи 
 посао, и ако би се гдје појавила каква тврдоглавија муштерија притрчавао му у помоћ и хвалио р 
зулумћар“, како му је „срце од камена“, те како више нема „милости ни љубости“ ни према коме.{S 
 је живот омрзнуо због оних објешењака, те попријетише да ће сви селити из ове земље, ако овако 
 дан ударао са врећом препуном пијеска, те ми сва ребра и све кости поломио.{S} И ништа не бих  
је су обично биле шејтанског поријекла, те мучиле пасторчад своју и гониле их.</p> <p>Причајући 
 свих страна дебелим сохама и тојагама, те је издаље изгледала као стара, немоћна просјакиња ка 
азбаца по шилти и по чекмеџи с новцима, те ми је у неко доба дућан више наличио на пушкарницу к 
од тога одјекује читава гора и планина, те се причиња као да десетина њих у један исти мах са н 
и изнад нас, испод неба, из грања оног, те некако и нехотице подигосмо главе и погледасмо у вис 
не когод, <pb n="325" /> да ме изазове, те да се насред царскога друма ухватим у коштац с њиме  
 токорсе да јој посвршава неке послове, те да га тако барем за неколико дана отјера од себе, да 
боцкала кроз чарапе и запињала за ноге, те смо се често као пијанице какве поводили и посртали. 
ву бијаше умотала шамијом, повезала је, те јој само нос испод ње провиривао; погледа никако ни  
умота у струку, сакри и главу и оружје, те му се само видјели лабави, прашњави тозлуци са распа 
вице се осјећале некако јаче, храбрије, те се и они заклињали по неколико пута да ће га пратити 
би у кући; даривао је дукатима и момке, те, напошљетку, ни ја нијесам остајао без дијела.{S} Ба 
ем викати лудо, помамно, зацењујући се, те се многи пролазнини почеше освртати и гледати ме зач 
играјући се оружјем, галамили, грајали, те се чак и дјеца из махале почела окупљати <pb n="228" 
шњавим тозлуцима распали се, попустили, те се испод њих провидили и стопе и закрпљене ивице од  
уштерије, који се враћали из дућана ми, те и њих чашћавао.{S} Два-три пута видио сам како је ис 
 Алах наредио, те сте почели пропадати, те вам све иђе наопако, томе... томе, опет, ви нијесте  
 као очекујући бабу да се поново врати, те да поново крене на хајдуке.</p> <p>— Еј, рођо, јеси  
лађих, кршнијих, окретнијих, нашао сам, те су ми, у тешким, големим бошчама разносиле робу по м 
мах и да дућан лијепо очистим и уредим, те, кад унесем робу, да својом чистином одудари, истакн 
и као и он узастопце пристајали за њим, те нареди да сељака свежу и да му отцијепе двадесет и п 
кне...{S} А што је, бива, Алах наредио, те сте почели пропадати, те вам све иђе наопако, томе.. 
ећао дати кћер, како сам се удомазетио, те ме као слијепца каква храни и издржава?..{S} И шта б 
оћи ће он и сам — као да ми шапну неко, те се опет смирих и прихватих за посао...</p> <p>Кад са 
и е му са неке стране пријети опасност, те се унапријед, често и преко воље, прибира и спрема н 
 ништа друго него да идем у другу собу, те да потражим Ибрахим-ефендију, помоћника кадијина, и  
све јаче, одјекује кроз читаву планину, те ми се покаткад причини као да негдје неко чудновато  
мене, и њу, и свакога гађати као кумру, те некако и нехотице устукнем и повучем је за собом.</p 
оје...</p> <p>— Вараш се ти, слатки, да те преварио — рече меко, полугласно. —— Оно је један до 
јим лијепим, крупним очима. — Чекај, да те мајка види...</p> <p>Па се пропе на прсте и пољуби м 
си дошао?{S} Рашта? — запита јаче. — Да те нијесу звали?..</p> <p>— Зажелио се куће — слагах му 
а заврти главом, уздахну.</p> <p>— А да те он таког видио!..{S} Ех!..</p> <p>Први пут споменула 
је јецајући. — И мени товаре на леђа да те ја наговарам...{S} Моја махнита глава да твоју нагов 
...{S} Црна мајка помагала душманима да те гоне, да гњаве...</p> <p>Па се опет исправи, раскиде 
 пожалиш, ругаш се.</p> <p>— А рашта да те жалим? — запитам пјевајући, ругајући се и опет. — Зб 
 бирајући гдје ће сјести. — Рекао ми да те поздравим.</p> <p>— Хасан?..</p> <pb n="388" /> <p>Х 
— Зар?..</p> <p>— И... и хтјела само да те гледам и да ти пјевам...{S} Дошло ми тако... да запј 
м?..</p> <p>— Ако је ватра, баш хоћу да те окушам у њој, да видим каква ћеш ми изаћи...{S} Ето  
јеваш...{S} И нећеш у соби да пјеваш да те лијепо чујем, него тамо на авлији...{S} За инат!“... 
е намучиш, душманине, као да не знаш да те могу к’о пса избацити из куће одмах, овог часа...</p 
ово јаукну.</p> <p>— Бојим се за се, за те, за срећу коју си ми само ти донио, за слободу оволи 
 кући, о дјеци, о стоци, о свему.{S} За те људе са испуцаним, жуљавим рукама и мрким, суморним  
} Ево и крви, ако треба, да пролијем за те...{S} Ево свега...</p> <p>Чак и кад бих изишао из со 
ву и поче грицкати нокте.</p> <p>— А ја те чекала на пенџеру — рече некако тужно, снуждено. — Н 
ево... уфатила сам те, копиљане, стигла те...{S} Сад више нећеш лагати...</p> <p>Па се измакну  
... ево, у овом одијелу...{S} И тражила те, ловила...{S} Питала и распитивала: коме долазиш и к 
 се љутити?..</p> <p>= Љутити?,..{S} На те?..{S} Зашто?..</p> <p>= Крива сам.</p> <p>— Ти?..</p 
жедна, колико хоћеш...{S} Ти знаш да на те дигнути руке нећу, па си се осилила, побјеснила си.. 
то проговори:</p> <p>— Хајде...{S} Зове те бимбаша...</p> <p>— Шта је?..{S} Какав је сад белај? 
ћи се са чудном, лудом жељом да јој све те мерџане проспем, да их изгазим, смрвим и сатрем. — Д 
 ме миловати по коси, по образима. — Ђе те боли?..{S} Шта?{S} Како то?..</p> <p>— Ништа ме не б 
е поче се играти њима.</p> <p>— Не може те ни зајам понизити, — рече — ако га мислиш поштено вр 
е ишао, узимао, доносио.{S} Дешавало се те нам накупује за кућу и ствари, хаљина, свега, па нит 
 прошапта пригушено, — и... и раставиће те са Сулагом...</p> <p>— Мене?..</p> <p>Она ми бржебољ 
шум разлијевао кроз ноћ све јаче и јаче те се чинило као да негдје у даљини хуји вјетар и милуј 
сатрвени, јадни, најбоље су потврђивали те гласове.</p> <p>Ради тога у читаву шехеру наста чудн 
ити...</p> <p>— Немој ни мислити да сам те молио — сурово дочека Осман, а оштра, дубока црта је 
казале су ми...{S} И ево... уфатила сам те, копиљане, стигла те...{S} Сад више нећеш лагати...< 
стави смијех.</p> <p>— Па... па чим сам те опазио, одмах сам и помислио да због тога долазиш —  
 овђе... овђе — рече живље, — оклен сам те хранила, пече сада, пече и гризе и дави...{S} Храна  
јном, коврџавом косом.</p> <p>— Што сам те звала? — отегну. — Не знаш?</p> <p>— Не знам.</p> <p 
уно срасла, слијепила се једно с другим те је изгледало као да тамо сједи огроман див какав са  
p> <p>— Па... па... па.. удри ме, молим те — замуца Зулфага и поднесе јој главу да га удари. —  
дом. — Рашта?..</p> <p>— Немој... молим те...</p> <p>— А јаран ми...</p> <p>Она заломи рукама,  
...</p> <p>Остави...</p> <p>— Али молим те...</p> <p>— Ено... тамо... ах..{S} Ибрахим ефендија. 
пљуцкивати око себе.</p> <p>— Поздравио те Хасан, — рече комешајући раменима и бирајући гдје ће 
ти и памет била као и мајкина, само ако те не покваре хунцути и ниткови некакви и ако ти је не  
ао да размишљаше нешто.</p> <p>— А како те хоџа пустио? — запита јаче, гледајући изнад себе у п 
ишљања. — Млад си, добар си, бегенишемо те...</p> <p>— Ама моја наука није као досадашња — опет 
и и хајде с нама...{S} Ево смо дошли по те...{S} Хајде...</p> <p>— Не могу...</p> <p>— Не може. 
 ускипи нешто у <pb n="303" /> теби што те нагони на смијех и, — отимао се не отимао, — не може 
станеш тамо, он ће ти доћи главе, макар те и мајка бранила...{S} Он се сад и не осврће на њу ни 
пала и Шерифа-ханума, сједала поред нас те и она причала.{S} И највише нам причала о некаквим м 
, од корака својих, који мукло одјекују те ми се непрестано причињава као да неко пристаје за м 
и подвикну према мени:</p> <p>— Оковаћу те, бре!..{S} Мјесец дана у хапс и окове!..{S} Одмах!.. 
<p>— Хоћу.</p> <p>— Добро...{S} Пратићу те...</p> <p>Па, разгледавши унаоколо, опет се врну пре 
 <p>— Не бој се, Хајкуна!..{S} Осветићу те — рече.</p> <p>Па сам себе удари у бедру, а крв шикн 
 кад би ти хтио остати овђе, заклао бих те к’о јање.</p> <p>И опет ме удари кундаком.</p> <pb n 
раме. — Среће своје... слободе своје... тебе... нипошто дала не бих!..</p> <p>— У мене нема ни  
 што сам дужна...{S} Колико?..</p> <p>— Тебе нијесам служио и немаш ми шта плаћати</p> <p>— кра 
илостиво, стријељајући га погледом, — а тебе лопова оставио и... и нашао разбојника и угурсуза. 
p>— Рашта си се пробудио?</p> <p>— Због тебе.</p> <p>— А ништа друго не чујеш?</p> <p>— Ништа.< 
 долазио, нит сам имала каква хабера од тебе...</p> <p>Заборавио и мене, и заклетве, па си мисл 
а.</p> <pb n="404" /> <p>— Нико бољи од тебе!..{S} Нико бољи! — узвикну заносно, љубећи ме. — Т 
о?</p> <p>— па?..</p> <p>— Осудили би и тебе...</p> <p>Она се придиже, исправи се и, онако мрша 
и пошао био да видим шта је.{S} Чим сам тебе угледао, досјетио сам се.</p> <p>Па помијеша прсте 
чевито стезао.</p> <p>— А баш сам чекао тебе, да се вратиш из чаршије, — рече задављено, циједе 
p> <p>— Ефендија... дошао сам послом до тебе — почнем ја викати, бојећи се да се озбиља не зане 
нуо...{S} И вели: неће ни у кога него у тебе.</p> <p>— И данас ће доћи?</p> <p>— Данас.</p> <p> 
Их, колико ли их морало погинути док су тебе ранили!..</p> <p>Он се наслони на јастук и, окрену 
него... као што бумбул пјева другоме... теби, ето, баш теби!..{S} Аман, каква је ноћ била!..</p 
и терети, ускипи нешто у <pb n="303" /> теби што те нагони на смијех и, — отимао се не отимао,  
р не знамо шта радимо ни ја ни ти...{S} Теби, зевзече!..</p> <p>— Охо!.. — отегну он, изненађен 
х оштро, стискајући шаке и пријетећи, — теби, будало, јер си ме повео ни сам не знаш куда и јер 
разе и страшан бијес обузе ме.</p> <p>— Теби се смијем, — дочеках оштро, стискајући шаке и приј 
атиџу. — Ја сам задовољан.</p> <p>— Ама теби се твоје отело и то треба вратити, — дочека она ва 
се и исправљајући. — Чини ми се да ће и теби добро бити...</p> <p>— Мени је и сад добро — одгов 
ла их.</p> <p>— А, чини ми се, сад ће и теби бољи земан доћи</p> <p>— рече, напошљетку, мајка,  
ак, — одговорих поносито — а вјерујем и теби...{S} Што бих га се бојао?..</p> <pb n="391" /> <p 
кажу, и пошла за њега...</p> <p>— Тешко теби! — уздахну Хајкуна и обгрли ме чвршће. — Знаћеш шт 
 бумбул пјева другоме... теби, ето, баш теби!..{S} Аман, каква је ноћ била!..</p> <p>И није виш 
осим према <hi>теби</hi>... сада... <hi>Теби</hi> нипошто не бих невјеру учинио!..{S} Нипошто!. 
благодарности... осим... осим према <hi>теби</hi>... сада... <hi>Теби</hi> нипошто не бих невје 
ињати ми за ноге, ударати ме по бутима, теглити земљи...{S} Почех посртати. </p> </div> <div ty 
ека Хатиџа и поче ме дрмусати за рукав, теглити. — Није он здрав!..{S} Не дај!..</p> <p>Хасан с 
неко — једва се присјетих ја и почех га теглити за рукав. — Коњско је звоно.</p> <p>— Коњско?.. 
еднако онако муцајући и цичећи, поче је теглити, чупати, ударати по врату.</p> <pb n="231" /> < 
опан кад пређох преко прага.{S} Велики, тежак ћилим, — преко чијих грана разлијевао се демирима 
м иза врата и подиже од земље.</p> <p>— Тежак је — рече мргодно. — Пуно ће јести.</p> <p>— Неће 
жђе и <pb n="211" /> на увелу кудељу, и тежак, топао мирис ударао у главу и као да је гушио, оп 
вао је мене.{S} Извуче однекуда голем и тежак нож са сломљеном дршком и окрханим канијама, стар 
љу за садњу духана.</p> <p>„ Шта радиш, тежаче?..“ — запита цар, примичући му се.</p> <p>Он ни  
а, тај узгредни прекор био ми је увијек тежи него да ме ударио, ошамарио, истукао.</p> <pb n="2 
</p> <p>Читав низ оптужаба, све тежу за тежом, набацивао сам на њега, измишљао их, само да сам  
ако сам.</p> <p>Читав низ оптужаба, све тежу за тежом, набацивао сам на њега, измишљао их, само 
 на пут? — запитам након краће почивке, тек колико да не шутимо. —</p> <p>Кад? ..</p> <p>— Па н 
е и они мене као да су били заборавили: тек каткада, уријетко, ако би стигао какав хабер из Мос 
ни прекорио није, ни подругнуо се...{S} Тек пошто би се уморио и почео готово шиштати, престаја 
 у леђа камењем, дрвима, стакладима.{S} Тек кад би се, рашчерупан, раздрљен и испрљан дочепао с 
итао Хасана, нити му говорио о томе.{S} Тек када он сам, говорећи о својим новим пријатељима, х 
луд сам врискао, помагао, отимао се.{S} Тек пошто би се уморила шибајући, пошто је обје руке за 
ој близину, врпољио се и пипао рану.{S} Тек кад се измакла од њега и изишла из собе, стиште зуб 
 тако, курвићу?..{S} Зар тако, момче? — тек сада проговори Хајкуна и испрси се према њему, спре 
, кад је и опет дошао да иште новаца, а тек половица грађевина једва ако је била доготовљена —  
 некако друкчије, мекше, питомије, сада тек као да осјети како нико моћнији од ње нема у кући,  
 обично, нагиздана,</p> <p>— сад сам се тек досјетио да се она у новије доба све више и више ги 
зио је рано, готово у зору, и враћао се тек око подне.</p> <p>Дошавши кући одмах би почео оштри 
сам потрчао према вратима да отворим, и тек што сам отшкринуо канат, а бедевија, узвијерена, ус 
е испред њега као испред туђина каква и тек кад сам знао да ће почети с дијељењем дуката, јавља 
ти.{S} Обећањима ме и замамила вјешто и тек пред зору пустила ме да заспим, да се одморим иза т 
тово изравнила један с другим.</p> <p>И тек тада осјетих чудноват бол у читавом тијелу.{S} Сви  
оној, у вјечитом полумраку, — сунце нас тек уријетко, као ругајући се, обасја, — као да и памет 
вању почело штедити, кашње се навраћаху тек уријетко и остајаху само по час по два.</p> <p>Једи 
а нађу и састану.</p> <pb n="305" /> <p>Тек након дуже почивке први се Хасан смири мало и полуг 
им, давим, бијем све око себе...</p> <p>Тек пошто су ме ноге почеле бољети од дугога ходања, уљ 
тако, сами, одвојени од свакога.</p> <p>Тек касно, испред поноћи, лагано би се дигао он, огрнуо 
г роја муха, негдје прикривеног.</p> <p>Тек након читава сахата у собу уљезе хоџа.{S} Вукао је  
лозе што се пропињало уз демире.</p> <p>Тек кад би које од нас од досаде почело зијевати и прот 
сини тоне, растапа се и изумире.</p> <p>Тек покаткада, уријетко, освојила би је опет чудна нека 
 котурале се наранче и лимунови.</p> <p>Тек кад се мајка поче помало опорављати, поче се и хука 
анице какве поводили и посртали.</p> <p>Тек након дугога лутања заустависмо се, напошљетку, пре 
ћи и на силу се смијући, шалећи.</p> <p>Тек када би, након дугога лутања, он сам предложио да с 
 поплашеним и радосним погледом.</p> <p>Тек кад се спустих с прага и приступих јој ближе, она о 
ала, гласно размишљала о нечему.</p> <p>Тек пошто се заморила толиким причањем застаде мало, по 
кла, цурила густа крв, а зној им цурком текао с лица, — које као да се и сад прелијевало страхо 
S} По њиховим собама као да је потоцима текла медовина, ракија, газиле се хурме, локуми, гураби 
ањавих, напола обувених нога непрестано текла, цурила густа крв, а зној им цурком текао с лица, 
 и не погађајући се, почео сам узимати: тенџере, сачеве, тепсије, јоргане, огледала, сахане.{S} 
стима рашчешљавао дугу, свилену гриву и тепајући и ласкајући миловао је дуго... дуго... дуго... 
</p> <p>— Улази — рече Хатиџа меко, као тепајући и лако ме повуче за собом. — Зар није лијепо к 
 <p>— И како гледа! — рече меко, готово тепајући.</p> <p>— Охо!..</p> <p>— И како иде, како збо 
пут буди паметнији, — рече меко, готово тепајући — а сад нека ти је просто...</p> <p>— Зар? — ц 
о тукла и мучила, нудила ме слаткишима, тепала ми, миловала...{S} Каткада, на велико моје чудо, 
јући да их случајно не бих одао баби, и тепала ми и митила ме, мазила.</p> <p>Кад би бабо по об 
њем као да су одговарале, отпијевале на тепање његово.</p> <p>Одмарао се само увече.{S} Сједне  
вао је у њих, метао шећера и полугласно тепао, док су му око главе облијетале челе, спуштале му 
не дижући главе — и почела је миловати, тепати јој, он одмах у соби почео мрмољити нешто, гунђа 
се, почео сам узимати: тенџере, сачеве, тепсије, јоргане, огледала, сахане.{S} Готово све што м 
е с духаном, ибрик и филџане са кахвом, тепсије са питама и слаткишима разним.{S} У кухињи, око 
, дукате, шаком пробија столове, бурад, терђахе.</p> <p>Кад се код џамије бацали камена с рамен 
е нешто размјерао у свом дућану, баци и терезије и оке, усплахирено утрча и умијеша се међу нас 
ењући и гунђајући прихватили за аршин и терезије, премјеравали робу с кољена, што никад нијесу  
и као да сам се ослободио неког големог терета који ме давио, притискивао, мучио.</p> <p>Шта ви 
рада, желећи да му освоје, отму управо, теретећи га како су, токорсе, његови стари то приграбил 
а када, макар душу притискивали најтежи терети, ускипи нешто у <pb n="303" /> теби што те нагон 
иривале некакве крпе, са <pb n="319" /> теркијама на којима су звекетали кахвени ибрици.</p> <p 
едла висе бисаге и кесе чибуклије, а из теркије, покрај кабанице, провирују кахвени ибрици и зл 
 је гола, празна, без узде, без седла и теркије, са мрком, прљавом, окрвављеном гривом која се  
ас служи, него га је умолила некаква ти тетка — прогунђа Ибрахим ефендија у браду. — А имао је  
 се, мајка по препоруци некакве стрине, тетке ли, узе једног субашу, Зулфагу некога, намјести м 
, џумбус...</p> <p>Комшинице, јаранице, тетке, стрине, и из наше и из других махала, доврвиле б 
 се једва опирао на ноге, шантуцао сам, тетурао; кашње, пошто се загријах мало, ишао сам лакше  
е, поскочи, док сам ја почео посртати и тетурати као пијаница, с муком се опирући на пушку, кој 
сви хвалили.{S} Сијело, скуп, састанак, теферич какав није се могао ни замислити, а да се и Сма 
овиривати иза каната, мислећи зар да је теферич некакав или да се нечувена чуда догађају.</p> < 
окупило неколико ханум да се часте и да тефериче, изненађена скочи и, поплашено узвикнувши он,  
ама од свиле бешлуклије, о састанцима и теферичима дјевојачким.</p> <p>Чак и при растанку прича 
и да се играју њима, отпочеле са својим теферичима.</p> <pb n="218" /> <p>Неколике слушкиње, ко 
ватова нијесам сазивао, ни шенлучио, ни теферичио.{S} И кућу сам у брзини узео под кирију, не б 
ољену срачунавао нешто, бржебоље одбаци тефтер, одиже наочаре на чело и погледа ме.</p> <p>— Ро 
му вазда били препуни некаквих хартија, тефтера и писама и, кад год би мајка изашла у авлију, с 
о...</p> <p>Па јој спусти на кољено све тефтере и све хартије и, измичући се на леђа, крену из  
ви, која непрестано цури, пуже, гамиже, тече. — Шта је по Богу?</p> <p>— Боље би било да сам бо 
то?..</p> <p>— Види се да ти крв бабина тече кроз жиле — одговори Сулага тихо, покуњивши се. —  
ец при врху бљештао, руменио и горио, а тешке, дебеле ките ударале и расипале се по калдрми, —  
ло...</p> <p>Поклецајући и опирући се о тешки, дебели штап, прекорачио би преко прага, застао к 
 златним копараном на прсима и широким, тешким појасом, о коме је висила шарена дуванкеса, спуш 
} Румене се мерџани и блиста се срма на тешким пушкама и ножевима а одсијев им игра уз напукнут 
Момче некакво, високо, танковијасто, са тешким траболозом око главе, са читавим снопом ножева з 
миндерлуцима, прекрштених нога, огрнути тешким, лисичином постављеним ћурцима, окићени оружјем, 
ршали се и преко рамена.</p> <p>Огрнути тешким, дугачким струкама, чије су ресе готово падале п 
 врети.{S} Дође ми да узмем ону књигу с тешким дебелим корицама, што је растворена лежала близу 
е он, онако ситан, мален, мршав, огрнут тешким дебелим ћурком, с дугим јасминским чибуком под п 
јих, окретнијих, нашао сам, те су ми, у тешким, големим бошчама разносиле робу по махалама, међ 
 се намах исправи.</p> <p>— Рањен?..{S} Тешко?.. — брзо запита.</p> <p>— Не знам...</p> <p>— Је 
о је, кажу, и пошла за њега...</p> <p>— Тешко теби! — уздахну Хајкуна и обгрли ме чвршће. — Зна 
воли препирати се ни парничити, како му тешко и изаћи на суд а камо ли тамо правдати се, многи  
ао да почне поигравати, цупкати.</p> <p>Тешко Зулфаги ако би се након тога појавио у авлији.</p 
Хатиџа у собу.</p> <p>Носила је велику, тешку, распаљену мангалу, на којој између жераве румени 
каве кошуљине до изнад лаката, пребацио тешку мотику преко рамена и необувен, босоног, полазио  
е накашљавати.</p> <p>— А бре пезевенк, ти ли хоћеш мајку да бијеш?</p> <p>— брекну сурово пошт 
чах Хатиџи.</p> <p>— Ти кућом управљаш, ти се питаш, па хоћеш ли да примимо једног госта данас  
корака даље...</p> <p>— Чим се одмориш, ти ћеш поћи — отсијече он упорно, покупи оружје и спуст 
бично мучила да изрекне.</p> <p>— Па... ти си ми драг... не знам ти рећи колико си драг — изгов 
— Како ћемо?</p> <p>— Ти си домаћица... ти наређујеш, а ја ћу слушати — понизно одговори Зулфаг 
а се мијешам у твоје ствари...{S} Ти... ти си све наређивала...{S} Нареди и сад.</p> <p>— Говор 
! — узвикну заносно, љубећи ме. — Ти... ти никад кумре убио не би...{S} Јадна моја кумра!..</p> 
— Ништа...{S} Ситнице!..</p> <p>— Ти... ти си у невољи био... у јаду...</p> <p>— Нијесам, мајко 
уке и бацих га у страну.</p> <p>— Ти... ти све знаш — рекох још пакосније, жешће, изазивачки. — 
</p> <p>— Ако се бојиш свијета, а ти... ти одмах узми Хатиџцу, макар и млади били обоје — рече. 
/p> <p>— Осман је велики момак, а ти... ти си као и дијете — отсијече хоџа кратко, па се измакн 
го одмах бјеж’о...</p> <p>— Лажеш!..{S} Ти си први стругно...</p> <p>И, увјеривши се потпуно да 
ам и да се мијешам у твоје ствари...{S} Ти... ти си све наређивала...{S} Нареди и сад.</p> <p>— 
увијајући се, молећи. — Ти си мој...{S} Ти...{S} Ако желиш добра и себи и мени, води ме!.. </p> 
 крви, ако си жедна, колико хоћеш...{S} Ти знаш да на те дигнути руке нећу, па си се осилила, п 
<p>— У мојој кући то да ми рекнеш?..{S} Ти?.. — запјева развлачећи.</p> <p>— Ово је моја кућа,  
реплаши дреком и крвничким погледима. — Ти ли, бре, удари на кућу и пријетиш оружјем?..</p> <p> 
угљиво, накривљујући главу као и она. — Ти ништа не знаш?..</p> <p>— Не знам...</p> <p>Токорсе  
>— Нећеш? — отегну она и рашири руке. — Ти?</p> <p>— Јок!..</p> <p>Она устаде, повири на врата  
о бољи! — узвикну заносно, љубећи ме. — Ти... ти никад кумре убио не би...{S} Јадна моја кумра! 
клапајући руке, увијајући се, молећи. — Ти си мој...{S} Ти...{S} Ако желиш добра и себи и мени, 
о, па се измакну мало и чучну у крај. — Ти то не смијеш...</p> <p>Хасан се лагано подиже и прис 
 отежући и наглашавајући свако слово. — Ти шта ћеш?..</p> <p>Она се зачуди.</p> <p>— Ја?..</p>  
е, крмче никакав! — викну раздражено. — Ти остајеш, а Осман нек иђе...{S} Он ми не треба...</p> 
 некако очајно, гледајући према небу. — Ти ћеш опет боље смислити.</p> <p>Мајки као да се свали 
јка као осоколивши се и подиже главу. — Ти?..</p> <pb n="238" /> <p>— Ја сам започео...{S} Ја.. 
p> <p>— Ништа...{S} Ситнице!..</p> <p>— Ти... ти си у невољи био... у јаду...</p> <p>— Нијесам, 
евјеру учинио!..{S} Нипошто!..</p> <p>— Ти ми и не можеш невјере учинити — одговарао сам мирно, 
...{S} И ако ти треба зајма...</p> <p>— Ти ћеш ми га дати?</p> <p>— Колико хоћеш...</p> <p>— До 
 папучом о тле. — Шта ћу ја?..</p> <p>— Ти знаш све — упорно дочека Зулфага и развуче лице на с 
репасти се мајка гледајући га.</p> <p>— Ти?</p> <p>— Није друге...</p> <p>Мајка се распели, наљ 
о преврну својим ситним очима.</p> <p>— Ти си домаћин, па чини како знаш — рече, па, и не погле 
та као узгред не дижући главе.</p> <p>— Ти знаш...</p> <p>— Ја? — запита она тихо и порумени.</ 
Ја легнух по трави, прућих се.</p> <p>— Ти би, зар, да их дочекамо из засједе?</p> <pb n="316"  
не задње ријечи ја ћу слушати.</p> <p>— Ти како знаш...</p> <p>— А шта ја знам? — окоси се мајк 
мида у дућану, потрчах Хатиџи.</p> <p>— Ти кућом управљаш, ти се питаш, па хоћеш ли да примимо  
} Зашто?..</p> <p>= Крива сам.</p> <p>— Ти?..</p> <p>— Не смијем ти ни у очи погледати када при 
се, клекну за голем грм један.</p> <p>— Ти хајде с друге стране пута, — рече заповједнички — и  
ц из руке и бацих га у страну.</p> <p>— Ти... ти све знаш — рекох још пакосније, жешће, изазива 
аме и тихо, развучено протепа:</p> <p>— Ти долазиш због Зулфаге, је ли?..</p> <p>Ја застадох из 
 била доготовљена — Како ћемо?</p> <p>— Ти си домаћица... ти наређујеш, а ја ћу слушати — пониз 
дари се по кољену. — Ја се запричала, а ти гладан...{S} Их!..</p> <p>Брже боље оде и донесе мли 
ега...</p> <p>— Ако се бојиш свијета, а ти... ти одмах узми Хатиџцу, макар и млади били обоје — 
азвлачећи.</p> <p>— Ово је моја кућа, а ти си намет, уљез један!</p> <p>— Твоје ништа нема...{S 
ди...</p> <p>— Осман је велики момак, а ти... ти си као и дијете — отсијече хоџа кратко, па се  
х. — Твоја је памет голема...{S} А... а ти и заповиједаш...</p> <p>Мајка, нестрпљива, поче разм 
кезећи зубе и готово режећи — а ти... а ти си кучка једна!.. .</p> <p>Она, по обичају, накриви  
 узвикнуо би, погледавши на Хатиџу. — А ти... ево... опет ме примио... и довео... и... ех, ех.. 
дочекам кезећи зубе и готово режећи — а ти... а ти си кучка једна!.. .</p> <p>Она, по обичају,  
осветим мало.</p> <pb n="386" /> <p>— А ти? — запитам тихо, полако, хотимично отежући и наглаша 
тук, под главу, и згњечио...</p> <p>— А ти се зато наљутила?..{S} Је ли?..</p> <p>Она застаде,  
пакосно. — Мрака се бојиш...</p> <p>— А ти се бојиш дана...</p> <p>Она накриви главу и поче гри 
ве нити се осврћући на њега.</p> <p>— А ти баш хоћеш да продаш кметове, ханума? — запита испрек 
а вас служи, него га је умолила некаква ти тетка — прогунђа Ибрахим ефендија у браду. — А имао  
ти.</p> <p>— Ја сам мислила да ти... да ти... ништа због мене не би учинио...{S} Мислила сам... 
че жмиркати.</p> <p>— Ја сам мислила да ти... да ти... ништа због мене не би учинио...{S} Мисли 
ћеш ми, зар, замјерити што сам дошла да ти кућу видим? — рече покуњено, снебивајући се и ломећи 
ече кихајући. —</p> <p>Наредио ми је да ти кажем да ће доћи...</p> <p>— Оставиће, зар, чету?..< 
или казнити жешће.{S} Пустити некоме да ти сазна тајну која је за чување, значи упола се предат 
{S} Није ли исто?..</p> <p>— Види се да ти крв бабина тече кроз жиле — одговори Сулага тихо, по 
 и извади кесу с новцима.</p> <p>— И да ти платим, — отсијече оштро, играјући се кесом —— све ш 
>— И... и хтјела само да те гледам и да ти пјевам...{S} Дошло ми тако... да запјевам... ама не  
— рече. — Имаћете је још...{S} Чујем да ти је све уграбио, све отео...{S} Говори: како сте све  
кршнијега у хиљаде нема.</p> <p>— Свиђа ти се? — запитах намигнувши, хватајући је за меки, обли 
рече меко, готово тепајући — а сад нека ти је просто...</p> <p>— Зар? — цијукну Зулфага и разгл 
у подгриза и свети јој се...{S} И мајка ти сад у очи не смије погледати...{S} И мајка ти не сми 
 у очи не смије погледати...{S} И мајка ти не смије рећи: сине...{S} И не смије ти приступити м 
" /> <p>— Примио си ме болесна, и хвала ти на томе...{S} Сад сам, ево, здрав и сад могу ићи.</p 
адам, ни да испричам што.</p> <p>— Нема ти овђе мјеста — одговарао је сваки и не саслушавши ме  
 поздрава — откреса весело. — А Хајкуна ти читав товар послала...</p> <p>— Хајкуна?..{S} Како о 
 и засмија се. — Остарио, изнемог’о, па ти жао умријети, па све мислиш да ћеш се поново родити. 
— Добра ви вече, људи!..</p> <p>— Добра ти срећа, Турчине! — отповрнуше неколико њих једногласн 
 окрену главу према мусан-дери. — Отета ти је бабовина...</p> <pb n="385" /> <p>— Да није отета 
оново родити...</p> <p>— Мучи!..{S} Шта ти знаш, кењче један — окоси се стари увријеђен и попри 
репње:</p> <p>— Јеси ли здрав?..{S} Шта ти је?..</p> <p>Ја проплаках, не говорећи ништа.{S} Топ 
и, привијати.</p> <p>— Шта је?..{S} Шта ти је?.. — њежно, испрекидано запита она, милујући ме п 
— Смајиле, што си блијед тако?..{S} Шта ти је?..</p> <p>Па ме обгрли, приви ми главу на прси и, 
и пехливан па да ми се смијеш?..{S} Шта ти је?</p> <p>— брекну бјешње, гледајући како се превиј 
као у чуду, гледајући је пажљиво. — Шта ти учинише?</p> <p>— Краду ме.</p> <p>— Они?..</p> <p>— 
, притрча му и ухвати га за руку. — Шта ти би?..</p> <p>— Ништа, ништа — отсијече Хасан, стиска 
е...{S} Чудан је постао...</p> <p>— Шта ти је учинио — запитам весело, гађајући је листићима ис 
тукну натраг и одиже руке.</p> <p>— Шта ти је?...{S} Да нијеси болестан?... —— запита зачуђено, 
и ме за руку мукло запита:</p> <p>— Шта ти је?</p> <p>— Видиш... не могу даље, — одговорим пром 
а кријеш, прикриваш...</p> <p>— Ама шта ти је? — запита она дурљиво и напући усне. —— Какав си  
ицкајући бркове запита:</p> <p>— Па шта ти мислиш?..</p> <p>— Радити...</p> <p>— А како ћеш рад 
 Рашта? — запита зачуђено. —</p> <p>Шта ти фали?</p> <p>— Осман ме ’сује, — промуца Зулфага оте 
 узви носом.</p> <p>— Видиш ли га какав ти је — рече пакосно. —</p> <p>Вук длаку мијења, а ћуди 
>— Па шта ће него ти разбит’ главу, кад ти нијеси њему разбио прије?..{S} Аферим!..{S} Чо’јек ћ 
рили...</p> <p>— Нек је хвала Алаху кад ти проговори, а макар врата и ђаво однио! — дочека хоџа 
" /> <p>— Ако си пошао да тужиш, узалуд ти је — рече. — И не можеш само <hi>њега</hi>, него и р 
 ноге. — Знам да се ти тужиш на њега, е ти је криво учинио.</p> <p>— И јес’ ми криво учинио — п 
о, — рече још тише да се једва чуло — е ти се мати преудала...</p> <p>— Ах!..</p> <pb n="287" / 
А ја сам мислио да су све твоји, да све ти тргаш...</p> <p>— Башка моји, башка њезини, башка св 
. — Не једе ми се... .</p> <p>— Не једе ти се?...{S} Рашта?..</p> <p>— Тако...</p> <p>— Јадниче 
 усне и нашкиљивши на једно око. — Овђе ти нема мјеста...</p> <p>— Ово је моја бабовина.</p> <p 
ти не смије рећи: сине...{S} И не смије ти приступити мајка, јер... јер... јер...</p> <pb n="38 
</p> <p>— Их!..</p> <p>— Пошље... пошље ти и мајка ударила у некакве грађевине... задужила се,  
— запитах пакосно.</p> <p>— А зар га се ти не бојиш? — живо дочека она, гризући усне.</p> <p>—  
 шилту и прекрстивши ноге. — Знам да се ти тужиш на њега, е ти је криво учинио.</p> <p>— И јес’ 
{S} Знаш ли како смо ишли једном, па се ти уморила, па...</p> <p>Слуге га често прекидале у так 
.</p> <p>— Једи!..</p> <p>— Не брини се ти...{S} Узећу...</p> <p>— Једи, па ћеш отићи да се пре 
p>Отео ми све моје...</p> <p>— Вараш се ти, слатки, да те преварио — рече меко, полугласно. ——  
укама и зажмири мало.</p> <p>— Бојиш се ти ноћи! — узвикну пакосно. — Мрака се бојиш...</p> <p> 
p>—- Разговарају.</p> <p>— И не пријете ти?..</p> <p>— Рашта би пријетили?..{S} Шта им ми радим 
рати на све стране.</p> <p>— Зулфага ће ти се осветити, — прошапта пригушено, — и... и раставић 
ти свједока, болан!..</p> <p>Зулфага ће ти, на срамоту, све повратити...</p> <p>У мени, изненад 
вјети — рече. — Ако останеш тамо, он ће ти доћи главе, макар те и мајка бранила...{S} Он се сад 
Хамида себи, изведи га пред суд и он ће ти све потврдити — откреса она опоро, пакосно, осветнич 
 и уозбиљи, — Испричаш ли икоме, ово ће ти судити!..</p> <p>И поносито показа на нож.</p> <p>От 
џа и гурну га ногом у слабину. — Што ће ти оне?..</p> <p>— Па се опет окрену мени и поче тумачи 
— Кад су непокорни!..</p> <p>— А што ће ти ђевојке, несретни сине? — откреса хоџа и гурну га но 
 Убићу!..</p> <p>— Богата је и донијеће ти пара — тјешио ме Јован, који је једини озбиљно узима 
кућити и својим парама...</p> <p>— Неће ти бити на одмет ни Хатиџине — додаде он мекше, једнако 
— рече некако меко, сажаљевајући — срце ти је исто као и у мајке...</p> <p>Још би ти и памет би 
.и...</p> <p>Немој се и ти љутити, душе ти, — замоли склапајући руке. — Нећеш ли?..</p> <p>— Да 
, нијесам био на Косову, а, можебит’, и ти...{S} Ко зна?..{S} Био сам, да рекнем, травка Божја, 
инштари, дрвосјече.</p> <p>— Их!..{S} И ти се уплашио! — прекори ме Хасан подругљиво, гледајући 
пита тихо.</p> <p>— Давно...</p> <p>— И ти заповиједаш да продам?</p> <p>— Заповиједам да прода 
у руке и унесе ми се у лице.</p> <p>— И ти се не љутиш? — запита меко, милујући.</p> <p>— Не љу 
— Синоћ је казао да ће доћи.</p> <p>— И ти ћеш га одбити?..</p> <p>Гледајући ме некако постиђен 
диже главу и лукаво намигну.</p> <p>— И ти знаш о том — рече. —— И кушали смо заједно...</p> <p 
Ја?..</p> <p>— Ако тужим Зулфагу, оде и ти под суд...{S} Зар нијеси и ти свједочила како је он  
Баш си јунак!..</p> <p>— Плашио си се и ти!..</p> <p>— Лажеш!</p> <p>— Лажеш ти!</p> <p>Хасан у 
 се наљутила и...и...</p> <p>Немој се и ти љутити, душе ти, — замоли склапајући руке. — Нећеш л 
енада и унесе му се у лице. — Знаш ли и ти што?..</p> <p>— Их!..{S} Како ћу ја?.. — ускликну он 
 прије мене...{S} Кад ја опалим, пали и ти...{S} И онда... кад викнем... јуришај!..</p> <p>— А  
 у страну. — Не шкакљи!..{S} Чудан си и ти!..</p> <p>— Баш?..</p> <p>— Мјесто да ме пожалиш, ру 
гу, оде и ти под суд...{S} Зар нијеси и ти свједочила како је он хтио?</p> <p>— па?..</p> <p>—  
 је Хасан, једини син, — рече — и ако и ти будеш као и он, обојица ћете свршити на вјешалима... 
 као да би да боље чује.</p> <p>— Зар и ти смислила тако? — запита тихо.</p> <p>— Давно...</p>  
и нешто и размишљати.</p> <p>— А шта би ти смислио? — запита га изненада и унесе му се у лице.  
 бих му запалио кућу, — рече — а кад би ти хтио остати овђе, заклао бих те к’о јање.</p> <p>И о 
 је исто као и у мајке...</p> <p>Још би ти и памет била као и мајкина, само ако те не покваре х 
оме.{S} И чинило ми се као да су ми сви ти људи ахбаби неки, давнашњи знанци.{S} Са сваким од њ 
сретох се са Сулагом.</p> <p>— Треба ли ти пара? — запита полако, шапћући, старајући се да нико 
ита, смјешкајући се добродушно. — Је ли ти драга?..</p> <p>— Хоћу — весело му одговорих, играју 
 <p>— Остави, Хајкуна!..</p> <p>— Је ли ти то поштење, болан?..{S} Је ли то јунаштво?..</p> <p> 
патом и погледа ме пажљивије. — Јесу ли ти што причали?..</p> <p>— Ништа!..</p> <p>— Јадниче!.. 
тиџе, погледа у зид.</p> <p>— Мислиш ли ти да су усташи жене, кад тако питаш! — отегну некако о 
 — дочека други.</p> <p>— Шути!..{S} Ни ти нијеси бољи — опет ће оно момче, пецкајући. — Нијеси 
куда и јер не знамо шта радимо ни ја ни ти...{S} Теби, зевзече!..</p> <p>— Охо!.. — отегну он,  
е осилила, побјеснила си...{S} Сад удри ти!..{S} Не био мушко, ако ти се уклонио!..</p> <p>— Ха 
а ми друг, а нећу другог тражити кад си ти овђе...{S} Хајде!..</p> <p>— Међу влашке хајдуке?</p 
ни...{S} Слађе ми попушити цигар кад си ти овђе.</p> <pb n="395" /> <p>Други пут, опет, заустав 
јутра ће бити уз њега...</p> <p>Млад си ти још, па не знаш...{S} А, ето, хајдуци напредују...{S 
ајкуна га и не погледа.</p> <p>— Ако си ти дертли и ја сам — откреса и силом ме поче дизати. —  
 останем?</p> <p>— Овђе...{S} И тако си ти мој...{S} Као син...</p> <p>Хатиџа опет уљезе у собу 
 Не треба ми хунцут.</p> <p>— Хунцут си ти!..</p> <p>Мајка опет пође да нешто проговори, присту 
— Одговори ми.</p> <p>— А зар га нијеси ти довео? — застиђено прошапта она уздижући обрве. — За 
рна мајка гледала како се мучиш, а муци ти сама била крива...{S} Црна мајка помагала душманима  
 за собом у закутак један.</p> <p>— Дај ти, болан, — рече — да купимо бимбашиници једне папуче, 
 размишљајући, откреса:</p> <p>— У овој ти кући нема више мјеста...{S} Пртљај...</p> <p>— Лијеп 
амењу. — Ругаш ми се.</p> <p>— Не ругам ти се, јање моје...{S}Јок!..</p> <p>И полако, пажљиво з 
/p> <p>— Па... ти си ми драг... не знам ти рећи колико си драг — изговори брзо, испрекидано, ст 
> <p>— Казуј: држиш ли још ријеч да сам ти најдража?..{S} Говори!..</p> <p>— Хајкуна!</p> <p>—  
/p> <p>— Шта?..</p> <p>— Увриједила сам ти госта...</p> <p>— Хасана?..</p> <p>Она збаци шамију, 
, меко, наивно запита:</p> <p>— Шта сам ти учинила?..</p> <p>— Не знаш? — отегнух подругљиво, н 
А то је оно дијете, — рече — о коме сам ти писао...{S} Знаш...</p> <p>И намигнувши, чудноват не 
кога!..</p> <p>— Хахахаха!..{S} Зар сам ти толико драга?..{S} Хахахаха!..{S} То нијесам ни знал 
 сам.</p> <p>— Ти?..</p> <p>— Не смијем ти ни у очи погледати када причам</p> <p>— узвикну изне 
. — Јефтино си прошао.</p> <p>— А оклен ти?..</p> <p>— Ништа не питај — прекиде ме и лукаво нам 
дража, и ја сам оставила њега!..{S} Ево ти га!..</p> <p>— Пхи! — узвикну дјевојче, умотавајући  
екиде:</p> <p>— Нећеш тражити...{S} Ево ти моје куће...</p> <p>— Зар овђе да останем?</p> <p>—  
..{S} А он одмах почео викати... „Драго ти“, каже, „што ћу брже ићи па зато пјеваш...{S} И неће 
о ми одговорио:</p> <p>— Па шта ће него ти разбит’ главу, кад ти нијеси њему разбио прије?..{S} 
би.</p> <p>— Нећеш се љутити на ме, ако ти нешто кажем?</p> <p>— отегну.</p> <p>— Шта?.. .</p>  
{S} Сад удри ти!..{S} Не био мушко, ако ти се уклонио!..</p> <p>— Хахахаха! — засмија се Хајкун 
о га мислиш поштено враћати...{S} И ако ти треба зајма...</p> <p>— Ти ћеш ми га дати?</p> <p>—  
покваре хунцути и ниткови некакви и ако ти је не помуте...</p> <p>— Какви хунцути? —— запита ма 
из собе.</p> <pb n="335" /> <p>— А како ти је било тамо, на страни? — запита Сулага мирно, прав 
дим каква ћеш ми изаћи...{S} Ето колико ти вјерујем!..</p> <p>— Немој, Смајиле, — протепа она м 
 грла, не било га; не жали срца, усахло ти!..</p> <p>Пјевај!..</p> <p>И хитре Циганке, вавијек  
 за се, за те, за срећу коју си ми само ти донио, за слободу оволику...{S} Хоћеш ли, болан, да  
ожеш јарана дочекати у својој кући, ено ти моје...</p> <p>— Мени је свеједно гдје хоћете...{S}  
прибрати ни освијестити...</p> <p>— Ено ти момка, — рече пригушено — па га држи...{S} Није он м 
а она опоро, пакосно, осветнички. — Ето ти свједока, болан!..</p> <p>Зулфага ће ти, на срамоту, 
ет као да поче попијевати. —</p> <p>Ето ти среће и одмјене твоје!..</p> <p>— Подгојила је човје 
 <p>— Што си га сад споменула?..{S} Што ти је пао на памет? — запитам пријекорно, лако је одгур 
и сваки покрет мајчин, сваки миг. — Што ти је то требао?..</p> <p>— Ја га нијесам звала — мирно 
одбацујући фереџу и осврћући се. —- Зар ти је ово кућа за миловање?{S} Их!..</p> <pb n="376" /> 
 сам је више мучио, пецао.</p> <p>— Зар ти је сада мрзак, па га гониш? — запитах пакосно.</p> < 
и гризе и дави...{S} Храна мајчина црну ти мајку подгриза и свети јој се...{S} И мајка ти сад у 
ли нас.{S} Одмах се могло познати да су ти људи научени да примају и мало страшније госте и да  
..{S} Од несанице је.</p> <p>— А што су ти руке изгребане, крваве?</p> <p>— Путем се изгребао.. 
е ствари.</p> <p>— Не бој се...{S} Нећу ти више додијавати — рече полушапатом, пошто је све пок 
ава..</p> <p>— Да нијесам здрав, не бих ти могао донијети товар поздрава — откреса весело. — А  
ви се. -—</p> <p>Никоме за љубав не бих ти невјеру учинио... <hi>Никоме</hi>!..{S} Ево и крви,  
амо... а мени се не спава... причао бих ти све од почетка, готово половицу свога живота...</p>  
p>— Мени се, опет, чини да јеси <hi>баш ти</hi>, чим ме питаш...</p> <p>Он погледа на друм и ус 
 протепа она меко, мазећи се. — Не знаш ти...</p> <p>— Он мене здрава пазио у својој кући, а ја 
 се на раме и умиљавајући се. — Не знаш ти...{S} Их!..{S} Због мене, болан, направио би чуда!.. 
 и ти!..</p> <p>— Лажеш!</p> <p>— Лажеш ти!</p> <p>Хасан узе пушку по сриједи и поче ударати по 
ра обрве, замисли се.</p> <p>— Не можеш ти у оној кући живјети — рече. — Ако останеш тамо, он ћ 
 послушати или неће?</p> <p>— А шта ћеш ти овђе? — изненада се окоси Хусо, не мичући се и не пу 
је крив...</p> <p>— Хм...{S} А како ћеш ти говорити? — прекиде га један дедо из прикрајка и чуд 
а, обвијајући јој меко, топло, пуначко, тијело и мени се пријатна топлина нека поче разлијевати 
а кошуља све се више затеже, припија уз тијело и димије на куковима тресу се, дршћу, дршћу...</ 
чена, у кошуљи која јој се припијала уз тијело и танким свиленим димијама које се мало опустиле 
ли на њима провидило се голо, изгребано тијело; из рањавих, напола обувених нога непрестано тек 
вати испод пазуха, подуприје ме читавим тијелом својим, и поведе мало.</p> <p>— Можеш ли ићи? — 
вица, као у грозници, овлада ми читавим тијелом...</p> <p>— Аааах!..</p> <p>Двапут јекнух као р 
 поче разлијевати по прсима, по читавом тијелу.{S} И, тога часа, дође ми да заплачем, да зајеца 
тек тада осјетих чудноват бол у читавом тијелу.{S} Сви гуштерови, нарочито у бедрама и листовим 
врсто за руку и нагло поведе кроз уске, тијесне сокаке према узбрдици једној.{S} Морали смо се  
рата, осјенчаваху сав искривљени уски и тијесни сокак и заклањаху собом читав низ омањих скромн 
 изрованим друмовима њиховим; ноћивао у тијесним, смрдљивим колибама, гдје се, у једној половин 
 чаршији порушио је читав низ старијих, тијесних дућана, са мрким нагњилим ћепенцима и големим  
 се, проберем најзгодније мјесто, уско, тијесно, полумрачно, обрасло самом љесковином, која се  
, гази и игра, скаче и удара, гњечи као тијесто, желећи да је сатре, самеље, измрви.</p> <p>Хај 
јде...{S} Доста си лежао...</p> <p>И из тиквице сасувши мало воде на длан, пошкропи се по лицу. 
менула је њега, Зулфагу.{S} И одмах, по тим ријечима, познао сам да се боји нешто, да се плаши  
 другоме се ни покоравао није.{S} Он му тимарио бедевију, он чистио пушке, сабље, ножеве, пунио 
ње није ишло од срца, да је усиљено.{S} Тиме је само хтио макар и унеколико да одагна страх а у 
че и пресијече руком по ваздуху, као да тиме прекида сваки даљи разговор. — Што ја рекнем не по 
 двије половине.{S} Момче, користећи се тиме, нагло јој прилети и зграби је за руку.</p> <p>— О 
о би мајку истакли као главног кривца и тиме ми онемогућили сваки рад против њих.</p> <p>И, ни  
 бојећи се, зар, да је когод не прекори тиме, да је не пецне, вјечито ме гурала у прикрајак, го 
ла Богу, кад није прошло горе...</p> <p>Тиме као да је пресијецао сваки даљи говор.</p> <pb n=" 
и најгрђа је и најћоравија...{S} Њезина тиранија надмашује све друге...</p> <p>А имаш ли дружин 
као да се неко руга, враћао се кадикада тих, пригушен одјек.{S} И цврчак је негдје у грму цврча 
, намјештати се.</p> <p>— Нећу ја вазда тих брига и кијамета — викала је затим јаче, полазећи п 
ва...{S} Колико ли сам суза пролио због тих подругачица!..{S} И колико сам камења набацао у дућ 
/p> <p>И сам Хасан као да се препаде од тих ријечи, па ме снажно гурну и руком ми зачепи уста.. 
е зубе према њему.</p> <p>— А шта је од тих новаца, што их мајки дао за грађевине? — запитах же 
 Нијесу змајеви...</p> <p>По чаршији се тих дана ни о чему говорило није, колико о хајдуцима.{S 
Зулфага, једнако стојећи пред њом онако тих, покоран, скрушен, са уснама вјечито развученим на  
ме му памет.{S} Па и њој.{S} Она мирна, тиха, повучена жена, која се толико бојала свакога, неп 
азили да однесу празне суде, опет онако тихи и онако мучаљиви.{S} Залуд бих покушавао да их зад 
аба и изнемогла и, заставши крај врата, тихо, изморено, запитала ме:</p> <p>— А зар си будан?.. 
иза леђа ми као да поново почне јецати, тихо, пригушено јецати...</p> <p>Једне вечери дочекала  
 ме наљутити? —- запита меко, плашљиво, тихо, а глас јој дршће, трепери као да ће поново заплак 
 би што проговорили, говорили су благо, тихо, њежно, као са болесником каквим кога нико не смиј 
 донесе што, ишао је на прстима лагано, тихо, старајући се да ни трава не зашушти, ни шљунак не 
у некако лукаво, испитујући, па лагано, тихо, ступи у собу и сједе покрај пенџера.</p> <p>— А ш 
се опет савлада, приповрну се и лагано, тихо, шапатом поче причати нешто, непрестано чупкајући  
са страхом неким, приступи им и лагано, тихо, пажљиво, закуца зарђалом алком на њима.</p> <p>Ни 
 Ко ли је тамо?..</p> <p>И то отегнуто, тихо питање намах ме растријезни и сву ми радост помути 
.</p> <p>И, погледавши и мене и Хатиџу, тихо додаде:</p> <p>— Голубови моји!..</p> <p>— Па ће о 
.</p> <p>— Је ли вам необично, момци? — тихо и некако подругљиво запита стари, окрећући нам се. 
бабина тече кроз жиле — одговори Сулага тихо, покуњивши се. — Тврде си главе и поносан као и он 
>— Ти знаш...</p> <p>— Ја? — запита она тихо и порумени.</p> <p>Руменило њезино још ме више наљ 
> <p>— Зар и ти смислила тако? — запита тихо.</p> <p>— Давно...</p> <p>— И ти заповиједаш да пр 
ни опет жао што сам му рекла — прошапта тихо, пригушено. — Ето, жао ми...{S} Макар и гунђао, и  
а.</p> <p>Неко вријеме ишли смо обојица тихо, лагано, не говорећи један с другим.{S} Кашње, кад 
ба још боље затворити — додаде хоџиница тихо, одбацивши кошуљу с крила. — Канати су слаби...{S} 
/> <p>— А шта си радио тамо? — питао је тихо и као забринуто, хватајући ме за руку и привлачећи 
</p> <p>— Шта је било било, — зборио је тихо, преврћући бројанице. — Хвала Богу, кад није прошл 
но се наклањајући и љубећи јој скуте, и тихо прошапта:</p> <p>— Ето...</p> <p>Па јој спусти на  
 као размишљајући, одиже ногу на праг и тихо закуца алком...{S} Причека мало...</p> <p>Нико се  
е ми у сусрет, спусти ми руку на раме и тихо, развучено протепа:</p> <p>— Ти долазиш због Зулфа 
чета изгубила је главу — одговори момак тихо. — Све клону, ослаби...{S} Неки почеше бјежати бац 
е ни Хатиџа не би усрећила? — питао сам тихо, указујући на њу и као подсмјехујући се. —</p> <p> 
/p> <pb n="386" /> <p>— А ти? — запитам тихо, полако, хотимично отежући и наглашавајући свако с 
/> <p>— Хајде — напошљетку проговори он тихо, пригушено, па забаци пушку на раме. — Пођимо.</p> 
свак распитивао за њих.{S} И све некако тихо, прикривено, са страхом неким, као да хајдуци већ  
ози, неуређени, потуривши се грабили су тихо кроз сокаке и без обзира трчали, ишли, бјежали кућ 
 њиховим, да слуша шум Миљацке, пјевање тица, шапат траве и цвијећа.</p> <p>— Ко хоће да види А 
> <pb n="313" /> <p>Неколико поплашених тица прхнуше из шибља и цијучући и лепршајући крилима и 
енлучили и попијевали, плашећи унаоколо тице које су излијетале из шипражја и с веселим цвркуто 
ишанџије на свијету, како може да убије тицу у лету, да кроз прстен јабуку простријели, име сво 
— причају, — и змија гледа у преплашену тицу, која узалуд облијеће, отима се и лепрша, док напо 
му потврдили — настави Ибрахим ефендија тише, као успављујући ме. — Све нам је казао...</p> <p> 
<p>— А може бити и кршан чојек — додаде тише. —</p> <p>Не покорава се свакоме, мисли својом гла 
вати.</p> <p>— А ја сам чуо, — рече још тише да се једва чуло — е ти се мати преудала...</p> <p 
 бршљаном обраслих зидова, кад се чудна тишина, нека разлије унаоколо и кад се само шапатом сми 
мрки, мишасти кров са неколико оџаке на тјемену, из којих се увијек извијао танак, љубичаст дим 
о бјежати, трчала је за њим, гонила га, тјерала, гађајући га у леђа камењем, дрвима, стакладима 
родавао робу или не продавао.{S} Почеше тјерати дјецу макар чију, гонити их, тући.{S} Чаршинлиј 
 са необичном грајом и хуком гурати се, тјескати, око авлиских врата и око баштенских плотова.< 
е мајки, наметале јој се, токорсе да је тјеше и разговоре.{S} Неке су доводиле и дјецу са собом 
скајући зубе. — Ситно је то...</p> <p>И тјешећи једно друго, почеше заустављати крв, прати и пр 
/p> <p>— Богата је и донијеће ти пара — тјешио ме Јован, који је једини озбиљно узимао у заштит 
о, није се сажалио на ме, нити ме почео тјешити.</p> <p>Шта више, као да се и веселио томе.{S}  
ох му кахву.</p> <p>Он спусти филџан на тле, опет напуни лулу и отпоче причати.</p> </div> <pb  
ни јаглук и немирно клепећући папучом о тле. — Шта ћу ја?..</p> <p>— Ти знаш све — упорно дочек 
а да им приточи, а одмах поред њега, на тлима засјео други, метнуо некакву хартију на кољено, п 
џу, који је, смирени покуњен, сједио на тлима, покрај врата џамиских и токорсе читао нешто. — А 
струкама, чије су ресе готово падале по тлима, а испод разгрнутих пешева провиривале им танке п 
н широк зрак сунчани, — простирао се по тлима, оивичен са три стране рутастим, меким серџадама  
, црну струку, чији се крајеви вукли по тлима; опута на опанцима попуцала му и влачила се по зе 
екакве сахане са серђена и редати их по тлима, уз огњиште.</p> <p>— Грехота је, — опет јој се ј 
кар и укратко, протумачи:</p> <p>— Ето, то ми је Хасан, једини син, — рече — и ако и ти будеш к 
 кад се премного говори о једном послу, то, бива, значи, да се нема смјелости да му се приступи 
 мајка и љутито баци кесу у чекмеџу. —- То нећу пустити...</p> <p>— Немој ни мислити да сам те  
</p> <pb n="364" /> <p>— Па... болан... то ми је вјереница — одговорим му поносито.</p> <p>— То 
а и сакри лице у димије.</p> <p>— То... то сам рекла!..</p> <p>Ја се не могох савладати.{S} Пра 
амену настави ватреније:</p> <p>— То... то ваља!..{S} Сад барем знам да имам друга за невоље!.. 
е, ни једном ни другоме, <pb n="352" /> то додијало не би.{S} Сахати су нам и у таквоме разгово 
е.</p> <p>— Они?..</p> <p>— <hi>Ја</hi> то знам најбоље и нико не треба да ми их хвали.</p> <p> 
ито, задовољно узвикнуо је: „Аферим!{S} То је бабино дијете!..{S} Таки ће ваљати!.“</p> <p>По с 
ам ти толико драга?..{S} Хахахаха!..{S} То нијесам ни знала...{S} Хахахаха!..</p> <p>И измахују 
p> <p>— Из Сарајева.</p> <p>— Охо!..{S} То сте се, богме, и уморили.</p> <p>— Богме и јесмо.</p 
— А имао је и пара и данас их има...{S} То је и Хамид потврдио...</p> <p>— Опет Хамид!..</p> <p 
е — рече. — Узми њу, узми и мираз...{S} То и други раде.</p> <p>Ја опет одбих.</p> <p>— Зар ми  
, па једну бацати а другу узимати...{S} То ли хоћеш?..</p> <p>— Немој, — отегну он молећи и опе 
е гуркати ногом. — Је ли то мушки?..{S} То?..</p> <p>— Устани — рече и Хајкуна меко, па се саже 
ју дјецу, макар и млада и луда била.{S} То се и са мном десило.{S} И већ сјутрадан о томе се пр 
е, пунио фишеке и припремао кремење.{S} То му управо био и једини посао и за живу главу није хт 
еко или неће или не може да разумије. — То је мој одговор!..</p> <p>— Зар? — запита он мирно, о 
ирно их запита он и погледа их редом. — То ли хоћете?..</p> <p>— Сви хоћемо — одговорише му јед 
га и пуштајући нас да уђемо у авлију. — То ли је? — запита јаче, пристајући за нама. — Е лијепо 
Ова привири и пљесну рукама...</p> <p>— То?..{S} А шта ће то?</p> <p>— Па...{S} Нека кућа није  
х наплатио за земље некакве...</p> <p>— То је Зулфагин момак! — прекидох га ја узбуђено, скачућ 
смјелости да му се приступи...</p> <p>— То, богме, не ваља — рече Хасан снуждено, уједајући се  
 бројаницама о ћилим. — Бег?..</p> <p>— То опет ја најбоље знам.{S} Нико мом ђетету не може бит 
ед зида и сакри лице у димије.</p> <p>— То... то сам рекла!..</p> <p>Ја се не могох савладати.{ 
...</p> <p>Сулага се осмјехну.</p> <p>— То је само почетак кавге — рече. — Имаћете је још...{S} 
е по рамену настави ватреније:</p> <p>— То... то ваља!..{S} Сад барем знам да имам друга за нев 
имао у заштиту и хвалио. — Богата је, а то ваља...{S} Замисли само колики ће дућан бити кад она 
очи у очи — засмијасмо се обоје...{S} А то ме збуни и не одговорих Сулаги ништа, ни ријечи... < 
<p>— Штета...{S} Штета, Смајиле...{S} А то ми не слути на добро... </p> </div> <div type="chapt 
се свакоме, мисли својом главом...{S} А то ваља...</p> <p>— А то ваља! — потврди и Хајкуна и по 
 за старим земаном и јаучу за њим.{S} А то смета људима који хоће напријед, који јуначки газе и 
љан да пита и распитује о усташима, — а то у дућану није могао, јер није имао с киме, — одлазио 
ом главом...{S} А то ваља...</p> <p>— А то ваља! — потврди и Хајкуна и подиже главу. </p> </div 
и се спусти му руку на раме.</p> <p>— А то је оно дијете, — рече — о коме сам ти писао...{S} Зн 
нос, шуњкетати.</p> <pb n="258" /> <p>А то као да и мајку осоколи, као да је разгали мало.{S} Г 
ијечи не рече, нико не опсова.</p> <p>А то ме опет раздражи.{S} Ослоних се на пушку, застадох и 
ирајући зар гдје би да сједне.</p> <p>А то га још више збуни.{S} Зачуђено и као увријеђено погл 
олећиво, сасвим заборављајући да сам га то исто при доласку питао. — Јуче?</p> <p>— Прекјуче —  
сна и моћна сада, хтјела је и желила да то и другима, изван куће, покаже да се и пред њима, пре 
заметнути.{S} Одмах се могло познати да то не слути на добро и да ће се наскоро читава земља ди 
</p> <p>Али зар сам смио и помислити да то покушам?..</p> <p>Хасан, наоружан и опремљен, стајао 
један другога, а сваки се устручавао да то први каже, изговори.</p> <p>Неколико минута тако смо 
сту убијем.{S} Једва сам се савладао да то не учиним.</p> <p>— А оклен Зулфаги <hi>његове</hi>  
ком, — макар и не имао јачих разлога за то, — ипак осјети е му са неке стране пријети опасност, 
аршини нијесу у реду и како сам само за то и ишао „у свијет“ да се научим лоповлуцима, пехливан 
ирао и као пркосио оцу, а да се хоџа на то никада жешће наљутио није, никада се јаче распалио.{ 
..</p> <p>Затим је, — не обзирући се на то што сам се трзао, отимао, пљувао му на лице и на хаљ 
 <p>Неколико пута и одлучивао сам се на то и припремао пушку.{S} Али шта сам могао?..{S} Ниједа 
нова порука није ме могла потсјетити на то.{S} Радост што ћу опет виђети јарана, што ћу га рање 
, да је отворено погледам у очи.{S} Она то опази, па бржебоље и рукама поклопи очи и још чвршће 
</p> <p>— А шта ћеш више?..</p> <p>— Па то је ништа — одговорим кроза смијех, старајући се да ј 
ећи се зар да све договори.</p> <p>— Па то и Осман Салих-агин ради — опет дочека Хасан упорније 
е, ни мало се није зачудио.</p> <p>— Па то сам ја и знао — рече мирно, грицкајући браду. — Томе 
ају, а дивља, силна, страсна пјесма све то јаче одлијеже авлијом, опијајући, дражећи, распаљују 
о како се боји... боји...</p> <p>На све то мајка није одговарала.{S} Само га је пажљиво слушала 
во стање наше, изненадила се кад је све то чула, уплашила се.{S} Жена, која је вазда живјела у  
 разасуло стотинама маријаша, па се све то тресе, све трепери, дрхти, отскакује...{S} Маријаши  
га другога, почеше се око наше куће све то чешће окупљати и момци и удовци из читава шехера...{ 
>Па ипак хоџа се окрену мени, да ми све то, макар и укратко, протумачи:</p> <p>— Ето, то ми је  
то је више ишао, као да је постајао све то лакши, бржи и окретнији.{S} На ме се готово ни осврт 
е неко поче давити.</p> <p>— Зулфага је то видио и зато се здружио с њим — настави мајка немило 
Непоштени су, краду, варају...{S} Да је то моје, ја бих продао...</p> <p>— Одмах?..</p> <p>— Ам 
вао.{S} По свему се могло познати да је то мучи, силовито мучи, кида, распиње.</p> <p>Чим би уј 
ледаше.{S} Одмах се могло познати да је то био један обичан догађај у њиховој кући и да се нико 
о, врло често, могло се помислити да је то прије слушкиња каква, робиња му, него ли жена, домаћ 
... и све као да нијесам вјеровао да је то баш он, Хасан, преда мном...</p> <p>— Јеси ли изнена 
казати, а прије није могла?..{S} Шта је то?..</p> <p>Напошљетку сам читаву киту бацио у ћошак ј 
и прсте.</p> <pb n="330" /> <p>— Шта је то?..</p> <p>— Ништа...{S} Ситнице!..</p> <p>— Ти... ти 
у.{S} Заборавих на све.</p> <p>— Шта је то? — викну опазивши ме, па остави посао, скочи са стол 
мотавши цигар запали.</p> <p>— Ништа је то — рече развлачећи. — Проћи ће...</p> <p>— Ама ја нећ 
 који кука да му је зло.{S} Какав ми је то несретни народ који се сам с муком диже, с муком се  
и покрет мајчин, сваки миг. — Што ти је то требао?..</p> <p>— Ја га нијесам звала — мирно одгов 
е џубу на плећима.</p> <p>— Душманин је то и динсуз — викали су помамно пријетећи и трчећи за њ 
сплетале се, расипале...</p> <p>— Ко је то? — шапатом запита Хасан и брзо ми приступи. — Чија ј 
 приграбили од њихових старих и како је то он дужан повратити.</p> <p>Једанпут је, чак, неки Ха 
јече Хасан, стискајући зубе. — Ситно је то...</p> <p>И тјешећи једно друго, почеше заустављати  
нема, жене служити нећу...{S} Лијепо је то...</p> <p>Мајка отвори чекмеџу и извади кесу с новци 
еста...{S} Пртљај...</p> <p>— Лијепо је то — рече Осман мирно опирући се на штап и кушајући да  
S} И већ прве ноћи криво ми било што је то учинила.{S} Готово ми није дала ни ока склопити.</p> 
очели са трговином неком.</p> <p>И није то била шала каква ни обична игра, него баш права тргов 
иње моје право <hi>житије</hi>, како се то рекне, о коме једино и вриједи да се нешто прича. </ 
ну рукама...</p> <p>— То?..{S} А шта ће то?</p> <p>— Па...{S} Нека кућа није празна.</p> <p>— П 
 зец баксузлук доноси?...{S} И какав ће то баксузлук донијети?...{S} Хоће ли се који од нас раз 
стима.</p> <p>— Замисли, болан, како ће то бити, — викну заносно — кад уљезем у Сарајево и прон 
дуће људе, будуће народе.</p> <p>— Неће то, болан, — викао је одушевљено, — као стока у чопору  
је креснуо укратко, оштро и одсјечно, и то једним чудним начином, који као да није трпио пригов 
ка, лукаво намигнуо и накашљао се.{S} И то као да је био знак пратиоцима да постану још бјешњи, 
 давати, јер није бабо дозвољавао.{S} И то га увијек љутило.{S} Кад год би извађени дукат морао 
м ја и другог, свога рада...</p> <p>— И то је све? — запитам болећиво, тужно, ругајући се и пре 
погледом. — Наћерао си зеца да искочи и то ће нам несрећу донијети...{S} Сметењаче!..</p> <p>—  
и што може јаче.</p> <p>Па као да јој и то мало било.{S} Незадовољна, зар, што само у кући, пре 
љиви и мене толико мазили, познао сам и то да све што се десило није се могло десити никоме дру 
љан.</p> <p>— Ама теби се твоје отело и то треба вратити, — дочека она ватреније и, као кривац  
ако је слатка била!..</p> <p>— А њему и то криво?</p> <p>— Кад сам узела кумру на прси, — наста 
ита:</p> <p>— Ко ли је тамо?..</p> <p>И то отегнуто, тихо питање намах ме растријезни и сву ми  
орити?..</p> <pb n="353" /> <p>— Шта би то било што би сад имала казати, а прије није могла?..{ 
 Је ли ти то поштење, болан?..{S} Је ли то јунаштво?..</p> <p>— Остави...{S} Шала је...</p> <p> 
езриво и поче ме гуркати ногом. — Је ли то мушки?..{S} То?..</p> <p>— Устани — рече и Хајкуна м 
пет чудна нека сјета, дерт неки.{S} Али то није била више брига за послове, страховање од немаш 
 червиша, и долме, и јапрака.{S} Све ми то остављали на дућан и одлазили мирно, не говорећи ни  
упре, одбрани, отме.</p> <p>— Шта ће ми то, крвниче?{S} Шта ће ми сад? —— питала је љутито, газ 
ао ради тога.</p> <p>— Пхи, какав си ми то момак! — добацивао је презриво, окрећући ми леђа, а, 
>— Не знаш колико ми је драго што си ми то казао —— узвикну наслањајући ми се на раме и умиљава 
тјера од себе, да га одстрани.{S} Па ни то није помогло.{S} Зулфага је, као за инат, све послов 
етећи га како су, токорсе, његови стари то приграбили од њихових старих и како је то он дужан п 
 она дурљиво и напући усне. —— Какав си то данас?..</p> <p>— Ја сам онакав какав сам и био, — д 
па се измакну мало и чучну у крај. — Ти то не смијеш...</p> <p>Хасан се лагано подиже и приступ 
>— Остави, Хајкуна!..</p> <p>— Је ли ти то поштење, болан?..{S} Је ли то јунаштво?..</p> <p>— О 
и се насред собе.</p> <p>— У мојој кући то да ми рекнеш?..{S} Ти?.. — запјева развлачећи.</p> < 
јасно и лијепо испричати...{S} Ни момци то нијесу могли.{S} Дуго су гледали један на другога, к 
, утуку, нека муче колико хоће, све сам то сама зарадила...{S} И... ево... ја и хоћу освету љуц 
одојче своје.</p> <p>Није шала: све сам то сам стекао, сам зарадио!..</p> <p>Сам!..</p> <pb n=" 
је и законе у прсте, па би хтјели да им то и дјеца науче.</p> <p>И дошао је међу њих и засјео п 
неколико дана отишао сам кадији.{S} Био то омален, широк, трбушаст човјек, велике, округле глав 
обу једну, у којој ће становати.{S} Био то висок, коштуњав човјек, са необично дугом шијом, на  
зажмири мало, замисли се.</p> <p>— А ко то зна? — запита отегнуто, као размишљајући. —— Ја мниј 
разима. — Ђе те боли?..{S} Шта?{S} Како то?..</p> <p>— Ништа ме не боли сад...{S} Добро сам — ј 
ир некакав што је висио на зиду. — Како то?..</p> <p>— Ја хоџу нијесам ни питао — одговорим му  
лака.</p> <p>Други су опет тврдили како то нико други није био него усташи, који се преобукли у 
о, готово његовим ријечима.</p> <p>Било то уз тргање, у винограду.{S} Како нам виногради лежали 
ати.{S} Праснух у смијех.</p> <p>— Само то?..</p> <p>Њојзи као да бијаше криво што се смијем, к 
м оружје и истимарим бедевију...{S} Ето то...</p> <p>— Јок! — откреса мајка и љутито баци кесу  
у, а добит да дијелимо на пола, као што то и други ортаци раде.</p> <p>Кроз неколико дана он је 
, да се одморим под стрехом оном, макар то била стреха и једне колибе, старе, трошне и окрхане. 
јеже, измичу испред мене.{S} И, — макар то сада било и смијешно, — морао сам поскочити, ђипнути 
, укажеш ли мало љубави (не жаљења, јер то чини још јаднијим) пружио си утјеху и огријао им душ 
је увијек и тражио да се сва готовина у то уложи.{S} У чаршији порушио је читав низ старијих, т 
.{S} Сретни земан иђе и ко не вјерује у то, не треба ни да живи, ни ђецу да рађа, јер шта ће жи 
је кавга...{S} Жене нек се не петљају у то...</p> <p>— Она је овђе ханума!..{S} Њезина је кућа! 
 се задржа једну лулу, као, бива, да му то буде награда за онакву пресуду.</p> <p>До три дана н 
 Нико тада не би могао ни познати да су то они исти момци, који, кад би бабо кренуо у лов, онак 
ко и пред џамијом виђа.</p> <p>И нијесу то били само наши људи, из наше махале и из нашег комши 
 га извукох из корица.</p> <p>— Шта ћеш то? — запита ефендија меко, хватајући ме за руку. — Зар 
 Јес’, дина ми!..{S} Пљувачка!..</p> <p>То ме охрабри, осоколи да поново напуним уста травом, д 
му показати врата и отјерати га.</p> <p>То мајку још више распали, наљути.{S} Цичећи и пјенушећ 
је и њему мучно било као и мени.</p> <p>То се већ могло познати и по држању његову.{S} Непреста 
ме прије тога за нос или за ухо.</p> <p>То му је било и једино миловање.{S} За друго као да ни  
ефендија ослухну и осмјехну се лукаво. „То кадија хрче“, прошапута окрећући ми се, па ме опет п 
во било што сам звала Хамида...</p> <p>„То“, каже, „опет за инат мени...{S} Због црвљивог карам 
 дријемајући. — И огријешио сам се пред тобом, и здружио се твојим душманином и хтио...{S} Ех,  
није ништа.</p> <p>— Ја <hi>само</hi> с тобом могу — брзо се уплетала Хатиџа, пропињући се на п 
ико.</p> <pb n="370" /> <p>— Хасан се с тобом и свадио, — шапну и опет погледа наоколо — јер... 
а ме Хатиџа.</p> <p>— Да се договорим с тобом због кметова — вели.</p> <p>— Нека...{S} Договори 
врате и амо...</p> <p>— И разговарају с тобом?..</p> <p>—- Разговарају.</p> <p>— И не пријете т 
ма зиду.</p> <pb n="398" /> <p>— Нећу с тобом ни говорити — каже увријеђено, ударајући прстима  
 — откреса весело. — А Хајкуна ти читав товар послала...</p> <p>— Хајкуна?..{S} Како опет?..</p 
нијесам здрав, не бих ти могао донијети товар поздрава — откреса весело. — А Хајкуна ти читав т 
 мед, воштину.{S} По десет, по петнаест товара, на изгладњелим мршавим коњима и по неколика крд 
во раде — говорио је јецајући. — И мени товаре на леђа да те ја наговарам...{S} Моја махнита гл 
раг, фркчући, стрижући ушима, обарајући товаре са себе.{S} Кириџије као да изгубише главе и биј 
нудио.{S} И, мјерећи погледом читаве им товаре, питао их о кући, о дјеци, о стоци, о свему.{S}  
и са големим вратима кроз која би могли товари сијена пролазити, његов мрки, мишасти кров са не 
аваљивао оптужбама, све их више тражио, товарио...</p> <p>Напошљетку, кад ми већ додијало толик 
ати по прсима, по читавом тијелу.{S} И, тога часа, дође ми да заплачем, да зајецам, загрцам.{S} 
пријетећи Сулаги. — Ко ми стане на пут, тога ће и нестати.</p> <p>Док се однекуда појави и бабо 
н и проговорио само због <pb n="216" /> тога: да их све доведе у забуну, да их утуче и тако им  
се њима забавља.{S} Због <pb n="247" /> тога се често свађао и с мајком и љутио се ако би га по 
>— Ја хоћу и живота, весеља, шале...{S} Тога хоћу...</p> <p>Тога...</p> <p>— Ех, а преша је ово 
образу мичу му се, играју, трзају...{S} Тога часа чинило ми се као да ће и мене, и њу, и сваког 
 ме на миру.{S} Мајка је, шта више, иза тога постајала и некако мекша, њежнија, блажа.{S} И, же 
а као да провири напоље.{S} Наскоро иза тога и канат се на вратима нагло отвори и један крај ди 
ћи се од њих.</p> <p>Наравно, одмах иза тога морао је Хамид трчати Зулфаги са најозбиљнијом пор 
друго ни чуло није осим чуднога зврјања тога, које је необично сличило непрекидном зујању читав 
о, непритворно.</p> <p>Кметови су, због тога, били и слободнији пред њим, ведрији, веселији и н 
ки глас како грми испред врата.{S} Због тога и претрне, премре.{S} Због тога се и ноћи плаши то 
S} Због тога и претрне, премре.{S} Због тога се и ноћи плаши толико.</p> <p>Кад се ноћ спусти,  
евијати нешто, мучити, стезати.{S} Због тога ме и опет малаксалост поче обузимати свега и ноге  
те опазио, одмах сам и помислио да због тога долазиш — настави затим мирније, сједајући на шилт 
едао у пушку.{S} Можебити да би се због тога и поново посвађао с њиме, поџавељао се, да у неко  
а.</p> <p>Наравно, комшије су га и због тога грдиле.{S} Сви су отворено говорили како он у свом 
а.</p> <p>Али, за чудо, мајка се и због тога узнемирила.{S} Већ шести дан након његова одласка  
 је споменула узгред..{S} Зар се и због тога завађати с њоме?..</p> <p>Да загладим погрешку при 
.</p> <p>И није да су га се бојали због тога што је псовао, пријетио, ударао.{S} Јок!{S} Он нит 
осте и да другују с њима.{S} Хасан због тога некако постиђено спусти пушку поред себе и сједе м 
огађај у њиховој кући и да се нико због тога не мора ни бунити нити изненађивати.</p> <p>Па ипа 
дјеца морала су да пате и страдају због тога.{S} Смио сам и ударити, и отети нешто, и опсовати, 
иле му се као свијетњаци.{S} И баш због тога што сам му и одвише сметао, — а познао сам да му с 
{S} Хасан као да је и подранио баш због тога да се може извући неопажен и непримијећен ни од ко 
етао управо.</p> <pb n="366" /> <p>Због тога сви су га и гледали с дивљењем, сви га вољели.{S}  
скује.</p> <p>Језа ме поче обузимати од тога необичног клепетања, студен ми се прели преко леђа 
ти и хактати, уживајући необично што од тога одјекује читава гора и планина, те се причиња као  
 момцима да га избаце напоље.</p> <p>Од тога се дана Сулага приљуби уз бабу.{S} Никаква га сила 
ада у томе нико сметати неће.</p> <p>Од тога дана <hi>трговина</hi> је почела брзо напредовати. 
 дукат-два у крило, потегнувши ме прије тога за нос или за ухо.</p> <p>То му је било и једино м 
ило ми лакше.{S} Чинило ми се као да се тога часа светим свима људима, читаву свијету, чак и до 
ша!..</p> <p>И ко зна шта би било да се тога часа мајка не указа на вратима.{S} Зачувши, зар, н 
свак нек научи својим управљати.{S} Без тога нема среће у кући...</p> <p>Вода у ибрику поче вре 
ек дијелио са Хасаном.{S} Хасан је ради тога и сам заволио Сулагу и одушевљено га хвалио, макар 
 Читав џумбус заметну се у чаршији ради тога и замало што се не претвори у кавгу.{S} Јово, нама 
 умору.{S} И увијек сам се покајао ради тога.</p> <p>— Пхи, какав си ми то момак! — добацивао ј 
 су потврђивали те гласове.</p> <p>Ради тога у читаву шехеру наста чудно комешање неко.{S} Ако  
ве земље, ако овако остане.</p> <p>Ради тога заптије почеше на све стране гонити свакога кога с 
 читавим свијетом, похвали.</p> <p>Ради тога удари у чудне работе неке, у праве махнитлуке.{S}  
ино још ме више наљути.{S} Изгледала ми тога часа као преступница каква, дрска, безобзирна прес 
 више...</p> <pb n="383" /> <p>И, након тога, поново уздахнуо и суза једна заблистала му се на  
накву пресуду.</p> <p>До три дана након тога појави се у чаршији и у махалама још читава друзин 
и.</p> <p>Тешко Зулфаги ако би се након тога појавио у авлији.</p> <p>Чим би га опазила, одмах  
 весеља, шале...{S} Тога хоћу...</p> <p>Тога...</p> <p>— Ех, а преша је ово — муцао је Зулфага, 
И данас ће доћи?</p> <p>— Данас.</p> <p>Тога часа чудно ми заигра срце.{S} Једва се савладах да 
из собе некако нечујно, ишчезну.</p> <p>Тога истога дана, негдје иза подне, дође нам Сулага.{S} 
ла од траве и почела се разгуљивати.{S} Тозлука једног сасвим нестало, изгубио се, а од другога 
или фес, или округу, или зубун, ђердан, тозлуке.{S} Свакоме шаље и поздрав или савјет какав.{S} 
 те му се само видјели лабави, прашњави тозлуци са распанутим гајтанима и широки расквашени опа 
летала се за ноге, гајтани на прашњавим тозлуцима распали се, попустили, те се испод њих провид 
" /> мирно и пребаци ногу преко ноге. — Тој ћу се војсци придружити и ја...</p> <p>Сулага покло 
или постулу или појас.</p> <p>У читавој тој гунгули мој је Јован био најприсебнији.{S} Он нити  
дупрта ода свих страна дебелим сохама и тојагама, те је издаље изгледала као стара, немоћна про 
к, опаљен пушчаним димом, са поломљеним токама и траговима крви на везеној долами, вратио с пут 
снопом ножева за појасом, са позлаћеним токама на прсима које су необично одсијевале и прелијев 
без големих бркова кроз које се провиде токе на прсима и без оружја за појасом!..{S} Па су хајд 
огли скрхати ни преломити.{S} Позлаћене токе на прсима, оружје оно и фишеклије причвршћене о по 
 радио?“ зар да рекнем „Ништа“...{S} А, токорсе, пошао сам да учиним јунаштво, да се о мени при 
p> <p>Неколико пута слала га и на села, токорсе да јој посвршава неке послове, те да га тако ба 
S} Па баш и није дијете, — отегну хоџа, токорсе зачуђено, одмах се уклањајући с прага и пуштају 
групама, и ишле мајки, наметале јој се, токорсе да је тјеше и разговоре.{S} Неке су доводиле и  
бијало једно уз друго, приљубљивало се, токорсе да се осоколи, а све стрепило, плашило се.</p>  
 десну и на лијеву страну, ослухивао и, токорсе, као тражио, загледао нешто.</p> <p>Затим је по 
и...</p> <p>Она поче истресати пепео и, токорсе, чистити лулу и стругати је.</p> <p>— Јеси ли ч 
прихватимо за пушке и ножеве и почнемо, токорсе, нишанити, вјежбати се, борити.{S} Хасан, иако  
воје, отму управо, теретећи га како су, токорсе, његови стари то приграбили од њихових старих и 
.. било је мало окршаја...</p> <p>Ја се токорсе зачудих.</p> <p>— Их, колико ли их морало погин 
и на софи са цвијећем, међу шебојима, и токорсе прешива некакве хаљине, крпе.{S} Опазивши ме, о 
једио на тлима, покрај врата џамиских и токорсе читао нешто. — Ако је и крао, опет није ружио о 
а не знаш?..</p> <p>— Не знам...</p> <p>Токорсе нехотице стадох на оне мерџане што сам их одбац 
јече Хајкуна оштро и одиже шишану. — За толики вакат нит’ си ми долазио, нит сам имала каква ха 
 о нечему.</p> <p>Тек пошто се заморила толиким причањем застаде мало, поћута и преврну се на б 
чам о том, да се не потужим на кога.{S} Толико га се бојали.</p> <p>А бојали га се сви у кући.{ 
 Оставио си ми све послове неуређене, а толико си остао на селу — почела га грдити чим се повра 
 је расла све више и више и у неко доба толико смо се били осилили да смо чак почели говорити и 
и се чинило да он у читавој кући никога толико не мрзи колико мене.{S} Ништа му помагало није н 
у.</p> <p>Напошљетку, кад ми већ додија толико узалудно тумарање, љутито одбацих пушку у страну 
а чудо, та се готовина, — ако је доиста толико било, — некако и сувише брзо потрошила.{S} Готов 
и велики ћилибарски такум којим се хоџа толико поносио.</p> <p>— Јесте ли посустали? — запитала 
га је јуче познао, него мени, с киме је толико друговао.{S} Криво ми и што окреће главу од мене 
цујући ногама.</p> <p>За кратко вријеме толико смо се навикли на њега да мајка управо није могл 
ђинским.</p> <p>Дрека ова као да никоме толико годила није колико Зулфаги.{S} Свако јутро прола 
штеним, готов да заплачем и зајаучем не толико од болова, колико од <pb n="321" /> страха, од о 
ш према мени били толико пажљиви и мене толико мазили, познао сам и то да све што се десило ниј 
Она мирна, тиха, повучена жена, која се толико бојала свакога, непрестано пазила на оно »шта ће 
, као да ни о чему другоме нијесу имали толико говорити, колико о мени.{S} Мени у лице почну пр 
лемо.{S} А пошто су баш према мени били толико пажљиви и мене толико мазили, познао сам и то да 
ја меко, хватајући ме за руку. — Зар си толико љутит?..</p> <p>Па отвори врата, помилова ме по  
а!..</p> <p>— Хахахаха!..{S} Зар сам ти толико драга?..{S} Хахахаха!..{S} То нијесам ни знала.. 
е, премре.{S} Због тога се и ноћи плаши толико.</p> <p>Кад се ноћ спусти, — каже — читава кућа  
 бјежао кући.</p> <p>Ништа тада нијесам толико желио колико да се дочепам своје мале вјеренице  
> <p>И како се у читаву шехеру ни о чем толико говорило није колико о ширењу устанка, о бојевим 
p>Она ми бржебоље даде знак да не вичем толико.</p> <pb n="370" /> <p>— Хасан се с тобом и свад 
</p> <p>Испочетка нијесам је ни осјећао толико; стид што ме људи тако одбијају од себе био је ј 
и ковао у звијезде, жалећи што није био толико и домаћин колико и јунак и што није боље пазио н 
} У неко доба готово ништа не бих волио толико колико да ми се подсмјехне когод, <pb n="325" /> 
</p> <p>Напошљетку, кад ми већ додијало толико размишљање, подигнем се и исправим.</p> <pb n="3 
ило и како је било.{S} Сазнали смо само толико, да је нашу чету, која је пошла била да уништи ч 
 шуштања, цичања, звиждања некаква, што толико сличи цвиљењу, уздисању, јауку нечијем, и као да 
и, колико о разним чудесима, и ни у што толико вјеровати, колико баш у оно што је мутно, маглов 
пустила ме да заспим, да се одморим иза толиког разговора. </p> </div> <div type="chapter" xml: 
ојче, него као удата жена, која још има толиког сина.{S} И бојећи се, зар, да је когод не преко 
о сам гледао и слушао и да њему ништа о том не напомињем.</p> <p>А кад би се бабо, суморан, мрк 
p>— И свијет зна да пропадамо и прича о том...</p> <p>Мајка застане.</p> <p>— Ко прича? — пита  
или по неколико пута да оцу не причам о том, да се не потужим на кога.{S} Толико га се бојали.< 
 и лукаво намигну.</p> <p>— И ти знаш о том — рече. —— И кушали смо заједно...</p> <p>Брзо га у 
..{S} Све здраво...{S} И зарадовах се у том часу и протежући се извукох се из љесковине и стадо 
Мора да сам изгледао необично блесаст у том часу, јер се он снажно уједе за танку, румену усну  
 се и упињући да је задржи у соби баш у том часу кад је највише жељела да изађе и да се разгово 
чели пропадати, те вам све иђе наопако, томе... томе, опет, ви нијесте криви, народ није крив,  
падати, те вам све иђе наопако, томе... томе, опет, ви нијесте криви, народ није крив, него је  
 знао — рече мирно, грицкајући браду. — Томе сам се и надао.</p> <p>И одмах ми предложи да заса 
е мајка расула благо и... и како сам ја томе крив...{S} И златно, послушно дијете ружно ће мисл 
 и опирући се на своју снагу...{S} И на томе путу никоме се покорити неће, нити се уклонити, ни 
тији међу јаранима и сви ми завидили на томе.{S} Било их, који ми се почели и улагивати и потва 
p>— Примио си ме болесна, и хвала ти на томе...{S} Сад сам, ево, здрав и сад могу ићи.</p> <p>— 
>Ако су негдје хајдуци дочекали кога, о томе се причале читаве приче.{S} Многи као да нијесу ни 
 <p>— Немој ме ни питати о томе...{S} О томе се причати не може...</p> <p>Хатиџа, бацивши најпр 
ремена у истину наскоро настати?..{S} О томе нити сам га питао, нити је што напоменуо.</p> <p>— 
ако се њему свиђало, не водећи рачуна о томе: хоће ли мени бити на сметњи или неће...{S} Хаљине 
 на другу страну.{S} Не водећи рачуна о томе: хоће ли Хасан видјети и наругати се, проберем нај 
ква је ноћ била!..</p> <p>И није више о томе хтјела говорити.</p> <p>А у наредни петак није ми  
има разним, говорили смо и ми највише о томе, готово једино о томе.{S} И како је свак, — био лу 
<p>— Нипошто?..</p> <p>— Не говори ми о томе — узвикну јаче, бранећи се рукама. —— Нећу, нећу,  
отсијече:</p> <p>— Немој ме ни питати о томе...{S} О томе се причати не може...</p> <p>Хатиџа,  
милосно!..{S} Стид ме и сад да причам о томе!..</p> <p>Нешто из радозналости, а може бити и збо 
ијесам се усуђивао ни да им напоменем о томе а камо ли још и да причам коме и да их одам.{S} Ни 
 и са мном десило.{S} И већ сјутрадан о томе се причало по читаву комшилуку и све, дјеца, колик 
сам што питао Хасана, нити му говорио о томе.{S} Тек када он сам, говорећи о својим новим прија 
зе из куће ни куда излазе, нити им ко о томе причао.{S} Па ни ја не бих знао нити бих могао саз 
 кренуо, пошао у дућан, он је једнако о томе говорио, једнако ме хвалио и једнако нудио крви.{S 
при растанку причали смо о томе, само о томе и, за чудо, никада нам се, ни једном ни другоме, < 
/p> <p>Чак и при растанку причали смо о томе, само о томе и, за чудо, никада нам се, ни једном  
мо и ми највише о томе, готово једино о томе.{S} И како је свак, — био луд или паметан, — налаз 
и.</p> <p>Шта више, као да се и веселио томе.{S} Једанпут,кад је једно сељаче, које сигурно ниј 
о на моју собу и указивали на њу.{S} По томе сам одмах могао и <pb n="266" /> познати да су све 
 сметао, — а познао сам да му сметам по томе, што ми нудио и новаца да одем из авлије, — хтио с 
, да моја чинија буде пунија.</p> <p>По томе сам одмах и познао да се морало негдје нешто десит 
 /> почеше расти, кострешити се...{S} У томе часу опет ми онај проклети зец паде на памет, а с  
авати робу из зембиља и да му од сада у томе нико сметати неће.</p> <p>Од тога дана <hi>трговин 
опет.</p> <p>Ни сам не знам шта ми би у томе часу.{S} Не одговорих му ништа, не рекох ријечи.{S 
з тамбуру.{S} И било ми је као да сам у томе часу угледао сродника неког, блиског сродника који 
сладу неку <pb n="372" /> осјећао сам у томе да их мрвим, уништим, и нешто као да ме поче голиц 
лама знала да се у читаву шехеру нико у томе с њиме надметати не може, да нико не зна онако »ки 
 Необично задовољство осјећао сам већ у томе што сам видио да се љути, да му је криво што напре 
и, очекујући кад ћу издахнути.</p> <p>У томе сам и заспао...</p> <p>— Устани!..{S} Устани!.. —  
 И као да се није знала уморити у послу томе, као да јој није требало почивке.{S} Зној је облиј 
о да ме узастопце прати.</p> <p>О свему томе нијесам смио ништа ни споменути Хасану.{S} Знао са 
леко, далеко у плавој, свијетлој висини тоне, растапа се и изумире.</p> <p>Тек покаткада, урије 
 оружани, наши би се одавно дигли да их тоне...</p> <p>Па показа на тројицу-четворицу младића,  
еница — одговорим му поносито.</p> <p>— Тооо?..</p> <p>И удари се руком по кољену.</p> <p>— За  
роз капију.</p> <pb n="229" /> <p>Након топа, кроз читав сахат један, чинило ми се као да ништа 
ричињавало као да осјећам њезин широки, топао поглед на себи, причињавало ми се увијек и као да 
pb n="211" /> на увелу кудељу, и тежак, топао мирис ударао у главу и као да је гушио, опијао.</ 
а му се преко прсију као прамен дима, а топао, широк поглед блудио је некуд далеко, далеко, пре 
.</p> <p>Хатиџа, бацивши најприје један топао, њежан поглед на ме, као да ме пита за дозволу, п 
 јање преко крила.{S} Закла га.{S} Млаз топле црвене крви шикну, попрска све унаоколо и пјенуше 
али на зној, он је једино имао мекших и топлијих ријечи; једино међу њима изгледао је некако бл 
о што се не казује по дану, под врелим, топлим сунцем, кад се крв у жилама распали и кад се отв 
 <p>Ја проплаках, не говорећи ништа.{S} Топлина мајчиних прсију и глас њезин, мек и звонак глас 
као да је гушио, опијао.</p> <p>— Чудна топлина — отегну Смајил-ефендија лијено, свлачећи џубу  
пло, пуначко, тијело и мени се пријатна топлина нека поче разлијевати по прсима, по читавом тиј 
гледом њезиним, а, обвијајући јој меко, топло, пуначко, тијело и мени се пријатна топлина нека  
аму рану, из које цурила крв и натапала топло, мекано перје...{S} А једно јој око остало отворе 
о неколико пута као да зачује: и коњски топот, и звеку оружја, и глас његов, оштри, дубоки, <pb 
е робу по махалама, међу жене; неколико торбара опремио сам чак до црногорске границе, нагонећи 
 софром, с осталом чељађу, него носио у торби, о рамену, овећи комад хљеба и неколике главице л 
е са чесме, или ћупицу какву, завежљај, торбу, плетару.{S} Каткада је излазио носећи дијете у н 
ке, издиже и, силом ми упртивши пушке и торбу, нагло повуче за собом. </p> </div> <div type="ch 
ред ноге некакав нож, двије пушчетине и торбу. — Дижи се!</p> <p>— Куда? — запитам га у чуду, т 
.</p> <p>Хасан баци оружје, баци капу и торбу.</p> <p>— Аферим!..{S} Аферим, кад си таки! — узв 
о и водио уза се да наручује кахву и да точи.{S} Чак је свраћао и муштерије, који се враћали из 
 колутао по соби, а кахва се непрестано точила и непрестано испијала.{S} И слуге и слушкиње, —  
о им духанкесу да запале.</p> <p>Сам је точио кахву и нудио.{S} И, мјерећи погледом читаве им т 
и га насред собе <pb n="234" /> да може точити колико који хоће, унаоколо га окитили травом и з 
екакво, високо, танковијасто, са тешким траболозом око главе, са читавим снопом ножева за појас 
 дјевојче у мушком одијелу, са свиленим траболозом око главе, са златним копараном на прсима и  
а.</p> <p>— Мјесто је згодно, — шапну — трава је велика, шипражје густо...{S} Све као да је уде 
 и пушка испаде из ње.</p> <p>И сва она трава, сва грчина она наврије ми на уста, навали.{S} На 
рстима лагано, тихо, старајући се да ни трава не зашушти, ни шљунак не захршти под ногама.</p>  
ла се, а постава испод ње позеленила од траве и почела се разгуљивати.{S} Тозлука једног сасвим 
ијешно, — морам рећи да сам се наждерао траве као магаре какво и одмах се осјетио некако силниј 
 слуша шум Миљацке, пјевање тица, шапат траве и цвијећа.</p> <p>— Ко хоће да види Алаха, нека и 
лазио у башту и спавао под смоквама, на трави.{S} Ни ручавати није хтио за софром, с осталом че 
здала и китила, — сједила на авлији, на трави и низала мерџане које бијаше разасула по крилу, п 
јем, одвоји од свију, оде у страну и на трави, на зелењу, мирно отклања дову.{S} Па се опет пов 
 унаоколо и пјенушећи поче се пушити на трави, а златне ките од барјака, орошене са неколико ка 
.{S} Не!..{S} Остала је онако лежећи на трави, остала преко читаве ноћи, управо до зоре.{S} Па  
јека да се моли усрдније.{S} Клечећи на трави, утонувши у њу, и раширивши руке према небу, гото 
јехове с маслом по калдрми, засједну на трави и почну одбијати димове из кратких, дебелих чибук 
у покрај чатрње, на високој, допојасној трави отклањао би и дову.{S} У кући, у соби, у џамији н 
ипље се лака, бјеличаста пјена, пада по трави, по калдрми, по широким јој прсима и јаким, гуште 
 и, уморена и малаксала, опет падала по трави, ваљала се.</p> <p>У неко доба чинило се као да ј 
ком камену, мјесто росе разлијева се по трави...{S} Чудни земани настају и чудна се несрећа спр 
— пријетио сам плачући и ваљајући се по трави. — Убићу!..</p> <p>— Богата је и донијеће ти пара 
 да се вјечито чуди нечему, прући се по трави потрбушке, одиже ноге у вис и, климајући њима, уз 
есну димијама.{S} Сви конци попадаше по трави.</p> <p>— А зар је зазор разговарати са твојим ја 
струке, прихватише за пушке и падоше по трави, за бусије.{S} Коњи се усплахирише.{S} Почеше се  
заиграју по авлији, кад би посједали по трави, он сам сједао је међу њих, прекрстио ноге и пону 
па чекајући док узаври вода, засјели по трави и запалили чибуке.{S} Недалеко од нас, у страни,  
, умотасмо се у ћебета и полијегасмо по трави.{S} Ушишикани веселим пуцкарањем ватре и ћурликањ 
ешено за засједе...</p> <p>Ја легнух по трави, прућих се.</p> <p>— Ти би, зар, да их дочекамо и 
н, а ниједна мрвица хљеба није остала у трави заборављена.{S} Да нас није било стид од простих  
аб остадох неко вријеме тако, сједећи у трави, с рукама у крило опуштеним, готов да заплачем и  
...{S} Ко зна?..{S} Био сам, да рекнем, травка Божја, цвијет, и сисао крви људске...{S} И ко зн 
ду година опет бити!..{S} Опет можебити травка, дрво а... а можебит’ и јаре, и говече и... ко з 
охрабри, осоколи да поново напуним уста травом, да пуним и да гутам, онако, не жваћући.</p> <p> 
и колико који хоће, унаоколо га окитили травом и зеленилом и са читавим гранама трешања, којима 
е, при крајевима, оштром, већ сасушеном травом, која нас боцкала кроз чарапе и запињала за ноге 
вичен са обје стране густом, допојасном травом и бујним, широким бусовима коприве, — која је од 
асијецати у стабла, сјећи гране, лишће, траву.</p> <p>И смијешан ми постаде.{S} Има часова када 
е ипак савлађивала и поново лијегала на траву.</p> <p>Узваљена, запаливши наргилу, — што јој сл 
шљена силазила је одмах у дно авлије на траву, и, не тражећи шилте ни јастука, ту се сасула, па 
 <p>Одмарао се само увече.{S} Сједне на траву, прекрсти ноге, запали чибук и одмара се.</p> <p> 
ши боље, брзо ми приступи, спусти се на траву и ухвативши ме за руку мукло запита:</p> <p>— Шта 
ши ништа скренем с пута и спустим се на траву да отпочинем.{S} И, — не знам како ми дође та чуд 
емоћан и да сједим више, преврнух се на траву и жалосно јекнувши склопих очи, очекујући кад ћу  
Сасвим изнемогао узвалих се и клонух на траву. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19132 
</p> <p>Сједе поред мене и поче чупкати траву:</p> <p>— Окладио бих се да ћу данас двије главе  
 месо на себи као да кида; чупа и гњечи траву, гризе, жваће; и баце папучу једну, другу...</p>  
у страну, скљоках се под једну букву, у траву, и, наслонивши се леђима о тврдо, дебело стабло,  
авши ме, збаци пушку с рамена и сједе у траву. — Стигли смо.</p> <p>— Стигли смо — мукло понови 
во поред ушију и оштрим врхом зари се у траву.</p> <p>Страх од ножа одмах ме растријезни, натје 
тежући се једва се подигнем и сједнем у траву.{S} Сваки жглоб, сваки драм меса болио ме.{S} Бил 
, тражили хоџиницу и, расипљући набрану траву и цвијеће по ћилиму, искали ручак.{S} Хоџиница, к 
пронаћи и ухватити, да ће им први ући у траг.</p> <p>Једини Сулага сумњиво је вртио главом и од 
ије кривудаве, плавкасте, танке црте, — трагови суза, — спуштале јој се низ пуначке руменкасте  
 пушчаним димом, са поломљеним токама и траговима крви на везеној долами, вратио с пута, кад би 
осно забоде прсте у рану и као да нешто тражаше.</p> <p>— Боли ли? — запитам полако, примичући  
ала је посао, трчала и пружала ми руке, тражећи да јој изручим на изврнуте длане шећерлема, хур 
а је одмах у дно авлије на траву, и, не тражећи шилте ни јастука, ту се сасула, пала, легла пор 
свијету, — гунђао је промукло, погледом тражећи Хатиџу и окрећући се према њој. — Разбојник сам 
сам, грдио ни сам не знам кога, на силу тражећи кавге и ината, жељен да се макар с киме ухватим 
дговори.{S} Придиже се и као да пође да тражи нешто, да узме.{S} Затим брзо поче уклањати некак 
он кроз зубе све се више мргодећи. — Не тражи куршума!..{S} Извађен је! — викну љутито берберу, 
б, немоћан јаран и опет никог другог не тражи, ни у кога неће него у мене.{S} Макар се и свађал 
до врата... ево, у овом одијелу...{S} И тражила те, ловила...{S} Питала и распитивала: коме дол 
и.{S} Гледали смо у мјесец, у звијезде, тражили знакове небеске; причали и препричавали и своје 
говорио много, иако га често призивали, тражили и долазили му.</p> <p>Покаткада напунила би их  
Дошавши кући обојица смо трчали у собу, тражили хоџиницу и, расипљући набрану траву и цвијеће п 
вудаве сокаке, завиривали свуда и свуда тражили куће дјевојачке.{S} Хајкуна ишла пред нама, ми  
S} Нападали су каткада и на кућна врата тражили цуре, дозивали их...</p> <p>Дешавало се, па су  
 смо једнако ишли, једнако завиривали и тражили.</p> <p>И чим би се, иза полуотвореног каната к 
ајали пред свачијим вратима, нити онако тражили дјевојке, макар што су, као и прије, прекривене 
>Чим смо се растали отишао сам одмах да тражим дућан, магазу какву под кирију.{S} И нијесам се  
м хоће ли вам се свиђати.</p> <p>— Ми и тражимо новог хоџу, са поштеном науком</p> <p>— брзо од 
вему.{S} Ко није могао тамо приступити, тражио је и питао бербере, који су са запрегнутим бошча 
распаљено. — Другијем си прешао и друге тражио...</p> <p>— Ја...</p> <p>— Шути!..{S} Не лажи оп 
и и смјешка се.{S} Непрестано као да је тражио кавге, ината с њоме и вазда се жестио што и она  
ој, за слуге и слушкиње.{S} Нарочито је тражио да му што више причам о Зулфаги.{S} Интересовало 
и више наваљивао оптужбама, све их више тражио, товарио...</p> <p>Напошљетку, кад ми већ додија 
Свраћао сам се и у хендеке украј пута и тражио: нијесу ли кириџије штогод заборавиле, макар ком 
ретнине да се подигну; зато је увијек и тражио да се сва готовина у то уложи.{S} У чаршији пору 
јој драг; никад се нијесам заклињао, ни тражио да се заклиње.</p> <p>Сви наши разговори били су 
277" /> <p>Али Хасан, као и отац му, ни тражио није никога од њих, ни пристајао за њима.{S} Нај 
 правог пријатеља.{S} И он као да га ни тражио није.{S} Ни за ким трчао није, ни за ким пристај 
ијеву страну, ослухивао и, токорсе, као тражио, загледао нешто.</p> <p>Затим је почео и попијев 
 пушком. — Треба ми друг, а нећу другог тражити кад си ти овђе...{S} Хајде!..</p> <p>— Међу вла 
игушеним вриском потрчаше, журно почеше тражити фереџе и сакривати се по собама.</p> <p>Једини  
ораво трчати за звонарима, него ће свак тражити висине и ићи према њима својим путем, мислећи с 
и је у крај и поче пипати око себе, као тражити нешто.</p> <p>— Ономадне, у лову, Зулфага га хт 
а све дотле, док би испио кахву и почео тражити хаљине и оружје, да се обуче и крене у чаршију. 
p> <p>Сулага ме прекиде:</p> <p>— Нећеш тражити...{S} Ево ти моје куће...</p> <p>— Зар овђе да  
и!..</p> <p>По срећи, његово договарање трајало је само по два по три сахата.{S} Жељан да пита  
 мотљале се, обилазиле кириџије вичући, трајући, галамећи, а роба трговачка, у сандуцима и дењк 
и су поред нас, ишли, враћали се, силно трајући и гурајући један у другога, а она је једнако ст 
рити и црнити: само једна танка, румена трака што још избија из ње и лагано се повлачи по јакој 
 сем бљескају испод оплетених и зеленим тракама окићених грива; низ седла висе бисаге и кесе чи 
ао сам кадији.{S} Био то омален, широк, трбушаст човјек, велике, округле главе која као да му п 
галу, на којој између жераве руменио се трбушасти, крупни кахвени ибрик и бијелили се танки фил 
ово његовим ријечима.</p> <p>Било то уз тргање, у винограду.{S} Како нам виногради лежали један 
едили су и лешкарили покрај своје ватре тргачи и тргачице, весели, раздрагани, обијесни, гуркај 
и лешкарили покрај своје ватре тргачи и тргачице, весели, раздрагани, обијесни, гуркајући се, ш 
а сам мислио да су све твоји, да све ти тргаш...</p> <p>— Башка моји, башка њезини, башка свако 
се и поче се сашаптавати с бимбашом.{S} Тргну му у руку некакав замотуљак и овај га брзо спусти 
зати се, хоџа као да би се пренуо мало, тргнуо се, па, одгурнувши књигу с крила и кашљуцнувши у 
десет, по двадесет и по тридесет година трговали непрестано сједећи и лешкарећи у дућану, што с 
ати.{S} Забрани ми скитање по махалама, трговање, дружење са јаранима.{S} И узалуд сам се отима 
, заграјаше свиколици, потјераше га.{S} Трговац онај поново ошину коња, удари га и ножем и бакр 
, мрштећи се и отпљуцкујући у страну. — Трговац!..{S} Гуликожа!..{S} Улагивало!..{S} Пхи!..</p> 
 стојим, узимам и одбацујем у страну, а трговац, зачуђен, искривио се, подигао главу, па ме сам 
ту — Одмах...</p> <p>— Одмах — дочека и трговац наклањајући се, па намигну једноме хамалу да пр 
змакне.</p> <p>— Ха, соколе! — подвикну трговац јаче и опет замахну. — Ха!..</p> <p>Учини ми се 
ушка.</p> <p>— Ха — раздражено подвикну трговац један, досјетивши се. — Хајдуци!..</p> <p>Па бр 
 робу!..{S} Хоћу да пазарујем!..</p> <p>Трговац стар, немоћан, погурен човјек, који је сједио к 
и и у махалама још читава друзина нових трговаца.{S} Добила дјеца ћеф за пазаривањем, па напуни 
 враним парипима, јахала тројица млађих трговаца, мостарских трговаца, па окићени, оружани, обу 
ала тројица млађих трговаца, мостарских трговаца, па окићени, оружани, обучени као да су у сват 
иџије вичући, трајући, галамећи, а роба трговачка, у сандуцима и дењковима, лежала им испод ног 
боље, не зазирући чак ни од уобичајених трговачких лажи и заклетава.</p> <p>Наравно, наша је <h 
ла каква ни обична игра, него баш права трговина, која нам обојици ћара доносила.</p> <p>Он је  
о сметати неће.</p> <p>Од тога дана <hi>трговина</hi> је почела брзо напредовати.</p> <p>Зарада 
 заклетава.</p> <p>Наравно, наша је <hi>трговина</hi> одмах привукла на се пажњу и остале дјеце 
а више и уортачили смо се и отпочели са трговином неком.</p> <p>И није то била шала каква ни об 
 пушкарницу какву него ли на бакалницу, трговину...{S} Чак је доводио и некакве Арнауте, дивљак 
и гађају гдје стигну каквога грлатијега трговца, који босоног, изувши постуле и носећи их у јед 
 говори.{S} Видио сам и како указује на трговце и као да их призива за свједоке.</p> <p>Наравно 
 Као да и сад лијепо гледам: и сеизе, и трговце, и оног љутитог бркајлију како трчи са голим но 
ину, да му све каже, откреше!..{S} Аге, трговци, бегови, хоџе, све кука и помаже, кука са фукар 
="297" /> и припремали се за обрану.{S} Трговци су продавали робу под оружјем, оружане занатлиј 
е.</p> <p>Старији, угледнији, познатији трговци у чаршији, што су по десет, по двадесет и по тр 
стјела за неколико минута, а преплашени трговци ми дућанџије гологлави, босонози, неуређени, по 
е, не опази.{S} Ко зна да се нијесу они трговци сакрили гдјегод?..{S} Ко зна да и сад не вребај 
 пушка из руке и сав се стресох.</p> <p>Трговци се збунише, пометоше.{S} Јован одбаци тамбуру и 
 имају ли каквих веза са усташима...{S} Трговцима, бакалима, занатлијама одлазили су у дућане и 
мали се не коњима и попијевали...{S} За трговцима се отегла сеисана: неколике кириџије, са камџ 
их треба скрхати...{S} Ко год се осили, треба га мало поткресати, као што се гранато дрво поткр 
огаја џабе; треба се сад борити, рвати, треба га освојити...</p> <p>А најслађи је залогај који  
Неће више бити ни једног залогаја џабе; треба се сад борити, рвати, треба га освојити...</p> <p 
ако — прошапута покуњено. — Нипошто!{S} Треба да се преобучеш.</p> <p>— А ако нећу?..</p> <p>—  
>— Нећу ја сјутра...{S} Хоћу сада...{S} Треба да им наредим нешто...</p> <p>— Нареди сама...{S} 
А је ли далеко друм?</p> <p>— Тхе...{S} Треба два-три сахата каскати до њега...</p> <p>Хасан ме 
 не знам јесу ли момчад на опрезу...{S} Треба сам да обиђем...</p> <p>И, онако мршав, висок, ус 
па ето! — нагло прекиде и одгурну ме. — Треба ли баш рећи колико си драг?..</p> <p>— Треба...{S 
 викну он осорније и гурну ме пушком. — Треба ми друг, а нећу другог тражити кад си ти овђе...{ 
 ли баш рећи колико си драг?..</p> <p>— Треба...{S} Све ми треба... — узвикнух весела у жељи да 
ршији, сусретох се са Сулагом.</p> <p>— Треба ли ти пара? — запита полако, шапћући, старајући с 
асан одмах са душека дочекује:</p> <p>— Треба ми духана.</p> <p>— Па што нијеси Хамида послао д 
 прст, удари ме по носу. — А ја знам да треба...{S} Кад се кућа кући, онда и треба.</p> <pb n=" 
тнији. —</p> <p>Нова и дубока нам наука треба...</p> <p>— Е лијепо — рече хоџа и попридиже се.  
{S} Ко?..</p> <pb n="296" /> <p>— Врата треба још боље затворити — додаде хоџиница тихо, одбаци 
Нити сам пазио много, ни размишљао: шта треба, за кућу и шта не треба.{S} Брзо, не загледајући  
</p> <p>Новци!..{S} Шта ће ми новци кад треба хљеба?..{S} Залогај хљеба од дуката, је дражи!..< 
етни земан иђе и ко не вјерује у то, не треба ни да живи, ни ђецу да рађа, јер шта ће живот кад 
!.. — запјева Зулфага измичући се. — Не треба ми хунцут.</p> <p>— Хунцут си ти!..</p> <p>Мајка  
 размишљао: шта треба, за кућу и шта не треба.{S} Брзо, не загледајући ствари и не погађајући с 
остајеш, а Осман нек иђе...{S} Он ми не треба...</p> <p>Па сама позва Османа, премјери га од гл 
ико не чује. — Колико?</p> <p>— Мени не треба ништа, — одговорих му поносито и, држећи да ми се 
— <hi>Ја</hi> то знам најбоље и нико не треба да ми их хвали.</p> <p>Сулага осјети сву оштрину  
то видиш — отсијече јаче — он овђе више треба...{S} Ако и не ради ништа... ако... ако и једе хљ 
да треба...{S} Кад се кућа кући, онда и треба.</p> <pb n="378" /> <p>— Могу ја кућу закућити и  
атраг не може — рече.</p> <p>— Ту смо и треба да се окушамо.</p> <p>Па се подиже и поче загледа 
егну весело, трљајући руке. — Тако му и треба!</p> <p>Заптија један уљезе, саже се и поче се са 
 си драг?..</p> <p>— Треба...{S} Све ми треба... — узвикнух весела у жељи да непрестано онако г 
а мислиш поштено враћати...{S} И ако ти треба зајма...</p> <p>— Ти ћеш ми га дати?</p> <p>— Кол 
о од вас нема ни јачи, ни старији; свак треба да слуша што ви рекнете, што народ рекне...{S} А  
ем је пријатељ народски...{S} Онаки нам треба!..</p> <p>Њега су и послушали.</p> <p>Отада се хо 
ијеса и тапкајући у мјесту. — Са једним треба прекинути.</p> <p>Хасан поћута мало, замисли се.{ 
. <hi>Никоме</hi>!..{S} Ево и крви, ако треба, да пролијем за те...{S} Ево свега...</p> <p>Чак  
.</p> <p>— Ама теби се твоје отело и то треба вратити, — дочека она ватреније и, као кривац как 
ву шаку дуката давао јој да намакне што треба себи у кући; даривао је дукатима и момке, те, нап 
 је... он је опет као антика нека, коју треба <pb n="249" /> чувати...{S} И добра је срца...{S} 
н и потврди главом. — Осилили се, па их треба скрхати...{S} Ко год се осили, треба га мало потк 
:id="SRP19132_C21"> <head>XXI</head> <p>Треба ли да причам како сам се пробудио у једном хану,  
 ватре и да поднесе нек припали; ако је требало што у чаршији купити, погодити, наћи за нас, Су 
Хасан јој није дужан остајао.{S} Ако је требало да оде у чаршију, да јој што нађе, донесе, купи 
а уморити у послу томе, као да јој није требало почивке.{S} Зној је облијева по лицу, по врату, 
вала свега и што јој требало и што није требало, и увијек распитивала о мени.{S} Питала: и како 
, дозивала их, куповала свега и што јој требало и што није требало, и увијек распитивала о мени 
 — имао је о чему и да прича, и није му требало да се враћа на старо, да прежива.{S} Чак и посл 
 за ким пристајао; чак и кад му је неко требао, није му знао ласкати ни улагивати се.</p> <pb n 
окрет мајчин, сваки миг. — Што ти је то требао?..</p> <p>— Ја га нијесам звала — мирно одговори 
но, нијесмо ништа.{S} Само се верали по Требевићу, пуцали, шенлучили и попијевали, плашећи унао 
 с њиме идем у „лов“ и врљао са мном по Требевићу, а Хајкуна нас и даље нудила смоквама, орасим 
лоне и не спусти се пред њу.</p> <p>Има тренутака када човјек по нагону неком, — макар и не има 
дахнуо и суза једна заблистала му се на трепавици.</p> <p>— Не слути на добро...{S} Не слути на 
ући покаткад чак до Хајкуниних димија и треперећи на њима.{S} У врху собе, на својој шилти, — к 
меко, плашљиво, тихо, а глас јој дршће, трепери као да ће поново заплакати. — Хоћеш ли се љутит 
инама маријаша, па се све то тресе, све трепери, дрхти, отскакује...{S} Маријаши као да почеше  
, црвена шамија лепршала јој око главе, треперила, а дугачке плетенице шибале је по куковима и  
 у смијех, у силан, гласан смијех, који тресе и зацењује.</p> <p>Застадох на мјесту и почех се  
засуло стотинама маријаша, па се све то тресе, све трепери, дрхти, отскакује...{S} Маријаши као 
 се превијам и све се силније и силније тресем. — Јеси ли махнит?..</p> <p>Шта је?..</p> <p>И и 
>Познадох Хатиџу.{S} Фереџа на раменима тресла јој се и нимало се не обзирући на зачуђеног Авду 
ежала близу њега на миндерлуку, и да га треснем њоме по глави, да га на мјесту убијем.{S} Једва 
је уредио?..{S} Он?.. — кликну Сулага и тресну бројаницама о ћилим. — Бег?..</p> <p>— То опет ј 
/hi> разговарала?..</p> <p>Она устаде и тресну димијама.{S} Сви конци попадаше по трави.</p> <p 
1" /> <p>Она се ухвати за серђен и поче трести њиме.</p> <p>— Ама ја се бојим и себе саме — гот 
 припија уз тијело и димије на куковима тресу се, дршћу, дршћу...</p> <p>Једанпут сам опазио ка 
а и копитама поче ударати, тући о праг, тресући канатима као да ће их иставити.{S} Мајка, око к 
рагом, рашири пуке и препријечи ми пут, тресући чупима, осмјехујући се.</p> <p>— Погоди ко је д 
/p> <p>— Не излази ми сад на очи — рече тресући главом и пријетећи прстом. — Сад ћу имати посла 
лагано размишљао о читавој ствари.{S} А трећега дана дошао је мени и узевши ме за руку, повео з 
 лулу, други носио жераву и припаљивао, трећи подметао пепеоницу и уређивао јастуке око њега.</ 
ашу воде“... други пут: „Дај пешкир“... трећи пут: „Дај кахву“...{S} Хамид ту, а мене зове...</ 
јино опоравио <pb n="329" /> сам се већ трећи дан и у друштву с некаквим сељацима пошао у Моста 
травом и зеленилом и са читавим гранама трешања, којима су, узгред, мезетили.{S} Чак и слушкиње 
абијао их, засипајући се покаткад сухим трешњама што сам их од Хајкуне добио.</p> <p>Неко врије 
шапћући, а све ме јаче стиска за руку и трза њоме. — Како си могао оно учинити?..</p> <p>— Шта  
е испод кошуља, извијају се, ковитлају, трзају, а дивља, силна, страсна пјесма све то јаче одли 
ћи на десном образу мичу му се, играју, трзају...{S} Тога часа чинило ми се као да ће и мене, и 
се некако, грчити, и при сваком њиховом трзају као да ме неко боцкао безбројним иглицама, трњем 
ка, поплашено.</p> <p>— А тад... замуца трзајући низама дуката као да ће их откинути, — тад сам 
ама управљати читавим својим имућем.{S} Трзала се, љутила, плакала, нудећи ме да ја све узмем у 
око њега, навалише.{S} И, док се Ајкуна трзала, цичала, отимала, покушаше да је уграбе, отргну  
је, застиђена, заклањала лице рукавом и трзала се јаче. —</p> <p>Што си дошла?..</p> <p>— Ко је 
нама, које се, на крајевима, непрестано трзале и непрестано развлачиле на смијех.{S} Кад је дош 
абрекле, сви мишићи на образима играли, трзали се.</p> <p>— Ух! — умало што нисам вриснуо од ст 
ући себи и сама проплака; у превијању и трзању оном осјетио сам како ми њезине сузе оквасише ко 
м је, — не обзирући се на то што сам се трзао, отимао, пљувао му на лице и на хаљине, мирно ме  
а једног мојих година, који се силовито трзао, викао и врискао непрестано, покушавајући да оца  
се усплахирише.{S} Почеше се пропињати, трзати и узмицати натраг, фркчући, стрижући ушима, обар 
 бедрама и листовима, почеше ми играти, трзати се некако, грчити, и при сваком њиховом трзају к 
</p> <p>— Шта ћете?..</p> <p>Зулфага ми трзну руком, гурну ме мало унапријед и некако заповједн 
ло доцније, Хасан се два <pb n="315" /> три пута освртао и спремао се нешто да предложи, али чи 
тамо се сакријем за некакве сандуке.{S} Три сахата остао сам сакривен за сандуцима.</p> <p>Тако 
 и да је настао жесток окршај.</p> <p>— Три хајдука су, — рече — ударила на бега и сва тројица  
ахну. — Ха!..</p> <p>Учини ми се као да три буса љесковине уједанпут прескочи.</p> <p>Обје Хаса 
вати хаљинама, — са завезаним оком и са три крупне чворуге на глави, узвикнуо сам од чуда.{S} П 
ни, — простирао се по тлима, оивичен са три стране рутастим, меким серџадама и опкољен дебелим, 
му је да се што прије врати.{S} Више од три дана нигдје није смио остати.</p> <p>Са села се вра 
м брадом која му се састојала управо из три дијела и за коју се никако не би могло рећи да је и 
анијама, стару, зарђалу пушку некакву и три улупљене фишеклије, окити се и наоружа потпуно, па  
а ме се још најчешће сјећао.{S} Два или три пута написао ми је писмо, приложивши уза свако по н 
/p> <p>— Шибајте!..</p> <p>Неко дохвати три-четири шибе и добаци им.{S} Они не прихватише.</p>  
де награда за онакву пресуду.</p> <p>До три дана након тога појави се у чаршији и у махалама јо 
во договарање трајало је само по два по три сахата.{S} Жељан да пита и распитује о усташима, —  
лазио каткада у мектеб и тамо по два по три сахата учио читати и писати, ни за што друго нијеса 
а појаса увијек се румениле по двије по три наранче.{S} Чим би сјео почео би све истресати и са 
атих му подругљиво и за инат хакнух још три пута. — Таки ли си јунак!..</p> <p>— А ево да се кл 
ноге ми опет почеше поклецавати.{S} Два-три пута пипао сам се и по њедрима и по џеповима, мисле 
из дућана ми, те и њих чашћавао.{S} Два-три пута видио сам како је испружио шију, змијску главу 
о и упустио у ма какав разговор.{S} Два-три пута и притрчавао сам им и смјешећи се почео их зап 
леко друм?</p> <p>— Тхе...{S} Треба два-три сахата каскати до њега...</p> <p>Хасан ме дрмну за  
другога само ми се о гајтанима држе два-три комадића.{S} И појас ми се разгулио, распао; кошуља 
ала, питања, подругачица.{S} Чак ме два-три пута на плач нагонили и кад плач није помогао, поче 
на другу, препирале се, свађале.</p> <p>Три Циганке, веселе, бијесне, разуздане, са дахирама и  
шији, што су по десет, по двадесет и по тридесет година трговали непрестано сједећи и лешкарећи 
а неколике прегршти мохуна, чистила их, тријебила.{S} Погледавши једно у друго не проговорише н 
азио у башту међу поврће, и тамо копао, тријебио, пребирао.{S} Туп, потмуо звекет мотике, у одм 
нуо сам се од мајке, отео се, окренуо и тркимице пошао према Сулагиним вратима. </p> </div> <di 
есела, пјевајући чисти врата и пенџере, трља их крпом некаквом, запе ми ријеч у грлу.{S} Забора 
 Тако, тако, ефендија, — отегну весело, трљајући руке. — Тако му и треба!</p> <p>Заптија један  
се!</p> <p>— Куда? — запитам га у чуду, трљајући очи и протежући се. — Ђе?..</p> <p>— Хајде...{ 
, па ме само гледа, премјера ме свега и трљајући руке шапуће нешто, непрестано шапуће.</p> <p>— 
 тврдим, жуљавим прстима пипао оштрице, трљао га, уређивао, чистио.</p> <p>Једнако је и фишеке  
 радости.{S} Опружи обје руке и поче их трљати као да се умива.</p> <p>— Ето видиш — отсијече ј 
 да ме неко боцкао безбројним иглицама, трњем.</p> <p>Тада, више од страха гледајући крв него о 
плашено, блесасто, поче нас гледати све троје. — Шта ћете са мном?..</p> <p>Хајкуна отпочину.{S 
нијесмо играли и вјежбали, онда смо све троје ишли у „ашиковање“.{S} Хајкуна више није ни сакри 
.{S} И одмах би се заиграли.</p> <p>Све троје живо прихватимо за пушке и ножеве и почнемо, токо 
дука су, — рече — ударила на бега и сва тројица изгубила главу.{S} Најпошље га Стојанова пушка  
а су, на омањим враним парипима, јахала тројица млађих трговаца, мостарских трговаца, па окићен 
дигли да их тоне...</p> <p>Па показа на тројицу-четворицу младића, који, нагиздани и оружани, н 
те?..</p> <p>Дође и заптија.{S} Похвата тројицу-четворицу и поведе нас пред бимбашу, на суђење. 
и и платили ханџији унапријед читав мој трошак за пуних пет дана, колико су, отприлике, мислили 
ридиже и отрже ме од Сулаге. — Нисам ја трошаџија, па да бацам паре узалуд и да расипам...</p>  
таром, ниском колибом њиховом, која се, трошна и окрхана, згурила у малој, неравној удолини јед 
р то била стреха и једне колибе, старе, трошне и окрхане.{S} И много сам се љутио на Хасана, ко 
што се не приличи, и новце, не бројећи, трпа у џеп, у њедра, за појас, гдје стигне, само да их  
нагло их почнем мељавати међу прстима и трпати у уста, жвакати.{S} Чудна грчина као да ми се ра 
 сте женскоње...</p> <p>И као што ништа трпио није што је било ново у кући, што се након бабе и 
једним чудним начином, који као да није трпио приговора.{S} Зато би одмах након такве његове уп 
то се након бабе измјењивало, тако није трпио ни Зулфаге.{S} Мрско му било и гледати у њега, мр 
ћи ми се — и... и ја нијесам више могла трпити... он је...</p> <p>Узех је за руку и лагано пову 
анцима, из којих му провиривали каљави, трули остаци од чарапа и црни, испуцани прсти.</p> <p>— 
а уз напукнуте зидове и клизи по мркој, трулој маховини: преливају се и шарени, седефом извезен 
мти, заиграва и лиже готово до под саму трулу и искривљену стреху, било нам је као да смо прона 
јутру, прије зоре, дизала се из душека, трчала у кухињу и ложила ватру, само да кахва буде скух 
ла се дјецом која су скакала, врискала, трчала по њој и играла се клиса, лопте, сакриваче.{S} И 
<p>И кад би се подигао и почео бјежати, трчала је за њим, гонила га, тјерала, гађајући га у леђ 
пе.{S} Опазивши ме, остављала је посао, трчала и пружала ми руке, тражећи да јој изручим на изв 
и.</p> <p>Чим би га опазила, одмах му и трчала у сусрет и снажно га гурнувши у прса обарала на  
преко пушке која му лежала на раменима, трчале су на пенџере, откривале се и ударале га у прса  
пурене, увијајући се, ломећи, гицајући, трчале су из собе у собу носећи боце и чаше са медовино 
рабили су тихо кроз сокаке и без обзира трчали, ишли, бјежали кућама.</p> <p>Чак су и мене натј 
о даље.</p> <p>Дошавши кући обојица смо трчали у собу, тражили хоџиницу и, расипљући набрану тр 
ти и узвалити се.</p> <p>И сви су одмах трчали око њега, удварали се, улагивали.{S} Један му но 
 зарзала и почела тући копитом о земљу, трчао јој као сулуд, тапшао је по врату и сапима, прсти 
 као да га ни тражио није.{S} Ни за ким трчао није, ни за ким пристајао; чак и кад му је неко т 
} Ако је бабо напунио лулу, он је одмах трчао да нађе ватре и да поднесе нек припали; ако је тр 
>Наравно, одмах иза тога морао је Хамид трчати Зулфаги са најозбиљнијом поруком: нека оставља с 
пору газити по блату и прашини и ћораво трчати за звонарима, него ће свак тражити висине и ићи  
асладом сехириле, како на једној страни трче дјеца, а на другој заптије и како, проклињући <pb  
чи и... и све ми се чинило као да и они трче, као да бјеже, измичу испред мене.{S} И, — макар т 
S} Шта вам је?.. — очајно запита мајка, трчећи час њему, час мени и увијајући се, ломећи пред о 
вајући у њезину цикању и подврискивању, трчећи понесох је по соби и, не бранећи јој да ме удара 
 динсуз — викали су помамно пријетећи и трчећи за њим. — Муртат и одметник!..</p> <p>— Међер је 
д тако зна да удара и да се брани, а не трчи баби да му се тужи...{S} Ко сам у себе поуздања не 
 трговце, и оног љутитог бркајлију како трчи са голим ножем, а Хасан бјежи безобзирно, струже,  
ко сваку вече.{S} Час му криво било што трчи, пјева по авлији и игра се, час се љутио што са ра 
ишљати.</p> <p>— Шта ћу казати? — одмах трчи мени и пита.</p> <p>— Смисли, па нареди како хоћеш 
до Сулагине куће, мени се чинило као да трчим пун сахат један.{S} Примицао сам се вратима, глед 
су се кад су видјели како ја непрестано трчкарам по дућану и око дућана, како се увијам, улагуј 
 траву, и, не тражећи шилте ни јастука, ту се сасула, пала, легла поребарке.</p> <p>И не осврћу 
 Нико га отјерати не може.{S} Ту је он, ту непрестано, једнако моћан и силан, једнако влада над 
шецима.{S} Нико га отјерати не може.{S} Ту је он, ту непрестано, једнако моћан и силан, једнако 
том захитио воде и почео се умивати.{S} Ту покрај чатрње, на високој, допојасној трави отклањао 
 сад се натраг не може — рече.</p> <p>— Ту смо и треба да се окушамо.</p> <p>Па се подиже и поч 
 одбачених просјака који су свратили да ту умру, издахну, а нипошто као ратници какви који су и 
 израсли и прилип и маховина, желећи да ту подигне нове, велике куће <pb n="253" /> и магазе, к 
</p> <p>И опет се придиже.</p> <p>— Има ту голема прича — рече. — И ако хоћеш да не спавамо...  
ди чега отпусти она након неколико дана ту исту слушкињу, која је и спавала с њом, а мој душек  
“... трећи пут: „Дај кахву“...{S} Хамид ту, а мене зове...</p> <p>И све говори некако жалостиво 
S} Бојали се, зар, — макар што је Хамид ту био, – да остану близу једно другом, да се погледају 
необично дрхтала, измакну се од врата и ту застаде...</p> <p>— Само — рече промукло — пустићеш  
ибу једну, — која је и била устргнута и ту се вјечито чувала само због мене, — почела ме шибати 
љен од бедевије и може ли га случајно и ту копитом дохватити.</p> <p>И док је он тако зазирао,  
="306" /> на нас, слуша; као да хајдуци ту негдје у засједи чекају нас одавно и чувају да им не 
ватити за алку једну, само да зауставим ту кућу, која је бјежала, да је ухватим, стегнем.</p> < 
риво што ја икако и пазарујем код је он ту.{S} Вазда ме премјеравао мрким погледом кад бих случ 
се и Смајил-ефендија не позове, да и он ту не буде.</p> <p>— Ко ће причати, ако њега нема?..{S} 
тљао у коњушницу, бедевији, и намјестио ту као креветац неки, да може поред ње и ноћивати, спав 
нешто као да би ме зауставило, задржало ту, нешто као да ме гонило да потрчим вратима, да гурне 
х кајда каквих, вјечито је пјевала само ту једну.{S} Пјевала непрестано, неуморно, да јој се ча 
и из нашег комшилука.{S} Не.{S} Били су ту још и многи <pb n="227" /> други које прије никад ни 
сти поче ме обузимати нека чудна сјета, туга нека.{S} У неколика пута бијаше ми дошло да се сак 
<p>Мјесто да сједи у соби као прије, да тугује и размишља, поче ходати, мотати се по читавој ку 
 сакривена.{S} Мени се барем, пролазећи туда, увијек причињавало као да осјећам њезин широки, т 
е сокака, снажно почео лупати алкама на туђа врата, почео подврискивати и камењем ударати у нис 
беске; причали и препричавали и своје и туђе снове и тумачили их.</p> <p>Ја, млад и загријан, п 
 пјевајући, подврискујући и намамљујући туђе момке да застају пред вратима и провирују кроз кљу 
кајући.</p> <p>Зато га и мрзили многи и туђили се од њега.{S} Мени се барем чинило да не само у 
улфага и не дао сада, да се пребијам по туђим кућама као сирјак какав, бескућник и беспосличар? 
} Склањао сам се испред њега као испред туђина каква и тек кад сам знао да ће почети с дијељење 
овлуцима, пехливанлуцима и мајсторијама туђинским.</p> <p>Дрека ова као да никоме толико годила 
инлије и хотимично нагонећи коње испред туђих дућана, само да нанесу штету какву и оборе робу,  
 муху од њега, баци на ме један уморан, тужан поглед, па склопи очи.{S} Причини ми се као да ће 
испред свакога хана, постиђен, покуњен, тужан и само ја нијесам могао наћи уточишта у њему.{S}  
враћао увијек некако суморан, забринут, тужан.{S} Џепови му вазда били препуни некаквих хартија 
 је излазио пред мајку, износио некакве тужбе, рачуне и сенете, старајући се и упињући да је за 
 и да се брани, а не трчи баби да му се тужи...{S} Ко сам у себе поуздања нема, ничија га зашти 
. гоните ме“...</p> <p>Други пут, опет, тужила ми се како јој не да ни пјевати.</p> <p>— Изишла 
 се зачудих кад мјесто силом измишљених тужилаца и свједока код бимбаше затекох Зулфагу, мрског 
 се зачуди.</p> <p>— Ја?..</p> <p>— Ако тужим Зулфагу, оде и ти под суд...{S} Зар нијеси и ти с 
само <hi>њега</hi>, него и рођену мајку тужити...{S} Она је најкривља...</p> <p>Застао сам као  
/p> <pb n="345" /> <p>— Ако си пошао да тужиш, узалуд ти је — рече. — И не можеш само <hi>њега< 
лту и прекрстивши ноге. — Знам да се ти тужиш на њега, е ти је криво учинио.</p> <p>— И јес’ ми 
нила на пенџер и поднимљена, замишљена, тужна слушала их.{S} Ако су макар за час престајали са  
а, као да се више никад видјети неће, и тужни, замишљени, забринути одлазили кућама.</p> <p>Иза 
сподство наше, док је Сулага, напротив, тужно климао главом и непрестано уздисао.</p> <p>— Кад  
> <p>— И то је све? — запитам болећиво, тужно, ругајући се и пренемажући. — Све?..</p> <p>Она м 
амо.</p> <p>— Само да видим рођу — вели тужно. — Само мало...</p> <p>Поклецајући и опирући се о 
А ја те чекала на пенџеру — рече некако тужно, снуждено. — Наслонила се на демире, међу цвијеће 
етку, једне вечери затекох је снуждену, тужну, уплакану.{S} Двије кривудаве, плавкасте, танке ц 
 и махалама, играо се с дјецом, свађао, тукао.</p> <p>Матере се нијесам бојао много.{S} Њезине  
 причао свакакве приче и лагао; за инат тукао сам Хамида, љубимца његова; за инат улазио у њего 
И, желећи зар да заглади што ме онолико тукла и мучила, нудила ме слаткишима, тепала ми, милова 
етку, кад ми већ додија толико узалудно тумарање, љутито одбацих пушку у страну, скљоках се под 
и и препричавали и своје и туђе снове и тумачили их.</p> <p>Ја, млад и загријан, прорицао сам д 
књигама.</p> <p>И читао нам је, причао, тумачио по сахат, по два.</p> <p>И нико, чини ми се, ни 
</p> <p>— Па се опет окрену мени и поче тумачити. — Мало му је што је зулума починио, него ухва 
 ми се, није знао онако причати и онако тумачити.{S} Кад мене неко похвали да лијепо причам, ув 
е, и тамо копао, тријебио, пребирао.{S} Туп, потмуо звекет мотике, у одмјереним размацима, одје 
е се у одмјереним размацима разлијегати тупи, мукли удари сјекире о дрво, а одозго са врхова пл 
" /> нас.{S} Страх ме и од оног муклог, тупог, непрестаног шуштања, цичања, звиждања некаква, ш 
уцкала је по везеним чакширама, чији је тур падао готово до тала.{S} Огрнута је била лаком, црв 
а прелијевала се као запјенушена крв, а турбан око главе бијелио се као вијенац ђулбехарски, иш 
и у ћурак и од ишараног пешкира правећи турбан око главе. — Јесам ли кршна?..</p> <p>Па засмија 
не некакве осуше се на њега, оборише му турбан с главе и раскидаше џубу на плећима.</p> <p>— Ду 
ами, са дугим сиједим брадама и големим турбанима око главе, прекрстили ноге, запалили чибуке и 
, слична Црногорцу, са големим, дебелим турбаном око главе, с очима од кромпира и носом од патл 
прионула за рамена, са големим, бијелим турбаном, за који увијек биле задјенуте дебеле, жутим к 
је био него усташи, који се преобукли у турске хаљине и стали у шехер да штогод упљачкају.</p>  
 вече, људи!..</p> <p>— Добра ти срећа, Турчине! — отповрнуше неколико њих једногласно, подижућ 
о тутањ онај, страшан, потмуо, необичан тутањ.</p> <p>Истога дана дође нам Сулага.{S} Хтио, зар 
као да ништа друго и не чујем него само тутањ онај, страшан, потмуо, необичан тутањ.</p> <p>Ист 
 дочека Сулага, немиран, усплахирен.{S} Тутну заптији нешто у руку, узе ме за раме и повуче за  
рнута доламом.{S} Набивши га на колац и тутнувши му чибук међу рукаве, поче га гађати из пушке, 
 сједили у соби и слушали како пуцкара, тутњи и хукти ватра, чији је пламен кроз <pb n="281" /> 
У глави као да ми поче зујати, звонити, тутњити, пред очима поче да се мрачи, да се колута нешт 
 <p>— Лупеж!..</p> <p>Нешто као да поче тутњити, грмити, хрштати близу нас.{S} Обојица, и нехот 
ривши се потпуно да су изван опасности, тутунећи и срчући кахву почеше се препирати, шалити, см 
а пред вратима и копитама поче ударати, тући о праг, тресући канатима као да ће их иставити.{S} 
рса обарала на калдрму и почела газити, тући, немилосрдно тући.{S} Ударала га и рукама, и ногам 
ше тјерати дјецу макар чију, гонити их, тући.{S} Чаршинлије сада нијесу ништа друго ни радиле,  
е!..</p> <p>И, приступивши му, почне га тући, шамарати. —</p> <p>— Крвниче!..</p> <p>— Кућа про 
ула према њему, весело зарзала и почела тући копитом о земљу, трчао јој као сулуд, тапшао је по 
дила и она, оборила главу и живо почела тући папучама о калдрму.</p> <pb n="244" /> <p>Кашње са 
стиснутих шака полети у гомилу.{S} Поче тући немилосно, крвнички, по свакоме.{S} Наста вриска,  
дрму и почела газити, тући, немилосрдно тући.{S} Ударала га и рукама, и ногама, и раскиданим цр 
чудно су се прелијевале, као растопљени туч, а плећа неколицине, окренута према нама, чинила се 
 запитам полако, примичући се.</p> <p>— Тхе... сврби... — проциједи он кроз зубе све се више мр 
</p> <p>— А је ли далеко друм?</p> <p>— Тхе...{S} Треба два-три сахата каскати до њега...</p> < 
аки даљи говор.</p> <pb n="360" /> <p>— Тхее...{S} Тако је — гунђали су неки, незадовољни што и 
дијелили; — запитам га узгред.</p> <p>— Тхеее...</p> <p>И опет се придиже.</p> <p>— Има ту голе 
го баш права трговина, која нам обојици ћара доносила.</p> <p>Он је први напоменуо и почео ме н 
 ће жалити?..</p> <pb n="311" /> <p>— А ће хајдуци дочекују путнике? — запита Хасан поново, уно 
азирати на све стране.</p> <p>— Зулфага ће ти се осветити, — прошапта пригушено, — и... и раста 
то ти свједока, болан!..</p> <p>Зулфага ће ти, на срамоту, све повратити...</p> <p>У мени, изне 
о оснажи, „чаршије затварати“ и од кога ће стрепити половина шехера.{S} Зато је сваки и затвара 
тећи Сулаги. — Ко ми стане на пут, тога ће и нестати.</p> <p>Док се однекуда појави и бабо, она 
 Шта си ишао?..{S} Знаш ли, јадниче, да ће се мајка љутити?..</p> <p>Затим је, — не обзирући се 
проницав, некако пронаћи и ухватити, да ће им први ући у траг.</p> <p>Једини Сулага сумњиво је  
еколико пута да ће га пратити у бој, да ће у ватру и у воду за њим.</p> <p>Чак и дјевојке почел 
 се и они заклињали по неколико пута да ће га пратити у бој, да ће у ватру и у воду за њим.</p> 
поуздан.{S} Након оне похвале бабине да ће »бит човјек«, — која је за ме значила много, — ја са 
да има лова.</p> <p>— А не бојите се да ће и вас уловити?</p> <p>Ја претрнух, замријех.</p> <p> 
јући се и исправљајући. — Чини ми се да ће и теби добро бити...</p> <p>— Мени је и сад добро —  
због оних објешењака, те попријетише да ће сви селити из ове земље, ако овако остане.</p> <p>Ра 
траховао да ће ме позвати преда се и да ће судити жешће и суровије нето су икад прије судили... 
ло познати да то не слути на добро и да ће се наскоро читава земља дигнути на устанак.</p> <p>Ч 
S} Сви као да су били тврдо увјерени да ће их он, онако бистар и проницав, некако пронаћи и ухв 
на љепотица одмах смо били и сигурни да ће нас она извући из ове незгоде.</p> <p>Истога дана, п 
о, као дражећи га.</p> <p>— Казао си да ће свадба бити.</p> <p>— Хајкуна!..{S} Моли Бога што си 
 затварала у собу, озбиљно пријетећи да ће ми »ноге пребити«, ако се усудим помолити, појавити  
<p>Ја, млад и загријан, прорицао сам да ће наша војска све покорити, уништити, попалити и још ч 
. —</p> <p>Наредио ми је да ти кажем да ће доћи...</p> <p>— Оставиће, зар, чету?..</p> <p>Хамид 
однијих времена.{S} А је ли вјеровао да ће та времена у истину наскоро настати?..{S} О томе нит 
таквих разговора, — увијек страховао да ће ме позвати преда се и да ће судити жешће и суровије  
— И вечерас?</p> <p>— Синоћ је казао да ће доћи.</p> <p>— И ти ћеш га одбити?..</p> <p>Гледајућ 
и, тући о праг, тресући канатима као да ће их иставити.{S} Мајка, око које се <pb n="230" /> би 
срце ми заигра, застрепи, залупа као да ће искочити...{S} Дође ми да се дигнем, да га зовнем по 
.. замуца трзајући низама дуката као да ће их откинути, — тад сам се наљутила и...и...</p> <p>Н 
 па склопи очи.{S} Причини ми се као да ће заспати.</p> <p>— Ефендија... дошао сам послом до те 
ају...{S} Тога часа чинило ми се као да ће и мене, и њу, и свакога гађати као кумру, те некако  
а.{S} Неколико пута чинило ми се као да ће га зауставити, зовнути.{S} Па се ипак савлађивала и  
ватим, подупрем, јер ми се учини као да ће пасти, посрнути. — Рашта?..</p> <p>— Па... знаш... д 
 тихо, а глас јој дршће, трепери као да ће поново заплакати. — Хоћеш ли се љутити?..</p> <p>= Љ 
пред туђина каква и тек кад сам знао да ће почети с дијељењем дуката, јављао сам се и, непреста 
Зулфагом, ни помишљао нијесам никако да ће он сам, до неколико дана, доћи ми у дућан и сам ми с 
унак!..</p> <p>— А ево да се кладимо да ће нам данашњи дан бити несретан — отсијече он мекше и  
ма, по црквама и само чекају згоду када ће ударити и читав шехер попалити с једнога краја на др 
о одмахну руком.</p> <p>— Алах зна чија ће побједа бити, — рече — а мени се чини да је уз онога 
 из Мостара, спрема читава војска, која ће гонити усташе — одговори Хасан <pb n="362" /> мирно  
ако ће ми поклонити и кћер Хатиџу, која ће »сигурно бити најпрва љепотица у шехеру«.</p> <p>— П 
очео ме наговарати да му дам новаца, па ће он отпочети са пазаривањем и бринути се о свему, а д 
 да купимо бимбашиници једне папуче, па ће све добро бити.{S} Тако и старији раде, па што не би 
 опет кихну.</p> <p>— Рањен је мало, па ће доћи да се лијечи...{S} И казао је да му припремиш ј 
ила си каквих имамо пријатеља, па... па ће му свашта набацати у главу...{S} А дијете добро, чес 
:</p> <p>— Голубови моји!..</p> <p>— Па ће она и ноћити код нас — брзо дочека Хатиџа, опет је в 
 и неправде...{S} Није ли данас, сјутра ће бити уз њега...</p> <p>Млад си ти још, па не знаш... 
 Сјутра ћемо на друм...</p> <p>— Сјутра ће бити кише — опет ће онај одострага, протежући се. —  
 наредбе да изда за винограде неке, шта ће да им каже, а она је само муцала, петљала нешто и гу 
јаче. — Продате ли кметове и земље, шта ће с њиме бити?</p> <p>— Отац се о њему мање бринуо нег 
а, записује.</p> <p>Запита ли који: шта ће унапријед радити и шта засађивати, сијати, она се зб 
 оне маријаше...</p> <p>Новци!..{S} Шта ће ми новци кад треба хљеба?..{S} Залогај хљеба од дука 
 с њиме и злокобљење Хасаново...{S} Шта ће бити ако нам се деси несрећа?...{S} Ако нас сад опаз 
и, па заробити, убити обојицу?..{S} Шта ће бити?..{S} Шта може бити?..</p> <p>— Баш бих волио д 
</p> <p>— Шта ће ми то, крвниче?{S} Шта ће ми сад? —— питала је љутито, газећи по рачунима и ку 
 да кољена, устаде и пође за њим. — Шта ће ово?</p> <p>— Ништа...{S} Тако... — одговори он мирн 
гом одупре, одбрани, отме.</p> <p>— Шта ће ми то, крвниче?{S} Шта ће ми сад? —— питала је љутит 
љесну рукама...</p> <p>— То?..{S} А шта ће то?</p> <p>— Па...{S} Нека кућа није празна.</p> <p> 
мајки и указа јој на ме.</p> <p>— А шта ће овом остати, ако и добра пролете као и готовина. — з 
а и мирно ми одговорио:</p> <p>— Па шта ће него ти разбит’ главу, кад ти нијеси њему разбио при 
оставио ме, напустио, не бринући се шта ће са мном бити ни како ћу проћи.{S} Није се чак ни каш 
инуо... вриснула сам и не гледајући шта ће свијет рећи, па ето! — нагло прекиде и одгурну ме. — 
ба ни да живи, ни ђецу да рађа, јер шта ће живот кад се ни за се ни за њих нема чему бољем нада 
тно, магловито, тајанствено.</p> <p>Шта ће бити ако је збиља истинита она напомена да зец баксу 
 свакога, непрестано пазила на оно »шта ће свијет рећи«, нагло, непромишљено, прекиде са свима  
 да зец баксузлук доноси?...{S} И какав ће то баксузлук донијети?...{S} Хоће ли се који од нас  
к и погуривши се као да је очекивао кад ће му показати врата и отјерати га.</p> <p>То мајку још 
рицкала их.</p> <p>— А, чини ми се, сад ће и теби бољи земан доћи</p> <p>— рече, напошљетку, ма 
вом облику...{S} Ко зна!..</p> <p>— Сад ће ђедо опет ударити у старе дипле — дочека опет онај о 
 се љепоту и глава даје!..</p> <p>— Сад ће ручак...{S} Одмах... — благо проговори Сулага, који  
е и поче потпрашивати...</p> <p>— А сад ће и Хасан доћи — рече кихајући. —</p> <p>Наредио ми је 
S} Их, што не кажеш одмах?..</p> <p>Сад ће бити — почех ја шепртљати, збуњено се осврћући...</p 
спотакао, да сам у два маха помислио, е ће намах посрнути и носом ударити о земљу.{S} Ни гледат 
то је каткада сасвим озбиљно прорицао е ће „свршити на вјешалима“ и називао га „угурсузом“ и „н 
а.{S} Момци су долазили и питали: какве ће наредбе да изда за винограде неке, шта ће да им каже 
 отишао у кухињу да види хануму. — Брже ће...</p> <p>— Јади га знали... а, глад ми, ево, прође. 
ече комешајући раменима и бирајући гдје ће сјести. — Рекао ми да те поздравим.</p> <p>— Хасан?. 
лике куће <pb n="253" /> и магазе, које ће лијепо уредити и издавати под скупу кирију.</p> <p>А 
жица у раменима...</p> <p>— И грмљавине ће бити — додаде стари невесело.</p> <p>— Мене сврбе ле 
и да ми приступи и да ме такне. — Лакше ће ми бити, ако ме пригњечиш...{S} Уби, сине!..</p> <p> 
 он у свом дому „гоји разбојника“, који ће, чим потпуно оснажи, „чаршије затварати“ и од кога ћ 
дан на другога, као погађајући се: који ће отпочети.{S} Напошљетку најмлађи од њих, који је нек 
ло — шапну, а смео се па не зна за који ће ћепенак прије прихватити. — Иди!</p> <p>— Нећу.</p>  
ерим!{S} То је бабино дијете!..{S} Таки ће ваљати!.“</p> <p>По свему се, дакле, могло познати д 
је, а то ваља...{S} Замисли само колики ће дућан бити кад она распе паре!.. </p> </div> <div ty 
{S} И ако нам се ђеца не опамете, и они ће бити исти, а ако били оваки, нека их свијех ђаво нос 
к се не помакох с мјеста.</p> <p>— Доћи ће он и сам — као да ми шапну неко, те се опет смирих и 
 Ништа је то — рече развлачећи. — Проћи ће...</p> <p>— Ама ја нећу даље...{S} Не могу — дочекам 
е за усне. — Док се ми смислимо, усташи ће ојачати.</p> <p>— И јуче су разбили наше чете — напо 
м је брао и руже и китио шилту на којој ће сједити, куповао шећерлеме и нудио јој, клањајући се 
и му и уреди у кући собу једну, у којој ће становати.{S} Био то висок, коштуњав човјек, са необ 
 разбио прије?..{S} Аферим!..{S} Чо’јек ће бити кад тако зна да удара и да се брани, а не трчи  
 живјети — рече. — Ако останеш тамо, он ће ти доћи главе, макар те и мајка бранила...{S} Он се  
ми Хамида себи, изведи га пред суд и он ће ти све потврдити — откреса она опоро, пакосно, освет 
ере и уозбиљи, — Испричаш ли икоме, ово ће ти судити!..</p> <p>И поносито показа на нож.</p> <p 
шини и ћораво трчати за звонарима, него ће свак тражити висине и ићи према њима својим путем, м 
— Ко ће причати, ако њега нема?..{S} Ко ће забављати друштво?..</p> <p>И увијек се одазивао мол 
?..{S} Рашта?.. — сам себе запита. — Ко ће жалити?..</p> <pb n="311" /> <p>— А ће хајдуци дочек 
 кроз зубе и погледа га попријеко. — Ко ће га покварити?..</p> <p>— Па... па млад је... и не зн 
позове, да и он ту не буде.</p> <p>— Ко ће причати, ако њега нема?..{S} Ко ће забављати друштво 
> <p>Ја претрнух, замријех.</p> <p>— Ко ће нас уловити?</p> <p>— Па... хајдуци — отегну стари и 
И ја и Хасан као да смо се натјецали ко ће више појести и готово смо отимали залогаје један дру 
осито и удари се у прса. — Да видимо ко ће побиједити!..</p> <p>Хоџа презриво одмахну руком.</p 
 прстима.</p> <p>— Замисли, болан, како ће то бити, — викну заносно — кад уљезем у Сарајево и п 
некакве лопте, као у шали напомену како ће ми поклонити и кћер Хатиџу, која ће »сигурно бити на 
ачунајући: хоће ли бити дебело и колико ће ока бити у њему.</p> <p>И обје као да бијаху задовољ 
в...{S} И златно, послушно дијете ружно ће мислити о мени...</p> <p>Мајка ми приступи и поче ми 
p> <p>— Тежак је — рече мргодно. — Пуно ће јести.</p> <p>— Неће — брзо дочека Зулфага и поново  
ледом. — Наћерао си зеца да искочи и то ће нам несрећу донијети...{S} Сметењаче!..</p> <p>— Ко  
 хоџа и гурну га ногом у слабину. — Што ће ти оне?..</p> <p>— Па се опет окрену мени и поче тум 
у. — Кад су непокорни!..</p> <p>— А што ће ти ђевојке, несретни сине? — откреса хоџа и гурну га 
играјући се лоптама и као очекујући што ће ми још поклонити. —</p> <p>Све хоћу.</p> <p>А бабо,  
удна се несрећа спрема.</p> <p>— Па зар ће нам и на куће ударати? — запита Хасан живо и нехотиц 
игао?..{S} Је ли овђе?..</p> <p>— Данас ће стићи...{S} Сада...</p> <p>— Онда... ево му куће, —  
ни у кога него у тебе.</p> <p>— И данас ће доћи?</p> <p>— Данас.</p> <p>Тога часа чудно ми заиг 
<p>Она се замисли.</p> <p>— А и вечерас ће доћи, — прошапта.</p> <pb n="374" /> <p>— И вечерас? 
>— Хајкуна...{S} Нијесмо сами... — опет ће момче мекше, испод ока погледајући на канат и на дје 
ма моја наука није као досадашња — опет ће он јаче, грицкајући браду. — Ја не знам хоће ли вам  
...</p> <p>— Сјутра ће бити кише — опет ће онај одострага, протежући се. — Мене жица у раменима 
p>— Шути!..{S} Ни ти нијеси бољи — опет ће оно момче, пецкајући. — Нијеси смио ни пушке опалити 
ривен од сваког.</p> <p>— Какав је, још ће чију кућу запалити — говорио је хоџа забринуто, глед 
и заузесмо његово мјесто, умотасмо се у ћебета и полијегасмо по трави.{S} Ушишикани веселим пуц 
аним пенџерима, наднесени над голема на ћемер озидана врата, осјенчаваху сав искривљени уски и  
е мање и мање.{S} Напошљетку се и задњи ћемер испразнио и задњи се дукат потрошио.</p> <p>— Шта 
су поуздано тврдили да је преко стотину ћемера самих дуката било.{S} За чудо, та се готовина, — 
до испод ћошка успори ход, застаде пред ћемерли-вратима, лагано, као размишљајући, одиже ногу н 
 и полугласно прошапта:</p> <p>— Сјутра ћемо на друм...</p> <p>— Сјутра ће бити кише — опет ће  
и задњи се дукат потрошио.</p> <p>— Шта ћемо сад? — запита мајка забринуто, кад је и опет дошао 
их мука нема ни праве радости!..{S} Сад ћемо видјети је ли мушко и је ли соко!..{S} Неће више б 
> <p>— Јок...{S} Нећемо с њима...{S} Ми ћемо сами...{S} Сами да царујемо у гори...</p> <p>— Нећ 
еметну чибук преко крила.</p> <p>— А ми ћемо чекати док дођу — отповрну Хасан прекрстивши ноге. 
на једва ако је била доготовљена — Како ћемо?</p> <p>— Ти си домаћица... ти наређујеш, а ја ћу  
и оружје и спусти га поред себе. — Опет ћемо путовати.</p> <p>Затим збаци обућу с нога и поглед 
 бедру, а крв шикну и попрска и ћилим и ћенаре.</p> <p>— Их! — цикну Хајкуна, па заборавивши на 
очели испадати.{S} Недалеко од њега, на ћенару једном, гурила се и хоџиница, премјерала без и ш 
 и сам ми се јавити.{S} Кад ми стаде на ћепенак, сав изгребан, мрк, необријан, у подераним, ист 
p> <pb n="388" /> <p>Хамид се спусти на ћепенак, одиже ногу и поче причвршћивати опуту на распа 
— шапну, а смео се па не зна за који ће ћепенак прије прихватити. — Иди!</p> <p>— Нећу.</p> <p> 
есреће, ступи ми на дућан, повуче ме са ћепенка и сам поче затварати.</p> <p>— Бјежи куд било — 
у неко, брзо, без размишљања, скочих са ћепенка и потрчах према оближњем сокаку.{S} Силан пуцањ 
ходања, уљегао сам у дућан, сјео покрај ћепенка, на сандуче једно, и онако, ради обичаја, почео 
и ми робу њима, оружје објеси о рафове, ћепенке и изнад врата ардијских, фишеке разбаца по шилт 
не се између свију комшиских дућана.{S} Ћепенке сам чак и обијелио и ишарао мало, а испод стрех 
е робу, коју су дућанџије изнијели пред ћепенке.{S} Слабићи, немајући силе у себи, опијали се т 
ћи руке у џеповима и раскорачивши се на ћепенку. — Јок...</p> <p>— Затварај!..</p> <pb n="357"  
дућана да буде хладније, —— прилегли на ћепенцима да заспу мало, покривши се великим јаглуком п 
 ништа друго ни радиле, него сједећи на ћепенцима прекрштених нога, са необичном насладом сехир 
јих, тијесних дућана, са мрким нагњилим ћепенцима и големим стрехама изнад њих, по којима одавн 
асто, поче нас гледати све троје. — Шта ћете са мном?..</p> <p>Хајкуна отпочину.{S} Држећи запе 
ко мукло, отегнуто запита:</p> <p>— Шта ћете?..</p> <p>Зулфага ми трзну руком, гурну ме мало ун 
се међу нас и развађајући. —</p> <p>Шта ћете?..</p> <p>Дође и заптија.{S} Похвата тројицу-четво 
че — и ако и ти будеш као и он, обојица ћете свршити на вјешалима...{S} Мало му је што ми чини  
 застанем, да се смирим.</p> <p>— Данас ћете у мене на ручак — проговори меко.</p> <p>— Кад не  
друзина нових трговаца.{S} Добила дјеца ћеф за пазаривањем, па напунила зембиље свакаквим ствар 
хоћу да те окушам у њој, да видим каква ћеш ми изаћи...{S} Ето колико ти вјерујем!..</p> <p>— Н 
ој забуни, муци.</p> <p>— Казао си и да ћеш ме испросити — настави након дуже почивке, некако п 
о, па ти жао умријети, па све мислиш да ћеш се поново родити...</p> <p>— Мучи!..{S} Шта ти знаш 
џа још јаче и препријечи му пут. — Куда ћеш?..</p> <p>— Иђем... да више не дођем.</p> <p>— Љути 
.{S} Узалуд!..</p> <p>— Учи се сама, па ћеш боље проћи него ми је мајка прошла — одговарао сам, 
 се ти...{S} Узећу...</p> <p>— Једи, па ћеш отићи да се преобучеш — рече умиљавајући се. — Их,  
 <p>Хасан слегну раменима.</p> <p>— Шта ћеш...{S} Женска памет — рече сажаљевајући. — Кад јој с 
агло га извукох из корица.</p> <p>— Шта ћеш то? — запита ефендија меко, хватајући ме за руку. — 
огледа ме и кратко запита:</p> <p>— Шта ћеш?</p> <p>— Дај!</p> <p>Друго нијесам могао изговорит 
ија и пријекорно запита:</p> <p>— А шта ћеш више?..</p> <p>— Па то је ништа — одговорим кроза с 
и је послушати или неће?</p> <p>— А шта ћеш ти овђе? — изненада се окоси Хусо, не мичући се и н 
и и наглашавајући свако слово. — Ти шта ћеш?..</p> <p>Она се зачуди.</p> <p>— Ја?..</p> <p>— Ак 
 уђемо у авлију. — Ако си огладнио, сад ћеш се поткријепити — рече Хасану, пријатељски га куцка 
н као и он...{S} А са таком памећу муке ћеш имати...</p> <p>— Макар...{S} Живот без муке и није 
ака даље...</p> <p>— Чим се одмориш, ти ћеш поћи — отсијече он упорно, покупи оружје и спусти г 
како очајно, гледајући према небу. — Ти ћеш опет боље смислити.</p> <p>Мајки као да се свали ка 
{S} И ако ти треба зајма...</p> <p>— Ти ћеш ми га дати?</p> <p>— Колико хоћеш...</p> <p>— Добро 
иноћ је казао да ће доћи.</p> <p>— И ти ћеш га одбити?..</p> <p>Гледајући ме некако постиђено,  
 <p>— Куда?</p> <p>— Виђећеш!..{S} Чудо ћеш виђети вечерас!..</p> <p>Па ми пружи хоџину пушку и 
 некакве говоре: како ништа немаш, како ћеш у њих просити...</p> <p>— Мучи!..</p> <p>И опет поч 
јет је крив...</p> <p>— Хм...{S} А како ћеш ти говорити? — прекиде га један дедо из прикрајка и 
ш?..</p> <p>— Радити...</p> <p>— А како ћеш радити... празних рука? — запита замишљено. — Како? 
а се од мене ниси макла, бре!..{S} Само ћеш мене да служиш, само мене у очи да гледаш, само мен 
 с којега је била сврнута лула и велики ћилибарски такум којим се хоџа толико поносио.</p> <p>— 
вативши по средини дуги дебели чибук са ћилибарским такумом на врху, излазио из авлије, јак, по 
 кајмака.</p> <p>Све остави преда ме на ћилим, сједе ми уз кољено и, непрестано гледајући у очи 
 удари у бедру, а крв шикну и попрска и ћилим и ћенаре.</p> <p>— Их! — цикну Хајкуна, па забора 
ад пређох преко прага.{S} Велики, тежак ћилим, — преко чијих грана разлијевао се демирима рашче 
 — кликну Сулага и тресну бројаницама о ћилим. — Бег?..</p> <p>— То опет ја најбоље знам.{S} Ни 
му заигравао и клизио по шарама дебелог ћилима, ускачући покаткад чак до Хајкуниних димија и тр 
га прешла, грохотом се засмијала.{S} Ни ћилима, ни серџаде, ни шилтице какве није било у собама 
бе и полунаге да се ваљају и премећу по ћилимима и серџадама, док су они, наслоњени уз зидове,  
, а крв му потече из носа и разли се по ћилиму и по антерији.</p> <p>— Уби!..{S} Закољи!..{S} К 
и, расипљући набрану траву и цвијеће по ћилиму, искали ручак.{S} Хоџиница, која је непрестано б 
ка у чопору газити по блату и прашини и ћораво трчати за звонарима, него ће свак тражити висине 
ont> <div type="titlepage"> <p>СВЕТОЗАР ЋОРОВИЋ</p> <p>ДЈЕЛА</p> <p>ДРУГА КЊИГА</p> <p>СВЈЕТЛОС 
> <p>Напошљетку сам читаву киту бацио у ћошак један у дућану, гдје је одмах дочекао дебели, уго 
ласно пјевуцкајући.{S} Дошавши до испод ћошка успори ход, застаде пред ћемерли-вратима, лагано, 
и по киту цвијећа, задјенуо под широки, ћошкасти фес, који му падао по ушима, па, запаливши чиб 
ти, примицати кући једној, чији гиздави ћошкови, са раскошно ишараним пенџерима, наднесени над  
ога куцаја освијетли се један пенџер на ћошку и нечија глава као да провири напоље.{S} Наскоро  
јке, која је више лежала него сједила у ћошку једном, међу јастуцима, и ћутала, све су жене гал 
b n="240" /> Сад се није више бојала да ћу неком јачем испричати њезине тајне и као да се хтјел 
пкати траву:</p> <p>— Окладио бих се да ћу данас двије главе уграбити...</p> <p>— Немој се клад 
очнем провиривати кроз лишће, у нади да ћу га видјети, опазити.</p> <p>И готово се почех љутити 
 дана, колико су, отприлике, мислили да ћу одлежати?..{S} Људи се најчешће дигну да помогну онд 
 и по њедрима и по џеповима, мислећи да ћу наћи коју мрвицу што ми од јуче остала.{S} Узалуд.{S 
вио и мене, и заклетве, па си мислио да ћу и ја заборавити...{S} Мислио си да ја свој понос јеф 
 гледајући ме чак.{S} Знали су добро да ћу се и сам досјетити од кога је.{S} И чим бих ручао, о 
 исправим.</p> <pb n="323" /> <p>— Куда ћу сад?..</p> <p>Растанак са Хасаном значио је за ме и  
е можеш тамо...</p> <p>— Макар...{S} Ја ћу наћи кућу — одговорих му одлучно.</p> <p>Сулага ме п 
лијепо — рече хоџа и попридиже се. — Ја ћу баш учити како ја знам...</p> <p>Па подухвати џубу и 
 све и све уреди — рекох полазећи. — Ја ћу казати Хамиду да га примамо. </p> </div> <div type=" 
. — Каква је твоја школа?..</p> <p>— Ја ћу говорити — одговори хоџа поносито — да од вас, од на 
>— Ти си домаћица... ти наређујеш, а ја ћу слушати — понизно одговори Зулфага, клањајући се и н 
очито наглашавајући оне задње ријечи ја ћу слушати.</p> <p>— Ти како знаш...</p> <p>— А шта ја  
...{S}И... и... и кад га не дворим, шта ћу с њиме у соби?..</p> <p>Нећу с њиме кад немам посла. 
ући нокте и играјући се дукатима. — Шта ћу му ја?..{S} Он је сад здравији и ено му Хамида...{S} 
 немирно клепећући папучом о тле. — Шта ћу ја?..</p> <p>— Ти знаш све — упорно дочека Зулфага и 
не иде Сулаги и њега пита.</p> <p>— Шта ћу радити!..</p> <p>— Ради како знаш — вели и он и звек 
се и као почне размишљати.</p> <p>— Шта ћу казати? — одмах трчи мени и пита.</p> <p>— Смисли, п 
 и сисао крви људске...{S} И ко зна шта ћу до хиљаду година опет бити!..{S} Опет можебити травк 
ала узео ствари, био сам смислио: и шта ћу рећи и како ћу изгрдити Хатиџу.</p> <p>Али чим сам с 
чни.{S} Ја од узбуђења нијесам знао шта ћу говорити, а он опет није хтио запиткивати ништа све  
путем нисам на друго ни мислио него шта ћу одговарати и како ћу се бранити...</p> <pb n="338" / 
сно јекнувши склопих очи, очекујући кад ћу издахнути.</p> <p>У томе сам и заспао...</p> <p>— Ус 
оје бијаше пребацио преко рамена. — Сад ћу ја...{S} Сад...</p> <p>Па пође од једнога момка до д 
ресући главом и пријетећи прстом. — Сад ћу имати посла...</p> <p>— Их, баш сам луд што сам је д 
испирати им ране, утирати.</p> <p>— Сад ћу...</p> <p>Слуге му донесоше и кахве, духана, хљеба и 
 изненада ми се оте узвик:</p> <p>— Сад ћу јој показати!..</p> <pb n="377" /> <p>Па свратих у п 
 мирно и пребаци ногу преко ноге. — Тој ћу се војсци придружити и ја...</p> <p>Сулага поклопи о 
твоја памет не може...{S} Их!..{S} Како ћу ја?..</p> <p>— Доста! — готово цикну мајка и пљесну  
ш ли и ти што?..</p> <p>— Их!..{S} Како ћу ја?.. — ускликну он задивљено и некако поплашено поч 
весели се.</p> <pb n="254" /> <p>— Како ћу? — запита готово плачући. — Да је моје ја... ја бих  
ни мислио него шта ћу одговарати и како ћу се бранити...</p> <pb n="338" /> <p>Али како ли се з 
, био сам смислио: и шта ћу рећи и како ћу изгрдити Хатиџу.</p> <p>Али чим сам ступио у авлију  
 бринући се шта ће са мном бити ни како ћу проћи.{S} Није се чак ни кашње, кад је опасност мину 
} Радост што ћу опет виђети јарана, што ћу га рањена примити у своју кућу и сам његовати, јача  
збрижно, наслањајући се на мајку. — Што ћу га питати?..{S} Зар сам дијете?..</p> <p>— Охо!</p>  
е могла потсјетити на то.{S} Радост што ћу опет виђети јарана, што ћу га рањена примити у своју 
 почео викати... „Драго ти“, каже, „што ћу брже ићи па зато пјеваш...{S} И нећеш у соби да пјев 
то, да се плаши од њега.</p> <p>— А баш ћу да га дочекам овако — одговорим јој брзо, не размишљ 
е пакосно. —</p> <p>Вук длаку мијења, а ћуди никад, казали су стари...</p> <p>А он, ето, ни дла 
 или ђугум да донесе воде са чесме, или ћупицу какву, завежљај, торбу, плетару.{S} Каткада је и 
сјео на шилту, испод пенџера, спустивши ћурак поред себе а чибук преметнувши преко крила.</p> < 
а да га развесели, сва се умотавајући у ћурак и од ишараног пешкира правећи турбан око главе. — 
и Хатиму по коси и, из шале, огрћући је ћурком. — Усташи, кажу, дочекали наше у Дузи и све поуб 
оноћи, лагано би се дигао он, огрнуо се ћурком и, узевши чибук под пазухо а фењер у руку, излаз 
ан, мален, мршав, огрнут тешким дебелим ћурком, с дугим јасминским чибуком под пазухом и са шки 
— нико нам барем није причао да хајдуци ћурликају уз двојнице, — него чобани какви, планинштари 
мо од радости.{S} Одиста двојнице!..{S} Ћурликање је долазило баш одонуда, од ватре, од колибе  
 срећи, изненада се однекуда растолегну ћурликање двојница.</p> <p>Застадосмо, послушасмо и опе 
S} Ушишикани веселим пуцкарањем ватре и ћурликањем двојница убрзо смо заспали. </p> </div> <div 
ајући њима, узе двојнице па поново поче ћурликати.{S} Двојица других, у страни, извалише се на  
, огрнути тешким, лисичином постављеним ћурцима, окићени оружјем, па само пуше и разговарају.{S 
едила у ћошку једном, међу јастуцима, и ћутала, све су жене галамиле, викале, неке се и смијале 
..{S} Ех!..</p> <p>Неко вријеме сви смо ћутали.{S} Мајка је гутала димове враћајући их кроз нос 
ше ни отворити очију ни проговорити.{S} Ћутао је као заливен...{S} И није ми преостајало <pb n= 
И обоје се неко вријеме гледали нијемо, ћутећи.{S} Затим би се почео наклањати и шаптати нешто, 
е настала нека потајна, подмукла борба, у којој је Зулфага непрестано наваљивао и нападао, а ма 
све старо повраћа у новом руху и, бива, у новом облику...{S} Ко зна!..</p> <p>— Сад ће ђедо опе 
ла као стара, немоћна просјакиња каква, у чађавом, дроњавом и подераном одијелу, са безброј шта 
ражи...</p> <p>Морам рећи да сам се ја, у истини, наслађивао садашњим мукама Хатиџиним, светио  
и, трајући, галамећи, а роба трговачка, у сандуцима и дењковима, лежала им испод нога и закрчив 
могли, малаксали, са повезаним главама, у крпе умотаним рукама и ребрима, без коња, готово и бе 
таву дружину чувеног харамбаше Стојана, у зору дочекао Стојан из засједе и да је настао жесток  
очима од кромпира и носом од патлиџана, у чоханим чакширама, огрнута доламом.{S} Набивши га на  
тала и изашла на авлију, лакше обучена, у кошуљи која јој се припијала уз тијело и танким свиле 
биле препуне, гурали су фишеке у њедра, у џепове, за силахе, у големе духанкесе, које им висиле 
е гледала избавитеља неког, добротвора, у њему, готово, гледала све...</p> <p>И нареди да сви у 
де чудан клепет неки и комешање унутра, у авлији.{S} Закакоташе неколике кокоши и заклепеташе к 
ему.{S} Онако јуначки, дрзак, насртљив, у дане кад се само о јунаштвима причало а правих јунака 
упутимо се кроз махале и сокаке „у лов, у планину“.{S} Ловили, наравно, нијесмо ништа.{S} Само  
говање мора прекинути.{S} Додуше овдје, у прсима, као да ме гризло нешто, пекло ме.{S} Неко као 
ријемо, — слушали како у даљини негдје, у другим сокацима, циличу тамбуре, звече дахире и пиште 
<p>Ради тога удари у чудне работе неке, у праве махнитлуке.{S} Брзи и изненадни прелаз из најве 
пребирао.{S} Туп, потмуо звекет мотике, у одмјереним размацима, одјекивао је кроз читаву махалу 
едалеко од врата, чучнуо поред мангале, у руци држи овећи ибрик кахвени и чека да им приточи, а 
к смо нас двојица остајали мало подаље, у страни, <pb n="285" /> као стража нека и, — премећући 
ући крилима извише се и одлетише дубље, у шуму, а зец један, опруживши се колико је дуг и издиг 
тавих винограда и замирали негдје доље, у пољу, одакле као да се неко руга, враћао се кадикада  
ајући, баци неколико маријаша преда ме, у прашину.</p> <p>— Ето.</p> <p>Па ободе коња и одјури  
, као тражити нешто.</p> <p>— Ономадне, у лову, Зулфага га хтио убити — рече полугласно, као да 
Потрчао је да пољуби мајку, чак и мене, у руку, и заплео се, спотакао, да сам у два маха помисл 
вим ријечима.</p> <p>Било то уз тргање, у винограду.{S} Како нам виногради лежали један поред д 
оју робу и дозивало муштерије, диже се, у нека доба, кроз све махале једне голема граја, каква  
 тијесним, смрдљивим колибама, гдје се, у једној половини, која чак није ни преграђена, спраћал 
сник какав.</p> <p>Хасан, осврнувши се, у први мах као да се наљути и измахну руком дајући ми з 
и кришом почнем провиривати кроз лишће, у нади да ћу га видјети, опазити.</p> <p>И готово се по 
су фишеке у њедра, у џепове, за силахе, у големе духанкесе, које им висиле низ бедре.{S} Непрес 
 себи, опијали се тада његовом силом и, у пијанству, жељни да се размећу оним чега сами немају  
 отклањао би и дову.{S} У кући, у соби, у џамији никад није хтио клањати ни молити се, јер — ка 
д врата.</p> <p>Тада сам бјежао Сулаги, у авлију му.{S} Хатиџу, вјереницу, затицао сам обично г 
 — повикаше узбуђено — шта се ово ради, у царскоме здрављу, и какав је ово зулум настао?</p> <p 
нијих, окретнијих, нашао сам, те су ми, у тешким, големим бошчама разносиле робу по махалама, м 
ead>XVII</head> <p>Осванули смо у шуми, у планини.{S} Задихани, заморени, готово изнемогли од д 
дно другоме, него у полутами, помрчини, у сјенци старих бршљаном обраслих зидова, кад се чудна  
 бих и њима коју пару дао.{S} По срећи, у мени је било и сувише бабине крви, које ми је сметала 
ој трави отклањао би и дову.{S} У кући, у соби, у џамији никад није хтио клањати ни молити се,  
p> <p>Није хтио више ни спавати у кући, у соби својој, него одлазио у башту и спавао под смоква 
 шалила са дјевојкама.{S} Понеки момци, у групама, са тамбурама под пазухом и с фењерима о пушк 
еран, злокобник, гатало, а у шуми оној, у вјечитом полумраку, — сунце нас тек уријетко, као руг 
шамарајући, гонила ме из куће на сокак, у махалу.{S} Узалуд сам се противио, копрцао, отимао.</ 
ко био узрујан и спреман на инат, ипак, у погађању оном, у цјепкању, загријах се мало, распалих 
— каже — читава кућа кад потоне у мрак, у помрчину, и кад све поспе онда настану праве муке за  
их видио како заједно пролазе чаршијом, у живом разговору, и, како је изгледало, имали су један 
понекад, када би се под големим оџаком, у врху собе, мало појаче распламтјела ватра, одсијевали 
спреман на инат, ипак, у погађању оном, у цјепкању, загријах се мало, распалих се.{S} Хвалећи р 
 ћепенак, сав изгребан, мрк, необријан, у подераним, иструлим хаљинама, — ако се оно неколико к 
 мјесеца ишла од врата до врата... ево, у овом одијелу...{S} И тражила те, ловила...{S} Питала  
 се не шали.{S} И, ни сам не знам како, у оном часу заборавих и на мајку и на Зулфагу.{S} Бесвј 
/p> <p>Док је говорио, негдје недалеко, у комшилуку, разлијегала се пјесма нечија и припуцавале 
ој се опет, узех је око паса, и снажно, у наручју, одигох са серџаде.{S} Уживајући у њезину цик 
иличи, и новце, не бројећи, трпа у џеп, у њедра, за појас, гдје стигне, само да их што прије ук 
 и запалили чибуке.{S} Недалеко од нас, у страни, сједили су и лешкарили покрај своје ватре трг 
ричали и препричавали.{S} Неки су опет, у жељи да што ново изнесу, измишљали праве бајке о хајд 
у у страну, скљоках се под једну букву, у траву, и, наслонивши се леђима о тврдо, дебело стабло 
 никуд се мицао без оружја.{S} У кахву, у берберницу, у хућумат ако би пошао, опасивао је одмах 
сама са собом разговара. — Пуцао, кажу, у јаребицу, па погодио Хамида у ногу...{S} Он му све зн 
 преко пута и брзо се изгуби у густежу, у шипражју.</p> <p>— Ето баксузлука! — узвикну ражљућен 
окамењен и забленуто гледао у ефендију, у кадифасте му очи и искежене бијеле зубе.</p> <p>И по  
лико дана он је већ носио кроз чаршију, у зембиљу једном: и лула, и кресива, и игала, напрстака 
је имао с киме, — одлазио је у чаршију, у кахве и бербернице и тамо остајао, задржавао се све д 
.{S} Зулфагу онога... па отишао јунаку, у чету његову.</p> <p>— И био четник?..</p> <p>— Само д 
.{S} Ако је случајно гдјегод на тавану, у прашини, била каква стара пушчетина, нож, па макар и  
чам како сам се пробудио у једном хану, у Коњицу, гдје су ме донијели и оставили некакви путниц 
 намјести му и уреди у кући собу једну, у којој ће становати.{S} Био то висок, коштуњав човјек, 
о без оружја.{S} У кахву, у берберницу, у хућумат ако би пошао, опасивао је одмах криву своју д 
звијале се изнад нас и пливале у сунцу, у свјетлости.</p> <p>И нигдје да застанемо, да се одмор 
ај све муке своје, ја праснух у смијех, у силан, гласан смијех, који тресе и зацењује.</p> <p>З 
ново поче ћурликати.{S} Двојица других, у страни, извалише се на леђа, подбацише гуњеве под гла 
 Примицао сам се вратима, гледам у њих, у велике широкоглаве клинце којима су ишарана и у нове  
</p> <p>— Устани!..{S} Устани!.. — чух, у неко доба, како ме зове Хасан, псујући и звекећући ми 
ли, прорицали.{S} Гледали смо у мјесец, у звијезде, тражили знакове небеске; причали и преприча 
..</p> <p>— Ти... ти си у невољи био... у јаду...</p> <p>— Нијесам, мајко...</p> <p>Она се удар 
ћи ме и притежући себи и сама проплака; у превијању и трзању оном осјетио сам како ми њезине су 
дану, по ноћи увијек су на ногама...{S} У берберницама и кахвама и не говоре ни о чему колико о 
тежући се. — Ђе?..</p> <p>— Хајде...{S} У хајдуке...</p> <p>Изговорио је тако мирно као да зове 
8" /> почеше расти, кострешити се...{S} У томе часу опет ми онај проклети зец паде на памет, а  
еколико пута и све јаче, све јаче...{S} У неко доба причини нам се као да долази изнад нас, исп 
м, зликовац сам, хајдук, зулумћар...{S} У мене је и срце од камена и нема милости ни љубости ни 
n="400" /> <p>— Шта ли је учинила?..{S} У чему се огријешила?..{S} Гдје?..</p> <p>— Ето, ето... 
и крупњи, и јачи, и већи од свакога.{S} У њему као да је гледала избавитеља неког, добротвора,  
тао није, никуд се мицао без оружја.{S} У кахву, у берберницу, у хућумат ако би пошао, опасивао 
узимати нека чудна сјета, туга нека.{S} У неколика пута бијаше ми дошло да се сакријем куда, да 
јкуниних димија и треперећи на њима.{S} У врху собе, на својој шилти, — коју су у зиму обично п 
и их и палили, и придруживали им се.{S} У многим кућама и не остаде готово мушке главе; остали  
ражио да се сва готовина у то уложи.{S} У чаршији порушио је читав низ старијих, тијесних дућан 
 сам све бјешњи, љући, раздраженији.{S} У неко доба готово ништа не бих волио толико колико да  
и гледали с дивљењем, сви га вољели.{S} У његову присуству и страшивице се осјећале некако јаче 
могао, почео сам се бранити камењем.{S} У љутини, оној и јуришао сам <pb n="226" /> на неке, уд 
псије са питама и слаткишима разним.{S} У кухињи, око које се разливао и ширио по читавој авлиј 
 баште, све их мање и мање долазило.{S} У оно доба кад су се обично окупљали и састајали, Зулфа 
ми?..</p> <p>Одмах се споразумјесмо.{S} У рукама лијепе жене муж је најчешће ситна играчка, а п 
рв него од болова, малаксах потпуно.{S} У глави као да ми поче зујати, звонити, тутњити, пред о 
допојасној трави отклањао би и дову.{S} У кући, у соби, у џамији никад није хтио клањати ни мол 
<p>Није...{S} А чим је Хамид оробљен, — у њега су били грдни новци, — ваше се грађевине нијесу  
 а дукати на прсима звекећу, звекећу, — у дому...</p> <p>— Шта?..</p> <p>— Увриједила сам ти го 
p>— Шта је било?..{S} Казуј!..</p> <p>— У твојој кући — замуца она ломећи се, а дукати на прсим 
тебе... нипошто дала не бих!..</p> <p>— У мене нема ни поштења правог, ни благодарности — опет  
ију, раскорачи се насред собе.</p> <p>— У мојој кући то да ми рекнеш?..{S} Ти?.. — запјева разв 
 одговори он, не гледајући ме.</p> <p>— У боју?..</p> <p>— Па... било је мало окршаја...</p> <p 
рзо, не размишљајући, откреса:</p> <p>— У овој ти кући нема више мјеста...{S} Пртљај...</p> <p> 
 некако заповједнички откреса:</p> <p>— У руку хоџу, чапкуне!..{S} Брже!..</p> <p>Па приступи х 
раме. — Пођимо.</p> <p>— Куда?</p> <p>— У засједу.</p> <p>Мени поклецнуше ноге.</p> <p>— И баш  
 није ни преграђена, спраћала говеда, а у другој спавала чељад; сједио крај ниских, крњавих огњ 
е.{S} Ноге су ми још једнако дрхтале, а у бедрима ми сијевало и болило ме.</p> <p>— Хоћеш ли Су 
носећи у једној руци ибрик са кахвом, а у другој филџане.{S} И сад сам истом могао опазити коли 
некако лаковјеран, злокобник, гатало, а у шуми оној, у вјечитом полумраку, — сунце нас тек уриј 
тима и у раменима, — завалих се опет, а у глави као да ми се наново поче мутити и пред очима на 
имишћије ударајући о неравну калдрму, а у препуним фишеклијама као да клопара нешто, штекће, иг 
b n="295" /> пушку и огледајући је. — А у нас се почели будити робови и биће бруке и много јада 
ом, носећи у једној руци грану шебоја а у другој чибук, јављао се, обично, доцније него други,  
 замишљен, држећи у једној руци чибук а у другој књигу са излињалим корицама и разасутим листов 
е више о томе хтјела говорити.</p> <p>А у наредни петак није ми послала ручка. </p> </div> <pb  
ез дијела.{S} Бацио би и мени дукат-два у крило, потегнувши ме прије тога за нос или за ухо.</p 
но стењао:</p> <p>— Дај!..</p> <p>Једва у неко доба један од путника застаде.{S} Заустави коња, 
/p> <p>Диже се чудна граја и неко зазва у помоћ.{S} Замало, па се око мене окупи читава гомила  
ој штака под пазусима и безброј штапова у рукама.</p> <p>Кад смо, након дугога лутања, опазили  
и изненадни прелаз из највећега ропства у потпуну слободу свакога залуди помало; одузме му паме 
смијући да му у сусрет изиђе, чекала га у соби са прекрштеним рукама и обореном главом.</p> <pb 
у на пенџере, откривале се и ударале га у прса китама цвијећа, чеврмама, наранчама.</p> <p>— Кр 
за њим, гонила га, тјерала, гађајући га у леђа камењем, дрвима, стакладима.{S} Тек кад би се, р 
 — Дижи се!</p> <p>— Куда? — запитам га у чуду, трљајући очи и протежући се. — Ђе?..</p> <p>— Х 
 <p>Отргох јој конац из руке и бацих га у страну.</p> <p>— Ти... ти све знаш — рекох још пакосн 
 похвала спомену и Зулфагу, прекидох га у говору и запитах подругљиво.</p> <p>— А познајеш ли г 
како ми је јаран кршан и како кршнијега у хиљаде нема.</p> <p>— Свиђа ти се? — запитах намигнув 
ту Осман као да није ни знао ни за кога у кући осим за њега и другоме се ни покоравао није.{S}  
з јечерме, иде, ломи се, крши и свакога у соби нуди ракијом и слаткишима смијући се и намигујућ 
отврђивали те гласове.</p> <p>Ради тога у читаву шехеру наста чудно комешање неко.{S} Ако који  
оново посвађао с њиме, поџавељао се, да у неко доба не зачух разуздан, здрав смијех нечији, — к 
 чак.{S} Неко се одострага још усуди да у оној гунгули и гурне Јову у леђа и да му преврне земб 
p> <p>Нећу слагати ако рекнем да никада у животу нијесам тако вечерао, нити ми се икада хљеб уч 
м што сам као од невоље одлазио каткада у мектеб и тамо по два по три сахата учио читати и писа 
одавати робу из зембиља и да му од сада у томе нико сметати неће.</p> <p>Од тога дана <hi>тргов 
је.{S} Тако, — причају, — и змија гледа у преплашену тицу, која узалуд облијеће, отима се и леп 
А једно јој око остало отворено и гледа у ме, право у ме...</p> <p>Суза једна скотрља јој се ни 
стук и, окренувши се од Хатиџе, погледа у зид.</p> <p>— Мислиш ли ти да су усташи жене, кад так 
> <p>Затим збаци обућу с нога и погледа у прсте,</p> <p>— Их! — рече зачуђено, чешкајући се по  
> <p>— Познајем — одговори он и погледа у страну. —</p> <p>Честит човјек!..</p> <p>— Честит?..< 
д она застаде и некако зачуђено погледа у рану, он се сав стресе, бржебоље отскочи у страну и и 
најискренији!..</p> <p>Оставивши Хамида у дућану, потрчах Хатиџи.</p> <p>— Ти кућом управљаш, т 
ао, кажу, у јаребицу, па погодио Хамида у ногу...{S} Он му све знао, све лоповлуке, па га хтио  
з тога нема среће у кући...</p> <p>Вода у ибрику поче врети.{S} Ја приступих и досух кахве.{S}  
уће, пробудила ме необична хука и граја у авлији нашој.{S} Као поплашен скочио сам одмах из душ 
дна, пакосна срџба, каква обично избија у човјеку који је учинио неку погрешку, па га почели пр 
ва ти тетка — прогунђа Ибрахим ефендија у браду. — А имао је и пара и данас их има...{S} То је  
е листићима искиданог, згњеченог шебоја у лице, који јој се обично заустављали на коси, пешевим 
гледом каква сам још само код болесника у огњуштини виђао...{S} Блиједо, дугуљасто лице дошло м 
лан, — викао је одушевљено, — као стока у чопору газити по блату и прашини и ћораво трчати за з 
</p> <p>Причајући непрестано је гледала у ме и непрестано ме миловала по коси и по образима.</p 
алвом и неколико гурабија што их држала у крилу.{S} Остале жене са пригушеним вриском потрчаше, 
ог лица, док је друга половина остајала у сјенци и црнила се; пуне, жилаве, снажне мишице добил 
ако говорити?..</p> <p>Тада је остајала у соби пустивши јаране да осамљени зијевају од досаде и 
 у прикрајак, гонила од себе, затварала у собу, озбиљно пријетећи да ће ми »ноге пребити«, ако  
е руке забољеле, пуштала ме и затварала у собу, не допуштајући више никако ни да излазим, ни да 
бучени парипи, мајка се опет претварала у ону стару, смјерну робињу и, не смијући да му у сусре 
вим пљуском свјетлости која је навирала у собу сједиле покрај великог, отвореног пенџера, уз чи 
тиме, да је не пецне, вјечито ме гурала у прикрајак, гонила од себе, затварала у собу, озбиљно  
зан, а ниједна мрвица хљеба није остала у трави заборављена.{S} Да нас није било стид од прости 
прије зоре, дизала се из душека, трчала у кухињу и ложила ватру, само да кахва буде скухана при 
<p>Чим би га опазила, одмах му и трчала у сусрет и снажно га гурнувши у прса обарала на калдрму 
иротиња сељачка, коју су оголили, дигла у хајдуке...</p> <p>Горе и планине препуне су чета њихо 
шила се.{S} Жена, која је вазда живјела у малу и богатству, научена да свега има колико хоће и  
..{S} Све ми треба... — узвикнух весела у жељи да непрестано онако говори, читав дан да говори. 
к.{S} Хоџиница, која је непрестано била у послу и непрестано радила нешто, не питајући нас, не  
ао је одмах право мајки која је сједила у врху собе на својој шилти, <pb n="255" /> и, разасувш 
мајке, која је више лежала него сједила у ћошку једном, међу јастуцима, и ћутала, све су жене г 
S} Најпошље га Стојанова пушка погодила у прса и раставила са бедевијом.</p> <p>— А тад? — запи 
е била кавгаџија, што и она није газила у инат.</p> <p>Напошљетку, једне вечери затекох је снуж 
 <p>— Пошље... пошље ти и мајка ударила у некакве грађевине... задужила се, запетљала још више. 
ко се, ето, једни ситна шала претворила у праву правцату збиљу.{S} Адет онда такав био да јаран 
вом, која се, трошна и окрхана, згурила у малој, неравној удолини једној, подупрта ода свих стр 
ера и писама и, кад год би мајка изашла у авлију, сједао је у прикрајак један и тамо почео срач 
раје, ларма.{S} И зато је најчешће ишла у собу одакле је најбоље могла чути њихове разговоре.</ 
укла Зулфагу, није по обичају ни отишла у своју собу нити се тамо затворила.{S} Не!..{S} Остала 
о и обори главу.</p> <p>— Кад сам дошла у ову кућу затекла сам га...</p> <p>Зулфаги се засија л 
, — као да и памет помрча мало, подивља у дивљини, па ни о чем више није у стању ни размишљати, 
еисана: неколике кириџије, са камџијама у руци, ишли су поред својих коња, који су били претова 
вријеме тако, сједећи у трави, с рукама у крило опуштеним, готов да заплачем и зајаучем не толи 
али и зазивали ме на какву.{S} С рукама у џеповима ходао сам по старој, изрованој калдрми, гони 
 да осјети како нико моћнији од ње нема у кући, како је она највиша сила, власт, господар над с 
— Ко се од зеца плаши, нек се не спрема у хајдуке — добаци Хасан пакосно, не осврћући се. —</p> 
— Ко се од зеца плаши, нек се не спрема у хајдуке, — одвратих му подругљиво и за инат хакнух јо 
а донесе књигу. — Да вам причам шта има у књигама.</p> <p>И читао нам је, причао, тумачио по са 
поштено брани и сам нешто непоштено има у себи — откресах и осорно и пакосно, као што најчешће  
ао под ногама и пипајући се по џеповима у којима су звецкале паре. —— Је ли, бива, хтјела да по 
емо са таквим пешкешима и са састанцима у ноћи, по мјесечини, кад руже цвату и јоргован мирише? 
} Затим као да се нешто затресе, уздрма у мени.{S} Рука ми клону и пушка испаде из ње.</p> <p>И 
 сам био навикнут да готово сваког дана у нашој кући гледам свакојаке скупове, и мале и велике, 
 <p>— Оковаћу те, бре!..{S} Мјесец дана у хапс и окове!..{S} Одмах!..</p> <p>Зулфага изви шију  
 да гурнем и отворим, изненада, умотана у фереџу, изађе преда ме, ухвати ме за руку и снажно по 
очека Осман, а оштра, дубока црта једна у повијама <pb n="250" /> као да потпуно утону, изгуби  
шарана вретена у крило, погледаше једна у другу, па повирише и на авлију.{S} Затим се хоџиница, 
а.{S} А је ли вјеровао да ће та времена у истину наскоро настати?..{S} О томе нити сам га питао 
ивши ме, спустише танка ишарана вретена у крило, погледаше једна у другу, па повирише и на авли 
о је увијек и тражио да се сва готовина у то уложи.{S} У чаршији порушио је читав низ старијих, 
да призна колико памети и мозга има она у глави и колико је боља и разумнија него сви домаћини  
 <p>— сад сам се тек досјетио да се она у новије доба све више и више гиздала и китила, — сједи 
е не приличи, и новце, не бројећи, трпа у џеп, у њедра, за појас, гдје стигне, само да их што п 
раво кад је говорио мајки: »Готова пара у руци, најнесигурније имуће, одлети док се окренеш«.{S 
 сазнао како је он нашао сва наша добра у нереду, остављена, запуштена, готово сасвим пропала.{ 
</p> <p>— Их!..</p> <p>— Ако желиш мира у кући не примај га! — викну.</p> <p>Деси се, каткад, д 
ишти кроз нос, како хукти и букти ватра у пећи, иза које у старој мусандери клопара и чепрка ми 
ривеног.</p> <p>Тек након читава сахата у собу уљезе хоџа.{S} Вукао је за собом, грдећи и прокл 
 пођосмо за њим.{S} Хасан се опет умота у струку, сакри и главу и оружје, те му се само видјели 
 доста често, — по једном и по два пута у неђељи, — ипак се са Хатиџом нијесам много састајао.< 
ди, шта ли сте?..</p> <p>— Нећу хунцута у кући...{S} Нећу!.. — запјева Зулфага измичући се. — Н 
н и само ја нијесам могао наћи уточишта у њему.{S} Никакав ханџија није допуштао ни да се изјад 
ишта ново нема, да се све старо повраћа у новом руху и, бива, у новом облику...{S} Ко зна!..</p 
та сметали му, заклањали, да види Алаха у свој његовој сили и слави, сметали да види небо и сун 
ај одострага, протежући се. — Мене жица у раменима...</p> <p>— И грмљавине ће бити — додаде ста 
 која ће »сигурно бити најпрва љепотица у шехеру«.</p> <p>— Па хоћеш ли је? — запита, смјешкају 
>Пошто је бербер отишао, уљезе и Хатиџа у собу.</p> <p>Носила је велику, тешку, распаљену манга 
, под врелим, топлим сунцем, кад се крв у жилама распали и кад се отворено гледа очи у очи једн 
"272" /> <p>И морам признати, још никад у животу нијесам видио човјека да се моли усрдније.{S}  
иза и свети јој се...{S} И мајка ти сад у очи не смије погледати...{S} И мајка ти не смије рећи 
ио? — запита јаче, гледајући изнад себе у пешкир некакав што је висио на зиду. — Како то?..</p> 
дили готово ништа; само су ишли из собе у собу, укривали се од мене и нешто се договарали, шапу 
се, ломећи, гицајући, трчале су из собе у собу носећи боце и чаше са медовином, велике чиније с 
.{S} И, пошто га већ сви кметови ижљубе у руку и с коњима заједно крену из авлије, он једнако п 
ољу!</p> <p>Не!{S} Он је забадао ножеве у земљу окренувши им врхове према небу и затрчавши се п 
 поштеног оца остало све запетљано, све у нереду?..{S} Колико сте саме готовине потрошили, па о 
ијете имало нешто новаца уложило их све у робу, а неко је, богме, грабило и ствари из куће и пр 
но истом пред вече морали узимати књиге у руке и учити, и ја и Хасан били смо потпуно слободни  
прући се по трави потрбушке, одиже ноге у вис и, климајући њима, узе двојнице па поново поче ћу 
<head>XV</head> <p>Једнога дана настаде у хоџиној кући чудна промјена нека.{S} Ни хоџа, ни хоџи 
г <pb n="216" /> тога: да их све доведе у забуну, да их утуче и тако им опет покаже, е је и у г 
, закикота и, узевши ме за руку, поведе у собу.{S} Застадох као укопан кад пређох преко прага.{ 
едавши ме, збаци пушку с рамена и сједе у траву. — Стигли смо.</p> <p>— Стигли смо — мукло поно 
усправљен и нијем, одвоји од свију, оде у страну и на трави, на зелењу, мирно отклања дову.{S}  
дужан остајао.{S} Ако је требало да оде у чаршију, да јој што нађе, донесе, купи, ишао је одмах 
 поручили: како би жељели да им он буде у џамији и да им он учи дјецу.{S} Дубоке је књиге, —— р 
.</p> <p>— Кад сила прекипи и кад пређе у насиље, онда јој је и крај — тврдио је упорно, не поп 
м, па се нагло окрену на пети и побјеже у собу.{S} Димије су јој у лету необично шуштале и запл 
 се, напошљетку као да се одважи, уљезе у собу, прекривена танком, црвеном шамијом, која јој по 
ји, кратко нареди да скува кахву, уљезе у собу и сједајући на миндерлук указа руком да сједнем  
ипремати, кад једне ноћи изненада уљезе у моју собу и раскорачивши се више душека силом ме поди 
{S} Као син...</p> <p>Хатиџа опет уљезе у собу да узме филџане.{S} Погледасмо се очи у очи — за 
комшилук мислио је првих дана као да је у кући шенлук.{S} Многе комшије, зачуђене и узнемирене, 
у све разговарали!..{S} Знам само да је у свануће, кад сам се дигао из душека и хтио се умивати 
Наслонивши ми главу на раме, ударила је у плач.{S} Ништа више није знала проговорити, ни објасн 
м, подвриснух:</p> <quote> <l>Лијепа је у Алаге љуба,</l> <l>Љепоте јој у свој Босни нема...</l 
, каже, Зулфага имао својих пара кад је у нас дошао, нити су Хамиду паре отели хајдуци, нити је 
— Њега је Зулфага примио...{S} И сад је у нашој кући...</p> <p>— Па?..</p> <p>Мајка се огрну фе 
 шилти и по чекмеџи с новцима, те ми је у неко доба дућан више наличио на пушкарницу какву него 
мље и, дунувши у грлић, пође, држећи је у рупи, увијек спреман да опали.</p> <p>— Можеш ли? — о 
— Зар?..</p> <p>Сломивши лулу одбаци је у крај и поче пипати око себе, као тражити нешто.</p> < 
 данас — запитах узбуђено, затекавши је у кухињи, украј огњишта, како чучи поред ватре и подсти 
{S} Чучнувши поред кошница завиривао је у њих, метао шећера и полугласно тепао, док су му око г 
год би мајка изашла у авлију, сједао је у прикрајак један и тамо почео срачунавати нешто, писат 
лове.{S} Ако је све посвршавао, ишао је у челињак и тамо се забављао.{S} Чучнувши поред кошница 
те! — осмјехнуо би се и он и пољубио је у чело. — Право дијете!..</p> <p>И звекећући бројаницам 
гао, јер није имао с киме, — одлазио је у чаршију, у кахве и бербернице и тамо остајао, задржав 
 И нијесам се много намучио.{S} Како је у оно доба било доста празних дућана, нашао сам један у 
 није о њима, ипак сви опазисмо како је у пошљедње доба постао некако обазривији, пажљивији и к 
није се смијао нити шалио.{S} Једино је у таквим часовима изгледао дарежљивији и немилосно раси 
тало њојзи.{S} Двадесети дан погинуо је у Дузи.</p> <p>1911.</p> </div> </body> </text> </TEI> 
типа, уједа, чупа за бркове, издигох је у висину и спустих покрај јастука, на широку шилту, мек 
 јаче и јаче те се чинило као да негдје у даљини хуји вјетар и милује лишће какве непролазне шу 
а премамио, отео, уграбио, да је негдје у даљини убије, удави, уништи.</p> <p>И читава слика ст 
, пригушен одјек.{S} И цврчак је негдје у грму цврчао и голи, растоварени коњи, привезани крај  
ека отворено, — вјечито је пиљио негдје у висину, изнад себе, — и на какав дужи говор као да ни 
на нас, слуша; као да хајдуци ту негдје у засједи чекају нас одавно и чувају да им не умакнемо. 
 наклања према свакоме!..</p> <p>Негдје у даљини мукло заклепета звоно.{S} Хасан намах прекиде  
дани и оружани, носећи пуне боце ракије у рукама, прођоше чаршијом.</p> <p>— Ено их, — рече, —  
одивља у дивљини, па ни о чем више није у стању ни размишљати, колико о разним чудесима, и ни у 
p>Отада се хоџа никада више јављао није у каквом скупу људи, на здоговору каквом.{S} Нити га зв 
тала ме о свему, шалила се.</p> <p>Није у нас било ни стискања руке, ни грљења.</p> <p>Није бил 
ко хукти и букти ватра у пећи, иза које у старој мусандери клопара и чепрка миш некакав, док на 
!..{S} Сретни земан иђе и ко не вјерује у то, не треба ни да живи, ни ђецу да рађа, јер шта ће  
ишеклије биле препуне, гурали су фишеке у њедра, у џепове, за силахе, у големе духанкесе, које  
рани, нити да бјежи.{S} Само одиже руке у висину да тако отклони ударце од главе и покушаваше д 
овједнички осијече бабо, па окваси руке у крви и, раширене, одиже их према небу.</p> <p>И сви п 
 Нећу — одговорим им опоро, држећи руке у џеповима и раскорачивши се на ћепенку. — Јок...</p> < 
вркутом извијале се изнад нас и пливале у сунцу, у свјетлости.</p> <p>И нигдје да застанемо, да 
, па...</p> <p>Слуге га често прекидале у таквом разговору, смијале му се.{S} Зато му и било кр 
пред ћепенке.{S} Слабићи, немајући силе у себи, опијали се тада његовом силом и, у пијанству, ж 
авог чела <pb n="310" /> дубоко утонуле у главу. — Планинштарима нико не пријети...{S} Хајдуци  
о мирни и равнодушни; гуркали су и даље у ватру и шарали кратким прутићима по пепелу, <pb n="30 
} Некако бесвјесно повукох се још дубље у шибље и збацих фес с главе, од страха да најприје њег 
нити је више зазирала да изађе преда ме у мушком одијелу.{S} Лагано, кришом, опрезно, носећи ма 
p> <p>Па ме узе испод пазуха, повуче ме у собу и гурну на шилту...</p> <p>— И гладан си био, мо 
/p> <p>Па се пропе на прсте и пољуби ме у образ.</p> <p>— Слатки мој!..{S} Шећеру мој!..</p> <p 
сагињући се готово до земље и љубећи ме у скут. — Нијеси, зар, заборавио на ме?</p> <p>Тада би  
 И хоџа поче шаптати.{S} И опремивши ме у собу, обојица се измакоше до насред авлије, унесоше с 
ап и кушајући да се исправи. — Јунак ме у ову кућу довео, њега сам и служио...{S} Кад њега нема 
 и... и кад га не дворим, шта ћу с њиме у соби?..</p> <p>Нећу с њиме кад немам посла...{S} Имам 
p> <p>— А зар би могао од срамоте икоме у очи погледати? — брзо дочека Хасан и спустивши пушку  
е ако би га позвала када да јој помогне у послу, да донесе воде, дрва, масла.</p> <p>— Нећу ја  
{S} Чете њихове спустиле су се ономадне у Сарајевско Поље...{S} Ко може рећи да се неће спустит 
ханом. — Никад...</p> <p>Он зине, блене у ме.</p> <p>— Не могу?..{S} Вјерујеш ли?..</p> <p>— Вј 
које као окамењено стало, па само блене у њих...</p> <p>— Хајкуна!..</p> <p>— Нек свак дође и н 
.{S} Само ћеш мене да служиш, само мене у очи да гледаш, само мени да се смијеш...{S} Никоме ви 
ти хаљине и оружје, да се обуче и крене у чаршију.</p> <pb n="214" /> <p>Тако га дворила и за р 
, студену ноћ, па као да се и она мрзне у мраку, изнад глава наших...</p> <p>Хајкуна се дуго ра 
>За неколико дана након погибије бабине у кући нам је био нечувен неред.{S} Од јутра до мрака н 
оше — проучио и зна све јазије и законе у прсте, па би хтјели да им то и дјеца науче.</p> <p>И  
спусти, — каже — читава кућа кад потоне у мрак, у помрчину, и кад све поспе онда настану праве  
о би, исправио се украј невелике чатрње у дну авлије, големом, привезаном за дугачки коноп кант 
уцало из пушака.</p> <p>Сељаци су кашње у мене куповали жито, брашно, пиринач, меку робу и све  
му нове, необичне.{S} Многи су их кашње у разговору понављали и износили као своје...</p> <p>Је 
иганке, вавијек орне и распаљене, ударе у дахире, уздигну се на прсте им, затресавши бујним ков 
апретавао земљаве и неочишћене кромпире у пепео. —</p> <p>Оклен?</p> <p>— Из Сарајева.</p> <p>— 
е, црнпурасте дјевојчице, носећи дахире у руци и позвецкујући њима весело улазиле и, некако поц 
д сам опазио једну гомилу људи каква се у најсвечаније дане ријетко и пред џамијом виђа.</p> <p 
>Чак су и дјеца по махалама знала да се у читаву шехеру нико у томе с њиме надметати не може, д 
 са духаном.{S} Али и оне, видећи да се у чашћавању почело штедити, кашње се навраћаху тек уриј 
анату и чудно уобливши глас упуштала се у разговор, док смо нас двојица остајали мало подаље, у 
уњеве под главу и загрљени загледаше се у звијезде.{S} Из шуме, из дубине, почеше се у одмјерен 
језде.{S} Из шуме, из дубине, почеше се у одмјереним размацима разлијегати тупи, мукли удари сј 
и.</p> <p>Обје Хасанове руке одигоше се у вис и — као зец искочи иза грма.{S} Поче бјежати.{S}  
/p> <p>До три дана након тога појави се у чаршији и у махалама још читава друзина нових трговац 
е, узе ми главу међу руке и унесе ми се у лице.</p> <p>— И ти се не љутиш? — запита меко, милуј 
.</p> <p>— Јер?...</p> <p>И унесе ми се у лице, а чупи ме почеше шкакљати по образима.</p> <p>— 
рупни људи, с брковима који, како ми се у оном страху чинило, лепршали се и преко рамена.</p> < 
з све прси и као да застаде, скамени се у гркљану.{S} Затим као да се нешто затресе, уздрма у м 
 их, — кресну Хасан поносито и удари се у прса. — Да видимо ко ће побиједити!..</p> <p>Хоџа пре 
тово поред ушију и оштрим врхом зари се у траву.</p> <p>Страх од ножа одмах ме растријезни, нат 
Пхи! — узвикну дјевојче, умотавајући се у чаршаф, па се нагло измаче и затвори врата.</p> <p>Ха 
та на »поштеној« одбрани и грухајући се у прса напомињао како пакосни свијет никако неће да при 
XXVI</head> <p>Мало помало и хајдуци се у земљи сасвим осилише.{S} Чете њихове попунише се, нар 
оворити.</p> <p>Он се прекрсти, маши се у џеп и, не гледајући, баци неколико маријаша преда ме, 
ило није, као што човјек, пробудивши се у ведро, свијетло јутро, заборави на ружне <pb n="390"  
де за танку, румену усну и окренувши се у страну, поклопи уста руком, да заустави смијех.</p> < 
ично смијешно.</p> <p>Дође ми да јој се у лице наругам, да је подражим.{S} И чудна жеља обузе м 
по соби и чупала, кидала све што јој се у руци налазило.</p> <p>И као да се плашила нечега, мно 
т неки, дворе вилинске, о којима нам се у дјетињству тако много причало.</p> <p>Обојица смо гот 
} Не слути на добро!..</p> <p>И како се у читаву шехеру ни о чем толико говорило није колико о  
 Ми заузесмо његово мјесто, умотасмо се у ћебета и полијегасмо по трави.{S} Ушишикани веселим п 
лио? — запита га изненада и унесе му се у лице. — Знаш ли и ти што?..</p> <p>— Их!..{S} Како ћу 
е? — запита Хасан поново, уносећи му се у лице. — Овђе?..</p> <p>— На друму — мирно одговори ст 
ти нам робу.{S} Читав џумбус заметну се у чаршији ради тога и замало што се не претвори у кавгу 
аћи од минута.</p> <p>Петком, кад су се у кући кухала каква љепша јела, слала ми увијек понешто 
ије никад ни видио нијесам и који су се у нашој кући некако слободније и рахатније осјећали нег 
е...{S} Све здраво...{S} И зарадовах се у том часу и протежући се извукох се из љесковине и ста 
икује се с њиме...</p> <p>И загледах се у обрве и учини ми се да тако танке, свилене, високо по 
ру.{S} Каткада је излазио носећи дијете у нарамку и тада обично подругивале му се потајно све ч 
ли да му из неба печени голубови полете у уста!..{S} Какав ми је, бива, народ који јауче за доб 
е су га могли навући да се и сам уплете у разговор, да и он рекне своју.{S} А кад би га заиста  
анем, да се смирим.</p> <p>— Данас ћете у мене на ручак — проговори меко.</p> <p>— Кад не можеш 
сјетио сам се.</p> <p>Па помијеша прсте у браду и поче је чупкати.</p> <p>— Нијесам ни знао да  
ти се.{S} Бербер немилосно забоде прсте у рану и као да нешто тражаше.</p> <p>— Боли ли? — запи 
и мене и Зулфагу.{S} Затим завуче прсте у густу, неуређену риђу браду која му прекривала <pb n= 
е погледају отворено, да се сами упусте у разговор...{S} Кад сам ја био међу њима лакше било об 
лико пута да ће га пратити у бој, да ће у ватру и у воду за њим.</p> <p>Чак и дјевојке почеле г 
војим управљати.{S} Без тога нема среће у кући...</p> <p>Вода у ибрику поче врети.{S} Ја присту 
ути у ватру.</p> <p>— Враћа се, па хоће у нас...{S} Моли — дочеках ја мекше, и сам је молећи. — 
p>Па брзо чучну поред зида и сакри лице у димије.</p> <p>— То... то сам рекла!..</p> <p>Ја се н 
гегајући се и застајући почесто, замаче у ноћ, изгуби се.{S} Ми заузесмо његово мјесто, умотасм 
а пјесмом, него омалено, ситно дјевојче у мушком одијелу, са свиленим траболозом око главе, са  
за ухо и, онако пресамићена, опет увуче у собу.</p> <p>— Не можеш...{S} Рашта? — запита зачуђен 
е ћурком. — Усташи, кажу, дочекали наше у Дузи и све поубијали...</p> <p>— Опет!.. .</p> <p>— Н 
 на очи и опљуну.</p> <p>— Неће он више у Зулфаге нипошто — рече суво. — Чим сам му ја љуцки оп 
е, сељаци некакви, свратише се, уљегоше у дућан, и држећи руке на леђима почеше разгледати робу 
 сакрише...{S} И ето:.. таки и остадоше у животу и... ево нас овђе...</p> <p>Сулага уздахну, од 
оше се и чешкајући се и протежући одоше у колибу.{S} Брзо се вратише сашаптавајући се и носећи  
 и Хасан, који, преобучени, опет дођоше у собу, затекли су ме уплакана.{S} Обоје се склепташе о 
 је од њега!..</p> <p>Хасан поврати нож у корице и подиже се.</p> <p>— Доста! — отсијече кратко 
кве поклоне што их слала ко зна коме, и у замјену доносио читаве ките цвијећа, кутије, огледала 
 између нас водио се полако, шапатом, и у гуркању старали смо се обојица да не изазовемо никакв 
естано голицало да и сам запјевам.{S} И у обијести оној, не знајући шта друго да радим, почнем  
по лицу.</p> <p>Сад се мање затварала и у собу и чешће излазила на башчу, међу цвијеће.{S} Свој 
ењући од болова, — нарочито у крстима и у раменима, — завалих се опет, а у глави као да ми се н 
 широкоглаве клинце којима су ишарана и у нове калајисане алке које се блистале и засјењивале о 
јдуцима.{S} Говорили су како има чета и у самом Сарајеву, како су сакривене по хановима, по гро 
еговати, јача је била од свега другог и у први мах на друго нијесам ни помишљао.</p> <p>Сама Ха 
 их утуче и тако им опет покаже, е је и у говору моћнији, јачи, силнији од свију.</p> <p>С кмет 
е вјетар засипљући снијегом у пенџере и у стакласто замрзнуто грање дивље лозе што се пропињало 
 остала.{S} Узалуд.{S} Свраћао сам се и у хендеке украј пута и тражио: нијесу ли кириџије штого 
ајући.{S} Неки су ми говорили како се и у кахви састају много и како га Зулфага увијек части, п 
p> <p>Зарада је расла све више и више и у неко доба толико смо се били осилили да смо чак почел 
и дана након тога појави се у чаршији и у махалама још читава друзина нових трговаца.{S} Добила 
мало било госпоства, него још ударили и у силеџиство над њима...{S} А силеџиска владавина добра 
> то додијало не би.{S} Сахати су нам и у таквоме разговору били краћи од минута.</p> <p>Петком 
о <pb n="329" /> сам се већ трећи дан и у друштву с некаквим сељацима пошао у Мостар.</p> <p>Ка 
о, сажаљевајући — срце ти је исто као и у мајке...</p> <p>Још би ти и памет била као и мајкина, 
 по кући и авлији, него, бива, отишао и у махалу, на сокак, па тамо начинио шанац и камењем раш 
њима.{S} Натјерали их и да се пропију и у пићу да расплећу косе, бацају хаљине са себе и полуна 
 да човјек ужива, осјећа насладу неку и у мукама својим и онога ко му је најдражи...</p> <p>Мор 
да ће га пратити у бој, да ће у ватру и у воду за њим.</p> <p>Чак и дјевојке почеле говорити о  
?..</p> <p>Па несвјесно испусти жарач и у забуни голим рукама хтједе гурнути у ватру.</p> <p>—  
 хаљине и правио рупе на њима.</p> <p>И у Сулаге сам најчешће ишао њему за инат.{S} Сваки дан г 
у опет.</p> <p>Ни сам не знам шта ми би у томе часу.{S} Не одговорих му ништа, не рекох ријечи. 
ата давао јој да намакне што треба себи у кући; даривао је дукатима и момке, те, напошљетку, ни 
ивши је око паса силом је притегну себи у крило и цикну:</p> <p>— Да се од мене ниси макла, бре 
рескочи нам преко пута и брзо се изгуби у густежу, у шипражју.</p> <p>— Ето баксузлука! — узвик 
 загријах мало, ишао сам лакше и болови у жглобовима као да су почели јењавати.</p> <p>Али, за  
га се бојали.</p> <p>А бојали га се сви у кући.{S} Момци, којих је било неколико, ако би се заи 
е поче мијењати.</p> <p>Мјесто да сједи у соби као прије, да тугује и размишља, поче ходати, мо 
шу, Зулфагу некога, намјести му и уреди у кући собу једну, у којој ће становати.{S} Био то висо 
те, старајући се и упињући да је задржи у соби баш у том часу кад је највише жељела да изађе и  
ди: је ли све намирено, уређено, има ли у кући свега...</p> <p>Али није био ни онако насмијан н 
иџија није ишао сам.{S} Сви су путовали у групама, сви се удруживали.{S} И сви ми се причињавал 
и са људима који су пролазили и гледали у ме.{S} Чинило ми се да се и они потсмјехују, ругају с 
а руке, приљубивши се, дуго смо гледали у очи једно другоме.{S} Сва срџба моја бијаше потпуно и 
тима зазвонило момачко оружје и зарзали у пјену обучени парипи, мајка се опет претварала у ону  
д џамијама, састајали се опет, окупљали у мале, ријетке гомиле и полугласно шаптали, договарали 
 и аге, који су се напола голи одмарали у својим одајама, пробуђени, неиспавани, љутити, скакал 
ји се преобукли у турске хаљине и стали у шехер да штогод упљачкају.</p> <p>Наравно, сви су сав 
отова.</p> <p>Момци, што нам још остали у кући, непрестано им износили понуде: духан, кахву, ра 
</p> <p>Дошавши кући обојица смо трчали у собу, тражили хоџиницу и, расипљући набрану траву и ц 
 и овим људима, који су, додуше живјели у овој кући, али којима још никад ништа заповједила ниј 
чим смо Хасана скинули с кола и унијели у кућу, — ступио у собу и почео припасивати дугу, шарен 
"> <head>XI</head> <p>Чим смо приспјели у Сарајево, ознојени, уморни, прашњави, са лицем препла 
х, — носећи у малим, шареним тасима или у танким, везеним чеврмама, понуда — одлазили да га оби 
мшилука и удаљених махала, посебице или у групама, и ишле мајки, наметале јој се, токорсе да је 
ове између демира, ми смо мирно сједили у соби и слушали како пуцкара, тутњи и хукти ватра, чиј 
ашније.{S} Рањеници, — које су доносили у колима, на носилима, на коњима, — изнемогли, сатрвени 
није био него усташи, који се преобукли у турске хаљине и стали у шехер да штогод упљачкају.</p 
али и вјежбали, онда смо све троје ишли у „ашиковање“.{S} Хајкуна више није ни сакривала ништа  
е био друкчији.{S} Кад би нам они дошли у авлију, до шездесет их на броју, растоварили уморне к 
и, порумени.</p> <p>—Па... ето... пошли у лов...</p> <p>— Чак амо?</p> <p>— Кажу да овуда има л 
>Па ме ухвати за подбрадак и погледа ми у очи.</p> <pb n="345" /> <p>— Ако си пошао да тужиш, у 
ла златом и црвеном свилом и послала ми у јаглуку, поручивши узгред да јој увече дођем под пенџ 
 из душека и хтио се умивати, уљегла ми у собу, блиједа, слаба и изнемогла и, заставши крај вра 
ави посао, скочи са столице и потрча ми у сусрет. — Шта је?</p> <p>— Ево...</p> <p>Ова привири  
тури чибук у крај, придиже се и пође ми у сусрет.</p> <p>— Нећеш ми, зар, замјерити што сам дош 
престано откривао, чим ме опази пође ми у сусрет, спусти ми руку на раме и тихо, развучено прот 
и га жао...</p> <p>Мазећи се гледаше ми у лице као да искушава, испитује.</p> <p>— И да заглади 
ео почео би све истресати и сасипати ми у крило.{S} Новаца ми није могао давати, јер није бабо  
да ће он сам, до неколико дана, доћи ми у дућан и сам ми се јавити.{S} Кад ми стаде на ћепенак, 
и дан, након кијамета оног, долазило ми у дућан по неколико њих, засједали по сандуцима и по вр 
о ми и што окреће главу од мене, што ми у очи не смије отворено да погледа, што није онако дрза 
 јаран и опет никог другог не тражи, ни у кога неће него у мене.{S} Макар се и свађали, макар с 
 нити је кмете онако јефтино продао, ни у грађевине онолико утрошио...{S} Све, све, све му лаж  
и мало, да ме саслуша.</p> <p>Чак ме ни у ханове не хтједоше примити, ни кахву ми испећи.{S} На 
дмах га и омрзнуо...{S} И вели: неће ни у кога него у тебе.</p> <p>— И данас ће доћи?</p> <p>—  
мишљати, колико о разним чудесима, и ни у што толико вјеровати, колико баш у оно што је мутно,  
/p> <p>— Ти?..</p> <p>— Не смијем ти ни у очи погледати када причам</p> <p>— узвикну изненада и 
I</head> <p>Хасан се првих дана настани у моме дућану, одомаћи се потпуно.{S} Донесе све ствари 
ако зазирао, дотле су други, подијељени у групе, пушећи и играјући се оружјем, галамили, грајал 
толико говорити, колико о мени.{S} Мени у лице почну причати о мени, хвалити ме, надметати се у 
улага, мирни, добри Сулага, који једини у оно доба никаква оружја на себи носио није и кога су  
, нити је што напоменуо.</p> <p>— Пљуни у длане па ради — само ми рече при поласку и крене низ  
аво, испитујући, па лагано, тихо, ступи у собу и сједе покрај пенџера.</p> <p>— А што си га зва 
уто. — Наши су били домаћини, господари у земљи, па им мало било госпоства, него још ударили и  
 али коњ, усплахирен, запјенушио, удари у страну и поче одбацивати ногама, одавирати.{S} Хасан  
ијетом, похвали.</p> <p>Ради тога удари у чудне работе неке, у праве махнитлуке.{S} Брзи и изне 
а вратне жиле набрекнуше му и крв удари у образе.{S} Сав помодри. — Хоћеш у шехеру да убијаш љу 
ићу те — рече.</p> <p>Па сам себе удари у бедру, а крв шикну и попрска и ћилим и ћенаре.</p> <p 
— Нијесам, мајко...</p> <p>Она се удари у прса и поче се климати.</p> <p>— Хаљине ми кажу све.. 
</p> <p>И она се изви, искриви, и удари у грохотан, обијестан смијех.</p> <p>— Због мене зар?.. 
ећи прсте, спусти се испод зида и удари у плач. — Ето...</p> <p>— Хатиџа!</p> <p>Притрчим јој и 
 да је и сама жељела да јој неко говори у кући, да граје, ларма.{S} И зато је најчешће ишла у с 
и ради тога и замало што се не претвори у кавгу.{S} Јово, намамљујући једног муштерију, баш поч 
а...{S} Ситнице!..</p> <p>— Ти... ти си у невољи био... у јаду...</p> <p>— Нијесам, мајко...</p 
обрве, замисли се.</p> <p>— Не можеш ти у оној кући живјети — рече. — Ако останеш тамо, он ће т 
днији.</p> <p>Није хтио више ни спавати у кући, у соби својој, него одлазио у башту и спавао по 
бојнике и готово хтио запомагати, звати у индат...</p> <p>Пошто јој додија пуцњава купила је и  
 ни Зулфаге.{S} Мрско му било и гледати у њега, мрско било посматрати како двори мајку, како ид 
.</p> <p>— Кад не можеш јарана дочекати у својој кући, ено ти моје...</p> <p>— Мени је свеједно 
х почнем мељавати међу прстима и трпати у уста, жвакати.{S} Чудна грчина као да ми се разли по  
, почео подврискивати и камењем ударати у ниске, мале демирли-пенџере, зазивајући по имену укућ 
 извађени дукат морао поново да поврати у кесу гунђао <pb n="225" /> је и кришом, да га не би о 
ијатеља, па... па ће му свашта набацати у главу...{S} А дијете добро, честито...</p> <p>Мајка з 
е размахивати око себе: поче засијецати у стабла, сјећи гране, лишће, траву.</p> <p>И смијешан  
многи су отпочели своје јунаштво кушати у чаршији.</p> <pb n="356" /> <p>Људе који су ишли кућа 
Јован поблиједи и стиснутих шака полети у гомилу.{S} Поче тући немилосно, крвнички, по свакоме. 
оће ли бити дебело и колико ће ока бити у њему.</p> <p>И обје као да бијаху задовољне.{S} Осмје 
риво му што и сад, увијек, не могу бити у соби поред њега, што га и сад сама не дворим...</p> < 
виђети јарана, што ћу га рањена примити у своју кућу и сам његовати, јача је била од свега друг 
на!..</p> <p>— Сад ће ђедо опет ударити у старе дипле — дочека опет онај одострага и засмија се 
дере.{S} И као да се није знала уморити у послу томе, као да јој није требало почивке.{S} Зној  
ињали по неколико пута да ће га пратити у бој, да ће у ватру и у воду за њим.</p> <p>Чак и дјев 
 и спавала с њом, а мој душек премјести у своју собу и прострије управо покрај свог душека.{S}  
некакав замотуљак и овај га брзо спусти у џеп.{S} Причини ми се као да звецнуше дукати.{S} Па с 
 и у забуни голим рукама хтједе гурнути у ватру.</p> <p>— Враћа се, па хоће у нас...{S} Моли —  
е »да премишља«, нико није смио дахнути у кући, нико ријечи проговорити.{S} Свак ко је морао <p 
слаб остадох неко вријеме тако, сједећи у трави, с рукама у крило опуштеним, готов да заплачем  
ио је хоџа, натмурен и замишљен, држећи у једној руци чибук а у другој књигу са излињалим кориц 
почех прекоравати самога себе, силазећи у чаршију и чешкајући се иза врата. — Оженио се, а не к 
них.</p> <p>— Шта је? — запитам улазећи у собу, ознојен и уморан, и погледам их обоје. — Што ст 
трговали непрестано сједећи и лешкарећи у дућану, што су са чибуком или цигаром у зубима стењућ 
 хамал какав или Циганка понека, носећи у малим, калајисаним тасима и пилава, и червиша, и долм 
оја јој половицу лица заклањала, носећи у једној руци ибрик са кахвом, а у другој филџане.{S} И 
ут својом дугачком, црном џубом, носећи у једној руци грану шебоја а у другој чибук, јављао се, 
ио при свијести, сви су одмах, — носећи у малим, шареним тасима или у танким, везеним чеврмама, 
но, гегајући се и увијек понешто носећи у руци: или ђугум да донесе воде са чесме, или ћупицу к 
је лош...</p> <p>— Он не смије више ићи у Сулаге — нагласи мајка јаче и пресијече руком по вазд 
ати.</p> <p>— Отсада више не смијеш ићи у Сулаге — рече отсјечно. — Нипошто!..</p> <p>— Не каже 
о пронаћи и ухватити, да ће им први ући у траг.</p> <p>Једини Сулага сумњиво је вртио главом и  
љна да га развесели, сва се умотавајући у ћурак и од ишараног пешкира правећи турбан око главе. 
аручју, одигох са серџаде.{S} Уживајући у њезину цикању и подврискивању, трчећи понесох је по с 
иво се осмјехујући и необично уживајући у његовој забуни, муци.</p> <p>— Казао си и да ћеш ме и 
 с ноге на ногу и из све снаге дувајући у прозебле руке да их загријемо, — слушали како у даљин 
де ми уз кољено и, непрестано гледајући у очи, спусти ми руку на раме.</p> <p>— Једи!..</p> <p> 
ћи испред дућана и непрестано гледајући у сокаке куд је Хасан замакао.</p> <p>И дође ми да потр 
дочеках пјенушећи од бијеса и тапкајући у мјесту. — Са једним треба прекинути.</p> <p>Хасан поћ 
ије ни да јој се примакне.{S} Ударајући у стари, напукнути таламбас, који му висио о појасу, об 
еколико пута, мрштећи се и отпљуцкујући у страну. — Трговац!..{S} Гуликожа!..{S} Улагивало!..{S 
p>Старији, угледнији, познатији трговци у чаршији, што су по десет, по двадесет и по тридесет г 
ама распали и кад се отворено гледа очи у очи једно другоме, него у полутами, помрчини, у сјенц 
у да узме филџане.{S} Погледасмо се очи у очи — засмијасмо се обоје...{S} А то ме збуни и не од 
отово врисну она и, смијући се, отскочи у страну. — Не шкакљи!..{S} Чудан си и ти!..</p> <p>— Б 
ану, он се сав стресе, бржебоље отскочи у страну и измахну ножем.</p> <p>— Не бој се, Хајкуна!. 
мешање, ломљава, Ајкуна цикну и отскочи у страну, неко јаукну, неко поче псовати.</p> <p>Савлад 
едевија, узвијерена, усплахирена, утрчи у авлију.{S} Стрижући ушима и као зазирући од нечега, п 
агиним вратима истрча нам неко у фереџи у сусрет и поче ме дрмусати.</p> <p>— Смајиле, болан!.. 
рај душека, загрну рукаве и, погледавши у широку, голему рану, која се црнила изнад лијеве бедр 
усрдније.{S} Клечећи на трави, утонувши у њу, и раширивши руке према небу, готово ништа говорио 
 и трчала у сусрет и снажно га гурнувши у прса обарала на калдрму и почела газити, тући, немило 
у, одиже моју пушку са земље и, дунувши у грлић, пође, држећи је у рупи, увијек спреман да опал 
 одгурнувши књигу с крила и кашљуцнувши у шаку, почео причати.</p> <pb n="282" /> <p>— Ишли — к 
знати да је то био један обичан догађај у њиховој кући и да се нико због тога не мора ни бунити 
јепа је у Алаге љуба,</l> <l>Љепоте јој у свој Босни нема...</l> </quote> <p>Људи, мислећи зар  
питам након дуже почивке, гледајући јој у лијепи, мало погнути врат, који као да је био бјељи о 
рим и да, као слушче какво, помажем јој у ситнијим, домаћим пословима.{S} Шта више, она као да  
пети и побјеже у собу.{S} Димије су јој у лету необично шуштале и заплетале се око нога, црвена 
емо.</p> <p>— Немој...{S} Нипошто немој у кућу, — као досјети се она, хватајући ме за руку. — Н 
гао насред пута и препријечио им улазак у кућу!..{S} И још има образа да виче како је гладан и  
ово и не погледа.{S} Само забоде барјак у земљу, исправи се и, ништа не говорећи, једним лаким  
{S} По срећи, њихова помоћ мени је ипак у згодан час дошла и на велико чудо ханџијино опоравио  
е прели и преко кућа, преко зидова, чак у комшилук...</p> <p>Момче испусти алку, узвикну нешто  
боље истрчим између њих, завучем се чак у подрум и тамо се сакријем за некакве сандуке.{S} Три  
е више мучити.{S} И најпаметнији човјек у неким часовима <pb n="314" /> постане некако лаковјер 
 једном руком ухватио се за демире, док у другој држи пушку, па нас, онако загрљене, продире чу 
лти и пуши.{S} Опазивши ме, отури чибук у крај, придиже се и пође ми у сусрет.</p> <p>— Нећеш м 
а накриви главу и поче растезати јаглук у рукама.</p> <p>— И како гледа! — рече меко, готово те 
</p> <p>И тек тада осјетих чудноват бол у читавом тијелу.{S} Сви гуштерови, нарочито у бедрама  
дан.{S} Примицао сам се вратима, гледам у њих, у велике широкоглаве клинце којима су ишарана и  
о на прагу, ухватио се за канат, гледам у њу и кроз сузе се смијешим, а она се извила, издигла  
учини ми се као да сада први пут гледам у тај врат и његова бјелина и пуноћа изненада освоји ме 
 да је отргнем, да је отворено погледам у очи.{S} Она то опази, па бржебоље и рукама поклопи оч 
, у руку, и заплео се, спотакао, да сам у два маха помислио, е ће намах посрнути и носом ударит 
 уз тамбуру.{S} И било ми је као да сам у томе часу угледао сродника неког, блиског сродника ко 
еле бољети од дугога ходања, уљегао сам у дућан, сјео покрај ћепенка, на сандуче једно, и онако 
и се освоји!..</p> <p>Чим сам остао сам у соби, опет сам проплакао.</p> <p>Жао ми бијаше мајке. 
насладу неку <pb n="372" /> осјећао сам у томе да их мрвим, уништим, и нешто као да ме поче гол 
учинио не бих.{S} Њему за инат ишао сам у чаршију, међу чаршинлије, причао свакакве приче и лаг 
не трчи баби да му се тужи...{S} Ко сам у себе поуздања нема, ничија га заштита подићи не може. 
9132_C25"> <head>XXV</head> <p>Иако сам у Сулаге ишао доста често, — по једном и по два пута у  
и шенлучио, ни теферичио.{S} И кућу сам у брзини узео под кирију, не бирајући и не разгледајући 
. а немој да ја смишљам и да се мијешам у твоје ствари...{S} Ти... ти си све наређивала...{S} Н 
p>— Ако је ватра, баш хоћу да те окушам у њој, да видим каква ћеш ми изаћи...{S} Ето колико ти  
p> <p>И хтједох да пођем, да је поведем у собу и онако с њоме заједно да станем пред Хасана, ка 
<pb n="342" /> ништа друго него да идем у другу собу, те да потражим Ибрахим-ефендију, помоћник 
ло није, опет ме позивао да с њиме идем у „лов“ и врљао са мном по Требевићу, а Хајкуна нас и д 
е то бити, — викну заносно — кад уљезем у Сарајево и пронесем главу људску на ножу, па се крв ц 
ка она, гризући усне.</p> <p>— Вјерујем у се, да нијесам грђи од њега, макар што је јунак, — од 
мао.{S} Само стојим, узимам и одбацујем у страну, а трговац, зачуђен, искривио се, подигао глав 
ила, плакала, нудећи ме да ја све узмем у своје руке, молећи, преклињући.{S} Узалуд!..</p> <p>— 
рви, које ми је сметала да дуго останем у друштву таквих јарана.{S} Укратко сам прекинуо с њима 
ротежући се једва се подигнем и сједнем у траву.{S} Сваки жглоб, сваки драм меса болио ме.{S} Б 
 чекајући ме да изађем из куће и кренем у чаршију.</p> <pb n="252" /> <p>— Ђе си, одмјено јунач 
 на самога себе.{S} И дође ми да викнем у помоћ, да зовнем макар кога.</p> <p>Тад се истом сјет 
ресах ја пакосно и дође ми да га гурнем у ребра, да продрмусам мало. — Мени није до чекања...</ 
ме гонило да потрчим вратима, да гурнем у канат, отворим га.</p> <p>— Хоћу ли? — питао сам сам  
уд бих покушавао да их задржим и увучем у разговор, залуд бих их митио, улагивао се.</p> <p>Одл 
 те да се насред царскога друма ухватим у коштац с њиме и порвем се, побијем, покрвим.</p> <p>И 
ината, жељен да се макар с киме ухватим у коштац и да гушим, давим, бијем све око себе...</p> < 
ену и са раширеним рукама да му потрчим у сусрет.{S} И придигох се мало и хтједох се указати... 
руку и као дијете какво поведе за собом у кућу.{S} Хатиџи, која је стајала на авлији, кратко на 
ени и узевши ме за руку, повео за собом у закутак један.</p> <p>— Дај ти, болан, — рече — да ку 
ају — упаде Хасан сурово и гурну главом у Хајкунин витао који се умало не преврну. — Кад су неп 
јуче и цијуче вјетар засипљући снијегом у пенџере и у стакласто замрзнуто грање дивље лозе што  
ши му два широка шамара, гурну га ногом у леђа и нареди момцима да га избаце напоље.</p> <p>Од  
и сине? — откреса хоџа и гурну га ногом у слабину. — Што ће ти оне?..</p> <p>— Па се опет окрен 
 насред авлије, унесоше се један другом у лице и, непрестано се наклањајући и размахујући рукам 
рање.{S} Затим, уносећи се један другом у лице и говорећи више знаковима него ријечима, загледа 
и поносита, са големим зеленим барјаком у руци, чији се златан полумјесец при врху бљештао, рум 
Кад би се пробудио, хитала је с ибриком у руци и са чистим пешкиром преко рамена, да му полије; 
 собама, силазио је на авлију, с пушком у руци, обилазио све буџаке, привиривао свуда.</p> <p>И 
поздравивши се с Авдагом уљегнем за њом у кућу. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1913 
у дућану, што су са чибуком или цигаром у зубима стењући и гунђајући прихватили за аршин и тере 
д пазухом и са шкиљавим прљавим фењером у руци.</p> <p>Дугим шареним рукавом отро би лагано суз 
 и, објешењачки додирнувши својим носом у мој, поче ме шкакљати по лицу својом бујном, коврџаво 
е и често застајкујући, прелазиле један у другога на дућан, сакривале се за робу и чучнувши јед 
ћали се, силно трајући и гурајући један у другога, а она је једнако стајала и једнако разговара 
тку сам читаву киту бацио у ћошак један у дућану, гдје је одмах дочекао дебели, угојени мачак и 
о доста празних дућана, нашао сам један у који сам могао и натрпати робе колико сам хтио и да м 
 а не говорећи ништа, гледали смо један у другога, задивљено, узбуђено, и весело, као што се гл 
 Неколико табора, који су пратили тајин у Никшић, дочекани су и разбијени; једва по десетак људ 
рао од Зулфаге и све ми се чинило да он у читавој кући никога толико не мрзи колико мене.{S} Ни 
ле.{S} Сви су отворено говорили како он у свом дому „гоји разбојника“, који ће, чим потпуно осн 
ао.</p> <p>Човјек овај као да је уживао у мукама мајкиним.</p> <p>Док се она ломила, кидала и г 
је тада кроз полумрачну собу, одјекивао у њој и, чинило ми се да се све око мене смије, све зво 
м, изрованим друмовима њиховим; ноћивао у тијесним, смрдљивим колибама, гдје се, у једној полов 
ала.{S} Бабу је необично хвалио и ковао у звијезде, жалећи што није био толико и домаћин колико 
шљања!..</p> <p>Никада нијесам вјеровао у какве бабинске приче ни гатке разне, али, право да ре 
о врата. — Она!..</p> <p>Кад сам уљегао у собу затекао сам мајку како узваљена уз јастуке сједи 
риче.{S} Не!..{S} Готово није ни гледао у нас, него му поглед вазда управљен био према оном низ 
тао сам као окамењен и забленуто гледао у ефендију, у кадифасте му очи и искежене бијеле зубе.< 
ао <pb n="307" /> и непрестано загледао у пушку.{S} Можебити да би се због тога и поново посвађ 
вати, одбацим комад хљеба који ми лежао у крилу, и измакох се иза софре.</p> <p>— Једи!..{S} Шт 
 опирући на пушку, коју сам једва држао у руци, и редовно застајући на сваком десетом кораку.</ 
 све јачи и јачи и силна дрхтавица, као у грозници, овлада ми читавим тијелом...</p> <p>— Аааах 
дана, поклањајући ми некакве лопте, као у шали напомену како ће ми поклонити и кћер Хатиџу, кој 
</p> <p>— А рашта? —— отегну Сулага као у чуду, гледајући је пажљиво. — Шта ти учинише?</p> <p> 
рате...{S} Чудим се само како се увукао у вашу кућу и ко вам га натовари...</p> <p>Па би ме обг 
ромијенио.{S} Само је из собе препртљао у коњушницу, бедевији, и намјестио ту као креветац неки 
ме Јован, који је једини озбиљно узимао у заштиту и хвалио. — Богата је, а то ваља...{S} Замисл 
одао, потказао хоџи.{S} Хасан је сумњао у ме и почео ми пријетити; ја сам опет сумњао у њега.{S 
 почео ми пријетити; ја сам опет сумњао у њега.{S} И ко зна, може бит’ би се међу нама изродила 
елу кудељу, и тежак, топао мирис ударао у главу и као да је гушио, опијао.</p> <p>— Чудна топли 
до, комшија ми, који је нешто размјерао у свом дућану, баци и терезије и оке, усплахирено утрча 
ачица!..{S} И колико сам камења набацао у дућане подругивача, кроз плач их проклињући и псујући 
рљан дочепао собе и сакрио се, закључао у њу, остављала га је, враћала се и, уморена и малаксал 
га, који се био одвојио од нас и отишао у кухињу да види хануму. — Брже ће...</p> <p>— Јади га  
арио, — као онда кад сам им истом дошао у кућу, — ипак никада као да ни покушао није да га потп 
 кад бих изишао из собе и кренуо, пошао у дућан, он је једнако о томе говорио, једнако ме хвали 
н и у друштву с некаквим сељацима пошао у Мостар.</p> <p>Кад сам закуцао на авлиска врата, — ђа 
здрављали га.{S} Ако би иза подне пошао у своју собу и затворио се »да премишља«, нико није сми 
ласа:</p> <p>— На моју душу, опет пошао у хајдуке!..</p> <p>— Пошао на усташе — поправи ме он и 
, често и без штаке.{S} Док је био бабо у животу Осман као да није ни знао ни за кога у кући ос 
око остало отворено и гледа у ме, право у ме...</p> <p>Суза једна скотрља јој се низ образ, зау 
— одговори она мирно и погледа ми право у очи...</p> <p>Ах, очи оне!..</p> <p>Збуних се, спетља 
нако — питао сам га, гледајући му право у очи, — или живио од твоје доброте или од њезине... од 
head>IV</head> <p>Једнога јутра, управо у свануће, пробудила ме необична хука и граја у авлији  
о мени, хвалити ме, надметати се управо у похвалама.</p> <p>— Никад нијесам знао да си оваки —  
о што ништа трпио није што је било ново у кући, што се након бабе измјењивало, тако није трпио  
вао о свему.{S} Одлазио је рано, готово у зору, и враћао се тек око подне.</p> <p>Дошавши кући  
ено гледа очи у очи једно другоме, него у полутами, помрчини, у сјенци старих бршљаном обраслих 
 барем чинило да не само у махали, него у читавом шехеру хоџа није имао правог пријатеља.{S} И  
рзнуо...{S} И вели: неће ни у кога него у тебе.</p> <p>— И данас ће доћи?</p> <p>— Данас.</p> < 
ог другог не тражи, ни у кога неће него у мене.{S} Макар се и свађали, макар се и љутили један  
 дућан човјек некакав.{S} Умотан је био у голему, црну струку, чији се крајеви вукли по тлима;  
о уздисати:</p> <p>— Ето... опет је био у Сулаге...{S} Ја сам га управо и измамио из авлије и.. 
о се, уклонио, само да Зулфага није био у близини.{S} Само њему за инат задржао сам се, остао.< 
е заиграли и заговорили кад он није био у кући, као да би премрли од страха чим би му кораке за 
ез Алија, као једини човјек који би био у стању ударити на све усташе и покорити их, поломити,  
ко Зулфаги ако би се након тога појавио у авлији.</p> <p>Чим би га опазила, одмах му и трчала у 
ли и бенетали о свачему, бабо је сједио у врху, на својој шилти, и, пуштајући димове низа своју 
о и Сулага, узимао ме за руку и изводио у страну.{S} Питао ме и распитивао о свачему.{S} Питао  
Треба ли да причам како сам се пробудио у једном хану, у Коњицу, гдје су ме донијели и оставили 
дмуклим шапатом и сваки који се налазио у соби као да се није најугодније осјећао.{S} Многи су  
та једна!</p> <p>И што је чешће одлазио у чаршију, што више распитивао о хајдуцима, био је све  
идао разговор, одмах се дизао и одлазио у собу.</p> <p>Неколико пута био сам ишибан због ових п 
ати у кући, у соби својој, него одлазио у башту и спавао под смоквама, на трави.{S} Ни ручавати 
колико дана Хасан је непрестано одлазио у чаршију и непрестано распитивао о свему.{S} Одлазио ј 
свијех укућана, будио се хоџа и излазио у авлију.{S} Онако голем, стасит, кршан, увијек лахко о 
еко рамена и необувен, босоног, полазио у башту међу поврће, и тамо копао, тријебио, пребирао.{ 
поздрављао се са свима и одмах пролазио у прочеље, гдје је нарочито за њега намјештена била шил 
 Хамида, љубимца његова; за инат улазио у његову собу и са запаљеном цигаром пржио му хаљине и  
наш ти...</p> <p>— Он мене здрава пазио у својој кући, а ја њега рањена да гоним...{S} Помисли, 
сио својим жутим, упалим очима и шкиљио у њега, загледао, тврдим, жуљавим прстима пипао оштрице 
и.{S} Не.{S} Само се за дан-два склонио у кућу и лагано размишљао о читавој ствари.{S} А трећег 
инули с кола и унијели у кућу, — ступио у собу и почео припасивати дугу, шарену бошчу, Хасан, б 
рдити Хатиџу.</p> <p>Али чим сам ступио у авлију и угледао је како, попевши се на столицу једну 
ође та забуна њихова и да не бих ударио у гласан смијех, морао сам се уједати за усне.</p> <p>Б 
за софром, с осталом чељађу, него носио у торби, о рамену, овећи комад хљеба и неколике главице 
атио бих се, загрлио, пољубио и упустио у ма какав разговор.{S} Два-три пута и притрчавао сам и 
43" /> <p>И кашње, кад се мало одомаћио у кући, кад је све упознао, остао је такав.{S} Са слуга 
/p> <p>Напошљетку сам читаву киту бацио у ћошак један у дућану, гдје је одмах дочекао дебели, у 
јући је онако плаху, једру, кршну, како у танкој кошуљи и димијама, без јечерме, иде, ломи се,  
ле руке да их загријемо, — слушали како у даљини негдје, у другим сокацима, циличу тамбуре, зве 
аћајући се из чаршије, затицао нас тако у групи.{S} И одмах је смијешећи се приступао мени, одв 
 и смокава и тамо негдје далеко, далеко у плавој, свијетлој висини тоне, растапа се и изумире.< 
ижили Сулагиним вратима истрча нам неко у фереџи у сусрет и поче ме дрмусати.</p> <p>— Смајиле, 
халама знала да се у читаву шехеру нико у томе с њиме надметати не може, да нико не зна онако » 
ханску кутију, — коју сам прије ријетко у руке узимао, — и на силу ме гонио да запалим, задиман 
 и док је имао болова био сам врло мало у дућану.</p> <p>Макар што је Хамид вазда био поред њег 
џије пекле кахву.{S} Све као да је било у чудној грозници некој, све се комешало, врело.{S} Све 
 ни серџаде, ни шилтице какве није било у собама и празне, голе, без намјештаја, зијале су оне  
е према свјетлости фењера што га носило у руци, помоли се отуда, изађе безбрижно звиждућући и п 
ега.{S} Мени се барем чинило да не само у махали, него у читавом шехеру хоџа није имао правог п 
ало било.{S} Незадовољна, зар, што само у кући, пред нама, може показивати како је слободна, не 
њајући с прага и пуштајући нас да уђемо у авлију. — То ли је? — запита јаче, пристајући за нама 
м држећи канат и пуштајући нас да уђемо у авлију. — Ако си огладнио, сад ћеш се поткријепити —  
{S} Ми ћемо сами...{S} Сами да царујемо у гори...</p> <p>— Нећу — окосих се љутито, спремајући  
итујући.</p> <p>— Шта сад? — као да смо у исти мах хтјели запитати један другога, а сваки се ус 
чали, гатали, прорицали.{S} Гледали смо у мјесец, у звијезде, тражили знакове небеске; причали  
C17"> <head>XVII</head> <p>Осванули смо у шуми, у планини.{S} Задихани, заморени, готово изнемо 
и нехотице подигосмо главе и погледасмо у висину.</p> <p>— Мора да иде неко — једва се присјети 
а не може да ме гледа...{S} А он одавно у овој кући... добар је... поштен... вјеран...</p> <p>— 
тила их, тријебила.{S} Погледавши једно у друго не проговорише ни ријечи; само се поздравише ла 
, испред подне, јавио би се тада обично у чаршији или хамал какав или Циганка понека, носећи у  
 да пита и распитује о усташима, — а то у дућану није могао, јер није имао с киме, — одлазио је 
авом тијелу.{S} Сви гуштерови, нарочито у бедрама и листовима, почеше ми играти, трзати се нека 
S} Гласно стењући од болова, — нарочито у крстима и у раменима, — завалих се опет, а у глави ка 
поднесе нек припали; ако је требало што у чаршији купити, погодити, наћи за нас, Сулага је ишао 
ран, усплахирен.{S} Тутну заптији нешто у руку, узе ме за раме и повуче за собом.</p> <p>— Бјеж 
итискивали најтежи терети, ускипи нешто у <pb n="303" /> теби што те нагони на смијех и, — отим 
ашће се...</p> <p>Бербер, шапћући нешто у себи, клекну покрај душека, загрну рукаве и, погледав 
а искрпљеној и напуханој мјешини, задуо у образима, закрвавио очима и, сав обливен знојем, дува 
ни исти момци, који, кад би бабо кренуо у лов, онако поносито и изазивачки, оружани и опремљени 
е ли он крив што му се Зулфага наметнуо у друштво, што га је пратио вазда и частио?..{S} И је л 
 саплете се и опет посрну.{S} Сав модар у лицу, надут, страшан, с исколаченим, помућеним очима  
иста њезина и да је она једини господар у њој.{S} Као да није вјеровала, е сад збиља може запов 
рком и, узевши чибук под пазухо а фењер у руку, излазио из собе, одлазио. </p> </div> <div type 
шом, опрезно, носећи мали жмирави фењер у рукама, спуштали смо се низ стрме, кривудаве сокаке,  
} Мора да сам изгледао необично блесаст у том часу, јер се он снажно уједе за танку, румену усн 
S} Необично задовољство осјећао сам већ у томе што сам видио да се љути, да му је криво што нап 
>Нехотице се осврнем и погледам на собу у којој је сједио Хасан.{S} И на пенџеру, кроз гране фе 
} И казао је да му припремиш једну собу у кући...</p> <p>— Ја?..</p> <p>Хамид отре сузе што му  
{S} При сваком сусрету окретао је главу у страну отпљувао и отресао руком као да се гади од неч 
али се ипак предомисли, па окрену главу у страну и полугласно поче попијевати.</p> <p>За чудо,  
ош усуди да у оној гунгули и гурне Јову у леђа и да му преврне зембиљ.{S} И када, уз грохотан с 
врнувши се на леђа и одижући једну ногу у висину. — И он ради...</p> <p>— Осман је велики момак 
 цријева као да врију, кључају, кркљају у мени и нешто под грлом заиграло се, па стеже, стеже,  
е је кавга...{S} Жене нек се не петљају у то...</p> <p>— Она је овђе ханума!..{S} Њезина је кућ 
увијек. — Он је сам себи подигао џамију у којој да се молимо...</p> <pb n="272" /> <p>И морам п 
времена кад и најпаметнији људи вјерују у најлуђе приче.{S} Зато су куповали оружје и они који  
 — прекидох га ја.</p> <p>Он одиже руку у вис и запуцка прстима.</p> <p>— Замисли, болан, како  
спљунувши, опет као да осјетих пљувачку у устима.</p> <p>— Јес’, дина ми!..{S} Пљувачка!..</p>  
узалудно тумарање, љутито одбацих пушку у страну, скљоках се под једну букву, у траву, и, насло 
ару, смјерну робињу и, не смијући да му у сусрет изиђе, чекала га у соби са прекрштеним рукама  
ва тврдоглавија муштерија притрчавао му у помоћ и хвалио робу што <pb n="220" /> сам знао боље, 
 се сашаптавати с бимбашом.{S} Тргну му у руку некакав замотуљак и овај га брзо спусти у џеп.{S 
ушати, наређивала је слугама да ме узму у нарамак и на силу избаце пред врата.</p> <p>Тада сам  
{S} Како опет?..</p> <p>Хасан се окрену у страну и отпрсну.</p> <p>— Не питај...{S} Обрукала се 
се сравни са опуштеним подвољком, утону у њему, очи се помутише, заблијештише.</p> <p>— Освети  
се на другу страну.</p> <p>Цар га гурну у ребра и опет запита.</p> <p>„А како живиш?“</p> <p>Оп 
пуштених, сиједих бркова и снажно гурну у ватру.</p> <p>— Рашта да жалим умријет’?..{S} Рашта?. 
 он немилосно зграби за рукав и одгурну у страну.{S} Она посрну на шилту, скљока се.</p> <p>— Н 
.{S} И сва крв као да ми изненада јурну у образе и страшан бијес обузе ме.</p> <p>— Теби се сми 
хоџа кратко, па се измакну мало и чучну у крај. — Ти то не смијеш...</p> <p>Хасан се лагано под 
а, причао и о животу њихову, о царевању у гори са заносом, са одушевљењем.</p> <p>— Помисли, бо 
један поред другога, наложили смо ватру у мргињу, украј гомиле једне, гурнули кахвени ибрик уза 
ква оружја на себи носио није и кога су у читавом шехеру сви и називали <hi>женскоњом</hi>.</p> 
 па окићени, оружани, обучени као да су у сватове пошли, са пуним чутурама, које им, објешене о 
цима, бакалима, занатлијама одлазили су у дућане и измахујући им ножевима изнад глава, узимали, 
зо и бедевију и мене, узе ђугуме што су у једноме низу стајали испод басамака и оде, отрча упра 
У врху собе, на својој шилти, — коју су у зиму обично превлачили новом чохом, — сједио је хоџа, 
 мјере, како ми ни оке ни аршини нијесу у реду и како сам само за то и ишао „у свијет“ да се на 
Јок! — откреса мајка и љутито баци кесу у чекмеџу. —- То нећу пустити...</p> <p>— Немој ни мисл 
ије на свијету, како може да убије тицу у лету, да кроз прстен јабуку простријели, име своје да 
 — узвикне мајка жешће и баци му папучу у лице.</p> <p>И одмах би се скупио некако, покуњио се  
има.</p> <p>Снужден и жалостан погледах у оне маријаше...</p> <p>Новци!..{S} Шта ће ми новци ка 
ако ломна и замишљена силазила је одмах у дно авлије на траву, и, не тражећи шилте ни јастука,  
очела је миловати, тепати јој, он одмах у соби почео мрмољити нешто, гунђати...{S} А чим сам је 
} Узгред су пунили и фишеке и гурали их у фишеклије, које им биле привезане о појасу; ако су фи 
оји босоног, изувши постуле и носећи их у једној руци а другом придржавајући зембиљ, струже низ 
његовати, него ми.</p> <p>Ја је пољубих у чело.</p> <p>— Онда припреми све и све уреди — рекох  
?..{S} Какав је сад белај?.. — помислих у себи и, право да речем, препадох се.</p> <p>Мислио са 
нина, те се причиња као да десетина њих у један исти мах са неколико страна хакћу и подвикују.< 
ати!..</p> <pb n="377" /> <p>Па свратих у прву магазу која ми се чинила најзгоднија, застадох н 
 <p>Мало помало и ја се некако одомаћих у хоџиној кући.{S} Готово сасвим почех заборављати на с 
/p> <p>Узех је за руку и лагано повукох у крај.</p> <p>— Шта је било? — запитах мирно.</p> <p>— 
узвалих се на Хајкунино крило и бризнух у плач.</p> <p>Они заћуташе.{S} Пустише да се исплачем. 
а.{S} И, од страха, од чега ли, посрнух у хендек некакав, падох ничице.</p> <p>Диже се чудна гр 
<p>Ја се не могох савладати.{S} Праснух у смијех.</p> <p>— Само то?..</p> <p>Њојзи као да бијаш 
{S} И покрај све муке своје, ја праснух у смијех, у силан, гласан смијех, који тресе и зацењује 
, трља их крпом некаквом, запе ми ријеч у грлу.{S} Заборавих на све.</p> <p>— Шта је то? — викн 
 зла које само никне; заметак му је баш у ономе који кука да му је зло.{S} Какав ми је то несре 
ћи се и упињући да је задржи у соби баш у том часу кад је највише жељела да изађе и да се разго 
и ни у што толико вјеровати, колико баш у оно што је мутно, магловито, тајанствено.</p> <p>Шта  
акве говоре: како ништа немаш, како ћеш у њих просити...</p> <p>— Мучи!..</p> <p>И опет почне д 
у брже ићи па зато пјеваш...{S} И нећеш у соби да пјеваш да те лијепо чујем, него тамо на авлиј 
омуцала:</p> <p>— Спремај се...{S} Ићеш у Сарајево...</p> <p>— Ја?..</p> <p>— Да учиш...</p> <p 
удари у образе.{S} Сав помодри. — Хоћеш у шехеру да убијаш људе, а?..</p> <p>— Ја људе не убија 
p> <p>У жељи да се увјерим јесам ли још у сну или сам збиља будан штипао сам се по бедрама и уј 
 лијепо платио...</p> <pb n="344" /> <p>У мени поче кипити, врети.{S} Дође ми да узмем ону књиг 
не би...{S} Нико!</p> <pb n="396" /> <p>У мени се тада опет јављала она чудна жеља: да мучим, д 
њавати, погађати.</p> <pb n="269" /> <p>У соби сам затекао и хоџиницу и кћер јој Хајкуну.</p> < 
ти, на срамоту, све повратити...</p> <p>У мени, изненада, као да поче копрцати, чепркати нешто. 
поштовањем, измичући се на леђа.</p> <p>У њезину присуству миловао је и мене и, као малом дјете 
ла, препородила се, преобразила.</p> <p>У кући би тада настало читаво једно весеље, џумбус...</ 
о јунак неки, делија, мушкобана.</p> <p>У дну авлије, готово одмах поред зида, намјести као стр 
ам себе, провирујући кроз шибље.</p> <p>У жељи да се увјерим јесам ли још у сну или сам збиља б 
опет падала по трави, ваљала се.</p> <p>У неко доба чинило се као да је мајка жељела да се сасв 
, задржавао се све до пред вече.</p> <p>У чаршији га сви лијепо примали и сви га хвалили.{S} По 
омче поче муцати нешто, гунђати.</p> <p>У исти час и ја и Хасан одигосмо пушке и примакосмо се. 
очи, очекујући кад ћу издахнути.</p> <p>У томе сам и заспао...</p> <p>— Устани!..{S} Устани!..  
било на души и слађе сам спавао.</p> <p>У зиму, када су ноћи постајале дуже, и разговарали смо  
о или фес или постулу или појас.</p> <p>У читавој тој гунгули мој је Јован био најприсебнији.{S 
немо и упутимо се кроз махале и сокаке „у лов, у планину“.{S} Ловили, наравно, нијесмо ништа.{S 
су у реду и како сам само за то и ишао „у свијет“ да се научим лоповлуцима, пехливанлуцима и ма 
акше ће ми бити, ако ме пригњечиш...{S} Уби, сине!..</p> <p>Хатиџа заплака, побјеже из собе.</p 
ли се по ћилиму и по антерији.</p> <p>— Уби!..{S} Закољи!..{S} Курво!..</p> <p>— Избаци га из к 
махну рукама, пријетећи, грдећи.</p> <p>Уби, курво, а не брукај ме!.. — јаукну, увијајући се по 
је...{S} Живе како хоће, раде шта хоће, убијају кога хоће!..{S} Не зна им се за кућу, не зна за 
а убијаш људе, а?..</p> <p>— Ја људе не убијам — одговорих му хладно, забацивши руке на леђа и  
сте, мирни сте, слушате оца и матер, не убијате, не пљачкате и... нико <pb n="274" /> од вас ни 
зе.{S} Сав помодри. — Хоћеш у шехеру да убијаш људе, а?..</p> <p>— Ја људе не убијам — одговори 
 све нишанџије на свијету, како може да убије тицу у лету, да кроз прстен јабуку простријели, и 
о, отео, уграбио, да је негдје у даљини убије, удави, уништи.</p> <p>И читава слика стварала ми 
p>Кашње ми дошло да насрнем на кога, да убијем, отмем.</p> <p>Неколико пута и одлучивао сам се  
 треснем њоме по глави, да га на мјесту убијем.{S} Једва сам се савладао да то не учиним.</p> < 
ад не вребају на нас, желећи да ухвате, убију, закољу, да се освете?..{S} А оружани су и они, и 
ајући као да се буди иза сна. — Нека ме убију, објесе, утуку, нека муче колико хоће, све сам то 
p>— Мислила је, може бити, да сам је ја убила и зажалила на ме — прошапта снуждено. — Јадна мој 
људи, — они су ми и <pb n="246" /> бабу убили, — али да би и Зулфага могао постати хајдук, ника 
ubSection" /> <p>Исте ноћи, око јације, убио је Зулфагу и наредио мајки да пријеђе мени, јер је 
осно, љубећи ме. — Ти... ти никад кумре убио не би...{S} Јадна моја кумра!..</p> <p>Нехотице се 
лоповима, разбојницима, који имају више убистава на души него на глави длака.</p> <p>Други су о 
тиџа заплака, побјеже из собе.</p> <p>— Убите ме, гоните ме из куће своје! — јаукну мајка кушај 
е ли нас опколити хајдуци, па заробити, убити обојицу?..{S} Шта ће бити?..{S} Шта може бити?..< 
 ме уморити са твојим кукањем, хоћеш ли убити?..</p> <pb n="251" /> <p>Па би, некако и нехотице 
 <p>— Ономадне, у лову, Зулфага га хтио убити — рече полугласно, као да сама са собом разговара 
— викну очајно — живјети ми не да...{S} Убиће ме разбојник.</p> <p>—— Хајдук, бре! — узвикну и  
о сам плачући и ваљајући се по трави. — Убићу!..</p> <p>— Богата је и донијеће ти пара — тјешио 
ујући се, раздражен њезиним смијехом. — Убићу свакога!..</p> <p>— Хахахаха!..{S} Зар сам ти тол 
ог мене зар?..{S} Због мене?..</p> <p>— Убићу!..{S} Удавићу!.. — рикнух ја помамно, зацењујући  
а не би ме могли умилостивити.</p> <p>— Убићу је! — пријетио сам плачући и ваљајући се по трави 
ичињавало, говорио је одлучно и потпуно убједљиво.</p> <p>За чудо, обоје њих гледали су врло че 
им беспослицама забавља.{S} Свако јутро убрао би по киту цвијећа, задјенуо под широки, ћошкасти 
, скамених се.</p> <p>— Води ме! — опет убрза склапајући руке, увијајући се, молећи. — Ти си мо 
 пуцкарањем ватре и ћурликањем двојница убрзо смо заспали. </p> </div> <div type="chapter" xml: 
— Кад јој се опет вратио... и вратио се убрзо <pb n="361" /> зар због чибукања... обузео је ста 
а мирно, пошто сам се поново придигао и убрисао сузе. — Замамио је, кажу, и пошла за њега...</p 
о, изгњечено грожђе и <pb n="211" /> на увелу кудељу, и тежак, топао мирис ударао у главу и као 
.{S} Као да гледам мајку: како блиједа, увехла, полуонесвијешћена, са расплетеном косом, разбач 
> <p>Кашње се ипак навикла, научила.{S} Увече, пошто бих дошао из чаршије и сјео покрај ње, изг 
 и удовци из читава шехера...{S} Почеше увече редовно долазити, један за другим, обилазити око  
рити о њему, узносити га.</p> <p>Кад би увече пролазио махалама нагиздан, обучен, пребацивши, п 
а ми у јаглуку, поручивши узгред да јој увече дођем под пенџер, на разговор.</p> <p>Необично са 
а тепање његово.</p> <p>Одмарао се само увече.{S} Сједне на траву, прекрсти ноге, запали чибук  
опире, брани, отима; узалуд се окреће и увија по душецима.{S} Нико га отјерати не може.{S} Ту ј 
икну мајка и пљесну дланом о длан. — Не увијај ми ништа...{S} Говори!..</p> <p>— Па... па... па 
 је затим јаче, полазећи према вратима, увијајући се.</p> <p>— Ја хоћу и живота, весеља, шале.. 
 Води ме! — опет убрза склапајући руке, увијајући се, молећи. — Ти си мој...{S} Ти...{S} Ако же 
ајмила из махале задихане и зајапурене, увијајући се, ломећи, гицајући, трчале су из собе у соб 
кољено му, спустила му главу на прса и, увијајући се, умиљавајући, чупкала га за браду и јаглук 
 је, прикривен, непрестано посматрао и, увијајући бркове и набијајући фес до обрва, смјешкао се 
Уби, курво, а не брукај ме!.. — јаукну, увијајући се под ударцима.</p> <p>Па снажно удари главо 
пита мајка, трчећи час њему, час мени и увијајући се, ломећи пред обојицом. — Јесте ли људи, шт 
м мишицама, чудно се протезала, ломила, увијала.{S} На ме, макар што сам је дочекивао на авлији 
S} Дође ми да се и сам засмијем и да се увијам, онако да се увијам као и она...</p> <p>— Не зна 
ам засмијем и да се увијам, онако да се увијам као и она...</p> <p>— Не знаш колико ми је драго 
рчкарам по дућану и око дућана, како се увијам, улагујем, нудим, цијеним.</p> <p>Одмах су почел 
асту...</p> <p>Пушке се почеше упињати, увијати као змије и запињати ми за ноге, ударати ме по  
 <p>И хоџа се ухвати за браду и поче је увијати око руке.</p> <p>— Јеси ли ишта чуо о дому: — з 
вена.{S} Мени се барем, пролазећи туда, увијек причињавало као да осјећам њезин широки, топао п 
а се свима, шалила се, смијала, цичала, увијек тапшући рукама <pb n="242" /> и поцупкујући на п 
..</p> <p>И увијек се одазивао молбама, увијек долазио.{S} Висок, танковијаст, прав као јаблан, 
.</p> <p>— Па... па криво му што и сад, увијек, не могу бити у соби поред њега, што га и сад са 
о сам, нешто од бабе, а нешто од мајке, увијек добивао новаца, био сам најбогатији међу јараним 
као кроз сокаке и приближио се чаршији, увијек ми се причињавало као да га непрестано слушам ка 
унувши у грлић, пође, држећи је у рупи, увијек спреман да опали.</p> <p>— Можеш ли? — опет запи 
тављао од наше само један танак, висок, увијек обијељен зид, — био је Сулага, мирни, добри Сула 
Кад мене неко похвали да лијепо причам, увијек се сјетим хоџе и увијек уздахнем:</p> <p>— Ех, д 
 авлију.{S} Онако голем, стасит, кршан, увијек лахко обучен, стао би, исправио се украј невелик 
 и ораха, и љешника.{S} Она је, некако, увијек била љубазнија према нама, нарочито према Хасану 
агине, кад бих изишао из врата његових, увијек сам опазио Зулфагу како стоји недалеко, на сокак 
икада готово није понављао старе приче: увијек је имао нових, које се чиниле још љепше, чудније 
престано и, — након таквих разговора, — увијек страховао да ће ме позвати преда се и да ће суди 
и, јер није бабо дозвољавао.{S} И то га увијек љутило.{S} Кад год би извађени дукат морао понов 
у кахви састају много и како га Зулфага увијек части, позива, нуди.</p> <p>Кахва се пролијева — 
 крај ниских, крњавих огњишта на којима увијек горјела ватра и зализавала готово до самог натру 
, запаливши наргилу, — што јој слушкиња увијек доносила, — дочекивала је Хајнију, Циганку, која 
 били пуни ораха и љешника а иза појаса увијек се румениле по двије по три наранче.{S} Чим би с 
ведрији, веселији и након ручка који је увијек био богат и обилат, били су готово разуздани.{S} 
ам рашта, тај узгредни прекор био ми је увијек тежи него да ме ударио, ошамарио, истукао.</p> < 
 нека излази између зидова — говорио је увијек. — Он је сам себи подигао џамију у којој да се м 
еде и некретнине да се подигну; зато је увијек и тражио да се сва готовина у то уложи.{S} У чар 
 са јараном којим, беспослене дућанџије увијек ме призивале себи и увијек питале: колико ракије 
топао поглед на себи, причињавало ми се увијек и као да чујем шапат неки и пригушено грцање, је 
 неколико оџаке на тјемену, из којих се увијек извијао танак, љубичаст дим, причињавали су се у 
и што јој требало и што није требало, и увијек распитивала о мени.{S} Питала: и како живим, и к 
им, и гдје спавам, и гдје једем...{S} И увијек их молила да ме поздраве, да ми понесу понуда ка 
а му споменем и о глади и о умору.{S} И увијек сам се покајао ради тога.</p> <p>— Пхи, какав си 
е, ишао је улицом лагано, гегајући се и увијек понешто носећи у руци: или ђугум да донесе воде  
 лијепо причам, увијек се сјетим хоџе и увијек уздахнем:</p> <p>— Ех, да сте њега чули!..{S} Ех 
не дућанџије увијек ме призивале себи и увијек питале: колико ракије попије мајка на дан и коли 
{S} Ко ће забављати друштво?..</p> <p>И увијек се одазивао молбама, увијек долазио.{S} Висок, т 
, са големим, бијелим турбаном, за који увијек биле задјенуте дебеле, жутим концем превезане на 
 чаршије и сјео покрај ње, изгледала ми увијек радосна, срећна, задовољна...{S} Чаврљала је, пр 
 кући кухала каква љепша јела, слала ми увијек понешто.</p> <p>Око ручка, испред подне, јавио б 
и опремљених...</p> <p>По дану, по ноћи увијек су на ногама...{S} У берберницама и кахвама и не 
ми и слаткиша и других понуда, које сам увијек дијелио са Хасаном.{S} Хасан је ради тога и сам  
ага и поново му даде некакав знак. — Он увијек мало једе...</p> <p>— Хм...</p> <p>— Душе ми...{ 
е смио остати.</p> <p>Са села се враћао увијек некако суморан, забринут, тужан.{S} Џепови му ва 
браз.</p> <p>Кад би нам дошао џепови му увијек били пуни ораха и љешника а иза појаса увијек се 
тано препоручивао да на њ пази, опет су увијек слали некога по ме, поручивали, звали ме.</p> <p 
правили и као да их познају, иако их, — увјерен сам — нијесу познавали.</p> <p>Називали их пија 
им бимбаши.{S} Сви као да су били тврдо увјерени да ће их он, онако бистар и проницав, некако п 
заповједнички, желећи, зар, одмах да се увјери: хоће ли је послушати.</p> <p>— Оборите!..</p> < 
ш!..{S} Ти си први стругно...</p> <p>И, увјеривши се потпуно да су изван опасности, тутунећи и  
ирујући кроз шибље.</p> <p>У жељи да се увјерим јесам ли још у сну или сам збиља будан штипао с 
ко влада над њом.</p> <p>Наскоро сам се увјерио да је говорила истину.</p> <p>Не знам ради чега 
одговорити, камо ли да удари и да жешће увриједи!..{S} Чак ме матере и очеви њихови митили и да 
у, — у дому...</p> <p>— Шта?..</p> <p>— Увриједила сам ти госта...</p> <p>— Хасана?..</p> <p>Он 
аквим кога нико не смије наљутити, нико увриједити.{S} За ручком нудили ме најбољим залогајима  
рабио? ..{S} Уграбио? — запјева Зулфага увријеђен, па се диже и климајући се пође према пенџеру 
а ти знаш, кењче један — окоси се стари увријеђен и попријети чибуком. — Бог све зна а ми јок!. 
/> <p>— Нећу с тобом ни говорити — каже увријеђено, ударајући прстима по камењу. — Ругаш ми се. 
то га још више збуни.{S} Зачуђено и као увријеђено погледа је, па се окрену и готово побјеже из 
ујем, брате...{S} Чудим се само како се увукао у вашу кућу и ко вам га натовари...</p> <p>Па би 
хвати за ухо и, онако пресамићена, опет увуче у собу.</p> <p>— Не можеш...{S} Рашта? — запита з 
{S} Залуд бих покушавао да их задржим и увучем у разговор, залуд бих их митио, улагивао се.</p> 
ајући и понос и срџбу и наклањајући се, угибајући попут просјака. — Дај!..</p> <p>Нијесу ме ни  
уна, наклањале се према њима, савијале, угибале, пјевајући, подврискујући и намамљујући туђе мо 
 што су се гуриле око ватре, мицале се, угибале, кретале.</p> <p>И опет ме обузе чудан страх не 
 хајдуке.</p> <p>— Ах! — узвикну Сулага угледавши их, и пљесну рукама. — Ах!..</p> <p>И одмах к 
ти авлијом ни заиграти се.{S} Чим би ме угледала како се врзам и како правим шанчеве, мајка би  
јуриш!</p> <p>— Бива: ја једва чекао да угледам некога, па одмах и да се крвим с њиме!..</p> <p 
ао био да видим шта је.{S} Чим сам тебе угледао, досјетио сам се.</p> <p>Па помијеша прсте у бр 
и и затварао врата чим би Хасана издаље угледао, а својој дјеци забрањиво да га ни погледати не 
у.</p> <p>Али чим сам ступио у авлију и угледао је како, попевши се на столицу једну, са загрну 
{S} И било ми је као да сам у томе часу угледао сродника неког, блиског сродника који ми најмил 
/p> <pb n="380" /> <p>Сажалих се кад је угледах такву.</p> <p>— Рашта сам је прекорио?{S} Рашта 
када сам случајно изишао на авлију — не угледах их обоје заједно, баш код чатрње.</p> <p>Ни сам 
га, по сниским малим софама поредали се угледни најстарији људи, ихтијари сами, са дугим сиједи 
 се само на ситне људе.</p> <p>Старији, угледнији, познатији трговци у чаршији, што су по десет 
пазио на њу и старао се да јој што боље угоди.{S} Свако јутро, прије зоре, босоног је ишао на Н 
шио посла, када заптија један, необично угојен и здепаст, са големим носом и великим плавим брч 
у дућану, гдје је одмах дочекао дебели, угојени мачак и почео се играти њоме.</p> <p>И нијесам  
м Хатиџу, да ми је не преотму, премаме, уграбе, надјачао је све остале разлоге.{S} Макар што ми 
трзала, цичала, отимала, покушаше да је уграбе, отргну од њега.</p> <p>— Није твоја!</p> <p>— М 
смијете!..</p> <p>Авдо се нагло окрену, уграби ми пушку из руке и одбаци је.</p> <p>— Бјежи!..{ 
ати, уступати, старајући се само да јој уграби чибук и да јој га отме.</p> <p>— Зар тако, курви 
 лакше...{S} И мени... и мени су отели, уграбили и срце и душу...{S} Хајде...</p> <p>— Куда?</p 
 иштем своје добро, мал свој, што ми га уграбили...</p> <p>— Уграбио? ..{S} Уграбио? — запјева  
ми се као да је Зулфага премамио, отео, уграбио, да је негдје у даљини убије, удави, уништи.</p 
 га уграбили...</p> <p>— Уграбио? ..{S} Уграбио? — запјева Зулфага увријеђен, па се диже и клим 
ал свој, што ми га уграбили...</p> <p>— Уграбио? ..{S} Уграбио? — запјева Зулфага увријеђен, па 
Имаћете је још...{S} Чујем да ти је све уграбио, све отео...{S} Говори: како сте све потрошили, 
 Окладио бих се да ћу данас двије главе уграбити...</p> <p>— Немој се кладити — прекидох га ја. 
врискао непрестано, покушавајући да оца угризе за руку и да бјежи некуда.{S} Дошавши насред соб 
 и да се спустим покрај ње, да пољубим, угризем, уштинем.</p> <p>Она не одговори.</p> <p>— Шта  
?</p> <p>— Рекла... рекла сам да је <hi>угурсуз</hi>.</p> <p>Па брзо чучну поред зида и сакри л 
опова оставио и... и нашао разбојника и угурсуза...</p> <p>Зулфага поносито устаде и, стиснутих 
ће „свршити на вјешалима“ и називао га „угурсузом“ и „несретником“, макар што га је понекад и г 
неколико пута према неколицини путника, угушивајући и понос и срџбу и наклањајући се, угибајући 
, уграбио, да је негдје у даљини убије, удави, уништи.</p> <p>И читава слика стварала ми се пре 
..{S} Због мене?..</p> <p>— Убићу!..{S} Удавићу!.. — рикнух ја помамно, зацењујући се, раздраже 
е — рече.</p> <p>— Обрукала?..</p> <p>— Удала се за онога... за онога што га измлатила...</p> < 
.</p> <p>— Не може...{S} Жали што му се удала мајка, па неће да га подоји — опет се поче ругати 
естано се осврће и гледа: је ли довољно удаљен од бедевије и може ли га случајно и ту копитом д 
не, познате и непознате, из комшилука и удаљених махала, посебице или у групама, и ишле мајки,  
им!..{S} Чо’јек ће бити кад тако зна да удара и да се брани, а не трчи баби да му се тужи...{S} 
есох је по соби и, не бранећи јој да ме удара плетеницама, јаглуком, шамијом, да ме штипа, ујед 
нама, гази по њој, гази и игра, скаче и удара, гњечи као тијесто, желећи да је сатре, самеље, и 
ћан, а који, ето, сада безбрижно јаше и удара уз тамбуру.{S} И било ми је као да сам у томе час 
апучу једну, другу...</p> <p>Напошљетку удара и наргилом о зид, разбија је и вриснувши извије с 
} Везене ките, искићене лажним бисером, ударају их по челу и по очима; о врату објешени талисма 
планине препуне су чета њиховијех...{S} Ударају, нападају, бију, пале, крве се...{S} Људи, за к 
инштарима нико не пријети...{S} Хајдуци ударају на силеџије, зулумћаре...</p> <p>Хасан се прибл 
 с тобом ни говорити — каже увријеђено, ударајући прстима по камењу. — Ругаш ми се.</p> <p>— Не 
/p> <p>Стиснуо сам очи и гутао на силу, ударајући се шаком иза врата, отежући шијом и закашљава 
ија, не смије ни да јој се примакне.{S} Ударајући у стари, напукнути таламбас, који му висио о  
тананих шешана; звекећу криве димишћије ударајући о неравну калдрму, а у препуним фишеклијама к 
и одмах дотрчала, дирнула ме за рукав и ударајући, шамарајући, гонила ме из куће на сокак, у ма 
олазио! — запита Хајкуна отимајући се и ударајући га лактима. —</p> <p>Је ли шала била што си г 
гама, и раскиданим цријевом од наргиле; ударала по лицу, по леђима, по прсима, свуда.</p> <p>И  
чела газити, тући, немилосрдно тући.{S} Ударала га и рукама, и ногама, и раскиданим цријевом од 
ушаваше да се осврне.{S} Али је Хајкуна ударала непрестано, брзо и живо ударала, да му се није  
Хајкуна ударала непрестано, брзо и живо ударала, да му се није дала ни осврнути.</p> <p>Напошље 
привио на прса и док су се оне отимале, ударале га и гребле по лицу вриштећи и подцикујући, шти 
, руменио и горио, а тешке, дебеле ките ударале и расипале се по калдрми, — сви као да задржаше 
а, трчале су на пенџере, откривале се и ударале га у прса китама цвијећа, чеврмама, наранчама.< 
. — Зар и овђе?..</p> <p>— Наши су њима ударали и на живот, и на образ, и на имуће, па рашта да 
 што суровији и страшнији. — И рашта да ударам на своју кућу, која ми од бабе остала и на своју 
ј и јуришао сам <pb n="226" /> на неке, ударао, док напошљетку, и сам окрвављен и изгребан, ниј 
јали због тога што је псовао, пријетио, ударао.{S} Јок!{S} Он нити је имао обичаја да грди, гал 
постајао све ваљанији и све брже и јаче ударао мотиком.{S} На псовке и примједбе разне није одг 
ан је јахао по страни, накривио главу и ударао уз тамбуру, а двојица су загрљени климали се не  
цима, одјекивао је кроз читаву махалу и ударао, разбијао се о комшиске пенџере.</p> <p>Многе ко 
{S} Било ми је као да ме неко читав дан ударао са врећом препуном пијеска, те ми сва ребра и св 
> на увелу кудељу, и тежак, топао мирис ударао у главу и као да је гушио, опијао.</p> <p>— Чудн 
вијати као змије и запињати ми за ноге, ударати ме по бутима, теглити земљи...{S} Почех посртат 
знемирено почех шетати по соби, лупати, ударати.</p> <p>— Шта је још лагао Зулфага? — запитам о 
јући и цичећи, поче је теглити, чупати, ударати по врату.</p> <pb n="231" /> <p>А тада као да и 
према.</p> <p>— Па зар ће нам и на куће ударати? — запита Хасан живо и нехотице погледа кроз пе 
рати, млатити по момчету ономе.{S} Поче ударати и по глави, по леђима, по ребрима, по раменима. 
а бедевија пред вратима и копитама поче ударати, тући о праг, тресући канатима као да ће их ист 
p> <p>Хасан узе пушку по сриједи и поче ударати по њој.</p> <p>— Е да видимо, момче, да окушамо 
дија пуцњава купила је и тамбуру и поче ударати уза њу.{S} Сједне насред авлије, пребаци <pb n= 
 као да изгубише главе и бијесно почеше ударати камџијама, псовати.</p> <p>И опет пуче пушка.</ 
ма. — Опет, зар!</p> <p>— Само га немој ударати ни кажњавати — брзо дочекује Зулфага и као стан 
ђа врата, почео подврискивати и камењем ударати у ниске, мале демирли-пенџере, зазивајући по им 
 подвикнувши, из све снаге поче чибуком ударати, млатити по момчету ономе.{S} Поче ударати и по 
нушећи од бијеса поче жестоко, силовито ударати по њему и руком и папучом, поче му дерати и ант 
ао да не налетим на неке и не почнем их ударати...</p> <p>Погледавши око себе, на дућане оне, и 
и...{S} Опет сам се бојао батина, шиба, удараца...</p> <p>Па ипак —— остављали ме на миру.{S} М 
итре Циганке, вавијек орне и распаљене, ударе у дахире, уздигну се на прсте им, затресавши бујн 
 га.{S} Трговац онај поново ошину коња, удари га и ножем и бакрачлијом, али коњ, усплахирен, за 
ом и крвничким погледима. — Ти ли, бре, удари на кућу и пријетиш оружјем?..</p> <p>— Нити сам ј 
лијом, али коњ, усплахирен, запјенушио, удари у страну и поче одбацивати ногама, одавирати.{S}  
Сулага вртећи главом и, одигнувши прст, удари ме по носу. — А ја знам да треба...{S} Кад се кућ 
амуца Зулфага и поднесе јој главу да га удари. — Удри... а немој да ја смишљам и да се мијешам  
вим свијетом, похвали.</p> <p>Ради тога удари у чудне работе неке, у праве махнитлуке.{S} Брзи  
рнаут хтио и на башту му покрај куће да удари и да је приграби.</p> <p>Дошао лијепо усред бијел 
би ни оштрије ми одговорити, камо ли да удари и да жешће увриједи!..{S} Чак ме матере и очеви њ 
баша, а вратне жиле набрекнуше му и крв удари у образе.{S} Сав помодри. — Хоћеш у шехеру да уби 
 Осветићу те — рече.</p> <p>Па сам себе удари у бедру, а крв шикну и попрска и ћилим и ћенаре.< 
аклао бих те к’о јање.</p> <p>И опет ме удари кундаком.</p> <pb n="299" /> <p>— Дижи се!</p> <p 
p> <p>— Нијесам, мајко...</p> <p>Она се удари у прса и поче се климати.</p> <p>— Хаљине ми кажу 
и ријеч?</p> <pb n="293" /> <p>Момче се удари по ножу и као да опет хтједе да га извуче, да се  
ене?..</p> <p>И она се изви, искриви, и удари у грохотан, обијестан смијех.</p> <p>— Због мене  
, душо медена! — викне мајка заносно, и удари се по кољену. — На штеди грла, не било га; не жал 
па ломећи прсте, спусти се испод зида и удари у плач. — Ето...</p> <p>— Хатиџа!</p> <p>Притрчим 
ло. — А и сад си гладан! — викну јаче и удари се по кољену. — Ја се запричала, а ти гладан...{S 
очекаћемо их, — кресну Хасан поносито и удари се у прса. — Да видимо ко ће побиједити!..</p> <p 
ас!..</p> <p>Па ми пружи хоџину пушку и удари ме по рамену.</p> <p>— Буди ми јунак! — рече. — Н 
 му поносито.</p> <p>— Тооо?..</p> <p>И удари се руком по кољену.</p> <p>— За онаку се љепоту и 
и, узвикну нешто и замахну чибуком који удари о зид и преби се на двије половине.{S} Момче, кор 
реним размацима разлијегати тупи, мукли удари сјекире о дрво, а одозго са врхова планинскијех з 
 управо покрај Хајкунине шилте и главом удари о бедру Хајкунину.</p> <p>За чудо, ни хоџиница ни 
па црвљив!..{S} Мој!..</p> <p>Па снажно удари папучом о камен и пркосно одиже главу.</p> <p>— И 
ајући се под ударцима.</p> <p>Па снажно удари главом о под, а крв му потече из носа и разли се  
...</p> <p>Наслонивши ми главу на раме, ударила је у плач.{S} Ништа више није знала проговорити 
ршај.</p> <p>— Три хајдука су, — рече — ударила на бега и сва тројица изгубила главу.{S} Најпош 
х!..</p> <p>— Пошље... пошље ти и мајка ударила у некакве грађевине... задужила се, запетљала ј 
љи, па им мало било госпоства, него још ударили и у силеџиство над њима...{S} А силеџиска влада 
— окосих се љутито, спремајући се да га ударим јастуком. — Нећу ја!..</p> <p>Хасан се распали.< 
е. — Ево нам сад згоде, ево људи, па да ударимо и да плијенимо што се плијенити може...{S} Ако  
ком“, макар што га је понекад и гурнуо, ударио, — као онда кад сам им истом дошао у кућу, — ипа 
ријетиш оружјем?..</p> <p>— Нити сам ја ударио на мајку, ни на кућу, ни пријетио оружјем — доче 
прекор био ми је увијек тежи него да ме ударио, ошамарио, истукао.</p> <pb n="278" /> <p>Па, не 
чући рече:</p> <p>— Ето... тако и синоћ ударио на ме... на мајку.</p> <p>Па се некако спуза низ 
га Влаха посјекао није, ни на чију кућу ударио, никога напао, изгрдио.{S} Шта више, знајући как 
јешна дође та забуна њихова и да не бих ударио у гласан смијех, морао сам се уједати за усне.</ 
подиже, препороди.{S} Видећи како смије ударити, избацити кога хоће, а да јој нико ништа не при 
 по црквама и само чекају згоду када ће ударити и читав шехер попалити с једнога краја на други 
бојала мене и никад ме није смјела јаче ударити или казнити жешће.{S} Пустити некоме да ти сазн 
ате и страдају због тога.{S} Смио сам и ударити, и отети нешто, и опсовати, а да се нико усудио 
а помислио, е ће намах посрнути и носом ударити о земљу.{S} Ни гледати није могао човјека отвор 
{S} Ко зна!..</p> <p>— Сад ће ђедо опет ударити у старе дипле — дочека опет онај одострага и за 
, као једини човјек који би био у стању ударити на све усташе и покорити их, поломити, уништити 
 И кушали смо заједно...</p> <p>Брзо га ударих по кољену и викнух из света гласа:</p> <p>— На м 
кве ониске клупе, затегоше нам димије и ударише по неколико папрених дегенека.{S} И пустише нас 
амо одиже руке у висину да тако отклони ударце од главе и покушаваше да се осврне.{S} Али је Ха 
т, док момче, изненађено <pb n="291" /> ударцима, као да потпуно изгуби главу, па нити покуша д 
брукај ме!.. — јаукну, увијајући се под ударцима.</p> <p>Па снажно удари главом о под, а крв му 
безбрижно, ђаволасто дјевојче, него као удата жена, која још има толиког сина.{S} И бојећи се,  
 мајку, како иде за њом, <pb n="248" /> удвара се, улагује.{S} Ни говорити није хтио с њим, ни  
</p> <p>И сви су одмах трчали око њега, удварали се, улагивали.{S} Један му носио духана и пуни 
слили и које је он својим претварањем и удварањем знао задобити за се, заварати?..</p> <p>— Руж 
, да су обојица читаву ствар мајсторски удесили, како би мајку истакли као главног кривца и тим 
ика, шипражје густо...{S} Све као да је удешено за засједе...</p> <p>Ја легнух по трави, прућих 
чином пјесмом«...</p> <p>— Распалила се удовица, па пјева — довикивали јој. — Своју пјесму пјев 
гати почели и из спрдње назвали пјесму »удовичином пјесмом«...</p> <p>— Распалила се удовица, п 
ше куће све то чешће окупљати и момци и удовци из читава шехера...{S} Почеше увече редовно дола 
но, чудно одзвањало кроз ноћ по читавој удолини.</p> <p>— Је ли вам необично, момци? — тихо и н 
на и окрхана, згурила у малој, неравној удолини једној, подупрта ода свих страна дебелим сохама 
у који ми обећао дати кћер, како сам се удомазетио, те ме као слијепца каква храни и издржава?. 
{S} Говори!..</p> <p>— Па... па... па.. удри ме, молим те — замуца Зулфага и поднесе јој главу  
фага и поднесе јој главу да га удари. — Удри... а немој да ја смишљам и да се мијешам у твоје с 
 си се осилила, побјеснила си...{S} Сад удри ти!..{S} Не био мушко, ако ти се уклонио!..</p> <p 
рију на прсима и примаче се:</p> <p>— Е удри, ђевојко, — викну помамно, — и напи се крви, ако с 
ем се кочоперити, пријетити...</p> <p>— Удрите, ако смијете!..</p> <p>Авдо се нагло окрену, угр 
S} Јунаке кољу, а не шибају...</p> <p>— Удрите!</p> <p>Неки, затежући, мрштећи се, приступише.< 
м.{S} Сви су путовали у групама, сви се удруживали.{S} И сви ми се причињавали големи, стасити, 
е уклањајући с прага и пуштајући нас да уђемо у авлију. — То ли је? — запита јаче, пристајући з 
м руком држећи канат и пуштајући нас да уђемо у авлију. — Ако си огладнио, сад ћеш се поткријеп 
n="261" /> оне, кршне, плахе, једре, са ужагреним очима, зажареним образима и набреклим, полуна 
икну.</p> <p>Деси се, каткад, да човјек ужива, осјећа насладу неку и у мукама својим и онога ко 
чнем као помаман подвикивати и хактати, уживајући необично што од тога одјекује читава гора и п 
нажно, у наручју, одигох са серџаде.{S} Уживајући у њезину цикању и подврискивању, трчећи понес 
ита, презриво се осмјехујући и необично уживајући у његовој забуни, муци.</p> <p>— Казао си и д 
се, остао.</p> <p>Човјек овај као да је уживао у мукама мајкиним.</p> <p>Док се она ломила, кид 
цу.</p> <p>Затим је сједила поред њега, уз кољено му, спустила му главу на прса и, увијајући се 
? — уплете се Хасан и сједе поред њега, уз кољено му. — Зар их има?..</p> <p>Хоџа се причини ка 
леђа и да му преврне зембиљ.{S} И када, уз грохотан смијех пакосника, попада сва роба и разасу  
бјашњава. <pb n="358" /> Неколико рука, уз необичну дреку, прихвати ме тада, одиже од земље.{S} 
сахане са серђена и редати их по тлима, уз огњиште.</p> <p>— Грехота је, — опет јој се јавих, п 
диле покрај великог, отвореног пенџера, уз чије се демире пропињала дивља лоза, и, окренуте јед 
м од страха.{S} Готово уза саму чатрњу, уз ивицу јој, исправила се Хајкуна, али не она бујна, ј 
анка кошуља све се више затеже, припија уз тијело и димије на куковима тресу се, дршћу, дршћу.. 
је себи преко врата и опет се привијала уз њега.</p> <p>— Реци: јесам ли кршна?</p> <p>— Баш си 
обучена, у кошуљи која јој се припијала уз тијело и танким свиленим димијама које се мало опуст 
ијих кућа, погурених и шћућурених једна уз другу, при дну сокака.</p> <p>— Нико нема — прошапта 
 у собу затекао сам мајку како узваљена уз јастуке сједи на шилти и пуши.{S} Опазивши ме, отури 
 који, ето, сада безбрижно јаше и удара уз тамбуру.{S} И било ми је као да сам у томе часу угле 
им пушкама и ножевима а одсијев им игра уз напукнуте зидове и клизи по мркој, трулој маховини:  
еда бити, — рече — а мени се чини да је уз онога ко се дигне против зулума и неправде...{S} Ниј 
рећама с кахвом, прислонивши дуге пушке уз рафове а сабље пребацивши преко крила, и додијавали  
логај, а бимбаша отури чибук, узвали се уз јастуке и поче се накашљавати.</p> <p>— А бре пезеве 
ије и, потрчавши Сулаги и приљубивши се уз њега, почнем и сам јаукати и запомагати из свега гла 
трах неки и некако нехотице приљубих се уз Хасана, јаче стежући пушку и бесвјесно се пипајући о 
.</p> <p>Од тога се дана Сулага приљуби уз бабу.{S} Никаква га сила, чинило се, не би више могл 
>Све остави преда ме на ћилим, сједе ми уз кољено и, непрестано гледајући у очи, спусти ми руку 
p> <p>Па се брже боље затрча, ускочи ми уз бедру и сави руке око врата.</p> <pb n="404" /> <p>— 
мима и серџадама, док су они, наслоњени уз зидове, одбијајући димове и пијуцкајући, пожудно их  
једе испод пенџера и леђима се прислони уз јастук један, док мајка и надаље чишћаше мохуне не д 
збрдици једној.{S} Морали смо се пењати уз излињале, изроване и поломљене камене басамке, обрас 
вде...{S} Није ли данас, сјутра ће бити уз њега...</p> <p>Млад си ти још, па не знаш...{S} А, е 
оворио је набусито, мрштећи се — радити уз жене, макар ме на комаде сасјекли...{S} Јок, ханума! 
Почели би на глас и попијевати и гудити уз гусле.</p> <p>А тад их он почне обасипати поклонима. 
све више, мрави као да ми почеше милити уз леђа и, на сву силу, ослањајући се о пушку, пређем п 
гривом која се слијепила и прионула јој уз широки, крупним мрљама ишарани врат, са големом рано 
<pb n="281" /> отворена врата зализивао уз мале, глатке, зелене лончиће на пећи, а одсијев му з 
ахао по страни, накривио главу и ударао уз тамбуру, а двојица су загрљени климали се не коњима  
знуто грање дивље лозе што се пропињало уз демире.</p> <p>Тек кад би које од нас од досаде поче 
ало, врело.{S} Све се и прибијало једно уз друго, приљубљивало се, токорсе да се осоколи, а све 
готово његовим ријечима.</p> <p>Било то уз тргање, у винограду.{S} Како нам виногради лежали је 
 барем није причао да хајдуци ћурликају уз двојнице, — него чобани какви, планинштари, дрвосјеч 
и звао да сједнем пред собу његову њему уз кољено.{S} И, рачунајући зар да сам већ „поприличан  
апита старац један који је сједио одмах уз ватру и непрестано запретавао земљаве и неочишћене к 
аквим жутим, гњецкавим мехлемом, што га уза се донио, привије.</p> <p>— Ништа је — рече мирно,  
.. — прошапта она преплашено приљуби се уза ме. — Шта?..</p> <p>— Ништа...{S} Не бој се!..</p>  
искајући очи и све више приљубљујући се уза ме. — Ономадне... кад сам чула да си погинуо... ври 
} И њима бих зликовац био...{S} Нико се уза ме усрећио не би...{S} Нико!</p> <pb n="396" /> <p> 
.{S} Води ме!..</p> <p>Па се опет приви уза ме, усиљавајући се да се кроз сузе осмјехне.</p> <p 
то, махнито и почела стезати, привијати уза се, као да ме брани, отима од некога...</p> <p>Једн 
њава купила је и тамбуру и поче ударати уза њу.{S} Сједне насред авлије, пребаци <pb n="241" /> 
ри пута написао ми је писмо, приложивши уза свако по неколико гроша џепашлука, а неколико пута  
рај гомиле једне, гурнули кахвени ибрик уза њу, па чекајући док узаври вода, засјели по трави и 
иснем и не јаукнем од страха.{S} Готово уза саму чатрњу, уз ивицу јој, исправила се Хајкуна, ал 
ога; Хамида као да је само зато и водио уза се да наручује кахву и да точи.{S} Чак је свраћао и 
ћи да је овђе?</p> <p>Па привуче Хатиџу уза се, пољуби је и дубоко уздахну:</p> <p>— Камо среће 
и кахвени ибрик уза њу, па чекајући док узаври вода, засјели по трави и запалили чибуке.{S} Нед 
 испод нешто проријеђеног дрвља бјеласа узак искривудан као змија друм, оивичен са обје стране  
 n="345" /> <p>— Ако си пошао да тужиш, узалуд ти је — рече. — И не можеш само <hi>њега</hi>, н 
/p> <p>И узалуд се опире, брани, отима; узалуд се окреће и увија по душецима.{S} Нико га отјера 
и коју мрвицу што ми од јуче остала.{S} Узалуд.{S} Свраћао сам се и у хендеке украј пута и траж 
 рукама, плећима, бедрама, по глави.{S} Узалуд сам врискао, помагао, отимао се.{S} Тек пошто би 
.{S} Покушаваше зар да и сама заспи.{S} Узалуд.{S} Преврну се још једном, збаци јорган са себе  
ем у своје руке, молећи, преклињући.{S} Узалуд!..</p> <p>— Учи се сама, па ћеш боље проћи него  
онила ме из куће на сокак, у махалу.{S} Узалуд сам се противио, копрцао, отимао.</p> <p>Ништа н 
— и змија гледа у преплашену тицу, која узалуд облијеће, отима се и лепрша, док напошљетку, ома 
 — Нисам ја трошаџија, па да бацам паре узалуд и да расипам...</p> <p>— А Зулфага? — поче Сулаг 
ма, трговање, дружење са јаранима.{S} И узалуд сам се отимао, бранио... <pb n="240" /> Сад се н 
 му и ход, осјећа и дах његов.</p> <p>И узалуд се опире, брани, отима; узалуд се окреће и увија 
атри, са жељом да упозна кога...</p> <p>Узалуд!..</p> <p>Па извади нож, опипа му оштрицу, и, ка 
, опет, знао да би ми сваки предлог био узалудан, јер Хасан тада, као за инат, — силећи се да о 
<p>Напошљетку, кад ми већ додија толико узалудно тумарање, љутито одбацих пушку у страну, скљок 
</p> <p>По срећи, зазивање ми није било узалудно.{S} Неколике муштерије, сељаци некакви, сврати 
у одмах сам могао познати да би ми било узалудно свако опирање и затезање.</p> <p>Не проговорив 
ах да се дигнем, да се исправим.</p> <p>Узалудно!..{S} Гласно стењући од болова, — нарочито у к 
као да неко пристаје за мном, као да ме узастопце прати.</p> <p>О свему томе нијесам смио ништа 
а пратиоце, који су преобучени као и он узастопце пристајали за њим, те нареди да сељака свежу  
, да пазаре.{S} Ја сам опет ишао готово узастопце за њим, као надзиравајући читав посао, и ако  
 поведе кроз уске, тијесне сокаке према узбрдици једној.{S} Морали смо се пењати уз излињале, и 
ему, да све кажу.</p> <pb n="232" /> <p>Узбуђен човјек, под првим утисцима, никад не може све ј 
 пошао Сулаги да му све опричам, мајка, узбуђена и поплашена, истрче иза каната и силом ме заус 
се о нечему.{S} Мајка је била узрујана, узбуђена, бранила се и много је размахивала рукама као  
.</p> <p>Мајка рашири руке и поплашена, узбуђена, стаде између нас.</p> <p>— Шта вам је, ако Бо 
и силан мирис печења, ишле су ознојене, узбуђене, са неуређеном косом и обнаженим мишицама низ  
гледали смо један у другога, задивљено, узбуђено, и весело, као што се гледају добри стари приј 
 То је Зулфагин момак! — прекидох га ја узбуђено, скачући с мјеста. — Није наш!..{S} Он лаже!.. 
p> <p>— Љутиш ли се на ме? — запита она узбуђено и рашири руке, као да би да клекне, да моли за 
ајка застане.</p> <p>— Ко прича? — пита узбуђено. — Ко?</p> <p>— Агинице некакве говоре: како н 
. рекоше... да си погинуо... — прошапта узбуђено.</p> <p>— Не бој се...{S} Ево ме...</p> <p>И п 
у сокака.</p> <p>— Нико нема — прошапта узбуђено, па застаде мало и спустивши пушку на земљу чу 
 како ли би се светиле!.. — говорила је узбуђено, чупкајући ресе на бошчи и све јаче лупкајући  
пред бимбашу.</p> <p>— Аман, — повикаше узбуђено — шта се ово ради, у царскоме здрављу, и какав 
лухну опет.</p> <p>—- Кириџије! — викну узбуђено, узимајући пушку. — Путници!</p> <p>— Путници? 
да примимо једног госта данас — запитах узбуђено, затекавши је у кухињи, украј огњишта, како чу 
едили тако, нијеми, непомични.{S} Ја од узбуђења нијесам знао шта ћу говорити, а он опет није х 
потрчах према ватри и, подрхтавајући од узбуђења, узвикнух планинштарима:</p> <p>— Добра ви веч 
.</p> <p>— Доста! — отсијече кратко, не узбуђујући се и не повисујући гласа. — Да нијеси више р 
ше се око ње.{S} Све се помете, изгуби, узбуни.{S} Писка и помагњава поче се разлијетати по чит 
ица и јаке, забрекле прси њихове.{S} Не узбуни се нити узнемири ниједан, макар што смо бахнули  
>Момци, загријани и поднапити, одмах се узбунише, заграјаше:</p> <p>— Јок!..{S} Није твоја!..{S 
ута сув залогај, а бимбаша отури чибук, узвали се уз јастуке и поче се накашљавати.</p> <p>— А  
p> <p>— Ситница! — и опет добаци Хасан, узваливши се на јастуке. — Зрно се мало нашалило.</p> < 
љена јастуцима, да лијепо може сјести и узвалити се.</p> <p>И сви су одмах трчали око њега, удв 
>— Ах!..</p> <pb n="287" /> <p>Цикнувши узвалих се на Хајкунино крило и бризнух у плач.</p> <p> 
 нека, малаксалост.{S} Сасвим изнемогао узвалих се и клонух на траву. </p> </div> <div type="ch 
ам уљегао у собу затекао сам мајку како узваљена уз јастуке сједи на шилти и пуши.{S} Опазивши  
вала и поново лијегала на траву.</p> <p>Узваљена, запаливши наргилу, — што јој слушкиња увијек  
грма, извијао танак прамен дима.{S} Коњ узви главом, пропе се и хтједе да сврне, да узмакне.</p 
p> <p>Опет се окрену мајки и подругљиво узви носом.</p> <p>— Видиш ли га какав ти је — рече пак 
/p> <p>Зулфага отегну шијом и чудновато узви главом, као да би да боље чује.</p> <p>— Зар и ти  
рзо шаптати, отегнувши шију унапријед и узвијајући главом...{S} Она није одговарала...{S} Само  
ој биле чисте, — и покаткада према њему узвијала главом, као чудила се.</p> <p>— Хоћеш ли кахву 
о бих га ја каткада и споменуо, само је узвијао носом, набирао обрве и одмахивао руком.{S} И од 
Све?..</p> <p>Она ме испод ока погледа, узвије носом и љутито се окрене према зиду.</p> <pb n=" 
ек што сам отшкринуо канат, а бедевија, узвијерена, усплахирена, утрчи у авлију.{S} Стрижући уш 
ећи често би се стрекнула, пренула се и узвијерено почела ослухивати, пазити.{S} Затим је понов 
ушајте, поганови!..</p> <p>Оштар, суров узвик као да поплаши момке, забуни их.{S} Брзо узеше ши 
себе, на дућане оне, изненада ми се оте узвик:</p> <p>— Сад ћу јој показати!..</p> <pb n="377"  
 ноге и гласно, да сам и ја могао чути, узвикне:</p> <p>— Зови Хајнију!..</p> <p>Он није слушао 
 се све више.</p> <p>— Хајнију зовни! — узвикне мајка жешће и баци му папучу у лице.</p> <p>И о 
ане!..{S} Чујеш ли?..{S} Људи су оно! — узвикнем из свега гласа и, одгурнувши Хасана с пута, жи 
 опростимо.</p> <p>— Да се опростимо? — узвикнем изненађен и брзо потрчим да га подухватим, под 
заигра срце.{S} Једва се савладах да не узвикнем од весеља.</p> <p>Рањен, слаб, немоћан јаран и 
 је...</p> <p>Хајкуна му опет приступи, узвикну нешто и замахну чибуком који удари о зид и преб 
 комшилук...</p> <p>Момче испусти алку, узвикну нешто и пљесну дланом о длан.{S} Па брзо пружи  
има помало поткопан.</p> <p>— Ено га! — узвикну и опет, па, погледавши ме, збаци пушку с рамена 
..?...</p> <pb n="384" /> <p>— Мајка! — узвикну она и, потрчавши, сави ми руке око врата. — Она 
 у шипражју.</p> <p>— Ето баксузлука! — узвикну ражљућени Хасан и престријели ме погледом. — На 
ка га ђаво носи!..</p> <p>— Напријед! — узвикну и Хасан који је опазио како оклијевам и затежем 
 ме разбојник.</p> <p>—— Хајдук, бре! — узвикну и бимбаша, а вратне жиле набрекнуше му и крв уд 
p>— Аферим!..{S} Аферим, кад си таки! — узвикну весело, па притрча и обгрли ме. — Аферим!..{S}  
>— Нико бољи од тебе!..{S} Нико бољи! — узвикну заносно, љубећи ме. — Ти... ти никад кумре убио 
мири мало.</p> <p>— Бојиш се ти ноћи! — узвикну пакосно. — Мрака се бојиш...</p> <p>— А ти се б 
њега!..{S} Ево ти га!..</p> <p>— Пхи! — узвикну дјевојче, умотавајући се у чаршаф, па се нагло  
.</p> <p>— Збогом!..</p> <p>— Не дај! — узвикну Хатиџа још јаче и препријечи му пут. — Куда ћеш 
pb n="309" /> <p>— Ех, брате, лијепо! — узвикну задовољно Хасан измичући се.</p> <p>— Слатко.</ 
ке... ама може знати и шта је радост! — узвикну заносно. — Без правих мука нема ни праве радост 
су ишли да гоне хајдуке.</p> <p>— Ах! — узвикну Сулага угледавши их, и пљесну рукама. — Ах!..</ 
ву.</p> <p>— И није га могао гледати, — узвикну љутито, устресајући раменима — него узео пушку  
мах?..</p> <p>— Узми!..{S} Води ме!.. — узвикну јаче и поче чупати шамију, кидати је, комадати. 
а... па... кад си ми драг, узми ме!.. — узвикну готово плачући. — Што отежеш са свадбом?..</p>  
> <p>— Ето, ето... почео се љутити!.. — узвикну она очајно, па ломећи прсте, спусти се испод зи 
пошто?..</p> <p>— Не говори ми о томе — узвикну јаче, бранећи се рукама. —— Нећу, нећу, нећу... 
е, отрча управо на воду.</p> <p>— Ево — узвикну након краће почивке, носећи воду и указујући на 
ни у очи погледати када причам</p> <p>— узвикну изненада и пребаци шамију преко очију.</p> <p>— 
олико ми је драго што си ми то казао —— узвикну наслањајући ми се на раме и умиљавајући се. — Н 
 се црнила изнад лијеве бедре, зачуђено узвикну:</p> <p>— Охо!...</p> <p>— Ситница! — и опет до 
тефериче, изненађена скочи и, поплашено узвикнувши он, одбаци од себе и чинију с алвом и неколи 
 оком и са три крупне чворуге на глави, узвикнуо сам од чуда.{S} Погледавши ме, као да се и он  
ином и хтио...{S} Ех, много сам хтио! — узвикнуо би, погледавши на Хатиџу. — А ти... ево... опе 
ајжешће казнио, — и поносито, задовољно узвикнуо је: „Аферим!{S} То је бабино дијете!..{S} Таки 
ема ватри и, подрхтавајући од узбуђења, узвикнух планинштарима:</p> <p>— Добра ви вече, људи!.. 
} Нигдје никога.</p> <p>— Хвала Богу! — узвикнух одушевљено и одахнувши мало спустим се поред д 
</p> <p>— Треба...{S} Све ми треба... — узвикнух весела у жељи да непрестано онако говори, чита 
 и ја и одбацим обућу.{S} И престрашено узвикнух опазивши како ми сви прсти набрекли, расцвали  
>Опазивши ме и они као да се уплашише и узвикнуше.{S} Хајкуна чак и устукну мало и сакри му се  
а, погледао би ме попријеко, подругљиво узвио носом и одлучно, заповједнички подвикнуо:</p> <p> 
о, непрестано ломио прсте и прекидао ме узвицима:</p> <p>— Хајинин!..{S} Хајдук!..</p> <p>Право 
 са читавим гранама трешања, којима су, узгред, мезетили.{S} Чак и слушкиње били домамили себи, 
звлачили, и њих чистили, поправљали.{S} Узгред су пунили и фишеке и гурали их у фишеклије, које 
ка и помаже, кука са фукаром заједно, а узгред јој отима и оно што има, пазарује с њоме!..{S} С 
есте ли одавно подијелили; — запитам га узгред.</p> <p>— Тхеее...</p> <p>И опет се придиже.</p> 
 се. — Зар је крива што га је споменула узгред..{S} Зар се и због тога завађати с њоме?..</p> < 
и велики везир преобучени по народу, па узгред натрапали на некаква сељака, који је покрај свој 
е му се потајно све чаршинлије, тврдећи узгред како код куће мора и пелене прати, и хљеб кухати 
ћа се обично кроз дан, кроз два, носећи узгред и некаквих пешкеша и понуда разних.</p> <p>Један 
вилом и послала ми у јаглуку, поручивши узгред да јој увече дођем под пенџер, на разговор.</p>  
а се опет није што десило? — запита као узгред не дижући главе.</p> <p>— Ти знаш...</p> <p>— Ја 
м се састао са Сулагом.{S} Казао сам му узгред да његову понуду никако примити не могу.{S} Разм 
и ми леђа, а, ни сам не знам рашта, тај узгредни прекор био ми је увијек тежи него да ме ударио 
д.</p> <p>— Говори!...</p> <p>Он дубоко уздану и сневесели се.</p> <pb n="254" /> <p>— Како ћу? 
 причам, увијек се сјетим хоџе и увијек уздахнем:</p> <p>— Ех, да сте њега чули!..{S} Ех, да ст 
е залогајима.</p> <p>Она заврти главом, уздахну.</p> <p>— А да те он таког видио!..{S} Ех!..</p 
пошла за њега...</p> <p>— Тешко теби! — уздахну Хајкуна и обгрли ме чвршће. — Знаћеш шта су мук 
воту и... ево нас овђе...</p> <p>Сулага уздахну, одмахну руком и оде.</p> <p>— Не свиђе му се п 
дан бити несретан — отсијече он мекше и уздахну. — Све нам наопако иђе.</p> <p>— А ми да се вра 
ивуче Хатиџу уза се, пољуби је и дубоко уздахну:</p> <p>— Камо среће да сам вазда с вама...{S}  
<pb n="383" /> <p>И, након тога, поново уздахнуо и суза једна заблистала му се на трепавици.</p 
 унаоколо.{S} Била је гола, празна, без узде, без седла и теркије, са мрком, прљавом, окрвављен 
вијек орне и распаљене, ударе у дахире, уздигну се на прсте им, затресавши бујним коврџастим чу 
јеси ти довео? — застиђено прошапта она уздижући обрве. — Зар није твој јаран?..</p> <p>— Ако ј 
и-јастуцима који се поносито поред зида уздизали; на зидовима, изнад њих, висиле свилене махрам 
 било ни врућих пољубаца, ни натегнутих уздисаја, ни превртања очима.{S} Никад је нијесам запит 
дања некаква, што толико сличи цвиљењу, уздисању, јауку нечијем, и као да злокоби, пријети, пре 
ротив, тужно климао главом и непрестано уздисао.</p> <p>— Кад сила прекипи и кад пређе у насиље 
 послови... ах, — опет зајеча он и поче уздисати. — Дођи... други пут...</p> <p>— Не могу, ефен 
 водио кући и гурајући пред мајку почео уздисати:</p> <p>— Ето... опет је био у Сулаге...{S} Ја 
о ми није било до смијеха, једва сам се уздржао да се грохотом не засмијем, стојећи тако међу њ 
p>Ни сам не знам како сам се онда могао уздржати да не вриснем и не јаукнем од страха.{S} Готов 
љану.{S} Затим као да се нешто затресе, уздрма у мени.{S} Рука ми клону и пушка испаде из ње.</ 
ке, одиже ноге у вис и, климајући њима, узе двојнице па поново поче ћурликати.{S} Двојица други 
ђаће, па и престати.</p> <p>Она устаде, узе ми главу међу руке и унесе ми се у лице.</p> <p>— И 
.</p> <p>Остави брзо и бедевију и мене, узе ђугуме што су у једноме низу стајали испод басамака 
 по препоруци некакве стрине, тетке ли, узе једног субашу, Зулфагу некога, намјести му и уреди  
 ни да се уредим ни да прашину стресем, узе ме чврсто за руку и нагло поведе кроз уске, тијесне 
 на зној, истресе нешто духана на длан, узе га међу прсте и поче потпрашивати...</p> <p>— А сад 
је.{S} Нити питајући нити говорећи што, узе ме за руку и као дијете какво поведе за собом у кућ 
лахирен.{S} Тутну заптији нешто у руку, узе ме за раме и повуче за собом.</p> <p>— Бјежи одовле 
 Ништа!..</p> <p>— Јадниче!..</p> <p>Па узе некакву књигу и поче је прелиставати.</p> <p>— А ја 
 ми кажу све...{S} Куку!..</p> <p>Па ме узе испод пазуха, повуче ме у собу и гурну на шилту...< 
 као бојећи се да не побјегнем, опет ме узе за руку и привуче себи.</p> <p>И опет закуца.</p> < 
ани — рече и Хајкуна меко, па се саже и узе ме за руку. — Устани и хајде с нама...{S} Ево смо д 
и затвори врата за њим, па пјевуцкајући узе наргилу и, сједнувши и пребацивши ногу преко ноге,  
 Лажеш!</p> <p>— Лажеш ти!</p> <p>Хасан узе пушку по сриједи и поче ударати по њој.</p> <p>— Е  
ати барјаку и клекнувши на десно кољено узе јање преко крила.{S} Закла га.{S} Млаз топле црвене 
а селу је — мирно одговори мајка и опет узе чибук. — Зар бих ја смјела доћи да је овђе?</p> <p> 
{S} Ја хоћу из твоје руке...</p> <p>Па, узевши духана из моје кутије, повуче ме себи:</p> <p>—  
?..</p> <p>Опет се засмија, закикота и, узевши ме за руку, поведе у собу.{S} Застадох као укопа 
ано би се дигао он, огрнуо се ћурком и, узевши чибук под пазухо а фењер у руку, излазио из собе 
 њих.</p> <p>Сама Хатиџа, једне вечери, узевши ме за руку и као шалећи се избаци како ми је јар 
 /> ногу преко ноге и, забацивши косе а узевши тамбуру на крило, запјева:</p> <quote> <l>„Бег А 
вари.{S} А трећега дана дошао је мени и узевши ме за руку, повео за собом у закутак један.</p>  
 Јесте ли хазур?</p> <p>— Јесмо.</p> <p>Узевши барјак поново, он приступи бедевији и баци јој с 
н?..</p> <p>Па и не сачекавши одговора, узела је пешкир, — који је висио крај огледала, — да ме 
p>— А њему и то криво?</p> <p>— Кад сам узела кумру на прси, — настави Хатиџа живље, не дижући  
 вам на путу момка, Хамида, оробили га, узели му све новце што их наплатио за земље некакве...< 
> <p>Кад сам дошао до врата и од хамала узео ствари, био сам смислио: и шта ћу рећи и како ћу и 
ао да ни знао није.{S} Ниједном ме није узео на крило, ни поцупкао на кољену, ни обгрлио, ни пр 
о, ни теферичио.{S} И кућу сам у брзини узео под кирију, не бирајући и не разгледајући је.</p>  
кну љутито, устресајући раменима — него узео пушку и онако, кроз пенџер, погодио га, преломио.. 
— Једи!..</p> <p>— Не брини се ти...{S} Узећу...</p> <p>— Једи, па ћеш отићи да се преобучеш —  
>— Колико хоћеш...</p> <p>— Добро...{S} Узећу колико ми затреба...</p> <p>Чим смо се растали от 
загладим погрешку примакох јој се опет, узех је око паса, и снажно, у наручју, одигох са серџад 
ам више могла трпити... он је...</p> <p>Узех је за руку и лагано повукох у крај.</p> <p>— Шта ј 
тила...{S} Да га научи памети...</p> <p>Узех га око појаса и посадих на сандуче једно, одмах по 
ао да поплаши момке, забуни их.{S} Брзо узеше шибе и измахнуше.</p> <p>Хусо прикупи сву снагу,  
.</p> <p>—- Кириџије! — викну узбуђено, узимајући пушку. — Путници!</p> <p>— Путници?..</p> <p> 
ва лојаница почела да плави и да шкиљи, узимала је мумаказе, усекњивала свијећу и опет наставља 
е и измахујући им ножевима изнад глава, узимали, односили робу.{S} Нападали су каткада и на кућ 
лазило, све сам узимао.{S} Само стојим, узимам и одбацујем у страну, а трговац, зачуђен, искрив 
и, напошљетку, међу нас дошао и Сулага, узимао ме за руку и изводио у страну.{S} Питао ме и рас 
 погодити, наћи за нас, Сулага је ишао, узимао, доносио.{S} Дешавало се те нам накупује за кућу 
кутију, — коју сам прије ријетко у руке узимао, — и на силу ме гонио да запалим, задиманим пред 
ине што их сваки дан правио; каткада ме узимао и на леђа и почео потркивати по соби ржући као п 
ве што ми је под руку долазило, све сам узимао.{S} Само стојим, узимам и одбацујем у страну, а  
тјешио ме Јован, који је једини озбиљно узимао у заштиту и хвалио. — Богата је, а то ваља...{S} 
>Како смо обично истом пред вече морали узимати књиге у руке и учити, и ја и Хасан били смо пот 
ћи ствари и не погађајући се, почео сам узимати: тенџере, сачеве, тепсије, јоргане, огледала, с 
а као јабукама, па једну бацати а другу узимати...{S} То ли хоћеш?..</p> <p>— Немој, — отегну о 
 главом, пропе се и хтједе да сврне, да узмакне.</p> <p>— Ха, соколе! — подвикну трговац јаче и 
иже се и као да пође да тражи нешто, да узме.{S} Затим брзо поче уклањати некакве сахане са сер 
н...</p> <p>Хатиџа опет уљезе у собу да узме филџане.{S} Погледасмо се очи у очи — засмијасмо с 
јећи се да се ипак нећу моћи савладати, узмем од Хатиџе кахву и, сједајући и испијајући, сам от 
 мени поче кипити, врети.{S} Дође ми да узмем ону књигу с тешким дебелим корицама, што је раств 
е, љутила, плакала, нудећи ме да ја све узмем у своје руке, молећи, преклињући.{S} Узалуд!..</p 
 понудила нам пексимита са пекмезом, да узмемо и »да заварамо глад«...</p> <p>Кад би, напошљетк 
е.</p> <p>— Па... па... кад си ми драг, узми ме!.. — узвикну готово плачући. — Што отежеш са св 
р и млади били обоје — рече. — Узми њу, узми и мираз...{S} То и други раде.</p> <p>Ја опет одби 
џцу, макар и млади били обоје — рече. — Узми њу, узми и мираз...{S} То и други раде.</p> <p>Ја  
ра, одмах!..</p> <p>— Одмах?..</p> <p>— Узми!..{S} Води ме!.. — узвикну јаче и поче чупати шами 
је ни могло бити...</p> <p>— Сад... сад узми Хамида себи, изведи га пред суд и он ће ти све пот 
 Ако се бојиш свијета, а ти... ти одмах узми Хатиџцу, макар и млади били обоје — рече. — Узми њ 
чући. — Што отежеш са свадбом?..</p> <p>Узми ме!..{S} Сјутра, прексјутра, одмах!..</p> <p>— Одм 
јкуну стресе се, задрхта, и лагано поче узмицати, уступати, старајући се само да јој уграби чиб 
ирише.{S} Почеше се пропињати, трзати и узмицати натраг, фркчући, стрижући ушима, обарајући тов 
 противити се заптијама, ни бјежати, ни узмицати.{S} Не.{S} Само се за дан-два склонио у кућу и 
 послушати, наређивала је слугама да ме узму у нарамак и на силу избаце пред врата.</p> <p>Тада 
ећи ме. — Зато?..</p> <pb n="373" /> <p>Узнемирен, сметен, омађијан, опет почнем муцати:</p> <p 
ћи шенлук.{S} Многе комшије, зачуђене и узнемирене, почеше дотрчавати и питати нас шта се десил 
о је... ето... пропало све...</p> <p>Ја узнемирено почех шетати по соби, лупати, ударати.</p> < 
рекле прси њихове.{S} Не узбуни се нити узнемири ниједан, макар што смо бахнули изненада и још  
и запамтила није.</p> <p>Читав се шехер узнемири.{S} Дућанџије, које су, иза подне, — пошто су  
> <p>Али, за чудо, мајка се и због тога узнемирила.{S} Већ шести дан након његова одласка поста 
>Чак и дјевојке почеле говорити о њему, узносити га.</p> <p>Кад би увече пролазио махалама наги 
 /> <p>Мајку је — видјело се — љутило и узрујавало Зулфагино пристајање за њом, ухођење његово, 
ћи о својим недаћама, — још једнако био узрујан и спреман на инат, ипак, у погађању оном, у цје 
препирали се о нечему.{S} Мајка је била узрујана, узбуђена, бранила се и много је размахивала р 
рискати и жене, пошто истрчаше из соба, узрујаше се, заграјаше и склепташе се око ње.{S} Све се 
ницама, јаглуком, шамијом, да ме штипа, уједа, чупа за бркове, издигох је у висину и спустих по 
, богме, не ваља — рече Хасан снуждено, уједајући се за усне. — Док се ми смислимо, усташи ће о 
 она чудна жеља: да мучим, да пецам, да уједам подмукло, испотаје:</p> <p>— Зар се ни Хатиџа не 
p>Учини ми се као да три буса љесковине уједанпут прескочи.</p> <p>Обје Хасанове руке одигоше с 
 збиља будан штипао сам се по бедрама и уједао се за руку.{S} Затим покушах да се дигнем, да се 
их ударио у гласан смијех, морао сам се уједати за усне.</p> <p>Бојећи се да се ипак нећу моћи  
но блесаст у том часу, јер се он снажно уједе за танку, румену усну и окренувши се у страну, по 
тио макар и унеколико да одагна страх а уједно и да се преда мном похвали како није малаксао, к 
вито мучи, кида, распиње.</p> <p>Чим би ујутру устала и изашла на авлију, лакше обучена, у кошу 
биња му, него ли жена, домаћица.</p> <p>Ујутру, прије зоре, дизала се из душека, трчала у кухињ 
а које је Алах осудио да буду несретни, укажеш ли мало љубави (не жаљења, јер то чини још јадни 
Сама Хатиџа, ето, нехотице ми напомену, указа на све.</p> <p>Али, за чудо, мјесто да се забрине 
на шта би било да се тога часа мајка не указа на вратима.{S} Зачувши, зар, необичнију грају, хи 
оџа опет бољи — дочека неко одострага и указа на старог хоџу, који је, смирени покуњен, сједио  
ет исправи, раскиде јечерму на прсима и указа на усахле, смјежуране, објешене дојке, које јој в 
Обгрли ме.{S} Па се опет окрену мајки и указа јој на ме.</p> <p>— А шта ће овом остати, ако и д 
, уљезе у собу и сједајући на миндерлук указа руком да сједнем и ја, одмах поред њега.</p> <p>З 
рет.{S} И придигох се мало и хтједох се указати...</p> <p>Док пуче пушка.</p> <p>Шикну куршум к 
их гледали су врло често на моју собу и указивали на њу.{S} По томе сам одмах могао и <pb n="26 
и.{S} Чим би Хатиџа потрчала да отвори, указивао се он, онако ситан, мален, мршав, огрнут тешки 
пће, прича, говори.{S} Видио сам и како указује на трговце и као да их призива за свједоке.</p> 
атиџа не би усрећила? — питао сам тихо, указујући на њу и као подсмјехујући се. —</p> <p>Ни она 
икну након краће почивке, носећи воду и указујући на чисте пешкире које бијаше пребацио преко р 
о — рече Ибрахим ефендија мирно, поново указујући зубе. — Тако је... ето... пропало све...</p>  
отегну хоџа, токорсе зачуђено, одмах се уклањајући с прага и пуштајући нас да уђемо у авлију. — 
њом, да је не пецну.{S} Зато се вазда и уклањала, измицала, сакривала.{S} Само кад они не би би 
м би он прошао</p> <p>—— сви се понизно уклањали с пута, измицали се и поздрављали га.{S} Ако б 
ражи нешто, да узме.{S} Затим брзо поче уклањати некакве сахане са серђена и редати их по тлима 
ојас, гдје стигне, само да их што прије уклони испред очију, да их сакрије.</p> <p>Ради бабе Су 
агао.</p> <p>И побјегао бих, сакрио се, уклонио, само да Зулфага није био у близини.{S} Само ње 
д удри ти!..{S} Не био мушко, ако ти се уклонио!..</p> <p>— Хахахаха! — засмија се Хајкуна усиљ 
е путу никоме се покорити неће, нити се уклонити, нити преклонити. . <hi>Никоме</hi>!</p> <p>Го 
ио, оне се све више и више расипале.{S} Уколико човјек више вриједи, утолико су и нападаји на њ 
/p> <p>— Стид ме...</p> <p>Стао сам као укопан и нијесам знао ријечи проговорити.{S} Чудна слут 
за руку, поведе у собу.{S} Застадох као укопан кад пређох преко прага.{S} Велики, тежак ћилим,  
ткопча прљаву, подерану, <pb n="392" /> укочену од скорене крви антерију, раздрљи је мало и осм 
ше, како су све слабе, напукле, како су украдене чак.{S} Неко се одострага још усуди да у оној  
апитах узбуђено, затекавши је у кухињи, украј огњишта, како чучи поред ватре и подстиче је. — Х 
д другога, наложили смо ватру у мргињу, украј гомиле једне, гурнули кахвени ибрик уза њу, па че 
} Узалуд.{S} Свраћао сам се и у хендеке украј пута и тражио: нијесу ли кириџије штогод заборави 
ваких, готово, хиљаду корака издизао се украј друма по један хан и као да ме мамио, дозивао себ 
ијек лахко обучен, стао би, исправио се украј невелике чатрње у дну авлије, големом, привезаном 
ати, размицати се да нам направе мјесто украј ватре чији се гребенасти пламен све више и више и 
рихвативши за пушку која ми стајала баш украј врата. — Још ми такав лопов неће мајку гурати!..< 
</p> <p>Сам!..</p> <pb n="347" /> <p>Ни украо, ни отео, него зарадио, лијепо зарадио, својом вј 
уго останем у друштву таквих јарана.{S} Укратко сам прекинуо с њима.{S} Једино се побоље оприја 
а се окрену мени, да ми све то, макар и укратко, протумачи:</p> <p>— Ето, то ми је Хасан, једин 
азвали да нешто каже, обично је креснуо укратко, оштро и одсјечно, и то једним чудним начином,  
ово ништа; само су ишли из собе у собу, укривали се од мене и нешто се договарали, шапутали.{S} 
да као да ни покушао није да га потпуно укроти, стегне и покори.</p> <p>Шта више, често се од с 
 <head>XII</head> <p>Рано, прије свијех укућана, будио се хоџа и излазио у авлију.{S} Онако гол 
— застајао пред свачијим вратима и звао укућане да купе, да пазаре.{S} Ја сам опет ишао готово  
ле демирли-пенџере, зазивајући по имену укућане и избацујући неслане шале о домаћинима.{S} Неко 
, гледала све...</p> <p>И нареди да сви укућани пазе на њега, да га слушају.{S} Нико више ни по 
не гошће.{S} Тада је приступала и мени, улагивала се, миловала ме, љубила и давала новаца, само 
 су одмах трчали око њега, удварали се, улагивали.{S} Један му носио духана и пунио лулу, други 
више стрепили пред њом, клањали јој се, улагивали, постајала је све жешћа, све осорнија.{S} Чак 
 страну. — Трговац!..{S} Гуликожа!..{S} Улагивало!..{S} Пхи!..</p> <p>По срећи, његово договара 
 увучем у разговор, залуд бих их митио, улагивао се.</p> <p>Одлазили су не слушајући и не осврћ 
та му помагало није ни што ми се каткад улагивао, што ме хтио замамљивати и поклонима.{S} Осјећ 
а томе.{S} Било их, који ми се почели и улагивати и потварати друге, само да бих им купио шећер 
је неко требао, није му знао ласкати ни улагивати се.</p> <pb n="273" /> <p>Још и сада се о њем 
о иде за њом, <pb n="248" /> удвара се, улагује.{S} Ни говорити није хтио с њим, ни поздрављати 
по дућану и око дућана, како се увијам, улагујем, нудим, цијеним.</p> <p>Одмах су почели и да в 
 за њим, да га сустигнем и опет вратим, улагујући се и молећи да опрости...</p> <p>Ипак се не п 
ао о нечему, смјешкајући се по обичају, улагујући се, умиљавајући.{S} Неки су ми говорили како  
аст, легао насред пута и препријечио им улазак у кућу!..{S} И још има образа да виче како је гл 
лица разних.</p> <p>— Шта је? — запитам улазећи у собу, ознојен и уморан, и погледам их обоје.  
них демира и лако се пољуљују.</p> <p>— Улази — рече Хатиџа меко, као тепајући и лако ме повуче 
и и прошапта:</p> <p>— Не дај Хатиџи да улази...{S} Препашће се...</p> <p>Бербер, шапћући нешто 
ахире у руци и позвецкујући њима весело улазиле и, некако поцупкујући и скакућући, претрчавала  
као сам Хамида, љубимца његова; за инат улазио у његову собу и са запаљеном цигаром пржио му ха 
 голи, растоварени коњи, привезани крај улице, рзали, вриштали.</p> <p>А читав ваздух мирисао н 
и накриво прилијепио за образе, ишао је улицом лагано, гегајући се и увијек понешто носећи у ру 
ичао о радњи, о дућану, о мачку који ми улови по четири миша на дан, о разрачунавању са Зулфаго 
ва.</p> <p>— А не бојите се да ће и вас уловити?</p> <p>Ја претрнух, замријех.</p> <p>— Ко ће н 
 претрнух, замријех.</p> <p>— Ко ће нас уловити?</p> <p>— Па... хајдуци — отегну стари и лукаво 
увијек и тражио да се сва готовина у то уложи.{S} У чаршији порушио је читав низ старијих, тије 
одавати: које дијете имало нешто новаца уложило их све у робу, а неко је, богме, грабило и ства 
ама, стару, зарђалу пушку некакву и три улупљене фишеклије, окити се и наоружа потпуно, па обој 
ме ноге почеле бољети од дугога ходања, уљегао сам у дућан, сјео покрај ћепенка, на сандуче јед 
га и додијавала му.{S} Осјетивши да сам уљегао, — видјети ме није могао, јер нити се окренуо пр 
руке око врата. — Она!..</p> <p>Кад сам уљегао у собу затекао сам мајку како узваљена уз јастук 
м се дигао из душека и хтио се умивати, уљегла ми у собу, блиједа, слаба и изнемогла и, заставш 
ме...</p> <p>И поздравивши се с Авдагом уљегнем за њом у кућу. </p> </div> <div type="chapter"  
муштерије, сељаци некакви, свратише се, уљегоше у дућан, и држећи руке на леђима почеше разглед 
> <p>— Ово је моја кућа, а ти си намет, уљез један!</p> <p>— Твоје ништа нема...{S} Све сте упр 
раћала се, напошљетку као да се одважи, уљезе у собу, прекривена танком, црвеном шамијом, која  
ко пута.</p> <p>Пошто је бербер отишао, уљезе и Хатиџа у собу.</p> <p>Носила је велику, тешку,  
а авлији, кратко нареди да скува кахву, уљезе у собу и сједајући на миндерлук указа руком да сј 
чео припремати, кад једне ноћи изненада уљезе у моју собу и раскорачивши се више душека силом м 
— Тако му и треба!</p> <p>Заптија један уљезе, саже се и поче се сашаптавати с бимбашом.{S} Трг 
мој...{S} Као син...</p> <p>Хатиџа опет уљезе у собу да узме филџане.{S} Погледасмо се очи у оч 
.</p> <p>Тек након читава сахата у собу уљезе хоџа.{S} Вукао је за собом, грдећи и проклињући,  
 како ће то бити, — викну заносно — кад уљезем у Сарајево и пронесем главу људску на ножу, па с 
 хтјела је и да ради све што год јој на ум пане.{S} И хтјела да се покаже као јунак неки, делиј 
еди чекају нас одавно и чувају да им не умакнемо.</p> <p>По срећи, изненада се однекуда растоле 
азима играли, трзали се.</p> <p>— Ух! — умало што нисам вриснуо од страха, запомагао.</p> <p>И  
и гурну главом у Хајкунин витао који се умало не преврну. — Кад су непокорни!..</p> <p>— А што  
жи обје руке и поче их трљати као да се умива.</p> <p>— Ето видиш — отсијече јаче — он овђе виш 
о се љепше и облачити, чешће се купати, умивати, као да прије није ни имао времена да се и такв 
ки коноп кантом захитио воде и почео се умивати.{S} Ту покрај чатрње, на високој, допојасној тр 
е, кад сам се дигао из душека и хтио се умивати, уљегла ми у собу, блиједа, слаба и изнемогла и 
реди како хоћеш.</p> <p>— Не знам... не умијем...</p> <p>— Учи се!..</p> <p>Окренувши се љутито 
баци пешкир преко рамена и понудивши да умијемо руке прије ручка, сам поче полијевати... </p> < 
и и терезије и оке, усплахирено утрча и умијеша се међу нас.</p> <p>— Оставите се кавге, људи!  
икакви јауци ни помагања не би ме могли умилостивити.</p> <p>— Убићу је! — пријетио сам плачући 
стила му главу на прса и, увијајући се, умиљавајући, чупкала га за браду и јаглуком разгонила д 
мјешкајући се по обичају, улагујући се, умиљавајући.{S} Неки су ми говорили како се и у кахви с 
ди, па ћеш отићи да се преобучеш — рече умиљавајући се. — Их, какав си!..</p> <p>— Какав?..{S}  
 —— узвикну наслањајући ми се на раме и умиљавајући се. — Не знаш ти...{S} Их!..{S} Због мене,  
..{S} Брже!..</p> <p>Па приступи хоџи и умиљавајући се спусти му руку на раме.</p> <p>— А то је 
се жали?..</p> <p>Све на свијету гине и умире и све се поново рађа...</p> <p>Бог тако наредио.. 
м би, како ми се чинило, и међеда могао умлатити.{S} Све спустише пред нас.</p> <p>Нећу слагати 
ошао од невоље да вас служи, него га је умолила некаква ти тетка — прогунђа Ибрахим ефендија у  
..</p> <p>На жалост, мајка се није дала умолити.{S} Немилосно, готово крвнички хватате ме за пр 
о, задихао се, да поклецујем од глади и умора, погледао би ме попријеко, подругљиво узвио носом 
је? — запитам улазећи у собу, ознојен и уморан, и погледам их обоје. — Што сте звали?..</p> <p> 
 отјерах муху од њега, баци на ме један уморан, тужан поглед, па склопи очи.{S} Причини ми се к 
и им масне, неслане шале.</p> <p>Мајка, уморена и ослабљена, испочетка није ни могла ништа забр 
ао у њу, остављала га је, враћала се и, уморена и малаксала, опет падала по трави, ваљала се.</ 
а се, наређује.</p> <p>Кметови распусте уморене мршаве коње по авлији, разбацају вреће са житом 
 помагао, отимао се.{S} Тек пошто би се уморила шибајући, пошто је обје руке забољеле, пуштала  
 Знаш ли како смо ишли једном, па се ти уморила, па...</p> <p>Слуге га често прекидале у таквом 
</p> <p>— Охо!..{S} То сте се, богме, и уморили.</p> <p>— Богме и јесмо.</p> <p>— И огладњели?< 
екидано, дашћући. — Не могу...</p> <p>— Уморио се, а?</p> <p>— Изнемогао сам...</p> <pb n="300" 
, ни подругнуо се...{S} Тек пошто би се уморио и почео готово шиштати, престајао је с причањем, 
 и лехандере.{S} И као да се није знала уморити у послу томе, као да јој није требало почивке.{ 
 и кушљајући их, гњечећи. — Хоћеш ли ме уморити са твојим кукањем, хоћеш ли убити?..</p> <pb n= 
S} Хасан као да се никако није ни могао уморити; што је више ишао, као да је постајао све то ла 
у, до шездесет их на броју, растоварили уморне коње и поредали по калдрми вреће препуњене житом 
Чим смо приспјели у Сарајево, ознојени, уморни, прашњави, са лицем препланулим од сунца и са за 
 танак, љубичаст дим, причињавали су се уморним путницима љепши и свјетлији од самих везирских  
вао сам се да му споменем и о глади и о умору.{S} И увијек сам се покајао ради тога.</p> <p>— П 
рнувши опет пребаци фереџу преко главе, умота се и готово каскајући оде према кући... </p> </di 
, — ми пођосмо за њим.{S} Хасан се опет умота у струку, сакри и главу и оружје, те му се само в 
га!..</p> <p>— Пхи! — узвикну дјевојче, умотавајући се у чаршаф, па се нагло измаче и затвори в 
а Хатиџа, жељна да га развесели, сва се умотавајући у ћурак и од ишараног пешкира правећи турба 
е танки филџани.{S} Читаву главу бијаше умотала шамијом, повезала је, те јој само нос испод ње  
да ми ступи не дућан човјек некакав.{S} Умотан је био у голему, црну струку, чији се крајеви ву 
 мандал, да гурнем и отворим, изненада, умотана у фереџу, изађе преда ме, ухвати ме за руку и с 
малаксали, са повезаним главама, у крпе умотаним рукама и ребрима, без коња, готово и без оружј 
згуби се.{S} Ми заузесмо његово мјесто, умотасмо се у ћебета и полијегасмо по трави.{S} Ушишика 
че.</p> <p>— А ко би жалио да гине и да умре?.. — брзо одговори стари, истресе из кесе нешто ду 
/p> <p>Бог тако наредио...</p> <p>— Ама умријет’... растати се са овим свијетом мучно је, — доч 
 гурну у ватру.</p> <p>— Рашта да жалим умријет’?..{S} Рашта?.. — сам себе запита. — Ко ће жали 
ија се. — Остарио, изнемог’о, па ти жао умријети, па све мислиш да ћеш се поново родити...</p>  
бачених просјака који су свратили да ту умру, издахну, а нипошто као ратници какви који су ишли 
лага осјети сву оштрину овог одговора и умукну.</p> <p>Поново поче на силу кашљати и протезати  
34" /> да може точити колико који хоће, унаоколо га окитили травом и зеленилом и са читавим гра 
еда...</p> <p>Мајка се окрену и погледа унаоколо.{S} Изгледало је као да ни сама није вјеровала 
аз топле црвене крви шикну, попрска све унаоколо и пјенушећи поче се пушити на трави, а златне  
дова, кад се чудна тишина, нека разлије унаоколо и кад се само шапатом смије говорити?..</p> <p 
ежао и пландовао, док су му све комшије унаоколо радиле и уређивале земљу за садњу духана.</p>  
ламбас, који му висио о појасу, обилази унаоколо, купи бакшише што му их остали небрижљиво баца 
о.</p> <p>Па се подиже и поче загледати унаоколо, привиривати свуда.</p> <p>— Мјесто је згодно, 
зачуђено сам почео гледати и разгледати унаоколо.</p> <p>— Ђе сам ово? — питао сам сам себе, пр 
д нечега, поче фрктати, рзати и бјежати унаоколо.{S} Била је гола, празна, без узде, без седла  
пуцали, шенлучили и попијевали, плашећи унаоколо тице које су излијетале из шипражја и с весели 
сам себе руменећи и плашљиво звјерајући унаоколо.</p> <p>И опет сам пролазио даље, бјежао управ 
S} Пратићу те...</p> <p>Па, разгледавши унаоколо, опет се врну према дућану, одиже моју пушку с 
роким, врелим, готово безумним погледом унаоколо, почне све око себе кидати, чупати, разбијати. 
 са неке стране пријети опасност, те се унапријед, често и преко воље, прибира и спрема на одбр 
записује.</p> <p>Запита ли који: шта ће унапријед радити и шта засађивати, сијати, она се збуни 
се међусобно порезали и платили ханџији унапријед читав мој трошак за пуних пет дана, колико су 
p>Зулфага ми трзну руком, гурну ме мало унапријед и некако заповједнички откреса:</p> <p>— У ру 
ати нешто, брзо шаптати, отегнувши шију унапријед и узвијајући главом...{S} Она није одговарала 
е усиљено.{S} Тиме је само хтио макар и унеколико да одагна страх а уједно и да се преда мном п 
а би ти смислио? — запита га изненада и унесе му се у лице. — Знаш ли и ти што?..</p> <p>— Их!. 
<p>Она устаде, узе ми главу међу руке и унесе ми се у лице.</p> <p>— И ти се не љутиш? — запита 
јер... јер...</p> <p>— Јер?...</p> <p>И унесе ми се у лице, а чупи ме почеше шкакљати по образи 
 дућан лијепо очистим и уредим, те, кад унесем робу, да својом чистином одудари, истакне се изм 
, обојица се измакоше до насред авлије, унесоше се један другом у лице и, непрестано се наклања 
озвасмо чим смо Хасана скинули с кола и унијели у кућу, — ступио у собу и почео припасивати дуг 
ио, да је негдје у даљини убије, удави, уништи.</p> <p>И читава слика стварала ми се пред очима 
 да је нашу чету, која је пошла била да уништи читаву дружину чувеног харамбаше Стојана, у зору 
372" /> осјећао сам у томе да их мрвим, уништим, и нешто као да ме поче голицати на смијех...</ 
 на све усташе и покорити их, поломити, уништити за неколико дана.</p> <p>Казивали су и како је 
цао сам да ће наша војска све покорити, уништити, попалити и још чвршће утврдити нашу силу и го 
а, које им, објешене о кајишу, висиле о ункашу, са бисагама из којих им провиривале некакве крп 
и чуо разговор или препирање.{S} Затим, уносећи се један другом у лице и говорећи више знаковим 
очекују путнике? — запита Хасан поново, уносећи му се у лице. — Овђе?..</p> <p>— На друму — мир 
да настаде чудан клепет неки и комешање унутра, у авлији.{S} Закакоташе неколике кокоши и закле 
/> сам знао боље, не зазирући чак ни од уобичајених трговачких лажи и заклетава.</p> <p>Наравно 
брзо и весело приступала канату и чудно уобливши глас упуштала се у разговор, док смо нас двоји 
рече брзо, старајући се да се прибере и уозбиљи, — Испричаш ли икоме, ово ће ти судити!..</p> < 
ечи не проговоре једно другом.{S} Ја се уопште и не сјећам да су кадгод дуже разговарали.{S} Ак 
ије било кавге међу нама.{S} Шта више и уортачили смо се и отпочели са трговином неком.</p> <p> 
ла?..</p> <p>— Ето, честити ефендија, — упаде Зулфага брзо и дубоко се поклони. — Ето и сада го 
..</p> <p>— Па кад ме неће да слушају — упаде Хасан сурово и гурну главом у Хајкунин витао који 
агу...{S} Сулага је миран чо’јек — брзо упаде Зулфага, превијајући се и отежући шијом. — Он ниј 
> <p>Право да речем чудио сам се таквим упадицама. 3а хајдуке сам знао да су опаки људи, — они  
ра.{S} Зато би одмах након такве његове упадице обично и настала бескрајна једна почивка, испуњ 
осио га на праг, приносио својим жутим, упалим очима и шкиљио у њега, загледао, тврдим, жуљавим 
p> <p>Старац застаде мало, почеша се по упалим, мршавим прсима, — сва му се ребра могла изброја 
ар и овђе?</p> <p>Стари извади неколико упечених кромпира и поче их љуштити.</p> <p>— Планина ј 
ричати нешто.{S} Познао сам одмах да се упињала да ме што више задржи будна и да ми причањем са 
крену се и пође из собе.{S} Старао се и упињао да изгледа што поноснији и што јуначнији и, обје 
асипљу, расту...</p> <p>Пушке се почеше упињати, увијати као змије и запињати ми за ноге, удара 
пријетио оружјем — дочекам и ја осорно, упињући се да изгледам што суровији и страшнији. — И ра 
 тужбе, рачуне и сенете, старајући се и упињући да је задржи у соби баш у том часу кад је најви 
ојица смо готово вриснули од радости и, упирући прстом тамо према ватри а не говорећи ништа, гл 
орише једно другоме, нити се за здравље упиташе...</p> <p>Мени смијешна дође та забуна њихова и 
чени, опет дођоше у собу, затекли су ме уплакана.{S} Обоје се склепташе око мене, опколише ме.< 
едне вечери затекох је снуждену, тужну, уплакану.{S} Двије кривудаве, плавкасте, танке црте, —  
 полетила према соби и онако задихана и уплашена застала на прагу.</p> <p>— Оставите оружје! —  
мајиле, Смајиле, спаваш ли? — запита ме уплашено након дуже почивке. — Јеси ли будан?</p> <p>—  
наше, изненадила се кад је све то чула, уплашила се.{S} Жена, која је вазда живјела у малу и бо 
и, дрвосјече.</p> <p>— Их!..{S} И ти се уплашио! — прекори ме Хасан подругљиво, гледајући ме пр 
аса.</p> <p>Опазивши ме и они као да се уплашише и узвикнуше.{S} Хајкуна чак и устукну мало и с 
Ја <hi>само</hi> с тобом могу — брзо се уплетала Хатиџа, пропињући се на прсте и наслањајући ми 
жива.{S} Чак и пословице, које је волио уплетати, каткад и гдје им није мјесто, биле му нове, н 
јада с њима...</p> <p>— Какви робови? — уплете се Хасан и сједе поред њега, уз кољено му. — Зар 
ош рјеђе су га могли навући да се и сам уплете у разговор, да и он рекне своју.{S} А кад би га  
турске хаљине и стали у шехер да штогод упљачкају.</p> <p>Наравно, сви су савјетовали да се при 
гледа се и сам према ватри, са жељом да упозна кога...</p> <p>Узалуд!..</p> <p>Па извади нож, о 
шку и исправи се.</p> <p>— Стој!</p> <p>Упознавши ме боље, као да се застиди и збуни.</p> <p>—  
вника.</p> <p>И — намах застаде.</p> <p>Упознавши Хајкуну стресе се, задрхта, и лагано поче узм 
кад се мало одомаћио у кући, кад је све упознао, остао је такав.{S} Са слугама и слушкињама ни  
ти сазна тајну која је за чување, значи упола се предати његовој власти, оковати се драговољно. 
ман Салих-агин ради — опет дочека Хасан упорније, изврнувши се на леђа и одижући једну ногу у в 
. — Шта ћу ја?..</p> <p>— Ти знаш све — упорно дочека Зулфага и развуче лице на смијех. — Твоја 
 — силећи се да осоколи и себе и мене — упорно би одбио и још би жешће навалио да идемо наприје 
 насиље, онда јој је и крај — тврдио је упорно, не попуштајући — Па и наша сила била...{S} Била 
м се одмориш, ти ћеш поћи — отсијече он упорно, покупи оружје и спусти га поред себе. — Опет ће 
 Ја сам се чудом чудио како се он често упорно бранио, опирао и као пркосио оцу, а да се хоџа н 
на је морала о свему бригу водити, сама управљати читавим својим имућем.{S} Трзала се, љутила,  
је нек је башка и свак нек научи својим управљати.{S} Без тога нема среће у кући...</p> <p>Вода 
ћану, потрчах Хатиџи.</p> <p>— Ти кућом управљаш, ти се питаш, па хоћеш ли да примимо једног го 
е ни гледао у нас, него му поглед вазда управљен био према оном низу нових, калајисаних сахана, 
_C4"> <head>IV</head> <p>Једнога јутра, управо у свануће, пробудила ме необична хука и граја у  
и понудивши нас брзо се окрену и изађе, управо побјеже из собе.</p> <pb n="335" /> <p>— А како  
ећи на трави, остала преко читаве ноћи, управо до зоре.{S} Па и Зулфага остао с њоме...{S} И ко 
ад је нијесам могао затећи код куће.{S} Управо, — како су ми кашње <pb n="350" /> причали, — он 
.. опет је био у Сулаге...{S} Ја сам га управо и измамио из авлије и... и сачувао га да га опет 
почела као нека борба, инат неки; отада управо и почиње моје право <hi>житије</hi>, како се то  
 толико смо се навикли на њега да мајка управо није могла ни ручати ни вечерати ако њега није б 
са ријетком брадом која му се састојала управо из три дијела и за коју се никако не би могло ре 
изу стајали испод басамака и оде, отрча управо на воду.</p> <p>— Ево — узвикну након краће почи 
рну <pb n="270" /> и деран посрну, паде управо покрај Хајкунине шилте и главом удари о бедру Ха 
По свему се, дакле, могло познати да је управо он сам подгајао Хасана тако: васпитавао га да се 
ушек премјести у своју собу и прострије управо покрај свог душека.{S} И већ прве ноћи криво ми  
и да су све говорили само о мени, да се управо о мојој кожи и радило.{S} И стрепио сам непреста 
м и пред хоџиницом.</p> <p>Међу нама се управо највише говорило о Сулаги и сви га спомињали.{S} 
ричати о мени, хвалити ме, надметати се управо у похвалама.</p> <p>— Никад нијесам знао да си о 
.</p> <p>И све више љутећи се, бјеснећи управо, наумих да се вратим и да јој одмах скрешем, очи 
, приближивали смо се ватри.{S} Не знам управо шта, али ме нешто силно гонило, гурало напријед  
/p> <p>И опет сам пролазио даље, бјежао управо, а читав сокак иза леђа ми као да поново почне ј 
прескакао их, прелијетао их, прелијетао управо.</p> <pb n="366" /> <p>Због тога сви су га и гле 
звученим на смијех.</p> <p>Он је сједио управо поред бимбаше, крај шилте му, прекрстио ноге на  
ио фишеке и припремао кремење.{S} То му управо био и једини посао и за живу главу није хтио при 
а, винограда, желећи да му освоје, отму управо, теретећи га како су, токорсе, његови стари то п 
а лоза, и, окренуте једна према другој, упредале су свилу, која се као прецвао бехар расипала п 
о...{S} Говори: како сте све потрошили, упропастили ви сами и...и још свашта говори.</p> <p>— И 
/p> <p>— Твоје ништа нема...{S} Све сте упропастили — отегну он љутито, а шија му се извила гот 
ече полушапатом, пошто је све покупио и упрти на се. —</p> <p>Збогом!..</p> <p>Чим је отишао и  
а ме ухвати за руке, издиже и, силом ми упртивши пушке и торбу, нагло повуче за собом. </p> </d 
м, да се погледају отворено, да се сами упусте у разговор...{S} Кад сам ја био међу њима лакше  
њих побратио бих се, загрлио, пољубио и упустио у ма какав разговор.{S} Два-три пута и притрчав 
ахат за два хода...{S} Макар што смо се упутили тамо и ишли одлучно, без предомишљања, ипак као 
и наоружа потпуно, па обојица кренемо и упутимо се кроз махале и сокаке „у лов, у планину“.{S}  
приступала канату и чудно уобливши глас упуштала се у разговор, док смо нас двојица остајали ма 
препоручивао највише да се остала добра уреде и некретнине да се подигну; зато је увијек и траж 
<p>— Шта?</p> <p>— Припреми пушку!..{S} Уреди се за нападај!</p> <p>— Зар...</p> <p>—- Пст... д 
 чело.</p> <p>— Онда припреми све и све уреди — рекох полазећи. — Ја ћу казати Хамиду да га при 
г субашу, Зулфагу некога, намјести му и уреди у кући собу једну, у којој ће становати.{S} Био т 
 не поздрављајући, — позвао да му хамам уреди и изнесе ново одијело.</p> <p>Како сам, нешто од  
несанице, Зулфага, не пустивши ни да се уредим ни да прашину стресем, узе ме чврсто за руку и н 
ам се одмах и да дућан лијепо очистим и уредим, те, кад унесем робу, да својом чистином одудари 
та продавало.</p> <p>— <hi>Он</hi> није уредио?..{S} Он?.. — кликну Сулага и тресну бројаницама 
 с крила.</p> <p>— Да је он ствари боље уредио, не би се ништа продавало.</p> <p>— <hi>Он</hi>  
 /> <p>— Нехотице било па... па нијесам уредио...{S} И зарадио сам да... да ме избациш... сад.. 
етварао се као да је све ствари потпуно уредио и као да је све одлучно пошло на боље.{S} Изглед 
или, па опет нијесте готово ништа могли уредити!..</p> <p>— Их!..</p> <p>— Пошље... пошље ти и  
<pb n="253" /> и магазе, које ће лијепо уредити и издавати под скупу кирију.</p> <p>А што је ви 
рен, скрушен и насмијан и вјечито чист, уређен и нагиздан, са китом цвијећа испод феса.</p> <p> 
екће, игра.</p> <p>И коњи им опремљени, уређени потпуно.{S} Везене ките, искићене лажним бисеро 
Хтио, зар, да види: је ли све намирено, уређено, има ли у кући свега...</p> <p>Али није био ни  
док су му све комшије унаоколо радиле и уређивале земљу за садњу духана.</p> <p>„ Шта радиш, те 
о као да се спремали за бој, непрестано уређивали и — непрестано одуговлачили, отезали с поласк 
уљавим прстима пипао оштрице, трљао га, уређивао, чистио.</p> <p>Једнако је и фишеке пунио и пр 
 припаљивао, трећи подметао пепеоницу и уређивао јастуке око њега.</p> <p>— Хоћеш ли нам причат 
а, опет је водећи шилти и намјештајући, уређујући јастуке око ње. — Наша је ноћас!..</p> <p>— А 
као да су били заборавили: тек каткада, уријетко, ако би стигао какав хабер из Мостара, од мајк 
апа се и изумире.</p> <p>Тек покаткада, уријетко, освојила би је опет чудна нека сјета, дерт не 
оју дугу, црну браду, мирно их слушао и уријетко лаким климањем главе одобравао нешто или не од 
 <p>— Јесте ли посустали? — запитала би уријетко, покаткада, којега од нас двојице, не успорава 
, у вјечитом полумраку, — сунце нас тек уријетко, као ругајући се, обасја, — као да и памет пом 
 почело штедити, кашње се навраћаху тек уријетко и остајаху само по час по два.</p> <p>Једино м 
и, раскиде јечерму на прсима и указа на усахле, смјежуране, објешене дојке, које јој вириле исп 
а штеди грла, не било га; не жали срца, усахло ти!..</p> <p>Пјевај!..</p> <p>И хитре Циганке, в 
</p> <p>Сулага, испочетка, као да и сам усвоји моје разлоге и као да му се свиђеше.{S} Пошље, п 
 плави и да шкиљи, узимала је мумаказе, усекњивала свијећу и опет настављала посао живље и хитр 
i>његове</hi> паре — запитам кроз зубе, усиљавајући се да будем што мирнији. — Оклен, кад је на 
и ме!..</p> <p>Па се опет приви уза ме, усиљавајући се да се кроз сузе осмјехне.</p> <pb n="375 
чудновато мигајући големим десним ухом, усиљавајући се тако да отјера једну муху с образа, која 
екако и, кад сам себе на силу соколећи, усиљавао се да брже крене, поскочи, док сам ја почео по 
рамљен.{S} Само сам, одлазећи, чуо како усиљеније кашље и нешто гунђа, гунђа....</p> <p>Наравно 
стала бескрајна једна почивка, испуњена усиљеним кашљањем и подмуклим шапатом и сваки који се н 
/p> <p>— Хахахаха! — засмија се Хајкуна усиљено, спуштајући шишану и окрећући се нама. — Јесте  
 да му пјевање није ишло од срца, да је усиљено.{S} Тиме је само хтио макар и унеколико да одаг 
ме питаш...</p> <p>Он погледа на друм и усиљено се осмјехну.</p> <p>— Е није друге, сад се натр 
авао и клизио по шарама дебелог ћилима, ускачући покаткад чак до Хајкуниних димија и треперећи  
е ме чврсто за руку и нагло поведе кроз уске, тијесне сокаке према узбрдици једној.{S} Морали с 
идана врата, осјенчаваху сав искривљени уски и тијесни сокак и заклањаху собом читав низ омањих 
престано.</p> <p>Ишао сам по селима, по уским, прашњавим, изрованим друмовима њиховим; ноћивао  
макар душу притискивали најтежи терети, ускипи нешто у <pb n="303" /> теби што те нагони на сми 
и, обијељени зидови, са два низа малих, уских пенџера, облијепљених хартијом, и са големим врат 
то?..</p> <p>— Их!..{S} Како ћу ја?.. — ускликну он задивљено и некако поплашено поче се измица 
а.</p> <p>Застадосмо, послушасмо и опет ускликнусмо од радости.{S} Одиста двојнице!..{S} Ћурлик 
ругати се, проберем најзгодније мјесто, уско, тијесно, полумрачно, обрасло самом љесковином, ко 
 нећу...</p> <p>Па се брже боље затрча, ускочи ми уз бедру и сави руке око врата.</p> <pb n="40 
 нешто, непрестано вадећи из џепа малу, уску бурмутицу и непрестано потпрашујући.</p> <p>Опазив 
ажен, са закрвављеним очима и пјеном на уснама, гази по њој, гази и игра, скаче и удара, гњечи  
ред њом онако тих, покоран, скрушен, са уснама вјечито развученим на смијех. — Ово се не смије  
 нагриженим брковима и великим, дебелим уснама, које се, на крајевима, непрестано трзале и непр 
м његовом, са змијском главом и големим уснама вјечито развученим на смијех.</p> <p>Он је сједи 
ло, пресахнула ми; само ми на испуцаним уснама застала капља крви и почела се корити.</p> <p>—  
 — рече Хасан снуждено, уједајући се за усне. — Док се ми смислимо, усташи ће ојачати.</p> <p>— 
 гласан смијех, морао сам се уједати за усне.</p> <p>Бојећи се да се ипак нећу моћи савладати,  
 приви ми главу на прси и, спустивши ми усне на чело, прошапута гласом пуним стрепње:</p> <p>—  
 ове куће — рече полугласно, развлачећи усне и нашкиљивши на једно око. — Овђе ти нема мјеста.. 
ти не бојиш? — живо дочека она, гризући усне.</p> <p>— Вјерујем у се, да нијесам грђи од њега,  
.па...</p> <p>Опет изви обрвама, напући усне и накриви главу према рамену.</p> <p>— Па...</p> < 
рема рамену, извије танке обрве, напући усне и некако дурљиво, мазно, као дијете коме отимају л 
та ти је? — запита она дурљиво и напући усне. —— Какав си то данас?..</p> <p>— Ја сам онакав ка 
з образ, заустави се на танкој, руменој усни и заблиста као кап росе на карамфилу.</p> <p>— Мис 
јер се он снажно уједе за танку, румену усну и окренувши се у страну, поклопи уста руком, да за 
ли — настави Ибрахим ефендија тише, као успављујући ме. — Све нам је казао...</p> <p>— Лупеж!.. 
Пред вратима ме дочека Сулага, немиран, усплахирен.{S} Тутну заптији нешто у руку, узе ме за ра 
дари га и ножем и бакрачлијом, али коњ, усплахирен, запјенушио, удари у страну и поче одбациват 
ска постала је некако сметена, збуњена, усплахирена.{S} Момци су долазили и питали: какве ће на 
тшкринуо канат, а бедевија, узвијерена, усплахирена, утрчи у авлију.{S} Стрижући ушима и као за 
ану пред очима: зашто је збуњена, зашто усплахирена тако.{S} Сад се сјетих свега!</p> <p>И Хаса 
о у свом дућану, баци и терезије и оке, усплахирено утрча и умијеша се међу нас.</p> <p>— Остав 
 падоше по трави, за бусије.{S} Коњи се усплахирише.{S} Почеше се пропињати, трзати и узмицати  
о, покаткада, којега од нас двојице, не успоравајући хода и не осврћући се.</p> <p>— Нијесмо.</ 
пјевуцкајући.{S} Дошавши до испод ћошка успори ход, застаде пред ћемерли-вратима, лагано, као р 
несу јање.</p> <p>Затим се, онако горд, усправљен и нијем, одвоји од свију, оде у страну и на т 
љен комад клисуре какве, а вазда горд и усправљен као и сама клисура, да га, чинило се, ни гром 
жећи запету пушку стајала је према њему усправљена, горда и поносита, презриво се осмјехујући и 
животу нијесам видио човјека да се моли усрдније.{S} Клечећи на трави, утонувши у њу, и раширив 
.{S} Ко може рећи да се неће спустити и усред Сарајева?..{S} Ко?..</p> <pb n="296" /> <p>— Врат 
и и да је приграби.</p> <p>Дошао лијепо усред бијела дана пред башчу, раскорачио се и почео нож 
потаје:</p> <p>— Зар се ни Хатиџа не би усрећила? — питао сам тихо, указујући на њу и као подсм 
а бих зликовац био...{S} Нико се уза ме усрећио не би...{S} Нико!</p> <pb n="396" /> <p>У мени  
во лице њезино изнакази се, искриви.{S} Уста као да пређоше на десни образ, одмах покрај уха, б 
она трава, сва грчина она наврије ми на уста, навали.{S} Нагло почех повраћати.{S} Зној ме обли 
о хоџа, који готово никад није дисао на уста, шишти кроз нос, како хукти и букти ватра у пећи,  
 си био, можебити, и... — Метну прст на уста и застаде мало. — А и сад си гладан! — викну јаче  
грало се, па стеже, стеже, дави...{S} И уста ми се спекла, осушила.{S} Пљувачке сасвим понестал 
и, па ме снажно гурну и руком ми зачепи уста...{S} Загледа се и сам према ватри, са жељом да уп 
у усну и окренувши се у страну, поклопи уста руком, да заустави смијех.</p> <p>— Па... па чим с 
маш ли душу?.. — јаукну он, растворивши уста и мученички преврћући очима. — Ах...</p> <p>Остави 
о ме охрабри, осоколи да поново напуним уста травом, да пуним и да гутам, онако, не жваћући.</p 
колаченим, помућеним очима и пјеном око уста, поново врисну, прекиде коноп један и размахну рук 
 да му из неба печени голубови полете у уста!..{S} Какав ми је, бива, народ који јауче за добро 
почнем мељавати међу прстима и трпати у уста, жвакати.{S} Чудна грчина као да ми се разли по чи 
у, и често као да је од себе, од својих уста штедила, само да нама што више и што љепших понуда 
јка брзо и, збацивши све оно да кољена, устаде и пође за њим. — Шта ће ово?</p> <p>— Ништа...{S 
 руке. — Ти?</p> <p>— Јок!..</p> <p>Она устаде, повири на врата и полако, на прстима, врати се. 
<hi>Само</hi> разговарала?..</p> <p>Она устаде и тресну димијама.{S} Сви конци попадаше по трав 
<p>— Гунђаће, па и престати.</p> <p>Она устаде, узе ми главу међу руке и унесе ми се у лице.</p 
 отегну Хасан зијевајући и протежући се устаде.</p> <p>— Па хајде...{S} Хајдемо...</p> <p>Сулаг 
а и угурсуза...</p> <p>Зулфага поносито устаде и, стиснутих очију, раскорачи се насред собе.</p 
 грајом или почели шапутати, немирно је устајала, ходала по соби и чупала, кидала све што јој с 
 ослухивати, пазити.{S} Затим је поново устајала, дизала се и гледала напоље, освртала се, зави 
p> <p>Ријетко када да чаршинлије нијесу устајале из својих дућана и са чудним неким задовољство 
спрекидано, загушено. — Ја, црна мајка, устала на своје дијете, на крв своју...{S} Црна мајка г 
чи, кида, распиње.</p> <p>Чим би ујутру устала и изашла на авлију, лакше обучена, у кошуљи која 
а ће се наскоро читава земља дигнути на устанак.</p> <p>Чак ни царска војска није могла остати  
и и придржавајући се за стабло буквино, устанем и прихватим за оружје.</p> <p>Кренусмо опет.</p 
е сам и заспао...</p> <p>— Устани!..{S} Устани!.. — чух, у неко доба, како ме зове Хасан, псују 
на меко, па се саже и узе ме за руку. — Устани и хајде с нама...{S} Ево смо дошли по те...{S} Х 
</p> <p>У томе сам и заспао...</p> <p>— Устани!..{S} Устани!.. — чух, у неко доба, како ме зове 
. — Је ли то мушки?..{S} То?..</p> <p>— Устани — рече и Хајкуна меко, па се саже и узе ме за ру 
ем толико говорило није колико о ширењу устанка, о бојевима, окршајима, јунацима разним, говори 
 <p>— Куд је отишао?</p> <p>— Отишао на усташе. .{S} Мало прије ми рекоше наши кад су доносили  
ет пошао у хајдуке!..</p> <p>— Пошао на усташе — поправи ме он и потврди главом. — Осилили се,  
вјек који би био у стању ударити на све усташе и покорити их, поломити, уништити за неколико да 
а, спрема читава војска, која ће гонити усташе — одговори Хасан <pb n="362" /> мирно и пребаци  
ајући се за усне. — Док се ми смислимо, усташи ће ојачати.</p> <p>— И јуче су разбили наше чете 
о коси и, из шале, огрћући је ћурком. — Усташи, кажу, дочекали наше у Дузи и све поубијали...</ 
ече.</p> <p>— Heће? ..</p> <p>— Па... и усташи су оружани, — дочека Сулага пакосно, — и не шале 
врдили како то нико други није био него усташи, који се преобукли у турске хаљине и стали у шех 
леда у зид.</p> <p>— Мислиш ли ти да су усташи жене, кад тако питаш! — отегну некако осорно. —  
марајући питали имају ли каквих веза са усташима...{S} Трговцима, бакалима, занатлијама одлазил 
>Не смијући, зар, да се одмах окрешу са усташима многи су отпочели своје јунаштво кушати у чарш 
 сахата.{S} Жељан да пита и распитује о усташима, — а то у дућану није могао, јер није имао с к 
се бабо враћа, мајка би се одмах почела устезати, повлачити.{S} Почела би најприје отпуштати сл 
ми се разли по читавим прсима, по носу, устима, свуда.{S} Брже боље испљунух све, избацих.</p>  
к до земље, принијела <pb n="401" /> га устима и почела љубити од драгости...{S} И Хамида сам з 
ражен, са стиснутим шакама и клетвом на устима, почнем газити по прашини, по маријашима, кешкат 
у, накриви главу и, држећи мали прст на устима, меко, наивно запита:</p> <p>— Шта сам ти учинил 
 боје промијенио, — са широко отвореним устима и необично разрогаченим очима.{S} Само што муца  
и жваћући чађаве бркове који му пали по устима. — Запело ми нешто за ногу па пао...{S} Ништа је 
љунувши, опет као да осјетих пљувачку у устима.</p> <p>— Јес’, дина ми!..{S} Пљувачка!..</p> <p 
ка дугачку шибу једну, — која је и била устргнута и ту се вјечито чувала само због мене, — поче 
ије га могао гледати, — узвикну љутито, устресајући раменима — него узео пушку и онако, кроз пе 
јели запитати један другога, а сваки се устручавао да то први каже, изговори.</p> <p>Неколико м 
 гађати као кумру, те некако и нехотице устукнем и повучем је за собом.</p> <p>— Чувај се!..</p 
ом. —</p> <p>Опет кијамет!..</p> <p>Она устукну мало, заклони лице руком и некако покуњено, пос 
 уплашише и узвикнуше.{S} Хајкуна чак и устукну мало и сакри му се за леђа.{S} А он нагло прихв 
а.{S} Дјевојче оно, преплашено, цикну и устукну мало, сакри се за канат, док момче, изненађено  
димијама, кад ме опази некако поплашено устукну натраг и одиже руке.</p> <p>— Шта ти је?...{S}  
омаћичине биле, не оставише оружја нити устукнуше.{S} Само се згледнуше међусобно, као да се пи 
кроз живот, гурајући свакога с пута, не уступајући никоме и не покоравајући се никада.</p> <p>Н 
се се, задрхта, и лагано поче узмицати, уступати, старајући се само да јој уграби чибук и да јо 
ед њима се губи као дим да своје мјесто уступи дрскости и безобразлуку.{S} И, као што ми се при 
 украдене чак.{S} Неко се одострага још усуди да у оној гунгули и гурне Јову у леђа и да му пре 
ијетећи да ће ми »ноге пребити«, ако се усудим помолити, појавити пред њезиним јаранима.</p> <p 
и отети нешто, и опсовати, а да се нико усудио не би ни оштрије ми одговорити, камо ли да удари 
 се вратимо кући и окренуо низа страну, усуђивао сам се да му споменем и о глади и о умору.{S}  
 и гледао их како одлазе.{S} Нијесам се усуђивао ни да им напоменем о томе а камо ли још и да п 
обиђем...</p> <p>И, онако мршав, висок, усукан, гегајући се и застајући почесто, замаче у ноћ,  
корити, уништити, попалити и још чвршће утврдити нашу силу и господство наше, док је Сулага, на 
ривије.</p> <p>— Ништа је — рече мирно, утежући бедру платном. — Зарашће брже...</p> <p>— Кроз  
на, поче их напајати, испирати им ране, утирати.</p> <p>— Сад ћу...</p> <p>Слуге му донесоше и  
n="232" /> <p>Узбуђен човјек, под првим утисцима, никад не може све јасно и лијепо испричати... 
је хтио запиткивати ништа све док се не утишам мало, док се не приберем.</p> <pb n="334" /> <p> 
ња, јер то чини још јаднијим) пружио си утјеху и огријао им душу, — говорио је кашње и говорио  
сипале.{S} Уколико човјек више вриједи, утолико су и нападаји на њега јачи; ситни нападаји осип 
ао да се сравни са опуштеним подвољком, утону у њему, очи се помутише, заблијештише.</p> <p>— О 
 повијама <pb n="250" /> као да потпуно утону, изгуби се међу набраним, густим обрвама, испод к 
 се моли усрдније.{S} Клечећи на трави, утонувши у њу, и раширивши руке према небу, готово ништ 
а чворугавог чела <pb n="310" /> дубоко утонуле у главу. — Планинштарима нико не пријети...{S}  
њен, тужан и само ја нијесам могао наћи уточишта у њему.{S} Никакав ханџија није допуштао ни да 
 јефтино продао, ни у грађевине онолико утрошио...{S} Све, све, све му лаж била!...</p> <p>Ја ј 
ану, баци и терезије и оке, усплахирено утрча и умијеша се међу нас.</p> <p>— Оставите се кавге 
т, а бедевија, узвијерена, усплахирена, утрчи у авлију.{S} Стрижући ушима и као зазирући од неч 
 буди иза сна. — Нека ме убију, објесе, утуку, нека муче колико хоће, све сам то сама зарадила. 
 тога: да их све доведе у забуну, да их утуче и тако им опет покаже, е је и у говору моћнији, ј 
екако пронаћи и ухватити, да ће им први ући у траг.</p> <p>Једини Сулага сумњиво је вртио главо 
и кажу и... казале су ми...{S} И ево... уфатила сам те, копиљане, стигла те...{S} Сад више неће 
на образима играли, трзали се.</p> <p>— Ух! — умало што нисам вриснуо од страха, запомагао.</p> 
од главе.{S} Опет поћута мало.</p> <p>— Ух!..</p> <p>Изненада скочи, приступи вратима и ослухну 
 — цијукну Зулфага и разглави вилице од уха до уха.</p> <pb n="340" /> <p>— Први пут се прашта, 
нији, понови се и куршум ми мину покрај уха.{S} И, од страха, од чега ли, посрнух у хендек нека 
да пређоше на десни образ, одмах покрај уха, брада као да се сравни са опуштеним подвољком, уто 
кну Зулфага и разглави вилице од уха до уха.</p> <pb n="340" /> <p>— Први пут се прашта, а друг 
а да и сад не вребају на нас, желећи да ухвате, убију, закољу, да се освете?..{S} А оружани су  
нада, умотана у фереџу, изађе преда ме, ухвати ме за руку и снажно повуче.</p> <p>— Чекај — про 
.</p> <pb n="376" /> <p>Па, смијући се, ухвати ме за рамена, изгура пред врата и затвори канат. 
ни погледати.{S} Потрча право бедевији, ухвати је за гриву и, једнако онако муцајући и цичећи,  
/p> <p>Затим ме опет премјери погледом, ухвати ме големом својом шаком иза врата и подиже од зе 
ји је једнако пријетио ножем, снажно га ухвати за руку и продрмуса њиме.</p> <p>— Ето!</p> <p>И 
о пружи руке до иза каната као да би да ухвати, да затрли кога. .</p> <p>— Аман!..</p> <p>Хајку 
ви ме!</p> <p>— Дижи се!..</p> <p>Па ме ухвати за руке, издиже и, силом ми упртивши пушке и тор 
 други <hi>свједок</hi>...</p> <p>Па ме ухвати за подбрадак и погледа ми у очи.</p> <pb n="345" 
е бојао?..</p> <pb n="391" /> <p>Она се ухвати за серђен и поче трести њиме.</p> <p>— Ама ја се 
..</p> <p>— Јадниче!..</p> <p>И хоџа се ухвати за браду и поче је увијати око руке.</p> <p>— Је 
олико залогаја изједе...</p> <p>Хоџа се ухвати за браду и заврати је.{S} Половицу лица поклопи  
ше овђе.</p> <p>Мајка га као од милоште ухвати за ухо и, онако пресамићена, опет увуче у собу.< 
заборавивши на своју рану, притрча му и ухвати га за руку. — Шта ти би?..</p> <p>— Ништа, ништа 
 сједосмо испод пенџера, на серџаду.{S} Ухвативши се за руке, приљубивши се, дуго смо гледали у 
 и намигујући, распали се, разбјесни, и ухвативши је око паса силом је притегну себи у крило и  
 брзо ми приступи, спусти се на траву и ухвативши ме за руку мукло запита:</p> <p>— Шта ти је?< 
Ено!..</p> <p>Момче се примаче канату и ухвативши се за алку поче се љуљати и говорити нешто.{S 
из све снаге.{S} Остали одмах иза њега, ухватили се под руке, па попијевају.</p> <p>И, из чудно 
изазове, те да се насред царскога друма ухватим у коштац с њиме и порвем се, побијем, покрвим.< 
уставим ту кућу, која је бјежала, да је ухватим, стегнем.</p> <p>Хатиџа, која је, обучена мимо  
кавге и ината, жељен да се макар с киме ухватим у коштац и да гушим, давим, бијем све око себе. 
нијеми, окамењени.{S} Ја стао на прагу, ухватио се за канат, гледам у њу и кроз сузе се смијеши 
окрај каната, исправио се, једном руком ухватио се за демире, док у другој држи пушку, па нас,  
 Мало му је што је зулума починио, него ухватио двије ђевојчице из комшилука, метнуо их на крил 
ако бистар и проницав, некако пронаћи и ухватити, да ће им први ући у траг.</p> <p>Једини Сулаг 
 потегнувши ме прије тога за нос или за ухо.</p> <p>То му је било и једино миловање.{S} За друг 
p> <p>Мајка га као од милоште ухвати за ухо и, онако пресамићена, опет увуче у собу.</p> <p>— Н 
ду — као да ми неко непрестано шапће на ухо, чупка за косу а звоно оно клепеће све јаче, одјеку 
и се нечега, саже се брзо и шапну ми на ухо:</p> <p>— А <hi>он</hi>, кажу отишао...</p> <p>— Ко 
узрујавало Зулфагино пристајање за њом, ухођење његово, пажња онолика.{S} Макар га и гонила, и  
ткада чудновато мигајући големим десним ухом, усиљавајући се тако да отјера једну муху с образа 
ен, Зулфага је, наклањајући му се према уху, непрестано шаптао о нечему, смјешкајући се по обич 
 је испружио шију, змијску главу принио уху муштеријину, па нешто шапће, прича, говори.{S} Види 
 напријед са старим, смрдљивим диплама, учвршћеним на искрпљеној и напуханој мјешини, задуо у о 
ише се, нарастоше, и са својим навалама учесташе необично.{S} Сељаци из свију села,</p> <p>— ко 
лећи, преклињући.{S} Узалуд!..</p> <p>— Учи се сама, па ћеш боље проћи него ми је мајка прошла  
> <p>— Не знам... не умијем...</p> <p>— Учи се!..</p> <p>Окренувши се љутито од мене иде Сулаги 
ељели да им он буде у џамији и да им он учи дјецу.{S} Дубоке је књиге, —— рекоше — проучио и зн 
Ви би хтјели да будем ваш хоџа и да вам учим ђецу? — мирно их запита он и погледа их редом. — Т 
 да је био бјељи од филдиша.{S} Зачудо, учини ми се као да сада први пут гледам у тај врат и ње 
м да га подухватим, подупрем, јер ми се учини као да ће пасти, посрнути. — Рашта?..</p> <p>— Па 
 њиме...</p> <p>И загледах се у обрве и учини ми се да тако танке, свилене, високо повијене обр 
вац јаче и опет замахну. — Ха!..</p> <p>Учини ми се као да три буса љесковине уједанпут прескоч 
мати.</p> <pb n="400" /> <p>— Шта ли је учинила?..{S} У чему се огријешила?..{S} Гдје?..</p> <p 
еко, наивно запита:</p> <p>— Шта сам ти учинила?..</p> <p>— Не знаш? — отегнух подругљиво, накр 
И већ прве ноћи криво ми било што је то учинила.{S} Готово ми није дала ни ока склопити.</p> <p 
ромах, жут, блијед, модар, — онога часа учинило ми се да је неколико боје промијенио, — са широ 
 „Ништа“...{S} А, токорсе, пошао сам да учиним јунаштво, да се о мени прича као о јунаку и... и 
ијем.{S} Једва сам се савладао да то не учиним.</p> <p>— А оклен Зулфаги <hi>његове</hi> паре — 
 размишљајући, радознао: шта би Зулфага учинио да ме оваквога види. — Нећу се преоблачити...</p 
сам тако вечерао, нити ми се икада хљеб учинио слађи.{S} И ја и Хасан као да смо се натјецали к 
учинити све што никад и никоме за љубав учинио не бих.{S} Њему за инат ишао сам у чаршију, међу 
, каква обично избија у човјеку који је учинио неку погрешку, па га почели прекоравати, смијати 
} Чудан је постао...</p> <p>— Шта ти је учинио — запитам весело, гађајући је листићима искидано 
да ти... да ти... ништа због мене не би учинио...{S} Мислила сам...{S} Их...{S} Кавгаџијо један 
 <p>— Шта си учинио, за Бога?{S} Шта си учинио? — запита шапћући, а све ме јаче стиска за руку  
та и силом ме заустави.</p> <p>— Шта си учинио, за Бога?{S} Шта си учинио? — запита шапћући, а  
и могао оно учинити?..</p> <p>— Шта сам учинио? — одговорим јој набусито, покушавајући да се от 
и за се, заварати?..</p> <p>— Ружно сам учинио...{S} Ружно — почнем сам себи пребацивати, ходај 
м да се ти тужиш на њега, е ти је криво учинио.</p> <p>— И јес’ ми криво учинио — пресјекох га  
 криво учинио.</p> <p>— И јес’ ми криво учинио — пресјекох га ватрено сједајући и без питања на 
p> <p>Никоме за љубав не бих ти невјеру учинио... <hi>Никоме</hi>!..{S} Ево и крви, ако треба,  
.. <hi>Теби</hi> нипошто не бих невјеру учинио!..{S} Нипошто!..</p> <p>— Ти ми и не можеш невје 
то!..</p> <p>— Ти ми и не можеш невјере учинити — одговарао сам мирно, опет га нудећи духаном.  
а руку и трза њоме. — Како си могао оно учинити?..</p> <p>— Шта сам учинио? — одговорим јој наб 
 наше кадије... наши судови... нећеш му учинити ништа...</p> <p>Хатиџа, која је неколико пута д 
му за инат, — чинило ми се, — могао бих учинити све што никад и никоме за љубав учинио не бих.{ 
 у чуду, гледајући је пажљиво. — Шта ти учинише?</p> <p>— Краду ме.</p> <p>— Они?..</p> <p>— <h 
да у мектеб и тамо по два по три сахата учио читати и писати, ни за што друго нијесам имао да с 
Вазда.</p> <p>— И учио си?..</p> <p>— И учио...</p> <p>— Па што си дошао?{S} Рашта? — запита ја 
бро ми било.</p> <p>— Вазда.</p> <p>— И учио си?..</p> <p>— И учио...</p> <p>— Па што си дошао? 
пред вече морали узимати књиге у руке и учити, и ја и Хасан били смо потпуно слободни и могли с 
— рече хоџа и попридиже се. — Ја ћу баш учити како ја знам...</p> <p>Па подухвати џубу и, преба 
 Сарајево...</p> <p>— Ја?..</p> <p>— Да учиш...</p> <p>Наслонивши ми главу на раме, ударила је  
и и двије ситне чачкалице: за зубе и за уши.{S} Затекао сам га гдје лежи на миндерлуку босоног, 
опруживши се колико је дуг и издигнувши уши, прескочи нам преко пута и брзо се изгуби у густежу 
који, фијучући, пролети ми готово поред ушију и оштрим врхом зари се у траву.</p> <p>Страх од н 
елио се куће — слагах му и порумених до ушију. — Ето...</p> <p>Он набра обрве, замисли се.</p>  
ти и узмицати натраг, фркчући, стрижући ушима, обарајући товаре са себе.{S} Кириџије као да изг 
сплахирена, утрчи у авлију.{S} Стрижући ушима и као зазирући од нечега, поче фрктати, рзати и б 
о, савијајући главу и стрижући шиљастим ушима, фрче, рже и копа земљу ногом, а испод румених но 
 широки, ћошкасти фес, који му падао по ушима, па, запаливши чибук, почео звиждукати или, стисн 
 се у ћебета и полијегасмо по трави.{S} Ушишикани веселим пуцкарањем ватре и ћурликањем двојниц 
та ми није било милије, него када би се ушљед моје неподмитљивости почео љутити и стискати зубе 
а да га се дочепамо, за ђаво би га знао ушљед чега, опет бисмо вољели да је мало подаље, да се  
пажљиво је слушао све и гладећи браду и ушмркујући размишљао о њима.{S} Примјећивао није ништа. 
спустим покрај ње, да пољубим, угризем, уштинем.</p> <p>Она не одговори.</p> <p>— Шта је?..{S}  
 понесу понуда каквих: пите, пексимита, уштипака, или пешкеш који: махраму, јаглук, кошуљу...</ 
шта? — запита зачуђено. —</p> <p>Шта ти фали?</p> <p>— Осман ме ’сује, — промуца Зулфага отегну 
а о комшилуку и комшиницама, о махнитој Фати и паметној Злати, о чеврама што су везене чистим з 
 се ћурком и, узевши чибук под пазухо а фењер у руку, излазио из собе, одлазио. </p> </div> <di 
о, кришом, опрезно, носећи мали жмирави фењер у рукама, спуштали смо се низ стрме, кривудаве со 
 момка, који је носио дугачки, мушемели фењер, лагано, оборених глава ишли за њим, не стружући  
евале и прелијевале се према свјетлости фењера што га носило у руци, помоли се отуда, изађе без 
у групама, са тамбурама под пазухом и с фењерима о пушкама, по два пута пролазили су поред нас, 
буком под пазухом и са шкиљавим прљавим фењером у руци.</p> <p>Дугим шареним рукавом отро би ла 
си ли жив?..</p> <p>Познадох Хатиџу.{S} Фереџа на раменима тресла јој се и нимало се не обзирућ 
 вриском потрчаше, журно почеше тражити фереџе и сакривати се по собама.</p> <p>Једини ја као д 
е и по собама и по авлији и, разбацивши фереџе око себе, а папуче оставивши дјеци да се играју  
или Сулагиним вратима истрча нам неко у фереџи у сусрет и поче ме дрмусати.</p> <p>— Смајиле, б 
..</p> <p>— Па?..</p> <p>Мајка се огрну фереџом и поче се обазирати на све стране.</p> <p>— Зул 
о дочекујеш? — запита Хатиџа одбацујући фереџу и осврћући се. —- Зар ти је ово кућа за миловање 
<p>И плашљиво се осврнувши опет пребаци фереџу преко главе, умота се и готово каскајући оде пре 
а гурнем и отворим, изненада, умотана у фереџу, изађе преда ме, ухвати ме за руку и снажно пову 
ошапта некако њежно, молећи, па разгрну фереџу и погледа ме својим лијепим, крупним очима. — Че 
 разгулио, распао; кошуља раздрљена; од фермена ми остала само половица на једном рамену...</p> 
 иза грма.{S} Поче бјежати.{S} Одбаци и фес, и пушку, и нож, па потрча као сулуд, не осврћући с 
и чобанице; свакоме пошаље понешто: или фес, или округу, или зубун, ђердан, тозлуке.{S} Свакоме 
сваког часа посрћу, изгубивши често или фес или постулу или појас.</p> <p>У читавој тој гунгули 
 цвијећа, задјенуо под широки, ћошкасти фес, који му падао по ушима, па, запаливши чибук, почео 
матрао и, увијајући бркове и набијајући фес до обрва, смјешкао се, чудно се смјешкао, а ситне,  
p> <p>И као побједник какав, накрививши фес над око, а пребацивши обје руке преко пушке која му 
ла је, поигравала, скакутала, натуривши фес на чело и све се више играјући својим чибуком. </p> 
о повукох се још дубље у шибље и збацих фес с главе, од страха да најприје њега не опазе...</p> 
олеме, свилене ките, која му се са врха феса спуштала све до плећа и лагано га куцкала по њима. 
еђен и нагиздан, са китом цвијећа испод феса.</p> <p>Неколико пута слала га и на села, токорсе  
едио Хасан.{S} И на пенџеру, кроз гране феслиђена опазим њега, сама.{S} Стао покрај каната, исп 
а твоја — опет прошапта, па отрже струк феслиђена и поче ме шкакљити по врату. — Сад нас нико р 
има, поред каната, поредали се лонци са феслиђеном, чије <pb n="379" /> се ситне гране обавиле  
више.{S} Док је напољу цичао, вриштао и фијукао вјетар снијегом засипљући широки велики пенџер  
лопара и чепрка миш некакав, док напољу фијуче и цијуче вјетар засипљући снијегом у пенџере и у 
 из све снаге баци према мени нож који, фијучући, пролети ми готово поред ушију и оштрим врхом  
гнути врат, који као да је био бјељи од филдиша.{S} Зачудо, учини ми се као да сада први пут гл 
<p>И додадох му кахву.</p> <p>Он спусти филџан на тле, опет напуни лулу и отпоче причати.</p> < 
<p>— Ја грабио?..</p> <p>Бимбаша одбаци филџан који се откотрља чак за врата, куцну се по сабљи 
између њих...</p> <p>И одбацивши празан филџан отсијече:</p> <p>— Немој ме ни питати о томе...{ 
ју кахвени ибрици и златасти зарфови од филџана.</p> <p>Између свију издвојила се бабина бедеви 
/p> <p>Хатиџа опет уљезе у собу да узме филџане.{S} Погледасмо се очи у очи — засмијасмо се обо 
вином, велике чиније с духаном, ибрик и филџане са кахвом, тепсије са питама и слаткишима разни 
једној руци ибрик са кахвом, а у другој филџане.{S} И сад сам истом могао опазити колико се раз 
рупни кахвени ибрик и бијелили се танки филџани.{S} Читаву главу бијаше умотала шамијом, повеза 
афове, ћепенке и изнад врата ардијских, фишеке разбаца по шилти и по чекмеџи с новцима, те ми ј 
е ситнице и мијењао с њима за барут, за фишеке, за брашно.</p> <p>Неколико Циганака, млађих, кр 
, уређивао, чистио.</p> <p>Једнако је и фишеке пунио и припремао кремење, надносећи суху, косма 
тили, поправљали.{S} Узгред су пунили и фишеке и гурали их у фишеклије, које им биле привезане  
 а ја, наслонивши се на њега, припремао фишеке и набијао их, засипајући се покаткад сухим трешњ 
, он чистио пушке, сабље, ножеве, пунио фишеке и припремао кремење.{S} То му управо био и једин 
и одмах би почео оштрити ножеве и пунио фишеке.{S} И распричао би се тада, необично се расприча 
 — сједио с њима, сашаптавао се и пунио фишеке.</p> <p>Ако се који од муштерија јавио да што па 
ко су фишеклије биле препуне, гурали су фишеке у њедра, у џепове, за силахе, у големе духанкесе 
арајући о неравну калдрму, а у препуним фишеклијама као да клопара нешто, штекће, игра.</p> <p> 
у, зарђалу пушку некакву и три улупљене фишеклије, окити се и наоружа потпуно, па обојица крене 
 Позлаћене токе на прсима, оружје оно и фишеклије причвршћене о појасу свијетлиле се и блистале 
Узгред су пунили и фишеке и гурали их у фишеклије, које им биле привезане о појасу; ако су фише 
које им биле привезане о појасу; ако су фишеклије биле препуне, гурали су фишеке у њедра, у џеп 
но се пипајући око паса гдје су ми били фишеци.</p> <p>— Ако су хајдуци?.. — покушах кроз зубе  
ћи ушима и као зазирући од нечега, поче фрктати, рзати и бјежати унаоколо.{S} Била је гола, пра 
се пропињати, трзати и узмицати натраг, фркчући, стрижући ушима, обарајући товаре са себе.{S} К 
јајући главу и стрижући шиљастим ушима, фрче, рже и копа земљу ногом, а испод румених ноздрва,  
 што се гранато дрво поткресује...{S} А фукара кад се осили најгрђа је и најћоравија...{S} Њези 
егови, хоџе, све кука и помаже, кука са фукаром заједно, а узгред јој отима и оно што има, паза 
подвикну трговац јаче и опет замахну. — Ха!..</p> <p>Учини ми се као да три буса љесковине ујед 
ати.</p> <p>И опет пуче пушка.</p> <p>— Ха — раздражено подвикну трговац један, досјетивши се.  
и хтједе да сврне, да узмакне.</p> <p>— Ха, соколе! — подвикну трговац јаче и опет замахну. — Х 
 каткада, уријетко, ако би стигао какав хабер из Мостара, од мајке, и по која оштрија порука од 
дахилука.</p> <p>Наравно, чим би стигао хабер да се бабо враћа, мајка би се одмах почела устеза 
нит’ си ми долазио, нит сам имала каква хабера од тебе...</p> <p>Заборавио и мене, и заклетве,  
 је питао један другог за нове гласове, хабере, питао је ли било каквих нових напада хајдучких  
пише и оквасише руке.</p> <p>— Јесте ли хазур?</p> <p>— Јесмо.</p> <p>Узевши барјак поново, он  
Није ми необично...</p> <p>— А ја се за хајван плашим — прошапта стари забринуто, и попридиже с 
, весела, насмијана, пита их о земљи, о хајвану, <pb n="381" /> о добрима и одмах мјери, размје 
спрекидано. —</p> <p>Бјежи од зла...{S} Хајде Сулаги...{S} Брже...</p> <p>Сулага, кога сусретох 
ећу другог тражити кад си ти овђе...{S} Хајде!..</p> <p>— Међу влашке хајдуке?</p> <p>— Јок...{ 
 с нама...{S} Ево смо дошли по те...{S} Хајде...</p> <p>— Не могу...</p> <p>— Не може...{S} Жал 
{S} Ако смо чекали и дочекали смо...{S} Хајде!..</p> <p>— Шта?</p> <p>— Припреми пушку!..{S} Ур 
 су отели, уграбили и срце и душу...{S} Хајде...</p> <p>— Куда?</p> <p>— Виђећеш!..{S} Чудо ћеш 
и је опазио како оклијевам и затежем. — Хајде!..</p> <p>— Ама...</p> <p>— Напријед!</p> <p>Чим  
смо се гледали.</p> <pb n="317" /> <p>— Хајде — напошљетку проговори он тихо, пригушено, па заб 
ћи очи и протежући се. — Ђе?..</p> <p>— Хајде...{S} У хајдуке...</p> <p>Изговорио је тако мирно 
оге, запали чибук и одмара се.</p> <p>— Хајде да читамо — рекне покаткада и подвикне на Хасана  
 на длан, пошкропи се по лицу.</p> <p>— Хајде!..</p> <p>Зијевајући и протежући се једва се поди 
а сабљом и набусито проговори:</p> <p>— Хајде...{S} Зове те бимбаша...</p> <p>— Шта је?..{S} Ка 
, не отварајући очију. — Куда?</p> <p>— Хајде...{S} Доста си лежао...</p> <p>И из тиквице сасув 
о је сваки и не саслушавши ме добро. —— Хајде даље!..</p> <p>Један је, шта више, и измахнуо био 
јући и протежући се устаде.</p> <p>— Па хајде...{S} Хајдемо...</p> <p>Сулага се диже и онако си 
па се саже и узе ме за руку. — Устани и хајде с нама...{S} Ево смо дошли по те...{S} Хајде...</ 
 клекну за голем грм један.</p> <p>— Ти хајде с друге стране пута, — рече заповједнички — и не  
жући се устаде.</p> <p>— Па хајде...{S} Хајдемо...</p> <p>Сулага се диже и онако ситан, погурен 
ке?</p> <p>— Ко зна?..{S} Не знам...{S} Хајдемо!..</p> <p>Неко вријеме стајали смо и кошкали се 
како поребарке крену напријед.</p> <p>— Хајдемо — рече шапатом. — Мичимо се!..</p> <p>— Зар међ 
е више душека силом ме подиже.</p> <p>— Хајдемо — рече одсјечно, бацајући ми пред ноге некакав  
ема њој. — Разбојник сам, зликовац сам, хајдук, зулумћар...{S} У мене је и срце од камена и нем 
дјелом хтио показати како је „зликовац, хајдук и зулумћар“, како му је „срце од камена“, те как 
дао ме узвицима:</p> <p>— Хајинин!..{S} Хајдук!..</p> <p>Право да речем чудио сам се таквим упа 
 да...{S} Убиће ме разбојник.</p> <p>—— Хајдук, бре! — узвикну и бимбаша, а вратне жиле набрекн 
ли, — али да би и Зулфага могао постати хајдук, никако нијесам могао вјеровати.{S} И може ли он 
рк, ни крвавих очију!..{S} Може ли бити хајдук без големих бркова кроз које се провиде токе на  
м могао вјеровати.{S} И може ли он бити хајдук, кад није ни снажан, ни мрк, ни крвавих очију!.. 
 не баталећи посла. — Оставио сам онога хајдука...{S} Зулфагу онога... па отишао јунаку, у чету 
не и црниле се некако, као након навале хајдука, као након пожара.{S} Из зидова им, из подова,  
а је настао жесток окршај.</p> <p>— Три хајдука су, — рече — ударила на бега и сва тројица изгу 
како ми рече, помислио одмах на лопове, хајдуке, разбојнике и готово хтио запомагати, звати у и 
речем чудио сам се таквим упадицама. 3а хајдуке сам знао да су опаки људи, — они су ми и <pb n= 
 се поново врати, те да поново крене на хајдуке.</p> <p>— Еј, рођо, јеси ли се пута зажелила? — 
вђе...{S} Хајде!..</p> <p>— Међу влашке хајдуке?</p> <p>— Јок...{S} Нећемо с њима...{S} Ми ћемо 
 као ратници какви који су ишли да гоне хајдуке.</p> <p>— Ах! — узвикну Сулага угледавши их, и  
жући се. — Ђе?..</p> <p>— Хајде...{S} У хајдуке...</p> <p>Изговорио је тако мирно као да зове н 
отиња сељачка, коју су оголили, дигла у хајдуке...</p> <p>Горе и планине препуне су чета њихови 
Ко се од зеца плаши, нек се не спрема у хајдуке — добаци Хасан пакосно, не осврћући се. —</p> < 
Ко се од зеца плаши, нек се не спрема у хајдуке, — одвратих му подругљиво и за инат хакнух још  
са:</p> <p>— На моју душу, опет пошао у хајдуке!..</p> <p>— Пошао на усташе — поправи ме он и п 
патом. — Мичимо се!..</p> <p>— Зар међу хајдуке?</p> <p>— Ко зна?..{S} Не знам...{S} Хајдемо!.. 
арује с њоме!..{S} Сви сте ви, сви смо, хајдуци, пљачкаши, разбојници.{S} И ако нам се ђеца не  
лад си ти још, па не знаш...{S} А, ето, хајдуци напредују...{S} Чете њихове спустиле су се оном 
 <p>— Ко ће нас уловити?</p> <p>— Па... хајдуци — отегну стари и лукаво намигну.</p> <p>— Зар и 
. — Планинштарима нико не пријети...{S} Хајдуци ударају на силеџије, зулумћаре...</p> <p>Хасан  
одвикну трговац један, досјетивши се. — Хајдуци!..</p> <p>Па брзо исука нож из канија, бијесно  
о, прикривено, са страхом неким, као да хајдуци већ и по чаршији ходају и свете се сваком ко гл 
зи <pb n="306" /> на нас, слуша; као да хајдуци ту негдје у засједи чекају нас одавно и чувају  
ајдуци, — нико нам барем није причао да хајдуци ћурликају уз двојнице, — него чобани какви, пла 
главио, настрадао.</p> <p>Ако су негдје хајдуци дочекали кога, о томе се причале читаве приче.{ 
 жалити?..</p> <pb n="311" /> <p>— А ће хајдуци дочекују путнике? — запита Хасан поново, уносећ 
26"> <head>XXVI</head> <p>Мало помало и хајдуци се у земљи сасвим осилише.{S} Чете њихове попун 
петљала још више...</p> <p>Напошљетку и хајдуци дочекали вам на путу момка, Хамида, оробили га, 
 Ноћиваћу код њих одсада...{S} Ако су и хајдуци, људи су...{S} Нијесу змајеви...</p> <p>По чарш 
 у нас дошао, нити су Хамиду паре отели хајдуци, нити је кмете онако јефтино продао, ни у грађе 
</p> <p>— Он се заклео да су га оробили хајдуци, а кад је примио на душу, ми му вјерујемо — реч 
не.{S} Никако, дакле, нијесу могли бити хајдуци, — нико нам барем није причао да хајдуци ћурлик 
 примакнемо друму, хоће ли нас опколити хајдуци, па заробити, убити обојицу?..{S} Шта ће бити?. 
има и без оружја за појасом!..{S} Па су хајдуци и кавгаџије, зулумћари, отмичари, а Зулфага је  
гдје су ми били фишеци.</p> <p>— Ако су хајдуци?.. — покушах кроз зубе да изговорим и одмах зан 
 према Црној Гори, да се тамо окреше са хајдуцима и пљачкашима „како не би заборавио владати с  
би се тада, необично се распричао.{S} О хајдуцима, о јунаштвима њиховим говорио је по два сахат 
то ново изнесу, измишљали праве бајке о хајдуцима.{S} Говорили су како има чета и у самом Сарај 
длазио у чаршију, што више распитивао о хајдуцима, био је све луђи, све чуднији.</p> <p>Није хт 
 дана ни о чему говорило није, колико о хајдуцима.{S} Свак је о њима говорио, свак распитивао з 
ио сам да се већ сазнало штогод о мојој хајдучији, па ме сад зову и хоће да испитују.{S} Читави 
е, питао је ли било каквих нових напада хајдучких и није ли когод и опет погинуо, заглавио, нас 
 прсте и прекидао ме узвицима:</p> <p>— Хајинин!..{S} Хајдук!..</p> <p>Право да речем чудио сам 
е нечувена чуда догађају.</p> <p>Граја, хајка и галама није се стишавала све док се није бабо п 
р и милује лишће какве непролазне шуме, Хајкуна поче застајкивати, пазити, ослухивати.{S} И држ 
ну и измахну ножем.</p> <p>— Не бој се, Хајкуна!..{S} Осветићу те — рече.</p> <p>Па сам себе уд 
ећи и опет се измакну.</p> <p>— Остави, Хајкуна!..</p> <p>— Је ли ти то поштење, болан?..{S} Је 
тјеривали да више <pb n="286" /> једем; Хајкуна готово ни ручати није хтјела, само да мени више 
да смо све троје ишли у „ашиковање“.{S} Хајкуна више није ни сакривала ништа од мене, нити је в 
 времена што га мало прије изгубила.{S} Хајкуна, покрај ње, сјецкала је на малој дашчици дуван  
јаглуцима и лаким, шареним шамијама.{S} Хајкуна није хтјела ни погледати на њих, ни осмјехнути  
уда и свуда тражили куће дјевојачке.{S} Хајкуна ишла пред нама, ми за њом.{S} Под ногама шкрипа 
 они као да се уплашише и узвикнуше.{S} Хајкуна чак и устукну мало и сакри му се за леђа.{S} А  
заустављали смо се одмах, застајали.{S} Хајкуна је не оклијевајући брзо и весело приступала кан 
 сви смо били весели, сви задовољни.{S} Хајкуна највише.{S} Грлећи и мене и Хасана попијевала ј 
заћуташе.{S} Пустише да се исплачем.{S} Хајкуна, милујући ме и притежући себи и сама проплака;  
понос јефтино дајем, копиљане!</p> <p>— Хајкуна...{S} Нијесмо сами... — опет ће момче мекше, ис 
ам ти најдража?..{S} Говори!..</p> <p>— Хајкуна!</p> <p>— Збори, држиш ли ријеч?</p> <pb n="293 
куна ти читав товар послала...</p> <p>— Хајкуна?..{S} Како опет?..</p> <p>Хасан се окрену у стр 
 стало, па само блене у њих...</p> <p>— Хајкуна!..</p> <p>— Нек свак дође и нек свак слуша — кр 
>— Казао си да ће свадба бити.</p> <p>— Хајкуна!..{S} Моли Бога што си женско...{S} А доста је. 
у „лов“ и врљао са мном по Требевићу, а Хајкуна нас и даље нудила смоквама, орасима, љешницима. 
ти товар поздрава — откреса весело. — А Хајкуна ти читав товар послала...</p> <p>— Хајкуна?..{S 
шати иза њега.</p> <p>— Аман! — застења Хајкуна и стегну Хасана за руку. — Ено!..</p> <p>Момче  
шала била кад си мени долазио! — запита Хајкуна отимајући се и ударајући га лактима. —</p> <p>Ј 
ајкуна, али не она бујна, једра и плаха Хајкуна коју сам навикнуо гледати како се непрестано иг 
p>— Он нешто чудно смишља — додавала је Хајкуна, која је пазила на њ и пратила га. — Биће кијам 
ве и покушаваше да се осврне.{S} Али је Хајкуна ударала непрестано, брзо и живо ударала, да му  
онио!..</p> <p>— Хахахаха! — засмија се Хајкуна усиљено, спуштајући шишану и окрећући се нама.  
саму чатрњу, уз ивицу јој, исправила се Хајкуна, али не она бујна, једра и плаха Хајкуна коју с 
 Шути!..{S} Не лажи опет!.. — пресијече Хајкуна оштро и одиже шишану. — За толики вакат нит’ си 
ки?..{S} То?..</p> <p>— Устани — рече и Хајкуна меко, па се саже и узе ме за руку. — Устани и х 
ваља...</p> <p>— А то ваља! — потврди и Хајкуна и подиже главу. </p> </div> <div type="chapter" 
 <p>Тада смо остајали сами: ја, Хасан и Хајкуна.{S} И одмах би се заиграли.</p> <p>Све троје жи 
.{S} Ни хоџа, ни хоџиница, ни Хасан, ни Хајкуна нијесу радили готово ништа; само су ишли из соб 
јкунину.</p> <p>За чудо, ни хоџиница ни Хајкуна не помакоше се нити погледаше.{S} Одмах се могл 
} Зар тако, момче? — тек сада проговори Хајкуна и испрси се према њему, спремајући се да још же 
да се брани...</p> <p>— Говори! — викну Хајкуна јаче и спусти прст на обарач.</p> <p>Момче поче 
 и ћилим и ћенаре.</p> <p>— Их! — цикну Хајкуна, па заборавивши на своју рану, притрча му и ухв 
Нек свак дође и нек свак слуша — кресну Хајкуна одлучно, па и сама погледа на канат и опљуну пр 
 њега...</p> <p>— Тешко теби! — уздахну Хајкуна и обгрли ме чвршће. — Знаћеш шта су муке...</p> 
ећући се према Хајкуни, — Пхи!..</p> <p>Хајкуна га и не погледа.</p> <p>— Ако си ти дертли и ја 
 затрли кога. .</p> <p>— Аман!..</p> <p>Хајкуна живо скочи, исправи се.{S} Опрезно, као мачка к 
/p> <p>— Остави...{S} Шала је...</p> <p>Хајкуна му опет приступи, узвикну нешто и замахну чибук 
стивши ноге. — Не хити нам се...</p> <p>Хајкуна се поче освртати.</p> <p>— Бојим се да нас не о 
не у мраку, изнад глава наших...</p> <p>Хајкуна се дуго разговарала, дуго се шалила са дјевојка 
све троје. — Шта ћете са мном?..</p> <p>Хајкуна отпочину.{S} Држећи запету пушку стајала је пре 
 да длану, дијелила нам, давала.</p> <p>Хајкуна је, кашње, додавала још и сухих смокава, и орах 
се нагло измаче и затвори врата.</p> <p>Хајкуна пребаци пушку преко рамена и позва нас да пођем 
ећи да је сатре, самеље, измрви.</p> <p>Хајкуна и Хасан, који, преобучени, опет дођоше у собу,  
аг’о — рече момче и обори главу.</p> <p>Хајкуна се оте, изви се и брзо прихвати за шишану, која 
ати се, борити.{S} Хасан, иако млађи од Хајкуне, био је најбољи мегданџија међу нама и обоје на 
е покаткад сухим трешњама што сам их од Хајкуне добио.</p> <p>Неко вријеме сви смо сједили тако 
се поче ругати Хасан, окрећући се према Хајкуни, — Пхи!..</p> <p>Хајкуна га и не погледа.</p> < 
ричањем, опет одизао чибук и, пружајући Хајкуни да му напуни лулу и припали, лагано, достојанст 
у — упаде Хасан сурово и гурну главом у Хајкунин витао који се умало не преврну. — Кад су непок 
" /> и деран посрну, паде управо покрај Хајкунине шилте и главом удари о бедру Хајкунину.</p> < 
ебелог ћилима, ускачући покаткад чак до Хајкуниних димија и треперећи на њима.{S} У врху собе,  
pb n="287" /> <p>Цикнувши узвалих се на Хајкунино крило и бризнух у плач.</p> <p>Они заћуташе.{ 
 Хајкунине шилте и главом удари о бедру Хајкунину.</p> <p>За чудо, ни хоџиница ни Хајкуна не по 
улфагу.{S} Бесвјесно скочих и кренух за Хајкуном.{S} Пођосмо.</p> <p>Али ове ноћи нијесмо, по о 
дио није...</p> <p>Хвалио га чак и пред Хајкуном и пред хоџиницом.</p> <p>Међу нама се управо н 
 <p>И — намах застаде.</p> <p>Упознавши Хајкуну стресе се, задрхта, и лагано поче узмицати, уст 
 соби сам затекао и хоџиницу и кћер јој Хајкуну.</p> <p>Обје су под читавим пљуском свјетлости  
 што ме и хоџа одигнуо.{S} Зовну прстом Хајкуну да и она опипа.</p> <p>И, макар што ми није бил 
 n="284" /> <p>Једанпут је чак и ошинуо Хајкуну ножем по руци и крв јој отворио.{S} И кад она з 
ала се пред мајком.</p> <p>— Пјевај ми, Хајнија!..{S} Пјевај, душо медена! — викне мајка заносн 
чући се, нагињући се све више.</p> <p>— Хајнију зовни! — узвикне мајка жешће и баци му папучу у 
е вечери, пошто је обдарила и отпустила Хајнију и истукла Зулфагу, није по обичају ни отишла у  
ушкиња увијек доносила, — дочекивала је Хајнију, Циганку, која је са своје двије поћерке, двије 
и ја могао чути, узвикне:</p> <p>— Зови Хајнију!..</p> <p>Он није слушао.{S} Шаптао је и даље н 
уке, — одвратих му подругљиво и за инат хакнух још три пута. — Таки ли си јунак!..</p> <p>— А е 
радим, почнем као помаман подвикивати и хактати, уживајући необично што од тога одјекује читава 
њих у један исти мах са неколико страна хакћу и подвикују.</p> <pb n="313" /> <p>Неколико попла 
ло се те нам накупује за кућу и ствари, хаљина, свега, па нити иште новаца нити што спомиње о њ 
ма, без коња, готово и без оружја и без хаљина.{S} Кроз дроњке оне што су још висили на њима пр 
о се једва држало на њему могло назвати хаљинама, — са завезаним оком и са три крупне чворуге н 
, мрк, необријан, у подераним, иструлим хаљинама, — ако се оно неколико крпетина што се једва д 
ред огледалом и почела поправљати косу, хаљине, намјештати се.</p> <p>— Нећу ја вазда тих брига 
е ли мени бити на сметњи или неће...{S} Хаљине некакве разбаци по сандуцима и по роби, заклони  
дари у прса и поче се климати.</p> <p>— Хаљине ми кажу све...{S} Куку!..</p> <p>Па ме узе испод 
ребао...{S} Пут ружан био...</p> <p>— А хаљине?..{S} Куку!..{S} Смајиле!..</p> <p>И, изненађена 
да нас непрестано граби, лови, хвата за хаљине, запиње и задржава <pb n="302" /> нас.{S} Страх  
е трзао, отимао, пљувао му на лице и на хаљине, мирно ме водио кући и гурајући пред мајку почео 
ла и почнем загледати.{S} Погледам и на хаљине: исцијепане, искајишане.{S} Низ бедре ми висе др 
еђу шебојима, и токорсе прешива некакве хаљине, крпе.{S} Опазивши ме, остављала је посао, трчал 
а пред собом и брижљиво чистила некакве хаљине, препријечи ми пут и хтједе ме зауставити, али с 
него усташи, који се преобукли у турске хаљине и стали у шехер да штогод упљачкају.</p> <p>Нара 
тле, док би испио кахву и почео тражити хаљине и оружје, да се обуче и крене у чаршију.</p> <pb 
опију и у пићу да расплећу косе, бацају хаљине са себе и полунаге да се ваљају и премећу по ћил 
ву собу и са запаљеном цигаром пржио му хаљине и правио рупе на њима.</p> <p>И у Сулаге сам нај 
, јавио би се тада обично у чаршији или хамал какав или Циганка понека, носећи у малим, калајис 
зних рука почети.</p> <p>— Зар да будеш хамал?..</p> <p>Извадивши из џепа бројанице поче се игр 
лом.</p> <p>Кад сам дошао до врата и од хамала узео ствари, био сам смислио: и шта ћу рећи и ка 
<p>И, оставивши га осамљена, потрчах за хамалом.</p> <p>Кад сам дошао до врата и од хамала узео 
, прљав, често сам више наличио каквоме хамалу него беговском сину, кољеновићу.{S} Макар ми се  
овац наклањајући се, па намигну једноме хамалу да приступи.</p> <p>— Носи!..</p> <p>Пред дућано 
 је, — не поздрављајући, — позвао да му хамам уреди и изнесе ново одијело.</p> <p>Како сам, неш 
пешкир“... трећи пут: „Дај кахву“...{S} Хамид ту, а мене зове...</p> <p>И све говори некако жал 
а оробили?..</p> <p>Није...{S} А чим је Хамид оробљен, — у њега су били грдни новци, — ваше се  
/p> <p>Наравно, одмах иза тога морао је Хамид трчати Зулфаги са најозбиљнијом поруком: нека ост 
вали.{S} Бојали се, зар, — макар што је Хамид ту био, – да остану близу једно другом, да се пог 
врло мало у дућану.</p> <p>Макар што је Хамид вазда био поред њега, макар што сам и Хатиџи непр 
нуо би...</p> <p>— Па?..</p> <p>— Па се Хамид распалио и сад све почео причати</p> <p>— настави 
ивље.</p> <p>— Ко?..</p> <p>— Зулфага и Хамид.</p> <p>— Зар?..</p> <p>Сломивши лулу одбаци је у 
га хтио макнути са свијета...{S} И да и Хамид није имао пушку, погинуо би...</p> <p>— Па?..</p> 
 је и пара и данас их има...{S} То је и Хамид потврдио...</p> <p>— Опет Хамид!..</p> <p>— Све’д 
То је и Хамид потврдио...</p> <p>— Опет Хамид!..</p> <p>— Све’дно...{S} Ми му вјерујемо...{S} О 
/p> <p>— Хасан?..</p> <pb n="388" /> <p>Хамид се спусти на ћепенак, одиже ногу и поче причвршћи 
ну собу у кући...</p> <p>— Ја?..</p> <p>Хамид отре сузе што му од кихања налетиле на очи и опљу 
</p> <p>— Оставиће, зар, чету?..</p> <p>Хамид опет кихну.</p> <p>— Рањен је мало, па ће доћи да 
у и хајдуци дочекали вам на путу момка, Хамида, оробили га, узели му све новце што их наплатио  
 кахве наручивао је и чашћавао свакога; Хамида као да је само зато и водио уза се да наручује к 
p> <p>— Хасану криво било што сам звала Хамида...</p> <p>„То“, каже, „опет за инат мени...{S} З 
 потврдила је...{S} Све!..</p> <p>Поред Хамида она је била други <hi>свједок</hi>...</p> <p>Па  
има и почела љубити од драгости...{S} И Хамида сам звала, и хвалила му се и...и...</p> <p>— И?. 
 могло бити...</p> <p>— Сад... сад узми Хамида себи, изведи га пред суд и он ће ти све потврдит 
Треба ми духана.</p> <p>— Па што нијеси Хамида послао да донесе?</p> <p>— Јок!..{S} Ја хоћу из  
рнији, најискренији!..</p> <p>Оставивши Хамида у дућану, потрчах Хатиџи.</p> <p>— Ти кућом упра 
акакве приче и лагао; за инат тукао сам Хамида, љубимца његова; за инат улазио у његову собу и  
. — Пуцао, кажу, у јаребицу, па погодио Хамида у ногу...{S} Он му све знао, све лоповлуке, па г 
му ја?..{S} Он је сад здравији и ено му Хамида...{S}И... и... и кад га не дворим, шта ћу с њиме 
тину говорио...{S} Је ли он крив што су Хамида оробили?..</p> <p>Није...{S} А чим је Хамид ороб 
— настави брзо, не предушујући — и дала Хамиду да га понуди, па...</p> <p>— Па?..</p> <p>— Па н 
ва кућа остаде само на једном слузи, на Хамиду неком, кога Зулфага однекуд доведе, и на једној  
 уреди — рекох полазећи. — Ја ћу казати Хамиду да га примамо. </p> </div> <div type="chapter" x 
head> <p>Када сам с мајком разговарао о Хамиду и његовој свађи са Зулфагом, ни помишљао нијесам 
 Куршумом га преломио!..{S} Још наредио Хамиду и да му га донесе и, за инат, гурнуо га под јаст 
својих пара кад је у нас дошао, нити су Хамиду паре отели хајдуци, нити је кмете онако јефтино  
 корака издизао се украј друма по један хан и као да ме мамио, дозивао себи.{S} Његови високи,  
ја, морао сам се враћати испред свакога хана, постиђен, покуњен, тужан и само ја нијесам могао  
мало, да ме саслуша.</p> <p>Чак ме ни у ханове не хтједоше примити, ни кахву ми испећи.{S} На с 
 у самом Сарајеву, како су сакривене по хановима, по гробљима, по црквама и само чекају згоду к 
да причам како сам се пробудио у једном хану, у Коњицу, гдје су ме донијели и оставили некакви  
 <pb n="230" /> бијаше окупило неколико ханум да се часте и да тефериче, изненађена скочи и, по 
 <p>— А ти баш хоћеш да продаш кметове, ханума? — запита испрекидано, премећући велике жуте бро 
 макар ме на комаде сасјекли...{S} Јок, ханума!..</p> <p>Ни пошље смрти бабине није се промијен 
ављала се са мном, све док не би Шерифа ханума, мати јој, изашла из собе и понудила нам пексими 
не петљају у то...</p> <p>— Она је овђе ханума!..{S} Њезина је кућа! — заграјаше остали момци з 
.{S} Каткада нам је приступала и Шерифа-ханума, сједала поред нас те и она причала.{S} И највиш 
двојио од нас и отишао у кухињу да види хануму. — Брже ће...</p> <p>— Јади га знали... а, глад  
 могао наћи уточишта у њему.{S} Никакав ханџија није допуштао ни да се изјадам, ни да испричам  
и, који се међусобно порезали и платили ханџији унапријед читав мој трошак за пуних пет дана, к 
пак у згодан час дошла и на велико чудо ханџијино опоравио <pb n="329" /> сам се већ трећи дан  
p>— Оковаћу те, бре!..{S} Мјесец дана у хапс и окове!..{S} Одмах!..</p> <p>Зулфага изви шију и  
а била да уништи читаву дружину чувеног харамбаше Стојана, у зору дочекао Стојан из засједе и д 
p>Чуо сам само како је споменуо некаква харамбашу, Стојана некаква, неке рањенике, бој, окршај, 
} Џепови му вазда били препуни некаквих хартија, тефтера и писама и, кад год би мајка изашла у  
 јој спусти на кољено све тефтере и све хартије и, измичући се на леђа, крену из собе.</p> <p>— 
на друго него служити мајки и превртати хартије.</p> <p>— Зашто га ружиш тако — неколико пута п 
пасти — тврдио је немилосно, савијајући хартије и гурећи се — Још само мало... ето... корак јед 
низа малих, уских пенџера, облијепљених хартијом, и са големим вратима кроз која би могли товар 
, на тлима засјео други, метнуо некакву хартију на кољено, па записује нешто, непрестано вадећи 
ећи.</p> <p>Тада смо остајали сами: ја, Хасан и Хајкуна.{S} И одмах би се заиграли.</p> <p>Све  
 дашчици дуван за оца и нешто шапутала, Хасан је оштрио нож и поправљао пушку, а ја, наслонивши 
 опасност одгоди, да дође мало доцније, Хасан се два <pb n="315" /> три пута освртао и спремао  
.{S} Кашње, кад смо прилично поодмакли, Хасан као да сам хтједе заподјести разговор, али се ипа 
е нека чудна љутња.{S} Криво ми што он, Хасан, јаран ми и пријатељ, на један чудан, готово изаз 
ао да нијесам вјеровао да је то баш он, Хасан, преда мном...</p> <p>— Јеси ли изненада кренуо н 
и почео припасивати дугу, шарену бошчу, Хасан, блијед, подбухо, с дебелим мјехурима испод очију 
емо грдњама, пријекорима, псовком...{S} Хасан се још и држао некако и, кад сам себе на силу сок 
страшније госте и да другују с њима.{S} Хасан због тога некако постиђено спусти пушку поред себ 
ишта спомињали нијесу, ни питали ме.{S} Хасан, као да ништа ни било није, опет ме позивао да с  
могли смо радити шта год смо хтјели.{S} Хасан је био плах, силовит, необуздан дјечко, који као  
 ни опростили се с њима, поздравили.{S} Хасан као да је и подранио баш због тога да се може изв 
и поче одбацивати ногама, одавирати.{S} Хасан замаче сасвим, изгуби се.</p> <p>Тада ми дође као 
орсе, нишанити, вјежбати се, борити.{S} Хасан, иако млађи од Хајкуне, био је најбољи мегданџија 
 да нас је неко одао, потказао хоџи.{S} Хасан је сумњао у ме и почео ми пријетити; ја сам опет  
пође пред нама, — ми пођосмо за њим.{S} Хасан се опет умота у струку, сакри и главу и оружје, т 
 које сам увијек дијелио са Хасаном.{S} Хасан је ради тога и сам заволио Сулагу и одушевљено га 
е да застанемо, да се одморимо мало.{S} Хасан као да се никако није ни могао уморити; што је ви 
гдје у даљини мукло заклепета звоно.{S} Хасан намах прекиде говор.{S} Ослухну.{S} Клепетање се  
е вичем толико.</p> <pb n="370" /> <p>— Хасан се с тобом и свадио, — шапну и опет погледа наоко 
и. — Рекао ми да те поздравим.</p> <p>— Хасан?..</p> <pb n="388" /> <p>Хамид се спусти на ћепен 
ао...</p> <p>— Ко <hi>он</hi>?</p> <p>— Хасан!</p> <p>— Куд је отишао?</p> <p>— Отишао на усташ 
г бркајлију како трчи са голим ножем, а Хасан бјежи безобзирно, струже, измиче пред њим.</p> <p 
м их обоје. — Што сте звали?..</p> <p>А Хасан одмах са душека дочекује:</p> <p>— Треба ми духан 
те икоме у очи погледати? — брзо дочека Хасан и спустивши пушку наслони се на њу. — Ево... прав 
о и Осман Салих-агин ради — опет дочека Хасан упорније, изврнувши се на леђа и одижући једну но 
ло, плашило се.</p> <p>За неколико дана Хасан је непрестано одлазио у чаршију и непрестано расп 
иниш, женскоњо?..{S} Шта је?.. — запита Хасан презриво и поче ме гуркати ногом. — Је ли то мушк 
е...</p> <p>— Кроз десет дана? — запита Хасан нестрпљиво, врпољећи се. — Је ли?..</p> <p>— Кроз 
А ће хајдуци дочекују путнике? — запита Хасан поново, уносећи му се у лице. — Овђе?..</p> <p>—  
 зар ће нам и на куће ударати? — запита Хасан живо и нехотице погледа кроз пенџер. — Зар и овђе 
...</p> <p>— Ко је то? — шапатом запита Хасан и брзо ми приступи. — Чија је?..</p> <pb n="364"  
ће да пије, Зулфага плаћа...{S} Шта год Хасан зажели, Зулфага доноси...</p> <p>Испочетка нити с 
ани!.. — чух, у неко доба, како ме зове Хасан, псујући и звекећући ми оружјем око главе. — Разб 
 <p>— Па кад ме неће да слушају — упаде Хасан сурово и гурну главом у Хајкунин витао који се ум 
 и непрестано гледајући у сокаке куд је Хасан замакао.</p> <p>И дође ми да потрчим за њим, да г 
атко, протумачи:</p> <p>— Ето, то ми је Хасан, једини син, — рече — и ако и ти будеш као и он,  
како имао много више да прича и, док је Хасан испред мог дућана пролазио оборене главе, као пос 
е шишане...{S} Недалеко од ње стајао је Хасан са пребаченим рукама преко пушке која му лежала н 
ад нијесам знао да си оваки — зборио је Хасан, наслонивши се на јастук и као дријемајући. — И о 
 Их!..{S} И ти се уплашио! — прекори ме Хасан подругљиво, гледајући ме преко рамена. — Баш си ј 
ad>XIX</head> <p>Прије зоре пробудио ме Хасан и позвао да кренемо на друм, да нападамо.{S} Онак 
 ни благодарности — опет изненада викне Хасан и заклони главу јорганом да нас не гледа онако са 
када сам након дужег чекања видио да се Хасан не враћа и да се по свој прилици неће ни вратити  
а...</p> <p>— Какви робови? — уплете се Хасан и сједе поред њега, уз кољено му. — Зар их има?.. 
5" /> <p>Тек након дуже почивке први се Хасан смири мало и полугласно запита:</p> <p>— Ко ли је 
d> <p>За све вријеме, испочетка, док се Хасан лијечио и док је имао болова био сам врло мало у  
цкивати око себе.</p> <p>— Поздравио те Хасан, — рече комешајући раменима и бирајући гдје ће сј 
 би?..</p> <p>— Ништа, ништа — отсијече Хасан, стискајући зубе. — Ситно је то...</p> <p>И тјеше 
и...</p> <p>— То, богме, не ваља — рече Хасан снуждено, уједајући се за усне. — Док се ми смисл 
ли узимати књиге у руке и учити, и ја и Хасан били смо потпуно слободни и могли смо радити шта  
и се икада хљеб учинио слађи.{S} И ја и Хасан као да смо се натјецали ко ће више појести и гото 
ешто, гунђати.</p> <p>У исти час и ја и Хасан одигосмо пушке и примакосмо се.</p> <p>— Збори: д 
 на земљу чучну испод зида.</p> <p>Ја и Хасан посједасмо на земљу.</p> <p>— Никог нема — понови 
сатре, самеље, измрви.</p> <p>Хајкуна и Хасан, који, преобучени, опет дођоше у собу, затекли су 
оче потпрашивати...</p> <p>— А сад ће и Хасан доћи — рече кихајући. —</p> <p>Наредио ми је да т 
 носи!..</p> <p>— Напријед! — узвикну и Хасан који је опазио како оклијевам и затежем. — Хајде! 
овратити.</p> <p>Једанпут је, чак, неки Хасан Арнаут хтио и на башту му покрај куће да удари и  
пазе...</p> <p>Иду!..</p> <p>— А шта ли Хасан ради?..{S} Како ли је њему?.. — помислих и кришом 
ну.{S} Не водећи рачуна о томе: хоће ли Хасан видјети и наругати се, проберем најзгодније мјест 
 и проговоре.</p> <pb n="277" /> <p>Али Хасан, као и отац му, ни тражио није никога од њих, ни  
мјена нека.{S} Ни хоџа, ни хоџиница, ни Хасан, ни Хајкуна нијесу радили готово ништа; само су и 
p>— Ето баксузлука! — узвикну ражљућени Хасан и престријели ме погледом. — Наћерао си зеца да и 
ојска, која ће гонити усташе — одговори Хасан <pb n="362" /> мирно и пребаци ногу преко ноге. — 
 Не плашим се ја ничега — брже одговори Хасан, комешајући раменима и јежећи са од студени... —  
неће да га подоји — опет се поче ругати Хасан, окрећући се према Хајкуни, — Пхи!..</p> <p>Хајку 
е бојте се!..{S} Чуваћу их ја! — избаци Хасан оштро, са пуно самопоуздања. — Ноћиваћу код њих о 
ши, нек се не спрема у хајдуке — добаци Хасан пакосно, не осврћући се. —</p> <p>Пхи!..</p> <p>— 
о!...</p> <p>— Ситница! — и опет добаци Хасан, узваливши се на јастуке. — Зрно се мало нашалило 
ли ме ко чуо или опазио...</p> <p>И сам Хасан као да се препаде од тих ријечи, па ме снажно гур 
ем и погледам на собу у којој је сједио Хасан.{S} И на пенџеру, кроз гране феслиђена опазим њег 
 Ех, брате, лијепо! — узвикну задовољно Хасан измичући се.</p> <p>— Слатко.</p> <p>Старац се ос 
а би ми сваки предлог био узалудан, јер Хасан тада, као за инат, — силећи се да осоколи и себе  
те да се једе...{S} Гладан сам — отегну Хасан зијевајући и протежући се устаде.</p> <p>— Па хај 
 Зевзече!</p> <p>— Издајниче! —— отегну Хасан плазећи ми језик.</p> <p>— Хоћеш да ме оставиш, и 
ли... а, глад ми, ево, прође... — шапну Хасан растегнуто и збаци струку са себе. — Их!{S} Срета 
>— А ми ћемо чекати док дођу — отповрну Хасан прекрстивши ноге. — Не хити нам се...</p> <p>Хајк 
...</p> <p>— Па дочекаћемо их, — кресну Хасан поносито и удари се у прса. — Да видимо ко ће поб 
е нити од ибрика.</p> <pb n="393" /> <p>Хасан, опазивши је, и сам се збуни и поче пипати око се 
="SRP19132_C28"> <head>XXVIII</head> <p>Хасан се првих дана настани у моме дућану, одомаћи се п 
="SRP19132_C37"> <head>XXXVII</head> <p>Хасан што се више опорављао и оздрављао, постајао је и  
p> <p>— Брука!</p> <p>— Срамота!</p> <p>Хасан одгурну пушку ногом и погледа ме.</p> <p>— Имаш л 
> <p>— Лажеш!</p> <p>— Лажеш ти!</p> <p>Хасан узе пушку по сриједи и поче ударати по њој.</p> < 
 са Зулфагом, грђи је од њега!..</p> <p>Хасан поврати нож у корице и подиже се.</p> <p>— Доста! 
га ударим јастуком. — Нећу ја!..</p> <p>Хасан се распали.</p> <p>— Кад би ми отац забрањивао по 
 — Није он здрав!..{S} Не дај!..</p> <p>Хасан стиште зубе и опет прогунђа нешто.{S} Не хтједе ј 
о га измлатила...</p> <p>— Их!..</p> <p>Хасан слегну раменима.</p> <p>— Шта ћеш...{S} Женска па 
ва-три сахата каскати до њега...</p> <p>Хасан ме дрмну за раме и полугласно прошапта:</p> <p>—  
дарају на силеџије, зулумћаре...</p> <p>Хасан се приближи староме да га боље чује, сједе поред  
мо мегдан, а не тако... мучки...</p> <p>Хасан баци оружје, баци капу и торбу.</p> <p>— Аферим!. 
чну у крај. — Ти то не смијеш...</p> <p>Хасан се лагано подиже и приступи собним вратима.</p> < 
мјехујући се. —</p> <p>Ни она?..</p> <p>Хасан је стискао зубе, мрштио се и мрко ме гледао.{S} О 
мио и помислити да то покушам?..</p> <p>Хасан, наоружан и опремљен, стајао је изнад мене, мргод 
 <p>— Хајкуна?..{S} Како опет?..</p> <p>Хасан се окрену у страну и отпрсну.</p> <p>— Не питај.. 
тит човјек!..</p> <p>— Честит?..</p> <p>Хасан, гунђајући и мргодећи се, извади нож и прстом му  
почех јечати као болесник какав.</p> <p>Хасан, осврнувши се, у први мах као да се наљути и изма 
што љепших понуда изнијети може.</p> <p>Хасан јој није дужан остајао.{S} Ако је требало да оде  
ту. — Са једним треба прекинути.</p> <p>Хасан поћута мало, замисли се.{S} Па се лагано окрену и 
апита:</p> <p>— А куд сте пошли?</p> <p>Хасан се збуни, порумени.</p> <p>—Па... ето... пошли у  
p>— Увриједила сам ти госта...</p> <p>— Хасана?..</p> <p>Она збаци шамију, исправи се и затресе 
. —— запита зачуђено. — Оклен?</p> <p>— Хасана!</p> <p>— Њега?..</p> <p>Па несвјесно испусти жа 
 читамо — рекне покаткада и подвикне на Хасана да донесе књигу. — Да вам причам шта има у књига 
е и окрхане.{S} И много сам се љутио на Хасана, који је непрестано застајао <pb n="307" /> и не 
м пјевајући, ругајући се и опет. — Због Хасана?..</p> <p>Она ђаволасто прискочи и почне ме чупк 
у и онако с њоме заједно да станем пред Хасана, кад се он исправљен, поносит и горд, помоли на  
 лакши него прије и корачао сам брже од Хасана.{S} И на души ми било лакше и свјетлије, — разго 
јети, претсказује нешто.{S} Страх ме од Хасана који не пазећи на ме корача напријед, а цијев пу 
х неки и некако нехотице приљубих се уз Хасана, јаче стежући пушку и бесвјесно се пипајући око  
{S} Хајкуна највише.{S} Грлећи и мене и Хасана попијевала је, поигравала, скакутала, натуривши  
} Зато је сваки и затварао врата чим би Хасана издаље угледао, а својој дјеци забрањиво да га н 
 отргнем. — Ништа!..</p> <p>— Пустио си Хасана...</p> <p>— Их!..</p> <p>И ја се грохотом засмиј 
— узвикнем из свега гласа и, одгурнувши Хасана с пута, живо поскочим поред њега. — Ено их!..</p 
ло познати да је управо он сам подгајао Хасана тако: васпитавао га да се од дјетињства научи бо 
...</p> <p>Испочетка нити сам што питао Хасана, нити му говорио о томе.{S} Тек када он сам, гов 
е бербер, — кога одмах дозвасмо чим смо Хасана скинули с кола и унијели у кућу, — ступио у собу 
> <p>— Аман! — застења Хајкуна и стегну Хасана за руку. — Ено!..</p> <p>Момче се примаче канату 
 макар кога.</p> <p>Тад се истом сјетих Хасана, тад опазих да га нема поред мене.{S} И одмах се 
 суморних висова планинскијех.</p> <p>— Хасане!..{S} Чујеш ли?..{S} Људи су оно! — узвикнем из  
 мном. — Јеси ли ме заборавио?</p> <p>— Хасане!..</p> <p>Готово одгурнувши Сулагу с пута брзо п 
 снове што их недавно снивао.{S} Чак ни Хасанова порука није ме могла потсјетити на то.{S} Радо 
сковине уједанпут прескочи.</p> <p>Обје Хасанове руке одигоше се у вис и — као зец искочи иза г 
јао баш онда кад би му причали за разне Хасанове испаде, — које би сваки други отац најжешће ка 
ец паде на памет, а с њиме и злокобљење Хасаново...{S} Шта ће бити ако нам се деси несрећа?...{ 
 тако.{S} Сад се сјетих свега!</p> <p>И Хасановог првог доласка, и њезиних састанака с њиме, и  
почех на глас размишљати, пристајући за Хасаном. — Баш сам могао и мировати.</p> <p>— Ко се од  
 <p>— Куда ћу сад?..</p> <p>Растанак са Хасаном значио је за ме и — растанак са Сарајевом.{S} Д 
 <p>Не знам како се и Зулфага познао са Хасаном и гдје се познао.{S} Неколико пута сам их видио 
угих понуда, које сам увијек дијелио са Хасаном.{S} Хасан је ради тога и сам заволио Сулагу и о 
ијех...</p> <p>— А рашта се састајеш са Хасаном? — запитам након дуже почивке, гледајући јој у  
а му се и...и...</p> <p>— И?..</p> <p>— Хасану криво било што сам звала Хамида...</p> <p>„То“,  
ла љубазнија према нама, нарочито према Хасану, и често као да је од себе, од својих уста штеди 
гладнио, сад ћеш се поткријепити — рече Хасану, пријатељски га куцкајући по рамену...</p> <p>Из 
му томе нијесам смио ништа ни споменути Хасану.{S} Знао сам да би одмах почео ругати се и грдит 
 одгурнувши Сулагу с пута брзо притрчим Хасану и пољубим се с њиме.</p> <p>— Шта је?..{S} Како  
 је Сулага након дуже почивке, милујући Хатиму по коси и, из шале, огрћући је ћурком. — Усташи, 
 зида и удари у плач. — Ето...</p> <p>— Хатиџа!</p> <p>Притрчим јој и прихватим за шамију да је 
аху влажне, неколико их пута отирала, а Хатиџа је, лежећи поред ње, зубима ломила љешнике и, на 
ко крила.</p> <p>— Како си? — питала га Хатиџа тада, меко, мазно, љубећи му руку, — Како мајка? 
у ићи.</p> <p>— Не дај му — живо дочека Хатиџа и поче ме дрмусати за рукав, теглити. — Није он  
а ће она и ноћити код нас — брзо дочека Хатиџа, опет је водећи шилти и намјештајући, уређујући  
мо</hi> с тобом могу — брзо се уплетала Хатиџа, пропињући се на прсте и наслањајући ми главу на 
 ли кршна овако? — изненада би запитала Хатиџа, жељна да га развесели, сва се умотавајући у ћур 
 о мени?..</p> <p>Шта би мислила и сама Хатиџа, кад би виђела како живим од доброте њезина оца  
 друго нијесам ни помишљао.</p> <p>Сама Хатиџа, ето, нехотице ми напомену, указа на све.</p> <p 
а се барем осмјехне на њих.</p> <p>Сама Хатиџа, једне вечери, узевши ме за руку и као шалећи се 
> <p>— Зар ме овако дочекујеш? — запита Хатиџа одбацујући фереџу и осврћући се. —- Зар ти је ов 
</p> <p>Изненада, из собе једне, истрча Хатиџа, весела, зајапурена, са неуређеном косом која јо 
95" /> <p>Други пут, опет, зауставља ме Хатиџа.</p> <p>— Да се договорим с тобом због кметова — 
лако се пољуљују.</p> <p>— Улази — рече Хатиџа меко, као тепајући и лако ме повуче за собом. —  
</p> <p>Пошто је бербер отишао, уљезе и Хатиџа у собу.</p> <p>Носила је велику, тешку, распаљен 
 и стари мандал зашкрипио би.{S} Чим би Хатиџа потрчала да отвори, указивао се он, онако ситан, 
 Кад сам узела кумру на прси, — настави Хатиџа живље, не дижући главе — и почела је миловати, т 
 подмукло, испотаје:</p> <p>— Зар се ни Хатиџа не би усрећила? — питао сам тихо, указујући на њ 
 замолим?..{S} Ја?..{S} Њега?.. — плану Хатиџа изненада и опет затресе чупима. — Да се прва пок 
>— Збогом!..</p> <p>— Не дај! — узвикну Хатиџа још јаче и препријечи му пут. — Куда ћеш?..</p>  
 ме пригњечиш...{S} Уби, сине!..</p> <p>Хатиџа заплака, побјеже из собе.</p> <p>— Убите ме, гон 
ови... нећеш му учинити ништа...</p> <p>Хатиџа, која је неколико пута долазила до врата и враћа 
{S} О томе се причати не може...</p> <p>Хатиџа, бацивши најприје један топао, њежан поглед на м 
 тако си ти мој...{S} Као син...</p> <p>Хатиџа опет уљезе у собу да узме филџане.{S} Погледасмо 
пали из пушке и...</p> <p>— И?..</p> <p>Хатиџа склопи руке и, тако склопљене, поднесе их под бр 
е бирајући и не разгледајући је.</p> <p>Хатиџа чим јој преко прага прешла, грохотом се засмијал 
бјежала, да је ухватим, стегнем.</p> <p>Хатиџа, која је, обучена мимо обично, нагиздана,</p> <p 
оребарке и наслони се на руку.</p> <p>— Хатиџе, моје жене — дочека мирно. — Има их и она доста. 
се наслони на јастук и, окренувши се од Хатиџе, погледа у зид.</p> <p>— Мислиш ли ти да су уста 
а се ипак нећу моћи савладати, узмем од Хатиџе кахву и, сједајући и испијајући, сам отпочнем ра 
дијете какво поведе за собом у кућу.{S} Хатиџи, која је стајала на авлији, кратко нареди да ску 
ј иде на врата, на разговор...</p> <p>— Хатиџи?</p> <p>Читав пошљедњи разговор са Хатиџом паде  
бости“ ни према коме.{S} Нарочито према Хатиџи.</p> <p>Сваке вечери, кад сам се враћао кући, до 
оворити да примим мираз, Сулага предаде Хатиџи све што јој мислио дати.{S} Одвојио и нешто гото 
 <p>— настави мајка живље, окренувши се Хатиџи. —</p> <p>Долазио је и мени, па и мени причао... 
д вазда био поред њега, макар што сам и Хатиџи непрестано препоручивао да на њ пази, опет су ув 
окрену мени и прошапта:</p> <p>— Не дај Хатиџи да улази...{S} Препашће се...</p> <p>Бербер, шап 
> <p>Оставивши Хамида у дућану, потрчах Хатиџи.</p> <p>— Ти кућом управљаш, ти се питаш, па хоћ 
шу...</p> <p>— И мени се чини.</p> <p>— Хатиџине винограде, бојим се, неће моћи мирно отргати.< 
м се, неће моћи мирно отргати.</p> <p>— Хатиџине?</p> <p>Он се извали поребарке и наслони се на 
ма...</p> <p>— Неће ти бити на одмет ни Хатиџине — додаде он мекше, једнако се смјешкајући. – О 
а, у истини, наслађивао садашњим мукама Хатиџиним, светио јој се, и мјесто да олакшам, још сам  
ом и по два пута у неђељи, — ипак се са Хатиџом нијесам много састајао.</p> <p>Стид је, зар, би 
, на ширини, <pb n="264" /> играо се са Хатиџом, правио јој свирале, штрцаљке, пушке од зовине  
тиџи?</p> <p>Читав пошљедњи разговор са Хатиџом паде ми на памет и — одмах као да ми се сасуши  
Тада сам бјежао Сулаги, у авлију му.{S} Хатиџу, вјереницу, затицао сам обично гдје сједи на соф 
орих јој весело, показујући на кућу, на Хатиџу. — Ја сам задовољан.</p> <p>— Ама теби се твоје  
се смијао, тако се и ја почех љутити на Хатиџу.</p> <p>— Рашта се онако засмијала?..{S} Рашта м 
 сам хтио! — узвикнуо би, погледавши на Хатиџу. — А ти... ево... опет ме примио... и довео... и 
јела доћи да је овђе?</p> <p>Па привуче Хатиџу уза се, пољуби је и дубоко уздахну:</p> <p>— Кам 
ем, да...</p> <p>И, погледавши и мене и Хатиџу, тихо додаде:</p> <p>— Голубови моји!..</p> <p>— 
, правећи се као да не гледа ни мене ни Хатиџу. — Лијепо?</p> <p>— Добро ми било.</p> <p>— Вазд 
ислио: и шта ћу рећи и како ћу изгрдити Хатиџу.</p> <p>Али чим сам ступио у авлију и угледао је 
 — гунђао је промукло, погледом тражећи Хатиџу и окрећући се према њој. — Разбојник сам, зликов 
ишљати више.</p> <p>Страх да не изгубим Хатиџу, да ми је не преотму, премаме, уграбе, надјачао  
огледа наоколо — јер... јер је севдисао Хатиџу... и видила сам како јој иде на врата, на разгов 
ли напомену како ће ми поклонити и кћер Хатиџу, која ће »сигурно бити најпрва љепотица у шехеру 
ан!..{S} Јеси ли жив?..</p> <p>Познадох Хатиџу.{S} Фереџа на раменима тресла јој се и нимало се 
ући се једне вечери из дућана, сусретох Хатиџу пред вратима.{S} Застаде пред прагом, рашири пук 
се бојиш свијета, а ти... ти одмах узми Хатиџцу, макар и млади били обоје — рече. — Узми њу, уз 
ћући се нама. — Јесте ли га чули?...{S} Хахахаха!..{S} Јесте ли га чули?..</p> <pb n="294" /> < 
ахахаха!..{S} То нијесам ни знала...{S} Хахахаха!..</p> <p>И измахујући шамијом, ошину ме по об 
аха!..{S} Зар сам ти толико драга?..{S} Хахахаха!..{S} То нијесам ни знала...{S} Хахахаха!..</p 
м смијехом. — Убићу свакога!..</p> <p>— Хахахаха!..{S} Зар сам ти толико драга?..{S} Хахахаха!. 
ио мушко, ако ти се уклонио!..</p> <p>— Хахахаха! — засмија се Хајкуна усиљено, спуштајући шиша 
 зборио је тихо, преврћући бројанице. — Хвала Богу, кад није прошло горе...</p> <p>Тиме као да  
 све стране.{S} Нигдје никога.</p> <p>— Хвала Богу! — узвикнух одушевљено и одахнувши мало спус 
слаби...{S} Остарили...</p> <p>— Нек је хвала Алаху кад ти проговори, а макар врата и ђаво одни 
n="405" /> <p>— Примио си ме болесна, и хвала ти на томе...{S} Сад сам, ево, здрав и сад могу и 
ени прича као о јунаку и... и да ме сви хвале...{S} Их!..</p> <p>Па измахну руком и окрену се.< 
кању, загријах се мало, распалих се.{S} Хвалећи робу све више и више почех и шале просипати и п 
чито о приходима смијући се сама себи и хвалећи се чак.{S} Смијех њезин звонио је тада кроз пол 
— Он му вазда и прича, о њој и вазда је хвали... </p> <p>Ништа даље нисам чуо.{S} Отргнуо сам с 
о знам најбоље и нико не треба да ми их хвали.</p> <p>Сулага осјети сву оштрину овог одговора и 
а непрестано слушам како виче, како још хвали и још нуди... </p> </div> <pb n="397" /> <div typ 
од драгости...{S} И Хамида сам звала, и хвалила му се и...и...</p> <p>— И?..</p> <p>— Хасану кр 
 чаршији га сви лијепо примали и сви га хвалили.{S} Почеле се, шта више, за кратко вријеме чита 
SRP19132_C0"> <p>Сви га познавали и сви хвалили.{S} Сијело, скуп, састанак, теферич какав није  
ко, по примјеру Јованову, из свега грла хвалило своју робу и дозивало муштерије, диже се, у нек 
га и сам заволио Сулагу и одушевљено га хвалио, макар што га никад очима видио није...</p> <p>Х 
н је једнако о томе говорио, једнако ме хвалио и једнако нудио крви.{S} И, кад бих замакао кроз 
авија муштерија притрчавао му у помоћ и хвалио робу што <pb n="220" /> сам знао боље, не зазиру 
ји је једини озбиљно узимао у заштиту и хвалио. — Богата је, а то ваља...{S} Замисли само колик 
ово сасвим пропала.{S} Бабу је необично хвалио и ковао у звијезде, жалећи што није био толико и 
што га никад очима видио није...</p> <p>Хвалио га чак и пред Хајкуном и пред хоџиницом.</p> <p> 
и.{S} Мени у лице почну причати о мени, хвалити ме, надметати се управо у похвалама.</p> <p>— Н 
намамљујући једног муштерију, баш почео хвалити луле и ја му као, почео припомагати, кад дјеца  
о, и онако, ради обичаја, почео на глас хвалити робу и зазивати муштерије.</p> <p>По срећи, заз 
ама, као да нас непрестано граби, лови, хвата за хаљине, запиње и задржава <pb n="302" /> нас.{ 
што немој у кућу, — као досјети се она, хватајући ме за руку. — Нипошто!..</p> <p>Мени сад исто 
ише нећеш с њиме говорити — замолих је, хватајући је за подвољак. — Реци ми!..</p> <p>Она се за 
<p>— Свиђа ти се? — запитах намигнувши, хватајући је за меки, обли подвољак. — Баш?..</p> <p>—  
p>— Шта ћеш то? — запита ефендија меко, хватајући ме за руку. — Зар си толико љутит?..</p> <p>П 
е галами тако, — зајеча он испрекидано, хватајући се за прси. — Ах... нијесам глух...</p> <p>—  
 тамо? — питао је тихо и као забринуто, хватајући ме за руку и привлачећи себи.</p> <p>— Шта си 
 зажелила? — питао је каткада бедевију, хватајући је испод врата и приносећи румене ноздрве њез 
есу свиђали, дочекивали су насред пута, хватали за прса и шамарајући питали имају ли каквих вез 
 умолити.{S} Немилосно, готово крвнички хватате ме за прса, обарала ме и, вадећи испод басамака 
{S} И, од страха, од чега ли, посрнух у хендек некакав, падох ничице.</p> <p>Диже се чудна грај 
стала.{S} Узалуд.{S} Свраћао сам се и у хендеке украј пута и тражио: нијесу ли кириџије штогод  
хлеме, јер су сви највише и замјењивали хећиме и готово једини радили око рањеника.</p> <pb n=" 
ко ми је јаран кршан и како кршнијега у хиљаде нема.</p> <p>— Свиђа ти се? — запитах намигнувши 
 кахву ми испећи.{S} На сваких, готово, хиљаду корака издизао се украј друма по један хан и као 
ао крви људске...{S} И ко зна шта ћу до хиљаду година опет бити!..{S} Опет можебити травка, дрв 
о не чека на њу.{S} Кад би се пробудио, хитала је с ибриком у руци и са чистим пешкиром преко р 
— отповрну Хасан прекрстивши ноге. — Не хити нам се...</p> <p>Хајкуна се поче освртати.</p> <p> 
 на њих, ни осмјехнути им се.{S} Журно, хитно корачала <pb n="289" /> је, газила даље, носећи л 
има.{S} Зачувши, зар, необичнију грају, хитно је стрчала низ басамаке, полетила према соби и он 
 усахло ти!..</p> <p>Пјевај!..</p> <p>И хитре Циганке, вавијек орне и распаљене, ударе у дахире 
свијећу и опет настављала посао живље и хитрије него прије, желећи зар да накнади оно времена ш 
, весело гугућући, лепршајући крилима и хладећи је по образима.{S} Чак се љутио и што му не одг 
ошкропили чаршију испред дућана да буде хладније, —— прилегли на ћепенцима да заспу мало, покри 
> <p>— Ја људе не убијам — одговорих му хладно, забацивши руке на леђа и гледајући га изазивачк 
н ми се прели преко леђа као да ме неко хладном водом полијева, обје руке као да ми се изненада 
више ријечи проговорио!..</p> <p>Његова хладноћа раздражи ме, распали још више.</p> <p>— Један  
 нијесам тако вечерао, нити ми се икада хљеб учинио слађи.{S} И ја и Хасан као да смо се натјец 
ко и не ради ништа... ако... ако и једе хљеб џаба, он је... он је опет као антика нека, коју тр 
ед како код куће мора и пелене прати, и хљеб кухати, и мотати памук на цијеви.</p> <p>И макар ш 
обом пун шкипић млијека и један поголем хљеб, којим би, како ми се чинило, и међеда могао умлат 
> <p>Слуге му донесоше и кахве, духана, хљеба и он понуди свакога и сам сједе међу њих.{S} И за 
p>Новци!..{S} Шта ће ми новци кад треба хљеба?..{S} Залогај хљеба од дуката, је дражи!..</p> <p 
 је био сасвим празан, а ниједна мрвица хљеба није остала у трави заборављена.{S} Да нас није б 
го носио у торби, о рамену, овећи комад хљеба и неколике главице лука, па ручавао негдје осамље 
авши се више савлађивати, одбацим комад хљеба који ми лежао у крилу, и измакох се иза софре.</p 
ћи ништа, вадила је из сандука једног и хљеба и сира и пршута и, премјеравајући све да длану, д 
 ми новци кад треба хљеба?..{S} Залогај хљеба од дуката, је дражи!..</p> <p>Гњеван и раздражен, 
ислио да се баш хтио наругати? — мјесто хљеба бацио ми новце.</p> <p>Кренувши даље опет почнем  
риџије штогод заборавиле, макар комадић хљеба, макар залогај какав.{S} Ништа.</p> <p>А цријева  
уги, и читав свијет је крив...</p> <p>— Хм...{S} А како ћеш ти говорити? — прекиде га један дед 
знак. — Он увијек мало једе...</p> <p>— Хм...</p> <p>— Душе ми...{S} По читав дан једва ако нек 
а ко наљегне, престрашићемо...</p> <p>— Хм...</p> <p>Сједе поред мене и поче чупкати траву:</p> 
ат некакав знак даде му руком.</p> <p>— Хм...{S} Па баш и није дијете, — отегну хоџа, токорсе з 
чи, стријељају је, пеку...{S} Чује му и ход, осјећа и дах његов.</p> <p>И узалуд се опире, бран 
ајући.{S} Дошавши до испод ћошка успори ход, застаде пред ћемерли-вратима, лагано, као размишља 
е какогод одмакне барем за сахат за два хода...{S} Макар што смо се упутили тамо и ишли одлучно 
ни, заморени, готово изнемогли од дугог хода и несанице, лагано смо се вукли кроз грмље и шипра 
 којега од нас двојице, не успоравајући хода и не осврћући се.</p> <p>— Нијесмо.</p> <p>— Афери 
 неким, као да хајдуци већ и по чаршији ходају и свете се сваком ко гласније о њима ружну ријеч 
S} Ружно — почнем сам себи пребацивати, ходајући испред дућана и непрестано гледајући у сокаке  
и почели шапутати, немирно је устајала, ходала по соби и чупала, кидала све што јој се у руци н 
ошто су ме ноге почеле бољети од дугога ходања, уљегао сам у дућан, сјео покрај ћепенка, на сан 
али ме на какву.{S} С рукама у џеповима ходао сам по старој, изрованој калдрми, гонио мачке кој 
и као прије, да тугује и размишља, поче ходати, мотати се по читавој кући, завиривати свуда, на 
 свијету, чак и добротвору ономе, који, хотећи да се наруга, —— зашто сам мислио да се баш хтио 
м, говорећи о својим новим пријатељима, хотимично са пуно похвала спомену и Зулфагу, прекидох г 
вам, да пустим глас.{S} И, изазивајући, хотимично насрнувши на групу њихову, жељан да је разбиј 
" /> <p>— А ти? — запитам тихо, полако, хотимично отежући и наглашавајући свако слово. — Ти шта 
м парипима, мрко гледајући чаршинлије и хотимично нагонећи коње испред туђих дућана, само да на 
 Хоћеш да ме оставиш, изневјериш, па си хотимично започео свађу.</p> <p>— И оставићу, чим си та 
еда?..{S} Или, ако се примакнемо друму, хоће ли нас опколити хајдуци, па заробити, убити обојиц 
.</p> <p>И као да размишљаше више њега: хоће ли опет лећи или неће.{S} Па га повуче према врати 
 њему свиђало, не водећи рачуна о томе: хоће ли мени бити на сметњи или неће...{S} Хаљине некак 
угу страну.{S} Не водећи рачуна о томе: хоће ли Хасан видјети и наругати се, проберем најзгодни 
нички, желећи, зар, одмах да се увјери: хоће ли је послушати.</p> <p>— Оборите!..</p> <p>Момци  
 загледају са сваке стране, рачунајући: хоће ли бити дебело и колико ће ока бити у њему.</p> <p 
 згледнуше међусобно, као да се питају: хоће ли је послушати или неће?</p> <p>— А шта ћеш ти ов 
И какав ће то баксузлук донијети?...{S} Хоће ли се који од нас разбољети, изнемоћи на путу?..{S 
 је хоџа забринуто, гледајући за њим. — Хоће, вјере ми.</p> <pb n="298" /> <p>— Он нешто чудно  
 си женско...{S} А доста је...</p> <p>— Хоће ли бити свадба?...</p> <p>Момче, прибравши се потп 
идећи како смије ударити, избацити кога хоће, а да јој нико ништа не приговори, видећи како је  
 како хоће, раде шта хоће, убијају кога хоће!..{S} Не зна им се за кућу, не зна за кућиште; кућ 
 гурнути у ватру.</p> <p>— Враћа се, па хоће у нас...{S} Моли — дочеках ја мекше, и сам је моле 
не смије...{S} Живе како хоће, раде шта хоће, убијају кога хоће!..{S} Не зна им се за кућу, не  
кати се бацају као марјаши...{S} Ко год хоће да пије, Зулфага плаћа...{S} Шта год Хасан зажели, 
год о мојој хајдучији, па ме сад зову и хоће да испитују.{S} Читавим путем нисам на друго ни ми 
јаучу за њим.{S} А то смета људима који хоће напријед, који јуначки газе и пробијају путе...{S} 
ају од досаде и да се разилазе куд који хоће.{S} Ни питала за њих није, ни наређивала да се час 
јом да попије по неколике кахве, и који хоће читав ред чаршиски наопако <pb n="349" /> да превр 
b n="234" /> да може точити колико који хоће, унаоколо га окитили травом и зеленилом и са читав 
он јаче, грицкајући браду. — Ја не знам хоће ли вам се свиђати.</p> <p>— Ми и тражимо новог хоџ 
ица, шапат траве и цвијећа.</p> <p>— Ко хоће да види Алаха, нека излази између зидова — говорио 
 нико им ништа не смије...{S} Живе како хоће, раде шта хоће, убијају кога хоће!..{S} Не зна им  
 богатству, научена да свега има колико хоће и више него колико хоће, задрхтала је при помисли  
 убију, објесе, утуку, нека муче колико хоће, све сам то сама зарадила...{S} И... ево... ја и х 
вега има колико хоће и више него колико хоће, задрхтала је при помисли да би могла једнога дана 
д нас разбољети, изнемоћи на путу?..{S} Хоћемо ли натргати на звијер какву: на вука, на међеда? 
х редом. — То ли хоћете?..</p> <p>— Сви хоћемо — одговорише му једногласно, без размишљања. — М 
 моје...</p> <p>— Мени је свеједно гдје хоћете...{S} Само дајте да се једе...{S} Гладан сам — о 
х запита он и погледа их редом. — То ли хоћете?..</p> <p>— Сви хоћемо — одговорише му једноглас 
 Хоћеш ли ме уморити са твојим кукањем, хоћеш ли убити?..</p> <pb n="251" /> <p>Па би, некако и 
само ти донио, за слободу оволику...{S} Хоћеш ли, болан, да се рвем и с њим и са собом?..</p> < 
о једногласно, оптрчавајући око њега. — Хоћеш ли почињати?..</p> <p>Причу његову свак је са нес 
 како чучи поред ватре и подстиче је. — Хоћеш ли?..</p> <p>Она подиже главу, погледа ме.{S} Пун 
и крв удари у образе.{S} Сав помодри. — Хоћеш у шехеру да убијаш људе, а?..</p> <p>— Ја људе не 
, трепери као да ће поново заплакати. — Хоћеш ли се љутити?..</p> <p>= Љутити?,..{S} На те?..{S 
 по рачунима и кушљајући их, гњечећи. — Хоћеш ли ме уморити са твојим кукањем, хоћеш ли убити?. 
мо, — предложих ја мирно, застанувши. — Хоћеш ли?..</p> <p>— Ђе?..{S} Кући?..</p> <p>— Па кући. 
у и уређивао јастуке око њега.</p> <p>— Хоћеш ли нам причати, ефендија? — питали су готово једн 
дрима ми сијевало и болило ме.</p> <p>— Хоћеш ли Сулаги? — запита Авдо меко, опет пристајући за 
звијала главом, као чудила се.</p> <p>— Хоћеш ли кахву? — запита га мирно, пошто је свршио чита 
отегну Хасан плазећи ми језик.</p> <p>— Хоћеш да ме оставиш, изневјериш, па си хотимично започе 
S} Причини се као да није чуо.</p> <p>— Хоћеш ли још кахве?</p> <pb n="394" /> <p>— Нека — одго 
 као да јој горјеле на образу.</p> <p>— Хоћеш ли се на ме наљутити? —- запита меко, плашљиво, т 
 пита за дозволу, приступи му:</p> <p>— Хоћеш ли још кахве? — запита шапатом.</p> <p>Он не одго 
<p>— Ти кућом управљаш, ти се питаш, па хоћеш ли да примимо једног госта данас — запитах узбуђе 
најпрва љепотица у шехеру«.</p> <p>— Па хоћеш ли је? — запита, смјешкајући се добродушно. — Је  
аре на чело и погледа ме.</p> <p>— Робе хоћеш?..{S} Ево!,.</p> <p>И стаде преда ме и поче показ 
шљавати.</p> <p>— А бре пезевенк, ти ли хоћеш мајку да бијеш?</p> <p>— брекну сурово пошто ме д 
едну бацати а другу узимати...{S} То ли хоћеш?..</p> <p>— Немој, — отегну он молећи и опет се и 
p>— Има ту голема прича — рече. — И ако хоћеш да не спавамо... а мени се не спава... причао бих 
и пита.</p> <p>— Смисли, па нареди како хоћеш.</p> <p>— Не знам... не умијем...</p> <p>— Учи се 
 — и напи се крви, ако си жедна, колико хоћеш...{S} Ти знаш да на те дигнути руке нећу, па си с 
<p>— Ти ћеш ми га дати?</p> <p>— Колико хоћеш...</p> <p>— Добро...{S} Узећу колико ми затреба.. 
 се осврћући на њега.</p> <p>— А ти баш хоћеш да продаш кметове, ханума? — запита испрекидано,  
зазивам кога.</p> <p>— Дајте робу!..{S} Хоћу да пазарујем!..</p> <p>Трговац стар, немоћан, погу 
ј весело.</p> <p>— Нећу ја сјутра...{S} Хоћу сада...{S} Треба да им наредим нешто...</p> <p>— Н 
обродушно. — Је ли ти драга?..</p> <p>— Хоћу — весело му одговорих, играјући се лоптама и као о 
да гурнем у канат, отворим га.</p> <p>— Хоћу ли? — питао сам сам себе руменећи и плашљиво звјер 
т пристајући за мном. — Нећеш?</p> <p>— Хоћу.</p> <p>— Добро...{S} Пратићу те...</p> <p>Па, раз 
 хоћу и живота, весеља, шале...{S} Тога хоћу...</p> <p>Тога...</p> <p>— Ех, а преша је ово — му 
послао да донесе?</p> <p>— Јок!..{S} Ја хоћу из твоје руке...</p> <p>Па, узевши духана из моје  
рема вратима, увијајући се.</p> <p>— Ја хоћу и живота, весеља, шале...{S} Тога хоћу...</p> <p>Т 
и што ће ми још поклонити. —</p> <p>Све хоћу.</p> <p>А бабо, отпустивши дим, превуче руком прек 
>— Не смијеш!..</p> <p>— Смијем...{S} И хоћу!..</p> <p>Па се брзо окрену и истрча из собе.</p>  
то сама зарадила...{S} И... ево... ја и хоћу освету љуцку и волим јој него... него освети Алахо 
мо ватром?..</p> <p>— Ако је ватра, баш хоћу да те окушам у њој, да видим каква ћеш ми изаћи... 
 досаде почело зијевати и протезати се, хоџа као да би се пренуо мало, тргнуо се, па, одгурнувш 
а рад.</p> <p>А што се они више љутили, хоџа је постајао све ваљанији и све брже и јаче ударао  
дје чак до поноћи.{S} Ни <pb n="279" /> хоџа ни хоџиница нијесу знали да икако излазе из куће н 
и, а макар врата и ђаво однио! — дочека хоџа и осмјехну се.</p> <p>— Не бојте се!..{S} Чуваћу и 
ће ти ђевојке, несретни сине? — откреса хоџа и гурну га ногом у слабину. — Што ће ти оне?..</p> 
да бјежи некуда.{S} Дошавши насред собе хоџа га одгурну <pb n="270" /> и деран посрну, паде упр 
<p>Тек након читава сахата у собу уљезе хоџа.{S} Вукао је за собом, грдећи и проклињући, дерана 
чно превлачили новом чохом, — сједио је хоџа, натмурен и замишљен, држећи у једној руци чибук а 
 још ће чију кућу запалити — говорио је хоџа забринуто, гледајући за њим. — Хоће, вјере ми.</p> 
анио, опирао и као пркосио оцу, а да се хоџа на то никада жешће наљутио није, никада се јаче ра 
<p>Њега су и послушали.</p> <p>Отада се хоџа никада више јављао није у каквом скупу људи, на зд 
лула и велики ћилибарски такум којим се хоџа толико поносио.</p> <p>— Јесте ли посустали? — зап 
<p>Рано, прије свијех укућана, будио се хоџа и излазио у авлију.{S} Онако голем, стасит, кршан, 
да размишљаше нешто.</p> <p>— А како те хоџа пустио? — запита јаче, гледајући изнад себе у пешк 
, а ти... ти си као и дијете — отсијече хоџа кратко, па се измакну мало и чучну у крај. — Ти то 
наука треба...</p> <p>— Е лијепо — рече хоџа и попридиже се. — Ја ћу баш учити како ја знам...< 
 се на прсте и поче шаптати нешто.{S} И хоџа поче шаптати.{S} И опремивши ме у собу, обојица се 
одигне од тала, исто онако као што ме и хоџа одигнуо.{S} Зовну прстом Хајкуну да и она опипа.</ 
>— Тако...</p> <p>— Јадниче!..</p> <p>И хоџа се ухвати за браду и поче је увијати око руке.</p> 
у још пет штапа по табанима...</p> <p>И хоџа би са заносом почео описивати будући живот, будуће 
их на крило, па... па... па...</p> <p>И хоџа затресе главом, стидећи се зар да све договори.</p 
> <p>— Преудала се за Зулфагу — настави хоџа мирно, пошто сам се поново придигао и убрисао сузе 
хоџиној кући чудна промјена нека.{S} Ни хоџа, ни хоџиница, ни Хасан, ни Хајкуна нијесу радили г 
т и одметник!..</p> <p>— Међер је стари хоџа опет бољи — дочека неко одострага и указа на старо 
цареве џамије, којима био додијао стари хоџа — поткрадао им џамију, — па хтјели да нађу и изабе 
а?..</p> <p>— Ја ћу говорити — одговори хоџа поносито — да од вас, од нас свијех, нико ни грђи, 
 Једи!..{S} Што не једеш?.. — проговори хоџа, па и сам отре браду махрамом и измаче се. — Једи, 
и истрча из собе.</p> <p>— Ето — избаци хоџа и показа за њим. — Ето!..</p> <p>Казао сам: свршић 
унити нити изненађивати.</p> <p>Па ипак хоџа се окрену мени, да ми све то, макар и укратко, про 
ђу нама изродила и голема свађа, да сам хоџа једнога јутра не поче да нам све објашњава захтије 
не говорећи.{S} И тад се само чуло како хоџа, који готово никад није дисао на уста, шишти кроз  
Хм...{S} Па баш и није дијете, — отегну хоџа, токорсе зачуђено, одмах се уклањајући с прага и п 
ашта да они поштеде наше куће? — отегну хоџа забринуто. — Наши су били домаћини, господари у зе 
не само у махали, него у читавом шехеру хоџа није имао правог пријатеља.{S} И он као да га ни т 
кво.</p> <p>— Ви би хтјели да будем ваш хоџа и да вам учим ђецу? — мирно их запита он и погледа 
 — Да видимо ко ће побиједити!..</p> <p>Хоџа презриво одмахну руком.</p> <p>— Алах зна чија ће  
 ако неколико залогаја изједе...</p> <p>Хоџа се ухвати за браду и заврати је.{S} Половицу лица  
 чвршће. — Знаћеш шта су муке...</p> <p>Хоџа одиже књигу изнад главе и исправи се.</p> <p>— Зна 
а, уз кољено му. — Зар их има?..</p> <p>Хоџа се причини као да га није чуо.</p> <p>— Ето, прича 
же, откреше!..{S} Аге, трговци, бегови, хоџе, све кука и помаже, кука са фукаром заједно, а узг 
>Иако смо наше ноћне шетње сакривали од хоџе, иако нико ни споменуо није о њима, ипак сви опази 
вали да лијепо причам, увијек се сјетим хоџе и увијек уздахнем:</p> <p>— Ех, да сте њега чули!. 
апкуне!..{S} Брже!..</p> <p>Па приступи хоџи и умиљавајући се спусти му руку на раме.</p> <p>—  
 мишљасмо да нас је неко одао, потказао хоџи.{S} Хасан је сумњао у ме и почео ми пријетити; ја  
шану преко рамена и под пазухом дугачки хоџин чибук, с којега је била сврнута лула и велики ћил 
на граја и гунгула настаде након говора хоџина.{S} Сви старци, ихтијари, као момци какви, брзо  
по јаким, косматим прсима његовим...{S} Хоџиница је неколико пута мирно одбацивала кошуљу и про 
у и цвијеће по ћилиму, искали ручак.{S} Хоџиница, која је непрестано била у послу и непрестано  
Врата треба још боље затворити — додаде хоџиница тихо, одбацивши кошуљу с крила. — Канати су сл 
у, па повирише и на авлију.{S} Затим се хоџиница, опирући се рукама о кољена, с муком попридиже 
 од њега, на ћенару једном, гурила се и хоџиница, премјерала без и шила кошуље, не дижући главе 
ући чудна промјена нека.{S} Ни хоџа, ни хоџиница, ни Хасан, ни Хајкуна нијесу радили готово ниш 
и о бедру Хајкунину.</p> <p>За чудо, ни хоџиница ни Хајкуна не помакоше се нити погледаше.{S} О 
до поноћи.{S} Ни <pb n="279" /> хоџа ни хоџиница нијесу знали да икако излазе из куће ни куда и 
 излазио из собе, ишао да спава.</p> <p>Хоџиница, опирући се рукама о кољена, одмах се дизала з 
<p>Хвалио га чак и пред Хајкуном и пред хоџиницом.</p> <p>Међу нама се управо највише говорило  
 <pb n="269" /> <p>У соби сам затекао и хоџиницу и кћер јој Хајкуну.</p> <p>Обје су под читавим 
кући обојица смо трчали у собу, тражили хоџиницу и, расипљући набрану траву и цвијеће по ћилиму 
ead>XV</head> <p>Једнога дана настаде у хоџиној кући чудна промјена нека.{S} Ни хоџа, ни хоџини 
p>Мало помало и ја се некако одомаћих у хоџиној кући.{S} Готово сасвим почех заборављати на сво 
еш виђети вечерас!..</p> <p>Па ми пружи хоџину пушку и удари ме по рамену.</p> <p>— Буди ми јун 
висио на зиду. — Како то?..</p> <p>— Ја хоџу нијесам ни питао — одговорим му безбрижно, наслања 
се свиђати.</p> <p>— Ми и тражимо новог хоџу, са поштеном науком</p> <p>— брзо одговорише неки, 
дочека неко одострага и указа на старог хоџу, који је, смирени покуњен, сједио на тлима, покрај 
ја оштрија порука од Зулфаге: да слушам хоџу и да будем ваљан...{S} Сулага ме се још најчешће с 
 заповједнички откреса:</p> <p>— У руку хоџу, чапкуне!..{S} Брже!..</p> <p>Па приступи хоџи и у 
у и страшивице се осјећале некако јаче, храбрије, те се и они заклињали по неколико пута да ће  
а, пече сада, пече и гризе и дави...{S} Храна мајчина црну ти мајку подгриза и свети јој се...{ 
у ли путници, случајно, изгубили што од хране...{S} Не нашавши ништа скренем с пута и спустим с 
, залијевајући <pb n="399" /> цвијеће и хранећи кумре, које из читава комшилука долијетале, куп 
се удомазетио, те ме као слијепца каква храни и издржава?..{S} И шта би се, тада мислило о мени 
ђе... овђе — рече живље, — оклен сам те хранила, пече сада, пече и гризе и дави...{S} Храна мај 
д својих коња, који су били претоварени храном, душецима, чадорима...</p> <p>Кад загледах боље, 
слухну и осмјехну се лукаво. „То кадија хрче“, прошапута окрећући ми се, па ме опет поче милова 
 ми за њом.{S} Под ногама шкрипао нам и хрштао замрзнути снијег, са полегнутих ниских стреха, о 
сам се, газећи по оштром шљунку који ми хрштао под ногама и пипајући се по џеповима у којима су 
> <p>Нешто као да поче тутњити, грмити, хрштати близу нас.{S} Обојица, и нехотице, застадосмо и 
ао да се гади од нечега.{S} Зулфага је, хтио не хтио, морао бјежати испред њега, измицати се, с 
</p> <p>Истога дана дође нам Сулага.{S} Хтио, зар, да види: је ли све намирено, уређено, има ли 
 ми нудио и новаца да одем из авлије, — хтио сам мучити га, кињити, пркосити му свуда, на свако 
 старајући се да изгледа што мирнији. — Хтио сам да се опростимо.</p> <p>— Да се опростимо? — у 
.</p> <p>— Ономадне, у лову, Зулфага га хтио убити — рече полугласно, као да сама са собом разг 
S} Он му све знао, све лоповлуке, па га хтио макнути са свијета...{S} И да и Хамид није имао пу 
 јаглук, кошуљу...</p> <p>Неколико пута хтио сам отићи да је видим и да проговорим с њоме, али, 
 Јован био најприсебнији.{S} Он нити је хтио противити се заптијама, ни бјежати, ни узмицати.{S 
, па...</p> <p>— Па?..</p> <p>— Па није хтио ни окусити...{S} Мрско му, зар, било што је нијеса 
{S} У кући, у соби, у џамији никад није хтио клањати ни молити се, јер — како је говорио — зидо 
> <head>II</head> <p>Како отац или није хтио или није имао када да води много бриге о мени, био 
смоквама, на трави.{S} Ни ручавати није хтио за софром, с осталом чељађу, него носио у торби, о 
удвара се, улагује.{S} Ни говорити није хтио с њим, ни поздрављати се.{S} При сваком сусрету ок 
ам знао шта ћу говорити, а он опет није хтио запиткивати ништа све док се не утишам мало, док с 
био и једини посао и за живу главу није хтио прихваћати за друго.{S} Човјек, који је читав вије 
ао није ништа.{S} Нарочито Зулфагу није хтио спомињати.{S} Ако бих га ја каткада и споменуо, са 
о је све луђи, све чуднији.</p> <p>Није хтио више ни спавати у кући, у соби својој, него одлази 
је ни што ми се каткад улагивао, што ме хтио замамљивати и поклонима.{S} Осјећајући да му смета 
 гади од нечега.{S} Зулфага је, хтио не хтио, морао бјежати испред њега, измицати се, сакривати 
у свануће, кад сам се дигао из душека и хтио се умивати, уљегла ми у собу, блиједа, слаба и изн 
кад са мном продавао робу по махалама и хтио отворити дућан, а који, ето, сада безбрижно јаше и 
тобом, и здружио се твојим душманином и хтио...{S} Ех, много сам хтио! — узвикнуо би, погледавш 
х му запалио кућу, — рече — а кад би ти хтио остати овђе, заклао бих те к’о јање.</p> <p>И опет 
тен самоме себи и радио сам све шта сам хтио и како сам хтио.{S} Осим што сам као од невоље одл 
м душманином и хтио...{S} Ех, много сам хтио! — узвикнуо би, погледавши на Хатиџу. — А ти... ев 
и радио сам све шта сам хтио и како сам хтио.{S} Осим што сам као од невоље одлазио каткада у м 
ји сам могао и натрпати робе колико сам хтио и да ми опет, — за ардијом, — преостане нешто праз 
љивији.{S} Чинило се као да је и дјелом хтио показати како је „зликовац, хајдук и зулумћар“, ка 
} Зар нијеси и ти свједочила како је он хтио?</p> <p>— па?..</p> <p>— Осудили би и тебе...</p>  
на лопове, хајдуке, разбојнике и готово хтио запомагати, звати у индат...</p> <p>Пошто јој доди 
од срца, да је усиљено.{S} Тиме је само хтио макар и унеколико да одагна страх а уједно и да се 
 <p>Једанпут је, чак, неки Хасан Арнаут хтио и на башту му покрај куће да удари и да је приграб 
бјема рукама обухватајући штап, на силу хтио да мушки коракне, да затресе кућом.{S} Али чим је  
p>Ништа није помагало.{S} Ако је не бих хтио послушати, наређивала је слугама да ме узму у нара 
е наруга, —— зашто сам мислио да се баш хтио наругати? — мјесто хљеба бацио ми новце.</p> <p>Кр 
о црвенити.{S} Чак се и окрену и као да хтједе изаћи, оставити нас.{S} Па се опет савлада, прип 
ти за нож.{S} Брзо се и окрену и као да хтједе јуришати на противника.</p> <p>И — намах застаде 
о испусти жарач и у забуни голим рукама хтједе гурнути у ватру.</p> <p>— Враћа се, па хоће у на 
 и мољакао даље, залуд сам чекао.{S} Не хтједе више ни отворити очију ни проговорити.{S} Ћутао  
тиште зубе и опет прогунђа нешто.{S} Не хтједе је ни погледати.</p> <p>— Здрав сам ја, здрав —  
зумјети.{S} На мајку, на жене, на ме не хтједе ни погледати.{S} Потрча право бедевији, ухвати ј 
ен дима.{S} Коњ узви главом, пропе се и хтједе да сврне, да узмакне.</p> <p>— Ха, соколе! — под 
ила некакве хаљине, препријечи ми пут и хтједе ме зауставити, али се брзо отргнем од ње, измакн 
/p> <p>Хусо прикупи сву снагу, врисну и хтједе да скочи, да се отме.{S} И, онако везан, спућен, 
мо прилично поодмакли, Хасан као да сам хтједе заподјести разговор, али се ипак предомисли, па  
<p>Момче се удари по ножу и као да опет хтједе да га извуче, да се брани...</p> <p>— Говори! —  
трчим у сусрет.{S} И придигох се мало и хтједох се указати...</p> <p>Док пуче пушка.</p> <p>Шик 
 <p>— Ништа...{S} Не бој се!..</p> <p>И хтједох да пођем, да је поведем у собу и онако с њоме з 
е саслуша.</p> <p>Чак ме ни у ханове не хтједоше примити, ни кахву ми испећи.{S} На сваких, гот 
ојима су звецкале паре. —— Је ли, бива, хтјела да покаже како се надала пуној, богатој кући, па 
ко је слободна, независна и моћна сада, хтјела је и желила да то и другима, изван куће, покаже  
ла да јој нико ништа не може забранити, хтјела је и да ради све што год јој на ум пане.{S} И хт 
ова, и десетак винограда, и све дао.{S} Хтјела не хтјела, она је морала о свему бригу водити, с 
<p>Она је непомично стајала и као да га хтјела још нешто питати, а он, осјећајући јој близину,  
м се зачудио таквој поруци...{S} Шта је хтјела са цвијећем, шта са јаглуком, свилом и златом он 
колико сам ситан према њој?..{S} Шта је хтјела она?..</p> <p>Шта је хтјела?..</p> <p>И све више 
.{S} Шта је хтјела она?..</p> <p>Шта је хтјела?..</p> <p>И све више љутећи се, бјеснећи управо, 
атој кући, па се преварила?..{S} Или је хтјела да се подругне мом „сиромаштву“ и да каже како ј 
аким, шареним шамијама.{S} Хајкуна није хтјела ни погледати на њих, ни осмјехнути им се.{S} Жур 
/> једем; Хајкуна готово ни ручати није хтјела, само да мени више остане, да моја чинија буде п 
е ноћ била!..</p> <p>И није више о томе хтјела говорити.</p> <p>А у наредни петак није ми посла 
етак винограда, и све дао.{S} Хтјела не хтјела, она је морала о свему бригу водити, сама управљ 
ачем испричати њезине тајне и као да се хтјела осветити на мени за све што је патила.{S} Старал 
чекала.</p> <p>— Зар?..</p> <p>— И... и хтјела само да те гледам и да ти пјевам...{S} Дошло ми  
а ради све што год јој на ум пане.{S} И хтјела да се покаже као јунак неки, делија, мушкобана.< 
ћи, научена на љепше живовање?{S} Је ли хтјела одмах, на првом кораку, истаћи своје богатство и 
 стари хоџа — поткрадао им џамију, — па хтјели да нађу и изаберу новога.</p> <p>Лијепо послали  
 зна све јазије и законе у прсте, па би хтјели да им то и дјеца науче.</p> <p>И дошао је међу њ 
едају га као чудо какво.</p> <p>— Ви би хтјели да будем ваш хоџа и да вам учим ђецу? — мирно их 
слободни и могли смо радити шта год смо хтјели.{S} Хасан је био плах, силовит, необуздан дјечко 
 себе чуо, — или, ако су и чули, нијесу хтјели застајати ни губити времена због мене.</p> <p>И  
> <p>— Шта сад? — као да смо у исти мах хтјели запитати један другога, а сваки се устручавао да 
 по два.</p> <p>Једино момци што су још хтјели да настављају своје гозбовање и да се опијају.{S 
аче те се чинило као да негдје у даљини хуји вјетар и милује лишће какве непролазне шуме, Хајку 
управо у свануће, пробудила ме необична хука и граја у авлији нашој.{S} Као поплашен скочио сам 
мајка поче помало опорављати, поче се и хука стишавати.{S} Жене, једна по једна, изостајаху пок 
лазити око куће и са необичном грајом и хуком гурати се, тјескати, око авлиских врата и око баш 
 у соби и слушали како пуцкара, тутњи и хукти ватра, чији је пламен кроз <pb n="281" /> отворен 
ије дисао на уста, шишти кроз нос, како хукти и букти ватра у пећи, иза које у старој мусандери 
он, ето, ни длаке промијенио није...{S} Хунцут остао хунцут...</p> <pb n="332" /> <p>— Ја сам п 
чући се. — Не треба ми хунцут.</p> <p>— Хунцут си ти!..</p> <p>Мајка опет пође да нешто прогово 
јева Зулфага измичући се. — Не треба ми хунцут.</p> <p>— Хунцут си ти!..</p> <p>Мајка опет пође 
лаке промијенио није...{S} Хунцут остао хунцут...</p> <pb n="332" /> <p>— Ја сам поштен отишао  
те ли људи, шта ли сте?..</p> <p>— Нећу хунцута у кући...{S} Нећу!.. — запјева Зулфага измичући 
а као и мајкина, само ако те не покваре хунцути и ниткови некакви и ако ти је не помуте...</p>  
и ако ти је не помуте...</p> <p>— Какви хунцути? —— запита мајка кроз зубе и погледа га поприје 
ој изручим на изврнуте длане шећерлема, хурма, љешника.</p> <p>— Шта си донио?..{S} Шта?..{S} К 
оцима текла медовина, ракија, газиле се хурме, локуми, гурабије, котурале се наранче и лимунови 
!</p> <p>— Не...{S} Немојте! —— застења Хусо, покушавајући да се дигне. — Нисам лупеж...{S} Јун 
— Ја сам започео...{S} Ја... — одговори Хусо поносито. — За људе је кавга...{S} Жене нек се не  
 А шта ћеш ти овђе? — изненада се окоси Хусо, не мичући се и не пуштајући Ајкуне, која је, заст 
ml:id="SRP19132_C6"> <head>VI</head> <p>Хусо, један од најкршнијих момака наших, посвађа се јед 
p>— Није твоја!</p> <p>— Моја!..</p> <p>Хусо, стегнувши Ајкуну, поново подвикну, шкргутну зубим 
{S} Брзо узеше шибе и измахнуше.</p> <p>Хусо прикупи сву снагу, врисну и хтједе да скочи, да се 
жеве и онако, голим шакама, навалише на Хусу.{S} Наста једно рвање, комешање, ломљава, Ајкуна ц 
без оружја.{S} У кахву, у берберницу, у хућумат ако би пошао, опасивао је одмах криву своју дим 
.</p> <pb n="282" /> <p>— Ишли — каже — цар и велики везир преобучени по народу, па узгред натр 
/p> <p>„ Шта радиш, тежаче?..“ — запита цар, примичући му се.</p> <p>Он ни ријечи.</p> <p>„Шта  
ако је споменуо стари земан?“...</p> <p>Цар се наљути, распали.</p> <p>„Опаки људи“, викну, „ко 
земани кад се лијепо живјело“...</p> <p>Цар дозва пратиоце, који су преобучени као и он узастоп 
но и преврну се на другу страну.</p> <p>Цар га гурну у ребра и опет запита.</p> <p>„А како живи 
има.</p> <p>„Што шибаш човјека, честити царе?“ запита велики везир чудећи се. „Шта је скривио,  
два сахата, причао и о животу њихову, о царевању у гори са заносом, са одушевљењем.</p> <p>— По 
овато препоручивао агама и беговима око цареве џамије, којима био додијао стари хоџа — поткрада 
земља дигнути на устанак.</p> <p>Чак ни царска војска није могла остати на миру и њезине силе к 
ада говори о својој кући, за коју и суд царски рече да је моја...</p> <p>— Отео си је, ниткове, 
ле?..{S} И почну нас овђе, насред друма царскога, мучити, гњавити, набијати на колац?..{S} Нека 
"325" /> да ме изазове, те да се насред царскога друма ухватим у коштац с њиме и порвем се, поб 
 повикаше узбуђено — шта се ово ради, у царскоме здрављу, и какав је ово зулум настао?</p> <p>И 
с њима...{S} Ми ћемо сами...{S} Сами да царујемо у гори...</p> <p>— Нећу — окосих се љутито, сп 
станцима у ноћи, по мјесечини, кад руже цвату и јоргован мирише?{S} Је ли видјела од других, па 
..{S} Био сам, да рекнем, травка Божја, цвијет, и сисао крви људске...{S} И ко зна шта ћу до хи 
откривале се и ударале га у прса китама цвијећа, чеврмама, наранчама.</p> <p>— Кршан ли је!</p> 
> <p>Враћајући се кући, с пуним њедрима цвијећа и слаткиша, сви смо били весели, сви задовољни. 
а коме, и у замјену доносио читаве ките цвијећа, кутије, огледала.</p> <p>Он ју је кашње пратио 
ше...</p> <p>Једанпут ми само послала и цвијећа.{S} Киту једну ружа, шебоја и рузмарина обмотал 
ум Миљацке, пјевање тица, шапат траве и цвијећа.</p> <p>— Ко хоће да види Алаха, нека излази из 
ечито чист, уређен и нагиздан, са китом цвијећа испод феса.</p> <p>Неколико пута слала га и на  
абавља.{S} Свако јутро убрао би по киту цвијећа, задјенуо под широки, ћошкасти фес, који му пад 
лико, шали, залијевајући <pb n="399" /> цвијеће и хранећи кумре, које из читава комшилука долиј 
и хоџиницу и, расипљући набрану траву и цвијеће по ћилиму, искали ручак.{S} Хоџиница, која је н 
нуждено. — Наслонила се на демире, међу цвијеће, и чекала.</p> <p>— Зар?..</p> <p>— И... и хтје 
 у собу и чешће излазила на башчу, међу цвијеће.{S} Својом руком залијевала је јорговане, преса 
ио таквој поруци...{S} Шта је хтјела са цвијећем, шта са јаглуком, свилом и златом оним?..{S} Ј 
атицао сам обично гдје сједи на софи са цвијећем, међу шебојима, и токорсе прешива некакве хаљи 
ања, звиждања некаква, што толико сличи цвиљењу, уздисању, јауку нечијем, и као да злокоби, при 
е су излијетале из шипражја и с веселим цвркутом извијале се изнад нас и пливале у сунцу, у свј 
о се кадикада тих, пригушен одјек.{S} И цврчак је негдје у грму цврчао и голи, растоварени коњи 
ху и, чешкајући се кљунићима, џавељали, цврчали.{S} И псовао сам, грдио ни сам не знам кога, на 
шен одјек.{S} И цврчак је негдје у грму цврчао и голи, растоварени коњи, привезани крај улице,  
ти читава гомила, као око пехливана или Цигана с међедом.{S} Поче и дречати, грајати, кудити на 
, за фишеке, за брашно.</p> <p>Неколико Циганака, млађих, кршнијих, окретнијих, нашао сам, те с 
да обично у чаршији или хамал какав или Циганка понека, носећи у малим, калајисаним тасима и пи 
Кришом, да не види Зулфага, свраћала је Циганке што су ми разносиле робу, дозивала их, куповала 
о ти!..</p> <p>Пјевај!..</p> <p>И хитре Циганке, вавијек орне и распаљене, ударе у дахире, узди 
ругу, препирале се, свађале.</p> <p>Три Циганке, веселе, бијесне, разуздане, са дахирама и чамп 
ијек доносила, — дочекивала је Хајнију, Циганку, која је са своје двије поћерке, двије чупаве,  
свима осталима, ради љепушкасте Ајкуне, Циганчице, слушкиње нам.{S} Гледајући је онако плаху, ј 
ку, пошто ме добро разгледао, понуди ми цигар.</p> <p>— Тамо кијамет био — рече. — Је ли?..</p> 
стим се поред друма и почнем замотавати цигар.</p> <p>Право да кажем, баш ми је мило било када  
/p> <p>— Остани...{S} Слађе ми попушити цигар кад си ти овђе.</p> <pb n="395" /> <p>Други пут,  
рсти ноге, извади духанкесу и замотавши цигар запали.</p> <p>— Ништа је то — рече развлачећи. — 
шкарећи у дућану, што су са чибуком или цигаром у зубима стењући и гунђајући прихватили за арши 
нат улазио у његову собу и са запаљеном цигаром пржио му хаљине и правио рупе на њима.</p> <p>И 
који не пазећи на ме корача напријед, а цијев пушчана високо му стрши изнад главе.{S} Страх ме, 
које је провиривао чибук с лулом и мрка цијев дугачке шишане...{S} Недалеко од ње стајао је Хас 
ући и опирући се на пушку, чију је мрку цијев грчевито стезао.</p> <p>— А баш сам чекао тебе, д 
прати, и хљеб кухати, и мотати памук на цијеви.</p> <p>И макар што је од рођења још био необичн 
тих пешева провиривале им танке пушчане цијеви и сијевали сребрни, криви дршци великих ножева.{ 
се вратиш из чаршије, — рече задављено, циједећи ријечи кроз зубе и старајући се да изгледа што 
ронесем главу људску на ножу, па се крв циједи и низ нож и низ руку.{S} Биће, бре, галама једна 
 косом и обнаженим мишицама низ које се циједила вода, довикивале једна другу, препирале се, св 
ућана, како се увијам, улагујем, нудим, цијеним.</p> <p>Одмах су почели и да вичу, протествују. 
ад нека ти је просто...</p> <p>— Зар? — цијукну Зулфага и разглави вилице од уха до уха.</p> <p 
чепрка миш некакав, док напољу фијуче и цијуче вјетар засипљући снијегом у пенџере и у стакласт 
лико поплашених тица прхнуше из шибља и цијучући и лепршајући крилима извише се и одлетише дубљ 
 раменима и са неколико рука.{S} Кикот, цика, граја, врисак непрестано су допирали отуда до нас 
дигох са серџаде.{S} Уживајући у њезину цикању и подврискивању, трчећи понесох је по соби и, не 
пет не наговоре...</p> <p>— Опет био! — цикне мајка раздражено и сијевне очима. — Опет, зар!</p 
 раменима.{S} Дјевојче оно, преплашено, цикну и устукну мало, сакри се за канат, док момче, изн 
опрска и ћилим и ћенаре.</p> <p>— Их! — цикну Хајкуна, па заборавивши на своју рану, притрча му 
 једно рвање, комешање, ломљава, Ајкуна цикну и отскочи у страну, неко јаукну, неко поче псоват 
о паса силом је притегну себи у крило и цикну:</p> <p>— Да се од мене ниси макла, бре!..{S} Сам 
 Како ћу ја?..</p> <p>— Доста! — готово цикну мајка и пљесну дланом о длан. — Не увијај ми ништ 
ама страно, непознато момче, полугласно цикну, одиже руку и сакри лице рукавом, па се нагло окр 
..</p> <p>— Ах!..</p> <pb n="287" /> <p>Цикнувши узвалих се на Хајкунино крило и бризнух у плач 
руке низа се и некако изморен малаксало цикнуо:</p> <p>— Рођо!..</p> <p>И чим би се окренула пр 
це.{S} И, за чудо, оно звецкање њихово, циликтање, као да потпуно растјера све мутне мисли и св 
ако у даљини негдје, у другим сокацима, циличу тамбуре, звече дахире и пиште зурле, а измијешан 
, навалише.{S} И, док се Ајкуна трзала, цичала, отимала, покушаше да је уграбе, отргну од њега. 
, јављала се свима, шалила се, смијала, цичала, увијек тапшући рукама <pb n="242" /> и поцупкуј 
ног муклог, тупог, непрестаног шуштања, цичања, звиждања некаква, што толико сличи цвиљењу, узд 
 разговарали смо више.{S} Док је напољу цичао, вриштао и фијукао вјетар снијегом засипљући широ 
ани момачки и дјевојачки гласови као да циче, вриште, звоне и пјесма се пробија кроз оштру, сту 
p>То мајку још више распали, наљути.{S} Цичећи и пјенушећи од бијеса поче жестоко, силовито уда 
је за гриву и, једнако онако муцајући и цичећи, поче је теглити, чупати, ударати по врату.</p>  
огаченим очима.{S} Само што муца нешто, цичи и размахује рукама, а ни једна ријеч, ни једно сло 
S} Опипах главу, рамена, мишице, бедре, цјеванице...{S} Све здраво...{S} И зарадовах се у том ч 
која је заударала на чађ, и погађао се, цјењкао, куповао стоку, сир, вуну, коже, масло, мед, во 
реман на инат, ипак, у погађању оном, у цјепкању, загријах се мало, распалих се.{S} Хвалећи роб 
и се расцв’о карамфил, па лијеп, велик, црвен, па гори као врела крв...{S} Ја га његовала, зали 
обично шуштале и заплетале се око нога, црвена шамија лепршала јој око главе, треперила, а дуга 
и блистале према сунцу засјењујући очи, црвена долама прелијевала се као запјенушена крв, а тур 
о некако, очи јој се пламиле, сијале, а црвена шамија на глави као да је и сама горјела, пламтј 
ом и забацујући до на врх главе крајеве црвене шамије, који јој падали по образима и сакривали  
преко крила.{S} Закла га.{S} Млаз топле црвене крви шикну, попрска све унаоколо и пјенушећи поч 
ло се као да се збунио, омео се и почео црвенити.{S} Чак се и окрену и као да хтједе изаћи, ост 
тово до тала.{S} Огрнута је била лаком, црвеном кабаницом, испод које је провиривао чибук с лул 
дважи, уљезе у собу, прекривена танком, црвеном шамијом, која јој половицу лица заклањала, носе 
а, шебоја и рузмарина обмотала златом и црвеном свилом и послала ми у јаглуку, поручивши узгред 
> карамфил, велики, лијепи карамфил, па црвљив!..{S} Мој!..</p> <p>Па снажно удари папучом о ка 
о“, каже, „опет за инат мени...{S} Због црвљивог карамфила га звала“...{S} Помисли, Смаиле!.. < 
макар залогај какав.{S} Ништа.</p> <p>А цријева као да врију, кључају, кркљају у мени и нешто п 
ала га и рукама, и ногама, и раскиданим цријевом од наргиле; ударала по лицу, по леђима, по прс 
 сакривене по хановима, по гробљима, по црквама и само чекају згоду када ће ударити и читав шех 
 задихано, испрекидано, загушено. — Ја, црна мајка, устала на своје дијете, на крв своју...{S}  
 мучиш, а муци ти сама била крива...{S} Црна мајка помагала душманима да те гоне, да гњаве...</ 
ала на своје дијете, на крв своју...{S} Црна мајка гледала како се мучиш, а муци ти сама била к 
спод шамије изгледало руменије, пуније; црне очи почеле јој горити, пламтити; стас постао витки 
, расцвали се, испуцали, а скорена крв, црнећи се између њих, слијепила их и готово изравнила ј 
ривали каљави, трули остаци од чарапа и црни, испуцани прсти.</p> <p>— Не чуди се што сам га на 
гледавши у широку, голему рану, која се црнила изнад лијеве бедре, зачуђено узвикну:</p> <p>— О 
к је друга половина остајала у сјенци и црнила се; пуне, жилаве, снажне мишице добиле им чисто  
 испод бијелог рукава кошуљина необично црнила и необично дрхтала, измакну се од врата и ту зас 
, голе, без намјештаја, зијале су оне и црниле се некако, као након навале хајдука, као након п 
лим сапима, која се већ почела корити и црнити: само једна танка, румена трака што још избија и 
не; неколико торбара опремио сам чак до црногорске границе, нагонећи их да свраћају и по касаба 
 страшило неко, човјека некаква, слична Црногорцу, са големим, дебелим турбаном око главе, с оч 
, са момцима и са јаранима неким, према Црној Гори, да се тамо окреше са хајдуцима и пљачкашима 
дић, с очима као од кадифе, са кратком, црном, поткресаном брадом, необично бијелим зубима које 
, правим носом, огрнут својом дугачком, црном џубом, носећи у једној руци грану шебоја а у друг 
воје двије поћерке, двије чупаве, мале, црнпурасте дјевојчице, носећи дахире у руци и позвецкуј 
и, и, пуштајући димове низа своју дугу, црну браду, мирно их слушао и уријетко лаким климањем г 
јек некакав.{S} Умотан је био у голему, црну струку, чији се крајеви вукли по тлима; опута на о 
пече и гризе и дави...{S} Храна мајчина црну ти мајку подгриза и свети јој се...{S} И мајка ти  
које као да намах постадоше и крупње, и црње, тамније...</p> <p>— А он је крив био, душе ми, —  
који су сваког дана стизали били су све црњи и што су гласници били новији биле су им и вијести 
 — сурово дочека Осман, а оштра, дубока црта једна у повијама <pb n="250" /> као да потпуно уто 
у.{S} Двије кривудаве, плавкасте, танке црте, — трагови суза, — спуштале јој се низ пуначке рум 
рстима, и сама као да почне поигравати, цупкати.</p> <p>Тешко Зулфаги ако би се након тога поја 
али су каткада и на кућна врата тражили цуре, дозивали их...</p> <p>Дешавало се, па су и чаршиј 
ици и пустила крв; затим, опазивши како цури, почела гребати као помамна.{S} Лице јој готово по 
ак кривудаст млаз крви, која непрестано цури, пуже, гамиже, тече. — Шта је по Богу?</p> <p>— Бо 
 напола обувених нога непрестано текла, цурила густа крв, а зној им цурком текао с лица, — које 
рено крило готово на саму рану, из које цурила крв и натапала топло, мекано перје...{S} А једно 
тано текла, цурила густа крв, а зној им цурком текао с лица, — које као да се и сад прелијевало 
увијек радосна, срећна, задовољна...{S} Чаврљала је, причала, зборила само о својим пословима,  
ђу аскере, војнике, под сиве, искрпљене чадоре, препуњене сламом на којој су лежали, <pb n="348 
и су били претоварени храном, душецима, чадорима...</p> <p>Кад загледах боље, познадох међу њим 
уха, испијао кахву која је заударала на чађ, и погађао се, цјењкао, куповао стоку, сир, вуну, к 
је — прогунђа стискајући зубе и жваћући чађаве бркове који му пали по устима. — Запело ми нешто 
 као стара, немоћна просјакиња каква, у чађавом, дроњавом и подераном одијелу, са безброј штака 
да се прели и преко кућа, преко зидова, чак у комшилук...</p> <p>Момче испусти алку, узвикну не 
/p> <p>А подругачица, шала, подсмијеха, чак и псовака на мој рачун, било је премного и што год  
е насамо, одвојено, гдје нико не слуша, чак ни ја.{S} Као да је била срамота нека онаквоме јуна 
он дужан повратити.</p> <p>Једанпут је, чак, неки Хасан Арнаут хтио и на башту му покрај куће д 
, — желећи очувати јаранство, — заруче, чак и вјенчају дјецу, макар и млада и луда била.{S} То  
ода шта зазирао није и никога се бојао, чак ни оца.{S} Ја сам се чудом чудио како се он често у 
 стидан.{S} Потрчао је да пољуби мајку, чак и мене, у руку, и заплео се, спотакао, да сам у два 
са светим свима људима, читаву свијету, чак и добротвору ономе, који, хотећи да се наруга, —— з 
за ким трчао није, ни за ким пристајао; чак и кад му је неко требао, није му знао ласкати ни ул 
о ли да удари и да жешће увриједи!..{S} Чак ме матере и очеви њихови митили и давали ми смокава 
ву него ли на бакалницу, трговину...{S} Чак је доводио и некакве Арнауте, дивљаке некакве, полу 
ло да се враћа на старо, да прежива.{S} Чак и пословице, које је волио уплетати, каткад и гдје  
остајала је све жешћа, све осорнија.{S} Чак и на ме поче друкчије гледати.{S} Забрани ми скитањ 
ћи крилима и хладећи је по образима.{S} Чак се љутио и што му не одговара ништа, што се не бран 
д њихових шала, питања, подругачица.{S} Чак ме два-три пута на плач нагонили и кад плач није по 
решања, којима су, узгред, мезетили.{S} Чак и слушкиње били домамили себи, помијешали се с њима 
вао их и кушао могу ли се преломити.{S} Чак и по ноћи, пошто би се сви разишли по собама, силаз 
се збунио, омео се и почео црвенити.{S} Чак се и окрену и као да хтједе изаћи, оставити нас.{S} 
 уза се да наручује кахву и да точи.{S} Чак је свраћао и муштерије, који се враћали из дућана м 
390" /> снове што их недавно снивао.{S} Чак ни Хасанова порука није ме могла потсјетити на то.{ 
p>—Па... ето... пошли у лов...</p> <p>— Чак амо?</p> <p>— Кажу да овуда има лова.</p> <p>— А не 
ад очима видио није...</p> <p>Хвалио га чак и пред Хајкуном и пред хоџиницом.</p> <p>Међу нама  
ибама, гдје се, у једној половини, која чак није ни преграђена, спраћала говеда, а у другој спа 
>Бимбаша одбаци филџан који се откотрља чак за врата, куцну се по сабљи и подвикну према мени:< 
 да се уплашише и узвикнуше.{S} Хајкуна чак и устукну мало и сакри му се за леђа.{S} А он нагло 
арама дебелог ћилима, ускачући покаткад чак до Хајкуниних димија и треперећи на њима.{S} У врху 
много путовао и много читао, — читао је чак и новине редовно сваки дан, и читаве чланке знао пр 
х.</p> <p>Пошљедње ријечи и нагласио је чак и погуривши се као да је очекивао кад ће му показат 
ивао.</p> <pb n="284" /> <p>Једанпут је чак и ошинуо Хајкуну ножем по руци и крв јој отворио.{S 
лазила од куће, и остајао с њоме негдје чак до поноћи.{S} Ни <pb n="279" /> хоџа ни хоџиница ни 
не говорећи ни ријечи и не гледајући ме чак.{S} Знали су добро да ћу се и сам досјетити од кога 
су све слабе, напукле, како су украдене чак.{S} Неко се одострага још усуди да у оној гунгули и 
 мном бити ни како ћу проћи.{S} Није се чак ни кашње, кад је опасност минула, барем навратио ма 
ћи се оружјем, галамили, грајали, те се чак и дјеца из махале почела окупљати <pb n="228" /> ок 
одима смијући се сама себи и хвалећи се чак.{S} Смијех њезин звонио је тада кроз полумрачну соб 
Пјевала непрестано, неуморно, да јој се чак и ругати почели и из спрдње назвали пјесму »удовичи 
драго што се расцвао...{S} Сагла сам се чак до земље, принијела <pb n="401" /> га устима и поче 
Бржебоље истрчим између њих, завучем се чак у подрум и тамо се сакријем за некакве сандуке.{S}  
им, поинатим с њоме.{S} Поинатио бих се чак и са људима који су пролазили и гледали у ме.{S} Чи 
ла нешто, не питајући нас, не гледајући чак и не говорећи ништа, вадила је из сандука једног и  
b n="220" /> сам знао боље, не зазирући чак ни од уобичајених трговачких лажи и заклетава.</p>  
ише никако ни да излазим, ни да вечерам чак.</p> <p>Након таквих догађаја и Зулфага и мајка дуг 
 свију комшиских дућана.{S} Ћепенке сам чак и обијелио и ишарао мало, а испод стрехе, која се ј 
међу жене; неколико торбара опремио сам чак до црногорске границе, нагонећи их да свраћају и по 
р да сам већ „поприличан момак“, дозрио чак и за озбиљнији разговор, нудио ми је духанску кутиј 
 доба толико смо се били осилили да смо чак почели говорити и о свом дућану, о <hi>правом</hi>  
ролијем за те...{S} Ево свега...</p> <p>Чак и кад бих изишао из собе и кренуо, пошао у дућан, о 
ра трчали, ишли, бјежали кућама.</p> <p>Чак су и мене натјерали да затворим и да се сакривам.{S 
се заустави мало, да ме саслуша.</p> <p>Чак ме ни у ханове не хтједоше примити, ни кахву ми исп 
читава земља дигнути на устанак.</p> <p>Чак ни царска војска није могла остати на миру и њезине 
анцима и теферичима дјевојачким.</p> <p>Чак и при растанку причали смо о томе, само о томе и, з 
, да ће у ватру и у воду за њим.</p> <p>Чак и дјевојке почеле говорити о њему, узносити га.</p> 
свак је са нестрпљењем очекивао.</p> <p>Чак су и дјеца по махалама знала да се у читаву шехеру  
ромпира и носом од патлиџана, у чоханим чакширама, огрнута доламом.{S} Набивши га на колац и ту 
ла се низ бедру и куцкала је по везеним чакширама, чији је тур падао готово до тала.{S} Огрнута 
ласно, гледајући изнад себе и чупкајући чакшире на бедри.</p> <pb n="263" /> <p>— Нехотице било 
селе, бијесне, разуздане, са дахирама и чампарима, играле су испред раздраганих кадуна, наклања 
једнички откреса:</p> <p>— У руку хоџу, чапкуне!..{S} Брже!..</p> <p>Па приступи хоџи и умиљава 
 провидили и стопе и закрпљене ивице од чарапа.</p> <p>— Познајеш ли ме? — подвикну струка нека 
 му провиривали каљави, трули остаци од чарапа и црни, испуцани прсти.</p> <p>— Не чуди се што  
сасушеном травом, која нас боцкала кроз чарапе и запињала за ноге, те смо се често као пијанице 
и! — узвикну дјевојче, умотавајући се у чаршаф, па се нагло измаче и затвори врата.</p> <p>Хајк 
 што су, као и прије, прекривене танким чаршафима, непрестано извиривале иза каната и саме се н 
јка, која је, огрнута лахким, провидним чаршафом, весела, разуздана, као на крилима прелијетала 
у:</p> <p>— Затварајте!</p> <p>И сва се чаршија затварала одмах, опустјела за неколико минута,  
ма и напуњеним пушкама, застану на сред чаршије и само једном подвикну:</p> <p>— Затварајте!</p 
и и вриштећи играли се оружјем и насред чаршије пуцали, шенлучили.{S} Сваки пут када би наљегао 
бразима.</p> <p>Сулага, враћајући се из чаршије, затицао нас тако у групи.{S} И одмах је смијеш 
, научила.{S} Увече, пошто бих дошао из чаршије и сјео покрај ње, изгледала ми увијек радосна,  
— А баш сам чекао тебе, да се вратиш из чаршије, — рече задављено, циједећи ријечи кроз зубе и  
бојника“, који ће, чим потпуно оснажи, „чаршије затварати“ и од кога ће стрепити половина шехер 
p> <p>— Носи!..</p> <p>Пред дућаном, на чаршији, сусретох се са Сулагом.</p> <p>— Треба ли ти п 
 бих замакао кроз сокаке и приближио се чаршији, увијек ми се причињавало као да га непрестано  
косника, попада сва роба и разасу се по чаршији, Јован поблиједи и стиснутих шака полети у гоми 
 страхом неким, као да хајдуци већ и по чаршији ходају и свете се сваком ко гласније о њима руж 
ди су...{S} Нијесу змајеви...</p> <p>По чаршији се тих дана ни о чему говорило није, колико о х 
жио да се сва готовина у то уложи.{S} У чаршији порушио је читав низ старијих, тијесних дућана, 
> <p>До три дана након тога појави се у чаршији и у махалама још читава друзина нових трговаца. 
 нам робу.{S} Читав џумбус заметну се у чаршији ради тога и замало што се не претвори у кавгу.{ 
оги су отпочели своје јунаштво кушати у чаршији.</p> <pb n="356" /> <p>Људе који су ишли кућама 
Старији, угледнији, познатији трговци у чаршији, што су по десет, по двадесет и по тридесет год 
испред подне, јавио би се тада обично у чаршији или хамал какав или Циганка понека, носећи у ма 
днесе нек припали; ако је требало што у чаршији купити, погодити, наћи за нас, Сулага је ишао,  
задржавао се све до пред вече.</p> <p>У чаршији га сви лијепо примали и сви га хвалили.{S} Поче 
 пута сам их видио како заједно пролазе чаршијом, у живом разговору, и, како је изгледало, имал 
сећи пуне боце ракије у рукама, прођоше чаршијом.</p> <p>— Ено их, — рече, — и оружаних и опрем 
ру, нити ме штедјели.{S} Кад бих прошао чаршијом, са јараном којим, беспослене дућанџије увијек 
>И не пуштајући ми рамена, изведе ме на чаршију. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP191 
другом придржавајући зембиљ, струже низ чаршију, не обзирући се на коју страну.</p> <p>Напошљет 
 — само ми рече при поласку и крене низ чаршију. — Ако се икад мислиш осветити коме, освети му  
Кроз неколико дана он је већ носио кроз чаршију, у зембиљу једном: и лула, и кресива, и игала,  
ивали их...</p> <p>Дешавало се, па су и чаршију затварали.{S} Крену неколико њих, обијесни, љут 
је су, иза подне, — пошто су пошкропили чаршију испред дућана да буде хладније, —— прилегли на  
жан остајао.{S} Ако је требало да оде у чаршију, да јој што нађе, донесе, купи, ишао је одмах,  
о, јер није имао с киме, — одлазио је у чаршију, у кахве и бербернице и тамо остајао, задржавао 
 хаљине и оружје, да се обуче и крене у чаршију.</p> <pb n="214" /> <p>Тако га дворила и за руч 
чех прекоравати самога себе, силазећи у чаршију и чешкајући се иза врата. — Оженио се, а не куп 
инио не бих.{S} Њему за инат ишао сам у чаршију, међу чаршинлије, причао свакакве приче и лагао 
екајући ме да изађем из куће и кренем у чаршију.</p> <pb n="252" /> <p>— Ђе си, одмјено јуначка 
 једна!</p> <p>И што је чешће одлазио у чаршију, што више распитивао о хајдуцима, био је све лу 
лико дана Хасан је непрестано одлазио у чаршију и непрестано распитивао о свему.{S} Одлазио је  
и дјецу макар чију, гонити их, тући.{S} Чаршинлије сада нијесу ништа друго ни радиле, него сјед 
куцкала по њима.</p> <p>Ријетко када да чаршинлије нијесу устајале из својих дућана и са чудним 
да обично подругивале му се потајно све чаршинлије, тврдећи узгред како код куће мора и пелене  
ам је, несретници? — заграјаше неколике чаршинлије, мијешајући се међу нас и развађајући. —</p> 
им, разиграним парипима, мрко гледајући чаршинлије и хотимично нагонећи коње испред туђих дућан 
} Њему за инат ишао сам у чаршију, међу чаршинлије, причао свакакве приче и лагао; за инат тука 
о неколике кахве, и који хоће читав ред чаршиски наопако <pb n="349" /> да преврне и да све муш 
усобно: час је он мене гуркао напријед, час сам ја гуркао њега.{S} Читав разговор између нас во 
ло што трчи, пјева по авлији и игра се, час се љутио што са радницима и кметовима више разговар 
— очајно запита мајка, трчећи час њему, час мени и увијајући се, ломећи пред обојицом. — Јесте  
еме стајали смо и кошкали се међусобно: час је он мене гуркао напријед, час сам ја гуркао њега. 
 инат!“...</p> <p>И тако сваку вече.{S} Час му криво било што трчи, пјева по авлији и игра се,  
а сам могао, прелетио бих тамо, само да час прије засједнем покрај оног пламена, да се одморим  
а, тужна слушала их.{S} Ако су макар за час престајали са грајом или почели шапутати, немирно ј 
ледајући један на другога, готови сваки час да се заспемо грдњама, пријекорима, псовком...{S} Х 
че муцати нешто, гунђати.</p> <p>У исти час и ја и Хасан одигосмо пушке и примакосмо се.</p> <p 
вам је?.. — очајно запита мајка, трчећи час њему, час мени и увијајући се, ломећи пред обојицом 
ећи, њихова помоћ мени је ипак у згодан час дошла и на велико чудо ханџијино опоравио <pb n="32 
враћаху тек уријетко и остајаху само по час по два.</p> <p>Једино момци што су још хтјели да на 
ао сиромах, жут, блијед, модар, — онога часа учинило ми се да је неколико боје промијенио, — са 
о прсима, по читавом тијелу.{S} И, тога часа, дође ми да заплачем, да зајецам, загрцам.{S} Спус 
у мичу му се, играју, трзају...{S} Тога часа чинило ми се као да ће и мене, и њу, и свакога гађ 
и лакше.{S} Чинило ми се као да се тога часа светим свима људима, читаву свијету, чак и добротв 
</p> <p>И ко зна шта би било да се тога часа мајка не указа на вратима.{S} Зачувши, зар, необич 
ош ме више наљути.{S} Изгледала ми тога часа као преступница каква, дрска, безобзирна преступни 
ас ће доћи?</p> <p>— Данас.</p> <p>Тога часа чудно ми заигра срце.{S} Једва се савладах да не у 
гу к’о пса избацити из куће одмах, овог часа...</p> <p>Зулфага по обичају нити се противио, нит 
једни друге, гађају се камењем и сваког часа посрћу, изгубивши често или фес или постулу или по 
у.</p> <p>И смијешан ми постаде.{S} Има часова када, макар душу притискивали најтежи терети, ус 
мијао нити шалио.{S} Једино је у таквим часовима изгледао дарежљивији и немилосно расипао дукат 
учити.{S} И најпаметнији човјек у неким часовима <pb n="314" /> постане некако лаковјеран, злок 
питала за њих није, ни наређивала да се часте.{S} Опет је мислила о рачунима...</p> <p>Кроз нек 
 /> бијаше окупило неколико ханум да се часте и да тефериче, изненађена скочи и, поплашено узви 
 састају много и како га Зулфага увијек части, позива, нуди.</p> <p>Кахва се пролијева — кажу,  
 кахву, ракију, непрестано послуживали, частили.</p> <p>— Нудите!..{S} Свакоме нудите!.. — дови 
више никога и не зазирући ни од чега, — частили су се међусобно, пили, свађали се.{S} По њихови 
.{S} Свак је долазио и свак се веселио, частио тамо.</p> <p>И само ја, једини ја, морао сам се  
нуо у друштво, што га је пратио вазда и частио?..{S} И је ли крив што је о њему мислио као о по 
очеше расти, кострешити се...{S} У томе часу опет ми онај проклети зец паде на памет, а с њиме  
</p> <p>Ни сам не знам шта ми би у томе часу.{S} Не одговорих му ништа, не рекох ријечи.{S} Као 
буру.{S} И било ми је као да сам у томе часу угледао сродника неког, блиског сродника који ми н 
шали.{S} И, ни сам не знам како, у оном часу заборавих и на мајку и на Зулфагу.{S} Бесвјесно ск 
} Све здраво...{S} И зарадовах се у том часу и протежући се извукох се из љесковине и стадох на 
 да сам изгледао необично блесаст у том часу, јер се он снажно уједе за танку, румену усну и ок 
и упињући да је задржи у соби баш у том часу кад је највише жељела да изађе и да се разговори с 
 — не угледах их обоје заједно, баш код чатрње.</p> <p>Ни сам не знам како сам се онда могао уз 
ен, стао би, исправио се украј невелике чатрње у дну авлије, големом, привезаном за дугачки кон 
о воде и почео се умивати.{S} Ту покрај чатрње, на високој, допојасној трави отклањао би и дову 
е јаукнем од страха.{S} Готово уза саму чатрњу, уз ивицу јој, исправила се Хајкуна, али не она  
 концем превезане наочари и двије ситне чачкалице: за зубе и за уши.{S} Затекао сам га гдје леж 
 трчале су из собе у собу носећи боце и чаше са медовином, велике чиније с духаном, ибрик и фил 
а духаном.{S} Али и оне, видећи да се у чашћавању почело штедити, кашње се навраћаху тек уријет 
По неколико ибрика кахве наручивао је и чашћавао свакога; Хамида као да је само зато и водио уз 
 који се враћали из дућана ми, те и њих чашћавао.{S} Два-три пута видио сам како је испружио ши 
— вазда ме зове...{S} Једном иште: „Дај чашу воде“... други пут: „Дај пешкир“... трећи пут: „Да 
 помућеним очима које му испод плиткога чворугавог чела <pb n="310" /> дубоко утонуле у главу.  
ма, — са завезаним оком и са три крупне чворуге на глави, узвикнуо сам од чуда.{S} Погледавши м 
се уредим ни да прашину стресем, узе ме чврсто за руку и нагло поведе кроз уске, тијесне сокаке 
шко теби! — уздахну Хајкуна и обгрли ме чвршће. — Знаћеш шта су муке...</p> <p>Хоџа одиже књигу 
 све покорити, уништити, попалити и још чвршће утврдити нашу силу и господство наше, док је Сул 
 па бржебоље и рукама поклопи очи и још чвршће притеже шамију.</p> <p>— Шта је било?..{S} Казуј 
ма, о махнитој Фати и паметној Злати, о чеврама што су везене чистим златом и о чеврама што су  
чеврама што су везене чистим златом и о чеврама што су препуњене свилом, о димијама од свиле ду 
 се и ударале га у прса китама цвијећа, чеврмама, наранчама.</p> <p>— Кршан ли је!</p> <p>— Зла 
м, шареним тасима или у танким, везеним чеврмама, понуда — одлазили да га обиђу, виде, да питај 
исиле свилене махраме и златом извезене чеврме и готово падале по јастуцима; испод шише жутиле  
што из радозналости, а може бити и због чега другога, почеше се око наше куће све то чешће окуп 
а се дочепамо, за ђаво би га знао ушљед чега, опет бисмо вољели да је мало подаље, да се какого 
ми мину покрај уха.{S} И, од страха, од чега ли, посрнух у хендек некакав, падох ничице.</p> <p 
дадох послу и раду свакаквоме.{S} Ни од чега се стидио нијесам, ни пред чим се снебивао.{S} Рад 
м рањен?“</p> <p>Не зазирући више ни од чега, не осјећајући готово никаквих болова више, нагло  
јећи се више никога и не зазирући ни од чега, — частили су се међусобно, пили, свађали се.{S} П 
о је од њих, сакривао се, склањао, ради чега му се сви и подсмијевали и пецкали га.</p> <p>Једи 
је говорила истину.</p> <p>Не знам ради чега отпусти она након неколико дана ту исту слушкињу,  
, у пијанству, жељни да се размећу оним чега сами немају према још слабијима, чинили су штету и 
 с муком диже, с муком се миче, и вазда чека да му други помогне, да га заложи залогајем или да 
а прије него се он пробуди и да дуго не чека на њу.{S} Кад би се пробудио, хитала је с ибриком  
гале, у руци држи овећи ибрик кахвени и чека да им приточи, а одмах поред њега, на тлима засјео 
еда ме својим лијепим, крупним очима. — Чекај, да те мајка види...</p> <p>Па се пропе на прсте  
ти ме за руку и снажно повуче.</p> <p>— Чекај — прошапта некако њежно, молећи, па разгрну фереџ 
уша; као да хајдуци ту негдје у засједи чекају нас одавно и чувају да им не умакнемо.</p> <p>По 
ановима, по гробљима, по црквама и само чекају згоду када ће ударити и читав шехер попалити с ј 
 заклоњен, сакривен чучао покрај врата, чекајући ме да изађем из куће и кренем у чаршију.</p> < 
једне, гурнули кахвени ибрик уза њу, па чекајући док узаври вода, засјели по трави и запалили ч 
ињу и, не смијући да му у сусрет изиђе, чекала га у соби са прекрштеним рукама и обореном главо 
, она као да је пазила на ме, као да ме чекала на вратима, за канатом сакривена.{S} Мени се бар 
и поче грицкати нокте.</p> <p>— А ја те чекала на пенџеру — рече некако тужно, снуждено. — Насл 
Наслонила се на демире, међу цвијеће, и чекала.</p> <p>— Зар?..</p> <p>— И... и хтјела само да  
, кадифасту шилту која као да је одавно чекала на нас... </p> </div> <div type="chapter" xml:id 
 и с рукама на појасу и обореном главом чекали док прође поред њих, не гледајући један на друго 
имо што се плијенити може...{S} Ако смо чекали и дочекали смо...{S} Хајде!..</p> <p>— Шта?</p>  
аш ми је мило било када сам након дужег чекања видио да се Хасан не враћа и да се по свој прили 
бра, да продрмусам мало. — Мени није до чекања...</p> <p>Он као да опет заспа.</p> <p>— Ефендиј 
 <p>— На јуриш!</p> <p>— Бива: ја једва чекао да угледам некога, па одмах и да се крвим с њиме! 
ам га дозивао и мољакао даље, залуд сам чекао.{S} Не хтједе више ни отворити очију ни проговори 
јев грчевито стезао.</p> <p>— А баш сам чекао тебе, да се вратиш из чаршије, — рече задављено,  
у чибук преко крила.</p> <p>— А ми ћемо чекати док дођу — отповрну Хасан прекрстивши ноге. — Не 
гурен човјек, који је сједио крај ниске чекмеџе једне и на кољену срачунавао нешто, бржебоље од 
ардијских, фишеке разбаца по шилти и по чекмеџи с новцима, те ми је у неко доба дућан више нали 
{S} Лијепо је то...</p> <p>Мајка отвори чекмеџу и извади кесу с новцима.</p> <p>— И да ти плати 
к! — откреса мајка и љутито баци кесу у чекмеџу. —- То нећу пустити...</p> <p>— Немој ни мислит 
очима које му испод плиткога чворугавог чела <pb n="310" /> дубоко утонуле у главу. — Планиншта 
о тепао, док су му око главе облијетале челе, спуштале му се на капу, на браду, на рамена и неп 
ве.{S} Ако је све посвршавао, ишао је у челињак и тамо се забављао.{S} Чучнувши поред кошница з 
вету.{S} Причали су и како ножем сијече челичне демире, рукама ломи та-лијере, дукате, шаком пр 
9" /> се ситне гране обавиле око мрких, челичних демира и лако се пољуљују.</p> <p>— Улази — ре 
има о зид и десном руком прихвати се за чело.</p> <p>— Па зар нијесам зарадила да ме осуде? — р 
и главу на прси и, спустивши ми усне на чело, прошапута гласом пуним стрепње:</p> <p>— Јеси ли  
ржебоље одбаци тефтер, одиже наочаре на чело и погледа ме.</p> <p>— Робе хоћеш?..{S} Ево!,.</p> 
поигравала, скакутала, натуривши фес на чело и све се више играјући својим чибуком. </p> </div> 
! — осмјехнуо би се и он и пољубио је у чело. — Право дијете!..</p> <p>И звекећући бројаницама  
говати, него ми.</p> <p>Ја је пољубих у чело.</p> <p>— Онда припреми све и све уреди — рекох по 
еуређеном косом која јој се расипала по челу и са обнаженим рукама до лаката, које су биле засу 
у, по мишицама, мокра коса лијепи се по челу и по образима, док она ради, непрестано ради и пје 
 густи праменови опустише се, падоше по челу и лака им сјенка прели јој се преко очију, које ка 
гло почех повраћати.{S} Зној ме обли по челу и по образима, — док ми се руке биле обледениле, — 
 искићене лажним бисером, ударају их по челу и по очима; о врату објешени талисмани свијетле се 
на, спраћала говеда, а у другој спавала чељад; сједио крај ниских, крњавих огњишта на којима ув 
ручавати није хтио за софром, с осталом чељађу, него носио у торби, о рамену, овећи комад хљеба 
помрча мало, подивља у дивљини, па ни о чем више није у стању ни размишљати, колико о разним чу 
.</p> <p>И како се у читаву шехеру ни о чем толико говорило није колико о ширењу устанка, о бој 
ће живот кад се ни за се ни за њих нема чему бољем надати?“</p> <pb n="283" /> <p>Па опет прист 
n="210" /> него су написани — имао је о чему и да прича, и није му требало да се враћа на старо 
и препирати се.{S} За чудо, као да ни о чему другоме нијесу имали толико говорити, колико о мен 
и...</p> <p>По чаршији се тих дана ни о чему говорило није, колико о хајдуцима.{S} Свак је о њи 
берберницама и кахвама и не говоре ни о чему колико о боју...{S} А кад се премного говори о јед 
 макар с киме говори, кад прича макар о чему.{S} Ништа помогло није ни кад сам престао одговара 
"400" /> <p>— Шта ли је учинила?..{S} У чему се огријешила?..{S} Гдје?..</p> <p>— Ето, ето... п 
, иза које у старој мусандери клопара и чепрка миш некакав, док напољу фијуче и цијуче вјетар з 
У мени, изненада, као да поче копрцати, чепркати нешто.{S} Гледајући је онако сурову, љутиту и  
у малим, калајисаним тасима и пилава, и червиша, и долме, и јапрака.{S} Све ми то остављали на  
ећи у руци: или ђугум да донесе воде са чесме, или ћупицу какву, завежљај, торбу, плетару.{S} К 
ану. —</p> <p>Честит човјек!..</p> <p>— Честит?..</p> <p>Хасан, гунђајући и мргодећи се, извади 
дговори он и погледа у страну. —</p> <p>Честит човјек!..</p> <p>— Честит?..</p> <p>Хасан, гунђа 
по табанима.</p> <p>„Што шибаш човјека, честити царе?“ запита велики везир чудећи се. „Шта је с 
зда, од ђетињства, говорили: добри сте, честити сте, паметни сте, мирни сте, слушате оца и мате 
 мајку, која ме родила?..</p> <p>— Ето, честити ефендија, — упаде Зулфага брзо и дубоко се покл 
 набацати у главу...{S} А дијете добро, честито...</p> <p>Мајка застаде мало, поћута.</p> <pb n 
 који више ни ићи није могао без штапа, често и без штаке.{S} Док је био бабо у животу Осман ка 
нутом бошчом, опрашен, замаштен, прљав, често сам више наличио каквоме хамалу него беговском си 
ране пријети опасност, те се унапријед, често и преко воље, прибира и спрема на одбрану.</p> <p 
роти, стегне и покори.</p> <p>Шта више, често се од срца и весело насмијао баш онда кад би му п 
па се ти уморила, па...</p> <p>Слуге га често прекидале у таквом разговору, смијале му се.{S} З 
каквим бабо није говорио много, иако га често призивали, тражили и долазили му.</p> <p>Покаткад 
</head> <p>Иако сам у Сулаге ишао доста често, — по једном и по два пута у неђељи, — ипак се са 
забавља.{S} Због <pb n="247" /> тога се често свађао и с мајком и љутио се ако би га позвала ка 
оз чарапе и запињала за ноге, те смо се често као пијанице какве поводили и посртали.</p> <p>Те 
ја према нама, нарочито према Хасану, и често као да је од себе, од својих уста штедила, само д 
јка ми као да га се доста прибојавала и често, врло често, могло се помислити да је то прије сл 
су, пажљиво се осврћући на све стране и често застајкујући, прелазиле један у другога на дућан, 
а авлију изићи, али сам из радозналости често провиривао кроз <pb n="280" /> пенџер и гледао их 
о се плашила.</p> <p>Лежећи или сједећи често би се стрекнула, пренула се и узвијерено почела о 
камењем и сваког часа посрћу, изгубивши често или фес или постулу или појас.</p> <p>У читавој т 
ца.{S} Ја сам се чудом чудио како се он често упорно бранио, опирао и као пркосио оцу, а да се  
а га се доста прибојавала и често, врло често, могло се помислити да је то прије слушкиња каква 
> <p>За чудо, обоје њих гледали су врло често на моју собу и указивали на њу.{S} По томе сам од 
ке о хајдуцима.{S} Говорили су како има чета и у самом Сарајеву, како су сакривене по хановима, 
p> <p>— Кад је бег погинуо, читава наша чета изгубила је главу — одговори момак тихо. — Све кло 
уке...</p> <p>Горе и планине препуне су чета њиховијех...{S} Ударају, нападају, бију, пале, крв 
а још био необично богат, богатији него четворица других заједно, ипак су га готово сви избјега 
а пође.{S} Окупила би се по двојица, по четворица или више њих, потпуно опремљени и оружани, с  
 их тоне...</p> <p>Па показа на тројицу-четворицу младића, који, нагиздани и оружани, носећи пу 
> <p>Дође и заптија.{S} Похвата тројицу-четворицу и поведе нас пред бимбашу, на суђење.{S} И св 
ш...{S} А, ето, хајдуци напредују...{S} Чете њихове спустиле су се ономадне у Сарајевско Поље.. 
и хајдуци се у земљи сасвим осилише.{S} Чете њихове попунише се, нарастоше, и са својим навалам 
јачати.</p> <p>— И јуче су разбили наше чете — напомену Сулага.</p> <p>— И јуче?</p> <p>— Ноћас 
 стало до свијета ни онда, кад сам кроз четири мјесеца ишла од врата до врата... ево, у овом од 
дњи, о дућану, о мачку који ми улови по четири миша на дан, о разрачунавању са Зулфагом, слушал 
<p>— Шибајте!..</p> <p>Неко дохвати три-четири шибе и добаци им.{S} Они не прихватише.</p> <p>— 
о јунаку, у чету његову.</p> <p>— И био четник?..</p> <p>— Само десет дана...</p> <p>Затим, из  
м да ће доћи...</p> <p>— Оставиће, зар, чету?..</p> <p>Хамид опет кихну.</p> <p>— Рањен је мало 
S} Зулфагу онога... па отишао јунаку, у чету његову.</p> <p>— И био четник?..</p> <p>— Само дес 
{S} Сазнали смо само толико, да је нашу чету, која је пошла била да уништи читаву дружину чувен 
 врапце, који се окупљали под стреху и, чешкајући се кљунићима, џавељали, цврчали.{S} И псовао  
 у прсте,</p> <p>— Их! — рече зачуђено, чешкајући се по глави.</p> <p>— Баш се раскрвавили...</ 
<p>Оба момка, без поговора, дигоше се и чешкајући се и протежући одоше у колибу.{S} Брзо се вра 
авати самога себе, силазећи у чаршију и чешкајући се иза врата. — Оженио се, а не купио ништа!. 
лији.</p> <p>Почео се љепше и облачити, чешће се купати, умивати, као да прије није ни имао вре 
..</p> <p>Љепота једна!</p> <p>И што је чешће одлазио у чаршију, што више распитивао о хајдуцим 
годније осјећао.{S} Многи су и нехотице чешће, испод ока, погледали на врата, као да би жељели  
/p> <p>Сад се мање затварала и у собу и чешће излазила на башчу, међу цвијеће.{S} Својом руком  
тао некако обазривији, пажљивији и како чешће обилази врата и притврђује их.{S} Сваке вечери, н 
другога, почеше се око наше куће све то чешће окупљати и момци и удовци из читава шехера...{S}  
д пенџера, спустивши ћурак поред себе а чибук преметнувши преко крила.</p> <p>— Како си? — пита 
..</p> <p>И одједном чучећи прихвати за чибук и напуни лулу.{S} Запали.</p> <p>— А може бити и  
лу је — мирно одговори мајка и опет узе чибук. — Зар бих ја смјела доћи да је овђе?</p> <p>Па п 
тупати, старајући се само да јој уграби чибук и да јој га отме.</p> <p>— Зар тако, курвићу?..{S 
 Сједне на траву, прекрсти ноге, запали чибук и одмара се.</p> <p>— Хајде да читамо — рекне пок 
с и, прихвативши по средини дуги дебели чибук са ћилибарским такумом на врху, излазио из авлије 
 на шилти и пуши.{S} Опазивши ме, отури чибук у крај, придиже се и пође ми у сусрет.</p> <p>— Н 
ао да гута сув залогај, а бимбаша отури чибук, узвали се уз јастуке и поче се накашљавати.</p>  
тмурен и замишљен, држећи у једној руци чибук а у другој књигу са излињалим корицама и разасути 
се дигао он, огрнуо се ћурком и, узевши чибук под пазухо а фењер у руку, излазио из собе, одлаз 
, који му падао по ушима, па, запаливши чибук, почео звиждукати или, стиснутих очију, некако по 
и у једној руци грану шебоја а у другој чибук, јављао се, обично, доцније него други, поздравља 
реко рамена и под пазухом дугачки хоџин чибук, с којега је била сврнута лула и велики ћилибарск 
ном кабаницом, испод које је провиривао чибук с лулом и мрка цијев дугачке шишане...{S} Недалек 
и, престајао је с причањем, опет одизао чибук и, пружајући Хајкуни да му напуни лулу и припали, 
ена, да му полије; затим, припаливши му чибук, измицала се натрашке и, скрстивши руке а оборивш 
м.{S} Набивши га на колац и тутнувши му чибук међу рукаве, поче га гађати из пушке, стријељати. 
— Никог нема — понови и опет и преметну чибук преко крила.</p> <p>— А ми ћемо чекати док дођу — 
игоше са својих мјеста, сврнуше луле са чибука <pb n="275" /> и потрчаше према њему.{S} И посту 
ноге на миндерлуку, па одбија димове из чибука и присркује кахву.{S} Један заптија, недалеко од 
чну одбијати димове из кратких, дебелих чибука, а она стане међу њих румена, весела, насмијана, 
вратио се убрзо <pb n="361" /> зар због чибукања... обузео је стари севдах и... покорила му се. 
ма око главе, прекрстили ноге, запалили чибуке и кроз сумаглицу од дима духанскога гледају га к 
заври вода, засјели по трави и запалили чибуке.{S} Недалеко од нас, у страни, сједили су и лешк 
них грива; низ седла висе бисаге и кесе чибуклије, а из теркије, покрај кабанице, провирују ках 
сједећи и лешкарећи у дућану, што су са чибуком или цигаром у зубима стењући и гунђајући прихва 
оју ђевојку — откреса бабо, куцнувши ме чибуком по глави. — О другој ни помислит’ не смијеш ни  
вши нити подвикнувши, из све снаге поче чибуком ударати, млатити по момчету ономе.{S} Поче удар 
 — окоси се стари увријеђен и попријети чибуком. — Бог све зна а ми јок!..{S} Ко зна да и ја, м 
с на чело и све се више играјући својим чибуком. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP191 
шким дебелим ћурком, с дугим јасминским чибуком под пазухом и са шкиљавим прљавим фењером у руц 
 опет приступи, узвикну нешто и замахну чибуком који удари о зид и преби се на двије половине.{ 
галамиле, викале, неке се и смијале.{S} Чибуци ни сад нијесу били заборављени; дим се и сада ко 
атом запита Хасан и брзо ми приступи. — Чија је?..</p> <pb n="364" /> <p>— Па... болан... то ми 
езриво одмахну руком.</p> <p>— Алах зна чија ће побједа бити, — рече — а мени се чини да је уз  
о, погледа ме једним оком испод рукава, чије златом извезене гране као да јој горјеле на образу 
> <p>Огрнути тешким, дугачким струкама, чије су ресе готово падале по тлима, а испод разгрнутих 
аната, поредали се лонци са феслиђеном, чије <pb n="379" /> се ситне гране обавиле око мрких, ч 
о чупкајући браду и поправљајући појас, чије му ресе падале по бедри.</p> <p>Чуо сам само како  
аздрљеном кошуљом на прсима и са гаћама чије ногавице нијесу допирале ни до чланака, босоног, з 
неколика крда стоке, крупне и ситне, од чије рике, буке и блеке одјекивала брда и планине, гони 
е покрај великог, отвореног пенџера, уз чије се демире пропињала дивља лоза, и, окренуте једна  
едру и куцкала је по везеним чакширама, чији је тур падао готово до тала.{S} Огрнута је била ла 
шали како пуцкара, тутњи и хукти ватра, чији је пламен кроз <pb n="281" /> отворена врата зализ 
та, са големим зеленим барјаком у руци, чији се златан полумјесец при врху бљештао, руменио и г 
поче прикрадати, примицати кући једној, чији гиздави ћошкови, са раскошно ишараним пенџерима, н 
на раменима и са познатим својим ножем, чији преломљени држак чудно му стршио иза појаса.</p> < 
S} Умотан је био у голему, црну струку, чији се крајеви вукли по тлима; опута на опанцима попуц 
> <p>Кад се спустисмо готово до Миљацке чији се потмуо шум разлијевао кроз ноћ све јаче и јаче  
ти се да нам направе мјесто украј ватре чији се гребенасти пламен све више и више извијао и пои 
 прага.{S} Велики, тежак ћилим, — преко чијих грана разлијевао се демирима рашчешљан широк зрак 
 сниским, испуцаним вратима једним, под чијом накривљеном стрехом легли се врапци и голубови, и 
прагу, шантајући и опирући се на пушку, чију је мрку цијев грчевито стезао.</p> <p>— А баш сам  
/head> <p>Најближи нам, први комшија, — чију кућу растављао од наше само један танак, висок, ув 
ш ни једнога Влаха посјекао није, ни на чију кућу ударио, никога напао, изгрдио.{S} Шта више, з 
ен од сваког.</p> <p>— Какав је, још ће чију кућу запалити — говорио је хоџа забринуто, гледају 
продавао.{S} Почеше тјерати дјецу макар чију, гонити их, тући.{S} Чаршинлије сада нијесу ништа  
 преко ноћи и она поста ведрија, лакша, чилија.{S} Оних големих, дебелих, модрих прстенова испо 
p> <p>За чудо, ја сам се осјећао некако чилији, лакши него прије и корачао сам брже од Хасана.{ 
се, опет, чини да јеси <hi>баш ти</hi>, чим ме питаш...</p> <p>Он погледа на друм и усиљено се  
у свом дому „гоји разбојника“, који ће, чим потпуно оснажи, „чаршије затварати“ и од кога ће ст 
че ни гатке разне, али, право да речем, чим смо поново пошли, мисао о зецу и његову злоношењу п 
лим зубима које је непрестано откривао, чим ме опази пође ми у сусрет, спусти ми руку на раме и 
остила бабина дахилука.</p> <p>Наравно, чим би стигао хабер да се бабо враћа, мајка би се одмах 
— Шта је опет било? — запитам зачуђено, чим сам прешао преко прага и затворио канат за собом. — 
чно започео свађу.</p> <p>— И оставићу, чим си таки — планух ја жешће, пљујући и на њега и на н 
магњаву и пошао био да видим шта је.{S} Чим сам тебе угледао, досјетио сам се.</p> <p>Па помије 
мио потрчати авлијом ни заиграти се.{S} Чим би ме угледала како се врзам и како правим шанчеве, 
се румениле по двије по три наранче.{S} Чим би сјео почео би све истресати и сасипати ми у крил 
вратима и стари мандал зашкрипио би.{S} Чим би Хатиџа потрчала да отвори, указивао се он, онако 
ако ми није био ни друг ни пријатељ.{S} Чим му запријетила опасност, оставио ме, напустио, не б 
н више у Зулфаге нипошто — рече суво. — Чим сам му ја љуцки опричао какав је оно чојек, одмах г 
ег дисања. — Ни корака даље...</p> <p>— Чим се одмориш, ти ћеш поћи — отсијече он упорно, покуп 
у Хамида оробили?..</p> <p>Није...{S} А чим је Хамид оробљен, — у њега су били грдни новци, — в 
и почео мрмољити нешто, гунђати...{S} А чим сам је пустила и она полећела, он... опали из пушке 
 све док се није бабо појавио.</p> <p>А чим он изађе из собе све замукну, смири се, застаде.{S} 
, да заустави смијех.</p> <p>— Па... па чим сам те опазио, одмах сам и помислио да због тога до 
хера.{S} Зато је сваки и затварао врата чим би Хасана издаље угледао, а својој дјеци забрањиво  
био у кући, као да би премрли од страха чим би му кораке зачули или га опазили издаљега гдје ид 
ући и не разгледајући је.</p> <p>Хатиџа чим јој преко прага прешла, грохотом се засмијала.{S} Н 
} Ни од чега се стидио нијесам, ни пред чим се снебивао.{S} Радио сам од јутра до мрака, радио  
 ћу се и сам досјетити од кога је.{S} И чим бих ручао, одмах су долазили да однесу празне суде, 
ксало цикнуо:</p> <p>— Рођо!..</p> <p>И чим би се окренула према њему, весело зарзала и почела  
 једнако завиривали и тражили.</p> <p>И чим би се, иза полуотвореног каната каквог, стидљиво и  
тао и спремао се нешто да предложи, али чим је заустио одмах је и престајао.{S} Ја сам, опет, з 
мушки коракне, да затресе кућом.{S} Али чим је прешао преко прага, нога му поклецну и он посрну 
и и како ћу изгрдити Хатиџу.</p> <p>Али чим сам ступио у авлију и угледао је како, попевши се н 
ико си остао на селу — почела га грдити чим се повратио и изишао пред њу. — Све си оставио, да  
нао рашта, а сузе су ми налетиле на очи чим сам прихватио за алку, — и кад је мајка отворила ка 
>Пошто је бербер, — кога одмах дозвасмо чим смо Хасана скинули с кола и унијели у кућу, — ступи 
лонуо, изнемогао.</p> <pb n="326" /> <p>Чим бих их опазио, смиривао сам се одмах и опет према њ 
l:id="SRP19132_C11"> <head>XI</head> <p>Чим смо приспјели у Сарајево, ознојени, уморни, прашњав 
> <p>— Ама...</p> <p>— Напријед!</p> <p>Чим прихвати за нож, видио сам да се не шали.{S} И, ни  
ађи је залогај који се освоји!..</p> <p>Чим сам остао сам у соби, опет сам проплакао.</p> <p>Жа 
 упрти на се. —</p> <p>Збогом!..</p> <p>Чим је отишао и измакао ми испред очију, зажалих за њим 
..{S} Узећу колико ми затреба...</p> <p>Чим смо се растали отишао сам одмах да тражим дућан, ма 
и, силовито мучи, кида, распиње.</p> <p>Чим би ујутру устала и изашла на авлију, лакше обучена, 
 се након тога појавио у авлији.</p> <p>Чим би га опазила, одмах му и трчала у сусрет и снажно  
во ми није дала ни ока склопити.</p> <p>Чим смо легли, одмах ме почела заговарати, запиткивати  
 пецкати их...</p> <p>Пазарисмо.</p> <p>Чим муштерије одоше, сјео сам на сандук и почео преброј 
а камо ли јавно, отворено.{S} Сада су, —чим би он прошао</p> <p>—— сви се понизно уклањали с пу 
ирала језгре и грицкала их.</p> <p>— А, чини ми се, сад ће и теби бољи земан доћи</p> <p>— рече 
умачио по сахат, по два.</p> <p>И нико, чини ми се, није знао онако причати и онако тумачити.{S 
е чини да јеси.</p> <p>— Мени се, опет, чини да јеси <hi>баш ти</hi>, чим ме питаш...</p> <p>Он 
спе онда настану праве муке за њу...{S} Чини јој се, као да је одасвуда гледају његове очи, стр 
мајка, прибирајући се и исправљајући. — Чини ми се да ће и теби добро бити...</p> <p>— Мени је  
гласно.</p> <p>— Можеш ли ићи?</p> <p>— Чини ми се да могу.</p> <p>— Окушај!..</p> <p>Он ме пус 
итним очима.</p> <p>— Ти си домаћин, па чини како знаш — рече, па, и не погледавши више на ме,  
ија ће побједа бити, — рече — а мени се чини да је уз онога ко се дигне против зулума и неправд 
 Ја?..{S} Нијесам...</p> <p>— А мени се чини да јеси.</p> <p>— Мени се, опет, чини да јеси <hi> 
. — Слути на кишу...</p> <p>— И мени се чини.</p> <p>— Хатиџине винограде, бојим се, неће моћи  
ти на вјешалима...{S} Мало му је што ми чини штету по кући и авлији, него, бива, отишао и у мах 
кажеш ли мало љубави (не жаљења, јер то чини још јаднијим) пружио си утјеху и огријао им душу,  
јела, само да мени више остане, да моја чинија буде пунија.</p> <p>По томе сам одмах и познао д 
ијаше најпријатније растати се са пуним чинијама и са духаном.{S} Али и оне, видећи да се у чаш 
носећи боце и чаше са медовином, велике чиније с духаном, ибрик и филџане са кахвом, тепсије са 
плашено узвикнувши он, одбаци од себе и чинију с алвом и неколико гурабија што их држала у крил 
 плећа неколицине, окренута према нама, чинила се кроз помрчину као да су потпуно срасла, слије 
 <p>Па свратих у прву магазу која ми се чинила најзгоднија, застадох на вратима и испрсих се, и 
ре приче: увијек је имао нових, које се чиниле још љепше, чудније, занимљивије.{S} Човјек који  
м чега сами немају према још слабијима, чинили су штету и насиља.</p> <p>За чудо, и мајка ми ка 
 и усправљен као и сама клисура, да га, чинило се, ни громови ни муње не би могли скрхати ни пр 
га приљуби уз бабу.{S} Никаква га сила, чинило се, не би више могла од њега отргнути.</p> <p>И  
роз полумрачну собу, одјекивао у њој и, чинило ми се да се све око мене смије, све звони, пјева 
 <p>Након топа, кроз читав сахат један, чинило ми се као да ништа друго и не чујем него само ту 
оплакао.</p> <p>Жао ми бијаше мајке.{S} Чинило ми се као да је Зулфага премамио, отео, уграбио, 
ма који су пролазили и гледали у ме.{S} Чинило ми се да се и они потсмјехују, ругају се, изазив 
 И што сам више газио било ми лакше.{S} Чинило ми се као да се тога часа светим свима људима, ч 
шљивији, насртљивији, раздражљивији.{S} Чинило се као да је и дјелом хтио показати како је „зли 
 вратима и провирују кроз кључаницу.{S} Чинило се као да читава кућа вришти, пјева, бјесни од в 
 њим није сакривала као пред другима, — чинило се као да се збунио, омео се и почео црвенити.{S 
азивао, ругао му се.{S} Њему за инат, — чинило ми се, — могао бих учинити све што никад и ником 
по трави, ваљала се.</p> <p>У неко доба чинило се као да је мајка жељела да се сасвим отресе Зу 
у му се, играју, трзају...{S} Тога часа чинило ми се као да ће и мене, и њу, и свакога гађати к 
стајући све немирнија.{S} Неколико пута чинило ми се као да ће га зауставити, зовнути.{S} Па се 
безобразлуку.{S} И, као што ми се прије чинило да су ми сви људи сродници, ахбаби и да бих се с 
могао сазнати, да једне ноћи, — када се чинило да су сви поспали и када сам случајно изишао на  
злијевао кроз ноћ све јаче и јаче те се чинило као да негдје у даљини хуји вјетар и милује лишћ 
тале и засјењивале очи и... и све ми се чинило као да и они трче, као да бјеже, измичу испред м 
сам више зазирао од Зулфаге и све ми се чинило да он у читавој кући никога толико не мрзи колик 
едан поголем хљеб, којим би, како ми се чинило, и међеда могао умлатити.{S} Све спустише пред н 
лико корачаји до Сулагине куће, мени се чинило као да трчим пун сахат један.{S} Примицао сам се 
уре и наздрављајући један другоме.{S} И чинило ми се као да су ми сви ти људи ахбаби неки, давн 
ле, подругивале!..</p> <p>Тада јој се и чинило да од Зулфаге нико на свијету паметнији нема.{S} 
о ругати се и грдити.{S} А ипак... ипак чинило ми се и смио бих се опкладити, да се и он, — мак 
и и туђили се од њега.{S} Мени се барем чинило да не само у махали, него у читавом шехеру хоџа  
брковима који, како ми се у оном страху чинило, лепршали се и преко рамена.</p> <p>Огрнути тешк 
ко смирен, скрушен и насмијан и вјечито чист, уређен и нагиздан, са китом цвијећа испод феса.</ 
аће почивке, носећи воду и указујући на чисте пешкире које бијаше пребацио преко рамена. — Сад  
ћи руке о бошчу,</p> <p>— иако јој биле чисте, — и покаткада према њему узвијала главом, као чу 
уо да су се свадили? — запита отегнуто, чистећи и стружући све живље.</p> <p>— Ко?..</p> <p>— З 
 мамио, дозивао себи.{S} Његови високи, чисти, обијељени зидови, са два низа малих, уских пенџе 
ознојена, зарумењена, весела, пјевајући чисти врата и пенџере, трља их крпом некаквом, запе ми  
и по димијама неколике прегршти мохуна, чистила их, тријебила.{S} Погледавши једно у друго не п 
, која је стајала пред собом и брижљиво чистила некакве хаљине, препријечи ми пут и хтједе ме з 
чима, загледали су оружје, окретали га, чистили.{S} Ако је случајно гдјегод на тавану, у прашин 
бошчама и засуканим рукавима непрестано чистили, истирали, прали бритве, клијешта и приправљали 
 и косијер, — и њих су извлачили, и њих чистили, поправљали.{S} Узгред су пунили и фишеке и гур 
обудио, хитала је с ибриком у руци и са чистим пешкиром преко рамена, да му полије; затим, прип 
паметној Злати, о чеврама што су везене чистим златом и о чеврама што су препуњене свилом, о ди 
 уредим, те, кад унесем робу, да својом чистином одудари, истакне се између свију комшиских дућ 
 се извукох се из љесковине и стадох на чистину.</p> <p>Погледам на све стране.{S} Нигдје никог 
тима пипао оштрице, трљао га, уређивао, чистио.</p> <p>Једнако је и фишеке пунио и припремао кр 
ага; кахву јој сам пекао и износио, сам чистио наргилу и пунио је духаном.{S} Сам је брао и руж 
вао није.{S} Он му тимарио бедевију, он чистио пушке, сабље, ножеве, пунио фишеке и припремао к 
<p>Она поче истресати пепео и, токорсе, чистити лулу и стругати је.</p> <p>— Јеси ли чуо да су  
; пуне, жилаве, снажне мишице добиле им чисто бакарну боју и како је одсијев кадикада клизио и  
села у жељи да непрестано онако говори, читав дан да говори. — Казуј!..{S} Причај!..{S} Све, св 
ао напријед, час сам ја гуркао њега.{S} Читав разговор између нас водио се полако, шапатом, и у 
и дречати, грајати, кудити нам робу.{S} Читав џумбус заметну се у чаршији ради тога и замало шт 
пет сам пролазио даље, бјежао управо, а читав сокак иза леђа ми као да поново почне јецати, тих 
и крај улице, рзали, вриштали.</p> <p>А читав ваздух мирисао на зрело, изгњечено грожђе и <pb n 
но порезали и платили ханџији унапријед читав мој трошак за пуних пет дана, колико су, отприлик 
прихваћати за друго.{S} Човјек, који је читав вијек провео носећи оружје и радећи око њега, мис 
ина у то уложи.{S} У чаршији порушио је читав низ старијих, тијесних дућана, са мрким нагњилим  
а попије по неколике кахве, и који хоће читав ред чаршиски наопако <pb n="349" /> да преврне и  
</p> <pb n="229" /> <p>Након топа, кроз читав сахат један, чинило ми се као да ништа друго и не 
 и јасан, обијесан смијех разли се кроз читав сокак и као да се прели и преко кућа, преко зидов 
 него је крива судбина, и свак други, и читав свијет је крив...</p> <p>— Хм...{S} А како ћеш ти 
а и само чекају згоду када ће ударити и читав шехер попалити с једнога краја на други.</p> <p>И 
здрава — откреса весело. — А Хајкуна ти читав товар послала...</p> <p>— Хајкуна?..{S} Како опет 
ово узастопце за њим, као надзиравајући читав посао, и ако би се гдје појавила каква тврдоглави 
 која се још једва држала, обијелио сам читав крњави зид, да је, готово, отсијевао према сунцу. 
 уски и тијесни сокак и заклањаху собом читав низ омањих скромнијих кућа, погурених и шћућурени 
хву? — запита га мирно, пошто је свршио читав говор и почео се обазирати, бирајући зар гдје би  
 болио ме.{S} Било ми је као да ме неко читав дан ударао са врећом препуном пијеска, те ми сва  
p> <p>— Хм...</p> <p>— Душе ми...{S} По читав дан једва ако неколико залогаја изједе...</p> <p> 
е одавно чула ни запамтила није.</p> <p>Читав се шехер узнемири.{S} Дућанџије, које су, иза под 
 га гађати из пушке, стријељати.</p> <p>Читав комшилук мислио је првих дана као да је у кући ше 
мало да види гдје сам, како сам.</p> <p>Читав низ оптужаба, све тежу за тежом, набацивао сам на 
 на разговор...</p> <p>— Хатиџи?</p> <p>Читав пошљедњи разговор са Хатиџом паде ми на памет и — 
 — Тада?..</p> <p>— Кад је бег погинуо, читава наша чета изгубила је главу — одговори момак тих 
ни парипи и сјајно оружје зазвекета.{S} Читава авлија као да затутња, затресе се.</p> <p>Излети 
ати и наше засједе и нападаја нашег.{S} Читава слика намах ми се створи пред очима.{S} Као да и 
ико.</p> <p>Кад се ноћ спусти, — каже — читава кућа кад потоне у мрак, у помрчину, и кад све по 
ују кроз кључаницу.{S} Чинило се као да читава кућа вришти, пјева, бјесни од весеља што се опро 
 задовољством гледали за њим.{S} Махала читава поносила се њиме а ја, јединац му, био сам се зб 
ам чуо да се одавле, из Мостара, спрема читава војска, која ће гонити усташе — одговори Хасан < 
уживајући необично што од тога одјекује читава гора и планина, те се причиња као да десетина њи 
 му.</p> <p>Покаткада напунила би их се читава соба.{S} Засједну по меким, рутавим миндерлуцима 
Али и он се збуни, смете, замуца.{S} Из читава му причања није се могло јасно разабрати: шта је 
99" /> цвијеће и хранећи кумре, које из читава комшилука долијетале, купиле се око ње и падале  
е то чешће окупљати и момци и удовци из читава шехера...{S} Почеше увече редовно долазити, једа 
ћи се зар да их саме оставе код куће, и читава широка авлија препуњавала се дјецом која су скак 
у даљини убије, удави, уништи.</p> <p>И читава слика стварала ми се пред очима.{S} Као да гледа 
 помоћ.{S} Замало, па се око мене окупи читава гомила и Авдо, стењући и отхукујући, поче да при 
кратко вријеме поче се око нас окупљати читава гомила, као око пехливана или Цигана с међедом.{ 
а, негдје прикривеног.</p> <p>Тек након читава сахата у собу уљезе хоџа.{S} Вукао је за собом,  
то не слути на добро и да ће се наскоро читава земља дигнути на устанак.</p> <p>Чак ни царска в 
олико њих, одбјегоше.</p> <p>Напошљетку читава кућа остаде само на једном слузи, на Хамиду неко 
утиле се неколике обвехле дуње од којих читава соба мирисала, а по пенџерима, поред каната, пор 
га појави се у чаршији и у махалама још читава друзина нових трговаца.{S} Добила дјеца ћеф за п 
ајдуци дочекали кога, о томе се причале читаве приче.{S} Многи као да нијесу ништа друго ни рад 
 Почеле се, шта више, за кратко вријеме читаве приче причати о њему.{S} Онако јуначки, дрзак, н 
ао је чак и новине редовно сваки дан, и читаве чланке знао препричати љепше, <pb n="210" /> нег 
>Једанпут сам имао прилику да га слушам читаве једне ноћи.{S} Оно што ми је тада испричао, преп 
о кахву и нудио.{S} И, мјерећи погледом читаве им товаре, питао их о кући, о дјеци, о стоци, о  
 слала ко зна коме, и у замјену доносио читаве ките цвијећа, кутије, огледала.</p> <p>Он ју је  
 је онако лежећи на трави, остала преко читаве ноћи, управо до зоре.{S} Па и Зулфага остао с њо 
квашени опанци са испуцаним опутама.{S} Читавим путем није проговорио ријечи: само је мумољио,  
, па ме сад зову и хоће да испитују.{S} Читавим путем нисам на друго ни мислио него шта ћу одго 
сто, са тешким траболозом око главе, са читавим снопом ножева за појасом, са позлаћеним токама  
коло га окитили травом и зеленилом и са читавим гранама трешања, којима су, узгред, мезетили.{S 
ан куће, покаже да се и пред њима, пред читавим свијетом, похвали.</p> <p>Ради тога удари у чуд 
 и кћер јој Хајкуну.</p> <p>Обје су под читавим пљуском свјетлости која је навирала у собу сјед 
ме подухвати испод пазуха, подуприје ме читавим тијелом својим, и поведе мало.</p> <p>— Можеш л 
гониле су моје кириџије и моји момци, и читавим путем пјевало се, шенлучило, пуцало из пушака.< 
на дрхтавица, као у грозници, овлада ми читавим тијелом...</p> <p>— Аааах!..</p> <p>Двапут јекн 
ла о свему бригу водити, сама управљати читавим својим имућем.{S} Трзала се, љутила, плакала, н 
>По несрећи мојој, презирање ме пратило читавим путем.{S} Нико да проговори лијепе ријечи са мн 
.{S} Чудна грчина као да ми се разли по читавим прсима, по носу, устима, свуда.{S} Брже боље ис 
рали отуда до нас, разлијегали се преко читавих винограда и замирали негдје доље, у пољу, одакл 
и наредио мајки да пријеђе мени, јер је читаво његово имање опет остало њојзи.{S} Двадесети дан 
се опијају.{S} Били донијели однекуда и читаво буре ракије, поставили га насред собе <pb n="234 
страну друма, да овдје самујем...{S} Ни читаво по сахата није прошло откако смо се раставили, а 
образила.</p> <p>У кући би тада настало читаво једно весеље, џумбус...</p> <p>Комшинице, јарани 
 је необично сличило непрекидном зујању читавог једног роја муха, негдје прикривеног.</p> <p>Те 
два склонио у кућу и лагано размишљао о читавој ствари.{S} А трећега дана дошао је мени и узевш 
е и размишља, поче ходати, мотати се по читавој кући, завиривати свуда, надгледати, пазити.{S}  
иска и помагњава поче се разлијетати по читавој махали.</p> <p>Док опет ето Сулаге.{S} Није иша 
кухињи, око које се разливао и ширио по читавој авлији силан мирис печења, ишле су ознојене, уз 
ем и чудно, чудно одзвањало кроз ноћ по читавој удолини.</p> <p>— Је ли вам необично, момци? —  
о од Зулфаге и све ми се чинило да он у читавој кући никога толико не мрзи колико мене.{S} Ништ 
или фес или постулу или појас.</p> <p>У читавој тој гунгули мој је Јован био најприсебнији.{S}  
ина нека поче разлијевати по прсима, по читавом тијелу.{S} И, тога часа, дође ми да заплачем, д 
p> <p>И тек тада осјетих чудноват бол у читавом тијелу.{S} Сви гуштерови, нарочито у бедрама и  
арем чинило да не само у махали, него у читавом шехеру хоџа није имао правог пријатеља.{S} И он 
а оружја на себи носио није и кога су у читавом шехеру сви и називали <hi>женскоњом</hi>.</p> < 
ао да се тога часа светим свима људима, читаву свијету, чак и добротвору ономе, који, хотећи да 
и ибрик и бијелили се танки филџани.{S} Читаву главу бијаше умотала шамијом, повезала је, те јо 
ортак, сарадник Зулфагин, да су обојица читаву ствар мајсторски удесили, како би мајку истакли  
одмјереним размацима, одјекивао је кроз читаву махалу и ударао, разбијао се о комшиске пенџере. 
оно оно клепеће све јаче, одјекује кроз читаву планину, те ми се покаткад причини као да негдје 
и.{S} Врисну пушка и пуцањ одјекну кроз читаву планину, а неколика листа букова, погођени куршу 
нашу чету, која је пошла била да уништи читаву дружину чувеног харамбаше Стојана, у зору дочека 
примити не могу.{S} Размишљао сам о њој читаву ноћ и, напошљетку, одлучио да одбијем.</p> <pb n 
о је још оран и расположен.</p> <p>Ипак читаву пјесму није до краја допјевао.{S} Изненада је пр 
.{S} Шта је то?..</p> <p>Напошљетку сам читаву киту бацио у ћошак један у дућану, гдје је одмах 
S} И већ сјутрадан о томе се причало по читаву комшилуку и све, дјеца, колико их било, почела м 
врђивали те гласове.</p> <p>Ради тога у читаву шехеру наста чудно комешање неко.{S} Ако који ра 
ак су и дјеца по махалама знала да се у читаву шехеру нико у томе с њиме надметати не може, да  
Не слути на добро!..</p> <p>И како се у читаву шехеру ни о чем толико говорило није колико о ши 
милосно расипао дукате око себе.</p> <p>Читаву шаку дуката давао јој да намакне што треба себи  
ли чибук и одмара се.</p> <p>— Хајде да читамо — рекне покаткада и подвикне на Хасана да донесе 
роживио, много путовао и много читао, — читао је чак и новине редовно сваки дан, и читаве чланк 
 тлима, покрај врата џамиских и токорсе читао нешто. — Ако је и крао, опет није ружио овако и.. 
 вам причам шта има у књигама.</p> <p>И читао нам је, причао, тумачио по сахат, по два.</p> <p> 
е много проживио, много путовао и много читао, — читао је чак и новине редовно сваки дан, и чит 
ва слова, бројеве, — иако није знала ни читати ни писати, — и замишљено вртио главом...{S} И од 
мектеб и тамо по два по три сахата учио читати и писати, ни за што друго нијесам имао да се бри 
ствују.{S} Назваше ме лацманом, Швабом, Чифутом, који иза ручка ни сахат неће да отспава, ни са 
они уз јастук један, док мајка и надаље чишћаше мохуне не дижући главе нити се осврћући на њега 
ама чије ногавице нијесу допирале ни до чланака, босоног, застаде на прагу и мрким погледом јед 
ак и новине редовно сваки дан, и читаве чланке знао препричати љепше, <pb n="210" /> него су на 
си њему разбио прије?..{S} Аферим!..{S} Чо’јек ће бити кад тако зна да удара и да се брани, а н 
ажем ја за Сулагу...{S} Сулага је миран чо’јек — брзо упаде Зулфага, превијајући се и отежући ш 
уто и поче комешати раменима. — Остарио чо’јек, па не може да ме гледа...{S} А он одавно у овој 
ead>XVIII</head> <p>Заноћили смо покрај чобана, планинштара, пред старом, ниском колибом њихово 
на.{S} Да нас није било стид од простих чобана, још би искали.</p> <pb n="309" /> <p>— Ех, брат 
а хајдуци ћурликају уз двојнице, — него чобани какви, планинштари, дрвосјече.</p> <p>— Их!..{S} 
а.{S} Не заборави ни жене, ни дјецу, ни чобанице; свакоме пошаље понешто: или фес, или округу,  
иле још љепше, чудније, занимљивије.{S} Човјек који је много проживио, много путовао и много чи 
главу није хтио прихваћати за друго.{S} Човјек, који је читав вијек провео носећи оружје и раде 
га! — викну.</p> <p>Деси се, каткад, да човјек ужива, осјећа насладу неку и у мукама својим и о 
и се пред њу.</p> <p>Има тренутака када човјек по нагону неком, — макар и не имао јачих разлога 
 и пакосно, као што најчешће и одговара човјек кога неко или неће или не може да разумије. — То 
ће становати.{S} Био то висок, коштуњав човјек, са необично дугом шијом, на којој се, слична зм 
е ме све више мучити.{S} И најпаметнији човјек у неким часовима <pb n="314" /> постане некако л 
 је као нови Ђерзелез Алија, као једини човјек који би био у стању ударити на све усташе и поко 
, распали још више.</p> <p>— Један исти човјек не може бити и мој и Зулфагин пријатељ — дочеках 
помогну онда кад је касно помагати; док човјек не загрца, не осврћу се на њега.{S} По срећи, њи 
 са Сулагом, изненада ми ступи не дућан човјек некакав.{S} Умотан је био у голему, црну струку, 
све кажу.</p> <pb n="232" /> <p>Узбуђен човјек, под првим утисцима, никад не може све јасно и л 
.</p> <p>Трговац стар, немоћан, погурен човјек, који је сједио крај ниске чекмеџе једне и на ко 
угласно. —— Оно је један добар и поштен човјек, који никоме зла не мисли и који никога не вара. 
се све више и више расипале.{S} Уколико човјек више вриједи, утолико су и нападаји на њега јачи 
авио као да ништа ни било није, као што човјек, пробудивши се у ведро, свијетло јутро, заборави 
е полугласно — али он је и благ и добар човјек...{S} Крви би испод грла дао...{S} Чудим се како 
{S} Након оне похвале бабине да ће »бит човјек«, — која је за ме значила много, — ја сам му прв 
ата се отворише.</p> <p>И голем, стасит човјек, са бијелом, танком капицом на глави, са раздрље 
 он и погледа у страну. —</p> <p>Честит човјек!..</p> <p>— Честит?..</p> <p>Хасан, гунђајући и  
дији.{S} Био то омален, широк, трбушаст човјек, велике, округле главе која као да му прионула з 
у за инат задржао сам се, остао.</p> <p>Човјек овај као да је уживао у мукама мајкиним.</p> <p> 
поред зида, намјести као страшило неко, човјека некаква, слична Црногорцу, са големим, дебелим  
 одмјене твоје!..</p> <p>— Подгојила је човјека, а није разбојника — дочеках ја бјешње, стискај 
арити о земљу.{S} Ни гледати није могао човјека отворено, — вјечито је пиљио негдје у висину, и 
знати, још никад у животу нијесам видио човјека да се моли усрдније.{S} Клечећи на трави, утону 
ет штапа по табанима.</p> <p>„Што шибаш човјека, честити царе?“ запита велики везир чудећи се.  
{S} Стид, зар, било људе да се друже са човјеком који још ни једнога Влаха посјекао није, ни на 
ише неки, старајући се да пред паметним човјеком и они изгледају што паметнији. —</p> <p>Нова и 
како сам се, за рана, натоварио на врат човјеку који ми обећао дати кћер, како сам се удомазети 
а, пакосна срџба, каква обично избија у човјеку који је учинио неку погрешку, па га почели прек 
крив што је о њему мислио као о поштену човјеку?..{S} Зар <pb n="369" /> га је познавао боље?.. 
кудити.</p> <p>— А ја... ја сам најгори чојек на свијету, — гунђао је промукло, погледом тражећ 
S} Запали.</p> <p>— А може бити и кршан чојек — додаде тише. —</p> <p>Не покорава се свакоме, м 
им сам му ја љуцки опричао какав је оно чојек, одмах га и омрзнуо...{S} И вели: неће ни у кога  
н, — викао је одушевљено, — као стока у чопору газити по блату и прашини и ћораво трчати за зво 
овирује испод њих; на кољенима испуцала чоха,повила се, а постава испод ње позеленила од траве  
има од кромпира и носом од патлиџана, у чоханим чакширама, огрнута доламом.{S} Набивши га на ко 
 коју су у зиму обично превлачили новом чохом, — сједио је хоџа, натмурен и замишљен, држећи у  
стукнем и повучем је за собом.</p> <p>— Чувај се!..</p> <p>— Шта је?.. — прошапта она преплашен 
ту негдје у засједи чекају нас одавно и чувају да им не умакнемо.</p> <p>По срећи, изненада се  
оја је и била устргнута и ту се вјечито чувала само због мене, — почела ме шибати по рукама, пл 
бјашњава захтијевајући и од нас да боље чувамо кућу и да никуд не мичемо и не излазимо без оруж 
ити некоме да ти сазна тајну која је за чување, значи упола се предати његовој власти, оковати  
 антика нека, коју треба <pb n="249" /> чувати...{S} И добра је срца...{S} Бољи је од мене па.. 
осмјехну се.</p> <p>— Не бојте се!..{S} Чуваћу их ја! — избаци Хасан оштро, са пуно самопоуздањ 
ка, а пошто смо знали да је бимбашиница чувена љепотица одмах смо били и сигурни да ће нас она  
 је пошла била да уништи читаву дружину чувеног харамбаше Стојана, у зору дочекао Стојан из зас 
а је теферич некакав или да се нечувена чуда догађају.</p> <p>Граја, хајка и галама није се сти 
 <p>Дотрчавши на авлију зауставих се од чуда.{S} Макар што сам био навикнут да готово сваког да 
рупне чворуге на глави, узвикнуо сам од чуда.{S} Погледавши ме, као да се и он застиђе, смете,  
 Их!..{S} Због мене, болан, направио би чуда!..</p> <p>— Обећај ми да више нећеш с њиме говорит 
се, отскочи у страну. — Не шкакљи!..{S} Чудан си и ти!..</p> <p>— Баш?..</p> <p>— Мјесто да ме  
:</p> <p>— С њиме се не може више...{S} Чудан је постао...</p> <p>— Шта ти је учинио — запитам  
> <p>И опет закуца.</p> <p>Тада настаде чудан клепет неки и комешање унутра, у авлији.{S} Закак 
гибале, кретале.</p> <p>И опет ме обузе чудан страх неки и некако нехотице приљубих се уз Хасан 
а нагари...</p> <p>Тада ме некако обузе чудан стид, изненада.{S} Сметох се, збуних, запетљах.{S 
н, Хасан, јаран ми и пријатељ, на један чудан, готово изазивачки начин, брани мог најљућег душм 
 у стању ни размишљати, колико о разним чудесима, и ни у што толико вјеровати, колико баш у оно 
А рашта да га не примимо? — запитах као чудећи се и прождирући је погледом. — Рашта?..</p> <p>— 
ека, честити царе?“ запита велики везир чудећи се. „Шта је скривио, ако је споменуо стари земан 
апа и црни, испуцани прсти.</p> <p>— Не чуди се што сам га нашао — рече кроз зубе, не баталећи  
и се никуда, не пазећи гледа ли је ко и чуди ли се, поново се почела протезати, превијати, <pb  
аве и избуљених очију као да се вјечито чуди нечему, прући се по трави потрбушке, одиже ноге у  
каткада према њему узвијала главом, као чудила се.</p> <p>— Хоћеш ли кахву? — запита га мирно,  
омећи прсте. — Не вјерујем, брате...{S} Чудим се само како се увукао у вашу кућу и ко вам га на 
вјек...{S} Крви би испод грла дао...{S} Чудим се како се о њему може и мислити рђаво.</p> <p>—  
н!..{S} Хајдук!..</p> <p>Право да речем чудио сам се таквим упадицама. 3а хајдуке сам знао да с 
е бојао, чак ни оца.{S} Ја сам се чудом чудио како се он често упорно бранио, опирао и као прко 
</p> <p>И срџба нека поче ме обузимати, чудна, пакосна срџба, каква обично избија у човјеку кој 
ђу прстима и трпати у уста, жвакати.{S} Чудна грчина као да ми се разли по читавим прсима, по н 
н и нијесам знао ријечи проговорити.{S} Чудна слутња нека, необичан, јак страх нагло ме поче об 
аву и као да је гушио, опијао.</p> <p>— Чудна топлина — отегну Смајил-ефендија лијено, свлачећи 
о мислим.</p> <p>Изненада ме обузе нека чудна љутња.{S} Криво ми што он, Хасан, јаран ми и приј 
ихове љубазности поче ме обузимати нека чудна сјета, туга нека.{S} У неколика пута бијаше ми до 
" /> <p>У мени се тада опет јављала она чудна жеља: да мучим, да пецам, да уједам подмукло, исп 
 сину ми кроз главу и опет ме обузе она чудна језа.{S} Сад више нијесам смио ни покушати да вик 
очинем.{S} И, — не знам како ми дође та чудна мисао, — чупкајући око себе меке, танане листиће, 
старих бршљаном обраслих зидова, кад се чудна тишина, нека разлије унаоколо и кад се само шапат 
к некакав, падох ничице.</p> <p>Диже се чудна граја и неко зазва у помоћ.{S} Замало, па се око  
се у лице наругам, да је подражим.{S} И чудна жеља обузе ме да се поиграм њоме, да је намучим.< 
е по трави...{S} Чудни земани настају и чудна се несрећа спрема.</p> <p>— Па зар ће нам и на ку 
 <p>Једнога дана настаде у хоџиној кући чудна промјена нека.{S} Ни хоџа, ни хоџиница, ни Хасан, 
ипак као да смо обојица осјећали да нас чудна нека опасност очекује; зато смо и жељели да се та 
окаткада, уријетко, освојила би је опет чудна нека сјета, дерт неки.{S} Али то није била више б 
аки, нека их свијех ђаво носи!..</p> <p>Чудна граја и гунгула настаде након говора хоџина.{S} С 
 — Ви, ваистину, нијесте изучени на ове чудне кајде и гласове...</p> <p>Ништа...{S} Не плашим с 
етом, похвали.</p> <p>Ради тога удари у чудне работе неке, у праве махнитлуке.{S} Брзи и изнена 
мјесто росе разлијева се по трави...{S} Чудни земани настају и чудна се несрећа спрема.</p> <p> 
е имао нових, које се чиниле још љепше, чудније, занимљивије.{S} Човјек који је много проживио, 
 бранећи, само је отезао шијом и све се чудније смјешкао гледајући је.{S} Тако, — причају, — и  
тивао о хајдуцима, био је све луђи, све чуднији.</p> <p>Није хтио више ни спавати у кући, у соб 
е нијесу устајале из својих дућана и са чудним неким задовољством гледали за њим.{S} Махала чит 
 пушку, па нас, онако загрљене, продире чудним једним погледом, погледом каква сам још само код 
 укратко, оштро и одсјечно, и то једним чудним начином, који као да није трпио приговора.{S} За 
о голим прсима и по обнаженим мишицама, чудно се протезала, ломила, увијала.{S} На ме, макар шт 
и набијајући фес до обрва, смјешкао се, чудно се смјешкао, а ситне, мале очи свијетлиле му се к 
кадикада клизио и преко њих, заигравао, чудно су се прелијевале, као растопљени туч, а плећа не 
о јаукању и запомагању нечијем и чудно, чудно одзвањало кроз ноћ по читавој удолини.</p> <p>— Ј 
 доћи?</p> <p>— Данас.</p> <p>Тога часа чудно ми заигра срце.{S} Једва се савладах да не узвикн 
</p> <p>Ради тога у читаву шехеру наста чудно комешање неко.{S} Ако који рањеник није био смртн 
 — прекиде га један дедо из прикрајка и чудно се накашља. — Каква је твоја школа?..</p> <p>— Ја 
наличило јаукању и запомагању нечијем и чудно, чудно одзвањало кроз ноћ по читавој удолини.</p> 
ајући брзо и весело приступала канату и чудно уобливши глас упуштала се у разговор, док смо нас 
ари забринуто, и попридиже се. — Вукови чудно завијају <pb n="312" /> а... не знам јесу ли момч 
тим својим ножем, чији преломљени држак чудно му стршио иза појаса.</p> <p>Опазивши ме и они ка 
уша?..{S} Или је имала да ми каже нешто чудно, ново, лијепо, нешто што се не казује по дану, по 
ре ми.</p> <pb n="298" /> <p>— Он нешто чудно смишља — додавала је Хајкуна, која је пазила на њ 
исао...{S} Знаш...</p> <p>И намигнувши, чудноват некакав знак даде му руком.</p> <p>— Хм...{S}  
дан с другим.</p> <p>И тек тада осјетих чудноват бол у читавом тијелу.{S} Сви гуштерови, нарочи 
дахтао, лијено склапајући очи и каткада чудновато мигајући големим десним ухом, усиљавајући се  
ада се о њему приповиједа прича како се чудновато препоручивао агама и беговима око цареве џами 
пориче се.</p> <p>Зулфага изви главом и чудновато преврну својим ситним очима.</p> <p>— Ти си д 
родала...</p> <p>Зулфага отегну шијом и чудновато узви главом, као да би да боље чује.</p> <p>— 
 се покаткад причини као да негдје неко чудновато лаје, штекће, подврискује.</p> <p>Језа ме поч 
е под руке, па попијевају.</p> <p>И, из чудног ината неког, и мени се прохтједе да запјевам, да 
Задуго се ништа друго ни чуло није осим чуднога зврјања тога, које је необично сличило непрекид 
је пекле кахву.{S} Све као да је било у чудној грозници некој, све се комешало, врело.{S} Све с 
 их, — макар ми се и наругао овом, — са чудном љубављу неком, готово као што мајка гледа одојче 
некако пакосно, осорно, примичући се са чудном, лудом жељом да јој све те мерџане проспем, да и 
.</p> <p>— Куда?</p> <p>— Виђећеш!..{S} Чудо ћеш виђети вечерас!..</p> <p>Па ми пружи хоџину пу 
ук и почео пребројавати новце.{S} И, за чудо, оно звецкање њихово, циликтање, као да потпуно ра 
у причали смо о томе, само о томе и, за чудо, никада нам се, ни једном ни другоме, <pb n="352"  
ржао се пуних осам дана.</p> <p>Али, за чудо, мајка се и због тога узнемирила.{S} Већ шести дан 
 напомену, указа на све.</p> <p>Али, за чудо, мјесто да се забринем, наљутим, планем, поста ми  
о да су почели јењавати.</p> <p>Али, за чудо, неки необичан страх поче ме све више и више обузи 
ати и запиткивати и препирати се.{S} За чудо, као да ни о чему другоме нијесу имали толико гово 
стотину ћемера самих дуката било.{S} За чудо, та се готовина, — ако је доиста толико било, — не 
подвикнуо:</p> <p>— Напријед!</p> <p>За чудо, тај поклич његов као да ми је давао нове снаге, к 
ма, чинили су штету и насиља.</p> <p>За чудо, и мајка ми као да га се доста прибојавала и често 
и полугласно поче попијевати.</p> <p>За чудо, ја сам се осјећао некако чилији, лакши него прије 
 одлучно и потпуно убједљиво.</p> <p>За чудо, обоје њих гледали су врло често на моју собу и ук 
авом удари о бедру Хајкунину.</p> <p>За чудо, ни хоџиница ни Хајкуна не помакоше се нити поглед 
 миловала...{S} Каткада, на велико моје чудо, и пригрлила би ме страсно, силовито, махнито и по 
глицу од дима духанскога гледају га као чудо какво.</p> <p>— Ви би хтјели да будем ваш хоџа и д 
 је ипак у згодан час дошла и на велико чудо ханџијино опоравио <pb n="329" /> сам се већ трећи 
кога се бојао, чак ни оца.{S} Ја сам се чудом чудио како се он често упорно бранио, опирао и ка 
 Дижи се!</p> <p>— Куда? — запитам га у чуду, трљајући очи и протежући се. — Ђе?..</p> <p>— Хај 
p> <p>— А рашта? —— отегну Сулага као у чуду, гледајући је пажљиво. — Шта ти учинише?</p> <p>—  
у његове очи, стријељају је, пеку...{S} Чује му и ход, осјећа и дах његов.</p> <p>И узалуд се о 
<p>Хасан се приближи староме да га боље чује, сједе поред њега и ослони му се лактом о кољено.< 
удновато узви главом, као да би да боље чује.</p> <p>— Зар и ти смислила тако? — запита тихо.</ 
?..</p> <p>И наднесе се над њим да боље чује.</p> <p>— Шта си казао?..</p> <p>— Не могу.</p> <p 
</p> <p>— Зар...</p> <p>—- Пст... да не чује когод...</p> <p>И мучке, прикрадајући се, приближи 
ти, ни застењати, од страха да ме ко не чује, не опази.{S} Ко зна да се нијесу они трговци сакр 
олако, шапћући, старајући се да нико не чује. — Колико?</p> <p>— Мени не треба ништа, — одговор 
! — подвикивале су гласно, желећи да их чује и да се барем осмјехне на њих.</p> <p>Сама Хатиџа, 
ак кавге — рече. — Имаћете је још...{S} Чујем да ти је све уграбио, све отео...{S} Говори: како 
себи, причињавало ми се увијек и као да чујем шапат неки и пригушено грцање, јецање.{S} Сваки п 
н, чинило ми се као да ништа друго и не чујем него само тутањ онај, страшан, потмуо, необичан т 
} И нећеш у соби да пјеваш да те лијепо чујем, него тамо на авлији...{S} За инат!“...</p> <p>И  
ова планинскијех.</p> <p>— Хасане!..{S} Чујеш ли?..{S} Људи су оно! — узвикнем из свега гласа и 
о не чујеш?</p> <p>— Ништа.</p> <p>— Не чујеш како звечи нешто, звони?</p> <p>— Јок!</p> <p>Бој 
>— Због тебе.</p> <p>— А ништа друго не чујеш?</p> <p>— Ништа.</p> <p>— Не чујеш како звечи неш 
љујући се уза ме. — Ономадне... кад сам чула да си погинуо... вриснула сам и не гледајући шта ћ 
але једне голема граја, каква се одавно чула ни запамтила није.</p> <p>Читав се шехер узнемири. 
стање наше, изненадила се кад је све то чула, уплашила се.{S} Жена, која је вазда живјела у мал 
 чули?...{S} Хахахаха!..{S} Јесте ли га чули?..</p> <pb n="294" /> <p>Па приступи вратима и пру 
ишану и окрећући се нама. — Јесте ли га чули?...{S} Хахахаха!..{S} Јесте ли га чули?..</p> <pb  
 да сте њега чули!..{S} Ех, да сте њега чули! </p> </div> <pb n="276" /> <div type="chapter" xm 
ијек уздахнем:</p> <p>— Ех, да сте њега чули!..{S} Ех, да сте њега чули! </p> </div> <pb n="276 
два сам и сам себе чуо, — или, ако су и чули, нијесу хтјели застајати ни губити времена због ме 
е ни погледали.{S} Нијесу, можебити, ни чули шта сам говорио, — једва сам и сам себе чуо, — или 
p>— Држим. — прошапта момче да се једва чуло и некако поплашено, блесасто, поче нас гледати све 
ја сам чуо, — рече још тише да се једва чуло — е ти се мати преудала...</p> <p>— Ах!..</p> <pb  
ром каквим.{S} Задуго се ништа друго ни чуло није осим чуднога зврјања тога, које је необично с 
чући се и не говорећи.{S} И тад се само чуло како хоџа, који готово никад није дисао на уста, ш 
жен и посрамљен.{S} Само сам, одлазећи, чуо како усиљеније кашље и нешто гунђа, гунђа....</p> < 
. — Је ли?..</p> <p>— Кијамет.</p> <p>— Чуо сам зазивање, помагњаву и пошао био да видим шта је 
оцртам отприлике онако како сам од њега чуо, готово његовим ријечима.</p> <p>Било то уз тргање, 
увијати око руке.</p> <p>— Јеси ли ишта чуо о дому: — запита затим шапатом и погледа ме пажљиви 
шта сам говорио, — једва сам и сам себе чуо, — или, ако су и чули, нијесу хтјели застајати ни г 
.</p> <p>Хоџа се причини као да га није чуо.</p> <p>— Ето, прича се, — настави лакше — да се са 
 не одговори.{S} Причини се као да није чуо.</p> <p>— Хоћеш ли још кахве?</p> <pb n="394" /> <p 
 се?..</p> <p>Он се причини као да није чуо.</p> <p>— Мене сад ништа не боли — рече. — Иђем.</p 
јастуцима и крпама, да се на пољу не би чуо разговор или препирање.{S} Затим, уносећи се један  
ти лулу и стругати је.</p> <p>— Јеси ли чуо да су се свадили? — запита отегнуто, чистећи и стру 
 бројаницама. — Колико?</p> <p>— Ја сам чуо да се одавле, из Мостара, спрема читава војска, кој 
поче је прелиставати.</p> <p>— А ја сам чуо, — рече још тише да се једва чуло — е ти се мати пр 
да је хвали... </p> <p>Ништа даље нисам чуо.{S} Отргнуо сам се од мајке, отео се, окренуо и трк 
ијех, пажљиво се обзирући није ли ме ко чуо или опазио...</p> <p>И сам Хасан као да се препаде  
с, чије му ресе падале по бедри.</p> <p>Чуо сам само како је споменуо некаква харамбашу, Стојан 
 јаглуком, шамијом, да ме штипа, уједа, чупа за бркове, издигох је у висину и спустих покрај ја 
, и димије, и месо на себи као да кида; чупа и гњечи траву, гризе, жваће; и баце папучу једну,  
, која је са своје двије поћерке, двије чупаве, мале, црнпурасте дјевојчице, носећи дахире у ру 
 он и звекеће бројаницама.</p> <p>Тада, чупајући шамију, са очима пуним суза, поново се враћа к 
, немирно је устајала, ходала по соби и чупала, кидала све што јој се у руци налазило.</p> <p>И 
еренице ми да се на њој осветим.</p> <p>Чупао бих је за косе, обарао, газио, искидао је на кома 
ом унаоколо, почне све око себе кидати, чупати, разбијати.{S} Кида и кошуљу, и димије, и месо н 
ако муцајући и цичећи, поче је теглити, чупати, ударати по врату.</p> <pb n="231" /> <p>А тада  
!..{S} Води ме!.. — узвикну јаче и поче чупати шамију, кидати је, комадати. — Ја сам твоја...</ 
 Јер?...</p> <p>И унесе ми се у лице, а чупи ме почеше шкакљати по образима.</p> <p>— Јер? — от 
 — плану Хатиџа изненада и опет затресе чупима. — Да се прва покорим?..{S} Нипошто!..</p> <p>—  
ашири пуке и препријечи ми пут, тресући чупима, осмјехујући се.</p> <p>— Погоди ко је дошао, —  
 прсте им, затресавши бујним коврџастим чупима и измахнувши голим пуначким рукама изнад главе,  
као да ми неко непрестано шапће на ухо, чупка за косу а звоно оно клепеће све јаче, одјекује кр 
и се светиле!.. — говорила је узбуђено, чупкајући ресе на бошчи и све јаче лупкајући папучама.  
 не знам како ми дође та чудна мисао, — чупкајући око себе меке, танане листиће, нагло их почне 
о је полугласно, гледајући изнад себе и чупкајући чакшире на бедри.</p> <pb n="263" /> <p>— Нех 
 шапатом поче причати нешто, непрестано чупкајући браду и поправљајући појас, чије му ресе пада 
у на прса и, увијајући се, умиљавајући, чупкала га за браду и јаглуком разгонила дим који се из 
 <p>Па помијеша прсте у браду и поче је чупкати.</p> <p>— Нијесам ни знао да си се вратио — про 
p> <p>Она ђаволасто прискочи и почне ме чупкати за бркове.</p> <p>— Па... па... па... — вели ње 
>— Хм...</p> <p>Сједе поред мене и поче чупкати траву:</p> <p>— Окладио бих се да ћу данас двиј 
шће ишла у собу одакле је најбоље могла чути њихове разговоре.</p> <p>Легла би на шилту, сјела, 
 преко ноге и гласно, да сам и ја могао чути, узвикне:</p> <p>— Зови Хајнију!..</p> <p>Он није  
ени као да су у сватове пошли, са пуним чутурама, које им, објешене о кајишу, висиле о ункашу,  
ње и при сваком десетом кораку натежући чутуре и наздрављајући један другоме.{S} И чинило ми се 
ао...</p> <p>— Устани!..{S} Устани!.. — чух, у неко доба, како ме зове Хасан, псујући и звекећу 
рикрадао покаткада и заклоњен, сакривен чучао покрај врата, чекајући ме да изађем из куће и кре 
..{S} Тврдоглав је...</p> <p>И одједном чучећи прихвати за чибук и напуни лулу.{S} Запали.</p>  
екавши је у кухињи, украј огњишта, како чучи поред ватре и подстиче је. — Хоћеш ли?..</p> <p>Он 
ијече хоџа кратко, па се измакну мало и чучну у крај. — Ти то не смијеш...</p> <p>Хасан се лага 
 да је <hi>угурсуз</hi>.</p> <p>Па брзо чучну поред зида и сакри лице у димије.</p> <p>— То...  
застаде мало и спустивши пушку на земљу чучну испод зида.</p> <p>Ја и Хасан посједасмо на земљу 
шао је у челињак и тамо се забављао.{S} Чучнувши поред кошница завиривао је у њих, метао шећера 
ругога на дућан, сакривале се за робу и чучнувши један према другом сашаптавали се, договарали. 
у.{S} Један заптија, недалеко од врата, чучнуо поред мангале, у руци држи овећи ибрик кахвени и 
не ради ништа... ако... ако и једе хљеб џаба, он је... он је опет као антика нека, коју треба < 
..{S} Неће више бити ни једног залогаја џабе; треба се сад борити, рвати, треба га освојити...< 
и под стреху и, чешкајући се кљунићима, џавељали, цврчали.{S} И псовао сам, грдио ни сам не зна 
длазили кућама.</p> <p>Иза акшама, пред џамијама, састајали се опет, окупљали у мале, ријетке г 
лове, бурад, терђахе.</p> <p>Кад се код џамије бацали камена с рамена пребацио је свима момцима 
репоручивао агама и беговима око цареве џамије, којима био додијао стари хоџа — поткрадао им џа 
тклањао би и дову.{S} У кући, у соби, у џамији никад није хтио клањати ни молити се, јер — како 
оручили: како би жељели да им он буде у џамији и да им он учи дјецу.{S} Дубоке је књиге, —— рек 
а се у најсвечаније дане ријетко и пред џамијом виђа.</p> <p>И нијесу то били само наши људи, и 
p> <p>И дошао је међу њих и засјео пред џамијом.{S} Око њега, по сниским малим софама поредали  
а био додијао стари хоџа — поткрадао им џамију, — па хтјели да нађу и изаберу новога.</p> <p>Ли 
рио је увијек. — Он је сам себи подигао џамију у којој да се молимо...</p> <pb n="272" /> <p>И  
хватао собом све пространство оно, сву „џамију Божју“...</p> <p>И одмах након молитве прихватио 
 покуњен, сједио на тлима, покрај врата џамиских и токорсе читао нешто. — Ако је и крао, опет н 
мљен, стајао је изнад мене, мргодан као џелат и по изгледу му одмах сам могао познати да би ми  
не приличи, и новце, не бројећи, трпа у џеп, у њедра, за појас, гдје стигне, само да их што при 
орити.</p> <p>Он се прекрсти, маши се у џеп и, не гледајући, баци неколико маријаша преда ме, у 
какав замотуљак и овај га брзо спусти у џеп.{S} Причини ми се као да звецнуше дукати.{S} Па се  
па записује нешто, непрестано вадећи из џепа малу, уску бурмутицу и непрестано потпрашујући.</p 
р да будеш хамал?..</p> <p>Извадивши из џепа бројанице поче се играти њима.</p> <p>— Не може те 
 приложивши уза свако по неколико гроша џепашлука, а неколико пута слао ми и слаткиша и других  
ле препуне, гурали су фишеке у њедра, у џепове, за силахе, у големе духанкесе, које им висиле н 
јек некако суморан, забринут, тужан.{S} Џепови му вазда били препуни некаквих хартија, тефтера  
типне за образ.</p> <p>Кад би нам дошао џепови му увијек били пуни ораха и љешника а иза појаса 
и ми хрштао под ногама и пипајући се по џеповима у којима су звецкале паре. —— Је ли, бива, хтј 
три пута пипао сам се и по њедрима и по џеповима, мислећи да ћу наћи коју мрвицу што ми од јуче 
и и зазивали ме на какву.{S} С рукама у џеповима ходао сам по старој, изрованој калдрми, гонио  
ећу — одговорим им опоро, држећи руке у џеповима и раскорачивши се на ћепенку. — Јок...</p> <p> 
им носом, огрнут својом дугачком, црном џубом, носећи у једној руци грану шебоја а у другој чиб 
, оборише му турбан с главе и раскидаше џубу на плећима.</p> <p>— Душманин је то и динсуз — вик 
ити како ја знам...</p> <p>Па подухвати џубу и, пребацивши је преко руке, исправи се:</p> <p>—  
отегну Смајил-ефендија лијено, свлачећи џубу и отпасујући појас. — Слути на кишу...</p> <p>— И  
ћи би тада настало читаво једно весеље, џумбус...</p> <p>Комшинице, јаранице, тетке, стрине, и  
ати, грајати, кудити нам робу.{S} Читав џумбус заметну се у чаршији ради тога и замало што се н 
по чаршији, Јован поблиједи и стиснутих шака полети у гомилу.{S} Поче тући немилосно, крвнички, 
> <p>Момци бацише ножеве и онако, голим шакама, навалише на Хусу.{S} Наста једно рвање, комешањ 
/p> <p>Гњеван и раздражен, са стиснутим шакама и клетвом на устима, почнем газити по прашини, п 
ршав, са главом мало већом од »стиснуте шаке« како му подругљиво говораху, са ријетком брадом к 
 се смијем, — дочеках оштро, стискајући шаке и пријетећи, — теби, будало, јер си ме повео ни са 
 одуприје о кољена, а главу спусти међу шаке.</p> <p>— Што си се препао? — запита.</p> <p>— Ја? 
 демире, рукама ломи та-лијере, дукате, шаком пробија столове, бурад, терђахе.</p> <p>Кад се ко 
о сам очи и гутао на силу, ударајући се шаком иза врата, отежући шијом и закашљавајући се...{S} 
јери погледом, ухвати ме големом својом шаком иза врата и подиже од земље.</p> <p>— Тежак је —  
дгурнувши књигу с крила и кашљуцнувши у шаку, почео причати.</p> <pb n="282" /> <p>— Ишли — каж 
 расипао дукате око себе.</p> <p>Читаву шаку дуката давао јој да намакне што треба себи у кући; 
аборавио на њега.</p> <p>А подругачица, шала, подсмијеха, чак и псовака на мој рачун, било је п 
ли то јунаштво?..</p> <p>— Остави...{S} Шала је...</p> <p>Хајкуна му опет приступи, узвикну неш 
граби је за руку.</p> <p>— Остави...{S} Шала је... — рече опет, кушајући да је привуче себи и м 
 смијех, старајући се да је осоколим. — Шала је била...</p> <pb n="403" /> <p>— А он се наљутио 
 трговином неком.</p> <p>И није то била шала каква ни обична игра, него баш права трговина, кој 
уцима.</p> <p>Тако се, ето, једни ситна шала претворила у праву правцату збиљу.{S} Адет онда та 
о мајка гледа одојче своје.</p> <p>Није шала: све сам то сам стекао, сам зарадио!..</p> <p>Сам! 
ата.</p> <p>— Немој...</p> <p>— А је ли шала била кад си мени долазио! — запита Хајкуна отимају 
 и ударајући га лактима. —</p> <p>Је ли шала била што си говорио и што си обећавао?</p> <pb n=" 
 готово нигдје могао крочити од њихових шала, питања, подругачица.{S} Чак ме два-три пута на пл 
би причати о дјетињству јој, о причама, шалама, поступцима њезиним.</p> <p>Док је говорио, негд 
 се.</p> <p>— Ја хоћу и живота, весеља, шале...{S} Тога хоћу...</p> <p>Тога...</p> <p>— Ех, а п 
ружани, — дочека Сулага пакосно, — и не шале се...{S} А кад не би били оружани, наши би се одав 
 гледали и добацивали им масне, неслане шале.</p> <p>Мајка, уморена и ослабљена, испочетка није 
и по имену укућане и избацујући неслане шале о домаћинима.{S} Неколике дјевојчице које је срета 
 почивке, милујући Хатиму по коси и, из шале, огрћући је ћурком. — Усташи, кажу, дочекали наше  
S} Хвалећи робу све више и више почех и шале просипати и пецкати их...</p> <p>Пазарисмо.</p> <p 
рећи се, јуначећи и на силу се смијући, шалећи.</p> <p>Тек када би, након дугога лутања, он сам 
, једне вечери, узевши ме за руку и као шалећи се избаци како ми је јаран кршан и како кршнијег 
ме.{S} Криво му и што се смије онолико, шали, залијевајући <pb n="399" /> цвијеће и хранећи кум 
Чим прихвати за нож, видио сам да се не шали.{S} И, ни сам не знам како, у оном часу заборавих  
на, поклањајући ми некакве лопте, као у шали напомену како ће ми поклонити и кћер Хатиџу, која  
д једне групе другој, јављала се свима, шалила се, смијала, цичала, увијек тапшући рукама <pb n 
ле, ружичасте нокте, питала ме о свему, шалила се.</p> <p>Није у нас било ни стискања руке, ни  
<p>Хајкуна се дуго разговарала, дуго се шалила са дјевојкама.{S} Понеки момци, у групама, са та 
ни ведар као обично; са мном се није ни шалио ни омиловао ме.{S} Кад је изашла мајка, — која се 
изгледао најведрији није се смијао нити шалио.{S} Једино је у таквим часовима изгледао дарежљив 
ећи и срчући кахву почеше се препирати, шалити, смијати... </p> </div> <pb n="233" /> <div type 
 или зубун, ђердан, тозлуке.{S} Свакоме шаље и поздрав или савјет какав.{S} И, пошто га већ сви 
Мучи!..</p> <p>И опет почне да бије, да шамара.</p> <p>— Зар о мени да тако говоре?..{S} Зар см 
— Ето!</p> <p>И, опаливши му два широка шамара, гурну га ногом у леђа и нареди момцима да га из 
рчала, дирнула ме за рукав и ударајући, шамарајући, гонила ме из куће на сокак, у махалу.{S} Уз 
ивали су насред пута, хватали за прса и шамарајући питали имају ли каквих веза са усташима...{S 
p> <p>И, приступивши му, почне га тући, шамарати. —</p> <p>— Крвниче!..</p> <p>— Кућа пропада.. 
шуштале и заплетале се око нога, црвена шамија лепршала јој око главе, треперила, а дугачке пле 
о, очи јој се пламиле, сијале, а црвена шамија на глави као да је и сама горјела, пламтјела.</p 
 нам везеним јаглуцима и лаким, шареним шамијама.{S} Хајкуна није хтјела ни погледати на њих, н 
.{S} Бледуњаво лице њезино сад је испод шамије изгледало руменије, пуније; црне очи почеле јој  
бацујући до на врх главе крајеве црвене шамије, који јој падали по образима и сакривали половиц 
 јој да ме удара плетеницама, јаглуком, шамијом, да ме штипа, уједа, чупа за бркове, издигох је 
филџани.{S} Читаву главу бијаше умотала шамијом, повезала је, те јој само нос испод ње провирив 
а...{S} Хахахаха!..</p> <p>И измахујући шамијом, ошину ме по образима и поче жмиркати.</p> <p>— 
љезе у собу, прекривена танком, црвеном шамијом, која јој половицу лица заклањала, носећи у јед 
иџа!</p> <p>Притрчим јој и прихватим за шамију да је отргнем, да је отворено погледам у очи.{S} 
ијеће... па ми се спустила на главу, на шамију и почела гугутати...{S} Не знаш, болан, како је  
рукама поклопи очи и још чвршће притеже шамију.</p> <p>— Шта је било?..{S} Казуј!..</p> <p>— У  
Води ме!.. — узвикну јаче и поче чупати шамију, кидати је, комадати. — Ја сам твоја...</p> <p>Н 
кеће бројаницама.</p> <p>Тада, чупајући шамију, са очима пуним суза, поново се враћа кметовима. 
чам</p> <p>— узвикну изненада и пребаци шамију преко очију.</p> <p>— Стид ме...</p> <p>Стао сам 
>— Он ми није јаран...</p> <p>Она збаци шамију с главе и коврџаста коса расу јој се по раменима 
...</p> <p>— Хасана?..</p> <p>Она збаци шамију, исправи се и затресе косом, густи праменови опу 
о и у махалу, на сокак, па тамо начинио шанац и камењем рашћерао све махаљане...</p> <p>— Па ка 
звони кроз башчу, пробија се кроз гране шандуда и смокава и тамо негдје далеко, далеко у плавој 
ављен, поносит и горд, помоли на прагу, шантајући и опирући се на пушку, чију је мрку цијев грч 
вакоме оздравио сам.</p> <p>Па, једнако шантуцајући и опирући се о пушку, приступи ми и пружи р 
 Испочетка сам се једва опирао на ноге, шантуцао сам, тетурао; кашње, пошто се загријах мало, и 
ме угледала како се врзам и како правим шанчеве, мајка би одмах дотрчала, дирнула ме за рукав и 
им, да слуша шум Миљацке, пјевање тица, шапат траве и цвијећа.</p> <p>— Ко хоће да види Алаха,  
причињавало ми се увијек и као да чујем шапат неки и пригушено грцање, јецање.{S} Сваки пут неш 
ав разговор између нас водио се полако, шапатом, и у гуркању старали смо се обојица да не изазо 
т савлада, приповрну се и лагано, тихо, шапатом поче причати нешто, непрестано чупкајући браду  
ле се, расипале...</p> <p>— Ко је то? — шапатом запита Хасан и брзо ми приступи. — Чија је?..</ 
> <p>А имаш ли дружине? — запита Сулага шапатом, играјући се бројаницама. — Колико?</p> <p>— Ја 
:</p> <p>— Хоћеш ли још кахве? — запита шапатом.</p> <p>Он не одговори.{S} Причини се као да ни 
крену напријед.</p> <p>— Хајдемо — рече шапатом. — Мичимо се!..</p> <p>— Зар међу хајдуке?</p>  
 испуњена усиљеним кашљањем и подмуклим шапатом и сваки који се налазио у соби као да се није н 
Јеси ли ишта чуо о дому: — запита затим шапатом и погледа ме пажљивије. — Јесу ли ти што причал 
на, нека разлије унаоколо и кад се само шапатом смије говорити?..</p> <pb n="353" /> <p>— Шта б 
0" /> <p>— Хасан се с тобом и свадио, — шапну и опет погледа наоколо — јер... јер је севдисао Х 
ати свуда.</p> <p>— Мјесто је згодно, — шапну — трава је велика, шипражје густо...{S} Све као д 
га знали... а, глад ми, ево, прође... — шапну Хасан растегнуто и збаци струку са себе. — Их!{S} 
че затварати.</p> <p>— Бјежи куд било — шапну, а смео се па не зна за који ће ћепенак прије при 
 да су наговорени!..{S} Бјежи!</p> <p>— шапну опет.</p> <p>Ни сам не знам шта ми би у томе часу 
о присјетивши се нечега, саже се брзо и шапну ми на ухо:</p> <p>— А <hi>он</hi>, кажу отишао... 
.</p> <p>— Доћи ће он и сам — као да ми шапну неко, те се опет смирих и прихватих за посао...</ 
 њих, не гледајући један на другога, не шапнувши ријечи.</p> <p>И није да су га се бојали због  
али у мале, ријетке гомиле и полугласно шаптали, договарали се.{S} Нијесу ли могли да се догово 
е слушао.{S} Шаптао је и даље неуморно, шаптао живо, испрекидано, примичући се, нагињући се све 
лумртав од страха, само је муцао нешто, шаптао и измицао се на леђа.</p> <pb n="224" /> <p>— Мо 
ви Хајнију!..</p> <p>Он није слушао.{S} Шаптао је и даље неуморно, шаптао живо, испрекидано, пр 
 <p>— Опет крв била!..{S} Опет зло!.. — шаптао је Сулага након дуже почивке, милујући Хатиму по 
наклањајући му се према уху, непрестано шаптао о нечему, смјешкајући се по обичају, улагујући с 
те и поче шаптати нешто.{S} И хоџа поче шаптати.{S} И опремивши ме у собу, обојица се измакоше  
каво осмјехну, одиже се на прсте и поче шаптати нешто.{S} И хоџа поче шаптати.{S} И опремивши м 
утећи.{S} Затим би се почео наклањати и шаптати нешто, брзо шаптати, отегнувши шију унапријед и 
е почео наклањати и шаптати нешто, брзо шаптати, отегнувши шију унапријед и узвијајући главом.. 
>— Иду, иду — као да ми неко непрестано шапће на ухо, чупка за косу а звоно оно клепеће све јач 
 главу принио уху муштеријину, па нешто шапће, прича, говори.{S} Видио сам и како указује на тр 
<p>— Треба ли ти пара? — запита полако, шапћући, старајући се да нико не чује. — Колико?</p> <p 
ази...{S} Препашће се...</p> <p>Бербер, шапћући нешто у себи, клекну покрај душека, загрну рука 
ио, за Бога?{S} Шта си учинио? — запита шапћући, а све ме јаче стиска за руку и трза њоме. — Ка 
о сам разговарала с њиме — додаде затим шапћући.</p> <p>— <hi>Само</hi> разговарала?..</p> <p>О 
е на малој дашчици дуван за оца и нешто шапутала, Хасан је оштрио нож и поправљао пушку, а ја,  
ивали се од мене и нешто се договарали, шапутали.{S} И сви ме гледали некако меко, питомо, сажа 
 за час престајали са грајом или почели шапутати, немирно је устајала, ходала по соби и чупала, 
леда, премјера ме свега и трљајући руке шапуће нешто, непрестано шапуће.</p> <p>— Да ми се носи 
 трљајући руке шапуће нешто, непрестано шапуће.</p> <p>— Да ми се носи кући — откресах набусито 
равнодушни; гуркали су и даље у ватру и шарали кратким прутићима по пепелу, <pb n="308" /> а ни 
ећи, а одсијев му заигравао и клизио по шарама дебелог ћилима, ускачући покаткад чак до Хајкуни 
роким, тешким појасом, о коме је висила шарена дуванкеса, спуштала се низ бедру и куцкала је по 
 мркој, трулој маховини: преливају се и шарени, седефом извезени кундаци дугих, тананих шешана; 
, машући нам везеним јаглуцима и лаким, шареним шамијама.{S} Хајкуна није хтјела ни погледати н 
ијести, сви су одмах, — носећи у малим, шареним тасима или у танким, везеним чеврмама, понуда — 
им прљавим фењером у руци.</p> <p>Дугим шареним рукавом отро би лагано сузе што му их вјетар на 
ступио у собу и почео припасивати дугу, шарену бошчу, Хасан, блијед, подбухо, с дебелим мјехури 
у, протествују.{S} Назваше ме лацманом, Швабом, Чифутом, који иза ручка ни сахат неће да отспав 
 послала и цвијећа.{S} Киту једну ружа, шебоја и рузмарина обмотала златом и црвеном свилом и п 
ајући је листићима искиданог, згњеченог шебоја у лице, који јој се обично заустављали на коси,  
црном џубом, носећи у једној руци грану шебоја а у другој чибук, јављао се, обично, доцније нег 
но гдје сједи на софи са цвијећем, међу шебојима, и токорсе прешива некакве хаљине, крпе.{S} Оп 
и.{S} Кад би нам они дошли у авлију, до шездесет их на броју, растоварили уморне коње и поредал 
 маћехама, о женама које су обично биле шејтанског поријекла, те мучиле пасторчад своју и гонил 
к мислио је првих дана као да је у кући шенлук.{S} Многе комшије, зачуђене и узнемирене, почеше 
S} Само се верали по Требевићу, пуцали, шенлучили и попијевали, плашећи унаоколо тице које су и 
али се оружјем и насред чаршије пуцали, шенлучили.{S} Сваки пут када би наљегао погледао би ме  
моји момци, и читавим путем пјевало се, шенлучило, пуцало из пушака.</p> <p>Сељаци су кашње у м 
чамо.{S} Ни сватова нијесам сазивао, ни шенлучио, ни теферичио.{S} И кућу сам у брзини узео под 
 одмах?..</p> <p>Сад ће бити — почех ја шепртљати, збуњено се осврћући...</p> <pb n="363" /> <p 
о приче.{S} Каткада нам је приступала и Шерифа-ханума, сједала поред нас те и она причала.{S} И 
ла, забављала се са мном, све док не би Шерифа ханума, мати јој, изашла из собе и понудила нам  
иром и кајмаком, и, пустивши још петеро шестеро јањади да се заиграју по авлији, кад би посједа 
мајка се и због тога узнемирила.{S} Већ шести дан након његова одласка постала је некако сметен 
опало све...</p> <p>Ја узнемирено почех шетати по соби, лупати, ударати.</p> <p>— Шта је још ла 
<head>XVI</head> <p>Иако смо наше ноћне шетње сакривали од хоџе, иако нико ни споменуо није о њ 
поред кошница завиривао је у њих, метао шећера и полугласно тепао, док су му око главе облијета 
ражећи да јој изручим на изврнуте длане шећерлема, хурма, љешника.</p> <p>— Шта си донио?..{S}  
и потварати друге, само да бих им купио шећерлема, локума, бајама и да бих и њима коју пару дао 
итио шилту на којој ће сједити, куповао шећерлеме и нудио јој, клањајући се дубоко и, са особит 
и ме у образ.</p> <p>— Слатки мој!..{S} Шећеру мој!..</p> <p>И плашљиво се осврнувши опет преба 
мо чекају згоду када ће ударити и читав шехер попалити с једнога краја на други.</p> <p>И такви 
чула ни запамтила није.</p> <p>Читав се шехер узнемири.{S} Дућанџије, које су, иза подне, — пош 
 се преобукли у турске хаљине и стали у шехер да штогод упљачкају.</p> <p>Наравно, сви су савје 
шће окупљати и момци и удовци из читава шехера...{S} Почеше увече редовно долазити, један за др 
тварати“ и од кога ће стрепити половина шехера.{S} Зато је сваки и затварао врата чим би Хасана 
о је боља и разумнија него сви домаћини шехерски.</p> <p>— Из зависти што је добро пошло они ов 
ило да не само у махали, него у читавом шехеру хоџа није имао правог пријатеља.{S} И он као да  
 на себи носио није и кога су у читавом шехеру сви и називали <hi>женскоњом</hi>.</p> <pb n="22 
оја ће »сигурно бити најпрва љепотица у шехеру«.</p> <p>— Па хоћеш ли је? — запита, смјешкајући 
ари у образе.{S} Сав помодри. — Хоћеш у шехеру да убијаш људе, а?..</p> <p>— Ја људе не убијам  
и те гласове.</p> <p>Ради тога у читаву шехеру наста чудно комешање неко.{S} Ако који рањеник н 
 дјеца по махалама знала да се у читаву шехеру нико у томе с њиме надметати не може, да нико не 
и на добро!..</p> <p>И како се у читаву шехеру ни о чем толико говорило није колико о ширењу ус 
седефом извезени кундаци дугих, тананих шешана; звекећу криве димишћије ударајући о неравну кал 
 судили...{S} Опет сам се бојао батина, шиба, удараца...</p> <p>Па ипак —— остављали ме на миру 
</p> <p>Савладаше га, свезаше.</p> <p>— Шибајте!</p> <p>— Њега?</p> <p>— Шибајте!..</p> <p>Неко 
баци им.{S} Они не прихватише.</p> <p>— Шибајте!</p> <p>— Не...{S} Немојте! —— застења Хусо, по 
> <p>— Шибајте!</p> <p>— Њега?</p> <p>— Шибајте!..</p> <p>Неко дохвати три-четири шибе и добаци 
. — Нисам лупеж...{S} Јунаке кољу, а не шибају...</p> <p>— Удрите!</p> <p>Неки, затежући, мрште 
, отимао се.{S} Тек пошто би се уморила шибајући, пошто је обје руке забољеле, пуштала ме и зат 
о главе, треперила, а дугачке плетенице шибале је по куковима и расплетале се, расипале...</p>  
чито чувала само због мене, — почела ме шибати по рукама, плећима, бедрама, по глави.{S} Узалуд 
ет и пет штапа по табанима.</p> <p>„Што шибаш човјека, честити царе?“ запита велики везир чудећ 
поплаши момке, забуни их.{S} Брзо узеше шибе и измахнуше.</p> <p>Хусо прикупи сву снагу, врисну 
бајте!..</p> <p>Неко дохвати три-четири шибе и добаци им.{S} Они не прихватише.</p> <p>— Шибајт 
 <p>Неколико поплашених тица прхнуше из шибља и цијучући и лепршајући крилима извише се и одлет 
 се некако, сав изгребан и одрпан, кроз шибље и сакривен од свакога, грчевито стискајући пушку, 
 — питао сам сам себе, провирујући кроз шибље.</p> <p>У жељи да се увјерим јесам ли још у сну и 
Некако бесвјесно повукох се још дубље у шибље и збацих фес с главе, од страха да најприје њега  
ала ме и, вадећи испод басамака дугачку шибу једну, — која је и била устргнута и ту се вјечито  
е сте упропастили — отегну он љутито, а шија му се извила готово до под таваницу. — Сад је ово  
рену главу према пенџеру и поче отезати шијом као да гута сув залогај, а бимбаша отури чибук, у 
, ударајући се шаком иза врата, отежући шијом и закашљавајући се...{S} И, — макар сад било и см 
упаде Зулфага, превијајући се и отежући шијом. — Он није лош...</p> <p>— Он не смије више ићи у 
сок, коштуњав човјек, са необично дугом шијом, на којој се, слична змијској, издизала мала, сит 
у, мрског, поганог Зулфагу, са дугачком шијом његовом, са змијском главом и големим уснама вјеч 
шке и лагано се бранећи, само је отезао шијом и све се чудније смјешкао гледајући је.{S} Тако,  
 давно продала...</p> <p>Зулфага отегну шијом и чудновато узви главом, као да би да боље чује.< 
кове!..{S} Одмах!..</p> <p>Зулфага изви шију и поче жмиркати.</p> <p>— Тако, тако, ефендија, —  
вијета.{S} Зато оде пред мајку, испружи шију, понизно се наклањајући и љубећи јој скуте, и тихо 
 шаптати нешто, брзо шаптати, отегнувши шију унапријед и узвијајући главом...{S} Она није одгов 
Два-три пута видио сам како је испружио шију, змијску главу принио уху муштеријину, па нешто ша 
/p> <p>Па сам себе удари у бедру, а крв шикну и попрска и ћилим и ћенаре.</p> <p>— Их! — цикну  
{S} Закла га.{S} Млаз топле црвене крви шикну, попрска све унаоколо и пјенушећи поче се пушити  
казати...</p> <p>Док пуче пушка.</p> <p>Шикну куршум кроз ваздух и као да ми пролети изнад глав 
 гурила се и хоџиница, премјерала без и шила кошуље, не дижући главе и не осврћући се никуд.{S} 
дје је нарочито за њега намјештена била шилта једна, опкољена јастуцима, да лијепо може сјести  
ан посрну, паде управо покрај Хајкунине шилте и главом удари о бедру Хајкунину.</p> <p>За чудо, 
ах у дно авлије на траву, и, не тражећи шилте ни јастука, ту се сасула, пала, легла поребарке.< 
Он је сједио управо поред бимбаше, крај шилте му, прекрстио ноге на миндерлуку, па одбија димов 
реобучен.{S} Сједио сам покрај мајке на шилти и разговарао с њоме.{S} Опазивши ме он застаде на 
мајку како узваљена уз јастуке сједи на шилти и пуши.{S} Опазивши ме, отури чибук у крај, приди 
ас — брзо дочека Хатиџа, опет је водећи шилти и намјештајући, уређујући јастуке око ње. — Наша  
рећи на њима.{S} У врху собе, на својој шилти, — коју су у зиму обично превлачили новом чохом,  
ачему, бабо је сједио у врху, на својој шилти, и, пуштајући димове низа своју дугу, црну браду, 
и која је сједила у врху собе на својој шилти, <pb n="255" /> и, разасувши по димијама неколике 
знад врата ардијских, фишеке разбаца по шилти и по чекмеџи с новцима, те ми је у неко доба дућа 
засмијала.{S} Ни ћилима, ни серџаде, ни шилтице какве није било у собама и празне, голе, без на 
бусито, вадећи кесу и бацајући новце на шилту — Одмах...</p> <p>— Одмах — дочека и трговац накл 
ти њихове разговоре.</p> <p>Легла би на шилту, сјела, или се наслонила на пенџер и поднимљена,  
ш — настави затим мирније, сједајући на шилту и прекрстивши ноге. — Знам да се ти тужиш на њега 
2" /> рашчешљао браду, па мирно сјео на шилту, испод пенџера, спустивши ћурак поред себе а чибу 
ав и одгурну у страну.{S} Она посрну на шилту, скљока се.</p> <p>— Не гурај је, ниткове! — викн 
под пазуха, повуче ме у собу и гурну на шилту...</p> <p>— И гладан си био, можебити, и... — Мет 
 духаном.{S} Сам је брао и руже и китио шилту на којој ће сједити, куповао шећерлеме и нудио јо 
ину и спустих покрај јастука, на широку шилту, меку, кадифасту шилту која као да је одавно чека 
стука, на широку шилту, меку, кадифасту шилту која као да је одавно чекала на нас... </p> </div 
нестрпљиво, савијајући главу и стрижући шиљастим ушима, фрче, рже и копа земљу ногом, а испод р 
иских стреха, окићених дугачким мразним шипкама, капала нам вода за врат и милила низ леђа, изн 
ећи унаоколо тице које су излијетале из шипражја и с веселим цвркутом извијале се изнад нас и п 
о је згодно, — шапну — трава је велика, шипражје густо...{S} Све као да је удешено за засједе.. 
анице, лагано смо се вукли кроз грмље и шипражје, отхукујући непрестано и мрко погледајући једа 
реко пута и брзо се изгуби у густежу, у шипражју.</p> <p>— Ето баксузлука! — узвикну ражљућени  
 ни о чем толико говорило није колико о ширењу устанка, о бојевима, окршајима, јунацима разним, 
бија је и вриснувши извије се, скочи и, ширећи руке и пуцкајући прстима, и сама као да почне по 
 је и сама горјела и као да се све више ширила по јаким, косматим прсима његовим...{S} Хоџиница 
ан готово ишао сам тамо и на авлији, на ширини, <pb n="264" /> играо се са Хатиџом, правио јој  
 Густ, загушљив дим извијао се по соби, ширио се и, као облак какав, обавијао их и заклањао им  
им.{S} У кухињи, око које се разливао и ширио по читавој авлији силан мирис печења, ишле су озн 
на отишао сам кадији.{S} Био то омален, широк, трбушаст човјек, велике, округле главе која као  
 преко прсију као прамен дима, а топао, широк поглед блудио је некуд далеко, далеко, преко сусј 
сни, гуркајући се, штипајући, рвући.{S} Широк модрикасто-златан пламен освјетљавао им половину  
 грана разлијевао се демирима рашчешљан широк зрак сунчани, — простирао се по тлима, оивичен са 
а, пореданих на рафу изнад мусандере, а широка, риђа брада, препуна духанскога дима, као да је  
ар да их саме оставе код куће, и читава широка авлија препуњавала се дјецом која су скакала, вр 
/p> <p>— Ето!</p> <p>И, опаливши му два широка шамара, гурну га ногом у леђа и нареди момцима д 
браду која му прекривала <pb n="268" /> широке космате прси све до појаса, рашчешља је и некако 
итве прихватио би за рад.{S} Загрнуо би широке рукаве кошуљине до изнад лаката, пребацио тешку  
 убрао би по киту цвијећа, задјенуо под широки, ћошкасти фес, који му падао по ушима, па, запал 
вом која се слијепила и прионула јој уз широки, крупним мрљама ишарани врат, са големом раном н 
шњави тозлуци са распанутим гајтанима и широки расквашени опанци са испуцаним опутама.{S} Читав 
тао и фијукао вјетар снијегом засипљући широки велики пенџер и замрзнуто стакласто грање дивље  
увијек причињавало као да осјећам њезин широки, топао поглед на себи, причињавало ми се увијек  
ане густом, допојасном травом и бујним, широким бусовима коприве, — која је од силне прашине из 
главе, са златним копараном на прсима и широким, тешким појасом, о коме је висила шарена дуванк 
 <p>Издигнувши се на кољена и гледајући широким, врелим, готово безумним погледом унаоколо, поч 
та пјена, пада по трави, по калдрми, по широким јој прсима и јаким, гуштерастим бутима.</p> <p> 
, која се као прецвао бехар расипала по широким, гуравим витловима.{S} Опазивши ме, спустише та 
се да је неколико боје промијенио, — са широко отвореним устима и необично разрогаченим очима.{ 
 сам се вратима, гледам у њих, у велике широкоглаве клинце којима су ишарана и у нове калајисан 
е у висину и спустих покрај јастука, на широку шилту, меку, кадифасту шилту која као да је одав 
 с водом, очисти рану, опра и намазавши широку, танку крпу некаквим жутим, гњецкавим мехлемом,  
ј душека, загрну рукаве и, погледавши у широку, голему рану, која се црнила изнад лијеве бедре, 
ивао чибук с лулом и мрка цијев дугачке шишане...{S} Недалеко од ње стајао је Хасан са пребачен 
куна се оте, изви се и брзо прихвати за шишану, која је лежала на земљи.</p> <p>— Лагао си, лоп 
ет!.. — пресијече Хајкуна оштро и одиже шишану. — За толики вакат нит’ си ми долазио, нит сам и 
и...</p> <p>Па се измакну и опет подиже шишану, напери је.</p> <p>— Казуј: држиш ли још ријеч д 
 засмија се Хајкуна усиљено, спуштајући шишану и окрећући се нама. — Јесте ли га чули?...{S} Ха 
n="289" /> је, газила даље, носећи лаку шишану преко рамена и под пазухом дугачки хоџин чибук,  
рме и готово падале по јастуцима; испод шише жутиле се неколике обвехле дуње од којих читава со 
рви и почела се корити.</p> <p>— Дај! — шиштао сам задављено неколико пута према неколицини пут 
} Тек пошто би се уморио и почео готово шиштати, престајао је с причањем, опет одизао чибук и,  
.</p> <p>— И баш да дочекамо? — запитах шиштећи.</p> <p>— Дочекаћемо...</p> <p>Па крену наприје 
, који готово никад није дисао на уста, шишти кроз нос, како хукти и букти ватра у пећи, иза ко 
 додирнувши својим носом у мој, поче ме шкакљати по лицу својом бујном, коврџавом косом.</p> <p 
>И унесе ми се у лице, а чупи ме почеше шкакљати по образима.</p> <p>— Јер? — отегну изазивачки 
а и, смијући се, отскочи у страну. — Не шкакљи!..{S} Чудан си и ти!..</p> <p>— Баш?..</p> <p>—  
пта, па отрже струк феслиђена и поче ме шкакљити по врату. — Сад нас нико раставити неће.</p> < 
 под кратку, затегнуту јечерму и почнем шкакљити.</p> <p>— Не ругам се.</p> <p>— Немој!.. — гот 
гим јасминским чибуком под пазухом и са шкиљавим прљавим фењером у руци.</p> <p>Дугим шареним р 
 смрдљива лојаница почела да плави и да шкиљи, узимала је мумаказе, усекњивала свијећу и опет н 
лажне очи и некако пријекорно звјерале, шкиљиле према свима нама. — Ја жену не молим...{S} Ја с 
, приносио својим жутим, упалим очима и шкиљио у њега, загледао, тврдим, жуљавим прстима пипао  
је један другоме.{S} За неколико минута шкипић је био сасвим празан, а ниједна мрвица хљеба ниј 
ашаптавајући се и носећи међу собом пун шкипић млијека и један поголем хљеб, којим би, како ми  
ка и чудно се накашља. — Каква је твоја школа?..</p> <p>— Ја ћу говорити — одговори хоџа поноси 
усо, стегнувши Ајкуну, поново подвикну, шкргутну зубима и извуче нож из корица.</p> <p>— Ко каж 
шла пред нама, ми за њом.{S} Под ногама шкрипао нам и хрштао замрзнути снијег, са полегнутих ни 
њацима и руковијетима кумрина грожђа на шљемену, и као да је обухватао собом све пространство о 
ови митили и давали ми смокава, грожђа, шљива, да их оставим на миру, и молили по неколико пута 
старајући се да ни трава не зашушти, ни шљунак не захршти под ногама.</p> <p>Ни ја нијесам смио 
ецати? — питао сам се, газећи по оштром шљунку који ми хрштао под ногама и пипајући се по џепов 
к —— остављали ме на миру.{S} Мајка је, шта више, иза тога постајала и некако мекша, њежнија, б 
обро. —— Хајде даље!..</p> <p>Један је, шта више, и измахнуо био да ме ошамари и дочекао ме псо 
е ће наредбе да изда за винограде неке, шта ће да им каже, а она је само муцала, петљала нешто  
ита јаче. — Продате ли кметове и земље, шта ће с њиме бити?</p> <p>— Отац се о њему мање бринуо 
примали и сви га хвалили.{S} Почеле се, шта више, за кратко вријеме читаве приче причати о њему 
 ломећи пред обојицом. — Јесте ли људи, шта ли сте?..</p> <p>— Нећу хунцута у кући...{S} Нећу!. 
поруци...{S} Шта је хтјела са цвијећем, шта са јаглуком, свилом и златом оним?..{S} Је ли жељел 
мида...{S}И... и... и кад га не дворим, шта ћу с њиме у соби?..</p> <p>Нећу с њиме кад немам по 
ачуна, записује.</p> <p>Запита ли који: шта ће унапријед радити и шта засађивати, сијати, она с 
 причања није се могло јасно разабрати: шта је све било и како је било.{S} Сазнали смо само тол 
 <p>Нити сам пазио много, ни размишљао: шта треба, за кућу и шта не треба.{S} Брзо, не загледај 
им јој брзо, не размишљајући, радознао: шта би Зулфага учинио да ме оваквога види. — Нећу се пр 
ах у оне маријаше...</p> <p>Новци!..{S} Шта ће ми новци кад треба хљеба?..{S} Залогај хљеба од  
се поново родити...</p> <p>— Мучи!..{S} Шта ти знаш, кењче један — окоси се стари увријеђен и п 
> <pb n="333" /> <p>— Шта вам је?...{S} Шта вам је?.. — очајно запита мајка, трчећи час њему, ч 
о год хоће да пије, Зулфага плаћа...{S} Шта год Хасан зажели, Зулфага доноси...</p> <p>Испочетк 
ично сам се зачудио таквој поруци...{S} Шта је хтјела са цвијећем, шта са јаглуком, свилом и зл 
т, а с њиме и злокобљење Хасаново...{S} Шта ће бити ако нам се деси несрећа?...{S} Ако нас сад  
 имала казати, а прије није могла?..{S} Шта је то?..</p> <p>Напошљетку сам читаву киту бацио у  
ови што сам их имао.</p> <p>— Шта?..{S} Шта је? — забринуто запита она и поче ме миловати по ко 
м стрепње:</p> <p>— Јеси ли здрав?..{S} Шта ти је?..</p> <p>Ја проплаках, не говорећи ништа.{S} 
 себи, привијати.</p> <p>— Шта је?..{S} Шта ти је?.. — њежно, испрекидано запита она, милујући  
ти?..</p> <p>— Рашта би пријетили?..{S} Шта им ми радимо?..</p> <p>— запита стари и погледа ме  
о коси, по образима. — Ђе те боли?..{S} Шта?{S} Како то?..</p> <p>— Ништа ме не боли сад...{S}  
, убити обојицу?..{S} Шта ће бити?..{S} Шта може бити?..</p> <p>— Баш бих волио да не поплаших  
казати колико сам ситан према њој?..{S} Шта је хтјела она?..</p> <p>Шта је хтјела?..</p> <p>И с 
ко не види. — Шта је било са мном?..{S} Шта је?..</p> <pb n="322" /> <p>Нехотице наметну ми се  
а, љешника.</p> <p>— Шта си донио?..{S} Шта?..{S} Камо?.. — питала је потскакујући и облијетају 
 <p>— Смајиле, што си блијед тако?..{S} Шта ти је?..</p> <p>Па ме обгрли, приви ми главу на прс 
288" /> <p>— Шта слиниш, женскоњо?..{S} Шта је?.. — запита Хасан презриво и поче ме гуркати ног 
јдуци, па заробити, убити обојицу?..{S} Шта ће бити?..{S} Шта може бити?..</p> <p>— Баш бих вол 
 јали пехливан па да ми се смијеш?..{S} Шта ти је?</p> <p>— брекну бјешње, гледајући како се пр 
и се мицао нити баталио свога посла.{S} Шта више, <pb n="365" /> као да му било криво што ја ик 
тада више није било кавге међу нама.{S} Шта више и уортачили смо се и отпочели са трговином нек 
м јој у ситнијим, домаћим пословима.{S} Шта више, она као да се бојала мене и никад ме није смј 
 кућу ударио, никога напао, изгрдио.{S} Шта више, знајући како он не воли препирати се ни парни 
ви.</p> <p>— Шта си учинио, за Бога?{S} Шта си учинио? — запита шапћући, а све ме јаче стиска з 
тме.</p> <p>— Шта ће ми то, крвниче?{S} Шта ће ми сад? —— питала је љутито, газећи по рачунима  
цкајући нокте и играјући се дукатима. — Шта ћу му ја?..{S} Он је сад здравији и ено му Хамида.. 
блесасто, поче нас гледати све троје. — Шта ћете са мном?..</p> <p>Хајкуна отпочину.{S} Држећи  
ук и немирно клепећући папучом о тле. — Шта ћу ја?..</p> <p>— Ти знаш све — упорно дочека Зулфа 
пта она преплашено приљуби се уза ме. — Шта?..</p> <p>— Ништа...{S} Не бој се!..</p> <p>И хтјед 
 непрестано цури, пуже, гамиже, тече. — Шта је по Богу?</p> <p>— Боље би било да сам болестан,  
на себи, као бојећи се да ко не види. — Шта је било са мном?..{S} Шта је?..</p> <pb n="322" />  
а, који су ситно, ситно позвецкивали. — Шта је било?..</p> <p>— Па... па криво му што и сад, ув 
 оно да кољена, устаде и пође за њим. — Шта ће ово?</p> <p>— Ништа...{S} Тако... — одговори он  
ага као у чуду, гледајући је пажљиво. — Шта ти учинише?</p> <p>— Краду ме.</p> <p>— Они?..</p>  
кочи са столице и потрча ми у сусрет. — Шта је?</p> <p>— Ево...</p> <p>Ова привири и пљесну рук 
рану, притрча му и ухвати га за руку. — Шта ти би?..</p> <p>— Ништа, ништа — отсијече Хасан, ст 
у.</p> <p>— Аман, — повикаше узбуђено — шта се ово ради, у царскоме здрављу, и какав је ово зул 
поче обузимати.</p> <pb n="400" /> <p>— Шта ли је учинила?..{S} У чему се огријешила?..{S} Гдје 
е ломити прсте.</p> <pb n="330" /> <p>— Шта је то?..</p> <p>— Ништа...{S} Ситнице!..</p> <p>— Т 
— Разбуди се!..</p> <pb n="301" /> <p>— Шта? — запитам га буновно, промукло, не отварајући очиј 
</p> <p>— Нећу.</p> <pb n="333" /> <p>— Шта вам је?...{S} Шта вам је?.. — очајно запита мајка,  
ије говорити?..</p> <pb n="353" /> <p>— Шта би то било што би сад имала казати, а прије није мо 
е, опколише ме.</p> <pb n="288" /> <p>— Шта слиниш, женскоњо?..{S} Шта је?.. — запита Хасан пре 
>— Реци ми да се нећеш љутити!</p> <p>— Шта си му рекла?</p> <p>— Рекла... рекла сам да је <hi> 
 и дочекали смо...{S} Хајде!..</p> <p>— Шта?</p> <p>— Припреми пушку!..{S} Уреди се за нападај! 
за собом.</p> <p>— Чувај се!..</p> <p>— Шта је?.. — прошапта она преплашено приљуби се уза ме.  
у према рамену.</p> <p>— Па...</p> <p>— Шта је било?.. -</p> <p>— Криво му било... знаш... што  
Хајде...{S} Зове те бимбаша...</p> <p>— Шта је?..{S} Какав је сад белај?.. — помислих у себи и, 
пристајући за њом. — Наш је...</p> <p>— Шта?..</p> <p>И опет ме погледа зачуђено.</p> <p>— Грех 
 више...{S} Чудан је постао...</p> <p>— Шта ти је учинио — запитам весело, гађајући је листићим 
, не осврћући се. — Не могу...</p> <p>— Шта?..</p> <p>И наднесе се над њим да боље чује.</p> <p 
 звекећу, звекећу, — у дому...</p> <p>— Шта?..</p> <p>— Увриједила сам ти госта...</p> <p>— Хас 
— Како си могао оно учинити?..</p> <p>— Шта сам учинио? — одговорим јој набусито, покушавајући  
ане шећерлема, хурма, љешника.</p> <p>— Шта си донио?..{S} Шта?..{S} Камо?.. — питала је потска 
</p> <p>Хасан слегну раменима.</p> <p>— Шта ћеш...{S} Женска памет — рече сажаљевајући. — Кад ј 
д мене иде Сулаги и њега пита.</p> <p>— Шта ћу радити!..</p> <p>— Ради како знаш — вели и он и  
— причини ми се као да запита.</p> <p>— Шта питаш? — отегнух полугласно.</p> <p>— Можеш ли ићи? 
почех се превијати од смијеха.</p> <p>— Шта је?..{S} Што се кесиш? — окоси се он опоро, једва д 
 и нагло га извукох из корица.</p> <p>— Шта ћеш то? — запита ефендија меко, хватајући ме за рук 
ући се на леђа, крену из собе.</p> <p>— Шта је овог — запита мајка брзо и, збацивши све оно да  
ч у грлу.{S} Заборавих на све.</p> <p>— Шта је то? — викну опазивши ме, па остави посао, скочи  
днесе се над њим да боље чује.</p> <p>— Шта си казао?..</p> <p>— Не могу.</p> <p>Она је непомич 
о устукну натраг и одиже руке.</p> <p>— Шта ти је?...{S} Да нијеси болестан?... —— запита зачуђ 
 помутиле се мало, покрвавиле.</p> <p>— Шта је опет било? — запитам зачуђено, чим сам прешао пр 
им Хасану и пољубим се с њиме.</p> <p>— Шта је?..{S} Како си ми?..</p> <p>— Добро сам — одговор 
 снагом одупре, одбрани, отме.</p> <p>— Шта ће ми то, крвниче?{S} Шта ће ми сад? —— питала је љ 
укњава, наста комешање, рвање.</p> <p>— Шта вам је, несретници? — заграјаше неколике чаршинлије 
 ме за руку и привлачећи себи.</p> <p>— Шта си ишао?..{S} Знаш ли, јадниче, да ће се мајка љути 
за каната и силом ме заустави.</p> <p>— Шта си учинио, за Бога?{S} Шта си учинио? — запита шапћ 
тинем.</p> <p>Она не одговори.</p> <p>— Шта је?..{S} Што шутиш?.. — запитах мекше, а и нехотице 
чех притезати себи, привијати.</p> <p>— Шта је?..{S} Шта ти је?.. — њежно, испрекидано запита о 
тља се и као почне размишљати.</p> <p>— Шта ћу казати? — одмах трчи мени и пита.</p> <p>— Смисл 
тати по соби, лупати, ударати.</p> <p>— Шта је још лагао Зулфага? — запитам оштрије — Причај ми 
али смо се нијемо, испитујући.</p> <p>— Шта сад? — као да смо у исти мах хтјели запитати један  
 руку и лагано повукох у крај.</p> <p>— Шта је било? — запитах мирно.</p> <p>— Па...па...па...< 
ртио главом и одмахивао руком.</p> <p>— Шта је било било, — зборио је тихо, преврћући бројанице 
 и сви болови што сам их имао.</p> <p>— Шта?..{S} Шта је? — забринуто запита она и поче ме мило 
нио и задњи се дукат потрошио.</p> <p>— Шта ћемо сад? — запита мајка забринуто, кад је и опет д 
а, узбуђена, стаде између нас.</p> <p>— Шта вам је, ако Бога знате? — викну из свега гласа, гот 
и и још чвршће притеже шамију.</p> <p>— Шта је било?..{S} Казуј!..</p> <p>— У твојој кући — зам 
 нешто кажем?</p> <p>— отегну.</p> <p>— Шта?.. .</p> <p>— Обећај ми да се нећеш љутити.</p> <p> 
астави да ниже другу половицу.</p> <p>— Шта?..{S} Да се опет није што десило? — запита као узгр 
ог ситница, беспослица разних.</p> <p>— Шта је? — запитам улазећи у собу, ознојен и уморан, и п 
а, погледа ме и кратко запита:</p> <p>— Шта ћеш?</p> <p>— Дај!</p> <p>Друго нијесам могао изгов 
тивши ме за руку мукло запита:</p> <p>— Шта ти је?</p> <p>— Видиш... не могу даље, — одговорим  
а устима, меко, наивно запита:</p> <p>— Шта сам ти учинила?..</p> <p>— Не знаш? — отегнух подру 
некако мукло, отегнуто запита:</p> <p>— Шта ћете?..</p> <p>Зулфага ми трзну руком, гурну ме мал 
еђивале земљу за садњу духана.</p> <p>„ Шта радиш, тежаче?..“ — запита цар, примичући му се.</p 
 и пљесну рукама...</p> <p>— То?..{S} А шта ће то?</p> <p>— Па...{S} Нека кућа није празна.</p> 
еба ме, пази.</p> <pb n="265" /> <p>— А шта си радио тамо? — питао је тихо и као забринуто, хва 
га не опазе...</p> <p>Иду!..</p> <p>— А шта ли Хасан ради?..{S} Како ли је њему?.. — помислих и 
ти.</p> <p>— Ти како знаш...</p> <p>— А шта ја знам? — окоси се мајка оштро, грицкајући танки с 
ену мајки и указа јој на ме.</p> <p>— А шта ће овом остати, ако и добра пролете као и готовина. 
рачунати нешто и размишљати.</p> <p>— А шта би ти смислио? — запита га изненада и унесе му се у 
искезих све зубе према њему.</p> <p>— А шта је од тих новаца, што их мајки дао за грађевине? —  
 димија и пријекорно запита:</p> <p>— А шта ћеш више?..</p> <p>— Па то је ништа — одговорим кро 
ће ли је послушати или неће?</p> <p>— А шта ћеш ти овђе? — изненада се окоси Хусо, не мичући се 
т, необуздан дјечко, који као да ни ода шта зазирао није и никога се бојао, чак ни оца.{S} Ја с 
наш а кријеш, прикриваш...</p> <p>— Ама шта ти је? — запита она дурљиво и напући усне. —— Какав 
— Јер... јер и он долази... и... ко зна шта може бити...</p> <p>Ја занијемих, скамених се.</p>  
јет, и сисао крви људске...{S} И ко зна шта ћу до хиљаду година опет бити!..{S} Опет можебити т 
 опет.</p> <p>— Наша!..</p> <p>И ко зна шта би било да се тога часа мајка не указа на вратима.{ 
да нас не опазе — прошапта.</p> <p>— Па шта је?..{S} Нека опазе...</p> <p>— Не... не смију нас  
и грицкајући бркове запита:</p> <p>— Па шта ти мислиш?..</p> <p>— Радити...</p> <p>— А како ћеш 
енима и мирно ми одговорио:</p> <p>— Па шта ће него ти разбит’ главу, кад ти нијеси њему разбио 
 Он се сад и не осврће на њу нити слуша шта она говори...{S} Не можеш тамо...</p> <p>— Макар... 
/p> <p>— Буди ми јунак! — рече. — Ни од шта се немој препадати...{S} А дерт?{S} Нека га ђаво но 
ричам о Зулфаги.{S} Интересовало га све шта он ради и како говори и како рачуна...{S} И, док са 
м препуштен самоме себи и радио сам све шта сам хтио и како сам хтио.{S} Осим што сам као од не 
шта не смије...{S} Живе како хоће, раде шта хоће, убијају кога хоће!..{S} Не зна им се за кућу, 
ст, оставио ме, напустио, не бринући се шта ће са мном бити ни како ћу проћи.{S} Није се чак ни 
знад главе и исправи се.</p> <p>— Знаће шта су муке... ама може знати и шта је радост! — узвикн 
 хамала узео ствари, био сам смислио: и шта ћу рећи и како ћу изгрдити Хатиџу.</p> <p>Али чим с 
слијепца каква храни и издржава?..{S} И шта би се, тада мислило о мени?..</p> <p>Шта би мислила 
{S} И ко зна колико су се разговарали и шта су све разговарали!..{S} Знам само да је у свануће, 
— Знаће шта су муке... ама може знати и шта је радост! — узвикну заносно. — Без правих мука нем 
пита ли који: шта ће унапријед радити и шта засађивати, сијати, она се збуни, спетља се и као п 
ого, ни размишљао: шта треба, за кућу и шта не треба.{S} Брзо, не загледајући ствари и не погађ 
 сам се на то и припремао пушку.{S} Али шта сам могао?..{S} Ниједан путник ни кириџија није иша 
погледали.{S} Нијесу, можебити, ни чули шта сам говорио, — једва сам и сам себе чуо, — или, ако 
/p> <p>— Тебе нијесам служио и немаш ми шта плаћати</p> <p>— кратко, поносито одговори Осман. — 
ежући и наглашавајући свако слово. — Ти шта ћеш?..</p> <p>Она се зачуди.</p> <p>— Ја?..</p> <p> 
смо потпуно слободни и могли смо радити шта год смо хтјели.{S} Хасан је био плах, силовит, необ 
 погинуо... вриснула сам и не гледајући шта ће свијет рећи, па ето! — нагло прекиде и одгурну м 
јевам.{S} И у обијести оној, не знајући шта друго да радим, почнем као помаман подвикивати и ха 
оче опипавати оштрицу.</p> <p>— На знам шта је све било између вас, — рече полугласно — али он  
 <p>— шапну опет.</p> <p>Ни сам не знам шта ми би у томе часу.{S} Не одговорих му ништа, не рек 
Хасана да донесе књигу. — Да вам причам шта има у књигама.</p> <p>И читао нам је, причао, тумач 
азивање, помагњаву и пошао био да видим шта је.{S} Чим сам тебе угледао, досјетио сам се.</p> < 
помични.{S} Ја од узбуђења нијесам знао шта ћу говорити, а он опет није хтио запиткивати ништа  
иживали смо се ватри.{S} Не знам управо шта, али ме нешто силно гонило, гурало напријед и да са 
вим путем нисам на друго ни мислио него шта ћу одговарати и како ћу се бранити...</p> <pb n="33 
овео ни сам не знаш куда и јер не знамо шта радимо ни ја ни ти...{S} Теби, зевзече!..</p> <p>—  
 треба ни да живи, ни ђецу да рађа, јер шта ће живот кад се ни за се ни за њих нема чему бољем  
емирене, почеше дотрчавати и питати нас шта се десило.{S} Сулага је, како ми рече, помислио одм 
ну Хајкуна и обгрли ме чвршће. — Знаћеш шта су муке...</p> <p>Хоџа одиже књигу изнад главе и ис 
а њој?..{S} Шта је хтјела она?..</p> <p>Шта је хтјела?..</p> <p>И све више љутећи се, бјеснећи  
та би се, тада мислило о мени?..</p> <p>Шта би мислила и сама Хатиџа, кад би виђела како живим  
није тресем. — Јеси ли махнит?..</p> <p>Шта је?..</p> <p>И из све снаге баци према мени нож кој 
потпуно укроти, стегне и покори.</p> <p>Шта више, често се од срца и весело насмијао баш онда к 
ио на ме, нити ме почео тјешити.</p> <p>Шта више, као да се и веселио томе.{S} Једанпут,кад је  
ји ме давио, притискивао, мучио.</p> <p>Шта више, — желећи зар да сам себе осоколим и раздражим 
е мутно, магловито, тајанствено.</p> <p>Шта ће бити ако је збиља истинита она напомена да зец б 
ући се међу нас и развађајући. —</p> <p>Шта ћете?..</p> <p>Дође и заптија.{S} Похвата тројицу-ч 
.{S} Рашта? — запита зачуђено. —</p> <p>Шта ти фали?</p> <p>— Осман ме ’сује, — промуца Зулфага 
јала свакога, непрестано пазила на оно »шта ће свијет рећи«, нагло, непромишљено, прекиде са св 
 царе?“ запита велики везир чудећи се. „Шта је скривио, ако је споменуо стари земан?“...</p> <p 
ем „Ниђе“...</p> <p>И кад ме запитају: „Шта си радио?“ зар да рекнем „Ништа“...{S} А, токорсе,  
ући му се.</p> <p>Он ни ријечи.</p> <p>„Шта радиш?..“</p> <p>„Видиш“ одговори сељак лијено и пр 
роњавом и подераном одијелу, са безброј штака под пазусима и безброј штапова у рукама.</p> <p>К 
и ићи није могао без штапа, често и без штаке.{S} Док је био бабо у животу Осман као да није ни 
 је то — рече Осман мирно опирући се на штап и кушајући да се исправи. — Јунак ме у ову кућу до 
оклецајући и опирући се о тешки, дебели штап, прекорачио би преко прага, застао крај каната, оп 
јуначнији и, објема рукама обухватајући штап, на силу хтио да мушки коракне, да затресе кућом.{ 
м...</p> <p>Па све јаче стискајући свој штап сувом косматом руком, која се испод бијелог рукава 
ужећи и који више ни ићи није могао без штапа, често и без штаке.{S} Док је био бабо у животу О 
а свежу и да му отцијепе двадесет и пет штапа по табанима.</p> <p>„Што шибаш човјека, честити ц 
 и сам својом руком отцијепи му још пет штапа по табанима...</p> <p>И хоџа би са заносом почео  
са безброј штака под пазусима и безброј штапова у рукама.</p> <p>Кад смо, након дугога лутања,  
јка заносно, и удари се по кољену. — На штеди грла, не било га; не жали срца, усахло ти!..</p>  
често као да је од себе, од својих уста штедила, само да нама што више и што љепших понуда изни 
 и оне, видећи да се у чашћавању почело штедити, кашње се навраћаху тек уријетко и остајаху сам 
> <p>Мало помало и мајка као да отпоче »штедити«.{S} Поче отпуштати слуге и слушкиње.</p> <p>На 
 мене нијесу остављали на миру, нити ме штедјели.{S} Кад бих прошао чаршијом, са јараном којим, 
у се стегнуто, језиво извијање, лајање, штектање вукова, што је много наличило јаукању и запома 
чини као да негдје неко чудновато лаје, штекће, подврискује.</p> <p>Језа ме поче обузимати од т 
пуним фишеклијама као да клопара нешто, штекће, игра.</p> <p>И коњи им опремљени, уређени потпу 
 и почео миловати:</p> <p>— Штета...{S} Штета, Смајиле...{S} А то ми не слути на добро... </p>  
и ме обгрлио и почео миловати:</p> <p>— Штета...{S} Штета, Смајиле...{S} А то ми не слути на до 
 брзо.</p> <p>— Пуно.</p> <p>— Па какве штете кад их продамо?..{S} Ја бих их давно продала...</ 
 вјешалима...{S} Мало му је што ми чини штету по кући и авлији, него, бива, отишао и у махалу,  
и немају према још слабијима, чинили су штету и насиља.</p> <p>За чудо, и мајка ми као да га се 
оње испред туђих дућана, само да нанесу штету какву и оборе робу, коју су дућанџије изнијели пр 
а плетеницама, јаглуком, шамијом, да ме штипа, уједа, чупа за бркове, издигох је у висину и спу 
ли, раздрагани, обијесни, гуркајући се, штипајући, рвући.{S} Широк модрикасто-златан пламен осв 
 гребле по лицу вриштећи и подцикујући, штипао је сваку за образе и љубио по неколико пута.</p> 
 јесам ли још у сну или сам збиља будан штипао сам се по бедрама и уједао се за руку.{S} Затим  
ад не би прошао а да ме не омилује и не штипне за образ.</p> <p>Кад би нам дошао џепови му увиј 
 да бијаху задовољне.{S} Осмјехнуше се, штипнуше ме мало за образе и опет ништа не говорећи сје 
аног шуштања, цичања, звиждања некаква, што толико сличи цвиљењу, уздисању, јауку нечијем, и ка 
зиво извијање, лајање, штектање вукова, што је много наличило јаукању и запомагању нечијем и чу 
увијек, не могу бити у соби поред њега, што га и сад сама не дворим...</p> <p>— Па?..</p> <p>—  
 ми у очи не смије отворено да погледа, што није онако дрзак и онако необазрив као и обично.</p 
ибира и спрема на одбрану.</p> <p>И ја, што сам којим даном постајао старији, све сам више зази 
е жестио што и она није била кавгаџија, што и она није газила у инат.</p> <p>Напошљетку, једне  
ем ону књигу с тешким дебелим корицама, што је растворена лежала близу њега на миндерлуку, и да 
о.{S} Радост што ћу опет виђети јарана, што ћу га рањена примити у своју кућу и сам његовати, ј 
и терезије, премјеравали робу с кољена, што никад нијесу могли пазарити а да жестоко не изгрде  
ки начин, брани мог најљућег душманина, што више вјерује њему, кога је јуче познао, него мени,  
ак се љутио и што му не одговара ништа, што се не брани, не опире, него само шути, шути и смјеш 
 њему.</p> <p>— А шта је од тих новаца, што их мајки дао за грађевине? — запитах жешће.</p> <p> 
 Макар што ми још није било до женидбе, што нијесам прије ни мислио нити се љуцки припремио за  
руку и готово врисну:</p> <p>— Смајиле, што си блијед тако?..{S} Шта ти је?..</p> <p>Па ме обгр 
о, — а познао сам да му сметам по томе, што ми нудио и новаца да одем из авлије, — хтио сам муч 
S} Криво ми и што окреће главу од мене, што ми у очи не смије отворено да погледа, што није она 
ји; свак треба да слуша што ви рекнете, што народ рекне...{S} А што је, бива, Алах наредио, те  
брашно, пиринач, меку робу и све новце, што сам им дао, поново ми враћали.</p> <p>Ишао сам зати 
му није могао ни близу доскочити.{S} И, што је најчудније, није ни скакао као други момци онако 
угледнији, познатији трговци у чаршији, што су по десет, по двадесет и по тридесет година тргов 
шта трпио није што је било ново у кући, што се након бабе измјењивало, тако није трпио ни Зулфа 
и око баштенских плотова.</p> <p>Момци, што нам још остали у кући, непрестано им износили понуд 
<p>Ја само иштем своје добро, мал свој, што ми га уграбили...</p> <p>— Уграбио? ..{S} Уграбио?  
рпу некаквим жутим, гњецкавим мехлемом, што га уза се донио, привије.</p> <p>— Ништа је — рече  
дино стари Осман, онако слаб и немоћан, што се прикрадао покаткада и заклоњен, сакривен чучао п 
гало није ни што ми се каткад улагивао, што ме хтио замамљивати и поклонима.{S} Осјећајући да м 
в што му се Зулфага наметнуо у друштво, што га је пратио вазда и частио?..{S} И је ли крив што  
ој и то мало било.{S} Незадовољна, зар, што само у кући, пред нама, може показивати како је сло 
p> <p>И што је чешће одлазио у чаршију, што више распитивао о хајдуцима, био је све луђи, све ч 
епрестано сједећи и лешкарећи у дућану, што су са чибуком или цигаром у зубима стењући и гунђај 
мила и кумру...{S} Знаш ону моју кумру, што ми вазда долијеће... па ми се спустила на главу, на 
м...</p> <p>— Има, има, брате!..{S} Их, што не кажеш одмах?..</p> <p>Сад ће бити — почех ја шеп 
но, лако је одгурнувши.</p> <p>— Што... што си сад спомињала?..</p> <p>— Не знам, — покуњено од 
?.. -</p> <p>— Криво му било... знаш... што ми се расцв’о карамфил, па лијеп, велик, црвен, па  
као да се никако није ни могао уморити; што је више ишао, као да је постајао све то лакши, бржи 
макох се иза софре.</p> <p>— Једи!..{S} Што не једеш?.. — проговори хоџа, па и сам отре браду м 
орих поносито — а вјерујем и теби...{S} Што бих га се бојао?..</p> <pb n="391" /> <p>Она се ухв 
</p> <p>— Што си га сад споменула?..{S} Што ти је пао на памет? — запитам пријекорно, лако је о 
ијати од смијеха.</p> <p>— Шта је?..{S} Што се кесиш? — окоси се он опоро, једва дочекавши што  
>Она не одговори.</p> <p>— Шта је?..{S} Што шутиш?.. — запитах мекше, а и нехотице се сагињем,  
мек и звонак глас, измамише ми сузе.{S} Што сам више плакао бивало ми је све лакше и са сузама  
.</p> <p>Узваљена, запаливши наргилу, — што јој слушкиња увијек доносила, — дочекивала је Хајни 
атећи сваки покрет мајчин, сваки миг. — Што ти је то требао?..</p> <p>— Ја га нијесам звала — м 
знојен и уморан, и погледам их обоје. — Што сте звали?..</p> <p>А Хасан одмах са душека дочекуј 
 узми ме!.. — узвикну готово плачући. — Што отежеш са свадбом?..</p> <p>Узми ме!..{S} Сјутра, п 
 да тиме прекида сваки даљи разговор. — Што ја рекнем не пориче се.</p> <p>Зулфага изви главом  
у безбрижно, наслањајући се на мајку. — Што ћу га питати?..{S} Зар сам дијете?..</p> <p>— Охо!< 
реса хоџа и гурну га ногом у слабину. — Што ће ти оне?..</p> <p>— Па се опет окрену мени и поче 
43" /> <p>— Је ли крив Зулфага — рече — што је иза твога доброг и поштеног оца остало све запет 
е моје дијете...{S} Она има...</p> <p>— Што је њезино и подај њојзи...{S} Ја нећу њезина...</p> 
ена, а главу спусти међу шаке.</p> <p>— Што си се препао? — запита.</p> <p>— Ја?..{S} Нијесам.. 
 се брзо исправих, подигох се.</p> <p>— Што си га сад споменула?..{S} Што ти је пао на памет? — 
ље, као да се застиди и збуни.</p> <p>— Што си виђео, нека си виђео, ама о овоме не причај нико 
ријекорно, лако је одгурнувши.</p> <p>— Што... што си сад спомињала?..</p> <p>— Не знам, — поку 
>И нијесам отишао на састанак.</p> <p>— Што си ме звала? — питао сам је сјутрадан, кад смо се н 
војом бујном, коврџавом косом.</p> <p>— Што сам те звала? — отегну. — Не знаш?</p> <p>— Не знам 
што ви рекнете, што народ рекне...{S} А што је, бива, Алах наредио, те сте почели пропадати, те 
еврну. — Кад су непокорни!..</p> <p>— А што ће ти ђевојке, несретни сине? — откреса хоџа и гурн 
</p> <p>— Ја се не плашим...</p> <p>— А што си га спомињао кад се не плашиш?..</p> <p>И спуштен 
собу и сједе покрај пенџера.</p> <p>— А што си га звала? — запита полугласно, отегнуто, пажљиво 
оворити јој. —</p> <p>Ништа.</p> <p>— А што си блијед, зелен тако?..</p> <p>— Нијесам спавао, м 
 мајко...{S} Од несанице је.</p> <p>— А што су ти руке изгребане, крваве?</p> <p>— Путем се изг 
сами дижу и прихватају за рад.</p> <p>А што се они више љутили, хоџа је постајао све ваљанији и 
и и издавати под скупу кирију.</p> <p>А што је више зидао, новаца је код мајке бивало све мање  
 почех љутити сам на се. — Зар је крива што га је споменула узгред..{S} Зар се и због тога зава 
 бити.</p> <p>— Хајкуна!..{S} Моли Бога што си женско...{S} А доста је...</p> <p>— Хоће ли бити 
</p> <p>— Удала се за онога... за онога што га измлатила...</p> <p>— Их!..</p> <p>Хасан слегну  
 <p>И није да су га се бојали због тога што је псовао, пријетио, ударао.{S} Јок!{S} Он нити је  
у се као свијетњаци.{S} И баш због тога што сам му и одвише сметао, — а познао сам да му сметам 
погледали на врата, као да би жељели да што прије измакну одатле, да побјегну.{S} И, право да р 
репричавали.{S} Неки су опет, у жељи да што ново изнесу, измишљали праве бајке о хајдуцима.{S}  
p> <p>Ако се који од муштерија јавио да што пазари, нити се мицао нити баталио свога посла.{S}  
ечи кроз зубе и старајући се да изгледа што мирнији. — Хтио сам да се опростимо.</p> <p>— Да се 
 собе.{S} Старао се и упињао да изгледа што поноснији и што јуначнији и, објема рукама обухвата 
о мачке које се купиле око сирових кожа што их комшије избацили пред своје дућане, бацао се кам 
 три сахата учио читати и писати, ни за што друго нијесам имао да се бринем.{S} Непрестано сам  
бе и чинију с алвом и неколико гурабија што их држала у крилу.{S} Остале жене са пригушеним ври 
збројати, — па се окрену двојици момака што су сједили отрага, иза леђа му, и отежући проговори 
 црнити: само једна танка, румена трака што још избија из ње и лагано се повлачи по јакој бијел 
ћи га лактима. —</p> <p>Је ли шала била што си говорио и што си обећавао?</p> <pb n="292" /> <p 
ва кућа вришти, пјева, бјесни од весеља што се опростила бабина дахилука.</p> <p>Наравно, чим б 
е, од својих уста штедила, само да нама што више и што љепших понуда изнијети може.</p> <p>Хаса 
, засипајући се покаткад сухим трешњама што сам их од Хајкуне добио.</p> <p>Неко вријеме сви см 
хнитој Фати и паметној Злати, о чеврама што су везене чистим златом и о чеврама што су препуњен 
што су везене чистим златом и о чеврама што су препуњене свилом, о димијама од свиле дукатлије  
еси ли готов?..</p> <p>— Готов?..{S} На што?..</p> <p>— На јуриш!</p> <p>— Бива: ја једва чекао 
рије, желећи зар да накнади оно времена што га мало прије изгубила.{S} Хајкуна, покрај ње, сјец 
аљинама, — ако се оно неколико крпетина што се једва држало на њему могло назвати хаљинама, — с 
 добро бити.{S} Тако и старији раде, па што не би и ми?..</p> <p>Одмах се споразумјесмо.{S} У р 
ио си?..</p> <p>— И учио...</p> <p>— Па што си дошао?{S} Рашта? — запита јаче. — Да те нијесу з 
:</p> <p>— Треба ми духана.</p> <p>— Па што нијеси Хамида послао да донесе?</p> <p>— Јок!..{S}  
 прелијевале се према свјетлости фењера што га носило у руци, помоли се отуда, изађе безбрижно  
и јачи, ни старији; свак треба да слуша што ви рекнете, што народ рекне...{S} А што је, бива, А 
, гледајући изнад себе у пешкир некакав што је висио на зиду. — Како то?..</p> <p>— Ја хоџу ниј 
ратио вазда и частио?..{S} И је ли крив што је о њему мислио као о поштену човјеку?..{S} Зар <p 
е је истину говорио...{S} Је ли он крив што су Хамида оробили?..</p> <p>Није...{S} А чим је Хам 
 њему...{S} Зашто?</p> <p>Је ли он крив што му се Зулфага наметнуо у друштво, што га је пратио  
етка нијесам је ни осјећао толико; стид што ме људи тако одбијају од себе био је јачи од свега  
имати посла...</p> <p>— Их, баш сам луд што сам је довео, а ништа купио нијесам — почех прекора 
 заборави на ружне <pb n="390" /> снове што их недавно снивао.{S} Чак ни Хасанова порука није м 
 <p>— Заповиједам да продаш све кметове што краду, макар их било педесет...</p> <p>— Баш твоја  
јешкајући.</p> <p>— Она?..</p> <p>— Све што је он говорио потврдила је...{S} Све!..</p> <p>Поре 
тсијече оштро, играјући се кесом —— све што сам дужна...{S} Колико?..</p> <p>— Тебе нијесам слу 
е толико мазили, познао сам и то да све што се десило није се могло десити никоме другоме, него 
ао да се хтјела осветити на мени за све што је патила.{S} Старала се да ме заузда, стегне, приг 
ла, ходала по соби и чупала, кидала све што јој се у руци налазило.</p> <p>И као да се плашила  
може забранити, хтјела је и да ради све што год јој на ум пане.{S} И хтјела да се покаже као ју 
— чинило ми се, — могао бих учинити све што никад и никоме за љубав учинио не бих.{S} Њему за и 
примим мираз, Сулага предаде Хатиџи све што јој мислио дати.{S} Одвојио и нешто готовине, и нек 
органе, огледала, сахане.{S} Готово све што ми је под руку долазило, све сам узимао.{S} Само ст 
 у стакласто замрзнуто грање дивље лозе што се пропињало уз демире.</p> <p>Тек кад би које од н 
.</p> <p>— Ја?..</p> <p>Хамид отре сузе што му од кихања налетиле на очи и опљуну.</p> <p>— Нећ 
гим шареним рукавом отро би лагано сузе што му их вјетар нагонио на очи; погладио бркове и прст 
..{S} О томе нити сам га питао, нити је што напоменуо.</p> <p>— Пљуни у длане па ради — само ми 
е свршити на вјешалима...{S} Мало му је што ми чини штету по кући и авлији, него, бива, отишао  
рену мени и поче тумачити. — Мало му је што је зулума починио, него ухватио двије ђевојчице из  
лијевао се на окрхано, поломљено оружје што им још остало.{S} Изгледали су као гомила јадних, о 
ње и ноћивати, спавати.{S} И оно оружје што је преостало пренио је тамо.{S} Свакога јутра, рано 
ње...</p> <p>И као што ништа трпио није што је било ново у кући, што се након бабе измјењивало, 
ицу.</p> <p>— Шта?..{S} Да се опет није што десило? — запита као узгред не дижући главе.</p> <p 
да не види Зулфага, свраћала је Циганке што су ми разносиле робу, дозивала их, куповала свега и 
> <p>Многе комшије и љутиле се, псовале што их будио иза сна и готово на силу нагонио да се и с 
S} Познао сам одмах да се упињала да ме што више задржи будна и да ми причањем сан разбије.{S}  
новаца, само да не причам о свему ономе што сам гледао и слушао и да њему ништа о том не напоми 
ично задовољство осјећао сам већ у томе што сам видио да се љути, да му је криво што напредујем 
тави брзо и бедевију и мене, узе ђугуме што су у једноме низу стајали испод басамака и оде, отр 
>Токорсе нехотице стадох на оне мерџане што сам их одбацио и почех газити.{S} Необичну насладу  
малом дјетету, давао ми пушке од зовине што их сваки дан правио; каткада ме узимао и на леђа и  
Читаву шаку дуката давао јој да намакне што треба себи у кући; даривао је дукатима и момке, те, 
 плавичасти сумрак распознам сјенке оне што су се гуриле око ватре, мицале се, угибале, кретале 
оружја и без хаљина.{S} Кроз дроњке оне што су још висили на њима провидило се голо, изгребано  
ад.{S} Тамо јој носио и некакве поклоне што их слала ко зна коме, и у замјену доносио читаве ки 
о отићи на село, наређивала му је да се што прије врати.{S} Више од три дана нигдје није смио о 
ни, испуцани прсти.</p> <p>— Не чуди се што сам га нашао — рече кроз зубе, не баталећи посла. — 
тавља све послове и нека дође, врати се што прије.</p> <p>— Оставио си ми све послове неуређене 
квим послом да прође авлијом, да донесе што, ишао је на прстима лагано, тихо, старајући се да н 
 Хамида, оробили га, узели му све новце што их наплатио за земље некакве...</p> <p>— То је Зулф 
 појасу, обилази унаоколо, купи бакшише што му их остали небрижљиво бацају, а непрестано се осв 
ар, било што је нијесам изнијела и... и што га, зар, нијесам молила да опрости...</p> <p>— Могл 
а, кешкати их ногама, разбацивати.{S} И што сам више газио било ми лакше.{S} Чинило ми се као д 
ти оштрије, и грдити, и пријетити.{S} И што су више стрепили пред њом, клањали јој се, улагивал 
ио рђа, кукавица, готово издајник.{S} И што је грижа савјести постајала јача, све сам више и ви 
иле робу, дозивала их, куповала свега и што јој требало и што није требало, и увијек распитивал 
х уста штедила, само да нама што више и што љепших понуда изнијети може.</p> <p>Хасан јој није  
 се и упињао да изгледа што поноснији и што јуначнији и, објема рукама обухватајући штап, на си 
 киме је толико друговао.{S} Криво ми и што окреће главу од мене, што ми у очи не смије отворен 
 сваког дана стизали били су све црњи и што су гласници били новији биле су им и вијести страшн 
е био толико и домаћин колико и јунак и што није боље пазио на кметове и остале радине.</p> <p> 
совака на мој рачун, било је премного и што год сам боље радио, оне се све више и више расипале 
/p> <p>Је ли шала била што си говорио и што си обећавао?</p> <pb n="292" /> <p>— Престани!..{S} 
адећи је по образима.{S} Чак се љутио и што му не одговара ништа, што се не брани, не опире, не 
 их, куповала свега и што јој требало и што није требало, и увијек распитивала о мени.{S} Питал 
ше разговара него с њиме.{S} Криво му и што се смије онолико, шали, залијевајући <pb n="399" /> 
затеку...</p> <p>Љепота једна!</p> <p>И што је чешће одлазио у чаршију, што више распитивао о х 
е поглади по глави, да помилује; ако би што проговорили, говорили су благо, тихо, њежно, као са 
ети, ускипи нешто у <pb n="303" /> теби што те нагони на смијех и, — отимао се не отимао, — не  
а њедра слијевале све муке и сви болови што сам их имао.</p> <p>— Шта?..{S} Шта је? — забринуто 
ија, блажа.{S} И, желећи зар да заглади што ме онолико тукла и мучила, нудила ме слаткишима, те 
и су и разбијени; једва по десетак људи што живе изнесоше главе.{S} Гласови који су сваког дана 
ку ногом и погледа ме.</p> <p>— Имаш ли што да се једе? — запита живо. —</p> <p>Гладан сам...</ 
 испочетка све друго савлађивао.{S} Али што сам дуже ишао и стида је почело све више и више нес 
 Не могу...</p> <p>— Не може...{S} Жали што му се удала мајка, па неће да га подоји — опет се п 
и нијесу ли путници, случајно, изгубили што од хране...{S} Не нашавши ништа скренем с пута и сп 
и, скакали су и викали, псовали, грдили што су могли жешће.{S} На више мјеста могло се видјети  
о на кољену, ни обгрлио, ни протепао ми што.{S} Ако бих кадгод посрнуо, обрезао се или опржио,  
 ме обузе нека чудна љутња.{S} Криво ми што он, Хасан, јаран ми и пријатељ, на један чудан, гот 
лико мене.{S} Ништа му помагало није ни што ми се каткад улагивао, што ме хтио замамљивати и по 
 Тако је — гунђали су неки, незадовољни што их нећу послушати. — Тааако...</p> <p>И сви се одма 
домаћи се потпуно.{S} Донесе све ствари што их имао, — а није их ни имао много, —— и размјести  
да и унесе му се у лице. — Знаш ли и ти што?..</p> <p>— Их!..{S} Како ћу ја?.. — ускликну он за 
ом и погледа ме пажљивије. — Јесу ли ти што причали?..</p> <p>— Ништа!..</p> <p>— Јадниче!..</p 
х за њим.{S} Почех сам себе прекоравати што сам био онако напрасит и онако груб према њему...{S 
хаљина, свега, па нити иште новаца нити што спомиње о њима све дотле док се бабо сам не досјети 
срет.</p> <p>— Нећеш ми, зар, замјерити што сам дошла да ти кућу видим? — рече покуњено, снебив 
пазити.</p> <p>И готово се почех љутити што ме одгурнуо од себе, отурио и опремио с ову страну  
 домаћини шехерски.</p> <p>— Из зависти што је добро пошло они ово раде — говорио је јецајући.  
бично хвалио и ковао у звијезде, жалећи што није био толико и домаћин колико и јунак и што није 
бичније.{S} Нити питајући нити говорећи што, узе ме за руку и као дијете какво поведе за собом  
их, играјући се лоптама и као очекујући што ће ми још поклонити. —</p> <p>Све хоћу.</p> <p>А ба 
само по час по два.</p> <p>Једино момци што су још хтјели да настављају своје гозбовање и да се 
арала се да ме заузда, стегне, пригњечи што може јаче.</p> <p>Па као да јој и то мало било.{S}  
ш? — окоси се он опоро, једва дочекавши што му се пружила прилика да проговори, посвађа се, изв 
Ако је требало да оде у чаршију, да јој што нађе, донесе, купи, ишао је одмах, не мргодећи се и 
 мајком, пазио на њу и старао се да јој што боље угоди.{S} Свако јутро, прије зоре, босоног је  
потрчао према вратима да отворим, и тек што сам отшкринуо канат, а бедевија, узвијерена, усплах 
кам и ја осорно, упињући се да изгледам што суровији и страшнији. — И рашта да ударам на своју  
ага доноси...</p> <p>Испочетка нити сам што питао Хасана, нити му говорио о томе.{S} Тек када о 
пуштао ни да се изјадам, ни да испричам што.</p> <p>— Нема ти овђе мјеста — одговарао је сваки  
итам кроз зубе, усиљавајући се да будем што мирнији. — Оклен, кад је наш <hi>слуга</hi>?</p> <p 
е шта сам хтио и како сам хтио.{S} Осим што сам као од невоље одлазио каткада у мектеб и тамо п 
устиле низ кукове, са распуштеном косом што јој падала по голим прсима и по обнаженим мишицама, 
9132_C37"> <head>XXXVII</head> <p>Хасан што се више опорављао и оздрављао, постајао је и све не 
> <p>— Нимало.</p> <p>— А мени опет жао што сам му рекла — прошапта тихо, пригушено. — Ето, жао 
свему, а добит да дијелимо на пола, као што то и други ортаци раде.</p> <p>Кроз неколико дана о 
аборавио као да ништа ни било није, као што човјек, пробудивши се у ведро, свијетло јутро, забо 
 задржаше дах и мучке се поклонише, као што се слаби и немоћни робови клањају господару.</p> <p 
тупи дрскости и безобразлуку.{S} И, као што ми се прије чинило да су ми сви људи сродници, ахба 
се осили, треба га мало поткресати, као што се гранато дрво поткресује...{S} А фукара кад се ос 
у само стрепили пред силом његовом, као што обично сви слабићи стрепе пред неким који је моћан  
ога, задивљено, узбуђено, и весело, као што се гледају добри стари пријатељи када се након дуго 
себи — откресах и осорно и пакосно, као што најчешће и одговара човјек кога неко или неће или н 
ам... ама не сама, не себи, него... као што бумбул пјева другоме... теби, ето, баш теби!..{S} А 
равати, смијати му се ради ње.{S} И као што се он најчешће љути баш на онога који му се смијао, 
јер... јер сте женскоње...</p> <p>И као што ништа трпио није што је било ново у кући, што се на 
, — са чудном љубављу неком, готово као што мајка гледа одојче своје.</p> <p>Није шала: све сам 
ћи да ме одигне од тала, исто онако као што ме и хоџа одигнуо.{S} Зовну прстом Хајкуну да и она 
то сам видио да се љути, да му је криво што напредујем.{S} А најбољи знак да оно што радиш добр 
 то?..</p> <p>Њојзи као да бијаше криво што се смијем, као да је вријеђало.{S} Не смијући сасви 
ше, <pb n="365" /> као да му било криво што ја икако и пазарујем код је он ту.{S} Вазда ме прем 
...</p> <p>— Не знаш колико ми је драго што си ми то казао —— узвикну наслањајући ми се на раме 
аме, прошапта:</p> <p>— Баш ми је драго што је твој јаран!..{S} Онакога јарана нико више нема!. 
његовала, залијевала, па... па ми драго што се расцвао...{S} Сагла сам се чак до земље, приније 
p> <p>— Отац се о њему мање бринуо него што се ја бринем — дочека мајка брзо и одбаци мохуне с  
о кавге, ината с њоме и вазда се жестио што и она није била кавгаџија, што и она није газила у  
пјева по авлији и игра се, час се љутио што са радницима и кметовима више разговара него с њиме 
 да поднесе нек припали; ако је требало што у чаршији купити, погодити, наћи за нас, Сулага је  
заметну се у чаршији ради тога и замало што се не претвори у кавгу.{S} Јово, намамљујући једног 
играли, трзали се.</p> <p>— Ух! — умало што нисам вриснуо од страха, запомагао.</p> <p>И побјег 
ио ни окусити...{S} Мрско му, зар, било што је нијесам изнијела и... и што га, зар, нијесам мол 
ушека.{S} И већ прве ноћи криво ми било што је то учинила.{S} Готово ми није дала ни ока склопи 
И тако сваку вече.{S} Час му криво било што трчи, пјева по авлији и игра се, час се љутио што с 
p> <p>— И?..</p> <p>— Хасану криво било што сам звала Хамида...</p> <p>„То“, каже, „опет за ина 
</p> <pb n="353" /> <p>— Шта би то било што би сад имала казати, а прије није могла?..{S} Шта ј 
 и необично разрогаченим очима.{S} Само што муца нешто, цичи и размахује рукама, а ни једна риј 
и. — Воља Божја...</p> <p>— Жао ми само што га још једном није добро измлатила...{S} Да га науч 
 ево људи, па да ударимо и да плијенимо што се плијенити може...{S} Ако смо чекали и дочекали с 
 да га слушам читаве једне ноћи.{S} Оно што ми је тада испричао, препричаћу сада и ја, старајућ 
то напредујем.{S} А најбољи знак да оно што радиш добро радиш, тај је, ако видиш душмане како с 
каром заједно, а узгред јој отима и оно што има, пазарује с њоме!..{S} Сви сте ви, сви смо, хај 
 што толико вјеровати, колико баш у оно што је мутно, магловито, тајанствено.</p> <p>Шта ће бит 
двикивати и хактати, уживајући необично што од тога одјекује читава гора и планина, те се причи 
/p> <p>Затим је, — не обзирући се на то што сам се трзао, отимао, пљувао му на лице и на хаљине 
и каже нешто чудно, ново, лијепо, нешто што се не казује по дану, под врелим, топлим сунцем, ка 
у, стиди се, снебива, као да ради нешто што се не приличи, и новце, не бројећи, трпа у џеп, у њ 
о га „угурсузом“ и „несретником“, макар што га је понекад и гурнуо, ударио, — као онда кад сам  
то је Хамид вазда био поред њега, макар што сам и Хатиџи непрестано препоручивао да на њ пази,  
ем у се, да нијесам грђи од њега, макар што је јунак, — одговорих поносито — а вјерујем и теби. 
има, нити онако тражили дјевојке, макар што су, као и прије, прекривене танким чаршафима, непре 
езала, ломила, увијала.{S} На ме, макар што сам је дочекивао на авлији смјешкајући се, ни погле 
ако снужден, забринут, невесео и, макар што сам стајао баш поред собних врата, прошао је поред  
Хајкуну да и она опипа.</p> <p>И, макар што ми није било до смијеха, једва сам се уздржао да се 
 узбуни се нити узнемири ниједан, макар што смо бахнули изненада и још онако оружани.{S} Сви су 
ио Сулагу и одушевљено га хвалио, макар што га никад очима видио није...</p> <p>Хвалио га чак и 
 барем за сахат за два хода...{S} Макар што смо се упутили тамо и ишли одлучно, без предомишљањ 
а авлију зауставих се од чуда.{S} Макар што сам био навикнут да готово сваког дана у нашој кући 
адјачао је све остале разлоге.{S} Макар што ми још није било до женидбе, што нијесам прије ни м 
није, никада се јаче распалио.{S} Макар што је каткада сасвим озбиљно прорицао е ће „свршити на 
 задржавали.{S} Бојали се, зар, — макар што је Хамид ту био, – да остану близу једно другом, да 
продаји кметова и о новцима.{S} И макар што су ми одговори били нејасни, сметени, непоуздани, п 
азгледати робу, погађати се.{S} И макар што сам, — непрестано мислећи о својим недаћама, — још  
 мотати памук на цијеви.</p> <p>И макар што је од рођења још био необично богат, богатији него  
ио сам врло мало у дућану.</p> <p>Макар што је Хамид вазда био поред њега, макар што сам и Хати 
је ме могла потсјетити на то.{S} Радост што ћу опет виђети јарана, што ћу га рањена примити у с 
шљати, колико о разним чудесима, и ни у што толико вјеровати, колико баш у оно што је мутно, ма 
ија притрчавао му у помоћ и хвалио робу што <pb n="220" /> сам знао боље, не зазирући чак ни од 
 пред паметним човјеком и они изгледају што паметнији. —</p> <p>Нова и дубока нам наука треба.. 
и слушкиње.{S} Нарочито је тражио да му што више причам о Зулфаги.{S} Интересовало га све шта о 
м смио ни пожалити никад, ни причати му што.{S} Склањао сам се испред њега као испред туђина ка 
а је било?..</p> <p>— Па... па криво му што и сад, увијек, не могу бити у соби поред њега, што  
 ни јавио му се нијесам, ни довикнуо му што.{S} Необично задовољство осјећао сам већ у томе што 
еповима, мислећи да ћу наћи коју мрвицу што ми од јуче остала.{S} Узалуд.{S} Свраћао сам се и у 
едра, за појас, гдје стигне, само да их што прије уклони испред очију, да их сакрије.</p> <p>Ра 
 плазио језик, ругао се, псовао.</p> <p>Што сам више осјећао глад постајао сам све бјешњи, љући 
лице рукавом и трзала се јаче. —</p> <p>Што си дошла?..</p> <p>— Ко је кавгу започео? — запита  
дмах почео викати... „Драго ти“, каже, „што ћу брже ићи па зато пјеваш...{S} И нећеш у соби да  
адесет и пет штапа по табанима.</p> <p>„Што шибаш човјека, честити царе?“ запита велики везир ч 
укли у турске хаљине и стали у шехер да штогод упљачкају.</p> <p>Наравно, сви су савјетовали да 
украј пута и тражио: нијесу ли кириџије штогод заборавиле, макар комадић хљеба, макар залогај к 
рким погледом кад бих случајно, мјерећи штогод, морао се очешати од њега или га нехотице гурнут 
се.</p> <p>Мислио сам да се већ сазнало штогод о мојој хајдучији, па ме сад зову и хоће да испи 
грао се са Хатиџом, правио јој свирале, штрцаљке, пушке од зовине и причао приче.{S} Каткада на 
низ омањих скромнијих кућа, погурених и шћућурених једна уз другу, при дну сокака.</p> <p>— Ник 
а бехаром и зеленилом њиховим, да слуша шум Миљацке, пјевање тица, шапат траве и цвијећа.</p> < 
стисмо готово до Миљацке чији се потмуо шум разлијевао кроз ноћ све јаче и јаче те се чинило ка 
е обојица да не изазовемо никаква јачег шума: ни гранчицом каквом да не затресемо, ни лишћем ја 
ише обузимати, освајати ме.{S} Страх од шуме, од зеленила, од дрвећа онога које нам се склопило 
 вјетар и милује лишће какве непролазне шуме, Хајкуна поче застајкивати, пазити, ослухивати.{S} 
загрљени загледаше се у звијезде.{S} Из шуме, из дубине, почеше се у одмјереним размацима разли 
ци он када смо изашли готово до на крај шуме и када кроз густеж оној опазисмо како се испод неш 
како лаковјеран, злокобник, гатало, а у шуми оној, у вјечитом полумраку, — сунце нас тек уријет 
7"> <head>XVII</head> <p>Осванули смо у шуми, у планини.{S} Задихани, заморени, готово изнемогл 
и крилима извише се и одлетише дубље, у шуму, а зец један, опруживши се колико је дуг и издигну 
утих очију, некако попијевати кроз нос, шуњкетати.</p> <pb n="258" /> <p>А то као да и мајку ос 
 се не брани, не опире, него само шути, шути и смјешка се.{S} Непрестано као да је тражио кавге 
друге тражио...</p> <p>— Ја...</p> <p>— Шути!..{S} Не лажи опет!.. — пресијече Хајкуна оштро и  
а пропада... а ово је преша...</p> <p>— Шути...</p> <p>— И свијет зна да пропадамо и прича о то 
 <p>— Женскоња — дочека други.</p> <p>— Шути!..{S} Ни ти нијеси бољи — опет ће оно момче, пецка 
а, што се не брани, не опире, него само шути, шути и смјешка се.{S} Непрестано као да је тражио 
м након краће почивке, тек колико да не шутимо. —</p> <p>Кад? ..</p> <p>— Па није изненада...{S 
 не одговори.</p> <p>— Шта је?..{S} Што шутиш?.. — запитах мекше, а и нехотице се сагињем, надн 
 собу.{S} Димије су јој у лету необично шуштале и заплетале се око нога, црвена шамија лепршала 
ме и од оног муклог, тупог, непрестаног шуштања, цичања, звиждања некаква, што толико сличи цви 
гибох!..</p> <p>Мајка се нагло придиже, шчепа ме за руку и брзо изгура из собе.</p> <p>— Иђи! — 
ојска још неће кренути — рече.</p> <p>— Heће? ..</p> <p>— Па... и усташи су оружани, — дочека С 
l>Вјерну љубу на крилу држаше”...</l> </quote> <p>И, као да није знала других пјесама ни других 
l>Љепоте јој у свој Босни нема...</l> </quote> <p>Људи, мислећи зар да сам пјан, раставише се и 
 узевши тамбуру на крило, запјева:</p> <quote> <l>„Бег Али-бег на кули сјеђаше,</l> <l>Вјерну љ 
 жељан да је разбијем, подвриснух:</p> <quote> <l>Лијепа је у Алаге љуба,</l> <l>Љепоте јој у с