| изненађени, када ме виде онако крвава, а нож одсијева према сунцу и изнакажена глава клима се, |
| док она ради, непрестано ради и пјева, а плаха пјесма разлијеже јој се, одјекује, звони кроз б |
| исти мах хтјели запитати један другога, а сваки се устручавао да то први каже, изговори.</p> <p |
| лно трајући и гурајући један у другога, а она је једнако стајала и једнако разговарала...</p> < |
| ак није ни преграђена, спраћала говеда, а у другој спавала чељад; сједио крај ниских, крњавих о |
| обацивао је презриво, окрећући ми леђа, а, ни сам не знам рашта, тај узгредни прекор био ми је |
| твоје!..</p> <p>— Подгојила је човјека, а није разбојника — дочеках ја бјешње, стискајући зубе. |
| јати димове из кратких, дебелих чибука, а она стане међу њих румена, весела, насмијана, пита их |
| уза свако по неколико гроша џепашлука, а неколико пута слао ми и слаткиша и других понуда, кој |
| епе жене муж је најчешће ситна играчка, а пошто смо знали да је бимбашиница чувена љепотица одм |
| ијаху влажне, неколико их пута отирала, а Хатиџа је, лежећи поред ње, зубима ломила љешнике и, |
| хле дуње од којих читава соба мирисала, а по пенџерима, поред каната, поредали се лонци са фесл |
| удари се по кољену. — Ја се запричала, а ти гладан...{S} Их!..</p> <p>Брже боље оде и донесе м |
| мија лепршала јој око главе, треперила, а дугачке плетенице шибале је по куковима и расплетале |
| то муца нешто, цичи и размахује рукама, а ни једна ријеч, ни једно слово не може му се разабрат |
| аставши преда мном са раширеним рукама, а ипак не смијући да ми приступи и да ме такне. — Лакше |
| ала му се преко прсију као прамен дима, а топао, широк поглед блудио је некуд далеко, далеко, п |
| а, чије су ресе готово падале по тлима, а испод разгрнутих пешева провиривале им танке пушчане |
| о мрка, одлучна, наоружана и опремљена, а нити могу да се приберем, нити да проговорим.{S} Погл |
| и ноге, лактовима се одуприје о кољена, а главу спусти међу шаке.</p> <p>— Што си се препао? — |
| ијетала би и разбијала нам се о рамена, а ми смо једнако ишли, једнако завиривали и тражили.</p |
| ече пакосно. —</p> <p>Вук длаку мијења, а ћуди никад, казали су стари...</p> <p>А он, ето, ни д |
| њега...</p> <p>— Ако се бојиш свијета, а ти... ти одмах узми Хатиџцу, макар и млади били обоје |
| ла одмах, опустјела за неколико минута, а преплашени трговци ми дућанџије гологлави, босонози, |
| смјешкајући се, — ни сам не знам рашта, а опет ми дошло да се смијем, — и... и све као да нијес |
| авлиска врата, — ђаво би га знао рашта, а сузе су ми налетиле на очи чим сам прихватио за алку, |
| <pb n="340" /> <p>— Први пут се прашта, а други пут се суди — откреса бимбаша јаче и руком ми д |
| развлачећи.</p> <p>— Ово је моја кућа, а ти си намет, уљез један!</p> <p>— Твоје ништа нема... |
| то, кад је и опет дошао да иште новаца, а тек половица грађевина једва ако је била доготовљена |
| риле, како на једној страни трче дјеца, а на другој заптије и како, проклињући <pb n="222" /> ј |
| <p>—— Хајдук, бре! — узвикну и бимбаша, а вратне жиле набрекнуше му и крв удари у образе.{S} Са |
| ама прелијевала се као запјенушена крв, а турбан око главе бијелио се као вијенац ђулбехарски, |
| ога непрестано текла, цурила густа крв, а зној им цурком текао с лица, — које као да се и сад п |
| ије и гурну ме пушком. — Треба ми друг, а нећу другог тражити кад си ти овђе...{S} Хајде!..</p> |
| а који не пазећи на ме корача напријед, а цијев пушчана високо му стрши изнад главе.{S} Страх м |
| а.</p> <p>Па снажно удари главом о под, а крв му потече из носа и разли се по ћилиму и по антер |
| дијело.</p> <p>Како сам, нешто од бабе, а нешто од мајке, увијек добивао новаца, био сам најбог |
| о авлији и, разбацивши фереџе око себе, а папуче оставивши дјеци да се играју њима, отпочеле са |
| силан као одваљен комад клисуре какве, а вазда горд и усправљен као и сама клисура, да га, чин |
| модри. — Хоћеш у шехеру да убијаш људе, а?..</p> <p>— Ја људе не убијам — одговорих му хладно, |
| а за невоље!..</p> <p>Окрену се и пође, а ја као слијепац за њим.{S} Поново кренусмо напријед, |
| а.</p> <p>— Радите као и досада — каже, а неће на нас ни да погледа...</p> <p>Кашње се ипак нав |
| а за винограде неке, шта ће да им каже, а она је само муцала, петљала нешто и гунђала, нагло се |
| узимао у заштиту и хвалио. — Богата је, а то ваља...{S} Замисли само колики ће дућан бити кад о |
| S} Неки почеше бјежати бацајући оружје, а неки се и сакрише...{S} И ето:.. таки и остадоше у жи |
| низ седла висе бисаге и кесе чибуклије, а из теркије, покрај кабанице, провирују кахвени ибрици |
| ало некако, очи јој се пламиле, сијале, а црвена шамија на глави као да је и сама горјела, плам |
| се.{S} Ноге су ми још једнако дрхтале, а у бедрима ми сијевало и болило ме.</p> <p>— Хоћеш ли |
| чу тамбуре, звече дахире и пиште зурле, а измијешани момачки и дјевојачки гласови као да циче, |
| >— Оставио си ми све послове неуређене, а толико си остао на селу — почела га грдити чим се пов |
| за кућиште; кућа им све горе и планине, а коначиште свако мјесто ђе се затеку...</p> <p>Љепота |
| ана, пореданих на рафу изнад мусандере, а широка, риђа брада, препуна духанскога дима, као да ј |
| х; на кољенима испуцала чоха,повила се, а постава испод ње позеленила од траве и почела се разг |
| — У твојој кући — замуца она ломећи се, а дукати на прсима звекећу, звекећу, — у дому...</p> <p |
| лука једног сасвим нестало, изгубио се, а од другога само ми се о гајтанима држе два-три комади |
| и чешкајући се иза врата. — Оженио се, а не купио ништа!..</p> <p>И срџба нека поче ме обузима |
| шћући. — Не могу...</p> <p>— Уморио се, а?</p> <p>— Изнемогао сам...</p> <pb n="300" /> <p>Он с |
| руке високо изнад главе и ломећи прсте, а танка кошуља све се више затеже, припија уз тијело и |
| како смије ударити, избацити кога хоће, а да јој нико ништа не приговори, видећи како је сви сл |
| >— Јер?...</p> <p>И унесе ми се у лице, а чупи ме почеше шкакљати по образима.</p> <p>— Јер? — |
| је?..{S} Што шутиш?.. — запитах мекше, а и нехотице се сагињем, надносим над њу. — Одговори ми |
| обје руке као да ми се изненада надуше, а мале, ситне длаке на њима нагло <pb n="318" /> почеше |
| рављени; дим се и сада колутао по соби, а кахва се непрестано точила и непрестано испијала.{S} |
| ло и пјенушећи поче се пушити на трави, а златне ките од барјака, орошене са неколико капи, поч |
| пламтити; стас постао виткији, облији, а прси набрекле, наједрале и јечерма на њима као да поч |
| и се причињавали големи, стасити, јаки, а ја слаб, клонуо, изнемогао.</p> <pb n="326" /> <p>Чим |
| чући. — Ни поздравили се нијесте љуцки, а одмах се почели инатити...</p> <p>— Видиш... видиш ко |
| прсти набрекли, расцвали се, испуцали, а скорена крв, црнећи се између њих, слијепила их и гот |
| та није прошло откако смо се раставили, а мени се одуљило као да су два дана.</p> <p>— Рашта см |
| приљубљивало се, токорсе да се осоколи, а све стрепило, плашило се.</p> <p>За неколико дана Хас |
| ва, дроњава, готово гола лежи на земљи, а он, бијесан и раздражен, са закрвављеним очима и пјен |
| ти кад тако зна да удара и да се брани, а не трчи баби да му се тужи...{S} Ко сам у себе поузда |
| при врху поцрвенио и дошао некако тањи, а очи, крупне, влажне очи њезине, помутиле се мало, пок |
| јдуци и кавгаџије, зулумћари, отмичари, а Зулфага је миран, стидан, сметен.{S} Он и не зна друг |
| >— Нек је хвала Алаху кад ти проговори, а макар врата и ђаво однио! — дочека хоџа и осмјехну се |
| м и ударити, и отети нешто, и опсовати, а да се нико усудио не би ни оштрије ми одговорити, кам |
| Шта би то било што би сад имала казати, а прије није могла?..{S} Шта је то?..</p> <p>Напошљетку |
| ла и као да га хтјела још нешто питати, а он, осјећајући јој близину, врпољио се и пипао рану.{ |
| ферич какав није се могао ни замислити, а да се и Смајил-ефендија не позове, да и он ту не буде |
| узбуђења нијесам знао шта ћу говорити, а он опет није хтио запиткивати ништа све док се не ути |
| {S} Десет ријечи није могао изговорити, а да не замуца и не застане.</p> <pb n="243" /> <p>И ка |
| се ђеца не опамете, и они ће бити исти, а ако били оваки, нека их свијех ђаво носи!..</p> <p>Чу |
| о томе!..</p> <p>Нешто из радозналости, а може бити и због чега другога, почеше се око наше кућ |
| иле кириџије вичући, трајући, галамећи, а роба трговачка, у сандуцима и дењковима, лежала им ис |
| з мале, глатке, зелене лончиће на пећи, а одсијев му заигравао и клизио по шарама дебелог ћилим |
| p>— Он мене здрава пазио у својој кући, а ја њега рањена да гоним...{S} Помисли, бона...{S} Рањ |
| га?{S} Шта си учинио? — запита шапћући, а све ме јаче стиска за руку и трза њоме. — Како си мог |
| Он се заклео да су га оробили хајдуци, а кад је примио на душу, ми му вјерујемо — рече Ибрахим |
| ећи ибрик кахвени и чека да им приточи, а одмах поред њега, на тлима засјео други, метнуо некак |
| отезати шијом као да гута сув залогај, а бимбаша отури чибук, узвали се уз јастуке и поче се н |
| ради...</p> <p>— Осман је велики момак, а ти... ти си као и дијете — отсијече хоџа кратко, па с |
| очи.</p> <p>— Ја... ето свједочила сам, а знала сам да се твоје отима — настави задихано, испре |
| тог бркајлију како трчи са голим ножем, а Хасан бјежи безобзирно, струже, измиче пред њим.</p> |
| под малим, ружичастим прстима њиховим, а витлови са бехаром својим почеше се окретати и повија |
| направиле некако старијим, смјежураним, а мишићи на десном образу мичу му се, играју, трзају... |
| зла, истопила се пред погледом њезиним, а, обвијајући јој меко, топло, пуначко, тијело и мени с |
| т, гледам у њу и кроз сузе се смијешим, а она се извила, издигла једну руку изнад главе и мјери |
| , носећи у једној руци ибрик са кахвом, а у другој филџане.{S} И сад сам истом могао опазити ко |
| им ушима, фрче, рже и копа земљу ногом, а испод румених ноздрва, из којих бије пара, расипље се |
| обром, за славом некаквом, за слободом, а сам пјан, дремован, дембеласт, легао насред пута и пр |
| исту слушкињу, која је и спавала с њом, а мој душек премјести у своју собу и прострије управо п |
| ко га дворила и за ручком и за вечером, а да готово ни ријечи не проговоре једно другом.{S} Ја |
| не или окоси, макар и испотаје, кришом, а камо ли јавно, отворено.{S} Сада су, —чим би он проша |
| ани да се огледамо, да дијелимо мегдан, а не тако... мучки...</p> <p>Хасан баци оружје, баци ка |
| ико минута шкипић је био сасвим празан, а ниједна мрвица хљеба није остала у трави заборављена. |
| некако осорно. — Јунаци су оно, болан, а ми смо нико и ништа...{S} Једва сам живу главу изнио |
| пред дућана весео, насмијан, задовољан, а око њега, са двије стране, ишла двојица момака, пијан |
| да сам те молио — сурово дочека Осман, а оштра, дубока црта једна у повијама <pb n="250" /> ка |
| робу по махалама и хтио отворити дућан, а који, ето, сада безбрижно јаше и удара уз тамбуру.{S} |
| Зулфага непрестано наваљивао и нападао, а мајка непрестано кушала да се са свом снагом одупре, |
| рао врата чим би Хасана издаље угледао, а својој дјеци забрањиво да га ни погледати не смију, к |
| обрва, смјешкао се, чудно се смјешкао, а ситне, мале очи свијетлиле му се као свијетњаци.{S} И |
| опет сам пролазио даље, бјежао управо, а читав сокак иза леђа ми као да поново почне јецати, т |
| егати тупи, мукли удари сјекире о дрво, а одозго са врхова планинскијех зачу се стегнуто, језив |
| , пријетећи, грдећи.</p> <p>Уби, курво, а не брукај ме!.. — јаукну, увијајући се под ударцима.< |
| <p>— Их, баш сам луд што сам је довео, а ништа купио нијесам — почех прекоравати самога себе, |
| есец при врху бљештао, руменио и горио, а тешке, дебеле ките ударале и расипале се по калдрми, |
| обједник какав, накрививши фес над око, а пребацивши обје руке преко пушке која му лежала на ра |
| одбацивала кошуљу и продријемала мало, а да је ни прекорио није, ни подругнуо се...{S} Тек пош |
| пенке сам чак и обијелио и ишарао мало, а испод стрехе, која се још једва држала, обијелио сам |
| е некако лаковјеран, злокобник, гатало, а у шуми оној, у вјечитом полумраку, — сунце нас тек ур |
| обори главу...</p> <p>— Жао ми га било, а нијесам се љутила — рече полугласно. — Изишла сам на |
| авите се кавге, људи! — викну промукло, а руке које је раширио дршћу му. —— Оставите беспослице |
| а се надвикиваху и надметаху међусобно, а мукли, пригушени одјеци као да им се одазивали однеку |
| кука и помаже, кука са фукаром заједно, а узгред јој отима и оно што има, пазарује с њоме!..{S} |
| нијеси болестан?... —— запита зачуђено, а низ мерџана, опружен низ малу пуначку <pb n="371" /> |
| Све сте упропастили — отегну он љутито, а шија му се извила готово до под таваницу. — Сад је ов |
| љутити? —- запита меко, плашљиво, тихо, а глас јој дршће, трепери као да ће поново заплакати. — |
| отворим, и тек што сам отшкринуо канат, а бедевија, узвијерена, усплахирена, утрчи у авлију.{S} |
| пет ми онај проклети зец паде на памет, а с њиме и злокобљење Хасаново...{S} Шта ће бити ако на |
| рстима и у раменима, — завалих се опет, а у глави као да ми се наново поче мутити и пред очима |
| ало нешто новаца уложило их све у робу, а неко је, богме, грабило и ствари из куће и продавало |
| и ја, можебити, нијесам био на Косову, а, можебит’, и ти...{S} Ко зна?..{S} Био сам, да рекнем |
| кошуља, извијају се, ковитлају, трзају, а дивља, силна, страсна пјесма све то јаче одлијеже авл |
| ише што му их остали небрижљиво бацају, а непрестано се осврће и гледа: је ли довољно удаљен од |
| Хасан је оштрио нож и поправљао пушку, а ја, наслонивши се на њега, припремао фишеке и набијао |
| дигне. — Нисам лупеж...{S} Јунаке кољу, а не шибају...</p> <p>— Удрите!</p> <p>Неки, затежући, |
| ти са пазаривањем и бринути се о свему, а добит да дијелимо на пола, као што то и други ортаци |
| димишћије ударајући о неравну калдрму, а у препуним фишеклијама као да клопара нешто, штекће, |
| има извише се и одлетише дубље, у шуму, а зец један, опруживши се колико је дуг и издигнувши уш |
| мо стојим, узимам и одбацујем у страну, а трговац, зачуђен, искривио се, подигао главу, па ме с |
| ка и пуцањ одјекну кроз читаву планину, а неколика листа букова, погођени куршумом, залепршаше |
| арати.</p> <p>— Бјежи куд било — шапну, а смео се па не зна за који ће ћепенак прије прихватити |
| а који су свратили да ту умру, издахну, а нипошто као ратници какви који су ишли да гоне хајдук |
| рече.</p> <p>Па сам себе удари у бедру, а крв шикну и попрска и ћилим и ћенаре.</p> <p>— Их! — |
| ни, накривио главу и ударао уз тамбуру, а двојица су загрљени климали се не коњима и попијевали |
| трећи пут: „Дај кахву“...{S} Хамид ту, а мене зове...</p> <p>И све говори некако жалостиво.{S} |
| м у „лов“ и врљао са мном по Требевићу, а Хајкуна нас и даље нудила смоквама, орасима, љешницим |
| којој се на све стране прича о гријеху, а ипак се прави невјешта и неће да га призна.</p> <p>От |
| порно бранио, опирао и као пркосио оцу, а да се хоџа на то никада жешће наљутио није, никада се |
| ога хоћу...</p> <p>Тога...</p> <p>— Ех, а преша је ово — муцао је Зулфага, једнако стојећи пред |
| су се прелијевале, као растопљени туч, а плећа неколицине, окренута према нама, чинила се кроз |
| акав! — викну раздражено. — Ти остајеш, а Осман нек иђе...{S} Он ми не треба...</p> <p>Па сама |
| p> <p>— Ти си домаћица... ти наређујеш, а ја ћу слушати — понизно одговори Зулфага, клањајући с |
| ..{S} Црна мајка гледала како се мучиш, а муци ти сама била крива...{S} Црна мајка помагала душ |
| јех. — Твоја је памет голема...{S} А... а ти и заповиједаш...</p> <p>Мајка, нестрпљива, поче ра |
| и!..{S} Опет можебити травка, дрво а... а можебит’ и јаре, и говече и... ко зна!..</p> <p>Па пр |
| p>— Крвниче!..</p> <p>— Кућа пропада... а ово је преша...</p> <p>— Шути...</p> <p>— И свијет зн |
| — Брже ће...</p> <p>— Јади га знали... а, глад ми, ево, прође... — шапну Хасан растегнуто и зб |
| однесе јој главу да га удари. — Удри... а немој да ја смишљам и да се мијешам у твоје ствари... |
| м кезећи зубе и готово режећи — а ти... а ти си кучка једна!.. .</p> <p>Она, по обичају, накрив |
| — рече. — И ако хоћеш да не спавамо... а мени се не спава... причао бих ти све од почетка, гот |
| — Вукови чудно завијају <pb n="312" /> а... не знам јесу ли момчад на опрезу...{S} Треба сам д |
| ким прутићима по пепелу, <pb n="308" /> а ни загледали нас нијесу боље, ни премјерали нас.{S} О |
| оврши:</p> <p>— Нека га носи ђаво!..{S} А волио бих да је остао спавајући...</p> <p>Примичући с |
| си радио?“ зар да рекнем „Ништа“...{S} А, токорсе, пошао сам да учиним јунаштво, да се о мени |
| ио чо’јек, па не може да ме гледа...{S} А он одавно у овој кући... добар је... поштен... вјеран |
| а смијех. — Твоја је памет голема...{S} А... а ти и заповиједаш...</p> <p>Мајка, нестрпљива, по |
| ш ударили и у силеџиство над њима...{S} А силеџиска владавина добра не доноси, јер подгаја осве |
| ину ону, запјевала из свега гласа...{S} А он одмах почео викати... „Драго ти“, каже, „што ћу бр |
| су Хамида оробили?..</p> <p>Није...{S} А чим је Хамид оробљен, — у њега су били грдни новци, — |
| е очи у очи — засмијасмо се обоје...{S} А то ме збуни и не одговорих Сулаги ништа, ни ријечи... |
| рв и натапала топло, мекано перје...{S} А једно јој око остало отворено и гледа у ме, право у м |
| ао што се гранато дрво поткресује...{S} А фукара кад се осили најгрђа је и најћоравија...{S} Ње |
| > <p>— Штета...{S} Штета, Смајиле...{S} А то ми не слути на добро... </p> </div> <div type="cha |
| а што ви рекнете, што народ рекне...{S} А што је, бива, Алах наредио, те сте почели пропадати, |
| ка Сулага пакосно, — и не шале се...{S} А кад не би били оружани, наши би се одавно дигли да их |
| е. — Ни од шта се немој препадати...{S} А дерт?{S} Нека га ђаво носи!..</p> <p>— Напријед! — уз |
| оби почео мрмољити нешто, гунђати...{S} А чим сам је пустила и она полећела, он... опали из пуш |
| какав поштен рад не може понизити...{S} А има послова који се могу и празних рука почети.</p> < |
| а се свакоме, мисли својом главом...{S} А то ваља...</p> <p>— А то ваља! — потврди и Хајкуна и |
| тав свијет је крив...</p> <p>— Хм...{S} А како ћеш ти говорити? — прекиде га један дедо из прик |
| Тврде си главе и поносан као и он...{S} А са таком памећу муке ћеш имати...</p> <p>— Макар...{S |
| уна!..{S} Моли Бога што си женско...{S} А доста је...</p> <p>— Хоће ли бити свадба?...</p> <p>М |
| па ће му свашта набацати у главу...{S} А дијете добро, честито...</p> <p>Мајка застаде мало, п |
| не говоре ни о чему колико о боју...{S} А кад се премного говори о једном послу, то, бива, знач |
| /p> <p>Млад си ти још, па не знаш...{S} А, ето, хајдуци напредују...{S} Чете њихове спустиле су |
| вате, убију, закољу, да се освете?..{S} А оружани су и они, и јунаци су, и...</p> <p>Нехотице м |
| ри и пљесну рукама...</p> <p>— То?..{S} А шта ће то?</p> <p>— Па...{S} Нека кућа није празна.</ |
| устукну мало и сакри му се за леђа.{S} А он нагло прихвати за пушку и исправи се.</p> <p>— Сто |
| дузимам до бољих, згоднијих времена.{S} А је ли вјеровао да ће та времена у истину наскоро наст |
| неколико пута поклонио се до земље.{S} А већ сјутрадан стигао је заптија с поруком да је само |
| и лагано размишљао о читавој ствари.{S} А трећега дана дошао је мени и узевши ме за руку, повео |
| а би одмах почео ругати се и грдити.{S} А ипак... ипак чинило ми се и смио бих се опкладити, да |
| љути, да му је криво што напредујем.{S} А најбољи знак да оно што радиш добро радиш, тај је, ак |
| ју за старим земаном и јаучу за њим.{S} А то смета људима који хоће напријед, који јуначки газе |
| ити, нешто необично, крупно, големо.{S} А пошто су баш према мени били толико пажљиви и мене то |
| говој власти, оковати се драговољно.{S} А ја сам знао не једну, него неколико мајкиних тајни.{S |
| ете у разговор, да и он рекне своју.{S} А кад би га заиста навукли и изазвали да нешто каже, об |
| поче му дерати и антерију и кошуљу.{S} А он, измичући се натрашке и лагано се бранећи, само је |
| Жељан да пита и распитује о усташима, — а то у дућану није могао, јер није имао с киме, — одлаз |
| емилостиво, стријељајући га погледом, — а тебе лопова оставио и... и нашао разбојника и угурсуз |
| но.{S} Донесе све ствари што их имао, — а није их ни имао много, —— и размјести их онако како с |
| због тога што сам му и одвише сметао, — а познао сам да му сметам по томе, што ми нудио и новац |
| и, дречећи колико га је грло служило, — а био је грлат као пудар, — застајао пред свачијим врат |
| <pb n="295" /> пушку и огледајући је. — А у нас се почели будити робови и биће бруке и много ја |
| — дочеках ја мекше, и сам је молећи. — А грехота да га одбијемо...</p> <p>Она не одговори.{S} |
| <p>— кратко, поносито одговори Осман. — А рахметли бег одужио се и мени и свакоме својим јунашт |
| — Метну прст на уста и застаде мало. — А и сад си гладан! — викну јаче и удари се по кољену. — |
| јети товар поздрава — откреса весело. — А Хајкуна ти читав товар послала...</p> <p>— Хајкуна?.. |
| — прогунђа Ибрахим ефендија у браду. — А имао је и пара и данас их има...{S} То је и Хамид пот |
| и, одигнувши прст, удари ме по носу. — А ја знам да треба...{S} Кад се кућа кући, онда и треба |
| — узвикнуо би, погледавши на Хатиџу. — А ти... ево... опет ме примио... и довео... и... ех, ех |
| Алах зна чија ће побједа бити, — рече — а мени се чини да је уз онога ко се дигне против зулума |
| лазак, ја бих му запалио кућу, — рече — а кад би ти хтио остати овђе, заклао бих те к’о јање.</ |
| — дочекам кезећи зубе и готово режећи — а ти... а ти си кучка једна!.. .</p> <p>Она, по обичају |
| метнији, — рече меко, готово тепајући — а сад нека ти је просто...</p> <p>— Зар? — цијукну Зулф |
| ар што је јунак, — одговорих поносито — а вјерујем и теби...{S} Што бих га се бојао?..</p> <pb |
| Ко ће жалити?..</p> <pb n="311" /> <p>— А ће хајдуци дочекују путнике? — запита Хасан поново, у |
| Шала је била...</p> <pb n="403" /> <p>— А он се наљутио — додаде она јаче.</p> <p>— Нека...{S} |
| објеже из собе.</p> <pb n="335" /> <p>— А како ти је било тамо, на страни? — запита Сулага мирн |
| вреба ме, пази.</p> <pb n="265" /> <p>— А шта си радио тамо? — питао је тихо и као забринуто, х |
| е осветим мало.</p> <pb n="386" /> <p>— А ти? — запитам тихо, полако, хотимично отежући и нагла |
| болан, како је слатка била!..</p> <p>— А њему и то криво?</p> <p>— Кад сам узела кумру на прси |
| преврну. — Кад су непокорни!..</p> <p>— А што ће ти ђевојке, несретни сине? — откреса хоџа и гу |
| да... кад викнем... јуришај!..</p> <p>— А ако их буде много?</p> <p>— Не питај...{S} Иђи...{S} |
| ри пута. — Таки ли си јунак!..</p> <p>— А ево да се кладимо да ће нам данашњи дан бити несретан |
| уке око ње. — Наша је ноћас!..</p> <p>— А Зулфага?..</p> <p>— На селу је — мирно одговори мајка |
| њега не опазе...</p> <p>Иду!..</p> <p>— А шта ли Хасан ради?..{S} Како ли је њему?.. — помислих |
| свашта говори.</p> <p>— Их!..</p> <p>— А какве су наше кадије... наши судови... нећеш му учини |
| ојом главом...{S} А то ваља...</p> <p>— А то ваља! — потврди и Хајкуна и подиже главу. </p> </d |
| мирно. — Има их и она доста...</p> <p>— А ја сам мислио да су све твоји, да све ти тргаш...</p> |
| стари. —— Тамо је згодније...</p> <p>— А је ли далеко друм?</p> <p>— Тхе...{S} Треба два-три с |
| е и крупње, и црње, тамније...</p> <p>— А он је крив био, душе ми, — викну ватрено, примичући м |
| </p> <p>— Немој... молим те...</p> <p>— А јаран ми...</p> <p>Она заломи рукама, искриви се.</p> |
| и...{S} Зажелио сам се куће...</p> <p>— А зар би могао од срамоте икоме у очи погледати? — брзо |
| у прсте и поче потпрашивати...</p> <p>— А сад ће и Хасан доћи — рече кихајући. —</p> <p>Наредио |
| и мислиш?..</p> <p>— Радити...</p> <p>— А како ћеш радити... празних рука? — запита замишљено. |
| нијесу више могле довршити...</p> <p>— А прогутале нам сву готовину и све кметове!..</p> <p>Иб |
| че од врата.</p> <p>— Немој...</p> <p>— А је ли шала била кад си мени долазио! — запита Хајкуна |
| ам паре узалуд и да расипам...</p> <p>— А Зулфага? — поче Сулага живље, придижући се. — Мислиш |
| .</p> <p>— Ја?..{S} Нијесам...</p> <p>— А мени се чини да јеси.</p> <p>— Мени се, опет, чини да |
| ..</p> <p>— Ја се не плашим...</p> <p>— А што си га спомињао кад се не плашиш?..</p> <p>И спушт |
| згребао...{S} Пут ружан био...</p> <p>— А хаљине?..{S} Куку!..{S} Смајиле!..</p> <p>И, изненађе |
| астук, под главу, и згњечио...</p> <p>— А ти се зато наљутила?..{S} Је ли?..</p> <p>Она застаде |
| удени... — Није ми необично...</p> <p>— А ја се за хајван плашим — прошапта стари забринуто, и |
| ме поче голицати на смијех...</p> <p>— А рашта се састајеш са Хасаном? — запитам након дуже по |
| шати.</p> <p>— Ти како знаш...</p> <p>— А шта ја знам? — окоси се мајка оштро, грицкајући танки |
| у пакосно. — Мрака се бојиш...</p> <p>— А ти се бојиш дана...</p> <p>Она накриви главу и поче г |
| ма не дворим...</p> <p>— Па?..</p> <p>— А сад га не могу вазда дворити — вели јаче, грицкајући |
| > <p>— Кажу да овуда има лова.</p> <p>— А не бојите се да ће и вас уловити?</p> <p>Ја претрнух, |
| лаве нити се осврћући на њега.</p> <p>— А ти баш хоћеш да продаш кметове, ханума? — запита испр |
| ји нешто, да се плаши од њега.</p> <p>— А баш ћу да га дочекам овако — одговорим јој брзо, не р |
| њихова — рече. — Има их свуда.</p> <p>— А ми нијесмо срели ниједнога.</p> <p>— Ако сте их жељни |
| и преметну чибук преко крила.</p> <p>— А ми ћемо чекати док дођу — отповрну Хасан прекрстивши |
| ала ме по прсима, по раменима.</p> <p>— А сад... рекоше... да си погинуо... — прошапта узбуђено |
| у собу и сједе покрај пенџера.</p> <p>— А што си га звала? — запита полугласно, отегнуто, пажљи |
| дговорити јој. —</p> <p>Ништа.</p> <p>— А што си блијед, зелен тако?..</p> <p>— Нијесам спавао, |
| пробудио?</p> <p>— Због тебе.</p> <p>— А ништа друго не чујеш?</p> <p>— Ништа.</p> <p>— Не чуј |
| здахну. — Све нам наопако иђе.</p> <p>— А ми да се вратимо, — предложих ја мирно, застанувши. — |
| о, мајко...{S} Од несанице је.</p> <p>— А што су ти руке изгребане, крваве?</p> <p>— Путем се и |
| крену мајки и указа јој на ме.</p> <p>— А шта ће овом остати, ако и добра пролете као и готовин |
| ући се спусти му руку на раме.</p> <p>— А то је оно дијете, — рече — о коме сам ти писао...{S} |
| тари зажмири мало, замисли се.</p> <p>— А ко то зна? — запита отегнуто, као размишљајући. —— Ја |
| јесто да ме пожалиш, ругаш се.</p> <p>— А рашта да те жалим? — запитам пјевајући, ругајући се и |
| и главу и поче грицкати нокте.</p> <p>— А ја те чекала на пенџеру — рече некако тужно, снуждено |
| се могле довршити — отсијече.</p> <p>— А кад више није било пара да их довршите, онда...</p> < |
| .{S} Не жале гинути... — рече.</p> <p>— А ко би жалио да гине и да умре?.. — брзо одговори стар |
| } Сви конци попадаше по трави.</p> <p>— А зар је зазор разговарати са твојим јараном?</p> <p>— |
| ибук и напуни лулу.{S} Запали.</p> <p>— А може бити и кршан чојек — додаде тише. —</p> <p>Не по |
| и ми!..</p> <p>Она се замисли.</p> <p>— А и вечерас ће доћи, — прошапта.</p> <pb n="374" /> <p> |
| адносим над њу. — Одговори ми.</p> <p>— А зар га нијеси ти довео? — застиђено прошапта она узди |
| са срца.{S} Одмах се разведри.</p> <p>— А пуно краду? — запита брзо.</p> <p>— Пуно.</p> <p>— Па |
| јастуке и поче се накашљавати.</p> <p>— А бре пезевенк, ти ли хоћеш мајку да бијеш?</p> <p>— бр |
| књигу и поче је прелиставати.</p> <p>— А ја сам чуо, — рече још тише да се једва чуло — е ти с |
| о рачунати нешто и размишљати.</p> <p>— А шта би ти смислио? — запита га изненада и унесе му се |
| ненада, почне сам себе кудити.</p> <p>— А ја... ја сам најгори чојек на свијету, — гунђао је пр |
| м се савладао да то не учиним.</p> <p>— А оклен Зулфаги <hi>његове</hi> паре — запитам кроз зуб |
| е поиграм њоме, да је намучим.</p> <p>— А рашта да га не примимо? — запитах као чудећи се и про |
| прса и раставила са бедевијом.</p> <p>— А тад? — запита Сулага и, онако прекрштених нога, попри |
| је мрку цијев грчевито стезао.</p> <p>— А баш сам чекао тебе, да се вратиш из чаршије, — рече з |
| ече брзо. — Јефтино си прошао.</p> <p>— А оклен ти?..</p> <p>— Ништа не питај — прекиде ме и лу |
| у говору и запитах подругљиво.</p> <p>— А познајеш ли га боље?..</p> <p>— Познајем — одговори о |
| <p>— Нимало?</p> <p>— Нимало.</p> <p>— А мени опет жао што сам му рекла — прошапта тихо, пригу |
| гледа ме испод ока, поплашено.</p> <p>— А тад... замуца трзајући низама дуката као да ће их отк |
| а га гониш? — запитах пакосно.</p> <p>— А зар га се ти не бојиш? — живо дочека она, гризући усн |
| осу и као да размишљаше нешто.</p> <p>— А како те хоџа пустио? — запита јаче, гледајући изнад с |
| јајући, сам отпочнем разговор.</p> <p>— А кад си рањен? — запитам меко, болећиво, сасвим забора |
| ирно, не мичући се. — Не лажу.</p> <p>— А рашта? —— отегну Сулага као у чуду, гледајући је пажљ |
| е искезих све зубе према њему.</p> <p>— А шта је од тих новаца, што их мајки дао за грађевине? |
| <p>Она заврти главом, уздахну.</p> <p>— А да те он таког видио!..{S} Ех!..</p> <p>Први пут спом |
| робирала језгре и грицкала их.</p> <p>— А, чини ми се, сад ће и теби бољи земан доћи</p> <p>— р |
| што!{S} Треба да се преобучеш.</p> <p>— А ако нећу?..</p> <p>— Ни мени, мајки за љубав?{S} Неће |
| из димија и пријекорно запита:</p> <p>— А шта ћеш више?..</p> <p>— Па то је ништа — одговорим к |
| и духанкесу и отегнуто запита:</p> <p>— А куд сте пошли?</p> <p>Хасан се збуни, порумени.</p> < |
| , тихо, изморено, запитала ме:</p> <p>— А зар си будан?..</p> <p>Па и не сачекавши одговора, уз |
| аже се брзо и шапну ми на ухо:</p> <p>— А <hi>он</hi>, кажу отишао...</p> <p>— Ко <hi>он</hi>?< |
| хоће ли је послушати или неће?</p> <p>— А шта ћеш ти овђе? — изненада се окоси Хусо, не мичући |
| убом, носећи у једној руци грану шебоја а у другој чибук, јављао се, обично, доцније него други |
| ови му увијек били пуни ораха и љешника а иза појаса увијек се румениле по двије по три наранче |
| n="356" /> <p>Људе који су ишли кућама а који им се нијесу свиђали, дочекивали су насред пута, |
| та се срма на тешким пушкама и ножевима а одсијев им игра уз напукнуте зидове и клизи по мркој, |
| еђен и попријети чибуком. — Бог све зна а ми јок!..{S} Ко зна да и ја, можебити, нијесам био на |
| парничити, како му тешко и изаћи на суд а камо ли тамо правдати се, многи су се старали да му н |
| под пенџера, спустивши ћурак поред себе а чибук преметнувши преко крила.</p> <p>— Како си? — пи |
| ахвом, прислонивши дуге пушке уз рафове а сабље пребацивши преко крила, и додијавали са својим |
| и не исплати му.</p> <p>И кад наплаћује а он некако окреће главу, стиди се, снебива, као да рад |
| измицала се натрашке и, скрстивши руке а оборивши очи, дворила га све дотле, док би испио кахв |
| њим.{S} Махала читава поносила се њиме а ја, јединац му, био сам се због њега и сам осилио и с |
| м се усуђивао ни да им напоменем о томе а камо ли још и да причам коме и да их одам.{S} Ни они |
| 1" /> ногу преко ноге и, забацивши косе а узевши тамбуру на крило, запјева:</p> <quote> <l>„Бег |
| ости и, упирући прстом тамо према ватри а не говорећи ништа, гледали смо један у другога, задив |
| ђевојкама као јабукама, па једну бацати а другу узимати...{S} То ли хоћеш?..</p> <p>— Немој, — |
| кољена, што никад нијесу могли пазарити а да жестоко не изгрде муштерију и не напсују се и они |
| зувши постуле и носећи их у једној руци а другом придржавајући зембиљ, струже низ чаршију, не о |
| и замишљен, држећи у једној руци чибук а у другој књигу са излињалим корицама и разасутим лист |
| па... па је свакако правије да ја иђем а он да остане...</p> <p>— Да иђеш? — запрепасти се мај |
| мене волио много.{S} Никад не би прошао а да ме не омилује и не штипне за образ.</p> <p>Кад би |
| т бити!..{S} Опет можебити травка, дрво а... а можебит’ и јаре, и говече и... ко зна!..</p> <p> |
| у дане кад се само о јунаштвима причало а правих јунака није било, изгледао је као нови Ђерзеле |
| уо се ћурком и, узевши чибук под пазухо а фењер у руку, излазио из собе, одлазио. </p> </div> < |
| непрестано шапће на ухо, чупка за косу а звоно оно клепеће све јаче, одјекује кроз читаву план |
| хтио макар и унеколико да одагна страх а уједно и да се преда мном похвали како није малаксао, |
| ош пакосније, жешће, изазивачки. — Знаш а кријеш, прикриваш...</p> <p>— Ама шта ти је? — запита |
| а речем чудио сам се таквим упадицама. 3а хајдуке сам знао да су опаки људи, — они су ми и <pb |
| ударати по врату.</p> <pb n="231" /> <p>А тада као да и мени свану пред очима.{S} Познадох да с |
| з нос, шуњкетати.</p> <pb n="258" /> <p>А то као да и мајку осоколи, као да је разгали мало.{S} |
| ва да твоју наговара!..{S} Их!..</p> <p>А тад се окрену мени, загрли ме и поче љубити.</p> <p>— |
| тиранија надмашује све друге...</p> <p>А имаш ли дружине? — запита Сулага шапатом, играјући се |
| а ћуди никад, казали су стари...</p> <p>А он, ето, ни длаке промијенио није...{S} Хунцут остао |
| ити, рвати, треба га освојити...</p> <p>А најслађи је залогај који се освоји!..</p> <p>Чим сам |
| не, лакше је погинути заједно...</p> <p>А овако...</p> <p>Иду!..</p> <p>Помолише се.{S} Наприје |
| дам их обоје. — Што сте звали?..</p> <p>А Хасан одмах са душека дочекује:</p> <p>— Треба ми дух |
| ријечи не рече, нико не опсова.</p> <p>А то ме опет раздражи.{S} Ослоних се на пушку, застадох |
| готово сасвим заборавио на њега.</p> <p>А подругачица, шала, подсмијеха, чак и псовака на мој р |
| , макар залогај какав.{S} Ништа.</p> <p>А цријева као да врију, кључају, кркљају у мени и нешто |
| и сами дижу и прихватају за рад.</p> <p>А што се они више љутили, хоџа је постајао све ваљанији |
| и попијевати и гудити уз гусле.</p> <p>А тад их он почне обасипати поклонима.{S} Не заборави н |
| бирајући зар гдје би да сједне.</p> <p>А то га још више збуни.{S} Зачуђено и као увријеђено по |
| сам му измакао и курталисао се.</p> <p>А глад почела додијавати, мучити ме.</p> <p>Испочетка н |
| на кога.{S} Толико га се бојали.</p> <p>А бојали га се сви у кући.{S} Момци, којих је било неко |
| ани крај улице, рзали, вриштали.</p> <p>А читав ваздух мирисао на зрело, изгњечено грожђе и <pb |
| ије више о томе хтјела говорити.</p> <p>А у наредни петак није ми послала ручка. </p> </div> <p |
| а њему ништа о том не напомињем.</p> <p>А кад би се бабо, суморан, мрк, опаљен пушчаним димом, |
| »китити« и онако »вести« као он.</p> <p>А никада готово није понављао старе приче: увијек је им |
| ла све док се није бабо појавио.</p> <p>А чим он изађе из собе све замукну, смири се, застаде.{ |
| ити и издавати под скупу кирију.</p> <p>А што је више зидао, новаца је код мајке бивало све мањ |
| ош поклонити. —</p> <p>Све хоћу.</p> <p>А бабо, отпустивши дим, превуче руком преко браде и пру |
| >Нехотице наметну ми се и ново питање: „А да нисам рањен?“</p> <p>Не зазирући више ни од чега, |
| га гурну у ребра и опет запита.</p> <p>„А како живиш?“</p> <p>Опет он — ни ријечи.</p> <p>„Како |
| , овлада ми читавим тијелом...</p> <p>— Аааах!..</p> <p>Двапут јекнух као рањеник, покушавајући |
| има.{S} Распитивали се и о нападају и о Авдаги и причали о нападачима.{S} Неки се правили и као |
| {S} Ево ме...</p> <p>И поздравивши се с Авдагом уљегнем за њом у кућу. </p> </div> <div type="c |
| ме.</p> <p>— Хоћеш ли Сулаги? — запита Авдо меко, опет пристајући за мном. — Нећеш?</p> <p>— Х |
| о, па се око мене окупи читава гомила и Авдо, стењући и отхукујући, поче да прича нешто, да обј |
| <p>— Затварај!..</p> <pb n="357" /> <p>Авдо, комшија ми, који је нешто размјерао у свом дућану |
| — Нека затвара!..</p> <p>— Нећу!</p> <p>Авдо, бојећи се несреће, ступи ми на дућан, повуче ме с |
| </p> <p>— Удрите, ако смијете!..</p> <p>Авдо се нагло окрену, уграби ми пушку из руке и одбаци |
| <p>— Здрав — потврдише још неки.</p> <p>Авдо ме подухвати испод пазуха, подуприје ме читавим ти |
| се и нимало се не обзирући на зачуђеног Авду збуњено <pb n="359" /> се окретала око мене и пипа |
| пи и сјајно оружје зазвекета.{S} Читава авлија као да затутња, затресе се.</p> <p>Излетише кроз |
| х саме оставе код куће, и читава широка авлија препуњавала се дјецом која су скакала, врискала, |
| и поче ударати уза њу.{S} Сједне насред авлије, пребаци <pb n="241" /> ногу преко ноге и, забац |
| е у собу, обојица се измакоше до насред авлије, унесоше се један другом у лице и, непрестано се |
| , снажно затресе њоме и лагано изађе из авлије.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Исте ноћ |
| да је, па се окрену и готово побјеже из авлије.</p> <p>Мајка се само осмјехну.{S} Лагано оде и |
| томе, што ми нудио и новаца да одем из авлије, — хтио сам мучити га, кињити, пркосити му свуда |
| ћилибарским такумом на врху, излазио из авлије, јак, поносит, силан као одваљен комад клисуре к |
| аге...{S} Ја сам га управо и измамио из авлије и... и сачувао га да га опет не наговоре...</p> |
| љубе у руку и с коњима заједно крену из авлије, он једнако пристаје за њима и једнако, не прест |
| упкујући и скакућући, претрчавала преко авлије и брзо се окренувши на пети заустављала се пред |
| мна и замишљена силазила је одмах у дно авлије на траву, и, не тражећи шилте ни јастука, ту се |
| исправио се украј невелике чатрње у дну авлије, големом, привезаном за дугачки коноп кантом зах |
| к неки, делија, мушкобана.</p> <p>У дну авлије, готово одмах поред зида, намјести као страшило |
| м у кућу.{S} Хатиџи, која је стајала на авлији, кратко нареди да скува кахву, уљезе у собу и сј |
| е и више гиздала и китила, — сједила на авлији, на трави и низала мерџане које бијаше разасула |
| ад сам се враћао кући, дочекујући ме на авлији, имала је понешто ново да прича о њему.</p> <p>Н |
| {S} Сваки дан готово ишао сам тамо и на авлији, на ширини, <pb n="264" /> играо се са Хатиџом, |
| S} На ме, макар што сам је дочекивао на авлији смјешкајући се, ни погледала не би, ни осврнула |
| пјеваш да те лијепо чујем, него тамо на авлији...{S} За инат!“...</p> <p>И тако сваку вече.{S} |
| Мало му је што ми чини штету по кући и авлији, него, бива, отишао и у махалу, на сокак, па там |
| око које се разливао и ширио по читавој авлији силан мирис печења, ишле су ознојене, узбуђене, |
| S} Час му криво било што трчи, пјева по авлији и игра се, час се љутио што са радницима и кмето |
| Кметови распусте уморене мршаве коње по авлији, разбацају вреће са житом и мјехове с маслом по |
| дласку његову, засјеле и по собама и по авлији и, разбацивши фереџе око себе, а папуче оставивш |
| петеро шестеро јањади да се заиграју по авлији, кад би посједали по трави, он сам сједао је међ |
| чудан клепет неки и комешање унутра, у авлији.{S} Закакоташе неколике кокоши и заклепеташе кри |
| е, пробудила ме необична хука и граја у авлији нашој.{S} Као поплашен скочио сам одмах из душек |
| Зулфаги ако би се након тога појавио у авлији.</p> <p>Чим би га опазила, одмах му и трчала у с |
| о <pb n="245" /> каквим послом да прође авлијом, да донесе што, ишао је на прстима лагано, тихо |
| на, страсна пјесма све то јаче одлијеже авлијом, опијајући, дражећи, распаљујући...</p> <p>Мајк |
| ама.</p> <p>Ни ја нијесам смио потрчати авлијом ни заиграти се.{S} Чим би ме угледала како се в |
| не да ни пјевати.</p> <p>— Изишла ја на авлију, на сунце, — вели — и гледајући небо, ведрину он |
| /p> <p>Чим би ујутру устала и изашла на авлију, лакше обучена, у кошуљи која јој се припијала у |
| ћи каната, искочи преко прага, стаде на авлију и викну из свега грла:</p> <p>— Помагајте!..{S} |
| се сви разишли по собама, силазио је на авлију, с пушком у руци, обилазио све буџаке, привирива |
| гледаше једна у другу, па повирише и на авлију.{S} Затим се хоџиница, опирући се рукама о кољен |
| их се низ басамаке.</p> <p>Дотрчавши на авлију зауставих се од чуда.{S} Макар што сам био навик |
| тила — рече полугласно. — Изишла сам на авлију и да се осветим, почела се смијати, грохотом сми |
| <p>Отада никад више нијесам смио сам на авлију изићи, али сам из радозналости често провиривао |
| и поспали и када сам случајно изишао на авлију — не угледах их обоје заједно, баш код чатрње.</ |
| врата.</p> <p>Тада сам бјежао Сулаги, у авлију му.{S} Хатиџу, вјереницу, затицао сам обично гдј |
| а и писама и, кад год би мајка изашла у авлију, сједао је у прикрајак један и тамо почео срачун |
| био друкчији.{S} Кад би нам они дошли у авлију, до шездесет их на броју, растоварили уморне коњ |
| евија, узвијерена, усплахирена, утрчи у авлију.{S} Стрижући ушима и као зазирући од нечега, поч |
| ијех укућана, будио се хоџа и излазио у авлију.{S} Онако голем, стасит, кршан, увијек лахко обу |
| ити Хатиџу.</p> <p>Али чим сам ступио у авлију и угледао је како, попевши се на столицу једну, |
| јући с прага и пуштајући нас да уђемо у авлију. — То ли је? — запита јаче, пристајући за нама. |
| држећи канат и пуштајући нас да уђемо у авлију. — Ако си огладнио, сад ћеш се поткријепити — ре |
| шао у Мостар.</p> <p>Кад сам закуцао на авлиска врата, — ђаво би га знао рашта, а сузе су ми на |
| грајом и хуком гурати се, тјескати, око авлиских врата и око баштенских плотова.</p> <p>Момци, |
| да прича како се чудновато препоручивао агама и беговима око цареве џамије, којима био додијао |
| е истину, да му све каже, откреше!..{S} Аге, трговци, бегови, хоџе, све кука и помаже, кука са |
| се великим јаглуком по глави; бегови и аге, који су се напола голи одмарали у својим одајама, |
| договори.</p> <p>— Па то и Осман Салих-агин ради — опет дочека Хасан упорније, изврнувши се на |
| прича? — пита узбуђено. — Ко?</p> <p>— Агинице некакве говоре: како ништа немаш, како ћеш у њи |
| ромаштву“ и да каже како је она, богата агинска кћи, научена на љепше живовање?{S} Је ли хтјела |
| а претворила у праву правцату збиљу.{S} Адет онда такав био да јарани, — желећи очувати јаранст |
| } Наста једно рвање, комешање, ломљава, Ајкуна цикну и отскочи у страну, неко јаукну, неко поче |
| аше се око њега, навалише.{S} И, док се Ајкуна трзала, цичала, отимала, покушаше да је уграбе, |
| утра са свима осталима, ради љепушкасте Ајкуне, Циганчице, слушкиње нам.{S} Гледајући је онако |
| окоси Хусо, не мичући се и не пуштајући Ајкуне, која је, застиђена, заклањала лице рукавом и тр |
| /p> <p>— Моја!..</p> <p>Хусо, стегнувши Ајкуну, поново подвикну, шкргутну зубима и извуче нож и |
| иљно пријетећи да ће ми »ноге пребити«, ако се усудим помолити, појавити пред њезиним јаранима. |
| можемо сашаптати, договорити?..{S} Па, ако би дошло и да се гине, лакше је погинути заједно... |
| к да оно што радиш добро радиш, тај је, ако видиш душмане како се љуте и кидају.</p> <p>Мајка ј |
| стаде између нас.</p> <p>— Шта вам је, ако Бога знате? — викну из свега гласа, готово наричући |
| ријетише да ће сви селити из ове земље, ако овако остане.</p> <p>Ради тога заптије почеше на св |
| е себи.</p> <p>— Нећеш се љутити на ме, ако ти нешто кажем?</p> <p>— отегну.</p> <p>— Шта?.. .< |
| чоперити, пријетити...</p> <p>— Удрите, ако смијете!..</p> <p>Авдо се нагло окрену, уграби ми п |
| јко, — викну помамно, — и напи се крви, ако си жедна, колико хоћеш...{S} Ти знаш да на те дигну |
| ио... <hi>Никоме</hi>!..{S} Ево и крви, ако треба, да пролијем за те...{S} Ево свега...</p> <p> |
| ер какву: на вука, на међеда?..{S} Или, ако се примакнемо друму, хоће ли нас опколити хајдуци, |
| рио, — једва сам и сам себе чуо, — или, ако су и чули, нијесу хтјели застајати ни губити времен |
| ј на ме.</p> <p>— А шта ће овом остати, ако и добра пролете као и готовина. — запита јаче. — Пр |
| он ту не буде.</p> <p>— Ко ће причати, ако њега нема?..{S} Ко ће забављати друштво?..</p> <p>И |
| тупи и да ме такне. — Лакше ће ми бити, ако ме пригњечиш...{S} Уби, сине!..</p> <p>Хатиџа запла |
| Ако који рањеник није био смртно рањен, ако је имало био при свијести, сви су одмах, — носећи у |
| елики везир чудећи се. „Шта је скривио, ако је споменуо стари земан?“...</p> <p>Цар се наљути, |
| кући.{S} Момци, којих је било неколико, ако би се заиграли и заговорили кад он није био у кући, |
| били заборавили: тек каткада, уријетко, ако би стигао какав хабер из Мостара, од мајке, и по ко |
| и...{S} Сад удри ти!..{S} Не био мушко, ако ти се уклонио!..</p> <p>— Хахахаха! — засмија се Ха |
| ије било да двори, да послужи.{S} Зато, ако је каткада и морао отићи на село, наређивала му је |
| више треба...{S} Ако и не ради ништа... ако... ако и једе хљеб џаба, он је... он је опет као ан |
| еба...{S} Ако и не ради ништа... ако... ако и једе хљеб џаба, он је... он је опет као антика не |
| ло да ме поглади по глави, да помилује; ако би што проговорили, говорили су благо, тихо, њежно, |
| да нађе ватре и да поднесе нек припали; ако је требало што у чаршији купити, погодити, наћи за |
| клије, које им биле привезане о појасу; ако су фишеклије биле препуне, гурали су фишеке у њедра |
| дговарао много, нити се обзирао на њих; ако би случајно и избацио коју ријеч, избацио би с подс |
| нож бацаш према мени!{S} Мамлазе!..{S} Ако мислиш да <pb n="304" /> се бојим твог оружја, стан |
| ће бити ако нам се деси несрећа?...{S} Ако нас сад опазе, опколе?..{S} И почну нас овђе, насре |
| тсијече јаче — он овђе више треба...{S} Ако и не ради ништа... ако... ако и једе хљеб џаба, он |
| уздања. — Ноћиваћу код њих одсада...{S} Ако су и хајдуци, људи су...{S} Нијесу змајеви...</p> < |
| а плијенимо што се плијенити може...{S} Ако смо чекали и дочекали смо...{S} Хајде!..</p> <p>— Ш |
| се, молећи. — Ти си мој...{S} Ти...{S} Ако желиш добра и себи и мени, води ме!.. </p> </div> < |
| пута, измицали се и поздрављали га.{S} Ако би иза подне пошао у своју собу и затворио се »да п |
| само за своју кућу и своје послове.{S} Ако је све посвршавао, ишао је у челињак и тамо се заба |
| него готово као слуга, измећар неки.{S} Ако је бабо напунио лулу, он је одмах трчао да нађе ват |
| јећам да су кадгод дуже разговарали.{S} Ако је и било када разговора између њих, било је насамо |
| али су оружје, окретали га, чистили.{S} Ако је случајно гдјегод на тавану, у прашини, била какв |
| арочито Зулфагу није хтио спомињати.{S} Ако бих га ја каткада и споменуо, само је узвијао носом |
| и некако меко, питомо, сажаљевајући.{S} Ако би прошли поред мене, свако је застајао мало да ме |
| /p> <p>Хасан јој није дужан остајао.{S} Ако је требало да оде у чаршију, да јој што нађе, донес |
| ву шехеру наста чудно комешање неко.{S} Ако који рањеник није био смртно рањен, ако је имало би |
| отимао.</p> <p>Ништа није помагало.{S} Ако је не бих хтио послушати, наређивала је слугама да |
| ену, ни обгрлио, ни протепао ми што.{S} Ако бих кадгод посрнуо, обрезао се или опржио, није се |
| имљена, замишљена, тужна слушала их.{S} Ако су макар за час престајали са грајом или почели шап |
| ијан, у подераним, иструлим хаљинама, — ако се оно неколико крпетина што се једва држало на њем |
| ата било.{S} За чудо, та се готовина, — ако је доиста толико било, — некако и сувише брзо потро |
| можеш ти у оној кући живјети — рече. — Ако останеш тамо, он ће ти доћи главе, макар те и мајка |
| врата џамиских и токорсе читао нешто. — Ако је и крао, опет није ружио овако и... и барем је пр |
| ат и пуштајући нас да уђемо у авлију. — Ако си огладнио, сад ћеш се поткријепити — рече Хасану, |
| рече при поласку и крене низ чаршију. — Ако се икад мислиш осветити коме, освети му се радом св |
| Не може те ни зајам понизити, — рече — ако га мислиш поштено враћати...{S} И ако ти треба зајм |
| гледа ми у очи.</p> <pb n="345" /> <p>— Ако си пошао да тужиш, узалуд ти је — рече. — И не може |
| >Бојим га се...</p> <p>— Их!..</p> <p>— Ако желиш мира у кући не примај га! — викну.</p> <p>Дес |
| оварати да останем код њега...</p> <p>— Ако се бојиш свијета, а ти... ти одмах узми Хатиџцу, ма |
| >Она се зачуди.</p> <p>— Ја?..</p> <p>— Ако тужим Зулфагу, оде и ти под суд...{S} Зар нијеси и |
| <p>— И да се играмо ватром?..</p> <p>— Ако је ватра, баш хоћу да те окушам у њој, да видим как |
| брве. — Зар није твој јаран?..</p> <p>— Ако је јаран, не ашикује се с њиме...</p> <p>И загледах |
| А ми нијесмо срели ниједнога.</p> <p>— Ако сте их жељни, можете их и овђе срести,</p> <p>—— от |
| p> <p>Хајкуна га и не погледа.</p> <p>— Ако си ти дертли и ја сам — откреса и силом ме поче диз |
| о паса гдје су ми били фишеци.</p> <p>— Ако су хајдуци?.. — покушах кроз зубе да изговорим и од |
| ђеца не опамете, и они ће бити исти, а ако били оваки, нека их свијех ђаво носи!..</p> <p>Чудн |
| ... кад викнем... јуришај!..</p> <p>— А ако их буде много?</p> <p>— Не питај...{S} Иђи...{S} И |
| о!{S} Треба да се преобучеш.</p> <p>— А ако нећу?..</p> <p>— Ни мени, мајки за љубав?{S} Нећеш, |
| новаца, а тек половица грађевина једва ако је била доготовљена — Како ћемо?</p> <p>— Ти си дом |
| > <p>— Душе ми...{S} По читав дан једва ако неколико залогаја изједе...</p> <p>Хоџа се ухвати з |
| а се често свађао и с мајком и љутио се ако би га позвала када да јој помогне у послу, да донес |
| а њим, као надзиравајући читав посао, и ако би се гдје појавила каква тврдоглавија муштерија пр |
| — ако га мислиш поштено враћати...{S} И ако ти треба зајма...</p> <p>— Ти ћеш ми га дати?</p> < |
| мо, хајдуци, пљачкаши, разбојници.{S} И ако нам се ђеца не опамете, и они ће бити исти, а ако б |
| p> <p>— Има ту голема прича — рече. — И ако хоћеш да не спавамо... а мени се не спава... причао |
| то ми је Хасан, једини син, — рече — и ако и ти будеш као и он, обојица ћете свршити на вјешал |
| не покваре хунцути и ниткови некакви и ако ти је не помуте...</p> <p>— Какви хунцути? —— запит |
| игравати, цупкати.</p> <p>Тешко Зулфаги ако би се након тога појавио у авлији.</p> <p>Чим би га |
| спустише пред нас.</p> <p>Нећу слагати ако рекнем да никада у животу нијесам тако вечерао, нит |
| управо није могла ни ручати ни вечерати ако њега није било да двори, да послужи.{S} Зато, ако ј |
| и злокобљење Хасаново...{S} Шта ће бити ако нам се деси несрећа?...{S} Ако нас сад опазе, опкол |
| ловито, тајанствено.</p> <p>Шта ће бити ако је збиља истинита она напомена да зец баксузлук дон |
| би ти и памет била као и мајкина, само ако те не покваре хунцути и ниткови некакви и ако ти је |
| ја.{S} У кахву, у берберницу, у хућумат ако би пошао, опасивао је одмах криву своју димишћију о |
| а, сашаптавао се и пунио фишеке.</p> <p>Ако се који од муштерија јавио да што пазари, нити се м |
| и крв, прати и превезивати ране.</p> <p>Ако се нијесмо играли и вјежбали, онда смо све троје иш |
| ори били су обични, врло обични.</p> <p>Ако сам јој причао о радњи, о дућану, о мачку који ми у |
| а њима.{S} Најволио је бити сам.</p> <p>Ако му је понекад случајно и затребао какав друг, звао |
| ет погинуо, заглавио, настрадао.</p> <p>Ако су негдје хајдуци дочекали кога, о томе се причале |
| , забринути одлазили кућама.</p> <p>Иза акшама, пред џамијама, састајали се опет, окупљали у ма |
| подвриснух:</p> <quote> <l>Лијепа је у Алаге љуба,</l> <l>Љепоте јој у свој Босни нема...</l> |
| , што народ рекне...{S} А што је, бива, Алах наредио, те сте почели пропадати, те вам све иђе н |
| p>Хоџа презриво одмахну руком.</p> <p>— Алах зна чија ће побједа бити, — рече — а мени се чини |
| лажи, питомији.</p> <p>— Људима које је Алах осудио да буду несретни, укажеш ли мало љубави (не |
| и.</p> <p>— Могу.</p> <p>— Нико бољи од Алаха!..</p> <p>Кад смо се приближили Сулагиним вратима |
| а кубета сметали му, заклањали, да види Алаха у свој његовој сили и слави, сметали да види небо |
| аве и цвијећа.</p> <p>— Ко хоће да види Алаха, нека излази између зидова — говорио је увијек. — |
| у љуцку и волим јој него... него освети Алаховој... него оваком животу...</p> <p>Глава јој клон |
| ..{S} Остарили...</p> <p>— Нек је хвала Алаху кад ти проговори, а макар врата и ђаво однио! — д |
| ом залијевала је јорговане, пресађивала албабере и невене, окопавала руже и лехандере.{S} И као |
| звикнувши он, одбаци од себе и чинију с алвом и неколико гурабија што их држала у крилу.{S} Ост |
| је.</p> <p>— И да загладим, скухала сам алву, — настави брзо, не предушујући — и дала Хамиду да |
| од куће, никуд готово није ни излазила, али су слуге, по наговору њезину, морале сваки пут да о |
| ела водити борба, подмукла, прикривена, али силна и очајна борба, којој као да се није могло ла |
| њу, уз ивицу јој, исправила се Хајкуна, али не она бујна, једра и плаха Хајкуна коју сам навикн |
| ли смо се ватри.{S} Не знам управо шта, али ме нешто силно гонило, гурало напријед и да сам мог |
| спомињали.{S} И, ни сам не знам рашта, али након сваког разговора о њему ја сам био некако вес |
| ићи да је видим и да проговорим с њоме, али, као за инат, никад је нијесам могао затећи код кућ |
| у какве бабинске приче ни гатке разне, али, право да речем, чим смо поново пошли, мисао о зецу |
| освртао и спремао се нешто да предложи, али чим је заустио одмах је и престајао.{S} Ја сам, опе |
| епријечи ми пут и хтједе ме зауставити, али се брзо отргнем од ње, измакнем се, и не пазећи на |
| више нијесам смио сам на авлију изићи, али сам из радозналости често провиривао кроз <pb n="28 |
| а, који су, додуше живјели у овој кући, али којима још никад ништа заповједила није.{S} И погле |
| у коња, удари га и ножем и бакрачлијом, али коњ, усплахирен, запјенушио, удари у страну и поче |
| као да сам хтједе заподјести разговор, али се ипак предомисли, па окрену главу у страну и полу |
| једнако својеглав, јогунаст и напрасит, али је био и поштен, вјеран, поуздан.{S} Након оне похв |
| дбухо, с дебелим мјехурима испод очију, али снажан и присебан, откопча прљаву, подерану, <pb n= |
| т пође да нешто проговори, приступи му, али је он немилосно зграби за рукав и одгурну у страну. |
| од главе и покушаваше да се осврне.{S} Али је Хајкуна ударала непрестано, брзо и живо ударала, |
| је опет чудна нека сјета, дерт неки.{S} Али то није била више брига за послове, страховање од н |
| и се са пуним чинијама и са духаном.{S} Али и оне, видећи да се у чашћавању почело штедити, каш |
| да мушки коракне, да затресе кућом.{S} Али чим је прешао преко прага, нога му поклецну и он по |
| га и испочетка све друго савлађивао.{S} Али што сам дуже ишао и стида је почело све више и више |
| нији, поче причати и казивати нешто.{S} Али и он се збуни, смете, замуца.{S} Из читава му прича |
| ивао сам се на то и припремао пушку.{S} Али шта сам могао?..{S} Ниједан путник ни кириџија није |
| ни су ми и <pb n="246" /> бабу убили, — али да би и Зулфага могао постати хајдук, никако нијеса |
| ве било између вас, — рече полугласно — али он је и благ и добар човјек...{S} Крви би испод грл |
| чима. — Ах...</p> <p>Остави...</p> <p>— Али молим те...</p> <p>— Ено... тамо... ах..{S} Ибрахим |
| на крило, запјева:</p> <quote> <l>„Бег Али-бег на кули сјеђаше,</l> <l>Вјерну љубу на крилу др |
| тану и проговоре.</p> <pb n="277" /> <p>Али Хасан, као и отац му, ни тражио није никога од њих, |
| ћу се бранити...</p> <pb n="338" /> <p>Али како ли се зачудих кад мјесто силом измишљених тужи |
| уређено, има ли у кући свега...</p> <p>Али није био ни онако насмијан ни ведар као обично; са |
| т преврнути се и опет заспати...</p> <p>Али зар сам смио и помислити да то покушам?..</p> <p>Ха |
| кијамета, па ме зато и одбијала.</p> <p>Али опет кад сам понекада ишао Сулагиној кући и пролази |
| само задржао се пуних осам дана.</p> <p>Али, за чудо, мајка се и због тога узнемирила.{S} Већ ш |
| отице ми напомену, указа на све.</p> <p>Али, за чудо, мјесто да се забринем, наљутим, планем, п |
| овима као да су почели јењавати.</p> <p>Али, за чудо, неки необичан страх поче ме све више и ви |
| ед њега, измицати се, сакривати.</p> <p>Али као да није могао дуго издржати тако.{S} Стид га, з |
| кренух за Хајкуном.{S} Пођосмо.</p> <p>Али ове ноћи нијесмо, по обичају, застајали пред свачиј |
| рећи и како ћу изгрдити Хатиџу.</p> <p>Али чим сам ступио у авлију и угледао је како, попевши |
| ије било, изгледао је као нови Ђерзелез Алија, као једини човјек који би био у стању ударити на |
| {S} Рано, одмах по вечери, зазвечала би алка на вратима и стари мандал зашкрипио би.{S} Чим би |
| очепавши се сокака, снажно почео лупати алкама на туђа врата, почео подврискивати и камењем уда |
| е којима су ишарана и у нове калајисане алке које се блистале и засјењивале очи и... и све ми с |
| ајући, одиже ногу на праг и тихо закуца алком...{S} Причека мало...</p> <p>Нико се не одазва.</ |
| лагано, тихо, пажљиво, закуца зарђалом алком на њима.</p> <p>Нико се не одазва.</p> <p>Зулфага |
| мче се примаче канату и ухвативши се за алку поче се љуљати и говорити нешто.{S} Проговори зати |
| ути неколико пута и нагло прихватити за алку једну, само да зауставим ту кућу, која је бјежала, |
| ми налетиле на очи чим сам прихватио за алку, — и кад је мајка отворила канат, застали смо обој |
| чак у комшилук...</p> <p>Момче испусти алку, узвикну нешто и пљесну дланом о длан.{S} Па брзо |
| о да речем... и ја сам се зажелио куће, ама...{S} Кад дођем тамо, па кад ме запитају: „Ђе си би |
| .</p> <p>— Што си виђео, нека си виђео, ама о овоме не причај ником — рече брзо, старајући се д |
| прави се.</p> <p>— Знаће шта су муке... ама може знати и шта је радост! — узвикну заносно. — Бе |
| м...{S} Дошло ми тако... да запјевам... ама не сама, не себи, него... као што бумбул пјева друг |
| клијевам и затежем. — Хајде!..</p> <p>— Ама...</p> <p>— Напријед!</p> <p>Чим прихвати за нож, в |
| си, добар си, бегенишемо те...</p> <p>— Ама моја наука није као досадашња — опет ће он јаче, гр |
| рече развлачећи. — Проћи ће...</p> <p>— Ама ја нећу даље...{S} Не могу — дочекам раздражено, ба |
| ...</p> <p>Бог тако наредио...</p> <p>— Ама умријет’... растати се са овим свијетом мучно је, — |
| прси. — Ах... нијесам глух...</p> <p>— Ама дошао сам послом...</p> <p>Он не одговори.</p> <p>— |
| — Знаш а кријеш, прикриваш...</p> <p>— Ама шта ти је? — запита она дурљиво и напући усне. —— К |
| их продао...</p> <p>— Одмах?..</p> <p>— Ама, каква је моја памет? ..{S} Каква?.. — отегну он не |
| за серђен и поче трести њиме.</p> <p>— Ама ја се бојим и себе саме — готово јаукну.</p> <p>— Б |
| на Хатиџу. — Ја сам задовољан.</p> <p>— Ама теби се твоје отело и то треба вратити, — дочека он |
| запјевам, да подвриснем мало.</p> <p>— Ама је роба!..{S} Ево робе!.. — почнем викати лудо, пом |
| ва другоме... теби, ето, баш теби!..{S} Аман, каква је ноћ била!..</p> <p>И није више о томе хт |
| и да ухвати, да затрли кога. .</p> <p>— Аман!..</p> <p>Хајкуна живо скочи, исправи се.{S} Опрез |
| е повијати, лепршати иза њега.</p> <p>— Аман! — застења Хајкуна и стегну Хасана за руку. — Ено! |
| на и поче љубити скут бимбаши.</p> <p>— Аман, ефендија, — викну очајно — живјети ми не да...{S} |
| се неколико њих пред бимбашу.</p> <p>— Аман, — повикаше узбуђено — шта се ово ради, у царскоме |
| ром и жваћући. — Кад огладне, наврате и амо...</p> <p>— И разговарају с тобом?..</p> <p>—- Разг |
| а... ето... пошли у лов...</p> <p>— Чак амо?</p> <p>— Кажу да овуда има лова.</p> <p>— А не бој |
| отече из носа и разли се по ћилиму и по антерији.</p> <p>— Уби!..{S} Закољи!..{S} Курво!..</p> |
| ему и руком и папучом, поче му дерати и антерију и кошуљу.{S} А он, измичући се натрашке и лага |
| <pb n="392" /> укочену од скорене крви антерију, раздрљи је мало и осмјехнувши се избаци:</p> |
| цајући и остало оружје и раскопчавајући антерију на прсима ради лакшег дисања. — Ни корака даље |
| је поред мене и очешао се лактом о моју антерију, не опазивши ме нити се по обичају јавивши.{S} |
| хну руком, снажно раздера златом везену антерију на прсима и примаче се:</p> <p>— Е удри, ђевој |
| једе хљеб џаба, он је... он је опет као антика нека, коју треба <pb n="249" /> чувати...{S} И д |
| робе колико сам хтио и да ми опет, — за ардијом, — преостане нешто празна мјеста, гдје могу нам |
| објеси о рафове, ћепенке и изнад врата ардијских, фишеке разбаца по шилти и по чекмеџи с новци |
| ти.</p> <p>Једанпут је, чак, неки Хасан Арнаут хтио и на башту му покрај куће да удари и да је |
| трговину...{S} Чак је доводио и некакве Арнауте, дивљаке некакве, полуголе и одрпане, и — не пи |
| <pb n="224" /> <p>— Моје — поново каже Арнаутин, измахујући ножем и пријетећи Сулаги. — Ко ми |
| има и јаким, гуштерастим бутима.</p> <p>Арнаутин онај, таламбасџија, не смије ни да јој се прим |
| е говорећи ништа и не питајући приступи Арнаутину, који је једнако пријетио ножем, снажно га ух |
| убима стењући и гунђајући прихватили за аршин и терезије, премјеравали робу с кољена, што никад |
| ких, немилосно лете и папуче, и нануле, аршини, калупи сафуна, потковице и гађају гдје стигну к |
| ко су ми криве мјере, како ми ни оке ни аршини нијесу у реду и како сам само за то и ишао „у св |
| и враћали.</p> <p>Ишао сам затим и међу аскере, војнике, под сиве, искрпљене чадоре, препуњене |
| аци капу и торбу.</p> <p>— Аферим!..{S} Аферим, кад си таки! — узвикну весело, па притрча и обг |
| , кад ти нијеси њему разбио прије?..{S} Аферим!..{S} Чо’јек ће бити кад тако зна да удара и да |
| викну весело, па притрча и обгрли ме. — Аферим!..{S} Нисам ни знао да имаш тако срце и... и да |
| осврћући се.</p> <p>— Нијесмо.</p> <p>— Аферим!..</p> <p>Кад се спустисмо готово до Миљацке чиј |
| аци оружје, баци капу и торбу.</p> <p>— Аферим!..{S} Аферим, кад си таки! — узвикну весело, па |
| , — и поносито, задовољно узвикнуо је: „Аферим!{S} То је бабино дијете!..{S} Таки ће ваљати!.“< |
| </p> <p>— Ах... муко моја... послови... ах, — опет зајеча он и поче уздисати. — Дођи... други п |
| . — Ефендија!..</p> <p>— Ах, не вичи... ах... не галами тако, — зајеча он испрекидано, хватајућ |
| ндија!..</p> <p>— Ах... не вичи тако... ах!..</p> <p>— Невоља је...{S} Морам викати...</p> <p>— |
| Али молим те...</p> <p>— Ено... тамо... ах..{S} Ибрахим ефендија...</p> <p>Ах...{S} Питај... та |
| :</p> <p>— Ах...{S} Гони ову муху. .{S} Ах...</p> <pb n="341" /> <p>Пошто отјерах муху од њега, |
| Сулага угледавши их, и пљесну рукама. — Ах!..</p> <p>И одмах као да се прибра, освијести.</p> < |
| вши уста и мученички преврћући очима. — Ах...</p> <p>Остави...</p> <p>— Али молим те...</p> <p> |
| он испрекидано, хватајући се за прси. — Ах... нијесам глух...</p> <p>— Ама дошао сам послом...< |
| опет заспа.</p> <p>— Ефендија!</p> <p>— Ах... имаш ли душу?.. — јаукну он, растворивши уста и м |
| несе и не заспи. — Ефендија!..</p> <p>— Ах, не вичи... ах... не галами тако, — зајеча он испрек |
| ет ништа.</p> <p>— Ефендија!..</p> <p>— Ах... не вичи тако... ах!..</p> <p>— Невоља је...{S} Мо |
| уло — е ти се мати преудала...</p> <p>— Ах!..</p> <pb n="287" /> <p>Цикнувши узвалих се на Хајк |
| евоља је...{S} Морам викати...</p> <p>— Ах... муко моја... послови... ах, — опет зајеча он и по |
| који су ишли да гоне хајдуке.</p> <p>— Ах! — узвикну Сулага угледавши их, и пљесну рукама. — А |
| ким, изнемоглим гласом избаци:</p> <p>— Ах...{S} Гони ову муху. .{S} Ах...</p> <pb n="341" /> < |
| о... ах..{S} Ибрахим ефендија...</p> <p>Ах...{S} Питај... тамо...</p> <p>И залуд сам га дозивао |
| ирно и погледа ми право у очи...</p> <p>Ах, очи оне!..</p> <p>Збуних се, спетљах, замуцах...</p |
| рије чинило да су ми сви људи сродници, ахбаби и да бих се са сваким грлио и љубио, тако ми се |
| ије осјећали него најбољи наши знанци и ахбаби.{S} Оружани су били сви.{S} Румене се мерџани и |
| И чинило ми се као да су ми сви ти људи ахбаби неки, давнашњи знанци.{S} Са сваким од њих побра |
| долазиш и којој си ђевојци прешао?..{S} Ашиковала сам са ђевојкама да ми кажу и... казале су ми |
| ко на свијету нема.</p> <p>— Ја нијесам ашиковала — одговори она мирно и погледа ми право у очи |
| и вјежбали, онда смо све троје ишли у „ашиковање“.{S} Хајкуна више није ни сакривала ништа од |
| твој јаран?..</p> <p>— Ако је јаран, не ашикује се с њиме...</p> <p>И загледах се у обрве и учи |
| шта да ударам на своју кућу, која ми од бабе остала и на своју мајку, која ме родила?..</p> <p> |
| ново одијело.</p> <p>Како сам, нешто од бабе, а нешто од мајке, увијек добивао новаца, био сам |
| спред очију, да их сакрије.</p> <p>Ради бабе Сулага је и мене волио много.{S} Никад не би проша |
| е што је било ново у кући, што се након бабе измјењивало, тако није трпио ни Зулфаге.{S} Мрско |
| азио, као пријетећи климао главом према баби.</p> <p>Једнога дана, поклањајући ми некакве лопте |
| двољак. — Баш?..</p> <p>— Свиђа...{S} И баби се свиђа — одговори некако заносно.</p> <p>— Ех?.. |
| о зна да удара и да се брани, а не трчи баби да му се тужи...{S} Ко сам у себе поуздања нема, н |
| о страхујући да их случајно не бих одао баби, и тепала ми и митила ме, мазила.</p> <p>Кад би ба |
| сно:</p> <p>— Нијесам просјак.</p> <p>— Бабина крв...{S} Бабино дијете — осмјехну се Сулага врт |
| јева, бјесни од весеља што се опростила бабина дахилука.</p> <p>Наравно, чим би стигао хабер да |
| е ли исто?..</p> <p>— Види се да ти крв бабина тече кроз жиле — одговори Сулага тихо, покуњивши |
| лџана.</p> <p>Између свију издвојила се бабина бедевија: витка, танка, поносита.{S} И окићена ј |
| ead> <p>За неколико дана након погибије бабине у кући нам је био нечувен неред.{S} Од јутра до |
| , вјеран, поуздан.{S} Након оне похвале бабине да ће »бит човјек«, — која је за ме значила мног |
| о.{S} По срећи, у мени је било и сувише бабине крви, које ми је сметала да дуго останем у друшт |
| S} Јок, ханума!..</p> <p>Ни пошље смрти бабине није се промијенио.{S} Само је из собе препртљао |
| <head>IX</head> <p>Свак је, након смрти бабине, причао и говорио како је он оставио много готов |
| есам просјак.</p> <p>— Бабина крв...{S} Бабино дијете — осмјехну се Сулага вртећи главом и, оди |
| адовољно узвикнуо је: „Аферим!{S} То је бабино дијете!..{S} Таки ће ваљати!.“</p> <p>По свему с |
| </p> <p>Никада нијесам вјеровао у какве бабинске приче ни гатке разне, али, право да речем, чим |
| се жалила једној слушкињи, како је он, бабо, још и сад мучи и прогони, како ни сад неће да је |
| другoгa, говорили и бенетали о свачему, бабо је сједио у врху, на својој шилти, и, пуштајући ди |
| поклонити. —</p> <p>Све хоћу.</p> <p>А бабо, отпустивши дим, превуче руком преко браде и пружи |
| Сад, ето, имаш своју ђевојку — откреса бабо, куцнувши ме чибуком по глави. — О другој ни помис |
| тово као слуга, измећар неки.{S} Ако је бабо напунио лулу, он је одмах трчао да нађе ватре и да |
| алама није се стишавала све док се није бабо појавио.</p> <p>А чим он изађе из собе све замукну |
| } Новаца ми није могао давати, јер није бабо дозвољавао.{S} И то га увијек љутило.{S} Кад год б |
| > <p>Наравно, чим би стигао хабер да се бабо враћа, мајка би се одмах почела устезати, повлачит |
| о том не напомињем.</p> <p>А кад би се бабо, суморан, мрк, опаљен пушчаним димом, са поломљени |
| ити што спомиње о њима све дотле док се бабо сам не досјети и не исплати му.</p> <p>И кад напла |
| тупајте! — мукло, заповједнички осијече бабо, па окваси руке у крви и, раширене, одиже их према |
| естати.</p> <p>Док се однекуда појави и бабо, онако мрк, суморан.</p> <p>Не говорећи ништа и не |
| и да су то они исти момци, који, кад би бабо кренуо у лов, онако поносито и изазивачки, оружани |
| а ми и митила ме, мазила.</p> <p>Кад би бабо по обичају кренуо кадикада, са момцима и са јарани |
| дио.</p> <p>Па ни на састанцима каквим бабо није говорио много, иако га често призивали, тражи |
| штапа, често и без штаке.{S} Док је био бабо у животу Осман као да није ни знао ни за кога у ку |
| ти нема мјеста...</p> <p>— Ово је моја бабовина.</p> <p>— Излази!</p> <p>— Нећу.</p> <pb n="33 |
| у главу према мусан-дери. — Отета ти је бабовина...</p> <pb n="385" /> <p>— Да није отета, не б |
| понеки од момака који бијаху отишли са бабом.{S} Сви ослабили, изнемогли, малаксали, са повеза |
| паки људи, — они су ми и <pb n="246" /> бабу убили, — али да би и Зулфага могао постати хајдук, |
| а, запуштена, готово сасвим пропала.{S} Бабу је необично хвалио и ковао у звијезде, жалећи што |
| p> <p>Од тога се дана Сулага приљуби уз бабу.{S} Никаква га сила, чинило се, не би више могла о |
| , окршај, кијамет... поменуо је затим и бабу, сан некакав, и на крају надодао како се боји... б |
| , непрестано извирујући и као очекујући бабу да се поново врати, те да поново крене на хајдуке. |
| само да бих им купио шећерлема, локума, бајама и да бих и њима коју пару дао.{S} По срећи, у ме |
| ељи да што ново изнесу, измишљали праве бајке о хајдуцима.{S} Говорили су како има чета и у сам |
| аквих веза са усташима...{S} Трговцима, бакалима, занатлијама одлазили су у дућане и измахујући |
| наличио на пушкарницу какву него ли на бакалницу, трговину...{S} Чак је доводио и некакве Арна |
| , жилаве, снажне мишице добиле им чисто бакарну боју и како је одсијев кадикада клизио и преко |
| ј поново ошину коња, удари га и ножем и бакрачлијом, али коњ, усплахирен, запјенушио, удари у с |
| за мишицу.</p> <p>Сулага дохвати велики бакрени ибрик, пребаци пешкир преко рамена и понудивши |
| а, јео пилава из старих, великих казана бакрених, продавао им некакве ситнице и мијењао с њима |
| ц баксузлук доноси?...{S} И какав ће то баксузлук донијети?...{S} Хоће ли се који од нас разбољ |
| о је збиља истинита она напомена да зец баксузлук доноси?...{S} И какав ће то баксузлук донијет |
| уби у густежу, у шипражју.</p> <p>— Ето баксузлука! — узвикну ражљућени Хасан и престријели ме |
| висио о појасу, обилази унаоколо, купи бакшише што му их остали небрижљиво бацају, а непрестан |
| спламтјела ватра, одсијевали им окићени балчаци ножева и срмом оковане главе малих пушака.</p> |
| е чак ни кашње, кад је опасност минула, барем навратио мало да види гдје сам, како сам.</p> <p> |
| еније:</p> <p>— То... то ваља!..{S} Сад барем знам да имам друга за невоље!..</p> <p>Окрену се |
| а је мало подаље, да се какогод одмакне барем за сахат за два хода...{S} Макар што смо се упути |
| ле су гласно, желећи да их чује и да се барем осмјехне на њих.</p> <p>Сама Хатиџа, једне вечери |
| и многи и туђили се од њега.{S} Мени се барем чинило да не само у махали, него у читавом шехеру |
| атима, за канатом сакривена.{S} Мени се барем, пролазећи туда, увијек причињавало као да осјећа |
| је и крао, опет није ружио овако и... и барем је пријатељ народски...{S} Онаки нам треба!..</p> |
| , нијесу могли бити хајдуци, — нико нам барем није причао да хајдуци ћурликају уз двојнице, — н |
| ј посвршава неке послове, те да га тако барем за неколико дана отјера од себе, да га одстрани.{ |
| их готово и не погледа.{S} Само забоде барјак у земљу, исправи се и, ништа не говорећи, једним |
| ли хазур?</p> <p>— Јесмо.</p> <p>Узевши барјак поново, он приступи бедевији и баци јој се на ра |
| че се пушити на трави, а златне ките од барјака, орошене са неколико капи, почеше се прелијеват |
| на, јака и поносита, са големим зеленим барјаком у руци, чији се златан полумјесец при врху бље |
| рно отклања дову.{S} Па се опет поврати барјаку и клекнувши на десно кољено узе јање преко крил |
| им некакве ситнице и мијењао с њима за барут, за фишеке, за брашно.</p> <p>Неколико Циганака, |
| уме што су у једноме низу стајали испод басамака и оде, отрча управо на воду.</p> <p>— Ево — уз |
| ме за прса, обарала ме и, вадећи испод басамака дугачку шибу једну, — која је и била устргнута |
| необичнију грају, хитно је стрчала низ басамаке, полетила према соби и онако задихана и уплаше |
| баница и конопа по путу, спустих се низ басамаке.</p> <p>Дотрчавши на авлију зауставих се од чу |
| з излињале, изроване и поломљене камене басамке, обрасле погдјегдје, при крајевима, оштром, већ |
| е што сам га нашао — рече кроз зубе, не баталећи посла. — Оставио сам онога хајдука...{S} Зулфа |
| јавио да што пазари, нити се мицао нити баталио свога посла.{S} Шта више, <pb n="365" /> као да |
| ад прије судили...{S} Опет сам се бојао батина, шиба, удараца...</p> <p>Па ипак —— остављали ме |
| се нити узнемири ниједан, макар што смо бахнули изненада и још онако оружани.{S} Сви су били не |
| а се пропију и у пићу да расплећу косе, бацају хаљине са себе и полунаге да се ваљају и премећу |
| ева — кажу, духан се просипа, дукати се бацају као марјаши...{S} Ко год хоће да пије, Зулфага п |
| упи бакшише што му их остали небрижљиво бацају, а непрестано се осврће и гледа: је ли довољно у |
| аље...{S} Не могу — дочекам раздражено, бацајући и остало оружје и раскопчавајући антерију на п |
| диже.</p> <p>— Хајдемо — рече одсјечно, бацајући ми пред ноге некакав нож, двије пушчетине и то |
| кући — откресах набусито, вадећи кесу и бацајући новце на шилту — Одмах...</p> <p>— Одмах — доч |
| клону, ослаби...{S} Неки почеше бјежати бацајући оружје, а неки се и сакрише...{S} И ето:.. так |
| урад, терђахе.</p> <p>Кад се код џамије бацали камена с рамена пребацио је свима момцима.{S} Пр |
| од Сулаге. — Нисам ја трошаџија, па да бацам паре узалуд и да расипам...</p> <p>— А Зулфага? — |
| их комшије избацили пред своје дућане, бацао се камењем на врапце, који се окупљали под стреху |
| играти ђевојкама као јабукама, па једну бацати а другу узимати...{S} То ли хоћеш?..</p> <p>— Не |
| га и на нож његов. — За ситницу, па нож бацаш према мени!{S} Мамлазе!..{S} Ако мислиш да <pb n= |
| да; чупа и гњечи траву, гризе, жваће; и баце папучу једну, другу...</p> <p>Напошљетку удара и н |
| "341" /> <p>Пошто отјерах муху од њега, баци на ме један уморан, тужан поглед, па склопи очи.{S |
| о... мучки...</p> <p>Хасан баци оружје, баци капу и торбу.</p> <p>— Аферим!..{S} Аферим, кад си |
| рекрсти, маши се у џеп и, не гледајући, баци неколико маријаша преда ме, у прашину.</p> <p>— Ет |
| који је нешто размјерао у свом дућану, баци и терезије и оке, усплахирено утрча и умијеша се м |
| да би се пренула, освијестила мало, па баци ногу преко ноге и гласно, да сам и ја могао чути, |
| </p> <p>Шта је?..</p> <p>И из све снаге баци према мени нож који, фијучући, пролети ми готово п |
| Хајнију зовни! — узвикне мајка жешће и баци му папучу у лице.</p> <p>И одмах би се скупио нека |
| и барјак поново, он приступи бедевији и баци јој се на рамена.{S} Појахаше и остали.{S} И разиг |
| дан, а не тако... мучки...</p> <p>Хасан баци оружје, баци капу и торбу.</p> <p>— Аферим!..{S} А |
| </p> <p>— Јок! — откреса мајка и љутито баци кесу у чекмеџу. —- То нећу пустити...</p> <p>— Нем |
| ме се причати не може...</p> <p>Хатиџа, бацивши најприје један топао, њежан поглед на ме, као д |
| у, ни ја нијесам остајао без дијела.{S} Бацио би и мени дукат-два у крило, потегнувши ме прије |
| да се баш хтио наругати? — мјесто хљеба бацио ми новце.</p> <p>Кренувши даље опет почнем заглед |
| то?..</p> <p>Напошљетку сам читаву киту бацио у ћошак један у дућану, гдје је одмах дочекао деб |
| изна.</p> <p>Отргох јој конац из руке и бацих га у страну.</p> <p>— Ти... ти све знаш — рекох ј |
| ушати.</p> <p>— Оборите!..</p> <p>Момци бацише ножеве и онако, голим шакама, навалише на Хусу.{ |
| играмо ватром?..</p> <p>— Ако је ватра, баш хоћу да те окушам у њој, да видим каква ћеш ми изаћ |
| амотавати цигар.</p> <p>Право да кажем, баш ми је мило било када сам након дужег чекања видио д |
| а авлију — не угледах их обоје заједно, баш код чатрње.</p> <p>Ни сам не знам како сам се онда |
| што бумбул пјева другоме... теби, ето, баш теби!..{S} Аман, каква је ноћ била!..</p> <p>И није |
| {S} Јово, намамљујући једног муштерију, баш почео хвалити луле и ја му као, почео припомагати, |
| м. — Сад ћу имати посла...</p> <p>— Их, баш сам луд што сам је довео, а ништа купио нијесам — п |
| дочекала ме пред Сулагиним вратима.{S} Баш кад сам застао на прагу и прихватио за мандал, да г |
| одругљиво, гледајући ме преко рамена. — Баш си јунак!..</p> <p>— Плашио си се и ти!..</p> <p>— |
| хватајући је за меки, обли подвољак. — Баш?..</p> <p>— Свиђа...{S} И баби се свиђа — одговори |
| ас размишљати, пристајући за Хасаном. — Баш сам могао и мировати.</p> <p>— Ко се од зеца плаши, |
| шкакљи!..{S} Чудан си и ти!..</p> <p>— Баш?..</p> <p>— Мјесто да ме пожалиш, ругаш се.</p> <p> |
| раду, макар их било педесет...</p> <p>— Баш твоја воља?</p> <p>— Моја.</p> <p>Зулфага готово па |
| ће бити?..{S} Шта може бити?..</p> <p>— Баш бих волио да не поплаших зеца — најпошље почех на г |
| чуђено, чешкајући се по глави.</p> <p>— Баш се раскрвавили...</p> <p>Бржебоље се изујем и ја и |
| вши ми руку на раме, прошапта:</p> <p>— Баш ми је драго што је твој јаран!..{S} Онакога јарана |
| /p> <p>— Реци: јесам ли кршна?</p> <p>— Баш си дијете! — осмјехнуо би се и он и пољубио је у че |
| нешто, да се плаши од њега.</p> <p>— А баш ћу да га дочекам овако — одговорим јој брзо, не раз |
| мрку цијев грчевито стезао.</p> <p>— А баш сам чекао тебе, да се вратиш из чаршије, — рече зад |
| о, прихвативши за пушку која ми стајала баш украј врата. — Још ми такав лопов неће мајку гурати |
| нак даде му руком.</p> <p>— Хм...{S} Па баш и није дијете, — отегну хоџа, токорсе зачуђено, одм |
| Нема зла које само никне; заметак му је баш у ономе који кука да му је зло.{S} Какав ми је то н |
| да се наруга, —— зашто сам мислио да се баш хтио наругати? — мјесто хљеба бацио ми новце.</p> < |
| и свијетлиле му се као свијетњаци.{S} И баш због тога што сам му и одвише сметао, — а познао са |
| /p> <p>Мени поклецнуше ноге.</p> <p>— И баш да дочекамо? — запитах шиштећи.</p> <p>— Дочекаћемо |
| рајући се и упињући да је задржи у соби баш у том часу кад је највише жељела да изађе и да се р |
| нагло прекиде и одгурну ме. — Треба ли баш рећи колико си драг?..</p> <p>— Треба...{S} Све ми |
| нити се осврћући на њега.</p> <p>— А ти баш хоћеш да продаш кметове, ханума? — запита испрекида |
| ди ње.{S} И као што се он најчешће љути баш на онога који му се смијао, тако се и ја почех љути |
| бринут, невесео и, макар што сам стајао баш поред собних врата, прошао је поред мене и очешао с |
| ише, често се од срца и весело насмијао баш онда кад би му причали за разне Хасанове испаде, — |
| то била шала каква ни обична игра, него баш права трговина, која нам обојици ћара доносила.</p> |
| здравили.{S} Хасан као да је и подранио баш због тога да се може извући неопажен и непримијећен |
| ма, и ни у што толико вјеровати, колико баш у оно што је мутно, магловито, тајанствено.</p> <p> |
| та двојнице!..{S} Ћурликање је долазило баш одонуда, од ватре, од колибе оне.{S} Никако, дакле, |
| и све као да нијесам вјеровао да је то баш он, Хасан, преда мном...</p> <p>— Јеси ли изненада |
| необично, крупно, големо.{S} А пошто су баш према мени били толико пажљиви и мене толико мазили |
| епо — рече хоџа и попридиже се. — Ја ћу баш учити како ја знам...</p> <p>Па подухвати џубу и, п |
| p> <p>— Мени се, опет, чини да јеси <hi>баш ти</hi>, чим ме питаш...</p> <p>Он погледа на друм |
| да све ти тргаш...</p> <p>— Башка моји, башка њезини, башка свакога сина,</p> <p>— одговори он |
| ш...</p> <p>— Башка моји, башка њезини, башка свакога сина,</p> <p>— одговори он зијевајући. — |
| све твоји, да све ти тргаш...</p> <p>— Башка моји, башка њезини, башка свакога сина,</p> <p>— |
| дговори он зијевајући. — Свачије нек је башка и свак нек научи својим управљати.{S} Без тога не |
| да види небо и сунце, и модре планине, баште са бехаром и зеленилом њиховим, да слуша шум Миља |
| почеше се све рјеђе и рјеђе купити око баште, све их мање и мање долазило.{S} У оно доба кад с |
| се, тјескати, око авлиских врата и око баштенских плотова.</p> <p>Момци, што нам још остали у |
| ут је, чак, неки Хасан Арнаут хтио и на башту му покрај куће да удари и да је приграби.</p> <p> |
| и у кући, у соби својој, него одлазио у башту и спавао под смоквама, на трави.{S} Ни ручавати н |
| о рамена и необувен, босоног, полазио у башту међу поврће, и тамо копао, тријебио, пребирао.{S} |
| затварала и у собу и чешће излазила на башчу, међу цвијеће.{S} Својом руком залијевала је јорг |
| <p>Дошао лијепо усред бијела дана пред башчу, раскорачио се и почео ножем сасијецати ограду, л |
| разлијеже јој се, одјекује, звони кроз башчу, пробија се кроз гране шандуда и смокава и тамо н |
| ’о и крв пролијев’о, зарадио сам и бољу башчу.</p> <p>Сулага, јадник, полумртав од страха, само |
| Сулага и тресну бројаницама о ћилим. — Бег?..</p> <p>— То опет ја најбоље знам.{S} Нико мом ђе |
| попридиже се. — Тада?..</p> <p>— Кад је бег погинуо, читава наша чета изгубила је главу — одгов |
| , поносито одговори Осман. — А рахметли бег одужио се и мени и свакоме својим јунаштвом и срцем |
| крило, запјева:</p> <quote> <l>„Бег Али-бег на кули сјеђаше,</l> <l>Вјерну љубу на крилу држаше |
| буру на крило, запјева:</p> <quote> <l>„Бег Али-бег на кули сјеђаше,</l> <l>Вјерну љубу на крил |
| p>— Три хајдука су, — рече — ударила на бега и сва тројица изгубила главу.{S} Најпошље га Стоја |
| о, без размишљања. — Млад си, добар си, бегенишемо те...</p> <p>— Ама моја наука није као досад |
| у све каже, откреше!..{S} Аге, трговци, бегови, хоџе, све кука и помаже, кука са фукаром заједн |
| покривши се великим јаглуком по глави; бегови и аге, који су се напола голи одмарали у својим |
| како се чудновато препоручивао агама и беговима око цареве џамије, којима био додијао стари хо |
| то сам више наличио каквоме хамалу него беговском сину, кољеновићу.{S} Макар ми се и ругали, ма |
| угали, макар се и подсмјехивали, ја сам беговство своје био објесио о клин и готово сасвим забо |
| ворим, и тек што сам отшкринуо канат, а бедевија, узвијерена, усплахирена, утрчи у авлију.{S} С |
| /p> <p>Између свију издвојила се бабина бедевија: витка, танка, поносита.{S} И окићена је, и ље |
| <p>Прексјутри дан, око подне, завришта бедевија пред вратима и копитама поче ударати, тући о п |
| осврће и гледа: је ли довољно удаљен од бедевије и може ли га случајно и ту копитом дохватити.< |
| Само је из собе препртљао у коњушницу, бедевији, и намјестио ту као креветац неки, да може пор |
| p> <p>Узевши барјак поново, он приступи бедевији и баци јој се на рамена.{S} Појахаше и остали. |
| не хтједе ни погледати.{S} Потрча право бедевији, ухвати је за гриву и, једнако онако муцајући |
| ва пушка погодила у прса и раставила са бедевијом.</p> <p>— А тад? — запита Сулага и, онако пре |
| ли се пута зажелила? — питао је каткада бедевију, хватајући је испод врата и приносећи румене н |
| прибра, освијести.</p> <p>Остави брзо и бедевију и мене, узе ђугуме што су у једноме низу стаја |
| ој бедри све до кољена.</p> <p>Опазивши бедевију, мајка, која је била потрчала за мном, врисну |
| е да и данас очистим оружје и истимарим бедевију...{S} Ето то...</p> <p>— Јок! — откреса мајка |
| се ни покоравао није.{S} Он му тимарио бедевију, он чистио пушке, сабље, ножеве, пунио фишеке |
| — почела ме шибати по рукама, плећима, бедрама, по глави.{S} Узалуд сам врискао, помагао, отим |
| ну или сам збиља будан штипао сам се по бедрама и уједао се за руку.{S} Затим покушах да се диг |
| ом тијелу.{S} Сви гуштерови, нарочито у бедрама и листовима, почеше ми играти, трзати се некако |
| едати.{S} Опипах главу, рамена, мишице, бедре, цјеванице...{S} Све здраво...{S} И зарадовах се |
| олему рану, која се црнила изнад лијеве бедре, зачуђено узвикну:</p> <p>— Охо!...</p> <p>— Ситн |
| хаљине: исцијепане, искајишане.{S} Низ бедре ми висе дроњци и голо месо провирује испод њих; н |
| у големе духанкесе, које им висиле низ бедре.{S} Непрестано као да се спремали за бој, непрест |
| ајући изнад себе и чупкајући чакшире на бедри.</p> <pb n="263" /> <p>— Нехотице било па... па н |
| ње и лагано се повлачи по јакој бијелој бедри све до кољена.</p> <p>Опазивши бедевију, мајка, к |
| рављајући појас, чије му ресе падале по бедри.</p> <p>Чуо сам само како је споменуо некаква хар |
| {S} Ноге су ми још једнако дрхтале, а у бедрима ми сијевало и болило ме.</p> <p>— Хоћеш ли Сула |
| исила шарена дуванкеса, спуштала се низ бедру и куцкала је по везеним чакширама, чији је тур па |
| <p>Па се брже боље затрча, ускочи ми уз бедру и сави руке око врата.</p> <pb n="404" /> <p>— Ни |
| /p> <p>— Ништа је — рече мирно, утежући бедру платном. — Зарашће брже...</p> <p>— Кроз десет да |
| покрај Хајкунине шилте и главом удари о бедру Хајкунину.</p> <p>За чудо, ни хоџиница ни Хајкуна |
| асивао је одмах криву своју димишћију о бедру, двије ледењаче и јатаган задијевао за појас и, п |
| у те — рече.</p> <p>Па сам себе удари у бедру, а крв шикну и попрска и ћилим и ћенаре.</p> <p>— |
| ђецо, мало млијека...</p> <p>Оба момка, без поговора, дигоше се и чешкајући се и протежући одош |
| кршну, како у танкој кошуљи и димијама, без јечерме, иде, ломи се, крши и свакога у соби нуди р |
| вама, у крпе умотаним рукама и ребрима, без коња, готово и без оружја и без хаљина.{S} Кроз дро |
| могла једнога дана, огољена, остављена, без игдје ичега остати на сокаку.</p> <p>— Како ли би м |
| жати унаоколо.{S} Била је гола, празна, без узде, без седла и теркије, са мрком, прљавом, окрва |
| оло.{S} Била је гола, празна, без узде, без седла и теркије, са мрком, прљавом, окрвављеном гри |
| акве није било у собама и празне, голе, без намјештаја, зијале су оне и црниле се некако, као н |
| ријечи.{S} Као да ме гурну неко, брзо, без размишљања, скочих са ћепенка и потрчах према оближ |
| Сви хоћемо — одговорише му једногласно, без размишљања. — Млад си, добар си, бегенишемо те...</ |
| што смо се упутили тамо и ишли одлучно, без предомишљања, ипак као да смо обојица осјећали да н |
| а и свак нек научи својим управљати.{S} Без тога нема среће у кући...</p> <p>Вода у ибрику поче |
| и и шта је радост! — узвикну заносно. — Без правих мука нема ни праве радости!..{S} Сад ћемо ви |
| невјерни и сви га поткрадали.</p> <p>— Без мудре главе и без много новаца... мучно је... не сп |
| едном, гурила се и хоџиница, премјерала без и шила кошуље, не дижући главе и не осврћући се ник |
| <p>— Онда... ево му куће, — дочека она без размишљања и показа на собу. — Не смије га рањена н |
| у, о кући...{S} И сваки пут ме оставише без одговора.{S} Само би ме једним презривим погледом п |
| ебрима, без коња, готово и без оружја и без хаљина.{S} Кроз дроњке оне што су још висили на њим |
| а кроз које се провиде токе на прсима и без оружја за појасом!..{S} Па су хајдуци и кавгаџије, |
| поткрадали.</p> <p>— Без мудре главе и без много новаца... мучно је... не спасава се ова кућа |
| уривши се грабили су тихо кроз сокаке и без обзира трчали, ишли, бјежали кућама.</p> <p>Чак су |
| инио — пресјекох га ватрено сједајући и без питања на миндерлук поред њега. —</p> <p>Отео ми св |
| им рукама и ребрима, без коња, готово и без оружја и без хаљина.{S} Кроз дроњке оне што су још |
| ше ни ићи није могао без штапа, често и без штаке.{S} Док је био бабо у животу Осман као да ниј |
| пође из собе. —</p> <p>Он ништа не ради без мене.</p> <p>И мирни, добри Сулага оста сам самцит, |
| крвавих очију!..{S} Може ли бити хајдук без големих бркова кроз које се провиде токе на прсима |
| о служећи и који више ни ићи није могао без штапа, често и без штаке.{S} Док је био бабо у живо |
| , те, напошљетку, ни ја нијесам остајао без дијела.{S} Бацио би и мени дукат-два у крило, потег |
| d> <p>Никуд кретао није, никуд се мицао без оружја.{S} У кахву, у берберницу, у хућумат ако би |
| .{S} Радио сам од јутра до мрака, радио без одмора, непрестано.</p> <p>Ишао сам по селима, по у |
| кућу и да никуд не мичемо и не излазимо без оружја.</p> <p>— Кад роб подигне главу и врисне за |
| ћеш имати...</p> <p>— Макар...{S} Живот без муке и није прави живот...</p> <p>Он подиже главу и |
| ди сама...{S} Твоји су...</p> <p>— Нећу без договора.</p> <p>И обоје ме тако заустављали, задрж |
| .{S} Изгледала је више као какво младо, безбрижно, ђаволасто дјевојче, него као удата жена, кој |
| хтио отворити дућан, а који, ето, сада безбрижно јаше и удара уз тамбуру.{S} И било ми је као |
| а носило у руци, помоли се отуда, изађе безбрижно звиждућући и полугласно пјевуцкајући.{S} Доша |
| а овај пут спремам се одавно — одговори безбрижно, отирући лице јаглуком.</p> <p>Па подиже глав |
| Ја хоџу нијесам ни питао — одговорим му безбрижно, наслањајући се на мајку. — Што ћу га питати? |
| Мене сврбе леђа...</p> <p>Једно младо, безбрко момче, големе главе и избуљених очију као да се |
| ђавом, дроњавом и подераном одијелу, са безброј штака под пазусима и безброј штапова у рукама.< |
| дијелу, са безброј штака под пазусима и безброј штапова у рукама.</p> <p>Кад смо, након дугога |
| ом њиховом трзају као да ме неко боцкао безбројним иглицама, трњем.</p> <p>Тада, више од страха |
| рвљен, погружен, са опруженом руком.{S} Безнадежно сам гледао за њима како измичу и проклињао, |
| тога часа као преступница каква, дрска, безобзирна преступница, којој се на све стране прича о |
| како трчи са голим ножем, а Хасан бјежи безобзирно, струже, измиче пред њим.</p> <p>— Побјегао |
| о дим да своје мјесто уступи дрскости и безобразлуку.{S} И, као што ми се прије чинило да су ми |
| ена и гледајући широким, врелим, готово безумним погледом унаоколо, почне све око себе кидати, |
| а...</p> <p>— Шта је?..{S} Какав је сад белај?.. — помислих у себи и, право да речем, препадох |
| дим назирући један другoгa, говорили и бенетали о свачему, бабо је сједио у врху, на својој ши |
| p>Па одмах стисну зубе и намршти се.{S} Бербер немилосно забоде прсте у рану и као да нешто тра |
| 132_C35"> <head>XXXV</head> <p>Пошто је бербер, — кога одмах дозвасмо чим смо Хасана скинули с |
| ићемо је неколико пута.</p> <p>Пошто је бербер отишао, уљезе и Хатиџа у собу.</p> <p>Носила је |
| џи да улази...{S} Препашће се...</p> <p>Бербер, шапћући нешто у себи, клекну покрај душека, заг |
| у љутито берберу, одгурнувши га.</p> <p>Бербер, гунђајући, дохвати ибрик с водом, очисти рану, |
| огао тамо приступити, тражио је и питао бербере, који су са запрегнутим бошчама и засуканим рук |
| ну, по ноћи увијек су на ногама...{S} У берберницама и кахвама и не говоре ни о чему колико о б |
| киме, — одлазио је у чаршију, у кахве и бербернице и тамо остајао, задржавао се све до пред веч |
| икуд се мицао без оружја.{S} У кахву, у берберницу, у хућумат ако би пошао, опасивао је одмах к |
| уршума!..{S} Извађен је! — викну љутито берберу, одгурнувши га.</p> <p>Бербер, гунђајући, дохва |
| у заборавих и на мајку и на Зулфагу.{S} Бесвјесно скочих и кренух за Хајкуном.{S} Пођосмо.</p> |
| убих се уз Хасана, јаче стежући пушку и бесвјесно се пипајући око паса гдје су ми били фишеци.< |
| гњавити, набијати на колац?..{S} Некако бесвјесно повукох се још дубље у шибље и збацих фес с г |
| н такве његове упадице обично и настала бескрајна једна почивка, испуњена усиљеним кашљањем и п |
| бијам по туђим кућама као сирјак какав, бескућник и беспосличар? — питао сам сам себе, преврћућ |
| ме држали за скитницу каква, за лопова, бескућника? ..{S} Или су мислили да сам луда неки, који |
| бих прошао чаршијом, са јараном којим, беспослене дућанџије увијек ме призивале себи и увијек |
| упних каквих ствари, него због ситница, беспослица разних.</p> <p>— Шта је? — запитам улазећи у |
| ије није ни имао времена да се и таквим беспослицама забавља.{S} Свако јутро убрао би по киту ц |
| кар и са својом, и забављати се женским беспослицама.</p> <p>Срамота од свијета бранила му је д |
| е које је раширио дршћу му. —— Оставите беспослице!..</p> <p>— Нека затвара! — опет заграјаше о |
| им кућама као сирјак какав, бескућник и беспосличар? — питао сам сам себе, преврћући се с бока |
| који је побјегао од куће, отргнуо се и беспосличи по друму?..{S} Ко зна!</p> <p>По несрећи мој |
| упредале су свилу, која се као прецвао бехар расипала по широким, гуравим витловима.{S} Опазив |
| небо и сунце, и модре планине, баште са бехаром и зеленилом њиховим, да слуша шум Миљацке, пјев |
| ужичастим прстима њиховим, а витлови са бехаром својим почеше се окретати и повијати као рашире |
| д свиле дукатлије и о димијама од свиле бешлуклије, о састанцима и теферичима дјевојачким.</p> |
| га гдје иде.{S} Оставили <pb n="213" /> би одмах све, покуњили се, стишали, и с рукама на појас |
| т сумњао у њега.{S} И ко зна, може бит’ би се међу нама изродила и голема свађа, да сам хоџа је |
| оружје и радећи око њега, мислио је да би му мања и грехота и срамота била кад би се случајно |
| и и <pb n="246" /> бабу убили, — али да би и Зулфага могао постати хајдук, никако нијесам могао |
| олико хоће, задрхтала је при помисли да би могла једнога дана, огољена, остављена, без игдје ич |
| о изгледу му одмах сам могао познати да би ми било узалудно свако опирање и затезање.</p> <p>Не |
| естано загледао у пушку.{S} Можебити да би се због тога и поново посвађао с њиме, поџавељао се, |
| шта ни споменути Хасану.{S} Знао сам да би одмах почео ругати се и грдити.{S} А ипак... ипак чи |
| , испод ока, погледали на врата, као да би жељели да што прије измакну одатле, да побјегну.{S} |
| в као да ми је давао нове снаге, као да би ме намах осоколио.{S} Одмах би почео и живље корачат |
| пита она узбуђено и рашири руке, као да би да клекне, да моли за опроштај. — Љутиш се?..</p> <p |
| говорили кад он није био у кући, као да би премрли од страха чим би му кораке зачули или га опа |
| у шијом и чудновато узви главом, као да би да боље чује.</p> <p>— Зар и ти смислила тако? — зап |
| и за инад њему, опколивши мајку, као да би да је бране. — Она овђе заповиједа...</p> <p>Мајка с |
| оравио владати с оружјем«, мајка као да би наново оживила, препородила се, преобразила.</p> <p> |
| Па брзо пружи руке до иза каната као да би да ухвати, да затрли кога. .</p> <p>— Аман!..</p> <p |
| ло зијевати и протезати се, хоџа као да би се пренуо мало, тргнуо се, па, одгурнувши књигу с кр |
| цање, јецање.{S} Сваки пут нешто као да би ме зауставило, задржало ту, нешто као да ме гонило д |
| ала на мјесту.</p> <p>Напошљетку као да би се пренула, освијестила мало, па баци ногу преко ног |
| е и престајао.{S} Ја сам, опет, знао да би ми сваки предлог био узалудан, јер Хасан тада, као з |
| и заклањао им лица; само понекад, када би се под големим оџаком, у врху собе, мало појаче расп |
| илу се смијући, шалећи.</p> <p>Тек када би, након дугога лутања, он сам предложио да се вратимо |
| И ништа ми није било милије, него када би се ушљед моје неподмитљивости почео љутити и стискат |
| је пуцали, шенлучили.{S} Сваки пут када би наљегао погледао би ме испод ока, лукаво намигнуо и |
| > <p>— Јесам ли кршна овако? — изненада би запитала Хатиџа, жељна да га развесели, сва се умота |
| да запалим, задиманим пред њим.{S} Тада би по обичају и опет почео питати, распитивати о свему. |
| јеси, зар, заборавио на ме?</p> <p>Тада би замолио да му коњушницу отворим и да га кришом прове |
| артијом, и са големим вратима кроз која би могли товари сијена пролазити, његов мрки, мишасти к |
| би стигао хабер да се бабо враћа, мајка би се одмах почела устезати, повлачити.{S} Почела би на |
| о се врзам и како правим шанчеве, мајка би одмах дотрчала, дирнула ме за рукав и ударајући, шам |
| главом.</p> <pb n="219" /> <p>Погледала би па истом онда, кад би је, — не поздрављајући, — позв |
| леђа, изненада понека груда долијетала би и разбијала нам се о рамена, а ми смо једнако ишли, |
| /p> <p>— Јесте ли посустали? — запитала би уријетко, покаткада, којега од нас двојице, не успор |
| че.{S} Рано, одмах по вечери, зазвечала би алка на вратима и стари мандал зашкрипио би.{S} Чим |
| гла чути њихове разговоре.</p> <p>Легла би на шилту, сјела, или се наслонила на пенџер и подним |
| х почела устезати, повлачити.{S} Почела би најприје отпуштати слушкиње, једну по једну, и одбиј |
| ла се.{S} Једним замахом руке саставила би и кошуљу на прсима и спустила рукаве низ мишице.{S} |
| p> <p>Тек покаткада, уријетко, освојила би је опет чудна нека сјета, дерт неки.{S} Али то није |
| ткада, на велико моје чудо, и пригрлила би ме страсно, силовито, махнито и почела стезати, прив |
| долазили му.</p> <p>Покаткада напунила би их се читава соба.{S} Засједну по меким, рутавим мин |
| нико није смио сам да пође.{S} Окупила би се по двојица, по четворица или више њих, потпуно оп |
| о и зна све јазије и законе у прсте, па би хтјели да им то и дјеца науче.</p> <p>И дошао је међ |
| еш ли убити?..</p> <pb n="251" /> <p>Па би, некако и нехотице, застала пред огледалом и почела |
| кућу и ко вам га натовари...</p> <p>Па би ме обгрлио и почео миловати:</p> <p>— Штета...{S} Шт |
| ој брзо, не размишљајући, радознао: шта би Зулфага учинио да ме оваквога види. — Нећу се преобл |
| говорити?..</p> <pb n="353" /> <p>— Шта би то било што би сад имала казати, а прије није могла? |
| нати нешто и размишљати.</p> <p>— А шта би ти смислио? — запита га изненада и унесе му се у лиц |
| т.</p> <p>— Наша!..</p> <p>И ко зна шта би било да се тога часа мајка не указа на вратима.{S} З |
| епца каква храни и издржава?..{S} И шта би се, тада мислило о мени?..</p> <p>Шта би мислила и с |
| и се, тада мислило о мени?..</p> <p>Шта би мислила и сама Хатиџа, кад би виђела како живим од д |
| <p>— И не пријете ти?..</p> <p>— Рашта би пријетили?..{S} Шта им ми радимо?..</p> <p>— запита |
| пет штапа по табанима...</p> <p>И хоџа би са заносом почео описивати будући живот, будуће људе |
| " /> <p>Погледала би па истом онда, кад би је, — не поздрављајући, — позвао да му хамам уреди и |
| и на везеној долами, вратио с пута, кад би пред вратима зазвонило момачко оружје и зарзали у пј |
| p> <p>Шта би мислила и сама Хатиџа, кад би виђела како живим од доброте њезина оца док... док с |
| осврћући се никуд.{S} Само понекад, кад би смрдљива лојаница почела да плави и да шкиљи, узимал |
| ро јањади да се заиграју по авлији, кад би посједали по трави, он сам сједао је међу њих, прекр |
| нати да су то они исти момци, који, кад би бабо кренуо у лов, онако поносито и изазивачки, оруж |
| <p>С кметовима је био друкчији.{S} Кад би нам они дошли у авлију, до шездесет их на броју, рас |
| пробуди и да дуго не чека на њу.{S} Кад би се пробудио, хитала је с ибриком у руци и са чистим |
| Само кад они не би били код куће, — кад би отишли куда, — излазила је преда ме, јављале се, сло |
| .</p> <p>Хасан се распали.</p> <p>— Кад би ми отац забрањивао полазак, ја бих му запалио кућу, |
| разговор, да и он рекне своју.{S} А кад би га заиста навукли и изазвали да нешто каже, обично ј |
| ја бих му запалио кућу, — рече — а кад би ти хтио остати овђе, заклао бих те к’о јање.</p> <p> |
| ништа о том не напомињем.</p> <p>А кад би се бабо, суморан, мрк, опаљен пушчаним димом, са пол |
| од срца и весело насмијао баш онда кад би му причали за разне Хасанове испаде, — које би сваки |
| би му мања и грехота и срамота била кад би се случајно и превјерио, него кад би се спустио дотл |
| леђима, по прсима, свуда.</p> <p>И кад би се подигао и почео бјежати, трчала је за њим, гонила |
| камењем, дрвима, стакладима.{S} Тек кад би се, рашчерупан, раздрљен и испрљан дочепао собе и са |
| се пропињало уз демире.</p> <p>Тек кад би које од нас од досаде почело зијевати и протезати се |
| ад би се случајно и превјерио, него кад би се спустио дотле да ради и <hi>женске</hi> и <hi>рај |
| се готово ни освртао није.{S} Само кад би видио да сам и сувише заостао, задихао се, да поклец |
| мемо и »да заварамо глад«...</p> <p>Кад би, напошљетку, међу нас дошао и Сулага, узимао ме за р |
| оворити о њему, узносити га.</p> <p>Кад би увече пролазио махалама нагиздан, обучен, пребацивши |
| пала ми и митила ме, мазила.</p> <p>Кад би бабо по обичају кренуо кадикада, са момцима и са јар |
| милује и не штипне за образ.</p> <p>Кад би нам дошао џепови му увијек били пуни ораха и љешника |
| их хартија, тефтера и писама и, кад год би мајка изашла у авлију, сједао је у прикрајак један и |
| о.{S} И то га увијек љутило.{S} Кад год би извађени дукат морао поново да поврати у кесу гунђао |
| и почео се обазирати, бирајући зар гдје би да сједне.</p> <p>А то га још више збуни.{S} Зачуђен |
| ричали за разне Хасанове испаде, — које би сваки други отац најжешће казнио, — и поносито, задо |
| и из наше и из других махала, доврвиле би јатомице првог дана по одласку његову, засјеле и по |
| , тече. — Шта је по Богу?</p> <p>— Боље би било да сам болестан, — одговорим јој некако пакосно |
| бабу.{S} Никаква га сила, чинило се, не би више могла од њега отргнути.</p> <p>И није да је при |
| p> <p>— Да је он ствари боље уредио, не би се ништа продавало.</p> <p>— <hi>Он</hi> није уредио |
| ао <pb n="225" /> је и кришом, да га не би опазио, као пријетећи климао главом према баби.</p> |
| олубови пред јастребом.{S} Нико тада не би могао ни познати да су то они исти момци, који, кад |
| авлији смјешкајући се, ни погледала не би, ни осврнула се.{S} Онако ломна и замишљена силазила |
| и Сулагу и никакви јауци ни помагања не би ме могли умилостивити.</p> <p>— Убићу је! — пријетио |
| испотаје:</p> <p>— Зар се ни Хатиџа не би усрећила? — питао сам тихо, указујући на њу и као по |
| пакосно, — и не шале се...{S} А кад не би били оружани, наши би се одавно дигли да их тоне...< |
| лага је и мене волио много.{S} Никад не би прошао а да ме не омилује и не штипне за образ.</p> |
| ла да ти... да ти... ништа због мене не би учинио...{S} Мислила сам...{S} Их...{S} Кавгаџијо је |
| да га, чинило се, ни громови ни муње не би могли скрхати ни преломити.{S} Позлаћене токе на прс |
| измицала, сакривала.{S} Само кад они не би били код куће, — кад би отишли куда, — излазила је п |
| ичала, забављала се са мном, све док не би Шерифа ханума, мати јој, изашла из собе и понудила н |
| 9132_C7"> <head>VII</head> <p>Да нам не би имуће пропадало и забаталило се, мајка по препоруци |
| бећи ме. — Ти... ти никад кумре убио не би...{S} Јадна моја кумра!..</p> <p>Нехотице се осврнем |
| што, и опсовати, а да се нико усудио не би ни оштрије ми одговорити, камо ли да удари и да жешћ |
| вац био...{S} Нико се уза ме усрећио не би...{S} Нико!</p> <pb n="396" /> <p>У мени се тада опе |
| реше са хајдуцима и пљачкашима „како не би заборавио владати с оружјем«, мајка као да би наново |
| во из три дијела и за коју се никако не би могло рећи да је израсла на лицу, него је неко наказ |
| другоме, <pb n="352" /> то додијало не би.{S} Сахати су нам и у таквоме разговору били краћи о |
| бити.{S} Тако и старији раде, па што не би и ми?..</p> <p>Одмах се споразумјесмо.{S} У рукама л |
| јали икако?..{S} Рашта?..</p> <p>Зар не би било лакше и једном и другоме да смо заједно, да се |
| су јастуцима и крпама, да се на пољу не би чуо разговор или препирање.{S} Затим, уносећи се јед |
| чавали и подупирали мертецима, да их не би какав непозвани гост изненадио; прозоре и пушкарнице |
| бруке... кавге...</p> <p>— И због мене би, зар, могло бити кијамета?..</p> <p>Због мене?..</p> |
| рвим и сатрем. — Да сам болестан, лакше би ми било...</p> <p>Она прегризе конац и настави да ни |
| гледају га као чудо какво.</p> <p>— Ви би хтјели да будем ваш хоџа и да вам учим ђецу? — мирно |
| он је и благ и добар човјек...{S} Крви би испод грла дао...{S} Чудим се како се о њему може и |
| ских <pb n="324" /> Сараја и сваки који би приступио осјећао је некако као да се приближује сво |
| Ђерзелез Алија, као једини човјек који би био у стању ударити на све усташе и покорити их, пол |
| све јаче лупкајући папучама. — Како ли би се смијале, подругивале!..</p> <p>Тада јој се и чини |
| чега остати на сокаку.</p> <p>— Како ли би ме тад душманке гледале и како ли би се светиле!.. — |
| ли би ме тад душманке гледале и како ли би се светиле!.. — говорила је узбуђено, чупкајући ресе |
| ат, били су готово разуздани.{S} Почели би на глас и попијевати и гудити уз гусле.</p> <p>А тад |
| н хтио?</p> <p>— па?..</p> <p>— Осудили би и тебе...</p> <p>Она се придиже, исправи се и, онако |
| апну опет.</p> <p>Ни сам не знам шта ми би у томе часу.{S} Не одговорих му ништа, не рекох рије |
| легнух по трави, прућих се.</p> <p>— Ти би, зар, да их дочекамо из засједе?</p> <pb n="316" /> |
| ритрча му и ухвати га за руку. — Шта ти би?..</p> <p>— Ништа, ништа — отсијече Хасан, стискајућ |
| породила се, преобразила.</p> <p>У кући би тада настало читаво једно весеље, џумбус...</p> <p>К |
| се...{S} А кад не би били оружани, наши би се одавно дигли да их тоне...</p> <p>Па показа на тр |
| оборивши очи, дворила га све дотле, док би испио кахву и почео тражити хаљине и оружје, да се о |
| пић млијека и један поголем хљеб, којим би, како ми се чинило, и међеда могао умлатити.{S} Све |
| ријеме гледали нијемо, ћутећи.{S} Затим би се почео наклањати и шаптати нешто, брзо шаптати, от |
| ла бабина дахилука.</p> <p>Наравно, чим би стигао хабер да се бабо враћа, мајка би се одмах поч |
| потрчати авлијом ни заиграти се.{S} Чим би ме угледала како се врзам и како правим шанчеве, мај |
| умениле по двије по три наранче.{S} Чим би сјео почео би све истресати и сасипати ми у крило.{S |
| има и стари мандал зашкрипио би.{S} Чим би Хатиџа потрчала да отвори, указивао се он, онако сит |
| .{S} Зато је сваки и затварао врата чим би Хасана издаље угледао, а својој дјеци забрањиво да г |
| у кући, као да би премрли од страха чим би му кораке зачули или га опазили издаљега гдје иде.{S |
| о цикнуо:</p> <p>— Рођо!..</p> <p>И чим би се окренула према њему, весело зарзала и почела тући |
| нако завиривали и тражили.</p> <p>И чим би се, иза полуотвореног каната каквог, стидљиво и попл |
| иловито мучи, кида, распиње.</p> <p>Чим би ујутру устала и изашла на авлију, лакше обучена, у к |
| након тога појавио у авлији.</p> <p>Чим би га опазила, одмах му и трчала у сусрет и снажно га г |
| мо ли јавно, отворено.{S} Сада су, —чим би он прошао</p> <p>—— сви се понизно уклањали с пута, |
| а поклецујем од глади и умора, погледао би ме попријеко, подругљиво узвио носом и одлучно, запо |
| .{S} Сваки пут када би наљегао погледао би ме испод ока, лукаво намигнуо и накашљао се.{S} И то |
| , на високој, допојасној трави отклањао би и дову.{S} У кући, у соби, у џамији никад није хтио |
| послицама забавља.{S} Свако јутро убрао би по киту цвијећа, задјенуо под широки, ћошкасти фес, |
| тасит, кршан, увијек лахко обучен, стао би, исправио се украј невелике чатрње у дну авлије, гол |
| и ножеве и пунио фишеке.{S} И распричао би се тада, необично се распричао.{S} О хајдуцима, о ју |
| ад сам закуцао на авлиска врата, — ђаво би га знао рашта, а сузе су ми налетиле на очи чим сам |
| пјешачити па да га се дочепамо, за ђаво би га знао ушљед чега, опет бисмо вољели да је мало под |
| ..</p> <p>И звекећући бројаницама почео би причати о дјетињству јој, о причама, шалама, поступц |
| је по три наранче.{S} Чим би сјео почео би све истресати и сасипати ми у крило.{S} Новаца ми ни |
| .</p> <p>Око ручка, испред подне, јавио би се тада обично у чаршији или хамал какав или Циганка |
| {S} Их!..{S} Због мене, болан, направио би чуда!..</p> <p>— Обећај ми да више нећеш с њиме гово |
| {S} Сваке вечери, након јације, одлазио би њима, наметао резу и подупирао их још дирецима, санд |
| лка на вратима и стари мандал зашкрипио би.{S} Чим би Хатиџа потрчала да отвори, указивао се он |
| </p> <p>И одмах након молитве прихватио би за рад.{S} Загрнуо би широке рукаве кошуљине до изна |
| ам ја пецкајући, дражећи је. — Опростио би...</p> <p>— Ја да замолим?..{S} Ја?..{S} Њега?.. — п |
| ја нијесам остајао без дијела.{S} Бацио би и мени дукат-два у крило, потегнувши ме прије тога з |
| случајно и избацио коју ријеч, избацио би с подсмијехом, подругљиво, пецкајући.</p> <p>Зато га |
| ући се о тешки, дебели штап, прекорачио би преко прага, застао крај каната, опустио руке низа с |
| Не жале гинути... — рече.</p> <p>— А ко би жалио да гине и да умре?.. — брзо одговори стари, ис |
| емо сашаптати, договорити?..{S} Па, ако би дошло и да се гине, лакше је погинути заједно...</p> |
| .{S} Момци, којих је било неколико, ако би се заиграли и заговорили кад он није био у кући, као |
| заборавили: тек каткада, уријетко, ако би стигао какав хабер из Мостара, од мајке, и по која о |
| а ме поглади по глави, да помилује; ако би што проговорили, говорили су благо, тихо, њежно, као |
| арао много, нити се обзирао на њих; ако би случајно и избацио коју ријеч, избацио би с подсмије |
| а, измицали се и поздрављали га.{S} Ако би иза подне пошао у своју собу и затворио се »да преми |
| како меко, питомо, сажаљевајући.{S} Ако би прошли поред мене, свако је застајао мало да ме погл |
| често свађао и с мајком и љутио се ако би га позвала када да јој помогне у послу, да донесе во |
| м, као надзиравајући читав посао, и ако би се гдје појавила каква тврдоглавија муштерија притрч |
| вати, цупкати.</p> <p>Тешко Зулфаги ако би се након тога појавио у авлији.</p> <p>Чим би га опа |
| S} У кахву, у берберницу, у хућумат ако би пошао, опасивао је одмах криву своју димишћију о бед |
| а читаву ствар мајсторски удесили, како би мајку истакли као главног кривца и тиме ми онемогући |
| ли људи сахију по њега и поручили: како би жељели да им он буде у џамији и да им он учи дјецу.{ |
| и пут ме оставише без одговора.{S} Само би ме једним презривим погледом премјерили од главе до |
| /p> <p>Тек касно, испред поноћи, лагано би се дигао он, огрнуо се ћурком и, узевши чибук под па |
| ћи се да осоколи и себе и мене — упорно би одбио и још би жешће навалио да идемо напријед, само |
| руци.</p> <p>Дугим шареним рукавом отро би лагано сузе што му их вјетар нагонио на очи; поглади |
| ји као да није трпио приговора.{S} Зато би одмах након такве његове упадице обично и настала бе |
| лашила.</p> <p>Лежећи или сједећи често би се стрекнула, пренула се и узвијерено почела ослухив |
| <pb n="353" /> <p>— Шта би то било што би сад имала казати, а прије није могла?..{S} Шта је то |
| и се преломити.{S} Чак и по ноћи, пошто би се сви разишли по собама, силазио је на авлију, с пу |
| чунавати нешто, писати.{S} Затим, пошто би она приступила, показивао јој некаква слова, бројеве |
| о није, ни подругнуо се...{S} Тек пошто би се уморио и почео готово шиштати, престајао је с при |
| искао, помагао, отимао се.{S} Тек пошто би се уморила шибајући, пошто је обје руке забољеле, пу |
| оговоривши више ријечи, још брже кренуо би напријед, — готово потрчао, — и дочепавши се сокака, |
| } И да и Хамид није имао пушку, погинуо би...</p> <p>— Па?..</p> <p>— Па се Хамид распалио и са |
| ио...{S} Ех, много сам хтио! — узвикнуо би, погледавши на Хатиџу. — А ти... ево... опет ме прим |
| молитве прихватио би за рад.{S} Загрнуо би широке рукаве кошуљине до изнад лаката, пребацио теш |
| на?</p> <p>— Баш си дијете! — осмјехнуо би се и он и пољубио је у чело. — Право дијете!..</p> < |
| } Зажелио сам се куће...</p> <p>— А зар би могао од срамоте икоме у очи погледати? — брзо дочек |
| о љутити и стискати зубе.{S} Напошљетку би и одмахнуо рукама и поново се погладивши по брковима |
| , као да би ме намах осоколио.{S} Одмах би почео и живље корачати и прикаскивати за њим, кочопе |
| и замишљено вртио главом...{S} И одмах би се снуждила и она, оборила главу и живо почела тући |
| и сами: ја, Хасан и Хајкуна.{S} И одмах би се заиграли.</p> <p>Све троје живо прихватимо за пуш |
| и баци му папучу у лице.</p> <p>И одмах би се скупио некако, покуњио се и пошао.</p> <p>Мајка ј |
| ек око подне.</p> <p>Дошавши кући одмах би почео оштрити ножеве и пунио фишеке.{S} И распричао |
| с није било стид од простих чобана, још би искали.</p> <pb n="309" /> <p>— Ех, брате, лијепо! — |
| и и себе и мене — упорно би одбио и још би жешће навалио да идемо напријед, само напријед...</p |
| ти је исто као и у мајке...</p> <p>Још би ти и памет била као и мајкина, само ако те не поквар |
| лубови полете у уста!..{S} Какав ми је, бива, народ који јауче за добром, за славом некаквом, з |
| екнете, што народ рекне...{S} А што је, бива, Алах наредио, те сте почели пропадати, те вам све |
| ни поштенији нема, — кресну. — Ви сте, бива, један народ и нико од вас нема ни јачи, ни стариј |
| да се све старо повраћа у новом руху и, бива, у новом облику...{S} Ко зна!..</p> <p>— Сад ће ђе |
| ма у којима су звецкале паре. —— Је ли, бива, хтјела да покаже како се надала пуној, богатој ку |
| о бимбаша за се задржа једну лулу, као, бива, да му то буде награда за онакву пресуду.</p> <p>Д |
| о ми чини штету по кући и авлији, него, бива, отишао и у махалу, на сокак, па тамо начинио шана |
| се премного говори о једном послу, то, бива, значи, да се нема смјелости да му се приступи...< |
| } На што?..</p> <p>— На јуриш!</p> <p>— Бива: ја једва чекао да угледам некога, па одмах и да с |
| што је више зидао, новаца је код мајке бивало све мање и мање.{S} Напошљетку се и задњи ћемер |
| змамише ми сузе.{S} Што сам више плакао бивало ми је све лакше и са сузама као да су се на мајч |
| е ока бити у њему.</p> <p>И обје као да бијаху задовољне.{S} Осмјехнуше се, штипнуше ме мало за |
| чеше пристизати и понеки од момака који бијаху отишли са бабом.{S} Сви ослабили, изнемогли, мал |
| е враћајући их кроз нос и, како јој очи бијаху влажне, неколико их пута отирала, а Хатиџа је, л |
| и.{S} Мајка, око које се <pb n="230" /> бијаше окупило неколико ханум да се часте и да тефериче |
| /p> <p>— Само то?..</p> <p>Њојзи као да бијаше криво што се смијем, као да је вријеђало.{S} Не |
| у очи једно другоме.{S} Сва срџба моја бијаше потпуно ишчезла, истопила се пред погледом њезин |
| на сјета, туга нека.{S} У неколика пута бијаше ми дошло да се сакријем куда, да побјегнем од св |
| им сељачетом, са Јовицом, који ми некад бијаше разбио главу.</p> <p>Био је, додуше, још једнако |
| авлији, на трави и низала мерџане које бијаше разасула по крилу, по новим, свиленим димијама, |
| воду и указујући на чисте пешкире које бијаше пребацио преко рамена. — Сад ћу ја...{S} Сад...< |
| мо неколико комшиница, којима као да не бијаше најпријатније растати се са пуним чинијама и са |
| соби, опет сам проплакао.</p> <p>Жао ми бијаше мајке.{S} Чинило ми се као да је Зулфага премами |
| ог ових посјета.</p> <p>Мајка, која већ бијаше научена да је свак слијепо слуша и да јој се пок |
| елили се танки филџани.{S} Читаву главу бијаше умотала шамијом, повезала је, те јој само нос ис |
| /p> <p>— Мучи!..</p> <p>И опет почне да бије, да шамара.</p> <p>— Зар о мени да тако говоре?..{ |
| огом, а испод румених ноздрва, из којих бије пара, расипље се лака, бјеличаста пјена, пада по т |
| је приграби.</p> <p>Дошао лијепо усред бијела дана пред башчу, раскорачио се и почео ножем сас |
| ефендију, у кадифасте му очи и искежене бијеле зубе.</p> <p>И по свему сам могао познати да је |
| и љепша и гиздавија од свију осталих, — бијели се као да је од свиле изаткана,</p> <p>— па нест |
| ио се трбушасти, крупни кахвени ибрик и бијелили се танки филџани.{S} Читаву главу бијаше умота |
| о да му прионула за рамена, са големим, бијелим турбаном, за који увијек биле задјенуте дебеле, |
| ом, црном, поткресаном брадом, необично бијелим зубима које је непрестано откривао, чим ме опаз |
| као запјенушена крв, а турбан око главе бијелио се као вијенац ђулбехарски, ишаран праменовима |
| >Она подиже главу, погледа ме.{S} Пуно, бијело лице освијетљено ватром, свијетлило се, блистало |
| тап сувом косматом руком, која се испод бијелог рукава кошуљина необично црнила и необично дрхт |
| бија из ње и лагано се повлачи по јакој бијелој бедри све до кољена.</p> <p>Опазивши бедевију, |
| рише.</p> <p>И голем, стасит човјек, са бијелом, танком капицом на глави, са раздрљеном кошуљом |
| име ухватим у коштац и да гушим, давим, бијем све око себе...</p> <p>Тек пошто су ме ноге почел |
| да ми изненада јурну у образе и страшан бијес обузе ме.</p> <p>— Теби се смијем, — дочеках оштр |
| спали, наљути.{S} Цичећи и пјенушећи од бијеса поче жестоко, силовито ударати по њему и руком и |
| улфагин пријатељ — дочеках пјенушећи од бијеса и тапкајући у мјесту. — Са једним треба прекинут |
| оњава, готово гола лежи на земљи, а он, бијесан и раздражен, са закрвављеним очима и пјеном на |
| е, свађале.</p> <p>Три Циганке, веселе, бијесне, разуздане, са дахирама и чампарима, играле су |
| S} Појахаше и остали.{S} И разиграше се бијесни парипи и сјајно оружје зазвекета.{S} Читава авл |
| , оружани и опремљени, јашу иза њега на бијесним, разиграним парипима, мрко гледајући чаршинлиј |
| !..</p> <p>Па брзо исука нож из канија, бијесно ошину коња њиме и потјера право према мјесту, о |
| бе.{S} Кириџије као да изгубише главе и бијесно почеше ударати камџијама, псовати.</p> <p>И опе |
| >— А бре пезевенк, ти ли хоћеш мајку да бијеш?</p> <p>— брекну сурово пошто ме добро разгледа, |
| чета њиховијех...{S} Ударају, нападају, бију, пале, крве се...{S} Људи, за које нико није имао |
| ило и паде...{S} Кад сам јој притрчала, била је мртва...{S} Глава јој пала на оно раширено крил |
| случајно гдјегод на тавану, у прашини, била каква стара пушчетина, нож, па макар и косијер, — |
| попуштајући — Па и наша сила била...{S} Била и не враћа се више...</p> <pb n="383" /> <p>И, нак |
| е фрктати, рзати и бјежати унаоколо.{S} Била је гола, празна, без узде, без седла и теркије, са |
| <pb n="350" /> причали, — она је вазда била код куће, никуд готово није ни излазила, али су сл |
| и вјенчају дјецу, макар и млада и луда била.{S} То се и са мном десило.{S} И већ сјутрадан о т |
| ти...{S} Не знаш, болан, како је слатка била!..</p> <p>— А њему и то криво?</p> <p>— Кад сам уз |
| /p> <p>— Немој...</p> <p>— А је ли шала била кад си мени долазио! — запита Хајкуна отимајући се |
| арајући га лактима. —</p> <p>Је ли шала била што си говорио и што си обећавао?</p> <pb n="292" |
| упорно, не попуштајући — Па и наша сила била...{S} Била и не враћа се више...</p> <pb n="383" / |
| толико, да је нашу чету, која је пошла била да уништи читаву дружину чувеног харамбаше Стојана |
| а гледала како се мучиш, а муци ти сама била крива...{S} Црна мајка помагала душманима да те го |
| ље, гдје је нарочито за њега намјештена била шилта једна, опкољена јастуцима, да лијепо може сј |
| ио је да би му мања и грехота и срамота била кад би се случајно и превјерио, него кад би се спу |
| и се извијао из луле.</p> <p>— Опет крв била!..{S} Опет зло!.. — шаптао је Сулага након дуже по |
| азухом дугачки хоџин чибук, с којега је била сврнута лула и велики ћилибарски такум којим се хо |
| нико не слуша, чак ни ја.{S} Као да је била срамота нека онаквоме јунаку дуго разговарати са ж |
| p> <p>Опазивши бедевију, мајка, која је била потрчала за мном, врисну из гласа и зањихавши се п |
| али, препирали се о нечему.{S} Мајка је била узрујана, узбуђена, бранила се и много је размахив |
| старајући се да је осоколим. — Шала је била...</p> <pb n="403" /> <p>— А он се наљутио — додад |
| ..{S} Све!..</p> <p>Поред Хамида она је била други <hi>свједок</hi>...</p> <p>Па ме ухвати за п |
| тур падао готово до тала.{S} Огрнута је била лаком, црвеном кабаницом, испод које је провиривао |
| ти у своју кућу и сам његовати, јача је била од свега другог и у први мах на друго нијесам ни п |
| , а тек половица грађевина једва ако је била доготовљена — Како ћемо?</p> <p>— Ти си домаћица.. |
| с њоме и вазда се жестио што и она није била кавгаџија, што и она није газила у инат.</p> <p>На |
| врнути...</p> <p>Мајка, која никад није била рачунџија нити је познавала право стање наше, изне |
| а нека сјета, дерт неки.{S} Али то није била више брига за послове, страховање од немаштине, не |
| лико утрошио...{S} Све, све, све му лаж била!...</p> <p>Ја је погледах и слегох раменима.</p> < |
| асамака дугачку шибу једну, — која је и била устргнута и ту се вјечито чувала само због мене, — |
| а, и љешника.{S} Она је, некако, увијек била љубазнија према нама, нарочито према Хасану, и чес |
| ручак.{S} Хоџиница, која је непрестано била у послу и непрестано радила нешто, не питајући нас |
| ли са трговином неком.</p> <p>И није то била шала каква ни обична игра, него баш права трговина |
| а се одморим под стрехом оном, макар то била стреха и једне колибе, старе, трошне и окрхане.{S} |
| о и у мајке...</p> <p>Још би ти и памет била као и мајкина, само ако те не покваре хунцути и ни |
| ето, баш теби!..{S} Аман, каква је ноћ била!..</p> <p>И није више о томе хтјела говорити.</p> |
| уплетати, каткад и гдје им није мјесто, биле му нове, необичне.{S} Многи су их кашње у разговор |
| ле привезане о појасу; ако су фишеклије биле препуне, гурали су фишеке у њедра, у џепове, за си |
| по челу и по образима, — док ми се руке биле обледениле, — болови освојише све јачи и јачи и си |
| женске заповијести, макар и домаћичине биле, не оставише оружја нити устукнуше.{S} Само се згл |
| све црњи и што су гласници били новији биле су им и вијести страшније.{S} Рањеници, — које су |
| отирући руке о бошчу,</p> <p>— иако јој биле чисте, — и покаткада према њему узвијала главом, к |
| лемим, бијелим турбаном, за који увијек биле задјенуте дебеле, жутим концем превезане наочари и |
| фишеке и гурали их у фишеклије, које им биле привезане о појасу; ако су фишеклије биле препуне, |
| аквим маћехама, о женама које су обично биле шејтанског поријекла, те мучиле пасторчад своју и |
| са обнаженим рукама до лаката, које су биле засуте брашном.{S} Опазивши међу нама страно, непо |
| ствари но соби, које као да јој на путу биле.{S} Поче затим и као рачунати нешто и размишљати.< |
| ритворно.</p> <p>Кметови су, због тога, били и слободнији пред њим, ведрији, веселији и након р |
| учка који је увијек био богат и обилат, били су готово разуздани.{S} Почели би на глас и попије |
| махале и из нашег комшилука.{S} Не.{S} Били су ту још и многи <pb n="227" /> други које прије |
| ају своје гозбовање и да се опијају.{S} Били донијели однекуда и читаво буре ракије, поставили |
| ан, забринут, тужан.{S} Џепови му вазда били препуни некаквих хартија, тефтера и писама и, кад |
| су, узгред, мезетили.{S} Чак и слушкиње били домамили себи, помијешали се с њима.{S} Натјерали |
| више и више и у неко доба толико смо се били осилили да смо чак почели говорити и о свом дућану |
| косно, — и не шале се...{S} А кад не би били оружани, наши би се одавно дигли да их тоне...</p> |
| ицала, сакривала.{S} Само кад они не би били код куће, — кад би отишли куда, — излазила је пред |
| .. ти одмах узми Хатиџцу, макар и млади били обоје — рече. — Узми њу, узми и мираз...{S} То и д |
| {S} Гласови који су сваког дана стизали били су све црњи и што су гласници били новији биле су |
| свјесно се пипајући око паса гдје су ми били фишеци.</p> <p>— Ако су хајдуци?.. — покушах кроз |
| о, големо.{S} А пошто су баш према мени били толико пажљиви и мене толико мазили, познао сам и |
| новцима.{S} И макар што су ми одговори били нејасни, сметени, непоуздани, пажљиво је слушао св |
| а се заклиње.</p> <p>Сви наши разговори били су обични, врло обични.</p> <p>Ако сам јој причао |
| зали били су све црњи и што су гласници били новији биле су им и вијести страшније.{S} Рањеници |
| p> <p>Кад би нам дошао џепови му увијек били пуни ораха и љешника а иза појаса увијек се румени |
| мати књиге у руке и учити, и ја и Хасан били смо потпуно слободни и могли смо радити шта год см |
| а не опамете, и они ће бити исти, а ако били оваки, нека их свијех ђаво носи!..</p> <p>Чудна гр |
| ним њедрима цвијећа и слаткиша, сви смо били весели, сви задовољни.{S} Хајкуна највише.{S} Грле |
| е бимбашиница чувена љепотица одмах смо били и сигурни да ће нас она извући из ове незгоде.</p> |
| и пред џамијом виђа.</p> <p>И нијесу то били само наши људи, из наше махале и из нашег комшилук |
| е и остале радине.</p> <p>Сви као да му били невјерни и сви га поткрадали.</p> <p>— Без мудре г |
| {S} Сахати су нам и у таквоме разговору били краћи од минута.</p> <p>Петком, кад су се у кући к |
| {S} А чим је Хамид оробљен, — у њега су били грдни новци, — ваше се грађевине нијесу више могле |
| а своје.{S} Додуше и они мене као да су били заборавили: тек каткада, уријетко, ако би стигао к |
| а се притужим бимбаши.{S} Сви као да су били тврдо увјерени да ће их он, онако бистар и проница |
| вљајући се ником.</p> <p>На сијелима су били пажљиви, обазриви.{S} Врата су обично закључавали |
| изненада и још онако оружани.{S} Сви су били некако мирни и равнодушни; гуркали су и даље у ват |
| уци, ишли су поред својих коња, који су били претоварени храном, душецима, чадорима...</p> <p>К |
| ољи наши знанци и ахбаби.{S} Оружани су били сви.{S} Румене се мерџани и блиста се срма на тешк |
| уће? — отегну хоџа забринуто. — Наши су били домаћини, господари у земљи, па им мало било госпо |
| е се и смијале.{S} Чибуци ни сад нијесу били заборављени; дим се и сада колутао по соби, а кахв |
| подсмијеха, чак и псовака на мој рачун, било је премного и што год сам боље радио, оне се све в |
| ао дуго издржати тако.{S} Стид га, зар, било од осталих слуга и слушкиња, који су све гледали и |
| ли и склањали се од њега.{S} Стид, зар, било људе да се друже са човјеком који још ни једнога В |
| ам много састајао.</p> <p>Стид је, зар, било да отац и мати виде како пристаје за мном и како с |
| је хтио ни окусити...{S} Мрско му, зар, било што је нијесам изнијела и... и што га, зар, нијеса |
| до под саму трулу и искривљену стреху, било нам је као да смо пронашли нови свијет неки, дворе |
| ко је и било када разговора између њих, било је насамо, одвојено, гдје нико не слуша, чак ни ја |
| и ме.</p> <p>— У боју?..</p> <p>— Па... било је мало окршаја...</p> <p>Ја се токорсе зачудих.</ |
| аки жглоб, сваки драм меса болио ме.{S} Било ми је као да ме неко читав дан ударао са врећом пр |
| јаранима и сви ми завидили на томе.{S} Било их, који ми се почели и улагивати и потварати друг |
| о свој прилици неће ни вратити више.{S} Било ми као да сам се ослободио неког големог терета ко |
| се много намучио.{S} Како је у оно доба било доста празних дућана, нашао сам један у који сам м |
| таде, обори главу...</p> <p>— Жао ми га било, а нијесам се љутила — рече полугласно. — Изишла с |
| мичу испред мене.{S} И, — макар то сада било и смијешно, — морао сам поскочити, ђипнути неколик |
| да је преко стотину ћемера самих дуката било.{S} За чудо, та се готовина, — ако је доиста толик |
| и закашљавајући се...{S} И, — макар сад било и смијешно, — морам рећи да сам се наждерао траве |
| сам поче затварати.</p> <p>— Бјежи куд било — шапну, а смео се па не зна за који ће ћепенак пр |
| је се могло јасно разабрати: шта је све било и како је било.{S} Сазнали смо само толико, да је |
| ти оштрицу.</p> <p>— На знам шта је све било између вас, — рече полугласно — али он је и благ и |
| кахвеџије пекле кахву.{S} Све као да је било у чудној грозници некој, све се комешало, врело.{S |
| неким који је моћан и јак.{S} Доста је било да их само једном погледа оним орловским погледом, |
| , као бојећи се да ко не види. — Шта је било са мном?..{S} Шта је?..</p> <pb n="322" /> <p>Нехо |
| су ситно, ситно позвецкивали. — Шта је било?..</p> <p>— Па... па криво му што и сад, увијек, н |
| рамену.</p> <p>— Па...</p> <p>— Шта је било?.. -</p> <p>— Криво му било... знаш... што ми се р |
| лагано повукох у крај.</p> <p>— Шта је било? — запитах мирно.</p> <p>— Па...па...па...</p> <p> |
| авом и одмахивао руком.</p> <p>— Шта је било било, — зборио је тихо, преврћући бројанице. — Хва |
| чвршће притеже шамију.</p> <p>— Шта је било?..{S} Казуј!..</p> <p>— У твојој кући — замуца она |
| е и лукаво намигну. — Овога пута све је било добро...{S} Дај Боже, да буде други пут и боље.</p |
| азао.{S} Само му се преко лица, које је било ведро и свијетло као прољетње јутро, разлијевао ме |
| а коју пару дао.{S} По срећи, у мени је било и сувише бабине крви, које ми је сметала да дуго о |
| е.</p> <pb n="335" /> <p>— А како ти је било тамо, на страни? — запита Сулага мирно, правећи се |
| но разабрати: шта је све било и како је било.{S} Сазнали смо само толико, да је нашу чету, која |
| p> <p>И као што ништа трпио није што је било ново у кући, што се након бабе измјењивало, тако н |
| тога за нос или за ухо.</p> <p>То му је било и једино миловање.{S} За друго као да ни знао није |
| ли га се сви у кући.{S} Момци, којих је било неколико, ако би се заиграли и заговорили кад он н |
| гла ни ручати ни вечерати ако њега није било да двори, да послужи.{S} Зато, ако је каткада и мо |
| јунаштвима причало а правих јунака није било, изгледао је као нови Ђерзелез Алија, као једини ч |
| лима, ни серџаде, ни шилтице какве није било у собама и празне, голе, без намјештаја, зијале су |
| ичући се.</p> <p>И ништа смјешније није било него је испочетка видјети како разговара с радници |
| сам му први приступио и отада више није било кавге међу нама.{S} Шта више и уортачили смо се и |
| ти — отсијече.</p> <p>— А кад више није било пара да их довршите, онда...</p> <p>— Онда су преш |
| а, на сваком кораку.{S} И ништа ми није било милије, него када би се ушљед моје неподмитљивости |
| рије.</p> <p>По срећи, зазивање ми није било узалудно.{S} Неколике муштерије, сељаци некакви, с |
| она опипа.</p> <p>И, макар што ми није било до смијеха, једва сам се уздржао да се грохотом не |
| 132_C30"> <head>XXX</head> <p>Иако није било него само неколико корачаји до Сулагине куће, мени |
| /> га је познавао боље?..{S} И зар није било и других, паметнијих људи, који су о Зулфаги такођ |
| ала у трави заборављена.{S} Да нас није било стид од простих чобана, још би искали.</p> <pb n=" |
| стале разлоге.{S} Макар што ми још није било до женидбе, што нијесам прије ни мислио нити се љу |
| и стискања руке, ни грљења.</p> <p>Није било ни врућих пољубаца, ни натегнутих уздисаја, ни пре |
| удари се по кољену. — На штеди грла, не било га; не жали срца, усахло ти!..</p> <p>Пјевај!..</p |
| бедри.</p> <pb n="263" /> <p>— Нехотице било па... па нијесам уредио...{S} И зарадио сам да... |
| >Кроз неколико мјесеци као да није више било ни пријатеља ни душмана да се, по дану или по ноћи |
| ор...{S} Кад сам ја био међу њима лакше било обојима...</p> <p>Тада су већ смјели и причати и з |
| безбрижно јаше и удара уз тамбуру.{S} И било ми је као да сам у томе часу угледао сродника неко |
| су кадгод дуже разговарали.{S} Ако је и било када разговора између њих, било је насамо, одвојен |
| разговору, смијале му се.{S} Зато му и било криво на њих, зато их и прекоравао.</p> <p>— Не зн |
| /p> <p>— Наша!..</p> <p>И ко зна шта би било да се тога часа мајка не указа на вратима.{S} Зачу |
| ече. — Шта је по Богу?</p> <p>— Боље би било да сам болестан, — одговорим јој некако пакосно, о |
| и икако?..{S} Рашта?..</p> <p>Зар не би било лакше и једном и другоме да смо заједно, да се мож |
| ог за нове гласове, хабере, питао је ли било каквих нових напада хајдучких и није ли когод и оп |
| на канат и опљуну према њему. — Није ми било стало до свијета ни онда, кад сам кроз четири мјес |
| ја сам био некако веселији.{S} Лакше ми било на души и слађе сам спавао.</p> <p>У зиму, када су |
| еду му одмах сам могао познати да би ми било узалудно свако опирање и затезање.</p> <p>Не прого |
| сатрем. — Да сам болестан, лакше би ми било...</p> <p>Она прегризе конац и настави да ниже дру |
| чао сам брже од Хасана.{S} И на души ми било лакше и свјетлије, — разговор са живим људима окри |
| вог душека.{S} И већ прве ноћи криво ми било што је то учинила.{S} Готово ми није дала ни ока с |
| ни Хатиџу. — Лијепо?</p> <p>— Добро ми било.</p> <p>— Вазда.</p> <p>— И учио си?..</p> <p>— И |
| ни питали ме.{S} Хасан, као да ништа ни било није, опет ме позивао да с њиме идем у „лов“ и врљ |
| S} На све био заборавио као да ништа ни било није, као што човјек, пробудивши се у ведро, свије |
| а ми причањем сан разбије.{S} Лакше јој било кад макар с киме говори, кад прича макар о чему.{S |
| > <p>И тако сваку вече.{S} Час му криво било што трчи, пјева по авлији и игра се, час се љутио |
| ...</p> <p>— И?..</p> <p>— Хасану криво било што сам звала Хамида...</p> <p>„То“, каже, „опет з |
| а, разбацивати.{S} И што сам више газио било ми лакше.{S} Чинило ми се као да се тога часа свет |
| та се готовина, — ако је доиста толико било, — некако и сувише брзо потрошила.{S} Готово да је |
| } Мрско му било и гледати у њега, мрско било посматрати како двори мајку, како иде за њом, <pb |
| домаћини, господари у земљи, па им мало било госпоства, него још ударили и у силеџиство над њим |
| же јаче.</p> <p>Па као да јој и то мало било.{S} Незадовољна, зар, што само у кући, пред нама, |
| и одмахивао руком.</p> <p>— Шта је било било, — зборио је тихо, преврћући бројанице. — Хвала Бо |
| .</p> <p>Право да кажем, баш ми је мило било када сам након дужег чекања видио да се Хасан не в |
| лашио исто као и ја, да је и њему мучно било као и мени.</p> <p>То се већ могло познати и по др |
| ти?..</p> <pb n="353" /> <p>— Шта би то било што би сад имала казати, а прије није могла?..{S} |
| е о свему, шалила се.</p> <p>Није у нас било ни стискања руке, ни грљења.</p> <p>Није било ни в |
| мало, покрвавиле.</p> <p>— Шта је опет било? — запитам зачуђено, чим сам прешао преко прага и |
| право према Мостару.</p> <p>Сад ми већ било и обичније.{S} Идући право друмом сретао сам непре |
| .{S} Шта више, <pb n="365" /> као да му било криво што ја икако и пазарујем код је он ту.{S} Ва |
| аблан, блиједа, дугуљаста лица, које му било оивичено кратком, поткресаном брадом, с крупним, к |
| <p>— Шта је било?.. -</p> <p>— Криво му било... знаш... што ми се расцв’о карамфил, па лијеп, в |
| тако није трпио ни Зулфаге.{S} Мрско му било и гледати у њега, мрско било посматрати како двори |
| итаву комшилуку и све, дјеца, колико их било, почела ме пецкати и дражити.{S} Нијесам готово ни |
| продаш све кметове што краду, макар их било педесет...</p> <p>— Баш твоја воља?</p> <p>— Моја. |
| га чуо, готово његовим ријечима.</p> <p>Било то уз тргање, у винограду.{S} Како нам виногради л |
| тезати шијом као да гута сув залогај, а бимбаша отури чибук, узвали се уз јастуке и поче се нак |
| е прашта, а други пут се суди — откреса бимбаша јаче и руком ми даде знак да изађем.</p> <p>Пре |
| проговори:</p> <p>— Хајде...{S} Зове те бимбаша...</p> <p>— Шта је?..{S} Какав је сад белај?.. |
| ник.</p> <p>—— Хајдук, бре! — узвикну и бимбаша, а вратне жиле набрекнуше му и крв удари у обра |
| стише нас и робу нам повратише.{S} Само бимбаша за се задржа једну лулу, као, бива, да му то бу |
| а пенџеру.</p> <p>— Ја грабио?..</p> <p>Бимбаша одбаци филџан који се откотрља чак за врата, ку |
| мијех.</p> <p>Он је сједио управо поред бимбаше, крај шилте му, прекрстио ноге на миндерлуку, п |
| илом измишљених тужилаца и свједока код бимбаше затекох Зулфагу, мрског, поганог Зулфагу, са ду |
| авно, сви су савјетовали да се притужим бимбаши.{S} Сви као да су били тврдо увјерени да ће их |
| отово паде на кољена и поче љубити скут бимбаши.</p> <p>— Аман, ефендија, — викну очајно — живј |
| ситна играчка, а пошто смо знали да је бимбашиница чувена љепотица одмах смо били и сигурни да |
| <p>— Дај ти, болан, — рече — да купимо бимбашиници једне папуче, па ће све добро бити.{S} Тако |
| уљезе, саже се и поче се сашаптавати с бимбашом.{S} Тргну му у руку некакав замотуљак и овај г |
| > <pb n="339" /> <p>Зулфага се сакри за бимбашу и као плачући рече:</p> <p>— Ето... тако и сино |
| ата тројицу-четворицу и поведе нас пред бимбашу, на суђење.{S} И све олако прође.</p> <p>Повали |
| апошљетку, кренуше се неколико њих пред бимбашу.</p> <p>— Аман, — повикаше узбуђено — шта се ов |
| ршију, што више распитивао о хајдуцима, био је све луђи, све чуднији.</p> <p>Није хтио више ни |
| нешто од мајке, увијек добивао новаца, био сам најбогатији међу јаранима и сви ми завидили на |
| орити.{S} Хасан, иако млађи од Хајкуне, био је најбољи мегданџија међу нама и обоје нас редовно |
| е имао када да води много бриге о мени, био сам препуштен самоме себи и радио сам све шта сам х |
| дошао до врата и од хамала узео ствари, био сам смислио: и шта ћу рећи и како ћу изгрдити Хатиџ |
| тава поносила се њиме а ја, јединац му, био сам се због њега и сам осилио и сва комшиска дјеца |
| у, а, можебит’, и ти...{S} Ко зна?..{S} Био сам, да рекнем, травка Божја, цвијет, и сисао крви |
| , негдје иза подне, дође нам Сулага.{S} Био је некако снужден, забринут, невесео и, макар што с |
| >До неколико дана отишао сам кадији.{S} Био то омален, широк, трбушаст човјек, велике, округле |
| ћи собу једну, у којој ће становати.{S} Био то висок, коштуњав човјек, са необично дугом шијом, |
| ан танак, висок, увијек обијељен зид, — био је Сулага, мирни, добри Сулага, који једини у оно д |
| ово једино о томе.{S} И како је свак, — био луд или паметан, — налазио за потребно и да прориче |
| Свак лаже ко каже да је сретни земан — био...{S} Лаже!..{S} Сретни земан иђе и ко не вјерује у |
| дречећи колико га је грло служило, — а био је грлат као пудар, — застајао пред свачијим вратим |
| к се Хасан лијечио и док је имао болова био сам врло мало у дућану.</p> <p>Макар што је Хамид в |
| дућану.</p> <p>Макар што је Хамид вазда био поред њега, макар што сам и Хатиџи непрестано препо |
| сами упусте у разговор...{S} Кад сам ја био међу њима лакше било обојима...</p> <p>Тада су већ |
| ма и беговима око цареве џамије, којима био додијао стари хоџа — поткрадао им џамију, — па хтје |
| и одлазио у собу.</p> <p>Неколико пута био сам ишибан због ових посјета.</p> <p>Мајка, која ве |
| раву правцату збиљу.{S} Адет онда такав био да јарани, — желећи очувати јаранство, — заруче, ча |
| црње, тамније...</p> <p>— А он је крив био, душе ми, — викну ватрено, примичући ми се — и... и |
| о доказујући нешто; Зулфага је напротив био необично миран и, како ми се причињавало, говорио ј |
| сам, опет, знао да би ми сваки предлог био узалудан, јер Хасан тада, као за инат, — силећи се |
| стид што ме људи тако одбијају од себе био је јачи од свега и испочетка све друго савлађивао.{ |
| њиме, и моје ненадне женидбе.{S} На све био заборавио као да ништа ни било није, као што човјек |
| јепи, мало погнути врат, који као да је био бјељи од филдиша.{S} Зачудо, учини ми се као да сад |
| мигнуо и накашљао се.{S} И то као да је био знак пратиоцима да постану још бјешњи, још дивљији |
| силнији од свију.</p> <p>С кметовима је био друкчији.{S} Кад би нам они дошли у авлију, до шезд |
| својеглав, јогунаст и напрасит, али је био и поштен, вјеран, поуздан.{S} Након оне похвале баб |
| без штапа, често и без штаке.{S} Док је био бабо у животу Осман као да није ни знао ни за кога |
| ана након погибије бабине у кући нам је био нечувен неред.{S} Од јутра до мрака непрестано нам |
| радити шта год смо хтјели.{S} Хасан је био плах, силовит, необуздан дјечко, који као да ни ода |
| и не дућан човјек некакав.{S} Умотан је био у голему, црну струку, чији се крајеви вукли по тли |
| почео уздисати:</p> <p>— Ето... опет је био у Сулаге...{S} Ја сам га управо и измамио из авлије |
| ругоме.{S} За неколико минута шкипић је био сасвим празан, а ниједна мрвица хљеба није остала у |
| акрио се, уклонио, само да Зулфага није био у близини.{S} Само њему за инат задржао сам се, ост |
| су опет тврдили како то нико други није био него усташи, који се преобукли у турске хаљине и ст |
| има ли у кући свега...</p> <p>Али није био ни онако насмијан ни ведар као обично; са мном се н |
| и љутити и пребацивати му како ми није био ни друг ни пријатељ.{S} Чим му запријетила опасност |
| комешање неко.{S} Ако који рањеник није био смртно рањен, ако је имало био при свијести, сви су |
| би се заиграли и заговорили кад он није био у кући, као да би премрли од страха чим би му корак |
| лио и ковао у звијезде, жалећи што није био толико и домаћин колико и јунак и што није боље паз |
| и подсмјехивали, ја сам беговство своје био објесио о клин и готово сасвим заборавио на њега.</ |
| објеснила си...{S} Сад удри ти!..{S} Не био мушко, ако ти се уклонио!..</p> <p>— Хахахаха! — за |
| ах... — благо проговори Сулага, који се био одвојио од нас и отишао у кухињу да види хануму. — |
| тишао јунаку, у чету његову.</p> <p>— И био четник?..</p> <p>— Само десет дана...</p> <p>Затим, |
| с?..</p> <p>— Ја сам онакав какав сам и био, — дочекам кезећи зубе и готово режећи — а ти... а |
| рзелез Алија, као једини човјек који би био у стању ударити на све усташе и покорити их, поломи |
| ког, блиског сродника који ми најмилији био, и срце ми заигра, застрепи, залупа као да ће искоч |
| итнице!..</p> <p>— Ти... ти си у невољи био... у јаду...</p> <p>— Нијесам, мајко...</p> <p>Она |
| ма сунцу.</p> <p>Нијесам још потпуно ни био довршио посла, када заптија један, необично угојен |
| дођем тамо, па кад ме запитају: „Ђе си био?..“ зар да им рекнем „Ниђе“...</p> <p>И кад ме запи |
| гурну на шилту...</p> <p>— И гладан си био, можебити, и... — Метну прст на уста и застаде мало |
| ку...</p> <p>Кад је Зулфага стигао кући био сам већ преобучен.{S} Сједио сам покрај мајке на ши |
| , веселији и након ручка који је увијек био богат и обилат, били су готово разуздани.{S} Почели |
| по собама.</p> <p>Једини ја као да сам био нешто присебнији.{S} Не бојећи се ничега одмах сам |
| ли након сваког разговора о њему ја сам био некако веселији.{S} Лакше ми било на души и слађе с |
| шта?..</p> <p>— Па... знаш... доста сам био овђе — прогунђа суво, дајући ми знак руком да му се |
| p>— Рашта сам је прекорио?{S} Рашта сам био осоран? — опет се почех љутити сам на се. — Зар је |
| Неко као да ме прекоравао, е сам и сам био рђа, кукавица, готово издајник.{S} И што је грижа с |
| .{S} Почех сам себе прекоравати што сам био онако напрасит и онако груб према њему...{S} Зашто? |
| зауставих се од чуда.{S} Макар што сам био навикнут да готово сваког дана у нашој кући гледам |
| ..{S} Ко зна да и ја, можебити, нијесам био на Косову, а, можебит’, и ти...{S} Ко зна?..{S} Био |
| > <p>У читавој тој гунгули мој је Јован био најприсебнији.{S} Он нити је хтио противити се запт |
| <p>— Путем се изгребао...{S} Пут ружан био...</p> <p>— А хаљине?..{S} Куку!..{S} Смајиле!..</p |
| ао у нас, него му поглед вазда управљен био према оном низу нових, калајисаних сахана, поредани |
| p>— Чуо сам зазивање, помагњаву и пошао био да видим шта је.{S} Чим сам тебе угледао, досјетио |
| ке и припремао кремење.{S} То му управо био и једини посао и за живу главу није хтио прихваћати |
| ислећи о својим недаћама, — још једнако био узрујан и спреман на инат, ипак, у погађању оном, у |
| ник није био смртно рањен, ако је имало био при свијести, сви су одмах, — носећи у малим, шарен |
| аше.{S} Одмах се могло познати да је то био један обичан догађај у њиховој кући и да се нико зб |
| .</p> <p>Један је, шта више, и измахнуо био да ме ошамари и дочекао ме псовком.{S} Ни сам не зн |
| јој одмах скрешем, очитам све.{S} Макар био и први дан, дође ми да се свадим, поинатим с њоме.{ |
| сам не знам рашта, тај узгредни прекор био ми је увијек тежи него да ме ударио, ошамарио, исту |
| понуди ми цигар.</p> <p>— Тамо кијамет био — рече. — Је ли?..</p> <p>— Кијамет.</p> <p>— Чуо с |
| да га опет не наговоре...</p> <p>— Опет био! — цикне мајка раздражено и сијевне очима. — Опет, |
| Бојали се, зар, — макар што је Хамид ту био, – да остану близу једно другом, да се погледају от |
| е бих миловао...{S} И њима бих зликовац био...{S} Нико се уза ме усрећио не би...{S} Нико!</p> |
| ви.</p> <p>И макар што је од рођења још био необично богат, богатији него четворица других заје |
| ји ми некад бијаше разбио главу.</p> <p>Био је, додуше, још једнако својеглав, јогунаст и напра |
| вршио читав говор и почео се обазирати, бирајући зар гдје би да сједне.</p> <p>А то га још више |
| И кућу сам у брзини узео под кирију, не бирајући и не разгледајући је.</p> <p>Хатиџа чим јој пр |
| те Хасан, — рече комешајући раменима и бирајући гдје ће сјести. — Рекао ми да те поздравим.</p |
| ње, измакнем се, и не пазећи на гомиле бисага, кабаница и конопа по путу, спустих се низ басам |
| објешене о кајишу, висиле о ункашу, са бисагама из којих им провиривале некакве крпе, са <pb n |
| тракама окићених грива; низ седла висе бисаге и кесе чибуклије, а из теркије, покрај кабанице, |
| обнажене прси, прекривене дугим низама бисера и дуката, који су ситно, ситно позвецкивали. — Ш |
| отпуно.{S} Везене ките, искићене лажним бисером, ударају их по челу и по очима; о врату објешен |
| мо, за ђаво би га знао ушљед чега, опет бисмо вољели да је мало подаље, да се какогод одмакне б |
| били тврдо увјерени да ће их он, онако бистар и проницав, некако пронаћи и ухватити, да ће им |
| м опет сумњао у њега.{S} И ко зна, може бит’ би се међу нама изродила и голема свађа, да сам хо |
| дан.{S} Након оне похвале бабине да ће »бит човјек«, — која је за ме значила много, — ја сам му |
| жећи га.</p> <p>— Казао си да ће свадба бити.</p> <p>— Хајкуна!..{S} Моли Бога што си женско... |
| уком.</p> <p>— Алах зна чија ће побједа бити, — рече — а мени се чини да је уз онога ко се дигн |
| ћи: хоће ли бити дебело и колико ће ока бити у њему.</p> <p>И обје као да бијаху задовољне.{S} |
| на карамфилу.</p> <p>— Мислила је, може бити, да сам је ја убила и зажалила на ме — прошапта сн |
| ..</p> <p>Нешто из радозналости, а може бити и због чега другога, почеше се око наше куће све т |
| напуни лулу.{S} Запали.</p> <p>— А може бити и кршан чојек — додаде тише. —</p> <p>Не покорава |
| бојицу?..{S} Шта ће бити?..{S} Шта може бити?..</p> <p>— Баш бих волио да не поплаших зеца — на |
| јер и он долази... и... ко зна шта може бити...</p> <p>Ја занијемих, скамених се.</p> <p>— Води |
| ише.</p> <p>— Један исти човјек не може бити и мој и Зулфагин пријатељ — дочеках пјенушећи од б |
| ајбоље знам.{S} Нико мом ђетету не може бити бољи пријатељ од мене, — дочека мајка сурово, <pb |
| х, ни пристајао за њима.{S} Најволио је бити сам.</p> <p>Ако му је понекад случајно и затребао |
| одате ли кметове и земље, шта ће с њиме бити?</p> <p>— Отац се о њему мање бринуо него што се ј |
| неправде...{S} Није ли данас, сјутра ће бити уз њега...</p> <p>Млад си ти још, па не знаш...{S} |
| утра ћемо на друм...</p> <p>— Сјутра ће бити кише — опет ће онај одострага, протежући се. — Мен |
| њиме и злокобљење Хасаново...{S} Шта ће бити ако нам се деси несрећа?...{S} Ако нас сад опазе, |
| па заробити, убити обојицу?..{S} Шта ће бити?..{S} Шта може бити?..</p> <p>— Баш бих волио да н |
| , магловито, тајанствено.</p> <p>Шта ће бити ако је збиља истинита она напомена да зец баксузлу |
| Их, што не кажеш одмах?..</p> <p>Сад ће бити — почех ја шепртљати, збуњено се осврћући...</p> < |
| а у раменима...</p> <p>— И грмљавине ће бити — додаде стари невесело.</p> <p>— Мене сврбе леђа. |
| И ако нам се ђеца не опамете, и они ће бити исти, а ако били оваки, нека их свијех ђаво носи!. |
| збио прије?..{S} Аферим!..{S} Чо’јек ће бити кад тако зна да удара и да се брани, а не трчи баб |
| е ли мушко и је ли соко!..{S} Неће више бити ни једног залогаја џабе; треба се сад борити, рват |
| — рече отежући. — Ријеч је ријеч и лажи бити не смије...</p> <p>Обојица се загрлише и пољубише. |
| ни мрк, ни крвавих очију!..{S} Може ли бити хајдук без големих бркова кроз које се провиде ток |
| ју са сваке стране, рачунајући: хоће ли бити дебело и колико ће ока бити у њему.</p> <p>И обје |
| ко...{S} А доста је...</p> <p>— Хоће ли бити свадба?...</p> <p>Момче, прибравши се потпуно, брз |
| ибе оне.{S} Никако, дакле, нијесу могли бити хајдуци, — нико нам барем није причао да хајдуци ћ |
| и приступи и да ме такне. — Лакше ће ми бити, ако ме пригњечиш...{S} Уби, сине!..</p> <p>Хатиџа |
| , не водећи рачуна о томе: хоће ли мени бити на сметњи или неће...{S} Хаљине некакве разбаци по |
| ити и својим парама...</p> <p>— Неће ти бити на одмет ни Хатиџине — додаде он мекше, једнако се |
| напустио, не бринући се шта ће са мном бити ни како ћу проћи.{S} Није се чак ни кашње, кад је |
| ево да се кладимо да ће нам данашњи дан бити несретан — отсијече он мекше и уздахну. — Све нам |
| ваља...{S} Замисли само колики ће дућан бити кад она распе паре!.. </p> </div> <div type="chapt |
| ијесам могао вјеровати.{S} И може ли он бити хајдук, кад није ни снажан, ни мрк, ни крвавих очи |
| ...</p> <p>— И због мене би, зар, могло бити кијамета?..</p> <p>Због мене?..</p> <p>И она се из |
| мирно. —</p> <p>Друкчије није ни могло бити...</p> <p>— Сад... сад узми Хамида себи, изведи га |
| клонити и кћер Хатиџу, која ће »сигурно бити најпрва љепотица у шехеру«.</p> <p>— Па хоћеш ли ј |
| мбашиници једне папуче, па ће све добро бити.{S} Тако и старији раде, па што не би и ми?..</p> |
| љајући. — Чини ми се да ће и теби добро бити...</p> <p>— Мени је и сад добро — одговорих јој ве |
| ма.</p> <p>— Замисли, болан, како ће то бити, — викну заносно — кад уљезем у Сарајево и пронесе |
| } И ко зна шта ћу до хиљаду година опет бити!..{S} Опет можебити травка, дрво а... а можебит’ и |
| па криво му што и сад, увијек, не могу бити у соби поред њега, што га и сад сама не дворим...< |
| се крв циједи и низ нож и низ руку.{S} Биће, бре, галама једна, кад истрче дућанџије из својих |
| на, која је пазила на њ и пратила га. — Биће кијамета с њим!..</p> <p>И погодила је.</p> <p>Ниј |
| <p>— Јер? — отегну изазивачки.</p> <p>— Биће бруке... кавге...</p> <p>— И због мене би, зар, мо |
| је. — А у нас се почели будити робови и биће бруке и много јада с њима...</p> <p>— Какви робови |
| с њим и са собом?..</p> <p>— Рви се.{S} Бићеш јача!..</p> <p>— И да се играмо ватром?..</p> <p> |
| им купио шећерлема, локума, бајама и да бих и њима коју пару дао.{S} По срећи, у мени је било и |
| да су ми сви људи сродници, ахбаби и да бих се са сваким грлио и љубио, тако ми се пошље сви пр |
| и улагивати и потварати друге, само да бих им купио шећерлема, локума, бајама и да бих и њима |
| , краду, варају...{S} Да је то моје, ја бих продао...</p> <p>— Одмах?..</p> <p>— Ама, каква је |
| — Кад би ми отац забрањивао полазак, ја бих му запалио кућу, — рече — а кад би ти хтио остати о |
| а готово плачући. — Да је моје ја... ја бих продао неколико кметовских кућа...</p> <p>Непоштени |
| Па какве штете кад их продамо?..{S} Ја бих их давно продала...</p> <p>Зулфага отегну шијом и ч |
| мао, ни њих не бих миловао...{S} И њима бих зликовац био...{S} Нико се уза ме усрећио не би...{ |
| год бих се враћао из куће Сулагине, кад бих изишао из врата његових, увијек сам опазио Зулфагу |
| хвалио и једнако нудио крви.{S} И, кад бих замакао кроз сокаке и приближио се чаршији, увијек |
| вљали на миру, нити ме штедјели.{S} Кад бих прошао чаршијом, са јараном којим, беспослене дућан |
| те...{S} Ево свега...</p> <p>Чак и кад бих изишао из собе и кренуо, пошао у дућан, он је једна |
| Вазда ме премјеравао мрким погледом кад бих случајно, мјерећи штогод, морао се очешати од њега |
| ога да замилује...{S} И жену и ђецу кад бих имао, ни њих не бих миловао...{S} И њима бих зликов |
| зине снаге и надзора њезина.{S} Кад год бих се враћао из куће Сулагине, кад бих изишао из врата |
| а их задржим и увучем у разговор, залуд бих их митио, улагивао се.</p> <p>Одлазили су не слушај |
| т онако тихи и онако мучаљиви.{S} Залуд бих покушавао да их задржим и увучем у разговор, залуд |
| ичињавали лупежи и разбојници и свакоме бих плазио језик, ругао се, псовао.</p> <p>Што сам више |
| > <pb n="385" /> <p>— Да није отета, не бих се научио радити...</p> <p>Она поче истресати пепео |
| здрава..</p> <p>— Да нијесам здрав, не бих ти могао донијети товар поздрава — откреса весело. |
| смијешна дође та забуна њихова и да не бих ударио у гласан смијех, морао сам се уједати за усн |
| ити им ко о томе причао.{S} Па ни ја не бих знао нити бих могао сазнати, да једне ноћи, — када |
| лободе своје... тебе... нипошто дала не бих!..</p> <p>— У мене нема ни поштења правог, ни благо |
| ебра и све кости поломио.{S} И ништа не бих волио тада, него опет преврнути се и опет заспати.. |
| аженији.{S} У неко доба готово ништа не бих волио толико колико да ми се подсмјехне когод, <pb |
| справи се. -—</p> <p>Никоме за љубав не бих ти невјеру учинио... <hi>Никоме</hi>!..{S} Ево и кр |
| p> <p>Ништа није помагало.{S} Ако је не бих хтио послушати, наређивала је слугама да ме узму у |
| е што никад и никоме за љубав учинио не бих.{S} Њему за инат ишао сам у чаршију, међу чаршинлиј |
| о, вјечито страхујући да их случајно не бих одао баби, и тепала ми и митила ме, мазила.</p> <p> |
| hi>... сада... <hi>Теби</hi> нипошто не бих невјеру учинио!..{S} Нипошто!..</p> <p>— Ти ми и не |
| } И жену и ђецу кад бих имао, ни њих не бих миловао...{S} И њима бих зликовац био...{S} Нико се |
| ме причао.{S} Па ни ја не бих знао нити бих могао сазнати, да једне ноћи, — када се чинило да с |
| се и сам досјетити од кога је.{S} И чим бих ручао, одмах су долазили да однесу празне суде, опе |
| о, изнемогао.</p> <pb n="326" /> <p>Чим бих их опазио, смиривао сам се одмах и опет према њима |
| од страха, запомагао.</p> <p>И побјегао бих, сакрио се, уклонио, само да Зулфага није био у бли |
| } Њему за инат, — чинило ми се, — могао бих учинити све што никад и никоме за љубав учинио не б |
| — а кад би ти хтио остати овђе, заклао бих те к’о јање.</p> <p>И опет ме удари кундаком.</p> < |
| е ми да се на њој осветим.</p> <p>Чупао бих је за косе, обарао, газио, искидао је на комаде.{S} |
| спавамо... а мени се не спава... причао бих ти све од почетка, готово половицу свога живота...< |
| и поче чупкати траву:</p> <p>— Окладио бих се да ћу данас двије главе уграбити...</p> <p>— Нем |
| p> <p>— Нека га носи ђаво!..{S} А волио бих да је остао спавајући...</p> <p>Примичући се друму |
| .{S} А ипак... ипак чинило ми се и смио бих се опкладити, да се и он, — макар колико се јуначио |
| се свадим, поинатим с њоме.{S} Поинатио бих се чак и са људима који су пролазили и гледали у ме |
| њи знанци.{S} Са сваким од њих побратио бих се, загрлио, пољубио и упустио у ма какав разговор. |
| урало напријед и да сам могао, прелетио бих тамо, само да час прије засједнем покрај оног пламе |
| , газио, искидао је на комаде.{S} Мучио бих и њу и Сулагу и никакви јауци ни помагања не би ме |
| ито Зулфагу није хтио спомињати.{S} Ако бих га ја каткада и споменуо, само је узвијао носом, на |
| ни обгрлио, ни протепао ми што.{S} Ако бих кадгод посрнуо, обрезао се или опржио, није се сажа |
| уго, друго нешто... ни сам не знам како бих назвао.{S} По свему се могло познати да је то мучи, |
| поносито — а вјерујем и теби...{S} Што бих га се бојао?..</p> <pb n="391" /> <p>Она се ухвати |
| ипак навикла, научила.{S} Увече, пошто бих дошао из чаршије и сјео покрај ње, изгледала ми уви |
| одговори мајка и опет узе чибук. — Зар бих ја смјела доћи да је овђе?</p> <p>Па привуче Хатиџу |
| ити?..{S} Шта може бити?..</p> <p>— Баш бих волио да не поплаших зеца — најпошље почех на глас |
| ијеси смио ни пушке опалити, него одмах бјеж’о...</p> <p>— Лажеш!..{S} Ти си први стругно...</p |
| дну, само да зауставим ту кућу, која је бјежала, да је ухватим, стегнем.</p> <p>Хатиџа, која је |
| кроз сокаке и без обзира трчали, ишли, бјежали кућама.</p> <p>Чак су и мене натјерали да затво |
| около.</p> <p>И опет сам пролазио даље, бјежао управо, а читав сокак иза леђа ми као да поново |
| гама и слушкињама ни дружио се није.{S} Бјежао је од њих, сакривао се, склањао, ради чега му се |
| силу избаце пред врата.</p> <p>Тада сам бјежао Сулаги, у авлију му.{S} Хатиџу, вјереницу, затиц |
| ку, и сам окрвављен и изгребан, нијесам бјежао кући.</p> <p>Ништа тада нијесам толико желио кол |
| ис и — као зец искочи иза грма.{S} Поче бјежати.{S} Одбаци и фес, и пушку, и нож, па потрча као |
| . — Све клону, ослаби...{S} Неки почеше бјежати бацајући оружје, а неки се и сакрише...{S} И ет |
| зирући од нечега, поче фрктати, рзати и бјежати унаоколо.{S} Била је гола, празна, без узде, бе |
| нити је хтио противити се заптијама, ни бјежати, ни узмицати.{S} Не.{S} Само се за дан-два скло |
| ега.{S} Зулфага је, хтио не хтио, морао бјежати испред њега, измицати се, сакривати.</p> <p>Али |
| уда.</p> <p>И кад би се подигао и почео бјежати, трчала је за њим, гонила га, тјерала, гађајући |
| ми се чинило као да и они трче, као да бјеже, измичу испред мене.{S} И, — макар то сада било и |
| ла нешто и гунђала, нагло се окрећући и бјежећи, сакривајући се од њих.</p> <p>Наравно, одмах и |
| јежи!..{S} Видиш да су наговорени!..{S} Бјежи!</p> <p>— шапну опет.</p> <p>Ни сам не знам шта м |
| ми пушку из руке и одбаци је.</p> <p>— Бјежи!..{S} Видиш да су наговорени!..{S} Бјежи!</p> <p> |
| ћепенка и сам поче затварати.</p> <p>— Бјежи куд било — шапну, а смео се па не зна за који ће |
| ме за раме и повуче за собом.</p> <p>— Бјежи одовлен — рече брзо. — Јефтино си прошао.</p> <p> |
| покушавајући да оца угризе за руку и да бјежи некуда.{S} Дошавши насред собе хоџа га одгурну <p |
| ву, па нити покуша да се брани, нити да бјежи.{S} Само одиже руке у висину да тако отклони удар |
| јлију како трчи са голим ножем, а Хасан бјежи безобзирно, струже, измиче пред њим.</p> <p>— Поб |
| прошапта стењући, испрекидано. —</p> <p>Бјежи од зла...{S} Хајде Сулаги...{S} Брже...</p> <p>Су |
| „Додијао сам вам, па ме и не гледате... бјежите од мене... гоните ме“...</p> <p>Други пут, опет |
| како се испод нешто проријеђеног дрвља бјеласа узак искривудан као змија друм, оивичен са обје |
| ада први пут гледам у тај врат и његова бјелина и пуноћа изненада освоји ме, замами.{S} Обузе м |
| а, из којих бије пара, расипље се лака, бјеличаста пјена, пада по трави, по калдрми, по широким |
| , мало погнути врат, који као да је био бјељи од филдиша.{S} Зачудо, учини ми се као да сада пр |
| хтјела?..</p> <p>И све више љутећи се, бјеснећи управо, наумих да се вратим и да јој одмах скр |
| ло се као да читава кућа вришти, пјева, бјесни од весеља што се опростила бабина дахилука.</p> |
| човјека, а није разбојника — дочеках ја бјешње, стискајући зубе.</p> <p>Зулфага приступи вратим |
| смијеш?..{S} Шта ти је?</p> <p>— брекну бјешње, гледајући како се превијам и све се силније и с |
| сам више осјећао глад постајао сам све бјешњи, љући, раздраженији.{S} У неко доба готово ништа |
| а је био знак пратиоцима да постану још бјешњи, још дивљији и још разузданији...</p> <p>Пред ве |
| тло као прољетње јутро, разлијевао мек, благ осмијех, рашчешљана брада повијала му се преко прс |
| ђу вас, — рече полугласно — али он је и благ и добар човјек...{S} Крви би испод грла дао...{S} |
| сте, здрави сте, па добро једете...{S} Благо вама!..</p> <p>Па нам пружи духанкесу и отегнуто |
| </p> <p>— Сад ће ручак...{S} Одмах... — благо проговори Сулага, који се био одвојио од нас и от |
| ...{S} И казаће како му је мајка расула благо и... и како сам ја томе крив...{S} И златно, посл |
| је; ако би што проговорили, говорили су благо, тихо, њежно, као са болесником каквим кога нико |
| <p>— У мене нема ни поштења правог, ни благодарности — опет изненада викне Хасан и заклони гла |
| иљубљене, срећне. — Ни према коме немам благодарности... осим... осим према <hi>теби</hi>... са |
| тога постајала и некако мекша, њежнија, блажа.{S} И, желећи зар да заглади што ме онолико тукла |
| чи; једино међу њима изгледао је некако блажи, питомији.</p> <p>— Људима које је Алах осудио да |
| шевљено, — као стока у чопору газити по блату и прашини и ћораво трчати за звонарима, него ће с |
| асла, колико развила и прољепшала!..{S} Бледуњаво лице њезино сад је испод шамије изгледало рум |
| S} Блиједо, дугуљасто лице дошло му још блеђе, мале ситне боре око очију и око носа ишарале га |
| е, крупне и ситне, од чије рике, буке и блеке одјекивала брда и планине, гониле су моје кириџиј |
| ећи духаном. — Никад...</p> <p>Он зине, блене у ме.</p> <p>— Не могу?..{S} Вјерујеш ли?..</p> < |
| оно, које као окамењено стало, па само блене у њих...</p> <p>— Хајкуна!..</p> <p>— Нек свак до |
| а ме осуде? — рече изнемогло, промукло, блесаво нас гледајући као да се буди иза сна. — Нека ме |
| нађен.{S} Мора да сам изгледао необично блесаст у том часу, јер се он снажно уједе за танку, ру |
| че да се једва чуло и некако поплашено, блесасто, поче нас гледати све троје. — Шта ћете са мно |
| кад се спустих с прага и приступих јој ближе, она одиже и другу руку и готово врисну:</p> <p>— |
| се, уклонио, само да Зулфага није био у близини.{S} Само њему за инат задржао сам се, остао.</p |
| још нешто питати, а он, осјећајући јој близину, врпољио се и пипао рану.{S} Тек кад се измакла |
| елим корицама, што је растворена лежала близу њега на миндерлуку, и да га треснем њоме по глави |
| а.{S} При скакању нико му није могао ни близу доскочити.{S} И, што је најчудније, није ни скака |
| то као да поче тутњити, грмити, хрштати близу нас.{S} Обојица, и нехотице, застадосмо и почесмо |
| макар што је Хамид ту био, – да остану близу једно другом, да се погледају отворено, да се сам |
| припасивати дугу, шарену бошчу, Хасан, блијед, подбухо, с дебелим мјехурима испод очију, али с |
| {S} Није ишао него каскао сиромах, жут, блијед, модар, — онога часа учинило ми се да је неколик |
| готово врисну:</p> <p>— Смајиле, што си блијед тако?..{S} Шта ти је?..</p> <p>Па ме обгрли, при |
| јој. —</p> <p>Ништа.</p> <p>— А што си блијед, зелен тако?..</p> <p>— Нијесам спавао, мајко... |
| се придиже, исправи се и, онако мршава, блиједа, слаба, ослони се леђима о зид и десном руком п |
| S} Висок, танковијаст, прав као јаблан, блиједа, дугуљаста лица, које му било оивичено кратком, |
| ка и хтио се умивати, уљегла ми у собу, блиједа, слаба и изнемогла и, заставши крај врата, тихо |
| ред очима.{S} Као да гледам мајку: како блиједа, увехла, полуонесвијешћена, са расплетеном косо |
| о код болесника у огњуштини виђао...{S} Блиједо, дугуљасто лице дошло му још блеђе, мале ситне |
| сам у томе часу угледао сродника неког, блиског сродника који ми најмилији био, и срце ми заигр |
| ани су били сви.{S} Румене се мерџани и блиста се срма на тешким пушкама и ножевима а одсијев и |
| шарана и у нове калајисане алке које се блистале и засјењивале очи и... и све ми се чинило као |
| је причвршћене о појасу свијетлиле се и блистале према сунцу засјењујући очи, црвена долама пре |
| лице освијетљено ватром, свијетлило се, блистало некако, очи јој се пламиле, сијале, а црвена ш |
| као прамен дима, а топао, широк поглед блудио је некуд далеко, далеко, преко сусједних кровова |
| о врату објешени талисмани свијетле сем бљескају испод оплетених и зеленим тракама окићених гри |
| уци, чији се златан полумјесец при врху бљештао, руменио и горио, а тешке, дебеле ките ударале |
| стари увријеђен и попријети чибуком. — Бог све зна а ми јок!..{S} Ко зна да и ја, можебити, ни |
| и умире и све се поново рађа...</p> <p>Бог тако наредио...</p> <p>— Ама умријет’... растати се |
| ме заустави.</p> <p>— Шта си учинио, за Бога?{S} Шта си учинио? — запита шапћући, а све ме јаче |
| вадба бити.</p> <p>— Хајкуна!..{S} Моли Бога што си женско...{S} А доста је...</p> <p>— Хоће ли |
| де између нас.</p> <p>— Шта вам је, ако Бога знате? — викну из свега гласа, готово наричући. — |
| селији и након ручка који је увијек био богат и обилат, били су готово разуздани.{S} Почели би |
| макар што је од рођења још био необично богат, богатији него четворица других заједно, ипак су |
| мом „сиромаштву“ и да каже како је она, богата агинска кћи, научена на љепше живовање?{S} Је ли |
| ни озбиљно узимао у заштиту и хвалио. — Богата је, а то ваља...{S} Замисли само колики ће дућан |
| љајући се по трави. — Убићу!..</p> <p>— Богата је и донијеће ти пара — тјешио ме Јован, који је |
| то је од рођења још био необично богат, богатији него четворица других заједно, ипак су га гото |
| хтјела да покаже како се надала пуној, богатој кући, па се преварила?..{S} Или је хтјела да се |
| ла одмах, на првом кораку, истаћи своје богатство и показати колико сам ситан према њој?..{S} Ш |
| S} Жена, која је вазда живјела у малу и богатству, научена да свега има колико хоће и више него |
| оваца уложило их све у робу, а неко је, богме, грабило и ствари из куће и продавало их, само да |
| Сарајева.</p> <p>— Охо!..{S} То сте се, богме, и уморили.</p> <p>— Богме и јесмо.</p> <p>— И ог |
| лости да му се приступи...</p> <p>— То, богме, не ваља — рече Хасан снуждено, уједајући се за у |
| } То сте се, богме, и уморили.</p> <p>— Богме и јесмо.</p> <p>— И огладњели?</p> <p>— Јесмо.</p |
| о је тихо, преврћући бројанице. — Хвала Богу, кад није прошло горе...</p> <p>Тиме као да је пре |
| тране.{S} Нигдје никога.</p> <p>— Хвала Богу! — узвикнух одушевљено и одахнувши мало спустим се |
| о цури, пуже, гамиже, тече. — Шта је по Богу?</p> <p>— Боље би било да сам болестан, — одговори |
| Овога пута све је било добро...{S} Дај Боже, да буде други пут и боље.</p> <p>И не пуштајући м |
| Ко зна?..{S} Био сам, да рекнем, травка Божја, цвијет, и сисао крви људске...{S} И ко зна шта ћ |
| та Сулага и поглади се по бради. — Воља Божја...</p> <p>— Жао ми само што га још једном није до |
| знад главе и заклонило нам небо и сунце Божје, и које својим мрким, дугачким гранама, као да на |
| собом све пространство оно, сву „џамију Божју“...</p> <p>И одмах након молитве прихватио би за |
| амбашу, Стојана некаква, неке рањенике, бој, окршај, кијамет... поменуо је затим и бабу, сан не |
| ре.{S} Непрестано као да се спремали за бој, непрестано уређивали и — непрестано одуговлачили, |
| за ме. — Шта?..</p> <p>— Ништа...{S} Не бој се!..</p> <p>И хтједох да пођем, да је поведем у со |
| а поче купити своје ствари.</p> <p>— Не бој се...{S} Нећу ти више додијавати — рече полушапатом |
| и у страну и измахну ножем.</p> <p>— Не бој се, Хајкуна!..{S} Осветићу те — рече.</p> <p>Па сам |
| нуо... — прошапта узбуђено.</p> <p>— Не бој се...{S} Ево ме...</p> <p>И поздравивши се с Авдаго |
| али по неколико пута да ће га пратити у бој, да ће у ватру и у воду за њим.</p> <p>Чак и дјевој |
| , да је не издају и не поткажу Зулфаги, бојала се новог каква кијамета, па ме зато и одбијала.< |
| оворе е је нема, да је отишла некуд.{S} Бојала се, зар, сирота, да је не издају и не поткажу Зу |
| м пословима.{S} Шта више, она као да се бојала мене и никад ме није смјела јаче ударити или каз |
| анио... <pb n="240" /> Сад се није више бојала да ћу неком јачем испричати њезине тајне и као д |
| на, тиха, повучена жена, која се толико бојала свакога, непрестано пазила на оно »шта ће свијет |
| оје ме тако заустављали, задржавали.{S} Бојали се, зар, — макар што је Хамид ту био, – да остан |
| кога.{S} Толико га се бојали.</p> <p>А бојали га се сви у кући.{S} Момци, којих је било неколи |
| се не потужим на кога.{S} Толико га се бојали.</p> <p>А бојали га се сви у кући.{S} Момци, кој |
| нувши ријечи.</p> <p>И није да су га се бојали због тога што је псовао, пријетио, ударао.{S} Јо |
| — а вјерујем и теби...{S} Што бих га се бојао?..</p> <pb n="391" /> <p>Она се ухвати за серђен |
| да ни ода шта зазирао није и никога се бојао, чак ни оца.{S} Ја сам се чудом чудио како се он |
| су икад прије судили...{S} Опет сам се бојао батина, шиба, удараца...</p> <p>Па ипак —— остављ |
| свађао, тукао.</p> <p>Матере се нијесам бојао много.{S} Њезине пријетње и заклетве ништа помага |
| миру и њезине силе као да се више нико бојао није.{S} Неколико табора, који су пратили тајин у |
| онога часа учинило ми се да је неколико боје промијенио, — са широко отвореним устима и необичн |
| оворило није колико о ширењу устанка, о бојевима, окршајима, јунацима разним, говорили смо и ми |
| чека она ватреније и, као кривац какав, бојећи се да ме отворено погледа, окрену главу према му |
| сам послом до тебе — почнем ја викати, бојећи се да се озбиља не занесе и не заспи. — Ефендија |
| .{S} Неке су доводиле и дјецу са собом, бојећи се зар да их саме оставе код куће, и читава широ |
| затвара!..</p> <p>— Нећу!</p> <p>Авдо, бојећи се несреће, ступи ми на дућан, повуче ме са ћепе |
| као да сам био нешто присебнији.{S} Не бојећи се ничега одмах сам потрчао према вратима да отв |
| о испијала.{S} И слуге и слушкиње, — не бојећи се више никога и не зазирући ни од чега, — части |
| а жена, која још има толиког сина.{S} И бојећи се, зар, да је когод не прекори тиме, да је не п |
| прикривајући ону голотињу на себи, као бојећи се да ко не види. — Шта је било са мном?..{S} Шт |
| p>Зулфага застаде мало, осврну се и као бојећи се да не побјегнем, опет ме узе за руку и привуч |
| вечи нешто, звони?</p> <p>— Јок!</p> <p>Бојећи се зар да опет не заспим брзо настави разговор о |
| х, морао сам се уједати за усне.</p> <p>Бојећи се да се ипак нећу моћи савладати, узмем од Хати |
| кав, и на крају надодао како се боји... боји...</p> <p>На све то мајка није одговарала.{S} Само |
| дмах, по тим ријечима, познао сам да се боји нешто, да се плаши од њега.</p> <p>— А баш ћу да г |
| сан некакав, и на крају надодао како се боји... боји...</p> <p>На све то мајка није одговарала. |
| и се чини.</p> <p>— Хатиџине винограде, бојим се, неће моћи мирно отргати.</p> <p>— Хатиџине?</ |
| > <p>Хајкуна се поче освртати.</p> <p>— Бојим се да нас не опазе — прошапта.</p> <p>— Па шта је |
| м и себе саме — готово јаукну.</p> <p>— Бојим се за се, за те, за срећу коју си ми само ти дони |
| е!..{S} Ако мислиш да <pb n="304" /> се бојим твог оружја, стани да се огледамо, да дијелимо ме |
| и рукама, искриви се.</p> <p>— Ја га се бојим — прошапта готово плачући. —</p> <p>Бојим га се.. |
| и поче трести њиме.</p> <p>— Ама ја се бојим и себе саме — готово јаукну.</p> <p>— Бојим се за |
| јим — прошапта готово плачући. —</p> <p>Бојим га се...</p> <p>— Их!..</p> <p>— Ако желиш мира у |
| — Кажу да овуда има лова.</p> <p>— А не бојите се да ће и вас уловити?</p> <p>Ја претрнух, замр |
| пљесну рукама и зажмири мало.</p> <p>— Бојиш се ти ноћи! — узвикну пакосно. — Мрака се бојиш.. |
| тах пакосно.</p> <p>— А зар га се ти не бојиш? — живо дочека она, гризући усне.</p> <p>— Вјеруј |
| ти ноћи! — узвикну пакосно. — Мрака се бојиш...</p> <p>— А ти се бојиш дана...</p> <p>Она накр |
| о. — Мрака се бојиш...</p> <p>— А ти се бојиш дана...</p> <p>Она накриви главу и поче грицкати |
| да останем код њега...</p> <p>— Ако се бојиш свијета, а ти... ти одмах узми Хатиџцу, макар и м |
| дочека хоџа и осмјехну се.</p> <p>— Не бојте се!..{S} Чуваћу их ја! — избаци Хасан оштро, са п |
| кахвама и не говоре ни о чему колико о боју...{S} А кад се премного говори о једном послу, то, |
| дговори он, не гледајући ме.</p> <p>— У боју?..</p> <p>— Па... било је мало окршаја...</p> <p>Ј |
| , снажне мишице добиле им чисто бакарну боју и како је одсијев кадикада клизио и преко њих, заи |
| ао сам сам себе, преврћући се с бока на бок и отхукујући. — Зар да ми се са свих страна и прија |
| ем застаде мало, поћута и преврну се на бок.{S} Покушаваше зар да и сама заспи.{S} Узалуд.{S} П |
| дах и — опет легох, окренух се на други бок да поново заспим.</p> <p>— Дижи се! — викну он осор |
| р? — питао сам сам себе, преврћући се с бока на бок и отхукујући. — Зар да ми се са свих страна |
| гим.</p> <p>И тек тада осјетих чудноват бол у читавом тијелу.{S} Сви гуштерови, нарочито у бедр |
| пакосно, осветнички. — Ето ти свједока, болан!..</p> <p>Зулфага ће ти, на срамоту, све повратит |
| т и поче ме дрмусати.</p> <p>— Смајиле, болан!..{S} Јеси ли жив?..</p> <p>Познадох Хатиџу.{S} Ф |
| — Не знаш ти...{S} Их!..{S} Због мене, болан, направио би чуда!..</p> <p>— Обећај ми да више н |
| ајкуна!..</p> <p>— Је ли ти то поштење, болан?..{S} Је ли то јунаштво?..</p> <p>— Остави...{S} |
| тре браду махрамом и измаче се. — Једи, болан!..</p> <p>— Не могу — промуцах снуждено. — Не јед |
| нио, за слободу оволику...{S} Хоћеш ли, болан, да се рвем и с њим и са собом?..</p> <p>— Рви се |
| ис и запуцка прстима.</p> <p>— Замисли, болан, како ће то бити, — викну заносно — кад уљезем у |
| осом, са одушевљењем.</p> <p>— Помисли, болан, све од њих стрепи! — говорио је, сијевајући очим |
| собом у закутак један.</p> <p>— Дај ти, болан, — рече — да купимо бимбашиници једне папуче, па |
| отегну некако осорно. — Јунаци су оно, болан, а ми смо нико и ништа...{S} Једва сам живу главу |
| људе, будуће народе.</p> <p>— Неће то, болан, — викао је одушевљено, — као стока у чопору гази |
| шамију и почела гугутати...{S} Не знаш, болан, како је слатка била!..</p> <p>— А њему и то крив |
| ија је?..</p> <pb n="364" /> <p>— Па... болан... то ми је вјереница — одговорим му поносито.</p |
| м.</p> <pb n="405" /> <p>— Примио си ме болесна, и хвала ти на томе...{S} Сад сам, ево, здрав и |
| кнуо се, — поче стењати још јаче и, као болесник какав, неким меким, изнемоглим гласом избаци:< |
| тврдо, дебело стабло, почех јечати као болесник какав.</p> <p>Хасан, осврнувши се, у први мах |
| гледом, погледом каква сам још само код болесника у огњуштини виђао...{S} Блиједо, дугуљасто ли |
| говорили су благо, тихо, њежно, као са болесником каквим кога нико не смије наљутити, нико увр |
| ке.</p> <p>— Шта ти је?...{S} Да нијеси болестан?... —— запита зачуђено, а низ мерџана, опружен |
| а их изгазим, смрвим и сатрем. — Да сам болестан, лакше би ми било...</p> <p>Она прегризе конац |
| е по Богу?</p> <p>— Боље би било да сам болестан, — одговорим јој некако пакосно, осорно, прими |
| p> <p>— А кад си рањен? — запитам меко, болећиво, сасвим заборављајући да сам га то исто при до |
| рада...</p> <p>— И то је све? — запитам болећиво, тужно, ругајући се и пренемажући. — Све?..</p |
| у рану и као да нешто тражаше.</p> <p>— Боли ли? — запитам полако, примичући се.</p> <p>— Тхе.. |
| да није чуо.</p> <p>— Мене сад ништа не боли — рече. — Иђем.</p> <p>И стиснувши ме за руку, сна |
| Шта?{S} Како то?..</p> <p>— Ништа ме не боли сад...{S} Добро сам — једва сам се некако могао пр |
| миловати по коси, по образима. — Ђе те боли?..{S} Шта?{S} Како то?..</p> <p>— Ништа ме не боли |
| нако дрхтале, а у бедрима ми сијевало и болило ме.</p> <p>— Хоћеш ли Сулаги? — запита Авдо меко |
| траву.{S} Сваки жглоб, сваки драм меса болио ме.{S} Било ми је као да ме неко читав дан ударао |
| /p> <p>Узалудно!..{S} Гласно стењући од болова, — нарочито у крстима и у раменима, — завалих се |
| а, више од страха гледајући крв него од болова, малаксах потпуно.{S} У глави као да ми поче зуј |
| тов да заплачем и зајаучем не толико од болова, колико од <pb n="321" /> страха, од осјећања св |
| тка, док се Хасан лијечио и док је имао болова био сам врло мало у дућану.</p> <p>Макар што је |
| од чега, не осјећајући готово никаквих болова више, нагло скочих и почех сам себе пипати и раз |
| ма, — док ми се руке биле обледениле, — болови освојише све јачи и јачи и силна дрхтавица, као |
| ошто се загријах мало, ишао сам лакше и болови у жглобовима као да су почели јењавати.</p> <p>А |
| мајчина њедра слијевале све муке и сви болови што сам их имао.</p> <p>— Шта?..{S} Шта је? — за |
| ој слушкињи, за коју и мајка рече да је боља и поштенија од свију других.</p> <p>И јарани мајки |
| ети и мозга има она у глави и колико је боља и разумнија него сви домаћини шехерски.</p> <p>— И |
| амиже, тече. — Шта је по Богу?</p> <p>— Боље би било да сам болестан, — одговорим јој некако па |
| </p> <p>Хасан се приближи староме да га боље чује, сједе поред њега и ослони му се лактом о кољ |
| х подругљиво.</p> <p>— А познајеш ли га боље?..</p> <p>— Познајем — одговори он и погледа у стр |
| м и чудновато узви главом, као да би да боље чује.</p> <p>— Зар и ти смислила тако? — запита ти |
| — Шта?..</p> <p>И наднесе се над њим да боље чује.</p> <p>— Шта си казао?..</p> <p>— Не могу.</ |
| све објашњава захтијевајући и од нас да боље чувамо кућу и да никуд не мичемо и не излазимо без |
| уредио и као да је све одлучно пошло на боље.{S} Изгледао је некако и задовољнији, веселији.</p |
| прсима, по носу, устима, свуда.{S} Брже боље испљунух све, избацих.</p> <pb n="327" /> <p>Испљу |
| — Нећу, нећу, нећу...</p> <p>Па се брже боље затрча, ускочи ми уз бедру и сави руке око врата.< |
| и нагло прихвати за дизгин, сеизи брже боље збацише струке, прихватише за пушке и падоше по тр |
| ла, а ти гладан...{S} Их!..</p> <p>Брже боље оде и донесе млијека, сира, кајмака.</p> <p>Све ос |
| ико и домаћин колико и јунак и што није боље пазио на кметове и остале радине.</p> <p>Сви као д |
| се.</p> <p>— Стој!</p> <p>Упознавши ме боље, као да се застиди и збуни.</p> <p>— Што си виђео, |
| бро...{S} Дај Боже, да буде други пут и боље.</p> <p>И не пуштајући ми рамена, изведе ме на чар |
| охуне с крила.</p> <p>— Да је он ствари боље уредио, не би се ништа продавало.</p> <p>— <hi>Он< |
| и ми знак да се дижем; затим погледавши боље, брзо ми приступи, спусти се на траву и ухвативши |
| ј рачун, било је премного и што год сам боље радио, оне се све више и више расипале.{S} Уколико |
| ..{S} Зар <pb n="369" /> га је познавао боље?..{S} И зар није било и других, паметнијих људи, к |
| хвалио робу што <pb n="220" /> сам знао боље, не зазирући чак ни од уобичајених трговачких лажи |
| ком, пазио на њу и старао се да јој што боље угоди.{S} Свако јутро, прије зоре, босоног је ишао |
| но, гледајући према небу. — Ти ћеш опет боље смислити.</p> <p>Мајки као да се свали камен са ср |
| pb n="308" /> а ни загледали нас нијесу боље, ни премјерали нас.{S} Одмах се могло познати да с |
| шецима, чадорима...</p> <p>Кад загледах боље, познадох међу њима Јована, оног истог Јована, кој |
| Узалуд!..</p> <p>— Учи се сама, па ћеш боље проћи него ми је мајка прошла — одговарао сам, изм |
| /p> <pb n="296" /> <p>— Врата треба још боље затворити — додаде хоџиница тихо, одбацивши кошуљу |
| вот кад се ни за се ни за њих нема чему бољем надати?“</p> <pb n="283" /> <p>Па опет приступи с |
| е...</p> <p>Тек пошто су ме ноге почеле бољети од дугога ходања, уљегао сам у дућан, сјео покра |
| " /> чувати...{S} И добра је срца...{S} Бољи је од мене па... па је свакако правије да ја иђем |
| .</p> <p>— А, чини ми се, сад ће и теби бољи земан доћи</p> <p>— рече, напошљетку, мајка, приби |
| кате и... нико <pb n="274" /> од вас ни бољи, ни паметнији, ни поштенији нема, — кресну. — Ви с |
| други.</p> <p>— Шути!..{S} Ни ти нијеси бољи — опет ће оно момче, пецкајући. — Нијеси смио ни п |
| е знам.{S} Нико мом ђетету не може бити бољи пријатељ од мене, — дочека мајка сурово, <pb n="25 |
| димо, момче, да окушамо сад ко је јунак бољи! — викну, кочоперећи се. — Ево нам сад згоде, ево |
| 4" /> <p>— Нико бољи од тебе!..{S} Нико бољи! — узвикну заносно, љубећи ме. — Ти... ти никад ку |
| око врата.</p> <pb n="404" /> <p>— Нико бољи од тебе!..{S} Нико бољи! — узвикну заносно, љубећи |
| о одмакли.</p> <p>— Могу.</p> <p>— Нико бољи од Алаха!..</p> <p>Кад смо се приближили Сулагиним |
| ик!..</p> <p>— Међер је стари хоџа опет бољи — дочека неко одострага и указа на старог хоџу, ко |
| вим на миру и да ништа не предузимам до бољих, згоднијих времена.{S} А је ли вјеровао да ће та |
| ратов’о и крв пролијев’о, зарадио сам и бољу башчу.</p> <p>Сулага, јадник, полумртав од страха, |
| ја њега рањена да гоним...{S} Помисли, бона...{S} Рањен!..</p> <p>Она се намах исправи.</p> <p |
| а се између нас двоје отпочела као нека борба, инат неки; отада управо и почиње моје право <hi> |
| их двоје настала нека потајна, подмукла борба, у којој је Зулфага непрестано наваљивао и напада |
| одмукла, прикривена, али силна и очајна борба, којој као да се није могло лако сагледати краја. |
| >Опет као да се међу њима почела водити борба, подмукла, прикривена, али силна и очајна борба, |
| сто лице дошло му још блеђе, мале ситне боре око очију и око носа ишарале га и направиле некако |
| Па... па...</p> <p>Изгледаше као да се борила сама са собом, као да се необично мучила да изре |
| очнемо, токорсе, нишанити, вјежбати се, борити.{S} Хасан, иако млађи од Хајкуне, био је најбољи |
| и ни једног залогаја џабе; треба се сад борити, рвати, треба га освојити...</p> <p>А најслађи ј |
| васпитавао га да се од дјетињства научи борити, опирати, пробијати кроз живот, гурајући свакога |
| у Алаге љуба,</l> <l>Љепоте јој у свој Босни нема...</l> </quote> <p>Људи, мислећи зар да сам |
| ногавице нијесу допирале ни до чланака, босоног, застаде на прагу и мрким погледом једним премј |
| боље угоди.{S} Свако јутро, прије зоре, босоног је ишао на Неретву, доносио воде и спуштао пред |
| о тешку мотику преко рамена и необувен, босоног, полазио у башту међу поврће, и тамо копао, три |
| стигну каквога грлатијега трговца, који босоног, изувши постуле и носећи их у једној руци а дру |
| Затекао сам га гдје лежи на миндерлуку босоног, распасан, раздрљен.{S} Како се зар прејео за р |
| плашени трговци ми дућанџије гологлави, босонози, неуређени, потуривши се грабили су тихо кроз |
| који, нагиздани и оружани, носећи пуне боце ракије у рукама, прођоше чаршијом.</p> <p>— Ено их |
| цајући, трчале су из собе у собу носећи боце и чаше са медовином, велике чиније с духаном, ибри |
| оштром, већ сасушеном травом, која нас боцкала кроз чарапе и запињала за ноге, те смо се често |
| ри сваком њиховом трзају као да ме неко боцкао безбројним иглицама, трњем.</p> <p>Тада, више од |
| нашао сам, те су ми, у тешким, големим бошчама разносиле робу по махалама, међу жене; неколико |
| и питао бербере, који су са запрегнутим бошчама и засуканим рукавима непрестано чистили, истира |
| говорила је узбуђено, чупкајући ресе на бошчи и све јаче лупкајући папучама. — Како ли би се см |
| столицу једну, са загрнутим рукавима и бошчом повијеном главом, ознојена, зарумењена, весела, |
| ни гиздао као други.{S} Са запрегнутом бошчом, опрашен, замаштен, прљав, често сам више наличи |
| во слушала ломећи прсте, отирући руке о бошчу,</p> <p>— иако јој биле чисте, — и покаткада прем |
| у собу и почео припасивати дугу, шарену бошчу, Хасан, блијед, подбухо, с дебелим мјехурима испо |
| еђоше на десни образ, одмах покрај уха, брада као да се сравни са опуштеним подвољком, утону у |
| на рафу изнад мусандере, а широка, риђа брада, препуна духанскога дима, као да је и сама горјел |
| азлијевао мек, благ осмијех, рашчешљана брада повијала му се преко прсију као прамен дима, а то |
| и људи, ихтијари сами, са дугим сиједим брадама и големим турбанима око главе, прекрстили ноге, |
| бо, отпустивши дим, превуче руком преко браде и пружи руку Сулаги.</p> <p>— Нек је сретно — реч |
| уђено — прошапта Сулага и поглади се по бради. — Воља Божја...</p> <p>— Жао ми само што га још |
| ако му подругљиво говораху, са ријетком брадом која му се састојала управо из три дијела и за к |
| е му било оивичено кратком, поткресаном брадом, с крупним, кадифастим, сањивим очима и дугим та |
| кадифе, са кратком, црном, поткресаном брадом, необично бијелим зубима које је непрестано откр |
| вијајући се, умиљавајући, чупкала га за браду и јаглуком разгонила дим који се извијао из луле. |
| — Јадниче!..</p> <p>И хоџа се ухвати за браду и поче је увијати око руке.</p> <p>— Јеси ли ишта |
| гаја изједе...</p> <p>Хоџа се ухвати за браду и заврати је.{S} Половицу лица поклопи њоме.</p> |
| јетале челе, спуштале му се на капу, на браду, на рамена и непрестаним једноличним зујањем као |
| руке и, тако склопљене, поднесе их под браду.{S} Сневесели се.</p> <pb n="402" /> <p>— Јадна к |
| едеш?.. — проговори хоџа, па и сам отре браду махрамом и измаче се. — Једи, болан!..</p> <p>— Н |
| уздани, пажљиво је слушао све и гладећи браду и ушмркујући размишљао о њима.{S} Примјећивао ниј |
| оче причати нешто, непрестано чупкајући браду и поправљајући појас, чије му ресе падале по бедр |
| досадашња — опет ће он јаче, грицкајући браду. — Ја не знам хоће ли вам се свиђати.</p> <p>— Ми |
| сам ја и знао — рече мирно, грицкајући браду. — Томе сам се и надао.</p> <p>И одмах ми предлож |
| кове и прстима <pb n="382" /> рашчешљао браду, па мирно сјео на шилту, испод пенџера, спустивши |
| ти тетка — прогунђа Ибрахим ефендија у браду. — А имао је и пара и данас их има...{S} То је и |
| етио сам се.</p> <p>Па помијеша прсте у браду и поче је чупкати.</p> <p>— Нијесам ни знао да си |
| им завуче прсте у густу, неуређену риђу браду која му прекривала <pb n="268" /> широке космате |
| пуштајући димове низа своју дугу, црну браду, мирно их слушао и уријетко лаким климањем главе |
| њему, опколивши мајку, као да би да је бране. — Она овђе заповиједа...</p> <p>Мајка се окрену |
| p>— Не говори ми о томе — узвикну јаче, бранећи се рукама. —— Нећу, нећу, нећу...</p> <p>Па се |
| кивању, трчећи понесох је по соби и, не бранећи јој да ме удара плетеницама, јаглуком, шамијом, |
| А он, измичући се натрашке и лагано се бранећи, само је отезао шијом и све се чудније смјешкао |
| и дах његов.</p> <p>И узалуд се опире, брани, отима; узалуд се окреће и увија по душецима.{S} |
| а један чудан, готово изазивачки начин, брани мог најљућег душманина, што више вјерује њему, ко |
| ла стезати, привијати уза се, као да ме брани, отима од некога...</p> <p>Једне вечери, пошто је |
| о и што му не одговара ништа, што се не брани, не опире, него само шути, шути и смјешка се.{S} |
| као да опет хтједе да га извуче, да се брани...</p> <p>— Говори! — викну Хајкуна јаче и спусти |
| пуно изгуби главу, па нити покуша да се брани, нити да бјежи.{S} Само одиже руке у висину да та |
| к ће бити кад тако зна да удара и да се брани, а не трчи баби да му се тужи...{S} Ко сам у себе |
| рив као и обично.</p> <p>— Ко непоштено брани и сам нешто непоштено има у себи — откресах и осо |
| у.{S} Мајка је била узрујана, узбуђена, бранила се и много је размахивала рукама као доказујући |
| , он ће ти доћи главе, макар те и мајка бранила...{S} Он се сад и не осврће на њу нити слуша шт |
| беспослицама.</p> <p>Срамота од свијета бранила му је да се никад не покаже ни њежнији према ма |
| са јаранима.{S} И узалуд сам се отимао, бранио... <pb n="240" /> Сад се није више бојала да ћу |
| га по обичају нити се противио, нити се бранио.</p> <p>— Јесам крив... јесам — муцао је полугла |
| се чудом чудио како се он често упорно бранио, опирао и као пркосио оцу, а да се хоџа на то ни |
| и и кад плач није помогао, почео сам се бранити камењем.{S} У љутини, оној и јуришао сам <pb n= |
| лио него шта ћу одговарати и како ћу се бранити...</p> <pb n="338" /> <p>Али како ли се зачудих |
| а имаш тако срце и... и да се тако знаш бранити...</p> <p>Тапшући ме по рамену настави ватрениј |
| о наргилу и пунио је духаном.{S} Сам је брао и руже и китио шилту на којој ће сједити, куповао |
| /p> <p>Гладан сам...</p> <p>— Има, има, брате!..{S} Их, што не кажеш одмах?..</p> <p>Сад ће бит |
| но, поново ломећи прсте. — Не вјерујем, брате...{S} Чудим се само како се увукао у вашу кућу и |
| би искали.</p> <pb n="309" /> <p>— Ех, брате, лијепо! — узвикну задовољно Хасан измичући се.</ |
| p>Сељаци су кашње у мене куповали жито, брашно, пиринач, меку робу и све новце, што сам им дао, |
| мијењао с њима за барут, за фишеке, за брашно.</p> <p>Неколико Циганака, млађих, кршнијих, окр |
| м рукама до лаката, које су биле засуте брашном.{S} Опазивши међу нама страно, непознато момче, |
| , од чије рике, буке и блеке одјекивала брда и планине, гониле су моје кириџије и моји момци, и |
| кну:</p> <p>— Да се од мене ниси макла, бре!..{S} Само ћеш мене да служиш, само мене у очи да г |
| двикну према мени:</p> <p>— Оковаћу те, бре!..{S} Мјесец дана у хапс и окове!..{S} Одмах!..</p> |
| в циједи и низ нож и низ руку.{S} Биће, бре, галама једна, кад истрче дућанџије из својих дућан |
| дреком и крвничким погледима. — Ти ли, бре, удари на кућу и пријетиш оружјем?..</p> <p>— Нити |
| } Убиће ме разбојник.</p> <p>—— Хајдук, бре! — узвикну и бимбаша, а вратне жиле набрекнуше му и |
| стуке и поче се накашљавати.</p> <p>— А бре пезевенк, ти ли хоћеш мајку да бијеш?</p> <p>— брек |
| ми се смијеш?..{S} Шта ти је?</p> <p>— брекну бјешње, гледајући како се превијам и све се силн |
| к, ти ли хоћеш мајку да бијеш?</p> <p>— брекну сурово пошто ме добро разгледа, старајући се да |
| са:</p> <p>— У руку хоџу, чапкуне!..{S} Брже!..</p> <p>Па приступи хоџи и умиљавајући се спусти |
| p>Бјежи од зла...{S} Хајде Сулаги...{S} Брже...</p> <p>Сулага, кога сусретох пред вратима, као |
| авим прсима, по носу, устима, свуда.{S} Брже боље испљунух све, избацих.</p> <pb n="327" /> <p> |
| нас и отишао у кухињу да види хануму. — Брже ће...</p> <p>— Јади га знали... а, глад ми, ево, п |
| <p>Ништа...{S} Не плашим се ја ничега — брже одговори Хасан, комешајући раменима и јежећи са од |
| м себе на силу соколећи, усиљавао се да брже крене, поскочи, док сам ја почео посртати и тетура |
| ли, хоџа је постајао све ваљанији и све брже и јаче ударао мотиком.{S} На псовке и примједбе ра |
| ма. —— Нећу, нећу, нећу...</p> <p>Па се брже боље затрча, ускочи ми уз бедру и сави руке око вр |
| мирно, утежући бедру платном. — Зарашће брже...</p> <p>— Кроз десет дана? — запита Хасан нестрп |
| мбуру и нагло прихвати за дизгин, сеизи брже боље збацише струке, прихватише за пушке и падоше |
| чилији, лакши него прије и корачао сам брже од Хасана.{S} И на души ми било лакше и свјетлије, |
| чео викати... „Драго ти“, каже, „што ћу брже ићи па зато пјеваш...{S} И нећеш у соби да пјеваш |
| <p>Па, не проговоривши више ријечи, још брже кренуо би напријед, — готово потрчао, — и дочепавш |
| причала, а ти гладан...{S} Их!..</p> <p>Брже боље оде и донесе млијека, сира, кајмака.</p> <p>С |
| уђено погледа у рану, он се сав стресе, бржебоље отскочи у страну и измахну ножем.</p> <p>— Не |
| , приступи вратима и ослухну.{S} Затим, бржебоље, стаде покрај пенџера, отвори га и провири нап |
| еџе једне и на кољену срачунавао нешто, бржебоље одбаци тефтер, одиже наочаре на чело и погледа |
| оглед на изгребане, окрвављене руке.{S} Бржебоље, као из ватре, одигнем их с крила и почнем заг |
| ада.{S} Сметох се, збуних, запетљах.{S} Бржебоље истрчим између њих, завучем се чак у подрум и |
| ено погледам у очи.{S} Она то опази, па бржебоље и рукама поклопи очи и још чвршће притеже шами |
| лагом...</p> <p>— Мене?..</p> <p>Она ми бржебоље даде знак да не вичем толико.</p> <pb n="370" |
| .</p> <p>— Баш се раскрвавили...</p> <p>Бржебоље се изујем и ја и одбацим обућу.{S} И престраше |
| ко можете оваку мајку примати?..</p> <p>Бржебоље притрчах и падох јој пред ноге.</p> <p>— Моја |
| ишао, као да је постајао све то лакши, бржи и окретнији.{S} На ме се готово ни освртао није.{S |
| дне работе неке, у праве махнитлуке.{S} Брзи и изненадни прелаз из највећега ропства у потпуну |
| шенлучио, ни теферичио.{S} И кућу сам у брзини узео под кирију, не бирајући и не разгледајући ј |
| нак да се дижем; затим погледавши боље, брзо ми приступи, спусти се на траву и ухвативши ме за |
| Сви старци, ихтијари, као момци какви, брзо се подигоше са својих мјеста, сврнуше луле са чибу |
| рекох ријечи.{S} Као да ме гурну неко, брзо, без размишљања, скочих са ћепенка и потрчах према |
| .{S} Али је Хајкуна ударала непрестано, брзо и живо ударала, да му се није дала ни осврнути.</p |
| ...</p> <p>Момче, прибравши се потпуно, брзо измахну руком, снажно раздера златом везену антери |
| би се почео наклањати и шаптати нешто, брзо шаптати, отегнувши шију унапријед и узвијајући гла |
| : шта треба, за кућу и шта не треба.{S} Брзо, не загледајући ствари и не погађајући се, почео с |
| , размахну рукама и прихвати за нож.{S} Брзо се и окрену и као да хтједе јуришати на противника |
| ајући се и протежући одоше у колибу.{S} Брзо се вратише сашаптавајући се и носећи међу собом пу |
| вик као да поплаши момке, забуни их.{S} Брзо узеше шибе и измахнуше.</p> <p>Хусо прикупи сву сн |
| >— А ко би жалио да гине и да умре?.. — брзо одговори стари, истресе из кесе нешто дувана, напу |
| справи.</p> <p>— Рањен?..{S} Тешко?.. — брзо запита.</p> <p>— Не знам...</p> <p>— Је ли стигао? |
| гао од срамоте икоме у очи погледати? — брзо дочека Хасан и спустивши пушку наслони се на њу. — |
| годно. — Пуно ће јести.</p> <p>— Неће — брзо дочека Зулфага и поново му даде некакав знак. — Он |
| >— Само га немој ударати ни кажњавати — брзо дочекује Зулфага и као стане преда ме да ме одбран |
| а Сулагу...{S} Сулага је миран чо’јек — брзо упаде Зулфага, превијајући се и отежући шијом. — О |
| .</p> <p>— Па ће она и ноћити код нас — брзо дочека Хатиџа, опет је водећи шилти и намјештајући |
| p> <p>— Ја <hi>само</hi> с тобом могу — брзо се уплетала Хатиџа, пропињући се на прсте и наслањ |
| новог хоџу, са поштеном науком</p> <p>— брзо одговорише неки, старајући се да пред паметним чов |
| у му у руку некакав замотуљак и овај га брзо спусти у џеп.{S} Причини ми се као да звецнуше дук |
| Ето, честити ефендија, — упаде Зулфага брзо и дубоко се поклони. — Ето и сада говори о својој |
| уо него што се ја бринем — дочека мајка брзо и одбаци мохуне с крила.</p> <p>— Да је он ствари |
| бе.</p> <p>— Шта је овог — запита мајка брзо и, збацивши све оно да кољена, устаде и пође за њи |
| д тога дана <hi>трговина</hi> је почела брзо напредовати.</p> <p>Зарада је расла све више и виш |
| кну нешто и пљесну дланом о длан.{S} Па брзо пружи руке до иза каната као да би да ухвати, да з |
| , досјетивши се. — Хајдуци!..</p> <p>Па брзо исука нож из канија, бијесно ошину коња њиме и пот |
| а сам да је <hi>угурсуз</hi>.</p> <p>Па брзо чучну поред зида и сакри лице у димије.</p> <p>— Т |
| зведри.</p> <p>— А пуно краду? — запита брзо.</p> <p>— Пуно.</p> <p>— Па какве штете кад их про |
| </p> <p>Готово одгурнувши Сулагу с пута брзо притрчим Хасану и пољубим се с њиме.</p> <p>— Шта |
| ши кад су доносили ствари.</p> <p>Ја се брзо исправих, подигох се.</p> <p>— Што си га сад споме |
| p>— Смијем...{S} И хоћу!..</p> <p>Па се брзо окрену и истрча из собе.</p> <p>— Ето — избаци хоџ |
| p>И, као присјетивши се нечега, саже се брзо и шапну ми на ухо:</p> <p>— А <hi>он</hi>, кажу от |
| и ми пут и хтједе ме зауставити, али се брзо отргнем од ње, измакнем се, и не пазећи на гомиле |
| ђео, ама о овоме не причај ником — рече брзо, старајући се да се прибере и уозбиљи, — Испричаш |
| за собом.</p> <p>— Бјежи одовлен — рече брзо. — Јефтино си прошао.</p> <p>— А оклен ти?..</p> < |
| е доиста толико било, — некако и сувише брзо потрошила.{S} Готово да је Зулфага имао право кад |
| Османа, премјери га од главе до пета, и брзо, не размишљајући, откреса:</p> <p>— У овој ти кући |
| Јер?..</p> <p>Сакри ми главу за леђа и брзо изговори:</p> <p>— Јер... јер и он долази... и... |
| дигнувши уши, прескочи нам преко пута и брзо се изгуби у густежу, у шипражју.</p> <p>— Ето бакс |
| и скакућући, претрчавала преко авлије и брзо се окренувши на пети заустављала се пред мајком.</ |
| главу.</p> <p>Хајкуна се оте, изви се и брзо прихвати за шишану, која је лежала на земљи.</p> < |
| <p>— Ко је то? — шапатом запита Хасан и брзо ми приступи. — Чија је?..</p> <pb n="364" /> <p>— |
| Да се опростимо? — узвикнем изненађен и брзо потрчим да га подухватим, подупрем, јер ми се учин |
| ка се нагло придиже, шчепа ме за руку и брзо изгура из собе.</p> <p>— Иђи! — прошапта стењући, |
| а загладим, скухала сам алву, — настави брзо, не предушујући — и дала Хамиду да га понуди, па.. |
| да се прибра, освијести.</p> <p>Остави брзо и бедевију и мене, узе ђугуме што су у једноме низ |
| знам ти рећи колико си драг — изговори брзо, испрекидано, стискајући очи и све више приљубљују |
| астајали.{S} Хајкуна је не оклијевајући брзо и весело приступала канату и чудно уобливши глас у |
| ћу да га дочекам овако — одговорим јој брзо, не размишљајући, радознао: шта би Зулфага учинио |
| о времена ни да се јавим коме — дочекам брзо, правдајући се. — Данас допао и ево одмах кавга... |
| </p> <p>Бојећи се зар да опет не заспим брзо настави разговор о другом.{S} Поче ме питати и за |
| пође да тражи нешто, да узме.{S} Затим брзо поче уклањати некакве сахане са серђена и редати и |
| ише.{S} Наточивши кахву и понудивши нас брзо се окрену и изађе, управо побјеже из собе.</p> <pb |
| рагу.</p> <p>— Оставите оружје! — викну брзо, опруживши руке према њима и као молећи. — Одмах!. |
| рече. —— И кушали смо заједно...</p> <p>Брзо га ударих по кољену и викнух из света гласа:</p> < |
| та, дерт неки.{S} Али то није била више брига за послове, страховање од немаштине, него друго, |
| мјештати се.</p> <p>— Нећу ја вазда тих брига и кијамета — викала је затим јаче, полазећи према |
| е хтио или није имао када да води много бриге о мени, био сам препуштен самоме себи и радио сам |
| Хтјела не хтјела, она је морала о свему бригу водити, сама управљати читавим својим имућем.{S} |
| {S} Мајка, која је стајала пред собом и брижљиво чистила некакве хаљине, препријечи ми пут и хт |
| икнувши узвалих се на Хајкунино крило и бризнух у плач.</p> <p>Они заћуташе.{S} Пустише да се и |
| ац се о њему мање бринуо него што се ја бринем — дочека мајка брзо и одбаци мохуне с крила.</p> |
| ати, ни за што друго нијесам имао да се бринем.{S} Непрестано сам се скитао по сокацима и махал |
| у на раме.</p> <p>— Једи!..</p> <p>— Не брини се ти...{S} Узећу...</p> <p>— Једи, па ћеш отићи |
| њиме бити?</p> <p>— Отац се о њему мање бринуо него што се ја бринем — дочека мајка брзо и одба |
| аца, па ће он отпочети са пазаривањем и бринути се о свему, а добит да дијелимо на пола, као шт |
| тила опасност, оставио ме, напустио, не бринући се шта ће са мном бити ни како ћу проћи.{S} Ниј |
| има непрестано чистили, истирали, прали бритве, клијешта и приправљали мехлеме, јер су сви најв |
| дам: и сеизе, и трговце, и оног љутитог бркајлију како трчи са голим ножем, а Хасан бјежи безоб |
| м преко дугих, ниско опуштених, сиједих бркова и снажно гурну у ватру.</p> <p>— Рашта да жалим |
| у!..{S} Може ли бити хајдук без големих бркова кроз које се провиде токе на прсима и без оружја |
| м, шамијом, да ме штипа, уједа, чупа за бркове, издигох је у висину и спустих покрај јастука, н |
| аволасто прискочи и почне ме чупкати за бркове.</p> <p>— Па... па... па... — вели њежно, постиђ |
| огунђа стискајући зубе и жваћући чађаве бркове који му пали по устима. — Запело ми нешто за ног |
| ивен, непрестано посматрао и, увијајући бркове и набијајући фес до обрва, смјешкао се, чудно се |
| ...</p> <p>Он подиже главу и грицкајући бркове запита:</p> <p>— Па шта ти мислиш?..</p> <p>— Ра |
| о му их вјетар нагонио на очи; погладио бркове и прстима <pb n="382" /> рашчешљао браду, па мир |
| их, плавих обрва, са танким, нагриженим брковима и великим, дебелим уснама, које се, на крајеви |
| махнуо рукама и поново се погладивши по брковима кретао право мајки.</p> <p>Опазивши га, она се |
| е двојица сеиза, високи, крупни људи, с брковима који, како ми се у оном страху чинило, лепршал |
| е? — запита Сулага шапатом, играјући се бројаницама. — Колико?</p> <p>— Ја сам чуо да се одавле |
| >— Ради како знаш — вели и он и звекеће бројаницама.</p> <p>Тада, чупајући шамију, са очима пун |
| о. — Право дијете!..</p> <p>И звекећући бројаницама почео би причати о дјетињству јој, о причам |
| ио?..{S} Он?.. — кликну Сулага и тресну бројаницама о ћилим. — Бег?..</p> <p>— То опет ја најбо |
| будеш хамал?..</p> <p>Извадивши из џепа бројанице поче се играти њима.</p> <p>— Не може те ни з |
| пита испрекидано, премећући велике жуте бројанице међу прстима. — Говоре тако.</p> <p>— Тако и |
| било било, — зборио је тихо, преврћући бројанице. — Хвала Богу, кад није прошло горе...</p> <p |
| риступила, показивао јој некаква слова, бројеве, — иако није знала ни читати ни писати, — и зам |
| ди нешто што се не приличи, и новце, не бројећи, трпа у џеп, у њедра, за појас, гдје стигне, са |
| м они дошли у авлију, до шездесет их на броју, растоварили уморне коње и поредали по калдрми вр |
| ноћи, да се свијет не плаши...</p> <p>— Брука!</p> <p>— Срамота!</p> <p>Хасан одгурну пушку ног |
| јетећи, грдећи.</p> <p>Уби, курво, а не брукај ме!.. — јаукну, увијајући се под ударцима.</p> < |
| Јер? — отегну изазивачки.</p> <p>— Биће бруке... кавге...</p> <p>— И због мене би, зар, могло б |
| А у нас се почели будити робови и биће бруке и много јада с њима...</p> <p>— Какви робови? — у |
| паст, са големим носом и великим плавим брчинама, стаде преда ме, поносито зазвеча сабљом и наб |
| о у полутами, помрчини, у сјенци старих бршљаном обраслих зидова, кад се чудна тишина, нека раз |
| о, стискајући шаке и пријетећи, — теби, будало, јер си ме повео ни сам не знаш куда и јер не зн |
| вјерим јесам ли још у сну или сам збиља будан штипао сам се по бедрама и уједао се за руку.{S} |
| уплашено након дуже почивке. — Јеси ли будан?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Рашта си се пробудио?</ |
| зморено, запитала ме:</p> <p>— А зар си будан?..</p> <p>Па и не сачекавши одговора, узела је пе |
| у кухињу и ложила ватру, само да кахва буде скухана прије него се он пробуди и да дуго не чека |
| та све је било добро...{S} Дај Боже, да буде други пут и боље.</p> <p>И не пуштајући ми рамена, |
| су пошкропили чаршију испред дућана да буде хладније, —— прилегли на ћепенцима да заспу мало, |
| амо да мени више остане, да моја чинија буде пунија.</p> <p>По томе сам одмах и познао да се мо |
| мајил-ефендија не позове, да и он ту не буде.</p> <p>— Ко ће причати, ако њега нема?..{S} Ко ће |
| ега и поручили: како би жељели да им он буде у џамији и да им он учи дјецу.{S} Дубоке је књиге, |
| задржа једну лулу, као, бива, да му то буде награда за онакву пресуду.</p> <p>До три дана нако |
| викнем... јуришај!..</p> <p>— А ако их буде много?</p> <p>— Не питај...{S} Иђи...{S} И пази на |
| — запитам кроз зубе, усиљавајући се да будем што мирнији. — Оклен, кад је наш <hi>слуга</hi>?< |
| порука од Зулфаге: да слушам хоџу и да будем ваљан...{S} Сулага ме се још најчешће сјећао.{S} |
| ао чудо какво.</p> <p>— Ви би хтјели да будем ваш хоџа и да вам учим ђецу? — мирно их запита он |
| и празних рука почети.</p> <p>— Зар да будеш хамал?..</p> <p>Извадивши из џепа бројанице поче |
| Хасан, једини син, — рече — и ако и ти будеш као и он, обојица ћете свршити на вјешалима...{S} |
| ну пушку и удари ме по рамену.</p> <p>— Буди ми јунак! — рече. — Ни од шта се немој препадати.. |
| омукло, блесаво нас гледајући као да се буди иза сна. — Нека ме убију, објесе, утуку, нека муче |
| је и одмахну главом:</p> <p>— Други пут буди паметнији, — рече меко, готово тепајући — а сад не |
| I</head> <p>Рано, прије свијех укућана, будио се хоџа и излазио у авлију.{S} Онако голем, стаси |
| оге комшије и љутиле се, псовале што их будио иза сна и готово на силу нагонио да се и сами диж |
| ку и огледајући је. — А у нас се почели будити робови и биће бруке и много јада с њима...</p> < |
| мах да се упињала да ме што више задржи будна и да ми причањем сан разбије.{S} Лакше јој било к |
| </p> <p>— Људима које је Алах осудио да буду несретни, укажеш ли мало љубави (не жаљења, јер то |
| ео описивати будући живот, будуће људе, будуће народе.</p> <p>— Неће то, болан, — викао је одуш |
| а заносом почео описивати будући живот, будуће људе, будуће народе.</p> <p>— Неће то, болан, — |
| <p>И хоџа би са заносом почео описивати будући живот, будуће људе, будуће народе.</p> <p>— Неће |
| у јој, исправила се Хајкуна, али не она бујна, једра и плаха Хајкуна коју сам навикнуо гледати |
| обје стране густом, допојасном травом и бујним, широким бусовима коприве, — која је од силне пр |
| ире, уздигну се на прсте им, затресавши бујним коврџастим чупима и измахнувши голим пуначким ру |
| у мој, поче ме шкакљати по лицу својом бујном, коврџавом косом.</p> <p>— Што сам те звала? — о |
| зијевајући и придржавајући се за стабло буквино, устанем и прихватим за оружје.</p> <p>Кренусмо |
| их пушку у страну, скљоках се под једну букву, у траву, и, наслонивши се леђима о тврдо, дебело |
| да стоке, крупне и ситне, од чије рике, буке и блеке одјекивала брда и планине, гониле су моје |
| у кроз читаву планину, а неколика листа букова, погођени куршумом, залепршаше и падоше му по пл |
| о на уста, шишти кроз нос, како хукти и букти ватра у пећи, иза које у старој мусандери клопара |
| . ама не сама, не себи, него... као што бумбул пјева другоме... теби, ето, баш теби!..{S} Аман, |
| кући и да се нико због тога не мора ни бунити нити изненађивати.</p> <p>Па ипак хоџа се окрену |
| кренемо на друм, да нападамо.{S} Онако бунован и сметен, нијесам му знао ни ријечи одговорити. |
| > <pb n="301" /> <p>— Шта? — запитам га буновно, промукло, не отварајући очију. — Куда?</p> <p> |
| -лијере, дукате, шаком пробија столове, бурад, терђахе.</p> <p>Кад се код џамије бацали камена |
| ају.{S} Били донијели однекуда и читаво буре ракије, поставили га насред собе <pb n="234" /> да |
| о, непрестано вадећи из џепа малу, уску бурмутицу и непрестано потпрашујући.</p> <p>Опазивши ме |
| . — Ха!..</p> <p>Учини ми се као да три буса љесковине уједанпут прескочи.</p> <p>Обје Хасанове |
| ихватише за пушке и падоше по трави, за бусије.{S} Коњи се усплахирише.{S} Почеше се пропињати, |
| ом, допојасном травом и бујним, широким бусовима коприве, — која је од силне прашине изгледала |
| широким јој прсима и јаким, гуштерастим бутима.</p> <p>Арнаутин онај, таламбасџија, не смије ни |
| је и запињати ми за ноге, ударати ме по бутима, теглити земљи...{S} Почех посртати. </p> </div> |
| улог, сламнатог крова кућњега; пунио се буха, испијао кахву која је заударала на чађ, и погађао |
| рним лицем, који су непрестано стресали бухе са себе и заударали на зној, он је једино имао мек |
| извијао и поигравао освјетљујући пуна, буцмаста задовољна лица и јаке, забрекле прси њихове.{S |
| а авлију, с пушком у руци, обилазио све буџаке, привиривао свуда.</p> <p>И ми сви мишљасмо да н |
| p> <p>Пјевај!..</p> <p>И хитре Циганке, вавијек орне и распаљене, ударе у дахире, уздигну се на |
| нички хватате ме за прса, обарала ме и, вадећи испод басамака дугачку шибу једну, — која је и б |
| Да ми се носи кући — откресах набусито, вадећи кесу и бацајући новце на шилту — Одмах...</p> <p |
| а кољено, па записује нешто, непрестано вадећи из џепа малу, уску бурмутицу и непрестано потпра |
| , не гледајући чак и не говорећи ништа, вадила је из сандука једног и хљеба и сира и пршута и, |
| о ја икако и пазарујем код је он ту.{S} Вазда ме премјеравао мрким погледом кад бих случајно, м |
| постиђено и наслони ми главу на прси, — вазда ме зове...{S} Једном иште: „Дај чашу воде“... дру |
| ијепо?</p> <p>— Добро ми било.</p> <p>— Вазда.</p> <p>— И учио си?..</p> <p>— И учио...</p> <p> |
| илан као одваљен комад клисуре какве, а вазда горд и усправљен као и сама клисура, да га, чинил |
| хаљине, намјештати се.</p> <p>— Нећу ја вазда тих брига и кијамета — викала је затим јаче, пола |
| во није ни гледао у нас, него му поглед вазда управљен био према оном низу нових, калајисаних с |
| ало у дућану.</p> <p>Макар што је Хамид вазда био поред њега, макар што сам и Хатиџи непрестано |
| то чула, уплашила се.{S} Жена, која је вазда живјела у малу и богатству, научена да свега има |
| кашње <pb n="350" /> причали, — она је вазда била код куће, никуд готово није ни излазила, али |
| ашале с њом, да је не пецну.{S} Зато се вазда и уклањала, измицала, сакривала.{S} Само кад они |
| се сам с муком диже, с муком се миче, и вазда чека да му други помогне, да га заложи залогајем |
| као да је тражио кавге, ината с њоме и вазда се жестио што и она није била кавгаџија, што и он |
| милосно. — Он му вазда и прича, о њој и вазда је хвали... </p> <p>Ништа даље нисам чуо.{S} Отрг |
| кумру...{S} Знаш ону моју кумру, што ми вазда долијеће... па ми се спустила на главу, на шамију |
| руке, исправи се:</p> <p>— Досад су вам вазда, од ђетињства, говорили: добри сте, честити сте, |
| око уздахну:</p> <p>— Камо среће да сам вазда с вама...{S} Ех!..</p> <p>Неко вријеме сви смо ћу |
| га наметнуо у друштво, што га је пратио вазда и частио?..{S} И је ли крив што је о њему мислио |
| p> <p>— Па?..</p> <p>— А сад га не могу вазда дворити — вели јаче, грицкајући нокте и играјући |
| суморан, забринут, тужан.{S} Џепови му вазда били препуни некаквих хартија, тефтера и писама и |
| њим — настави мајка немилосно. — Он му вазда и прича, о њој и вазда је хвали... </p> <p>Ништа |
| улице, рзали, вриштали.</p> <p>А читав ваздух мирисао на зрело, изгњечено грожђе и <pb n="211" |
| јекну ми иза леђа и нешто зазвижда кроз ваздух, изнад главе ми.{S} Ноге ми задрхташе, стресох с |
| ок пуче пушка.</p> <p>Шикну куршум кроз ваздух и као да ми пролети изнад главе.{S} Од страха ми |
| нагласи мајка јаче и пресијече руком по ваздуху, као да тиме прекида сваки даљи разговор. — Што |
| во запита стари, окрећући нам се. — Ви, ваистину, нијесте изучени на ове чудне кајде и гласове. |
| јкуна оштро и одиже шишану. — За толики вакат нит’ си ми долазио, нит сам имала каква хабера од |
| у се приступи...</p> <p>— То, богме, не ваља — рече Хасан снуждено, уједајући се за усне. — Док |
| ну настави ватреније:</p> <p>— То... то ваља!..{S} Сад барем знам да имам друга за невоље!..</p |
| о у заштиту и хвалио. — Богата је, а то ваља...{S} Замисли само колики ће дућан бити кад она ра |
| свакоме, мисли својом главом...{S} А то ваља...</p> <p>— А то ваља! — потврди и Хајкуна и подиж |
| главом...{S} А то ваља...</p> <p>— А то ваља! — потврди и Хајкуна и подиже главу. </p> </div> < |
| бацају хаљине са себе и полунаге да се ваљају и премећу по ћилимима и серџадама, док су они, н |
| <p>— Убићу је! — пријетио сам плачући и ваљајући се по трави. — Убићу!..</p> <p>— Богата је и д |
| рена и малаксала, опет падала по трави, ваљала се.</p> <p>У неко доба чинило се као да је мајка |
| а од Зулфаге: да слушам хоџу и да будем ваљан...{S} Сулага ме се још најчешће сјећао.{S} Два ил |
| е они више љутили, хоџа је постајао све ваљанији и све брже и јаче ударао мотиком.{S} На псовке |
| грли ме и поче љубити.</p> <p>— Добро и ваљано момче моје, — рече некако меко, сажаљевајући — с |
| м!{S} То је бабино дијете!..{S} Таки ће ваљати!.“</p> <p>По свему се, дакле, могло познати да ј |
| одвикне на Хасана да донесе књигу. — Да вам причам шта има у књигама.</p> <p>И читао нам је, пр |
| p>— Ви би хтјели да будем ваш хоџа и да вам учим ђецу? — мирно их запита он и погледа их редом. |
| b n="333" /> <p>— Шта вам је?...{S} Шта вам је?.. — очајно запита мајка, трчећи час њему, час м |
| <p>— Нећу.</p> <pb n="333" /> <p>— Шта вам је?...{S} Шта вам је?.. — очајно запита мајка, трче |
| ва, наста комешање, рвање.</p> <p>— Шта вам је, несретници? — заграјаше неколике чаршинлије, ми |
| збуђена, стаде између нас.</p> <p>— Шта вам је, ако Бога знате? — викну из свега гласа, готово |
| ах наредио, те сте почели пропадати, те вам све иђе наопако, томе... томе, опет, ви нијесте кри |
| ноћ по читавој удолини.</p> <p>— Је ли вам необично, момци? — тихо и некако подругљиво запита |
| грицкајући браду. — Ја не знам хоће ли вам се свиђати.</p> <p>— Ми и тражимо новог хоџу, са по |
| ..</p> <p>Напошљетку и хајдуци дочекали вам на путу момка, Хамида, оробили га, узели му све нов |
| некако жалостиво.{S} Каже: „Додијао сам вам, па ме и не гледате... бјежите од мене... гоните ме |
| се само како се увукао у вашу кућу и ко вам га натовари...</p> <p>Па би ме обгрлио и почео мило |
| еко руке, исправи се:</p> <p>— Досад су вам вазда, од ђетињства, говорили: добри сте, честити с |
| здрави сте, па добро једете...{S} Благо вама!..</p> <p>Па нам пружи духанкесу и отегнуто запита |
| хну:</p> <p>— Камо среће да сам вазда с вама...{S} Ех!..</p> <p>Неко вријеме сви смо ћутали.{S} |
| ји никоме зла не мисли и који никога не вара...</p> <p>— Он!..</p> <p>— Нама је овђе све исприч |
| ких кућа...</p> <p>Непоштени су, краду, варају...{S} Да је то моје, ја бих продао...</p> <p>— О |
| . —</p> <p>Отео ми све моје...</p> <p>— Вараш се ти, слатки, да те преварио — рече меко, полугл |
| i>?</p> <p>— Он није дошао од невоље да вас служи, него га је умолила некаква ти тетка — прогун |
| не пљачкате и... нико <pb n="274" /> од вас ни бољи, ни паметнији, ни поштенији нема, — кресну. |
| ворити — одговори хоџа поносито — да од вас, од нас свијех, нико ни грђи, ни поганији, ни нерад |
| . — Ви сте, бива, један народ и нико од вас нема ни јачи, ни старији; свак треба да слуша што в |
| а лова.</p> <p>— А не бојите се да ће и вас уловити?</p> <p>Ја претрнух, замријех.</p> <p>— Ко |
| /p> <p>— На знам шта је све било између вас, — рече полугласно — али он је и благ и добар човје |
| је управо он сам подгајао Хасана тако: васпитавао га да се од дјетињства научи борити, опирати |
| рњавих огњишта на којима увијек горјела ватра и зализавала готово до самог натрулог, сламнатог |
| , у врху собе, мало појаче распламтјела ватра, одсијевали им окићени балчаци ножева и срмом око |
| да се играмо ватром?..</p> <p>— Ако је ватра, баш хоћу да те окушам у њој, да видим каква ћеш |
| ста, шишти кроз нос, како хукти и букти ватра у пећи, иза које у старој мусандери клопара и чеп |
| и и слушали како пуцкара, тутњи и хукти ватра, чији је пламен кроз <pb n="281" /> отворена врат |
| кухињи, украј огњишта, како чучи поред ватре и подстиче је. — Хоћеш ли?..</p> <p>Она подиже гл |
| } Ћурликање је долазило баш одонуда, од ватре, од колибе оне.{S} Никако, дакле, нијесу могли би |
| напунио лулу, он је одмах трчао да нађе ватре и да поднесе нек припали; ако је требало што у ча |
| ни, сједили су и лешкарили покрај своје ватре тргачи и тргачице, весели, раздрагани, обијесни, |
| е, окрвављене руке.{S} Бржебоље, као из ватре, одигнем их с крила и почнем загледати.{S} Поглед |
| азмицати се да нам направе мјесто украј ватре чији се гребенасти пламен све више и више извијао |
| трави.{S} Ушишикани веселим пуцкарањем ватре и ћурликањем двојница убрзо смо заспали. </p> </d |
| спознам сјенке оне што су се гуриле око ватре, мицале се, угибале, кретале.</p> <p>И опет ме об |
| отело и то треба вратити, — дочека она ватреније и, као кривац какав, бојећи се да ме отворено |
| ...</p> <p>Тапшући ме по рамену настави ватреније:</p> <p>— То... то ваља!..{S} Сад барем знам |
| — И јес’ ми криво учинио — пресјекох га ватрено сједајући и без питања на миндерлук поред њега. |
| <p>— Јер му не вјерујем — одговарао је ватрено, поново ломећи прсте. — Не вјерујем, брате...{S |
| <p>— А он је крив био, душе ми, — викну ватрено, примичући ми се — и... и ја нијесам више могла |
| х и сам себе, пажљивије гледајући према ватри и старајући се да кроз плавичасти сумрак распозна |
| ачепи уста...{S} Загледа се и сам према ватри, са жељом да упозна кога...</p> <p>Узалуд!..</p> |
| од радости и, упирући прстом тамо према ватри а не говорећи ништа, гледали смо један у другога, |
| <p>И, одгурнувши га јаче, потрчах према ватри и, подрхтавајући од узбуђења, узвикнух планинштар |
| е, прикрадајући се, приближивали смо се ватри.{S} Не знам управо шта, али ме нешто силно гонило |
| } Бићеш јача!..</p> <p>— И да се играмо ватром?..</p> <p>— Ако је ватра, баш хоћу да те окушам |
| да ме.{S} Пуно, бијело лице освијетљено ватром, свијетлило се, блистало некако, очи јој се плам |
| се из душека, трчала у кухињу и ложила ватру, само да кахва буде скухана прије него се он проб |
| та старац један који је сједио одмах уз ватру и непрестано запретавао земљаве и неочишћене кром |
| p>Кад смо, након дугога лутања, опазили ватру, како пред колибом пламти, заиграва и лиже готово |
| ежали један поред другога, наложили смо ватру у мргињу, украј гомиле једне, гурнули кахвени ибр |
| мирни и равнодушни; гуркали су и даље у ватру и шарали кратким прутићима по пепелу, <pb n="308" |
| ко пута да ће га пратити у бој, да ће у ватру и у воду за њим.</p> <p>Чак и дјевојке почеле гов |
| у забуни голим рукама хтједе гурнути у ватру.</p> <p>— Враћа се, па хоће у нас...{S} Моли — до |
| штених, сиједих бркова и снажно гурну у ватру.</p> <p>— Рашта да жалим умријет’?..{S} Рашта?.. |
| а, напунивши лулу духаном, подносила му ватру да припали и подметала пепеоницу.</p> <p>Затим је |
| о какво.</p> <p>— Ви би хтјели да будем ваш хоџа и да вам учим ђецу? — мирно их запита он и пог |
| робљен, — у њега су били грдни новци, — ваше се грађевине нијесу више могле довршити...</p> <p> |
| те...{S} Чудим се само како се увукао у вашу кућу и ко вам га натовари...</p> <p>Па би ме обгрл |
| p> <p>Али није био ни онако насмијан ни ведар као обично; са мном се није ни шалио ни омиловао |
| зила је преда ме, јављале се, слободна, ведра и весела, вјечито се играјући својим малим, мирис |
| мало.{S} Готово преко ноћи и она поста ведрија, лакша, чилија.{S} Оних големих, дебелих, модри |
| због тога, били и слободнији пред њим, ведрији, веселији и након ручка који је увијек био бога |
| у, на сунце, — вели — и гледајући небо, ведрину ону, запјевала из свега гласа...{S} А он одмах |
| {S} Само му се преко лица, које је било ведро и свијетло као прољетње јутро, разлијевао мек, бл |
| о није, као што човјек, пробудивши се у ведро, свијетло јутро, заборави на ружне <pb n="390" /> |
| рса и шамарајући питали имају ли каквих веза са усташима...{S} Трговцима, бакалима, занатлијама |
| тједе да скочи, да се отме.{S} И, онако везан, спућен, саплете се и опет посрну.{S} Сав модар у |
| коњи им опремљени, уређени потпуно.{S} Везене ките, искићене лажним бисером, ударају их по чел |
| Фати и паметној Злати, о чеврама што су везене чистим златом и о чеврама што су препуњене свило |
| и у малим, шареним тасима или у танким, везеним чеврмама, понуда — одлазили да га обиђу, виде, |
| а каната и саме се наметале, машући нам везеним јаглуцима и лаким, шареним шамијама.{S} Хајкуна |
| , спуштала се низ бедру и куцкала је по везеним чакширама, чији је тур падао готово до тала.{S} |
| а поломљеним токама и траговима крви на везеној долами, вратио с пута, кад би пред вратима зазв |
| зо измахну руком, снажно раздера златом везену антерију на прсима и примаче се:</p> <p>— Е удри |
| ш човјека, честити царе?“ запита велики везир чудећи се. „Шта је скривио, ако је споменуо стари |
| 282" /> <p>— Ишли — каже — цар и велики везир преобучени по народу, па узгред натрапали на нека |
| им путницима љепши и свјетлији од самих везирских <pb n="324" /> Сараја и сваки који би приступ |
| > <p>— Изишла ја на авлију, на сунце, — вели — и гледајући небо, ведрину ону, запјевала из свег |
| за бркове.</p> <p>— Па... па... па... — вели њежно, постиђено и наслони ми главу на прси, — ваз |
| Да се договорим с тобом због кметова — вели.</p> <p>— Нека...{S} Договорићемо се сјутра — одго |
| да је остави на миру.</p> <p>Не може — вели — још никако ни смислити, е је он мртав и да више |
| > <p>— А сад га не могу вазда дворити — вели јаче, грицкајући нокте и играјући се дукатима. — Ш |
| раду, ломити је.</p> <p>— Моје је ово — вели сурово и преврће закрвављеним очима. — Ја сам рато |
| дем тамо.</p> <p>— Само да видим рођу — вели тужно. — Само мало...</p> <p>Поклецајући и опирући |
| ћу радити!..</p> <p>— Ради како знаш — вели и он и звекеће бројаницама.</p> <p>Тада, чупајући |
| е оно чојек, одмах га и омрзнуо...{S} И вели: неће ни у кога него у тебе.</p> <p>— И данас ће д |
| >— Вјерујем.</p> <p>— И нећу, — одлучно вели тада и исправи се. -—</p> <p>Никоме за љубав не би |
| . што ми се расцв’о карамфил, па лијеп, велик, црвен, па гори као врела крв...{S} Ја га његовал |
| >— Мјесто је згодно, — шапну — трава је велика, шипражје густо...{S} Све као да је удешено за з |
| и маховина, желећи да ту подигне нове, велике куће <pb n="253" /> и магазе, које ће лијепо уре |
| Био то омален, широк, трбушаст човјек, велике, округле главе која као да му прионула за рамена |
| у собу носећи боце и чаше са медовином, велике чиније с духаном, ибрик и филџане са кахвом, теп |
| кући гледам свакојаке скупове, и мале и велике, ипак сам се изненадио кад сам опазио једну гоми |
| ханума? — запита испрекидано, премећући велике жуте бројанице међу прстима. — Говоре тако.</p> |
| римицао сам се вратима, гледам у њих, у велике широкоглаве клинце којима су ишарана и у нове ка |
| мисли, Смаиле!.. <hi>Мој</hi> карамфил, велики, лијепи карамфил, па црвљив!..{S} Мој!..</p> <p> |
| х као укопан кад пређох преко прага.{S} Велики, тежак ћилим, — преко чијих грана разлијевао се |
| то шибаш човјека, честити царе?“ запита велики везир чудећи се. „Шта је скривио, ако је спомену |
| исину. — И он ради...</p> <p>— Осман је велики момак, а ти... ти си као и дијете — отсијече хоџ |
| чибук, с којега је била сврнута лула и велики ћилибарски такум којим се хоџа толико поносио.</ |
| <pb n="282" /> <p>— Ишли — каже — цар и велики везир преобучени по народу, па узгред натрапали |
| ијукао вјетар снијегом засипљући широки велики пенџер и замрзнуто стакласто грање дивље лове из |
| ући ме за мишицу.</p> <p>Сулага дохвати велики бакрени ибрик, пребаци пешкир преко рамена и пон |
| на ћепенцима да заспу мало, покривши се великим јаглуком по глави; бегови и аге, који су се нап |
| обрва, са танким, нагриженим брковима и великим, дебелим уснама, које се, на крајевима, непрест |
| но угојен и здепаст, са големим носом и великим плавим брчинама, стаде преда ме, поносито зазве |
| дружио се с њима, јео пилава из старих, великих казана бакрених, продавао им некакве ситнице и |
| цијеви и сијевали сребрни, криви дршци великих ножева.{S} За њима су, на омањим враним парипим |
| , тепала ми, миловала...{S} Каткада, на велико моје чудо, и пригрлила би ме страсно, силовито, |
| оћ мени је ипак у згодан час дошла и на велико чудо ханџијино опоравио <pb n="329" /> сам се ве |
| која је навирала у собу сједиле покрај великог, отвореног пенџера, уз чије се демире пропињала |
| уљезе и Хатиџа у собу.</p> <p>Носила је велику, тешку, распаљену мангалу, на којој између жерав |
| или, наравно, нијесмо ништа.{S} Само се верали по Требевићу, пуцали, шенлучили и попијевали, пл |
| их чибука, а она стане међу њих румена, весела, насмијана, пита их о земљи, о хајвану, <pb n="3 |
| повијеном главом, ознојена, зарумењена, весела, пјевајући чисти врата и пенџере, трља их крпом |
| Изненада, из собе једне, истрча Хатиџа, весела, зајапурена, са неуређеном косом која јој се рас |
| је, огрнута лахким, провидним чаршафом, весела, разуздана, као на крилима прелијетала са једног |
| преда ме, јављале се, слободна, ведра и весела, вјечито се играјући својим малим, мирисавим јаг |
| Треба...{S} Све ми треба... — узвикнух весела у жељи да непрестано онако говори, читав дан да |
| пирале се, свађале.</p> <p>Три Циганке, веселе, бијесне, разуздане, са дахирама и чампарима, иг |
| и покрај своје ватре тргачи и тргачице, весели, раздрагани, обијесни, гуркајући се, штипајући, |
| едрима цвијећа и слаткиша, сви смо били весели, сви задовољни.{S} Хајкуна највише.{S} Грлећи и |
| е.{S} Изгледао је некако и задовољнији, веселији.</p> <p>Почео се љепше и облачити, чешће се ку |
| а, били и слободнији пред њим, ведрији, веселији и након ручка који је увијек био богат и обила |
| аког разговора о њему ја сам био некако веселији.{S} Лакше ми било на души и слађе сам спавао.< |
| та и полијегасмо по трави.{S} Ушишикани веселим пуцкарањем ватре и ћурликањем двојница убрзо см |
| тице које су излијетале из шипражја и с веселим цвркутом извијале се изнад нас и пливале у сунц |
| мешало се.{S} Свак је долазио и свак се веселио, частио тамо.</p> <p>И само ја, једини ја, мора |
| о тјешити.</p> <p>Шта више, као да се и веселио томе.{S} Једанпут,кад је једно сељаче, које сиг |
| е јој по глави, по рукама, по раменима, весело гугућући, лепршајући крилима и хладећи је по обр |
| /p> <p>И чим би се окренула према њему, весело зарзала и почела тући копитом о земљу, трчао јој |
| но. — Је ли ти драга?..</p> <p>— Хоћу — весело му одговорих, играјући се лоптама и као очекујућ |
| осећи дахире у руци и позвецкујући њима весело улазиле и, некако поцупкујући и скакућући, претр |
| могао донијети товар поздрава — откреса весело. — А Хајкуна ти читав товар послала...</p> <p>— |
| се.</p> <p>— Погоди ко је дошао, — рече весело, па накриви главу и поче жмиркати. — Погоди!</p> |
| један у другога, задивљено, узбуђено, и весело, као што се гледају добри стари пријатељи када с |
| ри.</p> <p>Шта више, често се од срца и весело насмијао баш онда кад би му причали за разне Хас |
| и.{S} Хајкуна је не оклијевајући брзо и весело приступала канату и чудно уобливши глас упуштала |
| Договорићемо се сјутра — одговорим јој весело.</p> <p>— Нећу ја сјутра...{S} Хоћу сада...{S} Т |
| p>— Мени је и сад добро — одговорих јој весело, показујући на кућу, на Хатиџу. — Ја сам задовољ |
| ...</p> <p>— Шта ти је учинио — запитам весело, гађајући је листићима искиданог, згњеченог шебо |
| ознајеш ли ме? — подвикну струка некако весело, па заигра насред дућана и нагло се рашири преда |
| /p> <p>— Тако, тако, ефендија, — отегну весело, трљајући руке. — Тако му и треба!</p> <p>Заптиј |
| им!..{S} Аферим, кад си таки! — узвикну весело, па притрча и обгрли ме. — Аферим!..{S} Нисам ни |
| вијајући се.</p> <p>— Ја хоћу и живота, весеља, шале...{S} Тога хоћу...</p> <p>Тога...</p> <p>— |
| да читава кућа вришти, пјева, бјесни од весеља што се опростила бабина дахилука.</p> <p>Наравно |
| {S} Једва се савладах да не узвикнем од весеља.</p> <p>Рањен, слаб, немоћан јаран и опет никог |
| <p>У кући би тада настало читаво једно весеље, џумбус...</p> <p>Комшинице, јаранице, тетке, ст |
| риваче.{S} И све је некако више сличило весељу каквом нето оплакивању погинулога.{S} Осим мајке |
| ми неколико пута пролазио испред дућана весео, насмијан, задовољан, а око њега, са двије стране |
| да нико не зна онако »китити« и онако »вести« као он.</p> <p>А никада готово није понављао ста |
| асле погдјегдје, при крајевима, оштром, већ сасушеном травом, која нас боцкала кроз чарапе и за |
| до, мајка се и због тога узнемирила.{S} Већ шести дан након његова одласка постала је некако см |
| еколико пута поклонио се до земље.{S} А већ сјутрадан стигао је заптија с поруком да је само ње |
| оздрав или савјет какав.{S} И, пошто га већ сви кметови ижљубе у руку и с коњима заједно крену |
| н због ових посјета.</p> <p>Мајка, која већ бијаше научена да је свак слијепо слуша и да јој се |
| ве, све погази, одби, одбаци.{S} Кад је већ видјела да јој нико ништа не може забранити, хтјела |
| и раде.</p> <p>Кроз неколико дана он је већ носио кроз чаршију, у зембиљу једном: и лула, и кре |
| м, препадох се.</p> <p>Мислио сам да се већ сазнало штогод о мојој хајдучији, па ме сад зову и |
| големом раном на облим сапима, која се већ почела корити и црнити: само једна танка, румена тр |
| анџијино опоравио <pb n="329" /> сам се већ трећи дан и у друштву с некаквим сељацима пошао у М |
| ему мучно било као и мени.</p> <p>То се већ могло познати и по држању његову.{S} Непрестано се |
| острије управо покрај свог душека.{S} И већ прве ноћи криво ми било што је то учинила.{S} Готов |
| а била.{S} То се и са мном десило.{S} И већ сјутрадан о томе се причало по читаву комшилуку и с |
| о, товарио...</p> <p>Напошљетку, кад ми већ додијало толико размишљање, подигнем се и исправим. |
| сетом кораку.</p> <p>Напошљетку, кад ми већ додија толико узалудно тумарање, љутито одбацих пуш |
| енем право према Мостару.</p> <p>Сад ми већ било и обичније.{S} Идући право друмом сретао сам н |
| ивено, са страхом неким, као да хајдуци већ и по чаршији ходају и свете се сваком ко гласније о |
| уз кољено.{S} И, рачунајући зар да сам већ „поприличан момак“, дозрио чак и за озбиљнији разго |
| то.{S} Необично задовољство осјећао сам већ у томе што сам видио да се љути, да му је криво што |
| > <p>Кад је Зулфага стигао кући био сам већ преобучен.{S} Сједио сам покрај мајке на шилти и ра |
| ма лакше било обојима...</p> <p>Тада су већ смјели и причати и запиткивати и препирати се.{S} З |
| } Тада јој изгледао и крупњи, и јачи, и већи од свакога.{S} У њему као да је гледала избавитеља |
| <p>Омален, ситан, мршав, са главом мало већом од »стиснуте шаке« како му подругљиво говораху, с |
| з ове незгоде.</p> <p>Истога дана, пред вече, Јован је однио папуче и изјадао се.{S} Пољубио јо |
| хватих за посао...</p> <p>Кад сам, пред вече, пошао Сулаги да му све опричам, мајка, узбуђена и |
| II</head> <p>Како смо обично истом пред вече морали узимати књиге у руке и учити, и ја и Хасан |
| тамо остајао, задржавао се све до пред вече.</p> <p>У чаршији га сви лијепо примали и сви га х |
| ко рањеника.</p> <pb n="355" /> <p>Пред вече, раније, сви су затварали дућане, праштали се и гр |
| апомагати из свега гласа...</p> <p>Пред вече почеше пристизати и понеки од момака који бијаху о |
| ивљији и још разузданији...</p> <p>Пред вече су ми дошли обојица.{S} Застали пред дућаном, напе |
| викнух планинштарима:</p> <p>— Добра ви вече, људи!..</p> <p>— Добра ти срећа, Турчине! — отпов |
| јекује.</p> <p>Сулага нам долазио сваку вече.{S} Рано, одмах по вечери, зазвечала би алка на вр |
| ...{S} За инат!“...</p> <p>И тако сваку вече.{S} Час му криво било што трчи, пјева по авлији и |
| тајући више никако ни да излазим, ни да вечерам чак.</p> <p>Након таквих догађаја и Зулфага и м |
| рекнем да никада у животу нијесам тако вечерао, нити ми се икада хљеб учинио слађи.{S} И ја и |
| , — прошапта.</p> <pb n="374" /> <p>— И вечерас?</p> <p>— Синоћ је казао да ће доћи.</p> <p>— И |
| !..</p> <p>Она се замисли.</p> <p>— А и вечерас ће доћи, — прошапта.</p> <pb n="374" /> <p>— И |
| </p> <p>— Виђећеш!..{S} Чудо ћеш виђети вечерас!..</p> <p>Па ми пружи хоџину пушку и удари ме п |
| да мајка управо није могла ни ручати ни вечерати ако њега није било да двори, да послужи.{S} За |
| обилази врата и притврђује их.{S} Сваке вечери, након јације, одлазио би њима, наметао резу и п |
| {S} Нарочито према Хатиџи.</p> <p>Сваке вечери, кад сам се враћао кући, дочекујући ме на авлији |
| јехне на њих.</p> <p>Сама Хатиџа, једне вечери, узевши ме за руку и као шалећи се избаци како м |
| газила у инат.</p> <p>Напошљетку, једне вечери затекох је снуждену, тужну, уплакану.{S} Двије к |
| ead>XXXIII</head> <p>Враћајући се једне вечери из дућана, сусретох Хатиџу пред вратима.{S} Заст |
| брани, отима од некога...</p> <p>Једне вечери, пошто је обдарила и отпустила Хајнију и истукла |
| тихо, пригушено јецати...</p> <p>Једне вечери дочекала ме пред Сулагиним вратима.{S} Баш кад с |
| м долазио сваку вече.{S} Рано, одмах по вечери, зазвечала би алка на вратима и стари мандал заш |
| /> <p>Тако га дворила и за ручком и за вечером, а да готово ни ријечи не проговоре једно друго |
| ам све иђе наопако, томе... томе, опет, ви нијесте криви, народ није крив, него је крива судбин |
| угљиво запита стари, окрећући нам се. — Ви, ваистину, нијесте изучени на ове чудне кајде и глас |
| метнији, ни поштенији нема, — кресну. — Ви сте, бива, један народ и нико од вас нема ни јачи, н |
| ога гледају га као чудо какво.</p> <p>— Ви би хтјели да будем ваш хоџа и да вам учим ђецу? — ми |
| узвикнух планинштарима:</p> <p>— Добра ви вече, људи!..</p> <p>— Добра ти срећа, Турчине! — от |
| е измичући и као стидећи се. — Не знате ви... јер... јер сте женскоње...</p> <p>И као што ништа |
| зато их и прекоравао.</p> <p>— Не знате ви, поганови, како је мени — гунђао је измичући и као с |
| што има, пазарује с њоме!..{S} Сви сте ви, сви смо, хајдуци, пљачкаши, разбојници.{S} И ако на |
| ри: како сте све потрошили, упропастили ви сами и...и још свашта говори.</p> <p>— Их!..</p> <p> |
| чи, ни старији; свак треба да слуша што ви рекнете, што народ рекне...{S} А што је, бива, Алах |
| еврмама, понуда — одлазили да га обиђу, виде, да питају и распитају о свему.{S} Ко није могао т |
| е из својих дућана, изненађени, када ме виде онако крвава, а нож одсијева према сунцу и изнакаж |
| p> <p>Стид је, зар, било да отац и мати виде како пристаје за мном и како се разговара, страх д |
| им чинијама и са духаном.{S} Али и оне, видећи да се у чашћавању почело штедити, кашње се навра |
| хоће, а да јој нико ништа не приговори, видећи како је сви слушају и гледају некако друкчије, м |
| собе све замукну, смири се, застаде.{S} Видећи га онако силна, јака и поносита, са големим зеле |
| у даде, као да је подиже, препороди.{S} Видећи како смије ударити, избацити кога хоће, а да јој |
| d="SRP19132_C32"> <head>XXXII</head> <p>Видећи да ме никако не може наговорити да примим мираз, |
| а мираза?..{S} Није ли исто?..</p> <p>— Види се да ти крв бабина тече кроз жиле — одговори Сула |
| о: шта би Зулфага учинио да ме оваквога види. — Нећу се преоблачити...</p> <p>— Нећеш? — отегну |
| издава кубета сметали му, заклањали, да види Алаха у свој његовој сили и слави, сметали да види |
| дана дође нам Сулага.{S} Хтио, зар, да види: је ли све намирено, уређено, има ли у кући свега. |
| ат траве и цвијећа.</p> <p>— Ко хоће да види Алаха, нека излази између зидова — говорио је увиј |
| у свој његовој сили и слави, сметали да види небо и сунце, и модре планине, баште са бехаром и |
| опасност минула, барем навратио мало да види гдје сам, како сам.</p> <p>Читав низ оптужаба, све |
| био одвојио од нас и отишао у кухињу да види хануму. — Брже ће...</p> <p>— Јади га знали... а, |
| им, крупним очима. — Чекај, да те мајка види...</p> <p>Па се пропе на прсте и пољуби ме у образ |
| су јој причали о мени.{S} Кришом, да не види Зулфага, свраћала је Циганке што су ми разносиле р |
| олотињу на себи, као бојећи се да ко не види. — Шта је било са мном?..{S} Шта је?..</p> <pb n=" |
| . — замуца он и остави ме. — Па... па.. видила си каквих имамо пријатеља, па... па ће му свашта |
| ло — јер... јер је севдисао Хатиџу... и видила сам како јој иде на врата, на разговор...</p> <p |
| ватра, баш хоћу да те окушам у њој, да видим каква ћеш ми изаћи...{S} Ето колико ти вјерујем!. |
| апајући руке. — Нећеш ли?..</p> <p>— Да видим.</p> <p>— Реци ми да се нећеш љутити!</p> <p>— Шт |
| сам зазивање, помагњаву и пошао био да видим шта је.{S} Чим сам тебе угледао, досјетио сам се. |
| кришом проведем тамо.</p> <p>— Само да видим рођу — вели тужно. — Само мало...</p> <p>Поклецај |
| > <p>Неколико пута хтио сам отићи да је видим и да проговорим с њоме, али, као за инат, никад ј |
| зар, замјерити што сам дошла да ти кућу видим? — рече покуњено, снебивајући се и ломећи прсте. |
| Хасан поносито и удари се у прса. — Да видимо ко ће побиједити!..</p> <p>Хоџа презриво одмахну |
| ди и поче ударати по њој.</p> <p>— Е да видимо, момче, да окушамо сад ко је јунак бољи! — викну |
| — Напријед!</p> <p>Чим прихвати за нож, видио сам да се не шали.{S} И, ни сам не знам како, у о |
| јину, па нешто шапће, прича, говори.{S} Видио сам и како указује на трговце и као да их призива |
| ено га хвалио, макар што га никад очима видио није...</p> <p>Хвалио га чак и пред Хајкуном и пр |
| е мило било када сам након дужег чекања видио да се Хасан не враћа и да се по свој прилици неће |
| ми, те и њих чашћавао.{S} Два-три пута видио сам како је испружио шију, змијску главу принио у |
| вом, уздахну.</p> <p>— А да те он таког видио!..{S} Ех!..</p> <p>Први пут споменула је њега, Зу |
| готово ни освртао није.{S} Само кад би видио да сам и сувише заостао, задихао се, да поклецује |
| pb n="227" /> други које прије никад ни видио нијесам и који су се у нашој кући некако слободни |
| Спремај се!..{S} Зар никад људе нијеси видио, живино? — откреса он, покушавајући да ме сустигн |
| овољство осјећао сам већ у томе што сам видио да се љути, да му је криво што напредујем.{S} А н |
| ам признати, још никад у животу нијесам видио човјека да се моли усрдније.{S} Клечећи на трави, |
| еко поче давити.</p> <p>— Зулфага је то видио и зато се здружио с њим — настави мајка немилосно |
| гдје се познао.{S} Неколико пута сам их видио како заједно пролазе чаршијом, у живом разговору, |
| се почели инатити...</p> <p>— Видиш... видиш кога си подгојила, — отегну Зулфага према њој и о |
| руке и одбаци је.</p> <p>— Бјежи!..{S} Видиш да су наговорени!..{S} Бјежи!</p> <p>— шапну опет |
| , а одмах се почели инатити...</p> <p>— Видиш... видиш кога си подгојила, — отегну Зулфага прем |
| мајки и подругљиво узви носом.</p> <p>— Видиш ли га какав ти је — рече пакосно. —</p> <p>Вук дл |
| ло запита:</p> <p>— Шта ти је?</p> <p>— Видиш... не могу даље, — одговорим промукло, испрекидан |
| оно што радиш добро радиш, тај је, ако видиш душмане како се љуте и кидају.</p> <p>Мајка је оп |
| их трљати као да се умива.</p> <p>— Ето видиш — отсијече јаче — он овђе више треба...{S} Ако и |
| и ријечи.</p> <p>„Шта радиш?..“</p> <p>„Видиш“ одговори сељак лијено и преврну се на другу стра |
| руже цвату и јоргован мирише?{S} Је ли видјела од других, па зажељела да и сама окуша?..{S} Ил |
| све погази, одби, одбаци.{S} Кад је већ видјела да јој нико ништа не може забранити, хтјела је |
| ла, ситна глава, са очима које се једва видјеле испод големих, плавих обрва, са танким, нагриже |
| , сакри и главу и оружје, те му се само видјели лабави, прашњави тозлуци са распанутим гајтаним |
| њега и он њих, изненадили су се кад су видјели како ја непрестано трчкарам по дућану и око дућ |
| краја.</p> <pb n="262" /> <p>Мајку је — видјело се — љутило и узрујавало Зулфагино пристајање з |
| авала му.{S} Осјетивши да сам уљегао, — видјети ме није могао, јер нити се окренуо према вратим |
| провиривати кроз лишће, у нади да ћу га видјети, опазити.</p> <p>И готово се почех љутити што м |
| а смјешније није било него је испочетка видјети како разговара с радницима, кметовима и момцима |
| рлили с комшијама, као да се више никад видјети неће, и тужни, замишљени, забринути одлазили ку |
| могли жешће.{S} На више мјеста могло се видјети како, из кућа и из дућана неких, немилосно лете |
| Не водећи рачуна о томе: хоће ли Хасан видјети и наругати се, проберем најзгодније мјесто, уск |
| ка нема ни праве радости!..{S} Сад ћемо видјети је ли мушко и је ли соко!..{S} Неће више бити н |
| ајсвечаније дане ријетко и пред џамијом виђа.</p> <p>И нијесу то били само наши људи, из наше м |
| сам још само код болесника у огњуштини виђао...{S} Блиједо, дугуљасто лице дошло му још блеђе, |
| <p>Шта би мислила и сама Хатиџа, кад би виђела како живим од доброте њезина оца док... док се ј |
| и збуни.</p> <p>— Што си виђео, нека си виђео, ама о овоме не причај ником — рече брзо, старају |
| да се застиди и збуни.</p> <p>— Што си виђео, нека си виђео, ама о овоме не причај ником — реч |
| пазе...</p> <p>— Не... не смију нас сад виђети...{S} Не...</p> <p>Кораци нечији изненада одјекн |
| леђа, зијевајући. — Никад више сунца не виђети...{S} Их!..</p> <p>Стари зажмири мало, замисли с |
| потсјетити на то.{S} Радост што ћу опет виђети јарана, што ћу га рањена примити у своју кућу и |
| — Куда?</p> <p>— Виђећеш!..{S} Чудо ћеш виђети вечерас!..</p> <p>Па ми пружи хоџину пушку и уда |
| ...{S} Хајде...</p> <p>— Куда?</p> <p>— Виђећеш!..{S} Чудо ћеш виђети вечерас!..</p> <p>Па ми п |
| ћати за друго.{S} Човјек, који је читав вијек провео носећи оружје и радећи око њега, мислио је |
| крв, а турбан око главе бијелио се као вијенац ђулбехарски, ишаран праменовима големе, свилене |
| то су гласници били новији биле су им и вијести страшније.{S} Рањеници, — које су доносили у ко |
| >— Нећу ја вазда тих брига и кијамета — викала је затим јаче, полазећи према вратима, увијајући |
| туцима, и ћутала, све су жене галамиле, викале, неке се и смијале.{S} Чибуци ни сад нијесу били |
| има.</p> <p>— Душманин је то и динсуз — викали су помамно пријетећи и трчећи за њим. — Муртат и |
| уђени, неиспавани, љутити, скакали су и викали, псовали, грдили што су могли жешће.{S} На више |
| не осврнуше,..</p> <p>Изненада, зар од викања оноликог, смучи ми се, стужи.{S} Испод појаса сн |
| г мојих година, који се силовито трзао, викао и врискао непрестано, покушавајући да оца угризе |
| дуће народе.</p> <p>— Неће то, болан, — викао је одушевљено, — као стока у чопору газити по бла |
| .. дошао сам послом до тебе — почнем ја викати, бојећи се да се озбиља не занесе и не заспи. — |
| .. ах!..</p> <p>— Невоља је...{S} Морам викати...</p> <p>— Ах... муко моја... послови... ах, — |
| Ама је роба!..{S} Ево робе!.. — почнем викати лудо, помамно, зацењујући се, те се многи пролаз |
| а из свега гласа...{S} А он одмах почео викати... „Драго ти“, каже, „што ћу брже ићи па зато пј |
| и, Хајнија!..{S} Пјевај, душо медена! — викне мајка заносно, и удари се по кољену. — На штеди г |
| равог, ни благодарности — опет изненада викне Хасан и заклони главу јорганом да нас не гледа он |
| ође ми да издигнем руку изнад главе, да викнем и сазовем све комшије и пријатеље и да покажем с |
| бе неке на самога себе.{S} И дође ми да викнем у помоћ, да зовнем макар кога.</p> <p>Тад се ист |
| S} Сад више нијесам смио ни покушати да викнем и да се јавим коме.{S} Нијесам смио ни јекнути, |
| а опалим, пали и ти...{S} И онда... кад викнем... јуришај!..</p> <p>— А ако их буде много?</p> |
| е наљути, распали.</p> <p>„Опаки људи“, викну, „који се излежавају, не раде и не мисле, највише |
| — Ако желиш мира у кући не примај га! — викну.</p> <p>Деси се, каткад, да човјек ужива, осјећа |
| Јок!..{S} Слушаћеш ме, крмче никакав! — викну раздражено. — Ти остајеш, а Осман нек иђе...{S} О |
| — Не тражи куршума!..{S} Извађен је! — викну љутито берберу, одгурнувши га.</p> <p>Бербер, гун |
| а на прагу.</p> <p>— Оставите оружје! — викну брзо, опруживши руке према њима и као молећи. — О |
| е и ослухну опет.</p> <p>—- Кириџије! — викну узбуђено, узимајући пушку. — Путници!</p> <p>— Пу |
| к да поново заспим.</p> <p>— Дижи се! — викну он осорније и гурну ме пушком. — Треба ми друг, а |
| ас.</p> <p>— Оставите се кавге, људи! — викну промукло, а руке које је раширио дршћу му. —— Ост |
| мче, да окушамо сад ко је јунак бољи! — викну, кочоперећи се. — Ево нам сад згоде, ево људи, па |
| вуче, да се брани...</p> <p>— Говори! — викну Хајкуна јаче и спусти прст на обарач.</p> <p>Момч |
| труку са себе. — Их!{S} Сретан ли си! — викну јаче, стискајући ме за мишицу.</p> <p>Сулага дохв |
| и застаде мало. — А и сад си гладан! — викну јаче и удари се по кољену. — Ја се запричала, а т |
| кут бимбаши.</p> <p>— Аман, ефендија, — викну очајно — живјети ми не да...{S} Убиће ме разбојни |
| .</p> <p>— А он је крив био, душе ми, — викну ватрено, примичући ми се — и... и ја нијесам више |
| <p>— Замисли, болан, како ће то бити, — викну заносно — кад уљезем у Сарајево и пронесем главу |
| примаче се:</p> <p>— Е удри, ђевојко, — викну помамно, — и напи се крви, ако си жедна, колико х |
| p> <p>— Нема крви!..{S} Није рањен!.. — викну неко загледајући. — Здрав је...</p> <p>— Здрав — |
| </p> <p>— Шта вам је, ако Бога знате? — викну из свега гласа, готово наричући. — Ни поздравили |
| Заборавих на све.</p> <p>— Шта је то? — викну опазивши ме, па остави посао, скочи са столице и |
| атима.</p> <pb n="271" /> <p>— Смијем — викну пркосно, изазивајући. — Смијем ја!..</p> <p>— Не |
| , искочи преко прага, стаде на авлију и викну из свега грла:</p> <p>— Помагајте!..{S} Помагајте |
| ка се.</p> <p>— Не гурај је, ниткове! — викнух ја набусито, прихвативши за пушку која ми стајал |
| боравих на се, планух.</p> <p>— Лаже! — викнух помамно прихватајући за нож.</p> <p>— Лаже он!</ |
| но...</p> <p>Брзо га ударих по кољену и викнух из света гласа:</p> <p>— На моју душу, опет поша |
| да смо пронашли нови свијет неки, дворе вилинске, о којима нам се у дјетињству тако много прича |
| <p>— Зар? — цијукну Зулфага и разглави вилице од уха до уха.</p> <pb n="340" /> <p>— Први пут |
| тали су помало од његових њива, ограда, винограда, желећи да му освоје, отму управо, теретећи г |
| ине, и неколико кућа кметова, и десетак винограда, и све дао.{S} Хтјела не хтјела, она је морал |
| да до нас, разлијегали се преко читавих винограда и замирали негдје доље, у пољу, одакле као да |
| и и питали: какве ће наредбе да изда за винограде неке, шта ће да им каже, а она је само муцала |
| <p>— И мени се чини.</p> <p>— Хатиџине винограде, бојим се, неће моћи мирно отргати.</p> <p>— |
| то уз тргање, у винограду.{S} Како нам виногради лежали један поред другога, наложили смо ватр |
| м ријечима.</p> <p>Било то уз тргање, у винограду.{S} Како нам виногради лежали један поред дру |
| и, непрестано се склањајући за мајку и вирећи јој иза димија, очекивао свој дио.</p> <p>Па ни |
| е, смјежуране, објешене дојке, које јој вириле испод растављених пешева од кошуље.</p> <p>— И о |
| ући се по трави потрбушке, одиже ноге у вис и, климајући њима, узе двојнице па поново поче ћурл |
| </p> <p>Обје Хасанове руке одигоше се у вис и — као зец искочи иза грма.{S} Поче бјежати.{S} Од |
| прекидох га ја.</p> <p>Он одиже руку у вис и запуцка прстима.</p> <p>— Замисли, болан, како ће |
| леним тракама окићених грива; низ седла висе бисаге и кесе чибуклије, а из теркије, покрај каба |
| исцијепане, искајишане.{S} Низ бедре ми висе дроњци и голо месо провирује испод њих; на кољеним |
| ма и широким, тешким појасом, о коме је висила шарена дуванкеса, спуштала се низ бедру и куцкал |
| м чутурама, које им, објешене о кајишу, висиле о ункашу, са бисагама из којих им провиривале не |
| зида уздизали; на зидовима, изнад њих, висиле свилене махраме и златом извезене чеврме и готов |
| за силахе, у големе духанкесе, које им висиле низ бедре.{S} Непрестано као да се спремали за б |
| з хаљина.{S} Кроз дроњке оне што су још висили на њима провидило се голо, изгребано тијело; из |
| чати за звонарима, него ће свак тражити висине и ићи према њима својим путем, мислећи својом гл |
| гдје далеко, далеко у плавој, свијетлој висини тоне, растапа се и изумире.</p> <p>Тек покаткада |
| па, уједа, чупа за бркове, издигох је у висину и спустих покрај јастука, на широку шилту, меку, |
| а отворено, — вјечито је пиљио негдје у висину, изнад себе, — и на какав дужи говор као да није |
| ни, нити да бјежи.{S} Само одиже руке у висину да тако отклони ударце од главе и покушаваше да |
| нехотице подигосмо главе и погледасмо у висину.</p> <p>— Мора да иде неко — једва се присјетих |
| нувши се на леђа и одижући једну ногу у висину. — И он ради...</p> <p>— Осман је велики момак, |
| ши одговора, узела је пешкир, — који је висио крај огледала, — да ме сама опере.{S} Отирући и о |
| јући изнад себе у пешкир некакав што је висио на зиду. — Како то?..</p> <p>— Ја хоџу нијесам ни |
| ћи у стари, напукнути таламбас, који му висио о појасу, обилази унаоколо, купи бакшише што му и |
| ли однекуд из даљине, с мрких, суморних висова планинскијех.</p> <p>— Хасане!..{S} Чујеш ли?..{ |
| сам да обиђем...</p> <p>И, онако мршав, висок, усукан, гегајући се и застајући почесто, замаче |
| ућу растављао од наше само један танак, висок, увијек обијељен зид, — био је Сулага, мирни, доб |
| се одазивао молбама, увијек долазио.{S} Висок, танковијаст, прав као јаблан, блиједа, дугуљаста |
| једну, у којој ће становати.{S} Био то висок, коштуњав човјек, са необично дугом шијом, на кој |
| Напријед су ишли пјешице двојица сеиза, високи, крупни људи, с брковима који, како ми се у оном |
| ао да ме мамио, дозивао себи.{S} Његови високи, чисти, обијељени зидови, са два низа малих, уск |
| е и учини ми се да тако танке, свилене, високо повијене обрве нико на свијету нема.</p> <p>— Ја |
| " /> прикрадати неко.{S} Момче некакво, високо, танковијасто, са тешким траболозом око главе, с |
| на ме корача напријед, а цијев пушчана високо му стрши изнад главе.{S} Страх ме, готово, и од |
| pb n="259" /> кршити, састављајући руке високо изнад главе и ломећи прсте, а танка кошуља све с |
| чео се умивати.{S} Ту покрај чатрње, на високој, допојасној трави отклањао би и дову.{S} У кући |
| а се притужим.</p> <p>Ибрахим ефендија, витак, љепушкаст младић, с очима као од кадифе, са крат |
| Хасан сурово и гурну главом у Хајкунин витао који се умало не преврну. — Кад су непокорни!..</ |
| еђу свију издвојила се бабина бедевија: витка, танка, поносита.{S} И окићена је, и љепша и гизд |
| очеле јој горити, пламтити; стас постао виткији, облији, а прси набрекле, наједрале и јечерма н |
| од малим, ружичастим прстима њиховим, а витлови са бехаром својим почеше се окретати и повијати |
| цвао бехар расипала по широким, гуравим витловима.{S} Опазивши ме, спустише танка ишарана врете |
| улазак у кућу!..{S} И још има образа да виче како је гладан и како га неста!..</p> <p>И нико не |
| мао обичаја да грди, галами, ни јаче де виче.{S} Они су само стрепили пред силом његовом, као ш |
| њавало као да га непрестано слушам како виче, како још хвали и још нуди... </p> </div> <pb n="3 |
| </p> <p>Она ми бржебоље даде знак да не вичем толико.</p> <pb n="370" /> <p>— Хасан се с тобом |
| не заспи. — Ефендија!..</p> <p>— Ах, не вичи... ах... не галами тако, — зајеча он испрекидано, |
| </p> <p>— Ефендија!..</p> <p>— Ах... не вичи тако... ах!..</p> <p>— Невоља је...{S} Морам викат |
| м, цијеним.</p> <p>Одмах су почели и да вичу, протествују.{S} Назваше ме лацманом, Швабом, Чифу |
| међу њих мотљале се, обилазиле кириџије вичући, трајући, галамећи, а роба трговачка, у сандуцим |
| езбројним иглицама, трњем.</p> <p>Тада, више од страха гледајући крв него од болова, малаксах п |
| руги пут...</p> <p>— Не могу, ефендија, више долазити — откресах ја пакосно и дође ми да га гур |
| еђивала му је да се што прије врати.{S} Више од три дана нигдје није смио остати.</p> <p>Са сел |
| а, не осјећајући готово никаквих болова више, нагло скочих и почех сам себе пипати и разгледати |
| пут. — Куда ћеш?..</p> <p>— Иђем... да више не дођем.</p> <p>— Љутиш ли се на ме? — запита она |
| никако ни смислити, е је он мртав и да више никад доће неће.{S} Јок!..{S} И сада, сваки дан, п |
| ме најбољим залогајима и натјеривали да више <pb n="286" /> једем; Хајкуна готово ни ручати ниј |
| правио би чуда!..</p> <p>— Обећај ми да више нећеш с њиме говорити — замолих је, хватајући је з |
| послушали.</p> <p>Отада се хоџа никада више јављао није у каквом скупу људи, на здоговору какв |
| иступи и поче миловати.</p> <p>— Отсада више не смијеш ићи у Сулаге — рече отсјечно. — Нипошто! |
| ого, — ја сам му први приступио и отада више није било кавге међу нама.{S} Шта више и уортачили |
| оје нас снађе избија из нас и ни откуда више.{S} Нема зла које само никне; заметак му је баш у |
| прсима и пресамитивши се. — Не могу ја више овђе.</p> <p>Мајка га као од милоште ухвати за ухо |
| мадати. — Ја сам твоја...</p> <p>Ничија више...{S} Води ме!..</p> <p>Па се опет приви уза ме, у |
| а сјета, дерт неки.{S} Али то није била више брига за послове, страховање од немаштине, него др |
| > <p>— Напријед! — рече одлучно. — Нема више смишљања!..</p> <p>Никада нијесам вјеровао у какве |
| , откреса:</p> <p>— У овој ти кући нема више мјеста...{S} Пртљај...</p> <p>— Лијепо је то — реч |
| с се љутио што са радницима и кметовима више разговара него с њиме.{S} Криво му и што се смије |
| овали, грдили што су могли жешће.{S} На више мјеста могло се видјети како, из кућа и из дућана |
| ве троје ишли у „ашиковање“.{S} Хајкуна више није ни сакривала ништа од мене, нити је више зази |
| остављали ме на миру.{S} Мајка је, шта више, иза тога постајала и некако мекша, њежнија, блажа |
| . —— Хајде даље!..</p> <p>Један је, шта више, и измахнуо био да ме ошамари и дочекао ме псовком |
| али и сви га хвалили.{S} Почеле се, шта више, за кратко вријеме читаве приче причати о њему.{S} |
| мицао нити баталио свога посла.{S} Шта више, <pb n="365" /> као да му било криво што ја икако |
| више није било кавге међу нама.{S} Шта више и уортачили смо се и отпочели са трговином неком.< |
| ј у ситнијим, домаћим пословима.{S} Шта више, она као да се бојала мене и никад ме није смјела |
| у ударио, никога напао, изгрдио.{S} Шта више, знајући како он не воли препирати се ни парничити |
| уно укроти, стегне и покори.</p> <p>Шта више, често се од срца и весело насмијао баш онда кад б |
| а ме, нити ме почео тјешити.</p> <p>Шта више, као да се и веселио томе.{S} Једанпут,кад је једн |
| е давио, притискивао, мучио.</p> <p>Шта више, — желећи зар да сам себе осоколим и раздражим про |
| ву на раме, ударила је у плач.{S} Ништа више није знала проговорити, ни објаснити ми. </p> </di |
| гле довршити — отсијече.</p> <p>— А кад више није било пара да их довршите, онда...</p> <p>— Он |
| чека неко иза леђа, зијевајући. — Никад више сунца не виђети...{S} Их!..</p> <p>Стари зажмири м |
| осито показа на нож.</p> <p>Отада никад више нијесам смио сам на авлију изићи, али сам из радоз |
| а сам те, копиљане, стигла те...{S} Сад више нећеш лагати...</p> <p>Па се измакну и опет подиже |
| и опет ме обузе она чудна језа.{S} Сад више нијесам смио ни покушати да викнем и да се јавим к |
| ек досјетио да се она у новије доба све више и више гиздала и китила, — сједила на авлији, на т |
| напредовати.</p> <p>Зарада је расла све више и више и у неко доба толико смо се били осилили да |
| о о зецу и његову злоношењу поче ме све више мучити.{S} И најпаметнији човјек у неким часовима |
| а чудо, неки необичан страх поче ме све више и више обузимати, освајати ме.{S} Страх од шуме, о |
| ао да је и сама горјела и као да се све више ширила по јаким, косматим прсима његовим...{S} Хоџ |
| го и што год сам боље радио, оне се све више и више расипале.{S} Уколико човјек више вриједи, у |
| рекидано, примичући се, нагињући се све више.</p> <p>— Хајнију зовни! — узвикне мајка жешће и б |
| брзо, испрекидано, стискајући очи и све више приљубљујући се уза ме. — Ономадне... кад сам чула |
| ..</p> <p>Шта је хтјела?..</p> <p>И све више љутећи се, бјеснећи управо, наумих да се вратим и |
| еобична дрхтавица поче ме обузимати све више, мрави као да ми почеше милити уз леђа и, на сву с |
| рај ватре чији се гребенасти пламен све више и више извијао и поигравао освјетљујући пуна, буцм |
| што сам дуже ишао и стида је почело све више и више нестајати, губио се.{S} Презирање и суровос |
| мало, распалих се.{S} Хвалећи робу све више и више почех и шале просипати и пецкати их...</p> |
| као даље, залуд сам чекао.{S} Не хтједе више ни отворити очију ни проговорити.{S} Ћутао је као |
| p>— Ето видиш — отсијече јаче — он овђе више треба...{S} Ако и не ради ништа... ако... ако и је |
| о зид, каже:</p> <p>— С њиме се не може више...{S} Чудан је постао...</p> <p>— Шта ти је учинио |
| вању погинулога.{S} Осим мајке, која је више лежала него сједила у ћошку једном, међу јастуцима |
| и поцупкујући на пети.{S} Изгледала је више као какво младо, безбрижно, ђаволасто дјевојче, не |
| ије ни сакривала ништа од мене, нити је више зазирала да изађе преда ме у мушком одијелу.{S} Ла |
| јој се, и мјесто да олакшам, још сам је више мучио, пецао.</p> <p>— Зар ти је сада мрзак, па га |
| се никако није ни могао уморити; што је више ишао, као да је постајао све то лакши, бржи и окре |
| авати под скупу кирију.</p> <p>А што је више зидао, новаца је код мајке бивало све мање и мање. |
| . — Он није лош...</p> <p>— Он не смије више ићи у Сулаге — нагласи мајка јаче и пресијече руко |
| p> <p>Кроз неколико мјесеци као да није више било ни пријатеља ни душмана да се, по дану или по |
| о, бранио... <pb n="240" /> Сад се није више бојала да ћу неком јачем испричати њезине тајне и |
| ман, каква је ноћ била!..</p> <p>И није више о томе хтјела говорити.</p> <p>А у наредни петак н |
| порумени.</p> <p>Руменило њезино још ме више наљути.{S} Изгледала ми тога часа као преступница |
| аш, само мени да се смијеш...{S} Никоме више!</p> <pb n="237" /> <p>Момци, загријани и поднапит |
| тали се и грлили с комшијама, као да се више никад видјети неће, и тужни, замишљени, забринути |
| остати на миру и њезине силе као да се више нико бојао није.{S} Неколико табора, који су прати |
| наша сила била...{S} Била и не враћа се више...</p> <pb n="383" /> <p>И, након тога, поново узд |
| е и ломећи прсте, а танка кошуља све се више затеже, припија уз тијело и димије на куковима тре |
| врби... — проциједи он кроз зубе све се више мргодећи. — Не тражи куршума!..{S} Извађен је! — в |
| акутала, натуривши фес на чело и све се више играјући својим чибуком. </p> </div> <div type="ch |
| .{S} И слуге и слушкиње, — не бојећи се више никога и не зазирући ни од чега, — частили су се м |
| лазили су не слушајући и не осврћући се више...</p> <p>Једанпут ми само послала и цвијећа.{S} К |
| заплачем.{S} Напошљетку, не могавши се више савлађивати, одбацим комад хљеба који ми лежао у к |
| ада уљезе у моју собу и раскорачивши се више душека силом ме подиже.</p> <p>— Хајдемо — рече од |
| 7"> <head>XXXVII</head> <p>Хасан што се више опорављао и оздрављао, постајао је и све несношљив |
| же...</p> <pb n="215" /> <p>Отада му се више нијесам смио ни пожалити никад, ни причати му што. |
| а и Хасан као да смо се натјецали ко ће више појести и готово смо отимали залогаје један другом |
| ети је ли мушко и је ли соко!..{S} Неће више бити ни једног залогаја џабе; треба се сад борити, |
| рати душеку.</p> <p>И као да размишљаше више њега: хоће ли опет лећи или неће.{S} Па га повуче |
| тву, научена да свега има колико хоће и више него колико хоће, задрхтала је при помисли да би м |
| етио да се она у новије доба све више и више гиздала и китила, — сједила на авлији, на трави и |
| вати.</p> <p>Зарада је расла све више и више и у неко доба толико смо се били осилили да смо ча |
| неки необичан страх поче ме све више и више обузимати, освајати ме.{S} Страх од шуме, од зелен |
| о год сам боље радио, оне се све више и више расипале.{S} Уколико човјек више вриједи, утолико |
| ре чији се гребенасти пламен све више и више извијао и поигравао освјетљујући пуна, буцмаста за |
| дуже ишао и стида је почело све више и више нестајати, губио се.{S} Презирање и суровост људск |
| распалих се.{S} Хвалећи робу све више и више почех и шале просипати и пецкати их...</p> <p>Паза |
| савјести постајала јача, све сам више и више наваљивао оптужбама, све их више тражио, товарио.. |
| у.{S} Никаква га сила, чинило се, не би више могла од њега отргнути.</p> <p>И није да је приста |
| м муцати:</p> <p>— Нећу да... да долази више... јер... јер...</p> <p>— Јер?...</p> <p>И унесе м |
| мана, који је и осиједио служећи и који више ни ићи није могао без штапа, често и без штаке.{S} |
| пила би се по двојица, по четворица или више њих, потпуно опремљени и оружани, с напуњеним пушк |
| ово ни ручати није хтјела, само да мени више остане, да моја чинија буде пунија.</p> <p>По томе |
| прихватају за рад.</p> <p>А што се они више љутили, хоџа је постајао све ваљанији и све брже и |
| и се и не повисујући гласа. — Да нијеси више ријечи проговорио!..</p> <p>Његова хладноћа раздра |
| твари.</p> <p>— Не бој се...{S} Нећу ти више додијавати — рече полушапатом, пошто је све покупи |
| <p>Нијесам могао отезати ни размишљати више.</p> <p>Страх да не изгубим Хатиџу, да ми је не пр |
| и да се по свој прилици неће ни вратити више.{S} Било ми као да сам се ослободио неког големог |
| се одмах дизали и одлазили, не зборећи више, нити се поздрављајући.</p> <p>Једнога јутра, пошт |
| осећи се један другом у лице и говорећи више знаковима него ријечима, загледали су оружје, окре |
| а ме и затварала у собу, не допуштајући више никако ни да излазим, ни да вечерам чак.</p> <p>На |
| „А да нисам рањен?“</p> <p>Не зазирући више ни од чега, не осјећајући готово никаквих болова в |
| и како знаш — рече, па, и не погледавши више на ме, изиђе из собе. </p> </div> <div type="chapt |
| > <pb n="278" /> <p>Па, не проговоривши више ријечи, још брже кренуо би напријед, — готово потр |
| рање и затезање.</p> <p>Не проговоривши више ријечи, опет ломећи се, зијевајући и придржавајући |
| више и више расипале.{S} Уколико човјек више вриједи, утолико су и нападаји на њега јачи; ситни |
| грижа савјести постајала јача, све сам више и више наваљивао оптужбама, све их више тражио, то |
| м којим даном постајао старији, све сам више зазирао од Зулфаге и све ми се чинило да он у чита |
| ом, опрашен, замаштен, прљав, често сам више наличио каквоме хамалу него беговском сину, кољено |
| онак глас, измамише ми сузе.{S} Што сам више плакао бивало ми је све лакше и са сузама као да с |
| ти их ногама, разбацивати.{S} И што сам више газио било ми лакше.{S} Чинило ми се као да се тог |
| језик, ругао се, псовао.</p> <p>Што сам више осјећао глад постајао сам све бјешњи, љући, раздра |
| но, примичући ми се — и... и ја нијесам више могла трпити... он је...</p> <p>Узех је за руку и |
| ча мало, подивља у дивљини, па ни о чем више није у стању ни размишљати, колико о разним чудеси |
| ута нешто, игра.{S} Немоћан и да сједим више, преврнух се на траву и жалосно јекнувши склопих о |
| и с новцима, те ми је у неко доба дућан више наличио на пушкарницу какву него ли на бакалницу, |
| етиле на очи и опљуну.</p> <p>— Неће он више у Зулфаге нипошто — рече суво. — Чим сам му ја љуц |
| ичају.{S} Зулфага је свакако имао много више да прича и, док је Хасан испред мог дућана пролази |
| све луђи, све чуднији.</p> <p>Није хтио више ни спавати у кући, у соби својој, него одлазио у б |
| “, како му је „срце од камена“, те како више нема „милости ни љубости“ ни према коме.{S} Нарочи |
| а, лопте, сакриваче.{S} И све је некако више сличило весељу каквом нето оплакивању погинулога.{ |
| ни пазе на њега, да га слушају.{S} Нико више ни помислити није смио да му се наруга, подсмјехне |
| је твој јаран!..{S} Онакога јарана нико више нема!.. </p> </div> <pb n="367" /> <div type="chap |
| ноћи постајале дуже, и разговарали смо више.{S} Док је напољу цичао, вриштао и фијукао вјетар |
| ачин, брани мог најљућег душманина, што више вјерује њему, кога је јуче познао, него мени, с ки |
| p>И што је чешће одлазио у чаршију, што више распитивао о хајдуцима, био је све луђи, све чудни |
| д својих уста штедила, само да нама што више и што љепших понуда изнијети може.</p> <p>Хасан јо |
| ознао сам одмах да се упињала да ме што више задржи будна и да ми причањем сан разбије.{S} Лакш |
| ушкиње.{S} Нарочито је тражио да му што више причам о Зулфаги.{S} Интересовало га све шта он ра |
| ли и пецкали га.</p> <p>Једино је нешто више пристајао за мајком, пазио на њу и старао се да јо |
| ама, лоповима, разбојницима, који имају више убистава на души него на глави длака.</p> <p>Други |
| ије, и грдити, и пријетити.{S} И што су више стрепили пред њом, клањали јој се, улагивали, пост |
| грдни новци, — ваше се грађевине нијесу више могле довршити...</p> <p>— А прогутале нам сву гот |
| више и више наваљивао оптужбама, све их више тражио, товарио...</p> <p>Напошљетку, кад ми већ д |
| и пријекорно запита:</p> <p>— А шта ћеш више?..</p> <p>— Па то је ништа — одговорим кроза смије |
| р гдје би да сједне.</p> <p>А то га још више збуни.{S} Зачуђено и као увријеђено погледа је, па |
| грађевине... задужила се, запетљала још више...</p> <p>Напошљетку и хајдуци дочекали вам на пут |
| егова хладноћа раздражи ме, распали још више.</p> <p>— Један исти човјек не може бити и мој и З |
| огледавши ме осмјехну се и порумени још више.{S} Наточивши кахву и понудивши нас брзо се окрену |
| рата и отјерати га.</p> <p>То мајку још више распали, наљути.{S} Цичећи и пјенушећи од бијеса п |
| ти ране.</p> <p>Ако се нијесмо играли и вјежбали, онда смо све троје ишли у „ашиковање“.{S} Хај |
| и ножеве и почнемо, токорсе, нишанити, вјежбати се, борити.{S} Хасан, иако млађи од Хајкуне, б |
| лећи очувати јаранство, — заруче, чак и вјенчају дјецу, макар и млада и луда била.{S} То се и с |
| рипремио за њу, одлучио сам да се одмах вјенчамо.{S} Ни сватова нијесам сазивао, ни шенлучио, н |
| гунаст и напрасит, али је био и поштен, вјеран, поуздан.{S} Након оне похвале бабине да ће »бит |
| но у овој кући... добар је... поштен... вјеран...</p> <p>— Стар је — рече и мајка покуњено и об |
| џа забринуто, гледајући за њим. — Хоће, вјере ми.</p> <pb n="298" /> <p>— Он нешто чудно смишља |
| n="364" /> <p>— Па... болан... то ми је вјереница — одговорим му поносито.</p> <p>— Тооо?..</p> |
| о желио колико да се дочепам своје мале вјеренице ми да се на њој осветим.</p> <p>Чупао бих је |
| бјежао Сулаги, у авлију му.{S} Хатиџу, вјереницу, затицао сам обично гдје сједи на софи са цви |
| <l>„Бег Али-бег на кули сјеђаше,</l> <l>Вјерну љубу на крилу држаше”...</l> </quote> <p>И, као |
| а једини господар у њој.{S} Као да није вјеровала, е сад збиља може заповиједати и овим људима, |
| ло.{S} Изгледало је као да ни сама није вјеровала да је кућа заиста њезина и да је она једини г |
| други.</p> <p>И таквим се причама много вјеровало.{S} Има времена кад и најпаметнији људи вјеру |
| до бољих, згоднијих времена.{S} А је ли вјеровао да ће та времена у истину наскоро настати?..{S |
| се смијем, — и... и све као да нијесам вјеровао да је то баш он, Хасан, преда мном...</p> <p>— |
| више смишљања!..</p> <p>Никада нијесам вјеровао у какве бабинске приче ни гатке разне, али, пр |
| ао постати хајдук, никако нијесам могао вјеровати.{S} И може ли он бити хајдук, кад није ни сна |
| ко о разним чудесима, и ни у што толико вјеровати, колико баш у оно што је мутно, магловито, та |
| {S} Лаже!..{S} Сретни земан иђе и ко не вјерује у то, не треба ни да живи, ни ђецу да рађа, јер |
| брани мог најљућег душманина, што више вјерује њему, кога је јуче познао, него мени, с киме је |
| — Не могу?..{S} Вјерујеш ли?..</p> <p>— Вјерујем.</p> <p>— И нећу, — одлучно вели тада и исправ |
| живо дочека она, гризући усне.</p> <p>— Вјерујем у се, да нијесам грђи од њега, макар што је ју |
| што је јунак, — одговорих поносито — а вјерујем и теби...{S} Што бих га се бојао?..</p> <pb n= |
| о је ватрено, поново ломећи прсте. — Не вјерујем, брате...{S} Чудим се само како се увукао у ва |
| причање. — Рашта?..</p> <p>— Јер му не вјерујем — одговарао је ватрено, поново ломећи прсте. — |
| каква ћеш ми изаћи...{S} Ето колико ти вјерујем!..</p> <p>— Немој, Смајиле, — протепа она меко |
| хајдуци, а кад је примио на душу, ми му вјерујемо — рече Ибрахим ефендија мирно, поново указују |
| т Хамид!..</p> <p>— Све’дно...{S} Ми му вјерујемо...{S} Он је Зулфагу одавно знао...</p> <p>Опе |
| ине, блене у ме.</p> <p>— Не могу?..{S} Вјерујеш ли?..</p> <p>— Вјерујем.</p> <p>— И нећу, — од |
| {S} Има времена кад и најпаметнији људи вјерују у најлуђе приче.{S} Зато су куповали оружје и о |
| миш некакав, док напољу фијуче и цијуче вјетар засипљући снијегом у пенџере и у стакласто замрз |
| е се чинило као да негдје у даљини хуји вјетар и милује лишће какве непролазне шуме, Хајкуна по |
| Док је напољу цичао, вриштао и фијукао вјетар снијегом засипљући широки велики пенџер и замрзн |
| м рукавом отро би лагано сузе што му их вјетар нагонио на очи; погладио бркове и прстима <pb n= |
| , јављале се, слободна, ведра и весела, вјечито се играјући својим малим, мирисавим јаглуком и |
| когод не прекори тиме, да је не пецне, вјечито ме гурала у прикрајак, гонила од себе, затварал |
| , и ружила, он је пристајао непрестано, вјечито онако смирен, скрушен и насмијан и вјечито чист |
| него неколико мајкиних тајни.{S} Зато, вјечито страхујући да их случајно не бих одао баби, и т |
| других пјесама ни других кајда каквих, вјечито је пјевала само ту једну.{S} Пјевала непрестано |
| гледати није могао човјека отворено, — вјечито је пиљио негдје у висину, изнад себе, — и на ка |
| онако тих, покоран, скрушен, са уснама вјечито развученим на смијех. — Ово се не смије затезат |
| ом, са змијском главом и големим уснама вјечито развученим на смијех.</p> <p>Он је сједио управ |
| олеме главе и избуљених очију као да се вјечито чуди нечему, прући се по трави потрбушке, одиже |
| дну, — која је и била устргнута и ту се вјечито чувала само због мене, — почела ме шибати по ру |
| чито онако смирен, скрушен и насмијан и вјечито чист, уређен и нагиздан, са китом цвијећа испод |
| ан, злокобник, гатало, а у шуми оној, у вјечитом полумраку, — сунце нас тек уријетко, као ругај |
| . — Ето!..</p> <p>Казао сам: свршиће на вјешалима...{S} Тврдоглав је...</p> <p>И одједном чучећ |
| будеш као и он, обојица ћете свршити на вјешалима...{S} Мало му је што ми чини штету по кући и |
| асвим озбиљно прорицао е ће „свршити на вјешалима“ и називао га „угурсузом“ и „несретником“, ма |
| о, него зарадио, лијепо зарадио, својом вјештином и мајсторлуком својим!</p> <p>И дође ми да из |
| е обећавати.{S} Обећањима ме и замамила вјешто и тек пред зору пустила ме да заспим, да се одмо |
| рестано, једнако моћан и силан, једнако влада над њом.</p> <p>Наскоро сам се увјерио да је гово |
| у силеџиство над њима...{S} А силеџиска владавина добра не доноси, јер подгаја осветнике...{S} |
| цима и пљачкашима „како не би заборавио владати с оружјем«, мајка као да би наново оживила, пре |
| нио и дошао некако тањи, а очи, крупне, влажне очи њезине, помутиле се мало, покрвавиле.</p> <p |
| обрвама, испод којих се стаклиле мутне, влажне очи и некако пријекорно звјерале, шкиљиле према |
| јући их кроз нос и, како јој очи бијаху влажне, неколико их пута отирала, а Хатиџа је, лежећи п |
| нема у кући, како је она највиша сила, власт, господар над свима.</p> <p>И нагло се поче мијењ |
| чување, значи упола се предати његовој власти, оковати се драговољно.{S} А ја сам знао не једн |
| е друже са човјеком који још ни једнога Влаха посјекао није, ни на чију кућу ударио, никога нап |
| тлима; опута на опанцима попуцала му и влачила се по земљи, заплетала се за ноге, гајтани на п |
| си ти овђе...{S} Хајде!..</p> <p>— Међу влашке хајдуке?</p> <p>— Јок...{S} Нећемо с њима...{S} |
| обнаженим мишицама низ које се циједила вода, довикивале једна другу, препирале се, свађале.</p |
| ни ибрик уза њу, па чекајући док узаври вода, засјели по трави и запалили чибуке.{S} Недалеко о |
| их дугачким мразним шипкама, капала нам вода за врат и милила низ леђа, изненада понека груда д |
| S} Без тога нема среће у кући...</p> <p>Вода у ибрику поче врети.{S} Ја приступих и досух кахве |
| када да јој помогне у послу, да донесе воде, дрва, масла.</p> <p>— Нећу ја — говорио је набуси |
| ешто носећи у руци: или ђугум да донесе воде са чесме, или ћупицу какву, завежљај, торбу, плета |
| ре, босоног је ишао на Неретву, доносио воде и спуштао пред врата њезине собе, одмах поред праг |
| везаном за дугачки коноп кантом захитио воде и почео се умивати.{S} Ту покрај чатрње, на високо |
| жао...</p> <p>И из тиквице сасувши мало воде на длан, пошкропи се по лицу.</p> <p>— Хајде!..</p |
| да ме зове...{S} Једном иште: „Дај чашу воде“... други пут: „Дај пешкир“... трећи пут: „Дај ках |
| и код нас — брзо дочека Хатиџа, опет је водећи шилти и намјештајући, уређујући јастуке око ње. |
| јести их онако како се њему свиђало, не водећи рачуна о томе: хоће ли мени бити на сметњи или н |
| ђем преко друма, на другу страну.{S} Не водећи рачуна о томе: хоће ли Хасан видјети и наругати |
| Ти...{S} Ако желиш добра и себи и мени, води ме!.. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
| .</p> <p>— Одмах?..</p> <p>— Узми!..{S} Води ме!.. — узвикну јаче и поче чупати шамију, кидати |
| а сам твоја...</p> <p>Ничија више...{S} Води ме!..</p> <p>Па се опет приви уза ме, усиљавајући |
| сузе осмјехне.</p> <pb n="375" /> <p>— Води ме, јер... јер...</p> <p>— Јер?..</p> <p>Сакри ми |
| <p>Ја занијемих, скамених се.</p> <p>— Води ме! — опет убрза склапајући руке, увијајући се, мо |
| тац или није хтио или није имао када да води много бриге о мени, био сам препуштен самоме себи |
| пљувао му на лице и на хаљине, мирно ме водио кући и гурајући пред мајку почео уздисати:</p> <p |
| о свакога; Хамида као да је само зато и водио уза се да наручује кахву и да точи.{S} Чак је свр |
| ркао њега.{S} Читав разговор између нас водио се полако, шапатом, и у гуркању старали смо се об |
| </p> <p>Опет као да се међу њима почела водити борба, подмукла, прикривена, али силна и очајна |
| не хтјела, она је морала о свему бригу водити, сама управљати читавим својим имућем.{S} Трзала |
| тада, одиже од земље.{S} Неко ме зали и водом по лицу и од студени оне стресох се и нагло подиг |
| прели преко леђа као да ме неко хладном водом полијева, обје руке као да ми се изненада надуше, |
| > <p>Бербер, гунђајући, дохвати ибрик с водом, очисти рану, опра и намазавши широку, танку крпу |
| и испод басамака и оде, отрча управо на воду.</p> <p>— Ево — узвикну након краће почивке, носећ |
| о — узвикну након краће почивке, носећи воду и указујући на чисте пешкире које бијаше пребацио |
| ће га пратити у бој, да ће у ватру и у воду за њим.</p> <p>Чак и дјевојке почеле говорити о ње |
| и.</p> <p>Ишао сам затим и међу аскере, војнике, под сиве, искрпљене чадоре, препуњене сламом н |
| да се одавле, из Мостара, спрема читава војска, која ће гонити усташе — одговори Хасан <pb n="3 |
| игнути на устанак.</p> <p>Чак ни царска војска није могла остати на миру и њезине силе као да с |
| ком и пригушено се засмија.</p> <p>— Та војска још неће кренути — рече.</p> <p>— Heће? ..</p> < |
| лад и загријан, прорицао сам да ће наша војска све покорити, уништити, попалити и још чвршће ут |
| и пребаци ногу преко ноге. — Тој ћу се војсци придружити и ја...</p> <p>Сулага поклопи очи дес |
| згрдио.{S} Шта више, знајући како он не воли препирати се ни парничити, како му тешко и изаћи н |
| S} И... ево... ја и хоћу освету љуцку и волим јој него... него освети Алаховој... него оваком ж |
| рши:</p> <p>— Нека га носи ђаво!..{S} А волио бих да је остао спавајући...</p> <p>Примичући се |
| да прежива.{S} Чак и пословице, које је волио уплетати, каткад и гдје им није мјесто, биле му н |
| рије.</p> <p>Ради бабе Сулага је и мене волио много.{S} Никад не би прошао а да ме не омилује и |
| и све кости поломио.{S} И ништа не бих волио тада, него опет преврнути се и опет заспати...</p |
| ији.{S} У неко доба готово ништа не бих волио толико колико да ми се подсмјехне когод, <pb n="3 |
| ..{S} Шта може бити?..</p> <p>— Баш бих волио да не поплаших зеца — најпошље почех на глас разм |
| рошапта Сулага и поглади се по бради. — Воља Божја...</p> <p>— Жао ми само што га још једном ни |
| р их било педесет...</p> <p>— Баш твоја воља?</p> <p>— Моја.</p> <p>Зулфага готово паде на коље |
| пасност, те се унапријед, често и преко воље, прибира и спрема на одбрану.</p> <p>И ја, што сам |
| сви су га и гледали с дивљењем, сви га вољели.{S} У његову присуству и страшивице се осјећале |
| ђаво би га знао ушљед чега, опет бисмо вољели да је мало подаље, да се какогод одмакне барем з |
| вао стоку, сир, вуну, коже, масло, мед, воштину.{S} По десет, по петнаест товара, на изгладњели |
| еликих ножева.{S} За њима су, на омањим враним парипима, јахала тројица млађих трговаца, мостар |
| пред своје дућане, бацао се камењем на врапце, који се окупљали под стреху и, чешкајући се кљу |
| под чијом накривљеном стрехом легли се врапци и голубови, и Зулфага, као са страхом неким, при |
| ким мразним шипкама, капала нам вода за врат и милила низ леђа, изненада понека груда долијетал |
| ују, како сам се, за рана, натоварио на врат човјеку који ми обећао дати кћер, како сам се удом |
| а јој уз широки, крупним мрљама ишарани врат, са големом раном на облим сапима, која се већ поч |
| е, гледајући јој у лијепи, мало погнути врат, који као да је био бјељи од филдиша.{S} Зачудо, у |
| ми се као да сада први пут гледам у тај врат и његова бјелина и пуноћа изненада освоји ме, зама |
| сијелима су били пажљиви, обазриви.{S} Врата су обично закључавали и подупирали мертецима, да |
| је нануле, зациликта реза на канату и — врата се отворише.</p> <p>И голем, стасит човјек, са би |
| ева?..{S} Ко?..</p> <pb n="296" /> <p>— Врата треба још боље затворити — додаде хоџиница тихо, |
| ака, снажно почео лупати алкама на туђа врата, почео подврискивати и камењем ударати у ниске, м |
| а одбаци филџан који се откотрља чак за врата, куцну се по сабљи и подвикну према мени:</p> <p> |
| , силазећи у чаршију и чешкајући се иза врата. — Оженио се, а не купио ништа!..</p> <p>И срџба |
| и не говорећи ништа поче ме пипати иза врата, кушајући да ме одигне од тала, исто онако као шт |
| и гутао на силу, ударајући се шаком иза врата, отежући шијом и закашљавајући се...{S} И, — мака |
| дом, ухвати ме големом својом шаком иза врата и подиже од земље.</p> <p>— Тежак је — рече мргод |
| стар.</p> <p>Кад сам закуцао на авлиска врата, — ђаво би га знао рашта, а сузе су ми налетиле н |
| Хатиџу... и видила сам како јој иде на врата, на разговор...</p> <p>— Хатиџи?</p> <p>Читав пош |
| нехотице чешће, испод ока, погледали на врата, као да би жељели да што прије измакну одатле, да |
| p>— Јок!..</p> <p>Она устаде, повири на врата и полако, на прстима, врати се.</p> <pb n="331" / |
| , наднесени над голема на ћемер озидана врата, осјенчаваху сав искривљени уски и тијесни сокак |
| је пламен кроз <pb n="281" /> отворена врата зализивао уз мале, глатке, зелене лончиће на пећи |
| робу.{S} Нападали су каткада и на кућна врата тражили цуре, дозивали их...</p> <p>Дешавало се, |
| оружје објеси о рафове, ћепенке и изнад врата ардијских, фишеке разбаца по шилти и по чекмеџи с |
| ћи се, ухвати ме за рамена, изгура пред врата и затвори канат.</p> <p>— Не излази ми сад на очи |
| ме узму у нарамак и на силу избаце пред врата.</p> <p>Тада сам бјежао Сулаги, у авлију му.{S} Х |
| на Неретву, доносио воде и спуштао пред врата њезине собе, одмах поред прага; кахву јој сам пек |
| n="235" /> мушки глас како грми испред врата.{S} Због тога и претрне, премре.{S} Због тога се |
| да, кад сам кроз четири мјесеца ишла од врата до врата... ево, у овом одијелу...{S} И тражила т |
| рнила и необично дрхтала, измакну се од врата и ту застаде...</p> <p>— Само — рече промукло — п |
| је привуче себи и мало подаље одвуче од врата.</p> <p>— Немој...</p> <p>— А је ли шала била кад |
| је кахву.{S} Један заптија, недалеко од врата, чучнуо поред мангале, у руци држи овећи ибрик ка |
| је каткада бедевију, хватајући је испод врата и приносећи румене ноздрве њезине смјежураним, об |
| ћао из куће Сулагине, кад бих изишао из врата његових, увијек сам опазио Зулфагу како стоји нед |
| зривији, пажљивији и како чешће обилази врата и притврђује их.{S} Сваке вечери, након јације, о |
| само осмјехну.{S} Лагано оде и затвори врата за њим, па пјевуцкајући узе наргилу и, сједнувши |
| у чаршаф, па се нагло измаче и затвори врата.</p> <p>Хајкуна пребаци пушку преко рамена и позв |
| Зар си толико љутит?..</p> <p>Па отвори врата, помилова ме по руци и лагано, пажљиво, изгура ме |
| е као да је очекивао кад ће му показати врата и отјерати га.</p> <p>То мајку још више распали, |
| на, зарумењена, весела, пјевајући чисти врата и пенџере, трља их крпом некаквом, запе ми ријеч |
| еда, слаба и изнемогла и, заставши крај врата, тихо, изморено, запитала ме:</p> <p>— А зар си б |
| мирени покуњен, сједио на тлима, покрај врата џамиских и токорсе читао нешто. — Ако је и крао, |
| ткада и заклоњен, сакривен чучао покрај врата, чекајући ме да изађем из куће и кренем у чаршију |
| ивши за пушку која ми стајала баш украј врата. — Још ми такав лопов неће мајку гурати!..</p> <p |
| ина шехера.{S} Зато је сваки и затварао врата чим би Хасана издаље угледао, а својој дјеци забр |
| тиџа, која је неколико пута долазила до врата и враћала се, напошљетку као да се одважи, уљезе |
| ам кроз четири мјесеца ишла од врата до врата... ево, у овом одијелу...{S} И тражила те, ловила |
| чах за хамалом.</p> <p>Кад сам дошао до врата и од хамала узео ствари, био сам смислио: и шта ћ |
| е очеву руку, пребацивала је себи преко врата и опет се привијала уз њега.</p> <p>— Реци: јесам |
| хале почела окупљати <pb n="228" /> око врата и провиривати иза каната, мислећи зар да је тефер |
| рча, ускочи ми уз бедру и сави руке око врата.</p> <pb n="404" /> <p>— Нико бољи од тебе!..{S} |
| икну она и, потрчавши, сави ми руке око врата. — Она!..</p> <p>Кад сам уљегао у собу затекао са |
| ако постиђено, мазећи се, обгрли ме око врата и привуче себи.</p> <p>— Нећеш се љутити на ме, а |
| дговори мајка, обмотавајући ми руку око врата. — Сам ми је дошао...</p> <p>— Сам?..</p> <p>Па с |
| е хвала Алаху кад ти проговори, а макар врата и ђаво однио! — дочека хоџа и осмјехну се.</p> <p |
| хуком гурати се, тјескати, око авлиских врата и око баштенских плотова.</p> <p>Момци, што нам ј |
| , макар што сам стајао баш поред собних врата, прошао је поред мене и очешао се лактом о моју а |
| , повири на врата и полако, на прстима, врати се.</p> <pb n="331" /> <p>— Нипошто не говори так |
| : нека оставља све послове и нека дође, врати се што прије.</p> <p>— Оставио си ми све послове |
| село, наређивала му је да се што прије врати.{S} Више од три дана нигдје није смио остати.</p> |
| >— Ништа нема — рече гласно и поново се врати душеку.</p> <p>И као да размишљаше више њега: хоћ |
| ујући и као очекујући бабу да се поново врати, те да поново крене на хајдуке.</p> <p>— Еј, рођо |
| утећи се, бјеснећи управо, наумих да се вратим и да јој одмах скрешем, очитам све.{S} Макар био |
| потрчим за њим, да га сустигнем и опет вратим, улагујући се и молећи да опрости...</p> <p>Ипак |
| ! — јаукну мајка кушајући да пође према вратима. –—- Како можете оваку мајку примати?..</p> <p> |
| ет лећи или неће.{S} Па га повуче према вратима, на друго мјесто.{S} Промијени јорган и јастуке |
| — викала је затим јаче, полазећи према вратима, увијајући се.</p> <p>— Ја хоћу и живота, весељ |
| ојећи се ничега одмах сам потрчао према вратима да отворим, и тек што сам отшкринуо канат, а бе |
| е није могао, јер нити се окренуо према вратима ни помакнуо се, — поче стењати још јаче и, као |
| било да се тога часа мајка не указа на вратима.{S} Зачувши, зар, необичнију грају, хитно је ст |
| , одмах по вечери, зазвечала би алка на вратима и стари мандал зашкрипио би.{S} Чим би Хатиџа п |
| да је пазила на ме, као да ме чекала на вратима, за канатом сакривена.{S} Мени се барем, пролаз |
| поље.{S} Наскоро иза тога и канат се на вратима нагло отвори и један крај димија нечијих, нешто |
| а ми се чинила најзгоднија, застадох на вратима и испрсих се, искривих, као да на мегдан изазив |
| дан, око подне, завришта бедевија пред вратима и копитама поче ударати, тући о праг, тресући к |
| еној долами, вратио с пута, кад би пред вратима зазвонило момачко оружје и зарзали у пјену обуч |
| намамљујући туђе момке да застају пред вратима и провирују кроз кључаницу.{S} Чинило се као да |
| вечери из дућана, сусретох Хатиџу пред вратима.{S} Застаде пред прагом, рашири пуке и преприје |
| же...</p> <p>Сулага, кога сусретох пред вратима, као да одмах познаде да се десило нешто необич |
| ком ми даде знак да изађем.</p> <p>Пред вратима ме дочека Сулага, немиран, усплахирен.{S} Тутну |
| чим пун сахат један.{S} Примицао сам се вратима, гледам у њих, у велике широкоглаве клинце који |
| но, као мачка кад се прикрада, приступи вратима, раскорачи се изазивачки и, не вриснувши нити п |
| — Ух!..</p> <p>Изненада скочи, приступи вратима и ослухну.{S} Затим, бржебоље, стаде покрај пен |
| тискајући зубе.</p> <p>Зулфага приступи вратима, отвори их и наклони ми се са подсмијехом...</p |
| ли?..</p> <pb n="294" /> <p>Па приступи вратима и пружи руку дјевојчету, које као да се још ни |
| мо, по обичају, застајали пред свачијим вратима, нити онако тражили дјевојке, макар што су, као |
| лат као пудар, — застајао пред свачијим вратима и звао укућане да купе, да пазаре.{S} Ја сам оп |
| ра, облијепљених хартијом, и са големим вратима кроз која би могли товари сијена пролазити, њег |
| шљетку, пред старим, сниским, испуцаним вратима једним, под чијом накривљеном стрехом легли се |
| еобучен и неуређен потрчао према собним вратима.{S} Мајка, која је стајала пред собом и брижљив |
| асан се лагано подиже и приступи собним вратима.</p> <pb n="271" /> <p>— Смијем — викну пркосно |
| кренуо и тркимице пошао према Сулагиним вратима. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP191 |
| Једне вечери дочекала ме пред Сулагиним вратима.{S} Баш кад сам застао на прагу и прихватио за |
| </p> <p>Кад смо се приближили Сулагиним вратима истрча нам неко у фереџи у сусрет и поче ме дрм |
| о ту, нешто као да ме гонило да потрчим вратима, да гурнем у канат, отворим га.</p> <p>— Хоћу л |
| ћошка успори ход, застаде пред ћемерли-вратима, лагано, као размишљајући, одиже ногу на праг и |
| ве нам наопако иђе.</p> <p>— А ми да се вратимо, — предложих ја мирно, застанувши. — Хоћеш ли?. |
| н дугога лутања, он сам предложио да се вратимо кући и окренуо низа страну, усуђивао сам се да |
| ама и траговима крви на везеној долами, вратио с пута, кад би пред вратима зазвонило момачко ор |
| кати.</p> <p>— Нијесам ни знао да си се вратио — прошапта.</p> <p>— Нијесам имао времена ни да |
| > <p>— Ја сам поштен отишао и поштен се вратио, — окресах ја немилостиво, стријељајући га погле |
| љевајући. — Кад јој се опет вратио... и вратио се убрзо <pb n="361" /> зар због чибукања... обу |
| — рече сажаљевајући. — Кад јој се опет вратио... и вратио се убрзо <pb n="361" /> зар због чиб |
| <p>— Ама теби се твоје отело и то треба вратити, — дочека она ватреније и, као кривац какав, бо |
| е враћа и да се по свој прилици неће ни вратити више.{S} Било ми као да сам се ослободио неког |
| о.</p> <p>— А баш сам чекао тебе, да се вратиш из чаршије, — рече задављено, циједећи ријечи кр |
| и протежући одоше у колибу.{S} Брзо се вратише сашаптавајући се и носећи међу собом пун шкипић |
| >—— Хајдук, бре! — узвикну и бимбаша, а вратне жиле набрекнуше му и крв удари у образе.{S} Сав |
| одрило, запалило се, искривило, жиле на врату набрекле, сви мишићи на образима играли, трзали с |
| сером, ударају их по челу и по очима; о врату објешени талисмани свијетле сем бљескају испод оп |
| очивке.{S} Зној је облијева по лицу, по врату, по мишицама, мокра коса лијепи се по челу и по о |
| емљу, трчао јој као сулуд, тапшао је по врату и сапима, прстима рашчешљавао дугу, свилену гриву |
| ћи, поче је теглити, чупати, ударати по врату.</p> <pb n="231" /> <p>А тада као да и мени свану |
| е струк феслиђена и поче ме шкакљити по врату. — Сад нас нико раставити неће.</p> <p>И, као при |
| рукама хтједе гурнути у ватру.</p> <p>— Враћа се, па хоће у нас...{S} Моли — дочеках ја мекше, |
| и — Па и наша сила била...{S} Била и не враћа се више...</p> <pb n="383" /> <p>И, након тога, п |
| након дужег чекања видио да се Хасан не враћа и да се по свој прилици неће ни вратити више.{S} |
| ему и да прича, и није му требало да се враћа на старо, да прежива.{S} Чак и пословице, које је |
| шамију, са очима пуним суза, поново се враћа кметовима.</p> <p>— Радите као и досада — каже, а |
| авао много раније него је она мислила и враћа се обично кроз дан, кроз два, носећи узгред и нек |
| Наравно, чим би стигао хабер да се бабо враћа, мајка би се одмах почела устезати, повлачити.{S} |
| а по коси и по образима.</p> <p>Сулага, враћајући се из чаршије, затицао нас тако у групи.{S} И |
| и смо ћутали.{S} Мајка је гутала димове враћајући их кроз нос и, како јој очи бијаху влажне, не |
| 316" /> <p>— Тако се ради — одговори он враћајући се. —</p> <p>Дочекаћемо свакога ко наљегне, п |
| ="SRP19132_C33"> <head>XXXIII</head> <p>Враћајући се једне вечери из дућана, сусретох Хатиџу пр |
| стајала и једнако разговарала...</p> <p>Враћајући се кући, с пуним њедрима цвијећа и слаткиша, |
| рио се, закључао у њу, остављала га је, враћала се и, уморена и малаксала, опет падала по трави |
| ја је неколико пута долазила до врата и враћала се, напошљетку као да се одважи, уљезе у собу, |
| два пута пролазили су поред нас, ишли, враћали се, силно трајући и гурајући један у другога, а |
| {S} Чак је свраћао и муштерије, који се враћали из дућана ми, те и њих чашћавао.{S} Два-три пут |
| и све новце, што сам им дао, поново ми враћали.</p> <p>Ишао сам затим и међу аскере, војнике, |
| ље, у пољу, одакле као да се неко руга, враћао се кадикада тих, пригушен одјек.{S} И цврчак је |
| дје није смио остати.</p> <p>Са села се враћао увијек некако суморан, забринут, тужан.{S} Џепов |
| Хатиџи.</p> <p>Сваке вечери, кад сам се враћао кући, дочекујући ме на авлији, имала је понешто |
| аге и надзора њезина.{S} Кад год бих се враћао из куће Сулагине, кад бих изишао из врата његови |
| у.{S} Одлазио је рано, готово у зору, и враћао се тек око подне.</p> <p>Дошавши кући одмах би п |
| > <p>И само ја, једини ја, морао сам се враћати испред свакога хана, постиђен, покуњен, тужан и |
| онизити, — рече — ако га мислиш поштено враћати...{S} И ако ти треба зајма...</p> <p>— Ти ћеш м |
| тако смо и ми, поводећи се за осталима, врачали, гатали, прорицали.{S} Гледали смо у мјесец, у |
| лфагу како стоји недалеко, на сокаку, и вреба ме, пази.</p> <pb n="265" /> <p>— А шта си радио |
| акрили гдјегод?..{S} Ко зна да и сад не вребају на нас, желећи да ухвате, убију, закољу, да се |
| ил, па лијеп, велик, црвен, па гори као врела крв...{S} Ја га његовала, залијевала, па... па ми |
| нувши се на кољена и гледајући широким, врелим, готово безумним погледом унаоколо, почне све ок |
| по, нешто што се не казује по дану, под врелим, топлим сунцем, кад се крв у жилама распали и ка |
| чудној грозници некој, све се комешало, врело.{S} Све се и прибијало једно уз друго, приљубљива |
| квим се причама много вјеровало.{S} Има времена кад и најпаметнији људи вјерују у најлуђе приче |
| х времена.{S} А је ли вјеровао да ће та времена у истину наскоро настати?..{S} О томе нити сам |
| чули, нијесу хтјели застајати ни губити времена због мене.</p> <p>И опет сам остајао на друму с |
| ати, умивати, као да прије није ни имао времена да се и таквим беспослицама забавља.{S} Свако ј |
| ратио — прошапта.</p> <p>— Нијесам имао времена ни да се јавим коме — дочекам брзо, правдајући |
| а и новце предао мајки, Зулфага за дуго времена није јој додијавао иштући ни јадикујући.{S} Пре |
| е него прије, желећи зар да накнади оно времена што га мало прије изгубила.{S} Хајкуна, покрај |
| ништа не предузимам до бољих, згоднијих времена.{S} А је ли вјеровао да ће та времена у истину |
| и лула, и кресива, и игала, напрстака, вретена и, дречећи колико га је грло служило, — а био ј |
| {S} Опазивши ме, спустише танка ишарана вретена у крило, погледаше једна у другу, па повирише и |
| не говорећи сједоше.{S} Танка, зашиљена вретена опет зазврјаше и заиграше под малим, ружичастим |
| икнуо гледати како се непрестано игра с вретеном и наднесена над ђерђеф ниже пјесму за пјесмом, |
| > <pb n="344" /> <p>У мени поче кипити, врети.{S} Дође ми да узмем ону књигу с тешким дебелим к |
| еће у кући...</p> <p>Вода у ибрику поче врети.{S} Ја приступих и досух кахве.{S} Почнем мијешат |
| колико њих, засједали по сандуцима и по врећама с кахвом, прислонивши дуге пушке уз рафове а са |
| арили уморне коње и поредали по калдрми вреће препуњене житом, кртолом, луком и купусом, сандук |
| морене мршаве коње по авлији, разбацају вреће са житом и мјехове с маслом по калдрми, засједну |
| и је као да ме неко читав дан ударао са врећом препуном пијеска, те ми сва ребра и све кости по |
| ни душмана да се, по дану или по ноћи, врзају око наше куће.{S} Једино стари Осман, онако слаб |
| грати се.{S} Чим би ме угледала како се врзам и како правим шанчеве, мајка би одмах дотрчала, д |
| и више расипале.{S} Уколико човјек више вриједи, утолико су и нападаји на њега јачи; ситни напа |
| /hi>, како се то рекне, о коме једино и вриједи да се нешто прича. </p> </div> <div type="chapt |
| а бијаше криво што се смијем, као да је вријеђало.{S} Не смијући сасвим да дигне главу и да ме |
| 9132_C36"> <head>XXXVI</head> <p>За све вријеме, испочетка, док се Хасан лијечио и док је имао |
| и ја, одмах поред њега.</p> <p>За неко вријеме обојица смо сједили тако, нијеми, непомични.{S} |
| а рукаве низ мишице.{S} И обоје се неко вријеме гледали нијемо, ћутећи.{S} Затим би се почео на |
| ити.</p> <p>Немоћан и слаб остадох неко вријеме тако, сједећи у трави, с рукама у крило опуштен |
| S} Не знам...{S} Хајдемо!..</p> <p>Неко вријеме стајали смо и кошкали се међусобно: час је он м |
| ам вазда с вама...{S} Ех!..</p> <p>Неко вријеме сви смо ћутали.{S} Мајка је гутала димове враћа |
| и непримијећен ни од кога.</p> <p>Неко вријеме ишли смо обојица тихо, лагано, не говорећи једа |
| то сам их од Хајкуне добио.</p> <p>Неко вријеме сви смо сједили тако не мичући се и не говорећи |
| лили.{S} Почеле се, шта више, за кратко вријеме читаве приче причати о њему.{S} Онако јуначки, |
| п и одбацујући ногама.</p> <p>За кратко вријеме толико смо се навикли на њега да мајка управо н |
| се пажњу и остале дјеце.{S} Кроз кратко вријеме поче се око нас окупљати читава гомила, као око |
| акав.{S} Ништа.</p> <p>А цријева као да врију, кључају, кркљају у мени и нешто под грлом заигра |
| га и закрчивала путеве...</p> <p>Све је врило, кипило, комешало се.{S} Свак је долазио и свак с |
| а неколико рука.{S} Кикот, цика, граја, врисак непрестано су допирали отуда до нас, разлијегали |
| милосно, крвнички, по свакоме.{S} Наста вриска, помагњава, кукњава, наста комешање, рвање.</p> |
| препуњавала се дјецом која су скакала, врискала, трчала по њој и играла се клиса, лопте, сакри |
| година, који се силовито трзао, викао и врискао непрестано, покушавајући да оца угризе за руку |
| ећима, бедрама, по глави.{S} Узалуд сам врискао, помагао, отимао се.{S} Тек пошто би се уморила |
| ањихавши се посрну, паде.</p> <p>Почеше врискати и жене, пошто истрчаше из соба, узрујаше се, з |
| а у крилу.{S} Остале жене са пригушеним вриском потрчаше, журно почеше тражити фереџе и сакрива |
| ружја.</p> <p>— Кад роб подигне главу и врисне за слободом, нико од њега силнији није — рече ми |
| м како сам се онда могао уздржати да не вриснем и не јаукнем од страха.{S} Готово уза саму чатр |
| , мајка, која је била потрчала за мном, врисну из гласа и зањихавши се посрну, паде.</p> <p>Поч |
| махнуше.</p> <p>Хусо прикупи сву снагу, врисну и хтједе да скочи, да се отме.{S} И, онако везан |
| пушку с рамена и напунивши је опали.{S} Врисну пушка и пуцањ одјекну кроз читаву планину, а нек |
| мућеним очима и пјеном око уста, поново врисну, прекиде коноп један и размахну рукама, пријетећ |
| Не ругам се.</p> <p>— Немој!.. — готово врисну она и, смијући се, отскочи у страну. — Не шкакљи |
| ближе, она одиже и другу руку и готово врисну:</p> <p>— Смајиле, што си блијед тако?..{S} Шта |
| вратима, раскорачи се изазивачки и, не вриснувши нити подвикнувши, из све снаге поче чибуком у |
| ку удара и наргилом о зид, разбија је и вриснувши извије се, скочи и, ширећи руке и пуцкајући п |
| омадне... кад сам чула да си погинуо... вриснула сам и не гледајући шта ће свијет рећи, па ето! |
| ного причало.</p> <p>Обојица смо готово вриснули од радости и, упирући прстом тамо према ватри |
| зали се.</p> <p>— Ух! — умало што нисам вриснуо од страха, запомагао.</p> <p>И побјегао бих, са |
| рени коњи, привезани крај улице, рзали, вриштали.</p> <p>А читав ваздух мирисао на зрело, изгње |
| арали смо више.{S} Док је напољу цичао, вриштао и фијукао вјетар снијегом засипљући широки вели |
| мачки и дјевојачки гласови као да циче, вриште, звоне и пјесма се пробија кроз оштру, студену н |
| них, полудивљих, који су попијевајући и вриштећи играли се оружјем и насред чаршије пуцали, шен |
| не отимале, ударале га и гребле по лицу вриштећи и подцикујући, штипао је сваку за образе и љуб |
| чаницу.{S} Чинило се као да читава кућа вришти, пјева, бјесни од весеља што се опростила бабина |
| > <p>Сви наши разговори били су обични, врло обични.</p> <p>Ако сам јој причао о радњи, о дућан |
| као да га се доста прибојавала и често, врло често, могло се помислити да је то прије слушкиња |
| ан лијечио и док је имао болова био сам врло мало у дућану.</p> <p>Макар што је Хамид вазда био |
| о.</p> <p>За чудо, обоје њих гледали су врло често на моју собу и указивали на њу.{S} По томе с |
| пет ме позивао да с њиме идем у „лов“ и врљао са мном по Требевићу, а Хајкуна нас и даље нудила |
| p> <p>Па, разгледавши унаоколо, опет се врну према дућану, одиже моју пушку са земље и, дунувши |
| десет дана? — запита Хасан нестрпљиво, врпољећи се. — Је ли?..</p> <p>— Кроз двадесет...{S} Пр |
| о питати, а он, осјећајући јој близину, врпољио се и пипао рану.{S} Тек кад се измакла од њега |
| лепршајући, звекећући...{S} Пролијећу, врте се, расипљу, расту...</p> <p>Пушке се почеше упиња |
| .{S} Бабино дијете — осмјехну се Сулага вртећи главом и, одигнувши прст, удари ме по носу. — А |
| > очима, гледала нетремице и немирно се вртила, превртала на мјесту.</p> <p>Напошљетку као да б |
| у траг.</p> <p>Једини Сулага сумњиво је вртио главом и одмахивао руком.</p> <p>— Шта је било би |
| нала ни читати ни писати, — и замишљено вртио главом...{S} И одмах би се снуждила и она, оборил |
| главе, пусте глас и почну се окретати, вртити, заигравати.{S} И разаспу им се свилене косе по |
| ња руке, ни грљења.</p> <p>Није било ни врућих пољубаца, ни натегнутих уздисаја, ни превртања о |
| , мирисавим јаглуком и забацујући до на врх главе крајеве црвене шамије, који јој падали по обр |
| има големе, свилене ките, која му се са врха феса спуштала све до плећа и лагано га куцкала по |
| мукли удари сјекире о дрво, а одозго са врхова планинскијех зачу се стегнуто, језиво извијање, |
| енемажући се поче љубити мајки и руке и врхове од папуча.{S} Захваљивао јој по двадесет пута на |
| је забадао ножеве у земљу окренувши им врхове према небу и затрчавши се прескакао их, прелијет |
| пролети ми готово поред ушију и оштрим врхом зари се у траву.</p> <p>Страх од ножа одмах ме ра |
| дебели чибук са ћилибарским такумом на врху, излазио из авлије, јак, поносит, силан као одваље |
| , обрасло самом љесковином, која се при врху склопила и начинила као мало кубе, провучем се нек |
| касте образе и још свјетлуцале, нос при врху поцрвенио и дошао некако тањи, а очи, крупне, влаж |
| м у руци, чији се златан полумјесец при врху бљештао, руменио и горио, а тешке, дебеле ките уда |
| некад, када би се под големим оџаком, у врху собе, мало појаче распламтјела ватра, одсијевали и |
| униних димија и треперећи на њима.{S} У врху собе, на својој шилти, — коју су у зиму обично пре |
| је одмах право мајки која је сједила у врху собе на својој шилти, <pb n="255" /> и, разасувши |
| и бенетали о свачему, бабо је сједио у врху, на својој шилти, и, пуштајући димове низа своју д |
| га какав ти је — рече пакосно. —</p> <p>Вук длаку мијења, а ћуди никад, казали су стари...</p> |
| Хоћемо ли натргати на звијер какву: на вука, на међеда?..{S} Или, ако се примакнемо друму, хоћ |
| кон читава сахата у собу уљезе хоџа.{S} Вукао је за собом, грдећи и проклињући, дерана једног м |
| од дугог хода и несанице, лагано смо се вукли кроз грмље и шипражје, отхукујући непрестано и мр |
| у голему, црну струку, чији се крајеви вукли по тлима; опута на опанцима попуцала му и влачила |
| нуто, језиво извијање, лајање, штектање вукова, што је много наличило јаукању и запомагању нечи |
| апта стари забринуто, и попридиже се. — Вукови чудно завијају <pb n="312" /> а... не знам јесу |
| огађао се, цјењкао, куповао стоку, сир, вуну, коже, масло, мед, воштину.{S} По десет, по петнае |
| чак до земље, принијела <pb n="401" /> га устима и почела љубити од драгости...{S} И Хамида са |
| оштену човјеку?..{S} Зар <pb n="369" /> га је познавао боље?..{S} И зар није било и других, пам |
| ба скрхати...{S} Ко год се осили, треба га мало поткресати, као што се гранато дрво поткресује. |
| џабе; треба се сад борити, рвати, треба га освојити...</p> <p>А најслађи је залогај који се осв |
| дана Сулага приљуби уз бабу.{S} Никаква га сила, чинило се, не би више могла од њега отргнути.< |
| што.</p> <p>— Ономадне, у лову, Зулфага га хтио убити — рече полугласно, као да сама са собом р |
| нареди да сви укућани пазе на њега, да га слушају.{S} Нико више ни помислити није смио да му с |
| горд и усправљен као и сама клисура, да га, чинило се, ни громови ни муње не би могли скрхати н |
| рем за неколико дана отјера од себе, да га одстрани.{S} Па ни то није помогло.{S} Зулфага је, к |
| жељела да се сасвим отресе Зулфаге, да га се потпуно ослободи.</p> <p>Опет као да се међу њима |
| е, и вазда чека да му други помогне, да га заложи залогајем или да му из неба печени голубови п |
| многи су се старали да му напакосте, да га оробе.{S} Прихватали су помало од његових њива, огра |
| луку, и да га треснем њоме по глави, да га на мјесту убијем.{S} Једва сам се савладао да то не |
| искочити...{S} Дође ми да се дигнем, да га зовнем по имену и са раширеним рукама да му потрчим |
| </p> <p>И дође ми да потрчим за њим, да га сустигнем и опет вратим, улагујући се и молећи да оп |
| у гунђао <pb n="225" /> је и кришом, да га не би опазио, као пријетећи климао главом према баби |
| ош једном није добро измлатила...{S} Да га научи памети...</p> <p>Узех га око појаса и посадих |
| измамио из авлије и... и сачувао га да га опет не наговоре...</p> <p>— Опет био! — цикне мајка |
| рну га ногом у леђа и нареди момцима да га избаце напоље.</p> <p>Од тога се дана Сулага приљуби |
| — изненада би запитала Хатиџа, жељна да га развесели, сва се умотавајући у ћурак и од ишараног |
| мо да нам нема још дуго пјешачити па да га се дочепамо, за ђаво би га знао ушљед чега, опет бис |
| е погледа зачуђено.</p> <p>— Грехота да га одбијемо.</p> <p>— Немој...{S} Нипошто немој у кућу, |
| мекше, и сам је молећи. — А грехота да га одбијемо...</p> <p>Она не одговори.{S} Придиже се и |
| оме, да је намучим.</p> <p>— А рашта да га не примимо? — запитах као чудећи се и прождирући је |
| е удари по ножу и као да опет хтједе да га извуче, да се брани...</p> <p>— Говори! — викну Хајк |
| — ипак никада као да ни покушао није да га потпуно укроти, стегне и покори.</p> <p>Шта више, че |
| ...</p> <p>Хасан се приближи староме да га боље чује, сједе поред њега и ослони му се лактом о |
| ћу — окосих се љутито, спремајући се да га ударим јастуком. — Нећу ја!..</p> <p>Хасан се распал |
| се да јој посвршава неке послове, те да га тако барем за неколико дана отјера од себе, да га од |
| Жали што му се удала мајка, па неће да га подоји — опет се поче ругати Хасан, окрећући се прем |
| еху, а ипак се прави невјешта и неће да га призна.</p> <p>Отргох јој конац из руке и бацих га у |
| а лежала близу њега на миндерлуку, и да га треснем њоме по глави, да га на мјесту убијем.{S} Је |
| би замолио да му коњушницу отворим и да га кришом проведем тамо.</p> <p>— Само да видим рођу — |
| везеним чеврмама, понуда — одлазили да га обиђу, виде, да питају и распитају о свему.{S} Ко ни |
| зити — откресах ја пакосно и дође ми да га гурнем у ребра, да продрмусам мало. — Мени није до ч |
| — узвикнем изненађен и брзо потрчим да га подухватим, подупрем, јер ми се учини као да ће паст |
| p> <p>Она је непомично стајала и као да га хтјела још нешто питати, а он, осјећајући јој близин |
| сиља.</p> <p>За чудо, и мајка ми као да га се доста прибојавала и често, врло често, могло се п |
| их има?..</p> <p>Хоџа се причини као да га није чуо.</p> <p>— Ето, прича се, — настави лакше — |
| е имао правог пријатеља.{S} И он као да га ни тражио није.{S} Ни за ким трчао није, ни за ким п |
| аршији, увијек ми се причињавало као да га непрестано слушам како виче, како још хвали и још ну |
| ље угледао, а својој дјеци забрањиво да га ни погледати не смију, камо ли да се с њим састану и |
| — замуца Зулфага и поднесе јој главу да га удари. — Удри... а немој да ја смишљам и да се мијеш |
| брзо, не предушујући — и дала Хамиду да га понуди, па...</p> <p>— Па?..</p> <p>— Па није хтио н |
| екох полазећи. — Ја ћу казати Хамиду да га примамо. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
| ...</p> <p>Једанпут сам имао прилику да га слушам читаве једне ноћи.{S} Оно што ми је тада испр |
| се плаши од њега.</p> <p>— А баш ћу да га дочекам овако — одговорим јој брзо, не размишљајући, |
| д се истом сјетих Хасана, тад опазих да га нема поред мене.{S} И одмах се почех присјећати и на |
| во опали...{S} Затим извади нож, огледа га и њиме поче размахивати око себе: поче засијецати у |
| ти? —— запита мајка кроз зубе и погледа га попријеко. — Ко ће га покварити?..</p> <p>— Па... па |
| , црвен, па гори као врела крв...{S} Ја га његовала, залијевала, па... па ми драго што се расцв |
| г. — Што ти је то требао?..</p> <p>— Ја га нијесам звала — мирно одговори мајка, обмотавајући м |
| заломи рукама, искриви се.</p> <p>— Ја га се бојим — прошапта готово плачући. —</p> <p>Бојим г |
| {S} Ко сам у себе поуздања нема, ничија га заштита подићи не може...</p> <pb n="215" /> <p>Отад |
| е немој препадати...{S} А дерт?{S} Нека га ђаво носи!..</p> <p>— Напријед! — узвикну и Хасан ко |
| спуштеним гласом доврши:</p> <p>— Нека га носи ђаво!..{S} А волио бих да је остао спавајући... |
| е. — Не могу ја више овђе.</p> <p>Мајка га као од милоште ухвати за ухо и, онако пресамићена, о |
| не смијући да му у сусрет изиђе, чекала га у соби са прекрштеним рукама и обореном главом.</p> |
| а и, увијајући се, умиљавајући, чупкала га за браду и јаглуком разгонила дим који се извијао из |
| испод феса.</p> <p>Неколико пута слала га и на села, токорсе да јој посвршава неке послове, те |
| е и сакрио се, закључао у њу, остављала га је, враћала се и, уморена и малаксала, опет падала п |
| ити, тући, немилосрдно тући.{S} Ударала га и рукама, и ногама, и раскиданим цријевом од наргиле |
| преко крила.</p> <p>— Како си? — питала га Хатиџа тада, меко, мазно, љубећи му руку, — Како мај |
| ене, а толико си остао на селу — почела га грдити чим се повратио и изишао пред њу. — Све си ос |
| почео бјежати, трчала је за њим, гонила га, тјерала, гађајући га у леђа камењем, дрвима, стакла |
| скрстивши руке а оборивши очи, дворила га све дотле, док би испио кахву и почео тражити хаљине |
| Хајкуна, која је пазила на њ и пратила га. — Биће кијамета с њим!..</p> <p>И погодила је.</p> |
| инат мени...{S} Због црвљивог карамфила га звала“...{S} Помисли, Смаиле!.. <hi>Мој</hi> карамфи |
| о кољено узе јање преко крила.{S} Закла га.{S} Млаз топле црвене крви шикну, попрска све унаоко |
| према Хајкуни, — Пхи!..</p> <p>Хајкуна га и не погледа.</p> <p>— Ако си ти дертли и ја сам — о |
| ..{S} Он му све знао, све лоповлуке, па га хтио макнути са свијета...{S} И да и Хамид није имао |
| ецао.</p> <p>— Зар ти је сада мрзак, па га гониш? — запитах пакосно.</p> <p>— А зар га се ти не |
| овјеку који је учинио неку погрешку, па га почели прекоравати, смијати му се ради ње.{S} И као |
| њега: хоће ли опет лећи или неће.{S} Па га повуче према вратима, на друго мјесто.{S} Промијени |
| p>— Ено ти момка, — рече пригушено — па га држи...{S} Није он мене оставио, него ево, на твоје |
| </p> <p>— А шта би ти смислио? — запита га изненада и унесе му се у лице. — Знаш ли и ти што?.. |
| а се.</p> <p>— Хоћеш ли кахву? — запита га мирно, пошто је свршио читав говор и почео се обазир |
| ежи некуда.{S} Дошавши насред собе хоџа га одгурну <pb n="270" /> и деран посрну, паде управо п |
| ји и ено му Хамида...{S}И... и... и кад га не дворим, шта ћу с њиме у соби?..</p> <p>Нећу с њим |
| дворим...</p> <p>— Па?..</p> <p>— А сад га не могу вазда дворити — вели јаче, грицкајући нокте |
| наслађивали се псовком Османовом, стид га и од мене, од свега свијета.{S} Зато оде пред мајку, |
| није могао дуго издржати тако.{S} Стид га, зар, било од осталих слуга и слушкиња, који су све |
| м, па се ти уморила, па...</p> <p>Слуге га често прекидале у таквом разговору, смијале му се.{S |
| ..{S} А како ћеш ти говорити? — прекиде га један дедо из прикрајка и чудно се накашља. — Каква |
| Зулфага ради како ја наредим — прекиде га мајка и, поносито му окренувши леђа, пође из собе. — |
| зној, истресе нешто духана на длан, узе га међу прсте и поче потпрашивати...</p> <p>— А сад ће |
| размишљања и показа на собу. — Не смије га рањена нико његовати, него ми.</p> <p>Ја је пољубих |
| и пркосно одиже главу.</p> <p>— И није га могао гледати, — узвикну љутито, устресајући раменим |
| а прса и док су се оне отимале, ударале га и гребле по лицу вриштећи и подцикујући, штипао је с |
| е су на пенџере, откривале се и ударале га у прса китама цвијећа, чеврмама, наранчама.</p> <p>— |
| ситне боре око очију и око носа ишарале га и направиле некако старијим, смјежураним, а мишићи н |
| сва тројица изгубила главу.{S} Најпошље га Стојанова пушка погодила у прса и раставила са бедев |
| и се!..</p> <p>И, приступивши му, почне га тући, шамарати. —</p> <p>— Крвниче!..</p> <p>— Кућа |
| опет и — подиже руку.</p> <p>— Оборите га! — рече одлучно, заповједнички, желећи, зар, одмах д |
| и они заклињали по неколико пута да ће га пратити у бој, да ће у ватру и у воду за њим.</p> <p |
| S} Неколико пута чинило ми се као да ће га зауставити, зовнути.{S} Па се ипак савлађивала и пон |
| оз зубе и погледа га попријеко. — Ко ће га покварити?..</p> <p>— Па... па млад је... и не зна м |
| ц и тутнувши му чибук међу рукаве, поче га гађати из пушке, стријељати.</p> <p>Читав комшилук м |
| ну, неко поче псовати.</p> <p>Савладаше га, свезаше.</p> <p>— Шибајте!</p> <p>— Њега?</p> <p>— |
| за њим, заграјаше свиколици, потјераше га.{S} Трговац онај поново ошину коња, удари га и ножем |
| говор, да и он рекне своју.{S} А кад би га заиста навукли и изазвали да нешто каже, обично је к |
| он тога појавио у авлији.</p> <p>Чим би га опазила, одмах му и трчала у сусрет и снажно га гурн |
| сам закуцао на авлиска врата, — ђаво би га знао рашта, а сузе су ми налетиле на очи чим сам при |
| шачити па да га се дочепамо, за ђаво би га знао ушљед чега, опет бисмо вољели да је мало подаље |
| сто свађао и с мајком и љутио се ако би га позвала када да јој помогне у послу, да донесе воде, |
| ољена, дотаче се мајчина скута и пољуби га.{S} Затим, онако преклоњен, измичући се на леђа, изи |
| ога сви су га и гледали с дивљењем, сви га вољели.{S} У његову присуству и страшивице се осјећа |
| управо највише говорило о Сулаги и сви га спомињали.{S} И, ни сам не знам рашта, али након сва |
| p>У чаршији га сви лијепо примали и сви га хвалили.{S} Почеле се, шта више, за кратко вријеме ч |
| p> <p>Сви као да му били невјерни и сви га поткрадали.</p> <p>— Без мудре главе и без много нов |
| ="chapter" xml:id="SRP19132_C0"> <p>Сви га познавали и сви хвалили.{S} Сијело, скуп, састанак, |
| види хануму. — Брже ће...</p> <p>— Јади га знали... а, глад ми, ево, прође... — шапну Хасан рас |
| p>— Сад... сад узми Хамида себи, изведи га пред суд и он ће ти све потврдити — откреса она опор |
| о се све до пред вече.</p> <p>У чаршији га сви лијепо примали и сви га хвалили.{S} Почеле се, ш |
| .{S} Зато су куповали оружје и они који га никад имали нијесу <pb n="297" /> и припремали се за |
| поткријепити — рече Хасану, пријатељски га куцкајући по рамену...</p> <p>Изненада, из собе једн |
| ли довољно удаљен од бедевије и може ли га случајно и ту копитом дохватити.</p> <p>И док је он |
| га чули?...{S} Хахахаха!..{S} Јесте ли га чули?..</p> <pb n="294" /> <p>Па приступи вратима и |
| и шишану и окрећући се нама. — Јесте ли га чули?...{S} Хахахаха!..{S} Јесте ли га чули?..</p> < |
| p>Говорећи, он није пазио ни слушамо ли га, ни разумијемо ли му приче.{S} Не!..{S} Готово није |
| итах подругљиво.</p> <p>— А познајеш ли га боље?..</p> <p>— Познајем — одговори он и погледа у |
| одругљиво узви носом.</p> <p>— Видиш ли га какав ти је — рече пакосно. —</p> <p>Вук длаку мијењ |
| S} Толико га се бојали.</p> <p>А бојали га се сви у кући.{S} Момци, којих је било неколико, ако |
| чега му се сви и подсмијевали и пецкали га.</p> <p>Једино је нешто више пристајао за мајком, па |
| ањали с пута, измицали се и поздрављали га.{S} Ако би иза подне пошао у своју собу и затворио с |
| ријечима, загледали су оружје, окретали га, чистили.{S} Ако је случајно гдјегод на тавану, у пр |
| ћи штогод, морао се очешати од њега или га нехотице гурнути.</p> <p>— Пхи, погане радње! — гово |
| и од страха чим би му кораке зачули или га опазили издаљега гдје иде.{S} Оставили <pb n="213" / |
| кали вам на путу момка, Хамида, оробили га, узели му све новце што их наплатио за земље некакве |
| днекуда и читаво буре ракије, поставили га насред собе <pb n="234" /> да може точити колико кој |
| застаде, обори главу...</p> <p>— Жао ми га било, а нијесам се љутила — рече полугласно. — Изишл |
| амо иштем своје добро, мал свој, што ми га уграбили...</p> <p>— Уграбио? ..{S} Уграбио? — запје |
| рај света свога имућа и добра, макар ми га Зулфага и не дао сада, да се пребијам по туђим кућам |
| Макар и гунђао, и ружио опет... опет ми га жао...</p> <p>Мазећи се гледаше ми у лице као да иск |
| ко ти треба зајма...</p> <p>— Ти ћеш ми га дати?</p> <p>— Колико хоћеш...</p> <p>— Добро...{S} |
| } Трговац онај поново ошину коња, удари га и ножем и бакрачлијом, али коњ, усплахирен, запјенуш |
| .</p> <p>Па сама позва Османа, премјери га од главе до пета, и брзо, не размишљајући, откреса:< |
| бржебоље, стаде покрај пенџера, отвори га и провири напоље.</p> <pb n="236" /> <p>— Ништа нема |
| о исправих, подигох се.</p> <p>— Што си га сад споменула?..{S} Што ти је пао на памет? — запита |
| >— Ја се не плашим...</p> <p>— А што си га спомињао кад се не плашиш?..</p> <p>И спуштеним глас |
| сједе покрај пенџера.</p> <p>— А што си га звала? — запита полугласно, отегнуто, пажљиво пратећ |
| жа, и ја сам оставила њега!..{S} Ево ти га!..</p> <p>— Пхи! — узвикну дјевојче, умотавајући се |
| ивши на своју рану, притрча му и ухвати га за руку. — Шта ти би?..</p> <p>— Ништа, ништа — отси |
| вао кад ће му показати врата и отјерати га.</p> <p>То мајку још више распали, наљути.{S} Цичећи |
| купу људи, на здоговору каквом.{S} Нити га звали, нити је одлазио.{S} Знао је само за своју кућ |
| евојке почеле говорити о њему, узносити га.</p> <p>Кад би увече пролазио махалама нагиздан, обу |
| ца да одем из авлије, — хтио сам мучити га, кињити, пркосити му свуда, на сваком кораку.{S} И н |
| ијече он упорно, покупи оружје и спусти га поред себе. — Опет ћемо путовати.</p> <p>Затим збаци |
| е замукну, смири се, застаде.{S} Видећи га онако силна, јака и поносита, са големим зеленим бар |
| же почивке, некако пакосно, као дражећи га.</p> <p>— Казао си да ће свадба бити.</p> <p>— Хајку |
| ећи да му освоје, отму управо, теретећи га како су, токорсе, његови стари то приграбили од њихо |
| а иђеш? — запрепасти се мајка гледајући га.</p> <p>— Ти?</p> <p>— Није друге...</p> <p>Мајка се |
| дно, забацивши руке на леђа и гледајући га изазивачки. —</p> <p>Ја само иштем своје добро, мал |
| је за њим, гонила га, тјерала, гађајући га у леђа камењем, дрвима, стакладима.{S} Тек кад би се |
| — окресах ја немилостиво, стријељајући га погледом, — а тебе лопова оставио и... и нашао разбо |
| запита Хајкуна отимајући се и ударајући га лактима. —</p> <p>Је ли шала била што си говорио и ш |
| } Закољи!..{S} Курво!..</p> <p>— Избаци га из куће! — отсијече мајка кратко, па се окрену и иза |
| оме, освети му се радом својим, претеци га...</p> <p>Остао сам пред дућаном замишљен и забринут |
| чакширама, огрнута доламом.{S} Набивши га на колац и тутнувши му чибук међу рукаве, поче га га |
| } Ја нећу њезина...</p> <p>И, оставивши га осамљена, потрчах за хамалом.</p> <p>Кад сам дошао д |
| има кретао право мајки.</p> <p>Опазивши га, она се одмах придизала, исправљала се.{S} Једним за |
| аш!</p> <p>— Нећу!</p> <p>И, одгурнувши га јаче, потрчах према ватри и, подрхтавајући од узбуђе |
| је! — викну љутито берберу, одгурнувши га.</p> <p>Бербер, гунђајући, дохвати ибрик с водом, оч |
| ргну му у руку некакав замотуљак и овај га брзо спусти у џеп.{S} Причини ми се као да звецнуше |
| p> <p>— Ако желиш мира у кући не примај га! — викну.</p> <p>Деси се, каткад, да човјек ужива, о |
| ћи се само да јој уграби чибук и да јој га отме.</p> <p>— Зар тако, курвићу?..{S} Зар тако, мом |
| амо како се увукао у вашу кућу и ко вам га натовари...</p> <p>Па би ме обгрлио и почео миловати |
| , болећиво, сасвим заборављајући да сам га то исто при доласку питао. — Јуче?</p> <p>— Прекјуче |
| то... опет је био у Сулаге...{S} Ја сам га управо и измамио из авлије и... и сачувао га да га о |
| >— Кад сам дошла у ову кућу затекла сам га...</p> <p>Зулфаги се засија лице од радости.{S} Опру |
| {S} Питај... тамо...</p> <p>И залуд сам га дозивао и мољакао даље, залуд сам чекао.{S} Не хтјед |
| у наскоро настати?..{S} О томе нити сам га питао, нити је што напоменуо.</p> <p>— Пљуни у длане |
| но, одмах поред Сулаге...{S} Гледао сам га непрестано, смјешкајући се, — ни сам не знам рашта, |
| алице: за зубе и за уши.{S} Затекао сам га гдје лежи на миндерлуку босоног, распасан, раздрљен. |
| p> <p>— Зар ми није једнако — питао сам га, гледајући му право у очи, — или живио од твоје добр |
| сметам, много да му сметам, дражио сам га свуда, изазивао, ругао му се.{S} Њему за инат, — чин |
| цани прсти.</p> <p>— Не чуди се што сам га нашао — рече кроз зубе, не баталећи посла. — Оставио |
| — Јесте ли одавно подијелили; — запитам га узгред.</p> <p>— Тхеее...</p> <p>И опет се придиже.< |
| бу. — Дижи се!</p> <p>— Куда? — запитам га у чуду, трљајући очи и протежући се. — Ђе?..</p> <p> |
| </p> <pb n="301" /> <p>— Шта? — запитам га буновно, промукло, не отварајући очију. — Куда?</p> |
| прошапта готово плачући. —</p> <p>Бојим га се...</p> <p>— Их!..</p> <p>— Ако желиш мира у кући |
| чим вратима, да гурнем у канат, отворим га.</p> <p>— Хоћу ли? — питао сам сам себе руменећи и п |
| ер, погодио га, преломио...{S} Куршумом га преломио!..{S} Још наредио Хамиду и да му га донесе |
| он сам подгајао Хасана тако: васпитавао га да се од дјетињства научи борити, опирати, пробијати |
| о е ће „свршити на вјешалима“ и називао га „угурсузом“ и „несретником“, макар што га је понекад |
| раво и измамио из авлије и... и сачувао га да га опет не наговоре...</p> <p>— Опет био! — цикне |
| м, жуљавим прстима пипао оштрице, трљао га, уређивао, чистио.</p> <p>Једнако је и фишеке пунио |
| није дошао од невоље да вас служи, него га је умолила некаква ти тетка — прогунђа Ибрахим ефенд |
| —— И кушали смо заједно...</p> <p>Брзо га ударих по кољену и викнух из света гласа:</p> <p>— Н |
| зео пушку и онако, кроз пенџер, погодио га, преломио...{S} Куршумом га преломио!..{S} Још наред |
| никад очима видио није...</p> <p>Хвалио га чак и пред Хајкуном и пред хоџиницом.</p> <p>Међу на |
| јутра, рано, прије гранисунца, износио га на праг, приносио својим жутим, упалим очима и шкиљи |
| може те ни зајам понизити, — рече — ако га мислиш поштено враћати...{S} И ако ти треба зајма... |
| ма каквим бабо није говорио много, иако га често призивали, тражили и долазили му.</p> <p>Покат |
| ма образа да виче како је гладан и како га неста!..</p> <p>И нико не смије да рекне истину, да |
| како се и у кахви састају много и како га Зулфага увијек части, позива, нуди.</p> <p>Кахва се |
| е у чаршију.</p> <pb n="214" /> <p>Тако га дворила и за ручком и за вечером, а да готово ни риј |
| а, напрстака, вретена и, дречећи колико га је грло служило, — а био је грлат као пудар, — заста |
| ом, да се не потужим на кога.{S} Толико га се бојали.</p> <p>А бојали га се сви у кући.{S} Момц |
| се окреће и увија по душецима.{S} Нико га отјерати не може.{S} Ту је он, ту непрестано, једнак |
| више причам о Зулфаги.{S} Интересовало га све шта он ради и како говори и како рачуна...{S} И, |
| како, опет ми рука полети ножу и нагло га извукох из корица.</p> <p>— Шта ћеш то? — запита ефе |
| се по кољену. — На штеди грла, не било га; не жали срца, усахло ти!..</p> <p>Пјевај!..</p> <p> |
| може точити колико који хоће, унаоколо га окитили травом и зеленилом и са читавим гранама треш |
| ом...{S} Она није одговарала...{S} Само га гледала својим лијепим, крупним <pb n="260" /> очима |
| а све то мајка није одговарала.{S} Само га је пажљиво слушала ломећи прсте, отирући руке о бошч |
| на ручак.</p> <p>Ја занијемих.{S} Само га зијевајући погледах онако мрка, одлучна, наоружана и |
| јевне очима. — Опет, зар!</p> <p>— Само га немој ударати ни кажњавати — брзо дочекује Зулфага и |
| рха феса спуштала све до плећа и лагано га куцкала по њима.</p> <p>Ријетко када да чаршинлије н |
| напријед, само напријед...</p> <p>— Ено га! — напошљетку избаци он када смо изашли готово до на |
| мјестима помало поткопан.</p> <p>— Ено га! — узвикну и опет, па, погледавши ме, збаци пушку с |
| тога и сам заволио Сулагу и одушевљено га хвалио, макар што га никад очима видио није...</p> < |
| који је једнако пријетио ножем, снажно га ухвати за руку и продрмуса њиме.</p> <p>— Ето!</p> < |
| ла, одмах му и трчала у сусрет и снажно га гурнувши у прса обарала на калдрму и почела газити, |
| јући зар гдје би да сједне.</p> <p>А то га још више збуни.{S} Зачуђено и као увријеђено погледа |
| вати, јер није бабо дозвољавао.{S} И то га увијек љутило.{S} Кад год би извађени дукат морао по |
| хом, подругљиво, пецкајући.</p> <p>Зато га и мрзили многи и туђили се од њега.{S} Мени се барем |
| ек, не могу бити у соби поред њега, што га и сад сама не дворим...</p> <p>— Па?..</p> <p>— А са |
| некаквим жутим, гњецкавим мехлемом, што га уза се донио, привије.</p> <p>— Ништа је — рече мирн |
| о му се Зулфага наметнуо у друштво, што га је пратио вазда и частио?..{S} И је ли крив што је о |
| ех љутити сам на се. — Зар је крива што га је споменула узгред..{S} Зар се и због тога завађати |
| <p>— Удала се за онога... за онога што га измлатила...</p> <p>— Их!..</p> <p>Хасан слегну раме |
| , желећи зар да накнади оно времена што га мало прије изгубила.{S} Хајкуна, покрај ње, сјецкала |
| лијевале се према свјетлости фењера што га носило у руци, помоли се отуда, изађе безбрижно звиж |
| било што је нијесам изнијела и... и што га, зар, нијесам молила да опрости...</p> <p>— Могла си |
| Воља Божја...</p> <p>— Жао ми само што га још једном није добро измлатила...{S} Да га научи па |
| „угурсузом“ и „несретником“, макар што га је понекад и гурнуо, ударио, — као онда кад сам им и |
| улагу и одушевљено га хвалио, макар што га никад очима видио није...</p> <p>Хвалио га чак и пре |
| јки и превртати хартије.</p> <p>— Зашто га ружиш тако — неколико пута питао сам Сулагу, прекида |
| и поздрав или савјет какав.{S} И, пошто га већ сви кметови ижљубе у руку и с коњима заједно кре |
| ду и да му га донесе и, за инат, гурнуо га под јастук, под главу, и згњечио...</p> <p>— А ти се |
| м над њу. — Одговори ми.</p> <p>— А зар га нијеси ти довео? — застиђено прошапта она уздижући о |
| ониш? — запитах пакосно.</p> <p>— А зар га се ти не бојиш? — живо дочека она, гризући усне.</p> |
| ухођење његово, пажња онолика.{S} Макар га и гонила, и грдила, и ружила, он је пристајао непрес |
| преврну се на другу страну.</p> <p>Цар га гурну у ребра и опет запита.</p> <p>„А како живиш?“< |
| ере учинити — одговарао сам мирно, опет га нудећи духаном. — Никад...</p> <p>Он зине, блене у м |
| оз сумаглицу од дима духанскога гледају га као чудо какво.</p> <p>— Ви би хтјели да будем ваш х |
| еломио!..{S} Још наредио Хамиду и да му га донесе и, за инат, гурнуо га под јастук, под главу, |
| и, наљути.{S} Приступи му нагло и ошину га по образу.</p> <p>— Јок!..{S} Слушаћеш ме, крмче ник |
| И, опаливши му два широка шамара, гурну га ногом у леђа и нареди момцима да га избаце напоље.</ |
| , несретни сине? — откреса хоџа и гурну га ногом у слабину. — Што ће ти оне?..</p> <p>— Па се о |
| не шапнувши ријечи.</p> <p>И није да су га се бојали због тога што је псовао, пријетио, ударао. |
| Он лаже!..</p> <p>— Он се заклео да су га оробили хајдуци, а кад је примио на душу, ми му вјер |
| о или не одобравао.</p> <p>Још рјеђе су га могли навући да се и сам уплете у разговор, да и он |
| и се никада.</p> <p>Наравно, комшије су га и због тога грдиле.{S} Сви су отворено говорили како |
| </p> <pb n="366" /> <p>Због тога сви су га и гледали с дивљењем, сви га вољели.{S} У његову при |
| него четворица других заједно, ипак су га готово сви избјегавали и склањали се од њега.{S} Сти |
| ем провиривати кроз лишће, у нади да ћу га видјети, опазити.</p> <p>И готово се почех љутити шт |
| адост што ћу опет виђети јарана, што ћу га рањена примити у своју кућу и сам његовати, јача је |
| ижно, наслањајући се на мајку. — Што ћу га питати?..{S} Зар сам дијете?..</p> <p>— Охо!</p> <p> |
| љуцки опричао какав је оно чојек, одмах га и омрзнуо...{S} И вели: неће ни у кога него у тебе.< |
| ..{S} Да га научи памети...</p> <p>Узех га око појаса и посадих на сандуче једно, одмах поред С |
| де неко — једва се присјетих ја и почех га теглити за рукав. — Коњско је звоно.</p> <p>— Коњско |
| Зулфагу није хтио спомињати.{S} Ако бих га ја каткада и споменуо, само је узвијао носом, набира |
| осито — а вјерујем и теби...{S} Што бих га се бојао?..</p> <pb n="391" /> <p>Она се ухвати за с |
| /p> <p>Отргох јој конац из руке и бацих га у страну.</p> <p>— Ти... ти све знаш — рекох још пак |
| уно похвала спомену и Зулфагу, прекидох га у говору и запитах подругљиво.</p> <p>— А познајеш л |
| > <p>— То је Зулфагин момак! — прекидох га ја узбуђено, скачући с мјеста. — Није наш!..{S} Он л |
| ..</p> <p>— Немој се кладити — прекидох га ја.</p> <p>Он одиже руку у вис и запуцка прстима.</p |
| <p>— И јес’ ми криво учинио — пресјекох га ватрено сједајући и без питања на миндерлук поред ње |
| је казао да ће доћи.</p> <p>— И ти ћеш га одбити?..</p> <p>Гледајући ме некако постиђено, мазе |
| рану отпљувао и отресао руком као да се гади од нечега.{S} Зулфага је, хтио не хтио, морао бјеж |
| проклињући <pb n="222" /> једни друге, гађају се камењем и сваког часа посрћу, изгубивши често |
| уле, аршини, калупи сафуна, потковице и гађају гдје стигну каквога грлатијега трговца, који бос |
| , трчала је за њим, гонила га, тјерала, гађајући га у леђа камењем, дрвима, стакладима.{S} Тек |
| <p>— Шта ти је учинио — запитам весело, гађајући је листићима искиданог, згњеченог шебоја у лиц |
| тутнувши му чибук међу рукаве, поче га гађати из пушке, стријељати.</p> <p>Читав комшилук мисл |
| ми се као да ће и мене, и њу, и свакога гађати као кумру, те некако и нехотице устукнем и повуч |
| људима који хоће напријед, који јуначки газе и пробијају путе...{S} Свак лаже ко каже да је сре |
| Рашта ме почела пецати? — питао сам се, газећи по оштром шљунку који ми хрштао под ногама и пип |
| {S} Шта ће ми сад? —— питала је љутито, газећи по рачунима и кушљајући их, гњечећи. — Хоћеш ли |
| закрвављеним очима и пјеном на уснама, гази по њој, гази и игра, скаче и удара, гњечи као тије |
| очима и пјеном на уснама, гази по њој, гази и игра, скаче и удара, гњечи као тијесто, желећи д |
| урно, хитно корачала <pb n="289" /> је, газила даље, носећи лаку шишану преко рамена и под пазу |
| она није била кавгаџија, што и она није газила у инат.</p> <p>Напошљетку, једне вечери затекох |
| да је потоцима текла медовина, ракија, газиле се хурме, локуми, гурабије, котурале се наранче |
| м.</p> <p>Чупао бих је за косе, обарао, газио, искидао је на комаде.{S} Мучио бих и њу и Сулагу |
| ногама, разбацивати.{S} И што сам више газио било ми лакше.{S} Чинило ми се као да се тога час |
| увши у прса обарала на калдрму и почела газити, тући, немилосрдно тући.{S} Ударала га и рукама, |
| утим шакама и клетвом на устима, почнем газити по прашини, по маријашима, кешкати их ногама, ра |
| као је одушевљено, — као стока у чопору газити по блату и прашини и ћораво трчати за звонарима, |
| оне мерџане што сам их одбацио и почех газити.{S} Необичну насладу неку <pb n="372" /> осјећао |
| чила се по земљи, заплетала се за ноге, гајтани на прашњавим тозлуцима распали се, попустили, т |
| лабави, прашњави тозлуци са распанутим гајтанима и широки расквашени опанци са испуцаним опута |
| , изгубио се, а од другога само ми се о гајтанима држе два-три комадића.{S} И појас ми се разгу |
| еди и низ нож и низ руку.{S} Биће, бре, галама једна, кад истрче дућанџије из својих дућана, из |
| на чуда догађају.</p> <p>Граја, хајка и галама није се стишавала све док се није бабо појавио.< |
| се, обилазиле кириџије вичући, трајући, галамећи, а роба трговачка, у сандуцима и дењковима, ле |
| ок!{S} Он нити је имао обичаја да грди, галами, ни јаче де виче.{S} Они су само стрепили пред с |
| ија!..</p> <p>— Ах, не вичи... ах... не галами тако, — зајеча он испрекидано, хватајући се за п |
| , међу јастуцима, и ћутала, све су жене галамиле, викале, неке се и смијале.{S} Чибуци ни сад н |
| у групе, пушећи и играјући се оружјем, галамили, грајали, те се чак и дјеца из махале почела о |
| припомагати, кад дјеца око нас подигоше галаму и задречаше, како су све слабе, напукле, како су |
| млаз крви, која непрестано цури, пуже, гамиже, тече. — Шта је по Богу?</p> <p>— Боље би било д |
| и ми, поводећи се за осталима, врачали, гатали, прорицали.{S} Гледали смо у мјесец, у звијезде, |
| > постане некако лаковјеран, злокобник, гатало, а у шуми оној, у вјечитом полумраку, — сунце на |
| есам вјеровао у какве бабинске приче ни гатке разне, али, право да речем, чим смо поново пошли, |
| и, са раздрљеном кошуљом на прсима и са гаћама чије ногавице нијесу допирале ни до чланака, бос |
| ноћивао у тијесним, смрдљивим колибама, гдје се, у једној половини, која чак није ни преграђена |
| дијом, — преостане нешто празна мјеста, гдје могу намјестити душек и ноћивати.</p> <p>Наравно, |
| се са свима и одмах пролазио у прочеље, гдје је нарочито за њега намјештена била шилта једна, о |
| а између њих, било је насамо, одвојено, гдје нико не слуша, чак ни ја.{S} Као да је била срамот |
| бројећи, трпа у џеп, у њедра, за појас, гдје стигне, само да их што прије уклони испред очију, |
| таву киту бацио у ћошак један у дућану, гдје је одмах дочекао дебели, угојени мачак и почео се |
| ам се пробудио у једном хану, у Коњицу, гдје су ме донијели и оставили некакви путници, који се |
| чинила?..{S} У чему се огријешила?..{S} Гдје?..</p> <p>— Ето, ето... почео се љутити!.. — узвик |
| це: за зубе и за уши.{S} Затекао сам га гдје лежи на миндерлуку босоног, распасан, раздрљен.{S} |
| у кораке зачули или га опазили издаљега гдје иде.{S} Оставили <pb n="213" /> би одмах све, поку |
| пушку и бесвјесно се пипајући око паса гдје су ми били фишеци.</p> <p>— Ако су хајдуци?.. — по |
| надзиравајући читав посао, и ако би се гдје појавила каква тврдоглавија муштерија притрчавао м |
| о живим, и како радим, и гдје спавам, и гдје једем...{S} И увијек их молила да ме поздраве, да |
| } Питала: и како живим, и како радим, и гдје спавам, и гдје једем...{S} И увијек их молила да м |
| овице, које је волио уплетати, каткад и гдје им није мјесто, биле му нове, необичне.{S} Многи с |
| м како се и Зулфага познао са Хасаном и гдје се познао.{S} Неколико пута сам их видио како заје |
| ост минула, барем навратио мало да види гдје сам, како сам.</p> <p>Читав низ оптужаба, све тежу |
| , — рече комешајући раменима и бирајући гдје ће сјести. — Рекао ми да те поздравим.</p> <p>— Ха |
| но ти моје...</p> <p>— Мени је свеједно гдје хоћете...{S} Само дајте да се једе...{S} Гладан са |
| } Хатиџу, вјереницу, затицао сам обично гдје сједи на софи са цвијећем, међу шебојима, и токорс |
| овор и почео се обазирати, бирајући зар гдје би да сједне.</p> <p>А то га још више збуни.{S} За |
| шини, калупи сафуна, потковице и гађају гдје стигну каквога грлатијега трговца, који босоног, и |
| Ко зна да се нијесу они трговци сакрили гдјегод?..{S} Ко зна да и сад не вребају на нас, желећи |
| кретали га, чистили.{S} Ако је случајно гдјегод на тавану, у прашини, била каква стара пушчетин |
| .</p> <p>И, онако мршав, висок, усукан, гегајући се и застајући почесто, замаче у ноћ, изгуби с |
| јепио за образе, ишао је улицом лагано, гегајући се и увијек понешто носећи у руци: или ђугум д |
| је говорио — зидови они, мрки кровови и гиздава кубета сметали му, заклањали, да види Алаха у с |
| прикрадати, примицати кући једној, чији гиздави ћошкови, са раскошно ишараним пенџерима, наднес |
| а, поносита.{S} И окићена је, и љепша и гиздавија од свију осталих, — бијели се као да је од св |
| да се она у новије доба све више и више гиздала и китила, — сједила на авлији, на трави и низал |
| ијама.</p> <p>Нијесам се ни облачио, ни гиздао као други.{S} Са запрегнутом бошчом, опрашен, за |
| ти... — рече.</p> <p>— А ко би жалио да гине и да умре?.. — брзо одговори стари, истресе из кес |
| говорити?..{S} Па, ако би дошло и да се гине, лакше је погинути заједно...</p> <p>А овако...</p |
| шта да се жали?..</p> <p>Све на свијету гине и умире и све се поново рађа...</p> <p>Бог тако на |
| о.</p> <p>— Јунаци су они...{S} Не жале гинути... — рече.</p> <p>— А ко би жалио да гине и да у |
| ане и зајапурене, увијајући се, ломећи, гицајући, трчале су из собе у собу носећи боце и чаше с |
| сам јој притрчала, била је мртва...{S} Глава јој пала на оно раширено крило готово на саму ран |
| јетли се један пенџер на ћошку и нечија глава као да провири напоље.{S} Наскоро иза тога и кана |
| , стидљиво и поплашено промолила понека глава дјевојачка, заустављали смо се одмах, застајали.{ |
| а нож одсијева према сунцу и изнакажена глава клима се, наклања према свакоме!..</p> <p>Негдје |
| , слична змијској, издизала мала, ситна глава, са очима које се једва видјеле испод големих, пл |
| а да те ја наговарам...{S} Моја махнита глава да твоју наговара!..{S} Их!..</p> <p>А тад се окр |
| па као да се и она мрзне у мраку, изнад глава наших...</p> <p>Хајкуна се дуго разговарала, дуго |
| у дућане и измахујући им ножевима изнад глава, узимали, односили робу.{S} Нападали су каткада и |
| о кољену.</p> <p>— За онаку се љепоту и глава даје!..</p> <p>— Сад ће ручак...{S} Одмах... — бл |
| амо сједи огроман див какав са неколико глава на раменима и са неколико рука.{S} Кикот, цика, г |
| гачки, мушемели фењер, лагано, оборених глава ишли за њим, не стружући постулама, не говорећи, |
| лаховој... него оваком животу...</p> <p>Глава јој клону на раме и склопи очи.</p> <p>— Ја... ет |
| или, изнемогли, малаксали, са повезаним главама, у крпе умотаним рукама и ребрима, без коња, го |
| еђа и нешто зазвижда кроз ваздух, изнад главе ми.{S} Ноге ми задрхташе, стресох се, и неко као |
| измахнувши голим пуначким рукама изнад главе, пусте глас и почну се окретати, вртити, заиграва |
| м кроз ваздух и као да ми пролети изнад главе.{S} Од страха ми испаде пушка из руке и сав се ст |
| , а цијев пушчана високо му стрши изнад главе.{S} Страх ме, готово, и од самога себе, од корака |
| кршити, састављајући руке високо изнад главе и ломећи прсте, а танка кошуља све се више затеже |
| дрвећа онога које нам се склопило изнад главе и заклонило нам небо и сунце Божје, и које својим |
| у муке...</p> <p>Хоџа одиже књигу изнад главе и исправи се.</p> <p>— Знаће шта су муке... ама м |
| /p> <p>И дође ми да издигнем руку изнад главе, да викнем и сазовем све комшије и пријатеље и да |
| она се извила, издигла једну руку изнад главе и мјери ме једним необичним, и поплашеним и радос |
| <p>Па сама позва Османа, премјери га од главе до пета, и брзо, не размишљајући, откреса:</p> <p |
| руке у висину да тако отклони ударце од главе и покушаваше да се осврне.{S} Али је Хајкуна удар |
| једним презривим погледом премјерили од главе до пете, намргодили се мало и одмахнувши руком на |
| ган са себе и један јастук одбаци испод главе.{S} Опет поћута мало.</p> <p>— Ух!..</p> <p>Изнен |
| > <p>— Окладио бих се да ћу данас двије главе уграбити...</p> <p>— Немој се кладити — прекидох |
| многим кућама и не остаде готово мушке главе; остали су само старци и нејака дјеца, који се ни |
| широк, трбушаст човјек, велике, округле главе која као да му прионула за рамена, са големим, би |
| > <p>Једно младо, безбрко момче, големе главе и избуљених очију као да се вјечито чуди нечему, |
| окићени балчаци ножева и срмом оковане главе малих пушака.</p> <p>И док су сви, једва кроз дим |
| асан испред мог дућана пролазио оборене главе, као постиђен, Зулфага је, наклањајући му се прем |
| и сви га поткрадали.</p> <p>— Без мудре главе и без много новаца... мучно је... не спасава се о |
| ре са себе.{S} Кириџије као да изгубише главе и бијесно почеше ударати камџијама, псовати.</p> |
| једва по десетак људи што живе изнесоше главе.{S} Гласови који су сваког дана стизали били су с |
| и Сулага тихо, покуњивши се. — Тврде си главе и поносан као и он...{S} А са таком памећу муке ћ |
| рече. — Ако останеш тамо, он ће ти доћи главе, макар те и мајка бранила...{S} Он се сад и не ос |
| прси, — настави Хатиџа живље, не дижући главе — и почела је миловати, тепати јој, он одмах у со |
| премјерала без и шила кошуље, не дижући главе и не осврћући се никуд.{S} Само понекад, кад би с |
| о десило? — запита као узгред не дижући главе.</p> <p>— Ти знаш...</p> <p>— Ја? — запита она ти |
| мајка и надаље чишћаше мохуне не дижући главе нити се осврћући на њега.</p> <p>— А ти баш хоћеш |
| нуше неколико њих једногласно, подижући главе.</p> <p>Почеше се комешати, размицати се да нам н |
| јечи; само се поздравише лаким климањем главе.{S} Сулага затим стењући сједе испод пенџера и ле |
| рно их слушао и уријетко лаким климањем главе одобравао нешто или не одобравао.</p> <p>Још рјеђ |
| се осврнувши опет пребаци фереџу преко главе, умота се и готово каскајући оде према кући... </ |
| сиједим брадама и големим турбанима око главе, прекрстили ноге, запалили чибуке и кроз сумаглиц |
| ко нога, црвена шамија лепршала јој око главе, треперила, а дугачке плетенице шибале је по куко |
| сан, псујући и звекећући ми оружјем око главе. — Разбуди се!..</p> <pb n="301" /> <p>— Шта? — з |
| танковијасто, са тешким траболозом око главе, са читавим снопом ножева за појасом, са позлаћен |
| ком одијелу, са свиленим траболозом око главе, са златним копараном на прсима и широким, тешким |
| горцу, са големим, дебелим турбаном око главе, с очима од кромпира и носом од патлиџана, у чоха |
| ла се као запјенушена крв, а турбан око главе бијелио се као вијенац ђулбехарски, ишаран прамен |
| од ишараног пешкира правећи турбан око главе. — Јесам ли кршна?..</p> <p>Па засмијавши се стис |
| ећера и полугласно тепао, док су му око главе облијетале челе, спуштале му се на капу, на браду |
| ња оног, те некако и нехотице подигосмо главе и погледасмо у висину.</p> <p>— Мора да иде неко |
| е осуше се на њега, оборише му турбан с главе и раскидаше џубу на плећима.</p> <p>— Душманин је |
| кох се још дубље у шибље и збацих фес с главе, од страха да најприје њега не опазе...</p> <p>Ид |
| није јаран...</p> <p>Она збаци шамију с главе и коврџаста коса расу јој се по раменима.</p> <p> |
| рисавим јаглуком и забацујући до на врх главе крајеве црвене шамије, који јој падали по образим |
| се пламиле, сијале, а црвена шамија на глави као да је и сама горјела, пламтјела.</p> <p>— Гос |
| а, голих, растоварених, са зобницама на глави, збијали се око њега са неколико страна; између њ |
| везаним оком и са три крупне чворуге на глави, узвикнуо сам од чуда.{S} Погледавши ме, као да с |
| т човјек, са бијелом, танком капицом на глави, са раздрљеном кошуљом на прсима и са гаћама чије |
| оји имају више убистава на души него на глави длака.</p> <p>Други су опет тврдили како то нико |
| шибати по рукама, плећима, бедрама, по глави.{S} Узалуд сам врискао, помагао, отимао се.{S} Те |
| испрекидано запита она, милујући ме по глави. — Смајиле!..</p> <p>— Не питај!..{S} Пусти!..{S} |
| на миндерлуку, и да га треснем њоме по глави, да га на мјесту убијем.{S} Једва сам се савладао |
| >— Их! — рече зачуђено, чешкајући се по глави.</p> <p>— Баш се раскрвавили...</p> <p>Бржебоље с |
| по момчету ономе.{S} Поче ударати и по глави, по леђима, по ребрима, по раменима.{S} Дјевојче |
| свако је застајао мало да ме поглади по глави, да помилује; ако би што проговорили, говорили су |
| етале, купиле се око ње и падале јој по глави, по рукама, по раменима, весело гугућући, лепршај |
| — откреса бабо, куцнувши ме чибуком по глави. — О другој ни помислит’ не смијеш ни сад, ни кад |
| у мало, покривши се великим јаглуком по глави; бегови и аге, који су се напола голи одмарали у |
| него од болова, малаксах потпуно.{S} У глави као да ми поче зујати, звонити, тутњити, пред очи |
| ма и у раменима, — завалих се опет, а у глави као да ми се наново поче мутити и пред очима нано |
| призна колико памети и мозга има она у глави и колико је боља и разумнија него сви домаћини ше |
| о рамену, овећи комад хљеба и неколике главице лука, па ручавао негдје осамљен, сакривен од св |
| рски удесили, како би мајку истакли као главног кривца и тиме ми онемогућили сваки рад против њ |
| исте, — и покаткада према њему узвијала главом, као чудила се.</p> <p>— Хоћеш ли кахву? — запит |
| n="223" /> <p>Омален, ситан, мршав, са главом мало већом од »стиснуте шаке« како му подругљиво |
| па... па... па...</p> <p>И хоџа затресе главом, стидећи се зар да све договори.</p> <p>— Па то |
| у, паде управо покрај Хајкунине шилте и главом удари о бедру Хајкунину.</p> <p>За чудо, ни хоџи |
| екнем не пориче се.</p> <p>Зулфага изви главом и чудновато преврну својим ситним очима.</p> <p> |
| извијао танак прамен дима.{S} Коњ узви главом, пропе се и хтједе да сврне, да узмакне.</p> <p> |
| p>Зулфага отегну шијом и чудновато узви главом, као да би да боље чује.</p> <p>— Зар и ти смисл |
| шао на усташе — поправи ме он и потврди главом. — Осилили се, па их треба скрхати...{S} Ко год |
| се под ударцима.</p> <p>Па снажно удари главом о под, а крв му потече из носа и разли се по ћил |
| давећи се залогајима.</p> <p>Она заврти главом, уздахну.</p> <p>— А да те он таког видио!..{S} |
| ј се смијати — дочека она живо и заврти главом. — Њега је Зулфага примио...{S} И сад је у нашој |
| бино дијете — осмјехну се Сулага вртећи главом и, одигнувши прст, удари ме по носу. — А ја знам |
| , отегнувши шију унапријед и узвијајући главом...{S} Она није одговарала...{S} Само га гледала |
| Не излази ми сад на очи — рече тресући главом и пријетећи прстом. — Сад ћу имати посла...</p> |
| <p>Не покорава се свакоме, мисли својом главом...{S} А то ваља...</p> <p>— А то ваља! — потврди |
| . па млад је... и не зна мислити својом главом... — замуца он и остави ме. — Па... па.. видила |
| према њима својим путем, мислећи својом главом и опирући се на своју снагу...{S} И на томе путу |
| са дугачком шијом његовом, са змијском главом и големим уснама вјечито развученим на смијех.</ |
| а загрнутим рукавима и бошчом повијеном главом, ознојена, зарумењена, весела, пјевајући чисти в |
| у соби са прекрштеним рукама и обореном главом.</p> <pb n="219" /> <p>Погледала би па истом онд |
| тишали, и с рукама на појасу и обореном главом чекали док прође поред њих, не гледајући један н |
| а га не би опазио, као пријетећи климао главом према баби.</p> <p>Једнога дана, поклањајући ми |
| , док је Сулага, напротив, тужно климао главом и непрестано уздисао.</p> <p>— Кад сила прекипи |
| .</p> <p>Једини Сулага сумњиво је вртио главом и одмахивао руком.</p> <p>— Шта је било било, — |
| и читати ни писати, — и замишљено вртио главом...{S} И одмах би се снуждила и она, оборила глав |
| да слушају — упаде Хасан сурово и гурну главом у Хајкунин витао који се умало не преврну. — Кад |
| ији мало, погледа ме питомије и одмахну главом:</p> <p>— Други пут буди паметнији, — рече меко, |
| рио:</p> <p>— Па шта ће него ти разбит’ главу, кад ти нијеси њему разбио прије?..{S} Аферим!..{ |
| ноге, лактовима се одуприје о кољена, а главу спусти међу шаке.</p> <p>— Што си се препао? — за |
| ударила на бега и сва тројица изгубила главу.{S} Најпошље га Стојанова пушка погодила у прса и |
| } И одмах би се снуждила и она, оборила главу и живо почела тући папучама о калдрму.</p> <pb n= |
| вазда долијеће... па ми се спустила на главу, на шамију и почела гугутати...{S} Не знаш, болан |
| е и, за инат, гурнуо га под јастук, под главу, и згњечио...</p> <p>— А ти се зато наљутила?..{S |
| валише се на леђа, подбацише гуњеве под главу и загрљени загледаше се у звијезде.{S} Из шуме, и |
| орловским погледом, па да одмах изгубе главу и да се смету, као голубови пред јастребом.{S} Ни |
| о удари папучом о камен и пркосно одиже главу.</p> <p>— И није га могао гледати, — узвикну љути |
| иче је. — Хоћеш ли?..</p> <p>Она подиже главу, погледа ме.{S} Пуно, бијело лице освијетљено ват |
| отирући лице јаглуком.</p> <p>Па подиже главу и лукаво намигну.</p> <p>— И ти знаш о том — рече |
| А то ваља! — потврди и Хајкуна и подиже главу. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19132 |
| запита мајка као осоколивши се и подиже главу. — Ти?..</p> <pb n="238" /> <p>— Ја сам започео.. |
| и није прави живот...</p> <p>Он подиже главу и грицкајући бркове запита:</p> <p>— Па шта ти ми |
| г погинуо, читава наша чета изгубила је главу — одговори момак тихо. — Све клону, ослаби...{S} |
| ти се.{S} При сваком сусрету окретао је главу у страну отпљувао и отресао руком као да се гади |
| ријеђало.{S} Не смијући сасвим да дигне главу и да ме отворено погледа, провири мало из димија |
| мо без оружја.</p> <p>— Кад роб подигне главу и врисне за слободом, нико од њега силнији није — |
| > <p>И кад наплаћује а он некако окреће главу, стиди се, снебива, као да ради нешто што се не п |
| лико друговао.{S} Криво ми и што окреће главу од мене, што ми у очи не смије отворено да поглед |
| гао и оставио ме самога! — сину ми кроз главу и опет ме обузе она чудна језа.{S} Сад више нијес |
| } Хасан се опет умота у струку, сакри и главу и оружје, те му се само видјели лабави, прашњави |
| 291" /> ударцима, као да потпуно изгуби главу, па нити покуша да се брани, нити да бјежи.{S} Са |
| на!.. .</p> <p>Она, по обичају, накриви главу и, држећи мали прст на устима, меко, наивно запит |
| ти се бојиш дана...</p> <p>Она накриви главу и поче грицкати нокте.</p> <p>— А ја те чекала на |
| осно.</p> <p>— Ех?..</p> <p>Она накриви главу и поче растезати јаглук у рукама.</p> <p>— И како |
| ко је дошао, — рече весело, па накриви главу и поче жмиркати. — Погоди!</p> <p>— Ко је?..</p> |
| пет изви обрвама, напући усне и накриви главу према рамену.</p> <p>— Па...</p> <p>— Шта је било |
| то ново да прича о њему.</p> <p>Накриви главу према рамену, извије танке обрве, напући усне и н |
| а и престати.</p> <p>Она устаде, узе ми главу међу руке и унесе ми се у лице.</p> <p>— И ти се |
| ти је?..</p> <p>Па ме обгрли, приви ми главу на прси и, спустивши ми усне на чело, прошапута г |
| .. — вели њежно, постиђено и наслони ми главу на прси, — вазда ме зове...{S} Једном иште: „Дај |
| јер...</p> <p>— Јер?..</p> <p>Сакри ми главу за леђа и брзо изговори:</p> <p>— Јер... јер и он |
| пропињући се на прсте и наслањајући ми главу на раме. — Среће своје... слободе своје... тебе.. |
| p> <p>— Да учиш...</p> <p>Наслонивши ми главу на раме, ударила је у плач.{S} Ништа више није зн |
| знало за његову моћ ни силу, разбило ми главу и кад сам окрвављен дошао да му се потужим, само |
| и — опет изненада викне Хасан и заклони главу јорганом да нас не гледа онако састављене, приљуб |
| .{S} Је ли?..</p> <p>Она застаде, обори главу...</p> <p>— Жао ми га било, а нијесам се љутила — |
| p>— Ја нисам лаг’о — рече момче и обори главу.</p> <p>Хајкуна се оте, изви се и брзо прихвати з |
| Стар је — рече и мајка покуњено и обори главу.</p> <p>— Кад сам дошла у ову кућу затекла сам га |
| ана,</p> <p>— па нестрпљиво, савијајући главу и стрижући шиљастим ушима, фрче, рже и копа земљу |
| наш? — отегнух подругљиво, накривљујући главу као и она. — Ти ништа не знаш?..</p> <p>— Не знам |
| кривали половицу лица.{S} И, наклонивши главу прама десном рамену и грицкајући мале, ружичасте |
| молим те — замуца Зулфага и поднесе јој главу да га удари. — Удри... а немој да ја смишљам и да |
| , да зајецам, загрцам.{S} Спустивши јој главу на прса све је јаче почех притезати себи, привија |
| осно — кад уљезем у Сарајево и пронесем главу људску на ножу, па се крв циједи и низ нож и низ |
| ка на дан и колико ми тамбура разбије о главу док пјесму допјева...{S} Колико ли сам суза проли |
| трговац, зачуђен, искривио се, подигао главу, па ме само гледа, премјера ме свега и трљајући р |
| са Јовицом, који ми некад бијаше разбио главу.</p> <p>Био је, додуше, још једнако својеглав, јо |
| > <p>Један је јахао по страни, накривио главу и ударао уз тамбуру, а двојица су загрљени климал |
| ог чела <pb n="310" /> дубоко утонуле у главу. — Планинштарима нико не пријети...{S} Хајдуци уд |
| атеља, па... па ће му свашта набацати у главу...{S} А дијете добро, честито...</p> <p>Мајка зас |
| у кудељу, и тежак, топао мирис ударао у главу и као да је гушио, опијао.</p> <p>— Чудна топлина |
| и бијелили се танки филџани.{S} Читаву главу бијаше умотала шамијом, повезала је, те јој само |
| му управо био и једини посао и за живу главу није хтио прихваћати за друго.{S} Човјек, који је |
| и смо нико и ништа...{S} Једва сам живу главу изнио између њих...</p> <p>И одбацивши празан фил |
| идио сам како је испружио шију, змијску главу принио уху муштеријину, па нешто шапће, прича, го |
| а поред њега, уз кољено му, спустила му главу на прса и, увијајући се, умиљавајући, чупкала га |
| ојећи се да ме отворено погледа, окрену главу према мусан-дери. — Отета ти је бабовина...</p> < |
| ише мало, сметоше се.{S} Зулфага окрену главу према пенџеру и поче отезати шијом као да гута су |
| овор, али се ипак предомисли, па окрену главу у страну и полугласно поче попијевати.</p> <p>За |
| сам себе пипати и разгледати.{S} Опипах главу, рамена, мишице, бедре, цјеванице...{S} Све здрав |
| студени оне стресох се и нагло подигох главу.</p> <p>— Нема крви!..{S} Није рањен!.. — викну н |
| Брже ће...</p> <p>— Јади га знали... а, глад ми, ево, прође... — шапну Хасан растегнуто и збаци |
| ам му измакао и курталисао се.</p> <p>А глад почела додијавати, мучити ме.</p> <p>Испочетка ниј |
| се, псовао.</p> <p>Што сам више осјећао глад постајао сам све бјешњи, љући, раздраженији.{S} У |
| а са пекмезом, да узмемо и »да заварамо глад«...</p> <p>Кад би, напошљетку, међу нас дошао и Су |
| оћете...{S} Само дајте да се једе...{S} Гладан сам — отегну Хасан зијевајући и протежући се уст |
| !..{S} И још има образа да виче како је гладан и како га неста!..</p> <p>И нико не смије да рек |
| е у собу и гурну на шилту...</p> <p>— И гладан си био, можебити, и... — Метну прст на уста и за |
| ст на уста и застаде мало. — А и сад си гладан! — викну јаче и удари се по кољену. — Ја се запр |
| и се по кољену. — Ја се запричала, а ти гладан...{S} Их!..</p> <p>Брже боље оде и донесе млијек |
| што да се једе? — запита живо. —</p> <p>Гладан сам...</p> <p>— Има, има, брате!..{S} Их, што не |
| ни, непоуздани, пажљиво је слушао све и гладећи браду и ушмркујући размишљао о њима.{S} Примјећ |
| е заостао, задихао се, да поклецујем од глади и умора, погледао би ме попријеко, подругљиво узв |
| ану, усуђивао сам се да му споменем и о глади и о умору.{S} И увијек сам се покајао ради тога.< |
| тити? —- запита меко, плашљиво, тихо, а глас јој дршће, трепери као да ће поново заплакати. — Х |
| ли су готово разуздани.{S} Почели би на глас и попијевати и гудити уз гусле.</p> <p>А тад их он |
| једно, и онако, ради обичаја, почео на глас хвалити робу и зазивати муштерије.</p> <p>По срећи |
| да не поплаших зеца — најпошље почех на глас размишљати, пристајући за Хасаном. — Баш сам могао |
| олим пуначким рукама изнад главе, пусте глас и почну се окретати, вртити, заигравати.{S} И раза |
| чује: и коњски топот, и звеку оружја, и глас његов, оштри, дубоки, <pb n="235" /> мушки глас ка |
| ећи ништа.{S} Топлина мајчиних прсију и глас њезин, мек и звонак глас, измамише ми сузе.{S} Што |
| ешто.{S} Проговори затим и ситан женски глас, зазвони као сантур, и јасан, обијесан смијех разл |
| ов, оштри, дубоки, <pb n="235" /> мушки глас како грми испред врата.{S} Због тога и претрне, пр |
| село приступала канату и чудно уобливши глас упуштала се у разговор, док смо нас двојица остаја |
| чиних прсију и глас њезин, мек и звонак глас, измамише ми сузе.{S} Што сам више плакао бивало м |
| ени се прохтједе да запјевам, да пустим глас.{S} И, изазивајући, хотимично насрнувши на групу њ |
| њима, почех грдити, ружити их из свега, гласа.{S} Почех и на мегдан зазивати и подвикивати до п |
| и небо, ведрину ону, запјевала из свега гласа...{S} А он одмах почео викати... „Драго ти“, каже |
| нем и сам јаукати и запомагати из свега гласа...</p> <p>Пред вече почеше пристизати и понеки од |
| ?..{S} Људи су оно! — узвикнем из свега гласа и, одгурнувши Хасана с пута, живо поскочим поред |
| ам је, ако Бога знате? — викну из свега гласа, готово наричући. — Ни поздравили се нијесте љуцк |
| о га ударих по кољену и викнух из света гласа:</p> <p>— На моју душу, опет пошао у хајдуке!..</ |
| оја је била потрчала за мном, врисну из гласа и зањихавши се посрну, паде.</p> <p>Почеше вриска |
| ратко, не узбуђујући се и не повисујући гласа. — Да нијеси више ријечи проговорио!..</p> <p>Њег |
| ке своје, ја праснух у смијех, у силан, гласан смијех, који тресе и зацењује.</p> <p>Застадох н |
| е та забуна њихова и да не бих ударио у гласан смијех, морао сам се уједати за усне.</p> <p>Бој |
| по чаршији ходају и свете се сваком ко гласније о њима ружну ријеч проговори, ко их по злу пом |
| дана стизали били су све црњи и што су гласници били новији биле су им и вијести страшније.{S} |
| вам.{S} Она је и даље говорила, питала, гласно размишљала о нечему.</p> <p>Тек пошто се заморил |
| , да се исправим.</p> <p>Узалудно!..{S} Гласно стењући од болова, — нарочито у крстима и у раме |
| > <pb n="236" /> <p>— Ништа нема — рече гласно и поново се врати душеку.</p> <p>И као да размиш |
| јестила мало, па баци ногу преко ноге и гласно, да сам и ја могао чути, узвикне:</p> <p>— Зови |
| сакријем куда, да побјегнем од свију и гласно заплачем.{S} Напошљетку, не могавши се више савл |
| </p> <p>— Јунак ли је! — подвикивале су гласно, желећи да их чује и да се барем осмјехне на њих |
| епрестано је питао један другог за нове гласове, хабере, питао је ли било каквих нових напада х |
| пресијецао помрчину, — и снажне, мушке гласове, који, помијешани, као да се надвикиваху и надм |
| рвени, јадни, најбоље су потврђивали те гласове.</p> <p>Ради тога у читаву шехеру наста чудно к |
| у, нијесте изучени на ове чудне кајде и гласове...</p> <p>Ништа...{S} Не плашим се ја ничега — |
| есетак људи што живе изнесоше главе.{S} Гласови који су сваког дана стизали били су све црњи и |
| урле, а измијешани момачки и дјевојачки гласови као да циче, вриште, звоне и пјесма се пробија |
| и, спустивши ми усне на чело, прошапута гласом пуним стрепње:</p> <p>— Јеси ли здрав?..{S} Шта |
| болесник какав, неким меким, изнемоглим гласом избаци:</p> <p>— Ах...{S} Гони ову муху. .{S} Ах |
| кад се не плашиш?..</p> <p>И спуштеним гласом доврши:</p> <p>— Нека га носи ђаво!..{S} А волио |
| 1" /> отворена врата зализивао уз мале, глатке, зелене лончиће на пећи, а одсијев му заигравао |
| ајући је.{S} Тако, — причају, — и змија гледа у преплашену тицу, која узалуд облијеће, отима се |
| ном љубављу неком, готово као што мајка гледа одојче своје.</p> <p>Није шала: све сам то сам ст |
| има. — Остарио чо’јек, па не може да ме гледа...{S} А он одавно у овој кући... добар је... пошт |
| пита Сулага мирно, правећи се као да не гледа ни мене ни Хатиџу. — Лијепо?</p> <p>— Добро ми би |
| асан и заклони главу јорганом да нас не гледа онако састављене, приљубљене, срећне. — Ни према |
| ижљиво бацају, а непрестано се осврће и гледа: је ли довољно удаљен од бедевије и може ли га сл |
| ..{S} А једно јој око остало отворено и гледа у ме, право у ме...</p> <p>Суза једна скотрља јој |
| > <p>И не осврћући се никуда, не пазећи гледа ли је ко и чуди ли се, поново се почела протезати |
| тезати јаглук у рукама.</p> <p>— И како гледа! — рече меко, готово тепајући.</p> <p>— Охо!..</p |
| искривио се, подигао главу, па ме само гледа, премјера ме свега и трљајући руке шапуће нешто, |
| крв у жилама распали и кад се отворено гледа очи у очи једно другоме, него у полутами, помрчин |
| уке и кроз сумаглицу од дима духанскога гледају га као чудо какво.</p> <p>— Ви би хтјели да буд |
| у...{S} Чини јој се, као да је одасвуда гледају његове очи, стријељају је, пеку...{S} Чује му и |
| дивљено, узбуђено, и весело, као што се гледају добри стари пријатељи када се након дугог раста |
| приговори, видећи како је сви слушају и гледају некако друкчије, мекше, питомије, сада тек као |
| p>— Зар ми није једнако — питао сам га, гледајући му право у очи, — или живио од твоје доброте |
| Хасаном? — запитам након дуже почивке, гледајући јој у лијепи, мало погнути врат, који као да |
| .{S} Шта ти је?</p> <p>— брекну бјешње, гледајући како се превијам и све се силније и силније т |
| — А како те хоџа пустио? — запита јаче, гледајући изнад себе у пешкир некакав што је висио на з |
| жи.{S} Ослоних се на пушку, застадох и, гледајући за њима, почех грдити, ружити их из свега, гл |
| уплашио! — прекори ме Хасан подругљиво, гледајући ме преко рамена. — Баш си јунак!..</p> <p>— П |
| {S} Каква?.. — отегну он некако очајно, гледајући према небу. — Ти ћеш опет боље смислити.</p> |
| ам крив... јесам — муцао је полугласно, гледајући изнад себе и чупкајући чакшире на бедри.</p> |
| у запалити — говорио је хоџа забринуто, гледајући за њим. — Хоће, вјере ми.</p> <pb n="298" /> |
| — А рашта? —— отегну Сулага као у чуду, гледајући је пажљиво. — Шта ти учинише?</p> <p>— Краду |
| сте Ајкуне, Циганчице, слушкиње нам.{S} Гледајући је онако плаху, једру, кршну, како у танкој к |
| ао да поче копрцати, чепркати нешто.{S} Гледајући је онако сурову, љутиту и распаљену, дође ми |
| /p> <p>— Да иђеш? — запрепасти се мајка гледајући га.</p> <p>— Ти?</p> <p>— Није друге...</p> < |
| ама, трњем.</p> <p>Тада, више од страха гледајући крв него од болова, малаксах потпуно.{S} У гл |
| е тамо? — запитах и сам себе, пажљивије гледајући према ватри и старајући се да кроз плавичасти |
| <p>Он се прекрсти, маши се у џеп и, не гледајући, баци неколико маријаша преда ме, у прашину.< |
| ма о кољена, одмах се дизала за њим, не гледајући нас и ништа не говорећи.</p> <p>Тада смо оста |
| <p>— Прекјуче — кратко одговори он, не гледајући ме.</p> <p>— У боју?..</p> <p>— Па... било је |
| стано радила нешто, не питајући нас, не гледајући чак и не говорећи ништа, вадила је из сандука |
| м главом чекали док прође поред њих, не гледајући један на другога, не шапнувши ријечи.</p> <p> |
| азили мирно, не говорећи ни ријечи и не гледајући ме чак.{S} Знали су добро да ћу се и сам досј |
| чула да си погинуо... вриснула сам и не гледајући шта ће свијет рећи, па ето! — нагло прекиде и |
| ишла ја на авлију, на сунце, — вели — и гледајући небо, ведрину ону, запјевала из свега гласа.. |
| рих му хладно, забацивши руке на леђа и гледајући га изазивачки. —</p> <p>Ја само иштем своје д |
| јесни.</p> <p>Издигнувши се на кољена и гледајући широким, врелим, готово безумним погледом уна |
| отезао шијом и све се чудније смјешкао гледајући је.{S} Тако, — причају, — и змија гледа у пре |
| на бијесним, разиграним парипима, мрко гледајући чаршинлије и хотимично нагонећи коње испред т |
| ћилим, сједе ми уз кољено и, непрестано гледајући у очи, спусти ми руку на раме.</p> <p>— Једи! |
| ти, ходајући испред дућана и непрестано гледајући у сокаке куд је Хасан замакао.</p> <p>И дође |
| — рече изнемогло, промукло, блесаво нас гледајући као да се буди иза сна. — Нека ме убију, обје |
| .</p> <p>— И ти ћеш га одбити?..</p> <p>Гледајући ме некако постиђено, мазећи се, обгрли ме око |
| лијепим, крупним <pb n="260" /> очима, гледала нетремице и немирно се вртила, превртала на мје |
| теља неког, добротвора, у њему, готово, гледала све...</p> <p>И нареди да сви укућани пазе на њ |
| ..{S} Она није одговарала...{S} Само га гледала својим лијепим, крупним <pb n="260" /> очима, г |
| е дијете, на крв своју...{S} Црна мајка гледала како се мучиш, а муци ти сама била крива...{S} |
| и већи од свакога.{S} У њему као да је гледала избавитеља неког, добротвора, у њему, готово, г |
| ко, покуњио се и пошао.</p> <p>Мајка је гледала за њим мрштећи се и постајући све немирнија.{S} |
| ниле их.</p> <p>Причајући непрестано је гледала у ме и непрестано ме миловала по коси и по обра |
| } Затим је поново устајала, дизала се и гледала напоље, освртала се, завиривала свуда.</p> <p>Ј |
| ку.</p> <p>— Како ли би ме тад душманке гледале и како ли би се светиле!.. — говорила је узбуђе |
| м тамо према ватри а не говорећи ништа, гледали смо један у другога, задивљено, узбуђено, и вес |
| јица и стадосмо један према другоме.{S} Гледали смо се нијемо, испитујући.</p> <p>— Шта сад? — |
| сталима, врачали, гатали, прорицали.{S} Гледали смо у мјесец, у звијезде, тражили знакове небес |
| д осталих слуга и слушкиња, који су све гледали и наслађивали се псовком Османовом, стид га и о |
| то се договарали, шапутали.{S} И сви ме гледали некако меко, питомо, сажаљевајући.{S} Ако би пр |
| низ мишице.{S} И обоје се неко вријеме гледали нијемо, ћутећи.{S} Затим би се почео наклањати |
| ори.</p> <p>Неколико минута тако смо се гледали.</p> <pb n="317" /> <p>— Хајде — напошљетку про |
| <pb n="366" /> <p>Због тога сви су га и гледали с дивљењем, сви га вољели.{S} У његову присуств |
| се чак и са људима који су пролазили и гледали у ме.{S} Чинило ми се да се и они потсмјехују, |
| х дућана и са чудним неким задовољством гледали за њим.{S} Махала читава поносила се њиме а ја, |
| вши се за руке, приљубивши се, дуго смо гледали у очи једно другоме.{S} Сва срџба моја бијаше п |
| S} Ни момци то нијесу могли.{S} Дуго су гледали један на другога, као погађајући се: који ће от |
| јајући димове и пијуцкајући, пожудно их гледали и добацивали им масне, неслане шале.</p> <p>Мај |
| но убједљиво.</p> <p>За чудо, обоје њих гледали су врло често на моју собу и указивали на њу.{S |
| ахат један.{S} Примицао сам се вратима, гледам у њих, у велике широкоглаве клинце којима су иша |
| Ја стао на прагу, ухватио се за канат, гледам у њу и кроз сузе се смијешим, а она се извила, и |
| ка стварала ми се пред очима.{S} Као да гледам мајку: како блиједа, увехла, полуонесвијешћена, |
| ар?..</p> <p>— И... и хтјела само да те гледам и да ти пјевам...{S} Дошло ми тако... да запјева |
| кнут да готово сваког дана у нашој кући гледам свакојаке скупове, и мале и велике, ипак сам се |
| вори пред очима.{S} Као да и сад лијепо гледам: и сеизе, и трговце, и оног љутитог бркајлију ка |
| ачудо, учини ми се као да сада први пут гледам у тај врат и његова бјелина и пуноћа изненада ос |
| , поредавши гроше једног поред другога, гледао сам их дуго како се свијетле и одсијевају према |
| о се свијетле и одсијевају према сунцу, гледао их, — макар ми се и наругао овом, — са чудном љу |
| сандуче једно, одмах поред Сулаге...{S} Гледао сам га непрестано, смјешкајући се, — ни сам не з |
| ан је стискао зубе, мрштио се и мрко ме гледао.{S} Одговарао није ништа.</p> <p>— Ја <hi>само</ |
| провиривао кроз <pb n="280" /> пенџер и гледао их како одлазе.{S} Нијесам се усуђивао ни да им |
| ли му приче.{S} Не!..{S} Готово није ни гледао у нас, него му поглед вазда управљен био према о |
| , са опруженом руком.{S} Безнадежно сам гледао за њима како измичу и проклињао, страшно проклињ |
| само да не причам о свему ономе што сам гледао и слушао и да њему ништа о том не напомињем.</p> |
| <p>Застао сам као окамењен и забленуто гледао у ефендију, у кадифасте му очи и искежене бијеле |
| .{S} Каже: „Додијао сам вам, па ме и не гледате... бјежите од мене... гоните ме“...</p> <p>Друг |
| осорнија.{S} Чак и на ме поче друкчије гледати.{S} Забрани ми скитање по махалама, трговање, д |
| е се многи пролазнини почеше освртати и гледати ме зачуђено. — Робе!..</p> <p>Робе!..{S} Нова!. |
| је трпио ни Зулфаге.{S} Мрско му било и гледати у њега, мрско било посматрати како двори мајку, |
| посрнути и носом ударити о земљу.{S} Ни гледати није могао човјека отворено, — вјечито је пиљио |
| о одиже главу.</p> <p>— И није га могао гледати, — узвикну љутито, устресајући раменима — него |
| свијестивши се мало, зачуђено сам почео гледати и разгледати унаоколо.</p> <p>— Ђе сам ово? — п |
| једра и плаха Хајкуна коју сам навикнуо гледати како се непрестано игра с вретеном и наднесена |
| и некако поплашено, блесасто, поче нас гледати све троје. — Шта ћете са мном?..</p> <p>Хајкуна |
| ћеш мене да служиш, само мене у очи да гледаш, само мени да се смијеш...{S} Никоме више!</p> < |
| т... опет ми га жао...</p> <p>Мазећи се гледаше ми у лице као да искушава, испитује.</p> <p>— И |
| , хватајући се за прси. — Ах... нијесам глух...</p> <p>— Ама дошао сам послом...</p> <p>Он не о |
| мајка помагала душманима да те гоне, да гњаве...</p> <p>Па се опет исправи, раскиде јечерму на |
| ас овђе, насред друма царскога, мучити, гњавити, набијати на колац?..{S} Некако бесвјесно повук |
| гај хљеба од дуката, је дражи!..</p> <p>Гњеван и раздражен, са стиснутим шакама и клетвом на ус |
| авши широку, танку крпу некаквим жутим, гњецкавим мехлемом, што га уза се донио, привије.</p> < |
| ито, газећи по рачунима и кушљајући их, гњечећи. — Хоћеш ли ме уморити са твојим кукањем, хоћеш |
| ази по њој, гази и игра, скаче и удара, гњечи као тијесто, желећи да је сатре, самеље, измрви.< |
| ије, и месо на себи као да кида; чупа и гњечи траву, гризе, жваће; и баце папучу једну, другу.. |
| , која чак није ни преграђена, спраћала говеда, а у другој спавала чељад; сједио крај ниских, к |
| травка, дрво а... а можебит’ и јаре, и говече и... ко зна!..</p> <p>Па превуче руком преко дуг |
| запита га мирно, пошто је свршио читав говор и почео се обазирати, бирајући зар гдје би да сје |
| заклепета звоно.{S} Хасан намах прекиде говор.{S} Ослухну.{S} Клепетање се понови још неколико |
| у висину, изнад себе, — и на какав дужи говор као да није смио ни помислити.{S} Десет ријечи ни |
| <p>Тиме као да је пресијецао сваки даљи говор.</p> <pb n="360" /> <p>— Тхее...{S} Тако је — гун |
| <p>Чудна граја и гунгула настаде након говора хоџина.{S} Сви старци, ихтијари, као момци какви |
| м од »стиснуте шаке« како му подругљиво говораху, са ријетком брадом која му се састојала управ |
| и велике жуте бројанице међу прстима. — Говоре тако.</p> <p>— Тако и јес’ — потврди мајка мирно |
| збуђено. — Ко?</p> <p>— Агинице некакве говоре: како ништа немаш, како ћеш у њих просити...</p> |
| ама...{S} У берберницама и кахвама и не говоре ни о чему колико о боју...{S} А кад се премного |
| да шамара.</p> <p>— Зар о мени да тако говоре?..{S} Зар смију о мени тако говорити?..</p> <p>Т |
| му говорио о томе.{S} Тек када он сам, говорећи о својим новим пријатељима, хотимично са пуно |
| ишли за њим, не стружући постулама, не говорећи, не јављајући се ником.</p> <p>На сијелима су |
| ијеме ишли смо обојица тихо, лагано, не говорећи један с другим.{S} Кашње, кад смо прилично поо |
| остављали на дућан и одлазили мирно, не говорећи ни ријечи и не гледајући ме чак.{S} Знали су д |
| S} Шта ти је?..</p> <p>Ја проплаках, не говорећи ништа.{S} Топлина мајчиних прсију и глас њезин |
| и, упирући прстом тамо према ватри а не говорећи ништа, гледали смо један у другога, задивљено, |
| барјак у земљу, исправи се и, ништа не говорећи, једним лаким измахом руке даде знак слугама, |
| ала за њим, не гледајући нас и ништа не говорећи.</p> <p>Тада смо остајали сами: ја, Хасан и Ха |
| пнуше ме мало за образе и опет ништа не говорећи сједоше.{S} Танка, зашиљена вретена опет зазвр |
| сви смо сједили тако не мичући се и не говорећи.{S} И тад се само чуло како хоџа, који готово |
| на, с муком попридиже, приступи ми и не говорећи ништа поче ме пипати иза врата, кушајући да ме |
| не питајући нас, не гледајући чак и не говорећи ништа, вадила је из сандука једног и хљеба и с |
| замисли се.{S} Па се лагано окрену и не говорећи ништа поче купити своје ствари.</p> <p>— Не бо |
| и и бабо, онако мрк, суморан.</p> <p>Не говорећи ништа и не питајући приступи Арнаутину, који ј |
| Затим, уносећи се један другом у лице и говорећи више знаковима него ријечима, загледали су ору |
| нешто необичније.{S} Нити питајући нити говорећи што, узе ме за руку и као дијете какво поведе |
| и преклонити. . <hi>Никоме</hi>!</p> <p>Говорећи, он није пазио ни слушамо ли га, ни разумијемо |
| уху муштеријину, па нешто шапће, прича, говори.{S} Видио сам и како указује на трговце и као да |
| аном о длан. — Не увијај ми ништа...{S} Говори!..</p> <p>— Па... па... па.. удри ме, молим те — |
| ем да ти је све уграбио, све отео...{S} Говори: како сте све потрошили, упропастили ви сами и.. |
| ш ли још ријеч да сам ти најдража?..{S} Говори!..</p> <p>— Хајкуна!</p> <p>— Збори, држиш ли ри |
| е да га извуче, да се брани...</p> <p>— Говори! — викну Хајкуна јаче и спусти прст на обарач.</ |
| наређивала...{S} Нареди и сад.</p> <p>— Говори!...</p> <p>Он дубоко уздану и сневесели се.</p> |
| а непрестано онако говори, читав дан да говори. — Казуј!..{S} Причај!..{S} Све, све, све!..</p> |
| брзо и дубоко се поклони. — Ето и сада говори о својој кући, за коју и суд царски рече да је м |
| ад и не осврће на њу нити слуша шта она говори...{S} Не можеш тамо...</p> <p>— Макар...{S} Ја ћ |
| и, упропастили ви сами и...и још свашта говори.</p> <p>— Их!..</p> <p>— А какве су наше кадије. |
| } Хамид ту, а мене зове...</p> <p>И све говори некако жалостиво.{S} Каже: „Додијао сам вам, па |
| ије.{S} Лакше јој било кад макар с киме говори, кад прича макар о чему.{S} Ништа помогло није н |
| ошто!..</p> <p>— Нипошто?..</p> <p>— Не говори ми о томе — узвикну јаче, бранећи се рукама. —— |
| се.</p> <pb n="331" /> <p>— Нипошто не говори тако — прошапута покуњено. — Нипошто!{S} Треба д |
| у колико о боју...{S} А кад се премного говори о једном послу, то, бива, значи, да се нема смје |
| Интересовало га све шта он ради и како говори и како рачуна...{S} И, док сам говорио, непреста |
| икнух весела у жељи да непрестано онако говори, читав дан да говори. — Казуј!..{S} Причај!..{S} |
| ово као да је и сама жељела да јој неко говори у кући, да граје, ларма.{S} И зато је најчешће и |
| ке гледале и како ли би се светиле!.. — говорила је узбуђено, чупкајући ресе на бошчи и све јач |
| ом.</p> <p>Наскоро сам се увјерио да је говорила истину.</p> <p>Не знам ради чега отпусти она н |
| варајући се да спавам.{S} Она је и даље говорила, питала, гласно размишљала о нечему.</p> <p>Те |
| јаву.{S} Ја сам, опет, њу слушао кад ми говорила о комшилуку и комшиницама, о махнитој Фати и п |
| <p>— Досад су вам вазда, од ђетињства, говорили: добри сте, честити сте, паметни сте, мирни ст |
| и, да помилује; ако би што проговорили, говорили су благо, тихо, њежно, као са болесником какви |
| о бојевима, окршајима, јунацима разним, говорили смо и ми највише о томе, готово једино о томе. |
| једва кроз дим назирући један другoгa, говорили и бенетали о свачему, бабо је сједио у врху, н |
| , измишљали праве бајке о хајдуцима.{S} Говорили су како има чета и у самом Сарајеву, како су с |
| огао и <pb n="266" /> познати да су све говорили само о мени, да се управо о мојој кожи и радил |
| лагујући се, умиљавајући.{S} Неки су ми говорили како се и у кахви састају много и како га Зулф |
| и због тога грдиле.{S} Сви су отворено говорили како он у свом дому „гоји разбојника“, који ће |
| цом.</p> <p>Међу нама се управо највише говорило о Сулаги и сви га спомињали.{S} И, ни сам не з |
| како се у читаву шехеру ни о чем толико говорило није колико о ширењу устанка, о бојевима, окрш |
| /p> <p>По чаршији се тих дана ни о чему говорило није, колико о хајдуцима.{S} Свак је о њима го |
| <p>— Охо!..</p> <pb n="368" /> <p>— Ја говорим како мислим.</p> <p>Изненада ме обузе нека чудн |
| обично миран и, како ми се причињавало, говорио је одлучно и потпуно убједљиво.</p> <p>За чудо, |
| гурнути.</p> <p>— Пхи, погане радње! — говорио је неколико пута, мрштећи се и отпљуцкујући у с |
| >— Помисли, болан, све од њих стрепи! — говорио је, сијевајући очима и руменећи. — Све дршће пр |
| ) пружио си утјеху и огријао им душу, — говорио је кашње и говорио сасвим искрено, непритворно. |
| види Алаха, нека излази између зидова — говорио је увијек. — Он је сам себи подигао џамију у ко |
| е воде, дрва, масла.</p> <p>— Нећу ја — говорио је набусито, мрштећи се — радити уз жене, макар |
| висти што је добро пошло они ово раде — говорио је јецајући. — И мени товаре на леђа да те ја н |
| — Какав је, још ће чију кућу запалити — говорио је хоџа забринуто, гледајући за њим. — Хоће, вј |
| , колико о хајдуцима.{S} Свак је о њима говорио, свак распитивао за њих.{S} И све некако тихо, |
| раширивши руке према небу, готово ништа говорио није, ништа желио, ништа исказао.{S} Само му се |
| Готово да је Зулфага имао право кад је говорио мајки: »Готова пара у руци, најнесигурније имућ |
| лама, поступцима њезиним.</p> <p>Док је говорио, негдје недалеко, у комшилуку, разлијегала се п |
| тио клањати ни молити се, јер — како је говорио — зидови они, мрки кровови и гиздава кубета сме |
| <p>Па ни на састанцима каквим бабо није говорио много, иако га често призивали, тражили и долаз |
| уо, пошао у дућан, он је једнако о томе говорио, једнако ме хвалио и једнако нудио крви.{S} И, |
| и огријао им душу, — говорио је кашње и говорио сасвим искрено, непритворно.</p> <p>Кметови су, |
| p>Свак је, након смрти бабине, причао и говорио како је он оставио много готовине иза себе.{S} |
| актима. —</p> <p>Је ли шала била што си говорио и што си обећавао?</p> <pb n="292" /> <p>— Прес |
| и.{S} Нијесу, можебити, ни чули шта сам говорио, — једва сам и сам себе чуо, — или, ако су и чу |
| о говори и како рачуна...{S} И, док сам говорио, непрестано се мргодио, непрестано ломио прсте |
| о.{S} О хајдуцима, о јунаштвима њиховим говорио је по два сахата, причао и о животу њихову, о ц |
| </p> <p>— Она?..</p> <p>— Све што је он говорио потврдила је...{S} Све!..</p> <p>Поред Хамида о |
| етка нити сам што питао Хасана, нити му говорио о томе.{S} Тек када он сам, говорећи о својим н |
| е он ништа лагао — рече — све је истину говорио...{S} Је ли он крив што су Хамида оробили?..</p |
| ила!..</p> <p>И није више о томе хтјела говорити.</p> <p>А у наредни петак није ми послала ручк |
| је унаоколо и кад се само шапатом смије говорити?..</p> <pb n="353" /> <p>— Шта би то било што |
| ду за њим.</p> <p>Чак и дјевојке почеле говорити о њему, узносити га.</p> <p>Кад би увече прола |
| /p> <p>— Обећај ми да више нећеш с њиме говорити — замолих је, хватајући је за подвољак. — Реци |
| и ухвативши се за алку поче се љуљати и говорити нешто.{S} Проговори затим и ситан женски глас, |
| о смо се били осилили да смо чак почели говорити и о свом дућану, о <hi>правом</hi> дућану. </p |
| pb n="248" /> удвара се, улагује.{S} Ни говорити није хтио с њим, ни поздрављати се.{S} При сва |
| /p> <pb n="398" /> <p>— Нећу с тобом ни говорити — каже увријеђено, ударајући прстима по камењу |
| крив...</p> <p>— Хм...{S} А како ћеш ти говорити? — прекиде га један дедо из прикрајка и чудно |
| тако говоре?..{S} Зар смију о мени тако говорити?..</p> <p>Тада је остајала у соби пустивши јар |
| а ни о чему другоме нијесу имали толико говорити, колико о мени.{S} Мени у лице почну причати о |
| Каква је твоја школа?..</p> <p>— Ја ћу говорити — одговори хоџа поносито — да од вас, од нас с |
| .{S} Ја од узбуђења нијесам знао шта ћу говорити, а он опет није хтио запиткивати ништа све док |
| охвала спомену и Зулфагу, прекидох га у говору и запитах подругљиво.</p> <p>— А познајеш ли га |
| х утуче и тако им опет покаже, е је и у говору моћнији, јачи, силнији од свију.</p> <p>С кметов |
| д хоће да пије, Зулфага плаћа...{S} Шта год Хасан зажели, Зулфага доноси...</p> <p>Испочетка ни |
| потпуно слободни и могли смо радити шта год смо хтјели.{S} Хасан је био плах, силовит, необузда |
| каквих хартија, тефтера и писама и, кад год би мајка изашла у авлију, сједао је у прикрајак јед |
| д њезине снаге и надзора њезина.{S} Кад год бих се враћао из куће Сулагине, кад бих изишао из в |
| љавао.{S} И то га увијек љутило.{S} Кад год би извађени дукат морао поново да поврати у кесу гу |
| пита он мирно, отегнуто.</p> <p>— Ко је год са Зулфагом, грђи је од њега!..</p> <p>Хасан поврат |
| силили се, па их треба скрхати...{S} Ко год се осили, треба га мало поткресати, као што се гран |
| , дукати се бацају као марјаши...{S} Ко год хоће да пије, Зулфага плаћа...{S} Шта год Хасан заж |
| забранити, хтјела је и да ради све што год јој на ум пане.{S} И хтјела да се покаже као јунак |
| ка на мој рачун, било је премного и што год сам боље радио, оне се све више и више расипале.{S} |
| .</p> <p>Дрека ова као да никоме толико годила није колико Зулфаги.{S} Свако јутро пролазио ми |
| су по десет, по двадесет и по тридесет година трговали непрестано сједећи и лешкарећи у дућану |
| људске...{S} И ко зна шта ћу до хиљаду година опет бити!..{S} Опет можебити травка, дрво а... |
| рдећи и проклињући, дерана једног мојих година, који се силовито трзао, викао и врискао непрест |
| и што су још хтјели да настављају своје гозбовање и да се опијају.{S} Били донијели однекуда и |
| отворено говорили како он у свом дому „гоји разбојника“, који ће, чим потпуно оснажи, „чаршије |
| и, рзати и бјежати унаоколо.{S} Била је гола, празна, без узде, без седла и теркије, са мрком, |
| ви на образима, дрпава, дроњава, готово гола лежи на земљи, а он, бијесан и раздражен, са закрв |
| тице какве није било у собама и празне, голе, без намјештаја, зијале су оне и црниле се некако, |
| друг, звао је мене.{S} Извуче однекуда голем и тежак нож са сломљеном дршком и окрханим канија |
| а крену напријед и спусти се, клекну за голем грм један.</p> <p>— Ти хајде с друге стране пута, |
| канату и — врата се отворише.</p> <p>И голем, стасит човјек, са бијелом, танком капицом на гла |
| ио се хоџа и излазио у авлију.{S} Онако голем, стасит, кршан, увијек лахко обучен, стао би, исп |
| кошно ишараним пенџерима, наднесени над голема на ћемер озидана врата, осјенчаваху сав искривље |
| се, у нека доба, кроз све махале једне голема граја, каква се одавно чула ни запамтила није.</ |
| а, може бит’ би се међу нама изродила и голема свађа, да сам хоџа једнога јутра не поче да нам |
| азвуче лице на смијех. — Твоја је памет голема...{S} А... а ти и заповиједаш...</p> <p>Мајка, н |
| > <p>И опет се придиже.</p> <p>— Има ту голема прича — рече. — И ако хоћеш да не спавамо... а м |
| а...</p> <p>Једно младо, безбрко момче, големе главе и избуљених очију као да се вјечито чуди н |
| вијенац ђулбехарски, ишаран праменовима големе, свилене ките, која му се са врха феса спуштала |
| фишеке у њедра, у џепове, за силахе, у големе духанкесе, које им висиле низ бедре.{S} Непреста |
| удруживали.{S} И сви ми се причињавали големи, стасити, јаки, а ја слаб, клонуо, изнемогао.</p |
| етнијих, нашао сам, те су ми, у тешким, големим бошчама разносиле робу по махалама, међу жене; |
| е која као да му прионула за рамена, са големим, бијелим турбаном, за који увијек биле задјенут |
| ећи га онако силна, јака и поносита, са големим зеленим барјаком у руци, чији се златан полумје |
| ја један, необично угојен и здепаст, са големим носом и великим плавим брчинама, стаде преда ме |
| , човјека некаква, слична Црногорцу, са големим, дебелим турбаном око главе, с очима од кромпир |
| их пенџера, облијепљених хартијом, и са големим вратима кроз која би могли товари сијена пролаз |
| о им лица; само понекад, када би се под големим оџаком, у врху собе, мало појаче распламтјела в |
| тијари сами, са дугим сиједим брадама и големим турбанима око главе, прекрстили ноге, запалили |
| х дућана, са мрким нагњилим ћепенцима и големим стрехама изнад њих, по којима одавно израсли и |
| ком шијом његовом, са змијском главом и големим уснама вјечито развученим на смијех.</p> <p>Он |
| пајући очи и каткада чудновато мигајући големим десним ухом, усиљавајући се тако да отјера једн |
| а, са очима које се једва видјеле испод големих, плавих обрва, са танким, нагриженим брковима и |
| вих очију!..{S} Може ли бити хајдук без големих бркова кроз које се провиде токе на прсима и бе |
| а поста ведрија, лакша, чилија.{S} Оних големих, дебелих, модрих прстенова испод очију као да с |
| е нешто десити, нешто необично, крупно, големо.{S} А пошто су баш према мени били толико пажљив |
| } Било ми као да сам се ослободио неког големог терета који ме давио, притискивао, мучио.</p> < |
| се украј невелике чатрње у дну авлије, големом, привезаном за дугачки коноп кантом захитио вод |
| широки, крупним мрљама ишарани врат, са големом раном на облим сапима, која се већ почела корит |
| им ме опет премјери погледом, ухвати ме големом својом шаком иза врата и подиже од земље.</p> < |
| , загрну рукаве и, погледавши у широку, голему рану, која се црнила изнад лијеве бедре, зачуђен |
| ућан човјек некакав.{S} Умотан је био у голему, црну струку, чији се крајеви вукли по тлима; оп |
| глави; бегови и аге, који су се напола голи одмарали у својим одајама, пробуђени, неиспавани, |
| .{S} И цврчак је негдје у грму цврчао и голи, растоварени коњи, привезани крај улице, рзали, вр |
| !..</p> <p>Момци бацише ножеве и онако, голим шакама, навалише на Хусу.{S} Наста једно рвање, к |
| , и оног љутитог бркајлију како трчи са голим ножем, а Хасан бјежи безобзирно, струже, измиче п |
| p>Па несвјесно испусти жарач и у забуни голим рукама хтједе гурнути у ватру.</p> <p>— Враћа се, |
| и бујним коврџастим чупима и измахнувши голим пуначким рукама изнад главе, пусте глас и почну с |
| са распуштеном косом што јој падала по голим прсима и по обнаженим мишицама, чудно се протезал |
| своме...{S} По неколико каравана коња, голих, растоварених, са зобницама на глави, збијали се |
| ио мало, — и нешто као да ме непрестано голицало да и сам запјевам.{S} И у обијести оној, не зн |
| мрвим, уништим, и нешто као да ме поче голицати на смијех...</p> <p>— А рашта се састајеш са Х |
| што су још висили на њима провидило се голо, изгребано тијело; из рањавих, напола обувених ног |
| кајишане.{S} Низ бедре ми висе дроњци и голо месо провирује испод њих; на кољенима испуцала чох |
| нута, а преплашени трговци ми дућанџије гологлави, босонози, неуређени, потуривши се грабили су |
| ије ни скакао као други момци онако, на голоме пољу!</p> <p>Не!{S} Он је забадао ножеве у земљу |
| ем се питати, стидљиво прикривајући ону голотињу на себи, као бојећи се да ко не види. — Шта је |
| и мене и Хатиџу, тихо додаде:</p> <p>— Голубови моји!..</p> <p>— Па ће она и ноћити код нас — |
| м накривљеном стрехом легли се врапци и голубови, и Зулфага, као са страхом неким, приступи им |
| ложи залогајем или да му из неба печени голубови полете у уста!..{S} Какав ми је, бива, народ к |
| а одмах изгубе главу и да се смету, као голубови пред јастребом.{S} Нико тада не би могао ни по |
| {S} Замало, па се око мене окупи читава гомила и Авдо, стењући и отхукујући, поче да прича нешт |
| вријеме поче се око нас окупљати читава гомила, као око пехливана или Цигана с међедом.{S} Поче |
| што им још остало.{S} Изгледали су као гомила јадних, одбачених просјака који су свратили да т |
| гнем од ње, измакнем се, и не пазећи на гомиле бисага, кабаница и конопа по путу, спустих се ни |
| ајали се опет, окупљали у мале, ријетке гомиле и полугласно шаптали, договарали се.{S} Нијесу л |
| ога, наложили смо ватру у мргињу, украј гомиле једне, гурнули кахвени ибрик уза њу, па чекајући |
| ван поблиједи и стиснутих шака полети у гомилу.{S} Поче тући немилосно, крвнички, по свакоме.{S |
| к сам се изненадио кад сам опазио једну гомилу људи каква се у најсвечаније дане ријетко и пред |
| пошто као ратници какви који су ишли да гоне хајдуке.</p> <p>— Ах! — узвикну Сулага угледавши и |
| {S} Црна мајка помагала душманима да те гоне, да гњаве...</p> <p>Па се опет исправи, раскиде је |
| ао их како се дозивају, препиру, инате, гонећи претоварене коње и при сваком десетом кораку нат |
| блијештише.</p> <p>— Освети ми се!..{S} Гони ме!.. — протепа молећи, заставши преда мном са раш |
| моглим гласом избаци:</p> <p>— Ах...{S} Гони ову муху. .{S} Ах...</p> <pb n="341" /> <p>Пошто о |
| ла ме за рукав и ударајући, шамарајући, гонила ме из куће на сокак, у махалу.{S} Узалуд сам се |
| е пецне, вјечито ме гурала у прикрајак, гонила од себе, затварала у собу, озбиљно пријетећи да |
| игао и почео бјежати, трчала је за њим, гонила га, тјерала, гађајући га у леђа камењем, дрвима, |
| ње његово, пажња онолика.{S} Макар га и гонила, и грдила, и ружила, он је пристајао непрестано, |
| буке и блеке одјекивала брда и планине, гониле су моје кириџије и моји момци, и читавим путем п |
| поријекла, те мучиле пасторчад своју и гониле их.</p> <p>Причајући непрестано је гледала у ме |
| ауставило, задржало ту, нешто као да ме гонило да потрчим вратима, да гурнем у канат, отворим г |
| Не знам управо шта, али ме нешто силно гонило, гурало напријед и да сам могао, прелетио бих та |
| азио у својој кући, а ја њега рањена да гоним...{S} Помисли, бона...{S} Рањен!..</p> <p>Она се |
| ходао сам по старој, изрованој калдрми, гонио мачке које се купиле око сирових кожа што их комш |
| е ријетко у руке узимао, — и на силу ме гонио да запалим, задиманим пред њим.{S} Тада би по оби |
| ка, побјеже из собе.</p> <p>— Убите ме, гоните ме из куће своје! — јаукну мајка кушајући да пођ |
| а ме и не гледате... бјежите од мене... гоните ме“...</p> <p>Други пут, опет, тужила ми се како |
| ао.{S} Почеше тјерати дјецу макар чију, гонити их, тући.{S} Чаршинлије сада нијесу ништа друго |
| >Ради тога заптије почеше на све стране гонити свакога кога су опазили са зембиљем, па продавао |
| Мостара, спрема читава војска, која ће гонити усташе — одговори Хасан <pb n="362" /> мирно и п |
| о.</p> <p>— Зар ти је сада мрзак, па га гониш? — запитах пакосно.</p> <p>— А зар га се ти не бо |
| ћи необично што од тога одјекује читава гора и планина, те се причиња као да десетина њих у јед |
| ао одваљен комад клисуре какве, а вазда горд и усправљен као и сама клисура, да га, чинило се, |
| Хасана, кад се он исправљен, поносит и горд, помоли на прагу, шантајући и опирући се на пушку, |
| да донесу јање.</p> <p>Затим се, онако горд, усправљен и нијем, одвоји од свију, оде у страну |
| пушку стајала је према њему усправљена, горда и поносита, презриво се осмјехујући и необично уж |
| за кућу, не зна за кућиште; кућа им све горе и планине, а коначиште свако мјесто ђе се затеку.. |
| ројанице. — Хвала Богу, кад није прошло горе...</p> <p>Тиме као да је пресијецао сваки даљи гов |
| у су оголили, дигла у хајдуке...</p> <p>Горе и планине препуне су чета њиховијех...{S} Ударају, |
| ’о карамфил, па лијеп, велик, црвен, па гори као врела крв...{S} Ја га његовала, залијевала, па |
| омцима и са јаранима неким, према Црној Гори, да се тамо окреше са хајдуцима и пљачкашима „како |
| } Ми ћемо сами...{S} Сами да царујемо у гори...</p> <p>— Нећу — окосих се љутито, спремајући се |
| причао и о животу њихову, о царевању у гори са заносом, са одушевљењем.</p> <p>— Помисли, бола |
| полумјесец при врху бљештао, руменио и горио, а тешке, дебеле ките ударале и расипале се по ка |
| о руменије, пуније; црне очи почеле јој горити, пламтити; стас постао виткији, облији, а прси н |
| епуна духанскога дима, као да је и сама горјела и као да се све више ширила по јаким, косматим |
| црвена шамија на глави као да је и сама горјела, пламтјела.</p> <p>— Госта2?..{S} Кога?.. —— за |
| иских, крњавих огњишта на којима увијек горјела ватра и зализавала готово до самог натрулог, сл |
| , чије златом извезене гране као да јој горјеле на образу.</p> <p>— Хоћеш ли се на ме наљутити? |
| кући, како је она највиша сила, власт, господар над свима.</p> <p>И нагло се поче мијењати.</p |
| е кућа заиста њезина и да је она једини господар у њој.{S} Као да није вјеровала, е сад збиља м |
| оџа забринуто. — Наши су били домаћини, господари у земљи, па им мало било госпоства, него још |
| о што се слаби и немоћни робови клањају господару.</p> <p>Он их готово и не погледа.{S} Само за |
| алити и још чвршће утврдити нашу силу и господство наше, док је Сулага, напротив, тужно климао |
| ини, господари у земљи, па им мало било госпоства, него још ударили и у силеџиство над њима...{ |
| мертецима, да их не би какав непозвани гост изненадио; прозоре и пушкарнице на зидовима зачепљ |
| је и сама горјела, пламтјела.</p> <p>— Госта2?..{S} Кога?.. —— запита зачуђено. — Оклен?</p> < |
| се питаш, па хоћеш ли да примимо једног госта данас — запитах узбуђено, затекавши је у кухињи, |
| <p>— Шта?..</p> <p>— Увриједила сам ти госта...</p> <p>— Хасана?..</p> <p>Она збаци шамију, ис |
| уди научени да примају и мало страшније госте и да другују с њима.{S} Хасан због тога некако по |
| ћи у трави, с рукама у крило опуштеним, готов да заплачем и зајаучем не толико од болова, колик |
| — Стој!..{S} Јеси ли готов?..</p> <p>— Готов?..{S} На што?..</p> <p>— На јуриш!</p> <p>— Бива: |
| сустигне и задржи. — Стој!..{S} Јеси ли готов?..</p> <p>— Готов?..{S} На што?..</p> <p>— На јур |
| лфага имао право кад је говорио мајки: »Готова пара у руци, најнесигурније имуће, одлети док се |
| но и мрко погледајући један на другога, готови сваки час да се заспемо грдњама, пријекорима, пс |
| игну; зато је увијек и тражио да се сва готовина у то уложи.{S} У чаршији порушио је читав низ |
| ра самих дуката било.{S} За чудо, та се готовина, — ако је доиста толико било, — некако и сувиш |
| овом остати, ако и добра пролете као и готовина. — запита јаче. — Продате ли кметове и земље, |
| ано, све у нереду?..{S} Колико сте саме готовине потрошили, па опет нијесте готово ништа могли |
| ичао и говорио како је он оставио много готовине иза себе.{S} Неки су поуздано тврдили да је пр |
| што јој мислио дати.{S} Одвојио и нешто готовине, и неколико кућа кметова, и десетак винограда, |
| овршити...</p> <p>— А прогутале нам сву готовину и све кметове!..</p> <p>Ибрахим ефендија слегн |
| капи крви на образима, дрпава, дроњава, готово гола лежи на земљи, а он, бијесан и раздражен, с |
| спава... причао бих ти све од почетка, готово половицу свога живота...</p> <p>— Не спава се ни |
| стале долазити, кад је остала осамљена, готово као да је и сама жељела да јој неко говори у кућ |
| а добра у нереду, остављена, запуштена, готово сасвим пропала.{S} Бабу је необично хвалио и ков |
| пе умотаним рукама и ребрима, без коња, готово и без оружја и без хаљина.{S} Кроз дроњке оне шт |
| ако Бога знате? — викну из свега гласа, готово наричући. — Ни поздравили се нијесте љуцки, а од |
| коравао, е сам и сам био рђа, кукавица, готово издајник.{S} И што је грижа савјести постајала ј |
| , обијелио сам читав крњави зид, да је, готово, отсијевао према сунцу.</p> <p>Нијесам још потпу |
| делија, мушкобана.</p> <p>У дну авлије, готово одмах поред зида, намјести као страшило неко, чо |
| соко му стрши изнад главе.{S} Страх ме, готово, и од самога себе, од корака својих, који мукло |
| зним, говорили смо и ми највише о томе, готово једино о томе.{S} И како је свак, — био луд или |
| шуми, у планини.{S} Задихани, заморени, готово изнемогли од дугог хода и несанице, лагано смо с |
| p> <p>Па се некако спуза низ миндерлук, готово паде на кољена и поче љубити скут бимбаши.</p> < |
| на кољена и гледајући широким, врелим, готово безумним погледом унаоколо, почне све око себе к |
| аругао овом, — са чудном љубављу неком, готово као што мајка гледа одојче своје.</p> <p>Није ша |
| н, јаран ми и пријатељ, на један чудан, готово изазивачки начин, брани мог најљућег душманина, |
| ма.</p> <p>— И како гледа! — рече меко, готово тепајући.</p> <p>— Охо!..</p> <p>— И како иде, к |
| Други пут буди паметнији, — рече меко, готово тепајући — а сад нека ти је просто...</p> <p>— З |
| распитивао о свему.{S} Одлазио је рано, готово у зору, и враћао се тек око подне.</p> <p>Дошавш |
| јка се није дала умолити.{S} Немилосно, готово крвнички хватате ме за прса, обарала ме и, вадећ |
| м отприлике онако како сам од њега чуо, готово његовим ријечима.</p> <p>Било то уз тргање, у ви |
| увши у њу, и раширивши руке према небу, готово ништа говорио није, ништа желио, ништа исказао.{ |
| а избавитеља неког, добротвора, у њему, готово, гледала све...</p> <p>И нареди да сви укућани п |
| мити, ни кахву ми испећи.{S} На сваких, готово, хиљаду корака издизао се украј друма по један х |
| ни разумијемо ли му приче.{S} Не!..{S} Готово није ни гледао у нас, него му поглед вазда управ |
| оћи криво ми било што је то учинила.{S} Готово ми није дала ни ока склопити.</p> <p>Чим смо лег |
| о, — некако и сувише брзо потрошила.{S} Готово да је Зулфага имао право кад је говорио мајки: » |
| а не вриснем и не јаукнем од страха.{S} Готово уза саму чатрњу, уз ивицу јој, исправила се Хајк |
| тепсије, јоргане, огледала, сахане.{S} Готово све што ми је под руку долазило, све сам узимао. |
| а се некако одомаћих у хоџиној кући.{S} Готово сасвим почех заборављати на своје.{S} Додуше и о |
| јку осоколи, као да је разгали мало.{S} Готово преко ноћи и она поста ведрија, лакша, чилија.{S |
| х!..{S} Како ћу ја?..</p> <p>— Доста! — готово цикну мајка и пљесну дланом о длан. — Не увијај |
| ријечи, још брже кренуо би напријед, — готово потрчао, — и дочепавши се сокака, снажно почео л |
| > <p>— Не ругам се.</p> <p>— Немој!.. — готово врисну она и, смијући се, отскочи у страну. — Не |
| </p> <p>— Ама ја се бојим и себе саме — готово јаукну.</p> <p>— Бојим се за се, за те, за срећу |
| шњи, љући, раздраженији.{S} У неко доба готово ништа не бих волио толико колико да ми се подсмј |
| го четворица других заједно, ипак су га готово сви избјегавали и склањали се од њега.{S} Стид, |
| оја воља?</p> <p>— Моја.</p> <p>Зулфага готово паде на кољена, дотаче се мајчина скута и пољуби |
| дворила и за ручком и за вечером, а да готово ни ријечи не проговоре једно другом.{S} Ја се уо |
| чуда.{S} Макар што сам био навикнут да готово сваког дана у нашој кући гледам свакојаке скупов |
| и онако »вести« као он.</p> <p>А никада готово није понављао старе приче: увијек је имао нових, |
| ојима увијек горјела ватра и зализавала готово до самог натрулог, сламнатог крова кућњега; пуни |
| — отегну он љутито, а шија му се извила готово до под таваницу. — Сад је ово моје и само моје.< |
| и да више <pb n="286" /> једем; Хајкуна готово ни ручати није хтјела, само да мени више остане, |
| > <pb n="254" /> <p>— Како ћу? — запита готово плачући. — Да је моје ја... ја бих продао неколи |
| се.</p> <p>— Ја га се бојим — прошапта готово плачући. —</p> <p>Бојим га се...</p> <p>— Их!..< |
| ли, — она је вазда била код куће, никуд готово није ни излазила, али су слуге, по наговору њези |
| и им се.{S} У многим кућама и не остаде готово мушке главе; остали су само старци и нејака дјец |
| ко пред колибом пламти, заиграва и лиже готово до под саму трулу и искривљену стреху, било нам |
| то лакши, бржи и окретнији.{S} На ме се готово ни освртао није.{S} Само кад би видио да сам и с |
| одмјено јуначка? — питао је сагињући се готово до земље и љубећи ме у скут. — Нијеси, зар, забо |
| тешким, дугачким струкама, чије су ресе готово падале по тлима, а испод разгрнутих пешева прови |
| аме готовине потрошили, па опет нијесте готово ништа могли уредити!..</p> <p>— Их!..</p> <p>— П |
| тиле се, псовале што их будио иза сна и готово на силу нагонио да се и сами дижу и прихватају з |
| акав сам и био, — дочекам кезећи зубе и готово режећи — а ти... а ти си кучка једна!.. .</p> <p |
| одмах на лопове, хајдуке, разбојнике и готово хтио запомагати, звати у индат...</p> <p>Пошто ј |
| р су сви највише и замјењивали хећиме и готово једини радили око рањеника.</p> <pb n="355" /> < |
| лене махраме и златом извезене чеврме и готово падале по јастуцима; испод шише жутиле се неколи |
| пребаци фереџу преко главе, умота се и готово каскајући оде према кући... </p> </div> <pb n="3 |
| а смо се натјецали ко ће више појести и готово смо отимали залогаје један другоме.{S} За неколи |
| ам беговство своје био објесио о клин и готово сасвим заборавио на њега.</p> <p>А подругачица, |
| пих јој ближе, она одиже и другу руку и готово врисну:</p> <p>— Смајиле, што си блијед тако?..{ |
| о увријеђено погледа је, па се окрену и готово побјеже из авлије.</p> <p>Мајка се само осмјехну |
| в, црнећи се између њих, слијепила их и готово изравнила један с другим.</p> <p>И тек тада осје |
| ади да ћу га видјети, опазити.</p> <p>И готово се почех љутити што ме одгурнуо од себе, отурио |
| .{S} И тад се само чуло како хоџа, који готово никад није дисао на уста, шишти кроз нос, како х |
| ица, ни Хасан, ни Хајкуна нијесу радили готово ништа; само су ишли из собе у собу, укривали се |
| — напошљетку избаци он када смо изашли готово до на крај шуме и када кроз густеж оној опазисмо |
| ема мени нож који, фијучући, пролети ми готово поред ушију и оштрим врхом зари се у траву.</p> |
| зазирући више ни од чега, не осјећајући готово никаквих болова више, нагло скочих и почех сам с |
| почела гребати као помамна.{S} Лице јој готово помодрило, запалило се, искривило, жиле на врату |
| почела ме пецкати и дражити.{S} Нијесам готово нигдје могао крочити од њихових шала, питања, по |
| ајчешће ишао њему за инат.{S} Сваки дан готово ишао сам тамо и на авлији, на ширини, <pb n="264 |
| по везеним чакширама, чији је тур падао готово до тала.{S} Огрнута је била лаком, црвеном кабан |
| да купе, да пазаре.{S} Ја сам опет ишао готово узастопце за њим, као надзиравајући читав посао, |
| стајао за њим као јаран, пријатељ, него готово као слуга, измећар неки.{S} Ако је бабо напунио |
| се...{S} Тек пошто би се уморио и почео готово шиштати, престајао је с причањем, опет одизао чи |
| S} Глава јој пала на оно раширено крило готово на саму рану, из које цурила крв и натапала топл |
| тако много причало.</p> <p>Обојица смо готово вриснули од радости и, упирући прстом тамо према |
| <p>— Аферим!..</p> <p>Кад се спустисмо готово до Миљацке чији се потмуо шум разлијевао кроз но |
| ен низ малу пуначку <pb n="371" /> руку готово до лакта, прелијевао се према сунцу као танак кр |
| .. кад си ми драг, узми ме!.. — узвикну готово плачући. — Што отежеш са свадбом?..</p> <p>Узми |
| ш ли нам причати, ефендија? — питали су готово једногласно, оптрчавајући око њега. — Хоћеш ли п |
| и је увијек био богат и обилат, били су готово разуздани.{S} Почели би на глас и попијевати и г |
| робови клањају господару.</p> <p>Он их готово и не погледа.{S} Само забоде барјак у земљу, исп |
| ме заборавио?</p> <p>— Хасане!..</p> <p>Готово одгурнувши Сулагу с пута брзо притрчим Хасану и |
| и одбијати од куће све зване и незване гошће.{S} Тада је приступала и мени, улагивала се, мило |
| дугачким гранама, као да нас непрестано граби, лови, хвата за хаљине, запиње и задржава <pb n=" |
| лави, босонози, неуређени, потуривши се грабили су тихо кроз сокаке и без обзира трчали, ишли, |
| ложило их све у робу, а неко је, богме, грабило и ствари из куће и продавало их, само да и оно |
| јући се пође према пенџеру.</p> <p>— Ја грабио?..</p> <p>Бимбаша одбаци филџан који се откотрља |
| ет дошао да иште новаца, а тек половица грађевина једва ако је била доготовљена — Како ћемо?</p |
| свему.</p> <p>Питао о новим пословима и грађевинама нашим, о продаји кметова и о новцима.{S} И |
| а је од тих новаца, што их мајки дао за грађевине? — запитах жешће.</p> <p>— Потрошила.</p> <p> |
| е... пошље ти и мајка ударила у некакве грађевине... задужила се, запетљала још више...</p> <p> |
| — у њега су били грдни новци, — ваше се грађевине нијесу више могле довршити...</p> <p>— А прог |
| ити је кмете онако јефтино продао, ни у грађевине онолико утрошио...{S} Све, све, све му лаж би |
| има и са неколико рука.{S} Кикот, цика, граја, врисак непрестано су допирали отуда до нас, разл |
| нека доба, кроз све махале једне голема граја, каква се одавно чула ни запамтила није.</p> <p>Ч |
| кав, падох ничице.</p> <p>Диже се чудна граја и неко зазва у помоћ.{S} Замало, па се око мене о |
| ека их свијех ђаво носи!..</p> <p>Чудна граја и гунгула настаде након говора хоџина.{S} Сви ста |
| у свануће, пробудила ме необична хука и граја у авлији нашој.{S} Као поплашен скочио сам одмах |
| ли да се нечувена чуда догађају.</p> <p>Граја, хајка и галама није се стишавала све док се није |
| пушећи и играјући се оружјем, галамили, грајали, те се чак и дјеца из махале почела окупљати <p |
| ли Цигана с међедом.{S} Поче и дречати, грајати, кудити нам робу.{S} Читав џумбус заметну се у |
| ма жељела да јој неко говори у кући, да граје, ларма.{S} И зато је најчешће ишла у собу одакле |
| х.{S} Ако су макар за час престајали са грајом или почели шапутати, немирно је устајала, ходала |
| угим, обилазити око куће и са необичном грајом и хуком гурати се, тјескати, око авлиских врата |
| на вратима.{S} Зачувши, зар, необичнију грају, хитно је стрчала низ басамаке, полетила према со |
| .{S} Велики, тежак ћилим, — преко чијих грана разлијевао се демирима рашчешљан широк зрак сунча |
| окитили травом и зеленилом и са читавим гранама трешања, којима су, узгред, мезетили.{S} Чак и |
| це Божје, и које својим мрким, дугачким гранама, као да нас непрестано граби, лови, хвата за ха |
| и, треба га мало поткресати, као што се гранато дрво поткресује...{S} А фукара кад се осили нај |
| њему.{S} И постуле, камење, духан-кесе, гране некакве осуше се на њега, оборише му турбан с гла |
| оком испод рукава, чије златом извезене гране као да јој горјеле на образу.</p> <p>— Хоћеш ли с |
| еслиђеном, чије <pb n="379" /> се ситне гране обавиле око мрких, челичних демира и лако се пољу |
| је сједио Хасан.{S} И на пенџеру, кроз гране феслиђена опазим њега, сама.{S} Стао покрај канат |
| кује, звони кроз башчу, пробија се кроз гране шандуда и смокава и тамо негдје далеко, далеко у |
| о себе: поче засијецати у стабла, сјећи гране, лишће, траву.</p> <p>И смијешан ми постаде.{S} И |
| је тамо.{S} Свакога јутра, рано, прије гранисунца, износио га на праг, приносио својим жутим, |
| о торбара опремио сам чак до црногорске границе, нагонећи их да свраћају и по касабама и продај |
| чком, црном џубом, носећи у једној руци грану шебоја а у другој чибук, јављао се, обично, доцни |
| да не изазовемо никаква јачег шума: ни гранчицом каквом да не затресемо, ни лишћем јаче да не |
| као да долази изнад нас, испод неба, из грања оног, те некако и нехотице подигосмо главе и погл |
| оки велики пенџер и замрзнуто стакласто грање дивље лове између демира, ми смо мирно сједили у |
| јегом у пенџере и у стакласто замрзнуто грање дивље лозе што се пропињало уз демире.</p> <p>Тек |
| ноп један и размахну рукама, пријетећи, грдећи.</p> <p>Уби, курво, а не брукај ме!.. — јаукну, |
| собу уљезе хоџа.{S} Вукао је за собом, грдећи и проклињући, дерана једног мојих година, који с |
| .{S} Јок!{S} Он нити је имао обичаја да грди, галами, ни јаче де виче.{S} Они су само стрепили |
| пажња онолика.{S} Макар га и гонила, и грдила, и ружила, он је пристајао непрестано, вјечито о |
| > <p>Наравно, комшије су га и због тога грдиле.{S} Сви су отворено говорили како он у свом дому |
| , љутити, скакали су и викали, псовали, грдили што су могли жешће.{S} На више мјеста могло се в |
| ма, џавељали, цврчали.{S} И псовао сам, грдио ни сам не знам кога, на силу тражећи кавге и инат |
| , а толико си остао на селу — почела га грдити чим се повратио и изишао пред њу. — Све си остав |
| зити.{S} Поче и заповиједати оштрије, и грдити, и пријетити.{S} И што су више стрепили пред њом |
| Знао сам да би одмах почео ругати се и грдити.{S} А ипак... ипак чинило ми се и смио бих се оп |
| у, застадох и, гледајући за њима, почех грдити, ружити их из свега, гласа.{S} Почех и на мегдан |
| чим је Хамид оробљен, — у њега су били грдни новци, — ваше се грађевине нијесу више могле довр |
| другога, готови сваки час да се заспемо грдњама, пријекорима, псовком...{S} Хасан се још и држа |
| II</head> <p>Знанци и пријатељи каткада грђе додију и постану несноснији него најљући душмани.{ |
| егнуто.</p> <p>— Ко је год са Зулфагом, грђи је од њега!..</p> <p>Хасан поврати нож у корице и |
| ито — да од вас, од нас свијех, нико ни грђи, ни поганији, ни нераднији, ни махнитији нема и да |
| сне.</p> <p>— Вјерујем у се, да нијесам грђи од њега, макар што је јунак, — одговорих поносито |
| ним.</p> <p>Док се она ломила, кидала и гребала, он је, прикривен, непрестано посматрао и, увиј |
| крв; затим, опазивши како цури, почела гребати као помамна.{S} Лице јој готово помодрило, запа |
| нам направе мјесто украј ватре чији се гребенасти пламен све више и више извијао и поигравао о |
| а и док су се оне отимале, ударале га и гребле по лицу вриштећи и подцикујући, штипао је сваку |
| едати их по тлима, уз огњиште.</p> <p>— Грехота је, — опет јој се јавих, пристајући за њом. — Н |
| <p>И опет ме погледа зачуђено.</p> <p>— Грехота да га одбијемо.</p> <p>— Немој...{S} Нипошто не |
| дочеках ја мекше, и сам је молећи. — А грехота да га одбијемо...</p> <p>Она не одговори.{S} Пр |
| ећи око њега, мислио је да би му мања и грехота и срамота била кад би се случајно и превјерио, |
| од оплетених и зеленим тракама окићених грива; низ седла висе бисаге и кесе чибуклије, а из тер |
| теркије, са мрком, прљавом, окрвављеном гривом која се слијепила и прионула јој уз широки, круп |
| {S} Потрча право бедевији, ухвати је за гриву и, једнако онако муцајући и цичећи, поче је тегли |
| пима, прстима рашчешљавао дугу, свилену гриву и тепајући и ласкајући миловао је дуго... дуго... |
| кукавица, готово издајник.{S} И што је грижа савјести постајала јача, све сам више и више нава |
| а себи као да кида; чупа и гњечи траву, гризе, жваће; и баце папучу једну, другу...</p> <p>Напо |
| оклен сам те хранила, пече сада, пече и гризе и дави...{S} Храна мајчина црну ти мајку подгриза |
| и.{S} Додуше овдје, у прсима, као да ме гризло нешто, пекло ме.{S} Неко као да ме прекоравао, е |
| р га се ти не бојиш? — живо дочека она, гризући усне.</p> <p>— Вјерујем у се, да нијесам грђи о |
| тупница, којој се на све стране прича о гријеху, а ипак се прави невјешта и неће да га призна.< |
| д га не могу вазда дворити — вели јаче, грицкајући нокте и играјући се дукатима. — Шта ћу му ја |
| а није као досадашња — опет ће он јаче, грицкајући браду. — Ја не знам хоће ли вам се свиђати.< |
| <p>— Па то сам ја и знао — рече мирно, грицкајући браду. — Томе сам се и надао.</p> <p>И одмах |
| А шта ја знам? — окоси се мајка оштро, грицкајући танки свилени јаглук и немирно клепећући пап |
| прави живот...</p> <p>Он подиже главу и грицкајући бркове запита:</p> <p>— Па шта ти мислиш?..< |
| наклонивши главу прама десном рамену и грицкајући мале, ружичасте нокте, питала ме о свему, ша |
| ћи и као дражећи ме, пробирала језгре и грицкала их.</p> <p>— А, чини ми се, сад ће и теби бољи |
| !..{S} Све, све, све!..</p> <p>Она поче грицкати нокте, мучити се.</p> <p>— Па... па... кад си |
| дана...</p> <p>Она накриви главу и поче грицкати нокте.</p> <p>— А ја те чекала на пенџеру — ре |
| све прси и као да застаде, скамени се у гркљану.{S} Затим као да се нешто затресе, уздрма у мен |
| е свако, по примјеру Јованову, из свега грла хвалило своју робу и дозивало муштерије, диже се, |
| прага, стаде на авлију и викну из свега грла:</p> <p>— Помагајте!..{S} Помагајте!..{S} Погибох! |
| благ и добар човјек...{S} Крви би испод грла дао...{S} Чудим се како се о њему може и мислити р |
| носно, и удари се по кољену. — На штеди грла, не било га; не жали срца, усахло ти!..</p> <p>Пје |
| и колико га је грло служило, — а био је грлат као пудар, — застајао пред свачијим вратима и зва |
| потковице и гађају гдје стигну каквога грлатијега трговца, који босоног, изувши постуле и носе |
| , сви задовољни.{S} Хајкуна највише.{S} Грлећи и мене и Хасана попијевала је, поигравала, скаку |
| сви су затварали дућане, праштали се и грлили с комшијама, као да се више никад видјети неће, |
| сродници, ахбаби и да бих се са сваким грлио и љубио, тако ми се пошље сви причињавали лупежи |
| одиже моју пушку са земље и, дунувши у грлић, пође, држећи је у рупи, увијек спреман да опали. |
| рстака, вретена и, дречећи колико га је грло служило, — а био је грлат као пудар, — застајао пр |
| на памет и — одмах као да ми се сасуши грло, као да ме неко поче давити.</p> <p>— Зулфага је т |
| ју, кључају, кркљају у мени и нешто под грлом заиграло се, па стеже, стеже, дави...{S} И уста м |
| трља их крпом некаквом, запе ми ријеч у грлу.{S} Заборавих на све.</p> <p>— Шта је то? — викну |
| <p>Није у нас било ни стискања руке, ни грљења.</p> <p>Није било ни врућих пољубаца, ни натегну |
| у напријед и спусти се, клекну за голем грм један.</p> <p>— Ти хајде с друге стране пута, — реч |
| ту, одакле се још, изнад <pb n="320" /> грма, извијао танак прамен дима.{S} Коњ узви главом, пр |
| одигоше се у вис и — као зец искочи иза грма.{S} Поче бјежати.{S} Одбаци и фес, и пушку, и нож, |
| дубоки, <pb n="235" /> мушки глас како грми испред врата.{S} Због тога и претрне, премре.{S} З |
| еж!..</p> <p>Нешто као да поче тутњити, грмити, хрштати близу нас.{S} Обојица, и нехотице, заст |
| е. — Мене жица у раменима...</p> <p>— И грмљавине ће бити — додаде стари невесело.</p> <p>— Мен |
| да и несанице, лагано смо се вукли кроз грмље и шипражје, отхукујући непрестано и мрко погледај |
| пригушен одјек.{S} И цврчак је негдје у грму цврчао и голи, растоварени коњи, привезани крај ул |
| јеву, како су сакривене по хановима, по гробљима, по црквама и само чекају згоду када ће ударит |
| чеви њихови митили и давали ми смокава, грожђа, шљива, да их оставим на миру, и молили по некол |
| вљеним димњацима и руковијетима кумрина грожђа на шљемену, и као да је обухватао собом све прос |
| итав ваздух мирисао на зрело, изгњечено грожђе и <pb n="211" /> на увелу кудељу, и тежак, топао |
| е кахву.{S} Све као да је било у чудној грозници некој, све се комешало, врело.{S} Све се и при |
| ве јачи и јачи и силна дрхтавица, као у грозници, овлада ми читавим тијелом...</p> <p>— Аааах!. |
| ао и сама клисура, да га, чинило се, ни громови ни муње не би могли скрхати ни преломити.{S} По |
| а и да му преврне зембиљ.{S} И када, уз грохотан смијех пакосника, попада сва роба и разасу се |
| p> <p>И она се изви, искриви, и удари у грохотан, обијестан смијех.</p> <p>— Због мене зар?..{S |
| > <p>Хатиџа чим јој преко прага прешла, грохотом се засмијала.{S} Ни ћилима, ни серџаде, ни шил |
| ију и да се осветим, почела се смијати, грохотом смијати...{S} Смијехом сам домамила и кумру... |
| до смијеха, једва сам се уздржао да се грохотом не засмијем, стојећи тако међу њима, као јање |
| Хасана...</p> <p>— Их!..</p> <p>И ја се грохотом засмијах...</p> <p>— Немој... немој се смијати |
| писмо, приложивши уза свако по неколико гроша џепашлука, а неколико пута слао ми и слаткиша и д |
| е.{S} Разбацивши их по длану, поредавши гроше једног поред другога, гледао сам их дуго како се |
| вати што сам био онако напрасит и онако груб према њему...{S} Зашто?</p> <p>Је ли он крив што м |
| врат и милила низ леђа, изненада понека груда долијетала би и разбијала нам се о рамена, а ми с |
| алила са дјевојкама.{S} Понеки момци, у групама, са тамбурама под пазухом и с фењерима о пушкам |
| ија није ишао сам.{S} Сви су путовали у групама, сви се удруживали.{S} И сви ми се причињавали |
| илука и удаљених махала, посебице или у групама, и ишле мајки, наметале јој се, токорсе да је т |
| ала са једног мјеста на друго, од једне групе другој, јављала се свима, шалила се, смијала, цич |
| о зазирао, дотле су други, подијељени у групе, пушећи и играјући се оружјем, галамили, грајали, |
| ајући се из чаршије, затицао нас тако у групи.{S} И одмах је смијешећи се приступао мени, одвај |
| И, изазивајући, хотимично насрнувши на групу њихову, жељан да је разбијем, подвриснух:</p> <qu |
| о двадесет пута на »поштеној« одбрани и грухајући се у прса напомињао како пакосни свијет никак |
| к и као да чујем шапат неки и пригушено грцање, јецање.{S} Сваки пут нешто као да би ме заустав |
| рпан, кроз шибље и сакривен од свакога, грчевито стискајући пушку, извалим се потрбушке, панем. |
| опирући се на пушку, чију је мрку цијев грчевито стезао.</p> <p>— А баш сам чекао тебе, да се в |
| паде из ње.</p> <p>И сва она трава, сва грчина она наврије ми на уста, навали.{S} Нагло почех п |
| тима и трпати у уста, жвакати.{S} Чудна грчина као да ми се разли по читавим прсима, по носу, у |
| ма, почеше ми играти, трзати се некако, грчити, и при сваком њиховом трзају као да ме неко боцк |
| највиши су душмани стида; пред њима се губи као дим да своје мјесто уступи дрскости и безобраз |
| да је почело све више и више нестајати, губио се.{S} Презирање и суровост људска највиши су душ |
| о су и чули, нијесу хтјели застајати ни губити времена због мене.</p> <p>И опет сам остајао на |
| е спустила на главу, на шамију и почела гугутати...{S} Не знаш, болан, како је слатка била!..</ |
| о глави, по рукама, по раменима, весело гугућући, лепршајући крилима и хладећи је по образима.{ |
| ни.{S} Почели би на глас и попијевати и гудити уз гусле.</p> <p>А тад их он почне обасипати пок |
| отпљуцкујући у страну. — Трговац!..{S} Гуликожа!..{S} Улагивало!..{S} Пхи!..</p> <p>По срећи, |
| вијех ђаво носи!..</p> <p>Чудна граја и гунгула настаде након говора хоџина.{S} Сви старци, ихт |
| } Неко се одострага још усуди да у оној гунгули и гурне Јову у леђа и да му преврне зембиљ.{S} |
| постулу или појас.</p> <p>У читавој тој гунгули мој је Јован био најприсебнији.{S} Он нити је х |
| чуо како усиљеније кашље и нешто гунђа, гунђа....</p> <p>Наравно да је Зулфага за све ово сазна |
| азећи, чуо како усиљеније кашље и нешто гунђа, гунђа....</p> <p>Наравно да је Зулфага за све ов |
| јек!..</p> <p>— Честит?..</p> <p>Хасан, гунђајући и мргодећи се, извади нож и прстом му поче оп |
| берберу, одгурнувши га.</p> <p>Бербер, гунђајући, дохвати ибрик с водом, очисти рану, опра и н |
| упи, ишао је одмах, не мргодећи се и не гунђајући никад.{S} Тамо јој носио и некакве поклоне шт |
| чибуком или цигаром у зубима стењући и гунђајући прихватили за аршин и терезије, премјеравали |
| , а она је само муцала, петљала нешто и гунђала, нагло се окрећући и бјежећи, сакривајући се од |
| pb n="360" /> <p>— Тхее...{S} Тако је — гунђали су неки, незадовољни што их нећу послушати. — Т |
| И одљутиће се.</p> <p>— И опет мрмљао, гунђао.</p> <p>— Гунђаће, па и престати.</p> <p>Она уст |
| а... ја сам најгори чојек на свијету, — гунђао је промукло, погледом тражећи Хатиџу и окрећући |
| — Не знате ви, поганови, како је мени — гунђао је измичући и као стидећи се. — Не знате ви... ј |
| пригушено. — Ето, жао ми...{S} Макар и гунђао, и ружио опет... опет ми га жао...</p> <p>Мазећи |
| ни дукат морао поново да поврати у кесу гунђао <pb n="225" /> је и кришом, да га не би опазио, |
| обарач.</p> <p>Момче поче муцати нешто, гунђати.</p> <p>У исти час и ја и Хасан одигосмо пушке |
| , он одмах у соби почео мрмољити нешто, гунђати...{S} А чим сам је пустила и она полећела, он.. |
| p> <p>— И опет мрмљао, гунђао.</p> <p>— Гунђаће, па и престати.</p> <p>Она устаде, узе ми главу |
| страни, извалише се на леђа, подбацише гуњеве под главу и загрљени загледаше се у звијезде.{S} |
| аци од себе и чинију с алвом и неколико гурабија што их држала у крилу.{S} Остале жене са пригу |
| овина, ракија, газиле се хурме, локуми, гурабије, котурале се наранче и лимунови.</p> <p>Тек ка |
| као прецвао бехар расипала по широким, гуравим витловима.{S} Опазивши ме, спустише танка ишара |
| посрну на шилту, скљока се.</p> <p>— Не гурај је, ниткове! — викнух ја набусито, прихвативши за |
| борити, опирати, пробијати кроз живот, гурајући свакога с пута, не уступајући никоме и не поко |
| нас, ишли, враћали се, силно трајући и гурајући један у другога, а она је једнако стајала и је |
| лице и на хаљине, мирно ме водио кући и гурајући пред мајку почео уздисати:</p> <p>— Ето... опе |
| рекори тиме, да је не пецне, вјечито ме гурала у прикрајак, гонила од себе, затварала у собу, о |
| појасу; ако су фишеклије биле препуне, гурали су фишеке у њедра, у џепове, за силахе, у големе |
| рављали.{S} Узгред су пунили и фишеке и гурали их у фишеклије, које им биле привезане о појасу; |
| управо шта, али ме нешто силно гонило, гурало напријед и да сам могао, прелетио бих тамо, само |
| око куће и са необичном грајом и хуком гурати се, тјескати, око авлиских врата и око баштенски |
| врата. — Још ми такав лопов неће мајку гурати!..</p> <p>Опазивши пушку Зулфага поблиједи и поп |
| рдио је немилосно, савијајући хартије и гурећи се — Још само мало... ето... корак један па... п |
| {S} Недалеко од њега, на ћенару једном, гурила се и хоџиница, премјерала без и шила кошуље, не |
| и сумрак распознам сјенке оне што су се гуриле око ватре, мицале се, угибале, кретале.</p> <p>И |
| тргачице, весели, раздрагани, обијесни, гуркајући се, штипајући, рвући.{S} Широк модрикасто-зла |
| Сви су били некако мирни и равнодушни; гуркали су и даље у ватру и шарали кратким прутићима по |
| змеђу нас водио се полако, шапатом, и у гуркању старали смо се обојица да не изазовемо никаква |
| је он мене гуркао напријед, час сам ја гуркао њега.{S} Читав разговор између нас водио се пола |
| и кошкали се међусобно: час је он мене гуркао напријед, час сам ја гуркао њега.{S} Читав разго |
| је?.. — запита Хасан презриво и поче ме гуркати ногом. — Је ли то мушки?..{S} То?..</p> <p>— Ус |
| одострага још усуди да у оној гунгули и гурне Јову у леђа и да му преврне зембиљ.{S} И када, уз |
| и — откресах ја пакосно и дође ми да га гурнем у ребра, да продрмусам мало. — Мени није до чека |
| као да ме гонило да потрчим вратима, да гурнем у канат, отворим га.</p> <p>— Хоћу ли? — питао с |
| стао на прагу и прихватио за мандал, да гурнем и отворим, изненада, умотана у фереџу, изађе пре |
| p> <p>И, опаливши му два широка шамара, гурну га ногом у леђа и нареди момцима да га избаце нап |
| ћете?..</p> <p>Зулфага ми трзну руком, гурну ме мало унапријед и некако заповједнички откреса: |
| еврну се на другу страну.</p> <p>Цар га гурну у ребра и опет запита.</p> <p>„А како живиш?“</p> |
| му ништа, не рекох ријечи.{S} Као да ме гурну неко, брзо, без размишљања, скочих са ћепенка и п |
| евојке, несретни сине? — откреса хоџа и гурну га ногом у слабину. — Што ће ти оне?..</p> <p>— П |
| /p> <p>— Дижи се! — викну он осорније и гурну ме пушком. — Треба ми друг, а нећу другог тражити |
| неће да слушају — упаде Хасан сурово и гурну главом у Хајкунин витао који се умало не преврну. |
| ме узе испод пазуха, повуче ме у собу и гурну на шилту...</p> <p>— И гладан си био, можебити, и |
| се препаде од тих ријечи, па ме снажно гурну и руком ми зачепи уста...{S} Загледа се и сам пре |
| иско опуштених, сиједих бркова и снажно гурну у ватру.</p> <p>— Рашта да жалим умријет’?..{S} Р |
| одмах му и трчала у сусрет и снажно га гурнувши у прса обарала на калдрму и почела газити, тућ |
| смо ватру у мргињу, украј гомиле једне, гурнули кахвени ибрик уза њу, па чекајући док узаври во |
| ио Хамиду и да му га донесе и, за инат, гурнуо га под јастук, под главу, и згњечио...</p> <p>— |
| несретником“, макар што га је понекад и гурнуо, ударио, — као онда кад сам им истом дошао у кућ |
| ти жарач и у забуни голим рукама хтједе гурнути у ватру.</p> <p>— Враћа се, па хоће у нас...{S} |
| орао се очешати од њега или га нехотице гурнути.</p> <p>— Пхи, погане радње! — говорио је некол |
| ели би на глас и попијевати и гудити уз гусле.</p> <p>А тад их он почне обасипати поклонима.{S} |
| оружјем, па само пуше и разговарају.{S} Густ, загушљив дим извијао се по соби, ширио се и, као |
| обувених нога непрестано текла, цурила густа крв, а зној им цурком текао с лица, — које као да |
| емење, надносећи суху, космату руку над густе, сиједе обрве, непрестано извирујући и као очекуј |
| ашли готово до на крај шуме и када кроз густеж оној опазисмо како се испод нешто проријеђеног д |
| скочи нам преко пута и брзо се изгуби у густежу, у шипражју.</p> <p>— Ето баксузлука! — узвикну |
| аци шамију, исправи се и затресе косом, густи праменови опустише се, падоше по челу и лака им с |
| потпуно утону, изгуби се међу набраним, густим обрвама, испод којих се стаклиле мутне, влажне о |
| но, — шапну — трава је велика, шипражје густо...{S} Све као да је удешено за засједе...</p> <p> |
| као змија друм, оивичен са обје стране густом, допојасном травом и бујним, широким бусовима ко |
| мене и Зулфагу.{S} Затим завуче прсте у густу, неуређену риђу браду која му прекривала <pb n="2 |
| ема пенџеру и поче отезати шијом као да гута сув залогај, а бимбаша отури чибук, узвали се уз ј |
| еко вријеме сви смо ћутали.{S} Мајка је гутала димове враћајући их кроз нос и, како јој очи биј |
| ново напуним уста травом, да пуним и да гутам, онако, не жваћући.</p> <p>Стиснуо сам очи и гута |
| о, не жваћући.</p> <p>Стиснуо сам очи и гутао на силу, ударајући се шаком иза врата, отежући ши |
| а се макар с киме ухватим у коштац и да гушим, давим, бијем све око себе...</p> <p>Тек пошто су |
| топао мирис ударао у главу и као да је гушио, опијао.</p> <p>— Чудна топлина — отегну Смајил-е |
| калдрми, по широким јој прсима и јаким, гуштерастим бутима.</p> <p>Арнаутин онај, таламбасџија, |
| х чудноват бол у читавом тијелу.{S} Сви гуштерови, нарочито у бедрама и листовима, почеше ми иг |
| икоме</hi>!..{S} Ево и крви, ако треба, да пролијем за те...{S} Ево свега...</p> <p>Чак и кад б |
| аша за се задржа једну лулу, као, бива, да му то буде награда за онакву пресуду.</p> <p>До три |
| или и давали ми смокава, грожђа, шљива, да их оставим на миру, и молили по неколико пута да оцу |
| p>И нареди да сви укућани пазе на њега, да га слушају.{S} Нико више ни помислити није смио да м |
| > <p>Кашње ми дошло да насрнем на кога, да убијем, отмем.</p> <p>Неколико пута и одлучивао сам |
| бра, макар ми га Зулфага и не дао сада, да се пребијам по туђим кућама као сирјак какав, бескућ |
| та бијаше ми дошло да се сакријем куда, да побјегнем од свију и гласно заплачем.{S} Напошљетку, |
| и се међу нама изродила и голема свађа, да сам хоџа једнога јутра не поче да нам све објашњава |
| ио и претварао, — плашио исто као и ја, да је и њему мучно било као и мени.</p> <p>То се већ мо |
| да зауставим ту кућу, која је бјежала, да је ухватим, стегнем.</p> <p>Хатиџа, која је, обучена |
| дарала непрестано, брзо и живо ударала, да му се није дала ни осврнути.</p> <p>Напошљетку момче |
| довима зачепљали су јастуцима и крпама, да се на пољу не би чуо разговор или препирање.{S} Зати |
| морале сваки пут да одговоре е је нема, да је отишла некуд.{S} Бојала се, зар, сирота, да је не |
| а мнијем да на свијету ништа ново нема, да се све старо повраћа у новом руху и, бива, у новом о |
| то као да ме гонило да потрчим вратима, да гурнем у канат, отворим га.</p> <p>— Хоћу ли? — пита |
| чно закључавали и подупирали мертецима, да их не би какав непозвани гост изненадио; прозоре и п |
| а била шилта једна, опкољена јастуцима, да лијепо може сјести и узвалити се.</p> <p>И сви су од |
| е, отурио и опремио с ову страну друма, да овдје самујем...{S} Ни читаво по сахата није прошло |
| ас прије засједнем покрај оног пламена, да се одморим под стрехом оном, макар то била стреха и |
| руци и са чистим пешкиром преко рамена, да му полије; затим, припаливши му чибук, измицала се н |
| пакосно и дође ми да га гурнем у ребра, да продрмусам мало. — Мени није до чекања...</p> <p>Он |
| да горд и усправљен као и сама клисура, да га, чинило се, ни громови ни муње не би могли скрхат |
| тишла некуд.{S} Бојала се, зар, сирота, да је не издају и не поткажу Зулфаги, бојала се новог к |
| познао да му пјевање није ишло од срца, да је усиљено.{S} Тиме је само хтио макар и унеколико д |
| аљену, дође ми да и сам постанем суров, да је пецнем, надражим, да се осветим мало.</p> <pb n=" |
| ај га! — викну.</p> <p>Деси се, каткад, да човјек ужива, осјећа насладу неку и у мукама својим |
| држала, обијелио сам читав крњави зид, да је, готово, отсијевао према сунцу.</p> <p>Нијесам јо |
| барем за неколико дана отјера од себе, да га одстрани.{S} Па ни то није помогло.{S} Зулфага је |
| стезао.</p> <p>— А баш сам чекао тебе, да се вратиш из чаршије, — рече задављено, циједећи риј |
| И дође ми да издигнем руку изнад главе, да викнем и сазовем све комшије и пријатеље и да покаже |
| .{S} И увијек их молила да ме поздраве, да ми понесу понуда каквих: пите, пексимита, уштипака, |
| и, а да се и Смајил-ефендија не позове, да и он ту не буде.</p> <p>— Ко ће причати, ако њега не |
| јка жељела да се сасвим отресе Зулфаге, да га се потпуно ослободи.</p> <p>Опет као да се међу њ |
| а, понуда — одлазили да га обиђу, виде, да питају и распитају о свему.{S} Ко није могао тамо пр |
| пута све је било добро...{S} Дај Боже, да буде други пут и боље.</p> <p>И не пуштајући ми раме |
| у нико у томе с њиме надметати не може, да нико не зна онако »китити« и онако »вести« као он.</ |
| кахву и почео тражити хаљине и оружје, да се обуче и крене у чаршију.</p> <pb n="214" /> <p>Та |
| >— Мучи!..</p> <p>И опет почне да бије, да шамара.</p> <p>— Зар о мени да тако говоре?..{S} Зар |
| p> <p>Мјесто да сједи у соби као прије, да тугује и размишља, поче ходати, мотати се по читавој |
| би жељели да што прије измакну одатле, да побјегну.{S} И, право да речем, изледало је као да ј |
| а, опет бисмо вољели да је мало подаље, да се какогод одмакне барем за сахат за два хода...{S} |
| и се, зар, да је когод не прекори тиме, да је не пецне, вјечито ме гурала у прикрајак, гонила о |
| чудна жеља обузе ме да се поиграм њоме, да је намучим.</p> <p>— А рашта да га не примимо? — зап |
| није хтјела, само да мени више остане, да моја чинија буде пунија.</p> <p>По томе сам одмах и |
| миче, и вазда чека да му други помогне, да га заложи залогајем или да му из неба печени голубов |
| ћи штап, на силу хтио да мушки коракне, да затресе кућом.{S} Али чим је прешао преко прага, ног |
| ено и рашири руке, као да би да клекне, да моли за опроштај. — Љутиш се?..</p> <p>Он се причини |
| на мајка помагала душманима да те гоне, да гњаве...</p> <p>Па се опет исправи, раскиде јечерму |
| зви главом, пропе се и хтједе да сврне, да узмакне.</p> <p>— Ха, соколе! — подвикну трговац јач |
| бузе ме жеља и да се спустим покрај ње, да пољубим, угризем, уштинем.</p> <p>Она не одговори.</ |
| вачијим вратима и звао укућане да купе, да пазаре.{S} Ја сам опет ишао готово узастопце за њим, |
| и поново посвађао с њиме, поџавељао се, да у неко доба не зачух разуздан, здрав смијех нечији, |
| ио да сам и сувише заостао, задихао се, да поклецујем од глади и умора, погледао би ме попријек |
| , гризући усне.</p> <p>— Вјерујем у се, да нијесам грђи од њега, макар што је јунак, — одговори |
| е, многи су се старали да му напакосте, да га оробе.{S} Прихватали су помало од његових њива, о |
| p>— Шта си ишао?..{S} Знаш ли, јадниче, да ће се мајка љутити?..</p> <p>Затим је, — не обзирући |
| ти по њој.</p> <p>— Е да видимо, момче, да окушамо сад ко је јунак бољи! — викну, кочоперећи се |
| ножу и као да опет хтједе да га извуче, да се брани...</p> <p>— Говори! — викну Хајкуна јаче и |
| дерлуку, и да га треснем њоме по глави, да га на мјесту убијем.{S} Једва сам се савладао да то |
| е застајао мало да ме поглади по глави, да помилује; ако би што проговорили, говорили су благо, |
| пет не <pb n="389" /> може да заборави, да омрзне ни он на ме ни ја на њега.{S} Опет смо најбли |
| смо и жељели да се та опасност одгоди, да дође мало доцније, Хасан се два <pb n="315" /> три п |
| > <p>— А ја сам мислио да су све твоји, да све ти тргаш...</p> <p>— Башка моји, башка њезини, б |
| вији, и намјестио ту као креветац неки, да може поред ње и ноћивати, спавати.{S} И оно оружје ш |
| е моје...</p> <p>— Вараш се ти, слатки, да те преварио — рече меко, полугласно. —— Оно је један |
| и гиздава кубета сметали му, заклањали, да види Алаха у свој његовој сили и слави, сметали да в |
| познати да су све говорили само о мени, да се управо о мојој кожи и радило.{S} И стрепио сам не |
| ти.</p> <p>Па ипак хоџа се окрену мени, да ми све то, макар и укратко, протумачи:</p> <p>— Ето, |
| и вечерати ако њега није било да двори, да послужи.{S} Зато, ако је каткада и морао отићи на се |
| и са јаранима неким, према Црној Гори, да се тамо окреше са хајдуцима и пљачкашима „како не би |
| руке до иза каната као да би да ухвати, да затрли кога. .</p> <p>— Аман!..</p> <p>Хајкуна живо |
| ја не бих знао нити бих могао сазнати, да једне ноћи, — када се чинило да су сви поспали и кад |
| амфилу.</p> <p>— Мислила је, може бити, да сам је ја убила и зажалила на ме — прошапта снуждено |
| к чинило ми се и смио бих се опкладити, да се и он, — макар колико се јуначио и претварао, — пл |
| и проницав, некако пронаћи и ухватити, да ће им први ући у траг.</p> <p>Једини Сулага сумњиво |
| ам већ у томе што сам видио да се љути, да му је криво што напредујем.{S} А најбољи знак да оно |
| ике.{S} Сад их почели доводити по ноћи, да се свијет не плаши...</p> <p>— Брука!</p> <p>— Срамо |
| сама жељела да јој неко говори у кући, да граје, ларма.{S} И зато је најчешће ишла у собу одак |
| никад не покаже ни њежнији према мајци, да се осмјехне на њу и нашали мало.{S} Ни кад је изглед |
| говори о једном послу, то, бива, значи, да се нема смјелости да му се приступи...</p> <p>— То, |
| , тутњити, пред очима поче да се мрачи, да се колута нешто, игра.{S} Немоћан и да сједим више, |
| пи сву снагу, врисну и хтједе да скочи, да се отме.{S} И, онако везан, спућен, саплете се и опе |
| својим лијепим, крупним очима. — Чекај, да те мајка види...</p> <p>Па се пропе на прсте и пољуб |
| о неколико пута да ће га пратити у бој, да ће у ватру и у воду за њим.</p> <p>Чак и дјевојке по |
| је ватра, баш хоћу да те окушам у њој, да видим каква ћеш ми изаћи...{S} Ето колико ти вјерује |
| застао на прагу и прихватио за мандал, да гурнем и отворим, изненада, умотана у фереџу, изађе |
| неког, и мени се прохтједе да запјевам, да пустим глас.{S} И, изазивајући, хотимично насрнувши |
| похвалим се.{S} Дође ми и да запјевам, да подвриснем мало.</p> <p>— Ама је роба!..{S} Ево робе |
| p> <p>Дође ми да јој се у лице наругам, да је подражим.{S} И чудна жеља обузе ме да се поиграм |
| ебит’, и ти...{S} Ко зна?..{S} Био сам, да рекнем, травка Божја, цвијет, и сисао крви људске... |
| ала она чудна жеља: да мучим, да пецам, да уједам подмукло, испотаје:</p> <p>— Зар се ни Хатиџа |
| Нијесам могла срцу одољети да не дођем, да...</p> <p>И, погледавши и мене и Хатиџу, тихо додаде |
| Не бој се!..</p> <p>И хтједох да пођем, да је поведем у собу и онако с њоме заједно да станем п |
| одиже руку и даде ми знак да застанем, да се смирим.</p> <p>— Данас ћете у мене на ручак — про |
| ће искочити...{S} Дође ми да се дигнем, да га зовнем по имену и са раширеним рукама да му потрч |
| за руку.{S} Затим покушах да се дигнем, да се исправим.</p> <p>Узалудно!..{S} Гласно стењући од |
| ој и прихватим за шамију да је отргнем, да је отворено погледам у очи.{S} Она то опази, па брже |
| ом жељом да јој све те мерџане проспем, да их изгазим, смрвим и сатрем. — Да сам болестан, лакш |
| .{S} И, тога часа, дође ми да заплачем, да зајецам, загрцам.{S} Спустивши јој главу на прса све |
| , баште са бехаром и зеленилом њиховим, да слуша шум Миљацке, пјевање тица, шапат траве и цвије |
| постанем суров, да је пецнем, надражим, да се осветим мало.</p> <pb n="386" /> <p>— А ти? — зап |
| ао.</p> <p>И дође ми да потрчим за њим, да га сустигнем и опет вратим, улагујући се и молећи да |
| о и тек пред зору пустила ме да заспим, да се одморим иза толиког разговора. </p> </div> <div t |
| опет јављала она чудна жеља: да мучим, да пецам, да уједам подмукло, испотаје:</p> <p>— Зар се |
| осоколи да поново напуним уста травом, да пуним и да гутам, онако, не жваћући.</p> <p>Стиснуо |
| ту био, – да остану близу једно другом, да се погледају отворено, да се сами упусте у разговор. |
| е и понудила нам пексимита са пекмезом, да узмемо и »да заварамо глад«...</p> <p>Кад би, напошљ |
| 245" /> каквим послом да прође авлијом, да донесе што, ишао је на прстима лагано, тихо, старају |
| е удара плетеницама, јаглуком, шамијом, да ме штипа, уједа, чупа за бркове, издигох је у висину |
| енувши се у страну, поклопи уста руком, да заустави смијех.</p> <p>— Па... па чим сам те опазио |
| разговара, страх да се не нашале с њом, да је не пецну.{S} Зато се вазда и уклањала, измицала, |
| о неколико пута да оцу не причам о том, да се не потужим на кога.{S} Толико га се бојали.</p> < |
| о кад су јој причали о мени.{S} Кришом, да не види Зулфага, свраћала је Циганке што су ми разно |
| кесу гунђао <pb n="225" /> је и кришом, да га не би опазио, као пријетећи климао главом према б |
| о ме Хасан и позвао да кренемо на друм, да нападамо.{S} Онако бунован и сметен, нијесам му знао |
| слободу оволику...{S} Хоћеш ли, болан, да се рвем и с њим и са собом?..</p> <p>— Рви се.{S} Би |
| ти да је и он ортак, сарадник Зулфагин, да су обојица читаву ствар мајсторски удесили, како би |
| и мене, у руку, и заплео се, спотакао, да сам у два маха помислио, е ће намах посрнути и носом |
| токорсе, пошао сам да учиним јунаштво, да се о мени прича као о јунаку и... и да ме сви хвале. |
| да је Зулфага премамио, отео, уграбио, да је негдје у даљини убије, удави, уништи.</p> <p>И чи |
| тио и изишао пред њу. — Све си оставио, да ме намучиш, душманине, као да не знаш да те могу к’о |
| ко је било.{S} Сазнали смо само толико, да је нашу чету, која је пошла била да уништи читаву др |
| јечи са мном; нико да се заустави мало, да ме саслуша.</p> <p>Чак ме ни у ханове не хтједоше пр |
| ојим твог оружја, стани да се огледамо, да дијелимо мегдан, а не тако... мучки...</p> <p>Хасан |
| јетлости.</p> <p>И нигдје да застанемо, да се одморимо мало.{S} Хасан као да се никако није ни |
| акше и једном и другоме да смо заједно, да се можемо сашаптати, договорити?..{S} Па, ако би дош |
| једно другом, да се погледају отворено, да се сами упусте у разговор...{S} Кад сам ја био међу |
| једну.{S} Пјевала непрестано, неуморно, да јој се чак и ругати почели и из спрдње назвали пјесм |
| мало, па баци ногу преко ноге и гласно, да сам и ја могао чути, узвикне:</p> <p>— Зови Хајнију! |
| и није му требало да се враћа на старо, да прежива.{S} Чак и пословице, које је волио уплетати, |
| њући и отхукујући, поче да прича нешто, да објашњава. <pb n="358" /> Неколико рука, уз необичну |
| ридиже се и као да пође да тражи нешто, да узме.{S} Затим брзо поче уклањати некакве сахане са |
| ријечима, познао сам да се боји нешто, да се плаши од њега.</p> <p>— А баш ћу да га дочекам ов |
| има толиког сина.{S} И бојећи се, зар, да је когод не прекори тиме, да је не пецне, вјечито ме |
| трави, прућих се.</p> <p>— Ти би, зар, да их дочекамо из засједе?</p> <pb n="316" /> <p>— Тако |
| али с поласком.</p> <p>Не смијући, зар, да се одмах окрешу са усташима многи су отпочели своје |
| ога дана дође нам Сулага.{S} Хтио, зар, да види: је ли све намирено, уређено, има ли у кући све |
| и навући да се и сам уплете у разговор, да и он рекне своју.{S} А кад би га заиста навукли и из |
| а себе.{S} И дође ми да викнем у помоћ, да зовнем макар кога.</p> <p>Тад се истом сјетих Хасана |
| очистим и уредим, те, кад унесем робу, да својом чистином одудари, истакне се између свију ком |
| мо да их што прије уклони испред очију, да их сакрије.</p> <p>Ради бабе Сулага је и мене волио |
| ао.{S} Ако је требало да оде у чаршију, да јој што нађе, донесе, купи, ишао је одмах, не мргоде |
| га позвала када да јој помогне у послу, да донесе воде, дрва, масла.</p> <p>— Нећу ја — говорио |
| а нас, желећи да ухвате, убију, закољу, да се освете?..{S} А оружани су и они, и јунаци су, и.. |
| њих.{S} И замоли их да причају о свему, да све кажу.</p> <pb n="232" /> <p>Узбуђен човјек, под |
| /p> <p>И нико не смије да рекне истину, да му све каже, откреше!..{S} Аге, трговци, бегови, хоџ |
| 16" /> тога: да их све доведе у забуну, да их утуче и тако им опет покаже, е је и у говору моћн |
| вијету, како може да убије тицу у лету, да кроз прстен јабуку простријели, име своје да за-пише |
| ише.</p> <p>Страх да не изгубим Хатиџу, да ми је не преотму, премаме, уграбе, надјачао је све о |
| /p> <p>— Ех, да сте њега чули!..{S} Ех, да сте њега чули! </p> </div> <pb n="276" /> <div type= |
| им хоџе и увијек уздахнем:</p> <p>— Ех, да сте њега чули!..{S} Ех, да сте њега чули! </p> </div |
| ијесам уредио...{S} И зарадио сам да... да ме избациш... сад... одмах.</p> <p>Пошљедње ријечи и |
| опет почнем муцати:</p> <p>— Нећу да... да долази више... јер... јер...</p> <p>— Јер?...</p> <p |
| о раменима.</p> <p>— А сад... рекоше... да си погинуо... — прошапта узбуђено.</p> <p>— Не бој с |
| ркати.</p> <p>— Ја сам мислила да ти... да ти... ништа због мене не би учинио...{S} Мислила сам |
| му пут. — Куда ћеш?..</p> <p>— Иђем... да више не дођем.</p> <p>— Љутиш ли се на ме? — запита |
| м и да ти пјевам...{S} Дошло ми тако... да запјевам... ама не сама, не себи, него... као што бу |
| падај!</p> <p>— Зар...</p> <p>—- Пст... да не чује когод...</p> <p>И мучке, прикрадајући се, пр |
| оговорио само због <pb n="216" /> тога: да их све доведе у забуну, да их утуче и тако им опет п |
| ни се тада опет јављала она чудна жеља: да мучим, да пецам, да уједам подмукло, испотаје:</p> < |
| е, и по која оштрија порука од Зулфаге: да слушам хоџу и да будем ваљан...{S} Сулага ме се још |
| поставили га насред собе <pb n="234" /> да може точити колико који хоће, унаоколо га окитили тр |
| ми се подсмјехне когод, <pb n="325" /> да ме изазове, те да се насред царскога друма ухватим у |
| тав ред чаршиски наопако <pb n="349" /> да преврне и да све муштерије поквари.{S} Муштеријама с |
| и одиже руке.</p> <p>— Шта ти је?...{S} Да нијеси болестан?... —— запита зачуђено, а низ мерџан |
| а још једном није добро измлатила...{S} Да га научи памети...</p> <p>Узех га око појаса и посад |
| p> <p>Непоштени су, краду, варају...{S} Да је то моје, ја бих продао...</p> <p>— Одмах?..</p> < |
| ниже другу половицу.</p> <p>— Шта?..{S} Да се опет није што десило? — запита као узгред не дижу |
| еба није остала у трави заборављена.{S} Да нас није било стид од простих чобана, још би искали. |
| се, зар, — макар што је Хамид ту био, – да остану близу једно другом, да се погледају отворено, |
| ешкир, — који је висио крај огледала, — да ме сама опере.{S} Отирући и обгрлила ме и некако збу |
| смирени и потурени пристајали за њим, — да донесу јање.</p> <p>Затим се, онако горд, усправљен |
| атиџа изненада и опет затресе чупима. — Да се прва покорим?..{S} Нипошто!..</p> <p>— Нипошто?.. |
| узбуђујући се и не повисујући гласа. — Да нијеси више ријечи проговорио!..</p> <p>Његова хладн |
| сну Хасан поносито и удари се у прса. — Да видимо ко ће побиједити!..</p> <p>Хоџа презриво одма |
| то си дошао?{S} Рашта? — запита јаче. — Да те нијесу звали?..</p> <p>— Зажелио се куће — слагах |
| p>— Како ћу? — запита готово плачући. — Да је моје ја... ја бих продао неколико кметовских кућа |
| спем, да их изгазим, смрвим и сатрем. — Да сам болестан, лакше би ми било...</p> <p>Она прегриз |
| и подвикне на Хасана да донесе књигу. — Да вам причам шта има у књигама.</p> <p>И читао нам је, |
| један.</p> <p>— Дај ти, болан, — рече — да купимо бимбашиници једне папуче, па ће све добро бит |
| > <p>— Ето, прича се, — настави лакше — да се сад сиротиња сељачка, коју су оголили, дигла у ха |
| ћу говорити — одговори хоџа поносито — да од вас, од нас свијех, нико ни грђи, ни поганији, ни |
| је бабовина...</p> <pb n="385" /> <p>— Да није отета, не бих се научио радити...</p> <p>Она по |
| >— Неко, неко...{S} Погађај!..</p> <p>— Да није...?...</p> <pb n="384" /> <p>— Мајка! — узвикну |
| е да ја иђем а он да остане...</p> <p>— Да иђеш? — запрепасти се мајка гледајући га.</p> <p>— Т |
| ш у Сарајево...</p> <p>— Ја?..</p> <p>— Да учиш...</p> <p>Наслонивши ми главу на раме, ударила |
| склапајући руке. — Нећеш ли?..</p> <p>— Да видим.</p> <p>— Реци ми да се нећеш љутити!</p> <p>— |
| гравајући.</p> <p>— И здрава..</p> <p>— Да нијесам здрав, не бих ти могао донијети товар поздра |
| брзо и одбаци мохуне с крила.</p> <p>— Да је он ствари боље уредио, не би се ништа продавало.< |
| ут, опет, зауставља ме Хатиџа.</p> <p>— Да се договорим с тобом због кметова — вели.</p> <p>— Н |
| пуће нешто, непрестано шапуће.</p> <p>— Да ми се носи кући — откресах набусито, вадећи кесу и б |
| и. — Хтио сам да се опростимо.</p> <p>— Да се опростимо? — узвикнем изненађен и брзо потрчим да |
| притегну себи у крило и цикну:</p> <p>— Да се од мене ниси макла, бре!..{S} Само ћеш мене да сл |
| и како сам само за то и ишао „у свијет“ да се научим лоповлуцима, пехливанлуцима и мајсторијама |
| ко смије ударити, избацити кога хоће, а да јој нико ништа не приговори, видећи како је сви слуш |
| и ударити, и отети нешто, и опсовати, а да се нико усудио не би ни оштрије ми одговорити, камо |
| рич какав није се могао ни замислити, а да се и Смајил-ефендија не позове, да и он ту не буде.< |
| } Десет ријечи није могао изговорити, а да не замуца и не застане.</p> <pb n="243" /> <p>И кашњ |
| га дворила и за ручком и за вечером, а да готово ни ријечи не проговоре једно другом.{S} Ја се |
| дбацивала кошуљу и продријемала мало, а да је ни прекорио није, ни подругнуо се...{S} Тек пошто |
| рно бранио, опирао и као пркосио оцу, а да се хоџа на то никада жешће наљутио није, никада се ј |
| >Она заврти главом, уздахну.</p> <p>— А да те он таког видио!..{S} Ех!..</p> <p>Први пут спомен |
| љена, што никад нијесу могли пазарити а да жестоко не изгрде муштерију и не напсују се и они ње |
| не волио много.{S} Никад не би прошао а да ме не омилује и не штипне за образ.</p> <p>Кад би на |
| ехотице наметну ми се и ново питање: „А да нисам рањен?“</p> <p>Не зазирући више ни од чега, не |
| прошапута покуњено. — Нипошто!{S} Треба да се преобучеш.</p> <p>— А ако нећу?..</p> <p>— Ни мен |
| у ја сјутра...{S} Хоћу сада...{S} Треба да им наредим нешто...</p> <p>— Нареди сама...{S} Твоји |
| Ја</hi> то знам најбоље и нико не треба да ми их хвали.</p> <p>Сулага осјети сву оштрину овог о |
| не може — рече.</p> <p>— Ту смо и треба да се окушамо.</p> <p>Па се подиже и поче загледати уна |
| ас нема ни јачи, ни старији; свак треба да слуша што ви рекнете, што народ рекне...{S} А што је |
| е ја наговарам...{S} Моја махнита глава да твоју наговара!..{S} Их!..</p> <p>А тад се окрену ме |
| сам подгајао Хасана тако: васпитавао га да се од дјетињства научи борити, опирати, пробијати кр |
| о и измамио из авлије и... и сачувао га да га опет не наговоре...</p> <p>— Опет био! — цикне ма |
| о вријеме толико смо се навикли на њега да мајка управо није могла ни ручати ни вечерати ако ње |
| према коме...{S} Не може, пусто, никога да замилује...{S} И жену и ђецу кад бих имао, ни њих не |
| асан као да је и подранио баш због тога да се може извући неопажен и непримијећен ни од кога.</ |
| ајком и љутио се ако би га позвала када да јој помогне у послу, да донесе воде, дрва, масла.</p |
| о отац или није хтио или није имао када да води много бриге о мени, био сам препуштен самоме се |
| га куцкала по њима.</p> <p>Ријетко када да чаршинлије нијесу устајале из својих дућана и са чуд |
| ио је јецајући. — И мени товаре на леђа да те ја наговарам...{S} Моја махнита глава да твоју на |
| им улазак у кућу!..{S} И још има образа да виче како је гладан и како га неста!..</p> <p>И нико |
| ражећи је. — Опростио би...</p> <p>— Ја да замолим?..{S} Ја?..{S} Њега?.. — плану Хатиџа изнена |
| рао.{S} Јок!{S} Он нити је имао обичаја да грди, галами, ни јаче де виче.{S} Они су само стрепи |
| ош никад у животу нијесам видио човјека да се моли усрдније.{S} Клечећи на трави, утонувши у њу |
| ком диже, с муком се миче, и вазда чека да му други помогне, да га заложи залогајем или да му и |
| у руци држи овећи ибрик кахвени и чека да им приточи, а одмах поред њега, на тлима засјео друг |
| два дочекавши што му се пружила прилика да проговори, посвађа се, извиче. — Јесам ли ја међед ј |
| не; заметак му је баш у ономе који кука да му је зло.{S} Какав ми је то несретни народ који се |
| S} Ни питала за њих није, ни наређивала да се часте.{S} Опет је мислила о рачунима...</p> <p>Кр |
| ледало је као да ни сама није вјеровала да је кућа заиста њезина и да је она једини господар у |
| <pb n="240" /> Сад се није више бојала да ћу неком јачем испричати њезине тајне и као да се хт |
| љела да и сама окуша?..{S} Или је имала да ми каже нешто чудно, ново, лијепо, нешто што се не к |
| /p> <p>Чак су и дјеца по махалама знала да се у читаву шехеру нико у томе с њиме надметати не м |
| ешто.{S} Познао сам одмах да се упињала да ме што више задржи будна и да ми причањем сан разбиј |
| ла ништа од мене, нити је више зазирала да изађе преда ме у мушком одијелу.{S} Лагано, кришом, |
| сувише бабине крви, које ми је сметала да дуго останем у друштву таквих јарана.{S} Укратко сам |
| зашкрипио би.{S} Чим би Хатиџа потрчала да отвори, указивао се он, онако ситан, мален, мршав, о |
| ао и нападао, а мајка непрестано кушала да се са свом снагом одупре, одбрани, отме.</p> <p>— Шт |
| зи, одби, одбаци.{S} Кад је већ видјела да јој нико ништа не може забранити, хтјела је и да рад |
| у звецкале паре. —— Је ли, бива, хтјела да покаже како се надала пуној, богатој кући, па се пре |
| ћи, па се преварила?..{S} Или је хтјела да се подругне мом „сиромаштву“ и да каже како је она, |
| све што год јој на ум пане.{S} И хтјела да се покаже као јунак неки, делија, мушкобана.</p> <p> |
| о доба чинило се као да је мајка жељела да се сасвим отресе Зулфаге, да га се потпуно ослободи. |
| самљена, готово као да је и сама жељела да јој неко говори у кући, да граје, ларма.{S} И зато ј |
| би баш у том часу кад је највише жељела да изађе и да се разговори с њима.</p> <p>Понекад је из |
| свилом и златом оним?..{S} Је ли жељела да и ми, као и остали момци и дјевојке, отпочнемо са та |
| S} Је ли видјела од других, па зажељела да и сама окуша?..{S} Или је имала да ми каже нешто чуд |
| онекад, кад би смрдљива лојаница почела да плави и да шкиљи, узимала је мумаказе, усекњивала св |
| ко, да је нашу чету, која је пошла била да уништи читаву дружину чувеног харамбаше Стојана, у з |
| чело.</p> <p>— Па зар нијесам зарадила да ме осуде? — рече изнемогло, промукло, блесаво нас гл |
| /p> <p>— Она је <hi>сама</hi> потврдила да их је потрошила — нагласи ефендија презриво се смјеш |
| ависна и моћна сада, хтјела је и желила да то и другима, изван куће, покаже да се и пред њима, |
| јела и... и што га, зар, нијесам молила да опрости...</p> <p>— Могла си и замолити — дочекам ја |
| , и гдје једем...{S} И увијек их молила да ме поздраве, да ми понесу понуда каквих: пите, пекси |
| поче жмиркати.</p> <p>— Ја сам мислила да ти... да ти... ништа због мене не би учинио...{S} Ми |
| ама са собом, као да се необично мучила да изрекне.</p> <p>— Па... ти си ми драг... не знам ти |
| и се уза ме. — Ономадне... кад сам чула да си погинуо... вриснула сам и не гледајући шта ће сви |
| Нећеш ми, зар, замјерити што сам дошла да ти кућу видим? — рече покуњено, снебивајући се и лом |
| х хтио послушати, наређивала је слугама да ме узму у нарамак и на силу избаце пред врата.</p> < |
| прешао?..{S} Ашиковала сам са ђевојкама да ми кажу и... казале су ми...{S} И ево... уфатила сам |
| а зовнем по имену и са раширеним рукама да му потрчим у сусрет.{S} И придигох се мало и хтједох |
| ива...{S} Црна мајка помагала душманима да те гоне, да гњаве...</p> <p>Па се опет исправи, раск |
| ничега одмах сам потрчао према вратима да отворим, и тек што сам отшкринуо канат, а бедевија, |
| гурну га ногом у леђа и нареди момцима да га избаце напоље.</p> <p>Од тога се дана Сулага приљ |
| буде хладније, —— прилегли на ћепенцима да заспу мало, покривши се великим јаглуком по глави; б |
| .{S} И то као да је био знак пратиоцима да постану још бјешњи, још дивљији и још разузданији... |
| није више било ни пријатеља ни душмана да се, по дану или по ноћи, врзају око наше куће.{S} Је |
| — рекне покаткада и подвикне на Хасана да донесе књигу. — Да вам причам шта има у књигама.</p> |
| што су пошкропили чаршију испред дућана да буде хладније, —— прилегли на ћепенцима да заспу мал |
| вати, као да прије није ни имао времена да се и таквим беспослицама забавља.{S} Свако јутро убр |
| бити ако је збиља истинита она напомена да зец баксузлук доноси?...{S} И какав ће то баксузлук |
| а пазио у својој кући, а ја њега рањена да гоним...{S} Помисли, бона...{S} Рањен!..</p> <p>Она |
| зда живјела у малу и богатству, научена да свега има колико хоће и више него колико хоће, задрх |
| .</p> <p>Мајка, која већ бијаше научена да је свак слијепо слуша и да јој се покорава, никако н |
| ом. — Бог све зна а ми јок!..{S} Ко зна да и ја, можебити, нијесам био на Косову, а, можебит’, |
| ни трговци сакрили гдјегод?..{S} Ко зна да и сад не вребају на нас, желећи да ухвате, убију, за |
| а да ме ко не чује, не опази.{S} Ко зна да се нијесу они трговци сакрили гдјегод?..{S} Ко зна д |
| ферим!..{S} Чо’јек ће бити кад тако зна да удара и да се брани, а не трчи баби да му се тужи... |
| </p> <p>— Шути...</p> <p>— И свијет зна да пропадамо и прича о том...</p> <p>Мајка застане.</p> |
| о? — изненада би запитала Хатиџа, жељна да га развесели, сва се умотавајући у ћурак и од ишаран |
| ме од Сулаге. — Нисам ја трошаџија, па да бацам паре узалуд и да расипам...</p> <p>— А Зулфага |
| и се. — Ево нам сад згоде, ево људи, па да ударимо и да плијенимо што се плијенити може...{S} А |
| ном погледа оним орловским погледом, па да одмах изгубе главу и да се смету, као голубови пред |
| и смо да нам нема још дуго пјешачити па да га се дочепамо, за ђаво би га знао ушљед чега, опет |
| е. — Јесам ли ја међед јали пехливан па да ми се смијеш?..{S} Шта ти је?</p> <p>— брекну бјешње |
| ече.</p> <p>— А кад више није било пара да их довршите, онда...</p> <p>— Онда су прешле Зулфаги |
| .</p> <p>Ја застадох изненађен.{S} Мора да сам изгледао необично блесаст у том часу, јер се он |
| ве и погледасмо у висину.</p> <p>— Мора да иде неко — једва се присјетих ја и почех га теглити |
| т ме погледа зачуђено.</p> <p>— Грехота да га одбијемо.</p> <p>— Немој...{S} Нипошто немој у ку |
| ја мекше, и сам је молећи. — А грехота да га одбијемо...</p> <p>Она не одговори.{S} Придиже се |
| те се и они заклињали по неколико пута да ће га пратити у бој, да ће у ватру и у воду за њим.< |
| авим на миру, и молили по неколико пута да оцу не причам о том, да се не потужим на кога.{S} То |
| а, напуни крњаву лулу и запали. — Рашта да се жали?..</p> <p>Све на свијету гине и умире и све |
| и снажно гурну у ватру.</p> <p>— Рашта да жалим умријет’?..{S} Рашта?.. — сам себе запита. — К |
| ме пожалиш, ругаш се.</p> <p>— А рашта да те жалим? — запитам пјевајући, ругајући се и опет. — |
| м њоме, да је намучим.</p> <p>— А рашта да га не примимо? — запитах као чудећи се и прождирући |
| живот, и на образ, и на имуће, па рашта да они поштеде наше куће? — отегну хоџа забринуто. — На |
| дам што суровији и страшнији. — И рашта да ударам на своју кућу, која ми од бабе остала и на св |
| у шибље и збацих фес с главе, од страха да најприје њега не опазе...</p> <p>Иду!..</p> <p>— А ш |
| мио ни јекнути, ни застењати, од страха да ме ко не чује, не опази.{S} Ко зна да се нијесу они |
| у сметам по томе, што ми нудио и новаца да одем из авлије, — хтио сам мучити га, кињити, пркоси |
| ована, за дућан и обећа нам дати новаца да накупујемо робе.{S} И много поче обећавати.{S} Обећа |
| стријели ме погледом. — Наћерао си зеца да искочи и то ће нам несрећу донијети...{S} Сметењаче! |
| том, и у гуркању старали смо се обојица да не изазовемо никаква јачег шума: ни гранчицом каквом |
| и изишла из собе, стиште зубе и покуша да се исправи.</p> <p>— Камо среће да погибох! — јекну. |
| да потпуно изгуби главу, па нити покуша да се брани, нити да бјежи.{S} Само одиже руке у висину |
| рави, с рукама у крило опуштеним, готов да заплачем и зајаучем не толико од болова, колико од < |
| и псујући немилосно!..{S} Стид ме и сад да причам о томе!..</p> <p>Нешто из радозналости, а мож |
| послала ми у јаглуку, поручивши узгред да јој увече дођем под пенџер, на разговор.</p> <p>Необ |
| стао са Сулагом.{S} Казао сам му узгред да његову понуду никако примити не могу.{S} Размишљао с |
| иједи и поче ударати по њој.</p> <p>— Е да видимо, момче, да окушамо сад ко је јунак бољи! — ви |
| су долазили и питали: какве ће наредбе да изда за винограде неке, шта ће да им каже, а она је |
| — Ако су хајдуци?.. — покушах кроз зубе да изговорим и одмах занијемих, замријех, пажљиво се об |
| а и сира и пршута и, премјеравајући све да длану, дијелила нам, давала.</p> <p>Хајкуна је, кашњ |
| косе, бацају хаљине са себе и полунаге да се ваљају и премећу по ћилимима и серџадама, док су |
| етох пред вратима, као да одмах познаде да се десило нешто необичније.{S} Нити питајући нити го |
| .{S} Коњ узви главом, пропе се и хтједе да сврне, да узмакне.</p> <p>— Ха, соколе! — подвикну т |
| Хусо прикупи сву снагу, врисну и хтједе да скочи, да се отме.{S} И, онако везан, спућен, саплет |
| е се удари по ножу и као да опет хтједе да га извуче, да се брани...</p> <p>— Говори! — викну Х |
| чудног ината неког, и мени се прохтједе да запјевам, да пустим глас.{S} И, изазивајући, хотимич |
| апали чибук и одмара се.</p> <p>— Хајде да читамо — рекне покаткада и подвикне на Хасана да дон |
| али се од њега.{S} Стид, зар, било људе да се друже са човјеком који још ни једнога Влаха посје |
| } Ево ти моје куће...</p> <p>— Зар овђе да останем?</p> <p>— Овђе...{S} И тако си ти мој...{S} |
| е одговори.{S} Придиже се и као да пође да тражи нешто, да узме.{S} Затим брзо поче уклањати не |
| Хунцут си ти!..</p> <p>Мајка опет пође да нешто проговори, приступи му, али је он немилосно зг |
| извуче нож из корица.</p> <p>— Ко каже да није моја? — запита, измахнувши ножем. — Ко?..</p> < |
| пробијају путе...{S} Свак лаже ко каже да је сретни земан — био...{S} Лаже!..{S} Сретни земан |
| ила да то и другима, изван куће, покаже да се и пред њима, пред читавим свијетом, похвали.</p> |
| на другога, опет не <pb n="389" /> може да заборави, да омрзне ни он на ме ни ја на њега.{S} Оп |
| раменима. — Остарио чо’јек, па не може да ме гледа...{S} А он одавно у овој кући... добар је.. |
| а човјек кога неко или неће или не може да разумије. — То је мој одговор!..</p> <p>— Зар? — зап |
| имо све нишанџије на свијету, како може да убије тицу у лету, да кроз прстен јабуку простријели |
| — рече кихајући. —</p> <p>Наредио ми је да ти кажем да ће доћи...</p> <p>— Оставиће, зар, чету? |
| а ће доћи да се лијечи...{S} И казао је да му припремиш једну собу у кући...</p> <p>— Ја?..</p> |
| о сметен, збуњен, стидан.{S} Потрчао је да пољуби мајку, чак и мене, у руку, и заплео се, спота |
| ећи оружје и радећи око њега, мислио је да би му мања и грехота и срамота била кад би се случај |
| и морао отићи на село, наређивала му је да се што прије врати.{S} Више од три дана нигдје није |
| /p> <p>Срамота од свијета бранила му је да се никад не покаже ни њежнији према мајци, да се осм |
| у сунцу, у свјетлости.</p> <p>И нигдје да застанемо, да се одморимо мало.{S} Хасан као да се н |
| је од мене па... па је свакако правије да ја иђем а он да остане...</p> <p>— Да иђеш? — запреп |
| како га неста!..</p> <p>И нико не смије да рекне истину, да му све каже, откреше!..{S} Аге, трг |
| ме, поручивали, звали ме.</p> <p>И није да су ме звали због крупних каквих ствари, него због си |
| е могла од њега отргнути.</p> <p>И није да је пристајао за њим као јаран, пријатељ, него готово |
| гога, не шапнувши ријечи.</p> <p>И није да су га се бојали због тога што је псовао, пријетио, у |
| у, — ипак никада као да ни покушао није да га потпуно укроти, стегне и покори.</p> <p>Шта више, |
| оз прстен јабуку простријели, име своје да за-пише куршумима на зиду, на дрвету.{S} Причали су |
| подврискујући и намамљујући туђе момке да застају пред вратима и провирују кроз кључаницу.{S} |
| и из све снаге дувајући у прозебле руке да их загријемо, — слушали како у даљини негдје, у друг |
| превјерио, него кад би се спустио дотле да ради и <hi>женске</hi> и <hi>рајинске</hi> послове и |
| </hi>?</p> <p>— Он није дошао од невоље да вас служи, него га је умолила некаква ти тетка — про |
| о дочекује Зулфага и као стане преда ме да ме одбрани. — Млад је још...{S} Не зна...</p> <p>На |
| амила вјешто и тек пред зору пустила ме да заспим, да се одморим иза толиког разговора. </p> </ |
| д ножа одмах ме растријезни, натјера ме да се приберем.{S} И сва крв као да ми изненада јурну у |
| а је подражим.{S} И чудна жеља обузе ме да се поиграм њоме, да је намучим.</p> <p>— А рашта да |
| } Трзала се, љутила, плакала, нудећи ме да ја све узмем у своје руке, молећи, преклињући.{S} Уз |
| акривен чучао покрај врата, чекајући ме да изађем из куће и кренем у чаршију.</p> <pb n="252" / |
| <p>— Само — рече промукло — пустићеш ме да и данас очистим оружје и истимарим бедевију...{S} Ет |
| Зар не би било лакше и једном и другоме да смо заједно, да се можемо сашаптати, договорити?..{S |
| ти или казнити жешће.{S} Пустити некоме да ти сазна тајну која је за чување, значи упола се пре |
| аре...</p> <p>Хасан се приближи староме да га боље чује, сједе поред њега и ослони му се лактом |
| неку <pb n="372" /> осјећао сам у томе да их мрвим, уништим, и нешто као да ме поче голицати н |
| фендија, — викну очајно — живјети ми не да...{S} Убиће ме разбојник.</p> <p>—— Хајдук, бре! — у |
| уги пут, опет, тужила ми се како јој не да ни пјевати.</p> <p>— Изишла ја на авлију, на сунце, |
| Тада је остајала у соби пустивши јаране да осамљени зијевају од досаде и да се разилазе куд кој |
| ао пред свачијим вратима и звао укућане да купе, да пазаре.{S} Ја сам опет ишао готово узастопц |
| ене ниси макла, бре!..{S} Само ћеш мене да служиш, само мене у очи да гледаш, само мени да се с |
| н, поуздан.{S} Након оне похвале бабине да ће »бит човјек«, — која је за ме значила много, — ја |
| е да се остала добра уреде и некретнине да се подигну; зато је увијек и тражио да се сва готови |
| ..</p> <p>— Мучи!..</p> <p>И опет почне да бије, да шамара.</p> <p>— Зар о мени да тако говоре? |
| мида као да је само зато и водио уза се да наручује кахву и да точи.{S} Чак је свраћао и муштер |
| ени за све што је патила.{S} Старала се да ме заузда, стегне, пригњечи што може јаче.</p> <p>Па |
| овуда има лова.</p> <p>— А не бојите се да ће и вас уловити?</p> <p>Ја претрнух, замријех.</p> |
| ?..{S} Није ли исто?..</p> <p>— Види се да ти крв бабина тече кроз жиле — одговори Сулага тихо, |
| ирајући се и исправљајући. — Чини ми се да ће и теби добро бити...</p> <p>— Мени је и сад добро |
| <p>— Можеш ли ићи?</p> <p>— Чини ми се да могу.</p> <p>— Окушај!..</p> <p>Он ме пусти и измакн |
| <p>И загледах се у обрве и учини ми се да тако танке, свилене, високо повијене обрве нико на с |
| у собу, одјекивао у њој и, чинило ми се да се све око мене смије, све звони, пјева и одјекује.< |
| олазили и гледали у ме.{S} Чинило ми се да се и они потсмјехују, ругају се, изазивају ме.{S} Је |
| ијед, модар, — онога часа учинило ми се да је неколико боје промијенио, — са широко отвореним у |
| /p> <p>Почеше се комешати, размицати се да нам направе мјесто украј ватре чији се гребенасти пл |
| атреније и, као кривац какав, бојећи се да ме отворено погледа, окрену главу према мусан-дери. |
| м до тебе — почнем ја викати, бојећи се да се озбиља не занесе и не заспи. — Ефендија!..</p> <p |
| ући ону голотињу на себи, као бојећи се да ко не види. — Шта је било са мном?..{S} Шта је?..</p |
| застаде мало, осврну се и као бојећи се да не побјегнем, опет ме узе за руку и привуче себи.</p |
| ам се уједати за усне.</p> <p>Бојећи се да се ипак нећу моћи савладати, узмем од Хатиџе кахву и |
| ер Хасан тада, као за инат, — силећи се да осоколи и себе и мене — упорно би одбио и још би жеш |
| аре — запитам кроз зубе, усиљавајући се да будем што мирнији. — Оклен, кад је наш <hi>слуга</hi |
| Па се опет приви уза ме, усиљавајући се да се кроз сузе осмјехне.</p> <pb n="375" /> <p>— Води |
| Нећу — окосих се љутито, спремајући се да га ударим јастуком. — Нећу ја!..</p> <p>Хасан се рас |
| а и испрси се према њему, спремајући се да још жешће навали. — Мислиш ли се играти ђевојкама ка |
| говарати и склопио очи, претварајући се да спавам.{S} Она је и даље говорила, питала, гласно ра |
| о пошто ме добро разгледа, старајући се да ме напријед преплаши дреком и крвничким погледима. — |
| чао, препричаћу сада и ја, старајући се да све изнесем и оцртам отприлике онако како сам од њег |
| <p>— брзо одговорише неки, старајући се да пред паметним човјеком и они изгледају што паметнији |
| — запита полако, шапћући, старајући се да нико не чује. — Колико?</p> <p>— Мени не треба ништа |
| причај ником — рече брзо, старајући се да се прибере и уозбиљи, — Испричаш ли икоме, ово ће ти |
| е на прстима лагано, тихо, старајући се да ни трава не зашушти, ни шљунак не захршти под ногама |
| — одговорим кроза смијех, старајући се да је осоколим. — Шала је била...</p> <pb n="403" /> <p |
| иједећи ријечи кроз зубе и старајући се да изгледа што мирнији. — Хтио сам да се опростимо.</p> |
| је гледајући према ватри и старајући се да кроз плавичасти сумрак распознам сјенке оне што су с |
| ужјем — дочекам и ја осорно, упињући се да изгледам што суровији и страшнији. — И рашта да удар |
| и окренуо низа страну, усуђивао сам се да му споменем и о глади и о умору.{S} И увијек сам се |
| уна се поче освртати.</p> <p>— Бојим се да нас не опазе — прошапта.</p> <p>— Па шта је?..{S} Не |
| сам себе на силу соколећи, усиљавао се да брже крене, поскочи, док сам ја почео посртати и тет |
| ајао за мајком, пазио на њу и старао се да јој што боље угоди.{S} Свако јутро, прије зоре, босо |
| чупкати траву:</p> <p>— Окладио бих се да ћу данас двије главе уграбити...</p> <p>— Немој се к |
| колико пута слала га и на села, токорсе да јој посвршава неке послове, те да га тако барем за н |
| и ишле мајки, наметале јој се, токорсе да је тјеше и разговоре.{S} Неке су доводиле и дјецу са |
| едно уз друго, приљубљивало се, токорсе да се осоколи, а све стрепило, плашило се.</p> <p>За не |
| когод, <pb n="325" /> да ме изазове, те да се насред царскога друма ухватим у коштац с њиме и п |
| корсе да јој посвршава неке послове, те да га тако барем за неколико дана отјера од себе, да га |
| о очекујући бабу да се поново врати, те да поново крене на хајдуке.</p> <p>— Еј, рођо, јеси ли |
| шта друго него да идем у другу собу, те да потражим Ибрахим-ефендију, помоћника кадијина, и њем |
| е свеједно гдје хоћете...{S} Само дајте да се једе...{S} Гладан сам — отегну Хасан зијевајући и |
| редбе да изда за винограде неке, шта ће да им каже, а она је само муцала, петљала нешто и гунђа |
| {S} Жали што му се удала мајка, па неће да га подоји — опет се поче ругати Хасан, окрећући се п |
| и сад мучи и прогони, како ни сад неће да је остави на миру.</p> <p>Не може — вели — још никак |
| све махаљане...</p> <p>— Па кад ме неће да слушају — упаде Хасан сурово и гурну главом у Хајкун |
| ријеху, а ипак се прави невјешта и неће да га призна.</p> <p>Отргох јој конац из руке и бацих г |
| помињао како пакосни свијет никако неће да призна колико памети и мозга има она у глави и колик |
| , Чифутом, који иза ручка ни сахат неће да отспава, ни са комшијом да попије по неколике кахве, |
| куша да се исправи.</p> <p>— Камо среће да погибох! — јекну. </p> </div> <div type="chapter" xm |
| е и дубоко уздахну:</p> <p>— Камо среће да сам вазда с вама...{S} Ех!..</p> <p>Неко вријеме сви |
| се бацају као марјаши...{S} Ко год хоће да пије, Зулфага плаћа...{S} Шта год Хасан зажели, Зулф |
| мојој хајдучији, па ме сад зову и хоће да испитују.{S} Читавим путем нисам на друго ни мислио |
| шапат траве и цвијећа.</p> <p>— Ко хоће да види Алаха, нека излази између зидова — говорио је у |
| н Арнаут хтио и на башту му покрај куће да удари и да је приграби.</p> <p>Дошао лијепо усред би |
| каквом да не затресемо, ни лишћем јаче да не зашуштимо.</p> <p>И непрестано смо се обзирали и |
| а једној слушкињи, за коју и мајка рече да је боља и поштенија од свију других.</p> <p>И јарани |
| својој кући, за коју и суд царски рече да је моја...</p> <p>— Отео си је, ниткове, — окосих се |
| јеч?..</p> <p>— Држим. — прошапта момче да се једва чуло и некако поплашено, блесасто, поче нас |
| мила и Авдо, стењући и отхукујући, поче да прича нешто, да објашњава. <pb n="358" /> Неколико р |
| јати, звонити, тутњити, пред очима поче да се мрачи, да се колута нешто, игра.{S} Немоћан и да |
| вађа, да сам хоџа једнога јутра не поче да нам све објашњава захтијевајући и од нас да боље чув |
| ко отклони ударце од главе и покушаваше да се осврне.{S} Али је Хајкуна ударала непрестано, брз |
| јкуна трзала, цичала, отимала, покушаше да је уграбе, отргну од њега.</p> <p>— Није твоја!</p> |
| .{S} Зулфага је свакако имао много више да прича и, док је Хасан испред мог дућана пролазио обо |
| неш«.{S} Зато је и препоручивао највише да се остала добра уреде и некретнине да се подигну; за |
| </p> <p>— А ја сам чуо, — рече још тише да се једва чуло — е ти се мати преудала...</p> <p>— Ах |
| уо због оних објешењака, те попријетише да ће сви селити из ове земље, ако овако остане.</p> <p |
| у плач.</p> <p>Они заћуташе.{S} Пустише да се исплачем.{S} Хајкуна, милујући ме и притежући себ |
| рена лежала близу њега на миндерлуку, и да га треснем њоме по глави, да га на мјесту убијем.{S} |
| Нисам ни знао да имаш тако срце и... и да се тако знаш бранити...</p> <p>Тапшући ме по рамену |
| да се о мени прича као о јунаку и... и да ме сви хвале...{S} Их!..</p> <p>Па измахну руком и о |
| , па га хтио макнути са свијета...{S} И да и Хамид није имао пушку, погинуо би...</p> <p>— Па?. |
| p>— Рви се.{S} Бићеш јача!..</p> <p>— И да се играмо ватром?..</p> <p>— Ако је ватра, баш хоћу |
| еџу и извади кесу с новцима.</p> <p>— И да ти платим, — отсијече оштро, играјући се кесом —— св |
| е као да искушава, испитује.</p> <p>— И да загладим, скухала сам алву, — настави брзо, не преду |
| тјела да се подругне мом „сиромаштву“ и да каже како је она, богата агинска кћи, научена на љеп |
| p>Мени смијешна дође та забуна њихова и да не бих ударио у гласан смијех, морао сам се уједати |
| да у оној гунгули и гурне Јову у леђа и да му преврне зембиљ.{S} И када, уз грохотан смијех пак |
| а освоји ме, замами.{S} Обузе ме жеља и да се спустим покрај ње, да пољубим, угризем, уштинем.< |
| , дозвољено продавати робу из зембиља и да му од сада у томе нико сметати неће.</p> <p>Од тога |
| их им купио шећерлема, локума, бајама и да бих и њима коју пару дао.{S} По срећи, у мени је бил |
| нији, ни нераднији, ни махнитији нема и да свако зло које нас снађе избија из нас и ни откуда в |
| е упињала да ме што више задржи будна и да ми причањем сан разбије.{S} Лакше јој било кад макар |
| је вјеровала да је кућа заиста њезина и да је она једини господар у њој.{S} Као да није вјерова |
| Чо’јек ће бити кад тако зна да удара и да се брани, а не трчи баби да му се тужи...{S} Ко сам |
| да и оно <pb n="221" /> дође до пара и да протргује.{S} И како је свако, по примјеру Јованову, |
| жег чекања видио да се Хасан не враћа и да се по свој прилици неће ни вратити више.{S} Било ми |
| > <p>— Ви би хтјели да будем ваш хоџа и да вам учим ђецу? — мирно их запита он и погледа их ред |
| јаше научена да је свак слијепо слуша и да јој се покорава, никако није могла подносити да се ј |
| још никако ни смислити, е је он мртав и да више никад доће неће.{S} Јок!..{S} И сада, сваки дан |
| е нешто силно гонило, гурало напријед и да сам могао, прелетио бих тамо, само да час прије засј |
| ја трошаџија, па да бацам паре узалуд и да расипам...</p> <p>— А Зулфага? — поче Сулага живље, |
| нске</hi> и <hi>рајинске</hi> послове и да се њима забавља.{S} Због <pb n="247" /> тога се чест |
| јаране да осамљени зијевају од досаде и да се разилазе куд који хоће.{S} Ни питала за њих није, |
| ана, у зору дочекао Стојан из засједе и да је настао жесток окршај.</p> <p>— Три хајдука су, — |
| м часу кад је највише жељела да изађе и да се разговори с њима.</p> <p>Понекад је изгледало као |
| ко ништа не може забранити, хтјела је и да ради све што год јој на ум пане.{S} И хтјела да се п |
| викивале су гласно, желећи да их чује и да се барем осмјехне на њих.</p> <p>Сама Хатиџа, једне |
| нем и сазовем све комшије и пријатеље и да покажем своју зараду, похвалим се.{S} Дође ми и да з |
| о томе а камо ли још и да причам коме и да их одам.{S} Ни они мени ништа спомињали нијесу, ни п |
| рече.</p> <p>— А ко би жалио да гине и да умре?.. — брзо одговори стари, истресе из кесе нешто |
| ски наопако <pb n="349" /> да преврне и да све муштерије поквари.{S} Муштеријама су, опет, кази |
| хтјели да настављају своје гозбовање и да се опијају.{S} Били донијели однекуда и читаво буре |
| лулу, он је одмах трчао да нађе ватре и да поднесе нек припали; ако је требало што у чаршији ку |
| к страховао да ће ме позвати преда се и да ће судити жешће и суровије нето су икад прије судили |
| ше окупило неколико ханум да се часте и да тефериче, изненађена скочи и, поплашено узвикнувши о |
| ени да примају и мало страшније госте и да другују с њима.{S} Хасан због тога некако постиђено |
| ло да су ми сви људи сродници, ахбаби и да бих се са сваким грлио и љубио, тако ми се пошље сви |
| би смрдљива лојаница почела да плави и да шкиљи, узимала је мумаказе, усекњивала свијећу и опе |
| буде скухана прије него се он пробуди и да дуго не чека на њу.{S} Кад би се пробудио, хитала је |
| како би жељели да им он буде у џамији и да им он учи дјецу.{S} Дубоке је књиге, —— рекоше — про |
| удим, цијеним.</p> <p>Одмах су почели и да вичу, протествују.{S} Назваше ме лацманом, Швабом, Ч |
| своју зараду, похвалим се.{S} Дође ми и да запјевам, да подвриснем мало.</p> <p>— Ама је роба!. |
| ама, а ипак не смијући да ми приступи и да ме такне. — Лакше ће ми бити, ако ме пригњечиш...{S} |
| ио и на башту му покрај куће да удари и да је приграби.</p> <p>Дошао лијепо усред бијела дана п |
| трије ми одговорити, камо ли да удари и да жешће увриједи!..{S} Чак ме матере и очеви њихови ми |
| говој забуни, муци.</p> <p>— Казао си и да ћеш ме испросити — настави након дуже почивке, некак |
| о један обичан догађај у њиховој кући и да се нико због тога не мора ни бунити нити изненађиват |
| старајући се само да јој уграби чибук и да јој га отме.</p> <p>— Зар тако, курвићу?..{S} Зар та |
| <p>— И... и хтјела само да те гледам и да ти пјевам...{S} Дошло ми тако... да запјевам... ама |
| дари. — Удри... а немој да ја смишљам и да се мијешам у твоје ствари...{S} Ти... ти си све наре |
| нуше.{S} Дође ми да се и сам засмијем и да се увијам, онако да се увијам као и она...</p> <p>— |
| ше нијесам смио ни покушати да викнем и да се јавим коме.{S} Нијесам смио ни јекнути, ни застењ |
| олико пута хтио сам отићи да је видим и да проговорим с њоме, али, као за инат, никад је нијеса |
| поново напуним уста травом, да пуним и да гутам, онако, не жваћући.</p> <p>Стиснуо сам очи и г |
| нити ме могле натјерати да се смирим и да, као слушче какво, помажем јој у ситнијим, домаћим п |
| p>Чак су и мене натјерали да затворим и да се сакривам.{S} Зулфага ми неколико пута пролазио ис |
| да би замолио да му коњушницу отворим и да га кришом проведем тамо.</p> <p>— Само да видим рођу |
| бјеснећи управо, наумих да се вратим и да јој одмах скрешем, очитам све.{S} Макар био и први д |
| да се колута нешто, игра.{S} Немоћан и да сједим више, преврнух се на траву и жалосно јекнувши |
| о свему ономе што сам гледао и слушао и да њему ништа о том не напомињем.</p> <p>А кад би се ба |
| могао и натрпати робе колико сам хтио и да ми опет, — за ардијом, — преостане нешто празна мјес |
| ти, договорити?..{S} Па, ако би дошло и да се гине, лакше је погинути заједно...</p> <p>А овако |
| ам сад згоде, ево људи, па да ударимо и да плијенимо што се плијенити може...{S} Ако смо чекали |
| уд или паметан, — налазио за потребно и да прориче понешто, тако смо и ми, поводећи се за остал |
| и унеколико да одагна страх а уједно и да се преда мном похвали како није малаксао, клонуо, ка |
| могло познати да то не слути на добро и да ће се наскоро читава земља дигнути на устанак.</p> < |
| им погледом, па да одмах изгубе главу и да се смету, као голубови пред јастребом.{S} Нико тада |
| .{S} Не смијући сасвим да дигне главу и да ме отворено погледа, провири мало из димија и пријек |
| зато и водио уза се да наручује кахву и да точи.{S} Чак је свраћао и муштерије, који се враћали |
| га преломио!..{S} Још наредио Хамиду и да му га донесе и, за инат, гурнуо га под јастук, под г |
| али за њим, те нареди да сељака свежу и да му отцијепе двадесет и пет штапа по табанима.</p> <p |
| че полугласно. — Изишла сам на авлију и да се осветим, почела се смијати, грохотом смијати...{S |
| о, покушавајући да оца угризе за руку и да бјежи некуда.{S} Дошавши насред собе хоџа га одгурну |
| /> него су написани — имао је о чему и да прича, и није му требало да се враћа на старо, да пр |
| редложи да засада све оставим на миру и да ништа не предузимам до бољих, згоднијих времена.{S} |
| јевајући и од нас да боље чувамо кућу и да никуд не мичемо и не излазимо без оружја.</p> <p>— К |
| ија порука од Зулфаге: да слушам хоџу и да будем ваљан...{S} Сулага ме се још најчешће сјећао.{ |
| два чекао да угледам некога, па одмах и да се крвим с њиме!..</p> <p>— Мораш!</p> <p>— Нећу!</p |
| /p> <p>Наравно, постарао сам се одмах и да дућан лијепо очистим и уредим, те, кад унесем робу, |
| помијешали се с њима.{S} Натјерали их и да се пропију и у пићу да расплећу косе, бацају хаљине |
| н да се макар с киме ухватим у коштац и да гушим, давим, бијем све око себе...</p> <p>Тек пошто |
| да им напоменем о томе а камо ли још и да причам коме и да их одам.{S} Ни они мени ништа споми |
| а она узбуђено и рашири руке, као да би да клекне, да моли за опроштај. — Љутиш се?..</p> <p>Он |
| ијом и чудновато узви главом, као да би да боље чује.</p> <p>— Зар и ти смислила тако? — запита |
| а инад њему, опколивши мајку, као да би да је бране. — Она овђе заповиједа...</p> <p>Мајка се о |
| брзо пружи руке до иза каната као да би да ухвати, да затрли кога. .</p> <p>— Аман!..</p> <p>Ха |
| очео се обазирати, бирајући зар гдје би да сједне.</p> <p>А то га још више збуни.{S} Зачуђено и |
| да удара и да се брани, а не трчи баби да му се тужи...{S} Ко сам у себе поуздања нема, ничија |
| ићи па зато пјеваш...{S} И нећеш у соби да пјеваш да те лијепо чујем, него тамо на авлији...{S} |
| ...</p> <p>Она прегризе конац и настави да ниже другу половицу.</p> <p>— Шта?..{S} Да се опет н |
| /p> <p>Кад сам, пред вече, пошао Сулаги да му све опричам, мајка, узбуђена и поплашена, истрче |
| м почнем провиривати кроз лишће, у нади да ћу га видјети, опазити.</p> <p>И готово се почех љут |
| , и, пустивши још петеро шестеро јањади да се заиграју по авлији, кад би посједали по трави, он |
| ко се то рекне, о коме једино и вриједи да се нешто прича. </p> </div> <div type="chapter" xml: |
| узастопце пристајали за њим, те нареди да сељака свежу и да му отцијепе двадесет и пет штапа п |
| готово, гледала све...</p> <p>И нареди да сви укућани пазе на њега, да га слушају.{S} Нико виш |
| оја је стајала на авлији, кратко нареди да скува кахву, уљезе у собу и сједајући на миндерлук у |
| ене чак.{S} Неко се одострага још усуди да у оној гунгули и гурне Јову у леђа и да му преврне з |
| се и надао.</p> <p>И одмах ми предложи да засада све оставим на миру и да ништа не предузимам |
| јације, убио је Зулфагу и наредио мајки да пријеђе мени, јер је читаво његово имање опет остало |
| 9132_C21"> <head>XXI</head> <p>Треба ли да причам како сам се пробудио у једном хану, у Коњицу, |
| не би ни оштрије ми одговорити, камо ли да удари и да жешће увриједи!..{S} Чак ме матере и очев |
| во да га ни погледати не смију, камо ли да се с њим састану и проговоре.</p> <pb n="277" /> <p> |
| ућом управљаш, ти се питаш, па хоћеш ли да примимо једног госта данас — запитах узбуђено, затек |
| Сулага живље, придижући се. — Мислиш ли да...</p> <p>— Зулфага ради како ја наредим — прекиде г |
| у ми и <pb n="246" /> бабу убили, — али да би и Зулфага могао постати хајдук, никако нијесам мо |
| } А кад би га заиста навукли и изазвали да нешто каже, обично је креснуо укратко, оштро и одсје |
| ли ме најбољим залогајима и натјеривали да више <pb n="286" /> једем; Хајкуна готово ни ручати |
| ају.</p> <p>Наравно, сви су савјетовали да се притужим бимбаши.{S} Сви као да су били тврдо увј |
| нако тумачити.{S} Кад мене неко похвали да лијепо причам, увијек се сјетим хоџе и увијек уздахн |
| јчешће ситна играчка, а пошто смо знали да је бимбашиница чувена љепотица одмах смо били и сигу |
| ="279" /> хоџа ни хоџиница нијесу знали да икако излазе из куће ни куда излазе, нити им ко о то |
| и тамо правдати се, многи су се старали да му напакосте, да га оробе.{S} Прихватали су помало о |
| кућама.</p> <p>Чак су и мене натјерали да затворим и да се сакривам.{S} Зулфага ми неколико пу |
| ха у свој његовој сили и слави, сметали да види небо и сунце, и модре планине, баште са бехаром |
| шљања, ипак као да смо обојица осјећали да нас чудна нека опасност очекује; зато смо и жељели д |
| и били оружани, наши би се одавно дигли да их тоне...</p> <p>Па показа на тројицу-четворицу мла |
| тали, договарали се.{S} Нијесу ли могли да се договоре, ишли су једни другима кући, на сијело.< |
| хоџа — поткрадао им џамију, — па хтјели да нађу и изаберу новога.</p> <p>Лијепо послали људи са |
| е јазије и законе у прсте, па би хтјели да им то и дјеца науче.</p> <p>И дошао је међу њих и за |
| а као чудо какво.</p> <p>— Ви би хтјели да будем ваш хоџа и да вам учим ђецу? — мирно их запита |
| .</p> <p>Једино момци што су још хтјели да настављају своје гозбовање и да се опијају.{S} Били |
| ека опасност очекује; зато смо и жељели да се та опасност одгоди, да дође мало доцније, Хасан с |
| а, погледали на врата, као да би жељели да што прије измакну одатле, да побјегну.{S} И, право д |
| хију по њега и поручили: како би жељели да им он буде у џамији и да им он учи дјецу.{S} Дубоке |
| и га знао ушљед чега, опет бисмо вољели да је мало подаље, да се какогод одмакне барем за сахат |
| , мислећи зар да је теферич некакав или да се нечувена чуда догађају.</p> <p>Граја, хајка и гал |
| уги помогне, да га заложи залогајем или да му из неба печени голубови полете у уста!..{S} Какав |
| е иза себе.{S} Неки су поуздано тврдили да је преко стотину ћемера самих дуката било.{S} За чуд |
| им, везеним чеврмама, понуда — одлазили да га обиђу, виде, да питају и распитају о свему.{S} Ко |
| .{S} И чим бих ручао, одмах су долазили да однесу празне суде, опет онако тихи и онако мучаљиви |
| у неко доба толико смо се били осилили да смо чак почели говорити и о свом дућану, о <hi>право |
| пет дана, колико су, отприлике, мислили да ћу одлежати?..{S} Људи се најчешће дигну да помогну |
| опова, бескућника? ..{S} Или су мислили да сам луда неки, који је побјегао од куће, отргнуо се |
| их, одбачених просјака који су свратили да ту умру, издахну, а нипошто као ратници какви који с |
| увачка!..</p> <p>То ме охрабри, осоколи да поново напуним уста травом, да пуним и да гутам, она |
| о колико хоће, задрхтала је при помисли да би могла једнога дана, огољена, остављена, без игдје |
| нипошто као ратници какви који су ишли да гоне хајдуке.</p> <p>— Ах! — узвикну Сулага угледавш |
| и препричавали.{S} Неки су опет, у жељи да што ново изнесу, измишљали праве бајке о хајдуцима.{ |
| ве ми треба... — узвикнух весела у жељи да непрестано онако говори, читав дан да говори. — Казу |
| , провирујући кроз шибље.</p> <p>У жељи да се увјерим јесам ли још у сну или сам збиља будан шт |
| у. — Све нам наопако иђе.</p> <p>— А ми да се вратимо, — предложих ја мирно, застанувши. — Хоће |
| итавом тијелу.{S} И, тога часа, дође ми да заплачем, да зајецам, загрцам.{S} Спустивши јој глав |
| м све.{S} Макар био и први дан, дође ми да се свадим, поинатим с њоме.{S} Поинатио бих се чак и |
| ако сурову, љутиту и распаљену, дође ми да и сам постанем суров, да је пецнем, надражим, да се |
| залупа као да ће искочити...{S} Дође ми да се дигнем, да га зовнем по имену и са раширеним рука |
| а љутња као да намах минуше.{S} Дође ми да се и сам засмијем и да се увијам, онако да се увијам |
| p>У мени поче кипити, врети.{S} Дође ми да узмем ону књигу с тешким дебелим корицама, што је ра |
| срџбе неке на самога себе.{S} И дође ми да викнем у помоћ, да зовнем макар кога.</p> <p>Тад се |
| олазити — откресах ја пакосно и дође ми да га гурнем у ребра, да продрмусам мало. — Мени није д |
| и мајсторлуком својим!</p> <p>И дође ми да издигнем руку изнад главе, да викнем и сазовем све к |
| куд је Хасан замакао.</p> <p>И дође ми да потрчим за њим, да га сустигнем и опет вратим, улагу |
| ешно, необично смијешно.</p> <p>Дође ми да јој се у лице наругам, да је подражим.{S} И чудна же |
| о да се дочепам своје мале вјеренице ми да се на њој осветим.</p> <p>Чупао бих је за косе, обар |
| ?..</p> <p>— Да видим.</p> <p>— Реци ми да се нећеш љутити!</p> <p>— Шта си му рекла?</p> <p>— |
| у.</p> <p>— Шта?.. .</p> <p>— Обећај ми да се нећеш љутити.</p> <p>— Лијепо...{S} Нећу се љутит |
| направио би чуда!..</p> <p>— Обећај ми да више нећеш с њиме говорити — замолих је, хватајући ј |
| тавио, него ево, на твоје очи, казао ми да сам му најдража, и ја сам оставила њега!..{S} Ево ти |
| а и бирајући гдје ће сјести. — Рекао ми да те поздравим.</p> <p>— Хасан?..</p> <pb n="388" /> < |
| мо с њима...{S} Ми ћемо сами...{S} Сами да царујемо у гори...</p> <p>— Нећу — окосих се љутито, |
| џија није допуштао ни да се изјадам, ни да испричам што.</p> <p>— Нема ти овђе мјеста — одговар |
| пуштајући више никако ни да излазим, ни да вечерам чак.</p> <p>Након таквих догађаја и Зулфага |
| н иђе и ко не вјерује у то, не треба ни да живи, ни ђецу да рађа, јер шта ће живот кад се ни за |
| шапта.</p> <p>— Нијесам имао времена ни да се јавим коме — дочекам брзо, правдајући се. — Данас |
| рнаутин онај, таламбасџија, не смије ни да јој се примакне.{S} Ударајући у стари, напукнути тал |
| ма од несанице, Зулфага, не пустивши ни да се уредим ни да прашину стресем, узе ме чврсто за ру |
| Зулфага, не пустивши ни да се уредим ни да прашину стресем, узе ме чврсто за руку и нагло повед |
| како одлазе.{S} Нијесам се усуђивао ни да им напоменем о томе а камо ли још и да причам коме и |
| му.{S} Никакав ханџија није допуштао ни да се изјадам, ни да испричам што.</p> <p>— Нема ти овђ |
| а у собу, не допуштајући више никако ни да излазим, ни да вечерам чак.</p> <p>Након таквих дога |
| е као и досада — каже, а неће на нас ни да погледа...</p> <p>Кашње се ипак навикла, научила.{S} |
| n="304" /> се бојим твог оружја, стани да се огледамо, да дијелимо мегдан, а не тако... мучки. |
| да бије, да шамара.</p> <p>— Зар о мени да тако говоре?..{S} Зар смију о мени тако говорити?..< |
| ш, само мене у очи да гледаш, само мени да се смијеш...{S} Никоме више!</p> <pb n="237" /> <p>М |
| и.{S} Сви као да су били тврдо увјерени да ће их он, онако бистар и проницав, некако пронаћи и |
| се могло познати да су ти људи научени да примају и мало страшније госте и да другују с њима.{ |
| е и погледате је зачуђено.{S} Ненаучени да слушају и женске заповијести, макар и домаћичине бил |
| и да јеси.</p> <p>— Мени се, опет, чини да јеси <hi>баш ти</hi>, чим ме питаш...</p> <p>Он погл |
| е побједа бити, — рече — а мени се чини да је уз онога ко се дигне против зулума и неправде...{ |
| .{S} Нијесам...</p> <p>— А мени се чини да јеси.</p> <p>— Мени се, опет, чини да јеси <hi>баш т |
| ада његовом силом и, у пијанству, жељни да се размећу оним чега сами немају према још слабијима |
| увена љепотица одмах смо били и сигурни да ће нас она извући из ове незгоде.</p> <p>Истога дана |
| опет одизао чибук и, пружајући Хајкуни да му напуни лулу и припали, лагано, достојанствено изл |
| осно, као дражећи га.</p> <p>— Казао си да ће свадба бити.</p> <p>— Хајкуна!..{S} Моли Бога што |
| о да ћу и ја заборавити...{S} Мислио си да ја свој понос јефтино дајем, копиљане!</p> <p>— Хајк |
| е, погледа у зид.</p> <p>— Мислиш ли ти да су усташи жене, кад тако питаш! — отегну некако осор |
| не знам како сам се онда могао уздржати да не вриснем и не јаукнем од страха.{S} Готово уза сам |
| ам одмах могао и <pb n="266" /> познати да су све говорили само о мени, да се управо о мојој ко |
| ом.{S} Нико тада не би могао ни познати да су то они исти момци, који, кад би бабо кренуо у лов |
| бе.</p> <p>И по свему сам могао познати да је и он ортак, сарадник Зулфагин, да су обојица чита |
| и по изгледу му одмах сам могао познати да би ми било узалудно свако опирање и затезање.</p> <p |
| p> <p>По свему се, дакле, могло познати да је управо он сам подгајао Хасана тако: васпитавао га |
| их назвао.{S} По свему се могло познати да је то мучи, силовито мучи, кида, распиње.</p> <p>Чим |
| ти погледаше.{S} Одмах се могло познати да је то био један обичан догађај у њиховој кући и да с |
| ни заметнути.{S} Одмах се могло познати да то не слути на добро и да ће се наскоро читава земља |
| емјерали нас.{S} Одмах се могло познати да су ти људи научени да примају и мало страшније госте |
| је први напоменуо и почео ме наговарати да му дам новаца, па ће он отпочети са пазаривањем и бр |
| ет се загрија и опет ме поче наговарати да останем код њега...</p> <p>— Ако се бојиш свијета, а |
| омагале нијесу, нити ме могле натјерати да се смирим и да, као слушче какво, помажем јој у ситн |
| а.{S} Сад више нијесам смио ни покушати да викнем и да се јавим коме.{S} Нијесам смио ни јекнут |
| ећи прсте. — Нијесам могла срцу одољети да не дођем, да...</p> <p>И, погледавши и мене и Хатиџу |
| епрестано загледао у пушку.{S} Можебити да би се због тога и поново посвађао с њиме, поџавељао |
| ћу пустити...</p> <p>— Немој ни мислити да сам те молио — сурово дочека Осман, а оштра, дубока |
| и често, врло често, могло се помислити да је то прије слушкиња каква, робиња му, него ли жена, |
| ...</p> <p>Али зар сам смио и помислити да то покушам?..</p> <p>Хасан, наоружан и опремљен, ста |
| главу, па нити покуша да се брани, нити да бјежи.{S} Само одиже руке у висину да тако отклони у |
| мљена, а нити могу да се приберем, нити да проговорим.{S} Погледах и — опет легох, окренух се н |
| >Видећи да ме никако не може наговорити да примим мираз, Сулага предаде Хатиџи све што јој мисл |
| е покорава, никако није могла подносити да се ја одмећем и отимам испод њезине снаге и надзора |
| , то, бива, значи, да се нема смјелости да му се приступи...</p> <p>— То, богме, не ваља — рече |
| јама и са духаном.{S} Али и оне, видећи да се у чашћавању почело штедити, кашње се навраћаху те |
| 9132_C32"> <head>XXXII</head> <p>Видећи да ме никако не може наговорити да примим мираз, Сулага |
| осао, трчала и пружала ми руке, тражећи да јој изручим на изврнуте длане шећерлема, хурма, љешн |
| ишта, — одговорих му поносито и, држећи да ми се и он руга, додадох пакосно:</p> <p>— Нијесам п |
| његових њива, ограда, винограда, желећи да му освоје, отму управо, теретећи га како су, токорсе |
| вно израсли и прилип и маховина, желећи да ту подигне нове, велике куће <pb n="253" /> и магазе |
| ли је! — подвикивале су гласно, желећи да их чује и да се барем осмјехне на њих.</p> <p>Сама Х |
| каче и удара, гњечи као тијесто, желећи да је сатре, самеље, измрви.</p> <p>Хајкуна и Хасан, ко |
| зна да и сад не вребају на нас, желећи да ухвате, убију, закољу, да се освете?..{S} А оружани |
| ем и опет вратим, улагујући се и молећи да опрости...</p> <p>Ипак се не помакох с мјеста.</p> < |
| се и по њедрима и по џеповима, мислећи да ћу наћи коју мрвицу што ми од јуче остала.{S} Узалуд |
| не у Сарајевско Поље...{S} Ко може рећи да се неће спустити и усред Сарајева?..{S} Ко?..</p> <p |
| макар сад било и смијешно, — морам рећи да сам се наждерао траве као магаре какво и одмах се ос |
| ко му је најдражи...</p> <p>Морам рећи да сам се ја, у истини, наслађивао садашњим мукама Хати |
| ла и за коју се никако не би могло рећи да је израсла на лицу, него је неко наказно и накриво п |
| бе, затварала у собу, озбиљно пријетећи да ће ми »ноге пребити«, ако се усудим помолити, појави |
| у, чак и добротвору ономе, који, хотећи да се наруга, —— зашто сам мислио да се баш хтио наруга |
| ...</p> <p>Неколико пута хтио сам отићи да је видим и да проговорим с њоме, али, као за инат, н |
| S} Узећу...</p> <p>— Једи, па ћеш отићи да се преобучеш — рече умиљавајући се. — Их, какав си!. |
| пет узе чибук. — Зар бих ја смјела доћи да је овђе?</p> <p>Па привуче Хатиџу уза се, пољуби је |
| хну.</p> <p>— Рањен је мало, па ће доћи да се лијечи...{S} И казао је да му припремиш једну соб |
| ао.</p> <p>Још рјеђе су га могли навући да се и сам уплете у разговор, да и он рекне своју.{S} |
| Двапут јекнух као рањеник, покушавајући да се отмем, исправим.{S} И коракнух неколико пута и... |
| дио, живино? — откреса он, покушавајући да ме сустигне и задржи. — Стој!..{S} Јеси ли готов?..< |
| икао и врискао непрестано, покушавајући да оца угризе за руку и да бјежи некуда.{S} Дошавши нас |
| Немојте! —— застења Хусо, покушавајући да се дигне. — Нисам лупеж...{S} Јунаке кољу, а не шиба |
| — одговорим јој набусито, покушавајући да се отргнем. — Ништа!..</p> <p>— Пустио си Хасана...< |
| ам меко, болећиво, сасвим заборављајући да сам га то исто при доласку питао. — Јуче?</p> <p>— П |
| замамљивати и поклонима.{S} Осјећајући да му сметам, много да му сметам, дражио сам га свуда, |
| ишта поче ме пипати иза врата, кушајући да ме одигне од тала, исто онако као што ме и хоџа одиг |
| ...{S} Шала је... — рече опет, кушајући да је привуче себи и мало подаље одвуче од врата.</p> < |
| из куће своје! — јаукну мајка кушајући да пође према вратима. –—- Како можете оваку мајку прим |
| ман мирно опирући се на штап и кушајући да се исправи. — Јунак ме у ову кућу довео, њега сам и |
| ону стару, смјерну робињу и, не смијући да му у сусрет изиђе, чекала га у соби са прекрштеним р |
| са раширеним рукама, а ипак не смијући да ми приступи и да ме такне. — Лакше ће ми бити, ако м |
| иних тајни.{S} Зато, вјечито страхујући да их случајно не бих одао баби, и тепала ми и митила м |
| рачуне и сенете, старајући се и упињући да је задржи у соби баш у том часу кад је највише жељел |
| реџе око себе, а папуче оставивши дјеци да се играју њима, отпочеле са својим теферичима.</p> < |
| амо ћеш мене да служиш, само мене у очи да гледаш, само мени да се смијеш...{S} Никоме више!</p |
| мени и прошапта:</p> <p>— Не дај Хатиџи да улази...{S} Препашће се...</p> <p>Бербер, шапћући не |
| пребаци пешкир преко рамена и понудивши да умијемо руке прије ручка, сам поче полијевати... </p |
| а не њега и додијавала му.{S} Осјетивши да сам уљегао, — видјети ме није могао, јер нити се окр |
| ћи понесох је по соби и, не бранећи јој да ме удара плетеницама, јаглуком, шамијом, да ме штипа |
| бе.</p> <p>Читаву шаку дуката давао јој да намакне што треба себи у кући; даривао је дукатима и |
| — Он је сам себи подигао џамију у којој да се молимо...</p> <pb n="272" /> <p>И морам признати, |
| ој главу да га удари. — Удри... а немој да ја смишљам и да се мијешам у твоје ствари...{S} Ти.. |
| ене?..</p> <p>Она ми бржебоље даде знак да не вичем толико.</p> <pb n="370" /> <p>— Хасан се с |
| креса бимбаша јаче и руком ми даде знак да изађем.</p> <p>Пред вратима ме дочека Сулага, немира |
| криво што напредујем.{S} А најбољи знак да оно што радиш добро радиш, тај је, ако видиш душмане |
| /> <p>Сулага одиже руку и даде ми знак да застанем, да се смирим.</p> <p>— Данас ћете у мене н |
| е наљути и измахну руком дајући ми знак да се дижем; затим погледавши боље, брзо ми приступи, с |
| и — опет легох, окренух се на други бок да поново заспим.</p> <p>— Дижи се! — викну он осорније |
| виједаш да продам?</p> <p>— Заповиједам да продаш све кметове што краду, макар их било педесет. |
| ући на шилту и прекрстивши ноге. — Знам да се ти тужиш на њега, е ти је криво учинио.</p> <p>— |
| вши прст, удари ме по носу. — А ја знам да треба...{S} Кад се кућа кући, онда и треба.</p> <pb |
| <p>— То... то ваља!..{S} Сад барем знам да имам друга за невоље!..</p> <p>Окрену се и пође, а ј |
| есу ли момчад на опрезу...{S} Треба сам да обиђем...</p> <p>И, онако мршав, висок, усукан, гега |
| — Ја... ето свједочила сам, а знала сам да се твоје отима — настави задихано, испрекидано, загу |
| и му рекла?</p> <p>— Рекла... рекла сам да је <hi>угурсуз</hi>.</p> <p>Па брзо чучну поред зида |
| ништа ни споменути Хасану.{S} Знао сам да би одмах почео ругати се и грдити.{S} А ипак... ипак |
| S} И одмах, по тим ријечима, познао сам да се боји нешто, да се плаши од њега.</p> <p>— А баш ћ |
| сам му и одвише сметао, — а познао сам да му сметам по томе, што ми нудио и новаца да одем из |
| p> <p>Ја, млад и загријан, прорицао сам да ће наша војска све покорити, уништити, попалити и јо |
| нем „Ништа“...{S} А, токорсе, пошао сам да учиним јунаштво, да се о мени прича као о јунаку и.. |
| . па нијесам уредио...{S} И зарадио сам да... да ме избациш... сад... одмах.</p> <p>Пошљедње ри |
| !</p> <p>Чим прихвати за нож, видио сам да се не шали.{S} И, ни сам не знам како, у оном часу з |
| а речем, препадох се.</p> <p>Мислио сам да се већ сазнало штогод о мојој хајдучији, па ме сад з |
| на сијело.</p> <p>И нико није смио сам да пође.{S} Окупила би се по двојица, по четворица или |
| и се да изгледа што мирнији. — Хтио сам да се опростимо.</p> <p>— Да се опростимо? — узвикнем и |
| и се љуцки припремио за њу, одлучио сам да се одмах вјенчамо.{S} Ни сватова нијесам сазивао, ни |
| дно другом.{S} Ја се уопште и не сјећам да су кадгод дуже разговарали.{S} Ако је и било када ра |
| ући. —</p> <p>Наредио ми је да ти кажем да ће доћи...</p> <p>— Оставиће, зар, чету?..</p> <p>Ха |
| тегнуто, као размишљајући. —— Ја мнијем да на свијету ништа ново нема, да се све старо повраћа |
| ге — рече. — Имаћете је још...{S} Чујем да ти је све уграбио, све отео...{S} Говори: како сте с |
| ред нас.</p> <p>Нећу слагати ако рекнем да никада у животу нијесам тако вечерао, нити ми се ика |
| о да је вријеђало.{S} Не смијући сасвим да дигне главу и да ме отворено погледа, провири мало и |
| ушмани стида; пред њима се губи као дим да своје мјесто уступи дрскости и безобразлуку.{S} И, к |
| <p>— Шта?..</p> <p>И наднесе се над њим да боље чује.</p> <p>— Шта си казао?..</p> <p>— Не могу |
| мо? — узвикнем изненађен и брзо потрчим да га подухватим, подупрем, јер ми се учини као да ће п |
| никаква јачег шума: ни гранчицом каквом да не затресемо, ни лишћем јаче да не зашуштимо.</p> <p |
| и сахат неће да отспава, ни са комшијом да попије по неколике кахве, и који хоће читав ред чарш |
| бу и сједајући на миндерлук указа руком да сједнем и ја, одмах поред њега.</p> <p>За неко врије |
| атим, опазивши мене, даде ми знак руком да му приступим.</p> <p>Обгрли ме.{S} Па се опет окрену |
| е — прогунђа суво, дајући ми знак руком да му се не примичем.</p> <pb n="405" /> <p>— Примио си |
| ћ сјутрадан стигао је заптија с поруком да је само њему, Јовану, дозвољено продавати робу из зе |
| о је морао <pb n="245" /> каквим послом да прође авлијом, да донесе што, ишао је на прстима лаг |
| Загледа се и сам према ватри, са жељом да упозна кога...</p> <p>Узалуд!..</p> <p>Па извади нож |
| но, примичући се са чудном, лудом жељом да јој све те мерџане проспем, да их изгазим, смрвим и |
| да викне Хасан и заклони главу јорганом да нас не гледа онако састављене, приљубљене, срећне. — |
| увијек понешто носећи у руци: или ђугум да донесе воде са чесме, или ћупицу какву, завежљај, то |
| ="230" /> бијаше окупило неколико ханум да се часте и да тефериче, изненађена скочи и, поплашен |
| и да непрестано онако говори, читав дан да говори. — Казуј!..{S} Причај!..{S} Све, све, све!..< |
| имично насрнувши на групу њихову, жељан да је разбијем, подвриснух:</p> <quote> <l>Лијепа је у |
| је само по два по три сахата.{S} Жељан да пита и распитује о усташима, — а то у дућану није мо |
| пође, држећи је у рупи, увијек спреман да опали.</p> <p>— Можеш ли? — опет запита пошто смо пр |
| а, на силу тражећи кавге и ината, жељен да се макар с киме ухватим у коштац и да гушим, давим, |
| . па је свакако правије да ја иђем а он да остане...</p> <p>— Да иђеш? — запрепасти се мајка гл |
| ти један другога, а сваки се устручавао да то први каже, изговори.</p> <p>Неколико минута тако |
| онако мучаљиви.{S} Залуд бих покушавао да их задржим и увучем у разговор, залуд бих их митио, |
| одвајао ме од „женског друштва“ и звао да сједнем пред собу његову њему уз кољено.{S} И, рачун |
| кад би је, — не поздрављајући, — позвао да му хамам уреди и изнесе ново одијело.</p> <p>Како са |
| p>Прије зоре пробудио ме Хасан и позвао да кренемо на друм, да нападамо.{S} Онако бунован и сме |
| да ништа ни било није, опет ме позивао да с њиме идем у „лов“ и врљао са мном по Требевићу, а |
| то сам и Хатиџи непрестано препоручивао да на њ пази, опет су увијек слали некога по ме, поручи |
| згоднијих времена.{S} А је ли вјеровао да ће та времена у истину наскоро настати?..{S} О томе |
| м, — и... и све као да нијесам вјеровао да је то баш он, Хасан, преда мном...</p> <p>— Јеси ли |
| он таквих разговора, — увијек страховао да ће ме позвати преда се и да ће судити жешће и сурови |
| изазивају ме.{S} Једва сам се савладао да не налетим на неке и не почнем их ударати...</p> <p> |
| мјесту убијем.{S} Једва сам се савладао да то не учиним.</p> <p>— А оклен Зулфаги <hi>његове</h |
| е било до смијеха, једва сам се уздржао да се грохотом не засмијем, стојећи тако међу њима, као |
| <p>— И вечерас?</p> <p>— Синоћ је казао да ће доћи.</p> <p>— И ти ћеш га одбити?..</p> <p>Гледа |
| ко окреће главу, стиди се, снебива, као да ради нешто што се не приличи, и новце, не бројећи, т |
| вратити...</p> <p>У мени, изненада, као да поче копрцати, чепркати нешто.{S} Гледајући је онако |
| ијесмо?..</p> <p>Сулага, испочетка, као да и сам усвоји моје разлоге и као да му се свиђеше.{S} |
| /p> <p>Мајка као да и сама подивља, као да се разбјесни.</p> <p>Издигнувши се на кољена и гледа |
| , праштали се и грлили с комшијама, као да се више никад видјети неће, и тужни, замишљени, забр |
| оје својим мрким, дугачким гранама, као да нас непрестано граби, лови, хвата за хаљине, запиње |
| иђа брада, препуна духанскога дима, као да је и сама горјела и као да се све више ширила по јак |
| екинути.{S} Додуше овдје, у прсима, као да ме гризло нешто, пекло ме.{S} Неко као да ме прекора |
| Сулага, кога сусретох пред вратима, као да одмах познаде да се десило нешто необичније.{S} Нити |
| изненађено <pb n="291" /> ударцима, као да потпуно изгуби главу, па нити покуша да се брани, ни |
| шће, испод ока, погледали на врата, као да би жељели да што прије измакну одатле, да побјегну.{ |
| егов као да ми је давао нове снаге, као да би ме намах осоколио.{S} Одмах би почео и живље кора |
| ај овај као да јој нову снагу даде, као да је подиже, препороди.{S} Видећи како смије ударити, |
| запита она узбуђено и рашири руке, као да би да клекне, да моли за опроштај. — Љутиш се?..</p> |
| p>— Стој!</p> <p>Упознавши ме боље, као да се застиди и збуни.</p> <p>— Што си виђео, нека си в |
| окаком, она као да је пазила на ме, као да ме чекала на вратима, за канатом сакривена.{S} Мени |
| је један топао, њежан поглед на ме, као да ме пита за дозволу, приступи му:</p> <p>— Хоћеш ли ј |
| кнуо сам од чуда.{S} Погледавши ме, као да се и он застиђе, смете, па на силу поче кашљуцати и |
| се није знала уморити у послу томе, као да јој није требало почивке.{S} Зној је облијева по лиц |
| оставио, да ме намучиш, душманине, као да не знаш да те могу к’о пса избацити из куће одмах, о |
| до, оно звецкање њихово, циликтање, као да потпуно растјера све мутне мисли и све дертове.{S} Р |
| и почела стезати, привијати уза се, као да ме брани, отима од некога...</p> <p>Једне вечери, по |
| праве муке за њу...{S} Чини јој се, као да је одасвуда гледају његове очи, стријељају је, пеку. |
| све ми се чинило као да и они трче, као да бјеже, измичу испред мене.{S} И, — макар то сада бил |
| ме почео тјешити.</p> <p>Шта више, као да се и веселио томе.{S} Једанпут,кад је једно сељаче, |
| крилу држаше”...</l> </quote> <p>И, као да није знала других пјесама ни других кајда каквих, вј |
| /> <p>А то као да и мајку осоколи, као да је разгали мало.{S} Готово преко ноћи и она поста ве |
| равати...{S} По друму, око нога ми, као да се испреплело неколико пушака, око њих се разасуло с |
| е, мушке гласове, који, помијешани, као да се надвикиваху и надметаху међусобно, а мукли, пригу |
| облачити, чешће се купати, умивати, као да прије није ни имао времена да се и таквим беспослица |
| заговорили кад он није био у кући, као да би премрли од страха чим би му кораке зачули или га |
| као да бијаше криво што се смијем, као да је вријеђало.{S} Не смијући сасвим да дигне главу и |
| тихо, прикривено, са страхом неким, као да хајдуци већ и по чаршији ходају и свете се сваком ко |
| аше као да се борила сама са собом, као да се необично мучила да изрекне.</p> <p>— Па... ти си |
| егну шијом и чудновато узви главом, као да би да боље чује.</p> <p>— Зар и ти смислила тако? — |
| ињава као да неко пристаје за мном, као да ме узастопце прати.</p> <p>О свему томе нијесам смио |
| али нијесу, ни питали ме.{S} Хасан, као да ништа ни било није, опет ме позивао да с њиме идем у |
| ни могао уморити; што је више ишао, као да је постајао све то лакши, бржи и окретнији.{S} На ме |
| њу са Зулфагом, слушала ме пажљиво, као да сам китио најзаноснију љубавну изјаву.{S} Ја сам, оп |
| ткивати и препирати се.{S} За чудо, као да ни о чему другоме нијесу имали толико говорити, коли |
| и — одмах као да ми се сасуши грло, као да ме неко поче давити.</p> <p>— Зулфага је то видио и |
| ше.{S} Само се згледнуше међусобно, као да се питају: хоће ли је послушати или неће?</p> <p>— А |
| га га хтио убити — рече полугласно, као да сама са собом разговара. — Пуцао, кажу, у јаребицу, |
| омци за инад њему, опколивши мајку, као да би да је бране. — Она овђе заповиједа...</p> <p>Мајк |
| јаче и пресијече руком по ваздуху, као да тиме прекида сваки даљи разговор. — Што ја рекнем не |
| на вратима и испрсих се, искривих, као да на мегдан изазивам кога.</p> <p>— Дајте робу!..{S} Х |
| з ноћ и одоздо, између кућица оних, као да се поче примицати, <pb n="290" /> прикрадати неко.{S |
| пази <pb n="306" /> на нас, слуша; као да хајдуци ту негдје у засједи чекају нас одавно и чува |
| рта једна у повијама <pb n="250" /> као да потпуно утону, изгуби се међу набраним, густим обрва |
| посла.{S} Шта више, <pb n="365" /> као да му било криво што ја икако и пазарујем код је он ту. |
| , гдје нико не слуша, чак ни ја.{S} Као да је била срамота нека онаквоме јунаку дуго разговарат |
| слика стварала ми се пред очима.{S} Као да гледам мајку: како блиједа, увехла, полуонесвијешћен |
| а намах ми се створи пред очима.{S} Као да и сад лијепо гледам: и сеизе, и трговце, и оног љути |
| ворих му ништа, не рекох ријечи.{S} Као да ме гурну неко, брзо, без размишљања, скочих са ћепен |
| да је она једини господар у њој.{S} Као да није вјеровала, е сад збиља може заповиједати и овим |
| ријетко, као ругајући се, обасја, — као да и памет помрча мало, подивља у дивљини, па ни о чем |
| мо, испитујући.</p> <p>— Шта сад? — као да смо у исти мах хтјели запитати један другога, а свак |
| мјеста.</p> <p>— Доћи ће он и сам — као да ми шапну неко, те се опет смирих и прихватих за поса |
| нем ослухивати.</p> <p>— Иду, иду — као да ми неко непрестано шапће на ухо, чупка за косу а зво |
| едан пенџер на ћошку и нечија глава као да провири напоље.{S} Наскоро иза тога и канат се на вр |
| екују те ми се непрестано причињава као да неко пристаје за мном, као да ме узастопце прати.</p |
| ј какав.{S} Ништа.</p> <p>А цријева као да врију, кључају, кркљају у мени и нешто под грлом заи |
| оријама туђинским.</p> <p>Дрека ова као да никоме толико годила није колико Зулфаги.{S} Свако ј |
| м истом дошао у кућу, — ипак никада као да ни покушао није да га потпуно укроти, стегне и покор |
| есни образ, одмах покрај уха, брада као да се сравни са опуштеним подвољком, утону у њему, очи |
| врату.</p> <pb n="231" /> <p>А тада као да и мени свану пред очима.{S} Познадох да се догодило |
| чивао је и чашћавао свакога; Хамида као да је само зато и водио уза се да наручује кахву и да т |
| тања, студен ми се прели преко леђа као да ме неко хладном водом полијева, обје руке као да ми |
| вати се по собама.</p> <p>Једини ја као да сам био нешто присебнији.{S} Не бојећи се ничега одм |
| оружје зазвекета.{S} Читава авлија као да затутња, затресе се.</p> <p>Излетише кроз капију.</p |
| човјек, велике, округле главе која као да му прионула за рамена, са големим, бијелим турбаном, |
| у шилту, меку, кадифасту шилту која као да је одавно чекала на нас... </p> </div> <div type="ch |
| заборавио владати с оружјем«, мајка као да би наново оживила, препородила се, преобразила.</p> |
| >VIII</head> <p>Мало помало и мајка као да отпоче »штедити«.{S} Поче отпуштати слуге и слушкиње |
| ражећи, распаљујући...</p> <p>Мајка као да и сама подивља, као да се разбјесни.</p> <p>Издигнув |
| и, свађали се.{S} По њиховим собама као да је потоцима текла медовина, ракија, газиле се хурме, |
| бивало ми је све лакше и са сузама као да су се на мајчина њедра слијевале све муке и сви боло |
| у калдрму, а у препуним фишеклијама као да клопара нешто, штекће, игра.</p> <p>И коњи им опремљ |
| ћи руке и пуцкајући прстима, и сама као да почне поигравати, цупкати.</p> <p>Тешко Зулфаги ако |
| шао сам лакше и болови у жглобовима као да су почели јењавати.</p> <p>Али, за чудо, неки необич |
| још само неколико комшиница, којима као да не бијаше најпријатније растати се са пуним чинијама |
| брекле, наједрале и јечерма на њима као да почела пуцати, попуштати.{S} Погледавши ме осмјехну |
| рати, тући о праг, тресући канатима као да ће их иставити.{S} Мајка, око које се <pb n="230" /> |
| Читав комшилук мислио је првих дана као да је у кући шенлук.{S} Многе комшије, зачуђене и узнем |
| ти у уста, жвакати.{S} Чудна грчина као да ми се разли по читавим прсима, по носу, устима, свуд |
| домаћим пословима.{S} Шта више, она као да се бојала мене и никад ме није смјела јаче ударити и |
| агиној кући и пролазио сокаком, она као да је пазила на ме, као да ме чекала на вратима, за кан |
| итава гора и планина, те се причиња као да десетина њих у један исти мах са неколико страна хак |
| оле!..</p> <p>Све срџба и сва љутња као да намах минуше.{S} Дође ми да се и сам засмијем и да с |
| пробија кроз оштру, студену ноћ, па као да се и она мрзне у мраку, изнад глава наших...</p> <p> |
| , пригњечи што може јаче.</p> <p>Па као да јој и то мало било.{S} Незадовољна, зар, што само у |
| и срце ми заигра, застрепи, залупа као да ће искочити...{S} Дође ми да се дигнем, да га зовнем |
| ад... замуца трзајући низама дуката као да ће их откинути, — тад сам се наљутила и...и...</p> < |
| S} Па брзо пружи руке до иза каната као да би да ухвати, да затрли кога. .</p> <p>— Аман!..</p> |
| езино изнакази се, искриви.{S} Уста као да пређоше на десни образ, одмах покрај уха, брада као |
| И сада, сваки дан, по неколико пута као да зачује: и коњски топот, и звеку оружја, и глас његов |
| очело зијевати и протезати се, хоџа као да би се пренуо мало, тргнуо се, па, одгурнувши књигу с |
| д!</p> <p>За чудо, тај поклич његов као да ми је давао нове снаге, као да би ме намах осоколио. |
| ера ме да се приберем.{S} И сва крв као да ми изненада јурну у образе и страшан бијес обузе ме. |
| је велика, шипражје густо...{S} Све као да је удешено за засједе...</p> <p>Ја легнух по трави, |
| ужане кахвеџије пекле кахву.{S} Све као да је било у чудној грозници некој, све се комешало, вр |
| ми дошло да се смијем, — и... и све као да нијесам вјеровао да је то баш он, Хасан, преда мном. |
| и драм меса болио ме.{S} Било ми је као да ме неко читав дан ударао са врећом препуном пијеска, |
| и удара уз тамбуру.{S} И било ми је као да сам у томе часу угледао сродника неког, блиског срод |
| лу и искривљену стреху, било нам је као да смо пронашли нови свијет неки, дворе вилинске, о кој |
| и погледа унаоколо.{S} Изгледало је као да ни сама није вјеровала да је кућа заиста њезина и да |
| .{S} И, право да речем, изледало је као да је он и проговорио само због <pb n="216" /> тога: да |
| о ће ока бити у њему.</p> <p>И обје као да бијаху задовољне.{S} Осмјехнуше се, штипнуше ме мало |
| арајући товаре са себе.{S} Кириџије као да изгубише главе и бијесно почеше ударати камџијама, п |
| змјештати неке ствари но соби, које као да јој на путу биле.{S} Поче затим и као рачунати нешто |
| енка прели јој се преко очију, које као да намах постадоше и крупње, и црње, тамније...</p> <p> |
| атима и пружи руку дјевојчету, које као да се још ни сад није могло прибрати ни освијестити...< |
| зној им цурком текао с лица, — које као да се и сад прелијевало страхом, — слијевао се на окрха |
| о хладном водом полијева, обје руке као да ми се изненада надуше, а мале, ситне длаке на њима н |
| могла остати на миру и њезине силе као да се више нико бојао није.{S} Неколико табора, који су |
| амирали негдје доље, у пољу, одакле као да се неко руга, враћао се кадикада тих, пригушен одјек |
| кад није прошло горе...</p> <p>Тиме као да је пресијецао сваки даљи говор.</p> <pb n="360" /> < |
| рукава, чије златом извезене гране као да јој горјеле на образу.</p> <p>— Хоћеш ли се на ме на |
| љати на своје.{S} Додуше и они мене као да су били заборавили: тек каткада, уријетко, ако би ст |
| потпрашујући.</p> <p>Опазивши мене као да се збунише мало, сметоше се.{S} Зулфага окрену главу |
| авија од свију осталих, — бијели се као да је од свиле изаткана,</p> <p>— па нестрпљиво, савија |
| ед, па склопи очи.{S} Причини ми се као да ће заспати.</p> <p>— Ефендија... дошао сам послом до |
| брзо спусти у џеп.{S} Причини ми се као да звецнуше дукати.{S} Па се опет окрену заптији мало, |
| <p>— Можеш ли ићи? — причини ми се као да запита.</p> <p>— Шта питаш? — отегнух полугласно.</p |
| од филдиша.{S} Зачудо, учини ми се као да сада први пут гледам у тај врат и његова бјелина и п |
| замахну. — Ха!..</p> <p>Учини ми се као да три буса љесковине уједанпут прескочи.</p> <p>Обје Х |
| роз читав сахат један, чинило ми се као да ништа друго и не чујем него само тутањ онај, страшан |
| ао ми бијаше мајке.{S} Чинило ми се као да је Зулфага премамио, отео, уграбио, да је негдје у д |
| азио било ми лакше.{S} Чинило ми се као да се тога часа светим свима људима, читаву свијету, ча |
| трзају...{S} Тога часа чинило ми се као да ће и мене, и њу, и свакога гађати као кумру, те нека |
| нија.{S} Неколико пута чинило ми се као да ће га зауставити, зовнути.{S} Па се ипак савлађивала |
| ћи један другоме.{S} И чинило ми се као да су ми сви ти људи ахбаби неки, давнашњи знанци.{S} С |
| p> <p>Он не одговори.{S} Причини се као да није чуо.</p> <p>— Хоћеш ли још кахве?</p> <pb n="39 |
| ? — запита Сулага мирно, правећи се као да не гледа ни мене ни Хатиџу. — Лијепо?</p> <p>— Добро |
| чи и нагласио је чак и погуривши се као да је очекивао кад ће му показати врата и отјерати га.< |
| че...{S} У неко доба причини нам се као да долази изнад нас, испод неба, из грања оног, те нека |
| тући ни јадикујући.{S} Претварао се као да је све ствари потпуно уредио и као да је све одлучно |
| љивији, раздражљивији.{S} Чинило се као да је и дјелом хтио показати како је „зликовац, хајдук |
| вирују кроз кључаницу.{S} Чинило се као да читава кућа вришти, пјева, бјесни од весеља што се о |
| ивала као пред другима, — чинило се као да се збунио, омео се и почео црвенити.{S} Чак се и окр |
| ла се.</p> <p>У неко доба чинило се као да је мајка жељела да се сасвим отресе Зулфаге, да га с |
| </p> <p>Мазећи се гледаше ми у лице као да искушава, испитује.</p> <p>— И да загладим, скухала |
| и осврнути.</p> <p>Напошљетку момче као да се прибра мало, освијести се, па нагло отскочи, разм |
| > <p>— Па... па...</p> <p>Изгледаше као да се борила сама са собом, као да се необично мучила д |
| цвиљењу, уздисању, јауку нечијем, и као да злокоби, пријети, претсказује нешто.{S} Страх ме од |
| јетима кумрина грожђа на шљемену, и као да је обухватао собом све пространство оно, сву „џамију |
| е, окопавала руже и лехандере.{S} И као да се није знала уморити у послу томе, као да јој није |
| .</p> <p>Она је непомично стајала и као да га хтјела још нешто питати, а он, осјећајући јој бли |
| га дима, као да је и сама горјела и као да се све више ширила по јаким, косматим прсима његовим |
| као да и сам усвоји моје разлоге и као да му се свиђеше.{S} Пошље, промисливши се мало, опет с |
| еком јачем испричати њезине тајне и као да се хтјела осветити на мени за све што је патила.{S} |
| <p>Она не одговори.{S} Придиже се и као да пође да тражи нешто, да узме.{S} Затим брзо поче укл |
| дио сам и како указује на трговце и као да их призива за свједоке.</p> <p>Наравно, ни јавио му |
| о нападачима.{S} Неки се правили и као да их познају, иако их, — увјерен сам — нијесу познавал |
| "328" /> одјекну ми кроз све прси и као да застаде, скамени се у гркљану.{S} Затим као да се не |
| смијех разли се кроз читав сокак и као да се прели и преко кућа, преко зидова, чак у комшилук. |
| на себи, причињавало ми се увијек и као да чујем шапат неки и пригушено грцање, јецање.{S} Свак |
| дизао се украј друма по један хан и као да ме мамио, дозивао себи.{S} Његови високи, чисти, оби |
| о да је све ствари потпуно уредио и као да је све одлучно пошло на боље.{S} Изгледао је некако |
| тежак, топао мирис ударао у главу и као да је гушио, опијао.</p> <p>— Чудна топлина — отегну См |
| 293" /> <p>Момче се удари по ножу и као да опет хтједе да га извуче, да се брани...</p> <p>— Го |
| бер немилосно забоде прсте у рану и као да нешто тражаше.</p> <p>— Боли ли? — запитам полако, п |
| очео црвенити.{S} Чак се и окрену и као да хтједе изаћи, оставити нас.{S} Па се опет савлада, п |
| хвати за нож.{S} Брзо се и окрену и као да хтједе јуришати на противника.</p> <p>И — намах заст |
| ам?..</p> <p>Па се почеша по носу и као да размишљаше нешто.</p> <p>— А како те хоџа пустио? — |
| .</p> <p>Шикну куршум кроз ваздух и као да ми пролети изнад главе.{S} Од страха ми испаде пушка |
| то јој се у руци налазило.</p> <p>И као да се плашила нечега, много се плашила.</p> <p>Лежећи и |
| и поново се врати душеку.</p> <p>И као да размишљаше више њега: хоће ли опет лећи или неће.{S} |
| и кошуљу, и димије, и месо на себи као да кида; чупа и гњечи траву, гризе, жваће; и баце папуч |
| атом и сваки који се налазио у соби као да се није најугодније осјећао.{S} Многи су и нехотице |
| е, сијале, а црвена шамија на глави као да је и сама горјела, пламтјела.</p> <p>— Госта2?..{S} |
| олова, малаксах потпуно.{S} У глави као да ми поче зујати, звонити, тутњити, пред очима поче да |
| енима, — завалих се опет, а у глави као да ми се наново поче мутити и пред очима наново маглити |
| а поче ме обузимати све више, мрави као да ми почеше милити уз леђа и, на сву силу, ослањајући |
| јешани момачки и дјевојачки гласови као да циче, вриште, звоне и пјесма се пробија кроз оштру, |
| вали да се притужим бимбаши.{S} Сви као да су били тврдо увјерени да ће их он, онако бистар и п |
| але и расипале се по калдрми, — сви као да задржаше дах и мучке се поклонише, као што се слаби |
| кметове и остале радине.</p> <p>Сви као да му били невјерни и сви га поткрадали.</p> <p>— Без м |
| е се причале читаве приче.{S} Многи као да нијесу ништа друго ни радили, него ишли од махале до |
| х.</p> <p>— Само то?..</p> <p>Њојзи као да бијаше криво што се смијем, као да је вријеђало.{S} |
| о, и то једним чудним начином, који као да није трпио приговора.{S} Зато би одмах након такве њ |
| ах, силовит, необуздан дјечко, који као да ни ода шта зазирао није и никога се бојао, чак ни оц |
| ј у лијепи, мало погнути врат, који као да је био бјељи од филдиша.{S} Зачудо, учини ми се као |
| еш опет боље смислити.</p> <p>Мајки као да се свали камен са срца.{S} Одмах се разведри.</p> <p |
| измицати се, сакривати.</p> <p>Али као да није могао дуго издржати тако.{S} Стид га, зар, било |
| о управо, а читав сокак иза леђа ми као да поново почне јецати, тихо, пригушено јецати...</p> < |
| насиља.</p> <p>За чудо, и мајка ми као да га се доста прибојавала и често, врло често, могло с |
| ци неће ни вратити више.{S} Било ми као да сам се ослободио неког големог терета који ме давио, |
| оваца, па окићени, оружани, обучени као да су у сватове пошли, са пуним чутурама, које им, обје |
| планину, те ми се покаткад причини као да негдје неко чудновато лаје, штекће, подврискује.</p> |
| ар их има?..</p> <p>Хоџа се причини као да га није чуо.</p> <p>— Ето, прича се, — настави лакше |
| — Љутиш се?..</p> <p>Он се причини као да није чуо.</p> <p>— Мене сад ништа не боли — рече. — |
| духватим, подупрем, јер ми се учини као да ће пасти, посрнути. — Рашта?..</p> <p>— Па... знаш.. |
| за појаса.</p> <p>Опазивши ме и они као да се уплашише и узвикнуше.{S} Хајкуна чак и устукну ма |
| во, тихо, а глас јој дршће, трепери као да ће поново заплакати. — Хоћеш ли се љутити?..</p> <p> |
| еколико капи, почеше се прелијевати као да се међу њима каранфили расцваше.</p> <p>— Приступајт |
| } Опружи обје руке и поче их трљати као да се умива.</p> <p>— Ето видиш — отсијече јаче — он ов |
| ло, промукло, блесаво нас гледајући као да се буди иза сна. — Нека ме убију, објесе, утуку, нек |
| еђусобно, а мукли, пригушени одјеци као да им се одазивали однекуд из даљине, с мрких, суморних |
| има...</p> <p>Кроз неколико мјесеци као да није више било ни пријатеља ни душмана да се, по дан |
| ри, дрхти, отскакује...{S} Маријаши као да почеше и летити, облијетати ми око очију, преврћући |
| и изађе из собе.</p> <p>Случај овај као да јој нову снагу даде, као да је подиже, препороди.{S} |
| о сам се, остао.</p> <p>Човјек овај као да је уживао у мукама мајкиним.</p> <p>Док се она ломил |
| на, али силна и очајна борба, којој као да се није могло лако сагледати краја.</p> <pb n="262" |
| шли одлучно, без предомишљања, ипак као да смо обојица осјећали да нас чудна нека опасност очек |
| друкчије, мекше, питомије, сада тек као да осјети како нико моћнији од ње нема у кући, како је |
| ганови!..</p> <p>Оштар, суров узвик као да поплаши момке, забуни их.{S} Брзо узеше шибе и измах |
| а и непрестаним једноличним зујањем као да су одговарале, отпијевале на тепање његово.</p> <p>О |
| аде, скамени се у гркљану.{S} Затим као да се нешто затресе, уздрма у мени.{S} Рука ми клону и |
| према пенџеру и поче отезати шијом као да гута сув залогај, а бимбаша отури чибук, узвали се у |
| у у страну отпљувао и отресао руком као да се гади од нечега.{S} Зулфага је, хтио не хтио, мора |
| .{S} Док је био бабо у животу Осман као да није ни знао ни за кога у кући осим за њега и другом |
| , кад смо прилично поодмакли, Хасан као да сам хтједе заподјести разговор, али се ипак предомис |
| или се с њима, поздравили.{S} Хасан као да је и подранио баш због тога да се може извући неопаж |
| немо, да се одморимо мало.{S} Хасан као да се никако није ни могао уморити; што је више ишао, к |
| хљеб учинио слађи.{S} И ја и Хасан као да смо се натјецали ко ће више појести и готово смо оти |
| уо или опазио...</p> <p>И сам Хасан као да се препаде од тих ријечи, па ме снажно гурну и руком |
| није имао правог пријатеља.{S} И он као да га ни тражио није.{S} Ни за ким трчао није, ни за ки |
| — Мени није до чекања...</p> <p>Он као да опет заспа.</p> <p>— Ефендија!</p> <p>— Ах... имаш л |
| ити, кад је остала осамљена, готово као да је и сама жељела да јој неко говори у кући, да граје |
| било и једино миловање.{S} За друго као да ни знао није.{S} Ниједном ме није узео на крило, ни |
| не женидбе.{S} На све био заборавио као да ништа ни било није, као што човјек, пробудивши се у |
| који би приступио осјећао је некако као да се приближује својој кући, дому своме...{S} По некол |
| кокоши и заклепеташе крилима, неко као да поврисну, залупа некаква канта, заклопараше нечије н |
| ме гризло нешто, пекло ме.{S} Неко као да ме прекоравао, е сам и сам био рђа, кукавица, готово |
| ге ми задрхташе, стресох се, и неко као да ме прикова на мјесту.{S} Пуцањ, још јачи и још силни |
| е чаршији, увијек ми се причињавало као да га непрестано слушам како виче, како још хвали и још |
| рану.{S} Једнако нам се причињавало као да неко пази <pb n="306" /> на нас, слуша; као да хајду |
| пролазећи туда, увијек причињавало као да осјећам њезин широки, топао поглед на себи, причињав |
| с њима.</p> <p>Понекад је изгледало као да је између њих двоје настала нека потајна, подмукла б |
| а се једно с другим те је изгледало као да тамо сједи огроман див какав са неколико глава на ра |
| смо се раставили, а мени се одуљило као да су два дана.</p> <p>— Рашта смо се и растајали икако |
| оз ноћ све јаче и јаче те се чинило као да негдје у даљини хуји вјетар и милује лишће какве неп |
| ењивале очи и... и све ми се чинило као да и они трче, као да бјеже, измичу испред мене.{S} И, |
| ји до Сулагине куће, мени се чинило као да трчим пун сахат један.{S} Примицао сам се вратима, г |
| им висиле низ бедре.{S} Непрестано као да се спремали за бој, непрестано уређивали и — непрест |
| и, шути и смјешка се.{S} Непрестано као да је тражио кавге, ината с њоме и вазда се жестио што |
| е...</p> <p>Изговорио је тако мирно као да зове на ручак.</p> <p>Ја занијемих.{S} Само га зијев |
| њкетати.</p> <pb n="258" /> <p>А то као да и мајку осоколи, као да је разгали мало.{S} Готово п |
| аво намигнуо и накашљао се.{S} И то као да је био знак пратиоцима да постану још бјешњи, још ди |
| ама, нарочито према Хасану, и често као да је од себе, од својих уста штедила, само да нама што |
| и ме зауставило, задржало ту, нешто као да ме гонило да потрчим вратима, да гурнем у канат, отв |
| томе да их мрвим, уништим, и нешто као да ме поче голицати на смијех...</p> <p>— А рашта се са |
| ријепио ме, оснажио мало, — и нешто као да ме непрестано голицало да и сам запјевам.{S} И у оби |
| грцање, јецање.{S} Сваки пут нешто као да би ме зауставило, задржало ту, нешто као да ме гонил |
| о...</p> <p>— Лупеж!..</p> <p>Нешто као да поче тутњити, грмити, хрштати близу нас.{S} Обојица, |
| изнад себе, — и на какав дужи говор као да није смио ни помислити.{S} Десет ријечи није могао и |
| <pb n="327" /> <p>Испљунувши, опет као да осјетих пљувачку у устима.</p> <p>— Јес’, дина ми!.. |
| , — отегну Зулфага према њој и опет као да поче попијевати. —</p> <p>Ето ти среће и одмјене тво |
| га се потпуно ослободи.</p> <p>Опет као да се међу њима почела водити борба, подмукла, прикриве |
| грчити, и при сваком њиховом трзају као да ме неко боцкао безбројним иглицама, трњем.</p> <p>Та |
| белих, модрих прстенова испод очију као да сасвим нестаде; руменило јој се опет поче разлијеват |
| мче, големе главе и избуљених очију као да се вјечито чуди нечему, прући се по трави потрбушке, |
| а до врата и враћала се, напошљетку као да се одважи, уљезе у собу, прекривена танком, црвеном |
| вртала на мјесту.</p> <p>Напошљетку као да би се пренула, освијестила мало, па баци ногу преко |
| јачи, и већи од свакога.{S} У њему као да је гледала избавитеља неког, добротвора, у њему, гот |
| према нама, чинила се кроз помрчину као да су потпуно срасла, слијепила се једно с другим те је |
| <p>Хасан, осврнувши се, у први мах као да се наљути и измахну руком дајући ми знак да се дижем |
| Хатиџом паде ми на памет и — одмах као да ми се сасуши грло, као да ме неко поче давити.</p> < |
| есну рукама. — Ах!..</p> <p>И одмах као да се прибра, освијести.</p> <p>Остави брзо и бедевију |
| На јуриш!</p> <p>— Бива: ја једва чекао да угледам некога, па одмах и да се крвим с њиме!..</p> |
| а.</p> <p>— Па што нијеси Хамида послао да донесе?</p> <p>— Јок!..{S} Ја хоћу из твоје руке...< |
| и писати, ни за што друго нијесам имао да се бринем.{S} Непрестано сам се скитао по сокацима и |
| х је и престајао.{S} Ја сам, опет, знао да би ми сваки предлог био узалудан, јер Хасан тада, ка |
| че је чупкати.</p> <p>— Нијесам ни знао да си се вратио — прошапта.</p> <p>— Нијесам имао време |
| обгрли ме. — Аферим!..{S} Нисам ни знао да имаш тако срце и... и да се тако знаш бранити...</p> |
| испред туђина каква и тек кад сам знао да ће почети с дијељењем дуката, јављао сам се и, непре |
| е таквим упадицама. 3а хајдуке сам знао да су опаки људи, — они су ми и <pb n="246" /> бабу уби |
| похвалама.</p> <p>— Никад нијесам знао да си оваки — зборио је Хасан, наслонивши се на јастук |
| нија.</p> <p>По томе сам одмах и познао да се морало негдје нешто десити, нешто необично, крупн |
| почео и попијевати и — одмах сам познао да му пјевање није ишло од срца, да је усиљено.{S} Тиме |
| е и пође из собе.{S} Старао се и упињао да изгледа што поноснији и што јуначнији и, објема рука |
| и хајдуци, — нико нам барем није причао да хајдуци ћурликају уз двојнице, — него чобани какви, |
| је бабо напунио лулу, он је одмах трчао да нађе ватре и да поднесе нек припали; ако је требало |
| о, достојанствено излазио из собе, ишао да спава.</p> <p>Хоџиница, опирући се рукама о кољена, |
| било ми главу и кад сам окрвављен дошао да му се потужим, само је слегнуо раменима и мирно ми о |
| та мајка забринуто, кад је и опет дошао да иште новаца, а тек половица грађевина једва ако је б |
| и.</p> <pb n="345" /> <p>— Ако си пошао да тужиш, узалуд ти је — рече. — И не можеш само <hi>ње |
| змакну одатле, да побјегну.{S} И, право да речем, изледало је као да је он и проговорио само зб |
| сад белај?.. — помислих у себи и, право да речем, препадох се.</p> <p>Мислио сам да се већ сазн |
| бинске приче ни гатке разне, али, право да речем, чим смо поново пошли, мисао о зецу и његову з |
| пушку наслони се на њу. — Ево... право да речем... и ја сам се зажелио куће, ама...{S} Кад дођ |
| >— Хајинин!..{S} Хајдук!..</p> <p>Право да речем чудио сам се таквим упадицама. 3а хајдуке сам |
| и почнем замотавати цигар.</p> <p>Право да кажем, баш ми је мило било када сам након дужег чека |
| а. — Таки ли си јунак!..</p> <p>— А ево да се кладимо да ће нам данашњи дан бити несретан — отс |
| здаље угледао, а својој дјеци забрањиво да га ни погледати не смију, камо ли да се с њим састан |
| ући ме на авлији, имала је понешто ново да прича о њему.</p> <p>Накриви главу према рамену, изв |
| Кад год би извађени дукат морао поново да поврати у кесу гунђао <pb n="225" /> је и кришом, да |
| како и сувише брзо потрошила.{S} Готово да је Зулфага имао право кад је говорио мајки: »Готова |
| редни прекор био ми је увијек тежи него да ме ударио, ошамарио, истукао.</p> <pb n="278" /> <p> |
| стајало <pb n="342" /> ништа друго него да идем у другу собу, те да потражим Ибрахим-ефендију, |
| нима.{S} Осјећајући да му сметам, много да му сметам, дражио сам га свуда, изазивао, ругао му с |
| едан другоме нешто много да кажу, много да испричају.{S} Зулфага је свакако имао много више да |
| ало, имали су један другоме нешто много да кажу, много да испричају.{S} Зулфага је свакако имао |
| И у обијести оној, не знајући шта друго да радим, почнем као помаман подвикивати и хактати, ужи |
| !..{S} Он лаже!..</p> <p>— Он се заклео да су га оробили хајдуци, а кад је примио на душу, ми м |
| правцату збиљу.{S} Адет онда такав био да јарани, — желећи очувати јаранство, — заруче, чак и |
| Чуо сам зазивање, помагњаву и пошао био да видим шта је.{S} Чим сам тебе угледао, досјетио сам |
| > <p>Један је, шта више, и измахнуо био да ме ошамари и дочекао ме псовком.{S} Ни сам не знам к |
| .</p> <p>Ако се који од муштерија јавио да што пазари, нити се мицао нити баталио свога посла.{ |
| било када сам након дужег чекања видио да се Хасан не враћа и да се по свој прилици неће ни вр |
| о ни освртао није.{S} Само кад би видио да сам и сувише заостао, задихао се, да поклецујем од г |
| во осјећао сам већ у томе што сам видио да се љути, да му је криво што напредујем.{S} А најбољи |
| ји.</p> <p>— Људима које је Алах осудио да буду несретни, укажеш ли мало љубави (не жаљења, јер |
| слуге и слушкиње.{S} Нарочито је тражио да му што више причам о Зулфаги.{S} Интересовало га све |
| да се подигну; зато је увијек и тражио да се сва готовина у то уложи.{S} У чаршији порушио је |
| г; никад се нијесам заклињао, ни тражио да се заклиње.</p> <p>Сви наши разговори били су обични |
| , након дугога лутања, он сам предложио да се вратимо кући и окренуо низа страну, усуђивао сам |
| упорно би одбио и још би жешће навалио да идемо напријед, само напријед...</p> <p>— Ено га! — |
| инути... — рече.</p> <p>— А ко би жалио да гине и да умре?.. — брзо одговори стари, истресе из |
| Шта може бити?..</p> <p>— Баш бих волио да не поплаших зеца — најпошље почех на глас размишљати |
| заборавио на ме?</p> <p>Тада би замолио да му коњушницу отворим и да га кришом проведем тамо.</ |
| оравио и мене, и заклетве, па си мислио да ћу и ја заборавити...{S} Мислио си да ја свој понос |
| и она доста...</p> <p>— А ја сам мислио да су све твоји, да све ти тргаш...</p> <p>— Башка моји |
| отећи да се наруга, —— зашто сам мислио да се баш хтио наругати? — мјесто хљеба бацио ми новце. |
| чим сам те опазио, одмах сам и помислио да због тога долазиш — настави затим мирније, сједајући |
| ју.{S} Нико више ни помислити није смио да му се наруга, подсмјехне или окоси, макар и испотаје |
| љајући, радознао: шта би Зулфага учинио да ме оваквога види. — Нећу се преоблачити...</p> <p>— |
| тко у руке узимао, — и на силу ме гонио да запалим, задиманим пред њим.{S} Тада би по обичају и |
| будио иза сна и готово на силу нагонио да се и сами дижу и прихватају за рад.</p> <p>А што се |
| над њом.</p> <p>Наскоро сам се увјерио да је говорила истину.</p> <p>Не знам ради чега отпусти |
| здана,</p> <p>— сад сам се тек досјетио да се она у новије доба све више и више гиздала и китил |
| рукама обухватајући штап, на силу хтио да мушки коракне, да затресе кућом.{S} Али чим је преша |
| о њој читаву ноћ и, напошљетку, одлучио да одбијем.</p> <pb n="336" /> <p>— Зар ја, покрај свет |
| са Зулфагом, ни помишљао нијесам никако да ће он сам, до неколико дана, доћи ми у дућан и сам м |
| се и сам засмијем и да се увијам, онако да се увијам као и она...</p> <p>— Не знаш колико ми је |
| олемим десним ухом, усиљавајући се тако да отјера једну муху с образа, која је непрестано јуриш |
| запитам након краће почивке, тек колико да не шутимо. —</p> <p>Кад? ..</p> <p>— Па није изненад |
| >Ништа тада нијесам толико желио колико да се дочепам своје мале вјеренице ми да се на њој осве |
| готово ништа не бих волио толико колико да ми се подсмјехне когод, <pb n="325" /> да ме изазове |
| {S} Тиме је само хтио макар и унеколико да одагна страх а уједно и да се преда мном похвали как |
| а проговори лијепе ријечи са мном; нико да се заустави мало, да ме саслуша.</p> <p>Чак ме ни у |
| ирање ме пратило читавим путем.{S} Нико да проговори лијепе ријечи са мном; нико да се заустави |
| ј није дужан остајао.{S} Ако је требало да оде у чаршију, да јој што нађе, донесе, купи, ишао ј |
| је о чему и да прича, и није му требало да се враћа на старо, да прежива.{S} Чак и пословице, к |
| ошли поред мене, свако је застајао мало да ме поглади по глави, да помилује; ако би што прогово |
| је опасност минула, барем навратио мало да види гдје сам, како сам.</p> <p>Читав низ оптужаба, |
| — и нешто као да ме непрестано голицало да и сам запјевам.{S} И у обијести оној, не знајући шта |
| ого састајао.</p> <p>Стид је, зар, било да отац и мати виде како пристаје за мном и како се раз |
| м који је моћан и јак.{S} Доста је било да их само једном погледа оним орловским погледом, па д |
| и ручати ни вечерати ако њега није било да двори, да послужи.{S} Зато, ако је каткада и морао о |
| p>— Наша!..</p> <p>И ко зна шта би било да се тога часа мајка не указа на вратима.{S} Зачувши, |
| — Шта је по Богу?</p> <p>— Боље би било да сам болестан, — одговорим јој некако пакосно, осорно |
| злуку.{S} И, као што ми се прије чинило да су ми сви људи сродници, ахбаби и да бих се са сваки |
| азнати, да једне ноћи, — када се чинило да су сви поспали и када сам случајно изишао на авлију |
| е зазирао од Зулфаге и све ми се чинило да он у читавој кући никога толико не мрзи колико мене. |
| ругивале!..</p> <p>Тада јој се и чинило да од Зулфаге нико на свијету паметнији нема.{S} Тада ј |
| или се од њега.{S} Мени се барем чинило да не само у махали, него у читавом шехеру хоџа није им |
| ло, задржало ту, нешто као да ме гонило да потрчим вратима, да гурнем у канат, отворим га.</p> |
| трашно проклињао.</p> <p>Кашње ми дошло да насрнем на кога, да убијем, отмем.</p> <p>Неколико п |
| ека.{S} У неколика пута бијаше ми дошло да се сакријем куда, да побјегнем од свију и гласно зап |
| — ни сам не знам рашта, а опет ми дошло да се смијем, — и... и све као да нијесам вјеровао да ј |
| куна готово ни ручати није хтјела, само да мени више остане, да моја чинија буде пунија.</p> <p |
| е од себе, од својих уста штедила, само да нама што више и што љепших понуда изнијети може.</p> |
| нагонећи коње испред туђих дућана, само да нанесу штету какву и оборе робу, коју су дућанџије и |
| ловала ме, љубила и давала новаца, само да не причам о свему ономе што сам гледао и слушао и да |
| ели и улагивати и потварати друге, само да бих им купио шећерлема, локума, бајама и да бих и њи |
| п, у њедра, за појас, гдје стигне, само да их што прије уклони испред очију, да их сакрије.</p> |
| побјегао бих, сакрио се, уклонио, само да Зулфага није био у близини.{S} Само њему за инат зад |
| и да сам могао, прелетио бих тамо, само да час прије засједнем покрај оног пламена, да се одмор |
| и нагло прихватити за алку једну, само да зауставим ту кућу, која је бјежала, да је ухватим, с |
| а, трчала у кухињу и ложила ватру, само да кахва буде скухана прије него се он пробуди и да дуг |
| абацивао сам на њега, измишљао их, само да сам пред собом оправдам одлуку, е се овакво друговањ |
| о и ствари из куће и продавало их, само да и оно <pb n="221" /> дође до пара и да протргује.{S} |
| га кришом проведем тамо.</p> <p>— Само да видим рођу — вели тужно. — Само мало...</p> <p>Покле |
| <p>— Зар?..</p> <p>— И... и хтјела само да те гледам и да ти пјевам...{S} Дошло ми тако... да з |
| е узмицати, уступати, старајући се само да јој уграби чибук и да јој га отме.</p> <p>— Зар тако |
| шта су све разговарали!..{S} Знам само да је у свануће, кад сам се дигао из душека и хтио се у |
| и јунак!..</p> <p>— А ево да се кладимо да ће нам данашњи дан бити несретан — отсијече он мекше |
| о постајали све немирнији.{S} Знали смо да нам нема још дуго пјешачити па да га се дочепамо, за |
| виривао свуда.</p> <p>И ми сви мишљасмо да нас је неко одао, потказао хоџи.{S} Хасан је сумњао |
| и нешто гунђа, гунђа....</p> <p>Наравно да је Зулфага за све ово сазнао кроз непун сахат и плач |
| е поведем у собу и онако с њоме заједно да станем пред Хасана, кад се он исправљен, поносит и г |
| од мене, што ми у очи не смије отворено да погледа, што није онако дрзак и онако необазрив као |
| — запита мајка брзо и, збацивши све оно да кољена, устаде и пође за њим. — Шта ће ово?</p> <p>— |
| ругно...</p> <p>И, увјеривши се потпуно да су изван опасности, тутунећи и срчући кахву почеше с |
| не гледајући ме чак.{S} Знали су добро да ћу се и сам досјетити од кога је.{S} И чим бих ручао |
| и и мене толико мазили, познао сам и то да све што се десило није се могло десити никоме другом |
| е насред собе.</p> <p>— У мојој кући то да ми рекнеш?..{S} Ти?.. — запјева развлачећи.</p> <p>— |
| аза на све.</p> <p>Али, за чудо, мјесто да се забринем, наљутим, планем, поста ми све смијешно, |
| и ти!..</p> <p>— Баш?..</p> <p>— Мјесто да ме пожалиш, ругаш се.</p> <p>— А рашта да те жалим? |
| кама Хатиџиним, светио јој се, и мјесто да олакшам, још сам је више мучио, пецао.</p> <p>— Зар |
| И нагло се поче мијењати.</p> <p>Мјесто да сједи у соби као прије, да тугује и размишља, поче х |
| огом и погледа ме.</p> <p>— Имаш ли што да се једе? — запита живо. —</p> <p>Гладан сам...</p> < |
| /> три пута освртао и спремао се нешто да предложи, али чим је заустио одмах је и престајао.{S |
| улу и стругати је.</p> <p>— Јеси ли чуо да су се свадили? — запита отегнуто, чистећи и стружући |
| јаницама. — Колико?</p> <p>— Ја сам чуо да се одавле, из Мостара, спрема читава војска, која ће |
| ћи се с бока на бок и отхукујући. — Зар да ми се са свих страна и пријатељи и душмани потсмјеху |
| огу и празних рука почети.</p> <p>— Зар да будеш хамал?..</p> <p>Извадивши из џепа бројанице по |
| па кад ме запитају: „Ђе си био?..“ зар да им рекнем „Ниђе“...</p> <p>И кад ме запитају: „Шта с |
| >И кад ме запитају: „Шта си радио?“ зар да рекнем „Ништа“...{S} А, токорсе, пошао сам да учиним |
| p>И хоџа затресе главом, стидећи се зар да све договори.</p> <p>— Па то и Осман Салих-агин ради |
| оводиле и дјецу са собом, бојећи се зар да их саме оставе код куће, и читава широка авлија преп |
| они?</p> <p>— Јок!</p> <p>Бојећи се зар да опет не заспим брзо настави разговор о другом.{S} По |
| и преврну се на бок.{S} Покушаваше зар да и сама заспи.{S} Узалуд.{S} Преврну се још једном, з |
| живље и хитрије него прије, желећи зар да накнади оно времена што га мало прије изгубила.{S} Х |
| мекша, њежнија, блажа.{S} И, желећи зар да заглади што ме онолико тукла и мучила, нудила ме сла |
| о, мучио.</p> <p>Шта више, — желећи зар да сам себе осоколим и раздражим против њега, — почео с |
| а и провиривати иза каната, мислећи зар да је теферич некакав или да се нечувена чуда догађају. |
| ма...</l> </quote> <p>Људи, мислећи зар да сам пјан, раставише се и начинише ми пут.{S} Нико ни |
| ву њему уз кољено.{S} И, рачунајући зар да сам већ „поприличан момак“, дозрио чак и за озбиљниј |
| ка.</p> <p>Наравно, чим би стигао хабер да се бабо враћа, мајка би се одмах почела устезати, по |
| еобукли у турске хаљине и стали у шехер да штогод упљачкају.</p> <p>Наравно, сви су савјетовали |
| пребаци пушку преко рамена и позва нас да пођемо за њом. </p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| ам све објашњава захтијевајући и од нас да боље чувамо кућу и да никуд не мичемо и не излазимо |
| х се уклањајући с прага и пуштајући нас да уђемо у авлију. — То ли је? — запита јаче, пристајућ |
| дном руком држећи канат и пуштајући нас да уђемо у авлију. — Ако си огладнио, сад ћеш се поткри |
| јући један на другога, готови сваки час да се заспемо грдњама, пријекорима, псовком...{S} Хасан |
| заривањем и бринути се о свему, а добит да дијелимо на пола, као што то и други ортаци раде.</p |
| од чуда.{S} Макар што сам био навикнут да готово сваког дана у нашој кући гледам свакојаке ску |
| е, по наговору њезину, морале сваки пут да одговоре е је нема, да је отишла некуд.{S} Бојала се |
| рестано извирујући и као очекујући бабу да се поново врати, те да поново крене на хајдуке.</p> |
| син...</p> <p>Хатиџа опет уљезе у собу да узме филџане.{S} Погледасмо се очи у очи — засмијасм |
| те — замуца Зулфага и поднесе јој главу да га удари. — Удри... а немој да ја смишљам и да се ми |
| та скренем с пута и спустим се на траву да отпочинем.{S} И, — не знам како ми дође та чудна мис |
| чна, наоружана и опремљена, а нити могу да се приберем, нити да проговорим.{S} Погледах и — опе |
| ви брзо, не предушујући — и дала Хамиду да га понуди, па...</p> <p>— Па?..</p> <p>— Па није хти |
| — рекох полазећи. — Ја ћу казати Хамиду да га примамо. </p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
| лов...</p> <p>— Чак амо?</p> <p>— Кажу да овуда има лова.</p> <p>— А не бојите се да ће и вас |
| је у засједи чекају нас одавно и чувају да им не умакнемо.</p> <p>По срећи, изненада се однекуд |
| > <p>Притрчим јој и прихватим за шамију да је отргнем, да је отворено погледам у очи.{S} Она то |
| оје...</p> <p>Једанпут сам имао прилику да га слушам читаве једне ноћи.{S} Оно што ми је тада и |
| <p>— А бре пезевенк, ти ли хоћеш мајку да бијеш?</p> <p>— брекну сурово пошто ме добро разглед |
| клањајући се, па намигну једноме хамалу да приступи.</p> <p>— Носи!..</p> <p>Пред дућаном, на ч |
| им-ефендију, помоћника кадијина, и њему да се притужим.</p> <p>Ибрахим ефендија, витак, љепушка |
| у одлежати?..{S} Људи се најчешће дигну да помогну онда кад је касно помагати; док човјек не за |
| и да бјежи.{S} Само одиже руке у висину да тако отклони ударце од главе и покушаваше да се освр |
| и хоџа одигнуо.{S} Зовну прстом Хајкуну да и она опипа.</p> <p>И, макар што ми није било до сми |
| се био одвојио од нас и отишао у кухињу да види хануму. — Брже ће...</p> <p>— Јади га знали... |
| бразе.{S} Сав помодри. — Хоћеш у шехеру да убијаш људе, а?..</p> <p>— Ја људе не убијам — одгов |
| унивши лулу духаном, подносила му ватру да припали и подметала пепеоницу.</p> <p>Затим је сједи |
| м осилио и сва комшиска дјеца морала су да пате и страдају због тога.{S} Смио сам и ударити, и |
| , прекрстио ноге и понудио им духанкесу да запале.</p> <p>Сам је точио кахву и нудио.{S} И, мје |
| да се плаши од њега.</p> <p>— А баш ћу да га дочекам овако — одговорим јој брзо, не размишљају |
| ијан, опет почнем муцати:</p> <p>— Нећу да... да долази више... јер... јер...</p> <p>— Јер?...< |
| } Натјерали их и да се пропију и у пићу да расплећу косе, бацају хаљине са себе и полунаге да с |
| ам кога.</p> <p>— Дајте робу!..{S} Хоћу да пазарујем!..</p> <p>Трговац стар, немоћан, погурен ч |
| тром?..</p> <p>— Ако је ватра, баш хоћу да те окушам у њој, да видим каква ћеш ми изаћи...{S} Е |
| рује у то, не треба ни да живи, ни ђецу да рађа, јер шта ће живот кад се ни за се ни за њих нем |
| но ми заигра срце.{S} Једва се савладах да не узвикнем од весеља.</p> <p>Рањен, слаб, немоћан ј |
| учно, заповједнички, желећи, зар, одмах да се увјери: хоће ли је послушати.</p> <p>— Оборите!.. |
| ти и причати нешто.{S} Познао сам одмах да се упињала да ме што више задржи будна и да ми прича |
| <p>Чим смо се растали отишао сам одмах да тражим дућан, магазу какву под кирију.{S} И нијесам |
| таје за мном и како се разговара, страх да се не нашале с њом, да је не пецну.{S} Зато се вазда |
| тезати ни размишљати више.</p> <p>Страх да не изгубим Хатиџу, да ми је не преотму, премаме, угр |
| а и уједао се за руку.{S} Затим покушах да се дигнем, да се исправим.</p> <p>Узалудно!..{S} Гла |
| га и сам сједе међу њих.{S} И замоли их да причају о свему, да све кажу.</p> <pb n="232" /> <p> |
| чак до црногорске границе, нагонећи их да свраћају и по касабама и продају касабалијама.</p> < |
| p>— Нека га носи ђаво!..{S} А волио бих да је остао спавајући...</p> <p>Примичући се друму обој |
| >Тад се истом сјетих Хасана, тад опазих да га нема поред мене.{S} И одмах се почех присјећати и |
| више љутећи се, бјеснећи управо, наумих да се вратим и да јој одмах скрешем, очитам све.{S} Мак |
| да и мени свану пред очима.{S} Познадох да се догодило нешто страшно, најстрашније и, потрчавши |
| шта...{S} Не бој се!..</p> <p>И хтједох да пођем, да је поведем у собу и онако с њоме заједно д |
| је.</p> <p>— Казуј: држиш ли још ријеч да сам ти најдража?..{S} Говори!..</p> <p>— Хајкуна!</p |
| <p>Мени поклецнуше ноге.</p> <p>— И баш да дочекамо? — запитах шиштећи.</p> <p>— Дочекаћемо...< |
| о пјеваш...{S} И нећеш у соби да пјеваш да те лијепо чујем, него тамо на авлији...{S} За инат!“ |
| <p>— Давно...</p> <p>— И ти заповиједаш да продам?</p> <p>— Заповиједам да продаш све кметове ш |
| а ме намучиш, душманине, као да не знаш да те могу к’о пса избацити из куће одмах, овог часа... |
| ко си жедна, колико хоћеш...{S} Ти знаш да на те дигнути руке нећу, па си се осилила, побјеснил |
| Хасан плазећи ми језик.</p> <p>— Хоћеш да ме оставиш, изневјериш, па си хотимично започео свађ |
| а ту голема прича — рече. — И ако хоћеш да не спавамо... а мени се не спава... причао бих ти св |
| врћући на њега.</p> <p>— А ти баш хоћеш да продаш кметове, ханума? — запита испрекидано, премећ |
| и одбаци је.</p> <p>— Бјежи!..{S} Видиш да су наговорени!..{S} Бјежи!</p> <p>— шапну опет.</p> |
| ог’о, па ти жао умријети, па све мислиш да ћеш се поново родити...</p> <p>— Мучи!..{S} Шта ти з |
| према мени!{S} Мамлазе!..{S} Ако мислиш да <pb n="304" /> се бојим твог оружја, стани да се огл |
| l:id="SRP19132_C7"> <head>VII</head> <p>Да нам не би имуће пропадало и забаталило се, мајка по |
| е и због тога завађати с њоме?..</p> <p>Да загладим погрешку примакох јој се опет, узех је око |
| подне пошао у своју собу и затворио се »да премишља«, нико није смио дахнути у кући, нико ријеч |
| нам пексимита са пекмезом, да узмемо и »да заварамо глад«...</p> <p>Кад би, напошљетку, међу на |
| мјеравајући све да длану, дијелила нам, давала.</p> <p>Хајкуна је, кашње, додавала још и сухих |
| ни, улагивала се, миловала ме, љубила и давала новаца, само да не причам о свему ономе што сам |
| } Чак ме матере и очеви њихови митили и давали ми смокава, грожђа, шљива, да их оставим на миру |
| миловао је и мене и, као малом дјетету, давао ми пушке од зовине што их сваки дан правио; катка |
| ате око себе.</p> <p>Читаву шаку дуката давао јој да намакне што треба себи у кући; даривао је |
| >За чудо, тај поклич његов као да ми је давао нове снаге, као да би ме намах осоколио.{S} Одмах |
| ати ми у крило.{S} Новаца ми није могао давати, јер није бабо дозвољавао.{S} И то га увијек љут |
| p>— Какав?..{S} Лијеп! — нашалих се ја, давећи се залогајима.</p> <p>Она заврти главом, уздахну |
| под грлом заиграло се, па стеже, стеже, дави...{S} И уста ми се спекла, осушила.{S} Пљувачке са |
| м те хранила, пече сада, пече и гризе и дави...{S} Храна мајчина црну ти мајку подгриза и свети |
| кар с киме ухватим у коштац и да гушим, давим, бијем све око себе...</p> <p>Тек пошто су ме ног |
| ослободио неког големог терета који ме давио, притискивао, мучио.</p> <p>Шта више, — желећи за |
| ми се сасуши грло, као да ме неко поче давити.</p> <p>— Зулфага је то видио и зато се здружио |
| е као да су ми сви ти људи ахбаби неки, давнашњи знанци.{S} Са сваким од њих побратио бих се, з |
| смислила тако? — запита тихо.</p> <p>— Давно...</p> <p>— И ти заповиједаш да продам?</p> <p>— |
| ве штете кад их продамо?..{S} Ја бих их давно продала...</p> <p>Зулфага отегну шијом и чудноват |
| протезати се.{S} Затим, опазивши мене, даде ми знак руком да му приступим.</p> <p>Обгрли ме.{S |
| не говорећи, једним лаким измахом руке даде знак слугама, — који су смирени и потурени пристај |
| /p> <p>— Мене?..</p> <p>Она ми бржебоље даде знак да не вичем толико.</p> <pb n="370" /> <p>— Х |
| > <pb n="363" /> <p>Сулага одиже руку и даде ми знак да застанем, да се смирим.</p> <p>— Данас |
| суди — откреса бимбаша јаче и руком ми даде знак да изађем.</p> <p>Пред вратима ме дочека Сула |
| <p>И намигнувши, чудноват некакав знак даде му руком.</p> <p>— Хм...{S} Па баш и није дијете, |
| p> <p>Случај овај као да јој нову снагу даде, као да је подиже, препороди.{S} Видећи како смије |
| Неће — брзо дочека Зулфага и поново му даде некакав знак. — Он увијек мало једе...</p> <p>— Хм |
| у. — Овога пута све је било добро...{S} Дај Боже, да буде други пут и боље.</p> <p>И не пуштају |
| ањајући се, угибајући попут просјака. — Дај!..</p> <p>Нијесу ме ни погледали.{S} Нијесу, можеби |
| потскакујући и облијетајући око мене. — Дај!..</p> <p>И пјевала ми, причала, забављала се са мн |
| капља крви и почела се корити.</p> <p>— Дај! — шиштао сам задављено неколико пута према неколиц |
| подигнем се и пођем према њој.</p> <p>— Дај ми преобуку...</p> <p>Кад је Зулфага стигао кући би |
| овео за собом у закутак један.</p> <p>— Дај ти, болан, — рече — да купимо бимбашиници једне пап |
| ружао руку и задављено стењао:</p> <p>— Дај!..</p> <p>Једва у неко доба један од путника застад |
| атко запита:</p> <p>— Шта ћеш?</p> <p>— Дај!</p> <p>Друго нијесам могао изговорити.</p> <p>Он с |
| укав, теглити. — Није он здрав!..{S} Не дај!..</p> <p>Хасан стиште зубе и опет прогунђа нешто.{ |
| жи руку.</p> <p>— Збогом!..</p> <p>— Не дај! — узвикну Хатиџа још јаче и препријечи му пут. — К |
| ево, здрав и сад могу ићи.</p> <p>— Не дај му — живо дочека Хатиџа и поче ме дрмусати за рукав |
| се окрену мени и прошапта:</p> <p>— Не дај Хатиџи да улази...{S} Препашће се...</p> <p>Бербер, |
| си, — вазда ме зове...{S} Једном иште: „Дај чашу воде“... други пут: „Дај пешкир“... трећи пут: |
| ом иште: „Дај чашу воде“... други пут: „Дај пешкир“... трећи пут: „Дај кахву“...{S} Хамид ту, а |
| други пут: „Дај пешкир“... трећи пут: „Дај кахву“...{S} Хамид ту, а мене зове...</p> <p>И све |
| ну.</p> <p>— За онаку се љепоту и глава даје!..</p> <p>— Сад ће ручак...{S} Одмах... — благо пр |
| .{S} Мислио си да ја свој понос јефтино дајем, копиљане!</p> <p>— Хајкуна...{S} Нијесмо сами... |
| ао да на мегдан изазивам кога.</p> <p>— Дајте робу!..{S} Хоћу да пазарујем!..</p> <p>Трговац ст |
| Мени је свеједно гдје хоћете...{S} Само дајте да се једе...{S} Гладан сам — отегну Хасан зијева |
| ... доста сам био овђе — прогунђа суво, дајући ми знак руком да му се не примичем.</p> <pb n="4 |
| ви мах као да се наљути и измахну руком дајући ми знак да се дижем; затим погледавши боље, брзо |
| } Таки ће ваљати!.“</p> <p>По свему се, дакле, могло познати да је управо он сам подгајао Хасан |
| да, од ватре, од колибе оне.{S} Никако, дакле, нијесу могли бити хајдуци, — нико нам барем није |
| зна...</p> <p>На жалост, мајка се није дала умолити.{S} Немилосно, готово крвнички хватате ме |
| ано, брзо и живо ударала, да му се није дала ни осврнути.</p> <p>Напошљетку момче као да се при |
| ло што је то учинила.{S} Готово ми није дала ни ока склопити.</p> <p>Чим смо легли, одмах ме по |
| лву, — настави брзо, не предушујући — и дала Хамиду да га понуди, па...</p> <p>— Па?..</p> <p>— |
| оје... слободе своје... тебе... нипошто дала не бих!..</p> <p>— У мене нема ни поштења правог, |
| и сједе међу њих.</p> <p>— Јесте ли из далека, момци? — запита старац један који је сједио одм |
| о, широк поглед блудио је некуд далеко, далеко, преко сусједних кровова са накривљеним димњацим |
| шандуда и смокава и тамо негдје далеко, далеко у плавој, свијетлој висини тоне, растапа се и из |
| , а топао, широк поглед блудио је некуд далеко, далеко, преко сусједних кровова са накривљеним |
| з гране шандуда и смокава и тамо негдје далеко, далеко у плавој, свијетлој висини тоне, растапа |
| —— Тамо је згодније...</p> <p>— А је ли далеко друм?</p> <p>— Тхе...{S} Треба два-три сахата ка |
| прсима ради лакшег дисања. — Ни корака даље...</p> <p>— Чим се одмориш, ти ћеш поћи — отсијече |
| итно корачала <pb n="289" /> је, газила даље, носећи лаку шишану преко рамена и под пазухом дуг |
| о њој и вазда је хвали... </p> <p>Ништа даље нисам чуо.{S} Отргнуо сам се од мајке, отео се, ок |
| ваки и не саслушавши ме добро. —— Хајде даље!..</p> <p>Један је, шта више, и измахнуо био да ме |
| претварајући се да спавам.{S} Она је и даље говорила, питала, гласно размишљала о нечему.</p> |
| .</p> <p>Он није слушао.{S} Шаптао је и даље неуморно, шаптао живо, испрекидано, примичући се, |
| о са мном по Требевићу, а Хајкуна нас и даље нудила смоквама, орасима, љешницима... </p> </div> |
| некако мирни и равнодушни; гуркали су и даље у ватру и шарали кратким прутићима по пепелу, <pb |
| о хљеба бацио ми новце.</p> <p>Кренувши даље опет почнем загледати нијесу ли путници, случајно, |
| /p> <p>И залуд сам га дозивао и мољакао даље, залуд сам чекао.{S} Не хтједе више ни отворити оч |
| му лежала на раменима, поносито је ишао даље.</p> <p>Дошавши кући обојица смо трчали у собу, тр |
| ћи унаоколо.</p> <p>И опет сам пролазио даље, бјежао управо, а читав сокак иза леђа ми као да п |
| >— Шта ти је?</p> <p>— Видиш... не могу даље, — одговорим промукло, испрекидано, дашћући. — Не |
| ећи. — Проћи ће...</p> <p>— Ама ја нећу даље...{S} Не могу — дочекам раздражено, бацајући и ост |
| м по ваздуху, као да тиме прекида сваки даљи разговор. — Што ја рекнем не пориче се.</p> <p>Зул |
| </p> <p>Тиме као да је пресијецао сваки даљи говор.</p> <pb n="360" /> <p>— Тхее...{S} Тако је |
| дјеци као да им се одазивали однекуд из даљине, с мрких, суморних висова планинскијех.</p> <p>— |
| аче и јаче те се чинило као да негдје у даљини хуји вјетар и милује лишће какве непролазне шуме |
| премамио, отео, уграбио, да је негдје у даљини убије, удави, уништи.</p> <p>И читава слика ства |
| аклања према свакоме!..</p> <p>Негдје у даљини мукло заклепета звоно.{S} Хасан намах прекиде го |
| руке да их загријемо, — слушали како у даљини негдје, у другим сокацима, циличу тамбуре, звече |
| и напоменуо и почео ме наговарати да му дам новаца, па ће он отпочети са пазаривањем и бринути |
| жати, ни узмицати.{S} Не.{S} Само се за дан-два склонио у кућу и лагано размишљао о читавој ств |
| к питале: колико ракије попије мајка на дан и колико ми тамбура разбије о главу док пјесму допј |
| о мачку који ми улови по четири миша на дан, о разрачунавању са Зулфагом, слушала ме пажљиво, к |
| жељи да непрестано онако говори, читав дан да говори. — Казуј!..{S} Причај!..{S} Све, све, све |
| ме.{S} Било ми је као да ме неко читав дан ударао са врећом препуном пијеска, те ми сва ребра |
| — Хм...</p> <p>— Душе ми...{S} По читав дан једва ако неколико залогаја изједе...</p> <p>Хоџа с |
| о је она мислила и враћа се обично кроз дан, кроз два, носећи узгред и некаквих пешкеша и понуд |
| крешем, очитам све.{S} Макар био и први дан, дође ми да се свадим, поинатим с њоме.{S} Поинатио |
| д доће неће.{S} Јок!..{S} И сада, сваки дан, по неколико пута као да зачује: и коњски топот, и |
| сноснији него најљући душмани.{S} Сваки дан, након кијамета оног, долазило ми у дућан по неколи |
| ам најчешће ишао њему за инат.{S} Сваки дан готово ишао сам тамо и на авлији, на ширини, <pb n= |
| , — читао је чак и новине редовно сваки дан, и читаве чланке знао препричати љепше, <pb n="210" |
| , давао ми пушке од зовине што их сваки дан правио; каткада ме узимао и на леђа и почео потркив |
| — А ево да се кладимо да ће нам данашњи дан бити несретан — отсијече он мекше и уздахну. — Све |
| поче одбијати димове.</p> <p>Прексјутри дан, око подне, завришта бедевија пред вратима и копита |
| о имање опет остало њојзи.{S} Двадесети дан погинуо је у Дузи.</p> <p>1911.</p> </div> </body> |
| се и због тога узнемирила.{S} Већ шести дан након његова одласка постала је некако сметена, збу |
| поравио <pb n="329" /> сам се већ трећи дан и у друштву с некаквим сељацима пошао у Мостар.</p> |
| тавили, а мени се одуљило као да су два дана.</p> <p>— Рашта смо се и растајали икако?..{S} Раш |
| азмишљао о читавој ствари.{S} А трећега дана дошао је мени и узевши ме за руку, повео за собом |
| тала је при помисли да би могла једнога дана, огољена, остављена, без игдје ичега остати на сок |
| P19132_C15"> <head>XV</head> <p>Једнога дана настаде у хоџиној кући чудна промјена нека.{S} Ни |
| лимао главом према баби.</p> <p>Једнога дана, поклањајући ми некакве лопте, као у шали напомену |
| томе нико сметати неће.</p> <p>Од тога дана <hi>трговина</hi> је почела брзо напредовати.</p> |
| ко нечујно, ишчезну.</p> <p>Тога истога дана, негдје иза подне, дође нам Сулага.{S} Био је нека |
| на извући из ове незгоде.</p> <p>Истога дана, пред вече, Јован је однио папуче и изјадао се.{S} |
| , потмуо, необичан тутањ.</p> <p>Истога дана дође нам Сулага.{S} Хтио, зар, да види: је ли све |
| граби.</p> <p>Дошао лијепо усред бијела дана пред башчу, раскорачио се и почео ножем сасијецати |
| угих махала, доврвиле би јатомице првог дана по одласку његову, засјеле и по собама и по авлији |
| р што сам био навикнут да готово сваког дана у нашој кући гледам свакојаке скупове, и мале и ве |
| несоше главе.{S} Гласови који су сваког дана стизали били су све црњи и што су гласници били но |
| да га избаце напоље.</p> <p>Од тога се дана Сулага приљуби уз бабу.{S} Никаква га сила, чинило |
| е да се што прије врати.{S} Више од три дана нигдје није смио остати.</p> <p>Са села се враћао |
| аграда за онакву пресуду.</p> <p>До три дана након тога појави се у чаршији и у махалама још чи |
| <p>Једанпут само задржао се пуних осам дана.</p> <p>Али, за чудо, мајка се и због тога узнемир |
| рити их, поломити, уништити за неколико дана.</p> <p>Казивали су и како је нишанџија мимо све н |
| ослове, те да га тако барем за неколико дана отјера од себе, да га одстрани.{S} Па ни то није п |
| 9132_C5"> <head>V</head> <p>За неколико дана након погибије бабине у кући нам је био нечувен не |
| трепило, плашило се.</p> <p>За неколико дана Хасан је непрестано одлазио у чаршију и непрестано |
| други ортаци раде.</p> <p>Кроз неколико дана он је већ носио кроз чаршију, у зембиљу једном: и |
| ам ради чега отпусти она након неколико дана ту исту слушкињу, која је и спавала с њом, а мој д |
| ијесам никако да ће он сам, до неколико дана, доћи ми у дућан и сам ми се јавити.{S} Кад ми ста |
| C23"> <head>XXIII</head> <p>До неколико дана отишао сам кадији.{S} Био то омален, широк, трбуша |
| унапријед читав мој трошак за пуних пет дана, колико су, отприлике, мислили да ћу одлежати?..{S |
| . — Зарашће брже...</p> <p>— Кроз десет дана? — запита Хасан нестрпљиво, врпољећи се. — Је ли?. |
| p>— И био четник?..</p> <p>— Само десет дана...</p> <p>Затим, из мокре крпе некакве, која је за |
| е.</p> <p>Није прошло ни пуних двадесет дана откако се почео припремати, кад једне ноћи изненад |
| .</p> <p>Читав комшилук мислио је првих дана као да је у кући шенлук.{S} Многе комшије, зачуђен |
| > <head>XXVIII</head> <p>Хасан се првих дана настани у моме дућану, одомаћи се потпуно.{S} Доне |
| есу змајеви...</p> <p>По чаршији се тих дана ни о чему говорило није, колико о хајдуцима.{S} Св |
| :</p> <p>— Оковаћу те, бре!..{S} Мјесец дана у хапс и окове!..{S} Одмах!..</p> <p>Зулфага изви |
| рака се бојиш...</p> <p>— А ти се бојиш дана...</p> <p>Она накриви главу и поче грицкати нокте. |
| м коме — дочекам брзо, правдајући се. — Данас допао и ево одмах кавга...</p> <p>Сулага се осмје |
| ли стигао?..{S} Је ли овђе?..</p> <p>— Данас ће стићи...{S} Сада...</p> <p>— Онда... ево му ку |
| нак да застанем, да се смирим.</p> <p>— Данас ћете у мене на ручак — проговори меко.</p> <p>— К |
| ебе.</p> <p>— И данас ће доћи?</p> <p>— Данас.</p> <p>Тога часа чудно ми заигра срце.{S} Једва |
| аш, па хоћеш ли да примимо једног госта данас — запитах узбуђено, затекавши је у кухињи, украј |
| неће ни у кога него у тебе.</p> <p>— И данас ће доћи?</p> <p>— Данас.</p> <p>Тога часа чудно м |
| Само — рече промукло — пустићеш ме да и данас очистим оружје и истимарим бедевију...{S} Ето то. |
| ефендија у браду. — А имао је и пара и данас их има...{S} То је и Хамид потврдио...</p> <p>— О |
| против зулума и неправде...{S} Није ли данас, сјутра ће бити уз њега...</p> <p>Млад си ти још, |
| а дурљиво и напући усне. —— Какав си то данас?..</p> <p>— Ја сам онакав какав сам и био, — доче |
| ти траву:</p> <p>— Окладио бих се да ћу данас двије главе уграбити...</p> <p>— Немој се кладити |
| </p> <p>— А ево да се кладимо да ће нам данашњи дан бити несретан — отсијече он мекше и уздахну |
| дну гомилу људи каква се у најсвечаније дане ријетко и пред џамијом виђа.</p> <p>И нијесу то би |
| у.{S} Онако јуначки, дрзак, насртљив, у дане кад се само о јунаштвима причало а правих јунака н |
| на одбрану.</p> <p>И ја, што сам којим даном постајао старији, све сам више зазирао од Зулфаге |
| било ни пријатеља ни душмана да се, по дану или по ноћи, врзају око наше куће.{S} Једино стари |
| ново, лијепо, нешто што се не казује по дану, под врелим, топлим сунцем, кад се крв у жилама ра |
| — и оружаних и опремљених...</p> <p>По дану, по ноћи увијек су на ногама...{S} У берберницама |
| и добар човјек...{S} Крви би испод грла дао...{S} Чудим се како се о њему може и мислити рђаво. |
| ућа кметова, и десетак винограда, и све дао.{S} Хтјела не хтјела, она је морала о свему бригу в |
| имућа и добра, макар ми га Зулфага и не дао сада, да се пребијам по туђим кућама као сирјак как |
| >— А шта је од тих новаца, што их мајки дао за грађевине? — запитах жешће.</p> <p>— Потрошила.< |
| инач, меку робу и све новце, што сам им дао, поново ми враћали.</p> <p>Ишао сам затим и међу ас |
| окума, бајама и да бих и њима коју пару дао.{S} По срећи, у мени је било и сувише бабине крви, |
| S} Једино је у таквим часовима изгледао дарежљивији и немилосно расипао дукате око себе.</p> <p |
| о јој да намакне што треба себи у кући; даривао је дукатима и момке, те, напошљетку, ни ја није |
| ти треба зајма...</p> <p>— Ти ћеш ми га дати?</p> <p>— Колико хоћеш...</p> <p>— Добро...{S} Узе |
| итати и за Јована, за дућан и обећа нам дати новаца да накупујемо робе.{S} И много поче обећава |
| атоварио на врат човјеку који ми обећао дати кћер, како сам се удомазетио, те ме као слијепца к |
| улага предаде Хатиџи све што јој мислио дати.{S} Одвојио и нешто готовине, и неколико кућа кмет |
| ле се по калдрми, — сви као да задржаше дах и мучке се поклонише, као што се слаби и немоћни ро |
| је, пеку...{S} Чује му и ход, осјећа и дах његов.</p> <p>И узалуд се опире, брани, отима; узал |
| јесни од весеља што се опростила бабина дахилука.</p> <p>Наравно, чим би стигао хабер да се баб |
| Циганке, веселе, бијесне, разуздане, са дахирама и чампарима, играле су испред раздраганих каду |
| другим сокацима, циличу тамбуре, звече дахире и пиште зурле, а измијешани момачки и дјевојачки |
| ве, мале, црнпурасте дјевојчице, носећи дахире у руци и позвецкујући њима весело улазиле и, нек |
| анке, вавијек орне и распаљене, ударе у дахире, уздигну се на прсте им, затресавши бујним коврџ |
| творио се »да премишља«, нико није смио дахнути у кући, нико ријечи проговорити.{S} Свак ко је |
| а ручком, стењао је непрестано, јечао и дахтао, лијено склапајући очи и каткада чудновато мигај |
| аље, — одговорим промукло, испрекидано, дашћући. — Не могу...</p> <p>— Уморио се, а?</p> <p>— И |
| ајкуна, покрај ње, сјецкала је на малој дашчици дуван за оца и нешто шапутала, Хасан је оштрио |
| а и ноге ми опет почеше поклецавати.{S} Два-три пута пипао сам се и по њедрима и по џеповима, м |
| али из дућана ми, те и њих чашћавао.{S} Два-три пута видио сам како је испружио шију, змијску г |
| S} Сулага ме се још најчешће сјећао.{S} Два или три пута написао ми је писмо, приложивши уза св |
| љубио и упустио у ма какав разговор.{S} Два-три пута и притрчавао сам им и смјешећи се почео их |
| и далеко друм?</p> <p>— Тхе...{S} Треба два-три сахата каскати до њега...</p> <p>Хасан ме дрмну |
| да се какогод одмакне барем за сахат за два хода...{S} Макар што смо се упутили тамо и ишли одл |
| ови високи, чисти, обијељени зидови, са два низа малих, уских пенџера, облијепљених хартијом, и |
| од другога само ми се о гајтанима држе два-три комадића.{S} И појас ми се разгулио, распао; ко |
| их шала, питања, подругачица.{S} Чак ме два-три пута на плач нагонили и кад плач није помогао, |
| одгоди, да дође мало доцније, Хасан се два <pb n="315" /> три пута освртао и спремао се нешто |
| ислила и враћа се обично кроз дан, кроз два, носећи узгред и некаквих пешкеша и понуда разних.< |
| под пазухом и с фењерима о пушкама, по два пута пролазили су поред нас, ишли, враћали се, силн |
| ао нам је, причао, тумачио по сахат, по два.</p> <p>И нико, чини ми се, није знао онако причати |
| има, о јунаштвима њиховим говорио је по два сахата, причао и о животу њихову, о царевању у гори |
| лаге ишао доста често, — по једном и по два пута у неђељи, — ипак се са Хатиџом нијесам много с |
| и, његово договарање трајало је само по два по три сахата.{S} Жељан да пита и распитује о усташ |
| воље одлазио каткада у мектеб и тамо по два по три сахата учио читати и писати, ни за што друго |
| тек уријетко и остајаху само по час по два.</p> <p>Једино момци што су још хтјели да настављај |
| у руку, и заплео се, спотакао, да сам у два маха помислио, е ће намах посрнути и носом ударити |
| ме.</p> <p>— Ето!</p> <p>И, опаливши му два широка шамара, гурну га ногом у леђа и нареди момци |
| раставили, а мени се одуљило као да су два дана.</p> <p>— Рашта смо се и растајали икако?..{S} |
| , ни узмицати.{S} Не.{S} Само се за дан-два склонио у кућу и лагано размишљао о читавој ствари. |
| ао без дијела.{S} Бацио би и мени дукат-два у крило, потегнувши ме прије тога за нос или за ухо |
| нареди да сељака свежу и да му отцијепе двадесет и пет штапа по табанима.</p> <p>„Што шибаш чов |
| , врпољећи се. — Је ли?..</p> <p>— Кроз двадесет...{S} Превићемо је неколико пута.</p> <p>Пошто |
| трговци у чаршији, што су по десет, по двадесет и по тридесет година трговали непрестано сједе |
| врхове од папуча.{S} Захваљивао јој по двадесет пута на »поштеној« одбрани и грухајући се у пр |
| огодила је.</p> <p>Није прошло ни пуних двадесет дана откако се почео припремати, кад једне ноћ |
| таво његово имање опет остало њојзи.{S} Двадесети дан погинуо је у Дузи.</p> <p>1911.</p> </div |
| вим тијелом...</p> <p>— Аааах!..</p> <p>Двапут јекнух као рањеник, покушавајући да се отмем, ис |
| иганку, која је са своје двије поћерке, двије чупаве, мале, црнпурасте дјевојчице, носећи дахир |
| чно, бацајући ми пред ноге некакав нож, двије пушчетине и торбу. — Дижи се!</p> <p>— Куда? — за |
| је одмах криву своју димишћију о бедру, двије ледењаче и јатаган задијевао за појас и, прихвати |
| атекох је снуждену, тужну, уплакану.{S} Двије кривудаве, плавкасте, танке црте, — трагови суза, |
| чибуком који удари о зид и преби се на двије половине.{S} Момче, користећи се тиме, нагло јој |
| ео, насмијан, задовољан, а око њега, са двије стране, ишла двојица момака, пијаних, разузданих, |
| а је Хајнију, Циганку, која је са своје двије поћерке, двије чупаве, мале, црнпурасте дјевојчиц |
| ебеле, жутим концем превезане наочари и двије ситне чачкалице: за зубе и за уши.{S} Затекао сам |
| је што је зулума починио, него ухватио двије ђевојчице из комшилука, метнуо их на крило, па... |
| ника а иза појаса увијек се румениле по двије по три наранче.{S} Чим би сјео почео би све истре |
| ву:</p> <p>— Окладио бих се да ћу данас двије главе уграбити...</p> <p>— Немој се кладити — пре |
| им јаранима.</p> <p>Отада се између нас двоје отпочела као нека борба, инат неки; отада управо |
| некад је изгледало као да је између њих двоје настала нека потајна, подмукла борба, у којој је |
| е двојнице па поново поче ћурликати.{S} Двојица других, у страни, извалише се на леђа, подбациш |
| , накривио главу и ударао уз тамбуру, а двојица су загрљени климали се не коњима и попијевали.. |
| ољан, а око њега, са двије стране, ишла двојица момака, пијаних, разузданих, полудивљих, који с |
| омолише се.{S} Напријед су ишли пјешице двојица сеиза, високи, крупни људи, с брковима који, ка |
| е смио сам да пође.{S} Окупила би се по двојица, по четворица или више њих, потпуно опремљени и |
| лас упуштала се у разговор, док смо нас двојица остајали мало подаље, у страни, <pb n="285" /> |
| а би уријетко, покаткада, којега од нас двојице, не успоравајући хода и не осврћући се.</p> <p> |
| е ребра могла избројати, — па се окрену двојици момака што су сједили отрага, иза леђа му, и от |
| ненада се однекуда растолегну ћурликање двојница.</p> <p>Застадосмо, послушасмо и опет ускликну |
| и веселим пуцкарањем ватре и ћурликањем двојница убрзо смо заспали. </p> </div> <div type="chap |
| опет ускликнусмо од радости.{S} Одиста двојнице!..{S} Ћурликање је долазило баш одонуда, од ва |
| одиже ноге у вис и, климајући њима, узе двојнице па поново поче ћурликати.{S} Двојица других, у |
| рем није причао да хајдуци ћурликају уз двојнице, — него чобани какви, планинштари, дрвосјече.< |
| е као да смо пронашли нови свијет неки, дворе вилинске, о којима нам се у дјетињству тако много |
| учати ни вечерати ако њега није било да двори, да послужи.{S} Зато, ако је каткада и морао отић |
| дати у њега, мрско било посматрати како двори мајку, како иде за њом, <pb n="248" /> удвара се, |
| рашке и, скрстивши руке а оборивши очи, дворила га све дотле, док би испио кахву и почео тражит |
| чаршију.</p> <pb n="214" /> <p>Тако га дворила и за ручком и за вечером, а да готово ни ријечи |
| но му Хамида...{S}И... и... и кад га не дворим, шта ћу с њиме у соби?..</p> <p>Нећу с њиме кад |
| у соби поред њега, што га и сад сама не дворим...</p> <p>— Па?..</p> <p>— А сад га не могу вазд |
| — Па?..</p> <p>— А сад га не могу вазда дворити — вели јаче, грицкајући нокте и играјући се дук |
| е имао обичаја да грди, галами, ни јаче де виче.{S} Они су само стрепили пред силом његовом, ка |
| о канатима се нахватала прашина с прста дебела.</p> <p>— Зар ме овако дочекујеш? — запита Хатиџ |
| врху бљештао, руменио и горио, а тешке, дебеле ките ударале и расипале се по калдрми, — сви као |
| турбаном, за који увијек биле задјенуте дебеле, жутим концем превезане наочари и двије ситне ча |
| p> <p>Поклецајући и опирући се о тешки, дебели штап, прекорачио би преко прага, застао крај кан |
| за појас и, прихвативши по средини дуги дебели чибук са ћилибарским такумом на врху, излазио из |
| к један у дућану, гдје је одмах дочекао дебели, угојени мачак и почео се играти њоме.</p> <p>И |
| танким, нагриженим брковима и великим, дебелим уснама, које се, на крајевима, непрестано трзал |
| некаква, слична Црногорцу, са големим, дебелим турбаном око главе, с очима од кромпира и носом |
| долини једној, подупрта ода свих страна дебелим сохама и тојагама, те је издаље изгледала као с |
| {S} Дође ми да узмем ону књигу с тешким дебелим корицама, што је растворена лежала близу њега н |
| нако ситан, мален, мршав, огрнут тешким дебелим ћурком, с дугим јасминским чибуком под пазухом |
| ане рутастим, меким серџадама и опкољен дебелим, калуфли-јастуцима који се поносито поред зида |
| шарену бошчу, Хасан, блијед, подбухо, с дебелим мјехурима испод очију, али снажан и присебан, о |
| ави и почну одбијати димове из кратких, дебелих чибука, а она стане међу њих румена, весела, на |
| едрија, лакша, чилија.{S} Оних големих, дебелих, модрих прстенова испод очију као да сасвим нес |
| траву, и, наслонивши се леђима о тврдо, дебело стабло, почех јечати као болесник какав.</p> <p> |
| сваке стране, рачунајући: хоће ли бити дебело и колико ће ока бити у њему.</p> <p>И обје као д |
| одсијев му заигравао и клизио по шарама дебелог ћилима, ускачући покаткад чак до Хајкуниних дим |
| м димије и ударише по неколико папрених дегенека.{S} И пустише нас и робу нам повратише.{S} Сам |
| ако ћеш ти говорити? — прекиде га један дедо из прикрајка и чудно се накашља. — Каква је твоја |
| } И хтјела да се покаже као јунак неки, делија, мушкобана.</p> <p>У дну авлије, готово одмах по |
| вом, за слободом, а сам пјан, дремован, дембеласт, легао насред пута и препријечио им улазак у |
| знуто стакласто грање дивље лове између демира, ми смо мирно сједили у соби и слушали како пуцк |
| ситне гране обавиле око мрких, челичних демира и лако се пољуљују.</p> <p>— Улази — рече Хатиџа |
| исправио се, једном руком ухватио се за демире, док у другој држи пушку, па нас, онако загрљене |
| како тужно, снуждено. — Наслонила се на демире, међу цвијеће, и чекала.</p> <p>— Зар?..</p> <p> |
| ш дирецима, сандуцима, камењем.{S} И на демире пенџерске пазио је.</p> <p>По неколико пута опип |
| Причали су и како ножем сијече челичне демире, рукама ломи та-лијере, дукате, шаком пробија ст |
| великог, отвореног пенџера, уз чије се демире пропињала дивља лоза, и, окренуте једна према др |
| то грање дивље лозе што се пропињало уз демире.</p> <p>Тек кад би које од нас од досаде почело |
| илим, — преко чијих грана разлијевао се демирима рашчешљан широк зрак сунчани, — простирао се п |
| скивати и камењем ударати у ниске, мале демирли-пенџере, зазивајући по имену укућане и избацују |
| ламећи, а роба трговачка, у сандуцима и дењковима, лежала им испод нога и закрчивала путеве...< |
| д собе хоџа га одгурну <pb n="270" /> и деран посрну, паде управо покрај Хајкунине шилте и глав |
| Вукао је за собом, грдећи и проклињући, дерана једног мојих година, који се силовито трзао, вик |
| рати по њему и руком и папучом, поче му дерати и антерију и кошуљу.{S} А он, измичући се натраш |
| орено погледа, окрену главу према мусан-дери. — Отета ти је бабовина...</p> <pb n="385" /> <p>— |
| , освојила би је опет чудна нека сјета, дерт неки.{S} Али то није била више брига за послове, с |
| — Ни од шта се немој препадати...{S} А дерт?{S} Нека га ђаво носи!..</p> <p>— Напријед! — узви |
| уна га и не погледа.</p> <p>— Ако си ти дертли и ја сам — откреса и силом ме поче дизати. — Ни |
| потпуно растјера све мутне мисли и све дертове.{S} Разбацивши их по длану, поредавши гроше јед |
| говор као да није смио ни помислити.{S} Десет ријечи није могао изговорити, а да не замуца и не |
| латном. — Зарашће брже...</p> <p>— Кроз десет дана? — запита Хасан нестрпљиво, врпољећи се. — Ј |
| </p> <p>— И био четник?..</p> <p>— Само десет дана...</p> <p>Затим, из мокре крпе некакве, која |
| вуну, коже, масло, мед, воштину.{S} По десет, по петнаест товара, на изгладњелим мршавим коњим |
| познатији трговци у чаршији, што су по десет, по двадесет и по тридесет година трговали непрес |
| то готовине, и неколико кућа кметова, и десетак винограда, и све дао.{S} Хтјела не хтјела, она |
| кшић, дочекани су и разбијени; једва по десетак људи што живе изнесоше главе.{S} Гласови који с |
| ва гора и планина, те се причиња као да десетина њих у један исти мах са неколико страна хакћу |
| о у руци, и редовно застајући на сваком десетом кораку.</p> <p>Напошљетку, кад ми већ додија то |
| е, гонећи претоварене коње и при сваком десетом кораку натежући чутуре и наздрављајући један др |
| е Хасаново...{S} Шта ће бити ако нам се деси несрећа?...{S} Ако нас сад опазе, опколе?..{S} И п |
| ра у кући не примај га! — викну.</p> <p>Деси се, каткад, да човјек ужива, осјећа насладу неку и |
| ред вратима, као да одмах познаде да се десило нешто необичније.{S} Нити питајући нити говорећи |
| , почеше дотрчавати и питати нас шта се десило.{S} Сулага је, како ми рече, помислио одмах на л |
| о мазили, познао сам и то да све што се десило није се могло десити никоме другоме, него само м |
| и млада и луда била.{S} То се и са мном десило.{S} И већ сјутрадан о томе се причало по читаву |
| </p> <p>— Шта?..{S} Да се опет није што десило? — запита као узгред не дижући главе.</p> <p>— Т |
| и то да све што се десило није се могло десити никоме другоме, него само мени или некоме од мој |
| дмах и познао да се морало негдје нешто десити, нешто необично, крупно, големо.{S} А пошто су б |
| се, искриви.{S} Уста као да пређоше на десни образ, одмах покрај уха, брада као да се сравни с |
| чи и каткада чудновато мигајући големим десним ухом, усиљавајући се тако да отјера једну муху с |
| се опет поврати барјаку и клекнувши на десно кољено узе јање преко крила.{S} Закла га.{S} Млаз |
| вицу лица.{S} И, наклонивши главу прама десном рамену и грицкајући мале, ружичасте нокте, питал |
| како старијим, смјежураним, а мишићи на десном образу мичу му се, играју, трзају...{S} Тога час |
| лиједа, слаба, ослони се леђима о зид и десном руком прихвати се за чело.</p> <p>— Па зар нијес |
| ужити и ја...</p> <p>Сулага поклопи очи десном руком и пригушено се засмија.</p> <p>— Та војска |
| p> <p>И непрестано смо се обзирали и на десну и на лијеву страну.{S} Једнако нам се причињавало |
| у његову.{S} Непрестано се освртао и на десну и на лијеву страну, ослухивао и, токорсе, као тра |
| ас, Сулага је ишао, узимао, доносио.{S} Дешавало се те нам накупује за кућу и ствари, хаљина, с |
| ата тражили цуре, дозивали их...</p> <p>Дешавало се, па су и чаршију затварали.{S} Крену неколи |
| је изгледало као да тамо сједи огроман див какав са неколико глава на раменима и са неколико р |
| шуља, извијају се, ковитлају, трзају, а дивља, силна, страсна пјесма све то јаче одлијеже авлиј |
| ог пенџера, уз чије се демире пропињала дивља лоза, и, окренуте једна према другој, упредале су |
| ..{S} Чак је доводио и некакве Арнауте, дивљаке некакве, полуголе и одрпане, и — не питајући ме |
| лики пенџер и замрзнуто стакласто грање дивље лове између демира, ми смо мирно сједили у соби и |
| у пенџере и у стакласто замрзнуто грање дивље лозе што се пропињало уз демире.</p> <p>Тек кад б |
| " /> <p>Због тога сви су га и гледали с дивљењем, сви га вољели.{S} У његову присуству и страши |
| к пратиоцима да постану још бјешњи, још дивљији и још разузданији...</p> <p>Пред вече су ми дош |
| — као да и памет помрча мало, подивља у дивљини, па ни о чем више није у стању ни размишљати, к |
| >Тек касно, испред поноћи, лагано би се дигао он, огрнуо се ћурком и, узевши чибук под пазухо а |
| } Знам само да је у свануће, кад сам се дигао из душека и хтио се умивати, уљегла ми у собу, бл |
| сад сиротиња сељачка, коју су оголили, дигла у хајдуке...</p> <p>Горе и планине препуне су чет |
| ике...{S} И ето... створила их је...{S} Дигли су се...</p> <p>— Па дочекаћемо их, — кресну Хаса |
| д не би били оружани, наши би се одавно дигли да их тоне...</p> <p>Па показа на тројицу-четвори |
| а је вријеђало.{S} Не смијући сасвим да дигне главу и да ме отворено погледа, провири мало из д |
| те! —— застења Хусо, покушавајући да се дигне. — Нисам лупеж...{S} Јунаке кољу, а не шибају...< |
| е — а мени се чини да је уз онога ко се дигне против зулума и неправде...{S} Није ли данас, сју |
| као да ће искочити...{S} Дође ми да се дигнем, да га зовнем по имену и са раширеним рукама да |
| едао се за руку.{S} Затим покушах да се дигнем, да се исправим.</p> <p>Узалудно!..{S} Гласно ст |
| и да ћу одлежати?..{S} Људи се најчешће дигну да помогну онда кад је касно помагати; док човјек |
| а добро и да ће се наскоро читава земља дигнути на устанак.</p> <p>Чак ни царска војска није мо |
| на, колико хоћеш...{S} Ти знаш да на те дигнути руке нећу, па си се осилила, побјеснила си...{S |
| јека...</p> <p>Оба момка, без поговора, дигоше се и чешкајући се и протежући одоше у колибу.{S} |
| валило своју робу и дозивало муштерије, диже се, у нека доба, кроз све махале једне голема грај |
| хајде...{S} Хајдемо...</p> <p>Сулага се диже и онако ситан, погурен, пође пред нама, — ми пођос |
| био? — запјева Зулфага увријеђен, па се диже и климајући се пође према пенџеру.</p> <p>— Ја гра |
| е то несретни народ који се сам с муком диже, с муком се миче, и вазда чека да му други помогне |
| у хендек некакав, падох ничице.</p> <p>Диже се чудна граја и неко зазва у помоћ.{S} Замало, па |
| ти и измахну руком дајући ми знак да се дижем; затим погледавши боље, брзо ми приступи, спусти |
| некакав нож, двије пушчетине и торбу. — Дижи се!</p> <p>— Куда? — запитам га у чуду, трљајући о |
| удари кундаком.</p> <pb n="299" /> <p>— Дижи се!</p> <p>— Остави ме!</p> <p>— Дижи се!..</p> <p |
| — Дижи се!</p> <p>— Остави ме!</p> <p>— Дижи се!..</p> <p>Па ме ухвати за руке, издиже и, силом |
| на други бок да поново заспим.</p> <p>— Дижи се! — викну он осорније и гурну ме пушком. — Треба |
| а и готово на силу нагонио да се и сами дижу и прихватају за рад.</p> <p>А што се они више љути |
| мру на прси, — настави Хатиџа живље, не дижући главе — и почела је миловати, тепати јој, он одм |
| иница, премјерала без и шила кошуље, не дижући главе и не осврћући се никуд.{S} Само понекад, к |
| није што десило? — запита као узгред не дижући главе.</p> <p>— Ти знаш...</p> <p>— Ја? — запита |
| н, док мајка и надаље чишћаше мохуне не дижући главе нити се осврћући на њега.</p> <p>— А ти ба |
| и, пазити.{S} Затим је поново устајала, дизала се и гледала напоље, освртала се, завиривала сву |
| а, домаћица.</p> <p>Ујутру, прије зоре, дизала се из душека, трчала у кухињу и ложила ватру, са |
| а, опирући се рукама о кољена, одмах се дизала за њим, не гледајући нас и ништа не говорећи.</p |
| шати. — Тааако...</p> <p>И сви се одмах дизали и одлазили, не зборећи више, нити се поздрављају |
| И одмах је прекидао разговор, одмах се дизао и одлазио у собу.</p> <p>Неколико пута био сам иш |
| ртли и ја сам — откреса и силом ме поче дизати. — Ни мени није лакше...{S} И мени... и мени су |
| ован одбаци тамбуру и нагло прихвати за дизгин, сеизи брже боље збацише струке, прихватише за п |
| , напошљетку, ни ја нијесам остајао без дијела.{S} Бацио би и мени дукат-два у крило, потегнувш |
| адом која му се састојала управо из три дијела и за коју се никако не би могло рећи да је израс |
| пршута и, премјеравајући све да длану, дијелила нам, давала.</p> <p>Хајкуна је, кашње, додавал |
| м твог оружја, стани да се огледамо, да дијелимо мегдан, а не тако... мучки...</p> <p>Хасан бац |
| ивањем и бринути се о свему, а добит да дијелимо на пола, као што то и други ортаци раде.</p> < |
| аткиша и других понуда, које сам увијек дијелио са Хасаном.{S} Хасан је ради тога и сам заволио |
| каква и тек кад сам знао да ће почети с дијељењем дуката, јављао сам се и, непрестано се склања |
| а ће му свашта набацати у главу...{S} А дијете добро, честито...</p> <p>Мајка застаде мало, поћ |
| руком.</p> <p>— Хм...{S} Па баш и није дијете, — отегну хоџа, токорсе зачуђено, одмах се уклањ |
| шено. — Ја, црна мајка, устала на своје дијете, на крв своју...{S} Црна мајка гледала како се м |
| аквим стварима и почела продавати: које дијете имало нешто новаца уложило их све у робу, а неко |
| , једнако се смјешкајући. – Она је моје дијете...{S} Она има...</p> <p>— Што је њезино и подај |
| ан је велики момак, а ти... ти си као и дијете — отсијече хоџа кратко, па се измакну мало и чуч |
| — Реци: јесам ли кршна?</p> <p>— Баш си дијете! — осмјехнуо би се и он и пољубио је у чело. — П |
| , плетару.{S} Каткада је излазио носећи дијете у нарамку и тада обично подругивале му се потајн |
| мајку. — Што ћу га питати?..{S} Зар сам дијете?..</p> <p>— Охо!</p> <p>Опет се окрену мајки и п |
| апући усне и некако дурљиво, мазно, као дијете коме отимају лутку, ослањајући се раменом о зид, |
| рука и испустих кашику.{S} Покорно, као дијете какво, подигнем се и пођем према њој.</p> <p>— Д |
| нити говорећи што, узе ме за руку и као дијете какво поведе за собом у кућу.{S} Хатиџи, која је |
| би се и он и пољубио је у чело. — Право дијете!..</p> <p>И звекећући бројаницама почео би прича |
| осјак.</p> <p>— Бабина крв...{S} Бабино дијете — осмјехну се Сулага вртећи главом и, одигнувши |
| о узвикнуо је: „Аферим!{S} То је бабино дијете!..{S} Таки ће ваљати!.“</p> <p>По свему се, дакл |
| и му руку на раме.</p> <p>— А то је оно дијете, — рече — о коме сам ти писао...{S} Знаш...</p> |
| м ја томе крив...{S} И златно, послушно дијете ружно ће мислити о мени...</p> <p>Мајка ми прист |
| Чибуци ни сад нијесу били заборављени; дим се и сада колутао по соби, а кахва се непрестано то |
| упкала га за браду и јаглуком разгонила дим који се извијао из луле.</p> <p>— Опет крв била!..{ |
| о пуше и разговарају.{S} Густ, загушљив дим извијао се по соби, ширио се и, као облак какав, об |
| пушака.</p> <p>И док су сви, једва кроз дим назирући један другoгa, говорили и бенетали о сваче |
| <p>Све хоћу.</p> <p>А бабо, отпустивши дим, превуче руком преко браде и пружи руку Сулаги.</p> |
| су душмани стида; пред њима се губи као дим да своје мјесто уступи дрскости и безобразлуку.{S} |
| којих се увијек извијао танак, љубичаст дим, причињавали су се уморним путницима љепши и свјетл |
| широка, риђа брада, препуна духанскога дима, као да је и сама горјела и као да се све више шир |
| ге, запалили чибуке и кроз сумаглицу од дима духанскога гледају га као чудо какво.</p> <p>— Ви |
| b n="320" /> грма, извијао танак прамен дима.{S} Коњ узви главом, пропе се и хтједе да сврне, д |
| повијала му се преко прсију као прамен дима, а топао, широк поглед блудио је некуд далеко, дал |
| преплела се паучина и повијала се попут дима: по канатима се нахватала прашина с прста дебела.< |
| се склањајући за мајку и вирећи јој иза димија, очекивао свој дио.</p> <p>Па ни на састанцима к |
| да ме отворено погледа, провири мало из димија и пријекорно запита:</p> <p>— А шта ћеш више?..< |
| се на вратима нагло отвори и један крај димија нечијих, нешто слично прамену магле, поче се пов |
| ма, ускачући покаткад чак до Хајкуниних димија и треперећи на њима.{S} У врху собе, на својој ш |
| у, једру, кршну, како у танкој кошуљи и димијама, без јечерме, иде, ломи се, крши и свакога у с |
| е разасула по крилу, по новим, свиленим димијама, кад ме опази некако поплашено устукну натраг |
| е припијала уз тијело и танким свиленим димијама које се мало опустиле низ кукове, са распуштен |
| и о чеврама што су препуњене свилом, о димијама од свиле дукатлије и о димијама од свиле бешлу |
| илом, о димијама од свиле дукатлије и о димијама од свиле бешлуклије, о састанцима и теферичима |
| ј шилти, <pb n="255" /> и, разасувши по димијама неколике прегршти мохуна, чистила их, тријебил |
| зговарала?..</p> <p>Она устаде и тресну димијама.{S} Сви конци попадаше по трави.</p> <p>— А за |
| гло окрену на пети и побјеже у собу.{S} Димије су јој у лету необично шуштале и заплетале се ок |
| у пуцати затегнуте јечерме на прсима, и димије се опусте и почну заплетати око нога, док <pb n= |
| чупати, разбијати.{S} Кида и кошуљу, и димије, и месо на себи као да кида; чупа и гњечи траву, |
| све се више затеже, припија уз тијело и димије на куковима тресу се, дршћу, дршћу...</p> <p>Јед |
| реко некакве ониске клупе, затегоше нам димије и ударише по неколико папрених дегенека.{S} И пу |
| Па брзо чучну поред зида и сакри лице у димије.</p> <p>— То... то сам рекла!..</p> <p>Ја се не |
| ци дугих, тананих шешана; звекећу криве димишћије ударајући о неравну калдрму, а у препуним фиш |
| би пошао, опасивао је одмах криву своју димишћију о бедру, двије ледењаче и јатаган задијевао з |
| преко сусједних кровова са накривљеним димњацима и руковијетима кумрина грожђа на шљемену, и к |
| прекрстио ноге на миндерлуку, па одбија димове из чибука и присркује кахву.{S} Један заптија, н |
| јеме сви смо ћутали.{S} Мајка је гутала димове враћајући их кроз нос и, како јој очи бијаху вла |
| ебацивши ногу преко ноге, поче одбијати димове.</p> <p>Прексјутри дан, око подне, завришта беде |
| рми, засједну на трави и почну одбијати димове из кратких, дебелих чибука, а она стане међу њих |
| су они, наслоњени уз зидове, одбијајући димове и пијуцкајући, пожудно их гледали и добацивали и |
| о у врху, на својој шилти, и, пуштајући димове низа своју дугу, црну браду, мирно их слушао и у |
| се бабо, суморан, мрк, опаљен пушчаним димом, са поломљеним токама и траговима крви на везеној |
| јетих пљувачку у устима.</p> <p>— Јес’, дина ми!..{S} Пљувачка!..</p> <p>То ме охрабри, осоколи |
| у на плећима.</p> <p>— Душманин је то и динсуз — викали су помамно пријетећи и трчећи за њим. — |
| и вирећи јој иза димија, очекивао свој дио.</p> <p>Па ни на састанцима каквим бабо није говори |
| Један иде напријед са старим, смрдљивим диплама, учвршћеним на искрпљеној и напуханој мјешини, |
| > <p>— Сад ће ђедо опет ударити у старе дипле — дочека опет онај одострага и засмија се. — Оста |
| и њима, наметао резу и подупирао их још дирецима, сандуцима, камењем.{S} И на демире пенџерске |
| равим шанчеве, мајка би одмах дотрчала, дирнула ме за рукав и ударајући, шамарајући, гонила ме |
| чавајући антерију на прсима ради лакшег дисања. — Ни корака даље...</p> <p>— Чим се одмориш, ти |
| чуло како хоџа, који готово никад није дисао на уста, шишти кроз нос, како хукти и букти ватра |
| љиво и поплашено промолила понека глава дјевојачка, заустављали смо се одмах, застајали.{S} Хај |
| , завиривали свуда и свуда тражили куће дјевојачке.{S} Хајкуна ишла пред нама, ми за њом.{S} По |
| е и пиште зурле, а измијешани момачки и дјевојачки гласови као да циче, вриште, звоне и пјесма |
| е бешлуклије, о састанцима и теферичима дјевојачким.</p> <p>Чак и при растанку причали смо о то |
| се дуго разговарала, дуго се шалила са дјевојкама.{S} Понеки момци, у групама, са тамбурама по |
| ли жељела да и ми, као и остали момци и дјевојке, отпочнемо са таквим пешкешима и са састанцима |
| е у ватру и у воду за њим.</p> <p>Чак и дјевојке почеле говорити о њему, узносити га.</p> <p>Ка |
| ед свачијим вратима, нити онако тражили дјевојке, макар што су, као и прије, прекривене танким |
| по леђима, по ребрима, по раменима.{S} Дјевојче оно, преплашено, цикну и устукну мало, сакри с |
| ше, испод ока погледајући на канат и на дјевојче оно, које као окамењено стало, па само блене у |
| пјесму за пјесмом, него омалено, ситно дјевојче у мушком одијелу, са свиленим траболозом око г |
| е као какво младо, безбрижно, ђаволасто дјевојче, него као удата жена, која још има толиког син |
| S} Ево ти га!..</p> <p>— Пхи! — узвикну дјевојче, умотавајући се у чаршаф, па се нагло измаче и |
| /> <p>Па приступи вратима и пружи руку дјевојчету, које као да се још ни сад није могло прибра |
| неслане шале о домаћинима.{S} Неколике дјевојчице које је сретао путем изненада је заустављао, |
| поћерке, двије чупаве, мале, црнпурасте дјевојчице, носећи дахире у руци и позвецкујући њима ве |
| "titlepage"> <p>СВЕТОЗАР ЋОРОВИЋ</p> <p>ДЈЕЛА</p> <p>ДРУГА КЊИГА</p> <p>СВЈЕТЛОСТ / САРАЈЕВО</p |
| раздражљивији.{S} Чинило се као да је и дјелом хтио показати како је „зликовац, хајдук и зулумћ |
| рисуству миловао је и мене и, као малом дјетету, давао ми пушке од зовине што их сваки дан прав |
| јао Хасана тако: васпитавао га да се од дјетињства научи борити, опирати, пробијати кроз живот, |
| векећући бројаницама почео би причати о дјетињству јој, о причама, шалама, поступцима њезиним.< |
| неки, дворе вилинске, о којима нам се у дјетињству тако много причало.</p> <p>Обојица смо готов |
| е се причало по читаву комшилуку и све, дјеца, колико их било, почела ме пецкати и дражити.{S} |
| е главе; остали су само старци и нејака дјеца, који се нијесу могли пушком ни заметнути.{S} Одм |
| е због њега и сам осилио и сва комшиска дјеца морала су да пате и страдају због тога.{S} Смио с |
| итава друзина нових трговаца.{S} Добила дјеца ћеф за пазаривањем, па напунила зембиље свакаквим |
| уле и ја му као, почео припомагати, кад дјеца око нас подигоше галаму и задречаше, како су све |
| ом сехириле, како на једној страни трче дјеца, а на другој заптије и како, проклињући <pb n="22 |
| оружјем, галамили, грајали, те се чак и дјеца из махале почела окупљати <pb n="228" /> око врат |
| законе у прсте, па би хтјели да им то и дјеца науче.</p> <p>И дошао је међу њих и засјео пред џ |
| а нестрпљењем очекивао.</p> <p>Чак су и дјеца по махалама знала да се у читаву шехеру нико у то |
| hi> одмах привукла на се пажњу и остале дјеце.{S} Кроз кратко вријеме поче се око нас окупљати |
| вши фереџе око себе, а папуче оставивши дјеци да се играју њима, отпочеле са својим теферичима. |
| чим би Хасана издаље угледао, а својој дјеци забрањиво да га ни погледати не смију, камо ли да |
| ом читаве им товаре, питао их о кући, о дјеци, о стоци, о свему.{S} За те људе са испуцаним, жу |
| , и читава широка авлија препуњавала се дјецом која су скакала, врискала, трчала по њој и играл |
| итао по сокацима и махалама, играо се с дјецом, свађао, тукао.</p> <p>Матере се нијесам бојао м |
| јеше и разговоре.{S} Неке су доводиле и дјецу са собом, бојећи се зар да их саме оставе код кућ |
| и поклонима.{S} Не заборави ни жене, ни дјецу, ни чобанице; свакоме пошаље понешто: или фес, ил |
| робу или не продавао.{S} Почеше тјерати дјецу макар чију, гонити их, тући.{S} Чаршинлије сада н |
| и да им он буде у џамији и да им он учи дјецу.{S} Дубоке је књиге, —— рекоше — проучио и зна св |
| ати јаранство, — заруче, чак и вјенчају дјецу, макар и млада и луда била.{S} То се и са мном де |
| } Хасан је био плах, силовит, необуздан дјечко, који као да ни ода шта зазирао није и никога се |
| ају више убистава на души него на глави длака.</p> <p>Други су опет тврдили како то нико други |
| да ми се изненада надуше, а мале, ситне длаке на њима нагло <pb n="318" /> почеше расти, костре |
| казали су стари...</p> <p>А он, ето, ни длаке промијенио није...{S} Хунцут остао хунцут...</p> |
| акав ти је — рече пакосно. —</p> <p>Вук длаку мијења, а ћуди никад, казали су стари...</p> <p>А |
| дарала на зној, истресе нешто духана на длан, узе га међу прсте и поче потпрашивати...</p> <p>— |
| p> <p>И из тиквице сасувши мало воде на длан, пошкропи се по лицу.</p> <p>— Хајде!..</p> <p>Зиј |
| — готово цикну мајка и пљесну дланом о длан. — Не увијај ми ништа...{S} Говори!..</p> <p>— Па. |
| и алку, узвикну нешто и пљесну дланом о длан.{S} Па брзо пружи руке до иза каната као да би да |
| уке, тражећи да јој изручим на изврнуте длане шећерлема, хурма, љешника.</p> <p>— Шта си донио? |
| нити је што напоменуо.</p> <p>— Пљуни у длане па ради — само ми рече при поласку и крене низ ча |
| >— Доста! — готово цикну мајка и пљесну дланом о длан. — Не увијај ми ништа...{S} Говори!..</p> |
| че испусти алку, узвикну нешто и пљесну дланом о длан.{S} Па брзо пружи руке до иза каната као |
| сира и пршута и, премјеравајући све да длану, дијелила нам, давала.</p> <p>Хајкуна је, кашње, |
| исли и све дертове.{S} Разбацивши их по длану, поредавши гроше једног поред другога, гледао сам |
| о ломна и замишљена силазила је одмах у дно авлије на траву, и, не тражећи шилте ни јастука, ту |
| ...</p> <p>— Опет Хамид!..</p> <p>— Све’дно...{S} Ми му вјерујемо...{S} Он је Зулфагу одавно зн |
| урених и шћућурених једна уз другу, при дну сокака.</p> <p>— Нико нема — прошапта узбуђено, па |
| би, исправио се украј невелике чатрње у дну авлије, големом, привезаном за дугачки коноп кантом |
| јунак неки, делија, мушкобана.</p> <p>У дну авлије, готово одмах поред зида, намјести као страш |
| и помишљао нијесам никако да ће он сам, до неколико дана, доћи ми у дућан и сам ми се јавити.{S |
| чији.{S} Кад би нам они дошли у авлију, до шездесет их на броју, растоварили уморне коње и поре |
| ја, врисак непрестано су допирали отуда до нас, разлијегали се преко читавих винограда и замира |
| Сад...</p> <p>Па пође од једнога момка до другога и, спустивши се на кољена, поче их напајати, |
| >Хатиџа, која је неколико пута долазила до врата и враћала се, напошљетку као да се одважи, уље |
| расипала по челу и са обнаженим рукама до лаката, које су биле засуте брашном.{S} Опазивши међ |
| и нам је био нечувен неред.{S} Од јутра до мрака непрестано нам долазиле жене, познате и непозн |
| чим се снебивао.{S} Радио сам од јутра до мрака, радио без одмора, непрестано.</p> <p>Ишао сам |
| д сам кроз четири мјесеца ишла од врата до врата... ево, у овом одијелу...{S} И тражила те, лов |
| ијукну Зулфага и разглави вилице од уха до уха.</p> <pb n="340" /> <p>— Први пут се прашта, а д |
| сама позва Османа, премјери га од главе до пета, и брзо, не размишљајући, откреса:</p> <p>— У о |
| презривим погледом премјерили од главе до пете, намргодили се мало и одмахнувши руком наставља |
| е, која му се са врха феса спуштала све до плећа и лагано га куцкала по њима.</p> <p>Ријетко ка |
| ернице и тамо остајао, задржавао се све до пред вече.</p> <p>У чаршији га сви лијепо примали и |
| о се повлачи по јакој бијелој бедри све до кољена.</p> <p>Опазивши бедевију, мајка, која је бил |
| <pb n="268" /> широке космате прси све до појаса, рашчешља је и некако мукло, отегнуто запита: |
| о их, само да и оно <pb n="221" /> дође до пара и да протргује.{S} И како је свако, по примјеру |
| ребра, да продрмусам мало. — Мени није до чекања...</p> <p>Он као да опет заспа.</p> <p>— Ефен |
| положен.</p> <p>Ипак читаву пјесму није до краја допјевао.{S} Изненада је прекиде, застаде, ски |
| ну дланом о длан.{S} Па брзо пружи руке до иза каната као да би да ухвати, да затрли кога. .</p |
| та друго ни радили, него ишли од махале до махале, па причали и препричавали.{S} Неки су опет, |
| д.{S} Загрнуо би широке рукаве кошуљине до изнад лаката, пребацио тешку мотику преко рамена и н |
| јој и руку и неколико пута поклонио се до земље.{S} А већ сјутрадан стигао је заптија с поруко |
| премивши ме у собу, обојица се измакоше до насред авлије, унесоше се један другом у лице и, неп |
| о није било него само неколико корачаји до Сулагине куће, мени се чинило као да трчим пун сахат |
| гаћама чије ногавице нијесу допирале ни до чланака, босоног, застаде на прагу и мрким погледом |
| очех и на мегдан зазивати и подвикивати до промуклости...{S} Они се и не осврнуше,..</p> <p>Изн |
| Тхе...{S} Треба два-три сахата каскати до њега...</p> <p>Хасан ме дрмну за раме и полугласно п |
| малим, мирисавим јаглуком и забацујући до на врх главе крајеве црвене шамије, који јој падали |
| и и полугласно пјевуцкајући.{S} Дошавши до испод ћошка успори ход, застаде пред ћемерли-вратима |
| а дебелог ћилима, ускачући покаткад чак до Хајкуниних димија и треперећи на њима.{S} У врху соб |
| ла од куће, и остајао с њоме негдје чак до поноћи.{S} Ни <pb n="279" /> хоџа ни хоџиница нијесу |
| о што се расцвао...{S} Сагла сам се чак до земље, принијела <pb n="401" /> га устима и почела љ |
| жене; неколико торбара опремио сам чак до црногорске границе, нагонећи их да свраћају и по кас |
| ставим на миру и да ништа не предузимам до бољих, згоднијих времена.{S} А је ли вјеровао да ће |
| .</p> <p>— Ефендија... дошао сам послом до тебе — почнем ја викати, бојећи се да се озбиља не з |
| отрчах за хамалом.</p> <p>Кад сам дошао до врата и од хамала узео ствари, био сам смислио: и шт |
| трави, остала преко читаве ноћи, управо до зоре.{S} Па и Зулфага остао с њоме...{S} И ко зна ко |
| вијек горјела ватра и зализавала готово до самог натрулог, сламнатог крова кућњега; пунио се бу |
| у он љутито, а шија му се извила готово до под таваницу. — Сад је ово моје и само моје.</p> <p> |
| колибом пламти, заиграва и лиже готово до под саму трулу и искривљену стреху, било нам је као |
| јуначка? — питао је сагињући се готово до земље и љубећи ме у скут. — Нијеси, зар, заборавио н |
| шљетку избаци он када смо изашли готово до на крај шуме и када кроз густеж оној опазисмо како с |
| ним чакширама, чији је тур падао готово до тала.{S} Огрнута је била лаком, црвеном кабаницом, и |
| ферим!..</p> <p>Кад се спустисмо готово до Миљацке чији се потмуо шум разлијевао кроз ноћ све ј |
| малу пуначку <pb n="371" /> руку готово до лакта, прелијевао се према сунцу као танак кривудаст |
| опљуну према њему. — Није ми било стало до свијета ни онда, кад сам кроз четири мјесеца ишла од |
| опипа.</p> <p>И, макар што ми није било до смијеха, једва сам се уздржао да се грохотом не засм |
| разлоге.{S} Макар што ми још није било до женидбе, што нијесам прије ни мислио нити се љуцки п |
| с — рече напошљетку Сулага кад стигосмо до куће, једном руком држећи канат и пуштајући нас да у |
| ао и, увијајући бркове и набијајући фес до обрва, смјешкао се, чудно се смјешкао, а ситне, мале |
| сисао крви људске...{S} И ко зна шта ћу до хиљаду година опет бити!..{S} Опет можебити травка, |
| Зажелио се куће — слагах му и порумених до ушију. — Ето...</p> <p>Он набра обрве, замисли се.</ |
| d="SRP19132_C23"> <head>XXIII</head> <p>До неколико дана отишао сам кадији.{S} Био то омален, ш |
| буде награда за онакву пресуду.</p> <p>До три дана након тога појави се у чаршији и у махалама |
| у и дозивало муштерије, диже се, у нека доба, кроз све махале једне голема граја, каква се одав |
| сам се тек досјетио да се она у новије доба све више и више гиздала и китила, — сједила на авл |
| а, ипак сви опазисмо како је у пошљедње доба постао некако обазривији, пажљивији и како чешће о |
| >— Устани!..{S} Устани!.. — чух, у неко доба, како ме зове Хасан, псујући и звекећући ми оружје |
| пута и све јаче, све јаче...{S} У неко доба причини нам се као да долази изнад нас, испод неба |
| е бјешњи, љући, раздраженији.{S} У неко доба готово ништа не бих волио толико колико да ми се п |
| ао:</p> <p>— Дај!..</p> <p>Једва у неко доба један од путника застаде.{S} Заустави коња, поглед |
| освађао с њиме, поџавељао се, да у неко доба не зачух разуздан, здрав смијех нечији, — који је |
| и по чекмеџи с новцима, те ми је у неко доба дућан више наличио на пушкарницу какву него ли на |
| арада је расла све више и више и у неко доба толико смо се били осилили да смо чак почели говор |
| дала по трави, ваљала се.</p> <p>У неко доба чинило се као да је мајка жељела да се сасвим отре |
| , све их мање и мање долазило.{S} У оно доба кад су се обично окупљали и састајали, Зулфага је |
| есам се много намучио.{S} Како је у оно доба било доста празних дућана, нашао сам један у који |
| мирни, добри Сулага, који једини у оно доба никаква оружја на себи носио није и кога су у чита |
| једногласно, без размишљања. — Млад си, добар си, бегенишемо те...</p> <p>— Ама моја наука није |
| гледа...{S} А он одавно у овој кући... добар је... поштен... вјеран...</p> <p>— Стар је — рече |
| — рече полугласно — али он је и благ и добар човјек...{S} Крви би испод грла дао...{S} Чудим с |
| рече меко, полугласно. —— Оно је један добар и поштен човјек, који никоме зла не мисли и који |
| еца плаши, нек се не спрема у хајдуке — добаци Хасан пакосно, не осврћући се. —</p> <p>Пхи!..</ |
| .</p> <p>Неко дохвати три-четири шибе и добаци им.{S} Они не прихватише.</p> <p>— Шибајте!</p> |
| <p>— Охо!...</p> <p>— Ситница! — и опет добаци Хасан, узваливши се на јастуке. — Зрно се мало н |
| ове и пијуцкајући, пожудно их гледали и добацивали им масне, неслане шале.</p> <p>Мајка, уморен |
| .</p> <p>— Пхи, какав си ми то момак! — добацивао је презриво, окрећући ми леђа, а, ни сам не з |
| нешто од бабе, а нешто од мајке, увијек добивао новаца, био сам најбогатији међу јаранима и сви |
| а још читава друзина нових трговаца.{S} Добила дјеца ћеф за пазаривањем, па напунила зембиље св |
| црнила се; пуне, жилаве, снажне мишице добиле им чисто бакарну боју и како је одсијев кадикада |
| ад сухим трешњама што сам их од Хајкуне добио.</p> <p>Неко вријеме сви смо сједили тако не мичу |
| са пазаривањем и бринути се о свему, а добит да дијелимо на пола, као што то и други ортаци ра |
| p> <p>— Добра ви вече, људи!..</p> <p>— Добра ти срећа, Турчине! — отповрнуше неколико њих једн |
| уђења, узвикнух планинштарима:</p> <p>— Добра ви вече, људи!..</p> <p>— Добра ти срећа, Турчине |
| је и препоручивао највише да се остала добра уреде и некретнине да се подигну; зато је увијек |
| во над њима...{S} А силеџиска владавина добра не доноси, јер подгаја осветнике...{S} И ето... с |
| ње сам сазнао како је он нашао сва наша добра у нереду, остављена, запуштена, готово сасвим про |
| оју треба <pb n="249" /> чувати...{S} И добра је срца...{S} Бољи је од мене па... па је свакако |
| <p>— Зар ја, покрај света свога имућа и добра, макар ми га Зулфага и не дао сада, да се пребија |
| е.</p> <p>— А шта ће овом остати, ако и добра пролете као и готовина. — запита јаче. — Продате |
| и. — Ти си мој...{S} Ти...{S} Ако желиш добра и себи и мени, води ме!.. </p> </div> <div type=" |
| к обијељен зид, — био је Сулага, мирни, добри Сулага, који једини у оно доба никаква оружја на |
| ништа не ради без мене.</p> <p>И мирни, добри Сулага оста сам самцит, понижен и посрамљен.{S} С |
| д су вам вазда, од ђетињства, говорили: добри сте, честити сте, паметни сте, мирни сте, слушате |
| узбуђено, и весело, као што се гледају добри стари пријатељи када се након дугог растанка изне |
| их о земљи, о хајвану, <pb n="381" /> о добрима и одмах мјери, размјере, рачуна, записује.</p> |
| ?..</p> <p>— Ништа ме не боли сад...{S} Добро сам — једва сам се некако могао прибрати и одгово |
| дати?</p> <p>— Колико хоћеш...</p> <p>— Добро...{S} Узећу колико ми затреба...</p> <p>Чим смо с |
| p>— Шта је?..{S} Како си ми?..</p> <p>— Добро сам — одговори он једнако поигравајући.</p> <p>— |
| мени, загрли ме и поче љубити.</p> <p>— Добро и ваљано момче моје, — рече некако меко, сажаљева |
| мном. — Нећеш?</p> <p>— Хоћу.</p> <p>— Добро...{S} Пратићу те...</p> <p>Па, разгледавши унаоко |
| а ни мене ни Хатиџу. — Лијепо?</p> <p>— Добро ми било.</p> <p>— Вазда.</p> <p>— И учио си?..</p |
| p>— Не слути на добро!..{S} Не слути на добро!..</p> <p>И како се у читаву шехеру ни о чем толи |
| p>— Не слути на добро...{S} Не слути на добро...</p> <p>— Јесам ли кршна овако? — изненада би з |
| /p> <p>— Опет!.. .</p> <p>— Не слути на добро!..{S} Не слути на добро!..</p> <p>И како се у чит |
| у се на трепавици.</p> <p>— Не слути на добро...{S} Не слути на добро...</p> <p>— Јесам ли кршн |
| тета, Смајиле...{S} А то ми не слути на добро... </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP191 |
| дмах се могло познати да то не слути на добро и да ће се наскоро читава земља дигнути на устана |
| хну.</p> <p>— Млади сте, здрави сте, па добро једете...{S} Благо вама!..</p> <p>Па нам пружи ду |
| би добро бити...</p> <p>— Мени је и сад добро — одговорих јој весело, показујући на кућу, на Ха |
| имо бимбашиници једне папуче, па ће све добро бити.{S} Тако и старији раде, па што не би и ми?. |
| ни шехерски.</p> <p>— Из зависти што је добро пошло они ово раде — говорио је јецајући. — И мен |
| <p>— Жао ми само што га још једном није добро измлатила...{S} Да га научи памети...</p> <p>Узех |
| зазивачки. —</p> <p>Ја само иштем своје добро, мал свој, што ми га уграбили...</p> <p>— Уграбио |
| — одговарао је сваки и не саслушавши ме добро. —— Хајде даље!..</p> <p>Један је, шта више, и из |
| <pb n="334" /> <p>Напошљетку, пошто ме добро разгледао, понуди ми цигар.</p> <p>— Тамо кијамет |
| бијеш?</p> <p>— брекну сурово пошто ме добро разгледа, старајући се да ме напријед преплаши др |
| свашта набацати у главу...{S} А дијете добро, честито...</p> <p>Мајка застаде мало, поћута.</p |
| исправљајући. — Чини ми се да ће и теби добро бити...</p> <p>— Мени је и сад добро — одговорих |
| укаво намигну. — Овога пута све је било добро...{S} Дај Боже, да буде други пут и боље.</p> <p> |
| јечи и не гледајући ме чак.{S} Знали су добро да ћу се и сам досјетити од кога је.{S} И чим бих |
| јем.{S} А најбољи знак да оно што радиш добро радиш, тај је, ако видиш душмане како се љуте и к |
| крив Зулфага — рече — што је иза твога доброг и поштеног оца остало све запетљано, све у неред |
| а хоћеш ли је? — запита, смјешкајући се добродушно. — Је ли ти драга?..</p> <p>— Хоћу — весело |
| Какав ми је, бива, народ који јауче за добром, за славом некаквом, за слободом, а сам пјан, др |
| ему као да је гледала избавитеља неког, добротвора, у њему, готово, гледала све...</p> <p>И нар |
| тим свима људима, читаву свијету, чак и добротвору ономе, који, хотећи да се наруга, —— зашто с |
| ама Хатиџа, кад би виђела како живим од доброте њезина оца док... док се још љуцки ни замиловал |
| ћи му право у очи, — или живио од твоје доброте или од њезине... од њезина мираза?..{S} Није ли |
| , на Хамиду неком, кога Зулфага однекуд доведе, и на једној слушкињи, за коју и мајка рече да ј |
| амо због <pb n="216" /> тога: да их све доведе у забуну, да их утуче и тако им опет покаже, е ј |
| ага.</p> <p>— И јуче?</p> <p>— Ноћас су довезли рањенике.{S} Сад их почели доводити по ноћи, да |
| ...</p> <p>— Их, баш сам луд што сам је довео, а ништа купио нијесам — почех прекоравати самога |
| у. — А ти... ево... опет ме примио... и довео... и... ех, ех...</p> <p>Па преврне очима, стисне |
| дговори ми.</p> <p>— А зар га нијеси ти довео? — застиђено прошапта она уздижући обрве. — Зар н |
| ћи да се исправи. — Јунак ме у ову кућу довео, њега сам и служио...{S} Кад њега нема, жене служ |
| > <p>— Нудите!..{S} Свакоме нудите!.. — довикивала им мајка, која је, огрнута лахким, провидним |
| ним мишицама низ које се циједила вода, довикивале једна другу, препирале се, свађале.</p> <p>Т |
| > <p>— Распалила се удовица, па пјева — довикивали јој. — Своју пјесму пјева!..</p> <p>Ни мене |
| <p>Наравно, ни јавио му се нијесам, ни довикнуо му што.{S} Необично задовољство осјећао сам ве |
| рсе да је тјеше и разговоре.{S} Неке су доводиле и дјецу са собом, бојећи се зар да их саме ост |
| ли на бакалницу, трговину...{S} Чак је доводио и некакве Арнауте, дивљаке некакве, полуголе и |
| с су довезли рањенике.{S} Сад их почели доводити по ноћи, да се свијет не плаши...</p> <p>— Бру |
| , а непрестано се осврће и гледа: је ли довољно удаљен од бедевије и може ли га случајно и ту к |
| , стрине, и из наше и из других махала, доврвиле би јатомице првог дана по одласку његову, засј |
| не плашиш?..</p> <p>И спуштеним гласом доврши:</p> <p>— Нека га носи ђаво!..{S} А волио бих да |
| .{S} Ја сам само питао, па...</p> <p>Не довршивши окрену се и пође из собе.{S} Старао се и упињ |
| унцу.</p> <p>Нијесам још потпуно ни био довршио посла, када заптија један, необично угојен и зд |
| p> <p>— А кад више није било пара да их довршите, онда...</p> <p>— Онда су прешле Зулфаги?</p> |
| енима.</p> <p>— Сведно, нијесу се могле довршити — отсијече.</p> <p>— А кад више није било пара |
| , — ваше се грађевине нијесу више могле довршити...</p> <p>— А прогутале нам сву готовину и све |
| ну и на трави, на зелењу, мирно отклања дову.{S} Па се опет поврати барјаку и клекнувши на десн |
| високој, допојасној трави отклањао би и дову.{S} У кући, у соби, у џамији никад није хтио клања |
| могло познати да је то био један обичан догађај у њиховој кући и да се нико због тога не мора н |
| ни да вечерам чак.</p> <p>Након таквих догађаја и Зулфага и мајка дуго су разговарали, препира |
| теферич некакав или да се нечувена чуда догађају.</p> <p>Граја, хајка и галама није се стишавал |
| увши један према другом сашаптавали се, договарали.{S} Непрестано је питао један другог за нове |
| е, ријетке гомиле и полугласно шаптали, договарали се.{S} Нијесу ли могли да се договоре, ишли |
| у собу, укривали се од мене и нешто се договарали, шапутали.{S} И сви ме гледали некако меко, |
| ло!..{S} Пхи!..</p> <p>По срећи, његово договарање трајало је само по два по три сахата.{S} Жељ |
| ама...{S} Твоји су...</p> <p>— Нећу без договора.</p> <p>И обоје ме тако заустављали, задржавал |
| договарали се.{S} Нијесу ли могли да се договоре, ишли су једни другима кући, на сијело.</p> <p |
| а затресе главом, стидећи се зар да све договори.</p> <p>— Па то и Осман Салих-агин ради — опет |
| ет, зауставља ме Хатиџа.</p> <p>— Да се договорим с тобом због кметова — вели.</p> <p>— Нека... |
| да смо заједно, да се можемо сашаптати, договорити?..{S} Па, ако би дошло и да се гине, лакше ј |
| бог кметова — вели.</p> <p>— Нека...{S} Договорићемо се сјутра — одговорим јој весело.</p> <p>— |
| ени свану пред очима.{S} Познадох да се догодило нешто страшно, најстрашније и, потрчавши Сулаг |
| ек половица грађевина једва ако је била доготовљена — Како ћемо?</p> <p>— Ти си домаћица... ти |
| нам, давала.</p> <p>Хајкуна је, кашње, додавала још и сухих смокава, и ораха, и љешника.{S} Он |
| n="298" /> <p>— Он нешто чудно смишља — додавала је Хајкуна, која је пазила на њ и пратила га. |
| </p> <p>— Само сам разговарала с њиме — додаде затим шапћући.</p> <p>— <hi>Само</hi> разговарал |
| p>— Неће ти бити на одмет ни Хатиџине — додаде он мекше, једнако се смјешкајући. – Она је моје |
| енима...</p> <p>— И грмљавине ће бити — додаде стари невесело.</p> <p>— Мене сврбе леђа...</p> |
| > <p>— Врата треба још боље затворити — додаде хоџиница тихо, одбацивши кошуљу с крила. — Канат |
| и.</p> <p>— А може бити и кршан чојек — додаде тише. —</p> <p>Не покорава се свакоме, мисли сво |
| > <pb n="403" /> <p>— А он се наљутио — додаде она јаче.</p> <p>— Нека...{S} И одљутиће се.</p> |
| <p>И, погледавши и мене и Хатиџу, тихо додаде:</p> <p>— Голубови моји!..</p> <p>— Па ће она и |
| поносито и, држећи да ми се и он руга, додадох пакосно:</p> <p>— Нијесам просјак.</p> <p>— Баб |
| </p> <p>— Не спава се ни мени.</p> <p>И додадох му кахву.</p> <p>Он спусти филџан на тле, опет |
| гати, звати у индат...</p> <p>Пошто јој додија пуцњава купила је и тамбуру и поче ударати уза њ |
| м кораку.</p> <p>Напошљетку, кад ми већ додија толико узалудно тумарање, љутито одбацих пушку у |
| , која је непрестано јуришала не њега и додијавала му.{S} Осјетивши да сам уљегао, — видјети ме |
| афове а сабље пребацивши преко крила, и додијавали са својим питањима.{S} Распитивали се и о на |
| мајки, Зулфага за дуго времена није јој додијавао иштући ни јадикујући.{S} Претварао се као да |
| о и курталисао се.</p> <p>А глад почела додијавати, мучити ме.</p> <p>Испочетка нијесам је ни о |
| .</p> <p>— Не бој се...{S} Нећу ти више додијавати — рече полушапатом, пошто је све покупио и у |
| } Сељаци из свију села,</p> <p>— којима додијали зулуми и намети разни, — остављали су домове, |
| ни једном ни другоме, <pb n="352" /> то додијало не би.{S} Сахати су нам и у таквоме разговору |
| оварио...</p> <p>Напошљетку, кад ми већ додијало толико размишљање, подигнем се и исправим.</p> |
| беговима око цареве џамије, којима био додијао стари хоџа — поткрадао им џамију, — па хтјели д |
| све говори некако жалостиво.{S} Каже: „Додијао сам вам, па ме и не гледате... бјежите од мене. |
| ead> <p>Знанци и пријатељи каткада грђе додију и постану несноснији него најљући душмани.{S} Св |
| шину ме јаглуком по лицу и, објешењачки додирнувши својим носом у мој, поче ме шкакљати по лицу |
| кад бијаше разбио главу.</p> <p>Био је, додуше, још једнако својеглав, јогунаст и напрасит, али |
| же заповиједати и овим људима, који су, додуше живјели у овој кући, али којима још никад ништа |
| о сасвим почех заборављати на своје.{S} Додуше и они мене као да су били заборавили: тек каткад |
| се овакво друговање мора прекинути.{S} Додуше овдје, у прсима, као да ме гризло нешто, пекло м |
| ма, по читавом тијелу.{S} И, тога часа, дође ми да заплачем, да зајецам, загрцам.{S} Спустивши |
| <p>Тога истога дана, негдје иза подне, дође нам Сулага.{S} Био је некако снужден, забринут, не |
| м, очитам све.{S} Макар био и први дан, дође ми да се свадим, поинатим с њоме.{S} Поинатио бих |
| ћи је онако сурову, љутиту и распаљену, дође ми да и сам постанем суров, да је пецнем, надражим |
| давало их, само да и оно <pb n="221" /> дође до пара и да протргује.{S} И како је свако, по при |
| стрепи, залупа као да ће искочити...{S} Дође ми да се дигнем, да га зовнем по имену и са рашире |
| а покажем своју зараду, похвалим се.{S} Дође ми и да запјевам, да подвриснем мало.</p> <p>— Ама |
| џба и сва љутња као да намах минуше.{S} Дође ми да се и сам засмијем и да се увијам, онако да с |
| 44" /> <p>У мени поче кипити, врети.{S} Дође ми да узмем ону књигу с тешким дебелим корицама, ш |
| о и жељели да се та опасност одгоди, да дође мало доцније, Хасан се два <pb n="315" /> три пута |
| оруком: нека оставља све послове и нека дође, врати се што прије.</p> <p>— Оставио си ми све по |
| муо, необичан тутањ.</p> <p>Истога дана дође нам Сулага.{S} Хтио, зар, да види: је ли све намир |
| здравље упиташе...</p> <p>Мени смијешна дође та забуна њихова и да не бих ударио у гласан смије |
| оћи, од срџбе неке на самога себе.{S} И дође ми да викнем у помоћ, да зовнем макар кога.</p> <p |
| , више долазити — откресах ја пакосно и дође ми да га гурнем у ребра, да продрмусам мало. — Мен |
| ештином и мајсторлуком својим!</p> <p>И дође ми да издигнем руку изнад главе, да викнем и сазов |
| у сокаке куд је Хасан замакао.</p> <p>И дође ми да потрчим за њим, да га сустигнем и опет врати |
| амаче сасвим, изгуби се.</p> <p>Тада ми дође као несвјестица нека, малаксалост.{S} Сасвим изнем |
| у да отпочинем.{S} И, — не знам како ми дође та чудна мисао, — чупкајући око себе меке, танане |
| .</p> <p>— Хајкуна!..</p> <p>— Нек свак дође и нек свак слуша — кресну Хајкуна одлучно, па и са |
| азвађајући. —</p> <p>Шта ћете?..</p> <p>Дође и заптија.{S} Похвата тројицу-четворицу и поведе н |
| све смијешно, необично смијешно.</p> <p>Дође ми да јој се у лице наругам, да је подражим.{S} И |
| и ја сам се зажелио куће, ама...{S} Кад дођем тамо, па кад ме запитају: „Ђе си био?..“ зар да и |
| сте. — Нијесам могла срцу одољети да не дођем, да...</p> <p>И, погледавши и мене и Хатиџу, тихо |
| Куда ћеш?..</p> <p>— Иђем... да више не дођем.</p> <p>— Љутиш ли се на ме? — запита она узбуђен |
| јаглуку, поручивши узгред да јој увече дођем под пенџер, на разговор.</p> <p>Необично сам се з |
| ах, — опет зајеча он и поче уздисати. — Дођи... други пут...</p> <p>— Не могу, ефендија, више д |
| Хајкуна и Хасан, који, преобучени, опет дођоше у собу, затекли су ме уплакана.{S} Обоје се скле |
| ко крила.</p> <p>— А ми ћемо чекати док дођу — отповрну Хасан прекрстивши ноге. — Не хити нам с |
| ни кад се лијепо живјело“...</p> <p>Цар дозва пратиоце, који су преобучени као и он узастопце п |
| /head> <p>Пошто је бербер, — кога одмах дозвасмо чим смо Хасана скинули с кола и унијели у кућу |
| , њежан поглед на ме, као да ме пита за дозволу, приступи му:</p> <p>— Хоћеш ли још кахве? — за |
| аца ми није могао давати, јер није бабо дозвољавао.{S} И то га увијек љутило.{S} Кад год би изв |
| тија с поруком да је само њему, Јовану, дозвољено продавати робу из зембиља и да му од сада у т |
| ије, путнике, татаре, слушао их како се дозивају, препиру, инате, гонећи претоварене коње и при |
| ла је Циганке што су ми разносиле робу, дозивала их, куповала свега и што јој требало и што ниј |
| каткада и на кућна врата тражили цуре, дозивали их...</p> <p>Дешавало се, па су и чаршију затв |
| ову, из свега грла хвалило своју робу и дозивало муштерије, диже се, у нека доба, кроз све маха |
| ј друма по један хан и као да ме мамио, дозивао себи.{S} Његови високи, чисти, обијељени зидови |
| Питај... тамо...</p> <p>И залуд сам га дозивао и мољакао даље, залуд сам чекао.{S} Не хтједе в |
| јући зар да сам већ „поприличан момак“, дозрио чак и за озбиљнији разговор, нудио ми је духанск |
| о.{S} За чудо, та се готовина, — ако је доиста толико било, — некако и сувише брзо потрошила.{S |
| жареним образима и набреклим, полунагим дојкама које се пробиле испод кошуља, извијају се, кови |
| и указа на усахле, смјежуране, објешене дојке, које јој вириле испод растављених пешева од кошу |
| е се опусте и почну заплетати око нога, док <pb n="261" /> оне, кршне, плахе, једре, са ужагрен |
| VI</head> <p>За све вријеме, испочетка, док се Хасан лијечио и док је имао болова био сам врло |
| љају и премећу по ћилимима и серџадама, док су они, наслоњени уз зидове, одбијајући димове и пи |
| а коса лијепи се по челу и по образима, док она ради, непрестано ради и пјева, а плаха пјесма р |
| мрког, знојавог, сунцем опаљеног лица, док је друга половина остајала у сјенци и црнила се; пу |
| оја узалуд облијеће, отима се и лепрша, док напошљетку, омађијана и малаксала потпуно, не клоне |
| мусандери клопара и чепрка миш некакав, док напољу фијуче и цијуче вјетар засипљући снијегом у |
| е а оборивши очи, дворила га све дотле, док би испио кахву и почео тражити хаљине и оружје, да |
| се, једном руком ухватио се за демире, док у другој држи пушку, па нас, онако загрљене, продир |
| е утврдити нашу силу и господство наше, док је Сулага, напротив, тужно климао главом и непреста |
| ди и како говори и како рачуна...{S} И, док сам говорио, непрестано се мргодио, непрестано ломи |
| склепташе се око њега, навалише.{S} И, док се Ајкуна трзала, цичала, отимала, покушаше да је у |
| је свакако имао много више да прича и, док је Хасан испред мог дућана пролазио оборене главе, |
| ћи, усиљавао се да брже крене, поскочи, док сам ја почео посртати и тетурати као пијаница, с му |
| а и леђима се прислони уз јастук један, док мајка и надаље чишћаше мохуне не дижући главе нити |
| е под дрветом једним лежао и пландовао, док су му све комшије унаоколо радиле и уређивале земљу |
| у њих, метао шећера и полугласно тепао, док су му око главе облијетале челе, спуштале му се на |
| шао сам <pb n="226" /> на неке, ударао, док напошљетку, и сам окрвављен и изгребан, нијесам бје |
| кивати ништа све док се не утишам мало, док се не приберем.</p> <pb n="334" /> <p>Напошљетку, п |
| о уобливши глас упуштала се у разговор, док смо нас двојица остајали мало подаље, у страни, <pb |
| икну и устукну мало, сакри се за канат, док момче, изненађено <pb n="291" /> ударцима, као да п |
| како живим од доброте њезина оца док... док се још љуцки ни замиловали нијесмо?..</p> <p>Сулага |
| да помогну онда кад је касно помагати; док човјек не загрца, не осврћу се на њега.{S} По срећи |
| могао без штапа, често и без штаке.{S} Док је био бабо у животу Осман као да није ни знао ни з |
| тајале дуже, и разговарали смо више.{S} Док је напољу цичао, вриштао и фијукао вјетар снијегом |
| } Зној ме обли по челу и по образима, — док ми се руке биле обледениле, — болови освојише све ј |
| Хасан снуждено, уједајући се за усне. — Док се ми смислимо, усташи ће ојачати.</p> <p>— И јуче |
| виђела како живим од доброте њезина оца док... док се још љуцки ни замиловали нијесмо?..</p> <p |
| ми, причала, забављала се са мном, све док не би Шерифа ханума, мати јој, изашла из собе и пон |
| а, хајка и галама није се стишавала све док се није бабо појавио.</p> <p>А чим он изађе из собе |
| он опет није хтио запиткивати ништа све док се не утишам мало, док се не приберем.</p> <pb n="3 |
| оваца нити што спомиње о њима све дотле док се бабо сам не досјети и не исплати му.</p> <p>И ка |
| устављао, обгрлио их и привио на прса и док су се оне отимале, ударале га и гребле по лицу вриш |
| јеме, испочетка, док се Хасан лијечио и док је имао болова био сам врло мало у дућану.</p> <p>М |
| ом оковане главе малих пушака.</p> <p>И док су сви, једва кроз дим назирући један другoгa, гово |
| учајно и ту копитом дохватити.</p> <p>И док је он тако зазирао, дотле су други, подијељени у гр |
| кама на појасу и обореном главом чекали док прође поред њих, не гледајући један на другога, не |
| преко крила.</p> <p>— А ми ћемо чекати док дођу — отповрну Хасан прекрстивши ноге. — Не хити н |
| ра у руци, најнесигурније имуће, одлети док се окренеш«.{S} Зато је и препоручивао највише да с |
| > <p>— Их, колико ли их морало погинути док су тебе ранили!..</p> <p>Он се наслони на јастук и, |
| рнули кахвени ибрик уза њу, па чекајући док узаври вода, засјели по трави и запалили чибуке.{S} |
| дан и колико ми тамбура разбије о главу док пјесму допјева...{S} Колико ли сам суза пролио због |
| се мало и хтједох се указати...</p> <p>Док пуче пушка.</p> <p>Шикну куршум кроз ваздух и као д |
| е разлијетати по читавој махали.</p> <p>Док опет ето Сулаге.{S} Није ишао него каскао сиромах, |
| стане на пут, тога ће и нестати.</p> <p>Док се однекуда појави и бабо, онако мрк, суморан.</p> |
| ама, шалама, поступцима њезиним.</p> <p>Док је говорио, негдје недалеко, у комшилуку, разлијега |
| да је уживао у мукама мајкиним.</p> <p>Док се она ломила, кидала и гребала, он је, прикривен, |
| ла се и много је размахивала рукама као доказујући нешто; Зулфага је напротив био необично мира |
| т почнем муцати:</p> <p>— Нећу да... да долази више... јер... јер...</p> <p>— Јер?...</p> <p>И |
| ..{S} У неко доба причини нам се као да долази изнад нас, испод неба, из грања оног, те некако |
| брзо изговори:</p> <p>— Јер... јер и он долази... и... ко зна шта може бити...</p> <p>Ја заније |
| ..</p> <p>Хатиџа, која је неколико пута долазила до врата и враћала се, напошљетку као да се од |
| ед.{S} Од јутра до мрака непрестано нам долазиле жене, познате и непознате, из комшилука и удаљ |
| ого, иако га често призивали, тражили и долазили му.</p> <p>Покаткада напунила би их се читава |
| тена, збуњена, усплахирена.{S} Момци су долазили и питали: какве ће наредбе да изда за виноград |
| д кога је.{S} И чим бих ручао, одмах су долазили да однесу празне суде, опет онако тихи и онако |
| ани.{S} Сваки дан, након кијамета оног, долазило ми у дућан по неколико њих, засједали по санду |
| .{S} Одиста двојнице!..{S} Ћурликање је долазило баш одонуда, од ватре, од колибе оне.{S} Никак |
| ђе купити око баште, све их мање и мање долазило.{S} У оно доба кад су се обично окупљали и сас |
| ахане.{S} Готово све што ми је под руку долазило, све сам узимао.{S} Само стојим, узимам и одба |
| врило, кипило, комешало се.{S} Свак је долазио и свак се веселио, частио тамо.</p> <p>И само ј |
| же шишану. — За толики вакат нит’ си ми долазио, нит сам имала каква хабера од тебе...</p> <p>З |
| </p> <p>— А је ли шала била кад си мени долазио! — запита Хајкуна отимајући се и ударајући га л |
| <p>И увијек се одазивао молбама, увијек долазио.{S} Висок, танковијаст, прав као јаблан, блијед |
| ни, пјева и одјекује.</p> <p>Сулага нам долазио сваку вече.{S} Рано, одмах по вечери, зазвечала |
| ка живље, окренувши се Хатиџи. —</p> <p>Долазио је и мени, па и мени причао...{S} Нити је, каже |
| ањивала.{S} Кашње, кад су жене престале долазити, кад је остала осамљена, готово као да је и са |
| пут...</p> <p>— Не могу, ефендија, више долазити — откресах ја пакосно и дође ми да га гурнем у |
| р си пошље заборавио на ме и престао ми долазити, — рече распаљено. — Другијем си прешао и друг |
| итава шехера...{S} Почеше увече редовно долазити, један за другим, обилазити око куће и са необ |
| азио, одмах сам и помислио да због тога долазиш — настави затим мирније, сједајући на шилту и п |
| ловила...{S} Питала и распитивала: коме долазиш и којој си ђевојци прешао?..{S} Ашиковала сам с |
| и тихо, развучено протепа:</p> <p>— Ти долазиш због Зулфаге, је ли?..</p> <p>Ја застадох изнен |
| але према сунцу засјењујући очи, црвена долама прелијевала се као запјенушена крв, а турбан око |
| еним токама и траговима крви на везеној долами, вратио с пута, кад би пред вратима зазвонило мо |
| патлиџана, у чоханим чакширама, огрнута доламом.{S} Набивши га на колац и тутнувши му чибук међ |
| сјетих свега!</p> <p>И Хасановог првог доласка, и њезиних састанака с њиме, и моје ненадне жен |
| вим заборављајући да сам га то исто при доласку питао. — Јуче?</p> <p>— Прекјуче — кратко одгов |
| милила низ леђа, изненада понека груда долијетала би и разбијала нам се о рамена, а ми смо јед |
| хранећи кумре, које из читава комшилука долијетале, купиле се око ње и падале јој по глави, по |
| ..{S} Знаш ону моју кумру, што ми вазда долијеће... па ми се спустила на главу, на шамију и поч |
| лајисаним тасима и пилава, и червиша, и долме, и јапрака.{S} Све ми то остављали на дућан и одл |
| еко читавих винограда и замирали негдје доље, у пољу, одакле као да се неко руга, враћао се кад |
| ти, грохотом смијати...{S} Смијехом сам домамила и кумру...{S} Знаш ону моју кумру, што ми вазд |
| згред, мезетили.{S} Чак и слушкиње били домамили себи, помијешали се с њима.{S} Натјерали их и |
| о слушче какво, помажем јој у ситнијим, домаћим пословима.{S} Шта више, она као да се бојала ме |
| звијезде, жалећи што није био толико и домаћин колико и јунак и што није боље пазио на кметове |
| рну својим ситним очима.</p> <p>— Ти си домаћин, па чини како знаш — рече, па, и не погледавши |
| и и колико је боља и разумнија него сви домаћини шехерски.</p> <p>— Из зависти што је добро пош |
| — отегну хоџа забринуто. — Наши су били домаћини, господари у земљи, па им мало било госпоства, |
| ену укућане и избацујући неслане шале о домаћинима.{S} Неколике дјевојчице које је сретао путем |
| лушкиња каква, робиња му, него ли жена, домаћица.</p> <p>Ујутру, прије зоре, дизала се из душек |
| доготовљена — Како ћемо?</p> <p>— Ти си домаћица... ти наређујеш, а ја ћу слушати — понизно одг |
| а слушају и женске заповијести, макар и домаћичине биле, не оставише оружја нити устукнуше.{S} |
| и зулуми и намети разни, — остављали су домове, неки их и палили, и придруживали им се.{S} У мн |
| екако као да се приближује својој кући, дому своме...{S} По неколико каравана коња, голих, раст |
| Сви су отворено говорили како он у свом дому „гоји разбојника“, који ће, чим потпуно оснажи, „ч |
| им и смјешећи се почео их запиткивати о дому, о кући...{S} И сваки пут ме оставише без одговора |
| и око руке.</p> <p>— Јеси ли ишта чуо о дому: — запита затим шапатом и погледа ме пажљивије. — |
| дукати на прсима звекећу, звекећу, — у дому...</p> <p>— Шта?..</p> <p>— Увриједила сам ти гост |
| бало да оде у чаршију, да јој што нађе, донесе, купи, ишао је одмах, не мргодећи се и не гунђај |
| и у моме дућану, одомаћи се потпуно.{S} Донесе све ствари што их имао, — а није их ни имао мног |
| мио!..{S} Још наредио Хамиду и да му га донесе и, за инат, гурнуо га под јастук, под главу, и з |
| " /> каквим послом да прође авлијом, да донесе што, ишао је на прстима лагано, тихо, старајући |
| позвала када да јој помогне у послу, да донесе воде, дрва, масла.</p> <p>— Нећу ја — говорио је |
| рекне покаткада и подвикне на Хасана да донесе књигу. — Да вам причам шта има у књигама.</p> <p |
| јек понешто носећи у руци: или ђугум да донесе воде са чесме, или ћупицу какву, завежљај, торбу |
| /p> <p>— Па што нијеси Хамида послао да донесе?</p> <p>— Јок!..{S} Ја хоћу из твоје руке...</p> |
| адан...{S} Их!..</p> <p>Брже боље оде и донесе млијека, сира, кајмака.</p> <p>Све остави преда |
| леђа му, и отежући проговори:</p> <p>— Донесите им, ђецо, мало млијека...</p> <p>Оба момка, бе |
| ати.</p> <p>— Сад ћу...</p> <p>Слуге му донесоше и кахве, духана, хљеба и он понуди свакога и с |
| рени и потурени пристајали за њим, — да донесу јање.</p> <p>Затим се, онако горд, усправљен и н |
| дио у једном хану, у Коњицу, гдје су ме донијели и оставили некакви путници, који се међусобно |
| воје гозбовање и да се опијају.{S} Били донијели однекуда и читаво буре ракије, поставили га на |
| к доноси?...{S} И какав ће то баксузлук донијети?...{S} Хоће ли се који од нас разбољети, изнем |
| <p>— Да нијесам здрав, не бих ти могао донијети товар поздрава — откреса весело. — А Хајкуна т |
| о си зеца да искочи и то ће нам несрећу донијети...{S} Сметењаче!..</p> <p>— Ко се од зеца плаш |
| трави. — Убићу!..</p> <p>— Богата је и донијеће ти пара — тјешио ме Јован, који је једини озби |
| утим, гњецкавим мехлемом, што га уза се донио, привије.</p> <p>— Ништа је — рече мирно, утежући |
| ерлема, хурма, љешника.</p> <p>— Шта си донио?..{S} Шта?..{S} Камо?.. — питала је потскакујући |
| се, за те, за срећу коју си ми само ти донио, за слободу оволику...{S} Хоћеш ли, болан, да се |
| аћа...{S} Шта год Хасан зажели, Зулфага доноси...</p> <p>Испочетка нити сам што питао Хасана, н |
| ма...{S} А силеџиска владавина добра не доноси, јер подгаја осветнике...{S} И ето... створила и |
| истинита она напомена да зец баксузлук доноси?...{S} И какав ће то баксузлук донијети?...{S} Х |
| ш права трговина, која нам обојици ћара доносила.</p> <p>Он је први напоменуо и почео ме нагова |
| ивши наргилу, — што јој слушкиња увијек доносила, — дочекивала је Хајнију, Циганку, која је са |
| . .{S} Мало прије ми рекоше наши кад су доносили ствари.</p> <p>Ја се брзо исправих, подигох се |
| јести страшније.{S} Рањеници, — које су доносили у колима, на носилима, на коњима, — изнемогли, |
| и, наћи за нас, Сулага је ишао, узимао, доносио.{S} Дешавало се те нам накупује за кућу и ствар |
| прије зоре, босоног је ишао на Неретву, доносио воде и спуштао пред врата њезине собе, одмах по |
| е што их слала ко зна коме, и у замјену доносио читаве ките цвијећа, кутије, огледала.</p> <p>О |
| — дочекам брзо, правдајући се. — Данас допао и ево одмах кавга...</p> <p>Сулага се осмјехну.</ |
| прсима и са гаћама чије ногавице нијесу допирале ни до чланака, босоног, застаде на прагу и мрк |
| икот, цика, граја, врисак непрестано су допирали отуда до нас, разлијегали се преко читавих вин |
| о ми тамбура разбије о главу док пјесму допјева...{S} Колико ли сам суза пролио због тих подруг |
| /p> <p>Ипак читаву пјесму није до краја допјевао.{S} Изненада је прекиде, застаде, скиде пушку |
| ивати.{S} Ту покрај чатрње, на високој, допојасној трави отклањао би и дову.{S} У кући, у соби, |
| ја друм, оивичен са обје стране густом, допојасном травом и бујним, широким бусовима коприве, — |
| љеле, пуштала ме и затварала у собу, не допуштајући више никако ни да излазим, ни да вечерам ча |
| точишта у њему.{S} Никакав ханџија није допуштао ни да се изјадам, ни да испричам што.</p> <p>— |
| вши је преко руке, исправи се:</p> <p>— Досад су вам вазда, од ђетињства, говорили: добри сте, |
| враћа кметовима.</p> <p>— Радите као и досада — каже, а неће на нас ни да погледа...</p> <p>Ка |
| те...</p> <p>— Ама моја наука није као досадашња — опет ће он јаче, грицкајући браду. — Ја не |
| емире.</p> <p>Тек кад би које од нас од досаде почело зијевати и протезати се, хоџа као да би с |
| пустивши јаране да осамљени зијевају од досаде и да се разилазе куд који хоће.{S} Ни питала за |
| иње о њима све дотле док се бабо сам не досјети и не исплати му.</p> <p>И кад наплаћује а он не |
| Немој...{S} Нипошто немој у кућу, — као досјети се она, хватајући ме за руку. — Нипошто!..</p> |
| Ха — раздражено подвикну трговац један, досјетивши се. — Хајдуци!..</p> <p>Па брзо исука нож из |
| видим шта је.{S} Чим сам тебе угледао, досјетио сам се.</p> <p>Па помијеша прсте у браду и поч |
| чно, нагиздана,</p> <p>— сад сам се тек досјетио да се она у новије доба све више и више гиздал |
| е чак.{S} Знали су добро да ћу се и сам досјетити од кога је.{S} И чим бих ручао, одмах су дола |
| При скакању нико му није могао ни близу доскочити.{S} И, што је најчудније, није ни скакао као |
| нути. — Рашта?..</p> <p>— Па... знаш... доста сам био овђе — прогунђа суво, дајући ми знак руко |
| </p> <pb n="292" /> <p>— Престани!..{S} Доста је!..</p> <p>— Није доста, рђо лажива...</p> <p>— |
| ући очију. — Куда?</p> <p>— Хајде...{S} Доста си лежао...</p> <p>И из тиквице сасувши мало воде |
| репе пред неким који је моћан и јак.{S} Доста је било да их само једном погледа оним орловским |
| е...{S} Их!..{S} Како ћу ја?..</p> <p>— Доста! — готово цикну мајка и пљесну дланом о длан. — Н |
| рати нож у корице и подиже се.</p> <p>— Доста! — отсијече кратко, не узбуђујући се и не повисуј |
| а!..{S} Моли Бога што си женско...{S} А доста је...</p> <p>— Хоће ли бити свадба?...</p> <p>Мом |
| оје жене — дочека мирно. — Има их и она доста...</p> <p>— А ја сам мислио да су све твоји, да с |
| рестани!..{S} Доста је!..</p> <p>— Није доста, рђо лажива...</p> <p>— Ја нисам лаг’о — рече мом |
| /p> <p>За чудо, и мајка ми као да га се доста прибојавала и често, врло често, могло се помисли |
| ad>XXV</head> <p>Иако сам у Сулаге ишао доста често, — по једном и по два пута у неђељи, — ипак |
| ого намучио.{S} Како је у оно доба било доста празних дућана, нашао сам један у који сам могао |
| ни да му напуни лулу и припали, лагано, достојанствено излазио из собе, ишао да спава.</p> <p>Х |
| у ибрику поче врети.{S} Ја приступих и досух кахве.{S} Почнем мијешати. |</p> <p>— Јесте ли од |
| .</p> <p>Зулфага готово паде на кољена, дотаче се мајчина скута и пољуби га.{S} Затим, онако пр |
| атити.</p> <p>И док је он тако зазирао, дотле су други, подијељени у групе, пушећи и играјући с |
| вши руке а оборивши очи, дворила га све дотле, док би испио кахву и почео тражити хаљине и оруж |
| иште новаца нити што спомиње о њима све дотле док се бабо сам не досјети и не исплати му.</p> < |
| јно и превјерио, него кад би се спустио дотле да ради и <hi>женске</hi> и <hi>рајинске</hi> пос |
| комшије, зачуђене и узнемирене, почеше дотрчавати и питати нас шта се десило.{S} Сулага је, ка |
| о путу, спустих се низ басамаке.</p> <p>Дотрчавши на авлију зауставих се од чуда.{S} Макар што |
| м и како правим шанчеве, мајка би одмах дотрчала, дирнула ме за рукав и ударајући, шамарајући, |
| смислити, е је он мртав и да више никад доће неће.{S} Јок!..{S} И сада, сваки дан, по неколико |
| никако да ће он сам, до неколико дана, доћи ми у дућан и сам ми се јавити.{S} Кад ми стаде на |
| p>Ипак се не помакох с мјеста.</p> <p>— Доћи ће он и сам — као да ми шапну неко, те се опет сми |
| а и опет узе чибук. — Зар бих ја смјела доћи да је овђе?</p> <p>Па привуче Хатиџу уза се, пољуб |
| </p> <p>Наредио ми је да ти кажем да ће доћи...</p> <p>— Оставиће, зар, чету?..</p> <p>Хамид оп |
| вечерас?</p> <p>— Синоћ је казао да ће доћи.</p> <p>— И ти ћеш га одбити?..</p> <p>Гледајући м |
| ет кихну.</p> <p>— Рањен је мало, па ће доћи да се лијечи...{S} И казао је да му припремиш једн |
| у кога него у тебе.</p> <p>— И данас ће доћи?</p> <p>— Данас.</p> <p>Тога часа чудно ми заигра |
| Она се замисли.</p> <p>— А и вечерас ће доћи, — прошапта.</p> <pb n="374" /> <p>— И вечерас?</p |
| ти — рече. — Ако останеш тамо, он ће ти доћи главе, макар те и мајка бранила...{S} Он се сад и |
| А, чини ми се, сад ће и теби бољи земан доћи</p> <p>— рече, напошљетку, мајка, прибирајући се и |
| тпрашивати...</p> <p>— А сад ће и Хасан доћи — рече кихајући. —</p> <p>Наредио ми је да ти каже |
| дгурнувши га.</p> <p>Бербер, гунђајући, дохвати ибрик с водом, очисти рану, опра и намазавши ши |
| стискајући ме за мишицу.</p> <p>Сулага дохвати велики бакрени ибрик, пребаци пешкир преко раме |
| — Њега?</p> <p>— Шибајте!..</p> <p>Неко дохвати три-четири шибе и добаци им.{S} Они не прихвати |
| вије и може ли га случајно и ту копитом дохватити.</p> <p>И док је он тако зазирао, дотле су др |
| ја а у другој чибук, јављао се, обично, доцније него други, поздрављао се са свима и одмах прол |
| да се та опасност одгоди, да дође мало доцније, Хасан се два <pb n="315" /> три пута освртао и |
| роговори, а макар врата и ђаво однио! — дочека хоџа и осмјехну се.</p> <p>— Не бојте се!..{S} Ч |
| растати се са овим свијетом мучно је, — дочека неко иза леђа, зијевајући. — Никад више сунца не |
| у не може бити бољи пријатељ од мене, — дочека мајка сурово, <pb n="256" /> па се придиже и отр |
| Сада...</p> <p>— Онда... ево му куће, — дочека она без размишљања и показа на собу. — Не смије |
| .</p> <p>— Па... и усташи су оружани, — дочека Сулага пакосно, — и не шале се...{S} А кад не би |
| би се твоје отело и то треба вратити, — дочека она ватреније и, као кривац какав, бојећи се да |
| момче, намигнувши.</p> <p>— Женскоња — дочека други.</p> <p>— Шути!..{S} Ни ти нијеси бољи — о |
| ад ће ђедо опет ударити у старе дипле — дочека опет онај одострага и засмија се. — Остарио, изн |
| е на руку.</p> <p>— Хатиџе, моје жене — дочека мирно. — Има их и она доста...</p> <p>— А ја сам |
| p> <p>— Међер је стари хоџа опет бољи — дочека неко одострага и указа на старог хоџу, који је, |
| ..</p> <p>— Немој... немој се смијати — дочека она живо и заврти главом. — Њега је Зулфага прим |
| ему мање бринуо него што се ја бринем — дочека мајка брзо и одбаци мохуне с крила.</p> <p>— Да |
| це на шилту — Одмах...</p> <p>— Одмах — дочека и трговац наклањајући се, па намигну једноме хам |
| знак да изађем.</p> <p>Пред вратима ме дочека Сулага, немиран, усплахирен.{S} Тутну заптији не |
| p> <p>— А зар га се ти не бојиш? — живо дочека она, гризући усне.</p> <p>— Вјерујем у се, да ни |
| сад могу ићи.</p> <p>— Не дај му — живо дочека Хатиџа и поче ме дрмусати за рукав, теглити. — Н |
| мој ни мислити да сам те молио — сурово дочека Осман, а оштра, дубока црта једна у повијама <pb |
| д срамоте икоме у очи погледати? — брзо дочека Хасан и спустивши пушку наслони се на њу. — Ево. |
| . — Пуно ће јести.</p> <p>— Неће — брзо дочека Зулфага и поново му даде некакав знак. — Он увиј |
| <p>— Па ће она и ноћити код нас — брзо дочека Хатиџа, опет је водећи шилти и намјештајући, уре |
| ћу ја?..</p> <p>— Ти знаш све — упорно дочека Зулфага и развуче лице на смијех. — Твоја је пам |
| >— Па то и Осман Салих-агин ради — опет дочека Хасан упорније, изврнувши се на леђа и одижући ј |
| то се кесиш? — окоси се он опоро, једва дочекавши што му се пружила прилика да проговори, посва |
| пригушено јецати...</p> <p>Једне вечери дочекала ме пред Сулагиним вратима.{S} Баш кад сам заст |
| але, огрћући је ћурком. — Усташи, кажу, дочекали наше у Дузи и све поубијали...</p> <p>— Опет!. |
| е плијенити може...{S} Ако смо чекали и дочекали смо...{S} Хајде!..</p> <p>— Шта?</p> <p>— Прип |
| настрадао.</p> <p>Ако су негдје хајдуци дочекали кога, о томе се причале читаве приче.{S} Многи |
| још више...</p> <p>Напошљетку и хајдуци дочекали вам на путу момка, Хамида, оробили га, узели м |
| > <p>— Ја сам онакав какав сам и био, — дочекам кезећи зубе и готово режећи — а ти... а ти си к |
| есам имао времена ни да се јавим коме — дочекам брзо, правдајући се. — Данас допао и ево одмах |
| рости...</p> <p>— Могла си и замолити — дочекам ја пецкајући, дражећи је. — Опростио би...</p> |
| ајку, ни на кућу, ни пријетио оружјем — дочекам и ја осорно, упињући се да изгледам што суровиј |
| > <p>— Ама ја нећу даље...{S} Не могу — дочекам раздражено, бацајући и остало оружје и раскопча |
| плаши од њега.</p> <p>— А баш ћу да га дочекам овако — одговорим јој брзо, не размишљајући, ра |
| Мени поклецнуше ноге.</p> <p>— И баш да дочекамо? — запитах шиштећи.</p> <p>— Дочекаћемо...</p> |
| , прућих се.</p> <p>— Ти би, зар, да их дочекамо из засједе?</p> <pb n="316" /> <p>— Тако се ра |
| табора, који су пратили тајин у Никшић, дочекани су и разбијени; једва по десетак људи што живе |
| та више, и измахнуо био да ме ошамари и дочекао ме псовком.{S} Ни сам не знам како сам му измак |
| ужину чувеног харамбаше Стојана, у зору дочекао Стојан из засједе и да је настао жесток окршај. |
| о у ћошак један у дућану, гдје је одмах дочекао дебели, угојени мачак и почео се играти њоме.</ |
| вори меко.</p> <p>— Кад не можеш јарана дочекати у својој кући, ено ти моје...</p> <p>— Мени је |
| а дочекамо? — запитах шиштећи.</p> <p>— Дочекаћемо...</p> <p>Па крену напријед и спусти се, кле |
| их је...{S} Дигли су се...</p> <p>— Па дочекаћемо их, — кресну Хасан поносито и удари се у прс |
| ди — одговори он враћајући се. —</p> <p>Дочекаћемо свакога ко наљегне, престрашићемо...</p> <p> |
| ес обузе ме.</p> <p>— Теби се смијем, — дочеках оштро, стискајући шаке и пријетећи, — теби, буд |
| дгојила је човјека, а није разбојника — дочеках ја бјешње, стискајући зубе.</p> <p>Зулфага прис |
| >— Враћа се, па хоће у нас...{S} Моли — дочеках ја мекше, и сам је молећи. — А грехота да га од |
| е може бити и мој и Зулфагин пријатељ — дочеках пјенушећи од бијеса и тапкајући у мјесту. — Са |
| , — што јој слушкиња увијек доносила, — дочекивала је Хајнију, Циганку, која је са своје двије |
| шли кућама а који им се нијесу свиђали, дочекивали су насред пута, хватали за прса и шамарајући |
| ла, увијала.{S} На ме, макар што сам је дочекивао на авлији смјешкајући се, ни погледала не би, |
| звали?..</p> <p>А Хасан одмах са душека дочекује:</p> <p>— Треба ми духана.</p> <p>— Па што ниј |
| мо га немој ударати ни кажњавати — брзо дочекује Зулфага и као стане преда ме да ме одбрани. — |
| а с прста дебела.</p> <p>— Зар ме овако дочекујеш? — запита Хатиџа одбацујући фереџу и осврћући |
| ..</p> <pb n="311" /> <p>— А ће хајдуци дочекују путнике? — запита Хасан поново, уносећи му се |
| p>Сваке вечери, кад сам се враћао кући, дочекујући ме на авлији, имала је понешто ново да прича |
| енуо би напријед, — готово потрчао, — и дочепавши се сокака, снажно почео лупати алкама на туђа |
| тада нијесам толико желио колико да се дочепам своје мале вјеренице ми да се на њој осветим.</ |
| нам нема још дуго пјешачити па да га се дочепамо, за ђаво би га знао ушљед чега, опет бисмо вољ |
| д би се, рашчерупан, раздрљен и испрљан дочепао собе и сакрио се, закључао у њу, остављала га ј |
| ца угризе за руку и да бјежи некуда.{S} Дошавши насред собе хоџа га одгурну <pb n="270" /> и де |
| виждућући и полугласно пјевуцкајући.{S} Дошавши до испод ћошка успори ход, застаде пред ћемерли |
| раменима, поносито је ишао даље.</p> <p>Дошавши кући обојица смо трчали у собу, тражили хоџиниц |
| зору, и враћао се тек око подне.</p> <p>Дошавши кући одмах би почео оштрити ножеве и пунио фише |
| као да ће заспати.</p> <p>— Ефендија... дошао сам послом до тебе — почнем ја викати, бојећи се |
| и. — Ах... нијесам глух...</p> <p>— Ама дошао сам послом...</p> <p>Он не одговори.</p> <p>— И п |
| љао о читавој ствари.{S} А трећега дана дошао је мени и узевши ме за руку, повео за собом у зак |
| рестано развлачиле на смијех.{S} Кад је дошао, изгледао је некако сметен, збуњен, стидан.{S} По |
| тавајући ми руку око врата. — Сам ми је дошао...</p> <p>— Сам?..</p> <p>Па се почеша по носу и |
| , осмјехујући се.</p> <p>— Погоди ко је дошао, — рече весело, па накриви главу и поче жмиркати. |
| је наш <hi>слуга</hi>?</p> <p>— Он није дошао од невоље да вас служи, него га је умолила некакв |
| ш свјетлуцале, нос при врху поцрвенио и дошао некако тањи, а очи, крупне, влажне очи њезине, по |
| хтјели да им то и дјеца науче.</p> <p>И дошао је међу њих и засјео пред џамијом.{S} Око њега, п |
| .</p> <p>— И учио...</p> <p>— Па што си дошао?{S} Рашта? — запита јаче. — Да те нијесу звали?.. |
| и не штипне за образ.</p> <p>Кад би нам дошао џепови му увијек били пуни ораха и љешника а иза |
| ена, потрчах за хамалом.</p> <p>Кад сам дошао до врата и од хамала узео ствари, био сам смислио |
| уо, ударио, — као онда кад сам им истом дошао у кућу, — ипак никада као да ни покушао није да г |
| у, разбило ми главу и кад сам окрвављен дошао да му се потужим, само је слегнуо раменима и мирн |
| , Зулфага имао својих пара кад је у нас дошао, нити су Хамиду паре отели хајдуци, нити је кмете |
| ...</p> <p>Кад би, напошљетку, међу нас дошао и Сулага, узимао ме за руку и изводио у страну.{S |
| — запита мајка забринуто, кад је и опет дошао да иште новаца, а тек половица грађевина једва ак |
| к навикла, научила.{S} Увече, пошто бих дошао из чаршије и сјео покрај ње, изгледала ми увијек |
| куће да удари и да је приграби.</p> <p>Дошао лијепо усред бијела дана пред башчу, раскорачио с |
| кавом и трзала се јаче. —</p> <p>Што си дошла?..</p> <p>— Ко је кавгу започео? — запита мајка к |
| окуњено и обори главу.</p> <p>— Кад сам дошла у ову кућу затекла сам га...</p> <p>Зулфаги се за |
| > <p>— Нећеш ми, зар, замјерити што сам дошла да ти кућу видим? — рече покуњено, снебивајући се |
| њихова помоћ мени је ипак у згодан час дошла и на велико чудо ханџијино опоравио <pb n="329" / |
| ш разузданији...</p> <p>Пред вече су ми дошли обојица.{S} Застали пред дућаном, наперили пушке |
| вима је био друкчији.{S} Кад би нам они дошли у авлију, до шездесет их на броју, растоварили ум |
| . — Устани и хајде с нама...{S} Ево смо дошли по те...{S} Хајде...</p> <p>— Не могу...</p> <p>— |
| само да те гледам и да ти пјевам...{S} Дошло ми тако... да запјевам... ама не сама, не себи, н |
| ини виђао...{S} Блиједо, дугуљасто лице дошло му још блеђе, мале ситне боре око очију и око нос |
| сашаптати, договорити?..{S} Па, ако би дошло и да се гине, лакше је погинути заједно...</p> <p |
| њао, страшно проклињао.</p> <p>Кашње ми дошло да насрнем на кога, да убијем, отмем.</p> <p>Неко |
| туга нека.{S} У неколика пута бијаше ми дошло да се сакријем куда, да побјегнем од свију и глас |
| и се, — ни сам не знам рашта, а опет ми дошло да се смијем, — и... и све као да нијесам вјерова |
| чити се.</p> <p>— Па... па... кад си ми драг, узми ме!.. — узвикну готово плачући. — Што отежеш |
| ила да изрекне.</p> <p>— Па... ти си ми драг... не знам ти рећи колико си драг — изговори брзо, |
| си ми драг... не знам ти рећи колико си драг — изговори брзо, испрекидано, стискајући очи и све |
| гурну ме. — Треба ли баш рећи колико си драг?..</p> <p>— Треба...{S} Све ми треба... — узвикнух |
| Никад је нијесам запитао: јесам ли јој драг; никад се нијесам заклињао, ни тражио да се заклињ |
| , смјешкајући се добродушно. — Је ли ти драга?..</p> <p>— Хоћу — весело му одговорих, играјући |
| > <p>— Хахахаха!..{S} Зар сам ти толико драга?..{S} Хахахаха!..{S} То нијесам ни знала...{S} Ха |
| и она...</p> <p>— Не знаш колико ми је драго што си ми то казао —— узвикну наслањајући ми се н |
| у на раме, прошапта:</p> <p>— Баш ми је драго што је твој јаран!..{S} Онакога јарана нико више |
| Ја га његовала, залијевала, па... па ми драго што се расцвао...{S} Сагла сам се чак до земље, п |
| гласа...{S} А он одмах почео викати... „Драго ти“, каже, „што ћу брже ићи па зато пјеваш...{S} |
| а се предати његовој власти, оковати се драговољно.{S} А ја сам знао не једну, него неколико ма |
| n="401" /> га устима и почела љубити од драгости...{S} И Хамида сам звала, и хвалила му се и... |
| ве то јаче одлијеже авлијом, опијајући, дражећи, распаљујући...</p> <p>Мајка као да и сама поди |
| а си и замолити — дочекам ја пецкајући, дражећи је. — Опростио би...</p> <p>— Ја да замолим?..{ |
| о се наљутио — отегну некако ђаволасто, дражећи ме. — Зато?..</p> <pb n="373" /> <p>Узнемирен, |
| након дуже почивке, некако пакосно, као дражећи га.</p> <p>— Казао си да ће свадба бити.</p> <p |
| бима ломила љешнике и, намигујући и као дражећи ме, пробирала језгре и грицкала их.</p> <p>— А, |
| хљеба?..{S} Залогај хљеба од дуката, је дражи!..</p> <p>Гњеван и раздражен, са стиснутим шакама |
| ајући да му сметам, много да му сметам, дражио сам га свуда, изазивао, ругао му се.{S} Њему за |
| ца, колико их било, почела ме пецкати и дражити.{S} Нијесам готово нигдје могао крочити од њихо |
| сједнем у траву.{S} Сваки жглоб, сваки драм меса болио ме.{S} Било ми је као да ме неко читав |
| да јој помогне у послу, да донесе воде, дрва, масла.</p> <p>— Нећу ја — говорио је набусито, мр |
| а сељака, који је покрај своје њиве под дрветом једним лежао и пландовао, док су му све комшије |
| своје да за-пише куршумима на зиду, на дрвету.{S} Причали су и како ножем сијече челичне демир |
| и ме.{S} Страх од шуме, од зеленила, од дрвећа онога које нам се склопило изнад главе и заклони |
| а, тјерала, гађајући га у леђа камењем, дрвима, стакладима.{S} Тек кад би се, рашчерупан, раздр |
| азисмо како се испод нешто проријеђеног дрвља бјеласа узак искривудан као змија друм, оивичен с |
| а опет бити!..{S} Опет можебити травка, дрво а... а можебит’ и јаре, и говече и... ко зна!..</p |
| разлијегати тупи, мукли удари сјекире о дрво, а одозго са врхова планинскијех зачу се стегнуто, |
| га мало поткресати, као што се гранато дрво поткресује...{S} А фукара кад се осили најгрђа је |
| нице, — него чобани какви, планинштари, дрвосјече.</p> <p>— Их!..{S} И ти се уплашио! — прекори |
| луцима и мајсторијама туђинским.</p> <p>Дрека ова као да никоме толико годила није колико Зулфа |
| а, старајући се да ме напријед преплаши дреком и крвничким погледима. — Ти ли, бре, удари на ку |
| b n="358" /> Неколико рука, уз необичну дреку, прихвати ме тада, одиже од земље.{S} Неко ме зал |
| авом некаквом, за слободом, а сам пјан, дремован, дембеласт, легао насред пута и препријечио им |
| хливана или Цигана с међедом.{S} Поче и дречати, грајати, кудити нам робу.{S} Читав џумбус заме |
| кресива, и игала, напрстака, вретена и, дречећи колико га је грло служило, — а био је грлат као |
| познатим својим ножем, чији преломљени држак чудно му стршио иза појаса.</p> <p>Опазивши ме и |
| мало, а испод стрехе, која се још једва држала, обијелио сам читав крњави зид, да је, готово, о |
| нију с алвом и неколико гурабија што их држала у крилу.{S} Остале жене са пригушеним вриском по |
| руком настављали пут.</p> <p>Јесу ли ме држали за скитницу каква, за лопова, бескућника? ..{S} |
| о се оно неколико крпетина што се једва држало на њему могло назвати хаљинама, — са завезаним о |
| ни.</p> <p>То се већ могло познати и по држању његову.{S} Непрестано се освртао и на десну и на |
| ком се опирући на пушку, коју сам једва држао у руци, и редовно застајући на сваком десетом кор |
| ијекорима, псовком...{S} Хасан се још и држао некако и, кад сам себе на силу соколећи, усиљавао |
| ли сјеђаше,</l> <l>Вјерну љубу на крилу држаше”...</l> </quote> <p>И, као да није знала других |
| се, а од другога само ми се о гајтанима држе два-три комадића.{S} И појас ми се разгулио, распа |
| ушку са земље и, дунувши у грлић, пође, држећи је у рупи, увијек спреман да опали.</p> <p>— Мож |
| треба ништа, — одговорих му поносито и, држећи да ми се и он руга, додадох пакосно:</p> <p>— Ни |
| p> <p>Она, по обичају, накриви главу и, држећи мали прст на устима, меко, наивно запита:</p> <p |
| — сједио је хоџа, натмурен и замишљен, држећи у једној руци чибук а у другој књигу са излињали |
| ај!</p> <p>— Нећу — одговорим им опоро, држећи руке у џеповима и раскорачивши се на ћепенку. — |
| са мном?..</p> <p>Хајкуна отпочину.{S} Држећи запету пушку стајала је према њему усправљена, г |
| клони се за канат.{S} Затим, једнако се држећи каната, искочи преко прага, стаде на авлију и ви |
| екакви, свратише се, уљегоше у дућан, и држећи руке на леђима почеше разгледати робу, погађати |
| застајкивати, пазити, ослухивати.{S} И држећи се старих, напуклих зидова, — идући поребарке по |
| лага кад стигосмо до куће, једном руком држећи канат и пуштајући нас да уђемо у авлију. — Ако с |
| Ено ти момка, — рече пригушено — па га држи...{S} Није он мене оставио, него ево, на твоје очи |
| од врата, чучнуо поред мангале, у руци држи овећи ибрик кахвени и чека да им приточи, а одмах |
| уком ухватио се за демире, док у другој држи пушку, па нас, онако загрљене, продире чудним једн |
| <p>— Збори: држиш ли ријеч?..</p> <p>— Држим. — прошапта момче да се једва чуло и некако попла |
| ри!..</p> <p>— Хајкуна!</p> <p>— Збори, држиш ли ријеч?</p> <pb n="293" /> <p>Момче се удари по |
| пушке и примакосмо се.</p> <p>— Збори: држиш ли ријеч?..</p> <p>— Држим. — прошапта момче да с |
| диже шишану, напери је.</p> <p>— Казуј: држиш ли још ријеч да сам ти најдража?..{S} Говори!..</ |
| приче причати о њему.{S} Онако јуначки, дрзак, насртљив, у дане кад се само о јунаштвима причал |
| ије отворено да погледа, што није онако дрзак и онако необазрив као и обично.</p> <p>— Ко непош |
| је Хасан, наслонивши се на јастук и као дријемајући. — И огријешио сам се пред тобом, и здружио |
| хата каскати до њега...</p> <p>Хасан ме дрмну за раме и полугласно прошапта:</p> <p>— Сјутра ће |
| е дај му — живо дочека Хатиџа и поче ме дрмусати за рукав, теглити. — Није он здрав!..{S} Не да |
| ча нам неко у фереџи у сусрет и поче ме дрмусати.</p> <p>— Смајиле, болан!..{S} Јеси ли жив?..< |
| неколико капи крви на образима, дрпава, дроњава, готово гола лежи на земљи, а он, бијесан и раз |
| а, немоћна просјакиња каква, у чађавом, дроњавом и подераном одијелу, са безброј штака под пазу |
| тово и без оружја и без хаљина.{S} Кроз дроњке оне што су још висили на њима провидило се голо, |
| епане, искајишане.{S} Низ бедре ми висе дроњци и голо месо провирује испод њих; на кољенима исп |
| ма и са неколико капи крви на образима, дрпава, дроњава, готово гола лежи на земљи, а он, бијес |
| ала ми тога часа као преступница каква, дрска, безобзирна преступница, којој се на све стране п |
| се губи као дим да своје мјесто уступи дрскости и безобразлуку.{S} И, као што ми се прије чини |
| му је понекад случајно и затребао какав друг, звао је мене.{S} Извуче однекуда голем и тежак но |
| осорније и гурну ме пушком. — Треба ми друг, а нећу другог тражити кад си ти овђе...{S} Хајде! |
| ти и пребацивати му како ми није био ни друг ни пријатељ.{S} Чим му запријетила опасност, остав |
| знојавог, сунцем опаљеног лица, док је друга половина остајала у сјенци и црнила се; пуне, жил |
| .. то ваља!..{S} Сад барем знам да имам друга за невоље!..</p> <p>Окрену се и пође, а ја као сл |
| <p>СВЕТОЗАР ЋОРОВИЋ</p> <p>ДЈЕЛА</p> <p>ДРУГА КЊИГА</p> <p>СВЈЕТЛОСТ / САРАЈЕВО</p> <p>1953</p> |
| ија...{S} Њезина тиранија надмашује све друге...</p> <p>А имаш ли дружине? — запита Сулага шапа |
| ледајући га.</p> <p>— Ти?</p> <p>— Није друге...</p> <p>Мајка се распели, наљути.{S} Приступи м |
| и усиљено се осмјехну.</p> <p>— Е није друге, сад се натраг не може — рече.</p> <p>— Ту смо и |
| рече распаљено. — Другијем си прешао и друге тражио...</p> <p>— Ја...</p> <p>— Шути!..{S} Не л |
| и како, проклињући <pb n="222" /> једни друге, гађају се камењем и сваког часа посрћу, изгубивш |
| ји ми се почели и улагивати и потварати друге, само да бих им купио шећерлема, локума, бајама и |
| за голем грм један.</p> <p>— Ти хајде с друге стране пута, — рече заповједнички — и не пуцај пр |
| {S} Један му носио духана и пунио лулу, други носио жераву и припаљивао, трећи подметао пепеони |
| е...{S} Једном иште: „Дај чашу воде“... други пут: „Дај пешкир“... трећи пут: „Дај кахву“...{S} |
| ет зајеча он и поче уздисати. — Дођи... други пут...</p> <p>— Не могу, ефендија, више долазити |
| } Били су ту још и многи <pb n="227" /> други које прије никад ни видио нијесам и који су се у |
| ме питомије и одмахну главом:</p> <p>— Други пут буди паметнији, — рече меко, готово тепајући |
| b n="340" /> <p>— Први пут се прашта, а други пут се суди — откреса бимбаша јаче и руком ми дад |
| намигнувши.</p> <p>— Женскоња — дочека други.</p> <p>— Шути!..{S} Ни ти нијеси бољи — опет ће |
| Све!..</p> <p>Поред Хамида она је била други <hi>свједок</hi>...</p> <p>Па ме ухвати за подбра |
| читав шехер попалити с једнога краја на други.</p> <p>И таквим се причама много вјеровало.{S} И |
| Погледах и — опет легох, окренух се на други бок да поново заспим.</p> <p>— Дижи се! — викну о |
| е је било добро...{S} Дај Боже, да буде други пут и боље.</p> <p>И не пуштајући ми рамена, изве |
| ече. — Узми њу, узми и мираз...{S} То и други раде.</p> <p>Ја опет одбих.</p> <p>— Зар ми није |
| добит да дијелимо на пола, као што то и други ортаци раде.</p> <p>Кроз неколико дана он је већ |
| разне Хасанове испаде, — које би сваки други отац најжешће казнио, — и поносито, задовољно узв |
| ије крив, него је крива судбина, и свак други, и читав свијет је крив...</p> <p>— Хм...{S} А ка |
| <p>Нијесам се ни облачио, ни гиздао као други.{S} Са запрегнутом бошчом, опрашен, замаштен, прљ |
| , што је најчудније, није ни скакао као други момци онако, на голоме пољу!</p> <p>Не!{S} Он је |
| чибук, јављао се, обично, доцније него други, поздрављао се са свима и одмах пролазио у прочељ |
| чи, а одмах поред њега, на тлима засјео други, метнуо некакву хартију на кољено, па записује не |
| > <p>Други су опет тврдили како то нико други није био него усташи, који се преобукли у турске |
| же, с муком се миче, и вазда чека да му други помогне, да га заложи залогајем или да му из неба |
| > <p>И док је он тако зазирао, дотле су други, подијељени у групе, пушећи и играјући се оружјем |
| р кад си ти овђе.</p> <pb n="395" /> <p>Други пут, опет, зауставља ме Хатиџа.</p> <p>— Да се до |
| бјежите од мене... гоните ме“...</p> <p>Други пут, опет, тужила ми се како јој не да ни пјевати |
| ава на души него на глави длака.</p> <p>Други су опет тврдили како то нико други није био него |
| рестао ми долазити, — рече распаљено. — Другијем си прешао и друге тражио...</p> <p>— Ја...</p> |
| прође.</p> <p>Повалише нас, једнога за другим, преко некакве ониске клупе, затегоше нам димије |
| Почеше увече редовно долазити, један за другим, обилазити око куће и са необичном грајом и хуко |
| слијепила их и готово изравнила један с другим.</p> <p>И тек тада осјетих чудноват бол у читаво |
| ојица тихо, лагано, не говорећи један с другим.{S} Кашње, кад смо прилично поодмакли, Хасан као |
| су потпуно срасла, слијепила се једно с другим те је изгледало као да тамо сједи огроман див ка |
| јемо, — слушали како у даљини негдје, у другим сокацима, циличу тамбуре, звече дахире и пиште з |
| оја се пред њим није сакривала као пред другима, — чинило се као да се збунио, омео се и почео |
| моћна сада, хтјела је и желила да то и другима, изван куће, покаже да се и пред њима, пред чит |
| ли могли да се договоре, ишли су једни другима кући, на сијело.</p> <p>И нико није смио сам да |
| ..</l> </quote> <p>И, као да није знала других пјесама ни других кајда каквих, вјечито је пјева |
| це па поново поче ћурликати.{S} Двојица других, у страни, извалише се на леђа, подбацише гуњеве |
| необично богат, богатији него четворица других заједно, ипак су га готово сви избјегавали и скл |
| и јоргован мирише?{S} Је ли видјела од других, па зажељела да и сама окуша?..{S} Или је имала |
| јаранице, тетке, стрине, и из наше и из других махала, доврвиле би јатомице првог дана по одлас |
| а, а неколико пута слао ми и слаткиша и других понуда, које сам увијек дијелио са Хасаном.{S} Х |
| е познавао боље?..{S} И зар није било и других, паметнијих људи, који су о Зулфаги такођер лије |
| >И, као да није знала других пјесама ни других кајда каквих, вјечито је пјевала само ту једну.{ |
| ка рече да је боља и поштенија од свију других.</p> <p>И јарани мајкини почеше се све рјеђе и р |
| е, страховање од немаштине, него друго, друго нешто... ни сам не знам како бих назвао.{S} По св |
| >То му је било и једино миловање.{S} За друго као да ни знао није.{S} Ниједном ме није узео на |
| и за живу главу није хтио прихваћати за друго.{S} Човјек, који је читав вијек провео носећи ору |
| неће.{S} Па га повуче према вратима, на друго мјесто.{S} Промијени јорган и јастуке, растресе и |
| крилима прелијетала са једног мјеста на друго, од једне групе другој, јављала се свима, шалила |
| да испитују.{S} Читавим путем нисам на друго ни мислио него шта ћу одговарати и како ћу се бра |
| је била од свега другог и у први мах на друго нијесам ни помишљао.</p> <p>Сама Хатиџа, ето, нех |
| е миран, стидан, сметен.{S} Он и не зна друго него служити мајки и превртати хартије.</p> <p>— |
| м.{S} И у обијести оној, не знајући шта друго да радим, почнем као помаман подвикивати и хактат |
| ије ми преостајало <pb n="342" /> ништа друго него да идем у другу собу, те да потражим Ибрахим |
| о?</p> <p>— Због тебе.</p> <p>— А ништа друго не чујеш?</p> <p>— Ништа.</p> <p>— Не чујеш како |
| сахат један, чинило ми се као да ништа друго и не чујем него само тутањ онај, страшан, потмуо, |
| над језером каквим.{S} Задуго се ништа друго ни чуло није осим чуднога зврјања тога, које је н |
| аве приче.{S} Многи као да нијесу ништа друго ни радили, него ишли од махале до махале, па прич |
| , тући.{S} Чаршинлије сада нијесу ништа друго ни радиле, него сједећи на ћепенцима прекрштених |
| бе био је јачи од свега и испочетка све друго савлађивао.{S} Али што сам дуже ишао и стида је п |
| , врело.{S} Све се и прибијало једно уз друго, приљубљивало се, токорсе да се осоколи, а све ст |
| послове, страховање од немаштине, него друго, друго нешто... ни сам не знам како бих назвао.{S |
| — Ситно је то...</p> <p>И тјешећи једно друго, почеше заустављати крв, прати и превезивати ране |
| сахата учио читати и писати, ни за што друго нијесам имао да се бринем.{S} Непрестано сам се с |
| ла их, тријебила.{S} Погледавши једно у друго не проговорише ни ријечи; само се поздравише лаки |
| </p> <p>— Шта ћеш?</p> <p>— Дај!</p> <p>Друго нијесам могао изговорити.</p> <p>Он се прекрсти, |
| пред собом оправдам одлуку, е се овакво друговање мора прекинути.{S} Додуше овдје, у прсима, ка |
| уче познао, него мени, с киме је толико друговао.{S} Криво ми и што окреће главу од мене, што м |
| — Ето.</p> <p>Па ободе коња и одјури за друговима.</p> <p>Снужден и жалостан погледах у оне мар |
| у и сам његовати, јача је била од свега другог и у први мах на друго нијесам ни помишљао.</p> < |
| Рањен, слаб, немоћан јаран и опет никог другог не тражи, ни у кога неће него у мене.{S} Макар с |
| с њиме кад немам посла...{S} Имам ја и другог, свога рада...</p> <p>— И то је све? — запитам б |
| оговарали.{S} Непрестано је питао један другог за нове гласове, хабере, питао је ли било каквих |
| урну ме пушком. — Треба ми друг, а нећу другог тражити кад си ти овђе...{S} Хајде!..</p> <p>— М |
| з радозналости, а може бити и због чега другога, почеше се око наше куће све то чешће окупљати |
| јесу могли.{S} Дуго су гледали један на другога, као погађајући се: који ће отпочети.{S} Напошљ |
| е и свађали, макар се и љутили један на другога, опет не <pb n="389" /> може да заборави, да ом |
| прође поред њих, не гледајући један на другога, не шапнувши ријечи.</p> <p>И није да су га се |
| непрестано и мрко погледајући један на другога, готови сваки час да се заспемо грдњама, пријек |
| по длану, поредавши гроше једног поред другога, гледао сам их дуго како се свијетле и одсијева |
| } Како нам виногради лежали један поред другога, наложили смо ватру у мргињу, украј гомиле једн |
| једног сасвим нестало, изгубио се, а од другога само ми се о гајтанима држе два-три комадића.{S |
| заплакасмо обоје, зајецасмо једно крај другога. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP191 |
| да смо у исти мах хтјели запитати један другога, а сваки се устручавао да то први каже, изговор |
| </p> <p>Нико се не одазва.</p> <p>Након другога куцаја освијетли се један пенџер на ћошку и неч |
| д...</p> <p>Па пође од једнога момка до другога и, спустивши се на кољена, поче их напајати, ис |
| и често застајкујући, прелазиле један у другога на дућан, сакривале се за робу и чучнувши један |
| ли се, силно трајући и гурајући један у другога, а она је једнако стајала и једнако разговарала |
| не говорећи ништа, гледали смо један у другога, задивљено, узбуђено, и весело, као што се глед |
| ала дивља лоза, и, окренуте једна према другој, упредале су свилу, која се као прецвао бехар ра |
| како на једној страни трче дјеца, а на другој заптије и како, проклињући <pb n="222" /> једни |
| једног мјеста на друго, од једне групе другој, јављала се свима, шалила се, смијала, цичала, у |
| бабо, куцнувши ме чибуком по глави. — О другој ни помислит’ не смијеш ни сад, ни кад наусница н |
| ије ни преграђена, спраћала говеда, а у другој спавала чељад; сједио крај ниских, крњавих огњиш |
| сећи у једној руци ибрик са кахвом, а у другој филџане.{S} И сад сам истом могао опазити колико |
| , носећи у једној руци грану шебоја а у другој чибук, јављао се, обично, доцније него други, по |
| амишљен, држећи у једној руци чибук а у другој књигу са излињалим корицама и разасутим листовим |
| едном руком ухватио се за демире, док у другој држи пушку, па нас, онако загрљене, продире чудн |
| вши постуле и носећи их у једној руци а другом придржавајући зембиљ, струже низ чаршију, не обз |
| ивале се за робу и чучнувши један према другом сашаптавали се, договарали.{S} Непрестано је пит |
| ла канат, застали смо обоје једно према другом нијеми, окамењени.{S} Ја стао на прагу, ухватио |
| коше до насред авлије, унесоше се један другом у лице и, непрестано се наклањајући и размахујућ |
| и препирање.{S} Затим, уносећи се један другом у лице и говорећи више знаковима него ријечима, |
| опет не заспим брзо настави разговор о другом.{S} Поче ме питати и за Јована, за дућан и обећа |
| да готово ни ријечи не проговоре једно другом.{S} Ја се уопште и не сјећам да су кадгод дуже р |
| е Хамид ту био, – да остану близу једно другом, да се погледају отворено, да се сами упусте у р |
| , не себи, него... као што бумбул пјева другоме... теби, ето, баш теби!..{S} Аман, каква је ноћ |
| госмо се обојица и стадосмо један према другоме.{S} Гледали смо се нијемо, испитујући.</p> <p>— |
| о се десило није се могло десити никоме другоме, него само мени или некоме од мојих.</p> <p>Зат |
| и знао ни за кога у кући осим за њега и другоме се ни покоравао није.{S} Он му тимарио бедевију |
| </p> <p>Зар не би било лакше и једном и другоме да смо заједно, да се можемо сашаптати, договор |
| и, за чудо, никада нам се, ни једном ни другоме, <pb n="352" /> то додијало не би.{S} Сахати су |
| сти и готово смо отимали залогаје један другоме.{S} За неколико минута шкипић је био сасвим пра |
| у натежући чутуре и наздрављајући један другоме.{S} И чинило ми се као да су ми сви ти људи ахб |
| у, и, како је изгледало, имали су један другоме нешто много да кажу, много да испричају.{S} Зул |
| шека.{S} Ни ријечи не проговорише једно другоме, нити се за здравље упиташе...</p> <p>Мени смиј |
| убивши се, дуго смо гледали у очи једно другоме.{S} Сва срџба моја бијаше потпуно ишчезла, исто |
| и кад се отворено гледа очи у очи једно другоме, него у полутами, помрчини, у сјенци старих брш |
| пирати се.{S} За чудо, као да ни о чему другоме нијесу имали толико говорити, колико о мени.{S} |
| аву, гризе, жваће; и баце папучу једну, другу...</p> <p>Напошљетку удара и наргилом о зид, разб |
| војкама као јабукама, па једну бацати а другу узимати...{S} То ли хоћеш?..</p> <p>— Немој, — от |
| јући се о пушку, пређем преко друма, на другу страну.{S} Не водећи рачуна о томе: хоће ли Хасан |
| “ одговори сељак лијено и преврну се на другу страну.</p> <p>Цар га гурну у ребра и опет запита |
| које се циједила вода, довикивале једна другу, препирале се, свађале.</p> <p>Три Циганке, весел |
| <p>Она прегризе конац и настави да ниже другу половицу.</p> <p>— Шта?..{S} Да се опет није што |
| х кућа, погурених и шћућурених једна уз другу, при дну сокака.</p> <p>— Нико нема — прошапта уз |
| рага и приступих јој ближе, она одиже и другу руку и готово врисну:</p> <p>— Смајиле, што си бл |
| рана вретена у крило, погледаше једна у другу, па повирише и на авлију.{S} Затим се хоџиница, о |
| b n="342" /> ништа друго него да идем у другу собу, те да потражим Ибрахим-ефендију, помоћника |
| да примају и мало страшније госте и да другују с њима.{S} Хасан због тога некако постиђено спу |
| к су сви, једва кроз дим назирући један другoгa, говорили и бенетали о свачему, бабо је сједио |
| од њега.{S} Стид, зар, било људе да се друже са човјеком који још ни једнога Влаха посјекао ни |
| брани ми скитање по махалама, трговање, дружење са јаранима.{S} И узалуд сам се отимао, бранио. |
| надмашује све друге...</p> <p>А имаш ли дружине? — запита Сулага шапатом, играјући се бројаница |
| ту, која је пошла била да уништи читаву дружину чувеног харамбаше Стојана, у зору дочекао Стоја |
| амом на којој су лежали, <pb n="348" /> дружио се с њима, јео пилава из старих, великих казана |
| је такав.{S} Са слугама и слушкињама ни дружио се није.{S} Бјежао је од њих, сакривао се, склањ |
| ви се у чаршији и у махалама још читава друзина нових трговаца.{S} Добила дјеца ћеф за пазарива |
| је за ме и — растанак са Сарајевом.{S} Друкчије се није могло.</p> <p>И — кренем право према М |
| ешћа, све осорнија.{S} Чак и на ме поче друкчије гледати.{S} Забрани ми скитање по махалама, тр |
| ћи како је сви слушају и гледају некако друкчије, мекше, питомије, сада тек као да осјети како |
| ам и мислио — одговорих мирно. —</p> <p>Друкчије није ни могло бити...</p> <p>— Сад... сад узми |
| ији од свију.</p> <p>С кметовима је био друкчији.{S} Кад би нам они дошли у авлију, до шездесет |
| дрвља бјеласа узак искривудан као змија друм, оивичен са обје стране густом, допојасном травом |
| >, чим ме питаш...</p> <p>Он погледа на друм и усиљено се осмјехну.</p> <p>— Е није друге, сад |
| робудио ме Хасан и позвао да кренемо на друм, да нападамо.{S} Онако бунован и сметен, нијесам м |
| ласно прошапта:</p> <p>— Сјутра ћемо на друм...</p> <p>— Сјутра ће бити кише — опет ће онај одо |
| је згодније...</p> <p>— А је ли далеко друм?</p> <p>— Тхе...{S} Треба два-три сахата каскати д |
| да ме изазове, те да се насред царскога друма ухватим у коштац с њиме и порвем се, побијем, пок |
| вљено и одахнувши мало спустим се поред друма и почнем замотавати цигар.</p> <p>Право да кажем, |
| , опколе?..{S} И почну нас овђе, насред друма царскога, мучити, гњавити, набијати на колац?..{S |
| готово, хиљаду корака издизао се украј друма по један хан и као да ме мамио, дозивао себи.{S} |
| лу, ослањајући се о пушку, пређем преко друма, на другу страну.{S} Не водећи рачуна о томе: хоћ |
| од себе, отурио и опремио с ову страну друма, да овдје самујем...{S} Ни читаво по сахата није |
| селима, по уским, прашњавим, изрованим друмовима њиховим; ноћивао у тијесним, смрдљивим колиба |
| ми већ било и обичније.{S} Идући право друмом сретао сам непрестано кириџије, путнике, татаре, |
| ећи му се у лице. — Овђе?..</p> <p>— На друму — мирно одговори стари. —— Тамо је згодније...</p |
| због мене.</p> <p>И опет сам остајао на друму сам, смрвљен, погружен, са опруженом руком.{S} Бе |
| остао спавајући...</p> <p>Примичући се друму обојица смо постајали све немирнији.{S} Знали смо |
| на међеда?..{S} Или, ако се примакнемо друму, хоће ли нас опколити хајдуци, па заробити, убити |
| хтати око мене, све поигравати...{S} По друму, око нога ми, као да се испреплело неколико пушак |
| гао од куће, отргнуо се и беспосличи по друму?..{S} Ко зна!</p> <p>По несрећи мојој, презирање |
| приступао мени, одвајао ме од „женског друштва“ и звао да сједнем пред собу његову њему уз кољ |
| ти, ако њега нема?..{S} Ко ће забављати друштво?..</p> <p>И увијек се одазивао молбама, увијек |
| ли он крив што му се Зулфага наметнуо у друштво, што га је пратио вазда и частио?..{S} И је ли |
| <pb n="329" /> сам се већ трећи дан и у друштву с некаквим сељацима пошао у Мостар.</p> <p>Кад |
| и, које ми је сметала да дуго останем у друштву таквих јарана.{S} Укратко сам прекинуо с њима.{ |
| болови освојише све јачи и јачи и силна дрхтавица, као у грозници, овлада ми читавим тијелом... |
| } И пази на ме!..</p> <p>Јака, необична дрхтавица поче ме обузимати све више, мрави као да ми п |
| ава кошуљина необично црнила и необично дрхтала, измакну се од врата и ту застаде...</p> <p>— С |
| поводећи се.{S} Ноге су ми још једнако дрхтале, а у бедрима ми сијевало и болило ме.</p> <p>— |
| кнух неколико пута и...</p> <p>Све поче дрхтати око мене, све поигравати...{S} По друму, око но |
| ијаша, па се све то тресе, све трепери, дрхти, отскакује...{S} Маријаши као да почеше и летити, |
| однекуда голем и тежак нож са сломљеном дршком и окрханим канијама, стару, зарђалу пушку некакв |
| је, сијевајући очима и руменећи. — Све дршће пред њима...{S} И нико им ништа не смије...{S} Жи |
| запита меко, плашљиво, тихо, а глас јој дршће, трепери као да ће поново заплакати. — Хоћеш ли с |
| з тијело и димије на куковима тресу се, дршћу, дршћу...</p> <p>Једанпут сам опазио како је оштр |
| о и димије на куковима тресу се, дршћу, дршћу...</p> <p>Једанпут сам опазио како је оштрим нокт |
| викну промукло, а руке које је раширио дршћу му. —— Оставите беспослице!..</p> <p>— Нека затва |
| ушчане цијеви и сијевали сребрни, криви дршци великих ножева.{S} За њима су, на омањим враним п |
| загледаше се у звијезде.{S} Из шуме, из дубине, почеше се у одмјереним размацима разлијегати ту |
| лепршајући крилима извише се и одлетише дубље, у шуму, а зец један, опруживши се колико је дуг |
| ц?..{S} Некако бесвјесно повукох се још дубље у шибље и збацих фес с главе, од страха да најпри |
| е молио — сурово дочека Осман, а оштра, дубока црта једна у повијама <pb n="250" /> као да потп |
| згледају што паметнији. —</p> <p>Нова и дубока нам наука треба...</p> <p>— Е лијепо — рече хоџа |
| буде у џамији и да им он учи дјецу.{S} Дубоке је књиге, —— рекоше — проучио и зна све јазије и |
| т, и звеку оружја, и глас његов, оштри, дубоки, <pb n="235" /> мушки глас како грми испред врат |
| плиткога чворугавог чела <pb n="310" /> дубоко утонуле у главу. — Планинштарима нико не пријети |
| вао шећерлеме и нудио јој, клањајући се дубоко и, са особитим страхопоштовањем, измичући се на |
| p>Па привуче Хатиџу уза се, пољуби је и дубоко уздахну:</p> <p>— Камо среће да сам вазда с вама |
| естити ефендија, — упаде Зулфага брзо и дубоко се поклони. — Ето и сада говори о својој кући, з |
| ди и сад.</p> <p>— Говори!...</p> <p>Он дубоко уздану и сневесели се.</p> <pb n="254" /> <p>— К |
| закрвавио очима и, сав обливен знојем, дува из све снаге.{S} Остали одмах иза њега, ухватили с |
| мећући се с ноге на ногу и из све снаге дувајући у прозебле руке да их загријемо, — слушали как |
| покрај ње, сјецкала је на малој дашчици дуван за оца и нешто шапутала, Хасан је оштрио нож и по |
| о одговори стари, истресе из кесе нешто дувана, напуни крњаву лулу и запали. — Рашта да се жали |
| тешким појасом, о коме је висила шарена дуванкеса, спуштала се низ бедру и куцкала је по везени |
| му, а зец један, опруживши се колико је дуг и издигнувши уши, прескочи нам преко пута и брзо се |
| ја лепршала јој око главе, треперила, а дугачке плетенице шибале је по куковима и расплетале се |
| е провиривао чибук с лулом и мрка цијев дугачке шишане...{S} Недалеко од ње стајао је Хасан са |
| ње у дну авлије, големом, привезаном за дугачки коноп кантом захитио воде и почео се умивати.{S |
| лаку шишану преко рамена и под пазухом дугачки хоџин чибук, с којега је била сврнута лула и ве |
| опустивши напријед момка, који је носио дугачки, мушемели фењер, лагано, оборених глава ишли за |
| ебо и сунце Божје, и које својим мрким, дугачким гранама, као да нас непрестано граби, лови, хв |
| и преко рамена.</p> <p>Огрнути тешким, дугачким струкама, чије су ресе готово падале по тлима, |
| , са полегнутих ниских стреха, окићених дугачким мразним шипкама, капала нам вода за врат и мил |
| ох Зулфагу, мрског, поганог Зулфагу, са дугачком шијом његовом, са змијском главом и големим ус |
| гим танким, правим носом, огрнут својом дугачком, црном џубом, носећи у једној руци грану шебој |
| са, обарала ме и, вадећи испод басамака дугачку шибу једну, — која је и била устргнута и ту се |
| цима и по врећама с кахвом, прислонивши дуге пушке уз рафове а сабље пребацивши преко крила, и |
| евао за појас и, прихвативши по средини дуги дебели чибук са ћилибарским такумом на врху, излаз |
| едни најстарији људи, ихтијари сами, са дугим сиједим брадама и големим турбанима око главе, пр |
| на снијежне, обнажене прси, прекривене дугим низама бисера и дуката, који су ситно, ситно позв |
| с крупним, кадифастим, сањивим очима и дугим танким, правим носом, огрнут својом дугачком, црн |
| мршав, огрнут тешким дебелим ћурком, с дугим јасминским чибуком под пазухом и са шкиљавим прља |
| шкиљавим прљавим фењером у руци.</p> <p>Дугим шареним рукавом отро би лагано сузе што му их вје |
| у се и шарени, седефом извезени кундаци дугих, тананих шешана; звекећу криве димишћије ударајућ |
| ко зна!..</p> <p>Па превуче руком преко дугих, ниско опуштених, сиједих бркова и снажно гурну у |
| ...</p> <p>Хајкуна се дуго разговарала, дуго се шалила са дјевојкама.{S} Понеки момци, у групам |
| S} Ухвативши се за руке, приљубивши се, дуго смо гледали у очи једно другоме.{S} Сва срџба моја |
| и ласкајући миловао је дуго... дуго... дуго... </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1913 |
| тепајући и ласкајући миловао је дуго... дуго... дуго... </p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| чати...{S} Ни момци то нијесу могли.{S} Дуго су гледали један на другога, као погађајући се: ко |
| више бабине крви, које ми је сметала да дуго останем у друштву таквих јарана.{S} Укратко сам пр |
| е скухана прије него се он пробуди и да дуго не чека на њу.{S} Кад би се пробудио, хитала је с |
| метова и новце предао мајки, Зулфага за дуго времена није јој додијавао иштући ни јадикујући.{S |
| Након таквих догађаја и Зулфага и мајка дуго су разговарали, препирали се о нечему.{S} Мајка је |
| гриву и тепајући и ласкајући миловао је дуго... дуго... дуго... </p> </div> <div type="chapter" |
| изнад глава наших...</p> <p>Хајкуна се дуго разговарала, дуго се шалила са дјевојкама.{S} Поне |
| нечија и припуцавале су пушке.</p> <p>И дуго смо сједили тако, сами, одвојени од свакога.</p> < |
| сакривати.</p> <p>Али као да није могао дуго издржати тако.{S} Стид га, зар, било од осталих сл |
| да је била срамота нека онаквоме јунаку дуго разговарати са женом, макар и са својом, и забавља |
| оше једног поред другога, гледао сам их дуго како се свијетле и одсијевају према сунцу, гледао |
| немирнији.{S} Знали смо да нам нема још дуго пјешачити па да га се дочепамо, за ђаво би га знао |
| Задихани, заморени, готово изнемогли од дугог хода и несанице, лагано смо се вукли кроз грмље и |
| ају добри стари пријатељи када се након дугог растанка изненада нађу и састану.</p> <pb n="305" |
| p>Тек пошто су ме ноге почеле бољети од дугога ходања, уљегао сам у дућан, сјео покрај ћепенка, |
| јући, шалећи.</p> <p>Тек када би, након дугога лутања, он сам предложио да се вратимо кући и ок |
| штапова у рукама.</p> <p>Кад смо, након дугога лутања, опазили ватру, како пред колибом пламти, |
| е поводили и посртали.</p> <p>Тек након дугога лутања заустависмо се, напошљетку, пред старим, |
| то висок, коштуњав човјек, са необично дугом шијом, на којој се, слична змијској, издизала мал |
| ћу, — ступио у собу и почео припасивати дугу, шарену бошчу, Хасан, блијед, подбухо, с дебелим м |
| по врату и сапима, прстима рашчешљавао дугу, свилену гриву и тепајући и ласкајући миловао је д |
| ј шилти, и, пуштајући димове низа своју дугу, црну браду, мирно их слушао и уријетко лаким клим |
| танковијаст, прав као јаблан, блиједа, дугуљаста лица, које му било оивичено кратком, поткреса |
| есника у огњуштини виђао...{S} Блиједо, дугуљасто лице дошло му још блеђе, мале ситне боре око |
| да изнијети може.</p> <p>Хасан јој није дужан остајао.{S} Ако је требало да оде у чаршију, да ј |
| абили од њихових старих и како је то он дужан повратити.</p> <p>Једанпут је, чак, неки Хасан Ар |
| } Ја се уопште и не сјећам да су кадгод дуже разговарали.{S} Ако је и било када разговора измеђ |
| .</p> <p>У зиму, када су ноћи постајале дуже, и разговарали смо више.{S} Док је напољу цичао, в |
| ка све друго савлађивао.{S} Али што сам дуже ишао и стида је почело све више и више нестајати, |
| сам ја, здрав — откреса поносито, након дуже почивке. — За инат свакоме оздравио сам.</p> <p>Па |
| S} Опет зло!.. — шаптао је Сулага након дуже почивке, милујући Хатиму по коси и, из шале, огрћу |
| и и да ћеш ме испросити — настави након дуже почивке, некако пакосно, као дражећи га.</p> <p>— |
| астану.</p> <pb n="305" /> <p>Тек након дуже почивке први се Хасан смири мало и полугласно запи |
| се састајеш са Хасаном? — запитам након дуже почивке, гледајући јој у лијепи, мало погнути врат |
| , спаваш ли? — запита ме уплашено након дуже почивке. — Јеси ли будан?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— |
| жем, баш ми је мило било када сам након дужег чекања видио да се Хасан не враћа и да се по свој |
| гдје у висину, изнад себе, — и на какав дужи говор као да није смио ни помислити.{S} Десет рије |
| оштро, играјући се кесом —— све што сам дужна...{S} Колико?..</p> <p>— Тебе нијесам служио и не |
| ло њојзи.{S} Двадесети дан погинуо је у Дузи.</p> <p>1911.</p> </div> </body> </text> </TEI> |
| ћурком. — Усташи, кажу, дочекали наше у Дузи и све поубијали...</p> <p>— Опет!.. .</p> <p>— Не |
| у се и задњи ћемер испразнио и задњи се дукат потрошио.</p> <p>— Шта ћемо сад? — запита мајка з |
| а увијек љутило.{S} Кад год би извађени дукат морао поново да поврати у кесу гунђао <pb n="225" |
| остајао без дијела.{S} Бацио би и мени дукат-два у крило, потегнувши ме прије тога за нос или |
| p> <p>— А тад... замуца трзајући низама дуката као да ће их откинути, — тад сам се наљутила и.. |
| кад треба хљеба?..{S} Залогај хљеба од дуката, је дражи!..</p> <p>Гњеван и раздражен, са стисн |
| прси, прекривене дугим низама бисера и дуката, који су ситно, ситно позвецкивали. — Шта је бил |
| к кад сам знао да ће почети с дијељењем дуката, јављао сам се и, непрестано се склањајући за ма |
| пао дукате око себе.</p> <p>Читаву шаку дуката давао јој да намакне што треба себи у кући; дари |
| врдили да је преко стотину ћемера самих дуката било.{S} За чудо, та се готовина, — ако је доист |
| челичне демире, рукама ломи та-лијере, дукате, шаком пробија столове, бурад, терђахе.</p> <p>К |
| згледао дарежљивији и немилосно расипао дукате око себе.</p> <p>Читаву шаку дуката давао јој да |
| се пролијева — кажу, духан се просипа, дукати се бацају као марјаши...{S} Ко год хоће да пије, |
| У твојој кући — замуца она ломећи се, а дукати на прсима звекећу, звекећу, — у дому...</p> <p>— |
| у џеп.{S} Причини ми се као да звецнуше дукати.{S} Па се опет окрену заптији мало, погледа ме п |
| макне што треба себи у кући; даривао је дукатима и момке, те, напошљетку, ни ја нијесам остајао |
| ли јаче, грицкајући нокте и играјући се дукатима. — Шта ћу му ја?..{S} Он је сад здравији и ено |
| у препуњене свилом, о димијама од свиле дукатлије и о димијама од свиле бешлуклије, о састанцим |
| ма дућану, одиже моју пушку са земље и, дунувши у грлић, пође, држећи је у рупи, увијек спреман |
| ; испод шише жутиле се неколике обвехле дуње од којих читава соба мирисала, а по пенџерима, пор |
| ..</p> <p>— Ама шта ти је? — запита она дурљиво и напући усне. —— Какав си то данас?..</p> <p>— |
| звије танке обрве, напући усне и некако дурљиво, мазно, као дијете коме отимају лутку, ослањају |
| чекмеџи с новцима, те ми је у неко доба дућан више наличио на пушкарницу какву него ли на бакал |
| <p>Наравно, постарао сам се одмах и да дућан лијепо очистим и уредим, те, кад унесем робу, да |
| угом.{S} Поче ме питати и за Јована, за дућан и обећа нам дати новаца да накупујемо робе.{S} И |
| тајкујући, прелазиле један у другога на дућан, сакривале се за робу и чучнувши један према друг |
| е, и јапрака.{S} Све ми то остављали на дућан и одлазили мирно, не говорећи ни ријечи и не глед |
| <p>Авдо, бојећи се несреће, ступи ми на дућан, повуче ме са ћепенка и сам поче затварати.</p> < |
| ао сам са Сулагом, изненада ми ступи не дућан човјек некакав.{S} Умотан је био у голему, црну с |
| а то ваља...{S} Замисли само колики ће дућан бити кад она распе паре!.. </p> </div> <div type= |
| одавао робу по махалама и хтио отворити дућан, а који, ето, сада безбрижно јаше и удара уз тамб |
| о се растали отишао сам одмах да тражим дућан, магазу какву под кирију.{S} И нијесам се много н |
| сељаци некакви, свратише се, уљегоше у дућан, и држећи руке на леђима почеше разгледати робу, |
| ће он сам, до неколико дана, доћи ми у дућан и сам ми се јавити.{S} Кад ми стаде на ћепенак, с |
| дан, након кијамета оног, долазило ми у дућан по неколико њих, засједали по сандуцима и по врећ |
| е бољети од дугога ходања, уљегао сам у дућан, сјео покрај ћепенка, на сандуче једно, и онако, |
| ад бих изишао из собе и кренуо, пошао у дућан, он је једнако о томе говорио, једнако ме хвалио |
| ише да прича и, док је Хасан испред мог дућана пролазио оборене главе, као постиђен, Зулфага је |
| м сам себи пребацивати, ходајући испред дућана и непрестано гледајући у сокаке куд је Хасан зам |
| и.{S} Свако јутро пролазио ми он испред дућана, ишао међу комшије, састајао се с њима, сашаптав |
| улфага ми неколико пута пролазио испред дућана весео, насмијан, задовољан, а око њега, са двије |
| е, — пошто су пошкропили чаршију испред дућана да буде хладније, —— прилегли на ћепенцима да за |
| струка некако весело, па заигра насред дућана и нагло се рашири преда мном. — Јеси ли ме забор |
| ста могло се видјети како, из кућа и из дућана неких, немилосно лете и папуче, и нануле, аршини |
| свраћао и муштерије, који се враћали из дућана ми, те и њих чашћавао.{S} Два-три пута видио сам |
| </head> <p>Враћајући се једне вечери из дућана, сусретох Хатиџу пред вратима.{S} Застаде пред п |
| ја непрестано трчкарам по дућану и око дућана, како се увијам, улагујем, нудим, цијеним.</p> < |
| и хотимично нагонећи коње испред туђих дућана, само да нанесу штету какву и оборе робу, коју с |
| а једна, кад истрче дућанџије из својих дућана, изненађени, када ме виде онако крвава, а нож од |
| да чаршинлије нијесу устајале из својих дућана и са чудним неким задовољством гледали за њим.{S |
| дари, истакне се између свију комшиских дућана.{S} Ћепенке сам чак и обијелио и ишарао мало, а |
| } Како је у оно доба било доста празних дућана, нашао сам један у који сам могао и натрпати роб |
| порушио је читав низ старијих, тијесних дућана, са мрким нагњилим ћепенцима и големим стрехама |
| арати...</p> <p>Погледавши око себе, на дућане оне, изненада ми се оте узвик:</p> <p>— Сад ћу ј |
| кожа што их комшије избацили пред своје дућане, бацао се камењем на врапце, који се окупљали по |
| <p>Пред вече, раније, сви су затварали дућане, праштали се и грлили с комшијама, као да се виш |
| ица!..{S} И колико сам камења набацао у дућане подругивача, кроз плач их проклињући и псујући н |
| ма, бакалима, занатлијама одлазили су у дућане и измахујући им ножевима изнад глава, узимали, о |
| че су ми дошли обојица.{S} Застали пред дућаном, наперили пушке и климајући се и заплећући јези |
| им, претеци га...</p> <p>Остао сам пред дућаном замишљен и забринут, не осврћући се ни на прола |
| приступи.</p> <p>— Носи!..</p> <p>Пред дућаном, на чаршији, сусретох се са Сулагом.</p> <p>— Т |
| рити и о свом дућану, о <hi>правом</hi> дућану. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1913 |
| азгледавши унаоколо, опет се врну према дућану, одиже моју пушку са земље и, дунувши у грлић, п |
| > <p>Хасан се првих дана настани у моме дућану, одомаћи се потпуно.{S} Донесе све ствари што их |
| или да смо чак почели говорити и о свом дућану, о <hi>правом</hi> дућану. </p> </div> <div type |
| шија ми, који је нешто размјерао у свом дућану, баци и терезије и оке, усплахирено утрча и умиј |
| и.</p> <p>Ако сам јој причао о радњи, о дућану, о мачку који ми улови по четири миша на дан, о |
| видјели како ја непрестано трчкарам по дућану и око дућана, како се увијам, улагујем, нудим, ц |
| јискренији!..</p> <p>Оставивши Хамида у дућану, потрчах Хатиџи.</p> <p>— Ти кућом управљаш, ти |
| говали непрестано сједећи и лешкарећи у дућану, што су са чибуком или цигаром у зубима стењући |
| у сам читаву киту бацио у ћошак један у дућану, гдје је одмах дочекао дебели, угојени мачак и п |
| док је имао болова био сам врло мало у дућану.</p> <p>Макар што је Хамид вазда био поред њега, |
| а пита и распитује о усташима, — а то у дућану није могао, јер није имао с киме, — одлазио је у |
| ије.</p> <p>Читав се шехер узнемири.{S} Дућанџије, које су, иза подне, — пошто су пошкропили ча |
| чаршијом, са јараном којим, беспослене дућанџије увијек ме призивале себи и увијек питале: кол |
| {S} Биће, бре, галама једна, кад истрче дућанџије из својих дућана, изненађени, када ме виде он |
| еколико минута, а преплашени трговци ми дућанџије гологлави, босонози, неуређени, потуривши се |
| анесу штету какву и оборе робу, коју су дућанџије изнијели пред ћепенке.{S} Слабићи, немајући с |
| рчаше према њему.{S} И постуле, камење, духан-кесе, гране некакве осуше се на њега, оборише му |
| нуди.</p> <p>Кахва се пролијева — кажу, духан се просипа, дукати се бацају као марјаши...{S} Ко |
| у кући, непрестано им износили понуде: духан, кахву, ракију, непрестано послуживали, частили.< |
| ћу...</p> <p>Слуге му донесоше и кахве, духана, хљеба и он понуди свакога и сам сједе међу њих. |
| х са душека дочекује:</p> <p>— Треба ми духана.</p> <p>— Па што нијеси Хамида послао да донесе? |
| хоћу из твоје руке...</p> <p>Па, узевши духана из моје кутије, повуче ме себи:</p> <p>— Немој и |
| варали се, улагивали.{S} Један му носио духана и пунио лулу, други носио жераву и припаљивао, т |
| оја је заударала на зној, истресе нешто духана на длан, узе га међу прсте и поче потпрашивати.. |
| около радиле и уређивале земљу за садњу духана.</p> <p>„ Шта радиш, тежаче?..“ — запита цар, пр |
| у њедра, у џепове, за силахе, у големе духанкесе, које им висиле низ бедре.{S} Непрестано као |
| " /> <p>Он сједе, прекрсти ноге, извади духанкесу и замотавши цигар запали.</p> <p>— Ништа је т |
| ..{S} Благо вама!..</p> <p>Па нам пружи духанкесу и отегнуто запита:</p> <p>— А куд сте пошли?< |
| е међу њих, прекрстио ноге и понудио им духанкесу да запале.</p> <p>Сам је точио кахву и нудио. |
| тније растати се са пуним чинијама и са духаном.{S} Али и оне, видећи да се у чашћавању почело |
| износио, сам чистио наргилу и пунио је духаном.{S} Сам је брао и руже и китио шилту на којој ћ |
| и — одговарао сам мирно, опет га нудећи духаном. — Никад...</p> <p>Он зине, блене у ме.</p> <p> |
| це и чаше са медовином, велике чиније с духаном, ибрик и филџане са кахвом, тепсије са питама и |
| Како мајка?..</p> <p>Па, напунивши лулу духаном, подносила му ватру да припали и подметала пепе |
| апалили чибуке и кроз сумаглицу од дима духанскога гледају га као чудо какво.</p> <p>— Ви би хт |
| усандере, а широка, риђа брада, препуна духанскога дима, као да је и сама горјела и као да се с |
| ак и за озбиљнији разговор, нудио ми је духанску кутију, — коју сам прије ријетко у руке узимао |
| а и...и...</p> <p>Немој се и ти љутити, душе ти, — замоли склапајући руке. — Нећеш ли?..</p> <p |
| , тамније...</p> <p>— А он је крив био, душе ми, — викну ватрено, примичући ми се — и... и ја н |
| ек мало једе...</p> <p>— Хм...</p> <p>— Душе ми...{S} По читав дан једва ако неколико залогаја |
| што празна мјеста, гдје могу намјестити душек и ноћивати.</p> <p>Наравно, постарао сам се одмах |
| лушкињу, која је и спавала с њом, а мој душек премјести у своју собу и прострије управо покрај |
| то сте звали?..</p> <p>А Хасан одмах са душека дочекује:</p> <p>— Треба ми духана.</p> <p>— Па |
| оју собу и прострије управо покрај свог душека.{S} И већ прве ноћи криво ми било што је то учин |
| пипати око себе, извлачити нешто испод душека.{S} Ни ријечи не проговорише једно другоме, нити |
| љезе у моју собу и раскорачивши се више душека силом ме подиже.</p> <p>— Хајдемо — рече одсјечн |
| /p> <p>Ујутру, прије зоре, дизала се из душека, трчала у кухињу и ложила ватру, само да кахва б |
| мо да је у свануће, кад сам се дигао из душека и хтио се умивати, уљегла ми у собу, блиједа, сл |
| ој.{S} Као поплашен скочио сам одмах из душека, одбацио јорган са себе и онако необучен и неуре |
| ер, шапћући нешто у себи, клекну покрај душека, загрну рукаве и, погледавши у широку, голему ра |
| та нема — рече гласно и поново се врати душеку.</p> <p>И као да размишљаше више њега: хоће ли о |
| коња, који су били претоварени храном, душецима, чадорима...</p> <p>Кад загледах боље, познадо |
| ани, отима; узалуд се окреће и увија по душецима.{S} Нико га отјерати не може.{S} Ту је он, ту |
| збојницима, који имају више убистава на души него на глави длака.</p> <p>Други су опет тврдили |
| е и корачао сам брже од Хасана.{S} И на души ми било лакше и свјетлије, — разговор са живим људ |
| ио некако веселији.{S} Лакше ми било на души и слађе сам спавао.</p> <p>У зиму, када су ноћи по |
| и као да није више било ни пријатеља ни душмана да се, по дану или по ноћи, врзају око наше кућ |
| то радиш добро радиш, тај је, ако видиш душмане како се љуте и кидају.</p> <p>Мајка је опет пла |
| р да ми се са свих страна и пријатељи и душмани потсмјехују, како сам се, за рана, натоварио на |
| одију и постану несноснији него најљући душмани.{S} Сваки дан, након кијамета оног, долазило ми |
| Презирање и суровост људска највиши су душмани стида; пред њима се губи као дим да своје мјест |
| ма била крива...{S} Црна мајка помагала душманима да те гоне, да гњаве...</p> <p>Па се опет исп |
| е и раскидаше џубу на плећима.</p> <p>— Душманин је то и динсуз — викали су помамно пријетећи и |
| во изазивачки начин, брани мог најљућег душманина, што више вјерује њему, кога је јуче познао, |
| ед њу. — Све си оставио, да ме намучиш, душманине, као да не знаш да те могу к’о пса избацити и |
| сам се пред тобом, и здружио се твојим душманином и хтио...{S} Ех, много сам хтио! — узвикнуо |
| и на сокаку.</p> <p>— Како ли би ме тад душманке гледале и како ли би се светиле!.. — говорила |
| > <p>— Пјевај ми, Хајнија!..{S} Пјевај, душо медена! — викне мајка заносно, и удари се по кољен |
| га оробили хајдуци, а кад је примио на душу, ми му вјерујемо — рече Ибрахим ефендија мирно, по |
| и... и мени су отели, уграбили и срце и душу...{S} Хајде...</p> <p>— Куда?</p> <p>— Виђећеш!..{ |
| > <p>— Ефендија!</p> <p>— Ах... имаш ли душу?.. — јаукну он, растворивши уста и мученички превр |
| јаднијим) пружио си утјеху и огријао им душу, — говорио је кашње и говорио сасвим искрено, непр |
| н ми постаде.{S} Има часова када, макар душу притискивали најтежи терети, ускипи нешто у <pb n= |
| викнух из света гласа:</p> <p>— На моју душу, опет пошао у хајдуке!..</p> <p>— Пошао на усташе |
| <p>Кад сам закуцао на авлиска врата, — ђаво би га знао рашта, а сузе су ми налетиле на очи чим |
| емој препадати...{S} А дерт?{S} Нека га ђаво носи!..</p> <p>— Напријед! — узвикну и Хасан који |
| дуго пјешачити па да га се дочепамо, за ђаво би га знао ушљед чега, опет бисмо вољели да је мал |
| Алаху кад ти проговори, а макар врата и ђаво однио! — дочека хоџа и осмјехну се.</p> <p>— Не бо |
| им гласом доврши:</p> <p>— Нека га носи ђаво!..{S} А волио бих да је остао спавајући...</p> <p> |
| исти, а ако били оваки, нека их свијех ђаво носи!..</p> <p>Чудна граја и гунгула настаде након |
| ала је више као какво младо, безбрижно, ђаволасто дјевојче, него као удата жена, која још има т |
| се и опет. — Због Хасана?..</p> <p>Она ђаволасто прискочи и почне ме чупкати за бркове.</p> <p |
| <p>— И зато се наљутио — отегну некако ђаволасто, дражећи ме. — Зато?..</p> <pb n="373" /> <p> |
| S} Их...{S} Кавгаџијо један!..</p> <p>— Ђаволе!..</p> <p>Све срџба и сва љутња као да намах мин |
| оче ме миловати по коси, по образима. — Ђе те боли?..{S} Шта?{S} Како то?..</p> <p>— Ништа ме н |
| у чуду, трљајући очи и протежући се. — Ђе?..</p> <p>— Хајде...{S} У хајдуке...</p> <p>Изговори |
| енем у чаршију.</p> <pb n="252" /> <p>— Ђе си, одмјено јуначка? — питао је сагињући се готово д |
| рно, застанувши. — Хоћеш ли?..</p> <p>— Ђе?..{S} Кући?..</p> <p>— Па кући...{S} Зажелио сам се |
| гледати и разгледати унаоколо.</p> <p>— Ђе сам ово? — питао сам сам себе, провирујући кроз шибљ |
| оре и планине, а коначиште свако мјесто ђе се затеку...</p> <p>Љепота једна!</p> <p>И што је че |
| S} Кад дођем тамо, па кад ме запитају: „Ђе си био?..“ зар да им рекнем „Ниђе“...</p> <p>И кад м |
| и ђевојци прешао?..{S} Ашиковала сам са ђевојкама да ми кажу и... казале су ми...{S} И ево... у |
| још жешће навали. — Мислиш ли се играти ђевојкама као јабукама, па једну бацати а другу узимати |
| ад су непокорни!..</p> <p>— А што ће ти ђевојке, несретни сине? — откреса хоџа и гурну га ногом |
| а прсима и примаче се:</p> <p>— Е удри, ђевојко, — викну помамно, — и напи се крви, ако си жедн |
| пољубише.</p> <p>— Сад, ето, имаш своју ђевојку — откреса бабо, куцнувши ме чибуком по глави. — |
| и распитивала: коме долазиш и којој си ђевојци прешао?..{S} Ашиковала сам са ђевојкама да ми к |
| о је зулума починио, него ухватио двије ђевојчице из комшилука, метнуо их на крило, па... па... |
| облику...{S} Ко зна!..</p> <p>— Сад ће ђедо опет ударити у старе дипле — дочека опет онај одос |
| онешто: или фес, или округу, или зубун, ђердан, тозлуке.{S} Свакоме шаље и поздрав или савјет к |
| рестано игра с вретеном и наднесена над ђерђеф ниже пјесму за пјесмом, него омалено, ситно дјев |
| јунака није било, изгледао је као нови Ђерзелез Алија, као једини човјек који би био у стању у |
| >— То опет ја најбоље знам.{S} Нико мом ђетету не може бити бољи пријатељ од мене, — дочека мај |
| ави се:</p> <p>— Досад су вам вазда, од ђетињства, говорили: добри сте, честити сте, паметни ст |
| , пљачкаши, разбојници.{S} И ако нам се ђеца не опамете, и они ће бити исти, а ако били оваки, |
| тежући проговори:</p> <p>— Донесите им, ђецо, мало млијека...</p> <p>Оба момка, без поговора, д |
| усто, никога да замилује...{S} И жену и ђецу кад бих имао, ни њих не бих миловао...{S} И њима б |
| е вјерује у то, не треба ни да живи, ни ђецу да рађа, јер шта ће живот кад се ни за се ни за њи |
| хтјели да будем ваш хоџа и да вам учим ђецу? — мирно их запита он и погледа их редом. — То ли |
| било и смијешно, — морао сам поскочити, ђипнути неколико пута и нагло прихватити за алку једну, |
| се и увијек понешто носећи у руци: или ђугум да донесе воде са чесме, или ћупицу какву, завежљ |
| > <p>Остави брзо и бедевију и мене, узе ђугуме што су у једноме низу стајали испод басамака и о |
| турбан око главе бијелио се као вијенац ђулбехарски, ишаран праменовима големе, свилене ките, к |
| ши ноге. — Знам да се ти тужиш на њега, е ти је криво учинио.</p> <p>— И јес’ ми криво учинио — |
| сподар у њој.{S} Као да није вјеровала, е сад збиља може заповиједати и овим људима, који су, д |
| уну, да их утуче и тако им опет покаже, е је и у говору моћнији, јачи, силнији од свију.</p> <p |
| е може — вели — још никако ни смислити, е је он мртав и да више никад доће неће.{S} Јок!..{S} И |
| пекло ме.{S} Неко као да ме прекоравао, е сам и сам био рђа, кукавица, готово издајник.{S} И шт |
| , спотакао, да сам у два маха помислио, е ће намах посрнути и носом ударити о земљу.{S} Ни глед |
| само да сам пред собом оправдам одлуку, е се овакво друговање мора прекинути.{S} Додуше овдје, |
| е? — запита јаче, пристајући за нама. — Е лијепо, лијепо...</p> <p>Затим ме опет премјери погле |
| чуо, — рече још тише да се једва чуло — е ти се мати преудала...</p> <p>— Ах!..</p> <pb n="287" |
| ва и дубока нам наука треба...</p> <p>— Е лијепо — рече хоџа и попридиже се. — Ја ћу баш учити |
| сриједи и поче ударати по њој.</p> <p>— Е да видимо, момче, да окушамо сад ко је јунак бољи! — |
| на друм и усиљено се осмјехну.</p> <p>— Е није друге, сад се натраг не може — рече.</p> <p>— Ту |
| терију на прсима и примаче се:</p> <p>— Е удри, ђевојко, — викну помамно, — и напи се крви, ако |
| ру њезину, морале сваки пут да одговоре е је нема, да је отишла некуд.{S} Бојала се, зар, сирот |
| имао јачих разлога за то, — ипак осјети е му са неке стране пријети опасност, те се унапријед, |
| што је каткада сасвим озбиљно прорицао е ће „свршити на вјешалима“ и називао га „угурсузом“ и |
| ну, кочоперећи се. — Ево нам сад згоде, ево људи, па да ударимо и да плијенимо што се плијенити |
| .</p> <p>— Јади га знали... а, глад ми, ево, прође... — шапну Хасан растегнуто и збаци струку с |
| есна, и хвала ти на томе...{S} Сад сам, ево, здрав и сад могу ићи.</p> <p>— Не дај му — живо до |
| ће стићи...{S} Сада...</p> <p>— Онда... ево му куће, — дочека она без размишљања и показа на со |
| етири мјесеца ишла од врата до врата... ево, у овом одијелу...{S} И тражила те, ловила...{S} Пи |
| ће, све сам то сама зарадила...{S} И... ево... ја и хоћу освету љуцку и волим јој него... него |
| И ето:.. таки и остадоше у животу и... ево нас овђе...</p> <p>Сулага уздахну, одмахну руком и |
| нуо би, погледавши на Хатиџу. — А ти... ево... опет ме примио... и довео... и... ех, ех...</p> |
| невјеру учинио... <hi>Никоме</hi>!..{S} Ево и крви, ако треба, да пролијем за те...{S} Ево свег |
| риснем мало.</p> <p>— Ама је роба!..{S} Ево робе!.. — почнем викати лудо, помамно, зацењујући с |
| најдража, и ја сам оставила њега!..{S} Ево ти га!..</p> <p>— Пхи! — узвикну дјевојче, умотавај |
| за руку. — Устани и хајде с нама...{S} Ево смо дошли по те...{S} Хајде...</p> <p>— Не могу...< |
| апта узбуђено.</p> <p>— Не бој се...{S} Ево ме...</p> <p>И поздравивши се с Авдагом уљегнем за |
| рви, ако треба, да пролијем за те...{S} Ево свега...</p> <p>Чак и кад бих изишао из собе и крен |
| е прекиде:</p> <p>— Нећеш тражити...{S} Ево ти моје куће...</p> <p>— Зар овђе да останем?</p> < |
| и погледа ме.</p> <p>— Робе хоћеш?..{S} Ево!,.</p> <p>И стаде преда ме и поче показивати.</p> < |
| е јунак бољи! — викну, кочоперећи се. — Ево нам сад згоде, ево људи, па да ударимо и да плијени |
| н и спустивши пушку наслони се на њу. — Ево... право да речем... и ја сам се зажелио куће, ама. |
| мо је мумољио, пјевуцао нешто.</p> <p>— Ево нас — рече напошљетку Сулага кад стигосмо до куће, |
| а и оде, отрча управо на воду.</p> <p>— Ево — узвикну након краће почивке, носећи воду и указуј |
| потрча ми у сусрет. — Шта је?</p> <p>— Ево...</p> <p>Ова привири и пљесну рукама...</p> <p>— Т |
| пута. — Таки ли си јунак!..</p> <p>— А ево да се кладимо да ће нам данашњи дан бити несретан — |
| ма да ми кажу и... казале су ми...{S} И ево... уфатила сам те, копиљане, стигла те...{S} Сад ви |
| ам брзо, правдајући се. — Данас допао и ево одмах кавга...</p> <p>Сулага се осмјехну.</p> <p>— |
| а држи...{S} Није он мене оставио, него ево, на твоје очи, казао ми да сам му најдража, и ја са |
| те да поново крене на хајдуке.</p> <p>— Еј, рођо, јеси ли се пута зажелила? — питао је каткада |
| не можеш јарана дочекати у својој кући, ено ти моје...</p> <p>— Мени је свеједно гдје хоћете... |
| ана с пута, живо поскочим поред њега. — Ено их!..</p> <p>— Стој!..{S} Спремај се!..{S} Зар ника |
| тења Хајкуна и стегну Хасана за руку. — Ено!..</p> <p>Момче се примаче канату и ухвативши се за |
| емо напријед, само напријед...</p> <p>— Ено га! — напошљетку избаци он када смо изашли готово д |
| ви...</p> <p>— Али молим те...</p> <p>— Ено... тамо... ах..{S} Ибрахим ефендија...</p> <p>Ах... |
| гло прибрати ни освијестити...</p> <p>— Ено ти момка, — рече пригушено — па га држи...{S} Није |
| је у рукама, прођоше чаршијом.</p> <p>— Ено их, — рече, — и оружаних и опремљених...</p> <p>По |
| еким мјестима помало поткопан.</p> <p>— Ено га! — узвикну и опет, па, погледавши ме, збаци пушк |
| Шта ћу му ја?..{S} Он је сад здравији и ено му Хамида...{S}И... и... и кад га не дворим, шта ћу |
| <p>Млад си ти још, па не знаш...{S} А, ето, хајдуци напредују...{S} Чете њихове спустиле су се |
| ијесам ни помишљао.</p> <p>Сама Хатиџа, ето, нехотице ми напомену, указа на све.</p> <p>Али, за |
| а се загрлише и пољубише.</p> <p>— Сад, ето, имаш своју ђевојку — откреса бабо, куцнувши ме чиб |
| сакривен за сандуцима.</p> <p>Тако се, ето, једни ситна шала претворила у праву правцату збиљу |
| . као што бумбул пјева другоме... теби, ето, баш теби!..{S} Аман, каква је ноћ била!..</p> <p>И |
| махалама и хтио отворити дућан, а који, ето, сада безбрижно јаше и удара уз тамбуру.{S} И било |
| никад, казали су стари...</p> <p>А он, ето, ни длаке промијенио није...{S} Хунцут остао хунцут |
| огријешила?..{S} Гдје?..</p> <p>— Ето, ето... почео се љутити!.. — узвикну она очајно, па ломе |
| ну на раме и склопи очи.</p> <p>— Ја... ето свједочила сам, а знала сам да се твоје отима — нас |
| Хасан се збуни, порумени.</p> <p>—Па... ето... пошли у лов...</p> <p>— Чак амо?</p> <p>— Кажу д |
| но, поново указујући зубе. — Тако је... ето... пропало све...</p> <p>Ја узнемирено почех шетати |
| хартије и гурећи се — Још само мало... ето... корак један па... па се може преврнути...</p> <p |
| њој, да видим каква ћеш ми изаћи...{S} Ето колико ти вјерујем!..</p> <p>— Немој, Смајиле, — пр |
| истим оружје и истимарим бедевију...{S} Ето то...</p> <p>— Јок! — откреса мајка и љутито баци к |
| креса она опоро, пакосно, осветнички. — Ето ти свједока, болан!..</p> <p>Зулфага ће ти, на срам |
| аде Зулфага брзо и дубоко се поклони. — Ето и сада говори о својој кући, за коју и суд царски р |
| >— Ето — избаци хоџа и показа за њим. — Ето!..</p> <p>Казао сам: свршиће на вјешалима...{S} Твр |
| му рекла — прошапта тихо, пригушено. — Ето, жао ми...{S} Макар и гунђао, и ружио опет... опет |
| уће — слагах му и порумених до ушију. — Ето...</p> <p>Он набра обрве, замисли се.</p> <p>— Не м |
| спусти се испод зида и удари у плач. — Ето...</p> <p>— Хатиџа!</p> <p>Притрчим јој и прихватим |
| своју мајку, која ме родила?..</p> <p>— Ето, честити ефендија, — упаде Зулфага брзо и дубоко се |
| му се огријешила?..{S} Гдје?..</p> <p>— Ето, ето... почео се љутити!.. — узвикну она очајно, па |
| оче их трљати као да се умива.</p> <p>— Ето видиш — отсијече јаче — он овђе више треба...{S} Ак |
| брзо окрену и истрча из собе.</p> <p>— Ето — избаци хоџа и показа за њим. — Ето!..</p> <p>Каза |
| вати за руку и продрмуса њиме.</p> <p>— Ето!</p> <p>И, опаливши му два широка шамара, гурну га |
| се причини као да га није чуо.</p> <p>— Ето, прича се, — настави лакше — да се сад сиротиња сељ |
| изгуби у густежу, у шипражју.</p> <p>— Ето баксузлука! — узвикну ражљућени Хасан и престријели |
| маријаша преда ме, у прашину.</p> <p>— Ето.</p> <p>Па ободе коња и одјури за друговима.</p> <p |
| ћи јој скуте, и тихо прошапта:</p> <p>— Ето...</p> <p>Па јој спусти на кољено све тефтере и све |
| за бимбашу и као плачући рече:</p> <p>— Ето... тако и синоћ ударио на ме... на мајку.</p> <p>Па |
| ући пред мајку почео уздисати:</p> <p>— Ето... опет је био у Сулаге...{S} Ја сам га управо и из |
| о, макар и укратко, протумачи:</p> <p>— Ето, то ми је Хасан, једини син, — рече — и ако и ти бу |
| м и не гледајући шта ће свијет рећи, па ето! — нагло прекиде и одгурну ме. — Треба ли баш рећи |
| е доноси, јер подгаја осветнике...{S} И ето... створила их је...{S} Дигли су се...</p> <p>— Па |
| ући оружје, а неки се и сакрише...{S} И ето:.. таки и остадоше у животу и... ево нас овђе...</p |
| тати по читавој махали.</p> <p>Док опет ето Сулаге.{S} Није ишао него каскао сиромах, жут, блиј |
| и опет као да поче попијевати. —</p> <p>Ето ти среће и одмјене твоје!..</p> <p>— Подгојила је ч |
| ко њега.</p> <p>— Хоћеш ли нам причати, ефендија? — питали су готово једногласно, оптрчавајући |
| оче љубити скут бимбаши.</p> <p>— Аман, ефендија, — викну очајно — живјети ми не да...{S} Убиће |
| у и поче жмиркати.</p> <p>— Тако, тако, ефендија, — отегну весело, трљајући руке. — Тако му и т |
| Дођи... други пут...</p> <p>— Не могу, ефендија, више долазити — откресах ја пакосно и дође ми |
| се да се озбиља не занесе и не заспи. — Ефендија!..</p> <p>— Ах, не вичи... ах... не галами так |
| .</p> <p>Он као да опет заспа.</p> <p>— Ефендија!</p> <p>— Ах... имаш ли душу?.. — јаукну он, р |
| {S} Невоља!</p> <p>Опет ништа.</p> <p>— Ефендија!..</p> <p>— Ах... не вичи тако... ах!..</p> <p |
| ичини ми се као да ће заспати.</p> <p>— Ефендија... дошао сам послом до тебе — почнем ја викати |
| з корица.</p> <p>— Шта ћеш то? — запита ефендија меко, хватајући ме за руку. — Зар си толико љу |
| потврдила да их је потрошила — нагласи ефендија презриво се смјешкајући.</p> <p>— Она?..</p> < |
| која ме родила?..</p> <p>— Ето, честити ефендија, — упаде Зулфага брзо и дубоко се поклони. — Е |
| /p> <p>— Ено... тамо... ах..{S} Ибрахим ефендија...</p> <p>Ах...{S} Питај... тамо...</p> <p>И з |
| осмо и почесмо се обазирати.{S} Ибрахим ефендија ослухну и осмјехну се лукаво. „То кадија хрче“ |
| ила некаква ти тетка — прогунђа Ибрахим ефендија у браду. — А имао је и пара и данас их има...{ |
| на душу, ми му вјерујемо — рече Ибрахим ефендија мирно, поново указујући зубе. — Тако је... ето |
| све смо му потврдили — настави Ибрахим ефендија тише, као успављујући ме. — Све нам је казао.. |
| отовину и све кметове!..</p> <p>Ибрахим ефендија слегну раменима.</p> <p>— Сведно, нијесу се мо |
| м оштрије — Причај ми!..</p> <p>Ибрахим ефендија отпочину.</p> <p>— Није он ништа лагао — рече |
| , и њему да се притужим.</p> <p>Ибрахим ефендија, витак, љепушкаст младић, с очима као од кадиф |
| се могао ни замислити, а да се и Смајил-ефендија не позове, да и он ту не буде.</p> <p>— Ко ће |
| </p> <p>— Чудна топлина — отегну Смајил-ефендија лијено, свлачећи џубу и отпасујући појас. — Сл |
| ичао Сулаги како сам прошао код Ибрахим-ефендије, ни мало се није зачудио.</p> <p>— Па то сам ј |
| о сам као окамењен и забленуто гледао у ефендију, у кадифасте му очи и искежене бијеле зубе.</p |
| ем у другу собу, те да потражим Ибрахим-ефендију, помоћника кадијина, и њему да се притужим.</p |
| . опет ме примио... и довео... и... ех, ех...</p> <p>Па преврне очима, стисне зубе и, изненада, |
| во... опет ме примио... и довео... и... ех, ех...</p> <p>Па преврне очима, стисне зубе и, изнен |
| ем:</p> <p>— Ех, да сте њега чули!..{S} Ех, да сте њега чули! </p> </div> <pb n="276" /> <div t |
| .</p> <p>— А да те он таког видио!..{S} Ех!..</p> <p>Први пут споменула је њега, Зулфагу.{S} И |
| >— Камо среће да сам вазда с вама...{S} Ех!..</p> <p>Неко вријеме сви смо ћутали.{S} Мајка је г |
| ружио се твојим душманином и хтио...{S} Ех, много сам хтио! — узвикнуо би, погледавши на Хатиџу |
| још би искали.</p> <pb n="309" /> <p>— Ех, брате, лијепо! — узвикну задовољно Хасан измичући с |
| S} Тога хоћу...</p> <p>Тога...</p> <p>— Ех, а преша је ово — муцао је Зулфага, једнако стојећи |
| иђа — одговори некако заносно.</p> <p>— Ех?..</p> <p>Она накриви главу и поче растезати јаглук |
| сјетим хоџе и увијек уздахнем:</p> <p>— Ех, да сте њега чули!..{S} Ех, да сте њега чули! </p> < |
| кољено.</p> <p>— Јунаци су они...{S} Не жале гинути... — рече.</p> <p>— А ко би жалио да гине и |
| је необично хвалио и ковао у звијезде, жалећи што није био толико и домаћин колико и јунак и ш |
| <p>— Не могу...</p> <p>— Не може...{S} Жали што му се удала мајка, па неће да га подоји — опет |
| кољену. — На штеди грла, не било га; не жали срца, усахло ти!..</p> <p>Пјевај!..</p> <p>И хитре |
| уни крњаву лулу и запали. — Рашта да се жали?..</p> <p>Све на свијету гине и умире и све се пон |
| м, из радозналости, прислушкивао кад се жалила једној слушкињи, како је он, бабо, још и сад муч |
| снажно гурну у ватру.</p> <p>— Рашта да жалим умријет’?..{S} Рашта?.. — сам себе запита. — Ко ћ |
| жалиш, ругаш се.</p> <p>— А рашта да те жалим? — запитам пјевајући, ругајући се и опет. — Због |
| жале гинути... — рече.</p> <p>— А ко би жалио да гине и да умре?.. — брзо одговори стари, истре |
| {S} Рашта?.. — сам себе запита. — Ко ће жалити?..</p> <pb n="311" /> <p>— А ће хајдуци дочекују |
| да сједим више, преврнух се на траву и жалосно јекнувши склопих очи, очекујући кад ћу издахнут |
| — Млад је још...{S} Не зна...</p> <p>На жалост, мајка се није дала умолити.{S} Немилосно, готов |
| и одјури за друговима.</p> <p>Снужден и жалостан погледах у оне маријаше...</p> <p>Новци!..{S} |
| мене зове...</p> <p>И све говори некако жалостиво.{S} Каже: „Додијао сам вам, па ме и не гледат |
| уду несретни, укажеш ли мало љубави (не жаљења, јер то чини још јаднијим) пружио си утјеху и ог |
| екла — прошапта тихо, пригушено. — Ето, жао ми...{S} Макар и гунђао, и ружио опет... опет ми га |
| и се по бради. — Воља Божја...</p> <p>— Жао ми само што га још једном није добро измлатила...{S |
| <p>Она застаде, обори главу...</p> <p>— Жао ми га било, а нијесам се љутила — рече полугласно. |
| ар и гунђао, и ружио опет... опет ми га жао...</p> <p>Мазећи се гледаше ми у лице као да искуша |
| засмија се. — Остарио, изнемог’о, па ти жао умријети, па све мислиш да ћеш се поново родити...< |
| ?</p> <p>— Нимало.</p> <p>— А мени опет жао што сам му рекла — прошапта тихо, пригушено. — Ето, |
| сам у соби, опет сам проплакао.</p> <p>Жао ми бијаше мајке.{S} Чинило ми се као да је Зулфага |
| p>— Њега?..</p> <p>Па несвјесно испусти жарач и у забуни голим рукама хтједе гурнути у ватру.</ |
| мељавати међу прстима и трпати у уста, жвакати.{S} Чудна грчина као да ми се разли по читавим |
| као да кида; чупа и гњечи траву, гризе, жваће; и баце папучу једну, другу...</p> <p>Напошљетку |
| травом, да пуним и да гутам, онако, не жваћући.</p> <p>Стиснуо сам очи и гутао на силу, ударај |
| — Ништа је — прогунђа стискајући зубе и жваћући чађаве бркове који му пали по устима. — Запело |
| отповрну стари, залажући се кромпиром и жваћући. — Кад огладне, наврате и амо...</p> <p>— И раз |
| се подигнем и сједнем у траву.{S} Сваки жглоб, сваки драм меса болио ме.{S} Било ми је као да м |
| агријах мало, ишао сам лакше и болови у жглобовима као да су почели јењавати.</p> <p>Али, за чу |
| викну помамно, — и напи се крви, ако си жедна, колико хоћеш...{S} Ти знаш да на те дигнути руке |
| ало од његових њива, ограда, винограда, желећи да му освоје, отму управо, теретећи га како су, |
| има одавно израсли и прилип и маховина, желећи да ту подигне нове, велике куће <pb n="253" /> и |
| вљала посао живље и хитрије него прије, желећи зар да накнади оно времена што га мало прије изг |
| а и некако мекша, њежнија, блажа.{S} И, желећи зар да заглади што ме онолико тукла и мучила, ну |
| рите га! — рече одлучно, заповједнички, желећи, зар, одмах да се увјери: хоће ли је послушати.< |
| — Јунак ли је! — подвикивале су гласно, желећи да их чује и да се барем осмјехне на њих.</p> <p |
| игра, скаче и удара, гњечи као тијесто, желећи да је сатре, самеље, измрви.</p> <p>Хајкуна и Ха |
| .{S} Ко зна да и сад не вребају на нас, желећи да ухвате, убију, закољу, да се освете?..{S} А о |
| притискивао, мучио.</p> <p>Шта више, — желећи зар да сам себе осоколим и раздражим против њега |
| љу.{S} Адет онда такав био да јарани, — желећи очувати јаранство, — заруче, чак и вјенчају дјец |
| на, независна и моћна сада, хтјела је и желила да то и другима, изван куће, покаже да се и пред |
| небу, готово ништа говорио није, ништа желио, ништа исказао.{S} Само му се преко лица, које је |
| кући.</p> <p>Ништа тада нијесам толико желио колико да се дочепам своје мале вјеренице ми да с |
| молећи. — Ти си мој...{S} Ти...{S} Ако желиш добра и себи и мени, води ме!.. </p> </div> <div |
| им га се...</p> <p>— Их!..</p> <p>— Ако желиш мира у кући не примај га! — викну.</p> <p>Деси се |
| p>У мени се тада опет јављала она чудна жеља: да мучим, да пецам, да уједам подмукло, испотаје: |
| ице наругам, да је подражим.{S} И чудна жеља обузе ме да се поиграм њоме, да је намучим.</p> <p |
| изненада освоји ме, замами.{S} Обузе ме жеља и да се спустим покрај ње, да пољубим, угризем, уш |
| и, хотимично насрнувши на групу њихову, жељан да је разбијем, подвриснух:</p> <quote> <l>Лијепа |
| рајало је само по два по три сахата.{S} Жељан да пита и распитује о усташима, — а то у дућану н |
| p>У неко доба чинило се као да је мајка жељела да се сасвим отресе Зулфаге, да га се потпуно ос |
| стала осамљена, готово као да је и сама жељела да јој неко говори у кући, да граје, ларма.{S} И |
| жи у соби баш у том часу кад је највише жељела да изађе и да се разговори с њима.</p> <p>Понека |
| луком, свилом и златом оним?..{S} Је ли жељела да и ми, као и остали момци и дјевојке, отпочнем |
| чудна нека опасност очекује; зато смо и жељели да се та опасност одгоди, да дође мало доцније, |
| спод ока, погледали на врата, као да би жељели да што прије измакну одатле, да побјегну.{S} И, |
| људи сахију по њега и поручили: како би жељели да им он буде у џамији и да им он учи дјецу.{S} |
| ам кога, на силу тражећи кавге и ината, жељен да се макар с киме ухватим у коштац и да гушим, д |
| чали и препричавали.{S} Неки су опет, у жељи да што ново изнесу, измишљали праве бајке о хајдуц |
| {S} Све ми треба... — узвикнух весела у жељи да непрестано онако говори, читав дан да говори. — |
| себе, провирујући кроз шибље.</p> <p>У жељи да се увјерим јесам ли још у сну или сам збиља буд |
| а овако? — изненада би запитала Хатиџа, жељна да га развесели, сва се умотавајући у ћурак и од |
| и се тада његовом силом и, у пијанству, жељни да се размећу оним чега сами немају према још сла |
| мо срели ниједнога.</p> <p>— Ако сте их жељни, можете их и овђе срести,</p> <p>—— отповрну стар |
| ...{S} Загледа се и сам према ватри, са жељом да упозна кога...</p> <p>Узалуд!..</p> <p>Па изва |
| , осорно, примичући се са чудном, лудом жељом да јој све те мерџане проспем, да их изгазим, смр |
| се кад је све то чула, уплашила се.{S} Жена, која је вазда живјела у малу и богатству, научена |
| Па и њој.{S} Она мирна, тиха, повучена жена, која се толико бојала свакога, непрестано пазила |
| жно, ђаволасто дјевојче, него као удата жена, која још има толиког сина.{S} И бојећи се, зар, д |
| рије слушкиња каква, робиња му, него ли жена, домаћица.</p> <p>Ујутру, прије зоре, дизала се из |
| више нам причала о некаквим маћехама, о женама које су обично биле шејтанског поријекла, те муч |
| њега сам и служио...{S} Кад њега нема, жене служити нећу...{S} Лијепо је то...</p> <p>Мајка от |
| Хусо поносито. — За људе је кавга...{S} Жене нек се не петљају у то...</p> <p>— Она је овђе хан |
| порављати, поче се и хука стишавати.{S} Жене, једна по једна, изостајаху покаткад, почеше се ја |
| и један знак разумјети.{S} На мајку, на жене, на ме не хтједе ни погледати.{S} Потрча право бед |
| слони се на руку.</p> <p>— Хатиџе, моје жене — дочека мирно. — Има их и она доста...</p> <p>— А |
| рабија што их држала у крилу.{S} Остале жене са пригушеним вриском потрчаше, журно почеше тражи |
| јутра до мрака непрестано нам долазиле жене, познате и непознате, из комшилука и удаљених маха |
| ах се споразумјесмо.{S} У рукама лијепе жене муж је најчешће ситна играчка, а пошто смо знали д |
| рио је набусито, мрштећи се — радити уз жене, макар ме на комаде сасјекли...{S} Јок, ханума!..< |
| посрну, паде.</p> <p>Почеше врискати и жене, пошто истрчаше из соба, узрујаше се, заграјаше и |
| обасипати поклонима.{S} Не заборави ни жене, ни дјецу, ни чобанице; свакоме пошаље понешто: ил |
| зид.</p> <p>— Мислиш ли ти да су усташи жене, кад тако питаш! — отегну некако осорно. — Јунаци |
| ошчама разносиле робу по махалама, међу жене; неколико торбара опремио сам чак до црногорске гр |
| , нити им забрањивала.{S} Кашње, кад су жене престале долазити, кад је остала осамљена, готово |
| едном, међу јастуцима, и ћутала, све су жене галамиле, викале, неке се и смијале.{S} Чибуци ни |
| езиних састанака с њиме, и моје ненадне женидбе.{S} На све био заборавио као да ништа ни било н |
| злоге.{S} Макар што ми још није било до женидбе, што нијесам прије ни мислио нити се љуцки прип |
| ека онаквоме јунаку дуго разговарати са женом, макар и са својом, и забављати се женским беспос |
| слегну раменима.</p> <p>— Шта ћеш...{S} Женска памет — рече сажаљевајући. — Кад јој се опет вра |
| је зачуђено.{S} Ненаучени да слушају и женске заповијести, макар и домаћичине биле, не оставиш |
| о кад би се спустио дотле да ради и <hi>женске</hi> и <hi>рајинске</hi> послове и да се њима за |
| орити нешто.{S} Проговори затим и ситан женски глас, зазвони као сантур, и јасан, обијесан смиј |
| еном, макар и са својом, и забављати се женским беспослицама.</p> <p>Срамота од свијета бранила |
| /p> <p>— Хајкуна!..{S} Моли Бога што си женско...{S} А доста је...</p> <p>— Хоће ли бити свадба |
| ешећи се приступао мени, одвајао ме од „женског друштва“ и звао да сједнем пред собу његову њем |
| — рече оно момче, намигнувши.</p> <p>— Женскоња — дочека други.</p> <p>— Шути!..{S} Ни ти није |
| ећи се. — Не знате ви... јер... јер сте женскоње...</p> <p>И као што ништа трпио није што је би |
| ме.</p> <pb n="288" /> <p>— Шта слиниш, женскоњо?..{S} Шта је?.. — запита Хасан презриво и поче |
| су у читавом шехеру сви и називали <hi>женскоњом</hi>.</p> <pb n="223" /> <p>Омален, ситан, мр |
| вјерале, шкиљиле према свима нама. — Ја жену не молим...{S} Ја сам само питао, па...</p> <p>Не |
| може, пусто, никога да замилује...{S} И жену и ђецу кад бих имао, ни њих не бих миловао...{S} И |
| шку, распаљену мангалу, на којој између жераве руменио се трбушасти, крупни кахвени ибрик и биј |
| носио духана и пунио лулу, други носио жераву и припаљивао, трећи подметао пепеоницу и уређива |
| е тражио кавге, ината с њоме и вазда се жестио што и она није била кавгаџија, што и она није га |
| очекао Стојан из засједе и да је настао жесток окршај.</p> <p>— Три хајдука су, — рече — ударил |
| а, што никад нијесу могли пазарити а да жестоко не изгрде муштерију и не напсују се и они њега |
| и.{S} Цичећи и пјенушећи од бијеса поче жестоко, силовито ударати по њему и руком и папучом, по |
| али јој се, улагивали, постајала је све жешћа, све осорнија.{S} Чак и на ме поче друкчије гледа |
| и... ти све знаш — рекох још пакосније, жешће, изазивачки. — Знаш а кријеш, прикриваш...</p> <p |
| је ми одговорити, камо ли да удари и да жешће увриједи!..{S} Чак ме матере и очеви њихови митил |
| пркосио оцу, а да се хоџа на то никада жешће наљутио није, никада се јаче распалио.{S} Макар ш |
| p>— И оставићу, чим си таки — планух ја жешће, пљујући и на њега и на нож његов. — За ситницу, |
| /p> <p>— Хајнију зовни! — узвикне мајка жешће и баци му папучу у лице.</p> <p>И одмах би се ску |
| себе и мене — упорно би одбио и још би жешће навалио да идемо напријед, само напријед...</p> < |
| и викали, псовали, грдили што су могли жешће.{S} На више мјеста могло се видјети како, из кућа |
| а ће ме позвати преда се и да ће судити жешће и суровије нето су икад прије судили...{S} Опет с |
| ме није смјела јаче ударити или казнити жешће.{S} Пустити некоме да ти сазна тајну која је за ч |
| то их мајки дао за грађевине? — запитах жешће.</p> <p>— Потрошила.</p> <p>— Све?</p> <p>— Све.. |
| рси се према њему, спремајући се да још жешће навали. — Мислиш ли се играти ђевојкама као јабук |
| .</p> <p>— Смајиле, болан!..{S} Јеси ли жив?..</p> <p>Познадох Хатиџу.{S} Фереџа на раменима тр |
| ма...{S} И нико им ништа не смије...{S} Живе како хоће, раде шта хоће, убијају кога хоће!..{S} |
| и разбијени; једва по десетак људи што живе изнесоше главе.{S} Гласови који су сваког дана сти |
| ђе и ко не вјерује у то, не треба ни да живи, ни ђецу да рађа, јер шта ће живот кад се ни за се |
| и било лакше и свјетлије, — разговор са живим људима окријепио ме, оснажио мало, — и нешто као |
| слила и сама Хатиџа, кад би виђела како живим од доброте њезина оца док... док се још љуцки ни |
| к распитивала о мени.{S} Питала: и како живим, и како радим, и гдје спавам, и гдје једем...{S} |
| ј се!..{S} Зар никад људе нијеси видио, живино? — откреса он, покушавајући да ме сустигне и зад |
| сам га, гледајући му право у очи, — или живио од твоје доброте или од њезине... од њезина мираз |
| у у ребра и опет запита.</p> <p>„А како живиш?“</p> <p>Опет он — ни ријечи.</p> <p>„Како живиш? |
| p> <p>Опет он — ни ријечи.</p> <p>„Како живиш?..“</p> <p>„Никако“ одговори сељак љутито. „Прошл |
| ла, уплашила се.{S} Жена, која је вазда живјела у малу и богатству, научена да свега има колико |
| виједати и овим људима, који су, додуше живјели у овој кући, али којима још никад ништа заповје |
| „Прошли су сретни земани кад се лијепо живјело“...</p> <p>Цар дозва пратиоце, који су преобуче |
| > <p>— Аман, ефендија, — викну очајно — живјети ми не да...{S} Убиће ме разбојник.</p> <p>—— Ха |
| ли се.</p> <p>— Не можеш ти у оној кући живјети — рече. — Ако останеш тамо, он ће ти доћи главе |
| ам...</p> <p>— А Зулфага? — поче Сулага живље, придижући се. — Мислиш ли да...</p> <p>— Зулфага |
| ве почео причати</p> <p>— настави мајка живље, окренувши се Хатиџи. —</p> <p>Долазио је и мени, |
| м узела кумру на прси, — настави Хатиџа живље, не дижући главе — и почела је миловати, тепати ј |
| запита отегнуто, чистећи и стружући све живље.</p> <p>— Ко?..</p> <p>— Зулфага и Хамид.</p> <p> |
| кошуље.</p> <p>— И овђе... овђе — рече живље, — оклен сам те хранила, пече сада, пече и гризе |
| ме намах осоколио.{S} Одмах би почео и живље корачати и прикаскивати за њим, кочоперећи се, ју |
| књивала свијећу и опет настављала посао живље и хитрије него прије, желећи зар да накнади оно в |
| вега гласа и, одгурнувши Хасана с пута, живо поскочим поред њега. — Ено их!..</p> <p>— Стој!..{ |
| но.</p> <p>— А зар га се ти не бојиш? — живо дочека она, гризући усне.</p> <p>— Вјерујем у се, |
| ав и сад могу ићи.</p> <p>— Не дај му — живо дочека Хатиџа и поче ме дрмусати за рукав, теглити |
| Немој... немој се смијати — дочека она живо и заврти главом. — Њега је Зулфага примио...{S} И |
| кога. .</p> <p>— Аман!..</p> <p>Хајкуна живо скочи, исправи се.{S} Опрезно, као мачка кад се пр |
| > <p>— Имаш ли што да се једе? — запита живо. —</p> <p>Гладан сам...</p> <p>— Има, има, брате!. |
| одмах би се заиграли.</p> <p>Све троје живо прихватимо за пушке и ножеве и почнемо, токорсе, н |
| и је Хајкуна ударала непрестано, брзо и живо ударала, да му се није дала ни осврнути.</p> <p>На |
| х би се снуждила и она, оборила главу и живо почела тући папучама о калдрму.</p> <pb n="244" /> |
| е нам и на куће ударати? — запита Хасан живо и нехотице погледа кроз пенџер. — Зар и овђе?..</p |
| о.{S} Шаптао је и даље неуморно, шаптао живо, испрекидано, примичући се, нагињући се све више.< |
| а, богата агинска кћи, научена на љепше живовање?{S} Је ли хтјела одмах, на првом кораку, истаћ |
| видио како заједно пролазе чаршијом, у живом разговору, и, како је изгледало, имали су један д |
| муке ћеш имати...</p> <p>— Макар...{S} Живот без муке и није прави живот...</p> <p>Он подиже г |
| е?..</p> <p>— Наши су њима ударали и на живот, и на образ, и на имуће, па рашта да они поштеде |
| ум настао?</p> <p>И закукаше како им је живот омрзнуо због оних објешењака, те попријетише да ћ |
| ни да живи, ни ђецу да рађа, јер шта ће живот кад се ни за се ни за њих нема чему бољем надати? |
| а научи борити, опирати, пробијати кроз живот, гурајући свакога с пута, не уступајући никоме и |
| Макар...{S} Живот без муке и није прави живот...</p> <p>Он подиже главу и грицкајући бркове зап |
| џа би са заносом почео описивати будући живот, будуће људе, будуће народе.</p> <p>— Неће то, бо |
| и све од почетка, готово половицу свога живота...</p> <p>— Не спава се ни мени.</p> <p>И додадо |
| атима, увијајући се.</p> <p>— Ја хоћу и живота, весеља, шале...{S} Тога хоћу...</p> <p>Тога...< |
| ... него освети Алаховој... него оваком животу...</p> <p>Глава јој клону на раме и склопи очи.< |
| им говорио је по два сахата, причао и о животу њихову, о царевању у гори са заносом, са одушевљ |
| <p>Нећу слагати ако рекнем да никада у животу нијесам тако вечерао, нити ми се икада хљеб учин |
| 72" /> <p>И морам признати, још никад у животу нијесам видио човјека да се моли усрдније.{S} Кл |
| акрише...{S} И ето:.. таки и остадоше у животу и... ево нас овђе...</p> <p>Сулага уздахну, одма |
| често и без штаке.{S} Док је био бабо у животу Осман као да није ни знао ни за кога у кући осим |
| S} То му управо био и једини посао и за живу главу није хтио прихваћати за друго.{S} Човјек, ко |
| , а ми смо нико и ништа...{S} Једва сам живу главу изнио између њих...</p> <p>И одбацивши праза |
| на остајала у сјенци и црнила се; пуне, жилаве, снажне мишице добиле им чисто бакарну боју и ка |
| под врелим, топлим сунцем, кад се крв у жилама распали и кад се отворено гледа очи у очи једно |
| тово помодрило, запалило се, искривило, жиле на врату набрекле, сви мишићи на образима играли, |
| дук, бре! — узвикну и бимбаша, а вратне жиле набрекнуше му и крв удари у образе.{S} Сав помодри |
| <p>— Види се да ти крв бабина тече кроз жиле — одговори Сулага тихо, покуњивши се. — Тврде си г |
| и; отада управо и почиње моје право <hi>житије</hi>, како се то рекне, о коме једино и вриједи |
| </p> <p>Сељаци су кашње у мене куповали жито, брашно, пиринач, меку робу и све новце, што сам и |
| шаве коње по авлији, разбацају вреће са житом и мјехове с маслом по калдрми, засједну на трави |
| е и поредали по калдрми вреће препуњене житом, кртолом, луком и купусом, сандуке с јајима, кант |
| ће онај одострага, протежући се. — Мене жица у раменима...</p> <p>— И грмљавине ће бити — додад |
| S} Лагано, кришом, опрезно, носећи мали жмирави фењер у рукама, спуштали смо се низ стрме, крив |
| ћи шамијом, ошину ме по образима и поче жмиркати.</p> <p>— Ја сам мислила да ти... да ти... ниш |
| — рече весело, па накриви главу и поче жмиркати. — Погоди!</p> <p>— Ко је?..</p> <p>— Неко, не |
| дмах!..</p> <p>Зулфага изви шију и поче жмиркати.</p> <p>— Тако, тако, ефендија, — отегну весел |
| чима и шкиљио у њега, загледао, тврдим, жуљавим прстима пипао оштрице, трљао га, уређивао, чист |
| и, о свему.{S} За те људе са испуцаним, жуљавим рукама и мрким, суморним лицем, који су непрест |
| ле жене са пригушеним вриском потрчаше, журно почеше тражити фереџе и сакривати се по собама.</ |
| гледати на њих, ни осмјехнути им се.{S} Журно, хитно корачала <pb n="289" /> је, газила даље, н |
| лаге.{S} Није ишао него каскао сиромах, жут, блијед, модар, — онога часа учинило ми се да је не |
| — запита испрекидано, премећући велике жуте бројанице међу прстима. — Говоре тако.</p> <p>— Та |
| готово падале по јастуцима; испод шише жутиле се неколике обвехле дуње од којих читава соба ми |
| , за који увијек биле задјенуте дебеле, жутим концем превезане наочари и двије ситне чачкалице: |
| и намазавши широку, танку крпу некаквим жутим, гњецкавим мехлемом, што га уза се донио, привије |
| > <p>— запита стари и погледа ме својим жутим, помућеним очима које му испод плиткога чворугаво |
| ца, износио га на праг, приносио својим жутим, упалим очима и шкиљио у њега, загледао, тврдим, |
| м пазио много, ни размишљао: шта треба, за кућу и шта не треба.{S} Брзо, не загледајући ствари |
| <p>Јесу ли ме држали за скитницу каква, за лопова, бескућника? ..{S} Или су мислили да сам луда |
| ила на ме, као да ме чекала на вратима, за канатом сакривена.{S} Мени се барем, пролазећи туда, |
| другом.{S} Поче ме питати и за Јована, за дућан и обећа нам дати новаца да накупујемо робе.{S} |
| новце, не бројећи, трпа у џеп, у њедра, за појас, гдје стигне, само да их што прије уклони испр |
| не, гурали су фишеке у њедра, у џепове, за силахе, у големе духанкесе, које им висиле низ бедре |
| е и мијењао с њима за барут, за фишеке, за брашно.</p> <p>Неколико Циганака, млађих, кршнијих, |
| готово јаукну.</p> <p>— Бојим се за се, за те, за срећу коју си ми само ти донио, за слободу ов |
| ељи и душмани потсмјехују, како сам се, за рана, натоварио на врат човјеку који ми обећао дати |
| јаукну.</p> <p>— Бојим се за се, за те, за срећу коју си ми само ти донио, за слободу оволику.. |
| сви га хвалили.{S} Почеле се, шта више, за кратко вријеме читаве приче причати о њему.{S} Онако |
| андук и почео пребројавати новце.{S} И, за чудо, оно звецкање њихово, циликтање, као да потпуно |
| анку причали смо о томе, само о томе и, за чудо, никада нам се, ни једном ни другоме, <pb n="35 |
| Још наредио Хамиду и да му га донесе и, за инат, гурнуо га под јастук, под главу, и згњечио...< |
| прихватише за пушке и падоше по трави, за бусије.{S} Коњи се усплахирише.{S} Почеше се пропиња |
| падају, бију, пале, крве се...{S} Људи, за које нико није имао срца ни милости, немају срца ни |
| задржао се пуних осам дана.</p> <p>Али, за чудо, мајка се и због тога узнемирила.{S} Већ шести |
| ми напомену, указа на све.</p> <p>Али, за чудо, мјесто да се забринем, наљутим, планем, поста |
| као да су почели јењавати.</p> <p>Али, за чудо, неки необичан страх поче ме све више и више об |
| а однекуд доведе, и на једној слушкињи, за коју и мајка рече да је боља и поштенија од свију др |
| они. — Ето и сада говори о својој кући, за коју и суд царски рече да је моја...</p> <p>— Отео с |
| у.{S} Питао и за мајку, за здравље јој, за слуге и слушкиње.{S} Нарочито је тражио да му што ви |
| ји јауче за добром, за славом некаквом, за слободом, а сам пјан, дремован, дембеласт, легао нас |
| а рамена, са големим, бијелим турбаном, за који увијек биле задјенуте дебеле, жутим концем прев |
| и је, бива, народ који јауче за добром, за славом некаквом, за слободом, а сам пјан, дремован, |
| ом ме заустави.</p> <p>— Шта си учинио, за Бога?{S} Шта си учинио? — запита шапћући, а све ме ј |
| те, за срећу коју си ми само ти донио, за слободу оволику...{S} Хоћеш ли, болан, да се рвем и |
| ош дуго пјешачити па да га се дочепамо, за ђаво би га знао ушљед чега, опет бисмо вољели да је |
| акве ситнице и мијењао с њима за барут, за фишеке, за брашно.</p> <p>Неколико Циганака, млађих, |
| питивао о свачему.{S} Питао и за мајку, за здравље јој, за слуге и слушкиње.{S} Нарочито је тра |
| рукала?..</p> <p>— Удала се за онога... за онога што га измлатила...</p> <p>— Их!..</p> <p>Хаса |
| везане наочари и двије ситне чачкалице: за зубе и за уши.{S} Затекао сам га гдје лежи на миндер |
| инат тукао сам Хамида, љубимца његова; за инат улазио у његову собу и са запаљеном цигаром прж |
| шинлије, причао свакакве приче и лагао; за инат тукао сам Хамида, љубимца његова; за инат улази |
| лијепо чујем, него тамо на авлији...{S} За инат!“...</p> <p>И тако сваку вече.{S} Час му криво |
| климали се не коњима и попијевали...{S} За трговцима се отегла сеисана: неколике кириџије, са к |
| сребрни, криви дршци великих ножева.{S} За њима су, на омањим враним парипима, јахала тројица м |
| смо отимали залогаје један другоме.{S} За неколико минута шкипић је био сасвим празан, а нијед |
| <p>То му је било и једино миловање.{S} За друго као да ни знао није.{S} Ниједном ме није узео |
| ричати и запиткивати и препирати се.{S} За чудо, као да ни о чему другоме нијесу имали толико г |
| не смије наљутити, нико увриједити.{S} За ручком нудили ме најбољим залогајима и натјеривали д |
| ко стотину ћемера самих дуката било.{S} За чудо, та се готовина, — ако је доиста толико било, — |
| х о кући, о дјеци, о стоци, о свему.{S} За те људе са испуцаним, жуљавим рукама и мрким, суморн |
| ти робе колико сам хтио и да ми опет, — за ардијом, — преостане нешто празна мјеста, гдје могу |
| ће, пљујући и на њега и на нож његов. — За ситницу, па нож бацаш према мени!{S} Мамлазе!..{S} А |
| откреса поносито, након дуже почивке. — За инат свакоме оздравио сам.</p> <p>Па, једнако шантуц |
| ..{S} Ја... — одговори Хусо поносито. — За људе је кавга...{S} Жене нек се не петљају у то...</ |
| есијече Хајкуна оштро и одиже шишану. — За толики вакат нит’ си ми долазио, нит сам имала каква |
| <p>И удари се руком по кољену.</p> <p>— За онаку се љепоту и глава даје!..</p> <p>— Сад ће руча |
| зом око главе, са читавим снопом ножева за појасом, са позлаћеним токама на прсима које су необ |
| указује на трговце и као да их призива за свједоке.</p> <p>Наравно, ни јавио му се нијесам, ни |
| , увијајући се, умиљавајући, чупкала га за браду и јаглуком разгонила дим који се извијао из лу |
| и на своју рану, притрча му и ухвати га за руку. — Шта ти би?..</p> <p>— Ништа, ништа — отсијеч |
| о кметова и новце предао мајки, Зулфага за дуго времена није јој додијавао иштући ни јадикујући |
| гунђа....</p> <p>Наравно да је Зулфага за све ово сазнао кроз непун сахат и плачући и пренемаж |
| рт неки.{S} Али то није била више брига за послове, страховање од немаштине, него друго, друго |
| неком, — макар и не имао јачих разлога за то, — ипак осјети е му са неке стране пријети опасно |
| ако прође.</p> <p>Повалише нас, једнога за другим, преко некакве ониске клупе, затегоше нам дим |
| т-два у крило, потегнувши ме прије тога за нос или за ухо.</p> <p>То му је било и једино милова |
| ваља!..{S} Сад барем знам да имам друга за невоље!..</p> <p>Окрену се и пође, а ја као слијепац |
| прстен јабуку простријели, име своје да за-пише куршумима на зиду, на дрвету.{S} Причали су и к |
| лулу, као, бива, да му то буде награда за онакву пресуду.</p> <p>До три дана након тога појави |
| зили и питали: какве ће наредбе да изда за винограде неке, шта ће да им каже, а она је само муц |
| гачким мразним шипкама, капала нам вода за врат и милила низ леђа, изненада понека груда долије |
| бе.</p> <p>— Ето — избаци хоџа и показа за њим. — Ето!..</p> <p>Казао сам: свршиће на вјешалима |
| ечно. — Нипошто!..</p> <p>— Не кажем ја за Сулагу...{S} Сулага је миран чо’јек — брзо упаде Зул |
| се провиде токе на прсима и без оружја за појасом!..{S} Па су хајдуци и кавгаџије, зулумћари, |
| ми неко непрестано шапће на ухо, чупка за косу а звоно оно клепеће све јаче, одјекује кроз чит |
| — запита шапћући, а све ме јаче стиска за руку и трза њоме. — Како си могао оно учинити?..</p> |
| њио се и пошао.</p> <p>Мајка је гледала за њим мрштећи се и постајући све немирнија.{S} Неколик |
| ући се рукама о кољена, одмах се дизала за њим, не гледајући нас и ништа не говорећи.</p> <p>Та |
| која нас боцкала кроз чарапе и запињала за ноге, те смо се често као пијанице какве поводили и |
| се разилазе куд који хоће.{S} Ни питала за њих није, ни наређивала да се часте.{S} Опет је мисл |
| бедевију, мајка, која је била потрчала за мном, врисну из гласа и зањихавши се посрну, паде.</ |
| а се чаршија затварала одмах, опустјела за неколико минута, а преплашени трговци ми дућанџије г |
| , округле главе која као да му прионула за рамена, са големим, бијелим турбаном, за који увијек |
| рисао сузе. — Замамио је, кажу, и пошла за њега...</p> <p>— Тешко теби! — уздахну Хајкуна и обг |
| вао им некакве ситнице и мијењао с њима за барут, за фишеке, за брашно.</p> <p>Неколико Циганак |
| Аман! — застења Хајкуна и стегну Хасана за руку. — Ено!..</p> <p>Момче се примаче канату и ухва |
| хоће!..{S} Не зна им се за кућу, не зна за кућиште; кућа им све горе и планине, а коначиште сва |
| и куд било — шапну, а смео се па не зна за који ће ћепенак прије прихватити. — Иди!</p> <p>— Не |
| уком, шамијом, да ме штипа, уједа, чупа за бркове, издигох је у висину и спустих покрај јастука |
| ао да нас непрестано граби, лови, хвата за хаљине, запиње и задржава <pb n="302" /> нас.{S} Стр |
| осмјехну.{S} Лагано оде и затвори врата за њим, па пјевуцкајући узе наргилу и, сједнувши и преб |
| пао, њежан поглед на ме, као да ме пита за дозволу, приступи му:</p> <p>— Хоћеш ли још кахве? — |
| џу и осврћући се. —- Зар ти је ово кућа за миловање?{S} Их!..</p> <pb n="376" /> <p>Па, смијући |
| с и робу нам повратише.{S} Само бимбаша за се задржа једну лулу, као, бива, да му то буде награ |
| ли.{S} Непрестано је питао један другог за нове гласове, хабере, питао је ли било каквих нових |
| зе ме за руку и као дијете какво поведе за собом у кућу.{S} Хатиџи, која је стајала на авлији, |
| саст у том часу, јер се он снажно уједе за танку, румену усну и окренувши се у страну, поклопи |
| о посматрати како двори мајку, како иде за њом, <pb n="248" /> удвара се, улагује.{S} Ни говори |
| ацивши све оно да кољена, устаде и пође за њим. — Шта ће ово?</p> <p>— Ништа...{S} Тако... — од |
| непрестано, покушавајући да оца угризе за руку и да бјежи некуда.{S} Дошавши насред собе хоџа |
| бојећи се да не побјегнем, опет ме узе за руку и привуче себи.</p> <p>И опет закуца.</p> <p>Та |
| ле бабине да ће »бит човјек«, — која је за ме значила много, — ја сам му први приступио и отада |
| устити некоме да ти сазна тајну која је за чување, значи упола се предати његовој власти, окова |
| и се подигао и почео бјежати, трчала је за њим, гонила га, тјерала, гађајући га у леђа камењем, |
| се тиме, нагло јој прилети и зграби је за руку.</p> <p>— Остави...{S} Шала је... — рече опет, |
| ти.{S} Потрча право бедевији, ухвати је за гриву и, једнако онако муцајући и цичећи, поче је те |
| име говорити — замолих је, хватајући је за подвољак. — Реци ми!..</p> <p>Она се замисли.</p> <p |
| се? — запитах намигнувши, хватајући је за меки, обли подвољак. — Баш?..</p> <p>— Свиђа...{S} И |
| некако и нехотице устукнем и повучем је за собом.</p> <p>— Чувај се!..</p> <p>— Шта је?.. — про |
| а сахата у собу уљезе хоџа.{S} Вукао је за собом, грдећи и проклињући, дерана једног мојих годи |
| ..</p> <p>Растанак са Хасаном значио је за ме и — растанак са Сарајевом.{S} Друкчије се није мо |
| могла трпити... он је...</p> <p>Узех је за руку и лагано повукох у крај.</p> <p>— Шта је било? |
| се на њој осветим.</p> <p>Чупао бих је за косе, обарао, газио, искидао је на комаде.{S} Мучио |
| било да отац и мати виде како пристаје за мном и како се разговара, страх да се не нашале с њо |
| но крену из авлије, он једнако пристаје за њима и једнако, не престајући, набраја и поздраве и |
| престано причињава као да неко пристаје за мном, као да ме узастопце прати.</p> <p>О свему томе |
| доносио.{S} Дешавало се те нам накупује за кућу и ствари, хаљина, свега, па нити иште новаца ни |
| онако недограђене, купио од твоје мајке за своје паре и.. и још их лијепо платио...</p> <pb n=" |
| и кад све поспе онда настану праве муке за њу...{S} Чини јој се, као да је одасвуда гледају њег |
| ве, мајка би одмах дотрчала, дирнула ме за рукав и ударајући, шамарајући, гонила ме из куће на |
| /p> <p>Мајка се нагло придиже, шчепа ме за руку и брзо изгура из собе.</p> <p>— Иђи! — прошапта |
| Нити питајући нити говорећи што, узе ме за руку и као дијете какво поведе за собом у кућу.{S} Х |
| .{S} Тутну заптији нешто у руку, узе ме за раме и повуче за собом.</p> <p>— Бјежи одовлен — реч |
| ече и Хајкуна меко, па се саже и узе ме за руку. — Устани и хајде с нама...{S} Ево смо дошли по |
| } Немилосно, готово крвнички хватате ме за прса, обарала ме и, вадећи испод басамака дугачку ши |
| ана у фереџу, изађе преда ме, ухвати ме за руку и снажно повуче.</p> <p>— Чекај — прошапта нека |
| n="376" /> <p>Па, смијући се, ухвати ме за рамена, изгура пред врата и затвори канат.</p> <p>— |
| етан ли си! — викну јаче, стискајући ме за мишицу.</p> <p>Сулага дохвати велики бакрени ибрик, |
| ућу, — као досјети се она, хватајући ме за руку. — Нипошто!..</p> <p>Мени сад истом свану пред |
| о? — запита ефендија меко, хватајући ме за руку. — Зар си толико љутит?..</p> <p>Па отвори врат |
| о је тихо и као забринуто, хватајући ме за руку и привлачећи себи.</p> <p>— Шта си ишао?..{S} З |
| >Опет се засмија, закикота и, узевши ме за руку, поведе у собу.{S} Застадох као укопан кад пређ |
| <p>Сама Хатиџа, једне вечери, узевши ме за руку и као шалећи се избаци како ми је јаран кршан и |
| трећега дана дошао је мени и узевши ме за руку, повео за собом у закутак један.</p> <p>— Дај т |
| тупи, спусти се на траву и ухвативши ме за руку мукло запита:</p> <p>— Шта ти је?</p> <p>— Види |
| и — рече. — Иђем.</p> <p>И стиснувши ме за руку, снажно затресе њоме и лагано изађе из авлије.< |
| тку, међу нас дошао и Сулага, узимао ме за руку и изводио у страну.{S} Питао ме и распитивао о |
| огао бих учинити све што никад и никоме за љубав учинио не бих.{S} Њему за инат ишао сам у чарш |
| ели тада и исправи се. -—</p> <p>Никоме за љубав не бих ти невјеру учинио... <hi>Никоме</hi>!.. |
| и прошао а да ме не омилује и не штипне за образ.</p> <p>Кад би нам дошао џепови му увијек били |
| /p> <p>— Кад роб подигне главу и врисне за слободом, нико од њега силнији није — рече мирио, по |
| утило и узрујавало Зулфагино пристајање за њом, ухођење његово, пажња онолика.{S} Макар га и го |
| — Није ми необично...</p> <p>— А ја се за хајван плашим — прошапта стари забринуто, и попридиж |
| </p> <p>— Обрукала?..</p> <p>— Удала се за онога... за онога што га измлатила...</p> <p>— Их!.. |
| узе оквасише косу.</p> <p>— Преудала се за Зулфагу — настави хоџа мирно, пошто сам се поново пр |
| му и влачила се по земљи, заплетала се за ноге, гајтани на прашњавим тозлуцима распали се, поп |
| један у другога на дућан, сакривале се за робу и чучнувши један према другом сашаптавали се, д |
| </p> <p>— Припреми пушку!..{S} Уреди се за нападај!</p> <p>— Зар...</p> <p>—- Пст... да не чује |
| и нијесу <pb n="297" /> и припремали се за обрану.{S} Трговци су продавали робу под оружјем, ор |
| једи и поплашено се измакну, заклони се за канат.{S} Затим, једнако се држећи каната, искочи пр |
| плашено, цикну и устукну мало, сакри се за канат, док момче, изненађено <pb n="291" /> ударцима |
| леђима о зид и десном руком прихвати се за чело.</p> <p>— Па зар нијесам зарадила да ме осуде? |
| и не проговорише једно другоме, нити се за здравље упиташе...</p> <p>Мени смијешна дође та забу |
| иче понешто, тако смо и ми, поводећи се за осталима, врачали, гатали, прорицали.{S} Гледали смо |
| омећи се, зијевајући и придржавајући се за стабло буквино, устанем и прихватим за оружје.</p> < |
| аља — рече Хасан снуждено, уједајући се за усне. — Док се ми смислимо, усташи ће ојачати.</p> < |
| опипа му оштрицу, и, као заклањајући се за ме, некако поребарке крену напријед.</p> <p>— Хајдем |
| , — зајеча он испрекидано, хватајући се за прси. — Ах... нијесам глух...</p> <p>— Ама дошао сам |
| од пенџера, на серџаду.{S} Ухвативши се за руке, приљубивши се, дуго смо гледали у очи једно др |
| >Момче се примаче канату и ухвативши се за алку поче се љуљати и говорити нешто.{S} Проговори з |
| е, убијају кога хоће!..{S} Не зна им се за кућу, не зна за кућиште; кућа им све горе и планине, |
| саме — готово јаукну.</p> <p>— Бојим се за се, за те, за срећу коју си ми само ти донио, за сло |
| ан штипао сам се по бедрама и уједао се за руку.{S} Затим покушах да се дигнем, да се исправим. |
| мењени.{S} Ја стао на прагу, ухватио се за канат, гледам у њу и кроз сузе се смијешим, а она се |
| а, исправио се, једном руком ухватио се за демире, док у другој држи пушку, па нас, онако загрљ |
| бјежати, ни узмицати.{S} Не.{S} Само се за дан-два склонио у кућу и лагано размишљао о читавој |
| ајкуна чак и устукну мало и сакри му се за леђа.{S} А он нагло прихвати за пушку и исправи се.< |
| е.{S} Ја сам опет ишао готово узастопце за њим, као надзиравајући читав посао, и ако би се гдје |
| {S} Какав ми је, бива, народ који јауче за добром, за славом некаквом, за слободом, а сам пјан, |
| иџа меко, као тепајући и лако ме повуче за собом. — Зар није лијепо како сам намјестила?..</p> |
| и нешто у руку, узе ме за раме и повуче за собом.</p> <p>— Бјежи одовлен — рече брзо. — Јефтино |
| ми упртивши пушке и торбу, нагло повуче за собом. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
| осврћући се.{S} Неколике пушке запуцаше за њим, заграјаше свиколици, потјераше га.{S} Трговац о |
| зи брже боље збацише струке, прихватише за пушке и падоше по трави, за бусије.{S} Коњи се успла |
| ши ножем. — Ко?..</p> <p>Сви прихватише за ножеве и навалише опет.</p> <p>— Наша!..</p> <p>И ко |
| му се састојала управо из три дијела и за коју се никако не би могло рећи да је израсла на лиц |
| /p> <pb n="214" /> <p>Тако га дворила и за ручком и за вечером, а да готово ни ријечи не прогов |
| чари и двије ситне чачкалице: за зубе и за уши.{S} Затекао сам га гдје лежи на миндерлуку босон |
| разговор о другом.{S} Поче ме питати и за Јована, за дућан и обећа нам дати новаца да накупује |
| ам већ „поприличан момак“, дозрио чак и за озбиљнији разговор, нудио ми је духанску кутију, — к |
| 14" /> <p>Тако га дворила и за ручком и за вечером, а да готово ни ријечи не проговоре једно др |
| е.{S} То му управо био и једини посао и за живу главу није хтио прихваћати за друго.{S} Човјек, |
| о ме и распитивао о свачему.{S} Питао и за мајку, за здравље јој, за слуге и слушкиње.{S} Нароч |
| а у хајдуке, — одвратих му подругљиво и за инат хакнух још три пута. — Таки ли си јунак!..</p> |
| > <p>И одмах након молитве прихватио би за рад.{S} Загрнуо би широке рукаве кошуљине до изнад л |
| приступи му, али је он немилосно зграби за рукав и одгурну у страну.{S} Она посрну на шилту, ск |
| — А ако нећу?..</p> <p>— Ни мени, мајки за љубав?{S} Нећеш, зар?..</p> <p>Мени лако задрхта рук |
| и са чудним неким задовољством гледали за њим.{S} Махала читава поносила се њиме а ја, јединац |
| астављали пут.</p> <p>Јесу ли ме држали за скитницу каква, за лопова, бескућника? ..{S} Или су |
| реобучени као и он узастопце пристајали за њим, те нареди да сељака свежу и да му отцијепе двад |
| — који су смирени и потурени пристајали за њим, — да донесу јање.</p> <p>Затим се, онако горд, |
| бедре.{S} Непрестано као да се спремали за бој, непрестано уређивали и — непрестано одуговлачил |
| али, дочекивали су насред пута, хватали за прса и шамарајући питали имају ли каквих веза са уст |
| ело насмијао баш онда кад би му причали за разне Хасанове испаде, — које би сваки други отац на |
| ло, потегнувши ме прије тога за нос или за ухо.</p> <p>То му је било и једино миловање.{S} За д |
| у зубима стењући и гунђајући прихватили за аршин и терезије, премјеравали робу с кољена, што ни |
| шири руке, као да би да клекне, да моли за опроштај. — Љутиш се?..</p> <p>Он се причини као да |
| мели фењер, лагано, оборених глава ишли за њим, не стружући постулама, не говорећи, не јављајућ |
| евојачке.{S} Хајкуна ишла пред нама, ми за њом.{S} Под ногама шкрипао нам и хрштао замрзнути сн |
| пињати, увијати као змије и запињати ми за ноге, ударати ме по бутима, теглити земљи...{S} Поче |
| ражио није.{S} Ни за ким трчао није, ни за ким пристајао; чак и кад му је неко требао, није му |
| по три сахата учио читати и писати, ни за што друго нијесам имао да се бринем.{S} Непрестано с |
| S} И он као да га ни тражио није.{S} Ни за ким трчао није, ни за ким пристајао; чак и кад му је |
| ђа, јер шта ће живот кад се ни за се ни за њих нема чему бољем надати?“</p> <pb n="283" /> <p>П |
| ецу да рађа, јер шта ће живот кад се ни за се ни за њих нема чему бољем надати?“</p> <pb n="283 |
| о у животу Осман као да није ни знао ни за кога у кући осим за њега и другоме се ни покоравао н |
| јне и као да се хтјела осветити на мени за све што је патила.{S} Старала се да ме заузда, стегн |
| </p> <pb n="339" /> <p>Зулфага се сакри за бимбашу и као плачући рече:</p> <p>— Ето... тако и с |
| <p>— Ето.</p> <p>Па ободе коња и одјури за друговима.</p> <p>Снужден и жалостан погледах у оне |
| и почео и живље корачати и прикаскивати за њим, кочоперећи се, јуначећи и на силу се смијући, ш |
| гло отскочи, размахну рукама и прихвати за нож.{S} Брзо се и окрену и као да хтједе јуришати на |
| је...</p> <p>И одједном чучећи прихвати за чибук и напуни лулу.{S} Запали.</p> <p>— А може бити |
| </p> <p>— Напријед!</p> <p>Чим прихвати за нож, видио сам да се не шали.{S} И, ни сам не знам к |
| Хајкуна се оте, изви се и брзо прихвати за шишану, која је лежала на земљи.</p> <p>— Лагао си, |
| } Јован одбаци тамбуру и нагло прихвати за дизгин, сеизи брже боље збацише струке, прихватише з |
| и му се за леђа.{S} А он нагло прихвати за пушку и исправи се.</p> <p>— Стој!</p> <p>Упознавши |
| еднако пријетио ножем, снажно га ухвати за руку и продрмуса њиме.</p> <p>— Ето!</p> <p>И, опали |
| /p> <p>— Дижи се!..</p> <p>Па ме ухвати за руке, издиже и, силом ми упртивши пушке и торбу, наг |
| <hi>свједок</hi>...</p> <p>Па ме ухвати за подбрадак и погледа ми у очи.</p> <pb n="345" /> <p> |
| ?..</p> <pb n="391" /> <p>Она се ухвати за серђен и поче трести њиме.</p> <p>— Ама ја се бојим |
| <p>— Јадниче!..</p> <p>И хоџа се ухвати за браду и поче је увијати око руке.</p> <p>— Јеси ли и |
| алогаја изједе...</p> <p>Хоџа се ухвати за браду и заврати је.{S} Половицу лица поклопи њоме.</ |
| .</p> <p>Мајка га као од милоште ухвати за ухо и, онако пресамићена, опет увуче у собу.</p> <p> |
| о у гласан смијех, морао сам се уједати за усне.</p> <p>Бојећи се да се ипак нећу моћи савладат |
| а ђаволасто прискочи и почне ме чупкати за бркове.</p> <p>— Па... па... па... — вели њежно, пос |
| — живо дочека Хатиџа и поче ме дрмусати за рукав, теглити. — Није он здрав!..{S} Не дај!..</p> |
| ао и за живу главу није хтио прихваћати за друго.{S} Човјек, који је читав вијек провео носећи |
| зити по блату и прашини и ћораво трчати за звонарима, него ће свак тражити висине и ићи према њ |
| м претварањем и удварањем знао задобити за се, заварати?..</p> <p>— Ружно сам учинио...{S} Ружн |
| едва се присјетих ја и почех га теглити за рукав. — Коњско је звоно.</p> <p>— Коњско?..</p> <p> |
| ипнути неколико пута и нагло прихватити за алку једну, само да зауставим ту кућу, која је бјежа |
| сташе и покорити их, поломити, уништити за неколико дана.</p> <p>Казивали су и како је нишанџиј |
| ло што у чаршији купити, погодити, наћи за нас, Сулага је ишао, узимао, доносио.{S} Дешавало се |
| — викали су помамно пријетећи и трчећи за њим. — Муртат и одметник!..</p> <p>— Међер је стари |
| оних се на пушку, застадох и, гледајући за њима, почех грдити, ружити их из свега, гласа.{S} По |
| — говорио је хоџа забринуто, гледајући за њим. — Хоће, вјере ми.</p> <pb n="298" /> <p>— Он не |
| вљао сам се и, непрестано се склањајући за мајку и вирећи јој иза димија, очекивао свој дио.</p |
| p>— Лаже! — викнух помамно прихватајући за нож.</p> <p>— Лаже он!</p> <p>— Она је <hi>сама</hi> |
| . — То ли је? — запита јаче, пристајући за нама. — Е лијепо, лијепо...</p> <p>Затим ме опет пре |
| ље почех на глас размишљати, пристајући за Хасаном. — Баш сам могао и мировати.</p> <p>— Ко се |
| ота је, — опет јој се јавих, пристајући за њом. — Наш је...</p> <p>— Шта?..</p> <p>И опет ме по |
| ги? — запита Авдо меко, опет пристајући за мном. — Нећеш?</p> <p>— Хоћу.</p> <p>— Добро...{S} П |
| езина је кућа! — заграјаше остали момци за инад њему, опколивши мајку, као да би да је бране. — |
| кове! — викнух ја набусито, прихвативши за пушку која ми стајала баш украј врата. — Још ми така |
| баша одбаци филџан који се откотрља чак за врата, куцну се по сабљи и подвикну према мени:</p> |
| тили ханџији унапријед читав мој трошак за пуних пет дана, колико су, отприлике, мислили да ћу |
| .{S} Ево и крви, ако треба, да пролијем за те...{S} Ево свега...</p> <p>Чак и кад бих изишао из |
| учем се чак у подрум и тамо се сакријем за некакве сандуке.{S} Три сахата остао сам сакривен за |
| > <p>И поздравивши се с Авдагом уљегнем за њом у кућу. </p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
| ало подаље, да се какогод одмакне барем за сахат за два хода...{S} Макар што смо се упутили там |
| ршава неке послове, те да га тако барем за неколико дана отјера од себе, да га одстрани.{S} Па |
| да није ни знао ни за кога у кући осим за њега и другоме се ни покоравао није.{S} Он му тимари |
| Хатиџа!</p> <p>Притрчим јој и прихватим за шамију да је отргнем, да је отворено погледам у очи. |
| за стабло буквино, устанем и прихватим за оружје.</p> <p>Кренусмо опет.</p> <p>Ни пута, ни ста |
| ан замакао.</p> <p>И дође ми да потрчим за њим, да га сустигнем и опет вратим, улагујући се и м |
| атрње у дну авлије, големом, привезаном за дугачки коноп кантом захитио воде и почео се умивати |
| ње, сјецкала је на малој дашчици дуван за оца и нешто шапутала, Хасан је оштрио нож и поправља |
| S} Почеше увече редовно долазити, један за другим, обилазити око куће и са необичном грајом и х |
| ндуке.{S} Три сахата остао сам сакривен за сандуцима.</p> <p>Тако се, ето, једни ситна шала пре |
| дру, двије ледењаче и јатаган задијевао за појас и, прихвативши по средини дуги дебели чибук са |
| Свак је о њима говорио, свак распитивао за њих.{S} И све некако тихо, прикривено, са страхом не |
| шта је од тих новаца, што их мајки дао за грађевине? — запитах жешће.</p> <p>— Потрошила.</p> |
| руженом руком.{S} Безнадежно сам гледао за њима како измичу и проклињао, страшно проклињао.</p> |
| отргнути.</p> <p>И није да је пристајао за њим као јаран, пријатељ, него готово као слуга, изме |
| .</p> <p>Једино је нешто више пристајао за мајком, пазио на њу и старао се да јој што боље угод |
| тражио није никога од њих, ни пристајао за њима.{S} Најволио је бити сам.</p> <p>Ако му је поне |
| едлог био узалудан, јер Хасан тада, као за инат, — силећи се да осоколи и себе и мене — упорно |
| ни то није помогло.{S} Зулфага је, као за инат, све послове свршавао много раније него је она |
| видим и да проговорим с њоме, али, као за инат, никад је нијесам могао затећи код куће.{S} Упр |
| ошао је мени и узевши ме за руку, повео за собом у закутак један.</p> <p>— Дај ти, болан, — реч |
| спасан, раздрљен.{S} Како се зар прејео за ручком, стењао је непрестано, јечао и дахтао, лијено |
| свак, — био луд или паметан, — налазио за потребно и да прориче понешто, тако смо и ми, поводе |
| прије ни мислио нити се љуцки припремио за њу, одлучио сам да се одмах вјенчамо.{S} Ни сватова |
| го је неко наказно и накриво прилијепио за образе, ишао је улицом лагано, гегајући се и увијек |
| Баш кад сам застао на прагу и прихватио за мандал, да гурнем и отворим, изненада, умотана у фер |
| су ми налетиле на очи чим сам прихватио за алку, — и кад је мајка отворила канат, застали смо о |
| јечи одговорити.{S} Одмах сам прихватио за оружје и кренуо за њим.{S} Нити смо се јавили планин |
| га, узели му све новце што их наплатио за земље некакве...</p> <p>— То је Зулфагин момак! — пр |
| ама, на трави.{S} Ни ручавати није хтио за софром, с осталом чељађу, него носио у торби, о раме |
| љне.{S} Осмјехнуше се, штипнуше ме мало за образе и опет ништа не говорећи сједоше.{S} Танка, з |
| е једно сељаче, које сигурно није знало за његову моћ ни силу, разбило ми главу и кад сам окрва |
| звали, нити је одлазио.{S} Знао је само за своју кућу и своје послове.{S} Ако је све посвршавао |
| ни аршини нијесу у реду и како сам само за то и ишао „у свијет“ да се научим лоповлуцима, пехли |
| ушку преко рамена и позва нас да пођемо за њом. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1913 |
| грали.</p> <p>Све троје живо прихватимо за пушке и ножеве и почнемо, токорсе, нишанити, вјежбат |
| , погурен, пође пред нама, — ми пођосмо за њим.{S} Хасан се опет умота у струку, сакри и главу |
| ражје густо...{S} Све као да је удешено за засједе...</p> <p>Ја легнух по трави, прућих се.</p> |
| ах пролазио у прочеље, гдје је нарочито за њега намјештена била шилта једна, опкољена јастуцима |
| им ни да прашину стресем, узе ме чврсто за руку и нагло поведе кроз уске, тијесне сокаке према |
| ји му пали по устима. — Запело ми нешто за ногу па пао...{S} Ништа је ово...</p> <p>За Османом |
| Одмах сам прихватио за оружје и кренуо за њим.{S} Нити смо се јавили планинштарима, ни опрости |
| љена, тужна слушала их.{S} Ако су макар за час престајали са грајом или почели шапутати, немирн |
| сам прешао преко прага и затворио канат за собом. —</p> <p>Опет кијамет!..</p> <p>Она устукну м |
| е, да се какогод одмакне барем за сахат за два хода...{S} Макар што смо се упутили тамо и ишли |
| вала Хамида...</p> <p>„То“, каже, „опет за инат мени...{S} Због црвљивог карамфила га звала“... |
| .</p> <p>— Јер?..</p> <p>Сакри ми главу за леђа и брзо изговори:</p> <p>— Јер... јер и он долаз |
| а пратити у бој, да ће у ватру и у воду за њим.</p> <p>Чак и дјевојке почеле говорити о њему, у |
| ам.</p> <p>Читав низ оптужаба, све тежу за тежом, набацивао сам на њега, измишљао их, само да с |
| у, не раде и не мисле, највише и кукају за старим земаном и јаучу за њим.{S} А то смета људима |
| нагонио да се и сами дижу и прихватају за рад.</p> <p>А што се они више љутили, хоџа је постај |
| вриштећи и подцикујући, штипао је сваку за образе и љубио по неколико пута.</p> <p>И као побјед |
| мшије унаоколо радиле и уређивале земљу за садњу духана.</p> <p>„ Шта радиш, тежаче?..“ — запит |
| а свуда, изазивао, ругао му се.{S} Њему за инат, — чинило ми се, — могао бих учинити све што ни |
| никоме за љубав учинио не бих.{S} Њему за инат ишао сам у чаршију, међу чаршинлије, причао сва |
| p> <p>И у Сулаге сам најчешће ишао њему за инат.{S} Сваки дан готово ишао сам тамо и на авлији, |
| улфага није био у близини.{S} Само њему за инат задржао сам се, остао.</p> <p>Човјек овај као д |
| еном и наднесена над ђерђеф ниже пјесму за пјесмом, него омалено, ситно дјевојче у мушком одије |
| p>Па крену напријед и спусти се, клекну за голем грм један.</p> <p>— Ти хајде с друге стране пу |
| аскати до њега...</p> <p>Хасан ме дрмну за раме и полугласно прошапта:</p> <p>— Сјутра ћемо на |
| више и кукају за старим земаном и јаучу за њим.{S} А то смета људима који хоће напријед, који ј |
| ина нових трговаца.{S} Добила дјеца ћеф за пазаривањем, па напунила зембиље свакаквим стварима |
| p> <p>И, оставивши га осамљена, потрчах за хамалом.</p> <p>Кад сам дошао до врата и од хамала у |
| ишао и измакао ми испред очију, зажалих за њим.{S} Почех сам себе прекоравати што сам био онако |
| пну неко, те се опет смирих и прихватих за посао...</p> <p>Кад сам, пред вече, пошао Сулаги да |
| а Зулфагу.{S} Бесвјесно скочих и кренух за Хајкуном.{S} Пођосмо.</p> <p>Али ове ноћи нијесмо, п |
| <p>Окрену се и пође, а ја као слијепац за њим.{S} Поново кренусмо напријед, само напријед. </p |
| d="SRP19132_C36"> <head>XXXVI</head> <p>За све вријеме, испочетка, док се Хасан лијечио и док ј |
| xml:id="SRP19132_C5"> <head>V</head> <p>За неколико дана након погибије бабине у кући нам је би |
| ки подвикнуо:</p> <p>— Напријед!</p> <p>За чудо, тај поклич његов као да ми је давао нове снаге |
| огу па пао...{S} Ништа је ово...</p> <p>За Османом одоше још неколико њих, одбјегоше.</p> <p>На |
| сједнем и ја, одмах поред њега.</p> <p>За неко вријеме обојица смо сједили тако, нијеми, непом |
| ијима, чинили су штету и насиља.</p> <p>За чудо, и мајка ми као да га се доста прибојавала и че |
| и као парип и одбацујући ногама.</p> <p>За кратко вријеме толико смо се навикли на њега да мајк |
| оли, а све стрепило, плашило се.</p> <p>За неколико дана Хасан је непрестано одлазио у чаршију |
| ну и полугласно поче попијевати.</p> <p>За чудо, ја сам се осјећао некако чилији, лакши него пр |
| је одлучно и потпуно убједљиво.</p> <p>За чудо, обоје њих гледали су врло често на моју собу и |
| главом удари о бедру Хајкунину.</p> <p>За чудо, ни хоџиница ни Хајкуна не помакоше се нити пог |
| мао времена да се и таквим беспослицама забавља.{S} Свако јутро убрао би по киту цвијећа, задје |
| <hi>рајинске</hi> послове и да се њима забавља.{S} Због <pb n="247" /> тога се често свађао и |
| — Дај!..</p> <p>И пјевала ми, причала, забављала се са мном, све док не би Шерифа ханума, мати |
| посвршавао, ишао је у челињак и тамо се забављао.{S} Чучнувши поред кошница завиривао је у њих, |
| о ће причати, ако њега нема?..{S} Ко ће забављати друштво?..</p> <p>И увијек се одазивао молбам |
| говарати са женом, макар и са својом, и забављати се женским беспослицама.</p> <p>Срамота од св |
| ко, на голоме пољу!</p> <p>Не!{S} Он је забадао ножеве у земљу окренувши им врхове према небу и |
| head> <p>Да нам не би имуће пропадало и забаталило се, мајка по препоруци некакве стрине, тетке |
| шљетку проговори он тихо, пригушено, па забаци пушку на раме. — Пођимо.</p> <p>— Куда?</p> <p>— |
| ебаци <pb n="241" /> ногу преко ноге и, забацивши косе а узевши тамбуру на крило, запјева:</p> |
| а људе не убијам — одговорих му хладно, забацивши руке на леђа и гледајући га изазивачки. —</p> |
| јући својим малим, мирисавим јаглуком и забацујући до на врх главе крајеве црвене шамије, који |
| вља...</p> <p>Застао сам као окамењен и забленуто гледао у ефендију, у кадифасте му очи и искеж |
| двољком, утону у њему, очи се помутише, заблијештише.</p> <p>— Освети ми се!..{S} Гони ме!.. — |
| , заустави се на танкој, руменој усни и заблиста као кап росе на карамфилу.</p> <p>— Мислила је |
| акон тога, поново уздахнуо и суза једна заблистала му се на трепавици.</p> <p>— Не слути на доб |
| > <p>Он их готово и не погледа.{S} Само забоде барјак у земљу, исправи се и, ништа не говорећи, |
| зубе и намршти се.{S} Бербер немилосно забоде прсте у рану и као да нешто тражаше.</p> <p>— Бо |
| се уморила шибајући, пошто је обје руке забољеле, пуштала ме и затварала у собу, не допуштајући |
| епромишљено, прекиде са свима обзирима, заборави на све, све погази, одби, одбаци.{S} Кад је ве |
| пробудивши се у ведро, свијетло јутро, заборави на ружне <pb n="390" /> снове што их недавно с |
| другога, опет не <pb n="389" /> може да заборави, да омрзне ни он на ме ни ја на њега.{S} Опет |
| их он почне обасипати поклонима.{S} Не заборави ни жене, ни дјецу, ни чобанице; свакоме пошаље |
| енаре.</p> <p>— Их! — цикну Хајкуна, па заборавивши на своју рану, притрча му и ухвати га за ру |
| ута и тражио: нијесу ли кириџије штогод заборавиле, макар комадић хљеба, макар залогај какав.{S |
| је.{S} Додуше и они мене као да су били заборавили: тек каткада, уријетко, ако би стигао какав |
| емље и љубећи ме у скут. — Нијеси, зар, заборавио на ме?</p> <p>Тада би замолио да му коњушницу |
| опове и разбојниче, јер... јер си пошље заборавио на ме и престао ми долазити, — рече распаљено |
| агло се рашири преда мном. — Јеси ли ме заборавио?</p> <p>— Хасане!..</p> <p>Готово одгурнувши |
| е са хајдуцима и пљачкашима „како не би заборавио владати с оружјем«, мајка као да би наново ож |
| воје био објесио о клин и готово сасвим заборавио на њега.</p> <p>А подругачица, шала, подсмије |
| , и моје ненадне женидбе.{S} На све био заборавио као да ништа ни било није, као што човјек, пр |
| ам имала каква хабера од тебе...</p> <p>Заборавио и мене, и заклетве, па си мислио да ћу и ја з |
| не, и заклетве, па си мислио да ћу и ја заборавити...{S} Мислио си да ја свој понос јефтино дај |
| рпом некаквом, запе ми ријеч у грлу.{S} Заборавих на све.</p> <p>— Шта је то? — викну опазивши |
| /p> <p>— Све?</p> <p>— Све...</p> <p>Ја заборавих на се, планух.</p> <p>— Лаже! — викнух помамн |
| {S} И, ни сам не знам како, у оном часу заборавих и на мајку и на Зулфагу.{S} Бесвјесно скочих |
| рањен? — запитам меко, болећиво, сасвим заборављајући да сам га то исто при доласку питао. — Ју |
| у хоџиној кући.{S} Готово сасвим почех заборављати на своје.{S} Додуше и они мене као да су би |
| иједна мрвица хљеба није остала у трави заборављена.{S} Да нас није било стид од простих чобана |
| и смијале.{S} Чибуци ни сад нијесу били заборављени; дим се и сада колутао по соби, а кахва се |
| } Чак и на ме поче друкчије гледати.{S} Забрани ми скитање по махалама, трговање, дружење са ја |
| е већ видјела да јој нико ништа не може забранити, хтјела је и да ради све што год јој на ум па |
| ије ни могла ништа забрањивати, нити им забрањивала.{S} Кашње, кад су жене престале долазити, к |
| сан се распали.</p> <p>— Кад би ми отац забрањивао полазак, ја бих му запалио кућу, — рече — а |
| слабљена, испочетка није ни могла ништа забрањивати, нити им забрањивала.{S} Кашње, кад су жене |
| и Хасана издаље угледао, а својој дјеци забрањиво да га ни погледати не смију, камо ли да се с |
| и пуна, буцмаста задовољна лица и јаке, забрекле прси њихове.{S} Не узбуни се нити узнемири ниј |
| све.</p> <p>Али, за чудо, мјесто да се забринем, наљутим, планем, поста ми све смијешно, необи |
| а села се враћао увијек некако суморан, забринут, тужан.{S} Џепови му вазда били препуни некакв |
| е нам Сулага.{S} Био је некако снужден, забринут, невесео и, макар што сам стајао баш поред соб |
| p> <p>Остао сам пред дућаном замишљен и забринут, не осврћући се ни на пролазнике који ме поздр |
| никад видјети неће, и тужни, замишљени, забринути одлазили кућама.</p> <p>Иза акшама, пред џами |
| м их имао.</p> <p>— Шта?..{S} Шта је? — забринуто запита она и поче ме миловати по коси, по обр |
| .</p> <p>— Шта ћемо сад? — запита мајка забринуто, кад је и опет дошао да иште новаца, а тек по |
| ће чију кућу запалити — говорио је хоџа забринуто, гледајући за њим. — Хоће, вјере ми.</p> <pb |
| да они поштеде наше куће? — отегну хоџа забринуто. — Наши су били домаћини, господари у земљи, |
| ја се за хајван плашим — прошапта стари забринуто, и попридиже се. — Вукови чудно завијају <pb |
| та си радио тамо? — питао је тихо и као забринуто, хватајући ме за руку и привлачећи себи.</p> |
| упиташе...</p> <p>Мени смијешна дође та забуна њихова и да не бих ударио у гласан смијех, морао |
| штар, суров узвик као да поплаши момке, забуни их.{S} Брзо узеше шибе и измахнуше.</p> <p>Хусо |
| јехујући и необично уживајући у његовој забуни, муци.</p> <p>— Казао си и да ћеш ме испросити — |
| .</p> <p>Па несвјесно испусти жарач и у забуни голим рукама хтједе гурнути у ватру.</p> <p>— Вр |
| <pb n="216" /> тога: да их све доведе у забуну, да их утуче и тако им опет покаже, е је и у гов |
| поменула узгред..{S} Зар се и због тога завађати с њоме?..</p> <p>Да загладим погрешку примакох |
| а, — нарочито у крстима и у раменима, — завалих се опет, а у глави као да ми се наново поче мут |
| пексимита са пекмезом, да узмемо и »да заварамо глад«...</p> <p>Кад би, напошљетку, међу нас д |
| арањем и удварањем знао задобити за се, заварати?..</p> <p>— Ружно сам учинио...{S} Ружно — поч |
| донесе воде са чесме, или ћупицу какву, завежљај, торбу, плетару.{S} Каткада је излазио носећи |
| ло на њему могло назвати хаљинама, — са завезаним оком и са три крупне чворуге на глави, узвикн |
| сам најбогатији међу јаранима и сви ми завидили на томе.{S} Било их, који ми се почели и улаги |
| бринуто, и попридиже се. — Вукови чудно завијају <pb n="312" /> а... не знам јесу ли момчад на |
| изала се и гледала напоље, освртала се, завиривала свуда.</p> <p>Једанпут сам, из радозналости, |
| али смо се низ стрме, кривудаве сокаке, завиривали свуда и свуда тражили куће дјевојачке.{S} Ха |
| рамена, а ми смо једнако ишли, једнако завиривали и тражили.</p> <p>И чим би се, иза полуотвор |
| се забављао.{S} Чучнувши поред кошница завиривао је у њих, метао шећера и полугласно тепао, до |
| поче ходати, мотати се по читавој кући, завиривати свуда, надгледати, пазити.{S} Поче и заповиј |
| него сви домаћини шехерски.</p> <p>— Из зависти што је добро пошло они ово раде — говорио је је |
| са Хасаном.{S} Хасан је ради тога и сам заволио Сулагу и одушевљено га хвалио, макар што га ник |
| еде...</p> <p>Хоџа се ухвати за браду и заврати је.{S} Половицу лица поклопи њоме.</p> <p>— Па |
| мове.</p> <p>Прексјутри дан, око подне, завришта бедевија пред вратима и копитама поче ударати, |
| се ја, давећи се залогајима.</p> <p>Она заврти главом, уздахну.</p> <p>— А да те он таког видио |
| .. немој се смијати — дочека она живо и заврти главом. — Њега је Зулфага примио...{S} И сад је |
| ми се, стужи.{S} Испод појаса снажно ми заврти, засврдла нешто, <pb n="328" /> одјекну ми кроз |
| ним премјери и мене и Зулфагу.{S} Затим завуче прсте у густу, неуређену риђу браду која му прек |
| петљах.{S} Бржебоље истрчим између њих, завучем се чак у подрум и тамо се сакријем за некакве с |
| је...{S}Јок!..</p> <p>И полако, пажљиво завучем јој прст под кратку, затегнуту јечерму и почнем |
| климајући се и заплећући језиком одмах загаламили:</p> <p>— Затварај!</p> <p>— Нећу — одговори |
| јдучких и није ли когод и опет погинуо, заглавио, настрадао.</p> <p>Ако су негдје хајдуци дочек |
| ша, њежнија, блажа.{S} И, желећи зар да заглади што ме онолико тукла и мучила, нудила ме слатки |
| ао да искушава, испитује.</p> <p>— И да загладим, скухала сам алву, — настави брзо, не предушуј |
| због тога завађати с њоме?..</p> <p>Да загладим погрешку примакох јој се опет, узех је око пас |
| ажно гурну и руком ми зачепи уста...{S} Загледа се и сам према ватри, са жељом да упозна кога.. |
| о јање изведено на пазар, кога пипају и загледају са сваке стране, рачунајући: хоће ли бити деб |
| ба, за кућу и шта не треба.{S} Брзо, не загледајући ствари и не погађајући се, почео сам узимат |
| а крви!..{S} Није рањен!.. — викну неко загледајући. — Здрав је...</p> <p>— Здрав — потврдише ј |
| говорећи више знаковима него ријечима, загледали су оружје, окретали га, чистили.{S} Ако је сл |
| рутићима по пепелу, <pb n="308" /> а ни загледали нас нијесу боље, ни премјерали нас.{S} Одмах |
| им жутим, упалим очима и шкиљио у њега, загледао, тврдим, жуљавим прстима пипао оштрице, трљао |
| рану, ослухивао и, токорсе, као тражио, загледао нешто.</p> <p>Затим је почео и попијевати и — |
| но застајао <pb n="307" /> и непрестано загледао у пушку.{S} Можебити да би се због тога и поно |
| се окушамо.</p> <p>Па се подиже и поче загледати унаоколо, привиривати свуда.</p> <p>— Мјесто |
| о из ватре, одигнем их с крила и почнем загледати.{S} Погледам и на хаљине: исцијепане, искајиш |
| новце.</p> <p>Кренувши даље опет почнем загледати нијесу ли путници, случајно, изгубили што од |
| раном, душецима, чадорима...</p> <p>Кад загледах боље, познадох међу њима Јована, оног истог Јо |
| јаран, не ашикује се с њиме...</p> <p>И загледах се у обрве и учини ми се да тако танке, свилен |
| , подбацише гуњеве под главу и загрљени загледаше се у звијезде.{S} Из шуме, из дубине, почеше |
| .</p> <p>Чим смо легли, одмах ме почела заговарати, запиткивати и причати нешто.{S} Познао сам |
| је било неколико, ако би се заиграли и заговорили кад он није био у кући, као да би премрли од |
| е, пошто истрчаше из соба, узрујаше се, заграјаше и склепташе се око ње.{S} Све се помете, изгу |
| гријани и поднапити, одмах се узбунише, заграјаше:</p> <p>— Јок!..{S} Није твоја!..{S} Наша је! |
| се.{S} Неколике пушке запуцаше за њим, заграјаше свиколици, потјераше га.{S} Трговац онај поно |
| је овђе ханума!..{S} Њезина је кућа! — заграјаше остали момци за инад њему, опколивши мајку, к |
| ање.</p> <p>— Шта вам је, несретници? — заграјаше неколике чаршинлије, мијешајући се међу нас и |
| ослице!..</p> <p>— Нека затвара! — опет заграјаше обојица и почеше псовати. — Нека затвара!..</ |
| анпут сам опазио како је оштрим ноктима загребла по мишици и пустила крв; затим, опазивши како |
| {S} Пошље, промисливши се мало, опет се загрија и опет ме поче наговарати да останем код њега.. |
| снове и тумачили их.</p> <p>Ја, млад и загријан, прорицао сам да ће наша војска све покорити, |
| коме више!</p> <pb n="237" /> <p>Момци, загријани и поднапити, одмах се узбунише, заграјаше:</p |
| нат, ипак, у погађању оном, у цјепкању, загријах се мало, распалих се.{S} Хвалећи робу све више |
| шантуцао сам, тетурао; кашње, пошто се загријах мало, ишао сам лакше и болови у жглобовима као |
| ве снаге дувајући у прозебле руке да их загријемо, — слушали како у даљини негдје, у другим сок |
| .{S} Их!..</p> <p>А тад се окрену мени, загрли ме и поче љубити.</p> <p>— Добро и ваљано момче |
| и.{S} Са сваким од њих побратио бих се, загрлио, пољубио и упустио у ма какав разговор.{S} Два- |
| лажи бити не смије...</p> <p>Обојица се загрлише и пољубише.</p> <p>— Сад, ето, имаш своју ђево |
| док у другој држи пушку, па нас, онако загрљене, продире чудним једним погледом, погледом какв |
| е на леђа, подбацише гуњеве под главу и загрљени загледаше се у звијезде.{S} Из шуме, из дубине |
| главу и ударао уз тамбуру, а двојица су загрљени климали се не коњима и попијевали...{S} За трг |
| ући нешто у себи, клекну покрај душека, загрну рукаве и, погледавши у широку, голему рану, која |
| х након молитве прихватио би за рад.{S} Загрнуо би широке рукаве кошуљине до изнад лаката, преб |
| е како, попевши се на столицу једну, са загрнутим рукавима и бошчом повијеном главом, ознојена, |
| да кад је касно помагати; док човјек не загрца, не осврћу се на њега.{S} По срећи, њихова помоћ |
| часа, дође ми да заплачем, да зајецам, загрцам.{S} Спустивши јој главу на прса све је јаче поч |
| отима — настави задихано, испрекидано, загушено. — Ја, црна мајка, устала на своје дијете, на |
| м, па само пуше и разговарају.{S} Густ, загушљив дим извијао се по соби, ширио се и, као облак |
| о тебе, да се вратиш из чаршије, — рече задављено, циједећи ријечи кроз зубе и старајући се да |
| е одмах и опет према њима пружао руку и задављено стењао:</p> <p>— Дај!..</p> <p>Једва у неко д |
| а се корити.</p> <p>— Дај! — шиштао сам задављено неколико пута према неколицини путника, угуши |
| ећи ништа, гледали смо један у другога, задивљено, узбуђено, и весело, као што се гледају добри |
| >— Их!..{S} Како ћу ја?.. — ускликну он задивљено и некако поплашено поче се измицати натраг. — |
| шћију о бедру, двије ледењаче и јатаган задијевао за појас и, прихвативши по средини дуги дебел |
| зимао, — и на силу ме гонио да запалим, задиманим пред њим.{S} Тада би по обичају и опет почео |
| з басамаке, полетила према соби и онако задихана и уплашена застала на прагу.</p> <p>— Оставите |
| ушкиње, које је мајка најмила из махале задихане и зајапурене, увијајући се, ломећи, гицајући, |
| > <p>Осванули смо у шуми, у планини.{S} Задихани, заморени, готово изнемогли од дугог хода и не |
| а знала сам да се твоје отима — настави задихано, испрекидано, загушено. — Ја, црна мајка, уста |
| о кад би видио да сам и сувише заостао, задихао се, да поклецујем од глади и умора, погледао би |
| } Свако јутро убрао би по киту цвијећа, задјенуо под широки, ћошкасти фес, који му падао по уши |
| , бијелим турбаном, за који увијек биле задјенуте дебеле, жутим концем превезане наочари и двиј |
| ањајући се и нарочито наглашавајући оне задње ријечи ја ћу слушати.</p> <p>— Ти како знаш...</p |
| ало све мање и мање.{S} Напошљетку се и задњи ћемер испразнио и задњи се дукат потрошио.</p> <p |
| Напошљетку се и задњи ћемер испразнио и задњи се дукат потрошио.</p> <p>— Шта ћемо сад? — запит |
| он својим претварањем и удварањем знао задобити за се, заварати?..</p> <p>— Ружно сам учинио.. |
| пролазио испред дућана весео, насмијан, задовољан, а око њега, са двије стране, ишла двојица мо |
| показујући на кућу, на Хатиџу. — Ја сам задовољан.</p> <p>— Ама теби се твоје отело и то треба |
| е, изгледала ми увијек радосна, срећна, задовољна...{S} Чаврљала је, причала, зборила само о св |
| и поигравао освјетљујући пуна, буцмаста задовољна лица и јаке, забрекле прси њихове.{S} Не узбу |
| ити у њему.</p> <p>И обје као да бијаху задовољне.{S} Осмјехнуше се, штипнуше ме мало за образе |
| ћа и слаткиша, сви смо били весели, сви задовољни.{S} Хајкуна највише.{S} Грлећи и мене и Хасан |
| пошло на боље.{S} Изгледао је некако и задовољнији, веселији.</p> <p>Почео се љепше и облачити |
| уги отац најжешће казнио, — и поносито, задовољно узвикнуо је: „Аферим!{S} То је бабино дијете! |
| 9" /> <p>— Ех, брате, лијепо! — узвикну задовољно Хасан измичући се.</p> <p>— Слатко.</p> <p>Ст |
| ијесам, ни довикнуо му што.{S} Необично задовољство осјећао сам већ у томе што сам видио да се |
| јале из својих дућана и са чудним неким задовољством гледали за њим.{S} Махала читава поносила |
| ти, кад дјеца око нас подигоше галаму и задречаше, како су све слабе, напукле, како су украдене |
| бу нам повратише.{S} Само бимбаша за се задржа једну лулу, као, бива, да му то буде награда за |
| граби, лови, хвата за хаљине, запиње и задржава <pb n="302" /> нас.{S} Страх ме и од оног мукл |
| ра.</p> <p>И обоје ме тако заустављали, задржавали.{S} Бојали се, зар, — макар што је Хамид ту |
| у, у кахве и бербернице и тамо остајао, задржавао се све до пред вече.</p> <p>У чаршији га сви |
| ваки пут нешто као да би ме зауставило, задржало ту, нешто као да ме гонило да потрчим вратима, |
| а и понуда разних.</p> <p>Једанпут само задржао се пуних осам дана.</p> <p>Али, за чудо, мајка |
| ије био у близини.{S} Само њему за инат задржао сам се, остао.</p> <p>Човјек овај као да је ужи |
| и расипале се по калдрми, — сви као да задржаше дах и мучке се поклонише, као што се слаби и н |
| и сенете, старајући се и упињући да је задржи у соби баш у том часу кад је највише жељела да и |
| сам одмах да се упињала да ме што више задржи будна и да ми причањем сан разбије.{S} Лакше јој |
| креса он, покушавајући да ме сустигне и задржи. — Стој!..{S} Јеси ли готов?..</p> <p>— Готов?.. |
| мучаљиви.{S} Залуд бих покушавао да их задржим и увучем у разговор, залуд бих их митио, улагив |
| де.</p> <p>Упознавши Хајкуну стресе се, задрхта, и лагано поче узмицати, уступати, старајући се |
| убав?{S} Нећеш, зар?..</p> <p>Мени лако задрхта рука и испустих кашику.{S} Покорно, као дијете |
| ма колико хоће и више него колико хоће, задрхтала је при помисли да би могла једнога дана, огољ |
| кроз ваздух, изнад главе ми.{S} Ноге ми задрхташе, стресох се, и неко као да ме прикова на мјес |
| а крила лабудова над језером каквим.{S} Задуго се ништа друго ни чуло није осим чуднога зврјања |
| и мајка ударила у некакве грађевине... задужила се, запетљала још више...</p> <p>Напошљетку и |
| еним на искрпљеној и напуханој мјешини, задуо у образима, закрвавио очима и, сав обливен знојем |
| ила је, може бити, да сам је ја убила и зажалила на ме — прошапта снуждено. — Јадна моја кумра! |
| им је отишао и измакао ми испред очију, зажалих за њим.{S} Почех сам себе прекоравати што сам б |
| ршне, плахе, једре, са ужагреним очима, зажареним образима и набреклим, полунагим дојкама које |
| пије, Зулфага плаћа...{S} Шта год Хасан зажели, Зулфага доноси...</p> <p>Испочетка нити сам што |
| уке.</p> <p>— Еј, рођо, јеси ли се пута зажелила? — питао је каткада бедевију, хватајући је исп |
| Ђе?..{S} Кући?..</p> <p>— Па кући...{S} Зажелио сам се куће...</p> <p>— А зар би могао од срамо |
| јаче. — Да те нијесу звали?..</p> <p>— Зажелио се куће — слагах му и порумених до ушију. — Ето |
| — Ево... право да речем... и ја сам се зажелио куће, ама...{S} Кад дођем тамо, па кад ме запит |
| мирише?{S} Је ли видјела од других, па зажељела да и сама окуша?..{S} Или је имала да ми каже |
| p> <p>— Их!..</p> <p>Па пљесну рукама и зажмири мало.</p> <p>— Бојиш се ти ноћи! — узвикну пако |
| унца не виђети...{S} Их!..</p> <p>Стари зажмири мало, замисли се.</p> <p>— А ко то зна? — запит |
| чице.</p> <p>Диже се чудна граја и неко зазва у помоћ.{S} Замало, па се око мене окупи читава г |
| граше се бијесни парипи и сјајно оружје зазвекета.{S} Читава авлија као да затутња, затресе се. |
| авим брчинама, стаде преда ме, поносито зазвеча сабљом и набусито проговори:</p> <p>— Хајде...{ |
| о сваку вече.{S} Рано, одмах по вечери, зазвечала би алка на вратима и стари мандал зашкрипио б |
| Силан пуцањ одјекну ми иза леђа и нешто зазвижда кроз ваздух, изнад главе ми.{S} Ноге ми задрхт |
| S} Проговори затим и ситан женски глас, зазвони као сантур, и јасан, обијесан смијех разли се к |
| ами, вратио с пута, кад би пред вратима зазвонило момачко оружје и зарзали у пјену обучени пари |
| једоше.{S} Танка, зашиљена вретена опет зазврјаше и заиграше под малим, ружичастим прстима њихо |
| ударати у ниске, мале демирли-пенџере, зазивајући по имену укућане и избацујући неслане шале о |
| " /> ни на комшије који ми се јављали и зазивали ме на какву.{S} С рукама у џеповима ходао сам |
| и зазивати муштерије.</p> <p>По срећи, зазивање ми није било узалудно.{S} Неколике муштерије, |
| и?..</p> <p>— Кијамет.</p> <p>— Чуо сам зазивање, помагњаву и пошао био да видим шта је.{S} Чим |
| и обичаја, почео на глас хвалити робу и зазивати муштерије.</p> <p>По срећи, зазивање ми није б |
| х из свега, гласа.{S} Почех и на мегдан зазивати и подвикивати до промуклости...{S} Они се и не |
| и сакривала ништа од мене, нити је више зазирала да изађе преда ме у мушком одијелу.{S} Лагано, |
| еобуздан дјечко, који као да ни ода шта зазирао није и никога се бојао, чак ни оца.{S} Ја сам с |
| им даном постајао старији, све сам више зазирао од Зулфаге и све ми се чинило да он у читавој к |
| итом дохватити.</p> <p>И док је он тако зазирао, дотле су други, подијељени у групе, пушећи и и |
| бу што <pb n="220" /> сам знао боље, не зазирући чак ни од уобичајених трговачких лажи и заклет |
| ушкиње, — не бојећи се више никога и не зазирући ни од чега, — частили су се међусобно, пили, с |
| о питање: „А да нисам рањен?“</p> <p>Не зазирући више ни од чега, не осјећајући готово никаквих |
| утрчи у авлију.{S} Стрижући ушима и као зазирући од нечега, поче фрктати, рзати и бјежати унаок |
| ци попадаше по трави.</p> <p>— А зар је зазор разговарати са твојим јараном?</p> <p>— заштита л |
| ме? — подвикну струка некако весело, па заигра насред дућана и нагло се рашири преда мном. — Је |
| одника који ми најмилији био, и срце ми заигра, застрепи, залупа као да ће искочити...{S} Дође |
| > <p>— Данас.</p> <p>Тога часа чудно ми заигра срце.{S} Једва се савладах да не узвикнем од вес |
| пазили ватру, како пред колибом пламти, заиграва и лиже готово до под саму трулу и искривљену с |
| је одсијев кадикада клизио и преко њих, заигравао, чудно су се прелијевале, као растопљени туч, |
| е, зелене лончиће на пећи, а одсијев му заигравао и клизио по шарама дебелог ћилима, ускачући п |
| пусте глас и почну се окретати, вртити, заигравати.{S} И разаспу им се свилене косе по плећима, |
| устивши још петеро шестеро јањади да се заиграју по авлији, кад би посједали по трави, он сам с |
| омци, којих је било неколико, ако би се заиграли и заговорили кад он није био у кући, као да би |
| : ја, Хасан и Хајкуна.{S} И одмах би се заиграли.</p> <p>Све троје живо прихватимо за пушке и н |
| учају, кркљају у мени и нешто под грлом заиграло се, па стеже, стеже, дави...{S} И уста ми се с |
| >Ни ја нијесам смио потрчати авлијом ни заиграти се.{S} Чим би ме угледала како се врзам и како |
| анка, зашиљена вретена опет зазврјаше и заиграше под малим, ружичастим прстима њиховим, а витло |
| ор, да и он рекне своју.{S} А кад би га заиста навукли и изазвали да нешто каже, обично је крес |
| ао да ни сама није вјеровала да је кућа заиста њезина и да је она једини господар у њој.{S} Као |
| се играти њима.</p> <p>— Не може те ни зајам понизити, — рече — ако га мислиш поштено враћати. |
| , из собе једне, истрча Хатиџа, весела, зајапурена, са неуређеном косом која јој се расипала по |
| е је мајка најмила из махале задихане и зајапурене, увијајући се, ломећи, гицајући, трчале су и |
| у крило опуштеним, готов да заплачем и зајаучем не толико од болова, колико од <pb n="321" /> |
| ећ сви кметови ижљубе у руку и с коњима заједно крену из авлије, он једнако пристаје за њима и |
| изишао на авлију — не угледах их обоје заједно, баш код чатрње.</p> <p>Ни сам не знам како сам |
| ем, да је поведем у собу и онако с њоме заједно да станем пред Хасана, кад се он исправљен, пон |
| и дошло и да се гине, лакше је погинути заједно...</p> <p>А овако...</p> <p>Иду!..</p> <p>Помол |
| оџе, све кука и помаже, кука са фукаром заједно, а узгред јој отима и оно што има, пазарује с њ |
| нао.{S} Неколико пута сам их видио како заједно пролазе чаршијом, у живом разговору, и, како је |
| би било лакше и једном и другоме да смо заједно, да се можемо сашаптати, договорити?..{S} Па, а |
| И ти знаш о том — рече. —— И кушали смо заједно...</p> <p>Брзо га ударих по кољену и викнух из |
| о богат, богатији него четворица других заједно, ипак су га готово сви избјегавали и склањали с |
| } И, тога часа, дође ми да заплачем, да зајецам, загрцам.{S} Спустивши јој главу на прса све је |
| ја, мајко!..</p> <p>И заплакасмо обоје, зајецасмо једно крај другога. </p> </div> <div type="ch |
| Ах, не вичи... ах... не галами тако, — зајеча он испрекидано, хватајући се за прси. — Ах... ни |
| х... муко моја... послови... ах, — опет зајеча он и поче уздисати. — Дођи... други пут...</p> < |
| иш поштено враћати...{S} И ако ти треба зајма...</p> <p>— Ти ћеш ми га дати?</p> <p>— Колико хо |
| ет неки и комешање унутра, у авлији.{S} Закакоташе неколике кокоши и заклепеташе крилима, неко |
| ући се шаком иза врата, отежући шијом и закашљавајући се...{S} И, — макар сад било и смијешно, |
| <p>— Празна?..</p> <p>Опет се засмија, закикота и, узевши ме за руку, поведе у собу.{S} Застад |
| а десно кољено узе јање преко крила.{S} Закла га.{S} Млаз топле црвене крви шикну, попрска све |
| Па извади нож, опипа му оштрицу, и, као заклањајући се за ме, некако поребарке крену напријед.< |
| е пуштајући Ајкуне, која је, застиђена, заклањала лице рукавом и трзала се јаче. —</p> <p>Што с |
| црвеном шамијом, која јој половицу лица заклањала, носећи у једној руци ибрик са кахвом, а у др |
| ки кровови и гиздава кубета сметали му, заклањали, да види Алаха у свој његовој сили и слави, с |
| ио се и, као облак какав, обавијао их и заклањао им лица; само понекад, када би се под големим |
| у сав искривљени уски и тијесни сокак и заклањаху собом читав низ омањих скромнијих кућа, погур |
| — рече — а кад би ти хтио остати овђе, заклао бих те к’о јање.</p> <p>И опет ме удари кундаком |
| ије наш!..{S} Он лаже!..</p> <p>— Он се заклео да су га оробили хајдуци, а кад је примио на душ |
| свакоме!..</p> <p>Негдје у даљини мукло заклепета звоно.{S} Хасан намах прекиде говор.{S} Ослух |
| авлији.{S} Закакоташе неколике кокоши и заклепеташе крилима, неко као да поврисну, залупа некак |
| чак ни од уобичајених трговачких лажи и заклетава.</p> <p>Наравно, наша је <hi>трговина</hi> од |
| а од тебе...</p> <p>Заборавио и мене, и заклетве, па си мислио да ћу и ја заборавити...{S} Мисл |
| јесам бојао много.{S} Њезине пријетње и заклетве ништа помагале нијесу, нити ме могле натјерати |
| ћале некако јаче, храбрије, те се и они заклињали по неколико пута да ће га пратити у бој, да ћ |
| ао: јесам ли јој драг; никад се нијесам заклињао, ни тражио да се заклиње.</p> <p>Сви наши разг |
| ад се нијесам заклињао, ни тражио да се заклиње.</p> <p>Сви наши разговори били су обични, врло |
| некакве разбаци по сандуцима и по роби, заклони ми робу њима, оружје објеси о рафове, ћепенке и |
| пет кијамет!..</p> <p>Она устукну мало, заклони лице руком и некако покуњено, постиђено, поглед |
| лфага поблиједи и поплашено се измакну, заклони се за канат.{S} Затим, једнако се држећи каната |
| одарности — опет изненада викне Хасан и заклони главу јорганом да нас не гледа онако састављене |
| нога које нам се склопило изнад главе и заклонило нам небо и сунце Божје, и које својим мрким, |
| и немоћан, што се прикрадао покаткада и заклоњен, сакривен чучао покрај врата, чекајући ме да и |
| као да поврисну, залупа некаква канта, заклопараше нечије нануле, зациликта реза на канату и — |
| и пажљиви, обазриви.{S} Врата су обично закључавали и подупирали мертецима, да их не би какав н |
| љен и испрљан дочепао собе и сакрио се, закључао у њу, остављала га је, враћала се и, уморена и |
| илиму и по антерији.</p> <p>— Уби!..{S} Закољи!..{S} Курво!..</p> <p>— Избаци га из куће! — отс |
| ребају на нас, желећи да ухвате, убију, закољу, да се освете?..{S} А оружани су и они, и јунаци |
| —— рекоше — проучио и зна све јазије и законе у прсте, па би хтјели да им то и дјеца науче.</p |
| и напуханој мјешини, задуо у образима, закрвавио очима и, сав обливен знојем, дува из све снаг |
| на земљи, а он, бијесан и раздражен, са закрвављеним очима и пјеном на уснама, гази по њој, газ |
| ави, са лицем препланулим од сунца и са закрвављеним очима од несанице, Зулфага, не пустивши ни |
| p>— Моје је ово — вели сурово и преврће закрвављеним очима. — Ја сам ратов’о и крв пролијев’о, |
| ли, те се испод њих провидили и стопе и закрпљене ивице од чарапа.</p> <p>— Познајеш ли ме? — п |
| има и дењковима, лежала им испод нога и закрчивала путеве...</p> <p>Све је врило, кипило, комеш |
| , и какав је ово зулум настао?</p> <p>И закукаше како им је живот омрзнуо због оних објешењака, |
| и и узевши ме за руку, повео за собом у закутак један.</p> <p>— Дај ти, болан, — рече — да купи |
| а.</p> <pb n="378" /> <p>— Могу ја кућу закућити и својим парама...</p> <p>— Неће ти бити на од |
| м, приступи им и лагано, тихо, пажљиво, закуца зарђалом алком на њима.</p> <p>Нико се не одазва |
| размишљајући, одиже ногу на праг и тихо закуца алком...{S} Причека мало...</p> <p>Нико се не од |
| е за руку и привуче себи.</p> <p>И опет закуца.</p> <p>Тада настаде чудан клепет неки и комешањ |
| сељацима пошао у Мостар.</p> <p>Кад сам закуцао на авлиска врата, — ђаво би га знао рашта, а су |
| овђе срести,</p> <p>—— отповрну стари, залажући се кромпиром и жваћући. — Кад огладне, наврате |
| 402" /> <p>— Јадна кумра пови се, изви, залепрша... опусти једно крило и паде...{S} Кад сам јој |
| колика листа букова, погођени куршумом, залепршаше и падоше му по плећима.{S} Он напуни поново |
| ати ме тада, одиже од земље.{S} Неко ме зали и водом по лицу и од студени оне стресох се и нагл |
| и очију ни проговорити.{S} Ћутао је као заливен...{S} И није ми преостајало <pb n="342" /> ништ |
| гњишта на којима увијек горјела ватра и зализавала готово до самог натрулог, сламнатог крова ку |
| амен кроз <pb n="281" /> отворена врата зализивао уз мале, глатке, зелене лончиће на пећи, а од |
| Криво му и што се смије онолико, шали, залијевајући <pb n="399" /> цвијеће и хранећи кумре, ко |
| ори као врела крв...{S} Ја га његовала, залијевала, па... па ми драго што се расцвао...{S} Сагл |
| на башчу, међу цвијеће.{S} Својом руком залијевала је јорговане, пресађивала албабере и невене, |
| } Шта ће ми новци кад треба хљеба?..{S} Залогај хљеба од дуката, је дражи!..</p> <p>Гњеван и ра |
| ру и поче отезати шијом као да гута сув залогај, а бимбаша отури чибук, узвали се уз јастуке и |
| еба га освојити...</p> <p>А најслађи је залогај који се освоји!..</p> <p>Чим сам остао сам у со |
| заборавиле, макар комадић хљеба, макар залогај какав.{S} Ништа.</p> <p>А цријева као да врију, |
| ли соко!..{S} Неће више бити ни једног залогаја џабе; треба се сад борити, рвати, треба га осв |
| и...{S} По читав дан једва ако неколико залогаја изједе...</p> <p>Хоџа се ухвати за браду и зав |
| ко ће више појести и готово смо отимали залогаје један другоме.{S} За неколико минута шкипић је |
| чека да му други помогне, да га заложи залогајем или да му из неба печени голубови полете у ус |
| ..{S} Лијеп! — нашалих се ја, давећи се залогајима.</p> <p>Она заврти главом, уздахну.</p> <p>— |
| једити.{S} За ручком нудили ме најбољим залогајима и натјеривали да више <pb n="286" /> једем; |
| и вазда чека да му други помогне, да га заложи залогајем или да му из неба печени голубови поле |
| те...</p> <p>— А јаран ми...</p> <p>Она заломи рукама, искриви се.</p> <p>— Ја га се бојим — пр |
| >И залуд сам га дозивао и мољакао даље, залуд сам чекао.{S} Не хтједе више ни отворити очију ни |
| авао да их задржим и увучем у разговор, залуд бих их митио, улагивао се.</p> <p>Одлазили су не |
| е, опет онако тихи и онако мучаљиви.{S} Залуд бих покушавао да их задржим и увучем у разговор, |
| > <p>Ах...{S} Питај... тамо...</p> <p>И залуд сам га дозивао и мољакао даље, залуд сам чекао.{S |
| ећега ропства у потпуну слободу свакога залуди помало; одузме му памет.{S} Па и њој.{S} Она мир |
| милији био, и срце ми заигра, застрепи, залупа као да ће искочити...{S} Дође ми да се дигнем, д |
| лепеташе крилима, неко као да поврисну, залупа некаква канта, заклопараше нечије нануле, зацили |
| рестано гледајући у сокаке куд је Хасан замакао.</p> <p>И дође ми да потрчим за њим, да га суст |
| лио и једнако нудио крви.{S} И, кад бих замакао кроз сокаке и приближио се чаршији, увијек ми с |
| се чудна граја и неко зазва у помоћ.{S} Замало, па се око мене окупи читава гомила и Авдо, стењ |
| џумбус заметну се у чаршији ради тога и замало што се не претвори у кавгу.{S} Јово, намамљујући |
| ва бјелина и пуноћа изненада освоји ме, замами.{S} Обузе ме жеља и да се спустим покрај ње, да |
| много поче обећавати.{S} Обећањима ме и замамила вјешто и тек пред зору пустила ме да заспим, д |
| ам се поново придигао и убрисао сузе. — Замамио је, кажу, и пошла за њега...</p> <p>— Тешко теб |
| што ми се каткад улагивао, што ме хтио замамљивати и поклонима.{S} Осјећајући да му сметам, мн |
| јкуна му опет приступи, узвикну нешто и замахну чибуком који удари о зид и преби се на двије по |
| соколе! — подвикну трговац јаче и опет замахну. — Ха!..</p> <p>Учини ми се као да три буса љес |
| мах придизала, исправљала се.{S} Једним замахом руке саставила би и кошуљу на прсима и спустила |
| сукан, гегајући се и застајући почесто, замаче у ноћ, изгуби се.{S} Ми заузесмо његово мјесто, |
| одбацивати ногама, одавирати.{S} Хасан замаче сасвим, изгуби се.</p> <p>Тада ми дође као несвј |
| уги.{S} Са запрегнутом бошчом, опрашен, замаштен, прљав, често сам више наличио каквоме хамалу |
| куда више.{S} Нема зла које само никне; заметак му је баш у ономе који кука да му је зло.{S} Ка |
| ајати, кудити нам робу.{S} Читав џумбус заметну се у чаршији ради тога и замало што се не претв |
| а дјеца, који се нијесу могли пушком ни заметнути.{S} Одмах се могло познати да то не слути на |
| е њезина оца док... док се још љуцки ни замиловали нијесмо?..</p> <p>Сулага, испочетка, као да |
| ма коме...{S} Не може, пусто, никога да замилује...{S} И жену и ђецу кад бих имао, ни њих не би |
| азлијегали се преко читавих винограда и замирали негдје доље, у пољу, одакле као да се неко руг |
| ушију. — Ето...</p> <p>Он набра обрве, замисли се.</p> <p>— Не можеш ти у оној кући живјети — |
| ба прекинути.</p> <p>Хасан поћута мало, замисли се.{S} Па се лагано окрену и не говорећи ништа |
| ...{S} Их!..</p> <p>Стари зажмири мало, замисли се.</p> <p>— А ко то зна? — запита отегнуто, ка |
| и хвалио. — Богата је, а то ваља...{S} Замисли само колики ће дућан бити кад она распе паре!.. |
| руку у вис и запуцка прстима.</p> <p>— Замисли, болан, како ће то бити, — викну заносно — кад |
| за подвољак. — Реци ми!..</p> <p>Она се замисли.</p> <p>— А и вечерас ће доћи, — прошапта.</p> |
| астанак, теферич какав није се могао ни замислити, а да се и Смајил-ефендија не позове, да и он |
| вом чохом, — сједио је хоџа, натмурен и замишљен, држећи у једној руци чибук а у другој књигу с |
| еци га...</p> <p>Остао сам пред дућаном замишљен и забринут, не осврћући се ни на пролазнике ко |
| ли се наслонила на пенџер и поднимљена, замишљена, тужна слушала их.{S} Ако су макар за час пре |
| не би, ни осврнула се.{S} Онако ломна и замишљена силазила је одмах у дно авлије на траву, и, н |
| да се више никад видјети неће, и тужни, замишљени, забринути одлазили кућама.</p> <p>Иза акшама |
| ко ћеш радити... празних рука? — запита замишљено. — Како?..</p> <pb n="337" /> <p>— Никакав по |
| ако није знала ни читати ни писати, — и замишљено вртио главом...{S} И одмах би се снуждила и о |
| е поклоне што их слала ко зна коме, и у замјену доносио читаве ките цвијећа, кутије, огледала.< |
| иправљали мехлеме, јер су сви највише и замјењивали хећиме и готово једини радили око рањеника. |
| ђе ми у сусрет.</p> <p>— Нећеш ми, зар, замјерити што сам дошла да ти кућу видим? — рече покуње |
| /p> <p>Немој се и ти љутити, душе ти, — замоли склапајући руке. — Нећеш ли?..</p> <p>— Да видим |
| нуди свакога и сам сједе међу њих.{S} И замоли их да причају о свему, да све кажу.</p> <pb n="2 |
| ећи је. — Опростио би...</p> <p>— Ја да замолим?..{S} Ја?..{S} Њега?.. — плану Хатиџа изненада |
| и, зар, заборавио на ме?</p> <p>Тада би замолио да му коњушницу отворим и да га кришом проведем |
| олила да опрости...</p> <p>— Могла си и замолити — дочекам ја пецкајући, дражећи је. — Опростио |
| ећај ми да више нећеш с њиме говорити — замолих је, хватајући је за подвољак. — Реци ми!..</p> |
| ули смо у шуми, у планини.{S} Задихани, заморени, готово изнемогли од дугог хода и несанице, ла |
| азмишљала о нечему.</p> <p>Тек пошто се заморила толиким причањем застаде мало, поћута и преврн |
| ши мало спустим се поред друма и почнем замотавати цигар.</p> <p>Право да кажем, баш ми је мило |
| једе, прекрсти ноге, извади духанкесу и замотавши цигар запали.</p> <p>— Ништа је то — рече раз |
| с бимбашом.{S} Тргну му у руку некакав замотуљак и овај га брзо спусти у џеп.{S} Причини ми се |
| њом.{S} Под ногама шкрипао нам и хрштао замрзнути снијег, са полегнутих ниских стреха, окићених |
| ијегом засипљући широки велики пенџер и замрзнуто стакласто грање дивље лове између демира, ми |
| ипљући снијегом у пенџере и у стакласто замрзнуто грање дивље лозе што се пропињало уз демире.< |
| оз зубе да изговорим и одмах занијемих, замријех, пажљиво се обзирући није ли ме ко чуо или опа |
| а ће и вас уловити?</p> <p>Ја претрнух, замријех.</p> <p>— Ко ће нас уловити?</p> <p>— Па... ха |
| авио.</p> <p>А чим он изађе из собе све замукну, смири се, застаде.{S} Видећи га онако силна, ј |
| ати нешто.{S} Али и он се збуни, смете, замуца.{S} Из читава му причања није се могло јасно раз |
| испод ока, поплашено.</p> <p>— А тад... замуца трзајући низама дуката као да ће их откинути, — |
| ... и не зна мислити својом главом... — замуца он и остави ме. — Па... па.. видила си каквих им |
| >— Па... па... па.. удри ме, молим те — замуца Зулфага и поднесе јој главу да га удари. — Удри. |
| ..{S} Казуј!..</p> <p>— У твојој кући — замуца она ломећи се, а дукати на прсима звекећу, звеке |
| т ријечи није могао изговорити, а да не замуца и не застане.</p> <pb n="243" /> <p>И кашње, кад |
| , очи оне!..</p> <p>Збуних се, спетљах, замуцах...</p> <p>— Само сам разговарала с њиме — додад |
| под оружјем, оружане занатлије радиле о занатима, оружане кахвеџије пекле кахву.{S} Све као да |
| са усташима...{S} Трговцима, бакалима, занатлијама одлазили су у дућане и измахујући им ножеви |
| су продавали робу под оружјем, оружане занатлије радиле о занатима, оружане кахвеџије пекле ка |
| ем ја викати, бојећи се да се озбиља не занесе и не заспи. — Ефендија!..</p> <p>— Ах, не вичи.. |
| и... ко зна шта може бити...</p> <p>Ја занијемих, скамених се.</p> <p>— Води ме! — опет убрза |
| о мирно као да зове на ручак.</p> <p>Ја занијемих.{S} Само га зијевајући погледах онако мрка, о |
| покушах кроз зубе да изговорим и одмах занијемих, замријех, пажљиво се обзирући није ли ме ко |
| вих, које се чиниле још љепше, чудније, занимљивије.{S} Човјек који је много проживио, много пу |
| .{S} Пјевај, душо медена! — викне мајка заносно, и удари се по кољену. — На штеди грла, не било |
| ..{S} И баби се свиђа — одговори некако заносно.</p> <p>— Ех?..</p> <p>Она накриви главу и поче |
| амисли, болан, како ће то бити, — викну заносно — кад уљезем у Сарајево и пронесем главу људску |
| бољи од тебе!..{S} Нико бољи! — узвикну заносно, љубећи ме. — Ти... ти никад кумре убио не би.. |
| а може знати и шта је радост! — узвикну заносно. — Без правих мука нема ни праве радости!..{S} |
| тапа по табанима...</p> <p>И хоџа би са заносом почео описивати будући живот, будуће људе, буду |
| и о животу њихову, о царевању у гори са заносом, са одушевљењем.</p> <p>— Помисли, болан, све о |
| d="SRP19132_C18"> <head>XVIII</head> <p>Заноћили смо покрај чобана, планинштара, пред старом, н |
| ила потрчала за мном, врисну из гласа и зањихавши се посрну, паде.</p> <p>Почеше врискати и жен |
| е.{S} Само кад би видио да сам и сувише заостао, задихао се, да поклецујем од глади и умора, по |
| рекрстио ноге и понудио им духанкесу да запале.</p> <p>Сам је точио кахву и нудио.{S} И, мјерећ |
| ече.{S} Сједне на траву, прекрсти ноге, запали чибук и одмара се.</p> <p>— Хајде да читамо — ре |
| ећи прихвати за чибук и напуни лулу.{S} Запали.</p> <p>— А може бити и кршан чојек — додаде тиш |
| кесе нешто дувана, напуни крњаву лулу и запали. — Рашта да се жали?..</p> <p>Све на свијету гин |
| оге, извади духанкесу и замотавши цигар запали.</p> <p>— Ништа је то — рече развлачећи. — Проћи |
| ово лијегала на траву.</p> <p>Узваљена, запаливши наргилу, — што јој слушкиња увијек доносила, |
| шкасти фес, који му падао по ушима, па, запаливши чибук, почео звиждукати или, стиснутих очију, |
| м турбанима око главе, прекрстили ноге, запалили чибуке и кроз сумаглицу од дима духанскога гле |
| ући док узаври вода, засјели по трави и запалили чибуке.{S} Недалеко од нас, у страни, сједили |
| помамна.{S} Лице јој готово помодрило, запалило се, искривило, жиле на врату набрекле, сви миш |
| у руке узимао, — и на силу ме гонио да запалим, задиманим пред њим.{S} Тада би по обичају и оп |
| и ми отац забрањивао полазак, ја бих му запалио кућу, — рече — а кад би ти хтио остати овђе, за |
| ог.</p> <p>— Какав је, још ће чију кућу запалити — говорио је хоџа забринуто, гледајући за њим. |
| гова; за инат улазио у његову собу и са запаљеном цигаром пржио му хаљине и правио рупе на њима |
| е голема граја, каква се одавно чула ни запамтила није.</p> <p>Читав се шехер узнемири.{S} Дућа |
| рата и пенџере, трља их крпом некаквом, запе ми ријеч у грлу.{S} Заборавих на све.</p> <p>— Шта |
| чађаве бркове који му пали по устима. — Запело ми нешто за ногу па пао...{S} Ништа је ово...</p |
| ила у некакве грађевине... задужила се, запетљала још више...</p> <p>Напошљетку и хајдуци дочек |
| твога доброг и поштеног оца остало све запетљано, све у нереду?..{S} Колико сте саме готовине |
| н стид, изненада.{S} Сметох се, збуних, запетљах.{S} Бржебоље истрчим између њих, завучем се ча |
| м?..</p> <p>Хајкуна отпочину.{S} Држећи запету пушку стајала је према њему усправљена, горда и |
| травом, која нас боцкала кроз чарапе и запињала за ноге, те смо се често као пијанице какве по |
| се почеше упињати, увијати као змије и запињати ми за ноге, ударати ме по бутима, теглити земљ |
| епрестано граби, лови, хвата за хаљине, запиње и задржава <pb n="302" /> нас.{S} Страх ме и од |
| обрима и одмах мјери, размјере, рачуна, записује.</p> <p>Запита ли који: шта ће унапријед радит |
| и, метнуо некакву хартију на кољено, па записује нешто, непрестано вадећи из џепа малу, уску бу |
| /p> <p>— Хоћеш ли се на ме наљутити? —- запита меко, плашљиво, тихо, а глас јој дршће, трепери |
| је ли шала била кад си мени долазио! — запита Хајкуна отимајући се и ударајући га лактима. —</ |
| Шта слиниш, женскоњо?..{S} Шта је?.. — запита Хасан презриво и поче ме гуркати ногом. — Је ли |
| , ако и добра пролете као и готовина. — запита јаче. — Продате ли кметове и земље, шта ће с њим |
| ке.</p> <p>— Јеси ли ишта чуо о дому: — запита затим шапатом и погледа ме пажљивије. — Јесу ли |
| аве.</p> <p>— Ти знаш...</p> <p>— Ја? — запита она тихо и порумени.</p> <p>Руменило њезино још |
| орица.</p> <p>— Ко каже да није моја? — запита, измахнувши ножем. — Ко?..</p> <p>Сви прихватише |
| >— А како ћеш радити... празних рука? — запита замишљено. — Како?..</p> <pb n="337" /> <p>— Ник |
| пенџера.</p> <p>— А што си га звала? — запита полугласно, отегнуто, пажљиво пратећи сваки покр |
| баш хоћеш да продаш кметове, ханума? — запита испрекидано, премећући велике жуте бројанице међ |
| шће брже...</p> <p>— Кроз десет дана? — запита Хасан нестрпљиво, врпољећи се. — Је ли?..</p> <p |
| ло, замисли се.</p> <p>— А ко то зна? — запита отегнуто, као размишљајући. —— Ја мнијем да на с |
| а Сулагом.</p> <p>— Треба ли ти пара? — запита полако, шапћући, старајући се да нико не чује. — |
| собу.</p> <p>— Не можеш...{S} Рашта? — запита зачуђено. —</p> <p>Шта ти фали?</p> <p>— Осман м |
| .</p> <p>— Па што си дошао?{S} Рашта? — запита јаче. — Да те нијесу звали?..</p> <p>— Зажелио с |
| укат потрошио.</p> <p>— Шта ћемо сад? — запита мајка забринуто, кад је и опет дошао да иште нов |
| ставила са бедевијом.</p> <p>— А тад? — запита Сулага и, онако прекрштених нога, попридиже се. |
| тупи му:</p> <p>— Хоћеш ли још кахве? — запита шапатом.</p> <p>Он не одговори.{S} Причини се ка |
| ме.</p> <p>— Имаш ли што да се једе? — запита живо. —</p> <p>Гладан сам...</p> <p>— Има, има, |
| ћи нас да уђемо у авлију. — То ли је? — запита јаче, пристајући за нама. — Е лијепо, лијепо...< |
| а у шехеру«.</p> <p>— Па хоћеш ли је? — запита, смјешкајући се добродушно. — Је ли ти драга?..< |
| прикриваш...</p> <p>— Ама шта ти је? — запита она дурљиво и напући усне. —— Какав си то данас? |
| > <p>— А ће хајдуци дочекују путнике? — запита Хасан поново, уносећи му се у лице. — Овђе?..</p |
| не дођем.</p> <p>— Љутиш ли се на ме? — запита она узбуђено и рашири руке, као да би да клекне, |
| ве друге...</p> <p>А имаш ли дружине? — запита Сулага шапатом, играјући се бројаницама. — Колик |
| болило ме.</p> <p>— Хоћеш ли Сулаги? — запита Авдо меко, опет пристајући за мном. — Нећеш?</p> |
| /p> <p>— Смајиле, Смајиле, спаваш ли? — запита ме уплашено након дуже почивке. — Јеси ли будан? |
| p> <p>— Јеси ли чуо да су се свадили? — запита отегнуто, чистећи и стружући све живље.</p> <p>— |
| >— А како ти је било тамо, на страни? — запита Сулага мирно, правећи се као да не гледа ни мене |
| <p>— Па зар ће нам и на куће ударати? — запита Хасан живо и нехотице погледа кроз пенџер. — Зар |
| .</p> <p>— Јесте ли из далека, момци? — запита старац један који је сједио одмах уз ватру и неп |
| међу шаке.</p> <p>— Што си се препао? — запита.</p> <p>— Ја?..{S} Нијесам...</p> <p>— А мени се |
| ошла?..</p> <p>— Ко је кавгу започео? — запита мајка као осоколивши се и подиже главу. — Ти?..< |
| ишљати.</p> <p>— А шта би ти смислио? — запита га изненада и унесе му се у лице. — Знаш ли и ти |
| си учинио, за Бога?{S} Шта си учинио? — запита шапћући, а све ме јаче стиска за руку и трза њом |
| ешто.</p> <p>— А како те хоџа пустио? — запита јаче, гледајући изнад себе у пешкир некакав што |
| ује.</p> <p>— Зар и ти смислила тако? — запита тихо.</p> <p>— Давно...</p> <p>— И ти заповиједа |
| Шта?..{S} Да се опет није што десило? — запита као узгред не дижући главе.</p> <p>— Ти знаш...< |
| вукох из корица.</p> <p>— Шта ћеш то? — запита ефендија меко, хватајући ме за руку. — Зар си то |
| — То је мој одговор!..</p> <p>— Зар? — запита он мирно, отегнуто.</p> <p>— Ко је год са Зулфаг |
| о чудила се.</p> <p>— Хоћеш ли кахву? — запита га мирно, пошто је свршио читав говор и почео се |
| х се разведри.</p> <p>— А пуно краду? — запита брзо.</p> <p>— Пуно.</p> <p>— Па какве штете кад |
| се.</p> <pb n="254" /> <p>— Како ћу? — запита готово плачући. — Да је моје ја... ја бих продао |
| ела.</p> <p>— Зар ме овако дочекујеш? — запита Хатиџа одбацујући фереџу и осврћући се. —- Зар т |
| се у лице.</p> <p>— И ти се не љутиш? — запита меко, милујући.</p> <p>— Не љутиш?..</p> <p>— Не |
| ухана.</p> <p>„ Шта радиш, тежаче?..“ — запита цар, примичући му се.</p> <p>Он ни ријечи.</p> < |
| , крену из собе.</p> <p>— Шта је овог — запита мајка брзо и, збацивши све оно да кољена, устаде |
| тили?..{S} Шта им ми радимо?..</p> <p>— запита стари и погледа ме својим жутим, помућеним очима |
| ти је?...{S} Да нијеси болестан?... —— запита зачуђено, а низ мерџана, опружен низ малу пуначк |
| тјела.</p> <p>— Госта2?..{S} Кога?.. —— запита зачуђено. — Оклен?</p> <p>— Хасана!</p> <p>— Њег |
| не помуте...</p> <p>— Какви хунцути? —— запита мајка кроз зубе и погледа га попријеко. — Ко ће |
| > <p>„Што шибаш човјека, честити царе?“ запита велики везир чудећи се. „Шта је скривио, ако је |
| >— Можеш ли ићи? — причини ми се као да запита.</p> <p>— Шта питаш? — отегнух полугласно.</p> < |
| алим умријет’?..{S} Рашта?.. — сам себе запита. — Ко ће жалити?..</p> <pb n="311" /> <p>— А ће |
| <p>Он подиже главу и грицкајући бркове запита:</p> <p>— Па шта ти мислиш?..</p> <p>— Радити... |
| асипале...</p> <p>— Ко је то? — шапатом запита Хасан и брзо ми приступи. — Чија је?..</p> <pb n |
| ично, момци? — тихо и некако подругљиво запита стари, окрећући нам се. — Ви, ваистину, нијесте |
| и.</p> <p>— Рањен?..{S} Тешко?.. — брзо запита.</p> <p>— Не знам...</p> <p>— Је ли стигао?..{S} |
| .{S} Заустави коња, погледа ме и кратко запита:</p> <p>— Шта ћеш?</p> <p>— Дај!</p> <p>Друго ни |
| е на траву и ухвативши ме за руку мукло запита:</p> <p>— Шта ти је?</p> <p>— Видиш... не могу д |
| ..{S} Шта ти је?.. — њежно, испрекидано запита она, милујући ме по глави. — Смајиле!..</p> <p>— |
| ржећи мали прст на устима, меко, наивно запита:</p> <p>— Шта сам ти учинила?..</p> <p>— Не знаш |
| та вам је?...{S} Шта вам је?.. — очајно запита мајка, трчећи час њему, час мени и увијајући се, |
| да, провири мало из димија и пријекорно запита:</p> <p>— А шта ћеш више?..</p> <p>— Па то је ни |
| е први се Хасан смири мало и полугласно запита:</p> <p>— Ко ли је тамо?..</p> <p>И то отегнуто, |
| а, рашчешља је и некако мукло, отегнуто запита:</p> <p>— Шта ћете?..</p> <p>Зулфага ми трзну ру |
| p> <p>Па нам пружи духанкесу и отегнуто запита:</p> <p>— А куд сте пошли?</p> <p>Хасан се збуни |
| </p> <p>— Шта?..{S} Шта је? — забринуто запита она и поче ме миловати по коси, по образима. — Ђ |
| ман да опали.</p> <p>— Можеш ли? — опет запита пошто смо прилично одмакли.</p> <p>— Могу.</p> < |
| ану.</p> <p>Цар га гурну у ребра и опет запита.</p> <p>„А како живиш?“</p> <p>Опет он — ни рије |
| ваш хоџа и да вам учим ђецу? — мирно их запита он и погледа их редом. — То ли хоћете?..</p> <p> |
| ери, размјере, рачуна, записује.</p> <p>Запита ли који: шта ће унапријед радити и шта засађиват |
| ће, ама...{S} Кад дођем тамо, па кад ме запитају: „Ђе си био?..“ зар да им рекнем „Ниђе“...</p> |
| да им рекнем „Ниђе“...</p> <p>И кад ме запитају: „Шта си радио?“ зар да рекнем „Ништа“...{S} А |
| и, заставши крај врата, тихо, изморено, запитала ме:</p> <p>— А зар си будан?..</p> <p>Па и не |
| поносио.</p> <p>— Јесте ли посустали? — запитала би уријетко, покаткада, којега од нас двојице, |
| p>— Јесам ли кршна овако? — изненада би запитала Хатиџа, жељна да га развесели, сва се умотавај |
| </p> <p>— Јесте ли одавно подијелили; — запитам га узгред.</p> <p>— Тхеее...</p> <p>И опет се п |
| и.</p> <p>— Шта је још лагао Зулфага? — запитам оштрије — Причај ми!..</p> <p>Ибрахим ефендија |
| не и торбу. — Дижи се!</p> <p>— Куда? — запитам га у чуду, трљајући очи и протежући се. — Ђе?.. |
| ди се!..</p> <pb n="301" /> <p>— Шта? — запитам га буновно, промукло, не отварајући очију. — Ку |
| , свога рада...</p> <p>— И то је све? — запитам болећиво, тужно, ругајући се и пренемажући. — С |
| , беспослица разних.</p> <p>— Шта је? — запитам улазећи у собу, ознојен и уморан, и погледам их |
| о да нешто тражаше.</p> <p>— Боли ли? — запитам полако, примичући се.</p> <p>— Тхе... сврби... |
| м мало.</p> <pb n="386" /> <p>— А ти? — запитам тихо, полако, хотимично отежући и наглашавајући |
| гаш се.</p> <p>— А рашта да те жалим? — запитам пјевајући, ругајући се и опет. — Због Хасана?.. |
| <p>— А рашта се састајеш са Хасаном? — запитам након дуже почивке, гледајући јој у лијепи, мал |
| ем разговор.</p> <p>— А кад си рањен? — запитам меко, болећиво, сасвим заборављајући да сам га |
| окрвавиле.</p> <p>— Шта је опет било? — запитам зачуђено, чим сам прешао преко прага и затворио |
| оменула?..{S} Што ти је пао на памет? — запитам пријекорно, лако је одгурнувши.</p> <p>— Што... |
| <p>— Јеси ли изненада кренуо на пут? — запитам након краће почивке, тек колико да не шутимо. — |
| А оклен Зулфаги <hi>његове</hi> паре — запитам кроз зубе, усиљавајући се да будем што мирнији. |
| е постао...</p> <p>— Шта ти је учинио — запитам весело, гађајући је листићима искиданог, згњече |
| ни превртања очима.{S} Никад је нијесам запитао: јесам ли јој драг; никад се нијесам заклињао, |
| Шта сад? — као да смо у исти мах хтјели запитати један другога, а сваки се устручавао да то прв |
| и.</p> <p>— Шта је?..{S} Што шутиш?.. — запитах мекше, а и нехотице се сагињем, надносим над њу |
| оваца, што их мајки дао за грађевине? — запитах жешће.</p> <p>— Потрошила.</p> <p>— Све?</p> <p |
| у хиљаде нема.</p> <p>— Свиђа ти се? — запитах намигнувши, хватајући је за меки, обли подвољак |
| повукох у крај.</p> <p>— Шта је било? — запитах мирно.</p> <p>— Па...па...па...</p> <p>Опет изв |
| уше ноге.</p> <p>— И баш да дочекамо? — запитах шиштећи.</p> <p>— Дочекаћемо...</p> <p>Па крену |
| адост помути.</p> <p>— Ко ли је тамо? — запитах и сам себе, пажљивије гледајући према ватри и с |
| м.</p> <p>— А рашта да га не примимо? — запитах као чудећи се и прождирући је погледом. — Рашта |
| >— Зар ти је сада мрзак, па га гониш? — запитах пакосно.</p> <p>— А зар га се ти не бојиш? — жи |
| оћеш ли да примимо једног госта данас — запитах узбуђено, затекавши је у кухињи, украј огњишта, |
| омену и Зулфагу, прекидох га у говору и запитах подругљиво.</p> <p>— А познајеш ли га боље?..</ |
| смо легли, одмах ме почела заговарати, запиткивати и причати нешто.{S} Познао сам одмах да се |
| .</p> <p>Тада су већ смјели и причати и запиткивати и препирати се.{S} За чудо, као да ни о чем |
| ао шта ћу говорити, а он опет није хтио запиткивати ништа све док се не утишам мало, док се не |
| ритрчавао сам им и смјешећи се почео их запиткивати о дому, о кући...{S} И сваки пут ме оставиш |
| бацивши косе а узевши тамбуру на крило, запјева:</p> <quote> <l>„Бег Али-бег на кули сјеђаше,</ |
| p>— Нећу хунцута у кући...{S} Нећу!.. — запјева Зулфага измичући се. — Не треба ми хунцут.</p> |
| ојој кући то да ми рекнеш?..{S} Ти?.. — запјева развлачећи.</p> <p>— Ово је моја кућа, а ти си |
| и...</p> <p>— Уграбио? ..{S} Уграбио? — запјева Зулфага увријеђен, па се диже и климајући се по |
| — вели — и гледајући небо, ведрину ону, запјевала из свега гласа...{S} А он одмах почео викати. |
| да ти пјевам...{S} Дошло ми тако... да запјевам... ама не сама, не себи, него... као што бумбу |
| ног ината неког, и мени се прохтједе да запјевам, да пустим глас.{S} И, изазивајући, хотимично |
| ју зараду, похвалим се.{S} Дође ми и да запјевам, да подвриснем мало.</p> <p>— Ама је роба!..{S |
| као да ме непрестано голицало да и сам запјевам.{S} И у обијести оној, не знајући шта друго да |
| и очи, црвена долама прелијевала се као запјенушена крв, а турбан око главе бијелио се као вије |
| жем и бакрачлијом, али коњ, усплахирен, запјенушио, удари у страну и поче одбацивати ногама, од |
| гњечиш...{S} Уби, сине!..</p> <p>Хатиџа заплака, побјеже из собе.</p> <p>— Убите ме, гоните ме |
| је кућа као и твоја, мајко!..</p> <p>И заплакасмо обоје, зајецасмо једно крај другога. </p> </ |
| лас јој дршће, трепери као да ће поново заплакати. — Хоћеш ли се љутити?..</p> <p>= Љутити?,..{ |
| и, с рукама у крило опуштеним, готов да заплачем и зајаучем не толико од болова, колико од <pb |
| вом тијелу.{S} И, тога часа, дође ми да заплачем, да зајецам, загрцам.{S} Спустивши јој главу н |
| ем куда, да побјегнем од свију и гласно заплачем.{S} Напошљетку, не могавши се више савлађивати |
| да пољуби мајку, чак и мене, у руку, и заплео се, спотакао, да сам у два маха помислио, е ће н |
| цима попуцала му и влачила се по земљи, заплетала се за ноге, гајтани на прашњавим тозлуцима ра |
| Димије су јој у лету необично шуштале и заплетале се око нога, црвена шамија лепршала јој око г |
| е на прсима, и димије се опусте и почну заплетати око нога, док <pb n="261" /> оне, кршне, плах |
| ућаном, наперили пушке и климајући се и заплећући језиком одмах загаламили:</p> <p>— Затварај!< |
| ајку, као да би да је бране. — Она овђе заповиједа...</p> <p>Мајка се окрену и погледа унаоколо |
| >— И ти заповиједаш да продам?</p> <p>— Заповиједам да продаш све кметове што краду, макар их б |
| Као да није вјеровала, е сад збиља може заповиједати и овим људима, који су, додуше живјели у о |
| ти свуда, надгледати, пазити.{S} Поче и заповиједати оштрије, и грдити, и пријетити.{S} И што с |
| Твоја је памет голема...{S} А... а ти и заповиједаш...</p> <p>Мајка, нестрпљива, поче размјешта |
| а тихо.</p> <p>— Давно...</p> <p>— И ти заповиједаш да продам?</p> <p>— Заповиједам да продаш с |
| уђено.{S} Ненаучени да слушају и женске заповијести, макар и домаћичине биле, не оставише оружј |
| у овој кући, али којима још никад ништа заповједила није.{S} И погледа их опет и — подиже руку. |
| асцваше.</p> <p>— Приступајте! — мукло, заповједнички осијече бабо, па окваси руке у крви и, ра |
| у.</p> <p>— Оборите га! — рече одлучно, заповједнички, желећи, зар, одмах да се увјери: хоће ли |
| јеко, подругљиво узвио носом и одлучно, заповједнички подвикнуо:</p> <p>— Напријед!</p> <p>За ч |
| >— Ти хајде с друге стране пута, — рече заповједнички — и не пуцај прије мене...{S} Кад ја опал |
| руком, гурну ме мало унапријед и некако заповједнички откреса:</p> <p>— У руку хоџу, чапкуне!.. |
| ично поодмакли, Хасан као да сам хтједе заподјести разговор, али се ипак предомисли, па окрену |
| вукова, што је много наличило јаукању и запомагању нечијем и чудно, чудно одзвањало кроз ноћ по |
| х! — умало што нисам вриснуо од страха, запомагао.</p> <p>И побјегао бих, сакрио се, уклонио, с |
| ивши се уз њега, почнем и сам јаукати и запомагати из свега гласа...</p> <p>Пред вече почеше пр |
| пове, хајдуке, разбојнике и готово хтио запомагати, звати у индат...</p> <p>Пошто јој додија пу |
| — Ти?..</p> <pb n="238" /> <p>— Ја сам започео...{S} Ја... — одговори Хусо поносито. — За људе |
| ме оставиш, изневјериш, па си хотимично започео свађу.</p> <p>— И оставићу, чим си таки — плану |
| <p>Што си дошла?..</p> <p>— Ко је кавгу започео? — запита мајка као осоколивши се и подиже глав |
| , тражио је и питао бербере, који су са запрегнутим бошчама и засуканим рукавима непрестано чис |
| ни облачио, ни гиздао као други.{S} Са запрегнутом бошчом, опрашен, замаштен, прљав, често сам |
| м а он да остане...</p> <p>— Да иђеш? — запрепасти се мајка гледајући га.</p> <p>— Ти?</p> <p>— |
| и је сједио одмах уз ватру и непрестано запретавао земљаве и неочишћене кромпире у пепео. —</p> |
| није био ни друг ни пријатељ.{S} Чим му запријетила опасност, оставио ме, напустио, не бринући |
| икну јаче и удари се по кољену. — Ја се запричала, а ти гладан...{S} Их!..</p> <p>Брже боље оде |
| још потпуно ни био довршио посла, када заптија један, необично угојен и здепаст, са големим но |
| до земље.{S} А већ сјутрадан стигао је заптија с поруком да је само њему, Јовану, дозвољено пр |
| ући. —</p> <p>Шта ћете?..</p> <p>Дође и заптија.{S} Похвата тројицу-четворицу и поведе нас пред |
| е из чибука и присркује кахву.{S} Један заптија, недалеко од врата, чучнуо поред мангале, у руц |
| рљајући руке. — Тако му и треба!</p> <p>Заптија један уљезе, саже се и поче се сашаптавати с би |
| ебнији.{S} Он нити је хтио противити се заптијама, ни бјежати, ни узмицати.{S} Не.{S} Само се з |
| мље, ако овако остане.</p> <p>Ради тога заптије почеше на све стране гонити свакога кога су опа |
| а једној страни трче дјеца, а на другој заптије и како, проклињући <pb n="222" /> једни друге, |
| а звецнуше дукати.{S} Па се опет окрену заптији мало, погледа ме питомије и одмахну главом:</p> |
| а Сулага, немиран, усплахирен.{S} Тутну заптији нешто у руку, узе ме за раме и повуче за собом. |
| улуд, не осврћући се.{S} Неколике пушке запуцаше за њим, заграјаше свиколици, потјераше га.{S} |
| дох га ја.</p> <p>Он одиже руку у вис и запуцка прстима.</p> <p>— Замисли, болан, како ће то би |
| шао сва наша добра у нереду, остављена, запуштена, готово сасвим пропала.{S} Бабу је необично х |
| е могао дуго издржати тако.{S} Стид га, зар, било од осталих слуга и слушкиња, који су све глед |
| што је нијесам изнијела и... и што га, зар, нијесам молила да опрости...</p> <p>— Могла си и з |
| ни се и не осврнуше,..</p> <p>Изненада, зар од викања оноликог, смучи ми се, стужи.{S} Испод по |
| да јој и то мало било.{S} Незадовољна, зар, што само у кући, пред нама, може показивати како ј |
| егавали и склањали се од њега.{S} Стид, зар, било људе да се друже са човјеком који још ни једн |
| нијесам много састајао.</p> <p>Стид је, зар, било да отац и мати виде како пристаје за мном и к |
| нема, да је отишла некуд.{S} Бојала се, зар, сирота, да је не издају и не поткажу Зулфаги, боја |
| заустављали, задржавали.{S} Бојали се, зар, — макар што је Хамид ту био, – да остану близу јед |
| а још има толиког сина.{S} И бојећи се, зар, да је когод не прекори тиме, да је не пецне, вјечи |
| кажем да ће доћи...</p> <p>— Оставиће, зар, чету?..</p> <p>Хамид опет кихну.</p> <p>— Рањен је |
| ке... кавге...</p> <p>— И због мене би, зар, могло бити кијамета?..</p> <p>Због мене?..</p> <p> |
| ух по трави, прућих се.</p> <p>— Ти би, зар, да их дочекамо из засједе?</p> <pb n="316" /> <p>— |
| и пође ми у сусрет.</p> <p>— Нећеш ми, зар, замјерити што сам дошла да ти кућу видим? — рече п |
| до земље и љубећи ме у скут. — Нијеси, зар, заборавио на ме?</p> <p>Тада би замолио да му коњу |
| — рече одлучно, заповједнички, желећи, зар, одмах да се увјери: хоће ли је послушати.</p> <p>— |
| отезали с поласком.</p> <p>Не смијући, зар, да се одмах окрешу са усташима многи су отпочели с |
| мајка не указа на вратима.{S} Зачувши, зар, необичнију грају, хитно је стрчала низ басамаке, п |
| p>Истога дана дође нам Сулага.{S} Хтио, зар, да види: је ли све намирено, уређено, има ли у кућ |
| јка раздражено и сијевне очима. — Опет, зар!</p> <p>— Само га немој ударати ни кажњавати — брзо |
| Па није хтио ни окусити...{S} Мрско му, зар, било што је нијесам изнијела и... и што га, зар, н |
| <p>— Ни мени, мајки за љубав?{S} Нећеш, зар?..</p> <p>Мени лако задрхта рука и испустих кашику. |
| иџа одбацујући фереџу и осврћући се. —- Зар ти је ово кућа за миловање?{S} Их!..</p> <pb n="376 |
| тио... и вратио се убрзо <pb n="361" /> зар због чибукања... обузео је стари севдах и... покори |
| бићу свакога!..</p> <p>— Хахахаха!..{S} Зар сам ти толико драга?..{S} Хахахаха!..{S} То нијесам |
| ..</p> <p>— Стој!..{S} Спремај се!..{S} Зар никад људе нијеси видио, живино? — откреса он, поку |
| о тужим Зулфагу, оде и ти под суд...{S} Зар нијеси и ти свједочила како је он хтио?</p> <p>— па |
| p> <p>— Зар о мени да тако говоре?..{S} Зар смију о мени тако говорити?..</p> <p>Тада је остаја |
| и се на мајку. — Што ћу га питати?..{S} Зар сам дијете?..</p> <p>— Охо!</p> <p>Опет се окрену м |
| њему мислио као о поштену човјеку?..{S} Зар <pb n="369" /> га је познавао боље?..{S} И зар није |
| отме.</p> <p>— Зар тако, курвићу?..{S} Зар тако, момче? — тек сада проговори Хајкуна и испрси |
| е крива што га је споменула узгред..{S} Зар се и због тога завађати с њоме?..</p> <p>Да заглади |
| астиђено прошапта она уздижући обрве. — Зар није твој јаран?..</p> <p>— Ако је јаран, не ашикуј |
| ан? — опет се почех љутити сам на се. — Зар је крива што га је споменула узгред..{S} Зар се и з |
| врћући се с бока на бок и отхукујући. — Зар да ми се са свих страна и пријатељи и душмани потсм |
| ирно одговори мајка и опет узе чибук. — Зар бих ја смјела доћи да је овђе?</p> <p>Па привуче Ха |
| о тепајући и лако ме повуче за собом. — Зар није лијепо како сам намјестила?..</p> <p>— Лијепо |
| живо и нехотице погледа кроз пенџер. — Зар и овђе?..</p> <p>— Наши су њима ударали и на живот, |
| ефендија меко, хватајући ме за руку. — Зар си толико љутит?..</p> <p>Па отвори врата, помилова |
| сан и сједе поред њега, уз кољено му. — Зар их има?..</p> <p>Хоџа се причини као да га није чуо |
| чио да одбијем.</p> <pb n="336" /> <p>— Зар ја, покрај света свога имућа и добра, макар ми га З |
| шку!..{S} Уреди се за нападај!</p> <p>— Зар...</p> <p>—- Пст... да не чује когод...</p> <p>И му |
| — рече шапатом. — Мичимо се!..</p> <p>— Зар међу хајдуке?</p> <p>— Ко зна?..{S} Не знам...{S} Х |
| зумије. — То је мој одговор!..</p> <p>— Зар? — запита он мирно, отегнуто.</p> <p>— Ко је год са |
| жити...{S} Ево ти моје куће...</p> <p>— Зар овђе да останем?</p> <p>— Овђе...{S} И тако си ти м |
| и — а сад нека ти је просто...</p> <p>— Зар? — цијукну Зулфага и разглави вилице од уха до уха. |
| емире, међу цвијеће, и чекала.</p> <p>— Зар?..</p> <p>— И... и хтјела само да те гледам и да ти |
| ватала прашина с прста дебела.</p> <p>— Зар ме овако дочекујеш? — запита Хатиџа одбацујући фере |
| опет почне да бије, да шамара.</p> <p>— Зар о мени да тако говоре?..{S} Зар смију о мени тако г |
| о?..</p> <p>— Зулфага и Хамид.</p> <p>— Зар?..</p> <p>Сломивши лулу одбаци је у крај и поче пип |
| лавом, као да би да боље чује.</p> <p>— Зар и ти смислила тако? — запита тихо.</p> <p>— Давно.. |
| уграби чибук и да јој га отме.</p> <p>— Зар тако, курвићу?..{S} Зар тако, момче? — тек сада про |
| се могу и празних рука почети.</p> <p>— Зар да будеш хамал?..</p> <p>Извадивши из џепа бројаниц |
| још сам је више мучио, пецао.</p> <p>— Зар ти је сада мрзак, па га гониш? — запитах пакосно.</ |
| отегну стари и лукаво намигну.</p> <p>— Зар и овђе?</p> <p>Стари извади неколико упечених кромп |
| ги раде.</p> <p>Ја опет одбих.</p> <p>— Зар ми није једнако — питао сам га, гледајући му право |
| да уједам подмукло, испотаје:</p> <p>— Зар се ни Хатиџа не би усрећила? — питао сам тихо, указ |
| амо, па кад ме запитају: „Ђе си био?..“ зар да им рекнем „Ниђе“...</p> <p>И кад ме запитају: „Ш |
| > <p>И кад ме запитају: „Шта си радио?“ зар да рекнем „Ништа“...{S} А, токорсе, пошао сам да уч |
| ..{S} Зажелио сам се куће...</p> <p>— А зар би могао од срамоте икоме у очи погледати? — брзо д |
| Сви конци попадаше по трави.</p> <p>— А зар је зазор разговарати са твојим јараном?</p> <p>— за |
| носим над њу. — Одговори ми.</p> <p>— А зар га нијеси ти довео? — застиђено прошапта она уздижу |
| га гониш? — запитах пакосно.</p> <p>— А зар га се ти не бојиш? — живо дочека она, гризући усне. |
| тихо, изморено, запитала ме:</p> <p>— А зар си будан?..</p> <p>Па и не сачекавши одговора, узел |
| и чудна се несрећа спрема.</p> <p>— Па зар ће нам и на куће ударати? — запита Хасан живо и нех |
| руком прихвати се за чело.</p> <p>— Па зар нијесам зарадила да ме осуде? — рече изнемогло, про |
| н, обијестан смијех.</p> <p>— Због мене зар?..{S} Због мене?..</p> <p>— Убићу!..{S} Удавићу!.. |
| p> <p>И хоџа затресе главом, стидећи се зар да све договори.</p> <p>— Па то и Осман Салих-агин |
| су доводиле и дјецу са собом, бојећи се зар да их саме оставе код куће, и читава широка авлија |
| , звони?</p> <p>— Јок!</p> <p>Бојећи се зар да опет не заспим брзо настави разговор о другом.{S |
| босоног, распасан, раздрљен.{S} Како се зар прејео за ручком, стењао је непрестано, јечао и дах |
| ћута и преврну се на бок.{S} Покушаваше зар да и сама заспи.{S} Узалуд.{S} Преврну се још једно |
| n="369" /> га је познавао боље?..{S} И зар није било и других, паметнијих људи, који су о Зулф |
| еврнути се и опет заспати...</p> <p>Али зар сам смио и помислити да то покушам?..</p> <p>Хасан, |
| осао живље и хитрије него прије, желећи зар да накнади оно времена што га мало прије изгубила.{ |
| ако мекша, њежнија, блажа.{S} И, желећи зар да заглади што ме онолико тукла и мучила, нудила ме |
| кивао, мучио.</p> <p>Шта више, — желећи зар да сам себе осоколим и раздражим против њега, — поч |
| врата и провиривати иза каната, мислећи зар да је теферич некакав или да се нечувена чуда догађ |
| и нема...</l> </quote> <p>Људи, мислећи зар да сам пјан, раставише се и начинише ми пут.{S} Ник |
| његову њему уз кољено.{S} И, рачунајући зар да сам већ „поприличан момак“, дозрио чак и за озби |
| ав говор и почео се обазирати, бирајући зар гдје би да сједне.</p> <p>А то га још више збуни.{S |
| и растајали икако?..{S} Рашта?..</p> <p>Зар не би било лакше и једном и другоме да смо заједно, |
| /hi> је почела брзо напредовати.</p> <p>Зарада је расла све више и више и у неко доба толико см |
| нека муче колико хоће, све сам то сама зарадила...{S} И... ево... ја и хоћу освету љуцку и вол |
| ати се за чело.</p> <p>— Па зар нијесам зарадила да ме осуде? — рече изнемогло, промукло, блеса |
| има. — Ја сам ратов’о и крв пролијев’о, зарадио сам и бољу башчу.</p> <p>Сулага, јадник, полумр |
| це било па... па нијесам уредио...{S} И зарадио сам да... да ме избациш... сад... одмах.</p> <p |
| p>Није шала: све сам то сам стекао, сам зарадио!..</p> <p>Сам!..</p> <pb n="347" /> <p>Ни украо |
| b n="347" /> <p>Ни украо, ни отео, него зарадио, лијепо зарадио, својом вјештином и мајсторлуко |
| Ни украо, ни отео, него зарадио, лијепо зарадио, својом вјештином и мајсторлуком својим!</p> <p |
| дре, цјеванице...{S} Све здраво...{S} И зарадовах се у том часу и протежући се извукох се из ље |
| комшије и пријатеље и да покажем своју зараду, похвалим се.{S} Дође ми и да запјевам, да подвр |
| — рече мирно, утежући бедру платном. — Зарашће брже...</p> <p>— Кроз десет дана? — запита Хаса |
| тупи им и лагано, тихо, пажљиво, закуца зарђалом алком на њима.</p> <p>Нико се не одазва.</p> < |
| еном дршком и окрханим канијама, стару, зарђалу пушку некакву и три улупљене фишеклије, окити с |
| И чим би се окренула према њему, весело зарзала и почела тући копитом о земљу, трчао јој као су |
| пред вратима зазвонило момачко оружје и зарзали у пјену обучени парипи, мајка се опет претварал |
| ти ми готово поред ушију и оштрим врхом зари се у траву.</p> <p>Страх од ножа одмах ме растрије |
| друму, хоће ли нас опколити хајдуци, па заробити, убити обојицу?..{S} Шта ће бити?..{S} Шта мож |
| ма и бошчом повијеном главом, ознојена, зарумењена, весела, пјевајући чисти врата и пенџере, тр |
| а јарани, — желећи очувати јаранство, — заруче, чак и вјенчају дјецу, макар и млада и луда била |
| це, провирују кахвени ибрици и златасти зарфови од филџана.</p> <p>Између свију издвојила се ба |
| и надао.</p> <p>И одмах ми предложи да засада све оставим на миру и да ништа не предузимам до |
| ли који: шта ће унапријед радити и шта засађивати, сијати, она се збуни, спетља се и као почне |
| тужи.{S} Испод појаса снажно ми заврти, засврдла нешто, <pb n="328" /> одјекну ми кроз све прси |
| ућу затекла сам га...</p> <p>Зулфаги се засија лице од радости.{S} Опружи обје руке и поче их т |
| и њиме поче размахивати око себе: поче засијецати у стабла, сјећи гране, лишће, траву.</p> <p> |
| на њега, припремао фишеке и набијао их, засипајући се покаткад сухим трешњама што сам их од Хај |
| ичао, вриштао и фијукао вјетар снијегом засипљући широки велики пенџер и замрзнуто стакласто гр |
| акав, док напољу фијуче и цијуче вјетар засипљући снијегом у пенџере и у стакласто замрзнуто гр |
| г, долазило ми у дућан по неколико њих, засједали по сандуцима и по врећама с кахвом, прислонив |
| је густо...{S} Све као да је удешено за засједе...</p> <p>Ја легнух по трави, прућих се.</p> <p |
| .{S} И одмах се почех присјећати и наше засједе и нападаја нашег.{S} Читава слика намах ми се с |
| мбаше Стојана, у зору дочекао Стојан из засједе и да је настао жесток окршај.</p> <p>— Три хајд |
| </p> <p>— Ти би, зар, да их дочекамо из засједе?</p> <pb n="316" /> <p>— Тако се ради — одговор |
| нас, слуша; као да хајдуци ту негдје у засједи чекају нас одавно и чувају да им не умакнемо.</ |
| о, прелетио бих тамо, само да час прије засједнем покрај оног пламена, да се одморим под стрехо |
| са житом и мјехове с маслом по калдрми, засједну на трави и почну одбијати димове из кратких, д |
| ткада напунила би их се читава соба.{S} Засједну по меким, рутавим миндерлуцима, прекрштених но |
| ме. — Пођимо.</p> <p>— Куда?</p> <p>— У засједу.</p> <p>Мени поклецнуше ноге.</p> <p>— И баш да |
| јатомице првог дана по одласку његову, засјеле и по собама и по авлији и, разбацивши фереџе ок |
| ик уза њу, па чекајући док узаври вода, засјели по трави и запалили чибуке.{S} Недалеко од нас, |
| нове калајисане алке које се блистале и засјењивале очи и... и све ми се чинило као да и они тр |
| су свијетлиле се и блистале према сунцу засјењујући очи, црвена долама прелијевала се као запје |
| м приточи, а одмах поред њега, на тлима засјео други, метнуо некакву хартију на кољено, па запи |
| еца науче.</p> <p>И дошао је међу њих и засјео пред џамијом.{S} Око њега, по сниским малим софа |
| о ти се уклонио!..</p> <p>— Хахахаха! — засмија се Хајкуна усиљено, спуштајући шишану и окрећућ |
| поклопи очи десном руком и пригушено се засмија.</p> <p>— Та војска још неће кренути — рече.</p |
| азна.</p> <p>— Празна?..</p> <p>Опет се засмија, закикота и, узевши ме за руку, поведе у собу.{ |
| ре дипле — дочека опет онај одострага и засмија се. — Остарио, изнемог’о, па ти жао умријети, п |
| ко главе. — Јесам ли кршна?..</p> <p>Па засмијавши се стискала је очеву руку, пребацивала је се |
| чим јој преко прага прешла, грохотом се засмијала.{S} Ни ћилима, ни серџаде, ни шилтице какве н |
| тити на Хатиџу.</p> <p>— Рашта се онако засмијала?..{S} Рашта ме почела пецати? — питао сам се, |
| е филџане.{S} Погледасмо се очи у очи — засмијасмо се обоје...{S} А то ме збуни и не одговорих |
| </p> <p>— Их!..</p> <p>И ја се грохотом засмијах...</p> <p>— Немој... немој се смијати — дочека |
| једва сам се уздржао да се грохотом не засмијем, стојећи тако међу њима, као јање изведено на |
| да намах минуше.{S} Дође ми да се и сам засмијем и да се увијам, онако да се увијам као и она.. |
| није до чекања...</p> <p>Он као да опет заспа.</p> <p>— Ефендија!</p> <p>— Ах... имаш ли душу?. |
| м ватре и ћурликањем двојница убрзо смо заспали. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP191 |
| и кад ћу издахнути.</p> <p>У томе сам и заспао...</p> <p>— Устани!..{S} Устани!.. — чух, у неко |
| склопи очи.{S} Причини ми се као да ће заспати.</p> <p>— Ефендија... дошао сам послом до тебе |
| лио тада, него опет преврнути се и опет заспати...</p> <p>Али зар сам смио и помислити да то по |
| едан на другога, готови сваки час да се заспемо грдњама, пријекорима, псовком...{S} Хасан се јо |
| се на бок.{S} Покушаваше зар да и сама заспи.{S} Узалуд.{S} Преврну се још једном, збаци јорга |
| , бојећи се да се озбиља не занесе и не заспи. — Ефендија!..</p> <p>— Ах, не вичи... ах... не г |
| ла вјешто и тек пред зору пустила ме да заспим, да се одморим иза толиког разговора. </p> </div |
| >— Јок!</p> <p>Бојећи се зар да опет не заспим брзо настави разговор о другом.{S} Поче ме питат |
| егох, окренух се на други бок да поново заспим.</p> <p>— Дижи се! — викну он осорније и гурну м |
| е хладније, —— прилегли на ћепенцима да заспу мало, покривши се великим јаглуком по глави; бего |
| и у собу, блиједа, слаба и изнемогла и, заставши крај врата, тихо, изморено, запитала ме:</p> < |
| и се!..{S} Гони ме!.. — протепа молећи, заставши преда мном са раширеним рукама, а ипак не смиј |
| нијесу допирале ни до чланака, босоног, застаде на прагу и мрким погледом једним премјери и мен |
| .{S} Дошавши до испод ћошка успори ход, застаде пред ћемерли-вратима, лагано, као размишљајући, |
| краја допјевао.{S} Изненада је прекиде, застаде, скиде пушку с рамена и напунивши је опали.{S} |
| он изађе из собе све замукну, смири се, застаде.{S} Видећи га онако силна, јака и поносита, са |
| ућана, сусретох Хатиџу пред вратима.{S} Застаде пред прагом, рашири пуке и препријечи ми пут, т |
| p> <p>Нико се не одазва.</p> <p>Зулфага застаде мало, осврну се и као бојећи се да не побјегнем |
| 8" /> одјекну ми кроз све прси и као да застаде, скамени се у гркљану.{S} Затим као да се нешто |
| > <p>Једва у неко доба један од путника застаде.{S} Заустави коња, погледа ме и кратко запита:< |
| А дијете добро, честито...</p> <p>Мајка застаде мало, поћута.</p> <pb n="257" /> <p>— ...{S} И |
| по руци и крв јој отворио.{S} И кад она застаде и некако зачуђено погледа у рану, он се сав стр |
| зато наљутила?..{S} Је ли?..</p> <p>Она застаде, обори главу...</p> <p>— Жао ми га било, а није |
| <p>— Нико нема — прошапта узбуђено, па застаде мало и спустивши пушку на земљу чучну испод зид |
| , можебити, и... — Метну прст на уста и застаде мало. — А и сад си гладан! — викну јаче и удари |
| >Тек пошто се заморила толиким причањем застаде мало, поћута и преврну се на бок.{S} Покушаваше |
| и разговарао с њоме.{S} Опазивши ме он застаде на прагу, изненађен, погледа и на ме и на мајку |
| бично дрхтала, измакну се од врата и ту застаде...</p> <p>— Само — рече промукло — пустићеш ме |
| уришати на противника.</p> <p>И — намах застаде.</p> <p>Упознавши Хајкуну стресе се, задрхта, и |
| гладњели?</p> <p>— Јесмо.</p> <p>Старац застаде мало, почеша се по упалим, мршавим прсима, — св |
| тати близу нас.{S} Обојица, и нехотице, застадосмо и почесмо се обазирати.{S} Ибрахим ефендија |
| а растолегну ћурликање двојница.</p> <p>Застадосмо, послушасмо и опет ускликнусмо од радости.{S |
| у магазу која ми се чинила најзгоднија, застадох на вратима и испрсих се, искривих, као да на м |
| опет раздражи.{S} Ослоних се на пушку, застадох и, гледајући за њима, почех грдити, ружити их |
| и, узевши ме за руку, поведе у собу.{S} Застадох као укопан кад пређох преко прага.{S} Велики, |
| олазиш због Зулфаге, је ли?..</p> <p>Ја застадох изненађен.{S} Мора да сам изгледао необично бл |
| н смијех, који тресе и зацењује.</p> <p>Застадох на мјесту и почех се превијати од смијеха.</p> |
| а и као молећи. — Одмах!..</p> <p>Момци застадоше и погледате је зачуђено.{S} Ненаучени да слуш |
| p> <p>Али ове ноћи нијесмо, по обичају, застајали пред свачијим вратима, нити онако тражили дје |
| а дјевојачка, заустављали смо се одмах, застајали.{S} Хајкуна је не оклијевајући брзо и весело |
| служило, — а био је грлат као пудар, — застајао пред свачијим вратима и звао укућане да купе, |
| .{S} Ако би прошли поред мене, свако је застајао мало да ме поглади по глави, да помилује; ако |
| се љутио на Хасана, који је непрестано застајао <pb n="307" /> и непрестано загледао у пушку.{ |
| уо, — или, ако су и чули, нијесу хтјели застајати ни губити времена због мене.</p> <p>И опет са |
| шће какве непролазне шуме, Хајкуна поче застајкивати, пазити, ослухивати.{S} И држећи се старих |
| жљиво се осврћући на све стране и често застајкујући, прелазиле један у другога на дућан, сакри |
| дврискујући и намамљујући туђе момке да застају пред вратима и провирују кроз кључаницу.{S} Чин |
| ако мршав, висок, усукан, гегајући се и застајући почесто, замаче у ноћ, изгуби се.{S} Ми заузе |
| коју сам једва држао у руци, и редовно застајући на сваком десетом кораку.</p> <p>Напошљетку, |
| n="251" /> <p>Па би, некако и нехотице, застала пред огледалом и почела поправљати косу, хаљине |
| сахнула ми; само ми на испуцаним уснама застала капља крви и почела се корити.</p> <p>— Дај! — |
| према соби и онако задихана и уплашена застала на прагу.</p> <p>— Оставите оружје! — викну брз |
| алку, — и кад је мајка отворила канат, застали смо обоје једно према другом нијеми, окамењени. |
| p> <p>Пред вече су ми дошли обојица.{S} Застали пред дућаном, наперили пушке и климајући се и з |
| пропадамо и прича о том...</p> <p>Мајка застане.</p> <p>— Ко прича? — пита узбуђено. — Ко?</p> |
| е могао изговорити, а да не замуца и не застане.</p> <pb n="243" /> <p>И кашње, кад се мало одо |
| <p>Сулага одиже руку и даде ми знак да застанем, да се смирим.</p> <p>— Данас ћете у мене на р |
| сунцу, у свјетлости.</p> <p>И нигдје да застанемо, да се одморимо мало.{S} Хасан као да се ника |
| с исуканим сабљама и напуњеним пушкама, застану на сред чаршије и само једном подвикну:</p> <p> |
| ми да се вратимо, — предложих ја мирно, застанувши. — Хоћеш ли?..</p> <p>— Ђе?..{S} Кући?..</p> |
| дебели штап, прекорачио би преко прага, застао крај каната, опустио руке низа се и некако измор |
| пред Сулагиним вратима.{S} Баш кад сам застао на прагу и прихватио за мандал, да гурнем и отво |
| тужити...{S} Она је најкривља...</p> <p>Застао сам као окамењен и забленуто гледао у ефендију, |
| ти, лепршати иза њега.</p> <p>— Аман! — застења Хајкуна и стегну Хасана за руку. — Ено!..</p> < |
| Шибајте!</p> <p>— Не...{S} Немојте! —— застења Хусо, покушавајући да се дигне. — Нисам лупеж.. |
| им коме.{S} Нијесам смио ни јекнути, ни застењати, од страха да ме ко не чује, не опази.{S} Ко |
| ој!</p> <p>Упознавши ме боље, као да се застиди и збуни.</p> <p>— Што си виђео, нека си виђео, |
| чуда.{S} Погледавши ме, као да се и он застиђе, смете, па на силу поче кашљуцати и опљуцкивати |
| чући се и не пуштајући Ајкуне, која је, застиђена, заклањала лице рукавом и трзала се јаче. —</ |
| и.</p> <p>— А зар га нијеси ти довео? — застиђено прошапта она уздижући обрве. — Зар није твој |
| оји ми најмилији био, и срце ми заигра, застрепи, залупа као да ће искочити...{S} Дође ми да се |
| рбере, који су са запрегнутим бошчама и засуканим рукавима непрестано чистили, истирали, прали |
| бнаженим рукама до лаката, које су биле засуте брашном.{S} Опазивши међу нама страно, непознато |
| рајаше обојица и почеше псовати. — Нека затвара!..</p> <p>— Нећу!</p> <p>Авдо, бојећи се несрећ |
| —— Оставите беспослице!..</p> <p>— Нека затвара! — опет заграјаше обојица и почеше псовати. — Н |
| ачивши се на ћепенку. — Јок...</p> <p>— Затварај!..</p> <pb n="357" /> <p>Авдо, комшија ми, кој |
| ћући језиком одмах загаламили:</p> <p>— Затварај!</p> <p>— Нећу — одговорим им опоро, држећи ру |
| аршије и само једном подвикну:</p> <p>— Затварајте!</p> <p>И сва се чаршија затварала одмах, оп |
| ме гурала у прикрајак, гонила од себе, затварала у собу, озбиљно пријетећи да ће ми »ноге преб |
| p>— Затварајте!</p> <p>И сва се чаршија затварала одмах, опустјела за неколико минута, а препла |
| разлијевати по лицу.</p> <p>Сад се мање затварала и у собу и чешће излазила на башчу, међу цвиј |
| што је обје руке забољеле, пуштала ме и затварала у собу, не допуштајући више никако ни да изла |
| ...</p> <p>Дешавало се, па су и чаршију затварали.{S} Крену неколико њих, обијесни, љутити, раз |
| n="355" /> <p>Пред вече, раније, сви су затварали дућане, праштали се и грлили с комшијама, као |
| ити половина шехера.{S} Зато је сваки и затварао врата чим би Хасана издаље угледао, а својој д |
| , који ће, чим потпуно оснажи, „чаршије затварати“ и од кога ће стрепити половина шехера.{S} За |
| дућан, повуче ме са ћепенка и сам поче затварати.</p> <p>— Бјежи куд било — шапну, а смео се п |
| хвати ме за рамена, изгура пред врата и затвори канат.</p> <p>— Не излази ми сад на очи — рече |
| Мајка се само осмјехну.{S} Лагано оде и затвори врата за њим, па пјевуцкајући узе наргилу и, сј |
| ајући се у чаршаф, па се нагло измаче и затвори врата.</p> <p>Хајкуна пребаци пушку преко рамен |
| ају ни отишла у своју собу нити се тамо затворила.{S} Не!..{S} Остала је онако лежећи на трави, |
| ћама.</p> <p>Чак су и мене натјерали да затворим и да се сакривам.{S} Зулфага ми неколико пута |
| зачуђено, чим сам прешао преко прага и затворио канат за собом. —</p> <p>Опет кијамет!..</p> < |
| } Ако би иза подне пошао у своју собу и затворио се »да премишља«, нико није смио дахнути у кућ |
| pb n="296" /> <p>— Врата треба још боље затворити — додаде хоџиница тихо, одбацивши кошуљу с кр |
| свилене косе по плећима, и почну пуцати затегнуте јечерме на прсима, и димије се опусте и почну |
| о, пажљиво завучем јој прст под кратку, затегнуту јечерму и почнем шкакљити.</p> <p>— Не ругам |
| за другим, преко некакве ониске клупе, затегоше нам димије и ударише по неколико папрених деге |
| омећи прсте, а танка кошуља све се више затеже, припија уз тијело и димије на куковима тресу се |
| и Хасан који је опазио како оклијевам и затежем. — Хајде!..</p> <p>— Ама...</p> <p>— Напријед!< |
| шибају...</p> <p>— Удрите!</p> <p>Неки, затежући, мрштећи се, приступише.</p> <pb n="239" /> <p |
| да би ми било узалудно свако опирање и затезање.</p> <p>Не проговоривши више ријечи, опет ломе |
| развученим на смијех. — Ово се не смије затезати...</p> <p>— Мичи се!..</p> <p>И, приступивши м |
| једног госта данас — запитах узбуђено, затекавши је у кухињи, украј огњишта, како чучи поред в |
| е ситне чачкалице: за зубе и за уши.{S} Затекао сам га гдје лежи на миндерлуку босоног, распаса |
| ађати.</p> <pb n="269" /> <p>У соби сам затекао и хоџиницу и кћер јој Хајкуну.</p> <p>Обје су п |
| . — Она!..</p> <p>Кад сам уљегао у собу затекао сам мајку како узваљена уз јастуке сједи на шил |
| лаву.</p> <p>— Кад сам дошла у ову кућу затекла сам га...</p> <p>Зулфаги се засија лице од радо |
| , који, преобучени, опет дођоше у собу, затекли су ме уплакана.{S} Обоје се склепташе око мене, |
| ишљених тужилаца и свједока код бимбаше затекох Зулфагу, мрског, поганог Зулфагу, са дугачком ш |
| у инат.</p> <p>Напошљетку, једне вечери затекох је снуждену, тужну, уплакану.{S} Двије кривудав |
| планине, а коначиште свако мјесто ђе се затеку...</p> <p>Љепота једна!</p> <p>И што је чешће од |
| ли, као за инат, никад је нијесам могао затећи код куће.{S} Управо, — како су ми кашње <pb n="3 |
| ктима загребла по мишици и пустила крв; затим, опазивши како цури, почела гребати као помамна.{ |
| им пешкиром преко рамена, да му полије; затим, припаливши му чибук, измицала се натрашке и, скр |
| махну руком дајући ми знак да се дижем; затим погледавши боље, брзо ми приступи, спусти се на т |
| } Он напуни поново и поново опали...{S} Затим извади нож, огледа га и њиме поче размахивати око |
| дотаче се мајчина скута и пољуби га.{S} Затим, онако преклоњен, измичући се на леђа, изиђе из с |
| као да пође да тражи нешто, да узме.{S} Затим брзо поче уклањати некакве сахане са серђена и ре |
| љу не би чуо разговор или препирање.{S} Затим, уносећи се један другом у лице и говорећи више з |
| поче на силу кашљати и протезати се.{S} Затим, опазивши мене, даде ми знак руком да му приступи |
| амо почео срачунавати нешто, писати.{S} Затим, пошто би она приступила, показивао јој некаква с |
| звијерено почела ослухивати, пазити.{S} Затим је поново устајала, дизала се и гледала напоље, о |
| неко вријеме гледали нијемо, ћутећи.{S} Затим би се почео наклањати и шаптати нешто, брзо шапта |
| ено се измакну, заклони се за канат.{S} Затим, једнако се држећи каната, искочи преко прага, ст |
| ом једним премјери и мене и Зулфагу.{S} Затим завуче прсте у густу, неуређену риђу браду која м |
| на у другу, па повирише и на авлију.{S} Затим се хоџиница, опирући се рукама о кољена, с муком |
| м се по бедрама и уједао се за руку.{S} Затим покушах да се дигнем, да се исправим.</p> <p>Узал |
| ао да застаде, скамени се у гркљану.{S} Затим као да се нешто затресе, уздрма у мени.{S} Рука м |
| а скочи, приступи вратима и ослухну.{S} Затим, бржебоље, стаде покрај пенџера, отвори га и пров |
| дравише лаким климањем главе.{S} Сулага затим стењући сједе испод пенџера и леђима се прислони |
| <p>— Јеси ли ишта чуо о дому: — запита затим шапатом и погледа ме пажљивије. — Јесу ли ти што |
| >— Само сам разговарала с њиме — додаде затим шапћући.</p> <p>— <hi>Само</hi> разговарала?..</p |
| вазда тих брига и кијамета — викала је затим јаче, полазећи према вратима, увијајући се.</p> < |
| ике, бој, окршај, кијамет... поменуо је затим и бабу, сан некакав, и на крају надодао како се б |
| , које као да јој на путу биле.{S} Поче затим и као рачунати нешто и размишљати.</p> <p>— А шта |
| помислио да због тога долазиш — настави затим мирније, сједајући на шилту и прекрстивши ноге. — |
| е љуљати и говорити нешто.{S} Проговори затим и ситан женски глас, зазвони као сантур, и јасан, |
| дао, поново ми враћали.</p> <p>Ишао сам затим и међу аскере, војнике, под сиве, искрпљене чадор |
| снуждено. — Јадна моја кумра!..</p> <p>Затим се измакну и погледа ме испод ока, поплашено.</p> |
| > <p>— Ништа!..{S} Ситница је!..</p> <p>Затим се окрену мени и прошапта:</p> <p>— Не дај Хатиџи |
| к?..</p> <p>— Само десет дана...</p> <p>Затим, из мокре крпе некакве, која је заударала на зној |
| и за нама. — Е лијепо, лијепо...</p> <p>Затим ме опет премјери погледом, ухвати ме големом свој |
| адниче, да ће се мајка љутити?..</p> <p>Затим је, — не обзирући се на то што сам се трзао, отим |
| тајали за њим, — да донесу јање.</p> <p>Затим се, онако горд, усправљен и нијем, одвоји од свиј |
| оред себе. — Опет ћемо путовати.</p> <p>Затим збаци обућу с нога и погледа у прсте,</p> <p>— Их |
| рсе, као тражио, загледао нешто.</p> <p>Затим је почео и попијевати и — одмах сам познао да му |
| а припали и подметала пепеоницу.</p> <p>Затим је сједила поред њега, уз кољено му, спустила му |
| /p> <p>Сулага, враћајући се из чаршије, затицао нас тако у групи.{S} И одмах је смијешећи се пр |
| аги, у авлију му.{S} Хатиџу, вјереницу, затицао сам обично гдје сједи на софи са цвијећем, међу |
| му се.{S} Зато му и било криво на њих, зато их и прекоравао.</p> <p>— Не знате ви, поганови, к |
| али да нас чудна нека опасност очекује; зато смо и жељели да се та опасност одгоди, да дође мал |
| добра уреде и некретнине да се подигну; зато је увијек и тражио да се сва готовина у то уложи.{ |
| рније имуће, одлети док се окренеш«.{S} Зато је и препоручивао највише да се остала добра уреде |
| од кога ће стрепити половина шехера.{S} Зато је сваки и затварао врата чим би Хасана издаље угл |
| м, који као да није трпио приговора.{S} Зато би одмах након такве његове упадице обично и наста |
| стид га и од мене, од свега свијета.{S} Зато оде пред мајку, испружи шију, понизно се наклањају |
| е у таквом разговору, смијале му се.{S} Зато му и било криво на њих, зато их и прекоравао.</p> |
| етнији људи вјерују у најлуђе приче.{S} Зато су куповали оружје и они који га никад имали нијес |
| њега није било да двори, да послужи.{S} Зато, ако је каткада и морао отићи на село, наређивала |
| једну, него неколико мајкиних тајни.{S} Зато, вјечито страхујући да их случајно не бих одао баб |
| се не нашале с њом, да је не пецну.{S} Зато се вазда и уклањала, измицала, сакривала.{S} Само |
| отегну некако ђаволасто, дражећи ме. — Зато?..</p> <pb n="373" /> <p>Узнемирен, сметен, омађиј |
| . „Драго ти“, каже, „што ћу брже ићи па зато пјеваш...{S} И нећеш у соби да пјеваш да те лијепо |
| , бојала се новог каква кијамета, па ме зато и одбијала.</p> <p>Али опет кад сам понекада ишао |
| од главу, и згњечио...</p> <p>— А ти се зато наљутила?..{S} Је ли?..</p> <p>Она застаде, обори |
| ко говори у кући, да граје, ларма.{S} И зато је најчешће ишла у собу одакле је најбоље могла чу |
| оса расу јој се по раменима.</p> <p>— И зато се наљутио — отегну некако ђаволасто, дражећи ме. |
| давити.</p> <p>— Зулфага је то видио и зато се здружио с њим — настави мајка немилосно. — Он м |
| чашћавао свакога; Хамида као да је само зато и водио уза се да наручује кахву и да точи.{S} Чак |
| смијехом, подругљиво, пецкајући.</p> <p>Зато га и мрзили многи и туђили се од њега.{S} Мени се |
| о само мени или некоме од мојих.</p> <p>Зато поред све њихове љубазности поче ме обузимати нека |
| ..</p> <p>— Добро...{S} Узећу колико ми затреба...</p> <p>Чим смо се растали отишао сам одмах д |
| ам.</p> <p>Ако му је понекад случајно и затребао какав друг, звао је мене.{S} Извуче однекуда г |
| ударе у дахире, уздигну се на прсте им, затресавши бујним коврџастим чупима и измахнувши голим |
| екета.{S} Читава авлија као да затутња, затресе се.</p> <p>Излетише кроз капију.</p> <pb n="229 |
| штап, на силу хтио да мушки коракне, да затресе кућом.{S} Али чим је прешао преко прага, нога м |
| крило, па... па... па...</p> <p>И хоџа затресе главом, стидећи се зар да све договори.</p> <p> |
| .</p> <p>Она збаци шамију, исправи се и затресе косом, густи праменови опустише се, падоше по ч |
| .</p> <p>И стиснувши ме за руку, снажно затресе њоме и лагано изађе из авлије.</p> <milestone u |
| се у гркљану.{S} Затим као да се нешто затресе, уздрма у мени.{S} Рука ми клону и пушка испаде |
| Њега?.. — плану Хатиџа изненада и опет затресе чупима. — Да се прва покорим?..{S} Нипошто!..</ |
| а јачег шума: ни гранчицом каквом да не затресемо, ни лишћем јаче да не зашуштимо.</p> <p>И неп |
| е до иза каната као да би да ухвати, да затрли кога. .</p> <p>— Аман!..</p> <p>Хајкуна живо ско |
| у, нећу, нећу...</p> <p>Па се брже боље затрча, ускочи ми уз бедру и сави руке око врата.</p> < |
| земљу окренувши им врхове према небу и затрчавши се прескакао их, прелијетао их, прелијетао уп |
| ужје зазвекета.{S} Читава авлија као да затутња, затресе се.</p> <p>Излетише кроз капију.</p> < |
| нино крило и бризнух у плач.</p> <p>Они заћуташе.{S} Пустише да се исплачем.{S} Хајкуна, милују |
| p>Затим, из мокре крпе некакве, која је заударала на зној, истресе нешто духана на длан, узе га |
| а; пунио се буха, испијао кахву која је заударала на чађ, и погађао се, цјењкао, куповао стоку, |
| и су непрестано стресали бухе са себе и заударали на зној, он је једино имао мекших и топлијих |
| зидова им, из подова, из таваница силно заударало на стареж, на плијесан; око разлупаних пенџер |
| све што је патила.{S} Старала се да ме заузда, стегне, пригњечи што може јаче.</p> <p>Па као д |
| почесто, замаче у ноћ, изгуби се.{S} Ми заузесмо његово мјесто, умотасмо се у ћебета и полијега |
| <p>Суза једна скотрља јој се низ образ, заустави се на танкој, руменој усни и заблиста као кап |
| неко доба један од путника застаде.{S} Заустави коња, погледа ме и кратко запита:</p> <p>— Шта |
| вши се у страну, поклопи уста руком, да заустави смијех.</p> <p>— Па... па чим сам те опазио, о |
| поплашена, истрче иза каната и силом ме заустави.</p> <p>— Шта си учинио, за Бога?{S} Шта си уч |
| овори лијепе ријечи са мном; нико да се заустави мало, да ме саслуша.</p> <p>Чак ме ни у ханове |
| јецање.{S} Сваки пут нешто као да би ме зауставило, задржало ту, нешто као да ме гонило да потр |
| нагло прихватити за алку једну, само да зауставим ту кућу, која је бјежала, да је ухватим, стег |
| осртали.</p> <p>Тек након дугога лутања заустависмо се, напошљетку, пред старим, сниским, испуц |
| Неколико пута чинило ми се као да ће га зауставити, зовнути.{S} Па се ипак савлађивала и поново |
| е хаљине, препријечи ми пут и хтједе ме зауставити, али се брзо отргнем од ње, измакнем се, и н |
| из басамаке.</p> <p>Дотрчавши на авлију зауставих се од чуда.{S} Макар што сам био навикнут да |
| </p> <pb n="395" /> <p>Други пут, опет, зауставља ме Хатиџа.</p> <p>— Да се договорим с тобом з |
| реко авлије и брзо се окренувши на пети заустављала се пред мајком.</p> <p>— Пјевај ми, Хајнија |
| шено промолила понека глава дјевојачка, заустављали смо се одмах, застајали.{S} Хајкуна је не о |
| ћу без договора.</p> <p>И обоје ме тако заустављали, задржавали.{S} Бојали се, зар, — макар што |
| ченог шебоја у лице, који јој се обично заустављали на коси, пешевима кошуља, или падали на сни |
| ојчице које је сретао путем изненада је заустављао, обгрлио их и привио на прса и док су се оне |
| ..</p> <p>И тјешећи једно друго, почеше заустављати крв, прати и превезивати ране.</p> <p>Ако с |
| премао се нешто да предложи, али чим је заустио одмах је и престајао.{S} Ја сам, опет, знао да |
| ити мајки и руке и врхове од папуча.{S} Захваљивао јој по двадесет пута на »поштеној« одбрани и |
| мом, привезаном за дугачки коноп кантом захитио воде и почео се умивати.{S} Ту покрај чатрње, н |
| се да ни трава не зашушти, ни шљунак не захршти под ногама.</p> <p>Ни ја нијесам смио потрчати |
| нога јутра не поче да нам све објашњава захтијевајући и од нас да боље чувамо кућу и да никуд н |
| х, у силан, гласан смијех, који тресе и зацењује.</p> <p>Застадох на мјесту и почех се превијат |
| робе!.. — почнем викати лудо, помамно, зацењујући се, те се многи пролазнини почеше освртати и |
| у!..{S} Удавићу!.. — рикнух ја помамно, зацењујући се, раздражен њезиним смијехом. — Убићу свак |
| каква канта, заклопараше нечије нануле, зациликта реза на канату и — врата се отворише.</p> <p> |
| х ријечи, па ме снажно гурну и руком ми зачепи уста...{S} Загледа се и сам према ватри, са жељо |
| надио; прозоре и пушкарнице на зидовима зачепљали су јастуцима и крпама, да се на пољу не би чу |
| о дрво, а одозго са врхова планинскијех зачу се стегнуто, језиво извијање, лајање, штектање вук |
| тога часа мајка не указа на вратима.{S} Зачувши, зар, необичнију грају, хитно је стрчала низ ба |
| ко слово. — Ти шта ћеш?..</p> <p>Она се зачуди.</p> <p>— Ја?..</p> <p>— Ако тужим Зулфагу, оде |
| о код Ибрахим-ефендије, ни мало се није зачудио.</p> <p>— Па то сам ја и знао — рече мирно, гри |
| ер, на разговор.</p> <p>Необично сам се зачудио таквој поруци...{S} Шта је хтјела са цвијећем, |
| ..</p> <pb n="338" /> <p>Али како ли се зачудих кад мјесто силом измишљених тужилаца и свједока |
| је мало окршаја...</p> <p>Ја се токорсе зачудих.</p> <p>— Их, колико ли их морало погинути док |
| који као да је био бјељи од филдиша.{S} Зачудо, учини ми се као да сада први пут гледам у тај в |
| узимам и одбацујем у страну, а трговац, зачуђен, искривио се, подигао главу, па ме само гледа, |
| да је у кући шенлук.{S} Многе комшије, зачуђене и узнемирене, почеше дотрчавати и питати нас ш |
| ану, која се црнила изнад лијеве бедре, зачуђено узвикну:</p> <p>— Охо!...</p> <p>— Ситница! — |
| head>XX</head> <p>Освијестивши се мало, зачуђено сам почео гледати и разгледати унаоколо.</p> < |
| едне.</p> <p>А то га још више збуни.{S} Зачуђено и као увријеђено погледа је, па се окрену и го |
| p> <p>— Шта?..</p> <p>И опет ме погледа зачуђено.</p> <p>— Грехота да га одбијемо.</p> <p>— Нем |
| /p> <p>— Не можеш...{S} Рашта? — запита зачуђено. —</p> <p>Шта ти фали?</p> <p>— Осман ме ’сује |
| ...{S} Да нијеси болестан?... —— запита зачуђено, а низ мерџана, опружен низ малу пуначку <pb n |
| /p> <p>— Госта2?..{S} Кога?.. —— запита зачуђено. — Оклен?</p> <p>— Хасана!</p> <p>— Њега?..</p |
| .</p> <p>Момци застадоше и погледате је зачуђено.{S} Ненаучени да слушају и женске заповијести, |
| пролазнини почеше освртати и гледати ме зачуђено. — Робе!..</p> <p>Робе!..{S} Нова!..</p> <p>От |
| ш и није дијете, — отегну хоџа, токорсе зачуђено, одмах се уклањајући с прага и пуштајући нас д |
| и погледа у прсте,</p> <p>— Их! — рече зачуђено, чешкајући се по глави.</p> <p>— Баш се раскрв |
| е.</p> <p>— Шта је опет било? — запитам зачуђено, чим сам прешао преко прага и затворио канат з |
| отворио.{S} И кад она застаде и некако зачуђено погледа у рану, он се сав стресе, бржебоље отс |
| ресла јој се и нимало се не обзирући на зачуђеног Авду збуњено <pb n="359" /> се окретала око м |
| ада, сваки дан, по неколико пута као да зачује: и коњски топот, и звеку оружја, и глас његов, о |
| а би премрли од страха чим би му кораке зачули или га опазили издаљега гдје иде.{S} Оставили <p |
| с њиме, поџавељао се, да у неко доба не зачух разуздан, здрав смијех нечији, — који је оштро зв |
| ет ништа не говорећи сједоше.{S} Танка, зашиљена вретена опет зазврјаше и заиграше под малим, р |
| ечала би алка на вратима и стари мандал зашкрипио би.{S} Чим би Хатиџа потрчала да отвори, указ |
| разговарати са твојим јараном?</p> <p>— заштита лукаво.</p> <p>— Он ми није јаран...</p> <p>Она |
| Ко сам у себе поуздања нема, ничија га заштита подићи не може...</p> <pb n="215" /> <p>Отада м |
| Јован, који је једини озбиљно узимао у заштиту и хвалио. — Богата је, а то ваља...{S} Замисли |
| том свану пред очима: зашто је збуњена, зашто усплахирена тако.{S} Сад се сјетих свега!</p> <p> |
| /p> <p>Мени сад истом свану пред очима: зашто је збуњена, зашто усплахирена тако.{S} Сад се сје |
| напрасит и онако груб према њему...{S} Зашто?</p> <p>Је ли он крив што му се Зулфага наметнуо |
| и?..</p> <p>= Љутити?,..{S} На те?..{S} Зашто?..</p> <p>= Крива сам.</p> <p>— Ти?..</p> <p>— Не |
| ити мајки и превртати хартије.</p> <p>— Зашто га ружиш тако — неколико пута питао сам Сулагу, п |
| ру ономе, који, хотећи да се наруга, —— зашто сам мислио да се баш хтио наругати? — мјесто хљеб |
| гано, тихо, старајући се да ни трава не зашушти, ни шљунак не захршти под ногама.</p> <p>Ни ја |
| м да не затресемо, ни лишћем јаче да не зашуштимо.</p> <p>И непрестано смо се обзирали и на дес |
| а! — узвикну и опет, па, погледавши ме, збаци пушку с рамена и сједе у траву. — Стигли смо.</p> |
| и.{S} Узалуд.{S} Преврну се још једном, збаци јорган са себе и један јастук одбаци испод главе. |
| /p> <p>— Он ми није јаран...</p> <p>Она збаци шамију с главе и коврџаста коса расу јој се по ра |
| госта...</p> <p>— Хасана?..</p> <p>Она збаци шамију, исправи се и затресе косом, густи прамено |
| во, прође... — шапну Хасан растегнуто и збаци струку са себе. — Их!{S} Сретан ли си! — викну ја |
| ебе. — Опет ћемо путовати.</p> <p>Затим збаци обућу с нога и погледа у прсте,</p> <p>— Их! — ре |
| <p>— Шта је овог — запита мајка брзо и, збацивши све оно да кољена, устаде и пође за њим. — Шта |
| есвјесно повукох се још дубље у шибље и збацих фес с главе, од страха да најприје њега не опазе |
| гло прихвати за дизгин, сеизи брже боље збацише струке, прихватише за пушке и падоше по трави, |
| х, растоварених, са зобницама на глави, збијали се око њега са неколико страна; између њих мотљ |
| у њој.{S} Као да није вјеровала, е сад збиља може заповиједати и овим људима, који су, додуше |
| тајанствено.</p> <p>Шта ће бити ако је збиља истинита она напомена да зец баксузлук доноси?... |
| а се увјерим јесам ли још у сну или сам збиља будан штипао сам се по бедрама и уједао се за рук |
| ситна шала претворила у праву правцату збиљу.{S} Адет онда такав био да јарани, — желећи очува |
| скрено, непритворно.</p> <p>Кметови су, због тога, били и слободнији пред њим, ведрији, веселиј |
| авајући се. — Не знаш ти...{S} Их!..{S} Због мене, болан, направио би чуда!..</p> <p>— Обећај м |
| <p>„То“, каже, „опет за инат мени...{S} Због црвљивог карамфила га звала“...{S} Помисли, Смаиле |
| ан смијех.</p> <p>— Због мене зар?..{S} Због мене?..</p> <p>— Убићу!..{S} Удавићу!.. — рикнух ј |
| е</hi> послове и да се њима забавља.{S} Због <pb n="247" /> тога се често свађао и с мајком и љ |
| > мушки глас како грми испред врата.{S} Због тога и претрне, премре.{S} Због тога се и ноћи пла |
| ата.{S} Због тога и претрне, премре.{S} Због тога се и ноћи плаши толико.</p> <p>Кад се ноћ спу |
| ме превијати нешто, мучити, стезати.{S} Због тога ме и опет малаксалост поче обузимати свега и |
| апитам пјевајући, ругајући се и опет. — Због Хасана?..</p> <p>Она ђаволасто прискочи и почне ме |
| у грохотан, обијестан смијех.</p> <p>— Због мене зар?..{S} Због мене?..</p> <p>— Убићу!..{S} У |
| /p> <p>— Рашта си се пробудио?</p> <p>— Због тебе.</p> <p>— А ништа друго не чујеш?</p> <p>— Ни |
| сам те опазио, одмах сам и помислио да због тога долазиш — настави затим мирније, сједајући на |
| јесу хтјели застајати ни губити времена због мене.</p> <p>И опет сам остајао на друму сам, смрв |
| Ја сам мислила да ти... да ти... ништа због мене не би учинио...{S} Мислила сам...{S} Их...{S} |
| загледао у пушку.{S} Можебити да би се због тога и поново посвађао с њиме, поџавељао се, да у |
| ла се њиме а ја, јединац му, био сам се због њега и сам осилио и сва комшиска дјеца морала су д |
| <p>— Биће бруке... кавге...</p> <p>— И због мене би, зар, могло бити кијамета?..</p> <p>Због м |
| никада.</p> <p>Наравно, комшије су га и због тога грдиле.{S} Сви су отворено говорили како он у |
| м дана.</p> <p>Али, за чудо, мајка се и због тога узнемирила.{S} Већ шести дан након његова одл |
| то га је споменула узгред..{S} Зар се и због тога завађати с њоме?..</p> <p>Да загладим погрешк |
| <p>Нешто из радозналости, а може бити и због чега другога, почеше се око наше куће све то чешће |
| звали ме.</p> <p>И није да су ме звали због крупних каквих ствари, него због ситница, беспосли |
| ијечи.</p> <p>И није да су га се бојали због тога што је псовао, пријетио, ударао.{S} Јок!{S} О |
| атиџа.</p> <p>— Да се договорим с тобом због кметова — вели.</p> <p>— Нека...{S} Договорићемо с |
| бу.</p> <p>Неколико пута био сам ишибан због ових посјета.</p> <p>Мајка, која већ бијаше научен |
| ије госте и да другују с њима.{S} Хасан због тога некако постиђено спусти пушку поред себе и сј |
| звали због крупних каквих ствари, него због ситница, беспослица разних.</p> <p>— Шта је? — зап |
| допјева...{S} Колико ли сам суза пролио због тих подругачица!..{S} И колико сам камења набацао |
| чан догађај у њиховој кући и да се нико због тога не мора ни бунити нити изненађивати.</p> <p>П |
| а устргнута и ту се вјечито чувала само због мене, — почела ме шибати по рукама, плећима, бедра |
| едало је као да је он и проговорио само због <pb n="216" /> тога: да их све доведе у забуну, да |
| <p>И закукаше како им је живот омрзнуо због оних објешењака, те попријетише да ће сви селити и |
| .. и вратио се убрзо <pb n="361" /> зар због чибукања... обузео је стари севдах и... покорила м |
| иска дјеца морала су да пате и страдају због тога.{S} Смио сам и ударити, и отети нешто, и опсо |
| ијетлиле му се као свијетњаци.{S} И баш због тога што сам му и одвише сметао, — а познао сам да |
| вили.{S} Хасан као да је и подранио баш због тога да се може извући неопажен и непримијећен ни |
| развучено протепа:</p> <p>— Ти долазиш због Зулфаге, је ли?..</p> <p>Ја застадох изненађен.{S} |
| релијетао управо.</p> <pb n="366" /> <p>Због тога сви су га и гледали с дивљењем, сви га вољели |
| би, зар, могло бити кијамета?..</p> <p>Због мене?..</p> <p>И она се изви, искриви, и удари у г |
| шку, приступи ми и пружи руку.</p> <p>— Збогом!..</p> <p>— Не дај! — узвикну Хатиџа још јаче и |
| је све покупио и упрти на се. —</p> <p>Збогом!..</p> <p>Чим је отишао и измакао ми испред очиј |
| <p>И сви се одмах дизали и одлазили, не зборећи више, нити се поздрављајући.</p> <p>Једнога јут |
| S} Говори!..</p> <p>— Хајкуна!</p> <p>— Збори, држиш ли ријеч?</p> <pb n="293" /> <p>Момче се у |
| дигосмо пушке и примакосмо се.</p> <p>— Збори: држиш ли ријеч?..</p> <p>— Држим. — прошапта мом |
| > <p>— Охо!..</p> <p>— И како иде, како збори!..{S} Право мушко!..</p> <p>И, спустивши ми руку |
| , задовољна...{S} Чаврљала је, причала, зборила само о својим пословима, нарочито о приходима с |
| вао руком.</p> <p>— Шта је било било, — зборио је тихо, преврћући бројанице. — Хвала Богу, кад |
| > <p>— Никад нијесам знао да си оваки — зборио је Хасан, наслонивши се на јастук и као дријемај |
| очи — засмијасмо се обоје...{S} А то ме збуни и не одговорих Сулаги ништа, ни ријечи... </p> </ |
| радити и шта засађивати, сијати, она се збуни, спетља се и као почне размишљати.</p> <p>— Шта ћ |
| 393" /> <p>Хасан, опазивши је, и сам се збуни и поче пипати око себе, извлачити нешто испод душ |
| > <p>— А куд сте пошли?</p> <p>Хасан се збуни, порумени.</p> <p>—Па... ето... пошли у лов...</p |
| ричати и казивати нешто.{S} Али и он се збуни, смете, замуца.{S} Из читава му причања није се м |
| е би да сједне.</p> <p>А то га још више збуни.{S} Зачуђено и као увријеђено погледа је, па се о |
| >Упознавши ме боље, као да се застиди и збуни.</p> <p>— Што си виђео, нека си виђео, ама о овом |
| као пред другима, — чинило се као да се збунио, омео се и почео црвенити.{S} Чак се и окрену и |
| узе чудан стид, изненада.{S} Сметох се, збуних, запетљах.{S} Бржебоље истрчим између њих, завуч |
| о у очи...</p> <p>Ах, очи оне!..</p> <p>Збуних се, спетљах, замуцах...</p> <p>— Само сам разгов |
| ашујући.</p> <p>Опазивши мене као да се збунише мало, сметоше се.{S} Зулфага окрену главу према |
| уке и сав се стресох.</p> <p>Трговци се збунише, пометоше.{S} Јован одбаци тамбуру и нагло прих |
| ад је дошао, изгледао је некако сметен, збуњен, стидан.{S} Потрчао је да пољуби мајку, чак и ме |
| гова одласка постала је некако сметена, збуњена, усплахирена.{S} Момци су долазили и питали: ка |
| ни сад истом свану пред очима: зашто је збуњена, зашто усплахирена тако.{S} Сад се сјетих свега |
| p> <p>Сад ће бити — почех ја шепртљати, збуњено се осврћући...</p> <pb n="363" /> <p>Сулага оди |
| пере.{S} Отирући и обгрлила ме и некако збуњено, сметено промуцала:</p> <p>— Спремај се...{S} И |
| нимало се не обзирући на зачуђеног Авду збуњено <pb n="359" /> се окретала око мене и пипала ме |
| т мени...{S} Због црвљивог карамфила га звала“...{S} Помисли, Смаиле!.. <hi>Мој</hi> карамфил, |
| де покрај пенџера.</p> <p>— А што си га звала? — запита полугласно, отегнуто, пажљиво пратећи с |
| отишао на састанак.</p> <p>— Што си ме звала? — питао сам је сјутрадан, кад смо се нашли и ост |
| м, коврџавом косом.</p> <p>— Што сам те звала? — отегну. — Не знаш?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— |
| а љубити од драгости...{S} И Хамида сам звала, и хвалила му се и...и...</p> <p>— И?..</p> <p>— |
| И?..</p> <p>— Хасану криво било што сам звала Хамида...</p> <p>„То“, каже, „опет за инат мени.. |
| је то требао?..</p> <p>— Ја га нијесам звала — мирно одговори мајка, обмотавајући ми руку око |
| увијек слали некога по ме, поручивали, звали ме.</p> <p>И није да су ме звали због крупних как |
| у људи, на здоговору каквом.{S} Нити га звали, нити је одлазио.{S} Знао је само за своју кућу и |
| ивали, звали ме.</p> <p>И није да су ме звали због крупних каквих ствари, него због ситница, бе |
| уморан, и погледам их обоје. — Што сте звали?..</p> <p>А Хасан одмах са душека дочекује:</p> < |
| S} Рашта? — запита јаче. — Да те нијесу звали?..</p> <p>— Зажелио се куће — слагах му и порумен |
| једну по једну, и одбијати од куће све зване и незване гошће.{S} Тада је приступала и мени, ул |
| понекад случајно и затребао какав друг, звао је мене.{S} Извуче однекуда голем и тежак нож са с |
| мени, одвајао ме од „женског друштва“ и звао да сједнем пред собу његову њему уз кољено.{S} И, |
| дар, — застајао пред свачијим вратима и звао укућане да купе, да пазаре.{S} Ја сам опет ишао го |
| е, разбојнике и готово хтио запомагати, звати у индат...</p> <p>Пошто јој додија пуцњава купила |
| пао, тријебио, пребирао.{S} Туп, потмуо звекет мотике, у одмјереним размацима, одјекивао је кро |
| а <pb n="319" /> теркијама на којима су звекетали кахвени ибрици.</p> <p>Један је јахао по стра |
| .</p> <p>— Ради како знаш — вели и он и звекеће бројаницама.</p> <p>Тада, чупајући шамију, са о |
| ломећи се, а дукати на прсима звекећу, звекећу, — у дому...</p> <p>— Шта?..</p> <p>— Увриједил |
| извезени кундаци дугих, тананих шешана; звекећу криве димишћије ударајући о неравну калдрму, а |
| амуца она ломећи се, а дукати на прсима звекећу, звекећу, — у дому...</p> <p>— Шта?..</p> <p>— |
| преврћући се, ковитлајући, лепршајући, звекећући...{S} Пролијећу, врте се, расипљу, расту...</ |
| еко доба, како ме зове Хасан, псујући и звекећући ми оружјем око главе. — Разбуди се!..</p> <pb |
| о је у чело. — Право дијете!..</p> <p>И звекећући бројаницама почео би причати о дјетињству јој |
| о пута као да зачује: и коњски топот, и звеку оружја, и глас његов, оштри, дубоки, <pb n="235" |
| а и пипајући се по џеповима у којима су звецкале паре. —— Је ли, бива, хтјела да покаже како се |
| пребројавати новце.{S} И, за чудо, оно звецкање њихово, циликтање, као да потпуно растјера све |
| о спусти у џеп.{S} Причини ми се као да звецнуше дукати.{S} Па се опет окрену заптији мало, пог |
| дје, у другим сокацима, циличу тамбуре, звече дахире и пиште зурле, а измијешани момачки и дјев |
| </p> <p>— Ништа.</p> <p>— Не чујеш како звечи нешто, звони?</p> <p>— Јок!</p> <p>Бојећи се зар |
| ог, тупог, непрестаног шуштања, цичања, звиждања некаква, што толико сличи цвиљењу, уздисању, ј |
| ао по ушима, па, запаливши чибук, почео звиждукати или, стиснутих очију, некако попијевати кроз |
| руци, помоли се отуда, изађе безбрижно звиждућући и полугласно пјевуцкајући.{S} Дошавши до исп |
| , прорицали.{S} Гледали смо у мјесец, у звијезде, тражили знакове небеске; причали и препричава |
| еве под главу и загрљени загледаше се у звијезде.{S} Из шуме, из дубине, почеше се у одмјереним |
| а.{S} Бабу је необично хвалио и ковао у звијезде, жалећи што није био толико и домаћин колико и |
| оћи на путу?..{S} Хоћемо ли натргати на звијер какву: на вука, на међеда?..{S} Или, ако се прим |
| питао сам сам себе руменећи и плашљиво звјерајући унаоколо.</p> <p>И опет сам пролазио даље, б |
| е мутне, влажне очи и некако пријекорно звјерале, шкиљиле према свима нама. — Ја жену не молим. |
| ина мајчиних прсију и глас њезин, мек и звонак глас, измамише ми сузе.{S} Што сам више плакао б |
| и по блату и прашини и ћораво трчати за звонарима, него ће свак тражити висине и ићи према њима |
| дјевојачки гласови као да циче, вриште, звоне и пјесма се пробија кроз оштру, студену ноћ, па к |
| лаха пјесма разлијеже јој се, одјекује, звони кроз башчу, пробија се кроз гране шандуда и смока |
| та.</p> <p>— Не чујеш како звечи нешто, звони?</p> <p>— Јок!</p> <p>Бојећи се зар да опет не за |
| ило ми се да се све око мене смије, све звони, пјева и одјекује.</p> <p>Сулага нам долазио свак |
| себи и хвалећи се чак.{S} Смијех њезин звонио је тада кроз полумрачну собу, одјекивао у њој и, |
| н, здрав смијех нечији, — који је оштро звонио и пресијецао помрчину, — и снажне, мушке гласове |
| пуно.{S} У глави као да ми поче зујати, звонити, тутњити, пред очима поче да се мрачи, да се ко |
| епрестано шапће на ухо, чупка за косу а звоно оно клепеће све јаче, одјекује кроз читаву планин |
| </p> <p>Негдје у даљини мукло заклепета звоно.{S} Хасан намах прекиде говор.{S} Ослухну.{S} Кле |
| почех га теглити за рукав. — Коњско је звоно.</p> <p>— Коњско?..</p> <p>И он се придиже и ослу |
| е ништа друго ни чуло није осим чуднога зврјања тога, које је необично сличило непрекидном зуја |
| авише оружја нити устукнуше.{S} Само се згледнуше међусобно, као да се питају: хоће ли је послу |
| есело, гађајући је листићима искиданог, згњеченог шебоја у лице, који јој се обично заустављали |
| нат, гурнуо га под јастук, под главу, и згњечио...</p> <p>— А ти се зато наљутила?..{S} Је ли?. |
| } По срећи, њихова помоћ мени је ипак у згодан час дошла и на велико чудо ханџијино опоравио <p |
| ! — викну, кочоперећи се. — Ево нам сад згоде, ево људи, па да ударимо и да плијенимо што се пл |
| руму — мирно одговори стари. —— Тамо је згодније...</p> <p>— А је ли далеко друм?</p> <p>— Тхе. |
| миру и да ништа не предузимам до бољих, згоднијих времена.{S} А је ли вјеровао да ће та времена |
| , привиривати свуда.</p> <p>— Мјесто је згодно, — шапну — трава је велика, шипражје густо...{S} |
| , по гробљима, по црквама и само чекају згоду када ће ударити и читав шехер попалити с једнога |
| користећи се тиме, нагло јој прилети и зграби је за руку.</p> <p>— Остави...{S} Шала је... — р |
| овори, приступи му, али је он немилосно зграби за рукав и одгурну у страну.{S} Она посрну на ши |
| бом њиховом, која се, трошна и окрхана, згурила у малој, неравној удолини једној, подупрта ода |
| , када заптија један, необично угојен и здепаст, са големим носом и великим плавим брчинама, ст |
| ише јављао није у каквом скупу људи, на здоговору каквом.{S} Нити га звали, нити је одлазио.{S} |
| је ни погледати.</p> <p>— Здрав сам ја, здрав — откреса поносито, након дуже почивке. — За инат |
| о се, да у неко доба не зачух разуздан, здрав смијех нечији, — који је оштро звонио и пресијеца |
| и хвала ти на томе...{S} Сад сам, ево, здрав и сад могу ићи.</p> <p>— Не дај му — живо дочека |
| је рањен!.. — викну неко загледајући. — Здрав је...</p> <p>— Здрав — потврдише још неки.</p> <p |
| еко загледајући. — Здрав је...</p> <p>— Здрав — потврдише још неки.</p> <p>Авдо ме подухвати ис |
| {S} Не хтједе је ни погледати.</p> <p>— Здрав сам ја, здрав — откреса поносито, након дуже почи |
| гласом пуним стрепње:</p> <p>— Јеси ли здрав?..{S} Шта ти је?..</p> <p>Ја проплаках, не говоре |
| /p> <p>— И здрава..</p> <p>— Да нијесам здрав, не бих ти могао донијети товар поздрава — открес |
| е дрмусати за рукав, теглити. — Није он здрав!..{S} Не дај!..</p> <p>Хасан стиште зубе и опет п |
| ћи се. — Не знаш ти...</p> <p>— Он мене здрава пазио у својој кући, а ја њега рањена да гоним.. |
| ори он једнако поигравајући.</p> <p>— И здрава..</p> <p>— Да нијесам здрав, не бих ти могао дон |
| Старац се осмјехну.</p> <p>— Млади сте, здрави сте, па добро једете...{S} Благо вама!..</p> <p> |
| укатима. — Шта ћу му ја?..{S} Он је сад здравији и ено му Хамида...{S}И... и... и кад га не дво |
| ивао о свачему.{S} Питао и за мајку, за здравље јој, за слуге и слушкиње.{S} Нарочито је тражио |
| е проговорише једно другоме, нити се за здравље упиташе...</p> <p>Мени смијешна дође та забуна |
| узбуђено — шта се ово ради, у царскоме здрављу, и какав је ово зулум настао?</p> <p>И закукаше |
| ена, мишице, бедре, цјеванице...{S} Све здраво...{S} И зарадовах се у том часу и протежући се и |
| </p> <p>— Зулфага је то видио и зато се здружио с њим — настави мајка немилосно. — Он му вазда |
| ући. — И огријешио сам се пред тобом, и здружио се твојим душманином и хтио...{S} Ех, много сам |
| намо шта радимо ни ја ни ти...{S} Теби, зевзече!..</p> <p>— Охо!.. — отегну он, изненађен мојом |
| ме изазивачки. — Таки ли си?..</p> <p>— Зевзече!</p> <p>— Издајниче! —— отегну Хасан плазећи ми |
| /p> <p>Ништа.</p> <p>— А што си блијед, зелен тако?..</p> <p>— Нијесам спавао, мајко...{S} Од н |
| ворена врата зализивао уз мале, глатке, зелене лончиће на пећи, а одсијев му заигравао и клизио |
| мати, освајати ме.{S} Страх од шуме, од зеленила, од дрвећа онога које нам се склопило изнад гл |
| који хоће, унаоколо га окитили травом и зеленилом и са читавим гранама трешања, којима су, узгр |
| це, и модре планине, баште са бехаром и зеленилом њиховим, да слуша шум Миљацке, пјевање тица, |
| свијетле сем бљескају испод оплетених и зеленим тракама окићених грива; низ седла висе бисаге и |
| нако силна, јака и поносита, са големим зеленим барјаком у руци, чији се златан полумјесец при |
| и од свију, оде у страну и на трави, на зелењу, мирно отклања дову.{S} Па се опет поврати барја |
| <p>— А, чини ми се, сад ће и теби бољи земан доћи</p> <p>— рече, напошљетку, мајка, прибирајућ |
| тни земан — био...{S} Лаже!..{S} Сретни земан иђе и ко не вјерује у то, не треба ни да живи, ни |
| те...{S} Свак лаже ко каже да је сретни земан — био...{S} Лаже!..{S} Сретни земан иђе и ко не в |
| „Шта је скривио, ако је споменуо стари земан?“...</p> <p>Цар се наљути, распали.</p> <p>„Опаки |
| росе разлијева се по трави...{S} Чудни земани настају и чудна се несрећа спрема.</p> <p>— Па з |
| дговори сељак љутито. „Прошли су сретни земани кад се лијепо живјело“...</p> <p>Цар дозва прати |
| и не мисле, највише и кукају за старим земаном и јаучу за њим.{S} А то смета људима који хоће |
| ули и гурне Јову у леђа и да му преврне зембиљ.{S} И када, уз грохотан смијех пакосника, попада |
| их у једној руци а другом придржавајући зембиљ, струже низ чаршију, не обзирући се на коју стра |
| му, Јовану, дозвољено продавати робу из зембиља и да му од сада у томе нико сметати неће.</p> < |
| а дјеца ћеф за пазаривањем, па напунила зембиље свакаквим стварима и почела продавати: које диј |
| тране гонити свакога кога су опазили са зембиљем, па продавао робу или не продавао.{S} Почеше т |
| ко дана он је већ носио кроз чаршију, у зембиљу једном: и лула, и кресива, и игала, напрстака, |
| лути на добро и да ће се наскоро читава земља дигнути на устанак.</p> <p>Чак ни царска војска н |
| одмах уз ватру и непрестано запретавао земљаве и неочишћене кромпире у пепео. —</p> <p>Оклен?< |
| , узели му све новце што их наплатио за земље некакве...</p> <p>— То је Зулфагин момак! — преки |
| врну према дућану, одиже моју пушку са земље и, дунувши у грлић, пође, држећи је у рупи, увије |
| бичну дреку, прихвати ме тада, одиже од земље.{S} Неко ме зали и водом по лицу и од студени оне |
| емом својом шаком иза врата и подиже од земље.</p> <p>— Тежак је — рече мргодно. — Пуно ће јест |
| те попријетише да ће сви селити из ове земље, ако овако остане.</p> <p>Ради тога заптије почеш |
| . — запита јаче. — Продате ли кметове и земље, шта ће с њиме бити?</p> <p>— Отац се о њему мање |
| ј и руку и неколико пута поклонио се до земље.{S} А већ сјутрадан стигао је заптија с поруком д |
| то се расцвао...{S} Сагла сам се чак до земље, принијела <pb n="401" /> га устима и почела љуби |
| начка? — питао је сагињући се готово до земље и љубећи ме у скут. — Нијеси, зар, заборавио на м |
| о прихвати за шишану, која је лежала на земљи.</p> <p>— Лагао си, лопове и разбојниче, јер... ј |
| а, дрпава, дроњава, готово гола лежи на земљи, а он, бијесан и раздражен, са закрвављеним очима |
| за ноге, ударати ме по бутима, теглити земљи...{S} Почех посртати. </p> </div> <div type="chap |
| их румена, весела, насмијана, пита их о земљи, о хајвану, <pb n="381" /> о добрима и одмах мјер |
| на опанцима попуцала му и влачила се по земљи, заплетала се за ноге, гајтани на прашњавим тозлу |
| VI</head> <p>Мало помало и хајдуци се у земљи сасвим осилише.{S} Чете њихове попунише се, нарас |
| о. — Наши су били домаћини, господари у земљи, па им мало било госпоства, него још ударили и у |
| д зида.</p> <p>Ја и Хасан посједасмо на земљу.</p> <p>— Никог нема — понови и опет и преметну ч |
| о, па застаде мало и спустивши пушку на земљу чучну испод зида.</p> <p>Ја и Хасан посједасмо на |
| рижући шиљастим ушима, фрче, рже и копа земљу ногом, а испод румених ноздрва, из којих бије пар |
| све комшије унаоколо радиле и уређивале земљу за садњу духана.</p> <p>„ Шта радиш, тежаче?..“ — |
| , е ће намах посрнути и носом ударити о земљу.{S} Ни гледати није могао човјека отворено, — вје |
| весело зарзала и почела тући копитом о земљу, трчао јој као сулуд, тапшао је по врату и сапима |
| у!</p> <p>Не!{S} Он је забадао ножеве у земљу окренувши им врхове према небу и затрчавши се пре |
| о и не погледа.{S} Само забоде барјак у земљу, исправи се и, ништа не говорећи, једним лаким из |
| а извише се и одлетише дубље, у шуму, а зец један, опруживши се колико је дуг и издигнувши уши, |
| и ако је збиља истинита она напомена да зец баксузлук доноси?...{S} И какав ће то баксузлук дон |
| ..{S} У томе часу опет ми онај проклети зец паде на памет, а с њиме и злокобљење Хасаново...{S} |
| Хасанове руке одигоше се у вис и — као зец искочи иза грма.{S} Поче бјежати.{S} Одбаци и фес, |
| ти...{S} Сметењаче!..</p> <p>— Ко се од зеца плаши, нек се не спрема у хајдуке, — одвратих му п |
| сам могао и мировати.</p> <p>— Ко се од зеца плаши, нек се не спрема у хајдуке — добаци Хасан п |
| и престријели ме погледом. — Наћерао си зеца да искочи и то ће нам несрећу донијети...{S} Смете |
| .</p> <p>— Баш бих волио да не поплаших зеца — најпошље почех на глас размишљати, пристајући за |
| да речем, чим смо поново пошли, мисао о зецу и његову злоношењу поче ме све више мучити.{S} И н |
| једва држала, обијелио сам читав крњави зид, да је, готово, отсијевао према сунцу.</p> <p>Нијес |
| амо један танак, висок, увијек обијељен зид, — био је Сулага, мирни, добри Сулага, који једини |
| ава, блиједа, слаба, ослони се леђима о зид и десном руком прихвати се за чело.</p> <p>— Па зар |
| ну нешто и замахну чибуком који удари о зид и преби се на двије половине.{S} Момче, користећи с |
| ..</p> <p>Напошљетку удара и наргилом о зид, разбија је и вриснувши извије се, скочи и, ширећи |
| отимају лутку, ослањајући се раменом о зид, каже:</p> <p>— С њиме се не може више...{S} Чудан |
| ук и, окренувши се од Хатиџе, погледа у зид.</p> <p>— Мислиш ли ти да су усташи жене, кад тако |
| алуфли-јастуцима који се поносито поред зида уздизали; на зидовима, изнад њих, висиле свилене м |
| гурсуз</hi>.</p> <p>Па брзо чучну поред зида и сакри лице у димије.</p> <p>— То... то сам рекла |
| /p> <p>У дну авлије, готово одмах поред зида, намјести као страшило неко, човјека некаква, слич |
| чајно, па ломећи прсте, спусти се испод зида и удари у плач. — Ето...</p> <p>— Хатиџа!</p> <p>П |
| и спустивши пушку на земљу чучну испод зида.</p> <p>Ја и Хасан посједасмо на земљу.</p> <p>— Н |
| под скупу кирију.</p> <p>А што је више зидао, новаца је код мајке бивало све мање и мање.{S} Н |
| навале хајдука, као након пожара.{S} Из зидова им, из подова, из таваница силно заударало на ст |
| к и као да се прели и преко кућа, преко зидова, чак у комшилук...</p> <p>Момче испусти алку, уз |
| хоће да види Алаха, нека излази између зидова — говорио је увијек. — Он је сам себи подигао џа |
| хивати.{S} И држећи се старих, напуклих зидова, — идући поребарке поред њих, — лагано се поче п |
| чини, у сјенци старих бршљаном обраслих зидова, кад се чудна тишина, нека разлије унаоколо и ка |
| ножевима а одсијев им игра уз напукнуте зидове и клизи по мркој, трулој маховини: преливају се |
| а и серџадама, док су они, наслоњени уз зидове, одбијајући димове и пијуцкајући, пожудно их гле |
| и ни молити се, јер — како је говорио — зидови они, мрки кровови и гиздава кубета сметали му, з |
| еби.{S} Његови високи, чисти, обијељени зидови, са два низа малих, уских пенџера, облијепљених |
| оји се поносито поред зида уздизали; на зидовима, изнад њих, висиле свилене махраме и златом из |
| гост изненадио; прозоре и пушкарнице на зидовима зачепљали су јастуцима и крпама, да се на пољу |
| , узвије носом и љутито се окрене према зиду.</p> <pb n="398" /> <p>— Нећу с тобом ни говорити |
| јели, име своје да за-пише куршумима на зиду, на дрвету.{S} Причали су и како ножем сијече чели |
| д себе у пешкир некакав што је висио на зиду. — Како то?..</p> <p>— Ја хоџу нијесам ни питао — |
| собама и празне, голе, без намјештаја, зијале су оне и црниле се некако, као након навале хајд |
| јала у соби пустивши јаране да осамљени зијевају од досаде и да се разилазе куд који хоће.{S} Н |
| јетом мучно је, — дочека неко иза леђа, зијевајући. — Никад више сунца не виђети...{S} Их!..</p |
| оговоривши више ријечи, опет ломећи се, зијевајући и придржавајући се за стабло буквино, устане |
| ручак.</p> <p>Ја занијемих.{S} Само га зијевајући погледах онако мрка, одлучна, наоружана и оп |
| се једе...{S} Гладан сам — отегну Хасан зијевајући и протежући се устаде.</p> <p>— Па хајде...{ |
| ашка свакога сина,</p> <p>— одговори он зијевајући. — Свачије нек је башка и свак нек научи сво |
| пи се по лицу.</p> <p>— Хајде!..</p> <p>Зијевајући и протежући се једва се подигнем и сједнем у |
| Тек кад би које од нас од досаде почело зијевати и протезати се, хоџа као да би се пренуо мало, |
| врху собе, на својој шилти, — коју су у зиму обично превлачили новом чохом, — сједио је хоџа, н |
| ло на души и слађе сам спавао.</p> <p>У зиму, када су ноћи постајале дуже, и разговарали смо ви |
| га нудећи духаном. — Никад...</p> <p>Он зине, блене у ме.</p> <p>— Не могу?..{S} Вјерујеш ли?.. |
| избија из нас и ни откуда више.{S} Нема зла које само никне; заметак му је баш у ономе који кук |
| стењући, испрекидано. —</p> <p>Бјежи од зла...{S} Хајде Сулаги...{S} Брже...</p> <p>Сулага, ког |
| едан добар и поштен човјек, који никоме зла не мисли и који никога не вара...</p> <p>— Он!..</p |
| ранчама.</p> <p>— Кршан ли је!</p> <p>— Златан ли је!</p> <p>— Јунак ли је! — подвикивале су гл |
| олемим зеленим барјаком у руци, чији се златан полумјесец при врху бљештао, руменио и горио, а |
| , штипајући, рвући.{S} Широк модрикасто-златан пламен освјетљавао им половину мрког, знојавог, |
| ај кабанице, провирују кахвени ибрици и златасти зарфови од филџана.</p> <p>Између свију издвој |
| комшиницама, о махнитој Фати и паметној Злати, о чеврама што су везене чистим златом и о чеврам |
| и пјенушећи поче се пушити на трави, а златне ките од барјака, орошене са неколико капи, почеш |
| у, са свиленим траболозом око главе, са златним копараном на прсима и широким, тешким појасом, |
| го и... и како сам ја томе крив...{S} И златно, послушно дијете ружно ће мислити о мени...</p> |
| једну ружа, шебоја и рузмарина обмотала златом и црвеном свилом и послала ми у јаглуку, поручив |
| уно, брзо измахну руком, снажно раздера златом везену антерију на прсима и примаче се:</p> <p>— |
| гледа ме једним оком испод рукава, чије златом извезене гране као да јој горјеле на образу.</p> |
| ма, изнад њих, висиле свилене махраме и златом извезене чеврме и готово падале по јастуцима; ис |
| са цвијећем, шта са јаглуком, свилом и златом оним?..{S} Је ли жељела да и ми, као и остали мо |
| ј Злати, о чеврама што су везене чистим златом и о чеврама што су препуњене свилом, о димијама |
| окрећући се према њој. — Разбојник сам, зликовац сам, хајдук, зулумћар...{S} У мене је и срце о |
| ни њих не бих миловао...{S} И њима бих зликовац био...{S} Нико се уза ме усрећио не би...{S} Н |
| о да је и дјелом хтио показати како је „зликовац, хајдук и зулумћар“, како му је „срце од камен |
| ак му је баш у ономе који кука да му је зло.{S} Какав ми је то несретни народ који се сам с мук |
| нераднији, ни махнитији нема и да свако зло које нас снађе избија из нас и ни откуда више.{S} Н |
| луле.</p> <p>— Опет крв била!..{S} Опет зло!.. — шаптао је Сулага након дуже почивке, милујући |
| љењу, уздисању, јауку нечијем, и као да злокоби, пријети, претсказује нешто.{S} Страх ме од Хас |
| проклети зец паде на памет, а с њиме и злокобљење Хасаново...{S} Шта ће бити ако нам се деси н |
| b n="314" /> постане некако лаковјеран, злокобник, гатало, а у шуми оној, у вјечитом полумраку, |
| смо поново пошли, мисао о зецу и његову злоношењу поче ме све више мучити.{S} И најпаметнији чо |
| о њима ружну ријеч проговори, ко их по злу помене.{S} Комшије су, пажљиво се осврћући на све с |
| Ако су и хајдуци, људи су...{S} Нијесу змајеви...</p> <p>По чаршији се тих дана ни о чему гово |
| о гледајући је.{S} Тако, — причају, — и змија гледа у преплашену тицу, која узалуд облијеће, от |
| ђеног дрвља бјеласа узак искривудан као змија друм, оивичен са обје стране густом, допојасном т |
| <p>Пушке се почеше упињати, увијати као змије и запињати ми за ноге, ударати ме по бутима, тегл |
| обично дугом шијом, на којој се, слична змијској, издизала мала, ситна глава, са очима које се |
| Зулфагу, са дугачком шијом његовом, са змијском главом и големим уснама вјечито развученим на |
| и пута видио сам како је испружио шију, змијску главу принио уху муштеријину, па нешто шапће, п |
| вријеђен и попријети чибуком. — Бог све зна а ми јок!..{S} Ко зна да и ја, можебити, нијесам би |
| ога хоће!..{S} Не зна им се за кућу, не зна за кућиште; кућа им све горе и планине, а коначиште |
| де шта хоће, убијају кога хоће!..{S} Не зна им се за кућу, не зна за кућиште; кућа им све горе |
| е да ме одбрани. — Млад је још...{S} Не зна...</p> <p>На жалост, мајка се није дала умолити.{S} |
| Бјежи куд било — шапну, а смео се па не зна за који ће ћепенак прије прихватити. — Иди!</p> <p> |
| нусмо опет.</p> <p>Ни пута, ни стазе не зна ниједан.{S} Онако, насумце, лутали смо обојица и иш |
| ти?..</p> <p>— Па... па млад је... и не зна мислити својом главом... — замуца он и остави ме. — |
| га је миран, стидан, сметен.{S} Он и не зна друго него служити мајки и превртати хартије.</p> < |
| ме с њиме надметати не може, да нико не зна онако »китити« и онако »вести« као он.</p> <p>А ник |
| Дубоке је књиге, —— рекоше — проучио и зна све јазије и законе у прсте, па би хтјели да им то |
| <p>— Јер... јер и он долази... и... ко зна шта може бити...</p> <p>Ја занијемих, скамених се.< |
| ... а можебит’ и јаре, и говече и... ко зна!..</p> <p>Па превуче руком преко дугих, ниско опушт |
| ибуком. — Бог све зна а ми јок!..{S} Ко зна да и ја, можебити, нијесам био на Косову, а, можеби |
| о на Косову, а, можебит’, и ти...{S} Ко зна?..{S} Био сам, да рекнем, травка Божја, цвијет, и с |
| м руху и, бива, у новом облику...{S} Ко зна!..</p> <p>— Сад ће ђедо опет ударити у старе дипле |
| су они трговци сакрили гдјегод?..{S} Ко зна да и сад не вребају на нас, желећи да ухвате, убију |
| ргнуо се и беспосличи по друму?..{S} Ко зна!</p> <p>По несрећи мојој, презирање ме пратило чита |
| траха да ме ко не чује, не опази.{S} Ко зна да се нијесу они трговци сакрили гдјегод?..{S} Ко з |
| </p> <p>— Зар међу хајдуке?</p> <p>— Ко зна?..{S} Не знам...{S} Хајдемо!..</p> <p>Неко вријеме |
| носио и некакве поклоне што их слала ко зна коме, и у замјену доносио читаве ките цвијећа, кути |
| цвијет, и сисао крви људске...{S} И ко зна шта ћу до хиљаду година опет бити!..{S} Опет можеби |
| S} Па и Зулфага остао с њоме...{S} И ко зна колико су се разговарали и шта су све разговарали!. |
| ити; ја сам опет сумњао у њега.{S} И ко зна, може бит’ би се међу нама изродила и голема свађа, |
| лише опет.</p> <p>— Наша!..</p> <p>И ко зна шта би било да се тога часа мајка не указа на врати |
| S} Аферим!..{S} Чо’јек ће бити кад тако зна да удара и да се брани, а не трчи баби да му се туж |
| мири мало, замисли се.</p> <p>— А ко то зна? — запита отегнуто, као размишљајући. —— Ја мнијем |
| а...</p> <p>— Шути...</p> <p>— И свијет зна да пропадамо и прича о том...</p> <p>Мајка застане. |
| а презриво одмахну руком.</p> <p>— Алах зна чија ће побједа бити, — рече — а мени се чини да је |
| ио, никога напао, изгрдио.{S} Шта више, знајући како он не воли препирати се ни парничити, како |
| сам запјевам.{S} И у обијести оној, не знајући шта друго да радим, почнем као помаман подвикив |
| дочека Зулфага и поново му даде некакав знак. — Он увијек мало једе...</p> <p>— Хм...</p> <p>— |
| .</p> <p>И намигнувши, чудноват некакав знак даде му руком.</p> <p>— Хм...{S} Па баш и није диј |
| оворећи, једним лаким измахом руке даде знак слугама, — који су смирени и потурени пристајали з |
| p>— Мене?..</p> <p>Она ми бржебоље даде знак да не вичем толико.</p> <pb n="370" /> <p>— Хасан |
| — откреса бимбаша јаче и руком ми даде знак да изађем.</p> <p>Пред вратима ме дочека Сулага, н |
| у је криво што напредујем.{S} А најбољи знак да оно што радиш добро радиш, тај је, ако видиш ду |
| ти се.{S} Затим, опазивши мене, даде ми знак руком да му приступим.</p> <p>Обгрли ме.{S} Па се |
| "363" /> <p>Сулага одиже руку и даде ми знак да застанем, да се смирим.</p> <p>— Данас ћете у м |
| сам био овђе — прогунђа суво, дајући ми знак руком да му се не примичем.</p> <pb n="405" /> <p> |
| да се наљути и измахну руком дајући ми знак да се дижем; затим погледавши боље, брзо ми присту |
| слово не може му се разабрати, ни један знак разумјети.{S} На мајку, на жене, на ме не хтједе н |
| уо и накашљао се.{S} И то као да је био знак пратиоцима да постану још бјешњи, још дивљији и јо |
| едали смо у мјесец, у звијезде, тражили знакове небеске; причали и препричавали и своје и туђе |
| се један другом у лице и говорећи више знаковима него ријечима, загледали су оружје, окретали |
| и.</p> <p>— Ја... ето свједочила сам, а знала сам да се твоје отима — настави задихано, испреки |
| ивао.</p> <p>Чак су и дјеца по махалама знала да се у читаву шехеру нико у томе с њиме надметат |
| жаше”...</l> </quote> <p>И, као да није знала других пјесама ни других кајда каквих, вјечито је |
| а руже и лехандере.{S} И као да се није знала уморити у послу томе, као да јој није требало поч |
| , ударила је у плач.{S} Ништа више није знала проговорити, ни објаснити ми. </p> </div> <pb n=" |
| јој некаква слова, бројеве, — иако није знала ни читати ни писати, — и замишљено вртио главом.. |
| рага?..{S} Хахахаха!..{S} То нијесам ни знала...{S} Хахахаха!..</p> <p>И измахујући шамијом, ош |
| обојица смо постајали све немирнији.{S} Знали смо да нам нема још дуго пјешачити па да га се до |
| ећи ни ријечи и не гледајући ме чак.{S} Знали су добро да ћу се и сам досјетити од кога је.{S} |
| и хануму. — Брже ће...</p> <p>— Јади га знали... а, глад ми, ево, прође... — шапну Хасан растег |
| је најчешће ситна играчка, а пошто смо знали да је бимбашиница чувена љепотица одмах смо били |
| <pb n="279" /> хоџа ни хоџиница нијесу знали да икако излазе из куће ни куда излазе, нити им к |
| ,кад је једно сељаче, које сигурно није знало за његову моћ ни силу, разбило ми главу и кад сам |
| говарали и шта су све разговарали!..{S} Знам само да је у свануће, кад сам се дигао из душека и |
| једајући на шилту и прекрстивши ноге. — Знам да се ти тужиш на њега, е ти је криво учинио.</p> |
| дигнувши прст, удари ме по носу. — А ја знам да треба...{S} Кад се кућа кући, онда и треба.</p> |
| <p>— Ти како знаш...</p> <p>— А шта ја знам? — окоси се мајка оштро, грицкајући танки свилени |
| попридиже се. — Ја ћу баш учити како ја знам...</p> <p>Па подухвати џубу и, пребацивши је преко |
| му поче опипавати оштрицу.</p> <p>— На знам шта је све било између вас, — рече полугласно — ал |
| м. — Бег?..</p> <p>— То опет ја најбоље знам.{S} Нико мом ђетету не може бити бољи пријатељ од |
| и чудно завијају <pb n="312" /> а... не знам јесу ли момчад на опрезу...{S} Треба сам да обиђем |
| кне.</p> <p>— Па... ти си ми драг... не знам ти рећи колико си драг — изговори брзо, испрекидан |
| међу хајдуке?</p> <p>— Ко зна?..{S} Не знам...{S} Хајдемо!..</p> <p>Неко вријеме стајали смо и |
| ћи се, приближивали смо се ватри.{S} Не знам управо шта, али ме нешто силно гонило, гурало напр |
| им се на траву да отпочинем.{S} И, — не знам како ми дође та чудна мисао, — чупкајући око себе |
| ... што си сад спомињала?..</p> <p>— Не знам, — покуњено одговори она и отегну обрвама. — Тако. |
| она. — Ти ништа не знаш?..</p> <p>— Не знам...</p> <p>Токорсе нехотице стадох на оне мерџане ш |
| {S} Тешко?.. — брзо запита.</p> <p>— Не знам...</p> <p>— Је ли стигао?..{S} Је ли овђе?..</p> < |
| исли, па нареди како хоћеш.</p> <p>— Не знам... не умијем...</p> <p>— Учи се!..</p> <p>Окренувш |
| звала? — отегну. — Не знаш?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Их!..</p> <p>Па пљесну рукама и зажмири |
| т ће он јаче, грицкајући браду. — Ја не знам хоће ли вам се свиђати.</p> <p>— Ми и тражимо ново |
| резриво, окрећући ми леђа, а, ни сам не знам рашта, тај узгредни прекор био ми је увијек тежи н |
| аги и сви га спомињали.{S} И, ни сам не знам рашта, али након сваког разговора о њему ја сам би |
| идио сам да се не шали.{S} И, ни сам не знам како, у оном часу заборавих и на мајку и на Зулфаг |
| аки рад против њих.</p> <p>И, ни сам не знам како, опет ми рука полети ножу и нагло га извукох |
| е, него друго, друго нешто... ни сам не знам како бих назвао.{S} По свему се могло познати да ј |
| мари и дочекао ме псовком.{S} Ни сам не знам како сам му измакао и курталисао се.</p> <p>А глад |
| непрестано, смјешкајући се, — ни сам не знам рашта, а опет ми дошло да се смијем, — и... и све |
| рчали.{S} И псовао сам, грдио ни сам не знам кога, на силу тражећи кавге и ината, жељен да се м |
| једно, баш код чатрње.</p> <p>Ни сам не знам како сам се онда могао уздржати да не вриснем и не |
| !</p> <p>— шапну опет.</p> <p>Ни сам не знам шта ми би у томе часу.{S} Не одговорих му ништа, н |
| "SRP19132_C29"> <head>XXIX</head> <p>Не знам како се и Зулфага познао са Хасаном и гдје се позн |
| вјерио да је говорила истину.</p> <p>Не знам ради чега отпусти она након неколико дана ту исту |
| </p> <p>— То... то ваља!..{S} Сад барем знам да имам друга за невоље!..</p> <p>Окрену се и пође |
| /p> <p>— Они?..</p> <p>— <hi>Ја</hi> то знам најбоље и нико не треба да ми их хвали.</p> <p>Сул |
| и ме повео ни сам не знаш куда и јер не знамо шта радимо ни ја ни ти...{S} Теби, зевзече!..</p> |
| су ми сви ти људи ахбаби неки, давнашњи знанци.{S} Са сваким од њих побратио бих се, загрлио, п |
| и рахатније осјећали него најбољи наши знанци и ахбаби.{S} Оружани су били сви.{S} Румене се м |
| d="SRP19132_C27"> <head>XXVII</head> <p>Знанци и пријатељи каткада грђе додију и постану неснос |
| одмах је и престајао.{S} Ја сам, опет, знао да би ми сваки предлог био узалудан, јер Хасан тад |
| .{S} Нити га звали, нити је одлазио.{S} Знао је само за своју кућу и своје послове.{S} Ако је с |
| есам смио ништа ни споменути Хасану.{S} Знао сам да би одмах почео ругати се и грдити.{S} А ипа |
| закуцао на авлиска врата, — ђаво би га знао рашта, а сузе су ми налетиле на очи чим сам прихва |
| ити па да га се дочепамо, за ђаво би га знао ушљед чега, опет бисмо вољели да је мало подаље, д |
| а погодио Хамида у ногу...{S} Он му све знао, све лоповлуке, па га хтио макнути са свијета...{S |
| по два.</p> <p>И нико, чини ми се, није знао онако причати и онако тумачити.{S} Кад мене неко п |
| вине редовно сваки дан, и читаве чланке знао препричати љепше, <pb n="210" /> него су написани |
| е није зачудио.</p> <p>— Па то сам ја и знао — рече мирно, грицкајући браду. — Томе сам се и на |
| једино миловање.{S} За друго као да ни знао није.{S} Ниједном ме није узео на крило, ни поцупк |
| био бабо у животу Осман као да није ни знао ни за кога у кући осим за њега и другоме се ни пок |
| и поче је чупкати.</p> <p>— Нијесам ни знао да си се вратио — прошапта.</p> <p>— Нијесам имао |
| ча и обгрли ме. — Аферим!..{S} Нисам ни знао да имаш тако срце и... и да се тако знаш бранити.. |
| оћ и хвалио робу што <pb n="220" /> сам знао боље, не зазирући чак ни од уобичајених трговачких |
| сти, оковати се драговољно.{S} А ја сам знао не једну, него неколико мајкиних тајни.{S} Зато, в |
| а као испред туђина каква и тек кад сам знао да ће почети с дијељењем дуката, јављао сам се и, |
| сам се таквим упадицама. 3а хајдуке сам знао да су опаки људи, — они су ми и <pb n="246" /> баб |
| и, непомични.{S} Ја од узбуђења нијесам знао шта ћу говорити, а он опет није хтио запиткивати н |
| аво у похвалама.</p> <p>— Никад нијесам знао да си оваки — зборио је Хасан, наслонивши се на ја |
| ..</p> <p>Стао сам као укопан и нијесам знао ријечи проговорити.{S} Чудна слутња нека, необичан |
| је је он својим претварањем и удварањем знао задобити за се, заварати?..</p> <p>— Ружно сам учи |
| му вјерујемо...{S} Он је Зулфагу одавно знао...</p> <p>Опет сједох на миндерлук и стиснувши рук |
| о; чак и кад му је неко требао, није му знао ласкати ни улагивати се.</p> <pb n="273" /> <p>Још |
| .{S} Онако бунован и сметен, нијесам му знао ни ријечи одговорити.{S} Одмах сам прихватио за ор |
| им ко о томе причао.{S} Па ни ја не бих знао нити бих могао сазнати, да једне ноћи, — када се ч |
| међу нас.</p> <p>— Шта вам је, ако Бога знате? — викну из свега гласа, готово наричући. — Ни по |
| нђао је измичући и као стидећи се. — Не знате ви... јер... јер сте женскоње...</p> <p>И као што |
| њих, зато их и прекоравао.</p> <p>— Не знате ви, поганови, како је мени — гунђао је измичући и |
| </p> <p>— Знаће шта су муке... ама може знати и шта је радост! — узвикну заносно. — Без правих |
| њигу изнад главе и исправи се.</p> <p>— Знаће шта су муке... ама може знати и шта је радост! — |
| — уздахну Хајкуна и обгрли ме чвршће. — Знаћеш шта су муке...</p> <p>Хоџа одиже књигу изнад гла |
| емного говори о једном послу, то, бива, значи, да се нема смјелости да му се приступи...</p> <p |
| ме да ти сазна тајну која је за чување, значи упола се предати његовој власти, оковати се драго |
| ине да ће »бит човјек«, — која је за ме значила много, — ја сам му први приступио и отада више |
| да ћу сад?..</p> <p>Растанак са Хасаном значио је за ме и — растанак са Сарајевом.{S} Друкчије |
| ти, посрнути. — Рашта?..</p> <p>— Па... знаш... доста сам био овђе — прогунђа суво, дајући ми з |
| је било?.. -</p> <p>— Криво му било... знаш... што ми се расцв’о карамфил, па лијеп, велик, цр |
| јим. — Јеси ли се одморила, рођо? ..{S} Знаш ли како смо ишли једном, па се ти уморила, па...</ |
| ете, — рече — о коме сам ти писао...{S} Знаш...</p> <p>И намигнувши, чудноват некакав знак даде |
| {S} Смијехом сам домамила и кумру...{S} Знаш ону моју кумру, што ми вазда долијеће... па ми се |
| лачећи себи.</p> <p>— Шта си ишао?..{S} Знаш ли, јадниче, да ће се мајка љутити?..</p> <p>Затим |
| ита га изненада и унесе му се у лице. — Знаш ли и ти што?..</p> <p>— Их!..{S} Како ћу ја?.. — у |
| кох још пакосније, жешће, изазивачки. — Знаш а кријеш, прикриваш...</p> <p>— Ама шта ти је? — з |
| ацих га у страну.</p> <p>— Ти... ти све знаш — рекох још пакосније, жешће, изазивачки. — Знаш а |
| у, на шамију и почела гугутати...{S} Не знаш, болан, како је слатка била!..</p> <p>— А њему и т |
| ле, — протепа она меко, мазећи се. — Не знаш ти...</p> <p>— Он мене здрава пазио у својој кући, |
| ћи ми се на раме и умиљавајући се. — Не знаш ти...{S} Их!..{S} Због мене, болан, направио би чу |
| > <p>— Што сам те звала? — отегну. — Не знаш?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Их!..</p> <p>Па пљесну |
| о да се увијам као и она...</p> <p>— Не знаш колико ми је драго што си ми то казао —— узвикну н |
| <p>— Шта сам ти учинила?..</p> <p>— Не знаш? — отегнух подругљиво, накривљујући главу као и он |
| ио, да ме намучиш, душманине, као да не знаш да те могу к’о пса избацити из куће одмах, овог ча |
| уз њега...</p> <p>Млад си ти још, па не знаш...{S} А, ето, хајдуци напредују...{S} Чете њихове |
| ивљујући главу као и она. — Ти ништа не знаш?..</p> <p>— Не знам...</p> <p>Токорсе нехотице ста |
| теби, будало, јер си ме повео ни сам не знаш куда и јер не знамо шта радимо ни ја ни ти...{S} Т |
| ви, ако си жедна, колико хоћеш...{S} Ти знаш да на те дигнути руке нећу, па си се осилила, побј |
| пучом о тле. — Шта ћу ја?..</p> <p>— Ти знаш све — упорно дочека Зулфага и развуче лице на смиј |
| као узгред не дижући главе.</p> <p>— Ти знаш...</p> <p>— Ја? — запита она тихо и порумени.</p> |
| во родити...</p> <p>— Мучи!..{S} Шта ти знаш, кењче један — окоси се стари увријеђен и попријет |
| е главу и лукаво намигну.</p> <p>— И ти знаш о том — рече. —— И кушали смо заједно...</p> <p>Бр |
| p>— Шта ћу радити!..</p> <p>— Ради како знаш — вели и он и звекеће бројаницама.</p> <p>Тада, чу |
| а.</p> <p>— Ти си домаћин, па чини како знаш — рече, па, и не погледавши више на ме, изиђе из с |
| ријечи ја ћу слушати.</p> <p>— Ти како знаш...</p> <p>— А шта ја знам? — окоси се мајка оштро, |
| нао да имаш тако срце и... и да се тако знаш бранити...</p> <p>Тапшући ме по рамену настави ват |
| ме, као да јој није требало почивке.{S} Зној је облијева по лицу, по врату, по мишицама, мокра |
| а, навали.{S} Нагло почех повраћати.{S} Зној ме обли по челу и по образима, — док ми се руке би |
| а непрестано текла, цурила густа крв, а зној им цурком текао с лица, — које као да се и сад пре |
| окре крпе некакве, која је заударала на зној, истресе нешто духана на длан, узе га међу прсте и |
| но стресали бухе са себе и заударали на зној, он је једино имао мекших и топлијих ријечи; једин |
| н пламен освјетљавао им половину мрког, знојавог, сунцем опаљеног лица, док је друга половина о |
| бразима, закрвавио очима и, сав обливен знојем, дува из све снаге.{S} Остали одмах иза њега, ух |
| каравана коња, голих, растоварених, са зобницама на глави, збијали се око њега са неколико стр |
| абусито проговори:</p> <p>— Хајде...{S} Зове те бимбаша...</p> <p>— Шта је?..{S} Какав је сад б |
| .</p> <p>Изговорио је тако мирно као да зове на ручак.</p> <p>Ја занијемих.{S} Само га зијевају |
| и наслони ми главу на прси, — вазда ме зове...{S} Једном иште: „Дај чашу воде“... други пут: „ |
| } Устани!.. — чух, у неко доба, како ме зове Хасан, псујући и звекећући ми оружјем око главе. — |
| пут: „Дај кахву“...{S} Хамид ту, а мене зове...</p> <p>И све говори некако жалостиво.{S} Каже: |
| сам и ја могао чути, узвикне:</p> <p>— Зови Хајнију!..</p> <p>Он није слушао.{S} Шаптао је и д |
| правио јој свирале, штрцаљке, пушке од зовине и причао приче.{S} Каткада нам је приступала и Ш |
| и, као малом дјетету, давао ми пушке од зовине што их сваки дан правио; каткада ме узимао и на |
| очити...{S} Дође ми да се дигнем, да га зовнем по имену и са раширеним рукама да му потрчим у с |
| ебе.{S} И дође ми да викнем у помоћ, да зовнем макар кога.</p> <p>Тад се истом сјетих Хасана, т |
| нагињући се све више.</p> <p>— Хајнију зовни! — узвикне мајка жешће и баци му папучу у лице.</ |
| сто онако као што ме и хоџа одигнуо.{S} Зовну прстом Хајкуну да и она опипа.</p> <p>И, макар шт |
| а чинило ми се као да ће га зауставити, зовнути.{S} Па се ипак савлађивала и поново лијегала на |
| ало штогод о мојој хајдучији, па ме сад зову и хоће да испитују.{S} Читавим путем нисам на друг |
| ј што боље угоди.{S} Свако јутро, прије зоре, босоног је ишао на Неретву, доносио воде и спушта |
| ли жена, домаћица.</p> <p>Ујутру, прије зоре, дизала се из душека, трчала у кухињу и ложила ват |
| RP19132_C19"> <head>XIX</head> <p>Прије зоре пробудио ме Хасан и позвао да кренемо на друм, да |
| ви, остала преко читаве ноћи, управо до зоре.{S} Па и Зулфага остао с њоме...{S} И ко зна колик |
| ећањима ме и замамила вјешто и тек пред зору пустила ме да заспим, да се одморим иза толиког ра |
| ву дружину чувеног харамбаше Стојана, у зору дочекао Стојан из засједе и да је настао жесток ок |
| о о свему.{S} Одлазио је рано, готово у зору, и враћао се тек око подне.</p> <p>Дошавши кући од |
| разлијевао се демирима рашчешљан широк зрак сунчани, — простирао се по тлима, оивичен са три с |
| штали.</p> <p>А читав ваздух мирисао на зрело, изгњечено грожђе и <pb n="211" /> на увелу кудељ |
| обаци Хасан, узваливши се на јастуке. — Зрно се мало нашалило.</p> <p>Па одмах стисну зубе и на |
| ане наочари и двије ситне чачкалице: за зубе и за уши.{S} Затекао сам га гдје лежи на миндерлук |
| у кољенима, као ругајући се искезих све зубе према њему.</p> <p>— А шта је од тих новаца, што и |
| у, у кадифасте му очи и искежене бијеле зубе.</p> <p>И по свему сам могао познати да је и он ор |
| , ех...</p> <p>Па преврне очима, стисне зубе и, изненада, почне сам себе кудити.</p> <p>— А ја. |
| змакла од њега и изишла из собе, стиште зубе и покуша да се исправи.</p> <p>— Камо среће да пог |
| рав!..{S} Не дај!..</p> <p>Хасан стиште зубе и опет прогунђа нешто.{S} Не хтједе је ни погледат |
| p>— Какви хунцути? —— запита мајка кроз зубе и погледа га попријеко. — Ко ће га покварити?..</p |
| Не чуди се што сам га нашао — рече кроз зубе, не баталећи посла. — Оставио сам онога хајдука... |
| — рече задављено, циједећи ријечи кроз зубе и старајући се да изгледа што мирнији. — Хтио сам |
| аги <hi>његове</hi> паре — запитам кроз зубе, усиљавајући се да будем што мирнији. — Оклен, кад |
| p>— Тхе... сврби... — проциједи он кроз зубе све се више мргодећи. — Не тражи куршума!..{S} Изв |
| > <p>— Ако су хајдуци?.. — покушах кроз зубе да изговорим и одмах занијемих, замријех, пажљиво |
| неподмитљивости почео љутити и стискати зубе.{S} Напошљетку би и одмахнуо рукама и поново се по |
| накав какав сам и био, — дочекам кезећи зубе и готово режећи — а ти... а ти си кучка једна!.. . |
| бојника — дочеках ја бјешње, стискајући зубе.</p> <p>Зулфага приступи вратима, отвори их и накл |
| шта, ништа — отсијече Хасан, стискајући зубе. — Ситно је то...</p> <p>И тјешећи једно друго, по |
| /p> <p>— Ништа је — прогунђа стискајући зубе и жваћући чађаве бркове који му пали по устима. — |
| брахим ефендија мирно, поново указујући зубе. — Тако је... ето... пропало све...</p> <p>Ја узне |
| p> <p>Ни она?..</p> <p>Хасан је стискао зубе, мрштио се и мрко ме гледао.{S} Одговарао није ниш |
| е мало нашалило.</p> <p>Па одмах стисну зубе и намршти се.{S} Бербер немилосно забоде прсте у р |
| отирала, а Хатиџа је, лежећи поред ње, зубима ломила љешнике и, намигујући и као дражећи ме, п |
| м, поткресаном брадом, необично бијелим зубима које је непрестано откривао, чим ме опази пође м |
| дућану, што су са чибуком или цигаром у зубима стењући и гунђајући прихватили за аршин и терези |
| нувши Ајкуну, поново подвикну, шкргутну зубима и извуче нож из корица.</p> <p>— Ко каже да није |
| ошаље понешто: или фес, или округу, или зубун, ђердан, тозлуке.{S} Свакоме шаље и поздрав или с |
| ду, на рамена и непрестаним једноличним зујањем као да су одговарале, отпијевале на тепање њего |
| а, које је необично сличило непрекидном зујању читавог једног роја муха, негдје прикривеног.</p |
| ксах потпуно.{S} У глави као да ми поче зујати, звонити, тутњити, пред очима поче да се мрачи, |
| ади, у царскоме здрављу, и какав је ово зулум настао?</p> <p>И закукаше како им је живот омрзну |
| чини да је уз онога ко се дигне против зулума и неправде...{S} Није ли данас, сјутра ће бити у |
| ни и поче тумачити. — Мало му је што је зулума починио, него ухватио двије ђевојчице из комшилу |
| из свију села,</p> <p>— којима додијали зулуми и намети разни, — остављали су домове, неки их и |
| — Разбојник сам, зликовац сам, хајдук, зулумћар...{S} У мене је и срце од камена и нема милост |
| ио показати како је „зликовац, хајдук и зулумћар“, како му је „срце од камена“, те како више не |
| јети...{S} Хајдуци ударају на силеџије, зулумћаре...</p> <p>Хасан се приближи староме да га бољ |
| ојасом!..{S} Па су хајдуци и кавгаџије, зулумћари, отмичари, а Зулфага је миран, стидан, сметен |
| , па и мени причао...{S} Нити је, каже, Зулфага имао својих пара кад је у нас дошао, нити су Ха |
| као марјаши...{S} Ко год хоће да пије, Зулфага плаћа...{S} Шта год Хасан зажели, Зулфага донос |
| ца и са закрвављеним очима од несанице, Зулфага, не пустивши ни да се уредим ни да прашину стре |
| неколико кметова и новце предао мајки, Зулфага за дуго времена није јој додијавао иштући ни ја |
| кад су се обично окупљали и састајали, Зулфага је излазио пред мајку, износио некакве тужбе, р |
| лфага плаћа...{S} Шта год Хасан зажели, Зулфага доноси...</p> <p>Испочетка нити сам што питао Х |
| а пролазио оборене главе, као постиђен, Зулфага је, наклањајући му се према уху, непрестано шап |
| ажити нешто.</p> <p>— Ономадне, у лову, Зулфага га хтио убити — рече полугласно, као да сама са |
| азмахивала рукама као доказујући нешто; Зулфага је напротив био необично миран и, како ми се пр |
| есао руком као да се гади од нечега.{S} Зулфага је, хтио не хтио, морао бјежати испред њега, из |
| као да се збунише мало, сметоше се.{S} Зулфага окрену главу према пенџеру и поче отезати шијом |
| јерали да затворим и да се сакривам.{S} Зулфага ми неколико пута пролазио испред дућана весео, |
| одстрани.{S} Па ни то није помогло.{S} Зулфага је, као за инат, све послове свршавао много ран |
| о много да кажу, много да испричају.{S} Зулфага је свакако имао много више да прича и, док је Х |
| ридижући се. — Мислиш ли да...</p> <p>— Зулфага ради како ја наредим — прекиде га мајка и, поно |
| жући све живље.</p> <p>— Ко?..</p> <p>— Зулфага и Хамид.</p> <p>— Зар?..</p> <p>Сломивши лулу о |
| че се обазирати на све стране.</p> <p>— Зулфага ће ти се осветити, — прошапта пригушено, — и... |
| о, као да ме неко поче давити.</p> <p>— Зулфага је то видио и зато се здружио с њим — настави м |
| уци и кавгаџије, зулумћари, отмичари, а Зулфага је миран, стидан, сметен.{S} Он и не зна друго |
| е око ње. — Наша је ноћас!..</p> <p>— А Зулфага?..</p> <p>— На селу је — мирно одговори мајка и |
| паре узалуд и да расипам...</p> <p>— А Зулфага? — поче Сулага живље, придижући се. — Мислиш ли |
| хунцута у кући...{S} Нећу!.. — запјева Зулфага измичући се. — Не треба ми хунцут.</p> <p>— Хун |
| <p>— Уграбио? ..{S} Уграбио? — запјева Зулфага увријеђен, па се диже и климајући се пође према |
| света свога имућа и добра, макар ми га Зулфага и не дао сада, да се пребијам по туђим кућама к |
| ко се и у кахви састају много и како га Зулфага увијек части, позива, нуди.</p> <p>Кахва се про |
| на једном слузи, на Хамиду неком, кога Зулфага однекуд доведе, и на једној слушкињи, за коју и |
| бјегао бих, сакрио се, уклонио, само да Зулфага није био у близини.{S} Само њему за инат задржа |
| о ће јести.</p> <p>— Неће — брзо дочека Зулфага и поново му даде некакав знак. — Он увијек мало |
| ..</p> <p>— Ти знаш све — упорно дочека Зулфага и развуче лице на смијех. — Твоја је памет голе |
| . па... па.. удри ме, молим те — замуца Зулфага и поднесе јој главу да га удари. — Удри... а не |
| али?</p> <p>— Осман ме ’сује, — промуца Зулфага отегнуто и поче комешати раменима. — Остарио чо |
| уци.</p> <pb n="343" /> <p>— Је ли крив Зулфага — рече — што је иза твога доброг и поштеног оца |
| /p> <p>— Ето, честити ефендија, — упаде Зулфага брзо и дубоко се поклони. — Ето и сада говори о |
| {S} Сулага је миран чо’јек — брзо упаде Зулфага, превијајући се и отежући шијом. — Он није лош. |
| ека она живо и заврти главом. — Њега је Зулфага примио...{S} И сад је у нашој кући...</p> <p>— |
| бијаше мајке.{S} Чинило ми се као да је Зулфага премамио, отео, уграбио, да је негдје у даљини |
| сувише брзо потрошила.{S} Готово да је Зулфага имао право кад је говорио мајки: »Готова пара у |
| о гунђа, гунђа....</p> <p>Наравно да је Зулфага за све ово сазнао кроз непун сахат и плачући и |
| > <p>— Дај ми преобуку...</p> <p>Кад је Зулфага стигао кући био сам већ преобучен.{S} Сједио са |
| ека потајна, подмукла борба, у којој је Зулфага непрестано наваљивао и нападао, а мајка непрест |
| </p> <p>— Ех, а преша је ово — муцао је Зулфага, једнако стојећи пред њом онако тих, покоран, с |
| ој ударати ни кажњавати — брзо дочекује Зулфага и као стане преда ме да ме одбрани. — Млад је ј |
| } Зашто?</p> <p>Је ли он крив што му се Зулфага наметнуо у друштво, што га је пратио вазда и ча |
| м стрехом легли се врапци и голубови, и Зулфага, као са страхом неким, приступи им и лагано, ти |
| рам чак.</p> <p>Након таквих догађаја и Зулфага и мајка дуго су разговарали, препирали се о неч |
| ко читаве ноћи, управо до зоре.{S} Па и Зулфага остао с њоме...{S} И ко зна колико су се разгов |
| <head>XXIX</head> <p>Не знам како се и Зулфага познао са Хасаном и гдје се познао.{S} Неколико |
| pb n="246" /> бабу убили, — али да би и Зулфага могао постати хајдук, никако нијесам могао вјер |
| брзо, не размишљајући, радознао: шта би Зулфага учинио да ме оваквога види. — Нећу се преоблачи |
| ј причали о мени.{S} Кришом, да не види Зулфага, свраћала је Циганке што су ми разносиле робу, |
| јеш, а ја ћу слушати — понизно одговори Зулфага, клањајући се и нарочито наглашавајући оне задњ |
| ати, ударати.</p> <p>— Шта је још лагао Зулфага? — запитам оштрије — Причај ми!..</p> <p>Ибрахи |
| е мајку гурати!..</p> <p>Опазивши пушку Зулфага поблиједи и поплашено се измакну, заклони се за |
| иш... видиш кога си подгојила, — отегну Зулфага према њој и опет као да поче попијевати. —</p> |
| ти је просто...</p> <p>— Зар? — цијукну Зулфага и разглави вилице од уха до уха.</p> <pb n="340 |
| нда су прешле Зулфаги?</p> <p>— Онда их Зулфага, онако недограђене, купио од твоје мајке за сво |
| — Све си отео...</p> <pb n="339" /> <p>Зулфага се сакри за бимбашу и као плачући рече:</p> <p> |
| чки. — Ето ти свједока, болан!..</p> <p>Зулфага ће ти, на срамоту, све повратити...</p> <p>У ме |
| на у хапс и окове!..{S} Одмах!..</p> <p>Зулфага изви шију и поче жмиркати.</p> <p>— Тако, тако, |
| и нашао разбојника и угурсуза...</p> <p>Зулфага поносито устаде и, стиснутих очију, раскорачи с |
| ..{S} Ја бих их давно продала...</p> <p>Зулфага отегну шијом и чудновато узви главом, као да би |
| цити из куће одмах, овог часа...</p> <p>Зулфага по обичају нити се противио, нити се бранио.</p |
| епо... — прогунђа. — Кушаћемо...</p> <p>Зулфага се лукаво осмјехну, одиже се на прсте и поче ша |
| уто запита:</p> <p>— Шта ћете?..</p> <p>Зулфага ми трзну руком, гурну ме мало унапријед и некак |
| њима.</p> <p>Нико се не одазва.</p> <p>Зулфага застаде мало, осврну се и као бојећи се да не п |
| — Баш твоја воља?</p> <p>— Моја.</p> <p>Зулфага готово паде на кољена, дотаче се мајчина скута |
| еках ја бјешње, стискајући зубе.</p> <p>Зулфага приступи вратима, отвори их и наклони ми се са |
| р. — Што ја рекнем не пориче се.</p> <p>Зулфага изви главом и чудновато преврну својим ситним о |
| учено протепа:</p> <p>— Ти долазиш због Зулфаге, је ли?..</p> <p>Ја застадох изненађен.{S} Мора |
| ле!..</p> <p>Тада јој се и чинило да од Зулфаге нико на свијету паметнији нема.{S} Тада јој изг |
| , од мајке, и по која оштрија порука од Зулфаге: да слушам хоџу и да будем ваљан...{S} Сулага м |
| стајао старији, све сам више зазирао од Зулфаге и све ми се чинило да он у читавој кући никога |
| да је мајка жељела да се сасвим отресе Зулфаге, да га се потпуно ослободи.</p> <p>Опет као да |
| он бабе измјењивало, тако није трпио ни Зулфаге.{S} Мрско му било и гледати у њега, мрско било |
| а очи и опљуну.</p> <p>— Неће он више у Зулфаге нипошто — рече суво. — Чим сам му ја љуцки опри |
| вршите, онда...</p> <p>— Онда су прешле Зулфаги?</p> <p>— Онда их Зулфага, онако недограђене, к |
| о, одмах иза тога морао је Хамид трчати Зулфаги са најозбиљнијом поруком: нека оставља све посл |
| ладао да то не учиним.</p> <p>— А оклен Зулфаги <hi>његове</hi> паре — запитам кроз зубе, усиља |
| очито је тражио да му што више причам о Зулфаги.{S} Интересовало га све шта он ради и како гово |
| ло и других, паметнијих људи, који су о Зулфаги такођер лијепо мислили и које је он својим прет |
| као да никоме толико годила није колико Зулфаги.{S} Свако јутро пролазио ми он испред дућана, и |
| почне поигравати, цупкати.</p> <p>Тешко Зулфаги ако би се након тога појавио у авлији.</p> <p>Ч |
| р, сирота, да је не издају и не поткажу Зулфаги, бојала се новог каква кијамета, па ме зато и о |
| шла у ову кућу затекла сам га...</p> <p>Зулфаги се засија лице од радости.{S} Опружи обје руке |
| атио за земље некакве...</p> <p>— То је Зулфагин момак! — прекидох га ја узбуђено, скачући с мј |
| Један исти човјек не може бити и мој и Зулфагин пријатељ — дочеках пјенушећи од бијеса и тапка |
| огао познати да је и он ортак, сарадник Зулфагин, да су обојица читаву ствар мајсторски удесили |
| у је — видјело се — љутило и узрујавало Зулфагино пристајање за њом, ухођење његово, пажња онол |
| мирно, отегнуто.</p> <p>— Ко је год са Зулфагом, грђи је од њега!..</p> <p>Хасан поврати нож у |
| разговарао о Хамиду и његовој свађи са Зулфагом, ни помишљао нијесам никако да ће он сам, до н |
| четири миша на дан, о разрачунавању са Зулфагом, слушала ме пажљиво, као да сам китио најзанос |
| х!..</p> <p>Први пут споменула је њега, Зулфагу.{S} И одмах, по тим ријечима, познао сам да се |
| ве стрине, тетке ли, узе једног субашу, Зулфагу некога, намјести му и уреди у кући собу једну, |
| осла. — Оставио сам онога хајдука...{S} Зулфагу онога... па отишао јунаку, у чету његову.</p> < |
| оквасише косу.</p> <p>— Преудала се за Зулфагу — настави хоџа мирно, пошто сам се поново приди |
| обдарила и отпустила Хајнију и истукла Зулфагу, није по обичају ни отишла у своју собу нити се |
| , у оном часу заборавих и на мајку и на Зулфагу.{S} Бесвјесно скочих и кренух за Хајкуном.{S} П |
| имбаше затекох Зулфагу, мрског, поганог Зулфагу, са дугачком шијом његовом, са змијском главом |
| е’дно...{S} Ми му вјерујемо...{S} Он је Зулфагу одавно знао...</p> <p>Опет сједох на миндерлук |
| n" /> <p>Исте ноћи, око јације, убио је Зулфагу и наредио мајки да пријеђе мени, јер је читаво |
| мрким погледом једним премјери и мене и Зулфагу.{S} Затим завуче прсте у густу, неуређену риђу |
| ма, хотимично са пуно похвала спомену и Зулфагу, прекидох га у говору и запитах подругљиво.</p> |
| чуди.</p> <p>— Ја?..</p> <p>— Ако тужим Зулфагу, оде и ти под суд...{S} Зар нијеси и ти свједоч |
| шао из врата његових, увијек сам опазио Зулфагу како стоји недалеко, на сокаку, и вреба ме, паз |
| {S} Примјећивао није ништа.{S} Нарочито Зулфагу није хтио спомињати.{S} Ако бих га ја каткада и |
| тужилаца и свједока код бимбаше затекох Зулфагу, мрског, поганог Зулфагу, са дугачком шијом њег |
| а, циличу тамбуре, звече дахире и пиште зурле, а измијешани момачки и дјевојачки гласови као да |
| ти, нијесам био на Косову, а, можебит’, и ти...{S} Ко зна?..{S} Био сам, да рекнем, травка Божј |
| е, кашње, додавала још и сухих смокава, и ораха, и љешника.{S} Она је, некако, увијек била љуба |
| и у малим, калајисаним тасима и пилава, и червиша, и долме, и јапрака.{S} Све ми то остављали н |
| у, у зембиљу једном: и лула, и кресива, и игала, напрстака, вретена и, дречећи колико га је грл |
| ешто готовине, и неколико кућа кметова, и десетак винограда, и све дао.{S} Хтјела не хтјела, он |
| лико кућа кметова, и десетак винограда, и све дао.{S} Хтјела не хтјела, она је морала о свему б |
| твоје очи, казао ми да сам му најдража, и ја сам оставила њега!..{S} Ево ти га!..</p> <p>— Пхи! |
| уз чије се демире пропињала дивља лоза, и, окренуте једна према другој, упредале су свилу, која |
| зачује: и коњски топот, и звеку оружја, и глас његов, оштри, дубоки, <pb n="235" /> мушки глас |
| вега!</p> <p>И Хасановог првог доласка, и њезиних састанака с њиме, и моје ненадне женидбе.{S} |
| и од драгости...{S} И Хамида сам звала, и хвалила му се и...и...</p> <p>— И?..</p> <p>— Хасану |
| нолика.{S} Макар га и гонила, и грдила, и ружила, он је пристајао непрестано, вјечито онако сми |
| о, пажња онолика.{S} Макар га и гонила, и грдила, и ружила, он је пристајао непрестано, вјечито |
| рафове а сабље пребацивши преко крила, и додијавали са својим питањима.{S} Распитивали се и о |
| кроз чаршију, у зембиљу једном: и лула, и кресива, и игала, напрстака, вретена и, дречећи колик |
| тући.{S} Ударала га и рукама, и ногама, и раскиданим цријевом од наргиле; ударала по лицу, по л |
| милосрдно тући.{S} Ударала га и рукама, и ногама, и раскиданим цријевом од наргиле; ударала по |
| ремљени и оружани, с напуњеним пушкама, и, пропустивши напријед момка, који је носио дугачки, м |
| даљених махала, посебице или у групама, и ишле мајки, наметале јој се, токорсе да је тјеше и ра |
| еди на софи са цвијећем, међу шебојима, и токорсе прешива некакве хаљине, крпе.{S} Опазивши ме, |
| и размишљати, колико о разним чудесима, и ни у што толико вјеровати, колико баш у оно што је му |
| чну пуцати затегнуте јечерме на прсима, и димије се опусте и почну заплетати око нога, док <pb |
| очи и, ширећи руке и пуцкајући прстима, и сама као да почне поигравати, цупкати.</p> <p>Тешко З |
| разаспу им се свилене косе по плећима, и почну пуцати затегнуте јечерме на прсима, и димије се |
| сједила у ћошку једном, међу јастуцима, и ћутала, све су жене галамиле, викале, неке се и смија |
| народ није крив, него је крива судбина, и свак други, и читав свијет је крив...</p> <p>— Хм...{ |
| м Ибрахим-ефендију, помоћника кадијина, и њему да се притужим.</p> <p>Ибрахим ефендија, витак, |
| b n="405" /> <p>— Примио си ме болесна, и хвала ти на томе...{S} Сад сам, ево, здрав и сад могу |
| домаћин, па чини како знаш — рече, па, и не погледавши више на ме, изиђе из собе. </p> </div> |
| примакох јој се опет, узех је око паса, и снажно, у наручју, одигох са серџаде.{S} Уживајући у |
| а Османа, премјери га од главе до пета, и брзо, не размишљајући, откреса:</p> <p>— У овој ти ку |
| p>Упознавши Хајкуну стресе се, задрхта, и лагано поче узмицати, уступати, старајући се само да |
| додавала још и сухих смокава, и ораха, и љешника.{S} Она је, некако, увијек била љубазнија пре |
| грмити, хрштати близу нас.{S} Обојица, и нехотице, застадосмо и почесмо се обазирати.{S} Ибрах |
| у написани — имао је о чему и да прича, и није му требало да се враћа на старо, да прежива.{S} |
| калајисаним тасима и пилава, и червиша, и долме, и јапрака.{S} Све ми то остављали на дућан и о |
| . поменуо је затим и бабу, сан некакав, и на крају надодао како се боји... боји...</p> <p>На св |
| евају.</p> <p>И, из чудног ината неког, и мени се прохтједе да запјевам, да пустим глас.{S} И, |
| испијао кахву која је заударала на чађ, и погађао се, цјењкао, куповао стоку, сир, вуну, коже, |
| у нашој кући гледам свакојаке скупове, и мале и велике, ипак сам се изненадио кад сам опазио ј |
| а комшијом да попије по неколике кахве, и који хоће читав ред чаршиски наопако <pb n="349" /> д |
| иду неком, кога Зулфага однекуд доведе, и на једној слушкињи, за коју и мајка рече да је боља и |
| <p>У зиму, када су ноћи постајале дуже, и разговарали смо више.{S} Док је напољу цичао, вриштао |
| S} Као да и сад лијепо гледам: и сеизе, и трговце, и оног љутитог бркајлију како трчи са голим |
| итка, танка, поносита.{S} И окићена је, и љепша и гиздавија од свију осталих, — бијели се као д |
| > <pb n="393" /> <p>Хасан, опазивши је, и сам се збуни и поче пипати око себе, извлачити нешто |
| аве и заклонило нам небо и сунце Божје, и које својим мрким, дугачким гранама, као да нас непре |
| разбијати.{S} Кида и кошуљу, и димије, и месо на себи као да кида; чупа и гњечи траву, гризе, |
| пазити.{S} Поче и заповиједати оштрије, и грдити, и пријетити.{S} И што су више стрепили пред њ |
| тигао какав хабер из Мостара, од мајке, и по која оштрија порука од Зулфаге: да слушам хоџу и д |
| а.</p> <p>— Охо!..{S} То сте се, богме, и уморили.</p> <p>— Богме и јесмо.</p> <p>— И огладњели |
| ог доласка, и њезиних састанака с њиме, и моје ненадне женидбе.{S} На све био заборавио као да |
| им тасима и пилава, и червиша, и долме, и јапрака.{S} Све ми то остављали на дућан и одлазили м |
| какве поклоне што их слала ко зна коме, и у замјену доносио читаве ките цвијећа, кутије, огледа |
| е, дивљаке некакве, полуголе и одрпане, и — не питајући ме, — сједио с њима, сашаптавао се и пу |
| ога часа чинило ми се као да ће и мене, и њу, и свакога гађати као кумру, те некако и нехотице |
| ера од тебе...</p> <p>Заборавио и мене, и заклетве, па си мислио да ћу и ја заборавити...{S} Ми |
| слио дати.{S} Одвојио и нешто готовине, и неколико кућа кметова, и десетак винограда, и све дао |
| <p>Комшинице, јаранице, тетке, стрине, и из наше и из других махала, доврвиле би јатомице прво |
| , које као да намах постадоше и крупње, и црње, тамније...</p> <p>— А он је крив био, душе ми, |
| ти травка, дрво а... а можебит’ и јаре, и говече и... ко зна!..</p> <p>Па превуче руком преко д |
| дашњим мукама Хатиџиним, светио јој се, и мјесто да олакшам, још сам је више мучио, пецао.</p> |
| али се брзо отргнем од ње, измакнем се, и не пазећи на гомиле бисага, кабаница и конопа по путу |
| е ми.{S} Ноге ми задрхташе, стресох се, и неко као да ме прикова на мјесту.{S} Пуцањ, још јачи |
| јници.{S} И ако нам се ђеца не опамете, и они ће бити исти, а ако били оваки, нека их свијех ђа |
| изно се наклањајући и љубећи јој скуте, и тихо прошапта:</p> <p>— Ето...</p> <p>Па јој спусти н |
| — Наслонила се на демире, међу цвијеће, и чекала.</p> <p>— Зар?..</p> <p>— И... и хтјела само д |
| ама, као да се више никад видјети неће, и тужни, замишљени, забринути одлазили кућама.</p> <p>И |
| , босоног, полазио у башту међу поврће, и тамо копао, тријебио, пребирао.{S} Туп, потмуо звекет |
| атио и по ноћи кад је излазила од куће, и остајао с њоме негдје чак до поноћи.{S} Ни <pb n="279 |
| јећи се зар да их саме оставе код куће, и читава широка авлија препуњавала се дјецом која су ск |
| сад лијепо гледам: и сеизе, и трговце, и оног љутитог бркајлију како трчи са голим ножем, а Ха |
| и слави, сметали да види небо и сунце, и модре планине, баште са бехаром и зеленилом њиховим, |
| и се сам с муком диже, с муком се миче, и вазда чека да му други помогне, да га заложи залогаје |
| дућана неких, немилосно лете и папуче, и нануле, аршини, калупи сафуна, потковице и гађају гдј |
| ајде даље!..</p> <p>Један је, шта више, и измахнуо био да ме ошамари и дочекао ме псовком.{S} Н |
| ће у нас...{S} Моли — дочеках ја мекше, и сам је молећи. — А грехота да га одбијемо...</p> <p>О |
| {S} Чете њихове попунише се, нарастоше, и са својим навалама учесташе необично.{S} Сељаци из св |
| су њима ударали и на живот, и на образ, и на имуће, па рашта да они поштеде наше куће? — отегну |
| хујући да их случајно не бих одао баби, и тепала ми и митила ме, мазила.</p> <p>Кад би бабо по |
| мене?..</p> <p>И она се изви, искриви, и удари у грохотан, обијестан смијех.</p> <p>— Због мен |
| ном стрехом легли се врапци и голубови, и Зулфага, као са страхом неким, приступи им и лагано, |
| в, него је крива судбина, и свак други, и читав свијет је крив...</p> <p>— Хм...{S} А како ћеш |
| з собе препртљао у коњушницу, бедевији, и намјестио ту као креветац неки, да може поред ње и но |
| /> би одмах све, покуњили се, стишали, и с рукама на појасу и обореном главом чекали док прође |
| остављали су домове, неки их и палили, и придруживали им се.{S} У многим кућама и не остаде го |
| макар и косијер, — и њих су извлачили, и њих чистили, поправљали.{S} Узгред су пунили и фишеке |
| да се освете?..{S} А оружани су и они, и јунаци су, и...</p> <p>Нехотице ми се оте поглед на и |
| се и намигујући, распали се, разбјесни, и ухвативши је око паса силом је притегну себи у крило |
| ји нема.{S} Тада јој изгледао и крупњи, и јачи, и већи од свакога.{S} У њему као да је гледала |
| гред како код куће мора и пелене прати, и хљеб кухати, и мотати памук на цијеви.</p> <p>И макар |
| уће мора и пелене прати, и хљеб кухати, и мотати памук на цијеви.</p> <p>И макар што је од рође |
| ...</p> <p>— И гладан си био, можебити, и... — Метну прст на уста и застаде мало. — А и сад си |
| Поче и заповиједати оштрије, и грдити, и пријетити.{S} И што су више стрепили пред њом, клањал |
| адају због тога.{S} Смио сам и ударити, и отети нешто, и опсовати, а да се нико усудио не би ни |
| ше ми играти, трзати се некако, грчити, и при сваком њиховом трзају као да ме неко боцкао безбр |
| че морали узимати књиге у руке и учити, и ја и Хасан били смо потпуно слободни и могли смо ради |
| бабо је сједио у врху, на својој шилти, и, пуштајући димове низа своју дугу, црну браду, мирно |
| , гониле су моје кириџије и моји момци, и читавим путем пјевало се, шенлучило, пуцало из пушака |
| на пушку, коју сам једва држао у руци, и редовно застајући на сваком десетом кораку.</p> <p>На |
| {S} Тада јој изгледао и крупњи, и јачи, и већи од свакога.{S} У њему као да је гледала избавите |
| а, као да ради нешто што се не приличи, и новце, не бројећи, трпа у џеп, у њедра, за појас, гдј |
| ако живим, и како радим, и гдје спавам, и гдје једем...{S} И увијек их молила да ме поздраве, д |
| сличи цвиљењу, уздисању, јауку нечијем, и као да злокоби, пријети, претсказује нешто.{S} Страх |
| тивала о мени.{S} Питала: и како живим, и како радим, и гдје спавам, и гдје једем...{S} И увије |
| {S} Питала: и како живим, и како радим, и гдје спавам, и гдје једем...{S} И увијек их молила да |
| а, подуприје ме читавим тијелом својим, и поведе мало.</p> <p>— Можеш ли ићи? — причини ми се к |
| знад главе и мјери ме једним необичним, и поплашеним и радосним погледом.</p> <p>Тек кад се спу |
| х сам потрчао према вратима да отворим, и тек што сам отшкринуо канат, а бедевија, узвијерена, |
| сјећао сам у томе да их мрвим, уништим, и нешто као да ме поче голицати на смијех...</p> <p>— А |
| ајући. — И огријешио сам се пред тобом, и здружио се твојим душманином и хтио...{S} Ех, много с |
| , уских пенџера, облијепљених хартијом, и са големим вратима кроз која би могли товари сијена п |
| азговарати са женом, макар и са својом, и забављати се женским беспослицама.</p> <p>Срамота од |
| м и мјехове с маслом, сиром и кајмаком, и, пустивши још петеро шестеро јањади да се заиграју по |
| ор између нас водио се полако, шапатом, и у гуркању старали смо се обојица да не изазовемо ника |
| итао је чак и новине редовно сваки дан, и читаве чланке знао препричати љепше, <pb n="210" /> н |
| питам улазећи у собу, ознојен и уморан, и погледам их обоје. — Што сте звали?..</p> <p>А Хасан |
| некакви, свратише се, уљегоше у дућан, и држећи руке на леђима почеше разгледати робу, погађат |
| но. — Ето, жао ми...{S} Макар и гунђао, и ружио опет... опет ми га жао...</p> <p>Мазећи се глед |
| за њим, као надзиравајући читав посао, и ако би се гдје појавила каква тврдоглавија муштерија |
| стрши изнад главе.{S} Страх ме, готово, и од самога себе, од корака својих, који мукло одјекују |
| нили су штету и насиља.</p> <p>За чудо, и мајка ми као да га се доста прибојавала и често, врло |
| ала...{S} Каткада, на велико моје чудо, и пригрлила би ме страсно, силовито, махнито и почела с |
| блиског сродника који ми најмилији био, и срце ми заигра, застрепи, залупа као да ће искочити.. |
| а и што јој требало и што није требало, и увијек распитивала о мени.{S} Питала: и како живим, и |
| олем хљеб, којим би, како ми се чинило, и међеда могао умлатити.{S} Све спустише пред нас.</p> |
| сјео покрај ћепенка, на сандуче једно, и онако, ради обичаја, почео на глас хвалити робу и заз |
| о један у другога, задивљено, узбуђено, и весело, као што се гледају добри стари пријатељи када |
| ај, душо медена! — викне мајка заносно, и удари се по кољену. — На штеди грла, не било га; не ж |
| о је креснуо укратко, оштро и одсјечно, и то једним чудним начином, који као да није трпио приг |
| јван плашим — прошапта стари забринуто, и попридиже се. — Вукови чудно завијају <pb n="312" /> |
| .{S} Смио сам и ударити, и отети нешто, и опсовати, а да се нико усудио не би ни оштрије ми одг |
| ситан женски глас, зазвони као сантур, и јасан, обијесан смијех разли се кроз читав сокак и ка |
| грма.{S} Поче бјежати.{S} Одбаци и фес, и пушку, и нож, па потрча као сулуд, не осврћући се.{S} |
| о сам, да рекнем, травка Божја, цвијет, и сисао крви људске...{S} И ко зна шта ћу до хиљаду год |
| > <p>— Наши су њима ударали и на живот, и на образ, и на имуће, па рашта да они поштеде наше ку |
| ико пута као да зачује: и коњски топот, и звеку оружја, и глас његов, оштри, дубоки, <pb n="235 |
| инат, гурнуо га под јастук, под главу, и згњечио...</p> <p>— А ти се зато наљутила?..{S} Је ли |
| илазила је одмах у дно авлије на траву, и, не тражећи шилте ни јастука, ту се сасула, пала, лег |
| у, скљоках се под једну букву, у траву, и, наслонивши се леђима о тврдо, дебело стабло, почех ј |
| гао и убрисао сузе. — Замамио је, кажу, и пошла за њега...</p> <p>— Тешко теби! — уздахну Хајку |
| Зулфагу како стоји недалеко, на сокаку, и вреба ме, пази.</p> <pb n="265" /> <p>— А шта си ради |
| 26" /> на неке, ударао, док напошљетку, и сам окрвављен и изгребан, нијесам бјежао кући.</p> <p |
| ворена лежала близу њега на миндерлуку, и да га треснем њоме по глави, да га на мјесту убијем.{ |
| је да пољуби мајку, чак и мене, у руку, и заплео се, спотакао, да сам у два маха помислио, е ће |
| Поче бјежати.{S} Одбаци и фес, и пушку, и нож, па потрча као сулуд, не осврћући се.{S} Неколике |
| ацим комад хљеба који ми лежао у крилу, и измакох се иза софре.</p> <p>— Једи!..{S} Што не једе |
| — шта се ово ради, у царскоме здрављу, и какав је ово зулум настао?</p> <p>И закукаше како им |
| рожђе и <pb n="211" /> на увелу кудељу, и тежак, топао мирис ударао у главу и као да је гушио, |
| и, чупати, разбијати.{S} Кида и кошуљу, и димије, и месо на себи као да кида; чупа и гњечи трав |
| ака што су сједили отрага, иза леђа му, и отежући проговори:</p> <p>— Донесите им, ђецо, мало м |
| нија према нама, нарочито према Хасану, и често као да је од себе, од својих уста штедила, само |
| ије отпуштати слушкиње, једну по једну, и одбијати од куће све зване и незване гошће.{S} Тада ј |
| руковијетима кумрина грожђа на шљемену, и као да је обухватао собом све пространство оно, сву „ |
| ава кућа кад потоне у мрак, у помрчину, и кад све поспе онда настану праве муке за њу...{S} Чин |
| са чинило ми се као да ће и мене, и њу, и свакога гађати као кумру, те некако и нехотице устукн |
| је.{S} Клечећи на трави, утонувши у њу, и раширивши руке према небу, готово ништа говорио није, |
| , грожђа, шљива, да их оставим на миру, и молили по неколико пута да оцу не причам о том, да се |
| но пролазе чаршијом, у живом разговору, и, како је изгледало, имали су један другоме нешто мног |
| ему.{S} Одлазио је рано, готово у зору, и враћао се тек око подне.</p> <p>Дошавши кући одмах би |
| ?..{S} А оружани су и они, и јунаци су, и...</p> <p>Нехотице ми се оте поглед на изгребане, окр |
| /p> <p>Па извади нож, опипа му оштрицу, и, као заклањајући се за ме, некако поребарке крену нап |
| <p>— Ах! — узвикну Сулага угледавши их, и пљесну рукама. — Ах!..</p> <p>И одмах као да се прибр |
| рече.</p> <p>— Heће? ..</p> <p>— Па... и усташи су оружани, — дочека Сулага пакосно, — и не ша |
| кварити?..</p> <p>— Па... па млад је... и не зна мислити својом главом... — замуца он и остави |
| здравији и ено му Хамида...{S}И... и... и кад га не дворим, шта ћу с њиме у соби?..</p> <p>Нећу |
| а, а опет ми дошло да се смијем, — и... и све као да нијесам вјеровао да је то баш он, Хасан, п |
| осветити, — прошапта пригушено, — и... и раставиће те са Сулагом...</p> <p>— Мене?..</p> <p>Он |
| — викну ватрено, примичући ми се — и... и ја нијесам више могла трпити... он је...</p> <p>Узех |
| и чекала.</p> <p>— Зар?..</p> <p>— И... и хтјела само да те гледам и да ти пјевам...{S} Дошло м |
| зар, било што је нијесам изнијела и... и што га, зар, нијесам молила да опрости...</p> <p>— Мо |
| сам га управо и измамио из авлије и... и сачувао га да га опет не наговоре...</p> <p>— Опет би |
| S} Нисам ни знао да имаш тако срце и... и да се тако знаш бранити...</p> <p>Тапшући ме по рамен |
| које се блистале и засјењивале очи и... и све ми се чинило као да и они трче, као да бјеже, изм |
| заће како му је мајка расула благо и... и како сам ја томе крив...{S} И златно, послушно дијете |
| погледом, — а тебе лопова оставио и... и нашао разбојника и угурсуза...</p> <p>Зулфага поносит |
| о је и крао, опет није ружио овако и... и барем је пријатељ народски...{S} Онаки нам треба!..</ |
| о, да се о мени прича као о јунаку и... и да ме сви хвале...{S} Их!..</p> <p>Па измахну руком и |
| сад здравији и ено му Хамида...{S}И... и... и кад га не дворим, шта ћу с њиме у соби?..</p> <p |
| ори:</p> <p>— Јер... јер и он долази... и... ко зна шта може бити...</p> <p>Ја занијемих, скаме |
| и. — Ни мени није лакше...{S} И мени... и мени су отели, уграбили и срце и душу...{S} Хајде...< |
| ..</p> <p>— Сад си мој... мој... мој... и ја твоја — опет прошапта, па отрже струк феслиђена и |
| ни се на њу. — Ево... право да речем... и ја сам се зажелио куће, ама...{S} Кад дођем тамо, па |
| ... ево... опет ме примио... и довео... и... ех, ех...</p> <p>Па преврне очима, стисне зубе и, |
| иџу. — А ти... ево... опет ме примио... и довео... и... ех, ех...</p> <p>Па преврне очима, стис |
| жаљевајући. — Кад јој се опет вратио... и вратио се убрзо <pb n="361" /> зар због чибукања... о |
| коло — јер... јер је севдисао Хатиџу... и видила сам како јој иде на врата, на разговор...</p> |
| купио од твоје мајке за своје паре и.. и још их лијепо платио...</p> <pb n="344" /> <p>У мени |
| и увијек распитивала о мени.{S} Питала: и како живим, и како радим, и гдје спавам, и гдје једем |
| ки дан, по неколико пута као да зачује: и коњски топот, и звеку оружја, и глас његов, оштри, ду |
| д очима.{S} Као да и сад лијепо гледам: и сеизе, и трговце, и оног љутитог бркајлију како трчи |
| ћ носио кроз чаршију, у зембиљу једном: и лула, и кресива, и игала, напрстака, вретена и, дрече |
| од хамала узео ствари, био сам смислио: и шта ћу рећи и како ћу изгрдити Хатиџу.</p> <p>Али чим |
| кида; чупа и гњечи траву, гризе, жваће; и баце папучу једну, другу...</p> <p>Напошљетку удара и |
| ред собе хоџа га одгурну <pb n="270" /> и деран посрну, паде управо покрај Хајкунине шилте и гл |
| а, увијек тапшући рукама <pb n="242" /> и поцупкујући на пети.{S} Изгледала је више као какво м |
| одигне нове, велике куће <pb n="253" /> и магазе, које ће лијепо уредити и издавати под скупу к |
| ху собе на својој шилти, <pb n="255" /> и, разасувши по димијама неколике прегршти мохуна, чист |
| , сврнуше луле са чибука <pb n="275" /> и потрчаше према њему.{S} И постуле, камење, духан-кесе |
| и је непрестано застајао <pb n="307" /> и непрестано загледао у пушку.{S} Можебити да би се збо |
| ји га никад имали нијесу <pb n="297" /> и припремали се за обрану.{S} Трговци су продавали робу |
| спустио дотле да ради и <hi>женске</hi> и <hi>рајинске</hi> послове и да се њима забавља.{S} Зб |
| суза пролио због тих подругачица!..{S} И колико сам камења набацао у дућане подругивача, кроз |
| и да више никад доће неће.{S} Јок!..{S} И сада, сваки дан, по неколико пута као да зачује: и ко |
| та и препријечио им улазак у кућу!..{S} И још има образа да виче како је гладан и како га неста |
| анинштари, дрвосјече.</p> <p>— Их!..{S} И ти се уплашио! — прекори ме Хасан подругљиво, гледају |
| поћута.</p> <pb n="257" /> <p>— ...{S} И казаће како му је мајка расула благо и... и како сам |
| напомена да зец баксузлук доноси?...{S} И какав ће то баксузлук донијети?...{S} Хоће ли се који |
| подвољак. — Баш?..</p> <p>— Свиђа...{S} И баби се свиђа — одговори некако заносно.</p> <p>— Ех? |
| — додаде она јаче.</p> <p>— Нека...{S} И одљутиће се.</p> <p>— И опет мрмљао, гунђао.</p> <p>— |
| ко хоће, све сам то сама зарадила...{S} И... ево... ја и хоћу освету љуцку и волим јој него... |
| и руменећи. — Све дршће пред њима...{S} И нико им ништа не смије...{S} Живе како хоће, раде шта |
| ради и како говори и како рачуна...{S} И, док сам говорио, непрестано се мргодио, непрестано л |
| ке, па га хтио макнути са свијета...{S} И да и Хамид није имао пушку, погинуо би...</p> <p>— Па |
| лаго и... и како сам ја томе крив...{S} И златно, послушно дијете ружно ће мислити о мени...</p |
| ар овђе да останем?</p> <p>— Овђе...{S} И тако си ти мој...{S} Као син...</p> <p>Хатиџа опет уљ |
| е може, пусто, никога да замилује...{S} И жену и ђецу кад бих имао, ни њих не бих миловао...{S} |
| не доноси, јер подгаја осветнике...{S} И ето... створила их је...{S} Дигли су се...</p> <p>— П |
| ожја, цвијет, и сисао крви људске...{S} И ко зна шта ћу до хиљаду година опет бити!..{S} Опет м |
| оре.{S} Па и Зулфага остао с њоме...{S} И ко зна колико су се разговарали и шта су све разговар |
| S} И мајка ти не смије рећи: сине...{S} И не смије ти приступити мајка, јер... јер... јер...</p |
| отежући шијом и закашљавајући се...{S} И, — макар сад било и смијешно, — морам рећи да сам се |
| ти мајку подгриза и свети јој се...{S} И мајка ти сад у очи не смије погледати...{S} И мајка т |
| ајући оружје, а неки се и сакрише...{S} И ето:.. таки и остадоше у животу и... ево нас овђе...< |
| поче дизати. — Ни мени није лакше...{S} И мени... и мени су отели, уграбили и срце и душу...{S} |
| аиграло се, па стеже, стеже, дави...{S} И уста ми се спекла, осушила.{S} Пљувачке сасвим понест |
| ного?</p> <p>— Не питај...{S} Иђи...{S} И пази на ме!..</p> <p>Јака, необична дрхтавица поче ме |
| кама да ми кажу и... казале су ми...{S} И ево... уфатила сам те, копиљане, стигла те...{S} Сад |
| не...{S} Кад ја опалим, пали и ти...{S} И онда... кад викнем... јуришај!..</p> <p>— А ако их бу |
| коју треба <pb n="249" /> чувати...{S} И добра је срца...{S} Бољи је од мене па... па је свака |
| а ти сад у очи не смије погледати...{S} И мајка ти не смије рећи: сине...{S} И не смије ти прис |
| е — ако га мислиш поштено враћати...{S} И ако ти треба зајма...</p> <p>— Ти ћеш ми га дати?</p> |
| стима и почела љубити од драгости...{S} И Хамида сам звала, и хвалила му се и...и...</p> <p>— И |
| чео их запиткивати о дому, о кући...{S} И сваки пут ме оставише без одговора.{S} Само би ме јед |
| је мало, па ће доћи да се лијечи...{S} И казао је да му припремиш једну собу у кући...</p> <p> |
| адим, и гдје спавам, и гдје једем...{S} И увијек их молила да ме поздраве, да ми понесу понуда |
| <p>— Не смијеш!..</p> <p>— Смијем...{S} И хоћу!..</p> <p>Па се брзо окрену и истрча из собе.</p |
| исати, — и замишљено вртио главом...{S} И одмах би се снуждила и она, оборила главу и живо поче |
| говорити.{S} Ћутао је као заливен...{S} И није ми преостајало <pb n="342" /> ништа друго него д |
| д бих имао, ни њих не бих миловао...{S} И њима бих зликовац био...{S} Нико се уза ме усрећио не |
| бедре, цјеванице...{S} Све здраво...{S} И зарадовах се у том часу и протежући се извукох се из |
| тице било па... па нијесам уредио...{S} И зарадио сам да... да ме избациш... сад... одмах.</p> |
| главом. — Њега је Зулфага примио...{S} И сад је у нашој кући...</p> <p>— Па?..</p> <p>Мајка се |
| је оно чојек, одмах га и омрзнуо...{S} И вели: неће ни у кога него у тебе.</p> <p>— И данас ће |
| лавом и опирући се на своју снагу...{S} И на томе путу никоме се покорити неће, нити се уклонит |
| а до врата... ево, у овом одијелу...{S} И тражила те, ловила...{S} Питала и распитивала: коме д |
| , „што ћу брже ићи па зато пјеваш...{S} И нећеш у соби да пјеваш да те лијепо чујем, него тамо |
| о слијепца каква храни и издржава?..{S} И шта би се, тада мислило о мени?..</p> <p>Шта би мисли |
| ?...{S} Ако нас сад опазе, опколе?..{S} И почну нас овђе, насред друма царскога, мучити, гњавит |
| pb n="369" /> га је познавао боље?..{S} И зар није било и других, паметнијих људи, који су о Зу |
| , што га је пратио вазда и частио?..{S} И је ли крив што је о њему мислио као о поштену човјеку |
| ријетити; ја сам опет сумњао у њега.{S} И ко зна, може бит’ би се међу нама изродила и голема с |
| јала и некако мекша, њежнија, блажа.{S} И, желећи зар да заглади што ме онолико тукла и мучила, |
| арише по неколико папрених дегенека.{S} И пустише нас и робу нам повратише.{S} Само бимбаша за |
| прострије управо покрај свог душека.{S} И већ прве ноћи криво ми било што је то учинила.{S} Гот |
| естано точила и непрестано испијала.{S} И слуге и слушкиње, — не бојећи се више никога и не заз |
| сједала поред нас те и она причала.{S} И највише нам причала о некаквим маћехама, о женама кој |
| еру хоџа није имао правог пријатеља.{S} И он као да га ни тражио није.{S} Ни за ким трчао није, |
| лама, трговање, дружење са јаранима.{S} И узалуд сам се отимао, бранио... <pb n="240" /> Сад се |
| ашим, о продаји кметова и о новцима.{S} И макар што су ми одговори били нејасни, сметени, непоу |
| неко говори у кући, да граје, ларма.{S} И зато је најчешће ишла у собу одакле је најбоље могла |
| прије и корачао сам брже од Хасана.{S} И на души ми било лакше и свјетлије, — разговор са живи |
| ата жена, која још има толиког сина.{S} И бојећи се, зар, да је когод не прекори тиме, да је не |
| остајали сами: ја, Хасан и Хајкуна.{S} И одмах би се заиграли.</p> <p>Све троје живо прихватим |
| на бедевија: витка, танка, поносита.{S} И окићена је, и љепша и гиздавија од свију осталих, — б |
| е о гајтанима држе два-три комадића.{S} И појас ми се разгулио, распао; кошуља раздрљена; од фе |
| нови се и куршум ми мину покрај уха.{S} И, од страха, од чега ли, посрнух у хендек некакав, пад |
| образима и сакривали половицу лица.{S} И, наклонивши главу прама десном рамену и грицкајући ма |
| оме шаље и поздрав или савјет какав.{S} И, пошто га већ сви кметови ижљубе у руку и с коњима за |
| емоћи, од срџбе неке на самога себе.{S} И дође ми да викнем у помоћ, да зовнем макар кога.</p> |
| нам дати новаца да накупујемо робе.{S} И много поче обећавати.{S} Обећањима ме и замамила вјеш |
| да ћу се и сам досјетити од кога је.{S} И чим бих ручао, одмах су долазили да однесу празне суд |
| ма још никад ништа заповједила није.{S} И погледа их опет и — подиже руку.</p> <p>— Оборите га! |
| 221" /> дође до пара и да протргује.{S} И како је свако, по примјеру Јованову, из свега грла хв |
| почео оштрити ножеве и пунио фишеке.{S} И распричао би се тада, необично се распричао.{S} О хај |
| утуре и наздрављајући један другоме.{S} И чинило ми се као да су ми сви ти људи ахбаби неки, да |
| ајвише о томе, готово једино о томе.{S} И како је свак, — био луд или паметан, — налазио за пот |
| рисну и хтједе да скочи, да се отме.{S} И, онако везан, спућен, саплете се и опет посрну.{S} Са |
| да ради све што год јој на ум пане.{S} И хтјела да се покаже као јунак неки, делија, мушкобана |
| дне колибе, старе, трошне и окрхане.{S} И много сам се љутио на Хасана, који је непрестано заст |
| ибрик са кахвом, а у другој филџане.{S} И сад сам истом могао опазити колико се разрасла, колик |
| а, тад опазих да га нема поред мене.{S} И одмах се почех присјећати и наше засједе и нападаја н |
| е, као да бјеже, измичу испред мене.{S} И, — макар то сада било и смијешно, — морао сам поскочи |
| прекоравати, смијати му се ради ње.{S} И као што се он најчешће љути баш на онога који му се с |
| поведе нас пред бимбашу, на суђење.{S} И све олако прође.</p> <p>Повалише нас, једнога за друг |
| невене, окопавала руже и лехандере.{S} И као да се није знала уморити у послу томе, као да јој |
| почеше разгледати робу, погађати се.{S} И макар што сам, — непрестано мислећи о својим недаћама |
| ока, лукаво намигнуо и накашљао се.{S} И то као да је био знак пратиоцима да постану још бјешњ |
| а сандук и почео пребројавати новце.{S} И, за чудо, оно звецкање њихово, циликтање, као да потп |
| прсима и спустила рукаве низ мишице.{S} И обоје се неко вријеме гледали нијемо, ћутећи.{S} Зати |
| и играла се клиса, лопте, сакриваче.{S} И све је некако више сличило весељу каквом нето оплакив |
| p>И склепташе се око њега, навалише.{S} И, док се Ајкуна трзала, цичала, отимала, покушаше да ј |
| нако ме хвалио и једнако нудио крви.{S} И, кад бих замакао кроз сокаке и приближио се чаршији, |
| нити ми се икада хљеб учинио слађи.{S} И ја и Хасан као да смо се натјецали ко ће више појести |
| товали у групама, сви се удруживали.{S} И сви ми се причињавали големи, стасити, јаки, а ја сла |
| оворило о Сулаги и сви га спомињали.{S} И, ни сам не знам рашта, али након сваког разговора о њ |
| се на рамена.{S} Појахаше и остали.{S} И разиграше се бијесни парипи и сјајно оружје зазвекета |
| ене и нешто се договарали, шапутали.{S} И сви ме гледали некако меко, питомо, сажаљевајући.{S} |
| ући се кљунићима, џавељали, цврчали.{S} И псовао сам, грдио ни сам не знам кога, на силу тражећ |
| ати за нож, видио сам да се не шали.{S} И, ни сам не знам како, у оном часу заборавих и на мајк |
| з чаршије, затицао нас тако у групи.{S} И одмах је смијешећи се приступао мени, одвајао ме од „ |
| а може поред ње и ноћивати, спавати.{S} И оно оружје што је преостало пренио је тамо.{S} Сваког |
| чну се окретати, вртити, заигравати.{S} И разаспу им се свилене косе по плећима, и почну пуцати |
| че застајкивати, пазити, ослухивати.{S} И држећи се старих, напуклих зидова, — идући поребарке |
| има, кешкати их ногама, разбацивати.{S} И што сам више газио било ми лакше.{S} Чинило ми се као |
| дук, никако нијесам могао вјеровати.{S} И може ли он бити хајдук, кад није ни снажан, ни мрк, н |
| птати нешто.{S} И хоџа поче шаптати.{S} И опремивши ме у собу, обојица се измакоше до насред ав |
| се не отимао, — не можеш му одољети.{S} И покрај све муке своје, ја праснух у смијех, у силан, |
| дати оштрије, и грдити, и пријетити.{S} И што су више стрепили пред њом, клањали јој се, улагив |
| ко му није могао ни близу доскочити.{S} И, што је најчудније, није ни скакао као други момци он |
| у злоношењу поче ме све више мучити.{S} И најпаметнији човјек у неким часовима <pb n="314" /> п |
| или тако не мичући се и не говорећи.{S} И тад се само чуло како хоџа, који готово никад није ди |
| очи свијетлиле му се као свијетњаци.{S} И баш због тога што сам му и одвише сметао, — а познао |
| смо, хајдуци, пљачкаши, разбојници.{S} И ако нам се ђеца не опамете, и они ће бити исти, а ако |
| ћао се кадикада тих, пригушен одјек.{S} И цврчак је негдје у грму цврчао и голи, растоварени ко |
| био рђа, кукавица, готово издајник.{S} И што је грижа савјести постајала јача, све сам више и |
| Јову у леђа и да му преврне зембиљ.{S} И када, уз грохотан смијех пакосника, попада сва роба и |
| престано голицало да и сам запјевам.{S} И у обијести оној, не знајући шта друго да радим, почне |
| и спустим се на траву да отпочинем.{S} И, — не знам како ми дође та чудна мисао, — чупкајући о |
| их још дирецима, сандуцима, камењем.{S} И на демире пенџерске пазио је.</p> <p>По неколико пута |
| тријезни, натјера ме да се приберем.{S} И сва крв као да ми изненада јурну у образе и страшан б |
| покушавајући да се отмем, исправим.{S} И коракнух неколико пута и...</p> <p>Све поче дрхтати о |
| ј се у лице наругам, да је подражим.{S} И чудна жеља обузе ме да се поиграм њоме, да је намучим |
| ом, набирао обрве и одмахивао руком.{S} И одмах је прекидао разговор, одмах се дизао и одлазио |
| дам на собу у којој је сједио Хасан.{S} И на пенџеру, кроз гране феслиђена опазим њега, сама.{S |
| ао давати, јер није бабо дозвољавао.{S} И то га увијек љутило.{S} Кад год би извађени дукат мор |
| .</p> <p>Сам је точио кахву и нудио.{S} И, мјерећи погледом читаве им товаре, питао их о кући, |
| те ми сва ребра и све кости поломио.{S} И ништа не бих волио тада, него опет преврнути се и опе |
| уну ножем по руци и крв јој отворио.{S} И кад она застаде и некако зачуђено погледа у рану, он |
| сазивао, ни шенлучио, ни теферичио.{S} И кућу сам у брзини узео под кирију, не бирајући и не р |
| да се управо о мојој кожи и радило.{S} И стрепио сам непрестано и, — након таквих разговора, — |
| уда била.{S} То се и са мном десило.{S} И већ сјутрадан о томе се причало по читаву комшилуку и |
| нем пред собу његову њему уз кољено.{S} И, рачунајући зар да сам већ „поприличан момак“, дозрио |
| же се на прсте и поче шаптати нешто.{S} И хоџа поче шаптати.{S} И опремивши ме у собу, обојица |
| охтједе да запјевам, да пустим глас.{S} И, изазивајући, хотимично насрнувши на групу њихову, же |
| реним рукама да му потрчим у сусрет.{S} И придигох се мало и хтједох се указати...</p> <p>Док п |
| Први пут споменула је њега, Зулфагу.{S} И одмах, по тим ријечима, познао сам да се боји нешто, |
| ажим дућан, магазу какву под кирију.{S} И нијесам се много намучио.{S} Како је у оно доба било |
| пркосити му свуда, на сваком кораку.{S} И ништа ми није било милије, него када би се ушљед моје |
| есто уступи дрскости и безобразлуку.{S} И, као што ми се прије чинило да су ми сви људи сродниц |
| јевати по прсима, по читавом тијелу.{S} И, тога часа, дође ми да заплачем, да зајецам, загрцам. |
| pb n="275" /> и потрчаше према њему.{S} И постуле, камење, духан-кесе, гране некакве осуше се н |
| о прије измакну одатле, да побјегну.{S} И, право да речем, изледало је као да је он и проговори |
| да му споменем и о глади и о умору.{S} И увијек сам се покајао ради тога.</p> <p>— Пхи, какав |
| а безбрижно јаше и удара уз тамбуру.{S} И било ми је као да сам у томе часу угледао сродника не |
| боље се изујем и ја и одбацим обућу.{S} И престрашено узвикнух опазивши како ми сви прсти набре |
| има говорио, свак распитивао за њих.{S} И све некако тихо, прикривено, са страхом неким, као да |
| понуди свакога и сам сједе међу њих.{S} И замоли их да причају о свему, да све кажу.</p> <pb n= |
| не може, да нико не зна онако »китити« и онако »вести« као он.</p> <p>А никада готово није пон |
| у:</p> <p>— Охо!...</p> <p>— Ситница! — и опет добаци Хасан, узваливши се на јастуке. — Зрно се |
| од силне прашине изгледала пепељаста, — и на неким мјестима помало поткопан.</p> <p>— Ено га! — |
| је пиљио негдје у висину, изнад себе, — и на какав дужи говор као да није смио ни помислити.{S} |
| бошчу,</p> <p>— иако јој биле чисте, — и покаткада према њему узвијала главом, као чудила се.< |
| ше чаршијом.</p> <p>— Ено их, — рече, — и оружаних и опремљених...</p> <p>По дану, по ноћи увиј |
| иако није знала ни читати ни писати, — и замишљено вртио главом...{S} И одмах би се снуждила и |
| рашта, а опет ми дошло да се смијем, — и... и све као да нијесам вјеровао да је то баш он, Хас |
| коју сам прије ријетко у руке узимао, — и на силу ме гонио да запалим, задиманим пред њим.{S} Т |
| кренуо би напријед, — готово потрчао, — и дочепавши се сокака, снажно почео лупати алкама на ту |
| би сваки други отац најжешће казнио, — и поносито, задовољно узвикнуо је: „Аферим!{S} То је ба |
| им људима окријепио ме, оснажио мало, — и нешто као да ме непрестано голицало да и сам запјевам |
| ти се осветити, — прошапта пригушено, — и... и раставиће те са Сулагом...</p> <p>— Мене?..</p> |
| p>— Е удри, ђевојко, — викну помамно, — и напи се крви, ако си жедна, колико хоћеш...{S} Ти зна |
| су оружани, — дочека Сулага пакосно, — и не шале се...{S} А кад не би били оружани, наши би се |
| а пушчетина, нож, па макар и косијер, — и њих су извлачили, и њих чистили, поправљали.{S} Узгре |
| као гледајући је.{S} Тако, — причају, — и змија гледа у преплашену тицу, која узалуд облијеће, |
| иле на очи чим сам прихватио за алку, — и кад је мајка отворила канат, застали смо обоје једно |
| е оштро звонио и пресијецао помрчину, — и снажне, мушке гласове, који, помијешани, као да се на |
| </p> <p>— Има ту голема прича — рече. — И ако хоћеш да не спавамо... а мени се не спава... прич |
| пошао да тужиш, узалуд ти је — рече. — И не можеш само <hi>њега</hi>, него и рођену мајку тужи |
| да изгледам што суровији и страшнији. — И рашта да ударам на своју кућу, која ми од бабе остала |
| нивши се на јастук и као дријемајући. — И огријешио сам се пред тобом, и здружио се твојим душм |
| о они ово раде — говорио је јецајући. — И мени товаре на леђа да те ја наговарам...{S} Моја мах |
| а леђа и одижући једну ногу у висину. — И он ради...</p> <p>— Осман је велики момак, а ти... ти |
| настави Хатиџа живље, не дижући главе — и почела је миловати, тепати јој, он одмах у соби почео |
| ми, — викну ватрено, примичући ми се — и... и ја нијесам више могла трпити... он је...</p> <p> |
| о, то ми је Хасан, једини син, — рече — и ако и ти будеш као и он, обојица ћете свршити на вјеш |
| уге стране пута, — рече заповједнички — и не пуцај прије мене...{S} Кад ја опалим, пали и ти... |
| Изишла ја на авлију, на сунце, — вели — и гледајући небо, ведрину ону, запјевала из свега гласа |
| алву, — настави брзо, не предушујући — и дала Хамиду да га понуди, па...</p> <p>— Па?..</p> <p |
| ћи, — прошапта.</p> <pb n="374" /> <p>— И вечерас?</p> <p>— Синоћ је казао да ће доћи.</p> <p>— |
| <p>— Рви се.{S} Бићеш јача!..</p> <p>— И да се играмо ватром?..</p> <p>— Ако је ватра, баш хоћ |
| тово тепајући.</p> <p>— Охо!..</p> <p>— И како иде, како збори!..{S} Право мушко!..</p> <p>И, с |
| мам ја и другог, свога рада...</p> <p>— И то је све? — запитам болећиво, тужно, ругајући се и п |
| се. — Мене жица у раменима...</p> <p>— И грмљавине ће бити — додаде стари невесело.</p> <p>— М |
| p> <p>— Биће бруке... кавге...</p> <p>— И због мене би, зар, могло бити кијамета?..</p> <p>Због |
| ела, он... опали из пушке и...</p> <p>— И?..</p> <p>Хатиџа склопи руке и, тако склопљене, подне |
| вала, и хвалила му се и...и...</p> <p>— И?..</p> <p>— Хасану криво било што сам звала Хамида... |
| о је преша...</p> <p>— Шути...</p> <p>— И свијет зна да пропадамо и прича о том...</p> <p>Мајка |
| Кад огладне, наврате и амо...</p> <p>— И разговарају с тобом?..</p> <p>—- Разговарају.</p> <p> |
| запита тихо.</p> <p>— Давно...</p> <p>— И ти заповиједаш да продам?</p> <p>— Заповиједам да про |
| ме у собу и гурну на шилту...</p> <p>— И гладан си био, можебити, и... — Метну прст на уста и |
| јући појас. — Слути на кишу...</p> <p>— И мени се чини.</p> <p>— Хатиџине винограде, бојим се, |
| — Вазда.</p> <p>— И учио си?..</p> <p>— И учио...</p> <p>— Па што си дошао?{S} Рашта? — запита |
| еће, и чекала.</p> <p>— Зар?..</p> <p>— И... и хтјела само да те гледам и да ти пјевам...{S} До |
| и наше чете — напомену Сулага.</p> <p>— И јуче?</p> <p>— Ноћас су довезли рањенике.{S} Сад их п |
| Добро ми било.</p> <p>— Вазда.</p> <p>— И учио си?..</p> <p>— И учио...</p> <p>— Па што си доша |
| оче растезати јаглук у рукама.</p> <p>— И како гледа! — рече меко, готово тепајући.</p> <p>— Ох |
| коса расу јој се по раменима.</p> <p>— И зато се наљутио — отегну некако ђаволасто, дражећи ме |
| кмеџу и извади кесу с новцима.</p> <p>— И да ти платим, — отсијече оштро, играјући се кесом —— |
| и: неће ни у кога него у тебе.</p> <p>— И данас ће доћи?</p> <p>— Данас.</p> <p>Тога часа чудно |
| .</p> <p>Мени поклецнуше ноге.</p> <p>— И баш да дочекамо? — запитах шиштећи.</p> <p>— Дочекаће |
| ице као да искушава, испитује.</p> <p>— И да загладим, скухала сам алву, — настави брзо, не пре |
| растављених пешева од кошуље.</p> <p>— И овђе... овђе — рече живље, — оклен сам те хранила, пе |
| <p>— Нека...{S} И одљутиће се.</p> <p>— И опет мрмљао, гунђао.</p> <p>— Гунђаће, па и престати. |
| еђу руке и унесе ми се у лице.</p> <p>— И ти се не љутиш? — запита меко, милујући.</p> <p>— Не |
| слом...</p> <p>Он не одговори.</p> <p>— И преша ми је...{S} Невоља!</p> <p>Опет ништа.</p> <p>— |
| и смислимо, усташи ће ојачати.</p> <p>— И јуче су разбили наше чете — напомену Сулага.</p> <p>— |
| p>— Синоћ је казао да ће доћи.</p> <p>— И ти ћеш га одбити?..</p> <p>Гледајући ме некако постиђ |
| овори он једнако поигравајући.</p> <p>— И здрава..</p> <p>— Да нијесам здрав, не бих ти могао д |
| рујеш ли?..</p> <p>— Вјерујем.</p> <p>— И нећу, — одлучно вели тада и исправи се. -—</p> <p>Ник |
| на њега, е ти је криво учинио.</p> <p>— И јес’ ми криво учинио — пресјекох га ватрено сједајући |
| орили.</p> <p>— Богме и јесмо.</p> <p>— И огладњели?</p> <p>— Јесмо.</p> <p>Старац застаде мало |
| о камен и пркосно одиже главу.</p> <p>— И није га могао гледати, — узвикну љутито, устресајући |
| отишао јунаку, у чету његову.</p> <p>— И био четник?..</p> <p>— Само десет дана...</p> <p>Зати |
| па си хотимично започео свађу.</p> <p>— И оставићу, чим си таки — планух ја жешће, пљујући и на |
| обом?..</p> <p>—- Разговарају.</p> <p>— И не пријете ти?..</p> <p>— Рашта би пријетили?..{S} Шт |
| подиже главу и лукаво намигну.</p> <p>— И ти знаш о том — рече. —— И кушали смо заједно...</p> |
| их имао, — а није их ни имао много, —— и размјести их онако како се њему свиђало, не водећи ра |
| ну.</p> <p>— И ти знаш о том — рече. —— И кушали смо заједно...</p> <p>Брзо га ударих по кољену |
| т можебити травка, дрво а... а можебит’ и јаре, и говече и... ко зна!..</p> <p>Па превуче руком |
| о мени, одвајао ме од „женског друштва“ и звао да сједнем пред собу његову њему уз кољено.{S} И |
| но прорицао е ће „свршити на вјешалима“ и називао га „угурсузом“ и „несретником“, макар што га |
| опет ме позивао да с њиме идем у „лов“ и врљао са мном по Требевићу, а Хајкуна нас и даље нуди |
| чим потпуно оснажи, „чаршије затварати“ и од кога ће стрепити половина шехера.{S} Зато је сваки |
| на вјешалима“ и називао га „угурсузом“ и „несретником“, макар што га је понекад и гурнуо, удар |
| хтјела да се подругне мом „сиромаштву“ и да каже како је она, богата агинска кћи, научена на љ |
| е?..{S} Што шутиш?.. — запитах мекше, а и нехотице се сагињем, надносим над њу. — Одговори ми.< |
| Метну прст на уста и застаде мало. — А и сад си гладан! — викну јаче и удари се по кољену. — Ј |
| ми!..</p> <p>Она се замисли.</p> <p>— А и вечерас ће доћи, — прошапта.</p> <pb n="374" /> <p>— |
| ивати, уљегла ми у собу, блиједа, слаба и изнемогла и, заставши крај врата, тихо, изморено, зап |
| луге му донесоше и кахве, духана, хљеба и он понуди свакога и сам сједе међу њих.{S} И замоли и |
| ио у торби, о рамену, овећи комад хљеба и неколике главице лука, па ручавао негдје осамљен, сак |
| та, вадила је из сандука једног и хљеба и сира и пршута и, премјеравајући све да длану, дијелил |
| хотан смијех пакосника, попада сва роба и разасу се по чаршији, Јован поблиједи и стиснутих шак |
| !..</p> <p>— Ђаволе!..</p> <p>Све срџба и сва љутња као да намах минуше.{S} Дође ми да се и сам |
| пробија се кроз гране шандуда и смокава и тамо негдје далеко, далеко у плавој, свијетлој висини |
| тру, како пред колибом пламти, заиграва и лиже готово до под саму трулу и искривљену стреху, би |
| а, одсијевали им окићени балчаци ножева и срмом оковане главе малих пушака.</p> <p>И док су сви |
| се све око мене смије, све звони, пјева и одјекује.</p> <p>Сулага нам долазио сваку вече.{S} Ра |
| се испред њега као испред туђина каква и тек кад сам знао да ће почети с дијељењем дуката, јав |
| дугих, ниско опуштених, сиједих бркова и снажно гурну у ватру.</p> <p>— Рашта да жалим умријет |
| изгледају што паметнији. —</p> <p>Нова и дубока нам наука треба...</p> <p>— Е лијепо — рече хо |
| и грађевинама нашим, о продаји кметова и о новцима.{S} И макар што су ми одговори били нејасни |
| ad> <p>Пошто је продао неколико кметова и новце предао мајки, Зулфага за дуго времена није јој |
| <p>Мени смијешна дође та забуна њихова и да не бих ударио у гласан смијех, морао сам се уједат |
| опали...{S} Затим извади нож, огледа га и њиме поче размахивати око себе: поче засијецати у ста |
| под феса.</p> <p>Неколико пута слала га и на села, токорсе да јој посвршава неке послове, те да |
| , тући, немилосрдно тући.{S} Ударала га и рукама, и ногама, и раскиданим цријевом од наргиле; у |
| ема Хајкуни, — Пхи!..</p> <p>Хајкуна га и не погледа.</p> <p>— Ако си ти дертли и ја сам — откр |
| слађивали се псовком Османовом, стид га и од мене, од свега свијета.{S} Зато оде пред мајку, ис |
| рса и док су се оне отимале, ударале га и гребле по лицу вриштећи и подцикујући, штипао је свак |
| не боре око очију и око носа ишарале га и направиле некако старијим, смјежураним, а мишићи на д |
| рговац онај поново ошину коња, удари га и ножем и бакрачлијом, али коњ, усплахирен, запјенушио, |
| жебоље, стаде покрај пенџера, отвори га и провири напоље.</p> <pb n="236" /> <p>— Ништа нема — |
| , подругљиво, пецкајући.</p> <p>Зато га и мрзили многи и туђили се од њега.{S} Мени се барем чи |
| не могу бити у соби поред њега, што га и сад сама не дворим...</p> <p>— Па?..</p> <p>— А сад г |
| ђење његово, пажња онолика.{S} Макар га и гонила, и грдила, и ружила, он је пристајао непрестан |
| е никада.</p> <p>Наравно, комшије су га и због тога грдиле.{S} Сви су отворено говорили како он |
| > <pb n="366" /> <p>Због тога сви су га и гледали с дивљењем, сви га вољели.{S} У његову присус |
| ки опричао какав је оно чојек, одмах га и омрзнуо...{S} И вели: неће ни у кога него у тебе.</p> |
| евијом.</p> <p>— А тад? — запита Сулага и, онако прекрштених нога, попридиже се. — Тада?..</p> |
| </p> <p>— Тако суђено — прошапта Сулага и поглади се по бради. — Воља Божја...</p> <p>— Жао ми |
| није уредио?..{S} Он?.. — кликну Сулага и тресну бројаницама о ћилим. — Бег?..</p> <p>— То опет |
| ам зачуђено, чим сам прешао преко прага и затворио канат за собом. —</p> <p>Опет кијамет!..</p> |
| е зачуђено, одмах се уклањајући с прага и пуштајући нас да уђемо у авлију. — То ли је? — запита |
| едом.</p> <p>Тек кад се спустих с прага и приступих јој ближе, она одиже и другу руку и готово |
| таре дипле — дочека опет онај одострага и засмија се. — Остарио, изнемог’о, па ти жао умријети, |
| хоџа опет бољи — дочека неко одострага и указа на старог хоџу, који је, смирени покуњен, сједи |
| живље.</p> <p>— Ко?..</p> <p>— Зулфага и Хамид.</p> <p>— Зар?..</p> <p>Сломивши лулу одбаци је |
| вога имућа и добра, макар ми га Зулфага и не дао сада, да се пребијам по туђим кућама као сирја |
| ти.</p> <p>— Неће — брзо дочека Зулфага и поново му даде некакав знак. — Он увијек мало једе... |
| p>— Ти знаш све — упорно дочека Зулфага и развуче лице на смијех. — Твоја је памет голема...{S} |
| па.. удри ме, молим те — замуца Зулфага и поднесе јој главу да га удари. — Удри... а немој да ј |
| ти ни кажњавати — брзо дочекује Зулфага и као стане преда ме да ме одбрани. — Млад је још...{S} |
| </p> <p>Након таквих догађаја и Зулфага и мајка дуго су разговарали, препирали се о нечему.{S} |
| осто...</p> <p>— Зар? — цијукну Зулфага и разглави вилице од уха до уха.</p> <pb n="340" /> <p> |
| ри хајдука су, — рече — ударила на бега и сва тројица изгубила главу.{S} Најпошље га Стојанова |
| осиле робу, дозивала их, куповала свега и што јој требало и што није требало, и увијек распитив |
| о одбијају од себе био је јачи од свега и испочетка све друго савлађивао.{S} Али што сам дуже и |
| ву, па ме само гледа, премјера ме свега и трљајући руке шапуће нешто, непрестано шапуће.</p> <p |
| и опет малаксалост поче обузимати свега и ноге ми опет почеше поклецавати.{S} Два-три пута пипа |
| ни знао ни за кога у кући осим за њега и другоме се ни покоравао није.{S} Он му тимарио бедеви |
| ки — планух ја жешће, пљујући и на њега и на нож његов. — За ситницу, па нож бацаш према мени!{ |
| а ја, јединац му, био сам се због њега и сам осилио и сва комшиска дјеца морала су да пате и с |
| ароме да га боље чује, сједе поред њега и ослони му се лактом о кољено.</p> <p>— Јунаци су они. |
| пао рану.{S} Тек кад се измакла од њега и изишла из собе, стиште зубе и покуша да се исправи.</ |
| за, која је непрестано јуришала не њега и додијавала му.{S} Осјетивши да сам уљегао, — видјети |
| де муштерију и не напсују се и они њега и он њих, изненадили су се кад су видјели како ја непре |
| > <p>Лијепо послали људи сахију по њега и поручили: како би жељели да им он буде у џамији и да |
| ти се.</p> <p>— Нећу ја вазда тих брига и кијамета — викала је затим јаче, полазећи према врати |
| <p>Па пође од једнога момка до другога и, спустивши се на кољена, поче их напајати, испирати и |
| ахве, духана, хљеба и он понуди свакога и сам сједе међу њих.{S} И замоли их да причају о свему |
| и слушкиње, — не бојећи се више никога и не зазирући ни од чега, — частили су се међусобно, пи |
| уцима и дењковима, лежала им испод нога и закрчивала путеве...</p> <p>Све је врило, кипило, ком |
| товати.</p> <p>Затим збаци обућу с нога и погледа у прсте,</p> <p>— Их! — рече зачуђено, чешкај |
| да провири напоље.{S} Наскоро иза тога и канат се на вратима нагло отвори и један крај димија |
| ас како грми испред врата.{S} Због тога и претрне, премре.{S} Због тога се и ноћи плаши толико. |
| у пушку.{S} Можебити да би се због тога и поново посвађао с њиме, поџавељао се, да у неко доба |
| јелио са Хасаном.{S} Хасан је ради тога и сам заволио Сулагу и одушевљено га хвалио, макар што |
| в џумбус заметну се у чаршији ради тога и замало што се не претвори у кавгу.{S} Јово, намамљују |
| {S} Стид га, зар, било од осталих слуга и слушкиња, који су све гледали и наслађивали се псовко |
| а да се и Смајил-ефендија не позове, да и он ту не буде.</p> <p>— Ко ће причати, ако њега нема? |
| авући да се и сам уплете у разговор, да и он рекне своју.{S} А кад би га заиста навукли и изазв |
| лом и златом оним?..{S} Је ли жељела да и ми, као и остали момци и дјевојке, отпочнемо са такви |
| Је ли видјела од других, па зажељела да и сама окуша?..{S} Или је имала да ми каже нешто чудно, |
| — Бог све зна а ми јок!..{S} Ко зна да и ја, можебити, нијесам био на Косову, а, можебит’, и т |
| трговци сакрили гдјегод?..{S} Ко зна да и сад не вребају на нас, желећи да ухвате, убију, закољ |
| — Само — рече промукло — пустићеш ме да и данас очистим оружје и истимарим бедевију...{S} Ето т |
| а га хтио макнути са свијета...{S} И да и Хамид није имао пушку, погинуо би...</p> <p>— Па?..</ |
| сурову, љутиту и распаљену, дође ми да и сам постанем суров, да је пецнем, надражим, да се осв |
| смо?..</p> <p>Сулага, испочетка, као да и сам усвоји моје разлоге и као да му се свиђеше.{S} По |
| амах ми се створи пред очима.{S} Као да и сад лијепо гледам: и сеизе, и трговце, и оног љутитог |
| етко, као ругајући се, обасја, — као да и памет помрча мало, подивља у дивљини, па ни о чем виш |
| ту.</p> <pb n="231" /> <p>А тада као да и мени свану пред очима.{S} Познадох да се догодило неш |
| ећи, распаљујући...</p> <p>Мајка као да и сама подивља, као да се разбјесни.</p> <p>Издигнувши |
| вале очи и... и све ми се чинило као да и они трче, као да бјеже, измичу испред мене.{S} И, — м |
| тати.</p> <pb n="258" /> <p>А то као да и мајку осоколи, као да је разгали мало.{S} Готово прек |
| нешто као да ме непрестано голицало да и сам запјевам.{S} И у обијести оној, не знајући шта др |
| ствари из куће и продавало их, само да и оно <pb n="221" /> дође до пара и да протргује.{S} И |
| преврну се на бок.{S} Покушаваше зар да и сама заспи.{S} Узалуд.{S} Преврну се још једном, збац |
| оџа одигнуо.{S} Зовну прстом Хајкуну да и она опипа.</p> <p>И, макар што ми није било до смијех |
| тио спомињати.{S} Ако бих га ја каткада и споменуо, само је узвијао носом, набирао обрве и одма |
| ри, да послужи.{S} Зато, ако је каткада и морао отићи на село, наређивала му је да се што прије |
| , односили робу.{S} Нападали су каткада и на кућна врата тражили цуре, дозивали их...</p> <p>Де |
| <p>— Хајде да читамо — рекне покаткада и подвикне на Хасана да донесе књигу. — Да вам причам ш |
| б и немоћан, што се прикрадао покаткада и заклоњен, сакривен чучао покрај врата, чекајући ме да |
| че, чак и вјенчају дјецу, макар и млада и луда била.{S} То се и са мном десило.{S} И већ сјутра |
| шта би ти смислио? — запита га изненада и унесе му се у лице. — Знаш ли и ти што?..</p> <p>— Их |
| а?..{S} Њега?.. — плану Хатиџа изненада и опет затресе чупима. — Да се прва покорим?..{S} Нипош |
| ниједан, макар што смо бахнули изненада и још онако оружани.{S} Сви су били некако мирни и равн |
| и када причам</p> <p>— узвикну изненада и пребаци шамију преко очију.</p> <p>— Стид ме...</p> < |
| разлијегали се преко читавих винограда и замирали негдје доље, у пољу, одакле као да се неко р |
| то ми је тада испричао, препричаћу сада и ја, старајући се да све изнесем и оцртам отприлике он |
| м.</p> <p>— И нећу, — одлучно вели тада и исправи се. -—</p> <p>Никоме за љубав не бих ти невје |
| он застаде на прагу, изненађен, погледа и на ме и на мајку некако лукаво, испитујући, па лагано |
| с њом, да је не пецну.{S} Зато се вазда и уклањала, измицала, сакривала.{S} Само кад они не би |
| етнуо у друштво, што га је пратио вазда и частио?..{S} И је ли крив што је о њему мислио као о |
| настави мајка немилосно. — Он му вазда и прича, о њој и вазда је хвали... </p> <p>Ништа даље н |
| з</hi>.</p> <p>Па брзо чучну поред зида и сакри лице у димије.</p> <p>— То... то сам рекла!..</ |
| , па ломећи прсте, спусти се испод зида и удари у плач. — Ето...</p> <p>— Хатиџа!</p> <p>Притрч |
| себе кидати, чупати, разбијати.{S} Кида и кошуљу, и димије, и месо на себи као да кида; чупа и |
| м да треба...{S} Кад се кућа кући, онда и треба.</p> <pb n="378" /> <p>— Могу ја кућу закућити |
| аморени, готово изнемогли од дугог хода и несанице, лагано смо се вукли кроз грмље и шипражје, |
| га од нас двојице, не успоравајући хода и не осврћући се.</p> <p>— Нијесмо.</p> <p>— Аферим!..< |
| чије рике, буке и блеке одјекивала брда и планине, гониле су моје кириџије и моји момци, и чита |
| стајала је према њему усправљена, горда и поносита, презриво се осмјехујући и необично уживајућ |
| рме, кривудаве сокаке, завиривали свуда и свуда тражили куће дјевојачке.{S} Хајкуна ишла пред н |
| оз башчу, пробија се кроз гране шандуда и смокава и тамо негдје далеко, далеко у плавој, свијет |
| ло, јер си ме повео ни сам не знаш куда и јер не знамо шта радимо ни ја ни ти...{S} Теби, зевзе |
| а се опијају.{S} Били донијели однекуда и читаво буре ракије, поставили га насред собе <pb n="2 |
| >— Јер?..</p> <p>Сакри ми главу за леђа и брзо изговори:</p> <p>— Јер... јер и он долази... и.. |
| аку.{S} Силан пуцањ одјекну ми иза леђа и нешто зазвижда кроз ваздух, изнад главе ми.{S} Ноге м |
| ворих му хладно, забацивши руке на леђа и гледајући га изазивачки. —</p> <p>Ја само иштем своје |
| ка Хасан упорније, изврнувши се на леђа и одижући једну ногу у висину. — И он ради...</p> <p>— |
| дан правио; каткада ме узимао и на леђа и почео потркивати по соби ржући као парип и одбацујући |
| , мрави као да ми почеше милити уз леђа и, на сву силу, ослањајући се о пушку, пређем преко дру |
| ва широка шамара, гурну га ногом у леђа и нареди момцима да га избаце напоље.</p> <p>Од тога се |
| и да у оној гунгули и гурне Јову у леђа и да му преврне зембиљ.{S} И када, уз грохотан смијех п |
| S} Храна мајчина црну ти мајку подгриза и свети јој се...{S} И мајка ти сад у очи не смије погл |
| м то сама зарадила...{S} И... ево... ја и хоћу освету љуцку и волим јој него... него освети Ала |
| p>— Отео си је, ниткове, — окосих се ја и пођох према њему. — Све си отео...</p> <pb n="339" /> |
| рали узимати књиге у руке и учити, и ја и Хасан били смо потпуно слободни и могли смо радити шт |
| ми се икада хљеб учинио слађи.{S} И ја и Хасан као да смо се натјецали ко ће више појести и го |
| авили...</p> <p>Бржебоље се изујем и ја и одбацим обућу.{S} И престрашено узвикнух опазивши как |
| нешто, гунђати.</p> <p>У исти час и ја и Хасан одигосмо пушке и примакосмо се.</p> <p>— Збори: |
| ћу с њиме кад немам посла...{S} Имам ја и другог, свога рада...</p> <p>— И то је све? — запитам |
| се није зачудио.</p> <p>— Па то сам ја и знао — рече мирно, грицкајући браду. — Томе сам се и |
| ора да иде неко — једва се присјетих ја и почех га теглити за рукав. — Коњско је звоно.</p> <p> |
| ку на земљу чучну испод зида.</p> <p>Ја и Хасан посједасмо на земљу.</p> <p>— Никог нема — поно |
| черам чак.</p> <p>Након таквих догађаја и Зулфага и мајка дуго су разговарали, препирали се о н |
| д самих везирских <pb n="324" /> Сараја и сваки који би приступио осјећао је некако као да се п |
| њима и једнако, не престајући, набраја и поздраве и савјете. </p> </div> <pb n="217" /> <div t |
| адох ничице.</p> <p>Диже се чудна граја и неко зазва у помоћ.{S} Замало, па се око мене окупи ч |
| свијех ђаво носи!..</p> <p>Чудна граја и гунгула настаде након говора хоџина.{S} Сви старци, и |
| оло тице које су излијетале из шипражја и с веселим цвркутом извијале се изнад нас и пливале у |
| ребрима, без коња, готово и без оружја и без хаљина.{S} Кроз дроњке оне што су још висили на њ |
| творено погледа, провири мало из димија и пријекорно запита:</p> <p>— А шта ћеш више?..</p> <p> |
| ачући покаткад чак до Хајкуниних димија и треперећи на њима.{S} У врху собе, на својој шилти, — |
| е, промисливши се мало, опет се загрија и опет ме поче наговарати да останем код њега...</p> <p |
| комшилуку, разлијегала се пјесма нечија и припуцавале су пушке.</p> <p>И дуго смо сједили тако, |
| а и цвијећа.{S} Киту једну ружа, шебоја и рузмарина обмотала златом и црвеном свилом и послала |
| застаде.{S} Видећи га онако силна, јака и поносита, са големим зеленим барјаком у руци, чији се |
| у у једноме низу стајали испод басамака и оде, отрча управо на воду.</p> <p>— Ево — узвикну нак |
| и носећи међу собом пун шкипић млијека и један поголем хљеб, којим би, како ми се чинило, и ме |
| страни, <pb n="285" /> као стража нека и, — премећући се с ноге на ногу и из све снаге дувајућ |
| илту — Одмах...</p> <p>— Одмах — дочека и трговац наклањајући се, па намигну једноме хамалу да |
| е у свануће, кад сам се дигао из душека и хтио се умивати, уљегла ми у собу, блиједа, слаба и и |
| лопова оставио и... и нашао разбојника и угурсуза...</p> <p>Зулфага поносито устаде и, стиснут |
| ради како ја наредим — прекиде га мајка и, поносито му окренувши леђа, пође из собе. —</p> <p>О |
| Ето то...</p> <p>— Јок! — откреса мајка и љутито баци кесу у чекмеџу. —- То нећу пустити...</p> |
| <p>— На селу је — мирно одговори мајка и опет узе чибук. — Зар бих ја смјела доћи да је овђе?< |
| се прислони уз јастук један, док мајка и надаље чишћаше мохуне не дижући главе нити се осврћућ |
| ..</p> <p>— Доста! — готово цикну мајка и пљесну дланом о длан. — Не увијај ми ништа...{S} Гово |
| и? — прекиде га један дедо из прикрајка и чудно се накашља. — Каква је твоја школа?..</p> <p>— |
| вена чуда догађају.</p> <p>Граја, хајка и галама није се стишавала све док се није бабо појавио |
| ступи ми на дућан, повуче ме са ћепенка и сам поче затварати.</p> <p>— Бјежи куд било — шапну, |
| брзо, без размишљања, скочих са ћепенка и потрчах према оближњем сокаку.{S} Силан пуцањ одјекну |
| Све се помете, изгуби, узбуни.{S} Писка и помагњава поче се разлијетати по читавој махали.</p> |
| бе удари у бедру, а крв шикну и попрска и ћилим и ћенаре.</p> <p>— Их! — цикну Хајкуна, па забо |
| миндерлуку, па одбија димове из чибука и присркује кахву.{S} Један заптија, недалеко од врата, |
| S} Аге, трговци, бегови, хоџе, све кука и помаже, кука са фукаром заједно, а узгред јој отима и |
| жене, познате и непознате, из комшилука и удаљених махала, посебице или у групама, и ишле мајки |
| ш, зар?..</p> <p>Мени лако задрхта рука и испустих кашику.{S} Покорно, као дијете какво, подигн |
| о у свануће, пробудила ме необична хука и граја у авлији нашој.{S} Као поплашен скочио сам одма |
| и он зијевајући. — Свачије нек је башка и свак нек научи својим управљати.{S} Без тога нема сре |
| а и напунивши је опали.{S} Врисну пушка и пуцањ одјекну кроз читаву планину, а неколика листа б |
| мајка ми као да га се доста прибојавала и често, врло често, могло се помислити да је то прије |
| ити, зовнути.{S} Па се ипак савлађивала и поново лијегала на траву.</p> <p>Узваљена, запаливши |
| а у новије доба све више и више гиздала и китила, — сједила на авлији, на трави и низала мерџан |
| киним.</p> <p>Док се она ломила, кидала и гребала, он је, прикривен, непрестано посматрао и, ув |
| се окренула према њему, весело зарзала и почела тући копитом о земљу, трчао јој као сулуд, тап |
| дан у другога, а она је једнако стајала и једнако разговарала...</p> <p>Враћајући се кући, с пу |
| е могу.</p> <p>Она је непомично стајала и као да га хтјела још нешто питати, а он, осјећајући ј |
| Мајка је, шта више, иза тога постајала и некако мекша, њежнија, блажа.{S} И, желећи зар да заг |
| више...</p> <p>Једанпут ми само послала и цвијећа.{S} Киту једну ружа, шебоја и рузмарина обмот |
| и незване гошће.{S} Тада је приступала и мени, улагивала се, миловала ме, љубила и давала нова |
| чао приче.{S} Каткада нам је приступала и Шерифа-ханума, сједала поред нас те и она причала.{S} |
| и по лицу.</p> <p>Сад се мање затварала и у собу и чешће излазила на башчу, међу цвијеће.{S} Св |
| ..{S} И тражила те, ловила...{S} Питала и распитивала: коме долазиш и којој си ђевојци прешао?. |
| м на своју кућу, која ми од бабе остала и на своју мајку, која ме родила?..</p> <p>— Ето, чести |
| а, распиње.</p> <p>Чим би ујутру устала и изашла на авлију, лакше обучена, у кошуљи која јој се |
| Опазивши ме, остављала је посао, трчала и пружала ми руке, тражећи да јој изручим на изврнуте д |
| а ми у собу, блиједа, слаба и изнемогла и, заставши крај врата, тихо, изморено, запитала ме:</p |
| ла је гола, празна, без узде, без седла и теркије, са мрком, прљавом, окрвављеном гривом која с |
| ја му се састојала управо из три дијела и за коју се никако не би могло рећи да је израсла на л |
| о му, зар, било што је нијесам изнијела и... и што га, зар, нијесам молила да опрости...</p> <p |
| ханскога дима, као да је и сама горјела и као да се све више ширила по јаким, косматим прсима њ |
| тајући — Па и наша сила била...{S} Била и не враћа се више...</p> <pb n="383" /> <p>И, након то |
| слила је, може бити, да сам је ја убила и зажалила на ме — прошапта снуждено. — Јадна моја кумр |
| мени, улагивала се, миловала ме, љубила и давала новаца, само да не причам о свему ономе што са |
| зити колико се разрасла, колико развила и прољепшала!..{S} Бледуњаво лице њезино сад је испод ш |
| тио главом...{S} И одмах би се снуждила и она, оборила главу и живо почела тући папучама о калд |
| зна, може бит’ би се међу нама изродила и голема свађа, да сам хоџа једнога јутра не поче да на |
| ршавао много раније него је она мислила и враћа се обично кроз дан, кроз два, носећи узгред и н |
| мислило о мени?..</p> <p>Шта би мислила и сама Хатиџа, кад би виђела како живим од доброте њези |
| том смијати...{S} Смијехом сам домамила и кумру...{S} Знаш ону моју кумру, што ми вазда долијећ |
| ало, па се око мене окупи читава гомила и Авдо, стењући и отхукујући, поче да прича нешто, да о |
| бијелог рукава кошуљина необично црнила и необично дрхтала, измакну се од врата и ту застаде... |
| м, окрвављеном гривом која се слијепила и прионула јој уз широки, крупним мрљама ишарани врат, |
| м љесковином, која се при врху склопила и начинила као мало кубе, провучем се некако, сав изгре |
| </p> <p>Једне вечери, пошто је обдарила и отпустила Хајнију и истукла Зулфагу, није по обичају |
| тргнуо се, па, одгурнувши књигу с крила и кашљуцнувши у шаку, почео причати.</p> <pb n="282" /> |
| ебоље, као из ватре, одигнем их с крила и почнем загледати.{S} Погледам и на хаљине: исцијепане |
| .</p> <pb n="214" /> <p>Тако га дворила и за ручком и за вечером, а да готово ни ријечи не прог |
| што, гунђати...{S} А чим сам је пустила и она полећела, он... опали из пушке и...</p> <p>— И?.. |
| а ће их откинути, — тад сам се наљутила и...и...</p> <p>Немој се и ти љутити, душе ти, — замоли |
| о по соби, а кахва се непрестано точила и непрестано испијала.{S} И слуге и слушкиње, — не боје |
| ећи зар да заглади што ме онолико тукла и мучила, нудила ме слаткишима, тепала ми, миловала...{ |
| дозвасмо чим смо Хасана скинули с кола и унијели у кућу, — ступио у собу и почео припасивати д |
| ин чибук, с којега је била сврнута лула и велики ћилибарски такум којим се хоџа толико поносио. |
| а помоћ мени је ипак у згодан час дошла и на велико чудо ханџијино опоравио <pb n="329" /> сам |
| колико поплашених тица прхнуше из шибља и цијучући и лепршајући крилима извише се и одлетише ду |
| ада освоји ме, замами.{S} Обузе ме жеља и да се спустим покрај ње, да пољубим, угризем, уштинем |
| ну, дозвољено продавати робу из зембиља и да му од сада у томе нико сметати неће.</p> <p>Од тог |
| ушкињи, за коју и мајка рече да је боља и поштенија од свију других.</p> <p>И јарани мајкини по |
| мозга има она у глави и колико је боља и разумнија него сви домаћини шехерски.</p> <p>— Из зав |
| , нагонећи их да свраћају и по касабама и продају касабалијама.</p> <p>Нијесам се ни облачио, н |
| по одласку његову, засјеле и по собама и по авлији и, разбацивши фереџе око себе, а папуче ост |
| де, ни шилтице какве није било у собама и празне, голе, без намјештаја, зијале су оне и црниле |
| не по хановима, по гробљима, по црквама и само чекају згоду када ће ударити и читав шехер попал |
| а ногама...{S} У берберницама и кахвама и не говоре ни о чему колико о боју...{S} А кад се прем |
| ча како се чудновато препоручивао агама и беговима око цареве џамије, којима био додијао стари |
| оштром шљунку који ми хрштао под ногама и пипајући се по џеповима у којима су звецкале паре. —— |
| упознао, остао је такав.{S} Са слугама и слушкињама ни дружио се није.{S} Бјежао је од њих, са |
| ихтијари сами, са дугим сиједим брадама и големим турбанима око главе, прекрстили ноге, запалил |
| са три стране рутастим, меким серџадама и опкољен дебелим, калуфли-јастуцима који се поносито п |
| бих им купио шећерлема, локума, бајама и да бих и њима коју пару дао.{S} По срећи, у мени је б |
| пријатније растати се са пуним чинијама и са духаном.{S} Али и оне, видећи да се у чашћавању по |
| Гњеван и раздражен, са стиснутим шакама и клетвом на устима, почнем газити по прашини, по мариј |
| ен пушчаним димом, са поломљеним токама и траговима крви на везеној долами, вратио с пута, кад |
| За те људе са испуцаним, жуљавим рукама и мрким, суморним лицем, који су непрестано стресали бу |
| везаним главама, у крпе умотаним рукама и ребрима, без коња, готово и без оружја и без хаљина.{ |
| чекала га у соби са прекрштеним рукама и обореном главом.</p> <pb n="219" /> <p>Погледала би п |
| са расплетеном косом, разбаченим рукама и са неколико капи крви на образима, дрпава, дроњава, г |
| убе.{S} Напошљетку би и одмахнуо рукама и поново се погладивши по брковима кретао право мајки.< |
| !..</p> <p>И, изненађена, пљесну рукама и поче ломити прсте.</p> <pb n="330" /> <p>— Шта је то? |
| </p> <p>— Их!..</p> <p>Па пљесну рукама и зажмири мало.</p> <p>— Бојиш се ти ноћи! — узвикну па |
| и се, па нагло отскочи, размахну рукама и прихвати за нож.{S} Брзо се и окрену и као да хтједе |
| џани и блиста се срма на тешким пушкама и ножевима а одсијев им игра уз напукнуте зидове и клиз |
| некад са мном продавао робу по махалама и хтио отворити дућан, а који, ето, сада безбрижно јаше |
| љутити, раздражени, с исуканим сабљама и напуњеним пушкама, застану на сред чаршије и само јед |
| не, био је најбољи мегданџија међу нама и обоје нас редовно је побјеђивао.</p> <pb n="284" /> < |
| ам збиља будан штипао сам се по бедрама и уједао се за руку.{S} Затим покушах да се дигнем, да |
| у.{S} Сви гуштерови, нарочито у бедрама и листовима, почеше ми играти, трзати се некако, грчити |
| веселе, бијесне, разуздане, са дахирама и чампарима, играле су испред раздраганих кадуна, накла |
| пуни некаквих хартија, тефтера и писама и, кад год би мајка изашла у авлију, сједао је у прикра |
| и филџане са кахвом, тепсије са питама и слаткишима разним.{S} У кухињи, око које се разливао |
| есело му одговорих, играјући се лоптама и као очекујући што ће ми још поклонити. —</p> <p>Све х |
| придруживали им се.{S} У многим кућама и не остаде готово мушке главе; остали су само старци и |
| подупрта ода свих страна дебелим сохама и тојагама, те је издаље изгледала као стара, немоћна п |
| вијек су на ногама...{S} У берберницама и кахвама и не говоре ни о чему колико о боју...{S} А к |
| а у другој књигу са излињалим корицама и разасутим листовима који одавно почели испадати.{S} Н |
| бербере, који су са запрегнутим бошчама и засуканим рукавима непрестано чистили, истирали, прал |
| ганији, ни нераднији, ни махнитији нема и да свако зло које нас снађе избија из нас и ни откуда |
| јкуну, поново подвикну, шкргутну зубима и извуче нож из корица.</p> <p>— Ко каже да није моја? |
| на столицу једну, са загрнутим рукавима и бошчом повијеном главом, ознојена, зарумењена, весела |
| х обрва, са танким, нагриженим брковима и великим, дебелим уснама, које се, на крајевима, непре |
| дугачке плетенице шибале је по куковима и расплетале се, расипале...</p> <p>— Ко је то? — шапат |
| о свему.</p> <p>Питао о новим пословима и грађевинама нашим, о продаји кметова и о новцима.{S} |
| оворим им опоро, држећи руке у џеповима и раскорачивши се на ћепенку. — Јок...</p> <p>— Затвара |
| и како разговара с радницима, кметовима и момцима, како рачуна, погађа се, наређује.</p> <p>Кме |
| није него други, поздрављао се са свима и одмах пролазио у прочеље, гдје је нарочито за њега на |
| са ужагреним очима, зажареним образима и набреклим, полунагим дојкама које се пробиле испод ко |
| змахујући шамијом, ошину ме по образима и поче жмиркати.</p> <p>— Ја сам мислила да ти... да ти |
| ене шамије, који јој падали по образима и сакривали половицу лица.{S} И, наклонивши главу прама |
| За ручком нудили ме најбољим залогајима и натјеривали да више <pb n="286" /> једем; Хајкуна гот |
| ма, весело гугућући, лепршајући крилима и хладећи је по образима.{S} Чак се љутио и што му не о |
| наге да се ваљају и премећу по ћилимима и серџадама, док су они, наслоњени уз зидове, одбијајућ |
| ваца, био сам најбогатији међу јаранима и сви ми завидили на томе.{S} Било их, који ми се почел |
| рашњави тозлуци са распанутим гајтанима и широки расквашени опанци са испуцаним опутама.{S} Чит |
| див какав са неколико глава на раменима и са неколико рука.{S} Кикот, цика, граја, врисак непре |
| преко пушке која му лежала на раменима и са познатим својим ножем, чији преломљени држак чудно |
| рже одговори Хасан, комешајући раменима и јежећи са од студени... — Није ми необично...</p> <p> |
| ио те Хасан, — рече комешајући раменима и бирајући гдје ће сјести. — Рекао ми да те поздравим.< |
| му се потужим, само је слегнуо раменима и мирно ми одговорио:</p> <p>— Па шта ће него ти разбит |
| —— питала је љутито, газећи по рачунима и кушљајући их, гњечећи. — Хоћеш ли ме уморити са твоји |
| из авлије, он једнако пристаје за њима и једнако, не престајући, набраја и поздраве и савјете. |
| — викну брзо, опруживши руке према њима и као молећи. — Одмах!..</p> <p>Момци застадоше и погле |
| војица су загрљени климали се не коњима и попијевали...{S} За трговцима се отегла сеисана: неко |
| т товара, на изгладњелим мршавим коњима и по неколика крда стоке, крупне и ситне, од чије рике, |
| им, затресавши бујним коврџастим чупима и измахнувши голим пуначким рукама изнад главе, пусте г |
| па напунила зембиље свакаквим стварима и почела продавати: које дијете имало нешто новаца улож |
| љи, о хајвану, <pb n="381" /> о добрима и одмах мјери, размјере, рачуна, записује.</p> <p>Запит |
| Два-три пута пипао сам се и по њедрима и по џеповима, мислећи да ћу наћи коју мрвицу што ми од |
| ека, носећи у малим, калајисаним тасима и пилава, и червиша, и долме, и јапрака.{S} Све ми то о |
| ова кроз које се провиде токе на прсима и без оружја за појасом!..{S} Па су хајдуци и кавгаџије |
| ри он мирно, прекрстивши руке на прсима и пресамитивши се. — Не могу ја више овђе.</p> <p>Мајка |
| глави, са раздрљеном кошуљом на прсима и са гаћама чије ногавице нијесу допирале ни до чланака |
| о главе, са златним копараном на прсима и широким, тешким појасом, о коме је висила шарена дува |
| аздера златом везену антерију на прсима и примаче се:</p> <p>— Е удри, ђевојко, — викну помамно |
| ом руке саставила би и кошуљу на прсима и спустила рукаве низ мишице.{S} И обоје се неко вријем |
| опет исправи, раскиде јечерму на прсима и указа на усахле, смјежуране, објешене дојке, које јој |
| рави, по калдрми, по широким јој прсима и јаким, гуштерастим бутима.</p> <p>Арнаутин онај, тала |
| ом косом што јој падала по голим прсима и по обнаженим мишицама, чудно се протезала, ломила, ув |
| одијелу, са безброј штака под пазусима и безброј штапова у рукама.</p> <p>Кад смо, након дугог |
| треба себи у кући; даривао је дукатима и момке, те, напошљетку, ни ја нијесам остајао без дије |
| по вечери, зазвечала би алка на вратима и стари мандал зашкрипио би.{S} Чим би Хатиџа потрчала |
| чинила најзгоднија, застадох на вратима и испрсих се, искривих, као да на мегдан изазивам кога. |
| о подне, завришта бедевија пред вратима и копитама поче ударати, тући о праг, тресући канатима |
| јући туђе момке да застају пред вратима и провирују кроз кључаницу.{S} Чинило се као да читава |
| /p> <p>Изненада скочи, приступи вратима и ослухну.{S} Затим, бржебоље, стаде покрај пенџера, от |
| > <pb n="294" /> <p>Па приступи вратима и пружи руку дјевојчету, које као да се још ни сад није |
| пудар, — застајао пред свачијим вратима и звао укућане да купе, да пазаре.{S} Ја сам опет ишао |
| са фукаром заједно, а узгред јој отима и оно што има, пазарује с њоме!..{S} Сви сте ви, сви см |
| стењући од болова, — нарочито у крстима и у раменима, — завалих се опет, а у глави као да ми се |
| , нагло их почнем мељавати међу прстима и трпати у уста, жвакати.{S} Чудна грчина као да ми се |
| мље, принијела <pb n="401" /> га устима и почела љубити од драгости...{S} И Хамида сам звала, и |
| ромијенио, — са широко отвореним устима и необично разрогаченим очима.{S} Само што муца нешто, |
| S} Непрестано сам се скитао по сокацима и махалама, играо се с дјецом, свађао, тукао.</p> <p>Ма |
| једних кровова са накривљеним димњацима и руковијетима кумрина грожђа на шљемену, и као да је о |
| игра се, час се љутио што са радницима и кметовима више разговара него с њиме.{S} Криво му и ш |
| по обичају кренуо кадикада, са момцима и са јаранима неким, према Црној Гори, да се тамо окреш |
| ијама од свиле бешлуклије, о састанцима и теферичима дјевојачким.</p> <p>Чак и при растанку при |
| них дућана, са мрким нагњилим ћепенцима и големим стрехама изнад њих, по којима одавно израсли |
| ој Гори, да се тамо окреше са хајдуцима и пљачкашима „како не би заборавио владати с оружјем«, |
| по неколико њих, засједали по сандуцима и по врећама с кахвом, прислонивши дуге пушке уз рафове |
| {S} Хаљине некакве разбаци по сандуцима и по роби, заклони ми робу њима, оружје објеси о рафове |
| галамећи, а роба трговачка, у сандуцима и дењковима, лежала им испод нога и закрчивала путеве.. |
| наметале, машући нам везеним јаглуцима и лаким, шареним шамијама.{S} Хајкуна није хтјела ни по |
| а се научим лоповлуцима, пехливанлуцима и мајсторијама туђинским.</p> <p>Дрека ова као да ником |
| нице на зидовима зачепљали су јастуцима и крпама, да се на пољу не би чуо разговор или препирањ |
| стрепи! — говорио је, сијевајући очима и руменећи. — Све дршће пред њима...{S} И нико им ништа |
| м, с крупним, кадифастим, сањивим очима и дугим танким, правим носом, огрнут својом дугачком, ц |
| аг, приносио својим жутим, упалим очима и шкиљио у њега, загледао, тврдим, жуљавим прстима пипа |
| есан и раздражен, са закрвављеним очима и пјеном на уснама, гази по њој, гази и игра, скаче и у |
| страшан, с исколаченим, помућеним очима и пјеном око уста, поново врисну, прекиде коноп један и |
| шини, задуо у образима, закрвавио очима и, сав обливен знојем, дува из све снаге.{S} Остали одм |
| дјевојке, отпочнемо са таквим пешкешима и са састанцима у ноћи, по мјесечини, кад руже цвату и |
| рена, утрчи у авлију.{S} Стрижући ушима и као зазирући од нечега, поче фрктати, рзати и бјежати |
| а је уз онога ко се дигне против зулума и неправде...{S} Није ли данас, сјутра ће бити уз њега. |
| и одахнувши мало спустим се поред друма и почнем замотавати цигар.</p> <p>Право да кажем, баш м |
| погледах онако мрка, одлучна, наоружана и опремљена, а нити могу да се приберем, нити да прогов |
| се и лепрша, док напошљетку, омађијана и малаксала потпуно, не клоне и не спусти се пред њу.</ |
| ке широкоглаве клинце којима су ишарана и у нове калајисане алке које се блистале и засјењивале |
| хукујући. — Зар да ми се са свих страна и пријатељи и душмани потсмјехују, како сам се, за рана |
| еби пребацивати, ходајући испред дућана и непрестано гледајући у сокаке куд је Хасан замакао.</ |
| некако весело, па заигра насред дућана и нагло се рашири преда мном. — Јеси ли ме заборавио?</ |
| инлије нијесу устајале из својих дућана и са чудним неким задовољством гледали за њим.{S} Махал |
| е, полетила према соби и онако задихана и уплашена застала на прагу.</p> <p>— Оставите оружје! |
| се, улагивали.{S} Један му носио духана и пунио лулу, други носио жераву и припаљивао, трећи по |
| се упињала да ме што више задржи будна и да ми причањем сан разбије.{S} Лакше јој било кад мак |
| опет прошапта, па отрже струк феслиђена и поче ме шкакљити по врату. — Сад нас нико раставити н |
| поче уклањати некакве сахане са серђена и редати их по тлима, уз огњиште.</p> <p>— Грехота је, |
| лаги да му све опричам, мајка, узбуђена и поплашена, истрче иза каната и силом ме заустави.</p> |
| за низ миндерлук, готово паде на кољена и поче љубити скут бимбаши.</p> <p>— Аман, ефендија, — |
| збјесни.</p> <p>Издигнувши се на кољена и гледајући широким, врелим, готово безумним погледом у |
| лумћар...{S} У мене је и срце од камена и нема милости ни љубости ни према коме...{S} Не може, |
| тале му се на капу, на браду, на рамена и непрестаним једноличним зујањем као да су одговарале, |
| рени ибрик, пребаци пешкир преко рамена и понудивши да умијемо руке прије ручка, сам поче полиј |
| ата, пребацио тешку мотику преко рамена и необувен, босоног, полазио у башту међу поврће, и там |
| > <p>Хајкуна пребаци пушку преко рамена и позва нас да пођемо за њом. </p> </div> <div type="ch |
| а даље, носећи лаку шишану преко рамена и под пазухом дугачки хоџин чибук, с којега је била свр |
| прекиде, застаде, скиде пушку с рамена и напунивши је опали.{S} Врисну пушка и пуцањ одјекну к |
| па, погледавши ме, збаци пушку с рамена и сједе у траву. — Стигли смо.</p> <p>— Стигли смо — му |
| не, неслане шале.</p> <p>Мајка, уморена и ослабљена, испочетка није ни могла ништа забрањивати, |
| остављала га је, враћала се и, уморена и малаксала, опет падала по трави, ваљала се.</p> <p>У |
| и кресива, и игала, напрстака, вретена и, дречећи колико га је грло служило, — а био је грлат |
| није вјеровала да је кућа заиста њезина и да је она једини господар у њој.{S} Као да није вјеро |
| пут гледам у тај врат и његова бјелина и пуноћа изненада освоји ме, замами.{S} Обузе ме жеља и |
| азлупаних пенџера испреплела се паучина и повијала се попут дима: по канатима се нахватала праш |
| борба, подмукла, прикривена, али силна и очајна борба, којој као да се није могло лако сагледа |
| а не би, ни осврнула се.{S} Онако ломна и замишљена силазила је одмах у дно авлије на траву, и, |
| та?..{S} Шта је? — забринуто запита она и поче ме миловати по коси, по образима. — Ђе те боли?. |
| p>— Голубови моји!..</p> <p>— Па ће она и ноћити код нас — брзо дочека Хатиџа, опет је водећи ш |
| > <p>— Не знам, — покуњено одговори она и отегну обрвама. — Тако...{S} Нехотице...</p> <pb n="3 |
| блачити...</p> <p>— Нећеш? — отегну она и рашири руке. — Ти?</p> <p>— Јок!..</p> <p>Она устаде, |
| pb n="384" /> <p>— Мајка! — узвикну она и, потрчавши, сави ми руке око врата. — Она!..</p> <p>К |
| .</p> <p>— Немој!.. — готово врисну она и, смијући се, отскочи у страну. — Не шкакљи!..{S} Чуда |
| љутиле се, псовале што их будио иза сна и готово на силу нагонио да се и сами дижу и прихватају |
| показивати како је слободна, независна и моћна сада, хтјела је и желила да то и другима, изван |
| њега.</p> <p>— Аман! — застења Хајкуна и стегну Хасана за руку. — Ено!..</p> <p>Момче се прима |
| /p> <p>— А то ваља! — потврди и Хајкуна и подиже главу. </p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| ко, момче? — тек сада проговори Хајкуна и испрси се према њему, спремајући се да још жешће нава |
| </p> <p>— Тешко теби! — уздахну Хајкуна и обгрли ме чвршће. — Знаћеш шта су муке...</p> <p>Хоџа |
| е сатре, самеље, измрви.</p> <p>Хајкуна и Хасан, који, преобучени, опет дођоше у собу, затекли |
| ниском колибом њиховом, која се, трошна и окрхана, згурила у малој, неравној удолини једној, по |
| во му куће, — дочека она без размишљања и показа на собу. — Не смије га рањена нико његовати, н |
| адећи око њега, мислио је да би му мања и грехота и срамота била кад би се случајно и превјерио |
| ину.</p> <p>— Ето.</p> <p>Па ободе коња и одјури за друговима.</p> <p>Снужден и жалостан поглед |
| S} Што не једеш?.. — проговори хоџа, па и сам отре браду махрамом и измаче се. — Једи, болан!.. |
| ет мрмљао, гунђао.</p> <p>— Гунђаће, па и престати.</p> <p>Она устаде, узе ми главу међу руке и |
| Хатиџи. —</p> <p>Долазио је и мени, па и мени причао...{S} Нити је, каже, Зулфага имао својих |
| свак слуша — кресну Хајкуна одлучно, па и сама погледа на канат и опљуну према њему. — Није ми |
| реко читаве ноћи, управо до зоре.{S} Па и Зулфага остао с њоме...{S} И ко зна колико су се разг |
| а залуди помало; одузме му памет.{S} Па и њој.{S} Она мирна, тиха, повучена жена, која се толик |
| — тврдио је упорно, не попуштајући — Па и наша сила била...{S} Била и не враћа се више...</p> < |
| е:</p> <p>— А зар си будан?..</p> <p>Па и не сачекавши одговора, узела је пешкир, — који је вис |
| виривали каљави, трули остаци од чарапа и црни, испуцани прсти.</p> <p>— Не чуди се што сам га |
| имије, и месо на себи као да кида; чупа и гњечи траву, гризе, жваће; и баце папучу једну, другу |
| S} Чо’јек ће бити кад тако зна да удара и да се брани, а не трчи баби да му се тужи...{S} Ко са |
| једну, другу...</p> <p>Напошљетку удара и наргилом о зид, разбија је и вриснувши извије се, ско |
| им ефендија у браду. — А имао је и пара и данас их има...{S} То је и Хамид потврдио...</p> <p>— |
| мо да и оно <pb n="221" /> дође до пара и да протргује.{S} И како је свако, по примјеру Јованов |
| ћи, иза које у старој мусандери клопара и чепрка миш некакав, док напољу фијуче и цијуче вјетар |
| рећом препуном пијеска, те ми сва ребра и све кости поломио.{S} И ништа не бих волио тада, него |
| угу страну.</p> <p>Цар га гурну у ребра и опет запита.</p> <p>„А како живиш?“</p> <p>Опет он — |
| и си мој...{S} Ти...{S} Ако желиш добра и себи и мени, води ме!.. </p> </div> <div type="chapte |
| е преда ме, јављале се, слободна, ведра и весела, вјечито се играјући својим малим, мирисавим ј |
| ила се Хајкуна, али не она бујна, једра и плаха Хајкуна коју сам навикнуо гледати како се непре |
| не прси, прекривене дугим низама бисера и дуката, који су ситно, ситно позвецкивали. — Шта је б |
| били препуни некаквих хартија, тефтера и писама и, кад год би мајка изашла у авлију, сједао је |
| ошница завиривао је у њих, метао шећера и полугласно тепао, док су му око главе облијетале челе |
| улага затим стењући сједе испод пенџера и леђима се прислони уз јастук један, док мајка и надаљ |
| унапријед, често и преко воље, прибира и спрема на одбрану.</p> <p>И ја, што сам којим даном п |
| ране обавиле око мрких, челичних демира и лако се пољуљују.</p> <p>— Улази — рече Хатиџа меко, |
| турбаном око главе, с очима од кромпира и носом од патлиџана, у чоханим чакширама, огрнута дола |
| Стари извади неколико упечених кромпира и поче их љуштити.</p> <p>— Планина је кућа њихова — ре |
| ила је из сандука једног и хљеба и сира и пршута и, премјеравајући све да длану, дијелила нам, |
| Сулага осјети сву оштрину овог одговора и умукну.</p> <p>Поново поче на силу кашљати и протезат |
| обично што од тога одјекује читава гора и планина, те се причиња као да десетина њих у један ис |
| лије, тврдећи узгред како код куће мора и пелене прати, и хљеб кухати, и мотати памук на цијеви |
| охвати ибрик с водом, очисти рану, опра и намазавши широку, танку крпу некаквим жутим, гњецкави |
| огњишта на којима увијек горјела ватра и зализавала готово до самог натрулог, сламнатог крова |
| учи памети...</p> <p>Узех га око појаса и посадих на сандуче једно, одмах поред Сулаге...{S} Гл |
| Људи су оно! — узвикнем из свега гласа и, одгурнувши Хасана с пута, живо поскочим поред њега. |
| била потрчала за мном, врисну из гласа и зањихавши се посрну, паде.</p> <p>Почеше врискати и ж |
| пријатељ — дочеках пјенушећи од бијеса и тапкајући у мјесту. — Са једним треба прекинути.</p> |
| p>— Ако си ти дертли и ја сам — откреса и силом ме поче дизати. — Ни мени није лакше...{S} И ме |
| и главом о под, а крв му потече из носа и разли се по ћилиму и по антерији.</p> <p>— Уби!..{S} |
| екивали су насред пута, хватали за прса и шамарајући питали имају ли каквих веза са усташима... |
| заустављао, обгрлио их и привио на прса и док су се оне отимале, ударале га и гребле по лицу вр |
| уз кољено му, спустила му главу на прса и, увијајући се, умиљавајући, чупкала га за браду и јаг |
| ошље га Стојанова пушка погодила у прса и раставила са бедевијом.</p> <p>— А тад? — запита Сула |
| ам, мајко...</p> <p>Она се удари у прса и поче се климати.</p> <p>— Хаљине ми кажу све...{S} Ку |
| афима, непрестано извиривале иза каната и саме се наметале, машући нам везеним јаглуцима и лаки |
| узбуђена и поплашена, истрче иза каната и силом ме заустави.</p> <p>— Шта си учинио, за Бога?{S |
| хвати ме големом својом шаком иза врата и подиже од земље.</p> <p>— Тежак је — рече мргодно. — |
| к!..</p> <p>Она устаде, повири на врата и полако, на прстима, врати се.</p> <pb n="331" /> <p>— |
| ухвати ме за рамена, изгура пред врата и затвори канат.</p> <p>— Не излази ми сад на очи — реч |
| и необично дрхтала, измакну се од врата и ту застаде...</p> <p>— Само — рече промукло — пустиће |
| када бедевију, хватајући је испод врата и приносећи румене ноздрве њезине смјежураним, обвехлим |
| и, пажљивији и како чешће обилази врата и притврђује их.{S} Сваке вечери, након јације, одлазио |
| да је очекивао кад ће му показати врата и отјерати га.</p> <p>То мајку још више распали, наљути |
| румењена, весела, пјевајући чисти врата и пенџере, трља их крпом некаквом, запе ми ријеч у грлу |
| која је неколико пута долазила до врата и враћала се, напошљетку као да се одважи, уљезе у собу |
| хамалом.</p> <p>Кад сам дошао до врата и од хамала узео ствари, био сам смислио: и шта ћу рећи |
| у руку, пребацивала је себи преко врата и опет се привијала уз њега.</p> <p>— Реци: јесам ли кр |
| очела окупљати <pb n="228" /> око врата и провиривати иза каната, мислећи зар да је теферич нек |
| стиђено, мазећи се, обгрли ме око врата и привуче себи.</p> <p>— Нећеш се љутити на ме, ако ти |
| а Алаху кад ти проговори, а макар врата и ђаво однио! — дочека хоџа и осмјехну се.</p> <p>— Не |
| гурати се, тјескати, око авлиских врата и око баштенских плотова.</p> <p>Момци, што нам још ост |
| смо његово мјесто, умотасмо се у ћебета и полијегасмо по трави.{S} Ушишикани веселим пуцкарањем |
| хајдуцима.{S} Говорили су како има чета и у самом Сарајеву, како су сакривене по хановима, по г |
| по два по три сахата.{S} Жељан да пита и распитује о усташима, — а то у дућану није могао, јер |
| зна?..</p> <p>Опет се засмија, закикота и, узевши ме за руку, поведе у собу.{S} Застадох као ук |
| њега, мислио је да би му мања и грехота и срамота била кад би се случајно и превјерио, него кад |
| ио, можебити, и... — Метну прст на уста и застаде мало. — А и сад си гладан! — викну јаче и уда |
| и душу?.. — јаукну он, растворивши уста и мученички преврћући очима. — Ах...</p> <p>Остави...</ |
| паде на кољена, дотаче се мајчина скута и пољуби га.{S} Затим, онако преклоњен, измичући се на |
| шибу једну, — која је и била устргнута и ту се вјечито чувала само због мене, — почела ме шиба |
| дремован, дембеласт, легао насред пута и препријечио им улазак у кућу!..{S} И још има образа д |
| ио у ма какав разговор.{S} Два-три пута и притрчавао сам им и смјешећи се почео их запиткивати |
| } Свраћао сам се и у хендеке украј пута и тражио: нијесу ли кириџије штогод заборавиле, макар к |
| издигнувши уши, прескочи нам преко пута и брзо се изгуби у густежу, у шипражју.</p> <p>— Ето ба |
| ао сам поскочити, ђипнути неколико пута и нагло прихватити за алку једну, само да зауставим ту |
| , исправим.{S} И коракнух неколико пута и...</p> <p>Све поче дрхтати око мене, све поигравати.. |
| } Клепетање се понови још неколико пута и све јаче, све јаче...{S} У неко доба причини нам се к |
| да убијем, отмем.</p> <p>Неколико пута и одлучивао сам се на то и припремао пушку.{S} Али шта |
| е...{S} Не нашавши ништа скренем с пута и спустим се на траву да отпочинем.{S} И, — не знам как |
| а толиким причањем застаде мало, поћута и преврну се на бок.{S} Покушаваше зар да и сама заспи. |
| сандука једног и хљеба и сира и пршута и, премјеравајући све да длану, дијелила нам, давала.</ |
| ича о гријеху, а ипак се прави невјешта и неће да га призна.</p> <p>Отргох јој конац из руке и |
| стили, истирали, прали бритве, клијешта и приправљали мехлеме, јер су сви највише и замјењивали |
| мрк, суморан.</p> <p>Не говорећи ништа и не питајући приступи Арнаутину, који је једнако прије |
| дужег чекања видио да се Хасан не враћа и да се по свој прилици неће ни вратити више.{S} Било м |
| ћајући се кући, с пуним њедрима цвијећа и слаткиша, сви смо били весели, сви задовољни.{S} Хајк |
| ју је, пеку...{S} Чује му и ход, осјећа и дах његов.</p> <p>И узалуд се опире, брани, отима; уз |
| у се са врха феса спуштала све до плећа и лагано га куцкала по њима.</p> <p>Ријетко када да чар |
| е мјеста могло се видјети како, из кућа и из дућана неких, немилосно лете и папуче, и нануле, а |
| > <p>— Зар ја, покрај света свога имућа и добра, макар ми га Зулфага и не дао сада, да се преби |
| дошао џепови му увијек били пуни ораха и љешника а иза појаса увијек се румениле по двије по т |
| под стрехом оном, макар то била стреха и једне колибе, старе, трошне и окрхане.{S} И много сам |
| их кад мјесто силом измишљених тужилаца и свједока код бимбаше затекох Зулфагу, мрског, поганог |
| ако би мајку истакли као главног кривца и тиме ми онемогућили сваки рад против њих.</p> <p>И, н |
| Путници?..</p> <p>Подигосмо се обојица и стадосмо један према другоме.{S} Гледали смо се нијем |
| Нека затвара! — опет заграјаше обојица и почеше псовати. — Нека затвара!..</p> <p>— Нећу!</p> |
| .{S} Онако, насумце, лутали смо обојица и ишли напријед, само напријед.{S} Испочетка сам се јед |
| јетљујући пуна, буцмаста задовољна лица и јаке, забрекле прси њихове.{S} Не узбуни се нити узне |
| и не пазећи на гомиле бисага, кабаница и конопа по путу, спустих се низ басамаке.</p> <p>Дотрч |
| прашњави, са лицем препланулим од сунца и са закрвављеним очима од несанице, Зулфага, не пустив |
| ецкала је на малој дашчици дуван за оца и нешто шапутала, Хасан је оштрио нож и поправљао пушку |
| те, паметни сте, мирни сте, слушате оца и матер, не убијате, не пљачкате и... нико <pb n="274" |
| кори.</p> <p>Шта више, често се од срца и весело насмијао баш онда кад би му причали за разне Х |
| и није могао изговорити, а да не замуца и не застане.</p> <pb n="243" /> <p>И кашње, кад се мал |
| ага је свакако имао много више да прича и, док је Хасан испред мог дућана пролазио оборене глав |
| д си таки! — узвикну весело, па притрча и обгрли ме. — Аферим!..{S} Нисам ни знао да имаш тако |
| аци и терезије и оке, усплахирено утрча и умијеша се међу нас.</p> <p>— Оставите се кавге, људи |
| /p> <p>— Не дај му — живо дочека Хатиџа и поче ме дрмусати за рукав, теглити. — Није он здрав!. |
| макар врата и ђаво однио! — дочека хоџа и осмјехну се.</p> <p>— Не бојте се!..{S} Чуваћу их ја! |
| ђевојке, несретни сине? — откреса хоџа и гурну га ногом у слабину. — Што ће ти оне?..</p> <p>— |
| но, прије свијех укућана, будио се хоџа и излазио у авлију.{S} Онако голем, стасит, кршан, увиј |
| треба...</p> <p>— Е лијепо — рече хоџа и попридиже се. — Ја ћу баш учити како ја знам...</p> < |
| рча из собе.</p> <p>— Ето — избаци хоџа и показа за њим. — Ето!..</p> <p>Казао сам: свршиће на |
| /p> <p>— Ви би хтјели да будем ваш хоџа и да вам учим ђецу? — мирно их запита он и погледа их р |
| з два, носећи узгред и некаквих пешкеша и понуда разних.</p> <p>Једанпут само задржао се пуних |
| ука, а неколико пута слао ми и слаткиша и других понуда, које сам увијек дијелио са Хасаном.{S} |
| нка, поносита.{S} И окићена је, и љепша и гиздавија од свију осталих, — бијели се као да је од |
| бијаше научена да је свак слијепо слуша и да јој се покорава, никако није могла подносити да се |
| куће.{S} Једино стари Осман, онако слаб и немоћан, што се прикрадао покаткада и заклоњен, сакри |
| као од невоље одлазио каткада у мектеб и тамо по два по три сахата учио читати и писати, ни за |
| би одмах дотрчала, дирнула ме за рукав и ударајући, шамарајући, гонила ме из куће на сокак, у |
| му, али је он немилосно зграби за рукав и одгурну у страну.{S} Она посрну на шилту, скљока се.< |
| ла ти на томе...{S} Сад сам, ево, здрав и сад могу ићи.</p> <p>— Не дај му — живо дочека Хатиџа |
| — још никако ни смислити, е је он мртав и да више никад доће неће.{S} Јок!..{S} И сада, сваки д |
| готово на саму рану, из које цурила крв и натапала топло, мекано перје...{S} А једно јој око ос |
| с, — рече полугласно — али он је и благ и добар човјек...{S} Крви би испод грла дао...{S} Чудим |
| о, као размишљајући, одиже ногу на праг и тихо закуца алком...{S} Причека мало...</p> <p>Нико с |
| е опази некако поплашено устукну натраг и одиже руке.</p> <p>— Шта ти је?...{S} Да нијеси болес |
| његовати, јача је била од свега другог и у први мах на друго нијесам ни помишљао.</p> <p>Сама |
| рећи ништа, вадила је из сандука једног и хљеба и сира и пршута и, премјеравајући све да длану, |
| улфага — рече — што је иза твога доброг и поштеног оца остало све запетљано, све у нереду?..{S} |
| а зец један, опруживши се колико је дуг и издигнувши уши, прескочи нам преко пута и брзо се изг |
| ама много вјеровало.{S} Има времена кад и најпаметнији људи вјерују у најлуђе приче.{S} Зато су |
| „несретником“, макар што га је понекад и гурнуо, ударио, — као онда кад сам им истом дошао у к |
| и се, — могао бих учинити све што никад и никоме за љубав учинио не бих.{S} Њему за инат ишао с |
| словице, које је волио уплетати, каткад и гдје им није мјесто, биле му нове, необичне.{S} Многи |
| ђе снове и тумачили их.</p> <p>Ја, млад и загријан, прорицао сам да ће наша војска све покорити |
| акар те и мајка бранила...{S} Он се сад и не осврће на њу нити слуша шта она говори...{S} Не мо |
| уровошћу, па једну ногу опружи напријед и погледа ме изазивачки. — Таки ли си?..</p> <p>— Зевзе |
| ме нешто силно гонило, гурало напријед и да сам могао, прелетио бих тамо, само да час прије за |
| Дочекаћемо...</p> <p>Па крену напријед и спусти се, клекну за голем грм један.</p> <p>— Ти хај |
| ми трзну руком, гурну ме мало унапријед и некако заповједнички откреса:</p> <p>— У руку хоџу, ч |
| брзо шаптати, отегнувши шију унапријед и узвијајући главом...{S} Она није одговарала...{S} Сам |
| бично кроз дан, кроз два, носећи узгред и некаквих пешкеша и понуда разних.</p> <p>Једанпут сам |
| блиједа, слаба, ослони се леђима о зид и десном руком прихвати се за чело.</p> <p>— Па зар ниј |
| ешто и замахну чибуком који удари о зид и преби се на двије половине.{S} Момче, користећи се ти |
| нових напада хајдучких и није ли когод и опет погинуо, заглавио, настрадао.</p> <p>Ако су негд |
| , — кресну. — Ви сте, бива, један народ и нико од вас нема ни јачи, ни старији; свак треба да с |
| ваљен комад клисуре какве, а вазда горд и усправљен као и сама клисура, да га, чинило се, ни гр |
| м ја трошаџија, па да бацам паре узалуд и да расипам...</p> <p>— А Зулфага? — поче Сулага живље |
| ад узми Хамида себи, изведи га пред суд и он ће ти све потврдити — откреса она опоро, пакосно, |
| да расплећу косе, бацају хаљине са себе и полунаге да се ваљају и премећу по ћилимима и серџада |
| оји су непрестано стресали бухе са себе и заударали на зној, он је једино имао мекших и топлији |
| рну се још једном, збаци јорган са себе и један јастук одбаци испод главе.{S} Опет поћута мало. |
| одмах из душека, одбацио јорган са себе и онако необучен и неуређен потрчао према собним вратим |
| цао је полугласно, гледајући изнад себе и чупкајући чакшире на бедри.</p> <pb n="263" /> <p>— Н |
| екако постиђено спусти пушку поред себе и сједе међу њих.</p> <p>— Јесте ли из далека, момци? — |
| поплашено узвикнувши он, одбаци од себе и чинију с алвом и неколико гурабија што их држала у кр |
| за инат, — силећи се да осоколи и себе и мене — упорно би одбио и још би жешће навалио да идем |
| ши момке, забуни их.{S} Брзо узеше шибе и измахнуше.</p> <p>Хусо прикупи сву снагу, врисну и хт |
| !..</p> <p>Неко дохвати три-четири шибе и добаци им.{S} Они не прихватише.</p> <p>— Шибајте!</p |
| Шерифа ханума, мати јој, изашла из собе и понудила нам пексимита са пекмезом, да узмемо и »да з |
| ...</p> <p>Чак и кад бих изишао из собе и кренуо, пошао у дућан, он је једнако о томе говорио, |
| ерупан, раздрљен и испрљан дочепао собе и сакрио се, закључао у њу, остављала га је, враћала се |
| аочари и двије ситне чачкалице: за зубе и за уши.{S} Затекао сам га гдје лежи на миндерлуку бос |
| ..</p> <p>Па преврне очима, стисне зубе и, изненада, почне сам себе кудити.</p> <p>— А ја... ја |
| а од њега и изишла из собе, стиште зубе и покуша да се исправи.</p> <p>— Камо среће да погибох! |
| .{S} Не дај!..</p> <p>Хасан стиште зубе и опет прогунђа нешто.{S} Не хтједе је ни погледати.</p |
| акви хунцути? —— запита мајка кроз зубе и погледа га попријеко. — Ко ће га покварити?..</p> <p> |
| че задављено, циједећи ријечи кроз зубе и старајући се да изгледа што мирнији. — Хтио сам да се |
| какав сам и био, — дочекам кезећи зубе и готово режећи — а ти... а ти си кучка једна!.. .</p> |
| p>— Ништа је — прогунђа стискајући зубе и жваћући чађаве бркове који му пали по устима. — Запел |
| о нашалило.</p> <p>Па одмах стисну зубе и намршти се.{S} Бербер немилосно забоде прсте у рану и |
| би, клекну покрај душека, загрну рукаве и, погледавши у широку, голему рану, која се црнила изн |
| и, састављајући руке високо изнад главе и ломећи прсте, а танка кошуља све се више затеже, прип |
| онога које нам се склопило изнад главе и заклонило нам небо и сунце Божје, и које својим мрким |
| ...</p> <p>Хоџа одиже књигу изнад главе и исправи се.</p> <p>— Знаће шта су муке... ама може зн |
| извила, издигла једну руку изнад главе и мјери ме једним необичним, и поплашеним и радосним по |
| висину да тако отклони ударце од главе и покушаваше да се осврне.{S} Али је Хајкуна ударала не |
| едно младо, безбрко момче, големе главе и избуљених очију као да се вјечито чуди нечему, прући |
| га поткрадали.</p> <p>— Без мудре главе и без много новаца... мучно је... не спасава се ова кућ |
| себе.{S} Кириџије као да изгубише главе и бијесно почеше ударати камџијама, псовати.</p> <p>И о |
| га тихо, покуњивши се. — Тврде си главе и поносан као и он...{S} А са таком памећу муке ћеш има |
| рала без и шила кошуље, не дижући главе и не осврћући се никуд.{S} Само понекад, кад би смрдљив |
| г, те некако и нехотице подигосмо главе и погледасмо у висину.</p> <p>— Мора да иде неко — једв |
| е се на њега, оборише му турбан с главе и раскидаше џубу на плећима.</p> <p>— Душманин је то и |
| аран...</p> <p>Она збаци шамију с главе и коврџаста коса расу јој се по раменима.</p> <p>— И за |
| з ватру и непрестано запретавао земљаве и неочишћене кромпире у пепео. —</p> <p>Оклен?</p> <p>— |
| нако, не престајући, набраја и поздраве и савјете. </p> </div> <pb n="217" /> <div type="chapte |
| а постава испод ње позеленила од траве и почела се разгуљивати.{S} Тозлука једног сасвим неста |
| шум Миљацке, пјевање тица, шапат траве и цвијећа.</p> <p>— Ко хоће да види Алаха, нека излази |
| — Ко?..</p> <p>Сви прихватише за ножеве и навалише опет.</p> <p>— Наша!..</p> <p>И ко зна шта б |
| — Оборите!..</p> <p>Момци бацише ножеве и онако, голим шакама, навалише на Хусу.{S} Наста једно |
| троје живо прихватимо за пушке и ножеве и почнемо, токорсе, нишанити, вјежбати се, борити.{S} Х |
| авши кући одмах би почео оштрити ножеве и пунио фишеке.{S} И распричао би се тада, необично се |
| а а одсијев им игра уз напукнуте зидове и клизи по мркој, трулој маховини: преливају се и шарен |
| епрестано посматрао и, увијајући бркове и набијајући фес до обрва, смјешкао се, чудно се смјешк |
| вјетар нагонио на очи; погладио бркове и прстима <pb n="382" /> рашчешљао браду, па мирно сјео |
| женске</hi> и <hi>рајинске</hi> послове и да се њима забавља.{S} Због <pb n="247" /> тога се че |
| нијом поруком: нека оставља све послове и нека дође, врати се што прије.</p> <p>— Оставио си ми |
| наслоњени уз зидове, одбијајући димове и пијуцкајући, пожудно их гледали и добацивали им масне |
| али и препричавали и своје и туђе снове и тумачили их.</p> <p>Ја, млад и загријан, прорицао сам |
| ала на земљи.</p> <p>— Лагао си, лопове и разбојниче, јер... јер си пошље заборавио на ме и пре |
| јунак и што није боље пазио на кметове и остале радине.</p> <p>Сви као да му били невјерни и с |
| на. — запита јаче. — Продате ли кметове и земље, шта ће с њиме бити?</p> <p>— Отац се о њему ма |
| о, само је узвијао носом, набирао обрве и одмахивао руком.{S} И одмах је прекидао разговор, одм |
| с њиме...</p> <p>И загледах се у обрве и учини ми се да тако танке, свилене, високо повијене о |
| убих у чело.</p> <p>— Онда припреми све и све уреди — рекох полазећи. — Ја ћу казати Хамиду да |
| тени, непоуздани, пажљиво је слушао све и гладећи браду и ушмркујући размишљао о њима.{S} Примј |
| с киме, — одлазио је у чаршију, у кахве и бербернице и тамо остајао, задржавао се све до пред в |
| ја одмећем и отимам испод њезине снаге и надзора њезина.{S} Кад год бих се враћао из куће Сула |
| а окићених грива; низ седла висе бисаге и кесе чибуклије, а из теркије, покрај кабанице, провир |
| тарији, све сам више зазирао од Зулфаге и све ми се чинило да он у читавој кући никога толико н |
| сам не знам кога, на силу тражећи кавге и ината, жељен да се макар с киме ухватим у коштац и да |
| четка, као да и сам усвоји моје разлоге и као да му се свиђеше.{S} Пошље, промисливши се мало, |
| сам сједао је међу њих, прекрстио ноге и понудио им духанкесу да запале.</p> <p>Сам је точио к |
| пребаци <pb n="241" /> ногу преко ноге и, забацивши косе а узевши тамбуру на крило, запјева:</ |
| вијестила мало, па баци ногу преко ноге и гласно, да сам и ја могао чути, узвикне:</p> <p>— Зов |
| ао и за мајку, за здравље јој, за слуге и слушкиње.{S} Нарочито је тражио да му што више причам |
| очила и непрестано испијала.{S} И слуге и слушкиње, — не бојећи се више никога и не зазирући ни |
| поче »штедити«.{S} Поче отпуштати слуге и слушкиње.</p> <p>Најприје отјера Османа, старог, изне |
| и“, викну, „који се излежавају, не раде и не мисле, највише и кукају за старим земаном и јаучу |
| пустивши дим, превуче руком преко браде и пружи руку Сулаги.</p> <p>— Нек је сретно — рече отеж |
| и јаране да осамљени зијевају од досаде и да се разилазе куд који хоће.{S} Ни питала за њих ниј |
| и крв јој отворио.{S} И кад она застаде и некако зачуђено погледа у рану, он се сав стресе, брж |
| о и, збацивши све оно да кољена, устаде и пође за њим. — Шта ће ово?</p> <p>— Ништа...{S} Тако. |
| о</hi> разговарала?..</p> <p>Она устаде и тресну димијама.{S} Сви конци попадаше по трави.</p> |
| рсуза...</p> <p>Зулфага поносито устаде и, стиснутих очију, раскорачи се насред собе.</p> <p>— |
| дмах се почех присјећати и наше засједе и нападаја нашег.{S} Читава слика намах ми се створи пр |
| ојана, у зору дочекао Стојан из засједе и да је настао жесток окршај.</p> <p>— Три хајдука су, |
| учивао највише да се остала добра уреде и некретнине да се подигну; зато је увијек и тражио да |
| ће свијет рећи, па ето! — нагло прекиде и одгурну ме. — Треба ли баш рећи колико си драг?..</p> |
| ину, нијесте изучени на ове чудне кајде и гласове...</p> <p>Ништа...{S} Не плашим се ја ничега |
| — Ја?..</p> <p>— Ако тужим Зулфагу, оде и ти под суд...{S} Зар нијеси и ти свједочила како је о |
| гладан...{S} Их!..</p> <p>Брже боље оде и донесе млијека, сира, кајмака.</p> <p>Све остави пред |
| p>Мајка се само осмјехну.{S} Лагано оде и затвори врата за њим, па пјевуцкајући узе наргилу и, |
| осоног је ишао на Неретву, доносио воде и спуштао пред врата њезине собе, одмах поред прага; ка |
| ом за дугачки коноп кантом захитио воде и почео се умивати.{S} Ту покрај чатрње, на високој, до |
| том часу кад је највише жељела да изађе и да се разговори с њима.</p> <p>Понекад је изгледало к |
| <p>И јарани мајкини почеше се све рјеђе и рјеђе купити око баште, све их мање и мање долазило.{ |
| у покаткад, почеше се јављати све рјеђе и рјеђе.{S} Остадоше још само неколико комшиница, којим |
| здух мирисао на зрело, изгњечено грожђе и <pb n="211" /> на увелу кудељу, и тежак, топао мирис |
| — био...{S} Лаже!..{S} Сретни земан иђе и ко не вјерује у то, не треба ни да живи, ни ђецу да р |
| <p>— Хајкуна!..</p> <p>— Нек свак дође и нек свак слуша — кресну Хајкуна одлучно, па и сама по |
| ајући. —</p> <p>Шта ћете?..</p> <p>Дође и заптија.{S} Похвата тројицу-четворицу и поведе нас пр |
| стани — рече и Хајкуна меко, па се саже и узе ме за руку. — Устани и хајде с нама...{S} Ево смо |
| ...{S} Хајдемо...</p> <p>Сулага се диже и онако ситан, погурен, пође пред нама, — ми пођосмо за |
| — запјева Зулфага увријеђен, па се диже и климајући се пође према пенџеру.</p> <p>— Ја грабио?. |
| !..</p> <p>Па ме ухвати за руке, издиже и, силом ми упртивши пушке и торбу, нагло повуче за соб |
| ка сурово, <pb n="256" /> па се придиже и отрже ме од Сулаге. — Нисам ја трошаџија, па да бацам |
| > <p>— Коњско?..</p> <p>И он се придиже и ослухну опет.</p> <p>—- Кириџије! — викну узбуђено, у |
| прага и приступих јој ближе, она одиже и другу руку и готово врисну:</p> <p>— Смајиле, што си |
| реба да се окушамо.</p> <p>Па се подиже и поче загледати унаоколо, привиривати свуда.</p> <p>— |
| смијеш...</p> <p>Хасан се лагано подиже и приступи собним вратима.</p> <pb n="271" /> <p>— Смиј |
| дао...{S} Чудим се како се о њему може и мислити рђаво.</p> <p>— Охо!..</p> <pb n="368" /> <p> |
| ву и стрижући шиљастим ушима, фрче, рже и копа земљу ногом, а испод румених ноздрва, из којих б |
| оџа је постајао све ваљанији и све брже и јаче ударао мотиком.{S} На псовке и примједбе разне н |
| ивала албабере и невене, окопавала руже и лехандере.{S} И као да се није знала уморити у послу |
| пунио је духаном.{S} Сам је брао и руже и китио шилту на којој ће сједити, куповао шећерлеме и |
| а који хоће напријед, који јуначки газе и пробијају путе...{S} Свак лаже ко каже да је сретни з |
| мјехнуше се, штипнуше ме мало за образе и опет ништа не говорећи сједоше.{S} Танка, зашиљена вр |
| подцикујући, штипао је сваку за образе и љубио по неколико пута.</p> <p>И као побједник какав, |
| ле јој се низ пуначке руменкасте образе и још свјетлуцале, нос при врху поцрвенио и дошао некак |
| а крв као да ми изненада јурну у образе и страшан бијес обузе ме.</p> <p>— Теби се смијем, — до |
| а.</p> <p>Пошто је бербер отишао, уљезе и Хатиџа у собу.</p> <p>Носила је велику, тешку, распаљ |
| сам те хранила, пече сада, пече и гризе и дави...{S} Храна мајчина црну ти мајку подгриза и све |
| поврати у кесу гунђао <pb n="225" /> је и кришом, да га не би опазио, као пријетећи климао глав |
| их сакрије.</p> <p>Ради бабе Сулага је и мене волио много.{S} Никад не би прошао а да ме не ом |
| ретварао, — плашио исто као и ја, да је и њему мучно било као и мени.</p> <p>То се већ могло по |
| > <p>И по свему сам могао познати да је и он ортак, сарадник Зулфагин, да су обојица читаву ств |
| ада, препуна духанскога дима, као да је и сама горјела и као да се све више ширила по јаким, ко |
| , раздражљивији.{S} Чинило се као да је и дјелом хтио показати како је „зликовац, хајдук и зулу |
| але, а црвена шамија на глави као да је и сама горјела, пламтјела.</p> <p>— Госта2?..{S} Кога?. |
| с њима, поздравили.{S} Хасан као да је и подранио баш због тога да се може извући неопажен и н |
| ад је остала осамљена, готово као да је и сама жељела да јој неко говори у кући, да граје, ларм |
| ...{S} А фукара кад се осили најгрђа је и најћоравија...{S} Њезина тиранија надмашује све друге |
| етку удара и наргилом о зид, разбија је и вриснувши извије се, скочи и, ширећи руке и пуцкајући |
| неколико дана ту исту слушкињу, која је и спавала с њом, а мој душек премјести у своју собу и п |
| басамака дугачку шибу једну, — која је и била устргнута и ту се вјечито чувала само због мене, |
| одна, независна и моћна сада, хтјела је и желила да то и другима, изван куће, покаже да се и пр |
| нико ништа не може забранити, хтјела је и да ради све што год јој на ум пане.{S} И хтјела да се |
| > <p>Пошто јој додија пуцњава купила је и тамбуру и поче ударати уза њу.{S} Сједне насред авлиј |
| космате прси све до појаса, рашчешља је и некако мукло, отегнуто запита:</p> <p>— Шта ћете?..</ |
| и, претварајући се да спавам.{S} Она је и даље говорила, питала, гласно размишљала о нечему.</p |
| по трави. — Убићу!..</p> <p>— Богата је и донијеће ти пара — тјешио ме Јован, који је једини оз |
| о сад? — запита мајка забринуто, кад је и опет дошао да иште новаца, а тек половица грађевина ј |
| да их утуче и тако им опет покаже, е је и у говору моћнији, јачи, силнији од свију.</p> <p>С км |
| ц сам, хајдук, зулумћар...{S} У мене је и срце од камена и нема милости ни љубости ни према ком |
| <p>Па привуче Хатиџу уза се, пољуби је и дубоко уздахну:</p> <p>— Камо среће да сам вазда с ва |
| ана, старог, изнемоглог Османа, који је и осиједио служећи и који више ни ићи није могао без шт |
| е и теби добро бити...</p> <p>— Мени је и сад добро — одговорих јој весело, показујући на кућу, |
| екипи и кад пређе у насиље, онда јој је и крај — тврдио је упорно, не попуштајући — Па и наша с |
| међу вас, — рече полугласно — али он је и благ и добар човјек...{S} Крви би испод грла дао...{S |
| } По неколико ибрика кахве наручивао је и чашћавао свакога; Хамида као да је само зато и водио |
| а.</p> <p>У њезину присуству миловао је и мене и, као малом дјетету, давао ми пушке од зовине ш |
| више опорављао и оздрављао, постајао је и све несношљивији, насртљивији, раздражљивији.{S} Чини |
| а Ибрахим ефендија у браду. — А имао је и пара и данас их има...{S} То је и Хамид потврдио...</ |
| !..</p> <p>Он није слушао.{S} Шаптао је и даље неуморно, шаптао живо, испрекидано, примичући се |
| о није могао тамо приступити, тражио је и питао бербере, који су са запрегнутим бошчама и засук |
| кренувши се Хатиџи. —</p> <p>Долазио је и мени, па и мени причао...{S} Нити је, каже, Зулфага и |
| а су кадгод дуже разговарали.{S} Ако је и било када разговора између њих, било је насамо, одвој |
| амиских и токорсе читао нешто. — Ако је и крао, опет није ружио овако и... и барем је пријатељ |
| га, уређивао, чистио.</p> <p>Једнако је и фишеке пунио и припремао кремење, надносећи суху, кос |
| ао је и пара и данас их има...{S} То је и Хамид потврдио...</p> <p>— Опет Хамид!..</p> <p>— Све |
| уће, одлети док се окренеш«.{S} Зато је и препоручивао највише да се остала добра уреде и некре |
| а предложи, али чим је заустио одмах је и престајао.{S} Ја сам, опет, знао да би ми сваки предл |
| орити.{S} Одмах сам прихватио за оружје и кренуо за њим.{S} Нити смо се јавили планинштарима, н |
| јлуђе приче.{S} Зато су куповали оружје и они који га никад имали нијесу <pb n="297" /> и припр |
| оћи — отсијече он упорно, покупи оружје и спусти га поред себе. — Опет ћемо путовати.</p> <p>За |
| оји је читав вијек провео носећи оружје и радећи око њега, мислио је да би му мања и грехота и |
| — пустићеш ме да и данас очистим оружје и истимарим бедевију...{S} Ето то...</p> <p>— Јок! — от |
| и пред вратима зазвонило момачко оружје и зарзали у пјену обучени парипи, мајка се опет претвар |
| ам раздражено, бацајући и остало оружје и раскопчавајући антерију на прсима ради лакшег дисања. |
| гледа: је ли довољно удаљен од бедевије и може ли га случајно и ту копитом дохватити.</p> <p>И |
| е, —— рекоше — проучио и зна све јазије и законе у прсте, па би хтјели да им то и дјеца науче.< |
| азмјерао у свом дућану, баци и терезије и оке, усплахирено утрча и умијеша се међу нас.</p> <p> |
| S} Ја сам га управо и измамио из авлије и... и сачувао га да га опет не наговоре...</p> <p>— Оп |
| и и скакућући, претрчавала преко авлије и брзо се окренувши на пети заустављала се пред мајком. |
| ним парипима, мрко гледајући чаршинлије и хотимично нагонећи коње испред туђих дућана, само да |
| е свилом, о димијама од свиле дукатлије и о димијама од свиле бешлуклије, о састанцима и тефери |
| ке се почеше упињати, увијати као змије и запињати ми за ноге, ударати ме по бутима, теглити зе |
| какве ониске клупе, затегоше нам димије и ударише по неколико папрених дегенека.{S} И пустише н |
| крену заптији мало, погледа ме питомије и одмахну главом:</p> <p>— Други пут буди паметнији, — |
| ко, који као да ни ода шта зазирао није и никога се бојао, чак ни оца.{S} Ја сам се чудом чудио |
| доба никаква оружја на себи носио није и кога су у читавом шехеру сви и називали <hi>женскоњом |
| ји су се у нашој кући некако слободније и рахатније осјећали него најбољи наши знанци и ахбаби. |
| о треба вратити, — дочека она ватреније и, као кривац какав, бојећи се да ме отворено погледа, |
| ајући како се превијам и све се силније и силније тресем. — Јеси ли махнит?..</p> <p>Шта је?..< |
| .</p> <p>— Дижи се! — викну он осорније и гурну ме пушком. — Треба ми друг, а нећу другог тражи |
| се догодило нешто страшно, најстрашније и, потрчавши Сулаги и приљубивши се уз њега, почнем и с |
| осјећао некако чилији, лакши него прије и корачао сам брже од Хасана.{S} И на души ми било лакш |
| страни трче дјеца, а на другој заптије и како, проклињући <pb n="222" /> једни друге, гађају с |
| сти на кољено све тефтере и све хартије и, измичући се на леђа, крену из собе.</p> <p>— Шта је |
| тврдио је немилосно, савијајући хартије и гурећи се — Још само мало... ето... корак један па... |
| брда и планине, гониле су моје кириџије и моји момци, и читавим путем пјевало се, шенлучило, пу |
| главе, да викнем и сазовем све комшије и пријатеље и да покажем своју зараду, похвалим се.{S} |
| комшиске пенџере.</p> <p>Многе комшије и љутиле се, псовале што их будио иза сна и готово на с |
| уњеним пушкама, застану на сред чаршије и само једном подвикну:</p> <p>— Затварајте!</p> <p>И с |
| а.{S} Увече, пошто бих дошао из чаршије и сјео покрај ње, изгледала ми увијек радосна, срећна, |
| небеске; причали и препричавали и своје и туђе снове и тумачили их.</p> <p>Ја, млад и загријан, |
| тово до под таваницу. — Сад је ово моје и само моје.</p> <p>— Лажеш!..</p> <p>— Моје је!..</p> |
| то да сједи у соби као прије, да тугује и размишља, поче ходати, мотати се по читавој кући, зав |
| } Никад не би прошао а да ме не омилује и не штипне за образ.</p> <p>Кад би нам дошао џепови му |
| одвикивале су гласно, желећи да их чује и да се барем осмјехне на њих.</p> <p>Сама Хатиџа, једн |
| крви.{S} И, кад бих замакао кроз сокаке и приближио се чаршији, увијек ми се причињавало као да |
| отуривши се грабили су тихо кроз сокаке и без обзира трчали, ишли, бјежали кућама.</p> <p>Чак с |
| мијем, — дочеках оштро, стискајући шаке и пријетећи, — теби, будало, јер си ме повео ни сам не |
| рже и јаче ударао мотиком.{S} На псовке и примједбе разне није одговарао много, нити се обзирао |
| а сам се савладао да не налетим на неке и не почнем их ударати...</p> <p>Погледавши око себе, н |
| оправљали.{S} Узгред су пунили и фишеке и гурали их у фишеклије, које им биле привезане о појас |
| наслонивши се на њега, припремао фишеке и набијао их, засипајући се покаткад сухим трешњама што |
| стио пушке, сабље, ножеве, пунио фишеке и припремао кремење.{S} То му управо био и једини посао |
| ио одмах на лопове, хајдуке, разбојнике и готово хтио запомагати, звати у индат...</p> <p>Пошто |
| лежећи поред ње, зубима ломила љешнике и, намигујући и као дражећи ме, пробирала језгре и гриц |
| у њима, оружје објеси о рафове, ћепенке и изнад врата ардијских, фишеке разбаца по шилти и по ч |
| Хатиџине?</p> <p>Он се извали поребарке и наслони се на руку.</p> <p>— Хатиџе, моје жене — доче |
| оке, крупне и ситне, од чије рике, буке и блеке одјекивала брда и планине, гониле су моје кириџ |
| главе, прекрстили ноге, запалили чибуке и кроз сумаглицу од дима духанскога гледају га као чудо |
| се на мајчина њедра слијевале све муке и сви болови што сам их имао.</p> <p>— Шта?..{S} Шта је |
| ...</p> <p>— Макар...{S} Живот без муке и није прави живот...</p> <p>Он подиже главу и грицкају |
| ма.{S} Застаде пред прагом, рашири пуке и препријечи ми пут, тресући чупима, осмјехујући се.</p |
| ја лице од радости.{S} Опружи обје руке и поче их трљати као да се умива.</p> <p>— Ето видиш — |
| е.{S} Од страха ми испаде пушка из руке и сав се стресох.</p> <p>Трговци се збунише, пометоше.{ |
| е нагло окрену, уграби ми пушку из руке и одбаци је.</p> <p>— Бјежи!..{S} Видиш да су наговорен |
| призна.</p> <p>Отргох јој конац из руке и бацих га у страну.</p> <p>— Ти... ти све знаш — рекох |
| пренемажући се поче љубити мајки и руке и врхове од папуча.{S} Захваљивао јој по двадесет пута |
| /p> <p>— И?..</p> <p>Хатиџа склопи руке и, тако склопљене, поднесе их под браду.{S} Сневесели с |
| p>— Моје је!..</p> <p>Мајка рашири руке и поплашена, узбуђена, стаде између нас.</p> <p>— Шта в |
| иснувши извије се, скочи и, ширећи руке и пуцкајући прстима, и сама као да почне поигравати, цу |
| м пред вече морали узимати књиге у руке и учити, и ја и Хасан били смо потпуно слободни и могли |
| > <p>Она устаде, узе ми главу међу руке и унесе ми се у лице.</p> <p>— И ти се не љутиш? — запи |
| ас се почели будити робови и биће бруке и много јада с њима...</p> <p>— Какви робови? — уплете |
| мбаша отури чибук, узвали се уз јастуке и поче се накашљавати.</p> <p>— А бре пезевенк, ти ли х |
| ипаливши му чибук, измицала се натрашке и, скрстивши руке а оборивши очи, дворила га све дотле, |
| и кошуљу.{S} А он, измичући се натрашке и лагано се бранећи, само је отезао шијом и све се чудн |
| оље збацише струке, прихватише за пушке и падоше по трави, за бусије.{S} Коњи се усплахирише.{S |
| > <p>Све троје живо прихватимо за пушке и ножеве и почнемо, токорсе, нишанити, вјежбати се, бор |
| ла и она полећела, он... опали из пушке и...</p> <p>— И?..</p> <p>Хатиџа склопи руке и, тако ск |
| S} Застали пред дућаном, наперили пушке и климајући се и заплећући језиком одмах загаламили:</p |
| руке, издиже и, силом ми упртивши пушке и торбу, нагло повуче за собом. </p> </div> <div type=" |
| >У исти час и ја и Хасан одигосмо пушке и примакосмо се.</p> <p>— Збори: држиш ли ријеч?..</p> |
| а на прсима које су необично одсијевале и прелијевале се према свјетлости фењера што га носило |
| <p>— Како ли би ме тад душманке гледале и како ли би се светиле!.. — говорила је узбуђено, чупк |
| оје се, на крајевима, непрестано трзале и непрестано развлачиле на смијех.{S} Кад је дошао, изг |
| ј кући гледам свакојаке скупове, и мале и велике, ипак сам се изненадио кад сам опазио једну го |
| о и горио, а тешке, дебеле ките ударале и расипале се по калдрми, — сви као да задржаше дах и м |
| ији, облији, а прси набрекле, наједрале и јечерма на њима као да почела пуцати, попуштати.{S} П |
| у нове калајисане алке које се блистале и засјењивале очи и... и све ми се чинило као да и они |
| } Димије су јој у лету необично шуштале и заплетале се око нога, црвена шамија лепршала јој око |
| то били само наши људи, из наше махале и из нашег комшилука.{S} Не.{S} Били су ту још и многи |
| бојица кренемо и упутимо се кроз махале и сокаке „у лов, у планину“.{S} Ловили, наравно, нијесм |
| е првог дана по одласку његову, засјеле и по собама и по авлији и, разбацивши фереџе око себе, |
| , док су му све комшије унаоколо радиле и уређивале земљу за садњу духана.</p> <p>„ Шта радиш, |
| тјеше и разговоре.{S} Неке су доводиле и дјецу са собом, бојећи се зар да их саме оставе код к |
| руци и позвецкујући њима весело улазиле и, некако поцупкујући и скакућући, претрчавала преко ав |
| е опет, окупљали у мале, ријетке гомиле и полугласно шаптали, договарали се.{S} Нијесу ли могли |
| акве Арнауте, дивљаке некакве, полуголе и одрпане, и — не питајући ме, — сједио с њима, сашапта |
| га, гледао сам их дуго како се свијетле и одсијевају према сунцу, гледао их, — макар ми се и на |
| едног муштерију, баш почео хвалити луле и ја му као, почео припомагати, кад дјеца око нас подиг |
| а трговца, који босоног, изувши постуле и носећи их у једној руци а другом придржавајући зембиљ |
| зубун, ђердан, тозлуке.{S} Свакоме шаље и поздрав или савјет какав.{S} И, пошто га већ сви кмет |
| како, сав изгребан и одрпан, кроз шибље и сакривен од свакога, грчевито стискајући пушку, извал |
| бесвјесно повукох се још дубље у шибље и збацих фес с главе, од страха да најприје њега не опа |
| а свијећу и опет настављала посао живље и хитрије него прије, желећи зар да накнади оно времена |
| икнем и сазовем све комшије и пријатеље и да покажем своју зараду, похвалим се.{S} Дође ми и да |
| према дућану, одиже моју пушку са земље и, дунувши у грлић, пође, држећи је у рупи, увијек спре |
| — питао је сагињући се готово до земље и љубећи ме у скут. — Нијеси, зар, заборавио на ме?</p> |
| есанице, лагано смо се вукли кроз грмље и шипражје, отхукујући непрестано и мрко погледајући је |
| дам у очи.{S} Она то опази, па бржебоље и рукама поклопи очи и још чвршће притеже шамију.</p> < |
| ..</p> <p>— <hi>Ја</hi> то знам најбоље и нико не треба да ми их хвали.</p> <p>Сулага осјети св |
| сам, одлазећи, чуо како усиљеније кашље и нешто гунђа, гунђа....</p> <p>Наравно да је Зулфага з |
| нешто, мучити, стезати.{S} Због тога ме и опет малаксалост поче обузимати свега и ноге ми опет |
| а застаде.{S} Заустави коња, погледа ме и кратко запита:</p> <p>— Шта ћеш?</p> <p>— Дај!</p> <p |
| еш?..{S} Ево!,.</p> <p>И стаде преда ме и поче показивати.</p> <p>Нити сам пазио много, ни разм |
| <p>Растанак са Хасаном значио је за ме и — растанак са Сарајевом.{S} Друкчије се није могло.</ |
| крвнички хватате ме за прса, обарала ме и, вадећи испод басамака дугачку шибу једну, — која је |
| пошто је обје руке забољеле, пуштала ме и затварала у собу, не допуштајући више никако ни да из |
| ме сама опере.{S} Отирући и обгрлила ме и некако збуњено, сметено промуцала:</p> <p>— Спремај с |
| И много поче обећавати.{S} Обећањима ме и замамила вјешто и тек пред зору пустила ме да заспим, |
| де на прагу, изненађен, погледа и на ме и на мајку некако лукаво, испитујући, па лагано, тихо, |
| че, јер... јер си пошље заборавио на ме и престао ми долазити, — рече распаљено. — Другијем си |
| стиво.{S} Каже: „Додијао сам вам, па ме и не гледате... бјежите од мене... гоните ме“...</p> <p |
| ињући и псујући немилосно!..{S} Стид ме и сад да причам о томе!..</p> <p>Нешто из радозналости, |
| ..</p> <p>— Ништа не питај — прекиде ме и лукаво намигну. — Овога пута све је било добро...{S} |
| </p> <p>А тад се окрену мени, загрли ме и поче љубити.</p> <p>— Добро и ваљано момче моје, — ре |
| да се исплачем.{S} Хајкуна, милујући ме и притежући себи и сама проплака; у превијању и трзању |
| у стршио иза појаса.</p> <p>Опазивши ме и они као да се уплашише и узвикнуше.{S} Хајкуна чак и |
| за руку и изводио у страну.{S} Питао ме и распитивао о свачему.{S} Питао и за мајку, за здравље |
| е одигне од тала, исто онако као што ме и хоџа одигнуо.{S} Зовну прстом Хајкуну да и она опипа. |
| <p>Причајући непрестано је гледала у ме и непрестано ме миловала по коси и по образима.</p> <p> |
| потказао хоџи.{S} Хасан је сумњао у ме и почео ми пријетити; ја сам опет сумњао у њега.{S} И к |
| адржава <pb n="302" /> нас.{S} Страх ме и од оног муклог, тупог, непрестаног шуштања, цичања, з |
| ну заптији нешто у руку, узе ме за раме и повуче за собом.</p> <p>— Бјежи одовлен — рече брзо. |
| о њега...</p> <p>Хасан ме дрмну за раме и полугласно прошапта:</p> <p>— Сјутра ћемо на друм...< |
| ао —— узвикну наслањајући ми се на раме и умиљавајући се. — Не знаш ти...{S} Их!..{S} Због мене |
| ође ми у сусрет, спусти ми руку на раме и тихо, развучено протепа:</p> <p>— Ти долазиш због Зул |
| ивоту...</p> <p>Глава јој клону на раме и склопи очи.</p> <p>— Ја... ето свједочила сам, а знал |
| вима, изнад њих, висиле свилене махраме и златом извезене чеврме и готово падале по јастуцима; |
| те се, богме, и уморили.</p> <p>— Богме и јесмо.</p> <p>— И огладњели?</p> <p>— Јесмо.</p> <p>С |
| на којој ће сједити, куповао шећерлеме и нудио јој, клањајући се дубоко и, са особитим страхоп |
| нож из канија, бијесно ошину коња њиме и потјера право према мјесту, одакле се још, изнад <pb |
| ај проклети зец паде на памет, а с њиме и злокобљење Хасаново...{S} Шта ће бити ако нам се деси |
| царскога друма ухватим у коштац с њиме и порвем се, побијем, покрвим.</p> <p>Испод појаса поче |
| јер су сви највише и замјењивали хећиме и готово једини радили око рањеника.</p> <pb n="355" /> |
| м о томе а камо ли још и да причам коме и да их одам.{S} Ни они мени ништа спомињали нијесу, ни |
| ћи свакога с пута, не уступајући никоме и не покоравајући се никада.</p> <p>Наравно, комшије су |
| иснувши ме за руку, снажно затресе њоме и лагано изађе из авлије.</p> <milestone unit="subSecti |
| но као да је тражио кавге, ината с њоме и вазда се жестио што и она није била кавгаџија, што и |
| астанку причали смо о томе, само о томе и, за чудо, никада нам се, ни једном ни другоме, <pb n= |
| вилене махраме и златом извезене чеврме и готово падале по јастуцима; испод шише жутиле се неко |
| када смо изашли готово до на крај шуме и када кроз густеж оној опазисмо како се испод нешто пр |
| по једну, и одбијати од куће све зване и незване гошће.{S} Тада је приступала и мени, улагивал |
| али смо се пењати уз излињале, изроване и поломљене камене басамке, обрасле погдјегдје, при кра |
| е су, пажљиво се осврћући на све стране и често застајкујући, прелазиле један у другога на дућа |
| алима, занатлијама одлазили су у дућане и измахујући им ножевима изнад глава, узимали, односили |
| ли-пенџере, зазивајући по имену укућане и избацујући неслане шале о домаћинима.{S} Неколике дје |
| оје је мајка најмила из махале задихане и зајапурене, увијајући се, ломећи, гицајући, трчале су |
| кушао није да га потпуно укроти, стегне и покори.</p> <p>Шта више, често се од срца и весело на |
| откреса он, покушавајући да ме сустигне и задржи. — Стој!..{S} Јеси ли готов?..</p> <p>— Готов? |
| који је сједио крај ниске чекмеџе једне и на кољену срачунавао нешто, бржебоље одбаци тефтер, о |
| кући шенлук.{S} Многе комшије, зачуђене и узнемирене, почеше дотрчавати и питати нас шта се дес |
| {S} Шта више, она као да се бојала мене и никад ме није смјела јаче ударити или казнити жешће.{ |
| </p> <p>— Хм...</p> <p>Сједе поред мене и поче чупкати траву:</p> <p>— Окладио бих се да ћу дан |
| оред собних врата, прошао је поред мене и очешао се лактом о моју антерију, не опазивши ме нити |
| шли из собе у собу, укривали се од мене и нешто се договарали, шапутали.{S} И сви ме гледали не |
| <p>У њезину присуству миловао је и мене и, као малом дјетету, давао ми пушке од зовине што их с |
| и мрким погледом једним премјери и мене и Зулфагу.{S} Затим завуче прсте у густу, неуређену риђ |
| и.{S} Хајкуна највише.{S} Грлећи и мене и Хасана попијевала је, поигравала, скакутала, натуривш |
| ођем, да...</p> <p>И, погледавши и мене и Хатиџу, тихо додаде:</p> <p>— Голубови моји!..</p> <p |
| ено <pb n="359" /> се окретала око мене и пипала ме по прсима, по раменима.</p> <p>— А сад... р |
| јој свирале, штрцаљке, пушке од зовине и причао приче.{S} Каткада нам је приступала и Шерифа-х |
| и протежући се извукох се из љесковине и стадох на чистину.</p> <p>Погледам на све стране.{S} |
| — рече.</p> <p>— А ко би жалио да гине и да умре?.. — брзо одговори стари, истресе из кесе неш |
| а се жали?..</p> <p>Све на свијету гине и умире и све се поново рађа...</p> <p>Бог тако наредио |
| таши, који се преобукли у турске хаљине и стали у шехер да штогод упљачкају.</p> <p>Наравно, св |
| к би испио кахву и почео тражити хаљине и оружје, да се обуче и крене у чаршију.</p> <pb n="214 |
| и са запаљеном цигаром пржио му хаљине и правио рупе на њима.</p> <p>И у Сулаге сам најчешће и |
| звонарима, него ће свак тражити висине и ићи према њима својим путем, мислећи својом главом и |
| пред ноге некакав нож, двије пушчетине и торбу. — Дижи се!</p> <p>— Куда? — запитам га у чуду, |
| а ћу неком јачем испричати њезине тајне и као да се хтјела осветити на мени за све што је патил |
| не, голе, без намјештаја, зијале су оне и црниле се некако, као након навале хајдука, као након |
| ачки гласови као да циче, вриште, звоне и пјесма се пробија кроз оштру, студену ноћ, па као да |
| омађијана и малаксала потпуно, не клоне и не спусти се пред њу.</p> <p>Има тренутака када човје |
| коњима и по неколика крда стоке, крупне и ситне, од чије рике, буке и блеке одјекивала брда и п |
| шиски наопако <pb n="349" /> да преврне и да све муштерије поквари.{S} Муштеријама су, опет, ка |
| ..</p> <p>И хитре Циганке, вавијек орне и распаљене, ударе у дахире, уздигну се на прсте им, за |
| куће — рече полугласно, развлачећи усне и нашкиљивши на једно око. — Овђе ти нема мјеста...</p> |
| .</p> <p>Опет изви обрвама, напући усне и накриви главу према рамену.</p> <p>— Па...</p> <p>— Ш |
| рамену, извије танке обрве, напући усне и некако дурљиво, мазно, као дијете коме отимају лутку, |
| ед мајку, износио некакве тужбе, рачуне и сенете, старајући се и упињући да је задржи у соби ба |
| ла стреха и једне колибе, старе, трошне и окрхане.{S} И много сам се љутио на Хасана, који је н |
| ту као креветац неки, да може поред ње и ноћивати, спавати.{S} И оно оружје што је преостало п |
| анка, румена трака што још избија из ње и лагано се повлачи по јакој бијелој бедри све до кољен |
| комшилука долијетале, купиле се око ње и падале јој по глави, по рукама, по раменима, весело г |
| ош хтјели да настављају своје гозбовање и да се опијају.{S} Били донијели однекуда и читаво бур |
| ао, новаца је код мајке бивало све мање и мање.{S} Напошљетку се и задњи ћемер испразнио и задњ |
| е и рјеђе купити око баште, све их мање и мање долазило.{S} У оно доба кад су се обично окупљал |
| више нестајати, губио се.{S} Презирање и суровост људска највиши су душмани стида; пред њима с |
| ти да би ми било узалудно свако опирање и затезање.</p> <p>Не проговоривши више ријечи, опет ло |
| но граби, лови, хвата за хаљине, запиње и задржава <pb n="302" /> нас.{S} Страх ме и од оног му |
| препиру, инате, гонећи претоварене коње и при сваком десетом кораку натежући чутуре и наздравља |
| ет их на броју, растоварили уморне коње и поредали по калдрми вреће препуњене житом, кртолом, л |
| нијесам бојао много.{S} Њезине пријетње и заклетве ништа помагале нијесу, нити ме могле натјера |
| у и огријао им душу, — говорио је кашње и говорио сасвим искрено, непритворно.</p> <p>Кметови с |
| ом травом, која нас боцкала кроз чарапе и запињала за ноге, те смо се често као пијанице какве |
| тили, те се испод њих провидили и стопе и закрпљене ивице од чарапа.</p> <p>— Познајеш ли ме? — |
| ене, купио од твоје мајке за своје паре и.. и још их лијепо платио...</p> <pb n="344" /> <p>У м |
| јући и као дражећи ме, пробирала језгре и грицкала их.</p> <p>— А, чини ми се, сад ће и теби бо |
| вала је јорговане, пресађивала албабере и невене, окопавала руже и лехандере.{S} И као да се ни |
| — рече брзо, старајући се да се прибере и уозбиљи, — Испричаш ли икоме, ово ће ти судити!..</p> |
| и да жешће увриједи!..{S} Чак ме матере и очеви њихови митили и давали ми смокава, грожђа, шљив |
| <p>Па јој спусти на кољено све тефтере и све хартије и, измичући се на леђа, крену из собе.</p |
| уче вјетар засипљући снијегом у пенџере и у стакласто замрзнуто грање дивље лозе што се пропиња |
| и?..</p> <p>Све на свијету гине и умире и све се поново рађа...</p> <p>Бог тако наредио...</p> |
| сокацима, циличу тамбуре, звече дахире и пиште зурле, а измијешани момачки и дјевојачки гласов |
| ћу, не зна за кућиште; кућа им све горе и планине, а коначиште свако мјесто ђе се затеку...</p> |
| оголили, дигла у хајдуке...</p> <p>Горе и планине препуне су чета њиховијех...{S} Ударају, напа |
| какав непозвани гост изненадио; прозоре и пушкарнице на зидовима зачепљали су јастуцима и крпам |
| и, украј огњишта, како чучи поред ватре и подстиче је. — Хоћеш ли?..</p> <p>Она подиже главу, п |
| о лулу, он је одмах трчао да нађе ватре и да поднесе нек припали; ако је требало што у чаршији |
| .{S} Ушишикани веселим пуцкарањем ватре и ћурликањем двојница убрзо смо заспали. </p> </div> <d |
| и сваком десетом кораку натежући чутуре и наздрављајући један другоме.{S} И чинило ми се као да |
| тога и претрне, премре.{S} Због тога се и ноћи плаши толико.</p> <p>Кад се ноћ спусти, — каже — |
| ло ми се и смио бих се опкладити, да се и он, — макар колико се јуначио и претварао, — плашио и |
| кав није се могао ни замислити, а да се и Смајил-ефендија не позове, да и он ту не буде.</p> <p |
| као да прије није ни имао времена да се и таквим беспослицама забавља.{S} Свако јутро убрао би |
| то и другима, изван куће, покаже да се и пред њима, пред читавим свијетом, похвали.</p> <p>Рад |
| и и гледали у ме.{S} Чинило ми се да се и они потсмјехују, ругају се, изазивају ме.{S} Једва са |
| а као да намах минуше.{S} Дође ми да се и сам засмијем и да се увијам, онако да се увијам као и |
| > <p>Још рјеђе су га могли навући да се и сам уплете у разговор, да и он рекне своју.{S} А кад |
| ам од чуда.{S} Погледавши ме, као да се и он застиђе, смете, па на силу поче кашљуцати и опљуцк |
| чео тјешити.</p> <p>Шта више, као да се и веселио томе.{S} Једанпут,кад је једно сељаче, које с |
| а кроз оштру, студену ноћ, па као да се и она мрзне у мраку, изнад глава наших...</p> <p>Хајкун |
| м цурком текао с лица, — које као да се и сад прелијевало страхом, — слијевао се на окрхано, по |
| иза сна и готово на силу нагонио да се и сами дижу и прихватају за рад.</p> <p>А што се они ви |
| и руком ми зачепи уста...{S} Загледа се и сам према ватри, са жељом да упозна кога...</p> <p>Уз |
| јек страховао да ће ме позвати преда се и да ће судити жешће и суровије нето су икад прије суди |
| астао крај каната, опустио руке низа се и некако изморен малаксало цикнуо:</p> <p>— Рођо!..</p> |
| сам дана.</p> <p>Али, за чудо, мајка се и због тога узнемирила.{S} Већ шести дан након његова о |
| {S} Затим је поново устајала, дизала се и гледала напоље, освртала се, завиривала свуда.</p> <p |
| ључао у њу, остављала га је, враћала се и, уморена и малаксала, опет падала по трави, ваљала се |
| је била узрујана, узбуђена, бранила се и много је размахивала рукама као доказујући нешто; Зул |
| ко од њега, на ћенару једном, гурила се и хоџиница, премјерала без и шила кошуље, не дижући гла |
| едећи често би се стрекнула, пренула се и узвијерено почела ослухивати, пазити.{S} Затим је пон |
| ђивати, сијати, она се збуни, спетља се и као почне размишљати.</p> <p>— Шта ћу казати? — одмах |
| ну тицу, која узалуд облијеће, отима се и лепрша, док напошљетку, омађијана и малаксала потпуно |
| авој, свијетлој висини тоне, растапа се и изумире.</p> <p>Тек покаткада, уријетко, освојила би |
| ет пребаци фереџу преко главе, умота се и готово каскајући оде према кући... </p> </div> <pb n= |
| екој, све се комешало, врело.{S} Све се и прибијало једно уз друго, приљубљивало се, токорсе да |
| ба!</p> <p>Заптија један уљезе, саже се и поче се сашаптавати с бимбашом.{S} Тргну му у руку не |
| ивши ме, отури чибук у крај, придиже се и пође ми у сусрет.</p> <p>— Нећеш ми, зар, замјерити ш |
| .</p> <p>Она не одговори.{S} Придиже се и као да пође да тражи нешто, да узме.{S} Затим брзо по |
| , све су жене галамиле, викале, неке се и смијале.{S} Чибуци ни сад нијесу били заборављени; ди |
| има, трчале су на пенџере, откривале се и ударале га у прса китама цвијећа, чеврмама, наранчама |
| лије причвршћене о појасу свијетлиле се и блистале према сунцу засјењујући очи, црвена долама п |
| амен дима.{S} Коњ узви главом, пропе се и хтједе да сврне, да узмакне.</p> <p>— Ха, соколе! — п |
| е осјећале некако јаче, храбрије, те се и они заклињали по неколико пута да ће га пратити у бој |
| .{S} И, онако везан, спућен, саплете се и опет посрну.{S} Сав модар у лицу, надут, страшан, с и |
| е мајка поче помало опорављати, поче се и хука стишавати.{S} Жене, једна по једна, изостајаху п |
| , мислећи зар да сам пјан, раставише се и начинише ми пут.{S} Нико ни ријечи не рече, нико не о |
| цијучући и лепршајући крилима извише се и одлетише дубље, у шуму, а зец један, опруживши се кол |
| > <p>Оба момка, без поговора, дигоше се и чешкајући се и протежући одоше у колибу.{S} Брзо се в |
| > <p>— Баш си дијете! — осмјехнуо би се и он и пољубио је у чело. — Право дијете!..</p> <p>И зв |
| бе...</p> <p>Она се придиже, исправи се и, онако мршава, блиједа, слаба, ослони се леђима о зид |
| ?..</p> <p>Она збаци шамију, исправи се и затресе косом, густи праменови опустише се, падоше по |
| Само забоде барјак у земљу, исправи се и, ништа не говорећи, једним лаким измахом руке даде зн |
| и главу.</p> <p>Хајкуна се оте, изви се и брзо прихвати за шишану, која је лежала на земљи.</p> |
| уцањ, још јачи и још силнији, понови се и куршум ми мину покрај уха.{S} И, од страха, од чега л |
| чеше бјежати бацајући оружје, а неки се и сакрише...{S} И ето:.. таки и остадоше у животу и... |
| и са својим питањима.{S} Распитивали се и о нападају и о Авдаги и причали о нападачима.{S} Неки |
| е, сви су затварали дућане, праштали се и грлили с комшијама, као да се више никад видјети неће |
| се понизно уклањали с пута, измицали се и поздрављали га.{S} Ако би иза подне пошао у своју соб |
| ми се у оном страху чинило, лепршали се и преко рамена.</p> <p>Огрнути тешким, дугачким струкам |
| дговорих му поносито и, држећи да ми се и он руга, додадох пакосно:</p> <p>— Нијесам просјак.</ |
| грдити.{S} А ипак... ипак чинило ми се и смио бих се опкладити, да се и он, — макар колико се |
| овском сину, кољеновићу.{S} Макар ми се и ругали, макар се и подсмјехивали, ја сам беговство св |
| у према сунцу, гледао их, — макар ми се и наругао овом, — са чудном љубављу неком, готово као ш |
| pb n="322" /> <p>Нехотице наметну ми се и ново питање: „А да нисам рањен?“</p> <p>Не зазирући в |
| подвикивати до промуклости...{S} Они се и не осврнуше,..</p> <p>Изненада, зар од викања онолико |
| — Баш си јунак!..</p> <p>— Плашио си се и ти!..</p> <p>— Лажеш!</p> <p>— Лажеш ти!</p> <p>Хасан |
| S} Знао сам да би одмах почео ругати се и грдити.{S} А ипак... ипак чинило ми се и смио бих се |
| акву и три улупљене фишеклије, окити се и наоружа потпуно, па обојица кренемо и упутимо се кроз |
| бих волио тада, него опет преврнути се и опет заспати...</p> <p>Али зар сам смио и помислити д |
| се, купи, ишао је одмах, не мргодећи се и не гунђајући никад.{S} Тамо јој носио и некакве покло |
| га не примимо? — запитах као чудећи се и прождирући је погледом. — Рашта?..</p> <p>— Немој... |
| — говорио је неколико пута, мрштећи се и отпљуцкујући у страну. — Трговац!..{S} Гуликожа!..{S} |
| > <p>Мајка је гледала за њим мрштећи се и постајући све немирнија.{S} Неколико пута чинило ми с |
| бу.{S} Брзо се вратише сашаптавајући се и носећи међу собом пун шкипић млијека и један поголем |
| видим? — рече покуњено, снебивајући се и ломећи прсте. — Нијесам могла срцу одољети да не дође |
| онако мршав, висок, усукан, гегајући се и застајући почесто, замаче у ноћ, изгуби се.{S} Ми зау |
| азе, ишао је улицом лагано, гегајући се и увијек понешто носећи у руци: или ђугум да донесе вод |
| жалим? — запитам пјевајући, ругајући се и опет. — Због Хасана?..</p> <p>Она ђаволасто прискочи |
| — запитам болећиво, тужно, ругајући се и пренемажући. — Све?..</p> <p>Она ме испод ока погледа |
| ек — брзо упаде Зулфага, превијајући се и отежући шијом. — Он није лош...</p> <p>— Он не смије |
| без поговора, дигоше се и чешкајући се и протежући одоше у колибу.{S} Брзо се вратише сашаптав |
| дућаном, наперили пушке и климајући се и заплећући језиком одмах загаламили:</p> <p>— Затварај |
| долазио! — запита Хајкуна отимајући се и ударајући га лактима. —</p> <p>Је ли шала била што си |
| понизно одговори Зулфага, клањајући се и нарочито наглашавајући оне задње ријечи ја ћу слушати |
| ве тужбе, рачуне и сенете, старајући се и упињући да је задржи у соби баш у том часу кад је нај |
| рече, напошљетку, мајка, прибирајући се и исправљајући. — Чини ми се да ће и теби добро бити... |
| би нуди ракијом и слаткишима смијући се и намигујући, распали се, разбјесни, и ухвативши је око |
| а сустигнем и опет вратим, улагујући се и молећи да опрости...</p> <p>Ипак се не помакох с мјес |
| та! — отсијече кратко, не узбуђујући се и не повисујући гласа. — Да нијеси више ријечи проговор |
| — изненада се окоси Хусо, не мичући се и не пуштајући Ајкуне, која је, застиђена, заклањала ли |
| ијеме сви смо сједили тако не мичући се и не говорећи.{S} И тад се само чуло како хоџа, који го |
| почео? — запита мајка као осоколивши се и подиже главу. — Ти?..</p> <pb n="238" /> <p>— Ја сам |
| јале, подругивале!..</p> <p>Тада јој се и чинило да од Зулфаге нико на свијету паметнији нема.{ |
| џу.{S} Фереџа на раменима тресла јој се и нимало се не обзирући на зачуђеног Авду збуњено <pb n |
| ам се наљутила и...и...</p> <p>Немој се и ти љутити, душе ти, — замоли склапајући руке. — Нећеш |
| ио, омео се и почео црвенити.{S} Чак се и окрену и као да хтједе изаћи, оставити нас.{S} Па се |
| мирно, грицкајући браду. — Томе сам се и надао.</p> <p>И одмах ми предложи да засада све остав |
| очети с дијељењем дуката, јављао сам се и, непрестано се склањајући за мајку и вирећи јој иза д |
| клецавати.{S} Два-три пута пипао сам се и по њедрима и по џеповима, мислећи да ћу наћи коју мрв |
| че остала.{S} Узалуд.{S} Свраћао сам се и у хендеке украј пута и тражио: нијесу ли кириџије што |
| додијало толико размишљање, подигнем се и исправим.</p> <pb n="323" /> <p>— Куда ћу сад?..</p> |
| Покорно, као дијете какво, подигнем се и пођем према њој.</p> <p>— Дај ми преобуку...</p> <p>К |
| ни сад нијесу били заборављени; дим се и сада колутао по соби, а кахва се непрестано точила и |
| јући ме, — сједио с њима, сашаптавао се и пунио фишеке.</p> <p>Ако се који од муштерија јавио д |
| окрену се и пође из собе.{S} Старао се и упињао да изгледа што поноснији и што јуначнији и, об |
| , — чинило се као да се збунио, омео се и почео црвенити.{S} Чак се и окрену и као да хтједе из |
| ну рукама и прихвати за нож.{S} Брзо се и окрену и као да хтједе јуришати на противника.</p> <p |
| овори Осман. — А рахметли бег одужио се и мени и свакоме својим јунаштвом и срцем својим...</p> |
| он, осјећајући јој близину, врпољио се и пипао рану.{S} Тек кад се измакла од њега и изишла из |
| И одмах би се скупио некако, покуњио се и пошао.</p> <p>Мајка је гледала за њим мрштећи се и по |
| гушљив дим извијао се по соби, ширио се и, као облак какав, обавијао их и заклањао им лица; сам |
| /p> <p>Хасан је стискао зубе, мрштио се и мрко ме гледао.{S} Одговарао није ништа.</p> <p>— Ја |
| д бијела дана пред башчу, раскорачио се и почео ножем сасијецати ограду, ломити је.</p> <p>— Мо |
| авајући.{S} Неки су ми говорили како се и у кахви састају много и како га Зулфага увијек части, |
| "> <head>XXIX</head> <p>Не знам како се и Зулфага познао са Хасаном и гдје се познао.{S} Неколи |
| баш на онога који му се смијао, тако се и ја почех љутити на Хатиџу.</p> <p>— Рашта се онако за |
| о да су два дана.</p> <p>— Рашта смо се и растајали икако?..{S} Рашта?..</p> <p>Зар не би било |
| ђу нама.{S} Шта више и уортачили смо се и отпочели са трговином неком.</p> <p>И није то била ша |
| цу, макар и млада и луда била.{S} То се и са мном десило.{S} И већ сјутрадан о томе се причало |
| и, који је побјегао од куће, отргнуо се и беспосличи по друму?..{S} Ко зна!</p> <p>По несрећи м |
| што га је споменула узгред..{S} Зар се и због тога завађати с њоме?..</p> <p>Да загладим погре |
| вићу.{S} Макар ми се и ругали, макар се и подсмјехивали, ја сам беговство своје био објесио о к |
| у мене.{S} Макар се и свађали, макар се и љутили један на другога, опет не <pb n="389" /> може |
| ни у кога неће него у мене.{S} Макар се и свађали, макар се и љутили један на другога, опет не |
| по мркој, трулој маховини: преливају се и шарени, седефом извезени кундаци дугих, тананих шешан |
| око не изгрде муштерију и не напсују се и они њега и он њих, изненадили су се кад су видјели ка |
| ивало све мање и мање.{S} Напошљетку се и задњи ћемер испразнио и задњи се дукат потрошио.</p> |
| {S} И Хамида сам звала, и хвалила му се и...и...</p> <p>— И?..</p> <p>— Хасану криво било што с |
| ао, па...</p> <p>Не довршивши окрену се и пође из собе.{S} Старао се и упињао да изгледа што по |
| мам друга за невоље!..</p> <p>Окрену се и пође, а ја као слијепац за њим.{S} Поново кренусмо на |
| ас.{S} Па се опет савлада, приповрну се и лагано, тихо, шапатом поче причати нешто, непрестано |
| </p> <p>Зулфага застаде мало, осврну се и као бојећи се да не побјегнем, опет ме узе за руку и |
| попуштати.{S} Погледавши ме осмјехну се и порумени још више.{S} Наточивши кахву и понудивши нас |
| јући ме чак.{S} Знали су добро да ћу се и сам досјетити од кога је.{S} И чим бих ручао, одмах с |
| ксалост.{S} Сасвим изнемогао узвалих се и клонух на траву. </p> </div> <div type="chapter" xml: |
| дом по лицу и од студени оне стресох се и нагло подигох главу.</p> <p>— Нема крви!..{S} Није ра |
| икати, бојећи се да се озбиља не занесе и не заспи. — Ефендија!..</p> <p>— Ах, не вичи... ах... |
| S} Још наредио Хамиду и да му га донесе и, за инат, гурнуо га под јастук, под главу, и згњечио. |
| јех, у силан, гласан смијех, који тресе и зацењује.</p> <p>Застадох на мјесту и почех се превиј |
| ерије, који се враћали из дућана ми, те и њих чашћавао.{S} Два-три пута видио сам како је испру |
| неш тамо, он ће ти доћи главе, макар те и мајка бранила...{S} Он се сад и не осврће на њу нити |
| а и Шерифа-ханума, сједала поред нас те и она причала.{S} И највише нам причала о некаквим маће |
| те оца и матер, не убијате, не пљачкате и... нико <pb n="274" /> од вас ни бољи, ни паметнији, |
| а непрестано нам долазиле жене, познате и непознате, из комшилука и удаљених махала, посебице и |
| и сва комшиска дјеца морала су да пате и страдају због тога.{S} Смио сам и ударити, и отети не |
| пиром и жваћући. — Кад огладне, наврате и амо...</p> <p>— И разговарају с тобом?..</p> <p>—- Ра |
| кућа и из дућана неких, немилосно лете и папуче, и нануле, аршини, калупи сафуна, потковице и |
| а дворити — вели јаче, грицкајући нокте и играјући се дукатима. — Шта ћу му ја?..{S} Он је сад |
| рну, паде управо покрај Хајкунине шилте и главом удари о бедру Хајкунину.</p> <p>За чудо, ни хо |
| јаше окупило неколико ханум да се часте и да тефериче, изненађена скочи и, поплашено узвикнувши |
| учени да примају и мало страшније госте и да другују с њима.{S} Хасан због тога некако постиђен |
| јка види...</p> <p>Па се пропе на прсте и пољуби ме у образ.</p> <p>— Слатки мој!..{S} Шећеру м |
| а се лукаво осмјехну, одиже се на прсте и поче шаптати нешто.{S} И хоџа поче шаптати.{S} И опре |
| уплетала Хатиџа, пропињући се на прсте и наслањајући ми главу на раме. — Среће своје... слобод |
| тано се мргодио, непрестано ломио прсте и прекидао ме узвицима:</p> <p>— Хајинин!..{S} Хајдук!. |
| нешто духана на длан, узе га међу прсте и поче потпрашивати...</p> <p>— А сад ће и Хасан доћи — |
| е јечерме на прсима, и димије се опусте и почну заплетати око нога, док <pb n="261" /> оне, крш |
| тај је, ако видиш душмане како се љуте и кидају.</p> <p>Мајка је опет плакала непрестано кад с |
| проговоре једно другом.{S} Ја се уопште и не сјећам да су кадгод дуже разговарали.{S} Ако је и |
| и Сулаги. — Ко ми стане на пут, тога ће и нестати.</p> <p>Док се однекуда појави и бабо, онако |
| има лова.</p> <p>— А не бојите се да ће и вас уловити?</p> <p>Ја претрнух, замријех.</p> <p>— К |
| и се и исправљајући. — Чини ми се да ће и теби добро бити...</p> <p>— Мени је и сад добро — одг |
| ...{S} Тога часа чинило ми се као да ће и мене, и њу, и свакога гађати као кумру, те некако и н |
| кала их.</p> <p>— А, чини ми се, сад ће и теби бољи земан доћи</p> <p>— рече, напошљетку, мајка |
| поче потпрашивати...</p> <p>— А сад ће и Хасан доћи — рече кихајући. —</p> <p>Наредио ми је да |
| ли, залијевајући <pb n="399" /> цвијеће и хранећи кумре, које из читава комшилука долијетале, к |
| е опире, брани, отима; узалуд се окреће и увија по душецима.{S} Нико га отјерати не може.{S} Ту |
| поче попијевати. —</p> <p>Ето ти среће и одмјене твоје!..</p> <p>— Подгојила је човјека, а ниј |
| тству, научена да свега има колико хоће и више него колико хоће, задрхтала је при помисли да би |
| брижљиво бацају, а непрестано се осврће и гледа: је ли довољно удаљен од бедевије и може ли га |
| еко је, богме, грабило и ствари из куће и продавало их, само да и оно <pb n="221" /> дође до па |
| ај врата, чекајући ме да изађем из куће и кренем у чаршију.</p> <pb n="252" /> <p>— Ђе си, одмј |
| ти, један за другим, обилазити око куће и са необичном грајом и хуком гурати се, тјескати, око |
| >— Хајнију зовни! — узвикне мајка жешће и баци му папучу у лице.</p> <p>И одмах би се скупио не |
| е позвати преда се и да ће судити жешће и суровије нето су икад прије судили...{S} Опет сам се |
| ах и осорно и пакосно, као што најчешће и одговара човјек кога неко или неће или не може да раз |
| {S} Видио сам и како указује на трговце и као да их призива за свједоке.</p> <p>Наравно, ни јав |
| ануле, аршини, калупи сафуна, потковице и гађају гдје стигну каквога грлатијега трговца, који б |
| сам се трзао, отимао, пљувао му на лице и на хаљине, мирно ме водио кући и гурајући пред мајку |
| авлије, унесоше се један другом у лице и, непрестано се наклањајући и размахујући рукама, поче |
| } Затим, уносећи се један другом у лице и говорећи више знаковима него ријечима, загледали су о |
| и ме, па остави посао, скочи са столице и потрча ми у сусрет. — Шта је?</p> <p>— Ево...</p> <p> |
| <pb n="260" /> очима, гледала нетремице и немирно се вртила, превртала на мјесту.</p> <p>Напошљ |
| азио је у чаршију, у кахве и бербернице и тамо остајао, задржавао се све до пред вече.</p> <p>У |
| а бакрених, продавао им некакве ситнице и мијењао с њима за барут, за фишеке, за брашно.</p> <p |
| га!..</p> <p>Хасан поврати нож у корице и подиже се.</p> <p>— Доста! — отсијече кратко, не узбу |
| и, трчале су из собе у собу носећи боце и чаше са медовином, велике чиније с духаном, ибрик и ф |
| ени... и мени су отели, уграбили и срце и душу...{S} Хајде...</p> <p>— Куда?</p> <p>— Виђећеш!. |
| м!..{S} Нисам ни знао да имаш тако срце и... и да се тако знаш бранити...</p> <p>Тапшући ме по |
| више ићи у Сулаге — нагласи мајка јаче и пресијече руком по ваздуху, као да тиме прекида сваки |
| .</p> <p>— Говори! — викну Хајкуна јаче и спусти прст на обарач.</p> <p>Момче поче муцати нешто |
| руги пут се суди — откреса бимбаша јаче и руком ми даде знак да изађем.</p> <p>Пред вратима ме |
| потмуо шум разлијевао кроз ноћ све јаче и јаче те се чинило као да негдје у даљини хуји вјетар |
| мало. — А и сад си гладан! — викну јаче и удари се по кољену. — Ја се запричала, а ти гладан... |
| >— Узми!..{S} Води ме!.. — узвикну јаче и поче чупати шамију, кидати је, комадати. — Ја сам тво |
| p>— Ха, соколе! — подвикну трговац јаче и опет замахну. — Ха!..</p> <p>Учини ми се као да три б |
| <p>— Не дај! — узвикну Хатиџа још јаче и препријечи му пут. — Куда ћеш?..</p> <p>— Иђем... да |
| ни помакнуо се, — поче стењати још јаче и, као болесник какав, неким меким, изнемоглим гласом и |
| уснама, гази по њој, гази и игра, скаче и удара, гњечи као тијесто, желећи да је сатре, самеље, |
| авајући се у чаршаф, па се нагло измаче и затвори врата.</p> <p>Хајкуна пребаци пушку преко рам |
| своју димишћију о бедру, двије ледењаче и јатаган задијевао за појас и, прихвативши по средини |
| , дрво а... а можебит’ и јаре, и говече и... ко зна!..</p> <p>Па превуче руком преко дугих, нис |
| — оклен сам те хранила, пече сада, пече и гризе и дави...{S} Храна мајчина црну ти мајку подгри |
| ен... вјеран...</p> <p>— Стар је — рече и мајка покуњено и обори главу.</p> <p>— Кад сам дошла |
| ушки?..{S} То?..</p> <p>— Устани — рече и Хајкуна меко, па се саже и узе ме за руку. — Устани и |
| међу чаршинлије, причао свакакве приче и лагао; за инат тукао сам Хамида, љубимца његова; за и |
| ..</p> <p>— Ја нисам лаг’о — рече момче и обори главу.</p> <p>Хајкуна се оте, изви се и брзо пр |
| , локуми, гурабије, котурале се наранче и лимунови.</p> <p>Тек кад се мајка поче помало опорављ |
| вати свуда, надгледати, пазити.{S} Поче и заповиједати оштрије, и грдити, и пријетити.{S} И што |
| пехливана или Цигана с међедом.{S} Поче и дречати, грајати, кудити нам робу.{S} Читав џумбус за |
| ео тражити хаљине и оружје, да се обуче и крене у чаршију.</p> <pb n="214" /> <p>Тако га дворил |
| и чепрка миш некакав, док напољу фијуче и цијуче вјетар засипљући снијегом у пенџере и у стакла |
| дана, пред вече, Јован је однио папуче и изјадао се.{S} Пољубио јој и руку и неколико пута пок |
| да их све доведе у забуну, да их утуче и тако им опет покаже, е је и у говору моћнији, јачи, с |
| м потрчаше, журно почеше тражити фереџе и сакривати се по собама.</p> <p>Једини ја као да сам б |
| да лијепо причам, увијек се сјетим хоџе и увијек уздахнем:</p> <p>— Ех, да сте њега чули!..{S} |
| дућан, а који, ето, сада безбрижно јаше и удара уз тамбуру.{S} И било ми је као да сам у томе ч |
| стрчаше из соба, узрујаше се, заграјаше и склепташе се око ње.{S} Све се помете, изгуби, узбуни |
| Танка, зашиљена вретена опет зазврјаше и заиграше под малим, ружичастим прстима њиховим, а вит |
| ице, јаранице, тетке, стрине, и из наше и из других махала, доврвиле би јатомице првог дана по |
| ји би био у стању ударити на све усташе и покорити их, поломити, уништити за неколико дана.</p> |
| ји и баци јој се на рамена.{S} Појахаше и остали.{S} И разиграше се бијесни парипи и сјајно ору |
| а букова, погођени куршумом, залепршаше и падоше му по плећима.{S} Он напуни поново и поново оп |
| и, наметале јој се, токорсе да је тјеше и разговоре.{S} Неке су доводиле и дјецу са собом, боје |
| отскакује...{S} Маријаши као да почеше и летити, облијетати ми око очију, преврћући се, ковитл |
| није било кавге међу нама.{S} Шта више и уортачили смо се и отпочели са трговином неком.</p> < |
| сјетио да се она у новије доба све више и више гиздала и китила, — сједила на авлији, на трави |
| довати.</p> <p>Зарада је расла све више и више и у неко доба толико смо се били осилили да смо |
| о, неки необичан страх поче ме све више и више обузимати, освајати ме.{S} Страх од шуме, од зел |
| што год сам боље радио, оне се све више и више расипале.{S} Уколико човјек више вриједи, утолик |
| атре чији се гребенасти пламен све више и више извијао и поигравао освјетљујући пуна, буцмаста |
| ам дуже ишао и стида је почело све више и више нестајати, губио се.{S} Презирање и суровост људ |
| , распалих се.{S} Хвалећи робу све више и више почех и шале просипати и пецкати их...</p> <p>Па |
| </p> <p>Зарада је расла све више и више и у неко доба толико смо се били осилили да смо чак поч |
| а савјести постајала јача, све сам више и више наваљивао оптужбама, све их више тражио, товарио |
| јих уста штедила, само да нама што више и што љепших понуда изнијети може.</p> <p>Хасан јој ниј |
| излежавају, не раде и не мисле, највише и кукају за старим земаном и јаучу за њим.{S} А то смет |
| приправљали мехлеме, јер су сви највише и замјењивали хећиме и готово једини радили око рањеник |
| не смије...</p> <p>Обојица се загрлише и пољубише.</p> <p>— Сад, ето, имаш своју ђевојку — отк |
| их према небу.</p> <p>И сви приступише и оквасише руке.</p> <p>— Јесте ли хазур?</p> <p>— Јесм |
| о, погледаше једна у другу, па повирише и на авлију.{S} Затим се хоџиница, опирући се рукама о |
| <p>Опазивши ме и они као да се уплашише и узвикнуше.{S} Хајкуна чак и устукну мало и сакри му с |
| сам више плакао бивало ми је све лакше и са сузама као да су се на мајчина њедра слијевале све |
| пошто се загријах мало, ишао сам лакше и болови у жглобовима као да су почели јењавати.</p> <p |
| S} Рашта?..</p> <p>Зар не би било лакше и једном и другоме да смо заједно, да се можемо сашапта |
| е од Хасана.{S} И на души ми било лакше и свјетлије, — разговор са живим људима окријепио ме, о |
| и дан бити несретан — отсијече он мекше и уздахну. — Све нам наопако иђе.</p> <p>— А ми да се в |
| лећи. — Одмах!..</p> <p>Момци застадоше и погледате је зачуђено.{S} Ненаучени да слушају и женс |
| реко очију, које као да намах постадоше и крупње, и црње, тамније...</p> <p>— А он је крив био, |
| <p>— Сад ћу...</p> <p>Слуге му донесоше и кахве, духана, хљеба и он понуди свакога и сам сједе |
| ољнији, веселији.</p> <p>Почео се љепше и облачити, чешће се купати, умивати, као да прије није |
| м почех заборављати на своје.{S} Додуше и они мене као да су били заборавили: тек каткада, уриј |
| ћурцима, окићени оружјем, па само пуше и разговарају.{S} Густ, загушљив дим извијао се по соби |
| ску на ножу, па се крв циједи и низ нож и низ руку.{S} Биће, бре, галама једна, кад истрче дућа |
| ан, гунђајући и мргодећи се, извади нож и прстом му поче опипавати оштрицу.</p> <p>— На знам шт |
| а и нешто шапутала, Хасан је оштрио нож и поправљао пушку, а ја, наслонивши се на њега, припрем |
| м, гурила се и хоџиница, премјерала без и шила кошуље, не дижући главе и не осврћући се никуд.{ |
| <pb n="246" /> бабу убили, — али да би и Зулфага могао постати хајдук, никако нијесам могао вј |
| ђа, изненада понека груда долијетала би и разбијала нам се о рамена, а ми смо једнако ишли, јед |
| се.{S} Једним замахом руке саставила би и кошуљу на прсима и спустила рукаве низ мишице.{S} И о |
| и.{S} Тако и старији раде, па што не би и ми?..</p> <p>Одмах се споразумјесмо.{S} У рукама лије |
| тио?</p> <p>— па?..</p> <p>— Осудили би и тебе...</p> <p>Она се придиже, исправи се и, онако мр |
| а високој, допојасној трави отклањао би и дову.{S} У кући, у соби, у џамији никад није хтио кла |
| нијесам остајао без дијела.{S} Бацио би и мени дукат-два у крило, потегнувши ме прије тога за н |
| утити и стискати зубе.{S} Напошљетку би и одмахнуо рукама и поново се погладивши по брковима кр |
| нило да су ми сви људи сродници, ахбаби и да бих се са сваким грлио и љубио, тако ми се пошље с |
| и мучке се поклонише, као што се слаби и немоћни робови клањају господару.</p> <p>Он их готово |
| рочито о приходима смијући се сама себи и хвалећи се чак.{S} Смијех њезин звонио је тада кроз п |
| лене дућанџије увијек ме призивале себи и увијек питале: колико ракије попије мајка на дан и ко |
| е о мени, био сам препуштен самоме себи и радио сам све шта сам хтио и како сам хтио.{S} Осим ш |
| рече опет, кушајући да је привуче себи и мало подаље одвуче од врата.</p> <p>— Немој...</p> <p |
| ј...{S} Ти...{S} Ако желиш добра и себи и мени, води ме!.. </p> </div> <div type="chapter" xml: |
| } Хајкуна, милујући ме и притежући себи и сама проплака; у превијању и трзању оном осјетио сам |
| Какав је сад белај?.. — помислих у себи и, право да речем, препадох се.</p> <p>Мислио сам да се |
| рчала низ басамаке, полетила према соби и онако задихана и уплашена застала на прагу.</p> <p>— |
| ти, немирно је устајала, ходала по соби и чупала, кидала све што јој се у руци налазило.</p> <p |
| одврискивању, трчећи понесох је по соби и, не бранећи јој да ме удара плетеницама, јаглуком, ша |
| еђу демира, ми смо мирно сједили у соби и слушали како пуцкара, тутњи и хукти ватра, чији је пл |
| нестати.</p> <p>Док се однекуда појави и бабо, онако мрк, суморан.</p> <p>Не говорећи ништа и |
| а колико памети и мозга има она у глави и колико је боља и разумнија него сви домаћини шехерски |
| ад би смрдљива лојаница почела да плави и да шкиљи, узимала је мумаказе, усекњивала свијећу и о |
| и китила, — сједила на авлији, на трави и низала мерџане које бијаше разасула по крилу, по нови |
| с маслом по калдрми, засједну на трави и почну одбијати димове из кратких, дебелих чибука, а о |
| ајући док узаври вода, засјели по трави и запалили чибуке.{S} Недалеко од нас, у страни, сједил |
| ева провиривале им танке пушчане цијеви и сијевали сребрни, криви дршци великих ножева.{S} За њ |
| о су баш према мени били толико пажљиви и мене толико мазили, познао сам и то да све што се дес |
| те не покваре хунцути и ниткови некакви и ако ти је не помуте...</p> <p>— Какви хунцути? —— зап |
| и је. — А у нас се почели будити робови и биће бруке и много јада с њима...</p> <p>— Какви робо |
| о је говорио — зидови они, мрки кровови и гиздава кубета сметали му, заклањали, да види Алаха у |
| ши се великим јаглуком по глави; бегови и аге, који су се напола голи одмарали у својим одајама |
| на земљу.</p> <p>— Никог нема — понови и опет и преметну чибук преко крила.</p> <p>— А ми ћемо |
| на испуцаним уснама застала капља крви и почела се корити.</p> <p>— Дај! — шиштао сам задављен |
| чки осијече бабо, па окваси руке у крви и, раширене, одиже их према небу.</p> <p>И сви приступи |
| кривао се, склањао, ради чега му се сви и подсмијевали и пецкали га.</p> <p>Једино је нешто виш |
| сио није и кога су у читавом шехеру сви и називали <hi>женскоњом</hi>.</p> <pb n="223" /> <p>Ом |
| Распитивали се и о нападају и о Авдаги и причали о нападачима.{S} Неки се правили и као да их |
| >Окренувши се љутито од мене иде Сулаги и њега пита.</p> <p>— Шта ћу радити!..</p> <p>— Ради ка |
| рашно, најстрашније и, потрчавши Сулаги и приљубивши се уз њега, почнем и сам јаукати и запомаг |
| ама се управо највише говорило о Сулаги и сви га спомињали.{S} И, ни сам не знам рашта, али нак |
| ецкајући.</p> <p>Зато га и мрзили многи и туђили се од њега.{S} Мени се барем чинило да не само |
| тао, задихао се, да поклецујем од глади и умора, погледао би ме попријеко, подругљиво узвио нос |
| суђивао сам се да му споменем и о глади и о умору.{S} И увијек сам се покајао ради тога.</p> <p |
| о, него кад би се спустио дотле да ради и <hi>женске</hi> и <hi>рајинске</hi> послове и да се њ |
| аги.{S} Интересовало га све шта он ради и како говори и како рачуна...{S} И, док сам говорио, н |
| образима, док она ради, непрестано ради и пјева, а плаха пјесма разлијеже јој се, одјекује, зво |
| /p> <p>Опазивши пушку Зулфага поблиједи и поплашено се измакну, заклони се за канат.{S} Затим, |
| и разасу се по чаршији, Јован поблиједи и стиснутих шака полети у гомилу.{S} Поче тући немилосн |
| ш ти!</p> <p>Хасан узе пушку по сриједи и поче ударати по њој.</p> <p>— Е да видимо, момче, да |
| главу људску на ножу, па се крв циједи и низ нож и низ руку.{S} Биће, бре, галама једна, кад и |
| Ти... ти си све наређивала...{S} Нареди и сад.</p> <p>— Говори!...</p> <p>Он дубоко уздану и сн |
| здрављајући, — позвао да му хамам уреди и изнесе ново одијело.</p> <p>Како сам, нешто од бабе, |
| <p>Упознавши ме боље, као да се застиди и збуни.</p> <p>— Што си виђео, нека си виђео, ама о ов |
| о ваља...</p> <p>— А то ваља! — потврди и Хајкуна и подиже главу. </p> </div> <div type="chapte |
| а буде скухана прије него се он пробуди и да дуго не чека на њу.{S} Кад би се пробудио, хитала |
| и чак ни од уобичајених трговачких лажи и заклетава.</p> <p>Наравно, наша је <hi>трговина</hi> |
| тако ми се пошље сви причињавали лупежи и разбојници и свакоме бих плазио језик, ругао се, псов |
| само о мени, да се управо о мојој кожи и радило.{S} И стрепио сам непрестано и, — након таквих |
| , као да је постајао све то лакши, бржи и окретнији.{S} На ме се готово ни освртао није.{S} Сам |
| а и пјеном на уснама, гази по њој, гази и игра, скаче и удара, гњечи као тијесто, желећи да је |
| аботе неке, у праве махнитлуке.{S} Брзи и изненадни прелаз из највећега ропства у потпуну слобо |
| м. — Усташи, кажу, дочекали наше у Дузи и све поубијали...</p> <p>— Опет!.. .</p> <p>— Не слути |
| — Шта ћу му ја?..{S} Он је сад здравији и ено му Хамида...{S}И... и... и кад га не дворим, шта |
| вши барјак поново, он приступи бедевији и баци јој се на рамена.{S} Појахаше и остали.{S} И раз |
| оба постао некако обазривији, пажљивији и како чешће обилази врата и притврђује их.{S} Сваке ве |
| у таквим часовима изгледао дарежљивији и немилосно расипао дукате око себе.</p> <p>Читаву шаку |
| но, упињући се да изгледам што суровији и страшнији. — И рашта да ударам на своју кућу, која ми |
| му криво било што трчи, пјева по авлији и игра се, час се љутио што са радницима и кметовима ви |
| његову, засјеле и по собама и по авлији и, разбацивши фереџе око себе, а папуче оставивши дјеци |
| слободнији пред њим, ведрији, веселији и након ручка који је увијек био богат и обилат, били с |
| цима да постану још бјешњи, још дивљији и још разузданији...</p> <p>Пред вече су ми дошли обоји |
| : како би жељели да им он буде у џамији и да им он учи дјецу.{S} Дубоке је књиге, —— рекоше — п |
| е љутили, хоџа је постајао све ваљанији и све брже и јаче ударао мотиком.{S} На псовке и примје |
| ао се и упињао да изгледа што поноснији и што јуначнији и, објема рукама обухватајући штап, на |
| а изгледа што поноснији и што јуначнији и, објема рукама обухватајући штап, на силу хтио да муш |
| три дана након тога појави се у чаршији и у махалама још читава друзина нових трговаца.{S} Доби |
| ема ти овђе мјеста — одговарао је сваки и не саслушавши ме добро. —— Хајде даље!..</p> <p>Један |
| епити половина шехера.{S} Зато је сваки и затварао врата чим би Хасана издаље угледао, а својој |
| а неки се и сакрише...{S} И ето:.. таки и остадоше у животу и... ево нас овђе...</p> <p>Сулага |
| ми се увијек и као да чујем шапат неки и пригушено грцање, јецање.{S} Сваки пут нешто као да б |
| .</p> <p>Тада настаде чудан клепет неки и комешање унутра, у авлији.{S} Закакоташе неколике кок |
| /p> <p>И опет ме обузе чудан страх неки и некако нехотице приљубих се уз Хасана, јаче стежући п |
| чући и пренемажући се поче љубити мајки и руке и врхове од папуча.{S} Захваљивао јој по двадесе |
| S} Он и не зна друго него служити мајки и превртати хартије.</p> <p>— Зашто га ружиш тако — нек |
| > <p>— Охо!</p> <p>Опет се окрену мајки и подругљиво узви носом.</p> <p>— Видиш ли га какав ти |
| p>Обгрли ме.{S} Па се опет окрену мајки и указа јој на ме.</p> <p>— А шта ће овом остати, ако и |
| врата, осјенчаваху сав искривљени уски и тијесни сокак и заклањаху собом читав низ омањих скро |
| иступи вратима, раскорачи се изазивачки и, не вриснувши нити подвикнувши, из све снаге поче чиб |
| ире и пиште зурле, а измијешани момачки и дјевојачки гласови као да циче, вриште, звоне и пјесм |
| зненада и унесе му се у лице. — Знаш ли и ти што?..</p> <p>— Их!..{S} Како ћу ја?.. — ускликну |
| са пуним чинијама и са духаном.{S} Али и оне, видећи да се у чашћавању почело штедити, кашње с |
| , поче причати и казивати нешто.{S} Али и он се збуни, смете, замуца.{S} Из читава му причања н |
| едно, ипак су га готово сви избјегавали и склањали се од њега.{S} Стид, зар, било људе да се др |
| l:id="SRP19132_C0"> <p>Сви га познавали и сви хвалили.{S} Сијело, скуп, састанак, теферич какав |
| знакове небеске; причали и препричавали и своје и туђе снове и тумачили их.</p> <p>Ја, млад и з |
| базриви.{S} Врата су обично закључавали и подупирали мертецима, да их не би какав непозвани гос |
| њао, ради чега му се сви и подсмијевали и пецкали га.</p> <p>Једино је нешто више пристајао за |
| е спремали за бој, непрестано уређивали и — непрестано одуговлачили, отезали с поласком.</p> <p |
| ми смо једнако ишли, једнако завиривали и тражили.</p> <p>И чим би се, иза полуотвореног каната |
| естано слушам како виче, како још хвали и још нуди... </p> </div> <pb n="397" /> <div type="cha |
| х слуга и слушкиња, који су све гледали и наслађивали се псовком Османовом, стид га и од мене, |
| имове и пијуцкајући, пожудно их гледали и добацивали им масне, неслане шале.</p> <p>Мајка, умор |
| е тада, одиже од земље.{S} Неко ме зали и водом по лицу и од студени оне стресох се и нагло под |
| кви путници, који се међусобно порезали и платили ханџији унапријед читав мој трошак за пуних п |
| Тааако...</p> <p>И сви се одмах дизали и одлазили, не зборећи више, нити се поздрављајући.</p> |
| се плијенити може...{S} Ако смо чекали и дочекали смо...{S} Хајде!..</p> <p>— Шта?</p> <p>— Пр |
| 46" /> ни на комшије који ми се јављали и зазивали ме на какву.{S} С рукама у џеповима ходао са |
| Многи су их кашње у разговору понављали и износили као своје...</p> <p>Једанпут сам имао прилик |
| S} У оно доба кад су се обично окупљали и састајали, Зулфага је излазио пред мајку, износио нек |
| </p> <p>У чаршији га сви лијепо примали и сви га хвалили.{S} Почеле се, шта више, за кратко ври |
| ај прије мене...{S} Кад ја опалим, пали и ти...{S} И онда... кад викнем... јуришај!..</p> <p>— |
| духаном, подносила му ватру да припали и подметала пепеоницу.</p> <p>Затим је сједила поред ње |
| лим сунцем, кад се крв у жилама распали и кад се отворено гледа очи у очи једно другоме, него у |
| оћи, — када се чинило да су сви поспали и када сам случајно изишао на авлију — не угледах их об |
| ..{S} И ко зна колико су се разговарали и шта су све разговарали!..{S} Знам само да је у сванућ |
| и овђе?..</p> <p>— Наши су њима ударали и на живот, и на образ, и на имуће, па рашта да они пош |
| вати ране.</p> <p>Ако се нијесмо играли и вјежбали, онда смо све троје ишли у „ашиковање“.{S} Х |
| их је било неколико, ако би се заиграли и заговорили кад он није био у кући, као да би премрли |
| мо.</p> <p>И непрестано смо се обзирали и на десну и на лијеву страну.{S} Једнако нам се причињ |
| језде, тражили знакове небеске; причали и препричавали и своје и туђе снове и тумачили их.</p> |
| го ишли од махале до махале, па причали и препричавали.{S} Неки су опет, у жељи да што ново изн |
| адити!..</p> <p>— Ради како знаш — вели и он и звекеће бројаницама.</p> <p>Тада, чупајући шамиј |
| ном хану, у Коњицу, гдје су ме донијели и оставили некакви путници, који се међусобно порезали |
| ло обојима...</p> <p>Тада су већ смјели и причати и запиткивати и препирати се.{S} За чудо, као |
| и се кроз читав сокак и као да се прели и преко кућа, преко зидова, чак у комшилук...</p> <p>Мо |
| на томе.{S} Било их, који ми се почели и улагивати и потварати друге, само да бих им купио шећ |
| неуморно, да јој се чак и ругати почели и из спрдње назвали пјесму »удовичином пјесмом«...</p> |
| нудим, цијеним.</p> <p>Одмах су почели и да вичу, протествују.{S} Назваше ме лацманом, Швабом, |
| рно.</p> <p>Кметови су, због тога, били и слободнији пред њим, ведрији, веселији и након ручка |
| башиница чувена љепотица одмах смо били и сигурни да ће нас она извући из ове незгоде.</p> <p>И |
| {S} И мени... и мени су отели, уграбили и срце и душу...{S} Хајде...</p> <p>— Куда?</p> <p>— Ви |
| ричали о нападачима.{S} Неки се правили и као да их познају, иако их, — увјерен сам — нијесу по |
| е, попустили, те се испод њих провидили и стопе и закрпљене ивице од чарапа.</p> <p>— Познајеш |
| мо се често као пијанице какве поводили и посртали.</p> <p>Тек након дугога лутања заустависмо |
| много, иако га често призивали, тражили и долазили му.</p> <p>Покаткада напунила би их се читав |
| њена, усплахирена.{S} Момци су долазили и питали: какве ће наредбе да изда за винограде неке, ш |
| их се чак и са људима који су пролазили и гледали у ме.{S} Чинило ми се да се и они потсмјехују |
| оји су о Зулфаги такођер лијепо мислили и које је он својим претварањем и удварањем знао задоби |
| S} Чак ме два-три пута на плач нагонили и кад плач није помогао, почео сам се бранити камењем.{ |
| истили, поправљали.{S} Узгред су пунили и фишеке и гурали их у фишеклије, које им биле привезан |
| м мало било госпоства, него још ударили и у силеџиство над њима...{S} А силеџиска владавина доб |
| оз дим назирући један другoгa, говорили и бенетали о свачему, бабо је сједио у врху, на својој |
| њали, да види Алаха у свој његовој сили и слави, сметали да види небо и сунце, и модре планине, |
| {S} Чак ме матере и очеви њихови митили и давали ми смокава, грожђа, шљива, да их оставим на ми |
| верали по Требевићу, пуцали, шенлучили и попијевали, плашећи унаоколо тице које су излијетале |
| не своју.{S} А кад би га заиста навукли и изазвали да нешто каже, обично је креснуо укратко, ош |
| да, као за инат, — силећи се да осоколи и себе и мене — упорно би одбио и још би жешће навалио |
| ама изнад њих, по којима одавно израсли и прилип и маховина, желећи да ту подигне нове, велике |
| поштен човјек, који никоме зла не мисли и који никога не вара...</p> <p>— Он!..</p> <p>— Нама ј |
| као да потпуно растјера све мутне мисли и све дертове.{S} Разбацивши их по длану, поредавши гро |
| и не погледа.</p> <p>— Ако си ти дертли и ја сам — откреса и силом ме поче дизати. — Ни мени ни |
| е одострага још усуди да у оној гунгули и гурне Јову у леђа и да му преврне зембиљ.{S} И када, |
| итао сам је сјутрадан, кад смо се нашли и остали осамљени обоје. — Рашта?..</p> <p>Она се насми |
| <p>Једнога јутра, пошто се сви разишли и пошто сам остао сам са Сулагом, изненада ми ступи не |
| ткотрља чак за врата, куцну се по сабљи и подвикну према мени:</p> <p>— Оковаћу те, бре!..{S} М |
| Зар да ми се са свих страна и пријатељи и душмани потсмјехују, како сам се, за рана, натоварио |
| аху, једру, кршну, како у танкој кошуљи и димијама, без јечерме, иде, ломи се, крши и свакога у |
| нам хоће ли вам се свиђати.</p> <p>— Ми и тражимо новог хоџу, са поштеном науком</p> <p>— брзо |
| случајно не бих одао баби, и тепала ми и митила ме, мазила.</p> <p>Кад би бабо по обичају крен |
| м своју зараду, похвалим се.{S} Дође ми и да запјевам, да подвриснем мало.</p> <p>— Ама је роба |
| кољена, с муком попридиже, приступи ми и не говорећи ништа поче ме пипати иза врата, кушајући |
| ајући и опирући се о пушку, приступи ми и пружи руку.</p> <p>— Збогом!..</p> <p>— Не дај! — узв |
| учинио!..{S} Нипошто!..</p> <p>— Ти ми и не можеш невјере учинити — одговарао сам мирно, опет |
| ња.{S} Криво ми што он, Хасан, јаран ми и пријатељ, на један чудан, готово изазивачки начин, бр |
| роша џепашлука, а неколико пута слао ми и слаткиша и других понуда, које сам увијек дијелио са |
| с киме је толико друговао.{S} Криво ми и што окреће главу од мене, што ми у очи не смије отвор |
| сам знао да су опаки људи, — они су ми и <pb n="246" /> бабу убили, — али да би и Зулфага мога |
| сте све потрошили, упропастили ви сами и...и још свашта говори.</p> <p>— Их!..</p> <p>— А какв |
| лади били обоје — рече. — Узми њу, узми и мираз...{S} То и други раде.</p> <p>Ја опет одбих.</p |
| у села,</p> <p>— којима додијали зулуми и намети разни, — остављали су домове, неки их и палили |
| јицу-четворицу младића, који, нагиздани и оружани, носећи пуне боце ракије у рукама, прођоше ча |
| в, онако поносито и изазивачки, оружани и опремљени, јашу иза њега на бијесним, разиграним пари |
| </p> <pb n="237" /> <p>Момци, загријани и поднапити, одмах се узбунише, заграјаше:</p> <p>— Јок |
| о и обично.</p> <p>— Ко непоштено брани и сам нешто непоштено има у себи — откресах и осорно и |
| по двадесет пута на »поштеној« одбрани и грухајући се у прса напомињао како пакосни свијет ник |
| мазетио, те ме као слијепца каква храни и издржава?..{S} И шта би се, тада мислило о мени?..</p |
| , па се саже и узе ме за руку. — Устани и хајде с нама...{S} Ево смо дошли по те...{S} Хајде... |
| ужани су били сви.{S} Румене се мерџани и блиста се срма на тешким пушкама и ножевима а одсијев |
| и ја и Хасан били смо потпуно слободни и могли смо радити шта год смо хтјели.{S} Хасан је био |
| ангале, у руци држи овећи ибрик кахвени и чека да им приточи, а одмах поред њега, на тлима засј |
| творица или више њих, потпуно опремљени и оружани, с напуњеним пушкама, и, пропустивши напријед |
| ствари.{S} А трећега дана дошао је мени и узевши ме за руку, повео за собом у закутак један.</p |
| сман. — А рахметли бег одужио се и мени и свакоме својим јунаштвом и срцем својим...</p> <p>Па |
| > <p>— Шта ћу казати? — одмах трчи мени и пита.</p> <p>— Смисли, па нареди како хоћеш.</p> <p>— |
| запита мајка, трчећи час њему, час мени и увијајући се, ломећи пред обојицом. — Јесте ли људи, |
| а као да врију, кључају, кркљају у мени и нешто под грлом заиграло се, па стеже, стеже, дави... |
| тница је!..</p> <p>Затим се окрену мени и прошапта:</p> <p>— Не дај Хатиџи да улази...{S} Препа |
| оне?..</p> <p>— Па се опет окрену мени и поче тумачити. — Мало му је што је зулума починио, не |
| ке даде знак слугама, — који су смирени и потурени пристајали за њим, — да донесу јање.</p> <p> |
| гнуто, тихо питање намах ме растријезни и сву ми радост помути.</p> <p>— Ко ли је тамо? — запит |
| тока у чопору газити по блату и прашини и ћораво трчати за звонарима, него ће свак тражити виси |
| ине.</p> <p>Сви као да му били невјерни и сви га поткрадали.</p> <p>— Без мудре главе и без мно |
| ко оружани.{S} Сви су били некако мирни и равнодушни; гуркали су и даље у ватру и шарали кратки |
| аз, заустави се на танкој, руменој усни и заблиста као кап росе на карамфилу.</p> <p>— Мислила |
| засмијасмо се обоје...{S} А то ме збуни и не одговорих Сулаги ништа, ни ријечи... </p> </div> < |
| > <p>Хасан, опазивши је, и сам се збуни и поче пипати око себе, извлачити нешто испод душека.{S |
| су сваког дана стизали били су све црњи и што су гласници били новији биле су им и вијести стра |
| ли у соби и слушали како пуцкара, тутњи и хукти ватра, чији је пламен кроз <pb n="281" /> отвор |
| тано уздисао.</p> <p>— Кад сила прекипи и кад пређе у насиље, онда јој је и крај — тврдио је уп |
| стали.{S} И разиграше се бијесни парипи и сјајно оружје зазвекета.{S} Читава авлија као да зату |
| укама, а ипак не смијући да ми приступи и да ме такне. — Лакше ће ми бити, ако ме пригњечиш...{ |
| лити о мени...</p> <p>Мајка ми приступи и поче миловати.</p> <p>— Отсада више не смијеш ићи у С |
| е треба.{S} Брзо, не загледајући ствари и не погађајући се, почео сам узимати: тенџере, сачеве, |
| хтио и на башту му покрај куће да удари и да је приграби.</p> <p>Дошао лијепо усред бијела дана |
| оштрије ми одговорити, камо ли да удари и да жешће увриједи!..{S} Чак ме матере и очеви њихови |
| шта више, и измахнуо био да ме ошамари и дочекао ме псовком.{S} Ни сам не знам како сам му изм |
| а им ми радимо?..</p> <p>— запита стари и погледа ме својим жутим, помућеним очима које му испо |
| ?</p> <p>— Па... хајдуци — отегну стари и лукаво намигну.</p> <p>— Зар и овђе?</p> <p>Стари изв |
| дебеле, жутим концем превезане наочари и двије ситне чачкалице: за зубе и за уши.{S} Затекао с |
| прагу и мрким погледом једним премјери и мене и Зулфагу.{S} Затим завуче прсте у густу, неуређ |
| је?</p> <p>— Ево...</p> <p>Ова привири и пљесну рукама...</p> <p>— То?..{S} А шта ће то?</p> < |
| {S} Хасан се опет умота у струку, сакри и главу и оружје, те му се само видјели лабави, прашњав |
| совало га све шта он ради и како говори и како рачуна...{S} И, док сам говорио, непрестано се м |
| тога и канат се на вратима нагло отвори и један крај димија нечијих, нешто слично прамену магле |
| м себе, пажљивије гледајући према ватри и старајући се да кроз плавичасти сумрак распознам сјен |
| одгурнувши га јаче, потрчах према ватри и, подрхтавајући од узбуђења, узвикнух планинштарима:</ |
| молила да опрости...</p> <p>— Могла си и замолити — дочекам ја пецкајући, дражећи је. — Опрост |
| чи у страну. — Не шкакљи!..{S} Чудан си и ти!..</p> <p>— Баш?..</p> <p>— Мјесто да ме пожалиш, |
| његовој забуни, муци.</p> <p>— Казао си и да ћеш ме испросити — настави након дуже почивке, нек |
| фагу, оде и ти под суд...{S} Зар нијеси и ти свједочила како је он хтио?</p> <p>— па?..</p> <p> |
| а у ме и непрестано ме миловала по коси и по образима.</p> <p>Сулага, враћајући се из чаршије, |
| н дуже почивке, милујући Хатиму по коси и, из шале, огрћући је ћурком. — Усташи, кажу, дочекали |
| <p>Па ме обгрли, приви ми главу на прси и, спустивши ми усне на чело, прошапута гласом пуним ст |
| <pb n="328" /> одјекну ми кроз све прси и као да застаде, скамени се у гркљану.{S} Затим као да |
| — Твоја је памет голема...{S} А... а ти и заповиједаш...</p> <p>Мајка, нестрпљива, поче размјеш |
| > <p>— Их!..</p> <p>— Пошље... пошље ти и мајка ударила у некакве грађевине... задужила се, зап |
| исто као и у мајке...</p> <p>Још би ти и памет била као и мајкина, само ако те не покваре хунц |
| ачуђене и узнемирене, почеше дотрчавати и питати нас шта се десило.{S} Сулага је, како ми рече, |
| и које од нас од досаде почело зијевати и протезати се, хоџа као да би се пренуо мало, тргнуо с |
| што.</p> <p>Затим је почео и попијевати и — одмах сам познао да му пјевање није ишло од срца, д |
| дани.{S} Почели би на глас и попијевати и гудити уз гусле.</p> <p>А тад их он почне обасипати п |
| Било их, који ми се почели и улагивати и потварати друге, само да бих им купио шећерлема, локу |
| а, гласа.{S} Почех и на мегдан зазивати и подвикивати до промуклости...{S} Они се и не осврнуше |
| а радим, почнем као помаман подвикивати и хактати, уживајући необично што од тога одјекује чита |
| кама на туђа врата, почео подврискивати и камењем ударати у ниске, мале демирли-пенџере, зазива |
| одмах ме почела заговарати, запиткивати и причати нешто.{S} Познао сам одмах да се упињала да м |
| а су већ смјели и причати и запиткивати и препирати се.{S} За чудо, као да ни о чему другоме ни |
| аткад улагивао, што ме хтио замамљивати и поклонима.{S} Осјећајући да му сметам, много да му см |
| јеровала, е сад збиља може заповиједати и овим људима, који су, додуше живјели у овој кући, али |
| вши се мало, зачуђено сам почео гледати и разгледати унаоколо.</p> <p>— Ђе сам ово? — питао сам |
| а...</p> <p>Пред вече почеше пристизати и понеки од момака који бијаху отишли са бабом.{S} Сви |
| зазирући од нечега, поче фрктати, рзати и бјежати унаоколо.{S} Била је гола, празна, без узде, |
| ахирише.{S} Почеше се пропињати, трзати и узмицати натраг, фркчући, стрижући ушима, обарајући т |
| се посрну, паде.</p> <p>Почеше врискати и жене, пошто истрчаше из соба, узрујаше се, заграјаше |
| убивши се уз њега, почнем и сам јаукати и запомагати из свега гласа...</p> <p>Пред вече почеше |
| јеца, колико их било, почела ме пецкати и дражити.{S} Нијесам готово нигдје могао крочити од њи |
| се око наше куће све то чешће окупљати и момци и удовци из читава шехера...{S} Почеше увече ре |
| у и ухвативши се за алку поче се љуљати и говорити нешто.{S} Проговори затим и ситан женски гла |
| кну.</p> <p>Поново поче на силу кашљати и протезати се.{S} Затим, опазивши мене, даде ми знак р |
| p>— Знаће шта су муке... ама може знати и шта је радост! — узвикну заносно. — Без правих мука н |
| и мени.</p> <p>То се већ могло познати и по држању његову.{S} Непрестано се освртао и на десну |
| ћутећи.{S} Затим би се почео наклањати и шаптати нешто, брзо шаптати, отегнувши шију унапријед |
| е, нагло скочих и почех сам себе пипати и разгледати.{S} Опипах главу, рамена, мишице, бедре, ц |
| све више и више почех и шале просипати и пецкати их...</p> <p>Пазарисмо.</p> <p>Чим муштерије |
| огло није ни кад сам престао одговарати и склопио очи, претварајући се да спавам.{S} Она је и д |
| друго ни мислио него шта ћу одговарати и како ћу се бранити...</p> <pb n="338" /> <p>Али како |
| атити по момчету ономе.{S} Поче ударати и по глави, по леђима, по ребрима, по раменима.{S} Дјев |
| ам — једва сам се некако могао прибрати и одговорити јој. —</p> <p>Ништа.</p> <p>— А што си бли |
| њему и руком и папучом, поче му дерати и антерију и кошуљу.{S} А он, измичући се натрашке и ла |
| но друго, почеше заустављати крв, прати и превезивати ране.</p> <p>Ако се нијесмо играли и вјеж |
| .{S} Чим би сјео почео би све истресати и сасипати ми у крило.{S} Новаца ми није могао давати, |
| ви са бехаром својим почеше се окретати и повијати као раширена крила лабудова над језером какв |
| ви разговор о другом.{S} Поче ме питати и за Јована, за дућан и обећа нам дати новаца да накупу |
| и тамо по два по три сахата учио читати и писати, ни за што друго нијесам имао да се бринем.{S} |
| те се многи пролазнини почеше освртати и гледати ме зачуђено. — Робе!..</p> <p>Робе!..{S} Нова |
| ене, поскочи, док сам ја почео посртати и тетурати као пијаница, с муком се опирући на пушку, к |
| ед мене.{S} И одмах се почех присјећати и наше засједе и нападаја нашег.{S} Читава слика намах |
| омшилуку и комшиницама, о махнитој Фати и паметној Злати, о чеврама што су везене чистим златом |
| стиђе, смете, па на силу поче кашљуцати и опљуцкивати око себе.</p> <p>— Поздравио те Хасан, — |
| лио.{S} Одмах би почео и живље корачати и прикаскивати за њим, кочоперећи се, јуначећи и на сил |
| изгледао и најприсебнији, поче причати и казивати нешто.{S} Али и он се збуни, смете, замуца.{ |
| ...</p> <p>Тада су већ смјели и причати и запиткивати и препирати се.{S} За чудо, као да ни о ч |
| ко, чини ми се, није знао онако причати и онако тумачити.{S} Кад мене неко похвали да лијепо пр |
| ћи рачуна о томе: хоће ли Хасан видјети и наругати се, проберем најзгодније мјесто, уско, тијес |
| ма све дотле док се бабо сам не досјети и не исплати му.</p> <p>И кад наплаћује а он некако окр |
| е, користећи се тиме, нагло јој прилети и зграби је за руку.</p> <p>— Остави...{S} Шала је... — |
| јет никако неће да призна колико памети и мозга има она у глави и колико је боља и разумнија не |
| ице рукавом, па се нагло окрену на пети и побјеже у собу.{S} Димије су јој у лету необично шушт |
| > <p>Нешто из радозналости, а може бити и због чега другога, почеше се око наше куће све то чеш |
| и лулу.{S} Запали.</p> <p>— А може бити и кршан чојек — додаде тише. —</p> <p>Не покорава се св |
| /p> <p>— Један исти човјек не може бити и мој и Зулфагин пријатељ — дочеках пјенушећи од бијеса |
| Запита ли који: шта ће унапријед радити и шта засађивати, сијати, она се збуни, спетља се и као |
| 53" /> и магазе, које ће лијепо уредити и издавати под скупу кирију.</p> <p>А што је више зидао |
| еко ноге. — Тој ћу се војсци придружити и ја...</p> <p>Сулага поклопи очи десном руком и пригуш |
| војска све покорити, уништити, попалити и још чвршће утврдити нашу силу и господство наше, док |
| ао у шали напомену како ће ми поклонити и кћер Хатиџу, која ће »сигурно бити најпрва љепотица у |
| ама и само чекају згоду када ће ударити и читав шехер попалити с једнога краја на други.</p> <p |
| били осилили да смо чак почели говорити и о свом дућану, о <hi>правом</hi> дућану. </p> </div> |
| облим сапима, која се већ почела корити и црнити: само једна танка, румена трака што још избија |
| ...{S} Ко може рећи да се неће спустити и усред Сарајева?..{S} Ко?..</p> <pb n="296" /> <p>— Вр |
| ротив њега, — почео сам се као и љутити и пребацивати му како ми није био ни друг ни пријатељ.{ |
| ушљед моје неподмитљивости почео љутити и стискати зубе.{S} Напошљетку би и одмахнуо рукама и п |
| у глави као да ми се наново поче мутити и пред очима наново маглити.</p> <p>Немоћан и слаб оста |
| b n="378" /> <p>— Могу ја кућу закућити и својим парама...</p> <p>— Неће ти бити на одмет ни Ха |
| сао на уста, шишти кроз нос, како хукти и букти ватра у пећи, иза које у старој мусандери клопа |
| ен.{S} Сједио сам покрај мајке на шилти и разговарао с њоме.{S} Опазивши ме он застаде на прагу |
| како узваљена уз јастуке сједи на шилти и пуши.{S} Опазивши ме, отури чибук у крај, придиже се |
| рзо дочека Хатиџа, опет је водећи шилти и намјештајући, уређујући јастуке око ње. — Наша је ноћ |
| рата ардијских, фишеке разбаца по шилти и по чекмеџи с новцима, те ми је у неко доба дућан више |
| да смо се натјецали ко ће више појести и готово смо отимали залогаје један другоме.{S} За неко |
| кољена јастуцима, да лијепо може сјести и узвалити се.</p> <p>И сви су одмах трчали око њега, у |
| >Обојица смо готово вриснули од радости и, упирући прстом тамо према ватри а не говорећи ништа, |
| као дим да своје мјесто уступи дрскости и безобразлуку.{S} И, као што ми се прије чинило да су |
| .</p> <p>— Окушај!..</p> <p>Он ме пусти и измакну се.{S} Пођох посрћући и поводећи се.{S} Ноге |
| врнувши се, у први мах као да се наљути и измахну руком дајући ми знак да се дижем; затим погле |
| и, јачи.{S} Могао сам се опет подигнути и наставити пут.</p> <p>Опет сретнем неколико људи.{S} |
| два маха помислио, е ће намах посрнути и носом ударити о земљу.{S} Ни гледати није могао човје |
| мајкина, само ако те не покваре хунцути и ниткови некакви и ако ти је не помуте...</p> <p>— Как |
| е брани, не опире, него само шути, шути и смјешка се.{S} Непрестано као да је тражио кавге, ина |
| онако бистар и проницав, некако пронаћи и ухватити, да ће им први ући у траг.</p> <p>Једини Сул |
| есет година трговали непрестано сједећи и лешкарећи у дућану, што су са чибуком или цигаром у з |
| љезе хоџа.{S} Вукао је за собом, грдећи и проклињући, дерана једног мојих година, који се силов |
| глог Османа, који је и осиједио служећи и који више ни ићи није могао без штапа, често и без шт |
| ш?..</p> <p>— Немој, — отегну он молећи и опет се измакну.</p> <p>— Остави, Хајкуна!..</p> <p>— |
| адовољни.{S} Хајкуна највише.{S} Грлећи и мене и Хасана попијевала је, поигравала, скакутала, н |
| Хоћу ли? — питао сам сам себе руменећи и плашљиво звјерајући унаоколо.</p> <p>И опет сам прола |
| потпуно да су изван опасности, тутунећи и срчући кахву почеше се препирати, шалити, смијати... |
| ствари, био сам смислио: и шта ћу рећи и како ћу изгрдити Хатиџу.</p> <p>Али чим сам ступио у |
| и динсуз — викали су помамно пријетећи и трчећи за њим. — Муртат и одметник!..</p> <p>— Међер |
| се свадили? — запита отегнуто, чистећи и стружући све живље.</p> <p>— Ко?..</p> <p>— Зулфага и |
| е, ударале га и гребле по лицу вриштећи и подцикујући, штипао је сваку за образе и љубио по нек |
| скивати за њим, кочоперећи се, јуначећи и на силу се смијући, шалећи.</p> <p>Тек када би, након |
| јку још више распали, наљути.{S} Цичећи и пјенушећи од бијеса поче жестоко, силовито ударати по |
| ле су други, подијељени у групе, пушећи и играјући се оружјем, галамили, грајали, те се чак и д |
| а је разгали мало.{S} Готово преко ноћи и она поста ведрија, лакша, чилија.{S} Оних големих, де |
| запитам тихо, полако, хотимично отежући и наглашавајући свако слово. — Ти шта ћеш?..</p> <p>Она |
| више ријечи, опет ломећи се, зијевајући и придржавајући се за стабло буквино, устанем и прихват |
| S} Гладан сам — отегну Хасан зијевајући и протежући се устаде.</p> <p>— Па хајде...{S} Хајдемо. |
| цу.</p> <p>— Хајде!..</p> <p>Зијевајући и протежући се једва се подигнем и сједнем у траву.{S} |
| даних, полудивљих, који су попијевајући и вриштећи играли се оружјем и насред чаршије пуцали, ш |
| поче да нам све објашњава захтијевајући и од нас да боље чувамо кућу и да никуд не мичемо и не |
| а према неколицини путника, угушивајући и понос и срџбу и наклањајући се, угибајући попут просј |
| ати, узмем од Хатиџе кахву и, сједајући и испијајући, сам отпочнем разговор.</p> <p>— А кад си |
| учинио — пресјекох га ватрено сједајући и без питања на миндерлук поред њега. —</p> <p>Отео ми |
| <p>— Честит?..</p> <p>Хасан, гунђајући и мргодећи се, извади нож и прстом му поче опипавати ош |
| гом у лице и, непрестано се наклањајући и размахујући рукама, почеше се објашњавати, погађати.< |
| у, испружи шију, понизно се наклањајући и љубећи јој скуте, и тихо прошапта:</p> <p>— Ето...</p |
| чешљавао дугу, свилену гриву и тепајући и ласкајући миловао је дуго... дуго... дуго... </p> </d |
| Улази — рече Хатиџа меко, као тепајући и лако ме повуче за собом. — Зар није лијепо како сам н |
| м у брзини узео под кирију, не бирајући и не разгледајући је.</p> <p>Хатиџа чим јој преко прага |
| ед нас, ишли, враћали се, силно трајући и гурајући један у другога, а она је једнако стајала и |
| осит и горд, помоли на прагу, шантајући и опирући се на пушку, чију је мрку цијев грчевито стез |
| Не могу — дочекам раздражено, бацајући и остало оружје и раскопчавајући антерију на прсима рад |
| ужно. — Само мало...</p> <p>Поклецајући и опирући се о тешки, дебели штап, прекорачио би преко |
| и је за гриву и, једнако онако муцајући и цичећи, поче је теглити, чупати, ударати по врату.</p |
| вио сам.</p> <p>Па, једнако шантуцајући и опирући се о пушку, приступи ми и пружи руку.</p> <p> |
| вао се.</p> <p>Одлазили су не слушајући и не осврћући се више...</p> <p>Једанпут ми само послал |
| ње, зубима ломила љешнике и, намигујући и као дражећи ме, пробирала језгре и грицкала их.</p> < |
| ?..{S} Камо?.. — питала је потскакујући и облијетајући око мене. — Дај!..</p> <p>И пјевала ми, |
| ма весело улазиле и, некако поцупкујући и скакућући, претрчавала преко авлије и брзо се окренув |
| јале, угибале, пјевајући, подврискујући и намамљујући туђе момке да застају пред вратима и пров |
| чим си таки — планух ја жешће, пљујући и на њега и на нож његов. — За ситницу, па нож бацаш пр |
| те, сиједе обрве, непрестано извирујући и као очекујући бабу да се поново врати, те да поново к |
| неко доба, како ме зове Хасан, псујући и звекећући ми оружјем око главе. — Разбуди се!..</p> < |
| рда и поносита, презриво се осмјехујући и необично уживајући у његовој забуни, муци.</p> <p>— К |
| био један обичан догађај у њиховој кући и да се нико због тога не мора ни бунити нити изненађив |
| ет кад сам понекада ишао Сулагиној кући и пролазио сокаком, она као да је пазила на ме, као да |
| а лице и на хаљине, мирно ме водио кући и гурајући пред мајку почео уздисати:</p> <p>— Ето... о |
| ња, он сам предложио да се вратимо кући и окренуо низа страну, усуђивао сам се да му споменем и |
| S} Мало му је што ми чини штету по кући и авлији, него, бива, отишао и у махалу, на сокак, па т |
| ене окупи читава гомила и Авдо, стењући и отхукујући, поче да прича нешто, да објашњава. <pb n= |
| са чибуком или цигаром у зубима стењући и гунђајући прихватили за аршин и терезије, премјеравал |
| не подругивача, кроз плач их проклињући и псујући немилосно!..{S} Стид ме и сад да причам о том |
| гледала, — да ме сама опере.{S} Отирући и обгрлила ме и некако збуњено, сметено промуцала:</p> |
| љала нешто и гунђала, нагло се окрећући и бјежећи, сакривајући се од њих.</p> <p>Наравно, одмах |
| е пусти и измакну се.{S} Пођох посрћући и поводећи се.{S} Ноге су ми још једнако дрхтале, а у б |
| ли се отуда, изађе безбрижно звиждућући и полугласно пјевуцкајући.{S} Дошавши до испод ћошка ус |
| е ово сазнао кроз непун сахат и плачући и пренемажући се поче љубити мајки и руке и врхове од п |
| > <p>— Убићу је! — пријетио сам плачући и ваљајући се по трави. — Убићу!..</p> <p>— Богата је и |
| нови, како је мени — гунђао је измичући и као стидећи се. — Не знате ви... јер... јер сте женск |
| ашених тица прхнуше из шибља и цијучући и лепршајући крилима извише се и одлетише дубље, у шуму |
| да однесу празне суде, опет онако тихи и онако мучаљиви.{S} Залуд бих покушавао да их задржим |
| је нешто размјерао у свом дућану, баци и терезије и оке, усплахирено утрча и умијеша се међу н |
| чи иза грма.{S} Поче бјежати.{S} Одбаци и фес, и пушку, и нож, па потрча као сулуд, не осврћући |
| шље сви причињавали лупежи и разбојници и свакоме бих плазио језик, ругао се, псовао.</p> <p>Шт |
| крај кабанице, провирују кахвени ибрици и златасти зарфови од филџана.</p> <p>Између свију издв |
| ко је оштрим ноктима загребла по мишици и пустила крв; затим, опазивши како цури, почела гребат |
| наше куће све то чешће окупљати и момци и удовци из читава шехера...{S} Почеше увече редовно до |
| е ли жељела да и ми, као и остали момци и дјевојке, отпочнемо са таквим пешкешима и са састанци |
| тније осјећали него најбољи наши знанци и ахбаби.{S} Оружани су били сви.{S} Румене се мерџани |
| 9132_C27"> <head>XXVII</head> <p>Знанци и пријатељи каткада грђе додију и постану несноснији не |
| док је друга половина остајала у сјенци и црнила се; пуне, жилаве, снажне мишице добиле им чист |
| искајишане.{S} Низ бедре ми висе дроњци и голо месо провирује испод њих; на кољенима испуцала ч |
| јом накривљеном стрехом легли се врапци и голубови, и Зулфага, као са страхом неким, приступи и |
| тово мушке главе; остали су само старци и нејака дјеца, који се нијесу могли пушком ни заметнут |
| з оружја за појасом!..{S} Па су хајдуци и кавгаџије, зулумћари, отмичари, а Зулфага је миран, с |
| <p>Па отвори врата, помилова ме по руци и лагано, пажљиво, изгура ме пред собу. </p> </div> <di |
| т је чак и ошинуо Хајкуну ножем по руци и крв јој отворио.{S} И кад она застаде и некако зачуђе |
| урасте дјевојчице, носећи дахире у руци и позвецкујући њима весело улазиле и, некако поцупкујућ |
| се пробудио, хитала је с ибриком у руци и са чистим пешкиром преко рамена, да му полије; затим, |
| у и лешкарили покрај своје ватре тргачи и тргачице, весели, раздрагани, обијесни, гуркајући се, |
| обледениле, — болови освојише све јачи и јачи и силна дрхтавица, као у грозници, овлада ми чит |
| ниле, — болови освојише све јачи и јачи и силна дрхтавица, као у грозници, овлада ми читавим ти |
| е прикова на мјесту.{S} Пуцањ, још јачи и још силнији, понови се и куршум ми мину покрај уха.{S |
| .. сад... одмах.</p> <p>Пошљедње ријечи и нагласио је чак и погуривши се као да је очекивао кад |
| и одлазили мирно, не говорећи ни ријечи и не гледајући ме чак.{S} Знали су добро да ћу се и сам |
| ним очима.{S} Само што муца нешто, цичи и размахује рукама, а ни једна ријеч, ни једно слово не |
| е сузе што му од кихања налетиле на очи и опљуну.</p> <p>— Неће он више у Зулфаге нипошто — реч |
| алке које се блистале и засјењивале очи и... и све ми се чинило као да и они трче, као да бјеже |
| под којих се стаклиле мутне, влажне очи и некако пријекорно звјерале, шкиљиле према свима нама. |
| опази, па бржебоље и рукама поклопи очи и још чвршће притеже шамију.</p> <p>— Шта је било?..{S} |
| овори брзо, испрекидано, стискајући очи и све више приљубљујући се уза ме. — Ономадне... кад са |
| Куда? — запитам га у чуду, трљајући очи и протежући се. — Ђе?..</p> <p>— Хајде...{S} У хајдуке. |
| , јечао и дахтао, лијено склапајући очи и каткада чудновато мигајући големим десним ухом, усиља |
| ако, не жваћући.</p> <p>Стиснуо сам очи и гутао на силу, ударајући се шаком иза врата, отежући |
| о гледао у ефендију, у кадифасте му очи и искежене бијеле зубе.</p> <p>И по свему сам могао поз |
| разбија је и вриснувши извије се, скочи и, ширећи руке и пуцкајући прстима, и сама као да почне |
| е часте и да тефериче, изненађена скочи и, поплашено узвикнувши он, одбаци од себе и чинију с а |
| е погледом. — Наћерао си зеца да искочи и то ће нам несрећу донијети...{S} Сметењаче!..</p> <p> |
| Хасана?..</p> <p>Она ђаволасто прискочи и почне ме чупкати за бркове.</p> <p>— Па... па... па.. |
| шкињи, како је он, бабо, још и сад мучи и прогони, како ни сад неће да је остави на миру.</p> < |
| ла је узбуђено, чупкајући ресе на бошчи и све јаче лупкајући папучама. — Како ли би се смијале, |
| е!..{S} Брже!..</p> <p>Па приступи хоџи и умиљавајући се спусти му руку на раме.</p> <p>— А то |
| да не дођем, да...</p> <p>И, погледавши и мене и Хатиџу, тихо додаде:</p> <p>— Голубови моји!.. |
| а пјевуцкајући узе наргилу и, сједнувши и пребацивши ногу преко ноге, поче одбијати димове.</p> |
| у авлији.{S} Закакоташе неколике кокоши и заклепеташе крилима, неко као да поврисну, залупа нек |
| ичињавали су се уморним путницима љепши и свјетлији од самих везирских <pb n="324" /> Сараја и |
| мијама, без јечерме, иде, ломи се, крши и свакога у соби нуди ракијом и слаткишима смијући се и |
| како веселији.{S} Лакше ми било на души и слађе сам спавао.</p> <p>У зиму, када су ноћи постаја |
| .</p> <p>Сломивши лулу одбаци је у крај и поче пипати око себе, као тражити нешто.</p> <p>— Оно |
| ечи што може јаче.</p> <p>Па као да јој и то мало било.{S} Незадовољна, зар, што само у кући, п |
| ..</p> <p>— Хатиџа!</p> <p>Притрчим јој и прихватим за шамију да је отргнем, да је отворено пог |
| нио папуче и изјадао се.{S} Пољубио јој и руку и неколико пута поклонио се до земље.{S} А већ с |
| >— Један исти човјек не може бити и мој и Зулфагин пријатељ — дочеках пјенушећи од бијеса и тап |
| љивим диплама, учвршћеним на искрпљеној и напуханој мјешини, задуо у образима, закрвавио очима |
| м се бранити камењем.{S} У љутини, оној и јуришао сам <pb n="226" /> на неке, ударао, док напош |
| и подгојила, — отегну Зулфага према њој и опет као да поче попијевати. —</p> <p>Ето ти среће и |
| немилосно. — Он му вазда и прича, о њој и вазда је хвали... </p> <p>Ништа даље нисам чуо.{S} От |
| оја су скакала, врискала, трчала по њој и играла се клиса, лопте, сакриваче.{S} И све је некако |
| а кроз полумрачну собу, одјекивао у њој и, чинило ми се да се све око мене смије, све звони, пј |
| hi>...</p> <p>Па ме ухвати за подбрадак и погледа ми у очи.</p> <pb n="345" /> <p>— Ако си поша |
| ворено да погледа, што није онако дрзак и онако необазрив као и обично.</p> <p>— Ко непоштено б |
| ијесан смијех разли се кроз читав сокак и као да се прели и преко кућа, преко зидова, чак у ком |
| аху сав искривљени уски и тијесни сокак и заклањаху собом читав низ омањих скромнијих кућа, пог |
| м.{S} Тргну му у руку некакав замотуљак и овај га брзо спусти у џеп.{S} Причини ми се као да зв |
| еђивала је слугама да ме узму у нарамак и на силу избаце пред врата.</p> <p>Тада сам бјежао Сул |
| ије био толико и домаћин колико и јунак и што није боље пазио на кметове и остале радине.</p> < |
| ко је све посвршавао, ишао је у челињак и тамо се забављао.{S} Чучнувши поред кошница завиривао |
| а развесели, сва се умотавајући у ћурак и од ишараног пешкира правећи турбан око главе. — Јесам |
| <p>А подругачица, шала, подсмијеха, чак и псовака на мој рачун, било је премного и што год сам |
| желећи очувати јаранство, — заруче, чак и вјенчају дјецу, макар и млада и луда била.{S} То се и |
| дан.{S} Потрчао је да пољуби мајку, чак и мене, у руку, и заплео се, спотакао, да сам у два мах |
| ветим свима људима, читаву свијету, чак и добротвору ономе, који, хотећи да се наруга, —— зашто |
| им трчао није, ни за ким пристајао; чак и кад му је неко требао, није му знао ласкати ни улагив |
| а се враћа на старо, да прежива.{S} Чак и пословице, које је волио уплетати, каткад и гдје им н |
| јала је све жешћа, све осорнија.{S} Чак и на ме поче друкчије гледати.{S} Забрани ми скитање по |
| ња, којима су, узгред, мезетили.{S} Чак и слушкиње били домамили себи, помијешали се с њима.{S} |
| их и кушао могу ли се преломити.{S} Чак и по ноћи, пошто би се сви разишли по собама, силазио ј |
| чима видио није...</p> <p>Хвалио га чак и пред Хајкуном и пред хоџиницом.</p> <p>Међу нама се у |
| се уплашише и узвикнуше.{S} Хајкуна чак и устукну мало и сакри му се за леђа.{S} А он нагло при |
| о путовао и много читао, — читао је чак и новине редовно сваки дан, и читаве чланке знао препри |
| p> <p>Пошљедње ријечи и нагласио је чак и погуривши се као да је очекивао кад ће му показати вр |
| .</p> <pb n="284" /> <p>Једанпут је чак и ошинуо Хајкуну ножем по руци и крв јој отворио.{S} И |
| е оружјем, галамили, грајали, те се чак и дјеца из махале почела окупљати <pb n="228" /> око вр |
| ала непрестано, неуморно, да јој се чак и ругати почели и из спрдње назвали пјесму »удовичином |
| поинатим с њоме.{S} Поинатио бих се чак и са људима који су пролазили и гледали у ме.{S} Чинило |
| ешто, не питајући нас, не гледајући чак и не говорећи ништа, вадила је из сандука једног и хљеб |
| ју комшиских дућана.{S} Ћепенке сам чак и обијелио и ишарао мало, а испод стрехе, која се још ј |
| сам већ „поприличан момак“, дозрио чак и за озбиљнији разговор, нудио ми је духанску кутију, — |
| јем за те...{S} Ево свега...</p> <p>Чак и кад бих изишао из собе и кренуо, пошао у дућан, он је |
| ма и теферичима дјевојачким.</p> <p>Чак и при растанку причали смо о томе, само о томе и, за чу |
| ће у ватру и у воду за њим.</p> <p>Чак и дјевојке почеле говорити о њему, узносити га.</p> <p> |
| је одмах дочекао дебели, угојени мачак и почео се играти њоме.</p> <p>И нијесам отишао на саст |
| екретнине да се подигну; зато је увијек и тражио да се сва готовина у то уложи.{S} У чаршији по |
| оглед на себи, причињавало ми се увијек и као да чујем шапат неки и пригушено грцање, јецање.{S |
| плина мајчиних прсију и глас њезин, мек и звонак глас, измамише ми сузе.{S} Што сам више плакао |
| азна мјеста, гдје могу намјестити душек и ноћивати.</p> <p>Наравно, постарао сам се одмах и да |
| уђим кућама као сирјак какав, бескућник и беспосличар? — питао сам сам себе, преврћући се с бок |
| довином, велике чиније с духаном, ибрик и филџане са кахвом, тепсије са питама и слаткишима раз |
| енио се трбушасти, крупни кахвени ибрик и бијелили се танки филџани.{S} Читаву главу бијаше умо |
| ам сам себе, преврћући се с бока на бок и отхукујући. — Зар да ми се са свих страна и пријатељи |
| <p>И одједном чучећи прихвати за чибук и напуни лулу.{S} Запали.</p> <p>— А може бити и кршан |
| , старајући се само да јој уграби чибук и да јој га отме.</p> <p>— Зар тако, курвићу?..{S} Зар |
| е на траву, прекрсти ноге, запали чибук и одмара се.</p> <p>— Хајде да читамо — рекне покаткада |
| стајао је с причањем, опет одизао чибук и, пружајући Хајкуни да му напуни лулу и припали, лаган |
| хтио показати како је „зликовац, хајдук и зулумћар“, како му је „срце од камена“, те како више |
| Чим муштерије одоше, сјео сам на сандук и почео пребројавати новце.{S} И, за чудо, оно звецкање |
| оштро, грицкајући танки свилени јаглук и немирно клепећући папучом о тле. — Шта ћу ја?..</p> < |
| знао...</p> <p>Опет сједох на миндерлук и стиснувши руке међу кољенима, као ругајући се искезих |
| борио је Хасан, наслонивши се на јастук и као дријемајући. — И огријешио сам се пред тобом, и з |
| анили!..</p> <p>Он се наслони на јастук и, окренувши се од Хатиџе, погледа у зид.</p> <p>— Мисл |
| у и Хасан који је опазио како оклијевам и затежем. — Хајде!..</p> <p>— Ама...</p> <p>— Напријед |
| p> <p>— И... и хтјела само да те гледам и да ти пјевам...{S} Дошло ми тако... да запјевам... ам |
| с крила и почнем загледати.{S} Погледам и на хаљине: исцијепане, искајишане.{S} Низ бедре ми ви |
| се.{S} Чим би ме угледала како се врзам и како правим шанчеве, мајка би одмах дотрчала, дирнула |
| екну бјешње, гледајући како се превијам и све се силније и силније тресем. — Јеси ли махнит?..< |
| на кућу, ни пријетио оружјем — дочекам и ја осорно, упињући се да изгледам што суровији и стра |
| удари. — Удри... а немој да ја смишљам и да се мијешам у твоје ствари...{S} Ти... ти си све на |
| све сам узимао.{S} Само стојим, узимам и одбацујем у страну, а трговац, зачуђен, искривио се, |
| несрећа спрема.</p> <p>— Па зар ће нам и на куће ударати? — запита Хасан живо и нехотице погле |
| а, ми за њом.{S} Под ногама шкрипао нам и хрштао замрзнути снијег, са полегнутих ниских стреха, |
| /> то додијало не би.{S} Сахати су нам и у таквоме разговору били краћи од минута.</p> <p>Петк |
| и, ни чули шта сам говорио, — једва сам и сам себе чуо, — или, ако су и чули, нијесу хтјели зас |
| . — Јунак ме у ову кућу довео, њега сам и служио...{S} Кад њега нема, жене служити нећу...{S} Л |
| а баци ногу преко ноге и гласно, да сам и ја могао чути, узвикне:</p> <p>— Зови Хајнију!..</p> |
| вртао није.{S} Само кад би видио да сам и сувише заостао, задихао се, да поклецујем од глади и |
| сам чула да си погинуо... вриснула сам и не гледајући шта ће свијет рећи, па ето! — нагло прек |
| нас?..</p> <p>— Ја сам онакав какав сам и био, — дочекам кезећи зубе и готово режећи — а ти... |
| ме.{S} Неко као да ме прекоравао, е сам и сам био рђа, кукавица, готово издајник.{S} И што је г |
| ући кад ћу издахнути.</p> <p>У томе сам и заспао...</p> <p>— Устани!..{S} Устани!.. — чух, у не |
| ажљиви и мене толико мазили, познао сам и то да све што се десило није се могло десити никоме д |
| м ратов’о и крв пролијев’о, зарадио сам и бољу башчу.</p> <p>Сулага, јадник, полумртав од страх |
| ешто шапће, прича, говори.{S} Видио сам и како указује на трговце и као да их призива за свједо |
| пате и страдају због тога.{S} Смио сам и ударити, и отети нешто, и опсовати, а да се нико усуд |
| и слегох раменима.</p> <p>— Па тако сам и мислио — одговорих мирно. —</p> <p>Друкчије није ни м |
| мид вазда био поред њега, макар што сам и Хатиџи непрестано препоручивао да на њ пази, опет су |
| — Па... па чим сам те опазио, одмах сам и помислио да због тога долазиш — настави затим мирније |
| други које прије никад ни видио нијесам и који су се у нашој кући некако слободније и рахатније |
| олику...{S} Хоћеш ли, болан, да се рвем и с њим и са собом?..</p> <p>— Рви се.{S} Бићеш јача!.. |
| нај поново ошину коња, удари га и ножем и бакрачлијом, али коњ, усплахирен, запјенушио, удари у |
| поново каже Арнаутин, измахујући ножем и пријетећи Сулаги. — Ко ми стане на пут, тога ће и нес |
| пијевајући и вриштећи играли се оружјем и насред чаршије пуцали, шенлучили.{S} Сваки пут када б |
| минуше.{S} Дође ми да се и сам засмијем и да се увијам, онако да се увијам као и она...</p> <p> |
| о наличило јаукању и запомагању нечијем и чудно, чудно одзвањало кроз ноћ по читавој удолини.</ |
| аскрвавили...</p> <p>Бржебоље се изујем и ја и одбацим обућу.{S} И престрашено узвикнух опазивш |
| унак, — одговорих поносито — а вјерујем и теби...{S} Што бих га се бојао?..</p> <pb n="391" /> |
| звао је мене.{S} Извуче однекуда голем и тежак нож са сломљеном дршком и окрханим канијама, ст |
| ржавајући се за стабло буквино, устанем и прихватим за оружје.</p> <p>Кренусмо опет.</p> <p>Ни |
| вајући и протежући се једва се подигнем и сједнем у траву.{S} Сваки жглоб, сваки драм меса боли |
| е ми да потрчим за њим, да га сустигнем и опет вратим, улагујући се и молећи да опрости...</p> |
| ући на миндерлук указа руком да сједнем и ја, одмах поред њега.</p> <p>За неко вријеме обојица |
| страну, усуђивао сам се да му споменем и о глади и о умору.{S} И увијек сам се покајао ради то |
| да издигнем руку изнад главе, да викнем и сазовем све комшије и пријатеље и да покажем своју за |
| више нијесам смио ни покушати да викнем и да се јавим коме.{S} Нијесам смио ни јекнути, ни заст |
| ао кумру, те некако и нехотице устукнем и повучем је за собом.</p> <p>— Чувај се!..</p> <p>— Шт |
| оја кумра!..</p> <p>Нехотице се осврнем и погледам на собу у којој је сједио Хасан.{S} И на пен |
| прагу и прихватио за мандал, да гурнем и отворим, изненада, умотана у фереџу, изађе преда ме, |
| ам се онда могао уздржати да не вриснем и не јаукнем од страха.{S} Готово уза саму чатрњу, уз и |
| Сулаги и приљубивши се уз њега, почнем и сам јаукати и запомагати из свега гласа...</p> <p>Пре |
| оваца, па ће он отпочети са пазаривањем и бринути се о свему, а добит да дијелимо на пола, као |
| дна почивка, испуњена усиљеним кашљањем и подмуклим шапатом и сваки који се налазио у соби као |
| мислили и које је он својим претварањем и удварањем знао задобити за се, заварати?..</p> <p>— Р |
| "222" /> једни друге, гађају се камењем и сваког часа посрћу, изгубивши често или фес или посту |
| сада и ја, старајући се да све изнесем и оцртам отприлике онако како сам од њега чуо, готово њ |
| о није могла подносити да се ја одмећем и отимам испод њезине снаге и надзора њезина.{S} Кад го |
| ма у крило опуштеним, готов да заплачем и зајаучем не толико од болова, колико од <pb n="321" / |
| фага, као са страхом неким, приступи им и лагано, тихо, пажљиво, закуца зарђалом алком на њима. |
| ор.{S} Два-три пута и притрчавао сам им и смјешећи се почео их запиткивати о дому, о кући...{S} |
| што су гласници били новији биле су им и вијести страшније.{S} Рањеници, — које су доносили у |
| мерџане проспем, да их изгазим, смрвим и сатрем. — Да сам болестан, лакше би ми било...</p> <p |
| еколико пута хтио сам отићи да је видим и да проговорим с њоме, али, као за инат, никад је није |
| и.{S} Залуд бих покушавао да их задржим и увучем у разговор, залуд бих их митио, улагивао се.</ |
| е трести њиме.</p> <p>— Ама ја се бојим и себе саме — готово јаукну.</p> <p>— Бојим се за се, з |
| , осјећа насладу неку и у мукама својим и онога ко му је најдражи...</p> <p>Морам рећи да сам с |
| у бедру, а крв шикну и попрска и ћилим и ћенаре.</p> <p>— Их! — цикну Хајкуна, па заборавивши |
| више, — желећи зар да сам себе осоколим и раздражим против њега, — почео сам се као и љутити и |
| мјери ме једним необичним, и поплашеним и радосним погледом.</p> <p>Тек кад се спустих с прага |
| да поново напуним уста травом, да пуним и да гутам, онако, не жваћући.</p> <p>Стиснуо сам очи и |
| {S} Хоћеш ли, болан, да се рвем и с њим и са собом?..</p> <p>— Рви се.{S} Бићеш јача!..</p> <p> |
| у, нити ме могле натјерати да се смирим и да, као слушче какво, помажем јој у ситнијим, домаћим |
| уци?.. — покушах кроз зубе да изговорим и одмах занијемих, замријех, пажљиво се обзирући није л |
| <p>Чак су и мене натјерали да затворим и да се сакривам.{S} Зулфага ми неколико пута пролазио |
| Тада би замолио да му коњушницу отворим и да га кришом проведем тамо.</p> <p>— Само да видим ро |
| ој, окршај, кијамет... поменуо је затим и бабу, сан некакав, и на крају надодао како се боји... |
| као да јој на путу биле.{S} Поче затим и као рачунати нешто и размишљати.</p> <p>— А шта би ти |
| ти и говорити нешто.{S} Проговори затим и ситан женски глас, зазвони као сантур, и јасан, обије |
| оново ми враћали.</p> <p>Ишао сам затим и међу аскере, војнике, под сиве, искрпљене чадоре, пре |
| е, бјеснећи управо, наумих да се вратим и да јој одмах скрешем, очитам све.{S} Макар био и први |
| сам се одмах и да дућан лијепо очистим и уредим, те, кад унесем робу, да својом чистином одуда |
| а.{S} Мајка, која је стајала пред собом и брижљиво чистила некакве хаљине, препријечи ми пут и |
| p> <pb n="370" /> <p>— Хасан се с тобом и свадио, — шапну и опет погледа наоколо — јер... јер ј |
| а је, застиђена, заклањала лице рукавом и трзала се јаче. —</p> <p>Што си дошла?..</p> <p>— Ко |
| е пориче се.</p> <p>Зулфага изви главом и чудновато преврну својим ситним очима.</p> <p>— Ти си |
| јете — осмјехну се Сулага вртећи главом и, одигнувши прст, удари ме по носу. — А ја знам да тре |
| ази ми сад на очи — рече тресући главом и пријетећи прстом. — Сад ћу имати посла...</p> <p>— Их |
| има својим путем, мислећи својом главом и опирући се на своју снагу...{S} И на томе путу никоме |
| ачком шијом његовом, са змијском главом и големим уснама вјечито развученим на смијех.</p> <p>О |
| е Сулага, напротив, тужно климао главом и непрестано уздисао.</p> <p>— Кад сила прекипи и кад п |
| p>Једини Сулага сумњиво је вртио главом и одмахивао руком.</p> <p>— Шта је било било, — зборио |
| а просјакиња каква, у чађавом, дроњавом и подераном одијелу, са безброј штака под пазусима и бе |
| о који хоће, унаоколо га окитили травом и зеленилом и са читавим гранама трешања, којима су, уз |
| а обје стране густом, допојасном травом и бујним, широким бусовима коприве, — која је од силне |
| вши он, одбаци од себе и чинију с алвом и неколико гурабија што их држала у крилу.{S} Остале же |
| ио се и мени и свакоме својим јунаштвом и срцем својим...</p> <p>Па све јаче стискајући свој шт |
| амота!</p> <p>Хасан одгурну пушку ногом и погледа ме.</p> <p>— Имаш ли што да се једе? — запита |
| упусом, сандуке с јајима, канте с медом и мјехове с маслом, сиром и кајмаком, и, пустивши још п |
| билазити око куће и са необичном грајом и хуком гурати се, тјескати, око авлиских врата и око б |
| се, крши и свакога у соби нуди ракијом и слаткишима смијући се и намигујући, распали се, разбј |
| ајући се шаком иза врата, отежући шијом и закашљавајући се...{S} И, — макар сад било и смијешно |
| лагано се бранећи, само је отезао шијом и све се чудније смјешкао гледајући је.{S} Тако, — прич |
| продала...</p> <p>Зулфага отегну шијом и чудновато узви главом, као да би да боље чује.</p> <p |
| старајући се да пред паметним човјеком и они изгледају што паметнији. —</p> <p>Нова и дубока н |
| ајући се да ме напријед преплаши дреком и крвничким погледима. — Ти ли, бре, удари на кућу и пр |
| 247" /> тога се често свађао и с мајком и љутио се ако би га позвала када да јој помогне у посл |
| о назвати хаљинама, — са завезаним оком и са три крупне чворуге на глави, узвикнуо сам од чуда. |
| лагано би се дигао он, огрнуо се ћурком и, узевши чибук под пазухо а фењер у руку, излазио из с |
| и вреће препуњене житом, кртолом, луком и купусом, сандуке с јајима, канте с медом и мјехове с |
| рајући својим малим, мирисавим јаглуком и забацујући до на врх главе крајеве црвене шамије, кој |
| <p>Она устукну мало, заклони лице руком и некако покуњено, постиђено, погледа ме једним оком ис |
| стоко, силовито ударати по њему и руком и папучом, поче му дерати и антерију и кошуљу.{S} А он, |
| </p> <p>Сулага поклопи очи десном руком и пригушено се засмија.</p> <p>— Та војска још неће кре |
| ..</p> <p>Сулага уздахну, одмахну руком и оде.</p> <p>— Не свиђе му се прича — рече оно момче, |
| але...{S} Их!..</p> <p>Па измахну руком и окрену се.</p> <p>— Напријед! — рече одлучно. — Нема |
| "214" /> <p>Тако га дворила и за ручком и за вечером, а да готово ни ријечи не проговоре једно |
| а голем и тежак нож са сломљеном дршком и окрханим канијама, стару, зарђалу пушку некакву и три |
| како и нехотице, застала пред огледалом и почела поправљати косу, хаљине, намјештати се.</p> <p |
| ла са цвијећем, шта са јаглуком, свилом и златом оним?..{S} Је ли жељела да и ми, као и остали |
| марина обмотала златом и црвеном свилом и послала ми у јаглуку, поручивши узгред да јој увече д |
| унаоколо га окитили травом и зеленилом и са читавим гранама трешања, којима су, узгред, мезети |
| е у себи, опијали се тада његовом силом и, у пијанству, жељни да се размећу оним чега сами нема |
| испод које је провиривао чибук с лулом и мрка цијев дугачке шишане...{S} Недалеко од ње стајао |
| стаде преда ме, поносито зазвеча сабљом и набусито проговори:</p> <p>— Хајде...{S} Зове те бимб |
| вори хоџа, па и сам отре браду махрамом и измаче се. — Једи, болан!..</p> <p>— Не могу — промуц |
| сле, највише и кукају за старим земаном и јаучу за њим.{S} А то смета људима који хоће напријед |
| нам како се и Зулфага познао са Хасаном и гдје се познао.{S} Неколико пута сам их видио како за |
| ..</p> <p>Зар не би било лакше и једном и другоме да смо заједно, да се можемо сашаптати, догов |
| у Сулаге ишао доста често, — по једном и по два пута у неђељи, — ипак се са Хатиџом нијесам мн |
| дати како се непрестано игра с вретеном и наднесена над ђерђеф ниже пјесму за пјесмом, него ома |
| д тобом, и здружио се твојим душманином и хтио...{S} Ех, много сам хтио! — узвикнуо би, погледа |
| радио, лијепо зарадио, својом вјештином и мајсторлуком својим!</p> <p>И дође ми да издигнем рук |
| отац и мати виде како пристаје за мном и како се разговара, страх да се не нашале с њом, да је |
| ..</p> <p>Хвалио га чак и пред Хајкуном и пред хоџиницом.</p> <p>Међу нама се управо највише го |
| унце, и модре планине, баште са бехаром и зеленилом њиховим, да слуша шум Миљацке, пјевање тица |
| — отповрну стари, залажући се кромпиром и жваћући. — Кад огладне, наврате и амо...</p> <p>— И р |
| канте с медом и мјехове с маслом, сиром и кајмаком, и, пустивши још петеро шестеро јањади да се |
| ознојене, узбуђене, са неуређеном косом и обнаженим мишицама низ које се циједила вода, довикив |
| >Она ме испод ока погледа, узвије носом и љутито се окрене према зиду.</p> <pb n="398" /> <p>— |
| ично угојен и здепаст, са големим носом и великим плавим брчинама, стаде преда ме, поносито заз |
| би ме попријеко, подругљиво узвио носом и одлучно, заповједнички подвикнуо:</p> <p>— Напријед!< |
| ужа, шебоја и рузмарина обмотала златом и црвеном свилом и послала ми у јаглуку, поручивши узгр |
| , о чеврама што су везене чистим златом и о чеврама што су препуњене свилом, о димијама од свил |
| а усиљеним кашљањем и подмуклим шапатом и сваки који се налазио у соби као да се није најугодни |
| ишта чуо о дому: — запита затим шапатом и погледа ме пажљивије. — Јесу ли ти што причали?..</p> |
| оње по авлији, разбацају вреће са житом и мјехове с маслом по калдрми, засједну на трави и почн |
| ци, у групама, са тамбурама под пазухом и с фењерима о пушкама, по два пута пролазили су поред |
| с дугим јасминским чибуком под пазухом и са шкиљавим прљавим фењером у руци.</p> <p>Дугим шаре |
| p>— Па?..</p> <p>Мајка се огрну фереџом и поче се обазирати на све стране.</p> <p>— Зулфага ће |
| м ме питаш...</p> <p>Он погледа на друм и усиљено се осмјехну.</p> <p>— Е није друге, сад се на |
| чим између њих, завучем се чак у подрум и тамо се сакријем за некакве сандуке.{S} Три сахата ос |
| кубе, провучем се некако, сав изгребан и одрпан, кроз шибље и сакривен од свакога, грчевито ст |
| ба од дуката, је дражи!..</p> <p>Гњеван и раздражен, са стиснутим шакама и клетвом на устима, п |
| на друм, да нападамо.{S} Онако бунован и сметен, нијесам му знао ни ријечи одговорити.{S} Одма |
| а, на друго мјесто.{S} Промијени јорган и јастуке, растресе их.{S} Леже.</p> <p>— Смајиле, Смај |
| тале: колико ракије попије мајка на дан и колико ми тамбура разбије о главу док пјесму допјева. |
| вио <pb n="329" /> сам се већ трећи дан и у друштву с некаквим сељацима пошао у Мостар.</p> <p> |
| И још има образа да виче како је гладан и како га неста!..</p> <p>И нико не смије да рекне исти |
| а у авлију, сједао је у прикрајак један и тамо почео срачунавати нешто, писати.{S} Затим, пошто |
| ста, поново врисну, прекиде коноп један и размахну рукама, пријетећи, грдећи.</p> <p>Уби, курво |
| белим мјехурима испод очију, али снажан и присебан, откопча прљаву, подерану, <pb n="392" /> ук |
| да то покушам?..</p> <p>Хасан, наоружан и опремљен, стајао је изнад мене, мргодан као џелат и п |
| свакога хана, постиђен, покуњен, тужан и само ја нијесам могао наћи уточишта у њему.{S} Никака |
| јечито онако смирен, скрушен и насмијан и вјечито чист, уређен и нагиздан, са китом цвијећа исп |
| јим недаћама, — још једнако био узрујан и спреман на инат, ипак, у погађању оном, у цјепкању, з |
| — Стид ме...</p> <p>Стао сам као укопан и нијесам знао ријечи проговорити.{S} Чудна слутња нека |
| сеља.</p> <p>Рањен, слаб, немоћан јаран и опет никог другог не тражи, ни у кога неће него у мен |
| Зулфага је напротив био необично миран и, како ми се причињавало, говорио је одлучно и потпуно |
| није малаксао, клонуо, како је још оран и расположен.</p> <p>Ипак читаву пјесму није до краја д |
| p> <p>Тада смо остајали сами: ја, Хасан и Хајкуна.{S} И одмах би се заиграли.</p> <p>Све троје |
| ме у очи погледати? — брзо дочека Хасан и спустивши пушку наслони се на њу. — Ево... право да р |
| > <p>— Ко је то? — шапатом запита Хасан и брзо ми приступи. — Чија је?..</p> <pb n="364" /> <p> |
| </head> <p>Прије зоре пробудио ме Хасан и позвао да кренемо на друм, да нападамо.{S} Онако буно |
| агодарности — опет изненада викне Хасан и заклони главу јорганом да нас не гледа онако саставље |
| p> <p>— Какви робови? — уплете се Хасан и сједе поред њега, уз кољено му. — Зар их има?..</p> < |
| о баксузлука! — узвикну ражљућени Хасан и престријели ме погледом. — Наћерао си зеца да искочи |
| отово гола лежи на земљи, а он, бијесан и раздражен, са закрвављеним очима и пјеном на уснама, |
| слабићи стрепе пред неким који је моћан и јак.{S} Доста је било да их само једном погледа оним |
| Ту је он, ту непрестано, једнако моћан и силан, једнако влада над њом.</p> <p>Наскоро сам се у |
| и, да се колута нешто, игра.{S} Немоћан и да сједим више, преврнух се на траву и жалосно јекнув |
| ед очима наново маглити.</p> <p>Немоћан и слаб остадох неко вријеме тако, сједећи у трави, с ру |
| S} Поче ме питати и за Јована, за дућан и обећа нам дати новаца да накупујемо робе.{S} И много |
| апрака.{S} Све ми то остављали на дућан и одлазили мирно, не говорећи ни ријечи и не гледајући |
| сам, до неколико дана, доћи ми у дућан и сам ми се јавити.{S} Кад ми стаде на ћепенак, сав изг |
| ака издизао се украј друма по један хан и као да ме мамио, дозивао себи.{S} Његови високи, чист |
| шалећи се избаци како ми је јаран кршан и како кршнијега у хиљаде нема.</p> <p>— Свиђа ти се? — |
| а и одјури за друговима.</p> <p>Снужден и жалостан погледах у оне маријаше...</p> <p>Новци!..{S |
| — Да се опростимо? — узвикнем изненађен и брзо потрчим да га подухватим, подупрем, јер ми се уч |
| кењче један — окоси се стари увријеђен и попријети чибуком. — Бог све зна а ми јок!..{S} Ко зн |
| рушен и насмијан и вјечито чист, уређен и нагиздан, са китом цвијећа испод феса.</p> <p>Неколик |
| b n="391" /> <p>Она се ухвати за серђен и поче трести њиме.</p> <p>— Ама ја се бојим и себе сам |
| аш због тога да се може извући неопажен и непримијећен ни од кога.</p> <p>Неко вријеме ишли смо |
| , добри Сулага оста сам самцит, понижен и посрамљен.{S} Само сам, одлазећи, чуо како усиљеније |
| ла, када заптија један, необично угојен и здепаст, са големим носом и великим плавим брчинама, |
| а је? — запитам улазећи у собу, ознојен и уморан, и погледам их обоје. — Што сте звали?..</p> < |
| ударао, док напошљетку, и сам окрвављен и изгребан, нијесам бјежао кући.</p> <p>Ништа тада није |
| </p> <p>Затим се, онако горд, усправљен и нијем, одвоји од свију, оде у страну и на трави, на з |
| {S} Тек кад би се, рашчерупан, раздрљен и испрљан дочепао собе и сакрио се, закључао у њу, оста |
| </p> <p>Остао сам пред дућаном замишљен и забринут, не осврћући се ни на пролазнике који ме поз |
| </p> <p>Па снажно удари папучом о камен и пркосно одиже главу.</p> <p>— И није га могао гледати |
| ривља...</p> <p>Застао сам као окамењен и забленуто гледао у ефендију, у кадифасте му очи и иск |
| новом чохом, — сједио је хоџа, натмурен и замишљен, држећи у једној руци чибук а у другој књигу |
| одбацио јорган са себе и онако необучен и неуређен потрчао према собним вратима.{S} Мајка, која |
| престано, вјечито онако смирен, скрушен и насмијан и вјечито чист, уређен и нагиздан, са китом |
| сам беговство своје био објесио о клин и готово сасвим заборавио на њега.</p> <p>А подругачица |
| стењући и гунђајући прихватили за аршин и терезије, премјеравали робу с кољена, што никад нијес |
| Зулфага је миран, стидан, сметен.{S} Он и не зна друго него служити мајки и превртати хартије.< |
| да вам учим ђецу? — мирно их запита он и погледа их редом. — То ли хоћете?..</p> <p>— Сви хоће |
| на мислити својом главом... — замуца он и остави ме. — Па... па.. видила си каквих имамо пријат |
| моја... послови... ах, — опет зајеча он и поче уздисати. — Дођи... други пут...</p> <p>— Не мог |
| раво да речем, изледало је као да је он и проговорио само због <pb n="216" /> тога: да их све д |
| p> <p>— Пошао на усташе — поправи ме он и потврди главом. — Осилили се, па их треба скрхати...{ |
| е помакох с мјеста.</p> <p>— Доћи ће он и сам — као да ми шапну неко, те се опет смирих и прихв |
| — Баш си дијете! — осмјехнуо би се и он и пољубио је у чело. — Право дијете!..</p> <p>И звекећу |
| !..</p> <p>— Ради како знаш — вели и он и звекеће бројаницама.</p> <p>Тада, чупајући шамију, са |
| боље?..</p> <p>— Познајем — одговори он и погледа у страну. —</p> <p>Честит човјек!..</p> <p>— |
| одавала је Хајкуна, која је пазила на њ и пратила га. — Биће кијамета с њим!..</p> <p>И погодил |
| ће закрвављеним очима. — Ја сам ратов’о и крв пролијев’о, зарадио сам и бољу башчу.</p> <p>Сула |
| лончиће на пећи, а одсијев му заигравао и клизио по шарама дебелог ћилима, ускачући покаткад ча |
| . тамо...</p> <p>И залуд сам га дозивао и мољакао даље, залуд сам чекао.{S} Не хтједе више ни о |
| зним.{S} У кухињи, око које се разливао и ширио по читавој авлији силан мирис печења, ишле су о |
| у којој је Зулфага непрестано наваљивао и нападао, а мајка непрестано кушала да се са свом снаг |
| на десну и на лијеву страну, ослухивао и, токорсе, као тражио, загледао нешто.</p> <p>Затим је |
| к који је много проживио, много путовао и много читао, — читао је чак и новине редовно сваки да |
| рету окретао је главу у страну отпљувао и отресао руком као да се гади од нечега.{S} Зулфага је |
| уже, измиче пред њим.</p> <p>— Побјегао и оставио ме самога! — сину ми кроз главу и опет ме обу |
| оџа мирно, пошто сам се поново придигао и убрисао сузе. — Замамио је, кажу, и пошла за њега...< |
| сима, свуда.</p> <p>И кад би се подигао и почео бјежати, трчала је за њим, гонила га, тјерала, |
| ућана, нашао сам један у који сам могао и натрпати робе колико сам хтио и да ми опет, — за арди |
| пристајући за Хасаном. — Баш сам могао и мировати.</p> <p>— Ко се од зеца плаши, нек се не спр |
| ивали на њу.{S} По томе сам одмах могао и <pb n="266" /> познати да су све говорили само о мени |
| не причам о свему ономе што сам гледао и слушао и да њему ништа о том не напомињем.</p> <p>А к |
| ту паметнији нема.{S} Тада јој изгледао и крупњи, и јачи, и већи од свакога.{S} У њему као да ј |
| ајмлађи од њих, који је некако изгледао и најприсебнији, поче причати и казивати нешто.{S} Али |
| бог <pb n="247" /> тога се често свађао и с мајком и љутио се ако би га позвала када да јој пом |
| рај своје њиве под дрветом једним лежао и пландовао, док су му све комшије унаоколо радиле и ур |
| ах је прекидао разговор, одмах се дизао и одлазио у собу.</p> <p>Неколико пута био сам ишибан з |
| ебенасти пламен све више и више извијао и поигравао освјетљујући пуна, буцмаста задовољна лица |
| ом оним?..{S} Је ли жељела да и ми, као и остали момци и дјевојке, отпочнемо са таквим пешкешим |
| е.</p> <pb n="277" /> <p>Али Хасан, као и отац му, ни тражио није никога од њих, ни пристајао з |
| ако тражили дјевојке, макар што су, као и прије, прекривене танким чаршафима, непрестано извири |
| ке...</p> <p>Још би ти и памет била као и мајкина, само ако те не покваре хунцути и ниткови нек |
| ој пред ноге.</p> <p>— Моја је кућа као и твоја, мајко!..</p> <p>И заплакасмо обоје, зајецасмо |
| није онако дрзак и онако необазрив као и обично.</p> <p>— Ко непоштено брани и сам нешто непош |
| здражим против њега, — почео сам се као и љутити и пребацивати му како ми није био ни друг ни п |
| ће овом остати, ако и добра пролете као и готовина. — запита јаче. — Продате ли кметове и земље |
| се враћа кметовима.</p> <p>— Радите као и досада — каже, а неће на нас ни да погледа...</p> <p> |
| дозва пратиоце, који су преобучени као и он узастопце пристајали за њим, те нареди да сељака с |
| сман је велики момак, а ти... ти си као и дијете — отсијече хоџа кратко, па се измакну мало и ч |
| и да се увијам, онако да се увијам као и она...</p> <p>— Не знаш колико ми је драго што си ми |
| ивши се. — Тврде си главе и поносан као и он...{S} А са таком памећу муке ћеш имати...</p> <p>— |
| уре какве, а вазда горд и усправљен као и сама клисура, да га, чинило се, ни громови ни муње не |
| о као и ја, да је и њему мучно било као и мени.</p> <p>То се већ могло познати и по држању њего |
| еко, сажаљевајући — срце ти је исто као и у мајке...</p> <p>Још би ти и памет била као и мајкин |
| јуначио и претварао, — плашио исто као и ја, да је и њему мучно било као и мени.</p> <p>То се |
| гнух подругљиво, накривљујући главу као и она. — Ти ништа не знаш?..</p> <p>— Не знам...</p> <p |
| дини син, — рече — и ако и ти будеш као и он, обојица ћете свршити на вјешалима...{S} Мало му ј |
| .{S} Ни сам не знам како сам му измакао и курталисао се.</p> <p>А глад почела додијавати, мучит |
| одмах поред прага; кахву јој сам пекао и износио, сам чистио наргилу и пунио је духаном.{S} Са |
| p> <pb n="269" /> <p>У соби сам затекао и хоџиницу и кћер јој Хајкуну.</p> <p>Обје су под читав |
| х година, који се силовито трзао, викао и врискао непрестано, покушавајући да оца угризе за рук |
| I</head> <p>Хасан што се више опорављао и оздрављао, постајао је и све несношљивији, насртљивиј |
| их сваки дан правио; каткада ме узимао и на леђа и почео потркивати по соби ржући као парип и |
| екам брзо, правдајући се. — Данас допао и ево одмах кавга...</p> <p>Сулага се осмјехну.</p> <p> |
| гилу и пунио је духаном.{S} Сам је брао и руже и китио шилту на којој ће сједити, куповао шећер |
| како се он често упорно бранио, опирао и као пркосио оцу, а да се хоџа на то никада жешће наљу |
| он је, прикривен, непрестано посматрао и, увијајући бркове и набијајући фес до обрва, смјешкао |
| ење.{S} То му управо био и једини посао и за живу главу није хтио прихваћати за друго.{S} Човје |
| тао ме и распитивао о свачему.{S} Питао и за мајку, за здравље јој, за слуге и слушкиње.{S} Нар |
| од страха, само је муцао нешто, шаптао и измицао се на леђа.</p> <pb n="224" /> <p>— Моје — по |
| се два <pb n="315" /> три пута освртао и спремао се нешто да предложи, али чим је заустио одма |
| држању његову.{S} Непрестано се освртао и на десну и на лијеву страну, ослухивао и, токорсе, ка |
| о више.{S} Док је напољу цичао, вриштао и фијукао вјетар снијегом засипљући широки велики пенџе |
| чује кахву и да точи.{S} Чак је свраћао и муштерије, који се враћали из дућана ми, те и њих чаш |
| за ручком, стењао је непрестано, јечао и дахтао, лијено склапајући очи и каткада чудновато миг |
| иховим говорио је по два сахата, причао и о животу њихову, о царевању у гори са заносом, са оду |
| <p>Свак је, након смрти бабине, причао и говорио како је он оставио много готовине иза себе.{S |
| ек.{S} И цврчак је негдје у грму цврчао и голи, растоварени коњи, привезани крај улице, рзали, |
| — рече распаљено. — Другијем си прешао и друге тражио...</p> <p>— Ја...</p> <p>— Шути!..{S} Не |
| го савлађивао.{S} Али што сам дуже ишао и стида је почело све више и више нестајати, губио се.{ |
| ту по кући и авлији, него, бива, отишао и у махалу, на сокак, па тамо начинио шанац и камењем р |
| —</p> <p>Збогом!..</p> <p>Чим је отишао и измакао ми испред очију, зажалих за њим.{S} Почех сам |
| pb n="332" /> <p>— Ја сам поштен отишао и поштен се вратио, — окресах ја немилостиво, стријељај |
| > <p>Кад би, напошљетку, међу нас дошао и Сулага, узимао ме за руку и изводио у страну.{S} Пита |
| м о свему ономе што сам гледао и слушао и да њему ништа о том не напомињем.</p> <p>А кад би се |
| своју дугу, црну браду, мирно их слушао и уријетко лаким климањем главе одобравао нешто или не |
| овој сили и слави, сметали да види небо и сунце, и модре планине, баште са бехаром и зеленилом |
| лопило изнад главе и заклонило нам небо и сунце Божје, и које својим мрким, дугачким гранама, к |
| је био у Сулаге...{S} Ја сам га управо и измамио из авлије и... и сачувао га да га опет не наг |
| као нека борба, инат неки; отада управо и почиње моје право <hi>житије</hi>, како се то рекне, |
| еру учинио... <hi>Никоме</hi>!..{S} Ево и крви, ако треба, да пролијем за те...{S} Ево свега... |
| — викну заносно — кад уљезем у Сарајево и пронесем главу људску на ножу, па се крв циједи и низ |
| ј... немој се смијати — дочека она живо и заврти главом. — Њега је Зулфага примио...{S} И сад ј |
| и на куће ударати? — запита Хасан живо и нехотице погледа кроз пенџер. — Зар и овђе?..</p> <p> |
| ема у хајдуке, — одвратих му подругљиво и за инат хакнух још три пута. — Таки ли си јунак!..</p |
| а полуотвореног каната каквог, стидљиво и поплашено промолила понека глава дјевојачка, заустављ |
| p>— Ама шта ти је? — запита она дурљиво и напући усне. —— Какав си то данас?..</p> <p>— Ја сам |
| ..{S} Шта је?.. — запита Хасан презриво и поче ме гуркати ногом. — Је ли то мушки?..{S} То?..</ |
| сам се наждерао траве као магаре какво и одмах се осјетио некако силнији, јачи.{S} Могао сам с |
| доше му по плећима.{S} Он напуни поново и поново опали...{S} Затим извади нож, огледа га и њиме |
| је.</p> <p>— Моје је ово — вели сурово и преврће закрвављеним очима. — Ја сам ратов’о и крв пр |
| ме неће да слушају — упаде Хасан сурово и гурну главом у Хајкунин витао који се умало не преврн |
| аним рукама и ребрима, без коња, готово и без оружја и без хаљина.{S} Кроз дроњке оне што су јо |
| клањају господару.</p> <p>Он их готово и не погледа.{S} Само забоде барјак у земљу, исправи се |
| на првом кораку, истаћи своје богатство и показати колико сам ситан према њој?..{S} Шта је хтје |
| И казаће како му је мајка расула благо и... и како сам ја томе крив...{S} И златно, послушно д |
| . — И не можеш само <hi>њега</hi>, него и рођену мајку тужити...{S} Она је најкривља...</p> <p> |
| оворили како се и у кахви састају много и како га Зулфага увијек части, позива, нуди.</p> <p>Ка |
| псовака на мој рачун, било је премного и што год сам боље радио, оне се све више и више расипа |
| један, чинило ми се као да ништа друго и не чујем него само тутањ онај, страшан, потмуо, необи |
| дити...</p> <p>Она поче истресати пепео и, токорсе, чистити лулу и стругати је.</p> <p>— Јеси л |
| ио је некако снужден, забринут, невесео и, макар што сам стајао баш поред собних врата, прошао |
| , загледао нешто.</p> <p>Затим је почео и попијевати и — одмах сам познао да му пјевање није иш |
| би ме намах осоколио.{S} Одмах би почео и живље корачати и прикаскивати за њим, кочоперећи се, |
| Али је Хајкуна ударала непрестано, брзо и живо ударала, да му се није дала ни осврнути.</p> <p> |
| честити ефендија, — упаде Зулфага брзо и дубоко се поклони. — Ето и сада говори о својој кући, |
| го што се ја бринем — дочека мајка брзо и одбаци мохуне с крила.</p> <p>— Да је он ствари боље |
| p> <p>— Шта је овог — запита мајка брзо и, збацивши све оно да кољена, устаде и пође за њим. — |
| као присјетивши се нечега, саже се брзо и шапну ми на ухо:</p> <p>— А <hi>он</hi>, кажу отишао. |
| е прибра, освијести.</p> <p>Остави брзо и бедевију и мене, узе ђугуме што су у једноме низу ста |
| али.{S} Хајкуна је не оклијевајући брзо и весело приступала канату и чудно уобливши глас упушта |
| јеглав, јогунаст и напрасит, али је био и поштен, вјеран, поуздан.{S} Након оне похвале бабине |
| припремао кремење.{S} То му управо био и једини посао и за живу главу није хтио прихваћати за |
| одмах скрешем, очитам све.{S} Макар био и први дан, дође ми да се свадим, поинатим с њоме.{S} П |
| осоколи и себе и мене — упорно би одбио и још би жешће навалио да идемо напријед, само напријед |
| д њих побратио бих се, загрлио, пољубио и упустио у ма какав разговор.{S} Два-три пута и притрч |
| аква хабера од тебе...</p> <p>Заборавио и мене, и заклетве, па си мислио да ћу и ја заборавити. |
| ћи га погледом, — а тебе лопова оставио и... и нашао разбојника и угурсуза...</p> <p>Зулфага по |
| се као да је све ствари потпуно уредио и као да је све одлучно пошло на боље.{S} Изгледао је н |
| че давити.</p> <p>— Зулфага је то видио и зато се здружио с њим — настави мајка немилосно. — Он |
| акалницу, трговину...{S} Чак је доводио и некакве Арнауте, дивљаке некакве, полуголе и одрпане, |
| сам да му сметам по томе, што ми нудио и новаца да одем из авлије, — хтио сам мучити га, кињит |
| Колико?..</p> <p>— Тебе нијесам служио и немаш ми шта плаћати</p> <p>— кратко, поносито одгово |
| кипило, комешало се.{S} Свак је долазио и свак се веселио, частио тамо.</p> <p>И само ја, једин |
| боју и како је одсијев кадикада клизио и преко њих, заигравао, чудно су се прелијевале, као ра |
| иџи све што јој мислио дати.{S} Одвојио и нешто готовине, и неколико кућа кметова, и десетак ви |
| днако о томе говорио, једнако ме хвалио и једнако нудио крви.{S} И, кад бих замакао кроз сокаке |
| вим пропала.{S} Бабу је необично хвалио и ковао у звијезде, жалећи што није био толико и домаћи |
| p>— Па?..</p> <p>— Па се Хамид распалио и сад све почео причати</p> <p>— настави мајка живље, о |
| х дућана.{S} Ћепенке сам чак и обијелио и ишарао мало, а испод стрехе, која се још једва држала |
| ц му, био сам се због њега и сам осилио и сва комшиска дјеца морала су да пате и страдају због |
| ици, ахбаби и да бих се са сваким грлио и љубио, тако ми се пошље сви причињавали лупежи и разб |
| га натовари...</p> <p>Па би ме обгрлио и почео миловати:</p> <p>— Штета...{S} Штета, Смајиле.. |
| опет заспати...</p> <p>Али зар сам смио и помислити да то покушам?..</p> <p>Хасан, наоружан и о |
| још свјетлуцале, нос при врху поцрвенио и дошао некако тањи, а очи, крупне, влажне очи њезине, |
| ан полумјесец при врху бљештао, руменио и горио, а тешке, дебеле ките ударале и расипале се по |
| } Напошљетку се и задњи ћемер испразнио и задњи се дукат потрошио.</p> <p>— Шта ћемо сад? — зап |
| в смијех нечији, — који је оштро звонио и пресијецао помрчину, — и снажне, мушке гласове, који, |
| истио.</p> <p>Једнако је и фишеке пунио и припремао кремење, надносећи суху, космату руку над г |
| рече полушапатом, пошто је све покупио и упрти на се. —</p> <p>Збогом!..</p> <p>Чим је отишао |
| ачила много, — ја сам му први приступио и отада више није било кавге међу нама.{S} Шта више и у |
| —</p> <p>Је ли шала била што си говорио и што си обећавао?</p> <pb n="292" /> <p>— Престани!..{ |
| другнуо се...{S} Тек пошто би се уморио и почео готово шиштати, престајао је с причањем, опет о |
| љутити што ме одгурнуо од себе, отурио и опремио с ову страну друма, да овдје самујем...{S} Ни |
| и не гунђајући никад.{S} Тамо јој носио и некакве поклоне што их слала ко зна коме, и у замјену |
| селу — почела га грдити чим се повратио и изишао пред њу. — Све си оставио, да ме намучиш, душм |
| огледала.</p> <p>Он ју је кашње пратио и по ноћи кад је излазила од куће, и остајао с њоме нег |
| хладећи је по образима.{S} Чак се љутио и што му не одговара ништа, што се не брани, не опире, |
| амоме себи и радио сам све шта сам хтио и како сам хтио.{S} Осим што сам као од невоље одлазио |
| м могао и натрпати робе колико сам хтио и да ми опет, — за ардијом, — преостане нешто празна мј |
| еданпут је, чак, неки Хасан Арнаут хтио и на башту му покрај куће да удари и да је приграби.</p |
| тадох на оне мерџане што сам их одбацио и почех газити.{S} Необичну насладу неку <pb n="372" /> |
| , да се и он, — макар колико се јуначио и претварао, — плашио исто као и ја, да је и њему мучно |
| ријеме, испочетка, док се Хасан лијечио и док је имао болова био сам врло мало у дућану.</p> <p |
| S} Дубоке је књиге, —— рекоше — проучио и зна све јазије и законе у прсте, па би хтјели да им т |
| ући се никуда, не пазећи гледа ли је ко и чуди ли се, поново се почела протезати, превијати, <p |
| ме.</p> <p>— А шта ће овом остати, ако и добра пролете као и готовина. — запита јаче. — Продат |
| ..{S} Ако и не ради ништа... ако... ако и једе хљеб џаба, он је... он је опет као антика нека, |
| ече јаче — он овђе више треба...{S} Ако и не ради ништа... ако... ако и једе хљеб џаба, он је.. |
| ми је Хасан, једини син, — рече — и ако и ти будеш као и он, обојица ћете свршити на вјешалима. |
| — Ако је и крао, опет није ружио овако и... и барем је пријатељ народски...{S} Онаки нам треба |
| ?..</p> <pb n="251" /> <p>Па би, некако и нехотице, застала пред огледалом и почела поправљати |
| , — ако је доиста толико било, — некако и сувише брзо потрошила.{S} Готово да је Зулфага имао п |
| но пошло на боље.{S} Изгледао је некако и задовољнији, веселији.</p> <p>Почео се љепше и облачи |
| с, испод неба, из грања оног, те некако и нехотице подигосмо главе и погледасмо у висину.</p> < |
| , и свакога гађати као кумру, те некако и нехотице устукнем и повучем је за собом.</p> <p>— Чув |
| овком...{S} Хасан се још и држао некако и, кад сам себе на силу соколећи, усиљавао се да брже к |
| 5" /> као да му било криво што ја икако и пазарујем код је он ту.{S} Вазда ме премјеравао мрким |
| као плачући рече:</p> <p>— Ето... тако и синоћ ударио на ме... на мајку.</p> <p>Па се некако с |
| е папуче, па ће све добро бити.{S} Тако и старији раде, па што не би и ми?..</p> <p>Одмах се сп |
| у прстима. — Говоре тако.</p> <p>— Тако и јес’ — потврди мајка мирно, не мичући се. — Не лажу.< |
| ћи што није био толико и домаћин колико и јунак и што није боље пазио на кметове и остале радин |
| у звијезде, жалећи што није био толико и домаћин колико и јунак и што није боље пазио на кмето |
| . — Јунаци су оно, болан, а ми смо нико и ништа...{S} Једва сам живу главу изнио између њих...< |
| ерлеме и нудио јој, клањајући се дубоко и, са особитим страхопоштовањем, измичући се на леђа.</ |
| ди каква се у најсвечаније дане ријетко и пред џамијом виђа.</p> <p>И нијесу то били само наши |
| тедити, кашње се навраћаху тек уријетко и остајаху само по час по два.</p> <p>Једино момци што |
| репирати се ни парничити, како му тешко и изаћи на суд а камо ли тамо правдати се, многи су се |
| ости!..{S} Сад ћемо видјети је ли мушко и је ли соко!..{S} Неће више бити ни једног залогаја џа |
| ла их, куповала свега и што јој требало и што није требало, и увијек распитивала о мени.{S} Пит |
| еднако дрхтале, а у бедрима ми сијевало и болило ме.</p> <p>— Хоћеш ли Сулаги? — запита Авдо ме |
| </head> <p>Да нам не би имуће пропадало и забаталило се, мајка по препоруци некакве стрине, тет |
| ма — прошапта узбуђено, па застаде мало и спустивши пушку на земљу чучну испод зида.</p> <p>Ја |
| скорене крви антерију, раздрљи је мало и осмјехнувши се избаци:</p> <p>— Ништа!..{S} Ситница ј |
| ли од главе до пете, намргодили се мало и одмахнувши руком настављали пут.</p> <p>Јесу ли ме др |
| потрчим у сусрет.{S} И придигох се мало и хтједох се указати...</p> <p>Док пуче пушка.</p> <p>Ш |
| н дуже почивке први се Хасан смири мало и полугласно запита:</p> <p>— Ко ли је тамо?..</p> <p>И |
| тсијече хоџа кратко, па се измакну мало и чучну у крај. — Ти то не смијеш...</p> <p>Хасан се ла |
| звикнуше.{S} Хајкуна чак и устукну мало и сакри му се за леђа.{S} А он нагло прихвати за пушку |
| 2_C8"> <head>VIII</head> <p>Мало помало и мајка као да отпоче »штедити«.{S} Поче отпуштати слуг |
| _C26"> <head>XXVI</head> <p>Мало помало и хајдуци се у земљи сасвим осилише.{S} Чете њихове поп |
| 2_C14"> <head>XIV</head> <p>Мало помало и ја се некако одомаћих у хоџиној кући.{S} Готово сасви |
| е распели, наљути.{S} Приступи му нагло и ошину га по образу.</p> <p>— Јок!..{S} Слушаћеш ме, к |
| стране, рачунајући: хоће ли бити дебело и колико ће ока бити у њему.</p> <p>И обје као да бијах |
| јајући јој меко, топло, пуначко, тијело и мени се пријатна топлина нека поче разлијевати по прс |
| а све се више затеже, припија уз тијело и димије на куковима тресу се, дршћу, дршћу...</p> <p>Ј |
| кошуљи која јој се припијала уз тијело и танким свиленим димијама које се мало опустиле низ ку |
| вољан.</p> <p>— Ама теби се твоје отело и то треба вратити, — дочека она ватреније и, као крива |
| ље одбаци тефтер, одиже наочаре на чело и погледа ме.</p> <p>— Робе хоћеш?..{S} Ево!,.</p> <p>И |
| авала, скакутала, натуривши фес на чело и све се више играјући својим чибуком. </p> </div> <div |
| испред мене.{S} И, — макар то сада било и смијешно, — морао сам поскочити, ђипнути неколико пут |
| ашљавајући се...{S} И, — макар сад било и смијешно, — морам рећи да сам се наждерао траве као м |
| могло јасно разабрати: шта је све било и како је било.{S} Сазнали смо само толико, да је нашу |
| у пару дао.{S} По срећи, у мени је било и сувише бабине крви, које ми је сметала да дуго остане |
| за нос или за ухо.</p> <p>То му је било и једино миловање.{S} За друго као да ни знао није.{S} |
| је познавао боље?..{S} И зар није било и других, паметнијих људи, који су о Зулфаги такођер ли |
| о према Мостару.</p> <p>Сад ми већ било и обичније.{S} Идући право друмом сретао сам непрестано |
| није трпио ни Зулфаге.{S} Мрско му било и гледати у њега, мрско било посматрати како двори мајк |
| х све у робу, а неко је, богме, грабило и ствари из куће и продавало их, само да и оно <pb n="2 |
| е, изви, залепрша... опусти једно крило и паде...{S} Кад сам јој притрчала, била је мртва...{S} |
| >Цикнувши узвалих се на Хајкунино крило и бризнух у плач.</p> <p>Они заћуташе.{S} Пустише да се |
| око паса силом је притегну себи у крило и цикну:</p> <p>— Да се од мене ниси макла, бре!..{S} С |
| 2" /> <p>Мајку је — видјело се — љутило и узрујавало Зулфагино пристајање за њом, ухођење његов |
| црвене крви шикну, попрска све унаоколо и пјенушећи поче се пушити на трави, а златне ките од б |
| се чудна тишина, нека разлије унаоколо и кад се само шапатом смије говорити?..</p> <pb n="353" |
| ржим. — прошапта момче да се једва чуло и некако поплашено, блесасто, поче нас гледати све трој |
| тати, договорити?..{S} Па, ако би дошло и да се гине, лакше је погинути заједно...</p> <p>А ова |
| и...</p> <p>— И свијет зна да пропадамо и прича о том...</p> <p>Мајка застане.</p> <p>— Ко прич |
| ода...{S} Макар што смо се упутили тамо и ишли одлучно, без предомишљања, ипак као да смо обоји |
| инат.{S} Сваки дан готово ишао сам тамо и на авлији, на ширини, <pb n="264" /> играо се са Хати |
| ла нам пексимита са пекмезом, да узмемо и »да заварамо глад«...</p> <p>Кад би, напошљетку, међу |
| е и наоружа потпуно, па обојица кренемо и упутимо се кроз махале и сокаке „у лов, у планину“.{S |
| а боље чувамо кућу и да никуд не мичемо и не излазимо без оружја.</p> <p>— Кад роб подигне глав |
| нам сад згоде, ево људи, па да ударимо и да плијенимо што се плијенити може...{S} Ако смо чека |
| демо!..</p> <p>Неко вријеме стајали смо и кошкали се међусобно: час је он мене гуркао напријед, |
| кршајима, јунацима разним, говорили смо и ми највише о томе, готово једино о томе.{S} И како је |
| потребно и да прориче понешто, тако смо и ми, поводећи се за осталима, врачали, гатали, прорица |
| с чудна нека опасност очекује; зато смо и жељели да се та опасност одгоди, да дође мало доцније |
| натраг не може — рече.</p> <p>— Ту смо и треба да се окушамо.</p> <p>Па се подиже и поче загле |
| двојница.</p> <p>Застадосмо, послушасмо и опет ускликнусмо од радости.{S} Одиста двојнице!..{S} |
| нас.{S} Обојица, и нехотице, застадосмо и почесмо се обазирати.{S} Ибрахим ефендија ослухну и о |
| грмље и шипражје, отхукујући непрестано и мрко погледајући један на другога, готови сваки час д |
| и и радило.{S} И стрепио сам непрестано и, — након таквих разговора, — увијек страховао да ће м |
| луд или паметан, — налазио за потребно и да прориче понешто, тако смо и ми, поводећи се за ост |
| и ту негдје у засједи чекају нас одавно и чувају да им не умакнемо.</p> <p>По срећи, изненада с |
| ар и унеколико да одагна страх а уједно и да се преда мном похвали како није малаксао, клонуо, |
| ... па... па... — вели њежно, постиђено и наслони ми главу на прси, — вазда ме зове...{S} Једно |
| утиш ли се на ме? — запита она узбуђено и рашири руке, као да би да клекне, да моли за опроштај |
| <p>А то га још више збуни.{S} Зачуђено и као увријеђено погледа је, па се окрену и готово побј |
| <p>— Опет био! — цикне мајка раздражено и сијевне очима. — Опет, зар!</p> <p>— Само га немој уд |
| .“</p> <p>„Видиш“ одговори сељак лијено и преврну се на другу страну.</p> <p>Цар га гурну у реб |
| <p>— Хвала Богу! — узвикнух одушевљено и одахнувши мало спустим се поред друма и почнем замота |
| } Како ћу ја?.. — ускликну он задивљено и некако поплашено поче се измицати натраг. — Кад твоја |
| и преда ме на ћилим, сједе ми уз кољено и, непрестано гледајући у очи, спусти ми руку на раме.< |
| p> <p>— Стар је — рече и мајка покуњено и обори главу.</p> <p>— Кад сам дошла у ову кућу затекл |
| е...{S} А једно јој око остало отворено и гледа у ме, право у ме...</p> <p>Суза једна скотрља ј |
| <p>— Нама је овђе све испричао поштено и све смо му потврдили — настави Ибрахим ефендија тише, |
| е израсла на лицу, него је неко наказно и накриво прилијепио за образе, ишао је улицом лагано, |
| е</hi>, како се то рекне, о коме једино и вриједи да се нешто прича. </p> </div> <div type="cha |
| ..{S} Она има...</p> <p>— Што је њезино и подај њојзи...{S} Ја нећу њезина...</p> <p>И, оставив |
| даљен од бедевије и може ли га случајно и ту копитом дохватити.</p> <p>И док је он тако зазирао |
| сам.</p> <p>Ако му је понекад случајно и затребао какав друг, звао је мене.{S} Извуче однекуда |
| ехота и срамота била кад би се случајно и превјерио, него кад би се спустио дотле да ради и <hi |
| нити се обзирао на њих; ако би случајно и избацио коју ријеч, избацио би с подсмијехом, подругљ |
| S} Позлаћене токе на прсима, оружје оно и фишеклије причвршћене о појасу свијетлиле се и блиста |
| е — одговори Хасан <pb n="362" /> мирно и пребаци ногу преко ноге. — Тој ћу се војсци придружит |
| нијесам ашиковала — одговори она мирно и погледа ми право у очи...</p> <p>Ах, очи оне!..</p> < |
| епоштено има у себи — откресах и осорно и пакосно, као што најчешће и одговара човјек кога неко |
| првим утисцима, никад не може све јасно и лијепо испричати...{S} Ни момци то нијесу могли.{S} Д |
| ="236" /> <p>— Ништа нема — рече гласно и поново се врати душеку.</p> <p>И као да размишљаше ви |
| ја, више долазити — откресах ја пакосно и дође ми да га гурнем у ребра, да продрмусам мало. — М |
| одмах након такве његове упадице обично и настала бескрајна једна почивка, испуњена усиљеним ка |
| о ми се причињавало, говорио је одлучно и потпуно убједљиво.</p> <p>За чудо, обоје њих гледали |
| загрли ме и поче љубити.</p> <p>— Добро и ваљано момче моје, — рече некако меко, сажаљевајући — |
| е могло познати да то не слути на добро и да ће се наскоро читава земља дигнути на устанак.</p> |
| мо му се преко лица, које је било ведро и свијетло као прољетње јутро, разлијевао мек, благ осм |
| каже, обично је креснуо укратко, оштро и одсјечно, и то једним чудним начином, који као да ниј |
| лажи опет!.. — пресијече Хајкуна оштро и одиже шишану. — За толики вакат нит’ си ми долазио, н |
| рече. — Узми њу, узми и мираз...{S} То и други раде.</p> <p>Ја опет одбих.</p> <p>— Зар ми ниј |
| и моћна сада, хтјела је и желила да то и другима, изван куће, покаже да се и пред њима, пред ч |
| ини нијесу у реду и како сам само за то и ишао „у свијет“ да се научим лоповлуцима, пехливанлуц |
| >Неколико пута и одлучивао сам се на то и припремао пушку.{S} Али шта сам могао?..{S} Ниједан п |
| се зар да све договори.</p> <p>— Па то и Осман Салих-агин ради — опет дочека Хасан упорније, и |
| убу на плећима.</p> <p>— Душманин је то и динсуз — викали су помамно пријетећи и трчећи за њим. |
| и законе у прсте, па би хтјели да им то и дјеца науче.</p> <p>И дошао је међу њих и засјео пред |
| а добит да дијелимо на пола, као што то и други ортаци раде.</p> <p>Кроз неколико дана он је ве |
| ала се новог каква кијамета, па ме зато и одбијала.</p> <p>Али опет кад сам понекада ишао Сулаг |
| вао свакога; Хамида као да је само зато и водио уза се да наручује кахву и да точи.{S} Чак је с |
| Зулфага брзо и дубоко се поклони. — Ето и сада говори о својој кући, за коју и суд царски рече |
| грлила би ме страсно, силовито, махнито и почела стезати, привијати уза се, као да ме брани, от |
| дочекаћемо их, — кресну Хасан поносито и удари се у прса. — Да видимо ко ће побиједити!..</p> |
| ад би бабо кренуо у лов, онако поносито и изазивачки, оружани и опремљени, јашу иза њега на биј |
| не треба ништа, — одговорих му поносито и, држећи да ми се и он руга, додадох пакосно:</p> <p>— |
| више ни ићи није могао без штапа, често и без штаке.{S} Док је био бабо у животу Осман као да н |
| ријети опасност, те се унапријед, често и преко воље, прибира и спрема на одбрану.</p> <p>И ја, |
| ан ме ’сује, — промуца Зулфага отегнуто и поче комешати раменима. — Остарио чо’јек, па не може |
| ево, прође... — шапну Хасан растегнуто и збаци струку са себе. — Их!{S} Сретан ли си! — викну |
| стио што и она није била кавгаџија, што и она није газила у инат.</p> <p>Напошљетку, једне вече |
| вге, ината с њоме и вазда се жестио што и она није била кавгаџија, што и она није газила у инат |
| било?..</p> <p>— Па... па криво му што и сад, увијек, не могу бити у соби поред њега, што га и |
| вати.{S} Обећањима ме и замамила вјешто и тек пред зору пустила ме да заспим, да се одморим иза |
| же, а она је само муцала, петљала нешто и гунђала, нагло се окрећући и бјежећи, сакривајући се |
| иле.{S} Поче затим и као рачунати нешто и размишљати.</p> <p>— А шта би ти смислио? — запита га |
| Хајкуна му опет приступи, узвикну нешто и замахну чибуком који удари о зид и преби се на двије |
| p> <p>Момче испусти алку, узвикну нешто и пљесну дланом о длан.{S} Па брзо пружи руке до иза ка |
| гледао би ме испод ока, лукаво намигнуо и накашљао се.{S} И то као да је био знак пратиоцима да |
| а доносила.</p> <p>Он је први напоменуо и почео ме наговарати да му дам новаца, па ће он отпоче |
| ргнуо сам се од мајке, отео се, окренуо и тркимице пошао према Сулагиним вратима. </p> </div> < |
| 3" /> <p>И, након тога, поново уздахнуо и суза једна заблистала му се на трепавици.</p> <p>— Не |
| <p>— Је ли вам необично, момци? — тихо и некако подругљиво запита стари, окрећући нам се. — Ви |
| знаш...</p> <p>— Ја? — запита она тихо и порумени.</p> <p>Руменило њезино још ме више наљути.{ |
| >— А шта си радио тамо? — питао је тихо и као забринуто, хватајући ме за руку и привлачећи себи |
| p>Мајка га као од милоште ухвати за ухо и, онако пресамићена, опет увуче у собу.</p> <p>— Не мо |
| о — рече Осман мирно опирући се на штап и кушајући да се исправи. — Јунак ме у ову кућу довео, |
| и.</p> <p>Он се прекрсти, маши се у џеп и, не гледајући, баци неколико маријаша преда ме, у пра |
| њих, по којима одавно израсли и прилип и маховина, желећи да ту подигне нове, велике куће <pb |
| очео потркивати по соби ржући као парип и одбацујући ногама.</p> <p>За кратко вријеме толико см |
| меко, полугласно. —— Оно је један добар и поштен човјек, који никоме зла не мисли и који никога |
| о и нехотице погледа кроз пенџер. — Зар и овђе?..</p> <p>— Наши су њима ударали и на живот, и н |
| м, као да би да боље чује.</p> <p>— Зар и ти смислила тако? — запита тихо.</p> <p>— Давно...</p |
| ну стари и лукаво намигну.</p> <p>— Зар и овђе?</p> <p>Стари извади неколико упечених кромпира |
| се наруга, подсмјехне или окоси, макар и испотаје, кришом, а камо ли јавно, отворено.{S} Сада |
| да слушају и женске заповијести, макар и домаћичине биле, не оставише оружја нити устукнуше.{S |
| јунаку дуго разговарати са женом, макар и са својом, и забављати се женским беспослицама.</p> < |
| оџа се окрену мени, да ми све то, макар и укратко, протумачи:</p> <p>— Ето, то ми је Хасан, јед |
| , — заруче, чак и вјенчају дјецу, макар и млада и луда била.{S} То се и са мном десило.{S} И ве |
| а, а ти... ти одмах узми Хатиџцу, макар и млади били обоје — рече. — Узми њу, узми и мираз...{S |
| о, пригушено. — Ето, жао ми...{S} Макар и гунђао, и ружио опет... опет ми га жао...</p> <p>Мазе |
| ка када човјек по нагону неком, — макар и не имао јачих разлога за то, — ипак осјети е му са не |
| ла каква стара пушчетина, нож, па макар и косијер, — и њих су извлачили, и њих чистили, поправљ |
| је усиљено.{S} Тиме је само хтио макар и унеколико да одагна страх а уједно и да се преда мном |
| нило као да негдје у даљини хуји вјетар и милује лишће какве непролазне шуме, Хајкуна поче заст |
| врдо увјерени да ће их он, онако бистар и проницав, некако пронаћи и ухватити, да ће им први ућ |
| > <pb n="282" /> <p>— Ишли — каже — цар и велики везир преобучени по народу, па узгред натрапал |
| ђа и брзо изговори:</p> <p>— Јер... јер и он долази... и... ко зна шта може бити...</p> <p>Ја з |
| о провиривао кроз <pb n="280" /> пенџер и гледао их како одлазе.{S} Нијесам се усуђивао ни да и |
| илту, сјела, или се наслонила на пенџер и поднимљена, замишљена, тужна слушала их.{S} Ако су ма |
| снијегом засипљући широки велики пенџер и замрзнуто стакласто грање дивље лове између демира, м |
| а га мирно, пошто је свршио читав говор и почео се обазирати, бирајући зар гдје би да сједне.</ |
| е ледењаче и јатаган задијевао за појас и, прихвативши по средини дуги дебели чибук са ћилибарс |
| готово разуздани.{S} Почели би на глас и попијевати и гудити уз гусле.</p> <p>А тад их он почн |
| пуначким рукама изнад главе, пусте глас и почну се окретати, вртити, заигравати.{S} И разаспу и |
| љао са мном по Требевићу, а Хајкуна нас и даље нудила смоквама, орасима, љешницима... </p> </di |
| веселим цвркутом извијале се изнад нас и пливале у сунцу, у свјетлости.</p> <p>И нигдје да зас |
| вори Сулага, који се био одвојио од нас и отишао у кухињу да види хануму. — Брже ће...</p> <p>— |
| ико папрених дегенека.{S} И пустише нас и робу нам повратише.{S} Само бимбаша за се задржа једн |
| свако зло које нас снађе избија из нас и ни откуда више.{S} Нема зла које само никне; заметак |
| дмах се дизала за њим, не гледајући нас и ништа не говорећи.</p> <p>Тада смо остајали сами: ја, |
| лике чаршинлије, мијешајући се међу нас и развађајући. —</p> <p>Шта ћете?..</p> <p>Дође и запти |
| уцати нешто, гунђати.</p> <p>У исти час и ја и Хасан одигосмо пушке и примакосмо се.</p> <p>— З |
| се по трави потрбушке, одиже ноге у вис и, климајући њима, узе двојнице па поново поче ћурликат |
| <p>Обје Хасанове руке одигоше се у вис и — као зец искочи иза грма.{S} Поче бјежати.{S} Одбаци |
| кидох га ја.</p> <p>Он одиже руку у вис и запуцка прстима.</p> <p>— Замисли, болан, како ће то |
| је гутала димове враћајући их кроз нос и, како јој очи бијаху влажне, неколико их пута отирала |
| неколицини путника, угушивајући и понос и срџбу и наклањајући се, угибајући попут просјака. — Д |
| коваћу те, бре!..{S} Мјесец дана у хапс и окове!..{S} Одмах!..</p> <p>Зулфага изви шију и поче |
| и након ручка који је увијек био богат и обилат, били су готово разуздани.{S} Почели би на гла |
| стајао је изнад мене, мргодан као џелат и по изгледу му одмах сам могао познати да би ми било у |
| уна одлучно, па и сама погледа на канат и опљуну према њему. — Није ми било стало до свијета ни |
| е мекше, испод ока погледајући на канат и на дјевојче оно, које као окамењено стало, па само бл |
| осмо до куће, једном руком држећи канат и пуштајући нас да уђемо у авлију. — Ако си огладнио, с |
| разним шипкама, капала нам вода за врат и милила низ леђа, изненада понека груда долијетала би |
| као да сада први пут гледам у тај врат и његова бјелина и пуноћа изненада освоји ме, замами.{S |
| мно пријетећи и трчећи за њим. — Муртат и одметник!..</p> <p>— Међер је стари хоџа опет бољи — |
| фага за све ово сазнао кроз непун сахат и плачући и пренемажући се поче љубити мајки и руке и в |
| њи разговор са Хатиџом паде ми на памет и — одмах као да ми се сасуши грло, као да ме неко поче |
| љу.</p> <p>— Никог нема — понови и опет и преметну чибук преко крила.</p> <p>— А ми ћемо чекати |
| заповједила није.{S} И погледа их опет и — подиже руку.</p> <p>— Оборите га! — рече одлучно, з |
| га опазила, одмах му и трчала у сусрет и снажно га гурнувши у прса обарала на калдрму и почела |
| атима истрча нам неко у фереџи у сусрет и поче ме дрмусати.</p> <p>— Смајиле, болан!..{S} Јеси |
| сељака свежу и да му отцијепе двадесет и пет штапа по табанима.</p> <p>„Што шибаш човјека, чес |
| у чаршији, што су по десет, по двадесет и по тридесет година трговали непрестано сједећи и лешк |
| прекоравати што сам био онако напрасит и онако груб према њему...{S} Зашто?</p> <p>Је ли он кр |
| ед Хасана, кад се он исправљен, поносит и горд, помоли на прагу, шантајући и опирући се на пушк |
| додуше, још једнако својеглав, јогунаст и напрасит, али је био и поштен, вјеран, поуздан.{S} На |
| добро...{S} Дај Боже, да буде други пут и боље.</p> <p>И не пуштајући ми рамена, изведе ме на ч |
| стила некакве хаљине, препријечи ми пут и хтједе ме зауставити, али се брзо отргнем од ње, изма |
| о, са страхом неким, као да хајдуци већ и по чаршији ходају и свете се сваком ко гласније о њим |
| главија муштерија притрчавао му у помоћ и хвалио робу што <pb n="220" /> сам знао боље, не зази |
| раци нечији изненада одјекнуше кроз ноћ и одоздо, између кућица оних, као да се поче примицати, |
| могу.{S} Размишљао сам о њој читаву ноћ и, напошљетку, одлучио да одбијем.</p> <pb n="336" /> < |
| у земљу окренувши им врхове према небу и затрчавши се прескакао их, прелијетао их, прелијетао |
| другога на дућан, сакривале се за робу и чучнувши један према другом сашаптавали се, договарал |
| ади обичаја, почео на глас хвалити робу и зазивати муштерије.</p> <p>По срећи, зазивање ми није |
| анову, из свега грла хвалило своју робу и дозивало муштерије, диже се, у нека доба, кроз све ма |
| повали жито, брашно, пиринач, меку робу и све новце, што сам им дао, поново ми враћали.</p> <p> |
| тко нареди да скува кахву, уљезе у собу и сједајући на миндерлук указа руком да сједнем и ја, о |
| а ме узе испод пазуха, повуче ме у собу и гурну на шилту...</p> <p>— И гладан си био, можебити, |
| .</p> <p>Сад се мање затварала и у собу и чешће излазила на башчу, међу цвијеће.{S} Својом руко |
| питујући, па лагано, тихо, ступи у собу и сједе покрај пенџера.</p> <p>— А што си га звала? — з |
| хтједох да пођем, да је поведем у собу и онако с њоме заједно да станем пред Хасана, кад се он |
| кола и унијели у кућу, — ступио у собу и почео припасивати дугу, шарену бошчу, Хасан, блијед, |
| ца његова; за инат улазио у његову собу и са запаљеном цигаром пржио му хаљине и правио рупе на |
| њом, а мој душек премјести у своју собу и прострије управо покрај свог душека.{S} И већ прве но |
| {S} Ако би иза подне пошао у своју собу и затворио се »да премишља«, нико није смио дахнути у к |
| њих гледали су врло често на моју собу и указивали на њу.{S} По томе сам одмах могао и <pb n=" |
| д једне ноћи изненада уљезе у моју собу и раскорачивши се више душека силом ме подиже.</p> <p>— |
| ако ја знам...</p> <p>Па подухвати џубу и, пребацивши је преко руке, исправи се:</p> <p>— Досад |
| у Смајил-ефендија лијено, свлачећи џубу и отпасујући појас. — Слути на кишу...</p> <p>— И мени |
| ни путника, угушивајући и понос и срџбу и наклањајући се, угибајући попут просјака. — Дај!..</p |
| мах би се снуждила и она, оборила главу и живо почела тући папучама о калдрму.</p> <pb n="244" |
| се на леђа, подбацише гуњеве под главу и загрљени загледаше се у звијезде.{S} Из шуме, из дуби |
| ским погледом, па да одмах изгубе главу и да се смету, као голубови пред јастребом.{S} Нико тад |
| и лице јаглуком.</p> <p>Па подиже главу и лукаво намигну.</p> <p>— И ти знаш о том — рече. —— И |
| е прави живот...</p> <p>Он подиже главу и грицкајући бркове запита:</p> <p>— Па шта ти мислиш?. |
| ло.{S} Не смијући сасвим да дигне главу и да ме отворено погледа, провири мало из димија и приј |
| оружја.</p> <p>— Кад роб подигне главу и врисне за слободом, нико од њега силнији није — рече |
| оставио ме самога! — сину ми кроз главу и опет ме обузе она чудна језа.{S} Сад више нијесам сми |
| н се опет умота у струку, сакри и главу и оружје, те му се само видјели лабави, прашњави тозлуц |
| .</p> <p>Она, по обичају, накриви главу и, држећи мали прст на устима, меко, наивно запита:</p> |
| бојиш дана...</p> <p>Она накриви главу и поче грицкати нокте.</p> <p>— А ја те чекала на пенџе |
| /p> <p>— Ех?..</p> <p>Она накриви главу и поче растезати јаглук у рукама.</p> <p>— И како гледа |
| дошао, — рече весело, па накриви главу и поче жмиркати. — Погоди!</p> <p>— Ко је?..</p> <p>— Н |
| за његову моћ ни силу, разбило ми главу и кад сам окрвављен дошао да му се потужим, само је сле |
| p> <p>— па нестрпљиво, савијајући главу и стрижући шиљастим ушима, фрче, рже и копа земљу ногом |
| едан је јахао по страни, накривио главу и ударао уз тамбуру, а двојица су загрљени климали се н |
| љу, и тежак, топао мирис ударао у главу и као да је гушио, опијао.</p> <p>— Чудна топлина — оте |
| т.</p> <p>— Чуо сам зазивање, помагњаву и пошао био да видим шта је.{S} Чим сам тебе угледао, д |
| духана и пунио лулу, други носио жераву и припаљивао, трећи подметао пепеоницу и уређивао јасту |
| е, брзо ми приступи, спусти се на траву и ухвативши ме за руку мукло запита:</p> <p>— Шта ти је |
| и да сједим више, преврнух се на траву и жалосно јекнувши склопих очи, очекујући кад ћу издахн |
| или хоџиницу и, расипљући набрану траву и цвијеће по ћилиму, искали ручак.{S} Хоџиница, која је |
| трча право бедевији, ухвати је за гриву и, једнако онако муцајући и цичећи, поче је теглити, чу |
| прстима рашчешљавао дугу, свилену гриву и тепајући и ласкајући миловао је дуго... дуго... дуго. |
| уђих дућана, само да нанесу штету какву и оборе робу, коју су дућанџије изнијели пред ћепенке.{ |
| канијама, стару, зарђалу пушку некакву и три улупљене фишеклије, окити се и наоружа потпуно, п |
| тогод о мојој хајдучији, па ме сад зову и хоће да испитују.{S} Читавим путем нисам на друго ни |
| м, сви га вољели.{S} У његову присуству и страшивице се осјећале некако јаче, храбрије, те се и |
| о зато и водио уза се да наручује кахву и да точи.{S} Чак је свраћао и муштерије, који се враћа |
| у моћи савладати, узмем од Хатиџе кахву и, сједајући и испијајући, сам отпочнем разговор.</p> < |
| и порумени још више.{S} Наточивши кахву и понудивши нас брзо се окрену и изађе, управо побјеже |
| ворила га све дотле, док би испио кахву и почео тражити хаљине и оружје, да се обуче и крене у |
| су да запале.</p> <p>Сам је точио кахву и нудио.{S} И, мјерећи погледом читаве им товаре, питао |
| е на комаде.{S} Мучио бих и њу и Сулагу и никакви јауци ни помагања не би ме могли умилостивити |
| Хасан је ради тога и сам заволио Сулагу и одушевљено га хвалио, макар што га никад очима видио |
| и до чланака, босоног, застаде на прагу и мрким погледом једним премјери и мене и Зулфагу.{S} З |
| вратима.{S} Баш кад сам застао на прагу и прихватио за мандал, да гурнем и отворим, изненада, у |
| >Исте ноћи, око јације, убио је Зулфагу и наредио мајки да пријеђе мени, јер је читаво његово и |
| Јадниче!..</p> <p>Па узе некакву књигу и поче је прелиставати.</p> <p>— А ја сам чуо, — рече ј |
| низити...{S} А има послова који се могу и празних рука почети.</p> <p>— Зар да будеш хамал?..</ |
| а нека и, — премећући се с ноге на ногу и из све снаге дувајући у прозебле руке да их загријемо |
| >Хамид се спусти на ћепенак, одиже ногу и поче причвршћивати опуту на распалим опанцима, из кој |
| ћи се, умиљавајући, чупкала га за браду и јаглуком разгонила дим који се извијао из луле.</p> < |
| иче!..</p> <p>И хоџа се ухвати за браду и поче је увијати око руке.</p> <p>— Јеси ли ишта чуо о |
| зједе...</p> <p>Хоџа се ухвати за браду и заврати је.{S} Половицу лица поклопи њоме.</p> <p>— П |
| , пажљиво је слушао све и гладећи браду и ушмркујући размишљао о њима.{S} Примјећивао није ништ |
| ичати нешто, непрестано чупкајући браду и поправљајући појас, чије му ресе падале по бедри.</p> |
| ам се.</p> <p>Па помијеша прсте у браду и поче је чупкати.</p> <p>— Нијесам ни знао да си се вр |
| како ми ни оке ни аршини нијесу у реду и како сам само за то и ишао „у свијет“ да се научим ло |
| p>Када сам с мајком разговарао о Хамиду и његовој свађи са Зулфагом, ни помишљао нијесам никако |
| ом га преломио!..{S} Још наредио Хамиду и да му га донесе и, за инат, гурнуо га под јастук, под |
| звикну након краће почивке, носећи воду и указујући на чисте пешкире које бијаше пребацио преко |
| открадао им џамију, — па хтјели да нађу и изаберу новога.</p> <p>Лијепо послали људи сахију по |
| а се након дугог растанка изненада нађу и састану.</p> <pb n="305" /> <p>Тек након дуже почивке |
| } Ашиковала сам са ђевојкама да ми кажу и... казале су ми...{S} И ево... уфатила сам те, копиља |
| ајали за њим, те нареди да сељака свежу и да му отцијепе двадесет и пет штапа по табанима.</p> |
| отово на силу нагонио да се и сами дижу и прихватају за рад.</p> <p>А што се они више љутили, х |
| не знам како, опет ми рука полети ножу и нагло га извукох из корица.</p> <p>— Шта ћеш то? — за |
| pb n="293" /> <p>Момче се удари по ножу и као да опет хтједе да га извуче, да се брани...</p> < |
| н јације, одлазио би њима, наметао резу и подупирао их још дирецима, сандуцима, камењем.{S} И н |
| итањима.{S} Распитивали се и о нападају и о Авдаги и причали о нападачима.{S} Неки се правили и |
| Бојала се, зар, сирота, да је не издају и не поткажу Зулфаги, бојала се новог каква кијамета, п |
| као да хајдуци већ и по чаршији ходају и свете се сваком ко гласније о њима ружну ријеч прогов |
| хаљине са себе и полунаге да се ваљају и премећу по ћилимима и серџадама, док су они, наслоњен |
| ознати да су ти људи научени да примају и мало страшније госте и да другују с њима.{S} Хасан зб |
| као јање изведено на пазар, кога пипају и загледају са сваке стране, рачунајући: хоће ли бити д |
| — одлазили да га обиђу, виде, да питају и распитају о свему.{S} Ко није могао тамо приступити, |
| се по трави...{S} Чудни земани настају и чудна се несрећа спрема.</p> <p>— Па зар ће нам и на |
| горске границе, нагонећи их да свраћају и по касабама и продају касабалијама.</p> <p>Нијесам се |
| диманим пред њим.{S} Тада би по обичају и опет почео питати, распитивати о свему.</p> <p>Питао |
| те је зачуђено.{S} Ненаучени да слушају и женске заповијести, макар и домаћичине биле, не остав |
| е приговори, видећи како је сви слушају и гледају некако друкчије, мекше, питомије, сада тек ка |
| свијести.</p> <p>Остави брзо и бедевију и мене, узе ђугуме што су у једноме низу стајали испод |
| се сакријем куда, да побјегнем од свију и гласно заплачем.{S} Напошљетку, не могавши се више са |
| >Знанци и пријатељи каткада грђе додију и постану несноснији него најљући душмани.{S} Сваки дан |
| та, искочи преко прага, стаде на авлију и викну из свега грла:</p> <p>— Помагајте!..{S} Помагај |
| рече полугласно. — Изишла сам на авлију и да се осветим, почела се смијати, грохотом смијати... |
| иџу.</p> <p>Али чим сам ступио у авлију и угледао је како, попевши се на столицу једну, са загр |
| . па ми се спустила на главу, на шамију и почела гугутати...{S} Не знаш, болан, како је слатка |
| , пошто је обдарила и отпустила Хајнију и истукла Зулфагу, није по обичају ни отишла у своју со |
| с њима.{S} Натјерали их и да се пропију и у пићу да расплећу косе, бацају хаљине са себе и полу |
| ом и папучом, поче му дерати и антерију и кошуљу.{S} А он, измичући се натрашке и лагано се бра |
| зарити а да жестоко не изгрде муштерију и не напсују се и они њега и он њих, изненадили су се к |
| орећи ништа.{S} Топлина мајчиних прсију и глас њезин, мек и звонак глас, измамише ми сузе.{S} Ш |
| му још блеђе, мале ситне боре око очију и око носа ишарале га и направиле некако старијим, смје |
| ..{S} Одмах!..</p> <p>Зулфага изви шију и поче жмиркати.</p> <p>— Тако, тако, ефендија, — отегн |
| оравати самога себе, силазећи у чаршију и чешкајући се иза врата. — Оженио се, а не купио ништа |
| а Хасан је непрестано одлазио у чаршију и непрестано распитивао о свему.{S} Одлазио је рано, го |
| фијучући, пролети ми готово поред ушију и оштрим врхом зари се у траву.</p> <p>Страх од ножа од |
| жне мишице добиле им чисто бакарну боју и како је одсијев кадикада клизио и преко њих, заиграва |
| ог поријекла, те мучиле пасторчад своју и гониле их.</p> <p>Причајући непрестано је гледала у м |
| д доведе, и на једној слушкињи, за коју и мајка рече да је боља и поштенија од свију других.</p |
| то и сада говори о својој кући, за коју и суд царски рече да је моја...</p> <p>— Отео си је, ни |
| ања дову.{S} Па се опет поврати барјаку и клекнувши на десно кољено узе јање преко крила.{S} За |
| b n="283" /> <p>Па опет приступи сељаку и сам својом руком отцијепи му још пет штапа по табаним |
| наштво, да се о мени прича као о јунаку и... и да ме сви хвале...{S} Их!..</p> <p>Па измахну ру |
| д, да човјек ужива, осјећа насладу неку и у мукама својим и онога ко му је најдражи...</p> <p>М |
| се и, непрестано се склањајући за мајку и вирећи јој иза димија, очекивао свој дио.</p> <p>Па н |
| како, у оном часу заборавих и на мајку и на Зулфагу.{S} Бесвјесно скочих и кренух за Хајкуном. |
| када је излазио носећи дијете у нарамку и тада обично подругивале му се потајно све чаршинлије, |
| лане па ради — само ми рече при поласку и крене низ чаршију. — Ако се икад мислиш осветити коме |
| запетљала још више...</p> <p>Напошљетку и хајдуци дочекали вам на путу момка, Хамида, оробили г |
| , њу слушао кад ми говорила о комшилуку и комшиницама, о махнитој Фати и паметној Злати, о чевр |
| н о томе се причало по читаву комшилуку и све, дјеца, колико их било, почела ме пецкати и дражи |
| а шапћући, а све ме јаче стиска за руку и трза њоме. — Како си могао оно учинити?..</p> <p>— Шт |
| ано, покушавајући да оца угризе за руку и да бјежи некуда.{S} Дошавши насред собе хоџа га одгур |
| се да не побјегнем, опет ме узе за руку и привуче себи.</p> <p>И опет закуца.</p> <p>Тада наста |
| пити... он је...</p> <p>Узех је за руку и лагано повукох у крај.</p> <p>— Шта је било? — запита |
| ајка се нагло придиже, шчепа ме за руку и брзо изгура из собе.</p> <p>— Иђи! — прошапта стењући |
| ајући нити говорећи што, узе ме за руку и као дијете какво поведе за собом у кућу.{S} Хатиџи, к |
| реџу, изађе преда ме, ухвати ме за руку и снажно повуче.</p> <p>— Чекај — прошапта некако њежно |
| о и као забринуто, хватајући ме за руку и привлачећи себи.</p> <p>— Шта си ишао?..{S} Знаш ли, |
| Хатиџа, једне вечери, узевши ме за руку и као шалећи се избаци како ми је јаран кршан и како кр |
| у нас дошао и Сулага, узимао ме за руку и изводио у страну.{S} Питао ме и распитивао о свачему. |
| ријетио ножем, снажно га ухвати за руку и продрмуса њиме.</p> <p>— Ето!</p> <p>И, опаливши му д |
| прашину стресем, узе ме чврсто за руку и нагло поведе кроз уске, тијесне сокаке према узбрдици |
| ато момче, полугласно цикну, одиже руку и сакри лице рукавом, па се нагло окрену на пети и побј |
| /p> <pb n="363" /> <p>Сулага одиже руку и даде ми знак да застанем, да се смирим.</p> <p>— Дана |
| уче и изјадао се.{S} Пољубио јој и руку и неколико пута поклонио се до земље.{S} А већ сјутрада |
| се одмах и опет према њима пружао руку и задављено стењао:</p> <p>— Дај!..</p> <p>Једва у неко |
| пошто га већ сви кметови ижљубе у руку и с коњима заједно крену из авлије, он једнако пристаје |
| тупих јој ближе, она одиже и другу руку и готово врисну:</p> <p>— Смајиле, што си блијед тако?. |
| .{S} И... ево... ја и хоћу освету љуцку и волим јој него... него освети Алаховој... него оваком |
| цаја освијетли се један пенџер на ћошку и нечија глава као да провири напоље.{S} Наскоро иза то |
| ирио, поправљајући <pb n="295" /> пушку и огледајући је. — А у нас се почели будити робови и би |
| а леђа.{S} А он нагло прихвати за пушку и исправи се.</p> <p>— Стој!</p> <p>Упознавши ме боље, |
| иљубих се уз Хасана, јаче стежући пушку и бесвјесно се пипајући око паса гдје су ми били фишеци |
| устресајући раменима — него узео пушку и онако, кроз пенџер, погодио га, преломио...{S} Куршум |
| ерас!..</p> <p>Па ми пружи хоџину пушку и удари ме по рамену.</p> <p>— Буди ми јунак! — рече. — |
| .{S} Жена, која је вазда живјела у малу и богатству, научена да свега има колико хоће и више не |
| мацима, одјекивао је кроз читаву махалу и ударао, разбијао се о комшиске пенџере.</p> <p>Многе |
| еном косом која јој се расипала по челу и са обнаженим рукама до лаката, које су биле засуте бр |
| мишицама, мокра коса лијепи се по челу и по образима, док она ради, непрестано ради и пјева, а |
| и праменови опустише се, падоше по челу и лака им сјенка прели јој се преко очију, које као да |
| очех повраћати.{S} Зној ме обли по челу и по образима, — док ми се руке биле обледениле, — боло |
| ћене лажним бисером, ударају их по челу и по очима; о врату објешени талисмани свијетле сем бље |
| ата за њим, па пјевуцкајући узе наргилу и, сједнувши и пребацивши ногу преко ноге, поче одбијат |
| сам пекао и износио, сам чистио наргилу и пунио је духаном.{S} Сам је брао и руже и китио шилту |
| опалити и још чвршће утврдити нашу силу и господство наше, док је Сулага, напротив, тужно клима |
| џиница, која је непрестано била у послу и непрестано радила нешто, не питајући нас, не гледајућ |
| </p> <p>Отада се потпуно предадох послу и раду свакаквоме.{S} Ни од чега се стидио нијесам, ни |
| спусти филџан на тле, опет напуни лулу и отпоче причати.</p> </div> <pb n="212" /> <div type=" |
| и, пружајући Хајкуни да му напуни лулу и припали, лагано, достојанствено излазио из собе, ишао |
| стресати пепео и, токорсе, чистити лулу и стругати је.</p> <p>— Јеси ли чуо да су се свадили? — |
| з кесе нешто дувана, напуни крњаву лулу и запали. — Рашта да се жали?..</p> <p>Све на свијету г |
| аиграва и лиже готово до под саму трулу и искривљену стреху, било нам је као да смо пронашли но |
| е неколико пута мирно одбацивала кошуљу и продријемала мало, а да је ни прекорио није, ни подру |
| по тлима; опута на опанцима попуцала му и влачила се по земљи, заплетала се за ноге, гајтани на |
| а заборавивши на своју рану, притрча му и ухвати га за руку. — Шта ти би?..</p> <p>— Ништа, ниш |
| очи, стријељају је, пеку...{S} Чује му и ход, осјећа и дах његов.</p> <p>И узалуд се опире, бр |
| и бимбаша, а вратне жиле набрекнуше му и крв удари у образе.{S} Сав помодри. — Хоћеш у шехеру |
| ног субашу, Зулфагу некога, намјести му и уреди у кући собу једну, у којој ће становати.{S} Био |
| ијетњаци.{S} И баш због тога што сам му и одвише сметао, — а познао сам да му сметам по томе, ш |
| више разговара него с њиме.{S} Криво му и што се смије онолико, шали, залијевајући <pb n="399" |
| отегну весело, трљајући руке. — Тако му и треба!</p> <p>Заптија један уљезе, саже се и поче се |
| ом разговору, смијале му се.{S} Зато му и било криво на њих, зато их и прекоравао.</p> <p>— Не |
| ..</p> <p>— Зажелио се куће — слагах му и порумених до ушију. — Ето...</p> <p>Он набра обрве, з |
| ији.</p> <p>Чим би га опазила, одмах му и трчала у сусрет и снажно га гурнувши у прса обарала н |
| гати, кад дјеца око нас подигоше галаму и задречаше, како су све слабе, напукле, како су украде |
| како је слатка била!..</p> <p>— А њему и то криво?</p> <p>— Кад сам узела кумру на прси, — нас |
| поче жестоко, силовито ударати по њему и руком и папучом, поче му дерати и антерију и кошуљу.{ |
| 0" /> него су написани — имао је о чему и да прича, и није му требало да се враћа на старо, да |
| му потече из носа и разли се по ћилиму и по антерији.</p> <p>— Уби!..{S} Закољи!..{S} Курво!.. |
| о га гурнувши у прса обарала на калдрму и почела газити, тући, немилосрдно тући.{S} Ударала га |
| јој прст под кратку, затегнуту јечерму и почнем шкакљити.</p> <p>— Не ругам се.</p> <p>— Немој |
| <p>— Говори!...</p> <p>Он дубоко уздану и сневесели се.</p> <pb n="254" /> <p>— Како ћу? — запи |
| S} Бербер немилосно забоде прсте у рану и као да нешто тражаше.</p> <p>— Боли ли? — запитам пол |
| и нијем, одвоји од свију, оде у страну и на трави, на зелењу, мирно отклања дову.{S} Па се опе |
| усплахирен, запјенушио, удари у страну и поче одбацивати ногама, одавирати.{S} Хасан замаче са |
| е сав стресе, бржебоље отскочи у страну и измахну ножем.</p> <p>— Не бој се, Хајкуна!..{S} Осве |
| ак предомисли, па окрену главу у страну и полугласно поче попијевати.</p> <p>За чудо, ја сам се |
| опет?..</p> <p>Хасан се окрену у страну и отпрсну.</p> <p>— Не питај...{S} Обрукала се — рече.< |
| увши Сулагу с пута брзо притрчим Хасану и пољубим се с њиме.</p> <p>— Шта је?..{S} Како си ми?. |
| и не смију, камо ли да се с њим састану и проговоре.</p> <pb n="277" /> <p>Али Хасан, као и ота |
| и како ја непрестано трчкарам по дућану и око дућана, како се увијам, улагујем, нудим, цијеним. |
| а се Хајкуна усиљено, спуштајући шишану и окрећући се нама. — Јесте ли га чули?...{S} Хахахаха! |
| пусто, никога да замилује...{S} И жену и ђецу кад бих имао, ни њих не бих миловао...{S} И њима |
| едно...</p> <p>Брзо га ударих по кољену и викнух из света гласа:</p> <p>— На моју душу, опет по |
| И, наклонивши главу прама десном рамену и грицкајући мале, ружичасте нокте, питала ме о свему, |
| ми да се дигнем, да га зовнем по имену и са раширеним рукама да му потрчим у сусрет.{S} И прид |
| љима, хотимично са пуно похвала спомену и Зулфагу, прекидох га у говору и запитах подругљиво.</ |
| ђе заповиједа...</p> <p>Мајка се окрену и погледа унаоколо.{S} Изгледало је као да ни сама није |
| као увријеђено погледа је, па се окрену и готово побјеже из авлије.</p> <p>Мајка се само осмјех |
| ! — отсијече мајка кратко, па се окрену и изађе из собе.</p> <p>Случај овај као да јој нову сна |
| ши кахву и понудивши нас брзо се окрену и изађе, управо побјеже из собе.</p> <pb n="335" /> <p> |
| се и почео црвенити.{S} Чак се и окрену и као да хтједе изаћи, оставити нас.{S} Па се опет савл |
| и прихвати за нож.{S} Брзо се и окрену и као да хтједе јуришати на противника.</p> <p>И — нама |
| .{S} И хоћу!..</p> <p>Па се брзо окрену и истрча из собе.</p> <p>— Ето — избаци хоџа и показа з |
| ало, замисли се.{S} Па се лагано окрену и не говорећи ништа поче купити своје ствари.</p> <p>— |
| .</p> <p>— А прогутале нам сву готовину и све кметове!..</p> <p>Ибрахим ефендија слегну раменим |
| да, чупа за бркове, издигох је у висину и спустих покрај јастука, на широку шилту, меку, кадифа |
| ше нећеш лагати...</p> <p>Па се измакну и опет подиже шишану, напери је.</p> <p>— Казуј: држиш |
| а моја кумра!..</p> <p>Затим се измакну и погледа ме испод ока, поплашено.</p> <p>— А тад... за |
| ло поткопан.</p> <p>— Ено га! — узвикну и опет, па, погледавши ме, збаци пушку с рамена и сједе |
| во носи!..</p> <p>— Напријед! — узвикну и Хасан који је опазио како оклијевам и затежем. — Хајд |
| ојник.</p> <p>—— Хајдук, бре! — узвикну и бимбаша, а вратне жиле набрекнуше му и крв удари у об |
| има.{S} Дјевојче оно, преплашено, цикну и устукну мало, сакри се за канат, док момче, изненађен |
| рвање, комешање, ломљава, Ајкуна цикну и отскочи у страну, неко јаукну, неко поче псовати.</p> |
| >Па сам себе удари у бедру, а крв шикну и попрска и ћилим и ћенаре.</p> <p>— Их! — цикну Хајкун |
| атресе, уздрма у мени.{S} Рука ми клону и пушка испаде из ње.</p> <p>И сва она трава, сва грчин |
| <p>— Хасан се с тобом и свадио, — шапну и опет погледа наоколо — јер... јер је севдисао Хатиџу. |
| епаде од тих ријечи, па ме снажно гурну и руком ми зачепи уста...{S} Загледа се и сам према ват |
| И непрестано смо се обзирали и на десну и на лијеву страну.{S} Једнако нам се причињавало као д |
| ву.{S} Непрестано се освртао и на десну и на лијеву страну, ослухивао и, токорсе, као тражио, з |
| .</p> <p>Хусо прикупи сву снагу, врисну и хтједе да скочи, да се отме.{S} И, онако везан, спуће |
| е он снажно уједе за танку, румену усну и окренувши се у страну, поклопи уста руком, да заустав |
| обазирати.{S} Ибрахим ефендија ослухну и осмјехну се лукаво. „То кадија хрче“, прошапута окрећ |
| је прешао преко прага, нога му поклецну и он посрну, паде.</p> <p>— Ништа је — прогунђа стискај |
| жнији према мајци, да се осмјехне на њу и нашали мало.{S} Ни кад је изгледао најведрији није се |
| ћила? — питао сам тихо, указујући на њу и као подсмјехујући се. —</p> <p>Ни она?..</p> <p>Хасан |
| о више пристајао за мајком, пазио на њу и старао се да јој што боље угоди.{S} Свако јутро, приј |
| искидао је на комаде.{S} Мучио бих и њу и Сулагу и никакви јауци ни помагања не би ме могли уми |
| прагу, ухватио се за канат, гледам у њу и кроз сузе се смијешим, а она се извила, издигла једну |
| ежући себи и сама проплака; у превијању и трзању оном осјетио сам како ми њезине сузе оквасише |
| а серџаде.{S} Уживајући у њезину цикању и подврискивању, трчећи понесох је по соби и, не бранећ |
| е вукова, што је много наличило јаукању и запомагању нечијем и чудно, чудно одзвањало кроз ноћ |
| рговина</hi> одмах привукла на се пажњу и остале дјеце.{S} Кроз кратко вријеме поче се око нас |
| претварала у ону стару, смјерну робињу и, не смијући да му у сусрет изиђе, чекала га у соби са |
| е, дизала се из душека, трчала у кухињу и ложила ватру, само да кахва буде скухана прије него с |
| ...</p> <p>Хасан баци оружје, баци капу и торбу.</p> <p>— Аферим!..{S} Аферим, кад си таки! — у |
| шарена дуванкеса, спуштала се низ бедру и куцкала је по везеним чакширама, чији је тур падао го |
| се брже боље затрча, ускочи ми уз бедру и сави руке око врата.</p> <pb n="404" /> <p>— Нико бољ |
| .{S} Зулфага окрену главу према пенџеру и поче отезати шијом као да гута сув залогај, а бимбаша |
| царска војска није могла остати на миру и њезине силе као да се више нико бојао није.{S} Неколи |
| предложи да засада све оставим на миру и да ништа не предузимам до бољих, згоднијих времена.{S |
| спомену и Зулфагу, прекидох га у говору и запитах подругљиво.</p> <p>— А познајеш ли га боље?.. |
| рац један који је сједио одмах уз ватру и непрестано запретавао земљаве и неочишћене кромпире у |
| и равнодушни; гуркали су и даље у ватру и шарали кратким прутићима по пепелу, <pb n="308" /> а |
| а да ће га пратити у бој, да ће у ватру и у воду за њим.</p> <p>Чак и дјевојке почеле говорити |
| јој додија пуцњава купила је и тамбуру и поче ударати уза њу.{S} Сједне насред авлије, пребаци |
| нише, пометоше.{S} Јован одбаци тамбуру и нагло прихвати за дизгин, сеизи брже боље збацише стр |
| ..{S} Онаки нам треба!..</p> <p>Њега су и послушали.</p> <p>Отада се хоџа никада више јављао ни |
| озивали их...</p> <p>Дешавало се, па су и чаршију затварали.{S} Крену неколико њих, обијесни, љ |
| е није најугодније осјећао.{S} Многи су и нехотице чешће, испод ока, погледали на врата, као да |
| ти за неколико дана.</p> <p>Казивали су и како је нишанџија мимо све нишанџије на свијету, како |
| обуђени, неиспавани, љутити, скакали су и викали, псовали, грдили што су могли жешће.{S} На виш |
| и некако мирни и равнодушни; гуркали су и даље у ватру и шарали кратким прутићима по пепелу, <p |
| умима на зиду, на дрвету.{S} Причали су и како ножем сијече челичне демире, рукама ломи та-лије |
| } Недалеко од нас, у страни, сједили су и лешкарили покрај своје ватре тргачи и тргачице, весел |
| закољу, да се освете?..{S} А оружани су и они, и јунаци су, и...</p> <p>Нехотице ми се оте погл |
| су пратили тајин у Никшић, дочекани су и разбијени; једва по десетак људи што живе изнесоше гл |
| ли, ишли, бјежали кућама.</p> <p>Чак су и мене натјерали да затворим и да се сакривам.{S} Зулфа |
| са нестрпљењем очекивао.</p> <p>Чак су и дјеца по махалама знала да се у читаву шехеру нико у |
| једва сам и сам себе чуо, — или, ако су и чули, нијесу хтјели застајати ни губити времена због |
| — Ноћиваћу код њих одсада...{S} Ако су и хајдуци, људи су...{S} Нијесу змајеви...</p> <p>По ча |
| Уколико човјек више вриједи, утолико су и нападаји на њега јачи; ситни нападаји осипљу се само |
| уњили се, стишали, и с рукама на појасу и обореном главом чекали док прође поред њих, не гледај |
| здраво...{S} И зарадовах се у том часу и протежући се извукох се из љесковине и стадох на чист |
| и кући — откресах набусито, вадећи кесу и бацајући новце на шилту — Одмах...</p> <p>— Одмах — д |
| сједе, прекрсти ноге, извади духанкесу и замотавши цигар запали.</p> <p>— Ништа је то — рече р |
| о вама!..</p> <p>Па нам пружи духанкесу и отегнуто запита:</p> <p>— А куд сте пошли?</p> <p>Хас |
| <p>— Сам?..</p> <p>Па се почеша по носу и као да размишљаше нешто.</p> <p>— А како те хоџа пуст |
| ма у ноћи, по мјесечини, кад руже цвату и јоргован мирише?{S} Је ли видјела од других, па зажељ |
| о, — као стока у чопору газити по блату и прашини и ћораво трчати за звонарима, него ће свак тр |
| евајући брзо и весело приступала канату и чудно уобливши глас упуштала се у разговор, док смо н |
| нечије нануле, зациликта реза на канату и — врата се отворише.</p> <p>И голем, стасит човјек, с |
| — Ено!..</p> <p>Момче се примаче канату и ухвативши се за алку поче се љуљати и говорити нешто. |
| трчао јој као сулуд, тапшао је по врату и сапима, прстима рашчешљавао дугу, свилену гриву и теп |
| ју према још слабијима, чинили су штету и насиља.</p> <p>За чудо, и мајка ми као да га се доста |
| о.{S} Гледајући је онако сурову, љутиту и распаљену, дође ми да и сам постанем суров, да је пец |
| који је једини озбиљно узимао у заштиту и хвалио. — Богата је, а то ваља...{S} Замисли само кол |
| стави затим мирније, сједајући на шилту и прекрстивши ноге. — Знам да се ти тужиш на њега, е ти |
| ..{S} И ето:.. таки и остадоше у животу и... ево нас овђе...</p> <p>Сулага уздахну, одмахну рук |
| по кољену.</p> <p>— За онаку се љепоту и глава даје!..</p> <p>— Сад ће ручак...{S} Одмах... — |
| е и зацењује.</p> <p>Застадох на мјесту и почех се превијати од смијеха.</p> <p>— Шта је?..{S} |
| ћи, у соби својој, него одлазио у башту и спавао под смоквама, на трави.{S} Ни ручавати није хт |
| и мене, и заклетве, па си мислио да ћу и ја заборавити...{S} Мислио си да ја свој понос јефтин |
| узимала је мумаказе, усекњивала свијећу и опет настављала посао живље и хитрије него прије, жел |
| један исти мах са неколико страна хакћу и подвикују.</p> <pb n="313" /> <p>Неколико поплашених |
| вратима, увијајући се.</p> <p>— Ја хоћу и живота, весеља, шале...{S} Тога хоћу...</p> <p>Тога.. |
| много, ни размишљао: шта треба, за кућу и шта не треба.{S} Брзо, не загледајући ствари и не пог |
| {S} Дешавало се те нам накупује за кућу и ствари, хаљина, свега, па нити иште новаца нити што с |
| погледима. — Ти ли, бре, удари на кућу и пријетиш оружјем?..</p> <p>— Нити сам ја ударио на ма |
| тијевајући и од нас да боље чувамо кућу и да никуд не мичемо и не излазимо без оружја.</p> <p>— |
| е.{S} Само се за дан-два склонио у кућу и лагано размишљао о читавој ствари.{S} А трећега дана |
| одлазио.{S} Знао је само за своју кућу и своје послове.{S} Ако је све посвршавао, ишао је у че |
| , што ћу га рањена примити у своју кућу и сам његовати, јача је била од свега другог и у први м |
| удим се само како се увукао у вашу кућу и ко вам га натовари...</p> <p>Па би ме обгрлио и почео |
| који, помијешани, као да се надвикиваху и надметаху међусобно, а мукли, пригушени одјеци као да |
| то чини још јаднијим) пружио си утјеху и огријао им душу, — говорио је кашње и говорио сасвим |
| на врапце, који се окупљали под стреху и, чешкајући се кљунићима, џавељали, цврчали.{S} И псов |
| а, да се све старо повраћа у новом руху и, бива, у новом облику...{S} Ко зна!..</p> <p>— Сад ће |
| чем, чим смо поново пошли, мисао о зецу и његову злоношењу поче ме све више мучити.{S} И најпам |
| земље.{S} Неко ме зали и водом по лицу и од студени оне стресох се и нагло подигох главу.</p> |
| а се насмија, ошину ме јаглуком по лицу и, објешењачки додирнувши својим носом у мој, поче ме ш |
| 69" /> <p>У соби сам затекао и хоџиницу и кћер јој Хајкуну.</p> <p>Обје су под читавим пљуском |
| ица смо трчали у собу, тражили хоџиницу и, расипљући набрану траву и цвијеће по ћилиму, искали |
| и припаљивао, трећи подметао пепеоницу и уређивао јастуке око њега.</p> <p>— Хоћеш ли нам прич |
| и заптија.{S} Похвата тројицу-четворицу и поведе нас пред бимбашу, на суђење.{S} И све олако пр |
| ано вадећи из џепа малу, уску бурмутицу и непрестано потпрашујући.</p> <p>Опазивши мене као да |
| нако крвава, а нож одсијева према сунцу и изнакажена глава клима се, наклања према свакоме!..</ |
| знадежно сам гледао за њима како измичу и проклињао, страшно проклињао.</p> <p>Кашње ми дошло д |
| по је то...</p> <p>Мајка отвори чекмеџу и извади кесу с новцима.</p> <p>— И да ти платим, — отс |
| ујеш? — запита Хатиџа одбацујући фереџу и осврћући се. —- Зар ти је ово кућа за миловање?{S} Их |
| некако њежно, молећи, па разгрну фереџу и погледа ме својим лијепим, крупним очима. — Чекај, да |
| ао је промукло, погледом тражећи Хатиџу и окрећући се према њој. — Разбојник сам, зликовац сам, |
| трија порука од Зулфаге: да слушам хоџу и да будем ваљан...{S} Сулага ме се још најчешће сјећао |
| "339" /> <p>Зулфага се сакри за бимбашу и као плачући рече:</p> <p>— Ето... тако и синоћ ударио |
| е по калдрми, — сви као да задржаше дах и мучке се поклонише, као што се слаби и немоћни робови |
| због чибукања... обузео је стари севдах и... покорила му се...</p> <p>— Тако суђено — прошапта |
| иберем, нити да проговорим.{S} Погледах и — опет легох, окренух се на други бок да поново заспи |
| е му лаж била!...</p> <p>Ја је погледах и слегох раменима.</p> <p>— Па тако сам и мислио — одго |
| једва чекао да угледам некога, па одмах и да се крвим с њиме!..</p> <p>— Мораш!</p> <p>— Нећу!< |
| им бих их опазио, смиривао сам се одмах и опет према њима пружао руку и задављено стењао:</p> < |
| .</p> <p>Наравно, постарао сам се одмах и да дућан лијепо очистим и уредим, те, кад унесем робу |
| а буде пунија.</p> <p>По томе сам одмах и познао да се морало негдје нешто десити, нешто необич |
| м нешто непоштено има у себи — откресах и осорно и пакосно, као што најчешће и одговара човјек |
| мути.</p> <p>— Ко ли је тамо? — запитах и сам себе, пажљивије гледајући према ватри и старајући |
| јку примати?..</p> <p>Бржебоље притрчах и падох јој пред ноге.</p> <p>— Моја је кућа као и твој |
| n="303" /> теби што те нагони на смијех и, — отимао се не отимао, — не можеш му одољети.{S} И п |
| ти, ружити их из свега, гласа.{S} Почех и на мегдан зазивати и подвикивати до промуклости...{S} |
| .{S} Хвалећи робу све више и више почех и шале просипати и пецкати их...</p> <p>Пазарисмо.</p> |
| крв, црнећи се између њих, слијепила их и готово изравнила један с другим.</p> <p>И тек тада ос |
| иџе, моје жене — дочека мирно. — Има их и она доста...</p> <p>— А ја сам мислио да су све твоји |
| а.</p> <p>— Ако сте их жељни, можете их и овђе срести,</p> <p>—— отповрну стари, залажући се кр |
| и разни, — остављали су домове, неки их и палили, и придруживали им се.{S} У многим кућама и не |
| , помијешали се с њима.{S} Натјерали их и да се пропију и у пићу да расплећу косе, бацају хаљин |
| <p>Зулфага приступи вратима, отвори их и наклони ми се са подсмијехом...</p> <p>— Изађи из ове |
| је.</p> <p>По неколико пута опипавао их и кушао могу ли се преломити.{S} Чак и по ноћи, пошто б |
| ирио се и, као облак какав, обавијао их и заклањао им лица; само понекад, када би се под големи |
| утем изненада је заустављао, обгрлио их и привио на прса и док су се оне отимале, ударале га и |
| S} Зато му и било криво на њих, зато их и прекоравао.</p> <p>— Не знате ви, поганови, како је м |
| упио шећерлема, локума, бајама и да бих и њима коју пару дао.{S} По срећи, у мени је било и сув |
| зио, искидао је на комаде.{S} Мучио бих и њу и Сулагу и никакви јауци ни помагања не би ме могл |
| сам не знам како, у оном часу заборавих и на мајку и на Зулфагу.{S} Бесвјесно скочих и кренух з |
| мо.</p> <p>— Стигли смо — мукло понових и ја.</p> <p>— Починућемо.</p> <p>Он прекрсти ноге, лак |
| сједио на тлима, покрај врата џамиских и токорсе читао нешто. — Ако је и крао, опет није ружио |
| е ли било каквих нових напада хајдучких и није ли когод и опет погинуо, заглавио, настрадао.</p |
| ади?..{S} Како ли је њему?.. — помислих и кришом почнем провиривати кроз лишће, у нади да ћу га |
| .</p> <p>— Ено их, — рече, — и оружаних и опремљених...</p> <p>По дану, по ноћи увијек су на но |
| в низ омањих скромнијих кућа, погурених и шћућурених једна уз другу, при дну сокака.</p> <p>— Н |
| и свијетле сем бљескају испод оплетених и зеленим тракама окићених грива; низ седла висе бисаге |
| дјеца науче.</p> <p>И дошао је међу њих и засјео пред џамијом.{S} Око њега, по сниским малим со |
| да у ибрику поче врети.{S} Ја приступих и досух кахве.{S} Почнем мијешати. |</p> <p>— Јесте ли |
| и стари то приграбили од њихових старих и како је то он дужан повратити.</p> <p>Једанпут је, ча |
| као да ми шапну неко, те се опет смирих и прихватих за посао...</p> <p>Кад сам, пред вече, поша |
| тово никаквих болова више, нагло скочих и почех сам себе пипати и разгледати.{S} Опипах главу, |
| мајку и на Зулфагу.{S} Бесвјесно скочих и кренух за Хајкуном.{S} Пођосмо.</p> <p>Али ове ноћи н |
| арали на зној, он је једино имао мекших и топлијих ријечи; једино међу њима изгледао је некако |
| дражи.{S} Ослоних се на пушку, застадох и, гледајући за њима, почех грдити, ружити их из свега, |
| пушка.</p> <p>Шикну куршум кроз ваздух и као да ми пролети изнад главе.{S} Од страха ми испаде |
| огрнута доламом.{S} Набивши га на колац и тутнувши му чибук међу рукаве, поче га гађати из пушк |
| махалу, на сокак, па тамо начинио шанац и камењем рашћерао све махаљане...</p> <p>— Па кад ме н |
| би ми било...</p> <p>Она прегризе конац и настави да ниже другу половицу.</p> <p>— Шта?..{S} Да |
| ајао.</p> <p>Стид је, зар, било да отац и мати виде како пристаје за мном и како се разговара, |
| љен да се макар с киме ухватим у коштац и да гушим, давим, бијем све око себе...</p> <p>Тек пош |
| га?..</p> <p>Па несвјесно испусти жарач и у забуни голим рукама хтједе гурнути у ватру.</p> <p> |
| сретно — рече отежући. — Ријеч је ријеч и лажи бити не смије...</p> <p>Обојица се загрлише и по |
| даде му руком.</p> <p>— Хм...{S} Па баш и није дијете, — отегну хоџа, токорсе зачуђено, одмах с |
| .{S} Питала и распитивала: коме долазиш и којој си ђевојци прешао?..{S} Ашиковала сам са ђевојк |
| једној слушкињи, како је он, бабо, још и сад мучи и прогони, како ни сад неће да је остави на |
| </p> <p>Хајкуна је, кашње, додавала још и сухих смокава, и ораха, и љешника.{S} Она је, некако, |
| пријекорима, псовком...{S} Хасан се још и држао некако и, кад сам себе на силу соколећи, усиљав |
| ни да им напоменем о томе а камо ли још и да причам коме и да их одам.{S} Ни они мени ништа спо |
| шег комшилука.{S} Не.{S} Били су ту још и многи <pb n="227" /> други које прије никад ни видио |
| улагивати се.</p> <pb n="273" /> <p>Још и сада се о њему приповиједа прича како се чудновато пр |
| их откинути, — тад сам се наљутила и...и...</p> <p>Немој се и ти љутити, душе ти, — замоли скл |
| И Хамида сам звала, и хвалила му се и...и...</p> <p>— И?..</p> <p>— Хасану криво било што сам з |
| све потрошили, упропастили ви сами и...и још свашта говори.</p> <p>— Их!..</p> <p>— А какве су |
| ј да се молимо...</p> <pb n="272" /> <p>И морам признати, још никад у животу нијесам видио човј |
| уца и не застане.</p> <pb n="243" /> <p>И кашње, кад се мало одомаћио у кући, кад је све упозна |
| враћа се више...</p> <pb n="383" /> <p>И, након тога, поново уздахнуо и суза једна заблистала |
| убу на крилу држаше”...</l> </quote> <p>И, као да није знала других пјесама ни других кајда как |
| на тако.{S} Сад се сјетих свега!</p> <p>И Хасановог првог доласка, и њезиних састанака с њиме, |
| е затеку...</p> <p>Љепота једна!</p> <p>И што је чешће одлазио у чаршију, што више распитивао о |
| </p> <p>— Моја...</p> <p>— Наша!</p> <p>И склепташе се око њега, навалише.{S} И, док се Ајкуна |
| м подвикну:</p> <p>— Затварајте!</p> <p>И сва се чаршија затварала одмах, опустјела за неколико |
| вјештином и мајсторлуком својим!</p> <p>И дође ми да издигнем руку изнад главе, да викнем и саз |
| и продрмуса њиме.</p> <p>— Ето!</p> <p>И, опаливши му два широка шамара, гурну га ногом у леђа |
| .</p> <p>— Мораш!</p> <p>— Нећу!</p> <p>И, одгурнувши га јаче, потрчах према ватри и, подрхтава |
| /p> <p>— Робе хоћеш?..{S} Ево!,.</p> <p>И стаде преда ме и поче показивати.</p> <p>Нити сам паз |
| ..{S} Аман, каква је ноћ била!..</p> <p>И није више о томе хтјела говорити.</p> <p>А у наредни |
| ако је гладан и како га неста!..</p> <p>И нико не смије да рекне истину, да му све каже, откреш |
| — Оженио се, а не купио ништа!..</p> <p>И срџба нека поче ме обузимати, чудна, пакосна срџба, к |
| јесам ни знала...{S} Хахахаха!..</p> <p>И измахујући шамијом, ошину ме по образима и поче жмирк |
| навалише опет.</p> <p>— Наша!..</p> <p>И ко зна шта би било да се тога часа мајка не указа на |
| љине?..{S} Куку!..{S} Смајиле!..</p> <p>И, изненађена, пљесну рукама и поче ломити прсте.</p> < |
| затезати...</p> <p>— Мичи се!..</p> <p>И, приступивши му, почне га тући, шамарати. —</p> <p>— |
| p> <p>— Ништа...{S} Не бој се!..</p> <p>И хтједох да пођем, да је поведем у собу и онако с њоме |
| био је у чело. — Право дијете!..</p> <p>И звекећући бројаницама почео би причати о дјетињству ј |
| <p>— Тако...</p> <p>— Јадниче!..</p> <p>И хоџа се ухвати за браду и поче је увијати око руке.</ |
| аш ли икоме, ово ће ти судити!..</p> <p>И поносито показа на нож.</p> <p>Отада никад више нијес |
| њих просити...</p> <p>— Мучи!..</p> <p>И опет почне да бије, да шамара.</p> <p>— Зар о мени да |
| а, усахло ти!..</p> <p>Пјевај!..</p> <p>И хитре Циганке, вавијек орне и распаљене, ударе у дахи |
| облијетајући око мене. — Дај!..</p> <p>И пјевала ми, причала, забављала се са мном, све док не |
| — Слатки мој!..{S} Шећеру мој!..</p> <p>И плашљиво се осврнувши опет пребаци фереџу преко главе |
| гам ти се, јање моје...{S}Јок!..</p> <p>И полако, пажљиво завучем јој прст под кратку, затегнут |
| ила га. — Биће кијамета с њим!..</p> <p>И погодила је.</p> <p>Није прошло ни пуних двадесет дан |
| лаксало цикнуо:</p> <p>— Рођо!..</p> <p>И чим би се окренула према њему, весело зарзала и почел |
| ја је кућа као и твоја, мајко!..</p> <p>И заплакасмо обоје, зајецасмо једно крај другога. </p> |
| како збори!..{S} Право мушко!..</p> <p>И, спустивши ми руку на раме, прошапта:</p> <p>— Баш ми |
| добро!..{S} Не слути на добро!..</p> <p>И како се у читаву шехеру ни о чем толико говорило није |
| вши их, и пљесну рукама. — Ах!..</p> <p>И одмах као да се прибра, освијести.</p> <p>Остави брзо |
| стио си Хасана...</p> <p>— Их!..</p> <p>И ја се грохотом засмијах...</p> <p>— Немој... немој се |
| . јер... јер...</p> <p>— Јер?...</p> <p>И унесе ми се у лице, а чупи ме почеше шкакљати по обра |
| амо на авлији...{S} За инат!“...</p> <p>И тако сваку вече.{S} Час му криво било што трчи, пјева |
| о?..“ зар да им рекнем „Ниђе“...</p> <p>И кад ме запитају: „Шта си радио?“ зар да рекнем „Ништа |
| нство оно, сву „џамију Божју“...</p> <p>И одмах након молитве прихватио би за рад.{S} Загрнуо б |
| срцу одољети да не дођем, да...</p> <p>И, погледавши и мене и Хатиџу, тихо додаде:</p> <p>— Го |
| му још пет штапа по табанима...</p> <p>И хоџа би са заносом почео описивати будући живот, буду |
| ај њојзи...{S} Ја нећу њезина...</p> <p>И, оставивши га осамљена, потрчах за хамалом.</p> <p>Ка |
| о их на крило, па... па... па...</p> <p>И хоџа затресе главом, стидећи се зар да све договори.< |
| <p>—- Пст... да не чује когод...</p> <p>И мучке, прикрадајући се, приближивали смо се ватри.{S} |
| “...{S} Хамид ту, а мене зове...</p> <p>И све говори некако жалостиво.{S} Каже: „Додијао сам ва |
| , у њему, готово, гледала све...</p> <p>И нареди да сви укућани пазе на њега, да га слушају.{S} |
| там га узгред.</p> <p>— Тхеее...</p> <p>И опет се придиже.</p> <p>— Има ту голема прича — рече. |
| вјешалима...{S} Тврдоглав је...</p> <p>И одједном чучећи прихвати за чибук и напуни лулу.{S} З |
| > <p>— Не бој се...{S} Ево ме...</p> <p>И поздравивши се с Авдагом уљегнем за њом у кућу. </p> |
| е јаран, не ашикује се с њиме...</p> <p>И загледах се у обрве и учини ми се да тако танке, свил |
| ви... јер... јер сте женскоње...</p> <p>И као што ништа трпио није што је било ново у кући, што |
| езу...{S} Треба сам да обиђем...</p> <p>И, онако мршав, висок, усукан, гегајући се и застајући |
| >— Хајде...{S} Доста си лежао...</p> <p>И из тиквице сасувши мало воде на длан, пошкропи се по |
| није ли ме ко чуо или опазио...</p> <p>И сам Хасан као да се препаде од тих ријечи, па ме снаж |
| о их нећу послушати. — Тааако...</p> <p>И сви се одмах дизали и одлазили, не зборећи више, нити |
| /p> <p>Ах...{S} Питај... тамо...</p> <p>И залуд сам га дозивао и мољакао даље, залуд сам чекао. |
| ажеш!..{S} Ти си први стругно...</p> <p>И, увјеривши се потпуно да су изван опасности, тутунећи |
| тискајући зубе. — Ситно је то...</p> <p>И тјешећи једно друго, почеше заустављати крв, прати и |
| м живу главу изнио између њих...</p> <p>И одбацивши празан филџан отсијече:</p> <p>— Немој ме н |
| коме сам ти писао...{S} Знаш...</p> <p>И намигнувши, чудноват некакав знак даде му руком.</p> |
| а она?..</p> <p>Шта је хтјела?..</p> <p>И све више љутећи се, бјеснећи управо, наумих да се вра |
| њом. — Наш је...</p> <p>— Шта?..</p> <p>И опет ме погледа зачуђено.</p> <p>— Грехота да га одби |
| се. — Не могу...</p> <p>— Шта?..</p> <p>И наднесе се над њим да боље чује.</p> <p>— Шта си каза |
| си ли махнит?..</p> <p>Шта је?..</p> <p>И из све снаге баци према мени нож који, фијучући, прол |
| кијамета?..</p> <p>Због мене?..</p> <p>И она се изви, искриви, и удари у грохотан, обијестан с |
| ..{S} Ко ће забављати друштво?..</p> <p>И увијек се одазивао молбама, увијек долазио.{S} Висок, |
| ско је звоно.</p> <p>— Коњско?..</p> <p>И он се придиже и ослухну опет.</p> <p>—- Кириџије! — в |
| апита:</p> <p>— Ко ли је тамо?..</p> <p>И то отегнуто, тихо питање намах ме растријезни и сву м |
| им му поносито.</p> <p>— Тооо?..</p> <p>И удари се руком по кољену.</p> <p>— За онаку се љепоту |
| га спомињао кад се не плашиш?..</p> <p>И спуштеним гласом доврши:</p> <p>— Нека га носи ђаво!. |
| ричао, тумачио по сахат, по два.</p> <p>И нико, чини ми се, није знао онако причати и онако тум |
| цу, по леђима, по прсима, свуда.</p> <p>И кад би се подигао и почео бјежати, трчала је за њим, |
| ио све буџаке, привиривао свуда.</p> <p>И ми сви мишљасмо да нас је неко одао, потказао хоџи.{S |
| ане ријетко и пред џамијом виђа.</p> <p>И нијесу то били само наши људи, из наше махале и из на |
| рмом оковане главе малих пушака.</p> <p>И док су сви, једва кроз дим назирући један другoгa, го |
| а хтједе јуришати на противника.</p> <p>И — намах застаде.</p> <p>Упознавши Хајкуну стресе се, |
| Да вам причам шта има у књигама.</p> <p>И читао нам је, причао, тумачио по сахат, по два.</p> < |
| сила, власт, господар над свима.</p> <p>И нагло се поче мијењати.</p> <p>Мјесто да сједи у соби |
| му хаљине и правио рупе на њима.</p> <p>И у Сулаге сам најчешће ишао њему за инат.{S} Сваки дан |
| у прстом Хајкуну да и она опипа.</p> <p>И, макар што ми није било до смијеха, једва сам се уздр |
| да клопара нешто, штекће, игра.</p> <p>И коњи им опремљени, уређени потпуно.{S} Везене ките, и |
| у...</p> <p>— Нећу без договора.</p> <p>И обоје ме тако заустављали, задржавали.{S} Бојали се, |
| образе и љубио по неколико пута.</p> <p>И као побједник какав, накрививши фес над око, а пребац |
| је му и ход, осјећа и дах његов.</p> <p>И узалуд се опире, брани, отима; узалуд се окреће и уви |
| е му очи и искежене бијеле зубе.</p> <p>И по свему сам могао познати да је и он ортак, сарадник |
| е сасула, пала, легла поребарке.</p> <p>И не осврћући се никуда, не пазећи гледа ли је ко и чуд |
| а нечија и припуцавале су пушке.</p> <p>И дуго смо сједили тако, сами, одвојени од свакога.</p> |
| ре, мицале се, угибале, кретале.</p> <p>И опет ме обузе чудан страх неки и некако нехотице приљ |
| Боже, да буде други пут и боље.</p> <p>И не пуштајући ми рамена, изведе ме на чаршију. </p> </ |
| ога по ме, поручивали, звали ме.</p> <p>И није да су ме звали због крупних каквих ствари, него |
| ни мачак и почео се играти њоме.</p> <p>И нијесам отишао на састанак.</p> <p>— Што си ме звала? |
| ати ни губити времена због мене.</p> <p>И опет сам остајао на друму сам, смрвљен, погружен, са |
| p> <p>Он ништа не ради без мене.</p> <p>И мирни, добри Сулага оста сам самцит, понижен и посрам |
| а ми клону и пушка испаде из ње.</p> <p>И сва она трава, сва грчина она наврије ми на уста, нав |
| ти овђе, заклао бих те к’о јање.</p> <p>И опет ме удари кундаком.</p> <pb n="299" /> <p>— Дижи |
| ијепо може сјести и узвалити се.</p> <p>И сви су одмах трчали око њега, удварали се, улагивали. |
| ла — одговарао сам, измичући се.</p> <p>И ништа смјешније није било него је испочетка видјети к |
| . — Сад нас нико раставити неће.</p> <p>И, као присјетивши се нечега, саже се брзо и шапну ми н |
| а жешће и баци му папучу у лице.</p> <p>И одмах би се скупио некако, покуњио се и пошао.</p> <p |
| и хтјели да им то и дјеца науче.</p> <p>И дошао је међу њих и засјео пред џамијом.{S} Око њега, |
| на канату и — врата се отворише.</p> <p>И голем, стасит човјек, са бијелом, танком капицом на г |
| т ме узе за руку и привуче себи.</p> <p>И опет закуца.</p> <p>Тада настаде чудан клепет неки и |
| ухати, и мотати памук на цијеви.</p> <p>И макар што је од рођења још био необично богат, богати |
| палити с једнога краја на други.</p> <p>И таквим се причама много вјеровало.{S} Има времена кад |
| и, једнако завиривали и тражили.</p> <p>И чим би се, иза полуотвореног каната каквог, стидљиво |
| ..</p> <p>— Не спава се ни мени.</p> <p>И додадох му кахву.</p> <p>Он спусти филџан на тле, опе |
| чеше ударати камџијама, псовати.</p> <p>И опет пуче пушка.</p> <p>— Ха — раздражено подвикну тр |
| нади да ћу га видјети, опазити.</p> <p>И готово се почех љутити што ме одгурнуо од себе, отури |
| случајно и ту копитом дохватити.</p> <p>И док је он тако зазирао, дотле су други, подијељени у |
| и пливале у сунцу, у свјетлости.</p> <p>И нигдје да застанемо, да се одморимо мало.{S} Хасан ка |
| би више могла од њега отргнути.</p> <p>И није да је пристајао за њим као јаран, пријатељ, него |
| е у даљини убије, удави, уништи.</p> <p>И читава слика стварала ми се пред очима.{S} Као да гле |
| на другога, не шапнувши ријечи.</p> <p>И није да су га се бојали због тога што је псовао, приј |
| ад ништа не боли — рече. — Иђем.</p> <p>И стиснувши ме за руку, снажно затресе њоме и лагано из |
| готово изравнила један с другим.</p> <p>И тек тада осјетих чудноват бол у читавом тијелу.{S} Св |
| е и отпочели са трговином неком.</p> <p>И није то била шала каква ни обична игра, него баш прав |
| ам вриснуо од страха, запомагао.</p> <p>И побјегао бих, сакрио се, уклонио, само да Зулфага ниј |
| ћи браду. — Томе сам се и надао.</p> <p>И одмах ми предложи да засада све оставим на миру и да |
| и у сокаке куд је Хасан замакао.</p> <p>И дође ми да потрчим за њим, да га сустигнем и опет вра |
| евом.{S} Друкчије се није могло.</p> <p>И — кренем право према Мостару.</p> <p>Сад ми већ било |
| у једни другима кући, на сијело.</p> <p>И нико није смио сам да пође.{S} Окупила би се по двоји |
| све што јој се у руци налазило.</p> <p>И као да се плашила нечега, много се плашила.</p> <p>Ле |
| и плашљиво звјерајући унаоколо.</p> <p>И опет сам пролазио даље, бјежао управо, а читав сокак |
| и свак се веселио, частио тамо.</p> <p>И само ја, једини ја, морао сам се враћати испред свако |
| ни лишћем јаче да не зашуштимо.</p> <p>И непрестано смо се обзирали и на десну и на лијеву стр |
| , раширене, одиже их према небу.</p> <p>И сви приступише и оквасише руке.</p> <p>— Јесте ли хаз |
| абла, сјећи гране, лишће, траву.</p> <p>И смијешан ми постаде.{S} Има часова када, макар душу п |
| тили се под руке, па попијевају.</p> <p>И, из чудног ината неког, и мени се прохтједе да запјев |
| гласно и поново се врати душеку.</p> <p>И као да размишљаше више њега: хоће ли опет лећи или не |
| сам не досјети и не исплати му.</p> <p>И кад наплаћује а он некако окреће главу, стиди се, сне |
| ело и колико ће ока бити у њему.</p> <p>И обје као да бијаху задовољне.{S} Осмјехнуше се, штипн |
| ље, прибира и спрема на одбрану.</p> <p>И ја, што сам којим даном постајао старији, све сам виш |
| рихватити. — Иди!</p> <p>— Нећу.</p> <p>И потегнувши малу пушку иза појаса почнем се кочоперити |
| оља и поштенија од свију других.</p> <p>И јарани мајкини почеше се све рјеђе и рјеђе купити око |
| немогућили сваки рад против њих.</p> <p>И, ни сам не знам како, опет ми рука полети ножу и нагл |
| љу, и какав је ово зулум настао?</p> <p>И закукаше како им је живот омрзнуо због оних објешењак |
| Он је сад здравији и ено му Хамида...{S}И... и... и кад га не дворим, шта ћу с њиме у соби?..</ |
| смо наше ноћне шетње сакривали од хоџе, иако нико ни споменуо није о њима, ипак сви опазисмо ка |
| ишанити, вјежбати се, борити.{S} Хасан, иако млађи од Хајкуне, био је најбољи мегданџија међу н |
| танцима каквим бабо није говорио много, иако га често призивали, тражили и долазили му.</p> <p> |
| S} Неки се правили и као да их познају, иако их, — увјерен сам — нијесу познавали.</p> <p>Назив |
| показивао јој некаква слова, бројеве, — иако није знала ни читати ни писати, — и замишљено врти |
| и прсте, отирући руке о бошчу,</p> <p>— иако јој биле чисте, — и покаткада према њему узвијала |
| :id="SRP19132_C16"> <head>XVI</head> <p>Иако смо наше ноћне шетње сакривали од хоџе, иако нико |
| :id="SRP19132_C25"> <head>XXV</head> <p>Иако сам у Сулаге ишао доста често, — по једном и по дв |
| :id="SRP19132_C30"> <head>XXX</head> <p>Иако није било него само неколико корачаји до Сулагине |
| м те...</p> <p>— Ено... тамо... ах..{S} Ибрахим ефендија...</p> <p>Ах...{S} Питај... тамо...</p |
| , застадосмо и почесмо се обазирати.{S} Ибрахим ефендија ослухну и осмјехну се лукаво. „То кади |
| је умолила некаква ти тетка — прогунђа Ибрахим ефендија у браду. — А имао је и пара и данас их |
| сам испричао Сулаги како сам прошао код Ибрахим-ефендије, ни мало се није зачудио.</p> <p>— Па |
| примио на душу, ми му вјерујемо — рече Ибрахим ефендија мирно, поново указујући зубе. — Тако ј |
| оштено и све смо му потврдили — настави Ибрахим ефендија тише, као успављујући ме. — Све нам је |
| го да идем у другу собу, те да потражим Ибрахим-ефендију, помоћника кадијина, и њему да се прит |
| ам сву готовину и све кметове!..</p> <p>Ибрахим ефендија слегну раменима.</p> <p>— Сведно, није |
| — запитам оштрије — Причај ми!..</p> <p>Ибрахим ефендија отпочину.</p> <p>— Није он ништа лагао |
| кадијина, и њему да се притужим.</p> <p>Ибрахим ефендија, витак, љепушкаст младић, с очима као |
| са медовином, велике чиније с духаном, ибрик и филџане са кахвом, тепсије са питама и слаткиши |
| њу, украј гомиле једне, гурнули кахвени ибрик уза њу, па чекајући док узаври вода, засјели по т |
| ве руменио се трбушасти, крупни кахвени ибрик и бијелили се танки филџани.{S} Читаву главу бија |
| у.</p> <p>Сулага дохвати велики бакрени ибрик, пребаци пешкир преко рамена и понудивши да умије |
| и га.</p> <p>Бербер, гунђајући, дохвати ибрик с водом, очисти рану, опра и намазавши широку, та |
| чучнуо поред мангале, у руци држи овећи ибрик кахвени и чека да им приточи, а одмах поред њега, |
| цу лица заклањала, носећи у једној руци ибрик са кахвом, а у другој филџане.{S} И сад сам истом |
| ако ни одвајала није од мангале нити од ибрика.</p> <pb n="393" /> <p>Хасан, опазивши је, и сам |
| о се с њима, сашаптавао.{S} По неколико ибрика кахве наручивао је и чашћавао свакога; Хамида ка |
| њу.{S} Кад би се пробудио, хитала је с ибриком у руци и са чистим пешкиром преко рамена, да му |
| тога нема среће у кући...</p> <p>Вода у ибрику поче врети.{S} Ја приступих и досух кахве.{S} По |
| еркијама на којима су звекетали кахвени ибрици.</p> <p>Један је јахао по страни, накривио главу |
| ије, покрај кабанице, провирују кахвени ибрици и златасти зарфови од филџана.</p> <p>Између сви |
| испод њих провидили и стопе и закрпљене ивице од чарапа.</p> <p>— Познајеш ли ме? — подвикну ст |
| д страха.{S} Готово уза саму чатрњу, уз ивицу јој, исправила се Хајкуна, али не она бујна, једр |
| у зембиљу једном: и лула, и кресива, и игала, напрстака, вретена и, дречећи колико га је грло |
| а једнога дана, огољена, остављена, без игдје ичега остати на сокаку.</p> <p>— Како ли би ме та |
| трзају као да ме неко боцкао безбројним иглицама, трњем.</p> <p>Тада, више од страха гледајући |
| шеклијама као да клопара нешто, штекће, игра.</p> <p>И коњи им опремљени, уређени потпуно.{S} В |
| а поче да се мрачи, да се колута нешто, игра.{S} Немоћан и да сједим више, преврнух се на траву |
| <p>И није то била шала каква ни обична игра, него баш права трговина, која нам обојици ћара до |
| и пјеном на уснама, гази по њој, гази и игра, скаче и удара, гњечи као тијесто, желећи да је са |
| криво било што трчи, пјева по авлији и игра се, час се љутио што са радницима и кметовима више |
| тешким пушкама и ножевима а одсијев им игра уз напукнуте зидове и клизи по мркој, трулој махов |
| сам навикнуо гледати како се непрестано игра с вретеном и наднесена над ђерђеф ниже пјесму за п |
| , а мишићи на десном образу мичу му се, играју, трзају...{S} Тога часа чинило ми се као да ће и |
| ко себе, а папуче оставивши дјеци да се играју њима, отпочеле са својим теферичима.</p> <pb n=" |
| аш ли дружине? — запита Сулага шапатом, играјући се бројаницама. — Колико?</p> <p>— Ја сам чуо |
| <p>— И да ти платим, — отсијече оштро, играјући се кесом —— све што сам дужна...{S} Колико?..< |
| ..</p> <p>— Хоћу — весело му одговорих, играјући се лоптама и као очекујући што ће ми још покло |
| е, слободна, ведра и весела, вјечито се играјући својим малим, мирисавим јаглуком и забацујући |
| ла, натуривши фес на чело и све се више играјући својим чибуком. </p> </div> <div type="chapter |
| дворити — вели јаче, грицкајући нокте и играјући се дукатима. — Шта ћу му ја?..{S} Он је сад зд |
| су други, подијељени у групе, пушећи и играјући се оружјем, галамили, грајали, те се чак и дје |
| а су скакала, врискала, трчала по њој и играла се клиса, лопте, сакриваче.{S} И све је некако в |
| не, разуздане, са дахирама и чампарима, играле су испред раздраганих кадуна, наклањале се према |
| врату набрекле, сви мишићи на образима играли, трзали се.</p> <p>— Ух! — умало што нисам врисн |
| дивљих, који су попијевајући и вриштећи играли се оружјем и насред чаршије пуцали, шенлучили.{S |
| превезивати ране.</p> <p>Ако се нијесмо играли и вјежбали, онда смо све троје ишли у „ашиковање |
| и се.{S} Бићеш јача!..</p> <p>— И да се играмо ватром?..</p> <p>— Ако је ватра, баш хоћу да те |
| о сам се скитао по сокацима и махалама, играо се с дјецом, свађао, тукао.</p> <p>Матере се није |
| и на авлији, на ширини, <pb n="264" /> играо се са Хатиџом, правио јој свирале, штрцаљке, пушк |
| <p>Извадивши из џепа бројанице поче се играти њима.</p> <p>— Не може те ни зајам понизити, — р |
| се да још жешће навали. — Мислиш ли се играти ђевојкама као јабукама, па једну бацати а другу |
| очекао дебели, угојени мачак и почео се играти њоме.</p> <p>И нијесам отишао на састанак.</p> < |
| рочито у бедрама и листовима, почеше ми играти, трзати се некако, грчити, и при сваком њиховом |
| укама лијепе жене муж је најчешће ситна играчка, а пошто смо знали да је бимбашиница чувена љеп |
| танкој кошуљи и димијама, без јечерме, иде, ломи се, крши и свакога у соби нуди ракијом и слат |
| и погледасмо у висину.</p> <p>— Мора да иде неко — једва се присјетих ја и почех га теглити за |
| аке зачули или га опазили издаљега гдје иде.{S} Оставили <pb n="213" /> би одмах све, покуњили |
| е!..</p> <p>Окренувши се љутито од мене иде Сулаги и њега пита.</p> <p>— Шта ћу радити!..</p> < |
| евдисао Хатиџу... и видила сам како јој иде на врата, на разговор...</p> <p>— Хатиџи?</p> <p>Чи |
| <p>Опет сретнем неколико људи.{S} Један иде напријед са старим, смрдљивим диплама, учвршћеним н |
| било посматрати како двори мајку, како иде за њом, <pb n="248" /> удвара се, улагује.{S} Ни го |
| пајући.</p> <p>— Охо!..</p> <p>— И како иде, како збори!..{S} Право мушко!..</p> <p>И, спустивш |
| јало <pb n="342" /> ништа друго него да идем у другу собу, те да потражим Ибрахим-ефендију, пом |
| ни било није, опет ме позивао да с њиме идем у „лов“ и врљао са мном по Требевићу, а Хајкуна на |
| орно би одбио и још би жешће навалио да идемо напријед, само напријед...</p> <p>— Ено га! — нап |
| за који ће ћепенак прије прихватити. — Иди!</p> <p>— Нећу.</p> <p>И потегнувши малу пушку иза |
| ем.{S} Почнем ослухивати.</p> <p>— Иду, иду — као да ми неко непрестано шапће на ухо, чупка за |
| , панем.{S} Почнем ослухивати.</p> <p>— Иду, иду — као да ми неко непрестано шапће на ухо, чупк |
| аха да најприје њега не опазе...</p> <p>Иду!..</p> <p>— А шта ли Хасан ради?..{S} Како ли је ње |
| ути заједно...</p> <p>А овако...</p> <p>Иду!..</p> <p>Помолише се.{S} Напријед су ишли пјешице |
| .</p> <p>Сад ми већ било и обичније.{S} Идући право друмом сретао сам непрестано кириџије, путн |
| И држећи се старих, напуклих зидова, — идући поребарке поред њих, — лагано се поче прикрадати, |
| ио, те сте почели пропадати, те вам све иђе наопако, томе... томе, опет, ви нијесте криви, наро |
| у раздражено. — Ти остајеш, а Осман нек иђе...{S} Он ми не треба...</p> <p>Па сама позва Османа |
| ман — био...{S} Лаже!..{S} Сретни земан иђе и ко не вјерује у то, не треба ни да живи, ни ђецу |
| е он мекше и уздахну. — Све нам наопако иђе.</p> <p>— А ми да се вратимо, — предложих ја мирно, |
| > <p>— Мене сад ништа не боли — рече. — Иђем.</p> <p>И стиснувши ме за руку, снажно затресе њом |
| епријечи му пут. — Куда ћеш?..</p> <p>— Иђем... да више не дођем.</p> <p>— Љутиш ли се на ме? — |
| мене па... па је свакако правије да ја иђем а он да остане...</p> <p>— Да иђеш? — запрепасти с |
| а ја иђем а он да остане...</p> <p>— Да иђеш? — запрепасти се мајка гледајући га.</p> <p>— Ти?< |
| их буде много?</p> <p>— Не питај...{S} Иђи...{S} И пази на ме!..</p> <p>Јака, необична дрхтави |
| за руку и брзо изгура из собе.</p> <p>— Иђи! — прошапта стењући, испрекидано. —</p> <p>Бјежи од |
| т какав.{S} И, пошто га већ сви кметови ижљубе у руку и с коњима заједно крену из авлије, он је |
| се као да долази изнад нас, испод неба, из грања оног, те некако и нехотице подигосмо главе и п |
| кон пожара.{S} Из зидова им, из подова, из таваница силно заударало на стареж, на плијесан; око |
| а земљу ногом, а испод румених ноздрва, из којих бије пара, расипље се лака, бјеличаста пјена, |
| куцкајући по рамену...</p> <p>Изненада, из собе једне, истрча Хатиџа, весела, зајапурена, са не |
| ичвршћивати опуту на распалим опанцима, из којих му провиривали каљави, трули остаци од чарапа |
| лико?</p> <p>— Ја сам чуо да се одавле, из Мостара, спрема читава војска, која ће гонити усташе |
| ни загледаше се у звијезде.{S} Из шуме, из дубине, почеше се у одмјереним размацима разлијегати |
| нам долазиле жене, познате и непознате, из комшилука и удаљених махала, посебице или у групама, |
| уже почивке, милујући Хатиму по коси и, из шале, огрћући је ћурком. — Усташи, кажу, дочекали на |
| и се под руке, па попијевају.</p> <p>И, из чудног ината неког, и мени се прохтједе да запјевам, |
| /p> <p>И нијесу то били само наши људи, из наше махале и из нашег комшилука.{S} Не.{S} Били су |
| вачки и, не вриснувши нити подвикнувши, из све снаге поче чибуком ударати, млатити по момчету о |
| завиривала свуда.</p> <p>Једанпут сам, из радозналости, прислушкивао кад се жалила једној слуш |
| ука, као након пожара.{S} Из зидова им, из подова, из таваница силно заударало на стареж, на пл |
| > <p>— Само десет дана...</p> <p>Затим, из мокре крпе некакве, која је заударала на зној, истре |
| } На више мјеста могло се видјети како, из кућа и из дућана неких, немилосно лете и папуче, и н |
| И како је свако, по примјеру Јованову, из свега грла хвалило своју робу и дозивало муштерије, |
| оно раширено крило готово на саму рану, из које цурила крв и натапала топло, мекано перје...{S} |
| асти кров са неколико оџаке на тјемену, из којих се увијек извијао танак, љубичаст дим, причиња |
| ма провидило се голо, изгребано тијело; из рањавих, напола обувених нога непрестано текла, цури |
| он навале хајдука, као након пожара.{S} Из зидова им, из подова, из таваница силно заударало на |
| S} Али и он се збуни, смете, замуца.{S} Из читава му причања није се могло јасно разабрати: шта |
| и загрљени загледаше се у звијезде.{S} Из шуме, из дубине, почеше се у одмјереним размацима ра |
| ја него сви домаћини шехерски.</p> <p>— Из зависти што је добро пошло они ово раде — говорио је |
| мпире у пепео. —</p> <p>Оклен?</p> <p>— Из Сарајева.</p> <p>— Охо!..{S} То сте се, богме, и умо |
| з седла висе бисаге и кесе чибуклије, а из теркије, покрај кабанице, провирују кахвени ибрици и |
| n="348" /> дружио се с њима, јео пилава из старих, великих казана бакрених, продавао им некакве |
| вавио очима и, сав обливен знојем, дува из све снаге.{S} Остали одмах иза њега, ухватили се под |
| акољи!..{S} Курво!..</p> <p>— Избаци га из куће! — отсијече мајка кратко, па се окрену и изађе |
| ма и да свако зло које нас снађе избија из нас и ни откуда више.{S} Нема зла које само никне; з |
| една танка, румена трака што још избија из ње и лагано се повлачи по јакој бијелој бедри све до |
| над главе.{S} Од страха ми испаде пушка из руке и сав се стресох.</p> <p>Трговци се збунише, по |
| гледајући небо, ведрину ону, запјевала из свега гласа...{S} А он одмах почео викати... „Драго |
| еколике слушкиње, које је мајка најмила из махале задихане и зајапурене, увијајући се, ломећи, |
| к не би Шерифа ханума, мати јој, изашла из собе и понудила нам пексимита са пекмезом, да узмемо |
| {S} Тек кад се измакла од њега и изишла из собе, стиште зубе и покуша да се исправи.</p> <p>— К |
| о кајишу, висиле о ункашу, са бисагама из којих им провиривале некакве крпе, са <pb n="319" /> |
| твоје руке...</p> <p>Па, узевши духана из моје кутије, повуче ме себи:</p> <p>— Немој ићи...{S |
| придиже, шчепа ме за руку и брзо изгура из собе.</p> <p>— Иђи! — прошапта стењући, испрекидано. |
| м, галамили, грајали, те се чак и дјеца из махале почела окупљати <pb n="228" /> око врата и пр |
| ћу!..</p> <p>Па се брзо окрену и истрча из собе.</p> <p>— Ето — избаци хоџа и показа за њим. — |
| и одјеци као да им се одазивали однекуд из даљине, с мрких, суморних висова планинскијех.</p> < |
| ио ноге на миндерлуку, па одбија димове из чибука и присркује кахву.{S} Један заптија, недалеко |
| сједну на трави и почну одбијати димове из кратких, дебелих чибука, а она стане међу њих румена |
| у мени.{S} Рука ми клону и пушка испаде из ње.</p> <p>И сва она трава, сва грчина она наврије м |
| јече мајка кратко, па се окрену и изађе из собе.</p> <p>Случај овај као да јој нову снагу даде, |
| ије бабо појавио.</p> <p>А чим он изађе из собе све замукну, смири се, застаде.{S} Видећи га он |
| уку, снажно затресе њоме и лагано изађе из авлије.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Исте |
| о преклоњен, измичући се на леђа, изиђе из собе некако нечујно, ишчезну.</p> <p>Тога истога дан |
| , па, и не погледавши више на ме, изиђе из собе. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP191 |
| јка и, поносито му окренувши леђа, пође из собе. —</p> <p>Он ништа не ради без мене.</p> <p>И м |
| ..</p> <p>Не довршивши окрену се и пође из собе.{S} Старао се и упињао да изгледа што поноснији |
| сине!..</p> <p>Хатиџа заплака, побјеже из собе.</p> <p>— Убите ме, гоните ме из куће своје! — |
| брзо се окрену и изађе, управо побјеже из собе.</p> <pb n="335" /> <p>— А како ти је било тамо |
| гледа је, па се окрену и готово побјеже из авлије.</p> <p>Мајка се само осмјехну.{S} Лагано оде |
| и хоџиница нијесу знали да икако излазе из куће ни куда излазе, нити им ко о томе причао.{S} Па |
| јући чак и не говорећи ништа, вадила је из сандука једног и хљеба и сира и пршута и, премјерава |
| и бабине није се промијенио.{S} Само је из собе препртљао у коњушницу, бедевији, и намјестио ту |
| бре, галама једна, кад истрче дућанџије из својих дућана, изненађени, када ме виде онако крвава |
| ="399" /> цвијеће и хранећи кумре, које из читава комшилука долијетале, купиле се око ње и пада |
| етко када да чаршинлије нијесу устајале из својих дућана и са чудним неким задовољством гледали |
| лашећи унаоколо тице које су излијетале из шипражја и с веселим цвркутом извијале се изнад нас |
| укав и ударајући, шамарајући, гонила ме из куће на сокак, у махалу.{S} Узалуд сам се противио, |
| е из собе.</p> <p>— Убите ме, гоните ме из куће своје! — јаукну мајка кушајући да пође према вр |
| а.</p> <p>Ујутру, прије зоре, дизала се из душека, трчала у кухињу и ложила ватру, само да кахв |
| о образима.</p> <p>Сулага, враћајући се из чаршије, затицао нас тако у групи.{S} И одмах је сми |
| се у том часу и протежући се извукох се из љесковине и стадох на чистину.</p> <p>Погледам на св |
| умре?.. — брзо одговори стари, истресе из кесе нешто дувана, напуни крњаву лулу и запали. — Ра |
| а починио, него ухватио двије ђевојчице из комшилука, метнуо их на крило, па... па... па...</p> |
| жно удари главом о под, а крв му потече из носа и разли се по ћилиму и по антерији.</p> <p>— Уб |
| >Почеше врискати и жене, пошто истрчаше из соба, узрујаше се, заграјаше и склепташе се око ње.{ |
| /> <p>Неколико поплашених тица прхнуше из шибља и цијучући и лепршајући крилима извише се и од |
| . — Хајдуци!..</p> <p>Па брзо исука нож из канија, бијесно ошину коња њиме и потјера право прем |
| подвикну, шкргутну зубима и извуче нож из корица.</p> <p>— Ко каже да није моја? — запита, изм |
| махнитлуке.{S} Брзи и изненадни прелаз из највећега ропства у потпуну слободу свакога залуди п |
| p>Комшинице, јаранице, тетке, стрине, и из наше и из других махала, доврвиле би јатомице првог |
| мјеста могло се видјети како, из кућа и из дућана неких, немилосно лете и папуче, и нануле, арш |
| о били само наши људи, из наше махале и из нашег комшилука.{S} Не.{S} Били су ту још и многи <p |
| е, јаранице, тетке, стрине, и из наше и из других махала, доврвиле би јатомице првог дана по од |
| уморно, да јој се чак и ругати почели и из спрдње назвали пјесму »удовичином пјесмом«...</p> <p |
| нека и, — премећући се с ноге на ногу и из све снаге дувајући у прозебле руке да их загријемо, |
| Хајде...{S} Доста си лежао...</p> <p>И из тиквице сасувши мало воде на длан, пошкропи се по ли |
| ли махнит?..</p> <p>Шта је?..</p> <p>И из све снаге баци према мени нож који, фијучући, пролет |
| ми се са подсмијехом...</p> <p>— Изађи из ове куће — рече полугласно, развлачећи усне и нашкиљ |
| ебе и сједе међу њих.</p> <p>— Јесте ли из далека, момци? — запита старац један који је сједио |
| је пустила и она полећела, он... опали из пушке и...</p> <p>— И?..</p> <p>Хатиџа склопи руке и |
| је свраћао и муштерије, који се враћали из дућана ми, те и њих чашћавао.{S} Два-три пута видио |
| ијесу радили готово ништа; само су ишли из собе у собу, укривали се од мене и нешто се договара |
| обу, а неко је, богме, грабило и ствари из куће и продавало их, само да и оно <pb n="221" /> до |
| III</head> <p>Враћајући се једне вечери из дућана, сусретох Хатиџу пред вратима.{S} Застаде пре |
| њега, почнем и сам јаукати и запомагати из свега гласа...</p> <p>Пред вече почеше пристизати и |
| ши му чибук међу рукаве, поче га гађати из пушке, стријељати.</p> <p>Читав комшилук мислио је п |
| шењака, те попријетише да ће сви селити из ове земље, ако овако остане.</p> <p>Ради тога заптиј |
| да не знаш да те могу к’о пса избацити из куће одмах, овог часа...</p> <p>Зулфага по обичају н |
| о, па записује нешто, непрестано вадећи из џепа малу, уску бурмутицу и непрестано потпрашујући. |
| смо били и сигурни да ће нас она извући из ове незгоде.</p> <p>Истога дана, пред вече, Јован је |
| м навалама учесташе необично.{S} Сељаци из свију села,</p> <p>— којима додијали зулуми и намети |
| све то чешће окупљати и момци и удовци из читава шехера...{S} Почеше увече редовно долазити, ј |
| Зар да будеш хамал?..</p> <p>Извадивши из џепа бројанице поче се играти њима.</p> <p>— Не може |
| јесам смио сам на авлију изићи, али сам из радозналости често провиривао кроз <pb n="280" /> пе |
| по томе, што ми нудио и новаца да одем из авлије, — хтио сам мучити га, кињити, пркосити му св |
| чао покрај врата, чекајући ме да изађем из куће и кренем у чаршију.</p> <pb n="252" /> <p>— Ђе |
| Чујеш ли?..{S} Људи су оно! — узвикнем из свега гласа и, одгурнувши Хасана с пута, живо поскоч |
| арамбаше Стојана, у зору дочекао Стојан из засједе и да је настао жесток окршај.</p> <p>— Три х |
| само да је у свануће, кад сам се дигао из душека и хтио се умивати, уљегла ми у собу, блиједа, |
| јаглуком разгонила дим који се извијао из луле.</p> <p>— Опет крв била!..{S} Опет зло!.. — шап |
| бане, окрвављене руке.{S} Бржебоље, као из ватре, одигнем их с крила и почнем загледати.{S} Пог |
| адзора њезина.{S} Кад год бих се враћао из куће Сулагине, кад бих изишао из врата његових, увиј |
| враћао из куће Сулагине, кад бих изишао из врата његових, увијек сам опазио Зулфагу како стоји |
| во свега...</p> <p>Чак и кад бих изишао из собе и кренуо, пошао у дућан, он је једнако о томе г |
| кла, научила.{S} Увече, пошто бих дошао из чаршије и сјео покрај ње, изгледала ми увијек радосн |
| тком брадом која му се састојала управо из три дијела и за коју се никако не би могло рећи да ј |
| еш ти говорити? — прекиде га један дедо из прикрајка и чудно се накашља. — Каква је твоја школа |
| ибук под пазухо а фењер у руку, излазио из собе, одлазио. </p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| са ћилибарским такумом на врху, излазио из авлије, јак, поносит, силан као одваљен комад клисур |
| припали, лагано, достојанствено излазио из собе, ишао да спава.</p> <p>Хоџиница, опирући се рук |
| Сулаге...{S} Ја сам га управо и измамио из авлије и... и сачувао га да га опет не наговоре...</ |
| и да ме отворено погледа, провири мало из димија и пријекорно запита:</p> <p>— А шта ћеш више? |
| вим путем пјевало се, шенлучило, пуцало из пушака.</p> <p>Сељаци су кашње у мене куповали жито, |
| се.</p> <p>— Ти би, зар, да их дочекамо из засједе?</p> <pb n="316" /> <p>— Тако се ради — одго |
| и сад да причам о томе!..</p> <p>Нешто из радозналости, а може бити и због чега другога, почеш |
| да, уријетко, ако би стигао какав хабер из Мостара, од мајке, и по која оштрија порука од Зулфа |
| њему, Јовану, дозвољено продавати робу из зембиља и да му од сада у томе нико сметати неће.</p |
| p>Авдо се нагло окрену, уграби ми пушку из руке и одбаци је.</p> <p>— Бјежи!..{S} Видиш да су н |
| могне, да га заложи залогајем или да му из неба печени голубови полете у уста!..{S} Какав ми је |
| е хартије и, измичући се на леђа, крену из собе.</p> <p>— Шта је овог — запита мајка брзо и, зб |
| ижљубе у руку и с коњима заједно крену из авлије, он једнако пристаје за њима и једнако, не пр |
| p>— Шта вам је, ако Бога знате? — викну из свега гласа, готово наричући. — Ни поздравили се ниј |
| чи преко прага, стаде на авлију и викну из свега грла:</p> <p>— Помагајте!..{S} Помагајте!..{S} |
| , која је била потрчала за мном, врисну из гласа и зањихавши се посрну, паде.</p> <p>Почеше ври |
| ијајући се, ломећи, гицајући, трчале су из собе у собу носећи боце и чаше са медовином, велике |
| о да донесе?</p> <p>— Јок!..{S} Ја хоћу из твоје руке...</p> <p>Па, узевши духана из моје кутиј |
| нашој.{S} Као поплашен скочио сам одмах из душека, одбацио јорган са себе и онако необучен и не |
| дајући за њима, почех грдити, ружити их из свега, гласа.{S} Почех и на мегдан зазивати и подвик |
| ми рука полети ножу и нагло га извукох из корица.</p> <p>— Шта ћеш то? — запита ефендија меко, |
| p> <p>Брзо га ударих по кољену и викнух из света гласа:</p> <p>— На моју душу, опет пошао у хај |
| е да га призна.</p> <p>Отргох јој конац из руке и бацих га у страну.</p> <p>— Ти... ти све знаш |
| <p>— А баш сам чекао тебе, да се вратиш из чаршије, — рече задављено, циједећи ријечи кроз зубе |
| у двојици момака што су сједили отрага, иза леђа му, и отежући проговори:</p> <p>— Донесите им, |
| виривали и тражили.</p> <p>И чим би се, иза полуотвореног каната каквог, стидљиво и поплашено п |
| љали ме на миру.{S} Мајка је, шта више, иза тога постајала и некако мекша, њежнија, блажа.{S} И |
| з нос, како хукти и букти ватра у пећи, иза које у старој мусандери клопара и чепрка миш некака |
| шехер узнемири.{S} Дућанџије, које су, иза подне, — пошто су пошкропили чаршију испред дућана |
| и му увијек били пуни ораха и љешника а иза појаса увијек се румениле по двије по три наранче.{ |
| <p>— Је ли крив Зулфага — рече — што је иза твога доброг и поштеног оца остало све запетљано, с |
| шчезну.</p> <p>Тога истога дана, негдје иза подне, дође нам Сулага.{S} Био је некако снужден, з |
| танким чаршафима, непрестано извиривале иза каната и саме се наметале, машући нам везеним јаглу |
| ворио како је он оставио много готовине иза себе.{S} Неки су поуздано тврдили да је преко стоти |
| себе, силазећи у чаршију и чешкајући се иза врата. — Оженио се, а не купио ништа!..</p> <p>И ср |
| еба који ми лежао у крилу, и измакох се иза софре.</p> <p>— Једи!..{S} Што не једеш?.. — прогов |
| ам, мајка, узбуђена и поплашена, истрче иза каната и силом ме заустави.</p> <p>— Шта си учинио, |
| измицали се и поздрављали га.{S} Ако би иза подне пошао у своју собу и затворио се »да премишља |
| о, блесаво нас гледајући као да се буди иза сна. — Нека ме убију, објесе, утуку, нека муче коли |
| ваше ме лацманом, Швабом, Чифутом, који иза ручка ни сахат неће да отспава, ни са комшијом да п |
| ижњем сокаку.{S} Силан пуцањ одјекну ми иза леђа и нешто зазвижда кроз ваздух, изнад главе ми.{ |
| <pb n="228" /> око врата и провиривати иза каната, мислећи зар да је теферич некакав или да се |
| и ми и не говорећи ништа поче ме пипати иза врата, кушајући да ме одигне од тала, исто онако ка |
| амену магле, поче се повијати, лепршати иза њега.</p> <p>— Аман! — застења Хајкуна и стегну Хас |
| уке одигоше се у вис и — као зец искочи иза грма.{S} Поче бјежати.{S} Одбаци и фес, и пушку, и |
| ано се склањајући за мајку и вирећи јој иза димија, очекивао свој дио.</p> <p>Па ни на састанци |
| азио даље, бјежао управо, а читав сокак иза леђа ми као да поново почне јецати, тихо, пригушено |
| ору пустила ме да заспим, да се одморим иза толиког разговора. </p> </div> <div type="chapter" |
| очи и гутао на силу, ударајући се шаком иза врата, отежући шијом и закашљавајући се...{S} И, — |
| огледом, ухвати ме големом својом шаком иза врата и подиже од земље.</p> <p>— Тежак је — рече м |
| дланом о длан.{S} Па брзо пружи руке до иза каната као да би да ухвати, да затрли кога. .</p> < |
| мшије и љутиле се, псовале што их будио иза сна и готово на силу нагонио да се и сами дижу и пр |
| , чији преломљени држак чудно му стршио иза појаса.</p> <p>Опазивши ме и они као да се уплашише |
| а овим свијетом мучно је, — дочека неко иза леђа, зијевајући. — Никад више сунца не виђети...{S |
| глава као да провири напоље.{S} Наскоро иза тога и канат се на вратима нагло отвори и један кра |
| >— Нећу.</p> <p>И потегнувши малу пушку иза појаса почнем се кочоперити, пријетити...</p> <p>— |
| и изазивачки, оружани и опремљени, јашу иза њега на бијесним, разиграним парипима, мрко гледају |
| вајући се од њих.</p> <p>Наравно, одмах иза тога морао је Хамид трчати Зулфаги са најозбиљнијом |
| јем, дува из све снаге.{S} Остали одмах иза њега, ухватили се под руке, па попијевају.</p> <p>И |
| љени, забринути одлазили кућама.</p> <p>Иза акшама, пред џамијама, састајали се опет, окупљали |
| крадао им џамију, — па хтјели да нађу и изаберу новога.</p> <p>Лијепо послали људи сахију по ње |
| што га носило у руци, помоли се отуда, изађе безбрижно звиждућући и полугласно пјевуцкајући.{S |
| и отворим, изненада, умотана у фереџу, изађе преда ме, ухвати ме за руку и снажно повуче.</p> |
| ништа од мене, нити је више зазирала да изађе преда ме у мушком одијелу.{S} Лагано, кришом, опр |
| баш у том часу кад је највише жељела да изађе и да се разговори с њима.</p> <p>Понекад је изгле |
| — отсијече мајка кратко, па се окрену и изађе из собе.</p> <p>Случај овај као да јој нову снагу |
| кахву и понудивши нас брзо се окрену и изађе, управо побјеже из собе.</p> <pb n="335" /> <p>— |
| к се није бабо појавио.</p> <p>А чим он изађе из собе све замукну, смири се, застаде.{S} Видећи |
| е за руку, снажно затресе њоме и лагано изађе из авлије.</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| ивен чучао покрај врата, чекајући ме да изађем из куће и кренем у чаршију.</p> <pb n="252" /> < |
| са бимбаша јаче и руком ми даде знак да изађем.</p> <p>Пред вратима ме дочека Сулага, немиран, |
| аклони ми се са подсмијехом...</p> <p>— Изађи из ове куће — рече полугласно, развлачећи усне и |
| своју.{S} А кад би га заиста навукли и изазвали да нешто каже, обично је креснуо укратко, оштр |
| се да се и они потсмјехују, ругају се, изазивају ме.{S} Једва сам се савладао да не налетим на |
| једе да запјевам, да пустим глас.{S} И, изазивајући, хотимично насрнувши на групу њихову, жељан |
| n="271" /> <p>— Смијем — викну пркосно, изазивајући. — Смијем ја!..</p> <p>— Не смијеш!..</p> < |
| испрсих се, искривих, као да на мегдан изазивам кога.</p> <p>— Дајте робу!..{S} Хоћу да пазару |
| ного да му сметам, дражио сам га свуда, изазивао, ругао му се.{S} Њему за инат, — чинило ми се, |
| све знаш — рекох још пакосније, жешће, изазивачки. — Знаш а кријеш, прикриваш...</p> <p>— Ама |
| , забацивши руке на леђа и гледајући га изазивачки. —</p> <p>Ја само иштем своје добро, мал сво |
| једну ногу опружи напријед и погледа ме изазивачки. — Таки ли си?..</p> <p>— Зевзече!</p> <p>— |
| рикрада, приступи вратима, раскорачи се изазивачки и, не вриснувши нити подвикнувши, из све сна |
| би бабо кренуо у лов, онако поносито и изазивачки, оружани и опремљени, јашу иза њега на бијес |
| н ми и пријатељ, на један чудан, готово изазивачки начин, брани мог најљућег душманина, што виш |
| ати по образима.</p> <p>— Јер? — отегну изазивачки.</p> <p>— Биће бруке... кавге...</p> <p>— И |
| подсмјехне когод, <pb n="325" /> да ме изазове, те да се насред царскога друма ухватим у кошта |
| у гуркању старали смо се обојица да не изазовемо никаква јачег шума: ни гранчицом каквом да не |
| осталих, — бијели се као да је од свиле изаткана,</p> <p>— па нестрпљиво, савијајући главу и ст |
| ити.{S} Чак се и окрену и као да хтједе изаћи, оставити нас.{S} Па се опет савлада, приповрну с |
| пирати се ни парничити, како му тешко и изаћи на суд а камо ли тамо правдати се, многи су се ст |
| те окушам у њој, да видим каква ћеш ми изаћи...{S} Ето колико ти вјерујем!..</p> <p>— Немој, С |
| све док не би Шерифа ханума, мати јој, изашла из собе и понудила нам пексимита са пекмезом, да |
| а, тефтера и писама и, кад год би мајка изашла у авлију, сједао је у прикрајак један и тамо поч |
| није ни шалио ни омиловао ме.{S} Кад је изашла мајка, — која се пред њим није сакривала као пре |
| распиње.</p> <p>Чим би ујутру устала и изашла на авлију, лакше обучена, у кошуљи која јој се п |
| Ено га! — напошљетку избаци он када смо изашли готово до на крај шуме и када кроз густеж оној о |
| од свакога.{S} У њему као да је гледала избавитеља неког, добротвора, у њему, готово, гледала с |
| га ногом у леђа и нареди момцима да га избаце напоље.</p> <p>Од тога се дана Сулага приљуби уз |
| слугама да ме узму у нарамак и на силу избаце пред врата.</p> <p>Тада сам бјежао Сулаги, у авл |
| <p>— Не бојте се!..{S} Чуваћу их ја! — избаци Хасан оштро, са пуно самопоуздања. — Ноћиваћу ко |
| окрену и истрча из собе.</p> <p>— Ето — избаци хоџа и показа за њим. — Ето!..</p> <p>Казао сам: |
| би!..{S} Закољи!..{S} Курво!..</p> <p>— Избаци га из куће! — отсијече мајка кратко, па се окрен |
| чери, узевши ме за руку и као шалећи се избаци како ми је јаран кршан и како кршнијега у хиљаде |
| ерију, раздрљи је мало и осмјехнувши се избаци:</p> <p>— Ништа!..{S} Ситница је!..</p> <p>Затим |
| к какав, неким меким, изнемоглим гласом избаци:</p> <p>— Ах...{S} Гони ову муху. .{S} Ах...</p> |
| пријед...</p> <p>— Ено га! — напошљетку избаци он када смо изашли готово до на крај шуме и када |
| купиле око сирових кожа што их комшије избацили пред своје дућане, бацао се камењем на врапце, |
| ; ако би случајно и избацио коју ријеч, избацио би с подсмијехом, подругљиво, пецкајући.</p> <p |
| ти се обзирао на њих; ако би случајно и избацио коју ријеч, избацио би с подсмијехом, подругљив |
| репороди.{S} Видећи како смије ударити, избацити кога хоће, а да јој нико ништа не приговори, в |
| нине, као да не знаш да те могу к’о пса избацити из куће одмах, овог часа...</p> <p>Зулфага по |
| тима, свуда.{S} Брже боље испљунух све, избацих.</p> <pb n="327" /> <p>Испљунувши, опет као да |
| уредио...{S} И зарадио сам да... да ме избациш... сад... одмах.</p> <p>Пошљедње ријечи и нагла |
| -пенџере, зазивајући по имену укућане и избацујући неслане шале о домаћинима.{S} Неколике дјево |
| тији нема и да свако зло које нас снађе избија из нас и ни откуда више.{S} Нема зла које само н |
| ати, чудна, пакосна срџба, каква обично избија у човјеку који је учинио неку погрешку, па га по |
| само једна танка, румена трака што још избија из ње и лагано се повлачи по јакој бијелој бедри |
| а других заједно, ипак су га готово сви избјегавали и склањали се од њега.{S} Стид, зар, било љ |
| мршавим прсима, — сва му се ребра могла избројати, — па се окрену двојици момака што су сједили |
| но младо, безбрко момче, големе главе и избуљених очију као да се вјечито чуди нечему, прући се |
| n="300" /> <p>Он сједе, прекрсти ноге, извади духанкесу и замотавши цигар запали.</p> <p>— Ниш |
| </p> <p>Хасан, гунђајући и мргодећи се, извади нож и прстом му поче опипавати оштрицу.</p> <p>— |
| озна кога...</p> <p>Узалуд!..</p> <p>Па извади нож, опипа му оштрицу, и, као заклањајући се за |
| је то...</p> <p>Мајка отвори чекмеџу и извади кесу с новцима.</p> <p>— И да ти платим, — отсиј |
| игну.</p> <p>— Зар и овђе?</p> <p>Стари извади неколико упечених кромпира и поче их љуштити.</p |
| апуни поново и поново опали...{S} Затим извади нож, огледа га и њиме поче размахивати око себе: |
| .</p> <p>— Зар да будеш хамал?..</p> <p>Извадивши из џепа бројанице поче се играти њима.</p> <p |
| више мргодећи. — Не тражи куршума!..{S} Извађен је! — викну љутито берберу, одгурнувши га.</p> |
| S} И то га увијек љутило.{S} Кад год би извађени дукат морао поново да поврати у кесу гунђао <p |
| тргати.</p> <p>— Хатиџине?</p> <p>Он се извали поребарке и наслони се на руку.</p> <p>— Хатиџе, |
| од свакога, грчевито стискајући пушку, извалим се потрбушке, панем.{S} Почнем ослухивати.</p> |
| ћурликати.{S} Двојица других, у страни, извалише се на леђа, подбацише гуњеве под главу и загрљ |
| да, хтјела је и желила да то и другима, изван куће, покаже да се и пред њима, пред читавим свиј |
| ..</p> <p>И, увјеривши се потпуно да су изван опасности, тутунећи и срчући кахву почеше се преп |
| боље.</p> <p>И не пуштајући ми рамена, изведе ме на чаршију. </p> </div> <div type="chapter" x |
| мијем, стојећи тако међу њима, као јање изведено на пазар, кога пипају и загледају са сваке стр |
| .</p> <p>— Сад... сад узми Хамида себи, изведи га пред суд и он ће ти све потврдити — откреса о |
| е једним оком испод рукава, чије златом извезене гране као да јој горјеле на образу.</p> <p>— Х |
| ад њих, висиле свилене махраме и златом извезене чеврме и готово падале по јастуцима; испод шиш |
| аховини: преливају се и шарени, седефом извезени кундаци дугих, тананих шешана; звекећу криве д |
| pb n="402" /> <p>— Јадна кумра пови се, изви, залепрша... опусти једно крило и паде...{S} Кад с |
| е и обори главу.</p> <p>Хајкуна се оте, изви се и брзо прихвати за шишану, која је лежала на зе |
| с и окове!..{S} Одмах!..</p> <p>Зулфага изви шију и поче жмиркати.</p> <p>— Тако, тако, ефендиј |
| ја рекнем не пориче се.</p> <p>Зулфага изви главом и чудновато преврну својим ситним очима.</p |
| ?..</p> <p>Због мене?..</p> <p>И она се изви, искриви, и удари у грохотан, обијестан смијех.</p |
| о.</p> <p>— Па...па...па...</p> <p>Опет изви обрвама, напући усне и накриви главу према рамену. |
| м дојкама које се пробиле испод кошуља, извијају се, ковитлају, трзају, а дивља, силна, страсна |
| јетале из шипражја и с веселим цвркутом извијале се изнад нас и пливале у сунцу, у свјетлости.< |
| а планинскијех зачу се стегнуто, језиво извијање, лајање, штектање вукова, што је много наличил |
| акле се још, изнад <pb n="320" /> грма, извијао танак прамен дима.{S} Коњ узви главом, пропе се |
| браду и јаглуком разгонила дим који се извијао из луле.</p> <p>— Опет крв била!..{S} Опет зло! |
| ји се гребенасти пламен све више и више извијао и поигравао освјетљујући пуна, буцмаста задовољ |
| ко оџаке на тјемену, из којих се увијек извијао танак, љубичаст дим, причињавали су се уморним |
| ше и разговарају.{S} Густ, загушљив дим извијао се по соби, ширио се и, као облак какав, обавиј |
| ему.</p> <p>Накриви главу према рамену, извије танке обрве, напући усне и некако дурљиво, мазно |
| наргилом о зид, разбија је и вриснувши извије се, скочи и, ширећи руке и пуцкајући прстима, и |
| у њу и кроз сузе се смијешим, а она се извила, издигла једну руку изнад главе и мјери ме једни |
| астили — отегну он љутито, а шија му се извила готово до под таваницу. — Сад је ово моје и само |
| прекривене танким чаршафима, непрестано извиривале иза каната и саме се наметале, машући нам ве |
| уку над густе, сиједе обрве, непрестано извирујући и као очекујући бабу да се поново врати, те |
| ужила прилика да проговори, посвађа се, извиче. — Јесам ли ја међед јали пехливан па да ми се с |
| з шибља и цијучући и лепршајући крилима извише се и одлетише дубље, у шуму, а зец један, опружи |
| на, нож, па макар и косијер, — и њих су извлачили, и њих чистили, поправљали.{S} Узгред су пуни |
| и сам се збуни и поче пипати око себе, извлачити нешто испод душека.{S} Ни ријечи не проговори |
| нас дошао и Сулага, узимао ме за руку и изводио у страну.{S} Питао ме и распитивао о свачему.{S |
| агин ради — опет дочека Хасан упорније, изврнувши се на леђа и одижући једну ногу у висину. — И |
| жала ми руке, тражећи да јој изручим на изврнуте длане шећерлема, хурма, љешника.</p> <p>— Шта |
| ко, опет ми рука полети ножу и нагло га извукох из корица.</p> <p>— Шта ћеш то? — запита ефенди |
| зарадовах се у том часу и протежући се извукох се из љесковине и стадох на чистину.</p> <p>Пог |
| одмах смо били и сигурни да ће нас она извући из ове незгоде.</p> <p>Истога дана, пред вече, Ј |
| је и подранио баш због тога да се може извући неопажен и непримијећен ни од кога.</p> <p>Неко |
| и затребао какав друг, звао је мене.{S} Извуче однекуда голем и тежак нож са сломљеном дршком и |
| дари по ножу и као да опет хтједе да га извуче, да се брани...</p> <p>— Говори! — викну Хајкуна |
| уну, поново подвикну, шкргутну зубима и извуче нож из корица.</p> <p>— Ко каже да није моја? — |
| ом да јој све те мерџане проспем, да их изгазим, смрвим и сатрем. — Да сам болестан, лакше би м |
| ну.{S} По десет, по петнаест товара, на изгладњелим мршавим коњима и по неколика крда стоке, кр |
| дећи ријечи кроз зубе и старајући се да изгледа што мирнији. — Хтио сам да се опростимо.</p> <p |
| пође из собе.{S} Старао се и упињао да изгледа што поноснији и што јуначнији и, објема рукама |
| јући се да пред паметним човјеком и они изгледају што паметнији. —</p> <p>Нова и дубока нам нау |
| бих дошао из чаршије и сјео покрај ње, изгледала ми увијек радосна, срећна, задовољна...{S} Ча |
| pb n="242" /> и поцупкујући на пети.{S} Изгледала је више као какво младо, безбрижно, ђаволасто |
| >Руменило њезино још ме више наљути.{S} Изгледала ми тога часа као преступница каква, дрска, бе |
| дебелим сохама и тојагама, те је издаље изгледала као стара, немоћна просјакиња каква, у чађаво |
| има коприве, — која је од силне прашине изгледала пепељаста, — и на неким мјестима помало потко |
| поломљено оружје што им још остало.{S} Изгледали су као гомила јадних, одбачених просјака који |
| >Мајка се окрену и погледа унаоколо.{S} Изгледало је као да ни сама није вјеровала да је кућа з |
| се разговори с њима.</p> <p>Понекад је изгледало као да је између њих двоје настала нека потај |
| асла, слијепила се једно с другим те је изгледало као да тамо сједи огроман див какав са неколи |
| чаршијом, у живом разговору, и, како је изгледало, имали су један другоме нешто много да кажу, |
| едуњаво лице њезино сад је испод шамије изгледало руменије, пуније; црне очи почеле јој горити, |
| ем — дочекам и ја осорно, упињући се да изгледам што суровији и страшнији. — И рашта да ударам |
| развлачиле на смијех.{S} Кад је дошао, изгледао је некако сметен, збуњен, стидан.{S} Потрчао ј |
| вима причало а правих јунака није било, изгледао је као нови Ђерзелез Алија, као једини човјек |
| као да је све одлучно пошло на боље.{S} Изгледао је некако и задовољнији, веселији.</p> <p>Поче |
| и шалио.{S} Једино је у таквим часовима изгледао дарежљивији и немилосно расипао дукате око себ |
| ших и топлијих ријечи; једино међу њима изгледао је некако блажи, питомији.</p> <p>— Људима кој |
| јехне на њу и нашали мало.{S} Ни кад је изгледао најведрији није се смијао нити шалио.{S} Једин |
| на свијету паметнији нема.{S} Тада јој изгледао и крупњи, и јачи, и већи од свакога.{S} У њему |
| p>Ја застадох изненађен.{S} Мора да сам изгледао необично блесаст у том часу, јер се он снажно |
| ошљетку најмлађи од њих, који је некако изгледао и најприсебнији, поче причати и казивати нешто |
| е љутити...</p> <p>— Па... па...</p> <p>Изгледаше као да се борила сама са собом, као да се нео |
| о је изнад мене, мргодан као џелат и по изгледу му одмах сам могао познати да би ми било узалуд |
| /p> <p>А читав ваздух мирисао на зрело, изгњечено грожђе и <pb n="211" /> на увелу кудељу, и те |
| а сваки се устручавао да то први каже, изговори.</p> <p>Неколико минута тако смо се гледали.</ |
| раг... не знам ти рећи колико си драг — изговори брзо, испрекидано, стискајући очи и све више п |
| ..</p> <p>Сакри ми главу за леђа и брзо изговори:</p> <p>— Јер... јер и он долази... и... ко зн |
| ко су хајдуци?.. — покушах кроз зубе да изговорим и одмах занијемих, замријех, пажљиво се обзир |
| p> <p>— Хајде...{S} У хајдуке...</p> <p>Изговорио је тако мирно као да зове на ручак.</p> <p>Ја |
| и помислити.{S} Десет ријечи није могао изговорити, а да не замуца и не застане.</p> <pb n="243 |
| p> <p>— Дај!</p> <p>Друго нијесам могао изговорити.</p> <p>Он се прекрсти, маши се у џеп и, не |
| д нијесу могли пазарити а да жестоко не изгрде муштерију и не напсују се и они њега и он њих, и |
| , ни на чију кућу ударио, никога напао, изгрдио.{S} Шта више, знајући како он не воли препирати |
| ио сам смислио: и шта ћу рећи и како ћу изгрдити Хатиџу.</p> <p>Али чим сам ступио у авлију и у |
| јавити.{S} Кад ми стаде на ћепенак, сав изгребан, мрк, необријан, у подераним, иструлим хаљинам |
| као мало кубе, провучем се некако, сав изгребан и одрпан, кроз шибље и сакривен од свакога, гр |
| арао, док напошљетку, и сам окрвављен и изгребан, нијесам бјежао кући.</p> <p>Ништа тада нијеса |
| ...</p> <p>Нехотице ми се оте поглед на изгребане, окрвављене руке.{S} Бржебоље, као из ватре, |
| несанице је.</p> <p>— А што су ти руке изгребане, крваве?</p> <p>— Путем се изгребао...{S} Пут |
| у још висили на њима провидило се голо, изгребано тијело; из рањавих, напола обувених нога непр |
| ке изгребане, крваве?</p> <p>— Путем се изгребао...{S} Пут ружан био...</p> <p>— А хаљине?..{S} |
| да оним орловским погледом, па да одмах изгубе главу и да се смету, као голубови пред јастребом |
| склепташе се око ње.{S} Све се помете, изгуби, узбуни.{S} Писка и помагњава поче се разлијетат |
| ама, одавирати.{S} Хасан замаче сасвим, изгуби се.</p> <p>Тада ми дође као несвјестица нека, ма |
| и се и застајући почесто, замаче у ноћ, изгуби се.{S} Ми заузесмо његово мјесто, умотасмо се у |
| ма <pb n="250" /> као да потпуно утону, изгуби се међу набраним, густим обрвама, испод којих се |
| уши, прескочи нам преко пута и брзо се изгуби у густежу, у шипражју.</p> <p>— Ето баксузлука! |
| <pb n="291" /> ударцима, као да потпуно изгуби главу, па нити покуша да се брани, нити да бјежи |
| гађају се камењем и сваког часа посрћу, изгубивши често или фес или постулу или појас.</p> <p>У |
| >— Кад је бег погинуо, читава наша чета изгубила је главу — одговори момак тихо. — Све клону, о |
| — рече — ударила на бега и сва тројица изгубила главу.{S} Најпошље га Стојанова пушка погодила |
| а накнади оно времена што га мало прије изгубила.{S} Хајкуна, покрај ње, сјецкала је на малој д |
| загледати нијесу ли путници, случајно, изгубили што од хране...{S} Не нашавши ништа скренем с |
| ни размишљати више.</p> <p>Страх да не изгубим Хатиџу, да ми је не преотму, премаме, уграбе, н |
| вати.{S} Тозлука једног сасвим нестало, изгубио се, а од другога само ми се о гајтанима држе дв |
| јући товаре са себе.{S} Кириџије као да изгубише главе и бијесно почеше ударати камџијама, псов |
| <p>Па, смијући се, ухвати ме за рамена, изгура пред врата и затвори канат.</p> <p>— Не излази м |
| помилова ме по руци и лагано, пажљиво, изгура ме пред собу. </p> </div> <div type="chapter" xm |
| нагло придиже, шчепа ме за руку и брзо изгура из собе.</p> <p>— Иђи! — прошапта стењући, испре |
| долазили и питали: какве ће наредбе да изда за винограде неке, шта ће да им каже, а она је сам |
| " /> и магазе, које ће лијепо уредити и издавати под скупу кирију.</p> <p>А што је више зидао, |
| , е сам и сам био рђа, кукавица, готово издајник.{S} И што је грижа савјести постајала јача, св |
| аки ли си?..</p> <p>— Зевзече!</p> <p>— Издајниче! —— отегну Хасан плазећи ми језик.</p> <p>— Х |
| уд.{S} Бојала се, зар, сирота, да је не издају и не поткажу Зулфаги, бојала се новог каква кија |
| је сваки и затварао врата чим би Хасана издаље угледао, а својој дјеци забрањиво да га ни погле |
| страна дебелим сохама и тојагама, те је издаље изгледала као стара, немоћна просјакиња каква, у |
| чим би му кораке зачули или га опазили издаљега гдје иде.{S} Оставили <pb n="213" /> би одмах |
| х просјака који су свратили да ту умру, издахну, а нипошто као ратници какви који су ишли да го |
| јекнувши склопих очи, очекујући кад ћу издахнути.</p> <p>У томе сам и заспао...</p> <p>— Устан |
| зарфови од филџана.</p> <p>Између свију издвојила се бабина бедевија: витка, танка, поносита.{S |
| кроз сузе се смијешим, а она се извила, издигла једну руку изнад главе и мјери ме једним необич |
| ајсторлуком својим!</p> <p>И дође ми да издигнем руку изнад главе, да викнем и сазовем све комш |
| зец један, опруживши се колико је дуг и издигнувши уши, прескочи нам преко пута и брзо се изгуб |
| ма подивља, као да се разбјесни.</p> <p>Издигнувши се на кољена и гледајући широким, врелим, го |
| ом, да ме штипа, уједа, чупа за бркове, издигох је у висину и спустих покрај јастука, на широку |
| Дижи се!..</p> <p>Па ме ухвати за руке, издиже и, силом ми упртивши пушке и торбу, нагло повуче |
| ом шијом, на којој се, слична змијској, издизала мала, ситна глава, са очима које се једва видј |
| ћи.{S} На сваких, готово, хиљаду корака издизао се украј друма по један хан и као да ме мамио, |
| зетио, те ме као слијепца каква храни и издржава?..{S} И шта би се, тада мислило о мени?..</p> |
| вати.</p> <p>Али као да није могао дуго издржати тако.{S} Стид га, зар, било од осталих слуга и |
| , онако преклоњен, измичући се на леђа, изиђе из собе некако нечујно, ишчезну.</p> <p>Тога исто |
| — рече, па, и не погледавши више на ме, изиђе из собе. </p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
| рну робињу и, не смијући да му у сусрет изиђе, чекала га у соби са прекрштеним рукама и оборено |
| а никад више нијесам смио сам на авлију изићи, али сам из радозналости често провиривао кроз <p |
| лу — почела га грдити чим се повратио и изишао пред њу. — Све си оставио, да ме намучиш, душман |
| о да су сви поспали и када сам случајно изишао на авлију — не угледах их обоје заједно, баш код |
| бих се враћао из куће Сулагине, кад бих изишао из врата његових, увијек сам опазио Зулфагу како |
| ..{S} Ево свега...</p> <p>Чак и кад бих изишао из собе и кренуо, пошао у дућан, он је једнако о |
| нијесам се љутила — рече полугласно. — Изишла сам на авлију и да се осветим, почела се смијати |
| се како јој не да ни пјевати.</p> <p>— Изишла ја на авлију, на сунце, — вели — и гледајући неб |
| о рану.{S} Тек кад се измакла од њега и изишла из собе, стиште зубе и покуша да се исправи.</p> |
| , као да сам китио најзаноснију љубавну изјаву.{S} Ја сам, опет, њу слушао кад ми говорила о ко |
| Никакав ханџија није допуштао ни да се изјадам, ни да испричам што.</p> <p>— Нема ти овђе мјес |
| ана, пред вече, Јован је однио папуче и изјадао се.{S} Пољубио јој и руку и неколико пута покло |
| о читав дан једва ако неколико залогаја изједе...</p> <p>Хоџа се ухвати за браду и заврати је.{ |
| у знали да икако излазе из куће ни куда излазе, нити им ко о томе причао.{S} Па ни ја не бих зн |
| хоџа ни хоџиница нијесу знали да икако излазе из куће ни куда излазе, нити им ко о томе причао |
| /p> <p>— Ово је моја бабовина.</p> <p>— Излази!</p> <p>— Нећу.</p> <pb n="333" /> <p>— Шта вам |
| а.</p> <p>— Ко хоће да види Алаха, нека излази између зидова — говорио је увијек. — Он је сам с |
| пред врата и затвори канат.</p> <p>— Не излази ми сад на очи — рече тресући главом и пријетећи |
| били код куће, — кад би отишли куда, — излазила је преда ме, јављале се, слободна, ведра и вес |
| >Он ју је кашње пратио и по ноћи кад је излазила од куће, и остајао с њоме негдје чак до поноћи |
| >Сад се мање затварала и у собу и чешће излазила на башчу, међу цвијеће.{S} Својом руком залије |
| зда била код куће, никуд готово није ни излазила, али су слуге, по наговору њезину, морале свак |
| собу, не допуштајући више никако ни да излазим, ни да вечерам чак.</p> <p>Након таквих догађај |
| е чувамо кућу и да никуд не мичемо и не излазимо без оружја.</p> <p>— Кад роб подигне главу и в |
| узевши чибук под пазухо а фењер у руку, излазио из собе, одлазио. </p> </div> <div type="chapte |
| и чибук са ћилибарским такумом на врху, излазио из авлије, јак, поносит, силан као одваљен кома |
| обично окупљали и састајали, Зулфага је излазио пред мајку, износио некакве тужбе, рачуне и сен |
| завежљај, торбу, плетару.{S} Каткада је излазио носећи дијете у нарамку и тада обично подругива |
| , прије свијех укућана, будио се хоџа и излазио у авлију.{S} Онако голем, стасит, кршан, увијек |
| лулу и припали, лагано, достојанствено излазио из собе, ишао да спава.</p> <p>Хоџиница, опирућ |
| тле, да побјегну.{S} И, право да речем, изледало је као да је он и проговорио само због <pb n=" |
| и.</p> <p>„Опаки људи“, викну, „који се излежавају, не раде и не мисле, највише и кукају за ста |
| лија као да затутња, затресе се.</p> <p>Излетише кроз капију.</p> <pb n="229" /> <p>Након топа, |
| пијевали, плашећи унаоколо тице које су излијетале из шипражја и с веселим цвркутом извијале се |
| дици једној.{S} Морали смо се пењати уз излињале, изроване и поломљене камене басамке, обрасле |
| у једној руци чибук а у другој књигу са излињалим корицама и разасутим листовима који одавно по |
| /p> <p>Збогом!..</p> <p>Чим је отишао и измакао ми испред очију, зажалих за њим.{S} Почех сам с |
| псовком.{S} Ни сам не знам како сам му измакао и курталисао се.</p> <p>А глад почела додијават |
| врпољио се и пипао рану.{S} Тек кад се измакла од њега и изишла из собе, стиште зубе и покуша |
| зауставити, али се брзо отргнем од ње, измакнем се, и не пазећи на гомиле бисага, кабаница и к |
| ина необично црнила и необично дрхтала, измакну се од врата и ту застаде...</p> <p>— Само — реч |
| на врата, као да би жељели да што прије измакну одатле, да побјегну.{S} И, право да речем, изле |
| и дијете — отсијече хоџа кратко, па се измакну мало и чучну у крај. — Ти то не смијеш...</p> < |
| } Сад више нећеш лагати...</p> <p>Па се измакну и опет подиже шишану, напери је.</p> <p>— Казуј |
| . — Јадна моја кумра!..</p> <p>Затим се измакну и погледа ме испод ока, поплашено.</p> <p>— А т |
| пушку Зулфага поблиједи и поплашено се измакну, заклони се за канат.{S} Затим, једнако се држе |
| p>— Немој, — отегну он молећи и опет се измакну.</p> <p>— Остави, Хајкуна!..</p> <p>— Је ли ти |
| /p> <p>— Окушај!..</p> <p>Он ме пусти и измакну се.{S} Пођох посрћући и поводећи се.{S} Ноге су |
| им комад хљеба који ми лежао у крилу, и измакох се иза софре.</p> <p>— Једи!..{S} Што не једеш? |
| и.{S} И опремивши ме у собу, обојица се измакоше до насред авлије, унесоше се један другом у ли |
| е био у Сулаге...{S} Ја сам га управо и измамио из авлије и... и сачувао га да га опет не нагов |
| прсију и глас њезин, мек и звонак глас, измамише ми сузе.{S} Што сам више плакао бивало ми је с |
| и да ме сви хвале...{S} Их!..</p> <p>Па измахну руком и окрену се.</p> <p>— Напријед! — рече од |
| нувши се, у први мах као да се наљути и измахну руком дајући ми знак да се дижем; затим погледа |
| сав стресе, бржебоље отскочи у страну и измахну ножем.</p> <p>— Не бој се, Хајкуна!..{S} Освети |
| p> <p>Момче, прибравши се потпуно, брзо измахну руком, снажно раздера златом везену антерију на |
| p> <p>— Ко каже да није моја? — запита, измахнувши ножем. — Ко?..</p> <p>Сви прихватише за ноже |
| , затресавши бујним коврџастим чупима и измахнувши голим пуначким рукама изнад главе, пусте гла |
| де даље!..</p> <p>Један је, шта више, и измахнуо био да ме ошамари и дочекао ме псовком.{S} Ни |
| момке, забуни их.{S} Брзо узеше шибе и измахнуше.</p> <p>Хусо прикупи сву снагу, врисну и хтје |
| и се и, ништа не говорећи, једним лаким измахом руке даде знак слугама, — који су смирени и пот |
| 4" /> <p>— Моје — поново каже Арнаутин, измахујући ножем и пријетећи Сулаги. — Ко ми стане на п |
| има, занатлијама одлазили су у дућане и измахујући им ножевима изнад глава, узимали, односили р |
| сам ни знала...{S} Хахахаха!..</p> <p>И измахујући шамијом, ошину ме по образима и поче жмиркат |
| ри хоџа, па и сам отре браду махрамом и измаче се. — Једи, болан!..</p> <p>— Не могу — промуцах |
| е, умотавајући се у чаршаф, па се нагло измаче и затвори врата.</p> <p>Хајкуна пребаци пушку пр |
| и изненада одјекнуше кроз ноћ и одоздо, између кућица оних, као да се поче примицати, <pb n="29 |
| збијали се око њега са неколико страна; између њих мотљале се, обилазиле кириџије вичући, трају |
| варали.{S} Ако је и било када разговора између њих, било је насамо, одвојено, гдје нико не слуш |
| и замрзнуто стакласто грање дивље лове између демира, ми смо мирно сједили у соби и слушали ка |
| ашири руке и поплашена, узбуђена, стаде између нас.</p> <p>— Шта вам је, ако Бога знате? — викн |
| .</p> <p>Понекад је изгледало као да је између њих двоје настала нека потајна, подмукла борба, |
| пред њезиним јаранима.</p> <p>Отада се између нас двоје отпочела као нека борба, инат неки; от |
| да својом чистином одудари, истакне се између свију комшиских дућана.{S} Ћепенке сам чак и оби |
| се, испуцали, а скорена крв, црнећи се између њих, слијепила их и готово изравнила један с дру |
| <p>— Ко хоће да види Алаха, нека излази између зидова — говорио је увијек. — Он је сам себи под |
| ику, тешку, распаљену мангалу, на којој између жераве руменио се трбушасти, крупни кахвени ибри |
| , збуних, запетљах.{S} Бржебоље истрчим између њих, завучем се чак у подрум и тамо се сакријем |
| ништа...{S} Једва сам живу главу изнио између њих...</p> <p>И одбацивши празан филџан отсијече |
| трицу.</p> <p>— На знам шта је све било између вас, — рече полугласно — али он је и благ и доба |
| с сам ја гуркао њега.{S} Читав разговор између нас водио се полако, шапатом, и у гуркању старал |
| и и златасти зарфови од филџана.</p> <p>Између свију издвојила се бабина бедевија: витка, танка |
| јаран, пријатељ, него готово као слуга, измећар неки.{S} Ако је бабо напунио лулу, он је одмах |
| тамбуре, звече дахире и пиште зурле, а измијешани момачки и дјевојачки гласови као да циче, вр |
| не пецну.{S} Зато се вазда и уклањала, измицала, сакривала.{S} Само кад они не би били код кућ |
| му полије; затим, припаливши му чибук, измицала се натрашке и, скрстивши руке а оборивши очи, |
| > <p>—— сви се понизно уклањали с пута, измицали се и поздрављали га.{S} Ако би иза подне пошао |
| д страха, само је муцао нешто, шаптао и измицао се на леђа.</p> <pb n="224" /> <p>— Моје — поно |
| тио не хтио, морао бјежати испред њега, измицати се, сакривати.</p> <p>Али као да није могао ду |
| он задивљено и некако поплашено поче се измицати натраг. — Кад твоја памет не може...{S} Их!..{ |
| ожем, а Хасан бјежи безобзирно, струже, измиче пред њим.</p> <p>— Побјегао и оставио ме самога! |
| чинило као да и они трче, као да бјеже, измичу испред мене.{S} И, — макар то сада било и смијеш |
| .{S} Безнадежно сам гледао за њима како измичу и проклињао, страшно проклињао.</p> <p>Кашње ми |
| на кољено све тефтере и све хартије и, измичући се на леђа, крену из собе.</p> <p>— Шта је ово |
| его ми је мајка прошла — одговарао сам, измичући се.</p> <p>И ништа смјешније није било него је |
| дубоко и, са особитим страхопоштовањем, измичући се на леђа.</p> <p>У њезину присуству миловао |
| и пољуби га.{S} Затим, онако преклоњен, измичући се на леђа, изиђе из собе некако нечујно, ишче |
| му дерати и антерију и кошуљу.{S} А он, измичући се натрашке и лагано се бранећи, само је отеза |
| у кући...{S} Нећу!.. — запјева Зулфага измичући се. — Не треба ми хунцут.</p> <p>— Хунцут си т |
| ви, поганови, како је мени — гунђао је измичући и као стидећи се. — Не знате ви... јер... јер |
| рате, лијепо! — узвикну задовољно Хасан измичући се.</p> <p>— Слатко.</p> <p>Старац се осмјехну |
| еки су опет, у жељи да што ново изнесу, измишљали праве бајке о хајдуцима.{S} Говорили су како |
| е тежу за тежом, набацивао сам на њега, измишљао их, само да сам пред собом оправдам одлуку, е |
| Али како ли се зачудих кад мјесто силом измишљених тужилаца и свједока код бимбаше затекох Зулф |
| је било ново у кући, што се након бабе измјењивало, тако није трпио ни Зулфаге.{S} Мрско му би |
| >— Удала се за онога... за онога што га измлатила...</p> <p>— Их!..</p> <p>Хасан слегну раменим |
| ао ми само што га још једном није добро измлатила...{S} Да га научи памети...</p> <p>Узех га ок |
| ј каната, опустио руке низа се и некако изморен малаксало цикнуо:</p> <p>— Рођо!..</p> <p>И чим |
| изнемогла и, заставши крај врата, тихо, изморено, запитала ме:</p> <p>— А зар си будан?..</p> < |
| ао тијесто, желећи да је сатре, самеље, измрви.</p> <p>Хајкуна и Хасан, који, преобучени, опет |
| осито поред зида уздизали; на зидовима, изнад њих, висиле свилене махраме и златом извезене чев |
| ноћ, па као да се и она мрзне у мраку, изнад глава наших...</p> <p>Хајкуна се дуго разговарала |
| но, — вјечито је пиљио негдје у висину, изнад себе, — и на какав дужи говор као да није смио ни |
| иза леђа и нешто зазвижда кроз ваздух, изнад главе ми.{S} Ноге ми задрхташе, стресох се, и нек |
| јера право према мјесту, одакле се још, изнад <pb n="320" /> грма, извијао танак прамен дима.{S |
| и у широку, голему рану, која се црнила изнад лијеве бедре, зачуђено узвикну:</p> <p>— Охо!...< |
| пима и измахнувши голим пуначким рукама изнад главе, пусте глас и почну се окретати, вртити, за |
| м нагњилим ћепенцима и големим стрехама изнад њих, по којима одавно израсли и прилип и маховина |
| ли су у дућане и измахујући им ножевима изнад глава, узимали, односили робу.{S} Нападали су кат |
| p>Хасан, наоружан и опремљен, стајао је изнад мене, мргодан као џелат и по изгледу му одмах сам |
| пражја и с веселим цвркутом извијале се изнад нас и пливале у сунцу, у свјетлости.</p> <p>И ниг |
| њима, оружје објеси о рафове, ћепенке и изнад врата ардијских, фишеке разбаца по шилти и по чек |
| неко доба причини нам се као да долази изнад нас, испод неба, из грања оног, те некако и нехот |
| куршум кроз ваздух и као да ми пролети изнад главе.{S} Од страха ми испаде пушка из руке и сав |
| е хоџа пустио? — запита јаче, гледајући изнад себе у пешкир некакав што је висио на зиду. — Как |
| јесам — муцао је полугласно, гледајући изнад себе и чупкајући чакшире на бедри.</p> <pb n="263 |
| пријед, а цијев пушчана високо му стрши изнад главе.{S} Страх ме, готово, и од самога себе, од |
| S} Загрнуо би широке рукаве кошуљине до изнад лаката, пребацио тешку мотику преко рамена и необ |
| 59" /> кршити, састављајући руке високо изнад главе и ломећи прсте, а танка кошуља све се више |
| а, од дрвећа онога које нам се склопило изнад главе и заклонило нам небо и сунце Божје, и које |
| шта су муке...</p> <p>Хоџа одиже књигу изнад главе и исправи се.</p> <p>— Знаће шта су муке... |
| ојим!</p> <p>И дође ми да издигнем руку изнад главе, да викнем и сазовем све комшије и пријатељ |
| им, а она се извила, издигла једну руку изнад главе и мјери ме једним необичним, и поплашеним и |
| , калајисаних сахана, пореданих на рафу изнад мусандере, а широка, риђа брада, препуна духанско |
| ко крвава, а нож одсијева према сунцу и изнакажена глава клима се, наклања према свакоме!..</p> |
| p> <pb n="387" /> <p>Мршаво лице њезино изнакази се, искриви.{S} Уста као да пређоше на десни о |
| ми језик.</p> <p>— Хоћеш да ме оставиш, изневјериш, па си хотимично започео свађу.</p> <p>— И о |
| онај одострага и засмија се. — Остарио, изнемог’о, па ти жао умријети, па све мислиш да ћеш се |
| леми, стасити, јаки, а ја слаб, клонуо, изнемогао.</p> <pb n="326" /> <p>Чим бих их опазио, сми |
| могу...</p> <p>— Уморио се, а?</p> <p>— Изнемогао сам...</p> <pb n="300" /> <p>Он сједе, прекрс |
| есвјестица нека, малаксалост.{S} Сасвим изнемогао узвалих се и клонух на траву. </p> </div> <di |
| ати, уљегла ми у собу, блиједа, слаба и изнемогла и, заставши крај врата, тихо, изморено, запит |
| ијаху отишли са бабом.{S} Сви ослабили, изнемогли, малаксали, са повезаним главама, у крпе умот |
| или у колима, на носилима, на коњима, — изнемогли, сатрвени, јадни, најбоље су потврђивали те г |
| планини.{S} Задихани, заморени, готово изнемогли од дугог хода и несанице, лагано смо се вукли |
| аче и, као болесник какав, неким меким, изнемоглим гласом избаци:</p> <p>— Ах...{S} Гони ову му |
| ар нијесам зарадила да ме осуде? — рече изнемогло, промукло, блесаво нас гледајући као да се бу |
| </p> <p>Најприје отјера Османа, старог, изнемоглог Османа, који је и осиједио служећи и који ви |
| ..{S} Хоће ли се који од нас разбољети, изнемоћи на путу?..{S} Хоћемо ли натргати на звијер как |
| ала нам вода за врат и милила низ леђа, изненада понека груда долијетала би и разбијала нам се |
| /p> <p>Тада ме некако обузе чудан стид, изненада.{S} Сметох се, збуних, запетљах.{S} Бржебоље и |
| <p>Погледавши око себе, на дућане оне, изненада ми се оте узвик:</p> <p>— Сад ћу јој показати! |
| /p> <p>Па преврне очима, стисне зубе и, изненада, почне сам себе кудити.</p> <p>— А ја... ја са |
| рамоту, све повратити...</p> <p>У мени, изненада, као да поче копрцати, чепркати нешто.{S} Глед |
| ају да им не умакнемо.</p> <p>По срећи, изненада се однекуда растолегну ћурликање двојница.</p> |
| ихватио за мандал, да гурнем и отворим, изненада, умотана у фереџу, изађе преда ме, ухвати ме з |
| зишли и пошто сам остао сам са Сулагом, изненада ми ступи не дућан човјек некакав.{S} Умотан је |
| итаву пјесму није до краја допјевао.{S} Изненада је прекиде, застаде, скиде пушку с рамена и на |
| или неће?</p> <p>— А шта ћеш ти овђе? — изненада се окоси Хусо, не мичући се и не пуштајући Ајк |
| бро...</p> <p>— Јесам ли кршна овако? — изненада би запитала Хатиџа, жељна да га развесели, сва |
| > <p>— А шта би ти смислио? — запита га изненада и унесе му се у лице. — Знаш ли и ти што?..</p |
| пријатељи када се након дугог растанка изненада нађу и састану.</p> <pb n="305" /> <p>Тек нако |
| ам у тај врат и његова бјелина и пуноћа изненада освоји ме, замами.{S} Обузе ме жеља и да се сп |
| м?..{S} Ја?..{S} Њега?.. — плану Хатиџа изненада и опет затресе чупима. — Да се прва покорим?.. |
| тимо. —</p> <p>Кад? ..</p> <p>— Па није изненада...{S} На овај пут спремам се одавно — одговори |
| водом полијева, обје руке као да ми се изненада надуше, а мале, ситне длаке на њима нагло <pb |
| виђети...{S} Не...</p> <p>Кораци нечији изненада одјекнуше кроз ноћ и одоздо, између кућица они |
| , Хасан, преда мном...</p> <p>— Јеси ли изненада кренуо на пут? — запитам након краће почивке, |
| узнемири ниједан, макар што смо бахнули изненада и још онако оружани.{S} Сви су били некако мир |
| да се приберем.{S} И сва крв као да ми изненада јурну у образе и страшан бијес обузе ме.</p> < |
| ако се почео припремати, кад једне ноћи изненада уљезе у моју собу и раскорачивши се више душек |
| еколике дјевојчице које је сретао путем изненада је заустављао, обгрлио их и привио на прса и д |
| поштења правог, ни благодарности — опет изненада викне Хасан и заклони главу јорганом да нас не |
| погледати када причам</p> <p>— узвикну изненада и пребаци шамију преко очију.</p> <p>— Стид ме |
| Опет поћута мало.</p> <p>— Ух!..</p> <p>Изненада скочи, приступи вратима и ослухну.{S} Затим, б |
| ти...{S} Они се и не осврнуше,..</p> <p>Изненада, зар од викања оноликог, смучи ми се, стужи.{S |
| тељски га куцкајући по рамену...</p> <p>Изненада, из собе једне, истрча Хатиџа, весела, зајапур |
| /> <p>— Ја говорим како мислим.</p> <p>Изненада ме обузе нека чудна љутња.{S} Криво ми што он, |
| ија нити је познавала право стање наше, изненадила се кад је све то чула, уплашила се.{S} Жена, |
| ју и не напсују се и они њега и он њих, изненадили су се кад су видјели како ја непрестано трчк |
| е скупове, и мале и велике, ипак сам се изненадио кад сам опазио једну гомилу људи каква се у н |
| ецима, да их не би какав непозвани гост изненадио; прозоре и пушкарнице на зидовима зачепљали с |
| оте неке, у праве махнитлуке.{S} Брзи и изненадни прелаз из највећега ропства у потпуну слободу |
| зевзече!..</p> <p>— Охо!.. — отегну он, изненађен мојом суровошћу, па једну ногу опружи наприје |
| ме.{S} Опазивши ме он застаде на прагу, изненађен, погледа и на ме и на мајку некако лукаво, ис |
| о.</p> <p>— Да се опростимо? — узвикнем изненађен и брзо потрчим да га подухватим, подупрем, је |
| ог Зулфаге, је ли?..</p> <p>Ја застадох изненађен.{S} Мора да сам изгледао необично блесаст у т |
| колико ханум да се часте и да тефериче, изненађена скочи и, поплашено узвикнувши он, одбаци од |
| е?..{S} Куку!..{S} Смајиле!..</p> <p>И, изненађена, пљесну рукама и поче ломити прсте.</p> <pb |
| кад истрче дућанџије из својих дућана, изненађени, када ме виде онако крвава, а нож одсијева п |
| кну мало, сакри се за канат, док момче, изненађено <pb n="291" /> ударцима, као да потпуно изгу |
| е нико због тога не мора ни бунити нити изненађивати.</p> <p>Па ипак хоџа се окрену мени, да ми |
| рављајући, — позвао да му хамам уреди и изнесе ново одијело.</p> <p>Како сам, нешто од бабе, а |
| епричаћу сада и ја, старајући се да све изнесем и оцртам отприлике онако како сам од њега чуо, |
| збијени; једва по десетак људи што живе изнесоше главе.{S} Гласови који су сваког дана стизали |
| ли.{S} Неки су опет, у жељи да што ново изнесу, измишљали праве бајке о хајдуцима.{S} Говорили |
| .{S} Мрско му, зар, било што је нијесам изнијела и... и што га, зар, нијесам молила да опрости. |
| у какву и оборе робу, коју су дућанџије изнијели пред ћепенке.{S} Слабићи, немајући силе у себи |
| мо да нама што више и што љепших понуда изнијети може.</p> <p>Хасан јој није дужан остајао.{S} |
| нико и ништа...{S} Једва сам живу главу изнио између њих...</p> <p>И одбацивши празан филџан от |
| оги су их кашње у разговору понављали и износили као своје...</p> <p>Једанпут сам имао прилику |
| то нам још остали у кући, непрестано им износили понуде: духан, кахву, ракију, непрестано послу |
| Свакога јутра, рано, прије гранисунца, износио га на праг, приносио својим жутим, упалим очима |
| стајали, Зулфага је излазио пред мајку, износио некакве тужбе, рачуне и сенете, старајући се и |
| дмах поред прага; кахву јој сам пекао и износио, сам чистио наргилу и пунио је духаном.{S} Сам |
| ука стишавати.{S} Жене, једна по једна, изостајаху покаткад, почеше се јављати све рјеђе и рјеђ |
| ћи се између њих, слијепила их и готово изравнила један с другим.</p> <p>И тек тада осјетих чуд |
| а коју се никако не би могло рећи да је израсла на лицу, него је неко наказно и накриво прилије |
| им стрехама изнад њих, по којима одавно израсли и прилип и маховина, желећи да ту подигне нове, |
| са собом, као да се необично мучила да изрекне.</p> <p>— Па... ти си ми драг... не знам ти рећ |
| ј.{S} Морали смо се пењати уз излињале, изроване и поломљене камене басамке, обрасле погдјегдје |
| шао сам по селима, по уским, прашњавим, изрованим друмовима њиховим; ноћивао у тијесним, смрдљи |
| рукама у џеповима ходао сам по старој, изрованој калдрми, гонио мачке које се купиле око сиров |
| {S} И ко зна, може бит’ би се међу нама изродила и голема свађа, да сам хоџа једнога јутра не п |
| рчала и пружала ми руке, тражећи да јој изручим на изврнуте длане шећерлема, хурма, љешника.</p |
| квога грлатијега трговца, који босоног, изувши постуле и носећи их у једној руци а другом придр |
| аш се раскрвавили...</p> <p>Бржебоље се изујем и ја и одбацим обућу.{S} И престрашено узвикнух |
| ој, свијетлој висини тоне, растапа се и изумире.</p> <p>Тек покаткада, уријетко, освојила би је |
| крећући нам се. — Ви, ваистину, нијесте изучени на ове чудне кајде и гласове...</p> <p>Ништа... |
| и поласку и крене низ чаршију. — Ако се икад мислиш осветити коме, освети му се радом својим, п |
| и да ће судити жешће и суровије нето су икад прије судили...{S} Опет сам се бојао батина, шиба, |
| животу нијесам тако вечерао, нити ми се икада хљеб учинио слађи.{S} И ја и Хасан као да смо се |
| 79" /> хоџа ни хоџиница нијесу знали да икако излазе из куће ни куда излазе, нити им ко о томе |
| n="365" /> као да му било криво што ја икако и пазарујем код је он ту.{S} Вазда ме премјеравао |
| дана.</p> <p>— Рашта смо се и растајали икако?..{S} Рашта?..</p> <p>Зар не би било лакше и једн |
| е...</p> <p>— А зар би могао од срамоте икоме у очи погледати? — брзо дочека Хасан и спустивши |
| да се прибере и уозбиљи, — Испричаш ли икоме, ово ће ти судити!..</p> <p>И поносито показа на |
| нуда каквих: пите, пексимита, уштипака, или пешкеш који: махраму, јаглук, кошуљу...</p> <p>Неко |
| оворе.</p> <p>Легла би на шилту, сјела, или се наслонила на пенџер и поднимљена, замишљена, туж |
| о заустављали на коси, пешевима кошуља, или падали на снијежне, обнажене прси, прекривене дугим |
| уци: или ђугум да донесе воде са чесме, или ћупицу какву, завежљај, торбу, плетару.{S} Каткада |
| анице; свакоме пошаље понешто: или фес, или округу, или зубун, ђердан, тозлуке.{S} Свакоме шаље |
| ме пошаље понешто: или фес, или округу, или зубун, ђердан, тозлуке.{S} Свакоме шаље и поздрав и |
| јући се и увијек понешто носећи у руци: или ђугум да донесе воде са чесме, или ћупицу какву, за |
| у, ни чобанице; свакоме пошаље понешто: или фес, или округу, или зубун, ђердан, тозлуке.{S} Сва |
| ицу каква, за лопова, бескућника? ..{S} Или су мислили да сам луда неки, који је побјегао од ку |
| звијер какву: на вука, на међеда?..{S} Или, ако се примакнемо друму, хоће ли нас опколити хајд |
| ој, богатој кући, па се преварила?..{S} Или је хтјела да се подругне мом „сиромаштву“ и да каже |
| угих, па зажељела да и сама окуша?..{S} Или је имала да ми каже нешто чудно, ново, лијепо, нешт |
| тао сам га, гледајући му право у очи, — или живио од твоје доброте или од њезине... од њезина м |
| говорио, — једва сам и сам себе чуо, — или, ако су и чули, нијесу хтјели застајати ни губити в |
| улага ме се још најчешће сјећао.{S} Два или три пута написао ми је писмо, приложивши уза свако |
| јерећи штогод, морао се очешати од њега или га нехотице гурнути.</p> <p>— Пхи, погане радње! — |
| одмах, — носећи у малим, шареним тасима или у танким, везеним чеврмама, понуда — одлазили да га |
| упљати читава гомила, као око пехливана или Цигана с међедом.{S} Поче и дречати, грајати, кудит |
| Окупила би се по двојица, по четворица или више њих, потпуно опремљени и оружани, с напуњеним |
| е тада обично у чаршији или хамал какав или Циганка понека, носећи у малим, калајисаним тасима |
| ната, мислећи зар да је теферич некакав или да се нечувена чуда догађају.</p> <p>Граја, хајка и |
| дан, тозлуке.{S} Свакоме шаље и поздрав или савјет какав.{S} И, пошто га већ сви кметови ижљубе |
| но о томе.{S} И како је свак, — био луд или паметан, — налазио за потребно и да прориче понешто |
| и није смио да му се наруга, подсмјехне или окоси, макар и испотаје, кришом, а камо ли јавно, о |
| .{S} Ако бих кадгод посрнуо, обрезао се или опржио, није се сажалио на ме, нити ме почео тјешит |
| аво у очи, — или живио од твоје доброте или од њезине... од њезина мираза?..{S} Није ли исто?.. |
| ће и одговара човјек кога неко или неће или не може да разумије. — То је мој одговор!..</p> <p> |
| з комшилука и удаљених махала, посебице или у групама, и ишле мајки, наметале јој се, токорсе д |
| одне, јавио би се тада обично у чаршији или хамал какав или Циганка понека, носећи у малим, кал |
| емрли од страха чим би му кораке зачули или га опазили издаљега гдје иде.{S} Оставили <pb n="21 |
| о десити никоме другоме, него само мени или некоме од мојих.</p> <p>Зато поред све њихове љубаз |
| уна о томе: хоће ли мени бити на сметњи или неће...{S} Хаљине некакве разбаци по сандуцима и по |
| , па, запаливши чибук, почео звиждукати или, стиснутих очију, некако попијевати кроз нос, шуњке |
| као да се питају: хоће ли је послушати или неће?</p> <p>— А шта ћеш ти овђе? — изненада се око |
| ене и никад ме није смјела јаче ударити или казнити жешће.{S} Пустити некоме да ти сазна тајну |
| нечега, много се плашила.</p> <p>Лежећи или сједећи често би се стрекнула, пренула се и узвијер |
| размишљаше више њега: хоће ли опет лећи или неће.{S} Па га повуче према вратима, на друго мјест |
| у други помогне, да га заложи залогајем или да му из неба печени голубови полете у уста!..{S} К |
| ко су макар за час престајали са грајом или почели шапутати, немирно је устајала, ходала по соб |
| и лешкарећи у дућану, што су са чибуком или цигаром у зубима стењући и гунђајући прихватили за |
| ad>II</head> <p>Како отац или није хтио или није имао када да води много бриге о мени, био сам |
| то најчешће и одговара човјек кога неко или неће или не може да разумије. — То је мој одговор!. |
| м и сваког часа посрћу, изгубивши често или фес или постулу или појас.</p> <p>У читавој тој гун |
| ко лаким климањем главе одобравао нешто или не одобравао.</p> <p>Још рјеђе су га могли навући д |
| , пажљиво се обзирући није ли ме ко чуо или опазио...</p> <p>И сам Хасан као да се препаде од т |
| рпама, да се на пољу не би чуо разговор или препирање.{S} Затим, уносећи се један другом у лице |
| ог часа посрћу, изгубивши често или фес или постулу или појас.</p> <p>У читавој тој гунгули мој |
| крило, потегнувши ме прије тога за нос или за ухо.</p> <p>То му је било и једино миловање.{S} |
| у опазили са зембиљем, па продавао робу или не продавао.{S} Почеше тјерати дјецу макар чију, го |
| ћу, изгубивши често или фес или постулу или појас.</p> <p>У читавој тој гунгули мој је Јован би |
| ни пријатеља ни душмана да се, по дану или по ноћи, врзају око наше куће.{S} Једино стари Осма |
| У жељи да се увјерим јесам ли још у сну или сам збиља будан штипао сам се по бедрама и уједао с |
| 19132_C2"> <head>II</head> <p>Како отац или није хтио или није имао када да води много бриге о |
| хајдука, као након пожара.{S} Из зидова им, из подова, из таваница силно заударало на стареж, н |
| а сјутра...{S} Хоћу сада...{S} Треба да им наредим нешто...</p> <p>— Нареди сама...{S} Твоји су |
| руци држи овећи ибрик кахвени и чека да им приточи, а одмах поред њега, на тлима засјео други, |
| бе да изда за винограде неке, шта ће да им каже, а она је само муцала, петљала нешто и гунђала, |
| о би жељели да им он буде у џамији и да им он учи дјецу.{S} Дубоке је књиге, —— рекоше — проучи |
| азије и законе у прсте, па би хтјели да им то и дјеца науче.</p> <p>И дошао је међу њих и засје |
| у по њега и поручили: како би жељели да им он буде у џамији и да им он учи дјецу.{S} Дубоке је |
| ко одлазе.{S} Нијесам се усуђивао ни да им напоменем о томе а камо ли још и да причам коме и да |
| собно, а мукли, пригушени одјеци као да им се одазивали однекуд из даљине, с мрких, суморних ви |
| кад ме запитају: „Ђе си био?..“ зар да им рекнем „Ниђе“...</p> <p>И кад ме запитају: „Шта си р |
| у засједи чекају нас одавно и чувају да им не умакнемо.</p> <p>По срећи, изненада се однекуда р |
| нови опустише се, падоше по челу и лака им сјенка прели јој се преко очију, које као да намах п |
| те!..{S} Свакоме нудите!.. — довикивала им мајка, која је, огрнута лахким, провидним чаршафом, |
| овачка, у сандуцима и дењковима, лежала им испод нога и закрчивала путеве...</p> <p>Све је врил |
| та хоће, убијају кога хоће!..{S} Не зна им се за кућу, не зна за кућиште; кућа им све горе и пл |
| су били домаћини, господари у земљи, па им мало било госпоства, него још ударили и у силеџиство |
| .</p> <p>— Рашта би пријетили?..{S} Шта им ми радимо?..</p> <p>— запита стари и погледа ме свој |
| им се за кућу, не зна за кућиште; кућа им све горе и планине, а коначиште свако мјесто ђе се з |
| на тешким пушкама и ножевима а одсијев им игра уз напукнуте зидове и клизи по мркој, трулој ма |
| и нудио.{S} И, мјерећи погледом читаве им товаре, питао их о кући, о дјеци, о стоци, о свему.{ |
| , које је волио уплетати, каткад и гдје им није мјесто, биле му нове, необичне.{S} Многи су их |
| сватове пошли, са пуним чутурама, које им, објешене о кајишу, висиле о ункашу, са бисагама из |
| и фишеке и гурали их у фишеклије, које им биле привезане о појасу; ако су фишеклије биле препу |
| ве, за силахе, у големе духанкесе, које им висиле низ бедре.{S} Непрестано као да се спремали з |
| , а испод разгрнутих пешева провиривале им танке пушчане цијеви и сијевали сребрни, криви дршци |
| се; пуне, жилаве, снажне мишице добиле им чисто бакарну боју и како је одсијев кадикада клизио |
| и отежући проговори:</p> <p>— Донесите им, ђецо, мало млијека...</p> <p>Оба момка, без поговор |
| не, ударе у дахире, уздигну се на прсте им, затресавши бујним коврџастим чупима и измахнувши го |
| ницав, некако пронаћи и ухватити, да ће им први ући у траг.</p> <p>Једини Сулага сумњиво је врт |
| " /> <p>Људе који су ишли кућама а који им се нијесу свиђали, дочекивали су насред пута, хватал |
| о појаче распламтјела ватра, одсијевали им окићени балчаци ножева и срмом оковане главе малих п |
| омове, неки их и палили, и придруживали им се.{S} У многим кућама и не остаде готово мушке глав |
| кајући, пожудно их гледали и добацивали им масне, неслане шале.</p> <p>Мајка, уморена и ослабље |
| пара нешто, штекће, игра.</p> <p>И коњи им опремљени, уређени потпуно.{S} Везене ките, искићене |
| Зулфага, као са страхом неким, приступи им и лагано, тихо, пажљиво, закуца зарђалом алком на њи |
| е на кољена, поче их напајати, испирати им ране, утирати.</p> <p>— Сад ћу...</p> <p>Слуге му до |
| ако излазе из куће ни куда излазе, нити им ко о томе причао.{S} Па ни ја не бих знао нити бих м |
| а није ни могла ништа забрањивати, нити им забрањивала.{S} Кашње, кад су жене престале долазити |
| јела ни погледати на њих, ни осмјехнути им се.{S} Журно, хитно корачала <pb n="289" /> је, гази |
| ијама одлазили су у дућане и измахујући им ножевима изнад глава, узимали, односили робу.{S} Нап |
| p>Неко дохвати три-четири шибе и добаци им.{S} Они не прихватише.</p> <p>— Шибајте!</p> <p>— Не |
| Он је забадао ножеве у земљу окренувши им врхове према небу и затрчавши се прескакао их, прели |
| рестано текла, цурила густа крв, а зној им цурком текао с лица, — које као да се и сад прелијев |
| ад и гурнуо, ударио, — као онда кад сам им истом дошао у кућу, — ипак никада као да ни покушао |
| говор.{S} Два-три пута и притрчавао сам им и смјешећи се почео их запиткивати о дому, о кући... |
| пиринач, меку робу и све новце, што сам им дао, поново ми враћали.</p> <p>Ишао сам затим и међу |
| p>— Затварај!</p> <p>— Нећу — одговорим им опоро, држећи руке у џеповима и раскорачивши се на ћ |
| арих, великих казана бакрених, продавао им некакве ситнице и мијењао с њима за барут, за фишеке |
| ок модрикасто-златан пламен освјетљавао им половину мрког, знојавог, сунцем опаљеног лица, док |
| јима био додијао стари хоџа — поткрадао им џамију, — па хтјели да нађу и изаберу новога.</p> <p |
| ош јаднијим) пружио си утјеху и огријао им душу, — говорио је кашње и говорио сасвим искрено, н |
| као облак какав, обавијао их и заклањао им лица; само понекад, када би се под големим оџаком, у |
| о је међу њих, прекрстио ноге и понудио им духанкесу да запале.</p> <p>Сам је точио кахву и нуд |
| беласт, легао насред пута и препријечио им улазак у кућу!..{S} И још има образа да виче како је |
| во зулум настао?</p> <p>И закукаше како им је живот омрзнуо због оних објешењака, те попријетиш |
| све доведе у забуну, да их утуче и тако им опет покаже, е је и у говору моћнији, јачи, силнији |
| ећи. — Све дршће пред њима...{S} И нико им ништа не смије...{S} Живе како хоће, раде шта хоће, |
| , што нам још остали у кући, непрестано им износили понуде: духан, кахву, ракију, непрестано по |
| вао се на окрхано, поломљено оружје што им још остало.{S} Изгледали су као гомила јадних, одбач |
| етати, вртити, заигравати.{S} И разаспу им се свилене косе по плећима, и почну пуцати затегнуте |
| и и што су гласници били новији биле су им и вијести страшније.{S} Рањеници, — које су доносили |
| лагивати и потварати друге, само да бих им купио шећерлема, локума, бајама и да бих и њима коју |
| , висиле о ункашу, са бисагама из којих им провиривале некакве крпе, са <pb n="319" /> теркијам |
| о. —</p> <p>Гладан сам...</p> <p>— Има, има, брате!..{S} Их, што не кажеш одмах?..</p> <p>Сад ћ |
| , да види: је ли све намирено, уређено, има ли у кући свега...</p> <p>Али није био ни онако нас |
| траву.</p> <p>И смијешан ми постаде.{S} Има часова када, макар душу притискивали најтежи терети |
| И таквим се причама много вјеровало.{S} Има времена кад и најпаметнији људи вјерују у најлуђе п |
| > <p>— Планина је кућа њихова — рече. — Има их свуда.</p> <p>— А ми нијесмо срели ниједнога.</p |
| p>— Хатиџе, моје жене — дочека мирно. — Има их и она доста...</p> <p>— А ја сам мислио да су св |
| а живо. —</p> <p>Гладан сам...</p> <p>— Има, има, брате!..{S} Их, што не кажеш одмах?..</p> <p> |
| е...</p> <p>И опет се придиже.</p> <p>— Има ту голема прича — рече. — И ако хоћеш да не спавамо |
| кав поштен рад не може понизити...{S} А има послова који се могу и празних рука почети.</p> <p> |
| ла у малу и богатству, научена да свега има колико хоће и више него колико хоће, задрхтала је п |
| ко неће да призна колико памети и мозга има она у глави и колико је боља и разумнија него сви д |
| p> <p>— Чак амо?</p> <p>— Кажу да овуда има лова.</p> <p>— А не бојите се да ће и вас уловити?< |
| шкајући. – Она је моје дијете...{S} Она има...</p> <p>— Што је њезино и подај њојзи...{S} Ја не |
| на да донесе књигу. — Да вам причам шта има у књигама.</p> <p>И читао нам је, причао, тумачио п |
| бајке о хајдуцима.{S} Говорили су како има чета и у самом Сарајеву, како су сакривене по ханов |
| о непоштено брани и сам нешто непоштено има у себи — откресах и осорно и пакосно, као што најче |
| м заједно, а узгред јој отима и оно што има, пазарује с њоме!..{S} Сви сте ви, сви смо, хајдуци |
| једе поред њега, уз кољено му. — Зар их има?..</p> <p>Хоџа се причини као да га није чуо.</p> < |
| у браду. — А имао је и пара и данас их има...{S} То је и Хамид потврдио...</p> <p>— Опет Хамид |
| дјевојче, него као удата жена, која још има толиког сина.{S} И бојећи се, зар, да је когод не п |
| репријечио им улазак у кућу!..{S} И још има образа да виче како је гладан и како га неста!..</p |
| не клоне и не спусти се пред њу.</p> <p>Има тренутака када човјек по нагону неком, — макар и не |
| ијаницама, лоповима, разбојницима, који имају више убистава на души него на глави длака.</p> <p |
| та, хватали за прса и шамарајући питали имају ли каквих веза са усташима...{S} Трговцима, бакал |
| е враћао кући, дочекујући ме на авлији, имала је понешто ново да прича о њему.</p> <p>Накриви г |
| "353" /> <p>— Шта би то било што би сад имала казати, а прије није могла?..{S} Шта је то?..</p> |
| а зажељела да и сама окуша?..{S} Или је имала да ми каже нешто чудно, ново, лијепо, нешто што с |
| олики вакат нит’ си ми долазио, нит сам имала каква хабера од тебе...</p> <p>Заборавио и мене, |
| живом разговору, и, како је изгледало, имали су један другоме нешто много да кажу, много да ис |
| су куповали оружје и они који га никад имали нијесу <pb n="297" /> и припремали се за обрану.{ |
| а чудо, као да ни о чему другоме нијесу имали толико говорити, колико о мени.{S} Мени у лице по |
| и рањеник није био смртно рањен, ако је имало био при свијести, сви су одмах, — носећи у малим, |
| тварима и почела продавати: које дијете имало нешто новаца уложило их све у робу, а неко је, бо |
| p> <p>Нећу с њиме кад немам посла...{S} Имам ја и другог, свога рада...</p> <p>— И то је све? — |
| Остани, — каже.</p> <p>— Не могу...{S} Имам посла...</p> <p>— Остани...{S} Слађе ми попушити ц |
| — То... то ваља!..{S} Сад барем знам да имам друга за невоље!..</p> <p>Окрену се и пође, а ја к |
| стави ме. — Па... па.. видила си каквих имамо пријатеља, па... па ће му свашта набацати у главу |
| и да пријеђе мени, јер је читаво његово имање опет остало њојзи.{S} Двадесети дан погинуо је у |
| епше, <pb n="210" /> него су написани — имао је о чему и да прича, и није му требало да се враћ |
| прогунђа Ибрахим ефендија у браду. — А имао је и пара и данас их има...{S} То је и Хамид потвр |
| ени причао...{S} Нити је, каже, Зулфага имао својих пара кад је у нас дошао, нити су Хамиду пар |
| брзо потрошила.{S} Готово да је Зулфага имао право кад је говорио мајки: »Готова пара у руци, н |
| пријетио, ударао.{S} Јок!{S} Он нити је имао обичаја да грди, галами, ни јаче де виче.{S} Они с |
| во није понављао старе приче: увијек је имао нових, које се чиниле још љепше, чудније, занимљив |
| спочетка, док се Хасан лијечио и док је имао болова био сам врло мало у дућану.</p> <p>Макар шт |
| махали, него у читавом шехеру хоџа није имао правог пријатеља.{S} И он као да га ни тражио није |
| нути са свијета...{S} И да и Хамид није имао пушку, погинуо би...</p> <p>— Па?..</p> <p>— Па се |
| ad> <p>Како отац или није хтио или није имао када да води много бриге о мени, био сам препуштен |
| , крве се...{S} Људи, за које нико није имао срца ни милости, немају срца ни милости ни према к |
| а, — а то у дућану није могао, јер није имао с киме, — одлазио је у чаршију, у кахве и берберни |
| да човјек по нагону неком, — макар и не имао јачих разлога за то, — ипак осјети е му са неке ст |
| е купати, умивати, као да прије није ни имао времена да се и таквим беспослицама забавља.{S} Св |
| све ствари што их имао, — а није их ни имао много, —— и размјести их онако како се њему свиђал |
| носили као своје...</p> <p>Једанпут сам имао прилику да га слушам читаве једне ноћи.{S} Оно што |
| се вратио — прошапта.</p> <p>— Нијесам имао времена ни да се јавим коме — дочекам брзо, правда |
| итати и писати, ни за што друго нијесам имао да се бринем.{S} Непрестано сам се скитао по сокац |
| ого да испричају.{S} Зулфага је свакако имао много више да прича и, док је Хасан испред мог дућ |
| себе и заударали на зној, он је једино имао мекших и топлијих ријечи; једино међу њима изгледа |
| јевале све муке и сви болови што сам их имао.</p> <p>— Шта?..{S} Шта је? — забринуто запита она |
| се потпуно.{S} Донесе све ствари што их имао, — а није их ни имао много, —— и размјести их онак |
| да замилује...{S} И жену и ђецу кад бих имао, ни њих не бих миловао...{S} И њима бих зликовац б |
| ући главом и пријетећи прстом. — Сад ћу имати посла...</p> <p>— Их, баш сам луд што сам је дове |
| о и он...{S} А са таком памећу муке ћеш имати...</p> <p>— Макар...{S} Живот без муке и није пра |
| <p>— То је само почетак кавге — рече. — Имаћете је још...{S} Чујем да ти је све уграбио, све от |
| загрлише и пољубише.</p> <p>— Сад, ето, имаш своју ђевојку — откреса бабо, куцнувши ме чибуком |
| аспа.</p> <p>— Ефендија!</p> <p>— Ах... имаш ли душу?.. — јаукну он, растворивши уста и мученич |
| урну пушку ногом и погледа ме.</p> <p>— Имаш ли што да се једе? — запита живо. —</p> <p>Гладан |
| иранија надмашује све друге...</p> <p>А имаш ли дружине? — запита Сулага шапатом, играјући се б |
| рли ме. — Аферим!..{S} Нисам ни знао да имаш тако срце и... и да се тако знаш бранити...</p> <p |
| ету, да кроз прстен јабуку простријели, име своје да за-пише куршумима на зиду, на дрвету.{S} П |
| ке, мале демирли-пенџере, зазивајући по имену укућане и избацујући неслане шале о домаћинима.{S |
| } Дође ми да се дигнем, да га зовнем по имену и са раширеним рукама да му потрчим у сусрет.{S} |
| 336" /> <p>— Зар ја, покрај света свога имућа и добра, макар ми га Зулфага и не дао сада, да се |
| ма ударали и на живот, и на образ, и на имуће, па рашта да они поштеде наше куће? — отегну хоџа |
| ки: »Готова пара у руци, најнесигурније имуће, одлети док се окренеш«.{S} Зато је и препоручива |
| 2_C7"> <head>VII</head> <p>Да нам не би имуће пропадало и забаталило се, мајка по препоруци нек |
| у водити, сама управљати читавим својим имућем.{S} Трзала се, љутила, плакала, нудећи ме да ја |
| на је кућа! — заграјаше остали момци за инад њему, опколивши мајку, као да би да је бране. — Он |
| међу нас двоје отпочела као нека борба, инат неки; отада управо и почиње моје право <hi>житије< |
| наредио Хамиду и да му га донесе и, за инат, гурнуо га под јастук, под главу, и згњечио...</p> |
| ат тукао сам Хамида, љубимца његова; за инат улазио у његову собу и са запаљеном цигаром пржио |
| лије, причао свакакве приче и лагао; за инат тукао сам Хамида, љубимца његова; за инат улазио у |
| епо чујем, него тамо на авлији...{S} За инат!“...</p> <p>И тако сваку вече.{S} Час му криво бил |
| реса поносито, након дуже почивке. — За инат свакоме оздравио сам.</p> <p>Па, једнако шантуцају |
| хајдуке, — одвратих му подругљиво и за инат хакнух још три пута. — Таки ли си јунак!..</p> <p> |
| ог био узалудан, јер Хасан тада, као за инат, — силећи се да осоколи и себе и мене — упорно би |
| то није помогло.{S} Зулфага је, као за инат, све послове свршавао много раније него је она мис |
| дим и да проговорим с њоме, али, као за инат, никад је нијесам могао затећи код куће.{S} Управо |
| а Хамида...</p> <p>„То“, каже, „опет за инат мени...{S} Због црвљивог карамфила га звала“...{S} |
| вуда, изазивао, ругао му се.{S} Њему за инат, — чинило ми се, — могао бих учинити све што никад |
| коме за љубав учинио не бих.{S} Њему за инат ишао сам у чаршију, међу чаршинлије, причао свакак |
| <p>И у Сулаге сам најчешће ишао њему за инат.{S} Сваки дан готово ишао сам тамо и на авлији, на |
| ага није био у близини.{S} Само њему за инат задржао сам се, остао.</p> <p>Човјек овај као да ј |
| — још једнако био узрујан и спреман на инат, ипак, у погађању оном, у цјепкању, загријах се ма |
| била кавгаџија, што и она није газила у инат.</p> <p>Напошљетку, једне вечери затекох је снужде |
| .{S} Непрестано као да је тражио кавге, ината с њоме и вазда се жестио што и она није била кавг |
| уке, па попијевају.</p> <p>И, из чудног ината неког, и мени се прохтједе да запјевам, да пустим |
| м не знам кога, на силу тражећи кавге и ината, жељен да се макар с киме ухватим у коштац и да г |
| е, слушао их како се дозивају, препиру, инате, гонећи претоварене коње и при сваком десетом кор |
| или се нијесте љуцки, а одмах се почели инатити...</p> <p>— Видиш... видиш кога си подгојила, — |
| јнике и готово хтио запомагати, звати у индат...</p> <p>Пошто јој додија пуцњава купила је и та |
| жио да му што више причам о Зулфаги.{S} Интересовало га све шта он ради и како говори и како ра |
| оџе, иако нико ни споменуо није о њима, ипак сви опазисмо како је у пошљедње доба постао некако |
| тамо и ишли одлучно, без предомишљања, ипак као да смо обојица осјећали да нас чудна нека опас |
| дам свакојаке скупове, и мале и велике, ипак сам се изненадио кад сам опазио једну гомилу људи |
| богатији него четворица других заједно, ипак су га готово сви избјегавали и склањали се од њега |
| једнако био узрујан и спреман на инат, ипак, у погађању оном, у цјепкању, загријах се мало, ра |
| почео ругати се и грдити.{S} А ипак... ипак чинило ми се и смио бих се опкладити, да се и он, |
| , — по једном и по два пута у неђељи, — ипак се са Хатиџом нијесам много састајао.</p> <p>Стид |
| макар и не имао јачих разлога за то, — ипак осјети е му са неке стране пријети опасност, те се |
| о онда кад сам им истом дошао у кућу, — ипак никада као да ни покушао није да га потпуно укроти |
| тавши преда мном са раширеним рукама, а ипак не смијући да ми приступи и да ме такне. — Лакше ћ |
| јој се на све стране прича о гријеху, а ипак се прави невјешта и неће да га призна.</p> <p>Отрг |
| би одмах почео ругати се и грдити.{S} А ипак... ипак чинило ми се и смио бих се опкладити, да с |
| ојао батина, шиба, удараца...</p> <p>Па ипак —— остављали ме на миру.{S} Мајка је, шта више, из |
| ни бунити нити изненађивати.</p> <p>Па ипак хоџа се окрену мени, да ми све то, макар и укратко |
| њега.{S} По срећи, њихова помоћ мени је ипак у згодан час дошла и на велико чудо ханџијино опор |
| уједати за усне.</p> <p>Бојећи се да се ипак нећу моћи савладати, узмем од Хатиџе кахву и, сјед |
| да ће га зауставити, зовнути.{S} Па се ипак савлађивала и поново лијегала на траву.</p> <p>Узв |
| на нас ни да погледа...</p> <p>Кашње се ипак навикла, научила.{S} Увече, пошто бих дошао из чар |
| сам хтједе заподјести разговор, али се ипак предомисли, па окрену главу у страну и полугласно |
| гујући се и молећи да опрости...</p> <p>Ипак се не помакох с мјеста.</p> <p>— Доћи ће он и сам |
| , како је још оран и расположен.</p> <p>Ипак читаву пјесму није до краја допјевао.{S} Изненада |
| ништа говорио није, ништа желио, ништа исказао.{S} Само му се преко лица, које је било ведро и |
| и.{S} Погледам и на хаљине: исцијепане, искајишане.{S} Низ бедре ми висе дроњци и голо месо про |
| љући набрану траву и цвијеће по ћилиму, искали ручак.{S} Хоџиница, која је непрестано била у по |
| ије било стид од простих чобана, још би искали.</p> <pb n="309" /> <p>— Ех, брате, лијепо! — уз |
| гледао у ефендију, у кадифасте му очи и искежене бијеле зубе.</p> <p>И по свему сам могао позна |
| вши руке међу кољенима, као ругајући се искезих све зубе према њему.</p> <p>— А шта је од тих н |
| — запитам весело, гађајући је листићима искиданог, згњеченог шебоја у лице, који јој се обично |
| <p>Чупао бих је за косе, обарао, газио, искидао је на комаде.{S} Мучио бих и њу и Сулагу и ника |
| мљени, уређени потпуно.{S} Везене ките, искићене лажним бисером, ударају их по челу и по очима; |
| {S} Сав модар у лицу, надут, страшан, с исколаченим, помућеним очима и пјеном око уста, поново |
| ат.{S} Затим, једнако се држећи каната, искочи преко прага, стаде на авлију и викну из свега гр |
| ијели ме погледом. — Наћерао си зеца да искочи и то ће нам несрећу донијети...{S} Сметењаче!..< |
| анове руке одигоше се у вис и — као зец искочи иза грма.{S} Поче бјежати.{S} Одбаци и фес, и пу |
| е ми заигра, застрепи, залупа као да ће искочити...{S} Дође ми да се дигнем, да га зовнем по им |
| шу, — говорио је кашње и говорио сасвим искрено, непритворно.</p> <p>Кметови су, због тога, бил |
| А јаран ми...</p> <p>Она заломи рукама, искриви се.</p> <p>— Ја га се бојим — прошапта готово п |
| " /> <p>Мршаво лице њезино изнакази се, искриви.{S} Уста као да пређоше на десни образ, одмах п |
| > <p>Због мене?..</p> <p>И она се изви, искриви, и удари у грохотан, обијестан смијех.</p> <p>— |
| Лице јој готово помодрило, запалило се, искривило, жиле на врату набрекле, сви мишићи на образи |
| одбацујем у страну, а трговац, зачуђен, искривио се, подигао главу, па ме само гледа, премјера |
| нија, застадох на вратима и испрсих се, искривих, као да на мегдан изазивам кога.</p> <p>— Дајт |
| на ћемер озидана врата, осјенчаваху сав искривљени уски и тијесни сокак и заклањаху собом читав |
| грава и лиже готово до под саму трулу и искривљену стреху, било нам је као да смо пронашли нови |
| д нешто проријеђеног дрвља бјеласа узак искривудан као змија друм, оивичен са обје стране густо |
| затим и међу аскере, војнике, под сиве, искрпљене чадоре, препуњене сламом на којој су лежали, |
| тарим, смрдљивим диплама, учвршћеним на искрпљеној и напуханој мјешини, задуо у образима, закрв |
| > <p>Мазећи се гледаше ми у лице као да искушава, испитује.</p> <p>— И да загладим, скухала сам |
| разасутим листовима који одавно почели испадати.{S} Недалеко од њега, на ћенару једном, гурила |
| уздрма у мени.{S} Рука ми клону и пушка испаде из ње.</p> <p>И сва она трава, сва грчина она на |
| нда кад би му причали за разне Хасанове испаде, — које би сваки други отац најжешће казнио, — и |
| ми пролети изнад главе.{S} Од страха ми испаде пушка из руке и сав се стресох.</p> <p>Трговци с |
| ханове не хтједоше примити, ни кахву ми испећи.{S} На сваких, готово, хиљаду корака издизао се |
| и, узмем од Хатиџе кахву и, сједајући и испијајући, сам отпочнем разговор.</p> <p>— А кад си ра |
| кахва се непрестано точила и непрестано испијала.{S} И слуге и слушкиње, — не бојећи се више ни |
| сламнатог крова кућњега; пунио се буха, испијао кахву која је заударала на чађ, и погађао се, ц |
| ривши очи, дворила га све дотле, док би испио кахву и почео тражити хаљине и оружје, да се обуч |
| устивши се на кољена, поче их напајати, испирати им ране, утирати.</p> <p>— Сад ћу...</p> <p>Сл |
| и се гледаше ми у лице као да искушава, испитује.</p> <p>— И да загладим, скухала сам алву, — н |
| јој хајдучији, па ме сад зову и хоће да испитују.{S} Читавим путем нисам на друго ни мислио нег |
| гледа и на ме и на мајку некако лукаво, испитујући, па лагано, тихо, ступи у собу и сједе покра |
| рема другоме.{S} Гледали смо се нијемо, испитујући.</p> <p>— Шта сад? — као да смо у исти мах х |
| е дотле док се бабо сам не досјети и не исплати му.</p> <p>И кад наплаћује а он некако окреће г |
| .</p> <p>Они заћуташе.{S} Пустише да се исплачем.{S} Хајкуна, милујући ме и притежући себи и са |
| нух све, избацих.</p> <pb n="327" /> <p>Испљунувши, опет као да осјетих пљувачку у устима.</p> |
| а, по носу, устима, свуда.{S} Брже боље испљунух све, избацих.</p> <pb n="327" /> <p>Испљунувши |
| згуби се међу набраним, густим обрвама, испод којих се стаклиле мутне, влажне очи и некако приј |
| осјећао.{S} Многи су и нехотице чешће, испод ока, погледали на врата, као да би жељели да што |
| Нијесмо сами... — опет ће момче мекше, испод ока погледајући на канат и на дјевојче оно, које |
| рнута је била лаком, црвеном кабаницом, испод које је провиривао чибук с лулом и мрка цијев дуг |
| причини нам се као да долази изнад нас, испод неба, из грања оног, те некако и нехотице подигос |
| ашчешљао браду, па мирно сјео на шилту, испод пенџера, спустивши ћурак поред себе а чибук преме |
| не чеврме и готово падале по јастуцима; испод шише жутиле се неколике обвехле дуње од којих чит |
| викања оноликог, смучи ми се, стужи.{S} Испод појаса снажно ми заврти, засврдла нешто, <pb n="3 |
| чије су ресе готово падале по тлима, а испод разгрнутих пешева провиривале им танке пушчане ци |
| ушима, фрче, рже и копа земљу ногом, а испод румених ноздрва, из којих бије пара, расипље се л |
| нке сам чак и обијелио и ишарао мало, а испод стрехе, која се још једва држала, обијелио сам чи |
| нима испуцала чоха,повила се, а постава испод ње позеленила од траве и почела се разгуљивати.{S |
| Оних големих, дебелих, модрих прстенова испод очију као да сасвим нестаде; руменило јој се опет |
| н, блијед, подбухо, с дебелим мјехурима испод очију, али снажан и присебан, откопча прљаву, под |
| ст, уређен и нагиздан, са китом цвијећа испод феса.</p> <p>Неколико пута слала га и на села, то |
| ем главе.{S} Сулага затим стењући сједе испод пенџера и леђима се прислони уз јастук један, док |
| кажу све...{S} Куку!..</p> <p>Па ме узе испод пазуха, повуче ме у собу и гурну на шилту...</p> |
| шала!..{S} Бледуњаво лице њезино сад је испод шамије изгледало руменије, пуније; црне очи почел |
| питао је каткада бедевију, хватајући је испод врата и приносећи румене ноздрве њезине смјежуран |
| ре ми висе дроњци и голо месо провирује испод њих; на кољенима испуцала чоха,повила се, а поста |
| а глава, са очима које се једва видјеле испод големих, плавих обрва, са танким, нагриженим брко |
| клим, полунагим дојкама које се пробиле испод кошуља, извијају се, ковитлају, трзају, а дивља, |
| журане, објешене дојке, које јој вириле испод растављених пешева од кошуље.</p> <p>— И овђе... |
| ..</p> <p>Затим се измакну и погледа ме испод ока, поплашено.</p> <p>— А тад... замуца трзајући |
| е и пренемажући. — Све?..</p> <p>Она ме испод ока погледа, узвије носом и љутито се окрене прем |
| ваки пут када би наљегао погледао би ме испод ока, лукаво намигнуо и накашљао се.{S} И то као д |
| свој штап сувом косматом руком, која се испод бијелог рукава кошуљина необично црнила и необичн |
| тозлуцима распали се, попустили, те се испод њих провидили и стопе и закрпљене ивице од чарапа |
| она очајно, па ломећи прсте, спусти се испод зида и удари у плач. — Ето...</p> <p>— Хатиџа!</p |
| када кроз густеж оној опазисмо како се испод нешто проријеђеног дрвља бјеласа узак искривудан |
| је и благ и добар човјек...{S} Крви би испод грла дао...{S} Чудим се како се о њему може и мис |
| зе ђугуме што су у једноме низу стајали испод басамака и оде, отрча управо на воду.</p> <p>— Ев |
| дише још неки.</p> <p>Авдо ме подухвати испод пазуха, подуприје ме читавим тијелом својим, и по |
| ватате ме за прса, обарала ме и, вадећи испод басамака дугачку шибу једну, — која је и била уст |
| ци јорган са себе и један јастук одбаци испод главе.{S} Опет поћута мало.</p> <p>— Ух!..</p> <p |
| гла подносити да се ја одмећем и отимам испод њезине снаге и надзора њезина.{S} Кад год бих се |
| чка, у сандуцима и дењковима, лежала им испод нога и закрчивала путеве...</p> <p>Све је врило, |
| њено, постиђено, погледа ме једним оком испод рукава, чије златом извезене гране као да јој гор |
| полугласно пјевуцкајући.{S} Дошавши до испод ћошка успори ход, застаде пред ћемерли-вратима, л |
| >— Лијепо је... .</p> <p>Обоје сједосмо испод пенџера, на серџаду.{S} Ухвативши се за руке, при |
| и поче пипати око себе, извлачити нешто испод душека.{S} Ни ријечи не проговорише једно другоме |
| а шамијом, повезала је, те јој само нос испод ње провиривао; погледа никако ни одвајала није од |
| бјешени талисмани свијетле сем бљескају испод оплетених и зеленим тракама окићених грива; низ с |
| е својим жутим, помућеним очима које му испод плиткога чворугавог чела <pb n="310" /> дубоко ут |
| е мало и спустивши пушку на земљу чучну испод зида.</p> <p>Ја и Хасан посједасмо на земљу.</p> |
| е и порвем се, побијем, покрвим.</p> <p>Испод појаса почело ме превијати нешто, мучити, стезати |
| да мучим, да пецам, да уједам подмукло, испотаје:</p> <p>— Зар се ни Хатиџа не би усрећила? — п |
| е наруга, подсмјехне или окоси, макар и испотаје, кришом, а камо ли јавно, отворено.{S} Сада су |
| ни замиловали нијесмо?..</p> <p>Сулага, испочетка, као да и сам усвоји моје разлоге и као да му |
| але.</p> <p>Мајка, уморена и ослабљена, испочетка није ни могла ништа забрањивати, нити им забр |
| > <head>XXXVI</head> <p>За све вријеме, испочетка, док се Хасан лијечио и док је имао болова би |
| јица и ишли напријед, само напријед.{S} Испочетка сам се једва опирао на ноге, шантуцао сам, те |
| <p>И ништа смјешније није било него је испочетка видјети како разговара с радницима, кметовима |
| одбијају од себе био је јачи од свега и испочетка све друго савлађивао.{S} Али што сам дуже иша |
| Хасан зажели, Зулфага доноси...</p> <p>Испочетка нити сам што питао Хасана, нити му говорио о |
| ад почела додијавати, мучити ме.</p> <p>Испочетка нијесам је ни осјећао толико; стид што ме људ |
| или би и тебе...</p> <p>Она се придиже, исправи се и, онако мршава, блиједа, слаба, ослони се л |
| хвати џубу и, пребацивши је преко руке, исправи се:</p> <p>— Досад су вам вазда, од ђетињства, |
| <p>— Аман!..</p> <p>Хајкуна живо скочи, исправи се.{S} Опрезно, као мачка кад се прикрада, прис |
| <p>— Хасана?..</p> <p>Она збаци шамију, исправи се и затресе косом, густи праменови опустише се |
| погледа.{S} Само забоде барјак у земљу, исправи се и, ништа не говорећи, једним лаким измахом р |
| шла из собе, стиште зубе и покуша да се исправи.</p> <p>— Камо среће да погибох! — јекну. </p> |
| рно опирући се на штап и кушајући да се исправи. — Јунак ме у ову кућу довео, њега сам и служио |
| </p> <p>— И нећу, — одлучно вели тада и исправи се. -—</p> <p>Никоме за љубав не бих ти невјеру |
| .</p> <p>Хоџа одиже књигу изнад главе и исправи се.</p> <p>— Знаће шта су муке... ама може знат |
| леђа.{S} А он нагло прихвати за пушку и исправи се.</p> <p>— Стој!</p> <p>Упознавши ме боље, ка |
| те гоне, да гњаве...</p> <p>Па се опет исправи, раскиде јечерму на прсима и указа на усахле, с |
| бона...{S} Рањен!..</p> <p>Она се намах исправи.</p> <p>— Рањен?..{S} Тешко?.. — брзо запита.</ |
| } Готово уза саму чатрњу, уз ивицу јој, исправила се Хајкуна, али не она бујна, једра и плаха Х |
| као рањеник, покушавајући да се отмем, исправим.{S} И коракнух неколико пута и...</p> <p>Све п |
| у.{S} Затим покушах да се дигнем, да се исправим.</p> <p>Узалудно!..{S} Гласно стењући од болов |
| дијало толико размишљање, подигнем се и исправим.</p> <pb n="323" /> <p>— Куда ћу сад?..</p> <p |
| азим њега, сама.{S} Стао покрај каната, исправио се, једном руком ухватио се за демире, док у д |
| т, кршан, увијек лахко обучен, стао би, исправио се украј невелике чатрње у дну авлије, големом |
| д су доносили ствари.</p> <p>Ја се брзо исправих, подигох се.</p> <p>— Што си га сад споменула? |
| че, напошљетку, мајка, прибирајући се и исправљајући. — Чини ми се да ће и теби добро бити...</ |
| <p>Опазивши га, она се одмах придизала, исправљала се.{S} Једним замахом руке саставила би и ко |
| аједно да станем пред Хасана, кад се он исправљен, поносит и горд, помоли на прагу, шантајући и |
| и мање.{S} Напошљетку се и задњи ћемер испразнио и задњи се дукат потрошио.</p> <p>— Шта ћемо |
| ла ми увијек понешто.</p> <p>Око ручка, испред подне, јавио би се тада обично у чаршији или хам |
| одвојени од свакога.</p> <p>Тек касно, испред поноћи, лагано би се дигао он, огрнуо се ћурком |
| ћи чаршинлије и хотимично нагонећи коње испред туђих дућана, само да нанесу штету какву и оборе |
| д, ни причати му што.{S} Склањао сам се испред њега као испред туђина каква и тек кад сам знао |
| ом!..</p> <p>Чим је отишао и измакао ми испред очију, зажалих за њим.{S} Почех сам себе прекора |
| ки, <pb n="235" /> мушки глас како грми испред врата.{S} Због тога и претрне, премре.{S} Због т |
| дје стигне, само да их што прије уклони испред очију, да их сакрије.</p> <p>Ради бабе Сулага је |
| Зулфага је, хтио не хтио, морао бјежати испред њега, измицати се, сакривати.</p> <p>Али као да |
| амо ја, једини ја, морао сам се враћати испред свакога хана, постиђен, покуњен, тужан и само ја |
| — почнем сам себи пребацивати, ходајући испред дућана и непрестано гледајући у сокаке куд је Ха |
| мао много више да прича и, док је Хасан испред мог дућана пролазио оборене главе, као постиђен, |
| Зулфаги.{S} Свако јутро пролазио ми он испред дућана, ишао међу комшије, састајао се с њима, с |
| што.{S} Склањао сам се испред њега као испред туђина каква и тек кад сам знао да ће почети с д |
| м.{S} Зулфага ми неколико пута пролазио испред дућана весео, насмијан, задовољан, а око њега, с |
| за подне, — пошто су пошкропили чаршију испред дућана да буде хладније, —— прилегли на ћепенцим |
| ане, са дахирама и чампарима, играле су испред раздраганих кадуна, наклањале се према њима, сав |
| као да и они трче, као да бјеже, измичу испред мене.{S} И, — макар то сада било и смијешно, — м |
| собе.</p> <p>— Иђи! — прошапта стењући, испрекидано. —</p> <p>Бјежи од зла...{S} Хајде Сулаги.. |
| Шаптао је и даље неуморно, шаптао живо, испрекидано, примичући се, нагињући се све више.</p> <p |
| ти рећи колико си драг — изговори брзо, испрекидано, стискајући очи и све више приљубљујући се |
| ... не могу даље, — одговорим промукло, испрекидано, дашћући. — Не могу...</p> <p>— Уморио се, |
| м да се твоје отима — настави задихано, испрекидано, загушено. — Ја, црна мајка, устала на свој |
| <p>— Шта је?..{S} Шта ти је?.. — њежно, испрекидано запита она, милујући ме по глави. — Смајиле |
| ћеш да продаш кметове, ханума? — запита испрекидано, премећући велике жуте бројанице међу прсти |
| чи... ах... не галами тако, — зајеча он испрекидано, хватајући се за прси. — Ах... нијесам глух |
| еж, на плијесан; око разлупаних пенџера испреплела се паучина и повијала се попут дима: по кана |
| ...{S} По друму, око нога ми, као да се испреплело неколико пушака, око њих се разасуло стотина |
| н другоме нешто много да кажу, много да испричају.{S} Зулфага је свакако имао много више да при |
| а није допуштао ни да се изјадам, ни да испричам што.</p> <p>— Нема ти овђе мјеста — одговарао |
| итаве једне ноћи.{S} Оно што ми је тада испричао, препричаћу сада и ја, старајући се да све изн |
| p> <p>— Он!..</p> <p>— Нама је овђе све испричао поштено и све смо му потврдили — настави Ибрах |
| 9132_C24"> <head>XXIV</head> <p>Кад сам испричао Сулаги како сам прошао код Ибрахим-ефендије, н |
| д се није више бојала да ћу неком јачем испричати њезине тајне и као да се хтјела осветити на м |
| сцима, никад не може све јасно и лијепо испричати...{S} Ни момци то нијесу могли.{S} Дуго су гл |
| старајући се да се прибере и уозбиљи, — Испричаш ли икоме, ово ће ти судити!..</p> <p>И поносит |
| } Тек кад би се, рашчерупан, раздрљен и испрљан дочепао собе и сакрио се, закључао у њу, остављ |
| ни, муци.</p> <p>— Казао си и да ћеш ме испросити — настави након дуже почивке, некако пакосно, |
| , момче? — тек сада проговори Хајкуна и испрси се према њему, спремајући се да још жешће навали |
| нила најзгоднија, застадох на вратима и испрсих се, искривих, као да на мегдан изазивам кога.</ |
| свега свијета.{S} Зато оде пред мајку, испружи шију, понизно се наклањајући и љубећи јој скуте |
| авао.{S} Два-три пута видио сам како је испружио шију, змијску главу принио уху муштеријину, па |
| ично и настала бескрајна једна почивка, испуњена усиљеним кашљањем и подмуклим шапатом и сваки |
| зидова, чак у комшилук...</p> <p>Момче испусти алку, узвикну нешто и пљесну дланом о длан.{S} |
| а!</p> <p>— Њега?..</p> <p>Па несвјесно испусти жарач и у забуни голим рукама хтједе гурнути у |
| зар?..</p> <p>Мени лако задрхта рука и испустих кашику.{S} Покорно, као дијете какво, подигнем |
| о месо провирује испод њих; на кољенима испуцала чоха,повила се, а постава испод ње позеленила |
| ако ми сви прсти набрекли, расцвали се, испуцали, а скорена крв, црнећи се између њих, слијепил |
| каљави, трули остаци од чарапа и црни, испуцани прсти.</p> <p>— Не чуди се што сам га нашао — |
| о се, напошљетку, пред старим, сниским, испуцаним вратима једним, под чијом накривљеном стрехом |
| им понестало, пресахнула ми; само ми на испуцаним уснама застала капља крви и почела се корити. |
| еци, о стоци, о свему.{S} За те људе са испуцаним, жуљавим рукама и мрким, суморним лицем, који |
| гајтанима и широки расквашени опанци са испуцаним опутама.{S} Читавим путем није проговорио риј |
| и о праг, тресући канатима као да ће их иставити.{S} Мајка, око које се <pb n="230" /> бијаше о |
| ствар мајсторски удесили, како би мајку истакли као главног кривца и тиме ми онемогућили сваки |
| несем робу, да својом чистином одудари, истакне се између свију комшиских дућана.{S} Ћепенке са |
| S} Је ли хтјела одмах, на првом кораку, истаћи своје богатство и показати колико сам ситан прем |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Исте ноћи, око јације, убио је Зулфагу и наредио мајки |
| ада не би могао ни познати да су то они исти момци, који, кад би бабо кренуо у лов, онако понос |
| о нам се ђеца не опамете, и они ће бити исти, а ако били оваки, нека их свијех ђаво носи!..</p> |
| жи ме, распали још више.</p> <p>— Један исти човјек не може бити и мој и Зулфагин пријатељ — до |
| се причиња као да десетина њих у један исти мах са неколико страна хакћу и подвикују.</p> <pb |
| ујући.</p> <p>— Шта сад? — као да смо у исти мах хтјели запитати један другога, а сваки се устр |
| че поче муцати нешто, гунђати.</p> <p>У исти час и ја и Хасан одигосмо пушке и примакосмо се.</ |
| пустићеш ме да и данас очистим оружје и истимарим бедевију...{S} Ето то...</p> <p>— Јок! — откр |
| жи...</p> <p>Морам рећи да сам се ја, у истини, наслађивао садашњим мукама Хатиџиним, светио јо |
| ствено.</p> <p>Шта ће бити ако је збиља истинита она напомена да зец баксузлук доноси?...{S} И |
| p>Наскоро сам се увјерио да је говорила истину.</p> <p>Не знам ради чега отпусти она након неко |
| p>— Није он ништа лагао — рече — све је истину говорио...{S} Је ли он крив што су Хамида оробил |
| еста!..</p> <p>И нико не смије да рекне истину, да му све каже, откреше!..{S} Аге, трговци, бег |
| {S} А је ли вјеровао да ће та времена у истину наскоро настати?..{S} О томе нити сам га питао, |
| засуканим рукавима непрестано чистили, истирали, прали бритве, клијешта и приправљали мехлеме, |
| а врата, кушајући да ме одигне од тала, исто онако као што ме и хоџа одигнуо.{S} Зовну прстом Х |
| некако меко, сажаљевајући — срце ти је исто као и у мајке...</p> <p>Још би ти и памет била као |
| езине... од њезина мираза?..{S} Није ли исто?..</p> <p>— Види се да ти крв бабина тече кроз жил |
| колико се јуначио и претварао, — плашио исто као и ја, да је и њему мучно било као и мени.</p> |
| ћиво, сасвим заборављајући да сам га то исто при доласку питао. — Јуче?</p> <p>— Прекјуче — кра |
| х боље, познадох међу њима Јована, оног истог Јована, који је некад са мном продавао робу по ма |
| бе некако нечујно, ишчезну.</p> <p>Тога истога дана, негдје иза подне, дође нам Сулага.{S} Био |
| е нас она извући из ове незгоде.</p> <p>Истога дана, пред вече, Јован је однио папуче и изјадао |
| страшан, потмуо, необичан тутањ.</p> <p>Истога дана дође нам Сулага.{S} Хтио, зар, да види: је |
| .</p> <pb n="219" /> <p>Погледала би па истом онда, кад би је, — не поздрављајући, — позвао да |
| е за руку. — Нипошто!..</p> <p>Мени сад истом свану пред очима: зашто је збуњена, зашто усплахи |
| оћ, да зовнем макар кога.</p> <p>Тад се истом сјетих Хасана, тад опазих да га нема поред мене.{ |
| ахвом, а у другој филџане.{S} И сад сам истом могао опазити колико се разрасла, колико развила |
| и гурнуо, ударио, — као онда кад сам им истом дошао у кућу, — ипак никада као да ни покушао ниј |
| "> <head>XIII</head> <p>Како смо обично истом пред вече морали узимати књиге у руке и учити, и |
| Сва срџба моја бијаше потпуно ишчезла, истопила се пред погледом њезиним, а, обвијајући јој ме |
| ри наранче.{S} Чим би сјео почео би све истресати и сасипати ми у крило.{S} Новаца ми није мога |
| бих се научио радити...</p> <p>Она поче истресати пепео и, токорсе, чистити лулу и стругати је. |
| ине и да умре?.. — брзо одговори стари, истресе из кесе нешто дувана, напуни крњаву лулу и запа |
| рпе некакве, која је заударала на зној, истресе нешто духана на длан, узе га међу прсте и поче |
| изгребан, мрк, необријан, у подераним, иструлим хаљинама, — ако се оно неколико крпетина што с |
| мену...</p> <p>Изненада, из собе једне, истрча Хатиџа, весела, зајапурена, са неуређеном косом |
| Кад смо се приближили Сулагиним вратима истрча нам неко у фереџи у сусрет и поче ме дрмусати.</ |
| S} И хоћу!..</p> <p>Па се брзо окрену и истрча из собе.</p> <p>— Ето — избаци хоџа и показа за |
| е.</p> <p>Почеше врискати и жене, пошто истрчаше из соба, узрујаше се, заграјаше и склепташе се |
| е опричам, мајка, узбуђена и поплашена, истрче иза каната и силом ме заустави.</p> <p>— Шта си |
| з руку.{S} Биће, бре, галама једна, кад истрче дућанџије из својих дућана, изненађени, када ме |
| метох се, збуних, запетљах.{S} Бржебоље истрчим између њих, завучем се чак у подрум и тамо се с |
| чега отпусти она након неколико дана ту исту слушкињу, која је и спавала с њом, а мој душек пре |
| вијек тежи него да ме ударио, ошамарио, истукао.</p> <pb n="278" /> <p>Па, не проговоривши више |
| пошто је обдарила и отпустила Хајнију и истукла Зулфагу, није по обичају ни отишла у своју собу |
| јетивши се. — Хајдуци!..</p> <p>Па брзо исука нож из канија, бијесно ошину коња њиме и потјера |
| ко њих, обијесни, љутити, раздражени, с исуканим сабљама и напуњеним пушкама, застану на сред ч |
| нем загледати.{S} Погледам и на хаљине: исцијепане, искајишане.{S} Низ бедре ми висе дроњци и г |
| но промуцала:</p> <p>— Спремај се...{S} Ићеш у Сарајево...</p> <p>— Ја?..</p> <p>— Да учиш...</ |
| икати... „Драго ти“, каже, „што ћу брже ићи па зато пјеваш...{S} И нећеш у соби да пјеваш да те |
| н није лош...</p> <p>— Он не смије више ићи у Сулаге — нагласи мајка јаче и пресијече руком по |
| вонарима, него ће свак тражити висине и ићи према њима својим путем, мислећи својом главом и оп |
| војим, и поведе мало.</p> <p>— Можеш ли ићи? — причини ми се као да запита.</p> <p>— Шта питаш? |
| — отегнух полугласно.</p> <p>— Можеш ли ићи?</p> <p>— Чини ми се да могу.</p> <p>— Окушај!..</p |
| ји је и осиједио служећи и који више ни ићи није могао без штапа, често и без штаке.{S} Док је |
| кутије, повуче ме себи:</p> <p>— Немој ићи...{S} Остани, — каже.</p> <p>— Не могу...{S} Имам п |
| ме...{S} Сад сам, ево, здрав и сад могу ићи.</p> <p>— Не дај му — живо дочека Хатиџа и поче ме |
| иловати.</p> <p>— Отсада више не смијеш ићи у Сулаге — рече отсјечно. — Нипошто!..</p> <p>— Не |
| а махнита глава да твоју наговара!..{S} Их!..</p> <p>А тад се окрену мени, загрли ме и поче љуб |
| н сам...</p> <p>— Има, има, брате!..{S} Их, што не кажеш одмах?..</p> <p>Сад ће бити — почех ја |
| натраг. — Кад твоја памет не може...{S} Их!..{S} Како ћу ја?..</p> <p>— Доста! — готово цикну м |
| о о јунаку и... и да ме сви хвале...{S} Их!..</p> <p>Па измахну руком и окрену се.</p> <p>— Нап |
| ме и умиљавајући се. — Не знаш ти...{S} Их!..{S} Због мене, болан, направио би чуда!..</p> <p>— |
| ући. — Никад више сунца не виђети...{S} Их!..</p> <p>Стари зажмири мало, замисли се.</p> <p>— А |
| не не би учинио...{S} Мислила сам...{S} Их...{S} Кавгаџијо један!..</p> <p>— Ђаволе!..</p> <p>С |
| у. — Ја се запричала, а ти гладан...{S} Их!..</p> <p>Брже боље оде и донесе млијека, сира, кајм |
| . —- Зар ти је ово кућа за миловање?{S} Их!..</p> <pb n="376" /> <p>Па, смијући се, ухвати ме з |
| ан растегнуто и збаци струку са себе. — Их!{S} Сретан ли си! — викну јаче, стискајући ме за миш |
| а се преобучеш — рече умиљавајући се. — Их, какав си!..</p> <p>— Какав?..{S} Лијеп! — нашалих с |
| бућу с нога и погледа у прсте,</p> <p>— Их! — рече зачуђено, чешкајући се по глави.</p> <p>— Ба |
| готово ништа могли уредити!..</p> <p>— Их!..</p> <p>— Пошље... пошље ти и мајка ударила у нека |
| . за онога што га измлатила...</p> <p>— Их!..</p> <p>Хасан слегну раменима.</p> <p>— Шта ћеш... |
| рстом. — Сад ћу имати посла...</p> <p>— Их, баш сам луд што сам је довео, а ништа купио нијесам |
| .</p> <p>— Пустио си Хасана...</p> <p>— Их!..</p> <p>И ја се грохотом засмијах...</p> <p>— Немо |
| ачући. —</p> <p>Бојим га се...</p> <p>— Их!..</p> <p>— Ако желиш мира у кући не примај га! — ви |
| у лице. — Знаш ли и ти што?..</p> <p>— Их!..{S} Како ћу ја?.. — ускликну он задивљено и некако |
| ну и попрска и ћилим и ћенаре.</p> <p>— Их! — цикну Хајкуна, па заборавивши на своју рану, прит |
| какви, планинштари, дрвосјече.</p> <p>— Их!..{S} И ти се уплашио! — прекори ме Хасан подругљиво |
| сами и...и још свашта говори.</p> <p>— Их!..</p> <p>— А какве су наше кадије... наши судови... |
| . — Не знаш?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Их!..</p> <p>Па пљесну рукама и зажмири мало.</p> <p>— |
| </p> <p>Ја се токорсе зачудих.</p> <p>— Их, колико ли их морало погинути док су тебе ранили!..< |
| и давали ми смокава, грожђа, шљива, да их оставим на миру, и молили по неколико пута да оцу не |
| закључавали и подупирали мертецима, да их не би какав непозвани гост изненадио; прозоре и пушк |
| жељом да јој све те мерџане проспем, да их изгазим, смрвим и сатрем. — Да сам болестан, лакше б |
| ави, прућих се.</p> <p>— Ти би, зар, да их дочекамо из засједе?</p> <pb n="316" /> <p>— Тако се |
| да их што прије уклони испред очију, да их сакрије.</p> <p>Ради бабе Сулага је и мене волио мно |
| /> тога: да их све доведе у забуну, да их утуче и тако им опет покаже, е је и у говору моћнији |
| ворио само због <pb n="216" /> тога: да их све доведе у забуну, да их утуче и тако им опет пока |
| <p>— Она је <hi>сама</hi> потврдила да их је потрошила — нагласи ефендија презриво се смјешкај |
| .</p> <p>— А кад више није било пара да их довршите, онда...</p> <p>— Онда су прешле Зулфаги?</ |
| з све снаге дувајући у прозебле руке да их загријемо, — слушали како у даљини негдје, у другим |
| ку <pb n="372" /> осјећао сам у томе да их мрвим, уништим, и нешто као да ме поче голицати на с |
| оме а камо ли још и да причам коме и да их одам.{S} Ни они мени ништа спомињали нијесу, ни пита |
| или оружани, наши би се одавно дигли да их тоне...</p> <p>Па показа на тројицу-четворицу младић |
| је! — подвикивале су гласно, желећи да их чује и да се барем осмјехне на њих.</p> <p>Сама Хати |
| х тајни.{S} Зато, вјечито страхујући да их случајно не бих одао баби, и тепала ми и митила ме, |
| ако мучаљиви.{S} Залуд бих покушавао да их задржим и увучем у разговор, залуд бих их митио, ула |
| сам и како указује на трговце и као да их призива за свједоке.</p> <p>Наравно, ни јавио му се |
| нападачима.{S} Неки се правили и као да их познају, иако их, — увјерен сам — нијесу познавали.< |
| оји је моћан и јак.{S} Доста је било да их само једном погледа оним орловским погледом, па да о |
| у њедра, за појас, гдје стигне, само да их што прије уклони испред очију, да их сакрије.</p> <p |
| диле и дјецу са собом, бојећи се зар да их саме оставе код куће, и читава широка авлија препуња |
| ад ништа заповједила није.{S} И погледа их опет и — подиже руку.</p> <p>— Оборите га! — рече од |
| им ђецу? — мирно их запита он и погледа их редом. — То ли хоћете?..</p> <p>— Сви хоћемо — одгов |
| — Онда су прешле Зулфаги?</p> <p>— Онда их Зулфага, онако недограђене, купио од твоје мајке за |
| ни ће бити исти, а ако били оваки, нека их свијех ђаво носи!..</p> <p>Чудна граја и гунгула нас |
| анке што су ми разносиле робу, дозивала их, куповала свега и што јој требало и што није требало |
| дражећи ме, пробирала језгре и грицкала их.</p> <p>— А, чини ми се, сад ће и теби бољи земан до |
| и поднимљена, замишљена, тужна слушала их.{S} Ако су макар за час престајали са грајом или поч |
| на крв, црнећи се између њих, слијепила их и готово изравнила један с другим.</p> <p>И тек тада |
| дгаја осветнике...{S} И ето... створила их је...{S} Дигли су се...</p> <p>— Па дочекаћемо их, — |
| ијама неколике прегршти мохуна, чистила их, тријебила.{S} Погледавши једно у друго не проговори |
| , пјевајући чисти врата и пенџере, трља их крпом некаквом, запе ми ријеч у грлу.{S} Заборавих н |
| >— Планина је кућа њихова — рече. — Има их свуда.</p> <p>— А ми нијесмо срели ниједнога.</p> <p |
| Хатиџе, моје жене — дочека мирно. — Има их и она доста...</p> <p>— А ја сам мислио да су све тв |
| е он и потврди главом. — Осилили се, па их треба скрхати...{S} Ко год се осили, треба га мало п |
| еђу њих румена, весела, насмијана, пита их о земљи, о хајвану, <pb n="381" /> о добрима и одмах |
| <p>— Пуно.</p> <p>— Па какве штете кад их продамо?..{S} Ја бих их давно продала...</p> <p>Зулф |
| <p>— Ноћас су довезли рањенике.{S} Сад их почели доводити по ноћи, да се свијет не плаши...</p |
| ијевати и гудити уз гусле.</p> <p>А тад их он почне обасипати поклонима.{S} Не заборави ни жене |
| ам више и више наваљивао оптужбама, све их више тражио, товарио...</p> <p>Напошљетку, кад ми ве |
| све рјеђе и рјеђе купити око баште, све их мање и мање долазило.{S} У оно доба кад су се обично |
| а окваси руке у крви и, раширене, одиже их према небу.</p> <p>И сви приступише и оквасише руке. |
| Донесе све ствари што их имао, — а није их ни имао много, —— и размјести их онако како се њему |
| и како чешће обилази врата и притврђује их.{S} Сваке вечери, након јације, одлазио би њима, нам |
| кла, те мучиле пасторчад своју и гониле их.</p> <p>Причајући непрестано је гледала у ме и непре |
| склопи руке и, тако склопљене, поднесе их под браду.{S} Сневесели се.</p> <pb n="402" /> <p>— |
| S} Промијени јорган и јастуке, растресе их.{S} Леже.</p> <p>— Смајиле, Смајиле, спаваш ли? — за |
| нога.</p> <p>— Ако сте их жељни, можете их и овђе срести,</p> <p>—— отповрну стари, залажући се |
| јесмо срели ниједнога.</p> <p>— Ако сте их жељни, можете их и овђе срести,</p> <p>—— отповрну с |
| Сви као да су били тврдо увјерени да ће их он, онако бистар и проницав, некако пронаћи и ухвати |
| тући о праг, тресући канатима као да ће их иставити.{S} Мајка, око које се <pb n="230" /> бијаш |
| замуца трзајући низама дуката као да ће их откинути, — тад сам се наљутила и...и...</p> <p>Немо |
| другога и, спустивши се на кољена, поче их напајати, испирати им ране, утирати.</p> <p>— Сад ћу |
| звади неколико упечених кромпира и поче их љуштити.</p> <p>— Планина је кућа њихова — рече. — И |
| од радости.{S} Опружи обје руке и поче их трљати као да се умива.</p> <p>— Ето видиш — отсијеч |
| лазили му.</p> <p>Покаткада напунила би их се читава соба.{S} Засједну по меким, рутавим миндер |
| мети разни, — остављали су домове, неки их и палили, и придруживали им се.{S} У многим кућама и |
| токорсе зачудих.</p> <p>— Их, колико ли их морало погинути док су тебе ранили!..</p> <p>Он се н |
| сам — нијесу познавали.</p> <p>Називали их пијаницама, лоповима, разбојницима, који имају више |
| и на кућна врата тражили цуре, дозивали их...</p> <p>Дешавало се, па су и чаршију затварали.{S} |
| еби, помијешали се с њима.{S} Натјерали их и да се пропију и у пићу да расплећу косе, бацају ха |
| .{S} Узгред су пунили и фишеке и гурали их у фишеклије, које им биле привезане о појасу; ако су |
| ичавали и своје и туђе снове и тумачили их.</p> <p>Ја, млад и загријан, прорицао сам да ће наша |
| акога и сам сједе међу њих.{S} И замоли их да причају о свему, да све кажу.</p> <pb n="232" /> |
| > то знам најбоље и нико не треба да ми их хвали.</p> <p>Сулага осјети сву оштрину овог одговор |
| уров узвик као да поплаши момке, забуни их.{S} Брзо узеше шибе и измахнуше.</p> <p>Хусо прикупи |
| /p> <p>Зулфага приступи вратима, отвори их и наклони ми се са подсмијехом...</p> <p>— Изађи из |
| њати некакве сахане са серђена и редати их по тлима, уз огњиште.</p> <p>— Грехота је, — опет јо |
| и више почех и шале просипати и пецкати их...</p> <p>Пазарисмо.</p> <p>Чим муштерије одоше, сје |
| зити по прашини, по маријашима, кешкати их ногама, разбацивати.{S} И што сам више газио било ми |
| гледајући за њима, почех грдити, ружити их из свега, гласа.{S} Почех и на мегдан зазивати и под |
| Почеше тјерати дјецу макар чију, гонити их, тући.{S} Чаршинлије сада нијесу ништа друго ни ради |
| стању ударити на све усташе и покорити их, поломити, уништити за неколико дана.</p> <p>Казивал |
| а није их ни имао много, —— и размјести их онако како се њему свиђало, не водећи рачуна о томе: |
| сам чак до црногорске границе, нагонећи их да свраћају и по касабама и продају касабалијама.</p |
| , који босоног, изувши постуле и носећи их у једној руци а другом придржавајући зембиљ, струже |
| љутито, газећи по рачунима и кушљајући их, гњечећи. — Хоћеш ли ме уморити са твојим кукањем, х |
| ли.{S} Мајка је гутала димове враћајући их кроз нос и, како јој очи бијаху влажне, неколико их |
| /p> <p>— Ах! — узвикну Сулага угледавши их, и пљесну рукама. — Ах!..</p> <p>И одмах као да се п |
| утне мисли и све дертове.{S} Разбацивши их по длану, поредавши гроше једног поред другога, глед |
| дје спавам, и гдје једем...{S} И увијек их молила да ме поздраве, да ми понесу понуда каквих: п |
| ћи у собу, ознојен и уморан, и погледам их обоје. — Што сте звали?..</p> <p>А Хасан одмах са ду |
| и гдје се познао.{S} Неколико пута сам их видио како заједно пролазе чаршијом, у живом разгово |
| гроше једног поред другога, гледао сам их дуго како се свијетле и одсијевају према сунцу, глед |
| јући се покаткад сухим трешњама што сам их од Хајкуне добио.</p> <p>Неко вријеме сви смо сједил |
| нехотице стадох на оне мерџане што сам их одбацио и почех газити.{S} Необичну насладу неку <pb |
| слијевале све муке и сви болови што сам их имао.</p> <p>— Шта?..{S} Шта је? — забринуто запита |
| уке.{S} Бржебоље, као из ватре, одигнем их с крила и почнем загледати.{S} Погледам и на хаљине: |
| ладао да не налетим на неке и не почнем их ударати...</p> <p>Погледавши око себе, на дућане оне |
| ћни робови клањају господару.</p> <p>Он их готово и не погледа.{S} Само забоде барјак у земљу, |
| ио је.</p> <p>По неколико пута опипавао их и кушао могу ли се преломити.{S} Чак и по ноћи, пошт |
| ијетле и одсијевају према сунцу, гледао их, — макар ми се и наругао овом, — са чудном љубављу н |
| вао кроз <pb n="280" /> пенџер и гледао их како одлазе.{S} Нијесам се усуђивао ни да им напомен |
| се на њега, припремао фишеке и набијао их, засипајући се покаткад сухим трешњама што сам их од |
| , ширио се и, као облак какав, обавијао их и заклањао им лица; само понекад, када би се под гол |
| ове према небу и затрчавши се прескакао их, прелијетао их, прелијетао управо.</p> <pb n="366" / |
| тежом, набацивао сам на њега, измишљао их, само да сам пред собом оправдам одлуку, е се овакво |
| лазио би њима, наметао резу и подупирао их још дирецима, сандуцима, камењем.{S} И на демире пен |
| и затрчавши се прескакао их, прелијетао их, прелијетао управо.</p> <pb n="366" /> <p>Због тога |
| јерећи погледом читаве им товаре, питао их о кући, о дјеци, о стоци, о свему.{S} За те људе са |
| стано кириџије, путнике, татаре, слушао их како се дозивају, препиру, инате, гонећи претоварене |
| и притрчавао сам им и смјешећи се почео их запиткивати о дому, о кући...{S} И сваки пут ме оста |
| о путем изненада је заустављао, обгрлио их и привио на прса и док су се оне отимале, ударале га |
| асније о њима ружну ријеч проговори, ко их по злу помене.{S} Комшије су, пажљиво се осврћући на |
| кад викнем... јуришај!..</p> <p>— А ако их буде много?</p> <p>— Не питај...{S} Иђи...{S} И пази |
| ки се правили и као да их познају, иако их, — увјерен сам — нијесу познавали.</p> <p>Називали и |
| о читаву комшилуку и све, дјеца, колико их било, почела ме пецкати и дражити.{S} Нијесам готово |
| и, како јој очи бијаху влажне, неколико их пута отирала, а Хатиџа је, лежећи поред ње, зубима л |
| е, грабило и ствари из куће и продавало их, само да и оно <pb n="221" /> дође до пара и да прот |
| ћи око себе меке, танане листиће, нагло их почнем мељавати међу прстима и трпати у уста, жвакат |
| нима и сви ми завидили на томе.{S} Било их, који ми се почели и улагивати и потварати друге, са |
| које дијете имало нешто новаца уложило их све у робу, а неко је, богме, грабило и ствари из ку |
| } Дигли су се...</p> <p>— Па дочекаћемо их, — кресну Хасан поносито и удари се у прса. — Да вид |
| дбијајући димове и пијуцкајући, пожудно их гледали и добацивали им масне, неслане шале.</p> <p> |
| с пута, живо поскочим поред њега. — Ено их!..</p> <p>— Стој!..{S} Спремај се!..{S} Зар никад љу |
| рукама, прођоше чаршијом.</p> <p>— Ено их, — рече, — и оружаних и опремљених...</p> <p>По дану |
| мове низа своју дугу, црну браду, мирно их слушао и уријетко лаким климањем главе одобравао неш |
| ем ваш хоџа и да вам учим ђецу? — мирно их запита он и погледа их редом. — То ли хоћете?..</p> |
| е.{S} Зато му и било криво на њих, зато их и прекоравао.</p> <p>— Не знате ви, поганови, како ј |
| у.</p> <p>— А шта је од тих новаца, што их мајки дао за грађевине? — запитах жешће.</p> <p>— По |
| чке које се купиле око сирових кожа што их комшије избацили пред своје дућане, бацао се камењем |
| чинију с алвом и неколико гурабија што их држала у крилу.{S} Остале жене са пригушеним вриском |
| орави на ружне <pb n="390" /> снове што их недавно снивао.{S} Чак ни Хасанова порука није ме мо |
| >Многе комшије и љутиле се, псовале што их будио иза сна и готово на силу нагонио да се и сами |
| м дјетету, давао ми пушке од зовине што их сваки дан правио; каткада ме узимао и на леђа и поче |
| S} Тамо јој носио и некакве поклоне што их слала ко зна коме, и у замјену доносио читаве ките ц |
| ида, оробили га, узели му све новце што их наплатио за земље некакве...</p> <p>— То је Зулфагин |
| о је — гунђали су неки, незадовољни што их нећу послушати. — Тааако...</p> <p>И сви се одмах ди |
| ћи се потпуно.{S} Донесе све ствари што их имао, — а није их ни имао много, —— и размјести их о |
| ио двије ђевојчице из комшилука, метнуо их на крило, па... па... па...</p> <p>И хоџа затресе гл |
| и сједе поред њега, уз кољено му. — Зар их има?..</p> <p>Хоџа се причини као да га није чуо.</p |
| да продаш све кметове што краду, макар их било педесет...</p> <p>— Баш твоја воља?</p> <p>— Мо |
| ија у браду. — А имао је и пара и данас их има...{S} То је и Хамид потврдио...</p> <p>— Опет Ха |
| би нам они дошли у авлију, до шездесет их на броју, растоварили уморне коње и поредали по калд |
| ките, искићене лажним бисером, ударају их по челу и по очима; о врату објешени талисмани свије |
| еним рукавом отро би лагано сузе што му их вјетар нагонио на очи; погладио бркове и прстима <pb |
| , обилази унаоколо, купи бакшише што му их остали небрижљиво бацају, а непрестано се осврће и г |
| то, биле му нове, необичне.{S} Многи су их кашње у разговору понављали и износили као своје...< |
| у се.</p> <p>— Не бојте се!..{S} Чуваћу их ја! — избаци Хасан оштро, са пуно самопоуздања. — Но |
| случајно изишао на авлију — не угледах их обоје заједно, баш код чатрње.</p> <p>Ни сам не знам |
| какве штете кад их продамо?..{S} Ја бих их давно продала...</p> <p>Зулфага отегну шијом и чудно |
| задржим и увучем у разговор, залуд бих их митио, улагивао се.</p> <p>Одлазили су не слушајући |
| знемогао.</p> <pb n="326" /> <p>Чим бих их опазио, смиривао сам се одмах и опет према њима пруж |
| набацао у дућане подругивача, кроз плач их проклињући и псујући немилосно!..{S} Стид ме и сад д |
| од твоје мајке за своје паре и.. и још их лијепо платио...</p> <pb n="344" /> <p>У мени поче к |
| ма поредали се угледни најстарији људи, ихтијари сами, са дугим сиједим брадама и големим турба |
| аде након говора хоџина.{S} Сви старци, ихтијари, као момци какви, брзо се подигоше са својих м |
| ога дана, огољена, остављена, без игдје ичега остати на сокаку.</p> <p>— Како ли би ме тад душм |
| ако јутро пролазио ми он испред дућана, ишао међу комшије, састајао се с њима, сашаптавао.{S} П |
| лагано, достојанствено излазио из собе, ишао да спава.</p> <p>Хоџиница, опирући се рукама о кољ |
| наказно и накриво прилијепио за образе, ишао је улицом лагано, гегајући се и увијек понешто нос |
| чаршију, да јој што нађе, донесе, купи, ишао је одмах, не мргодећи се и не гунђајући никад.{S} |
| воје послове.{S} Ако је све посвршавао, ишао је у челињак и тамо се забављао.{S} Чучнувши поред |
| тетурао; кашње, пошто се загријах мало, ишао сам лакше и болови у жглобовима као да су почели ј |
| послом да прође авлијом, да донесе што, ишао је на прстима лагано, тихо, старајући се да ни тра |
| ијала.</p> <p>Али опет кад сам понекада ишао Сулагиној кући и пролазио сокаком, она као да је п |
| > <head>XXV</head> <p>Иако сам у Сулаге ишао доста често, — по једном и по два пута у неђељи, — |
| е друго савлађивао.{S} Али што сам дуже ишао и стида је почело све више и више нестајати, губио |
| упити, погодити, наћи за нас, Сулага је ишао, узимао, доносио.{S} Дешавало се те нам накупује з |
| {S} Свако јутро, прије зоре, босоног је ишао на Неретву, доносио воде и спуштао пред врата њези |
| која му лежала на раменима, поносито је ишао даље.</p> <p>Дошавши кући обојица смо трчали у соб |
| ли.</p> <p>Док опет ето Сулаге.{S} Није ишао него каскао сиромах, жут, блијед, модар, — онога ч |
| о?..{S} Ниједан путник ни кириџија није ишао сам.{S} Сви су путовали у групама, сви се удружива |
| на њима.</p> <p>И у Сулаге сам најчешће ишао њему за инат.{S} Сваки дан готово ишао сам тамо и |
| како није ни могао уморити; што је више ишао, као да је постајао све то лакши, бржи и окретнији |
| и нијесу у реду и како сам само за то и ишао „у свијет“ да се научим лоповлуцима, пехливанлуцим |
| руку и привлачећи себи.</p> <p>— Шта си ишао?..{S} Знаш ли, јадниче, да ће се мајка љутити?..</ |
| ишао њему за инат.{S} Сваки дан готово ишао сам тамо и на авлији, на ширини, <pb n="264" /> иг |
| за љубав учинио не бих.{S} Њему за инат ишао сам у чаршију, међу чаршинлије, причао свакакве пр |
| ћане да купе, да пазаре.{S} Ја сам опет ишао готово узастопце за њим, као надзиравајући читав п |
| о сам им дао, поново ми враћали.</p> <p>Ишао сам затим и међу аскере, војнике, под сиве, искрпљ |
| а, радио без одмора, непрестано.</p> <p>Ишао сам по селима, по уским, прашњавим, изрованим друм |
| е, мале ситне боре око очију и око носа ишарале га и направиле некако старијим, смјежураним, а |
| аве бијелио се као вијенац ђулбехарски, ишаран праменовима големе, свилене ките, која му се са |
| тловима.{S} Опазивши ме, спустише танка ишарана вретена у крило, погледаше једна у другу, па по |
| , у велике широкоглаве клинце којима су ишарана и у нове калајисане алке које се блистале и зас |
| прионула јој уз широки, крупним мрљама ишарани врат, са големом раном на облим сапима, која се |
| дној, чији гиздави ћошкови, са раскошно ишараним пенџерима, наднесени над голема на ћемер озида |
| весели, сва се умотавајући у ћурак и од ишараног пешкира правећи турбан око главе. — Јесам ли к |
| дућана.{S} Ћепенке сам чак и обијелио и ишарао мало, а испод стрехе, која се још једва држала, |
| ио у собу.</p> <p>Неколико пута био сам ишибан због ових посјета.</p> <p>Мајка, која већ бијаше |
| задовољан, а око њега, са двије стране, ишла двојица момака, пијаних, разузданих, полудивљих, к |
| уда тражили куће дјевојачке.{S} Хајкуна ишла пред нама, ми за њом.{S} Под ногама шкрипао нам и |
| та ни онда, кад сам кроз четири мјесеца ишла од врата до врата... ево, у овом одијелу...{S} И т |
| да граје, ларма.{S} И зато је најчешће ишла у собу одакле је најбоље могла чути њихове разгово |
| о по читавој авлији силан мирис печења, ишле су ознојене, узбуђене, са неуређеном косом и обнаж |
| љених махала, посебице или у групама, и ишле мајки, наметале јој се, токорсе да је тјеше и разг |
| се.{S} Нијесу ли могли да се договоре, ишли су једни другима кући, на сијело.</p> <p>И нико ни |
| у тихо кроз сокаке и без обзира трчали, ишли, бјежали кућама.</p> <p>Чак су и мене натјерали да |
| неколике кириџије, са камџијама у руци, ишли су поред својих коња, који су били претоварени хра |
| ма, по два пута пролазили су поред нас, ишли, враћали се, силно трајући и гурајући један у друг |
| почео причати.</p> <pb n="282" /> <p>— Ишли — каже — цар и велики везир преобучени по народу, |
| мушемели фењер, лагано, оборених глава ишли за њим, не стружући постулама, не говорећи, не јав |
| о играли и вјежбали, онда смо све троје ишли у „ашиковање“.{S} Хајкуна више није ни сакривала н |
| мијећен ни од кога.</p> <p>Неко вријеме ишли смо обојица тихо, лагано, не говорећи један с друг |
| S} Онако, насумце, лутали смо обојица и ишли напријед, само напријед.{S} Испочетка сам се једва |
| а...{S} Макар што смо се упутили тамо и ишли одлучно, без предомишљања, ипак као да смо обојица |
| о да нијесу ништа друго ни радили, него ишли од махале до махале, па причали и препричавали.{S} |
| ијала нам се о рамена, а ми смо једнако ишли, једнако завиривали и тражили.</p> <p>И чим би се, |
| одморила, рођо? ..{S} Знаш ли како смо ишли једном, па се ти уморила, па...</p> <p>Слуге га че |
| у!..</p> <p>Помолише се.{S} Напријед су ишли пјешице двојица сеиза, високи, крупни људи, с брко |
| ији.</p> <pb n="356" /> <p>Људе који су ишли кућама а који им се нијесу свиђали, дочекивали су |
| ну, а нипошто као ратници какви који су ишли да гоне хајдуке.</p> <p>— Ах! — узвикну Сулага угл |
| уна нијесу радили готово ништа; само су ишли из собе у собу, укривали се од мене и нешто се дог |
| и — одмах сам познао да му пјевање није ишло од срца, да је усиљено.{S} Тиме је само хтио макар |
| е је увијати око руке.</p> <p>— Јеси ли ишта чуо о дому: — запита затим шапатом и погледа ме па |
| мајка забринуто, кад је и опет дошао да иште новаца, а тек половица грађевина једва ако је била |
| а кућу и ствари, хаљина, свега, па нити иште новаца нити што спомиње о њима све дотле док се ба |
| у на прси, — вазда ме зове...{S} Једном иште: „Дај чашу воде“... други пут: „Дај пешкир“... тре |
| едајући га изазивачки. —</p> <p>Ја само иштем своје добро, мал свој, што ми га уграбили...</p> |
| фага за дуго времена није јој додијавао иштући ни јадикујући.{S} Претварао се као да је све ств |
| угоме.{S} Сва срџба моја бијаше потпуно ишчезла, истопила се пред погледом њезиним, а, обвијају |
| на леђа, изиђе из собе некако нечујно, ишчезну.</p> <p>Тога истога дана, негдје иза подне, дођ |
| му одољети.{S} И покрај све муке своје, ја праснух у смијех, у силан, гласан смијех, који тресе |
| су, краду, варају...{S} Да је то моје, ја бих продао...</p> <p>— Одмах?..</p> <p>— Ама, каква |
| се и ругали, макар се и подсмјехивали, ја сам беговство своје био објесио о клин и готово сасв |
| <p>— Кад би ми отац забрањивао полазак, ја бих му запалио кућу, — рече — а кад би ти хтио остат |
| гласно поче попијевати.</p> <p>За чудо, ја сам се осјећао некако чилији, лакши него прије и кор |
| почне сам себе кудити.</p> <p>— А ја... ја сам најгори чојек на свијету, — гунђао је промукло, |
| пита готово плачући. — Да је моје ја... ја бих продао неколико кметовских кућа...</p> <p>Непошт |
| сам то сама зарадила...{S} И... ево... ја и хоћу освету љуцку и волим јој него... него освети |
| то?..</p> <p>— На јуриш!</p> <p>— Бива: ја једва чекао да угледам некога, па одмах и да се крви |
| оворећи.</p> <p>Тада смо остајали сами: ја, Хасан и Хајкуна.{S} И одмах би се заиграли.</p> <p> |
| ан је сумњао у ме и почео ми пријетити; ја сам опет сумњао у њега.{S} И ко зна, може бит’ би се |
| да послао да донесе?</p> <p>— Јок!..{S} Ја хоћу из твоје руке...</p> <p>Па, узевши духана из мо |
| лик, црвен, па гори као врела крв...{S} Ја га његовала, залијевала, па... па ми драго што се ра |
| <p>— Ето... опет је био у Сулаге...{S} Ја сам га управо и измамио из авлије и... и сачувао га |
| <p>— Што је њезино и подај њојзи...{S} Ја нећу њезина...</p> <p>И, оставивши га осамљена, потр |
| ма свима нама. — Ја жену не молим...{S} Ја сам само питао, па...</p> <p>Не довршивши окрену се |
| pb n="238" /> <p>— Ја сам започео...{S} Ја... — одговори Хусо поносито. — За људе је кавга...{S |
| } Не можеш тамо...</p> <p>— Макар...{S} Ја ћу наћи кућу — одговорих му одлучно.</p> <p>Сулага м |
| стио би...</p> <p>— Ја да замолим?..{S} Ја?..{S} Њега?.. — плану Хатиџа изненада и опет затресе |
| p>— Па какве штете кад их продамо?..{S} Ја бих их давно продала...</p> <p>Зулфага отегну шијом |
| није и никога се бојао, чак ни оца.{S} Ја сам се чудом чудио како се он често упорно бранио, о |
| а и звао укућане да купе, да пазаре.{S} Ја сам опет ишао готово узастопце за њим, као надзирава |
| едно према другом нијеми, окамењени.{S} Ја стао на прагу, ухватио се за канат, гледам у њу и кр |
| смо сједили тако, нијеми, непомични.{S} Ја од узбуђења нијесам знао шта ћу говорити, а он опет |
| ...</p> <p>Вода у ибрику поче врети.{S} Ја приступих и досух кахве.{S} Почнем мијешати. |</p> < |
| ни ријечи не проговоре једно другом.{S} Ја се уопште и не сјећам да су кадгод дуже разговарали. |
| чим је заустио одмах је и престајао.{S} Ја сам, опет, знао да би ми сваки предлог био узалудан, |
| м китио најзаноснију љубавну изјаву.{S} Ја сам, опет, њу слушао кад ми говорила о комшилуку и к |
| вјек«, — која је за ме значила много, — ја сам му први приступио и отада више није било кавге м |
| о звјерале, шкиљиле према свима нама. — Ја жену не молим...{S} Ја сам само питао, па...</p> <p> |
| сурово и преврће закрвављеним очима. — Ја сам ратов’о и крв пролијев’о, зарадио сам и бољу баш |
| Е лијепо — рече хоџа и попридиже се. — Ја ћу баш учити како ја знам...</p> <p>Па подухвати џуб |
| е чупати шамију, кидати је, комадати. — Ја сам твоја...</p> <p>Ничија више...{S} Води ме!..</p> |
| еми све и све уреди — рекох полазећи. — Ја ћу казати Хамиду да га примамо. </p> </div> <div typ |
| тави задихано, испрекидано, загушено. — Ја, црна мајка, устала на своје дијете, на крв своју... |
| — опет ће он јаче, грицкајући браду. — Ја не знам хоће ли вам се свиђати.</p> <p>— Ми и тражим |
| н! — викну јаче и удари се по кољену. — Ја се запричала, а ти гладан...{S} Их!..</p> <p>Брже бо |
| есело, показујући на кућу, на Хатиџу. — Ја сам задовољан.</p> <p>— Ама теби се твоје отело и то |
| остао хунцут...</p> <pb n="332" /> <p>— Ја сам поштен отишао и поштен се вратио, — окресах ја н |
| главу. — Ти?..</p> <pb n="238" /> <p>— Ја сам започео...{S} Ја... — одговори Хусо поносито. — |
| /p> <p>— Охо!..</p> <pb n="368" /> <p>— Ја говорим како мислим.</p> <p>Изненада ме обузе нека ч |
| е осврћући се. —</p> <p>Пхи!..</p> <p>— Ја се не плашим...</p> <p>— А што си га спомињао кад се |
| <p>— Није доста, рђо лажива...</p> <p>— Ја нисам лаг’о — рече момче и обори главу.</p> <p>Хајку |
| , дражећи је. — Опростио би...</p> <p>— Ја да замолим?..{S} Ја?..{S} Њега?.. — плану Хатиџа изн |
| припремиш једну собу у кући...</p> <p>— Ја?..</p> <p>Хамид отре сузе што му од кихања налетиле |
| ај се...{S} Ићеш у Сарајево...</p> <p>— Ја?..</p> <p>— Да учиш...</p> <p>Наслонивши ми главу на |
| ем си прешао и друге тражио...</p> <p>— Ја...</p> <p>— Шути!..{S} Не лажи опет!.. — пресијече Х |
| ући главе.</p> <p>— Ти знаш...</p> <p>— Ја? — запита она тихо и порумени.</p> <p>Руменило њезин |
| у шехеру да убијаш људе, а?..</p> <p>— Ја људе не убијам — одговорих му хладно, забацивши руке |
| шља. — Каква је твоја школа?..</p> <p>— Ја ћу говорити — одговори хоџа поносито — да од вас, од |
| миг. — Што ти је то требао?..</p> <p>— Ја га нијесам звала — мирно одговори мајка, обмотавајућ |
| је висио на зиду. — Како то?..</p> <p>— Ја хоџу нијесам ни питао — одговорим му безбрижно, насл |
| усне. —— Какав си то данас?..</p> <p>— Ја сам онакав какав сам и био, — дочекам кезећи зубе и |
| не обрве нико на свијету нема.</p> <p>— Ја нијесам ашиковала — одговори она мирно и погледа ми |
| >— Што си се препао? — запита.</p> <p>— Ја?..{S} Нијесам...</p> <p>— А мени се чини да јеси.</p |
| едао.{S} Одговарао није ништа.</p> <p>— Ја <hi>само</hi> с тобом могу — брзо се уплетала Хатиџа |
| Она заломи рукама, искриви се.</p> <p>— Ја га се бојим — прошапта готово плачући. —</p> <p>Боји |
| и према вратима, увијајући се.</p> <p>— Ја хоћу и живота, весеља, шале...{S} Тога хоћу...</p> < |
| а ћеш?..</p> <p>Она се зачуди.</p> <p>— Ја?..</p> <p>— Ако тужим Зулфагу, оде и ти под суд...{S |
| е по образима и поче жмиркати.</p> <p>— Ја сам мислила да ти... да ти... ништа због мене не би |
| ој клону на раме и склопи очи.</p> <p>— Ја... ето свједочила сам, а знала сам да се твоје отима |
| имајући се пође према пенџеру.</p> <p>— Ја грабио?..</p> <p>Бимбаша одбаци филџан који се откот |
| јући се бројаницама. — Колико?</p> <p>— Ја сам чуо да се одавле, из Мостара, спрема читава војс |
| — запита отегнуто, као размишљајући. —— Ја мнијем да на свијету ништа ново нема, да се све стар |
| за невоље!..</p> <p>Окрену се и пође, а ја као слијепац за њим.{S} Поново кренусмо напријед, са |
| се причињавали големи, стасити, јаки, а ја слаб, клонуо, изнемогао.</p> <pb n="326" /> <p>Чим б |
| — Он мене здрава пазио у својој кући, а ја њега рањена да гоним...{S} Помисли, бона...{S} Рањен |
| асан је оштрио нож и поправљао пушку, а ја, наслонивши се на њега, припремао фишеке и набијао и |
| <p>— Ти си домаћица... ти наређујеш, а ја ћу слушати — понизно одговори Зулфага, клањајући се |
| вој власти, оковати се драговољно.{S} А ја сам знао не једну, него неколико мајкиних тајни.{S} |
| , одигнувши прст, удари ме по носу. — А ја знам да треба...{S} Кад се кућа кући, онда и треба.< |
| рно. — Има их и она доста...</p> <p>— А ја сам мислио да су све твоји, да све ти тргаш...</p> < |
| ени... — Није ми необично...</p> <p>— А ја се за хајван плашим — прошапта стари забринуто, и по |
| главу и поче грицкати нокте.</p> <p>— А ја те чекала на пенџеру — рече некако тужно, снуждено. |
| њигу и поче је прелиставати.</p> <p>— А ја сам чуо, — рече још тише да се једва чуло — е ти се |
| нада, почне сам себе кудити.</p> <p>— А ја... ја сам најгори чојек на свијету, — гунђао је пром |
| им.{S} Махала читава поносила се њиме а ја, јединац му, био сам се због њега и сам осилио и сва |
| фагу није хтио спомињати.{S} Ако бих га ја каткада и споменуо, само је узвијао носом, набирао о |
| p>— То је Зулфагин момак! — прекидох га ја узбуђено, скачући с мјеста. — Није наш!..{S} Он лаже |
| /p> <p>— Немој се кладити — прекидох га ја.</p> <p>Он одиже руку у вис и запуцка прстима.</p> < |
| од мене па... па је свакако правије да ја иђем а он да остане...</p> <p>— Да иђеш? — запрепаст |
| рзала се, љутила, плакала, нудећи ме да ја све узмем у своје руке, молећи, преклињући.{S} Узалу |
| а ћу и ја заборавити...{S} Мислио си да ја свој понос јефтино дајем, копиљане!</p> <p>— Хајкуна |
| главу да га удари. — Удри... а немој да ја смишљам и да се мијешам у твоје ствари...{S} Ти... т |
| о јој не да ни пјевати.</p> <p>— Изишла ја на авлију, на сунце, — вели — и гледајући небо, ведр |
| развлачећи. — Проћи ће...</p> <p>— Ама ја нећу даље...{S} Не могу — дочекам раздражено, бацају |
| серђен и поче трести њиме.</p> <p>— Ама ја се бојим и себе саме — готово јаукну.</p> <p>— Бојим |
| /p> <p>— Ти како знаш...</p> <p>— А шта ја знам? — окоси се мајка оштро, грицкајући танки свиле |
| нички — и не пуцај прије мене...{S} Кад ја опалим, пали и ти...{S} И онда... кад викнем... јури |
| > <p>— Мислила је, може бити, да сам је ја убила и зажалила на ме — прошапта снуждено. — Јадна |
| ? — запита готово плачући. — Да је моје ја... ја бих продао неколико кметовских кућа...</p> <p> |
| рава, никако није могла подносити да се ја одмећем и отимам испод њезине снаге и надзора њезина |
| најдражи...</p> <p>Морам рећи да сам се ја, у истини, наслађивао садашњим мукама Хатиџиним, све |
| сове...</p> <p>Ништа...{S} Не плашим се ја ничега — брже одговори Хасан, комешајући раменима и |
| Отац се о њему мање бринуо него што се ја бринем — дочека мајка брзо и одбаци мохуне с крила.< |
| p> <p>— Какав?..{S} Лијеп! — нашалих се ја, давећи се залогајима.</p> <p>Она заврти главом, узд |
| > <p>— Отео си је, ниткове, — окосих се ја и пођох према њему. — Све си отео...</p> <pb n="339" |
| јецајући. — И мени товаре на леђа да те ја наговарам...{S} Моја махнита глава да твоју наговара |
| оје очи, казао ми да сам му најдража, и ја сам оставила њега!..{S} Ево ти га!..</p> <p>— Пхи! — |
| морали узимати књиге у руке и учити, и ја и Хасан били смо потпуно слободни и могли смо радити |
| викну ватрено, примичући ми се — и... и ја нијесам више могла трпити... он је...</p> <p>Узех је |
| </p> <p>— Сад си мој... мој... мој... и ја твоја — опет прошапта, па отрже струк феслиђена и по |
| се на њу. — Ево... право да речем... и ја сам се зажелио куће, ама...{S} Кад дођем тамо, па ка |
| ити ми се икада хљеб учинио слађи.{S} И ја и Хасан као да смо се натјецали ко ће више појести и |
| Бог све зна а ми јок!..{S} Ко зна да и ја, можебити, нијесам био на Косову, а, можебит’, и ти. |
| ми је тада испричао, препричаћу сада и ја, старајући се да све изнесем и оцртам отприлике онак |
| ног муштерију, баш почео хвалити луле и ја му као, почео припомагати, кад дјеца око нас подигош |
| ш на онога који му се смијао, тако се и ја почех љутити на Хатиџу.</p> <p>— Рашта се онако засм |
| не погледа.</p> <p>— Ако си ти дертли и ја сам — откреса и силом ме поче дизати. — Ни мени није |
| о ноге. — Тој ћу се војсци придружити и ја...</p> <p>Сулага поклопи очи десном руком и пригушен |
| а кућу, ни пријетио оружјем — дочекам и ја осорно, упињући се да изгледам што суровији и страшн |
| баци ногу преко ноге и гласно, да сам и ја могао чути, узвикне:</p> <p>— Зови Хајнију!..</p> <p |
| крвавили...</p> <p>Бржебоље се изујем и ја и одбацим обућу.{S} И престрашено узвикнух опазивши |
| и на миндерлук указа руком да сједнем и ја, одмах поред њега.</p> <p>За неко вријеме обојица см |
| уначио и претварао, — плашио исто као и ја, да је и њему мучно било као и мени.</p> <p>То се ве |
| C14"> <head>XIV</head> <p>Мало помало и ја се некако одомаћих у хоџиној кући.{S} Готово сасвим |
| ати нешто, гунђати.</p> <p>У исти час и ја и Хасан одигосмо пушке и примакосмо се.</p> <p>— Збо |
| мене, и заклетве, па си мислио да ћу и ја заборавити...{S} Мислио си да ја свој понос јефтино |
| .</p> <p>— Стигли смо — мукло понових и ја.</p> <p>— Починућемо.</p> <p>Он прекрсти ноге, лакто |
| ио си Хасана...</p> <p>— Их!..</p> <p>И ја се грохотом засмијах...</p> <p>— Немој... немој се с |
| , прибира и спрема на одбрану.</p> <p>И ја, што сам којим даном постајао старији, све сам више |
| оговори, посвађа се, извиче. — Јесам ли ја међед јали пехливан па да ми се смијеш?..{S} Шта ти |
| је дукатима и момке, те, напошљетку, ни ја нијесам остајао без дијела.{S} Бацио би и мени дукат |
| азе, нити им ко о томе причао.{S} Па ни ја не бих знао нити бих могао сазнати, да једне ноћи, — |
| е да заборави, да омрзне ни он на ме ни ја на њега.{S} Опет смо најближи, највјернији, најискре |
| о, одвојено, гдје нико не слуша, чак ни ја.{S} Као да је била срамота нека онаквоме јунаку дуго |
| знаш куда и јер не знамо шта радимо ни ја ни ти...{S} Теби, зевзече!..</p> <p>— Охо!.. — отегн |
| шљунак не захршти под ногама.</p> <p>Ни ја нијесам смио потрчати авлијом ни заиграти се.{S} Чим |
| , частио тамо.</p> <p>И само ја, једини ја, морао сам се враћати испред свакога хана, постиђен, |
| и сакривати се по собама.</p> <p>Једини ја као да сам био нешто присебнији.{S} Не бојећи се нич |
| нарочито наглашавајући оне задње ријечи ја ћу слушати.</p> <p>— Ти како знаш...</p> <p>— А шта |
| </p> <p>— Могла си и замолити — дочекам ја пецкајући, дражећи је. — Опростио би...</p> <p>— Ја |
| >Нећу с њиме кад немам посла...{S} Имам ја и другог, свога рада...</p> <p>— И то је све? — запи |
| еде је ни погледати.</p> <p>— Здрав сам ја, здрав — откреса поносито, након дуже почивке. — За |
| се сами упусте у разговор...{S} Кад сам ја био међу њима лакше било обојима...</p> <p>Тада су в |
| и пријетиш оружјем?..</p> <p>— Нити сам ја ударио на мајку, ни на кућу, ни пријетио оружјем — д |
| авао се да брже крене, поскочи, док сам ја почео посртати и тетурати као пијаница, с муком се о |
| у је мајка расула благо и... и како сам ја томе крив...{S} И златно, послушно дијете ружно ће м |
| ало се није зачудио.</p> <p>— Па то сам ја и знао — рече мирно, грицкајући браду. — Томе сам се |
| час је он мене гуркао напријед, час сам ја гуркао њега.{S} Читав разговор између нас водио се п |
| е придиже и отрже ме од Сулаге. — Нисам ја трошаџија, па да бацам паре узалуд и да расипам...</ |
| тсјечно. — Нипошто!..</p> <p>— Не кажем ја за Сулагу...{S} Сулага је миран чо’јек — брзо упаде |
| — викну пркосно, изазивајући. — Смијем ја!..</p> <p>— Не смијеш!..</p> <p>— Смијем...{S} И хоћ |
| ја... дошао сам послом до тебе — почнем ја викати, бојећи се да се озбиља не занесе и не заспи. |
| лиш ли да...</p> <p>— Зулфага ради како ја наредим — прекиде га мајка и, поносито му окренувши |
| х, изненадили су се кад су видјели како ја непрестано трчкарам по дућану и око дућана, како се |
| и попридиже се. — Ја ћу баш учити како ја знам...</p> <p>Па подухвати џубу и, пребацивши је пр |
| а хана, постиђен, покуњен, тужан и само ја нијесам могао наћи уточишта у њему.{S} Никакав ханџи |
| се веселио, частио тамо.</p> <p>И само ја, једини ја, морао сам се враћати испред свакога хана |
| тиме прекида сваки даљи разговор. — Што ја рекнем не пориче се.</p> <p>Зулфага изви главом и чу |
| <pb n="365" /> као да му било криво што ја икако и пазарујем код је он ту.{S} Вазда ме премјера |
| да одбијем.</p> <pb n="336" /> <p>— Зар ја, покрај света свога имућа и добра, макар ми га Зулфа |
| цама о ћилим. — Бег?..</p> <p>— То опет ја најбоље знам.{S} Нико мом ђетету не може бити бољи п |
| а и треба.</p> <pb n="378" /> <p>— Могу ја кућу закућити и својим парама...</p> <p>— Неће ти би |
| на прсима и пресамитивши се. — Не могу ја више овђе.</p> <p>Мајка га као од милоште ухвати за |
| лфаге нипошто — рече суво. — Чим сам му ја љуцки опричао какав је оно чојек, одмах га и омрзнуо |
| кте и играјући се дукатима. — Шта ћу му ја?..{S} Он је сад здравији и ено му Хамида...{S}И... и |
| ашта, али након сваког разговора о њему ја сам био некако веселији.{S} Лакше ми било на души и |
| мирно клепећући папучом о тле. — Шта ћу ја?..</p> <p>— Ти знаш све — упорно дочека Зулфага и ра |
| бијаше пребацио преко рамена. — Сад ћу ја...{S} Сад...</p> <p>Па пође од једнога момка до друг |
| ја памет не може...{S} Их!..{S} Како ћу ја?..</p> <p>— Доста! — готово цикну мајка и пљесну дла |
| и и ти што?..</p> <p>— Их!..{S} Како ћу ја?.. — ускликну он задивљено и некако поплашено поче с |
| мајући се да га ударим јастуком. — Нећу ја!..</p> <p>Хасан се распали.</p> <p>— Кад би ми отац |
| донесе воде, дрва, масла.</p> <p>— Нећу ја — говорио је набусито, мрштећи се — радити уз жене, |
| у, хаљине, намјештати се.</p> <p>— Нећу ја вазда тих брига и кијамета — викала је затим јаче, п |
| а — одговорим јој весело.</p> <p>— Нећу ја сјутра...{S} Хоћу сада...{S} Треба да им наредим неш |
| је човјека, а није разбојника — дочеках ја бјешње, стискајући зубе.</p> <p>Зулфага приступи вра |
| се, па хоће у нас...{S} Моли — дочеках ја мекше, и сам је молећи. — А грехота да га одбијемо.. |
| ен отишао и поштен се вратио, — окресах ја немилостиво, стријељајући га погледом, — а тебе лопо |
| огу, ефендија, више долазити — откресах ја пакосно и дође ми да га гурнем у ребра, да продрмуса |
| жеш одмах?..</p> <p>Сад ће бити — почех ја шепртљати, збуњено се осврћући...</p> <pb n="363" /> |
| е.</p> <p>— Не бојте се!..{S} Чуваћу их ја! — избаци Хасан оштро, са пуно самопоуздања. — Ноћив |
| овори мајка и опет узе чибук. — Зар бих ја смјела доћи да је овђе?</p> <p>Па привуче Хатиџу уза |
| p> <p>— А ми да се вратимо, — предложих ја мирно, застанувши. — Хоћеш ли?..</p> <p>— Ђе?..{S} К |
| — Мора да иде неко — једва се присјетих ја и почех га теглити за рукав. — Коњско је звоно.</p> |
| > <p>— И оставићу, чим си таки — планух ја жешће, пљујући и на њега и на нож његов. — За ситниц |
| /p> <p>— Не гурај је, ниткове! — викнух ја набусито, прихвативши за пушку која ми стајала баш у |
| p> <p>— Убићу!..{S} Удавићу!.. — рикнух ја помамно, зацењујући се, раздражен њезиним смијехом. |
| Краду ме.</p> <p>— Они?..</p> <p>— <hi>Ја</hi> то знам најбоље и нико не треба да ми их хвали. |
| .</p> <p>— То... то сам рекла!..</p> <p>Ја се не могох савладати.{S} Праснух у смијех.</p> <p>— |
| S} Све, све, све му лаж била!...</p> <p>Ја је погледах и слегох раменима.</p> <p>— Па тако сам |
| >— Па... било је мало окршаја...</p> <p>Ја се токорсе зачудих.</p> <p>— Их, колико ли их морало |
| а.</p> <p>— Све?</p> <p>— Све...</p> <p>Ја заборавих на се, планух.</p> <p>— Лаже! — викнух пом |
| Тако је... ето... пропало све...</p> <p>Ја узнемирено почех шетати по соби, лупати, ударати.</p |
| као да је удешено за засједе...</p> <p>Ја легнух по трави, прућих се.</p> <p>— Ти би, зар, да |
| ... и... ко зна шта може бити...</p> <p>Ја занијемих, скамених се.</p> <p>— Води ме! — опет убр |
| Јеси ли здрав?..{S} Шта ти је?..</p> <p>Ја проплаках, не говорећи ништа.{S} Топлина мајчиних пр |
| и долазиш због Зулфаге, је ли?..</p> <p>Ја застадох изненађен.{S} Мора да сам изгледао необично |
| пушку на земљу чучну испод зида.</p> <p>Ја и Хасан посједасмо на земљу.</p> <p>— Никог нема — п |
| и и мираз...{S} То и други раде.</p> <p>Ја опет одбих.</p> <p>— Зар ми није једнако — питао сам |
| а рањена нико његовати, него ми.</p> <p>Ја је пољубих у чело.</p> <p>— Онда припреми све и све |
| оше наши кад су доносили ствари.</p> <p>Ја се брзо исправих, подигох се.</p> <p>— Што си га сад |
| тако мирно као да зове на ручак.</p> <p>Ја занијемих.{S} Само га зијевајући погледах онако мрка |
| воје и туђе снове и тумачили их.</p> <p>Ја, млад и загријан, прорицао сам да ће наша војска све |
| е бојите се да ће и вас уловити?</p> <p>Ја претрнух, замријех.</p> <p>— Ко ће нас уловити?</p> |
| еђа и гледајући га изазивачки. —</p> <p>Ја само иштем своје добро, мал свој, што ми га уграбили |
| олазио.{S} Висок, танковијаст, прав као јаблан, блиједа, дугуљаста лица, које му било оивичено |
| ли. — Мислиш ли се играти ђевојкама као јабукама, па једну бацати а другу узимати...{S} То ли х |
| же да убије тицу у лету, да кроз прстен јабуку простријели, име своје да за-пише куршумима на з |
| рију, не опазивши ме нити се по обичају јавивши.{S} Пошао је одмах право мајки која је сједила |
| оружје и кренуо за њим.{S} Нити смо се јавили планинштарима, ни опростили се с њима, поздравил |
| есам смио ни покушати да викнем и да се јавим коме.{S} Нијесам смио ни јекнути, ни застењати, о |
| </p> <p>— Нијесам имао времена ни да се јавим коме — дочекам брзо, правдајући се. — Данас допао |
| онешто.</p> <p>Око ручка, испред подне, јавио би се тада обично у чаршији или хамал какав или Ц |
| фишеке.</p> <p>Ако се који од муштерија јавио да што пазари, нити се мицао нити баталио свога п |
| призива за свједоке.</p> <p>Наравно, ни јавио му се нијесам, ни довикнуо му што.{S} Необично за |
| олико дана, доћи ми у дућан и сам ми се јавити.{S} Кад ми стаде на ћепенак, сав изгребан, мрк, |
| ште.</p> <p>— Грехота је, — опет јој се јавих, пристајући за њом. — Наш је...</p> <p>— Шта?..</ |
| не стружући постулама, не говорећи, не јављајући се ником.</p> <p>На сијелима су били пажљиви, |
| мјеста на друго, од једне групе другој, јављала се свима, шалила се, смијала, цичала, увијек та |
| > <pb n="396" /> <p>У мени се тада опет јављала она чудна жеља: да мучим, да пецам, да уједам п |
| би отишли куда, — излазила је преда ме, јављале се, слободна, ведра и весела, вјечито се играју |
| <pb n="346" /> ни на комшије који ми се јављали и зазивали ме на какву.{S} С рукама у џеповима |
| м знао да ће почети с дијељењем дуката, јављао сам се и, непрестано се склањајући за мајку и ви |
| ној руци грану шебоја а у другој чибук, јављао се, обично, доцније него други, поздрављао се са |
| ушали.</p> <p>Отада се хоџа никада више јављао није у каквом скупу људи, на здоговору каквом.{S |
| о једна, изостајаху покаткад, почеше се јављати све рјеђе и рјеђе.{S} Остадоше још само неколик |
| си, макар и испотаје, кришом, а камо ли јавно, отворено.{S} Сада су, —чим би он прошао</p> <p>— |
| та, уштипака, или пешкеш који: махраму, јаглук, кошуљу...</p> <p>Неколико пута хтио сам отићи д |
| е мајка оштро, грицкајући танки свилени јаглук и немирно клепећући папучом о тле. — Шта ћу ја?. |
| > <p>Она накриви главу и поче растезати јаглук у рукама.</p> <p>— И како гледа! — рече меко, го |
| не бранећи јој да ме удара плетеницама, јаглуком, шамијом, да ме штипа, уједа, чупа за бркове, |
| ..{S} Шта је хтјела са цвијећем, шта са јаглуком, свилом и златом оним?..{S} Је ли жељела да и |
| ашта?..</p> <p>Она се насмија, ошину ме јаглуком по лицу и, објешењачки додирнувши својим носом |
| авно — одговори безбрижно, отирући лице јаглуком.</p> <p>Па подиже главу и лукаво намигну.</p> |
| се, умиљавајући, чупкала га за браду и јаглуком разгонила дим који се извијао из луле.</p> <p> |
| ито се играјући својим малим, мирисавим јаглуком и забацујући до на врх главе крајеве црвене ша |
| цима да заспу мало, покривши се великим јаглуком по глави; бегови и аге, који су се напола голи |
| златом и црвеном свилом и послала ми у јаглуку, поручивши узгред да јој увече дођем под пенџер |
| и саме се наметале, машући нам везеним јаглуцима и лаким, шареним шамијама.{S} Хајкуна није хт |
| чели будити робови и биће бруке и много јада с њима...</p> <p>— Какви робови? — уплете се Хасан |
| у да види хануму. — Брже ће...</p> <p>— Јади га знали... а, глад ми, ево, прође... — шапну Хаса |
| го времена није јој додијавао иштући ни јадикујући.{S} Претварао се као да је све ствари потпун |
| — Ти... ти никад кумре убио не би...{S} Јадна моја кумра!..</p> <p>Нехотице се осврнем и поглед |
| и зажалила на ме — прошапта снуждено. — Јадна моја кумра!..</p> <p>Затим се измакну и погледа м |
| } Сневесели се.</p> <pb n="402" /> <p>— Јадна кумра пови се, изви, залепрша... опусти једно кри |
| лима, на коњима, — изнемогли, сатрвени, јадни, најбоље су потврђивали те гласове.</p> <p>Ради т |
| мало љубави (не жаљења, јер то чини још јаднијим) пружио си утјеху и огријао им душу, — говорио |
| арадио сам и бољу башчу.</p> <p>Сулага, јадник, полумртав од страха, само је муцао нешто, шапта |
| још остало.{S} Изгледали су као гомила јадних, одбачених просјака који су свратили да ту умру, |
| би.</p> <p>— Шта си ишао?..{S} Знаш ли, јадниче, да ће се мајка љутити?..</p> <p>Затим је, — не |
| о причали?..</p> <p>— Ништа!..</p> <p>— Јадниче!..</p> <p>Па узе некакву књигу и поче је прелис |
| .{S} Рашта?..</p> <p>— Тако...</p> <p>— Јадниче!..</p> <p>И хоџа се ухвати за браду и поче је у |
| </p> <p>— Ти... ти си у невољи био... у јаду...</p> <p>— Нијесам, мајко...</p> <p>Она се удари |
| је књиге, —— рекоше — проучио и зна све јазије и законе у прсте, па би хтјели да им то и дјеца |
| ом, кртолом, луком и купусом, сандуке с јајима, канте с медом и мјехове с маслом, сиром и кајма |
| ким такумом на врху, излазио из авлије, јак, поносит, силан као одваљен комад клисуре какве, а |
| ворити.{S} Чудна слутња нека, необичан, јак страх нагло ме поче обузимати.</p> <pb n="400" /> < |
| абићи стрепе пред неким који је моћан и јак.{S} Доста је било да их само једном погледа оним ор |
| се, застаде.{S} Видећи га онако силна, јака и поносита, са големим зеленим барјаком у руци, чи |
| ...{S} Иђи...{S} И пази на ме!..</p> <p>Јака, необична дрхтавица поче ме обузимати све више, мр |
| тљујући пуна, буцмаста задовољна лица и јаке, забрекле прси њихове.{S} Не узбуни се нити узнеми |
| сви ми се причињавали големи, стасити, јаки, а ја слаб, клонуо, изнемогао.</p> <pb n="326" /> |
| ви, по калдрми, по широким јој прсима и јаким, гуштерастим бутима.</p> <p>Арнаутин онај, таламб |
| горјела и као да се све више ширила по јаким, косматим прсима његовим...{S} Хоџиница је неколи |
| још избија из ње и лагано се повлачи по јакој бијелој бедри све до кољена.</p> <p>Опазивши беде |
| посвађа се, извиче. — Јесам ли ја међед јали пехливан па да ми се смијеш?..{S} Шта ти је?</p> < |
| ајмаком, и, пустивши још петеро шестеро јањади да се заиграју по авлији, кад би посједали по тр |
| — Ругаш ми се.</p> <p>— Не ругам ти се, јање моје...{S}Јок!..</p> <p>И полако, пажљиво завучем |
| барјаку и клекнувши на десно кољено узе јање преко крила.{S} Закла га.{S} Млаз топле црвене крв |
| ти хтио остати овђе, заклао бих те к’о јање.</p> <p>И опет ме удари кундаком.</p> <pb n="299" |
| е засмијем, стојећи тако међу њима, као јање изведено на пазар, кога пипају и загледају са свак |
| потурени пристајали за њим, — да донесу јање.</p> <p>Затим се, онако горд, усправљен и нијем, о |
| тасима и пилава, и червиша, и долме, и јапрака.{S} Све ми то остављали на дућан и одлазили мир |
| чудна љутња.{S} Криво ми што он, Хасан, јаран ми и пријатељ, на један чудан, готово изазивачки |
| p> <p>— Немој... молим те...</p> <p>— А јаран ми...</p> <p>Она заломи рукама, искриви се.</p> < |
| руку и као шалећи се избаци како ми је јаран кршан и како кршнијега у хиљаде нема.</p> <p>— Св |
| Зар није твој јаран?..</p> <p>— Ако је јаран, не ашикује се с њиме...</p> <p>И загледах се у о |
| p>— заштита лукаво.</p> <p>— Он ми није јаран...</p> <p>Она збаци шамију с главе и коврџаста ко |
| а:</p> <p>— Баш ми је драго што је твој јаран!..{S} Онакога јарана нико више нема!.. </p> </div |
| пта она уздижући обрве. — Зар није твој јаран?..</p> <p>— Ако је јаран, не ашикује се с њиме... |
| од весеља.</p> <p>Рањен, слаб, немоћан јаран и опет никог другог не тражи, ни у кога неће него |
| p> <p>И није да је пристајао за њим као јаран, пријатељ, него готово као слуга, измећар неки.{S |
| е драго што је твој јаран!..{S} Онакога јарана нико више нема!.. </p> </div> <pb n="367" /> <di |
| ити на то.{S} Радост што ћу опет виђети јарана, што ћу га рањена примити у своју кућу и сам њег |
| метала да дуго останем у друштву таквих јарана.{S} Укратко сам прекинуо с њима.{S} Једино се по |
| — проговори меко.</p> <p>— Кад не можеш јарана дочекати у својој кући, ено ти моје...</p> <p>— |
| /p> <p>Тада је остајала у соби пустивши јаране да осамљени зијевају од досаде и да се разилазе |
| авцату збиљу.{S} Адет онда такав био да јарани, — желећи очувати јаранство, — заруче, чак и вје |
| а и поштенија од свију других.</p> <p>И јарани мајкини почеше се све рјеђе и рјеђе купити око б |
| pb n="207" /> <div type="titlepage"> <p>ЈАРАНИ</p> </div> <pb n="208" /> </front> <body> <pb n= |
| итање по махалама, трговање, дружење са јаранима.{S} И узалуд сам се отимао, бранио... <pb n="2 |
| бичају кренуо кадикада, са момцима и са јаранима неким, према Црној Гори, да се тамо окреше са |
| усудим помолити, појавити пред њезиним јаранима.</p> <p>Отада се између нас двоје отпочела као |
| обивао новаца, био сам најбогатији међу јаранима и сви ми завидили на томе.{S} Било их, који ми |
| дно весеље, џумбус...</p> <p>Комшинице, јаранице, тетке, стрине, и из наше и из других махала, |
| тедјели.{S} Кад бих прошао чаршијом, са јараном којим, беспослене дућанџије увијек ме призивале |
| >— А зар је зазор разговарати са твојим јараном?</p> <p>— заштита лукаво.</p> <p>— Он ми није ј |
| а такав био да јарани, — желећи очувати јаранство, — заруче, чак и вјенчају дјецу, макар и млад |
| можебити травка, дрво а... а можебит’ и јаре, и говече и... ко зна!..</p> <p>Па превуче руком п |
| ма са собом разговара. — Пуцао, кажу, у јаребицу, па погодио Хамида у ногу...{S} Он му све знао |
| итан женски глас, зазвони као сантур, и јасан, обијесан смијех разли се кроз читав сокак и као |
| , огрнут тешким дебелим ћурком, с дугим јасминским чибуком под пазухом и са шкиљавим прљавим фе |
| , под првим утисцима, никад не може све јасно и лијепо испричати...{S} Ни момци то нијесу могли |
| .{S} Из читава му причања није се могло јасно разабрати: шта је све било и како је било.{S} Саз |
| главу и да се смету, као голубови пред јастребом.{S} Нико тада не би могао ни познати да су то |
| аки — зборио је Хасан, наслонивши се на јастук и као дријемајући. — И огријешио сам се пред тоб |
| тебе ранили!..</p> <p>Он се наслони на јастук и, окренувши се од Хатиџе, погледа у зид.</p> <p |
| му га донесе и, за инат, гурнуо га под јастук, под главу, и згњечио...</p> <p>— А ти се зато н |
| е испод пенџера и леђима се прислони уз јастук један, док мајка и надаље чишћаше мохуне не дижу |
| ош једном, збаци јорган са себе и један јастук одбаци испод главе.{S} Опет поћута мало.</p> <p> |
| авлије на траву, и, не тражећи шилте ни јастука, ту се сасула, пала, легла поребарке.</p> <p>И |
| е, издигох је у висину и спустих покрај јастука, на широку шилту, меку, кадифасту шилту која ка |
| — и опет добаци Хасан, узваливши се на јастуке. — Зрно се мало нашалило.</p> <p>Па одмах стисн |
| собу затекао сам мајку како узваљена уз јастуке сједи на шилти и пуши.{S} Опазивши ме, отури чи |
| ај, а бимбаша отури чибук, узвали се уз јастуке и поче се накашљавати.</p> <p>— А бре пезевенк, |
| на друго мјесто.{S} Промијени јорган и јастуке, растресе их.{S} Леже.</p> <p>— Смајиле, Смајил |
| водећи шилти и намјештајући, уређујући јастуке око ње. — Наша је ноћас!..</p> <p>— А Зулфага?. |
| ао, трећи подметао пепеоницу и уређивао јастуке око њега.</p> <p>— Хоћеш ли нам причати, ефенди |
| х се љутито, спремајући се да га ударим јастуком. — Нећу ја!..</p> <p>Хасан се распали.</p> <p> |
| а намјештена била шилта једна, опкољена јастуцима, да лијепо може сјести и узвалити се.</p> <p> |
| атом извезене чеврме и готово падале по јастуцима; испод шише жутиле се неколике обвехле дуње о |
| ежала него сједила у ћошку једном, међу јастуцима, и ћутала, све су жене галамиле, викале, неке |
| е и пушкарнице на зидовима зачепљали су јастуцима и крпама, да се на пољу не би чуо разговор ил |
| им серџадама и опкољен дебелим, калуфли-јастуцима који се поносито поред зида уздизали; на зидо |
| оју димишћију о бедру, двије ледењаче и јатаган задијевао за појас и, прихвативши по средини ду |
| из наше и из других махала, доврвиле би јатомице првог дана по одласку његову, засјеле и по соб |
| штектање вукова, што је много наличило јаукању и запомагању нечијем и чудно, чудно одзвањало к |
| и и приљубивши се уз њега, почнем и сам јаукати и запомагати из свега гласа...</p> <p>Пред вече |
| онда могао уздржати да не вриснем и не јаукнем од страха.{S} Готово уза саму чатрњу, уз ивицу |
| >— Убите ме, гоните ме из куће своје! — јаукну мајка кушајући да пође према вратима. –—- Како м |
| </p> <p>Уби, курво, а не брукај ме!.. — јаукну, увијајући се под ударцима.</p> <p>Па снажно уда |
| ндија!</p> <p>— Ах... имаш ли душу?.. — јаукну он, растворивши уста и мученички преврћући очима |
| >— Ама ја се бојим и себе саме — готово јаукну.</p> <p>— Бојим се за се, за те, за срећу коју с |
| , Ајкуна цикну и отскочи у страну, неко јаукну, неко поче псовати.</p> <p>Савладаше га, свезаше |
| ва, што толико сличи цвиљењу, уздисању, јауку нечијем, и као да злокоби, пријети, претсказује н |
| е.{S} Мучио бих и њу и Сулагу и никакви јауци ни помагања не би ме могли умилостивити.</p> <p>— |
| ста!..{S} Какав ми је, бива, народ који јауче за добром, за славом некаквом, за слободом, а сам |
| е, највише и кукају за старим земаном и јаучу за њим.{S} А то смета људима који хоће напријед, |
| За њима су, на омањим враним парипима, јахала тројица млађих трговаца, мостарских трговаца, па |
| екетали кахвени ибрици.</p> <p>Један је јахао по страни, накривио главу и ударао уз тамбуру, а |
| и притврђује их.{S} Сваке вечери, након јације, одлазио би њима, наметао резу и подупирао их јо |
| unit="subSection" /> <p>Исте ноћи, око јације, убио је Зулфагу и наредио мајки да пријеђе мени |
| на примити у своју кућу и сам његовати, јача је била од свега другог и у први мах на друго није |
| к.{S} И што је грижа савјести постајала јача, све сам више и више наваљивао оптужбама, све их в |
| и са собом?..</p> <p>— Рви се.{S} Бићеш јача!..</p> <p>— И да се играмо ватром?..</p> <p>— Ако |
| некако нехотице приљубих се уз Хасана, јаче стежући пушку и бесвјесно се пипајући око паса гдј |
| </p> <p>— Нећу!</p> <p>И, одгурнувши га јаче, потрчах према ватри и, подрхтавајући од узбуђења, |
| смије више ићи у Сулаге — нагласи мајка јаче и пресијече руком по ваздуху, као да тиме прекида |
| а се бојала мене и никад ме није смјела јаче ударити или казнити жешће.{S} Пустити некоме да ти |
| 3" /> <p>— А он се наљутио — додаде она јаче.</p> <p>— Нека...{S} И одљутиће се.</p> <p>— И опе |
| ани...</p> <p>— Говори! — викну Хајкуна јаче и спусти прст на обарач.</p> <p>Момче поче муцати |
| добра пролете као и готовина. — запита јаче. — Продате ли кметове и земље, шта ће с њиме бити? |
| p>— Па што си дошао?{S} Рашта? — запита јаче. — Да те нијесу звали?..</p> <p>— Зажелио се куће |
| да уђемо у авлију. — То ли је? — запита јаче, пристајући за нама. — Е лијепо, лијепо...</p> <p> |
| p> <p>— А како те хоџа пустио? — запита јаче, гледајући изнад себе у пешкир некакав што је виси |
| , а други пут се суди — откреса бимбаша јаче и руком ми даде знак да изађем.</p> <p>Пред вратим |
| онови још неколико пута и све јаче, све јаче...{S} У неко доба причини нам се као да долази изн |
| наштвом и срцем својим...</p> <p>Па све јаче стискајући свој штап сувом косматом руком, која се |
| , чупка за косу а звоно оно клепеће све јаче, одјекује кроз читаву планину, те ми се покаткад п |
| етање се понови још неколико пута и све јаче, све јаче...{S} У неко доба причини нам се као да |
| узбуђено, чупкајући ресе на бошчи и све јаче лупкајући папучама. — Како ли би се смијале, подру |
| и се потмуо шум разлијевао кроз ноћ све јаче и јаче те се чинило као да негдје у даљини хуји вј |
| да ме заузда, стегне, пригњечи што може јаче.</p> <p>Па као да јој и то мало било.{S} Незадовољ |
| .{S} Спустивши јој главу на прса све је јаче почех притезати себи, привијати.</p> <p>— Шта је?. |
| а си учинио? — запита шапћући, а све ме јаче стиска за руку и трза њоме. — Како си могао оно уч |
| то никада жешће наљутио није, никада се јаче распалио.{S} Макар што је каткада сасвим озбиљно п |
| ена, заклањала лице рукавом и трзала се јаче. —</p> <p>Што си дошла?..</p> <p>— Ко је кавгу зап |
| се умива.</p> <p>— Ето видиш — отсијече јаче — он овђе више треба...{S} Ако и не ради ништа... |
| а је постајао све ваљанији и све брже и јаче ударао мотиком.{S} На псовке и примједбе разне ниј |
| тмуо шум разлијевао кроз ноћ све јаче и јаче те се чинило као да негдје у даљини хуји вјетар и |
| — А сад га не могу вазда дворити — вели јаче, грицкајући нокте и играјући се дукатима. — Шта ћу |
| ити је имао обичаја да грди, галами, ни јаче де виче.{S} Они су само стрепили пред силом његово |
| чицом каквом да не затресемо, ни лишћем јаче да не зашуштимо.</p> <p>И непрестано смо се обзира |
| тих брига и кијамета — викала је затим јаче, полазећи према вратима, увијајући се.</p> <p>— Ја |
| а наука није као досадашња — опет ће он јаче, грицкајући браду. — Ја не знам хоће ли вам се сви |
| исуству и страшивице се осјећале некако јаче, храбрије, те се и они заклињали по неколико пута |
| , а дивља, силна, страсна пјесма све то јаче одлијеже авлијом, опијајући, дражећи, распаљујући. |
| са себе. — Их!{S} Сретан ли си! — викну јаче, стискајући ме за мишицу.</p> <p>Сулага дохвати ве |
| таде мало. — А и сад си гладан! — викну јаче и удари се по кољену. — Ја се запричала, а ти глад |
| p> <p>— Узми!..{S} Води ме!.. — узвикну јаче и поче чупати шамију, кидати је, комадати. — Ја са |
| </p> <p>— Не говори ми о томе — узвикну јаче, бранећи се рукама. —— Нећу, нећу, нећу...</p> <p> |
| /p> <p>— Ха, соколе! — подвикну трговац јаче и опет замахну. — Ха!..</p> <p>Учини ми се као да |
| .</p> <p>— Не дај! — узвикну Хатиџа још јаче и препријечи му пут. — Куда ћеш?..</p> <p>— Иђем.. |
| тима ни помакнуо се, — поче стењати још јаче и, као болесник какав, неким меким, изнемоглим гла |
| смо се обојица да не изазовемо никаква јачег шума: ни гранчицом каквом да не затресемо, ни лиш |
| /> Сад се није више бојала да ћу неком јачем испричати њезине тајне и као да се хтјела осветит |
| акво и одмах се осјетио некако силнији, јачи.{S} Могао сам се опет подигнути и наставити пут.</ |
| м опет покаже, е је и у говору моћнији, јачи, силнији од свију.</p> <p>С кметовима је био друкч |
| вриједи, утолико су и нападаји на њега јачи; ситни нападаји осипљу се само на ситне људе.</p> |
| биле обледениле, — болови освојише све јачи и јачи и силна дрхтавица, као у грозници, овлада м |
| то ме људи тако одбијају од себе био је јачи од свега и испочетка све друго савлађивао.{S} Али |
| нема.{S} Тада јој изгледао и крупњи, и јачи, и већи од свакога.{S} У њему као да је гледала из |
| бледениле, — болови освојише све јачи и јачи и силна дрхтавица, као у грозници, овлада ми читав |
| бива, један народ и нико од вас нема ни јачи, ни старији; свак треба да слуша што ви рекнете, ш |
| да ме прикова на мјесту.{S} Пуцањ, још јачи и још силнији, понови се и куршум ми мину покрај у |
| вјек по нагону неком, — макар и не имао јачих разлога за то, — ипак осјети е му са неке стране |
| рити дућан, а који, ето, сада безбрижно јаше и удара уз тамбуру.{S} И било ми је као да сам у т |
| сито и изазивачки, оружани и опремљени, јашу иза њега на бијесним, разиграним парипима, мрко гл |
| ба хљеба?..{S} Залогај хљеба од дуката, је дражи!..</p> <p>Гњеван и раздражен, са стиснутим шак |
| тепа:</p> <p>— Ти долазиш због Зулфаге, је ли?..</p> <p>Ја застадох изненађен.{S} Мора да сам и |
| бацају, а непрестано се осврће и гледа: је ли довољно удаљен од бедевије и може ли га случајно |
| дође нам Сулага.{S} Хтио, зар, да види: је ли све намирено, уређено, има ли у кући свега...</p> |
| да поврати у кесу гунђао <pb n="225" /> је и кришом, да га не би опазио, као пријетећи климао г |
| S} Журно, хитно корачала <pb n="289" /> је, газила даље, носећи лаку шишану преко рамена и под |
| .</p> <p>Од тога дана <hi>трговина</hi> је почела брзо напредовати.</p> <p>Зарада је расла све |
| ао — рече — све је истину говорио...{S} Је ли он крив што су Хамида оробили?..</p> <p>Није...{S |
| ..</p> <p>— А ти се зато наљутила?..{S} Је ли?..</p> <p>Она застаде, обори главу...</p> <p>— Жа |
| са јаглуком, свилом и златом оним?..{S} Је ли жељела да и ми, као и остали момци и дјевојке, от |
| > <p>— Је ли ти то поштење, болан?..{S} Је ли то јунаштво?..</p> <p>— Остави...{S} Шала је...</ |
| Не знам...</p> <p>— Је ли стигао?..{S} Је ли овђе?..</p> <p>— Данас ће стићи...{S} Сада...</p> |
| нска кћи, научена на љепше живовање?{S} Је ли хтјела одмах, на првом кораку, истаћи своје богат |
| и, кад руже цвату и јоргован мирише?{S} Је ли видјела од других, па зажељела да и сама окуша?.. |
| запита Хасан нестрпљиво, врпољећи се. — Је ли?..</p> <p>— Кроз двадесет...{S} Превићемо је неко |
| ар.</p> <p>— Тамо кијамет био — рече. — Је ли?..</p> <p>— Кијамет.</p> <p>— Чуо сам зазивање, п |
| сан презриво и поче ме гуркати ногом. — Је ли то мушки?..{S} То?..</p> <p>— Устани — рече и Хај |
| — запита, смјешкајући се добродушно. — Је ли ти драга?..</p> <p>— Хоћу — весело му одговорих, |
| ловати по руци.</p> <pb n="343" /> <p>— Је ли крив Зулфага — рече — што је иза твога доброг и п |
| у.</p> <p>— Остави, Хајкуна!..</p> <p>— Је ли ти то поштење, болан?..{S} Је ли то јунаштво?..</ |
| зо запита.</p> <p>— Не знам...</p> <p>— Је ли стигао?..{S} Је ли овђе?..</p> <p>— Данас ће стић |
| о кроз ноћ по читавој удолини.</p> <p>— Је ли вам необично, момци? — тихо и некако подругљиво з |
| џеповима у којима су звецкале паре. —— Је ли, бива, хтјела да покаже како се надала пуној, бог |
| зимам до бољих, згоднијих времена.{S} А је ли вјеровао да ће та времена у истину наскоро настат |
| тари. —— Тамо је згодније...</p> <p>— А је ли далеко друм?</p> <p>— Тхе...{S} Треба два-три сах |
| од врата.</p> <p>— Немој...</p> <p>— А је ли шала била кад си мени долазио! — запита Хајкуна о |
| <p>— Мјесто је згодно, — шапну — трава је велика, шипражје густо...{S} Све као да је удешено з |
| .</p> <p>— Одмах?..</p> <p>— Ама, каква је моја памет? ..{S} Каква?.. — отегну он некако очајно |
| . теби, ето, баш теби!..{S} Аман, каква је ноћ била!..</p> <p>И није више о томе хтјела говорит |
| з прикрајка и чудно се накашља. — Каква је твоја школа?..</p> <p>— Ја ћу говорити — одговори хо |
| ену човјеку?..{S} Зар <pb n="369" /> га је познавао боље?..{S} И зар није било и других, паметн |
| сакрио се, закључао у њу, остављала га је, враћала се и, уморена и малаксала, опет падала по т |
| е дошао од невоље да вас служи, него га је умолила некаква ти тетка — прогунђа Ибрахим ефендија |
| напрстака, вретена и, дречећи колико га је грло служило, — а био је грлат као пудар, — застајао |
| ве то мајка није одговарала.{S} Само га је пажљиво слушала ломећи прсте, отирући руке о бошчу,< |
| у се Зулфага наметнуо у друштво, што га је пратио вазда и частио?..{S} И је ли крив што је о ње |
| љутити сам на се. — Зар је крива што га је споменула узгред..{S} Зар се и због тога завађати с |
| гурсузом“ и „несретником“, макар што га је понекад и гурнуо, ударио, — као онда кад сам им исто |
| и купити, погодити, наћи за нас, Сулага је ишао, узимао, доносио.{S} Дешавало се те нам накупуј |
| <p>— Не кажем ја за Сулагу...{S} Сулага је миран чо’јек — брзо упаде Зулфага, превијајући се и |
| и и питати нас шта се десило.{S} Сулага је, како ми рече, помислио одмах на лопове, хајдуке, ра |
| да их сакрије.</p> <p>Ради бабе Сулага је и мене волио много.{S} Никад не би прошао а да ме не |
| се обично окупљали и састајали, Зулфага је излазио пред мајку, износио некакве тужбе, рачуне и |
| ио оборене главе, као постиђен, Зулфага је, наклањајући му се према уху, непрестано шаптао о не |
| ла рукама као доказујући нешто; Зулфага је напротив био необично миран и, како ми се причињавал |
| ом као да се гади од нечега.{S} Зулфага је, хтио не хтио, морао бјежати испред њега, измицати с |
| и.{S} Па ни то није помогло.{S} Зулфага је, као за инат, све послове свршавао много раније него |
| да кажу, много да испричају.{S} Зулфага је свакако имао много више да прича и, док је Хасан исп |
| а ме неко поче давити.</p> <p>— Зулфага је то видио и зато се здружио с њим — настави мајка нем |
| вгаџије, зулумћари, отмичари, а Зулфага је миран, стидан, сметен.{S} Он и не зна друго него слу |
| д пазухом дугачки хоџин чибук, с којега је била сврнута лула и велики ћилибарски такум којим се |
| дочека она живо и заврти главом. — Њега је Зулфага примио...{S} И сад је у нашој кући...</p> <p |
| душманина, што више вјерује њему, кога је јуче познао, него мени, с киме је толико друговао.{S |
| добро да ћу се и сам досјетити од кога је.{S} И чим бих ручао, одмах су долазили да однесу пра |
| и претварао, — плашио исто као и ја, да је и њему мучно било као и мени.</p> <p>То се већ могло |
| зауставим ту кућу, која је бјежала, да је ухватим, стегнем.</p> <p>Хатиџа, која је, обучена ми |
| але сваки пут да одговоре е је нема, да је отишла некуд.{S} Бојала се, зар, сирота, да је не из |
| ла некуд.{S} Бојала се, зар, сирота, да је не издају и не поткажу Зулфаги, бојала се новог какв |
| нао да му пјевање није ишло од срца, да је усиљено.{S} Тиме је само хтио макар и унеколико да о |
| ну, дође ми да и сам постанем суров, да је пецнем, надражим, да се осветим мало.</p> <pb n="386 |
| жала, обијелио сам читав крњави зид, да је, готово, отсијевао према сунцу.</p> <p>Нијесам још п |
| е, зар, да је когод не прекори тиме, да је не пецне, вјечито ме гурала у прикрајак, гонила од с |
| на жеља обузе ме да се поиграм њоме, да је намучим.</p> <p>— А рашта да га не примимо? — запита |
| <p>Дође ми да јој се у лице наругам, да је подражим.{S} И чудна жеља обузе ме да се поиграм њом |
| бој се!..</p> <p>И хтједох да пођем, да је поведем у собу и онако с њоме заједно да станем пред |
| и прихватим за шамију да је отргнем, да је отворено погледам у очи.{S} Она то опази, па бржебољ |
| говара, страх да се не нашале с њом, да је не пецну.{S} Зато се вазда и уклањала, измицала, сак |
| је Зулфага премамио, отео, уграбио, да је негдје у даљини убије, удави, уништи.</p> <p>И читав |
| је било.{S} Сазнали смо само толико, да је нашу чету, која је пошла била да уништи читаву дружи |
| а толиког сина.{S} И бојећи се, зар, да је когод не прекори тиме, да је не пецне, вјечито ме гу |
| <p>Непоштени су, краду, варају...{S} Да је то моје, ја бих продао...</p> <p>— Одмах?..</p> <p>— |
| Како ћу? — запита готово плачући. — Да је моје ја... ја бих продао неколико кметовских кућа... |
| зо и одбаци мохуне с крила.</p> <p>— Да је он ствари боље уредио, не би се ништа продавало.</p> |
| цивала кошуљу и продријемала мало, а да је ни прекорио није, ни подругнуо се...{S} Тек пошто би |
| ало је као да ни сама није вјеровала да је кућа заиста њезина и да је она једини господар у њој |
| p> <p>Мајка, која већ бијаше научена да је свак слијепо слуша и да јој се покорава, никако није |
| обијају путе...{S} Свак лаже ко каже да је сретни земан — био...{S} Лаже!..{S} Сретни земан иђе |
| огла од њега отргнути.</p> <p>И није да је пристајао за њим као јаран, пријатељ, него готово ка |
| д, модар, — онога часа учинило ми се да је неколико боје промијенио, — са широко отвореним усти |
| одговорим кроза смијех, старајући се да је осоколим. — Шала је била...</p> <pb n="403" /> <p>— |
| ишле мајки, наметале јој се, токорсе да је тјеше и разговоре.{S} Неке су доводиле и дјецу са со |
| сад мучи и прогони, како ни сад неће да је остави на миру.</p> <p>Не може — вели — још никако н |
| едној слушкињи, за коју и мајка рече да је боља и поштенија од свију других.</p> <p>И јарани ма |
| ојој кући, за коју и суд царски рече да је моја...</p> <p>— Отео си је, ниткове, — окосих се ја |
| на трзала, цичала, отимала, покушаше да је уграбе, отргну од њега.</p> <p>— Није твоја!</p> <p> |
| вјеровала да је кућа заиста њезина и да је она једини господар у њој.{S} Као да није вјеровала, |
| , у зору дочекао Стојан из засједе и да је настао жесток окршај.</p> <p>— Три хајдука су, — реч |
| и на башту му покрај куће да удари и да је приграби.</p> <p>Дошао лијепо усред бијела дана пред |
| над њему, опколивши мајку, као да би да је бране. — Она овђе заповиједа...</p> <p>Мајка се окре |
| шће ситна играчка, а пошто смо знали да је бимбашиница чувена љепотица одмах смо били и сигурни |
| а знао ушљед чега, опет бисмо вољели да је мало подаље, да се какогод одмакне барем за сахат за |
| за себе.{S} Неки су поуздано тврдили да је преко стотину ћемера самих дуката било.{S} За чудо, |
| обједа бити, — рече — а мени се чини да је уз онога ко се дигне против зулума и неправде...{S} |
| </p> <p>И по свему сам могао познати да је и он ортак, сарадник Зулфагин, да су обојица читаву |
| <p>По свему се, дакле, могло познати да је управо он сам подгајао Хасана тако: васпитавао га да |
| назвао.{S} По свему се могло познати да је то мучи, силовито мучи, кида, распиње.</p> <p>Чим би |
| погледаше.{S} Одмах се могло познати да је то био један обичан догађај у њиховој кући и да се н |
| есто, врло често, могло се помислити да је то прије слушкиња каква, робиња му, него ли жена, до |
| е и удара, гњечи као тијесто, желећи да је сатре, самеље, измрви.</p> <p>Хајкуна и Хасан, који, |
| и за коју се никако не би могло рећи да је израсла на лицу, него је неко наказно и накриво прил |
| </p> <p>Неколико пута хтио сам отићи да је видим и да проговорим с њоме, али, као за инат, ника |
| узе чибук. — Зар бих ја смјела доћи да је овђе?</p> <p>Па привуче Хатиџу уза се, пољуби је и д |
| {S} Шала је... — рече опет, кушајући да је привуче себи и мало подаље одвуче од врата.</p> <p>— |
| уне и сенете, старајући се и упињући да је задржи у соби баш у том часу кад је највише жељела д |
| у рекла?</p> <p>— Рекла... рекла сам да је <hi>угурсуз</hi>.</p> <p>Па брзо чучну поред зида и |
| јутрадан стигао је заптија с поруком да је само њему, Јовану, дозвољено продавати робу из земби |
| чно насрнувши на групу њихову, жељан да је разбијем, подвриснух:</p> <quote> <l>Лијепа је у Ала |
| — и... и све као да нијесам вјеровао да је то баш он, Хасан, преда мном...</p> <p>— Јеси ли изн |
| брада, препуна духанскога дима, као да је и сама горјела и као да се све више ширила по јаким, |
| овај као да јој нову снагу даде, као да је подиже, препороди.{S} Видећи како смије ударити, изб |
| ве муке за њу...{S} Чини јој се, као да је одасвуда гледају његове очи, стријељају је, пеку...{ |
| <p>А то као да и мајку осоколи, као да је разгали мало.{S} Готово преко ноћи и она поста ведри |
| о да бијаше криво што се смијем, као да је вријеђало.{S} Не смијући сасвим да дигне главу и да |
| могао уморити; што је више ишао, као да је постајао све то лакши, бржи и окретнији.{S} На ме се |
| дје нико не слуша, чак ни ја.{S} Као да је била срамота нека онаквоме јунаку дуго разговарати с |
| ао је и чашћавао свакога; Хамида као да је само зато и водио уза се да наручује кахву и да точи |
| илту, меку, кадифасту шилту која као да је одавно чекала на нас... </p> </div> <div type="chapt |
| свађали се.{S} По њиховим собама као да је потоцима текла медовина, ракија, газиле се хурме, ло |
| ав комшилук мислио је првих дана као да је у кући шенлук.{S} Многе комшије, зачуђене и узнемире |
| ној кући и пролазио сокаком, она као да је пазила на ме, као да ме чекала на вратима, за канато |
| велика, шипражје густо...{S} Све као да је удешено за засједе...</p> <p>Ја легнух по трави, пру |
| не кахвеџије пекле кахву.{S} Све као да је било у чудној грозници некој, све се комешало, врело |
| } И, право да речем, изледало је као да је он и проговорио само због <pb n="216" /> тога: да их |
| није прошло горе...</p> <p>Тиме као да је пресијецао сваки даљи говор.</p> <pb n="360" /> <p>— |
| ја од свију осталих, — бијели се као да је од свиле изаткана,</p> <p>— па нестрпљиво, савијајућ |
| ми бијаше мајке.{S} Чинило ми се као да је Зулфага премамио, отео, уграбио, да је негдје у даљи |
| и нагласио је чак и погуривши се као да је очекивао кад ће му показати врата и отјерати га.</p> |
| и ни јадикујући.{S} Претварао се као да је све ствари потпуно уредио и као да је све одлучно по |
| ији, раздражљивији.{S} Чинило се као да је и дјелом хтио показати како је „зликовац, хајдук и з |
| се.</p> <p>У неко доба чинило се као да је мајка жељела да се сасвим отресе Зулфаге, да га се п |
| има кумрина грожђа на шљемену, и као да је обухватао собом све пространство оно, сву „џамију Бо |
| а је све ствари потпуно уредио и као да је све одлучно пошло на боље.{S} Изгледао је некако и з |
| ак, топао мирис ударао у главу и као да је гушио, опијао.</p> <p>— Чудна топлина — отегну Смаји |
| сијале, а црвена шамија на глави као да је и сама горјела, пламтјела.</p> <p>— Госта2?..{S} Ког |
| лијепи, мало погнути врат, који као да је био бјељи од филдиша.{S} Зачудо, учини ми се као да |
| ам се, остао.</p> <p>Човјек овај као да је уживао у мукама мајкиним.</p> <p>Док се она ломила, |
| се с њима, поздравили.{S} Хасан као да је и подранио баш због тога да се може извући неопажен |
| , кад је остала осамљена, готово као да је и сама жељела да јој неко говори у кући, да граје, л |
| има.</p> <p>Понекад је изгледало као да је између њих двоје настала нека потајна, подмукла борб |
| шути и смјешка се.{S} Непрестано као да је тражио кавге, ината с њоме и вазда се жестио што и о |
| намигнуо и накашљао се.{S} И то као да је био знак пратиоцима да постану још бјешњи, још дивљи |
| , нарочито према Хасану, и често као да је од себе, од својих уста штедила, само да нама што ви |
| чи, и већи од свакога.{S} У њему као да је гледала избавитеља неког, добротвора, у њему, готово |
| о и сувише брзо потрошила.{S} Готово да је Зулфага имао право кад је говорио мајки: »Готова пар |
| д њом.</p> <p>Наскоро сам се увјерио да је говорила истину.</p> <p>Не знам ради чега отпусти он |
| а су све разговарали!..{S} Знам само да је у свануће, кад сам се дигао из душека и хтио се умив |
| ешто гунђа, гунђа....</p> <p>Наравно да је Зулфага за све ово сазнао кроз непун сахат и плачући |
| провиривати иза каната, мислећи зар да је теферич некакав или да се нечувена чуда догађају.</p |
| p>Притрчим јој и прихватим за шамију да је отргнем, да је отворено погледам у очи.{S} Она то оп |
| Нека га носи ђаво!..{S} А волио бих да је остао спавајући...</p> <p>Примичући се друму обојица |
| у, завежљај, торбу, плетару.{S} Каткада је излазио носећи дијете у нарамку и тада обично подруг |
| сму није до краја допјевао.{S} Изненада је прекиде, застаде, скиде пушку с рамена и напунивши ј |
| јевојчице које је сретао путем изненада је заустављао, обгрлио их и привио на прса и док су се |
| почела брзо напредовати.</p> <p>Зарада је расла све више и више и у неко доба толико смо се би |
| куће све зване и незване гошће.{S} Тада је приступала и мени, улагивала се, миловала ме, љубила |
| ију о мени тако говорити?..</p> <p>Тада је остајала у соби пустивши јаране да осамљени зијевају |
| и.{S} Зачуђено и као увријеђено погледа је, па се окрену и готово побјеже из авлије.</p> <p>Мај |
| о. — Он му вазда и прича, о њој и вазда је хвали... </p> <p>Ништа даље нисам чуо.{S} Отргнуо са |
| ђивао.{S} Али што сам дуже ишао и стида је почело све више и више нестајати, губио се.{S} Прези |
| ује...{S} А фукара кад се осили најгрђа је и најћоравија...{S} Њезина тиранија надмашује све др |
| Све, све, све му лаж била!...</p> <p>Ја је погледах и слегох раменима.</p> <p>— Па тако сам и м |
| ањена нико његовати, него ми.</p> <p>Ја је пољубих у чело.</p> <p>— Онда припреми све и све уре |
| ошљетку удара и наргилом о зид, разбија је и вриснувши извије се, скочи и, ширећи руке и пуцкај |
| запита Хасан и брзо ми приступи. — Чија је?..</p> <pb n="364" /> <p>— Па... болан... то ми је в |
| лфага и развуче лице на смијех. — Твоја је памет голема...{S} А... а ти и заповиједаш...</p> <p |
| ако да отјера једну муху с образа, која је непрестано јуришала не њега и додијавала му.{S} Осје |
| .</p> <p>Опазивши бедевију, мајка, која је била потрчала за мном, врисну из гласа и зањихавши с |
| ао према собним вратима.{S} Мајка, која је стајала пред собом и брижљиво чистила некакве хаљине |
| е нудите!.. — довикивала им мајка, која је, огрнута лахким, провидним чаршафом, весела, разузда |
| све то чула, уплашила се.{S} Жена, која је вазда живјела у малу и богатству, научена да свега и |
| удно смишља — додавала је Хајкуна, која је пазила на њ и пратила га. — Биће кијамета с њим!..</ |
| ћилиму, искали ручак.{S} Хоџиница, која је непрестано била у послу и непрестано радила нешто, н |
| му учинити ништа...</p> <p>Хатиџа, која је неколико пута долазила до врата и враћала се, напошљ |
| е ухватим, стегнем.</p> <p>Хатиџа, која је, обучена мимо обично, нагиздана,</p> <p>— сад сам се |
| > <p>Затим, из мокре крпе некакве, која је заударала на зној, истресе нешто духана на длан, узе |
| акивању погинулога.{S} Осим мајке, која је више лежала него сједила у ћошку једном, међу јастуц |
| е мичући се и не пуштајући Ајкуне, која је, застиђена, заклањала лице рукавом и трзала се јаче. |
| поведе за собом у кућу.{S} Хатиџи, која је стајала на авлији, кратко нареди да скува кахву, уље |
| — дочекивала је Хајнију, Циганку, која је са своје двије поћерке, двије чупаве, мале, црнпурас |
| изви се и брзо прихвати за шишану, која је лежала на земљи.</p> <p>— Лагао си, лопове и разбојн |
| он неколико дана ту исту слушкињу, која је и спавала с њом, а мој душек премјести у своју собу |
| смо само толико, да је нашу чету, која је пошла била да уништи читаву дружину чувеног харамбаш |
| једну, само да зауставим ту кућу, која је бјежала, да је ухватим, стегнем.</p> <p>Хатиџа, која |
| хвале бабине да ће »бит човјек«, — која је за ме значила много, — ја сам му први приступио и от |
| ујним, широким бусовима коприве, — која је од силне прашине изгледала пепељаста, — и на неким м |
| под басамака дугачку шибу једну, — која је и била устргнута и ту се вјечито чувала само због ме |
| вши.{S} Пошао је одмах право мајки која је сједила у врху собе на својој шилти, <pb n="255" /> |
| су под читавим пљуском свјетлости која је навирала у собу сједиле покрај великог, отвореног пе |
| њега; пунио се буха, испијао кахву која је заударала на чађ, и погађао се, цјењкао, куповао сто |
| } Пустити некоме да ти сазна тајну која је за чување, значи упола се предати његовој власти, ок |
| ах и падох јој пред ноге.</p> <p>— Моја је кућа као и твоја, мајко!..</p> <p>И заплакасмо обоје |
| p>Неко вријеме сви смо ћутали.{S} Мајка је гутала димове враћајући их кроз нос и, како јој очи |
| варали, препирали се о нечему.{S} Мајка је била узрујана, узбуђена, бранила се и много је разма |
| ипак —— остављали ме на миру.{S} Мајка је, шта више, иза тога постајала и некако мекша, њежниј |
| екако, покуњио се и пошао.</p> <p>Мајка је гледала за њим мрштећи се и постајући све немирнија. |
| ане како се љуте и кидају.</p> <p>Мајка је опет плакала непрестано кад су јој причали о мени.{S |
| > <p>— Он нешто чудно смишља — додавала је Хајкуна, која је пазила на њ и пратила га. — Биће ки |
| еђу цвијеће.{S} Својом руком залијевала је јорговане, пресађивала албабере и невене, окопавала |
| е.{S} Грлећи и мене и Хасана попијевала је, поигравала, скакутала, натуривши фес на чело и све |
| ко је не бих хтио послушати, наређивала је слугама да ме узму у нарамак и на силу избаце пред в |
| слушкиња увијек доносила, — дочекивала је Хајнију, Циганку, која је са своје двије поћерке, дв |
| се стискала је очеву руку, пребацивала је себи преко врата и опет се привијала уз њега.</p> <p |
| /> и поцупкујући на пети.{S} Изгледала је више као какво младо, безбрижно, ђаволасто дјевојче, |
| главу бијаше умотала шамијом, повезала је, те јој само нос испод ње провиривао; погледа никако |
| тпочину.{S} Држећи запету пушку стајала је према њему усправљена, горда и поносита, презриво се |
| м, клањали јој се, улагивали, постајала је све жешћа, све осорнија.{S} Чак и на ме поче друкчиј |
| ја вазда тих брига и кијамета — викала је затим јаче, полазећи према вратима, увијајући се.</p |
| шна?..</p> <p>Па засмијавши се стискала је очеву руку, пребацивала је себи преко врата и опет с |
| губила.{S} Хајкуна, покрај ње, сјецкала је на малој дашчици дуван за оца и нешто шапутала, Хаса |
| анкеса, спуштала се низ бедру и куцкала је по везеним чакширама, чији је тур падао готово до та |
| хаљине, крпе.{S} Опазивши ме, остављала је посао, трчала и пружала ми руке, тражећи да јој изру |
| досна, срећна, задовољна...{S} Чаврљала је, причала, зборила само о својим пословима, нарочито |
| ао кући, дочекујући ме на авлији, имала је понешто ново да прича о њему.</p> <p>Накриви главу п |
| ица почела да плави и да шкиљи, узимала је мумаказе, усекњивала свијећу и опет настављала посао |
| донио?..{S} Шта?..{S} Камо?.. — питала је потскакујући и облијетајући око мене. — Дај!..</p> < |
| о, крвниче?{S} Шта ће ми сад? —— питала је љутито, газећи по рачунима и кушљајући их, гњечећи. |
| ка на њу.{S} Кад би се пробудио, хитала је с ибриком у руци и са чистим пешкиром преко рамена, |
| и се тамо затворила.{S} Не!..{S} Остала је онако лежећи на трави, остала преко читаве ноћи, упр |
| шести дан након његова одласка постала је некако сметена, збуњена, усплахирена.{S} Момци су до |
| хоће и више него колико хоће, задрхтала је при помисли да би могла једнога дана, огољена, остав |
| S} Кришом, да не види Зулфага, свраћала је Циганке што су ми разносиле робу, дозивала их, купов |
| д би се подигао и почео бјежати, трчала је за њим, гонила га, тјерала, гађајући га у леђа камењ |
| јунаштво?..</p> <p>— Остави...{S} Шала је...</p> <p>Хајкуна му опет приступи, узвикну нешто и |
| је за руку.</p> <p>— Остави...{S} Шала је... — рече опет, кушајући да је привуче себи и мало п |
| ех, старајући се да је осоколим. — Шала је била...</p> <pb n="403" /> <p>— А он се наљутио — до |
| p> <p>Па и не сачекавши одговора, узела је пешкир, — који је висио крај огледала, — да ме сама |
| лободна, независна и моћна сада, хтјела је и желила да то и другима, изван куће, покаже да се и |
| ој нико ништа не може забранити, хтјела је и да ради све што год јој на ум пане.{S} И хтјела да |
| атиџа живље, не дижући главе — и почела је миловати, тепати јој, он одмах у соби почео мрмољити |
| паде...{S} Кад сам јој притрчала, била је мртва...{S} Глава јој пала на оно раширено крило гот |
| тати, рзати и бјежати унаоколо.{S} Била је гола, празна, без узде, без седла и теркије, са мрко |
| бег погинуо, читава наша чета изгубила је главу — одговори момак тихо. — Све клону, ослаби...{ |
| едајући чак и не говорећи ништа, вадила је из сандука једног и хљеба и сира и пршута и, премјер |
| иће кијамета с њим!..</p> <p>И погодила је.</p> <p>Није прошло ни пуних двадесет дана откако се |
| p> <p>— Све што је он говорио потврдила је...{S} Све!..</p> <p>Поред Хамида она је била други < |
| куће, — кад би отишли куда, — излазила је преда ме, јављале се, слободна, ведра и весела, вјеч |
| се.{S} Онако ломна и замишљена силазила је одмах у дно авлије на траву, и, не тражећи шилте ни |
| е и одмјене твоје!..</p> <p>— Подгојила је човјека, а није разбојника — дочеках ја бјешње, стис |
| кап росе на карамфилу.</p> <p>— Мислила је, може бити, да сам је ја убила и зажалила на ме — пр |
| </p> <p>Пошто јој додија пуцњава купила је и тамбуру и поче ударати уза њу.{S} Сједне насред ав |
| <p>Наслонивши ми главу на раме, ударила је у плач.{S} Ништа више није знала проговорити, ни обј |
| е и како ли би се светиле!.. — говорила је узбуђено, чупкајући ресе на бошчи и све јаче лупкају |
| о, уљезе и Хатиџа у собу.</p> <p>Носила је велику, тешку, распаљену мангалу, на којој између же |
| о!..{S} Ех!..</p> <p>Први пут споменула је њега, Зулфагу.{S} И одмах, по тим ријечима, познао с |
| . не вичи тако... ах!..</p> <p>— Невоља је...{S} Морам викати...</p> <p>— Ах... муко моја... по |
| ке космате прси све до појаса, рашчешља је и некако мукло, отегнуто запита:</p> <p>— Шта ћете?. |
| јевам, да подвриснем мало.</p> <p>— Ама је роба!..{S} Ево робе!.. — почнем викати лудо, помамно |
| не вара...</p> <p>— Он!..</p> <p>— Нама је овђе све испричао поштено и све смо му потврдили — н |
| и, силнији од свију.</p> <p>С кметовима је био друкчији.{S} Кад би нам они дошли у авлију, до ш |
| а: витка, танка, поносита.{S} И окићена је, и љепша и гиздавија од свију осталих, — бијели се к |
| p> <p>— Она је овђе ханума!..{S} Њезина је кућа! — заграјаше остали момци за инад њему, опколив |
| ира и поче их љуштити.</p> <p>— Планина је кућа њихова — рече. — Има их свуда.</p> <p>— А ми ни |
| да, и све дао.{S} Хтјела не хтјела, она је морала о свему бригу водити, сама управљати читавим |
| >, него и рођену мајку тужити...{S} Она је најкривља...</p> <p>Застао сам као окамењен и заблен |
| хих смокава, и ораха, и љешника.{S} Она је, некако, увијек била љубазнија према нама, нарочито |
| очи, претварајући се да спавам.{S} Она је и даље говорила, питала, гласно размишљала о нечему. |
| он мекше, једнако се смјешкајући. – Она је моје дијете...{S} Она има...</p> <p>— Што је њезино |
| ми кашње <pb n="350" /> причали, — она је вазда била код куће, никуд готово није ни излазила, |
| за нож.</p> <p>— Лаже он!</p> <p>— Она је <hi>сама</hi> потврдила да их је потрошила — нагласи |
| нек се не петљају у то...</p> <p>— Она је овђе ханума!..{S} Њезина је кућа! — заграјаше остали |
| ајући и гурајући један у другога, а она је једнако стајала и једнако разговарала...</p> <p>Враћ |
| инограде неке, шта ће да им каже, а она је само муцала, петљала нешто и гунђала, нагло се окрећ |
| је...{S} Све!..</p> <p>Поред Хамида она је била други <hi>свједок</hi>...</p> <p>Па ме ухвати з |
| и казао?..</p> <p>— Не могу.</p> <p>Она је непомично стајала и као да га хтјела још нешто питат |
| али смо се одмах, застајали.{S} Хајкуна је не оклијевајући брзо и весело приступала канату и чу |
| у, дијелила нам, давала.</p> <p>Хајкуна је, кашње, додавала још и сухих смокава, и ораха, и љеш |
| је срца...{S} Бољи је од мене па... па је свакако правије да ја иђем а он да остане...</p> <p> |
| ијем, подвриснух:</p> <quote> <l>Лијепа је у Алаге љуба,</l> <l>Љепоте јој у свој Босни нема... |
| еба <pb n="249" /> чувати...{S} И добра је срца...{S} Бољи је од мене па... па је свакако прави |
| љно узимао у заштиту и хвалио. — Богата је, а то ваља...{S} Замисли само колики ће дућан бити к |
| се по трави. — Убићу!..</p> <p>— Богата је и донијеће ти пара — тјешио ме Јован, који је једини |
| по тлима, уз огњиште.</p> <p>— Грехота је, — опет јој се јавих, пристајући за њом. — Наш је... |
| pb n="292" /> <p>— Престани!..{S} Доста је!..</p> <p>— Није доста, рђо лажива...</p> <p>— Ја ни |
| ред неким који је моћан и јак.{S} Доста је било да их само једном погледа оним орловским поглед |
| } Моли Бога што си женско...{S} А доста је...</p> <p>— Хоће ли бити свадба?...</p> <p>Момче, пр |
| је тур падао готово до тала.{S} Огрнута је била лаком, црвеном кабаницом, испод које је провири |
| чања није се могло јасно разабрати: шта је све било и како је било.{S} Сазнали смо само толико, |
| сам се зачудио таквој поруци...{S} Шта је хтјела са цвијећем, шта са јаглуком, свилом и златом |
| ла казати, а прије није могла?..{S} Шта је то?..</p> <p>Напошљетку сам читаву киту бацио у ћоша |
| што сам их имао.</p> <p>— Шта?..{S} Шта је? — забринуто запита она и поче ме миловати по коси, |
| ти колико сам ситан према њој?..{S} Шта је хтјела она?..</p> <p>Шта је хтјела?..</p> <p>И све в |
| е види. — Шта је било са мном?..{S} Шта је?..</p> <pb n="322" /> <p>Нехотице наметну ми се и но |
| /> <p>— Шта слиниш, женскоњо?..{S} Шта је?.. — запита Хасан презриво и поче ме гуркати ногом. |
| рестано цури, пуже, гамиже, тече. — Шта је по Богу?</p> <p>— Боље би било да сам болестан, — од |
| еби, као бојећи се да ко не види. — Шта је било са мном?..{S} Шта је?..</p> <pb n="322" /> <p>Н |
| оји су ситно, ситно позвецкивали. — Шта је било?..</p> <p>— Па... па криво му што и сад, увијек |
| са столице и потрча ми у сусрет. — Шта је?</p> <p>— Ево...</p> <p>Ова привири и пљесну рукама. |
| мити прсте.</p> <pb n="330" /> <p>— Шта је то?..</p> <p>— Ништа...{S} Ситнице!..</p> <p>— Ти... |
| обом.</p> <p>— Чувај се!..</p> <p>— Шта је?.. — прошапта она преплашено приљуби се уза ме. — Шт |
| ема рамену.</p> <p>— Па...</p> <p>— Шта је било?.. -</p> <p>— Криво му било... знаш... што ми с |
| е...{S} Зове те бимбаша...</p> <p>— Шта је?..{S} Какав је сад белај?.. — помислих у себи и, пра |
| х се превијати од смијеха.</p> <p>— Шта је?..{S} Што се кесиш? — окоси се он опоро, једва дочек |
| се на леђа, крену из собе.</p> <p>— Шта је овог — запита мајка брзо и, збацивши све оно да коље |
| грлу.{S} Заборавих на све.</p> <p>— Шта је то? — викну опазивши ме, па остави посао, скочи са с |
| утиле се мало, покрвавиле.</p> <p>— Шта је опет било? — запитам зачуђено, чим сам прешао преко |
| асану и пољубим се с њиме.</p> <p>— Шта је?..{S} Како си ми?..</p> <p>— Добро сам — одговори он |
| м.</p> <p>Она не одговори.</p> <p>— Шта је?..{S} Што шутиш?.. — запитах мекше, а и нехотице се |
| притезати себи, привијати.</p> <p>— Шта је?..{S} Шта ти је?.. — њежно, испрекидано запита она, |
| по соби, лупати, ударати.</p> <p>— Шта је још лагао Зулфага? — запитам оштрије — Причај ми!..< |
| у и лагано повукох у крај.</p> <p>— Шта је било? — запитах мирно.</p> <p>— Па...па...па...</p> |
| главом и одмахивао руком.</p> <p>— Шта је било било, — зборио је тихо, преврћући бројанице. — |
| још чвршће притеже шамију.</p> <p>— Шта је било?..{S} Казуј!..</p> <p>— У твојој кући — замуца |
| итница, беспослица разних.</p> <p>— Шта је? — запитам улазећи у собу, ознојен и уморан, и погле |
| зих све зубе према њему.</p> <p>— А шта је од тих новаца, што их мајки дао за грађевине? — запи |
| ас не опазе — прошапта.</p> <p>— Па шта је?..{S} Нека опазе...</p> <p>— Не... не смију нас сад |
| аће шта су муке... ама може знати и шта је радост! — узвикну заносно. — Без правих мука нема ни |
| опипавати оштрицу.</p> <p>— На знам шта је све било између вас, — рече полугласно — али он је и |
| ање, помагњаву и пошао био да видим шта је.{S} Чим сам тебе угледао, досјетио сам се.</p> <p>Па |
| ј?..{S} Шта је хтјела она?..</p> <p>Шта је хтјела?..</p> <p>И све више љутећи се, бјеснећи упра |
| тресем. — Јеси ли махнит?..</p> <p>Шта је?..</p> <p>И из све снаге баци према мени нож који, ф |
| е?“ запита велики везир чудећи се. „Шта је скривио, ако је споменуо стари земан?“...</p> <p>Цар |
| ело ми нешто за ногу па пао...{S} Ништа је ово...</p> <p>За Османом одоше још неколико њих, одб |
| лецну и он посрну, паде.</p> <p>— Ништа је — прогунђа стискајући зубе и жваћући чађаве бркове к |
| а уза се донио, привије.</p> <p>— Ништа је — рече мирно, утежући бедру платном. — Зарашће брже. |
| замотавши цигар запали.</p> <p>— Ништа је то — рече развлачећи. — Проћи ће...</p> <p>— Ама ја |
| ију.</p> <p>А што је више зидао, новаца је код мајке бивало све мање и мање.{S} Напошљетку се и |
| косматим прсима његовим...{S} Хоџиница је неколико пута мирно одбацивала кошуљу и продријемала |
| се избаци:</p> <p>— Ништа!..{S} Ситница је!..</p> <p>Затим се окрену мени и прошапта:</p> <p>— |
| имити у своју кућу и сам његовати, јача је била од свега другог и у први мах на друго нијесам н |
| жне, неколико их пута отирала, а Хатиџа је, лежећи поред ње, зубима ломила љешнике и, намигујућ |
| .</p> <p>А што се они више љутили, хоџа је постајао све ваљанији и све брже и јаче ударао мотик |
| лажи и заклетава.</p> <p>Наравно, наша је <hi>трговина</hi> одмах привукла на се пажњу и остал |
| p> <p>— Јок!..{S} Није твоја!..{S} Наша је!..</p> <p>— Моја...</p> <p>— Наша!</p> <p>И склепташ |
| ајући, уређујући јастуке око ње. — Наша је ноћас!..</p> <p>— А Зулфага?..</p> <p>— На селу је — |
| ...</p> <p>Тога...</p> <p>— Ех, а преша је ово — муцао је Зулфага, једнако стојећи пред њом она |
| бимбаша...</p> <p>— Шта је?..{S} Какав је сад белај?.. — помислих у себи и, право да речем, пр |
| љен, сакривен од сваког.</p> <p>— Какав је, још ће чију кућу запалити — говорио је хоџа забрину |
| е ово ради, у царскоме здрављу, и какав је ово зулум настао?</p> <p>И закукаше како им је живот |
| во. — Чим сам му ја љуцки опричао какав је оно чојек, одмах га и омрзнуо...{S} И вели: неће ни |
| м: свршиће на вјешалима...{S} Тврдоглав је...</p> <p>И одједном чучећи прихвати за чибук и напу |
| ен!.. — викну неко загледајући. — Здрав је...</p> <p>— Здрав — потврдише још неки.</p> <p>Авдо |
| ди.{S} Свако јутро, прије зоре, босоног је ишао на Неретву, доносио воде и спуштао пред врата њ |
| ћу проћи.{S} Није се чак ни кашње, кад је опасност минула, барем навратио мало да види гдје са |
| шње, кад су жене престале долазити, кад је остала осамљена, готово као да је и сама жељела да ј |
| кашње, кад се мало одомаћио у кући, кад је све упознао, остао је такав.{S} Са слугама и слушкињ |
| и се да будем што мирнији. — Оклен, кад је наш <hi>слуга</hi>?</p> <p>— Он није дошао од невоље |
| ћемо сад? — запита мајка забринуто, кад је и опет дошао да иште новаца, а тек половица грађевин |
| се није ни шалио ни омиловао ме.{S} Кад је изашла мајка, — која се пред њим није сакривала као |
| а све, све погази, одби, одбаци.{S} Кад је већ видјела да јој нико ништа не може забранити, хтј |
| непрестано развлачиле на смијех.{S} Кад је дошао, изгледао је некако сметен, збуњен, стидан.{S} |
| а, попридиже се. — Тада?..</p> <p>— Кад је бег погинуо, читава наша чета изгубила је главу — од |
| заклео да су га оробили хајдуци, а кад је примио на душу, ми му вјерујемо — рече Ибрахим ефенд |
| и се најчешће дигну да помогну онда кад је касно помагати; док човјек не загрца, не осврћу се н |
| је, каже, Зулфага имао својих пара кад је у нас дошао, нити су Хамиду паре отели хајдуци, нити |
| ала право стање наше, изненадила се кад је све то чула, уплашила се.{S} Жена, која је вазда жив |
| ..</p> <pb n="380" /> <p>Сажалих се кад је угледах такву.</p> <p>— Рашта сам је прекорио?{S} Ра |
| очи чим сам прихватио за алку, — и кад је мајка отворила канат, застали смо обоје једно према |
| осмјехне на њу и нашали мало.{S} Ни кад је изгледао најведрији није се смијао нити шалио.{S} Је |
| <p>Он ју је кашње пратио и по ноћи кад је излазила од куће, и остајао с њоме негдје чак до пон |
| {S} Готово да је Зулфага имао право кад је говорио мајки: »Готова пара у руци, најнесигурније и |
| да је задржи у соби баш у том часу кад је највише жељела да изађе и да се разговори с њима.</p |
| о да се и веселио томе.{S} Једанпут,кад је једно сељаче, које сигурно није знало за његову моћ |
| </p> <p>— Дај ми преобуку...</p> <p>Кад је Зулфага стигао кући био сам већ преобучен.{S} Сједио |
| да се разговори с њима.</p> <p>Понекад је изгледало као да је између њих двоје настала нека по |
| говорим с њоме, али, као за инат, никад је нијесам могао затећи код куће.{S} Управо, — како су |
| уздисаја, ни превртања очима.{S} Никад је нијесам запитао: јесам ли јој драг; никад се нијесам |
| ао стане преда ме да ме одбрани. — Млад је још...{S} Не зна...</p> <p>На жалост, мајка се није |
| га покварити?..</p> <p>— Па... па млад је... и не зна мислити својом главом... — замуца он и о |
| се извила готово до под таваницу. — Сад је ово моје и само моје.</p> <p>— Лажеш!..</p> <p>— Мој |
| м. — Њега је Зулфага примио...{S} И сад је у нашој кући...</p> <p>— Па?..</p> <p>Мајка се огрну |
| љепшала!..{S} Бледуњаво лице њезино сад је испод шамије изгледало руменије, пуније; црне очи по |
| џом нијесам много састајао.</p> <p>Стид је, зар, било да отац и мати виде како пристаје за мном |
| било криво што ја икако и пазарујем код је он ту.{S} Вазда ме премјеравао мрким погледом кад би |
| i>он</hi>?</p> <p>— Хасан!</p> <p>— Куд је отишао?</p> <p>— Отишао на усташе. .{S} Мало прије м |
| ана и непрестано гледајући у сокаке куд је Хасан замакао.</p> <p>И дође ми да потрчим за њим, д |
| у, да их утуче и тако им опет покаже, е је и у говору моћнији, јачи, силнији од свију.</p> <p>С |
| може — вели — још никако ни смислити, е је он мртав и да више никад доће неће.{S} Јок!..{S} И с |
| њезину, морале сваки пут да одговоре е је нема, да је отишла некуд.{S} Бојала се, зар, сирота, |
| > <p>— Није он ништа лагао — рече — све је истину говорио...{S} Је ли он крив што су Хамида оро |
| цам.{S} Спустивши јој главу на прса све је јаче почех притезати себи, привијати.</p> <p>— Шта ј |
| е ме и лукаво намигну. — Овога пута све је било добро...{S} Дај Боже, да буде други пут и боље. |
| ла се клиса, лопте, сакриваче.{S} И све је некако више сличило весељу каквом нето оплакивању по |
| нога и закрчивала путеве...</p> <p>Све је врило, кипило, комешало се.{S} Свак је долазио и сва |
| убе и опет прогунђа нешто.{S} Не хтједе је ни погледати.</p> <p>— Здрав сам ја, здрав — откреса |
| ... — одговори Хусо поносито. — За људе је кавга...{S} Жене нек се не петљају у то...</p> <p>— |
| свима и одмах пролазио у прочеље, гдје је нарочито за њега намјештена била шилта једна, опкоље |
| киту бацио у ћошак један у дућану, гдје је одмах дочекао дебели, угојени мачак и почео се играт |
| ло није осим чуднога зврјања тога, које је необично сличило непрекидном зујању читавог једног р |
| исказао.{S} Само му се преко лица, које је било ведро и свијетло као прољетње јутро, разлијевао |
| b n="218" /> <p>Неколике слушкиње, које је мајка најмила из махале задихане и зајапурене, увија |
| о, да прежива.{S} Чак и пословице, које је волио уплетати, каткад и гдје им није мјесто, биле м |
| ом брадом, необично бијелим зубима које је непрестано откривао, чим ме опази пође ми у сусрет, |
| о блажи, питомији.</p> <p>— Људима које је Алах осудио да буду несретни, укажеш ли мало љубави |
| ла лаком, црвеном кабаницом, испод које је провиривао чибук с лулом и мрка цијев дугачке шишане |
| ге, људи! — викну промукло, а руке које је раширио дршћу му. —— Оставите беспослице!..</p> <p>— |
| домаћинима.{S} Неколике дјевојчице које је сретао путем изненада је заустављао, обгрлио их и пр |
| о Зулфаги такођер лијепо мислили и које је он својим претварањем и удварањем знао задобити за с |
| о моје.</p> <p>— Лажеш!..</p> <p>— Моје је!..</p> <p>Мајка рашири руке и поплашена, узбуђена, с |
| јецати ограду, ломити је.</p> <p>— Моје је ово — вели сурово и преврће закрвављеним очима. — Ја |
| џамији и да им он учи дјецу.{S} Дубоке је књиге, —— рекоше — проучио и зна све јазије и законе |
| , треперила, а дугачке плетенице шибале је по куковима и расплетале се, расипале...</p> <p>— Ко |
| } И зато је најчешће ишла у собу одакле је најбоље могла чути њихове разговоре.</p> <p>Легла би |
| кога је јуче познао, него мени, с киме је толико друговао.{S} Криво ми и што окреће главу од м |
| је ишло од срца, да је усиљено.{S} Тиме је само хтио макар и унеколико да одагна страх а уједно |
| рсима и широким, тешким појасом, о коме је висила шарена дуванкеса, спуштала се низ бедру и куц |
| овац сам, хајдук, зулумћар...{S} У мене је и срце од камена и нема милости ни љубости ни према |
| сти.{S} Одиста двојнице!..{S} Ћурликање је долазило баш одонуда, од ватре, од колибе оне.{S} Ни |
| их страна дебелим сохама и тојагама, те је издаље изгледала као стара, немоћна просјакиња каква |
| срасла, слијепила се једно с другим те је изгледало као да тамо сједи огроман див какав са нек |
| х!..</p> <p>Момци застадоше и погледате је зачуђено.{S} Ненаучени да слушају и женске заповијес |
| је само почетак кавге — рече. — Имаћете је још...{S} Чујем да ти је све уграбио, све отео...{S} |
| Нијесам спавао, мајко...{S} Од несанице је.</p> <p>— А што су ти руке изгребане, крваве?</p> <p |
| њишта, како чучи поред ватре и подстиче је. — Хоћеш ли?..</p> <p>Она подиже главу, погледа ме.{ |
| , једнако онако муцајући и цичећи, поче је теглити, чупати, ударати по врату.</p> <pb n="231" / |
| е!..</p> <p>Па узе некакву књигу и поче је прелиставати.</p> <p>— А ја сам чуо, — рече још тише |
| /p> <p>И хоџа се ухвати за браду и поче је увијати око руке.</p> <p>— Јеси ли ишта чуо о дому: |
| /p> <p>Па помијеша прсте у браду и поче је чупкати.</p> <p>— Нијесам ни знао да си се вратио — |
| S} Па, ако би дошло и да се гине, лакше је погинути заједно...</p> <p>А овако...</p> <p>Иду!..< |
| разумјесмо.{S} У рукама лијепе жене муж је најчешће ситна играчка, а пошто смо знали да је бимб |
| што га је пратио вазда и частио?..{S} И је ли крив што је о њему мислио као о поштену човјеку?. |
| ти!..{S} Сад ћемо видјети је ли мушко и је ли соко!..{S} Неће више бити ни једног залогаја џабе |
| <p>Тек покаткада, уријетко, освојила би је опет чудна нека сјета, дерт неки.{S} Али то није бил |
| > <p>Погледала би па истом онда, кад би је, — не поздрављајући, — позвао да му хамам уреди и из |
| ећи се тиме, нагло јој прилети и зграби је за руку.</p> <p>— Остави...{S} Шала је... — рече опе |
| /p> <p>Па привуче Хатиџу уза се, пољуби је и дубоко уздахну:</p> <p>— Камо среће да сам вазда с |
| треба га освојити...</p> <p>А најслађи је залогај који се освоји!..</p> <p>Чим сам остао сам у |
| о.</p> <p>— Ко је год са Зулфагом, грђи је од њега!..</p> <p>Хасан поврати нож у корице и подиж |
| и куцкала је по везеним чакширама, чији је тур падао готово до тала.{S} Огрнута је била лаком, |
| како пуцкара, тутњи и хукти ватра, чији је пламен кроз <pb n="281" /> отворена врата зализивао |
| згред натрапали на некаква сељака, који је покрај своје њиве под дрветом једним лежао и пландов |
| ма, и, пропустивши напријед момка, који је носио дугачки, мушемели фењер, лагано, оборених глав |
| ђу њима Јована, оног истог Јована, који је некад са мном продавао робу по махалама и хтио отвор |
| Османа, старог, изнемоглог Османа, који је и осиједио служећи и који више ни ићи није могао без |
| S} И много сам се љутио на Хасана, који је непрестано застајао <pb n="307" /> и непрестано загл |
| } Или су мислили да сам луда неки, који је побјегао од куће, отргнуо се и беспосличи по друму?. |
| pb n="357" /> <p>Авдо, комшија ми, који је нешто размјерао у свом дућану, баци и терезије и оке |
| ио прихваћати за друго.{S} Човјек, који је читав вијек провео носећи оружје и радећи око њега, |
| вац стар, немоћан, погурен човјек, који је сједио крај ниске чекмеџе једне и на кољену срачунав |
| онијеће ти пара — тјешио ме Јован, који је једини озбиљно узимао у заштиту и хвалио. — Богата ј |
| и не питајући приступи Арнаутину, који је једнако пријетио ножем, снажно га ухвати за руку и п |
| одострага и указа на старог хоџу, који је, смирени покуњен, сједио на тлима, покрај врата џами |
| ти.{S} Напошљетку најмлађи од њих, који је некако изгледао и најприсебнији, поче причати и кази |
| х разуздан, здрав смијех нечији, — који је оштро звонио и пресијецао помрчину, — и снажне, мушк |
| кавши одговора, узела је пешкир, — који је висио крај огледала, — да ме сама опере.{S} Отирући |
| м, ведрији, веселији и након ручка који је увијек био богат и обилат, били су готово разуздани. |
| е, чудније, занимљивије.{S} Човјек који је много проживио, много путовао и много читао, — читао |
| ично сви слабићи стрепе пред неким који је моћан и јак.{S} Доста је било да их само једном погл |
| лека, момци? — запита старац један који је сједио одмах уз ватру и непрестано запретавао земљав |
| > <p>— Напријед! — узвикну и Хасан који је опазио како оклијевам и затежем. — Хајде!..</p> <p>— |
| џба, каква обично избија у човјеку који је учинио неку погрешку, па га почели прекоравати, смиј |
| осврћући се никуда, не пазећи гледа ли је ко и чуди ли се, поново се почела протезати, превија |
| узимати.</p> <pb n="400" /> <p>— Шта ли је учинила?..{S} У чему се огријешила?..{S} Гдје?..</p> |
| елећи, зар, одмах да се увјери: хоће ли је послушати.</p> <p>— Оборите!..</p> <p>Момци бацише н |
| ше међусобно, као да се питају: хоће ли је послушати или неће?</p> <p>— А шта ћеш ти овђе? — из |
| p> <p>— Златан ли је!</p> <p>— Јунак ли је! — подвикивале су гласно, желећи да их чује и да се |
| p> <p>— Кршан ли је!</p> <p>— Златан ли је!</p> <p>— Јунак ли је! — подвикивале су гласно, желе |
| чеврмама, наранчама.</p> <p>— Кршан ли је!</p> <p>— Златан ли је!</p> <p>— Јунак ли је! — подв |
| и сву ми радост помути.</p> <p>— Ко ли је тамо? — запитах и сам себе, пажљивије гледајући прем |
| ало и полугласно запита:</p> <p>— Ко ли је тамо?..</p> <p>И то отегнуто, тихо питање намах ме р |
| <p>— А шта ли Хасан ради?..{S} Како ли је њему?.. — помислих и кришом почнем провиривати кроз |
| уштајући нас да уђемо у авлију. — То ли је? — запита јаче, пристајући за нама. — Е лијепо, лије |
| епотица у шехеру«.</p> <p>— Па хоћеш ли је? — запита, смјешкајући се добродушно. — Је ли ти дра |
| ако својеглав, јогунаст и напрасит, али је био и поштен, вјеран, поуздан.{S} Након оне похвале |
| ђе да нешто проговори, приступи му, али је он немилосно зграби за рукав и одгурну у страну.{S} |
| главе и покушаваше да се осврне.{S} Али је Хајкуна ударала непрестано, брзо и живо ударала, да |
| богатој кући, па се преварила?..{S} Или је хтјела да се подругне мом „сиромаштву“ и да каже как |
| , па зажељела да и сама окуша?..{S} Или је имала да ми каже нешто чудно, ново, лијепо, нешто шт |
| чувати...{S} И добра је срца...{S} Бољи је од мене па... па је свакако правије да ја иђем а он |
| очену од скорене крви антерију, раздрљи је мало и осмјехнувши се избаци:</p> <p>— Ништа!..{S} С |
| p> <p>Страх да не изгубим Хатиџу, да ми је не преотму, премаме, уграбе, надјачао је све остале |
| <p>За чудо, тај поклич његов као да ми је давао нове снаге, као да би ме намах осоколио.{S} Од |
| <p>Он не одговори.</p> <p>— И преша ми је...{S} Невоља!</p> <p>Опет ништа.</p> <p>— Ефендија!. |
| и голубови полете у уста!..{S} Какав ми је, бива, народ који јауче за добром, за славом некакво |
| оме који кука да му је зло.{S} Какав ми је то несретни народ који се сам с муком диже, с муком |
| и је било и сувише бабине крви, које ми је сметала да дуго останем у друштву таквих јарана.{S} |
| по шилти и по чекмеџи с новцима, те ми је у неко доба дућан више наличио на пушкарницу какву н |
| бмотавајући ми руку око врата. — Сам ми је дошао...</p> <p>— Сам?..</p> <p>Па се почеша по носу |
| сјећао.{S} Два или три пута написао ми је писмо, приложивши уза свако по неколико гроша џепашл |
| Учи се сама, па ћеш боље проћи него ми је мајка прошла — одговарао сам, измичући се.</p> <p>И |
| знам рашта, тај узгредни прекор био ми је увијек тежи него да ме ударио, ошамарио, истукао.</p |
| ћи — рече кихајући. —</p> <p>Наредио ми је да ти кажем да ће доћи...</p> <p>— Оставиће, зар, че |
| о чак и за озбиљнији разговор, нудио ми је духанску кутију, — коју сам прије ријетко у руке узи |
| за руку и као шалећи се избаци како ми је јаран кршан и како кршнијега у хиљаде нема.</p> <p>— |
| као и она...</p> <p>— Не знаш колико ми је драго што си ми то казао —— узвикну наслањајући ми с |
| сузе.{S} Што сам више плакао бивало ми је све лакше и са сузама као да су се на мајчина њедра |
| б, сваки драм меса болио ме.{S} Било ми је као да ме неко читав дан ударао са врећом препуном п |
| о јаше и удара уз тамбуру.{S} И било ми је као да сам у томе часу угледао сродника неког, блиск |
| укратко, протумачи:</p> <p>— Ето, то ми је Хасан, једини син, — рече — и ако и ти будеш као и о |
| pb n="364" /> <p>— Па... болан... то ми је вјереница — одговорим му поносито.</p> <p>— Тооо?..< |
| огледала, сахане.{S} Готово све што ми је под руку долазило, све сам узимао.{S} Само стојим, у |
| слушам читаве једне ноћи.{S} Оно што ми је тада испричао, препричаћу сада и ја, старајући се да |
| ти цигар.</p> <p>Право да кажем, баш ми је мило било када сам након дужег чекања видио да се Ха |
| руку на раме, прошапта:</p> <p>— Баш ми је драго што је твој јаран!..{S} Онакога јарана нико ви |
| ојој кући, ено ти моје...</p> <p>— Мени је свеједно гдје хоћете...{S} Само дајте да се једе...{ |
| а ће и теби добро бити...</p> <p>— Мени је и сад добро — одговорих јој весело, показујући на ку |
| на њега.{S} По срећи, њихова помоћ мени је ипак у згодан час дошла и на велико чудо ханџијино о |
| њима коју пару дао.{S} По срећи, у мени је било и сувише бабине крви, које ми је сметала да дуг |
| се измакну и опет подиже шишану, напери је.</p> <p>— Казуј: држиш ли још ријеч да сам ти најдра |
| ски рече да је моја...</p> <p>— Отео си је, ниткове, — окосих се ја и пођох према њему. — Све с |
| ече. — Имаћете је још...{S} Чујем да ти је све уграбио, све отео...{S} Говори: како сте све пот |
| е меко, готово тепајући — а сад нека ти је просто...</p> <p>— Зар? — цијукну Зулфага и разглави |
| рену главу према мусан-дери. — Отета ти је бабовина...</p> <pb n="385" /> <p>— Да није отета, н |
| ње:</p> <p>— Јеси ли здрав?..{S} Шта ти је?..</p> <p>Ја проплаках, не говорећи ништа.{S} Топлин |
| привијати.</p> <p>— Шта је?..{S} Шта ти је?.. — њежно, испрекидано запита она, милујући ме по г |
| мајиле, што си блијед тако?..{S} Шта ти је?..</p> <p>Па ме обгрли, приви ми главу на прси и, сп |
| ехливан па да ми се смијеш?..{S} Шта ти је?</p> <p>— брекну бјешње, гледајући како се превијам |
| .{S} Чудан је постао...</p> <p>— Шта ти је учинио — запитам весело, гађајући је листићима искид |
| ну натраг и одиже руке.</p> <p>— Шта ти је?...{S} Да нијеси болестан?... —— запита зачуђено, а |
| е за руку мукло запита:</p> <p>— Шта ти је?</p> <p>— Видиш... не могу даље, — одговорим промукл |
| ријеш, прикриваш...</p> <p>— Ама шта ти је? — запита она дурљиво и напући усне. —— Какав си то |
| ви носом.</p> <p>— Видиш ли га какав ти је — рече пакосно. —</p> <p>Вук длаку мијења, а ћуди ни |
| > <p>— Ако си пошао да тужиш, узалуд ти је — рече. — И не можеш само <hi>њега</hi>, него и рође |
| ге. — Знам да се ти тужиш на њега, е ти је криво учинио.</p> <p>— И јес’ ми криво учинио — прес |
| ече некако меко, сажаљевајући — срце ти је исто као и у мајке...</p> <p>Још би ти и памет била |
| варе хунцути и ниткови некакви и ако ти је не помуте...</p> <p>— Какви хунцути? —— запита мајка |
| собе.</p> <pb n="335" /> <p>— А како ти је било тамо, на страни? — запита Сулага мирно, правећи |
| >— Што си га сад споменула?..{S} Што ти је пао на памет? — запитам пријекорно, лако је одгурнув |
| ваки покрет мајчин, сваки миг. — Што ти је то требао?..</p> <p>— Ја га нијесам звала — мирно од |
| ацујући фереџу и осврћући се. —- Зар ти је ово кућа за миловање?{S} Их!..</p> <pb n="376" /> <p |
| м је више мучио, пецао.</p> <p>— Зар ти је сада мрзак, па га гониш? — запитах пакосно.</p> <p>— |
| едати.{S} Потрча право бедевији, ухвати је за гриву и, једнако онако муцајући и цичећи, поче је |
| пео и, токорсе, чистити лулу и стругати је.</p> <p>— Јеси ли чуо да су се свадили? — запита оте |
| викну јаче и поче чупати шамију, кидати је, комадати. — Ја сам твоја...</p> <p>Ничија више...{S |
| p> <p>Хоџа се ухвати за браду и заврати је.{S} Половицу лица поклопи њоме.</p> <p>— Па лијепо.. |
| ни праве радости!..{S} Сад ћемо видјети је ли мушко и је ли соко!..{S} Неће више бити ни једног |
| и почео ножем сасијецати ограду, ломити је.</p> <p>— Моје је ово — вели сурово и преврће закрва |
| е није ни сакривала ништа од мене, нити је више зазирала да изађе преда ме у мушком одијелу.{S} |
| договору каквом.{S} Нити га звали, нити је одлазио.{S} Знао је само за своју кућу и своје посло |
| нити су Хамиду паре отели хајдуци, нити је кмете онако јефтино продао, ни у грађевине онолико у |
| ти?..{S} О томе нити сам га питао, нити је што напоменуо.</p> <p>— Пљуни у длане па ради — само |
| је и мени, па и мени причао...{S} Нити је, каже, Зулфага имао својих пара кад је у нас дошао, |
| ка, која никад није била рачунџија нити је познавала право стање наше, изненадила се кад је све |
| о, пријетио, ударао.{S} Јок!{S} Он нити је имао обичаја да грди, галами, ни јаче де виче.{S} Он |
| је Јован био најприсебнији.{S} Он нити је хтио противити се заптијама, ни бјежати, ни узмицати |
| гугућући, лепршајући крилима и хладећи је по образима.{S} Чак се љутио и што му не одговара ни |
| амолити — дочекам ја пецкајући, дражећи је. — Опростио би...</p> <p>— Ја да замолим?..{S} Ја?.. |
| земље и, дунувши у грлић, пође, држећи је у рупи, увијек спреман да опали.</p> <p>— Можеш ли? |
| —— отегну Сулага као у чуду, гледајући је пажљиво. — Шта ти учинише?</p> <p>— Краду ме.</p> <p |
| , Циганчице, слушкиње нам.{S} Гледајући је онако плаху, једру, кршну, како у танкој кошуљи и ди |
| копрцати, чепркати нешто.{S} Гледајући је онако сурову, љутиту и распаљену, дође ми да и сам п |
| јом и све се чудније смјешкао гледајући је.{S} Тако, — причају, — и змија гледа у преплашену ти |
| д кирију, не бирајући и не разгледајући је.</p> <p>Хатиџа чим јој преко прага прешла, грохотом |
| ајући <pb n="295" /> пушку и огледајући је. — А у нас се почели будити робови и биће бруке и мн |
| ти је учинио — запитам весело, гађајући је листићима искиданог, згњеченог шебоја у лице, који ј |
| с њиме говорити — замолих је, хватајући је за подвољак. — Реци ми!..</p> <p>Она се замисли.</p> |
| ти се? — запитах намигнувши, хватајући је за меки, обли подвољак. — Баш?..</p> <p>— Свиђа...{S |
| — питао је каткада бедевију, хватајући је испод врата и приносећи румене ноздрве њезине смјежу |
| о? — запитах као чудећи се и прождирући је погледом. — Рашта?..</p> <p>— Немој... молим те...</ |
| јући Хатиму по коси и, из шале, огрћући је ћурком. — Усташи, кажу, дочекали наше у Дузи и све п |
| крену, уграби ми пушку из руке и одбаци је.</p> <p>— Бјежи!..{S} Видиш да су наговорени!..{S} Б |
| <p>— Зар?..</p> <p>Сломивши лулу одбаци је у крај и поче пипати око себе, као тражити нешто.</p |
| ста данас — запитах узбуђено, затекавши је у кухињи, украј огњишта, како чучи поред ватре и под |
| .</p> <pb n="393" /> <p>Хасан, опазивши је, и сам се збуни и поче пипати око себе, извлачити не |
| стаде, скиде пушку с рамена и напунивши је опали.{S} Врисну пушка и пуцањ одјекну кроз читаву п |
| ући, распали се, разбјесни, и ухвативши је око паса силом је притегну себи у крило и цикну:</p> |
| </p> <p>Па подухвати џубу и, пребацивши је преко руке, исправи се:</p> <p>— Досад су вам вазда, |
| на шилту, скљока се.</p> <p>— Не гурај је, ниткове! — викнух ја набусито, прихвативши за пушку |
| знак да оно што радиш добро радиш, тај је, ако видиш душмане како се љуте и кидају.</p> <p>Мај |
| прекипи и кад пређе у насиље, онда јој је и крај — тврдио је упорно, не попуштајући — Па и наш |
| а нека потајна, подмукла борба, у којој је Зулфага непрестано наваљивао и нападао, а мајка непр |
| е се осврнем и погледам на собу у којој је сједио Хасан.{S} И на пенџеру, кроз гране феслиђена |
| појас.</p> <p>У читавој тој гунгули мој је Јован био најприсебнији.{S} Он нити је хтио противит |
| ао да јој није требало почивке.{S} Зној је облијева по лицу, по врату, по мишицама, мокра коса |
| орило није, колико о хајдуцима.{S} Свак је о њима говорио, свак распитивао за њих.{S} И све нек |
| је врило, кипило, комешало се.{S} Свак је долазио и свак се веселио, частио тамо.</p> <p>И сам |
| ли почињати?..</p> <p>Причу његову свак је са нестрпљењем очекивао.</p> <p>Чак су и дјеца по ма |
| ="SRP19132_C9"> <head>IX</head> <p>Свак је, након смрти бабине, причао и говорио како је он ост |
| врата и подиже од земље.</p> <p>— Тежак је — рече мргодно. — Пуно ће јести.</p> <p>— Неће — брз |
| его ли на бакалницу, трговину...{S} Чак је доводио и некакве Арнауте, дивљаке некакве, полуголе |
| се да наручује кахву и да точи.{S} Чак је свраћао и муштерије, који се враћали из дућана ми, т |
| дикада тих, пригушен одјек.{S} И цврчак је негдје у грму цврчао и голи, растоварени коњи, приве |
| отово није понављао старе приче: увијек је имао нових, које се чиниле још љепше, чудније, заним |
| су слаби...{S} Остарили...</p> <p>— Нек је хвала Алаху кад ти проговори, а макар врата и ђаво о |
| браде и пружи руку Сулаги.</p> <p>— Нек је сретно — рече отежући. — Ријеч је ријеч и лажи бити |
| — одговори он зијевајући. — Свачије нек је башка и свак нек научи својим управљати.{S} Без тога |
| ог, знојавог, сунцем опаљеног лица, док је друга половина остајала у сјенци и црнила се; пуне, |
| врдити нашу силу и господство наше, док је Сулага, напротив, тужно климао главом и непрестано у |
| свакако имао много више да прича и, док је Хасан испред мог дућана пролазио оборене главе, као |
| ао без штапа, често и без штаке.{S} Док је био бабо у животу Осман као да није ни знао ни за ко |
| ле дуже, и разговарали смо више.{S} Док је напољу цичао, вриштао и фијукао вјетар снијегом заси |
| , испочетка, док се Хасан лијечио и док је имао болова био сам врло мало у дућану.</p> <p>Макар |
| но и ту копитом дохватити.</p> <p>И док је он тако зазирао, дотле су други, подијељени у групе, |
| шалама, поступцима њезиним.</p> <p>Док је говорио, негдје недалеко, у комшилуку, разлијегала с |
| "333" /> <p>— Шта вам је?...{S} Шта вам је?.. — очајно запита мајка, трчећи час њему, час мени |
| — Нећу.</p> <pb n="333" /> <p>— Шта вам је?...{S} Шта вам је?.. — очајно запита мајка, трчећи ч |
| наста комешање, рвање.</p> <p>— Шта вам је, несретници? — заграјаше неколике чаршинлије, мијеша |
| ена, стаде између нас.</p> <p>— Шта вам је, ако Бога знате? — викну из свега гласа, готово нари |
| д зовине и причао приче.{S} Каткада нам је приступала и Шерифа-ханума, сједала поред нас те и о |
| ија тише, као успављујући ме. — Све нам је казао...</p> <p>— Лупеж!..</p> <p>Нешто као да поче |
| о дана након погибије бабине у кући нам је био нечувен неред.{S} Од јутра до мрака непрестано н |
| м шта има у књигама.</p> <p>И читао нам је, причао, тумачио по сахат, по два.</p> <p>И нико, чи |
| аму трулу и искривљену стреху, било нам је као да смо пронашли нови свијет неки, дворе вилинске |
| стио наргилу и пунио је духаном.{S} Сам је брао и руже и китио шилту на којој ће сједити, купов |
| </p> <p>— Мислила је, може бити, да сам је ја убила и зажалила на ме — прошапта снуждено. — Јад |
| ад је угледах такву.</p> <p>— Рашта сам је прекорио?{S} Рашта сам био осоран? — опет се почех љ |
| ас...{S} Моли — дочеках ја мекше, и сам је молећи. — А грехота да га одбијемо...</p> <p>Она не |
| мрмољити нешто, гунђати...{S} А чим сам је пустила и она полећела, он... опали из пушке и...</p |
| .</p> <p>— Што си ме звала? — питао сам је сјутрадан, кад смо се нашли и остали осамљени обоје. |
| сла...</p> <p>— Их, баш сам луд што сам је довео, а ништа купио нијесам — почех прекоравати сам |
| омила, увијала.{S} На ме, макар што сам је дочекивао на авлији смјешкајући се, ни погледала не |
| ио јој се, и мјесто да олакшам, још сам је више мучио, пецао.</p> <p>— Зар ти је сада мрзак, па |
| удио им духанкесу да запале.</p> <p>Сам је точио кахву и нудио.{S} И, мјерећи погледом читаве и |
| ти, мучити ме.</p> <p>Испочетка нијесам је ни осјећао толико; стид што ме људи тако одбијају од |
| рао, опет није ружио овако и... и барем је пријатељ народски...{S} Онаки нам треба!..</p> <p>Ње |
| те некако и нехотице устукнем и повучем је за собом.</p> <p>— Чувај се!..</p> <p>— Шта је?.. — |
| зулум настао?</p> <p>И закукаше како им је живот омрзнуо због оних објешењака, те попријетише д |
| ено почела ослухивати, пазити.{S} Затим је поново устајала, дизала се и гледала напоље, освртал |
| , да ће се мајка љутити?..</p> <p>Затим је, — не обзирући се на то што сам се трзао, отимао, пљ |
| ао тражио, загледао нешто.</p> <p>Затим је почео и попијевати и — одмах сам познао да му пјевањ |
| али и подметала пепеоницу.</p> <p>Затим је сједила поред њега, уз кољено му, спустила му главу |
| мида оробили?..</p> <p>Није...{S} А чим је Хамид оробљен, — у њега су били грдни новци, — ваше |
| и спремао се нешто да предложи, али чим је заустио одмах је и престајао.{S} Ја сам, опет, знао |
| и коракне, да затресе кућом.{S} Али чим је прешао преко прага, нога му поклецну и он посрну, па |
| ти на се. —</p> <p>Збогом!..</p> <p>Чим је отишао и измакао ми испред очију, зажалих за њим.{S} |
| азбјесни, и ухвативши је око паса силом је притегну себи у крило и цикну:</p> <p>— Да се од мен |
| е.</p> <p>Истога дана, пред вече, Јован је однио папуче и изјадао се.{S} Пољубио јој и руку и н |
| ме добро. —— Хајде даље!..</p> <p>Један је, шта више, и измахнуо био да ме ошамари и дочекао ме |
| звекетали кахвени ибрици.</p> <p>Један је јахао по страни, накривио главу и ударао уз тамбуру, |
| <p>— С њиме се не може више...{S} Чудан је постао...</p> <p>— Шта ти је учинио — запитам весело |
| у висину. — И он ради...</p> <p>— Осман је велики момак, а ти... ти си као и дијете — отсијече |
| ци дуван за оца и нешто шапутала, Хасан је оштрио нож и поправљао пушку, а ја, наслонивши се на |
| смо радити шта год смо хтјели.{S} Хасан је био плах, силовит, необуздан дјечко, који као да ни |
| с је неко одао, потказао хоџи.{S} Хасан је сумњао у ме и почео ми пријетити; ја сам опет сумњао |
| сам увијек дијелио са Хасаном.{S} Хасан је ради тога и сам заволио Сулагу и одушевљено га хвали |
| ашило се.</p> <p>За неколико дана Хасан је непрестано одлазио у чаршију и непрестано распитивао |
| ући се. —</p> <p>Ни она?..</p> <p>Хасан је стискао зубе, мрштио се и мрко ме гледао.{S} Одговар |
| тупи не дућан човјек некакав.{S} Умотан је био у голему, црну струку, чији се крајеви вукли по |
| одећи. — Не тражи куршума!..{S} Извађен је! — викну љутито берберу, одгурнувши га.</p> <p>Бербе |
| /p> <p>Хамид опет кихну.</p> <p>— Рањен је мало, па ће доћи да се лијечи...{S} И казао је да му |
| даше џубу на плећима.</p> <p>— Душманин је то и динсуз — викали су помамно пријетећи и трчећи з |
| ишта... ако... ако и једе хљеб џаба, он је... он је опет као антика нека, коју треба <pb n="249 |
| Док се она ломила, кидала и гребала, он је, прикривен, непрестано посматрао и, увијајући бркове |
| кар га и гонила, и грдила, и ружила, он је пристајао непрестано, вјечито онако смирен, скрушен |
| ли бухе са себе и заударали на зној, он је једино имао мекших и топлијих ријечи; једино међу њи |
| шао из собе и кренуо, пошао у дућан, он је једнако о томе говорио, једнако ме хвалио и једнако |
| р неки.{S} Ако је бабо напунио лулу, он је одмах трчао да нађе ватре и да поднесе нек припали; |
| ко... ако и једе хљеб џаба, он је... он је опет као антика нека, коју треба <pb n="249" /> чува |
| .. и ја нијесам више могла трпити... он је...</p> <p>Узех је за руку и лагано повукох у крај.</ |
| онако, на голоме пољу!</p> <p>Не!{S} Он је забадао ножеве у земљу окренувши им врхове према неб |
| Све’дно...{S} Ми му вјерујемо...{S} Он је Зулфагу одавно знао...</p> <p>Опет сједох на миндерл |
| ћи се дукатима. — Шта ћу му ја?..{S} Он је сад здравији и ено му Хамида...{S}И... и... и кад га |
| између зидова — говорио је увијек. — Он је сам себи подигао џамију у којој да се молимо...</p> |
| рупње, и црње, тамније...</p> <p>— А он је крив био, душе ми, — викну ватрено, примичући ми се |
| таци раде.</p> <p>Кроз неколико дана он је већ носио кроз чаршију, у зембиљу једном: и лула, и |
| између вас, — рече полугласно — али он је и благ и добар човјек...{S} Крви би испод грла дао.. |
| ја нам обојици ћара доносила.</p> <p>Он је први напоменуо и почео ме наговарати да му дам новац |
| вјечито развученим на смијех.</p> <p>Он је сједио управо поред бимбаше, крај шилте му, прекрсти |
| ад случајно и затребао какав друг, звао је мене.{S} Извуче однекуда голем и тежак нож са сломље |
| тике, у одмјереним размацима, одјекивао је кроз читаву махалу и ударао, разбијао се о комшиске |
| намакне што треба себи у кући; даривао је дукатима и момке, те, напошљетку, ни ја нијесам оста |
| ао.{S} Чучнувши поред кошница завиривао је у њих, метао шећера и полугласно тепао, док су му ок |
| рницу, у хућумат ако би пошао, опасивао је одмах криву своју димишћију о бедру, двије ледењаче |
| Пхи, какав си ми то момак! — добацивао је презриво, окрећући ми леђа, а, ни сам не знам рашта, |
| .{S} По неколико ибрика кахве наручивао је и чашћавао свакога; Хамида као да је само зато и вод |
| ну гриву и тепајући и ласкајући миловао је дуго... дуго... дуго... </p> </div> <div type="chapt |
| леђа.</p> <p>У њезину присуству миловао је и мене и, као малом дјетету, давао ми пушке од зовин |
| се до земље.{S} А већ сјутрадан стигао је заптија с поруком да је само њему, Јовану, дозвољено |
| ад год би мајка изашла у авлију, сједао је у прикрајак један и тамо почео срачунавати нешто, пи |
| ад би посједали по трави, он сам сједао је међу њих, прекрстио ноге и понудио им духанкесу да з |
| ле на смијех.{S} Кад је дошао, изгледао је некако сметен, збуњен, стидан.{S} Потрчао је да пољу |
| ало а правих јунака није било, изгледао је као нови Ђерзелез Алија, као једини човјек који би б |
| све одлучно пошло на боље.{S} Изгледао је некако и задовољнији, веселији.</p> <p>Почео се љепш |
| лијих ријечи; једино међу њима изгледао је некако блажи, питомији.</p> <p>— Људима које је Алах |
| p>Али чим сам ступио у авлију и угледао је како, попевши се на столицу једну, са загрнутим рука |
| бих је за косе, обарао, газио, искидао је на комаде.{S} Мучио бих и њу и Сулагу и никакви јауц |
| сам најгори чојек на свијету, — гунђао је промукло, погледом тражећи Хатиџу и окрећући се прем |
| ате ви, поганови, како је мени — гунђао је измичући и као стидећи се. — Не знате ви... јер... ј |
| слушкињама ни дружио се није.{S} Бјежао је од њих, сакривао се, склањао, ради чега му се сви и |
| , па ће доћи да се лијечи...{S} И казао је да му припремиш једну собу у кући...</p> <p>— Ја?..< |
| > <p>Хасан, наоружан и опремљен, стајао је изнад мене, мргодан као џелат и по изгледу му одмах |
| ачке шишане...{S} Недалеко од ње стајао је Хасан са пребаченим рукама преко пушке која му лежал |
| морио и почео готово шиштати, престајао је с причањем, опет одизао чибук и, пружајући Хајкуни д |
| се више опорављао и оздрављао, постајао је и све несношљивији, насртљивији, раздражљивији.{S} Ч |
| ароде.</p> <p>— Неће то, болан, — викао је одушевљено, — као стока у чопору газити по блату и п |
| тава сахата у собу уљезе хоџа.{S} Вукао је за собом, грдећи и проклињући, дерана једног мојих г |
| <pb n="210" /> него су написани — имао је о чему и да прича, и није му требало да се враћа на |
| унђа Ибрахим ефендија у браду. — А имао је и пара и данас их има...{S} То је и Хамид потврдио.. |
| Нити га звали, нити је одлазио.{S} Знао је само за своју кућу и своје послове.{S} Ако је све по |
| S} Како се зар прејео за ручком, стењао је непрестано, јечао и дахтао, лијено склапајући очи и |
| по лицу вриштећи и подцикујући, штипао је сваку за образе и љубио по неколико пута.</p> <p>И к |
| p> <p>— Нема ти овђе мјеста — одговарао је сваки и не саслушавши ме добро. —— Хајде даље!..</p> |
| /p> <p>— Јер му не вјерујем — одговарао је ватрено, поново ломећи прсте. — Не вјерујем, брате.. |
| х.</p> <p>Наравно, одмах иза тога морао је Хамид трчати Зулфаги са најозбиљнијом поруком: нека |
| вљати се.{S} При сваком сусрету окретао је главу у страну отпљувао и отресао руком као да се га |
| н другог за нове гласове, хабере, питао је ли било каквих нових напада хајдучких и није ли кого |
| /> <p>— Ђе си, одмјено јуначка? — питао је сагињући се готово до земље и љубећи ме у скут. — Ни |
| рођо, јеси ли се пута зажелила? — питао је каткада бедевију, хватајући је испод врата и приносе |
| 5" /> <p>— А шта си радио тамо? — питао је тихо и као забринуто, хватајући ме за руку и привлач |
| о, много путовао и много читао, — читао је чак и новине редовно сваки дан, и читаве чланке знао |
| ију!..</p> <p>Он није слушао.{S} Шаптао је и даље неуморно, шаптао живо, испрекидано, примичући |
| пет крв била!..{S} Опет зло!.. — шаптао је Сулага након дуже почивке, милујући Хатиму по коси и |
| маћио у кући, кад је све упознао, остао је такав.{S} Са слугама и слушкињама ни дружио се није. |
| отворити очију ни проговорити.{S} Ћутао је као заливен...{S} И није ми преостајало <pb n="342" |
| араја и сваки који би приступио осјећао је некако као да се приближује својој кући, дому своме. |
| о.</p> <p>— Јесам крив... јесам — муцао је полугласно, гледајући изнад себе и чупкајући чакшире |
| ...</p> <p>— Ех, а преша је ово — муцао је Зулфага, једнако стојећи пред њом онако тих, покоран |
| е не преотму, премаме, уграбе, надјачао је све остале разлоге.{S} Макар што ми још није било до |
| како сметен, збуњен, стидан.{S} Потрчао је да пољуби мајку, чак и мене, у руку, и заплео се, сп |
| но и накриво прилијепио за образе, ишао је улицом лагано, гегајући се и увијек понешто носећи у |
| ју, да јој што нађе, донесе, купи, ишао је одмах, не мргодећи се и не гунђајући никад.{S} Тамо |
| послове.{S} Ако је све посвршавао, ишао је у челињак и тамо се забављао.{S} Чучнувши поред кошн |
| м да прође авлијом, да донесе што, ишао је на прстима лагано, тихо, старајући се да ни трава не |
| читавој ствари.{S} А трећега дана дошао је мени и узевши ме за руку, повео за собом у закутак ј |
| да им то и дјеца науче.</p> <p>И дошао је међу њих и засјео пред џамијом.{S} Око њега, по снис |
| ме нити се по обичају јавивши.{S} Пошао је одмах право мајки која је сједила у врху собе на сво |
| м стајао баш поред собних врата, прошао је поред мене и очешао се лактом о моју антерију, не оп |
| ом о земљу, трчао јој као сулуд, тапшао је по врату и сапима, прстима рашчешљавао дугу, свилену |
| гa, говорили и бенетали о свачему, бабо је сједио у врху, на својој шилти, и, пуштајући димове |
| и нејасни, сметени, непоуздани, пажљиво је слушао све и гладећи браду и ушмркујући размишљао о |
| ћи у траг.</p> <p>Једини Сулага сумњиво је вртио главом и одмахивао руком.</p> <p>— Шта је било |
| . — Овђе ти нема мјеста...</p> <p>— Ово је моја бабовина.</p> <p>— Излази!</p> <p>— Нећу.</p> < |
| и?.. — запјева развлачећи.</p> <p>— Ово је моја кућа, а ти си намет, уљез један!</p> <p>— Твоје |
| вниче!..</p> <p>— Кућа пропада... а ово је преша...</p> <p>— Шути...</p> <p>— И свијет зна да п |
| ви нијесте криви, народ није крив, него је крива судбина, и свак други, и читав свијет је крив. |
| могло рећи да је израсла на лицу, него је неко наказно и накриво прилијепио за образе, ишао је |
| све послове свршавао много раније него је она мислила и враћа се обично кроз дан, кроз два, но |
| /p> <p>И ништа смјешније није било него је испочетка видјети како разговара с радницима, кметов |
| узрујана, узбуђена, бранила се и много је размахивала рукама као доказујући нешто; Зулфага је |
| n="361" /> зар због чибукања... обузео је стари севдах и... покорила му се...</p> <p>— Тако су |
| у, што више распитивао о хајдуцима, био је све луђи, све чуднији.</p> <p>Није хтио више ни спав |
| и.{S} Хасан, иако млађи од Хајкуне, био је најбољи мегданџија међу нама и обоје нас редовно је |
| гдје иза подне, дође нам Сулага.{S} Био је некако снужден, забринут, невесео и, макар што сам с |
| анак, висок, увијек обијељен зид, — био је Сулага, мирни, добри Сулага, који једини у оно доба |
| чећи колико га је грло служило, — а био је грлат као пудар, — застајао пред свачијим вратима и |
| д што ме људи тако одбијају од себе био је јачи од свега и испочетка све друго савлађивао.{S} А |
| и некад бијаше разбио главу.</p> <p>Био је, додуше, још једнако својеглав, јогунаст и напрасит, |
| tion" /> <p>Исте ноћи, око јације, убио је Зулфагу и наредио мајки да пријеђе мени, јер је чита |
| ијете! — осмјехнуо би се и он и пољубио је у чело. — Право дијете!..</p> <p>И звекећући бројани |
| обично превлачили новом чохом, — сједио је хоџа, натмурен и замишљен, држећи у једној руци чибу |
| пасава се ова кућа од пропасти — тврдио је немилосно, савијајући хартије и гурећи се — Још само |
| е у насиље, онда јој је и крај — тврдио је упорно, не попуштајући — Па и наша сила била...{S} Б |
| амен дима, а топао, широк поглед блудио је некуд далеко, далеко, преко сусједних кровова са нак |
| } Ко није могао тамо приступити, тражио је и питао бербере, који су са запрегнутим бошчама и за |
| престано распитивао о свему.{S} Одлазио је рано, готово у зору, и враћао се тек око подне.</p> |
| могао, јер није имао с киме, — одлазио је у чаршију, у кахве и бербернице и тамо остајао, задр |
| то би се сви разишли по собама, силазио је на авлију, с пушком у руци, обилазио све буџаке, при |
| , окренувши се Хатиџи. —</p> <p>Долазио је и мени, па и мени причао...{S} Нити је, каже, Зулфаг |
| камењем.{S} И на демире пенџерске пазио је.</p> <p>По неколико пута опипавао их и кушао могу ли |
| њих, ни пристајао за њима.{S} Најволио је бити сам.</p> <p>Ако му је понекад случајно и затреб |
| носећи оружје и радећи око њега, мислио је да би му мања и грехота и срамота била кад би се слу |
| тријељати.</p> <p>Читав комшилук мислио је првих дана као да је у кући шенлук.{S} Многе комшије |
| ново придигао и убрисао сузе. — Замамио је, кажу, и пошла за њега...</p> <p>— Тешко теби! — узд |
| S} И оно оружје што је преостало пренио је тамо.{S} Свакога јутра, рано, прије гранисунца, изно |
| хвалећи се чак.{S} Смијех њезин звонио је тада кроз полумрачну собу, одјекивао у њој и, чинило |
| о и износио, сам чистио наргилу и пунио је духаном.{S} Сам је брао и руже и китио шилту на којо |
| ом.</p> <p>— Шта је било било, — зборио је тихо, преврћући бројанице. — Хвала Богу, кад није пр |
| Никад нијесам знао да си оваки — зборио је Хасан, наслонивши се на јастук и као дријемајући. — |
| иран и, како ми се причињавало, говорио је одлучно и потпуно убједљиво.</p> <p>За чудо, обоје њ |
| .</p> <p>— Пхи, погане радње! — говорио је неколико пута, мрштећи се и отпљуцкујући у страну. — |
| ли, болан, све од њих стрепи! — говорио је, сијевајући очима и руменећи. — Све дршће пред њима. |
| си утјеху и огријао им душу, — говорио је кашње и говорио сасвим искрено, непритворно.</p> <p> |
| ха, нека излази између зидова — говорио је увијек. — Он је сам себи подигао џамију у којој да с |
| дрва, масла.</p> <p>— Нећу ја — говорио је набусито, мрштећи се — радити уз жене, макар ме на к |
| о је добро пошло они ово раде — говорио је јецајући. — И мени товаре на леђа да те ја наговарам |
| је, још ће чију кућу запалити — говорио је хоџа забринуто, гледајући за њим. — Хоће, вјере ми.< |
| хајдуцима, о јунаштвима њиховим говорио је по два сахата, причао и о животу њихову, о царевању |
| јде...{S} У хајдуке...</p> <p>Изговорио је тако мирно као да зове на ручак.</p> <p>Ја занијемих |
| дмах.</p> <p>Пошљедње ријечи и нагласио је чак и погуривши се као да је очекивао кад ће му пока |
| џамије бацали камена с рамена пребацио је свима момцима.{S} При скакању нико му није могао ни |
| ад?..</p> <p>Растанак са Хасаном значио је за ме и — растанак са Сарајевом.{S} Друкчије се није |
| товина у то уложи.{S} У чаршији порушио је читав низ старијих, тијесних дућана, са мрким нагњил |
| и поче жмиркати. — Погоди!</p> <p>— Ко је?..</p> <p>— Неко, неко...{S} Погађај!..</p> <p>— Да |
| расплетале се, расипале...</p> <p>— Ко је то? — шапатом запита Хасан и брзо ми приступи. — Чиј |
| е. —</p> <p>Што си дошла?..</p> <p>— Ко је кавгу започео? — запита мајка као осоколивши се и по |
| запита он мирно, отегнуто.</p> <p>— Ко је год са Зулфагом, грђи је од њега!..</p> <p>Хасан пов |
| — Е да видимо, момче, да окушамо сад ко је јунак бољи! — викну, кочоперећи се. — Ево нам сад зг |
| има, осмјехујући се.</p> <p>— Погоди ко је дошао, — рече весело, па накриви главу и поче жмирка |
| ћи, нико ријечи проговорити.{S} Свак ко је морао <pb n="245" /> каквим послом да прође авлијом, |
| који рањеник није био смртно рањен, ако је имало био при свијести, сви су одмах, — носећи у мал |
| и везир чудећи се. „Шта је скривио, ако је споменуо стари земан?“...</p> <p>Цар се наљути, расп |
| било да двори, да послужи.{S} Зато, ако је каткада и морао отићи на село, наређивала му је да с |
| ађе ватре и да поднесе нек припали; ако је требало што у чаршији купити, погодити, наћи за нас, |
| о за своју кућу и своје послове.{S} Ако је све посвршавао, ишао је у челињак и тамо се забављао |
| готово као слуга, измећар неки.{S} Ако је бабо напунио лулу, он је одмах трчао да нађе ватре и |
| м да су кадгод дуже разговарали.{S} Ако је и било када разговора између њих, било је насамо, од |
| су оружје, окретали га, чистили.{S} Ако је случајно гдјегод на тавану, у прашини, била каква ст |
| <p>Хасан јој није дужан остајао.{S} Ако је требало да оде у чаршију, да јој што нађе, донесе, к |
| мао.</p> <p>Ништа није помагало.{S} Ако је не бих хтио послушати, наређивала је слугама да ме у |
| било.{S} За чудо, та се готовина, — ако је доиста толико било, — некако и сувише брзо потрошила |
| а џамиских и токорсе читао нешто. — Ако је и крао, опет није ружио овако и... и барем је пријат |
| — И да се играмо ватром?..</p> <p>— Ако је ватра, баш хоћу да те окушам у њој, да видим каква ћ |
| . — Зар није твој јаран?..</p> <p>— Ако је јаран, не ашикује се с њиме...</p> <p>И загледах се |
| аца, а тек половица грађевина једва ако је била доготовљена — Како ћемо?</p> <p>— Ти си домаћиц |
| то, тајанствено.</p> <p>Шта ће бити ако је збиља истинита она напомена да зец баксузлук доноси? |
| ући.{S} Ако би прошли поред мене, свако је застајао мало да ме поглади по глави, да помилује; а |
| зе чаршијом, у живом разговору, и, како је изгледало, имали су један другоме нешто много да каж |
| о.</p> <p>— Не знате ви, поганови, како је мени — гунђао је измичући и као стидећи се. — Не зна |
| вао кад се жалила једној слушкињи, како је он, бабо, још и сад мучи и прогони, како ни сад неће |
| ко нико моћнији од ње нема у кући, како је она највиша сила, власт, господар над свима.</p> <p> |
| ела гугутати...{S} Не знаш, болан, како је слатка била!..</p> <p>— А њему и то криво?</p> <p>— |
| охвали како није малаксао, клонуо, како је још оран и расположен.</p> <p>Ипак читаву пјесму ниј |
| {S} И нијесам се много намучио.{S} Како је у оно доба било доста празних дућана, нашао сам једа |
| е хтио клањати ни молити се, јер — како је говорио — зидови они, мрки кровови и гиздава кубета |
| д...{S} Зар нијеси и ти свједочила како је он хтио?</p> <p>— па?..</p> <p>— Осудили би и тебе.. |
| одругне мом „сиромаштву“ и да каже како је она, богата агинска кћи, научена на љепше живовање?{ |
| ућу!..{S} И још има образа да виче како је гладан и како га неста!..</p> <p>И нико не смије да |
| дође до пара и да протргује.{S} И како је свако, по примјеру Јованову, из свега грла хвалило с |
| о томе, готово једино о томе.{S} И како је свак, — био луд или паметан, — налазио за потребно и |
| јасно разабрати: шта је све било и како је било.{S} Сазнали смо само толико, да је нашу чету, к |
| ице добиле им чисто бакарну боју и како је одсијев кадикада клизио и преко њих, заигравао, чудн |
| еколико дана.</p> <p>Казивали су и како је нишанџија мимо све нишанџије на свијету, како може д |
| то приграбили од њихових старих и како је то он дужан повратити.</p> <p>Једанпут је, чак, неки |
| у кући, пред нама, може показивати како је слободна, независна и моћна сада, хтјела је и желила |
| е као да је и дјелом хтио показати како је „зликовац, хајдук и зулумћар“, како му је „срце од к |
| ој нико ништа не приговори, видећи како је сви слушају и гледају некако друкчије, мекше, питоми |
| ашћавао.{S} Два-три пута видио сам како је испружио шију, змијску главу принио уху муштеријину, |
| <pb n="244" /> <p>Кашње сам сазнао како је он нашао сва наша добра у нереду, остављена, запуште |
| ршћу...</p> <p>Једанпут сам опазио како је оштрим ноктима загребла по мишици и пустила крв; зат |
| кон смрти бабине, причао и говорио како је он оставио много готовине иза себе.{S} Неки су поузд |
| дале по бедри.</p> <p>Чуо сам само како је споменуо некаква харамбашу, Стојана некаква, неке ра |
| нуо није о њима, ипак сви опазисмо како је у пошљедње доба постао некако обазривији, пажљивији |
| ао на памет? — запитам пријекорно, лако је одгурнувши.</p> <p>— Што... што си сад спомињала?..< |
| ао га, уређивао, чистио.</p> <p>Једнако је и фишеке пунио и припремао кремење, надносећи суху, |
| /p> <pb n="360" /> <p>— Тхее...{S} Тако је — гунђали су неки, незадовољни што их нећу послушати |
| ја мирно, поново указујући зубе. — Тако је... ето... пропало све...</p> <p>Ја узнемирено почех |
| то новаца уложило их све у робу, а неко је, богме, грабило и ствари из куће и продавало их, сам |
| шуму, а зец један, опруживши се колико је дуг и издигнувши уши, прескочи нам преко пута и брзо |
| памети и мозга има она у глави и колико је боља и разумнија него сви домаћини шехерски.</p> <p> |
| а и почех га теглити за рукав. — Коњско је звоно.</p> <p>— Коњско?..</p> <p>И он се придиже и о |
| окрену и погледа унаоколо.{S} Изгледало је као да ни сама није вјеровала да је кућа заиста њези |
| објегну.{S} И, право да речем, изледало је као да је он и проговорио само због <pb n="216" /> т |
| <p>По срећи, његово договарање трајало је само по два по три сахата.{S} Жељан да пита и распит |
| ијеха, чак и псовака на мој рачун, било је премного и што год сам боље радио, оне се све више и |
| и било када разговора између њих, било је насамо, одвојено, гдје нико не слуша, чак ни ја.{S} |
| </p> <p>— У боју?..</p> <p>— Па... било је мало окршаја...</p> <p>Ја се токорсе зачудих.</p> <p |
| лага, јадник, полумртав од страха, само је муцао нешто, шаптао и измицао се на леђа.</p> <pb n= |
| и се натрашке и лагано се бранећи, само је отезао шијом и све се чудније смјешкао гледајући је. |
| окрвављен дошао да му се потужим, само је слегнуо раменима и мирно ми одговорио:</p> <p>— Па ш |
| Ако бих га ја каткада и споменуо, само је узвијао носом, набирао обрве и одмахивао руком.{S} И |
| авим путем није проговорио ријечи: само је мумољио, пјевуцао нешто.</p> <p>— Ево нас — рече нап |
| мрти бабине није се промијенио.{S} Само је из собе препртљао у коњушницу, бедевији, и намјестио |
| а друму — мирно одговори стари. —— Тамо је згодније...</p> <p>— А је ли далеко друм?</p> <p>— Т |
| </p> <p>— Кроз двадесет...{S} Превићемо је неколико пута.</p> <p>Пошто је бербер отишао, уљезе |
| шаптавали се, договарали.{S} Непрестано је питао један другог за нове гласове, хабере, питао је |
| гониле их.</p> <p>Причајући непрестано је гледала у ме и непрестано ме миловала по коси и по о |
| егданџија међу нама и обоје нас редовно је побјеђивао.</p> <pb n="284" /> <p>Једанпут је чак и |
| ји није се смијао нити шалио.{S} Једино је у таквим часовима изгледао дарежљивији и немилосно р |
| одсмијевали и пецкали га.</p> <p>Једино је нешто више пристајао за мајком, пазио на њу и старао |
| реварио — рече меко, полугласно. —— Оно је један добар и поштен човјек, који никоме зла не мисл |
| са грајом или почели шапутати, немирно је устајала, ходала по соби и чупала, кидала све што јо |
| тсијече Хасан, стискајући зубе. — Ситно је то...</p> <p>И тјешећи једно друго, почеше зауставља |
| } Зачувши, зар, необичнију грају, хитно је стрчала низ басамаке, полетила према соби и онако за |
| авукли и изазвали да нешто каже, обично је креснуо укратко, оштро и одсјечно, и то једним чудни |
| мудре главе и без много новаца... мучно је... не спасава се ова кућа од пропасти — тврдио је не |
| т’... растати се са овим свијетом мучно је, — дочека неко иза леђа, зијевајући. — Никад више су |
| га нема, жене служити нећу...{S} Лијепо је то...</p> <p>Мајка отвори чекмеџу и извади кесу с но |
| мјеста...{S} Пртљај...</p> <p>— Лијепо је то — рече Осман мирно опирући се на штап и кушајући |
| како сам намјестила?..</p> <p>— Лијепо је... .</p> <p>Обоје сједосмо испод пенџера, на серџаду |
| , задовољно узвикнуо је: „Аферим!{S} То је бабино дијете!..{S} Таки ће ваљати!.“</p> <p>По свем |
| имао је и пара и данас их има...{S} То је и Хамид потврдио...</p> <p>— Опет Хамид!..</p> <p>— |
| или неће или не може да разумије. — То је мој одговор!..</p> <p>— Зар? — запита он мирно, отег |
| аплатио за земље некакве...</p> <p>— То је Зулфагин момак! — прекидох га ја узбуђено, скачући с |
| </p> <p>Сулага се осмјехну.</p> <p>— То је само почетак кавге — рече. — Имаћете је још...{S} Чу |
| е спусти му руку на раме.</p> <p>— А то је оно дијете, — рече — о коме сам ти писао...{S} Знаш. |
| > <p>— А шта ћеш више?..</p> <p>— Па то је ништа — одговорим кроза смијех, старајући се да је о |
| а и другог, свога рада...</p> <p>— И то је све? — запитам болећиво, тужно, ругајући се и пренем |
| уреде и некретнине да се подигну; зато је увијек и тражио да се сва готовина у то уложи.{S} У |
| имуће, одлети док се окренеш«.{S} Зато је и препоручивао највише да се остала добра уреде и не |
| га ће стрепити половина шехера.{S} Зато је сваки и затварао врата чим би Хасана издаље угледао, |
| вори у кући, да граје, ларма.{S} И зато је најчешће ишла у собу одакле је најбоље могла чути њи |
| ке која му лежала на раменима, поносито је ишао даље.</p> <p>Дошавши кући обојица смо трчали у |
| пјесама ни других кајда каквих, вјечито је пјевала само ту једну.{S} Пјевала непрестано, неумор |
| није могао човјека отворено, — вјечито је пиљио негдје у висину, изнад себе, — и на какав дужи |
| е јој, за слуге и слушкиње.{S} Нарочито је тражио да му што више причам о Зулфаги.{S} Интересов |
| оло, привиривати свуда.</p> <p>— Мјесто је згодно, — шапну — трава је велика, шипражје густо... |
| извијање, лајање, штектање вукова, што је много наличило јаукању и запомагању нечијем и чудно, |
| ну књигу с тешким дебелим корицама, што је растворена лежала близу њега на миндерлуку, и да га |
| ије могао ни близу доскочити.{S} И, што је најчудније, није ни скакао као други момци онако, на |
| да се никако није ни могао уморити; што је више ишао, као да је постајао све то лакши, бржи и о |
| /> <p>— Је ли крив Зулфага — рече — што је иза твога доброг и поштеног оца остало све запетљано |
| је дијете...{S} Она има...</p> <p>— Што је њезино и подај њојзи...{S} Ја нећу њезина...</p> <p> |
| ви рекнете, што народ рекне...{S} А што је, бива, Алах наредио, те сте почели пропадати, те вам |
| издавати под скупу кирију.</p> <p>А што је више зидао, новаца је код мајке бивало све мање и ма |
| И није да су га се бојали због тога што је псовао, пријетио, ударао.{S} Јок!{S} Он нити је имао |
| едајући изнад себе у пешкир некакав што је висио на зиду. — Како то?..</p> <p>— Ја хоџу нијесам |
| о вазда и частио?..{S} И је ли крив што је о њему мислио као о поштену човјеку?..{S} Зар <pb n= |
| ајући.</p> <p>— Она?..</p> <p>— Све што је он говорио потврдила је...{S} Све!..</p> <p>Поред Ха |
| а се хтјела осветити на мени за све што је патила.{S} Старала се да ме заузда, стегне, пригњечи |
| мени и поче тумачити. — Мало му је што је зулума починио, него ухватио двије ђевојчице из комш |
| ноћивати, спавати.{S} И оно оружје што је преостало пренио је тамо.{S} Свакога јутра, рано, пр |
| .</p> <p>И као што ништа трпио није што је било ново у кући, што се након бабе измјењивало, так |
| ђа, кукавица, готово издајник.{S} И што је грижа савјести постајала јача, све сам више и више н |
| ку...</p> <p>Љепота једна!</p> <p>И што је чешће одлазио у чаршију, што више распитивао о хајду |
| аћини шехерски.</p> <p>— Из зависти што је добро пошло они ово раде — говорио је јецајући. — И |
| прошапта:</p> <p>— Баш ми је драго што је твој јаран!..{S} Онакога јарана нико више нема!.. </ |
| и окусити...{S} Мрско му, зар, било што је нијесам изнијела и... и што га, зар, нијесам молила |
| а.{S} И већ прве ноћи криво ми било што је то учинила.{S} Готово ми није дала ни ока склопити.< |
| толико вјеровати, колико баш у оно што је мутно, магловито, тајанствено.</p> <p>Шта ће бити ак |
| се, да нијесам грђи од њега, макар што је јунак, — одговорих поносито — а вјерујем и теби...{S |
| , никада се јаче распалио.{S} Макар што је каткада сасвим озбиљно прорицао е ће „свршити на вје |
| ржавали.{S} Бојали се, зар, — макар што је Хамид ту био, – да остану близу једно другом, да се |
| ати памук на цијеви.</p> <p>И макар што је од рођења још био необично богат, богатији него четв |
| ам врло мало у дућану.</p> <p>Макар што је Хамид вазда био поред њега, макар што сам и Хатиџи н |
| >Мени сад истом свану пред очима: зашто је збуњена, зашто усплахирена тако.{S} Сад се сјетих св |
| од некога...</p> <p>Једне вечери, пошто је обдарила и отпустила Хајнију и истукла Зулфагу, није |
| Тек пошто би се уморила шибајући, пошто је обје руке забољеле, пуштала ме и затварала у собу, н |
| ше додијавати — рече полушапатом, пошто је све покупио и упрти на се. —</p> <p>Збогом!..</p> <p |
| оћеш ли кахву? — запита га мирно, пошто је свршио читав говор и почео се обазирати, бирајући за |
| P19132_C35"> <head>XXXV</head> <p>Пошто је бербер, — кога одмах дозвасмо чим смо Хасана скинули |
| "SRP19132_C10"> <head>X</head> <p>Пошто је продао неколико кметова и новце предао мајки, Зулфаг |
| ревићемо је неколико пута.</p> <p>Пошто је бербер отишао, уљезе и Хатиџа у собу.</p> <p>Носила |
| њенике, бој, окршај, кијамет... поменуо је затим и бабу, сан некакав, и на крају надодао како с |
| остало њојзи.{S} Двадесети дан погинуо је у Дузи.</p> <p>1911.</p> </div> </body> </text> </TE |
| азнио, — и поносито, задовољно узвикнуо је: „Аферим!{S} То је бабино дијете!..{S} Таки ће ваљат |
| ...{S} А он одавно у овој кући... добар је... поштен... вјеран...</p> <p>— Стар је — рече и мај |
| — опет се почех љутити сам на се. — Зар је крива што га је споменула узгред..{S} Зар се и због |
| конци попадаше по трави.</p> <p>— А зар је зазор разговарати са твојим јараном?</p> <p>— заштит |
| је... поштен... вјеран...</p> <p>— Стар је — рече и мајка покуњено и обори главу.</p> <p>— Кад |
| . — Муртат и одметник!..</p> <p>— Међер је стари хоџа опет бољи — дочека неко одострага и указа |
| гу и наредио мајки да пријеђе мени, јер је читаво његово имање опет остало њојзи.{S} Двадесети |
| пну и опет погледа наоколо — јер... јер је севдисао Хатиџу... и видила сам како јој иде на врат |
| свуда.</p> <p>И ми сви мишљасмо да нас је неко одао, потказао хоџи.{S} Хасан је сумњао у ме и |
| стајали смо и кошкали се међусобно: час је он мене гуркао напријед, час сам ја гуркао њега.{S} |
| а судбина, и свак други, и читав свијет је крив...</p> <p>— Хм...{S} А како ћеш ти говорити? — |
| ћити код нас — брзо дочека Хатиџа, опет је водећи шилти и намјештајући, уређујући јастуке око њ |
| ку почео уздисати:</p> <p>— Ето... опет је био у Сулаге...{S} Ја сам га управо и измамио из авл |
| ије, ни наређивала да се часте.{S} Опет је мислила о рачунима...</p> <p>Кроз неколико мјесеци к |
| јеђивао.</p> <pb n="284" /> <p>Једанпут је чак и ошинуо Хајкуну ножем по руци и крв јој отворио |
| то он дужан повратити.</p> <p>Једанпут је, чак, неки Хасан Арнаут хтио и на башту му покрај ку |
| н другоме.{S} За неколико минута шкипић је био сасвим празан, а ниједна мрвица хљеба није остал |
| "374" /> <p>— И вечерас?</p> <p>— Синоћ је казао да ће доћи.</p> <p>— И ти ћеш га одбити?..</p> |
| пуштена, готово сасвим пропала.{S} Бабу је необично хвалио и ковао у звијезде, жалећи што није |
| цвијећа, кутије, огледала.</p> <p>Он ју је кашње пратио и по ноћи кад је излазила од куће, и ос |
| одасвуда гледају његове очи, стријељају је, пеку...{S} Чује му и ход, осјећа и дах његов.</p> < |
| , шантајући и опирући се на пушку, чију је мрку цијев грчевито стезао.</p> <p>— А баш сам чекао |
| дати краја.</p> <pb n="262" /> <p>Мајку је — видјело се — љутило и узрујавало Зулфагино пристај |
| </p> <p>— А Зулфага?..</p> <p>— На селу је — мирно одговори мајка и опет узе чибук. — Зар бих ј |
| у томе што сам видио да се љути, да му је криво што напредујем.{S} А најбољи знак да оно што р |
| метак му је баш у ономе који кука да му је зло.{S} Какав ми је то несретни народ који се сам с |
| да и морао отићи на село, наређивала му је да се што прије врати.{S} Више од три дана нигдје ни |
| а.</p> <p>Срамота од свијета бранила му је да се никад не покаже ни њежнији према мајци, да се |
| није, ни за ким пристајао; чак и кад му је неко требао, није му знао ласкати ни улагивати се.</ |
| S} Нема зла које само никне; заметак му је баш у ономе који кука да му је зло.{S} Какав ми је т |
| ду неку и у мукама својим и онога ко му је најдражи...</p> <p>Морам рећи да сам се ја, у истини |
| {S} Најволио је бити сам.</p> <p>Ако му је понекад случајно и затребао какав друг, звао је мене |
| „зликовац, хајдук и зулумћар“, како му је „срце од камена“, те како више нема „милости ни љубо |
| n="257" /> <p>— ...{S} И казаће како му је мајка расула благо и... и како сам ја томе крив...{S |
| ћете свршити на вјешалима...{S} Мало му је што ми чини штету по кући и авлији, него, бива, отиш |
| окрену мени и поче тумачити. — Мало му је што је зулума починио, него ухватио двије ђевојчице |
| је тога за нос или за ухо.</p> <p>То му је било и једино миловање.{S} За друго као да ни знао н |
| има.{S} Нико га отјерати не може.{S} Ту је он, ту непрестано, једнако моћан и силан, једнако вл |
| и ме могли умилостивити.</p> <p>— Убићу је! — пријетио сам плачући и ваљајући се по трави. — Уб |
| е, затицао нас тако у групи.{S} И одмах је смијешећи се приступао мени, одвајао ме од „женског |
| рао обрве и одмахивао руком.{S} И одмах је прекидао разговор, одмах се дизао и одлазио у собу.< |
| о да предложи, али чим је заустио одмах је и престајао.{S} Ја сам, опет, знао да би ми сваки пр |
| дим погрешку примакох јој се опет, узех је око паса, и снажно, у наручју, одигох са серџаде.{S} |
| ше могла трпити... он је...</p> <p>Узех је за руку и лагано повукох у крај.</p> <p>— Шта је бил |
| >— Она је <hi>сама</hi> потврдила да их је потрошила — нагласи ефендија презриво се смјешкајући |
| ја осветнике...{S} И ето... створила их је...{S} Дигли су се...</p> <p>— Па дочекаћемо их, — кр |
| да се на њој осветим.</p> <p>Чупао бих је за косе, обарао, газио, искидао је на комаде.{S} Муч |
| ојали га се сви у кући.{S} Момци, којих је било неколико, ако би се заиграли и заговорили кад о |
| да више нећеш с њиме говорити — замолих је, хватајући је за подвољак. — Реци ми!..</p> <p>Она с |
| е штипа, уједа, чупа за бркове, издигох је у висину и спустих покрај јастука, на широку шилту, |
| /p> <p>Напошљетку, једне вечери затекох је снуждену, тужну, уплакану.{S} Двије кривудаве, плавк |
| цикању и подврискивању, трчећи понесох је по соби и, не бранећи јој да ме удара плетеницама, ј |
| — Нек је сретно — рече отежући. — Ријеч је ријеч и лажи бити не смије...</p> <p>Обојица се загр |
| јој се јавих, пристајући за њом. — Наш је...</p> <p>— Шта?..</p> <p>И опет ме погледа зачуђено |
| ако груб према њему...{S} Зашто?</p> <p>Је ли он крив што му се Зулфага наметнуо у друштво, што |
| ући се и ударајући га лактима. —</p> <p>Је ли шала била што си говорио и што си обећавао?</p> < |
| штенији нема, — кресну. — Ви сте, бива, један народ и нико од вас нема ни јачи, ни старији; сва |
| ра...{S} Почеше увече редовно долазити, један за другим, обилазити око куће и са необичном грај |
| "SRP19132_C6"> <head>VI</head> <p>Хусо, један од најкршнијих момака наших, посвађа се једнога ј |
| .</p> <p>Опет сретнем неколико људи.{S} Један иде напријед са старим, смрдљивим диплама, учвршћ |
| ли око њега, удварали се, улагивали.{S} Један му носио духана и пунио лулу, други носио жераву |
| димове из чибука и присркује кахву.{S} Један заптија, недалеко од врата, чучнуо поред мангале, |
| раздражи ме, распали још више.</p> <p>— Један исти човјек не може бити и мој и Зулфагин пријате |
| p> <p>— Дај!..</p> <p>Једва у неко доба један од путника застаде.{S} Заустави коња, погледа ме |
| S} А како ћеш ти говорити? — прекиде га један дедо из прикрајка и чудно се накашља. — Каква је |
| пуно ни био довршио посла, када заптија један, необично угојен и здепаст, са големим носом и ве |
| руке. — Тако му и треба!</p> <p>Заптија један уљезе, саже се и поче се сашаптавати с бимбашом.{ |
| ђу њих, слијепила их и готово изравнила један с другим.</p> <p>И тек тада осјетих чудноват бол |
| што он, Хасан, јаран ми и пријатељ, на један чудан, готово изазивачки начин, брани мог најљуће |
| арио — рече меко, полугласно. —— Оно је један добар и поштен човјек, који никоме зла не мисли и |
| е појести и готово смо отимали залогаје један другоме.{S} За неколико минута шкипић је био сасв |
| може...</p> <p>Хатиџа, бацивши најприје један топао, њежан поглед на ме, као да ме пита за дозв |
| стране и често застајкујући, прелазиле један у другога на дућан, сакривале се за робу и чучнув |
| >Пошто отјерах муху од њега, баци на ме један уморан, тужан поглед, па склопи очи.{S} Причини м |
| е измакоше до насред авлије, унесоше се један другом у лице и, непрестано се наклањајући и разм |
| p> <p>Након другога куцаја освијетли се један пенџер на ћошку и нечија глава као да провири нап |
| вор или препирање.{S} Затим, уносећи се један другом у лице и говорећи више знаковима него рије |
| </p> <p>— Мучи!..{S} Шта ти знаш, кењче један — окоси се стари увријеђен и попријети чибуком. — |
| — Ово је моја кућа, а ти си намет, уљез један!</p> <p>— Твоје ништа нема...{S} Све сте упропаст |
| носећи међу собом пун шкипић млијека и један поголем хљеб, којим би, како ми се чинило, и међе |
| у се још једном, збаци јорган са себе и један јастук одбаци испод главе.{S} Опет поћута мало.</ |
| га и канат се на вратима нагло отвори и један крај димија нечијих, нешто слично прамену магле, |
| мци то нијесу могли.{S} Дуго су гледали један на другога, као погађајући се: који ће отпочети.{ |
| винограду.{S} Како нам виногради лежали један поред другога, наложили смо ватру у мргињу, украј |
| } Макар се и свађали, макар се и љутили један на другога, опет не <pb n="389" /> може да забора |
| једно слово не може му се разабрати, ни један знак разумјети.{S} На мајку, на жене, на ме не хт |
| — као да смо у исти мах хтјели запитати један другога, а сваки се устручавао да то први каже, и |
| и смо обојица тихо, лагано, не говорећи један с другим.{S} Кашње, кад смо прилично поодмакли, Х |
| екали док прође поред њих, не гледајући један на другога, не шапнувши ријечи.</p> <p>И није да |
| тхукујући непрестано и мрко погледајући један на другога, готови сваки час да се заспемо грдњам |
| кораку натежући чутуре и наздрављајући један другоме.{S} И чинило ми се као да су ми сви ти љу |
| и, враћали се, силно трајући и гурајући један у другога, а она је једнако стајала и једнако раз |
| p>И док су сви, једва кроз дим назирући један другoгa, говорили и бенетали о свачему, бабо је с |
| дућан, сакривале се за робу и чучнувши један према другом сашаптавали се, договарали.{S} Непре |
| изашла у авлију, сједао је у прикрајак један и тамо почео срачунавати нешто, писати.{S} Затим, |
| рећи се — Још само мало... ето... корак један па... па се може преврнути...</p> <p>Мајка, која |
| ши ме за руку, повео за собом у закутак један.</p> <p>— Дај ти, болан, — рече — да купимо бимба |
| апошљетку сам читаву киту бацио у ћошак један у дућану, гдје је одмах дочекао дебели, угојени м |
| пенџера и леђима се прислони уз јастук један, док мајка и надаље чишћаше мохуне не дижући глав |
| ба било доста празних дућана, нашао сам један у који сам могао и натрпати робе колико сам хтио |
| пријед и спусти се, клекну за голем грм један.</p> <p>— Ти хајде с друге стране пута, — рече за |
| се, договарали.{S} Непрестано је питао један другог за нове гласове, хабере, питао је ли било |
| {S} Одмах се могло познати да је то био један обичан догађај у њиховој кући и да се нико због т |
| S} Мислила сам...{S} Их...{S} Кавгаџијо један!..</p> <p>— Ђаволе!..</p> <p>Све срџба и сва љутњ |
| ија, — чију кућу растављао од наше само један танак, висок, увијек обијељен зид, — био је Сулаг |
| ватри а не говорећи ништа, гледали смо један у другога, задивљено, узбуђено, и весело, као што |
| </p> <p>Подигосмо се обојица и стадосмо један према другоме.{S} Гледали смо се нијемо, испитују |
| хиљаду корака издизао се украј друма по један хан и као да ме мамио, дозивао себи.{S} Његови ви |
| око уста, поново врисну, прекиде коноп један и размахну рукама, пријетећи, грдећи.</p> <p>Уби, |
| 229" /> <p>Након топа, кроз читав сахат један, чинило ми се као да ништа друго и не чујем него |
| , мени се чинило као да трчим пун сахат један.{S} Примицао сам се вратима, гледам у њих, у вели |
| на, те се причиња као да десетина њих у један исти мах са неколико страна хакћу и подвикују.</p |
| зговору, и, како је изгледало, имали су један другоме нешто много да кажу, много да испричају.{ |
| > <p>— Ха — раздражено подвикну трговац један, досјетивши се. — Хајдуци!..</p> <p>Па брзо исука |
| те ли из далека, момци? — запита старац један који је сједио одмах уз ватру и непрестано запрет |
| више се и одлетише дубље, у шуму, а зец један, опруживши се колико је дуг и издигнувши уши, пре |
| шавши ме добро. —— Хајде даље!..</p> <p>Један је, шта више, и измахнуо био да ме ошамари и доче |
| има су звекетали кахвени ибрици.</p> <p>Један је јахао по страни, накривио главу и ударао уз та |
| >Шта више, као да се и веселио томе.{S} Једанпут,кад је једно сељаче, које сигурно није знало з |
| но је побјеђивао.</p> <pb n="284" /> <p>Једанпут је чак и ошинуо Хајкуну ножем по руци и крв јо |
| онављали и износили као своје...</p> <p>Једанпут сам имао прилику да га слушам читаве једне ноћ |
| ушајући и не осврћући се више...</p> <p>Једанпут ми само послала и цвијећа.{S} Киту једну ружа, |
| ковима тресу се, дршћу, дршћу...</p> <p>Једанпут сам опазио како је оштрим ноктима загребла по |
| , освртала се, завиривала свуда.</p> <p>Једанпут сам, из радозналости, прислушкивао кад се жали |
| и како је то он дужан повратити.</p> <p>Једанпут је, чак, неки Хасан Арнаут хтио и на башту му |
| екаквих пешкеша и понуда разних.</p> <p>Једанпут само задржао се пуних осам дана.</p> <p>Али, з |
| p>И, макар што ми није било до смијеха, једва сам се уздржао да се грохотом не засмијем, стојећ |
| лаве малих пушака.</p> <p>И док су сви, једва кроз дим назирући један другoгa, говорили и бенет |
| .{S} Што се кесиш? — окоси се он опоро, једва дочекавши што му се пружила прилика да проговори, |
| ајин у Никшић, дочекани су и разбијени; једва по десетак људи што живе изнесоше главе.{S} Гласо |
| оно, болан, а ми смо нико и ништа...{S} Једва сам живу главу изнио између њих...</p> <p>И одбац |
| отсмјехују, ругају се, изазивају ме.{S} Једва сам се савладао да не налетим на неке и не почнем |
| > <p>Тога часа чудно ми заигра срце.{S} Једва се савладах да не узвикнем од весеља.</p> <p>Рање |
| ме по глави, да га на мјесту убијем.{S} Једва сам се савладао да то не учиним.</p> <p>— А оклен |
| у, можебити, ни чули шта сам говорио, — једва сам и сам себе чуо, — или, ако су и чули, нијесу |
| Ништа ме не боли сад...{S} Добро сам — једва сам се некако могао прибрати и одговорити јој. —< |
| о у висину.</p> <p>— Мора да иде неко — једва се присјетих ја и почех га теглити за рукав. — Ко |
| ..</p> <p>— На јуриш!</p> <p>— Бива: ја једва чекао да угледам некога, па одмах и да се крвим с |
| а иште новаца, а тек половица грађевина једва ако је била доготовљена — Како ћемо?</p> <p>— Ти |
| </p> <p>— Држим. — прошапта момче да се једва чуло и некако поплашено, блесасто, поче нас гледа |
| p>— А ја сам чуо, — рече још тише да се једва чуло — е ти се мати преудала...</p> <p>— Ах!..</p |
| ала мала, ситна глава, са очима које се једва видјеле испод големих, плавих обрва, са танким, н |
| јде!..</p> <p>Зијевајући и протежући се једва се подигнем и сједнем у траву.{S} Сваки жглоб, св |
| јед, само напријед.{S} Испочетка сам се једва опирао на ноге, шантуцао сам, тетурао; кашње, пош |
| , — ако се оно неколико крпетина што се једва држало на њему могло назвати хаљинама, — са завез |
| , с муком се опирући на пушку, коју сам једва држао у руци, и редовно застајући на сваком десет |
| ...</p> <p>— Душе ми...{S} По читав дан једва ако неколико залогаја изједе...</p> <p>Хоџа се ух |
| шарао мало, а испод стрехе, која се још једва држала, обијелио сам читав крњави зид, да је, гот |
| адављено стењао:</p> <p>— Дај!..</p> <p>Једва у неко доба један од путника застаде.{S} Заустави |
| <p>— Не могу — промуцах снуждено. — Не једе ми се... .</p> <p>— Не једе ти се?...{S} Рашта?..< |
| ждено. — Не једе ми се... .</p> <p>— Не једе ти се?...{S} Рашта?..</p> <p>— Тако...</p> <p>— Ја |
| едно гдје хоћете...{S} Само дајте да се једе...{S} Гладан сам — отегну Хасан зијевајући и проте |
| погледа ме.</p> <p>— Имаш ли што да се једе? — запита живо. —</p> <p>Гладан сам...</p> <p>— Им |
| {S} Ако и не ради ништа... ако... ако и једе хљеб џаба, он је... он је опет као антика нека, ко |
| му даде некакав знак. — Он увијек мало једе...</p> <p>— Хм...</p> <p>— Душе ми...{S} По читав |
| ма и натјеривали да више <pb n="286" /> једем; Хајкуна готово ни ручати није хтјела, само да ме |
| им, и како радим, и гдје спавам, и гдје једем...{S} И увијек их молила да ме поздраве, да ми по |
| p> <p>— Млади сте, здрави сте, па добро једете...{S} Благо вама!..</p> <p>Па нам пружи духанкес |
| е иза софре.</p> <p>— Једи!..{S} Што не једеш?.. — проговори хоџа, па и сам отре браду махрамом |
| сам отре браду махрамом и измаче се. — Једи, болан!..</p> <p>— Не могу — промуцах снуждено. — |
| Не брини се ти...{S} Узећу...</p> <p>— Једи, па ћеш отићи да се преобучеш — рече умиљавајући с |
| у очи, спусти ми руку на раме.</p> <p>— Једи!..</p> <p>— Не брини се ти...{S} Узећу...</p> <p>— |
| крилу, и измакох се иза софре.</p> <p>— Једи!..{S} Што не једеш?.. — проговори хоџа, па и сам о |
| S} Махала читава поносила се њиме а ја, јединац му, био сам се због њега и сам осилио и сва ком |
| веселио, частио тамо.</p> <p>И само ја, једини ја, морао сам се враћати испред свакога хана, по |
| ротумачи:</p> <p>— Ето, то ми је Хасан, једини син, — рече — и ако и ти будеш као и он, обојица |
| ла да је кућа заиста њезина и да је она једини господар у њој.{S} Као да није вјеровала, е сад |
| јеће ти пара — тјешио ме Јован, који је једини озбиљно узимао у заштиту и хвалио. — Богата је, |
| рипремао кремење.{S} То му управо био и једини посао и за живу главу није хтио прихваћати за др |
| ио је Сулага, мирни, добри Сулага, који једини у оно доба никаква оружја на себи носио није и к |
| згледао је као нови Ђерзелез Алија, као једини човјек који би био у стању ударити на све усташе |
| и највише и замјењивали хећиме и готово једини радили око рањеника.</p> <pb n="355" /> <p>Пред |
| фереџе и сакривати се по собама.</p> <p>Једини ја као да сам био нешто присебнији.{S} Не бојећи |
| атити, да ће им први ући у траг.</p> <p>Једини Сулага сумњиво је вртио главом и одмахивао руком |
| е једино имао мекших и топлијих ријечи; једино међу њима изгледао је некако блажи, питомији.</p |
| ана.{S} Укратко сам прекинуо с њима.{S} Једино се побоље опријатељих са оним сељачетом, са Јови |
| у или по ноћи, врзају око наше куће.{S} Једино стари Осман, онако слаб и немоћан, што се прикра |
| ајведрији није се смијао нити шалио.{S} Једино је у таквим часовима изгледао дарежљивији и неми |
| бухе са себе и заударали на зној, он је једино имао мекших и топлијих ријечи; једино међу њима |
| i>житије</hi>, како се то рекне, о коме једино и вриједи да се нешто прича. </p> </div> <div ty |
| нос или за ухо.</p> <p>То му је било и једино миловање.{S} За друго као да ни знао није.{S} Ни |
| оворили смо и ми највише о томе, готово једино о томе.{S} И како је свак, — био луд или паметан |
| о и остајаху само по час по два.</p> <p>Једино момци што су још хтјели да настављају своје гозб |
| сви и подсмијевали и пецкали га.</p> <p>Једино је нешто више пристајао за мајком, пазио на њу и |
| ати, поче се и хука стишавати.{S} Жене, једна по једна, изостајаху покаткад, почеше се јављати |
| p>И, након тога, поново уздахнуо и суза једна заблистала му се на трепавици.</p> <p>— Не слути |
| и гледа у ме, право у ме...</p> <p>Суза једна скотрља јој се низ образ, заустави се на танкој, |
| и готово режећи — а ти... а ти си кучка једна!.. .</p> <p>Она, по обичају, накриви главу и, држ |
| из нож и низ руку.{S} Биће, бре, галама једна, кад истрче дућанџије из својих дућана, изненађен |
| гове упадице обично и настала бескрајна једна почивка, испуњена усиљеним кашљањем и подмуклим ш |
| нарочито за њега намјештена била шилта једна, опкољена јастуцима, да лијепо може сјести и узва |
| ко мјесто ђе се затеку...</p> <p>Љепота једна!</p> <p>И што је чешће одлазио у чаршију, што виш |
| рово дочека Осман, а оштра, дубока црта једна у повијама <pb n="250" /> као да потпуно утону, и |
| а низ које се циједила вода, довикивале једна другу, препирале се, свађале.</p> <p>Три Циганке, |
| емире пропињала дивља лоза, и, окренуте једна према другој, упредале су свилу, која се као прец |
| анка ишарана вретена у крило, погледаше једна у другу, па повирише и на авлију.{S} Затим се хоџ |
| ца нешто, цичи и размахује рукама, а ни једна ријеч, ни једно слово не може му се разабрати, ни |
| оја се већ почела корити и црнити: само једна танка, румена трака што још избија из ње и лагано |
| се и хука стишавати.{S} Жене, једна по једна, изостајаху покаткад, почеше се јављати све рјеђе |
| скромнијих кућа, погурених и шћућурених једна уз другу, при дну сокака.</p> <p>— Нико нема — пр |
| Ех, а преша је ово — муцао је Зулфага, једнако стојећи пред њом онако тих, покоран, скрушен, с |
| а инат свакоме оздравио сам.</p> <p>Па, једнако шантуцајући и опирући се о пушку, приступи ми и |
| на одмет ни Хатиџине — додаде он мекше, једнако се смјешкајући. – Она је моје дијете...{S} Она |
| а право бедевији, ухвати је за гриву и, једнако онако муцајући и цичећи, поче је теглити, чупат |
| нам се о рамена, а ми смо једнако ишли, једнако завиривали и тражили.</p> <p>И чим би се, иза п |
| измакну, заклони се за канат.{S} Затим, једнако се држећи каната, искочи преко прага, стаде на |
| , ту непрестано, једнако моћан и силан, једнако влада над њом.</p> <p>Наскоро сам се увјерио да |
| у дућан, он је једнако о томе говорио, једнако ме хвалио и једнако нудио крви.{S} И, кад бих з |
| ти не може.{S} Ту је он, ту непрестано, једнако моћан и силан, једнако влада над њом.</p> <p>На |
| ирали и на десну и на лијеву страну.{S} Једнако нам се причињавало као да неко пази <pb n="306" |
| ћи и гурајући један у другога, а она је једнако стајала и једнако разговарала...</p> <p>Враћају |
| не питајући приступи Арнаутину, који је једнако пријетио ножем, снажно га ухвати за руку и прод |
| из собе и кренуо, пошао у дућан, он је једнако о томе говорио, једнако ме хвалио и једнако нуд |
| <p>Ја опет одбих.</p> <p>— Зар ми није једнако — питао сам га, гледајући му право у очи, — или |
| н у другога, а она је једнако стајала и једнако разговарала...</p> <p>Враћајући се кући, с пуни |
| з авлије, он једнако пристаје за њима и једнако, не престајући, набраја и поздраве и савјете. < |
| ако о томе говорио, једнако ме хвалио и једнако нудио крви.{S} И, кад бих замакао кроз сокаке и |
| и с коњима заједно крену из авлије, он једнако пристаје за њима и једнако, не престајући, набр |
| ми?..</p> <p>— Добро сам — одговори он једнако поигравајући.</p> <p>— И здрава..</p> <p>— Да н |
| и и разбијала нам се о рамена, а ми смо једнако ишли, једнако завиривали и тражили.</p> <p>И чи |
| азбио главу.</p> <p>Био је, додуше, још једнако својеглав, јогунаст и напрасит, али је био и по |
| естано мислећи о својим недаћама, — још једнако био узрујан и спреман на инат, ипак, у погађању |
| срћући и поводећи се.{S} Ноге су ми још једнако дрхтале, а у бедрима ми сијевало и болило ме.</ |
| ице, трљао га, уређивао, чистио.</p> <p>Једнако је и фишеке пунио и припремао кремење, надносећ |
| ем осмјехне на њих.</p> <p>Сама Хатиџа, једне вечери, узевши ме за руку и као шалећи се избаци |
| није газила у инат.</p> <p>Напошљетку, једне вечери затекох је снуждену, тужну, уплакану.{S} Д |
| не бих знао нити бих могао сазнати, да једне ноћи, — када се чинило да су сви поспали и када с |
| ет дана откако се почео припремати, кад једне ноћи изненада уљезе у моју собу и раскорачивши се |
| елијетала са једног мјеста на друго, од једне групе другој, јављала се свима, шалила се, смијал |
| и по рамену...</p> <p>Изненада, из собе једне, истрча Хатиџа, весела, зајапурена, са неуређеном |
| ут сам имао прилику да га слушам читаве једне ноћи.{S} Оно што ми је тада испричао, препричаћу |
| , диже се, у нека доба, кроз све махале једне голема граја, каква се одавно чула ни запамтила н |
| ложили смо ватру у мргињу, украј гомиле једне, гурнули кахвени ибрик уза њу, па чекајући док уз |
| 3"> <head>XXXIII</head> <p>Враћајући се једне вечери из дућана, сусретох Хатиџу пред вратима.{S |
| вјек, који је сједио крај ниске чекмеџе једне и на кољену срачунавао нешто, бржебоље одбаци теф |
| од стрехом оном, макар то била стреха и једне колибе, старе, трошне и окрхане.{S} И много сам с |
| , болан, — рече — да купимо бимбашиници једне папуче, па ће све добро бити.{S} Тако и старији р |
| да ме брани, отима од некога...</p> <p>Једне вечери, пошто је обдарила и отпустила Хајнију и и |
| ецати, тихо, пригушено јецати...</p> <p>Једне вечери дочекала ме пред Сулагиним вратима.{S} Баш |
| ивен за сандуцима.</p> <p>Тако се, ето, једни ситна шала претворила у праву правцату збиљу.{S} |
| птије и како, проклињући <pb n="222" /> једни друге, гађају се камењем и сваког часа посрћу, из |
| Нијесу ли могли да се договоре, ишли су једни другима кући, на сијело.</p> <p>И нико није смио |
| земљу, исправи се и, ништа не говорећи, једним лаким измахом руке даде знак слугама, — који су |
| а се одмах придизала, исправљала се.{S} Једним замахом руке саставила би и кошуљу на прсима и с |
| пред старим, сниским, испуцаним вратима једним, под чијом накривљеном стрехом легли се врапци и |
| ћи од бијеса и тапкајући у мјесту. — Са једним треба прекинути.</p> <p>Хасан поћута мало, замис |
| некако покуњено, постиђено, погледа ме једним оком испод рукава, чије златом извезене гране ка |
| ме оставише без одговора.{S} Само би ме једним презривим погледом премјерили од главе до пете, |
| дигла једну руку изнад главе и мјери ме једним необичним, и поплашеним и радосним погледом.</p> |
| па нас, онако загрљене, продире чудним једним погледом, погледом каква сам још само код болесн |
| оног, застаде на прагу и мрким погледом једним премјери и мене и Зулфагу.{S} Затим завуче прсте |
| , који је покрај своје њиве под дрветом једним лежао и пландовао, док су му све комшије унаокол |
| креснуо укратко, оштро и одсјечно, и то једним чудним начином, који као да није трпио приговора |
| и натапала топло, мекано перје...{S} А једно јој око остало отворено и гледа у ме, право у ме. |
| гласно, развлачећи усне и нашкиљивши на једно око. — Овђе ти нема мјеста...</p> <p>— Ово је мој |
| олим шакама, навалише на Хусу.{S} Наста једно рвање, комешање, ломљава, Ајкуна цикну и отскочи |
| а се и веселио томе.{S} Једанпут,кад је једно сељаче, које сигурно није знало за његову моћ ни |
| мајка отворила канат, застали смо обоје једно према другом нијеми, окамењени.{S} Ја стао на пра |
| ром, а да готово ни ријечи не проговоре једно другом.{S} Ја се уопште и не сјећам да су кадгод |
| као да су потпуно срасла, слијепила се једно с другим те је изгледало као да тамо сједи огрома |
| дућан, сјео покрај ћепенка, на сандуче једно, и онако, ради обичаја, почео на глас хвалити роб |
| Узех га око појаса и посадих на сандуче једно, одмах поред Сулаге...{S} Гледао сам га непрестан |
| под душека.{S} Ни ријечи не проговорише једно другоме, нити се за здравље упиташе...</p> <p>Мен |
| размахује рукама, а ни једна ријеч, ни једно слово не може му се разабрати, ни један знак разу |
| кумра пови се, изви, залепрша... опусти једно крило и паде...{S} Кад сам јој притрчала, била је |
| зубе. — Ситно је то...</p> <p>И тјешећи једно друго, почеше заустављати крв, прати и превезиват |
| , приљубивши се, дуго смо гледали у очи једно другоме.{S} Сва срџба моја бијаше потпуно ишчезла |
| спали и кад се отворено гледа очи у очи једно другоме, него у полутами, помрчини, у сјенци стар |
| а, чистила их, тријебила.{S} Погледавши једно у друго не проговорише ни ријечи; само се поздрав |
| а.</p> <p>У кући би тада настало читаво једно весеље, џумбус...</p> <p>Комшинице, јаранице, тет |
| комешало, врело.{S} Све се и прибијало једно уз друго, приљубљивало се, токорсе да се осоколи, |
| ..</p> <p>И заплакасмо обоје, зајецасмо једно крај другога. </p> </div> <div type="chapter" xml |
| што је Хамид ту био, – да остану близу једно другом, да се погледају отворено, да се сами упус |
| ело.</p> <p>— Мене сврбе леђа...</p> <p>Једно младо, безбрко момче, големе главе и избуљених оч |
| не говорећи ништа, вадила је из сандука једног и хљеба и сира и пршута и, премјеравајући све да |
| аве и почела се разгуљивати.{S} Тозлука једног сасвим нестало, изгубио се, а од другога само ми |
| е за собом, грдећи и проклињући, дерана једног мојих година, који се силовито трзао, викао и вр |
| азуздана, као на крилима прелијетала са једног мјеста на друго, од једне групе другој, јављала |
| ично сличило непрекидном зујању читавог једног роја муха, негдје прикривеног.</p> <p>Тек након |
| препоруци некакве стрине, тетке ли, узе једног субашу, Зулфагу некога, намјести му и уреди у ку |
| Разбацивши их по длану, поредавши гроше једног поред другога, гледао сам их дуго како се свијет |
| ко и је ли соко!..{S} Неће више бити ни једног залогаја џабе; треба се сад борити, рвати, треба |
| претвори у кавгу.{S} Јово, намамљујући једног муштерију, баш почео хвалити луле и ја му као, п |
| аш, ти се питаш, па хоћеш ли да примимо једног госта данас — запитах узбуђено, затекавши је у к |
| И све олако прође.</p> <p>Повалише нас, једнога за другим, преко некакве ониске клупе, затегоше |
| е, задрхтала је при помисли да би могла једнога дана, огољена, остављена, без игдје ичега остат |
| ма изродила и голема свађа, да сам хоџа једнога јутра не поче да нам све објашњава захтијевајућ |
| ад ћу ја...{S} Сад...</p> <p>Па пође од једнога момка до другога и, спустивши се на кољена, поч |
| од најкршнијих момака наших, посвађа се једнога јутра са свима осталима, ради љепушкасте Ајкуне |
| уде да се друже са човјеком који још ни једнога Влаха посјекао није, ни на чију кућу ударио, ни |
| ада ће ударити и читав шехер попалити с једнога краја на други.</p> <p>И таквим се причама мног |
| ml:id="SRP19132_C4"> <head>IV</head> <p>Једнога јутра, управо у свануће, пробудила ме необична |
| l:id="SRP19132_C15"> <head>XV</head> <p>Једнога дана настаде у хоџиној кући чудна промјена нека |
| јетећи климао главом према баби.</p> <p>Једнога дана, поклањајући ми некакве лопте, као у шали |
| ећи више, нити се поздрављајући.</p> <p>Једнога јутра, пошто се сви разишли и пошто сам остао с |
| м причати, ефендија? — питали су готово једногласно, оптрчавајући око њега. — Хоћеш ли почињати |
| ?..</p> <p>— Сви хоћемо — одговорише му једногласно, без размишљања. — Млад си, добар си, беген |
| ећа, Турчине! — отповрнуше неколико њих једногласно, подижући главе.</p> <p>Почеше се комешати, |
| адозналости, прислушкивао кад се жалила једној слушкињи, како је он, бабо, још и сад мучи и про |
| еком, кога Зулфага однекуд доведе, и на једној слушкињи, за коју и мајка рече да је боља и пошт |
| са необичном насладом сехириле, како на једној страни трче дјеца, а на другој заптије и како, п |
| хана, згурила у малој, неравној удолини једној, подупрта ода свих страна дебелим сохама и тојаг |
| гано се поче прикрадати, примицати кући једној, чији гиздави ћошкови, са раскошно ишараним пенџ |
| роз уске, тијесне сокаке према узбрдици једној.{S} Морали смо се пењати уз излињале, изроване и |
| ијесним, смрдљивим колибама, гдје се, у једној половини, која чак није ни преграђена, спраћала |
| је хоџа, натмурен и замишљен, држећи у једној руци чибук а у другој књигу са излињалим корицам |
| а јој половицу лица заклањала, носећи у једној руци ибрик са кахвом, а у другој филџане.{S} И с |
| својом дугачком, црном џубом, носећи у једној руци грану шебоја а у другој чибук, јављао се, о |
| и босоног, изувши постуле и носећи их у једној руци а другом придржавајући зембиљ, струже низ ч |
| капу, на браду, на рамена и непрестаним једноличним зујањем као да су одговарале, отпијевале на |
| ма.{S} Стао покрај каната, исправио се, једном руком ухватио се за демире, док у другој држи пу |
| напошљетку Сулага кад стигосмо до куће, једном руком држећи канат и пуштајући нас да уђемо у ав |
| ми главу на прси, — вазда ме зове...{S} Једном иште: „Дај чашу воде“... други пут: „Дај пешкир“ |
| ; од фермена ми остала само половица на једном рамену...</p> <p>— Рашта ли ово нијесам прије оп |
| p>Напошљетку читава кућа остаде само на једном слузи, на Хамиду неком, кога Зулфага однекуд дов |
| Рашта?..</p> <p>Зар не би било лакше и једном и другоме да смо заједно, да се можемо сашаптати |
| рила, рођо? ..{S} Знаш ли како смо ишли једном, па се ти уморила, па...</p> <p>Слуге га често п |
| мо о томе и, за чудо, никада нам се, ни једном ни другоме, <pb n="352" /> то додијало не би.{S} |
| о боју...{S} А кад се премного говори о једном послу, то, бива, значи, да се нема смјелости да |
| пушкама, застану на сред чаршије и само једном подвикну:</p> <p>— Затварајте!</p> <p>И сва се ч |
| оћан и јак.{S} Доста је било да их само једном погледа оним орловским погледом, па да одмах изг |
| ако сам у Сулаге ишао доста често, — по једном и по два пута у неђељи, — ипак се са Хатиџом ниј |
| еба ли да причам како сам се пробудио у једном хану, у Коњицу, гдје су ме донијели и оставили н |
| оја је више лежала него сједила у ћошку једном, међу јастуцима, и ћутала, све су жене галамиле, |
| он је већ носио кроз чаршију, у зембиљу једном: и лула, и кресива, и игала, напрстака, вретена |
| спадати.{S} Недалеко од њега, на ћенару једном, гурила се и хоџиница, премјерала без и шила кош |
| ожја...</p> <p>— Жао ми само што га још једном није добро измлатила...{S} Да га научи памети... |
| ама заспи.{S} Узалуд.{S} Преврну се још једном, збаци јорган са себе и један јастук одбаци испо |
| и бедевију и мене, узе ђугуме што су у једноме низу стајали испод басамака и оде, отрча управо |
| ка и трговац наклањајући се, па намигну једноме хамалу да приступи.</p> <p>— Носи!..</p> <p>Пре |
| Почела би најприје отпуштати слушкиње, једну по једну, и одбијати од куће све зване и незване |
| повратише.{S} Само бимбаша за се задржа једну лулу, као, бива, да му то буде награда за онакву |
| е се смијешим, а она се извила, издигла једну руку изнад главе и мјери ме једним необичним, и п |
| ли се играти ђевојкама као јабукама, па једну бацати а другу узимати...{S} То ли хоћеш?..</p> < |
| тегну он, изненађен мојом суровошћу, па једну ногу опружи напријед и погледа ме изазивачки. — Т |
| ним ухом, усиљавајући се тако да отјера једну муху с образа, која је непрестано јуришала не њег |
| одбацих пушку у страну, скљоках се под једну букву, у траву, и, наслонивши се леђима о тврдо, |
| вати се драговољно.{S} А ја сам знао не једну, него неколико мајкиних тајни.{S} Зато, вјечито с |
| порније, изврнувши се на леђа и одижући једну ногу у висину. — И он ради...</p> <p>— Осман је в |
| е, ипак сам се изненадио кад сам опазио једну гомилу људи каква се у најсвечаније дане ријетко |
| и најприје отпуштати слушкиње, једну по једну, и одбијати од куће све зване и незване гошће.{S} |
| е и, вадећи испод басамака дугачку шибу једну, — која је и била устргнута и ту се вјечито чувал |
| некога, намјести му и уреди у кући собу једну, у којој ће становати.{S} Био то висок, коштуњав |
| еколико пута и нагло прихватити за алку једну, само да зауставим ту кућу, која је бјежала, да ј |
| ајда каквих, вјечито је пјевала само ту једну.{S} Пјевала непрестано, неуморно, да јој се чак и |
| нпут ми само послала и цвијећа.{S} Киту једну ружа, шебоја и рузмарина обмотала златом и црвено |
| угледао је како, попевши се на столицу једну, са загрнутим рукавима и бошчом повијеном главом, |
| њечи траву, гризе, жваће; и баце папучу једну, другу...</p> <p>Напошљетку удара и наргилом о зи |
| лијечи...{S} И казао је да му припремиш једну собу у кући...</p> <p>— Ја?..</p> <p>Хамид отре с |
| исправила се Хајкуна, али не она бујна, једра и плаха Хајкуна коју сам навикнуо гледати како се |
| , док <pb n="261" /> оне, кршне, плахе, једре, са ужагреним очима, зажареним образима и набрекл |
| шкиње нам.{S} Гледајући је онако плаху, једру, кршну, како у танкој кошуљи и димијама, без јече |
| е одговори Хасан, комешајући раменима и јежећи са од студени... — Није ми необично...</p> <p>— |
| ми кроз главу и опет ме обузе она чудна језа.{S} Сад више нијесам смио ни покушати да викнем и |
| овато лаје, штекће, подврискује.</p> <p>Језа ме поче обузимати од тога необичног клепетања, сту |
| намигујући и као дражећи ме, пробирала језгре и грицкала их.</p> <p>— А, чини ми се, сад ће и |
| овијати као раширена крила лабудова над језером каквим.{S} Задуго се ништа друго ни чуло није о |
| а врхова планинскијех зачу се стегнуто, језиво извијање, лајање, штектање вукова, што је много |
| — Издајниче! —— отегну Хасан плазећи ми језик.</p> <p>— Хоћеш да ме оставиш, изневјериш, па си |
| упежи и разбојници и свакоме бих плазио језик, ругао се, псовао.</p> <p>Што сам више осјећао гл |
| перили пушке и климајући се и заплећући језиком одмах загаламили:</p> <p>— Затварај!</p> <p>— Н |
| њему разбио прије?..{S} Аферим!..{S} Чо’јек ће бити кад тако зна да удара и да се брани, а не т |
| м ја за Сулагу...{S} Сулага је миран чо’јек — брзо упаде Зулфага, превијајући се и отежући шијо |
| и поче комешати раменима. — Остарио чо’јек, па не може да ме гледа...{S} А он одавно у овој ку |
| рави.</p> <p>— Камо среће да погибох! — јекну. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19132 |
| им више, преврнух се на траву и жалосно јекнувши склопих очи, очекујући кад ћу издахнути.</p> < |
| и да се јавим коме.{S} Нијесам смио ни јекнути, ни застењати, од страха да ме ко не чује, не о |
| елом...</p> <p>— Аааах!..</p> <p>Двапут јекнух као рањеник, покушавајући да се отмем, исправим. |
| ом, кад су се у кући кухала каква љепша јела, слала ми увијек понешто.</p> <p>Око ручка, испред |
| и болови у жглобовима као да су почели јењавати.</p> <p>Али, за чудо, неки необичан страх поче |
| ежали, <pb n="348" /> дружио се с њима, јео пилава из старих, великих казана бакрених, продавао |
| , не треба ни да живи, ни ђецу да рађа, јер шта ће живот кад се ни за се ни за њих нема чему бо |
| е...{S} И не смије ти приступити мајка, јер... јер... јер...</p> <pb n="387" /> <p>Мршаво лице |
| етни, укажеш ли мало љубави (не жаљења, јер то чини још јаднијим) пружио си утјеху и огријао им |
| јехне.</p> <pb n="375" /> <p>— Води ме, јер... јер...</p> <p>— Јер?..</p> <p>Сакри ми главу за |
| бритве, клијешта и приправљали мехлеме, јер су сви највише и замјењивали хећиме и готово једини |
| и никад није хтио клањати ни молити се, јер — како је говорио — зидови они, мрки кровови и гизд |
| /p> <p>— Лагао си, лопове и разбојниче, јер... јер си пошље заборавио на ме и престао ми долази |
| улфагу и наредио мајки да пријеђе мени, јер је читаво његово имање опет остало њојзи.{S} Двадес |
| А силеџиска владавина добра не доноси, јер подгаја осветнике...{S} И ето... створила их је...{ |
| крило.{S} Новаца ми није могао давати, јер није бабо дозвољавао.{S} И то га увијек љутило.{S} |
| рзо потрчим да га подухватим, подупрем, јер ми се учини као да ће пасти, посрнути. — Рашта?..</ |
| ао да би ми сваки предлог био узалудан, јер Хасан тада, као за инат, — силећи се да осоколи и с |
| да сам уљегао, — видјети ме није могао, јер нити се окренуо према вратима ни помакнуо се, — поч |
| о усташима, — а то у дућану није могао, јер није имао с киме, — одлазио је у чаршију, у кахве и |
| ајући шаке и пријетећи, — теби, будало, јер си ме повео ни сам не знаш куда и јер не знамо шта |
| м изгледао необично блесаст у том часу, јер се он снажно уједе за танку, румену усну и окренувш |
| :</p> <p>— Нећу да... да долази више... јер... јер...</p> <p>— Јер?...</p> <p>И унесе ми се у л |
| чући и као стидећи се. — Не знате ви... јер... јер сте женскоње...</p> <p>И као што ништа трпио |
| И не смије ти приступити мајка, јер... јер... јер...</p> <pb n="387" /> <p>Мршаво лице њезино |
| /p> <pb n="375" /> <p>— Води ме, јер... јер...</p> <p>— Јер?..</p> <p>Сакри ми главу за леђа и |
| — Лагао си, лопове и разбојниче, јер... јер си пошље заборавио на ме и престао ми долазити, — р |
| p>— Нећу да... да долази више... јер... јер...</p> <p>— Јер?...</p> <p>И унесе ми се у лице, а |
| као стидећи се. — Не знате ви... јер... јер сте женскоње...</p> <p>И као што ништа трпио није ш |
| мије ти приступити мајка, јер... јер... јер...</p> <pb n="387" /> <p>Мршаво лице њезино изнаказ |
| — шапну и опет погледа наоколо — јер... јер је севдисао Хатиџу... и видила сам како јој иде на |
| а леђа и брзо изговори:</p> <p>— Јер... јер и он долази... и... ко зна шта може бити...</p> <p> |
| вадио, — шапну и опет погледа наоколо — јер... јер је севдисао Хатиџу... и видила сам како јој |
| /> <p>— Води ме, јер... јер...</p> <p>— Јер?..</p> <p>Сакри ми главу за леђа и брзо изговори:</ |
| а долази више... јер... јер...</p> <p>— Јер?...</p> <p>И унесе ми се у лице, а чупи ме почеше ш |
| рекидајући причање. — Рашта?..</p> <p>— Јер му не вјерујем — одговарао је ватрено, поново ломећ |
| е почеше шкакљати по образима.</p> <p>— Јер? — отегну изазивачки.</p> <p>— Биће бруке... кавге. |
| главу за леђа и брзо изговори:</p> <p>— Јер... јер и он долази... и... ко зна шта може бити...< |
| , јер си ме повео ни сам не знаш куда и јер не знамо шта радимо ни ја ни ти...{S} Теби, зевзече |
| да осјетих пљувачку у устима.</p> <p>— Јес’, дина ми!..{S} Пљувачка!..</p> <p>То ме охрабри, о |
| њега, е ти је криво учинио.</p> <p>— И јес’ ми криво учинио — пресјекох га ватрено сједајући и |
| прстима. — Говоре тако.</p> <p>— Тако и јес’ — потврди мајка мирно, не мичући се. — Не лажу.</p |
| нити се бранио.</p> <p>— Јесам крив... јесам — муцао је полугласно, гледајући изнад себе и чуп |
| ет се привијала уз њега.</p> <p>— Реци: јесам ли кршна?</p> <p>— Баш си дијете! — осмјехнуо би |
| ања очима.{S} Никад је нијесам запитао: јесам ли јој драг; никад се нијесам заклињао, ни тражио |
| ног пешкира правећи турбан око главе. — Јесам ли кршна?..</p> <p>Па засмијавши се стискала је о |
| ика да проговори, посвађа се, извиче. — Јесам ли ја међед јали пехливан па да ми се смијеш?..{S |
| бро...{S} Не слути на добро...</p> <p>— Јесам ли кршна овако? — изненада би запитала Хатиџа, же |
| и се противио, нити се бранио.</p> <p>— Јесам крив... јесам — муцао је полугласно, гледајући из |
| дуже почивке. — Јеси ли будан?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Рашта си се пробудио?</p> <p>— Због теб |
| кроз шибље.</p> <p>У жељи да се увјерим јесам ли још у сну или сам збиља будан штипао сам се по |
| во крене на хајдуке.</p> <p>— Еј, рођо, јеси ли се пута зажелила? — питао је каткада бедевију, |
| и да ме сустигне и задржи. — Стој!..{S} Јеси ли готов?..</p> <p>— Готов?..{S} На што?..</p> <p> |
| дрмусати.</p> <p>— Смајиле, болан!..{S} Јеси ли жив?..</p> <p>Познадох Хатиџу.{S} Фереџа на рам |
| апита ме уплашено након дуже почивке. — Јеси ли будан?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Рашта си се про |
| ам и све се силније и силније тресем. — Јеси ли махнит?..</p> <p>Шта је?..</p> <p>И из све снаг |
| бвехлим, необријаним образима својим. — Јеси ли се одморила, рођо? ..{S} Знаш ли како смо ишли |
| дућана и нагло се рашири преда мном. — Јеси ли ме заборавио?</p> <p>— Хасане!..</p> <p>Готово |
| о баш он, Хасан, преда мном...</p> <p>— Јеси ли изненада кренуо на пут? — запитам након краће п |
| е, чистити лулу и стругати је.</p> <p>— Јеси ли чуо да су се свадили? — запита отегнуто, чистећ |
| ду и поче је увијати око руке.</p> <p>— Јеси ли ишта чуо о дому: — запита затим шапатом и погле |
| рошапута гласом пуним стрепње:</p> <p>— Јеси ли здрав?..{S} Шта ти је?..</p> <p>Ја проплаках, н |
| а јеси.</p> <p>— Мени се, опет, чини да јеси <hi>баш ти</hi>, чим ме питаш...</p> <p>Он погледа |
| } Нијесам...</p> <p>— А мени се чини да јеси.</p> <p>— Мени се, опет, чини да јеси <hi>баш ти</ |
| и јесмо.</p> <p>— И огладњели?</p> <p>— Јесмо.</p> <p>Старац застаде мало, почеша се по упалим, |
| руке.</p> <p>— Јесте ли хазур?</p> <p>— Јесмо.</p> <p>Узевши барјак поново, он приступи бедевиј |
| се, богме, и уморили.</p> <p>— Богме и јесмо.</p> <p>— И огладњели?</p> <p>— Јесмо.</p> <p>Ста |
| Јесте ли га чули?...{S} Хахахаха!..{S} Јесте ли га чули?..</p> <pb n="294" /> <p>Па приступи в |
| спуштајући шишану и окрећући се нама. — Јесте ли га чули?...{S} Хахахаха!..{S} Јесте ли га чули |
| и увијајући се, ломећи пред обојицом. — Јесте ли људи, шта ли сте?..</p> <p>— Нећу хунцута у ку |
| ви приступише и оквасише руке.</p> <p>— Јесте ли хазур?</p> <p>— Јесмо.</p> <p>Узевши барјак по |
| којим се хоџа толико поносио.</p> <p>— Јесте ли посустали? — запитала би уријетко, покаткада, |
| у поред себе и сједе међу њих.</p> <p>— Јесте ли из далека, момци? — запита старац један који ј |
| х кахве.{S} Почнем мијешати. |</p> <p>— Јесте ли одавно подијелили; — запитам га узгред.</p> <p |
| <p>— Тежак је — рече мргодно. — Пуно ће јести.</p> <p>— Неће — брзо дочека Зулфага и поново му |
| затим шапатом и погледа ме пажљивије. — Јесу ли ти што причали?..</p> <p>— Ништа!..</p> <p>— Ја |
| но завијају <pb n="312" /> а... не знам јесу ли момчад на опрезу...{S} Треба сам да обиђем...</ |
| одмахнувши руком настављали пут.</p> <p>Јесу ли ме држали за скитницу каква, за лопова, бескућн |
| .</p> <p>— Бјежи одовлен — рече брзо. — Јефтино си прошао.</p> <p>— А оклен ти?..</p> <p>— Ништ |
| паре отели хајдуци, нити је кмете онако јефтино продао, ни у грађевине онолико утрошио...{S} Св |
| равити...{S} Мислио си да ја свој понос јефтино дајем, копиљане!</p> <p>— Хајкуна...{S} Нијесмо |
| е добро пошло они ово раде — говорио је јецајући. — И мени товаре на леђа да те ја наговарам... |
| да чујем шапат неки и пригушено грцање, јецање.{S} Сваки пут нешто као да би ме зауставило, зад |
| в сокак иза леђа ми као да поново почне јецати, тихо, пригушено јецати...</p> <p>Једне вечери д |
| да поново почне јецати, тихо, пригушено јецати...</p> <p>Једне вечери дочекала ме пред Сулагини |
| прејео за ручком, стењао је непрестано, јечао и дахтао, лијено склапајући очи и каткада чуднова |
| се леђима о тврдо, дебело стабло, почех јечати као болесник какав.</p> <p>Хасан, осврнувши се, |
| и, облији, а прси набрекле, наједрале и јечерма на њима као да почела пуцати, попуштати.{S} Пог |
| се по плећима, и почну пуцати затегнуте јечерме на прсима, и димије се опусте и почну заплетати |
| у, како у танкој кошуљи и димијама, без јечерме, иде, ломи се, крши и свакога у соби нуди ракиј |
| е...</p> <p>Па се опет исправи, раскиде јечерму на прсима и указа на усахле, смјежуране, објеше |
| завучем јој прст под кратку, затегнуту јечерму и почнем шкакљити.</p> <p>— Не ругам се.</p> <p |
| незгоде.</p> <p>Истога дана, пред вече, Јован је однио папуче и изјадао се.{S} Пољубио јој и ру |
| попада сва роба и разасу се по чаршији, Јован поблиједи и стиснутих шака полети у гомилу.{S} По |
| /p> <p>Трговци се збунише, пометоше.{S} Јован одбаци тамбуру и нагло прихвати за дизгин, сеизи |
| ас.</p> <p>У читавој тој гунгули мој је Јован био најприсебнији.{S} Он нити је хтио противити с |
| огата је и донијеће ти пара — тјешио ме Јован, који је једини озбиљно узимао у заштиту и хвалио |
| зговор о другом.{S} Поче ме питати и за Јована, за дућан и обећа нам дати новаца да накупујемо |
| p>Кад загледах боље, познадох међу њима Јована, оног истог Јована, који је некад са мном продав |
| , познадох међу њима Јована, оног истог Јована, који је некад са мном продавао робу по махалама |
| тргује.{S} И како је свако, по примјеру Јованову, из свега грла хвалило своју робу и дозивало м |
| о је заптија с поруком да је само њему, Јовану, дозвољено продавати робу из зембиља и да му од |
| обоље опријатељих са оним сељачетом, са Јовицом, који ми некад бијаше разбио главу.</p> <p>Био |
| и замало што се не претвори у кавгу.{S} Јово, намамљујући једног муштерију, баш почео хвалити л |
| ага још усуди да у оној гунгули и гурне Јову у леђа и да му преврне зембиљ.{S} И када, уз грохо |
| >Био је, додуше, још једнако својеглав, јогунаст и напрасит, али је био и поштен, вјеран, поузд |
| ој притрчала, била је мртва...{S} Глава јој пала на оно раширено крило готово на саму рану, из |
| ј... него оваком животу...</p> <p>Глава јој клону на раме и склопи очи.</p> <p>— Ја... ето свје |
| ну.{S} Пјевала непрестано, неуморно, да јој се чак и ругати почели и из спрдње назвали пјесму » |
| {S} Ако је требало да оде у чаршију, да јој што нађе, донесе, купи, ишао је одмах, не мргодећи |
| смије ударити, избацити кога хоће, а да јој нико ништа не приговори, видећи како је сви слушају |
| ом и љутио се ако би га позвала када да јој помогне у послу, да донесе воде, дрва, масла.</p> < |
| одби, одбаци.{S} Кад је већ видјела да јој нико ништа не може забранити, хтјела је и да ради с |
| љена, готово као да је и сама жељела да јој неко говори у кући, да граје, ларма.{S} И зато је н |
| слала ми у јаглуку, поручивши узгред да јој увече дођем под пенџер, на разговор.</p> <p>Необичн |
| о за мајком, пазио на њу и старао се да јој што боље угоди.{S} Свако јутро, прије зоре, босоног |
| ико пута слала га и на села, токорсе да јој посвршава неке послове, те да га тако барем за неко |
| е научена да је свак слијепо слуша и да јој се покорава, никако није могла подносити да се ја о |
| рајући се само да јој уграби чибук и да јој га отме.</p> <p>— Зар тако, курвићу?..{S} Зар тако, |
| еснећи управо, наумих да се вратим и да јој одмах скрешем, очитам све.{S} Макар био и први дан, |
| о, необично смијешно.</p> <p>Дође ми да јој се у лице наругам, да је подражим.{S} И чудна жеља |
| утин онај, таламбасџија, не смије ни да јој се примакне.{S} Ударајући у стари, напукнути таламб |
| о, трчала и пружала ми руке, тражећи да јој изручим на изврнуте длане шећерлема, хурма, љешника |
| примичући се са чудном, лудом жељом да јој све те мерџане проспем, да их изгазим, смрвим и сат |
| није знала уморити у послу томе, као да јој није требало почивке.{S} Зној је облијева по лицу, |
| ригњечи што може јаче.</p> <p>Па као да јој и то мало било.{S} Незадовољна, зар, што само у кућ |
| ештати неке ствари но соби, које као да јој на путу биле.{S} Поче затим и као рачунати нешто и |
| кава, чије златом извезене гране као да јој горјеле на образу.</p> <p>— Хоћеш ли се на ме наљут |
| зађе из собе.</p> <p>Случај овај као да јој нову снагу даде, као да је подиже, препороди.{S} Ви |
| змицати, уступати, старајући се само да јој уграби чибук и да јој га отме.</p> <p>— Зар тако, к |
| нико на свијету паметнији нема.{S} Тада јој изгледао и крупњи, и јачи, и већи од свакога.{S} У |
| се смијале, подругивале!..</p> <p>Тада јој се и чинило да од Зулфаге нико на свијету паметнији |
| сила прекипи и кад пређе у насиље, онда јој је и крај — тврдио је упорно, не попуштајући — Па и |
| ме.{S} Па се опет окрену мајки и указа јој на ме.</p> <p>— А шта ће овом остати, ако и добра п |
| рекривена танком, црвеном шамијом, која јој половицу лица заклањала, носећи у једној руци ибрик |
| на авлију, лакше обучена, у кошуљи која јој се припијала уз тијело и танким свиленим димијама к |
| а, зајапурена, са неуређеном косом која јој се расипала по челу и са обнаженим рукама до лаката |
| але се око нога, црвена шамија лепршала јој око главе, треперила, а дугачке плетенице шибале је |
| ох Хатиџу.{S} Фереџа на раменима тресла јој се и нимало се не обзирући на зачуђеног Авду збуњен |
| ном гривом која се слијепила и прионула јој уз широки, крупним мрљама ишарани врат, са големом |
| право у ме...</p> <p>Суза једна скотрља јој се низ образ, заустави се на танкој, руменој усни и |
| ихо прошапта:</p> <p>— Ето...</p> <p>Па јој спусти на кољено све тефтере и све хартије и, измич |
| ак и ошинуо Хајкуну ножем по руци и крв јој отворио.{S} И кад она застаде и некако зачуђено пог |
| Женска памет — рече сажаљевајући. — Кад јој се опет вратио... и вратио се убрзо <pb n="361" /> |
| маже, кука са фукаром заједно, а узгред јој отима и оно што има, пазарује с њоме!..{S} Сви сте |
| ранити, хтјела је и да ради све што год јој на ум пане.{S} И хтјела да се покаже као јунак неки |
| ради и пјева, а плаха пјесма разлијеже јој се, одјекује, звони кроз башчу, пробија се кроз гра |
| дао мајки, Зулфага за дуго времена није јој додијавао иштући ни јадикујући.{S} Претварао се као |
| сахле, смјежуране, објешене дојке, које јој вириле испод растављених пешева од кошуље.</p> <p>— |
| а долијетале, купиле се око ње и падале јој по глави, по рукама, по раменима, весело гугућући, |
| е или у групама, и ишле мајки, наметале јој се, токорсе да је тјеше и разговоре.{S} Неке су дов |
| танке црте, — трагови суза, — спуштале јој се низ пуначке руменкасте образе и још свјетлуцале, |
| едало руменије, пуније; црне очи почеле јој горити, пламтити; стас постао виткији, облији, а пр |
| вачему.{S} Питао и за мајку, за здравље јој, за слуге и слушкиње.{S} Нарочито је тражио да му ш |
| ме, молим те — замуца Зулфага и поднесе јој главу да га удари. — Удри... а немој да ја смишљам |
| бијаше умотала шамијом, повезала је, те јој само нос испод ње провиривао; погледа никако ни одв |
| l>Лијепа је у Алаге љуба,</l> <l>Љепоте јој у свој Босни нема...</l> </quote> <p>Људи, мислећи |
| ри, почела гребати као помамна.{S} Лице јој готово помодрило, запалило се, искривило, жиле на в |
| и да ми причањем сан разбије.{S} Лакше јој било кад макар с киме говори, кад прича макар о чем |
| а врх главе крајеве црвене шамије, који јој падали по образима и сакривали половицу лица.{S} И, |
| скиданог, згњеченог шебоја у лице, који јој се обично заустављали на коси, пешевима кошуља, или |
| .{S} Никад је нијесам запитао: јесам ли јој драг; никад се нијесам заклињао, ни тражио да се за |
| алила се удовица, па пјева — довикивали јој. — Своју пјесму пјева!..</p> <p>Ни мене нијесу оста |
| што су више стрепили пред њом, клањали јој се, улагивали, постајала је све жешћа, све осорнија |
| , падоше по челу и лака им сјенка прели јој се преко очију, које као да намах постадоше и крупњ |
| нда настану праве муке за њу...{S} Чини јој се, као да је одасвуда гледају његове очи, стријеља |
| /p> <pb n="394" /> <p>— Нека — одговори јој, не осврћући се. — Не могу...</p> <p>— Шта?..</p> < |
| мном, све док не би Шерифа ханума, мати јој, изашла из собе и понудила нам пексимита са пекмезо |
| ћи главе — и почела је миловати, тепати јој, он одмах у соби почео мрмољити нешто, гунђати...{S |
| мајчина црну ти мајку подгриза и свети јој се...{S} И мајка ти сад у очи не смије погледати... |
| м се некако могао прибрати и одговорити јој. —</p> <p>Ништа.</p> <p>— А што си блијед, зелен та |
| и шију, понизно се наклањајући и љубећи јој скуте, и тихо прошапта:</p> <p>— Ето...</p> <p>Па ј |
| трчећи понесох је по соби и, не бранећи јој да ме удара плетеницама, јаглуком, шамијом, да ме ш |
| рестано се склањајући за мајку и вирећи јој иза димија, очекивао свој дио.</p> <p>Па ни на саст |
| — запитам након дуже почивке, гледајући јој у лијепи, мало погнути врат, који као да је био бје |
| се пред погледом њезиним, а, обвијајући јој меко, топло, пуначко, тијело и мени се пријатна топ |
| јела још нешто питати, а он, осјећајући јој близину, врпољио се и пипао рану.{S} Тек кад се изм |
| јак поново, он приступи бедевији и баци јој се на рамена.{S} Појахаше и остали.{S} И разиграше |
| ом, свијетлило се, блистало некако, очи јој се пламиле, сијале, а црвена шамија на глави као да |
| ачем, да зајецам, загрцам.{S} Спустивши јој главу на прса све је јаче почех притезати себи, при |
| опусти једно крило и паде...{S} Кад сам јој притрчала, била је мртва...{S} Глава јој пала на он |
| су обични, врло обични.</p> <p>Ако сам јој причао о радњи, о дућану, о мачку који ми улови по |
| смирим и да, као слушче какво, помажем јој у ситнијим, домаћим пословима.{S} Шта више, она као |
| Јок!..</p> <p>И полако, пажљиво завучем јој прст под кратку, затегнуту јечерму и почнем шкакљит |
| , пада по трави, по калдрми, по широким јој прсима и јаким, гуштерастим бутима.</p> <p>Арнаутин |
| . ево... ја и хоћу освету љуцку и волим јој него... него освети Алаховој... него оваком животу. |
| ље би било да сам болестан, — одговорим јој некако пакосно, осорно, примичући се са чудном, луд |
| ..</p> <p>— Шта сам учинио? — одговорим јој набусито, покушавајући да се отргнем. — Ништа!..</p |
| .{S} Договорићемо се сјутра — одговорим јој весело.</p> <p>— Нећу ја сјутра...{S} Хоћу сада...{ |
| баш ћу да га дочекам овако — одговорим јој брзо, не размишљајући, радознао: шта би Зулфага учи |
| и не разгледајући је.</p> <p>Хатиџа чим јој преко прага прешла, грохотом се засмијала.{S} Ни ћи |
| Ето...</p> <p>— Хатиџа!</p> <p>Притрчим јој и прихватим за шамију да је отргнем, да је отворено |
| пших понуда изнијети може.</p> <p>Хасан јој није дужан остајао.{S} Ако је требало да оде у чарш |
| о себе.</p> <p>Читаву шаку дуката давао јој да намакне што треба себи у кући; даривао је дукати |
| тим, пошто би она приступила, показивао јој некаква слова, бројеве, — иако није знала ни читати |
| руке и врхове од папуча.{S} Захваљивао јој по двадесет пута на »поштеној« одбрани и грухајући |
| ла и почела тући копитом о земљу, трчао јој као сулуд, тапшао је по врату и сапима, прстима раш |
| е однио папуче и изјадао се.{S} Пољубио јој и руку и неколико пута поклонио се до земље.{S} А в |
| n="264" /> играо се са Хатиџом, правио јој свирале, штрцаљке, пушке од зовине и причао приче.{ |
| ј ће сједити, куповао шећерлеме и нудио јој, клањајући се дубоко и, са особитим страхопоштовање |
| ђивао садашњим мукама Хатиџиним, светио јој се, и мјесто да олакшам, још сам је више мучио, пец |
| те, отирући руке о бошчу,</p> <p>— иако јој биле чисте, — и покаткада према њему узвијала главо |
| ла димове враћајући их кроз нос и, како јој очи бијаху влажне, неколико их пута отирала, а Хати |
| > <p>Други пут, опет, тужила ми се како јој не да ни пјевати.</p> <p>— Изишла ја на авлију, на |
| је севдисао Хатиџу... и видила сам како јој иде на врата, на разговор...</p> <p>— Хатиџи?</p> < |
| ине.{S} Момче, користећи се тиме, нагло јој прилети и зграби је за руку.</p> <p>— Остави...{S} |
| д очију као да сасвим нестаде; руменило јој се опет поче разлијевати по лицу.</p> <p>Сад се мањ |
| годећи се и не гунђајући никад.{S} Тамо јој носио и некакве поклоне што их слала ко зна коме, и |
| апала топло, мекано перје...{S} А једно јој око остало отворено и гледа у ме, право у ме...</p> |
| > <p>Узваљена, запаливши наргилу, — што јој слушкиња увијек доносила, — дочекивала је Хајнију, |
| ходала по соби и чупала, кидала све што јој се у руци налазило.</p> <p>И као да се плашила нече |
| им мираз, Сулага предаде Хатиџи све што јој мислио дати.{S} Одвојио и нешто готовине, и неколик |
| робу, дозивала их, куповала свега и што јој требало и што није требало, и увијек распитивала о |
| ле низ кукове, са распуштеном косом што јој падала по голим прсима и по обнаженим мишицама, чуд |
| помагати, звати у индат...</p> <p>Пошто јој додија пуцњава купила је и тамбуру и поче ударати у |
| <p>У соби сам затекао и хоџиницу и кћер јој Хајкуну.</p> <p>Обје су под читавим пљуском свјетло |
| —- запита меко, плашљиво, тихо, а глас јој дршће, трепери као да ће поново заплакати. — Хоћеш |
| уз огњиште.</p> <p>— Грехота је, — опет јој се јавих, пристајући за њом. — Наш је...</p> <p>— Ш |
| ојаницама почео би причати о дјетињству јој, о причама, шалама, поступцима њезиним.</p> <p>Док |
| а њезине собе, одмах поред прага; кахву јој сам пекао и износио, сам чистио наргилу и пунио је |
| Мајка је опет плакала непрестано кад су јој причали о мени.{S} Кришом, да не види Зулфага, свра |
| на пети и побјеже у собу.{S} Димије су јој у лету необично шуштале и заплетале се око нога, цр |
| ци шамију с главе и коврџаста коса расу јој се по раменима.</p> <p>— И зато се наљутио — отегну |
| ненада ми се оте узвик:</p> <p>— Сад ћу јој показати!..</p> <pb n="377" /> <p>Па свратих у прву |
| ха.{S} Готово уза саму чатрњу, уз ивицу јој, исправила се Хајкуна, али не она бујна, једра и пл |
| >Тек кад се спустих с прага и приступих јој ближе, она одиже и другу руку и готово врисну:</p> |
| p> <p>— Мени је и сад добро — одговорих јој весело, показујући на кућу, на Хатиџу. — Ја сам зад |
| ешта и неће да га призна.</p> <p>Отргох јој конац из руке и бацих га у страну.</p> <p>— Ти... т |
| ати?..</p> <p>Бржебоље притрчах и падох јој пред ноге.</p> <p>— Моја је кућа као и твоја, мајко |
| ..</p> <p>Да загладим погрешку примакох јој се опет, узех је око паса, и снажно, у наручју, оди |
| жене, макар ме на комаде сасјекли...{S} Јок, ханума!..</p> <p>Ни пошље смрти бабине није се про |
| он мртав и да више никад доће неће.{S} Јок!..{S} И сада, сваки дан, по неколико пута као да за |
| ога што је псовао, пријетио, ударао.{S} Јок!{S} Он нити је имао обичаја да грди, галами, ни јач |
| еповима и раскорачивши се на ћепенку. — Јок...</p> <p>— Затварај!..</p> <pb n="357" /> <p>Авдо, |
| марим бедевију...{S} Ето то...</p> <p>— Јок! — откреса мајка и љутито баци кесу у чекмеџу. —- Т |
| му нагло и ошину га по образу.</p> <p>— Јок!..{S} Слушаћеш ме, крмче никакав! — викну раздражен |
| одмах се узбунише, заграјаше:</p> <p>— Јок!..{S} Није твоја!..{S} Наша је!..</p> <p>— Моја...< |
| </p> <p>— Међу влашке хајдуке?</p> <p>— Јок...{S} Нећемо с њима...{S} Ми ћемо сами...{S} Сами д |
| ијеси Хамида послао да донесе?</p> <p>— Јок!..{S} Ја хоћу из твоје руке...</p> <p>Па, узевши ду |
| чујеш како звечи нешто, звони?</p> <p>— Јок!</p> <p>Бојећи се зар да опет не заспим брзо настав |
| тегну она и рашири руке. — Ти?</p> <p>— Јок!..</p> <p>Она устаде, повири на врата и полако, на |
| и попријети чибуком. — Бог све зна а ми јок!..{S} Ко зна да и ја, можебити, нијесам био на Косо |
| /p> <p>— Не ругам ти се, јање моје...{S}Јок!..</p> <p>И полако, пажљиво завучем јој прст под кр |
| вратима, на друго мјесто.{S} Промијени јорган и јастуке, растресе их.{S} Леже.</p> <p>— Смајил |
| Узалуд.{S} Преврну се још једном, збаци јорган са себе и један јастук одбаци испод главе.{S} Оп |
| шен скочио сам одмах из душека, одбацио јорган са себе и онако необучен и неуређен потрчао прем |
| сам узимати: тенџере, сачеве, тепсије, јоргане, огледала, сахане.{S} Готово све што ми је под |
| ет изненада викне Хасан и заклони главу јорганом да нас не гледа онако састављене, приљубљене, |
| у ноћи, по мјесечини, кад руже цвату и јоргован мирише?{S} Је ли видјела од других, па зажељел |
| цвијеће.{S} Својом руком залијевала је јорговане, пресађивала албабере и невене, окопавала руж |
| а нас није било стид од простих чобана, још би искали.</p> <pb n="309" /> <p>— Ех, брате, лијеп |
| сакривен од сваког.</p> <p>— Какав је, још ће чију кућу запалити — говорио је хоџа забринуто, |
| ше разбио главу.</p> <p>Био је, додуше, још једнако својеглав, јогунаст и напрасит, али је био |
| знак пратиоцима да постану још бјешњи, још дивљији и још разузданији...</p> <p>Пред вече су ми |
| /p> <pb n="272" /> <p>И морам признати, још никад у животу нијесам видио човјека да се моли уср |
| /> <p>Па, не проговоривши више ријечи, још брже кренуо би напријед, — готово потрчао, — и доче |
| им, светио јој се, и мјесто да олакшам, још сам је више мучио, пецао.</p> <p>— Зар ти је сада м |
| као да ме прикова на мјесту.{S} Пуцањ, још јачи и још силнији, понови се и куршум ми мину покр |
| лила једној слушкињи, како је он, бабо, још и сад мучи и прогони, како ни сад неће да је остави |
| еломио...{S} Куршумом га преломио!..{S} Још наредио Хамиду и да му га донесе и, за инат, гурнуо |
| непрестано мислећи о својим недаћама, — још једнако био узрујан и спреман на инат, ипак, у пога |
| ушку која ми стајала баш украј врата. — Још ми такав лопов неће мајку гурати!..</p> <p>Опазивши |
| лосно, савијајући хартије и гурећи се — Још само мало... ето... корак један па... па се може пр |
| остави на миру.</p> <p>Не може — вели — још никако ни смислити, е је он мртав и да више никад д |
| ?..</p> <pb n="296" /> <p>— Врата треба још боље затворити — додаде хоџиница тихо, одбацивши ко |
| и зар гдје би да сједне.</p> <p>А то га још више збуни.{S} Зачуђено и као увријеђено погледа је |
| ља Божја...</p> <p>— Жао ми само што га још једном није добро измлатила...{S} Да га научи памет |
| о су украдене чак.{S} Неко се одострага још усуди да у оној гунгули и гурне Јову у леђа и да му |
| испрси се према њему, спремајући се да још жешће навали. — Мислиш ли се играти ђевојкама као ј |
| сто дјевојче, него као удата жена, која још има толиког сина.{S} И бојећи се, зар, да је когод |
| ригушено се засмија.</p> <p>— Та војска још неће кренути — рече.</p> <p>— Heће? ..</p> <p>— Па. |
| ала.</p> <p>Хајкуна је, кашње, додавала још и сухих смокава, и ораха, и љешника.{S} Она је, нек |
| кве грађевине... задужила се, запетљала још више...</p> <p>Напошљетку и хајдуци дочекали вам на |
| је непомично стајала и као да га хтјела још нешто питати, а он, осјећајући јој близину, врпољио |
| н тога појави се у чаршији и у махалама још читава друзина нових трговаца.{S} Добила дјеца ћеф |
| све немирнији.{S} Знали смо да нам нема још дуго пјешачити па да га се дочепамо, за ђаво би га |
| се размећу оним чега сами немају према још слабијима, чинили су штету и насиља.</p> <p>За чудо |
| додуше живјели у овој кући, али којима још никад ништа заповједила није.{S} И погледа их опет |
| цијеви.</p> <p>И макар што је од рођења још био необично богат, богатији него четворица других |
| ом!..</p> <p>— Не дај! — узвикну Хатиџа још јаче и препријечи му пут. — Куда ћеш?..</p> <p>— Иђ |
| соби, лупати, ударати.</p> <p>— Шта је још лагао Зулфага? — запитам оштрије — Причај ми!..</p> |
| стане преда ме да ме одбрани. — Млад је још...{S} Не зна...</p> <p>На жалост, мајка се није дал |
| само почетак кавге — рече. — Имаћете је још...{S} Чујем да ти је све уграбио, све отео...{S} Го |
| али како није малаксао, клонуо, како је још оран и расположен.</p> <p>Ипак читаву пјесму није д |
| е: увијек је имао нових, које се чиниле још љепше, чудније, занимљивије.{S} Човјек који је мног |
| и пружи руку дјевојчету, које као да се још ни сад није могло прибрати ни освијестити...</p> <p |
| и ишарао мало, а испод стрехе, која се још једва држала, обијелио сам читав крњави зид, да је, |
| и потјера право према мјесту, одакле се још, изнад <pb n="320" /> грма, извијао танак прамен ди |
| оџу и да будем ваљан...{S} Сулага ме се још најчешће сјећао.{S} Два или три пута написао ми је |
| вим од доброте њезина оца док... док се још љуцки ни замиловали нијесмо?..</p> <p>Сулага, испоч |
| ма, пријекорима, псовком...{S} Хасан се још и држао некако и, кад сам себе на силу соколећи, ус |
| и сама заспи.{S} Узалуд.{S} Преврну се још једном, збаци јорган са себе и један јастук одбаци |
| колац?..{S} Некако бесвјесно повукох се још дубље у шибље и збацих фес с главе, од страха да на |
| иставати.</p> <p>— А ја сам чуо, — рече још тише да се једва чуло — е ти се мати преудала...</p |
| Здрав је...</p> <p>— Здрав — потврдише још неки.</p> <p>Авдо ме подухвати испод пазуха, подупр |
| јављати све рјеђе и рјеђе.{S} Остадоше још само неколико комшиница, којима као да не бијаше на |
| Ништа је ово...</p> <p>За Османом одоше још неколико њих, одбјегоше.</p> <p>Напошљетку читава к |
| упио од твоје мајке за своје паре и.. и још их лијепо платио...</p> <pb n="344" /> <p>У мени по |
| и препријечио им улазак у кућу!..{S} И још има образа да виче како је гладан и како га неста!. |
| један, макар што смо бахнули изненада и још онако оружани.{S} Сви су били некако мирни и равнод |
| јој се низ пуначке руменкасте образе и још свјетлуцале, нос при врху поцрвенио и дошао некако |
| ма да постану још бјешњи, још дивљији и још разузданији...</p> <p>Пред вече су ми дошли обојица |
| тано слушам како виче, како још хвали и још нуди... </p> </div> <pb n="397" /> <div type="chapt |
| јска све покорити, уништити, попалити и још чвршће утврдити нашу силу и господство наше, док је |
| прикова на мјесту.{S} Пуцањ, још јачи и још силнији, понови се и куршум ми мину покрај уха.{S} |
| ази, па бржебоље и рукама поклопи очи и још чвршће притеже шамију.</p> <p>— Шта је било?..{S} К |
| околи и себе и мене — упорно би одбио и још би жешће навалио да идемо напријед, само напријед.. |
| ве потрошили, упропастили ви сами и...и још свашта говори.</p> <p>— Их!..</p> <p>— А какве су н |
| вор.{S} Ослухну.{S} Клепетање се понови још неколико пута и све јаче, све јаче...{S} У неко доб |
| било људе да се друже са човјеком који још ни једнога Влаха посјекао није, ни на чију кућу уда |
| е.</p> <p>У жељи да се увјерим јесам ли још у сну или сам збиља будан штипао сам се по бедрама |
| вао ни да им напоменем о томе а камо ли још и да причам коме и да их одам.{S} Ни они мени ништа |
| и се као да није чуо.</p> <p>— Хоћеш ли још кахве?</p> <pb n="394" /> <p>— Нека — одговори јој, |
| дозволу, приступи му:</p> <p>— Хоћеш ли још кахве? — запита шапатом.</p> <p>Он не одговори.{S} |
| ну, напери је.</p> <p>— Казуј: држиш ли још ријеч да сам ти најдража?..{S} Говори!..</p> <p>— Х |
| <p>Његова хладноћа раздражи ме, распали још више.</p> <p>— Један исти човјек не може бити и мој |
| ћи се лоптама и као очекујући што ће ми још поклонити. —</p> <p>Све хоћу.</p> <p>А бабо, отпуст |
| је све остале разлоге.{S} Макар што ми још није било до женидбе, што нијесам прије ни мислио н |
| х посрћући и поводећи се.{S} Ноге су ми још једнако дрхтале, а у бедрима ми сијевало и болило м |
| S} Погледавши ме осмјехну се и порумени још више.{S} Наточивши кахву и понудивши нас брзо се ок |
| ли мало љубави (не жаљења, јер то чини још јаднијим) пружио си утјеху и огријао им душу, — гов |
| ра ће бити уз њега...</p> <p>Млад си ти још, па не знаш...{S} А, ето, хајдуци напредују...{S} Ч |
| вратима ни помакнуо се, — поче стењати још јаче и, као болесник какав, неким меким, изнемоглим |
| с маслом, сиром и кајмаком, и, пустивши још петеро шестеро јањади да се заиграју по авлији, кад |
| штенских плотова.</p> <p>Момци, што нам још остали у кући, непрестано им износили понуде: духан |
| ним једним погледом, погледом каква сам још само код болесника у огњуштини виђао...{S} Блиједо, |
| , отсијевао према сунцу.</p> <p>Нијесам још потпуно ни био довршио посла, када заптија један, н |
| се на окрхано, поломљено оружје што им још остало.{S} Изгледали су као гомила јадних, одбачени |
| земљи, па им мало било госпоства, него још ударили и у силеџиство над њима...{S} А силеџиска в |
| да га непрестано слушам како виче, како још хвали и још нуди... </p> </div> <pb n="397" /> <div |
| тихо и порумени.</p> <p>Руменило њезино још ме више наљути.{S} Изгледала ми тога часа као прест |
| ити: само једна танка, румена трака што још избија из ње и лагано се повлачи по јакој бијелој б |
| ти врата и отјерати га.</p> <p>То мајку још више распали, наљути.{S} Цичећи и пјенушећи од бије |
| и сељаку и сам својом руком отцијепи му још пет штапа по табанима...</p> <p>И хоџа би са заносо |
| ...{S} Блиједо, дугуљасто лице дошло му још блеђе, мале ситне боре око очију и око носа ишарале |
| ао да је био знак пратиоцима да постану још бјешњи, још дивљији и још разузданији...</p> <p>Пре |
| и без хаљина.{S} Кроз дроњке оне што су још висили на њима провидило се голо, изгребано тијело; |
| час по два.</p> <p>Једино момци што су још хтјели да настављају своје гозбовање и да се опијај |
| з нашег комшилука.{S} Не.{S} Били су ту још и многи <pb n="227" /> други које прије никад ни ви |
| ио би њима, наметао резу и подупирао их још дирецима, сандуцима, камењем.{S} И на демире пенџер |
| ану.</p> <p>— Ти... ти све знаш — рекох још пакосније, жешће, изазивачки. — Знаш а кријеш, прик |
| одвратих му подругљиво и за инат хакнух још три пута. — Таки ли си јунак!..</p> <p>— А ево да с |
| ни улагивати се.</p> <pb n="273" /> <p>Још и сада се о њему приповиједа прича како се чудноват |
| срце ти је исто као и у мајке...</p> <p>Још би ти и памет била као и мајкина, само ако те не по |
| добравао нешто или не одобравао.</p> <p>Још рјеђе су га могли навући да се и сам уплете у разго |
| те цвијећа, кутије, огледала.</p> <p>Он ју је кашње пратио и по ноћи кад је излазила од куће, и |
| се на штап и кушајући да се исправи. — Јунак ме у ову кућу довео, њега сам и служио...{S} Кад |
| ли је!</p> <p>— Златан ли је!</p> <p>— Јунак ли је! — подвикивале су гласно, желећи да их чује |
| да видимо, момче, да окушамо сад ко је јунак бољи! — викну, кочоперећи се. — Ево нам сад згоде |
| , да нијесам грђи од њега, макар што је јунак, — одговорих поносито — а вјерујем и теби...{S} Ш |
| што није био толико и домаћин колико и јунак и што није боље пазио на кметове и остале радине. |
| и удари ме по рамену.</p> <p>— Буди ми јунак! — рече. — Ни од шта се немој препадати...{S} А д |
| инат хакнух још три пута. — Таки ли си јунак!..</p> <p>— А ево да се кладимо да ће нам данашњи |
| во, гледајући ме преко рамена. — Баш си јунак!..</p> <p>— Плашио си се и ти!..</p> <p>— Лажеш!< |
| а ум пане.{S} И хтјела да се покаже као јунак неки, делија, мушкобана.</p> <p>У дну авлије, гот |
| д се само о јунаштвима причало а правих јунака није било, изгледао је као нови Ђерзелез Алија, |
| вајући да се дигне. — Нисам лупеж...{S} Јунаке кољу, а не шибају...</p> <p>— Удрите!</p> <p>Нек |
| S} Као да је била срамота нека онаквоме јунаку дуго разговарати са женом, макар и са својом, и |
| иним јунаштво, да се о мени прича као о јунаку и... и да ме сви хвале...{S} Их!..</p> <p>Па изм |
| ајдука...{S} Зулфагу онога... па отишао јунаку, у чету његову.</p> <p>— И био четник?..</p> <p> |
| д тако питаш! — отегну некако осорно. — Јунаци су оно, болан, а ми смо нико и ништа...{S} Једва |
| ослони му се лактом о кољено.</p> <p>— Јунаци су они...{S} Не жале гинути... — рече.</p> <p>— |
| а се освете?..{S} А оружани су и они, и јунаци су, и...</p> <p>Нехотице ми се оте поглед на изг |
| ширењу устанка, о бојевима, окршајима, јунацима разним, говорили смо и ми највише о томе, гото |
| и и прикаскивати за њим, кочоперећи се, јуначећи и на силу се смијући, шалећи.</p> <p>Тек када |
| пкладити, да се и он, — макар колико се јуначио и претварао, — плашио исто као и ја, да је и ње |
| </p> <pb n="252" /> <p>— Ђе си, одмјено јуначка? — питао је сагињући се готово до земље и љубећ |
| о смета људима који хоће напријед, који јуначки газе и пробијају путе...{S} Свак лаже ко каже д |
| е читаве приче причати о њему.{S} Онако јуначки, дрзак, насртљив, у дане кад се само о јунаштви |
| и упињао да изгледа што поноснији и што јуначнији и, објема рукама обухватајући штап, на силу х |
| еобично се распричао.{S} О хајдуцима, о јунаштвима њиховим говорио је по два сахата, причао и о |
| , дрзак, насртљив, у дане кад се само о јунаштвима причало а правих јунака није било, изгледао |
| ешу са усташима многи су отпочели своје јунаштво кушати у чаршији.</p> <pb n="356" /> <p>Људе к |
| “...{S} А, токорсе, пошао сам да учиним јунаштво, да се о мени прича као о јунаку и... и да ме |
| ли ти то поштење, болан?..{S} Је ли то јунаштво?..</p> <p>— Остави...{S} Шала је...</p> <p>Хај |
| и бег одужио се и мени и свакоме својим јунаштвом и срцем својим...</p> <p>Па све јаче стискају |
| <p>— Готов?..{S} На што?..</p> <p>— На јуриш!</p> <p>— Бива: ја једва чекао да угледам некога, |
| пали и ти...{S} И онда... кад викнем... јуришај!..</p> <p>— А ако их буде много?</p> <p>— Не пи |
| једну муху с образа, која је непрестано јуришала не њега и додијавала му.{S} Осјетивши да сам у |
| се бранити камењем.{S} У љутини, оној и јуришао сам <pb n="226" /> на неке, ударао, док напошље |
| ож.{S} Брзо се и окрену и као да хтједе јуришати на противника.</p> <p>И — намах застаде.</p> < |
| иберем.{S} И сва крв као да ми изненада јурну у образе и страшан бијес обузе ме.</p> <p>— Теби |
| је преостало пренио је тамо.{S} Свакога јутра, рано, прије гранисунца, износио га на праг, прин |
| ила и голема свађа, да сам хоџа једнога јутра не поче да нам све објашњава захтијевајући и од н |
| шнијих момака наших, посвађа се једнога јутра са свима осталима, ради љепушкасте Ајкуне, Циганч |
| RP19132_C4"> <head>IV</head> <p>Једнога јутра, управо у свануће, пробудила ме необична хука и г |
| , нити се поздрављајући.</p> <p>Једнога јутра, пошто се сви разишли и пошто сам остао сам са Су |
| у кући нам је био нечувен неред.{S} Од јутра до мрака непрестано нам долазиле жене, познате и |
| и пред чим се снебивао.{S} Радио сам од јутра до мрака, радио без одмора, непрестано.</p> <p>Иш |
| е је било ведро и свијетло као прољетње јутро, разлијевао мек, благ осмијех, рашчешљана брада п |
| и таквим беспослицама забавља.{S} Свако јутро убрао би по киту цвијећа, задјенуо под широки, ћо |
| ко годила није колико Зулфаги.{S} Свако јутро пролазио ми он испред дућана, ишао међу комшије, |
| арао се да јој што боље угоди.{S} Свако јутро, прије зоре, босоног је ишао на Неретву, доносио |
| човјек, пробудивши се у ведро, свијетло јутро, заборави на ружне <pb n="390" /> снове што их не |
| да сам га то исто при доласку питао. — Јуче?</p> <p>— Прекјуче — кратко одговори он, не гледај |
| ислећи да ћу наћи коју мрвицу што ми од јуче остала.{S} Узалуд.{S} Свраћао сам се и у хендеке у |
| шманина, што више вјерује њему, кога је јуче познао, него мени, с киме је толико друговао.{S} К |
| наше чете — напомену Сулага.</p> <p>— И јуче?</p> <p>— Ноћас су довезли рањенике.{S} Сад их поч |
| смислимо, усташи ће ојачати.</p> <p>— И јуче су разбили наше чете — напомену Сулага.</p> <p>— И |
| д би ти хтио остати овђе, заклао бих те к’о јање.</p> <p>И опет ме удари кундаком.</p> <pb n="2 |
| ш, душманине, као да не знаш да те могу к’о пса избацити из куће одмах, овог часа...</p> <p>Зул |
| акнем се, и не пазећи на гомиле бисага, кабаница и конопа по путу, спустих се низ басамаке.</p> |
| и кесе чибуклије, а из теркије, покрај кабанице, провирују кахвени ибрици и златасти зарфови о |
| тала.{S} Огрнута је била лаком, црвеном кабаницом, испод које је провиривао чибук с лулом и мрк |
| — одговори Хусо поносито. — За људе је кавга...{S} Жене нек се не петљају у то...</p> <p>— Она |
| равдајући се. — Данас допао и ево одмах кавга...</p> <p>Сулага се осмјехну.</p> <p>— То је само |
| е и вазда се жестио што и она није била кавгаџија, што и она није газила у инат.</p> <p>Напошље |
| оружја за појасом!..{S} Па су хајдуци и кавгаџије, зулумћари, отмичари, а Зулфага је миран, сти |
| учинио...{S} Мислила сам...{S} Их...{S} Кавгаџијо један!..</p> <p>— Ђаволе!..</p> <p>Све срџба |
| егну изазивачки.</p> <p>— Биће бруке... кавге...</p> <p>— И због мене би, зар, могло бити кијам |
| ијеша се међу нас.</p> <p>— Оставите се кавге, људи! — викну промукло, а руке које је раширио д |
| ио ни сам не знам кога, на силу тражећи кавге и ината, жељен да се макар с киме ухватим у кошта |
| е осмјехну.</p> <p>— То је само почетак кавге — рече. — Имаћете је још...{S} Чујем да ти је све |
| ешка се.{S} Непрестано као да је тражио кавге, ината с њоме и вазда се жестио што и она није би |
| у први приступио и отада више није било кавге међу нама.{S} Шта више и уортачили смо се и отпоч |
| —</p> <p>Што си дошла?..</p> <p>— Ко је кавгу започео? — запита мајка као осоколивши се и подиж |
| ради тога и замало што се не претвори у кавгу.{S} Јово, намамљујући једног муштерију, баш почео |
| сјенци старих бршљаном обраслих зидова, кад се чудна тишина, нека разлије унаоколо и кад се сам |
| Није ми било стало до свијета ни онда, кад сам кроз четири мјесеца ишла од врата до врата... е |
| "219" /> <p>Погледала би па истом онда, кад би је, — не поздрављајући, — позвао да му хамам уре |
| по крилу, по новим, свиленим димијама, кад ме опази некако поплашено устукну натраг и одиже ру |
| о с њоме заједно да станем пред Хасана, кад се он исправљен, поносит и горд, помоли на прагу, ш |
| и низ руку.{S} Биће, бре, галама једна, кад истрче дућанџије из својих дућана, изненађени, када |
| крви на везеној долами, вратио с пута, кад би пред вратима зазвонило момачко оружје и зарзали |
| ..</p> <p>Шта би мислила и сама Хатиџа, кад би виђела како живим од доброте њезина оца док... д |
| не осврћући се никуд.{S} Само понекад, кад би смрдљива лојаница почела да плави и да шкиљи, уз |
| p> <p>— Мислиш ли ти да су усташи жене, кад тако питаш! — отегну некако осорно. — Јунаци су оно |
| Кад год бих се враћао из куће Сулагине, кад бих изишао из врата његових, увијек сам опазио Зулф |
| ањивати, нити им забрањивала.{S} Кашње, кад су жене престале долазити, кад је остала осамљена, |
| , не говорећи један с другим.{S} Кашње, кад смо прилично поодмакли, Хасан као да сам хтједе зап |
| застане.</p> <pb n="243" /> <p>И кашње, кад се мало одомаћио у кући, кад је све упознао, остао |
| како ћу проћи.{S} Није се чак ни кашње, кад је опасност минула, барем навратио мало да види гдј |
| и да дућан лијепо очистим и уредим, те, кад унесем робу, да својом чистином одудари, истакне се |
| варали!..{S} Знам само да је у свануће, кад сам се дигао из душека и хтио се умивати, уљегла ми |
| о ме хвалио и једнако нудио крви.{S} И, кад бих замакао кроз сокаке и приближио се чаршији, уви |
| и некаквих хартија, тефтера и писама и, кад год би мајка изашла у авлију, сједао је у прикрајак |
| ом...{S} Хасан се још и држао некако и, кад сам себе на силу соколећи, усиљавао се да брже крен |
| естеро јањади да се заиграју по авлији, кад би посједали по трави, он сам сједао је међу њих, п |
| познати да су то они исти момци, који, кад би бабо кренуо у лов, онако поносито и изазивачки, |
| а и са састанцима у ноћи, по мјесечини, кад руже цвату и јоргован мирише?{S} Је ли видјела од д |
| чито према Хатиџи.</p> <p>Сваке вечери, кад сам се враћао кући, дочекујући ме на авлији, имала |
| Лакше јој било кад макар с киме говори, кад прича макар о чему.{S} Ништа помогло није ни кад са |
| ти луле и ја му као, почео припомагати, кад дјеца око нас подигоше галаму и задречаше, како су |
| адесет дана откако се почео припремати, кад једне ноћи изненада уљезе у моју собу и раскорачивш |
| } Кашње, кад су жене престале долазити, кад је остала осамљена, готово као да је и сама жељела |
| p>И кашње, кад се мало одомаћио у кући, кад је све упознао, остао је такав.{S} Са слугама и слу |
| вјеровати.{S} И може ли он бити хајдук, кад није ни снажан, ни мрк, ни крвавих очију!..{S} Може |
| ује по дану, под врелим, топлим сунцем, кад се крв у жилама распали и кад се отворено гледа очи |
| и торбу.</p> <p>— Аферим!..{S} Аферим, кад си таки! — узвикну весело, па притрча и обгрли ме. |
| ру били краћи од минута.</p> <p>Петком, кад су се у кући кухала каква љепша јела, слала ми увиј |
| си ме звала? — питао сам је сјутрадан, кад смо се нашли и остали осамљени обоје. — Рашта?..</p |
| 2_C22"> <head>XXII</head> <p>Сјутрадан, кад сам се пробудио, опет сам се састао са Сулагом.{S} |
| ајући се да будем што мирнији. — Оклен, кад је наш <hi>слуга</hi>?</p> <p>— Он није дошао од не |
| Шта ћемо сад? — запита мајка забринуто, кад је и опет дошао да иште новаца, а тек половица грађ |
| > <p>— Па шта ће него ти разбит’ главу, кад ти нијеси њему разбио прије?..{S} Аферим!..{S} Чо’ј |
| ихо, преврћући бројанице. — Хвала Богу, кад није прошло горе...</p> <p>Тиме као да је пресијеца |
| е тражио, товарио...</p> <p>Напошљетку, кад ми већ додијало толико размишљање, подигнем се и ис |
| аком десетом кораку.</p> <p>Напошљетку, кад ми већ додија толико узалудно тумарање, љутито одба |
| ад ја опалим, пали и ти...{S} И онда... кад викнем... јуришај!..</p> <p>— А ако их буде много?< |
| нокте, мучити се.</p> <p>— Па... па... кад си ми драг, узми ме!.. — узвикну готово плачући. — |
| е приљубљујући се уза ме. — Ономадне... кад сам чула да си погинуо... вриснула сам и не гледају |
| ме по носу. — А ја знам да треба...{S} Кад се кућа кући, онда и треба.</p> <pb n="378" /> <p>— |
| ... и ја сам се зажелио куће, ама...{S} Кад дођем тамо, па кад ме запитају: „Ђе си био?..“ зар |
| прша... опусти једно крило и паде...{S} Кад сам јој притрчала, била је мртва...{S} Глава јој па |
| вједнички — и не пуцај прије мене...{S} Кад ја опалим, пали и ти...{S} И онда... кад викнем... |
| ову кућу довео, њега сам и служио...{S} Кад њега нема, жене служити нећу...{S} Лијепо је то...< |
| ено, да се сами упусте у разговор...{S} Кад сам ја био међу њима лакше било обојима...</p> <p>Т |
| испод њезине снаге и надзора њезина.{S} Кад год бих се враћао из куће Сулагине, кад бих изишао |
| ном се није ни шалио ни омиловао ме.{S} Кад је изашла мајка, — која се пред њим није сакривала |
| </p> <p>С кметовима је био друкчији.{S} Кад би нам они дошли у авлију, до шездесет их на броју, |
| остављали на миру, нити ме штедјели.{S} Кад бих прошао чаршијом, са јараном којим, беспослене д |
| доћи ми у дућан и сам ми се јавити.{S} Кад ми стаде на ћепенак, сав изгребан, мрк, необријан, |
| знао онако причати и онако тумачити.{S} Кад мене неко похвали да лијепо причам, увијек се сјети |
| ви на све, све погази, одби, одбаци.{S} Кад је већ видјела да јој нико ништа не може забранити, |
| озвољавао.{S} И то га увијек љутило.{S} Кад год би извађени дукат морао поново да поврати у кес |
| он пробуди и да дуго не чека на њу.{S} Кад би се пробудио, хитала је с ибриком у руци и са чис |
| е и непрестано развлачиле на смијех.{S} Кад је дошао, изгледао је некако сметен, збуњен, стидан |
| {S} Само кад они не би били код куће, — кад би отишли куда, — излазила је преда ме, јављале се, |
| ко поплашено поче се измицати натраг. — Кад твоја памет не може...{S} Их!..{S} Како ћу ја?..</p |
| {S} Женска памет — рече сажаљевајући. — Кад јој се опет вратио... и вратио се убрзо <pb n="361" |
| ари, залажући се кромпиром и жваћући. — Кад огладне, наврате и амо...</p> <p>— И разговарају с |
| кунин витао који се умало не преврну. — Кад су непокорни!..</p> <p>— А што ће ти ђевојке, несре |
| лан, како ће то бити, — викну заносно — кад уљезем у Сарајево и пронесем главу људску на ножу, |
| нога, попридиже се. — Тада?..</p> <p>— Кад је бег погинуо, читава наша чета изгубила је главу |
| чемо и не излазимо без оружја.</p> <p>— Кад роб подигне главу и врисне за слободом, нико од њег |
| ја!..</p> <p>Хасан се распали.</p> <p>— Кад би ми отац забрањивао полазак, ја бих му запалио ку |
| о главом и непрестано уздисао.</p> <p>— Кад сила прекипи и кад пређе у насиље, онда јој је и кр |
| ене на ручак — проговори меко.</p> <p>— Кад не можеш јарана дочекати у својој кући, ено ти моје |
| мајка покуњено и обори главу.</p> <p>— Кад сам дошла у ову кућу затекла сам га...</p> <p>Зулфа |
| ..</p> <p>— А њему и то криво?</p> <p>— Кад сам узела кумру на прси, — настави Хатиџа живље, не |
| н се заклео да су га оробили хајдуци, а кад је примио на душу, ми му вјерујемо — рече Ибрахим е |
| Сулага пакосно, — и не шале се...{S} А кад не би били оружани, наши би се одавно дигли да их т |
| говоре ни о чему колико о боју...{S} А кад се премного говори о једном послу, то, бива, значи, |
| е у разговор, да и он рекне своју.{S} А кад би га заиста навукли и изазвали да нешто каже, обич |
| зак, ја бих му запалио кућу, — рече — а кад би ти хтио остати овђе, заклао бих те к’о јање.</p> |
| е могле довршити — отсијече.</p> <p>— А кад више није било пара да их довршите, онда...</p> <p> |
| јући, сам отпочнем разговор.</p> <p>— А кад си рањен? — запитам меко, болећиво, сасвим заборављ |
| њему ништа о том не напомињем.</p> <p>А кад би се бабо, суморан, мрк, опаљен пушчаним димом, са |
| их мање и мање долазило.{S} У оно доба кад су се обично окупљали и састајали, Зулфага је излаз |
| > <p>— Ево нас — рече напошљетку Сулага кад стигосмо до куће, једном руком држећи канат и пушта |
| је понекад и гурнуо, ударио, — као онда кад сам им истом дошао у кућу, — ипак никада као да ни |
| Људи се најчешће дигну да помогну онда кад је касно помагати; док човјек не загрца, не осврћу |
| о се од срца и весело насмијао баш онда кад би му причали за разне Хасанове испаде, — које би с |
| кочи, исправи се.{S} Опрезно, као мачка кад се прикрада, приступи вратима, раскорачи се изазива |
| p>— Немој...</p> <p>— А је ли шала била кад си мени долазио! — запита Хајкуна отимајући се и уд |
| да би му мања и грехота и срамота била кад би се случајно и превјерио, него кад би се спустио |
| причама много вјеровало.{S} Има времена кад и најпаметнији људи вјерују у најлуђе приче.{S} Зат |
| елио куће, ама...{S} Кад дођем тамо, па кад ме запитају: „Ђе си био?..“ зар да им рекнем „Ниђе“ |
| ем рашћерао све махаљане...</p> <p>— Па кад ме неће да слушају — упаде Хасан сурово и гурну гла |
| гранато дрво поткресује...{S} А фукара кад се осили најгрђа је и најћоравија...{S} Њезина тира |
| Нити је, каже, Зулфага имао својих пара кад је у нас дошао, нити су Хамиду паре отели хајдуци, |
| Кад се ноћ спусти, — каже — читава кућа кад потоне у мрак, у помрчину, и кад све поспе онда нас |
| ћу с њиме у соби?..</p> <p>Нећу с њиме кад немам посла...{S} Имам ја и другог, свога рада...</ |
| Онако јуначки, дрзак, насртљив, у дане кад се само о јунаштвима причало а правих јунака није б |
| знавала право стање наше, изненадила се кад је све то чула, уплашила се.{S} Жена, која је вазда |
| е и они њега и он њих, изненадили су се кад су видјели како ја непрестано трчкарам по дућану и |
| ице...</p> <pb n="380" /> <p>Сажалих се кад је угледах такву.</p> <p>— Рашта сам је прекорио?{S |
| </p> <p>— Пуно.</p> <p>— Па какве штете кад их продамо?..{S} Ја бих их давно продала...</p> <p> |
| а кућа кад потоне у мрак, у помрчину, и кад све поспе онда настану праве муке за њу...{S} Чини |
| равији и ено му Хамида...{S}И... и... и кад га не дворим, шта ћу с њиме у соби?..</p> <p>Нећу с |
| у ножем по руци и крв јој отворио.{S} И кад она застаде и некако зачуђено погледа у рану, он се |
| е на очи чим сам прихватио за алку, — и кад је мајка отворила канат, застали смо обоје једно пр |
| м сунцем, кад се крв у жилама распали и кад се отворено гледа очи у очи једно другоме, него у п |
| Чак ме два-три пута на плач нагонили и кад плач није помогао, почео сам се бранити камењем.{S} |
| но уздисао.</p> <p>— Кад сила прекипи и кад пређе у насиље, онда јој је и крај — тврдио је упор |
| трчао није, ни за ким пристајао; чак и кад му је неко требао, није му знао ласкати ни улагиват |
| м за те...{S} Ево свега...</p> <p>Чак и кад бих изишао из собе и кренуо, пошао у дућан, он је ј |
| е чудна тишина, нека разлије унаоколо и кад се само шапатом смије говорити?..</p> <pb n="353" / |
| његову моћ ни силу, разбило ми главу и кад сам окрвављен дошао да му се потужим, само је слегн |
| ..“ зар да им рекнем „Ниђе“...</p> <p>И кад ме запитају: „Шта си радио?“ зар да рекнем „Ништа“. |
| , по леђима, по прсима, свуда.</p> <p>И кад би се подигао и почео бјежати, трчала је за њим, го |
| ам не досјети и не исплати му.</p> <p>И кад наплаћује а он некако окреће главу, стиди се, снеби |
| колико, ако би се заиграли и заговорили кад он није био у кући, као да би премрли од страха чим |
| ругој ни помислит’ не смијеш ни сад, ни кад наусница нагари...</p> <p>Тада ме некако обузе чуда |
| се осмјехне на њу и нашали мало.{S} Ни кад је изгледао најведрији није се смијао нити шалио.{S |
| макар о чему.{S} Ништа помогло није ни кад сам престао одговарати и склопио очи, претварајући |
| сељак љутито. „Прошли су сретни земани кад се лијепо живјело“...</p> <p>Цар дозва пратиоце, ко |
| прије?..{S} Аферим!..{S} Чо’јек ће бити кад тако зна да удара и да се брани, а не трчи баби да |
| ..{S} Замисли само колики ће дућан бити кад она распе паре!.. </p> </div> <div type="chapter" x |
| — Треба ми друг, а нећу другог тражити кад си ти овђе...{S} Хајде!..</p> <p>— Међу влашке хајд |
| </p> <p>Он ју је кашње пратио и по ноћи кад је излазила од куће, и остајао с њоме негдје чак до |
| жалосно јекнувши склопих очи, очекујући кад ћу издахнути.</p> <p>У томе сам и заспао...</p> <p> |
| е...</p> <p>Новци!..{S} Шта ће ми новци кад треба хљеба?..{S} Залогај хљеба од дуката, је дражи |
| усташе. .{S} Мало прије ми рекоше наши кад су доносили ствари.</p> <p>Ја се брзо исправих, под |
| еђа камењем, дрвима, стакладима.{S} Тек кад би се, рашчерупан, раздрљен и испрљан дочепао собе |
| лизину, врпољио се и пипао рану.{S} Тек кад се измакла од њега и изишла из собе, стиште зубе и |
| пред њега као испред туђина каква и тек кад сам знао да ће почети с дијељењем дуката, јављао са |
| што се пропињало уз демире.</p> <p>Тек кад би које од нас од досаде почело зијевати и протезат |
| урале се наранче и лимунови.</p> <p>Тек кад се мајка поче помало опорављати, поче се и хука сти |
| лашеним и радосним погледом.</p> <p>Тек кад се спустих с прага и приступих јој ближе, она одиже |
| {S} Вазда ме премјеравао мрким погледом кад бих случајно, мјерећи штогод, морао се очешати од њ |
| , поведе у собу.{S} Застадох као укопан кад пређох преко прага.{S} Велики, тежак ћилим, — преко |
| е чак и погуривши се као да је очекивао кад ће му показати врата и отјерати га.</p> <p>То мајку |
| нпут сам, из радозналости, прислушкивао кад се жалила једној слушкињи, како је он, бабо, још и |
| плашим...</p> <p>— А што си га спомињао кад се не плашиш?..</p> <p>И спуштеним гласом доврши:</ |
| авну изјаву.{S} Ја сам, опет, њу слушао кад ми говорила о комшилуку и комшиницама, о махнитој Ф |
| ила.{S} Готово да је Зулфага имао право кад је говорио мајки: »Готова пара у руци, најнесигурни |
| ла кад би се случајно и превјерио, него кад би се спустио дотле да ради и <hi>женске</hi> и <hi |
| и мале и велике, ипак сам се изненадио кад сам опазио једну гомилу људи каква се у најсвечаниј |
| причањем сан разбије.{S} Лакше јој било кад макар с киме говори, кад прича макар о чему.{S} Ниш |
| уклањала, измицала, сакривала.{S} Само кад они не би били код куће, — кад би отишли куда, — из |
| а ме се готово ни освртао није.{S} Само кад би видио да сам и сувише заостао, задихао се, да по |
| /p> <p>Мајка је опет плакала непрестано кад су јој причали о мени.{S} Кришом, да не види Зулфаг |
| >— Остани...{S} Слађе ми попушити цигар кад си ти овђе.</p> <pb n="395" /> <p>Други пут, опет, |
| па ме зато и одбијала.</p> <p>Али опет кад сам понекада ишао Сулагиној кући и пролазио сокаком |
| живи, ни ђецу да рађа, јер шта ће живот кад се ни за се ни за њих нема чему бољем надати?“</p> |
| њући да је задржи у соби баш у том часу кад је највише жељела да изађе и да се разговори с њима |
| Остарили...</p> <p>— Нек је хвала Алаху кад ти проговори, а макар врата и ђаво однио! — дочека |
| никога да замилује...{S} И жену и ђецу кад бих имао, ни њих не бих миловао...{S} И њима бих зл |
| pb n="338" /> <p>Али како ли се зачудих кад мјесто силом измишљених тужилаца и свједока код бим |
| екала ме пред Сулагиним вратима.{S} Баш кад сам застао на прагу и прихватио за мандал, да гурне |
| , као да се и веселио томе.{S} Једанпут,кад је једно сељаче, које сигурно није знало за његову |
| id="SRP19132_C24"> <head>XXIV</head> <p>Кад сам испричао Сулаги како сам прошао код Ибрахим-ефе |
| сави ми руке око врата. — Она!..</p> <p>Кад сам уљегао у собу затекао сам мајку како узваљена у |
| .</p> <p>— Нико бољи од Алаха!..</p> <p>Кад смо се приближили Сулагиним вратима истрча нам неко |
| <p>— Нијесмо.</p> <p>— Аферим!..</p> <p>Кад се спустисмо готово до Миљацке чији се потмуо шум р |
| а узмемо и »да заварамо глад«...</p> <p>Кад би, напошљетку, међу нас дошао и Сулага, узимао ме |
| ни храном, душецима, чадорима...</p> <p>Кад загледах боље, познадох међу њима Јована, оног исто |
| т смирих и прихватих за посао...</p> <p>Кад сам, пред вече, пошао Сулаги да му све опричам, мај |
| њој.</p> <p>— Дај ми преобуку...</p> <p>Кад је Зулфага стигао кући био сам већ преобучен.{S} Сј |
| ле говорити о њему, узносити га.</p> <p>Кад би увече пролазио махалама нагиздан, обучен, пребац |
| и тепала ми и митила ме, мазила.</p> <p>Кад би бабо по обичају кренуо кадикада, са момцима и са |
| сима и безброј штапова у рукама.</p> <p>Кад смо, након дугога лутања, опазили ватру, како пред |
| пробија столове, бурад, терђахе.</p> <p>Кад се код џамије бацали камена с рамена пребацио је св |
| не омилује и не штипне за образ.</p> <p>Кад би нам дошао џепови му увијек били пуни ораха и љеш |
| га осамљена, потрчах за хамалом.</p> <p>Кад сам дошао до врата и од хамала узео ствари, био сам |
| бог тога се и ноћи плаши толико.</p> <p>Кад се ноћ спусти, — каже — читава кућа кад потоне у мр |
| екаквим сељацима пошао у Мостар.</p> <p>Кад сам закуцао на авлиска врата, — ђаво би га знао раш |
| ивке, тек колико да не шутимо. —</p> <p>Кад? ..</p> <p>— Па није изненада...{S} На овај пут спр |
| јесам још потпуно ни био довршио посла, када заптија један, необично угојен и здепаст, са голем |
| ао их и заклањао им лица; само понекад, када би се под големим оџаком, у врху собе, мало појаче |
| дућанџије из својих дућана, изненађени, када ме виде онако крвава, а нож одсијева према сунцу и |
| души и слађе сам спавао.</p> <p>У зиму, када су ноћи постајале дуже, и разговарали смо више.{S} |
| ити бих могао сазнати, да једне ноћи, — када се чинило да су сви поспали и када сам случајно из |
| <p>И смијешан ми постаде.{S} Има часова када, макар душу притискивали најтежи терети, ускипи не |
| спусти се пред њу.</p> <p>Има тренутака када човјек по нагону неком, — макар и не имао јачих ра |
| и с мајком и љутио се ако би га позвала када да јој помогне у послу, да донесе воде, дрва, масл |
| ову у леђа и да му преврне зембиљ.{S} И када, уз грохотан смијех пакосника, попада сва роба и р |
| ада смо изашли готово до на крај шуме и када кроз густеж оној опазисмо како се испод нешто прор |
| и, — када се чинило да су сви поспали и када сам случајно изишао на авлију — не угледах их обој |
| ао што се гледају добри стари пријатељи када се након дугог растанка изненада нађу и састану.</ |
| p> <p>— Не смијем ти ни у очи погледати када причам</p> <p>— узвикну изненада и пребаци шамију |
| Хасана, нити му говорио о томе.{S} Тек када он сам, говорећи о својим новим пријатељима, хотим |
| на силу се смијући, шалећи.</p> <p>Тек када би, након дугога лутања, он сам предложио да се вр |
| /p> <p>— Ено га! — напошљетку избаци он када смо изашли готово до на крај шуме и када кроз густ |
| p>Како отац или није хтио или није имао када да води много бриге о мени, био сам препуштен само |
| у.{S} И ништа ми није било милије, него када би се ушљед моје неподмитљивости почео љутити и ст |
| гано га куцкала по њима.</p> <p>Ријетко када да чаршинлије нијесу устајале из својих дућана и с |
| дгод дуже разговарали.{S} Ако је и било када разговора између њих, било је насамо, одвојено, гд |
| <p>Право да кажем, баш ми је мило било када сам након дужег чекања видио да се Хасан не враћа |
| чаршије пуцали, шенлучили.{S} Сваки пут када би наљегао погледао би ме испод ока, лукаво намигн |
| робљима, по црквама и само чекају згоду када ће ударити и читав шехер попалити с једнога краја |
| d="SRP19132_C34"> <head>XXXIV</head> <p>Када сам с мајком разговарао о Хамиду и његовој свађи с |
| угом.{S} Ја се уопште и не сјећам да су кадгод дуже разговарали.{S} Ако је и било када разговор |
| обгрлио, ни протепао ми што.{S} Ако бих кадгод посрнуо, обрезао се или опржио, није се сажалио |
| ндија ослухну и осмјехну се лукаво. „То кадија хрче“, прошапута окрећући ми се, па ме опет поче |
| /p> <p>— Их!..</p> <p>— А какве су наше кадије... наши судови... нећеш му учинити ништа...</p> |
| I</head> <p>До неколико дана отишао сам кадији.{S} Био то омален, широк, трбушаст човјек, велик |
| да потражим Ибрахим-ефендију, помоћника кадијина, и њему да се притужим.</p> <p>Ибрахим ефендиј |
| им чисто бакарну боју и како је одсијев кадикада клизио и преко њих, заигравао, чудно су се пре |
| , одакле као да се неко руга, враћао се кадикада тих, пригушен одјек.{S} И цврчак је негдје у г |
| а.</p> <p>Кад би бабо по обичају кренуо кадикада, са момцима и са јаранима неким, према Црној Г |
| амењен и забленуто гледао у ефендију, у кадифасте му очи и искежене бијеле зубе.</p> <p>И по св |
| кратком, поткресаном брадом, с крупним, кадифастим, сањивим очима и дугим танким, правим носом, |
| покрај јастука, на широку шилту, меку, кадифасту шилту која као да је одавно чекала на нас... |
| витак, љепушкаст младић, с очима као од кадифе, са кратком, црном, поткресаном брадом, необично |
| чампарима, играле су испред раздраганих кадуна, наклањале се према њима, савијале, угибале, пје |
| А он одмах почео викати... „Драго ти“, каже, „што ћу брже ићи па зато пјеваш...{S} И нећеш у с |
| ло што сам звала Хамида...</p> <p>„То“, каже, „опет за инат мени...{S} Због црвљивог карамфила |
| ају лутку, ослањајући се раменом о зид, каже:</p> <p>— С њиме се не може више...{S} Чудан је по |
| и мени, па и мени причао...{S} Нити је, каже, Зулфага имао својих пара кад је у нас дошао, нити |
| p> <p>И све говори некако жалостиво.{S} Каже: „Додијао сам вам, па ме и не гледате... бјежите о |
| еби:</p> <p>— Немој ићи...{S} Остани, — каже.</p> <p>— Не могу...{S} Имам посла...</p> <p>— Ост |
| аши толико.</p> <p>Кад се ноћ спусти, — каже — читава кућа кад потоне у мрак, у помрчину, и кад |
| етовима.</p> <p>— Радите као и досада — каже, а неће на нас ни да погледа...</p> <p>Кашње се ип |
| причати.</p> <pb n="282" /> <p>— Ишли — каже — цар и велики везир преобучени по народу, па узгр |
| 398" /> <p>— Нећу с тобом ни говорити — каже увријеђено, ударајући прстима по камењу. — Ругаш м |
| ла да се подругне мом „сиромаштву“ и да каже како је она, богата агинска кћи, научена на љепше |
| ико не смије да рекне истину, да му све каже, откреше!..{S} Аге, трговци, бегови, хоџе, све кук |
| угога, а сваки се устручавао да то први каже, изговори.</p> <p>Неколико минута тако смо се глед |
| а и сама окуша?..{S} Или је имала да ми каже нешто чудно, ново, лијепо, нешто што се не казује |
| да изда за винограде неке, шта ће да им каже, а она је само муцала, петљала нешто и гунђала, на |
| .</p> <pb n="224" /> <p>— Моје — поново каже Арнаутин, измахујући ножем и пријетећи Сулаги. — К |
| има и извуче нож из корица.</p> <p>— Ко каже да није моја? — запита, измахнувши ножем. — Ко?..< |
| азе и пробијају путе...{S} Свак лаже ко каже да је сретни земан — био...{S} Лаже!..{S} Сретни з |
| и га заиста навукли и изазвали да нешто каже, обично је креснуо укратко, оштро и одсјечно, и то |
| очнем замотавати цигар.</p> <p>Право да кажем, баш ми је мило било када сам након дужег чекања |
| рече отсјечно. — Нипошто!..</p> <p>— Не кажем ја за Сулагу...{S} Сулага је миран чо’јек — брзо |
| кихајући. —</p> <p>Наредио ми је да ти кажем да ће доћи...</p> <p>— Оставиће, зар, чету?..</p> |
| p>— Нећеш се љутити на ме, ако ти нешто кажем?</p> <p>— отегну.</p> <p>— Шта?.. .</p> <p>— Обећ |
| > <p>— Има, има, брате!..{S} Их, што не кажеш одмах?..</p> <p>Сад ће бити — почех ја шепртљати, |
| зар!</p> <p>— Само га немој ударати ни кажњавати — брзо дочекује Зулфага и као стане преда ме |
| апну ми на ухо:</p> <p>— А <hi>он</hi>, кажу отишао...</p> <p>— Ко <hi>он</hi>?</p> <p>— Хасан! |
| придигао и убрисао сузе. — Замамио је, кажу, и пошла за њега...</p> <p>— Тешко теби! — уздахну |
| , из шале, огрћући је ћурком. — Усташи, кажу, дочекали наше у Дузи и све поубијали...</p> <p>— |
| ао да сама са собом разговара. — Пуцао, кажу, у јаребицу, па погодио Хамида у ногу...{S} Он му |
| зива, нуди.</p> <p>Кахва се пролијева — кажу, духан се просипа, дукати се бацају као марјаши... |
| шли у лов...</p> <p>— Чак амо?</p> <p>— Кажу да овуда има лова.</p> <p>— А не бојите се да ће и |
| , имали су један другоме нешто много да кажу, много да испричају.{S} Зулфага је свакако имао мн |
| И замоли их да причају о свему, да све кажу.</p> <pb n="232" /> <p>Узбуђен човјек, под првим у |
| ?..{S} Ашиковала сам са ђевојкама да ми кажу и... казале су ми...{S} И ево... уфатила сам те, к |
| а и поче се климати.</p> <p>— Хаљине ми кажу све...{S} Куку!..</p> <p>Па ме узе испод пазуха, п |
| ковала сам са ђевојкама да ми кажу и... казале су ми...{S} И ево... уфатила сам те, копиљане, с |
| </p> <p>Вук длаку мијења, а ћуди никад, казали су стари...</p> <p>А он, ето, ни длаке промијени |
| е с њима, јео пилава из старих, великих казана бакрених, продавао им некакве ситнице и мијењао |
| н мене оставио, него ево, на твоје очи, казао ми да сам му најдража, и ја сам оставила њега!..{ |
| удио, опет сам се састао са Сулагом.{S} Казао сам му узгред да његову понуду никако примити не |
| екако пакосно, као дражећи га.</p> <p>— Казао си да ће свадба бити.</p> <p>— Хајкуна!..{S} Моли |
| вајући у његовој забуни, муци.</p> <p>— Казао си и да ћеш ме испросити — настави након дуже поч |
| тише, као успављујући ме. — Све нам је казао...</p> <p>— Лупеж!..</p> <p>Нешто као да поче тут |
| 4" /> <p>— И вечерас?</p> <p>— Синоћ је казао да ће доћи.</p> <p>— И ти ћеш га одбити?..</p> <p |
| е мало, па ће доћи да се лијечи...{S} И казао је да му припремиш једну собу у кући...</p> <p>— |
| е над њим да боље чује.</p> <p>— Шта си казао?..</p> <p>— Не могу.</p> <p>Она је непомично стај |
| Не знаш колико ми је драго што си ми то казао —— узвикну наслањајући ми се на раме и умиљавајућ |
| и хоџа и показа за њим. — Ето!..</p> <p>Казао сам: свршиће на вјешалима...{S} Тврдоглав је...</ |
| /> <p>— Шта би то било што би сад имала казати, а прије није могла?..{S} Шта је то?..</p> <p>На |
| е и све уреди — рекох полазећи. — Ја ћу казати Хамиду да га примамо. </p> </div> <div type="cha |
| и као почне размишљати.</p> <p>— Шта ћу казати? — одмах трчи мени и пита.</p> <p>— Смисли, па н |
| оћута.</p> <pb n="257" /> <p>— ...{S} И казаће како му је мајка расула благо и... и како сам ја |
| ерије поквари.{S} Муштеријама су, опет, казивали како су ми криве мјере, како ми ни оке ни арши |
| мити, уништити за неколико дана.</p> <p>Казивали су и како је нишанџија мимо све нишанџије на с |
| згледао и најприсебнији, поче причати и казивати нешто.{S} Али и он се збуни, смете, замуца.{S} |
| де, — које би сваки други отац најжешће казнио, — и поносито, задовољно узвикнуо је: „Аферим!{S |
| и никад ме није смјела јаче ударити или казнити жешће.{S} Пустити некоме да ти сазна тајну која |
| теже шамију.</p> <p>— Шта је било?..{S} Казуј!..</p> <p>— У твојој кући — замуца она ломећи се, |
| но онако говори, читав дан да говори. — Казуј!..{S} Причај!..{S} Све, све, све!..</p> <p>Она по |
| опет подиже шишану, напери је.</p> <p>— Казуј: држиш ли још ријеч да сам ти најдража?..{S} Гово |
| то чудно, ново, лијепо, нешто што се не казује по дану, под врелим, топлим сунцем, кад се крв у |
| да није знала других пјесама ни других кајда каквих, вјечито је пјевала само ту једну.{S} Пјев |
| ваистину, нијесте изучени на ове чудне кајде и гласове...</p> <p>Ништа...{S} Не плашим се ја н |
| са пуним чутурама, које им, објешене о кајишу, висиле о ункашу, са бисагама из којих им провир |
| p>Брже боље оде и донесе млијека, сира, кајмака.</p> <p>Све остави преда ме на ћилим, сједе ми |
| нте с медом и мјехове с маслом, сиром и кајмаком, и, пустивши још петеро шестеро јањади да се з |
| сам се покајао ради тога.</p> <p>— Пхи, какав си ми то момак! — добацивао је презриво, окрећући |
| преобучеш — рече умиљавајући се. — Их, какав си!..</p> <p>— Какав?..{S} Лијеп! — нашалих се ја |
| еба печени голубови полете у уста!..{S} Какав ми је, бива, народ који јауче за добром, за славо |
| ове те бимбаша...</p> <p>— Шта је?..{S} Какав је сад белај?.. — помислих у себи и, право да реч |
| баш у ономе који кука да му је зло.{S} Какав ми је то несретни народ који се сам с муком диже, |
| љавајући се. — Их, какав си!..</p> <p>— Какав?..{S} Лијеп! — нашалих се ја, давећи се залогајим |
| е осамљен, сакривен од сваког.</p> <p>— Какав је, још ће чију кућу запалити — говорио је хоџа з |
| — запита она дурљиво и напући усне. —— Какав си то данас?..</p> <p>— Ја сам онакав какав сам и |
| угљиво узви носом.</p> <p>— Видиш ли га какав ти је — рече пакосно. —</p> <p>Вук длаку мијења, |
| бих се, загрлио, пољубио и упустио у ма какав разговор.{S} Два-три пута и притрчавао сам им и с |
| љио негдје у висину, изнад себе, — и на какав дужи говор као да није смио ни помислити.{S} Десе |
| в си то данас?..</p> <p>— Ја сам онакав какав сам и био, — дочекам кезећи зубе и готово режећи |
| изгледало као да тамо сједи огроман див какав са неколико глава на раменима и са неколико рука. |
| шта се ово ради, у царскоме здрављу, и какав је ово зулум настао?</p> <p>И закукаше како им је |
| помена да зец баксузлук доноси?...{S} И какав ће то баксузлук донијети?...{S} Хоће ли се који о |
| али и подупирали мертецима, да их не би какав непозвани гост изненадио; прозоре и пушкарнице на |
| иле, макар комадић хљеба, макар залогај какав.{S} Ништа.</p> <p>А цријева као да врију, кључају |
| се пребијам по туђим кућама као сирјак какав, бескућник и беспосличар? — питао сам сам себе, п |
| вијао се по соби, ширио се и, као облак какав, обавијао их и заклањао им лица; само понекад, ка |
| о неколико пута.</p> <p>И као побједник какав, накрививши фес над око, а пребацивши обје руке п |
| — поче стењати још јаче и, као болесник какав, неким меким, изнемоглим гласом избаци:</p> <p>— |
| ебело стабло, почех јечати као болесник какав.</p> <p>Хасан, осврнувши се, у први мах као да се |
| о би се тада обично у чаршији или хамал какав или Циганка понека, носећи у малим, калајисаним т |
| p>Ако му је понекад случајно и затребао какав друг, звао је мене.{S} Извуче однекуда голем и те |
| и: тек каткада, уријетко, ако би стигао какав хабер из Мостара, од мајке, и по која оштрија пор |
| ече суво. — Чим сам му ја љуцки опричао какав је оно чојек, одмах га и омрзнуо...{S} И вели: не |
| е.{S} Свакоме шаље и поздрав или савјет какав.{S} И, пошто га већ сви кметови ижљубе у руку и с |
| и, — дочека она ватреније и, као кривац какав, бојећи се да ме отворено погледа, окрену главу п |
| или.{S} Сијело, скуп, састанак, теферич какав није се могао ни замислити, а да се и Смајил-ефен |
| оче ме обузимати, чудна, пакосна срџба, каква обично избија у човјеку који је учинио неку погре |
| ба, кроз све махале једне голема граја, каква се одавно чула ни запамтила није.</p> <p>Читав се |
| одао...</p> <p>— Одмах?..</p> <p>— Ама, каква је моја памет? ..{S} Каква?.. — отегну он некако |
| гоме... теби, ето, баш теби!..{S} Аман, каква је ноћ била!..</p> <p>И није више о томе хтјела г |
| p> <p>— Ама, каква је моја памет? ..{S} Каква?.. — отегну он некако очајно, гледајући према неб |
| дедо из прикрајка и чудно се накашља. — Каква је твоја школа?..</p> <p>— Ја ћу говорити — одгов |
| вакат нит’ си ми долазио, нит сам имала каква хабера од тебе...</p> <p>Заборавио и мене, и закл |
| </p> <p>Петком, кад су се у кући кухала каква љепша јела, слала ми увијек понешто.</p> <p>Око р |
| вином неком.</p> <p>И није то била шала каква ни обична игра, него баш права трговина, која нам |
| ајно гдјегод на тавану, у прашини, била каква стара пушчетина, нож, па макар и косијер, — и њих |
| читав посао, и ако би се гдје појавила каква тврдоглавија муштерија притрчавао му у помоћ и хв |
| ао сам се испред њега као испред туђина каква и тек кад сам знао да ће почети с дијељењем дукат |
| изгледала као стара, немоћна просјакиња каква, у чађавом, дроњавом и подераном одијелу, са безб |
| ло се помислити да је то прије слушкиња каква, робиња му, него ли жена, домаћица.</p> <p>Ујутру |
| Изгледала ми тога часа као преступница каква, дрска, безобзирна преступница, којој се на све с |
| о сам се удомазетио, те ме као слијепца каква храни и издржава?..{S} И шта би се, тада мислило |
| у и не поткажу Зулфаги, бојала се новог каква кијамета, па ме зато и одбијала.</p> <p>Али опет |
| енадио кад сам опазио једну гомилу људи каква се у најсвечаније дане ријетко и пред џамијом виђ |
| , баш хоћу да те окушам у њој, да видим каква ћеш ми изаћи...{S} Ето колико ти вјерујем!..</p> |
| родире чудним једним погледом, погледом каква сам још само код болесника у огњуштини виђао...{S |
| т.</p> <p>Јесу ли ме држали за скитницу каква, за лопова, бескућника? ..{S} Или су мислили да с |
| ахирена.{S} Момци су долазили и питали: какве ће наредбе да изда за винограде неке, шта ће да и |
| вашта говори.</p> <p>— Их!..</p> <p>— А какве су наше кадије... наши судови... нећеш му учинити |
| запита брзо.</p> <p>— Пуно.</p> <p>— Па какве штете кад их продамо?..{S} Ја бих их давно продал |
| оносит, силан као одваљен комад клисуре какве, а вазда горд и усправљен као и сама клисура, да |
| дје у даљини хуји вјетар и милује лишће какве непролазне шуме, Хајкуна поче застајкивати, пазит |
| а за ноге, те смо се често као пијанице какве поводили и посртали.</p> <p>Тек након дугога лута |
| а.{S} Ни ћилима, ни серџаде, ни шилтице какве није било у собама и празне, голе, без намјештаја |
| ања!..</p> <p>Никада нијесам вјеровао у какве бабинске приче ни гатке разне, али, право да рече |
| е бруке и много јада с њима...</p> <p>— Какви робови? — уплете се Хасан и сједе поред њега, уз |
| какви и ако ти је не помуте...</p> <p>— Какви хунцути? —— запита мајка кроз зубе и погледа га п |
| ци ћурликају уз двојнице, — него чобани какви, планинштари, дрвосјече.</p> <p>— Их!..{S} И ти с |
| ту умру, издахну, а нипошто као ратници какви који су ишли да гоне хајдуке.</p> <p>— Ах! — узви |
| ина.{S} Сви старци, ихтијари, као момци какви, брзо се подигоше са својих мјеста, сврнуше луле |
| ити.{S} Свак ко је морао <pb n="245" /> каквим послом да прође авлијом, да донесе што, ишао је |
| ао свој дио.</p> <p>Па ни на састанцима каквим бабо није говорио много, иако га често призивали |
| у благо, тихо, њежно, као са болесником каквим кога нико не смије наљутити, нико увриједити.{S} |
| као раширена крила лабудова над језером каквим.{S} Задуго се ништа друго ни чуло није осим чудн |
| је знала других пјесама ни других кајда каквих, вјечито је пјевала само ту једну.{S} Пјевала не |
| ила да ме поздраве, да ми понесу понуда каквих: пите, пексимита, уштипака, или пешкеш који: мах |
| ли за прса и шамарајући питали имају ли каквих веза са усташима...{S} Трговцима, бакалима, зана |
| он и остави ме. — Па... па.. видила си каквих имамо пријатеља, па... па ће му свашта набацати |
| нове гласове, хабере, питао је ли било каквих нових напада хајдучких и није ли когод и опет по |
| > <p>И није да су ме звали због крупних каквих ствари, него због ситница, беспослица разних.</p |
| ећи да сам се наждерао траве као магаре какво и одмах се осјетио некако силнији, јачи.{S} Могао |
| испустих кашику.{S} Покорно, као дијете какво, подигнем се и пођем према њој.</p> <p>— Дај ми п |
| ворећи што, узе ме за руку и као дијете какво поведе за собом у кућу.{S} Хатиџи, која је стајал |
| натјерати да се смирим и да, као слушче какво, помажем јој у ситнијим, домаћим пословима.{S} Шт |
| ујући на пети.{S} Изгледала је више као какво младо, безбрижно, ђаволасто дјевојче, него као уд |
| од дима духанскога гледају га као чудо какво.</p> <p>— Ви би хтјели да будем ваш хоџа и да вам |
| p>И чим би се, иза полуотвореног каната каквог, стидљиво и поплашено промолила понека глава дје |
| сафуна, потковице и гађају гдје стигну каквога грлатијега трговца, који босоног, изувши постул |
| зовемо никаква јачег шума: ни гранчицом каквом да не затресемо, ни лишћем јаче да не зашуштимо. |
| Отада се хоџа никада више јављао није у каквом скупу људи, на здоговору каквом.{S} Нити га звал |
| {S} И све је некако више сличило весељу каквом нето оплакивању погинулога.{S} Осим мајке, која |
| није у каквом скупу људи, на здоговору каквом.{S} Нити га звали, нити је одлазио.{S} Знао је с |
| замаштен, прљав, често сам више наличио каквоме хамалу него беговском сину, кољеновићу.{S} Мака |
| ије који ми се јављали и зазивали ме на какву.{S} С рукама у џеповима ходао сам по старој, изро |
| путу?..{S} Хоћемо ли натргати на звијер какву: на вука, на међеда?..{S} Или, ако се примакнемо |
| тишао сам одмах да тражим дућан, магазу какву под кирију.{S} И нијесам се много намучио.{S} Как |
| пред туђих дућана, само да нанесу штету какву и оборе робу, коју су дућанџије изнијели пред ћеп |
| о доба дућан више наличио на пушкарницу какву него ли на бакалницу, трговину...{S} Чак је довод |
| гум да донесе воде са чесме, или ћупицу какву, завежљај, торбу, плетару.{S} Каткада је излазио |
| во и почиње моје право <hi>житије</hi>, како се то рекне, о коме једино и вриједи да се нешто п |
| како је „зликовац, хајдук и зулумћар“, како му је „срце од камена“, те како више нема „милости |
| ани!..{S} Устани!.. — чух, у неко доба, како ме зове Хасан, псујући и звекећући ми оружјем око |
| овара с радницима, кметовима и момцима, како рачуна, погађа се, наређује.</p> <p>Кметови распус |
| естано трчкарам по дућану и око дућана, како се увијам, улагујем, нудим, цијеним.</p> <p>Одмах |
| , затекавши је у кухињи, украј огњишта, како чучи поред ватре и подстиче је. — Хоћеш ли?..</p> |
| и.</p> <p>— Охо!..</p> <p>— И како иде, како збори!..{S} Право мушко!..</p> <p>И, спустивши ми |
| питати нас шта се десило.{S} Сулага је, како ми рече, помислио одмах на лопове, хајдуке, разбој |
| х нога, са необичном насладом сехириле, како на једној страни трче дјеца, а на другој заптије и |
| задречаше, како су све слабе, напукле, како су украдене чак.{S} Неко се одострага још усуди да |
| опет, казивали како су ми криве мјере, како ми ни оке ни аршини нијесу у реду и како сам само |
| као да га непрестано слушам како виче, како још хвали и још нуди... </p> </div> <pb n="397" /> |
| ца око нас подигоше галаму и задречаше, како су све слабе, напукле, како су украдене чак.{S} Не |
| пролазе чаршијом, у живом разговору, и, како је изгледало, имали су један другоме нешто много д |
| лфага је напротив био необично миран и, како ми се причињавало, говорио је одлучно и потпуно уб |
| гутала димове враћајући их кроз нос и, како јој очи бијаху влажне, неколико их пута отирала, а |
| млијека и један поголем хљеб, којим би, како ми се чинило, и међеда могао умлатити.{S} Све спус |
| оравао.</p> <p>— Не знате ви, поганови, како је мени — гунђао је измичући и као стидећи се. — Н |
| , високи, крупни људи, с брковима који, како ми се у оном страху чинило, лепршали се и преко ра |
| бојица читаву ствар мајсторски удесили, како би мајку истакли као главног кривца и тиме ми онем |
| је он, бабо, још и сад мучи и прогони, како ни сад неће да је остави на миру.</p> <p>Не може — |
| лушкивао кад се жалила једној слушкињи, како је он, бабо, још и сад мучи и прогони, како ни сад |
| о он не воли препирати се ни парничити, како му тешко и изаћи на суд а камо ли тамо правдати се |
| ти како нико моћнији од ње нема у кући, како је она највиша сила, власт, господар над свима.</p |
| , барем навратио мало да види гдје сам, како сам.</p> <p>Читав низ оптужаба, све тежу за тежом, |
| пуцка прстима.</p> <p>— Замисли, болан, како ће то бити, — викну заносно — кад уљезем у Сарајев |
| и почела гугутати...{S} Не знаш, болан, како је слатка била!..</p> <p>— А њему и то криво?</p> |
| ном похвали како није малаксао, клонуо, како је још оран и расположен.</p> <p>Ипак читаву пјесм |
| врат човјеку који ми обећао дати кћер, како сам се удомазетио, те ме као слијепца каква храни |
| кад није дисао на уста, шишти кроз нос, како хукти и букти ватра у пећи, иза које у старој муса |
| ли су како има чета и у самом Сарајеву, како су сакривене по хановима, по гробљима, по црквама |
| рана и пријатељи и душмани потсмјехују, како сам се, за рана, натоварио на врат човјеку који ми |
| мрско било посматрати како двори мајку, како иде за њом, <pb n="248" /> удвара се, улагује.{S} |
| Гледајући је онако плаху, једру, кршну, како у танкој кошуљи и димијама, без јечерме, иде, ломи |
| мо, након дугога лутања, опазили ватру, како пред колибом пламти, заиграва и лиже готово до под |
| ишанџија мимо све нишанџије на свијету, како може да убије тицу у лету, да кроз прстен јабуку п |
| инице некакве говоре: како ништа немаш, како ћеш у њих просити...</p> <p>— Мучи!..</p> <p>И опе |
| јка кушајући да пође према вратима. –—- Како можете оваку мајку примати?..</p> <p>Бржебоље прит |
| — Ко?</p> <p>— Агинице некакве говоре: како ништа немаш, како ћеш у њих просити...</p> <p>— Му |
| послали људи сахију по њега и поручили: како би жељели да им он буде у џамији и да им он учи дј |
| је све уграбио, све отео...{S} Говори: како сте све потрошили, упропастили ви сами и...и још с |
| се пред очима.{S} Као да гледам мајку: како блиједа, увехла, полуонесвијешћена, са расплетеном |
| Кад твоја памет не може...{S} Их!..{S} Како ћу ја?..</p> <p>— Доста! — готово цикну мајка и пљ |
| — Знаш ли и ти што?..</p> <p>— Их!..{S} Како ћу ја?.. — ускликну он задивљено и некако поплашен |
| товар послала...</p> <p>— Хајкуна?..{S} Како опет?..</p> <p>Хасан се окрену у страну и отпрсну. |
| ољубим се с њиме.</p> <p>— Шта је?..{S} Како си ми?..</p> <p>— Добро сам — одговори он једнако |
| у!..</p> <p>— А шта ли Хасан ради?..{S} Како ли је њему?.. — помислих и кришом почнем провирива |
| дерлуку босоног, распасан, раздрљен.{S} Како се зар прејео за ручком, стењао је непрестано, јеч |
| рију.{S} И нијесам се много намучио.{S} Како је у оно доба било доста празних дућана, нашао сам |
| > <p>Било то уз тргање, у винограду.{S} Како нам виногради лежали један поред другога, наложили |
| по образима. — Ђе те боли?..{S} Шта?{S} Како то?..</p> <p>— Ништа ме не боли сад...{S} Добро са |
| са главом мало већом од »стиснуте шаке« како му подругљиво говораху, са ријетком брадом која му |
| сам могао затећи код куће.{S} Управо, — како су ми кашње <pb n="350" /> причали, — она је вазда |
| џа тада, меко, мазно, љубећи му руку, — Како мајка?..</p> <p>Па, напунивши лулу духаном, поднос |
| бошчи и све јаче лупкајући папучама. — Како ли би се смијале, подругивале!..</p> <p>Тада јој с |
| е ме јаче стиска за руку и трза њоме. — Како си могао оно учинити?..</p> <p>— Шта сам учинио? — |
| ... празних рука? — запита замишљено. — Како?..</p> <pb n="337" /> <p>— Никакав поштен рад не м |
| пешкир некакав што је висио на зиду. — Како то?..</p> <p>— Ја хоџу нијесам ни питао — одговори |
| ађевина једва ако је била доготовљена — Како ћемо?</p> <p>— Ти си домаћица... ти наређујеш, а ј |
| д није хтио клањати ни молити се, јер — како је говорио — зидови они, мрки кровови и гиздава ку |
| и сневесели се.</p> <pb n="254" /> <p>— Како ћу? — запита готово плачући. — Да је моје ја... ја |
| чибук преметнувши преко крила.</p> <p>— Како си? — питала га Хатиџа тада, меко, мазно, љубећи м |
| игдје ичега остати на сокаку.</p> <p>— Како ли би ме тад душманке гледале и како ли би се свет |
| в свијет је крив...</p> <p>— Хм...{S} А како ћеш ти говорити? — прекиде га један дедо из прикра |
| јеже из собе.</p> <pb n="335" /> <p>— А како ти је било тамо, на страни? — запита Сулага мирно, |
| мислиш?..</p> <p>— Радити...</p> <p>— А како ћеш радити... празних рука? — запита замишљено. — |
| у и као да размишљаше нешто.</p> <p>— А како те хоџа пустио? — запита јаче, гледајући изнад себ |
| гурну у ребра и опет запита.</p> <p>„А како живиш?“</p> <p>Опет он — ни ријечи.</p> <p>„Како ж |
| да му освоје, отму управо, теретећи га како су, токорсе, његови стари то приграбили од њихових |
| , на крв своју...{S} Црна мајка гледала како се мучиш, а муци ти сама била крива...{S} Црна мај |
| м ни заиграти се.{S} Чим би ме угледала како се врзам и како правим шанчеве, мајка би одмах дот |
| би мислила и сама Хатиџа, кад би виђела како живим од доброте њезина оца док... док се још љуцк |
| од суд...{S} Зар нијеси и ти свједочила како је он хтио?</p> <p>— па?..</p> <p>— Осудили би и т |
| руком.{S} Безнадежно сам гледао за њима како измичу и проклињао, страшно проклињао.</p> <p>Кашњ |
| >Још и сада се о њему приповиједа прича како се чудновато препоручивао агама и беговима око цар |
| потајно све чаршинлије, тврдећи узгред како код куће мора и пелене прати, и хљеб кухати, и мот |
| {S} И нико им ништа не смије...{S} Живе како хоће, раде шта хоће, убијају кога хоће!..{S} Не зн |
| >Стид је, зар, било да отац и мати виде како пристаје за мном и како се разговара, страх да се |
| се подругне мом „сиромаштву“ и да каже како је она, богата агинска кћи, научена на љепше живов |
| паре. —— Је ли, бива, хтјела да покаже како се надала пуној, богатој кући, па се преварила?..{ |
| ли чим сам ступио у авлију и угледао је како, попевши се на столицу једну, са загрнутим рукавим |
| добро радиш, тај је, ако видиш душмане како се љуте и кидају.</p> <p>Мајка је опет плакала неп |
| ..</p> <p>Други пут, опет, тужила ми се како јој не да ни пјевати.</p> <p>— Изишла ја на авлију |
| } Крви би испод грла дао...{S} Чудим се како се о њему може и мислити рђаво.</p> <p>— Охо!..</p |
| умћар“, како му је „срце од камена“, те како више нема „милости ни љубости“ ни према коме.{S} Н |
| /p> <pb n="257" /> <p>— ...{S} И казаће како му је мајка расула благо и... и како сам ја томе к |
| к у кућу!..{S} И још има образа да виче како је гладан и како га неста!..</p> <p>И нико не смиј |
| је ово зулум настао?</p> <p>И закукаше како им је живот омрзнуо због оних објешењака, те попри |
| вала о мени.{S} Питала: и како живим, и како радим, и гдје спавам, и гдје једем...{S} И увијек |
| ће како му је мајка расула благо и... и како сам ја томе крив...{S} И златно, послушно дијете р |
| увијек распитивала о мени.{S} Питала: и како живим, и како радим, и гдје спавам, и гдје једем.. |
| 1" /> дође до пара и да протргује.{S} И како је свако, по примјеру Јованову, из свега грла хвал |
| више о томе, готово једино о томе.{S} И како је свак, — био луд или паметан, — налазио за потре |
| во тепајући.</p> <p>— Охо!..</p> <p>— И како иде, како збори!..{S} Право мушко!..</p> <p>И, спу |
| е растезати јаглук у рукама.</p> <p>— И како гледа! — рече меко, готово тепајући.</p> <p>— Охо! |
| трани трче дјеца, а на другој заптије и како, проклињући <pb n="222" /> једни друге, гађају се |
| >— Како ли би ме тад душманке гледале и како ли би се светиле!.. — говорила је узбуђено, чупкај |
| и.{S} Интересовало га све шта он ради и како говори и како рачуна...{S} И, док сам говорио, неп |
| а постао некако обазривији, пажљивији и како чешће обилази врата и притврђује их.{S} Сваке вече |
| вало га све шта он ради и како говори и како рачуна...{S} И, док сам говорио, непрестано се мрг |
| руго ни мислио него шта ћу одговарати и како ћу се бранити...</p> <pb n="338" /> <p>Али како ли |
| твари, био сам смислио: и шта ћу рећи и како ћу изгрдити Хатиџу.</p> <p>Али чим сам ступио у ав |
| .{S} Чим би ме угледала како се врзам и како правим шанчеве, мајка би одмах дотрчала, дирнула м |
| то шапће, прича, говори.{S} Видио сам и како указује на трговце и као да их призива за свједоке |
| тац и мати виде како пристаје за мном и како се разговара, страх да се не нашале с њом, да је н |
| још има образа да виче како је гладан и како га неста!..</p> <p>И нико не смије да рекне истину |
| лећи се избаци како ми је јаран кршан и како кршнијега у хиљаде нема.</p> <p>— Свиђа ти се? — з |
| орили како се и у кахви састају много и како га Зулфага увијек части, позива, нуди.</p> <p>Кахв |
| оме себи и радио сам све шта сам хтио и како сам хтио.{S} Осим што сам као од невоље одлазио ка |
| огло јасно разабрати: шта је све било и како је било.{S} Сазнали смо само толико, да је нашу че |
| ако ми ни оке ни аршини нијесу у реду и како сам само за то и ишао „у свијет“ да се научим лопо |
| е мишице добиле им чисто бакарну боју и како је одсијев кадикада клизио и преко њих, заигравао, |
| за неколико дана.</p> <p>Казивали су и како је нишанџија мимо све нишанџије на свијету, како м |
| има на зиду, на дрвету.{S} Причали су и како ножем сијече челичне демире, рукама ломи та-лијере |
| стари то приграбили од њихових старих и како је то он дужан повратити.</p> <p>Једанпут је, чак, |
| бро!..{S} Не слути на добро!..</p> <p>И како се у читаву шехеру ни о чем толико говорило није к |
| >XXIV</head> <p>Кад сам испричао Сулаги како сам прошао код Ибрахим-ефендије, ни мало се није з |
| /p> <p>— Шта ћу радити!..</p> <p>— Ради како знаш — вели и он и звекеће бројаницама.</p> <p>Тад |
| — Мислиш ли да...</p> <p>— Зулфага ради како ја наредим — прекиде га мајка и, поносито му окрен |
| мени и пита.</p> <p>— Смисли, па нареди како хоћеш.</p> <p>— Не знам... не умијем...</p> <p>— У |
| еси ли се одморила, рођо? ..{S} Знаш ли како смо ишли једном, па се ти уморила, па...</p> <p>Сл |
| се бранити...</p> <pb n="338" /> <p>Али како ли се зачудих кад мјесто силом измишљених тужилаца |
| вари.{S} Муштеријама су, опет, казивали како су ми криве мјере, како ми ни оке ни аршини нијесу |
| рах а уједно и да се преда мном похвали како није малаксао, клонуо, како је још оран и располож |
| розебле руке да их загријемо, — слушали како у даљини негдје, у другим сокацима, циличу тамбуре |
| , ми смо мирно сједили у соби и слушали како пуцкара, тутњи и хукти ватра, чији је пламен кроз |
| он њих, изненадили су се кад су видјели како ја непрестано трчкарам по дућану и око дућана, как |
| ави длака.</p> <p>Други су опет тврдили како то нико други није био него усташи, који се преобу |
| се, умиљавајући.{S} Неки су ми говорили како се и у кахви састају много и како га Зулфага увије |
| ога грдиле.{S} Сви су отворено говорили како он у свом дому „гоји разбојника“, који ће, чим пот |
| о, не бринући се шта ће са мном бити ни како ћу проћи.{S} Није се чак ни кашње, кад је опасност |
| очима.</p> <p>— Ти си домаћин, па чини како знаш — рече, па, и не погледавши више на ме, изиђе |
| задње ријечи ја ћу слушати.</p> <p>— Ти како знаш...</p> <p>— А шта ја знам? — окоси се мајка о |
| само у кући, пред нама, може показивати како је слободна, независна и моћна сада, хтјела је и ж |
| плаха Хајкуна коју сам навикнуо гледати како се непрестано игра с вретеном и наднесена над ђерђ |
| ило се као да је и дјелом хтио показати како је „зликовац, хајдук и зулумћар“, како му је „срце |
| и гледати у њега, мрско било посматрати како двори мајку, како иде за њом, <pb n="248" /> удвар |
| ије није било него је испочетка видјети како разговара с радницима, кметовима и момцима, како р |
| шће.{S} На више мјеста могло се видјети како, из кућа и из дућана неких, немилосно лете и папуч |
| мекше, питомије, сада тек као да осјети како нико моћнији од ње нема у кући, како је она највиш |
| хоџа и попридиже се. — Ја ћу баш учити како ја знам...</p> <p>Па подухвати џубу и, пребацивши |
| да јој нико ништа не приговори, видећи како је сви слушају и гледају некако друкчије, мекше, п |
| као да је подиже, препороди.{S} Видећи како смије ударити, избацити кога хоће, а да јој нико н |
| и је?</p> <p>— брекну бјешње, гледајући како се превијам и све се силније и силније тресем. — Ј |
| га напао, изгрдио.{S} Шта више, знајући како он не воли препирати се ни парничити, како му тешк |
| зевши ме за руку и као шалећи се избаци како ми је јаран кршан и како кршнијега у хиљаде нема.< |
| о мишици и пустила крв; затим, опазивши како цури, почела гребати као помамна.{S} Лице јој гото |
| ућу.{S} И престрашено узвикнух опазивши како ми сви прсти набрекли, расцвали се, испуцали, а ск |
| на траву да отпочинем.{S} И, — не знам како ми дође та чудна мисао, — чупкајући око себе меке, |
| сам да се не шали.{S} И, ни сам не знам како, у оном часу заборавих и на мајку и на Зулфагу.{S} |
| ад против њих.</p> <p>И, ни сам не знам како, опет ми рука полети ножу и нагло га извукох из ко |
| го друго, друго нешто... ни сам не знам како бих назвао.{S} По свему се могло познати да је то |
| и дочекао ме псовком.{S} Ни сам не знам како сам му измакао и курталисао се.</p> <p>А глад поче |
| , баш код чатрње.</p> <p>Ни сам не знам како сам се онда могао уздржати да не вриснем и не јаук |
| 9132_C29"> <head>XXIX</head> <p>Не знам како се и Зулфага познао са Хасаном и гдје се познао.{S |
| јер је севдисао Хатиџу... и видила сам како јој иде на врата, на разговор...</p> <p>— Хатиџи?< |
| њих чашћавао.{S} Два-три пута видио сам како је испружио шију, змијску главу принио уху муштери |
| ; у превијању и трзању оном осјетио сам како ми њезине сузе оквасише косу.</p> <p>— Преудала се |
| <head>XXI</head> <p>Треба ли да причам како сам се пробудио у једном хану, у Коњицу, гдје су м |
| причињавало као да га непрестано слушам како виче, како још хвали и још нуди... </p> </div> <pb |
| о!..</p> <pb n="368" /> <p>— Ја говорим како мислим.</p> <p>Изненада ме обузе нека чудна љутња. |
| и бабу, сан некакав, и на крају надодао како се боји... боји...</p> <p>На све то мајка није одг |
| </p> <pb n="244" /> <p>Кашње сам сазнао како је он нашао сва наша добра у нереду, остављена, за |
| одбрани и грухајући се у прса напомињао како пакосни свијет никако неће да призна колико памети |
| едног поред другога, гледао сам их дуго како се свијетле и одсијевају према сунцу, гледао их, — |
| е познао.{S} Неколико пута сам их видио како заједно пролазе чаршијом, у живом разговору, и, ка |
| о, чак ни оца.{S} Ја сам се чудом чудио како се он често упорно бранио, опирао и као пркосио оц |
| ријед! — узвикну и Хасан који је опазио како оклијевам и затежем. — Хајде!..</p> <p>— Ама...</p |
| ћу, дршћу...</p> <p>Једанпут сам опазио како је оштрим ноктима загребла по мишици и пустила крв |
| е, након смрти бабине, причао и говорио како је он оставио много готовине иза себе.{S} Неки су |
| да све изнесем и оцртам отприлике онако како сам од њега чуо, готово његовим ријечима.</p> <p>Б |
| ни имао много, —— и размјести их онако како се њему свиђало, не водећи рачуна о томе: хоће ли |
| се и не говорећи.{S} И тад се само чуло како хоџа, који готово никад није дисао на уста, шишти |
| Не вјерујем, брате...{S} Чудим се само како се увукао у вашу кућу и ко вам га натовари...</p> |
| се падале по бедри.</p> <p>Чуо сам само како је споменуо некаква харамбашу, Стојана некаква, не |
| споменуо није о њима, ипак сви опазисмо како је у пошљедње доба постао некако обазривији, пажљи |
| ј шуме и када кроз густеж оној опазисмо како се испод нешто проријеђеног дрвља бјеласа узак иск |
| о ме повуче за собом. — Зар није лијепо како сам намјестила?..</p> <p>— Лијепо је... .</p> <p>О |
| и посрамљен.{S} Само сам, одлазећи, чуо како усиљеније кашље и нешто гунђа, гунђа....</p> <p>На |
| штри, дубоки, <pb n="235" /> мушки глас како грми испред врата.{S} Због тога и претрне, премре. |
| рата његових, увијек сам опазио Зулфагу како стоји недалеко, на сокаку, и вреба ме, пази.</p> < |
| зе, и трговце, и оног љутитог бркајлију како трчи са голим ножем, а Хасан бјежи безобзирно, стр |
| Кад сам уљегао у собу затекао сам мајку како узваљена уз јастуке сједи на шилти и пуши.{S} Опаз |
| ео сам се као и љутити и пребацивати му како ми није био ни друг ни пријатељ.{S} Чим му заприје |
| и ми некакве лопте, као у шали напомену како ће ми поклонити и кћер Хатиџу, која ће »сигурно би |
| праве бајке о хајдуцима.{S} Говорили су како има чета и у самом Сарајеву, како су сакривене по |
| кроз <pb n="280" /> пенџер и гледао их како одлазе.{S} Нијесам се усуђивао ни да им напоменем |
| но кириџије, путнике, татаре, слушао их како се дозивају, препиру, инате, гонећи претоварене ко |
| ујеш?</p> <p>— Ништа.</p> <p>— Не чујеш како звечи нешто, звони?</p> <p>— Јок!</p> <p>Бојећи се |
| ml:id="SRP19132_C2"> <head>II</head> <p>Како отац или није хтио или није имао када да води мног |
| id="SRP19132_C13"> <head>XIII</head> <p>Како смо обично истом пред вече морали узимати књиге у |
| мам уреди и изнесе ново одијело.</p> <p>Како сам, нешто од бабе, а нешто од мајке, увијек добив |
| тамо окреше са хајдуцима и пљачкашима „како не би заборавио владати с оружјем«, мајка као да б |
| ш?“</p> <p>Опет он — ни ријечи.</p> <p>„Како живиш?..“</p> <p>„Никако“ одговори сељак љутито. „ |
| т бисмо вољели да је мало подаље, да се какогод одмакне барем за сахат за два хода...{S} Макар |
| главе клинце којима су ишарана и у нове калајисане алке које се блистале и засјењивале очи и... |
| кав или Циганка понека, носећи у малим, калајисаним тасима и пилава, и червиша, и долме, и јапр |
| зда управљен био према оном низу нових, калајисаних сахана, пореданих на рафу изнад мусандере, |
| џеповима ходао сам по старој, изрованој калдрми, гонио мачке које се купиле око сирових кожа шт |
| ка, бјеличаста пјена, пада по трави, по калдрми, по широким јој прсима и јаким, гуштерастим бут |
| е, дебеле ките ударале и расипале се по калдрми, — сви као да задржаше дах и мучке се поклонише |
| , растоварили уморне коње и поредали по калдрми вреће препуњене житом, кртолом, луком и купусом |
| ју вреће са житом и мјехове с маслом по калдрми, засједну на трави и почну одбијати димове из к |
| и снажно га гурнувши у прса обарала на калдрму и почела газити, тући, немилосрдно тући.{S} Уда |
| ила главу и живо почела тући папучама о калдрму.</p> <pb n="244" /> <p>Кашње сам сазнао како је |
| ећу криве димишћије ударајући о неравну калдрму, а у препуним фишеклијама као да клопара нешто, |
| илосно лете и папуче, и нануле, аршини, калупи сафуна, потковице и гађају гдје стигну каквога г |
| тим, меким серџадама и опкољен дебелим, калуфли-јастуцима који се поносито поред зида уздизали; |
| палим опанцима, из којих му провиривали каљави, трули остаци од чарапа и црни, испуцани прсти.< |
| смислити.</p> <p>Мајки као да се свали камен са срца.{S} Одмах се разведри.</p> <p>— А пуно кр |
| Мој!..</p> <p>Па снажно удари папучом о камен и пркосно одиже главу.</p> <p>— И није га могао г |
| дук, зулумћар...{S} У мене је и срце од камена и нема милости ни љубости ни према коме...{S} Не |
| хајдук и зулумћар“, како му је „срце од камена“, те како више нема „милости ни љубости“ ни прем |
| ерђахе.</p> <p>Кад се код џамије бацали камена с рамена пребацио је свима момцима.{S} При скака |
| ењати уз излињале, изроване и поломљене камене басамке, обрасле погдјегдје, при крајевима, оштр |
| ..{S} Крв људска пјени се сад на сваком камену, мјесто росе разлијева се по трави...{S} Чудни з |
| због тих подругачица!..{S} И колико сам камења набацао у дућане подругивача, кроз плач их прокл |
| /> и потрчаше према њему.{S} И постуле, камење, духан-кесе, гране некакве осуше се на њега, обо |
| и подупирао их још дирецима, сандуцима, камењем.{S} И на демире пенџерске пазио је.</p> <p>По н |
| гонила га, тјерала, гађајући га у леђа камењем, дрвима, стакладима.{S} Тек кад би се, рашчеруп |
| је избацили пред своје дућане, бацао се камењем на врапце, који се окупљали под стреху и, чешка |
| и <pb n="222" /> једни друге, гађају се камењем и сваког часа посрћу, изгубивши често или фес и |
| ма на туђа врата, почео подврискивати и камењем ударати у ниске, мале демирли-пенџере, зазивају |
| халу, на сокак, па тамо начинио шанац и камењем рашћерао све махаљане...</p> <p>— Па кад ме нећ |
| плач није помогао, почео сам се бранити камењем.{S} У љутини, оној и јуришао сам <pb n="226" /> |
| — каже увријеђено, ударајући прстима по камењу. — Ругаш ми се.</p> <p>— Не ругам ти се, јање мо |
| усудио не би ни оштрије ми одговорити, камо ли да удари и да жешће увриједи!..{S} Чак ме матер |
| забрањиво да га ни погледати не смију, камо ли да се с њим састану и проговоре.</p> <pb n="277 |
| .</p> <p>— Шта си донио?..{S} Шта?..{S} Камо?.. — питала је потскакујући и облијетајући око мен |
| е зубе и покуша да се исправи.</p> <p>— Камо среће да погибох! — јекну. </p> </div> <div type=" |
| е, пољуби је и дубоко уздахну:</p> <p>— Камо среће да сам вазда с вама...{S} Ех!..</p> <p>Неко |
| или окоси, макар и испотаје, кришом, а камо ли јавно, отворено.{S} Сада су, —чим би он прошао< |
| рничити, како му тешко и изаћи на суд а камо ли тамо правдати се, многи су се старали да му нап |
| се усуђивао ни да им напоменем о томе а камо ли још и да причам коме и да их одам.{S} Ни они ме |
| е отегла сеисана: неколике кириџије, са камџијама у руци, ишли су поред својих коња, који су би |
| изгубише главе и бијесно почеше ударати камџијама, псовати.</p> <p>И опет пуче пушка.</p> <p>— |
| и и поплашено се измакну, заклони се за канат.{S} Затим, једнако се држећи каната, искочи преко |
| шено, цикну и устукну мало, сакри се за канат, док момче, изненађено <pb n="291" /> ударцима, к |
| ени.{S} Ја стао на прагу, ухватио се за канат, гледам у њу и кроз сузе се смијешим, а она се из |
| атио за алку, — и кад је мајка отворила канат, застали смо обоје једно према другом нијеми, ока |
| у Хајкуна одлучно, па и сама погледа на канат и опљуну према њему. — Није ми било стало до свиј |
| е момче мекше, испод ока погледајући на канат и на дјевојче оно, које као окамењено стало, па с |
| а провири напоље.{S} Наскоро иза тога и канат се на вратима нагло отвори и један крај димија не |
| за рамена, изгура пред врата и затвори канат.</p> <p>— Не излази ми сад на очи — рече тресући |
| д стигосмо до куће, једном руком држећи канат и пуштајући нас да уђемо у авлију. — Ако си оглад |
| , чим сам прешао преко прага и затворио канат за собом. —</p> <p>Опет кијамет!..</p> <p>Она уст |
| има да отворим, и тек што сам отшкринуо канат, а бедевија, узвијерена, усплахирена, утрчи у авл |
| гонило да потрчим вратима, да гурнем у канат, отворим га.</p> <p>— Хоћу ли? — питао сам сам се |
| им чаршафима, непрестано извиривале иза каната и саме се наметале, машући нам везеним јаглуцима |
| мајка, узбуђена и поплашена, истрче иза каната и силом ме заустави.</p> <p>— Шта си учинио, за |
| n="228" /> око врата и провиривати иза каната, мислећи зар да је теферич некакав или да се неч |
| ом о длан.{S} Па брзо пружи руке до иза каната као да би да ухвати, да затрли кога. .</p> <p>— |
| .</p> <p>И чим би се, иза полуотвореног каната каквог, стидљиво и поплашено промолила понека гл |
| ва соба мирисала, а по пенџерима, поред каната, поредали се лонци са феслиђеном, чије <pb n="37 |
| е за канат.{S} Затим, једнако се држећи каната, искочи преко прага, стаде на авлију и викну из |
| прекорачио би преко прага, застао крај каната, опустио руке низа се и некако изморен малаксало |
| иђена опазим њега, сама.{S} Стао покрај каната, исправио се, једном руком ухватио се за демире, |
| иница тихо, одбацивши кошуљу с крила. — Канати су слаби...{S} Остарили...</p> <p>— Нек је хвала |
| тама поче ударати, тући о праг, тресући канатима као да ће их иставити.{S} Мајка, око које се < |
| се паучина и повијала се попут дима: по канатима се нахватала прашина с прста дебела.</p> <p>— |
| на ме, као да ме чекала на вратима, за канатом сакривена.{S} Мени се барем, пролазећи туда, ув |
| е оклијевајући брзо и весело приступала канату и чудно уобливши глас упуштала се у разговор, до |
| параше нечије нануле, зациликта реза на канату и — врата се отворише.</p> <p>И голем, стасит чо |
| руку. — Ено!..</p> <p>Момче се примаче канату и ухвативши се за алку поче се љуљати и говорити |
| Хајдуци!..</p> <p>Па брзо исука нож из канија, бијесно ошину коња њиме и потјера право према м |
| ежак нож са сломљеном дршком и окрханим канијама, стару, зарђалу пушку некакву и три улупљене ф |
| а, неко као да поврисну, залупа некаква канта, заклопараше нечије нануле, зациликта реза на кан |
| лом, луком и купусом, сандуке с јајима, канте с медом и мјехове с маслом, сиром и кајмаком, и, |
| е, големом, привезаном за дугачки коноп кантом захитио воде и почео се умивати.{S} Ту покрај ча |
| некако окреће главу, стиди се, снебива, као да ради нешто што се не приличи, и новце, не бројећ |
| легли се врапци и голубови, и Зулфага, као са страхом неким, приступи им и лагано, тихо, пажљи |
| и.{S} Дуго су гледали један на другога, као погађајући се: који ће отпочети.{S} Напошљетку најм |
| и ме могле натјерати да се смирим и да, као слушче какво, помажем јој у ситнијим, домаћим посло |
| е повратити...</p> <p>У мени, изненада, као да поче копрцати, чепркати нешто.{S} Гледајући је о |
| и предлог био узалудан, јер Хасан тада, као за инат, — силећи се да осоколи и себе и мене — упо |
| о, изгледао је као нови Ђерзелез Алија, као једини човјек који би био у стању ударити на све ус |
| ли нијесмо?..</p> <p>Сулага, испочетка, као да и сам усвоји моје разлоге и као да му се свиђеше |
| ле се некако, као након навале хајдука, као након пожара.{S} Из зидова им, из подова, из тавани |
| поче се око нас окупљати читава гомила, као око пехливана или Цигана с међедом.{S} Поче и дреча |
| е о свему, а добит да дијелимо на пола, као што то и други ортаци раде.</p> <p>Кроз неколико да |
| ...</p> <p>Мајка као да и сама подивља, као да се разбјесни.</p> <p>Издигнувши се на кољена и г |
| ћане, праштали се и грлили с комшијама, као да се више никад видјети неће, и тужни, замишљени, |
| и које својим мрким, дугачким гранама, као да нас непрестано граби, лови, хвата за хаљине, зап |
| а, риђа брада, препуна духанскога дима, као да је и сама горјела и као да се све више ширила по |
| ндерлук и стиснувши руке међу кољенима, као ругајући се искезих све зубе према њему.</p> <p>— А |
| ом не засмијем, стојећи тако међу њима, као јање изведено на пазар, кога пипају и загледају са |
| а прекинути.{S} Додуше овдје, у прсима, као да ме гризло нешто, пекло ме.{S} Неко као да ме пре |
| <p>Сулага, кога сусретох пред вратима, као да одмах познаде да се десило нешто необичније.{S} |
| че, изненађено <pb n="291" /> ударцима, као да потпуно изгуби главу, па нити покуша да се брани |
| провидним чаршафом, весела, разуздана, као на крилима прелијетала са једног мјеста на друго, о |
| е чешће, испод ока, погледали на врата, као да би жељели да што прије измакну одатле, да побјег |
| јише све јачи и јачи и силна дрхтавица, као у грозници, овлада ми читавим тијелом...</p> <p>— А |
| дбаци је у крај и поче пипати око себе, као тражити нешто.</p> <p>— Ономадне, у лову, Зулфага г |
| пред мог дућана пролазио оборене главе, као постиђен, Зулфага је, наклањајући му се према уху, |
| ич његов као да ми је давао нове снаге, као да би ме намах осоколио.{S} Одмах би почео и живље |
| Случај овај као да јој нову снагу даде, као да је подиже, препороди.{S} Видећи како смије удари |
| } Па ни то није помогло.{S} Зулфага је, као за инат, све послове свршавао много раније него је |
| ио заборавио као да ништа ни било није, као што човјек, пробудивши се у ведро, свијетло јутро, |
| е? — запита она узбуђено и рашири руке, као да би да клекне, да моли за опроштај. — Љутиш се?.. |
| их, заигравао, чудно су се прелијевале, као растопљени туч, а плећа неколицине, окренута према |
| p> <p>— Стој!</p> <p>Упознавши ме боље, као да се застиди и збуни.</p> <p>— Што си виђео, нека |
| згребане, окрвављене руке.{S} Бржебоље, као из ватре, одигнем их с крила и почнем загледати.{S} |
| ио сокаком, она као да је пазила на ме, као да ме чекала на вратима, за канатом сакривена.{S} М |
| јприје један топао, њежан поглед на ме, као да ме пита за дозволу, приступи му:</p> <p>— Хоћеш |
| узвикнуо сам од чуда.{S} Погледавши ме, као да се и он застиђе, смете, па на силу поче кашљуцат |
| да се није знала уморити у послу томе, као да јој није требало почивке.{S} Зној је облијева по |
| е си оставио, да ме намучиш, душманине, као да не знаш да те могу к’о пса избацити из куће одма |
| а чудо, оно звецкање њихово, циликтање, као да потпуно растјера све мутне мисли и све дертове.{ |
| ито и почела стезати, привијати уза се, као да ме брани, отима од некога...</p> <p>Једне вечери |
| ану праве муке за њу...{S} Чини јој се, као да је одасвуда гледају његове очи, стријељају је, п |
| на лијеву страну, ослухивао и, токорсе, као тражио, загледао нешто.</p> <p>Затим је почео и поп |
| ога дана, поклањајући ми некакве лопте, као у шали напомену како ће ми поклонити и кћер Хатиџу, |
| . и све ми се чинило као да и они трче, као да бјеже, измичу испред мене.{S} И, — макар то сада |
| нити ме почео тјешити.</p> <p>Шта више, као да се и веселио томе.{S} Једанпут,кад је једно сеља |
| о да задржаше дах и мучке се поклонише, као што се слаби и немоћни робови клањају господару.</p |
| врдили — настави Ибрахим ефендија тише, као успављујући ме. — Све нам је казао...</p> <p>— Лупе |
| <p>Па извади нож, опипа му оштрицу, и, као заклањајући се за ме, некако поребарке крену наприј |
| о уступи дрскости и безобразлуку.{S} И, као што ми се прије чинило да су ми сви људи сродници, |
| реба вратити, — дочека она ватреније и, као кривац какав, бојећи се да ме отворено погледа, окр |
| У њезину присуству миловао је и мене и, као малом дјетету, давао ми пушке од зовине што их свак |
| љив дим извијао се по соби, ширио се и, као облак какав, обавијао их и заклањао им лица; само п |
| помакнуо се, — поче стењати још јаче и, као болесник какав, неким меким, изнемоглим гласом изба |
| на крилу држаше”...</l> </quote> <p>И, као да није знала других пјесама ни других кајда каквих |
| Сад нас нико раставити неће.</p> <p>И, као присјетивши се нечега, саже се брзо и шапну ми на у |
| љиво прикривајући ону голотињу на себи, као бојећи се да ко не види. — Шта је било са мном?..{S |
| а је видим и да проговорим с њоме, али, као за инат, никад је нијесам могао затећи код куће.{S} |
| 258" /> <p>А то као да и мајку осоколи, као да је разгали мало.{S} Готово преко ноћи и она пост |
| поигравати...{S} По друму, око нога ми, као да се испреплело неколико пушака, око њих се разасу |
| златом оним?..{S} Је ли жељела да и ми, као и остали момци и дјевојке, отпочнемо са таквим пешк |
| нажне, мушке гласове, који, помијешани, као да се надвикиваху и надметаху међусобно, а мукли, п |
| говора хоџина.{S} Сви старци, ихтијари, као момци какви, брзо се подигоше са својих мјеста, свр |
| е и облачити, чешће се купати, умивати, као да прије није ни имао времена да се и таквим беспос |
| год се осили, треба га мало поткресати, као што се гранато дрво поткресује...{S} А фукара кад с |
| ли и заговорили кад он није био у кући, као да би премрли од страха чим би му кораке зачули или |
| ојзи као да бијаше криво што се смијем, као да је вријеђало.{S} Не смијући сасвим да дигне глав |
| ако тихо, прикривено, са страхом неким, као да хајдуци већ и по чаршији ходају и свете се свако |
| сам опет ишао готово узастопце за њим, као надзиравајући читав посао, и ако би се гдје појавил |
| гледаше као да се борила сама са собом, као да се необично мучила да изрекне.</p> <p>— Па... ти |
| и покаткада према њему узвијала главом, као чудила се.</p> <p>— Хоћеш ли кахву? — запита га мир |
| а отегну шијом и чудновато узви главом, као да би да боље чује.</p> <p>— Зар и ти смислила тако |
| ни су само стрепили пред силом његовом, као што обично сви слабићи стрепе пред неким који је мо |
| причињава као да неко пристаје за мном, као да ме узастопце прати.</p> <p>О свему томе нијесам |
| омињали нијесу, ни питали ме.{S} Хасан, као да ништа ни било није, опет ме позивао да с њиме ид |
| оворе.</p> <pb n="277" /> <p>Али Хасан, као и отац му, ни тражио није никога од њих, ни пристај |
| ије ни могао уморити; што је више ишао, као да је постајао све то лакши, бржи и окретнији.{S} Н |
| навању са Зулфагом, слушала ме пажљиво, као да сам китио најзаноснију љубавну изјаву.{S} Ја сам |
| запиткивати и препирати се.{S} За чудо, као да ни о чему другоме нијесу имали толико говорити, |
| 25" /> је и кришом, да га не би опазио, као пријетећи климао главом према баби.</p> <p>Једнога |
| таја, зијале су оне и црниле се некако, као након навале хајдука, као након пожара.{S} Из зидов |
| ују.</p> <p>— Улази — рече Хатиџа меко, као тепајући и лако ме повуче за собом. — Зар није лије |
| ом полумраку, — сунце нас тек уријетко, као ругајући се, обасја, — као да и памет помрча мало, |
| другога, задивљено, узбуђено, и весело, као што се гледају добри стари пријатељи када се након |
| мет и — одмах као да ми се сасуши грло, као да ме неко поче давити.</p> <p>— Зулфага је то види |
| , застаде пред ћемерли-вратима, лагано, као размишљајући, одиже ногу на праг и тихо закуца алко |
| укнуше.{S} Само се згледнуше међусобно, као да се питају: хоће ли је послушати или неће?</p> <p |
| ворили, говорили су благо, тихо, њежно, као са болесником каквим кога нико не смије наљутити, н |
| е, напући усне и некако дурљиво, мазно, као дијете коме отимају лутку, ослањајући се раменом о |
| уна живо скочи, исправи се.{S} Опрезно, као мачка кад се прикрада, приступи вратима, раскорачи |
| хта рука и испустих кашику.{S} Покорно, као дијете какво, подигнем се и пођем према њој.</p> <p |
| улфага га хтио убити — рече полугласно, као да сама са собом разговара. — Пуцао, кажу, у јареби |
| а у себи — откресах и осорно и пакосно, као што најчешће и одговара човјек кога неко или неће и |
| ави након дуже почивке, некако пакосно, као дражећи га.</p> <p>— Казао си да ће свадба бити.</p |
| p> <p>— А ко то зна? — запита отегнуто, као размишљајући. —— Ја мнијем да на свијету ништа ново |
| ли момци за инад њему, опколивши мајку, као да би да је бране. — Она овђе заповиједа...</p> <p> |
| } Само бимбаша за се задржа једну лулу, као, бива, да му то буде награда за онакву пресуду.</p> |
| и онако тражили дјевојке, макар што су, као и прије, прекривене танким чаршафима, непрестано из |
| па да одмах изгубе главу и да се смету, као голубови пред јастребом.{S} Нико тада не би могао н |
| ајка јаче и пресијече руком по ваздуху, као да тиме прекида сваки даљи разговор. — Што ја рекне |
| адох на вратима и испрсих се, искривих, као да на мегдан изазивам кога.</p> <p>— Дајте робу!..{ |
| кроз ноћ и одоздо, између кућица оних, као да се поче примицати, <pb n="290" /> прикрадати нек |
| пјевам... ама не сама, не себи, него... као што бумбул пјева другоме... теби, ето, баш теби!..{ |
| неко пази <pb n="306" /> на нас, слуша; као да хајдуци ту негдје у засједи чекају нас одавно и |
| ка црта једна у повијама <pb n="250" /> као да потпуно утону, изгуби се међу набраним, густим о |
| вога посла.{S} Шта више, <pb n="365" /> као да му било криво што ја икако и пазарујем код је он |
| и мало подаље, у страни, <pb n="285" /> као стража нека и, — премећући се с ноге на ногу и из с |
| <p>— Овђе...{S} И тако си ти мој...{S} Као син...</p> <p>Хатиџа опет уљезе у собу да узме филџ |
| јено, гдје нико не слуша, чак ни ја.{S} Као да је била срамота нека онаквоме јунаку дуго разгов |
| ава слика стварала ми се пред очима.{S} Као да гледам мајку: како блиједа, увехла, полуонесвије |
| слика намах ми се створи пред очима.{S} Као да и сад лијепо гледам: и сеизе, и трговце, и оног |
| одговорих му ништа, не рекох ријечи.{S} Као да ме гурну неко, брзо, без размишљања, скочих са ћ |
| а и да је она једини господар у њој.{S} Као да није вјеровала, е сад збиља може заповиједати и |
| еобична хука и граја у авлији нашој.{S} Као поплашен скочио сам одмах из душека, одбацио јорган |
| о не зна онако »китити« и онако »вести« као он.</p> <p>А никада готово није понављао старе прич |
| ек уријетко, као ругајући се, обасја, — као да и памет помрча мало, подивља у дивљини, па ни о |
| р што га је понекад и гурнуо, ударио, — као онда кад сам им истом дошао у кућу, — ипак никада к |
| еће то, болан, — викао је одушевљено, — као стока у чопору газити по блату и прашини и ћораво т |
| p>— Немој...{S} Нипошто немој у кућу, — као досјети се она, хватајући ме за руку. — Нипошто!..< |
| нијемо, испитујући.</p> <p>— Шта сад? — као да смо у исти мах хтјели запитати један другога, а |
| Обје Хасанове руке одигоше се у вис и — као зец искочи иза грма.{S} Поче бјежати.{S} Одбаци и ф |
| х с мјеста.</p> <p>— Доћи ће он и сам — као да ми шапну неко, те се опет смирих и прихватих за |
| Почнем ослухивати.</p> <p>— Иду, иду — као да ми неко непрестано шапће на ухо, чупка за косу а |
| се један пенџер на ћошку и нечија глава као да провири напоље.{S} Наскоро иза тога и канат се н |
| одјекују те ми се непрестано причињава као да неко пристаје за мном, као да ме узастопце прати |
| логај какав.{S} Ништа.</p> <p>А цријева као да врију, кључају, кркљају у мени и нешто под грлом |
| ајсторијама туђинским.</p> <p>Дрека ова као да никоме толико годила није колико Зулфаги.{S} Сва |
| — Не могу ја више овђе.</p> <p>Мајка га као од милоште ухвати за ухо и, онако пресамићена, опет |
| сумаглицу од дима духанскога гледају га као чудо какво.</p> <p>— Ви би хтјели да будем ваш хоџа |
| ажу.</p> <p>— А рашта? —— отегну Сулага као у чуду, гледајући је пажљиво. — Шта ти учинише?</p> |
| и му што.{S} Склањао сам се испред њега као испред туђина каква и тек кад сам знао да ће почети |
| ам им истом дошао у кућу, — ипак никада као да ни покушао није да га потпуно укроти, стегне и п |
| на десни образ, одмах покрај уха, брада као да се сравни са опуштеним подвољком, утону у њему, |
| по врату.</p> <pb n="231" /> <p>А тада као да и мени свану пред очима.{S} Познадох да се догод |
| наручивао је и чашћавао свакога; Хамида као да је само зато и водио уза се да наручује кахву и |
| лепетања, студен ми се прели преко леђа као да ме неко хладном водом полијева, обје руке као да |
| невоље!..</p> <p>Окрену се и пође, а ја као слијепац за њим.{S} Поново кренусмо напријед, само |
| акривати се по собама.</p> <p>Једини ја као да сам био нешто присебнији.{S} Не бојећи се ничега |
| ајно оружје зазвекета.{S} Читава авлија као да затутња, затресе се.</p> <p>Излетише кроз капију |
| шаст човјек, велике, округле главе која као да му прионула за рамена, са големим, бијелим турба |
| ироку шилту, меку, кадифасту шилту која као да је одавно чекала на нас... </p> </div> <div type |
| би заборавио владати с оружјем«, мајка као да би наново оживила, препородила се, преобразила.< |
| p>— Ко је кавгу започео? — запита мајка као осоколивши се и подиже главу. — Ти?..</p> <pb n="23 |
| head>VIII</head> <p>Мало помало и мајка као да отпоче »штедити«.{S} Поче отпуштати слуге и слуш |
| и, дражећи, распаљујући...</p> <p>Мајка као да и сама подивља, као да се разбјесни.</p> <p>Изди |
| ајка, — која се пред њим није сакривала као пред другима, — чинило се као да се збунио, омео се |
| хама и тојагама, те је издаље изгледала као стара, немоћна просјакиња каква, у чађавом, дроњаво |
| > <p>Отада се између нас двоје отпочела као нека борба, инат неки; отада управо и почиње моје п |
| мајке...</p> <p>Још би ти и памет била као и мајкина, само ако те не покваре хунцути и ниткови |
| м, која се при врху склопила и начинила као мало кубе, провучем се некако, сав изгребан и одрпа |
| пили, свађали се.{S} По њиховим собама као да је потоцима текла медовина, ракија, газиле се ху |
| акао бивало ми је све лакше и са сузама као да су се на мајчина њедра слијевале све муке и сви |
| равну калдрму, а у препуним фишеклијама као да клопара нешто, штекће, игра.</p> <p>И коњи им оп |
| навали. — Мислиш ли се играти ђевојкама као јабукама, па једну бацати а другу узимати...{S} То |
| ранила се и много је размахивала рукама као доказујући нешто; Зулфага је напротив био необично |
| ширећи руке и пуцкајући прстима, и сама као да почне поигравати, цупкати.</p> <p>Тешко Зулфаги |
| ао сада, да се пребијам по туђим кућама као сирјак какав, бескућник и беспосличар? — питао сам |
| о, ишао сам лакше и болови у жглобовима као да су почели јењавати.</p> <p>Али, за чудо, неки не |
| оше још само неколико комшиница, којима као да не бијаше најпријатније растати се са пуним чини |
| и набрекле, наједрале и јечерма на њима као да почела пуцати, попуштати.{S} Погледавши ме осмје |
| ударати, тући о праг, тресући канатима као да ће их иставити.{S} Мајка, око које се <pb n="230 |
| ндија, витак, љепушкаст младић, с очима као од кадифе, са кратком, црном, поткресаном брадом, н |
| <p>Читав комшилук мислио је првих дана као да је у кући шенлук.{S} Многе комшије, зачуђене и у |
| трпати у уста, жвакати.{S} Чудна грчина као да ми се разли по читавим прсима, по носу, устима, |
| им, домаћим пословима.{S} Шта више, она као да се бојала мене и никад ме није смјела јаче удари |
| Сулагиној кући и пролазио сокаком, она као да је пазила на ме, као да ме чекала на вратима, за |
| је читава гора и планина, те се причиња као да десетина њих у један исти мах са неколико страна |
| Ђаволе!..</p> <p>Све срџба и сва љутња као да намах минуше.{S} Дође ми да се и сам засмијем и |
| се пробија кроз оштру, студену ноћ, па као да се и она мрзне у мраку, изнад глава наших...</p> |
| егне, пригњечи што може јаче.</p> <p>Па као да јој и то мало било.{S} Незадовољна, зар, што сам |
| био, и срце ми заигра, застрепи, залупа као да ће искочити...{S} Дође ми да се дигнем, да га зо |
| више наљути.{S} Изгледала ми тога часа као преступница каква, дрска, безобзирна преступница, к |
| А тад... замуца трзајући низама дуката као да ће их откинути, — тад сам се наљутила и...и...</ |
| ан.{S} Па брзо пружи руке до иза каната као да би да ухвати, да затрли кога. .</p> <p>— Аман!.. |
| S} Да се опет није што десило? — запита као узгред не дижући главе.</p> <p>— Ти знаш...</p> <p> |
| и се на танкој, руменој усни и заблиста као кап росе на карамфилу.</p> <p>— Мислила је, може би |
| це њезино изнакази се, искриви.{S} Уста као да пређоше на десни образ, одмах покрај уха, брада |
| {S} И сада, сваки дан, по неколико пута као да зачује: и коњски топот, и звеку оружја, и глас њ |
| ох јој пред ноге.</p> <p>— Моја је кућа као и твоја, мајко!..</p> <p>И заплакасмо обоје, зајеца |
| да учиним јунаштво, да се о мени прича као о јунаку и... и да ме сви хвале...{S} Их!..</p> <p> |
| Одбаци и фес, и пушку, и нож, па потрча као сулуд, не осврћући се.{S} Неколике пушке запуцаше з |
| де почело зијевати и протезати се, хоџа као да би се пренуо мало, тргнуо се, па, одгурнувши књи |
| ек долазио.{S} Висок, танковијаст, прав као јаблан, блиједа, дугуљаста лица, које му било оивич |
| што није онако дрзак и онако необазрив као и обично.</p> <p>— Ко непоштено брани и сам нешто н |
| ријед!</p> <p>За чудо, тај поклич његов као да ми је давао нове снаге, као да би ме намах осоко |
| натјера ме да се приберем.{S} И сва крв као да ми изненада јурну у образе и страшан бијес обузе |
| , — морам рећи да сам се наждерао траве као магаре какво и одмах се осјетио некако силнији, јач |
| ава је велика, шипражје густо...{S} Све као да је удешено за засједе...</p> <p>Ја легнух по тра |
| , оружане кахвеџије пекле кахву.{S} Све као да је било у чудној грозници некој, све се комешало |
| пет ми дошло да се смијем, — и... и све као да нијесам вјеровао да је то баш он, Хасан, преда м |
| сасвим, изгуби се.</p> <p>Тада ми дође као несвјестица нека, малаксалост.{S} Сасвим изнемогао |
| ој на ум пане.{S} И хтјела да се покаже као јунак неки, делија, мушкобана.</p> <p>У дну авлије, |
| сваки драм меса болио ме.{S} Било ми је као да ме неко читав дан ударао са врећом препуном пије |
| аше и удара уз тамбуру.{S} И било ми је као да сам у томе часу угледао сродника неког, блиског |
| трулу и искривљену стреху, било нам је као да смо пронашли нови свијет неки, дворе вилинске, о |
| а правих јунака није било, изгледао је као нови Ђерзелез Алија, као једини човјек који би био |
| орити очију ни проговорити.{S} Ћутао је као заливен...{S} И није ми преостајало <pb n="342" /> |
| ену и погледа унаоколо.{S} Изгледало је као да ни сама није вјеровала да је кућа заиста њезина |
| егну.{S} И, право да речем, изледало је као да је он и проговорио само због <pb n="216" /> тога |
| олико ће ока бити у њему.</p> <p>И обје као да бијаху задовољне.{S} Осмјехнуше се, штипнуше ме |
| шемо те...</p> <p>— Ама моја наука није као досадашња — опет ће он јаче, грицкајући браду. — Ја |
| , обарајући товаре са себе.{S} Кириџије као да изгубише главе и бијесно почеше ударати камџијам |
| е размјештати неке ствари но соби, које као да јој на путу биле.{S} Поче затим и као рачунати н |
| дајући на канат и на дјевојче оно, које као окамењено стало, па само блене у њих...</p> <p>— Ха |
| м сјенка прели јој се преко очију, које као да намах постадоше и крупње, и црње, тамније...</p> |
| и вратима и пружи руку дјевојчету, које као да се још ни сад није могло прибрати ни освијестити |
| , а зној им цурком текао с лица, — које као да се и сад прелијевало страхом, — слијевао се на о |
| неко хладном водом полијева, обје руке као да ми се изненада надуше, а мале, ситне длаке на њи |
| није могла остати на миру и њезине силе као да се више нико бојао није.{S} Неколико табора, кој |
| и замирали негдје доље, у пољу, одакле као да се неко руга, враћао се кадикада тих, пригушен о |
| ати кћер, како сам се удомазетио, те ме као слијепца каква храни и издржава?..{S} И шта би се, |
| гу, кад није прошло горе...</p> <p>Тиме као да је пресијецао сваки даљи говор.</p> <pb n="360" |
| спод рукава, чије златом извезене гране као да јој горјеле на образу.</p> <p>— Хоћеш ли се на м |
| орављати на своје.{S} Додуше и они мене као да су били заборавили: тек каткада, уријетко, ако б |
| тано потпрашујући.</p> <p>Опазивши мене као да се збунише мало, сметоше се.{S} Зулфага окрену г |
| рема другој, упредале су свилу, која се као прецвао бехар расипала по широким, гуравим витловим |
| ујући очи, црвена долама прелијевала се као запјенушена крв, а турбан око главе бијелио се као |
| гиздавија од свију осталих, — бијели се као да је од свиле изаткана,</p> <p>— па нестрпљиво, са |
| поглед, па склопи очи.{S} Причини ми се као да ће заспати.</p> <p>— Ефендија... дошао сам посло |
| га брзо спусти у џеп.{S} Причини ми се као да звецнуше дукати.{S} Па се опет окрену заптији ма |
| </p> <p>— Можеш ли ићи? — причини ми се као да запита.</p> <p>— Шта питаш? — отегнух полугласно |
| јељи од филдиша.{S} Зачудо, учини ми се као да сада први пут гледам у тај врат и његова бјелина |
| пет замахну. — Ха!..</p> <p>Учини ми се као да три буса љесковине уједанпут прескочи.</p> <p>Об |
| а, кроз читав сахат један, чинило ми се као да ништа друго и не чујем него само тутањ онај, стр |
| <p>Жао ми бијаше мајке.{S} Чинило ми се као да је Зулфага премамио, отео, уграбио, да је негдје |
| ше газио било ми лакше.{S} Чинило ми се као да се тога часа светим свима људима, читаву свијету |
| ју, трзају...{S} Тога часа чинило ми се као да ће и мене, и њу, и свакога гађати као кумру, те |
| емирнија.{S} Неколико пута чинило ми се као да ће га зауставити, зовнути.{S} Па се ипак савлађи |
| љајући један другоме.{S} И чинило ми се као да су ми сви ти људи ахбаби неки, давнашњи знанци.{ |
| м.</p> <p>Он не одговори.{S} Причини се као да није чуо.</p> <p>— Хоћеш ли још кахве?</p> <pb n |
| рани? — запита Сулага мирно, правећи се као да не гледа ни мене ни Хатиџу. — Лијепо?</p> <p>— Д |
| ријечи и нагласио је чак и погуривши се као да је очекивао кад ће му показати врата и отјерати |
| е јаче...{S} У неко доба причини нам се као да долази изнад нас, испод неба, из грања оног, те |
| и раздражим против њега, — почео сам се као и љутити и пребацивати му како ми није био ни друг |
| о иштући ни јадикујући.{S} Претварао се као да је све ствари потпуно уредио и као да је све одл |
| шена крв, а турбан око главе бијелио се као вијенац ђулбехарски, ишаран праменовима големе, сви |
| асртљивији, раздражљивији.{S} Чинило се као да је и дјелом хтио показати како је „зликовац, хај |
| провирују кроз кључаницу.{S} Чинило се као да читава кућа вришти, пјева, бјесни од весеља што |
| сакривала као пред другима, — чинило се као да се збунио, омео се и почео црвенити.{S} Чак се и |
| ваљала се.</p> <p>У неко доба чинило се као да је мајка жељела да се сасвим отресе Зулфаге, да |
| као, а ситне, мале очи свијетлиле му се као свијетњаци.{S} И баш због тога што сам му и одвише |
| шта ће овом остати, ако и добра пролете као и готовина. — запита јаче. — Продате ли кметове и з |
| ово се враћа кметовима.</p> <p>— Радите као и досада — каже, а неће на нас ни да погледа...</p> |
| о...</p> <p>Мазећи се гледаше ми у лице као да искушава, испитује.</p> <p>— И да загладим, скух |
| ла ни осврнути.</p> <p>Напошљетку момче као да се прибра мало, освијести се, па нагло отскочи, |
| .</p> <p>— Па... па...</p> <p>Изгледаше као да се борила сама са собом, као да се необично мучи |
| цупкујући на пети.{S} Изгледала је више као какво младо, безбрижно, ђаволасто дјевојче, него ка |
| ичи цвиљењу, уздисању, јауку нечијем, и као да злокоби, пријети, претсказује нешто.{S} Страх ме |
| ковијетима кумрина грожђа на шљемену, и као да је обухватао собом све пространство оно, сву „џа |
| рекоравати, смијати му се ради ње.{S} И као што се он најчешће љути баш на онога који му се сми |
| евене, окопавала руже и лехандере.{S} И као да се није знала уморити у послу томе, као да јој н |
| ни кажњавати — брзо дочекује Зулфага и као стане преда ме да ме одбрани. — Млад је још...{S} Н |
| могу.</p> <p>Она је непомично стајала и као да га хтјела још нешто питати, а он, осјећајући јој |
| нскога дима, као да је и сама горјела и као да се све више ширила по јаким, косматим прсима њег |
| ело му одговорих, играјући се лоптама и као очекујући што ће ми још поклонити. —</p> <p>Све хоћ |
| викну брзо, опруживши руке према њима и као молећи. — Одмах!..</p> <p>Момци застадоше и погледа |
| на, утрчи у авлију.{S} Стрижући ушима и као зазирући од нечега, поче фрктати, рзати и бјежати у |
| тка, као да и сам усвоји моје разлоге и као да му се свиђеше.{S} Пошље, промисливши се мало, оп |
| ћу неком јачем испричати њезине тајне и као да се хтјела осветити на мени за све што је патила. |
| вати, сијати, она се збуни, спетља се и као почне размишљати.</p> <p>— Шта ћу казати? — одмах т |
| /p> <p>Она не одговори.{S} Придиже се и као да пође да тражи нешто, да узме.{S} Затим брзо поче |
| p> <p>Зулфага застаде мало, осврну се и као бојећи се да не побјегнем, опет ме узе за руку и пр |
| } Видио сам и како указује на трговце и као да их призива за свједоке.</p> <p>Наравно, ни јавио |
| чали о нападачима.{S} Неки се правили и као да их познају, иако их, — увјерен сам — нијесу позн |
| b n="328" /> одјекну ми кроз све прси и као да застаде, скамени се у гркљану.{S} Затим као да с |
| , зубима ломила љешнике и, намигујући и као дражећи ме, пробирала језгре и грицкала их.</p> <p> |
| , сиједе обрве, непрестано извирујући и као очекујући бабу да се поново врати, те да поново кре |
| ви, како је мени — гунђао је измичући и као стидећи се. — Не знате ви... јер... јер сте женскоњ |
| есан смијех разли се кроз читав сокак и као да се прели и преко кућа, преко зидова, чак у комши |
| лед на себи, причињавало ми се увијек и као да чујем шапат неки и пригушено грцање, јецање.{S} |
| рио је Хасан, наслонивши се на јастук и као дријемајући. — И огријешио сам се пред тобом, и здр |
| ао да јој на путу биле.{S} Поче затим и као рачунати нешто и размишљати.</p> <p>— А шта би ти с |
| а издизао се украј друма по један хан и као да ме мамио, дозивао себи.{S} Његови високи, чисти, |
| ако се он често упорно бранио, опирао и као пркосио оцу, а да се хоџа на то никада жешће наљути |
| е као да је све ствари потпуно уредио и као да је све одлучно пошло на боље.{S} Изгледао је нек |
| p>А то га још више збуни.{S} Зачуђено и као увријеђено погледа је, па се окрену и готово побјеж |
| А шта си радио тамо? — питао је тихо и као забринуто, хватајући ме за руку и привлачећи себи.< |
| , и тежак, топао мирис ударао у главу и као да је гушио, опијао.</p> <p>— Чудна топлина — отегн |
| n="293" /> <p>Момче се удари по ножу и као да опет хтједе да га извуче, да се брани...</p> <p> |
| ући нити говорећи што, узе ме за руку и као дијете какво поведе за собом у кућу.{S} Хатиџи, кој |
| тиџа, једне вечери, узевши ме за руку и као шалећи се избаци како ми је јаран кршан и како кршн |
| Бербер немилосно забоде прсте у рану и као да нешто тражаше.</p> <p>— Боли ли? — запитам полак |
| и почео црвенити.{S} Чак се и окрену и као да хтједе изаћи, оставити нас.{S} Па се опет савлад |
| прихвати за нож.{S} Брзо се и окрену и као да хтједе јуришати на противника.</p> <p>И — намах |
| ла? — питао сам тихо, указујући на њу и као подсмјехујући се. —</p> <p>Ни она?..</p> <p>Хасан ј |
| >— Сам?..</p> <p>Па се почеша по носу и као да размишљаше нешто.</p> <p>— А како те хоџа пустио |
| 39" /> <p>Зулфага се сакри за бимбашу и као плачући рече:</p> <p>— Ето... тако и синоћ ударио н |
| ушка.</p> <p>Шикну куршум кроз ваздух и као да ми пролети изнад главе.{S} Од страха ми испаде п |
| ... јер... јер сте женскоње...</p> <p>И као што ништа трпио није што је било ново у кући, што с |
| разе и љубио по неколико пута.</p> <p>И као побједник какав, накрививши фес над око, а пребацив |
| ве што јој се у руци налазило.</p> <p>И као да се плашила нечега, много се плашила.</p> <p>Леже |
| асно и поново се врати душеку.</p> <p>И као да размишљаше више њега: хоће ли опет лећи или неће |
| Кида и кошуљу, и димије, и месо на себи као да кида; чупа и гњечи траву, гризе, жваће; и баце п |
| мијењати.</p> <p>Мјесто да сједи у соби као прије, да тугује и размишља, поче ходати, мотати се |
| шапатом и сваки који се налазио у соби као да се није најугодније осјећао.{S} Многи су и нехот |
| иши су душмани стида; пред њима се губи као дим да своје мјесто уступи дрскости и безобразлуку. |
| амиле, сијале, а црвена шамија на глави као да је и сама горјела, пламтјела.</p> <p>— Госта2?.. |
| од болова, малаксах потпуно.{S} У глави као да ми поче зујати, звонити, тутњити, пред очима поч |
| раменима, — завалих се опет, а у глави као да ми се наново поче мутити и пред очима наново маг |
| авица поче ме обузимати све више, мрави као да ми почеше милити уз леђа и, на сву силу, ослањај |
| измијешани момачки и дјевојачки гласови као да циче, вриште, звоне и пјесма се пробија кроз ошт |
| јетовали да се притужим бимбаши.{S} Сви као да су били тврдо увјерени да ће их он, онако бистар |
| ударале и расипале се по калдрми, — сви као да задржаше дах и мучке се поклонише, као што се сл |
| на кметове и остале радине.</p> <p>Сви као да му били невјерни и сви га поткрадали.</p> <p>— Б |
| томе се причале читаве приче.{S} Многи као да нијесу ништа друго ни радили, него ишли од махал |
| мијех.</p> <p>— Само то?..</p> <p>Њојзи као да бијаше криво што се смијем, као да је вријеђало. |
| јечно, и то једним чудним начином, који као да није трпио приговора.{S} Зато би одмах након так |
| о плах, силовит, необуздан дјечко, који као да ни ода шта зазирао није и никога се бојао, чак н |
| и јој у лијепи, мало погнути врат, који као да је био бјељи од филдиша.{S} Зачудо, учини ми се |
| Ти ћеш опет боље смислити.</p> <p>Мајки као да се свали камен са срца.{S} Одмах се разведри.</p |
| ега, измицати се, сакривати.</p> <p>Али као да није могао дуго издржати тако.{S} Стид га, зар, |
| кашње у разговору понављали и износили као своје...</p> <p>Једанпут сам имао прилику да га слу |
| јсторски удесили, како би мајку истакли као главног кривца и тиме ми онемогућили сваки рад прот |
| јежао управо, а читав сокак иза леђа ми као да поново почне јецати, тихо, пригушено јецати...</ |
| ту и насиља.</p> <p>За чудо, и мајка ми као да га се доста прибојавала и често, врло често, мог |
| рилици неће ни вратити више.{S} Било ми као да сам се ослободио неког големог терета који ме да |
| трговаца, па окићени, оружани, обучени као да су у сватове пошли, са пуним чутурама, које им, |
| >Цар дозва пратиоце, који су преобучени као и он узастопце пристајали за њим, те нареди да сеља |
| таву планину, те ми се покаткад причини као да негдје неко чудновато лаје, штекће, подврискује. |
| — Зар их има?..</p> <p>Хоџа се причини као да га није чуо.</p> <p>— Ето, прича се, — настави л |
| тај. — Љутиш се?..</p> <p>Он се причини као да није чуо.</p> <p>— Мене сад ништа не боли — рече |
| а подухватим, подупрем, јер ми се учини као да ће пасти, посрнути. — Рашта?..</p> <p>— Па... зн |
| ио иза појаса.</p> <p>Опазивши ме и они као да се уплашише и узвикнуше.{S} Хајкуна чак и устукн |
| вори затим и ситан женски глас, зазвони као сантур, и јасан, обијесан смијех разли се кроз чита |
| ашљиво, тихо, а глас јој дршће, трепери као да ће поново заплакати. — Хоћеш ли се љутити?..</p> |
| рамфил, па лијеп, велик, црвен, па гори као врела крв...{S} Ја га његовала, залијевала, па... п |
| >— Осман је велики момак, а ти... ти си као и дијете — отсијече хоџа кратко, па се измакну мало |
| тим, опазивши како цури, почела гребати као помамна.{S} Лице јој готово помодрило, запалило се, |
| са неколико капи, почеше се прелијевати као да се међу њима каранфили расцваше.</p> <p>— Присту |
| ао да ће и мене, и њу, и свакога гађати као кумру, те некако и нехотице устукнем и повучем је з |
| ом својим почеше се окретати и повијати као раширена крила лабудова над језером каквим.{S} Заду |
| /p> <p>Пушке се почеше упињати, увијати као змије и запињати ми за ноге, ударати ме по бутима, |
| и.{S} Опружи обје руке и поче их трљати као да се умива.</p> <p>— Ето видиш — отсијече јаче — о |
| и, док сам ја почео посртати и тетурати као пијаница, с муком се опирући на пушку, коју сам јед |
| ма о тврдо, дебело стабло, почех јечати као болесник какав.</p> <p>Хасан, осврнувши се, у први |
| лије, готово одмах поред зида, намјести као страшило неко, човјека некаква, слична Црногорцу, с |
| а леђа и почео потркивати по соби ржући као парип и одбацујући ногама.</p> <p>За кратко вријеме |
| емогло, промукло, блесаво нас гледајући као да се буди иза сна. — Нека ме убију, објесе, утуку, |
| ху међусобно, а мукли, пригушени одјеци као да им се одазивали однекуд из даљине, с мрких, сумо |
| ачунима...</p> <p>Кроз неколико мјесеци као да није више било ни пријатеља ни душмана да се, по |
| њој, гази и игра, скаче и удара, гњечи као тијесто, желећи да је сатре, самеље, измрви.</p> <p |
| репери, дрхти, отскакује...{S} Маријаши као да почеше и летити, облијетати ми око очију, преврћ |
| ену и изађе из собе.</p> <p>Случај овај као да јој нову снагу даде, као да је подиже, препороди |
| држао сам се, остао.</p> <p>Човјек овај као да је уживао у мукама мајкиним.</p> <p>Док се она л |
| почела тући копитом о земљу, трчао јој као сулуд, тапшао је по врату и сапима, прстима рашчешљ |
| ривена, али силна и очајна борба, којој као да се није могло лако сагледати краја.</p> <pb n="2 |
| и ишли одлучно, без предомишљања, ипак као да смо обојица осјећали да нас чудна нека опасност |
| ако друкчије, мекше, питомије, сада тек као да осјети како нико моћнији од ње нема у кући, како |
| , поганови!..</p> <p>Оштар, суров узвик као да поплаши момке, забуни их.{S} Брзо узеше шибе и и |
| ијем и да се увијам, онако да се увијам као и она...</p> <p>— Не знаш колико ми је драго што си |
| ју.</p> <p>— Стид ме...</p> <p>Стао сам као укопан и нијесам знао ријечи проговорити.{S} Чудна |
| } Она је најкривља...</p> <p>Застао сам као окамењен и забленуто гледао у ефендију, у кадифасте |
| м хтио и како сам хтио.{S} Осим што сам као од невоље одлазио каткада у мектеб и тамо по два по |
| , не знајући шта друго да радим, почнем као помаман подвикивати и хактати, уживајући необично ш |
| амена и непрестаним једноличним зујањем као да су одговарале, отпијевале на тепање његово.</p> |
| и.</p> <p>И није да је пристајао за њим као јаран, пријатељ, него готово као слуга, измећар нек |
| застаде, скамени се у гркљану.{S} Затим као да се нешто затресе, уздрма у мени.{S} Рука ми клон |
| лаву према пенџеру и поче отезати шијом као да гута сув залогај, а бимбаша отури чибук, узвали |
| главу у страну отпљувао и отресао руком као да се гади од нечега.{S} Зулфага је, хтио не хтио, |
| опремљен, стајао је изнад мене, мргодан као џелат и по изгледу му одмах сам могао познати да би |
| ријеђеног дрвља бјеласа узак искривудан као змија друм, оивичен са обје стране густом, допојасн |
| излазио из авлије, јак, поносит, силан као одваљен комад клисуре какве, а вазда горд и усправљ |
| таке.{S} Док је био бабо у животу Осман као да није ни знао ни за кога у кући осим за њега и др |
| ашње, кад смо прилично поодмакли, Хасан као да сам хтједе заподјести разговор, али се ипак пред |
| ростили се с њима, поздравили.{S} Хасан као да је и подранио баш због тога да се може извући не |
| астанемо, да се одморимо мало.{S} Хасан као да се никако није ни могао уморити; што је више иша |
| када хљеб учинио слађи.{S} И ја и Хасан као да смо се натјецали ко ће више појести и готово смо |
| ко чуо или опазио...</p> <p>И сам Хасан као да се препаде од тих ријечи, па ме снажно гурну и р |
| окуњивши се. — Тврде си главе и поносан као и он...{S} А са таком памећу муке ћеш имати...</p> |
| клисуре какве, а вазда горд и усправљен као и сама клисура, да га, чинило се, ни громови ни муњ |
| оџа није имао правог пријатеља.{S} И он као да га ни тражио није.{S} Ни за ким трчао није, ни з |
| ало. — Мени није до чекања...</p> <p>Он као да опет заспа.</p> <p>— Ефендија!</p> <p>— Ах... им |
| /p> <p>Нијесам се ни облачио, ни гиздао као други.{S} Са запрегнутом бошчом, опрашен, замаштен, |
| S} И, што је најчудније, није ни скакао као други момци онако, на голоме пољу!</p> <p>Не!{S} Он |
| олазити, кад је остала осамљена, готово као да је и сама жељела да јој неко говори у кући, да г |
| овом, — са чудном љубављу неком, готово као што мајка гледа одојче своје.</p> <p>Није шала: све |
| за њим као јаран, пријатељ, него готово као слуга, измећар неки.{S} Ако је бабо напунио лулу, о |
| до, безбрижно, ђаволасто дјевојче, него као удата жена, која још има толиког сина.{S} И бојећи |
| је било и једино миловање.{S} За друго као да ни знао није.{S} Ниједном ме није узео на крило, |
| енадне женидбе.{S} На све био заборавио као да ништа ни било није, као што човјек, пробудивши с |
| ..{S} И је ли крив што је о њему мислио као о поштену човјеку?..{S} Зар <pb n="369" /> га је по |
| аки који би приступио осјећао је некако као да се приближује својој кући, дому своме...{S} По н |
| шајући да ме одигне од тала, исто онако као што ме и хоџа одигнуо.{S} Зовну прстом Хајкуну да и |
| лике кокоши и заклепеташе крилима, неко као да поврисну, залупа некаква канта, заклопараше нечи |
| о да ме гризло нешто, пекло ме.{S} Неко као да ме прекоравао, е сам и сам био рђа, кукавица, го |
| } Ноге ми задрхташе, стресох се, и неко као да ме прикова на мјесту.{S} Пуцањ, још јачи и још с |
| ио се чаршији, увијек ми се причињавало као да га непрестано слушам како виче, како још хвали и |
| у страну.{S} Једнако нам се причињавало као да неко пази <pb n="306" /> на нас, слуша; као да х |
| рем, пролазећи туда, увијек причињавало као да осјећам њезин широки, топао поглед на себи, прич |
| ори с њима.</p> <p>Понекад је изгледало као да је између њих двоје настала нека потајна, подмук |
| епила се једно с другим те је изгледало као да тамо сједи огроман див какав са неколико глава н |
| исто као и ја, да је и њему мучно било као и мени.</p> <p>То се већ могло познати и по држању |
| ако смо се раставили, а мени се одуљило као да су два дана.</p> <p>— Рашта смо се и растајали и |
| о кроз ноћ све јаче и јаче те се чинило као да негдје у даљини хуји вјетар и милује лишће какве |
| засјењивале очи и... и све ми се чинило као да и они трче, као да бјеже, измичу испред мене.{S} |
| рачаји до Сулагине куће, мени се чинило као да трчим пун сахат један.{S} Примицао сам се вратим |
| еко лица, које је било ведро и свијетло као прољетње јутро, разлијевао мек, благ осмијех, рашче |
| које им висиле низ бедре.{S} Непрестано као да се спремали за бој, непрестано уређивали и — неп |
| шути, шути и смјешка се.{S} Непрестано као да је тражио кавге, ината с њоме и вазда се жестио |
| јдуке...</p> <p>Изговорио је тако мирно као да зове на ручак.</p> <p>Ја занијемих.{S} Само га з |
| , шуњкетати.</p> <pb n="258" /> <p>А то као да и мајку осоколи, као да је разгали мало.{S} Гото |
| лукаво намигнуо и накашљао се.{S} И то као да је био знак пратиоцима да постану још бјешњи, јо |
| апе и запињала за ноге, те смо се често као пијанице какве поводили и посртали.</p> <p>Тек нако |
| ма нама, нарочито према Хасану, и често као да је од себе, од својих уста штедила, само да нама |
| ко меко, сажаљевајући — срце ти је исто као и у мајке...</p> <p>Још би ти и памет била као и ма |
| о се јуначио и претварао, — плашио исто као и ја, да је и њему мучно било као и мени.</p> <p>То |
| да би ме зауставило, задржало ту, нешто као да ме гонило да потрчим вратима, да гурнем у канат, |
| ам у томе да их мрвим, уништим, и нешто као да ме поче голицати на смијех...</p> <p>— А рашта с |
| а окријепио ме, оснажио мало, — и нешто као да ме непрестано голицало да и сам запјевам.{S} И у |
| шено грцање, јецање.{S} Сваки пут нешто као да би ме зауставило, задржало ту, нешто као да ме г |
| казао...</p> <p>— Лупеж!..</p> <p>Нешто као да поче тутњити, грмити, хрштати близу нас.{S} Обој |
| свратили да ту умру, издахну, а нипошто као ратници какви који су ишли да гоне хајдуке.</p> <p> |
| Али није био ни онако насмијан ни ведар као обично; са мном се није ни шалио ни омиловао ме.{S} |
| ну, изнад себе, — и на какав дужи говор као да није смио ни помислити.{S} Десет ријечи није мог |
| ко га је грло служило, — а био је грлат као пудар, — застајао пред свачијим вратима и звао укућ |
| </p> <pb n="327" /> <p>Испљунувши, опет као да осјетих пљувачку у устима.</p> <p>— Јес’, дина м |
| о и једе хљеб џаба, он је... он је опет као антика нека, коју треба <pb n="249" /> чувати...{S} |
| јила, — отегну Зулфага према њој и опет као да поче попијевати. —</p> <p>Ето ти среће и одмјене |
| да га се потпуно ослободи.</p> <p>Опет као да се међу њима почела водити борба, подмукла, прик |
| отегнух подругљиво, накривљујући главу као и она. — Ти ништа не знаш?..</p> <p>— Не знам...</p |
| ко, грчити, и при сваком њиховом трзају као да ме неко боцкао безбројним иглицама, трњем.</p> < |
| ажу, духан се просипа, дукати се бацају као марјаши...{S} Ко год хоће да пије, Зулфага плаћа... |
| шљана брада повијала му се преко прсију као прамен дима, а топао, широк поглед блудио је некуд |
| , дебелих, модрих прстенова испод очију као да сасвим нестаде; руменило јој се опет поче разлиј |
| о момче, големе главе и избуљених очију као да се вјечито чуди нечему, прући се по трави потрбу |
| азила до врата и враћала се, напошљетку као да се одважи, уљезе у собу, прекривена танком, црве |
| превртала на мјесту.</p> <p>Напошљетку као да би се пренула, освијестила мало, па баци ногу пр |
| штерију, баш почео хвалити луле и ја му као, почео припомагати, кад дјеца око нас подигоше гала |
| и, и јачи, и већи од свакога.{S} У њему као да је гледала избавитеља неког, добротвора, у њему, |
| ута према нама, чинила се кроз помрчину као да су потпуно срасла, слијепила се једно с другим т |
| ужје што им још остало.{S} Изгледали су као гомила јадних, одбачених просјака који су свратили |
| о у коњушницу, бедевији, и намјестио ту као креветац неки, да може поред ње и ноћивати, спавати |
| ово до лакта, прелијевао се према сунцу као танак кривудаст млаз крви, која непрестано цури, пу |
| </p> <p>Хасан, осврнувши се, у први мах као да се наљути и измахну руком дајући ми знак да се д |
| р са Хатиџом паде ми на памет и — одмах као да ми се сасуши грло, као да ме неко поче давити.</ |
| и пљесну рукама. — Ах!..</p> <p>И одмах као да се прибра, освијести.</p> <p>Остави брзо и бедев |
| p>— А рашта да га не примимо? — запитах као чудећи се и прождирући је погледом. — Рашта?..</p> |
| ме за руку, поведе у собу.{S} Застадох као укопан кад пређох преко прага.{S} Велики, тежак ћил |
| </p> <p>— Аааах!..</p> <p>Двапут јекнух као рањеник, покушавајући да се отмем, исправим.{S} И к |
| , једини син, — рече — и ако и ти будеш као и он, обојица ћете свршити на вјешалима...{S} Мало |
| на танкој, руменој усни и заблиста као кап росе на карамфилу.</p> <p>— Мислила је, може бити, |
| еха, окићених дугачким мразним шипкама, капала нам вода за врат и милила низ леђа, изненада пон |
| не ките од барјака, орошене са неколико капи, почеше се прелијевати као да се међу њима каранфи |
| косом, разбаченим рукама и са неколико капи крви на образима, дрпава, дроњава, готово гола леж |
| тутња, затресе се.</p> <p>Излетише кроз капију.</p> <pb n="229" /> <p>Након топа, кроз читав са |
| олем, стасит човјек, са бијелом, танком капицом на глави, са раздрљеном кошуљом на прсима и са |
| ми; само ми на испуцаним уснама застала капља крви и почела се корити.</p> <p>— Дај! — шиштао с |
| лаве облијетале челе, спуштале му се на капу, на браду, на рамена и непрестаним једноличним зуј |
| мучки...</p> <p>Хасан баци оружје, баци капу и торбу.</p> <p>— Аферим!..{S} Аферим, кад си таки |
| ојој кући, дому своме...{S} По неколико каравана коња, голих, растоварених, са зобницама на гла |
| “...{S} Помисли, Смаиле!.. <hi>Мој</hi> карамфил, велики, лијепи карамфил, па црвљив!..{S} Мој! |
| . <hi>Мој</hi> карамфил, велики, лијепи карамфил, па црвљив!..{S} Мој!..</p> <p>Па снажно удари |
| во му било... знаш... што ми се расцв’о карамфил, па лијеп, велик, црвен, па гори као врела крв |
| „опет за инат мени...{S} Због црвљивог карамфила га звала“...{S} Помисли, Смаиле!.. <hi>Мој</h |
| руменој усни и заблиста као кап росе на карамфилу.</p> <p>— Мислила је, може бити, да сам је ја |
| чеше се прелијевати као да се међу њима каранфили расцваше.</p> <p>— Приступајте! — мукло, запо |
| их да свраћају и по касабама и продају касабалијама.</p> <p>Нијесам се ни облачио, ни гиздао к |
| е границе, нагонећи их да свраћају и по касабама и продају касабалијама.</p> <p>Нијесам се ни о |
| и фереџу преко главе, умота се и готово каскајући оде према кући... </p> </div> <pb n="351" /> |
| >Док опет ето Сулаге.{S} Није ишао него каскао сиромах, жут, блијед, модар, — онога часа учинил |
| /p> <p>— Тхе...{S} Треба два-три сахата каскати до њега...</p> <p>Хасан ме дрмну за раме и полу |
| е најчешће дигну да помогну онда кад је касно помагати; док човјек не загрца, не осврћу се на њ |
| , сами, одвојени од свакога.</p> <p>Тек касно, испред поноћи, лагано би се дигао он, огрнуо се |
| не примај га! — викну.</p> <p>Деси се, каткад, да човјек ужива, осјећа насладу неку и у мукама |
| ак и пословице, које је волио уплетати, каткад и гдје им није мјесто, биле му нове, необичне.{S |
| {S} Ништа му помагало није ни што ми се каткад улагивао, што ме хтио замамљивати и поклонима.{S |
| ушке од зовине што их сваки дан правио; каткада ме узимао и на леђа и почео потркивати по соби |
| е слаткишима, тепала ми, миловала...{S} Каткада, на велико моје чудо, и пригрлила би ме страсно |
| љке, пушке од зовине и причао приче.{S} Каткада нам је приступала и Шерифа-ханума, сједала поре |
| ицу какву, завежљај, торбу, плетару.{S} Каткада је излазио носећи дијете у нарамку и тада обичн |
| у није хтио спомињати.{S} Ако бих га ја каткада и споменуо, само је узвијао носом, набирао обрв |
| о, јеси ли се пута зажелила? — питао је каткада бедевију, хватајући је испод врата и приносећи |
| о да двори, да послужи.{S} Зато, ако је каткада и морао отићи на село, наређивала му је да се ш |
| икада се јаче распалио.{S} Макар што је каткада сасвим озбиљно прорицао е ће „свршити на вјешал |
| јечао и дахтао, лијено склапајући очи и каткада чудновато мигајући големим десним ухом, усиљава |
| head>XXVII</head> <p>Знанци и пријатељи каткада грђе додију и постану несноснији него најљући д |
| они мене као да су били заборавили: тек каткада, уријетко, ако би стигао какав хабер из Мостара |
| .{S} Осим што сам као од невоље одлазио каткада у мектеб и тамо по два по три сахата учио читат |
| узимали, односили робу.{S} Нападали су каткада и на кућна врата тражили цуре, дозивали их...</ |
| вљени; дим се и сада колутао по соби, а кахва се непрестано точила и непрестано испијала.{S} И |
| трчала у кухињу и ложила ватру, само да кахва буде скухана прије него се он пробуди и да дуго н |
| фага увијек части, позива, нуди.</p> <p>Кахва се пролијева — кажу, духан се просипа, дукати се |
| јек су на ногама...{S} У берберницама и кахвама и не говоре ни о чему колико о боју...{S} А кад |
| њима, сашаптавао.{S} По неколико ибрика кахве наручивао је и чашћавао свакога; Хамида као да је |
| а, ни са комшијом да попије по неколике кахве, и који хоће читав ред чаршиски наопако <pb n="34 |
| >— Сад ћу...</p> <p>Слуге му донесоше и кахве, духана, хљеба и он понуди свакога и сам сједе ме |
| имао с киме, — одлазио је у чаршију, у кахве и бербернице и тамо остајао, задржавао се све до |
| ику поче врети.{S} Ја приступих и досух кахве.{S} Почнем мијешати. |</p> <p>— Јесте ли одавно п |
| као да није чуо.</p> <p>— Хоћеш ли још кахве?</p> <pb n="394" /> <p>— Нека — одговори јој, не |
| олу, приступи му:</p> <p>— Хоћеш ли још кахве? — запита шапатом.</p> <p>Он не одговори.{S} Прич |
| 19" /> теркијама на којима су звекетали кахвени ибрици.</p> <p>Један је јахао по страни, накрив |
| у у мргињу, украј гомиле једне, гурнули кахвени ибрик уза њу, па чекајући док узаври вода, засј |
| еђу жераве руменио се трбушасти, крупни кахвени ибрик и бијелили се танки филџани.{S} Читаву гл |
| поред мангале, у руци држи овећи ибрик кахвени и чека да им приточи, а одмах поред њега, на тл |
| из теркије, покрај кабанице, провирују кахвени ибрици и златасти зарфови од филџана.</p> <p>Из |
| не занатлије радиле о занатима, оружане кахвеџије пекле кахву.{S} Све као да је било у чудној г |
| ући.{S} Неки су ми говорили како се и у кахви састају много и како га Зулфага увијек части, поз |
| ке чиније с духаном, ибрик и филџане са кахвом, тепсије са питама и слаткишима разним.{S} У кух |
| аклањала, носећи у једној руци ибрик са кахвом, а у другој филџане.{S} И сад сам истом могао оп |
| , засједали по сандуцима и по врећама с кахвом, прислонивши дуге пушке уз рафове а сабље пребац |
| , непрестано им износили понуде: духан, кахву, ракију, непрестано послуживали, частили.</p> <p> |
| д врата њезине собе, одмах поред прага; кахву јој сам пекао и износио, сам чистио наргилу и пун |
| ајала на авлији, кратко нареди да скува кахву, уљезе у собу и сједајући на миндерлук указа руко |
| па одбија димове из чибука и присркује кахву.{S} Један заптија, недалеко од врата, чучнуо поре |
| је само зато и водио уза се да наручује кахву и да точи.{S} Чак је свраћао и муштерије, који се |
| иле о занатима, оружане кахвеџије пекле кахву.{S} Све као да је било у чудној грозници некој, с |
| ак нећу моћи савладати, узмем од Хатиџе кахву и, сједајући и испијајући, сам отпочнем разговор. |
| лавом, као чудила се.</p> <p>— Хоћеш ли кахву? — запита га мирно, пошто је свршио читав говор и |
| ме ни у ханове не хтједоше примити, ни кахву ми испећи.{S} На сваких, готово, хиљаду корака из |
| а су изван опасности, тутунећи и срчући кахву почеше се препирати, шалити, смијати... </p> </di |
| ну се и порумени још више.{S} Наточивши кахву и понудивши нас брзо се окрену и изађе, управо по |
| ги пут: „Дај пешкир“... трећи пут: „Дај кахву“...{S} Хамид ту, а мене зове...</p> <p>И све гово |
| г крова кућњега; пунио се буха, испијао кахву која је заударала на чађ, и погађао се, цјењкао, |
| очи, дворила га све дотле, док би испио кахву и почео тражити хаљине и оружје, да се обуче и кр |
| уханкесу да запале.</p> <p>Сам је точио кахву и нудио.{S} И, мјерећи погледом читаве им товаре, |
| о није, никуд се мицао без оружја.{S} У кахву, у берберницу, у хућумат ако би пошао, опасивао ј |
| е спава се ни мени.</p> <p>И додадох му кахву.</p> <p>Он спусти филџан на тле, опет напуни лулу |
| p> <p>Мени лако задрхта рука и испустих кашику.{S} Покорно, као дијете какво, подигнем се и пођ |
| крајна једна почивка, испуњена усиљеним кашљањем и подмуклим шапатом и сваки који се налазио у |
| ра и умукну.</p> <p>Поново поче на силу кашљати и протезати се.{S} Затим, опазивши мене, даде м |
| Само сам, одлазећи, чуо како усиљеније кашље и нешто гунђа, гунђа....</p> <p>Наравно да је Зул |
| се и он застиђе, смете, па на силу поче кашљуцати и опљуцкивати око себе.</p> <p>— Поздравио те |
| гнуо се, па, одгурнувши књигу с крила и кашљуцнувши у шаку, почео причати.</p> <pb n="282" /> < |
| ијелила нам, давала.</p> <p>Хајкуна је, кашње, додавала још и сухих смокава, и ораха, и љешника |
| идећи да се у чашћавању почело штедити, кашње се навраћаху тек уријетко и остајаху само по час |
| опирао на ноге, шантуцао сам, тетурао; кашње, пошто се загријах мало, ишао сам лакше и болови |
| та забрањивати, нити им забрањивала.{S} Кашње, кад су жене престале долазити, кад је остала оса |
| лагано, не говорећи један с другим.{S} Кашње, кад смо прилично поодмакли, Хасан као да сам хтј |
| утјеху и огријао им душу, — говорио је кашње и говорио сасвим искрено, непритворно.</p> <p>Кме |
| јећа, кутије, огледала.</p> <p>Он ју је кашње пратио и по ноћи кад је излазила од куће, и остај |
| а и не застане.</p> <pb n="243" /> <p>И кашње, кад се мало одомаћио у кући, кад је све упознао, |
| атећи код куће.{S} Управо, — како су ми кашње <pb n="350" /> причали, — она је вазда била код к |
| ити ни како ћу проћи.{S} Није се чак ни кашње, кад је опасност минула, барем навратио мало да в |
| ило, пуцало из пушака.</p> <p>Сељаци су кашње у мене куповали жито, брашно, пиринач, меку робу |
| биле му нове, необичне.{S} Многи су их кашње у разговору понављали и износили као своје...</p> |
| пучама о калдрму.</p> <pb n="244" /> <p>Кашње сам сазнао како је он нашао сва наша добра у нере |
| , а неће на нас ни да погледа...</p> <p>Кашње се ипак навикла, научила.{S} Увече, пошто бих дош |
| и проклињао, страшно проклињао.</p> <p>Кашње ми дошло да насрнем на кога, да убијем, отмем.</p |
| а сам онакав какав сам и био, — дочекам кезећи зубе и готово режећи — а ти... а ти си кучка јед |
| ити...</p> <p>— Мучи!..{S} Шта ти знаш, кењче један — окоси се стари увријеђен и попријети чибу |
| ре?.. — брзо одговори стари, истресе из кесе нешто дувана, напуни крњаву лулу и запали. — Рашта |
| окићених грива; низ седла висе бисаге и кесе чибуклије, а из теркије, покрај кабанице, провируј |
| према њему.{S} И постуле, камење, духан-кесе, гране некакве осуше се на њега, оборише му турбан |
| д смијеха.</p> <p>— Шта је?..{S} Што се кесиш? — окоси се он опоро, једва дочекавши што му се п |
| и платим, — отсијече оштро, играјући се кесом —— све што сам дужна...{S} Колико?..</p> <p>— Теб |
| ..</p> <p>Мајка отвори чекмеџу и извади кесу с новцима.</p> <p>— И да ти платим, — отсијече ошт |
| е носи кући — откресах набусито, вадећи кесу и бацајући новце на шилту — Одмах...</p> <p>— Одма |
| <p>— Јок! — откреса мајка и љутито баци кесу у чекмеџу. —- То нећу пустити...</p> <p>— Немој ни |
| звађени дукат морао поново да поврати у кесу гунђао <pb n="225" /> је и кришом, да га не би опа |
| очнем газити по прашини, по маријашима, кешкати их ногама, разбацивати.{S} И што сам више газио |
| о познати да је то мучи, силовито мучи, кида, распиње.</p> <p>Чим би ујутру устала и изашла на |
| око себе кидати, чупати, разбијати.{S} Кида и кошуљу, и димије, и месо на себи као да кида; чу |
| кошуљу, и димије, и месо на себи као да кида; чупа и гњечи траву, гризе, жваће; и баце папучу ј |
| ај је, ако видиш душмане како се љуте и кидају.</p> <p>Мајка је опет плакала непрестано кад су |
| о је устајала, ходала по соби и чупала, кидала све што јој се у руци налазило.</p> <p>И као да |
| ама мајкиним.</p> <p>Док се она ломила, кидала и гребала, он је, прикривен, непрестано посматра |
| .. — узвикну јаче и поче чупати шамију, кидати је, комадати. — Ја сам твоја...</p> <p>Ничија ви |
| м погледом унаоколо, почне све око себе кидати, чупати, разбијати.{S} Кида и кошуљу, и димије, |
| на некаква, неке рањенике, бој, окршај, кијамет... поменуо је затим и бабу, сан некакав, и на к |
| кијамет био — рече. — Је ли?..</p> <p>— Кијамет.</p> <p>— Чуо сам зазивање, помагњаву и пошао б |
| згледао, понуди ми цигар.</p> <p>— Тамо кијамет био — рече. — Је ли?..</p> <p>— Кијамет.</p> <p |
| затворио канат за собом. —</p> <p>Опет кијамет!..</p> <p>Она устукну мало, заклони лице руком |
| поткажу Зулфаги, бојала се новог каква кијамета, па ме зато и одбијала.</p> <p>Али опет кад са |
| оја је пазила на њ и пратила га. — Биће кијамета с њим!..</p> <p>И погодила је.</p> <p>Није про |
| се.</p> <p>— Нећу ја вазда тих брига и кијамета — викала је затим јаче, полазећи према вратима |
| p> <p>— И због мене би, зар, могло бити кијамета?..</p> <p>Због мене?..</p> <p>И она се изви, и |
| го најљући душмани.{S} Сваки дан, након кијамета оног, долазило ми у дућан по неколико њих, зас |
| лава на раменима и са неколико рука.{S} Кикот, цика, граја, врисак непрестано су допирали отуда |
| ио није.{S} Ни за ким трчао није, ни за ким пристајао; чак и кад му је неко требао, није му зна |
| И он као да га ни тражио није.{S} Ни за ким трчао није, ни за ким пристајао; чак и кад му је не |
| њему, кога је јуче познао, него мени, с киме је толико друговао.{S} Криво ми и што окреће главу |
| то у дућану није могао, јер није имао с киме, — одлазио је у чаршију, у кахве и бербернице и та |
| разбије.{S} Лакше јој било кад макар с киме говори, кад прича макар о чему.{S} Ништа помогло н |
| жећи кавге и ината, жељен да се макар с киме ухватим у коштац и да гушим, давим, бијем све око |
| а одем из авлије, — хтио сам мучити га, кињити, пркосити му свуда, на сваком кораку.{S} И ништа |
| крчивала путеве...</p> <p>Све је врило, кипило, комешало се.{S} Свак је долазио и свак се весел |
| ио...</p> <pb n="344" /> <p>У мени поче кипити, врети.{S} Дође ми да узмем ону књигу с тешким д |
| еричио.{S} И кућу сам у брзини узео под кирију, не бирајући и не разгледајући је.</p> <p>Хатиџа |
| одмах да тражим дућан, магазу какву под кирију.{S} И нијесам се много намучио.{S} Како је у оно |
| ће лијепо уредити и издавати под скупу кирију.</p> <p>А што је више зидао, новаца је код мајке |
| и шта сам могао?..{S} Ниједан путник ни кириџија није ишао сам.{S} Сви су путовали у групама, с |
| он се придиже и ослухну опет.</p> <p>—- Кириџије! — викну узбуђено, узимајући пушку. — Путници! |
| ући ушима, обарајући товаре са себе.{S} Кириџије као да изгубише главе и бијесно почеше ударати |
| јекивала брда и планине, гониле су моје кириџије и моји момци, и читавим путем пјевало се, шенл |
| а трговцима се отегла сеисана: неколике кириџије, са камџијама у руци, ишли су поред својих коњ |
| трана; између њих мотљале се, обилазиле кириџије вичући, трајући, галамећи, а роба трговачка, у |
| хендеке украј пута и тражио: нијесу ли кириџије штогод заборавиле, макар комадић хљеба, макар |
| дући право друмом сретао сам непрестано кириџије, путнике, татаре, слушао их како се дозивају, |
| нџере, откривале се и ударале га у прса китама цвијећа, чеврмама, наранчама.</p> <p>— Кршан ли |
| ко зна коме, и у замјену доносио читаве ките цвијећа, кутије, огледала.</p> <p>Он ју је кашње п |
| ештао, руменио и горио, а тешке, дебеле ките ударале и расипале се по калдрми, — сви као да зад |
| м опремљени, уређени потпуно.{S} Везене ките, искићене лажним бисером, ударају их по челу и по |
| ски, ишаран праменовима големе, свилене ките, која му се са врха феса спуштала све до плећа и л |
| ушећи поче се пушити на трави, а златне ките од барјака, орошене са неколико капи, почеше се пр |
| у новије доба све више и више гиздала и китила, — сједила на авлији, на трави и низала мерџане |
| нио је духаном.{S} Сам је брао и руже и китио шилту на којој ће сједити, куповао шећерлеме и ну |
| улфагом, слушала ме пажљиво, као да сам китио најзаноснију љубавну изјаву.{S} Ја сам, опет, њу |
| адметати не може, да нико не зна онако »китити« и онако »вести« као он.</p> <p>А никада готово |
| н и вјечито чист, уређен и нагиздан, са китом цвијећа испод феса.</p> <p>Неколико пута слала га |
| >Једанпут ми само послала и цвијећа.{S} Киту једну ружа, шебоја и рузмарина обмотала златом и ц |
| ама забавља.{S} Свако јутро убрао би по киту цвијећа, задјенуо под широки, ћошкасти фес, који м |
| а је то?..</p> <p>Напошљетку сам читаву киту бацио у ћошак један у дућану, гдје је одмах дочека |
| .</p> <p>— А сад ће и Хасан доћи — рече кихајући. —</p> <p>Наредио ми је да ти кажем да ће доћи |
| Ја?..</p> <p>Хамид отре сузе што му од кихања налетиле на очи и опљуну.</p> <p>— Неће он више |
| ставиће, зар, чету?..</p> <p>Хамид опет кихну.</p> <p>— Рањен је мало, па ће доћи да се лијечи. |
| ћемо на друм...</p> <p>— Сјутра ће бити кише — опет ће онај одострага, протежући се. — Мене жиц |
| ећи џубу и отпасујући појас. — Слути на кишу...</p> <p>— И мени се чини.</p> <p>— Хатиџине вино |
| аки ли си јунак!..</p> <p>— А ево да се кладимо да ће нам данашњи дан бити несретан — отсијече |
| ије главе уграбити...</p> <p>— Немој се кладити — прекидох га ја.</p> <p>Он одиже руку у вис и |
| нише, као што се слаби и немоћни робови клањају господару.</p> <p>Он их готово и не погледа.{S} |
| ћу слушати — понизно одговори Зулфага, клањајући се и нарочито наглашавајући оне задње ријечи |
| сједити, куповао шећерлеме и нудио јој, клањајући се дубоко и, са особитим страхопоштовањем, из |
| ти.{S} И што су више стрепили пред њом, клањали јој се, улагивали, постајала је све жешћа, све |
| кући, у соби, у џамији никад није хтио клањати ни молити се, јер — како је говорио — зидови он |
| на узбуђено и рашири руке, као да би да клекне, да моли за опроштај. — Љутиш се?..</p> <p>Он се |
| .</p> <p>Па крену напријед и спусти се, клекну за голем грм један.</p> <p>— Ти хајде с друге ст |
| ..</p> <p>Бербер, шапћући нешто у себи, клекну покрај душека, загрну рукаве и, погледавши у шир |
| а дову.{S} Па се опет поврати барјаку и клекнувши на десно кољено узе јање преко крила.{S} Закл |
| опет закуца.</p> <p>Тада настаде чудан клепет неки и комешање унутра, у авлији.{S} Закакоташе |
| еза ме поче обузимати од тога необичног клепетања, студен ми се прели преко леђа као да ме неко |
| сан намах прекиде говор.{S} Ослухну.{S} Клепетање се понови још неколико пута и све јаче, све ј |
| шапће на ухо, чупка за косу а звоно оно клепеће све јаче, одјекује кроз читаву планину, те ми с |
| ицкајући танки свилени јаглук и немирно клепећући папучом о тле. — Шта ћу ја?..</p> <p>— Ти зна |
| еван и раздражен, са стиснутим шакама и клетвом на устима, почнем газити по прашини, по маријаш |
| м видио човјека да се моли усрдније.{S} Клечећи на трави, утонувши у њу, и раширивши руке према |
| а одсијев им игра уз напукнуте зидове и клизи по мркој, трулој маховини: преливају се и шарени, |
| бакарну боју и како је одсијев кадикада клизио и преко њих, заигравао, чудно су се прелијевале, |
| нчиће на пећи, а одсијев му заигравао и клизио по шарама дебелог ћилима, ускачући покаткад чак |
| естано чистили, истирали, прали бритве, клијешта и приправљали мехлеме, јер су сви највише и за |
| — <hi>Он</hi> није уредио?..{S} Он?.. — кликну Сулага и тресну бројаницама о ћилим. — Бег?..</p |
| одсијева према сунцу и изнакажена глава клима се, наклања према свакоме!..</p> <p>Негдје у даљи |
| по трави потрбушке, одиже ноге у вис и, климајући њима, узе двојнице па поново поче ћурликати.{ |
| запјева Зулфага увријеђен, па се диже и климајући се пође према пенџеру.</p> <p>— Ја грабио?..< |
| Застали пред дућаном, наперили пушке и климајући се и заплећући језиком одмах загаламили:</p> |
| дарао уз тамбуру, а двојица су загрљени климали се не коњима и попијевали...{S} За трговцима се |
| ише ни ријечи; само се поздравише лаким климањем главе.{S} Сулага затим стењући сједе испод пен |
| браду, мирно их слушао и уријетко лаким климањем главе одобравао нешто или не одобравао.</p> <p |
| ишом, да га не би опазио, као пријетећи климао главом према баби.</p> <p>Једнога дана, поклањај |
| во наше, док је Сулага, напротив, тужно климао главом и непрестано уздисао.</p> <p>— Кад сила п |
| ..</p> <p>Она се удари у прса и поче се климати.</p> <p>— Хаљине ми кажу све...{S} Куку!..</p> |
| и, ја сам беговство своје био објесио о клин и готово сасвим заборавио на њега.</p> <p>А подруг |
| има, гледам у њих, у велике широкоглаве клинце којима су ишарана и у нове калајисане алке које |
| ла, врискала, трчала по њој и играла се клиса, лопте, сакриваче.{S} И све је некако више сличил |
| ве, а вазда горд и усправљен као и сама клисура, да га, чинило се, ни громови ни муње не би мог |
| , јак, поносит, силан као одваљен комад клисуре какве, а вазда горд и усправљен као и сама клис |
| етку, омађијана и малаксала потпуно, не клоне и не спусти се пред њу.</p> <p>Има тренутака када |
| а је главу — одговори момак тихо. — Све клону, ослаби...{S} Неки почеше бјежати бацајући оружје |
| ешто затресе, уздрма у мени.{S} Рука ми клону и пушка испаде из ње.</p> <p>И сва она трава, сва |
| него оваком животу...</p> <p>Глава јој клону на раме и склопи очи.</p> <p>— Ја... ето свједочи |
| авали големи, стасити, јаки, а ја слаб, клонуо, изнемогао.</p> <pb n="326" /> <p>Чим бих их опа |
| преда мном похвали како није малаксао, клонуо, како је још оран и расположен.</p> <p>Ипак чита |
| алост.{S} Сасвим изнемогао узвалих се и клонух на траву. </p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| алдрму, а у препуним фишеклијама као да клопара нешто, штекће, игра.</p> <p>И коњи им опремљени |
| тра у пећи, иза које у старој мусандери клопара и чепрка миш некакав, док напољу фијуче и цијуч |
| једнога за другим, преко некакве ониске клупе, затегоше нам димије и ударише по неколико папрен |
| се окупљали под стреху и, чешкајући се кљунићима, џавељали, цврчали.{S} И псовао сам, грдио ни |
| } Ништа.</p> <p>А цријева као да врију, кључају, кркљају у мени и нешто под грлом заиграло се, |
| а застају пред вратима и провирују кроз кључаницу.{S} Чинило се као да читава кућа вришти, пјев |
| и су Хамиду паре отели хајдуци, нити је кмете онако јефтино продао, ни у грађевине онолико утро |
| војио и нешто готовине, и неколико кућа кметова, и десетак винограда, и све дао.{S} Хтјела не х |
| .</p> <p>— Да се договорим с тобом због кметова — вели.</p> <p>— Нека...{S} Договорићемо се сју |
| ословима и грађевинама нашим, о продаји кметова и о новцима.{S} И макар што су ми одговори били |
| ad>X</head> <p>Пошто је продао неколико кметова и новце предао мајки, Зулфага за дуго времена н |
| колико и јунак и што није боље пазио на кметове и остале радине.</p> <p>Сви као да му били невј |
| <p>— А прогутале нам сву готовину и све кметове!..</p> <p>Ибрахим ефендија слегну раменима.</p> |
| дам?</p> <p>— Заповиједам да продаш све кметове што краду, макар их било педесет...</p> <p>— Ба |
| и готовина. — запита јаче. — Продате ли кметове и земље, шта ће с њиме бити?</p> <p>— Отац се о |
| њега.</p> <p>— А ти баш хоћеш да продаш кметове, ханума? — запита испрекидано, премећући велике |
| ли савјет какав.{S} И, пошто га већ сви кметови ижљубе у руку и с коњима заједно крену из авлиј |
| ако рачуна, погађа се, наређује.</p> <p>Кметови распусте уморене мршаве коње по авлији, разбаца |
| рио сасвим искрено, непритворно.</p> <p>Кметови су, због тога, били и слободнији пред њим, ведр |
| тка видјети како разговара с радницима, кметовима и момцима, како рачуна, погађа се, наређује.< |
| у, са очима пуним суза, поново се враћа кметовима.</p> <p>— Радите као и досада — каже, а неће |
| гра се, час се љутио што са радницима и кметовима више разговара него с њиме.{S} Криво му и што |
| ћнији, јачи, силнији од свију.</p> <p>С кметовима је био друкчији.{S} Кад би нам они дошли у ав |
| Да је моје ја... ја бих продао неколико кметовских кућа...</p> <p>Непоштени су, краду, варају.. |
| ТОЗАР ЋОРОВИЋ</p> <p>ДЈЕЛА</p> <p>ДРУГА КЊИГА</p> <p>СВЈЕТЛОСТ / САРАЈЕВО</p> <p>1953</p> </div |
| донесе књигу. — Да вам причам шта има у књигама.</p> <p>И читао нам је, причао, тумачио по саха |
| мији и да им он учи дјецу.{S} Дубоке је књиге, —— рекоше — проучио и зна све јазије и законе у |
| о обично истом пред вече морали узимати књиге у руке и учити, и ја и Хасан били смо потпуно сло |
| Знаћеш шта су муке...</p> <p>Хоџа одиже књигу изнад главе и исправи се.</p> <p>— Знаће шта су м |
| окаткада и подвикне на Хасана да донесе књигу. — Да вам причам шта има у књигама.</p> <p>И чита |
| пренуо мало, тргнуо се, па, одгурнувши књигу с крила и кашљуцнувши у шаку, почео причати.</p> |
| , држећи у једној руци чибук а у другој књигу са излињалим корицама и разасутим листовима који |
| > <p>— Јадниче!..</p> <p>Па узе некакву књигу и поче је прелиставати.</p> <p>— А ја сам чуо, — |
| кипити, врети.{S} Дође ми да узмем ону књигу с тешким дебелим корицама, што је растворена лежа |
| гласније о њима ружну ријеч проговори, ко их по злу помене.{S} Комшије су, пажљиво се осврћући |
| /p> <p>— Јер... јер и он долази... и... ко зна шта може бити...</p> <p>Ја занијемих, скамених с |
| о а... а можебит’ и јаре, и говече и... ко зна!..</p> <p>Па превуче руком преко дугих, ниско оп |
| и чибуком. — Бог све зна а ми јок!..{S} Ко зна да и ја, можебити, нијесам био на Косову, а, мож |
| су се ономадне у Сарајевско Поље...{S} Ко може рећи да се неће спустити и усред Сарајева?..{S} |
| ани, а не трчи баби да му се тужи...{S} Ко сам у себе поуздања нема, ничија га заштита подићи н |
| био на Косову, а, можебит’, и ти...{S} Ко зна?..{S} Био сам, да рекнем, травка Божја, цвијет, |
| — Осилили се, па их треба скрхати...{S} Ко год се осили, треба га мало поткресати, као што се г |
| ипа, дукати се бацају као марјаши...{S} Ко год хоће да пије, Зулфага плаћа...{S} Шта год Хасан |
| овом руху и, бива, у новом облику...{S} Ко зна!..</p> <p>— Сад ће ђедо опет ударити у старе дип |
| се неће спустити и усред Сарајева?..{S} Ко?..</p> <pb n="296" /> <p>— Врата треба још боље затв |
| <p>— Ко ће причати, ако њега нема?..{S} Ко ће забављати друштво?..</p> <p>И увијек се одазивао |
| ијесу они трговци сакрили гдјегод?..{S} Ко зна да и сад не вребају на нас, желећи да ухвате, уб |
| отргнуо се и беспосличи по друму?..{S} Ко зна!</p> <p>По несрећи мојој, презирање ме пратило ч |
| д страха да ме ко не чује, не опази.{S} Ко зна да се нијесу они трговци сакрили гдјегод?..{S} К |
| виде, да питају и распитају о свему.{S} Ко није могао тамо приступити, тражио је и питао бербер |
| ет’?..{S} Рашта?.. — сам себе запита. — Ко ће жалити?..</p> <pb n="311" /> <p>— А ће хајдуци до |
| измахујући ножем и пријетећи Сулаги. — Ко ми стане на пут, тога ће и нестати.</p> <p>Док се од |
| ије моја? — запита, измахнувши ножем. — Ко?..</p> <p>Сви прихватише за ножеве и навалише опет.< |
| јка кроз зубе и погледа га попријеко. — Ко ће га покварити?..</p> <p>— Па... па млад је... и не |
| .</p> <p>— Ко прича? — пита узбуђено. — Ко?</p> <p>— Агинице некакве говоре: како ништа немаш, |
| аву и поче жмиркати. — Погоди!</p> <p>— Ко је?..</p> <p>— Неко, неко...{S} Погађај!..</p> <p>— |
| ћу донијети...{S} Сметењаче!..</p> <p>— Ко се од зеца плаши, нек се не спрема у хајдуке, — одвр |
| а и расплетале се, расипале...</p> <p>— Ко је то? — шапатом запита Хасан и брзо ми приступи. — |
| А <hi>он</hi>, кажу отишао...</p> <p>— Ко <hi>он</hi>?</p> <p>— Хасан!</p> <p>— Куд је отишао? |
| јаче. —</p> <p>Што си дошла?..</p> <p>— Ко је кавгу започео? — запита мајка као осоколивши се и |
| е тица, шапат траве и цвијећа.</p> <p>— Ко хоће да види Алаха, нека излази између зидова — гово |
| зубима и извуче нож из корица.</p> <p>— Ко каже да није моја? — запита, измахнувши ножем. — Ко? |
| не позове, да и он ту не буде.</p> <p>— Ко ће причати, ако њега нема?..{S} Ко ће забављати друш |
| чистећи и стружући све живље.</p> <p>— Ко?..</p> <p>— Зулфага и Хамид.</p> <p>— Зар?..</p> <p> |
| о том...</p> <p>Мајка застане.</p> <p>— Ко прича? — пита узбуђено. — Ко?</p> <p>— Агинице некак |
| м. — Баш сам могао и мировати.</p> <p>— Ко се од зеца плаши, нек се не спрема у хајдуке — добац |
| ијезни и сву ми радост помути.</p> <p>— Ко ли је тамо? — запитах и сам себе, пажљивије гледајућ |
| онако необазрив као и обично.</p> <p>— Ко непоштено брани и сам нешто непоштено има у себи — о |
| ? — запита он мирно, отегнуто.</p> <p>— Ко је год са Зулфагом, грђи је од њега!..</p> <p>Хасан |
| </p> <p>Ја претрнух, замријех.</p> <p>— Ко ће нас уловити?</p> <p>— Па... хајдуци — отегну стар |
| мири мало и полугласно запита:</p> <p>— Ко ли је тамо?..</p> <p>И то отегнуто, тихо питање нама |
| !..</p> <p>— Зар међу хајдуке?</p> <p>— Ко зна?..{S} Не знам...{S} Хајдемо!..</p> <p>Неко врије |
| ри зажмири мало, замисли се.</p> <p>— А ко то зна? — запита отегнуто, као размишљајући. —— Ја м |
| S} Не жале гинути... — рече.</p> <p>— А ко би жалио да гине и да умре?.. — брзо одговори стари, |
| аћајући се. —</p> <p>Дочекаћемо свакога ко наљегне, престрашићемо...</p> <p>— Хм...</p> <p>Сјед |
| — рече — а мени се чини да је уз онога ко се дигне против зулума и неправде...{S} Није ли дана |
| насладу неку и у мукама својим и онога ко му је најдражи...</p> <p>Морам рећи да сам се ја, у |
| ону голотињу на себи, као бојећи се да ко не види. — Шта је било са мном?..{S} Шта је?..</p> < |
| ој носио и некакве поклоне што их слала ко зна коме, и у замјену доносио читаве ките цвијећа, к |
| <p>— Е да видимо, момче, да окушамо сад ко је јунак бољи! — викну, кочоперећи се. — Ево нам сад |
| и газе и пробијају путе...{S} Свак лаже ко каже да је сретни земан — био...{S} Лаже!..{S} Сретн |
| врћући се никуда, не пазећи гледа ли је ко и чуди ли се, поново се почела протезати, превијати, |
| јекнути, ни застењати, од страха да ме ко не чује, не опази.{S} Ко зна да се нијесу они трговц |
| амријех, пажљиво се обзирући није ли ме ко чуо или опазио...</p> <p>И сам Хасан као да се препа |
| ја, цвијет, и сисао крви људске...{S} И ко зна шта ћу до хиљаду година опет бити!..{S} Опет мож |
| е.{S} Па и Зулфага остао с њоме...{S} И ко зна колико су се разговарали и шта су све разговарал |
| јетити; ја сам опет сумњао у њега.{S} И ко зна, може бит’ би се међу нама изродила и голема сва |
| био...{S} Лаже!..{S} Сретни земан иђе и ко не вјерује у то, не треба ни да живи, ни ђецу да рађ |
| им се само како се увукао у вашу кућу и ко вам га натовари...</p> <p>Па би ме обгрлио и почео м |
| авалише опет.</p> <p>— Наша!..</p> <p>И ко зна шта би било да се тога часа мајка не указа на вр |
| чупима, осмјехујући се.</p> <p>— Погоди ко је дошао, — рече весело, па накриви главу и поче жми |
| S} И ја и Хасан као да смо се натјецали ко ће више појести и готово смо отимали залогаје један |
| кући, нико ријечи проговорити.{S} Свак ко је морао <pb n="245" /> каквим послом да прође авлиј |
| излазе из куће ни куда излазе, нити им ко о томе причао.{S} Па ни ја не бих знао нити бих мога |
| ћ и по чаршији ходају и свете се сваком ко гласније о њима ружну ријеч проговори, ко их по злу |
| поносито и удари се у прса. — Да видимо ко ће побиједити!..</p> <p>Хоџа презриво одмахну руком. |
| м пропала.{S} Бабу је необично хвалио и ковао у звијезде, жалећи што није био толико и домаћин |
| е се пробиле испод кошуља, извијају се, ковитлају, трзају, а дивља, силна, страсна пјесма све т |
| облијетати ми око очију, преврћући се, ковитлајући, лепршајући, звекећући...{S} Пролијећу, врт |
| поче ме шкакљати по лицу својом бујном, коврџавом косом.</p> <p>— Што сам те звала? — отегну. — |
| ан...</p> <p>Она збаци шамију с главе и коврџаста коса расу јој се по раменима.</p> <p>— И зато |
| дигну се на прсте им, затресавши бујним коврџастим чупима и измахнувши голим пуначким рукама из |
| јде Сулаги...{S} Брже...</p> <p>Сулага, кога сусретох пред вратима, као да одмах познаде да се |
| само на једном слузи, на Хамиду неком, кога Зулфага однекуд доведе, и на једној слушкињи, за к |
| међу њима, као јање изведено на пазар, кога пипају и загледају са сваке стране, рачунајући: хо |
| љућег душманина, што више вјерује њему, кога је јуче познао, него мени, с киме је толико другов |
| рјела, пламтјела.</p> <p>— Госта2?..{S} Кога?.. —— запита зачуђено. — Оклен?</p> <p>— Хасана!</ |
| <head>XXXV</head> <p>Пошто је бербер, — кога одмах дозвасмо чим смо Хасана скинули с кола и уни |
| ије почеше на све стране гонити свакога кога су опазили са зембиљем, па продавао робу или не пр |
| животу Осман као да није ни знао ни за кога у кући осим за њега и другоме се ни покоравао није |
| ао.</p> <p>Кашње ми дошло да насрнем на кога, да убијем, отмем.</p> <p>Неколико пута и одлучива |
| цу не причам о том, да се не потужим на кога.{S} Толико га се бојали.</p> <p>А бојали га се сви |
| е и сам према ватри, са жељом да упозна кога...</p> <p>Узалуд!..</p> <p>Па извади нож, опипа му |
| отпуно оснажи, „чаршије затварати“ и од кога ће стрепити половина шехера.{S} Зато је сваки и за |
| же извући неопажен и непримијећен ни од кога.</p> <p>Неко вријеме ишли смо обојица тихо, лагано |
| ли су добро да ћу се и сам досјетити од кога је.{S} И чим бих ручао, одмах су долазили да однес |
| оба никаква оружја на себи носио није и кога су у читавом шехеру сви и називали <hi>женскоњом</ |
| .</p> <p>Ако су негдје хајдуци дочекали кога, о томе се причале читаве приче.{S} Многи као да н |
| а каната као да би да ухвати, да затрли кога. .</p> <p>— Аман!..</p> <p>Хајкуна живо скочи, исп |
| {S} Видећи како смије ударити, избацити кога хоће, а да јој нико ништа не приговори, видећи как |
| сно, као што најчешће и одговара човјек кога неко или неће или не може да разумије. — То је мој |
| се, искривих, као да на мегдан изазивам кога.</p> <p>— Дајте робу!..{S} Хоћу да пазарујем!..</p |
| .{S} И псовао сам, грдио ни сам не знам кога, на силу тражећи кавге и ината, жељен да се макар |
| , тихо, њежно, као са болесником каквим кога нико не смије наљутити, нико увриједити.{S} За руч |
| е ми да викнем у помоћ, да зовнем макар кога.</p> <p>Тад се истом сјетих Хасана, тад опазих да |
| аран и опет никог другог не тражи, ни у кога неће него у мене.{S} Макар се и свађали, макар се |
| ах га и омрзнуо...{S} И вели: неће ни у кога него у тебе.</p> <p>— И данас ће доћи?</p> <p>— Да |
| Живе како хоће, раде шта хоће, убијају кога хоће!..{S} Не зна им се за кућу, не зна за кућиште |
| чели инатити...</p> <p>— Видиш... видиш кога си подгојила, — отегну Зулфага према њој и опет ка |
| оликог сина.{S} И бојећи се, зар, да је когод не прекори тиме, да је не пецне, вјечито ме гурал |
| <p>— Зар...</p> <p>—- Пст... да не чује когод...</p> <p>И мучке, прикрадајући се, приближивали |
| волио толико колико да ми се подсмјехне когод, <pb n="325" /> да ме изазове, те да се насред ца |
| каквих нових напада хајдучких и није ли когод и опет погинуо, заглавио, настрадао.</p> <p>Ако с |
| то силом измишљених тужилаца и свједока код бимбаше затекох Зулфагу, мрског, поганог Зулфагу, с |
| n="350" /> причали, — она је вазда била код куће, никуд готово није ни излазила, али су слуге, |
| собом, бојећи се зар да их саме оставе код куће, и читава широка авлија препуњавала се дјецом |
| .</p> <p>А што је више зидао, новаца је код мајке бивало све мање и мање.{S} Напошљетку се и за |
| столове, бурад, терђахе.</p> <p>Кад се код џамије бацали камена с рамена пребацио је свима мом |
| , сакривала.{S} Само кад они не би били код куће, — кад би отишли куда, — излазила је преда ме, |
| ови моји!..</p> <p>— Па ће она и ноћити код нас — брзо дочека Хатиџа, опет је водећи шилти и на |
| за инат, никад је нијесам могао затећи код куће.{S} Управо, — како су ми кашње <pb n="350" /> |
| му било криво што ја икако и пазарујем код је он ту.{S} Вазда ме премјеравао мрким погледом ка |
| ја и опет ме поче наговарати да останем код њега...</p> <p>— Ако се бојиш свијета, а ти... ти о |
| Кад сам испричао Сулаги како сам прошао код Ибрахим-ефендије, ни мало се није зачудио.</p> <p>— |
| јно све чаршинлије, тврдећи узгред како код куће мора и пелене прати, и хљеб кухати, и мотати п |
| м погледом, погледом каква сам још само код болесника у огњуштини виђао...{S} Блиједо, дугуљаст |
| оштро, са пуно самопоуздања. — Ноћиваћу код њих одсада...{S} Ако су и хајдуци, људи су...{S} Ни |
| лију — не угледах их обоје заједно, баш код чатрње.</p> <p>Ни сам не знам како сам се онда мога |
| гонио мачке које се купиле око сирових кожа што их комшије избацили пред своје дућане, бацао с |
| се, цјењкао, куповао стоку, сир, вуну, коже, масло, мед, воштину.{S} По десет, по петнаест тов |
| орили само о мени, да се управо о мојој кожи и радило.{S} И стрепио сам непрестано и, — након т |
| се тако да отјера једну муху с образа, која је непрестано јуришала не њега и додијавала му.{S} |
| ољена.</p> <p>Опазивши бедевију, мајка, која је била потрчала за мном, врисну из гласа и зањиха |
| потрчао према собним вратима.{S} Мајка, која је стајала пред собом и брижљиво чистила некакве х |
| вакоме нудите!.. — довикивала им мајка, која је, огрнута лахким, провидним чаршафом, весела, ра |
| . па се може преврнути...</p> <p>Мајка, која никад није била рачунџија нити је познавала право |
| ишибан због ових посјета.</p> <p>Мајка, која већ бијаше научена да је свак слијепо слуша и да ј |
| авле, из Мостара, спрема читава војска, која ће гонити усташе — одговори Хасан <pb n="362" /> м |
| врат, са големом раном на облим сапима, која се већ почела корити и црнити: само једна танка, р |
| д је све то чула, уплашила се.{S} Жена, која је вазда живјела у малу и богатству, научена да св |
| њој.{S} Она мирна, тиха, повучена жена, која се толико бојала свакога, непрестано пазила на оно |
| аволасто дјевојче, него као удата жена, која још има толиког сина.{S} И бојећи се, зар, да је к |
| и обична игра, него баш права трговина, која нам обојици ћара доносила.</p> <p>Он је први напом |
| што чудно смишља — додавала је Хајкуна, која је пазила на њ и пратила га. — Биће кијамета с њим |
| е по ћилиму, искали ручак.{S} Хоџиница, која је непрестано била у послу и непрестано радила неш |
| ећеш му учинити ништа...</p> <p>Хатиџа, која је неколико пута долазила до врата и враћала се, н |
| да је ухватим, стегнем.</p> <p>Хатиџа, која је, обучена мимо обично, нагиздана,</p> <p>— сад с |
| ..</p> <p>Затим, из мокре крпе некакве, која је заударала на зној, истресе нешто духана на длан |
| о оплакивању погинулога.{S} Осим мајке, која је више лежала него сједила у ћошку једном, међу ј |
| со, не мичући се и не пуштајући Ајкуне, која је, застиђена, заклањала лице рукавом и трзала се |
| шаран праменовима големе, свилене ките, која му се са врха феса спуштала све до плећа и лагано |
| обијелио и ишарао мало, а испод стрехе, која се још једва држала, обијелио сам читав крњави зид |
| ма сунцу као танак кривудаст млаз крви, која непрестано цури, пуже, гамиже, тече. — Шта је по Б |
| м колибама, гдје се, у једној половини, која чак није ни преграђена, спраћала говеда, а у друго |
| акво поведе за собом у кућу.{S} Хатиџи, која је стајала на авлији, кратко нареди да скува кахву |
| рајевима, оштром, већ сасушеном травом, која нас боцкала кроз чарапе и запињала за ноге, те смо |
| а, пред старом, ниском колибом њиховом, која се, трошна и окрхана, згурила у малој, неравној уд |
| бу, прекривена танком, црвеном шамијом, која јој половицу лица заклањала, носећи у једној руци |
| скајући свој штап сувом косматом руком, која се испод бијелог рукава кошуљина необично црнила и |
| , полумрачно, обрасло самом љесковином, која се при врху склопила и начинила као мало кубе, про |
| оја ми од бабе остала и на своју мајку, која ме родила?..</p> <p>— Ето, честити ефендија, — упа |
| сила, — дочекивала је Хајнију, Циганку, која је са своје двије поћерке, двије чупаве, мале, црн |
| једна према другој, упредале су свилу, која се као прецвао бехар расипала по широким, гуравим |
| ве и, погледавши у широку, голему рану, која се црнила изнад лијеве бедре, зачуђено узвикну:</p |
| оте, изви се и брзо прихвати за шишану, која је лежала на земљи.</p> <p>— Лагао си, лопове и ра |
| а након неколико дана ту исту слушкињу, која је и спавала с њом, а мој душек премјести у своју |
| знали смо само толико, да је нашу чету, која је пошла била да уништи читаву дружину чувеног хар |
| ији. — И рашта да ударам на своју кућу, која ми од бабе остала и на своју мајку, која ме родила |
| алку једну, само да зауставим ту кућу, која је бјежала, да је ухватим, стегнем.</p> <p>Хатиџа, |
| ају, — и змија гледа у преплашену тицу, која узалуд облијеће, отима се и лепрша, док напошљетку |
| ену како ће ми поклонити и кћер Хатиџу, која ће »сигурно бити најпрва љепотица у шехеру«.</p> < |
| не похвале бабине да ће »бит човјек«, — која је за ме значила много, — ја сам му први приступио |
| омиловао ме.{S} Кад је изашла мајка, — која се пред њим није сакривала као пред другима, — чин |
| м и бујним, широким бусовима коприве, — која је од силне прашине изгледала пепељаста, — и на не |
| ћи испод басамака дугачку шибу једну, — која је и била устргнута и ту се вјечито чувала само зб |
| трбушаст човјек, велике, округле главе која као да му прионула за рамена, са големим, бијелим |
| Хасан са пребаченим рукама преко пушке која му лежала на раменима и са познатим својим ножем, |
| ребацивши, по обичају, руке преко пушке која му лежала на раменима, трчале су на пенџере, откри |
| око, а пребацивши обје руке преко пушке која му лежала на раменима, поносито је ишао даље.</p> |
| них хартијом, и са големим вратима кроз која би могли товари сијена пролазити, његов мрки, миша |
| јавивши.{S} Пошао је одмах право мајки која је сједила у врху собе на својој шилти, <pb n="255 |
| ашла на авлију, лакше обучена, у кошуљи која јој се припијала уз тијело и танким свиленим димиј |
| >Обје су под читавим пљуском свјетлости која је навирала у собу сједиле покрај великог, отворен |
| , са мрком, прљавом, окрвављеном гривом која се слијепила и прионула јој уз широки, крупним мрљ |
| подругљиво говораху, са ријетком брадом која му се састојала управо из три дијела и за коју се |
| весела, зајапурена, са неуређеном косом која јој се расипала по челу и са обнаженим рукама до л |
| ава широка авлија препуњавала се дјецом која су скакала, врискала, трчала по њој и играла се кл |
| какав хабер из Мостара, од мајке, и по која оштрија порука од Зулфаге: да слушам хоџу и да буд |
| а кућњега; пунио се буха, испијао кахву која је заударала на чађ, и погађао се, цјењкао, купова |
| уче прсте у густу, неуређену риђу браду која му прекривала <pb n="268" /> широке космате прси с |
| n="377" /> <p>Па свратих у прву магазу која ми се чинила најзгоднија, застадох на вратима и ис |
| икнух ја набусито, прихвативши за пушку која ми стајала баш украј врата. — Још ми такав лопов н |
| ће.{S} Пустити некоме да ти сазна тајну која је за чување, значи упола се предати његовој власт |
| на широку шилту, меку, кадифасту шилту која као да је одавно чекала на нас... </p> </div> <div |
| ни чуло није осим чуднога зврјања тога, које је необично сличило непрекидном зујању читавог јед |
| ута слао ми и слаткиша и других понуда, које сам увијек дијелио са Хасаном.{S} Хасан је ради то |
| ним брковима и великим, дебелим уснама, које се, на крајевима, непрестано трзале и непрестано р |
| су у сватове пошли, са пуним чутурама, које им, објешене о кајишу, висиле о ункашу, са бисагам |
| о челу и са обнаженим рукама до лаката, које су биле засуте брашном.{S} Опазивши међу нама стра |
| ав као јаблан, блиједа, дугуљаста лица, које му било оивичено кратком, поткресаном брадом, с кр |
| ишта исказао.{S} Само му се преко лица, које је било ведро и свијетло као прољетње јутро, разли |
| е, велике куће <pb n="253" /> и магазе, које ће лијепо уредити и издавати под скупу кирију.</p> |
| унили и фишеке и гурали их у фишеклије, које им биле привезане о појасу; ако су фишеклије биле |
| >Читав се шехер узнемири.{S} Дућанџије, које су, иза подне, — пошто су пошкропили чаршију испре |
| на усахле, смјежуране, објешене дојке, које јој вириле испод растављених пешева од кошуље.</p> |
| p> <pb n="218" /> <p>Неколике слушкиње, које је мајка најмила из махале задихане и зајапурене, |
| <pb n="399" /> цвијеће и хранећи кумре, које из читава комшилука долијетале, купиле се око ње и |
| џепове, за силахе, у големе духанкесе, које им висиле низ бедре.{S} Непрестано као да се спрем |
| старо, да прежива.{S} Чак и пословице, које је волио уплетати, каткад и гдје им није мјесто, б |
| томе.{S} Једанпут,кад је једно сељаче, које сигурно није знало за његову моћ ни силу, разбило |
| , поче размјештати неке ствари но соби, које као да јој на путу биле.{S} Поче затим и као рачун |
| и, у мени је било и сувише бабине крви, које ми је сметала да дуго останем у друштву таквих јар |
| погледајући на канат и на дјевојче оно, које као окамењено стало, па само блене у њих...</p> <p |
| ака им сјенка прели јој се преко очију, које као да намах постадоше и крупње, и црње, тамније.. |
| иступи вратима и пружи руку дјевојчету, које као да се још ни сад није могло прибрати ни освије |
| вљао старе приче: увијек је имао нових, које се чиниле још љепше, чудније, занимљивије.{S} Човј |
| свакаквим стварима и почела продавати: које дијете имало нешто новаца уложило их све у робу, а |
| а крв, а зној им цурком текао с лица, — које као да се и сад прелијевало страхом, — слијевао се |
| му причали за разне Хасанове испаде, — које би сваки други отац најжешће казнио, — и поносито, |
| им и вијести страшније.{S} Рањеници, — које су доносили у колима, на носилима, на коњима, — из |
| х од шуме, од зеленила, од дрвећа онога које нам се склопило изнад главе и заклонило нам небо и |
| ају, бију, пале, крве се...{S} Људи, за које нико није имао срца ни милости, немају срца ни мил |
| с, како хукти и букти ватра у пећи, иза које у старој мусандери клопара и чепрка миш некакав, д |
| ја из нас и ни откуда више.{S} Нема зла које само никне; заметак му је баш у ономе који кука да |
| ла уз тијело и танким свиленим димијама које се мало опустиле низ кукове, са распуштеном косом |
| образима и набреклим, полунагим дојкама које се пробиле испод кошуља, извијају се, ковитлају, т |
| м причала о некаквим маћехама, о женама које су обично биле шејтанског поријекла, те мучиле пас |
| ресаном брадом, необично бијелим зубима које је непрестано откривао, чим ме опази пође ми у сус |
| некако блажи, питомији.</p> <p>— Људима које је Алах осудио да буду несретни, укажеш ли мало љу |
| појасом, са позлаћеним токама на прсима које су необично одсијевале и прелијевале се према свје |
| ј, издизала мала, ситна глава, са очима које се једва видјеле испод големих, плавих обрва, са т |
| огледа ме својим жутим, помућеним очима које му испод плиткога чворугавог чела <pb n="310" /> д |
| је била лаком, црвеном кабаницом, испод које је провиривао чибук с лулом и мрка цијев дугачке ш |
| има су ишарана и у нове калајисане алке које се блистале и засјењивале очи и... и све ми се чин |
| е кавге, људи! — викну промукло, а руке које је раширио дршћу му. —— Оставите беспослице!..</p> |
| старој, изрованој калдрми, гонио мачке које се купиле око сирових кожа што их комшије избацили |
| ла на авлији, на трави и низала мерџане које бијаше разасула по крилу, по новим, свиленим димиј |
| осећи воду и указујући на чисте пешкире које бијаше пребацио преко рамена. — Сад ћу ја...{S} Са |
| или и попијевали, плашећи унаоколо тице које су излијетале из шипражја и с веселим цвркутом изв |
| ле о домаћинима.{S} Неколике дјевојчице које је сретао путем изненада је заустављао, обгрлио их |
| раширено крило готово на саму рану, из које цурила крв и натапала топло, мекано перје...{S} А |
| уређеном косом и обнаженим мишицама низ које се циједила вода, довикивале једна другу, препирал |
| ли бити хајдук без големих бркова кроз које се провиде токе на прсима и без оружја за појасом! |
| е и заклонило нам небо и сунце Божје, и које својим мрким, дугачким гранама, као да нас непрест |
| и су о Зулфаги такођер лијепо мислили и које је он својим претварањем и удварањем знао задобити |
| пропињало уз демире.</p> <p>Тек кад би које од нас од досаде почело зијевати и протезати се, х |
| су ту још и многи <pb n="227" /> други које прије никад ни видио нијесам и који су се у нашој |
| ма као да ће их иставити.{S} Мајка, око које се <pb n="230" /> бијаше окупило неколико ханум да |
| а и слаткишима разним.{S} У кухињи, око које се разливао и ширио по читавој авлији силан мирис |
| днији, ни махнитији нема и да свако зло које нас снађе избија из нас и ни откуда више.{S} Нема |
| али? — запитала би уријетко, покаткада, којега од нас двојице, не успоравајући хода и не осврћу |
| на и под пазухом дугачки хоџин чибук, с којега је била сврнута лула и велики ћилибарски такум к |
| како он у свом дому „гоји разбојника“, који ће, чим потпуно оснажи, „чаршије затварати“ и од к |
| , — био је Сулага, мирни, добри Сулага, који једини у оно доба никаква оружја на себи носио ниј |
| .{S} Одмах... — благо проговори Сулага, који се био одвојио од нас и отишао у кухињу да види ха |
| па узгред натрапали на некаква сељака, који је покрај своје њиве под дрветом једним лежао и пл |
| пушкама, и, пропустивши напријед момка, који је носио дугачки, мушемели фењер, лагано, оборених |
| збиља може заповиједати и овим људима, који су, додуше живјели у овој кући, али којима још ник |
| их пијаницама, лоповима, разбојницима, који имају више убистава на души него на глави длака.</ |
| ох међу њима Јована, оног истог Јована, који је некад са мном продавао робу по махалама и хтио |
| јера Османа, старог, изнемоглог Османа, који је и осиједио служећи и који више ни ићи није мога |
| ане.{S} И много сам се љутио на Хасана, који је непрестано застајао <pb n="307" /> и непрестано |
| проклињући, дерана једног мојих година, који се силовито трзао, викао и врискао непрестано, пок |
| зар, било од осталих слуга и слушкиња, који су све гледали и наслађивали се псовком Османовом, |
| јама у руци, ишли су поред својих коња, који су били претоварени храном, душецима, чадорима...< |
| ше нико бојао није.{S} Неколико табора, који су пратили тајин у Никшић, дочекани су и разбијени |
| рекривене дугим низама бисера и дуката, који су ситно, ситно позвецкивали. — Шта је било?..</p> |
| Па показа на тројицу-четворицу младића, који, нагиздани и оружани, носећи пуне боце ракије у ру |
| гдје стигну каквога грлатијега трговца, који босоног, изувши постуле и носећи их у једној руци |
| ; остали су само старци и нејака дјеца, који се нијесу могли пушком ни заметнути.{S} Одмах се м |
| орећи.{S} И тад се само чуло како хоџа, који готово никад није дисао на уста, шишти кроз нос, к |
| } А то смета људима који хоће напријед, који јуначки газе и пробијају путе...{S} Свак лаже ко к |
| ао помрчину, — и снажне, мушке гласове, који, помијешани, као да се надвикиваху и надметаху међ |
| еликим јаглуком по глави; бегови и аге, који су се напола голи одмарали у својим одајама, пробу |
| до на врх главе крајеве црвене шамије, који јој падали по образима и сакривали половицу лица.{ |
| да точи.{S} Чак је свраћао и муштерије, који се враћали из дућана ми, те и њих чашћавао.{S} Два |
| читаву свијету, чак и добротвору ономе, који, хотећи да се наруга, —— зашто сам мислио да се ба |
| приступити, тражио је и питао бербере, који су са запрегнутим бошчама и засуканим рукавима неп |
| има искиданог, згњеченог шебоја у лице, који јој се обично заустављали на коси, пешевима кошуља |
| живјело“...</p> <p>Цар дозва пратиоце, који су преобучени као и он узастопце пристајали за њим |
| оје дућане, бацао се камењем на врапце, који се окупљали под стреху и, чешкајући се кљунићима, |
| ар није било и других, паметнијих људи, који су о Зулфаги такођер лијепо мислили и које је он с |
| ..{S} Или су мислили да сам луда неки, који је побјегао од куће, отргнуо се и беспосличи по др |
| /p> <pb n="357" /> <p>Авдо, комшија ми, који је нешто размјерао у свом дућану, баци и терезије |
| ме донијели и оставили некакви путници, који се међусобно порезали и платили ханџији унапријед |
| гао ни познати да су то они исти момци, који, кад би бабо кренуо у лов, онако поносито и изазив |
| ако то нико други није био него усташи, који се преобукли у турске хаљине и стали у шехер да шт |
| је хтио прихваћати за друго.{S} Човјек, који је читав вијек провео носећи оружје и радећи око њ |
| >Трговац стар, немоћан, погурен човјек, који је сједио крај ниске чекмеџе једне и на кољену сра |
| —— Оно је један добар и поштен човјек, који никоме зла не мисли и који никога не вара...</p> < |
| жуљавим рукама и мрким, суморним лицем, који су непрестано стресали бухе са себе и заударали на |
| и одсјечно, и то једним чудним начином, који као да није трпио приговора.{S} Зато би одмах нако |
| } Назваше ме лацманом, Швабом, Чифутом, који иза ручка ни сахат неће да отспава, ни са комшијом |
| ијатељих са оним сељачетом, са Јовицом, који ми некад бијаше разбио главу.</p> <p>Био је, додуш |
| е и донијеће ти пара — тјешио ме Јован, који је једини озбиљно узимао у заштиту и хвалио. — Бог |
| самеље, измрви.</p> <p>Хајкуна и Хасан, који, преобучени, опет дођоше у собу, затекли су ме упл |
| је био плах, силовит, необуздан дјечко, који као да ни ода шта зазирао није и никога се бојао, |
| Ударајући у стари, напукнути таламбас, који му висио о појасу, обилази унаоколо, купи бакшише |
| ећа, задјенуо под широки, ћошкасти фес, који му падао по ушима, па, запаливши чибук, почео звиж |
| дајући јој у лијепи, мало погнути врат, који као да је био бјељи од филдиша.{S} Зачудо, учини м |
| ништа и не питајући приступи Арнаутину, који је једнако пријетио ножем, снажно га ухвати за рук |
| неко одострага и указа на старог хоџу, који је, смирени покуњен, сједио на тлима, покрај врата |
| аснух у смијех, у силан, гласан смијех, који тресе и зацењује.</p> <p>Застадох на мјесту и поче |
| и сви ми завидили на томе.{S} Било их, који ми се почели и улагивати и потварати друге, само д |
| во, и од самога себе, од корака својих, који мукло одјекују те ми се непрестано причињава као д |
| омака, пијаних, разузданих, полудивљих, који су попијевајући и вриштећи играли се оружјем и нас |
| тпочети.{S} Напошљетку најмлађи од њих, који је некако изгледао и најприсебнији, поче причати и |
| ли један на другога, као погађајући се: који ће отпочети.{S} Напошљетку најмлађи од њих, који ј |
| лаким измахом руке даде знак слугама, — који су смирени и потурени пристајали за њим, — да доне |
| зачух разуздан, здрав смијех нечији, — који је оштро звонио и пресијецао помрчину, — и снажне, |
| сачекавши одговора, узела је пешкир, — који је висио крај огледала, — да ме сама опере.{S} Оти |
| бу по махалама и хтио отворити дућан, а који, ето, сада безбрижно јаше и удара уз тамбуру.{S} И |
| ="356" /> <p>Људе који су ишли кућама а који им се нијесу свиђали, дочекивали су насред пута, х |
| е више савлађивати, одбацим комад хљеба који ми лежао у крилу, и измакох се иза софре.</p> <p>— |
| ад не може понизити...{S} А има послова који се могу и празних рука почети.</p> <p>— Зар да буд |
| ао што се он најчешће љути баш на онога који му се смијао, тако се и ја почех љутити на Хатиџу. |
| амена, са големим, бијелим турбаном, за који увијек биле задјенуте дебеле, жутим концем превеза |
| уд било — шапну, а смео се па не зна за који ће ћепенак прије прихватити. — Иди!</p> <p>— Нећу. |
| у као гомила јадних, одбачених просјака који су свратили да ту умру, издахну, а нипошто као рат |
| че почеше пристизати и понеки од момака који бијаху отишли са бабом.{S} Сви ослабили, изнемогли |
| гледао сродника неког, блиског сродника који ми најмилији био, и срце ми заигра, застрепи, залу |
| ед њим, ведрији, веселији и након ручка који је увијек био богат и обилат, били су готово разуз |
| сеиза, високи, крупни људи, с брковима који, како ми се у оном страху чинило, лепршали се и пр |
| злињалим корицама и разасутим листовима који одавно почели испадати.{S} Недалеко од њега, на ће |
| оме.{S} Поинатио бих се чак и са људима који су пролазили и гледали у ме.{S} Чинило ми се да се |
| ом и јаучу за њим.{S} А то смета људима који хоће напријед, који јуначки газе и пробијају путе. |
| ма и опкољен дебелим, калуфли-јастуцима који се поносито поред зида уздизали; на зидовима, изна |
| ретсказује нешто.{S} Страх ме од Хасана који не пазећи на ме корача напријед, а цијев пушчана в |
| а сам се ослободио неког големог терета који ме давио, притискивао, мучио.</p> <p>Шта више, — ж |
| е у уста!..{S} Какав ми је, бива, народ који јауче за добром, за славом некаквом, за слободом, |
| е зло.{S} Какав ми је то несретни народ који се сам с муком диже, с муком се миче, и вазда чека |
| зијевају од досаде и да се разилазе куд који хоће.{S} Ни питала за њих није, ни наређивала да с |
| стискајући зубе и жваћући чађаве бркове који му пали по устима. — Запело ми нешто за ногу па па |
| и у чаршији.</p> <pb n="356" /> <p>Људе који су ишли кућама а који им се нијесу свиђали, дочеки |
| здрављали, <pb n="346" /> ни на комшије који ми се јављали и зазивали ме на какву.{S} С рукама |
| бринут, не осврћући се ни на пролазнике који ме поздрављали, <pb n="346" /> ни на комшије који |
| е само никне; заметак му је баш у ономе који кука да му је зло.{S} Какав ми је то несретни наро |
| то баксузлук донијети?...{S} Хоће ли се који од нас разбољети, изнемоћи на путу?..{S} Хоћемо ли |
| птавао се и пунио фишеке.</p> <p>Ако се који од муштерија јавио да што пазари, нити се мицао ни |
| > <p>И из све снаге баци према мени нож који, фијучући, пролети ми готово поред ушију и оштрим |
| комшијом да попије по неколике кахве, и који хоће читав ред чаршиски наопако <pb n="349" /> да |
| штен човјек, који никоме зла не мисли и који никога не вара...</p> <p>— Он!..</p> <p>— Нама је |
| ог Османа, који је и осиједио служећи и који више ни ићи није могао без штапа, често и без штак |
| уги које прије никад ни видио нијесам и који су се у нашој кући некако слободније и рахатније о |
| у, издахну, а нипошто као ратници какви који су ишли да гоне хајдуке.</p> <p>— Ах! — узвикну Су |
| уди што живе изнесоше главе.{S} Гласови који су сваког дана стизали били су све црњи и што су г |
| везирских <pb n="324" /> Сараја и сваки који би приступио осјећао је некако као да се приближуј |
| им кашљањем и подмуклим шапатом и сваки који се налазио у соби као да се није најугодније осјећ |
| ере, рачуна, записује.</p> <p>Запита ли који: шта ће унапријед радити и шта засађивати, сијати, |
| приче.{S} Зато су куповали оружје и они који га никад имали нијесу <pb n="297" /> и припремали |
| својити...</p> <p>А најслађи је залогај који се освоји!..</p> <p>Чим сам остао сам у соби, опет |
| љепше, чудније, занимљивије.{S} Човјек који је много проживио, много путовао и много читао, — |
| нови Ђерзелез Алија, као једини човјек који би био у стању ударити на све усташе и покорити их |
| ла га за браду и јаглуком разгонила дим који се извијао из луле.</p> <p>— Опет крв била!..{S} О |
| то обично сви слабићи стрепе пред неким који је моћан и јак.{S} Доста је било да их само једном |
| зар, било људе да се друже са човјеком који још ни једнога Влаха посјекао није, ни на чију кућ |
| иступи, узвикну нешто и замахну чибуком који удари о зид и преби се на двије половине.{S} Момче |
| из далека, момци? — запита старац један који је сједио одмах уз ватру и непрестано запретавао з |
| ..</p> <p>— Напријед! — узвикну и Хасан који је опазио како оклијевам и затежем. — Хајде!..</p> |
| грабио?..</p> <p>Бимбаша одбаци филџан који се откотрља чак за врата, куцну се по сабљи и подв |
| сурово и гурну главом у Хајкунин витао који се умало не преврну. — Кад су непокорни!..</p> <p> |
| ехеру наста чудно комешање неко.{S} Ако који рањеник није био смртно рањен, ако је имало био пр |
| бе <pb n="234" /> да може точити колико који хоће, унаоколо га окитили травом и зеленилом и са |
| доста празних дућана, нашао сам један у који сам могао и натрпати робе колико сам хтио и да ми |
| се, за рана, натоварио на врат човјеку који ми обећао дати кћер, како сам се удомазетио, те ме |
| на срџба, каква обично избија у човјеку који је учинио неку погрешку, па га почели прекоравати, |
| — питао сам се, газећи по оштром шљунку који ми хрштао под ногама и пипајући се по џеповима у к |
| м јој причао о радњи, о дућану, о мачку који ми улови по четири миша на дан, о разрачунавању са |
| : пите, пексимита, уштипака, или пешкеш који: махраму, јаглук, кошуљу...</p> <p>Неколико пута х |
| , распали.</p> <p>„Опаки људи“, викну, „који се излежавају, не раде и не мисле, највише и кукај |
| ун шкипић млијека и један поголем хљеб, којим би, како ми се чинило, и међеда могао умлатити.{S |
| спрема на одбрану.</p> <p>И ја, што сам којим даном постајао старији, све сам више зазирао од З |
| {S} Кад бих прошао чаршијом, са јараном којим, беспослене дућанџије увијек ме призивале себи и |
| сврнута лула и велики ћилибарски такум којим се хоџа толико поносио.</p> <p>— Јесте ли посуста |
| зеленилом и са читавим гранама трешања, којима су, узгред, мезетили.{S} Чак и слушкиње били дом |
| } Остадоше још само неколико комшиница, којима као да не бијаше најпријатније растати се са пун |
| вао агама и беговима око цареве џамије, којима био додијао стари хоџа — поткрадао им џамију, — |
| ично.{S} Сељаци из свију села,</p> <p>— којима додијали зулуми и намети разни, — остављали су д |
| ве крпе, са <pb n="319" /> теркијама на којима су звекетали кахвени ибрици.</p> <p>Један је јах |
| сједио крај ниских, крњавих огњишта на којима увијек горјела ватра и зализавала готово до само |
| едам у њих, у велике широкоглаве клинце којима су ишарана и у нове калајисане алке које се блис |
| оји су, додуше живјели у овој кући, али којима још никад ништа заповједила није.{S} И погледа и |
| шли нови свијет неки, дворе вилинске, о којима нам се у дјетињству тако много причало.</p> <p>О |
| енцима и големим стрехама изнад њих, по којима одавно израсли и прилип и маховина, желећи да ту |
| под ногама и пипајући се по џеповима у којима су звецкале паре. —— Је ли, бива, хтјела да пока |
| <p>А бојали га се сви у кући.{S} Момци, којих је било неколико, ако би се заиграли и заговорили |
| шише жутиле се неколике обвехле дуње од којих читава соба мирисала, а по пенџерима, поред канат |
| се међу набраним, густим обрвама, испод којих се стаклиле мутне, влажне очи и некако пријекорно |
| емљу ногом, а испод румених ноздрва, из којих бије пара, расипље се лака, бјеличаста пјена, пад |
| ршћивати опуту на распалим опанцима, из којих му провиривали каљави, трули остаци од чарапа и ц |
| и кров са неколико оџаке на тјемену, из којих се увијек извијао танак, љубичаст дим, причињавал |
| кајишу, висиле о ункашу, са бисагама из којих им провиривале некакве крпе, са <pb n="319" /> те |
| , прикривена, али силна и очајна борба, којој као да се није могло лако сагледати краја.</p> <p |
| а каква, дрска, безобзирна преступница, којој се на све стране прича о гријеху, а ипак се прави |
| њав човјек, са необично дугом шијом, на којој се, слична змијској, издизала мала, ситна глава, |
| је велику, тешку, распаљену мангалу, на којој између жераве руменио се трбушасти, крупни кахвен |
| , искрпљене чадоре, препуњене сламом на којој су лежали, <pb n="348" /> дружио се с њима, јео п |
| {S} Сам је брао и руже и китио шилту на којој ће сједити, куповао шећерлеме и нудио јој, клањај |
| S} Питала и распитивала: коме долазиш и којој си ђевојци прешао?..{S} Ашиковала сам са ђевојкам |
| настала нека потајна, подмукла борба, у којој је Зулфага непрестано наваљивао и нападао, а мајк |
| амјести му и уреди у кући собу једну, у којој ће становати.{S} Био то висок, коштуњав човјек, с |
| ехотице се осврнем и погледам на собу у којој је сједио Хасан.{S} И на пенџеру, кроз гране фесл |
| ијек. — Он је сам себи подигао џамију у којој да се молимо...</p> <pb n="272" /> <p>И морам при |
| а, он је... он је опет као антика нека, коју треба <pb n="249" /> чувати...{S} И добра је срца. |
| ави лакше — да се сад сиротиња сељачка, коју су оголили, дигла у хајдуке...</p> <p>Горе и плани |
| амо да нанесу штету какву и оборе робу, коју су дућанџије изнијели пред ћепенке.{S} Слабићи, не |
| пијаница, с муком се опирући на пушку, коју сам једва држао у руци, и редовно застајући на сва |
| има.{S} У врху собе, на својој шилти, — коју су у зиму обично превлачили новом чохом, — сједио |
| азговор, нудио ми је духанску кутију, — коју сам прије ријетко у руке узимао, — и на силу ме го |
| днекуд доведе, и на једној слушкињи, за коју и мајка рече да је боља и поштенија од свију други |
| . — Ето и сада говори о својој кући, за коју и суд царски рече да је моја...</p> <p>— Отео си ј |
| се састојала управо из три дијела и за коју се никако не би могло рећи да је израсла на лицу, |
| ћерлема, локума, бајама и да бих и њима коју пару дао.{S} По срећи, у мени је било и сувише баб |
| , струже низ чаршију, не обзирући се на коју страну.</p> <p>Напошљетку, кренуше се неколико њих |
| али не она бујна, једра и плаха Хајкуна коју сам навикнуо гледати како се непрестано игра с вре |
| дрима и по џеповима, мислећи да ћу наћи коју мрвицу што ми од јуче остала.{S} Узалуд.{S} Свраћа |
| зирао на њих; ако би случајно и избацио коју ријеч, избацио би с подсмијехом, подругљиво, пецка |
| p> <p>— Бојим се за се, за те, за срећу коју си ми само ти донио, за слободу оволику...{S} Хоће |
| нутра, у авлији.{S} Закакоташе неколике кокоши и заклепеташе крилима, неко као да поврисну, зал |
| одмах дозвасмо чим смо Хасана скинули с кола и унијели у кућу, — ступио у собу и почео припасив |
| рама, огрнута доламом.{S} Набивши га на колац и тутнувши му чибук међу рукаве, поче га гађати и |
| царскога, мучити, гњавити, набијати на колац?..{S} Некако бесвјесно повукох се још дубље у шиб |
| њиховим; ноћивао у тијесним, смрдљивим колибама, гдје се, у једној половини, која чак није ни |
| е је долазило баш одонуда, од ватре, од колибе оне.{S} Никако, дакле, нијесу могли бити хајдуци |
| ехом оном, макар то била стреха и једне колибе, старе, трошне и окрхане.{S} И много сам се љути |
| дугога лутања, опазили ватру, како пред колибом пламти, заиграва и лиже готово до под саму трул |
| обана, планинштара, пред старом, ниском колибом њиховом, која се, трошна и окрхана, згурила у м |
| е се и чешкајући се и протежући одоше у колибу.{S} Брзо се вратише сашаптавајући се и носећи ме |
| Богата је, а то ваља...{S} Замисли само колики ће дућан бити кад она распе паре!.. </p> </div> |
| аплачем и зајаучем не толико од болова, колико од <pb n="321" /> страха, од осјећања своје немо |
| истом могао опазити колико се разрасла, колико развила и прољепшала!..{S} Бледуњаво лице њезино |
| јед читав мој трошак за пуних пет дана, колико су, отприлике, мислили да ћу одлежати?..{S} Људи |
| омамно, — и напи се крви, ако си жедна, колико хоћеш...{S} Ти знаш да на те дигнути руке нећу, |
| ичало по читаву комшилуку и све, дјеца, колико их било, почела ме пецкати и дражити.{S} Нијесам |
| ји се тих дана ни о чему говорило није, колико о хајдуцима.{S} Свак је о њима говорио, свак рас |
| чудесима, и ни у што толико вјеровати, колико баш у оно што је мутно, магловито, тајанствено.< |
| о чем више није у стању ни размишљати, колико о разним чудесима, и ни у што толико вјеровати, |
| у другоме нијесу имали толико говорити, колико о мени.{S} Мени у лице почну причати о мени, хва |
| <p>Ја се токорсе зачудих.</p> <p>— Их, колико ли их морало погинути док су тебе ранили!..</p> |
| ијек ме призивале себи и увијек питале: колико ракије попије мајка на дан и колико ми тамбура р |
| азбије о главу док пјесму допјева...{S} Колико ли сам суза пролио због тих подругачица!..{S} И |
| ући се кесом —— све што сам дужна...{S} Колико?..</p> <p>— Тебе нијесам служио и немаш ми шта п |
| стало све запетљано, све у нереду?..{S} Колико сте саме готовине потрошили, па опет нијесте гот |
| ага шапатом, играјући се бројаницама. — Колико?</p> <p>— Ја сам чуо да се одавле, из Мостара, с |
| апћући, старајући се да нико не чује. — Колико?</p> <p>— Мени не треба ништа, — одговорих му по |
| ..</p> <p>— Ти ћеш ми га дати?</p> <p>— Колико хоћеш...</p> <p>— Добро...{S} Узећу колико ми за |
| малу и богатству, научена да свега има колико хоће и више него колико хоће, задрхтала је при п |
| а и Зулфага остао с њоме...{S} И ко зна колико су се разговарали и шта су све разговарали!..{S} |
| ко пакосни свијет никако неће да призна колико памети и мозга има она у глави и колико је боља |
| један у који сам могао и натрпати робе колико сам хтио и да ми опет, — за ардијом, — преостане |
| ка ова као да никоме толико годила није колико Зулфаги.{S} Свако јутро пролазио ми он испред ду |
| ву шехеру ни о чем толико говорило није колико о ширењу устанка, о бојевима, окршајима, јунацим |
| убље, у шуму, а зец један, опруживши се колико је дуг и издигнувши уши, прескочи нам преко пута |
| Нека ме убију, објесе, утуку, нека муче колико хоће, све сам то сама зарадила...{S} И... ево... |
| уза пролио због тих подругачица!..{S} И колико сам камења набацао у дућане подругивача, кроз пл |
| колико памети и мозга има она у глави и колико је боља и разумнија него сви домаћини шехерски.< |
| ле: колико ракије попије мајка на дан и колико ми тамбура разбије о главу док пјесму допјева... |
| ране, рачунајући: хоће ли бити дебело и колико ће ока бити у њему.</p> <p>И обје као да бијаху |
| он у читавој кући никога толико не мрзи колико мене.{S} Ништа му помагало није ни што ми се кат |
| раку, истаћи своје богатство и показати колико сам ситан према њој?..{S} Шта је хтјела она?..</ |
| лџане.{S} И сад сам истом могао опазити колико се разрасла, колико развила и прољепшала!..{S} Б |
| сред собе <pb n="234" /> да може точити колико који хоће, унаоколо га окитили травом и зеленило |
| Па... ти си ми драг... не знам ти рећи колико си драг — изговори брзо, испрекидано, стискајући |
| екиде и одгурну ме. — Треба ли баш рећи колико си драг?..</p> <p>— Треба...{S} Све ми треба... |
| и игала, напрстака, вретена и, дречећи колико га је грло служило, — а био је грлат као пудар, |
| пут? — запитам након краће почивке, тек колико да не шутимо. —</p> <p>Кад? ..</p> <p>— Па није |
| е, жалећи што није био толико и домаћин колико и јунак и што није боље пазио на кметове и остал |
| на да свега има колико хоће и више него колико хоће, задрхтала је при помисли да би могла једно |
| </p> <p>Ништа тада нијесам толико желио колико да се дочепам своје мале вјеренице ми да се на њ |
| о доба готово ништа не бих волио толико колико да ми се подсмјехне когод, <pb n="325" /> да ме |
| , да видим каква ћеш ми изаћи...{S} Ето колико ти вјерујем!..</p> <p>— Немој, Смајиле, — протеп |
| о бих се опкладити, да се и он, — макар колико се јуначио и претварао, — плашио исто као и ја, |
| рницама и кахвама и не говоре ни о чему колико о боју...{S} А кад се премного говори о једном п |
| ико хоћеш...</p> <p>— Добро...{S} Узећу колико ми затреба...</p> <p>Чим смо се растали отишао с |
| се увијам као и она...</p> <p>— Не знаш колико ми је драго што си ми то казао —— узвикну наслањ |
| није.{S} Рањеници, — које су доносили у колима, на носилима, на коњима, — изнемогли, сатрвени, |
| ити, пред очима поче да се мрачи, да се колута нешто, игра.{S} Немоћан и да сједим више, преврн |
| нијесу били заборављени; дим се и сада колутао по соби, а кахва се непрестано точила и непрест |
| апита мајка брзо и, збацивши све оно да кољена, устаде и пође за њим. — Шта ће ово?</p> <p>— Ни |
| ако спуза низ миндерлук, готово паде на кољена и поче љубити скут бимбаши.</p> <p>— Аман, ефенд |
| p>— Моја.</p> <p>Зулфага готово паде на кољена, дотаче се мајчина скута и пољуби га.{S} Затим, |
| ога момка до другога и, спустивши се на кољена, поче их напајати, испирати им ране, утирати.</p |
| а се разбјесни.</p> <p>Издигнувши се на кољена и гледајући широким, врелим, готово безумним пог |
| Затим се хоџиница, опирући се рукама о кољена, с муком попридиже, приступи ми и не говорећи ни |
| а.</p> <p>Хоџиница, опирући се рукама о кољена, одмах се дизала за њим, не гледајући нас и ништ |
| прекрсти ноге, лактовима се одуприје о кољена, а главу спусти међу шаке.</p> <p>— Што си се пр |
| е повлачи по јакој бијелој бедри све до кољена.</p> <p>Опазивши бедевију, мајка, која је била п |
| а аршин и терезије, премјеравали робу с кољена, што никад нијесу могли пазарити а да жестоко не |
| њци и голо месо провирује испод њих; на кољенима испуцала чоха,повила се, а постава испод ње по |
| едох на миндерлук и стиснувши руке међу кољенима, као ругајући се искезих све зубе према њему.< |
| /p> <p>— Ето...</p> <p>Па јој спусти на кољено све тефтере и све хартије и, измичући се на леђа |
| засјео други, метнуо некакву хартију на кољено, па записује нешто, непрестано вадећи из џепа ма |
| </p> <p>Затим је сједила поред њега, уз кољено му, спустила му главу на прса и, увијајући се, у |
| уплете се Хасан и сједе поред њега, уз кољено му. — Зар их има?..</p> <p>Хоџа се причини као д |
| е остави преда ме на ћилим, сједе ми уз кољено и, непрестано гледајући у очи, спусти ми руку на |
| вао да сједнем пред собу његову њему уз кољено.{S} И, рачунајући зар да сам већ „поприличан мом |
| једе поред њега и ослони му се лактом о кољено.</p> <p>— Јунаци су они...{S} Не жале гинути... |
| ет поврати барјаку и клекнувши на десно кољено узе јање преко крила.{S} Закла га.{S} Млаз топле |
| чио каквоме хамалу него беговском сину, кољеновићу.{S} Макар ми се и ругали, макар се и подсмје |
| је сједио крај ниске чекмеџе једне и на кољену срачунавао нешто, бржебоље одбаци тефтер, одиже |
| м ме није узео на крило, ни поцупкао на кољену, ни обгрлио, ни протепао ми што.{S} Ако бих кадг |
| а! — викне мајка заносно, и удари се по кољену. — На штеди грла, не било га; не жали срца, усах |
| д си гладан! — викну јаче и удари се по кољену. — Ја се запричала, а ти гладан...{S} Их!..</p> |
| <p>— Тооо?..</p> <p>И удари се руком по кољену.</p> <p>— За онаку се љепоту и глава даје!..</p> |
| смо заједно...</p> <p>Брзо га ударих по кољену и викнух из света гласа:</p> <p>— На моју душу, |
| да се дигне. — Нисам лупеж...{S} Јунаке кољу, а не шибају...</p> <p>— Удрите!</p> <p>Неки, зате |
| ђу, него носио у торби, о рамену, овећи комад хљеба и неколике главице лука, па ручавао негдје |
| не могавши се више савлађивати, одбацим комад хљеба који ми лежао у крилу, и измакох се иза соф |
| авлије, јак, поносит, силан као одваљен комад клисуре какве, а вазда горд и усправљен као и сам |
| у јаче и поче чупати шамију, кидати је, комадати. — Ја сам твоја...</p> <p>Ничија више...{S} Во |
| е за косе, обарао, газио, искидао је на комаде.{S} Мучио бих и њу и Сулагу и никакви јауци ни п |
| рштећи се — радити уз жене, макар ме на комаде сасјекли...{S} Јок, ханума!..</p> <p>Ни пошље см |
| су ли кириџије штогод заборавиле, макар комадић хљеба, макар залогај какав.{S} Ништа.</p> <p>А |
| ога само ми се о гајтанима држе два-три комадића.{S} И појас ми се разгулио, распао; кошуља раз |
| те, ловила...{S} Питала и распитивала: коме долазиш и којој си ђевојци прешао?..{S} Ашиковала |
| тављене, приљубљене, срећне. — Ни према коме немам благодарности... осим... осим према <hi>теби |
| више нема „милости ни љубости“ ни према коме.{S} Нарочито према Хатиџи.</p> <p>Сваке вечери, ка |
| мена и нема милости ни љубости ни према коме...{S} Не може, пусто, никога да замилује...{S} И ж |
| илости, немају срца ни милости ни према коме...{S} Крв људска пјени се сад на сваком камену, мј |
| о и некакве поклоне што их слала ко зна коме, и у замјену доносио читаве ките цвијећа, кутије, |
| сне и некако дурљиво, мазно, као дијете коме отимају лутку, ослањајући се раменом о зид, каже:< |
| чаршију. — Ако се икад мислиш осветити коме, освети му се радом својим, претеци га...</p> <p>О |
| оменем о томе а камо ли још и да причам коме и да их одам.{S} Ни они мени ништа спомињали нијес |
| мио ни покушати да викнем и да се јавим коме.{S} Нијесам смио ни јекнути, ни застењати, од стра |
| p>— Нијесам имао времена ни да се јавим коме — дочекам брзо, правдајући се. — Данас допао и ево |
| во <hi>житије</hi>, како се то рекне, о коме једино и вриједи да се нешто прича. </p> </div> <d |
| на прсима и широким, тешким појасом, о коме је висила шарена дуванкеса, спуштала се низ бедру |
| /p> <p>— А то је оно дијете, — рече — о коме сам ти писао...{S} Знаш...</p> <p>И намигнувши, чу |
| шим се ја ничега — брже одговори Хасан, комешајући раменима и јежећи са од студени... — Није ми |
| бе.</p> <p>— Поздравио те Хасан, — рече комешајући раменима и бирајући гдје ће сјести. — Рекао |
| путеве...</p> <p>Све је врило, кипило, комешало се.{S} Свак је долазио и свак се веселио, част |
| је било у чудној грозници некој, све се комешало, врело.{S} Све се и прибијало једно уз друго, |
| навалише на Хусу.{S} Наста једно рвање, комешање, ломљава, Ајкуна цикну и отскочи у страну, нек |
| Наста вриска, помагњава, кукњава, наста комешање, рвање.</p> <p>— Шта вам је, несретници? — заг |
| /p> <p>Тада настаде чудан клепет неки и комешање унутра, у авлији.{S} Закакоташе неколике кокош |
| p>Ради тога у читаву шехеру наста чудно комешање неко.{S} Ако који рањеник није био смртно рање |
| ласно, подижући главе.</p> <p>Почеше се комешати, размицати се да нам направе мјесто украј ватр |
| сује, — промуца Зулфага отегнуто и поче комешати раменима. — Остарио чо’јек, па не може да ме г |
| Затварај!..</p> <pb n="357" /> <p>Авдо, комшија ми, који је нешто размјерао у свом дућану, баци |
| <head>III</head> <p>Најближи нам, први комшија, — чију кућу растављао од наше само један танак |
| атварали дућане, праштали се и грлили с комшијама, као да се више никад видјети неће, и тужни, |
| покоравајући се никада.</p> <p>Наравно, комшије су га и због тога грдиле.{S} Сви су отворено го |
| ијеч проговори, ко их по злу помене.{S} Комшије су, пажљиво се осврћући на све стране и често з |
| ји ме поздрављали, <pb n="346" /> ни на комшије који ми се јављали и зазивали ме на какву.{S} С |
| ку изнад главе, да викнем и сазовем све комшије и пријатеље и да покажем своју зараду, похвалим |
| једним лежао и пландовао, док су му све комшије унаоколо радиле и уређивале земљу за садњу духа |
| дана као да је у кући шенлук.{S} Многе комшије, зачуђене и узнемирене, почеше дотрчавати и пит |
| јао се о комшиске пенџере.</p> <p>Многе комшије и љутиле се, псовале што их будио иза сна и гот |
| пролазио ми он испред дућана, ишао међу комшије, састајао се с њима, сашаптавао.{S} По неколико |
| које се купиле око сирових кожа што их комшије избацили пред своје дућане, бацао се камењем на |
| а ручка ни сахат неће да отспава, ни са комшијом да попије по неколике кахве, и који хоће читав |
| ђати из пушке, стријељати.</p> <p>Читав комшилук мислио је првих дана као да је у кући шенлук.{ |
| прели и преко кућа, преко зидова, чак у комшилук...</p> <p>Момче испусти алку, узвикну нешто и |
| цвијеће и хранећи кумре, које из читава комшилука долијетале, купиле се око ње и падале јој по |
| мо наши људи, из наше махале и из нашег комшилука.{S} Не.{S} Били су ту још и многи <pb n="227" |
| долазиле жене, познате и непознате, из комшилука и удаљених махала, посебице или у групама, и |
| очинио, него ухватио двије ђевојчице из комшилука, метнуо их на крило, па... па... па...</p> <p |
| сам, опет, њу слушао кад ми говорила о комшилуку и комшиницама, о махнитој Фати и паметној Зла |
| > <p>Док је говорио, негдје недалеко, у комшилуку, разлијегала се пјесма нечија и припуцавале с |
| ћ сјутрадан о томе се причало по читаву комшилуку и све, дјеца, колико их било, почела ме пецка |
| и рјеђе.{S} Остадоше још само неколико комшиница, којима као да не бијаше најпријатније растат |
| њу слушао кад ми говорила о комшилуку и комшиницама, о махнитој Фати и паметној Злати, о чеврам |
| о читаво једно весеље, џумбус...</p> <p>Комшинице, јаранице, тетке, стрине, и из наше и из друг |
| био сам се због њега и сам осилио и сва комшиска дјеца морала су да пате и страдају због тога.{ |
| з читаву махалу и ударао, разбијао се о комшиске пенџере.</p> <p>Многе комшије и љутиле се, псо |
| стином одудари, истакне се између свију комшиских дућана.{S} Ћепенке сам чак и обијелио и ишара |
| лакше би ми било...</p> <p>Она прегризе конац и настави да ниже другу половицу.</p> <p>— Шта?.. |
| и неће да га призна.</p> <p>Отргох јој конац из руке и бацих га у страну.</p> <p>— Ти... ти св |
| кућиште; кућа им све горе и планине, а коначиште свако мјесто ђе се затеку...</p> <p>Љепота је |
| пјеном око уста, поново врисну, прекиде коноп један и размахну рукама, пријетећи, грдећи.</p> < |
| авлије, големом, привезаном за дугачки коноп кантом захитио воде и почео се умивати.{S} Ту пок |
| не пазећи на гомиле бисага, кабаница и конопа по путу, спустих се низ басамаке.</p> <p>Дотрчав |
| оји увијек биле задјенуте дебеле, жутим концем превезане наочари и двије ситне чачкалице: за зу |
| <p>Она устаде и тресну димијама.{S} Сви конци попадаше по трави.</p> <p>— А зар је зазор разгов |
| /> грма, извијао танак прамен дима.{S} Коњ узви главом, пропе се и хтједе да сврне, да узмакне |
| ња, удари га и ножем и бакрачлијом, али коњ, усплахирен, запјенушио, удари у страну и поче одба |
| , дому своме...{S} По неколико каравана коња, голих, растоварених, са зобницама на глави, збија |
| прашину.</p> <p>— Ето.</p> <p>Па ободе коња и одјури за друговима.</p> <p>Снужден и жалостан п |
| , у крпе умотаним рукама и ребрима, без коња, готово и без оружја и без хаљина.{S} Кроз дроњке |
| а један од путника застаде.{S} Заустави коња, погледа ме и кратко запита:</p> <p>— Шта ћеш?</p> |
| јераше га.{S} Трговац онај поново ошину коња, удари га и ножем и бакрачлијом, али коњ, усплахир |
| брзо исука нож из канија, бијесно ошину коња њиме и потјера право према мјесту, одакле се још, |
| камџијама у руци, ишли су поред својих коња, који су били претоварени храном, душецима, чадори |
| </p> <p>Кметови распусте уморене мршаве коње по авлији, разбацају вреће са житом и мјехове с ма |
| ају, препиру, инате, гонећи претоварене коње и при сваком десетом кораку натежући чутуре и назд |
| ездесет их на броју, растоварили уморне коње и поредали по калдрми вреће препуњене житом, кртол |
| едајући чаршинлије и хотимично нагонећи коње испред туђих дућана, само да нанесу штету какву и |
| пушке и падоше по трави, за бусије.{S} Коњи се усплахирише.{S} Почеше се пропињати, трзати и у |
| а клопара нешто, штекће, игра.</p> <p>И коњи им опремљени, уређени потпуно.{S} Везене ките, иск |
| егдје у грму цврчао и голи, растоварени коњи, привезани крај улице, рзали, вриштали.</p> <p>А ч |
| е су доносили у колима, на носилима, на коњима, — изнемогли, сатрвени, јадни, најбоље су потврђ |
| ру, а двојица су загрљени климали се не коњима и попијевали...{S} За трговцима се отегла сеисан |
| петнаест товара, на изгладњелим мршавим коњима и по неколика крда стоке, крупне и ситне, од чиј |
| то га већ сви кметови ижљубе у руку и с коњима заједно крену из авлије, он једнако пристаје за |
| м како сам се пробудио у једном хану, у Коњицу, гдје су ме донијели и оставили некакви путници, |
| дан, по неколико пута као да зачује: и коњски топот, и звеку оружја, и глас његов, оштри, дубо |
| јетих ја и почех га теглити за рукав. — Коњско је звоно.</p> <p>— Коњско?..</p> <p>И он се прид |
| и за рукав. — Коњско је звоно.</p> <p>— Коњско?..</p> <p>И он се придиже и ослухну опет.</p> <p |
| мијенио.{S} Само је из собе препртљао у коњушницу, бедевији, и намјестио ту као креветац неки, |
| вио на ме?</p> <p>Тада би замолио да му коњушницу отворим и да га кришом проведем тамо.</p> <p> |
| и стрижући шиљастим ушима, фрче, рже и копа земљу ногом, а испод румених ноздрва, из којих биј |
| ог, полазио у башту међу поврће, и тамо копао, тријебио, пребирао.{S} Туп, потмуо звекет мотике |
| иленим траболозом око главе, са златним копараном на прсима и широким, тешким појасом, о коме ј |
| ле су ми...{S} И ево... уфатила сам те, копиљане, стигла те...{S} Сад више нећеш лагати...</p> |
| слио си да ја свој понос јефтино дајем, копиљане!</p> <p>— Хајкуна...{S} Нијесмо сами... — опет |
| подне, завришта бедевија пред вратима и копитама поче ударати, тући о праг, тресући канатима ка |
| рема њему, весело зарзала и почела тући копитом о земљу, трчао јој као сулуд, тапшао је по врат |
| од бедевије и може ли га случајно и ту копитом дохватити.</p> <p>И док је он тако зазирао, дот |
| асном травом и бујним, широким бусовима коприве, — која је од силне прашине изгледала пепељаста |
| к, у махалу.{S} Узалуд сам се противио, копрцао, отимао.</p> <p>Ништа није помагало.{S} Ако је |
| ..</p> <p>У мени, изненада, као да поче копрцати, чепркати нешто.{S} Гледајући је онако сурову, |
| е и гурећи се — Још само мало... ето... корак један па... па се може преврнути...</p> <p>Мајка, |
| Страх ме, готово, и од самога себе, од корака својих, који мукло одјекују те ми се непрестано |
| рију на прсима ради лакшег дисања. — Ни корака даље...</p> <p>— Чим се одмориш, ти ћеш поћи — о |
| ми испећи.{S} На сваких, готово, хиљаду корака издизао се украј друма по један хан и као да ме |
| , као да би премрли од страха чим би му кораке зачули или га опазили издаљега гдје иде.{S} Оста |
| бухватајући штап, на силу хтио да мушки коракне, да затресе кућом.{S} Али чим је прешао преко п |
| окушавајући да се отмем, исправим.{S} И коракнух неколико пута и...</p> <p>Све поче дрхтати око |
| вовање?{S} Је ли хтјела одмах, на првом кораку, истаћи своје богатство и показати колико сам си |
| а, кињити, пркосити му свуда, на сваком кораку.{S} И ништа ми није било милије, него када би се |
| , и редовно застајући на сваком десетом кораку.</p> <p>Напошљетку, кад ми већ додија толико уза |
| и претоварене коње и при сваком десетом кораку натежући чутуре и наздрављајући један другоме.{S |
| смију нас сад виђети...{S} Не...</p> <p>Кораци нечији изненада одјекнуше кроз ноћ и одоздо, изм |
| Страх ме од Хасана који не пазећи на ме корача напријед, а цијев пушчана високо му стрши изнад |
| d> <p>Иако није било него само неколико корачаји до Сулагине куће, мени се чинило као да трчим |
| х, ни осмјехнути им се.{S} Журно, хитно корачала <pb n="289" /> је, газила даље, носећи лаку ши |
| јећао некако чилији, лакши него прије и корачао сам брже од Хасана.{S} И на души ми било лакше |
| мах осоколио.{S} Одмах би почео и живље корачати и прикаскивати за њим, кочоперећи се, јуначећи |
| и преби се на двије половине.{S} Момче, користећи се тиме, нагло јој прилети и зграби је за рук |
| ном на облим сапима, која се већ почела корити и црнити: само једна танка, румена трака што још |
| м уснама застала капља крви и почела се корити.</p> <p>— Дај! — шиштао сам задављено неколико п |
| двикну, шкргутну зубима и извуче нож из корица.</p> <p>— Ко каже да није моја? — запита, измахн |
| рука полети ножу и нагло га извукох из корица.</p> <p>— Шта ћеш то? — запита ефендија меко, хв |
| уци чибук а у другој књигу са излињалим корицама и разасутим листовима који одавно почели испад |
| ми да узмем ону књигу с тешким дебелим корицама, што је растворена лежала близу њега на миндер |
| е од њега!..</p> <p>Хасан поврати нож у корице и подиже се.</p> <p>— Доста! — отсијече кратко, |
| а по лицу, по врату, по мишицама, мокра коса лијепи се по челу и по образима, док она ради, неп |
| <p>Она збаци шамију с главе и коврџаста коса расу јој се по раменима.</p> <p>— И зато се наљути |
| на њој осветим.</p> <p>Чупао бих је за косе, обарао, газио, искидао је на комаде.{S} Мучио бих |
| заигравати.{S} И разаспу им се свилене косе по плећима, и почну пуцати затегнуте јечерме на пр |
| n="241" /> ногу преко ноге и, забацивши косе а узевши тамбуру на крило, запјева:</p> <quote> <l |
| их и да се пропију и у пићу да расплећу косе, бацају хаљине са себе и полунаге да се ваљају и п |
| лице, који јој се обично заустављали на коси, пешевима кошуља, или падали на снијежне, обнажене |
| ледала у ме и непрестано ме миловала по коси и по образима.</p> <p>Сулага, враћајући се из чарш |
| ринуто запита она и поче ме миловати по коси, по образима. — Ђе те боли?..{S} Шта?{S} Како то?. |
| након дуже почивке, милујући Хатиму по коси и, из шале, огрћући је ћурком. — Усташи, кажу, доч |
| каква стара пушчетина, нож, па макар и косијер, — и њих су извлачили, и њих чистили, поправљал |
| оја му прекривала <pb n="268" /> широке космате прси све до појаса, рашчешља је и некако мукло, |
| а и као да се све више ширила по јаким, косматим прсима његовим...{S} Хоџиница је неколико пута |
| >Па све јаче стискајући свој штап сувом косматом руком, која се испод бијелог рукава кошуљина н |
| ио и припремао кремење, надносећи суху, космату руку над густе, сиједе обрве, непрестано извиру |
| о зна да и ја, можебити, нијесам био на Косову, а, можебит’, и ти...{S} Ко зна?..{S} Био сам, д |
| >Она збаци шамију, исправи се и затресе косом, густи праменови опустише се, падоше по челу и ла |
| акљати по лицу својом бујном, коврџавом косом.</p> <p>— Што сам те звала? — отегну. — Не знаш?< |
| тиџа, весела, зајапурена, са неуређеном косом која јој се расипала по челу и са обнаженим рукам |
| ле су ознојене, узбуђене, са неуређеном косом и обнаженим мишицама низ које се циједила вода, д |
| ехла, полуонесвијешћена, са расплетеном косом, разбаченим рукама и са неколико капи крви на обр |
| ало опустиле низ кукове, са распуштеном косом што јој падала по голим прсима и по обнаженим миш |
| препуном пијеска, те ми сва ребра и све кости поломио.{S} И ништа не бих волио тада, него опет |
| њима нагло <pb n="318" /> почеше расти, кострешити се...{S} У томе часу опет ми онај проклети з |
| неко непрестано шапће на ухо, чупка за косу а звоно оно клепеће све јаче, одјекује кроз читаву |
| сјетио сам како ми њезине сузе оквасише косу.</p> <p>— Преудала се за Зулфагу — настави хоџа ми |
| тала пред огледалом и почела поправљати косу, хаљине, намјештати се.</p> <p>— Нећу ја вазда тих |
| ија, газиле се хурме, локуми, гурабије, котурале се наранче и лимунови.</p> <p>Тек кад се мајка |
| и живље корачати и прикаскивати за њим, кочоперећи се, јуначећи и на силу се смијући, шалећи.</ |
| окушамо сад ко је јунак бољи! — викну, кочоперећи се. — Ево нам сад згоде, ево људи, па да уда |
| егнувши малу пушку иза појаса почнем се кочоперити, пријетити...</p> <p>— Удрите, ако смијете!. |
| мо!..</p> <p>Неко вријеме стајали смо и кошкали се међусобно: час је он мене гуркао напријед, ч |
| к и тамо се забављао.{S} Чучнувши поред кошница завиривао је у њих, метао шећера и полугласно т |
| е да се насред царскога друма ухватим у коштац с њиме и порвем се, побијем, покрвим.</p> <p>Исп |
| ата, жељен да се макар с киме ухватим у коштац и да гушим, давим, бијем све око себе...</p> <p> |
| у којој ће становати.{S} Био то висок, коштуњав човјек, са необично дугом шијом, на којој се, |
| ића.{S} И појас ми се разгулио, распао; кошуља раздрљена; од фермена ми остала само половица на |
| око изнад главе и ломећи прсте, а танка кошуља све се више затеже, припија уз тијело и димије н |
| се обично заустављали на коси, пешевима кошуља, или падали на снијежне, обнажене прси, прекриве |
| полунагим дојкама које се пробиле испод кошуља, извијају се, ковитлају, трзају, а дивља, силна, |
| ла се и хоџиница, премјерала без и шила кошуље, не дижући главе и не осврћући се никуд.{S} Само |
| јој вириле испод растављених пешева од кошуље.</p> <p>— И овђе... овђе — рече живље, — оклен с |
| нако плаху, једру, кршну, како у танкој кошуљи и димијама, без јечерме, иде, ломи се, крши и св |
| ла и изашла на авлију, лакше обучена, у кошуљи која јој се припијала уз тијело и танким свилени |
| том руком, која се испод бијелог рукава кошуљина необично црнила и необично дрхтала, измакну се |
| би за рад.{S} Загрнуо би широке рукаве кошуљине до изнад лаката, пребацио тешку мотику преко р |
| танком капицом на глави, са раздрљеном кошуљом на прсима и са гаћама чије ногавице нијесу допи |
| пака, или пешкеш који: махраму, јаглук, кошуљу...</p> <p>Неколико пута хтио сам отићи да је вид |
| иница је неколико пута мирно одбацивала кошуљу и продријемала мало, а да је ни прекорио није, н |
| бе кидати, чупати, разбијати.{S} Кида и кошуљу, и димије, и месо на себи као да кида; чупа и гњ |
| .{S} Једним замахом руке саставила би и кошуљу на прсима и спустила рукаве низ мишице.{S} И обо |
| и папучом, поче му дерати и антерију и кошуљу.{S} А он, измичући се натрашке и лагано се бране |
| орити — додаде хоџиница тихо, одбацивши кошуљу с крила. — Канати су слаби...{S} Остарили...</p> |
| кметовских кућа...</p> <p>Непоштени су, краду, варају...{S} Да је то моје, ја бих продао...</p> |
| је пажљиво. — Шта ти учинише?</p> <p>— Краду ме.</p> <p>— Они?..</p> <p>— <hi>Ја</hi> то знам |
| .{S} Одмах се разведри.</p> <p>— А пуно краду? — запита брзо.</p> <p>— Пуно.</p> <p>— Па какве |
| — Заповиједам да продаш све кметове што краду, макар их било педесет...</p> <p>— Баш твоја воља |
| > <p>Он је сједио управо поред бимбаше, крај шилте му, прекрстио ноге на миндерлуку, па одбија |
| избаци он када смо изашли готово до на крај шуме и када кроз густеж оној опазисмо како се испо |
| ипи и кад пређе у насиље, онда јој је и крај — тврдио је упорно, не попуштајући — Па и наша сил |
| чао и голи, растоварени коњи, привезани крај улице, рзали, вриштали.</p> <p>А читав ваздух мири |
| блиједа, слаба и изнемогла и, заставши крај врата, тихо, изморено, запитала ме:</p> <p>— А зар |
| анат се на вратима нагло отвори и један крај димија нечијих, нешто слично прамену магле, поче с |
| штап, прекорачио би преко прага, застао крај каната, опустио руке низа се и некако изморен мала |
| оведа, а у другој спавала чељад; сједио крај ниских, крњавих огњишта на којима увијек горјела в |
| немоћан, погурен човјек, који је сједио крај ниске чекмеџе једне и на кољену срачунавао нешто, |
| овора, узела је пешкир, — који је висио крај огледала, — да ме сама опере.{S} Отирући и обгрлил |
| <p>И заплакасмо обоје, зајецасмо једно крај другога. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
| Зар?..</p> <p>Сломивши лулу одбаци је у крај и поче пипати око себе, као тражити нешто.</p> <p> |
| и и пуши.{S} Опазивши ме, отури чибук у крај, придиже се и пође ми у сусрет.</p> <p>— Нећеш ми, |
| џа кратко, па се измакну мало и чучну у крај. — Ти то не смијеш...</p> <p>Хасан се лагано подиж |
| > <p>Узех је за руку и лагано повукох у крај.</p> <p>— Шта је било? — запитах мирно.</p> <p>— П |
| дарити и читав шехер попалити с једнога краја на други.</p> <p>И таквим се причама много вјеров |
| јој као да се није могло лако сагледати краја.</p> <pb n="262" /> <p>Мајку је — видјело се — љу |
| ожен.</p> <p>Ипак читаву пјесму није до краја допјевао.{S} Изненада је прекиде, застаде, скиде |
| м јаглуком и забацујући до на врх главе крајеве црвене шамије, који јој падали по образима и са |
| н је био у голему, црну струку, чији се крајеви вукли по тлима; опута на опанцима попуцала му и |
| и великим, дебелим уснама, које се, на крајевима, непрестано трзале и непрестано развлачиле на |
| камене басамке, обрасле погдјегдје, при крајевима, оштром, већ сасушеном травом, која нас боцка |
| енуо је затим и бабу, сан некакав, и на крају надодао како се боји... боји...</p> <p>На све то |
| иских и токорсе читао нешто. — Ако је и крао, опет није ружио овако и... и барем је пријатељ на |
| шни; гуркали су и даље у ватру и шарали кратким прутићима по пепелу, <pb n="308" /> а ни заглед |
| дну на трави и почну одбијати димове из кратких, дебелих чибука, а она стане међу њих румена, в |
| .{S} Хатиџи, која је стајала на авлији, кратко нареди да скува кахву, уљезе у собу и сједајући |
| аску питао. — Јуче?</p> <p>— Прекјуче — кратко одговори он, не гледајући ме.</p> <p>— У боју?.. |
| служио и немаш ми шта плаћати</p> <p>— кратко, поносито одговори Осман. — А рахметли бег одужи |
| га хвалили.{S} Почеле се, шта више, за кратко вријеме читаве приче причати о њему.{S} Онако ју |
| ао парип и одбацујући ногама.</p> <p>За кратко вријеме толико смо се навикли на њега да мајка у |
| p>— Избаци га из куће! — отсијече мајка кратко, па се окрену и изађе из собе.</p> <p>Случај ова |
| и... ти си као и дијете — отсијече хоџа кратко, па се измакну мало и чучну у крај. — Ти то не с |
| и подиже се.</p> <p>— Доста! — отсијече кратко, не узбуђујући се и не повисујући гласа. — Да ни |
| кла на се пажњу и остале дјеце.{S} Кроз кратко вријеме поче се око нас окупљати читава гомила, |
| застаде.{S} Заустави коња, погледа ме и кратко запита:</p> <p>— Шта ћеш?</p> <p>— Дај!</p> <p>Д |
| шкаст младић, с очима као од кадифе, са кратком, црном, поткресаном брадом, необично бијелим зу |
| , дугуљаста лица, које му било оивичено кратком, поткресаном брадом, с крупним, кадифастим, сањ |
| >И полако, пажљиво завучем јој прст под кратку, затегнуту јечерму и почнем шкакљити.</p> <p>— Н |
| изненада кренуо на пут? — запитам након краће почивке, тек колико да не шутимо. —</p> <p>Кад? . |
| о на воду.</p> <p>— Ево — узвикну након краће почивке, носећи воду и указујући на чисте пешкире |
| ахати су нам и у таквоме разговору били краћи од минута.</p> <p>Петком, кад су се у кући кухала |
| ају срца ни милости ни према коме...{S} Крв људска пјени се сад на сваком камену, мјесто росе р |
| </p> <p>Па снажно удари главом о под, а крв му потече из носа и разли се по ћилиму и по антериј |
| че.</p> <p>Па сам себе удари у бедру, а крв шикну и попрска и ћилим и ћенаре.</p> <p>— Их! — ци |
| ни, натјера ме да се приберем.{S} И сва крв као да ми изненада јурну у образе и страшан бијес о |
| лијеп, велик, црвен, па гори као врела крв...{S} Ја га његовала, залијевала, па... па ми драго |
| ило готово на саму рану, из које цурила крв и натапала топло, мекано перје...{S} А једно јој ок |
| им ноктима загребла по мишици и пустила крв; затим, опазивши како цури, почела гребати као пома |
| црна мајка, устала на своје дијете, на крв своју...{S} Црна мајка гледала како се мучиш, а муц |
| рекли, расцвали се, испуцали, а скорена крв, црнећи се између њих, слијепила их и готово изравн |
| а долама прелијевала се као запјенушена крв, а турбан око главе бијелио се као вијенац ђулбехар |
| > <p>— Нијесам просјак.</p> <p>— Бабина крв...{S} Бабино дијете — осмјехну се Сулага вртећи гла |
| них нога непрестано текла, цурила густа крв, а зној им цурком текао с лица, — које као да се и |
| и пронесем главу људску на ножу, па се крв циједи и низ нож и низ руку.{S} Биће, бре, галама ј |
| дану, под врелим, топлим сунцем, кад се крв у жилама распали и кад се отворено гледа очи у очи |
| је чак и ошинуо Хајкуну ножем по руци и крв јој отворио.{S} И кад она застаде и некако зачуђено |
| закрвављеним очима. — Ја сам ратов’о и крв пролијев’о, зарадио сам и бољу башчу.</p> <p>Сулага |
| бимбаша, а вратне жиле набрекнуше му и крв удари у образе.{S} Сав помодри. — Хоћеш у шехеру да |
| Није ли исто?..</p> <p>— Види се да ти крв бабина тече кроз жиле — одговори Сулага тихо, покуњ |
| тјешећи једно друго, почеше заустављати крв, прати и превезивати ране.</p> <p>Ако се нијесмо иг |
| .</p> <p>Тада, више од страха гледајући крв него од болова, малаксах потпуно.{S} У глави као да |
| који се извијао из луле.</p> <p>— Опет крв била!..{S} Опет зло!.. — шаптао је Сулага након дуж |
| дућана, изненађени, када ме виде онако крвава, а нож одсијева према сунцу и изнакажена глава к |
| е.</p> <p>— А што су ти руке изгребане, крваве?</p> <p>— Путем се изгребао...{S} Пут ружан био. |
| хајдук, кад није ни снажан, ни мрк, ни крвавих очију!..{S} Може ли бити хајдук без големих брк |
| ех...{S} Ударају, нападају, бију, пале, крве се...{S} Људи, за које нико није имао срца ни мило |
| — али он је и благ и добар човјек...{S} Крви би испод грла дао...{S} Чудим се како се о њему мо |
| мо ми на испуцаним уснама застала капља крви и почела се корити.</p> <p>— Дај! — шиштао сам зад |
| се и нагло подигох главу.</p> <p>— Нема крви!..{S} Није рањен!.. — викну неко загледајући. — Зд |
| димом, са поломљеним токама и траговима крви на везеној долами, вратио с пута, кад би пред врат |
| рила.{S} Закла га.{S} Млаз топле црвене крви шикну, попрска све унаоколо и пјенушећи поче се пу |
| рану, <pb n="392" /> укочену од скорене крви антерију, раздрљи је мало и осмјехнувши се избаци: |
| о срећи, у мени је било и сувише бабине крви, које ми је сметала да дуго останем у друштву такв |
| , ђевојко, — викну помамно, — и напи се крви, ако си жедна, колико хоћеш...{S} Ти знаш да на те |
| се према сунцу као танак кривудаст млаз крви, која непрестано цури, пуже, гамиже, тече. — Шта ј |
| у учинио... <hi>Никоме</hi>!..{S} Ево и крви, ако треба, да пролијем за те...{S} Ево свега...</ |
| м, разбаченим рукама и са неколико капи крви на образима, дрпава, дроњава, готово гола лежи на |
| а рекнем, травка Божја, цвијет, и сисао крви људске...{S} И ко зна шта ћу до хиљаду година опет |
| орио, једнако ме хвалио и једнако нудио крви.{S} И, кад бих замакао кроз сокаке и приближио се |
| једнички осијече бабо, па окваси руке у крви и, раширене, одиже их према небу.</p> <p>И сви при |
| као да угледам некога, па одмах и да се крвим с њиме!..</p> <p>— Мораш!</p> <p>— Нећу!</p> <p>И |
| , одбрани, отме.</p> <p>— Шта ће ми то, крвниче?{S} Шта ће ми сад? —— питала је љутито, газећи |
| му, почне га тући, шамарати. —</p> <p>— Крвниче!..</p> <p>— Кућа пропада... а ово је преша...</ |
| олети у гомилу.{S} Поче тући немилосно, крвнички, по свакоме.{S} Наста вриска, помагњава, кукња |
| није дала умолити.{S} Немилосно, готово крвнички хватате ме за прса, обарала ме и, вадећи испод |
| ући се да ме напријед преплаши дреком и крвничким погледима. — Ти ли, бре, удари на кућу и приј |
| згладњелим мршавим коњима и по неколика крда стоке, крупне и ситне, од чије рике, буке и блеке |
| коњушницу, бедевији, и намјестио ту као креветац неки, да може поред ње и ноћивати, спавати.{S} |
| сабље, ножеве, пунио фишеке и припремао кремење.{S} То му управо био и једини посао и за живу г |
| p>Једнако је и фишеке пунио и припремао кремење, надносећи суху, космату руку над густе, сиједе |
| е на силу соколећи, усиљавао се да брже крене, поскочи, док сам ја почео посртати и тетурати ка |
| тражити хаљине и оружје, да се обуче и крене у чаршију.</p> <pb n="214" /> <p>Тако га дворила |
| не па ради — само ми рече при поласку и крене низ чаршију. — Ако се икад мислиш осветити коме, |
| и бабу да се поново врати, те да поново крене на хајдуке.</p> <p>— Еј, рођо, јеси ли се пута за |
| .{S} Друкчије се није могло.</p> <p>И — кренем право према Мостару.</p> <p>Сад ми већ било и об |
| врата, чекајући ме да изађем из куће и кренем у чаршију.</p> <pb n="252" /> <p>— Ђе си, одмјен |
| рије зоре пробудио ме Хасан и позвао да кренемо на друм, да нападамо.{S} Онако бунован и сметен |
| окити се и наоружа потпуно, па обојица кренемо и упутимо се кроз махале и сокаке „у лов, у пла |
| е и све хартије и, измичући се на леђа, крену из собе.</p> <p>— Шта је овог — запита мајка брзо |
| авало се, па су и чаршију затварали.{S} Крену неколико њих, обијесни, љутити, раздражени, с ису |
| штећи.</p> <p>— Дочекаћемо...</p> <p>Па крену напријед и спусти се, клекну за голем грм један.< |
| заклањајући се за ме, некако поребарке крену напријед.</p> <p>— Хајдемо — рече шапатом. — Мичи |
| метови ижљубе у руку и с коњима заједно крену из авлије, он једнако пристаје за њима и једнако, |
| ? — мјесто хљеба бацио ми новце.</p> <p>Кренувши даље опет почнем загледати нијесу ли путници, |
| преда мном...</p> <p>— Јеси ли изненада кренуо на пут? — запитам након краће почивке, тек колик |
| , не проговоривши више ријечи, још брже кренуо би напријед, — готово потрчао, — и дочепавши се |
| .</p> <p>Чак и кад бих изишао из собе и кренуо, пошао у дућан, он је једнако о томе говорио, је |
| ити.{S} Одмах сам прихватио за оружје и кренуо за њим.{S} Нити смо се јавили планинштарима, ни |
| су то они исти момци, који, кад би бабо кренуо у лов, онако поносито и изазивачки, оружани и оп |
| , мазила.</p> <p>Кад би бабо по обичају кренуо кадикада, са момцима и са јаранима неким, према |
| ђе, а ја као слијепац за њим.{S} Поново кренусмо напријед, само напријед. </p> </div> <div type |
| , устанем и прихватим за оружје.</p> <p>Кренусмо опет.</p> <p>Ни пута, ни стазе не зна ниједан. |
| се засмија.</p> <p>— Та војска још неће кренути — рече.</p> <p>— Heће? ..</p> <p>— Па... и уста |
| јку и на Зулфагу.{S} Бесвјесно скочих и кренух за Хајкуном.{S} Пођосмо.</p> <p>Али ове ноћи ниј |
| и се на коју страну.</p> <p>Напошљетку, кренуше се неколико њих пред бимбашу.</p> <p>— Аман, — |
| оз чаршију, у зембиљу једном: и лула, и кресива, и игала, напрстака, вретена и, дречећи колико |
| ољи, ни паметнији, ни поштенији нема, — кресну. — Ви сте, бива, један народ и нико од вас нема |
| и су се...</p> <p>— Па дочекаћемо их, — кресну Хасан поносито и удари се у прса. — Да видимо ко |
| > <p>— Нек свак дође и нек свак слуша — кресну Хајкуна одлучно, па и сама погледа на канат и оп |
| кли и изазвали да нешто каже, обично је креснуо укратко, оштро и одсјечно, и то једним чудним н |
| е гуриле око ватре, мицале се, угибале, кретале.</p> <p>И опет ме обузе чудан страх неки и нека |
| кама и поново се погладивши по брковима кретао право мајки.</p> <p>Опазивши га, она се одмах пр |
| ="SRP19132_C1"> <head>I</head> <p>Никуд кретао није, никуд се мицао без оружја.{S} У кахву, у б |
| ње, и црње, тамније...</p> <p>— А он је крив био, душе ми, — викну ватрено, примичући ми се — и |
| удбина, и свак други, и читав свијет је крив...</p> <p>— Хм...{S} А како ћеш ти говорити? — пре |
| оме, опет, ви нијесте криви, народ није крив, него је крива судбина, и свак други, и читав свиј |
| ка расула благо и... и како сам ја томе крив...{S} И златно, послушно дијете ружно ће мислити о |
| по руци.</p> <pb n="343" /> <p>— Је ли крив Зулфага — рече — што је иза твога доброг и поштено |
| је пратио вазда и частио?..{S} И је ли крив што је о њему мислио као о поштену човјеку?..{S} З |
| ротивио, нити се бранио.</p> <p>— Јесам крив... јесам — муцао је полугласно, гледајући изнад се |
| — све је истину говорио...{S} Је ли он крив што су Хамида оробили?..</p> <p>Није...{S} А чим ј |
| према њему...{S} Зашто?</p> <p>Је ли он крив што му се Зулфага наметнуо у друштво, што га је пр |
| ти?,..{S} На те?..{S} Зашто?..</p> <p>= Крива сам.</p> <p>— Ти?..</p> <p>— Не смијем ти ни у оч |
| дала како се мучиш, а муци ти сама била крива...{S} Црна мајка помагала душманима да те гоне, д |
| нијесте криви, народ није крив, него је крива судбина, и свак други, и читав свијет је крив...< |
| пет се почех љутити сам на се. — Зар је крива што га је споменула узгред..{S} Зар се и због тог |
| вратити, — дочека она ватреније и, као кривац какав, бојећи се да ме отворено погледа, окрену |
| штеријама су, опет, казивали како су ми криве мјере, како ми ни оке ни аршини нијесу у реду и к |
| кундаци дугих, тананих шешана; звекећу криве димишћије ударајући о неравну калдрму, а у препун |
| анке пушчане цијеви и сијевали сребрни, криви дршци великих ножева.{S} За њима су, на омањим вр |
| наопако, томе... томе, опет, ви нијесте криви, народ није крив, него је крива судбина, и свак д |
| >Изненада ме обузе нека чудна љутња.{S} Криво ми што он, Хасан, јаран ми и пријатељ, на један ч |
| метовима више разговара него с њиме.{S} Криво му и што се смије онолико, шали, залијевајући <pb |
| его мени, с киме је толико друговао.{S} Криво ми и што окреће главу од мене, што ми у очи не см |
| а...</p> <p>— Шта је било?.. -</p> <p>— Криво му било... знаш... што ми се расцв’о карамфил, па |
| али. — Шта је било?..</p> <p>— Па... па криво му што и сад, увијек, не могу бити у соби поред њ |
| — Знам да се ти тужиш на њега, е ти је криво учинио.</p> <p>— И јес’ ми криво учинио — пресјек |
| томе што сам видио да се љути, да му је криво што напредујем.{S} А најбољи знак да оно што ради |
| — Само то?..</p> <p>Њојзи као да бијаше криво што се смијем, као да је вријеђало.{S} Не смијући |
| ти је криво учинио.</p> <p>— И јес’ ми криво учинио — пресјекох га ватрено сједајући и без пит |
| покрај свог душека.{S} И већ прве ноћи криво ми било што је то учинила.{S} Готово ми није дала |
| овору, смијале му се.{S} Зато му и било криво на њих, зато их и прекоравао.</p> <p>— Не знате в |
| Шта више, <pb n="365" /> као да му било криво што ја икако и пазарујем код је он ту.{S} Вазда м |
| је слатка била!..</p> <p>— А њему и то криво?</p> <p>— Кад сам узела кумру на прси, — настави |
| ...</p> <p>И тако сваку вече.{S} Час му криво било што трчи, пјева по авлији и игра се, час се |
| и...и...</p> <p>— И?..</p> <p>— Хасану криво било што сам звала Хамида...</p> <p>„То“, каже, „ |
| хућумат ако би пошао, опасивао је одмах криву своју димишћију о бедру, двије ледењаче и јатаган |
| ер у рукама, спуштали смо се низ стрме, кривудаве сокаке, завиривали свуда и свуда тражили куће |
| је снуждену, тужну, уплакану.{S} Двије кривудаве, плавкасте, танке црте, — трагови суза, — спу |
| та, прелијевао се према сунцу као танак кривудаст млаз крви, која непрестано цури, пуже, гамиже |
| сили, како би мајку истакли као главног кривца и тиме ми онемогућили сваки рад против њих.</p> |
| пакосније, жешће, изазивачки. — Знаш а кријеш, прикриваш...</p> <p>— Ама шта ти је? — запита о |
| еше се окретати и повијати као раширена крила лабудова над језером каквим.{S} Задуго се ништа д |
| лекнувши на десно кољено узе јање преко крила.{S} Закла га.{S} Млаз топле црвене крви шикну, по |
| ушке уз рафове а сабље пребацивши преко крила, и додијавали са својим питањима.{S} Распитивали |
| ак поред себе а чибук преметнувши преко крила.</p> <p>— Како си? — питала га Хатиџа тада, меко, |
| — понови и опет и преметну чибук преко крила.</p> <p>— А ми ћемо чекати док дођу — отповрну Ха |
| м — дочека мајка брзо и одбаци мохуне с крила.</p> <p>— Да је он ствари боље уредио, не би се н |
| мало, тргнуо се, па, одгурнувши књигу с крила и кашљуцнувши у шаку, почео причати.</p> <pb n="2 |
| одаде хоџиница тихо, одбацивши кошуљу с крила. — Канати су слаби...{S} Остарили...</p> <p>— Нек |
| S} Бржебоље, као из ватре, одигнем их с крила и почнем загледати.{S} Погледам и на хаљине: исци |
| ним чаршафом, весела, разуздана, као на крилима прелијетала са једног мјеста на друго, од једне |
| акакоташе неколике кокоши и заклепеташе крилима, неко као да поврисну, залупа некаква канта, за |
| о раменима, весело гугућући, лепршајући крилима и хладећи је по образима.{S} Чак се љутио и што |
| рхнуше из шибља и цијучући и лепршајући крилима извише се и одлетише дубље, у шуму, а зец један |
| знао није.{S} Ниједном ме није узео на крило, ни поцупкао на кољену, ни обгрлио, ни протепао м |
| е и, забацивши косе а узевши тамбуру на крило, запјева:</p> <quote> <l>„Бег Али-бег на кули сје |
| је ђевојчице из комшилука, метнуо их на крило, па... па... па...</p> <p>И хоџа затресе главом, |
| пови се, изви, залепрша... опусти једно крило и паде...{S} Кад сам јој притрчала, била је мртва |
| ва...{S} Глава јој пала на оно раширено крило готово на саму рану, из које цурила крв и натапал |
| /> <p>Цикнувши узвалих се на Хајкунино крило и бризнух у плач.</p> <p>Они заћуташе.{S} Пустише |
| дијела.{S} Бацио би и мени дукат-два у крило, потегнувши ме прије тога за нос или за ухо.</p> |
| ијеме тако, сједећи у трави, с рукама у крило опуштеним, готов да заплачем и зајаучем не толико |
| ши ме, спустише танка ишарана вретена у крило, погледаше једна у другу, па повирише и на авлију |
| ши је око паса силом је притегну себи у крило и цикну:</p> <p>— Да се од мене ниси макла, бре!. |
| почео би све истресати и сасипати ми у крило.{S} Новаца ми није могао давати, јер није бабо до |
| на кули сјеђаше,</l> <l>Вјерну љубу на крилу држаше”...</l> </quote> <p>И, као да није знала д |
| низала мерџане које бијаше разасула по крилу, по новим, свиленим димијама, кад ме опази некако |
| вом и неколико гурабија што их држала у крилу.{S} Остале жене са пригушеним вриском потрчаше, ж |
| ти, одбацим комад хљеба који ми лежао у крилу, и измакох се иза софре.</p> <p>— Једи!..{S} Што |
| подсмјехне или окоси, макар и испотаје, кришом, а камо ли јавно, отворено.{S} Сада су, —чим би |
| е преда ме у мушком одијелу.{S} Лагано, кришом, опрезно, носећи мали жмирави фењер у рукама, сп |
| епрестано кад су јој причали о мени.{S} Кришом, да не види Зулфага, свраћала је Циганке што су |
| замолио да му коњушницу отворим и да га кришом проведем тамо.</p> <p>— Само да видим рођу — вел |
| врати у кесу гунђао <pb n="225" /> је и кришом, да га не би опазио, као пријетећи климао главом |
| и?..{S} Како ли је њему?.. — помислих и кришом почнем провиривати кроз лишће, у нади да ћу га в |
| /p> <p>А цријева као да врију, кључају, кркљају у мени и нешто под грлом заиграло се, па стеже, |
| образу.</p> <p>— Јок!..{S} Слушаћеш ме, крмче никакав! — викну раздражено. — Ти остајеш, а Осма |
| се још једва држала, обијелио сам читав крњави зид, да је, готово, отсијевао према сунцу.</p> < |
| угој спавала чељад; сједио крај ниских, крњавих огњишта на којима увијек горјела ватра и зализа |
| и, истресе из кесе нешто дувана, напуни крњаву лулу и запали. — Рашта да се жали?..</p> <p>Све |
| и сијена пролазити, његов мрки, мишасти кров са неколико оџаке на тјемену, из којих се увијек и |
| ала готово до самог натрулог, сламнатог крова кућњега; пунио се буха, испијао кахву која је зау |
| е некуд далеко, далеко, преко сусједних кровова са накривљеним димњацима и руковијетима кумрина |
| ер — како је говорио — зидови они, мрки кровови и гиздава кубета сметали му, заклањали, да види |
| зивало муштерије, диже се, у нека доба, кроз све махале једне голема граја, каква се одавно чул |
| пију.</p> <pb n="229" /> <p>Након топа, кроз читав сахат један, чинило ми се као да ништа друго |
| ам камења набацао у дућане подругивача, кроз плач их проклињући и псујући немилосно!..{S} Стид |
| она мислила и враћа се обично кроз дан, кроз два, носећи узгред и некаквих пешкеша и понуда раз |
| вучем се некако, сав изгребан и одрпан, кроз шибље и сакривен од свакога, грчевито стискајући п |
| ући раменима — него узео пушку и онако, кроз пенџер, погодио га, преломио...{S} Куршумом га пре |
| којој је сједио Хасан.{S} И на пенџеру, кроз гране феслиђена опазим њега, сама.{S} Стао покрај |
| а, готово и без оружја и без хаљина.{S} Кроз дроњке оне што су још висили на њима провидило се |
| привукла на се пажњу и остале дјеце.{S} Кроз кратко вријеме поче се око нас окупљати читава гом |
| дру платном. — Зарашће брже...</p> <p>— Кроз десет дана? — запита Хасан нестрпљиво, врпољећи се |
| пљиво, врпољећи се. — Је ли?..</p> <p>— Кроз двадесет...{S} Превићемо је неколико пута.</p> <p> |
| алих пушака.</p> <p>И док су сви, једва кроз дим назирући један другoгa, говорили и бенетали о |
| Може ли бити хајдук без големих бркова кроз које се провиде токе на прсима и без оружја за пој |
| ету, како може да убије тицу у лету, да кроз прстен јабуку простријели, име своје да за-пише ку |
| гледајући према ватри и старајући се да кроз плавичасти сумрак распознам сјенке оне што су се г |
| мо изашли готово до на крај шуме и када кроз густеж оној опазисмо како се испод нешто проријеђе |
| се чак.{S} Смијех њезин звонио је тада кроз полумрачну собу, одјекивао у њој и, чинило ми се д |
| — запита Хасан живо и нехотице погледа кроз пенџер. — Зар и овђе?..</p> <p>— Наши су њима удар |
| ањ одјекну ми иза леђа и нешто зазвижда кроз ваздух, изнад главе ми.{S} Ноге ми задрхташе, стре |
| циче, вриште, звоне и пјесма се пробија кроз оштру, студену ноћ, па као да се и она мрзне у мра |
| /p> <p>— Какви хунцути? —— запита мајка кроз зубе и погледа га попријеко. — Ко ће га покварити? |
| већ сасушеном травом, која нас боцкала кроз чарапе и запињала за ноге, те смо се често као пиј |
| јепљених хартијом, и са големим вратима кроз која би могли товари сијена пролазити, његов мрки, |
| м, узе ме чврсто за руку и нагло поведе кроз уске, тијесне сокаке према узбрдици једној.{S} Мор |
| е, у одмјереним размацима, одјекивао је кроз читаву махалу и ударао, разбијао се о комшиске пен |
| а звоно оно клепеће све јаче, одјекује кроз читаву планину, те ми се покаткад причини као да н |
| опет приви уза ме, усиљавајући се да се кроз сузе осмјехне.</p> <pb n="375" /> <p>— Води ме, је |
| одјекује, звони кроз башчу, пробија се кроз гране шандуда и смокава и тамо негдје далеко, дале |
| олицине, окренута према нама, чинила се кроз помрчину као да су потпуно срасла, слијепила се је |
| нтур, и јасан, обијесан смијех разли се кроз читав сокак и као да се прели и преко кућа, преко |
| отпуно, па обојица кренемо и упутимо се кроз махале и сокаке „у лов, у планину“.{S} Ловили, нар |
| <p>— Не чуди се што сам га нашао — рече кроз зубе, не баталећи посла. — Оставио сам онога хајду |
| </p> <p>— Види се да ти крв бабина тече кроз жиле — одговори Сулага тихо, покуњивши се. — Тврде |
| да затутња, затресе се.</p> <p>Излетише кроз капију.</p> <pb n="229" /> <p>Након топа, кроз чит |
| /p> <p>Кораци нечији изненада одјекнуше кроз ноћ и одоздо, између кућица оних, као да се поче п |
| аве, прекрстили ноге, запалили чибуке и кроз сумаглицу од дима духанскога гледају га као чудо к |
| агу, ухватио се за канат, гледам у њу и кроз сузе се смијешим, а она се извила, издигла једну р |
| ог хода и несанице, лагано смо се вукли кроз грмље и шипражје, отхукујући непрестано и мрко пог |
| Побјегао и оставио ме самога! — сину ми кроз главу и опет ме обузе она чудна језа.{S} Сад више |
| сврдла нешто, <pb n="328" /> одјекну ми кроз све прси и као да застаде, скамени се у гркљану.{S |
| јесма разлијеже јој се, одјекује, звони кроз башчу, пробија се кроз гране шандуда и смокава и т |
| или, стиснутих очију, некако попијевати кроз нос, шуњкетати.</p> <pb n="258" /> <p>А то као да |
| — помислих и кришом почнем провиривати кроз лишће, у нади да ћу га видјети, опазити.</p> <p>И |
| ињства научи борити, опирати, пробијати кроз живот, гурајући свакога с пута, не уступајући нико |
| готово никад није дисао на уста, шишти кроз нос, како хукти и букти ватра у пећи, иза које у с |
| ово? — питао сам сам себе, провирујући кроз шибље.</p> <p>У жељи да се увјерим јесам ли још у |
| шије, — рече задављено, циједећи ријечи кроз зубе и старајући се да изгледа што мирнији. — Хтио |
| било стало до свијета ни онда, кад сам кроз четири мјесеца ишла од врата до врата... ево, у ов |
| Зулфаги <hi>његове</hi> паре — запитам кроз зубе, усиљавајући се да будем што мирнији. — Оклен |
| <p>Док пуче пушка.</p> <p>Шикну куршум кроз ваздух и као да ми пролети изнад главе.{S} Од стра |
| ра, тутњи и хукти ватра, чији је пламен кроз <pb n="281" /> отворена врата зализивао уз мале, г |
| /p> <p>— Тхе... сврби... — проциједи он кроз зубе све се више мргодећи. — Не тражи куршума!..{S |
| о Миљацке чији се потмуо шум разлијевао кроз ноћ све јаче и јаче те се чинило као да негдје у д |
| ли сам из радозналости често провиривао кроз <pb n="280" /> пенџер и гледао их како одлазе.{S} |
| днако нудио крви.{S} И, кад бих замакао кроз сокаке и приближио се чаршији, увијек ми се причињ |
| Наравно да је Зулфага за све ово сазнао кроз непун сахат и плачући и пренемажући се поче љубити |
| > <p>Кроз неколико дана он је већ носио кроз чаршију, у зембиљу једном: и лула, и кресива, и иг |
| магању нечијем и чудно, чудно одзвањало кроз ноћ по читавој удолини.</p> <p>— Је ли вам необичн |
| е него је она мислила и враћа се обично кроз дан, кроз два, носећи узгред и некаквих пешкеша и |
| неуређени, потуривши се грабили су тихо кроз сокаке и без обзира трчали, ишли, бјежали кућама.< |
| мке да застају пред вратима и провирују кроз кључаницу.{S} Чинило се као да читава кућа вришти, |
| опали.{S} Врисну пушка и пуцањ одјекну кроз читаву планину, а неколика листа букова, погођени |
| и.</p> <p>— Ако су хајдуци?.. — покушах кроз зубе да изговорим и одмах занијемих, замријех, паж |
| {S} Мајка је гутала димове враћајући их кроз нос и, како јој очи бијаху влажне, неколико их пут |
| S} Опет је мислила о рачунима...</p> <p>Кроз неколико мјесеци као да није више било ни пријатељ |
| као што то и други ортаци раде.</p> <p>Кроз неколико дана он је већ носио кроз чаршију, у земб |
| ?..</p> <p>— Па то је ништа — одговорим кроза смијех, старајући се да је осоколим. — Шала је би |
| дебелим турбаном око главе, с очима од кромпира и носом од патлиџана, у чоханим чакширама, огр |
| ?</p> <p>Стари извади неколико упечених кромпира и поче их љуштити.</p> <p>— Планина је кућа њи |
| рестано запретавао земљаве и неочишћене кромпире у пепео. —</p> <p>Оклен?</p> <p>— Из Сарајева. |
| ,</p> <p>—— отповрну стари, залажући се кромпиром и жваћући. — Кад огладне, наврате и амо...</p |
| дражити.{S} Нијесам готово нигдје могао крочити од њихових шала, питања, подругачица.{S} Чак ме |
| це на зидовима зачепљали су јастуцима и крпама, да се на пољу не би чуо разговор или препирање. |
| јима, и токорсе прешива некакве хаљине, крпе.{S} Опазивши ме, остављала је посао, трчала и пруж |
| исагама из којих им провиривале некакве крпе, са <pb n="319" /> теркијама на којима су звекетал |
| мо десет дана...</p> <p>Затим, из мокре крпе некакве, која је заударала на зној, истресе нешто |
| гли, малаксали, са повезаним главама, у крпе умотаним рукама и ребрима, без коња, готово и без |
| струлим хаљинама, — ако се оно неколико крпетина што се једва држало на њему могло назвати хаљи |
| јевајући чисти врата и пенџере, трља их крпом некаквом, запе ми ријеч у грлу.{S} Заборавих на с |
| ти рану, опра и намазавши широку, танку крпу некаквим жутим, гњецкавим мехлемом, што га уза се |
| Гласно стењући од болова, — нарочито у крстима и у раменима, — завалих се опет, а у глави као |
| едали по калдрми вреће препуњене житом, кртолом, луком и купусом, сандуке с јајима, канте с мед |
| ршавим коњима и по неколика крда стоке, крупне и ситне, од чије рике, буке и блеке одјекивала б |
| у поцрвенио и дошао некако тањи, а очи, крупне, влажне очи њезине, помутиле се мало, покрвавиле |
| хаљинама, — са завезаним оком и са три крупне чворуге на глави, узвикнуо сам од чуда.{S} Погле |
| су ишли пјешице двојица сеиза, високи, крупни људи, с брковима који, како ми се у оном страху |
| јој између жераве руменио се трбушасти, крупни кахвени ибрик и бијелили се танки филџани.{S} Чи |
| се слијепила и прионула јој уз широки, крупним мрљама ишарани врат, са големом раном на облим |
| а...{S} Само га гледала својим лијепим, крупним <pb n="260" /> очима, гледала нетремице и немир |
| рну фереџу и погледа ме својим лијепим, крупним очима. — Чекај, да те мајка види...</p> <p>Па с |
| оивичено кратком, поткресаном брадом, с крупним, кадифастим, сањивим очима и дугим танким, прав |
| и ме.</p> <p>И није да су ме звали због крупних каквих ствари, него због ситница, беспослица ра |
| ло негдје нешто десити, нешто необично, крупно, големо.{S} А пошто су баш према мени били толик |
| ко очију, које као да намах постадоше и крупње, и црње, тамније...</p> <p>— А он је крив био, д |
| паметнији нема.{S} Тада јој изгледао и крупњи, и јачи, и већи од свакога.{S} У њему као да је |
| лазио у авлију.{S} Онако голем, стасит, кршан, увијек лахко обучен, стао би, исправио се украј |
| цвијећа, чеврмама, наранчама.</p> <p>— Кршан ли је!</p> <p>— Златан ли је!</p> <p>— Јунак ли ј |
| лулу.{S} Запали.</p> <p>— А може бити и кршан чојек — додаде тише. —</p> <p>Не покорава се свак |
| и као шалећи се избаци како ми је јаран кршан и како кршнијега у хиљаде нема.</p> <p>— Свиђа ти |
| и димијама, без јечерме, иде, ломи се, крши и свакога у соби нуди ракијом и слаткишима смијући |
| ла протезати, превијати, <pb n="259" /> кршити, састављајући руке високо изнад главе и ломећи п |
| вијала уз њега.</p> <p>— Реци: јесам ли кршна?</p> <p>— Баш си дијете! — осмјехнуо би се и он и |
| ра правећи турбан око главе. — Јесам ли кршна?..</p> <p>Па засмијавши се стискала је очеву руку |
| Не слути на добро...</p> <p>— Јесам ли кршна овако? — изненада би запитала Хатиџа, жељна да га |
| етати око нога, док <pb n="261" /> оне, кршне, плахе, једре, са ужагреним очима, зажареним обра |
| се избаци како ми је јаран кршан и како кршнијега у хиљаде нема.</p> <p>— Свиђа ти се? — запита |
| ашно.</p> <p>Неколико Циганака, млађих, кршнијих, окретнијих, нашао сам, те су ми, у тешким, го |
| ам.{S} Гледајући је онако плаху, једру, кршну, како у танкој кошуљи и димијама, без јечерме, ид |
| у шали напомену како ће ми поклонити и кћер Хатиџу, која ће »сигурно бити најпрва љепотица у ш |
| " /> <p>У соби сам затекао и хоџиницу и кћер јој Хајкуну.</p> <p>Обје су под читавим пљуском св |
| рио на врат човјеку који ми обећао дати кћер, како сам се удомазетио, те ме као слијепца каква |
| “ и да каже како је она, богата агинска кћи, научена на љепше живовање?{S} Је ли хтјела одмах, |
| е при врху склопила и начинила као мало кубе, провучем се некако, сав изгребан и одрпан, кроз ш |
| ио — зидови они, мрки кровови и гиздава кубета сметали му, заклањали, да види Алаха у свој њего |
| о <hi>он</hi>?</p> <p>— Хасан!</p> <p>— Куд је отишао?</p> <p>— Отишао на усташе. .{S} Мало при |
| духанкесу и отегнуто запита:</p> <p>— А куд сте пошли?</p> <p>Хасан се збуни, порумени.</p> <p> |
| ени зијевају од досаде и да се разилазе куд који хоће.{S} Ни питала за њих није, ни наређивала |
| дућана и непрестано гледајући у сокаке куд је Хасан замакао.</p> <p>И дође ми да потрчим за њи |
| ка и сам поче затварати.</p> <p>— Бјежи куд било — шапну, а смео се па не зна за који ће ћепена |
| Хатиџа још јаче и препријечи му пут. — Куда ћеш?..</p> <p>— Иђем... да више не дођем.</p> <p>— |
| новно, промукло, не отварајући очију. — Куда?</p> <p>— Хајде...{S} Доста си лежао...</p> <p>И и |
| се и исправим.</p> <pb n="323" /> <p>— Куда ћу сад?..</p> <p>Растанак са Хасаном значио је за |
| пушчетине и торбу. — Дижи се!</p> <p>— Куда? — запитам га у чуду, трљајући очи и протежући се. |
| и и срце и душу...{S} Хајде...</p> <p>— Куда?</p> <p>— Виђећеш!..{S} Чудо ћеш виђети вечерас!.. |
| абаци пушку на раме. — Пођимо.</p> <p>— Куда?</p> <p>— У засједу.</p> <p>Мени поклецнуше ноге.< |
| ни не би били код куће, — кад би отишли куда, — излазила је преда ме, јављале се, слободна, вед |
| нијесу знали да икако излазе из куће ни куда излазе, нити им ко о томе причао.{S} Па ни ја не б |
| ика пута бијаше ми дошло да се сакријем куда, да побјегнем од свију и гласно заплачем.{S} Напош |
| будало, јер си ме повео ни сам не знаш куда и јер не знамо шта радимо ни ја ни ти...{S} Теби, |
| њечено грожђе и <pb n="211" /> на увелу кудељу, и тежак, топао мирис ударао у главу и као да је |
| с међедом.{S} Поче и дречати, грајати, кудити нам робу.{S} Читав џумбус заметну се у чаршији р |
| стисне зубе и, изненада, почне сам себе кудити.</p> <p>— А ја... ја сам најгори чојек на свијет |
| говци, бегови, хоџе, све кука и помаже, кука са фукаром заједно, а узгред јој отима и оно што и |
| е!..{S} Аге, трговци, бегови, хоџе, све кука и помаже, кука са фукаром заједно, а узгред јој от |
| о никне; заметак му је баш у ономе који кука да му је зло.{S} Какав ми је то несретни народ кој |
| да ме прекоравао, е сам и сам био рђа, кукавица, готово издајник.{S} И што је грижа савјести п |
| лежавају, не раде и не мисле, највише и кукају за старим земаном и јаучу за њим.{S} А то смета |
| њечећи. — Хоћеш ли ме уморити са твојим кукањем, хоћеш ли убити?..</p> <pb n="251" /> <p>Па би, |
| по свакоме.{S} Наста вриска, помагњава, кукњава, наста комешање, рвање.</p> <p>— Шта вам је, не |
| еним димијама које се мало опустиле низ кукове, са распуштеном косом што јој падала по голим пр |
| е затеже, припија уз тијело и димије на куковима тресу се, дршћу, дршћу...</p> <p>Једанпут сам |
| ерила, а дугачке плетенице шибале је по куковима и расплетале се, расипале...</p> <p>— Ко је то |
| мати.</p> <p>— Хаљине ми кажу све...{S} Куку!..</p> <p>Па ме узе испод пазуха, повуче ме у собу |
| ут ружан био...</p> <p>— А хаљине?..{S} Куку!..{S} Смајиле!..</p> <p>И, изненађена, пљесну рука |
| запјева:</p> <quote> <l>„Бег Али-бег на кули сјеђаше,</l> <l>Вјерну љубу на крилу држаше”...</l |
| никад кумре убио не би...{S} Јадна моја кумра!..</p> <p>Нехотице се осврнем и погледам на собу |
| на ме — прошапта снуждено. — Јадна моја кумра!..</p> <p>Затим се измакну и погледа ме испод ока |
| есели се.</p> <pb n="402" /> <p>— Јадна кумра пови се, изви, залепрша... опусти једно крило и п |
| ну заносно, љубећи ме. — Ти... ти никад кумре убио не би...{S} Јадна моја кумра!..</p> <p>Нехот |
| вајући <pb n="399" /> цвијеће и хранећи кумре, које из читава комшилука долијетале, купиле се о |
| са накривљеним димњацима и руковијетима кумрина грожђа на шљемену, и као да је обухватао собом |
| њему и то криво?</p> <p>— Кад сам узела кумру на прси, — настави Хатиџа живље, не дижући главе |
| м смијати...{S} Смијехом сам домамила и кумру...{S} Знаш ону моју кумру, што ми вазда долијеће. |
| а ће и мене, и њу, и свакога гађати као кумру, те некако и нехотице устукнем и повучем је за со |
| ам домамила и кумру...{S} Знаш ону моју кумру, што ми вазда долијеће... па ми се спустила на гл |
| бих те к’о јање.</p> <p>И опет ме удари кундаком.</p> <pb n="299" /> <p>— Дижи се!</p> <p>— Ост |
| преливају се и шарени, седефом извезени кундаци дугих, тананих шешана; звекећу криве димишћије |
| <p>Почео се љепше и облачити, чешће се купати, умивати, као да прије није ни имао времена да с |
| пред свачијим вратима и звао укућане да купе, да пазаре.{S} Ја сам опет ишао готово узастопце з |
| оде у чаршију, да јој што нађе, донесе, купи, ишао је одмах, не мргодећи се и не гунђајући ника |
| ји му висио о појасу, обилази унаоколо, купи бакшише што му их остали небрижљиво бацају, а непр |
| ндат...</p> <p>Пошто јој додија пуцњава купила је и тамбуру и поче ударати уза њу.{S} Сједне на |
| е, које из читава комшилука долијетале, купиле се око ње и падале јој по глави, по рукама, по р |
| изрованој калдрми, гонио мачке које се купиле око сирових кожа што их комшије избацили пред св |
| ан.</p> <p>— Дај ти, болан, — рече — да купимо бимбашиници једне папуче, па ће све добро бити.{ |
| p>— Онда их Зулфага, онако недограђене, купио од твоје мајке за своје паре и.. и још их лијепо |
| , баш сам луд што сам је довео, а ништа купио нијесам — почех прекоравати самога себе, силазећи |
| шкајући се иза врата. — Оженио се, а не купио ништа!..</p> <p>И срџба нека поче ме обузимати, ч |
| ивати и потварати друге, само да бих им купио шећерлема, локума, бајама и да бих и њима коју па |
| ани мајкини почеше се све рјеђе и рјеђе купити око баште, све их мање и мање долазило.{S} У оно |
| лагано окрену и не говорећи ништа поче купити своје ствари.</p> <p>— Не бој се...{S} Нећу ти в |
| к припали; ако је требало што у чаршији купити, погодити, наћи за нас, Сулага је ишао, узимао, |
| што су ми разносиле робу, дозивала их, куповала свега и што јој требало и што није требало, и |
| з пушака.</p> <p>Сељаци су кашње у мене куповали жито, брашно, пиринач, меку робу и све новце, |
| уди вјерују у најлуђе приче.{S} Зато су куповали оружје и они који га никад имали нијесу <pb n= |
| руже и китио шилту на којој ће сједити, куповао шећерлеме и нудио јој, клањајући се дубоко и, с |
| аударала на чађ, и погађао се, цјењкао, куповао стоку, сир, вуну, коже, масло, мед, воштину.{S} |
| вреће препуњене житом, кртолом, луком и купусом, сандуке с јајима, канте с медом и мјехове с ма |
| ук и да јој га отме.</p> <p>— Зар тако, курвићу?..{S} Зар тако, момче? — тек сада проговори Хај |
| рукама, пријетећи, грдећи.</p> <p>Уби, курво, а не брукај ме!.. — јаукну, увијајући се под уда |
| терији.</p> <p>— Уби!..{S} Закољи!..{S} Курво!..</p> <p>— Избаци га из куће! — отсијече мајка к |
| S} Ни сам не знам како сам му измакао и курталисао се.</p> <p>А глад почела додијавати, мучити |
| ањ, још јачи и још силнији, понови се и куршум ми мину покрај уха.{S} И, од страха, од чега ли, |
| ...</p> <p>Док пуче пушка.</p> <p>Шикну куршум кроз ваздух и као да ми пролети изнад главе.{S} |
| з зубе све се више мргодећи. — Не тражи куршума!..{S} Извађен је! — викну љутито берберу, одгур |
| абуку простријели, име своје да за-пише куршумима на зиду, на дрвету.{S} Причали су и како ноже |
| кроз пенџер, погодио га, преломио...{S} Куршумом га преломио!..{S} Још наредио Хамиду и да му г |
| нину, а неколика листа букова, погођени куршумом, залепршаше и падоше му по плећима.{S} Он напу |
| у замјену доносио читаве ките цвијећа, кутије, огледала.</p> <p>Он ју је кашње пратио и по ноћ |
| уке...</p> <p>Па, узевши духана из моје кутије, повуче ме себи:</p> <p>— Немој ићи...{S} Остани |
| збиљнији разговор, нудио ми је духанску кутију, — коју сам прије ријетко у руке узимао, — и на |
| е зна им се за кућу, не зна за кућиште; кућа им све горе и планине, а коначиште свако мјесто ђе |
| амарати. —</p> <p>— Крвниче!..</p> <p>— Кућа пропада... а ово је преша...</p> <p>— Шути...</p> |
| > <p>Кад се ноћ спусти, — каже — читава кућа кад потоне у мрак, у помрчину, и кад све поспе онд |
| з кључаницу.{S} Чинило се као да читава кућа вришти, пјева, бјесни од весеља што се опростила б |
| их, одбјегоше.</p> <p>Напошљетку читава кућа остаде само на једном слузи, на Хамиду неком, кога |
| новаца... мучно је... не спасава се ова кућа од пропасти — тврдио је немилосно, савијајући харт |
| апјева развлачећи.</p> <p>— Ово је моја кућа, а ти си намет, уљез један!</p> <p>— Твоје ништа н |
| {S} А шта ће то?</p> <p>— Па...{S} Нека кућа није празна.</p> <p>— Празна?..</p> <p>Опет се зас |
| је као да ни сама није вјеровала да је кућа заиста њезина и да је она једини господар у њој.{S |
| и падох јој пред ноге.</p> <p>— Моја је кућа као и твоја, мајко!..</p> <p>И заплакасмо обоје, з |
| <p>— Она је овђе ханума!..{S} Њезина је кућа! — заграјаше остали момци за инад њему, опколивши |
| и поче их љуштити.</p> <p>— Планина је кућа њихова — рече. — Има их свуда.</p> <p>— А ми нијес |
| носу. — А ја знам да треба...{S} Кад се кућа кући, онда и треба.</p> <pb n="378" /> <p>— Могу ј |
| а више мјеста могло се видјети како, из кућа и из дућана неких, немилосно лете и папуче, и нану |
| фереџу и осврћући се. —- Зар ти је ово кућа за миловање?{S} Их!..</p> <pb n="376" /> <p>Па, см |
| з читав сокак и као да се прели и преко кућа, преко зидова, чак у комшилук...</p> <p>Момче испу |
| S} Одвојио и нешто готовине, и неколико кућа кметова, и десетак винограда, и све дао.{S} Хтјела |
| ањаху собом читав низ омањих скромнијих кућа, погурених и шћућурених једна уз другу, при дну со |
| ја... ја бих продао неколико кметовских кућа...</p> <p>Непоштени су, краду, варају...{S} Да је |
| каке и без обзира трчали, ишли, бјежали кућама.</p> <p>Чак су и мене натјерали да затворим и да |
| и тужни, замишљени, забринути одлазили кућама.</p> <p>Иза акшама, пред џамијама, састајали се |
| /p> <pb n="356" /> <p>Људе који су ишли кућама а који им се нијесу свиђали, дочекивали су насре |
| лили, и придруживали им се.{S} У многим кућама и не остаде готово мушке главе; остали су само с |
| и не дао сада, да се пребијам по туђим кућама као сирјак какав, бескућник и беспосличар? — пит |
| ећа спрема.</p> <p>— Па зар ће нам и на куће ударати? — запита Хасан живо и нехотице погледа кр |
| шње пратио и по ноћи кад је излазила од куће, и остајао с њоме негдје чак до поноћи.{S} Ни <pb |
| слушкиње, једну по једну, и одбијати од куће све зване и незване гошће.{S} Тада је приступала и |
| и да сам луда неки, који је побјегао од куће, отргнуо се и беспосличи по друму?..{S} Ко зна!</p |
| 50" /> причали, — она је вазда била код куће, никуд готово није ни излазила, али су слуге, по н |
| ом, бојећи се зар да их саме оставе код куће, и читава широка авлија препуњавала се дјецом која |
| кривала.{S} Само кад они не би били код куће, — кад би отишли куда, — излазила је преда ме, јав |
| инат, никад је нијесам могао затећи код куће.{S} Управо, — како су ми кашње <pb n="350" /> прич |
| све чаршинлије, тврдећи узгред како код куће мора и пелене прати, и хљеб кухати, и мотати памук |
| са подсмијехом...</p> <p>— Изађи из ове куће — рече полугласно, развлачећи усне и нашкиљивши на |
| p> <p>— Нећеш тражити...{S} Ево ти моје куће...</p> <p>— Зар овђе да останем?</p> <p>— Овђе...{ |
| вина, желећи да ту подигне нове, велике куће <pb n="253" /> и магазе, које ће лијепо уредити и |
| него само неколико корачаји до Сулагине куће, мени се чинило као да трчим пун сахат један.{S} П |
| .</p> <p>— Па кући...{S} Зажелио сам се куће...</p> <p>— А зар би могао од срамоте икоме у очи |
| те нијесу звали?..</p> <p>— Зажелио се куће — слагах му и порумених до ушију. — Ето...</p> <p> |
| на имуће, па рашта да они поштеде наше куће? — отегну хоџа забринуто. — Наши су били домаћини, |
| и због чега другога, почеше се око наше куће све то чешће окупљати и момци и удовци из читава ш |
| е, по дану или по ноћи, врзају око наше куће.{S} Једино стари Осман, онако слаб и немоћан, што |
| љи!..{S} Курво!..</p> <p>— Избаци га из куће! — отсијече мајка кратко, па се окрену и изађе из |
| оџиница нијесу знали да икако излазе из куће ни куда излазе, нити им ко о томе причао.{S} Па ни |
| в и ударајући, шамарајући, гонила ме из куће на сокак, у махалу.{S} Узалуд сам се противио, коп |
| з собе.</p> <p>— Убите ме, гоните ме из куће своје! — јаукну мајка кушајући да пође према врати |
| , а неко је, богме, грабило и ствари из куће и продавало их, само да и оно <pb n="221" /> дође |
| не знаш да те могу к’о пса избацити из куће одмах, овог часа...</p> <p>Зулфага по обичају нити |
| покрај врата, чекајући ме да изађем из куће и кренем у чаршију.</p> <pb n="252" /> <p>— Ђе си, |
| ора њезина.{S} Кад год бих се враћао из куће Сулагине, кад бих изишао из врата његових, увијек |
| окаке, завиривали свуда и свуда тражили куће дјевојачке.{S} Хајкуна ишла пред нама, ми за њом.{ |
| Хасан Арнаут хтио и на башту му покрај куће да удари и да је приграби.</p> <p>Дошао лијепо уср |
| јела је и желила да то и другима, изван куће, покаже да се и пред њима, пред читавим свијетом, |
| рече напошљетку Сулага кад стигосмо до куће, једном руком држећи канат и пуштајући нас да уђем |
| . право да речем... и ја сам се зажелио куће, ама...{S} Кад дођем тамо, па кад ме запитају: „Ђе |
| олазити, један за другим, обилазити око куће и са необичном грајом и хуком гурати се, тјескати, |
| и...{S} Сада...</p> <p>— Онда... ево му куће, — дочека она без размишљања и показа на собу. — Н |
| анувши. — Хоћеш ли?..</p> <p>— Ђе?..{S} Кући?..</p> <p>— Па кући...{S} Зажелио сам се куће...</ |
| , умота се и готово каскајући оде према кући... </p> </div> <pb n="351" /> <div type="chapter" |
| и да се договоре, ишли су једни другима кући, на сијело.</p> <p>И нико није смио сам да пође.{S |
| .</p> <p>— Ђе?..{S} Кући?..</p> <p>— Па кући...{S} Зажелио сам се куће...</p> <p>— А зар би мог |
| — А ја знам да треба...{S} Кад се кућа кући, онда и треба.</p> <pb n="378" /> <p>— Могу ја кућ |
| нако разговарала...</p> <p>Враћајући се кући, с пуним њедрима цвијећа и слаткиша, сви смо били |
| престано шапуће.</p> <p>— Да ми се носи кући — откресах набусито, вадећи кесу и бацајући новце |
| змишљајући, откреса:</p> <p>— У овој ти кући нема више мјеста...{S} Пртљај...</p> <p>— Лијепо ј |
| — лагано се поче прикрадати, примицати кући једној, чији гиздави ћошкови, са раскошно ишараним |
| , поносито је ишао даље.</p> <p>Дошавши кући обојица смо трчали у собу, тражили хоџиницу и, рас |
| враћао се тек око подне.</p> <p>Дошавши кући одмах би почео оштрити ножеве и пунио фишеке.{S} И |
| ишља, поче ходати, мотати се по читавој кући, завиривати свуда, надгледати, пазити.{S} Поче и з |
| фаге и све ми се чинило да он у читавој кући никога толико не мрзи колико мене.{S} Ништа му пом |
| људима, који су, додуше живјели у овој кући, али којима још никад ништа заповједила није.{S} И |
| же да ме гледа...{S} А он одавно у овој кући... добар је... поштен... вјеран...</p> <p>— Стар ј |
| е то био један обичан догађај у њиховој кући и да се нико због тога не мора ни бунити нити изне |
| о је некако као да се приближује својој кући, дому своме...{S} По неколико каравана коња, голих |
| е поклони. — Ето и сада говори о својој кући, за коју и суд царски рече да је моја...</p> <p>— |
| — Кад не можеш јарана дочекати у својој кући, ено ти моје...</p> <p>— Мени је свеједно гдје хоћ |
| </p> <p>— Он мене здрава пазио у својој кући, а ја њега рањена да гоним...{S} Помисли, бона...{ |
| е било?..{S} Казуј!..</p> <p>— У твојој кући — замуца она ломећи се, а дукати на прсима звекећу |
| корачи се насред собе.</p> <p>— У мојој кући то да ми рекнеш?..{S} Ти?.. — запјева развлачећи.< |
| ли опет кад сам понекада ишао Сулагиној кући и пролазио сокаком, она као да је пазила на ме, ка |
| head> <p>Једнога дана настаде у хоџиној кући чудна промјена нека.{S} Ни хоџа, ни хоџиница, ни Х |
| омало и ја се некако одомаћих у хоџиној кући.{S} Готово сасвим почех заборављати на своје.{S} Д |
| замисли се.</p> <p>— Не можеш ти у оној кући живјети — рече. — Ако останеш тамо, он ће ти доћи |
| да покаже како се надала пуној, богатој кући, па се преварила?..{S} Или је хтјела да се подругн |
| навикнут да готово сваког дана у нашој кући гледам свакојаке скупове, и мале и велике, ипак са |
| е Зулфага примио...{S} И сад је у нашој кући...</p> <p>— Па?..</p> <p>Мајка се огрну фереџом и |
| д ни видио нијесам и који су се у нашој кући некако слободније и рахатније осјећали него најбољ |
| ешећи се почео их запиткивати о дому, о кући...{S} И сваки пут ме оставише без одговора.{S} Сам |
| и погледом читаве им товаре, питао их о кући, о дјеци, о стоци, о свему.{S} За те људе са испуц |
| реобуку...</p> <p>Кад је Зулфага стигао кући био сам већ преобучен.{S} Сједио сам покрај мајке |
| ам окрвављен и изгребан, нијесам бјежао кући.</p> <p>Ништа тада нијесам толико желио колико да |
| </p> <p>Сваке вечери, кад сам се враћао кући, дочекујући ме на авлији, имала је понешто ново да |
| му на лице и на хаљине, мирно ме водио кући и гурајући пред мајку почео уздисати:</p> <p>— Ето |
| лутања, он сам предложио да се вратимо кући и окренуо низа страну, усуђивао сам се да му споме |
| а...{S} Мало му је што ми чини штету по кући и авлији, него, бива, отишао и у махалу, на сокак, |
| појасној трави отклањао би и дову.{S} У кући, у соби, у џамији никад није хтио клањати ни молит |
| Осман као да није ни знао ни за кога у кући осим за њега и другоме се ни покоравао није.{S} Он |
| а осјети како нико моћнији од ње нема у кући, како је она највиша сила, власт, господар над сви |
| p> <p>— Их!..</p> <p>— Ако желиш мира у кући не примај га! — викну.</p> <p>Деси се, каткад, да |
| , шта ли сте?..</p> <p>— Нећу хунцута у кући...{S} Нећу!.. — запјева Зулфага измичући се. — Не |
| мшилук мислио је првих дана као да је у кући шенлук.{S} Многе комшије, зачуђене и узнемирене, п |
| а неколико дана након погибије бабине у кући нам је био нечувен неред.{S} Од јутра до мрака неп |
| и од минута.</p> <p>Петком, кад су се у кући кухала каква љепша јела, слала ми увијек понешто.< |
| јим управљати.{S} Без тога нема среће у кући...</p> <p>Вода у ибрику поче врети.{S} Ја приступи |
| а давао јој да намакне што треба себи у кући; даривао је дукатима и момке, те, напошљетку, ни ј |
| се бојали.</p> <p>А бојали га се сви у кући.{S} Момци, којих је било неколико, ако би се заигр |
| , Зулфагу некога, намјести му и уреди у кући собу једну, у којој ће становати.{S} Био то висок, |
| : је ли све намирено, уређено, има ли у кући свега...</p> <p>Али није био ни онако насмијан ни |
| ова.</p> <p>Момци, што нам још остали у кући, непрестано им износили понуде: духан, кахву, раки |
| а је и сама жељела да јој неко говори у кући, да граје, ларма.{S} И зато је најчешће ишла у соб |
| ији.</p> <p>Није хтио више ни спавати у кући, у соби својој, него одлазио у башту и спавао под |
| »да премишља«, нико није смио дахнути у кући, нико ријечи проговорити.{S} Свак ко је морао <pb |
| што ништа трпио није што је било ново у кући, што се након бабе измјењивало, тако није трпио ни |
| заиграли и заговорили кад он није био у кући, као да би премрли од страха чим би му кораке зачу |
| " /> <p>И кашње, кад се мало одомаћио у кући, кад је све упознао, остао је такав.{S} Са слугама |
| о било.{S} Незадовољна, зар, што само у кући, пред нама, може показивати како је слободна, неза |
| И казао је да му припремиш једну собу у кући...</p> <p>— Ја?..</p> <p>Хамид отре сузе што му од |
| , препородила се, преобразила.</p> <p>У кући би тада настало читаво једно весеље, џумбус...</p> |
| ада одјекнуше кроз ноћ и одоздо, између кућица оних, као да се поче примицати, <pb n="290" /> п |
| е!..{S} Не зна им се за кућу, не зна за кућиште; кућа им све горе и планине, а коначиште свако |
| осили робу.{S} Нападали су каткада и на кућна врата тражили цуре, дозивали их...</p> <p>Дешавал |
| тово до самог натрулог, сламнатог крова кућњега; пунио се буха, испијао кахву која је заударала |
| силу хтио да мушки коракне, да затресе кућом.{S} Али чим је прешао преко прага, нога му поклец |
| а у дућану, потрчах Хатиџи.</p> <p>— Ти кућом управљаш, ти се питаш, па хоћеш ли да примимо јед |
| азио много, ни размишљао: шта треба, за кућу и шта не треба.{S} Брзо, не загледајући ствари и н |
| осио.{S} Дешавало се те нам накупује за кућу и ствари, хаљина, свега, па нити иште новаца нити |
| убијају кога хоће!..{S} Не зна им се за кућу, не зна за кућиште; кућа им све горе и планине, а |
| треба.</p> <pb n="378" /> <p>— Могу ја кућу закућити и својим парама...</p> <p>— Неће ти бити |
| <p>— Нити сам ја ударио на мајку, ни на кућу, ни пријетио оружјем — дочекам и ја осорно, упињућ |
| ичким погледима. — Ти ли, бре, удари на кућу и пријетиш оружјем?..</p> <p>— Нити сам ја ударио |
| о — одговорих јој весело, показујући на кућу, на Хатиџу. — Ја сам задовољан.</p> <p>— Ама теби |
| азивао, ни шенлучио, ни теферичио.{S} И кућу сам у брзини узео под кирију, не бирајући и не раз |
| ми, зар, замјерити што сам дошла да ти кућу видим? — рече покуњено, снебивајући се и ломећи пр |
| тамо...</p> <p>— Макар...{S} Ја ћу наћи кућу — одговорих му одлучно.</p> <p>Сулага ме прекиде:< |
| ц забрањивао полазак, ја бих му запалио кућу, — рече — а кад би ти хтио остати овђе, заклао бих |
| а захтијевајући и од нас да боље чувамо кућу и да никуд не мичемо и не излазимо без оружја.</p> |
| м смо Хасана скинули с кола и унијели у кућу, — ступио у собу и почео припасивати дугу, шарену |
| о.</p> <p>— Немој...{S} Нипошто немој у кућу, — као досјети се она, хватајући ме за руку. — Нип |
| о насред пута и препријечио им улазак у кућу!..{S} И још има образа да виче како је гладан и ка |
| ку и као дијете какво поведе за собом у кућу.{S} Хатиџи, која је стајала на авлији, кратко наре |
| здравивши се с Авдагом уљегнем за њом у кућу. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19132_ |
| ио, — као онда кад сам им истом дошао у кућу, — ипак никада као да ни покушао није да га потпун |
| {S} Не.{S} Само се за дан-два склонио у кућу и лагано размишљао о читавој ствари.{S} А трећега |
| ори главу.</p> <p>— Кад сам дошла у ову кућу затекла сам га...</p> <p>Зулфаги се засија лице од |
| ушајући да се исправи. — Јунак ме у ову кућу довео, њега сам и служио...{S} Кад њега нема, жене |
| > <p>Најближи нам, први комшија, — чију кућу растављао од наше само један танак, висок, увијек |
| једнога Влаха посјекао није, ни на чију кућу ударио, никога напао, изгрдио.{S} Шта више, знајућ |
| сваког.</p> <p>— Какав је, још ће чију кућу запалити — говорио је хоџа забринуто, гледајући за |
| ти је одлазио.{S} Знао је само за своју кућу и своје послове.{S} Ако је све посвршавао, ишао је |
| страшнији. — И рашта да ударам на своју кућу, која ми од бабе остала и на своју мајку, која ме |
| арана, што ћу га рањена примити у своју кућу и сам његовати, јача је била од свега другог и у п |
| ити за алку једну, само да зауставим ту кућу, која је бјежала, да је ухватим, стегнем.</p> <p>Х |
| {S} Чудим се само како се увукао у вашу кућу и ко вам га натовари...</p> <p>Па би ме обгрлио и |
| минута.</p> <p>Петком, кад су се у кући кухала каква љепша јела, слала ми увијек понешто.</p> < |
| ко код куће мора и пелене прати, и хљеб кухати, и мотати памук на цијеви.</p> <p>И макар што је |
| ије са питама и слаткишима разним.{S} У кухињи, око које се разливао и ширио по читавој авлији |
| анас — запитах узбуђено, затекавши је у кухињи, украј огњишта, како чучи поред ватре и подстиче |
| ије зоре, дизала се из душека, трчала у кухињу и ложила ватру, само да кахва буде скухана прије |
| , који се био одвојио од нас и отишао у кухињу да види хануму. — Брже ће...</p> <p>— Јади га зн |
| Нико се не одазва.</p> <p>Након другога куцаја освијетли се један пенџер на ћошку и нечија глав |
| кријепити — рече Хасану, пријатељски га куцкајући по рамену...</p> <p>Изненада, из собе једне, |
| феса спуштала све до плећа и лагано га куцкала по њима.</p> <p>Ријетко када да чаршинлије није |
| рена дуванкеса, спуштала се низ бедру и куцкала је по везеним чакширама, чији је тур падао гото |
| и филџан који се откотрља чак за врата, куцну се по сабљи и подвикну према мени:</p> <p>— Окова |
| ето, имаш своју ђевојку — откреса бабо, куцнувши ме чибуком по глави. — О другој ни помислит’ н |
| зубе и готово режећи — а ти... а ти си кучка једна!.. .</p> <p>Она, по обичају, накриви главу |
| оворећи ништа поче ме пипати иза врата, кушајући да ме одигне од тала, исто онако као што ме и |
| >— Остави...{S} Шала је... — рече опет, кушајући да је привуче себи и мало подаље одвуче од вра |
| гоните ме из куће своје! — јаукну мајка кушајући да пође према вратима. –—- Како можете оваку м |
| — рече Осман мирно опирући се на штап и кушајући да се исправи. — Јунак ме у ову кућу довео, ње |
| наваљивао и нападао, а мајка непрестано кушала да се са свом снагом одупре, одбрани, отме.</p> |
| .</p> <p>— И ти знаш о том — рече. —— И кушали смо заједно...</p> <p>Брзо га ударих по кољену и |
| .</p> <p>По неколико пута опипавао их и кушао могу ли се преломити.{S} Чак и по ноћи, пошто би |
| ташима многи су отпочели своје јунаштво кушати у чаршији.</p> <pb n="356" /> <p>Људе који су иш |
| >— Па лијепо... лијепо... — прогунђа. — Кушаћемо...</p> <p>Зулфага се лукаво осмјехну, одиже се |
| питала је љутито, газећи по рачунима и кушљајући их, гњечећи. — Хоћеш ли ме уморити са твојим |
| и главу и оружје, те му се само видјели лабави, прашњави тозлуци са распанутим гајтанима и широ |
| окретати и повијати као раширена крила лабудова над језером каквим.{S} Задуго се ништа друго н |
| доста, рђо лажива...</p> <p>— Ја нисам лаг’о — рече момче и обори главу.</p> <p>Хајкуна се оте |
| пори ход, застаде пред ћемерли-вратима, лагано, као размишљајући, одиже ногу на праг и тихо зак |
| ово изнемогли од дугог хода и несанице, лагано смо се вукли кроз грмље и шипражје, отхукујући н |
| ћи Хајкуни да му напуни лулу и припали, лагано, достојанствено излазио из собе, ишао да спава.< |
| акога.</p> <p>Тек касно, испред поноћи, лагано би се дигао он, огрнуо се ћурком и, узевши чибук |
| <p>Неко вријеме ишли смо обојица тихо, лагано, не говорећи један с другим.{S} Кашње, кад смо п |
| који је носио дугачки, мушемели фењер, лагано, оборених глава ишли за њим, не стружући постула |
| да изађе преда ме у мушком одијелу.{S} Лагано, кришом, опрезно, носећи мали жмирави фењер у ру |
| лије.</p> <p>Мајка се само осмјехну.{S} Лагано оде и затвори врата за њим, па пјевуцкајући узе |
| зидова, — идући поребарке поред њих, — лагано се поче прикрадати, примицати кући једној, чији |
| ијом, да донесе што, ишао је на прстима лагано, тихо, старајући се да ни трава не зашушти, ни ш |
| на мајку некако лукаво, испитујући, па лагано, тихо, ступи у собу и сједе покрај пенџера.</p> |
| Хасан поћута мало, замисли се.{S} Па се лагано окрену и не говорећи ништа поче купити своје ств |
| ј. — Ти то не смијеш...</p> <p>Хасан се лагано подиже и приступи собним вратима.</p> <pb n="271 |
| Упознавши Хајкуну стресе се, задрхта, и лагано поче узмицати, уступати, старајући се само да јо |
| се са врха феса спуштала све до плећа и лагано га куцкала по њима.</p> <p>Ријетко када да чарши |
| кошуљу.{S} А он, измичући се натрашке и лагано се бранећи, само је отезао шијом и све се чудниј |
| нувши ме за руку, снажно затресе њоме и лагано изађе из авлије.</p> <milestone unit="subSection |
| ка, румена трака што још избија из ње и лагано се повлачи по јакој бијелој бедри све до кољена. |
| .{S} Па се опет савлада, приповрну се и лагано, тихо, шапатом поче причати нешто, непрестано чу |
| >Па отвори врата, помилова ме по руци и лагано, пажљиво, изгура ме пред собу. </p> </div> <div |
| га, као са страхом неким, приступи им и лагано, тихо, пажљиво, закуца зарђалом алком на њима.</ |
| ти... он је...</p> <p>Узех је за руку и лагано повукох у крај.</p> <p>— Шта је било? — запитах |
| {S} Само се за дан-два склонио у кућу и лагано размишљао о читавој ствари.{S} А трећега дана до |
| и.</p> <p>Дугим шареним рукавом отро би лагано сузе што му их вјетар нагонио на очи; погладио б |
| во прилијепио за образе, ишао је улицом лагано, гегајући се и увијек понешто носећи у руци: или |
| шану, која је лежала на земљи.</p> <p>— Лагао си, лопове и разбојниче, јер... јер си пошље забо |
| ендија отпочину.</p> <p>— Није он ништа лагао — рече — све је истину говорио...{S} Је ли он кри |
| еђу чаршинлије, причао свакакве приче и лагао; за инат тукао сам Хамида, љубимца његова; за ина |
| и, лупати, ударати.</p> <p>— Шта је још лагао Зулфага? — запитам оштрије — Причај ми!..</p> <p> |
| опиљане, стигла те...{S} Сад више нећеш лагати...</p> <p>Па се измакну и опет подиже шишану, на |
| онолико утрошио...{S} Све, све, све му лаж била!...</p> <p>Ја је погледах и слегох раменима.</ |
| ко каже да је сретни земан — био...{S} Лаже!..{S} Сретни земан иђе и ко не вјерује у то, не тр |
| х помамно прихватајући за нож.</p> <p>— Лаже он!</p> <p>— Она је <hi>сама</hi> потврдила да их |
| <p>Ја заборавих на се, планух.</p> <p>— Лаже! — викнух помамно прихватајући за нож.</p> <p>— Ла |
| уначки газе и пробијају путе...{S} Свак лаже ко каже да је сретни земан — био...{S} Лаже!..{S} |
| , скачући с мјеста. — Није наш!..{S} Он лаже!..</p> <p>— Он се заклео да су га оробили хајдуци, |
| си се и ти!..</p> <p>— Лажеш!</p> <p>— Лажеш ти!</p> <p>Хасан узе пушку по сриједи и поче удар |
| </p> <p>— Плашио си се и ти!..</p> <p>— Лажеш!</p> <p>— Лажеш ти!</p> <p>Хасан узе пушку по сри |
| опалити, него одмах бјеж’о...</p> <p>— Лажеш!..{S} Ти си први стругно...</p> <p>И, увјеривши с |
| — Сад је ово моје и само моје.</p> <p>— Лажеш!..</p> <p>— Моје је!..</p> <p>Мајка рашири руке и |
| .</p> <p>— Ја...</p> <p>— Шути!..{S} Не лажи опет!.. — пресијече Хајкуна оштро и одиже шишану. |
| етно — рече отежући. — Ријеч је ријеч и лажи бити не смије...</p> <p>Обојица се загрлише и пољу |
| зирући чак ни од уобичајених трговачких лажи и заклетава.</p> <p>Наравно, наша је <hi>трговина< |
| S} Доста је!..</p> <p>— Није доста, рђо лажива...</p> <p>— Ја нисам лаг’о — рече момче и обори |
| еђени потпуно.{S} Везене ките, искићене лажним бисером, ударају их по челу и по очима; о врату |
| потврди мајка мирно, не мичући се. — Не лажу.</p> <p>— А рашта? —— отегну Сулага као у чуду, гл |
| ијех зачу се стегнуто, језиво извијање, лајање, штектање вукова, што је много наличило јаукању |
| ад причини као да негдје неко чудновато лаје, штекће, подврискује.</p> <p>Језа ме поче обузимат |
| ноздрва, из којих бије пара, расипље се лака, бјеличаста пјена, пада по трави, по калдрми, по ш |
| праменови опустише се, падоше по челу и лака им сјенка прели јој се преко очију, које као да на |
| рнуо би широке рукаве кошуљине до изнад лаката, пребацио тешку мотику преко рамена и необувен, |
| сипала по челу и са обнаженим рукама до лаката, које су биле засуте брашном.{S} Опазивши међу н |
| оговорише ни ријечи; само се поздравише лаким климањем главе.{S} Сулага затим стењући сједе исп |
| аметале, машући нам везеним јаглуцима и лаким, шареним шамијама.{S} Хајкуна није хтјела ни погл |
| исправи се и, ништа не говорећи, једним лаким измахом руке даде знак слугама, — који су смирени |
| црну браду, мирно их слушао и уријетко лаким климањем главе одобравао нешто или не одобравао.< |
| је пао на памет? — запитам пријекорно, лако је одгурнувши.</p> <p>— Што... што си сад спомињал |
| не обавиле око мрких, челичних демира и лако се пољуљују.</p> <p>— Улази — рече Хатиџа меко, ка |
| лази — рече Хатиџа меко, као тепајући и лако ме повуче за собом. — Зар није лијепо како сам нам |
| за љубав?{S} Нећеш, зар?..</p> <p>Мени лако задрхта рука и испустих кашику.{S} Покорно, као ди |
| чајна борба, којој као да се није могло лако сагледати краја.</p> <pb n="262" /> <p>Мајку је — |
| часовима <pb n="314" /> постане некако лаковјеран, злокобник, гатало, а у шуми оној, у вјечито |
| адао готово до тала.{S} Огрнута је била лаком, црвеном кабаницом, испод које је провиривао чибу |
| у пуначку <pb n="371" /> руку готово до лакта, прелијевао се према сунцу као танак кривудаст мл |
| ита Хајкуна отимајући се и ударајући га лактима. —</p> <p>Је ли шала била што си говорио и што |
| >— Починућемо.</p> <p>Он прекрсти ноге, лактовима се одуприје о кољена, а главу спусти међу шак |
| врата, прошао је поред мене и очешао се лактом о моју антерију, не опазивши ме нити се по обича |
| е чује, сједе поред њега и ослони му се лактом о кољено.</p> <p>— Јунаци су они...{S} Не жале г |
| <pb n="289" /> је, газила даље, носећи лаку шишану преко рамена и под пазухом дугачки хоџин чи |
| Готово преко ноћи и она поста ведрија, лакша, чилија.{S} Оних големих, дебелих, модрих прстено |
| ти?..{S} Па, ако би дошло и да се гине, лакше је погинути заједно...</p> <p>А овако...</p> <p>И |
| им, смрвим и сатрем. — Да сам болестан, лакше би ми било...</p> <p>Она прегризе конац и настави |
| им би ујутру устала и изашла на авлију, лакше обучена, у кошуљи која јој се припијала уз тијело |
| будна и да ми причањем сан разбије.{S} Лакше јој било кад макар с киме говори, кад прича макар |
| а о њему ја сам био некако веселији.{S} Лакше ми било на души и слађе сам спавао.</p> <p>У зиму |
| смијући да ми приступи и да ме такне. — Лакше ће ми бити, ако ме пригњечиш...{S} Уби, сине!..</ |
| разговор...{S} Кад сам ја био међу њима лакше било обојима...</p> <p>Тада су већ смјели и прича |
| S} Што сам више плакао бивало ми је све лакше и са сузама као да су се на мајчина њедра слијева |
| и силом ме поче дизати. — Ни мени није лакше...{S} И мени... и мени су отели, уграбили и срце |
| чуо.</p> <p>— Ето, прича се, — настави лакше — да се сад сиротиња сељачка, коју су оголили, ди |
| цивати.{S} И што сам више газио било ми лакше.{S} Чинило ми се као да се тога часа светим свима |
| кашње, пошто се загријах мало, ишао сам лакше и болови у жглобовима као да су почели јењавати.< |
| ко?..{S} Рашта?..</p> <p>Зар не би било лакше и једном и другоме да смо заједно, да се можемо с |
| ам брже од Хасана.{S} И на души ми било лакше и свјетлије, — разговор са живим људима окријепио |
| раскопчавајући антерију на прсима ради лакшег дисања. — Ни корака даље...</p> <p>— Чим се одмо |
| чудо, ја сам се осјећао некако чилији, лакши него прије и корачао сам брже од Хасана.{S} И на |
| је више ишао, као да је постајао све то лакши, бржи и окретнији.{S} На ме се готово ни освртао |
| ла да јој неко говори у кући, да граје, ларма.{S} И зато је најчешће ишла у собу одакле је најб |
| шљавао дугу, свилену гриву и тепајући и ласкајући миловао је дуго... дуго... дуго... </p> </div |
| к и кад му је неко требао, није му знао ласкати ни улагивати се.</p> <pb n="273" /> <p>Још и са |
| — довикивала им мајка, која је, огрнута лахким, провидним чаршафом, весела, разуздана, као на к |
| .{S} Онако голем, стасит, кршан, увијек лахко обучен, стао би, исправио се украј невелике чатрњ |
| и и да вичу, протествују.{S} Назваше ме лацманом, Швабом, Чифутом, који иза ручка ни сахат неће |
| бодом, а сам пјан, дремован, дембеласт, легао насред пута и препријечио им улазак у кућу!..{S} |
| и шилте ни јастука, ту се сасула, пала, легла поребарке.</p> <p>И не осврћући се никуда, не паз |
| оље могла чути њихове разговоре.</p> <p>Легла би на шилту, сјела, или се наслонила на пенџер и |
| а једним, под чијом накривљеном стрехом легли се врапци и голубови, и Зулфага, као са страхом н |
| је дала ни ока склопити.</p> <p>Чим смо легли, одмах ме почела заговарати, запиткивати и причат |
| о да је удешено за засједе...</p> <p>Ја легнух по трави, прућих се.</p> <p>— Ти би, зар, да их |
| ити да проговорим.{S} Погледах и — опет легох, окренух се на други бок да поново заспим.</p> <p |
| ах криву своју димишћију о бедру, двије ледењаче и јатаган задијевао за појас и, прихвативши по |
| уна чак и устукну мало и сакри му се за леђа.{S} А он нагло прихвати за пушку и исправи се.</p> |
| p> <p>— Јер?..</p> <p>Сакри ми главу за леђа и брзо изговори:</p> <p>— Јер... јер и он долази.. |
| ојици момака што су сједили отрага, иза леђа му, и отежући проговори:</p> <p>— Донесите им, ђец |
| м сокаку.{S} Силан пуцањ одјекну ми иза леђа и нешто зазвижда кроз ваздух, изнад главе ми.{S} Н |
| даље, бјежао управо, а читав сокак иза леђа ми као да поново почне јецати, тихо, пригушено јец |
| им свијетом мучно је, — дочека неко иза леђа, зијевајући. — Никад више сунца не виђети...{S} Их |
| одговорих му хладно, забацивши руке на леђа и гледајући га изазивачки. —</p> <p>Ја само иштем |
| говорио је јецајући. — И мени товаре на леђа да те ја наговарам...{S} Моја махнита глава да тво |
| војица других, у страни, извалише се на леђа, подбацише гуњеве под главу и загрљени загледаше с |
| тефтере и све хартије и, измичући се на леђа, крену из собе.</p> <p>— Шта је овог — запита мајк |
| обитим страхопоштовањем, измичући се на леђа.</p> <p>У њезину присуству миловао је и мене и, ка |
| Затим, онако преклоњен, измичући се на леђа, изиђе из собе некако нечујно, ишчезну.</p> <p>Тог |
| дочека Хасан упорније, изврнувши се на леђа и одижући једну ногу у висину. — И он ради...</p> |
| је муцао нешто, шаптао и измицао се на леђа.</p> <pb n="224" /> <p>— Моје — поново каже Арнаут |
| ваки дан правио; каткада ме узимао и на леђа и почео потркивати по соби ржући као парип и одбац |
| аде стари невесело.</p> <p>— Мене сврбе леђа...</p> <p>Једно младо, безбрко момче, големе главе |
| а, капала нам вода за врат и милила низ леђа, изненада понека груда долијетала би и разбијала н |
| више, мрави као да ми почеше милити уз леђа и, на сву силу, ослањајући се о пушку, пређем прек |
| к! — добацивао је презриво, окрећући ми леђа, а, ни сам не знам рашта, тај узгредни прекор био |
| екиде га мајка и, поносито му окренувши леђа, пође из собе. —</p> <p>Он ништа не ради без мене. |
| ног клепетања, студен ми се прели преко леђа као да ме неко хладном водом полијева, обје руке к |
| њим, гонила га, тјерала, гађајући га у леђа камењем, дрвима, стакладима.{S} Тек кад би се, раш |
| му два широка шамара, гурну га ногом у леђа и нареди момцима да га избаце напоље.</p> <p>Од то |
| усуди да у оној гунгули и гурне Јову у леђа и да му преврне зембиљ.{S} И када, уз грохотан сми |
| е се, уљегоше у дућан, и држећи руке на леђима почеше разгледати робу, погађати се.{S} И макар |
| онако мршава, блиједа, слаба, ослони се леђима о зид и десном руком прихвати се за чело.</p> <p |
| једну букву, у траву, и, наслонивши се леђима о тврдо, дебело стабло, почех јечати као болесни |
| ага затим стењући сједе испод пенџера и леђима се прислони уз јастук један, док мајка и надаље |
| у ономе.{S} Поче ударати и по глави, по леђима, по ребрима, по раменима.{S} Дјевојче оно, препл |
| ријевом од наргиле; ударала по лицу, по леђима, по прсима, свуда.</p> <p>И кад би се подигао и |
| оба трговачка, у сандуцима и дењковима, лежала им испод нога и закрчивала путеве...</p> <p>Све |
| ким дебелим корицама, што је растворена лежала близу њега на миндерлуку, и да га треснем њоме п |
| и се и брзо прихвати за шишану, која је лежала на земљи.</p> <p>— Лагао си, лопове и разбојниче |
| погинулога.{S} Осим мајке, која је више лежала него сједила у ћошку једном, међу јастуцима, и ћ |
| а пребаченим рукама преко пушке која му лежала на раменима и са познатим својим ножем, чији пре |
| и, по обичају, руке преко пушке која му лежала на раменима, трчале су на пенџере, откривале се |
| ребацивши обје руке преко пушке која му лежала на раменима, поносито је ишао даље.</p> <p>Дошав |
| ање, у винограду.{S} Како нам виногради лежали један поред другога, наложили смо ватру у мргињу |
| не чадоре, препуњене сламом на којој су лежали, <pb n="348" /> дружио се с њима, јео пилава из |
| авлађивати, одбацим комад хљеба који ми лежао у крилу, и измакох се иза софре.</p> <p>— Једи!.. |
| . — Куда?</p> <p>— Хајде...{S} Доста си лежао...</p> <p>И из тиквице сасувши мало воде на длан, |
| је покрај своје њиве под дрветом једним лежао и пландовао, док су му све комшије унаоколо радил |
| ијени јорган и јастуке, растресе их.{S} Леже.</p> <p>— Смајиле, Смајиле, спаваш ли? — запита ме |
| неколико их пута отирала, а Хатиџа је, лежећи поред ње, зубима ломила љешнике и, намигујући и |
| затворила.{S} Не!..{S} Остала је онако лежећи на трави, остала преко читаве ноћи, управо до зо |
| лашила нечега, много се плашила.</p> <p>Лежећи или сједећи често би се стрекнула, пренула се и |
| образима, дрпава, дроњава, готово гола лежи на земљи, а он, бијесан и раздражен, са закрвављен |
| а зубе и за уши.{S} Затекао сам га гдје лежи на миндерлуку босоног, распасан, раздрљен.{S} Како |
| тицу, која узалуд облијеће, отима се и лепрша, док напошљетку, омађијана и малаксала потпуно, |
| и око очију, преврћући се, ковитлајући, лепршајући, звекећући...{S} Пролијећу, врте се, расипљу |
| о рукама, по раменима, весело гугућући, лепршајући крилима и хладећи је по образима.{S} Чак се |
| ених тица прхнуше из шибља и цијучући и лепршајући крилима извише се и одлетише дубље, у шуму, |
| и заплетале се око нога, црвена шамија лепршала јој око главе, треперила, а дугачке плетенице |
| који, како ми се у оном страху чинило, лепршали се и преко рамена.</p> <p>Огрнути тешким, дуга |
| слично прамену магле, поче се повијати, лепршати иза њега.</p> <p>— Аман! — застења Хајкуна и с |
| о, из кућа и из дућана неких, немилосно лете и папуче, и нануле, аршини, калупи сафуна, поткови |
| тскакује...{S} Маријаши као да почеше и летити, облијетати ми око очију, преврћући се, ковитлај |
| ти и побјеже у собу.{S} Димије су јој у лету необично шуштале и заплетале се око нога, црвена ш |
| е на свијету, како може да убије тицу у лету, да кроз прстен јабуку простријели, име своје да з |
| о да размишљаше више њега: хоће ли опет лећи или неће.{S} Па га повуче према вратима, на друго |
| ала албабере и невене, окопавала руже и лехандере.{S} И као да се није знала уморити у послу то |
| ет година трговали непрестано сједећи и лешкарећи у дућану, што су са чибуком или цигаром у зуб |
| Недалеко од нас, у страни, сједили су и лешкарили покрај своје ватре тргачи и тргачице, весели, |
| ! — нагло прекиде и одгурну ме. — Треба ли баш рећи колико си драг?..</p> <p>— Треба...{S} Све |
| сусретох се са Сулагом.</p> <p>— Треба ли ти пара? — запита полако, шапћући, старајући се да н |
| RP19132_C21"> <head>XXI</head> <p>Треба ли да причам како сам се пробудио у једном хану, у Коњи |
| ну покрај уха.{S} И, од страха, од чега ли, посрнух у хендек некакав, падох ничице.</p> <p>Диже |
| не осврћући се никуда, не пазећи гледа ли је ко и чуди ли се, поново се почела протезати, прев |
| види: је ли све намирено, уређено, има ли у кући свега...</p> <p>Али није био ни онако насмија |
| змјере, рачуна, записује.</p> <p>Запита ли који: шта ће унапријед радити и шта засађивати, сија |
| ећи пред обојицом. — Јесте ли људи, шта ли сте?..</p> <p>— Нећу хунцута у кући...{S} Нећу!.. — |
| обузимати.</p> <pb n="400" /> <p>— Шта ли је учинила?..{S} У чему се огријешила?..{S} Гдје?..< |
| е опазе...</p> <p>Иду!..</p> <p>— А шта ли Хасан ради?..{S} Како ли је њему?.. — помислих и кри |
| вица на једном рамену...</p> <p>— Рашта ли ово нијесам прије опазио?.. — почнем се питати, стид |
| ан, ни мрк, ни крвавих очију!..{S} Може ли бити хајдук без големих бркова кроз које се провиде |
| како нијесам могао вјеровати.{S} И може ли он бити хајдук, кад није ни снажан, ни мрк, ни крвав |
| је ли довољно удаљен од бедевије и може ли га случајно и ту копитом дохватити.</p> <p>И док је |
| а:</p> <p>— Ти долазиш због Зулфаге, је ли?..</p> <p>Ја застадох изненађен.{S} Мора да сам изгл |
| ају, а непрестано се осврће и гледа: је ли довољно удаљен од бедевије и може ли га случајно и т |
| е нам Сулага.{S} Хтио, зар, да види: је ли све намирено, уређено, има ли у кући свега...</p> <p |
| — рече — све је истину говорио...{S} Је ли он крив што су Хамида оробили?..</p> <p>Није...{S} А |
| /p> <p>— А ти се зато наљутила?..{S} Је ли?..</p> <p>Она застаде, обори главу...</p> <p>— Жао м |
| јаглуком, свилом и златом оним?..{S} Је ли жељела да и ми, као и остали момци и дјевојке, отпоч |
| p>— Је ли ти то поштење, болан?..{S} Је ли то јунаштво?..</p> <p>— Остави...{S} Шала је...</p> |
| знам...</p> <p>— Је ли стигао?..{S} Је ли овђе?..</p> <p>— Данас ће стићи...{S} Сада...</p> <p |
| а кћи, научена на љепше живовање?{S} Је ли хтјела одмах, на првом кораку, истаћи своје богатств |
| кад руже цвату и јоргован мирише?{S} Је ли видјела од других, па зажељела да и сама окуша?..{S} |
| ита Хасан нестрпљиво, врпољећи се. — Је ли?..</p> <p>— Кроз двадесет...{S} Превићемо је неколик |
| </p> <p>— Тамо кијамет био — рече. — Је ли?..</p> <p>— Кијамет.</p> <p>— Чуо сам зазивање, пома |
| презриво и поче ме гуркати ногом. — Је ли то мушки?..{S} То?..</p> <p>— Устани — рече и Хајкун |
| запита, смјешкајући се добродушно. — Је ли ти драга?..</p> <p>— Хоћу — весело му одговорих, игр |
| ати по руци.</p> <pb n="343" /> <p>— Је ли крив Зулфага — рече — што је иза твога доброг и пошт |
| /p> <p>— Остави, Хајкуна!..</p> <p>— Је ли ти то поштење, болан?..{S} Је ли то јунаштво?..</p> |
| запита.</p> <p>— Не знам...</p> <p>— Је ли стигао?..{S} Је ли овђе?..</p> <p>— Данас ће стићи.. |
| роз ноћ по читавој удолини.</p> <p>— Је ли вам необично, момци? — тихо и некако подругљиво запи |
| повима у којима су звецкале паре. —— Је ли, бива, хтјела да покаже како се надала пуној, богато |
| ам до бољих, згоднијих времена.{S} А је ли вјеровао да ће та времена у истину наскоро настати?. |
| и. —— Тамо је згодније...</p> <p>— А је ли далеко друм?</p> <p>— Тхе...{S} Треба два-три сахата |
| врата.</p> <p>— Немој...</p> <p>— А је ли шала била кад си мени долазио! — запита Хајкуна отим |
| га је пратио вазда и частио?..{S} И је ли крив што је о њему мислио као о поштену човјеку?..{S |
| ..{S} Сад ћемо видјети је ли мушко и је ли соко!..{S} Неће више бити ни једног залогаја џабе; т |
| праве радости!..{S} Сад ћемо видјети је ли мушко и је ли соко!..{S} Неће више бити ни једног за |
| ругог за нове гласове, хабере, питао је ли било каквих нових напада хајдучких и није ли когод и |
| груб према њему...{S} Зашто?</p> <p>Је ли он крив што му се Зулфага наметнуо у друштво, што га |
| се и ударајући га лактима. —</p> <p>Је ли шала била што си говорио и што си обећавао?</p> <pb |
| гне против зулума и неправде...{S} Није ли данас, сјутра ће бити уз њега...</p> <p>Млад си ти ј |
| д њезине... од њезина мираза?..{S} Није ли исто?..</p> <p>— Види се да ти крв бабина тече кроз |
| ло каквих нових напада хајдучких и није ли когод и опет погинуо, заглавио, настрадао.</p> <p>Ак |
| мих, замријех, пажљиво се обзирући није ли ме ко чуо или опазио...</p> <p>И сам Хасан као да се |
| ајка по препоруци некакве стрине, тетке ли, узе једног субашу, Зулфагу некога, намјести му и ур |
| ао и готовина. — запита јаче. — Продате ли кметове и земље, шта ће с њиме бити?</p> <p>— Отац с |
| ли га чули?...{S} Хахахаха!..{S} Јесте ли га чули?..</p> <pb n="294" /> <p>Па приступи вратима |
| јући шишану и окрећући се нама. — Јесте ли га чули?...{S} Хахахаха!..{S} Јесте ли га чули?..</p |
| ајући се, ломећи пред обојицом. — Јесте ли људи, шта ли сте?..</p> <p>— Нећу хунцута у кући...{ |
| ступише и оквасише руке.</p> <p>— Јесте ли хазур?</p> <p>— Јесмо.</p> <p>Узевши барјак поново, |
| се хоџа толико поносио.</p> <p>— Јесте ли посустали? — запитала би уријетко, покаткада, којега |
| д себе и сједе међу њих.</p> <p>— Јесте ли из далека, момци? — запита старац један који је сјед |
| е.{S} Почнем мијешати. |</p> <p>— Јесте ли одавно подијелили; — запитам га узгред.</p> <p>— Тхе |
| .{S} Или, ако се примакнемо друму, хоће ли нас опколити хајдуци, па заробити, убити обојицу?..{ |
| <p>И као да размишљаше више њега: хоће ли опет лећи или неће.{S} Па га повуче према вратима, н |
| свиђало, не водећи рачуна о томе: хоће ли мени бити на сметњи или неће...{S} Хаљине некакве ра |
| трану.{S} Не водећи рачуна о томе: хоће ли Хасан видјети и наругати се, проберем најзгодније мј |
| , желећи, зар, одмах да се увјери: хоће ли је послушати.</p> <p>— Оборите!..</p> <p>Момци бациш |
| едају са сваке стране, рачунајући: хоће ли бити дебело и колико ће ока бити у њему.</p> <p>И об |
| днуше међусобно, као да се питају: хоће ли је послушати или неће?</p> <p>— А шта ћеш ти овђе? — |
| ав ће то баксузлук донијети?...{S} Хоће ли се који од нас разбољети, изнемоћи на путу?..{S} Хоћ |
| енско...{S} А доста је...</p> <p>— Хоће ли бити свадба?...</p> <p>Момче, прибравши се потпуно, |
| че, грицкајући браду. — Ја не знам хоће ли вам се свиђати.</p> <p>— Ми и тражимо новог хоџу, са |
| никуда, не пазећи гледа ли је ко и чуди ли се, поново се почела протезати, превијати, <pb n="25 |
| о и за инат хакнух још три пута. — Таки ли си јунак!..</p> <p>— А ево да се кладимо да ће нам д |
| апријед и погледа ме изазивачки. — Таки ли си?..</p> <p>— Зевзече!</p> <p>— Издајниче! —— отегн |
| у и као да нешто тражаше.</p> <p>— Боли ли? — запитам полако, примичући се.</p> <p>— Тхе... свр |
| ене на хајдуке.</p> <p>— Еј, рођо, јеси ли се пута зажелила? — питао је каткада бедевију, хвата |
| ме сустигне и задржи. — Стој!..{S} Јеси ли готов?..</p> <p>— Готов?..{S} На што?..</p> <p>— На |
| ати.</p> <p>— Смајиле, болан!..{S} Јеси ли жив?..</p> <p>Познадох Хатиџу.{S} Фереџа на раменима |
| ме уплашено након дуже почивке. — Јеси ли будан?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Рашта си се пробудио |
| све се силније и силније тресем. — Јеси ли махнит?..</p> <p>Шта је?..</p> <p>И из све снаге бац |
| им, необријаним образима својим. — Јеси ли се одморила, рођо? ..{S} Знаш ли како смо ишли једно |
| на и нагло се рашири преда мном. — Јеси ли ме заборавио?</p> <p>— Хасане!..</p> <p>Готово одгур |
| он, Хасан, преда мном...</p> <p>— Јеси ли изненада кренуо на пут? — запитам након краће почивк |
| стити лулу и стругати је.</p> <p>— Јеси ли чуо да су се свадили? — запита отегнуто, чистећи и с |
| поче је увијати око руке.</p> <p>— Јеси ли ишта чуо о дому: — запита затим шапатом и погледа ме |
| ута гласом пуним стрепње:</p> <p>— Јеси ли здрав?..{S} Шта ти је?..</p> <p>Ја проплаках, не гов |
| акашљавати.</p> <p>— А бре пезевенк, ти ли хоћеш мајку да бијеш?</p> <p>— брекну сурово пошто м |
| лаши дреком и крвничким погледима. — Ти ли, бре, удари на кућу и пријетиш оружјем?..</p> <p>— Н |
| !</p> <p>— Златан ли је!</p> <p>— Јунак ли је! — подвикивале су гласно, желећи да их чује и да |
| привијала уз њега.</p> <p>— Реци: јесам ли кршна?</p> <p>— Баш си дијете! — осмјехнуо би се и о |
| има.{S} Никад је нијесам запитао: јесам ли јој драг; никад се нијесам заклињао, ни тражио да се |
| шкира правећи турбан око главе. — Јесам ли кршна?..</p> <p>Па засмијавши се стискала је очеву р |
| проговори, посвађа се, извиче. — Јесам ли ја међед јали пехливан па да ми се смијеш?..{S} Шта |
| {S} Не слути на добро...</p> <p>— Јесам ли кршна овако? — изненада би запитала Хатиџа, жељна да |
| ибље.</p> <p>У жељи да се увјерим јесам ли још у сну или сам збиља будан штипао сам се по бедра |
| .</p> <p>— Кршан ли је!</p> <p>— Златан ли је!</p> <p>— Јунак ли је! — подвикивале су гласно, ж |
| и збаци струку са себе. — Их!{S} Сретан ли си! — викну јаче, стискајући ме за мишицу.</p> <p>Су |
| ћа, чеврмама, наранчама.</p> <p>— Кршан ли је!</p> <p>— Златан ли је!</p> <p>— Јунак ли је! — п |
| о прије слушкиња каква, робиња му, него ли жена, домаћица.</p> <p>Ујутру, прије зоре, дизала се |
| н више наличио на пушкарницу какву него ли на бакалницу, трговину...{S} Чак је доводио и некакв |
| зни и сву ми радост помути.</p> <p>— Ко ли је тамо? — запитах и сам себе, пажљивије гледајући п |
| и мало и полугласно запита:</p> <p>— Ко ли је тамо?..</p> <p>И то отегнуто, тихо питање намах м |
| /p> <p>— А шта ли Хасан ради?..{S} Како ли је њему?.. — помислих и кришом почнем провиривати кр |
| и и све јаче лупкајући папучама. — Како ли би се смијале, подругивале!..</p> <p>Тада јој се и ч |
| е ичега остати на сокаку.</p> <p>— Како ли би ме тад душманке гледале и како ли би се светиле!. |
| ко ли би ме тад душманке гледале и како ли би се светиле!.. — говорила је узбуђено, чупкајући р |
| анити...</p> <pb n="338" /> <p>Али како ли се зачудих кад мјесто силом измишљених тужилаца и св |
| се токорсе зачудих.</p> <p>— Их, колико ли их морало погинути док су тебе ранили!..</p> <p>Он с |
| о главу док пјесму допјева...{S} Колико ли сам суза пролио због тих подругачица!..{S} И колико |
| ио не би ни оштрије ми одговорити, камо ли да удари и да жешће увриједи!..{S} Чак ме матере и о |
| ањиво да га ни погледати не смију, камо ли да се с њим састану и проговоре.</p> <pb n="277" /> |
| окоси, макар и испотаје, кришом, а камо ли јавно, отворено.{S} Сада су, —чим би он прошао</p> < |
| ти, како му тешко и изаћи на суд а камо ли тамо правдати се, многи су се старали да му напакост |
| уђивао ни да им напоменем о томе а камо ли још и да причам коме и да их одам.{S} Ни они мени ни |
| > <p>Говорећи, он није пазио ни слушамо ли га, ни разумијемо ли му приче.{S} Не!..{S} Готово ни |
| е пазио ни слушамо ли га, ни разумијемо ли му приче.{S} Не!..{S} Готово није ни гледао у нас, н |
| азбољети, изнемоћи на путу?..{S} Хоћемо ли натргати на звијер какву: на вука, на међеда?..{S} И |
| а једну бацати а другу узимати...{S} То ли хоћеш?..</p> <p>— Немој, — отегну он молећи и опет с |
| о их запита он и погледа их редом. — То ли хоћете?..</p> <p>— Сви хоћемо — одговорише му једног |
| и пуштајући нас да уђемо у авлију. — То ли је? — запита јаче, пристајући за нама. — Е лијепо, л |
| неколико пута опипавао их и кушао могу ли се преломити.{S} Чак и по ноћи, пошто би се сви рази |
| атали за прса и шамарајући питали имају ли каквих веза са усташима...{S} Трговцима, бакалима, з |
| шапатом и погледа ме пажљивије. — Јесу ли ти што причали?..</p> <p>— Ништа!..</p> <p>— Јадниче |
| вијају <pb n="312" /> а... не знам јесу ли момчад на опрезу...{S} Треба сам да обиђем...</p> <p |
| нувши руком настављали пут.</p> <p>Јесу ли ме држали за скитницу каква, за лопова, бескућника? |
| и у хендеке украј пута и тражио: нијесу ли кириџије штогод заборавиле, макар комадић хљеба, мак |
| ласно шаптали, договарали се.{S} Нијесу ли могли да се договоре, ишли су једни другима кући, на |
| нувши даље опет почнем загледати нијесу ли путници, случајно, изгубили што од хране...{S} Не на |
| рнем у канат, отворим га.</p> <p>— Хоћу ли? — питао сам сам себе руменећи и плашљиво звјерајући |
| Леже.</p> <p>— Смајиле, Смајиле, спаваш ли? — запита ме уплашено након дуже почивке. — Јеси ли |
| </p> <p>— Ефендија!</p> <p>— Ах... имаш ли душу?.. — јаукну он, растворивши уста и мученички пр |
| пушку ногом и погледа ме.</p> <p>— Имаш ли што да се једе? — запита живо. —</p> <p>Гладан сам.. |
| ја надмашује све друге...</p> <p>А имаш ли дружине? — запита Сулага шапатом, играјући се бројан |
| — Јеси ли се одморила, рођо? ..{S} Знаш ли како смо ишли једном, па се ти уморила, па...</p> <p |
| и себи.</p> <p>— Шта си ишао?..{S} Знаш ли, јадниче, да ће се мајка љутити?..</p> <p>Затим је, |
| а изненада и унесе му се у лице. — Знаш ли и ти што?..</p> <p>— Их!..{S} Како ћу ја?.. — усклик |
| се да се прибере и уозбиљи, — Испричаш ли икоме, ово ће ти судити!..</p> <p>И поносито показа |
| је Алах осудио да буду несретни, укажеш ли мало љубави (не жаљења, јер то чини још јаднијим) пр |
| увијек спреман да опали.</p> <p>— Можеш ли? — опет запита пошто смо прилично одмакли.</p> <p>— |
| м својим, и поведе мало.</p> <p>— Можеш ли ићи? — причини ми се као да запита.</p> <p>— Шта пит |
| ш? — отегнух полугласно.</p> <p>— Можеш ли ићи?</p> <p>— Чини ми се да могу.</p> <p>— Окушај!.. |
| љене ивице од чарапа.</p> <p>— Познајеш ли ме? — подвикну струка некако весело, па заигра насре |
| запитах подругљиво.</p> <p>— А познајеш ли га боље?..</p> <p>— Познајем — одговори он и погледа |
| е у ме.</p> <p>— Не могу?..{S} Вјерујеш ли?..</p> <p>— Вјерујем.</p> <p>— И нећу, — одлучно вел |
| анинскијех.</p> <p>— Хасане!..{S} Чујеш ли?..{S} Људи су оно! — узвикнем из свега гласа и, одгу |
| е ти, — замоли склапајући руке. — Нећеш ли?..</p> <p>— Да видим.</p> <p>— Реци ми да се нећеш љ |
| ли ме уморити са твојим кукањем, хоћеш ли убити?..</p> <pb n="251" /> <p>Па би, некако и нехот |
| и донио, за слободу оволику...{S} Хоћеш ли, болан, да се рвем и с њим и са собом?..</p> <p>— Рв |
| огласно, оптрчавајући око њега. — Хоћеш ли почињати?..</p> <p>Причу његову свак је са нестрпљењ |
| чучи поред ватре и подстиче је. — Хоћеш ли?..</p> <p>Она подиже главу, погледа ме.{S} Пуно, биј |
| ери као да ће поново заплакати. — Хоћеш ли се љутити?..</p> <p>= Љутити?,..{S} На те?..{S} Зашт |
| чунима и кушљајући их, гњечећи. — Хоћеш ли ме уморити са твојим кукањем, хоћеш ли убити?..</p> |
| предложих ја мирно, застанувши. — Хоћеш ли?..</p> <p>— Ђе?..{S} Кући?..</p> <p>— Па кући...{S} |
| еђивао јастуке око њега.</p> <p>— Хоћеш ли нам причати, ефендија? — питали су готово једногласн |
| ми сијевало и болило ме.</p> <p>— Хоћеш ли Сулаги? — запита Авдо меко, опет пристајући за мном. |
| а главом, као чудила се.</p> <p>— Хоћеш ли кахву? — запита га мирно, пошто је свршио читав гово |
| чини се као да није чуо.</p> <p>— Хоћеш ли још кахве?</p> <pb n="394" /> <p>— Нека — одговори ј |
| а јој горјеле на образу.</p> <p>— Хоћеш ли се на ме наљутити? —- запита меко, плашљиво, тихо, а |
| за дозволу, приступи му:</p> <p>— Хоћеш ли још кахве? — запита шапатом.</p> <p>Он не одговори.{ |
| и кућом управљаш, ти се питаш, па хоћеш ли да примимо једног госта данас — запитах узбуђено, за |
| а љепотица у шехеру«.</p> <p>— Па хоћеш ли је? — запита, смјешкајући се добродушно. — Је ли ти |
| и подругљиво узви носом.</p> <p>— Видиш ли га какав ти је — рече пакосно. —</p> <p>Вук длаку ми |
| /p> <p>— Хајкуна!</p> <p>— Збори, држиш ли ријеч?</p> <pb n="293" /> <p>Момче се удари по ножу |
| и примакосмо се.</p> <p>— Збори: држиш ли ријеч?..</p> <p>— Држим. — прошапта момче да се једв |
| ишану, напери је.</p> <p>— Казуј: држиш ли још ријеч да сам ти најдража?..{S} Говори!..</p> <p> |
| че Сулага живље, придижући се. — Мислиш ли да...</p> <p>— Зулфага ради како ја наредим — прекид |
| мајући се да још жешће навали. — Мислиш ли се играти ђевојкама као јабукама, па једну бацати а |
| Хатиџе, погледа у зид.</p> <p>— Мислиш ли ти да су усташи жене, кад тако питаш! — отегну некак |
| ђем... да више не дођем.</p> <p>— Љутиш ли се на ме? — запита она узбуђено и рашири руке, као д |
| у, како пред колибом пламти, заиграва и лиже готово до под саму трулу и искривљену стреху, било |
| року, голему рану, која се црнила изнад лијеве бедре, зачуђено узвикну:</p> <p>— Охо!...</p> <p |
| рестано смо се обзирали и на десну и на лијеву страну.{S} Једнако нам се причињавало као да нек |
| } Непрестано се освртао и на десну и на лијеву страну, ослухивао и, токорсе, као тражио, заглед |
| ути.{S} Па се ипак савлађивала и поново лијегала на траву.</p> <p>Узваљена, запаливши наргилу, |
| , стењао је непрестано, јечао и дахтао, лијено склапајући очи и каткада чудновато мигајући голе |
| Чудна топлина — отегну Смајил-ефендија лијено, свлачећи џубу и отпасујући појас. — Слути на ки |
| радиш?..“</p> <p>„Видиш“ одговори сељак лијено и преврну се на другу страну.</p> <p>Цар га гурн |
| — Их, какав си!..</p> <p>— Какав?..{S} Лијеп! — нашалих се ја, давећи се залогајима.</p> <p>Он |
| знаш... што ми се расцв’о карамфил, па лијеп, велик, црвен, па гори као врела крв...{S} Ја га |
| је разбијем, подвриснух:</p> <quote> <l>Лијепа је у Алаге љуба,</l> <l>Љепоте јој у свој Босни |
| <p>Одмах се споразумјесмо.{S} У рукама лијепе жене муж је најчешће ситна играчка, а пошто смо |
| ило читавим путем.{S} Нико да проговори лијепе ријечи са мном; нико да се заустави мало, да ме |
| маиле!.. <hi>Мој</hi> карамфил, велики, лијепи карамфил, па црвљив!..{S} Мој!..</p> <p>Па снажн |
| лицу, по врату, по мишицама, мокра коса лијепи се по челу и по образима, док она ради, непреста |
| там након дуже почивке, гледајући јој у лијепи, мало погнути врат, који као да је био бјељи од |
| одговарала...{S} Само га гледала својим лијепим, крупним <pb n="260" /> очима, гледала нетремиц |
| , па разгрну фереџу и погледа ме својим лијепим, крупним очима. — Чекај, да те мајка види...</p |
| али.</p> <pb n="309" /> <p>— Ех, брате, лијепо! — узвикну задовољно Хасан измичући се.</p> <p>— |
| је имала да ми каже нешто чудно, ново, лијепо, нешто што се не казује по дану, под врелим, топ |
| /> <p>Ни украо, ни отео, него зарадио, лијепо зарадио, својом вјештином и мајсторлуком својим! |
| а јаче, пристајући за нама. — Е лијепо, лијепо...</p> <p>Затим ме опет премјери погледом, ухват |
| ица поклопи њоме.</p> <p>— Па лијепо... лијепо... — прогунђа. — Кушаћемо...</p> <p>Зулфага се л |
| Кад њега нема, жене служити нећу...{S} Лијепо је то...</p> <p>Мајка отвори чекмеџу и извади ке |
| се као да не гледа ни мене ни Хатиџу. — Лијепо?</p> <p>— Добро ми било.</p> <p>— Вазда.</p> <p> |
| ма више мјеста...{S} Пртљај...</p> <p>— Лијепо је то — рече Осман мирно опирући се на штап и ку |
| лијепо како сам намјестила?..</p> <p>— Лијепо је... .</p> <p>Обоје сједосмо испод пенџера, на |
| Обећај ми да се нећеш љутити.</p> <p>— Лијепо...{S} Нећу се љутити...</p> <p>— Па... па...</p> |
| ила шилта једна, опкољена јастуцима, да лијепо може сјести и узвалити се.</p> <p>И сви су одмах |
| о тумачити.{S} Кад мене неко похвали да лијепо причам, увијек се сјетим хоџе и увијек уздахнем: |
| Половицу лица поклопи њоме.</p> <p>— Па лијепо... лијепо... — прогунђа. — Кушаћемо...</p> <p>Зу |
| и се створи пред очима.{S} Као да и сад лијепо гледам: и сеизе, и трговце, и оног љутитог бркај |
| — запита јаче, пристајући за нама. — Е лијепо, лијепо...</p> <p>Затим ме опет премјери погледо |
| и дубока нам наука треба...</p> <p>— Е лијепо — рече хоџа и попридиже се. — Ја ћу баш учити ка |
| и и лако ме повуче за собом. — Зар није лијепо како сам намјестила?..</p> <p>— Лијепо је... .</ |
| љутито. „Прошли су сретни земани кад се лијепо живјело“...</p> <p>Цар дозва пратиоце, који су п |
| аш...{S} И нећеш у соби да пјеваш да те лијепо чујем, него тамо на авлији...{S} За инат!“...</p |
| е куће <pb n="253" /> и магазе, које ће лијепо уредити и издавати под скупу кирију.</p> <p>А шт |
| вим утисцима, никад не може све јасно и лијепо испричати...{S} Ни момци то нијесу могли.{S} Дуг |
| е до пред вече.</p> <p>У чаршији га сви лијепо примали и сви га хвалили.{S} Почеле се, шта више |
| равно, постарао сам се одмах и да дућан лијепо очистим и уредим, те, кад унесем робу, да својом |
| да удари и да је приграби.</p> <p>Дошао лијепо усред бијела дана пред башчу, раскорачио се и по |
| етнијих људи, који су о Зулфаги такођер лијепо мислили и које је он својим претварањем и удвара |
| твоје мајке за своје паре и.. и још их лијепо платио...</p> <pb n="344" /> <p>У мени поче кипи |
| хтјели да нађу и изаберу новога.</p> <p>Лијепо послали људи сахију по њега и поручили: како би |
| м сијече челичне демире, рукама ломи та-лијере, дукате, шаком пробија столове, бурад, терђахе.< |
| p> <p>— Рањен је мало, па ће доћи да се лијечи...{S} И казао је да му припремиш једну собу у ку |
| За све вријеме, испочетка, док се Хасан лијечио и док је имао болова био сам врло мало у дућану |
| локуми, гурабије, котурале се наранче и лимунови.</p> <p>Тек кад се мајка поче помало опорављат |
| цима, прекрштених нога, огрнути тешким, лисичином постављеним ћурцима, окићени оружјем, па само |
| одјекну кроз читаву планину, а неколика листа букова, погођени куршумом, залепршаше и падоше му |
| исао, — чупкајући око себе меке, танане листиће, нагло их почнем мељавати међу прстима и трпати |
| је учинио — запитам весело, гађајући је листићима искиданог, згњеченог шебоја у лице, који јој |
| {S} Сви гуштерови, нарочито у бедрама и листовима, почеше ми играти, трзати се некако, грчити, |
| књигу са излињалим корицама и разасутим листовима који одавно почели испадати.{S} Недалеко од њ |
| о освјетљујући пуна, буцмаста задовољна лица и јаке, забрекле прси њихове.{S} Не узбуни се нити |
| ст, прав као јаблан, блиједа, дугуљаста лица, које му било оивичено кратком, поткресаном брадом |
| ловину мрког, знојавог, сунцем опаљеног лица, док је друга половина остајала у сјенци и црнила |
| облак какав, обавијао их и заклањао им лица; само понекад, када би се под големим оџаком, у вр |
| лио, ништа исказао.{S} Само му се преко лица, које је било ведро и свијетло као прољетње јутро, |
| ила густа крв, а зној им цурком текао с лица, — које као да се и сад прелијевало страхом, — сли |
| вати за браду и заврати је.{S} Половицу лица поклопи њоме.</p> <p>— Па лијепо... лијепо... — пр |
| падали по образима и сакривали половицу лица.{S} И, наклонивши главу прама десном рамену и гриц |
| ком, црвеном шамијом, која јој половицу лица заклањала, носећи у једној руци ибрик са кахвом, а |
| ко цури, почела гребати као помамна.{S} Лице јој готово помодрило, запалило се, искривило, жиле |
| екла сам га...</p> <p>Зулфаги се засија лице од радости.{S} Опружи обје руке и поче их трљати к |
| и Ајкуне, која је, застиђена, заклањала лице рукавом и трзала се јаче. —</p> <p>Што си дошла?.. |
| што сам се трзао, отимао, пљувао му на лице и на хаљине, мирно ме водио кући и гурајући пред м |
| ш све — упорно дочека Зулфага и развуче лице на смијех. — Твоја је памет голема...{S} А... а ти |
| мет!..</p> <p>Она устукну мало, заклони лице руком и некако покуњено, постиђено, погледа ме јед |
| /p> <p>Па брзо чучну поред зида и сакри лице у димије.</p> <p>— То... то сам рекла!..</p> <p>Ја |
| е, полугласно цикну, одиже руку и сакри лице рукавом, па се нагло окрену на пети и побјеже у со |
| се одавно — одговори безбрижно, отирући лице јаглуком.</p> <p>Па подиже главу и лукаво намигну. |
| ко развила и прољепшала!..{S} Бледуњаво лице њезино сад је испод шамије изгледало руменије, пун |
| ... јер...</p> <pb n="387" /> <p>Мршаво лице њезино изнакази се, искриви.{S} Уста као да пређош |
| диже главу, погледа ме.{S} Пуно, бијело лице освијетљено ватром, свијетлило се, блистало некако |
| гњуштини виђао...{S} Блиједо, дугуљасто лице дошло му још блеђе, мале ситне боре око очију и ок |
| листићима искиданог, згњеченог шебоја у лице, који јој се обично заустављали на коси, пешевима |
| узе ми главу међу руке и унесе ми се у лице.</p> <p>— И ти се не љутиш? — запита меко, милујућ |
| /p> <p>— Јер?...</p> <p>И унесе ми се у лице, а чупи ме почеше шкакљати по образима.</p> <p>— Ј |
| но смијешно.</p> <p>Дође ми да јој се у лице наругам, да је подражим.{S} И чудна жеља обузе ме |
| о? — запита га изненада и унесе му се у лице. — Знаш ли и ти што?..</p> <p>— Их!..{S} Како ћу ј |
| — запита Хасан поново, уносећи му се у лице. — Овђе?..</p> <p>— На друму — мирно одговори стар |
| га жао...</p> <p>Мазећи се гледаше ми у лице као да искушава, испитује.</p> <p>— И да загладим, |
| лико говорити, колико о мени.{S} Мени у лице почну причати о мени, хвалити ме, надметати се упр |
| асред авлије, унесоше се један другом у лице и, непрестано се наклањајући и размахујући рукама, |
| ње.{S} Затим, уносећи се један другом у лице и говорећи више знаковима него ријечима, загледали |
| узвикне мајка жешће и баци му папучу у лице.</p> <p>И одмах би се скупио некако, покуњио се и |
| арајево, ознојени, уморни, прашњави, са лицем препланулим од сунца и са закрвављеним очима од н |
| цаним, жуљавим рукама и мрким, суморним лицем, који су непрестано стресали бухе са себе и зауда |
| икако не би могло рећи да је израсла на лицу, него је неко наказно и накриво прилијепио за обра |
| требало почивке.{S} Зној је облијева по лицу, по врату, по мишицама, мокра коса лијепи се по че |
| киданим цријевом од наргиле; ударала по лицу, по леђима, по прсима, свуда.</p> <p>И кад би се п |
| се оне отимале, ударале га и гребле по лицу вриштећи и подцикујући, штипао је сваку за образе |
| сувши мало воде на длан, пошкропи се по лицу.</p> <p>— Хајде!..</p> <p>Зијевајући и протежући с |
| уменило јој се опет поче разлијевати по лицу.</p> <p>Сад се мање затварала и у собу и чешће изл |
| својим носом у мој, поче ме шкакљати по лицу својом бујном, коврџавом косом.</p> <p>— Што сам т |
| же од земље.{S} Неко ме зали и водом по лицу и од студени оне стресох се и нагло подигох главу. |
| <p>Она се насмија, ошину ме јаглуком по лицу и, објешењачки додирнувши својим носом у мој, поче |
| аплете се и опет посрну.{S} Сав модар у лицу, надут, страшан, с исколаченим, помућеним очима и |
| поче засијецати у стабла, сјећи гране, лишће, траву.</p> <p>И смијешан ми постаде.{S} Има часо |
| да негдје у даљини хуји вјетар и милује лишће какве непролазне шуме, Хајкуна поче застајкивати, |
| мислих и кришом почнем провиривати кроз лишће, у нади да ћу га видјети, опазити.</p> <p>И готов |
| ни гранчицом каквом да не затресемо, ни лишћем јаче да не зашуштимо.</p> <p>И непрестано смо се |
| порумени.</p> <p>—Па... ето... пошли у лов...</p> <p>— Чак амо?</p> <p>— Кажу да овуда има лов |
| исти момци, који, кад би бабо кренуо у лов, онако поносито и изазивачки, оружани и опремљени, |
| мо и упутимо се кроз махале и сокаке „у лов, у планину“.{S} Ловили, наравно, нијесмо ништа.{S} |
| није, опет ме позивао да с њиме идем у „лов“ и врљао са мном по Требевићу, а Хајкуна нас и даље |
| p>— Чак амо?</p> <p>— Кажу да овуда има лова.</p> <p>— А не бојите се да ће и вас уловити?</p> |
| енџер и замрзнуто стакласто грање дивље лове између демира, ми смо мирно сједили у соби и слуша |
| м гранама, као да нас непрестано граби, лови, хвата за хаљине, запиње и задржава <pb n="302" /> |
| ево, у овом одијелу...{S} И тражила те, ловила...{S} Питала и распитивала: коме долазиш и којој |
| махале и сокаке „у лов, у планину“.{S} Ловили, наравно, нијесмо ништа.{S} Само се верали по Тр |
| као тражити нешто.</p> <p>— Ономадне, у лову, Зулфага га хтио убити — рече полугласно, као да с |
| дизала се из душека, трчала у кухињу и ложила ватру, само да кахва буде скухана прије него се |
| џера, уз чије се демире пропињала дивља лоза, и, окренуте једна према другој, упредале су свилу |
| ере и у стакласто замрзнуто грање дивље лозе што се пропињало уз демире.</p> <p>Тек кад би које |
| никуд.{S} Само понекад, кад би смрдљива лојаница почела да плави и да шкиљи, узимала је мумаказ |
| друге, само да бих им купио шећерлема, локума, бајама и да бих и њима коју пару дао.{S} По сре |
| екла медовина, ракија, газиле се хурме, локуми, гурабије, котурале се наранче и лимунови.</p> < |
| ле задихане и зајапурене, увијајући се, ломећи, гицајући, трчале су из собе у собу носећи боце |
| чећи час њему, час мени и увијајући се, ломећи пред обојицом. — Јесте ли људи, шта ли сте?..</p |
| говарала.{S} Само га је пажљиво слушала ломећи прсте, отирући руке о бошчу,</p> <p>— иако јој б |
| !..</p> <p>— У твојој кући — замуца она ломећи се, а дукати на прсима звекећу, звекећу, — у дом |
| о се љутити!.. — узвикну она очајно, па ломећи прсте, спусти се испод зида и удари у плач. — Ет |
| састављајући руке високо изнад главе и ломећи прсте, а танка кошуља све се више затеже, припиј |
| идим? — рече покуњено, снебивајући се и ломећи прсте. — Нијесам могла срцу одољети да не дођем, |
| вјерујем — одговарао је ватрено, поново ломећи прсте. — Не вјерујем, брате...{S} Чудим се само |
| p> <p>Не проговоривши више ријечи, опет ломећи се, зијевајући и придржавајући се за стабло букв |
| ој кошуљи и димијама, без јечерме, иде, ломи се, крши и свакога у соби нуди ракијом и слаткишим |
| ако ножем сијече челичне демире, рукама ломи та-лијере, дукате, шаком пробија столове, бурад, т |
| обнаженим мишицама, чудно се протезала, ломила, увијала.{S} На ме, макар што сам је дочекивао н |
| а, а Хатиџа је, лежећи поред ње, зубима ломила љешнике и, намигујући и као дражећи ме, пробирал |
| ао у мукама мајкиним.</p> <p>Док се она ломила, кидала и гребала, он је, прикривен, непрестано |
| орио, непрестано се мргодио, непрестано ломио прсте и прекидао ме узвицима:</p> <p>— Хајинин!.. |
| чио се и почео ножем сасијецати ограду, ломити је.</p> <p>— Моје је ово — вели сурово и преврће |
| <p>И, изненађена, пљесну рукама и поче ломити прсте.</p> <pb n="330" /> <p>— Шта је то?..</p> |
| а Хусу.{S} Наста једно рвање, комешање, ломљава, Ајкуна цикну и отскочи у страну, неко јаукну, |
| гледала не би, ни осврнула се.{S} Онако ломна и замишљена силазила је одмах у дно авлије на тра |
| по пенџерима, поред каната, поредали се лонци са феслиђеном, чије <pb n="379" /> се ситне гране |
| врата зализивао уз мале, глатке, зелене лончиће на пећи, а одсијев му заигравао и клизио по шар |
| стајала баш украј врата. — Још ми такав лопов неће мајку гурати!..</p> <p>Опазивши пушку Зулфаг |
| Јесу ли ме држали за скитницу каква, за лопова, бескућника? ..{S} Или су мислили да сам луда не |
| иво, стријељајући га погледом, — а тебе лопова оставио и... и нашао разбојника и угурсуза...</p |
| је лежала на земљи.</p> <p>— Лагао си, лопове и разбојниче, јер... јер си пошље заборавио на м |
| ага је, како ми рече, помислио одмах на лопове, хајдуке, разбојнике и готово хтио запомагати, з |
| знавали.</p> <p>Називали их пијаницама, лоповима, разбојницима, који имају више убистава на душ |
| Хамида у ногу...{S} Он му све знао, све лоповлуке, па га хтио макнути са свијета...{S} И да и Х |
| мо за то и ишао „у свијет“ да се научим лоповлуцима, пехливанлуцима и мајсторијама туђинским.</ |
| Хоћу — весело му одговорих, играјући се лоптама и као очекујући што ће ми још поклонити. —</p> |
| скала, трчала по њој и играла се клиса, лопте, сакриваче.{S} И све је некако више сличило весељ |
| <p>Једнога дана, поклањајући ми некакве лопте, као у шали напомену како ће ми поклонити и кћер |
| евијајући се и отежући шијом. — Он није лош...</p> <p>— Он не смије више ићи у Сулаге — нагласи |
| ћу имати посла...</p> <p>— Их, баш сам луд што сам је довео, а ништа купио нијесам — почех пре |
| једино о томе.{S} И како је свак, — био луд или паметан, — налазио за потребно и да прориче пон |
| , чак и вјенчају дјецу, макар и млада и луда била.{S} То се и са мном десило.{S} И већ сјутрада |
| бескућника? ..{S} Или су мислили да сам луда неки, који је побјегао од куће, отргнуо се и беспо |
| роба!..{S} Ево робе!.. — почнем викати лудо, помамно, зацењујући се, те се многи пролазнини по |
| акосно, осорно, примичући се са чудном, лудом жељом да јој све те мерџане проспем, да их изгази |
| више распитивао о хајдуцима, био је све луђи, све чуднији.</p> <p>Није хтио више ни спавати у к |
| у, овећи комад хљеба и неколике главице лука, па ручавао негдје осамљен, сакривен од сваког.</p |
| да би наљегао погледао би ме испод ока, лукаво намигнуо и накашљао се.{S} И то као да је био зн |
| ати са твојим јараном?</p> <p>— заштита лукаво.</p> <p>— Он ми није јаран...</p> <p>Она збаци ш |
| огунђа. — Кушаћемо...</p> <p>Зулфага се лукаво осмјехну, одиже се на прсте и поче шаптати нешто |
| Ибрахим ефендија ослухну и осмјехну се лукаво. „То кадија хрче“, прошапута окрећући ми се, па |
| </p> <p>— Ништа не питај — прекиде ме и лукаво намигну. — Овога пута све је било добро...{S} Да |
| /p> <p>— Па... хајдуци — отегну стари и лукаво намигну.</p> <p>— Зар и овђе?</p> <p>Стари извад |
| лице јаглуком.</p> <p>Па подиже главу и лукаво намигну.</p> <p>— И ти знаш о том — рече. —— И к |
| ађен, погледа и на ме и на мајку некако лукаво, испитујући, па лагано, тихо, ступи у собу и сје |
| калдрми вреће препуњене житом, кртолом, луком и купусом, сандуке с јајима, канте с медом и мјех |
| и хоџин чибук, с којега је била сврнута лула и велики ћилибарски такум којим се хоџа толико пон |
| носио кроз чаршију, у зембиљу једном: и лула, и кресива, и игала, напрстака, вретена и, дречећи |
| о се подигоше са својих мјеста, сврнуше луле са чибука <pb n="275" /> и потрчаше према њему.{S} |
| глуком разгонила дим који се извијао из луле.</p> <p>— Опет крв била!..{S} Опет зло!.. — шаптао |
| ући једног муштерију, баш почео хвалити луле и ја му као, почео припомагати, кад дјеца око нас |
| ницом, испод које је провиривао чибук с лулом и мрка цијев дугачке шишане...{S} Недалеко од ње |
| едном чучећи прихвати за чибук и напуни лулу.{S} Запали.</p> <p>— А може бити и кршан чојек — д |
| <p>Он спусти филџан на тле, опет напуни лулу и отпоче причати.</p> </div> <pb n="212" /> <div t |
| чибук и, пружајући Хајкуни да му напуни лулу и припали, лагано, достојанствено излазио из собе, |
| оче истресати пепео и, токорсе, чистити лулу и стругати је.</p> <p>— Јеси ли чуо да су се свади |
| Хамид.</p> <p>— Зар?..</p> <p>Сломивши лулу одбаци је у крај и поче пипати око себе, као тражи |
| у, — Како мајка?..</p> <p>Па, напунивши лулу духаном, подносила му ватру да припали и подметала |
| ивали.{S} Један му носио духана и пунио лулу, други носио жераву и припаљивао, трећи подметао п |
| а, измећар неки.{S} Ако је бабо напунио лулу, он је одмах трчао да нађе ватре и да поднесе нек |
| есе из кесе нешто дувана, напуни крњаву лулу и запали. — Рашта да се жали?..</p> <p>Све на свиј |
| ише.{S} Само бимбаша за се задржа једну лулу, као, бива, да му то буде награда за онакву пресуд |
| <p>Ја узнемирено почех шетати по соби, лупати, ударати.</p> <p>— Шта је још лагао Зулфага? — з |
| , — и дочепавши се сокака, снажно почео лупати алкама на туђа врата, почео подврискивати и каме |
| јући ме. — Све нам је казао...</p> <p>— Лупеж!..</p> <p>Нешто као да поче тутњити, грмити, хршт |
| Хусо, покушавајући да се дигне. — Нисам лупеж...{S} Јунаке кољу, а не шибају...</p> <p>— Удрите |
| љубио, тако ми се пошље сви причињавали лупежи и разбојници и свакоме бих плазио језик, ругао с |
| ено, чупкајући ресе на бошчи и све јаче лупкајући папучама. — Како ли би се смијале, подругивал |
| тазе не зна ниједан.{S} Онако, насумце, лутали смо обојица и ишли напријед, само напријед.{S} И |
| алећи.</p> <p>Тек када би, након дугога лутања, он сам предложио да се вратимо кући и окренуо н |
| у рукама.</p> <p>Кад смо, након дугога лутања, опазили ватру, како пред колибом пламти, заигра |
| или и посртали.</p> <p>Тек након дугога лутања заустависмо се, напошљетку, пред старим, сниским |
| дурљиво, мазно, као дијете коме отимају лутку, ослањајући се раменом о зид, каже:</p> <p>— С њи |
| ште свако мјесто ђе се затеку...</p> <p>Љепота једна!</p> <p>И што је чешће одлазио у чаршију, |
| uote> <l>Лијепа је у Алаге љуба,</l> <l>Љепоте јој у свој Босни нема...</l> </quote> <p>Људи, м |
| р Хатиџу, која ће »сигурно бити најпрва љепотица у шехеру«.</p> <p>— Па хоћеш ли је? — запита, |
| ошто смо знали да је бимбашиница чувена љепотица одмах смо били и сигурни да ће нас она извући |
| е руком по кољену.</p> <p>— За онаку се љепоту и глава даје!..</p> <p>— Сад ће ручак...{S} Одма |
| итужим.</p> <p>Ибрахим ефендија, витак, љепушкаст младић, с очима као од кадифе, са кратком, цр |
| е једнога јутра са свима осталима, ради љепушкасте Ајкуне, Циганчице, слушкиње нам.{S} Гледајућ |
| p>Петком, кад су се у кући кухала каква љепша јела, слала ми увијек понешто.</p> <p>Око ручка, |
| ка, танка, поносита.{S} И окићена је, и љепша и гиздавија од свију осталих, — бијели се као да |
| је она, богата агинска кћи, научена на љепше живовање?{S} Је ли хтјела одмах, на првом кораку, |
| задовољнији, веселији.</p> <p>Почео се љепше и облачити, чешће се купати, умивати, као да приј |
| ки дан, и читаве чланке знао препричати љепше, <pb n="210" /> него су написани — имао је о чему |
| вијек је имао нових, које се чиниле још љепше, чудније, занимљивије.{S} Човјек који је много пр |
| им, причињавали су се уморним путницима љепши и свјетлији од самих везирских <pb n="324" /> Сар |
| та штедила, само да нама што више и што љепших понуда изнијети може.</p> <p>Хасан јој није дужа |
| а!..</p> <p>Учини ми се као да три буса љесковине уједанпут прескочи.</p> <p>Обје Хасанове руке |
| у том часу и протежући се извукох се из љесковине и стадох на чистину.</p> <p>Погледам на све с |
| ско, тијесно, полумрачно, обрасло самом љесковином, која се при врху склопила и начинила као ма |
| чим на изврнуте длане шећерлема, хурма, љешника.</p> <p>— Шта си донио?..{S} Шта?..{S} Камо?.. |
| одавала још и сухих смокава, и ораха, и љешника.{S} Она је, некако, увијек била љубазнија према |
| ошао џепови му увијек били пуни ораха и љешника а иза појаса увијек се румениле по двије по три |
| тиџа је, лежећи поред ње, зубима ломила љешнике и, намигујући и као дражећи ме, пробирала језгр |
| на нас и даље нудила смоквама, орасима, љешницима... </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
| иснух:</p> <quote> <l>Лијепа је у Алаге љуба,</l> <l>Љепоте јој у свој Босни нема...</l> </quot |
| о бих учинити све што никад и никоме за љубав учинио не бих.{S} Њему за инат ишао сам у чаршију |
| тада и исправи се. -—</p> <p>Никоме за љубав не бих ти невјеру учинио... <hi>Никоме</hi>!..{S} |
| ако нећу?..</p> <p>— Ни мени, мајки за љубав?{S} Нећеш, зар?..</p> <p>Мени лако задрхта рука и |
| осудио да буду несретни, укажеш ли мало љубави (не жаљења, јер то чини још јаднијим) пружио си |
| макар ми се и наругао овом, — са чудном љубављу неком, готово као што мајка гледа одојче своје. |
| пажљиво, као да сам китио најзаноснију љубавну изјаву.{S} Ја сам, опет, њу слушао кад ми говор |
| љешника.{S} Она је, некако, увијек била љубазнија према нама, нарочито према Хасану, и често ка |
| од мојих.</p> <p>Зато поред све њихове љубазности поче ме обузимати нека чудна сјета, туга нек |
| ? — питала га Хатиџа тада, меко, мазно, љубећи му руку, — Како мајка?..</p> <p>Па, напунивши лу |
| ебе!..{S} Нико бољи! — узвикну заносно, љубећи ме. — Ти... ти никад кумре убио не би...{S} Јадн |
| питао је сагињући се готово до земље и љубећи ме у скут. — Нијеси, зар, заборавио на ме?</p> < |
| испружи шију, понизно се наклањајући и љубећи јој скуте, и тихо прошапта:</p> <p>— Ето...</p> |
| пала и мени, улагивала се, миловала ме, љубила и давала новаца, само да не причам о свему ономе |
| риче и лагао; за инат тукао сам Хамида, љубимца његова; за инат улазио у његову собу и са запаљ |
| одцикујући, штипао је сваку за образе и љубио по неколико пута.</p> <p>И као побједник какав, н |
| и, ахбаби и да бих се са сваким грлио и љубио, тако ми се пошље сви причињавали лупежи и разбој |
| ијела <pb n="401" /> га устима и почела љубити од драгости...{S} И Хамида сам звала, и хвалила |
| н сахат и плачући и пренемажући се поче љубити мајки и руке и врхове од папуча.{S} Захваљивао ј |
| миндерлук, готово паде на кољена и поче љубити скут бимбаши.</p> <p>— Аман, ефендија, — викну о |
| >А тад се окрену мени, загрли ме и поче љубити.</p> <p>— Добро и ваљано момче моје, — рече нека |
| мену, из којих се увијек извијао танак, љубичаст дим, причињавали су се уморним путницима љепши |
| е је и срце од камена и нема милости ни љубости ни према коме...{S} Не може, пусто, никога да з |
| камена“, те како више нема „милости ни љубости“ ни према коме.{S} Нарочито према Хатиџи.</p> < |
| Али-бег на кули сјеђаше,</l> <l>Вјерну љубу на крилу држаше”...</l> </quote> <p>И, као да није |
| S} Ја... — одговори Хусо поносито. — За људе је кавга...{S} Жене нек се не петљају у то...</p> |
| шехеру да убијаш људе, а?..</p> <p>— Ја људе не убијам — одговорих му хладно, забацивши руке на |
| — Стој!..{S} Спремај се!..{S} Зар никад људе нијеси видио, живино? — откреса он, покушавајући д |
| ситни нападаји осипљу се само на ситне људе.</p> <p>Старији, угледнији, познатији трговци у ча |
| ћи, о дјеци, о стоци, о свему.{S} За те људе са испуцаним, жуљавим рукама и мрким, суморним лиц |
| ом почео описивати будући живот, будуће људе, будуће народе.</p> <p>— Неће то, болан, — викао ј |
| склањали се од њега.{S} Стид, зар, било људе да се друже са човјеком који још ни једнога Влаха |
| Сав помодри. — Хоћеш у шехеру да убијаш људе, а?..</p> <p>— Ја људе не убијам — одговорих му хл |
| кушати у чаршији.</p> <pb n="356" /> <p>Људе који су ишли кућама а који им се нијесу свиђали, д |
| е међу нас.</p> <p>— Оставите се кавге, људи! — викну промукло, а руке које је раширио дршћу му |
| планинштарима:</p> <p>— Добра ви вече, људи!..</p> <p>— Добра ти срећа, Турчине! — отповрнуше |
| код њих одсада...{S} Ако су и хајдуци, људи су...{S} Нијесу змајеви...</p> <p>По чаршији се ти |
| ју, нападају, бију, пале, крве се...{S} Људи, за које нико није имао срца ни милости, немају ср |
| х.</p> <p>— Хасане!..{S} Чујеш ли?..{S} Људи су оно! — узвикнем из свега гласа и, одгурнувши Ха |
| отприлике, мислили да ћу одлежати?..{S} Људи се најчешће дигну да помогну онда кад је касно пом |
| јесам је ни осјећао толико; стид што ме људи тако одбијају од себе био је јачи од свега и испоч |
| као што ми се прије чинило да су ми сви људи сродници, ахбаби и да бих се са сваким грлио и љуб |
| вало.{S} Има времена кад и најпаметнији људи вјерују у најлуђе приче.{S} Зато су куповали оружј |
| м софама поредали се угледни најстарији људи, ихтијари сами, са дугим сиједим брадама и големим |
| дицама. 3а хајдуке сам знао да су опаки људи, — они су ми и <pb n="246" /> бабу убили, — али да |
| p>Цар се наљути, распали.</p> <p>„Опаки људи“, викну, „који се излежавају, не раде и не мисле, |
| ћи се, ломећи пред обојицом. — Јесте ли људи, шта ли сте?..</p> <p>— Нећу хунцута у кући...{S} |
| и изаберу новога.</p> <p>Лијепо послали људи сахију по њега и поручили: како би жељели да им он |
| и пјешице двојица сеиза, високи, крупни људи, с брковима који, како ми се у оном страху чинило, |
| .{S} И чинило ми се као да су ми сви ти људи ахбаби неки, давнашњи знанци.{S} Са сваким од њих |
| нас.{S} Одмах се могло познати да су ти људи научени да примају и мало страшније госте и да дру |
| виђа.</p> <p>И нијесу то били само наши људи, из наше махале и из нашег комшилука.{S} Не.{S} Би |
| чекани су и разбијени; једва по десетак људи што живе изнесоше главе.{S} Гласови који су сваког |
| кочоперећи се. — Ево нам сад згоде, ево људи, па да ударимо и да плијенимо што се плијенити мож |
| авити пут.</p> <p>Опет сретнем неколико људи.{S} Један иде напријед са старим, смрдљивим диплам |
| е изненадио кад сам опазио једну гомилу људи каква се у најсвечаније дане ријетко и пред џамијо |
| никада више јављао није у каквом скупу људи, на здоговору каквом.{S} Нити га звали, нити је од |
| S} И зар није било и других, паметнијих људи, који су о Зулфаги такођер лијепо мислили и које ј |
| ој у свој Босни нема...</l> </quote> <p>Људи, мислећи зар да сам пјан, раставише се и начинише |
| дао је некако блажи, питомији.</p> <p>— Људима које је Алах осудио да буду несретни, укажеш ли |
| ми се као да се тога часа светим свима људима, читаву свијету, чак и добротвору ономе, који, х |
| тим с њоме.{S} Поинатио бих се чак и са људима који су пролазили и гледали у ме.{S} Чинило ми с |
| м земаном и јаучу за њим.{S} А то смета људима који хоће напријед, који јуначки газе и пробијај |
| лакше и свјетлије, — разговор са живим људима окријепио ме, оснажио мало, — и нешто као да ме |
| а, е сад збиља може заповиједати и овим људима, који су, додуше живјели у овој кући, али којима |
| срца ни милости ни према коме...{S} Крв људска пјени се сад на сваком камену, мјесто росе разли |
| јати, губио се.{S} Презирање и суровост људска највиши су душмани стида; пред њима се губи као |
| нем, травка Божја, цвијет, и сисао крви људске...{S} И ко зна шта ћу до хиљаду година опет бити |
| кад уљезем у Сарајево и пронесем главу људску на ножу, па се крв циједи и низ нож и низ руку.{ |
| е канату и ухвативши се за алку поче се љуљати и говорити нешто.{S} Проговори затим и ситан жен |
| адиш, тај је, ако видиш душмане како се љуте и кидају.</p> <p>Мајка је опет плакала непрестано |
| > <p>Шта је хтјела?..</p> <p>И све више љутећи се, бјеснећи управо, наумих да се вратим и да јо |
| ећао сам већ у томе што сам видио да се љути, да му је криво што напредујем.{S} А најбољи знак |
| се ради ње.{S} И као што се он најчешће љути баш на онога који му се смијао, тако се и ја почех |
| ти читавим својим имућем.{S} Трзала се, љутила, плакала, нудећи ме да ја све узмем у своје руке |
| .</p> <p>— Жао ми га било, а нијесам се љутила — рече полугласно. — Изишла сам на авлију и да с |
| омшиске пенџере.</p> <p>Многе комшије и љутиле се, псовале што их будио иза сна и готово на сил |
| ватају за рад.</p> <p>А што се они више љутили, хоџа је постајао све ваљанији и све брже и јаче |
| мене.{S} Макар се и свађали, макар се и љутили један на другога, опет не <pb n="389" /> може да |
| b n="262" /> <p>Мајку је — видјело се — љутило и узрујавало Зулфагино пристајање за њом, ухођењ |
| није бабо дозвољавао.{S} И то га увијек љутило.{S} Кад год би извађени дукат морао поново да по |
| ујући.</p> <p>— Не љутиш?..</p> <p>— Не љутим се.</p> <p>— Нимало?</p> <p>— Нимало.</p> <p>— А |
| гао, почео сам се бранити камењем.{S} У љутини, оној и јуришао сам <pb n="226" /> на неке, удар |
| има и хладећи је по образима.{S} Чак се љутио и што му не одговара ништа, што се не брани, не о |
| ре, трошне и окрхане.{S} И много сам се љутио на Хасана, који је непрестано застајао <pb n="307 |
| трчи, пјева по авлији и игра се, час се љутио што са радницима и кметовима више разговара него |
| 7" /> тога се често свађао и с мајком и љутио се ако би га позвала када да јој помогне у послу, |
| , хватајући ме за руку. — Зар си толико љутит?..</p> <p>Па отвори врата, помилова ме по руци и |
| својим одајама, пробуђени, неиспавани, љутити, скакали су и викали, псовали, грдили што су мог |
| арали.{S} Крену неколико њих, обијесни, љутити, раздражени, с исуканим сабљама и напуњеним пушк |
| акати. — Хоћеш ли се љутити?..</p> <p>= Љутити?,..{S} На те?..{S} Зашто?..</p> <p>= Крива сам.< |
| ?..{S} Знаш ли, јадниче, да ће се мајка љутити?..</p> <p>Затим је, — не обзирући се на то што с |
| о да ће поново заплакати. — Хоћеш ли се љутити?..</p> <p>= Љутити?,..{S} На те?..{S} Зашто?..</ |
| } Гдје?..</p> <p>— Ето, ето... почео се љутити!.. — узвикну она очајно, па ломећи прсте, спусти |
| ш љутити.</p> <p>— Лијепо...{S} Нећу се љутити...</p> <p>— Па... па...</p> <p>Изгледаше као да |
| врата и привуче себи.</p> <p>— Нећеш се љутити на ме, ако ти нешто кажем?</p> <p>— отегну.</p> |
| ражим против њега, — почео сам се као и љутити и пребацивати му како ми није био ни друг ни при |
| наљутила и...и...</p> <p>Немој се и ти љутити, душе ти, — замоли склапајући руке. — Нећеш ли?. |
| би се ушљед моје неподмитљивости почео љутити и стискати зубе.{S} Напошљетку би и одмахнуо рук |
| а који му се смијао, тако се и ја почех љутити на Хатиџу.</p> <p>— Рашта се онако засмијала?..{ |
| јети, опазити.</p> <p>И готово се почех љутити што ме одгурнуо од себе, отурио и опремио с ову |
| } Рашта сам био осоран? — опет се почех љутити сам на се. — Зар је крива што га је споменула уз |
| Да видим.</p> <p>— Реци ми да се нећеш љутити!</p> <p>— Шта си му рекла?</p> <p>— Рекла... рек |
| Шта?.. .</p> <p>— Обећај ми да се нећеш љутити.</p> <p>— Лијепо...{S} Нећу се љутити...</p> <p> |
| ми већ додија толико узалудно тумарање, љутито одбацих пушку у страну, скљоках се под једну бук |
| крвниче?{S} Шта ће ми сад? —— питала је љутито, газећи по рачунима и кушљајући их, гњечећи. — Х |
| </p> <p>— Учи се!..</p> <p>Окренувши се љутито од мене иде Сулаги и њега пита.</p> <p>— Шта ћу |
| емо у гори...</p> <p>— Нећу — окосих се љутито, спремајући се да га ударим јастуком. — Нећу ја! |
| о то...</p> <p>— Јок! — откреса мајка и љутито баци кесу у чекмеџу. —- То нећу пустити...</p> < |
| на ме испод ока погледа, узвије носом и љутито се окрене према зиду.</p> <pb n="398" /> <p>— Не |
| ивиш?..“</p> <p>„Никако“ одговори сељак љутито. „Прошли су сретни земани кад се лијепо живјело“ |
| а...{S} Све сте упропастили — отегну он љутито, а шија му се извила готово до под таваницу. — С |
| тражи куршума!..{S} Извађен је! — викну љутито берберу, одгурнувши га.</p> <p>Бербер, гунђајући |
| <p>— И није га могао гледати, — узвикну љутито, устресајући раменима — него узео пушку и онако, |
| јепо гледам: и сеизе, и трговце, и оног љутитог бркајлију како трчи са голим ножем, а Хасан бје |
| ти нешто.{S} Гледајући је онако сурову, љутиту и распаљену, дође ми да и сам постанем суров, да |
| да би да клекне, да моли за опроштај. — Љутиш се?..</p> <p>Он се причини као да није чуо.</p> < |
| <p>— Иђем... да више не дођем.</p> <p>— Љутиш ли се на ме? — запита она узбуђено и рашири руке, |
| ш? — запита меко, милујући.</p> <p>— Не љутиш?..</p> <p>— Не љутим се.</p> <p>— Нимало?</p> <p> |
| унесе ми се у лице.</p> <p>— И ти се не љутиш? — запита меко, милујући.</p> <p>— Не љутиш?..</p |
| > <p>— Ђаволе!..</p> <p>Све срџба и сва љутња као да намах минуше.{S} Дође ми да се и сам засми |
| им.</p> <p>Изненада ме обузе нека чудна љутња.{S} Криво ми што он, Хасан, јаран ми и пријатељ, |
| е осјећао глад постајао сам све бјешњи, љући, раздраженији.{S} У неко доба готово ништа не бих |
| ге нипошто — рече суво. — Чим сам му ја љуцки опричао какав је оно чојек, одмах га и омрзнуо... |
| бе, што нијесам прије ни мислио нити се љуцки припремио за њу, одлучио сам да се одмах вјенчамо |
| во наричући. — Ни поздравили се нијесте љуцки, а одмах се почели инатити...</p> <p>— Видиш... в |
| од доброте њезина оца док... док се још љуцки ни замиловали нијесмо?..</p> <p>Сулага, испочетка |
| дила...{S} И... ево... ја и хоћу освету љуцку и волим јој него... него освети Алаховој... него |
| ди неколико упечених кромпира и поче их љуштити.</p> <p>— Планина је кућа њихова — рече. — Има |
| ио бих се, загрлио, пољубио и упустио у ма какав разговор.{S} Два-три пута и притрчавао сам им |
| игне нове, велике куће <pb n="253" /> и магазе, које ће лијепо уредити и издавати под скупу кир |
| стали отишао сам одмах да тражим дућан, магазу какву под кирију.{S} И нијесам се много намучио. |
| /p> <pb n="377" /> <p>Па свратих у прву магазу која ми се чинила најзгоднија, застадох на врати |
| морам рећи да сам се наждерао траве као магаре какво и одмах се осјетио некако силнији, јачи.{S |
| ај димија нечијих, нешто слично прамену магле, поче се повијати, лепршати иза њега.</p> <p>— Ам |
| наново поче мутити и пред очима наново маглити.</p> <p>Немоћан и слаб остадох неко вријеме так |
| еровати, колико баш у оно што је мутно, магловито, тајанствено.</p> <p>Шта ће бити ако је збиља |
| p>— Немој, Смајиле, — протепа она меко, мазећи се. — Не знаш ти...</p> <p>— Он мене здрава пази |
| .</p> <p>Гледајући ме некако постиђено, мазећи се, обгрли ме око врата и привуче себи.</p> <p>— |
| ружио опет... опет ми га жао...</p> <p>Мазећи се гледаше ми у лице као да искушава, испитује.< |
| бих одао баби, и тепала ми и митила ме, мазила.</p> <p>Кад би бабо по обичају кренуо кадикада, |
| мени били толико пажљиви и мене толико мазили, познао сам и то да све што се десило није се мо |
| ке обрве, напући усне и некако дурљиво, мазно, као дијете коме отимају лутку, ослањајући се рам |
| Како си? — питала га Хатиџа тада, меко, мазно, љубећи му руку, — Како мајка?..</p> <p>Па, напун |
| ако не би заборавио владати с оружјем«, мајка као да би наново оживила, препородила се, преобра |
| , чим би стигао хабер да се бабо враћа, мајка би се одмах почела устезати, повлачити.{S} Почела |
| ла како се врзам и како правим шанчеве, мајка би одмах дотрчала, дирнула ме за рукав и ударајућ |
| не би имуће пропадало и забаталило се, мајка по препоруци некакве стрине, тетке ли, узе једног |
| ружје и зарзали у пјену обучени парипи, мајка се опет претварала у ону стару, смјерну робињу и, |
| д вече, пошао Сулаги да му све опричам, мајка, узбуђена и поплашена, истрче иза каната и силом |
| е пуних осам дана.</p> <p>Али, за чудо, мајка се и због тога узнемирила.{S} Већ шести дан након |
| е још...{S} Не зна...</p> <p>На жалост, мајка се није дала умолити.{S} Немилосно, готово крвнич |
| ве до кољена.</p> <p>Опазивши бедевију, мајка, која је била потрчала за мном, врисну из гласа и |
| и земан доћи</p> <p>— рече, напошљетку, мајка, прибирајући се и исправљајући. — Чини ми се да ћ |
| уређен потрчао према собним вратима.{S} Мајка, која је стајала пред собом и брижљиво чистила не |
| </p> <p>Неко вријеме сви смо ћутали.{S} Мајка је гутала димове враћајући их кроз нос и, како јо |
| сући канатима као да ће их иставити.{S} Мајка, око које се <pb n="230" /> бијаше окупило неколи |
| разговарали, препирали се о нечему.{S} Мајка је била узрујана, узбуђена, бранила се и много је |
| <p>Па ипак —— остављали ме на миру.{S} Мајка је, шта више, иза тога постајала и некако мекша, |
| Да није...?...</p> <pb n="384" /> <p>— Мајка! — узвикну она и, потрчавши, сави ми руке око вра |
| лфага непрестано наваљивао и нападао, а мајка непрестано кушала да се са свом снагом одупре, од |
| лфага ради како ја наредим — прекиде га мајка и, поносито му окренувши леђа, пође из собе. —</p |
| ријеме толико смо се навикли на њега да мајка управо није могла ни ручати ни вечерати ако њега |
| же бити бољи пријатељ од мене, — дочека мајка сурово, <pb n="256" /> па се придиже и отрже ме о |
| е бринуо него што се ја бринем — дочека мајка брзо и одбаци мохуне с крила.</p> <p>— Да је он с |
| <p>— Не може...{S} Жали што му се удала мајка, па неће да га подоји — опет се поче ругати Хасан |
| шалио ни омиловао ме.{S} Кад је изашла мајка, — која се пред њим није сакривала као пред други |
| хано, испрекидано, загушено. — Ја, црна мајка, устала на своје дијете, на крв своју...{S} Црна |
| ш, а муци ти сама била крива...{S} Црна мајка помагала душманима да те гоне, да гњаве...</p> <p |
| а своје дијете, на крв своју...{S} Црна мајка гледала како се мучиш, а муци ти сама била крива. |
| <p>И ко зна шта би било да се тога часа мајка не указа на вратима.{S} Зачувши, зар, необичнију |
| ..{S} Ето то...</p> <p>— Јок! — откреса мајка и љутито баци кесу у чекмеџу. —- То нећу пустити. |
| трошио.</p> <p>— Шта ћемо сад? — запита мајка забринуто, кад је и опет дошао да иште новаца, а |
| </p> <p>— Ко је кавгу започео? — запита мајка као осоколивши се и подиже главу. — Ти?..</p> <pb |
| из собе.</p> <p>— Шта је овог — запита мајка брзо и, збацивши све оно да кољена, устаде и пође |
| те...</p> <p>— Какви хунцути? —— запита мајка кроз зубе и погледа га попријеко. — Ко ће га покв |
| је?...{S} Шта вам је?.. — очајно запита мајка, трчећи час њему, час мени и увијајући се, ломећи |
| </p> <p>У неко доба чинило се као да је мајка жељела да се сасвим отресе Зулфаге, да га се потп |
| и чим сам прихватио за алку, — и кад је мајка отворила канат, застали смо обоје једно према дру |
| ="218" /> <p>Неколике слушкиње, које је мајка најмила из махале задихане и зајапурене, увијајућ |
| и се сама, па ћеш боље проћи него ми је мајка прошла — одговарао сам, измичући се.</p> <p>И ниш |
| 257" /> <p>— ...{S} И казаће како му је мајка расула благо и... и како сам ја томе крив...{S} И |
| и и увијек питале: колико ракије попије мајка на дан и колико ми тамбура разбије о главу док пј |
| нија!..{S} Пјевај, душо медена! — викне мајка заносно, и удари се по кољену. — На штеди грла, н |
| више.</p> <p>— Хајнију зовни! — узвикне мајка жешће и баци му папучу у лице.</p> <p>И одмах би |
| наговоре...</p> <p>— Опет био! — цикне мајка раздражено и сијевне очима. — Опет, зар!</p> <p>— |
| е наранче и лимунови.</p> <p>Тек кад се мајка поче помало опорављати, поче се и хука стишавати. |
| и ишао?..{S} Знаш ли, јадниче, да ће се мајка љутити?..</p> <p>Затим је, — не обзирући се на то |
| ш...</p> <p>— А шта ја знам? — окоси се мајка оштро, грицкајући танки свилени јаглук и немирно |
| не...</p> <p>— Да иђеш? — запрепасти се мајка гледајући га.</p> <p>— Ти?</p> <p>— Није друге... |
| лијепим, крупним очима. — Чекај, да те мајка види...</p> <p>Па се пропе на прсте и пољуби ме у |
| </p> <p>— Избаци га из куће! — отсијече мајка кратко, па се окрену и изађе из собе.</p> <p>Случ |
| ли су штету и насиља.</p> <p>За чудо, и мајка ми као да га се доста прибојавала и често, врло ч |
| и мајку подгриза и свети јој се...{S} И мајка ти сад у очи не смије погледати...{S} И мајка ти |
| ти сад у очи не смије погледати...{S} И мајка ти не смије рећи: сине...{S} И не смије ти присту |
| p> <p>Након таквих догађаја и Зулфага и мајка дуго су разговарали, препирали се о нечему.{S} Ма |
| ш тамо, он ће ти доћи главе, макар те и мајка бранила...{S} Он се сад и не осврће на њу нити сл |
| ... вјеран...</p> <p>— Стар је — рече и мајка покуњено и обори главу.</p> <p>— Кад сам дошла у |
| <p>— Их!..</p> <p>— Пошље... пошље ти и мајка ударила у некакве грађевине... задужила се, запет |
| C8"> <head>VIII</head> <p>Мало помало и мајка као да отпоче »штедити«.{S} Поче отпуштати слуге |
| доведе, и на једној слушкињи, за коју и мајка рече да је боља и поштенија од свију других.</p> |
| хартија, тефтера и писама и, кад год би мајка изашла у авлију, сједао је у прикрајак један и та |
| видио и зато се здружио с њим — настави мајка немилосно. — Он му вазда и прича, о њој и вазда ј |
| сад све почео причати</p> <p>— настави мајка живље, окренувши се Хатиџи. —</p> <p>Долазио је и |
| ре тако.</p> <p>— Тако и јес’ — потврди мајка мирно, не мичући се. — Не лажу.</p> <p>— А рашта? |
| >— Ја га нијесам звала — мирно одговори мајка, обмотавајући ми руку око врата. — Сам ми је доша |
| ..</p> <p>— На селу је — мирно одговори мајка и опет узе чибук. — Зар бих ја смјела доћи да је |
| Он не смије више ићи у Сулаге — нагласи мајка јаче и пресијече руком по ваздуху, као да тиме пр |
| ћи: сине...{S} И не смије ти приступити мајка, јер... јер... јер...</p> <pb n="387" /> <p>Мршав |
| леђима се прислони уз јастук један, док мајка и надаље чишћаше мохуне не дижући главе нити се о |
| ..{S} Свакоме нудите!.. — довикивала им мајка, која је, огрнута лахким, провидним чаршафом, вес |
| да, меко, мазно, љубећи му руку, — Како мајка?..</p> <p>Па, напунивши лулу духаном, подносила м |
| ако се боји... боји...</p> <p>На све то мајка није одговарала.{S} Само га је пажљиво слушала ло |
| са чудном љубављу неком, готово као што мајка гледа одојче своје.</p> <p>Није шала: све сам то |
| ћу ја?..</p> <p>— Доста! — готово цикну мајка и пљесну дланом о длан. — Не увијај ми ништа...{S |
| е ме, гоните ме из куће своје! — јаукну мајка кушајући да пође према вратима. –—- Како можете о |
| p>— Лажеш!..</p> <p>— Моје је!..</p> <p>Мајка рашири руке и поплашена, узбуђена, стаде између н |
| хунцут.</p> <p>— Хунцут си ти!..</p> <p>Мајка опет пође да нешто проговори, приступи му, али је |
| ..{S} Помагајте!..{S} Погибох!..</p> <p>Мајка се нагло придиже, шчепа ме за руку и брзо изгура |
| бране. — Она овђе заповиједа...</p> <p>Мајка се окрену и погледа унаоколо.{S} Изгледало је као |
| <p>— Ти?</p> <p>— Није друге...</p> <p>Мајка се распели, наљути.{S} Приступи му нагло и ошину |
| ијете ружно ће мислити о мени...</p> <p>Мајка ми приступи и поче миловати.</p> <p>— Отсада више |
| ан па... па се може преврнути...</p> <p>Мајка, која никад није била рачунџија нити је познавала |
| ијајући, дражећи, распаљујући...</p> <p>Мајка као да и сама подивља, као да се разбјесни.</p> < |
| на да пропадамо и прича о том...</p> <p>Мајка застане.</p> <p>— Ко прича? — пита узбуђено. — Ко |
| ужити нећу...{S} Лијепо је то...</p> <p>Мајка отвори чекмеџу и извади кесу с новцима.</p> <p>— |
| ..{S} А дијете добро, честито...</p> <p>Мајка застаде мало, поћута.</p> <pb n="257" /> <p>— ... |
| ..{S} А... а ти и заповиједаш...</p> <p>Мајка, нестрпљива, поче размјештати неке ствари но соби |
| е у нашој кући...</p> <p>— Па?..</p> <p>Мајка се огрну фереџом и поче се обазирати на све стран |
| ио сам ишибан због ових посјета.</p> <p>Мајка, која већ бијаше научена да је свак слијепо слуша |
| ивши се. — Не могу ја више овђе.</p> <p>Мајка га као од милоште ухвати за ухо и, онако пресамић |
| рену и готово побјеже из авлије.</p> <p>Мајка се само осмјехну.{S} Лагано оде и затвори врата з |
| бацивали им масне, неслане шале.</p> <p>Мајка, уморена и ослабљена, испочетка није ни могла ниш |
| упио некако, покуњио се и пошао.</p> <p>Мајка је гледала за њим мрштећи се и постајући све неми |
| ш душмане како се љуте и кидају.</p> <p>Мајка је опет плакала непрестано кад су јој причали о м |
| ко би стигао какав хабер из Мостара, од мајке, и по која оштрија порука од Зулфаге: да слушам х |
| та даље нисам чуо.{S} Отргнуо сам се од мајке, отео се, окренуо и тркимице пошао према Сулагини |
| <p>Како сам, нешто од бабе, а нешто од мајке, увијек добивао новаца, био сам најбогатији међу |
| > <p>А што је више зидао, новаца је код мајке бивало све мање и мање.{S} Напошљетку се и задњи |
| фага, онако недограђене, купио од твоје мајке за своје паре и.. и још их лијепо платио...</p> < |
| пет сам проплакао.</p> <p>Жао ми бијаше мајке.{S} Чинило ми се као да је Зулфага премамио, отео |
| сам већ преобучен.{S} Сједио сам покрај мајке на шилти и разговарао с њоме.{S} Опазивши ме он з |
| вом нето оплакивању погинулога.{S} Осим мајке, која је више лежала него сједила у ћошку једном, |
| сажаљевајући — срце ти је исто као и у мајке...</p> <p>Још би ти и памет била као и мајкина, с |
| p> <p>— А ако нећу?..</p> <p>— Ни мени, мајки за љубав?{S} Нећеш, зар?..</p> <p>Мени лако задрх |
| махала, посебице или у групама, и ишле мајки, наметале јој се, токорсе да је тјеше и разговоре |
| и плачући и пренемажући се поче љубити мајки и руке и врхове од папуча.{S} Захваљивао јој по д |
| етен.{S} Он и не зна друго него служити мајки и превртати хартије.</p> <p>— Зашто га ружиш тако |
| продао неколико кметова и новце предао мајки, Зулфага за дуго времена није јој додијавао иштућ |
| се погладивши по брковима кретао право мајки.</p> <p>Опазивши га, она се одмах придизала, испр |
| бичају јавивши.{S} Пошао је одмах право мајки која је сједила у врху собе на својој шилти, <pb |
| , око јације, убио је Зулфагу и наредио мајки да пријеђе мени, јер је читаво његово имање опет |
| да је Зулфага имао право кад је говорио мајки: »Готова пара у руци, најнесигурније имуће, одлет |
| ?..</p> <p>— Охо!</p> <p>Опет се окрену мајки и подругљиво узви носом.</p> <p>— Видиш ли га как |
| </p> <p>Обгрли ме.{S} Па се опет окрену мајки и указа јој на ме.</p> <p>— А шта ће овом остати, |
| /p> <p>— А шта је од тих новаца, што их мајки дао за грађевине? — запитах жешће.</p> <p>— Потро |
| бу. — Ти ћеш опет боље смислити.</p> <p>Мајки као да се свали камен са срца.{S} Одмах се развед |
| ...</p> <p>Још би ти и памет била као и мајкина, само ако те не покваре хунцути и ниткови некак |
| тенија од свију других.</p> <p>И јарани мајкини почеше се све рјеђе и рјеђе купити око баште, с |
| p>Човјек овај као да је уживао у мукама мајкиним.</p> <p>Док се она ломила, кидала и гребала, о |
| } А ја сам знао не једну, него неколико мајкиних тајни.{S} Зато, вјечито страхујући да их случа |
| оге.</p> <p>— Моја је кућа као и твоја, мајко!..</p> <p>И заплакасмо обоје, зајецасмо једно кра |
| вољи био... у јаду...</p> <p>— Нијесам, мајко...</p> <p>Она се удари у прса и поче се климати.< |
| зелен тако?..</p> <p>— Нијесам спавао, мајко...{S} Од несанице је.</p> <p>— А што су ти руке и |
| p> <p>Једино је нешто више пристајао за мајком, пазио на њу и старао се да јој што боље угоди.{ |
| е окренувши на пети заустављала се пред мајком.</p> <p>— Пјевај ми, Хајнија!..{S} Пјевај, душо |
| <pb n="247" /> тога се често свађао и с мајком и љутио се ако би га позвала када да јој помогне |
| _C34"> <head>XXXIV</head> <p>Када сам с мајком разговарао о Хамиду и његовој свађи са Зулфагом, |
| е и распитивао о свачему.{S} Питао и за мајку, за здравље јој, за слуге и слушкиње.{S} Нарочито |
| о сам се и, непрестано се склањајући за мајку и вирећи јој иза димија, очекивао свој дио.</p> < |
| Ето... тако и синоћ ударио на ме... на мајку.</p> <p>Па се некако спуза низ миндерлук, готово |
| забрати, ни један знак разумјети.{S} На мајку, на жене, на ме не хтједе ни погледати.{S} Потрча |
| говорим му безбрижно, наслањајући се на мајку. — Што ћу га питати?..{S} Зар сам дијете?..</p> < |
| прагу, изненађен, погледа и на ме и на мајку некако лукаво, испитујући, па лагано, тихо, ступи |
| е знам како, у оном часу заборавих и на мајку и на Зулфагу.{S} Бесвјесно скочих и кренух за Хај |
| ужјем?..</p> <p>— Нити сам ја ударио на мајку, ни на кућу, ни пријетио оружјем — дочекам и ја о |
| ене, од свега свијета.{S} Зато оде пред мајку, испружи шију, понизно се наклањајући и љубећи јо |
| не, мирно ме водио кући и гурајући пред мајку почео уздисати:</p> <p>— Ето... опет је био у Сул |
| ли и састајали, Зулфага је излазио пред мајку, износио некакве тужбе, рачуне и сенете, старајућ |
| украј врата. — Још ми такав лопов неће мајку гурати!..</p> <p>Опазивши пушку Зулфага поблиједи |
| ти.</p> <pb n="258" /> <p>А то као да и мајку осоколи, као да је разгали мало.{S} Готово преко |
| итаву ствар мајсторски удесили, како би мајку истакли као главног кривца и тиме ми онемогућили |
| збуњен, стидан.{S} Потрчао је да пољуби мајку, чак и мене, у руку, и заплео се, спотакао, да са |
| њега, мрско било посматрати како двори мајку, како иде за њом, <pb n="248" /> удвара се, улагу |
| ризе и дави...{S} Храна мајчина црну ти мајку подгриза и свети јој се...{S} И мајка ти сад у оч |
| ше остали момци за инад њему, опколивши мајку, као да би да је бране. — Она овђе заповиједа...< |
| рала ми се пред очима.{S} Као да гледам мајку: како блиједа, увехла, полуонесвијешћена, са расп |
| p> <p>Кад сам уљегао у собу затекао сам мајку како узваљена уз јастуке сједи на шилти и пуши.{S |
| показати врата и отјерати га.</p> <p>То мајку још више распали, наљути.{S} Цичећи и пјенушећи о |
| кућу, која ми од бабе остала и на своју мајку, која ме родила?..</p> <p>— Ето, честити ефендија |
| ђе према вратима. –—- Како можете оваку мајку примати?..</p> <p>Бржебоље притрчах и падох јој п |
| можеш само <hi>њега</hi>, него и рођену мајку тужити...{S} Она је најкривља...</p> <p>Застао са |
| и.</p> <p>— А бре пезевенк, ти ли хоћеш мајку да бијеш?</p> <p>— брекну сурово пошто ме добро р |
| сагледати краја.</p> <pb n="262" /> <p>Мајку је — видјело се — љутило и узрујавало Зулфагино п |
| се научим лоповлуцима, пехливанлуцима и мајсторијама туђинским.</p> <p>Дрека ова као да никоме |
| дио, лијепо зарадио, својом вјештином и мајсторлуком својим!</p> <p>И дође ми да издигнем руку |
| ик Зулфагин, да су обојица читаву ствар мајсторски удесили, како би мајку истакли као главног к |
| да се никад не покаже ни њежнији према мајци, да се осмјехне на њу и нашали мало.{S} Ни кад је |
| отегнуто, пажљиво пратећи сваки покрет мајчин, сваки миг. — Што ти је то требао?..</p> <p>— Ја |
| е све лакше и са сузама као да су се на мајчина њедра слијевале све муке и сви болови што сам и |
| е сада, пече и гризе и дави...{S} Храна мајчина црну ти мајку подгриза и свети јој се...{S} И м |
| улфага готово паде на кољена, дотаче се мајчина скута и пољуби га.{S} Затим, онако преклоњен, и |
| роплаках, не говорећи ништа.{S} Топлина мајчиних прсију и глас њезин, мек и звонак глас, измами |
| називао га „угурсузом“ и „несретником“, макар што га је понекад и гурнуо, ударио, — као онда ка |
| штогод заборавиле, макар комадић хљеба, макар залогај какав.{S} Ништа.</p> <p>А цријева као да |
| акар што је Хамид вазда био поред њега, макар што сам и Хатиџи непрестано препоручивао да на њ |
| Вјерујем у се, да нијесам грђи од њега, макар што је јунак, — одговорих поносито — а вјерујем и |
| мијешан ми постаде.{S} Има часова када, макар душу притискивали најтежи терети, ускипи нешто у |
| р ја, покрај света свога имућа и добра, макар ми га Зулфага и не дао сада, да се пребијам по ту |
| Ако останеш тамо, он ће ти доћи главе, макар те и мајка бранила...{S} Он се сад и не осврће на |
| м вратима, нити онако тражили дјевојке, макар што су, као и прије, прекривене танким чаршафима, |
| : нијесу ли кириџије штогод заборавиле, макар комадић хљеба, макар залогај какав.{S} Ништа.</p> |
| е протезала, ломила, увијала.{S} На ме, макар што сам је дочекивао на авлији смјешкајући се, ни |
| набусито, мрштећи се — радити уз жене, макар ме на комаде сасјекли...{S} Јок, ханума!..</p> <p |
| је некако снужден, забринут, невесео и, макар што сам стајао баш поред собних врата, прошао је |
| рстом Хајкуну да и она опипа.</p> <p>И, макар што ми није било до смијеха, једва сам се уздржао |
| у, кољеновићу.{S} Макар ми се и ругали, макар се и подсмјехивали, ја сам беговство своје био об |
| еће него у мене.{S} Макар се и свађали, макар се и љутили један на другога, опет не <pb n="389" |
| да му се наруга, подсмјехне или окоси, макар и испотаје, кришом, а камо ли јавно, отворено.{S} |
| аучени да слушају и женске заповијести, макар и домаћичине биле, не оставише оружја нити устукн |
| квоме јунаку дуго разговарати са женом, макар и са својом, и забављати се женским беспослицама. |
| ламена, да се одморим под стрехом оном, макар то била стреха и једне колибе, старе, трошне и ок |
| {S} Не узбуни се нити узнемири ниједан, макар што смо бахнули изненада и још онако оружани.{S} |
| заволио Сулагу и одушевљено га хвалио, макар што га никад очима видио није...</p> <p>Хвалио га |
| ипак хоџа се окрену мени, да ми све то, макар и укратко, протумачи:</p> <p>— Ето, то ми је Хаса |
| иједам да продаш све кметове што краду, макар их било педесет...</p> <p>— Баш твоја воља?</p> < |
| анство, — заруче, чак и вјенчају дјецу, макар и млада и луда била.{S} То се и са мном десило.{S |
| свијета, а ти... ти одмах узми Хатиџцу, макар и млади били обоје — рече. — Узми њу, узми и мира |
| дмакне барем за сахат за два хода...{S} Макар што смо се упутили тамо и ишли одлучно, без предо |
| та тихо, пригушено. — Ето, жао ми...{S} Макар и гунђао, и ружио опет... опет ми га жао...</p> < |
| авши на авлију зауставих се од чуда.{S} Макар што сам био навикнут да готово сваког дана у нашо |
| њом, ухођење његово, пажња онолика.{S} Макар га и гонила, и грдила, и ружила, он је пристајао |
| и да јој одмах скрешем, очитам све.{S} Макар био и први дан, дође ми да се свадим, поинатим с |
| абе, надјачао је све остале разлоге.{S} Макар што ми још није било до женидбе, што нијесам приј |
| е тражи, ни у кога неће него у мене.{S} Макар се и свађали, макар се и љутили један на другога, |
| љутио није, никада се јаче распалио.{S} Макар што је каткада сасвим озбиљно прорицао е ће „сврш |
| алу него беговском сину, кољеновићу.{S} Макар ми се и ругали, макар се и подсмјехивали, ја сам |
| ући шијом и закашљавајући се...{S} И, — макар сад било и смијешно, — морам рећи да сам се нажде |
| о да бјеже, измичу испред мене.{S} И, — макар то сада било и смијешно, — морао сам поскочити, ђ |
| ренутака када човјек по нагону неком, — макар и не имао јачих разлога за то, — ипак осјети е му |
| и смио бих се опкладити, да се и он, — макар колико се јуначио и претварао, — плашио исто као |
| вљали, задржавали.{S} Бојали се, зар, — макар што је Хамид ту био, – да остану близу једно друг |
| и одсијевају према сунцу, гледао их, — макар ми се и наругао овом, — са чудном љубављу неком, |
| таком памећу муке ћеш имати...</p> <p>— Макар...{S} Живот без муке и није прави живот...</p> <p |
| говори...{S} Не можеш тамо...</p> <p>— Макар...{S} Ја ћу наћи кућу — одговорих му одлучно.</p> |
| Нек је хвала Алаху кад ти проговори, а макар врата и ђаво однио! — дочека хоџа и осмјехну се.< |
| ни, била каква стара пушчетина, нож, па макар и косијер, — и њих су извлачили, и њих чистили, п |
| било кад макар с киме говори, кад прича макар о чему.{S} Ништа помогло није ни кад сам престао |
| ањем сан разбије.{S} Лакше јој било кад макар с киме говори, кад прича макар о чему.{S} Ништа п |
| силу тражећи кавге и ината, жељен да се макар с киме ухватим у коштац и да гушим, давим, бијем |
| им, о продаји кметова и о новцима.{S} И макар што су ми одговори били нејасни, сметени, непоузд |
| чеше разгледати робу, погађати се.{S} И макар што сам, — непрестано мислећи о својим недаћама, |
| ати, и мотати памук на цијеви.</p> <p>И макар што је од рођења још био необично богат, богатији |
| И дође ми да викнем у помоћ, да зовнем макар кога.</p> <p>Тад се истом сјетих Хасана, тад опаз |
| ца, да је усиљено.{S} Тиме је само хтио макар и унеколико да одагна страх а уједно и да се пред |
| замишљена, тужна слушала их.{S} Ако су макар за час престајали са грајом или почели шапутати, |
| ли не продавао.{S} Почеше тјерати дјецу макар чију, гонити их, тући.{S} Чаршинлије сада нијесу |
| лова био сам врло мало у дућану.</p> <p>Макар што је Хамид вазда био поред њега, макар што сам |
| ло и цикну:</p> <p>— Да се од мене ниси макла, бре!..{S} Само ћеш мене да служиш, само мене у о |
| му све знао, све лоповлуке, па га хтио макнути са свијета...{S} И да и Хамид није имао пушку, |
| ки. —</p> <p>Ја само иштем своје добро, мал свој, што ми га уграбили...</p> <p>— Уграбио? ..{S} |
| на којој се, слична змијској, издизала мала, ситна глава, са очима које се једва видјеле испод |
| е и лепрша, док напошљетку, омађијана и малаксала потпуно, не клоне и не спусти се пред њу.</p> |
| стављала га је, враћала се и, уморена и малаксала, опет падала по трави, ваљала се.</p> <p>У не |
| и са бабом.{S} Сви ослабили, изнемогли, малаксали, са повезаним главама, у крпе умотаним рукама |
| , опустио руке низа се и некако изморен малаксало цикнуо:</p> <p>— Рођо!..</p> <p>И чим би се о |
| > <p>Тада ми дође као несвјестица нека, малаксалост.{S} Сасвим изнемогао узвалих се и клонух на |
| мучити, стезати.{S} Због тога ме и опет малаксалост поче обузимати свега и ноге ми опет почеше |
| но и да се преда мном похвали како није малаксао, клонуо, како је још оран и расположен.</p> <p |
| од страха гледајући крв него од болова, малаксах потпуно.{S} У глави као да ми поче зујати, зво |
| е са своје двије поћерке, двије чупаве, мале, црнпурасте дјевојчице, носећи дахире у руци и поз |
| едо, дугуљасто лице дошло му још блеђе, мале ситне боре око очију и око носа ишарале га и напра |
| одврискивати и камењем ударати у ниске, мале демирли-пенџере, зазивајући по имену укућане и изб |
| мјешкао се, чудно се смјешкао, а ситне, мале очи свијетлиле му се као свијетњаци.{S} И баш због |
| је руке као да ми се изненада надуше, а мале, ситне длаке на њима нагло <pb n="318" /> почеше р |
| толико желио колико да се дочепам своје мале вјеренице ми да се на њој осветим.</p> <p>Чупао би |
| n="281" /> отворена врата зализивао уз мале, глатке, зелене лончиће на пећи, а одсијев му заиг |
| нашој кући гледам свакојаке скупове, и мале и велике, ипак сам се изненадио кад сам опазио јед |
| главу прама десном рамену и грицкајући мале, ружичасте нокте, питала ме о свему, шалила се.</p |
| џамијама, састајали се опет, окупљали у мале, ријетке гомиле и полугласно шаптали, договарали с |
| да отвори, указивао се он, онако ситан, мален, мршав, огрнут тешким дебелим ћурком, с дугим јас |
| на, по обичају, накриви главу и, држећи мали прст на устима, меко, наивно запита:</p> <p>— Шта |
| елу.{S} Лагано, кришом, опрезно, носећи мали жмирави фењер у рукама, спуштали смо се низ стрме, |
| а вретена опет зазврјаше и заиграше под малим, ружичастим прстима њиховим, а витлови са бехаром |
| ра и весела, вјечито се играјући својим малим, мирисавим јаглуком и забацујући до на врх главе |
| о пред џамијом.{S} Око њега, по сниским малим софама поредали се угледни најстарији људи, ихтиј |
| амал какав или Циганка понека, носећи у малим, калајисаним тасима и пилава, и червиша, и долме, |
| при свијести, сви су одмах, — носећи у малим, шареним тасима или у танким, везеним чеврмама, п |
| и, чисти, обијељени зидови, са два низа малих, уских пенџера, облијепљених хартијом, и са голем |
| ни балчаци ножева и срмом оковане главе малих пушака.</p> <p>И док су сви, једва кроз дим назир |
| би се под големим оџаком, у врху собе, мало појаче распламтјела ватра, одсијевали им окићени б |
| н дуже почивке, гледајући јој у лијепи, мало погнути врат, који као да је био бјељи од филдиша. |
| проговори:</p> <p>— Донесите им, ђецо, мало млијека...</p> <p>Оба момка, без поговора, дигоше |
| отишао?</p> <p>— Отишао на усташе. .{S} Мало прије ми рекоше наши кад су доносили ствари.</p> < |
| обојица ћете свршити на вјешалима...{S} Мало му је што ми чини штету по кући и авлији, него, би |
| се опет окрену мени и поче тумачити. — Мало му је што је зулума починио, него ухватио двије ђе |
| скрхати...{S} Ко год се осили, треба га мало поткресати, као што се гранато дрво поткресује...{ |
| елећи зар да накнади оно времена што га мало прије изгубила.{S} Хајкуна, покрај ње, сјецкала је |
| праг и тихо закуца алком...{S} Причека мало...</p> <p>Нико се не одазва.</p> <p>Након другога |
| мирно одбацивала кошуљу и продријемала мало, а да је ни прекорио није, ни подругнуо се...{S} Т |
| љетку као да би се пренула, освијестила мало, па баци ногу преко ноге и гласно, да сам и ја мог |
| p> <p>Напошљетку момче као да се прибра мало, освијести се, па нагло отскочи, размахну рукама и |
| им треба прекинути.</p> <p>Хасан поћута мало, замисли се.{S} Па се лагано окрену и не говорећи |
| стук одбаци испод главе.{S} Опет поћута мало.</p> <p>— Ух!..</p> <p>Изненада скочи, приступи вр |
| ући се, обасја, — као да и памет помрча мало, подивља у дивљини, па ни о чем више није у стању |
| ко се не одазва.</p> <p>Зулфага застаде мало, осврну се и као бојећи се да не побјегнем, опет м |
| добро, честито...</p> <p>Мајка застаде мало, поћута.</p> <pb n="257" /> <p>— ...{S} И казаће к |
| ко нема — прошапта узбуђено, па застаде мало и спустивши пушку на земљу чучну испод зида.</p> < |
| ти, и... — Метну прст на уста и застаде мало. — А и сад си гладан! — викну јаче и удари се по к |
| то се заморила толиким причањем застаде мало, поћута и преврну се на бок.{S} Покушаваше зар да |
| ?</p> <p>— Јесмо.</p> <p>Старац застаде мало, почеша се по упалим, мршавим прсима, — сва му се |
| ије ме читавим тијелом својим, и поведе мало.</p> <p>— Можеш ли ићи? — причини ми се као да зап |
| ељели да се та опасност одгоди, да дође мало доцније, Хасан се два <pb n="315" /> три пута освр |
| нао ушљед чега, опет бисмо вољели да је мало подаље, да се какогод одмакне барем за сахат за дв |
| ну од скорене крви антерију, раздрљи је мало и осмјехнувши се избаци:</p> <p>— Ништа!..{S} Ситн |
| <p>Хамид опет кихну.</p> <p>— Рањен је мало, па ће доћи да се лијечи...{S} И казао је да му пр |
| > <p>— У боју?..</p> <p>— Па... било је мало окршаја...</p> <p>Ја се токорсе зачудих.</p> <p>— |
| адовољне.{S} Осмјехнуше се, штипнуше ме мало за образе и опет ништа не говорећи сједоше.{S} Тан |
| /p> <p>Зулфага ми трзну руком, гурну ме мало унапријед и некако заповједнички откреса:</p> <p>— |
| .</p> <pb n="243" /> <p>И кашње, кад се мало одомаћио у кући, кад је све упознао, остао је така |
| јело и танким свиленим димијама које се мало опустиле низ кукове, са распуштеном косом што јој |
| крупне, влажне очи њезине, помутиле се мало, покрвавиле.</p> <p>— Шта је опет било? — запитам |
| мјерили од главе до пете, намргодили се мало и одмахнувши руком настављали пут.</p> <p>Јесу ли |
| му се свиђеше.{S} Пошље, промисливши се мало, опет се загрија и опет ме поче наговарати да оста |
| 20"> <head>XX</head> <p>Освијестивши се мало, зачуђено сам почео гледати и разгледати унаоколо. |
| сан, узваливши се на јастуке. — Зрно се мало нашалило.</p> <p>Па одмах стисну зубе и намршти се |
| погађању оном, у цјепкању, загријах се мало, распалих се.{S} Хвалећи робу све више и више поче |
| а му потрчим у сусрет.{S} И придигох се мало и хтједох се указати...</p> <p>Док пуче пушка.</p> |
| </p> <p>Опазивши мене као да се збунише мало, сметоше се.{S} Зулфага окрену главу према пенџеру |
| ече опет, кушајући да је привуче себи и мало подаље одвуче од врата.</p> <p>— Немој...</p> <p>— |
| нати да су ти људи научени да примају и мало страшније госте и да другују с њима.{S} Хасан због |
| епе ријечи са мном; нико да се заустави мало, да ме саслуша.</p> <p>Чак ме ни у ханове не хтјед |
| ше дукати.{S} Па се опет окрену заптији мало, погледа ме питомије и одмахну главом:</p> <p>— Др |
| Алах осудио да буду несретни, укажеш ли мало љубави (не жаљења, јер то чини још јаднијим) пружи |
| о да и мајку осоколи, као да је разгали мало.{S} Готово преко ноћи и она поста ведрија, лакша, |
| разговор, док смо нас двојица остајали мало подаље, у страни, <pb n="285" /> као стража нека и |
| ма мајци, да се осмјехне на њу и нашали мало.{S} Ни кад је изгледао најведрији није се смијао н |
| ако сам прошао код Ибрахим-ефендије, ни мало се није зачудио.</p> <p>— Па то сам ја и знао — ре |
| главу и да ме отворено погледа, провири мало из димија и пријекорно запита:</p> <p>— А шта ћеш |
| Их!..</p> <p>Па пљесну рукама и зажмири мало.</p> <p>— Бојиш се ти ноћи! — узвикну пакосно. — М |
| виђети...{S} Их!..</p> <p>Стари зажмири мало, замисли се.</p> <p>— А ко то зна? — запита отегну |
| након дуже почивке први се Хасан смири мало и полугласно запита:</p> <p>— Ко ли је тамо?..</p> |
| Богу! — узвикнух одушевљено и одахнувши мало спустим се поред друма и почнем замотавати цигар.< |
| си лежао...</p> <p>И из тиквице сасувши мало воде на длан, пошкропи се по лицу.</p> <p>— Хајде! |
| оново му даде некакав знак. — Он увијек мало једе...</p> <p>— Хм...</p> <p>— Душе ми...{S} По ч |
| ми да га гурнем у ребра, да продрмусам мало. — Мени није до чекања...</p> <p>Он као да опет за |
| запиткивати ништа све док се не утишам мало, док се не приберем.</p> <pb n="334" /> <p>Напошље |
| S} Дође ми и да запјевам, да подвриснем мало.</p> <p>— Ама је роба!..{S} Ево робе!.. — почнем в |
| били домаћини, господари у земљи, па им мало било госпоства, него још ударили и у силеџиство на |
| , да је пецнем, надражим, да се осветим мало.</p> <pb n="386" /> <p>— А ти? — запитам тихо, пол |
| " /> <p>Омален, ситан, мршав, са главом мало већом од »стиснуте шаке« како му подругљиво говора |
| би прошли поред мене, свако је застајао мало да ме поглади по глави, да помилује; ако би што пр |
| оја се при врху склопила и начинила као мало кубе, провучем се некако, сав изгребан и одрпан, к |
| {S} Ћепенке сам чак и обијелио и ишарао мало, а испод стрехе, која се још једва држала, обијели |
| р са живим људима окријепио ме, оснажио мало, — и нешто као да ме непрестано голицало да и сам |
| кад је опасност минула, барем навратио мало да види гдје сам, како сам.</p> <p>Читав низ оптуж |
| јечио и док је имао болова био сам врло мало у дућану.</p> <p>Макар што је Хамид вазда био поре |
| Само да видим рођу — вели тужно. — Само мало...</p> <p>Поклецајући и опирући се о тешки, дебели |
| вијајући хартије и гурећи се — Још само мало... ето... корак један па... па се може преврнути.. |
| p>И нигдје да застанемо, да се одморимо мало.{S} Хасан као да се никако није ни могао уморити; |
| то може јаче.</p> <p>Па као да јој и то мало било.{S} Незадовољна, зар, што само у кући, пред н |
| протезати се, хоџа као да би се пренуо мало, тргнуо се, па, одгурнувши књигу с крила и кашљуцн |
| е — отсијече хоџа кратко, па се измакну мало и чучну у крај. — Ти то не смијеш...</p> <p>Хасан |
| > <p>Опет кијамет!..</p> <p>Она устукну мало, заклони лице руком и некако покуњено, постиђено, |
| е и узвикнуше.{S} Хајкуна чак и устукну мало и сакри му се за леђа.{S} А он нагло прихвати за п |
| евојче оно, преплашено, цикну и устукну мало, сакри се за канат, док момче, изненађено <pb n="2 |
| није, —— прилегли на ћепенцима да заспу мало, покривши се великим јаглуком по глави; бегови и а |
| сам, тетурао; кашње, пошто се загријах мало, ишао сам лакше и болови у жглобовима као да су по |
| :id="SRP19132_C8"> <head>VIII</head> <p>Мало помало и мајка као да отпоче »штедити«.{S} Поче от |
| id="SRP19132_C26"> <head>XXVI</head> <p>Мало помало и хајдуци се у земљи сасвим осилише.{S} Чет |
| :id="SRP19132_C14"> <head>XIV</head> <p>Мало помало и ја се некако одомаћих у хоџиној кући.{S} |
| .{S} Хајкуна, покрај ње, сјецкала је на малој дашчици дуван за оца и нешто шапутала, Хасан је о |
| м, која се, трошна и окрхана, згурила у малој, неравној удолини једној, подупрта ода свих стран |
| зину присуству миловао је и мене и, као малом дјетету, давао ми пушке од зовине што их сваки да |
| писује нешто, непрестано вадећи из џепа малу, уску бурмутицу и непрестано потпрашујући.</p> <p> |
| та зачуђено, а низ мерџана, опружен низ малу пуначку <pb n="371" /> руку готово до лакта, прели |
| Иди!</p> <p>— Нећу.</p> <p>И потегнувши малу пушку иза појаса почнем се кочоперити, пријетити.. |
| ла се.{S} Жена, која је вазда живјела у малу и богатству, научена да свега има колико хоће и ви |
| се украј друма по један хан и као да ме мамио, дозивао себи.{S} Његови високи, чисти, обијељени |
| За ситницу, па нож бацаш према мени!{S} Мамлазе!..{S} Ако мислиш да <pb n="304" /> се бојим тво |
| аптија, недалеко од врата, чучнуо поред мангале, у руци држи овећи ибрик кахвени и чека да им п |
| вао; погледа никако ни одвајала није од мангале нити од ибрика.</p> <pb n="393" /> <p>Хасан, оп |
| > <p>Носила је велику, тешку, распаљену мангалу, на којој између жераве руменио се трбушасти, к |
| кад сам застао на прагу и прихватио за мандал, да гурнем и отворим, изненада, умотана у фереџу |
| и, зазвечала би алка на вратима и стари мандал зашкрипио би.{S} Чим би Хатиџа потрчала да отвор |
| е и радећи око њега, мислио је да би му мања и грехота и срамота била кад би се случајно и прев |
| е зидао, новаца је код мајке бивало све мање и мање.{S} Напошљетку се и задњи ћемер испразнио и |
| поче разлијевати по лицу.</p> <p>Сад се мање затварала и у собу и чешће излазила на башчу, међу |
| , новаца је код мајке бивало све мање и мање.{S} Напошљетку се и задњи ћемер испразнио и задњи |
| и рјеђе купити око баште, све их мање и мање долазило.{S} У оно доба кад су се обично окупљали |
| ће с њиме бити?</p> <p>— Отац се о њему мање бринуо него што се ја бринем — дочека мајка брзо и |
| рјеђе и рјеђе купити око баште, све их мање и мање долазило.{S} У оно доба кад су се обично ок |
| о пушака, око њих се разасуло стотинама маријаша, па се све то тресе, све трепери, дрхти, отска |
| се у џеп и, не гледајући, баци неколико маријаша преда ме, у прашину.</p> <p>— Ето.</p> <p>Па о |
| p> <p>Снужден и жалостан погледах у оне маријаше...</p> <p>Новци!..{S} Шта ће ми новци кад треб |
| се, све трепери, дрхти, отскакује...{S} Маријаши као да почеше и летити, облијетати ми око очиј |
| на устима, почнем газити по прашини, по маријашима, кешкати их ногама, разбацивати.{S} И што са |
| духан се просипа, дукати се бацају као марјаши...{S} Ко год хоће да пије, Зулфага плаћа...{S} |
| помогне у послу, да донесе воде, дрва, масла.</p> <p>— Нећу ја — говорио је набусито, мрштећи |
| јењкао, куповао стоку, сир, вуну, коже, масло, мед, воштину.{S} По десет, по петнаест товара, н |
| уке с јајима, канте с медом и мјехове с маслом, сиром и кајмаком, и, пустивши још петеро шестер |
| и, разбацају вреће са житом и мјехове с маслом по калдрми, засједну на трави и почну одбијати д |
| ући, пожудно их гледали и добацивали им масне, неслане шале.</p> <p>Мајка, уморена и ослабљена, |
| , паметни сте, мирни сте, слушате оца и матер, не убијате, не пљачкате и... нико <pb n="274" /> |
| удари и да жешће увриједи!..{S} Чак ме матере и очеви њихови митили и давали ми смокава, грожђ |
| грао се с дјецом, свађао, тукао.</p> <p>Матере се нијесам бојао много.{S} Њезине пријетње и зак |
| е са мном, све док не би Шерифа ханума, мати јој, изашла из собе и понудила нам пексимита са пе |
| ече још тише да се једва чуло — е ти се мати преудала...</p> <p>— Ах!..</p> <pb n="287" /> <p>Ц |
| ао.</p> <p>Стид је, зар, било да отац и мати виде како пристаје за мном и како се разговара, ст |
| ла.{S} И највише нам причала о некаквим маћехама, о женама које су обично биле шејтанског пориј |
| кав.</p> <p>Хасан, осврнувши се, у први мах као да се наљути и измахну руком дајући ми знак да |
| , јача је била од свега другог и у први мах на друго нијесам ни помишљао.</p> <p>Сама Хатиџа, е |
| ричиња као да десетина њих у један исти мах са неколико страна хакћу и подвикују.</p> <pb n="31 |
| .</p> <p>— Шта сад? — као да смо у исти мах хтјели запитати један другога, а сваки се устручава |
| ку, и заплео се, спотакао, да сам у два маха помислио, е ће намах посрнути и носом ударити о зе |
| м неким задовољством гледали за њим.{S} Махала читава поносила се њиме а ја, јединац му, био са |
| е, тетке, стрине, и из наше и из других махала, доврвиле би јатомице првог дана по одласку њего |
| те и непознате, из комшилука и удаљених махала, посебице или у групама, и ишле мајки, наметале |
| Непрестано сам се скитао по сокацима и махалама, играо се с дјецом, свађао, тукао.</p> <p>Мате |
| носити га.</p> <p>Кад би увече пролазио махалама нагиздан, обучен, пребацивши, по обичају, руке |
| ењем очекивао.</p> <p>Чак су и дјеца по махалама знала да се у читаву шехеру нико у томе с њиме |
| кчије гледати.{S} Забрани ми скитање по махалама, трговање, дружење са јаранима.{S} И узалуд са |
| шким, големим бошчама разносиле робу по махалама, међу жене; неколико торбара опремио сам чак д |
| који је некад са мном продавао робу по махалама и хтио отворити дућан, а који, ето, сада безбр |
| дана након тога појави се у чаршији и у махалама још читава друзина нових трговаца.{S} Добила д |
| есу ништа друго ни радили, него ишли од махале до махале, па причали и препричавали.{S} Неки су |
| штерије, диже се, у нека доба, кроз све махале једне голема граја, каква се одавно чула ни запа |
| нијесу то били само наши људи, из наше махале и из нашег комшилука.{S} Не.{S} Били су ту још и |
| лике слушкиње, које је мајка најмила из махале задихане и зајапурене, увијајући се, ломећи, гиц |
| галамили, грајали, те се чак и дјеца из махале почела окупљати <pb n="228" /> око врата и прови |
| о, па обојица кренемо и упутимо се кроз махале и сокаке „у лов, у планину“.{S} Ловили, наравно, |
| друго ни радили, него ишли од махале до махале, па причали и препричавали.{S} Неки су опет, у ж |
| омагњава поче се разлијетати по читавој махали.</p> <p>Док опет ето Сулаге.{S} Није ишао него к |
| а.{S} Мени се барем чинило да не само у махали, него у читавом шехеру хоџа није имао правог при |
| марајући, гонила ме из куће на сокак, у махалу.{S} Узалуд сам се противио, копрцао, отимао.</p> |
| о кући и авлији, него, бива, отишао и у махалу, на сокак, па тамо начинио шанац и камењем рашће |
| ним размацима, одјекивао је кроз читаву махалу и ударао, разбијао се о комшиске пенџере.</p> <p |
| мо начинио шанац и камењем рашћерао све махаљане...</p> <p>— Па кад ме неће да слушају — упаде |
| се силније и силније тресем. — Јеси ли махнит?..</p> <p>Шта је?..</p> <p>И из све снаге баци п |
| е на леђа да те ја наговарам...{S} Моја махнита глава да твоју наговара!..{S} Их!..</p> <p>А та |
| ни грђи, ни поганији, ни нераднији, ни махнитији нема и да свако зло које нас снађе избија из |
| тога удари у чудне работе неке, у праве махнитлуке.{S} Брзи и изненадни прелаз из највећега роп |
| о, и пригрлила би ме страсно, силовито, махнито и почела стезати, привијати уза се, као да ме б |
| и говорила о комшилуку и комшиницама, о махнитој Фати и паметној Злати, о чеврама што су везене |
| их, по којима одавно израсли и прилип и маховина, желећи да ту подигне нове, велике куће <pb n= |
| пукнуте зидове и клизи по мркој, трулој маховини: преливају се и шарени, седефом извезени кунда |
| на зидовима, изнад њих, висиле свилене махраме и златом извезене чеврме и готово падале по јас |
| . — проговори хоџа, па и сам отре браду махрамом и измаче се. — Једи, болан!..</p> <p>— Не могу |
| , пексимита, уштипака, или пешкеш који: махраму, јаглук, кошуљу...</p> <p>Неколико пута хтио са |
| , гдје је одмах дочекао дебели, угојени мачак и почео се играти њоме.</p> <p>И нијесам отишао н |
| живо скочи, исправи се.{S} Опрезно, као мачка кад се прикрада, приступи вратима, раскорачи се и |
| сам по старој, изрованој калдрми, гонио мачке које се купиле око сирових кожа што их комшије из |
| Ако сам јој причао о радњи, о дућану, о мачку који ми улови по четири миша на дан, о разрачунав |
| огао изговорити.</p> <p>Он се прекрсти, маши се у џеп и, не гледајући, баци неколико маријаша п |
| виривале иза каната и саме се наметале, машући нам везеним јаглуцима и лаким, шареним шамијама. |
| како стоји недалеко, на сокаку, и вреба ме, пази.</p> <pb n="265" /> <p>— А шта си радио тамо? |
| тит?..</p> <p>Па отвори врата, помилова ме по руци и лагано, пажљиво, изгура ме пред собу. </p> |
| ушам хоџу и да будем ваљан...{S} Сулага ме се још најчешће сјећао.{S} Два или три пута написао |
| у — одговорих му одлучно.</p> <p>Сулага ме прекиде:</p> <p>— Нећеш тражити...{S} Ево ти моје ку |
| ти нешто, мучити, стезати.{S} Због тога ме и опет малаксалост поче обузимати свега и ноге ми оп |
| дара плетеницама, јаглуком, шамијом, да ме штипа, уједа, чупа за бркове, издигох је у висину и |
| и изишао пред њу. — Све си оставио, да ме намучиш, душманине, као да не знаш да те могу к’о пс |
| и са мном; нико да се заустави мало, да ме саслуша.</p> <p>Чак ме ни у ханове не хтједоше прими |
| сам уредио...{S} И зарадио сам да... да ме избациш... сад... одмах.</p> <p>Пошљедње ријечи и на |
| се подсмјехне когод, <pb n="325" /> да ме изазове, те да се насред царскога друма ухватим у ко |
| ир, — који је висио крај огледала, — да ме сама опере.{S} Отирући и обгрлила ме и некако збуњен |
| волио много.{S} Никад не би прошао а да ме не омилује и не штипне за образ.</p> <p>Кад би нам д |
| о.{S} Познао сам одмах да се упињала да ме што више задржи будна и да ми причањем сан разбије.{ |
| ло.</p> <p>— Па зар нијесам зарадила да ме осуде? — рече изнемогло, промукло, блесаво нас гледа |
| гдје једем...{S} И увијек их молила да ме поздраве, да ми понесу понуда каквих: пите, пексимит |
| тио послушати, наређивала је слугама да ме узму у нарамак и на силу избаце пред врата.</p> <p>Т |
| ни јекнути, ни застењати, од страха да ме ко не чује, не опази.{S} Ко зна да се нијесу они трг |
| менима. — Остарио чо’јек, па не може да ме гледа...{S} А он одавно у овој кући... добар је... п |
| очекује Зулфага и као стане преда ме да ме одбрани. — Млад је још...{S} Не зна...</p> <p>На жал |
| за све што је патила.{S} Старала се да ме заузда, стегне, пригњечи што може јаче.</p> <p>Па ка |
| еније и, као кривац какав, бојећи се да ме отворено погледа, окрену главу према мусан-дери. — О |
| ошто ме добро разгледа, старајући се да ме напријед преплаши дреком и крвничким погледима. — Ти |
| се о мени прича као о јунаку и... и да ме сви хвале...{S} Их!..</p> <p>Па измахну руком и окре |
| , а ипак не смијући да ми приступи и да ме такне. — Лакше ће ми бити, ако ме пригњечиш...{S} Уб |
| } Не смијући сасвим да дигне главу и да ме отворено погледа, провири мало из димија и пријекорн |
| 2_C32"> <head>XXXII</head> <p>Видећи да ме никако не може наговорити да примим мираз, Сулага пр |
| , живино? — откреса он, покушавајући да ме сустигне и задржи. — Стој!..{S} Јеси ли готов?..</p> |
| а поче ме пипати иза врата, кушајући да ме одигне од тала, исто онако као што ме и хоџа одигнуо |
| понесох је по соби и, не бранећи јој да ме удара плетеницама, јаглуком, шамијом, да ме штипа, у |
| нути.{S} Додуше овдје, у прсима, као да ме гризло нешто, пекло ме.{S} Неко као да ме прекоравао |
| ком, она као да је пазила на ме, као да ме чекала на вратима, за канатом сакривена.{S} Мени се |
| један топао, њежан поглед на ме, као да ме пита за дозволу, приступи му:</p> <p>— Хоћеш ли још |
| очела стезати, привијати уза се, као да ме брани, отима од некога...</p> <p>Једне вечери, пошто |
| ва као да неко пристаје за мном, као да ме узастопце прати.</p> <p>О свему томе нијесам смио ни |
| одмах као да ми се сасуши грло, као да ме неко поче давити.</p> <p>— Зулфага је то видио и зат |
| их му ништа, не рекох ријечи.{S} Као да ме гурну неко, брзо, без размишљања, скочих са ћепенка |
| а, студен ми се прели преко леђа као да ме неко хладном водом полијева, обје руке као да ми се |
| рам меса болио ме.{S} Било ми је као да ме неко читав дан ударао са врећом препуном пијеска, те |
| ао се украј друма по један хан и као да ме мамио, дозивао себи.{S} Његови високи, чисти, обијељ |
| гризло нешто, пекло ме.{S} Неко као да ме прекоравао, е сам и сам био рђа, кукавица, готово из |
| ми задрхташе, стресох се, и неко као да ме прикова на мјесту.{S} Пуцањ, још јачи и још силнији, |
| е зауставило, задржало ту, нешто као да ме гонило да потрчим вратима, да гурнем у канат, отвори |
| ме да их мрвим, уништим, и нешто као да ме поче голицати на смијех...</p> <p>— А рашта се саста |
| епио ме, оснажио мало, — и нешто као да ме непрестано голицало да и сам запјевам.{S} И у обијес |
| ити, и при сваком њиховом трзају као да ме неко боцкао безбројним иглицама, трњем.</p> <p>Тада, |
| ни прекор био ми је увијек тежи него да ме ударио, ошамарио, истукао.</p> <pb n="278" /> <p>Па, |
| p>Један је, шта више, и измахнуо био да ме ошамари и дочекао ме псовком.{S} Ни сам не знам како |
| ући, радознао: шта би Зулфага учинио да ме оваквога види. — Нећу се преоблачити...</p> <p>— Нећ |
| и поред мене, свако је застајао мало да ме поглади по глави, да помилује; ако би што проговорил |
| и!..</p> <p>— Баш?..</p> <p>— Мјесто да ме пожалиш, ругаш се.</p> <p>— А рашта да те жалим? — з |
| сан плазећи ми језик.</p> <p>— Хоћеш да ме оставиш, изневјериш, па си хотимично започео свађу.< |
| џије из својих дућана, изненађени, када ме виде онако крвава, а нож одсијева према сунцу и изна |
| зовине што их сваки дан правио; каткада ме узимао и на леђа и почео потркивати по соби ржући ка |
| Ја говорим како мислим.</p> <p>Изненада ме обузе нека чудна љутња.{S} Криво ми што он, Хасан, ј |
| , ни кад наусница нагари...</p> <p>Тада ме некако обузе чудан стид, изненада.{S} Сметох се, збу |
| ника застаде.{S} Заустави коња, погледа ме и кратко запита:</p> <p>— Шта ћеш?</p> <p>— Дај!</p> |
| Па се опет окрену заптији мало, погледа ме питомије и одмахну главом:</p> <p>— Други пут буди п |
| м и некако покуњено, постиђено, погледа ме једним оком испод рукава, чије златом извезене гране |
| ли?..</p> <p>Она подиже главу, погледа ме.{S} Пуно, бијело лице освијетљено ватром, свијетлило |
| па једну ногу опружи напријед и погледа ме изазивачки. — Таки ли си?..</p> <p>— Зевзече!</p> <p |
| димо?..</p> <p>— запита стари и погледа ме својим жутим, помућеним очима које му испод плиткога |
| <p>Хасан одгурну пушку ногом и погледа ме.</p> <p>— Имаш ли што да се једе? — запита живо. —</ |
| дому: — запита затим шапатом и погледа ме пажљивије. — Јесу ли ти што причали?..</p> <p>— Ништ |
| тефтер, одиже наочаре на чело и погледа ме.</p> <p>— Робе хоћеш?..{S} Ево!,.</p> <p>И стаде пре |
| ра!..</p> <p>Затим се измакну и погледа ме испод ока, поплашено.</p> <p>— А тад... замуца трзај |
| но, молећи, па разгрну фереџу и погледа ме својим лијепим, крупним очима. — Чекај, да те мајка |
| гледајући, баци неколико маријаша преда ме, у прашину.</p> <p>— Ето.</p> <p>Па ободе коња и одј |
| и великим плавим брчинама, стаде преда ме, поносито зазвеча сабљом и набусито проговори:</p> < |
| хоћеш?..{S} Ево!,.</p> <p>И стаде преда ме и поче показивати.</p> <p>Нити сам пазио много, ни р |
| изненада, умотана у фереџу, изађе преда ме, ухвати ме за руку и снажно повуче.</p> <p>— Чекај — |
| е, нити је више зазирала да изађе преда ме у мушком одијелу.{S} Лагано, кришом, опрезно, носећи |
| кад би отишли куда, — излазила је преда ме, јављале се, слободна, ведра и весела, вјечито се иг |
| брзо дочекује Зулфага и као стане преда ме да ме одбрани. — Млад је још...{S} Не зна...</p> <p> |
| сира, кајмака.</p> <p>Све остави преда ме на ћилим, сједе ми уз кољено и, непрестано гледајући |
| како и пазарујем код је он ту.{S} Вазда ме премјеравао мрким погледом кад бих случајно, мјерећи |
| ено и наслони ми главу на прси, — вазда ме зове...{S} Једном иште: „Дај чашу воде“... други пут |
| бабине да ће »бит човјек«, — која је за ме значила много, — ја сам му први приступио и отада ви |
| /p> <p>Растанак са Хасаном значио је за ме и — растанак са Сарајевом.{S} Друкчије се није могло |
| па му оштрицу, и, као заклањајући се за ме, некако поребарке крену напријед.</p> <p>— Хајдемо — |
| лаје, штекће, подврискује.</p> <p>Језа ме поче обузимати од тога необичног клепетања, студен м |
| прошапта она преплашено приљуби се уза ме. — Шта?..</p> <p>— Ништа...{S} Не бој се!..</p> <p>И |
| јући очи и све више приљубљујући се уза ме. — Ономадне... кад сам чула да си погинуо... вриснул |
| њима бих зликовац био...{S} Нико се уза ме усрећио не би...{S} Нико!</p> <pb n="396" /> <p>У ме |
| Води ме!..</p> <p>Па се опет приви уза ме, усиљавајући се да се кроз сузе осмјехне.</p> <pb n= |
| и од бабе остала и на своју мајку, која ме родила?..</p> <p>— Ето, честити ефендија, — упаде Зу |
| ледајући као да се буди иза сна. — Нека ме убију, објесе, утуку, нека муче колико хоће, све сам |
| иступала и мени, улагивала се, миловала ме, љубила и давала новаца, само да не причам о свему о |
| јецати...</p> <p>Једне вечери дочекала ме пред Сулагиним вратима.{S} Баш кад сам застао на пра |
| ="359" /> се окретала око мене и пипала ме по прсима, по раменима.</p> <p>— А сад... рекоше... |
| во крвнички хватате ме за прса, обарала ме и, вадећи испод басамака дугачку шибу једну, — која |
| рицкајући мале, ружичасте нокте, питала ме о свему, шалила се.</p> <p>Није у нас било ни стиска |
| ши крај врата, тихо, изморено, запитала ме:</p> <p>— А зар си будан?..</p> <p>Па и не сачекавши |
| и, пошто је обје руке забољеле, пуштала ме и затварала у собу, не допуштајући више никако ни да |
| н, о разрачунавању са Зулфагом, слушала ме пажљиво, као да сам китио најзаноснију љубавну изјав |
| ку и све, дјеца, колико их било, почела ме пецкати и дражити.{S} Нијесам готово нигдје могао кр |
| вјечито чувала само због мене, — почела ме шибати по рукама, плећима, бедрама, по глави.{S} Уза |
| нога јутра, управо у свануће, пробудила ме необична хука и граја у авлији нашој.{S} Као поплаше |
| и што ме онолико тукла и мучила, нудила ме слаткишима, тепала ми, миловала...{S} Каткада, на ве |
| да ме сама опере.{S} Отирући и обгрлила ме и некако збуњено, сметено промуцала:</p> <p>— Спрема |
| а рукав и ударајући, шамарајући, гонила ме из куће на сокак, у махалу.{S} Узалуд сам се противи |
| не бих одао баби, и тепала ми и митила ме, мазила.</p> <p>Кад би бабо по обичају кренуо кадика |
| замамила вјешто и тек пред зору пустила ме да заспим, да се одморим иза толиког разговора. </p> |
| нчеве, мајка би одмах дотрчала, дирнула ме за рукав и ударајући, шамарајући, гонила ме из куће |
| ="395" /> <p>Други пут, опет, зауставља ме Хатиџа.</p> <p>— Да се договорим с тобом због кметов |
| S} И много поче обећавати.{S} Обећањима ме и замамила вјешто и тек пред зору пустила ме да засп |
| аде знак да изађем.</p> <p>Пред вратима ме дочека Сулага, немиран, усплахирен.{S} Тутну заптији |
| нак разумјети.{S} На мајку, на жене, на ме не хтједе ни погледати.{S} Потрча право бедевији, ух |
| но се протезала, ломила, увијала.{S} На ме, макар што сам је дочекивао на авлији смјешкајући се |
| о све то лакши, бржи и окретнији.{S} На ме се готово ни освртао није.{S} Само кад би видио да с |
| олазио сокаком, она као да је пазила на ме, као да ме чекала на вратима, за канатом сакривена.{ |
| бити, да сам је ја убила и зажалила на ме — прошапта снуждено. — Јадна моја кумра!..</p> <p>За |
| и најприје један топао, њежан поглед на ме, као да ме пита за дозволу, приступи му:</p> <p>— Хо |
| јеле на образу.</p> <p>— Хоћеш ли се на ме наљутити? —- запита меко, плашљиво, тихо, а глас јој |
| више не дођем.</p> <p>— Љутиш ли се на ме? — запита она узбуђено и рашири руке, као да би да к |
| наш — рече, па, и не погледавши више на ме, изиђе из собе. </p> </div> <div type="chapter" xml: |
| стаде на прагу, изненађен, погледа и на ме и на мајку некако лукаво, испитујући, па лагано, тих |
| је све жешћа, све осорнија.{S} Чак и на ме поче друкчије гледати.{S} Забрани ми скитање по маха |
| <p>— Не питај...{S} Иђи...{S} И пази на ме!..</p> <p>Јака, необична дрхтавица поче ме обузимати |
| ивуче себи.</p> <p>— Нећеш се љутити на ме, ако ти нешто кажем?</p> <p>— отегну.</p> <p>— Шта?. |
| S} Страх ме од Хасана који не пазећи на ме корача напријед, а цијев пушчана високо му стрши изн |
| <p>Пошто отјерах муху од њега, баци на ме један уморан, тужан поглед, па склопи очи.{S} Причин |
| Па се опет окрену мајки и указа јој на ме.</p> <p>— А шта ће овом остати, ако и добра пролете |
| /> може да заборави, да омрзне ни он на ме ни ја на њега.{S} Опет смо најближи, највјернији, на |
| ме у скут. — Нијеси, зар, заборавио на ме?</p> <p>Тада би замолио да му коњушницу отворим и да |
| јниче, јер... јер си пошље заборавио на ме и престао ми долазити, — рече распаљено. — Другијем |
| резао се или опржио, није се сажалио на ме, нити ме почео тјешити.</p> <p>Шта више, као да се и |
| </p> <p>— Ето... тако и синоћ ударио на ме... на мајку.</p> <p>Па се некако спуза низ миндерлук |
| и се и пренемажући. — Све?..</p> <p>Она ме испод ока погледа, узвије носом и љутито се окрене п |
| аги, бојала се новог каква кијамета, па ме зато и одбијала.</p> <p>Али опет кад сам понекада иш |
| ија хрче“, прошапута окрећући ми се, па ме опет поче миловати по руци.</p> <pb n="343" /> <p>— |
| ећ сазнало штогод о мојој хајдучији, па ме сад зову и хоће да испитују.{S} Читавим путем нисам |
| сан као да се препаде од тих ријечи, па ме снажно гурну и руком ми зачепи уста...{S} Загледа се |
| алостиво.{S} Каже: „Додијао сам вам, па ме и не гледате... бјежите од мене... гоните ме“...</p> |
| зачуђен, искривио се, подигао главу, па ме само гледа, премјера ме свега и трљајући руке шапуће |
| стави ме!</p> <p>— Дижи се!..</p> <p>Па ме ухвати за руке, издиже и, силом ми упртивши пушке и |
| ине ми кажу све...{S} Куку!..</p> <p>Па ме узе испод пазуха, повуче ме у собу и гурну на шилту. |
| ила други <hi>свједок</hi>...</p> <p>Па ме ухвати за подбрадак и погледа ми у очи.</p> <pb n="3 |
| лијед тако?..{S} Шта ти је?..</p> <p>Па ме обгрли, приви ми главу на прси и, спустивши ми усне |
| ..</p> <p>Мајка се нагло придиже, шчепа ме за руку и брзо изгура из собе.</p> <p>— Иђи! — проша |
| дигао главу, па ме само гледа, премјера ме свега и трљајући руке шапуће нешто, непрестано шапућ |
| х од ножа одмах ме растријезни, натјера ме да се приберем.{S} И сва крв као да ми изненада јурн |
| ва ме по руци и лагано, пажљиво, изгура ме пред собу. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
| — Смајиле, Смајиле, спаваш ли? — запита ме уплашено након дуже почивке. — Јеси ли будан?</p> <p |
| >— Рашта се онако засмијала?..{S} Рашта ме почела пецати? — питао сам се, газећи по оштром шљун |
| ..{S} Шта?{S} Како то?..</p> <p>— Ништа ме не боли сад...{S} Добро сам — једва сам се некако мо |
| крилу, по новим, свиленим димијама, кад ме опази некако поплашено устукну натраг и одиже руке.< |
| куће, ама...{S} Кад дођем тамо, па кад ме запитају: „Ђе си био?..“ зар да им рекнем „Ниђе“...< |
| ашћерао све махаљане...</p> <p>— Па кад ме неће да слушају — упаде Хасан сурово и гурну главом |
| зар да им рекнем „Ниђе“...</p> <p>И кад ме запитају: „Шта си радио?“ зар да рекнем „Ништа“...{S |
| више, она као да се бојала мене и никад ме није смјела јаче ударити или казнити жешће.{S} Пусти |
| оклињући и псујући немилосно!..{S} Стид ме и сад да причам о томе!..</p> <p>Нешто из радозналос |
| ебаци шамију преко очију.</p> <p>— Стид ме...</p> <p>Стао сам као укопан и нијесам знао ријечи |
| Шта си учинио? — запита шапћући, а све ме јаче стиска за руку и трза њоме. — Како си могао оно |
| /p> <p>И не пуштајући ми рамена, изведе ме на чаршију. </p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
| акве хаљине, препријечи ми пут и хтједе ме зауставити, али се брзо отргнем од ње, измакнем се, |
| ти?..</p> <p>— Ништа не питај — прекиде ме и лукаво намигну. — Овога пута све је било добро...{ |
| о, <pb n="256" /> па се придиже и отрже ме од Сулаге. — Нисам ја трошаџија, па да бацам паре уз |
| да се уредим ни да прашину стресем, узе ме чврсто за руку и нагло поведе кроз уске, тијесне сок |
| S} Нити питајући нити говорећи што, узе ме за руку и као дијете какво поведе за собом у кућу.{S |
| рен.{S} Тутну заптији нешто у руку, узе ме за раме и повуче за собом.</p> <p>— Бјежи одовлен — |
| — рече и Хајкуна меко, па се саже и узе ме за руку. — Устани и хајде с нама...{S} Ево смо дошли |
| ћа изненада освоји ме, замами.{S} Обузе ме жеља и да се спустим покрај ње, да пољубим, угризем, |
| , да је подражим.{S} И чудна жеља обузе ме да се поиграм њоме, да је намучим.</p> <p>— А рашта |
| да јурну у образе и страшан бијес обузе ме.</p> <p>— Теби се смијем, — дочеках оштро, стискајућ |
| снивао.{S} Чак ни Хасанова порука није ме могла потсјетити на то.{S} Радост што ћу опет виђети |
| до ме подухвати испод пазуха, подуприје ме читавим тијелом својим, и поведе мало.</p> <p>— Може |
| <p>— Нећу без договора.</p> <p>И обоје ме тако заустављали, задржавали.{S} Бојали се, зар, — м |
| .</p> <p>Она ђаволасто прискочи и почне ме чупкати за бркове.</p> <p>— Па... па... па... — вели |
| зна!</p> <p>По несрећи мојој, презирање ме пратило читавим путем.{S} Нико да проговори лијепе р |
| о дати кћер, како сам се удомазетио, те ме као слијепца каква храни и издржава?..{S} И шта би с |
| .{S} Немилосно, готово крвнички хватате ме за прса, обарала ме и, вадећи испод басамака дугачку |
| аплака, побјеже из собе.</p> <p>— Убите ме, гоните ме из куће своје! — јаукну мајка кушајући да |
| јеже из собе.</p> <p>— Убите ме, гоните ме из куће своје! — јаукну мајка кушајући да пође према |
| не гледате... бјежите од мене... гоните ме“...</p> <p>Други пут, опет, тужила ми се како јој не |
| вих разговора, — увијек страховао да ће ме позвати преда се и да ће судити жешће и суровије нет |
| у очајно — живјети ми не да...{S} Убиће ме разбојник.</p> <p>—— Хајдук, бре! — узвикну и бимбаш |
| чки додирнувши својим носом у мој, поче ме шкакљати по лицу својом бујном, коврџавом косом.</p> |
| брзо настави разговор о другом.{S} Поче ме питати и за Јована, за дућан и обећа нам дати новаца |
| купио ништа!..</p> <p>И срџба нека поче ме обузимати, чудна, пакосна срџба, каква обично избија |
| е, приступи ми и не говорећи ништа поче ме пипати иза врата, кушајући да ме одигне од тала, ист |
| ..</p> <p>Јака, необична дрхтавица поче ме обузимати све више, мрави као да ми почеше милити уз |
| ошапта, па отрже струк феслиђена и поче ме шкакљити по врату. — Сад нас нико раставити неће.</p |
| } Шта је? — забринуто запита она и поче ме миловати по коси, по образима. — Ђе те боли?..{S} Шт |
| — Не дај му — живо дочека Хатиџа и поче ме дрмусати за рукав, теглити. — Није он здрав!..{S} Не |
| та је?.. — запита Хасан презриво и поче ме гуркати ногом. — Је ли то мушки?..{S} То?..</p> <p>— |
| стрча нам неко у фереџи у сусрет и поче ме дрмусати.</p> <p>— Смајиле, болан!..{S} Јеси ли жив? |
| p>Зато поред све њихове љубазности поче ме обузимати нека чудна сјета, туга нека.{S} У неколика |
| и, мисао о зецу и његову злоношењу поче ме све више мучити.{S} И најпаметнији човјек у неким ча |
| >Али, за чудо, неки необичан страх поче ме све више и више обузимати, освајати ме.{S} Страх од |
| .</p> <p>Па ме узе испод пазуха, повуче ме у собу и гурну на шилту...</p> <p>— И гладан си био, |
| а, узевши духана из моје кутије, повуче ме себи:</p> <p>— Немој ићи...{S} Остани, — каже.</p> < |
| и се несреће, ступи ми на дућан, повуче ме са ћепенка и сам поче затварати.</p> <p>— Бјежи куд |
| чели и да вичу, протествују.{S} Назваше ме лацманом, Швабом, Чифутом, који иза ручка ни сахат н |
| } Обоје се склепташе око мене, опколише ме.</p> <pb n="288" /> <p>— Шта слиниш, женскоњо?..{S} |
| у задовољне.{S} Осмјехнуше се, штипнуше ме мало за образе и опет ништа не говорећи сједоше.{S} |
| ао да ми је давао нове снаге, као да би ме намах осоколио.{S} Одмах би почео и живље корачати и |
| е, јецање.{S} Сваки пут нешто као да би ме зауставило, задржало ту, нешто као да ме гонило да п |
| да, на велико моје чудо, и пригрлила би ме страсно, силовито, махнито и почела стезати, привија |
| ћу и ко вам га натовари...</p> <p>Па би ме обгрлио и почео миловати:</p> <p>— Штета...{S} Штета |
| улагу и никакви јауци ни помагања не би ме могли умилостивити.</p> <p>— Убићу је! — пријетио са |
| а остати на сокаку.</p> <p>— Како ли би ме тад душманке гледале и како ли би се светиле!.. — го |
| рчати авлијом ни заиграти се.{S} Чим би ме угледала како се врзам и како правим шанчеве, мајка |
| оклецујем од глади и умора, погледао би ме попријеко, подругљиво узвио носом и одлучно, заповје |
| } Сваки пут када би наљегао погледао би ме испод ока, лукаво намигнуо и накашљао се.{S} И то ка |
| ут ме оставише без одговора.{S} Само би ме једним презривим погледом премјерили од главе до пет |
| ..</p> <p>Па се пропе на прсте и пољуби ме у образ.</p> <p>— Слатки мој!..{S} Шећеру мој!..</p> |
| е!..</p> <p>— Пошао на усташе — поправи ме он и потврди главом. — Осилили се, па их треба скрха |
| <p>— Не питај!..{S} Пусти!..{S} Остави ме овако...</p> <p>— Сад си мој... мој... мој... и ја т |
| ="299" /> <p>— Дижи се!</p> <p>— Остави ме!</p> <p>— Дижи се!..</p> <p>Па ме ухвати за руке, из |
| и својом главом... — замуца он и остави ме. — Па... па.. видила си каквих имамо пријатеља, па.. |
| нешто се договарали, шапутали.{S} И сви ме гледали некако меко, питомо, сажаљевајући.{S} Ако би |
| {S} Ако желиш добра и себи и мени, води ме!.. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19132_ |
| <p>— Одмах?..</p> <p>— Узми!..{S} Води ме!.. — узвикну јаче и поче чупати шамију, кидати је, к |
| твоја...</p> <p>Ничија више...{S} Води ме!..</p> <p>Па се опет приви уза ме, усиљавајући се да |
| осмјехне.</p> <pb n="375" /> <p>— Води ме, јер... јер...</p> <p>— Јер?..</p> <p>Сакри ми главу |
| а занијемих, скамених се.</p> <p>— Води ме! — опет убрза склапајући руке, увијајући се, молећи. |
| орио!..</p> <p>Његова хладноћа раздражи ме, распали још више.</p> <p>— Један исти човјек не мож |
| његова бјелина и пуноћа изненада освоји ме, замами.{S} Обузе ме жеља и да се спустим покрај ње, |
| се ослободио неког големог терета који ме давио, притискивао, мучио.</p> <p>Шта више, — желећи |
| т, не осврћући се ни на пролазнике који ме поздрављали, <pb n="346" /> ни на комшије који ми се |
| , замријех, пажљиво се обзирући није ли ме ко чуо или опазио...</p> <p>И сам Хасан као да се пр |
| и нагло се рашири преда мном. — Јеси ли ме заборавио?</p> <p>— Хасане!..</p> <p>Готово одгурнув |
| ши руком настављали пут.</p> <p>Јесу ли ме држали за скитницу каква, за лопова, бескућника? ..{ |
| е ивице од чарапа.</p> <p>— Познајеш ли ме? — подвикну струка некако весело, па заигра насред д |
| има и кушљајући их, гњечећи. — Хоћеш ли ме уморити са твојим кукањем, хоћеш ли убити?..</p> <pb |
| мо се ватри.{S} Не знам управо шта, али ме нешто силно гонило, гурало напријед и да сам могао, |
| к слали некога по ме, поручивали, звали ме.</p> <p>И није да су ме звали због крупних каквих ст |
| а комшије који ми се јављали и зазивали ме на какву.{S} С рукама у џеповима ходао сам по старој |
| удараца...</p> <p>Па ипак —— остављали ме на миру.{S} Мајка је, шта више, иза тога постајала и |
| мени ништа спомињали нијесу, ни питали ме.{S} Хасан, као да ништа ни било није, опет ме позива |
| — узвикну ражљућени Хасан и престријели ме погледом. — Наћерао си зеца да искочи и то ће нам не |
| и, нико увриједити.{S} За ручком нудили ме најбољим залогајима и натјеривали да више <pb n="286 |
| !..</p> <p>А тад се окрену мени, загрли ме и поче љубити.</p> <p>— Добро и ваљано момче моје, — |
| ме некако постиђено, мазећи се, обгрли ме око врата и привуче себи.</p> <p>— Нећеш се љутити н |
| Тешко теби! — уздахну Хајкуна и обгрли ме чвршће. — Знаћеш шта су муке...</p> <p>Хоџа одиже књ |
| ! — узвикну весело, па притрча и обгрли ме. — Аферим!..{S} Нисам ни знао да имаш тако срце и... |
| ак руком да му приступим.</p> <p>Обгрли ме.{S} Па се опет окрену мајки и указа јој на ме.</p> < |
| > <p>— Па... па... кад си ми драг, узми ме!.. — узвикну готово плачући. — Што отежеш са свадбом |
| — Што отежеш са свадбом?..</p> <p>Узми ме!..{S} Сјутра, прексјутра, одмах!..</p> <p>— Одмах?.. |
| штише.</p> <p>— Освети ми се!..{S} Гони ме!.. — протепа молећи, заставши преда мном са раширени |
| ...</p> <p>И унесе ми се у лице, а чупи ме почеше шкакљати по образима.</p> <p>— Јер? — отегну |
| вртећи главом и, одигнувши прст, удари ме по носу. — А ја знам да треба...{S} Кад се кућа кући |
| /p> <p>Па ми пружи хоџину пушку и удари ме по рамену.</p> <p>— Буди ми јунак! — рече. — Ни од ш |
| овори!..</p> <p>— Па... па... па.. удри ме, молим те — замуца Зулфага и поднесе јој главу да га |
| издигла једну руку изнад главе и мјери ме једним необичним, и поплашеним и радосним погледом.< |
| p>— Их!..{S} И ти се уплашио! — прекори ме Хасан подругљиво, гледајући ме преко рамена. — Баш с |
| ичем.</p> <pb n="405" /> <p>— Примио си ме болесна, и хвала ти на томе...{S} Сад сам, ево, здра |
| сам отишао на састанак.</p> <p>— Што си ме звала? — питао сам је сјутрадан, кад смо се нашли и |
| аке и пријетећи, — теби, будало, јер си ме повео ни сам не знаш куда и јер не знамо шта радимо |
| олико рука, уз необичну дреку, прихвати ме тада, одиже од земље.{S} Неко ме зали и водом по лиц |
| мотана у фереџу, изађе преда ме, ухвати ме за руку и снажно повуче.</p> <p>— Чекај — прошапта н |
| pb n="376" /> <p>Па, смијући се, ухвати ме за рамена, изгура пред врата и затвори канат.</p> <p |
| Затим ме опет премјери погледом, ухвати ме големом својом шаком иза врата и подиже од земље.</p |
| ги пролазнини почеше освртати и гледати ме зачуђено. — Робе!..</p> <p>Робе!..{S} Нова!..</p> <p |
| ме све више и више обузимати, освајати ме.{S} Страх од шуме, од зеленила, од дрвећа онога које |
| ао змије и запињати ми за ноге, ударати ме по бутима, теглити земљи...{S} Почех посртати. </p> |
| .{S} Осјетивши да сам уљегао, — видјети ме није могао, јер нити се окренуо према вратима ни пом |
| ни у лице почну причати о мени, хвалити ме, надметати се управо у похвалама.</p> <p>— Никад ниј |
| или опржио, није се сажалио на ме, нити ме почео тјешити.</p> <p>Шта више, као да се и веселио |
| >Ни мене нијесу остављали на миру, нити ме штедјели.{S} Кад бих прошао чаршијом, са јараном кој |
| и заклетве ништа помагале нијесу, нити ме могле натјерати да се смирим и да, као слушче какво, |
| /p> <p>А глад почела додијавати, мучити ме.</p> <p>Испочетка нијесам је ни осјећао толико; стид |
| S} Нико бољи! — узвикну заносно, љубећи ме. — Ти... ти никад кумре убио не би...{S} Јадна моја |
| је сагињући се готово до земље и љубећи ме у скут. — Нијеси, зар, заборавио на ме?</p> <p>Тада |
| .{S} Трзала се, љутила, плакала, нудећи ме да ја све узмем у своје руке, молећи, преклињући.{S} |
| утио — отегну некако ђаволасто, дражећи ме. — Зато?..</p> <pb n="373" /> <p>Узнемирен, сметен, |
| ила љешнике и, намигујући и као дражећи ме, пробирала језгре и грицкала их.</p> <p>— А, чини ми |
| прекори ме Хасан подругљиво, гледајући ме преко рамена. — Баш си јунак!..</p> <p>— Плашио си с |
| јуче — кратко одговори он, не гледајући ме.</p> <p>— У боју?..</p> <p>— Па... било је мало окрш |
| о, не говорећи ни ријечи и не гледајући ме чак.{S} Знали су добро да ћу се и сам досјетити од к |
| И ти ћеш га одбити?..</p> <p>Гледајући ме некако постиђено, мазећи се, обгрли ме око врата и п |
| , сакривен чучао покрај врата, чекајући ме да изађем из куће и кренем у чаршију.</p> <pb n="252 |
| Сретан ли си! — викну јаче, стискајући ме за мишицу.</p> <p>Сулага дохвати велики бакрени ибри |
| у кућу, — као досјети се она, хватајући ме за руку. — Нипошто!..</p> <p>Мени сад истом свану пр |
| ш то? — запита ефендија меко, хватајући ме за руку. — Зар си толико љутит?..</p> <p>Па отвори в |
| итао је тихо и као забринуто, хватајући ме за руку и привлачећи себи.</p> <p>— Шта си ишао?..{S |
| ве, полуголе и одрпане, и — не питајући ме, — сједио с њима, сашаптавао се и пунио фишеке.</p> |
| ери, кад сам се враћао кући, дочекујући ме на авлији, имала је понешто ново да прича о њему.</p |
| њежно, испрекидано запита она, милујући ме по глави. — Смајиле!..</p> <p>— Не питај!..{S} Пусти |
| ше да се исплачем.{S} Хајкуна, милујући ме и притежући себи и сама проплака; у превијању и трза |
| Ибрахим ефендија тише, као успављујући ме. — Све нам је казао...</p> <p>— Лупеж!..</p> <p>Нешт |
| се тако знаш бранити...</p> <p>Тапшући ме по рамену настави ватреније:</p> <p>— То... то ваља! |
| но га! — узвикну и опет, па, погледавши ме, збаци пушку с рамена и сједе у траву. — Стигли смо. |
| ви, узвикнуо сам од чуда.{S} Погледавши ме, као да се и он застиђе, смете, па на силу поче кашљ |
| почела пуцати, попуштати.{S} Погледавши ме осмјехну се и порумени још више.{S} Наточивши кахву |
| ави се.</p> <p>— Стој!</p> <p>Упознавши ме боље, као да се застиди и збуни.</p> <p>— Што си виђ |
| та — одговарао је сваки и не саслушавши ме добро. —— Хајде даље!..</p> <p>Један је, шта више, и |
| <p>Опет се засмија, закикота и, узевши ме за руку, поведе у собу.{S} Застадох као укопан кад п |
| p> <p>Сама Хатиџа, једне вечери, узевши ме за руку и као шалећи се избаци како ми је јаран крша |
| } А трећега дана дошао је мени и узевши ме за руку, повео за собом у закутак један.</p> <p>— Да |
| широким, гуравим витловима.{S} Опазивши ме, спустише танка ишарана вретена у крило, погледаше ј |
| шилти и разговарао с њоме.{S} Опазивши ме он застаде на прагу, изненађен, погледа и на ме и на |
| ешива некакве хаљине, крпе.{S} Опазивши ме, остављала је посао, трчала и пружала ми руке, траже |
| туке сједи на шилти и пуши.{S} Опазивши ме, отури чибук у крај, придиже се и пође ми у сусрет.< |
| се лактом о моју антерију, не опазивши ме нити се по обичају јавивши.{S} Пошао је одмах право |
| е.</p> <p>— Шта је то? — викну опазивши ме, па остави посао, скочи са столице и потрча ми у сус |
| о му стршио иза појаса.</p> <p>Опазивши ме и они као да се уплашише и узвикнуше.{S} Хајкуна чак |
| {S} И хоџа поче шаптати.{S} И опремивши ме у собу, обојица се измакоше до насред авлије, унесош |
| риступи, спусти се на траву и ухвативши ме за руку мукло запита:</p> <p>— Шта ти је?</p> <p>— В |
| би и мени дукат-два у крило, потегнувши ме прије тога за нос или за ухо.</p> <p>То му је било и |
| боли — рече. — Иђем.</p> <p>И стиснувши ме за руку, снажно затресе њоме и лагано изађе из авлиј |
| своју ђевојку — откреса бабо, куцнувши ме чибуком по глави. — О другој ни помислит’ не смијеш |
| грдећи.</p> <p>Уби, курво, а не брукај ме!.. — јаукну, увијајући се под ударцима.</p> <p>Па сн |
| празан филџан отсијече:</p> <p>— Немој ме ни питати о томе...{S} О томе се причати не може...< |
| вали.{S} Нагло почех повраћати.{S} Зној ме обли по челу и по образима, — док ми се руке биле об |
| штап и кушајући да се исправи. — Јунак ме у ову кућу довео, њега сам и служио...{S} Кад њега н |
| да удари и да жешће увриједи!..{S} Чак ме матере и очеви њихови митили и давали ми смокава, гр |
| хових шала, питања, подругачица.{S} Чак ме два-три пута на плач нагонили и кад плач није помога |
| аустави мало, да ме саслуша.</p> <p>Чак ме ни у ханове не хтједоше примити, ни кахву ми испећи. |
| аном којим, беспослене дућанџије увијек ме призивале себи и увијек питале: колико ракије попије |
| ама. — Е лијепо, лијепо...</p> <p>Затим ме опет премјери погледом, ухвати ме големом својом шак |
| опет, чини да јеси <hi>баш ти</hi>, чим ме питаш...</p> <p>Он погледа на друм и усиљено се осмј |
| зубима које је непрестано откривао, чим ме опази пође ми у сусрет, спусти ми руку на раме и тих |
| обу и раскорачивши се више душека силом ме подиже.</p> <p>— Хајдемо — рече одсјечно, бацајући м |
| си ти дертли и ја сам — откреса и силом ме поче дизати. — Ни мени није лакше...{S} И мени... и |
| и поплашена, истрче иза каната и силом ме заустави.</p> <p>— Шта си учинио, за Бога?{S} Шта си |
| друго као да ни знао није.{S} Ниједном ме није узео на крило, ни поцупкао на кољену, ни обгрли |
| о. —</p> <p>Шта ти фали?</p> <p>— Осман ме ’сује, — промуца Зулфага отегнуто и поче комешати ра |
| сахата каскати до њега...</p> <p>Хасан ме дрмну за раме и полугласно прошапта:</p> <p>— Сјутра |
| е да могу.</p> <p>— Окушај!..</p> <p>Он ме пусти и измакну се.{S} Пођох посрћући и поводећи се. |
| о; са мном се није ни шалио ни омиловао ме.{S} Кад је изашла мајка, — која се пред њим није сак |
| одио, непрестано ломио прсте и прекидао ме узвицима:</p> <p>— Хајинин!..{S} Хајдук!..</p> <p>Пр |
| је смијешећи се приступао мени, одвајао ме од „женског друштва“ и звао да сједнем пред собу њег |
| и измахнуо био да ме ошамари и дочекао ме псовком.{S} Ни сам не знам како сам му измакао и кур |
| шљетку, међу нас дошао и Сулага, узимао ме за руку и изводио у страну.{S} Питао ме и распитивао |
| ме за руку и изводио у страну.{S} Питао ме и распитивао о свачему.{S} Питао и за мајку, за здра |
| узбуђено.</p> <p>— Не бој се...{S} Ево ме...</p> <p>И поздравивши се с Авдагом уљегнем за њом |
| Здрав — потврдише још неки.</p> <p>Авдо ме подухвати испод пазуха, подуприје ме читавим тијелом |
| ла.</p> <p>Он је први напоменуо и почео ме наговарати да му дам новаца, па ће он отпочети са па |
| S} Чим му запријетила опасност, оставио ме, напустио, не бринући се шта ће са мном бити ни како |
| е пред њим.</p> <p>— Побјегао и оставио ме самога! — сину ми кроз главу и опет ме обузе она чуд |
| <head>XIX</head> <p>Прије зоре пробудио ме Хасан и позвао да кренемо на друм, да нападамо.{S} О |
| .{S} Сваки жглоб, сваки драм меса болио ме.{S} Било ми је као да ме неко читав дан ударао са вр |
| е, — разговор са живим људима окријепио ме, оснажио мало, — и нешто као да ме непрестано голица |
| — Богата је и донијеће ти пара — тјешио ме Јован, који је једини озбиљно узимао у заштиту и хва |
| и да ме такне. — Лакше ће ми бити, ако ме пригњечиш...{S} Уби, сине!..</p> <p>Хатиџа заплака, |
| .{S} Устани!.. — чух, у неко доба, како ме зове Хасан, псујући и звекећући ми оружјем око главе |
| — рече Хатиџа меко, као тепајући и лако ме повуче за собом. — Зар није лијепо како сам намјести |
| , он је једнако о томе говорио, једнако ме хвалио и једнако нудио крви.{S} И, кад бих замакао к |
| ихвати ме тада, одиже од земље.{S} Неко ме зали и водом по лицу и од студени оне стресох се и н |
| Хасан је стискао зубе, мрштио се и мрко ме гледао.{S} Одговарао није ништа.</p> <p>— Ја <hi>сам |
| слутња нека, необичан, јак страх нагло ме поче обузимати.</p> <pb n="400" /> <p>— Шта ли је уч |
| ем, покрвим.</p> <p>Испод појаса почело ме превијати нешто, мучити, стезати.{S} Због тога ме и |
| хтале, а у бедрима ми сијевало и болило ме.</p> <p>— Хоћеш ли Сулаги? — запита Авдо меко, опет |
| у прсима, као да ме гризло нешто, пекло ме.{S} Неко као да ме прекоравао, е сам и сам био рђа, |
| непрестано је гледала у ме и непрестано ме миловала по коси и по образима.</p> <p>Сулага, враћа |
| о, пљувао му на лице и на хаљине, мирно ме водио кући и гурајући пред мајку почео уздисати:</p> |
| њ пази, опет су увијек слали некога по ме, поручивали, звали ме.</p> <p>И није да су ме звали |
| у очи — засмијасмо се обоје...{S} А то ме збуни и не одговорих Сулаги ништа, ни ријечи... </p> |
| чи не рече, нико не опсова.</p> <p>А то ме опет раздражи.{S} Ослоних се на пушку, застадох и, г |
| с’, дина ми!..{S} Пљувачка!..</p> <p>То ме охрабри, осоколи да поново напуним уста травом, да п |
| е прекори тиме, да је не пецне, вјечито ме гурала у прикрајак, гонила од себе, затварала у собу |
| није ни што ми се каткад улагивао, што ме хтио замамљивати и поклонима.{S} Осјећајући да му см |
| нијесам је ни осјећао толико; стид што ме људи тако одбијају од себе био је јачи од свега и ис |
| блажа.{S} И, желећи зар да заглади што ме онолико тукла и мучила, нудила ме слаткишима, тепала |
| ти.</p> <p>И готово се почех љутити што ме одгурнуо од себе, отурио и опремио с ову страну друм |
| а ме одигне од тала, исто онако као што ме и хоџа одигнуо.{S} Зовну прстом Хајкуну да и она опи |
| /p> <pb n="334" /> <p>Напошљетку, пошто ме добро разгледао, понуди ми цигар.</p> <p>— Тамо кија |
| да бијеш?</p> <p>— брекну сурово пошто ме добро разгледа, старајући се да ме напријед преплаши |
| ла прашина с прста дебела.</p> <p>— Зар ме овако дочекујеш? — запита Хатиџа одбацујући фереџу и |
| ито, мрштећи се — радити уз жене, макар ме на комаде сасјекли...{S} Јок, ханума!..</p> <p>Ни по |
| Хасан, као да ништа ни било није, опет ме позивао да с њиме идем у „лов“ и врљао са мном по Тр |
| е и као бојећи се да не побјегнем, опет ме узе за руку и привуче себи.</p> <p>И опет закуца.</p |
| едавши на Хатиџу. — А ти... ево... опет ме примио... и довео... и... ех, ех...</p> <p>Па преврн |
| исливши се мало, опет се загрија и опет ме поче наговарати да останем код њега...</p> <p>— Ако |
| ме самога! — сину ми кроз главу и опет ме обузе она чудна језа.{S} Сад више нијесам смио ни по |
| Наш је...</p> <p>— Шта?..</p> <p>И опет ме погледа зачуђено.</p> <p>— Грехота да га одбијемо.</ |
| але се, угибале, кретале.</p> <p>И опет ме обузе чудан страх неки и некако нехотице приљубих се |
| , заклао бих те к’о јање.</p> <p>И опет ме удари кундаком.</p> <pb n="299" /> <p>— Дижи се!</p> |
| кивати о дому, о кући...{S} И сваки пут ме оставише без одговора.{S} Само би ме једним презриви |
| једно јој око остало отворено и гледа у ме, право у ме...</p> <p>Суза једна скотрља јој се низ |
| p> <p>Причајући непрестано је гледала у ме и непрестано ме миловала по коси и по образима.</p> |
| ном. — Никад...</p> <p>Он зине, блене у ме.</p> <p>— Не могу?..{S} Вјерујеш ли?..</p> <p>— Вјер |
| са људима који су пролазили и гледали у ме.{S} Чинило ми се да се и они потсмјехују, ругају се, |
| ао, потказао хоџи.{S} Хасан је сумњао у ме и почео ми пријетити; ја сам опет сумњао у њега.{S} |
| о остало отворено и гледа у ме, право у ме...</p> <p>Суза једна скотрља јој се низ образ, зауст |
| жљиво. — Шта ти учинише?</p> <p>— Краду ме.</p> <p>— Они?..</p> <p>— <hi>Ја</hi> то знам најбољ |
| и они потсмјехују, ругају се, изазивају ме.{S} Једва сам се савладао да не налетим на неке и не |
| рије ријетко у руке узимао, — и на силу ме гонио да запалим, задиманим пред њим.{S} Тада би по |
| — Рашта?..</p> <p>Она се насмија, ошину ме јаглуком по лицу и, објешењачки додирнувши својим но |
| а!..</p> <p>И измахујући шамијом, ошину ме по образима и поче жмиркати.</p> <p>— Ја сам мислила |
| ..</p> <p>Зулфага ми трзну руком, гурну ме мало унапријед и некако заповједнички откреса:</p> < |
| >— Дижи се! — викну он осорније и гурну ме пушком. — Треба ми друг, а нећу другог тражити кад с |
| рећи, па ето! — нагло прекиде и одгурну ме. — Треба ли баш рећи колико си драг?..</p> <p>— Треб |
| ручивали, звали ме.</p> <p>И није да су ме звали због крупних каквих ствари, него због ситница, |
| обудио у једном хану, у Коњицу, гдје су ме донијели и оставили некакви путници, који се међусоб |
| обучени, опет дођоше у собу, затекли су ме уплакана.{S} Обоје се склепташе око мене, опколише м |
| јем све око себе...</p> <p>Тек пошто су ме ноге почеле бољети од дугога ходања, уљегао сам у ду |
| попут просјака. — Дај!..</p> <p>Нијесу ме ни погледали.{S} Нијесу, можебити, ни чули шта сам г |
| /p> <p>И то отегнуто, тихо питање намах ме растријезни и сву ми радост помути.</p> <p>— Ко ли ј |
| а склопити.</p> <p>Чим смо легли, одмах ме почела заговарати, запиткивати и причати нешто.{S} П |
| се у траву.</p> <p>Страх од ножа одмах ме растријезни, натјера ме да се приберем.{S} И сва крв |
| а високо му стрши изнад главе.{S} Страх ме, готово, и од самога себе, од корака својих, који му |
| и, пријети, претсказује нешто.{S} Страх ме од Хасана који не пазећи на ме корача напријед, а ци |
| и задржава <pb n="302" /> нас.{S} Страх ме и од оног муклог, тупог, непрестаног шуштања, цичања |
| абуни, муци.</p> <p>— Казао си и да ћеш ме испросити — настави након дуже почивке, некако пакос |
| по образу.</p> <p>— Јок!..{S} Слушаћеш ме, крмче никакав! — викну раздражено. — Ти остајеш, а |
| p> <p>— Само — рече промукло — пустићеш ме да и данас очистим оружје и истимарим бедевију...{S} |
| и порумени.</p> <p>Руменило њезино још ме више наљути.{S} Изгледала ми тога часа као преступни |
| атима и испрсих се, искривих, као да на мегдан изазивам кога.</p> <p>— Дајте робу!..{S} Хоћу да |
| ужити их из свега, гласа.{S} Почех и на мегдан зазивати и подвикивати до промуклости...{S} Они |
| ужја, стани да се огледамо, да дијелимо мегдан, а не тако... мучки...</p> <p>Хасан баци оружје, |
| , иако млађи од Хајкуне, био је најбољи мегданџија међу нама и обоје нас редовно је побјеђивао. |
| куповао стоку, сир, вуну, коже, масло, мед, воштину.{S} По десет, по петнаест товара, на изгла |
| — Пјевај ми, Хајнија!..{S} Пјевај, душо медена! — викне мајка заносно, и удари се по кољену. — |
| њиховим собама као да је потоцима текла медовина, ракија, газиле се хурме, локуми, гурабије, ко |
| су из собе у собу носећи боце и чаше са медовином, велике чиније с духаном, ибрик и филџане са |
| ом и купусом, сандуке с јајима, канте с медом и мјехове с маслом, сиром и кајмаком, и, пустивши |
| вори, посвађа се, извиче. — Јесам ли ја међед јали пехливан па да ми се смијеш?..{S} Шта ти је? |
| и натргати на звијер какву: на вука, на међеда?..{S} Или, ако се примакнемо друму, хоће ли нас |
| ем хљеб, којим би, како ми се чинило, и међеда могао умлатити.{S} Све спустише пред нас.</p> <p |
| гомила, као око пехливана или Цигана с међедом.{S} Поче и дречати, грајати, кудити нам робу.{S |
| за њим. — Муртат и одметник!..</p> <p>— Међер је стари хоџа опет бољи — дочека неко одострага и |
| мим бошчама разносиле робу по махалама, међу жене; неколико торбара опремио сам чак до црногорс |
| но, снуждено. — Наслонила се на демире, међу цвијеће, и чекала.</p> <p>— Зар?..</p> <p>— И... и |
| обично гдје сједи на софи са цвијећем, међу шебојима, и токорсе прешива некакве хаљине, крпе.{ |
| ише лежала него сједила у ћошку једном, међу јастуцима, и ћутала, све су жене галамиле, викале, |
| их.{S} Њему за инат ишао сам у чаршију, међу чаршинлије, причао свакакве приче и лагао; за инат |
| амо глад«...</p> <p>Кад би, напошљетку, међу нас дошао и Сулага, узимао ме за руку и изводио у |
| ала и у собу и чешће излазила на башчу, међу цвијеће.{S} Својом руком залијевала је јорговане, |
| кад си ти овђе...{S} Хајде!..</p> <p>— Међу влашке хајдуке?</p> <p>— Јок...{S} Нећемо с њима.. |
| ј, истресе нешто духана на длан, узе га међу прсте и поче потпрашивати...</p> <p>— А сад ће и Х |
| и од Хајкуне, био је најбољи мегданџија међу нама и обоје нас редовно је побјеђивао.</p> <pb n= |
| приступио и отада више није било кавге међу нама.{S} Шта више и уортачили смо се и отпочели са |
| стиђено спусти пушку поред себе и сједе међу њих.</p> <p>— Јесте ли из далека, момци? — запита |
| , хљеба и он понуди свакога и сам сједе међу њих.{S} И замоли их да причају о свему, да све каж |
| би посједали по трави, он сам сједао је међу њих, прекрстио ноге и понудио им духанкесу да запа |
| им то и дјеца науче.</p> <p>И дошао је међу њих и засјео пред џамијом.{S} Око њега, по сниским |
| ет сједох на миндерлук и стиснувши руке међу кољенима, као ругајући се искезих све зубе према њ |
| из кратких, дебелих чибука, а она стане међу њих румена, весела, насмијана, пита их о земљи, о |
| о капи, почеше се прелијевати као да се међу њима каранфили расцваше.</p> <p>— Приступајте! — м |
| потпуно ослободи.</p> <p>Опет као да се међу њима почела водити борба, подмукла, прикривена, ал |
| е и оке, усплахирено утрча и умијеша се међу нас.</p> <p>— Оставите се кавге, људи! — викну про |
| ао у њега.{S} И ко зна, може бит’ би се међу нама изродила и голема свађа, да сам хоџа једнога |
| 250" /> као да потпуно утону, изгуби се међу набраним, густим обрвама, испод којих се стаклиле |
| јаше неколике чаршинлије, мијешајући се међу нас и развађајући. —</p> <p>Шта ћете?..</p> <p>Дођ |
| кидано, премећући велике жуте бројанице међу прстима. — Говоре тако.</p> <p>— Тако и јес’ — пот |
| ово ми враћали.</p> <p>Ишао сам затим и међу аскере, војнике, под сиве, искрпљене чадоре, препу |
| јек добивао новаца, био сам најбогатији међу јаранима и сви ми завидили на томе.{S} Било их, ко |
| анане листиће, нагло их почнем мељавати међу прстима и трпати у уста, жвакати.{S} Чудна грчина |
| ма се одуприје о кољена, а главу спусти међу шаке.</p> <p>— Што си се препао? — запита.</p> <p> |
| зо се вратише сашаптавајући се и носећи међу собом пун шкипић млијека и један поголем хљеб, кој |
| оје су биле засуте брашном.{S} Опазивши међу нама страно, непознато момче, полугласно цикну, од |
| Набивши га на колац и тутнувши му чибук међу рукаве, поче га гађати из пушке, стријељати.</p> < |
| утро пролазио ми он испред дућана, ишао међу комшије, састајао се с њима, сашаптавао.{S} По нек |
| упусте у разговор...{S} Кад сам ја био међу њима лакше било обојима...</p> <p>Тада су већ смје |
| а се грохотом не засмијем, стојећи тако међу њима, као јање изведено на пазар, кога пипају и за |
| о имао мекших и топлијих ријечи; једино међу њима изгледао је некако блажи, питомији.</p> <p>— |
| че шапатом. — Мичимо се!..</p> <p>— Зар међу хајдуке?</p> <p>— Ко зна?..{S} Не знам...{S} Хајде |
| естати.</p> <p>Она устаде, узе ми главу међу руке и унесе ми се у лице.</p> <p>— И ти се не љут |
| на и необувен, босоног, полазио у башту међу поврће, и тамо копао, тријебио, пребирао.{S} Туп, |
| а...</p> <p>Кад загледах боље, познадох међу њима Јована, оног истог Јована, који је некад са м |
| пред Хајкуном и пред хоџиницом.</p> <p>Међу нама се управо највише говорило о Сулаги и сви га |
| ели и оставили некакви путници, који се међусобно порезали и платили ханџији унапријед читав мо |
| p>Неко вријеме стајали смо и кошкали се међусобно: час је он мене гуркао напријед, час сам ја г |
| не зазирући ни од чега, — частили су се међусобно, пили, свађали се.{S} По њиховим собама као д |
| ја нити устукнуше.{S} Само се згледнуше међусобно, као да се питају: хоће ли је послушати или н |
| шани, као да се надвикиваху и надметаху међусобно, а мукли, пригушени одјеци као да им се одази |
| вим гранама трешања, којима су, узгред, мезетили.{S} Чак и слушкиње били домамили себи, помијеш |
| } Топлина мајчиних прсију и глас њезин, мек и звонак глас, измамише ми сузе.{S} Што сам више пл |
| свијетло као прољетње јутро, разлијевао мек, благ осмијех, рашчешљана брада повијала му се прек |
| у, из које цурила крв и натапала топло, мекано перје...{S} А једно јој око остало отворено и гл |
| ђе та чудна мисао, — чупкајући око себе меке, танане листиће, нагло их почнем мељавати међу прс |
| ? — запитах намигнувши, хватајући је за меки, обли подвољак. — Баш?..</p> <p>— Свиђа...{S} И ба |
| тлима, оивичен са три стране рутастим, меким серџадама и опкољен дебелим, калуфли-јастуцима ко |
| и још јаче и, као болесник какав, неким меким, изнемоглим гласом избаци:</p> <p>— Ах...{S} Гони |
| ла би их се читава соба.{S} Засједну по меким, рутавим миндерлуцима, прекрштених нога, огрнути |
| <p>— Како си? — питала га Хатиџа тада, меко, мазно, љубећи му руку, — Како мајка?..</p> <p>Па, |
| ви главу и, држећи мали прст на устима, меко, наивно запита:</p> <p>— Шта сам ти учинила?..</p> |
| </p> <p>— Шта ћеш то? — запита ефендија меко, хватајући ме за руку. — Зар си толико љутит?..</p |
| </p> <p>— Немој, Смајиле, — протепа она меко, мазећи се. — Не знаш ти...</p> <p>— Он мене здрав |
| То?..</p> <p>— Устани — рече и Хајкуна меко, па се саже и узе ме за руку. — Устани и хајде с н |
| — Хоћеш ли се на ме наљутити? —- запита меко, плашљиво, тихо, а глас јој дршће, трепери као да |
| це.</p> <p>— И ти се не љутиш? — запита меко, милујући.</p> <p>— Не љутиш?..</p> <p>— Не љутим |
| пољуљују.</p> <p>— Улази — рече Хатиџа меко, као тепајући и лако ме повуче за собом. — Зар ниј |
| у рукама.</p> <p>— И како гледа! — рече меко, готово тепајући.</p> <p>— Охо!..</p> <p>— И како |
| > <p>— Други пут буди паметнији, — рече меко, готово тепајући — а сад нека ти је просто...</p> |
| аш се ти, слатки, да те преварио — рече меко, полугласно. —— Оно је један добар и поштен човјек |
| Данас ћете у мене на ручак — проговори меко.</p> <p>— Кад не можеш јарана дочекати у својој ку |
| ред погледом њезиним, а, обвијајући јој меко, топло, пуначко, тијело и мени се пријатна топлина |
| вор.</p> <p>— А кад си рањен? — запитам меко, болећиво, сасвим заборављајући да сам га то исто |
| /p> <p>— Хоћеш ли Сулаги? — запита Авдо меко, опет пристајући за мном. — Нећеш?</p> <p>— Хоћу.< |
| обро и ваљано момче моје, — рече некако меко, сажаљевајући — срце ти је исто као и у мајке...</ |
| и, шапутали.{S} И сви ме гледали некако меко, питомо, сажаљевајући.{S} Ако би прошли поред мене |
| што сам као од невоље одлазио каткада у мектеб и тамо по два по три сахата учио читати и писати |
| пустих покрај јастука, на широку шилту, меку, кадифасту шилту која као да је одавно чекала на н |
| у мене куповали жито, брашно, пиринач, меку робу и све новце, што сам им дао, поново ми враћал |
| , шта више, иза тога постајала и некако мекша, њежнија, блажа.{S} И, желећи зар да заглади што |
| сви слушају и гледају некако друкчије, мекше, питомије, сада тек као да осјети како нико моћни |
| , па хоће у нас...{S} Моли — дочеках ја мекше, и сам је молећи. — А грехота да га одбијемо...</ |
| а...{S} Нијесмо сами... — опет ће момче мекше, испод ока погледајући на канат и на дјевојче оно |
| и бити на одмет ни Хатиџине — додаде он мекше, једнако се смјешкајући. – Она је моје дијете...{ |
| данашњи дан бити несретан — отсијече он мекше и уздахну. — Све нам наопако иђе.</p> <p>— А ми д |
| p>— Шта је?..{S} Што шутиш?.. — запитах мекше, а и нехотице се сагињем, надносим над њу. — Одго |
| и заударали на зној, он је једино имао мекших и топлијих ријечи; једино међу њима изгледао је |
| е меке, танане листиће, нагло их почнем мељавати међу прстима и трпати у уста, жвакати.{S} Чудн |
| опет ће онај одострага, протежући се. — Мене жица у раменима...</p> <p>— И грмљавине ће бити — |
| . и раставиће те са Сулагом...</p> <p>— Мене?..</p> <p>Она ми бржебоље даде знак да не вичем то |
| бити — додаде стари невесело.</p> <p>— Мене сврбе леђа...</p> <p>Једно младо, безбрко момче, г |
| Он се причини као да није чуо.</p> <p>— Мене сад ништа не боли — рече. — Иђем.</p> <p>И стиснув |
| рећи пут: „Дај кахву“...{S} Хамид ту, а мене зове...</p> <p>И све говори некако жалостиво.{S} К |
| вима.{S} Шта више, она као да се бојала мене и никад ме није смјела јаче ударити или казнити же |
| ћи се. — Не знаш ти...{S} Их!..{S} Због мене, болан, направио би чуда!..</p> <p>— Обећај ми да |
| ијех.</p> <p>— Због мене зар?..{S} Због мене?..</p> <p>— Убићу!..{S} Удавићу!.. — рикнух ја пом |
| охотан, обијестан смијех.</p> <p>— Због мене зар?..{S} Због мене?..</p> <p>— Убићу!..{S} Удавић |
| хтјели застајати ни губити времена због мене.</p> <p>И опет сам остајао на друму сам, смрвљен, |
| ам мислила да ти... да ти... ништа због мене не би учинио...{S} Мислила сам...{S} Их...{S} Кавг |
| Биће бруке... кавге...</p> <p>— И због мене би, зар, могло бити кијамета?..</p> <p>Због мене?. |
| ргнута и ту се вјечито чувала само због мене, — почела ме шибати по рукама, плећима, бедрама, п |
| зар, могло бити кијамета?..</p> <p>Због мене?..</p> <p>И она се изви, искриви, и удари у грохот |
| онако причати и онако тумачити.{S} Кад мене неко похвали да лијепо причам, увијек се сјетим хо |
| н, наоружан и опремљен, стајао је изнад мене, мргодан као џелат и по изгледу му одмах сам могао |
| тих Хасана, тад опазих да га нема поред мене.{S} И одмах се почех присјећати и наше засједе и н |
| мо...</p> <p>— Хм...</p> <p>Сједе поред мене и поче чупкати траву:</p> <p>— Окладио бих се да ћ |
| баш поред собних врата, прошао је поред мене и очешао се лактом о моју антерију, не опазивши ме |
| о, сажаљевајући.{S} Ако би прошли поред мене, свако је застајао мало да ме поглади по глави, да |
| и они трче, као да бјеже, измичу испред мене.{S} И, — макар то сада било и смијешно, — морао са |
| Хајкуна више није ни сакривала ништа од мене, нити је више зазирала да изађе преда ме у мушком |
| ...{S} И добра је срца...{S} Бољи је од мене па... па је свакако правије да ја иђем а он да ост |
| себи у крило и цикну:</p> <p>— Да се од мене ниси макла, бре!..{S} Само ћеш мене да служиш, сам |
| су ишли из собе у собу, укривали се од мене и нешто се договарали, шапутали.{S} И сви ме гледа |
| м вам, па ме и не гледате... бјежите од мене... гоните ме“...</p> <p>Други пут, опет, тужила ми |
| вали се псовком Османовом, стид га и од мене, од свега свијета.{S} Зато оде пред мајку, испружи |
| ом ђетету не може бити бољи пријатељ од мене, — дочека мајка сурово, <pb n="256" /> па се приди |
| Учи се!..</p> <p>Окренувши се љутито од мене иде Сулаги и њега пита.</p> <p>— Шта ћу радити!..< |
| овао.{S} Криво ми и што окреће главу од мене, што ми у очи не смије отворено да погледа, што ни |
| случајно и затребао какав друг, звао је мене.{S} Извуче однекуда голем и тежак нож са сломљеном |
| — рече заповједнички — и не пуцај прије мене...{S} Кад ја опалим, пали и ти...{S} И онда... кад |
| из собе. —</p> <p>Он ништа не ради без мене.</p> <p>И мирни, добри Сулага оста сам самцит, пон |
| а инат, — силећи се да осоколи и себе и мене — упорно би одбио и још би жешће навалио да идемо |
| х сакрије.</p> <p>Ради бабе Сулага је и мене волио много.{S} Никад не би прошао а да ме не омил |
| </p> <p>У њезину присуству миловао је и мене и, као малом дјетету, давао ми пушке од зовине што |
| .{S} Тога часа чинило ми се као да ће и мене, и њу, и свакога гађати као кумру, те некако и нех |
| су баш према мени били толико пажљиви и мене толико мазили, познао сам и то да све што се десил |
| рагу и мрким погледом једним премјери и мене и Зулфагу.{S} Затим завуче прсте у густу, неуређен |
| овољни.{S} Хајкуна највише.{S} Грлећи и мене и Хасана попијевала је, поигравала, скакутала, нат |
| не дођем, да...</p> <p>И, погледавши и мене и Хатиџу, тихо додаде:</p> <p>— Голубови моји!..</ |
| н.{S} Потрчао је да пољуби мајку, чак и мене, у руку, и заплео се, спотакао, да сам у два маха |
| ва хабера од тебе...</p> <p>Заборавио и мене, и заклетве, па си мислио да ћу и ја заборавити... |
| ијести.</p> <p>Остави брзо и бедевију и мене, узе ђугуме што су у једноме низу стајали испод ба |
| , ишли, бјежали кућама.</p> <p>Чак су и мене натјерали да затворим и да се сакривам.{S} Зулфага |
| га мирно, правећи се као да не гледа ни мене ни Хатиџу. — Лијепо?</p> <p>— Добро ми било.</p> < |
| јој. — Своју пјесму пјева!..</p> <p>Ни мене нијесу остављали на миру, нити ме штедјели.{S} Кад |
| х заборављати на своје.{S} Додуше и они мене као да су били заборавили: тек каткада, уријетко, |
| љати и протезати се.{S} Затим, опазивши мене, даде ми знак руком да му приступим.</p> <p>Обгрли |
| епрестано потпрашујући.</p> <p>Опазивши мене као да се збунише мало, сметоше се.{S} Зулфага окр |
| мазећи се. — Не знаш ти...</p> <p>— Он мене здрава пазио у својој кући, а ја њега рањена да го |
| и смо и кошкали се међусобно: час је он мене гуркао напријед, час сам ја гуркао њега.{S} Читав |
| че пригушено — па га држи...{S} Није он мене оставио, него ево, на твоје очи, казао ми да сам м |
| тавој кући никога толико не мрзи колико мене.{S} Ништа му помагало није ни што ми се каткад ула |
| збуњено <pb n="359" /> се окретала око мене и пипала ме по прсима, по раменима.</p> <p>— А сад |
| вао у њој и, чинило ми се да се све око мене смије, све звони, пјева и одјекује.</p> <p>Сулага |
| еко зазва у помоћ.{S} Замало, па се око мене окупи читава гомила и Авдо, стењући и отхукујући, |
| ме уплакана.{S} Обоје се склепташе око мене, опколише ме.</p> <pb n="288" /> <p>— Шта слиниш, |
| о пута и...</p> <p>Све поче дрхтати око мене, све поигравати...{S} По друму, око нога ми, као д |
| тала је потскакујући и облијетајући око мене. — Дај!..</p> <p>И пјевала ми, причала, забављала |
| бре!..{S} Само ћеш мене да служиш, само мене у очи да гледаш, само мени да се смијеш...{S} Нико |
| зликовац сам, хајдук, зулумћар...{S} У мене је и срце од камена и нема милости ни љубости ни п |
| бе... нипошто дала не бих!..</p> <p>— У мене нема ни поштења правог, ни благодарности — опет из |
| ало из пушака.</p> <p>Сељаци су кашње у мене куповали жито, брашно, пиринач, меку робу и све но |
| ем, да се смирим.</p> <p>— Данас ћете у мене на ручак — проговори меко.</p> <p>— Кад не можеш ј |
| другог не тражи, ни у кога неће него у мене.{S} Макар се и свађали, макар се и љутили један на |
| од мене ниси макла, бре!..{S} Само ћеш мене да служиш, само мене у очи да гледаш, само мени да |
| амо неколико корачаји до Сулагине куће, мени се чинило као да трчим пун сахат један.{S} Примица |
| и мрзили многи и туђили се од њега.{S} Мени се барем чинило да не само у махали, него у читаво |
| ла на вратима, за канатом сакривена.{S} Мени се барем, пролазећи туда, увијек причињавало као д |
| мали толико говорити, колико о мени.{S} Мени у лице почну причати о мени, хвалити ме, надметати |
| а гурнем у ребра, да продрмусам мало. — Мени није до чекања...</p> <p>Он као да опет заспа.</p> |
| у својој кући, ено ти моје...</p> <p>— Мени је свеједно гдје хоћете...{S} Само дајте да се јед |
| се да ће и теби добро бити...</p> <p>— Мени је и сад добро — одговорих јој весело, показујући |
| > <p>— А мени се чини да јеси.</p> <p>— Мени се, опет, чини да јеси <hi>баш ти</hi>, чим ме пит |
| се да нико не чује. — Колико?</p> <p>— Мени не треба ништа, — одговорих му поносито и, држећи |
| није прошло откако смо се раставили, а мени се одуљило као да су два дана.</p> <p>— Рашта смо |
| рече. — И ако хоћеш да не спавамо... а мени се не спава... причао бих ти све од почетка, готов |
| ах зна чија ће побједа бити, — рече — а мени се чини да је уз онога ко се дигне против зулума и |
| /p> <p>— Ја?..{S} Нијесам...</p> <p>— А мени се чини да јеси.</p> <p>— Мени се, опет, чини да ј |
| p>— Нимало?</p> <p>— Нимало.</p> <p>— А мени опет жао што сам му рекла — прошапта тихо, пригуше |
| а готово ни ручати није хтјела, само да мени више остане, да моја чинија буде пунија.</p> <p>По |
| је?..</p> <p>И из све снаге баци према мени нож који, фијучући, пролети ми готово поред ушију |
| ата, куцну се по сабљи и подвикну према мени:</p> <p>— Оковаћу те, бре!..{S} Мјесец дана у хапс |
| крупно, големо.{S} А пошто су баш према мени били толико пажљиви и мене толико мазили, познао с |
| његов. — За ситницу, па нож бацаш према мени!{S} Мамлазе!..{S} Ако мислиш да <pb n="304" /> се |
| не тајне и као да се хтјела осветити на мени за све што је патила.{S} Старала се да ме заузда, |
| о је Зулфагу и наредио мајки да пријеђе мени, јер је читаво његово имање опет остало њојзи.{S} |
| авој ствари.{S} А трећега дана дошао је мени и узевши ме за руку, повео за собом у закутак једа |
| /p> <p>— Не знате ви, поганови, како је мени — гунђао је измичући и као стидећи се. — Не знате |
| ају.</p> <p>И, из чудног ината неког, и мени се прохтједе да запјевам, да пустим глас.{S} И, из |
| — Ни мени није лакше...{S} И мени... и мени су отели, уграбили и срце и душу...{S} Хајде...</p |
| че дизати. — Ни мени није лакше...{S} И мени... и мени су отели, уграбили и срце и душу...{S} Х |
| они ово раде — говорио је јецајући. — И мени товаре на леђа да те ја наговарам...{S} Моја махни |
| ћи појас. — Слути на кишу...</p> <p>— И мени се чини.</p> <p>— Хатиџине винограде, бојим се, не |
| .</p> <pb n="231" /> <p>А тада као да и мени свану пред очима.{S} Познадох да се догодило нешто |
| незване гошће.{S} Тада је приступала и мени, улагивала се, миловала ме, љубила и давала новаца |
| атиџи. —</p> <p>Долазио је и мени, па и мени причао...{S} Нити је, каже, Зулфага имао својих па |
| енувши се Хатиџи. —</p> <p>Долазио је и мени, па и мени причао...{S} Нити је, каже, Зулфага има |
| ори Осман. — А рахметли бег одужио се и мени и свакоме својим јунаштвом и срцем својим...</p> < |
| јесам остајао без дијела.{S} Бацио би и мени дукат-два у крило, потегнувши ме прије тога за нос |
| ..{S} Ти...{S} Ако желиш добра и себи и мени, води ме!.. </p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| као и ја, да је и њему мучно било као и мени.</p> <p>То се већ могло познати и по држању његову |
| јући јој меко, топло, пуначко, тијело и мени се пријатна топлина нека поче разлијевати по прсим |
| иђало, не водећи рачуна о томе: хоће ли мени бити на сметњи или неће...{S} Хаљине некакве разба |
| — откреса и силом ме поче дизати. — Ни мени није лакше...{S} И мени... и мени су отели, уграби |
| чеш.</p> <p>— А ако нећу?..</p> <p>— Ни мени, мајки за љубав?{S} Нећеш, зар?..</p> <p>Мени лако |
| свога живота...</p> <p>— Не спава се ни мени.</p> <p>И додадох му кахву.</p> <p>Он спусти филџа |
| да причам коме и да их одам.{S} Ни они мени ништа спомињали нијесу, ни питали ме.{S} Хасан, ка |
| ој...</p> <p>— А је ли шала била кад си мени долазио! — запита Хајкуна отимајући се и ударајући |
| и.</p> <p>— Шта ћу казати? — одмах трчи мени и пита.</p> <p>— Смисли, па нареди како хоћеш.</p> |
| то није требало, и увијек распитивала о мени.{S} Питала: и како живим, и како радим, и гдје спа |
| ли није имао када да води много бриге о мени, био сам препуштен самоме себи и радио сам све шта |
| , пошао сам да учиним јунаштво, да се о мени прича као о јунаку и... и да ме сви хвале...{S} Их |
| плакала непрестано кад су јој причали о мени.{S} Кришом, да не види Зулфага, свраћала је Циганк |
| о мени.{S} Мени у лице почну причати о мени, хвалити ме, надметати се управо у похвалама.</p> |
| тно, послушно дијете ружно ће мислити о мени...</p> <p>Мајка ми приступи и поче миловати.</p> < |
| нијесу имали толико говорити, колико о мени.{S} Мени у лице почну причати о мени, хвалити ме, |
| ржава?..{S} И шта би се, тада мислило о мени?..</p> <p>Шта би мислила и сама Хатиџа, кад би виђ |
| 6" /> познати да су све говорили само о мени, да се управо о мојој кожи и радило.{S} И стрепио |
| очне да бије, да шамара.</p> <p>— Зар о мени да тако говоре?..{S} Зар смију о мени тако говорит |
| о мени да тако говоре?..{S} Зар смију о мени тако говорити?..</p> <p>Тада је остајала у соби пу |
| и.{S} И одмах је смијешећи се приступао мени, одвајао ме од „женског друштва“ и звао да сједнем |
| вјерује њему, кога је јуче познао, него мени, с киме је толико друговао.{S} Криво ми и што окре |
| служиш, само мене у очи да гледаш, само мени да се смијеш...{S} Никоме више!</p> <pb n="237" /> |
| могло десити никоме другоме, него само мени или некоме од мојих.</p> <p>Зато поред све њихове |
| ајно запита мајка, трчећи час њему, час мени и увијајући се, ломећи пред обојицом. — Јесте ли љ |
| ида...</p> <p>„То“, каже, „опет за инат мени...{S} Због црвљивог карамфила га звала“...{S} Поми |
| у се на њега.{S} По срећи, њихова помоћ мени је ипак у згодан час дошла и на велико чудо ханџиј |
| их и њима коју пару дао.{S} По срећи, у мени је било и сувише бабине крви, које ми је сметала д |
| Затим као да се нешто затресе, уздрма у мени.{S} Рука ми клону и пушка испаде из ње.</p> <p>И с |
| ријева као да врију, кључају, кркљају у мени и нешто под грлом заиграло се, па стеже, стеже, да |
| ијепо платио...</p> <pb n="344" /> <p>У мени поче кипити, врети.{S} Дође ми да узмем ону књигу |
| би...{S} Нико!</p> <pb n="396" /> <p>У мени се тада опет јављала она чудна жеља: да мучим, да |
| , на срамоту, све повратити...</p> <p>У мени, изненада, као да поче копрцати, чепркати нешто.{S |
| нађивати.</p> <p>Па ипак хоџа се окрену мени, да ми све то, макар и укратко, протумачи:</p> <p> |
| вара!..{S} Их!..</p> <p>А тад се окрену мени, загрли ме и поче љубити.</p> <p>— Добро и ваљано |
| S} Ситница је!..</p> <p>Затим се окрену мени и прошапта:</p> <p>— Не дај Хатиџи да улази...{S} |
| ће ти оне?..</p> <p>— Па се опет окрену мени и поче тумачити. — Мало му је што је зулума почини |
| атајући ме за руку. — Нипошто!..</p> <p>Мени сад истом свану пред очима: зашто је збуњена, зашт |
| е, нити се за здравље упиташе...</p> <p>Мени смијешна дође та забуна њихова и да не бих ударио |
| мајки за љубав?{S} Нећеш, зар?..</p> <p>Мени лако задрхта рука и испустих кашику.{S} Покорно, к |
| > <p>— Куда?</p> <p>— У засједу.</p> <p>Мени поклецнуше ноге.</p> <p>— И баш да дочекамо? — зап |
| рата су обично закључавали и подупирали мертецима, да их не би какав непозвани гост изненадио; |
| болестан?... —— запита зачуђено, а низ мерџана, опружен низ малу пуначку <pb n="371" /> руку г |
| — сједила на авлији, на трави и низала мерџане које бијаше разасула по крилу, по новим, свилен |
| .</p> <p>Токорсе нехотице стадох на оне мерџане што сам их одбацио и почех газити.{S} Необичну |
| се са чудном, лудом жељом да јој све те мерџане проспем, да их изгазим, смрвим и сатрем. — Да с |
| и.{S} Оружани су били сви.{S} Румене се мерџани и блиста се срма на тешким пушкама и ножевима а |
| нем у траву.{S} Сваки жглоб, сваки драм меса болио ме.{S} Било ми је као да ме неко читав дан у |
| азбијати.{S} Кида и кошуљу, и димије, и месо на себи као да кида; чупа и гњечи траву, гризе, жв |
| ане.{S} Низ бедре ми висе дроњци и голо месо провирује испод њих; на кољенима испуцала чоха,пов |
| нувши поред кошница завиривао је у њих, метао шећера и полугласно тепао, док су му око главе об |
| <p>— И гладан си био, можебити, и... — Метну прст на уста и застаде мало. — А и сад си гладан! |
| о ухватио двије ђевојчице из комшилука, метнуо их на крило, па... па... па...</p> <p>И хоџа зат |
| дмах поред њега, на тлима засјео други, метнуо некакву хартију на кољено, па записује нешто, не |
| и, прали бритве, клијешта и приправљали мехлеме, јер су сви највише и замјењивали хећиме и гото |
| у, танку крпу некаквим жутим, гњецкавим мехлемом, што га уза се донио, привије.</p> <p>— Ништа |
| дјевојачке.{S} Хајкуна ишла пред нама, ми за њом.{S} Под ногама шкрипао нам и хрштао замрзнути |
| акласто грање дивље лове између демира, ми смо мирно сједили у соби и слушали како пуцкара, тут |
| обили хајдуци, а кад је примио на душу, ми му вјерујемо — рече Ибрахим ефендија мирно, поново у |
| </p> <p>— Јок...{S} Нећемо с њима...{S} Ми ћемо сами...{S} Сами да царујемо у гори...</p> <p>— |
| >— Опет Хамид!..</p> <p>— Све’дно...{S} Ми му вјерујемо...{S} Он је Зулфагу одавно знао...</p> |
| ћи почесто, замаче у ноћ, изгуби се.{S} Ми заузесмо његово мјесто, умотасмо се у ћебета и полиј |
| онако ситан, погурен, пође пред нама, — ми пођосмо за њим.{S} Хасан се опет умота у струку, сак |
| е знам хоће ли вам се свиђати.</p> <p>— Ми и тражимо новог хоџу, са поштеном науком</p> <p>— бр |
| , е ти је криво учинио.</p> <p>— И јес’ ми криво учинио — пресјекох га ватрено сједајући и без |
| етала би и разбијала нам се о рамена, а ми смо једнако ишли, једнако завиривали и тражили.</p> |
| екако осорно. — Јунаци су оно, болан, а ми смо нико и ништа...{S} Једва сам живу главу изнио из |
| хова — рече. — Има их свуда.</p> <p>— А ми нијесмо срели ниједнога.</p> <p>— Ако сте их жељни, |
| преметну чибук преко крила.</p> <p>— А ми ћемо чекати док дођу — отповрну Хасан прекрстивши но |
| ахну. — Све нам наопако иђе.</p> <p>— А ми да се вратимо, — предложих ја мирно, застанувши. — Х |
| ен и попријети чибуком. — Бог све зна а ми јок!..{S} Ко зна да и ја, можебити, нијесам био на К |
| он осорније и гурну ме пушком. — Треба ми друг, а нећу другог тражити кад си ти овђе...{S} Хај |
| дмах са душека дочекује:</p> <p>— Треба ми духана.</p> <p>— Па што нијеси Хамида послао да доне |
| запјева Зулфага измичући се. — Не треба ми хунцут.</p> <p>— Хунцут си ти!..</p> <p>Мајка опет п |
| а затворим и да се сакривам.{S} Зулфага ми неколико пута пролазио испред дућана весео, насмијан |
| та:</p> <p>— Шта ћете?..</p> <p>Зулфага ми трзну руком, гурну ме мало унапријед и некако заповј |
| све поигравати...{S} По друму, око нога ми, као да се испреплело неколико пушака, око њих се ра |
| } И увијек их молила да ме поздраве, да ми понесу понуда каквих: пите, пексимита, уштипака, или |
| </p> <p>Па ипак хоџа се окрену мени, да ми све то, макар и укратко, протумачи:</p> <p>— Ето, то |
| .</p> <p>Страх да не изгубим Хатиџу, да ми је не преотму, премаме, уграбе, надјачао је све оста |
| е нешто, непрестано шапуће.</p> <p>— Да ми се носи кући — откресах набусито, вадећи кесу и баца |
| /hi> то знам најбоље и нико не треба да ми их хвали.</p> <p>Сулага осјети сву оштрину овог одго |
| а да и сама окуша?..{S} Или је имала да ми каже нешто чудно, ново, лијепо, нешто што се не казу |
| шао?..{S} Ашиковала сам са ђевојкама да ми кажу и... казале су ми...{S} И ево... уфатила сам те |
| — Јесам ли ја међед јали пехливан па да ми се смијеш?..{S} Шта ти је?</p> <p>— брекну бјешње, г |
| пињала да ме што више задржи будна и да ми причањем сан разбије.{S} Лакше јој било кад макар с |
| ао и натрпати робе колико сам хтио и да ми опет, — за ардијом, — преостане нешто празна мјеста, |
| а, — одговорих му поносито и, држећи да ми се и он руга, додадох пакосно:</p> <p>— Нијесам прос |
| раширеним рукама, а ипак не смијући да ми приступи и да ме такне. — Лакше ће ми бити, ако ме п |
| ста.</p> <p>— Доћи ће он и сам — као да ми шапну неко, те се опет смирих и прихватих за посао.. |
| ослухивати.</p> <p>— Иду, иду — као да ми неко непрестано шапће на ухо, чупка за косу а звоно |
| у уста, жвакати.{S} Чудна грчина као да ми се разли по читавим прсима, по носу, устима, свуда.{ |
| /p> <p>За чудо, тај поклич његов као да ми је давао нове снаге, као да би ме намах осоколио.{S} |
| ме да се приберем.{S} И сва крв као да ми изненада јурну у образе и страшан бијес обузе ме.</p |
| ладном водом полијева, обје руке као да ми се изненада надуше, а мале, ситне длаке на њима нагл |
| p> <p>Шикну куршум кроз ваздух и као да ми пролети изнад главе.{S} Од страха ми испаде пушка из |
| ва, малаксах потпуно.{S} У глави као да ми поче зујати, звонити, тутњити, пред очима поче да се |
| ма, — завалих се опет, а у глави као да ми се наново поче мутити и пред очима наново маглити.</ |
| оче ме обузимати све више, мрави као да ми почеше милити уз леђа и, на сву силу, ослањајући се |
| тиџом паде ми на памет и — одмах као да ми се сасуши грло, као да ме неко поче давити.</p> <p>— |
| ово ништа не бих волио толико колико да ми се подсмјехне когод, <pb n="325" /> да ме изазове, т |
| асред собе.</p> <p>— У мојој кући то да ми рекнеш?..{S} Ти?.. — запјева развлачећи.</p> <p>— Ов |
| се с бока на бок и отхукујући. — Зар да ми се са свих страна и пријатељи и душмани потсмјехују, |
| силна дрхтавица, као у грозници, овлада ми читавим тијелом...</p> <p>— Аааах!..</p> <p>Двапут ј |
| давши око себе, на дућане оне, изненада ми се оте узвик:</p> <p>— Сад ћу јој показати!..</p> <p |
| ошто сам остао сам са Сулагом, изненада ми ступи не дућан човјек некакав.{S} Умотан је био у го |
| н замаче сасвим, изгуби се.</p> <p>Тада ми дође као несвјестица нека, малаксалост.{S} Сасвим из |
| <p>Па ме ухвати за подбрадак и погледа ми у очи.</p> <pb n="345" /> <p>— Ако си пошао да тужиш |
| шиковала — одговори она мирно и погледа ми право у очи...</p> <p>Ах, очи оне!..</p> <p>Збуних с |
| , бјежао управо, а читав сокак иза леђа ми као да поново почне јецати, тихо, пригушено јецати.. |
| !..</p> <pb n="357" /> <p>Авдо, комшија ми, који је нешто размјерао у свом дућану, баци и терез |
| — И рашта да ударам на своју кућу, која ми од бабе остала и на своју мајку, која ме родила?..</ |
| 77" /> <p>Па свратих у прву магазу која ми се чинила најзгоднија, застадох на вратима и испрсих |
| ја набусито, прихвативши за пушку која ми стајала баш украј врата. — Још ми такав лопов неће м |
| штету и насиља.</p> <p>За чудо, и мајка ми као да га се доста прибојавала и често, врло често, |
| ружно ће мислити о мени...</p> <p>Мајка ми приступи и поче миловати.</p> <p>— Отсада више не см |
| е нешто затресе, уздрма у мени.{S} Рука ми клону и пушка испаде из ње.</p> <p>И сва она трава, |
| ући око мене. — Дај!..</p> <p>И пјевала ми, причала, забављала се са мном, све док не би Шерифа |
| из чаршије и сјео покрај ње, изгледала ми увијек радосна, срећна, задовољна...{S} Чаврљала је, |
| њезино још ме више наљути.{S} Изгледала ми тога часа као преступница каква, дрска, безобзирна п |
| е, остављала је посао, трчала и пружала ми руке, тражећи да јој изручим на изврнуте длане шећер |
| е у кући кухала каква љепша јела, слала ми увијек понешто.</p> <p>Око ручка, испред подне, јави |
| отала златом и црвеном свилом и послала ми у јаглуку, поручивши узгред да јој увече дођем под п |
| и мучила, нудила ме слаткишима, тепала ми, миловала...{S} Каткада, на велико моје чудо, и приг |
| их случајно не бих одао баби, и тепала ми и митила ме, мазила.</p> <p>Кад би бабо по обичају к |
| уништи.</p> <p>И читава слика стварала ми се пред очима.{S} Као да гледам мајку: како блиједа, |
| гао из душека и хтио се умивати, уљегла ми у собу, блиједа, слаба и изнемогла и, заставши крај |
| е ме“...</p> <p>Други пут, опет, тужила ми се како јој не да ни пјевати.</p> <p>— Изишла ја на |
| } Пљувачке сасвим понестало, пресахнула ми; само ми на испуцаним уснама застала капља крви и по |
| су ми још једнако дрхтале, а у бедрима ми сијевало и болило ме.</p> <p>— Хоћеш ли Сулаги? — за |
| и муштерије, који се враћали из дућана ми, те и њих чашћавао.{S} Два-три пута видио сам како ј |
| о, распао; кошуља раздрљена; од фермена ми остала само половица на једном рамену...</p> <p>— Ра |
| пљувачку у устима.</p> <p>— Јес’, дина ми!..{S} Пљувачка!..</p> <p>То ме охрабри, осоколи да п |
| Сулагом...</p> <p>— Мене?..</p> <p>Она ми бржебоље даде знак да не вичем толико.</p> <pb n="37 |
| S} Ја га његовала, залијевала, па... па ми драго што се расцвао...{S} Сагла сам се чак до земље |
| моју кумру, што ми вазда долијеће... па ми се спустила на главу, на шамију и почела гугутати... |
| S} Чудо ћеш виђети вечерас!..</p> <p>Па ми пружи хоџину пушку и удари ме по рамену.</p> <p>— Бу |
| да се забринем, наљутим, планем, поста ми све смијешно, необично смијешно.</p> <p>Дође ми да ј |
| се, па стеже, стеже, дави...{S} И уста ми се спекла, осушила.{S} Пљувачке сасвим понестало, пр |
| — шапну опет.</p> <p>Ни сам не знам шта ми би у томе часу.{S} Не одговорих му ништа, не рекох р |
| му свуда, на сваком кораку.{S} И ништа ми није било милије, него када би се ушљед моје неподми |
| да ми пролети изнад главе.{S} Од страха ми испаде пушка из руке и сав се стресох.</p> <p>Трговц |
| ресати и сасипати ми у крило.{S} Новаца ми није могао давати, јер није бабо дозвољавао.{S} И то |
| остави посао, скочи са столице и потрча ми у сусрет. — Шта је?</p> <p>— Ево...</p> <p>Ова приви |
| /p> <p>Он не одговори.</p> <p>— И преша ми је...{S} Невоља!</p> <p>Опет ништа.</p> <p>— Ефендиј |
| чени голубови полете у уста!..{S} Какав ми је, бива, народ који јауче за добром, за славом нека |
| ономе који кука да му је зло.{S} Какав ми је то несретни народ који се сам с муком диже, с мук |
| ажио, товарио...</p> <p>Напошљетку, кад ми већ додијало толико размишљање, подигнем се и исправ |
| десетом кораку.</p> <p>Напошљетку, кад ми већ додија толико узалудно тумарање, љутито одбацих |
| и ми у дућан и сам ми се јавити.{S} Кад ми стаде на ћепенак, сав изгребан, мрк, необријан, у по |
| изјаву.{S} Ја сам, опет, њу слушао кад ми говорила о комшилуку и комшиницама, о махнитој Фати |
| ће...</p> <p>— Јади га знали... а, глад ми, ево, прође... — шапну Хасан растегнуто и збаци стру |
| кренем право према Мостару.</p> <p>Сад ми већ било и обичније.{S} Идући право друмом сретао са |
| нешто зазвижда кроз ваздух, изнад главе ми.{S} Ноге ми задрхташе, стресох се, и неко као да ме |
| ико си драг?..</p> <p>— Треба...{S} Све ми треба... — узвикнух весела у жељи да непрестано онак |
| , и червиша, и долме, и јапрака.{S} Све ми то остављали на дућан и одлазили мирно, не говорећи |
| е блистале и засјењивале очи и... и све ми се чинило као да и они трче, као да бјеже, измичу ис |
| , све сам више зазирао од Зулфаге и све ми се чинило да он у читавој кући никога толико не мрзи |
| да кроз ваздух, изнад главе ми.{S} Ноге ми задрхташе, стресох се, и неко као да ме прикова на м |
| малаксалост поче обузимати свега и ноге ми опет почеше поклецавати.{S} Два-три пута пипао сам с |
| езати се.{S} Затим, опазивши мене, даде ми знак руком да му приступим.</p> <p>Обгрли ме.{S} Па |
| n="363" /> <p>Сулага одиже руку и даде ми знак да застанем, да се смирим.</p> <p>— Данас ћете |
| Читав пошљедњи разговор са Хатиџом паде ми на памет и — одмах као да ми се сасуши грло, као да |
| Не могу — промуцах снуждено. — Не једе ми се... .</p> <p>— Не једе ти се?...{S} Рашта?..</p> < |
| <p>Све остави преда ме на ћилим, сједе ми уз кољено и, непрестано гледајући у очи, спусти ми р |
| ам посла...</p> <p>— Остани...{S} Слађе ми попушити цигар кад си ти овђе.</p> <pb n="395" /> <p |
| о читавом тијелу.{S} И, тога часа, дође ми да заплачем, да зајецам, загрцам.{S} Спустивши јој г |
| итам све.{S} Макар био и први дан, дође ми да се свадим, поинатим с њоме.{S} Поинатио бих се ча |
| онако сурову, љутиту и распаљену, дође ми да и сам постанем суров, да је пецнем, надражим, да |
| и, залупа као да ће искочити...{S} Дође ми да се дигнем, да га зовнем по имену и са раширеним р |
| ажем своју зараду, похвалим се.{S} Дође ми и да запјевам, да подвриснем мало.</p> <p>— Ама је р |
| сва љутња као да намах минуше.{S} Дође ми да се и сам засмијем и да се увијам, онако да се уви |
| > <p>У мени поче кипити, врети.{S} Дође ми да узмем ону књигу с тешким дебелим корицама, што је |
| од срџбе неке на самога себе.{S} И дође ми да викнем у помоћ, да зовнем макар кога.</p> <p>Тад |
| е долазити — откресах ја пакосно и дође ми да га гурнем у ребра, да продрмусам мало. — Мени ниј |
| ом и мајсторлуком својим!</p> <p>И дође ми да издигнем руку изнад главе, да викнем и сазовем св |
| аке куд је Хасан замакао.</p> <p>И дође ми да потрчим за њим, да га сустигнем и опет вратим, ул |
| мијешно, необично смијешно.</p> <p>Дође ми да јој се у лице наругам, да је подражим.{S} И чудна |
| , отури чибук у крај, придиже се и пође ми у сусрет.</p> <p>— Нећеш ми, зар, замјерити што сам |
| непрестано откривао, чим ме опази пође ми у сусрет, спусти ми руку на раме и тихо, развучено п |
| , па и престати.</p> <p>Она устаде, узе ми главу међу руке и унесе ми се у лице.</p> <p>— И ти |
| менима и јежећи са од студени... — Није ми необично...</p> <p>— А ја се за хајван плашим — прош |
| да на канат и опљуну према њему. — Није ми било стало до свијета ни онда, кад сам кроз четири м |
| и.{S} Ћутао је као заливен...{S} И није ми преостајало <pb n="342" /> ништа друго него да идем |
| говорити.</p> <p>А у наредни петак није ми послала ручка. </p> </div> <pb n="354" /> <div type= |
| И сва она трава, сва грчина она наврије ми на уста, навали.{S} Нагло почех повраћати.{S} Зној м |
| <p>— Отишао на усташе. .{S} Мало прије ми рекоше наши кад су доносили ствари.</p> <p>Ја се брз |
| и, а да се нико усудио не би ни оштрије ми одговорити, камо ли да удари и да жешће увриједи!..{ |
| мени је било и сувише бабине крви, које ми је сметала да дуго останем у друштву таквих јарана.{ |
| мајку истакли као главног кривца и тиме ми онемогућили сваки рад против њих.</p> <p>И, ни сам н |
| прса и поче се климати.</p> <p>— Хаљине ми кажу све...{S} Куку!..</p> <p>Па ме узе испод пазуха |
| ти муштерије.</p> <p>По срећи, зазивање ми није било узалудно.{S} Неколике муштерије, сељаци не |
| клињао, страшно проклињао.</p> <p>Кашње ми дошло да насрнем на кога, да убијем, отмем.</p> <p>Н |
| и пенџере, трља их крпом некаквом, запе ми ријеч у грлу.{S} Заборавих на све.</p> <p>— Шта је т |
| е: исцијепане, искајишане.{S} Низ бедре ми висе дроњци и голо месо провирује испод њих; на коље |
| ринуто, гледајући за њим. — Хоће, вјере ми.</p> <pb n="298" /> <p>— Он нешто чудно смишља — дод |
| нуждено, уједајући се за усне. — Док се ми смислимо, усташи ће ојачати.</p> <p>— И јуче су разб |
| устаде, узе ми главу међу руке и унесе ми се у лице.</p> <p>— И ти се не љутиш? — запита меко, |
| јер...</p> <p>— Јер?...</p> <p>И унесе ми се у лице, а чупи ме почеше шкакљати по образима.</p |
| н ударао са врећом препуном пијеска, те ми сва ребра и све кости поломио.{S} И ништа не бих вол |
| аца по шилти и по чекмеџи с новцима, те ми је у неко доба дућан више наличио на пушкарницу какв |
| јаче, одјекује кроз читаву планину, те ми се покаткад причини као да негдје неко чудновато лај |
| д корака својих, који мукло одјекују те ми се непрестано причињава као да неко пристаје за мном |
| тварала у собу, озбиљно пријетећи да ће ми »ноге пребити«, ако се усудим помолити, појавити пре |
| е маријаше...</p> <p>Новци!..{S} Шта ће ми новци кад треба хљеба?..{S} Залогај хљеба од дуката, |
| > <p>— Шта ће ми то, крвниче?{S} Шта ће ми сад? —— питала је љутито, газећи по рачунима и кушља |
| одупре, одбрани, отме.</p> <p>— Шта ће ми то, крвниче?{S} Шта ће ми сад? —— питала је љутито, |
| а ми приступи и да ме такне. — Лакше ће ми бити, ако ме пригњечиш...{S} Уби, сине!..</p> <p>Хат |
| акве лопте, као у шали напомену како ће ми поклонити и кћер Хатиџу, која ће »сигурно бити најпр |
| ајући се лоптама и као очекујући што ће ми још поклонити. —</p> <p>Све хоћу.</p> <p>А бабо, отп |
| лико да се дочепам своје мале вјеренице ми да се на њој осветим.</p> <p>Чупао бих је за косе, о |
| шљао.</p> <p>Сама Хатиџа, ето, нехотице ми напомену, указа на све.</p> <p>Али, за чудо, мјесто |
| они, и јунаци су, и...</p> <p>Нехотице ми се оте поглед на изгребане, окрвављене руке.{S} Брже |
| сродника који ми најмилији био, и срце ми заигра, застрепи, залупа као да ће искочити...{S} До |
| т ми га жао...</p> <p>Мазећи се гледаше ми у лице као да искушава, испитује.</p> <p>— И да загл |
| а, туга нека.{S} У неколика пута бијаше ми дошло да се сакријем куда, да побјегнем од свију и г |
| нарочито у бедрама и листовима, почеше ми играти, трзати се некако, грчити, и при сваком њихов |
| глас њезин, мек и звонак глас, измамише ми сузе.{S} Што сам више плакао бивало ми је све лакше |
| ар да сам пјан, раставише се и начинише ми пут.{S} Нико ни ријечи не рече, нико не опсова.</p> |
| му ја сам био некако веселији.{S} Лакше ми било на души и слађе сам спавао.</p> <p>У зиму, када |
| није...</p> <p>— А он је крив био, душе ми, — викну ватрено, примичући ми се — и... и ја нијеса |
| ло једе...</p> <p>— Хм...</p> <p>— Душе ми...{S} По читав дан једва ако неколико залогаја изјед |
| м и златом оним?..{S} Је ли жељела да и ми, као и остали момци и дјевојке, отпочнемо са таквим |
| {S} Тако и старији раде, па што не би и ми?..</p> <p>Одмах се споразумјесмо.{S} У рукама лијепе |
| шајима, јунацима разним, говорили смо и ми највише о томе, готово једино о томе.{S} И како је с |
| требно и да прориче понешто, тако смо и ми, поводећи се за осталима, врачали, гатали, прорицали |
| све буџаке, привиривао свуда.</p> <p>И ми сви мишљасмо да нас је неко одао, потказао хоџи.{S} |
| згледу му одмах сам могао познати да би ми било узалудно свако опирање и затезање.</p> <p>Не пр |
| престајао.{S} Ја сам, опет, знао да би ми сваки предлог био узалудан, јер Хасан тада, као за и |
| p> <p>Хасан се распали.</p> <p>— Кад би ми отац забрањивао полазак, ја бих му запалио кућу, — р |
| м и сатрем. — Да сам болестан, лакше би ми било...</p> <p>Она прегризе конац и настави да ниже |
| !..</p> <p>Авдо се нагло окрену, уграби ми пушку из руке и одбаци је.</p> <p>— Бјежи!..{S} Види |
| Мајка! — узвикну она и, потрчавши, сави ми руке око врата. — Она!..</p> <p>Кад сам уљегао у соб |
| Шта ти је?..</p> <p>Па ме обгрли, приви ми главу на прси и, спустивши ми усне на чело, прошапут |
| у групама, сви се удруживали.{S} И сви ми се причињавали големи, стасити, јаки, а ја слаб, кло |
| био сам најбогатији међу јаранима и сви ми завидили на томе.{S} Било их, који ми се почели и ул |
| шку и удари ме по рамену.</p> <p>— Буди ми јунак! — рече. — Ни од шта се немој препадати...{S} |
| љетку, пошто ме добро разгледао, понуди ми цигар.</p> <p>— Тамо кијамет био — рече. — Је ли?..< |
| ата и затвори канат.</p> <p>— Не излази ми сад на очи — рече тресући главом и пријетећи прстом. |
| љих са оним сељачетом, са Јовицом, који ми некад бијаше разбио главу.</p> <p>Био је, додуше, јо |
| и ми завидили на томе.{S} Било их, који ми се почели и улагивати и потварати друге, само да бих |
| е савлађивати, одбацим комад хљеба који ми лежао у крилу, и измакох се иза софре.</p> <p>— Једи |
| о сродника неког, блиског сродника који ми најмилији био, и срце ми заигра, застрепи, залупа ка |
| љали, <pb n="346" /> ни на комшије који ми се јављали и зазивали ме на какву.{S} С рукама у џеп |
| за рана, натоварио на врат човјеку који ми обећао дати кћер, како сам се удомазетио, те ме као |
| ао сам се, газећи по оштром шљунку који ми хрштао под ногама и пипајући се по џеповима у којима |
| причао о радњи, о дућану, о мачку који ми улови по четири миша на дан, о разрачунавању са Зулф |
| е матере и очеви њихови митили и давали ми смокава, грожђа, шљива, да их оставим на миру, и мол |
| на ме поче друкчије гледати.{S} Забрани ми скитање по махалама, трговање, дружење са јаранима.{ |
| језгре и грицкала их.</p> <p>— А, чини ми се, сад ће и теби бољи земан доћи</p> <p>— рече, нап |
| о по сахат, по два.</p> <p>И нико, чини ми се, није знао онако причати и онако тумачити.{S} Кад |
| , прибирајући се и исправљајући. — Чини ми се да ће и теби добро бити...</p> <p>— Мени је и сад |
| о.</p> <p>— Можеш ли ићи?</p> <p>— Чини ми се да могу.</p> <p>— Окушај!..</p> <p>Он ме пусти и |
| тужан поглед, па склопи очи.{S} Причини ми се као да ће заспати.</p> <p>— Ефендија... дошао сам |
| и овај га брзо спусти у џеп.{S} Причини ми се као да звецнуше дукати.{S} Па се опет окрену запт |
| мало.</p> <p>— Можеш ли ићи? — причини ми се као да запита.</p> <p>— Шта питаш? — отегнух полу |
| био бјељи од филдиша.{S} Зачудо, учини ми се као да сада први пут гледам у тај врат и његова б |
| ..</p> <p>И загледах се у обрве и учини ми се да тако танке, свилене, високо повијене обрве ник |
| че и опет замахну. — Ха!..</p> <p>Учини ми се као да три буса љесковине уједанпут прескочи.</p> |
| разбаци по сандуцима и по роби, заклони ми робу њима, оружје објеси о рафове, ћепенке и изнад в |
| а приступи вратима, отвори их и наклони ми се са подсмијехом...</p> <p>— Изађи из ове куће — ре |
| па... — вели њежно, постиђено и наслони ми главу на прси, — вазда ме зове...{S} Једном иште: „Д |
| !</p> <p>Авдо, бојећи се несреће, ступи ми на дућан, повуче ме са ћепенка и сам поче затварати. |
| а о кољена, с муком попридиже, приступи ми и не говорећи ништа поче ме пипати иза врата, кушају |
| туцајући и опирући се о пушку, приступи ми и пружи руку.</p> <p>— Збогом!..</p> <p>— Не дај! — |
| ... јер...</p> <p>— Јер?..</p> <p>Сакри ми главу за леђа и брзо изговори:</p> <p>— Јер... јер и |
| </p> <p>— Нипошто?..</p> <p>— Не говори ми о томе — узвикну јаче, бранећи се рукама. —— Нећу, н |
| се сагињем, надносим над њу. — Одговори ми.</p> <p>— А зар га нијеси ти довео? — застиђено прош |
| одиже шишану. — За толики вакат нит’ си ми долазио, нит сам имала каква хабера од тебе...</p> < |
| кајао ради тога.</p> <p>— Пхи, какав си ми то момак! — добацивао је презриво, окрећући ми леђа, |
| мучити се.</p> <p>— Па... па... кад си ми драг, узми ме!.. — узвикну готово плачући. — Што оте |
| мучила да изрекне.</p> <p>— Па... ти си ми драг... не знам ти рећи колико си драг — изговори бр |
| врати се што прије.</p> <p>— Оставио си ми све послове неуређене, а толико си остао на селу — п |
| е с њиме.</p> <p>— Шта је?..{S} Како си ми?..</p> <p>— Добро сам — одговори он једнако поиграва |
| <p>— Не знаш колико ми је драго што си ми то казао —— узвикну наслањајући ми се на раме и умиљ |
| Бојим се за се, за те, за срећу коју си ми само ти донио, за слободу оволику...{S} Хоћеш ли, бо |
| еру учинио!..{S} Нипошто!..</p> <p>— Ти ми и не можеш невјере учинити — одговарао сам мирно, оп |
| е упињати, увијати као змије и запињати ми за ноге, ударати ме по бутима, теглити земљи...{S} П |
| сјео почео би све истресати и сасипати ми у крило.{S} Новаца ми није могао давати, јер није ба |
| јаши као да почеше и летити, облијетати ми око очију, преврћући се, ковитлајући, лепршајући, зв |
| помутише, заблијештише.</p> <p>— Освети ми се!..{S} Гони ме!.. — протепа молећи, заставши преда |
| ман, ефендија, — викну очајно — живјети ми не да...{S} Убиће ме разбојник.</p> <p>—— Хајдук, бр |
| према мени нож који, фијучући, пролети ми готово поред ушију и оштрим врхом зари се у траву.</ |
| ада у животу нијесам тако вечерао, нити ми се икада хљеб учинио слађи.{S} И ја и Хасан као да с |
| ше није знала проговорити, ни објаснити ми. </p> </div> <pb n="267" /> <div type="chapter" xml: |
| о и, непрестано гледајући у очи, спусти ми руку на раме.</p> <p>— Једи!..</p> <p>— Не брини се |
| , чим ме опази пође ми у сусрет, спусти ми руку на раме и тихо, развучено протепа:</p> <p>— Ти |
| <p>— Издајниче! —— отегну Хасан плазећи ми језик.</p> <p>— Хоћеш да ме оставиш, изневјериш, па |
| ко да ће он сам, до неколико дана, доћи ми у дућан и сам ми се јавити.{S} Кад ми стаде на ћепен |
| ла — мирно одговори мајка, обмотавајући ми руку око врата. — Сам ми је дошао...</p> <p>— Сам?.. |
| та сам био овђе — прогунђа суво, дајући ми знак руком да му се не примичем.</p> <pb n="405" /> |
| као да се наљути и измахну руком дајући ми знак да се дижем; затим погледавши боље, брзо ми при |
| баби.</p> <p>Једнога дана, поклањајући ми некакве лопте, као у шали напомену како ће ми поклон |
| џа, пропињући се на прсте и наслањајући ми главу на раме. — Среће своје... слободе своје... теб |
| о си ми то казао —— узвикну наслањајући ми се на раме и умиљавајући се. — Не знаш ти...{S} Их!. |
| други пут и боље.</p> <p>И не пуштајући ми рамена, изведе ме на чаршију. </p> </div> <div type= |
| <p>— Хајдемо — рече одсјечно, бацајући ми пред ноге некакав нож, двије пушчетине и торбу. — Ди |
| како ме зове Хасан, псујући и звекећући ми оружјем око главе. — Разбуди се!..</p> <pb n="301" / |
| омак! — добацивао је презриво, окрећући ми леђа, а, ни сам не знам рашта, тај узгредни прекор б |
| о. „То кадија хрче“, прошапута окрећући ми се, па ме опет поче миловати по руци.</p> <pb n="343 |
| ио, душе ми, — викну ватрено, примичући ми се — и... и ја нијесам више могла трпити... он је... |
| а неколико минута, а преплашени трговци ми дућанџије гологлави, босонози, неуређени, потуривши |
| их је, хватајући је за подвољак. — Реци ми!..</p> <p>Она се замисли.</p> <p>— А и вечерас ће до |
| ли?..</p> <p>— Да видим.</p> <p>— Реци ми да се нећеш љутити!</p> <p>— Шта си му рекла?</p> <p |
| љиво чистила некакве хаљине, препријечи ми пут и хтједе ме зауставити, али се брзо отргнем од њ |
| е пред прагом, рашири пуке и препријечи ми пут, тресући чупима, осмјехујући се.</p> <p>— Погоди |
| .</p> <p>Па се брже боље затрча, ускочи ми уз бедру и сави руке око врата.</p> <pb n="404" /> < |
| Изненада, зар од викања оноликог, смучи ми се, стужи.{S} Испод појаса снажно ми заврти, засврдл |
| .</p> <p>— Да учиш...</p> <p>Наслонивши ми главу на раме, ударила је у плач.{S} Ништа више није |
| ли, приви ми главу на прси и, спустивши ми усне на чело, прошапута гласом пуним стрепње:</p> <p |
| .{S} Право мушко!..</p> <p>И, спустивши ми руку на раме, прошапта:</p> <p>— Баш ми је драго што |
| орачао сам брже од Хасана.{S} И на души ми било лакше и свјетлије, — разговор са живим људима о |
| тављала се пред мајком.</p> <p>— Пјевај ми, Хајнија!..{S} Пјевај, душо медена! — викне мајка за |
| гнем се и пођем према њој.</p> <p>— Дај ми преобуку...</p> <p>Кад је Зулфага стигао кући био са |
| јка и пљесну дланом о длан. — Не увијај ми ништа...{S} Говори!..</p> <p>— Па... па... па.. удри |
| егну.</p> <p>— Шта?.. .</p> <p>— Обећај ми да се нећеш љутити.</p> <p>— Лијепо...{S} Нећу се љу |
| ан, направио би чуда!..</p> <p>— Обећај ми да више нећеш с њиме говорити — замолих је, хватајућ |
| гао Зулфага? — запитам оштрије — Причај ми!..</p> <p>Ибрахим ефендија отпочину.</p> <p>— Није о |
| з сокаке и приближио се чаршији, увијек ми се причињавало као да га непрестано слушам како виче |
| ој ме обли по челу и по образима, — док ми се руке биле обледениле, — болови освојише све јачи |
| , обмотавајући ми руку око врата. — Сам ми је дошао...</p> <p>— Сам?..</p> <p>Па се почеша по н |
| до неколико дана, доћи ми у дућан и сам ми се јавити.{S} Кад ми стаде на ћепенак, сав изгребан, |
| p> <p>— Рашта би пријетили?..{S} Шта им ми радимо?..</p> <p>— запита стари и погледа ме својим |
| се суди — откреса бимбаша јаче и руком ми даде знак да изађем.</p> <p>Пред вратима ме дочека С |
| тих ријечи, па ме снажно гурну и руком ми зачепи уста...{S} Загледа се и сам према ватри, са ж |
| p>Па ме ухвати за руке, издиже и, силом ми упртивши пушке и торбу, нагло повуче за собом. </p> |
| јачи и још силнији, понови се и куршум ми мину покрај уха.{S} И, од страха, од чега ли, посрну |
| љутња.{S} Криво ми што он, Хасан, јаран ми и пријатељ, на један чудан, готово изазивачки начин, |
| — Немој... молим те...</p> <p>— А јаран ми...</p> <p>Она заломи рукама, искриви се.</p> <p>— Ја |
| гране, лишће, траву.</p> <p>И смијешан ми постаде.{S} Има часова када, макар душу притискивали |
| ати од тога необичног клепетања, студен ми се прели преко леђа као да ме неко хладном водом пол |
| — Ти остајеш, а Осман нек иђе...{S} Он ми не треба...</p> <p>Па сама позва Османа, премјери га |
| м?</p> <p>— заштита лукаво.</p> <p>— Он ми није јаран...</p> <p>Она збаци шамију с главе и ковр |
| о је и мене и, као малом дјетету, давао ми пушке од зовине што их сваки дан правио; каткада ме |
| — прошапта тихо, пригушено. — Ето, жао ми...{S} Макар и гунђао, и ружио опет... опет ми га жао |
| по бради. — Воља Божја...</p> <p>— Жао ми само што га још једном није добро измлатила...{S} Да |
| на застаде, обори главу...</p> <p>— Жао ми га било, а нијесам се љутила — рече полугласно. — Из |
| у соби, опет сам проплакао.</p> <p>Жао ми бијаше мајке.{S} Чинило ми се као да је Зулфага прем |
| оставио, него ево, на твоје очи, казао ми да сам му најдража, и ја сам оставила њега!..{S} Ево |
| богом!..</p> <p>Чим је отишао и измакао ми испред очију, зажалих за њим.{S} Почех сам себе прек |
| нима и бирајући гдје ће сјести. — Рекао ми да те поздравим.</p> <p>— Хасан?..</p> <pb n="388" / |
| о гроша џепашлука, а неколико пута слао ми и слаткиша и других понуда, које сам увијек дијелио |
| пкао на кољену, ни обгрлио, ни протепао ми што.{S} Ако бих кадгод посрнуо, обрезао се или опржи |
| шће сјећао.{S} Два или три пута написао ми је писмо, приложивши уза свако по неколико гроша џеп |
| јер си пошље заборавио на ме и престао ми долазити, — рече распаљено. — Другијем си прешао и д |
| ада ме обузе нека чудна љутња.{S} Криво ми што он, Хасан, јаран ми и пријатељ, на један чудан, |
| ни, с киме је толико друговао.{S} Криво ми и што окреће главу од мене, што ми у очи не смије от |
| ј свог душека.{S} И већ прве ноћи криво ми било што је то учинила.{S} Готово ми није дала ни ок |
| обу и све новце, што сам им дао, поново ми враћали.</p> <p>Ишао сам затим и међу аскере, војник |
| во ми било што је то учинила.{S} Готово ми није дала ни ока склопити.</p> <p>Чим смо легли, одм |
| Не смије га рањена нико његовати, него ми.</p> <p>Ја је пољубих у чело.</p> <p>— Онда припреми |
| p>— Учи се сама, па ћеш боље проћи него ми је мајка прошла — одговарао сам, измичући се.</p> <p |
| на миндерлук поред њега. —</p> <p>Отео ми све моје...</p> <p>— Вараш се ти, слатки, да те прев |
| о хоџи.{S} Хасан је сумњао у ме и почео ми пријетити; ја сам опет сумњао у њега.{S} И ко зна, м |
| а се дижем; затим погледавши боље, брзо ми приступи, спусти се на траву и ухвативши ме за руку |
| Ко је то? — шапатом запита Хасан и брзо ми приступи. — Чија је?..</p> <pb n="364" /> <p>— Па... |
| не знам рашта, тај узгредни прекор био ми је увијек тежи него да ме ударио, ошамарио, истукао. |
| доћи — рече кихајући. —</p> <p>Наредио ми је да ти кажем да ће доћи...</p> <p>— Оставиће, зар, |
| зрио чак и за озбиљнији разговор, нудио ми је духанску кутију, — коју сам прије ријетко у руке |
| колико Зулфаги.{S} Свако јутро пролазио ми он испред дућана, ишао међу комшије, састајао се с њ |
| баш хтио наругати? — мјесто хљеба бацио ми новце.</p> <p>Кренувши даље опет почнем загледати ни |
| махујући ножем и пријетећи Сулаги. — Ко ми стане на пут, тога ће и нестати.</p> <p>Док се однек |
| и нас шта се десило.{S} Сулага је, како ми рече, помислио одмах на лопове, хајдуке, разбојнике |
| , казивали како су ми криве мјере, како ми ни оке ни аршини нијесу у реду и како сам само за то |
| је напротив био необично миран и, како ми се причињавало, говорио је одлучно и потпуно убједљи |
| ка и један поголем хљеб, којим би, како ми се чинило, и међеда могао умлатити.{S} Све спустише |
| оки, крупни људи, с брковима који, како ми се у оном страху чинило, лепршали се и преко рамена. |
| ме за руку и као шалећи се избаци како ми је јаран кршан и како кршнијега у хиљаде нема.</p> < |
| S} И престрашено узвикнух опазивши како ми сви прсти набрекли, расцвали се, испуцали, а скорена |
| раву да отпочинем.{S} И, — не знам како ми дође та чудна мисао, — чупкајући око себе меке, тана |
| ревијању и трзању оном осјетио сам како ми њезине сузе оквасише косу.</p> <p>— Преудала се за З |
| м се као и љутити и пребацивати му како ми није био ни друг ни пријатељ.{S} Чим му запријетила |
| да бих се са сваким грлио и љубио, тако ми се пошље сви причињавали лупежи и разбојници и свако |
| ико ракије попије мајка на дан и колико ми тамбура разбије о главу док пјесму допјева...{S} Кол |
| еш...</p> <p>— Добро...{S} Узећу колико ми затреба...</p> <p>Чим смо се растали отишао сам одма |
| ам као и она...</p> <p>— Не знаш колико ми је драго што си ми то казао —— узвикну наслањајући м |
| роки, топао поглед на себи, причињавало ми се увијек и као да чујем шапат неки и пригушено грца |
| ми сузе.{S} Што сам више плакао бивало ми је све лакше и са сузама као да су се на мајчина њед |
| бркове који му пали по устима. — Запело ми нешто за ногу па пао...{S} Ништа је ово...</p> <p>За |
| глоб, сваки драм меса болио ме.{S} Било ми је као да ме неко читав дан ударао са врећом препуно |
| ј прилици неће ни вратити више.{S} Било ми као да сам се ослободио неког големог терета који ме |
| ижно јаше и удара уз тамбуру.{S} И било ми је као да сам у томе часу угледао сродника неког, бл |
| збацивати.{S} И што сам више газио било ми лакше.{S} Чинило ми се као да се тога часа светим св |
| је знало за његову моћ ни силу, разбило ми главу и кад сам окрвављен дошао да му се потужим, са |
| ваки дан, након кијамета оног, долазило ми у дућан по неколико њих, засједали по сандуцима и по |
| умрачну собу, одјекивао у њој и, чинило ми се да се све око мене смије, све звони, пјева и одје |
| он топа, кроз читав сахат један, чинило ми се као да ништа друго и не чујем него само тутањ она |
| .</p> <p>Жао ми бијаше мајке.{S} Чинило ми се као да је Зулфага премамио, отео, уграбио, да је |
| су пролазили и гледали у ме.{S} Чинило ми се да се и они потсмјехују, ругају се, изазивају ме. |
| сам више газио било ми лакше.{S} Чинило ми се као да се тога часа светим свима људима, читаву с |
| ругао му се.{S} Њему за инат, — чинило ми се, — могао бих учинити све што никад и никоме за љу |
| , играју, трзају...{S} Тога часа чинило ми се као да ће и мене, и њу, и свакога гађати као кумр |
| све немирнија.{S} Неколико пута чинило ми се као да ће га зауставити, зовнути.{S} Па се ипак с |
| аздрављајући један другоме.{S} И чинило ми се као да су ми сви ти људи ахбаби неки, давнашњи зн |
| и се и грдити.{S} А ипак... ипак чинило ми се и смио бих се опкладити, да се и он, — макар коли |
| ут, блијед, модар, — онога часа учинило ми се да је неколико боје промијенио, — са широко отвор |
| да те гледам и да ти пјевам...{S} Дошло ми тако... да запјевам... ама не сама, не себи, него... |
| е сасвим понестало, пресахнула ми; само ми на испуцаним уснама застала капља крви и почела се к |
| .</p> <p>— Пљуни у длане па ради — само ми рече при поласку и крене низ чаршију. — Ако се икад |
| нестало, изгубио се, а од другога само ми се о гајтанима држе два-три комадића.{S} И појас ми |
| </p> <p>— Данас.</p> <p>Тога часа чудно ми заигра срце.{S} Једва се савладах да не узвикнем од |
| чи ми се, стужи.{S} Испод појаса снажно ми заврти, засврдла нешто, <pb n="328" /> одјекну ми кр |
| тужим, само је слегнуо раменима и мирно ми одговорио:</p> <p>— Па шта ће него ти разбит’ главу, |
| ене ни Хатиџу. — Лијепо?</p> <p>— Добро ми било.</p> <p>— Вазда.</p> <p>— И учио си?..</p> <p>— |
| и укратко, протумачи:</p> <p>— Ето, то ми је Хасан, једини син, — рече — и ако и ти будеш као |
| > <pb n="364" /> <p>— Па... болан... то ми је вјереница — одговорим му поносито.</p> <p>— Тооо? |
| — Штета...{S} Штета, Смајиле...{S} А то ми не слути на добро... </p> </div> <div type="chapter" |
| а познао сам да му сметам по томе, што ми нудио и новаца да одем из авлије, — хтио сам мучити |
| риво ми и што окреће главу од мене, што ми у очи не смије отворено да погледа, што није онако д |
| а само иштем своје добро, мал свој, што ми га уграбили...</p> <p>— Уграбио? ..{S} Уграбио? — за |
| и кумру...{S} Знаш ону моју кумру, што ми вазда долијеће... па ми се спустила на главу, на шам |
| -</p> <p>— Криво му било... знаш... што ми се расцв’о карамфил, па лијеп, велик, црвен, па гори |
| не, огледала, сахане.{S} Готово све што ми је под руку долазило, све сам узимао.{S} Само стојим |
| ршити на вјешалима...{S} Мало му је што ми чини штету по кући и авлији, него, бива, отишао и у |
| мене.{S} Ништа му помагало није ни што ми се каткад улагивао, што ме хтио замамљивати и поклон |
| дрскости и безобразлуку.{S} И, као што ми се прије чинило да су ми сви људи сродници, ахбаби и |
| га слушам читаве једне ноћи.{S} Оно што ми је тада испричао, препричаћу сада и ја, старајући се |
| уну да и она опипа.</p> <p>И, макар што ми није било до смијеха, једва сам се уздржао да се гро |
| чао је све остале разлоге.{S} Макар што ми још није било до женидбе, што нијесам прије ни мисли |
| има, мислећи да ћу наћи коју мрвицу што ми од јуче остала.{S} Узалуд.{S} Свраћао сам се и у хен |
| аде.</p> <p>Ја опет одбих.</p> <p>— Зар ми није једнако — питао сам га, гледајући му право у оч |
| покрај света свога имућа и добра, макар ми га Зулфага и не дао сада, да се пребијам по туђим ку |
| го беговском сину, кољеновићу.{S} Макар ми се и ругали, макар се и подсмјехивали, ја сам беговс |
| ијевају према сунцу, гледао их, — макар ми се и наругао овом, — са чудном љубављу неком, готово |
| потрчим да га подухватим, подупрем, јер ми се учини као да ће пасти, посрнути. — Рашта?..</p> < |
| анима држе два-три комадића.{S} И појас ми се разгулио, распао; кошуља раздрљена; од фермена ми |
| их.</p> <p>И, ни сам не знам како, опет ми рука полети ножу и нагло га извукох из корица.</p> < |
| S} Макар и гунђао, и ружио опет... опет ми га жао...</p> <p>Мазећи се гледаше ми у лице као да |
| јући се, — ни сам не знам рашта, а опет ми дошло да се смијем, — и... и све као да нијесам вјер |
| и, кострешити се...{S} У томе часу опет ми онај проклети зец паде на памет, а с њиме и злокобље |
| не осврћући се више...</p> <p>Једанпут ми само послала и цвијећа.{S} Киту једну ружа, шебоја и |
| тихо питање намах ме растријезни и сву ми радост помути.</p> <p>— Ко ли је тамо? — запитах и с |
| у ханове не хтједоше примити, ни кахву ми испећи.{S} На сваких, готово, хиљаду корака издизао |
| >— Побјегао и оставио ме самога! — сину ми кроз главу и опет ме обузе она чудна језа.{S} Сад ви |
| засврдла нешто, <pb n="328" /> одјекну ми кроз све прси и као да застаде, скамени се у гркљану |
| оближњем сокаку.{S} Силан пуцањ одјекну ми иза леђа и нешто зазвижда кроз ваздух, изнад главе м |
| јетивши се нечега, саже се брзо и шапну ми на ухо:</p> <p>— А <hi>он</hi>, кажу отишао...</p> < |
| </p> <pb n="322" /> <p>Нехотице наметну ми се и ново питање: „А да нисам рањен?“</p> <p>Не зази |
| ан другоме.{S} И чинило ми се као да су ми сви ти људи ахбаби неки, давнашњи знанци.{S} Са свак |
| {S} И, као што ми се прије чинило да су ми сви људи сродници, ахбаби и да бих се са сваким грли |
| ођох посрћући и поводећи се.{S} Ноге су ми још једнако дрхтале, а у бедрима ми сијевало и болил |
| ата, — ђаво би га знао рашта, а сузе су ми налетиле на очи чим сам прихватио за алку, — и кад ј |
| бесвјесно се пипајући око паса гдје су ми били фишеци.</p> <p>— Ако су хајдуци?.. — покушах кр |
| са ђевојкама да ми кажу и... казале су ми...{S} И ево... уфатила сам те, копиљане, стигла те.. |
| кршнијих, окретнијих, нашао сам, те су ми, у тешким, големим бошчама разносиле робу по махалам |
| још разузданији...</p> <p>Пред вече су ми дошли обојица.{S} Застали пред дућаном, наперили пуш |
| , улагујући се, умиљавајући.{S} Неки су ми говорили како се и у кахви састају много и како га З |
| уке сам знао да су опаки људи, — они су ми и <pb n="246" /> бабу убили, — али да би и Зулфага м |
| о затећи код куће.{S} Управо, — како су ми кашње <pb n="350" /> причали, — она је вазда била ко |
| Муштеријама су, опет, казивали како су ми криве мјере, како ми ни оке ни аршини нијесу у реду |
| иди Зулфага, свраћала је Циганке што су ми разносиле робу, дозивала их, куповала свега и што јо |
| кметова и о новцима.{S} И макар што су ми одговори били нејасни, сметени, непоуздани, пажљиво |
| и нападаја нашег.{S} Читава слика намах ми се створи пред очима.{S} Као да и сад лијепо гледам: |
| . — Томе сам се и надао.</p> <p>И одмах ми предложи да засада све оставим на миру и да ништа не |
| авати цигар.</p> <p>Право да кажем, баш ми је мило било када сам након дужег чекања видио да се |
| ми руку на раме, прошапта:</p> <p>— Баш ми је драго што је твој јаран!..{S} Онакога јарана нико |
| о, ударајући прстима по камењу. — Ругаш ми се.</p> <p>— Не ругам ти се, јање моје...{S}Јок!..</ |
| ..</p> <p>— Тебе нијесам служио и немаш ми шта плаћати</p> <p>— кратко, поносито одговори Осман |
| да те окушам у њој, да видим каква ћеш ми изаћи...{S} Ето колико ти вјерујем!..</p> <p>— Немој |
| И ако ти треба зајма...</p> <p>— Ти ћеш ми га дати?</p> <p>— Колико хоћеш...</p> <p>— Добро...{ |
| е се и пође ми у сусрет.</p> <p>— Нећеш ми, зар, замјерити што сам дошла да ти кућу видим? — ре |
| која ми стајала баш украј врата. — Још ми такав лопов неће мајку гурати!..</p> <p>Опазивши пуш |
| љиво пратећи сваки покрет мајчин, сваки миг. — Што ти је то требао?..</p> <p>— Ја га нијесам зв |
| јено склапајући очи и каткада чудновато мигајући големим десним ухом, усиљавајући се тако да от |
| и је — рече пакосно. —</p> <p>Вук длаку мијења, а ћуди никад, казали су стари...</p> <p>А он, е |
| бакрених, продавао им некакве ситнице и мијењао с њима за барут, за фишеке, за брашно.</p> <p>Н |
| подар над свима.</p> <p>И нагло се поче мијењати.</p> <p>Мјесто да сједи у соби као прије, да т |
| тници? — заграјаше неколике чаршинлије, мијешајући се међу нас и развађајући. —</p> <p>Шта ћете |
| — Удри... а немој да ја смишљам и да се мијешам у твоје ствари...{S} Ти... ти си све наређивала |
| } Ја приступих и досух кахве.{S} Почнем мијешати. |</p> <p>— Јесте ли одавно подијелили; — запи |
| сваком кораку.{S} И ништа ми није било милије, него када би се ушљед моје неподмитљивости поче |
| зним шипкама, капала нам вода за врат и милила низ леђа, изненада понека груда долијетала би и |
| зимати све више, мрави као да ми почеше милити уз леђа и, на сву силу, ослањајући се о пушку, п |
| цигар.</p> <p>Право да кажем, баш ми је мило било када сам након дужег чекања видио да се Хасан |
| ада је приступала и мени, улагивала се, миловала ме, љубила и давала новаца, само да не причам |
| учила, нудила ме слаткишима, тепала ми, миловала...{S} Каткада, на велико моје чудо, и пригрлил |
| рестано је гледала у ме и непрестано ме миловала по коси и по образима.</p> <p>Сулага, враћајућ |
| и осврћући се. —- Зар ти је ово кућа за миловање?{S} Их!..</p> <pb n="376" /> <p>Па, смијући се |
| и за ухо.</p> <p>То му је било и једино миловање.{S} За друго као да ни знао није.{S} Ниједном |
| у, свилену гриву и тепајући и ласкајући миловао је дуго... дуго... дуго... </p> </div> <div typ |
| и се на леђа.</p> <p>У њезину присуству миловао је и мене и, као малом дјетету, давао ми пушке |
| жену и ђецу кад бих имао, ни њих не бих миловао...{S} И њима бих зликовац био...{S} Нико се уза |
| џа живље, не дижући главе — и почела је миловати, тепати јој, он одмах у соби почео мрмољити не |
| та је? — забринуто запита она и поче ме миловати по коси, по образима. — Ђе те боли?..{S} Шта?{ |
| мени...</p> <p>Мајка ми приступи и поче миловати.</p> <p>— Отсада више не смијеш ићи у Сулаге — |
| ошапута окрећући ми се, па ме опет поче миловати по руци.</p> <pb n="343" /> <p>— Је ли крив Зу |
| вари...</p> <p>Па би ме обгрлио и почео миловати:</p> <p>— Штета...{S} Штета, Смајиле...{S} А т |
| ..{S} У мене је и срце од камена и нема милости ни љубости ни према коме...{S} Не може, пусто, |
| S} Људи, за које нико није имао срца ни милости, немају срца ни милости ни према коме...{S} Крв |
| је имао срца ни милости, немају срца ни милости ни према коме...{S} Крв људска пјени се сад на |
| је „срце од камена“, те како више нема „милости ни љубости“ ни према коме.{S} Нарочито према Ха |
| гу ја више овђе.</p> <p>Мајка га као од милоште ухвати за ухо и, онако пресамићена, опет увуче |
| ло као да негдје у даљини хуји вјетар и милује лишће какве непролазне шуме, Хајкуна поче застај |
| је?.. — њежно, испрекидано запита она, милујући ме по глави. — Смајиле!..</p> <p>— Не питај!.. |
| {S} Пустише да се исплачем.{S} Хајкуна, милујући ме и притежући себи и сама проплака; у превија |
| — шаптао је Сулага након дуже почивке, милујући Хатиму по коси и, из шале, огрћући је ћурком. |
| > <p>— И ти се не љутиш? — запита меко, милујући.</p> <p>— Не љутиш?..</p> <p>— Не љутим се.</p |
| харом и зеленилом њиховим, да слуша шум Миљацке, пјевање тица, шапат траве и цвијећа.</p> <p>— |
| им!..</p> <p>Кад се спустисмо готово до Миљацке чији се потмуо шум разлијевао кроз ноћ све јаче |
| </p> <p>Казивали су и како је нишанџија мимо све нишанџије на свијету, како може да убије тицу |
| тегнем.</p> <p>Хатиџа, која је, обучена мимо обично, нагиздана,</p> <p>— сад сам се тек досјети |
| ох га ватрено сједајући и без питања на миндерлук поред њега. —</p> <p>Отео ми све моје...</p> |
| кува кахву, уљезе у собу и сједајући на миндерлук указа руком да сједнем и ја, одмах поред њега |
| гу одавно знао...</p> <p>Опет сједох на миндерлук и стиснувши руке међу кољенима, као ругајући |
| на мајку.</p> <p>Па се некако спуза низ миндерлук, готово паде на кољена и поче љубити скут бим |
| што је растворена лежала близу њега на миндерлуку, и да га треснем њоме по глави, да га на мје |
| мбаше, крај шилте му, прекрстио ноге на миндерлуку, па одбија димове из чибука и присркује кахв |
| за уши.{S} Затекао сам га гдје лежи на миндерлуку босоног, распасан, раздрљен.{S} Како се зар |
| ава соба.{S} Засједну по меким, рутавим миндерлуцима, прекрштених нога, огрнути тешким, лисичин |
| чи и још силнији, понови се и куршум ми мину покрај уха.{S} И, од страха, од чега ли, посрнух у |
| } Није се чак ни кашње, кад је опасност минула, барем навратио мало да види гдје сам, како сам. |
| нам и у таквоме разговору били краћи од минута.</p> <p>Петком, кад су се у кући кухала каква ље |
| залогаје један другоме.{S} За неколико минута шкипић је био сасвим празан, а ниједна мрвица хљ |
| затварала одмах, опустјела за неколико минута, а преплашени трговци ми дућанџије гологлави, бо |
| то први каже, изговори.</p> <p>Неколико минута тако смо се гледали.</p> <pb n="317" /> <p>— Хај |
| > <p>Све срџба и сва љутња као да намах минуше.{S} Дође ми да се и сам засмијем и да се увијам, |
| се...</p> <p>— Их!..</p> <p>— Ако желиш мира у кући не примај га! — викну.</p> <p>Деси се, катк |
| ди били обоје — рече. — Узми њу, узми и мираз...{S} То и други раде.</p> <p>Ја опет одбих.</p> |
| ме никако не може наговорити да примим мираз, Сулага предаде Хатиџи све што јој мислио дати.{S |
| воје доброте или од њезине... од њезина мираза?..{S} Није ли исто?..</p> <p>— Види се да ти крв |
| — Не кажем ја за Сулагу...{S} Сулага је миран чо’јек — брзо упаде Зулфага, превијајући се и оте |
| џије, зулумћари, отмичари, а Зулфага је миран, стидан, сметен.{S} Он и не зна друго него служит |
| нешто; Зулфага је напротив био необично миран и, како ми се причињавало, говорио је одлучно и п |
| бодом, нико од њега силнији није — рече мирио, поправљајући <pb n="295" /> пушку и огледајући ј |
| азливао и ширио по читавој авлији силан мирис печења, ишле су ознојене, узбуђене, са неуређеном |
| 211" /> на увелу кудељу, и тежак, топао мирис ударао у главу и као да је гушио, опијао.</p> <p> |
| села, вјечито се играјући својим малим, мирисавим јаглуком и забацујући до на врх главе крајеве |
| олике обвехле дуње од којих читава соба мирисала, а по пенџерима, поред каната, поредали се лон |
| рзали, вриштали.</p> <p>А читав ваздух мирисао на зрело, изгњечено грожђе и <pb n="211" /> на |
| по мјесечини, кад руже цвату и јоргован мирише?{S} Је ли видјела од других, па зажељела да и са |
| о; одузме му памет.{S} Па и њој.{S} Она мирна, тиха, повучена жена, која се толико бојала свако |
| , увијек обијељен зид, — био је Сулага, мирни, добри Сулага, који једини у оно доба никаква ору |
| и: добри сте, честити сте, паметни сте, мирни сте, слушате оца и матер, не убијате, не пљачкате |
| <p>Он ништа не ради без мене.</p> <p>И мирни, добри Сулага оста сам самцит, понижен и посрамље |
| ош онако оружани.{S} Сви су били некако мирни и равнодушни; гуркали су и даље у ватру и шарали |
| ио да због тога долазиш — настави затим мирније, сједајући на шилту и прекрстивши ноге. — Знам |
| кроз зубе и старајући се да изгледа што мирнији. — Хтио сам да се опростимо.</p> <p>— Да се опр |
| кроз зубе, усиљавајући се да будем што мирнији. — Оклен, кад је наш <hi>слуга</hi>?</p> <p>— О |
| отимао, пљувао му на лице и на хаљине, мирно ме водио кући и гурајући пред мајку почео уздисат |
| ући димове низа своју дугу, црну браду, мирно их слушао и уријетко лаким климањем главе одобрав |
| ју, оде у страну и на трави, на зелењу, мирно отклања дову.{S} Па се опет поврати барјаку и кле |
| усташе — одговори Хасан <pb n="362" /> мирно и пребаци ногу преко ноге. — Тој ћу се војсци при |
| да будем ваш хоџа и да вам учим ђецу? — мирно их запита он и погледа их редом. — То ли хоћете?. |
| ребао?..</p> <p>— Ја га нијесам звала — мирно одговори мајка, обмотавајући ми руку око врата. — |
| <p>— А Зулфага?..</p> <p>— На селу је — мирно одговори мајка и опет узе чибук. — Зар бих ја смј |
| е у лице. — Овђе?..</p> <p>— На друму — мирно одговори стари. —— Тамо је згодније...</p> <p>— А |
| е.</p> <p>— Хоћеш ли кахву? — запита га мирно, пошто је свршио читав говор и почео се обазирати |
| е било тамо, на страни? — запита Сулага мирно, правећи се као да не гледа ни мене ни Хатиџу. — |
| <p>— А ми да се вратимо, — предложих ја мирно, застанувши. — Хоћеш ли?..</p> <p>— Ђе?..{S} Кући |
| ми му вјерујемо — рече Ибрахим ефендија мирно, поново указујући зубе. — Тако је... ето... пропа |
| ку.</p> <p>— Хатиџе, моје жене — дочека мирно. — Има их и она доста...</p> <p>— А ја сам мислио |
| о.</p> <p>— Тако и јес’ — потврди мајка мирно, не мичући се. — Не лажу.</p> <p>— А рашта? —— от |
| p>— Ја нијесам ашиковала — одговори она мирно и погледа ми право у очи...</p> <p>Ах, очи оне!.. |
| тима <pb n="382" /> рашчешљао браду, па мирно сјео на шилту, испод пенџера, спустивши ћурак пор |
| његовим...{S} Хоџиница је неколико пута мирно одбацивала кошуљу и продријемала мало, а да је ни |
| — Преудала се за Зулфагу — настави хоџа мирно, пошто сам се поново придигао и убрисао сузе. — З |
| онио, привије.</p> <p>— Ништа је — рече мирно, утежући бедру платном. — Зарашће брже...</p> <p> |
| ио.</p> <p>— Па то сам ја и знао — рече мирно, грицкајући браду. — Томе сам се и надао.</p> <p> |
| се потужим, само је слегнуо раменима и мирно ми одговорио:</p> <p>— Па шта ће него ти разбит’ |
| Све ми то остављали на дућан и одлазили мирно, не говорећи ни ријечи и не гледајући ме чак.{S} |
| Хатиџине винограде, бојим се, неће моћи мирно отргати.</p> <p>— Хатиџине?</p> <p>Он се извали п |
| е можеш невјере учинити — одговарао сам мирно, опет га нудећи духаном. — Никад...</p> <p>Он зин |
| ј...</p> <p>— Лијепо је то — рече Осман мирно опирући се на штап и кушајући да се исправи. — Ју |
| ој одговор!..</p> <p>— Зар? — запита он мирно, отегнуто.</p> <p>— Ко је год са Зулфагом, грђи ј |
| <p>— Ништа...{S} Тако... — одговори он мирно, прекрстивши руке на прсима и пресамитивши се. — |
| } У хајдуке...</p> <p>Изговорио је тако мирно као да зове на ручак.</p> <p>Ја занијемих.{S} Сам |
| грање дивље лове између демира, ми смо мирно сједили у соби и слушали како пуцкара, тутњи и ху |
| у крај.</p> <p>— Шта је било? — запитах мирно.</p> <p>— Па...па...па...</p> <p>Опет изви обрвам |
| > <p>— Па тако сам и мислио — одговорих мирно. —</p> <p>Друкчије није ни могло бити...</p> <p>— |
| ристајући за Хасаном. — Баш сам могао и мировати.</p> <p>— Ко се од зеца плаши, нек се не спрем |
| ца...</p> <p>Па ипак —— остављали ме на миру.{S} Мајка је, шта више, иза тога постајала и некак |
| огони, како ни сад неће да је остави на миру.</p> <p>Не може — вели — још никако ни смислити, е |
| а!..</p> <p>Ни мене нијесу остављали на миру, нити ме штедјели.{S} Кад бих прошао чаршијом, са |
| к ни царска војска није могла остати на миру и њезине силе као да се више нико бојао није.{S} Н |
| ах ми предложи да засада све оставим на миру и да ништа не предузимам до бољих, згоднијих време |
| мокава, грожђа, шљива, да их оставим на миру, и молили по неколико пута да оцу не причам о том, |
| , право да речем, чим смо поново пошли, мисао о зецу и његову злоношењу поче ме све више мучити |
| .{S} И, — не знам како ми дође та чудна мисао, — чупкајући око себе меке, танане листиће, нагло |
| икну, „који се излежавају, не раде и не мисле, највише и кукају за старим земаном и јаучу за њи |
| ипао сам се и по њедрима и по џеповима, мислећи да ћу наћи коју мрвицу што ми од јуче остала.{S |
| /> око врата и провиривати иза каната, мислећи зар да је теферич некакав или да се нечувена чу |
| вој Босни нема...</l> </quote> <p>Људи, мислећи зар да сам пјан, раставише се и начинише ми пут |
| и висине и ићи према њима својим путем, мислећи својом главом и опирући се на своју снагу...{S} |
| ти се.{S} И макар што сам, — непрестано мислећи о својим недаћама, — још једнако био узрујан и |
| тише. —</p> <p>Не покорава се свакоме, мисли својом главом...{S} А то ваља...</p> <p>— А то ва |
| бар и поштен човјек, који никоме зла не мисли и који никога не вара...</p> <p>— Он!..</p> <p>— |
| тање, као да потпуно растјера све мутне мисли и све дертове.{S} Разбацивши их по длану, поредав |
| и... ништа због мене не би учинио...{S} Мислила сам...{S} Их...{S} Кавгаџијо један!..</p> <p>— |
| ста као кап росе на карамфилу.</p> <p>— Мислила је, може бити, да сам је ја убила и зажалила на |
| слове свршавао много раније него је она мислила и враћа се обично кроз дан, кроз два, носећи уз |
| , ни наређивала да се часте.{S} Опет је мислила о рачунима...</p> <p>Кроз неколико мјесеци као |
| е, тада мислило о мени?..</p> <p>Шта би мислила и сама Хатиџа, кад би виђела како живим од добр |
| разима и поче жмиркати.</p> <p>— Ја сам мислила да ти... да ти... ништа због мене не би учинио. |
| а пуних пет дана, колико су, отприлике, мислили да ћу одлежати?..{S} Људи се најчешће дигну да |
| људи, који су о Зулфаги такођер лијепо мислили и које је он својим претварањем и удварањем зна |
| ва, за лопова, бескућника? ..{S} Или су мислили да сам луда неки, који је побјегао од куће, отр |
| рани и издржава?..{S} И шта би се, тада мислило о мени?..</p> <p>Шта би мислила и сама Хатиџа, |
| /p> <pb n="368" /> <p>— Ја говорим како мислим.</p> <p>Изненада ме обузе нека чудна љутња.{S} К |
| провео носећи оружје и радећи око њега, мислио је да би му мања и грехота и срамота била кад би |
| а си мислио да ћу и ја заборавити...{S} Мислио си да ја свој понос јефтино дајем, копиљане!</p> |
| слегох раменима.</p> <p>— Па тако сам и мислио — одговорих мирно. —</p> <p>Друкчије није ни мог |
| е било до женидбе, што нијесам прије ни мислио нити се љуцки припремио за њу, одлучио сам да се |
| ују.{S} Читавим путем нисам на друго ни мислио него шта ћу одговарати и како ћу се бранити...</ |
| <p>Заборавио и мене, и заклетве, па си мислио да ћу и ја заборавити...{S} Мислио си да ја свој |
| ираз, Сулага предаде Хатиџи све што јој мислио дати.{S} Одвојио и нешто готовине, и неколико ку |
| ушке, стријељати.</p> <p>Читав комшилук мислио је првих дана као да је у кући шенлук.{S} Многе |
| Има их и она доста...</p> <p>— А ја сам мислио да су све твоји, да све ти тргаш...</p> <p>— Баш |
| који, хотећи да се наруга, —— зашто сам мислио да се баш хтио наругати? — мјесто хљеба бацио ми |
| частио?..{S} И је ли крив што је о њему мислио као о поштену човјеку?..{S} Зар <pb n="369" /> г |
| и, право да речем, препадох се.</p> <p>Мислио сам да се већ сазнало штогод о мојој хајдучији, |
| .</p> <p>— Па... па млад је... и не зна мислити својом главом... — замуца он и остави ме. — Па. |
| .{S} И златно, послушно дијете ружно ће мислити о мени...</p> <p>Мајка ми приступи и поче милов |
| ао...{S} Чудим се како се о њему може и мислити рђаво.</p> <p>— Охо!..</p> <pb n="368" /> <p>— |
| —- То нећу пустити...</p> <p>— Немој ни мислити да сам те молио — сурово дочека Осман, а оштра, |
| а? — поче Сулага живље, придижући се. — Мислиш ли да...</p> <p>— Зулфага ради како ја наредим — |
| у, спремајући се да још жешће навали. — Мислиш ли се играти ђевојкама као јабукама, па једну ба |
| и се од Хатиџе, погледа у зид.</p> <p>— Мислиш ли ти да су усташи жене, кад тако питаш! — отегн |
| е те ни зајам понизити, — рече — ако га мислиш поштено враћати...{S} И ако ти треба зајма...</p |
| аску и крене низ чаршију. — Ако се икад мислиш осветити коме, освети му се радом својим, претец |
| , изнемог’о, па ти жао умријети, па све мислиш да ћеш се поново родити...</p> <p>— Мучи!..{S} Ш |
| ајући бркове запита:</p> <p>— Па шта ти мислиш?..</p> <p>— Радити...</p> <p>— А како ћеш радити |
| бацаш према мени!{S} Мамлазе!..{S} Ако мислиш да <pb n="304" /> се бојим твог оружја, стани да |
| лучајно не бих одао баби, и тепала ми и митила ме, мазила.</p> <p>Кад би бабо по обичају кренуо |
| једи!..{S} Чак ме матере и очеви њихови митили и давали ми смокава, грожђа, шљива, да их остави |
| држим и увучем у разговор, залуд бих их митио, улагивао се.</p> <p>Одлазили су не слушајући и н |
| сјенке оне што су се гуриле око ватре, мицале се, угибале, кретале.</p> <p>И опет ме обузе чуд |
| I</head> <p>Никуд кретао није, никуд се мицао без оружја.{S} У кахву, у берберницу, у хућумат а |
| муштерија јавио да што пазари, нити се мицао нити баталио свога посла.{S} Шта више, <pb n="365 |
| од који се сам с муком диже, с муком се миче, и вазда чека да му други помогне, да га заложи за |
| д нас да боље чувамо кућу и да никуд не мичемо и не излазимо без оружја.</p> <p>— Кад роб подиг |
| — Ово се не смије затезати...</p> <p>— Мичи се!..</p> <p>И, приступивши му, почне га тући, шам |
| јед.</p> <p>— Хајдемо — рече шапатом. — Мичимо се!..</p> <p>— Зар међу хајдуке?</p> <p>— Ко зна |
| смјежураним, а мишићи на десном образу мичу му се, играју, трзају...{S} Тога часа чинило ми се |
| — Тако и јес’ — потврди мајка мирно, не мичући се. — Не лажу.</p> <p>— А рашта? —— отегну Сулаг |
| ш ти овђе? — изненада се окоси Хусо, не мичући се и не пуштајући Ајкуне, која је, застиђена, за |
| <p>Неко вријеме сви смо сједили тако не мичући се и не говорећи.{S} И тад се само чуло како хоџ |
| оје у старој мусандери клопара и чепрка миш некакав, док напољу фијуче и цијуче вјетар засипљућ |
| дућану, о мачку који ми улови по четири миша на дан, о разрачунавању са Зулфагом, слушала ме па |
| ли товари сијена пролазити, његов мрки, мишасти кров са неколико оџаке на тјемену, из којих се |
| правиле некако старијим, смјежураним, а мишићи на десном образу мичу му се, играју, трзају...{S |
| искривило, жиле на врату набрекле, сви мишићи на образима играли, трзали се.</p> <p>— Ух! — ум |
| буђене, са неуређеном косом и обнаженим мишицама низ које се циједила вода, довикивале једна др |
| ј падала по голим прсима и по обнаженим мишицама, чудно се протезала, ломила, увијала.{S} На ме |
| Зној је облијева по лицу, по врату, по мишицама, мокра коса лијепи се по челу и по образима, д |
| и разгледати.{S} Опипах главу, рамена, мишице, бедре, цјеванице...{S} Све здраво...{S} И зарад |
| јенци и црнила се; пуне, жилаве, снажне мишице добиле им чисто бакарну боју и како је одсијев к |
| кошуљу на прсима и спустила рукаве низ мишице.{S} И обоје се неко вријеме гледали нијемо, ћуте |
| азио како је оштрим ноктима загребла по мишици и пустила крв; затим, опазивши како цури, почела |
| н ли си! — викну јаче, стискајући ме за мишицу.</p> <p>Сулага дохвати велики бакрени ибрик, пре |
| џаке, привиривао свуда.</p> <p>И ми сви мишљасмо да нас је неко одао, потказао хоџи.{S} Хасан ј |
| ама су, опет, казивали како су ми криве мјере, како ми ни оке ни аршини нијесу у реду и како са |
| p> <p>Сам је точио кахву и нудио.{S} И, мјерећи погледом читаве им товаре, питао их о кући, о д |
| еравао мрким погледом кад бих случајно, мјерећи штогод, морао се очешати од њега или га нехотиц |
| звила, издигла једну руку изнад главе и мјери ме једним необичним, и поплашеним и радосним погл |
| јвану, <pb n="381" /> о добрима и одмах мјери, размјере, рачуна, записује.</p> <p>Запита ли кој |
| ма мени:</p> <p>— Оковаћу те, бре!..{S} Мјесец дана у хапс и окове!..{S} Одмах!..</p> <p>Зулфаг |
| ли, гатали, прорицали.{S} Гледали смо у мјесец, у звијезде, тражили знакове небеске; причали и |
| до свијета ни онда, кад сам кроз четири мјесеца ишла од врата до врата... ево, у овом одијелу.. |
| лила о рачунима...</p> <p>Кроз неколико мјесеци као да није више било ни пријатеља ни душмана д |
| им пешкешима и са састанцима у ноћи, по мјесечини, кад руже цвату и јоргован мирише?{S} Је ли в |
| нашкиљивши на једно око. — Овђе ти нема мјеста...</p> <p>— Ово је моја бабовина.</p> <p>— Излаз |
| — за ардијом, — преостане нешто празна мјеста, гдје могу намјестити душек и ноћивати.</p> <p>Н |
| а, као на крилима прелијетала са једног мјеста на друго, од једне групе другој, јављала се свим |
| да испричам што.</p> <p>— Нема ти овђе мјеста — одговарао је сваки и не саслушавши ме добро. — |
| реса:</p> <p>— У овој ти кући нема више мјеста...{S} Пртљај...</p> <p>— Лијепо је то — рече Осм |
| , грдили што су могли жешће.{S} На више мјеста могло се видјети како, из кућа и из дућана неких |
| к! — прекидох га ја узбуђено, скачући с мјеста. — Није наш!..{S} Он лаже!..</p> <p>— Он се закл |
| опрости...</p> <p>Ипак се не помакох с мјеста.</p> <p>— Доћи ће он и сам — као да ми шапну нек |
| момци какви, брзо се подигоше са својих мјеста, сврнуше луле са чибука <pb n="275" /> и потрчаш |
| ашине изгледала пепељаста, — и на неким мјестима помало поткопан.</p> <p>— Ено га! — узвикну и |
| ену, указа на све.</p> <p>Али, за чудо, мјесто да се забринем, наљутим, планем, поста ми све см |
| в људска пјени се сад на сваком камену, мјесто росе разлијева се по трави...{S} Чудни земани на |
| о сам мислио да се баш хтио наругати? — мјесто хљеба бацио ми новце.</p> <p>Кренувши даље опет |
| дан си и ти!..</p> <p>— Баш?..</p> <p>— Мјесто да ме пожалиш, ругаш се.</p> <p>— А рашта да те |
| и унаоколо, привиривати свуда.</p> <p>— Мјесто је згодно, — шапну — трава је велика, шипражје г |
| ="338" /> <p>Али како ли се зачудих кад мјесто силом измишљених тужилаца и свједока код бимбаше |
| е комешати, размицати се да нам направе мјесто украј ватре чији се гребенасти пламен све више и |
| е волио уплетати, каткад и гдје им није мјесто, биле му нове, необичне.{S} Многи су их кашње у |
| ети и наругати се, проберем најзгодније мјесто, уско, тијесно, полумрачно, обрасло самом љесков |
| ида; пред њима се губи као дим да своје мјесто уступи дрскости и безобразлуку.{S} И, као што ми |
| шњим мукама Хатиџиним, светио јој се, и мјесто да олакшам, још сам је више мучио, пецао.</p> <p |
| у ноћ, изгуби се.{S} Ми заузесмо његово мјесто, умотасмо се у ћебета и полијегасмо по трави.{S} |
| S} Па га повуче према вратима, на друго мјесто.{S} Промијени јорган и јастуке, растресе их.{S} |
| м све горе и планине, а коначиште свако мјесто ђе се затеку...</p> <p>Љепота једна!</p> <p>И шт |
| /p> <p>И нагло се поче мијењати.</p> <p>Мјесто да сједи у соби као прије, да тугује и размишља, |
| о ошину коња њиме и потјера право према мјесту, одакле се још, изнад <pb n="320" /> грма, извиј |
| стресох се, и неко као да ме прикова на мјесту.{S} Пуцањ, још јачи и још силнији, понови се и к |
| и да га треснем њоме по глави, да га на мјесту убијем.{S} Једва сам се савладао да то не учиним |
| емице и немирно се вртила, превртала на мјесту.</p> <p>Напошљетку као да би се пренула, освијес |
| ји тресе и зацењује.</p> <p>Застадох на мјесту и почех се превијати од смијеха.</p> <p>— Шта је |
| чеках пјенушећи од бијеса и тапкајући у мјесту. — Са једним треба прекинути.</p> <p>Хасан поћут |
| усом, сандуке с јајима, канте с медом и мјехове с маслом, сиром и кајмаком, и, пустивши још пет |
| е по авлији, разбацају вреће са житом и мјехове с маслом по калдрми, засједну на трави и почну |
| ошчу, Хасан, блијед, подбухо, с дебелим мјехурима испод очију, али снажан и присебан, откопча п |
| а, учвршћеним на искрпљеној и напуханој мјешини, задуо у образима, закрвавио очима и, сав облив |
| и туђе снове и тумачили их.</p> <p>Ја, млад и загријан, прорицао сам да ће наша војска све пок |
| орише му једногласно, без размишљања. — Млад си, добар си, бегенишемо те...</p> <p>— Ама моја н |
| а и као стане преда ме да ме одбрани. — Млад је још...{S} Не зна...</p> <p>На жалост, мајка се |
| Ко ће га покварити?..</p> <p>— Па... па млад је... и не зна мислити својом главом... — замуца о |
| данас, сјутра ће бити уз њега...</p> <p>Млад си ти још, па не знаш...{S} А, ето, хајдуци напред |
| — заруче, чак и вјенчају дјецу, макар и млада и луда била.{S} То се и са мном десило.{S} И већ |
| ко.</p> <p>Старац се осмјехну.</p> <p>— Млади сте, здрави сте, па добро једете...{S} Благо вама |
| а ти... ти одмах узми Хатиџцу, макар и млади били обоје — рече. — Узми њу, узми и мираз...{S} |
| > <p>Ибрахим ефендија, витак, љепушкаст младић, с очима као од кадифе, са кратком, црном, поткр |
| .</p> <p>Па показа на тројицу-четворицу младића, који, нагиздани и оружани, носећи пуне боце ра |
| на пети.{S} Изгледала је више као какво младо, безбрижно, ђаволасто дјевојче, него као удата же |
| p> <p>— Мене сврбе леђа...</p> <p>Једно младо, безбрко момче, големе главе и избуљених очију ка |
| ти, вјежбати се, борити.{S} Хасан, иако млађи од Хајкуне, био је најбољи мегданџија међу нама и |
| е, за брашно.</p> <p>Неколико Циганака, млађих, кршнијих, окретнијих, нашао сам, те су ми, у те |
| омањим враним парипима, јахала тројица млађих трговаца, мостарских трговаца, па окићени, оружа |
| о узе јање преко крила.{S} Закла га.{S} Млаз топле црвене крви шикну, попрска све унаоколо и пј |
| евао се према сунцу као танак кривудаст млаз крви, која непрестано цури, пуже, гамиже, тече. — |
| вши, из све снаге поче чибуком ударати, млатити по момчету ономе.{S} Поче ударати и по глави, п |
| {S} Их!..</p> <p>Брже боље оде и донесе млијека, сира, кајмака.</p> <p>Све остави преда ме на ћ |
| овори:</p> <p>— Донесите им, ђецо, мало млијека...</p> <p>Оба момка, без поговора, дигоше се и |
| ајући се и носећи међу собом пун шкипић млијека и један поголем хљеб, којим би, како ми се чини |
| апита отегнуто, као размишљајући. —— Ја мнијем да на свијету ништа ново нема, да се све старо п |
| првих дана као да је у кући шенлук.{S} Многе комшије, зачуђене и узнемирене, почеше дотрчавати |
| разбијао се о комшиске пенџере.</p> <p>Многе комшије и љутиле се, псовале што их будио иза сна |
| заћи на суд а камо ли тамо правдати се, многи су се старали да му напакосте, да га оробе.{S} Пр |
| није мјесто, биле му нове, необичне.{S} Многи су их кашње у разговору понављали и износили као |
| ога, о томе се причале читаве приче.{S} Многи као да нијесу ништа друго ни радили, него ишли од |
| као да се није најугодније осјећао.{S} Многи су и нехотице чешће, испод ока, погледали на врат |
| ћи, зар, да се одмах окрешу са усташима многи су отпочели своје јунаштво кушати у чаршији.</p> |
| ати лудо, помамно, зацењујући се, те се многи пролазнини почеше освртати и гледати ме зачуђено. |
| г комшилука.{S} Не.{S} Били су ту још и многи <pb n="227" /> други које прије никад ни видио ни |
| иво, пецкајући.</p> <p>Зато га и мрзили многи и туђили се од њега.{S} Мени се барем чинило да н |
| их и палили, и придруживали им се.{S} У многим кућама и не остаде готово мушке главе; остали су |
| ило.</p> <p>И као да се плашила нечега, много се плашила.</p> <p>Лежећи или сједећи често би се |
| поклонима.{S} Осјећајући да му сметам, много да му сметам, дражио сам га свуда, изазивао, руга |
| вије.{S} Човјек који је много проживио, много путовао и много читао, — читао је чак и новине ре |
| и су један другоме нешто много да кажу, много да испричају.{S} Зулфага је свакако имао много ви |
| о се твојим душманином и хтио...{S} Ех, много сам хтио! — узвикнуо би, погледавши на Хатиџу. — |
| е »бит човјек«, — која је за ме значила много, — ја сам му први приступио и отада више није бил |
| ја на други.</p> <p>И таквим се причама много вјеровало.{S} Има времена кад и најпаметнији људи |
| ем... јуришај!..</p> <p>— А ако их буде много?</p> <p>— Не питај...{S} Иђи...{S} И пази на ме!. |
| чудније, занимљивије.{S} Човјек који је много проживио, много путовао и много читао, — читао је |
| вијање, лајање, штектање вукова, што је много наличило јаукању и запомагању нечијем и чудно, чу |
| агазу какву под кирију.{S} И нијесам се много намучио.{S} Како је у оно доба било доста празних |
| крадали.</p> <p>— Без мудре главе и без много новаца... мучно је... не спасава се ова кућа од п |
| ам дати новаца да накупујемо робе.{S} И много поче обећавати.{S} Обећањима ме и замамила вјешто |
| е колибе, старе, трошне и окрхане.{S} И много сам се љутио на Хасана, који је непрестано застај |
| се почели будити робови и биће бруке и много јада с њима...</p> <p>— Какви робови? — уплете се |
| е била узрујана, узбуђена, бранила се и много је размахивала рукама као доказујући нешто; Зулфа |
| који је много проживио, много путовао и много читао, — читао је чак и новине редовно сваки дан, |
| ли није хтио или није имао када да води много бриге о мени, био сам препуштен самоме себи и рад |
| у неђељи, — ипак се са Хатиџом нијесам много састајао.</p> <p>Стид је, зар, било да отац и мат |
| а је, као за инат, све послове свршавао много раније него је она мислила и враћа се обично кроз |
| , тукао.</p> <p>Матере се нијесам бојао много.{S} Њезине пријетње и заклетве ништа помагале ниј |
| ствари што их имао, — а није их ни имао много, —— и размјести их онако како се њему свиђало, не |
| а испричају.{S} Зулфага је свакако имао много више да прича и, док је Хасан испред мог дућана п |
| псовке и примједбе разне није одговарао много, нити се обзирао на њих; ако би случајно и избаци |
| не, причао и говорио како је он оставио много готовине иза себе.{S} Неки су поуздано тврдили да |
| поче показивати.</p> <p>Нити сам пазио много, ни размишљао: шта треба, за кућу и шта не треба. |
| /p> <p>Ради бабе Сулага је и мене волио много.{S} Никад не би прошао а да ме не омилује и не шт |
| на састанцима каквим бабо није говорио много, иако га често призивали, тражили и долазили му.< |
| нске, о којима нам се у дјетињству тако много причало.</p> <p>Обојица смо готово вриснули од ра |
| изгледало, имали су један другоме нешто много да кажу, много да испричају.{S} Зулфага је свакак |
| у ми говорили како се и у кахви састају много и како га Зулфага увијек части, позива, нуди.</p> |
| вјеровао да је то баш он, Хасан, преда мном...</p> <p>— Јеси ли изненада кренуо на пут? — запи |
| да одагна страх а уједно и да се преда мном похвали како није малаксао, клонуо, како је још ор |
| а насред дућана и нагло се рашири преда мном. — Јеси ли ме заборавио?</p> <p>— Хасане!..</p> <p |
| ме!.. — протепа молећи, заставши преда мном са раширеним рукама, а ипак не смијући да ми прист |
| девију, мајка, која је била потрчала за мном, врисну из гласа и зањихавши се посрну, паде.</p> |
| ло да отац и мати виде како пристаје за мном и како се разговара, страх да се не нашале с њом, |
| стано причињава као да неко пристаје за мном, као да ме узастопце прати.</p> <p>О свему томе ни |
| — запита Авдо меко, опет пристајући за мном. — Нећеш?</p> <p>— Хоћу.</p> <p>— Добро...{S} Прат |
| онако насмијан ни ведар као обично; са мном се није ни шалио ни омиловао ме.{S} Кад је изашла |
| на, оног истог Јована, који је некад са мном продавао робу по махалама и хтио отворити дућан, а |
| >И пјевала ми, причала, забављала се са мном, све док не би Шерифа ханума, мати јој, изашла из |
| че нас гледати све троје. — Шта ћете са мном?..</p> <p>Хајкуна отпочину.{S} Држећи запету пушку |
| о ме, напустио, не бринући се шта ће са мном бити ни како ћу проћи.{S} Није се чак ни кашње, ка |
| акар и млада и луда била.{S} То се и са мном десило.{S} И већ сјутрадан о томе се причало по чи |
| .{S} Нико да проговори лијепе ријечи са мном; нико да се заустави мало, да ме саслуша.</p> <p>Ч |
| зивао да с њиме идем у „лов“ и врљао са мном по Требевићу, а Хајкуна нас и даље нудила смоквама |
| јећи се да ко не види. — Шта је било са мном?..{S} Шта је?..</p> <pb n="322" /> <p>Нехотице нам |
| го више да прича и, док је Хасан испред мог дућана пролазио оборене главе, као постиђен, Зулфаг |
| н чудан, готово изазивачки начин, брани мог најљућег душманина, што више вјерује њему, кога је |
| ју и гласно заплачем.{S} Напошљетку, не могавши се више савлађивати, одбацим комад хљеба који м |
| мах се осјетио некако силнији, јачи.{S} Могао сам се опет подигнути и наставити пут.</p> <p>Опе |
| се.{S} Њему за инат, — чинило ми се, — могао бих учинити све што никад и никоме за љубав учини |
| пркосно одиже главу.</p> <p>— И није га могао гледати, — узвикну љутито, устресајући раменима — |
| 6" /> бабу убили, — али да би и Зулфага могао постати хајдук, никако нијесам могао вјеровати.{S |
| , којим би, како ми се чинило, и међеда могао умлатити.{S} Све спустише пред нас.</p> <p>Нећу с |
| </p> <p>Ни сам не знам како сам се онда могао уздржати да не вриснем и не јаукнем од страха.{S} |
| и ногу преко ноге и гласно, да сам и ја могао чути, узвикне:</p> <p>— Зови Хајнију!..</p> <p>Он |
| ати и дражити.{S} Нијесам готово нигдје могао крочити од њихових шала, питања, подругачица.{S} |
| и се, сакривати.</p> <p>Али као да није могао дуго издржати тако.{S} Стид га, зар, било од оста |
| етивши да сам уљегао, — видјети ме није могао, јер нити се окренуо према вратима ни помакнуо се |
| сасипати ми у крило.{S} Новаца ми није могао давати, јер није бабо дозвољавао.{S} И то га увиј |
| сом ударити о земљу.{S} Ни гледати није могао човјека отворено, — вјечито је пиљио негдје у вис |
| сиједио служећи и који више ни ићи није могао без штапа, често и без штаке.{S} Док је био бабо |
| смио ни помислити.{S} Десет ријечи није могао изговорити, а да не замуца и не застане.</p> <pb |
| питају и распитају о свему.{S} Ко није могао тамо приступити, тражио је и питао бербере, који |
| ма момцима.{S} При скакању нико му није могао ни близу доскочити.{S} И, што је најчудније, није |
| питује о усташима, — а то у дућану није могао, јер није имао с киме, — одлазио је у чаршију, у |
| , скуп, састанак, теферич какав није се могао ни замислити, а да се и Смајил-ефендија не позове |
| бови пред јастребом.{S} Нико тада не би могао ни познати да су то они исти момци, који, кад би |
| ажелио сам се куће...</p> <p>— А зар би могао од срамоте икоме у очи погледати? — брзо дочека Х |
| мало.{S} Хасан као да се никако није ни могао уморити; што је више ишао, као да је постајао све |
| е стиска за руку и трза њоме. — Како си могао оно учинити?..</p> <p>— Шта сам учинио? — одговор |
| ..</p> <p>— Да нијесам здрав, не бих ти могао донијети товар поздрава — откреса весело. — А Хај |
| силно гонило, гурало напријед и да сам могао, прелетио бих тамо, само да час прије засједнем п |
| на то и припремао пушку.{S} Али шта сам могао?..{S} Ниједан путник ни кириџија није ишао сам.{S |
| зних дућана, нашао сам један у који сам могао и натрпати робе колико сам хтио и да ми опет, — з |
| жене бијеле зубе.</p> <p>И по свему сам могао познати да је и он ортак, сарадник Зулфагин, да с |
| дан као џелат и по изгледу му одмах сам могао познати да би ми било узалудно свако опирање и за |
| шљати, пристајући за Хасаном. — Баш сам могао и мировати.</p> <p>— Ко се од зеца плаши, нек се |
| тиђен, покуњен, тужан и само ја нијесам могао наћи уточишта у њему.{S} Никакав ханџија није доп |
| оме, али, као за инат, никад је нијесам могао затећи код куће.{S} Управо, — како су ми кашње <p |
| ћеш?</p> <p>— Дај!</p> <p>Друго нијесам могао изговорити.</p> <p>Он се прекрсти, маши се у џеп |
| га могао постати хајдук, никако нијесам могао вјеровати.{S} И може ли он бити хајдук, кад није |
| 9132_C31"> <head>XXXI</head> <p>Нијесам могао отезати ни размишљати више.</p> <p>Страх да не из |
| а у другој филџане.{S} И сад сам истом могао опазити колико се разрасла, колико развила и прољ |
| д...{S} Добро сам — једва сам се некако могао прибрати и одговорити јој. —</p> <p>Ништа.</p> <p |
| и указивали на њу.{S} По томе сам одмах могао и <pb n="266" /> познати да су све говорили само |
| ричао.{S} Па ни ја не бих знао нити бих могао сазнати, да једне ноћи, — када се чинило да су св |
| , нијесам молила да опрости...</p> <p>— Могла си и замолити — дочекам ја пецкајући, дражећи је. |
| алим, мршавим прсима, — сва му се ребра могла избројати, — па се окрену двојици момака што су с |
| танак.</p> <p>Чак ни царска војска није могла остати на миру и њезине силе као да се више нико |
| о што би сад имала казати, а прије није могла?..{S} Шта је то?..</p> <p>Напошљетку сам читаву к |
| се навикли на њега да мајка управо није могла ни ручати ни вечерати ако њега није било да двори |
| слуша и да јој се покорава, никако није могла подносити да се ја одмећем и отимам испод њезине |
| најчешће ишла у собу одакле је најбоље могла чути њихове разговоре.</p> <p>Легла би на шилту, |
| ивао.{S} Чак ни Хасанова порука није ме могла потсјетити на то.{S} Радост што ћу опет виђети ја |
| Никаква га сила, чинило се, не би више могла од њега отргнути.</p> <p>И није да је пристајао з |
| римичући ми се — и... и ја нијесам више могла трпити... он је...</p> <p>Узех је за руку и лаган |
| ко хоће, задрхтала је при помисли да би могла једнога дана, огољена, остављена, без игдје ичега |
| уморена и ослабљена, испочетка није ни могла ништа забрањивати, нити им забрањивала.{S} Кашње, |
| небивајући се и ломећи прсте. — Нијесам могла срцу одољети да не дођем, да...</p> <p>И, погледа |
| заклетве ништа помагале нијесу, нити ме могле натјерати да се смирим и да, као слушче какво, по |
| ну раменима.</p> <p>— Сведно, нијесу се могле довршити — отсијече.</p> <p>— А кад више није бил |
| новци, — ваше се грађевине нијесу више могле довршити...</p> <p>— А прогутале нам сву готовину |
| ли не одобравао.</p> <p>Још рјеђе су га могли навући да се и сам уплете у разговор, да и он рек |
| потрошили, па опет нијесте готово ништа могли уредити!..</p> <p>— Их!..</p> <p>— Пошље... пошље |
| гу и никакви јауци ни помагања не би ме могли умилостивити.</p> <p>— Убићу је! — пријетио сам п |
| ја и Хасан били смо потпуно слободни и могли смо радити шта год смо хтјели.{S} Хасан је био пл |
| ијом, и са големим вратима кроз која би могли товари сијена пролазити, његов мрки, мишасти кров |
| га, чинило се, ни громови ни муње не би могли скрхати ни преломити.{S} Позлаћене токе на прсима |
| но шаптали, договарали се.{S} Нијесу ли могли да се договоре, ишли су једни другима кући, на си |
| али су и викали, псовали, грдили што су могли жешће.{S} На више мјеста могло се видјети како, и |
| од колибе оне.{S} Никако, дакле, нијесу могли бити хајдуци, — нико нам барем није причао да хај |
| еравали робу с кољена, што никад нијесу могли пазарити а да жестоко не изгрде муштерију и не на |
| о старци и нејака дјеца, који се нијесу могли пушком ни заметнути.{S} Одмах се могло познати да |
| јепо испричати...{S} Ни момци то нијесу могли.{S} Дуго су гледали један на другога, као погађај |
| ће ваљати!.“</p> <p>По свему се, дакле, могло познати да је управо он сам подгајао Хасана тако: |
| доста прибојавала и често, врло често, могло се помислити да је то прије слушкиња каква, робињ |
| кавге...</p> <p>— И због мене би, зар, могло бити кијамета?..</p> <p>Због мене?..</p> <p>И она |
| и што су могли жешће.{S} На више мјеста могло се видјети како, из кућа и из дућана неких, немил |
| војчету, које као да се још ни сад није могло прибрати ни освијестити...</p> <p>— Ено ти момка, |
| на и очајна борба, којој као да се није могло лако сагледати краја.</p> <pb n="262" /> <p>Мајку |
| танак са Сарајевом.{S} Друкчије се није могло.</p> <p>И — кренем право према Мостару.</p> <p>Са |
| замуца.{S} Из читава му причања није се могло јасно разабрати: шта је све било и како је било.{ |
| о сам и то да све што се десило није се могло десити никоме другоме, него само мени или некоме |
| не знам како бих назвао.{S} По свему се могло познати да је то мучи, силовито мучи, кида, распи |
| помакоше се нити погледаше.{S} Одмах се могло познати да је то био један обичан догађај у њихов |
| могли пушком ни заметнути.{S} Одмах се могло познати да то не слути на добро и да ће се наскор |
| су боље, ни премјерали нас.{S} Одмах се могло познати да су ти људи научени да примају и мало с |
| из три дијела и за коју се никако не би могло рећи да је израсла на лицу, него је неко наказно |
| оворих мирно. —</p> <p>Друкчије није ни могло бити...</p> <p>— Сад... сад узми Хамида себи, изв |
| мучно било као и мени.</p> <p>То се већ могло познати и по држању његову.{S} Непрестано се освр |
| ко крпетина што се једва држало на њему могло назвати хаљинама, — са завезаним оком и са три кр |
| — То... то сам рекла!..</p> <p>Ја се не могох савладати.{S} Праснух у смијех.</p> <p>— Само то? |
| , онда и треба.</p> <pb n="378" /> <p>— Могу ја кућу закућити и својим парама...</p> <p>— Неће |
| та пошто смо прилично одмакли.</p> <p>— Могу.</p> <p>— Нико бољи од Алаха!..</p> <p>Кад смо се |
| >— Можеш ли ићи?</p> <p>— Чини ми се да могу.</p> <p>— Окушај!..</p> <p>Он ме пусти и измакну с |
| на томе...{S} Сад сам, ево, здрав и сад могу ићи.</p> <p>— Не дај му — живо дочека Хатиџа и поч |
| , — преостане нешто празна мјеста, гдје могу намјестити душек и ноћивати.</p> <p>Наравно, поста |
| Па... па криво му што и сад, увијек, не могу бити у соби поред њега, што га и сад сама не двори |
| p> <p>— Шта ти је?</p> <p>— Видиш... не могу даље, — одговорим промукло, испрекидано, дашћући. |
| е...</p> <p>— Ама ја нећу даље...{S} Не могу — дочекам раздражено, бацајући и остало оружје и р |
| ка — одговори јој, не осврћући се. — Не могу...</p> <p>— Шта?..</p> <p>И наднесе се над њим да |
| руке на прсима и пресамитивши се. — Не могу ја више овђе.</p> <p>Мајка га као од милоште ухват |
| им промукло, испрекидано, дашћући. — Не могу...</p> <p>— Уморио се, а?</p> <p>— Изнемогао сам.. |
| измаче се. — Једи, болан!..</p> <p>— Не могу — промуцах снуждено. — Не једе ми се... .</p> <p>— |
| дошли по те...{S} Хајде...</p> <p>— Не могу...</p> <p>— Не може...{S} Жали што му се удала мај |
| ати. — Дођи... други пут...</p> <p>— Не могу, ефендија, више долазити — откресах ја пакосно и д |
| е.</p> <p>— Шта си казао?..</p> <p>— Не могу.</p> <p>Она је непомично стајала и као да га хтјел |
| ј ићи...{S} Остани, — каже.</p> <p>— Не могу...{S} Имам посла...</p> <p>— Остани...{S} Слађе ми |
| /p> <p>Он зине, блене у ме.</p> <p>— Не могу?..{S} Вјерујеш ли?..</p> <p>— Вјерујем.</p> <p>— И |
| ...</p> <p>— Па?..</p> <p>— А сад га не могу вазда дворити — вели јаче, грицкајући нокте и игра |
| гред да његову понуду никако примити не могу.{S} Размишљао сам о њој читаву ноћ и, напошљетку, |
| же понизити...{S} А има послова који се могу и празних рука почети.</p> <p>— Зар да будеш хамал |
| амучиш, душманине, као да не знаш да те могу к’о пса избацити из куће одмах, овог часа...</p> < |
| одлучна, наоружана и опремљена, а нити могу да се приберем, нити да проговорим.{S} Погледах и |
| ишта.</p> <p>— Ја <hi>само</hi> с тобом могу — брзо се уплетала Хатиџа, пропињући се на прсте и |
| <p>По неколико пута опипавао их и кушао могу ли се преломити.{S} Чак и по ноћи, пошто би се сви |
| ишао него каскао сиромах, жут, блијед, модар, — онога часа учинило ми се да је неколико боје п |
| пућен, саплете се и опет посрну.{S} Сав модар у лицу, надут, страшан, с исколаченим, помућеним |
| слави, сметали да види небо и сунце, и модре планине, баште са бехаром и зеленилом њиховим, да |
| уркајући се, штипајући, рвући.{S} Широк модрикасто-златан пламен освјетљавао им половину мрког, |
| акша, чилија.{S} Оних големих, дебелих, модрих прстенова испод очију као да сасвим нестаде; рум |
| вољна, зар, што само у кући, пред нама, може показивати како је слободна, независна и моћна сад |
| ја сам опет сумњао у њега.{S} И ко зна, може бит’ би се међу нама изродила и голема свађа, да с |
| росе на карамфилу.</p> <p>— Мислила је, може бити, да сам је ја убила и зажалила на ме — прошап |
| едан на другога, опет не <pb n="389" /> може да заборави, да омрзне ни он на ме ни ја на њега.{ |
| снажан, ни мрк, ни крвавих очију!..{S} Може ли бити хајдук без големих бркова кроз које се про |
| томе!..</p> <p>Нешто из радозналости, а може бити и због чега другога, почеше се око наше куће |
| ук и напуни лулу.{S} Запали.</p> <p>— А може бити и кршан чојек — додаде тише. —</p> <p>Не поко |
| и, и намјестио ту као креветац неки, да може поред ње и ноћивати, спавати.{S} И оно оружје што |
| тавили га насред собе <pb n="234" /> да може точити колико који хоће, унаоколо га окитили траво |
| .{S} Као да није вјеровала, е сад збиља може заповиједати и овим људима, који су, додуше живјел |
| и се.</p> <p>— Знаће шта су муке... ама може знати и шта је радост! — узвикну заносно. — Без пр |
| ити обојицу?..{S} Шта ће бити?..{S} Шта може бити?..</p> <p>— Баш бих волио да не поплаших зеца |
| р... јер и он долази... и... ко зна шта може бити...</p> <p>Ја занијемих, скамених се.</p> <p>— |
| лости ни љубости ни према коме...{S} Не може, пусто, никога да замилује...{S} И жену и ђецу кад |
| ајде...</p> <p>— Не могу...</p> <p>— Не може...{S} Жали што му се удала мајка, па неће да га по |
| јанице поче се играти њима.</p> <p>— Не може те ни зајам понизити, — рече — ако га мислиш поште |
| ешати раменима. — Остарио чо’јек, па не може да ме гледа...{S} А он одавно у овој кући... добар |
| Кад је већ видјела да јој нико ништа не може забранити, хтјела је и да ради све што год јој на |
| /p> <p>— Е није друге, сад се натраг не може — рече.</p> <p>— Ту смо и треба да се окушамо.</p> |
| ен човјек, под првим утисцима, никад не може све јасно и лијепо испричати...{S} Ни момци то ниј |
| b n="337" /> <p>— Никакав поштен рад не може понизити...{S} А има послова који се могу и празни |
| еном о зид, каже:</p> <p>— С њиме се не може више...{S} Чудан је постао...</p> <p>— Шта ти је у |
| говара човјек кога неко или неће или не може да разумије. — То је мој одговор!..</p> <p>— Зар? |
| ија по душецима.{S} Нико га отјерати не може.{S} Ту је он, ту непрестано, једнако моћан и силан |
| шехеру нико у томе с њиме надметати не може, да нико не зна онако »китити« и онако »вести« као |
| итати о томе...{S} О томе се причати не може...</p> <p>Хатиџа, бацивши најприје један топао, ње |
| здања нема, ничија га заштита подићи не може...</p> <pb n="215" /> <p>Отада му се више нијесам |
| још више.</p> <p>— Један исти човјек не може бити и мој и Зулфагин пријатељ — дочеках пјенушећи |
| ма, а ни једна ријеч, ни једно слово не може му се разабрати, ни један знак разумјети.{S} На ма |
| >XXXII</head> <p>Видећи да ме никако не може наговорити да примим мираз, Сулага предаде Хатиџи |
| е измицати натраг. — Кад твоја памет не може...{S} Их!..{S} Како ћу ја?..</p> <p>— Доста! — гот |
| ја најбоље знам.{S} Нико мом ђетету не може бити бољи пријатељ од мене, — дочека мајка сурово, |
| ад неће да је остави на миру.</p> <p>Не може — вели — још никако ни смислити, е је он мртав и д |
| ао да је и подранио баш због тога да се може извући неопажен и непримијећен ни од кога.</p> <p> |
| мало... ето... корак један па... па се може преврнути...</p> <p>Мајка, која никад није била ра |
| к, никако нијесам могао вјеровати.{S} И може ли он бити хајдук, кад није ни снажан, ни мрк, ни |
| еда: је ли довољно удаљен од бедевије и може ли га случајно и ту копитом дохватити.</p> <p>И до |
| а што више и што љепших понуда изнијети може.</p> <p>Хасан јој није дужан остајао.{S} Ако је тр |
| ударимо и да плијенимо што се плијенити може...{S} Ако смо чекали и дочекали смо...{S} Хајде!.. |
| се ономадне у Сарајевско Поље...{S} Ко може рећи да се неће спустити и усред Сарајева?..{S} Ко |
| ија мимо све нишанџије на свијету, како може да убије тицу у лету, да кроз прстен јабуку простр |
| та једна, опкољена јастуцима, да лијепо може сјести и узвалити се.</p> <p>И сви су одмах трчали |
| а се да ме заузда, стегне, пригњечи што може јаче.</p> <p>Па као да јој и то мало било.{S} Неза |
| грла дао...{S} Чудим се како се о њему може и мислити рђаво.</p> <p>— Охо!..</p> <pb n="368" / |
| ја, можебити, нијесам био на Косову, а, можебит’, и ти...{S} Ко зна?..{S} Био сам, да рекнем, т |
| ..{S} Опет можебити травка, дрво а... а можебит’ и јаре, и говече и... ко зна!..</p> <p>Па прев |
| све зна а ми јок!..{S} Ко зна да и ја, можебити, нијесам био на Косову, а, можебит’, и ти...{S |
| у на шилту...</p> <p>— И гладан си био, можебити, и... — Метну прст на уста и застаде мало. — А |
| > <p>Нијесу ме ни погледали.{S} Нијесу, можебити, ни чули шта сам говорио, — једва сам и сам се |
| 7" /> и непрестано загледао у пушку.{S} Можебити да би се због тога и поново посвађао с њиме, п |
| у до хиљаду година опет бити!..{S} Опет можебити травка, дрво а... а можебит’ и јаре, и говече |
| једном и другоме да смо заједно, да се можемо сашаптати, договорити?..{S} Па, ако би дошло и д |
| и ниједнога.</p> <p>— Ако сте их жељни, можете их и овђе срести,</p> <p>—— отповрну стари, зала |
| ушајући да пође према вратима. –—- Како можете оваку мајку примати?..</p> <p>Бржебоље притрчах |
| рупи, увијек спреман да опали.</p> <p>— Можеш ли? — опет запита пошто смо прилично одмакли.</p> |
| тијелом својим, и поведе мало.</p> <p>— Можеш ли ићи? — причини ми се као да запита.</p> <p>— Ш |
| а питаш? — отегнух полугласно.</p> <p>— Можеш ли ићи?</p> <p>— Чини ми се да могу.</p> <p>— Оку |
| а њу нити слуша шта она говори...{S} Не можеш тамо...</p> <p>— Макар...{S} Ја ћу наћи кућу — од |
| а смијех и, — отимао се не отимао, — не можеш му одољети.{S} И покрај све муке своје, ја прасну |
| Он набра обрве, замисли се.</p> <p>— Не можеш ти у оној кући живјети — рече. — Ако останеш тамо |
| амићена, опет увуче у собу.</p> <p>— Не можеш...{S} Рашта? — запита зачуђено. —</p> <p>Шта ти ф |
| ручак — проговори меко.</p> <p>— Кад не можеш јарана дочекати у својој кући, ено ти моје...</p> |
| о да тужиш, узалуд ти је — рече. — И не можеш само <hi>њега</hi>, него и рођену мајку тужити... |
| ио!..{S} Нипошто!..</p> <p>— Ти ми и не можеш невјере учинити — одговарао сам мирно, опет га ну |
| т никако неће да призна колико памети и мозга има она у глави и колико је боља и разумнија него |
| овако...</p> <p>— Сад си мој... мој... мој... и ја твоја — опет прошапта, па отрже струк фесли |
| тави ме овако...</p> <p>— Сад си мој... мој... мој... и ја твоја — опет прошапта, па отрже стру |
| елики, лијепи карамфил, па црвљив!..{S} Мој!..</p> <p>Па снажно удари папучом о камен и пркосно |
| ту слушкињу, која је и спавала с њом, а мој душек премјести у своју собу и прострије управо пок |
| ица, шала, подсмијеха, чак и псовака на мој рачун, било је премного и што год сам боље радио, о |
| езали и платили ханџији унапријед читав мој трошак за пуних пет дана, колико су, отприлике, мис |
| и неће или не може да разумије. — То је мој одговор!..</p> <p>— Зар? — запита он мирно, отегнут |
| > <p>— Један исти човјек не може бити и мој и Зулфагин пријатељ — дочеках пјенушећи од бијеса и |
| те и пољуби ме у образ.</p> <p>— Слатки мој!..{S} Шећеру мој!..</p> <p>И плашљиво се осврнувши |
| или појас.</p> <p>У читавој тој гунгули мој је Јован био најприсебнији.{S} Он нити је хтио прот |
| .{S} Остави ме овако...</p> <p>— Сад си мој... мој... мој... и ја твоја — опет прошапта, па отр |
| ући руке, увијајући се, молећи. — Ти си мој...{S} Ти...{S} Ако желиш добра и себи и мени, води |
| танем?</p> <p>— Овђе...{S} И тако си ти мој...{S} Као син...</p> <p>Хатиџа опет уљезе у собу да |
| , објешењачки додирнувши својим носом у мој, поче ме шкакљати по лицу својом бујном, коврџавом |
| образ.</p> <p>— Слатки мој!..{S} Шећеру мој!..</p> <p>И плашљиво се осврнувши опет пребаци фере |
| га звала“...{S} Помисли, Смаиле!.. <hi>Мој</hi> карамфил, велики, лијепи карамфил, па црвљив!. |
| товаре на леђа да те ја наговарам...{S} Моја махнита глава да твоју наговара!..{S} Их!..</p> <p |
| од њега.</p> <p>— Није твоја!</p> <p>— Моја!..</p> <p>Хусо, стегнувши Ајкуну, поново подвикну, |
| S} Није твоја!..{S} Наша је!..</p> <p>— Моја...</p> <p>— Наша!</p> <p>И склепташе се око њега, |
| ритрчах и падох јој пред ноге.</p> <p>— Моја је кућа као и твоја, мајко!..</p> <p>И заплакасмо |
| ет...</p> <p>— Баш твоја воља?</p> <p>— Моја.</p> <p>Зулфага готово паде на кољена, дотаче се м |
| едали у очи једно другоме.{S} Сва срџба моја бијаше потпуно ишчезла, истопила се пред погледом |
| је хтјела, само да мени више остане, да моја чинија буде пунија.</p> <p>По томе сам одмах и поз |
| добар си, бегенишемо те...</p> <p>— Ама моја наука није као досадашња — опет ће он јаче, грицка |
| . ти никад кумре убио не би...{S} Јадна моја кумра!..</p> <p>Нехотице се осврнем и погледам на |
| лила на ме — прошапта снуждено. — Јадна моја кумра!..</p> <p>Затим се измакну и погледа ме испо |
| p> <p>— Одмах?..</p> <p>— Ама, каква је моја памет? ..{S} Каква?.. — отегну он некако очајно, г |
| ј кући, за коју и суд царски рече да је моја...</p> <p>— Отео си је, ниткове, — окосих се ја и |
| Овђе ти нема мјеста...</p> <p>— Ово је моја бабовина.</p> <p>— Излази!</p> <p>— Нећу.</p> <pb |
| . — запјева развлачећи.</p> <p>— Ово је моја кућа, а ти си намет, уљез један!</p> <p>— Твоје ни |
| нож из корица.</p> <p>— Ко каже да није моја? — запита, измахнувши ножем. — Ко?..</p> <p>Сви пр |
| {S} Морам викати...</p> <p>— Ах... муко моја... послови... ах, — опет зајеча он и поче уздисати |
| и наслони се на руку.</p> <p>— Хатиџе, моје жене — дочека мирно. — Има их и она доста...</p> < |
| цао се на леђа.</p> <pb n="224" /> <p>— Моје — поново каже Арнаутин, измахујући ножем и пријете |
| и само моје.</p> <p>— Лажеш!..</p> <p>— Моје је!..</p> <p>Мајка рашири руке и поплашена, узбуђе |
| сасијецати ограду, ломити је.</p> <p>— Моје је ово — вели сурово и преврће закрвављеним очима. |
| није било милије, него када би се ушљед моје неподмитљивости почео љутити и стискати зубе.{S} Н |
| дерлук поред њега. —</p> <p>Отео ми све моје...</p> <p>— Вараш се ти, слатки, да те преварио — |
| ко ћу? — запита готово плачући. — Да је моје ја... ја бих продао неколико кметовских кућа...</p |
| мекше, једнако се смјешкајући. – Она је моје дијете...{S} Она има...</p> <p>— Што је њезино и п |
| аш ми се.</p> <p>— Не ругам ти се, јање моје...{S}Јок!..</p> <p>И полако, пажљиво завучем јој п |
| борба, инат неки; отада управо и почиње моје право <hi>житије</hi>, како се то рекне, о коме је |
| е љубити.</p> <p>— Добро и ваљано момче моје, — рече некако меко, сажаљевајући — срце ти је ист |
| оје руке...</p> <p>Па, узевши духана из моје кутије, повуче ме себи:</p> <p>— Немој ићи...{S} О |
| доласка, и њезиних састанака с њиме, и моје ненадне женидбе.{S} На све био заборавио као да ни |
| >Сулага, испочетка, као да и сам усвоји моје разлоге и као да му се свиђеше.{S} Пошље, промисли |
| де:</p> <p>— Нећеш тражити...{S} Ево ти моје куће...</p> <p>— Зар овђе да останем?</p> <p>— Овђ |
| ш јарана дочекати у својој кући, ено ти моје...</p> <p>— Мени је свеједно гдје хоћете...{S} Сам |
| ла готово до под таваницу. — Сад је ово моје и само моје.</p> <p>— Лажеш!..</p> <p>— Моје је!.. |
| а ми, миловала...{S} Каткада, на велико моје чудо, и пригрлила би ме страсно, силовито, махнито |
| под таваницу. — Сад је ово моје и само моје.</p> <p>— Лажеш!..</p> <p>— Моје је!..</p> <p>Мајк |
| оштени су, краду, варају...{S} Да је то моје, ја бих продао...</p> <p>— Одмах?..</p> <p>— Ама, |
| ке одјекивала брда и планине, гониле су моје кириџије и моји момци, и читавим путем пјевало се, |
| воји, да све ти тргаш...</p> <p>— Башка моји, башка њезини, башка свакога сина,</p> <p>— одгово |
| да и планине, гониле су моје кириџије и моји момци, и читавим путем пјевало се, шенлучило, пуца |
| Хатиџу, тихо додаде:</p> <p>— Голубови моји!..</p> <p>— Па ће она и ноћити код нас — брзо доче |
| бом, грдећи и проклињући, дерана једног мојих година, који се силовито трзао, викао и врискао н |
| е другоме, него само мени или некоме од мојих.</p> <p>Зато поред све њихове љубазности поче ме |
| о друму?..{S} Ко зна!</p> <p>По несрећи мојој, презирање ме пратило читавим путем.{S} Нико да п |
| p>Мислио сам да се већ сазнало штогод о мојој хајдучији, па ме сад зову и хоће да испитују.{S} |
| ве говорили само о мени, да се управо о мојој кожи и радило.{S} И стрепио сам непрестано и, — н |
| у, раскорачи се насред собе.</p> <p>— У мојој кући то да ми рекнеш?..{S} Ти?.. — запјева развла |
| </p> <p>— Охо!.. — отегну он, изненађен мојом суровошћу, па једну ногу опружи напријед и поглед |
| ну и викнух из света гласа:</p> <p>— На моју душу, опет пошао у хајдуке!..</p> <p>— Пошао на ус |
| удо, обоје њих гледали су врло често на моју собу и указивали на њу.{S} По томе сам одмах могао |
| около, опет се врну према дућану, одиже моју пушку са земље и, дунувши у грлић, пође, држећи је |
| ошао је поред мене и очешао се лактом о моју антерију, не опазивши ме нити се по обичају јавивш |
| ремати, кад једне ноћи изненада уљезе у моју собу и раскорачивши се више душека силом ме подиже |
| хом сам домамила и кумру...{S} Знаш ону моју кумру, што ми вазда долијеће... па ми се спустила |
| блијева по лицу, по врату, по мишицама, мокра коса лијепи се по челу и по образима, док она рад |
| p>— Само десет дана...</p> <p>Затим, из мокре крпе некакве, која је заударала на зној, истресе |
| друштво?..</p> <p>И увијек се одазивао молбама, увијек долазио.{S} Висок, танковијаст, прав ка |
| нудећи ме да ја све узмем у своје руке, молећи, преклињући.{S} Узалуд!..</p> <p>— Учи се сама, |
| ет убрза склапајући руке, увијајући се, молећи. — Ти си мој...{S} Ти...{S} Ако желиш добра и се |
| /p> <p>— Чекај — прошапта некако њежно, молећи, па разгрну фереџу и погледа ме својим лијепим, |
| Освети ми се!..{S} Гони ме!.. — протепа молећи, заставши преда мном са раширеним рукама, а ипак |
| ..{S} Моли — дочеках ја мекше, и сам је молећи. — А грехота да га одбијемо...</p> <p>Она не одг |
| сустигнем и опет вратим, улагујући се и молећи да опрости...</p> <p>Ипак се не помакох с мјеста |
| ли хоћеш?..</p> <p>— Немој, — отегну он молећи и опет се измакну.</p> <p>— Остави, Хајкуна!..</ |
| у брзо, опруживши руке према њима и као молећи. — Одмах!..</p> <p>Момци застадоше и погледате ј |
| ће свадба бити.</p> <p>— Хајкуна!..{S} Моли Бога што си женско...{S} А доста је...</p> <p>— Хо |
| </p> <p>— Враћа се, па хоће у нас...{S} Моли — дочеках ја мекше, и сам је молећи. — А грехота д |
| и рашири руке, као да би да клекне, да моли за опроштај. — Љутиш се?..</p> <p>Он се причини ка |
| ад у животу нијесам видио човјека да се моли усрдније.{S} Клечећи на трави, утонувши у њу, и ра |
| ам изнијела и... и што га, зар, нијесам молила да опрости...</p> <p>— Могла си и замолити — доч |
| спавам, и гдје једем...{S} И увијек их молила да ме поздраве, да ми понесу понуда каквих: пите |
| грожђа, шљива, да их оставим на миру, и молили по неколико пута да оцу не причам о том, да се н |
| и!..</p> <p>— Па... па... па.. удри ме, молим те — замуца Зулфага и поднесе јој главу да га уда |
| погледом. — Рашта?..</p> <p>— Немој... молим те...</p> <p>— А јаран ми...</p> <p>Она заломи ру |
| шкиљиле према свима нама. — Ја жену не молим...{S} Ја сам само питао, па...</p> <p>Не довршивш |
| . — Ах...</p> <p>Остави...</p> <p>— Али молим те...</p> <p>— Ено... тамо... ах..{S} Ибрахим ефе |
| е сам себи подигао џамију у којој да се молимо...</p> <pb n="272" /> <p>И морам признати, још н |
| ...</p> <p>— Немој ни мислити да сам те молио — сурово дочека Осман, а оштра, дубока црта једна |
| „џамију Божју“...</p> <p>И одмах након молитве прихватио би за рад.{S} Загрнуо би широке рукав |
| би, у џамији никад није хтио клањати ни молити се, јер — како је говорио — зидови они, мрки кро |
| тамо...</p> <p>И залуд сам га дозивао и мољакао даље, залуд сам чекао.{S} Не хтједе више ни отв |
| рила?..{S} Или је хтјела да се подругне мом „сиромаштву“ и да каже како је она, богата агинска |
| > <p>— То опет ја најбоље знам.{S} Нико мом ђетету не може бити бољи пријатељ од мене, — дочека |
| — И он ради...</p> <p>— Осман је велики момак, а ти... ти си као и дијете — отсијече хоџа кратк |
| наша чета изгубила је главу — одговори момак тихо. — Све клону, ослаби...{S} Неки почеше бјежа |
| , рачунајући зар да сам већ „поприличан момак“, дозрио чак и за озбиљнији разговор, нудио ми је |
| емље некакве...</p> <p>— То је Зулфагин момак! — прекидох га ја узбуђено, скачући с мјеста. — Н |
| ради тога.</p> <p>— Пхи, какав си ми то момак! — добацивао је презриво, окрећући ми леђа, а, ни |
| око њега, са двије стране, ишла двојица момака, пијаних, разузданих, полудивљих, који су попије |
| Пред вече почеше пристизати и понеки од момака који бијаху отишли са бабом.{S} Сви ослабили, из |
| могла избројати, — па се окрену двојици момака што су сједили отрага, иза леђа му, и отежући пр |
| VI</head> <p>Хусо, један од најкршнијих момака наших, посвађа се једнога јутра са свима осталим |
| вече дахире и пиште зурле, а измијешани момачки и дјевојачки гласови као да циче, вриште, звоне |
| о с пута, кад би пред вратима зазвонило момачко оружје и зарзали у пјену обучени парипи, мајка |
| /head> <p>Хасан се првих дана настани у моме дућану, одомаћи се потпуно.{S} Донесе све ствари ш |
| те им, ђецо, мало млијека...</p> <p>Оба момка, без поговора, дигоше се и чешкајући се и протежу |
| ...{S} Сад...</p> <p>Па пође од једнога момка до другога и, спустивши се на кољена, поче их нап |
| уњеним пушкама, и, пропустивши напријед момка, који је носио дугачки, мушемели фењер, лагано, о |
| брати ни освијестити...</p> <p>— Ено ти момка, — рече пригушено — па га држи...{S} Није он мене |
| пошљетку и хајдуци дочекали вам на путу момка, Хамида, оробили га, узели му све новце што их на |
| ајући, подврискујући и намамљујући туђе момке да застају пред вратима и провирују кроз кључаниц |
| реба себи у кући; даривао је дукатима и момке, те, напошљетку, ни ја нијесам остајао без дијела |
| p> <p>Оштар, суров узвик као да поплаши момке, забуни их.{S} Брзо узеше шибе и измахнуше.</p> < |
| међу њих.</p> <p>— Јесте ли из далека, момци? — запита старац један који је сједио одмах уз ва |
| ј удолини.</p> <p>— Је ли вам необично, момци? — тихо и некако подругљиво запита стари, окрећућ |
| екако сметена, збуњена, усплахирена.{S} Момци су долазили и питали: какве ће наредбе да изда за |
| и.</p> <p>А бојали га се сви у кући.{S} Момци, којих је било неколико, ако би се заиграли и заг |
| е око наше куће све то чешће окупљати и момци и удовци из читава шехера...{S} Почеше увече редо |
| је најчудније, није ни скакао као други момци онако, на голоме пољу!</p> <p>Не!{S} Он је забада |
| планине, гониле су моје кириџије и моји момци, и читавим путем пјевало се, шенлучило, пуцало из |
| дуго се шалила са дјевојкама.{S} Понеки момци, у групама, са тамбурама под пазухом и с фењерима |
| .{S} Њезина је кућа! — заграјаше остали момци за инад њему, опколивши мајку, као да би да је бр |
| .{S} Је ли жељела да и ми, као и остали момци и дјевојке, отпочнемо са таквим пешкешима и са са |
| е све јасно и лијепо испричати...{S} Ни момци то нијесу могли.{S} Дуго су гледали један на друг |
| е би могао ни познати да су то они исти момци, који, кад би бабо кренуо у лов, онако поносито и |
| ра хоџина.{S} Сви старци, ихтијари, као момци какви, брзо се подигоше са својих мјеста, сврнуше |
| ајаху само по час по два.</p> <p>Једино момци што су још хтјели да настављају своје гозбовање и |
| .{S} Никоме више!</p> <pb n="237" /> <p>Момци, загријани и поднапити, одмах се узбунише, заграј |
| е послушати.</p> <p>— Оборите!..</p> <p>Момци бацише ножеве и онако, голим шакама, навалише на |
| ма њима и као молећи. — Одмах!..</p> <p>Момци застадоше и погледате је зачуђено.{S} Ненаучени д |
| врата и око баштенских плотова.</p> <p>Момци, што нам још остали у кући, непрестано им износил |
| ацали камена с рамена пребацио је свима момцима.{S} При скакању нико му није могао ни близу дос |
| би бабо по обичају кренуо кадикада, са момцима и са јаранима неким, према Црној Гори, да се та |
| како разговара с радницима, кметовима и момцима, како рачуна, погађа се, наређује.</p> <p>Кмето |
| шамара, гурну га ногом у леђа и нареди момцима да га избаце напоље.</p> <p>Од тога се дана Сул |
| ају <pb n="312" /> а... не знам јесу ли момчад на опрезу...{S} Треба сам да обиђем...</p> <p>И, |
| <p>— Зар тако, курвићу?..{S} Зар тако, момче? — тек сада проговори Хајкуна и испрси се према њ |
| е ударати по њој.</p> <p>— Е да видимо, момче, да окушамо сад ко је јунак бољи! — викну, кочопе |
| о зид и преби се на двије половине.{S} Момче, користећи се тиме, нагло јој прилети и зграби је |
| ати, <pb n="290" /> прикрадати неко.{S} Момче некакво, високо, танковијасто, са тешким траболоз |
| ли ријеч?..</p> <p>— Држим. — прошапта момче да се једва чуло и некако поплашено, блесасто, по |
| Хајкуна...{S} Нијесмо сами... — опет ће момче мекше, испод ока погледајући на канат и на дјевој |
| ажива...</p> <p>— Ја нисам лаг’о — рече момче и обори главу.</p> <p>Хајкуна се оте, изви се и б |
| и устукну мало, сакри се за канат, док момче, изненађено <pb n="291" /> ударцима, као да потпу |
| рбе леђа...</p> <p>Једно младо, безбрко момче, големе главе и избуљених очију као да се вјечито |
| и поче љубити.</p> <p>— Добро и ваљано момче моје, — рече некако меко, сажаљевајући — срце ти |
| и!..{S} Ни ти нијеси бољи — опет ће оно момче, пецкајући. — Нијеси смио ни пушке опалити, него |
| p> <p>— Не свиђе му се прича — рече оно момче, намигнувши.</p> <p>— Женскоња — дочека други.</p |
| S} Опазивши међу нама страно, непознато момче, полугласно цикну, одиже руку и сакри лице рукаво |
| ије дала ни осврнути.</p> <p>Напошљетку момче као да се прибра мало, освијести се, па нагло отс |
| , држиш ли ријеч?</p> <pb n="293" /> <p>Момче се удари по ножу и као да опет хтједе да га извуч |
| стегну Хасана за руку. — Ено!..</p> <p>Момче се примаче канату и ухвативши се за алку поче се |
| /p> <p>— Хоће ли бити свадба?...</p> <p>Момче, прибравши се потпуно, брзо измахну руком, снажно |
| преко зидова, чак у комшилук...</p> <p>Момче испусти алку, узвикну нешто и пљесну дланом о дла |
| на јаче и спусти прст на обарач.</p> <p>Момче поче муцати нешто, гунђати.</p> <p>У исти час и ј |
| снаге поче чибуком ударати, млатити по момчету ономе.{S} Поче ударати и по глави, по леђима, п |
| ли?..</p> <p>Ја застадох изненађен.{S} Мора да сам изгледао необично блесаст у том часу, јер с |
| о главе и погледасмо у висину.</p> <p>— Мора да иде неко — једва се присјетих ја и почех га тег |
| њиховој кући и да се нико због тога не мора ни бунити нити изненађивати.</p> <p>Па ипак хоџа с |
| оправдам одлуку, е се овакво друговање мора прекинути.{S} Додуше овдје, у прсима, као да ме гр |
| аршинлије, тврдећи узгред како код куће мора и пелене прати, и хљеб кухати, и мотати памук на ц |
| њега и сам осилио и сва комшиска дјеца морала су да пате и страдају због тога.{S} Смио сам и у |
| и све дао.{S} Хтјела не хтјела, она је морала о свему бригу водити, сама управљати читавим сво |
| зила, али су слуге, по наговору њезину, морале сваки пут да одговоре е је нема, да је отишла не |
| ијесне сокаке према узбрдици једној.{S} Морали смо се пењати уз излињале, изроване и поломљене |
| ead> <p>Како смо обично истом пред вече морали узимати књиге у руке и учити, и ја и Хасан били |
| /p> <p>По томе сам одмах и познао да се морало негдје нешто десити, нешто необично, крупно, гол |
| орсе зачудих.</p> <p>— Их, колико ли их морало погинути док су тебе ранили!..</p> <p>Он се насл |
| тако... ах!..</p> <p>— Невоља је...{S} Морам викати...</p> <p>— Ах... муко моја... послови... |
| ..{S} И, — макар сад било и смијешно, — морам рећи да сам се наждерао траве као магаре какво и |
| да се молимо...</p> <pb n="272" /> <p>И морам признати, још никад у животу нијесам видио човјек |
| јим и онога ко му је најдражи...</p> <p>Морам рећи да сам се ја, у истини, наслађивао садашњим |
| стио тамо.</p> <p>И само ја, једини ја, морао сам се враћати испред свакога хана, постиђен, пок |
| ледом кад бих случајно, мјерећи штогод, морао се очешати од њега или га нехотице гурнути.</p> < |
| од нечега.{S} Зулфага је, хтио не хтио, морао бјежати испред њега, измицати се, сакривати.</p> |
| ова и да не бих ударио у гласан смијех, морао сам се уједати за усне.</p> <p>Бојећи се да се ип |
| } И, — макар то сада било и смијешно, — морао сам поскочити, ђипнути неколико пута и нагло прих |
| од њих.</p> <p>Наравно, одмах иза тога морао је Хамид трчати Зулфаги са најозбиљнијом поруком: |
| нико ријечи проговорити.{S} Свак ко је морао <pb n="245" /> каквим послом да прође авлијом, да |
| , да послужи.{S} Зато, ако је каткада и морао отићи на село, наређивала му је да се што прије в |
| ек љутило.{S} Кад год би извађени дукат морао поново да поврати у кесу гунђао <pb n="225" /> је |
| одмах и да се крвим с њиме!..</p> <p>— Мораш!</p> <p>— Нећу!</p> <p>И, одгурнувши га јаче, пот |
| и у друштву с некаквим сељацима пошао у Мостар.</p> <p>Кад сам закуцао на авлиска врата, — ђаво |
| о?</p> <p>— Ја сам чуо да се одавле, из Мостара, спрема читава војска, која ће гонити усташе — |
| уријетко, ако би стигао какав хабер из Мостара, од мајке, и по која оштрија порука од Зулфаге: |
| рипима, јахала тројица млађих трговаца, мостарских трговаца, па окићени, оружани, обучени као д |
| је могло.</p> <p>И — кренем право према Мостару.</p> <p>Сад ми већ било и обичније.{S} Идући пр |
| ије, да тугује и размишља, поче ходати, мотати се по читавој кући, завиривати свуда, надгледати |
| е мора и пелене прати, и хљеб кухати, и мотати памук на цијеви.</p> <p>И макар што је од рођења |
| ијебио, пребирао.{S} Туп, потмуо звекет мотике, у одмјереним размацима, одјекивао је кроз читав |
| о све ваљанији и све брже и јаче ударао мотиком.{S} На псовке и примједбе разне није одговарао |
| ошуљине до изнад лаката, пребацио тешку мотику преко рамена и необувен, босоног, полазио у башт |
| око њега са неколико страна; између њих мотљале се, обилазиле кириџије вичући, трајући, галамећ |
| љаче, које сигурно није знало за његову моћ ни силу, разбило ми главу и кад сам окрвављен дошао |
| о сви слабићи стрепе пред неким који је моћан и јак.{S} Доста је било да их само једном погледа |
| же.{S} Ту је он, ту непрестано, једнако моћан и силан, једнако влада над њом.</p> <p>Наскоро са |
| <p>— Хатиџине винограде, бојим се, неће моћи мирно отргати.</p> <p>— Хатиџине?</p> <p>Он се изв |
| усне.</p> <p>Бојећи се да се ипак нећу моћи савладати, узмем од Хатиџе кахву и, сједајући и ис |
| оказивати како је слободна, независна и моћна сада, хтјела је и желила да то и другима, изван к |
| омије, сада тек као да осјети како нико моћнији од ње нема у кући, како је она највиша сила, вл |
| и тако им опет покаже, е је и у говору моћнији, јачи, силнији од свију.</p> <p>С кметовима је |
| разасувши по димијама неколике прегршти мохуна, чистила их, тријебила.{S} Погледавши једно у др |
| астук један, док мајка и надаље чишћаше мохуне не дижући главе нити се осврћући на њега.</p> <p |
| ја бринем — дочека мајка брзо и одбаци мохуне с крила.</p> <p>— Да је он ствари боље уредио, н |
| а дрхтавица поче ме обузимати све више, мрави као да ми почеше милити уз леђа и, на сву силу, о |
| гнутих ниских стреха, окићених дугачким мразним шипкама, капала нам вода за врат и милила низ л |
| усти, — каже — читава кућа кад потоне у мрак, у помрчину, и кад све поспе онда настану праве му |
| Бојиш се ти ноћи! — узвикну пакосно. — Мрака се бојиш...</p> <p>— А ти се бојиш дана...</p> <p |
| ам је био нечувен неред.{S} Од јутра до мрака непрестано нам долазиле жене, познате и непознате |
| м се снебивао.{S} Радио сам од јутра до мрака, радио без одмора, непрестано.</p> <p>Ишао сам по |
| студену ноћ, па као да се и она мрзне у мраку, изнад глава наших...</p> <p>Хајкуна се дуго разг |
| звонити, тутњити, пред очима поче да се мрачи, да се колута нешто, игра.{S} Немоћан и да сједим |
| <pb n="372" /> осјећао сам у томе да их мрвим, уништим, и нешто као да ме поче голицати на смиј |
| шкипић је био сасвим празан, а ниједна мрвица хљеба није остала у трави заборављена.{S} Да нас |
| и по џеповима, мислећи да ћу наћи коју мрвицу што ми од јуче остала.{S} Узалуд.{S} Свраћао сам |
| дан поред другога, наложили смо ватру у мргињу, украј гомиле једне, гурнули кахвени ибрик уза њ |
| ружан и опремљен, стајао је изнад мене, мргодан као џелат и по изгледу му одмах сам могао позна |
| о нађе, донесе, купи, ишао је одмах, не мргодећи се и не гунђајући никад.{S} Тамо јој носио и н |
| .. — проциједи он кроз зубе све се више мргодећи. — Не тражи куршума!..{S} Извађен је! — викну |
| p>— Честит?..</p> <p>Хасан, гунђајући и мргодећи се, извади нож и прстом му поче опипавати оштр |
| ..{S} И, док сам говорио, непрестано се мргодио, непрестано ломио прсте и прекидао ме узвицима: |
| диже од земље.</p> <p>— Тежак је — рече мргодно. — Пуно ће јести.</p> <p>— Неће — брзо дочека З |
| е мучио, пецао.</p> <p>— Зар ти је сада мрзак, па га гониш? — запитах пакосно.</p> <p>— А зар г |
| о да он у читавој кући никога толико не мрзи колико мене.{S} Ништа му помагало није ни што ми с |
| подругљиво, пецкајући.</p> <p>Зато га и мрзили многи и туђили се од њега.{S} Мени се барем чини |
| оштру, студену ноћ, па као да се и она мрзне у мраку, изнад глава наших...</p> <p>Хајкуна се д |
| Кад ми стаде на ћепенак, сав изгребан, мрк, необријан, у подераним, иструлим хаљинама, — ако с |
| ињем.</p> <p>А кад би се бабо, суморан, мрк, опаљен пушчаним димом, са поломљеним токама и траг |
| он бити хајдук, кад није ни снажан, ни мрк, ни крвавих очију!..{S} Може ли бити хајдук без гол |
| <p>Док се однекуда појави и бабо, онако мрк, суморан.</p> <p>Не говорећи ништа и не питајући пр |
| спод које је провиривао чибук с лулом и мрка цијев дугачке шишане...{S} Недалеко од ње стајао ј |
| х.{S} Само га зијевајући погледах онако мрка, одлучна, наоружана и опремљена, а нити могу да се |
| се, јер — како је говорио — зидови они, мрки кровови и гиздава кубета сметали му, заклањали, да |
| би могли товари сијена пролазити, његов мрки, мишасти кров са неколико оџаке на тјемену, из кој |
| читав низ старијих, тијесних дућана, са мрким нагњилим ћепенцима и големим стрехама изнад њих, |
| те људе са испуцаним, жуљавим рукама и мрким, суморним лицем, који су непрестано стресали бухе |
| до чланака, босоног, застаде на прагу и мрким погледом једним премјери и мене и Зулфагу.{S} Зат |
| о нам небо и сунце Божје, и које својим мрким, дугачким гранама, као да нас непрестано граби, л |
| м код је он ту.{S} Вазда ме премјеравао мрким погледом кад бих случајно, мјерећи штогод, морао |
| b n="379" /> се ситне гране обавиле око мрких, челичних демира и лако се пољуљују.</p> <p>— Ула |
| да им се одазивали однекуд из даљине, с мрких, суморних висова планинскијех.</p> <p>— Хасане!.. |
| њега на бијесним, разиграним парипима, мрко гледајући чаршинлије и хотимично нагонећи коње исп |
| > <p>Хасан је стискао зубе, мрштио се и мрко ме гледао.{S} Одговарао није ништа.</p> <p>— Ја <h |
| мље и шипражје, отхукујући непрестано и мрко погледајући један на другога, готови сваки час да |
| о-златан пламен освјетљавао им половину мрког, знојавог, сунцем опаљеног лица, док је друга пол |
| им игра уз напукнуте зидове и клизи по мркој, трулој маховини: преливају се и шарени, седефом |
| азна, без узде, без седла и теркије, са мрком, прљавом, окрвављеном гривом која се слијепила и |
| антајући и опирући се на пушку, чију је мрку цијев грчевито стезао.</p> <p>— А баш сам чекао те |
| епила и прионула јој уз широки, крупним мрљама ишарани врат, са големом раном на облим сапима, |
| ка...{S} И одљутиће се.</p> <p>— И опет мрмљао, гунђао.</p> <p>— Гунђаће, па и престати.</p> <p |
| вати, тепати јој, он одмах у соби почео мрмољити нешто, гунђати...{S} А чим сам је пустила и он |
| аге.{S} Мрско му било и гледати у њега, мрско било посматрати како двори мајку, како иде за њом |
| </p> <p>— Па није хтио ни окусити...{S} Мрско му, зар, било што је нијесам изнијела и... и што |
| ењивало, тако није трпио ни Зулфаге.{S} Мрско му било и гледати у њега, мрско било посматрати к |
| и свједока код бимбаше затекох Зулфагу, мрског, поганог Зулфагу, са дугачком шијом његовом, са |
| вели — још никако ни смислити, е је он мртав и да више никад доће неће.{S} Јок!..{S} И сада, с |
| де...{S} Кад сам јој притрчала, била је мртва...{S} Глава јој пала на оно раширено крило готово |
| >.</p> <pb n="223" /> <p>Омален, ситан, мршав, са главом мало већом од »стиснуте шаке« како му |
| ри, указивао се он, онако ситан, мален, мршав, огрнут тешким дебелим ћурком, с дугим јасминским |
| Треба сам да обиђем...</p> <p>И, онако мршав, висок, усукан, гегајући се и застајући почесто, |
| <p>Она се придиже, исправи се и, онако мршава, блиједа, слаба, ослони се леђима о зид и десном |
| ређује.</p> <p>Кметови распусте уморене мршаве коње по авлији, разбацају вреће са житом и мјехо |
| арац застаде мало, почеша се по упалим, мршавим прсима, — сва му се ребра могла избројати, — па |
| сет, по петнаест товара, на изгладњелим мршавим коњима и по неколика крда стоке, крупне и ситне |
| ... јер... јер...</p> <pb n="387" /> <p>Мршаво лице њезино изнакази се, искриви.{S} Уста као да |
| гане радње! — говорио је неколико пута, мрштећи се и отпљуцкујући у страну. — Трговац!..{S} Гул |
| /p> <p>— Удрите!</p> <p>Неки, затежући, мрштећи се, приступише.</p> <pb n="239" /> <p>— Слушајт |
| /p> <p>— Нећу ја — говорио је набусито, мрштећи се — радити уз жене, макар ме на комаде сасјекл |
| и пошао.</p> <p>Мајка је гледала за њим мрштећи се и постајући све немирнија.{S} Неколико пута |
| Ни она?..</p> <p>Хасан је стискао зубе, мрштио се и мрко ме гледао.{S} Одговарао није ништа.</p |
| н се збуни, смете, замуца.{S} Из читава му причања није се могло јасно разабрати: шта је све би |
| еша се по упалим, мршавим прсима, — сва му се ребра могла избројати, — па се окрену двојици мом |
| од њих, сакривао се, склањао, ради чега му се сви и подсмијевали и пецкали га.</p> <p>Једино је |
| {S} Али чим је прешао преко прага, нога му поклецну и он посрну, паде.</p> <p>— Ништа је — прог |
| за се задржа једну лулу, као, бива, да му то буде награда за онакву пресуду.</p> <p>До три дан |
| ала непрестано, брзо и живо ударала, да му се није дала ни осврнути.</p> <p>Напошљетку момче ка |
| и и са чистим пешкиром преко рамена, да му полије; затим, припаливши му чибук, измицала се натр |
| већ у томе што сам видио да се љути, да му је криво што напредујем.{S} А најбољи знак да оно шт |
| <p>И нико не смије да рекне истину, да му све каже, откреше!..{S} Аге, трговци, бегови, хоџе, |
| диже, с муком се миче, и вазда чека да му други помогне, да га заложи залогајем или да му из н |
| заметак му је баш у ономе који кука да му је зло.{S} Какав ми је то несретни народ који се сам |
| овнем по имену и са раширеним рукама да му потрчим у сусрет.{S} И придигох се мало и хтједох се |
| е доћи да се лијечи...{S} И казао је да му припремиш једну собу у кући...</p> <p>— Ја?..</p> <p |
| окренуо низа страну, усуђивао сам се да му споменем и о глади и о умору.{S} И увијек сам се пок |
| у оној гунгули и гурне Јову у леђа и да му преврне зембиљ.{S} И када, уз грохотан смијех пакосн |
| озвољено продавати робу из зембиља и да му од сада у томе нико сметати неће.</p> <p>Од тога дан |
| преломио!..{S} Још наредио Хамиду и да му га донесе и, за инат, гурнуо га под јастук, под глав |
| за њим, те нареди да сељака свежу и да му отцијепе двадесет и пет штапа по табанима.</p> <p>„Ш |
| удара и да се брани, а не трчи баби да му се тужи...{S} Ко сам у себе поуздања нема, ничија га |
| <p>Кад сам, пред вече, пошао Сулаги да му све опричам, мајка, узбуђена и поплашена, истрче иза |
| амо правдати се, многи су се старали да му напакосте, да га оробе.{S} Прихватали су помало од њ |
| помогне, да га заложи залогајем или да му из неба печени голубови полете у уста!..{S} Какав ми |
| ет одизао чибук и, пружајући Хајкуни да му напуни лулу и припали, лагано, достојанствено излази |
| први напоменуо и почео ме наговарати да му дам новаца, па ће он отпочети са пазаривањем и брину |
| о, бива, значи, да се нема смјелости да му се приступи...</p> <p>— То, богме, не ваља — рече Ха |
| ових њива, ограда, винограда, желећи да му освоје, отму управо, теретећи га како су, токорсе, њ |
| мамљивати и поклонима.{S} Осјећајући да му сметам, много да му сметам, дражио сам га свуда, иза |
| стару, смјерну робињу и, не смијући да му у сусрет изиђе, чекала га у соби са прекрштеним рука |
| м му и одвише сметао, — а познао сам да му сметам по томе, што ми нудио и новаца да одем из авл |
| м, опазивши мене, даде ми знак руком да му приступим.</p> <p>Обгрли ме.{S} Па се опет окрену ма |
| прогунђа суво, дајући ми знак руком да му се не примичем.</p> <pb n="405" /> <p>— Примио си ме |
| би је, — не поздрављајући, — позвао да му хамам уреди и изнесе ново одијело.</p> <p>Како сам, |
| сла.{S} Шта више, <pb n="365" /> као да му било криво што ја икако и пазарујем код је он ту.{S} |
| вјек, велике, округле главе која као да му прионула за рамена, са големим, бијелим турбаном, за |
| о да и сам усвоји моје разлоге и као да му се свиђеше.{S} Пошље, промисливши се мало, опет се з |
| тове и остале радине.</p> <p>Сви као да му били невјерни и сви га поткрадали.</p> <p>— Без мудр |
| ео и попијевати и — одмах сам познао да му пјевање није ишло од срца, да је усиљено.{S} Тиме је |
| о ми главу и кад сам окрвављен дошао да му се потужим, само је слегнуо раменима и мирно ми одго |
| а.{S} Осјећајући да му сметам, много да му сметам, дражио сам га свуда, изазивао, ругао му се.{ |
| ге и слушкиње.{S} Нарочито је тражио да му што више причам о Зулфаги.{S} Интересовало га све шт |
| оравио на ме?</p> <p>Тада би замолио да му коњушницу отворим и да га кришом проведем тамо.</p> |
| {S} Нико више ни помислити није смио да му се наруга, подсмјехне или окоси, макар и испотаје, к |
| не може...</p> <pb n="215" /> <p>Отада му се више нијесам смио ни пожалити никад, ни причати м |
| момака што су сједили отрага, иза леђа му, и отежући проговори:</p> <p>— Донесите им, ђецо, ма |
| муштерију, баш почео хвалити луле и ја му као, почео припомагати, кад дјеца око нас подигоше г |
| упропастили — отегну он љутито, а шија му се извила готово до под таваницу. — Сад је ово моје |
| праменовима големе, свилене ките, која му се са врха феса спуштала све до плећа и лагано га ку |
| н са пребаченим рукама преко пушке која му лежала на раменима и са познатим својим ножем, чији |
| ивши, по обичају, руке преко пушке која му лежала на раменима, трчале су на пенџере, откривале |
| а пребацивши обје руке преко пушке која му лежала на раменима, поносито је ишао даље.</p> <p>До |
| гљиво говораху, са ријетком брадом која му се састојала управо из три дијела и за коју се никак |
| рсте у густу, неуређену риђу браду која му прекривала <pb n="268" /> широке космате прси све до |
| епрестано јуришала не њега и додијавала му.{S} Осјетивши да сам уљегао, — видјети ме није могао |
| ткада и морао отићи на село, наређивала му је да се што прије врати.{S} Више од три дана нигдје |
| благ осмијех, рашчешљана брада повијала му се преко прсију као прамен дима, а топао, широк погл |
| поново уздахнуо и суза једна заблистала му се на трепавици.</p> <p>— Не слути на добро...{S} Не |
| ли по тлима; опута на опанцима попуцала му и влачила се по земљи, заплетала се за ноге, гајтани |
| сти...{S} И Хамида сам звала, и хвалила му се и...и...</p> <p>— И?..</p> <p>— Хасану криво било |
| цама.</p> <p>Срамота од свијета бранила му је да се никад не покаже ни њежнији према мајци, да |
| .. обузео је стари севдах и... покорила му се...</p> <p>— Тако суђено — прошапта Сулага и погла |
| p>Па, напунивши лулу духаном, подносила му ватру да припали и подметала пепеоницу.</p> <p>Затим |
| дила поред њега, уз кољено му, спустила му главу на прса и, увијајући се, умиљавајући, чупкала |
| Остави...{S} Шала је...</p> <p>Хајкуна му опет приступи, узвикну нешто и замахну чибуком који |
| и да је то прије слушкиња каква, робиња му, него ли жена, домаћица.</p> <p>Ујутру, прије зоре, |
| p>Узалуд!..</p> <p>Па извади нож, опипа му оштрицу, и, као заклањајући се за ме, некако поребар |
| га толико не мрзи колико мене.{S} Ништа му помагало није ни што ми се каткад улагивао, што ме х |
| , па заборавивши на своју рану, притрча му и ухвати га за руку. — Шта ти би?..</p> <p>— Ништа, |
| атке, зелене лончиће на пећи, а одсијев му заигравао и клизио по шарама дебелог ћилима, ускачућ |
| <p>Па снажно удари главом о под, а крв му потече из носа и разли се по ћилиму и по антерији.</ |
| ао није, ни за ким пристајао; чак и кад му је неко требао, није му знао ласкати ни улагивати се |
| ао јачих разлога за то, — ипак осјети е му са неке стране пријети опасност, те се унапријед, че |
| ине онолико утрошио...{S} Све, све, све му лаж била!...</p> <p>Ја је погледах и слегох раменима |
| тирати.</p> <p>— Сад ћу...</p> <p>Слуге му донесоше и кахве, духана, хљеба и он понуди свакога |
| намигнувши, чудноват некакав знак даде му руком.</p> <p>— Хм...{S} Па баш и није дијете, — оте |
| одмахну руком и оде.</p> <p>— Не свиђе му се прича — рече оно момче, намигнувши.</p> <p>— Женс |
| ни једна ријеч, ни једно слово не може му се разабрати, ни један знак разумјети.{S} На мајку, |
| ајао; чак и кад му је неко требао, није му знао ласкати ни улагивати се.</p> <pb n="273" /> <p> |
| ани — имао је о чему и да прича, и није му требало да се враћа на старо, да прежива.{S} Чак и п |
| кајући браду и поправљајући појас, чије му ресе падале по бедри.</p> <p>Чуо сам само како је сп |
| о јаблан, блиједа, дугуљаста лица, које му било оивичено кратком, поткресаном брадом, с крупним |
| а ме својим жутим, помућеним очима које му испод плиткога чворугавог чела <pb n="310" /> дубоко |
| ове очи, стријељају је, пеку...{S} Чује му и ход, осјећа и дах његов.</p> <p>И узалуд се опире, |
| ете у нарамку и тада обично подругивале му се потајно све чаршинлије, тврдећи узгред како код к |
| о прекидале у таквом разговору, смијале му се.{S} Зато му и било криво на њих, зато их и прекор |
| му око главе облијетале челе, спуштале му се на капу, на браду, на рамена и непрестаним једнол |
| ати, каткад и гдје им није мјесто, биле му нове, необичне.{S} Многи су их кашње у разговору пон |
| смјешкао, а ситне, мале очи свијетлиле му се као свијетњаци.{S} И баш због тога што сам му и о |
| у слободу свакога залуди помало; одузме му памет.{S} Па и њој.{S} Она мирна, тиха, повучена жен |
| и смислио? — запита га изненада и унесе му се у лице. — Знаш ли и ти што?..</p> <p>— Их!..{S} К |
| та у струку, сакри и главу и оружје, те му се само видјели лабави, прашњави тозлуци са распанут |
| сједио управо поред бимбаше, крај шилте му, прекрстио ноге на миндерлуку, па одбија димове из ч |
| абленуто гледао у ефендију, у кадифасте му очи и искежене бијеле зубе.</p> <p>И по свему сам мо |
| си каквих имамо пријатеља, па... па ће му свашта набацати у главу...{S} А дијете добро, честит |
| погуривши се као да је очекивао кад ће му показати врата и отјерати га.</p> <p>То мајку још ви |
| ударати по њему и руком и папучом, поче му дерати и антерију и кошуљу.{S} А он, измичући се нат |
| гране некакве осуше се на њега, оборише му турбан с главе и раскидаше џубу на плећима.</p> <p>— |
| ете?..</p> <p>— Сви хоћемо — одговорише му једногласно, без размишљања. — Млад си, добар си, бе |
| погођени куршумом, залепршаше и падоше му по плећима.{S} Он напуни поново и поново опали...{S} |
| кну и бимбаша, а вратне жиле набрекнуше му и крв удари у образе.{S} Сав помодри. — Хоћеш у шехе |
| ужје и радећи око њега, мислио је да би му мања и грехота и срамота била кад би се случајно и п |
| срца и весело насмијао баш онда кад би му причали за разне Хасанове испаде, — које би сваки др |
| ући, као да би премрли од страха чим би му кораке зачули или га опазили издаљега гдје иде.{S} О |
| ако суморан, забринут, тужан.{S} Џепови му вазда били препуни некаквих хартија, тефтера и писам |
| а образ.</p> <p>Кад би нам дошао џепови му увијек били пуни ораха и љешника а иза појаса увијек |
| ајући у стари, напукнути таламбас, који му висио о појасу, обилази унаоколо, купи бакшише што м |
| задјенуо под широки, ћошкасти фес, који му падао по ушима, па, запаливши чибук, почео звиждукат |
| о се он најчешће љути баш на онога који му се смијао, тако се и ја почех љутити на Хатиџу.</p> |
| ајући зубе и жваћући чађаве бркове који му пали по устима. — Запело ми нешто за ногу па пао...{ |
| азио ни слушамо ли га, ни разумијемо ли му приче.{S} Не!..{S} Готово није ни гледао у нас, него |
| , мрки кровови и гиздава кубета сметали му, заклањали, да види Алаха у свој његовој сили и слав |
| а путу момка, Хамида, оробили га, узели му све новце што их наплатио за земље некакве...</p> <p |
| га често призивали, тражили и долазили му.</p> <p>Покаткада напунила би их се читава соба.{S} |
| ли хајдуци, а кад је примио на душу, ми му вјерујемо — рече Ибрахим ефендија мирно, поново указ |
| Опет Хамид!..</p> <p>— Све’дно...{S} Ми му вјерујемо...{S} Он је Зулфагу одавно знао...</p> <p> |
| га боље чује, сједе поред њега и ослони му се лактом о кољено.</p> <p>— Јунаци су они...{S} Не |
| тупи сељаку и сам својом руком отцијепи му још пет штапа по табанима...</p> <p>И хоџа би са зан |
| опет пође да нешто проговори, приступи му, али је он немилосно зграби за рукав и одгурну у стр |
| ме, као да ме пита за дозволу, приступи му:</p> <p>— Хоћеш ли још кахве? — запита шапатом.</p> |
| p>Мајка се распели, наљути.{S} Приступи му нагло и ошину га по образу.</p> <p>— Јок!..{S} Слуша |
| .{S} Хајкуна чак и устукну мало и сакри му се за леђа.{S} А он нагло прихвати за пушку и исправ |
| ми да се нећеш љутити!</p> <p>— Шта си му рекла?</p> <p>— Рекла... рекла сам да је <hi>угурсуз |
| почео сам се као и љутити и пребацивати му како ми није био ни друг ни пријатељ.{S} Чим му запр |
| ешку, па га почели прекоравати, смијати му се ради ње.{S} И као што се он најчешће љути баш на |
| док се бабо сам не досјети и не исплати му.</p> <p>И кад наплаћује а он некако окреће главу, ст |
| есам смио ни пожалити никад, ни причати му што.{S} Склањао сам се испред њега као испред туђина |
| ко се икад мислиш осветити коме, освети му се радом својим, претеци га...</p> <p>Остао сам пред |
| почетка нити сам што питао Хасана, нити му говорио о томе.{S} Тек када он сам, говорећи о своји |
| — хтио сам мучити га, кињити, пркосити му свуда, на сваком кораку.{S} И ништа ми није било мил |
| једног субашу, Зулфагу некога, намјести му и уреди у кући собу једну, у којој ће становати.{S} |
| а приступи хоџи и умиљавајући се спусти му руку на раме.</p> <p>— А то је оно дијете, — рече — |
| ала га Хатиџа тада, меко, мазно, љубећи му руку, — Како мајка?..</p> <p>Па, напунивши лулу духа |
| путнике? — запита Хасан поново, уносећи му се у лице. — Овђе?..</p> <p>— На друму — мирно одгов |
| није једнако — питао сам га, гледајући му право у очи, — или живио од твоје доброте или од њез |
| , као постиђен, Зулфага је, наклањајући му се према уху, непрестано шаптао о нечему, смјешкајућ |
| диш, тежаче?..“ — запита цар, примичући му се.</p> <p>Он ни ријечи.</p> <p>„Шта радиш?..“</p> < |
| ију зовни! — узвикне мајка жешће и баци му папучу у лице.</p> <p>И одмах би се скупио некако, п |
| — узвикну Хатиџа још јаче и препријечи му пут. — Куда ћеш?..</p> <p>— Иђем... да више не дођем |
| рамена, да му полије; затим, припаливши му чибук, измицала се натрашке и, скрстивши руке а обор |
| њиме.</p> <p>— Ето!</p> <p>И, опаливши му два широка шамара, гурну га ногом у леђа и нареди мо |
| > <p>— Мичи се!..</p> <p>И, приступивши му, почне га тући, шамарати. —</p> <p>— Крвниче!..</p> |
| амом.{S} Набивши га на колац и тутнувши му чибук међу рукаве, поче га гађати из пушке, стријеља |
| , здрав и сад могу ићи.</p> <p>— Не дај му — живо дочека Хатиџа и поче ме дрмусати за рукав, те |
| е.{S} Нема зла које само никне; заметак му је баш у ономе који кука да му је зло.{S} Какав ми ј |
| него ево, на твоје очи, казао ми да сам му најдража, и ја сам оставила њега!..{S} Ево ти га!..< |
| — која је за ме значила много, — ја сам му први приступио и отада више није било кавге међу нам |
| Зулфаге нипошто — рече суво. — Чим сам му ја љуцки опричао какав је оно чојек, одмах га и омрз |
| сам се састао са Сулагом.{S} Казао сам му узгред да његову понуду никако примити не могу.{S} Р |
| ме псовком.{S} Ни сам не знам како сам му измакао и курталисао се.</p> <p>А глад почела додија |
| свијетњаци.{S} И баш због тога што сам му и одвише сметао, — а познао сам да му сметам по томе |
| имало.</p> <p>— А мени опет жао што сам му рекла — прошапта тихо, пригушено. — Ето, жао ми...{S |
| амо.{S} Онако бунован и сметен, нијесам му знао ни ријечи одговорити.{S} Одмах сам прихватио за |
| болан... то ми је вјереница — одговорим му поносито.</p> <p>— Тооо?..</p> <p>И удари се руком п |
| >— Ја хоџу нијесам ни питао — одговорим му безбрижно, наслањајући се на мајку. — Што ћу га пита |
| ми није био ни друг ни пријатељ.{S} Чим му запријетила опасност, оставио ме, напустио, не брину |
| јући и мргодећи се, извади нож и прстом му поче опипавати оштрицу.</p> <p>— На знам шта је све |
| њега, удварали се, улагивали.{S} Један му носио духана и пунио лулу, други носио жераву и прип |
| бицу, па погодио Хамида у ногу...{S} Он му све знао, све лоповлуке, па га хтио макнути са свије |
| а и другоме се ни покоравао није.{S} Он му тимарио бедевију, он чистио пушке, сабље, ножеве, пу |
| о с њим — настави мајка немилосно. — Он му вазда и прича, о њој и вазда је хвали... </p> <p>Ниш |
| каква тврдоглавија муштерија притрчавао му у помоћ и хвалио робу што <pb n="220" /> сам знао бо |
| на то што сам се трзао, отимао, пљувао му на лице и на хаљине, мирно ме водио кући и гурајући |
| м, дражио сам га свуда, изазивао, ругао му се.{S} Њему за инат, — чинило ми се, — могао бих учи |
| тићи...{S} Сада...</p> <p>— Онда... ево му куће, — дочека она без размишљања и показа на собу. |
| ма више разговара него с њиме.{S} Криво му и што се смије онолико, шали, залијевајући <pb n="39 |
| p> <p>— Шта је било?.. -</p> <p>— Криво му било... знаш... што ми се расцв’о карамфил, па лијеп |
| Шта је било?..</p> <p>— Па... па криво му што и сад, увијек, не могу бити у соби поред њега, ш |
| p>— Неће — брзо дочека Зулфага и поново му даде некакав знак. — Он увијек мало једе...</p> <p>— |
| ..{S} Готово није ни гледао у нас, него му поглед вазда управљен био према оном низу нових, кал |
| а за свједоке.</p> <p>Наравно, ни јавио му се нијесам, ни довикнуо му што.{S} Необично задовољс |
| егову собу и са запаљеном цигаром пржио му хаљине и правио рупе на њима.</p> <p>И у Сулаге сам |
| сладу неку и у мукама својим и онога ко му је најдражи...</p> <p>Морам рећи да сам се ја, у ист |
| ма.{S} Најволио је бити сам.</p> <p>Ако му је понекад случајно и затребао какав друг, звао је м |
| је „зликовац, хајдук и зулумћар“, како му је „срце од камена“, те како више нема „милости ни љ |
| не воли препирати се ни парничити, како му тешко и изаћи на суд а камо ли тамо правдати се, мно |
| авом мало већом од »стиснуте шаке« како му подругљиво говораху, са ријетком брадом која му се с |
| pb n="257" /> <p>— ...{S} И казаће како му је мајка расула благо и... и како сам ја томе крив.. |
| — отегну весело, трљајући руке. — Тако му и треба!</p> <p>Заптија један уљезе, саже се и поче |
| о је свима момцима.{S} При скакању нико му није могао ни близу доскочити.{S} И, што је најчудни |
| корача напријед, а цијев пушчана високо му стрши изнад главе.{S} Страх ме, готово, и од самога |
| p>— Па није хтио ни окусити...{S} Мрско му, зар, било што је нијесам изнијела и... и што га, за |
| о, тако није трпио ни Зулфаге.{S} Мрско му било и гледати у њега, мрско било посматрати како дв |
| ца ћете свршити на вјешалима...{S} Мало му је што ми чини штету по кући и авлији, него, бива, о |
| пет окрену мени и поче тумачити. — Мало му је што је зулума починио, него ухватио двије ђевојчи |
| е ли ти драга?..</p> <p>— Хоћу — весело му одговорих, играјући се лоптама и као очекујући што ћ |
| ђао...{S} Блиједо, дугуљасто лице дошло му још блеђе, мале ситне боре око очију и око носа ишар |
| је, ништа желио, ништа исказао.{S} Само му се преко лица, које је било ведро и свијетло као про |
| је овђе све испричао поштено и све смо му потврдили — настави Ибрахим ефендија тише, као успав |
| ојим ножем, чији преломљени држак чудно му стршио иза појаса.</p> <p>Опазивши ме и они као да с |
| ћу му ја?..{S} Он је сад здравији и ено му Хамида...{S}И... и... и кад га не дворим, шта ћу с њ |
| >Затим је сједила поред њега, уз кољено му, спустила му главу на прса и, увијајући се, умиљавај |
| се Хасан и сједе поред њега, уз кољено му. — Зар их има?..</p> <p>Хоџа се причини као да га ни |
| пунио фишеке и припремао кремење.{S} То му управо био и једини посао и за живу главу није хтио |
| прије тога за нос или за ухо.</p> <p>То му је било и једино миловање.{S} За друго као да ни зна |
| аквом разговору, смијале му се.{S} Зато му и било криво на њих, зато их и прекоравао.</p> <p>— |
| наредим — прекиде га мајка и, поносито му окренувши леђа, пође из собе. —</p> <p>Он ништа не р |
| у...{S} Зашто?</p> <p>Је ли он крив што му се Зулфага наметнуо у друштво, што га је пратио вазд |
| > <p>— Ја?..</p> <p>Хамид отре сузе што му од кихања налетиле на очи и опљуну.</p> <p>— Неће он |
| шареним рукавом отро би лагано сузе што му их вјетар нагонио на очи; погладио бркове и прстима |
| асу, обилази унаоколо, купи бакшише што му их остали небрижљиво бацају, а непрестано се осврће |
| и је по образима.{S} Чак се љутио и што му не одговара ништа, што се не брани, не опире, него с |
| могу...</p> <p>— Не може...{S} Жали што му се удала мајка, па неће да га подоји — опет се поче |
| окоси се он опоро, једва дочекавши што му се пружила прилика да проговори, посвађа се, извиче. |
| но, ни јавио му се нијесам, ни довикнуо му што.{S} Необично задовољство осјећао сам већ у томе |
| дајући причање. — Рашта?..</p> <p>— Јер му не вјерујем — одговарао је ватрено, поново ломећи пр |
| т!“...</p> <p>И тако сваку вече.{S} Час му криво било што трчи, пјева по авлији и игра се, час |
| ад мене, мргодан као џелат и по изгледу му одмах сам могао познати да би ми било узалудно свако |
| /p> <p>Тада сам бјежао Сулаги, у авлију му.{S} Хатиџу, вјереницу, затицао сам обично гдје сједи |
| оче се сашаптавати с бимбашом.{S} Тргну му у руку некакав замотуљак и овај га брзо спусти у џеп |
| рветом једним лежао и пландовао, док су му све комшије унаоколо радиле и уређивале земљу за сад |
| метао шећера и полугласно тепао, док су му око главе облијетале челе, спуштале му се на капу, н |
| чак, неки Хасан Арнаут хтио и на башту му покрај куће да удари и да је приграби.</p> <p>Дошао |
| нокте и играјући се дукатима. — Шта ћу му ја?..{S} Он је сад здравији и ено му Хамида...{S}И.. |
| промукло, а руке које је раширио дршћу му. —— Оставите беспослице!..</p> <p>— Нека затвара! — |
| жураним, а мишићи на десном образу мичу му се, играју, трзају...{S} Тога часа чинило ми се као |
| ли?..</p> <p>— Зажелио се куће — слагах му и порумених до ушију. — Ето...</p> <p>Он набра обрве |
| авлији.</p> <p>Чим би га опазила, одмах му и трчала у сусрет и снажно га гурнувши у прса обарал |
| д би ми отац забрањивао полазак, ја бих му запалио кућу, — рече — а кад би ти хтио остати овђе, |
| ти опуту на распалим опанцима, из којих му провиривали каљави, трули остаци од чарапа и црни, и |
| > <p>— Мени не треба ништа, — одговорих му поносито и, држећи да ми се и он руга, додадох пакос |
| </p> <p>— Ја људе не убијам — одговорих му хладно, забацивши руке на леђа и гледајући га изазив |
| Макар...{S} Ја ћу наћи кућу — одговорих му одлучно.</p> <p>Сулага ме прекиде:</p> <p>— Нећеш тр |
| шта ми би у томе часу.{S} Не одговорих му ништа, не рекох ријечи.{S} Као да ме гурну неко, брз |
| нек се не спрема у хајдуке, — одвратих му подругљиво и за инат хакнух још три пута. — Таки ли |
| — Не спава се ни мени.</p> <p>И додадох му кахву.</p> <p>Он спусти филџан на тле, опет напуни л |
| а читава поносила се њиме а ја, јединац му, био сам се због њега и сам осилио и сва комшиска дј |
| <pb n="277" /> <p>Али Хасан, као и отац му, ни тражио није никога од њих, ни пристајао за њима. |
| ех и, — отимао се не отимао, — не можеш му одољети.{S} И покрај све муке своје, ја праснух у см |
| су наше кадије... наши судови... нећеш му учинити ништа...</p> <p>Хатиџа, која је неколико пут |
| јерни и сви га поткрадали.</p> <p>— Без мудре главе и без много новаца... мучно је... не спасав |
| споразумјесмо.{S} У рукама лијепе жене муж је најчешће ситна играчка, а пошто смо знали да је |
| радост! — узвикну заносно. — Без правих мука нема ни праве радости!..{S} Сад ћемо видјети је ли |
| ам се ја, у истини, наслађивао садашњим мукама Хатиџиним, светио јој се, и мјесто да олакшам, ј |
| а човјек ужива, осјећа насладу неку и у мукама својим и онога ко му је најдражи...</p> <p>Морам |
| .</p> <p>Човјек овај као да је уживао у мукама мајкиним.</p> <p>Док се она ломила, кидала и гре |
| ину, и кад све поспе онда настану праве муке за њу...{S} Чини јој се, као да је одасвуда гледај |
| да су се на мајчина њедра слијевале све муке и сви болови што сам их имао.</p> <p>— Шта?..{S} Ш |
| — не можеш му одољети.{S} И покрај све муке своје, ја праснух у смијех, у силан, гласан смијех |
| имати...</p> <p>— Макар...{S} Живот без муке и није прави живот...</p> <p>Он подиже главу и гри |
| аве и исправи се.</p> <p>— Знаће шта су муке... ама може знати и шта је радост! — узвикну занос |
| уна и обгрли ме чвршће. — Знаћеш шта су муке...</p> <p>Хоџа одиже књигу изнад главе и исправи с |
| оносан као и он...{S} А са таком памећу муке ћеш имати...</p> <p>— Макар...{S} Живот без муке и |
| одмјереним размацима разлијегати тупи, мукли удари сјекире о дрво, а одозго са врхова планинск |
| се надвикиваху и надметаху међусобно, а мукли, пригушени одјеци као да им се одазивали однекуд |
| нфили расцваше.</p> <p>— Приступајте! — мукло, заповједнички осијече бабо, па окваси руке у крв |
| ву. — Стигли смо.</p> <p>— Стигли смо — мукло понових и ја.</p> <p>— Починућемо.</p> <p>Он прек |
| од самога себе, од корака својих, који мукло одјекују те ми се непрестано причињава као да нек |
| према свакоме!..</p> <p>Негдје у даљини мукло заклепета звоно.{S} Хасан намах прекиде говор.{S} |
| рси све до појаса, рашчешља је и некако мукло, отегнуто запита:</p> <p>— Шта ћете?..</p> <p>Зул |
| усти се на траву и ухвативши ме за руку мукло запита:</p> <p>— Шта ти је?</p> <p>— Видиш... не |
| b n="302" /> нас.{S} Страх ме и од оног муклог, тупог, непрестаног шуштања, цичања, звиждања не |
| је...{S} Морам викати...</p> <p>— Ах... муко моја... послови... ах, — опет зајеча он и поче узд |
| хоџиница, опирући се рукама о кољена, с муком попридиже, приступи ми и не говорећи ништа поче м |
| чео посртати и тетурати као пијаница, с муком се опирући на пушку, коју сам једва држао у руци, |
| ретни народ који се сам с муком диже, с муком се миче, и вазда чека да му други помогне, да га |
| в ми је то несретни народ који се сам с муком диже, с муком се миче, и вазда чека да му други п |
| почела да плави и да шкиљи, узимала је мумаказе, усекњивала свијећу и опет настављала посао жи |
| м путем није проговорио ријечи: само је мумољио, пјевуцао нешто.</p> <p>— Ево нас — рече напошљ |
| лисура, да га, чинило се, ни громови ни муње не би могли скрхати ни преломити.{S} Позлаћене ток |
| су помамно пријетећи и трчећи за њим. — Муртат и одметник!..</p> <p>— Међер је стари хоџа опет |
| ме отворено погледа, окрену главу према мусан-дери. — Отета ти је бабовина...</p> <pb n="385" / |
| јисаних сахана, пореданих на рафу изнад мусандере, а широка, риђа брада, препуна духанскога дим |
| и букти ватра у пећи, иза које у старој мусандери клопара и чепрка миш некакав, док напољу фију |
| пет, а у глави као да ми се наново поче мутити и пред очима наново маглити.</p> <p>Немоћан и сл |
| циликтање, као да потпуно растјера све мутне мисли и све дертове.{S} Разбацивши их по длану, п |
| густим обрвама, испод којих се стаклиле мутне, влажне очи и некако пријекорно звјерале, шкиљиле |
| лико вјеровати, колико баш у оно што је мутно, магловито, тајанствено.</p> <p>Шта ће бити ако ј |
| непрекидном зујању читавог једног роја муха, негдје прикривеног.</p> <p>Тек након читава сахат |
| асом избаци:</p> <p>— Ах...{S} Гони ову муху. .{S} Ах...</p> <pb n="341" /> <p>Пошто отјерах му |
| ом, усиљавајући се тако да отјера једну муху с образа, која је непрестано јуришала не њега и до |
| ...</p> <pb n="341" /> <p>Пошто отјерах муху од њега, баци на ме један уморан, тужан поглед, па |
| еобично разрогаченим очима.{S} Само што муца нешто, цичи и размахује рукама, а ни једна ријеч, |
| ји, ухвати је за гриву и, једнако онако муцајући и цичећи, поче је теглити, чупати, ударати по |
| неке, шта ће да им каже, а она је само муцала, петљала нешто и гунђала, нагло се окрећући и бј |
| бранио.</p> <p>— Јесам крив... јесам — муцао је полугласно, гледајући изнад себе и чупкајући ч |
| p>Тога...</p> <p>— Ех, а преша је ово — муцао је Зулфага, једнако стојећи пред њом онако тих, п |
| а, јадник, полумртав од страха, само је муцао нешто, шаптао и измицао се на леђа.</p> <pb n="22 |
| пусти прст на обарач.</p> <p>Момче поче муцати нешто, гунђати.</p> <p>У исти час и ја и Хасан о |
| знемирен, сметен, омађијан, опет почнем муцати:</p> <p>— Нећу да... да долази више... јер... је |
| и необично уживајући у његовој забуни, муци.</p> <p>— Казао си и да ћеш ме испросити — настави |
| {S} Црна мајка гледала како се мучиш, а муци ти сама била крива...{S} Црна мајка помагала душма |
| су празне суде, опет онако тихи и онако мучаљиви.{S} Залуд бих покушавао да их задржим и увучем |
| а. — Нека ме убију, објесе, утуку, нека муче колико хоће, све сам то сама зарадила...{S} И... е |
| душу?.. — јаукну он, растворивши уста и мученички преврћући очима. — Ах...</p> <p>Остави...</p> |
| лиш да ћеш се поново родити...</p> <p>— Мучи!..{S} Шта ти знаш, кењче један — окоси се стари ув |
| маш, како ћеш у њих просити...</p> <p>— Мучи!..</p> <p>И опет почне да бије, да шамара.</p> <p> |
| ј слушкињи, како је он, бабо, још и сад мучи и прогони, како ни сад неће да је остави на миру.< |
| .{S} По свему се могло познати да је то мучи, силовито мучи, кида, распиње.</p> <p>Чим би ујутр |
| е могло познати да је то мучи, силовито мучи, кида, распиње.</p> <p>Чим би ујутру устала и изаш |
| и зар да заглади што ме онолико тукла и мучила, нудила ме слаткишима, тепала ми, миловала...{S} |
| орила сама са собом, као да се необично мучила да изрекне.</p> <p>— Па... ти си ми драг... не з |
| су обично биле шејтанског поријекла, те мучиле пасторчад своју и гониле их.</p> <p>Причајући не |
| се тада опет јављала она чудна жеља: да мучим, да пецам, да уједам подмукло, испотаје:</p> <p>— |
| емог терета који ме давио, притискивао, мучио.</p> <p>Шта више, — желећи зар да сам себе осокол |
| обарао, газио, искидао је на комаде.{S} Мучио бих и њу и Сулагу и никакви јауци ни помагања не |
| е, и мјесто да олакшам, још сам је више мучио, пецао.</p> <p>— Зар ти је сада мрзак, па га гони |
| почну нас овђе, насред друма царскога, мучити, гњавити, набијати на колац?..{S} Некако бесвјес |
| све!..</p> <p>Она поче грицкати нокте, мучити се.</p> <p>— Па... па... кад си ми драг, узми ме |
| ао се.</p> <p>А глад почела додијавати, мучити ме.</p> <p>Испочетка нијесам је ни осјећао толик |
| Испод појаса почело ме превијати нешто, мучити, стезати.{S} Због тога ме и опет малаксалост поч |
| ецу и његову злоношењу поче ме све више мучити.{S} И најпаметнији човјек у неким часовима <pb n |
| и новаца да одем из авлије, — хтио сам мучити га, кињити, пркосити му свуда, на сваком кораку. |
| своју...{S} Црна мајка гледала како се мучиш, а муци ти сама била крива...{S} Црна мајка помаг |
| по калдрми, — сви као да задржаше дах и мучке се поклонише, као што се слаби и немоћни робови к |
| >—- Пст... да не чује когод...</p> <p>И мучке, прикрадајући се, приближивали смо се ватри.{S} Н |
| едамо, да дијелимо мегдан, а не тако... мучки...</p> <p>Хасан баци оружје, баци капу и торбу.</ |
| — Без мудре главе и без много новаца... мучно је... не спасава се ова кућа од пропасти — тврдио |
| умријет’... растати се са овим свијетом мучно је, — дочека неко иза леђа, зијевајући. — Никад в |
| о, — плашио исто као и ја, да је и њему мучно било као и мени.</p> <p>То се већ могло познати и |
| напријед момка, који је носио дугачки, мушемели фењер, лагано, оборених глава ишли за њим, не |
| онио и пресијецао помрчину, — и снажне, мушке гласове, који, помијешани, као да се надвикиваху |
| .{S} У многим кућама и не остаде готово мушке главе; остали су само старци и нејака дјеца, који |
| ас његов, оштри, дубоки, <pb n="235" /> мушки глас како грми испред врата.{S} Због тога и претр |
| кама обухватајући штап, на силу хтио да мушки коракне, да затресе кућом.{S} Али чим је прешао п |
| иво и поче ме гуркати ногом. — Је ли то мушки?..{S} То?..</p> <p>— Устани — рече и Хајкуна меко |
| ве радости!..{S} Сад ћемо видјети је ли мушко и је ли соко!..{S} Неће више бити ни једног залог |
| <p>— И како иде, како збори!..{S} Право мушко!..</p> <p>И, спустивши ми руку на раме, прошапта: |
| снила си...{S} Сад удри ти!..{S} Не био мушко, ако ти се уклонио!..</p> <p>— Хахахаха! — засмиј |
| ла да се покаже као јунак неки, делија, мушкобана.</p> <p>У дну авлије, готово одмах поред зида |
| ти је више зазирала да изађе преда ме у мушком одијелу.{S} Лагано, кришом, опрезно, носећи мали |
| пјесмом, него омалено, ситно дјевојче у мушком одијелу, са свиленим траболозом око главе, са зл |
| би се гдје појавила каква тврдоглавија муштерија притрчавао му у помоћ и хвалио робу што <pb n |
| е и пунио фишеке.</p> <p>Ако се који од муштерија јавио да што пазари, нити се мицао нити батал |
| преврне и да све муштерије поквари.{S} Муштеријама су, опет, казивали како су ми криве мјере, |
| пако <pb n="349" /> да преврне и да све муштерије поквари.{S} Муштеријама су, опет, казивали ка |
| вање ми није било узалудно.{S} Неколике муштерије, сељаци некакви, свратише се, уљегоше у дућан |
| је кахву и да точи.{S} Чак је свраћао и муштерије, који се враћали из дућана ми, те и њих чашћа |
| , почео на глас хвалити робу и зазивати муштерије.</p> <p>По срећи, зазивање ми није било узалу |
| кати их...</p> <p>Пазарисмо.</p> <p>Чим муштерије одоше, сјео сам на сандук и почео пребројават |
| вега грла хвалило своју робу и дозивало муштерије, диже се, у нека доба, кроз све махале једне |
| испружио шију, змијску главу принио уху муштеријину, па нешто шапће, прича, говори.{S} Видио са |
| ри у кавгу.{S} Јово, намамљујући једног муштерију, баш почео хвалити луле и ја му као, почео пр |
| у могли пазарити а да жестоко не изгрде муштерију и не напсују се и они њега и он њих, изненади |
| чека да им приточи, а одмах поред њега, на тлима засјео други, метнуо некакву хартију на кољено |
| о почели испадати.{S} Недалеко од њега, на ћенару једном, гурила се и хоџиница, премјерала без |
| псовао сам, грдио ни сам не знам кога, на силу тражећи кавге и ината, жељен да се макар с киме |
| има, тепала ми, миловала...{S} Каткада, на велико моје чудо, и пригрлила би ме страсно, силовит |
| м мучити га, кињити, пркосити му свуда, на сваком кораку.{S} И ништа ми није било милије, него |
| љегао сам у дућан, сјео покрај ћепенка, на сандуче једно, и онако, ради обичаја, почео на глас |
| о ли натргати на звијер какву: на вука, на међеда?..{S} Или, ако се примакнемо друму, хоће ли н |
| х је у висину и спустих покрај јастука, на широку шилту, меку, кадифасту шилту која као да је о |
| одлазио у башту и спавао под смоквама, на трави.{S} Ни ручавати није хтио за софром, с осталом |
| које су доносили у колима, на носилима, на коњима, — изнемогли, сатрвени, јадни, најбоље су пот |
| Рањеници, — које су доносили у колима, на носилима, на коњима, — изнемогли, сатрвени, јадни, н |
| ли неће.{S} Па га повуче према вратима, на друго мјесто.{S} Промијени јорган и јастуке, растрес |
| ањајући се о пушку, пређем преко друма, на другу страну.{S} Не водећи рачуна о томе: хоће ли Ха |
| штину.{S} По десет, по петнаест товара, на изгладњелим мршавим коњима и по неколика крда стоке, |
| .</p> <p>Обоје сједосмо испод пенџера, на серџаду.{S} Ухвативши се за руке, приљубивши се, дуг |
| ... и видила сам како јој иде на врата, на разговор...</p> <p>— Хатиџи?</p> <p>Читав пошљедњи р |
| ударати...</p> <p>Погледавши око себе, на дућане оне, изненада ми се оте узвик:</p> <p>— Сад ћ |
| ја и треперећи на њима.{S} У врху собе, на својој шилти, — коју су у зиму обично превлачили нов |
| н знак разумјети.{S} На мајку, на жене, на ме не хтједе ни погледати.{S} Потрча право бедевији, |
| почео се умивати.{S} Ту покрај чатрње, на високој, допојасној трави отклањао би и дову.{S} У к |
| има и великим, дебелим уснама, које се, на крајевима, непрестано трзале и непрестано развлачиле |
| Ја, црна мајка, устала на своје дијете, на крв своју...{S} Црна мајка гледала како се мучиш, а |
| из таваница силно заударало на стареж, на плијесан; око разлупаних пенџера испреплела се паучи |
| рави као да ми почеше милити уз леђа и, на сву силу, ослањајући се о пушку, пређем преко друма, |
| воји од свију, оде у страну и на трави, на зелењу, мирно отклања дову.{S} Па се опет поврати ба |
| а више јављао није у каквом скупу људи, на здоговору каквом.{S} Нити га звали, нити је одлазио. |
| итава кућа остаде само на једном слузи, на Хамиду неком, кога Зулфага однекуд доведе, и на једн |
| гиздала и китила, — сједила на авлији, на трави и низала мерџане које бијаше разасула по крилу |
| и дан готово ишао сам тамо и на авлији, на ширини, <pb n="264" /> играо се са Хатиџом, правио ј |
| вједока, болан!..</p> <p>Зулфага ће ти, на срамоту, све повратити...</p> <p>У мени, изненада, к |
| е договоре, ишли су једни другима кући, на сијело.</p> <p>И нико није смио сам да пође.{S} Окуп |
| ми што он, Хасан, јаран ми и пријатељ, на један чудан, готово изазивачки начин, брани мог најљ |
| штуњав човјек, са необично дугом шијом, на којој се, слична змијској, издизала мала, ситна глав |
| .</p> <p>— Носи!..</p> <p>Пред дућаном, на чаршији, сусретох се са Сулагом.</p> <p>— Треба ли т |
| и...{S} Није он мене оставио, него ево, на твоје очи, казао ми да сам му најдража, и ја сам ост |
| p>Она устаде, повири на врата и полако, на прстима, врати се.</p> <pb n="331" /> <p>— Нипошто н |
| , није ни скакао као други момци онако, на голоме пољу!</p> <p>Не!{S} Он је забадао ножеве у зе |
| сам опазио Зулфагу како стоји недалеко, на сокаку, и вреба ме, пази.</p> <pb n="265" /> <p>— А |
| n="335" /> <p>— А како ти је било тамо, на страни? — запита Сулага мирно, правећи се као да не |
| ији и, објема рукама обухватајући штап, на силу хтио да мушки коракне, да затресе кућом.{S} Али |
| и узгред да јој увече дођем под пенџер, на разговор.</p> <p>Необично сам се зачудио таквој пору |
| долијеће... па ми се спустила на главу, на шамију и почела гугутати...{S} Не знаш, болан, како |
| челе, спуштале му се на капу, на браду, на рамена и непрестаним једноличним зујањем као да су о |
| име своје да за-пише куршумима на зиду, на дрвету.{S} Причали су и како ножем сијече челичне де |
| пјевати.</p> <p>— Изишла ја на авлију, на сунце, — вели — и гледајући небо, ведрину ону, запје |
| , ни један знак разумјети.{S} На мајку, на жене, на ме не хтједе ни погледати.{S} Потрча право |
| ла је велику, тешку, распаљену мангалу, на којој између жераве руменио се трбушасти, крупни ках |
| авлији, него, бива, отишао и у махалу, на сокак, па тамо начинио шанац и камењем рашћерао све |
| блијетале челе, спуштале му се на капу, на браду, на рамена и непрестаним једноличним зујањем к |
| ви дршци великих ножева.{S} За њима су, на омањим враним парипима, јахала тројица млађих тргова |
| говорих јој весело, показујући на кућу, на Хатиџу. — Ја сам задовољан.</p> <p>— Ама теби се тво |
| етали о свачему, бабо је сједио у врху, на својој шилти, и, пуштајући димове низа своју дугу, ц |
| цу-четворицу и поведе нас пред бимбашу, на суђење.{S} И све олако прође.</p> <p>Повалише нас, ј |
| љепше живовање?{S} Је ли хтјела одмах, на првом кораку, истаћи своје богатство и показати коли |
| p>— Ето... тако и синоћ ударио на ме... на мајку.</p> <p>Па се некако спуза низ миндерлук, гото |
| {S} Хоћемо ли натргати на звијер какву: на вука, на међеда?..{S} Или, ако се примакнемо друму, |
| а који се поносито поред зида уздизали; на зидовима, изнад њих, висиле свилене махраме и златом |
| дроњци и голо месо провирује испод њих; на кољенима испуцала чоха,повила се, а постава испод ње |
| рело, изгњечено грожђе и <pb n="211" /> на увелу кудељу, и тежак, топао мирис ударао у главу и |
| ињавало као да неко пази <pb n="306" /> на нас, слуша; као да хајдуци ту негдје у засједи чекај |
| тини, оној и јуришао сам <pb n="226" /> на неке, ударао, док напошљетку, и сам окрвављен и изгр |
| ли се љутити?..</p> <p>= Љутити?,..{S} На те?..{S} Зашто?..</p> <p>= Крива сам.</p> <p>— Ти?.. |
| Кад? ..</p> <p>— Па није изненада...{S} На овај пут спремам се одавно — одговори безбрижно, оти |
| } Јеси ли готов?..</p> <p>— Готов?..{S} На што?..</p> <p>— На јуриш!</p> <p>— Бива: ја једва че |
| чудно се протезала, ломила, увијала.{S} На ме, макар што сам је дочекивао на авлији смјешкајући |
| нака с њиме, и моје ненадне женидбе.{S} На све био заборавио као да ништа ни било није, као што |
| псовали, грдили што су могли жешће.{S} На више мјеста могло се видјети како, из кућа и из дућа |
| ајао све то лакши, бржи и окретнији.{S} На ме се готово ни освртао није.{S} Само кад би видио д |
| разабрати, ни један знак разумјети.{S} На мајку, на жене, на ме не хтједе ни погледати.{S} Пот |
| тједоше примити, ни кахву ми испећи.{S} На сваких, готово, хиљаду корака издизао се украј друма |
| ји и све брже и јаче ударао мотиком.{S} На псовке и примједбе разне није одговарао много, нити |
| мајка заносно, и удари се по кољену. — На штеди грла, не било га; не жали срца, усахло ти!..</ |
| ноћас!..</p> <p>— А Зулфага?..</p> <p>— На селу је — мирно одговори мајка и опет узе чибук. — З |
| носећи му се у лице. — Овђе?..</p> <p>— На друму — мирно одговори стари. —— Тамо је згодније... |
| /p> <p>— Готов?..{S} На што?..</p> <p>— На јуриш!</p> <p>— Бива: ја једва чекао да угледам неко |
| том му поче опипавати оштрицу.</p> <p>— На знам шта је све било између вас, — рече полугласно — |
| ољену и викнух из света гласа:</p> <p>— На моју душу, опет пошао у хајдуке!..</p> <p>— Пошао на |
| ле, како на једној страни трче дјеца, а на другој заптије и како, проклињући <pb n="222" /> јед |
| еди огроман див какав са неколико глава на раменима и са неколико рука.{S} Кикот, цика, граја, |
| разбојницима, који имају више убистава на души него на глави длака.</p> <p>Други су опет тврди |
| е, стресох се, и неко као да ме прикова на мјесту.{S} Пуцањ, још јачи и још силнији, понови се |
| у, и да га треснем њоме по глави, да га на мјесту убијем.{S} Једва сам се савладао да то не учи |
| кширама, огрнута доламом.{S} Набивши га на колац и тутнувши му чибук међу рукаве, поче га гађат |
| тра, рано, прије гранисунца, износио га на праг, приносио својим жутим, упалим очима и шкиљио у |
| чки, оружани и опремљени, јашу иза њега на бијесним, разиграним парипима, мрко гледајући чаршин |
| ма, што је растворена лежала близу њега на миндерлуку, и да га треснем њоме по глави, да га на |
| застајкујући, прелазиле један у другога на дућан, сакривале се за робу и чучнувши један према д |
| нуто, као размишљајући. —— Ја мнијем да на свијету ништа ново нема, да се све старо повраћа у н |
| сам и Хатиџи непрестано препоручивао да на њ пази, опет су увијек слали некога по ме, поручивал |
| вратима и испрсих се, искривих, као да на мегдан изазивам кога.</p> <p>— Дајте робу!..{S} Хоћу |
| си жедна, колико хоћеш...{S} Ти знаш да на те дигнути руке нећу, па си се осилила, побјеснила с |
| есну Хајкуна одлучно, па и сама погледа на канат и опљуну према њему. — Није ми било стало до с |
| /hi>, чим ме питаш...</p> <p>Он погледа на друм и усиљено се осмјехну.</p> <p>— Е није друге, с |
| димњацима и руковијетима кумрина грожђа на шљемену, и као да је обухватао собом све пространств |
| но дигли да их тоне...</p> <p>Па показа на тројицу-четворицу младића, који, нагиздани и оружани |
| е, — дочека она без размишљања и показа на собу. — Не смије га рањена нико његовати, него ми.</ |
| е ти судити!..</p> <p>И поносито показа на нож.</p> <p>Отада никад више нијесам смио сам на авл |
| атиџа, ето, нехотице ми напомену, указа на све.</p> <p>Али, за чудо, мјесто да се забринем, наљ |
| би било да се тога часа мајка не указа на вратима.{S} Зачувши, зар, необичнију грају, хитно је |
| ет бољи — дочека неко одострага и указа на старог хоџу, који је, смирени покуњен, сједио на тли |
| рави, раскиде јечерму на прсима и указа на усахле, смјежуране, објешене дојке, које јој вириле |
| клопараше нечије нануле, зациликта реза на канату и — врата се отворише.</p> <p>И голем, стасит |
| ој не да ни пјевати.</p> <p>— Изишла ја на авлију, на сунце, — вели — и гледајући небо, ведрину |
| а заборави, да омрзне ни он на ме ни ја на њега.{S} Опет смо најближи, највјернији, најискрениј |
| и читав шехер попалити с једнога краја на други.</p> <p>И таквим се причама много вјеровало.{S |
| , који једини у оно доба никаква оружја на себи носио није и кога су у читавом шехеру сви и наз |
| јој се пламиле, сијале, а црвена шамија на глави као да је и сама горјела, пламтјела.</p> <p>— |
| гачица, шала, подсмијеха, чак и псовака на мој рачун, било је премного и што год сам боље радио |
| је него се он пробуди и да дуго не чека на њу.{S} Кад би се пробудио, хитала је с ибриком у руц |
| ијек питале: колико ракије попије мајка на дан и колико ми тамбура разбије о главу док пјесму д |
| ано, одмах по вечери, зазвечала би алка на вратима и стари мандал зашкрипио би.{S} Чим би Хатиџ |
| питао сам сам себе, преврћући се с бока на бок и отхукујући. — Зар да ми се са свих страна и пр |
| а се ипак савлађивала и поново лијегала на траву.</p> <p>Узваљена, запаливши наргилу, — што јој |
| брзо прихвати за шишану, која је лежала на земљи.</p> <p>— Лагао си, лопове и разбојниче, јер.. |
| ченим рукама преко пушке која му лежала на раменима и са познатим својим ножем, чији преломљени |
| бичају, руке преко пушке која му лежала на раменима, трчале су на пенџере, откривале се и удара |
| ши обје руке преко пушке која му лежала на раменима, поносито је ишао даље.</p> <p>Дошавши кући |
| обом у кућу.{S} Хатиџи, која је стајала на авлији, кратко нареди да скува кахву, уљезе у собу и |
| ао да је пазила на ме, као да ме чекала на вратима, за канатом сакривена.{S} Мени се барем, про |
| грицкати нокте.</p> <p>— А ја те чекала на пенџеру — рече некако тужно, снуждено. — Наслонила с |
| асту шилту која као да је одавно чекала на нас... </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
| ала, била је мртва...{S} Глава јој пала на оно раширено крило готово на саму рану, из које цури |
| рет и снажно га гурнувши у прса обарала на калдрму и почела газити, тући, немилосрдно тући.{S} |
| з мокре крпе некакве, која је заударала на зној, истресе нешто духана на длан, узе га међу прст |
| е буха, испијао кахву која је заударала на чађ, и погађао се, цјењкао, куповао стоку, сир, вуну |
| етремице и немирно се вртила, превртала на мјесту.</p> <p>Напошљетку као да би се пренула, осви |
| оби и онако задихана и уплашена застала на прагу.</p> <p>— Оставите оружје! — викну брзо, опруж |
| ано, загушено. — Ја, црна мајка, устала на своје дијете, на крв своју...{S} Црна мајка гледала |
| више и више гиздала и китила, — сједила на авлији, на трави и низала мерџане које бијаше разасу |
| ање затварала и у собу и чешће излазила на башчу, међу цвијеће.{S} Својом руком залијевала је ј |
| пролазио сокаком, она као да је пазила на ме, као да ме чекала на вратима, за канатом сакривен |
| а — додавала је Хајкуна, која је пазила на њ и пратила га. — Биће кијамета с њим!..</p> <p>И по |
| олико бојала свакога, непрестано пазила на оно »шта ће свијет рећи«, нагло, непромишљено, преки |
| оже бити, да сам је ја убила и зажалила на ме — прошапта снуждено. — Јадна моја кумра!..</p> <p |
| ла би на шилту, сјела, или се наслонила на пенџер и поднимљена, замишљена, тужна слушала их.{S} |
| > <p>— Три хајдука су, — рече — ударила на бега и сва тројица изгубила главу.{S} Најпошље га Ст |
| ми вазда долијеће... па ми се спустила на главу, на шамију и почела гугутати...{S} Не знаш, бо |
| аша је <hi>трговина</hi> одмах привукла на се пажњу и остале дјеце.{S} Кроз кратко вријеме поче |
| е никако не би могло рећи да је израсла на лицу, него је неко наказно и накриво прилијепио за о |
| е.</p> <p>Чим би ујутру устала и изашла на авлију, лакше обучена, у кошуљи која јој се припијал |
| какве крпе, са <pb n="319" /> теркијама на којима су звекетали кахвени ибрици.</p> <p>Један је |
| и се сокака, снажно почео лупати алкама на туђа врата, почео подврискивати и камењем ударати у |
| ножева за појасом, са позлаћеним токама на прсима које су необично одсијевале и прелијевале се |
| х све, покуњили се, стишали, и с рукама на појасу и обореном главом чекали док прође поред њих, |
| коња, голих, растоварених, са зобницама на глави, збијали се око њега са неколико страна; измеђ |
| шараним пенџерима, наднесени над голема на ћемер озидана врата, осјенчаваху сав искривљени уски |
| д, често и преко воље, прибира и спрема на одбрану.</p> <p>И ја, што сам којим даном постајао с |
| тријели, име своје да за-пише куршумима на зиду, на дрвету.{S} Причали су и како ножем сијече ч |
| и, а прси набрекле, наједрале и јечерма на њима као да почела пуцати, попуштати.{S} Погледавши |
| .{S} Румене се мерџани и блиста се срма на тешким пушкама и ножевима а одсијев им игра уз напук |
| заударала на зној, истресе нешто духана на длан, узе га међу прсте и поче потпрашивати...</p> < |
| ако је она, богата агинска кћи, научена на љепше живовање?{S} Је ли хтјела одмах, на првом кора |
| јекох га ватрено сједајући и без питања на миндерлук поред њега. —</p> <p>Отео ми све моје...</ |
| и ме, као да се и он застиђе, смете, па на силу поче кашљуцати и опљуцкивати око себе.</p> <p>— |
| на крилима прелијетала са једног мјеста на друго, од једне групе другој, јављала се свима, шали |
| ња, подругачица.{S} Чак ме два-три пута на плач нагонили и кад плач није помогао, почео сам се |
| уча.{S} Захваљивао јој по двадесет пута на »поштеној« одбрани и грухајући се у прса напомињао к |
| , чији се крајеви вукли по тлима; опута на опанцима попуцала му и влачила се по земљи, заплетал |
| ад; сједио крај ниских, крњавих огњишта на којима увијек горјела ватра и зализавала готово до с |
| да прича, и није му требало да се враћа на старо, да прежива.{S} Чак и пословице, које је волио |
| ена; од фермена ми остала само половица на једном рамену...</p> <p>— Рашта ли ово нијесам прије |
| ив?..</p> <p>Познадох Хатиџу.{S} Фереџа на раменима тресла јој се и нимало се не обзирући на за |
| опирао и као пркосио оцу, а да се хоџа на то никада жешће наљутио није, никада се јаче распали |
| у, о мачку који ми улови по четири миша на дан, о разрачунавању са Зулфагом, слушала ме пажљиво |
| о, запјева:</p> <quote> <l>„Бег Али-бег на кули сјеђаше,</l> <l>Вјерну љубу на крилу држаше”... |
| рема коме...{S} Крв људска пјени се сад на сваком камену, мјесто росе разлијева се по трави...{ |
| атвори канат.</p> <p>— Не излази ми сад на очи — рече тресући главом и пријетећи прстом. — Сад |
| n="312" /> а... не знам јесу ли момчад на опрезу...{S} Треба сам да обиђем...</p> <p>И, онако |
| , и...</p> <p>Нехотице ми се оте поглед на изгребане, окрвављене руке.{S} Бржебоље, као из ватр |
| ивши најприје један топао, њежан поглед на ме, као да ме пита за дозволу, приступи му:</p> <p>— |
| о да осјећам њезин широки, топао поглед на себи, причињавало ми се увијек и као да чујем шапат |
| га, чистили.{S} Ако је случајно гдјегод на тавану, у прашини, била каква стара пушчетина, нож, |
| н се још и држао некако и, кад сам себе на силу соколећи, усиљавао се да брже крене, поскочи, д |
| право мајки која је сједила у врху собе на својој шилти, <pb n="255" /> и, разасувши по димијам |
| <p>Изговорио је тако мирно као да зове на ручак.</p> <p>Ја занијемих.{S} Само га зијевајући по |
| апали. — Рашта да се жали?..</p> <p>Све на свијету гине и умире и све се поново рађа...</p> <p> |
| бимбаше, крај шилте му, прекрстио ноге на миндерлуку, па одбија димове из чибука и присркује к |
| ао стража нека и, — премећући се с ноге на ногу и из све снаге дувајући у прозебле руке да их з |
| завезаним оком и са три крупне чворуге на глави, узвикнуо сам од чуда.{S} Погледавши ме, као д |
| некако спуза низ миндерлук, готово паде на кољена и поче љубити скут бимбаши.</p> <p>— Аман, еф |
| > <p>— Моја.</p> <p>Зулфага готово паде на кољена, дотаче се мајчина скута и пољуби га.{S} Зати |
| оме часу опет ми онај проклети зец паде на памет, а с њиме и злокобљење Хасаново...{S} Шта ће б |
| ржећи каната, искочи преко прага, стаде на авлију и викну из свега грла:</p> <p>— Помагајте!..{ |
| ћан и сам ми се јавити.{S} Кад ми стаде на ћепенак, сав изгребан, мрк, необријан, у подераним, |
| опирале ни до чланака, босоног, застаде на прагу и мрким погледом једним премјери и мене и Зулф |
| варао с њоме.{S} Опазивши ме он застаде на прагу, изненађен, погледа и на ме и на мајку некако |
| сао Хатиџу... и видила сам како јој иде на врата, на разговор...</p> <p>— Хатиџи?</p> <p>Читав |
| .</p> <p>И из тиквице сасувши мало воде на длан, пошкропи се по лицу.</p> <p>— Хајде!..</p> <p> |
| ...</p> <p>И нареди да сви укућани пазе на њега, да га слушају.{S} Нико више ни помислити није |
| ила.{S} Хајкуна, покрај ње, сјецкала је на малој дашчици дуван за оца и нешто шапутала, Хасан ј |
| х је за косе, обарао, газио, искидао је на комаде.{S} Мучио бих и њу и Сулагу и никакви јауци н |
| а прође авлијом, да донесе што, ишао је на прстима лагано, тихо, старајући се да ни трава не за |
| би се сви разишли по собама, силазио је на авлију, с пушком у руци, обилазио све буџаке, привир |
| амишљена силазила је одмах у дно авлије на траву, и, не тражећи шилте ни јастука, ту се сасула, |
| више затеже, припија уз тијело и димије на куковима тресу се, дршћу, дршћу...</p> <p>Једанпут с |
| и како је нишанџија мимо све нишанџије на свијету, како може да убије тицу у лету, да кроз прс |
| ча, говори.{S} Видио сам и како указује на трговце и као да их призива за свједоке.</p> <p>Нара |
| се изненада надуше, а мале, ситне длаке на њима нагло <pb n="318" /> почеше расти, кострешити с |
| ов мрки, мишасти кров са неколико оџаке на тјемену, из којих се увијек извијао танак, љубичаст |
| од осјећања своје немоћи, од срџбе неке на самога себе.{S} И дође ми да викнем у помоћ, да зовн |
| ћ преобучен.{S} Сједио сам покрај мајке на шилти и разговарао с њоме.{S} Опазивши ме он застаде |
| олемих бркова кроз које се провиде токе на прсима и без оружја за појасом!..{S} Па су хајдуци и |
| скрхати ни преломити.{S} Позлаћене токе на прсима, оружје оно и фишеклије причвршћене о појасу |
| тише се, уљегоше у дућан, и држећи руке на леђима почеше разгледати робу, погађати се.{S} И мак |
| . — одговори он мирно, прекрстивши руке на прсима и пресамитивши се. — Не могу ја више овђе.</p |
| м — одговорих му хладно, забацивши руке на леђа и гледајући га изазивачки. —</p> <p>Ја само ишт |
| ујањем као да су одговарале, отпијевале на тепање његово.</p> <p>Одмарао се само увече.{S} Сјед |
| латом извезене гране као да јој горјеле на образу.</p> <p>— Хоћеш ли се на ме наљутити? —- запи |
| помодрило, запалило се, искривило, жиле на врату набрекле, сви мишићи на образима играли, трзал |
| мид отре сузе што му од кихања налетиле на очи и опљуну.</p> <p>— Неће он више у Зулфаге нипошт |
| би га знао рашта, а сузе су ми налетиле на очи чим сам прихватио за алку, — и кад је мајка отво |
| престано трзале и непрестано развлачиле на смијех.{S} Кад је дошао, изгледао је некако сметен, |
| ра, кајмака.</p> <p>Све остави преда ме на ћилим, сједе ми уз кољено и, непрестано гледајући у |
| <p>И не пуштајући ми рамена, изведе ме на чаршију. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
| омшије који ми се јављали и зазивали ме на какву.{S} С рукама у џеповима ходао сам по старој, и |
| араца...</p> <p>Па ипак —— остављали ме на миру.{S} Мајка је, шта више, иза тога постајала и не |
| , кад сам се враћао кући, дочекујући ме на авлији, имала је понешто ново да прича о њему.</p> < |
| , мрштећи се — радити уз жене, макар ме на комаде сасјекли...{S} Јок, ханума!..</p> <p>Ни пошље |
| ећима, и почну пуцати затегнуте јечерме на прсима, и димије се опусте и почну заплетати око ног |
| ножем и пријетећи Сулаги. — Ко ми стане на пут, тога ће и нестати.</p> <p>Док се однекуда појав |
| /p> <p>Одмарао се само увече.{S} Сједне на траву, прекрсти ноге, запали чибук и одмара се.</p> |
| а се смирим.</p> <p>— Данас ћете у мене на ручак — проговори меко.</p> <p>— Кад не можеш јарана |
| да се поново врати, те да поново крене на хајдуке.</p> <p>— Еј, рођо, јеси ли се пута зажелила |
| да читамо — рекне покаткада и подвикне на Хасана да донесе књигу. — Да вам причам шта има у књ |
| и ми главу на прси и, спустивши ми усне на чело, прошапута гласом пуним стрепње:</p> <p>— Јеси |
| ни њежнији према мајци, да се осмјехне на њу и нашали мало.{S} Ни кад је изгледао најведрији н |
| елећи да их чује и да се барем осмјехне на њих.</p> <p>Сама Хатиџа, једне вечери, узевши ме за |
| да те мајка види...</p> <p>Па се пропе на прсте и пољуби ме у образ.</p> <p>— Слатки мој!..{S} |
| м цигаром пржио му хаљине и правио рупе на њима.</p> <p>И у Сулаге сам најчешће ишао њему за ин |
| — говорио је јецајући. — И мени товаре на леђа да те ја наговарам...{S} Моја махнита глава да |
| , бржебоље одбаци тефтер, одиже наочаре на чело и погледа ме.</p> <p>— Робе хоћеш?..{S} Ево!,.< |
| ледајући изнад себе и чупкајући чакшире на бедри.</p> <pb n="263" /> <p>— Нехотице било па... п |
| зачепљали су јастуцима и крпама, да се на пољу не би чуо разговор или препирање.{S} Затим, уно |
| е дочепам своје мале вјеренице ми да се на њој осветим.</p> <p>Чупао бих је за косе, обарао, га |
| некако тужно, снуждено. — Наслонила се на демире, међу цвијеће, и чекала.</p> <p>— Зар?..</p> |
| <p>Зулфага се лукаво осмјехну, одиже се на прсте и поче шаптати нешто.{S} И хоџа поче шаптати.{ |
| } Двојица других, у страни, извалише се на леђа, подбацише гуњеве под главу и загрљени загледаш |
| ење, духан-кесе, гране некакве осуше се на њега, оборише му турбан с главе и раскидаше џубу на |
| хну чибуком који удари о зид и преби се на двије половине.{S} Момче, користећи се тиме, нагло ј |
| а скотрља јој се низ образ, заустави се на танкој, руменој усни и заблиста као кап росе на кара |
| горјеле на образу.</p> <p>— Хоћеш ли се на ме наљутити? —- запита меко, плашљиво, тихо, а глас |
| да више не дођем.</p> <p>— Љутиш ли се на ме? — запита она узбуђено и рашири руке, као да би д |
| и то казао —— узвикну наслањајући ми се на раме и умиљавајући се. — Не знаш ти...{S} Их!..{S} З |
| <p>Он се извали поребарке и наслони се на руку.</p> <p>— Хатиџе, моје жене — дочека мирно. — И |
| чека Хасан и спустивши пушку наслони се на њу. — Ево... право да речем... и ја сам се зажелио к |
| давши боље, брзо ми приступи, спусти се на траву и ухвативши ме за руку мукло запита:</p> <p>— |
| одговорим му безбрижно, наслањајући се на мајку. — Што ћу га питати?..{S} Зар сам дијете?..</p |
| — брзо се уплетала Хатиџа, пропињући се на прсте и наслањајући ми главу на раме. — Среће своје. |
| биљ, струже низ чаршију, не обзирући се на коју страну.</p> <p>Напошљетку, кренуше се неколико |
| ти?..</p> <p>Затим је, — не обзирући се на то што сам се трзао, отимао, пљувао му на лице и на |
| помоли на прагу, шантајући и опирући се на пушку, чију је мрку цијев грчевито стезао.</p> <p>— |
| тем, мислећи својом главом и опирући се на своју снагу...{S} И на томе путу никоме се покорити |
| епо је то — рече Осман мирно опирући се на штап и кушајући да се исправи. — Јунак ме у ову кућу |
| ве тефтере и све хартије и, измичући се на леђа, крену из собе.</p> <p>— Шта је овог — запита м |
| особитим страхопоштовањем, измичући се на леђа.</p> <p>У њезину присуству миловао је и мене и, |
| {S} Затим, онако преклоњен, измичући се на леђа, изиђе из собе некако нечујно, ишчезну.</p> <p> |
| у авлију и угледао је како, попевши се на столицу једну, са загрнутим рукавима и бошчом повије |
| ца! — и опет добаци Хасан, узваливши се на јастуке. — Зрно се мало нашалило.</p> <p>Па одмах ст |
| и поправљао пушку, а ја, наслонивши се на њега, припремао фишеке и набијао их, засипајући се п |
| оваки — зборио је Хасан, наслонивши се на јастук и као дријемајући. — И огријешио сам се пред |
| еднога момка до другога и, спустивши се на кољена, поче их напајати, испирати им ране, утирати. |
| ржећи руке у џеповима и раскорачивши се на ћепенку. — Јок...</p> <p>— Затварај!..</p> <pb n="35 |
| о да се разбјесни.</p> <p>Издигнувши се на кољена и гледајући широким, врелим, готово безумним |
| пет дочека Хасан упорније, изврнувши се на леђа и одижући једну ногу у висину. — И он ради...</ |
| ово, он приступи бедевији и баци јој се на рамена.{S} Појахаше и остали.{S} И разиграше се бије |
| дрска, безобзирна преступница, којој се на све стране прича о гријеху, а ипак се прави невјешта |
| /p> <p>Неколико пута и одлучивао сам се на то и припремао пушку.{S} Али шта сам могао?..{S} Ниј |
| шавши ништа скренем с пута и спустим се на траву да отпочинем.{S} И, — не знам како ми дође та |
| сад прелијевало страхом, — слијевао се на окрхано, поломљено оружје што им још остало.{S} Изгл |
| амо је муцао нешто, шаптао и измицао се на леђа.</p> <pb n="224" /> <p>— Моје — поново каже Арн |
| напоље.{S} Наскоро иза тога и канат се на вратима нагло отвори и један крај димија нечијих, не |
| уздахнуо и суза једна заблистала му се на трепавици.</p> <p>— Не слути на добро...{S} Не слути |
| о главе облијетале челе, спуштале му се на капу, на браду, на рамена и непрестаним једноличним |
| и распаљене, ударе у дахире, уздигну се на прсте им, затресавши бујним коврџастим чупима и изма |
| чањем застаде мало, поћута и преврну се на бок.{S} Покушаваше зар да и сама заспи.{S} Узалуд.{S |
| диш“ одговори сељак лијено и преврну се на другу страну.</p> <p>Цар га гурну у ребра и опет зап |
| и је све лакше и са сузама као да су се на мајчина њедра слијевале све муке и сви болови што са |
| ати; док човјек не загрца, не осврћу се на њега.{S} По срећи, њихова помоћ мени је ипак у згода |
| > <pb n="287" /> <p>Цикнувши узвалих се на Хајкунино крило и бризнух у плач.</p> <p>Они заћуташ |
| <p>А то ме опет раздражи.{S} Ослоних се на пушку, застадох и, гледајући за њима, почех грдити, |
| {S} Погледах и — опет легох, окренух се на други бок да поново заспим.</p> <p>— Дижи се! — викн |
| } Немоћан и да сједим више, преврнух се на траву и жалосно јекнувши склопих очи, очекујући кад |
| — говорила је узбуђено, чупкајући ресе на бошчи и све јаче лупкајући папучама. — Како ли би се |
| ј, руменој усни и заблиста као кап росе на карамфилу.</p> <p>— Мислила је, може бити, да сам је |
| <p>— Радите као и досада — каже, а неће на нас ни да погледа...</p> <p>Кашње се ипак навикла, н |
| лизивао уз мале, глатке, зелене лончиће на пећи, а одсијев му заигравао и клизио по шарама дебе |
| њим. — Ето!..</p> <p>Казао сам: свршиће на вјешалима...{S} Тврдоглав је...</p> <p>И одједном чу |
| , иду — као да ми неко непрестано шапће на ухо, чупка за косу а звоно оно клепеће све јаче, одј |
| јка бранила...{S} Он се сад и не осврће на њу нити слуша шта она говори...{S} Не можеш тамо...< |
| дарајући, шамарајући, гонила ме из куће на сокак, у махалу.{S} Узалуд сам се противио, копрцао, |
| набусито, вадећи кесу и бацајући новце на шилту — Одмах...</p> <p>— Одмах — дочека и трговац н |
| — упорно дочека Зулфага и развуче лице на смијех. — Твоја је памет голема...{S} А... а ти и за |
| ни гост изненадио; прозоре и пушкарнице на зидовима зачепљали су јастуцима и крпама, да се на п |
| г одговора и умукну.</p> <p>Поново поче на силу кашљати и протезати се.{S} Затим, опазивши мене |
| остане.</p> <p>Ради тога заптије почеше на све стране гонити свакога кога су опазили са зембиље |
| о знаш — рече, па, и не погледавши више на ме, изиђе из собе. </p> </div> <div type="chapter" x |
| ножеве и онако, голим шакама, навалише на Хусу.{S} Наста једно рвање, комешање, ломљава, Ајкун |
| ази се, искриви.{S} Уста као да пређоше на десни образ, одмах покрај уха, брада као да се сравн |
| поменуо је затим и бабу, сан некакав, и на крају надодао како се боји... боји...</p> <p>На све |
| у неком, кога Зулфага однекуд доведе, и на једној слушкињи, за коју и мајка рече да је боља и п |
| њима ударали и на живот, и на образ, и на имуће, па рашта да они поштеде наше куће? — отегну х |
| <p>— Наши су њима ударали и на живот, и на образ, и на имуће, па рашта да они поштеде наше куће |
| вом и опирући се на своју снагу...{S} И на томе путу никоме се покорити неће, нити се уклонити, |
| рије и корачао сам брже од Хасана.{S} И на души ми било лакше и свјетлије, — разговор са живим |
| још дирецима, сандуцима, камењем.{S} И на демире пенџерске пазио је.</p> <p>По неколико пута о |
| м на собу у којој је сједио Хасан.{S} И на пенџеру, кроз гране феслиђена опазим њега, сама.{S} |
| силне прашине изгледала пепељаста, — и на неким мјестима помало поткопан.</p> <p>— Ено га! — у |
| пиљио негдје у висину, изнад себе, — и на какав дужи говор као да није смио ни помислити.{S} Д |
| ју сам прије ријетко у руке узимао, — и на силу ме гонио да запалим, задиманим пред њим.{S} Тад |
| д феса.</p> <p>Неколико пута слала га и на села, токорсе да јој посвршава неке послове, те да г |
| — планух ја жешће, пљујући и на њега и на нож његов. — За ситницу, па нож бацаш према мени!{S} |
| односили робу.{S} Нападали су каткада и на кућна врата тражили цуре, дозивали их...</p> <p>Деша |
| застаде на прагу, изненађен, погледа и на ме и на мајку некако лукаво, испитујући, па лагано, |
| на своју кућу, која ми од бабе остала и на своју мајку, која ме родила?..</p> <p>— Ето, честити |
| помоћ мени је ипак у згодан час дошла и на велико чудо ханџијино опоравио <pb n="329" /> сам се |
| на прагу, изненађен, погледа и на ме и на мајку некако лукаво, испитујући, па лагано, тихо, ст |
| ји је сједио крај ниске чекмеџе једне и на кољену срачунавао нешто, бржебоље одбаци тефтер, оди |
| м се трзао, отимао, пљувао му на лице и на хаљине, мирно ме водио кући и гурајући пред мајку по |
| погледаше једна у другу, па повирише и на авлију.{S} Затим се хоџиница, опирући се рукама о ко |
| овђе?..</p> <p>— Наши су њима ударали и на живот, и на образ, и на имуће, па рашта да они поште |
| .</p> <p>И непрестано смо се обзирали и на десну и на лијеву страну.{S} Једнако нам се причињав |
| ивати за њим, кочоперећи се, јуначећи и на силу се смијући, шалећи.</p> <p>Тек када би, након д |
| им си таки — планух ја жешће, пљујући и на њега и на нож његов. — За ситницу, па нож бацаш прем |
| ивала је слугама да ме узму у нарамак и на силу избаце пред врата.</p> <p>Тада сам бјежао Сулаг |
| ла је све жешћа, све осорнија.{S} Чак и на ме поче друкчије гледати.{S} Забрани ми скитање по м |
| крила и почнем загледати.{S} Погледам и на хаљине: исцијепане, искајишане.{S} Низ бедре ми висе |
| есрећа спрема.</p> <p>— Па зар ће нам и на куће ударати? — запита Хасан живо и нехотице погледа |
| х сваки дан правио; каткада ме узимао и на леђа и почео потркивати по соби ржући као парип и од |
| жању његову.{S} Непрестано се освртао и на десну и на лијеву страну, ослухивао и, токорсе, као |
| анпут је, чак, неки Хасан Арнаут хтио и на башту му покрај куће да удари и да је приграби.</p> |
| ат.{S} Сваки дан готово ишао сам тамо и на авлији, на ширини, <pb n="264" /> играо се са Хатиџо |
| мекше, испод ока погледајући на канат и на дјевојче оно, које као окамењено стало, па само блен |
| ако, у оном часу заборавих и на мајку и на Зулфагу.{S} Бесвјесно скочих и кренух за Хајкуном.{S |
| нијем, одвоји од свију, оде у страну и на трави, на зелењу, мирно отклања дову.{S} Па се опет |
| непрестано смо се обзирали и на десну и на лијеву страну.{S} Једнако нам се причињавало као да |
| .{S} Непрестано се освртао и на десну и на лијеву страну, ослухивао и, токорсе, као тражио, заг |
| , ружити их из свега, гласа.{S} Почех и на мегдан зазивати и подвикивати до промуклости...{S} О |
| м не знам како, у оном часу заборавих и на мајку и на Зулфагу.{S} Бесвјесно скочих и кренух за |
| чути њихове разговоре.</p> <p>Легла би на шилту, сјела, или се наслонила на пенџер и поднимљен |
| били су готово разуздани.{S} Почели би на глас и попијевати и гудити уз гусле.</p> <p>А тад их |
| но, прекиде са свима обзирима, заборави на све, све погази, одби, одбаци.{S} Кад је већ видјела |
| ши се у ведро, свијетло јутро, заборави на ружне <pb n="390" /> снове што их недавно снивао.{S} |
| прогони, како ни сад неће да је остави на миру.</p> <p>Не може — вели — још никако ни смислити |
| , са поломљеним токама и траговима крви на везеној долами, вратио с пута, кад би пред вратима з |
| збаченим рукама и са неколико капи крви на образима, дрпава, дроњава, готово гола лежи на земљи |
| јереницу, затицао сам обично гдје сједи на софи са цвијећем, међу шебојима, и токорсе прешива н |
| ам мајку како узваљена уз јастуке сједи на шилти и пуши.{S} Опазивши ме, отури чибук у крај, пр |
| зима, дрпава, дроњава, готово гола лежи на земљи, а он, бијесан и раздражен, са закрвављеним оч |
| е и за уши.{S} Затекао сам га гдје лежи на миндерлуку босоног, распасан, раздрљен.{S} Како се з |
| p> <p>— Не питај...{S} Иђи...{S} И пази на ме!..</p> <p>Јака, необична дрхтавица поче ме обузим |
| јек више вриједи, утолико су и нападаји на њега јачи; ситни нападаји осипљу се само на ситне љу |
| ише наличио на пушкарницу какву него ли на бакалницу, трговину...{S} Чак је доводио и некакве А |
| су врло често на моју собу и указивали на њу.{S} По томе сам одмах могао и <pb n="266" /> позн |
| ли на коси, пешевима кошуља, или падали на снијежне, обнажене прси, прекривене дугим низама бис |
| и нехотице чешће, испод ока, погледали на врата, као да би жељели да што прије измакну одатле, |
| олме, и јапрака.{S} Све ми то остављали на дућан и одлазили мирно, не говорећи ни ријечи и не г |
| јева!..</p> <p>Ни мене нијесу остављали на миру, нити ме штедјели.{S} Кад бих прошао чаршијом, |
| у лице, који јој се обично заустављали на коси, пешевима кошуља, или падали на снијежне, обнаж |
| еобучени по народу, па узгред натрапали на некаква сељака, који је покрај своје њиве под дрвето |
| стано стресали бухе са себе и заударали на зној, он је једино имао мекших и топлијих ријечи; је |
| ед дућана да буде хладније, —— прилегли на ћепенцима да заспу мало, покривши се великим јаглуко |
| огатији међу јаранима и сви ми завидили на томе.{S} Било их, који ми се почели и улагивати и по |
| а.{S} Кроз дроњке оне што су још висили на њима провидило се голо, изгребано тијело; из рањавих |
| За кратко вријеме толико смо се навикли на њега да мајка управо није могла ни ручати ни вечерат |
| се он исправљен, поносит и горд, помоли на прагу, шантајући и опирући се на пушку, чију је мрку |
| ав пошљедњи разговор са Хатиџом паде ми на памет и — одмах као да ми се сасуши грло, као да ме |
| ва она трава, сва грчина она наврије ми на уста, навали.{S} Нагло почех повраћати.{S} Зној ме о |
| p> <p>Авдо, бојећи се несреће, ступи ми на дућан, повуче ме са ћепенка и сам поче затварати.</p |
| асвим понестало, пресахнула ми; само ми на испуцаним уснама застала капља крви и почела се кори |
| ивши се нечега, саже се брзо и шапну ми на ухо:</p> <p>— А <hi>он</hi>, кажу отишао...</p> <p>— |
| још ни једнога Влаха посјекао није, ни на чију кућу ударио, никога напао, изгрдио.{S} Шта више |
| p> <p>— Нити сам ја ударио на мајку, ни на кућу, ни пријетио оружјем — дочекам и ја осорно, упи |
| који ме поздрављали, <pb n="346" /> ни на комшије који ми се јављали и зазивали ме на какву.{S |
| димија, очекивао свој дио.</p> <p>Па ни на састанцима каквим бабо није говорио много, иако га ч |
| замишљен и забринут, не осврћући се ни на пролазнике који ме поздрављали, <pb n="346" /> ни на |
| по земљи, заплетала се за ноге, гајтани на прашњавим тозлуцима распали се, попустили, те се исп |
| нам се. — Ви, ваистину, нијесте изучени на ове чудне кајде и гласове...</p> <p>Ништа...{S} Не п |
| што у <pb n="303" /> теби што те нагони на смијех и, — отимао се не отимао, — не можеш му одоље |
| су тебе ранили!..</p> <p>Он се наслони на јастук и, окренувши се од Хатиџе, погледа у зид.</p> |
| рвничким погледима. — Ти ли, бре, удари на кућу и пријетиш оружјем?..</p> <p>— Нити сам ја удар |
| > <p>— Јок!..</p> <p>Она устаде, повири на врата и полако, на прстима, врати се.</p> <pb n="331 |
| > <p>— Примио си ме болесна, и хвала ти на томе...{S} Сад сам, ево, здрав и сад могу ићи.</p> < |
| немоћи на путу?..{S} Хоћемо ли натргати на звијер какву: на вука, на међеда?..{S} Или, ако се п |
| ма.{S} Хајкуна није хтјела ни погледати на њих, ни осмјехнути им се.{S} Журно, хитно корачала < |
| ума царскога, мучити, гњавити, набијати на колац?..{S} Некако бесвјесно повукох се још дубље у |
| ј кући — замуца она ломећи се, а дукати на прсима звекећу, звекећу, — у дому...</p> <p>— Шта?.. |
| ући.{S} Готово сасвим почех заборављати на своје.{S} Додуше и они мене као да су били заборавил |
| ка се огрну фереџом и поче се обазирати на све стране.</p> <p>— Зулфага ће ти се осветити, — пр |
| љена, остављена, без игдје ичега остати на сокаку.</p> <p>— Како ли би ме тад душманке гледале |
| >Чак ни царска војска није могла остати на миру и њезине силе као да се више нико бојао није.{S |
| ништим, и нешто као да ме поче голицати на смијех...</p> <p>— А рашта се састајеш са Хасаном? — |
| зо се и окрену и као да хтједе јуришати на противника.</p> <p>И — намах застаде.</p> <p>Упознав |
| водећи рачуна о томе: хоће ли мени бити на сметњи или неће...{S} Хаљине некакве разбаци по санд |
| својим парама...</p> <p>— Неће ти бити на одмет ни Хатиџине — додаде он мекше, једнако се смје |
| дини човјек који би био у стању ударити на све усташе и покорити их, поломити, уништити за неко |
| езине тајне и као да се хтјела осветити на мени за све што је патила.{S} Старала се да ме заузд |
| асанова порука није ме могла потсјетити на то.{S} Радост што ћу опет виђети јарана, што ћу га р |
| привуче себи.</p> <p>— Нећеш се љутити на ме, ако ти нешто кажем?</p> <p>— отегну.</p> <p>— Шт |
| му се смијао, тако се и ја почех љутити на Хатиџу.</p> <p>— Рашта се онако засмијала?..{S} Рашт |
| ти будеш као и он, обојица ћете свршити на вјешалима...{S} Мало му је што ми чини штету по кући |
| а сасвим озбиљно прорицао е ће „свршити на вјешалима“ и називао га „угурсузом“ и „несретником“, |
| све унаоколо и пјенушећи поче се пушити на трави, а златне ките од барјака, орошене са неколико |
| лушапатом, пошто је све покупио и упрти на се. —</p> <p>Збогом!..</p> <p>Чим је отишао и измака |
| .</p> <pb n="388" /> <p>Хамид се спусти на ћепенак, одиже ногу и поче причвршћивати опуту на ра |
| а:</p> <p>— Ето...</p> <p>Па јој спусти на кољено све тефтере и све хартије и, измичући се на л |
| лачећи џубу и отпасујући појас. — Слути на кишу...</p> <p>— И мени се чини.</p> <p>— Хатиџине в |
| > <p>— Не слути на добро!..{S} Не слути на добро!..</p> <p>И како се у читаву шехеру ни о чем т |
| > <p>— Не слути на добро...{S} Не слути на добро...</p> <p>— Јесам ли кршна овако? — изненада б |
| ..</p> <p>— Опет!.. .</p> <p>— Не слути на добро!..{S} Не слути на добро!..</p> <p>И како се у |
| а му се на трепавици.</p> <p>— Не слути на добро...{S} Не слути на добро...</p> <p>— Јесам ли к |
| } Штета, Смајиле...{S} А то ми не слути на добро... </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
| } Одмах се могло познати да то не слути на добро и да ће се наскоро читава земља дигнути на уст |
| и да ће се наскоро читава земља дигнути на устанак.</p> <p>Чак ни царска војска није могла оста |
| се ни парничити, како му тешко и изаћи на суд а камо ли тамо правдати се, многи су се старали |
| есу ништа друго ни радиле, него сједећи на ћепенцима прекрштених нога, са необичном насладом се |
| ила.{S} Не!..{S} Остала је онако лежећи на трави, остала преко читаве ноћи, управо до зоре.{S} |
| отргнем од ње, измакнем се, и не пазећи на гомиле бисага, кабаница и конопа по путу, спустих се |
| о.{S} Страх ме од Хасана који не пазећи на ме корача напријед, а цијев пушчана високо му стрши |
| ад чак до Хајкуниних димија и треперећи на њима.{S} У врху собе, на својој шилти, — коју су у з |
| човјека да се моли усрдније.{S} Клечећи на трави, утонувши у њу, и раширивши руке према небу, г |
| .{S} Зато, ако је каткада и морао отићи на село, наређивала му је да се што прије врати.{S} Виш |
| некако старијим, смјежураним, а мишићи на десном образу мичу му се, играју, трзају...{S} Тога |
| ило, жиле на врату набрекле, сви мишићи на образима играли, трзали се.</p> <p>— Ух! — умало што |
| е ли се који од нас разбољети, изнемоћи на путу?..{S} Хоћемо ли натргати на звијер какву: на ву |
| азиш — настави затим мирније, сједајући на шилту и прекрстивши ноге. — Знам да се ти тужиш на њ |
| а скува кахву, уљезе у собу и сједајући на миндерлук указа руком да сједнем и ја, одмах поред њ |
| т ће момче мекше, испод ока погледајући на канат и на дјевојче оно, које као окамењено стало, п |
| једва држао у руци, и редовно застајући на сваком десетом кораку.</p> <p>Напошљетку, кад ми већ |
| обро — одговорих јој весело, показујући на кућу, на Хатиџу. — Ја сам задовољан.</p> <p>— Ама те |
| и усрећила? — питао сам тихо, указујући на њу и као подсмјехујући се. —</p> <p>Ни она?..</p> <p |
| краће почивке, носећи воду и указујући на чисте пешкире које бијаше пребацио преко рамена. — С |
| ући рукама <pb n="242" /> и поцупкујући на пети.{S} Изгледала је више као какво младо, безбрижн |
| а тресла јој се и нимало се не обзирући на зачуђеног Авду збуњено <pb n="359" /> се окретала ок |
| турати као пијаница, с муком се опирући на пушку, коју сам једва држао у руци, и редовно застај |
| мохуне не дижући главе нити се осврћући на њега.</p> <p>— А ти баш хоћеш да продаш кметове, хан |
| ене.{S} Комшије су, пажљиво се осврћући на све стране и често застајкујући, прелазиле један у д |
| /> <p>Пошто отјерах муху од њега, баци на ме један уморан, тужан поглед, па склопи очи.{S} При |
| ого сам хтио! — узвикнуо би, погледавши на Хатиџу. — А ти... ево... опет ме примио... и довео.. |
| устих се низ басамаке.</p> <p>Дотрчавши на авлију зауставих се од чуда.{S} Макар што сам био на |
| p>— Их! — цикну Хајкуна, па заборавивши на своју рану, притрча му и ухвати га за руку. — Шта ти |
| олугласно, развлачећи усне и нашкиљивши на једно око. — Овђе ти нема мјеста...</p> <p>— Ово је |
| чавала преко авлије и брзо се окренувши на пети заустављала се пред мајком.</p> <p>— Пјевај ми, |
| Па се опет поврати барјаку и клекнувши на десно кољено узе јање преко крила.{S} Закла га.{S} М |
| {S} И, изазивајући, хотимично насрнувши на групу њихову, жељан да је разбијем, подвриснух:</p> |
| ти неке ствари но соби, које као да јој на путу биле.{S} Поче затим и као рачунати нешто и разм |
| {S} Па се опет окрену мајки и указа јој на ме.</p> <p>— А шта ће овом остати, ако и добра проле |
| ти, хтјела је и да ради све што год јој на ум пане.{S} И хтјела да се покаже као јунак неки, де |
| .</p> <p>— А ја... ја сам најгори чојек на свијету, — гунђао је промукло, погледом тражећи Хати |
| не прати, и хљеб кухати, и мотати памук на цијеви.</p> <p>И макар што је од рођења још био необ |
| p> <p>Напошљетку и хајдуци дочекали вам на путу момка, Хамида, оробили га, узели му све новце ш |
| .</p> <p>Нехотице се осврнем и погледам на собу у којој је сједио Хасан.{S} И на пенџеру, кроз |
| не и стадох на чистину.</p> <p>Погледам на све стране.{S} Нигдје никога.</p> <p>— Хвала Богу! — |
| ровији и страшнији. — И рашта да ударам на своју кућу, која ми од бабе остала и на своју мајку, |
| љутила — рече полугласно. — Изишла сам на авлију и да се осветим, почела се смијати, грохотом |
| био осоран? — опет се почех љутити сам на се. — Зар је крива што га је споменула узгред..{S} З |
| ужаба, све тежу за тежом, набацивао сам на њега, измишљао их, само да сам пред собом оправдам о |
| о.</p> <p>Чим муштерије одоше, сјео сам на сандук и почео пребројавати новце.{S} И, за чудо, он |
| p> <p>Отада никад више нијесам смио сам на авлију изићи, али сам из радозналости често провирив |
| оће да испитују.{S} Читавим путем нисам на друго ни мислио него шта ћу одговарати и како ћу се |
| лињао.</p> <p>Кашње ми дошло да насрнем на кога, да убијем, отмем.</p> <p>Неколико пута и одлуч |
| или пред своје дућане, бацао се камењем на врапце, који се окупљали под стреху и, чешкајући се |
| одмах ми предложи да засада све оставим на миру и да ништа не предузимам до бољих, згоднијих вр |
| и смокава, грожђа, шљива, да их оставим на миру, и молили по неколико пута да оцу не причам о т |
| а оцу не причам о том, да се не потужим на кога.{S} Толико га се бојали.</p> <p>А бојали га се |
| а старим, смрдљивим диплама, учвршћеним на искрпљеној и напуханој мјешини, задуо у образима, за |
| , скрушен, са уснама вјечито развученим на смијех. — Ово се не смије затезати...</p> <p>— Мичи |
| вом и големим уснама вјечито развученим на смијех.</p> <p>Он је сједио управо поред бимбаше, кр |
| {S} Једва сам се савладао да не налетим на неке и не почнем их ударати...</p> <p>Погледавши око |
| пружала ми руке, тражећи да јој изручим на изврнуте длане шећерлема, хурма, љешника.</p> <p>— Ш |
| аздражен, са стиснутим шакама и клетвом на устима, почнем газити по прашини, по маријашима, кеш |
| о, тихо, пажљиво, закуца зарђалом алком на њима.</p> <p>Нико се не одазва.</p> <p>Зулфага заста |
| капицом на глави, са раздрљеном кошуљом на прсима и са гаћама чије ногавице нијесу допирале ни |
| иве, искрпљене чадоре, препуњене сламом на којој су лежали, <pb n="348" /> дружио се с њима, је |
| уги дебели чибук са ћилибарским такумом на врху, излазио из авлије, јак, поносит, силан као одв |
| м мрљама ишарани врат, са големом раном на облим сапима, која се већ почела корити и црнити: са |
| болозом око главе, са златним копараном на прсима и широким, тешким појасом, о коме је висила ш |
| здражен, са закрвављеним очима и пјеном на уснама, гази по њој, гази и игра, скаче и удара, гње |
| асит човјек, са бијелом, танком капицом на глави, са раздрљеном кошуљом на прсима и са гаћама ч |
| нијесу могли.{S} Дуго су гледали један на другога, као погађајући се: који ће отпочети.{S} Нап |
| р се и свађали, макар се и љутили један на другога, опет не <pb n="389" /> може да заборави, да |
| док прође поред њих, не гледајући један на другога, не шапнувши ријечи.</p> <p>И није да су га |
| ући непрестано и мрко погледајући један на другога, готови сваки час да се заспемо грдњама, при |
| ма, — још једнако био узрујан и спреман на инат, ипак, у погађању оном, у цјепкању, загријах се |
| дадох му кахву.</p> <p>Он спусти филџан на тле, опет напуни лулу и отпоче причати.</p> </div> < |
| 9" /> може да заборави, да омрзне ни он на ме ни ја на њега.{S} Опет смо најближи, највјернији, |
| а.{S} На ме, макар што сам је дочекивао на авлији смјешкајући се, ни погледала не би, ни осврну |
| на због мене.</p> <p>И опет сам остајао на друму сам, смрвљен, погружен, са опруженом руком.{S} |
| видним чаршафом, весела, разуздана, као на крилима прелијетала са једног мјеста на друго, од је |
| дном ме није узео на крило, ни поцупкао на кољену, ни обгрлио, ни протепао ми што.{S} Ако бих к |
| си га сад споменула?..{S} Што ти је пао на памет? — запитам пријекорно, лако је одгурнувши.</p> |
| е није одговарао много, нити се обзирао на њих; ако би случајно и избацио коју ријеч, избацио б |
| ријед.{S} Испочетка сам се једва опирао на ноге, шантуцао сам, тетурао; кашње, пошто се загрија |
| како хоџа, који готово никад није дисао на уста, шишти кроз нос, како хукти и букти ватра у пећ |
| вриштали.</p> <p>А читав ваздух мирисао на зрело, изгњечено грожђе и <pb n="211" /> на увелу ку |
| ма другом нијеми, окамењени.{S} Ја стао на прагу, ухватио се за канат, гледам у њу и кроз сузе |
| улагиним вратима.{S} Баш кад сам застао на прагу и прихватио за мандал, да гурнем и отворим, из |
| ве послове неуређене, а толико си остао на селу — почела га грдити чим се повратио и изишао пре |
| жваћући.</p> <p>Стиснуо сам очи и гутао на силу, ударајући се шаком иза врата, отежући шијом и |
| пошао у Мостар.</p> <p>Кад сам закуцао на авлиска врата, — ђаво би га знао рашта, а сузе су ми |
| вако јутро, прије зоре, босоног је ишао на Неретву, доносио воде и спуштао пред врата њезине со |
| сви поспали и када сам случајно изишао на авлију — не угледах их обоје заједно, баш код чатрње |
| /p> <p>— Куд је отишао?</p> <p>— Отишао на усташе. .{S} Мало прије ми рекоше наши кад су доноси |
| се играти њоме.</p> <p>И нијесам отишао на састанак.</p> <p>— Што си ме звала? — питао сам је с |
| опет пошао у хајдуке!..</p> <p>— Пошао на усташе — поправи ме он и потврди главом. — Осилили с |
| јали испод басамака и оде, отрча управо на воду.</p> <p>— Ево — узвикну након краће почивке, но |
| смијале му се.{S} Зато му и било криво на њих, зато их и прекоравао.</p> <p>— Не знате ви, пог |
| , псовале што их будио иза сна и готово на силу нагонио да се и сами дижу и прихватају за рад.< |
| а јој пала на оно раширено крило готово на саму рану, из које цурила крв и натапала топло, мека |
| , који имају више убистава на души него на глави длака.</p> <p>Други су опет тврдили како то ни |
| лим, мирисавим јаглуком и забацујући до на врх главе крајеве црвене шамије, који јој падали по |
| тку избаци он када смо изашли готово до на крај шуме и када кроз густеж оној опазисмо како се и |
| ни знао није.{S} Ниједном ме није узео на крило, ни поцупкао на кољену, ни обгрлио, ни протепа |
| "382" /> рашчешљао браду, па мирно сјео на шилту, испод пенџера, спустивши ћурак поред себе а ч |
| уче једно, и онако, ради обичаја, почео на глас хвалити робу и зазивати муштерије.</p> <p>По ср |
| } Ко зна да и ја, можебити, нијесам био на Косову, а, можебит’, и ти...{S} Ко зна?..{S} Био сам |
| ећи ме у скут. — Нијеси, зар, заборавио на ме?</p> <p>Тада би замолио да му коњушницу отворим и |
| збојниче, јер... јер си пошље заборавио на ме и престао ми долазити, — рече распаљено. — Другиј |
| бјесио о клин и готово сасвим заборавио на њега.</p> <p>А подругачица, шала, подсмијеха, чак и |
| нада је заустављао, обгрлио их и привио на прса и док су се оне отимале, ударале га и гребле по |
| хоџу, који је, смирени покуњен, сједио на тлима, покрај врата џамиских и токорсе читао нешто. |
| е нешто више пристајао за мајком, пазио на њу и старао се да јој што боље угоди.{S} Свако јутро |
| ин колико и јунак и што није боље пазио на кметове и остале радине.</p> <p>Сви као да му били н |
| обрезао се или опржио, није се сажалио на ме, нити ме почео тјешити.</p> <p>Шта више, као да с |
| су га оробили хајдуци, а кад је примио на душу, ми му вјерујемо — рече Ибрахим ефендија мирно, |
| би лагано сузе што му их вјетар нагонио на очи; погладио бркове и прстима <pb n="382" /> рашчеш |
| јехују, како сам се, за рана, натоварио на врат човјеку који ми обећао дати кћер, како сам се у |
| оружјем?..</p> <p>— Нити сам ја ударио на мајку, ни на кућу, ни пријетио оружјем — дочекам и ј |
| че:</p> <p>— Ето... тако и синоћ ударио на ме... на мајку.</p> <p>Па се некако спуза низ миндер |
| знад себе у пешкир некакав што је висио на зиду. — Како то?..</p> <p>— Ја хоџу нијесам ни питао |
| ошне и окрхане.{S} И много сам се љутио на Хасана, који је непрестано застајао <pb n="307" /> и |
| те ми је у неко доба дућан више наличио на пушкарницу какву него ли на бакалницу, трговину...{S |
| а, са необичном насладом сехириле, како на једној страни трче дјеца, а на другој заптије и како |
| ке, свилене, високо повијене обрве нико на свијету нема.</p> <p>— Ја нијесам ашиковала — одгово |
| Тада јој се и чинило да од Зулфаге нико на свијету паметнији нема.{S} Тада јој изгледао и крупњ |
| о неколико крпетина што се једва држало на њему могло назвати хаљинама, — са завезаним оком и с |
| из подова, из таваница силно заударало на стареж, на плијесан; око разлупаних пенџера испрепле |
| м био некако веселији.{S} Лакше ми било на души и слађе сам спавао.</p> <p>У зиму, када су ноћи |
| но уредио и као да је све одлучно пошло на боље.{S} Изгледао је некако и задовољнији, веселији. |
| > <p>Напошљетку читава кућа остаде само на једном слузи, на Хамиду неком, кога Зулфага однекуд |
| ега јачи; ситни нападаји осипљу се само на ситне људе.</p> <p>Старији, угледнији, познатији трг |
| да пјеваш да те лијепо чујем, него тамо на авлији...{S} За инат!“...</p> <p>И тако сваку вече.{ |
| е пробудио ме Хасан и позвао да кренемо на друм, да нападамо.{S} Онако бунован и сметен, нијеса |
| лугласно прошапта:</p> <p>— Сјутра ћемо на друм...</p> <p>— Сјутра ће бити кише — опет ће онај |
| бринути се о свему, а добит да дијелимо на пола, као што то и други ортаци раде.</p> <p>Кроз не |
| спод зида.</p> <p>Ја и Хасан посједасмо на земљу.</p> <p>— Никог нема — понови и опет и преметн |
| ојећи тако међу њима, као јање изведено на пазар, кога пипају и загледају са сваке стране, рачу |
| ати.{S} Кида и кошуљу, и димије, и месо на себи као да кида; чупа и гњечи траву, гризе, жваће; |
| а чудо, обоје њих гледали су врло често на моју собу и указивали на њу.{S} По томе сам одмах мо |
| ном...</p> <p>— Јеси ли изненада кренуо на пут? — запитам након краће почивке, тек колико да не |
| ругога куцаја освијетли се један пенџер на ћошку и нечија глава као да провири напоље.{S} Наско |
| е, поигравала, скакутала, натуривши фес на чело и све се више играјући својим чибуком. </p> </d |
| чају, накриви главу и, држећи мали прст на устима, меко, наивно запита:</p> <p>— Шта сам ти учи |
| ори! — викну Хајкуна јаче и спусти прст на обарач.</p> <p>Момче поче муцати нешто, гунђати.</p> |
| дан си био, можебити, и... — Метну прст на уста и застаде мало. — А и сад си гладан! — викну ја |
| бег на кули сјеђаше,</l> <l>Вјерну љубу на крилу држаше”...</l> </quote> <p>И, као да није знал |
| рише му турбан с главе и раскидаше џубу на плећима.</p> <p>— Душманин је то и динсуз — викали с |
| ?..</p> <p>Па ме обгрли, приви ми главу на прси и, спустивши ми усне на чело, прошапута гласом |
| ели њежно, постиђено и наслони ми главу на прси, — вазда ме зове...{S} Једном иште: „Дај чашу в |
| њући се на прсте и наслањајући ми главу на раме. — Среће своје... слободе своје... тебе... нипо |
| — Да учиш...</p> <p>Наслонивши ми главу на раме, ударила је у плач.{S} Ништа више није знала пр |
| ајецам, загрцам.{S} Спустивши јој главу на прса све је јаче почех притезати себи, привијати.</p |
| д њега, уз кољено му, спустила му главу на прса и, увијајући се, умиљавајући, чупкала га за бра |
| а, лагано, као размишљајући, одиже ногу на праг и тихо закуца алком...{S} Причека мало...</p> < |
| дјегод?..{S} Ко зна да и сад не вребају на нас, желећи да ухвате, убију, закољу, да се освете?. |
| а нико не пријети...{S} Хајдуци ударају на силеџије, зулумћаре...</p> <p>Хасан се приближи стар |
| остало оружје и раскопчавајући антерију на прсима ради лакшег дисања. — Ни корака даље...</p> < |
| , снажно раздера златом везену антерију на прсима и примаче се:</p> <p>— Е удри, ђевојко, — вик |
| ма засјео други, метнуо некакву хартију на кољено, па записује нешто, непрестано вадећи из џепа |
| езем у Сарајево и пронесем главу људску на ножу, па се крв циједи и низ нож и низ руку.{S} Биће |
| рестано гледајући у очи, спусти ми руку на раме.</p> <p>— Једи!..</p> <p>— Не брини се ти...{S} |
| опази пође ми у сусрет, спусти ми руку на раме и тихо, развучено протепа:</p> <p>— Ти долазиш |
| во мушко!..</p> <p>И, спустивши ми руку на раме, прошапта:</p> <p>— Баш ми је драго што је твој |
| пи хоџи и умиљавајући се спусти му руку на раме.</p> <p>— А то је оно дијете, — рече — о коме с |
| ори он тихо, пригушено, па забаци пушку на раме. — Пођимо.</p> <p>— Куда?</p> <p>— У засједу.</ |
| ђено, па застаде мало и спустивши пушку на земљу чучну испод зида.</p> <p>Ја и Хасан посједасмо |
| дним замахом руке саставила би и кошуљу на прсима и спустила рукаве низ мишице.{S} И обоје се н |
| то што сам се трзао, отимао, пљувао му на лице и на хаљине, мирно ме водио кући и гурајући пре |
| <p>Па се опет исправи, раскиде јечерму на прсима и указа на усахле, смјежуране, објешене дојке |
| им сабљама и напуњеним пушкама, застану на сред чаршије и само једном подвикну:</p> <p>— Затвар |
| и мјехове с маслом по калдрми, засједну на трави и почну одбијати димове из кратких, дебелих чи |
| сакри лице рукавом, па се нагло окрену на пети и побјеже у собу.{S} Димије су јој у лету необи |
| оваком животу...</p> <p>Глава јој клону на раме и склопи очи.</p> <p>— Ја... ето свједочила сам |
| рукав и одгурну у страну.{S} Она посрну на шилту, скљока се.</p> <p>— Не гурај је, ниткове! — в |
| испод пазуха, повуче ме у собу и гурну на шилту...</p> <p>— И гладан си био, можебити, и... — |
| ати, стидљиво прикривајући ону голотињу на себи, као бојећи се да ко не види. — Шта је било са |
| то криво?</p> <p>— Кад сам узела кумру на прси, — настави Хатиџа живље, не дижући главе — и по |
| ноге и, забацивши косе а узевши тамбуру на крило, запјева:</p> <quote> <l>„Бег Али-бег на кули |
| е која му лежала на раменима, трчале су на пенџере, откривале се и ударале га у прса китама цви |
| их...</p> <p>По дану, по ноћи увијек су на ногама...{S} У берберницама и кахвама и не говоре ни |
| ом.{S} Сам је брао и руже и китио шилту на којој ће сједити, куповао шећерлеме и нудио јој, кла |
| , одиже ногу и поче причвршћивати опуту на распалим опанцима, из којих му провиривали каљави, т |
| ча је била од свега другог и у први мах на друго нијесам ни помишљао.</p> <p>Сама Хатиџа, ето, |
| Сулага је, како ми рече, помислио одмах на лопове, хајдуке, разбојнике и готово хтио запомагати |
| ио да не поплаших зеца — најпошље почех на глас размишљати, пристајући за Хасаном. — Баш сам мо |
| двије ђевојчице из комшилука, метнуо их на крило, па... па... па...</p> <p>И хоџа затресе главо |
| нам они дошли у авлију, до шездесет их на броју, растоварили уморне коње и поредали по калдрми |
| вом, запе ми ријеч у грлу.{S} Заборавих на све.</p> <p>— Шта је то? — викну опазивши ме, па ост |
| ве?</p> <p>— Све...</p> <p>Ја заборавих на се, планух.</p> <p>— Лаже! — викнух помамно прихвата |
| ...</p> <p>Узех га око појаса и посадих на сандуче једно, одмах поред Сулаге...{S} Гледао сам г |
| зу нових, калајисаних сахана, пореданих на рафу изнад мусандере, а широка, риђа брада, препуна |
| знам...</p> <p>Токорсе нехотице стадох на оне мерџане што сам их одбацио и почех газити.{S} Не |
| ући се извукох се из љесковине и стадох на чистину.</p> <p>Погледам на све стране.{S} Нигдје ни |
| која ми се чинила најзгоднија, застадох на вратима и испрсих се, искривих, као да на мегдан иза |
| који тресе и зацењује.</p> <p>Застадох на мјесту и почех се превијати од смијеха.</p> <p>— Шта |
| лфагу одавно знао...</p> <p>Опет сједох на миндерлук и стиснувши руке међу кољенима, као ругају |
| S} Сасвим изнемогао узвалих се и клонух на траву. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
| е.{S} И као што се он најчешће љути баш на онога који му се смијао, тако се и ја почех љутити н |
| прекрстивши ноге. — Знам да се ти тужиш на њега, е ти је криво учинио.</p> <p>— И јес’ ми криво |
| и. — Млад је још...{S} Не зна...</p> <p>На жалост, мајка се није дала умолити.{S} Немилосно, го |
| надодао како се боји... боји...</p> <p>На све то мајка није одговарала.{S} Само га је пажљиво |
| говорећи, не јављајући се ником.</p> <p>На сијелима су били пажљиви, обазриви.{S} Врата су обич |
| х подругачица!..{S} И колико сам камења набацао у дућане подругивача, кроз плач их проклињући и |
| имамо пријатеља, па... па ће му свашта набацати у главу...{S} А дијете добро, честито...</p> < |
| >Читав низ оптужаба, све тежу за тежом, набацивао сам на њега, измишљао их, само да сам пред со |
| чоханим чакширама, огрнута доламом.{S} Набивши га на колац и тутнувши му чибук међу рукаве, по |
| рестано посматрао и, увијајући бркове и набијајући фес до обрва, смјешкао се, чудно се смјешкао |
| слонивши се на њега, припремао фишеке и набијао их, засипајући се покаткад сухим трешњама што с |
| насред друма царскога, мучити, гњавити, набијати на колац?..{S} Некако бесвјесно повукох се још |
| када и споменуо, само је узвијао носом, набирао обрве и одмахивао руком.{S} И одмах је прекидао |
| порумених до ушију. — Ето...</p> <p>Он набра обрве, замисли се.</p> <p>— Не можеш ти у оној ку |
| стаје за њима и једнако, не престајући, набраја и поздраве и савјете. </p> </div> <pb n="217" / |
| /> као да потпуно утону, изгуби се међу набраним, густим обрвама, испод којих се стаклиле мутне |
| и у собу, тражили хоџиницу и, расипљући набрану траву и цвијеће по ћилиму, искали ручак.{S} Хоџ |
| ти; стас постао виткији, облији, а прси набрекле, наједрале и јечерма на њима као да почела пуц |
| , запалило се, искривило, жиле на врату набрекле, сви мишићи на образима играли, трзали се.</p> |
| ено узвикнух опазивши како ми сви прсти набрекли, расцвали се, испуцали, а скорена крв, црнећи |
| а ужагреним очима, зажареним образима и набреклим, полунагим дојкама које се пробиле испод кошу |
| бре! — узвикну и бимбаша, а вратне жиле набрекнуше му и крв удари у образе.{S} Сав помодри. — Х |
| <p>— Не гурај је, ниткове! — викнух ја набусито, прихвативши за пушку која ми стајала баш укра |
| а, масла.</p> <p>— Нећу ја — говорио је набусито, мрштећи се — радити уз жене, макар ме на кома |
| аде преда ме, поносито зазвеча сабљом и набусито проговори:</p> <p>— Хајде...{S} Зове те бимбаш |
| p> <p>— Шта сам учинио? — одговорим јој набусито, покушавајући да се отргнем. — Ништа!..</p> <p |
| </p> <p>— Да ми се носи кући — откресах набусито, вадећи кесу и бацајући новце на шилту — Одмах |
| ове попунише се, нарастоше, и са својим навалама учесташе необично.{S} Сељаци из свију села,</p |
| ле су оне и црниле се некако, као након навале хајдука, као након пожара.{S} Из зидова им, из п |
| ава, сва грчина она наврије ми на уста, навали.{S} Нагло почех повраћати.{S} Зној ме обли по че |
| према њему, спремајући се да још жешће навали. — Мислиш ли се играти ђевојкама као јабукама, п |
| и мене — упорно би одбио и још би жешће навалио да идемо напријед, само напријед...</p> <p>— Ен |
| — Наша!</p> <p>И склепташе се око њега, навалише.{S} И, док се Ајкуна трзала, цичала, отимала, |
| ци бацише ножеве и онако, голим шакама, навалише на Хусу.{S} Наста једно рвање, комешање, ломља |
| Ко?..</p> <p>Сви прихватише за ножеве и навалише опет.</p> <p>— Наша!..</p> <p>И ко зна шта би |
| сти постајала јача, све сам више и више наваљивао оптужбама, све их више тражио, товарио...</p> |
| ла борба, у којој је Зулфага непрестано наваљивао и нападао, а мајка непрестано кушала да се са |
| с ни да погледа...</p> <p>Кашње се ипак навикла, научила.{S} Увече, пошто бих дошао из чаршије |
| </p> <p>За кратко вријеме толико смо се навикли на њега да мајка управо није могла ни ручати ни |
| а бујна, једра и плаха Хајкуна коју сам навикнуо гледати како се непрестано игра с вретеном и н |
| ставих се од чуда.{S} Макар што сам био навикнут да готово сваког дана у нашој кући гледам свак |
| под читавим пљуском свјетлости која је навирала у собу сједиле покрај великог, отвореног пенџе |
| се кромпиром и жваћући. — Кад огладне, наврате и амо...</p> <p>— И разговарају с тобом?..</p> |
| ни кашње, кад је опасност минула, барем навратио мало да види гдје сам, како сам.</p> <p>Читав |
| се у чашћавању почело штедити, кашње се навраћаху тек уријетко и остајаху само по час по два.</ |
| </p> <p>И сва она трава, сва грчина она наврије ми на уста, навали.{S} Нагло почех повраћати.{S |
| и он рекне своју.{S} А кад би га заиста навукли и изазвали да нешто каже, обично је креснуо укр |
| одобравао.</p> <p>Још рјеђе су га могли навући да се и сам уплете у разговор, да и он рекне сво |
| слит’ не смијеш ни сад, ни кад наусница нагари...</p> <p>Тада ме некако обузе чудан стид, изнен |
| .</p> <p>Кад би увече пролазио махалама нагиздан, обучен, пребацивши, по обичају, руке преко пу |
| шен и насмијан и вјечито чист, уређен и нагиздан, са китом цвијећа испод феса.</p> <p>Неколико |
| p>Хатиџа, која је, обучена мимо обично, нагиздана,</p> <p>— сад сам се тек досјетио да се она у |
| аза на тројицу-четворицу младића, који, нагиздани и оружани, носећи пуне боце ракије у рукама, |
| шаптао живо, испрекидано, примичући се, нагињући се све више.</p> <p>— Хајнију зовни! — узвикне |
| ама</hi> потврдила да их је потрошила — нагласи ефендија презриво се смјешкајући.</p> <p>— Она? |
| p> <p>— Он не смије више ићи у Сулаге — нагласи мајка јаче и пресијече руком по ваздуху, као да |
| сад... одмах.</p> <p>Пошљедње ријечи и нагласио је чак и погуривши се као да је очекивао кад ћ |
| питам тихо, полако, хотимично отежући и наглашавајући свако слово. — Ти шта ћеш?..</p> <p>Она с |
| говори Зулфага, клањајући се и нарочито наглашавајући оне задње ријечи ја ћу слушати.</p> <p>— |
| ано пазила на оно »шта ће свијет рећи«, нагло, непромишљено, прекиде са свима обзирима, заборав |
| е само муцала, петљала нешто и гунђала, нагло се окрећући и бјежећи, сакривајући се од њих.</p> |
| половине.{S} Момче, користећи се тиме, нагло јој прилети и зграби је за руку.</p> <p>— Остави. |
| упкајући око себе меке, танане листиће, нагло их почнем мељавати међу прстима и трпати у уста, |
| осјећајући готово никаквих болова више, нагло скочих и почех сам себе пипати и разгледати.{S} О |
| иже и, силом ми упртивши пушке и торбу, нагло повуче за собом. </p> </div> <div type="chapter" |
| чина она наврије ми на уста, навали.{S} Нагло почех повраћати.{S} Зној ме обли по челу и по обр |
| гледајући шта ће свијет рећи, па ето! — нагло прекиде и одгурну ме. — Треба ли баш рећи колико |
| ада надуше, а мале, ситне длаке на њима нагло <pb n="318" /> почеше расти, кострешити се...{S} |
| Наскоро иза тога и канат се на вратима нагло отвори и један крај димија нечијих, нешто слично |
| као да се прибра мало, освијести се, па нагло отскочи, размахну рукама и прихвати за нож.{S} Бр |
| агајте!..{S} Погибох!..</p> <p>Мајка се нагло придиже, шчепа ме за руку и брзо изгура из собе.< |
| одиже руку и сакри лице рукавом, па се нагло окрену на пети и побјеже у собу.{S} Димије су јој |
| јевојче, умотавајући се у чаршаф, па се нагло измаче и затвори врата.</p> <p>Хајкуна пребаци пу |
| — Удрите, ако смијете!..</p> <p>Авдо се нагло окрену, уграби ми пушку из руке и одбаци је.</p> |
| екако весело, па заигра насред дућана и нагло се рашири преда мном. — Јеси ли ме заборавио?</p> |
| сам поскочити, ђипнути неколико пута и нагло прихватити за алку једну, само да зауставим ту ку |
| м по лицу и од студени оне стресох се и нагло подигох главу.</p> <p>— Нема крви!..{S} Није рање |
| е знам како, опет ми рука полети ножу и нагло га извукох из корица.</p> <p>— Шта ћеш то? — запи |
| рашину стресем, узе ме чврсто за руку и нагло поведе кроз уске, тијесне сокаке према узбрдици ј |
| ше, пометоше.{S} Јован одбаци тамбуру и нагло прихвати за дизгин, сеизи брже боље збацише струк |
| ла, власт, господар над свима.</p> <p>И нагло се поче мијењати.</p> <p>Мјесто да сједи у соби к |
| кну мало и сакри му се за леђа.{S} А он нагло прихвати за пушку и исправи се.</p> <p>— Стој!</p |
| ајка се распели, наљути.{S} Приступи му нагло и ошину га по образу.</p> <p>— Јок!..{S} Слушаћеш |
| Чудна слутња нека, необичан, јак страх нагло ме поче обузимати.</p> <pb n="400" /> <p>— Шта ли |
| низ старијих, тијесних дућана, са мрким нагњилим ћепенцима и големим стрехама изнад њих, по кој |
| варам...{S} Моја махнита глава да твоју наговара!..{S} Их!..</p> <p>А тад се окрену мени, загрл |
| ајући. — И мени товаре на леђа да те ја наговарам...{S} Моја махнита глава да твоју наговара!.. |
| </p> <p>Он је први напоменуо и почео ме наговарати да му дам новаца, па ће он отпочети са пазар |
| се мало, опет се загрија и опет ме поче наговарати да останем код њега...</p> <p>— Ако се бојиш |
| авлије и... и сачувао га да га опет не наговоре...</p> <p>— Опет био! — цикне мајка раздражено |
| ци је.</p> <p>— Бјежи!..{S} Видиш да су наговорени!..{S} Бјежи!</p> <p>— шапну опет.</p> <p>Ни |
| I</head> <p>Видећи да ме никако не може наговорити да примим мираз, Сулага предаде Хатиџи све ш |
| тово није ни излазила, али су слуге, по наговору њезину, морале сваки пут да одговоре е је нема |
| опремио сам чак до црногорске границе, нагонећи их да свраћају и по касабама и продају касабал |
| , мрко гледајући чаршинлије и хотимично нагонећи коње испред туђих дућана, само да нанесу штету |
| кипи нешто у <pb n="303" /> теби што те нагони на смијех и, — отимао се не отимао, — не можеш м |
| угачица.{S} Чак ме два-три пута на плач нагонили и кад плач није помогао, почео сам се бранити |
| ом отро би лагано сузе што му их вјетар нагонио на очи; погладио бркове и прстима <pb n="382" / |
| е што их будио иза сна и готово на силу нагонио да се и сами дижу и прихватају за рад.</p> <p>А |
| њу.</p> <p>Има тренутака када човјек по нагону неком, — макар и не имао јачих разлога за то, — |
| жа једну лулу, као, бива, да му то буде награда за онакву пресуду.</p> <p>До три дана након тог |
| испод големих, плавих обрва, са танким, нагриженим брковима и великим, дебелим уснама, које се, |
| и повијати као раширена крила лабудова над језером каквим.{S} Задуго се ништа друго ни чуло ни |
| о, једнако моћан и силан, једнако влада над њом.</p> <p>Наскоро сам се увјерио да је говорила и |
| непрестано игра с вретеном и наднесена над ђерђеф ниже пјесму за пјесмом, него омалено, ситно |
| ...</p> <p>— Шта?..</p> <p>И наднесе се над њим да боље чује.</p> <p>— Шта си казао?..</p> <p>— |
| раскошно ишараним пенџерима, наднесени над голема на ћемер озидана врата, осјенчаваху сав искр |
| екше, а и нехотице се сагињем, надносим над њу. — Одговори ми.</p> <p>— А зар га нијеси ти дове |
| поства, него још ударили и у силеџиство над њима...{S} А силеџиска владавина добра не доноси, ј |
| ко је она највиша сила, власт, господар над свима.</p> <p>И нагло се поче мијењати.</p> <p>Мјес |
| p>И као побједник какав, накрививши фес над око, а пребацивши обје руке преко пушке која му леж |
| о кремење, надносећи суху, космату руку над густе, сиједе обрве, непрестано извирујући и као оч |
| — Је ли, бива, хтјела да покаже како се надала пуној, богатој кући, па се преварила?..{S} Или ј |
| е прислони уз јастук један, док мајка и надаље чишћаше мохуне не дижући главе нити се осврћући |
| ирно, грицкајући браду. — Томе сам се и надао.</p> <p>И одмах ми предложи да засада све оставим |
| д се ни за се ни за њих нема чему бољем надати?“</p> <pb n="283" /> <p>Па опет приступи сељаку |
| ке гласове, који, помијешани, као да се надвикиваху и надметаху међусобно, а мукли, пригушени о |
| и се по читавој кући, завиривати свуда, надгледати, пазити.{S} Поче и заповиједати оштрије, и г |
| опет ишао готово узастопце за њим, као надзиравајући читав посао, и ако би се гдје појавила ка |
| а одмећем и отимам испод њезине снаге и надзора њезина.{S} Кад год бих се враћао из куће Сулаги |
| кришом почнем провиривати кроз лишће, у нади да ћу га видјети, опазити.</p> <p>И готово се поче |
| , да ми је не преотму, премаме, уграбе, надјачао је све остале разлоге.{S} Макар што ми још ниј |
| је и најћоравија...{S} Њезина тиранија надмашује све друге...</p> <p>А имаш ли дружине? — запи |
| лице почну причати о мени, хвалити ме, надметати се управо у похвалама.</p> <p>— Никад нијесам |
| а се у читаву шехеру нико у томе с њиме надметати не може, да нико не зна онако »китити« и онак |
| ји, помијешани, као да се надвикиваху и надметаху међусобно, а мукли, пригушени одјеци као да и |
| . — Не могу...</p> <p>— Шта?..</p> <p>И наднесе се над њим да боље чује.</p> <p>— Шта си казао? |
| ти како се непрестано игра с вретеном и наднесена над ђерђеф ниже пјесму за пјесмом, него омале |
| ошкови, са раскошно ишараним пенџерима, наднесени над голема на ћемер озидана врата, осјенчавах |
| је и фишеке пунио и припремао кремење, надносећи суху, космату руку над густе, сиједе обрве, н |
| запитах мекше, а и нехотице се сагињем, надносим над њу. — Одговори ми.</p> <p>— А зар га нијес |
| е затим и бабу, сан некакав, и на крају надодао како се боји... боји...</p> <p>На све то мајка |
| да и сам постанем суров, да је пецнем, надражим, да се осветим мало.</p> <pb n="386" /> <p>— А |
| се и опет посрну.{S} Сав модар у лицу, надут, страшан, с исколаченим, помућеним очима и пјеном |
| лијева, обје руке као да ми се изненада надуше, а мале, ситне длаке на њима нагло <pb n="318" / |
| бабо напунио лулу, он је одмах трчао да нађе ватре и да поднесе нек припали; ако је требало што |
| је требало да оде у чаршију, да јој што нађе, донесе, купи, ишао је одмах, не мргодећи се и не |
| а — поткрадао им џамију, — па хтјели да нађу и изаберу новога.</p> <p>Лијепо послали људи сахиј |
| и када се након дугог растанка изненада нађу и састану.</p> <pb n="305" /> <p>Тек након дуже по |
| било и смијешно, — морам рећи да сам се наждерао траве као магаре какво и одмах се осјетио нека |
| јој се чак и ругати почели и из спрдње назвали пјесму »удовичином пјесмом«...</p> <p>— Распали |
| друго нешто... ни сам не знам како бих назвао.{S} По свему се могло познати да је то мучи, сил |
| етина што се једва држало на њему могло назвати хаљинама, — са завезаним оком и са три крупне ч |
| ах су почели и да вичу, протествују.{S} Назваше ме лацманом, Швабом, Чифутом, који иза ручка ни |
| сваком десетом кораку натежући чутуре и наздрављајући један другоме.{S} И чинило ми се као да с |
| о није и кога су у читавом шехеру сви и називали <hi>женскоњом</hi>.</p> <pb n="223" /> <p>Омал |
| увјерен сам — нијесу познавали.</p> <p>Називали их пијаницама, лоповима, разбојницима, који им |
| прорицао е ће „свршити на вјешалима“ и називао га „угурсузом“ и „несретником“, макар што га је |
| ка.</p> <p>И док су сви, једва кроз дим назирући један другoгa, говорили и бенетали о свачему, |
| ву и, држећи мали прст на устима, меко, наивно запита:</p> <p>— Шта сам ти учинила?..</p> <p>— |
| ни он на ме ни ја на њега.{S} Опет смо најближи, највјернији, најискренији!..</p> <p>Оставивши |
| l:id="SRP19132_C3"> <head>III</head> <p>Најближи нам, први комшија, — чију кућу растављао од на |
| д мајке, увијек добивао новаца, био сам најбогатији међу јаранима и сви ми завидили на томе.{S} |
| а коњима, — изнемогли, сатрвени, јадни, најбоље су потврђивали те гласове.</p> <p>Ради тога у ч |
| а о ћилим. — Бег?..</p> <p>— То опет ја најбоље знам.{S} Нико мом ђетету не може бити бољи приј |
| зато је најчешће ишла у собу одакле је најбоље могла чути њихове разговоре.</p> <p>Легла би на |
| p>— Они?..</p> <p>— <hi>Ја</hi> то знам најбоље и нико не треба да ми их хвали.</p> <p>Сулага о |
| ти, да му је криво што напредујем.{S} А најбољи знак да оно што радиш добро радиш, тај је, ако |
| S} Хасан, иако млађи од Хајкуне, био је најбољи мегданџија међу нама и обоје нас редовно је поб |
| ко слободније и рахатније осјећали него најбољи наши знанци и ахбаби.{S} Оружани су били сви.{S |
| нико увриједити.{S} За ручком нудили ме најбољим залогајима и натјеривали да више <pb n="286" / |
| њу и нашали мало.{S} Ни кад је изгледао најведрији није се смијао нити шалио.{S} Једино је у та |
| хнитлуке.{S} Брзи и изненадни прелаз из највећега ропства у потпуну слободу свакога залуди пома |
| моћнији од ње нема у кући, како је она највиша сила, власт, господар над свима.</p> <p>И нагло |
| који се излежавају, не раде и не мисле, највише и кукају за старим земаном и јаучу за њим.{S} А |
| били весели, сви задовољни.{S} Хајкуна највише.{S} Грлећи и мене и Хасана попијевала је, поигр |
| је задржи у соби баш у том часу кад је највише жељела да изађе и да се разговори с њима.</p> < |
| једала поред нас те и она причала.{S} И највише нам причала о некаквим маћехама, о женама које |
| јешта и приправљали мехлеме, јер су сви највише и замјењивали хећиме и готово једини радили око |
| има, јунацима разним, говорили смо и ми највише о томе, готово једино о томе.{S} И како је свак |
| се окренеш«.{S} Зато је и препоручивао највише да се остала добра уреде и некретнине да се под |
| д хоџиницом.</p> <p>Међу нама се управо највише говорило о Сулаги и сви га спомињали.{S} И, ни |
| убио се.{S} Презирање и суровост људска највиши су душмани стида; пред њима се губи као дим да |
| ме ни ја на њега.{S} Опет смо најближи, највјернији, најискренији!..</p> <p>Оставивши Хамида у |
| никога од њих, ни пристајао за њима.{S} Најволио је бити сам.</p> <p>Ако му је понекад случајно |
| ам себе кудити.</p> <p>— А ја... ја сам најгори чојек на свијету, — гунђао је промукло, погледо |
| поткресује...{S} А фукара кад се осили најгрђа је и најћоравија...{S} Њезина тиранија надмашуј |
| p>— Казуј: држиш ли још ријеч да сам ти најдража?..{S} Говори!..</p> <p>— Хајкуна!</p> <p>— Збо |
| о ево, на твоје очи, казао ми да сам му најдража, и ја сам оставила њега!..{S} Ево ти га!..</p> |
| неку и у мукама својим и онога ко му је најдражи...</p> <p>Морам рећи да сам се ја, у истини, н |
| остао виткији, облији, а прси набрекле, наједрале и јечерма на њима као да почела пуцати, попуш |
| нове испаде, — које би сваки други отац најжешће казнио, — и поносито, задовољно узвикнуо је: „ |
| м, слушала ме пажљиво, као да сам китио најзаноснију љубавну изјаву.{S} Ја сам, опет, њу слушао |
| свратих у прву магазу која ми се чинила најзгоднија, застадох на вратима и испрсих се, искривих |
| и Хасан видјети и наругати се, проберем најзгодније мјесто, уско, тијесно, полумрачно, обрасло |
| ега.{S} Опет смо најближи, највјернији, најискренији!..</p> <p>Оставивши Хамида у дућану, потрч |
| него и рођену мајку тужити...{S} Она је најкривља...</p> <p>Застао сам као окамењен и забленуто |
| _C6"> <head>VI</head> <p>Хусо, један од најкршнијих момака наших, посвађа се једнога јутра са с |
| емена кад и најпаметнији људи вјерују у најлуђе приче.{S} Зато су куповали оружје и они који га |
| дан, готово изазивачки начин, брани мог најљућег душманина, што више вјерује њему, кога је јуче |
| а грђе додију и постану несноснији него најљући душмани.{S} Сваки дан, након кијамета оног, дол |
| /> <p>Неколике слушкиње, које је мајка најмила из махале задихане и зајапурене, увијајући се, |
| родника неког, блиског сродника који ми најмилији био, и срце ми заигра, застрепи, залупа као д |
| ући се: који ће отпочети.{S} Напошљетку најмлађи од њих, који је некако изгледао и најприсебниј |
| је говорио мајки: »Готова пара у руци, најнесигурније имуће, одлети док се окренеш«.{S} Зато ј |
| а тога морао је Хамид трчати Зулфаги са најозбиљнијом поруком: нека оставља све послове и нека |
| злоношењу поче ме све више мучити.{S} И најпаметнији човјек у неким часовима <pb n="314" /> пос |
| а много вјеровало.{S} Има времена кад и најпаметнији људи вјерују у најлуђе приче.{S} Зато су к |
| а бега и сва тројица изгубила главу.{S} Најпошље га Стојанова пушка погодила у прса и раставила |
| p>— Баш бих волио да не поплаших зеца — најпошље почех на глас размишљати, пристајући за Хасано |
| ти и кћер Хатиџу, која ће »сигурно бити најпрва љепотица у шехеру«.</p> <p>— Па хоћеш ли је? — |
| лико комшиница, којима као да не бијаше најпријатније растати се са пуним чинијама и са духаном |
| ибље и збацих фес с главе, од страха да најприје њега не опазе...</p> <p>Иду!..</p> <p>— А шта |
| очела устезати, повлачити.{S} Почела би најприје отпуштати слушкиње, једну по једну, и одбијати |
| ичати не може...</p> <p>Хатиџа, бацивши најприје један топао, њежан поглед на ме, као да ме пит |
| Поче отпуштати слуге и слушкиње.</p> <p>Најприје отјера Османа, старог, изнемоглог Османа, који |
| млађи од њих, који је некако изгледао и најприсебнији, поче причати и казивати нешто.{S} Али и |
| >У читавој тој гунгули мој је Јован био најприсебнији.{S} Он нити је хтио противити се заптијам |
| сам опазио једну гомилу људи каква се у најсвечаније дане ријетко и пред џамијом виђа.</p> <p>И |
| и, рвати, треба га освојити...</p> <p>А најслађи је залогај који се освоји!..</p> <p>Чим сам ос |
| ниским малим софама поредали се угледни најстарији људи, ихтијари сами, са дугим сиједим брадам |
| Познадох да се догодило нешто страшно, најстрашније и, потрчавши Сулаги и приљубивши се уз њег |
| ма часова када, макар душу притискивали најтежи терети, ускипи нешто у <pb n="303" /> теби што |
| .{S} А фукара кад се осили најгрђа је и најћоравија...{S} Њезина тиранија надмашује све друге.. |
| и који се налазио у соби као да се није најугодније осјећао.{S} Многи су и нехотице чешће, испо |
| умјесмо.{S} У рукама лијепе жене муж је најчешће ситна играчка, а пошто смо знали да је бимбаши |
| и у кући, да граје, ларма.{S} И зато је најчешће ишла у собу одакле је најбоље могла чути њихов |
| е, мислили да ћу одлежати?..{S} Људи се најчешће дигну да помогну онда кад је касно помагати; д |
| вио рупе на њима.</p> <p>И у Сулаге сам најчешће ишао њему за инат.{S} Сваки дан готово ишао са |
| ијати му се ради ње.{S} И као што се он најчешће љути баш на онога који му се смијао, тако се и |
| — откресах и осорно и пакосно, као што најчешће и одговара човјек кога неко или неће или не мо |
| и да будем ваљан...{S} Сулага ме се још најчешће сјећао.{S} Два или три пута написао ми је писм |
| могао ни близу доскочити.{S} И, што је најчудније, није ни скакао као други момци онако, на го |
| ећи да је израсла на лицу, него је неко наказно и накриво прилијепио за образе, ишао је улицом |
| е га један дедо из прикрајка и чудно се накашља. — Каква је твоја школа?..</p> <p>— Ја ћу говор |
| и чибук, узвали се уз јастуке и поче се накашљавати.</p> <p>— А бре пезевенк, ти ли хоћеш мајку |
| едао би ме испод ока, лукаво намигнуо и накашљао се.{S} И то као да је био знак пратиоцима да п |
| рема сунцу и изнакажена глава клима се, наклања према свакоме!..</p> <p>Негдје у даљини мукло з |
| борене главе, као постиђен, Зулфага је, наклањајући му се према уху, непрестано шаптао о нечему |
| се један другом у лице и, непрестано се наклањајући и размахујући рукама, почеше се објашњавати |
| де пред мајку, испружи шију, понизно се наклањајући и љубећи јој скуте, и тихо прошапта:</p> <p |
| путника, угушивајући и понос и срџбу и наклањајући се, угибајући попут просјака. — Дај!..</p> |
| ах...</p> <p>— Одмах — дочека и трговац наклањајући се, па намигну једноме хамалу да приступи.< |
| а, играле су испред раздраганих кадуна, наклањале се према њима, савијале, угибале, пјевајући, |
| ли нијемо, ћутећи.{S} Затим би се почео наклањати и шаптати нешто, брзо шаптати, отегнувши шију |
| p>Зулфага приступи вратима, отвори их и наклони ми се са подсмијехом...</p> <p>— Изађи из ове к |
| разима и сакривали половицу лица.{S} И, наклонивши главу прама десном рамену и грицкајући мале, |
| вље и хитрије него прије, желећи зар да накнади оно времена што га мало прије изгубила.{S} Хајк |
| P19132_C9"> <head>IX</head> <p>Свак је, након смрти бабине, причао и говорио како је он оставио |
| аћа се више...</p> <pb n="383" /> <p>И, након тога, поново уздахнуо и суза једна заблистала му |
| се смијући, шалећи.</p> <p>Тек када би, након дугога лутања, он сам предложио да се вратимо кућ |
| врата и притврђује их.{S} Сваке вечери, након јације, одлазио би њима, наметао резу и подупирао |
| ији него најљући душмани.{S} Сваки дан, након кијамета оног, долазило ми у дућан по неколико њи |
| зброј штапова у рукама.</p> <p>Кад смо, након дугога лутања, опазили ватру, како пред колибом п |
| Здрав сам ја, здрав — откреса поносито, након дуже почивке. — За инат свакоме оздравио сам.</p> |
| ли је био и поштен, вјеран, поуздан.{S} Након оне похвале бабине да ће »бит човјек«, — која је |
| адило.{S} И стрепио сам непрестано и, — након таквих разговора, — увијек страховао да ће ме поз |
| ла!..{S} Опет зло!.. — шаптао је Сулага након дуже почивке, милујући Хатиму по коси и, из шале, |
| а за онакву пресуду.</p> <p>До три дана након тога појави се у чаршији и у махалама још читава |
| C5"> <head>V</head> <p>За неколико дана након погибије бабине у кући нам је био нечувен неред.{ |
| у.</p> <p>Не знам ради чега отпусти она након неколико дана ту исту слушкињу, која је и спавала |
| ..</p> <p>Чудна граја и гунгула настаде након говора хоџина.{S} Сви старци, ихтијари, као момци |
| е гледају добри стари пријатељи када се након дугог растанка изненада нађу и састану.</p> <pb n |
| цупкати.</p> <p>Тешко Зулфаги ако би се након тога појавио у авлији.</p> <p>Чим би га опазила, |
| ио није што је било ново у кући, што се након бабе измјењивало, тако није трпио ни Зулфаге.{S} |
| лободнији пред њим, ведрији, веселији и након ручка који је увијек био богат и обилат, били су |
| азао си и да ћеш ме испросити — настави након дуже почивке, некако пакосно, као дражећи га.</p> |
| мињали.{S} И, ни сам не знам рашта, али након сваког разговора о њему ја сам био некако веселиј |
| ђу и састану.</p> <pb n="305" /> <p>Тек након дуже почивке први се Хасан смири мало и полугласн |
| ја муха, негдје прикривеног.</p> <p>Тек након читава сахата у собу уљезе хоџа.{S} Вукао је за с |
| е какве поводили и посртали.</p> <p>Тек након дугога лутања заустависмо се, напошљетку, пред ст |
| да кажем, баш ми је мило било када сам након дужег чекања видио да се Хасан не враћа и да се п |
| рашта се састајеш са Хасаном? — запитам након дуже почивке, гледајући јој у лијепи, мало погнут |
| си ли изненада кренуо на пут? — запитам након краће почивке, тек колико да не шутимо. —</p> <p> |
| због тога узнемирила.{S} Већ шести дан након његова одласка постала је некако сметена, збуњена |
| е некако, као након навале хајдука, као након пожара.{S} Из зидова им, из подова, из таваница с |
| , зијале су оне и црниле се некако, као након навале хајдука, као након пожара.{S} Из зидова им |
| мајиле, спаваш ли? — запита ме уплашено након дуже почивке. — Јеси ли будан?</p> <p>— Јесам.</p |
| управо на воду.</p> <p>— Ево — узвикну након краће почивке, носећи воду и указујући на чисте п |
| о, сву „џамију Божју“...</p> <p>И одмах након молитве прихватио би за рад.{S} Загрнуо би широке |
| није трпио приговора.{S} Зато би одмах након такве његове упадице обично и настала бескрајна ј |
| тише кроз капију.</p> <pb n="229" /> <p>Након топа, кроз читав сахат један, чинило ми се као да |
| ало...</p> <p>Нико се не одазва.</p> <p>Након другога куцаја освијетли се један пенџер на ћошку |
| и да излазим, ни да вечерам чак.</p> <p>Након таквих догађаја и Зулфага и мајка дуго су разгова |
| учка једна!.. .</p> <p>Она, по обичају, накриви главу и, држећи мали прст на устима, меко, наив |
| > <p>— А ти се бојиш дана...</p> <p>Она накриви главу и поче грицкати нокте.</p> <p>— А ја те ч |
| како заносно.</p> <p>— Ех?..</p> <p>Она накриви главу и поче растезати јаглук у рукама.</p> <p> |
| — Погоди ко је дошао, — рече весело, па накриви главу и поче жмиркати. — Погоди!</p> <p>— Ко је |
| /p> <p>Опет изви обрвама, напући усне и накриви главу према рамену.</p> <p>— Па...</p> <p>— Шта |
| је понешто ново да прича о њему.</p> <p>Накриви главу према рамену, извије танке обрве, напући |
| ико пута.</p> <p>И као побједник какав, накрививши фес над око, а пребацивши обје руке преко пу |
| брици.</p> <p>Један је јахао по страни, накривио главу и ударао уз тамбуру, а двојица су загрље |
| еко, далеко, преко сусједних кровова са накривљеним димњацима и руковијетима кумрина грожђа на |
| им, испуцаним вратима једним, под чијом накривљеном стрехом легли се врапци и голубови, и Зулфа |
| /p> <p>— Не знаш? — отегнух подругљиво, накривљујући главу као и она. — Ти ништа не знаш?..</p> |
| израсла на лицу, него је неко наказно и накриво прилијепио за образе, ишао је улицом лагано, ге |
| узимао, доносио.{S} Дешавало се те нам накупује за кућу и ствари, хаљина, свега, па нити иште |
| на, за дућан и обећа нам дати новаца да накупујемо робе.{S} И много поче обећавати.{S} Обећањим |
| и чупала, кидала све што јој се у руци налазило.</p> <p>И као да се плашила нечега, много се п |
| како је свак, — био луд или паметан, — налазио за потребно и да прориче понешто, тако смо и ми |
| њем и подмуклим шапатом и сваки који се налазио у соби као да се није најугодније осјећао.{S} М |
| /p> <p>Хамид отре сузе што му од кихања налетиле на очи и опљуну.</p> <p>— Неће он више у Зулфа |
| , — ђаво би га знао рашта, а сузе су ми налетиле на очи чим сам прихватио за алку, — и кад је м |
| вају ме.{S} Једва сам се савладао да не налетим на неке и не почнем их ударати...</p> <p>Поглед |
| , лајање, штектање вукова, што је много наличило јаукању и запомагању нечијем и чудно, чудно од |
| прашен, замаштен, прљав, често сам више наличио каквоме хамалу него беговском сину, кољеновићу. |
| овцима, те ми је у неко доба дућан више наличио на пушкарницу какву него ли на бакалницу, тргов |
| м виногради лежали један поред другога, наложили смо ватру у мргињу, украј гомиле једне, гурнул |
| пуцали, шенлучили.{S} Сваки пут када би наљегао погледао би ме испод ока, лукаво намигнуо и нак |
| јући се. —</p> <p>Дочекаћемо свакога ко наљегне, престрашићемо...</p> <p>— Хм...</p> <p>Сједе п |
| и га.</p> <p>То мајку још више распали, наљути.{S} Цичећи и пјенушећи од бијеса поче жестоко, с |
| Није друге...</p> <p>Мајка се распели, наљути.{S} Приступи му нагло и ошину га по образу.</p> |
| сан, осврнувши се, у први мах као да се наљути и измахну руком дајући ми знак да се дижем; зати |
| споменуо стари земан?“...</p> <p>Цар се наљути, распали.</p> <p>„Опаки људи“, викну, „који се и |
| ени.</p> <p>Руменило њезино још ме више наљути.{S} Изгледала ми тога часа као преступница каква |
| ата као да ће их откинути, — тад сам се наљутила и...и...</p> <p>Немој се и ти љутити, душе ти, |
| аву, и згњечио...</p> <p>— А ти се зато наљутила?..{S} Је ли?..</p> <p>Она застаде, обори главу |
| <p>Али, за чудо, мјесто да се забринем, наљутим, планем, поста ми све смијешно, необично смијеш |
| била...</p> <pb n="403" /> <p>— А он се наљутио — додаде она јаче.</p> <p>— Нека...{S} И одљути |
| јој се по раменима.</p> <p>— И зато се наљутио — отегну некако ђаволасто, дражећи ме. — Зато?. |
| ио оцу, а да се хоџа на то никада жешће наљутио није, никада се јаче распалио.{S} Макар што је |
| са болесником каквим кога нико не смије наљутити, нико увриједити.{S} За ручком нудили ме најбо |
| е на образу.</p> <p>— Хоћеш ли се на ме наљутити? —- запита меко, плашљиво, тихо, а глас јој др |
| звони, пјева и одјекује.</p> <p>Сулага нам долазио сваку вече.{S} Рано, одмах по вечери, зазве |
| <p>Почеше се комешати, размицати се да нам направе мјесто украј ватре чији се гребенасти пламе |
| а, да сам хоџа једнога јутра не поче да нам све објашњава захтијевајући и од нас да боље чувамо |
| остајали све немирнији.{S} Знали смо да нам нема још дуго пјешачити па да га се дочепамо, за ђа |
| d="SRP19132_C7"> <head>VII</head> <p>Да нам не би имуће пропадало и забаталило се, мајка по пре |
| о томе, само о томе и, за чудо, никада нам се, ни једном ни другоме, <pb n="352" /> то додијал |
| ке од зовине и причао приче.{S} Каткада нам је приступала и Шерифа-ханума, сједала поред нас те |
| чна игра, него баш права трговина, која нам обојици ћара доносила.</p> <p>Он је први напоменуо |
| у што паметнији. —</p> <p>Нова и дубока нам наука треба...</p> <p>— Е лијепо — рече хоџа и попр |
| понека груда долијетала би и разбијала нам се о рамена, а ми смо једнако ишли, једнако завирив |
| ићених дугачким мразним шипкама, капала нам вода за врат и милила низ леђа, изненада понека гру |
| ма, мати јој, изашла из собе и понудила нам пексимита са пекмезом, да узмемо и »да заварамо гла |
| , премјеравајући све да длану, дијелила нам, давала.</p> <p>Хајкуна је, кашње, додавала још и с |
| и свијет неки, дворе вилинске, о којима нам се у дјетињству тако много причало.</p> <p>Обојица |
| ро једете...{S} Благо вама!..</p> <p>Па нам пружи духанкесу и отегнуто запита:</p> <p>— А куд с |
| ме питати и за Јована, за дућан и обећа нам дати новаца да накупујемо робе.{S} И много поче обе |
| се приближили Сулагиним вратима истрча нам неко у фереџи у сусрет и поче ме дрмусати.</p> <p>— |
| фендија тише, као успављујући ме. — Све нам је казао...</p> <p>— Лупеж!..</p> <p>Нешто као да п |
| ан — отсијече он мекше и уздахну. — Све нам наопако иђе.</p> <p>— А ми да се вратимо, — предлож |
| ога истога дана, негдје иза подне, дође нам Сулага.{S} Био је некако снужден, забринут, невесео |
| необичан тутањ.</p> <p>Истога дана дође нам Сулага.{S} Хтио, зар, да види: је ли све намирено, |
| шуме, од зеленила, од дрвећа онога које нам се склопило изнад главе и заклонило нам небо и сунц |
| могле довршити...</p> <p>— А прогутале нам сву готовину и све кметове!..</p> <p>Ибрахим ефенди |
| љепушкасте Ајкуне, Циганчице, слушкиње нам.{S} Гледајући је онако плаху, једру, кршну, како у |
| шао, узимао, доносио.{S} Дешавало се те нам накупује за кућу и ствари, хаљина, свега, па нити и |
| к!..</p> <p>— А ево да се кладимо да ће нам данашњи дан бити несретан — отсијече он мекше и узд |
| ом. — Наћерао си зеца да искочи и то ће нам несрећу донијети...{S} Сметењаче!..</p> <p>— Ко се |
| а се несрећа спрема.</p> <p>— Па зар ће нам и на куће ударати? — запита Хасан живо и нехотице п |
| оред нас те и она причала.{S} И највише нам причала о некаквим маћехама, о женама које су обичн |
| м, преко некакве ониске клупе, затегоше нам димије и ударише по неколико папрених дегенека.{S} |
| >С кметовима је био друкчији.{S} Кад би нам они дошли у авлију, до шездесет их на броју, растов |
| ује и не штипне за образ.</p> <p>Кад би нам дошао џепови му увијек били пуни ораха и љешника а |
| 19132_C3"> <head>III</head> <p>Најближи нам, први комшија, — чију кућу растављао од наше само ј |
| барем је пријатељ народски...{S} Онаки нам треба!..</p> <p>Њега су и послушали.</p> <p>Отада с |
| вао јастуке око њега.</p> <p>— Хоћеш ли нам причати, ефендија? — питали су готово једногласно, |
| аче, све јаче...{S} У неко доба причини нам се као да долази изнад нас, испод неба, из грања он |
| дом.{S} Поче и дречати, грајати, кудити нам робу.{S} Читав џумбус заметну се у чаршији ради тог |
| оврну Хасан прекрстивши ноге. — Не хити нам се...</p> <p>Хајкуна се поче освртати.</p> <p>— Бој |
| олико дана након погибије бабине у кући нам је био нечувен неред.{S} Од јутра до мрака непреста |
| екако подругљиво запита стари, окрећући нам се. — Ви, ваистину, нијесте изучени на ове чудне ка |
| е иза каната и саме се наметале, машући нам везеним јаглуцима и лаким, шареним шамијама.{S} Хај |
| олико је дуг и издигнувши уши, прескочи нам преко пута и брзо се изгуби у густежу, у шипражју.< |
| нама, ми за њом.{S} Под ногама шкрипао нам и хрштао замрзнути снијег, са полегнутих ниских стр |
| ричам шта има у књигама.</p> <p>И читао нам је, причао, тумачио по сахат, по два.</p> <p>И нико |
| нак бољи! — викну, кочоперећи се. — Ево нам сад згоде, ево људи, па да ударимо и да плијенимо ш |
| хајдуци, пљачкаши, разбојници.{S} И ако нам се ђеца не опамете, и они ће бити исти, а ако били |
| окобљење Хасаново...{S} Шта ће бити ако нам се деси несрећа?...{S} Ако нас сад опазе, опколе?.. |
| Било то уз тргање, у винограду.{S} Како нам виногради лежали један поред другога, наложили смо |
| на десну и на лијеву страну.{S} Једнако нам се причињавало као да неко пази <pb n="306" /> на н |
| акле, нијесу могли бити хајдуци, — нико нам барем није причао да хајдуци ћурликају уз двојнице, |
| од саму трулу и искривљену стреху, било нам је као да смо пронашли нови свијет неки, дворе вили |
| нам се склопило изнад главе и заклонило нам небо и сунце Божје, и које својим мрким, дугачким г |
| неред.{S} Од јутра до мрака непрестано нам долазиле жене, познате и непознате, из комшилука и |
| о баштенских плотова.</p> <p>Момци, што нам још остали у кући, непрестано им износили понуде: д |
| рених дегенека.{S} И пустише нас и робу нам повратише.{S} Само бимбаша за се задржа једну лулу, |
| 352" /> то додијало не би.{S} Сахати су нам и у таквоме разговору били краћи од минута.</p> <p> |
| кога не вара...</p> <p>— Он!..</p> <p>— Нама је овђе све испричао поштено и све смо му потврдил |
| д себе, од својих уста штедила, само да нама што више и што љепших понуда изнијети може.</p> <p |
| То ли је? — запита јаче, пристајући за нама. — Е лијепо, лијепо...</p> <p>Затим ме опет премје |
| је, некако, увијек била љубазнија према нама, нарочито према Хасану, и често као да је од себе, |
| туч, а плећа неколицине, окренута према нама, чинила се кроз помрчину као да су потпуно срасла, |
| ријекорно звјерале, шкиљиле према свима нама. — Ја жену не молим...{S} Ја сам само питао, па... |
| Незадовољна, зар, што само у кући, пред нама, може показивати како је слободна, независна и моћ |
| и куће дјевојачке.{S} Хајкуна ишла пред нама, ми за њом.{S} Под ногама шкрипао нам и хрштао зам |
| диже и онако ситан, погурен, пође пред нама, — ми пођосмо за њим.{S} Хасан се опет умота у стр |
| сиљено, спуштајући шишану и окрећући се нама. — Јесте ли га чули?...{S} Хахахаха!..{S} Јесте ли |
| же и узе ме за руку. — Устани и хајде с нама...{S} Ево смо дошли по те...{S} Хајде...</p> <p>— |
| Хајкуне, био је најбољи мегданџија међу нама и обоје нас редовно је побјеђивао.</p> <pb n="284" |
| тупио и отада више није било кавге међу нама.{S} Шта више и уортачили смо се и отпочели са трго |
| њега.{S} И ко зна, може бит’ би се међу нама изродила и голема свађа, да сам хоџа једнога јутра |
| у биле засуте брашном.{S} Опазивши међу нама страно, непознато момче, полугласно цикну, одиже р |
| Хајкуном и пред хоџиницом.</p> <p>Међу нама се управо највише говорило о Сулаги и сви га споми |
| вати ибрик с водом, очисти рану, опра и намазавши широку, танку крпу некаквим жутим, гњецкавим |
| </p> <p>Читаву шаку дуката давао јој да намакне што треба себи у кући; даривао је дукатима и мо |
| ло што се не претвори у кавгу.{S} Јово, намамљујући једног муштерију, баш почео хвалити луле и |
| ле, угибале, пјевајући, подврискујући и намамљујући туђе момке да застају пред вратима и провир |
| једе јуришати на противника.</p> <p>И — намах застаде.</p> <p>Упознавши Хајкуну стресе се, задр |
| !..</p> <p>Све срџба и сва љутња као да намах минуше.{S} Дође ми да се и сам засмијем и да се у |
| а прели јој се преко очију, које као да намах постадоше и крупње, и црње, тамније...</p> <p>— А |
| сједе и нападаја нашег.{S} Читава слика намах ми се створи пред очима.{S} Као да и сад лијепо г |
| да ми је давао нове снаге, као да би ме намах осоколио.{S} Одмах би почео и живље корачати и пр |
| мо?..</p> <p>И то отегнуто, тихо питање намах ме растријезни и сву ми радост помути.</p> <p>— К |
| исли, бона...{S} Рањен!..</p> <p>Она се намах исправи.</p> <p>— Рањен?..{S} Тешко?.. — брзо зап |
| такао, да сам у два маха помислио, е ће намах посрнути и носом ударити о земљу.{S} Ни гледати н |
| даљини мукло заклепета звоно.{S} Хасан намах прекиде говор.{S} Ослухну.{S} Клепетање се понови |
| ећи.</p> <p>— Ово је моја кућа, а ти си намет, уљез један!</p> <p>— Твоје ништа нема...{S} Све |
| , посебице или у групама, и ишле мајки, наметале јој се, токорсе да је тјеше и разговоре.{S} Не |
| рестано извиривале иза каната и саме се наметале, машући нам везеним јаглуцима и лаким, шареним |
| вечери, након јације, одлазио би њима, наметао резу и подупирао их још дирецима, сандуцима, ка |
| села,</p> <p>— којима додијали зулуми и намети разни, — остављали су домове, неки их и палили, |
| та је?..</p> <pb n="322" /> <p>Нехотице наметну ми се и ново питање: „А да нисам рањен?“</p> <p |
| </p> <p>Је ли он крив што му се Зулфага наметнуо у друштво, што га је пратио вазда и частио?..{ |
| х — дочека и трговац наклањајући се, па намигну једноме хамалу да приступи.</p> <p>— Носи!..</p |
| >— Ништа не питај — прекиде ме и лукаво намигну. — Овога пута све је било добро...{S} Дај Боже, |
| — Па... хајдуци — отегну стари и лукаво намигну.</p> <p>— Зар и овђе?</p> <p>Стари извади некол |
| глуком.</p> <p>Па подиже главу и лукаво намигну.</p> <p>— И ти знаш о том — рече. —— И кушали с |
| Не свиђе му се прича — рече оно момче, намигнувши.</p> <p>— Женскоња — дочека други.</p> <p>— |
| оме сам ти писао...{S} Знаш...</p> <p>И намигнувши, чудноват некакав знак даде му руком.</p> <p |
| е нема.</p> <p>— Свиђа ти се? — запитах намигнувши, хватајући је за меки, обли подвољак. — Баш? |
| аљегао погледао би ме испод ока, лукаво намигнуо и накашљао се.{S} И то као да је био знак прат |
| жећи поред ње, зубима ломила љешнике и, намигујући и као дражећи ме, пробирала језгре и грицкал |
| нуди ракијом и слаткишима смијући се и намигујући, распали се, разбјесни, и ухвативши је око п |
| улага.{S} Хтио, зар, да види: је ли све намирено, уређено, има ли у кући свега...</p> <p>Али ни |
| ли, узе једног субашу, Зулфагу некога, намјести му и уреди у кући собу једну, у којој ће стано |
| >У дну авлије, готово одмах поред зида, намјести као страшило неко, човјека некаква, слична Црн |
| че за собом. — Зар није лијепо како сам намјестила?..</p> <p>— Лијепо је... .</p> <p>Обоје сјед |
| собе препртљао у коњушницу, бедевији, и намјестио ту као креветац неки, да може поред ње и ноћи |
| реостане нешто празна мјеста, гдје могу намјестити душек и ноћивати.</p> <p>Наравно, постарао с |
| није било у собама и празне, голе, без намјештаја, зијале су оне и црниле се некако, као након |
| о дочека Хатиџа, опет је водећи шилти и намјештајући, уређујући јастуке око ње. — Наша је ноћас |
| далом и почела поправљати косу, хаљине, намјештати се.</p> <p>— Нећу ја вазда тих брига и кијам |
| зио у прочеље, гдје је нарочито за њега намјештена била шилта једна, опкољена јастуцима, да лиј |
| м погледом премјерили од главе до пете, намргодили се мало и одмахнувши руком настављали пут.</ |
| нашалило.</p> <p>Па одмах стисну зубе и намршти се.{S} Бербер немилосно забоде прсте у рану и к |
| жеља обузе ме да се поиграм њоме, да је намучим.</p> <p>— А рашта да га не примимо? — запитах к |
| какву под кирију.{S} И нијесам се много намучио.{S} Како је у оно доба било доста празних дућан |
| изишао пред њу. — Све си оставио, да ме намучиш, душманине, као да не знаш да те могу к’о пса и |
| онећи коње испред туђих дућана, само да нанесу штету какву и оборе робу, коју су дућанџије изни |
| а ми се наново поче мутити и пред очима наново маглити.</p> <p>Немоћан и слаб остадох неко вриј |
| завалих се опет, а у глави као да ми се наново поче мутити и пред очима наново маглити.</p> <p> |
| вио владати с оружјем«, мајка као да би наново оживила, препородила се, преобразила.</p> <p>У к |
| алупа некаква канта, заклопараше нечије нануле, зациликта реза на канату и — врата се отворише. |
| ућана неких, немилосно лете и папуче, и нануле, аршини, калупи сафуна, потковице и гађају гдје |
| тобом и свадио, — шапну и опет погледа наоколо — јер... јер је севдисао Хатиџу... и видила сам |
| те сте почели пропадати, те вам све иђе наопако, томе... томе, опет, ви нијесте криви, народ ни |
| е кахве, и који хоће читав ред чаршиски наопако <pb n="349" /> да преврне и да све муштерије по |
| отсијече он мекше и уздахну. — Све нам наопако иђе.</p> <p>— А ми да се вратимо, — предложих ј |
| ву и три улупљене фишеклије, окити се и наоружа потпуно, па обојица кренемо и упутимо се кроз м |
| омислити да то покушам?..</p> <p>Хасан, наоружан и опремљен, стајао је изнад мене, мргодан као |
| ијевајући погледах онако мрка, одлучна, наоружана и опремљена, а нити могу да се приберем, нити |
| ао нешто, бржебоље одбаци тефтер, одиже наочаре на чело и погледа ме.</p> <p>— Робе хоћеш?..{S} |
| адјенуте дебеле, жутим концем превезане наочари и двије ситне чачкалице: за зубе и за уши.{S} З |
| , хабере, питао је ли било каквих нових напада хајдучких и није ли когод и опет погинуо, заглав |
| > <p>— Припреми пушку!..{S} Уреди се за нападај!</p> <p>— Зар...</p> <p>—- Пст... да не чује ко |
| ах се почех присјећати и наше засједе и нападаја нашег.{S} Читава слика намах ми се створи пред |
| олико човјек више вриједи, утолико су и нападаји на њега јачи; ситни нападаји осипљу се само на |
| олико су и нападаји на њега јачи; ситни нападаји осипљу се само на ситне људе.</p> <p>Старији, |
| репуне су чета њиховијех...{S} Ударају, нападају, бију, пале, крве се...{S} Људи, за које нико |
| својим питањима.{S} Распитивали се и о нападају и о Авдаги и причали о нападачима.{S} Неки се |
| изнад глава, узимали, односили робу.{S} Нападали су каткада и на кућна врата тражили цуре, дози |
| е Хасан и позвао да кренемо на друм, да нападамо.{S} Онако бунован и сметен, нијесам му знао ни |
| којој је Зулфага непрестано наваљивао и нападао, а мајка непрестано кушала да се са свом снагом |
| се и о нападају и о Авдаги и причали о нападачима.{S} Неки се правили и као да их познају, иак |
| гога и, спустивши се на кољена, поче их напајати, испирати им ране, утирати.</p> <p>— Сад ћу... |
| правдати се, многи су се старали да му напакосте, да га оробе.{S} Прихватали су помало од њего |
| ао није, ни на чију кућу ударио, никога напао, изгрдио.{S} Шта више, знајући како он не воли пр |
| <p>Па се измакну и опет подиже шишану, напери је.</p> <p>— Казуј: држиш ли још ријеч да сам ти |
| дошли обојица.{S} Застали пред дућаном, наперили пушке и климајући се и заплећући језиком одмах |
| — Е удри, ђевојко, — викну помамно, — и напи се крви, ако си жедна, колико хоћеш...{S} Ти знаш |
| репричати љепше, <pb n="210" /> него су написани — имао је о чему и да прича, и није му требало |
| ош најчешће сјећао.{S} Два или три пута написао ми је писмо, приложивши уза свако по неколико г |
| , оробили га, узели му све новце што их наплатио за земље некакве...</p> <p>— То је Зулфагин мо |
| е досјети и не исплати му.</p> <p>И кад наплаћује а он некако окреће главу, стиди се, снебива, |
| се голо, изгребано тијело; из рањавих, напола обувених нога непрестано текла, цурила густа крв |
| уком по глави; бегови и аге, који су се напола голи одмарали у својим одајама, пробуђени, неисп |
| је поново устајала, дизала се и гледала напоље, освртала се, завиривала свуда.</p> <p>Једанпут |
| ом у леђа и нареди момцима да га избаце напоље.</p> <p>Од тога се дана Сулага приљуби уз бабу.{ |
| на ћошку и нечија глава као да провири напоље.{S} Наскоро иза тога и канат се на вратима нагло |
| аде покрај пенџера, отвори га и провири напоље.</p> <pb n="236" /> <p>— Ништа нема — рече гласн |
| дуже, и разговарали смо више.{S} Док је напољу цичао, вриштао и фијукао вјетар снијегом засипљу |
| ндери клопара и чепрка миш некакав, док напољу фијуче и цијуче вјетар засипљући снијегом у пенџ |
| p>Шта ће бити ако је збиља истинита она напомена да зец баксузлук доноси?...{S} И какав ће то б |
| одлазе.{S} Нијесам се усуђивао ни да им напоменем о томе а камо ли још и да причам коме и да их |
| </p> <p>— И јуче су разбили наше чете — напомену Сулага.</p> <p>— И јуче?</p> <p>— Ноћас су дов |
| оклањајући ми некакве лопте, као у шали напомену како ће ми поклонити и кћер Хатиџу, која ће »с |
| о.</p> <p>Сама Хатиџа, ето, нехотице ми напомену, указа на све.</p> <p>Али, за чудо, мјесто да |
| бојици ћара доносила.</p> <p>Он је први напоменуо и почео ме наговарати да му дам новаца, па ће |
| } О томе нити сам га питао, нити је што напоменуо.</p> <p>— Пљуни у длане па ради — само ми реч |
| поштеној« одбрани и грухајући се у прса напомињао како пакосни свијет никако неће да призна кол |
| ледао и слушао и да њему ништа о том не напомињем.</p> <p>А кад би се бабо, суморан, мрк, опаље |
| ко пута долазила до врата и враћала се, напошљетку као да се одважи, уљезе у собу, прекривена т |
| Тек након дугога лутања заустависмо се, напошљетку, пред старим, сниским, испуцаним вратима јед |
| кући; даривао је дукатима и момке, те, напошљетку, ни ја нијесам остајао без дијела.{S} Бацио |
| е и теби бољи земан доћи</p> <p>— рече, напошљетку, мајка, прибирајући се и исправљајући. — Чин |
| у.{S} Размишљао сам о њој читаву ноћ и, напошљетку, одлучио да одбијем.</p> <pb n="336" /> <p>— |
| и »да заварамо глад«...</p> <p>Кад би, напошљетку, међу нас дошао и Сулага, узимао ме за руку |
| ивости почео љутити и стискати зубе.{S} Напошљетку би и одмахнуо рукама и поново се погладивши |
| је код мајке бивало све мање и мање.{S} Напошљетку се и задњи ћемер испразнио и задњи се дукат |
| као погађајући се: који ће отпочети.{S} Напошљетку најмлађи од њих, који је некако изгледао и н |
| објегнем од свију и гласно заплачем.{S} Напошљетку, не могавши се више савлађивати, одбацим ком |
| ед, само напријед...</p> <p>— Ено га! — напошљетку избаци он када смо изашли готово до на крај |
| ледали.</p> <pb n="317" /> <p>— Хајде — напошљетку проговори он тихо, пригушено, па забаци пушк |
| пјевуцао нешто.</p> <p>— Ево нас — рече напошљетку Сулага кад стигосмо до куће, једном руком др |
| узалуд облијеће, отима се и лепрша, док напошљетку, омађијана и малаксала потпуно, не клоне и н |
| сам <pb n="226" /> на неке, ударао, док напошљетку, и сам окрвављен и изгребан, нијесам бјежао |
| к се не приберем.</p> <pb n="334" /> <p>Напошљетку, пошто ме добро разгледао, понуди ми цигар.< |
| дужила се, запетљала још више...</p> <p>Напошљетку и хајдуци дочекали вам на путу момка, Хамида |
| , све их више тражио, товарио...</p> <p>Напошљетку, кад ми већ додијало толико размишљање, поди |
| е; и баце папучу једну, другу...</p> <p>Напошљетку удара и наргилом о зид, разбија је и вриснув |
| је није могла?..{S} Шта је то?..</p> <p>Напошљетку сам читаву киту бацио у ћошак један у дућану |
| оше још неколико њих, одбјегоше.</p> <p>Напошљетку читава кућа остаде само на једном слузи, на |
| да му се није дала ни осврнути.</p> <p>Напошљетку момче као да се прибра мало, освијести се, п |
| а, што и она није газила у инат.</p> <p>Напошљетку, једне вечери затекох је снуждену, тужну, уп |
| тајући на сваком десетом кораку.</p> <p>Напошљетку, кад ми већ додија толико узалудно тумарање, |
| , не обзирући се на коју страну.</p> <p>Напошљетку, кренуше се неколико њих пред бимбашу.</p> < |
| се вртила, превртала на мјесту.</p> <p>Напошљетку као да би се пренула, освијестила мало, па б |
| Почеше се комешати, размицати се да нам направе мјесто украј ватре чији се гребенасти пламен св |
| боре око очију и око носа ишарале га и направиле некако старијим, смјежураним, а мишићи на дес |
| наш ти...{S} Их!..{S} Због мене, болан, направио би чуда!..</p> <p>— Обећај ми да више нећеш с |
| душе, још једнако својеглав, јогунаст и напрасит, али је био и поштен, вјеран, поуздан.{S} Нако |
| сам себе прекоравати што сам био онако напрасит и онако груб према њему...{S} Зашто?</p> <p>Је |
| а дана <hi>трговина</hi> је почела брзо напредовати.</p> <p>Зарада је расла све више и више и у |
| ам видио да се љути, да му је криво што напредујем.{S} А најбољи знак да оно што радиш добро ра |
| и још, па не знаш...{S} А, ето, хајдуци напредују...{S} Чете њихове спустиле су се ономадне у С |
| ..</p> <p>Иду!..</p> <p>Помолише се.{S} Напријед су ишли пјешице двојица сеиза, високи, крупни |
| дерт?{S} Нека га ђаво носи!..</p> <p>— Напријед! — узвикну и Хасан који је опазио како оклијев |
| ем. — Хајде!..</p> <p>— Ама...</p> <p>— Напријед!</p> <p>Чим прихвати за нож, видио сам да се н |
| >Па измахну руком и окрену се.</p> <p>— Напријед! — рече одлучно. — Нема више смишљања!..</p> < |
| учно, заповједнички подвикнуо:</p> <p>— Напријед!</p> <p>За чудо, тај поклич његов као да ми је |
| е од Хасана који не пазећи на ме корача напријед, а цијев пушчана високо му стрши изнад главе.{ |
| пет сретнем неколико људи.{S} Један иде напријед са старим, смрдљивим диплама, учвршћеним на ис |
| о ме добро разгледа, старајући се да ме напријед преплаши дреком и крвничким погледима. — Ти ли |
| за њим.{S} А то смета људима који хоће напријед, који јуначки газе и пробијају путе...{S} Свак |
| воривши више ријечи, још брже кренуо би напријед, — готово потрчао, — и дочепавши се сокака, сн |
| н мојом суровошћу, па једну ногу опружи напријед и погледа ме изазивачки. — Таки ли си?..</p> < |
| ако, насумце, лутали смо обојица и ишли напријед, само напријед.{S} Испочетка сам се једва опир |
| ни, с напуњеним пушкама, и, пропустивши напријед момка, који је носио дугачки, мушемели фењер, |
| али се међусобно: час је он мене гуркао напријед, час сам ја гуркао њега.{S} Читав разговор изм |
| шта, али ме нешто силно гонило, гурало напријед и да сам могао, прелетио бих тамо, само да час |
| утали смо обојица и ишли напријед, само напријед.{S} Испочетка сам се једва опирао на ноге, шан |
| и жешће навалио да идемо напријед, само напријед...</p> <p>— Ено га! — напошљетку избаци он кад |
| њим.{S} Поново кренусмо напријед, само напријед. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
| и одбио и још би жешће навалио да идемо напријед, само напријед...</p> <p>— Ено га! — напошљетк |
| као слијепац за њим.{S} Поново кренусмо напријед, само напријед. </p> </div> <div type="chapter |
| </p> <p>— Дочекаћемо...</p> <p>Па крену напријед и спусти се, клекну за голем грм један.</p> <p |
| њајући се за ме, некако поребарке крену напријед.</p> <p>— Хајдемо — рече шапатом. — Мичимо се! |
| силу и господство наше, док је Сулага, напротив, тужно климао главом и непрестано уздисао.</p> |
| рукама као доказујући нешто; Зулфага је напротив био необично миран и, како ми се причињавало, |
| иљу једном: и лула, и кресива, и игала, напрстака, вретена и, дречећи колико га је грло служило |
| и а да жестоко не изгрде муштерију и не напсују се и они њега и он њих, изненадили су се кад су |
| галаму и задречаше, како су све слабе, напукле, како су украдене чак.{S} Неко се одострага још |
| ити, ослухивати.{S} И држећи се старих, напуклих зидова, — идући поребарке поред њих, — лагано |
| пушкама и ножевима а одсијев им игра уз напукнуте зидове и клизи по мркој, трулој маховини: пре |
| јој се примакне.{S} Ударајући у стари, напукнути таламбас, који му висио о појасу, обилази уна |
| ри стари, истресе из кесе нешто дувана, напуни крњаву лулу и запали. — Рашта да се жали?..</p> |
| p>И одједном чучећи прихвати за чибук и напуни лулу.{S} Запали.</p> <p>— А може бити и кршан чо |
| алепршаше и падоше му по плећима.{S} Он напуни поново и поново опали...{S} Затим извади нож, ог |
| у.</p> <p>Он спусти филџан на тле, опет напуни лулу и отпоче причати.</p> </div> <pb n="212" /> |
| одизао чибук и, пружајући Хајкуни да му напуни лулу и припали, лагано, достојанствено излазио и |
| ећи му руку, — Како мајка?..</p> <p>Па, напунивши лулу духаном, подносила му ватру да припали и |
| рекиде, застаде, скиде пушку с рамена и напунивши је опали.{S} Врисну пушка и пуцањ одјекну кро |
| тражили и долазили му.</p> <p>Покаткада напунила би их се читава соба.{S} Засједну по меким, ру |
| {S} Добила дјеца ћеф за пазаривањем, па напунила зембиље свакаквим стварима и почела продавати: |
| /p> <p>То ме охрабри, осоколи да поново напуним уста травом, да пуним и да гутам, онако, не жва |
| као слуга, измећар неки.{S} Ако је бабо напунио лулу, он је одмах трчао да нађе ватре и да подн |
| утити, раздражени, с исуканим сабљама и напуњеним пушкама, застану на сред чаршије и само једно |
| ише њих, потпуно опремљени и оружани, с напуњеним пушкама, и, пропустивши напријед момка, који |
| им му запријетила опасност, оставио ме, напустио, не бринући се шта ће са мном бити ни како ћу |
| ...па...па...</p> <p>Опет изви обрвама, напући усне и накриви главу према рамену.</p> <p>— Па.. |
| главу према рамену, извије танке обрве, напући усне и некако дурљиво, мазно, као дијете коме от |
| — Ама шта ти је? — запита она дурљиво и напући усне. —— Какав си то данас?..</p> <p>— Ја сам он |
| вим диплама, учвршћеним на искрпљеној и напуханој мјешини, задуо у образима, закрвавио очима и, |
| и сокаке „у лов, у планину“.{S} Ловили, наравно, нијесмо ништа.{S} Само се верали по Требевићу, |
| е кашље и нешто гунђа, гунђа....</p> <p>Наравно да је Зулфага за све ово сазнао кроз непун саха |
| них трговачких лажи и заклетава.</p> <p>Наравно, наша је <hi>трговина</hi> одмах привукла на се |
| оме и не покоравајући се никада.</p> <p>Наравно, комшије су га и због тога грдиле.{S} Сви су от |
| то се опростила бабина дахилука.</p> <p>Наравно, чим би стигао хабер да се бабо враћа, мајка би |
| и као да их призива за свједоке.</p> <p>Наравно, ни јавио му се нијесам, ни довикнуо му што.{S} |
| огу намјестити душек и ноћивати.</p> <p>Наравно, постарао сам се одмах и да дућан лијепо очисти |
| али у шехер да штогод упљачкају.</p> <p>Наравно, сви су савјетовали да се притужим бимбаши.{S} |
| бјежећи, сакривајући се од њих.</p> <p>Наравно, одмах иза тога морао је Хамид трчати Зулфаги с |
| ати, наређивала је слугама да ме узму у нарамак и на силу избаце пред врата.</p> <p>Тада сам бј |
| .{S} Каткада је излазио носећи дијете у нарамку и тада обично подругивале му се потајно све чар |
| але га у прса китама цвијећа, чеврмама, наранчама.</p> <p>— Кршан ли је!</p> <p>— Златан ли је! |
| се хурме, локуми, гурабије, котурале се наранче и лимунови.</p> <p>Тек кад се мајка поче помало |
| јаса увијек се румениле по двије по три наранче.{S} Чим би сјео почео би све истресати и сасипа |
| им осилише.{S} Чете њихове попунише се, нарастоше, и са својим навалама учесташе необично.{S} С |
| ама, и ногама, и раскиданим цријевом од наргиле; ударала по лицу, по леђима, по прсима, свуда.< |
| дну, другу...</p> <p>Напошљетку удара и наргилом о зид, разбија је и вриснувши извије се, скочи |
| твори врата за њим, па пјевуцкајући узе наргилу и, сједнувши и пребацивши ногу преко ноге, поче |
| ла на траву.</p> <p>Узваљена, запаливши наргилу, — што јој слушкиња увијек доносила, — дочекива |
| хву јој сам пекао и износио, сам чистио наргилу и пунио је духаном.{S} Сам је брао и руже и кит |
| S} Момци су долазили и питали: какве ће наредбе да изда за винограде неке, шта ће да им каже, а |
| ...{S} Ти... ти си све наређивала...{S} Нареди и сад.</p> <p>— Говори!...</p> <p>Он дубоко узда |
| } Треба да им наредим нешто...</p> <p>— Нареди сама...{S} Твоји су...</p> <p>— Нећу без договор |
| х трчи мени и пита.</p> <p>— Смисли, па нареди како хоћеш.</p> <p>— Не знам... не умијем...</p> |
| ао и он узастопце пристајали за њим, те нареди да сељака свежу и да му отцијепе двадесет и пет |
| широка шамара, гурну га ногом у леђа и нареди момцима да га избаце напоље.</p> <p>Од тога се д |
| у њему, готово, гледала све...</p> <p>И нареди да сви укућани пазе на њега, да га слушају.{S} Н |
| тиџи, која је стајала на авлији, кратко нареди да скува кахву, уљезе у собу и сједајући на минд |
| ли да...</p> <p>— Зулфага ради како ја наредим — прекиде га мајка и, поносито му окренувши леђ |
| јутра...{S} Хоћу сада...{S} Треба да им наредим нешто...</p> <p>— Нареди сама...{S} Твоји су... |
| сте ноћи, око јације, убио је Зулфагу и наредио мајки да пријеђе мени, јер је читаво његово има |
| и све се поново рађа...</p> <p>Бог тако наредио...</p> <p>— Ама умријет’... растати се са овим |
| народ рекне...{S} А што је, бива, Алах наредио, те сте почели пропадати, те вам све иђе наопак |
| ио...{S} Куршумом га преломио!..{S} Још наредио Хамиду и да му га донесе и, за инат, гурнуо га |
| и Хасан доћи — рече кихајући. —</p> <p>Наредио ми је да ти кажем да ће доћи...</p> <p>— Остави |
| више о томе хтјела говорити.</p> <p>А у наредни петак није ми послала ручка. </p> </div> <pb n= |
| агало.{S} Ако је не бих хтио послушати, наређивала је слугама да ме узму у нарамак и на силу из |
| , ако је каткада и морао отићи на село, наређивала му је да се што прије врати.{S} Више од три |
| ам у твоје ствари...{S} Ти... ти си све наређивала...{S} Нареди и сад.</p> <p>— Говори!...</p> |
| који хоће.{S} Ни питала за њих није, ни наређивала да се часте.{S} Опет је мислила о рачунима.. |
| вима и момцима, како рачуна, погађа се, наређује.</p> <p>Кметови распусте уморене мршаве коње п |
| ако ћемо?</p> <p>— Ти си домаћица... ти наређујеш, а ја ћу слушати — понизно одговори Зулфага, |
| а знате? — викну из свега гласа, готово наричући. — Ни поздравили се нијесте љуцки, а одмах се |
| полете у уста!..{S} Какав ми је, бива, народ који јауче за добром, за славом некаквом, за слоб |
| , томе... томе, опет, ви нијесте криви, народ није крив, него је крива судбина, и свак други, и |
| а му је зло.{S} Какав ми је то несретни народ који се сам с муком диже, с муком се миче, и вазд |
| и нема, — кресну. — Ви сте, бива, један народ и нико од вас нема ни јачи, ни старији; свак треб |
| свак треба да слуша што ви рекнете, што народ рекне...{S} А што је, бива, Алах наредио, те сте |
| ивати будући живот, будуће људе, будуће народе.</p> <p>— Неће то, болан, — викао је одушевљено, |
| је ружио овако и... и барем је пријатељ народски...{S} Онаки нам треба!..</p> <p>Њега су и посл |
| каже — цар и велики везир преобучени по народу, па узгред натрапали на некаква сељака, који је |
| како, увијек била љубазнија према нама, нарочито према Хасану, и често као да је од себе, од св |
| ичала, зборила само о својим пословима, нарочито о приходима смијући се сама себи и хвалећи се |
| бол у читавом тијелу.{S} Сви гуштерови, нарочито у бедрама и листовима, почеше ми играти, трзат |
| о о њима.{S} Примјећивао није ништа.{S} Нарочито Зулфагу није хтио спомињати.{S} Ако бих га ја |
| „милости ни љубости“ ни према коме.{S} Нарочито према Хатиџи.</p> <p>Сваке вечери, кад сам се |
| за здравље јој, за слуге и слушкиње.{S} Нарочито је тражио да му што више причам о Зулфаги.{S} |
| лудно!..{S} Гласно стењући од болова, — нарочито у крстима и у раменима, — завалих се опет, а у |
| има и одмах пролазио у прочеље, гдје је нарочито за њега намјештена била шилта једна, опкољена |
| онизно одговори Зулфага, клањајући се и нарочито наглашавајући оне задње ријечи ја ћу слушати.< |
| и добротвору ономе, који, хотећи да се наруга, —— зашто сам мислио да се баш хтио наругати? — |
| ко више ни помислити није смио да му се наруга, подсмјехне или окоси, макар и испотаје, кришом, |
| ијешно.</p> <p>Дође ми да јој се у лице наругам, да је подражим.{S} И чудна жеља обузе ме да се |
| према сунцу, гледао их, — макар ми се и наругао овом, — са чудном љубављу неком, готово као што |
| рачуна о томе: хоће ли Хасан видјети и наругати се, проберем најзгодније мјесто, уско, тијесно |
| уга, —— зашто сам мислио да се баш хтио наругати? — мјесто хљеба бацио ми новце.</p> <p>Кренувш |
| сашаптавао.{S} По неколико ибрика кахве наручивао је и чашћавао свакога; Хамида као да је само |
| се опет, узех је око паса, и снажно, у наручју, одигох са серџаде.{S} Уживајући у њезину цикањ |
| а као да је само зато и водио уза се да наручује кахву и да точи.{S} Чак је свраћао и муштерије |
| аљине, запиње и задржава <pb n="302" /> нас.{S} Страх ме и од оног муклог, тупог, непрестаног ш |
| куна пребаци пушку преко рамена и позва нас да пођемо за њом. </p> </div> <div type="chapter" x |
| није остала у трави заборављена.{S} Да нас није било стид од простих чобана, још би искали.</p |
| се поче освртати.</p> <p>— Бојим се да нас не опазе — прошапта.</p> <p>— Па шта је?..{S} Нека |
| ња, ипак као да смо обојица осјећали да нас чудна нека опасност очекује; зато смо и жељели да с |
| викне Хасан и заклони главу јорганом да нас не гледа онако састављене, приљубљене, срећне. — Ни |
| својим мрким, дугачким гранама, као да нас непрестано граби, лови, хвата за хаљине, запиње и з |
| ивао свуда.</p> <p>И ми сви мишљасмо да нас је неко одао, потказао хоџи.{S} Хасан је сумњао у м |
| што у чаршији купити, погодити, наћи за нас, Сулага је ишао, узимао, доносио.{S} Дешавало се те |
| има, оштром, већ сасушеном травом, која нас боцкала кроз чарапе и запињала за ноге, те смо се ч |
| вало као да неко пази <pb n="306" /> на нас, слуша; као да хајдуци ту негдје у засједи чекају н |
| у шилту која као да је одавно чекала на нас... </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19132 |
| — Радите као и досада — каже, а неће на нас ни да погледа...</p> <p>Кашње се ипак навикла, науч |
| год?..{S} Ко зна да и сад не вребају на нас, желећи да ухвате, убију, закољу, да се освете?..{S |
| и врљао са мном по Требевићу, а Хајкуна нас и даље нудила смоквама, орасима, љешницима... </p> |
| за демире, док у другој држи пушку, па нас, онако загрљене, продире чудним једним погледом, по |
| и с веселим цвркутом извијале се изнад нас и пливале у сунцу, у свјетлости.</p> <p>И нигдје да |
| доба причини нам се као да долази изнад нас, испод неба, из грања оног, те некако и нехотице по |
| ђена и поче ме шкакљити по врату. — Сад нас нико раставити неће.</p> <p>И, као присјетивши се н |
| иступала и Шерифа-ханума, сједала поред нас те и она причала.{S} И највише нам причала о некакв |
| пушкама, по два пута пролазили су поред нас, ишли, враћали се, силно трајући и гурајући један у |
| да могао умлатити.{S} Све спустише пред нас.</p> <p>Нећу слагати ако рекнем да никада у животу |
| одговори хоџа поносито — да од вас, од нас свијех, нико ни грђи, ни поганији, ни нераднији, ни |
| итала би уријетко, покаткада, којега од нас двојице, не успоравајући хода и не осврћући се.</p> |
| ло уз демире.</p> <p>Тек кад би које од нас од досаде почело зијевати и протезати се, хоџа као |
| да нам све објашњава захтијевајући и од нас да боље чувамо кућу и да никуд не мичемо и не излаз |
| злук донијети?...{S} Хоће ли се који од нас разбољети, изнемоћи на путу?..{S} Хоћемо ли натргат |
| роговори Сулага, који се био одвојио од нас и отишао у кухињу да види хануму. — Брже ће...</p> |
| трави и запалили чибуке.{S} Недалеко од нас, у страни, сједили су и лешкарили покрај своје ватр |
| моји!..</p> <p>— Па ће она и ноћити код нас — брзо дочека Хатиџа, опет је водећи шилти и намјеш |
| .{S} Похвата тројицу-четворицу и поведе нас пред бимбашу, на суђење.{S} И све олако прође.</p> |
| је најбољи мегданџија међу нама и обоје нас редовно је побјеђивао.</p> <pb n="284" /> <p>Једанп |
| , ни махнитији нема и да свако зло које нас снађе избија из нас и ни откуда више.{S} Нема зла к |
| љепотица одмах смо били и сигурни да ће нас она извући из ове незгоде.</p> <p>Истога дана, пред |
| p>Ја претрнух, замријех.</p> <p>— Ко ће нас уловити?</p> <p>— Па... хајдуци — отегну стари и лу |
| уми оној, у вјечитом полумраку, — сунце нас тек уријетко, као ругајући се, обасја, — као да и п |
| чуло и некако поплашено, блесасто, поче нас гледати све троје. — Шта ћете са мном?..</p> <p>Хај |
| .{S} И све олако прође.</p> <p>Повалише нас, једнога за другим, преко некакве ониске клупе, зат |
| еколико папрених дегенека.{S} И пустише нас и робу нам повратише.{S} Само бимбаша за се задржа |
| и да свако зло које нас снађе избија из нас и ни откуда више.{S} Нема зла које само никне; заме |
| } Или, ако се примакнемо друму, хоће ли нас опколити хајдуци, па заробити, убити обојицу?..{S} |
| о пепелу, <pb n="308" /> а ни загледали нас нијесу боље, ни премјерали нас.{S} Одмах се могло п |
| агледали нас нијесу боље, ни премјерали нас.{S} Одмах се могло познати да су ти људи научени да |
| узнемирене, почеше дотрчавати и питати нас шта се десило.{S} Сулага је, како ми рече, помислио |
| окрену и као да хтједе изаћи, оставити нас.{S} Па се опет савлада, приповрну се и лагано, тихо |
| а, одмах се дизала за њим, не гледајући нас и ништа не говорећи.</p> <p>Тада смо остајали сами: |
| и непрестано радила нешто, не питајући нас, не гледајући чак и не говорећи ништа, вадила је из |
| одмах се уклањајући с прага и пуштајући нас да уђемо у авлију. — То ли је? — запита јаче, прист |
| , једном руком држећи канат и пуштајући нас да уђемо у авлију. — Ако си огладнио, сад ћеш се по |
| ош више.{S} Наточивши кахву и понудивши нас брзо се окрену и изађе, управо побјеже из собе.</p> |
| улага, враћајући се из чаршије, затицао нас тако у групи.{S} И одмах је смијешећи се приступао |
| де? — рече изнемогло, промукло, блесаво нас гледајући као да се буди иза сна. — Нека ме убију, |
| то:.. таки и остадоше у животу и... ево нас овђе...</p> <p>Сулага уздахну, одмахну руком и оде. |
| е мумољио, пјевуцао нешто.</p> <p>— Ево нас — рече напошљетку Сулага кад стигосмо до куће, једн |
| врисак непрестано су допирали отуда до нас, разлијегали се преко читавих винограда и замирали |
| бити ако нам се деси несрећа?...{S} Ако нас сад опазе, опколе?..{S} И почну нас овђе, насред др |
| у као, почео припомагати, кад дјеца око нас подигоше галаму и задречаше, како су све слабе, нап |
| еце.{S} Кроз кратко вријеме поче се око нас окупљати читава гомила, као око пехливана или Циган |
| ши глас упуштала се у разговор, док смо нас двојица остајали мало подаље, у страни, <pb n="285" |
| n="295" /> пушку и огледајући је. — А у нас се почели будити робови и биће бруке и много јада с |
| каже, Зулфага имао својих пара кад је у нас дошао, нити су Хамиду паре отели хајдуци, нити је к |
| ла ме о свему, шалила се.</p> <p>Није у нас било ни стискања руке, ни грљења.</p> <p>Није било |
| и у ватру.</p> <p>— Враћа се, па хоће у нас...{S} Моли — дочеках ја мекше, и сам је молећи. — А |
| че.{S} Не!..{S} Готово није ни гледао у нас, него му поглед вазда управљен био према оном низу |
| лад«...</p> <p>Кад би, напошљетку, међу нас дошао и Сулага, узимао ме за руку и изводио у стран |
| ке, усплахирено утрча и умијеша се међу нас.</p> <p>— Оставите се кавге, људи! — викну промукло |
| неколике чаршинлије, мијешајући се међу нас и развађајући. —</p> <p>Шта ћете?..</p> <p>Дође и з |
| уке и поплашена, узбуђена, стаде између нас.</p> <p>— Шта вам је, ако Бога знате? — викну из св |
| езиним јаранима.</p> <p>Отада се између нас двоје отпочела као нека борба, инат неки; отада упр |
| а гуркао њега.{S} Читав разговор између нас водио се полако, шапатом, и у гуркању старали смо с |
| да поче тутњити, грмити, хрштати близу нас.{S} Обојица, и нехотице, застадосмо и почесмо се об |
| о да хајдуци ту негдје у засједи чекају нас одавно и чувају да им не умакнемо.</p> <p>По срећи, |
| } Нека опазе...</p> <p>— Не... не смију нас сад виђети...{S} Не...</p> <p>Кораци нечији изненад |
| Ако нас сад опазе, опколе?..{S} И почну нас овђе, насред друма царскога, мучити, гњавити, набиј |
| било када разговора између њих, било је насамо, одвојено, гдје нико не слуша, чак ни ја.{S} Као |
| према још слабијима, чинили су штету и насиља.</p> <p>За чудо, и мајка ми као да га се доста п |
| /p> <p>— Кад сила прекипи и кад пређе у насиље, онда јој је и крај — тврдио је упорно, не попуш |
| нечија глава као да провири напоље.{S} Наскоро иза тога и канат се на вратима нагло отвори и ј |
| нати да то не слути на добро и да ће се наскоро читава земља дигнути на устанак.</p> <p>Чак ни |
| е ли вјеровао да ће та времена у истину наскоро настати?..{S} О томе нити сам га питао, нити је |
| и силан, једнако влада над њом.</p> <p>Наскоро сам се увјерио да је говорила истину.</p> <p>Не |
| епенцима прекрштених нога, са необичном насладом сехириле, како на једној страни трче дјеца, а |
| еси се, каткад, да човјек ужива, осјећа насладу неку и у мукама својим и онога ко му је најдраж |
| их одбацио и почех газити.{S} Необичну насладу неку <pb n="372" /> осјећао сам у томе да их мр |
| слуга и слушкиња, који су све гледали и наслађивали се псовком Османовом, стид га и од мене, од |
| > <p>Морам рећи да сам се ја, у истини, наслађивао садашњим мукама Хатиџиним, светио јој се, и |
| есам ни питао — одговорим му безбрижно, наслањајући се на мајку. — Што ћу га питати?..{S} Зар с |
| плетала Хатиџа, пропињући се на прсте и наслањајући ми главу на раме. — Среће своје... слободе |
| је драго што си ми то казао —— узвикну наслањајући ми се на раме и умиљавајући се. — Не знаш т |
| нути док су тебе ранили!..</p> <p>Он се наслони на јастук и, окренувши се од Хатиџе, погледа у |
| тиџине?</p> <p>Он се извали поребарке и наслони се на руку.</p> <p>— Хатиџе, моје жене — дочека |
| . па... па... — вели њежно, постиђено и наслони ми главу на прси, — вазда ме зове...{S} Једном |
| ? — брзо дочека Хасан и спустивши пушку наслони се на њу. — Ево... право да речем... и ја сам с |
| је оштрио нож и поправљао пушку, а ја, наслонивши се на њега, припремао фишеке и набијао их, з |
| скљоках се под једну букву, у траву, и, наслонивши се леђима о тврдо, дебело стабло, почех јеча |
| сам знао да си оваки — зборио је Хасан, наслонивши се на јастук и као дријемајући. — И огријеши |
| > <p>— Ја?..</p> <p>— Да учиш...</p> <p>Наслонивши ми главу на раме, ударила је у плач.{S} Ништ |
| енџеру — рече некако тужно, снуждено. — Наслонила се на демире, међу цвијеће, и чекала.</p> <p> |
| /p> <p>Легла би на шилту, сјела, или се наслонила на пенџер и поднимљена, замишљена, тужна слуш |
| ћу по ћилимима и серџадама, док су они, наслоњени уз зидове, одбијајући димове и пијуцкајући, п |
| самљени обоје. — Рашта?..</p> <p>Она се насмија, ошину ме јаглуком по лицу и, објешењачки додир |
| лико пута пролазио испред дућана весео, насмијан, задовољан, а око њега, са двије стране, ишла |
| естано, вјечито онако смирен, скрушен и насмијан и вјечито чист, уређен и нагиздан, са китом цв |
| и свега...</p> <p>Али није био ни онако насмијан ни ведар као обично; са мном се није ни шалио |
| а, а она стане међу њих румена, весела, насмијана, пита их о земљи, о хајвану, <pb n="381" /> о |
| <p>Шта више, често се од срца и весело насмијао баш онда кад би му причали за разне Хасанове и |
| д опазе, опколе?..{S} И почну нас овђе, насред друма царскога, мучити, гњавити, набијати на кол |
| куда и читаво буре ракије, поставили га насред собе <pb n="234" /> да може точити колико који х |
| одвикну струка некако весело, па заигра насред дућана и нагло се рашири преда мном. — Јеси ли м |
| амбуру и поче ударати уза њу.{S} Сједне насред авлије, пребаци <pb n="241" /> ногу преко ноге и |
| <pb n="325" /> да ме изазове, те да се насред царскога друма ухватим у коштац с њиме и порвем |
| устаде и, стиснутих очију, раскорачи се насред собе.</p> <p>— У мојој кући то да ми рекнеш?..{S |
| јевајући и вриштећи играли се оружјем и насред чаршије пуцали, шенлучили.{S} Сваки пут када би |
| е за руку и да бјежи некуда.{S} Дошавши насред собе хоџа га одгурну <pb n="270" /> и деран поср |
| а сам пјан, дремован, дембеласт, легао насред пута и препријечио им улазак у кућу!..{S} И још |
| мивши ме у собу, обојица се измакоше до насред авлије, унесоше се један другом у лице и, непрес |
| оји им се нијесу свиђали, дочекивали су насред пута, хватали за прса и шамарајући питали имају |
| шно проклињао.</p> <p>Кашње ми дошло да насрнем на кога, да убијем, отмем.</p> <p>Неколико пута |
| стим глас.{S} И, изазивајући, хотимично насрнувши на групу њихову, жељан да је разбијем, подври |
| ричати о њему.{S} Онако јуначки, дрзак, насртљив, у дане кад се само о јунаштвима причало а пра |
| рављао, постајао је и све несношљивији, насртљивији, раздражљивији.{S} Чинило се као да је и дј |
| е.{S} Наста вриска, помагњава, кукњава, наста комешање, рвање.</p> <p>— Шта вам је, несретници? |
| ући немилосно, крвнички, по свакоме.{S} Наста вриска, помагњава, кукњава, наста комешање, рвање |
| ако, голим шакама, навалише на Хусу.{S} Наста једно рвање, комешање, ломљава, Ајкуна цикну и от |
| асове.</p> <p>Ради тога у читаву шехеру наста чудно комешање неко.{S} Ако који рањеник није био |
| га није чуо.</p> <p>— Ето, прича се, — настави лакше — да се сад сиротиња сељачка, коју су ого |
| /p> <p>— Кад сам узела кумру на прси, — настави Хатиџа живље, не дижући главе — и почела је мил |
| <p>— И да загладим, скухала сам алву, — настави брзо, не предушујући — и дала Хамиду да га пону |
| ла сам, а знала сам да се твоје отима — настави задихано, испрекидано, загушено. — Ја, црна мај |
| причао поштено и све смо му потврдили — настави Ибрахим ефендија тише, као успављујући ме. — Св |
| > <p>— Казао си и да ћеш ме испросити — настави након дуже почивке, некако пакосно, као дражећи |
| а је то видио и зато се здружио с њим — настави мајка немилосно. — Он му вазда и прича, о њој и |
| косу.</p> <p>— Преудала се за Зулфагу — настави хоџа мирно, пошто сам се поново придигао и убри |
| х сам и помислио да због тога долазиш — настави затим мирније, сједајући на шилту и прекрстивши |
| спалио и сад све почео причати</p> <p>— настави мајка живље, окренувши се Хатиџи. —</p> <p>Дола |
| ми било...</p> <p>Она прегризе конац и настави да ниже другу половицу.</p> <p>— Шта?..{S} Да с |
| <p>Бојећи се зар да опет не заспим брзо настави разговор о другом.{S} Поче ме питати и за Јован |
| бранити...</p> <p>Тапшући ме по рамену настави ватреније:</p> <p>— То... то ваља!..{S} Сад бар |
| јачи.{S} Могао сам се опет подигнути и наставити пут.</p> <p>Опет сретнем неколико људи.{S} Је |
| p> <p>Једино момци што су још хтјели да настављају своје гозбовање и да се опијају.{S} Били дон |
| је мумаказе, усекњивала свијећу и опет настављала посао живље и хитрије него прије, желећи зар |
| , намргодили се мало и одмахнувши руком настављали пут.</p> <p>Јесу ли ме држали за скитницу ка |
| себи.</p> <p>И опет закуца.</p> <p>Тада настаде чудан клепет неки и комешање унутра, у авлији.{ |
| во носи!..</p> <p>Чудна граја и гунгула настаде након говора хоџина.{S} Сви старци, ихтијари, к |
| 2_C15"> <head>XV</head> <p>Једнога дана настаде у хоџиној кући чудна промјена нека.{S} Ни хоџа, |
| азлијева се по трави...{S} Чудни земани настају и чудна се несрећа спрема.</p> <p>— Па зар ће н |
| је изгледало као да је између њих двоје настала нека потајна, подмукла борба, у којој је Зулфаг |
| мах након такве његове упадице обично и настала бескрајна једна почивка, испуњена усиљеним кашљ |
| се, преобразила.</p> <p>У кући би тада настало читаво једно весеље, џумбус...</p> <p>Комшинице |
| ad>XXVIII</head> <p>Хасан се првих дана настани у моме дућану, одомаћи се потпуно.{S} Донесе св |
| мрак, у помрчину, и кад све поспе онда настану праве муке за њу...{S} Чини јој се, као да је о |
| зору дочекао Стојан из засједе и да је настао жесток окршај.</p> <p>— Три хајдука су, — рече — |
| царскоме здрављу, и какав је ово зулум настао?</p> <p>И закукаше како им је живот омрзнуо због |
| ровао да ће та времена у истину наскоро настати?..{S} О томе нити сам га питао, нити је што нап |
| није ли когод и опет погинуо, заглавио, настрадао.</p> <p>Ако су негдје хајдуци дочекали кога, |
| ута, ни стазе не зна ниједан.{S} Онако, насумце, лутали смо обојица и ишли напријед, само напри |
| тово на саму рану, из које цурила крв и натапала топло, мекано перје...{S} А једно јој око оста |
| /p> <p>Није било ни врућих пољубаца, ни натегнутих уздисаја, ни превртања очима.{S} Никад је ни |
| варене коње и при сваком десетом кораку натежући чутуре и наздрављајући један другоме.{S} И чин |
| <p>Страх од ножа одмах ме растријезни, натјера ме да се приберем.{S} И сва крв као да ми изнен |
| домамили себи, помијешали се с њима.{S} Натјерали их и да се пропију и у пићу да расплећу косе, |
| и, бјежали кућама.</p> <p>Чак су и мене натјерали да затворим и да се сакривам.{S} Зулфага ми н |
| ве ништа помагале нијесу, нити ме могле натјерати да се смирим и да, као слушче какво, помажем |
| ручком нудили ме најбољим залогајима и натјеривали да више <pb n="286" /> једем; Хајкуна готов |
| ио слађи.{S} И ја и Хасан као да смо се натјецали ко ће више појести и готово смо отимали залог |
| евлачили новом чохом, — сједио је хоџа, натмурен и замишљен, држећи у једној руци чибук а у дру |
| како се увукао у вашу кућу и ко вам га натовари...</p> <p>Па би ме обгрлио и почео миловати:</ |
| мани потсмјехују, како сам се, за рана, натоварио на врат човјеку који ми обећао дати кћер, как |
| ме осмјехну се и порумени још више.{S} Наточивши кахву и понудивши нас брзо се окрену и изађе, |
| осмјехну.</p> <p>— Е није друге, сад се натраг не може — рече.</p> <p>— Ту смо и треба да се ок |
| ено и некако поплашено поче се измицати натраг. — Кад твоја памет не може...{S} Их!..{S} Како ћ |
| Почеше се пропињати, трзати и узмицати натраг, фркчући, стрижући ушима, обарајући товаре са се |
| , кад ме опази некако поплашено устукну натраг и одиже руке.</p> <p>— Шта ти је?...{S} Да нијес |
| и везир преобучени по народу, па узгред натрапали на некаква сељака, који је покрај своје њиве |
| затим, припаливши му чибук, измицала се натрашке и, скрстивши руке а оборивши очи, дворила га с |
| антерију и кошуљу.{S} А он, измичући се натрашке и лагано се бранећи, само је отезао шијом и св |
| ољети, изнемоћи на путу?..{S} Хоћемо ли натргати на звијер какву: на вука, на међеда?..{S} Или, |
| ана, нашао сам један у који сам могао и натрпати робе колико сам хтио и да ми опет, — за ардијо |
| јела ватра и зализавала готово до самог натрулог, сламнатог крова кућњега; пунио се буха, испиј |
| а попијевала је, поигравала, скакутала, натуривши фес на чело и све се више играјући својим чиб |
| ћени Хасан и престријели ме погледом. — Наћерао си зеца да искочи и то ће нам несрећу донијети. |
| требало што у чаршији купити, погодити, наћи за нас, Сулага је ишао, узимао, доносио.{S} Дешава |
| покуњен, тужан и само ја нијесам могао наћи уточишта у њему.{S} Никакав ханџија није допуштао |
| по њедрима и по џеповима, мислећи да ћу наћи коју мрвицу што ми од јуче остала.{S} Узалуд.{S} С |
| ожеш тамо...</p> <p>— Макар...{S} Ја ћу наћи кућу — одговорих му одлучно.</p> <p>Сулага ме прек |
| си, бегенишемо те...</p> <p>— Ама моја наука није као досадашња — опет ће он јаче, грицкајући |
| о паметнији. —</p> <p>Нова и дубока нам наука треба...</p> <p>— Е лијепо — рече хоџа и попридиж |
| >— Ми и тражимо новог хоџу, са поштеном науком</p> <p>— брзо одговорише неки, старајући се да п |
| >И све више љутећи се, бјеснећи управо, наумих да се вратим и да јој одмах скрешем, очитам све. |
| ј ни помислит’ не смијеш ни сад, ни кад наусница нагари...</p> <p>Тада ме некако обузе чудан ст |
| у прсте, па би хтјели да им то и дјеца науче.</p> <p>И дошао је међу њих и засјео пред џамијом |
| а каже како је она, богата агинска кћи, научена на љепше живовање?{S} Је ли хтјела одмах, на пр |
| ја је вазда живјела у малу и богатству, научена да свега има колико хоће и више него колико хоћ |
| посјета.</p> <p>Мајка, која већ бијаше научена да је свак слијепо слуша и да јој се покорава, |
| S} Одмах се могло познати да су ти људи научени да примају и мало страшније госте и да другују |
| тако: васпитавао га да се од дјетињства научи борити, опирати, пробијати кроз живот, гурајући с |
| једном није добро измлатила...{S} Да га научи памети...</p> <p>Узех га око појаса и посадих на |
| јући. — Свачије нек је башка и свак нек научи својим управљати.{S} Без тога нема среће у кући.. |
| огледа...</p> <p>Кашње се ипак навикла, научила.{S} Увече, пошто бих дошао из чаршије и сјео по |
| сам само за то и ишао „у свијет“ да се научим лоповлуцима, пехливанлуцима и мајсторијама туђин |
| ="385" /> <p>— Да није отета, не бих се научио радити...</p> <p>Она поче истресати пепео и, ток |
| повијала се попут дима: по канатима се нахватала прашина с прста дебела.</p> <p>— Зар ме овако |
| атељ, на један чудан, готово изазивачки начин, брани мог најљућег душманина, што више вјерује њ |
| љесковином, која се при врху склопила и начинила као мало кубе, провучем се некако, сав изгреба |
| а, отишао и у махалу, на сокак, па тамо начинио шанац и камењем рашћерао све махаљане...</p> <p |
| мислећи зар да сам пјан, раставише се и начинише ми пут.{S} Нико ни ријечи не рече, нико не опс |
| о, оштро и одсјечно, и то једним чудним начином, који као да није трпио приговора.{S} Зато би о |
| опет јој се јавих, пристајући за њом. — Наш је...</p> <p>— Шта?..</p> <p>И опет ме погледа зачу |
| е да будем што мирнији. — Оклен, кад је наш <hi>слуга</hi>?</p> <p>— Он није дошао од невоље да |
| а ја узбуђено, скачући с мјеста. — Није наш!..{S} Он лаже!..</p> <p>— Он се заклео да су га оро |
| ачких лажи и заклетава.</p> <p>Наравно, наша је <hi>трговина</hi> одмах привукла на се пажњу и |
| ше:</p> <p>— Јок!..{S} Није твоја!..{S} Наша је!..</p> <p>— Моја...</p> <p>— Наша!</p> <p>И скл |
| мјештајући, уређујући јастуке око ње. — Наша је ноћас!..</p> <p>— А Зулфага?..</p> <p>— На селу |
| S} Наша је!..</p> <p>— Моја...</p> <p>— Наша!</p> <p>И склепташе се око њега, навалише.{S} И, д |
| ише за ножеве и навалише опет.</p> <p>— Наша!..</p> <p>И ко зна шта би било да се тога часа мај |
| ?..</p> <p>— Кад је бег погинуо, читава наша чета изгубила је главу — одговори момак тихо. — Св |
| p>Кашње сам сазнао како је он нашао сва наша добра у нереду, остављена, запуштена, готово сасви |
| Ја, млад и загријан, прорицао сам да ће наша војска све покорити, уништити, попалити и још чврш |
| тврдио је упорно, не попуштајући — Па и наша сила била...{S} Била и не враћа се више...</p> <pb |
| лучајно, изгубили што од хране...{S} Не нашавши ништа скренем с пута и спустим се на траву да о |
| ном и како се разговара, страх да се не нашале с њом, да је не пецну.{S} Зато се вазда и уклања |
| ији према мајци, да се осмјехне на њу и нашали мало.{S} Ни кад је изгледао најведрији није се с |
| узваливши се на јастуке. — Зрно се мало нашалило.</p> <p>Па одмах стисну зубе и намршти се.{S} |
| кав си!..</p> <p>— Какав?..{S} Лијеп! — нашалих се ја, давећи се залогајима.</p> <p>Она заврти |
| е у оно доба било доста празних дућана, нашао сам један у који сам могао и натрпати робе колико |
| Циганака, млађих, кршнијих, окретнијих, нашао сам, те су ми, у тешким, големим бошчама разносил |
| и прсти.</p> <p>— Не чуди се што сам га нашао — рече кроз зубе, не баталећи посла. — Оставио са |
| огледом, — а тебе лопова оставио и... и нашао разбојника и угурсуза...</p> <p>Зулфага поносито |
| "244" /> <p>Кашње сам сазнао како је он нашао сва наша добра у нереду, остављена, запуштена, го |
| први комшија, — чију кућу растављао од наше само један танак, висок, увијек обијељен зид, — би |
| аз, и на имуће, па рашта да они поштеде наше куће? — отегну хоџа забринуто. — Наши су били дома |
| рачунџија нити је познавала право стање наше, изненадила се кад је све то чула, уплашила се.{S} |
| <p>И нијесу то били само наши људи, из наше махале и из нашег комшилука.{S} Не.{S} Били су ту |
| омшинице, јаранице, тетке, стрине, и из наше и из других махала, доврвиле би јатомице првог дан |
| мене.{S} И одмах се почех присјећати и наше засједе и нападаја нашег.{S} Читава слика намах ми |
| ући је ћурком. — Усташи, кажу, дочекали наше у Дузи и све поубијали...</p> <p>— Опет!.. .</p> < |
| ће ојачати.</p> <p>— И јуче су разбили наше чете — напомену Сулага.</p> <p>— И јуче?</p> <p>— |
| чвршће утврдити нашу силу и господство наше, док је Сулага, напротив, тужно климао главом и не |
| бити и због чега другога, почеше се око наше куће све то чешће окупљати и момци и удовци из чит |
| да се, по дану или по ноћи, врзају око наше куће.{S} Једино стари Осман, онако слаб и немоћан, |
| 9132_C16"> <head>XVI</head> <p>Иако смо наше ноћне шетње сакривали од хоџе, иако нико ни спомен |
| ори.</p> <p>— Их!..</p> <p>— А какве су наше кадије... наши судови... нећеш му учинити ништа... |
| ех присјећати и наше засједе и нападаја нашег.{S} Читава слика намах ми се створи пред очима.{S |
| или само наши људи, из наше махале и из нашег комшилука.{S} Не.{S} Били су ту још и многи <pb n |
| шале се...{S} А кад не би били оружани, наши би се одавно дигли да их тоне...</p> <p>Па показа |
| х!..</p> <p>— А какве су наше кадије... наши судови... нећеш му учинити ништа...</p> <p>Хатиџа, |
| е наше куће? — отегну хоџа забринуто. — Наши су били домаћини, господари у земљи, па им мало би |
| а кроз пенџер. — Зар и овђе?..</p> <p>— Наши су њима ударали и на живот, и на образ, и на имуће |
| ао на усташе. .{S} Мало прије ми рекоше наши кад су доносили ствари.</p> <p>Ја се брзо исправих |
| ао, ни тражио да се заклиње.</p> <p>Сви наши разговори били су обични, врло обични.</p> <p>Ако |
| дније и рахатније осјећали него најбољи наши знанци и ахбаби.{S} Оружани су били сви.{S} Румене |
| ијом виђа.</p> <p>И нијесу то били само наши људи, из наше махале и из нашег комшилука.{S} Не.{ |
| p>Питао о новим пословима и грађевинама нашим, о продаји кметова и о новцима.{S} И макар што су |
| да се и она мрзне у мраку, изнад глава наших...</p> <p>Хајкуна се дуго разговарала, дуго се ша |
| d> <p>Хусо, један од најкршнијих момака наших, посвађа се једнога јутра са свима осталима, ради |
| ће — рече полугласно, развлачећи усне и нашкиљивши на једно око. — Овђе ти нема мјеста...</p> < |
| а? — питао сам је сјутрадан, кад смо се нашли и остали осамљени обоје. — Рашта?..</p> <p>Она се |
| удила ме необична хука и граја у авлији нашој.{S} Као поплашен скочио сам одмах из душека, одба |
| ам био навикнут да готово сваког дана у нашој кући гледам свакојаке скупове, и мале и велике, и |
| Њега је Зулфага примио...{S} И сад је у нашој кући...</p> <p>— Па?..</p> <p>Мајка се огрну фере |
| е никад ни видио нијесам и који су се у нашој кући некако слободније и рахатније осјећали него |
| било.{S} Сазнали смо само толико, да је нашу чету, која је пошла била да уништи читаву дружину |
| ништити, попалити и још чвршће утврдити нашу силу и господство наше, док је Сулага, напротив, т |
| акрвављеним очима од несанице, Зулфага, не пустивши ни да се уредим ни да прашину стресем, узе |
| н?“</p> <p>Не зазирући више ни од чега, не осјећајући готово никаквих болова више, нагло скочих |
| ред њих, не гледајући један на другога, не шапнувши ријечи.</p> <p>И није да су га се бојали зб |
| ебарке.</p> <p>И не осврћући се никуда, не пазећи гледа ли је ко и чуди ли се, поново се почела |
| ма.</p> <p>Арнаутин онај, таламбасџија, не смије ни да јој се примакне.{S} Ударајући у стари, н |
| и удари се по кољену. — На штеди грла, не било га; не жали срца, усахло ти!..</p> <p>Пјевај!.. |
| ава ишли за њим, не стружући постулама, не говорећи, не јављајући се ником.</p> <p>На сијелима |
| ми тако... да запјевам... ама не сама, не себи, него... као што бумбул пјева другоме... теби, |
| рио, истукао.</p> <pb n="278" /> <p>Па, не проговоривши више ријечи, још брже кренуо би наприје |
| </p> <pb n="385" /> <p>— Да није отета, не бих се научио радити...</p> <p>Она поче истресати пе |
| ти кроз живот, гурајући свакога с пута, не уступајући никоме и не покоравајући се никада.</p> < |
| у томе часу.{S} Не одговорих му ништа, не рекох ријечи.{S} Као да ме гурну неко, брзо, без раз |
| е касно помагати; док човјек не загрца, не осврћу се на њега.{S} По срећи, њихова помоћ мени је |
| — И здрава..</p> <p>— Да нијесам здрав, не бих ти могао донијети товар поздрава — откреса весел |
| с, и пушку, и нож, па потрча као сулуд, не осврћући се.{S} Неколике пушке запуцаше за њим, загр |
| и се што сам га нашао — рече кроз зубе, не баталећи посла. — Оставио сам онога хајдука...{S} Зу |
| застењати, од страха да ме ко не чује, не опази.{S} Ко зна да се нијесу они трговци сакрили гд |
| е заповијести, макар и домаћичине биле, не оставише оружја нити устукнуше.{S} Само се згледнуше |
| кумру на прси, — настави Хатиџа живље, не дижући главе — и почела је миловати, тепати јој, он |
| робу што <pb n="220" /> сам знао боље, не зазирући чак ни од уобичајених трговачких лажи и зак |
| хоџиница, премјерала без и шила кошуље, не дижући главе и не осврћући се никуд.{S} Само понекад |
| а му се приступи...</p> <p>— То, богме, не ваља — рече Хасан снуждено, уједајући се за усне. — |
| уз бабу.{S} Никаква га сила, чинило се, не би више могла од њега отргнути.</p> <p>И није да је |
| и сте, слушате оца и матер, не убијате, не пљачкате и... нико <pb n="274" /> од вас ни бољи, ни |
| ради нешто што се не приличи, и новце, не бројећи, трпа у џеп, у њедра, за појас, гдје стигне, |
| етко, покаткада, којега од нас двојице, не успоравајући хода и не осврћући се.</p> <p>— Нијесмо |
| зила је одмах у дно авлије на траву, и, не тражећи шилте ни јастука, ту се сасула, пала, легла |
| рискивању, трчећи понесох је по соби и, не бранећи јој да ме удара плетеницама, јаглуком, шамиј |
| упи вратима, раскорачи се изазивачки и, не вриснувши нити подвикнувши, из све снаге поче чибуко |
| /p> <p>Он се прекрсти, маши се у џеп и, не гледајући, баци неколико маријаша преда ме, у прашин |
| етварала у ону стару, смјерну робињу и, не смијући да му у сусрет изиђе, чекала га у соби са пр |
| p> <p>И сви се одмах дизали и одлазили, не зборећи више, нити се поздрављајући.</p> <p>Једнога |
| му не одговара ништа, што се не брани, не опире, него само шути, шути и смјешка се.{S} Непрест |
| им, не стружући постулама, не говорећи, не јављајући се ником.</p> <p>На сијелима су били пажљи |
| pb n="394" /> <p>— Нека — одговори јој, не осврћући се. — Не могу...</p> <p>— Шта?..</p> <p>И н |
| а и сам запјевам.{S} И у обијести оној, не знајући шта друго да радим, почнем као помаман подви |
| >— Па... па криво му што и сад, увијек, не могу бити у соби поред њега, што га и сад сама не дв |
| укама о кољена, одмах се дизала за њим, не гледајући нас и ништа не говорећи.</p> <p>Тада смо о |
| ер, лагано, оборених глава ишли за њим, не стружући постулама, не говорећи, не јављајући се ник |
| је твој јаран?..</p> <p>— Ако је јаран, не ашикује се с њиме...</p> <p>И загледах се у обрве и |
| /p> <p>— Прекјуче — кратко одговори он, не гледајући ме.</p> <p>— У боју?..</p> <p>— Па... било |
| треба, за кућу и шта не треба.{S} Брзо, не загледајући ствари и не погађајући се, почео сам узи |
| , премјери га од главе до пета, и брзо, не размишљајући, откреса:</p> <p>— У овој ти кући нема |
| адим, скухала сам алву, — настави брзо, не предушујући — и дала Хамиду да га понуди, па...</p> |
| га дочекам овако — одговорим јој брзо, не размишљајући, радознао: шта би Зулфага учинио да ме |
| .</p> <p>— Да је он ствари боље уредио, не би се ништа продавало.</p> <p>— <hi>Он</hi> није уре |
| ијетила опасност, оставио ме, напустио, не бринући се шта ће са мном бити ни како ћу проћи.{S} |
| он једнако пристаје за њима и једнако, не престајући, набраја и поздраве и савјете. </p> </div |
| ста травом, да пуним и да гутам, онако, не жваћући.</p> <p>Стиснуо сам очи и гутао на силу, уда |
| се.</p> <p>— Доста! — отсијече кратко, не узбуђујући се и не повисујући гласа. — Да нијеси виш |
| азмјести их онако како се њему свиђало, не водећи рачуна о томе: хоће ли мени бити на сметњи ил |
| >— Шта? — запитам га буновно, промукло, не отварајући очију. — Куда?</p> <p>— Хајде...{S} Доста |
| вријеме ишли смо обојица тихо, лагано, не говорећи један с другим.{S} Кашње, кад смо прилично |
| <p>— Тако и јес’ — потврди мајка мирно, не мичући се. — Не лажу.</p> <p>— А рашта? —— отегну Су |
| то остављали на дућан и одлазили мирно, не говорећи ни ријечи и не гледајући ме чак.{S} Знали с |
| онда јој је и крај — тврдио је упорно, не попуштајући — Па и наша сила била...{S} Била и не вр |
| према у хајдуке — добаци Хасан пакосно, не осврћући се. —</p> <p>Пхи!..</p> <p>— Ја се не плаши |
| ошљетку, омађијана и малаксала потпуно, не клоне и не спусти се пред њу.</p> <p>Има тренутака к |
| ћеш ти овђе? — изненада се окоси Хусо, не мичући се и не пуштајући Ајкуне, која је, застиђена, |
| Сретни земан иђе и ко не вјерује у то, не треба ни да живи, ни ђецу да рађа, јер шта ће живот |
| била у послу и непрестано радила нешто, не питајући нас, не гледајући чак и не говорећи ништа, |
| ни сте, мирни сте, слушате оца и матер, не убијате, не пљачкате и... нико <pb n="274" /> од вас |
| престано радила нешто, не питајући нас, не гледајући чак и не говорећи ништа, вадила је из санд |
| о сам пред дућаном замишљен и забринут, не осврћући се ни на пролазнике који ме поздрављали, <p |
| абољеле, пуштала ме и затварала у собу, не допуштајући више никако ни да излазим, ни да вечерам |
| паки људи“, викну, „који се излежавају, не раде и не мисле, највише и кукају за старим земаном |
| ене и очешао се лактом о моју антерију, не опазивши ме нити се по обичају јавивши.{S} Пошао је |
| S} И кућу сам у брзини узео под кирију, не бирајући и не разгледајући је.</p> <p>Хатиџа чим јој |
| идржавајући зембиљ, струже низ чаршију, не обзирући се на коју страну.</p> <p>Напошљетку, крену |
| свију и гласно заплачем.{S} Напошљетку, не могавши се више савлађивати, одбацим комад хљеба кој |
| у кога хоће!..{S} Не зна им се за кућу, не зна за кућиште; кућа им све горе и планине, а коначи |
| и не заспи. — Ефендија!..</p> <p>— Ах, не вичи... ах... не галами тако, — зајеча он испрекидан |
| ..{S} Шта ти је?..</p> <p>Ја проплаках, не говорећи ништа.{S} Топлина мајчиних прсију и глас ње |
| што нађе, донесе, купи, ишао је одмах, не мргодећи се и не гунђајући никад.{S} Тамо јој носио |
| еном главом чекали док прође поред њих, не гледајући један на другога, не шапнувши ријечи.</p> |
| кови чудно завијају <pb n="312" /> а... не знам јесу ли момчад на опрезу...{S} Треба сам да оби |
| зрекне.</p> <p>— Па... ти си ми драг... не знам ти рећи колико си драг — изговори брзо, испреки |
| главе и без много новаца... мучно је... не спасава се ова кућа од пропасти — тврдио је немилосн |
| а је?..{S} Нека опазе...</p> <p>— Не... не смију нас сад виђети...{S} Не...</p> <p>Кораци нечиј |
| нареди како хоћеш.</p> <p>— Не знам... не умијем...</p> <p>— Учи се!..</p> <p>Окренувши се љут |
| ендија!..</p> <p>— Ах, не вичи... ах... не галами тако, — зајеча он испрекидано, хватајући се з |
| та.</p> <p>— Ефендија!..</p> <p>— Ах... не вичи тако... ах!..</p> <p>— Невоља је...{S} Морам ви |
| :</p> <p>— Шта ти је?</p> <p>— Видиш... не могу даље, — одговорим промукло, испрекидано, дашћућ |
| по кољену. — На штеди грла, не било га; не жали срца, усахло ти!..</p> <p>Пјевај!..</p> <p>И хи |
| а рукав, теглити. — Није он здрав!..{S} Не дај!..</p> <p>Хасан стиште зубе и опет прогунђа нешт |
| раде шта хоће, убијају кога хоће!..{S} Не зна им се за кућу, не зна за кућиште; кућа им све го |
| , побјеснила си...{S} Сад удри ти!..{S} Не био мушко, ако ти се уклонио!..</p> <p>— Хахахаха! — |
| о...</p> <p>— Ја...</p> <p>— Шути!..{S} Не лажи опет!.. — пресијече Хајкуна оштро и одиже шишан |
| т!.. .</p> <p>— Не слути на добро!..{S} Не слути на добро!..</p> <p>И како се у читаву шехеру н |
| е уза ме. — Шта?..</p> <p>— Ништа...{S} Не бој се!..</p> <p>И хтједох да пођем, да је поведем у |
| е кајде и гласове...</p> <p>Ништа...{S} Не плашим се ја ничега — брже одговори Хасан, комешајућ |
| и ће...</p> <p>— Ама ја нећу даље...{S} Не могу — дочекам раздражено, бацајући и остало оружје |
| милости ни љубости ни према коме...{S} Не може, пусто, никога да замилује...{S} И жену и ђецу |
| , случајно, изгубили што од хране...{S} Не нашавши ништа скренем с пута и спустим се на траву д |
| о кољено.</p> <p>— Јунаци су они...{S} Не жале гинути... — рече.</p> <p>— А ко би жалио да гин |
| е на њу нити слуша шта она говори...{S} Не можеш тамо...</p> <p>— Макар...{S} Ја ћу наћи кућу — |
| лаву, на шамију и почела гугутати...{S} Не знаш, болан, како је слатка била!..</p> <p>— А њему |
| p>— Не... не смију нас сад виђети...{S} Не...</p> <p>Кораци нечији изненада одјекнуше кроз ноћ |
| авици.</p> <p>— Не слути на добро...{S} Не слути на добро...</p> <p>— Јесам ли кршна овако? — и |
| а ме да ме одбрани. — Млад је још...{S} Не зна...</p> <p>На жалост, мајка се није дала умолити. |
| Зар међу хајдуке?</p> <p>— Ко зна?..{S} Не знам...{S} Хајдемо!..</p> <p>Неко вријеме стајали см |
| из наше махале и из нашег комшилука.{S} Не.{S} Били су ту још и многи <pb n="227" /> други које |
| у своју собу нити се тамо затворила.{S} Не!..{S} Остала је онако лежећи на трави, остала преко |
| тад их он почне обасипати поклонима.{S} Не заборави ни жене, ни дјецу, ни чобанице; свакоме пош |
| а лица и јаке, забрекле прси њихове.{S} Не узбуни се нити узнемири ниједан, макар што смо бахну |
| мо ли га, ни разумијемо ли му приче.{S} Не!..{S} Готово није ни гледао у нас, него му поглед ва |
| ја као да сам био нешто присебнији.{S} Не бојећи се ничега одмах сам потрчао према вратима да |
| ајући се, приближивали смо се ватри.{S} Не знам управо шта, али ме нешто силно гонило, гурало н |
| заптијама, ни бјежати, ни узмицати.{S} Не.{S} Само се за дан-два склонио у кућу и лагано разми |
| вао и мољакао даље, залуд сам чекао.{S} Не хтједе више ни отворити очију ни проговорити.{S} Ћут |
| што се смијем, као да је вријеђало.{S} Не смијући сасвим да дигне главу и да ме отворено погле |
| н стиште зубе и опет прогунђа нешто.{S} Не хтједе је ни погледати.</p> <p>— Здрав сам ја, здрав |
| пређем преко друма, на другу страну.{S} Не водећи рачуна о томе: хоће ли Хасан видјети и наруга |
| и сам не знам шта ми би у томе часу.{S} Не одговорих му ништа, не рекох ријечи.{S} Као да ме гу |
| огледала би па истом онда, кад би је, — не поздрављајући, — позвао да му хамам уреди и изнесе н |
| е се мајка љутити?..</p> <p>Затим је, — не обзирући се на то што сам се трзао, отимао, пљувао м |
| тано испијала.{S} И слуге и слушкиње, — не бојећи се више никога и не зазирући ни од чега, — ча |
| устим се на траву да отпочинем.{S} И, — не знам како ми дође та чудна мисао, — чупкајући око се |
| и на смијех и, — отимао се не отимао, — не можеш му одољети.{S} И покрај све муке своје, ја пра |
| ђу — отповрну Хасан прекрстивши ноге. — Не хити нам се...</p> <p>Хајкуна се поче освртати.</p> |
| гунђао је измичући и као стидећи се. — Не знате ви... јер... јер сте женскоње...</p> <p>И као |
| ајиле, — протепа она меко, мазећи се. — Не знаш ти...</p> <p>— Он мене здрава пазио у својој ку |
| ајући ми се на раме и умиљавајући се. — Не знаш ти...{S} Их!..{S} Због мене, болан, направио би |
| Нека — одговори јој, не осврћући се. — Не могу...</p> <p>— Шта?..</p> <p>И наднесе се над њим |
| — потврди мајка мирно, не мичући се. — Не лажу.</p> <p>— А рашта? —— отегну Сулага као у чуду, |
| ећу!.. — запјева Зулфага измичући се. — Не треба ми хунцут.</p> <p>— Хунцут си ти!..</p> <p>Мај |
| вши руке на прсима и пресамитивши се. — Не могу ја више овђе.</p> <p>Мајка га као од милоште ух |
| арао је ватрено, поново ломећи прсте. — Не вјерујем, брате...{S} Чудим се само како се увукао у |
| ди он кроз зубе све се више мргодећи. — Не тражи куршума!..{S} Извађен је! — викну љутито бербе |
| ворим промукло, испрекидано, дашћући. — Не могу...</p> <p>— Уморио се, а?</p> <p>— Изнемогао са |
| о цикну мајка и пљесну дланом о длан. — Не увијај ми ништа...{S} Говори!..</p> <p>— Па... па... |
| /p> <p>— Не могу — промуцах снуждено. — Не једе ми се... .</p> <p>— Не једе ти се?...{S} Рашта? |
| она без размишљања и показа на собу. — Не смије га рањена нико његовати, него ми.</p> <p>Ја је |
| она и, смијући се, отскочи у страну. — Не шкакљи!..{S} Чудан си и ти!..</p> <p>— Баш?..</p> <p |
| </p> <p>— Што сам те звала? — отегну. — Не знаш?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Их!..</p> <p>Па пље |
| ивљаке некакве, полуголе и одрпане, и — не питајући ме, — сједио с њима, сашаптавао се и пунио |
| и када сам случајно изишао на авлију — не угледах их обоје заједно, баш код чатрње.</p> <p>Ни |
| прихватише.</p> <p>— Шибајте!</p> <p>— Не...{S} Немојте! —— застења Хусо, покушавајући да се д |
| оубијали...</p> <p>— Опет!.. .</p> <p>— Не слути на добро!..{S} Не слути на добро!..</p> <p>И к |
| снуждено. — Не једе ми се... .</p> <p>— Не једе ти се?...{S} Рашта?..</p> <p>— Тако...</p> <p>— |
| о, изазивајући. — Смијем ја!..</p> <p>— Не смијеш!..</p> <p>— Смијем...{S} И хоћу!..</p> <p>Па |
| јући ме по глави. — Смајиле!..</p> <p>— Не питај!..{S} Пусти!..{S} Остави ме овако...</p> <p>— |
| руку на раме.</p> <p>— Једи!..</p> <p>— Не брини се ти...{S} Узећу...</p> <p>— Једи, па ћеш оти |
| пружи руку.</p> <p>— Збогом!..</p> <p>— Не дај! — узвикну Хатиџа још јаче и препријечи му пут. |
| и измаче се. — Једи, болан!..</p> <p>— Не могу — промуцах снуждено. — Не једе ми се... .</p> < |
| — рече отсјечно. — Нипошто!..</p> <p>— Не кажем ја за Сулагу...{S} Сулага је миран чо’јек — бр |
| нако да се увијам као и она...</p> <p>— Не знаш колико ми је драго што си ми то казао —— узвикн |
| отово половицу свога живота...</p> <p>— Не спава се ни мени.</p> <p>И додадох му кахву.</p> <p> |
| смо дошли по те...{S} Хајде...</p> <p>— Не могу...</p> <p>— Не може...{S} Жали што му се удала |
| Па шта је?..{S} Нека опазе...</p> <p>— Не... не смију нас сад виђети...{S} Не...</p> <p>Кораци |
| дисати. — Дођи... други пут...</p> <p>— Не могу, ефендија, више долазити — откресах ја пакосно |
| } Хајде...</p> <p>— Не могу...</p> <p>— Не може...{S} Жали што му се удала мајка, па неће да га |
| Што... што си сад спомињала?..</p> <p>— Не знам, — покуњено одговори она и отегну обрвама. — Та |
| /p> <p>— Шта сам ти учинила?..</p> <p>— Не знаш? — отегнух подругљиво, накривљујући главу као и |
| <p>= Крива сам.</p> <p>— Ти?..</p> <p>— Не смијем ти ни у очи погледати када причам</p> <p>— уз |
| чује.</p> <p>— Шта си казао?..</p> <p>— Не могу.</p> <p>Она је непомично стајала и као да га хт |
| Нипошто!..</p> <p>— Нипошто?..</p> <p>— Не говори ми о томе — узвикну јаче, бранећи се рукама. |
| о и она. — Ти ништа не знаш?..</p> <p>— Не знам...</p> <p>Токорсе нехотице стадох на оне мерџан |
| милујући.</p> <p>— Не љутиш?..</p> <p>— Не љутим се.</p> <p>— Нимало?</p> <p>— Нимало.</p> <p>— |
| бројанице поче се играти њима.</p> <p>— Не може те ни зајам понизити, — рече — ако га мислиш по |
| ?..{S} Тешко?.. — брзо запита.</p> <p>— Не знам...</p> <p>— Је ли стигао?..{S} Је ли овђе?..</p |
| руго не чујеш?</p> <p>— Ништа.</p> <p>— Не чујеш како звечи нешто, звони?</p> <p>— Јок!</p> <p> |
| уздахну, одмахну руком и оде.</p> <p>— Не свиђе му се прича — рече оно момче, намигнувши.</p> |
| емој ићи...{S} Остани, — каже.</p> <p>— Не могу...{S} Имам посла...</p> <p>— Остани...{S} Слађе |
| ..</p> <p>Он зине, блене у ме.</p> <p>— Не могу?..{S} Вјерујеш ли?..</p> <p>— Вјерујем.</p> <p> |
| на посрну на шилту, скљока се.</p> <p>— Не гурај је, ниткове! — викнух ја набусито, прихвативши |
| <p>Он набра обрве, замисли се.</p> <p>— Не можеш ти у оној кући живјети — рече. — Ако останеш т |
| тима по камењу. — Ругаш ми се.</p> <p>— Не ругам ти се, јање моје...{S}Јок!..</p> <p>И полако, |
| ! — дочека хоџа и осмјехну се.</p> <p>— Не бојте се!..{S} Чуваћу их ја! — избаци Хасан оштро, с |
| ишта поче купити своје ствари.</p> <p>— Не бој се...{S} Нећу ти више додијавати — рече полушапа |
| уту јечерму и почнем шкакљити.</p> <p>— Не ругам се.</p> <p>— Немој!.. — готово врисну она и, с |
| чарапа и црни, испуцани прсти.</p> <p>— Не чуди се што сам га нашао — рече кроз зубе, не батале |
| ам, ево, здрав и сад могу ићи.</p> <p>— Не дај му — живо дочека Хатиџа и поче ме дрмусати за ру |
| утиш? — запита меко, милујући.</p> <p>— Не љутиш?..</p> <p>— Не љутим се.</p> <p>— Нимало?</p> |
| заблистала му се на трепавици.</p> <p>— Не слути на добро...{S} Не слути на добро...</p> <p>— Ј |
| кочи у страну и измахну ножем.</p> <p>— Не бој се, Хајкуна!..{S} Осветићу те — рече.</p> <p>Па |
| на њих, зато их и прекоравао.</p> <p>— Не знате ви, поганови, како је мени — гунђао је измичућ |
| огинуо... — прошапта узбуђено.</p> <p>— Не бој се...{S} Ево ме...</p> <p>И поздравивши се с Авд |
| ра пред врата и затвори канат.</p> <p>— Не излази ми сад на очи — рече тресући главом и пријете |
| ресамићена, опет увуче у собу.</p> <p>— Не можеш...{S} Рашта? — запита зачуђено. —</p> <p>Шта т |
| се окрену у страну и отпрсну.</p> <p>— Не питај...{S} Обрукала се — рече.</p> <p>— Обрукала?.. |
| Смисли, па нареди како хоћеш.</p> <p>— Не знам... не умијем...</p> <p>— Учи се!..</p> <p>Окрен |
| тим се окрену мени и прошапта:</p> <p>— Не дај Хатиџи да улази...{S} Препашће се...</p> <p>Берб |
| </p> <p>— А ако их буде много?</p> <p>— Не питај...{S} Иђи...{S} И пази на ме!..</p> <p>Јака, н |
| те звала? — отегну. — Не знаш?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Их!..</p> <p>Па пљесну рукама и зажми |
| буком по глави. — О другој ни помислит’ не смијеш ни сад, ни кад наусница нагари...</p> <p>Тада |
| чешкајући се иза врата. — Оженио се, а не купио ништа!..</p> <p>И срџба нека поче ме обузимати |
| кад тако зна да удара и да се брани, а не трчи баби да му се тужи...{S} Ко сам у себе поуздања |
| и да се огледамо, да дијелимо мегдан, а не тако... мучки...</p> <p>Хасан баци оружје, баци капу |
| пријетећи, грдећи.</p> <p>Уби, курво, а не брукај ме!.. — јаукну, увијајући се под ударцима.</p |
| гне. — Нисам лупеж...{S} Јунаке кољу, а не шибају...</p> <p>— Удрите!</p> <p>Неки, затежући, мр |
| <p>— Кажу да овуда има лова.</p> <p>— А не бојите се да ће и вас уловити?</p> <p>Ја претрнух, з |
| ти и, упирући прстом тамо према ватри а не говорећи ништа, гледали смо један у другога, задивље |
| ао с њиме, поџавељао се, да у неко доба не зачух разуздан, здрав смијех нечији, — који је оштро |
| лагано, тихо, старајући се да ни трава не зашушти, ни шљунак не захршти под ногама.</p> <p>Ни |
| унђао <pb n="225" /> је и кришом, да га не би опазио, као пријетећи климао главом према баби.</ |
| , да је намучим.</p> <p>— А рашта да га не примимо? — запитах као чудећи се и прождирући је пог |
| и ено му Хамида...{S}И... и... и кад га не дворим, шта ћу с њиме у соби?..</p> <p>Нећу с њиме к |
| рим...</p> <p>— Па?..</p> <p>— А сад га не могу вазда дворити — вели јаче, грицкајући нокте и и |
| фес с главе, од страха да најприје њега не опазе...</p> <p>Иду!..</p> <p>— А шта ли Хасан ради? |
| који никоме зла не мисли и који никога не вара...</p> <p>— Он!..</p> <p>— Нама је овђе све исп |
| ј у њиховој кући и да се нико због тога не мора ни бунити нити изненађивати.</p> <p>Па ипак хоџ |
| ад су јој причали о мени.{S} Кришом, да не види Зулфага, свраћала је Циганке што су ми разносил |
| ај!</p> <p>— Зар...</p> <p>—- Пст... да не чује когод...</p> <p>И мучке, прикрадајући се, прибл |
| есет ријечи није могао изговорити, а да не замуца и не застане.</p> <pb n="243" /> <p>И кашње, |
| , и у гуркању старали смо се обојица да не изазовемо никаква јачег шума: ни гранчицом каквом да |
| таде мало, осврну се и као бојећи се да не побјегнем, опет ме узе за руку и привуче себи.</p> < |
| квом да не затресемо, ни лишћем јаче да не зашуштимо.</p> <p>И непрестано смо се обзирали и на |
| ени смијешна дође та забуна њихова и да не бих ударио у гласан смијех, морао сам се уједати за |
| знам како сам се онда могао уздржати да не вриснем и не јаукнем од страха.{S} Готово уза саму ч |
| прсте. — Нијесам могла срцу одољети да не дођем, да...</p> <p>И, погледавши и мене и Хатиџу, т |
| ?..</p> <p>Она ми бржебоље даде знак да не вичем толико.</p> <pb n="370" /> <p>— Хасан се с тоб |
| аква јачег шума: ни гранчицом каквом да не затресемо, ни лишћем јаче да не зашуштимо.</p> <p>И |
| азивају ме.{S} Једва сам се савладао да не налетим на неке и не почнем их ударати...</p> <p>Пог |
| тавио, да ме намучиш, душманине, као да не знаш да те могу к’о пса избацити из куће одмах, овог |
| само неколико комшиница, којима као да не бијаше најпријатније растати се са пуним чинијама и |
| запита Сулага мирно, правећи се као да не гледа ни мене ни Хатиџу. — Лијепо?</p> <p>— Добро ми |
| може бити?..</p> <p>— Баш бих волио да не поплаших зеца — најпошље почех на глас размишљати, п |
| итам након краће почивке, тек колико да не шутимо. —</p> <p>Кад? ..</p> <p>— Па није изненада.. |
| се од њега.{S} Мени се барем чинило да не само у махали, него у читавом шехеру хоџа није имао |
| ала ме, љубила и давала новаца, само да не причам о свему ономе што сам гледао и слушао и да ње |
| ми заигра срце.{S} Једва се савладах да не узвикнем од весеља.</p> <p>Рањен, слаб, немоћан јара |
| ати ни размишљати више.</p> <p>Страх да не изгубим Хатиџу, да ми је не преотму, премаме, уграбе |
| у голема прича — рече. — И ако хоћеш да не спавамо... а мени се не спава... причао бих ти све о |
| о голубови пред јастребом.{S} Нико тада не би могао ни познати да су то они исти момци, који, к |
| опет ће он јаче, грицкајући браду. — Ја не знам хоће ли вам се свиђати.</p> <p>— Ми и тражимо н |
| , нити им ко о томе причао.{S} Па ни ја не бих знао нити бих могао сазнати, да једне ноћи, — ка |
| ни замислити, а да се и Смајил-ефендија не позове, да и он ту не буде.</p> <p>— Ко ће причати, |
| о зна шта би било да се тога часа мајка не указа на вратима.{S} Зачувши, зар, необичнију грају, |
| . слободе своје... тебе... нипошто дала не бих!..</p> <p>— У мене нема ни поштења правог, ни бл |
| на авлији смјешкајући се, ни погледала не би, ни осврнула се.{S} Онако ломна и замишљена силаз |
| у с образа, која је непрестано јуришала не њега и додијавала му.{S} Осјетивши да сам уљегао, — |
| десетак винограда, и све дао.{S} Хтјела не хтјела, она је морала о свему бригу водити, сама упр |
| добар и поштен човјек, који никоме зла не мисли и који никога не вара...</p> <p>— Он!..</p> <p |
| очнем ја викати, бојећи се да се озбиља не занесе и не заспи. — Ефендија!..</p> <p>— Ах, не вич |
| {S} Дошло ми тако... да запјевам... ама не сама, не себи, него... као што бумбул пјева другоме. |
| ти у соби поред њега, што га и сад сама не дворим...</p> <p>— Па?..</p> <p>— А сад га не могу в |
| А грехота да га одбијемо...</p> <p>Она не одговори.{S} Придиже се и као да пође да тражи нешто |
| а пољубим, угризем, уштинем.</p> <p>Она не одговори.</p> <p>— Шта је?..{S} Што шутиш?.. — запит |
| </p> <p>За чудо, ни хоџиница ни Хајкуна не помакоше се нити погледаше.{S} Одмах се могло познат |
| њу и Сулагу и никакви јауци ни помагања не би ме могли умилостивити.</p> <p>— Убићу је! — прије |
| комешати раменима. — Остарио чо’јек, па не може да ме гледа...{S} А он одавно у овој кући... до |
| ти уз њега...</p> <p>Млад си ти још, па не знаш...{S} А, ето, хајдуци напредују...{S} Чете њихо |
| >— Бјежи куд било — шапну, а смео се па не зна за који ће ћепенак прије прихватити. — Иди!</p> |
| њима...{S} А силеџиска владавина добра не доноси, јер подгаја осветнике...{S} И ето... створил |
| голема свађа, да сам хоџа једнога јутра не поче да нам све објашњава захтијевајући и од нас да |
| ни размишљао: шта треба, за кућу и шта не треба.{S} Брзо, не загледајући ствари и не погађајућ |
| оде барјак у земљу, исправи се и, ништа не говорећи, једним лаким измахом руке даде знак слугам |
| .</p> <p>— А оклен ти?..</p> <p>— Ништа не питај — прекиде ме и лукаво намигну. — Овога пута св |
| а засада све оставим на миру и да ништа не предузимам до бољих, згоднијих времена.{S} А је ли в |
| ао да није чуо.</p> <p>— Мене сад ништа не боли — рече. — Иђем.</p> <p>И стиснувши ме за руку, |
| а ребра и све кости поломио.{S} И ништа не бих волио тада, него опет преврнути се и опет заспат |
| дизала за њим, не гледајући нас и ништа не говорећи.</p> <p>Тада смо остајали сами: ја, Хасан и |
| акривљујући главу као и она. — Ти ништа не знаш?..</p> <p>— Не знам...</p> <p>Токорсе нехотице |
| е дршће пред њима...{S} И нико им ништа не смије...{S} Живе како хоће, раде шта хоће, убијају к |
| и леђа, пође из собе. —</p> <p>Он ништа не ради без мене.</p> <p>И мирни, добри Сулага оста сам |
| здраженији.{S} У неко доба готово ништа не бих волио толико колико да ми се подсмјехне когод, < |
| избацити кога хоће, а да јој нико ништа не приговори, видећи како је сви слушају и гледају нека |
| S} Кад је већ видјела да јој нико ништа не може забранити, хтјела је и да ради све што год јој |
| штипнуше ме мало за образе и опет ништа не говорећи сједоше.{S} Танка, зашиљена вретена опет за |
| чкаши, разбојници.{S} И ако нам се ђеца не опамете, и они ће бити исти, а ако били оваки, нека |
| за леђа, зијевајући. — Никад више сунца не виђети...{S} Их!..</p> <p>Стари зажмири мало, замисл |
| ло, испотаје:</p> <p>— Зар се ни Хатиџа не би усрећила? — питао сам тихо, указујући на њу и као |
| и исправи се. -—</p> <p>Никоме за љубав не бих ти невјеру учинио... <hi>Никоме</hi>!..{S} Ево и |
| у.</p> <p>— Е није друге, сад се натраг не може — рече.</p> <p>— Ту смо и треба да се окушамо.< |
| слаб, немоћан јаран и опет никог другог не тражи, ни у кога неће него у мене.{S} Макар се и сва |
| на ручак — проговори меко.</p> <p>— Кад не можеш јарана дочекати у својој кући, ено ти моје...< |
| ага пакосно, — и не шале се...{S} А кад не би били оружани, наши би се одавно дигли да их тоне. |
| буђен човјек, под првим утисцима, никад не може све јасно и лијепо испричати...{S} Ни момци то |
| Сулага је и мене волио много.{S} Никад не би прошао а да ме не омилује и не штипне за образ.</ |
| та од свијета бранила му је да се никад не покаже ни њежнији према мајци, да се осмјехне на њу |
| <pb n="337" /> <p>— Никакав поштен рад не може понизити...{S} А има послова који се могу и пра |
| и сакрили гдјегод?..{S} Ко зна да и сад не вребају на нас, желећи да ухвате, убију, закољу, да |
| ет није што десило? — запита као узгред не дижући главе.</p> <p>— Ти знаш...</p> <p>— Ја? — зап |
| сина.{S} И бојећи се, зар, да је когод не прекори тиме, да је не пецне, вјечито ме гурала у пр |
| и од нас да боље чувамо кућу и да никуд не мичемо и не излазимо без оружја.</p> <p>— Кад роб по |
| а ме саслуша.</p> <p>Чак ме ни у ханове не хтједоше примити, ни кахву ми испећи.{S} На сваких, |
| у да убијаш људе, а?..</p> <p>— Ја људе не убијам — одговорих му хладно, забацивши руке на леђа |
| Кренусмо опет.</p> <p>Ни пута, ни стазе не зна ниједан.{S} Онако, насумце, лутали смо обојица и |
| некуд.{S} Бојала се, зар, сирота, да је не издају и не поткажу Зулфаги, бојала се новог каква к |
| зар, да је когод не прекори тиме, да је не пецне, вјечито ме гурала у прикрајак, гонила од себе |
| ара, страх да се не нашале с њом, да је не пецну.{S} Зато се вазда и уклањала, измицала, сакрив |
| смо се одмах, застајали.{S} Хајкуна је не оклијевајући брзо и весело приступала канату и чудно |
| <p>Страх да не изгубим Хатиџу, да ми је не преотму, премаме, уграбе, надјачао је све остале раз |
| е хунцути и ниткови некакви и ако ти је не помуте...</p> <p>— Какви хунцути? —— запита мајка кр |
| .</p> <p>Ништа није помагало.{S} Ако је не бих хтио послушати, наређивала је слугама да ме узму |
| ио много.{S} Никад не би прошао а да ме не омилује и не штипне за образ.</p> <p>Кад би нам доша |
| разумјети.{S} На мајку, на жене, на ме не хтједе ни погледати.{S} Потрча право бедевији, ухват |
| S} Шта?{S} Како то?..</p> <p>— Ништа ме не боли сад...{S} Добро сам — једва сам се некако могао |
| то си виђео, нека си виђео, ама о овоме не причај ником — рече брзо, старајући се да се прибере |
| слила да ти... да ти... ништа због мене не би учинио...{S} Мислила сам...{S} Их...{S} Кавгаџијо |
| едан, док мајка и надаље чишћаше мохуне не дижући главе нити се осврћући на њега.</p> <p>— А ти |
| а, да га, чинило се, ни громови ни муње не би могли скрхати ни преломити.{S} Позлаћене токе на |
| лико пута да оцу не причам о том, да се не потужим на кога.{S} Толико га се бојали.</p> <p>А бо |
| <p>Чим прихвати за нож, видио сам да се не шали.{S} И, ни сам не знам како, у оном часу заборав |
| а мном и како се разговара, страх да се не нашале с њом, да је не пецну.{S} Зато се вазда и укл |
| ћући се. —</p> <p>Пхи!..</p> <p>— Ја се не плашим...</p> <p>— А што си га спомињао кад се не пл |
| <p>— То... то сам рекла!..</p> <p>Ја се не могох савладати.{S} Праснух у смијех.</p> <p>— Само |
| ..</p> <p>— А што си га спомињао кад се не плашиш?..</p> <p>И спуштеним гласом доврши:</p> <p>— |
| раменом о зид, каже:</p> <p>— С њиме се не може више...{S} Чудан је постао...</p> <p>— Шта ти ј |
| мбуру, а двојица су загрљени климали се не коњима и попијевали...{S} За трговцима се отегла сеи |
| И ако хоћеш да не спавамо... а мени се не спава... причао бих ти све од почетка, готово полови |
| и унесе ми се у лице.</p> <p>— И ти се не љутиш? — запита меко, милујући.</p> <p>— Не љутиш?.. |
| е и молећи да опрости...</p> <p>Ипак се не помакох с мјеста.</p> <p>— Доћи ће он и сам — као да |
| ..</p> <p>— Ко се од зеца плаши, нек се не спрема у хајдуке, — одвратих му подругљиво и за инат |
| и.</p> <p>— Ко се од зеца плаши, нек се не спрема у хајдуке — добаци Хасан пакосно, не осврћући |
| о. — За људе је кавга...{S} Жене нек се не петљају у то...</p> <p>— Она је овђе ханума!..{S} Ње |
| ништа све док се не утишам мало, док се не приберем.</p> <pb n="334" /> <p>Напошљетку, пошто ме |
| није хтио запиткивати ништа све док се не утишам мало, док се не приберем.</p> <pb n="334" /> |
| што те нагони на смијех и, — отимао се не отимао, — не можеш му одољети.{S} И покрај све муке |
| вјечито развученим на смијех. — Ово се не смије затезати...</p> <p>— Мичи се!..</p> <p>И, прис |
| ом...{S} Причека мало...</p> <p>Нико се не одазва.</p> <p>Након другога куцаја освијетли се јед |
| зарђалом алком на њима.</p> <p>Нико се не одазва.</p> <p>Зулфага застаде мало, осврну се и као |
| а на раменима тресла јој се и нимало се не обзирући на зачуђеног Авду збуњено <pb n="359" /> се |
| утио и што му не одговара ништа, што се не брани, не опире, него само шути, шути и смјешка се.{ |
| се у чаршији ради тога и замало што се не претвори у кавгу.{S} Јово, намамљујући једног муштер |
| нешто чудно, ново, лијепо, нешто што се не казује по дану, под врелим, топлим сунцем, кад се кр |
| и се, снебива, као да ради нешто што се не приличи, и новце, не бројећи, трпа у џеп, у њедра, з |
| нђа суво, дајући ми знак руком да му се не примичем.</p> <pb n="405" /> <p>— Примио си ме болес |
| и памет била као и мајкина, само ако те не покваре хунцути и ниткови некакви и ако ти је не пом |
| — Куда ћеш?..</p> <p>— Иђем... да више не дођем.</p> <p>— Љутиш ли се на ме? — запита она узбу |
| и и поче миловати.</p> <p>— Отсада више не смијеш ићи у Сулаге — рече отсјечно. — Нипошто!..</p |
| омаћин, па чини како знаш — рече, па, и не погледавши више на ме, изиђе из собе. </p> </div> <d |
| и се брзо отргнем од ње, измакнем се, и не пазећи на гомиле бисага, кабаница и конопа по путу, |
| арити?..</p> <p>— Па... па млад је... и не зна мислити својом главом... — замуца он и остави ме |
| И мајка ти не смије рећи: сине...{S} И не смије ти приступити мајка, јер... јер... јер...</p> |
| у оружани, — дочека Сулага пакосно, — и не шале се...{S} А кад не би били оружани, наши би се о |
| ошао да тужиш, узалуд ти је — рече. — И не можеш само <hi>њега</hi>, него и рођену мајку тужити |
| е стране пута, — рече заповједнички — и не пуцај прије мене...{S} Кад ја опалим, пали и ти...{S |
| ом?..</p> <p>—- Разговарају.</p> <p>— И не пријете ти?..</p> <p>— Рашта би пријетили?..{S} Шта |
| а Хајкуни, — Пхи!..</p> <p>Хајкуна га и не погледа.</p> <p>— Ако си ти дертли и ја сам — открес |
| га имућа и добра, макар ми га Зулфага и не дао сада, да се пребијам по туђим кућама као сирјак |
| слушкиње, — не бојећи се више никога и не зазирући ни од чега, — частили су се међусобно, пили |
| од нас двојице, не успоравајући хода и не осврћући се.</p> <p>— Нијесмо.</p> <p>— Аферим!..</p |
| јући — Па и наша сила била...{S} Била и не враћа се више...</p> <pb n="383" /> <p>И, након тога |
| ногама...{S} У берберницама и кахвама и не говоре ни о чему колико о боју...{S} А кад се премно |
| ридруживали им се.{S} У многим кућама и не остаде готово мушке главе; остали су само старци и н |
| </p> <p>— А зар си будан?..</p> <p>Па и не сачекавши одговора, узела је пешкир, — који је висио |
| рк, суморан.</p> <p>Не говорећи ништа и не питајући приступи Арнаутину, који је једнако пријети |
| није могао изговорити, а да не замуца и не застане.</p> <pb n="243" /> <p>И кашње, кад се мало |
| ар те и мајка бранила...{S} Он се сад и не осврће на њу нити слуша шта она говори...{S} Не може |
| ла без и шила кошуље, не дижући главе и не осврћући се никуд.{S} Само понекад, кад би смрдљива |
| , викну, „који се излежавају, не раде и не мисле, највише и кукају за старим земаном и јаучу за |
| Никад не би прошао а да ме не омилује и не штипне за образ.</p> <p>Кад би нам дошао џепови му у |
| сам се савладао да не налетим на неке и не почнем их ударати...</p> <p>Погледавши око себе, на |
| иво.{S} Каже: „Додијао сам вам, па ме и не гледате... бјежите од мене... гоните ме“...</p> <p>Д |
| свакога с пута, не уступајући никоме и не покоравајући се никада.</p> <p>Наравно, комшије су г |
| ађијана и малаксала потпуно, не клоне и не спусти се пред њу.</p> <p>Има тренутака када човјек |
| двикивати до промуклости...{S} Они се и не осврнуше,..</p> <p>Изненада, зар од викања оноликог, |
| , купи, ишао је одмах, не мргодећи се и не гунђајући никад.{S} Тамо јој носио и некакве поклоне |
| ! — отсијече кратко, не узбуђујући се и не повисујући гласа. — Да нијеси више ријечи проговорио |
| изненада се окоси Хусо, не мичући се и не пуштајући Ајкуне, која је, застиђена, заклањала лице |
| еме сви смо сједили тако не мичући се и не говорећи.{S} И тад се само чуло како хоџа, који гото |
| ати, бојећи се да се озбиља не занесе и не заспи. — Ефендија!..</p> <p>— Ах, не вичи... ах... н |
| оговоре једно другом.{S} Ја се уопште и не сјећам да су кадгод дуже разговарали.{S} Ако је и би |
| а ти овђе мјеста — одговарао је сваки и не саслушавши ме добро. —— Хајде даље!..</p> <p>Један ј |
| ољена, с муком попридиже, приступи ми и не говорећи ништа поче ме пипати иза врата, кушајући да |
| чинио!..{S} Нипошто!..</p> <p>— Ти ми и не можеш невјере учинити — одговарао сам мирно, опет га |
| смијасмо се обоје...{S} А то ме збуни и не одговорих Сулаги ништа, ни ријечи... </p> </div> <di |
| треба.{S} Брзо, не загледајући ствари и не погађајући се, почео сам узимати: тенџере, сачеве, т |
| све дотле док се бабо сам не досјети и не исплати му.</p> <p>И кад наплаћује а он некако окрећ |
| у брзини узео под кирију, не бирајући и не разгледајући је.</p> <p>Хатиџа чим јој преко прага п |
| о се.</p> <p>Одлазили су не слушајући и не осврћући се више...</p> <p>Једанпут ми само послала |
| одлазили мирно, не говорећи ни ријечи и не гледајући ме чак.{S} Знали су добро да ћу се и сам д |
| то, не питајући нас, не гледајући чак и не говорећи ништа, вадила је из сандука једног и хљеба |
| ам чула да си погинуо... вриснула сам и не гледајући шта ће свијет рећи, па ето! — нагло прекид |
| се онда могао уздржати да не вриснем и не јаукнем од страха.{S} Готово уза саму чатрњу, уз иви |
| лфага је миран, стидан, сметен.{S} Он и не зна друго него служити мајки и превртати хартије.</p |
| лањају господару.</p> <p>Он их готово и не погледа.{S} Само забоде барјак у земљу, исправи се и |
| едан, чинило ми се као да ништа друго и не чујем него само тутањ онај, страшан, потмуо, необича |
| е јаче — он овђе више треба...{S} Ако и не ради ништа... ако... ако и једе хљеб џаба, он је... |
| боље чувамо кућу и да никуд не мичемо и не излазимо без оружја.</p> <p>— Кад роб подигне главу |
| када човјек по нагону неком, — макар и не имао јачих разлога за то, — ипак осјети е му са неке |
| јала се, зар, сирота, да је не издају и не поткажу Зулфаги, бојала се новог каква кијамета, па |
| рити а да жестоко не изгрде муштерију и не напсују се и они њега и он њих, изненадили су се кад |
| о, замисли се.{S} Па се лагано окрену и не говорећи ништа поче купити своје ствари.</p> <p>— Не |
| сасула, пала, легла поребарке.</p> <p>И не осврћући се никуда, не пазећи гледа ли је ко и чуди |
| оже, да буде други пут и боље.</p> <p>И не пуштајући ми рамена, изведе ме на чаршију. </p> </di |
| азује нешто.{S} Страх ме од Хасана који не пазећи на ме корача напријед, а цијев пушчана високо |
| уз ивицу јој, исправила се Хајкуна, али не она бујна, једра и плаха Хајкуна коју сам навикнуо г |
| одговара човјек кога неко или неће или не може да разумије. — То је мој одговор!..</p> <p>— За |
| аким климањем главе одобравао нешто или не одобравао.</p> <p>Још рјеђе су га могли навући да се |
| азили са зембиљем, па продавао робу или не продавао.{S} Почеше тјерати дјецу макар чију, гонити |
| , ефендија, — викну очајно — живјети ми не да...{S} Убиће ме разбојник.</p> <p>—— Хајдук, бре! |
| Ти остајеш, а Осман нек иђе...{S} Он ми не треба...</p> <p>Па сама позва Османа, премјери га од |
| тета...{S} Штета, Смајиле...{S} А то ми не слути на добро... </p> </div> <div type="chapter" xm |
| а нико не чује. — Колико?</p> <p>— Мени не треба ништа, — одговорих му поносито и, држећи да ми |
| ати три-четири шибе и добаци им.{S} Они не прихватише.</p> <p>— Шибајте!</p> <p>— Не...{S} Немо |
| а, измицала, сакривала.{S} Само кад они не би били код куће, — кад би отишли куда, — излазила ј |
| остао сам са Сулагом, изненада ми ступи не дућан човјек некакав.{S} Умотан је био у голему, црн |
| очи не смије погледати...{S} И мајка ти не смије рећи: сине...{S} И не смије ти приступити мајк |
| апитах пакосно.</p> <p>— А зар га се ти не бојиш? — живо дочека она, гризући усне.</p> <p>— Вје |
| ојој дјеци забрањиво да га ни погледати не смију, камо ли да се с њим састану и проговоре.</p> |
| увија по душецима.{S} Нико га отјерати не може.{S} Ту је он, ту непрестано, једнако моћан и си |
| аву шехеру нико у томе с њиме надметати не може, да нико не зна онако »китити« и онако »вести« |
| и питати о томе...{S} О томе се причати не може...</p> <p>Хатиџа, бацивши најприје један топао, |
| е отежући. — Ријеч је ријеч и лажи бити не смије...</p> <p>Обојица се загрлише и пољубише.</p> |
| узгред да његову понуду никако примити не могу.{S} Размишљао сам о њој читаву ноћ и, напошљетк |
| поуздања нема, ничија га заштита подићи не може...</p> <pb n="215" /> <p>Отада му се више нијес |
| >— Их!..</p> <p>— Ако желиш мира у кући не примај га! — викну.</p> <p>Деси се, каткад, да човје |
| лачити нешто испод душека.{S} Ни ријечи не проговорише једно другоме, нити се за здравље упиташ |
| ком и за вечером, а да готово ни ријечи не проговоре једно другом.{S} Ја се уопште и не сјећам |
| се и начинише ми пут.{S} Нико ни ријечи не рече, нико не опсова.</p> <p>А то ме опет раздражи.{ |
| свети јој се...{S} И мајка ти сад у очи не смије погледати...{S} И мајка ти не смије рећи: сине |
| што окреће главу од мене, што ми у очи не смије отворено да погледа, што није онако дрзак и он |
| >Други пут, опет, тужила ми се како јој не да ни пјевати.</p> <p>— Изишла ја на авлију, на сунц |
| ћи се да ни трава не зашушти, ни шљунак не захршти под ногама.</p> <p>Ни ја нијесам смио потрча |
| преда мном са раширеним рукама, а ипак не смијући да ми приступи и да ме такне. — Лакше ће ми |
| ли још више.</p> <p>— Један исти човјек не може бити и мој и Зулфагин пријатељ — дочеках пјенуш |
| онда кад је касно помагати; док човјек не загрца, не осврћу се на њега.{S} По срећи, њихова по |
| причала, забављала се са мном, све док не би Шерифа ханума, мати јој, изашла из собе и понудил |
| RP19132_C7"> <head>VII</head> <p>Да нам не би имуће пропадало и забаталило се, мајка по препору |
| е презриво, окрећући ми леђа, а, ни сам не знам рашта, тај узгредни прекор био ми је увијек теж |
| Сулаги и сви га спомињали.{S} И, ни сам не знам рашта, али након сваког разговора о њему ја сам |
| , видио сам да се не шали.{S} И, ни сам не знам како, у оном часу заборавих и на мајку и на Зул |
| сваки рад против њих.</p> <p>И, ни сам не знам како, опет ми рука полети ножу и нагло га извук |
| тине, него друго, друго нешто... ни сам не знам како бих назвао.{S} По свему се могло познати д |
| ошамари и дочекао ме псовком.{S} Ни сам не знам како сам му измакао и курталисао се.</p> <p>А г |
| га непрестано, смјешкајући се, — ни сам не знам рашта, а опет ми дошло да се смијем, — и... и с |
| — теби, будало, јер си ме повео ни сам не знаш куда и јер не знамо шта радимо ни ја ни ти...{S |
| цврчали.{S} И псовао сам, грдио ни сам не знам кога, на силу тражећи кавге и ината, жељен да с |
| заједно, баш код чатрње.</p> <p>Ни сам не знам како сам се онда могао уздржати да не вриснем и |
| ежи!</p> <p>— шапну опет.</p> <p>Ни сам не знам шта ми би у томе часу.{S} Не одговорих му ништа |
| помиње о њима све дотле док се бабо сам не досјети и не исплати му.</p> <p>И кад наплаћује а он |
| да сваки даљи разговор. — Што ја рекнем не пориче се.</p> <p>Зулфага изви главом и чудновато пр |
| опуштеним, готов да заплачем и зајаучем не толико од болова, колико од <pb n="321" /> страха, о |
| асједи чекају нас одавно и чувају да им не умакнемо.</p> <p>По срећи, изненада се однекуда раст |
| м гледао и слушао и да њему ништа о том не напомињем.</p> <p>А кад би се бабо, суморан, мрк, оп |
| ха, једва сам се уздржао да се грохотом не засмијем, стојећи тако међу њима, као јање изведено |
| ам након дужег чекања видио да се Хасан не враћа и да се по свој прилици неће ни вратити више.{ |
| ући шијом. — Он није лош...</p> <p>— Он не смије више ићи у Сулаге — нагласи мајка јаче и преси |
| , изгрдио.{S} Шта више, знајући како он не воли препирати се ни парничити, како му тешко и изаћ |
| <p>— Ама дошао сам послом...</p> <p>Он не одговори.</p> <p>— И преша ми је...{S} Невоља!</p> < |
| још кахве? — запита шапатом.</p> <p>Он не одговори.{S} Причини се као да није чуо.</p> <p>— Хо |
| оковати се драговољно.{S} А ја сам знао не једну, него неколико мајкиних тајни.{S} Зато, вјечит |
| укама, а ни једна ријеч, ни једно слово не може му се разабрати, ни један знак разумјети.{S} На |
| хана прије него се он пробуди и да дуго не чека на њу.{S} Кад би се пробудио, хитала је с ибрик |
| <p>— Због тебе.</p> <p>— А ништа друго не чујеш?</p> <p>— Ништа.</p> <p>— Не чујеш како звечи |
| тријебила.{S} Погледавши једно у друго не проговорише ни ријечи; само се поздравише лаким клим |
| љубећи ме. — Ти... ти никад кумре убио не би...{S} Јадна моја кумра!..</p> <p>Нехотице се освр |
| нешто, и опсовати, а да се нико усудио не би ни оштрије ми одговорити, камо ли да удари и да ж |
| све што никад и никоме за љубав учинио не бих.{S} Њему за инат ишао сам у чаршију, међу чаршин |
| се гади од нечега.{S} Зулфага је, хтио не хтио, морао бјежати испред њега, измицати се, сакрив |
| иковац био...{S} Нико се уза ме усрећио не би...{S} Нико!</p> <pb n="396" /> <p>У мени се тада |
| у голотињу на себи, као бојећи се да ко не види. — Шта је било са мном?..{S} Шта је?..</p> <pb |
| кнути, ни застењати, од страха да ме ко не чује, не опази.{S} Ко зна да се нијесу они трговци с |
| ...{S} Лаже!..{S} Сретни земан иђе и ко не вјерује у то, не треба ни да живи, ни ђецу да рађа, |
| окреше са хајдуцима и пљачкашима „како не би заборавио владати с оружјем«, мајка као да би нан |
| ead>XXXII</head> <p>Видећи да ме никако не може наговорити да примим мираз, Сулага предаде Хати |
| право из три дијела и за коју се никако не би могло рећи да је израсла на лицу, него је неко на |
| p> <p>Неко вријеме сви смо сједили тако не мичући се и не говорећи.{S} И тад се само чуло како |
| нило да он у читавој кући никога толико не мрзи колико мене.{S} Ништа му помагало није ни што м |
| ми пут.{S} Нико ни ријечи не рече, нико не опсова.</p> <p>А то ме опет раздражи.{S} Ослоних се |
| жно, као са болесником каквим кога нико не смије наљутити, нико увриједити.{S} За ручком нудили |
| томе с њиме надметати не може, да нико не зна онако »китити« и онако »вести« као он.</p> <p>А |
| а полако, шапћући, старајући се да нико не чује. — Колико?</p> <p>— Мени не треба ништа, — одго |
| о утонуле у главу. — Планинштарима нико не пријети...{S} Хајдуци ударају на силеџије, зулумћаре |
| их, било је насамо, одвојено, гдје нико не слуша, чак ни ја.{S} Као да је била срамота нека она |
| <p>— <hi>Ја</hi> то знам најбоље и нико не треба да ми их хвали.</p> <p>Сулага осјети сву оштри |
| гладан и како га неста!..</p> <p>И нико не смије да рекне истину, да му све каже, откреше!..{S} |
| икад нијесу могли пазарити а да жестоко не изгрде муштерију и не напсују се и они њега и он њих |
| ни другоме, <pb n="352" /> то додијало не би.{S} Сахати су нам и у таквоме разговору били краћ |
| у главом у Хајкунин витао који се умало не преврну. — Кад су непокорни!..</p> <p>— А што ће ти |
| Зато, вјечито страхујући да их случајно не бих одао баби, и тепала ми и митила ме, мазила.</p> |
| етнути.{S} Одмах се могло познати да то не слути на добро и да ће се наскоро читава земља дигну |
| убијем.{S} Једва сам се савладао да то не учиним.</p> <p>— А оклен Зулфаги <hi>његове</hi> пар |
| се измакну мало и чучну у крај. — Ти то не смијеш...</p> <p>Хасан се лагано подиже и приступи с |
| </p> <p>— Има, има, брате!..{S} Их, што не кажеш одмах?..</p> <p>Сад ће бити — почех ја шепртља |
| х се иза софре.</p> <p>— Једи!..{S} Што не једеш?.. — проговори хоџа, па и сам отре браду махра |
| ро бити.{S} Тако и старији раде, па што не би и ми?..</p> <p>Одмах се споразумјесмо.{S} У рукам |
| и</hi>... сада... <hi>Теби</hi> нипошто не бих невјеру учинио!..{S} Нипошто!..</p> <p>— Ти ми и |
| ати се.</p> <pb n="331" /> <p>— Нипошто не говори тако — прошапута покуњено. — Нипошто!{S} Треб |
| стајали икако?..{S} Рашта?..</p> <p>Зар не би било лакше и једном и другоме да смо заједно, да |
| р си ме повео ни сам не знаш куда и јер не знамо шта радимо ни ја ни ти...{S} Теби, зевзече!..< |
| поче освртати.</p> <p>— Бојим се да нас не опазе — прошапта.</p> <p>— Па шта је?..{S} Нека опаз |
| е Хасан и заклони главу јорганом да нас не гледа онако састављене, приљубљене, срећне. — Ни пре |
| х почели доводити по ноћи, да се свијет не плаши...</p> <p>— Брука!</p> <p>— Срамота!</p> <p>Ха |
| е се измицати натраг. — Кад твоја памет не може...{S} Их!..{S} Како ћу ја?..</p> <p>— Доста! — |
| акар се и љутили један на другога, опет не <pb n="389" /> може да заборави, да омрзне ни он на |
| из авлије и... и сачувао га да га опет не наговоре...</p> <p>— Опет био! — цикне мајка раздраж |
| <p>— Јок!</p> <p>Бојећи се зар да опет не заспим брзо настави разговор о другом.{S} Поче ме пи |
| ли су јастуцима и крпама, да се на пољу не би чуо разговор или препирање.{S} Затим, уносећи се |
| е по образима.{S} Чак се љутио и што му не одговара ништа, што се не брани, не опире, него само |
| ући причање. — Рашта?..</p> <p>— Јер му не вјерујем — одговарао је ватрено, поново ломећи прсте |
| ле, шкиљиле према свима нама. — Ја жену не молим...{S} Ја сам само питао, па...</p> <p>Не доврш |
| митио, улагивао се.</p> <p>Одлазили су не слушајући и не осврћући се више...</p> <p>Једанпут м |
| и Смајил-ефендија не позове, да и он ту не буде.</p> <p>— Ко ће причати, ако њега нема?..{S} Ко |
| пет ја најбоље знам.{S} Нико мом ђетету не може бити бољи пријатељ од мене, — дочека мајка суро |
| миру, и молили по неколико пута да оцу не причам о том, да се не потужим на кога.{S} Толико га |
| кључавали и подупирали мертецима, да их не би какав непозвани гост изненадио; прозоре и пушкарн |
| .{S} И жену и ђецу кад бих имао, ни њих не бих миловао...{S} И њима бих зликовац био...{S} Нико |
| а буду несретни, укажеш ли мало љубави (не жаљења, јер то чини још јаднијим) пружио си утјеху и |
| id="SRP19132_C29"> <head>XXIX</head> <p>Не знам како се и Зулфага познао са Хасаном и гдје се п |
| уги момци онако, на голоме пољу!</p> <p>Не!{S} Он је забадао ножеве у земљу окренувши им врхове |
| м...{S} Ја сам само питао, па...</p> <p>Не довршивши окрену се и пође из собе.{S} Старао се и у |
| алудно свако опирање и затезање.</p> <p>Не проговоривши више ријечи, опет ломећи се, зијевајући |
| дуговлачили, отезали с поласком.</p> <p>Не смијући, зар, да се одмах окрешу са усташима многи с |
| јави и бабо, онако мрк, суморан.</p> <p>Не говорећи ништа и не питајући приступи Арнаутину, кој |
| е увјерио да је говорила истину.</p> <p>Не знам ради чега отпусти она након неколико дана ту ис |
| и сад неће да је остави на миру.</p> <p>Не може — вели — још никако ни смислити, е је он мртав |
| и и кршан чојек — додаде тише. —</p> <p>Не покорава се свакоме, мисли својом главом...{S} А то |
| ново питање: „А да нисам рањен?“</p> <p>Не зазирући више ни од чега, не осјећајући готово никак |
| и нам се као да долази изнад нас, испод неба, из грања оног, те некако и нехотице подигосмо гла |
| не, да га заложи залогајем или да му из неба печени голубови полете у уста!..{S} Какав ми је, б |
| о у мјесец, у звијезде, тражили знакове небеске; причали и препричавали и своје и туђе снове и |
| ј његовој сили и слави, сметали да види небо и сунце, и модре планине, баште са бехаром и зелен |
| авлију, на сунце, — вели — и гледајући небо, ведрину ону, запјевала из свега гласа...{S} А он |
| се склопило изнад главе и заклонило нам небо и сунце Божје, и које својим мрким, дугачким грана |
| унаоколо, купи бакшише што му их остали небрижљиво бацају, а непрестано се осврће и гледа: је л |
| ожеве у земљу окренувши им врхове према небу и затрчавши се прескакао их, прелијетао их, прелиј |
| , утонувши у њу, и раширивши руке према небу, готово ништа говорио није, ништа желио, ништа иск |
| тегну он некако очајно, гледајући према небу. — Ти ћеш опет боље смислити.</p> <p>Мајки као да |
| руке у крви и, раширене, одиже их према небу.</p> <p>И сви приступише и оквасише руке.</p> <p>— |
| ахко обучен, стао би, исправио се украј невелике чатрње у дну авлије, големом, привезаном за ду |
| ла је јорговане, пресађивала албабере и невене, окопавала руже и лехандере.{S} И као да се није |
| <p>— И грмљавине ће бити — додаде стари невесело.</p> <p>— Мене сврбе леђа...</p> <p>Једно млад |
| га.{S} Био је некако снужден, забринут, невесео и, макар што сам стајао баш поред собних врата, |
| S} Нипошто!..</p> <p>— Ти ми и не можеш невјере учинити — одговарао сам мирно, опет га нудећи д |
| стале радине.</p> <p>Сви као да му били невјерни и сви га поткрадали.</p> <p>— Без мудре главе |
| се. -—</p> <p>Никоме за љубав не бих ти невјеру учинио... <hi>Никоме</hi>!..{S} Ево и крви, ако |
| .. сада... <hi>Теби</hi> нипошто не бих невјеру учинио!..{S} Нипошто!..</p> <p>— Ти ми и не мож |
| стране прича о гријеху, а ипак се прави невјешта и неће да га призна.</p> <p>Отргох јој конац и |
| одговори.</p> <p>— И преша ми је...{S} Невоља!</p> <p>Опет ништа.</p> <p>— Ефендија!..</p> <p> |
| >— Ах... не вичи тако... ах!..</p> <p>— Невоља је...{S} Морам викати...</p> <p>— Ах... муко мој |
| а!..{S} Сад барем знам да имам друга за невоље!..</p> <p>Окрену се и пође, а ја као слијепац за |
| и како сам хтио.{S} Осим што сам као од невоље одлазио каткада у мектеб и тамо по два по три са |
| i>слуга</hi>?</p> <p>— Он није дошао од невоље да вас служи, него га је умолила некаква ти тетк |
| ..{S} Ситнице!..</p> <p>— Ти... ти си у невољи био... у јаду...</p> <p>— Нијесам, мајко...</p> |
| ујно, ишчезну.</p> <p>Тога истога дана, негдје иза подне, дође нам Сулага.{S} Био је некако сну |
| кидном зујању читавог једног роја муха, негдје прикривеног.</p> <p>Тек након читава сахата у со |
| тупцима њезиним.</p> <p>Док је говорио, негдје недалеко, у комшилуку, разлијегала се пјесма неч |
| анину, те ми се покаткад причини као да негдје неко чудновато лаје, штекће, подврискује.</p> <p |
| ноћ све јаче и јаче те се чинило као да негдје у даљини хуји вјетар и милује лишће какве непрол |
| Зулфага премамио, отео, уграбио, да је негдје у даљини убије, удави, уништи.</p> <p>И читава с |
| ада тих, пригушен одјек.{S} И цврчак је негдје у грму цврчао и голи, растоварени коњи, привезан |
| д је излазила од куће, и остајао с њоме негдје чак до поноћи.{S} Ни <pb n="279" /> хоџа ни хоџи |
| и се преко читавих винограда и замирали негдје доље, у пољу, одакле као да се неко руга, враћао |
| а их загријемо, — слушали како у даљини негдје, у другим сокацима, циличу тамбуре, звече дахире |
| еба и неколике главице лука, па ручавао негдје осамљен, сакривен од сваког.</p> <p>— Какав је, |
| ао човјека отворено, — вјечито је пиљио негдје у висину, изнад себе, — и на какав дужи говор ка |
| По томе сам одмах и познао да се морало негдје нешто десити, нешто необично, крупно, големо.{S} |
| се кроз гране шандуда и смокава и тамо негдје далеко, далеко у плавој, свијетлој висини тоне, |
| нуо, заглавио, настрадао.</p> <p>Ако су негдје хајдуци дочекали кога, о томе се причале читаве |
| 06" /> на нас, слуша; као да хајдуци ту негдје у засједи чекају нас одавно и чувају да им не ум |
| има се, наклања према свакоме!..</p> <p>Негдје у даљини мукло заклепета звоно.{S} Хасан намах п |
| рече. — И не можеш само <hi>њега</hi>, него и рођену мајку тужити...{S} Она је најкривља...</p |
| ари у земљи, па им мало било госпоства, него још ударили и у силеџиство над њима...{S} А силеџи |
| поломио.{S} И ништа не бих волио тада, него опет преврнути се и опет заспати...</p> <p>Али зар |
| и прашини и ћораво трчати за звонарима, него ће свак тражити висине и ићи према њима својим пут |
| није то била шала каква ни обична игра, него баш права трговина, која нам обојици ћара доносила |
| пет, ви нијесте криви, народ није крив, него је крива судбина, и свак други, и читав свијет је |
| кораку.{S} И ништа ми није било милије, него када би се ушљед моје неподмитљивости почео љутити |
| лије сада нијесу ништа друго ни радиле, него сједећи на ћепенцима прекрштених нога, са необично |
| ло није се могло десити никоме другоме, него само мени или некоме од мојих.</p> <p>Зато поред с |
| отворено гледа очи у очи једно другоме, него у полутами, помрчини, у сјенци старих бршљаном обр |
| га за послове, страховање од немаштине, него друго, друго нешто... ни сам не знам како бих назв |
| овара ништа, што се не брани, не опире, него само шути, шути и смјешка се.{S} Непрестано као да |
| о младо, безбрижно, ђаволасто дјевојче, него као удата жена, која још има толиког сина.{S} И бо |
| .. да запјевам... ама не сама, не себи, него... као што бумбул пјева другоме... теби, ето, баш |
| — Он није дошао од невоље да вас служи, него га је умолила некаква ти тетка — прогунђа Ибрахим |
| је што ми чини штету по кући и авлији, него, бива, отишао и у махалу, на сокак, па тамо начини |
| ни се барем чинило да не само у махали, него у читавом шехеру хоџа није имао правог пријатеља.{ |
| ги као да нијесу ништа друго ни радили, него ишли од махале до махале, па причали и препричавал |
| су ме звали због крупних каквих ствари, него због ситница, беспослица разних.</p> <p>— Шта је? |
| бу. — Не смије га рањена нико његовати, него ми.</p> <p>Ја је пољубих у чело.</p> <p>— Онда при |
| кајући. — Нијеси смио ни пушке опалити, него одмах бјеж’о...</p> <p>— Лажеш!..{S} Ти си први ст |
| више ни спавати у кући, у соби својој, него одлазио у башту и спавао под смоквама, на трави.{S |
| е пристајао за њим као јаран, пријатељ, него готово као слуга, измећар неки.{S} Ако је бабо нап |
| еш у соби да пјеваш да те лијепо чујем, него тамо на авлији...{S} За инат!“...</p> <p>И тако св |
| сена над ђерђеф ниже пјесму за пјесмом, него омалено, ситно дјевојче у мушком одијелу, са свиле |
| више вјерује њему, кога је јуче познао, него мени, с киме је толико друговао.{S} Криво ми и што |
| p> <pb n="347" /> <p>Ни украо, ни отео, него зарадио, лијепо зарадио, својом вјештином и мајсто |
| па га држи...{S} Није он мене оставио, него ево, на твоје очи, казао ми да сам му најдража, и |
| ти. — Мало му је што је зулума починио, него ухватио двије ђевојчице из комшилука, метнуо их на |
| та била кад би се случајно и превјерио, него кад би се спустио дотле да ради и <hi>женске</hi> |
| } Не!..{S} Готово није ни гледао у нас, него му поглед вазда управљен био према оном низу нових |
| није хтио за софром, с осталом чељађу, него носио у торби, о рамену, овећи комад хљеба и некол |
| је то прије слушкиња каква, робиња му, него ли жена, домаћица.</p> <p>Ујутру, прије зоре, диза |
| драговољно.{S} А ја сам знао не једну, него неколико мајкиних тајни.{S} Зато, вјечито страхују |
| не би могло рећи да је израсла на лицу, него је неко наказно и накриво прилијепио за образе, иш |
| лим јој него... него освети Алаховој... него оваком животу...</p> <p>Глава јој клону на раме и |
| и хоћу освету љуцку и волим јој него... него освети Алаховој... него оваком животу...</p> <p>Гл |
| е знао препричати љепше, <pb n="210" /> него су написани — имао је о чему и да прича, и није му |
| чао да хајдуци ћурликају уз двојнице, — него чобани какви, планинштари, дрвосјече.</p> <p>— Их! |
| узвикну љутито, устресајући раменима — него узео пушку и онако, кроз пенџер, погодио га, прело |
| и омрзнуо...{S} И вели: неће ни у кога него у тебе.</p> <p>— И данас ће доћи?</p> <p>— Данас.< |
| на у глави и колико је боља и разумнија него сви домаћини шехерски.</p> <p>— Из зависти што је |
| ога.{S} Осим мајке, која је више лежала него сједила у ћошку једном, међу јастуцима, и ћутала, |
| другом у лице и говорећи више знаковима него ријечима, загледали су оружје, окретали га, чистил |
| са радницима и кметовима више разговара него с њиме.{S} Криво му и што се смије онолико, шали, |
| > <p>Тада, више од страха гледајући крв него од болова, малаксах потпуно.{S} У глави као да ми |
| инат, све послове свршавао много раније него је она мислила и враћа се обично кроз дан, кроз дв |
| ругој чибук, јављао се, обично, доцније него други, поздрављао се са свима и одмах пролазио у п |
| ватру, само да кахва буде скухана прије него се он пробуди и да дуго не чека на њу.{S} Кад би с |
| и опет настављала посао живље и хитрије него прије, желећи зар да накнади оно времена што га ма |
| мирно ми одговорио:</p> <p>— Па шта ће него ти разбит’ главу, кад ти нијеси њему разбио прије? |
| т никог другог не тражи, ни у кога неће него у мене.{S} Макар се и свађали, макар се и љутили ј |
| научена да свега има колико хоће и више него колико хоће, задрхтала је при помисли да би могла |
| ј узгредни прекор био ми је увијек тежи него да ме ударио, ошамарио, истукао.</p> <pb n="278" / |
| аткада грђе додију и постану несноснији него најљући душмани.{S} Сваки дан, након кијамета оног |
| рођења још био необично богат, богатији него четворица других заједно, ипак су га готово сви из |
| некако слободније и рахатније осјећали него најбољи наши знанци и ахбаби.{S} Оружани су били с |
| /p> <p>— Учи се сама, па ћеш боље проћи него ми је мајка прошла — одговарао сам, измичући се.</ |
| ја сам се осјећао некако чилији, лакши него прије и корачао сам брже од Хасана.{S} И на души м |
| ицима, који имају више убистава на души него на глави длака.</p> <p>Други су опет тврдили како |
| о... ја и хоћу освету љуцку и волим јој него... него освети Алаховој... него оваком животу...</ |
| ило ми се као да ништа друго и не чујем него само тутањ онај, страшан, потмуо, необичан тутањ.< |
| p> <p>Док опет ето Сулаге.{S} Није ишао него каскао сиромах, жут, блијед, модар, — онога часа у |
| н, стидан, сметен.{S} Он и не зна друго него служити мајки и превртати хартије.</p> <p>— Зашто |
| преостајало <pb n="342" /> ништа друго него да идем у другу собу, те да потражим Ибрахим-ефенд |
| пет тврдили како то нико други није био него усташи, који се преобукли у турске хаљине и стали |
| Читавим путем нисам на друго ни мислио него шта ћу одговарати и како ћу се бранити...</p> <pb |
| се.</p> <p>И ништа смјешније није било него је испочетка видјети како разговара с радницима, к |
| 30"> <head>XXX</head> <p>Иако није било него само неколико корачаји до Сулагине куће, мени се ч |
| ти?</p> <p>— Отац се о њему мање бринуо него што се ја бринем — дочека мајка брзо и одбаци моху |
| дућан више наличио на пушкарницу какву него ли на бакалницу, трговину...{S} Чак је доводио и н |
| , често сам више наличио каквоме хамалу него беговском сину, кољеновићу.{S} Макар ми се и ругал |
| ви на ружне <pb n="390" /> снове што их недавно снивао.{S} Чак ни Хасанова порука није ме могла |
| ка и присркује кахву.{S} Један заптија, недалеко од врата, чучнуо поред мангале, у руци држи ов |
| лулом и мрка цијев дугачке шишане...{S} Недалеко од ње стајао је Хасан са пребаченим рукама пре |
| засјели по трави и запалили чибуке.{S} Недалеко од нас, у страни, сједили су и лешкарили покра |
| стовима који одавно почели испадати.{S} Недалеко од њега, на ћенару једном, гурила се и хоџиниц |
| њезиним.</p> <p>Док је говорио, негдје недалеко, у комшилуку, разлијегала се пјесма нечија и п |
| х, увијек сам опазио Зулфагу како стоји недалеко, на сокаку, и вреба ме, пази.</p> <pb n="265" |
| што сам, — непрестано мислећи о својим недаћама, — још једнако био узрујан и спреман на инат, |
| улфаги?</p> <p>— Онда их Зулфага, онако недограђене, купио од твоје мајке за своје паре и.. и ј |
| оста често, — по једном и по два пута у неђељи, — ипак се са Хатиџом нијесам много састајао.</p |
| нама, може показивати како је слободна, независна и моћна сада, хтјела је и желила да то и друг |
| /p> <p>Па као да јој и то мало било.{S} Незадовољна, зар, што само у кући, пред нама, може пока |
| — Тхее...{S} Тако је — гунђали су неки, незадовољни што их нећу послушати. — Тааако...</p> <p>И |
| о једну, и одбијати од куће све зване и незване гошће.{S} Тада је приступала и мени, улагивала |
| и и сигурни да ће нас она извући из ове незгоде.</p> <p>Истога дана, пред вече, Јован је однио |
| и одмарали у својим одајама, пробуђени, неиспавани, љутити, скакали су и викали, псовали, грдил |
| во мушке главе; остали су само старци и нејака дјеца, који се нијесу могли пушком ни заметнути. |
| има.{S} И макар што су ми одговори били нејасни, сметени, непоуздани, пажљиво је слушао све и г |
| тењаче!..</p> <p>— Ко се од зеца плаши, нек се не спрема у хајдуке, — одвратих му подругљиво и |
| мировати.</p> <p>— Ко се од зеца плаши, нек се не спрема у хајдуке — добаци Хасан пакосно, не о |
| е у њих...</p> <p>— Хајкуна!..</p> <p>— Нек свак дође и нек свак слуша — кресну Хајкуна одлучно |
| ати су слаби...{S} Остарили...</p> <p>— Нек је хвала Алаху кад ти проговори, а макар врата и ђа |
| еко браде и пружи руку Сулаги.</p> <p>— Нек је сретно — рече отежући. — Ријеч је ријеч и лажи б |
| <p>— одговори он зијевајући. — Свачије нек је башка и свак нек научи својим управљати.{S} Без |
| поносито. — За људе је кавга...{S} Жене нек се не петљају у то...</p> <p>— Она је овђе ханума!. |
| одмах трчао да нађе ватре и да поднесе нек припали; ако је требало што у чаршији купити, погод |
| p>— Хајкуна!..</p> <p>— Нек свак дође и нек свак слуша — кресну Хајкуна одлучно, па и сама погл |
| јевајући. — Свачије нек је башка и свак нек научи својим управљати.{S} Без тога нема среће у ку |
| викну раздражено. — Ти остајеш, а Осман нек иђе...{S} Он ми не треба...</p> <p>Па сама позва Ос |
| м обраслих зидова, кад се чудна тишина, нека разлије унаоколо и кад се само шапатом смије говор |
| вијећа.</p> <p>— Ко хоће да види Алаха, нека излази између зидова — говорио је увијек. — Он је |
| , и они ће бити исти, а ако били оваки, нека их свијех ђаво носи!..</p> <p>Чудна граја и гунгул |
| застиди и збуни.</p> <p>— Што си виђео, нека си виђео, ама о овоме не причај ником — рече брзо, |
| за сна. — Нека ме убију, објесе, утуку, нека муче колико хоће, све сам то сама зарадила...{S} И |
| рчати Зулфаги са најозбиљнијом поруком: нека оставља све послове и нека дође, врати се што приј |
| То?..{S} А шта ће то?</p> <p>— Па...{S} Нека кућа није празна.</p> <p>— Празна?..</p> <p>Опет с |
| зе — прошапта.</p> <p>— Па шта је?..{S} Нека опазе...</p> <p>— Не... не смију нас сад виђети... |
| шта се немој препадати...{S} А дерт?{S} Нека га ђаво носи!..</p> <p>— Напријед! — узвикну и Хас |
| нас гледајући као да се буди иза сна. — Нека ме убију, објесе, утуку, нека муче колико хоће, св |
| т заграјаше обојица и почеше псовати. — Нека затвара!..</p> <p>— Нећу!</p> <p>Авдо, бојећи се н |
| ш ли још кахве?</p> <pb n="394" /> <p>— Нека — одговори јој, не осврћући се. — Не могу...</p> < |
| му. —— Оставите беспослице!..</p> <p>— Нека затвара! — опет заграјаше обојица и почеше псовати |
| се наљутио — додаде она јаче.</p> <p>— Нека...{S} И одљутиће се.</p> <p>— И опет мрмљао, гунђа |
| м с тобом због кметова — вели.</p> <p>— Нека...{S} Договорићемо се сјутра — одговорим јој весел |
| <p>И спуштеним гласом доврши:</p> <p>— Нека га носи ђаво!..{S} А волио бих да је остао спавају |
| се, а не купио ништа!..</p> <p>И срџба нека поче ме обузимати, чудна, пакосна срџба, каква оби |
| оче ме обузимати нека чудна сјета, туга нека.{S} У неколика пута бијаше ми дошло да се сакријем |
| ље, у страни, <pb n="285" /> као стража нека и, — премећући се с ноге на ногу и из све снаге ду |
| еб џаба, он је... он је опет као антика нека, коју треба <pb n="249" /> чувати...{S} И добра је |
| дало као да је између њих двоје настала нека потајна, подмукла борба, у којој је Зулфага непрес |
| ао да смо обојица осјећали да нас чудна нека опасност очекује; зато смо и жељели да се та опасн |
| да, уријетко, освојила би је опет чудна нека сјета, дерт неки.{S} Али то није била више брига з |
| а настаде у хоџиној кући чудна промјена нека.{S} Ни хоџа, ни хоџиница, ни Хасан, ни Хајкуна ниј |
| ачко, тијело и мени се пријатна топлина нека поче разлијевати по прсима, по читавом тијелу.{S} |
| нао ријечи проговорити.{S} Чудна слутња нека, необичан, јак страх нагло ме поче обузимати.</p> |
| а, чак ни ја.{S} Као да је била срамота нека онаквоме јунаку дуго разговарати са женом, макар и |
| се.</p> <p>Тада ми дође као несвјестица нека, малаксалост.{S} Сасвим изнемогао узвалих се и кло |
| и, — рече меко, готово тепајући — а сад нека ти је просто...</p> <p>— Зар? — цијукну Зулфага и |
| м како мислим.</p> <p>Изненада ме обузе нека чудна љутња.{S} Криво ми што он, Хасан, јаран ми и |
| јом поруком: нека оставља све послове и нека дође, врати се што прије.</p> <p>— Оставио си ми с |
| све њихове љубазности поче ме обузимати нека чудна сјета, туга нека.{S} У неколика пута бијаше |
| >Отада се између нас двоје отпочела као нека борба, инат неки; отада управо и почиње моје право |
| у робу и дозивало муштерије, диже се, у нека доба, кроз све махале једне голема граја, каква се |
| њима Јована, оног истог Јована, који је некад са мном продавао робу по махалама и хтио отворити |
| са оним сељачетом, са Јовицом, који ми некад бијаше разбио главу.</p> <p>Био је, додуше, још ј |
| — рече одсјечно, бацајући ми пред ноге некакав нож, двије пушчетине и торбу. — Дижи се!</p> <p |
| — брзо дочека Зулфага и поново му даде некакав знак. — Он увијек мало једе...</p> <p>— Хм...</ |
| од страха, од чега ли, посрнух у хендек некакав, падох ничице.</p> <p>Диже се чудна граја и нек |
| агом, изненада ми ступи не дућан човјек некакав.{S} Умотан је био у голему, црну струку, чији с |
| кијамет... поменуо је затим и бабу, сан некакав, и на крају надодао како се боји... боји...</p> |
| ита јаче, гледајући изнад себе у пешкир некакав што је висио на зиду. — Како то?..</p> <p>— Ја |
| } Знаш...</p> <p>И намигнувши, чудноват некакав знак даде му руком.</p> <p>— Хм...{S} Па баш и |
| аптавати с бимбашом.{S} Тргну му у руку некакав замотуљак и овај га брзо спусти у џеп.{S} Причи |
| и иза каната, мислећи зар да је теферич некакав или да се нечувена чуда догађају.</p> <p>Граја, |
| у старој мусандери клопара и чепрка миш некакав, док напољу фијуче и цијуче вјетар засипљући сн |
| да, намјести као страшило неко, човјека некаква, слична Црногорцу, са големим, дебелим турбаном |
| невоље да вас служи, него га је умолила некаква ти тетка — прогунђа Ибрахим ефендија у браду. — |
| учени по народу, па узгред натрапали на некаква сељака, који је покрај своје њиве под дрветом ј |
| је споменуо некаква харамбашу, Стојана некаква, неке рањенике, бој, окршај, кијамет... поменуо |
| , непрестаног шуштања, цичања, звиждања некаква, што толико сличи цвиљењу, уздисању, јауку нечи |
| е крилима, неко као да поврисну, залупа некаква канта, заклопараше нечије нануле, зациликта рез |
| пошто би она приступила, показивао јој некаква слова, бројеве, — иако није знала ни читати ни |
| и.</p> <p>Чуо сам само како је споменуо некаква харамбашу, Стојана некаква, неке рањенике, бој, |
| јећем, међу шебојима, и токорсе прешива некакве хаљине, крпе.{S} Опазивши ме, остављала је поса |
| м се чак у подрум и тамо се сакријем за некакве сандуке.{S} Три сахата остао сам сакривен за са |
| е стајала пред собом и брижљиво чистила некакве хаљине, препријечи ми пут и хтједе ме зауставит |
| к је доводио и некакве Арнауте, дивљаке некакве, полуголе и одрпане, и — не питајући ме, — сјед |
| шу, са бисагама из којих им провиривале некакве крпе, са <pb n="319" /> теркијама на којима су |
| и му све новце што их наплатио за земље некакве...</p> <p>— То је Зулфагин момак! — прекидох га |
| S} И постуле, камење, духан-кесе, гране некакве осуше се на њега, оборише му турбан с главе и р |
| ни бити на сметњи или неће...{S} Хаљине некакве разбаци по сандуцима и по роби, заклони ми робу |
| сет дана...</p> <p>Затим, из мокре крпе некакве, која је заударала на зној, истресе нешто духан |
| — пита узбуђено. — Ко?</p> <p>— Агинице некакве говоре: како ништа немаш, како ћеш у њих просит |
| алницу, трговину...{S} Чак је доводио и некакве Арнауте, дивљаке некакве, полуголе и одрпане, и |
| не гунђајући никад.{S} Тамо јој носио и некакве поклоне што их слала ко зна коме, и у замјену д |
| би.</p> <p>Једнога дана, поклањајући ми некакве лопте, као у шали напомену како ће ми поклонити |
| о, да узме.{S} Затим брзо поче уклањати некакве сахане са серђена и редати их по тлима, уз огњи |
| ало и забаталило се, мајка по препоруци некакве стрине, тетке ли, узе једног субашу, Зулфагу не |
| х, великих казана бакрених, продавао им некакве ситнице и мијењао с њима за барут, за фишеке, з |
| Зулфага је излазио пред мајку, износио некакве тужбе, рачуне и сенете, старајући се и упињући |
| >Повалише нас, једнога за другим, преко некакве ониске клупе, затегоше нам димије и ударише по |
| p>— Пошље... пошље ти и мајка ударила у некакве грађевине... задужила се, запетљала још више... |
| амо ако те не покваре хунцути и ниткови некакви и ако ти је не помуте...</p> <p>— Какви хунцути |
| Коњицу, гдје су ме донијели и оставили некакви путници, који се међусобно порезали и платили х |
| узалудно.{S} Неколике муштерије, сељаци некакви, свратише се, уљегоше у дућан, и држећи руке на |
| она причала.{S} И највише нам причала о некаквим маћехама, о женама које су обично биле шејтанс |
| " /> сам се већ трећи дан и у друштву с некаквим сељацима пошао у Мостар.</p> <p>Кад сам закуца |
| ну, опра и намазавши широку, танку крпу некаквим жутим, гњецкавим мехлемом, што га уза се донио |
| чно кроз дан, кроз два, носећи узгред и некаквих пешкеша и понуда разних.</p> <p>Једанпут само |
| тужан.{S} Џепови му вазда били препуни некаквих хартија, тефтера и писама и, кад год би мајка |
| pb n="290" /> прикрадати неко.{S} Момче некакво, високо, танковијасто, са тешким траболозом око |
| , народ који јауче за добром, за славом некаквом, за слободом, а сам пјан, дремован, дембеласт, |
| ћи чисти врата и пенџере, трља их крпом некаквом, запе ми ријеч у грлу.{S} Заборавих на све.</p |
| та!..</p> <p>— Јадниче!..</p> <p>Па узе некакву књигу и поче је прелиставати.</p> <p>— А ја сам |
| ред њега, на тлима засјео други, метнуо некакву хартију на кољено, па записује нешто, непрестан |
| окрханим канијама, стару, зарђалу пушку некакву и три улупљене фишеклије, окити се и наоружа по |
| и да ће их он, онако бистар и проницав, некако пронаћи и ухватити, да ће им први ући у траг.</p |
| смокава, и ораха, и љешника.{S} Она је, некако, увијек била љубазнија према нама, нарочито прем |
| испросити — настави након дуже почивке, некако пакосно, као дражећи га.</p> <p>— Казао си да ће |
| у оштрицу, и, као заклањајући се за ме, некако поребарке крену напријед.</p> <p>— Хајдемо — реч |
| и и позвецкујући њима весело улазиле и, некако поцупкујући и скакућући, претрчавала преко авлиј |
| и убити?..</p> <pb n="251" /> <p>Па би, некако и нехотице, застала пред огледалом и почела попр |
| почео звиждукати или, стиснутих очију, некако попијевати кроз нос, шуњкетати.</p> <pb n="258" |
| учити, гњавити, набијати на колац?..{S} Некако бесвјесно повукох се још дубље у шибље и збацих |
| отовина, — ако је доиста толико било, — некако и сувише брзо потрошила.{S} Готово да је Зулфага |
| и да другују с њима.{S} Хасан због тога некако постиђено спусти пушку поред себе и сједе међу њ |
| <p>— Познајеш ли ме? — подвикну струка некако весело, па заигра насред дућана и нагло се рашир |
| нажно повуче.</p> <p>— Чекај — прошапта некако њежно, молећи, па разгрну фереџу и погледа ме св |
| њен, измичући се на леђа, изиђе из собе некако нечујно, ишчезну.</p> <p>Тога истога дана, негдј |
| ворио, свак распитивао за њих.{S} И све некако тихо, прикривено, са страхом неким, као да хајду |
| сти дан након његова одласка постала је некако сметена, збуњена, усплахирена.{S} Момци су долаз |
| се клиса, лопте, сакриваче.{S} И све је некако више сличило весељу каквом нето оплакивању погин |
| {S} Напошљетку најмлађи од њих, који је некако изгледао и најприсебнији, поче причати и казиват |
| на смијех.{S} Кад је дошао, изгледао је некако сметен, збуњен, стидан.{S} Потрчао је да пољуби |
| е одлучно пошло на боље.{S} Изгледао је некако и задовољнији, веселији.</p> <p>Почео се љепше и |
| их ријечи; једино међу њима изгледао је некако блажи, питомији.</p> <p>— Људима које је Алах ос |
| ја и сваки који би приступио осјећао је некако као да се приближује својој кући, дому своме...{ |
| е иза подне, дође нам Сулага.{S} Био је некако снужден, забринут, невесео и, макар што сам стај |
| гову присуству и страшивице се осјећале некако јаче, храбрије, те се и они заклињали по неколик |
| очију и око носа ишарале га и направиле некако старијим, смјежураним, а мишићи на десном образу |
| и кад наусница нагари...</p> <p>Тада ме некако обузе чудан стид, изненада.{S} Сметох се, збуних |
| ти ћеш га одбити?..</p> <p>Гледајући ме некако постиђено, мазећи се, обгрли ме око врата и прив |
| у неким часовима <pb n="314" /> постане некако лаковјеран, злокобник, гатало, а у шуми оној, у |
| <head>XIV</head> <p>Мало помало и ја се некако одомаћих у хоџиној кући.{S} Готово сасвим почех |
| ударио на ме... на мајку.</p> <p>Па се некако спуза низ миндерлук, готово паде на кољена и поч |
| з намјештаја, зијале су оне и црниле се некако, као након навале хајдука, као након пожара.{S} |
| листовима, почеше ми играти, трзати се некако, грчити, и при сваком њиховом трзају као да ме н |
| боли сад...{S} Добро сам — једва сам се некако могао прибрати и одговорити јој. —</p> <p>Ништа. |
| а и начинила као мало кубе, провучем се некако, сав изгребан и одрпан, кроз шибље и сакривен од |
| знад нас, испод неба, из грања оног, те некако и нехотице подигосмо главе и погледасмо у висину |
| е, и њу, и свакога гађати као кумру, те некако и нехотице устукнем и повучем је за собом.</p> < |
| <p>— Добро и ваљано момче моје, — рече некако меко, сажаљевајући — срце ти је исто као и у мај |
| > <p>— А ја те чекала на пенџеру — рече некако тужно, снуждено. — Наслонила се на демире, међу |
| ајка је, шта више, иза тога постајала и некако мекша, њежнија, блажа.{S} И, желећи зар да загла |
| трзну руком, гурну ме мало унапријед и некако заповједнички откреса:</p> <p>— У руку хоџу, чап |
| крв јој отворио.{S} И кад она застаде и некако зачуђено погледа у рану, он се сав стресе, бржеб |
| смате прси све до појаса, рашчешља је и некако мукло, отегнуто запита:</p> <p>— Шта ћете?..</p> |
| сама опере.{S} Отирући и обгрлила ме и некако збуњено, сметено промуцала:</p> <p>— Спремај се. |
| мену, извије танке обрве, напући усне и некако дурљиво, мазно, као дијете коме отимају лутку, о |
| тао крај каната, опустио руке низа се и некако изморен малаксало цикнуо:</p> <p>— Рођо!..</p> < |
| > <p>И опет ме обузе чудан страх неки и некако нехотице приљубих се уз Хасана, јаче стежући пуш |
| д којих се стаклиле мутне, влажне очи и некако пријекорно звјерале, шкиљиле према свима нама. — |
| >Она устукну мало, заклони лице руком и некако покуњено, постиђено, погледа ме једним оком испо |
| им. — прошапта момче да се једва чуло и некако поплашено, блесасто, поче нас гледати све троје. |
| Како ћу ја?.. — ускликну он задивљено и некако поплашено поче се измицати натраг. — Кад твоја п |
| p>— Је ли вам необично, момци? — тихо и некако подругљиво запита стари, окрећући нам се. — Ви, |
| новим, свиленим димијама, кад ме опази некако поплашено устукну натраг и одиже руке.</p> <p>— |
| говарали, шапутали.{S} И сви ме гледали некако меко, питомо, сажаљевајући.{S} Ако би прошли пор |
| ада и још онако оружани.{S} Сви су били некако мирни и равнодушни; гуркали су и даље у ватру и |
| ту, а мене зове...</p> <p>И све говори некако жалостиво.{S} Каже: „Додијао сам вам, па ме и не |
| Свиђа...{S} И баби се свиђа — одговори некако заносно.</p> <p>— Ех?..</p> <p>Она накриви главу |
| видио нијесам и који су се у нашој кући некако слободније и рахатније осјећали него најбољи наш |
| и било да сам болестан, — одговорим јој некако пакосно, осорно, примичући се са чудном, лудом ж |
| остати.</p> <p>Са села се враћао увијек некако суморан, забринут, тужан.{S} Џепови му вазда бил |
| исплати му.</p> <p>И кад наплаћује а он некако окреће главу, стиди се, снебива, као да ради неш |
| моја памет? ..{S} Каква?.. — отегну он некако очајно, гледајући према небу. — Ти ћеш опет боље |
| има, псовком...{S} Хасан се још и држао некако и, кад сам себе на силу соколећи, усиљавао се да |
| опазисмо како је у пошљедње доба постао некако обазривији, пажљивији и како чешће обилази врата |
| вати.</p> <p>За чудо, ја сам се осјећао некако чилији, лакши него прије и корачао сам брже од Х |
| тлуцале, нос при врху поцрвенио и дошао некако тањи, а очи, крупне, влажне очи њезине, помутиле |
| акон сваког разговора о њему ја сам био некако веселији.{S} Лакше ми било на души и слађе сам с |
| учу у лице.</p> <p>И одмах би се скупио некако, покуњио се и пошао.</p> <p>Мајка је гледала за |
| аве као магаре какво и одмах се осјетио некако силнији, јачи.{S} Могао сам се опет подигнути и |
| јетљено ватром, свијетлило се, блистало некако, очи јој се пламиле, сијале, а црвена шамија на |
| и, видећи како је сви слушају и гледају некако друкчије, мекше, питомије, сада тек као да осјет |
| , изненађен, погледа и на ме и на мајку некако лукаво, испитујући, па лагано, тихо, ступи у соб |
| у усташи жене, кад тако питаш! — отегну некако осорно. — Јунаци су оно, болан, а ми смо нико и |
| ма.</p> <p>— И зато се наљутио — отегну некако ђаволасто, дражећи ме. — Зато?..</p> <pb n="373" |
| нуо некаква харамбашу, Стојана некаква, неке рањенике, бој, окршај, кијамет... поменуо је затим |
| и ћутала, све су жене галамиле, викале, неке се и смијале.{S} Чибуци ни сад нијесу били заборав |
| се, токорсе да је тјеше и разговоре.{S} Неке су доводиле и дјецу са собом, бојећи се зар да их |
| га и на села, токорсе да јој посвршава неке послове, те да га тако барем за неколико дана отје |
| и, оној и јуришао сам <pb n="226" /> на неке, ударао, док напошљетку, и сам окрвављен и изгреба |
| Једва сам се савладао да не налетим на неке и не почнем их ударати...</p> <p>Погледавши око се |
| их разлога за то, — ипак осјети е му са неке стране пријети опасност, те се унапријед, често и |
| аха, од осјећања своје немоћи, од срџбе неке на самога себе.{S} И дође ми да викнем у помоћ, да |
| : какве ће наредбе да изда за винограде неке, шта ће да им каже, а она је само муцала, петљала |
| .</p> <p>Ради тога удари у чудне работе неке, у праве махнитлуке.{S} Брзи и изненадни прелаз из |
| <p>Мајка, нестрпљива, поче размјештати неке ствари но соби, које као да јој на путу биле.{S} П |
| и намети разни, — остављали су домове, неки их и палили, и придруживали им се.{S} У многим кућ |
| жан повратити.</p> <p>Једанпут је, чак, неки Хасан Арнаут хтио и на башту му покрај куће да уда |
| у почели јењавати.</p> <p>Али, за чудо, неки необичан страх поче ме све више и више обузимати, |
| и момак тихо. — Све клону, ослаби...{S} Неки почеше бјежати бацајући оружје, а неки се и сакриш |
| у и о Авдаги и причали о нападачима.{S} Неки се правили и као да их познају, иако их, — увјерен |
| он оставио много готовине иза себе.{S} Неки су поуздано тврдили да је преко стотину ћемера сам |
| о махале, па причали и препричавали.{S} Неки су опет, у жељи да што ново изнесу, измишљали прав |
| обичају, улагујући се, умиљавајући.{S} Неки су ми говорили како се и у кахви састају много и к |
| Неки почеше бјежати бацајући оружје, а неки се и сакрише...{S} И ето:.. таки и остадоше у живо |
| ћника? ..{S} Или су мислили да сам луда неки, који је побјегао од куће, отргнуо се и беспосличи |
| оштеном науком</p> <p>— брзо одговорише неки, старајући се да пред паметним човјеком и они изгл |
| о ми се као да су ми сви ти људи ахбаби неки, давнашњи знанци.{S} Са сваким од њих побратио бих |
| ане.{S} И хтјела да се покаже као јунак неки, делија, мушкобана.</p> <p>У дну авлије, готово од |
| ријатељ, него готово као слуга, измећар неки.{S} Ако је бабо напунио лулу, он је одмах трчао да |
| нас двоје отпочела као нека борба, инат неки; отада управо и почиње моје право <hi>житије</hi>, |
| авало ми се увијек и као да чујем шапат неки и пригушено грцање, јецање.{S} Сваки пут нешто као |
| нам је као да смо пронашли нови свијет неки, дворе вилинске, о којима нам се у дјетињству тако |
| акуца.</p> <p>Тада настаде чудан клепет неки и комешање унутра, у авлији.{S} Закакоташе неколик |
| ојила би је опет чудна нека сјета, дерт неки.{S} Али то није била више брига за послове, страхо |
| /> <p>— Тхее...{S} Тако је — гунђали су неки, незадовољни што их нећу послушати. — Тааако...</p |
| але.</p> <p>И опет ме обузе чудан страх неки и некако нехотице приљубих се уз Хасана, јаче стеж |
| , бедевији, и намјестио ту као креветац неки, да може поред ње и ноћивати, спавати.{S} И оно ор |
| ав је...</p> <p>— Здрав — потврдише још неки.</p> <p>Авдо ме подухвати испод пазуха, подуприје |
| а не шибају...</p> <p>— Удрите!</p> <p>Неки, затежући, мрштећи се, приступише.</p> <pb n="239" |
| стењати још јаче и, као болесник какав, неким меким, изнемоглим гласом избаци:</p> <p>— Ах...{S |
| енуо кадикада, са момцима и са јаранима неким, према Црној Гори, да се тамо окреше са хајдуцима |
| лне прашине изгледала пепељаста, — и на неким мјестима помало поткопан.</p> <p>— Ено га! — узви |
| као што обично сви слабићи стрепе пред неким који је моћан и јак.{S} Доста је било да их само |
| у устајале из својих дућана и са чудним неким задовољством гледали за њим.{S} Махала читава пон |
| све некако тихо, прикривено, са страхом неким, као да хајдуци већ и по чаршији ходају и свете с |
| и и голубови, и Зулфага, као са страхом неким, приступи им и лагано, тихо, пажљиво, закуца зарђ |
| више мучити.{S} И најпаметнији човјек у неким часовима <pb n="314" /> постане некако лаковјеран |
| ло се видјети како, из кућа и из дућана неких, немилосно лете и папуче, и нануле, аршини, калуп |
| неколике кокоши и заклепеташе крилима, неко као да поврисну, залупа некаква канта, заклопараше |
| огоди!</p> <p>— Ко је?..</p> <p>— Неко, неко...{S} Погађај!..</p> <p>— Да није...?...</p> <pb n |
| мљава, Ајкуна цикну и отскочи у страну, неко јаукну, неко поче псовати.</p> <p>Савладаше га, св |
| цикну и отскочи у страну, неко јаукну, неко поче псовати.</p> <p>Савладаше га, свезаше.</p> <p |
| у, прихвати ме тада, одиже од земље.{S} Неко ме зали и водом по лицу и од студени оне стресох с |
| а, као да ме гризло нешто, пекло ме.{S} Неко као да ме прекоравао, е сам и сам био рђа, кукавиц |
| лабе, напукле, како су украдене чак.{S} Неко се одострага још усуди да у оној гунгули и гурне Ј |
| и. — Погоди!</p> <p>— Ко је?..</p> <p>— Неко, неко...{S} Погађај!..</p> <p>— Да није...?...</p> |
| о нешто новаца уложило их све у робу, а неко је, богме, грабило и ствари из куће и продавало их |
| као што најчешће и одговара човјек кога неко или неће или не може да разумије. — То је мој одго |
| ју те ми се непрестано причињава као да неко пристаје за мном, као да ме узастопце прати.</p> < |
| у.{S} Једнако нам се причињавало као да неко пази <pb n="306" /> на нас, слуша; као да хајдуци |
| еднем и ја, одмах поред њега.</p> <p>За неко вријеме обојица смо сједили тако, нијеми, непомичн |
| се са овим свијетом мучно је, — дочека неко иза леђа, зијевајући. — Никад више сунца не виђети |
| Међер је стари хоџа опет бољи — дочека неко одострага и указа на старог хоџу, који је, смирени |
| гледасмо у висину.</p> <p>— Мора да иде неко — једва се присјетих ја и почех га теглити за рука |
| гло рећи да је израсла на лицу, него је неко наказно и накриво прилијепио за образе, ишао је ул |
| уда.</p> <p>И ми сви мишљасмо да нас је неко одао, потказао хоџи.{S} Хасан је сумњао у ме и поч |
| е, ни за ким пристајао; чак и кад му је неко требао, није му знао ласкати ни улагивати се.</p> |
| те ми се покаткад причини као да негдје неко чудновато лаје, штекће, подврискује.</p> <p>Језа м |
| мах као да ми се сасуши грло, као да ме неко поче давити.</p> <p>— Зулфага је то видио и зато с |
| студен ми се прели преко леђа као да ме неко хладном водом полијева, обје руке као да ми се изн |
| меса болио ме.{S} Било ми је као да ме неко читав дан ударао са врећом препуном пијеска, те ми |
| , и при сваком њиховом трзају као да ме неко боцкао безбројним иглицама, трњем.</p> <p>Тада, ви |
| о причати и онако тумачити.{S} Кад мене неко похвали да лијепо причам, увијек се сјетим хоџе и |
| га у читаву шехеру наста чудно комешање неко.{S} Ако који рањеник није био смртно рањен, ако је |
| и негдје доље, у пољу, одакле као да се неко руга, враћао се кадикада тих, пригушен одјек.{S} И |
| устила рукаве низ мишице.{S} И обоје се неко вријеме гледали нијемо, ћутећи.{S} Затим би се поч |
| ми.{S} Ноге ми задрхташе, стресох се, и неко као да ме прикова на мјесту.{S} Пуцањ, још јачи и |
| ох ничице.</p> <p>Диже се чудна граја и неко зазва у помоћ.{S} Замало, па се око мене окупи чит |
| лухивати.</p> <p>— Иду, иду — као да ми неко непрестано шапће на ухо, чупка за косу а звоно оно |
| че примицати, <pb n="290" /> прикрадати неко.{S} Момче некакво, високо, танковијасто, са тешким |
| , готово као да је и сама жељела да јој неко говори у кући, да граје, ларма.{S} И зато је најче |
| приближили Сулагиним вратима истрча нам неко у фереџи у сусрет и поче ме дрмусати.</p> <p>— Сма |
| одмах поред зида, намјести као страшило неко, човјека некаква, слична Црногорцу, са големим, де |
| p> <p>— Устани!..{S} Устани!.. — чух, у неко доба, како ме зове Хасан, псујући и звекећући ми о |
| олико пута и све јаче, све јаче...{S} У неко доба причини нам се као да долази изнад нас, испод |
| ам све бјешњи, љући, раздраженији.{S} У неко доба готово ништа не бих волио толико колико да ми |
| стењао:</p> <p>— Дај!..</p> <p>Једва у неко доба један од путника застаде.{S} Заустави коња, п |
| ово посвађао с њиме, поџавељао се, да у неко доба не зачух разуздан, здрав смијех нечији, — кој |
| илти и по чекмеџи с новцима, те ми је у неко доба дућан више наличио на пушкарницу какву него л |
| <p>Зарада је расла све више и више и у неко доба толико смо се били осилили да смо чак почели |
| ет падала по трави, ваљала се.</p> <p>У неко доба чинило се као да је мајка жељела да се сасвим |
| — Нема крви!..{S} Није рањен!.. — викну неко загледајући. — Здрав је...</p> <p>— Здрав — потврд |
| <p>— Доћи ће он и сам — као да ми шапну неко, те се опет смирих и прихватих за посао...</p> <p> |
| та, не рекох ријечи.{S} Као да ме гурну неко, брзо, без размишљања, скочих са ћепенка и потрчах |
| маглити.</p> <p>Немоћан и слаб остадох неко вријеме тако, сједећи у трави, с рукама у крило оп |
| > <p>— Њега?</p> <p>— Шибајте!..</p> <p>Неко дохвати три-четири шибе и добаци им.{S} Они не при |
| а?..{S} Не знам...{S} Хајдемо!..</p> <p>Неко вријеме стајали смо и кошкали се међусобно: час је |
| да сам вазда с вама...{S} Ех!..</p> <p>Неко вријеме сви смо ћутали.{S} Мајка је гутала димове |
| пажен и непримијећен ни од кога.</p> <p>Неко вријеме ишли смо обојица тихо, лагано, не говорећи |
| ама што сам их од Хајкуне добио.</p> <p>Неко вријеме сви смо сједили тако не мичући се и не гов |
| као да сам у томе часу угледао сродника неког, блиског сродника који ми најмилији био, и срце м |
| {S} У њему као да је гледала избавитеља неког, добротвора, у њему, готово, гледала све...</p> < |
| а попијевају.</p> <p>И, из чудног ината неког, и мени се прохтједе да запјевам, да пустим глас. |
| ише.{S} Било ми као да сам се ослободио неког големог терета који ме давио, притискивао, мучио. |
| ијати уза се, као да ме брани, отима од некога...</p> <p>Једне вечери, пошто је обдарила и отпу |
| ивао да на њ пази, опет су увијек слали некога по ме, поручивали, звали ме.</p> <p>И није да су |
| p> <p>— Бива: ја једва чекао да угледам некога, па одмах и да се крвим с њиме!..</p> <p>— Мораш |
| е, тетке ли, узе једног субашу, Зулфагу некога, намјести му и уреди у кући собу једну, у којој |
| S} Све као да је било у чудној грозници некој, све се комешало, врело.{S} Све се и прибијало је |
| и пуцањ одјекну кроз читаву планину, а неколика листа букова, погођени куршумом, залепршаше и |
| ара, на изгладњелим мршавим коњима и по неколика крда стоке, крупне и ситне, од чије рике, буке |
| имати нека чудна сјета, туга нека.{S} У неколика пута бијаше ми дошло да се сакријем куда, да п |
| и...{S} За трговцима се отегла сеисана: неколике кириџије, са камџијама у руци, ишли су поред с |
| збацујући неслане шале о домаћинима.{S} Неколике дјевојчице које је сретао путем изненада је за |
| па потрча као сулуд, не осврћући се.{S} Неколике пушке запуцаше за њим, заграјаше свиколици, по |
| ећи, зазивање ми није било узалудно.{S} Неколике муштерије, сељаци некакви, свратише се, уљегош |
| <pb n="255" /> и, разасувши по димијама неколике прегршти мохуна, чистила их, тријебила.{S} Пог |
| дале по јастуцима; испод шише жутиле се неколике обвехле дуње од којих читава соба мирисала, а |
| p>— Шта вам је, несретници? — заграјаше неколике чаршинлије, мијешајући се међу нас и развађају |
| омешање унутра, у авлији.{S} Закакоташе неколике кокоши и заклепеташе крилима, неко као да повр |
| у торби, о рамену, овећи комад хљеба и неколике главице лука, па ручавао негдје осамљен, сакри |
| да отспава, ни са комшијом да попије по неколике кахве, и који хоће читав ред чаршиски наопако |
| војим теферичима.</p> <pb n="218" /> <p>Неколике слушкиње, које је мајка најмила из махале зади |
| кроз нос и, како јој очи бијаху влажне, неколико их пута отирала, а Хатиџа је, лежећи поред ње, |
| разносиле робу по махалама, међу жене; неколико торбара опремио сам чак до црногорске границе, |
| ича нешто, да објашњава. <pb n="358" /> Неколико рука, уз необичну дреку, прихвати ме тада, оди |
| рштећи се и постајући све немирнија.{S} Неколико пута чинило ми се као да ће га зауставити, зов |
| силе као да се више нико бојао није.{S} Неколико табора, који су пратили тајин у Никшић, дочека |
| познао са Хасаном и гдје се познао.{S} Неколико пута сам их видио како заједно пролазе чаршијо |
| хартије.</p> <p>— Зашто га ружиш тако — неколико пута питао сам Сулагу, прекидајући причање. — |
| за свако по неколико гроша џепашлука, а неколико пута слао ми и слаткиша и других понуда, које |
| о отимали залогаје један другоме.{S} За неколико минута шкипић је био сасвим празан, а ниједна |
| е чаршија затварала одмах, опустјела за неколико минута, а преплашени трговци ми дућанџије голо |
| ше и покорити их, поломити, уништити за неколико дана.</p> <p>Казивали су и како је нишанџија м |
| ва неке послове, те да га тако барем за неколико дана отјера од себе, да га одстрани.{S} Па ни |
| :id="SRP19132_C5"> <head>V</head> <p>За неколико дана након погибије бабине у кући нам је био н |
| , а све стрепило, плашило се.</p> <p>За неколико дана Хасан је непрестано одлазио у чаршију и н |
| ницама на глави, збијали се око њега са неколико страна; између њих мотљале се, обилазиле кириџ |
| као да тамо сједи огроман див какав са неколико глава на раменима и са неколико рука.{S} Кикот |
| пролазити, његов мрки, мишасти кров са неколико оџаке на тјемену, из којих се увијек извијао т |
| и, а златне ките од барјака, орошене са неколико капи, почеше се прелијевати као да се међу њим |
| сплетеном косом, разбаченим рукама и са неколико капи крви на образима, дрпава, дроњава, готово |
| акав са неколико глава на раменима и са неколико рука.{S} Кикот, цика, граја, врисак непрестано |
| као да десетина њих у један исти мах са неколико страна хакћу и подвикују.</p> <pb n="313" /> < |
| модар, — онога часа учинило ми се да је неколико боје промијенио, — са широко отвореним устима |
| учинити ништа...</p> <p>Хатиџа, која је неколико пута долазила до врата и враћала се, напошљетк |
| сматим прсима његовим...{S} Хоџиница је неколико пута мирно одбацивала кошуљу и продријемала ма |
| p> <p>— Пхи, погане радње! — говорио је неколико пута, мрштећи се и отпљуцкујући у страну. — Тр |
| > <p>— Кроз двадесет...{S} Превићемо је неколико пута.</p> <p>Пошто је бербер отишао, уљезе и Х |
| у страну.</p> <p>Напошљетку, кренуше се неколико њих пред бимбашу.</p> <p>— Аман, — повикаше уз |
| — Добра ти срећа, Турчине! — отповрнуше неколико њих једногласно, подижући главе.</p> <p>Почеше |
| ет је мислила о рачунима...</p> <p>Кроз неколико мјесеци као да није више било ни пријатеља ни |
| што то и други ортаци раде.</p> <p>Кроз неколико дана он је већ носио кроз чаршију, у зембиљу ј |
| ио дати.{S} Одвојио и нешто готовине, и неколико кућа кметова, и десетак винограда, и све дао.{ |
| и он, одбаци од себе и чинију с алвом и неколико гурабија што их држала у крилу.{S} Остале жене |
| е и изјадао се.{S} Пољубио јој и руку и неколико пута поклонио се до земље.{S} А већ сјутрадан |
| p> <p>— Зар и овђе?</p> <p>Стари извади неколико упечених кромпира и поче их љуштити.</p> <p>— |
| атворим и да се сакривам.{S} Зулфага ми неколико пута пролазио испред дућана весео, насмијан, з |
| мијешно, — морао сам поскочити, ђипнути неколико пута и нагло прихватити за алку једну, само да |
| ти, маши се у џеп и, не гледајући, баци неколико маријаша преда ме, у прашину.</p> <p>— Ето.</p |
| ти и наставити пут.</p> <p>Опет сретнем неколико људи.{S} Један иде напријед са старим, смрдљив |
| <p>Не знам ради чега отпусти она након неколико дана ту исту слушкињу, која је и спавала с њом |
| C10"> <head>X</head> <p>Пошто је продао неколико кметова и новце предао мајки, Зулфага за дуго |
| ачући. — Да је моје ја... ја бих продао неколико кметовских кућа...</p> <p>Непоштени су, краду, |
| овољно.{S} А ја сам знао не једну, него неколико мајкиних тајни.{S} Зато, вјечито страхујући да |
| омишљао нијесам никако да ће он сам, до неколико дана, доћи ми у дућан и сам ми се јавити.{S} К |
| SRP19132_C23"> <head>XXIII</head> <p>До неколико дана отишао сам кадији.{S} Био то омален, широ |
| >— Душе ми...{S} По читав дан једва ако неколико залогаја изједе...</p> <p>Хоџа се ухвати за бр |
| руму, око нога ми, као да се испреплело неколико пушака, око њих се разасуло стотинама маријаша |
| се сви у кући.{S} Момци, којих је било неколико, ако би се заиграли и заговорили кад он није б |
| о које се <pb n="230" /> бијаше окупило неколико ханум да се часте и да тефериче, изненађена ск |
| >XXX</head> <p>Иако није било него само неколико корачаји до Сулагине куће, мени се чинило као |
| све рјеђе и рјеђе.{S} Остадоше још само неколико комшиница, којима као да не бијаше најпријатни |
| и.</p> <p>— Дај! — шиштао сам задављено неколико пута према неколицини путника, угушивајући и п |
| ераним, иструлим хаљинама, — ако се оно неколико крпетина што се једва држало на њему могло наз |
| еће.{S} Јок!..{S} И сада, сваки дан, по неколико пута као да зачује: и коњски топот, и звеку ор |
| лижује својој кући, дому своме...{S} По неколико каравана коња, голих, растоварених, са зобница |
| , састајао се с њима, сашаптавао.{S} По неколико ибрика кахве наручивао је и чашћавао свакога; |
| клупе, затегоше нам димије и ударише по неколико папрених дегенека.{S} И пустише нас и робу нам |
| аче, храбрије, те се и они заклињали по неколико пута да ће га пратити у бој, да ће у ватру и у |
| ива, да их оставим на миру, и молили по неколико пута да оцу не причам о том, да се не потужим |
| н кијамета оног, долазило ми у дућан по неколико њих, засједали по сандуцима и по врећама с ках |
| и, штипао је сваку за образе и љубио по неколико пута.</p> <p>И као побједник какав, накрививши |
| ао ми је писмо, приложивши уза свако по неколико гроша џепашлука, а неколико пута слао ми и сла |
| на демире пенџерске пазио је.</p> <p>По неколико пута опипавао их и кушао могу ли се преломити. |
| се, па су и чаршију затварали.{S} Крену неколико њих, обијесни, љутити, раздражени, с исуканим |
| ћи да се отмем, исправим.{S} И коракнух неколико пута и...</p> <p>Све поче дрхтати око мене, св |
| а је ово...</p> <p>За Османом одоше још неколико њих, одбјегоше.</p> <p>Напошљетку читава кућа |
| {S} Ослухну.{S} Клепетање се понови још неколико пута и све јаче, све јаче...{S} У неко доба пр |
| акћу и подвикују.</p> <pb n="313" /> <p>Неколико поплашених тица прхнуше из шибља и цијучући и |
| који: махраму, јаглук, кошуљу...</p> <p>Неколико пута хтио сам отићи да је видим и да проговори |
| ан, са китом цвијећа испод феса.</p> <p>Неколико пута слала га и на села, токорсе да јој посврш |
| чавао да то први каже, изговори.</p> <p>Неколико минута тако смо се гледали.</p> <pb n="317" /> |
| срнем на кога, да убијем, отмем.</p> <p>Неколико пута и одлучивао сам се на то и припремао пушк |
| за барут, за фишеке, за брашно.</p> <p>Неколико Циганака, млађих, кршнијих, окретнијих, нашао |
| одмах се дизао и одлазио у собу.</p> <p>Неколико пута био сам ишибан због ових посјета.</p> <p> |
| релијевале, као растопљени туч, а плећа неколицине, окренута према нама, чинила се кроз помрчин |
| иштао сам задављено неколико пута према неколицини путника, угушивајући и понос и срџбу и накла |
| ортачили смо се и отпочели са трговином неком.</p> <p>И није то била шала каква ни обична игра, |
| остаде само на једном слузи, на Хамиду неком, кога Зулфага однекуд доведе, и на једној слушкињ |
| се и наругао овом, — са чудном љубављу неком, готово као што мајка гледа одојче своје.</p> <p> |
| <p>Има тренутака када човјек по нагону неком, — макар и не имао јачих разлога за то, — ипак ос |
| ="240" /> Сад се није више бојала да ћу неком јачем испричати њезине тајне и као да се хтјела о |
| сити никоме другоме, него само мени или некоме од мојих.</p> <p>Зато поред све њихове љубазност |
| е ударити или казнити жешће.{S} Пустити некоме да ти сазна тајну која је за чување, значи упола |
| ивао највише да се остала добра уреде и некретнине да се подигну; зато је увијек и тражио да се |
| обично избија у човјеку који је учинио неку погрешку, па га почели прекоравати, смијати му се |
| каткад, да човјек ужива, осјећа насладу неку и у мукама својим и онога ко му је најдражи...</p> |
| цио и почех газити.{S} Необичну насладу неку <pb n="372" /> осјећао сам у томе да их мрвим, уни |
| пут да одговоре е је нема, да је отишла некуд.{S} Бојала се, зар, сирота, да је не издају и не |
| н дима, а топао, широк поглед блудио је некуд далеко, далеко, преко сусједних кровова са накрив |
| вајући да оца угризе за руку и да бјежи некуда.{S} Дошавши насред собе хоџа га одгурну <pb n="2 |
| нађе избија из нас и ни откуда више.{S} Нема зла које само никне; заметак му је баш у ономе кој |
| е.</p> <p>— Напријед! — рече одлучно. — Нема више смишљања!..</p> <p>Никада нијесам вјеровао у |
| е изјадам, ни да испричам што.</p> <p>— Нема ти овђе мјеста — одговарао је сваки и не саслушавш |
| есох се и нагло подигох главу.</p> <p>— Нема крви!..{S} Није рањен!.. — викну неко загледајући. |
| е истом сјетих Хасана, тад опазих да га нема поред мене.{S} И одмах се почех присјећати и наше |
| довео, њега сам и служио...{S} Кад њега нема, жене служити нећу...{S} Лијепо је то...</p> <p>Ма |
| буде.</p> <p>— Ко ће причати, ако њега нема?..{S} Ко ће забављати друштво?..</p> <p>И увијек с |
| нек научи својим управљати.{S} Без тога нема среће у кући...</p> <p>Вода у ибрику поче врети.{S |
| т! — узвикну заносно. — Без правих мука нема ни праве радости!..{S} Сад ћемо видјети је ли мушк |
| му се тужи...{S} Ко сам у себе поуздања нема, ничија га заштита подићи не може...</p> <pb n="21 |
| и напоље.</p> <pb n="236" /> <p>— Ништа нема — рече гласно и поново се врати душеку.</p> <p>И к |
| намет, уљез један!</p> <p>— Твоје ништа нема...{S} Све сте упропастили — отегну он љутито, а ши |
| сан посједасмо на земљу.</p> <p>— Никог нема — понови и опет и преметну чибук преко крила.</p> |
| е јаран кршан и како кршнијега у хиљаде нема.</p> <p>— Свиђа ти се? — запитах намигнувши, хвата |
| зину, морале сваки пут да одговоре е је нема, да је отишла некуд.{S} Бојала се, зар, сирота, да |
| нипошто дала не бих!..</p> <p>— У мене нема ни поштења правог, ни благодарности — опет изненад |
| к као да осјети како нико моћнији од ње нема у кући, како је она највиша сила, власт, господар |
| о једном послу, то, бива, значи, да се нема смјелости да му се приступи...</p> <p>— То, богме, |
| ко му је „срце од камена“, те како више нема „милости ни љубости“ ни према коме.{S} Нарочито пр |
| ој јаран!..{S} Онакога јарана нико више нема!.. </p> </div> <pb n="367" /> <div type="chapter" |
| мћар...{S} У мене је и срце од камена и нема милости ни љубости ни према коме...{S} Не може, пу |
| вас ни бољи, ни паметнији, ни поштенији нема, — кресну. — Ви сте, бива, један народ и нико од в |
| да од Зулфаге нико на свијету паметнији нема.{S} Тада јој изгледао и крупњи, и јачи, и већи од |
| ни поганији, ни нераднији, ни махнитији нема и да свако зло које нас снађе избија из нас и ни о |
| ге љуба,</l> <l>Љепоте јој у свој Босни нема...</l> </quote> <p>Људи, мислећи зар да сам пјан, |
| не и нашкиљивши на једно око. — Овђе ти нема мјеста...</p> <p>— Ово је моја бабовина.</p> <p>— |
| ајући, откреса:</p> <p>— У овој ти кући нема више мјеста...{S} Пртљај...</p> <p>— Лијепо је то |
| јали све немирнији.{S} Знали смо да нам нема још дуго пјешачити па да га се дочепамо, за ђаво б |
| . —— Ја мнијем да на свијету ништа ново нема, да се све старо повраћа у новом руху и, бива, у н |
| уз другу, при дну сокака.</p> <p>— Нико нема — прошапта узбуђено, па застаде мало и спустивши п |
| Ви сте, бива, један народ и нико од вас нема ни јачи, ни старији; свак треба да слуша што ви ре |
| , високо повијене обрве нико на свијету нема.</p> <p>— Ја нијесам ашиковала — одговори она мирн |
| шта ће живот кад се ни за се ни за њих нема чему бољем надати?“</p> <pb n="283" /> <p>Па опет |
| за које нико није имао срца ни милости, немају срца ни милости ни према коме...{S} Крв људска п |
| тву, жељни да се размећу оним чега сами немају према још слабијима, чинили су штету и насиља.</ |
| џије изнијели пред ћепенке.{S} Слабићи, немајући силе у себи, опијали се тада његовом силом и, |
| с њиме у соби?..</p> <p>Нећу с њиме кад немам посла...{S} Имам ја и другог, свога рада...</p> < |
| не, приљубљене, срећне. — Ни према коме немам благодарности... осим... осим према <hi>теби</hi> |
| <p>— Агинице некакве говоре: како ништа немаш, како ћеш у њих просити...</p> <p>— Мучи!..</p> < |
| олико?..</p> <p>— Тебе нијесам служио и немаш ми шта плаћати</p> <p>— кратко, поносито одговори |
| ла више брига за послове, страховање од немаштине, него друго, друго нешто... ни сам не знам ка |
| идјети како, из кућа и из дућана неких, немилосно лете и папуче, и нануле, аршини, калупи сафун |
| жалост, мајка се није дала умолити.{S} Немилосно, готово крвнички хватате ме за прса, обарала |
| и зато се здружио с њим — настави мајка немилосно. — Он му вазда и прича, о њој и вазда је хвал |
| ава се ова кућа од пропасти — тврдио је немилосно, савијајући хартије и гурећи се — Још само ма |
| таквим часовима изгледао дарежљивији и немилосно расипао дукате око себе.</p> <p>Читаву шаку д |
| вача, кроз плач их проклињући и псујући немилосно!..{S} Стид ме и сад да причам о томе!..</p> < |
| утих шака полети у гомилу.{S} Поче тући немилосно, крвнички, по свакоме.{S} Наста вриска, помаг |
| нешто проговори, приступи му, али је он немилосно зграби за рукав и одгурну у страну.{S} Она по |
| мах стисну зубе и намршти се.{S} Бербер немилосно забоде прсте у рану и као да нешто тражаше.</ |
| арала на калдрму и почела газити, тући, немилосрдно тући.{S} Ударала га и рукама, и ногама, и р |
| отишао и поштен се вратио, — окресах ја немилостиво, стријељајући га погледом, — а тебе лопова |
| .</p> <p>Пред вратима ме дочека Сулага, немиран, усплахирен.{S} Тутну заптији нешто у руку, узе |
| едала за њим мрштећи се и постајући све немирнија.{S} Неколико пута чинило ми се као да ће га з |
| чући се друму обојица смо постајали све немирнији.{S} Знали смо да нам нема још дуго пјешачити |
| естајали са грајом или почели шапутати, немирно је устајала, ходала по соби и чупала, кидала св |
| b n="260" /> очима, гледала нетремице и немирно се вртила, превртала на мјесту.</p> <p>Напошљет |
| штро, грицкајући танки свилени јаглук и немирно клепећући папучом о тле. — Шта ћу ја?..</p> <p> |
| грохотом засмијах...</p> <p>— Немој... немој се смијати — дочека она живо и заврти главом. — Њ |
| .{S} Ето колико ти вјерујем!..</p> <p>— Немој, Смајиле, — протепа она меко, мазећи се. — Не зна |
| данас двије главе уграбити...</p> <p>— Немој се кладити — прекидох га ја.</p> <p>Он одиже руку |
| чекмеџу. —- То нећу пустити...</p> <p>— Немој ни мислити да сам те молио — сурово дочека Осман, |
| p>И ја се грохотом засмијах...</p> <p>— Немој... немој се смијати — дочека она живо и заврти гл |
| дирући је погледом. — Рашта?..</p> <p>— Немој... молим те...</p> <p>— А јаран ми...</p> <p>Она |
| у узимати...{S} То ли хоћеш?..</p> <p>— Немој, — отегну он молећи и опет се измакну.</p> <p>— О |
| и мало подаље одвуче од врата.</p> <p>— Немој...</p> <p>— А је ли шала била кад си мени долазио |
| какљити.</p> <p>— Не ругам се.</p> <p>— Немој!.. — готово врисну она и, смијући се, отскочи у с |
| > <p>— Грехота да га одбијемо.</p> <p>— Немој...{S} Нипошто немој у кућу, — као досјети се она, |
| ацивши празан филџан отсијече:</p> <p>— Немој ме ни питати о томе...{S} О томе се причати не мо |
| з моје кутије, повуче ме себи:</p> <p>— Немој ићи...{S} Остани, — каже.</p> <p>— Не могу...{S} |
| несе јој главу да га удари. — Удри... а немој да ја смишљам и да се мијешам у твоје ствари...{S |
| не очима. — Опет, зар!</p> <p>— Само га немој ударати ни кажњавати — брзо дочекује Зулфага и ка |
| — Буди ми јунак! — рече. — Ни од шта се немој препадати...{S} А дерт?{S} Нека га ђаво носи!..</ |
| одбијемо.</p> <p>— Немој...{S} Нипошто немој у кућу, — као досјети се она, хватајући ме за рук |
| , — тад сам се наљутила и...и...</p> <p>Немој се и ти љутити, душе ти, — замоли склапајући руке |
| ше.</p> <p>— Шибајте!</p> <p>— Не...{S} Немојте! —— застења Хусо, покушавајући да се дигне. — Н |
| узвикнем од весеља.</p> <p>Рањен, слаб, немоћан јаран и опет никог другог не тражи, ни у кога н |
| ћу да пазарујем!..</p> <p>Трговац стар, немоћан, погурен човјек, који је сједио крај ниске чекм |
| се мрачи, да се колута нешто, игра.{S} Немоћан и да сједим више, преврнух се на траву и жалосн |
| ће.{S} Једино стари Осман, онако слаб и немоћан, што се прикрадао покаткада и заклоњен, сакриве |
| ити и пред очима наново маглити.</p> <p>Немоћан и слаб остадох неко вријеме тако, сједећи у тра |
| pb n="321" /> страха, од осјећања своје немоћи, од срџбе неке на самога себе.{S} И дође ми да в |
| гама, те је издаље изгледала као стара, немоћна просјакиња каква, у чађавом, дроњавом и подеран |
| мучке се поклонише, као што се слаби и немоћни робови клањају господару.</p> <p>Он их готово и |
| ска, и њезиних састанака с њиме, и моје ненадне женидбе.{S} На све био заборавио као да ништа н |
| и застадоше и погледате је зачуђено.{S} Ненаучени да слушају и женске заповијести, макар и дома |
| а погледа, што није онако дрзак и онако необазрив као и обично.</p> <p>— Ко непоштено брани и с |
| јечи проговорити.{S} Чудна слутња нека, необичан, јак страх нагло ме поче обузимати.</p> <pb n= |
| него само тутањ онај, страшан, потмуо, необичан тутањ.</p> <p>Истога дана дође нам Сулага.{S} |
| ели јењавати.</p> <p>Али, за чудо, неки необичан страх поче ме све више и више обузимати, освај |
| Иђи...{S} И пази на ме!..</p> <p>Јака, необична дрхтавица поче ме обузимати све више, мрави ка |
| а јутра, управо у свануће, пробудила ме необична хука и граја у авлији нашој.{S} Као поплашен с |
| ад и гдје им није мјесто, биле му нове, необичне.{S} Многи су их кашње у разговору понављали и |
| као да одмах познаде да се десило нешто необичније.{S} Нити питајући нити говорећи што, узе ме |
| а не указа на вратима.{S} Зачувши, зар, необичнију грају, хитно је стрчала низ басамаке, полети |
| едну руку изнад главе и мјери ме једним необичним, и поплашеним и радосним погледом.</p> <p>Тек |
| унио фишеке.{S} И распричао би се тада, необично се распричао.{S} О хајдуцима, о јунаштвима њих |
| са кратком, црном, поткресаном брадом, необично бијелим зубима које је непрестано откривао, чи |
| био довршио посла, када заптија један, необично угојен и здепаст, са големим носом и великим п |
| наљутим, планем, поста ми све смијешно, необично смијешно.</p> <p>Дође ми да јој се у лице нару |
| о му се нијесам, ни довикнуо му што.{S} Необично задовољство осјећао сам већ у томе што сам вид |
| , која се испод бијелог рукава кошуљина необично црнила и необично дрхтала, измакну се од врата |
| и.{S} Био то висок, коштуњав човјек, са необично дугом шијом, на којој се, слична змијској, изд |
| није осим чуднога зврјања тога, које је необично сличило непрекидном зујању читавог једног роја |
| тена, готово сасвим пропала.{S} Бабу је необично хвалио и ковао у звијезде, жалећи што није био |
| о да се борила сама са собом, као да се необично мучила да изрекне.</p> <p>— Па... ти си ми дра |
| арастоше, и са својим навалама учесташе необично.{S} Сељаци из свију села,</p> <p>— којима доди |
| јелог рукава кошуљина необично црнила и необично дрхтала, измакну се од врата и ту застаде...</ |
| мијенио, — са широко отвореним устима и необично разрогаченим очима.{S} Само што муца нешто, ци |
| а и поносита, презриво се осмјехујући и необично уживајући у његовој забуни, муци.</p> <p>— Каз |
| има и јежећи са од студени... — Није ми необично...</p> <p>— А ја се за хајван плашим — прошапт |
| омаман подвикивати и хактати, уживајући необично што од тога одјекује читава гора и планина, те |
| по читавој удолини.</p> <p>— Је ли вам необично, момци? — тихо и некако подругљиво запита стар |
| адох изненађен.{S} Мора да сам изгледао необично блесаст у том часу, јер се он снажно уједе за |
| казујући нешто; Зулфага је напротив био необично миран и, како ми се причињавало, говорио је од |
| /p> <p>И макар што је од рођења још био необично богат, богатији него четворица других заједно, |
| да се морало негдје нешто десити, нешто необично, крупно, големо.{S} А пошто су баш према мени |
| са позлаћеним токама на прсима које су необично одсијевале и прелијевале се према свјетлости ф |
| побјеже у собу.{S} Димије су јој у лету необично шуштале и заплетале се око нога, црвена шамија |
| е дођем под пенџер, на разговор.</p> <p>Необично сам се зачудио таквој поруци...{S} Шта је хтје |
| .</p> <p>Језа ме поче обузимати од тога необичног клепетања, студен ми се прели преко леђа као |
| едећи на ћепенцима прекрштених нога, са необичном насладом сехириле, како на једној страни трче |
| едан за другим, обилазити око куће и са необичном грајом и хуком гурати се, тјескати, око авлис |
| е што сам их одбацио и почех газити.{S} Необичну насладу неку <pb n="372" /> осјећао сам у томе |
| шњава. <pb n="358" /> Неколико рука, уз необичну дреку, прихвати ме тада, одиже од земље.{S} Не |
| ми стаде на ћепенак, сав изгребан, мрк, необријан, у подераним, иструлим хаљинама, — ако се оно |
| е ноздрве њезине смјежураним, обвехлим, необријаним образима својим. — Јеси ли се одморила, рођ |
| а, пребацио тешку мотику преко рамена и необувен, босоног, полазио у башту међу поврће, и тамо |
| хтјели.{S} Хасан је био плах, силовит, необуздан дјечко, који као да ни ода шта зазирао није и |
| душека, одбацио јорган са себе и онако необучен и неуређен потрчао према собним вратима.{S} Ма |
| одранио баш због тога да се може извући неопажен и непримијећен ни од кога.</p> <p>Неко вријеме |
| ватру и непрестано запретавао земљаве и неочишћене кромпире у пепео. —</p> <p>Оклен?</p> <p>— И |
| било милије, него када би се ушљед моје неподмитљивости почео љутити и стискати зубе.{S} Напошљ |
| подупирали мертецима, да их не би какав непозвани гост изненадио; прозоре и пушкарнице на зидов |
| непрестано нам долазиле жене, познате и непознате, из комшилука и удаљених махала, посебице или |
| брашном.{S} Опазивши међу нама страно, непознато момче, полугласно цикну, одиже руку и сакри л |
| итао који се умало не преврну. — Кад су непокорни!..</p> <p>— А што ће ти ђевојке, несретни син |
| ијеме обојица смо сједили тако, нијеми, непомични.{S} Ја од узбуђења нијесам знао шта ћу говори |
| азао?..</p> <p>— Не могу.</p> <p>Она је непомично стајала и као да га хтјела још нешто питати, |
| о су ми одговори били нејасни, сметени, непоуздани, пажљиво је слушао све и гладећи браду и ушм |
| одао неколико кметовских кућа...</p> <p>Непоштени су, краду, варају...{S} Да је то моје, ја бих |
| ако необазрив као и обично.</p> <p>— Ко непоштено брани и сам нешто непоштено има у себи — откр |
| /p> <p>— Ко непоштено брани и сам нешто непоштено има у себи — откресах и осорно и пакосно, као |
| је уз онога ко се дигне против зулума и неправде...{S} Није ли данас, сјутра ће бити уз њега... |
| зврјања тога, које је необично сличило непрекидном зујању читавог једног роја муха, негдје при |
| ле му се на капу, на браду, на рамена и непрестаним једноличним зујањем као да су одговарале, о |
| на жена, која се толико бојала свакога, непрестано пазила на оно »шта ће свијет рећи«, нагло, н |
| дебелим уснама, које се, на крајевима, непрестано трзале и непрестано развлачиле на смијех.{S} |
| о и прије, прекривене танким чаршафима, непрестано извиривале иза каната и саме се наметале, ма |
| ам од јутра до мрака, радио без одмора, непрестано.</p> <p>Ишао сам по селима, по уским, прашња |
| , космату руку над густе, сиједе обрве, непрестано извирујући и као очекујући бабу да се поново |
| ти с дијељењем дуката, јављао сам се и, непрестано се склањајући за мајку и вирећи јој иза дими |
| лије, унесоше се један другом у лице и, непрестано се наклањајући и размахујући рукама, почеше |
| реда ме на ћилим, сједе ми уз кољено и, непрестано гледајући у очи, спусти ми руку на раме.</p> |
| се по челу и по образима, док она ради, непрестано ради и пјева, а плаха пјесма разлијеже јој с |
| p> <p>Момци, што нам још остали у кући, непрестано им износили понуде: духан, кахву, ракију, не |
| } Непрестано као да се спремали за бој, непрестано уређивали и — непрестано одуговлачили, отеза |
| ла, кидала и гребала, он је, прикривен, непрестано посматрао и, увијајући бркове и набијајући ф |
| док сам говорио, непрестано се мргодио, непрестано ломио прсте и прекидао ме узвицима:</p> <p>— |
| и како рачуна...{S} И, док сам говорио, непрестано се мргодио, непрестано ломио прсте и прекида |
| у хартију на кољено, па записује нешто, непрестано вадећи из џепа малу, уску бурмутицу и непрес |
| ме свега и трљајући руке шапуће нешто, непрестано шапуће.</p> <p>— Да ми се носи кући — открес |
| гано, тихо, шапатом поче причати нешто, непрестано чупкајући браду и поправљајући појас, чије м |
| износили понуде: духан, кахву, ракију, непрестано послуживали, частили.</p> <p>— Нудите!..{S} |
| улфага је, наклањајући му се према уху, непрестано шаптао о нечему, смјешкајући се по обичају, |
| духанкесе, које им висиле низ бедре.{S} Непрестано као да се спремали за бој, непрестано уређив |
| , него само шути, шути и смјешка се.{S} Непрестано као да је тражио кавге, ината с њоме и вазда |
| а другом сашаптавали се, договарали.{S} Непрестано је питао један другог за нове гласове, хабер |
| што друго нијесам имао да се бринем.{S} Непрестано сам се скитао по сокацима и махалама, играо |
| ећ могло познати и по држању његову.{S} Непрестано се освртао и на десну и на лијеву страну, ос |
| обу, погађати се.{S} И макар што сам, — непрестано мислећи о својим недаћама, — још једнако био |
| ремали за бој, непрестано уређивали и — непрестано одуговлачили, отезали с поласком.</p> <p>Не |
| е што му их остали небрижљиво бацају, а непрестано се осврће и гледа: је ли довољно удаљен од б |
| ији, увијек ми се причињавало као да га непрестано слушам како виче, како још хвали и још нуди. |
| одмах поред Сулаге...{S} Гледао сам га непрестано, смјешкајући се, — ни сам не знам рашта, а о |
| јна, подмукла борба, у којој је Зулфага непрестано наваљивао и нападао, а мајка непрестано куша |
| ијело; из рањавих, напола обувених нога непрестано текла, цурила густа крв, а зној им цурком те |
| ми треба... — узвикнух весела у жељи да непрестано онако говори, читав дан да говори. — Казуј!. |
| изненадили су се кад су видјели како ја непрестано трчкарам по дућану и око дућана, како се уви |
| нцу као танак кривудаст млаз крви, која непрестано цури, пуже, гамиже, тече. — Шта је по Богу?< |
| био нечувен неред.{S} Од јутра до мрака непрестано нам долазиле жене, познате и непознате, из к |
| непрестано наваљивао и нападао, а мајка непрестано кушала да се са свом снагом одупре, одбрани, |
| то је пјевала само ту једну.{S} Пјевала непрестано, неуморно, да јој се чак и ругати почели и и |
| и кидају.</p> <p>Мајка је опет плакала непрестано кад су јој причали о мени.{S} Кришом, да не |
| да се осврне.{S} Али је Хајкуна ударала непрестано, брзо и живо ударала, да му се није дала ни |
| апрегнутим бошчама и засуканим рукавима непрестано чистили, истирали, прали бритве, клијешта и |
| да отјера једну муху с образа, која је непрестано јуришала не њега и додијавала му.{S} Осјетив |
| иму, искали ручак.{S} Хоџиница, која је непрестано била у послу и непрестано радила нешто, не п |
| брадом, необично бијелим зубима које је непрестано откривао, чим ме опази пође ми у сусрет, спу |
| И много сам се љутио на Хасана, који је непрестано застајао <pb n="307" /> и непрестано загледа |
| ло се.</p> <p>За неколико дана Хасан је непрестано одлазио у чаршију и непрестано распитивао о |
| Како се зар прејео за ручком, стењао је непрестано, јечао и дахтао, лијено склапајући очи и кат |
| о ме, оснажио мало, — и нешто као да ме непрестано голицало да и сам запјевам.{S} И у обијести |
| м се и сада колутао по соби, а кахва се непрестано точила и непрестано испијала.{S} И слуге и с |
| ка својих, који мукло одјекују те ми се непрестано причињава као да неко пристаје за мном, као |
| јкуна коју сам навикнуо гледати како се непрестано игра с вретеном и наднесена над ђерђеф ниже |
| је непрестано застајао <pb n="307" /> и непрестано загледао у пушку.{S} Можебити да би се због |
| по соби, а кахва се непрестано точила и непрестано испијала.{S} И слуге и слушкиње, — не бојећи |
| и пребацивати, ходајући испред дућана и непрестано гледајући у сокаке куд је Хасан замакао.</p> |
| е се, на крајевима, непрестано трзале и непрестано развлачиле на смијех.{S} Кад је дошао, изгле |
| >Причајући непрестано је гледала у ме и непрестано ме миловала по коси и по образима.</p> <p>Су |
| Сулага, напротив, тужно климао главом и непрестано уздисао.</p> <p>— Кад сила прекипи и кад пре |
| Хасан је непрестано одлазио у чаршију и непрестано распитивао о свему.{S} Одлазио је рано, гото |
| ница, која је непрестано била у послу и непрестано радила нешто, не питајући нас, не гледајући |
| ц један који је сједио одмах уз ватру и непрестано запретавао земљаве и неочишћене кромпире у п |
| о вадећи из џепа малу, уску бурмутицу и непрестано потпрашујући.</p> <p>Опазивши мене као да се |
| и лишћем јаче да не зашуштимо.</p> <p>И непрестано смо се обзирали и на десну и на лијеву стран |
| двадесет и по тридесет година трговали непрестано сједећи и лешкарећи у дућану, што су са чибу |
| чад своју и гониле их.</p> <p>Причајући непрестано је гледала у ме и непрестано ме миловала по |
| вукли кроз грмље и шипражје, отхукујући непрестано и мрко погледајући један на другога, готови |
| био поред њега, макар што сам и Хатиџи непрестано препоручивао да на њ пази, опет су увијек сл |
| ико рука.{S} Кикот, цика, граја, врисак непрестано су допирали отуда до нас, разлијегали се пре |
| чније.{S} Идући право друмом сретао сам непрестано кириџије, путнике, татаре, слушао их како се |
| о мојој кожи и радило.{S} И стрепио сам непрестано и, — након таквих разговора, — увијек страхо |
| ла, и грдила, и ружила, он је пристајао непрестано, вјечито онако смирен, скрушен и насмијан и |
| који се силовито трзао, викао и врискао непрестано, покушавајући да оца угризе за руку и да бје |
| ати.</p> <p>— Иду, иду — као да ми неко непрестано шапће на ухо, чупка за косу а звоно оно клеп |
| јим мрким, дугачким гранама, као да нас непрестано граби, лови, хвата за хаљине, запиње и задрж |
| рукама и мрким, суморним лицем, који су непрестано стресали бухе са себе и заударали на зној, о |
| ко га отјерати не може.{S} Ту је он, ту непрестано, једнако моћан и силан, једнако влада над њо |
| с.{S} Страх ме и од оног муклог, тупог, непрестаног шуштања, цичања, звиждања некаква, што толи |
| због тога да се може извући неопажен и непримијећен ни од кога.</p> <p>Неко вријеме ишли смо о |
| орио је кашње и говорио сасвим искрено, непритворно.</p> <p>Кметови су, због тога, били и слобо |
| даљини хуји вјетар и милује лишће какве непролазне шуме, Хајкуна поче застајкивати, пазити, осл |
| ила на оно »шта ће свијет рећи«, нагло, непромишљено, прекиде са свима обзирима, заборави на св |
| но да је Зулфага за све ово сазнао кроз непун сахат и плачући и пренемажући се поче љубити мајк |
| се, трошна и окрхана, згурила у малој, неравној удолини једној, подупрта ода свих страна дебел |
| на; звекећу криве димишћије ударајући о неравну калдрму, а у препуним фишеклијама као да клопар |
| с свијех, нико ни грђи, ни поганији, ни нераднији, ни махнитији нема и да свако зло које нас сн |
| гибије бабине у кући нам је био нечувен неред.{S} Од јутра до мрака непрестано нам долазиле жен |
| азнао како је он нашао сва наша добра у нереду, остављена, запуштена, готово сасвим пропала.{S} |
| оштеног оца остало све запетљано, све у нереду?..{S} Колико сте саме готовине потрошили, па опе |
| о јутро, прије зоре, босоног је ишао на Неретву, доносио воде и спуштао пред врата њезине собе, |
| /p> <p>— Нијесам спавао, мајко...{S} Од несанице је.</p> <p>— А што су ти руке изгребане, крвав |
| лим од сунца и са закрвављеним очима од несанице, Зулфага, не пустивши ни да се уредим ни да пр |
| орени, готово изнемогли од дугог хода и несанице, лагано смо се вукли кроз грмље и шипражје, от |
| <p>— Хасана!</p> <p>— Њега?..</p> <p>Па несвјесно испусти жарач и у забуни голим рукама хтједе |
| вим, изгуби се.</p> <p>Тада ми дође као несвјестица нека, малаксалост.{S} Сасвим изнемогао узва |
| жудно их гледали и добацивали им масне, неслане шале.</p> <p>Мајка, уморена и ослабљена, испоче |
| азивајући по имену укућане и избацујући неслане шале о домаћинима.{S} Неколике дјевојчице које |
| пријатељи каткада грђе додију и постану несноснији него најљући душмани.{S} Сваки дан, након ки |
| порављао и оздрављао, постајао је и све несношљивији, насртљивији, раздражљивији.{S} Чинило се |
| а се кладимо да ће нам данашњи дан бити несретан — отсијече он мекше и уздахну. — Све нам наопа |
| окорни!..</p> <p>— А што ће ти ђевојке, несретни сине? — откреса хоџа и гурну га ногом у слабин |
| ји кука да му је зло.{S} Какав ми је то несретни народ који се сам с муком диже, с муком се мич |
| <p>— Људима које је Алах осудио да буду несретни, укажеш ли мало љубави (не жаљења, јер то чини |
| вјешалима“ и називао га „угурсузом“ и „несретником“, макар што га је понекад и гурнуо, ударио, |
| а комешање, рвање.</p> <p>— Шта вам је, несретници? — заграјаше неколике чаршинлије, мијешајући |
| и...{S} Чудни земани настају и чудна се несрећа спрема.</p> <p>— Па зар ће нам и на куће ударат |
| аново...{S} Шта ће бити ако нам се деси несрећа?...{S} Ако нас сад опазе, опколе?..{S} И почну |
| .</p> <p>— Нећу!</p> <p>Авдо, бојећи се несреће, ступи ми на дућан, повуче ме са ћепенка и сам |
| осличи по друму?..{S} Ко зна!</p> <p>По несрећи мојој, презирање ме пратило читавим путем.{S} Н |
| — Наћерао си зеца да искочи и то ће нам несрећу донијети...{S} Сметењаче!..</p> <p>— Ко се од з |
| образа да виче како је гладан и како га неста!..</p> <p>И нико не смије да рекне истину, да му |
| рих прстенова испод очију као да сасвим нестаде; руменило јој се опет поче разлијевати по лицу. |
| ишао и стида је почело све више и више нестајати, губио се.{S} Презирање и суровост људска нај |
| е разгуљивати.{S} Тозлука једног сасвим нестало, изгубио се, а од другога само ми се о гајтаним |
| Сулаги. — Ко ми стане на пут, тога ће и нестати.</p> <p>Док се однекуда појави и бабо, онако мр |
| ињати?..</p> <p>Причу његову свак је са нестрпљењем очекивао.</p> <p>Чак су и дјеца по махалама |
| ... а ти и заповиједаш...</p> <p>Мајка, нестрпљива, поче размјештати неке ствари но соби, које |
| ао да је од свиле изаткана,</p> <p>— па нестрпљиво, савијајући главу и стрижући шиљастим ушима, |
| p> <p>— Кроз десет дана? — запита Хасан нестрпљиво, врпољећи се. — Је ли?..</p> <p>— Кроз дваде |
| реда се и да ће судити жешће и суровије нето су икад прије судили...{S} Опет сам се бојао батин |
| ве је некако више сличило весељу каквом нето оплакивању погинулога.{S} Осим мајке, која је више |
| , крупним <pb n="260" /> очима, гледала нетремице и немирно се вртила, превртала на мјесту.</p> |
| </p> <p>— Хатиџине винограде, бојим се, неће моћи мирно отргати.</p> <p>— Хатиџине?</p> <p>Он с |
| чојек, одмах га и омрзнуо...{S} И вели: неће ни у кога него у тебе.</p> <p>— И данас ће доћи?</ |
| видјети је ли мушко и је ли соко!..{S} Неће више бити ни једног залогаја џабе; треба се сад бо |
| ћу закућити и својим парама...</p> <p>— Неће ти бити на одмет ни Хатиџине — додаде он мекше, је |
| т, будуће људе, будуће народе.</p> <p>— Неће то, болан, — викао је одушевљено, — као стока у чо |
| рече мргодно. — Пуно ће јести.</p> <p>— Неће — брзо дочека Зулфага и поново му даде некакав зна |
| хања налетиле на очи и опљуну.</p> <p>— Неће он више у Зулфаге нипошто — рече суво. — Чим сам м |
| </p> <p>— Радите као и досада — каже, а неће на нас ни да погледа...</p> <p>Кашње се ипак навик |
| и опет никог другог не тражи, ни у кога неће него у мене.{S} Макар се и свађали, макар се и љут |
| же...{S} Жали што му се удала мајка, па неће да га подоји — опет се поче ругати Хасан, окрећући |
| а баш украј врата. — Још ми такав лопов неће мајку гурати!..</p> <p>Опазивши пушку Зулфага побл |
| , још и сад мучи и прогони, како ни сад неће да је остави на миру.</p> <p>Не може — вели — још |
| ерао све махаљане...</p> <p>— Па кад ме неће да слушају — упаде Хасан сурово и гурну главом у Х |
| арајевско Поље...{S} Ко може рећи да се неће спустити и усред Сарајева?..{S} Ко?..</p> <pb n="2 |
| ити, е је он мртав и да више никад доће неће.{S} Јок!..{S} И сада, сваки дан, по неколико пута |
| а о гријеху, а ипак се прави невјешта и неће да га призна.</p> <p>Отргох јој конац из руке и ба |
| о томе: хоће ли мени бити на сметњи или неће...{S} Хаљине некакве разбаци по сандуцима и по роб |
| да се питају: хоће ли је послушати или неће?</p> <p>— А шта ћеш ти овђе? — изненада се окоси Х |
| ишљаше више њега: хоће ли опет лећи или неће.{S} Па га повуче према вратима, на друго мјесто.{S |
| ајчешће и одговара човјек кога неко или неће или не може да разумије. — То је мој одговор!..</p |
| иља и да му од сада у томе нико сметати неће.</p> <p>Од тога дана <hi>трговина</hi> је почела б |
| комшијама, као да се више никад видјети неће, и тужни, замишљени, забринути одлазили кућама.</p |
| љити по врату. — Сад нас нико раставити неће.</p> <p>И, као присјетивши се нечега, саже се брзо |
| ..{S} И на томе путу никоме се покорити неће, нити се уклонити, нити преклонити. . <hi>Никоме</ |
| Хасан не враћа и да се по свој прилици неће ни вратити више.{S} Било ми као да сам се ослободи |
| са напомињао како пакосни свијет никако неће да призна колико памети и мозга има она у глави и |
| вабом, Чифутом, који иза ручка ни сахат неће да отспава, ни са комшијом да попије по неколике к |
| шено се засмија.</p> <p>— Та војска још неће кренути — рече.</p> <p>— Heће? ..</p> <p>— Па... и |
| Међу влашке хајдуке?</p> <p>— Јок...{S} Нећемо с њима...{S} Ми ћемо сами...{S} Сами да царујемо |
| какве су наше кадије... наши судови... нећеш му учинити ништа...</p> <p>Хатиџа, која је неколи |
| ..</p> <p>— Ни мени, мајки за љубав?{S} Нећеш, зар?..</p> <p>Мени лако задрхта рука и испустих |
| и, душе ти, — замоли склапајући руке. — Нећеш ли?..</p> <p>— Да видим.</p> <p>— Реци ми да се н |
| а Авдо меко, опет пристајући за мном. — Нећеш?</p> <p>— Хоћу.</p> <p>— Добро...{S} Пратићу те.. |
| види. — Нећу се преоблачити...</p> <p>— Нећеш? — отегну она и рашири руке. — Ти?</p> <p>— Јок!. |
| и ме око врата и привуче себи.</p> <p>— Нећеш се љутити на ме, ако ти нешто кажем?</p> <p>— оте |
| придиже се и пође ми у сусрет.</p> <p>— Нећеш ми, зар, замјерити што сам дошла да ти кућу видим |
| чно.</p> <p>Сулага ме прекиде:</p> <p>— Нећеш тражити...{S} Ево ти моје куће...</p> <p>— Зар ов |
| > <p>— Да видим.</p> <p>— Реци ми да се нећеш љутити!</p> <p>— Шта си му рекла?</p> <p>— Рекла. |
| <p>— Шта?.. .</p> <p>— Обећај ми да се нећеш љутити.</p> <p>— Лијепо...{S} Нећу се љутити...</ |
| о би чуда!..</p> <p>— Обећај ми да више нећеш с њиме говорити — замолих је, хватајући је за под |
| те, копиљане, стигла те...{S} Сад више нећеш лагати...</p> <p>Па се измакну и опет подиже шиша |
| „што ћу брже ићи па зато пјеваш...{S} И нећеш у соби да пјеваш да те лијепо чујем, него тамо на |
| јаче, бранећи се рукама. —— Нећу, нећу, нећу...</p> <p>Па се брже боље затрча, ускочи ми уз бед |
| викну јаче, бранећи се рукама. —— Нећу, нећу, нећу...</p> <p>Па се брже боље затрча, ускочи ми |
| своје ствари.</p> <p>— Не бој се...{S} Нећу ти више додијавати — рече полушапатом, пошто је св |
| е?..</p> <p>— Нећу хунцута у кући...{S} Нећу!.. — запјева Зулфага измичући се. — Не треба ми ху |
| се нећеш љутити.</p> <p>— Лијепо...{S} Нећу се љутити...</p> <p>— Па... па...</p> <p>Изгледаше |
| и Зулфага учинио да ме оваквога види. — Нећу се преоблачити...</p> <p>— Нећеш? — отегну она и р |
| спремајући се да га ударим јастуком. — Нећу ја!..</p> <p>Хасан се распали.</p> <p>— Кад би ми |
| ене према зиду.</p> <pb n="398" /> <p>— Нећу с тобом ни говорити — каже увријеђено, ударајући п |
| пенак прије прихватити. — Иди!</p> <p>— Нећу.</p> <p>И потегнувши малу пушку иза појаса почнем |
| оја бабовина.</p> <p>— Излази!</p> <p>— Нећу.</p> <pb n="333" /> <p>— Шта вам је?...{S} Шта вам |
| загаламили:</p> <p>— Затварај!</p> <p>— Нећу — одговорим им опоро, држећи руке у џеповима и рас |
| рвим с њиме!..</p> <p>— Мораш!</p> <p>— Нећу!</p> <p>И, одгурнувши га јаче, потрчах према ватри |
| еше псовати. — Нека затвара!..</p> <p>— Нећу!</p> <p>Авдо, бојећи се несреће, ступи ми на дућан |
| {S} Сами да царујемо у гори...</p> <p>— Нећу — окосих се љутито, спремајући се да га ударим јас |
| Нареди сама...{S} Твоји су...</p> <p>— Нећу без договора.</p> <p>И обоје ме тако заустављали, |
| — Јесте ли људи, шта ли сте?..</p> <p>— Нећу хунцута у кући...{S} Нећу!.. — запјева Зулфага изм |
| , да донесе воде, дрва, масла.</p> <p>— Нећу ја — говорио је набусито, мрштећи се — радити уз ж |
| и косу, хаљине, намјештати се.</p> <p>— Нећу ја вазда тих брига и кијамета — викала је затим ја |
| сјутра — одговорим јој весело.</p> <p>— Нећу ја сјутра...{S} Хоћу сада...{S} Треба да им нареди |
| омађијан, опет почнем муцати:</p> <p>— Нећу да... да долази више... јер... јер...</p> <p>— Јер |
| е — узвикну јаче, бранећи се рукама. —— Нећу, нећу, нећу...</p> <p>Па се брже боље затрча, уско |
| е и гурну ме пушком. — Треба ми друг, а нећу другог тражити кад си ти овђе...{S} Хајде!..</p> < |
| >— Што је њезино и подај њојзи...{S} Ја нећу њезина...</p> <p>И, оставивши га осамљена, потрчах |
| звлачећи. — Проћи ће...</p> <p>— Ама ја нећу даље...{S} Не могу — дочекам раздражено, бацајући |
| ћеш...{S} Ти знаш да на те дигнути руке нећу, па си се осилила, побјеснила си...{S} Сад удри ти |
| јеш ли?..</p> <p>— Вјерујем.</p> <p>— И нећу, — одлучно вели тада и исправи се. -—</p> <p>Ником |
| лужио...{S} Кад њега нема, жене служити нећу...{S} Лијепо је то...</p> <p>Мајка отвори чекмеџу |
| ти за усне.</p> <p>Бојећи се да се ипак нећу моћи савладати, узмем од Хатиџе кахву и, сједајући |
| } Треба да се преобучеш.</p> <p>— А ако нећу?..</p> <p>— Ни мени, мајки за љубав?{S} Нећеш, зар |
| јка и љутито баци кесу у чекмеџу. —- То нећу пустити...</p> <p>— Немој ни мислити да сам те мол |
| е — гунђали су неки, незадовољни што их нећу послушати. — Тааако...</p> <p>И сви се одмах дизал |
| дворим, шта ћу с њиме у соби?..</p> <p>Нећу с њиме кад немам посла...{S} Имам ја и другог, сво |
| атити.{S} Све спустише пред нас.</p> <p>Нећу слагати ако рекнем да никада у животу нијесам тако |
| а само ту једну.{S} Пјевала непрестано, неуморно, да јој се чак и ругати почели и из спрдње наз |
| <p>Он није слушао.{S} Шаптао је и даље неуморно, шаптао живо, испрекидано, примичући се, нагињ |
| бацио јорган са себе и онако необучен и неуређен потрчао према собним вратима.{S} Мајка, која ј |
| ије.</p> <p>— Оставио си ми све послове неуређене, а толико си остао на селу — почела га грдити |
| говци ми дућанџије гологлави, босонози, неуређени, потуривши се грабили су тихо кроз сокаке и б |
| , истрча Хатиџа, весела, зајапурена, са неуређеном косом која јој се расипала по челу и са обна |
| печења, ишле су ознојене, узбуђене, са неуређеном косом и обнаженим мишицама низ које се цијед |
| Зулфагу.{S} Затим завуче прсте у густу, неуређену риђу браду која му прекривала <pb n="268" /> |
| м ни помишљао.</p> <p>Сама Хатиџа, ето, нехотице ми напомену, указа на све.</p> <p>Али, за чудо |
| вори она и отегну обрвама. — Тако...{S} Нехотице...</p> <pb n="380" /> <p>Сажалих се кад је угл |
| кшире на бедри.</p> <pb n="263" /> <p>— Нехотице било па... па нијесам уредио...{S} И зарадио с |
| штогод, морао се очешати од њега или га нехотице гурнути.</p> <p>— Пхи, погане радње! — говорио |
| ш?..</p> <p>— Не знам...</p> <p>Токорсе нехотице стадох на оне мерџане што сам их одбацио и поч |
| рмити, хрштати близу нас.{S} Обојица, и нехотице, застадосмо и почесмо се обазирати.{S} Ибрахим |
| ..{S} Што шутиш?.. — запитах мекше, а и нехотице се сагињем, надносим над њу. — Одговори ми.</p |
| на куће ударати? — запита Хасан живо и нехотице погледа кроз пенџер. — Зар и овђе?..</p> <p>— |
| .</p> <pb n="251" /> <p>Па би, некако и нехотице, застала пред огледалом и почела поправљати ко |
| испод неба, из грања оног, те некако и нехотице подигосмо главе и погледасмо у висину.</p> <p> |
| и свакога гађати као кумру, те некако и нехотице устукнем и повучем је за собом.</p> <p>— Чувај |
| није најугодније осјећао.{S} Многи су и нехотице чешће, испод ока, погледали на врата, као да б |
| опет ме обузе чудан страх неки и некако нехотице приљубих се уз Хасана, јаче стежући пушку и бе |
| м?..{S} Шта је?..</p> <pb n="322" /> <p>Нехотице наметну ми се и ново питање: „А да нисам рањен |
| не би...{S} Јадна моја кумра!..</p> <p>Нехотице се осврнем и погледам на собу у којој је сједи |
| жани су и они, и јунаци су, и...</p> <p>Нехотице ми се оте поглед на изгребане, окрвављене руке |
| ци налазило.</p> <p>И као да се плашила нечега, много се плашила.</p> <p>Лежећи или сједећи чес |
| љувао и отресао руком као да се гади од нечега.{S} Зулфага је, хтио не хтио, морао бјежати испр |
| ју.{S} Стрижући ушима и као зазирући од нечега, поче фрктати, рзати и бјежати унаоколо.{S} Била |
| вити неће.</p> <p>И, као присјетивши се нечега, саже се брзо и шапну ми на ухо:</p> <p>— А <hi> |
| избуљених очију као да се вјечито чуди нечему, прући се по трави потрбушке, одиже ноге у вис и |
| е говорила, питала, гласно размишљала о нечему.</p> <p>Тек пошто се заморила толиким причањем з |
| јка дуго су разговарали, препирали се о нечему.{S} Мајка је била узрујана, узбуђена, бранила се |
| ћи му се према уху, непрестано шаптао о нечему, смјешкајући се по обичају, улагујући се, умиљав |
| еко, у комшилуку, разлијегала се пјесма нечија и припуцавале су пушке.</p> <p>И дуго смо сједил |
| ја освијетли се један пенџер на ћошку и нечија глава као да провири напоље.{S} Наскоро иза тога |
| исну, залупа некаква канта, заклопараше нечије нануле, зациликта реза на канату и — врата се от |
| о толико сличи цвиљењу, уздисању, јауку нечијем, и као да злокоби, пријети, претсказује нешто.{ |
| је много наличило јаукању и запомагању нечијем и чудно, чудно одзвањало кроз ноћ по читавој уд |
| ас сад виђети...{S} Не...</p> <p>Кораци нечији изненада одјекнуше кроз ноћ и одоздо, између кућ |
| ко доба не зачух разуздан, здрав смијех нечији, — који је оштро звонио и пресијецао помрчину, — |
| ратима нагло отвори и један крај димија нечијих, нешто слично прамену магле, поче се повијати, |
| након погибије бабине у кући нам је био нечувен неред.{S} Од јутра до мрака непрестано нам дола |
| ећи зар да је теферич некакав или да се нечувена чуда догађају.</p> <p>Граја, хајка и галама ни |
| мичући се на леђа, изиђе из собе некако нечујно, ишчезну.</p> <p>Тога истога дана, негдје иза п |
| ознао да се морало негдје нешто десити, нешто необично, крупно, големо.{S} А пошто су баш према |
| и изнесе ново одијело.</p> <p>Како сам, нешто од бабе, а нешто од мајке, увијек добивао новаца, |
| а да ми каже нешто чудно, ново, лијепо, нешто што се не казује по дану, под врелим, топлим сунц |
| о као да би ме зауставило, задржало ту, нешто као да ме гонило да потрчим вратима, да гурнем у |
| гло отвори и један крај димија нечијих, нешто слично прамену магле, поче се повијати, лепршати |
| јело.</p> <p>Како сам, нешто од бабе, а нешто од мајке, увијек добивао новаца, био сам најбогат |
| нцут си ти!..</p> <p>Мајка опет пође да нешто проговори, приступи му, али је он немилосно зграб |
| кад би га заиста навукли и изазвали да нешто каже, обично је креснуо укратко, оштро и одсјечно |
| немилосно забоде прсте у рану и као да нешто тражаше.</p> <p>— Боли ли? — запитам полако, прим |
| p> <p>Хасан стиште зубе и опет прогунђа нешто.{S} Не хтједе је ни погледати.</p> <p>— Здрав сам |
| им каже, а она је само муцала, петљала нешто и гунђала, нагло се окрећући и бјежећи, сакривају |
| Испод појаса снажно ми заврти, засврдла нешто, <pb n="328" /> одјекну ми кроз све прси и као да |
| естано била у послу и непрестано радила нешто, не питајући нас, не гледајући чак и не говорећи |
| мијску главу принио уху муштеријину, па нешто шапће, прича, говори.{S} Видио сам и како указује |
| а у препуним фишеклијама као да клопара нешто, штекће, игра.</p> <p>И коњи им опремљени, уређен |
| ед очима поче да се мрачи, да се колута нешто, игра.{S} Немоћан и да сједим више, преврнух се н |
| но разрогаченим очима.{S} Само што муца нешто, цичи и размахује рукама, а ни једна ријеч, ни је |
| до, стењући и отхукујући, поче да прича нешто, да објашњава. <pb n="358" /> Неколико рука, уз н |
| кроз густеж оној опазисмо како се испод нешто проријеђеног дрвља бјеласа узак искривудан као зм |
| ама окуша?..{S} Или је имала да ми каже нешто чудно, ново, лијепо, нешто што се не казује по да |
| n="357" /> <p>Авдо, комшија ми, који је нешто размјерао у свом дућану, баци и терезије и оке, у |
| мијевали и пецкали га.</p> <p>Једино је нешто више пристајао за мајком, пазио на њу и старао се |
| сам одмах и познао да се морало негдје нешто десити, нешто необично, крупно, големо.{S} А пошт |
| и као да злокоби, пријети, претсказује нешто.{S} Страх ме од Хасана који не пазећи на ме корач |
| некакву хартију на кољено, па записује нешто, непрестано вадећи из џепа малу, уску бурмутицу и |
| се ватри.{S} Не знам управо шта, али ме нешто силно гонило, гурало напријед и да сам могао, пре |
| ко је изгледало, имали су један другоме нешто много да кажу, много да испричају.{S} Зулфага је |
| и да ми опет, — за ардијом, — преостане нешто празна мјеста, гдје могу намјестити душек и ноћив |
| то рекне, о коме једино и вриједи да се нешто прича. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
| камени се у гркљану.{S} Затим као да се нешто затресе, уздрма у мени.{S} Рука ми клону и пушка |
| ="315" /> три пута освртао и спремао се нешто да предложи, али чим је заустио одмах је и преста |
| — брзо одговори стари, истресе из кесе нешто дувана, напуни крњаву лулу и запали. — Рашта да с |
| кве, која је заударала на зној, истресе нешто духана на длан, узе га међу прсте и поче потпраши |
| ремјера ме свега и трљајући руке шапуће нешто, непрестано шапуће.</p> <p>— Да ми се носи кући — |
| а се почеша по носу и као да размишљаше нешто.</p> <p>— А како те хоџа пустио? — запита јаче, г |
| ећао сам у томе да их мрвим, уништим, и нешто као да ме поче голицати на смијех...</p> <p>— А р |
| људима окријепио ме, оснажио мало, — и нешто као да ме непрестано голицало да и сам запјевам.{ |
| у.{S} Силан пуцањ одјекну ми иза леђа и нешто зазвижда кроз ваздух, изнад главе ми.{S} Ноге ми |
| кала је на малој дашчици дуван за оца и нешто шапутала, Хасан је оштрио нож и поправљао пушку, |
| м, одлазећи, чуо како усиљеније кашље и нешто гунђа, гунђа....</p> <p>Наравно да је Зулфага за |
| и из собе у собу, укривали се од мене и нешто се договарали, шапутали.{S} И сви ме гледали нека |
| као да врију, кључају, кркљају у мени и нешто под грлом заиграло се, па стеже, стеже, дави...{S |
| и све што јој мислио дати.{S} Одвојио и нешто готовине, и неколико кућа кметова, и десетак вино |
| е главу, стиди се, снебива, као да ради нешто што се не приличи, и новце, не бројећи, трпа у џе |
| и.{S} Придиже се и као да пође да тражи нешто, да узме.{S} Затим брзо поче уклањати некакве сах |
| , немиран, усплахирен.{S} Тутну заптији нешто у руку, узе ме за раме и повуче за собом.</p> <p> |
| по тим ријечима, познао сам да се боји нешто, да се плаши од њега.</p> <p>— А баш ћу да га доч |
| ове који му пали по устима. — Запело ми нешто за ногу па пао...{S} Ништа је ово...</p> <p>За Ос |
| ушу притискивали најтежи терети, ускипи нешто у <pb n="303" /> теби што те нагони на смијех и, |
| </p> <p>— Нећеш се љутити на ме, ако ти нешто кажем?</p> <p>— отегну.</p> <p>— Шта?.. .</p> <p> |
| рикрајак један и тамо почео срачунавати нешто, писати.{S} Затим, пошто би она приступила, показ |
| најприсебнији, поче причати и казивати нешто.{S} Али и он се збуни, смете, замуца.{S} Из читав |
| /p> <p>Испод појаса почело ме превијати нешто, мучити, стезати.{S} Због тога ме и опет малаксал |
| зненада, као да поче копрцати, чепркати нешто.{S} Гледајући је онако сурову, љутиту и распаљену |
| путу биле.{S} Поче затим и као рачунати нешто и размишљати.</p> <p>— А шта би ти смислио? — зап |
| јехну, одиже се на прсте и поче шаптати нешто.{S} И хоџа поче шаптати.{S} И опремивши ме у собу |
| } Затим би се почео наклањати и шаптати нешто, брзо шаптати, отегнувши шију унапријед и узвијај |
| рст на обарач.</p> <p>Момче поче муцати нешто, гунђати.</p> <p>У исти час и ја и Хасан одигосмо |
| се и лагано, тихо, шапатом поче причати нешто, непрестано чупкајући браду и поправљајући појас, |
| очела заговарати, запиткивати и причати нешто.{S} Познао сам одмах да се упињала да ме што више |
| ог тога.{S} Смио сам и ударити, и отети нешто, и опсовати, а да се нико усудио не би ни оштрије |
| рај и поче пипати око себе, као тражити нешто.</p> <p>— Ономадне, у лову, Зулфага га хтио убити |
| ати јој, он одмах у соби почео мрмољити нешто, гунђати...{S} А чим сам је пустила и она полећел |
| ши се за алку поче се љуљати и говорити нешто.{S} Проговори затим и ситан женски глас, зазвони |
| збуни и поче пипати око себе, извлачити нешто испод душека.{S} Ни ријечи не проговорише једно д |
| го је размахивала рукама као доказујући нешто; Зулфага је напротив био необично миран и, како м |
| } Препашће се...</p> <p>Бербер, шапћући нешто у себи, клекну покрај душека, загрну рукаве и, по |
| p>— Ништа.</p> <p>— Не чујеш како звечи нешто, звони?</p> <p>— Јок!</p> <p>Бојећи се зар да опе |
| ично.</p> <p>— Ко непоштено брани и сам нешто непоштено има у себи — откресах и осорно и пакосн |
| {S} Хоћу сада...{S} Треба да им наредим нешто...</p> <p>— Нареди сама...{S} Твоји су...</p> <p> |
| е, вјере ми.</p> <pb n="298" /> <p>— Он нешто чудно смишља — додавала је Хајкуна, која је пазил |
| ке чекмеџе једне и на кољену срачунавао нешто, бржебоље одбаци тефтер, одиже наочаре на чело и |
| уријетко лаким климањем главе одобравао нешто или не одобравао.</p> <p>Још рјеђе су га могли на |
| ухивао и, токорсе, као тражио, загледао нешто.</p> <p>Затим је почео и попијевати и — одмах сам |
| , покрај врата џамиских и токорсе читао нешто. — Ако је и крао, опет није ружио овако и... и ба |
| ворио ријечи: само је мумољио, пјевуцао нешто.</p> <p>— Ево нас — рече напошљетку Сулага кад ст |
| ник, полумртав од страха, само је муцао нешто, шаптао и измицао се на леђа.</p> <pb n="224" /> |
| аховање од немаштине, него друго, друго нешто... ни сам не знам како бих назвао.{S} По свему се |
| собама.</p> <p>Једини ја као да сам био нешто присебнији.{S} Не бојећи се ничега одмах сам потр |
| а и почела продавати: које дијете имало нешто новаца уложило их све у робу, а неко је, богме, г |
| одуше овдје, у прсима, као да ме гризло нешто, пекло ме.{S} Неко као да ме прекоравао, е сам и |
| пред очима.{S} Познадох да се догодило нешто страшно, најстрашније и, потрчавши Сулаги и приљу |
| тима, као да одмах познаде да се десило нешто необичније.{S} Нити питајући нити говорећи што, у |
| пригушено грцање, јецање.{S} Сваки пут нешто као да би ме зауставило, задржало ту, нешто као д |
| p> <p>Хајкуна му опет приступи, узвикну нешто и замахну чибуком који удари о зид и преби се на |
| к...</p> <p>Момче испусти алку, узвикну нешто и пљесну дланом о длан.{S} Па брзо пружи руке до |
| епомично стајала и као да га хтјела још нешто питати, а он, осјећајући јој близину, врпољио се |
| тид ме и сад да причам о томе!..</p> <p>Нешто из радозналости, а може бити и због чега другога, |
| ам је казао...</p> <p>— Лупеж!..</p> <p>Нешто као да поче тутњити, грмити, хрштати близу нас.{S |
| цивао је презриво, окрећући ми леђа, а, ни сам не знам рашта, тај узгредни прекор био ми је уви |
| оји иза ручка ни сахат неће да отспава, ни са комшијом да попије по неколике кахве, и који хоће |
| ворећи, он није пазио ни слушамо ли га, ни разумијемо ли му приче.{S} Не!..{S} Готово није ни г |
| рућих пољубаца, ни натегнутих уздисаја, ни превртања очима.{S} Никад је нијесам запитао: јесам |
| Он нити је хтио противити се заптијама, ни бјежати, ни узмицати.{S} Не.{S} Само се за дан-два с |
| а, грохотом се засмијала.{S} Ни ћилима, ни серџаде, ни шилтице какве није било у собама и празн |
| м.{S} Нити смо се јавили планинштарима, ни опростили се с њима, поздравили.{S} Хасан као да је |
| .</p> <p>Кренусмо опет.</p> <p>Ни пута, ни стазе не зна ниједан.{S} Онако, насумце, лутали смо |
| о ме збуни и не одговорих Сулаги ништа, ни ријечи... </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
| а.</p> <p>Није било ни врућих пољубаца, ни натегнутих уздисаја, ни превртања очима.{S} Никад је |
| промјена нека.{S} Ни хоџа, ни хоџиница, ни Хасан, ни Хајкуна нијесу радили готово ништа; само с |
| ј кући чудна промјена нека.{S} Ни хоџа, ни хоџиница, ни Хасан, ни Хајкуна нијесу радили готово |
| /p> <p>— У мене нема ни поштења правог, ни благодарности — опет изненада викне Хасан и заклони |
| се више нијесам смио ни пожалити никад, ни причати му што.{S} Склањао сам се испред њега као ис |
| О другој ни помислит’ не смијеш ни сад, ни кад наусница нагари...</p> <p>Тада ме некако обузе ч |
| се засмијала.{S} Ни ћилима, ни серџаде, ни шилтице какве није било у собама и празне, голе, без |
| и како сам прошао код Ибрахим-ефендије, ни мало се није зачудио.</p> <p>— Па то сам ја и знао — |
| оји још ни једнога Влаха посјекао није, ни на чију кућу ударио, никога напао, изгрдио.{S} Шта в |
| и тражио није.{S} Ни за ким трчао није, ни за ким пристајао; чак и кад му је неко требао, није |
| ијемала мало, а да је ни прекорио није, ни подругнуо се...{S} Тек пошто би се уморио и почео го |
| уд који хоће.{S} Ни питала за њих није, ни наређивала да се часте.{S} Опет је мислила о рачуним |
| p> <p>Није у нас било ни стискања руке, ни грљења.</p> <p>Није било ни врућих пољубаца, ни нате |
| 308" /> а ни загледали нас нијесу боље, ни премјерали нас.{S} Одмах се могло познати да су ти љ |
| пати поклонима.{S} Не заборави ни жене, ни дјецу, ни чобанице; свакоме пошаље понешто: или фес, |
| је дочекивао на авлији смјешкајући се, ни погледала не би, ни осврнула се.{S} Онако ломна и за |
| само о томе и, за чудо, никада нам се, ни једном ни другоме, <pb n="352" /> то додијало не би. |
| н као и сама клисура, да га, чинило се, ни громови ни муње не би могли скрхати ни преломити.{S} |
| рило о Сулаги и сви га спомињали.{S} И, ни сам не знам рашта, али након сваког разговора о њему |
| за нож, видио сам да се не шали.{S} И, ни сам не знам како, у оном часу заборавих и на мајку и |
| огућили сваки рад против њих.</p> <p>И, ни сам не знам како, опет ми рука полети ножу и нагло г |
| ији смјешкајући се, ни погледала не би, ни осврнула се.{S} Онако ломна и замишљена силазила је |
| о не вјерује у то, не треба ни да живи, ни ђецу да рађа, јер шта ће живот кад се ни за се ни за |
| да од вас, од нас свијех, нико ни грђи, ни поганији, ни нераднији, ни махнитији нема и да свако |
| ћан јаран и опет никог другог не тражи, ни у кога неће него у мене.{S} Макар се и свађали, мака |
| нас свијех, нико ни грђи, ни поганији, ни нераднији, ни махнитији нема и да свако зло које нас |
| ико ни грђи, ни поганији, ни нераднији, ни махнитији нема и да свако зло које нас снађе избија |
| ="274" /> од вас ни бољи, ни паметнији, ни поштенији нема, — кресну. — Ви сте, бива, један наро |
| ... нико <pb n="274" /> од вас ни бољи, ни паметнији, ни поштенији нема, — кресну. — Ви сте, би |
| н нити је имао обичаја да грди, галами, ни јаче де виче.{S} Они су само стрепили пред силом њег |
| тио противити се заптијама, ни бјежати, ни узмицати.{S} Не.{S} Само се за дан-два склонио у кућ |
| ни једно слово не може му се разабрати, ни један знак разумјети.{S} На мајку, на жене, на ме не |
| два по три сахата учио читати и писати, ни за што друго нијесам имао да се бринем.{S} Непрестан |
| у ме ни погледали.{S} Нијесу, можебити, ни чули шта сам говорио, — једва сам и сам себе чуо, — |
| Чак ме ни у ханове не хтједоше примити, ни кахву ми испећи.{S} На сваких, готово, хиљаду корака |
| .{S} Ништа више није знала проговорити, ни објаснити ми. </p> </div> <pb n="267" /> <div type=" |
| јавим коме.{S} Нијесам смио ни јекнути, ни застењати, од страха да ме ко не чује, не опази.{S} |
| о, старајући се да ни трава не зашушти, ни шљунак не захршти под ногама.</p> <p>Ни ја нијесам с |
| један народ и нико од вас нема ни јачи, ни старији; свак треба да слуша што ви рекнете, што нар |
| ити хајдук, кад није ни снажан, ни мрк, ни крвавих очију!..{S} Може ли бити хајдук без големих |
| ханџија није допуштао ни да се изјадам, ни да испричам што.</p> <p>— Нема ти овђе мјеста — одго |
| /p> <p>Наравно, ни јавио му се нијесам, ни довикнуо му што.{S} Необично задовољство осјећао сам |
| квоме.{S} Ни од чега се стидио нијесам, ни пред чим се снебивао.{S} Радио сам од јутра до мрака |
| допуштајући више никако ни да излазим, ни да вечерам чак.</p> <p>Након таквих догађаја и Зулфа |
| лагује.{S} Ни говорити није хтио с њим, ни поздрављати се.{S} При сваком сусрету окретао је гла |
| о о Хамиду и његовој свађи са Зулфагом, ни помишљао нијесам никако да ће он сам, до неколико да |
| ли он бити хајдук, кад није ни снажан, ни мрк, ни крвавих очију!..{S} Може ли бити хајдук без |
| ека.{S} Ни хоџа, ни хоџиница, ни Хасан, ни Хајкуна нијесу радили готово ништа; само су ишли из |
| јенчамо.{S} Ни сватова нијесам сазивао, ни шенлучио, ни теферичио.{S} И кућу сам у брзини узео |
| ци, нити је кмете онако јефтино продао, ни у грађевине онолико утрошио...{S} Све, све, све му л |
| илује...{S} И жену и ђецу кад бих имао, ни њих не бих миловао...{S} И њима бих зликовац био...{ |
| ли јој драг; никад се нијесам заклињао, ни тражио да се заклиње.</p> <p>Сви наши разговори били |
| >Сам!..</p> <pb n="347" /> <p>Ни украо, ни отео, него зарадио, лијепо зарадио, својом вјештином |
| оказивати.</p> <p>Нити сам пазио много, ни размишљао: шта треба, за кућу и шта не треба.{S} Брз |
| дари о бедру Хајкунину.</p> <p>За чудо, ни хоџиница ни Хајкуна не помакоше се нити погледаше.{S |
| ило, ни поцупкао на кољену, ни обгрлио, ни протепао ми што.{S} Ако бих кадгод посрнуо, обрезао |
| балијама.</p> <p>Нијесам се ни облачио, ни гиздао као други.{S} Са запрегнутом бошчом, опрашен, |
| и сватова нијесам сазивао, ни шенлучио, ни теферичио.{S} И кућу сам у брзини узео под кирију, н |
| ије.{S} Ниједном ме није узео на крило, ни поцупкао на кољену, ни обгрлио, ни протепао ми што.{ |
| а: ни гранчицом каквом да не затресемо, ни лишћем јаче да не зашуштимо.</p> <p>И непрестано смо |
| их призива за свједоке.</p> <p>Наравно, ни јавио му се нијесам, ни довикнуо му што.{S} Необично |
| д, казали су стари...</p> <p>А он, ето, ни длаке промијенио није...{S} Хунцут остао хунцут...</ |
| .</p> <p>— Нити сам ја ударио на мајку, ни на кућу, ни пријетио оружјем — дочекам и ја осорно, |
| ао је дукатима и момке, те, напошљетку, ни ја нијесам остајао без дијела.{S} Бацио би и мени ду |
| n="277" /> <p>Али Хасан, као и отац му, ни тражио није никога од њих, ни пристајао за њима.{S} |
| е узео на крило, ни поцупкао на кољену, ни обгрлио, ни протепао ми што.{S} Ако бих кадгод посрн |
| {S} Ни они мени ништа спомињали нијесу, ни питали ме.{S} Хасан, као да ништа ни било није, опет |
| ити сам ја ударио на мајку, ни на кућу, ни пријетио оружјем — дочекам и ја осорно, упињући се д |
| нима.{S} Не заборави ни жене, ни дјецу, ни чобанице; свакоме пошаље понешто: или фес, или округ |
| ајкуна није хтјела ни погледати на њих, ни осмјехнути им се.{S} Журно, хитно корачала <pb n="28 |
| отац му, ни тражио није никога од њих, ни пристајао за њима.{S} Најволио је бити сам.</p> <p>А |
| и и размахује рукама, а ни једна ријеч, ни једно слово не може му се разабрати, ни један знак р |
| д немаштине, него друго, друго нешто... ни сам не знам како бих назвао.{S} По свему се могло по |
| ица да не изазовемо никаква јачег шума: ни гранчицом каквом да не затресемо, ни лишћем јаче да |
| ике који ме поздрављали, <pb n="346" /> ни на комшије који ми се јављали и зазивали ме на какву |
| оња — дочека други.</p> <p>— Шути!..{S} Ни ти нијеси бољи — опет ће оно момче, пецкајући. — Ниј |
| може све јасно и лијепо испричати...{S} Ни момци то нијесу могли.{S} Дуго су гледали један на д |
| ву страну друма, да овдје самујем...{S} Ни читаво по сахата није прошло откако смо се раставили |
| у хоџиној кући чудна промјена нека.{S} Ни хоџа, ни хоџиница, ни Хасан, ни Хајкуна нијесу радил |
| себе, извлачити нешто испод душека.{S} Ни ријечи не проговорише једно другоме, нити се за здра |
| прага прешла, грохотом се засмијала.{S} Ни ћилима, ни серџаде, ни шилтице какве није било у соб |
| а.{S} И он као да га ни тражио није.{S} Ни за ким трчао није, ни за ким пристајао; чак и кад му |
| , <pb n="248" /> удвара се, улагује.{S} Ни говорити није хтио с њим, ни поздрављати се.{S} При |
| но предадох послу и раду свакаквоме.{S} Ни од чега се стидио нијесам, ни пред чим се снебивао.{ |
| саде и да се разилазе куд који хоће.{S} Ни питала за њих није, ни наређивала да се часте.{S} Оп |
| шту и спавао под смоквама, на трави.{S} Ни ручавати није хтио за софром, с осталом чељађу, него |
| остајао с њоме негдје чак до поноћи.{S} Ни <pb n="279" /> хоџа ни хоџиница нијесу знали да икак |
| и још и да причам коме и да их одам.{S} Ни они мени ништа спомињали нијесу, ни питали ме.{S} Ха |
| да ме ошамари и дочекао ме псовком.{S} Ни сам не знам како сам му измакао и курталисао се.</p> |
| да се осмјехне на њу и нашали мало.{S} Ни кад је изгледао најведрији није се смијао нити шалио |
| у, одлучио сам да се одмах вјенчамо.{S} Ни сватова нијесам сазивао, ни шенлучио, ни теферичио.{ |
| ах посрнути и носом ударити о земљу.{S} Ни гледати није могао човјека отворено, — вјечито је пи |
| ао сам га непрестано, смјешкајући се, — ни сам не знам рашта, а опет ми дошло да се смијем, — и |
| нтерију на прсима ради лакшег дисања. — Ни корака даље...</p> <p>— Чим се одмориш, ти ћеш поћи |
| онако састављене, приљубљене, срећне. — Ни према коме немам благодарности... осим... осим према |
| мену.</p> <p>— Буди ми јунак! — рече. — Ни од шта се немој препадати...{S} А дерт?{S} Нека га ђ |
| сам — откреса и силом ме поче дизати. — Ни мени није лакше...{S} И мени... и мени су отели, угр |
| икну из свега гласа, готово наричући. — Ни поздравили се нијесте љуцки, а одмах се почели инати |
| /p> <p>„А како живиш?“</p> <p>Опет он — ни ријечи.</p> <p>„Како живиш?..“</p> <p>„Никако“ одгов |
| обучеш.</p> <p>— А ако нећу?..</p> <p>— Ни мени, мајки за љубав?{S} Нећеш, зар?..</p> <p>Мени л |
| те како више нема „милости ни љубости“ ни према коме.{S} Нарочито према Хатиџи.</p> <p>Сваке в |
| муца нешто, цичи и размахује рукама, а ни једна ријеч, ни једно слово не може му се разабрати, |
| м прутићима по пепелу, <pb n="308" /> а ни загледали нас нијесу боље, ни премјерали нас.{S} Одм |
| еман иђе и ко не вјерује у то, не треба ни да живи, ни ђецу да рађа, јер шта ће живот кад се ни |
| неком.</p> <p>И није то била шала каква ни обична игра, него баш права трговина, која нам обоји |
| мао правог пријатеља.{S} И он као да га ни тражио није.{S} Ни за ким трчао није, ни за ким прис |
| угледао, а својој дјеци забрањиво да га ни погледати не смију, камо ли да се с њим састану и пр |
| пут, опет, тужила ми се како јој не да ни пјевати.</p> <p>— Изишла ја на авлију, на сунце, — в |
| а прстима лагано, тихо, старајући се да ни трава не зашушти, ни шљунак не захршти под ногама.</ |
| вати и препирати се.{S} За чудо, као да ни о чему другоме нијесу имали толико говорити, колико |
| стом дошао у кућу, — ипак никада као да ни покушао није да га потпуно укроти, стегне и покори.< |
| огледа унаоколо.{S} Изгледало је као да ни сама није вјеровала да је кућа заиста њезина и да је |
| силовит, необуздан дјечко, који као да ни ода шта зазирао није и никога се бојао, чак ни оца.{ |
| о и једино миловање.{S} За друго као да ни знао није.{S} Ниједном ме није узео на крило, ни поц |
| улага мирно, правећи се као да не гледа ни мене ни Хатиџу. — Лијепо?</p> <p>— Добро ми било.</p |
| аш куда и јер не знамо шта радимо ни ја ни ти...{S} Теби, зевзече!..</p> <p>— Охо!.. — отегну о |
| цманом, Швабом, Чифутом, који иза ручка ни сахат неће да отспава, ни са комшијом да попије по н |
| брзо и живо ударала, да му се није дала ни осврнути.</p> <p>Напошљетку момче као да се прибра м |
| о је то учинила.{S} Готово ми није дала ни ока склопити.</p> <p>Чим смо легли, одмах ме почела |
| каква слова, бројеве, — иако није знала ни читати ни писати, — и замишљено вртио главом...{S} И |
| икли на њега да мајка управо није могла ни ручати ни вечерати ако њега није било да двори, да п |
| ареним шамијама.{S} Хајкуна није хтјела ни погледати на њих, ни осмјехнути им се.{S} Журно, хит |
| едне голема граја, каква се одавно чула ни запамтила није.</p> <p>Читав се шехер узнемири.{S} Д |
| сеци као да није више било ни пријатеља ни душмана да се, по дану или по ноћи, врзају око наше |
| ао је такав.{S} Са слугама и слушкињама ни дружио се није.{S} Бјежао је од њих, сакривао се, ск |
| <p>И, као да није знала других пјесама ни других кајда каквих, вјечито је пјевала само ту једн |
| узвикну заносно. — Без правих мука нема ни праве радости!..{S} Сад ћемо видјети је ли мушко и ј |
| што дала не бих!..</p> <p>— У мене нема ни поштења правог, ни благодарности — опет изненада вик |
| е, бива, један народ и нико од вас нема ни јачи, ни старији; свак треба да слуша што ви рекнете |
| огао, јер нити се окренуо према вратима ни помакнуо се, — поче стењати још јаче и, као болесник |
| мајеви...</p> <p>По чаршији се тих дана ни о чему говорило није, колико о хајдуцима.{S} Свак је |
| прошапта.</p> <p>— Нијесам имао времена ни да се јавим коме — дочекам брзо, правдајући се. — Да |
| амет помрча мало, подивља у дивљини, па ни о чем више није у стању ни размишљати, колико о разн |
| а отјера од себе, да га одстрани.{S} Па ни то није помогло.{S} Зулфага је, као за инат, све пос |
| излазе, нити им ко о томе причао.{S} Па ни ја не бих знао нити бих могао сазнати, да једне ноћи |
| за димија, очекивао свој дио.</p> <p>Па ни на састанцима каквим бабо није говорио много, иако г |
| вој кући и да се нико због тога не мора ни бунити нити изненађивати.</p> <p>Па ипак хоџа се окр |
| а њему. — Није ми било стало до свијета ни онда, кад сам кроз четири мјесеца ишла од врата до в |
| у, ни питали ме.{S} Хасан, као да ништа ни било није, опет ме позивао да с њиме идем у „лов“ и |
| е.{S} На све био заборавио као да ништа ни било није, као што човјек, пробудивши се у ведро, св |
| </p> <p>О свему томе нијесам смио ништа ни споменути Хасану.{S} Знао сам да би одмах почео руга |
| Хајкунину.</p> <p>За чудо, ни хоџиница ни Хајкуна не помакоше се нити погледаше.{S} Одмах се м |
| ..{S} Људи, за које нико није имао срца ни милости, немају срца ни милости ни према коме...{S} |
| није имао срца ни милости, немају срца ни милости ни према коме...{S} Крв људска пјени се сад |
| ак до поноћи.{S} Ни <pb n="279" /> хоџа ни хоџиница нијесу знали да икако излазе из куће ни куд |
| пребацивати му како ми није био ни друг ни пријатељ.{S} Чим му запријетила опасност, оставио ме |
| и <pb n="227" /> други које прије никад ни видио нијесам и који су се у нашој кући некако слобо |
| .{S} На мајку, на жене, на ме не хтједе ни погледати.{S} Потрча право бедевији, ухвати је за гр |
| ета бранила му је да се никад не покаже ни њежнији према мајци, да се осмјехне на њу и нашали м |
| ала кошуљу и продријемала мало, а да је ни прекорио није, ни подругнуо се...{S} Тек пошто би се |
| и опет прогунђа нешто.{S} Не хтједе је ни погледати.</p> <p>— Здрав сам ја, здрав — откреса по |
| мучити ме.</p> <p>Испочетка нијесам је ни осјећао толико; стид што ме људи тако одбијају од се |
| p>Арнаутин онај, таламбасџија, не смије ни да јој се примакне.{S} Ударајући у стари, напукнути |
| оскочити.{S} И, што је најчудније, није ни скакао као други момци онако, на голоме пољу!</p> <p |
| је био бабо у животу Осман као да није ни знао ни за кога у кући осим за њега и другоме се ни |
| ка, уморена и ослабљена, испочетка није ни могла ништа забрањивати, нити им забрањивала.{S} Каш |
| .{S} И може ли он бити хајдук, кад није ни снажан, ни мрк, ни крвавих очију!..{S} Може ли бити |
| е се купати, умивати, као да прије није ни имао времена да се и таквим беспослицама забавља.{S} |
| одговорих мирно. —</p> <p>Друкчије није ни могло бити...</p> <p>— Сад... сад узми Хамида себи, |
| ан ни ведар као обично; са мном се није ни шалио ни омиловао ме.{S} Кад је изашла мајка, — која |
| шли у „ашиковање“.{S} Хајкуна више није ни сакривала ништа од мене, нити је више зазирала да из |
| је се, у једној половини, која чак није ни преграђена, спраћала говеда, а у другој спавала чеља |
| мо ли му приче.{S} Не!..{S} Готово није ни гледао у нас, него му поглед вазда управљен био прем |
| вазда била код куће, никуд готово није ни излазила, али су слуге, по наговору њезину, морале с |
| мо мало.{S} Хасан као да се никако није ни могао уморити; што је више ишао, као да је постајао |
| колико мене.{S} Ништа му помагало није ни што ми се каткад улагивао, што ме хтио замамљивати и |
| ича макар о чему.{S} Ништа помогло није ни кад сам престао одговарати и склопио очи, претварају |
| није било до женидбе, што нијесам прије ни мислио нити се љуцки припремио за њу, одлучио сам да |
| како су ми криве мјере, како ми ни оке ни аршини нијесу у реду и како сам само за то и ишао „у |
| са гаћама чије ногавице нијесу допирале ни до чланака, босоног, застаде на прагу и мрким поглед |
| може да заборави, да омрзне ни он на ме ни ја на њега.{S} Опет смо најближи, највјернији, најис |
| азан филџан отсијече:</p> <p>— Немој ме ни питати о томе...{S} О томе се причати не може...</p> |
| тави мало, да ме саслуша.</p> <p>Чак ме ни у ханове не хтједоше примити, ни кахву ми испећи.{S} |
| пут просјака. — Дај!..</p> <p>Нијесу ме ни погледали.{S} Нијесу, можебити, ни чули шта сам гово |
| рно, правећи се као да не гледа ни мене ни Хатиџу. — Лијепо?</p> <p>— Добро ми било.</p> <p>— В |
| n="389" /> може да заборави, да омрзне ни он на ме ни ја на њега.{S} Опет смо најближи, највје |
| S} У берберницама и кахвама и не говоре ни о чему колико о боју...{S} А кад се премного говори |
| цу свога живота...</p> <p>— Не спава се ни мени.</p> <p>И додадох му кахву.</p> <p>Он спусти фи |
| рађа, јер шта ће живот кад се ни за се ни за њих нема чему бољем надати?“</p> <pb n="283" /> < |
| и ђецу да рађа, јер шта ће живот кад се ни за се ни за њих нема чему бољем надати?“</p> <pb n=" |
| а кога у кући осим за њега и другоме се ни покоравао није.{S} Он му тимарио бедевију, он чистио |
| е, знајући како он не воли препирати се ни парничити, како му тешко и изаћи на суд а камо ли та |
| ном замишљен и забринут, не осврћући се ни на пролазнике који ме поздрављали, <pb n="346" /> ни |
| продају касабалијама.</p> <p>Нијесам се ни облачио, ни гиздао као други.{S} Са запрегнутом бошч |
| дам подмукло, испотаје:</p> <p>— Зар се ни Хатиџа не би усрећила? — питао сам тихо, указујући н |
| оче се играти њима.</p> <p>— Не може те ни зајам понизити, — рече — ако га мислиш поштено враћа |
| но авлије на траву, и, не тражећи шилте ни јастука, ту се сасула, пала, легла поребарке.</p> <p |
| , одмах га и омрзнуо...{S} И вели: неће ни у кога него у тебе.</p> <p>— И данас ће доћи?</p> <p |
| н не враћа и да се по свој прилици неће ни вратити више.{S} Било ми као да сам се ослободио нек |
| ца нијесу знали да икако излазе из куће ни куда излазе, нити им ко о томе причао.{S} Па ни ја н |
| нијесам вјеровао у какве бабинске приче ни гатке разне, али, право да речем, чим смо поново пош |
| аље, залуд сам чекао.{S} Не хтједе више ни отворити очију ни проговорити.{S} Ћутао је као залив |
| који је и осиједио служећи и који више ни ићи није могао без штапа, често и без штаке.{S} Док |
| а нисам рањен?“</p> <p>Не зазирући више ни од чега, не осјећајући готово никаквих болова више, |
| уђи, све чуднији.</p> <p>Није хтио више ни спавати у кући, у соби својој, него одлазио у башту |
| зе на њега, да га слушају.{S} Нико више ни помислити није смио да му се наруга, подсмјехне или |
| Погледавши једно у друго не проговорише ни ријечи; само се поздравише лаким климањем главе.{S} |
| размишљати, колико о разним чудесима, и ни у што толико вјеровати, колико баш у оно што је мутн |
| вако зло које нас снађе избија из нас и ни откуда више.{S} Нема зла које само никне; заметак му |
| , и опсовати, а да се нико усудио не би ни оштрије ми одговорити, камо ли да удари и да жешће у |
| чне обасипати поклонима.{S} Не заборави ни жене, ни дјецу, ни чобанице; свакоме пошаље понешто: |
| а клисура, да га, чинило се, ни громови ни муње не би могли скрхати ни преломити.{S} Позлаћене |
| роте њезина оца док... док се још љуцки ни замиловали нијесмо?..</p> <p>Сулага, испочетка, као |
| азивали како су ми криве мјере, како ми ни оке ни аршини нијесу у реду и како сам само за то и |
| м.</p> <p>— Ти?..</p> <p>— Не смијем ти ни у очи погледати када причам</p> <p>— узвикну изненад |
| ad>XXXI</head> <p>Нијесам могао отезати ни размишљати више.</p> <p>Страх да не изгубим Хатиџу, |
| ако су и чули, нијесу хтјели застајати ни губити времена због мене.</p> <p>И опет сам остајао |
| му је неко требао, није му знао ласкати ни улагивати се.</p> <pb n="273" /> <p>Још и сада се о |
| соби, у џамији никад није хтио клањати ни молити се, јер — како је говорио — зидови они, мрки |
| ет, зар!</p> <p>— Само га немој ударати ни кажњавати — брзо дочекује Зулфага и као стане преда |
| ао да се још ни сад није могло прибрати ни освијестити...</p> <p>— Ено ти момка, — рече пригуше |
| а, бројеве, — иако није знала ни читати ни писати, — и замишљено вртио главом...{S} И одмах би |
| ни громови ни муње не би могли скрхати ни преломити.{S} Позлаћене токе на прсима, оружје оно и |
| га да мајка управо није могла ни ручати ни вечерати ако њега није било да двори, да послужи.{S} |
| мушко и је ли соко!..{S} Неће више бити ни једног залогаја џабе; треба се сад борити, рвати, тр |
| стио, не бринући се шта ће са мном бити ни како ћу проћи.{S} Није се чак ни кашње, кад је опасн |
| рце од камена и нема милости ни љубости ни према коме...{S} Не може, пусто, никога да замилује. |
| мене је и срце од камена и нема милости ни љубости ни према коме...{S} Не може, пусто, никога д |
| срца ни милости, немају срца ни милости ни према коме...{S} Крв људска пјени се сад на сваком к |
| од камена“, те како више нема „милости ни љубости“ ни према коме.{S} Нарочито према Хатиџи.</p |
| на дућан и одлазили мирно, не говорећи ни ријечи и не гледајући ме чак.{S} Знали су добро да ћ |
| не бојећи се више никога и не зазирући ни од чега, — частили су се међусобно, пили, свађали се |
| дуго времена није јој додијавао иштући ни јадикујући.{S} Претварао се као да је све ствари пот |
| Мучио бих и њу и Сулагу и никакви јауци ни помагања не би ме могли умилостивити.</p> <p>— Убићу |
| е, викале, неке се и смијале.{S} Чибуци ни сад нијесу били заборављени; дим се и сада колутао п |
| очима од несанице, Зулфага, не пустивши ни да се уредим ни да прашину стресем, узе ме чврсто за |
| уцнувши ме чибуком по глави. — О другој ни помислит’ не смијеш ни сад, ни кад наусница нагари.. |
| у. —- То нећу пустити...</p> <p>— Немој ни мислити да сам те молио — сурово дочека Осман, а ошт |
| само, одвојено, гдје нико не слуша, чак ни ја.{S} Као да је била срамота нека онаквоме јунаку д |
| шта зазирао није и никога се бојао, чак ни оца.{S} Ја сам се чудом чудио како се он често упорн |
| /> снове што их недавно снивао.{S} Чак ни Хасанова порука није ме могла потсјетити на то.{S} Р |
| м бити ни како ћу проћи.{S} Није се чак ни кашње, кад је опасност минула, барем навратио мало д |
| "220" /> сам знао боље, не зазирући чак ни од уобичајених трговачких лажи и заклетава.</p> <p>Н |
| ва земља дигнути на устанак.</p> <p>Чак ни царска војска није могла остати на миру и њезине сил |
| Али шта сам могао?..{S} Ниједан путник ни кириџија није ишао сам.{S} Сви су путовали у групама |
| аду и поче је чупкати.</p> <p>— Нијесам ни знао да си се вратио — прошапта.</p> <p>— Нијесам им |
| га другог и у први мах на друго нијесам ни помишљао.</p> <p>Сама Хатиџа, ето, нехотице ми напом |
| о драга?..{S} Хахахаха!..{S} То нијесам ни знала...{S} Хахахаха!..</p> <p>И измахујући шамијом, |
| . — Како то?..</p> <p>— Ја хоџу нијесам ни питао — одговорим му безбрижно, наслањајући се на ма |
| итрча и обгрли ме. — Аферим!..{S} Нисам ни знао да имаш тако срце и... и да се тако знаш бранит |
| е, Зулфага, не пустивши ни да се уредим ни да прашину стресем, узе ме чврсто за руку и нагло по |
| у.</p> <pb n="398" /> <p>— Нећу с тобом ни говорити — каже увријеђено, ударајући прстима по кам |
| <p>Ни ја нијесам смио потрчати авлијом ни заиграти се.{S} Чим би ме угледала како се врзам и к |
| јака дјеца, који се нијесу могли пушком ни заметнути.{S} Одмах се могло познати да то не слути |
| ме и, за чудо, никада нам се, ни једном ни другоме, <pb n="352" /> то додијало не би.{S} Сахати |
| .</p> <p>Али није био ни онако насмијан ни ведар као обично; са мном се није ни шалио ни омилов |
| се може извући неопажен и непримијећен ни од кога.</p> <p>Неко вријеме ишли смо обојица тихо, |
| запита цар, примичући му се.</p> <p>Он ни ријечи.</p> <p>„Шта радиш?..“</p> <p>„Видиш“ одговор |
| их како одлазе.{S} Нијесам се усуђивао ни да им напоменем о томе а камо ли још и да причам ком |
| цима.{S} При скакању нико му није могао ни близу доскочити.{S} И, што је најчудније, није ни ск |
| , састанак, теферич какав није се могао ни замислити, а да се и Смајил-ефендија не позове, да и |
| ред јастребом.{S} Нико тада не би могао ни познати да су то они исти момци, који, кад би бабо к |
| бабо у животу Осман као да није ни знао ни за кога у кући осим за њега и другоме се ни покорава |
| Онако бунован и сметен, нијесам му знао ни ријечи одговорити.{S} Одмах сам прихватио за оружје |
| њему.{S} Никакав ханџија није допуштао ни да се изјадам, ни да испричам што.</p> <p>— Нема ти |
| а и за ручком и за вечером, а да готово ни ријечи не проговоре једно другом.{S} Ја се уопште и |
| ше <pb n="286" /> једем; Хајкуна готово ни ручати није хтјела, само да мени више остане, да мој |
| и, бржи и окретнији.{S} На ме се готово ни освртао није.{S} Само кад би видио да сам и сувише з |
| питују.{S} Читавим путем нисам на друго ни мислио него шта ћу одговарати и како ћу се бранити.. |
| езером каквим.{S} Задуго се ништа друго ни чуло није осим чуднога зврјања тога, које је необичн |
| иче.{S} Многи као да нијесу ништа друго ни радили, него ишли од махале до махале, па причали и |
| .{S} Чаршинлије сада нијесу ништа друго ни радиле, него сједећи на ћепенцима прекрштених нога, |
| јетећи, — теби, будало, јер си ме повео ни сам не знаш куда и јер не знамо шта радимо ни ја ни |
| ли у кући свега...</p> <p>Али није био ни онако насмијан ни ведар као обично; са мном се није |
| утити и пребацивати му како ми није био ни друг ни пријатељ.{S} Чим му запријетила опасност, ос |
| вељали, цврчали.{S} И псовао сам, грдио ни сам не знам кога, на силу тражећи кавге и ината, жељ |
| ме</hi>!</p> <p>Говорећи, он није пазио ни слушамо ли га, ни разумијемо ли му приче.{S} Не!..{S |
| ар као обично; са мном се није ни шалио ни омиловао ме.{S} Кад је изашла мајка, — која се пред |
| и на какав дужи говор као да није смио ни помислити.{S} Десет ријечи није могао изговорити, а |
| ће оно момче, пецкајући. — Нијеси смио ни пушке опалити, него одмах бјеж’о...</p> <p>— Лажеш!. |
| нем и да се јавим коме.{S} Нијесам смио ни јекнути, ни застењати, од страха да ме ко не чује, н |
| на чудна језа.{S} Сад више нијесам смио ни покушати да викнем и да се јавим коме.{S} Нијесам см |
| 15" /> <p>Отада му се више нијесам смио ни пожалити никад, ни причати му што.{S} Склањао сам се |
| након бабе измјењивало, тако није трпио ни Зулфаге.{S} Мрско му било и гледати у њега, мрско би |
| ..</p> <p>— Па?..</p> <p>— Па није хтио ни окусити...{S} Мрско му, зар, било што је нијесам изн |
| н, бабо, још и сад мучи и прогони, како ни сад неће да је остави на миру.</p> <p>Не може — вели |
| нос испод ње провиривао; погледа никако ни одвајала није од мангале нити од ибрика.</p> <pb n=" |
| рала у собу, не допуштајући више никако ни да излазим, ни да вечерам чак.</p> <p>Након таквих д |
| иру.</p> <p>Не може — вели — још никако ни смислити, е је он мртав и да више никад доће неће.{S |
| носито — да од вас, од нас свијех, нико ни грђи, ни поганији, ни нераднији, ни махнитији нема и |
| раставише се и начинише ми пут.{S} Нико ни ријечи не рече, нико не опсова.</p> <p>А то ме опет |
| оћне шетње сакривали од хоџе, иако нико ни споменуо није о њима, ипак сви опазисмо како је у по |
| скања руке, ни грљења.</p> <p>Није било ни врућих пољубаца, ни натегнутих уздисаја, ни превртањ |
| неколико мјесеци као да није више било ни пријатеља ни душмана да се, по дану или по ноћи, врз |
| вему, шалила се.</p> <p>Није у нас било ни стискања руке, ни грљења.</p> <p>Није било ни врућих |
| p> <p>И погодила је.</p> <p>Није прошло ни пуних двадесет дана откако се почео припремати, кад |
| не знаш куда и јер не знамо шта радимо ни ја ни ти...{S} Теби, зевзече!..</p> <p>— Охо!.. — от |
| према сунцу.</p> <p>Нијесам још потпуно ни био довршио посла, када заптија један, необично угој |
| љачкате и... нико <pb n="274" /> од вас ни бољи, ни паметнији, ни поштенији нема, — кресну. — В |
| дите као и досада — каже, а неће на нас ни да погледа...</p> <p>Кашње се ипак навикла, научила. |
| арама...</p> <p>— Неће ти бити на одмет ни Хатиџине — додаде он мекше, једнако се смјешкајући. |
| , које сигурно није знало за његову моћ ни силу, разбило ми главу и кад сам окрвављен дошао да |
| нију и истукла Зулфагу, није по обичају ни отишла у своју собу нити се тамо затворила.{S} Не!.. |
| ао.{S} Не хтједе више ни отворити очију ни проговорити.{S} Ћутао је као заливен...{S} И није ми |
| дивљини, па ни о чем више није у стању ни размишљати, колико о разним чудесима, и ни у што тол |
| бро!..</p> <p>И како се у читаву шехеру ни о чем толико говорило није колико о ширењу устанка, |
| есе све ствари што их имао, — а није их ни имао много, —— и размјести их онако како се њему сви |
| лави. — О другој ни помислит’ не смијеш ни сад, ни кад наусница нагари...</p> <p>Тада ме некако |
| ужи руку дјевојчету, које као да се још ни сад није могло прибрати ни освијестити...</p> <p>— Е |
| о људе да се друже са човјеком који још ни једнога Влаха посјекао није, ни на чију кућу ударио, |
| !..</p> <p>Сам!..</p> <pb n="347" /> <p>Ни украо, ни отео, него зарадио, лијепо зарадио, својом |
| али јој. — Своју пјесму пјева!..</p> <p>Ни мене нијесу остављали на миру, нити ме штедјели.{S} |
| де сасјекли...{S} Јок, ханума!..</p> <p>Ни пошље смрти бабине није се промијенио.{S} Само је из |
| ни шљунак не захршти под ногама.</p> <p>Ни ја нијесам смио потрчати авлијом ни заиграти се.{S} |
| х обоје заједно, баш код чатрње.</p> <p>Ни сам не знам како сам се онда могао уздржати да не вр |
| за оружје.</p> <p>Кренусмо опет.</p> <p>Ни пута, ни стазе не зна ниједан.{S} Онако, насумце, лу |
| .{S} Бјежи!</p> <p>— шапну опет.</p> <p>Ни сам не знам шта ми би у томе часу.{S} Не одговорих м |
| на њу и као подсмјехујући се. —</p> <p>Ни она?..</p> <p>Хасан је стискао зубе, мрштио се и мрк |
| тину.</p> <p>Погледам на све стране.{S} Нигдје никога.</p> <p>— Хвала Богу! — узвикнух одушевље |
| се што прије врати.{S} Више од три дана нигдје није смио остати.</p> <p>Са села се враћао увије |
| пливале у сунцу, у свјетлости.</p> <p>И нигдје да застанемо, да се одморимо мало.{S} Хасан као |
| ме пецкати и дражити.{S} Нијесам готово нигдје могао крочити од њихових шала, питања, подругачи |
| итају: „Ђе си био?..“ зар да им рекнем „Ниђе“...</p> <p>И кад ме запитају: „Шта си радио?“ зар |
| </p> <p>Она прегризе конац и настави да ниже другу половицу.</p> <p>— Шта?..{S} Да се опет није |
| игра с вретеном и наднесена над ђерђеф ниже пјесму за пјесмом, него омалено, ситно дјевојче у |
| тених и зеленим тракама окићених грива; низ седла висе бисаге и кесе чибуклије, а из теркије, п |
| и на хаљине: исцијепане, искајишане.{S} Низ бедре ми висе дроњци и голо месо провирује испод њи |
| јеси болестан?... —— запита зачуђено, а низ мерџана, опружен низ малу пуначку <pb n="371" /> ру |
| ... на мајку.</p> <p>Па се некако спуза низ миндерлук, готово паде на кољена и поче љубити скут |
| зар, необичнију грају, хитно је стрчала низ басамаке, полетила према соби и онако задихана и уп |
| пкама, капала нам вода за врат и милила низ леђа, изненада понека груда долијетала би и разбија |
| а неуређеном косом и обнаженим мишицама низ које се циједила вода, довикивале једна другу, преп |
| то уложи.{S} У чаршији порушио је читав низ старијих, тијесних дућана, са мрким нагњилим ћепенц |
| и тијесни сокак и заклањаху собом читав низ омањих скромнијих кућа, погурених и шћућурених једн |
| а види гдје сам, како сам.</p> <p>Читав низ оптужаба, све тежу за тежом, набацивао сам на њега, |
| би и кошуљу на прсима и спустила рукаве низ мишице.{S} И обоје се неко вријеме гледали нијемо, |
| и а другом придржавајући зембиљ, струже низ чаршију, не обзирући се на коју страну.</p> <p>Напо |
| ахе, у големе духанкесе, које им висиле низ бедре.{S} Непрестано као да се спремали за бој, неп |
| свиленим димијама које се мало опустиле низ кукове, са распуштеном косом што јој падала по голи |
| ради — само ми рече при поласку и крене низ чаршију. — Ако се икад мислиш осветити коме, освети |
| је висила шарена дуванкеса, спуштала се низ бедру и куцкала је по везеним чакширама, чији је ту |
| ме...</p> <p>Суза једна скотрља јој се низ образ, заустави се на танкој, руменој усни и заблис |
| црте, — трагови суза, — спуштале јој се низ пуначке руменкасте образе и још свјетлуцале, нос пр |
| жмирави фењер у рукама, спуштали смо се низ стрме, кривудаве сокаке, завиривали свуда и свуда т |
| , кабаница и конопа по путу, спустих се низ басамаке.</p> <p>Дотрчавши на авлију зауставих се о |
| у на ножу, па се крв циједи и низ нож и низ руку.{S} Биће, бре, галама једна, кад истрче дућанџ |
| лаву људску на ножу, па се крв циједи и низ нож и низ руку.{S} Биће, бре, галама једна, кад ист |
| запита зачуђено, а низ мерџана, опружен низ малу пуначку <pb n="371" /> руку готово до лакта, п |
| високи, чисти, обијељени зидови, са два низа малих, уских пенџера, облијепљених хартијом, и са |
| у, на својој шилти, и, пуштајући димове низа своју дугу, црну браду, мирно их слушао и уријетко |
| прага, застао крај каната, опустио руке низа се и некако изморен малаксало цикнуо:</p> <p>— Рођ |
| предложио да се вратимо кући и окренуо низа страну, усуђивао сам се да му споменем и о глади и |
| китила, — сједила на авлији, на трави и низала мерџане које бијаше разасула по крилу, по новим, |
| шено.</p> <p>— А тад... замуца трзајући низама дуката као да ће их откинути, — тад сам се наљут |
| ијежне, обнажене прси, прекривене дугим низама бисера и дуката, који су ситно, ситно позвецкива |
| ију и мене, узе ђугуме што су у једноме низу стајали испод басамака и оде, отрча управо на воду |
| му поглед вазда управљен био према оном низу нових, калајисаних сахана, пореданих на рафу изнад |
| изу доскочити.{S} И, што је најчудније, није ни скакао као други момци онако, на голоме пољу!</ |
| хат, по два.</p> <p>И нико, чини ми се, није знао онако причати и онако тумачити.{S} Кад мене н |
| пристајао; чак и кад му је неко требао, није му знао ласкати ни улагивати се.</p> <pb n="273" / |
| кадгод посрнуо, обрезао се или опржио, није се сажалио на ме, нити ме почео тјешити.</p> <p>Шт |
| и отпустила Хајнију и истукла Зулфагу, није по обичају ни отишла у своју собу нити се тамо зат |
| е ништа продавало.</p> <p>— <hi>Он</hi> није уредио?..{S} Он?.. — кликну Сулага и тресну бројан |
| подигох главу.</p> <p>— Нема крви!..{S} Није рањен!.. — викну неко загледајући. — Здрав је...</ |
| узбунише, заграјаше:</p> <p>— Јок!..{S} Није твоја!..{S} Наша је!..</p> <p>— Моја...</p> <p>— Н |
| се дигне против зулума и неправде...{S} Није ли данас, сјутра ће бити уз њега...</p> <p>Млад си |
| ка, — рече пригушено — па га држи...{S} Није он мене оставио, него ево, на твоје очи, казао ми |
| или од њезине... од њезина мираза?..{S} Није ли исто?..</p> <p>— Види се да ти крв бабина тече |
| махали.</p> <p>Док опет ето Сулаге.{S} Није ишао него каскао сиромах, жут, блијед, модар, — он |
| та ће са мном бити ни како ћу проћи.{S} Није се чак ни кашње, кад је опасност минула, барем нав |
| ћи раменима и јежећи са од студени... — Није ми необично...</p> <p>— А ја се за хајван плашим — |
| дох га ја узбуђено, скачући с мјеста. — Није наш!..{S} Он лаже!..</p> <p>— Он се заклео да су г |
| и поче ме дрмусати за рукав, теглити. — Није он здрав!..{S} Не дај!..</p> <p>Хасан стиште зубе |
| погледа на канат и опљуну према њему. — Није ми било стало до свијета ни онда, кад сам кроз чет |
| p>— Престани!..{S} Доста је!..</p> <p>— Није доста, рђо лажива...</p> <p>— Ја нисам лаг’о — реч |
| да је уграбе, отргну од њега.</p> <p>— Није твоја!</p> <p>— Моја!..</p> <p>Хусо, стегнувши Ајк |
| <p>Ибрахим ефендија отпочину.</p> <p>— Није он ништа лагао — рече — све је истину говорио...{S |
| јка гледајући га.</p> <p>— Ти?</p> <p>— Није друге...</p> <p>Мајка се распели, наљути.{S} Прист |
| оје!..</p> <p>— Подгојила је човјека, а није разбојника — дочеках ја бјешње, стискајући зубе.</ |
| .{S} Донесе све ствари што их имао, — а није их ни имао много, —— и размјести их онако како се |
| о сасвим празан, а ниједна мрвица хљеба није остала у трави заборављена.{S} Да нас није било ст |
| има?..</p> <p>Хоџа се причини као да га није чуо.</p> <p>— Ето, прича се, — настави лакше — да |
| их, сакрио се, уклонио, само да Зулфага није био у близини.{S} Само њему за инат задржао сам се |
| је могла ни ручати ни вечерати ако њега није било да двори, да послужи.{S} Зато, ако је каткада |
| бабовина...</p> <pb n="385" /> <p>— Да није отета, не бих се научио радити...</p> <p>Она поче |
| Неко, неко...{S} Погађај!..</p> <p>— Да није...?...</p> <pb n="384" /> <p>— Мајка! — узвикну он |
| вуче нож из корица.</p> <p>— Ко каже да није моја? — запита, измахнувши ножем. — Ко?..</p> <p>С |
| лу држаше”...</l> </quote> <p>И, као да није знала других пјесама ни других кајда каквих, вјечи |
| је она једини господар у њој.{S} Као да није вјеровала, е сад збиља може заповиједати и овим љу |
| <p>Он не одговори.{S} Причини се као да није чуо.</p> <p>— Хоћеш ли још кахве?</p> <pb n="394" |
| и то једним чудним начином, који као да није трпио приговора.{S} Зато би одмах након такве њего |
| мицати се, сакривати.</p> <p>Али као да није могао дуго издржати тако.{S} Стид га, зар, било од |
| Љутиш се?..</p> <p>Он се причини као да није чуо.</p> <p>— Мене сад ништа не боли — рече. — Иђе |
| ...</p> <p>Кроз неколико мјесеци као да није више било ни пријатеља ни душмана да се, по дану и |
| } Док је био бабо у животу Осман као да није ни знао ни за кога у кући осим за њега и другоме с |
| ад себе, — и на какав дужи говор као да није смио ни помислити.{S} Десет ријечи није могао изго |
| могао?..{S} Ниједан путник ни кириџија није ишао сам.{S} Сви су путовали у групама, сви се удр |
| аћи уточишта у њему.{S} Никакав ханџија није допуштао ни да се изјадам, ни да испричам што.</p> |
| мо о јунаштвима причало а правих јунака није било, изгледао је као нови Ђерзелез Алија, као јед |
| боји... боји...</p> <p>На све то мајка није одговарала.{S} Само га је пажљиво слушала ломећи п |
| на устанак.</p> <p>Чак ни царска војска није могла остати на миру и њезине силе као да се више |
| p>Мајка, уморена и ослабљена, испочетка није ни могла ништа забрањивати, нити им забрањивала.{S |
| егенишемо те...</p> <p>— Ама моја наука није као досадашња — опет ће он јаче, грицкајући браду. |
| давно снивао.{S} Чак ни Хасанова порука није ме могла потсјетити на то.{S} Радост што ћу опет в |
| провиривао; погледа никако ни одвајала није од мангале нити од ибрика.</p> <pb n="393" /> <p>Х |
| али којима још никад ништа заповједила није.{S} И погледа их опет и — подиже руку.</p> <p>— Об |
| p>Дрека ова као да никоме толико годила није колико Зулфаги.{S} Свако јутро пролазио ми он испр |
| раја, каква се одавно чула ни запамтила није.</p> <p>Читав се шехер узнемири.{S} Дућанџије, кој |
| догађају.</p> <p>Граја, хајка и галама није се стишавала све док се није бабо појавио.</p> <p> |
| наоколо.{S} Изгледало је као да ни сама није вјеровала да је кућа заиста њезина и да је она јед |
| е предао мајки, Зулфага за дуго времена није јој додијавао иштући ни јадикујући.{S} Претварао с |
| унапријед и узвијајући главом...{S} Она није одговарала...{S} Само га гледала својим лијепим, к |
| то и она није била кавгаџија, што и она није газила у инат.</p> <p>Напошљетку, једне вечери зат |
| ната с њоме и вазда се жестио што и она није била кавгаџија, што и она није газила у инат.</p> |
| а и лаким, шареним шамијама.{S} Хајкуна није хтјела ни погледати на њих, ни осмјехнути им се.{S |
| смете, замуца.{S} Из читава му причања није се могло јасно разабрати: шта је све било и како ј |
| не шутимо. —</p> <p>Кад? ..</p> <p>— Па није изненада...{S} На овај пут спремам се одавно — одг |
| онуди, па...</p> <p>— Па?..</p> <p>— Па није хтио ни окусити...{S} Мрско му, зар, било што је н |
| овдје самујем...{S} Ни читаво по сахата није прошло откако смо се раставили, а мени се одуљило |
| противио, копрцао, отимао.</p> <p>Ништа није помагало.{S} Ако је не бих хтио послушати, наређив |
| шта ће то?</p> <p>— Па...{S} Нека кућа није празна.</p> <p>— Празна?..</p> <p>Опет се засмија, |
| мо у махали, него у читавом шехеру хоџа није имао правог пријатеља.{S} И он као да га ни тражио |
| } Сијело, скуп, састанак, теферич какав није се могао ни замислити, а да се и Смајил-ефендија н |
| овати.{S} И може ли он бити хајдук, кад није ни снажан, ни мрк, ни крвавих очију!..{S} Може ли |
| преврћући бројанице. — Хвала Богу, кад није прошло горе...</p> <p>Тиме као да је пресијецао св |
| е преврнути...</p> <p>Мајка, која никад није била рачунџија нити је познавала право стање наше, |
| дову.{S} У кући, у соби, у џамији никад није хтио клањати ни молити се, јер — како је говорио — |
| само чуло како хоџа, који готово никад није дисао на уста, шишти кроз нос, како хукти и букти |
| у дјевојчету, које као да се још ни сад није могло прибрати ни освијестити...</p> <p>— Ено ти м |
| о макнути са свијета...{S} И да и Хамид није имао пушку, погинуо би...</p> <p>— Па?..</p> <p>— |
| ... томе, опет, ви нијесте криви, народ није крив, него је крива судбина, и свак други, и читав |
| друм и усиљено се осмјехну.</p> <p>— Е није друге, сад се натраг не може — рече.</p> <p>— Ту с |
| Ни ћилима, ни серџаде, ни шилтице какве није било у собама и празне, голе, без намјештаја, зија |
| прије врати.{S} Више од три дана нигдје није смио остати.</p> <p>Са села се враћао увијек некак |
| , измичући се.</p> <p>И ништа смјешније није било него је испочетка видјети како разговара с ра |
| о било што би сад имала казати, а прије није могла?..{S} Шта је то?..</p> <p>Напошљетку сам чит |
| чешће се купати, умивати, као да прије није ни имао времена да се и таквим беспослицама забављ |
| ио — одговорих мирно. —</p> <p>Друкчије није ни могло бити...</p> <p>— Сад... сад узми Хамида с |
| е, она као да се бојала мене и никад ме није смјела јаче ударити или казнити жешће.{S} Пустити |
| } Осјетивши да сам уљегао, — видјети ме није могао, јер нити се окренуо према вратима ни помакн |
| уго као да ни знао није.{S} Ниједном ме није узео на крило, ни поцупкао на кољену, ни обгрлио, |
| мотиком.{S} На псовке и примједбе разне није одговарао много, нити се обзирао на њих; ако би сл |
| ханума!..</p> <p>Ни пошље смрти бабине није се промијенио.{S} Само је из собе препртљао у коњу |
| вати и — одмах сам познао да му пјевање није ишло од срца, да је усиљено.{S} Тиме је само хтио |
| павала руже и лехандере.{S} И као да се није знала уморити у послу томе, као да јој није требал |
| сваки који се налазио у соби као да се није најугодније осјећао.{S} Многи су и нехотице чешће, |
| и силна и очајна борба, којој као да се није могло лако сагледати краја.</p> <pb n="262" /> <p> |
| S} Не зна...</p> <p>На жалост, мајка се није дала умолити.{S} Немилосно, готово крвнички хватат |
| отимао, бранио... <pb n="240" /> Сад се није више бојала да ћу неком јачем испричати њезине тај |
| — растанак са Сарајевом.{S} Друкчије се није могло.</p> <p>И — кренем право према Мостару.</p> |
| а и галама није се стишавала све док се није бабо појавио.</p> <p>А чим он изађе из собе све за |
| асмијан ни ведар као обично; са мном се није ни шалио ни омиловао ме.{S} Кад је изашла мајка, — |
| S} Са слугама и слушкињама ни дружио се није.{S} Бјежао је од њих, сакривао се, склањао, ради ч |
| прошао код Ибрахим-ефендије, ни мало се није зачудио.</p> <p>— Па то сам ја и знао — рече мирно |
| престано, брзо и живо ударала, да му се није дала ни осврнути.</p> <p>Напошљетку момче као да с |
| — ја сам му први приступио и отада више није било кавге међу нама.{S} Шта више и уортачили смо |
| оје ишли у „ашиковање“.{S} Хајкуна више није ни сакривала ништа од мене, нити је више зазирала |
| раме, ударила је у плач.{S} Ништа више није знала проговорити, ни објаснити ми. </p> </div> <p |
| овршити — отсијече.</p> <p>— А кад више није било пара да их довршите, онда...</p> <p>— Онда су |
| ло, подивља у дивљини, па ни о чем више није у стању ни размишљати, колико о разним чудесима, и |
| написани — имао је о чему и да прича, и није му требало да се враћа на старо, да прежива.{S} Ча |
| ворити.{S} Ћутао је као заливен...{S} И није ми преостајало <pb n="342" /> ништа друго него да |
| камен и пркосно одиже главу.</p> <p>— И није га могао гледати, — узвикну љутито, устресајући ра |
| .</p> <p>— Макар...{S} Живот без муке и није прави живот...</p> <p>Он подиже главу и грицкајући |
| ли било каквих нових напада хајдучких и није ли когод и опет погинуо, заглавио, настрадао.</p> |
| де му руком.</p> <p>— Хм...{S} Па баш и није дијете, — отегну хоџа, токорсе зачуђено, одмах се |
| {S} Аман, каква је ноћ била!..</p> <p>И није више о томе хтјела говорити.</p> <p>А у наредни пе |
| а по ме, поручивали, звали ме.</p> <p>И није да су ме звали због крупних каквих ствари, него зб |
| и више могла од њега отргнути.</p> <p>И није да је пристајао за њим као јаран, пријатељ, него г |
| а другога, не шапнувши ријечи.</p> <p>И није да су га се бојали због тога што је псовао, пријет |
| и отпочели са трговином неком.</p> <p>И није то била шала каква ни обична игра, него баш права |
| руги су опет тврдили како то нико други није био него усташи, који се преобукли у турске хаљине |
| рисне за слободом, нико од њега силнији није — рече мирио, поправљајући <pb n="295" /> пушку и |
| мало.{S} Ни кад је изгледао најведрији није се смијао нити шалио.{S} Једино је у таквим часови |
| ђено, има ли у кући свега...</p> <p>Али није био ни онако насмијан ни ведар као обично; са мном |
| I</head> <p>Како отац или није хтио или није имао када да води много бриге о мени, био сам преп |
| 2_C2"> <head>II</head> <p>Како отац или није хтио или није имао када да води много бриге о мени |
| свуда, на сваком кораку.{S} И ништа ми није било милије, него када би се ушљед моје неподмитљи |
| ати и сасипати ми у крило.{S} Новаца ми није могао давати, јер није бабо дозвољавао.{S} И то га |
| муштерије.</p> <p>По срећи, зазивање ми није било узалудно.{S} Неколике муштерије, сељаци некак |
| /p> <p>— заштита лукаво.</p> <p>— Он ми није јаран...</p> <p>Она збаци шамију с главе и коврџас |
| ми било што је то учинила.{S} Готово ми није дала ни ока склопити.</p> <p>Чим смо легли, одмах |
| е као и љутити и пребацивати му како ми није био ни друг ни пријатељ.{S} Чим му запријетила опа |
| да и она опипа.</p> <p>И, макар што ми није било до смијеха, једва сам се уздржао да се грохот |
| .</p> <p>Ја опет одбих.</p> <p>— Зар ми није једнако — питао сам га, гледајући му право у очи, |
| нем у ребра, да продрмусам мало. — Мени није до чекања...</p> <p>Он као да опет заспа.</p> <p>— |
| креса и силом ме поче дизати. — Ни мени није лакше...{S} И мени... и мени су отели, уграбили и |
| под смоквама, на трави.{S} Ни ручавати није хтио за софром, с осталом чељађу, него носио у тор |
| и носом ударити о земљу.{S} Ни гледати није могао човјека отворено, — вјечито је пиљио негдје |
| 286" /> једем; Хајкуна готово ни ручати није хтјела, само да мени више остане, да моја чинија б |
| а га слушају.{S} Нико више ни помислити није смио да му се наруга, подсмјехне или окоси, макар |
| " /> удвара се, улагује.{S} Ни говорити није хтио с њим, ни поздрављати се.{S} При сваком сусре |
| е и осиједио служећи и који више ни ићи није могао без штапа, често и без штаке.{S} Док је био |
| анијемих, замријех, пажљиво се обзирући није ли ме ко чуо или опазио...</p> <p>И сам Хасан као |
| није смио ни помислити.{S} Десет ријечи није могао изговорити, а да не замуца и не застане.</p> |
| знала уморити у послу томе, као да јој није требало почивке.{S} Зној је облијева по лицу, по в |
| понуда изнијети може.</p> <p>Хасан јој није дужан остајао.{S} Ако је требало да оде у чаршију, |
| јела говорити.</p> <p>А у наредни петак није ми послала ручка. </p> </div> <pb n="354" /> <div |
| а, гдје се, у једној половини, која чак није ни преграђена, спраћала говеда, а у другој спавала |
| удно комешање неко.{S} Ако који рањеник није био смртно рањен, ако је имало био при свијести, с |
| су могли бити хајдуци, — нико нам барем није причао да хајдуци ћурликају уз двојнице, — него чо |
| са испуцаним опутама.{S} Читавим путем није проговорио ријечи: само је мумољио, пјевуцао нешто |
| оје је волио уплетати, каткад и гдје им није мјесто, биле му нове, необичне.{S} Многи су их каш |
| Кад је изашла мајка, — која се пред њим није сакривала као пред другима, — чинило се као да се |
| </p> <p>— Жао ми само што га још једном није добро измлатила...{S} Да га научи памети...</p> <p |
| . <hi>Никоме</hi>!</p> <p>Говорећи, он није пазио ни слушамо ли га, ни разумијемо ли му приче. |
| а, превијајући се и отежући шијом. — Он није лош...</p> <p>— Он не смије више ићи у Сулаге — на |
| кад је наш <hi>слуга</hi>?</p> <p>— Он није дошао од невоље да вас служи, него га је умолила н |
| ако би се заиграли и заговорили кад он није био у кући, као да би премрли од страха чим би му |
| кне:</p> <p>— Зови Хајнију!..</p> <p>Он није слушао.{S} Шаптао је и даље неуморно, шаптао живо, |
| осим за њега и другоме се ни покоравао није.{S} Он му тимарио бедевију, он чистио пушке, сабље |
| кујући размишљао о њима.{S} Примјећивао није ништа.{S} Нарочито Зулфагу није хтио спомињати.{S} |
| и њезине силе као да се више нико бојао није.{S} Неколико табора, који су пратили тајин у Никши |
| еком који још ни једнога Влаха посјекао није, ни на чију кућу ударио, никога напао, изгрдио.{S} |
| /p> <p>Отада се хоџа никада више јављао није у каквом скупу људи, на здоговору каквом.{S} Нити |
| но миловање.{S} За друго као да ни знао није.{S} Ниједном ме није узео на крило, ни поцупкао на |
| рштио се и мрко ме гледао.{S} Одговарао није ништа.</p> <p>— Ја <hi>само</hi> с тобом могу — бр |
| дјечко, који као да ни ода шта зазирао није и никога се бојао, чак ни оца.{S} Ја сам се чудом |
| 132_C1"> <head>I</head> <p>Никуд кретао није, никуд се мицао без оружја.{S} У кахву, у берберни |
| кретнији.{S} На ме се готово ни освртао није.{S} Само кад би видио да сам и сувише заостао, зад |
| а га ни тражио није.{S} Ни за ким трчао није, ни за ким пристајао; чак и кад му је неко требао, |
| у кућу, — ипак никада као да ни покушао није да га потпуно укроти, стегне и покори.</p> <p>Шта |
| </p> <p>Па ни на састанцима каквим бабо није говорио много, иако га често призивали, тражили и |
| смо се навикли на њега да мајка управо није могла ни ручати ни вечерати ако њега није било да |
| умијемо ли му приче.{S} Не!..{S} Готово није ни гледао у нас, него му поглед вазда управљен био |
| »вести« као он.</p> <p>А никада готово није понављао старе приче: увијек је имао нових, које с |
| на је вазда била код куће, никуд готово није ни излазила, али су слуге, по наговору њезину, мор |
| хвалио, макар што га никад очима видио није...</p> <p>Хвалио га чак и пред Хајкуном и пред хоџ |
| <p>Али Хасан, као и отац му, ни тражио није никога од њих, ни пристајао за њима.{S} Најволио ј |
| пријатеља.{S} И он као да га ни тражио није.{S} Ни за ким трчао није, ни за ким пристајао; чак |
| .</p> <p>А он, ето, ни длаке промијенио није...{S} Хунцут остао хунцут...</p> <pb n="332" /> <p |
| енскоње...</p> <p>И као што ништа трпио није што је било ново у кући, што се након бабе измјењи |
| и руке према небу, готово ништа говорио није, ништа желио, ништа исказао.{S} Само му се преко л |
| продријемала мало, а да је ни прекорио није, ни подругнуо се...{S} Тек пошто би се уморио и по |
| у оно доба никаква оружја на себи носио није и кога су у читавом шехеру сви и називали <hi>женс |
| а да се хоџа на то никада жешће наљутио није, никада се јаче распалио.{S} Макар што је каткада |
| е, да питају и распитају о свему.{S} Ко није могао тамо приступити, тражио је и питао бербере, |
| ивао јој некаква слова, бројеве, — иако није знала ни читати ни писати, — и замишљено вртио гла |
| SRP19132_C30"> <head>XXX</head> <p>Иако није било него само неколико корачаји до Сулагине куће, |
| уједно и да се преда мном похвали како није малаксао, клонуо, како је још оран и расположен.</ |
| јепо слуша и да јој се покорава, никако није могла подносити да се ја одмећем и отимам испод ње |
| дморимо мало.{S} Хасан као да се никако није ни могао уморити; што је више ишао, као да је пост |
| ћи, што се након бабе измјењивало, тако није трпио ни Зулфаге.{S} Мрско му било и гледати у њег |
| собу и затворио се »да премишља«, нико није смио дахнути у кући, нико ријечи проговорити.{S} С |
| пале, крве се...{S} Људи, за које нико није имао срца ни милости, немају срца ни милости ни пр |
| другима кући, на сијело.</p> <p>И нико није смио сам да пође.{S} Окупила би се по двојица, по |
| мрзи колико мене.{S} Ништа му помагало није ни што ми се каткад улагивао, што ме хтио замамљив |
| ад прича макар о чему.{S} Ништа помогло није ни кад сам престао одговарати и склопио очи, претв |
| тали ме.{S} Хасан, као да ништа ни било није, опет ме позивао да с њиме идем у „лов“ и врљао са |
| све био заборавио као да ништа ни било није, као што човјек, пробудивши се у ведро, свијетло ј |
| читаву шехеру ни о чем толико говорило није колико о ширењу устанка, о бојевима, окршајима, ју |
| чаршији се тих дана ни о чему говорило није, колико о хајдуцима.{S} Свак је о њима говорио, св |
| и, познао сам и то да све што се десило није се могло десити никоме другоме, него само мени или |
| аквим.{S} Задуго се ништа друго ни чуло није осим чуднога зврјања тога, које је необично сличил |
| анпут,кад је једно сељаче, које сигурно није знало за његову моћ ни силу, разбило ми главу и ка |
| чудна нека сјета, дерт неки.{S} Али то није била више брига за послове, страховање од немаштин |
| ра од себе, да га одстрани.{S} Па ни то није помогло.{S} Зулфага је, као за инат, све послове с |
| у очи не смије отворено да погледа, што није онако дрзак и онако необазрив као и обично.</p> <p |
| о толико и домаћин колико и јунак и што није боље пазио на кметове и остале радине.</p> <p>Сви |
| куповала свега и што јој требало и што није требало, и увијек распитивала о мени.{S} Питала: и |
| о хвалио и ковао у звијезде, жалећи што није био толико и домаћин колико и јунак и што није бољ |
| акривали од хоџе, иако нико ни споменуо није о њима, ипак сви опазисмо како је у пошљедње доба |
| ђено прошапта она уздижући обрве. — Зар није твој јаран?..</p> <p>— Ако је јаран, не ашикује се |
| пајући и лако ме повуче за собом. — Зар није лијепо како сам намјестила?..</p> <p>— Лијепо је.. |
| 369" /> га је познавао боље?..{S} И зар није било и других, паметнијих људи, који су о Зулфаги |
| ло.{S} Новаца ми није могао давати, јер није бабо дозвољавао.{S} И то га увијек љутило.{S} Кад |
| ташима, — а то у дућану није могао, јер није имао с киме, — одлазио је у чаршију, у кахве и бер |
| е остала у трави заборављена.{S} Да нас није било стид од простих чобана, још би искали.</p> <p |
| орсе читао нешто. — Ако је и крао, опет није ружио овако и... и барем је пријатељ народски...{S |
| половицу.</p> <p>— Шта?..{S} Да се опет није што десило? — запита као узгред не дижући главе.</ |
| нијесам знао шта ћу говорити, а он опет није хтио запиткивати ништа све док се не утишам мало, |
| раво био и једини посао и за живу главу није хтио прихваћати за друго.{S} Човјек, који је читав |
| јећивао није ништа.{S} Нарочито Зулфагу није хтио спомињати.{S} Ако бих га ја каткада и спомену |
| е свима момцима.{S} При скакању нико му није могао ни близу доскочити.{S} И, што је најчудније, |
| и расположен.</p> <p>Ипак читаву пјесму није до краја допјевао.{S} Изненада је прекиде, застаде |
| и распитује о усташима, — а то у дућану није могао, јер није имао с киме, — одлазио је у чаршиј |
| лазе куд који хоће.{S} Ни питала за њих није, ни наређивала да се часте.{S} Опет је мислила о р |
| ва-три пута на плач нагонили и кад плач није помогао, почео сам се бранити камењем.{S} У љутини |
| све остале разлоге.{S} Макар што ми још није било до женидбе, што нијесам прије ни мислио нити |
| он крив што су Хамида оробили?..</p> <p>Није...{S} А чим је Хамид оробљен, — у њега су били грд |
| ило ни стискања руке, ни грљења.</p> <p>Није било ни врућих пољубаца, ни натегнутих уздисаја, н |
| а с њим!..</p> <p>И погодила је.</p> <p>Није прошло ни пуних двадесет дана откако се почео прип |
| ао што мајка гледа одојче своје.</p> <p>Није шала: све сам то сам стекао, сам зарадио!..</p> <p |
| е, питала ме о свему, шалила се.</p> <p>Није у нас било ни стискања руке, ни грљења.</p> <p>Ниј |
| а, био је све луђи, све чуднији.</p> <p>Није хтио више ни спавати у кући, у соби својој, него о |
| ремао пушку.{S} Али шта сам могао?..{S} Ниједан путник ни кириџија није ишао сам.{S} Сви су пут |
| о опет.</p> <p>Ни пута, ни стазе не зна ниједан.{S} Онако, насумце, лутали смо обојица и ишли н |
| и њихове.{S} Не узбуни се нити узнемири ниједан, макар што смо бахнули изненада и још онако ору |
| о минута шкипић је био сасвим празан, а ниједна мрвица хљеба није остала у трави заборављена.{S |
| а их свуда.</p> <p>— А ми нијесмо срели ниједнога.</p> <p>— Ако сте их жељни, можете их и овђе |
| ње.{S} За друго као да ни знао није.{S} Ниједном ме није узео на крило, ни поцупкао на кољену, |
| p> <p>Затим се, онако горд, усправљен и нијем, одвоји од свију, оде у страну и на трави, на зел |
| неко вријеме обојица смо сједили тако, нијеми, непомични.{S} Ја од узбуђења нијесам знао шта ћ |
| т, застали смо обоје једно према другом нијеми, окамењени.{S} Ја стао на прагу, ухватио се за к |
| један према другоме.{S} Гледали смо се нијемо, испитујући.</p> <p>— Шта сад? — као да смо у ис |
| ице.{S} И обоје се неко вријеме гледали нијемо, ћутећи.{S} Затим би се почео наклањати и шаптат |
| ми јок!..{S} Ко зна да и ја, можебити, нијесам био на Косову, а, можебит’, и ти...{S} Ко зна?. |
| напошљетку, и сам окрвављен и изгребан, нијесам бјежао кући.</p> <p>Ништа тада нијесам толико ж |
| да нападамо.{S} Онако бунован и сметен, нијесам му знао ни ријечи одговорити.{S} Одмах сам прих |
| је нијесам изнијела и... и што га, зар, нијесам молила да опрости...</p> <p>— Могла си и замоли |
| рекидано, хватајући се за прси. — Ах... нијесам глух...</p> <p>— Ама дошао сам послом...</p> <p |
| се препао? — запита.</p> <p>— Ја?..{S} Нијесам...</p> <p>— А мени се чини да јеси.</p> <p>— Ме |
| " /> пенџер и гледао их како одлазе.{S} Нијесам се усуђивао ни да им напоменем о томе а камо ли |
| кушати да викнем и да се јавим коме.{S} Нијесам смио ни јекнути, ни застењати, од страха да ме |
| х било, почела ме пецкати и дражити.{S} Нијесам готово нигдје могао крочити од њихових шала, пи |
| уњено, снебивајући се и ломећи прсте. — Нијесам могла срцу одољети да не дођем, да...</p> <p>И, |
| и си у невољи био... у јаду...</p> <p>— Нијесам, мајко...</p> <p>Она се удари у прса и поче се |
| А што си блијед, зелен тако?..</p> <p>— Нијесам спавао, мајко...{S} Од несанице је.</p> <p>— А |
| ао да си се вратио — прошапта.</p> <p>— Нијесам имао времена ни да се јавим коме — дочекам брзо |
| сте у браду и поче је чупкати.</p> <p>— Нијесам ни знао да си се вратио — прошапта.</p> <p>— Ни |
| се и он руга, додадох пакосно:</p> <p>— Нијесам просјак.</p> <p>— Бабина крв...{S} Бабино дијет |
| ори главу...</p> <p>— Жао ми га било, а нијесам се љутила — рече полугласно. — Изишла сам на ав |
| сам да се одмах вјенчамо.{S} Ни сватова нијесам сазивао, ни шенлучио, ни теферичио.{S} И кућу с |
| — Што ти је то требао?..</p> <p>— Ја га нијесам звала — мирно одговори мајка, обмотавајући ми р |
| ризући усне.</p> <p>— Вјерујем у се, да нијесам грђи од њега, макар што је јунак, — одговорих п |
| вајући.</p> <p>— И здрава..</p> <p>— Да нијесам здрав, не бих ти могао донијети товар поздрава |
| дошло да се смијем, — и... и све као да нијесам вјеровао да је то баш он, Хасан, преда мном...< |
| . — Нема више смишљања!..</p> <p>Никада нијесам вјеровао у какве бабинске приче ни гатке разне, |
| нијесам бјежао кући.</p> <p>Ништа тада нијесам толико желио колико да се дочепам своје мале вј |
| обрве нико на свијету нема.</p> <p>— Ја нијесам ашиковала — одговори она мирно и погледа ми пра |
| ну ватрено, примичући ми се — и... и ја нијесам више могла трпити... он је...</p> <p>Узех је за |
| дукатима и момке, те, напошљетку, ни ја нијесам остајао без дијела.{S} Бацио би и мени дукат-дв |
| нак не захршти под ногама.</p> <p>Ни ја нијесам смио потрчати авлијом ни заиграти се.{S} Чим би |
| ана, постиђен, покуњен, тужан и само ја нијесам могао наћи уточишта у њему.{S} Никакав ханџија |
| додијавати, мучити ме.</p> <p>Испочетка нијесам је ни осјећао толико; стид што ме људи тако одб |
| о, нијеми, непомични.{S} Ја од узбуђења нијесам знао шта ћу говорити, а он опет није хтио запит |
| n="263" /> <p>— Нехотице било па... па нијесам уредио...{S} И зарадио сам да... да ме избациш. |
| и се управо у похвалама.</p> <p>— Никад нијесам знао да си оваки — зборио је Хасан, наслонивши |
| сам дужна...{S} Колико?..</p> <p>— Тебе нијесам служио и немаш ми шта плаћати</p> <p>— кратко, |
| орим с њоме, али, као за инат, никад је нијесам могао затећи код куће.{S} Управо, — како су ми |
| дисаја, ни превртања очима.{S} Никад је нијесам запитао: јесам ли јој драг; никад се нијесам за |
| кусити...{S} Мрско му, зар, било што је нијесам изнијела и... и што га, зар, нијесам молила да |
| ме узастопце прати.</p> <p>О свему томе нијесам смио ништа ни споменути Хасану.{S} Знао сам да |
| ам запитао: јесам ли јој драг; никад се нијесам заклињао, ни тражио да се заклиње.</p> <p>Сви н |
| дјецом, свађао, тукао.</p> <p>Матере се нијесам бојао много.{S} Њезине пријетње и заклетве ништ |
| вједоке.</p> <p>Наравно, ни јавио му се нијесам, ни довикнуо му што.{S} Необично задовољство ос |
| показа на нож.</p> <p>Отада никад више нијесам смио сам на авлију изићи, али сам из радозналос |
| ет ме обузе она чудна језа.{S} Сад више нијесам смио ни покушати да викнем и да се јавим коме.{ |
| </p> <pb n="215" /> <p>Отада му се више нијесам смио ни пожалити никад, ни причати му што.{S} С |
| им дућан, магазу какву под кирију.{S} И нијесам се много намучио.{S} Како је у оно доба било до |
| Стид ме...</p> <p>Стао сам као укопан и нијесам знао ријечи проговорити.{S} Чудна слутња нека, |
| мачак и почео се играти њоме.</p> <p>И нијесам отишао на састанак.</p> <p>— Што си ме звала? — |
| два пута у неђељи, — ипак се са Хатиџом нијесам много састајао.</p> <p>Стид је, зар, било да от |
| његовој свађи са Зулфагом, ни помишљао нијесам никако да ће он сам, до неколико дана, доћи ми |
| једном рамену...</p> <p>— Рашта ли ово нијесам прије опазио?.. — почнем се питати, стидљиво пр |
| а од свега другог и у први мах на друго нијесам ни помишљао.</p> <p>Сама Хатиџа, ето, нехотице |
| а учио читати и писати, ни за што друго нијесам имао да се бринем.{S} Непрестано сам се скитао |
| p>— Шта ћеш?</p> <p>— Дај!</p> <p>Друго нијесам могао изговорити.</p> <p>Он се прекрсти, маши с |
| 227" /> други које прије никад ни видио нијесам и који су се у нашој кући некако слободније и р |
| аду свакаквоме.{S} Ни од чега се стидио нијесам, ни пред чим се снебивао.{S} Радио сам од јутра |
| сам луд што сам је довео, а ништа купио нијесам — почех прекоравати самога себе, силазећи у чар |
| и Зулфага могао постати хајдук, никако нијесам могао вјеровати.{S} И може ли он бити хајдук, к |
| ти толико драга?..{S} Хахахаха!..{S} То нијесам ни знала...{S} Хахахаха!..</p> <p>И измахујући |
| ар што ми још није било до женидбе, што нијесам прије ни мислио нити се љуцки припремио за њу, |
| ом прихвати се за чело.</p> <p>— Па зар нијесам зарадила да ме осуде? — рече изнемогло, промукл |
| у слагати ако рекнем да никада у животу нијесам тако вечерао, нити ми се икада хљеб учинио слађ |
| <p>И морам признати, још никад у животу нијесам видио човјека да се моли усрдније.{S} Клечећи н |
| на зиду. — Како то?..</p> <p>— Ја хоџу нијесам ни питао — одговорим му безбрижно, наслањајући |
| id="SRP19132_C31"> <head>XXXI</head> <p>Нијесам могао отезати ни размишљати више.</p> <p>Страх |
| касабама и продају касабалијама.</p> <p>Нијесам се ни облачио, ни гиздао као други.{S} Са запре |
| , готово, отсијевао према сунцу.</p> <p>Нијесам још потпуно ни био довршио посла, када заптија |
| бољи — опет ће оно момче, пецкајући. — Нијеси смио ни пушке опалити, него одмах бјеж’о...</p> |
| е готово до земље и љубећи ме у скут. — Нијеси, зар, заборавио на ме?</p> <p>Тада би замолио да |
| ад њу. — Одговори ми.</p> <p>— А зар га нијеси ти довео? — застиђено прошапта она уздижући обрв |
| диже руке.</p> <p>— Шта ти је?...{S} Да нијеси болестан?... —— запита зачуђено, а низ мерџана, |
| буђујући се и не повисујући гласа. — Да нијеси више ријечи проговорио!..</p> <p>Његова хладноћа |
| ј!..{S} Спремај се!..{S} Зар никад људе нијеси видио, живино? — откреса он, покушавајући да ме |
| Па шта ће него ти разбит’ главу, кад ти нијеси њему разбио прије?..{S} Аферим!..{S} Чо’јек ће б |
| дочека други.</p> <p>— Шути!..{S} Ни ти нијеси бољи — опет ће оно момче, пецкајући. — Нијеси см |
| > <p>— Треба ми духана.</p> <p>— Па што нијеси Хамида послао да донесе?</p> <p>— Јок!..{S} Ја х |
| жим Зулфагу, оде и ти под суд...{S} Зар нијеси и ти свједочила како је он хтио?</p> <p>— па?..< |
| „у лов, у планину“.{S} Ловили, наравно, нијесмо ништа.{S} Само се верали по Требевићу, пуцали, |
| дајем, копиљане!</p> <p>— Хајкуна...{S} Нијесмо сами... — опет ће момче мекше, испод ока поглед |
| авајући хода и не осврћући се.</p> <p>— Нијесмо.</p> <p>— Аферим!..</p> <p>Кад се спустисмо гот |
| прати и превезивати ране.</p> <p>Ако се нијесмо играли и вјежбали, онда смо све троје ишли у „а |
| а док... док се још љуцки ни замиловали нијесмо?..</p> <p>Сулага, испочетка, као да и сам усвој |
| а — рече. — Има их свуда.</p> <p>— А ми нијесмо срели ниједнога.</p> <p>— Ако сте их жељни, мож |
| јкуном.{S} Пођосмо.</p> <p>Али ове ноћи нијесмо, по обичају, застајали пред свачијим вратима, н |
| стари, окрећући нам се. — Ви, ваистину, нијесте изучени на ове чудне кајде и гласове...</p> <p> |
| са, готово наричући. — Ни поздравили се нијесте љуцки, а одмах се почели инатити...</p> <p>— Ви |
| све иђе наопако, томе... томе, опет, ви нијесте криви, народ није крив, него је крива судбина, |
| ко сте саме готовине потрошили, па опет нијесте готово ништа могли уредити!..</p> <p>— Их!..</p |
| ватре, од колибе оне.{S} Никако, дакле, нијесу могли бити хајдуци, — нико нам барем није причао |
| м и сам себе чуо, — или, ако су и чули, нијесу хтјели застајати ни губити времена због мене.</p |
| ндија слегну раменима.</p> <p>— Сведно, нијесу се могле довршити — отсијече.</p> <p>— А кад виш |
| сам се и у хендеке украј пута и тражио: нијесу ли кириџије штогод заборавиле, макар комадић хље |
| а...{S} Ако су и хајдуци, људи су...{S} Нијесу змајеви...</p> <p>По чаршији се тих дана ни о че |
| и полугласно шаптали, договарали се.{S} Нијесу ли могли да се договоре, ишли су једни другима к |
| ај!..</p> <p>Нијесу ме ни погледали.{S} Нијесу, можебити, ни чули шта сам говорио, — једва сам |
| да их познају, иако их, — увјерен сам — нијесу познавали.</p> <p>Називали их пијаницама, лопови |
| е причале читаве приче.{S} Многи као да нијесу ништа друго ни радили, него ишли од махале до ма |
| ју, гонити их, тући.{S} Чаршинлије сада нијесу ништа друго ни радиле, него сједећи на ћепенцима |
| хоџа, ни хоџиница, ни Хасан, ни Хајкуна нијесу радили готово ништа; само су ишли из собе у собу |
| .{S} Ни <pb n="279" /> хоџа ни хоџиница нијесу знали да икако излазе из куће ни куда излазе, ни |
| , премјеравали робу с кољена, што никад нијесу могли пазарити а да жестоко не изгрде муштерију |
| ле, неке се и смијале.{S} Чибуци ни сад нијесу били заборављени; дим се и сада колутао по соби, |
| њима.</p> <p>Ријетко када да чаршинлије нијесу устајале из својих дућана и са чудним неким задо |
| зине пријетње и заклетве ништа помагале нијесу, нити ме могле натјерати да се смирим и да, као |
| е.{S} За чудо, као да ни о чему другоме нијесу имали толико говорити, колико о мени.{S} Мени у |
| — Своју пјесму пјева!..</p> <p>Ни мене нијесу остављали на миру, нити ме штедјели.{S} Кад бих |
| у били грдни новци, — ваше се грађевине нијесу више могле довршити...</p> <p>— А прогутале нам |
| е ко не чује, не опази.{S} Ко зна да се нијесу они трговци сакрили гдјегод?..{S} Ко зна да и са |
| су само старци и нејака дјеца, који се нијесу могли пушком ни заметнути.{S} Одмах се могло поз |
| p>Људе који су ишли кућама а који им се нијесу свиђали, дочекивали су насред пута, хватали за п |
| дошао?{S} Рашта? — запита јаче. — Да те нијесу звали?..</p> <p>— Зажелио се куће — слагах му и |
| љом на прсима и са гаћама чије ногавице нијесу допирале ни до чланака, босоног, застаде на праг |
| е ријетко и пред џамијом виђа.</p> <p>И нијесу то били само наши људи, из наше махале и из наше |
| повали оружје и они који га никад имали нијесу <pb n="297" /> и припремали се за обрану.{S} Трг |
| их одам.{S} Ни они мени ништа спомињали нијесу, ни питали ме.{S} Хасан, као да ништа ни било ни |
| и криве мјере, како ми ни оке ни аршини нијесу у реду и како сам само за то и ишао „у свијет“ д |
| <p>Кренувши даље опет почнем загледати нијесу ли путници, случајно, изгубили што од хране...{S |
| но и лијепо испричати...{S} Ни момци то нијесу могли.{S} Дуго су гледали један на другога, као |
| пелу, <pb n="308" /> а ни загледали нас нијесу боље, ни премјерали нас.{S} Одмах се могло позна |
| ибајући попут просјака. — Дај!..</p> <p>Нијесу ме ни погледали.{S} Нијесу, можебити, ни чули шт |
| <p>Узбуђен човјек, под првим утисцима, никад не може све јасно и лијепо испричати...{S} Ни мом |
| да проговорим с њоме, али, као за инат, никад је нијесам могао затећи код куће.{S} Управо, — ка |
| је нијесам запитао: јесам ли јој драг; никад се нијесам заклињао, ни тражио да се заклиње.</p> |
| гнутих уздисаја, ни превртања очима.{S} Никад је нијесам запитао: јесам ли јој драг; никад се н |
| и бабе Сулага је и мене волио много.{S} Никад не би прошао а да ме не омилује и не штипне за об |
| , — дочека неко иза леђа, зијевајући. — Никад више сунца не виђети...{S} Их!..</p> <p>Стари заж |
| ао сам мирно, опет га нудећи духаном. — Никад...</p> <p>Он зине, блене у ме.</p> <p>— Не могу?. |
| дметати се управо у похвалама.</p> <p>— Никад нијесам знао да си оваки — зборио је Хасан, насло |
| } Зато су куповали оружје и они који га никад имали нијесу <pb n="297" /> и припремали се за об |
| гу и одушевљено га хвалио, макар што га никад очима видио није...</p> <p>Хвалио га чак и пред Х |
| >И поносито показа на нож.</p> <p>Отада никад више нијесам смио сам на авлију изићи, али сам из |
| се може преврнути...</p> <p>Мајка, која никад није била рачунџија нити је познавала право стање |
| и многи <pb n="227" /> други које прије никад ни видио нијесам и који су се у нашој кући некако |
| >Срамота од свијета бранила му је да се никад не покаже ни њежнији према мајци, да се осмјехне |
| ко ни смислити, е је он мртав и да више никад доће неће.{S} Јок!..{S} И сада, сваки дан, по нек |
| се и грлили с комшијама, као да се више никад видјети неће, и тужни, замишљени, забринути одлаз |
| } Шта више, она као да се бојала мене и никад ме није смјела јаче ударити или казнити жешће.{S} |
| осно. —</p> <p>Вук длаку мијења, а ћуди никад, казали су стари...</p> <p>А он, ето, ни длаке пр |
| би и дову.{S} У кући, у соби, у џамији никад није хтио клањати ни молити се, јер — како је гов |
| узвикну заносно, љубећи ме. — Ти... ти никад кумре убио не би...{S} Јадна моја кумра!..</p> <p |
| ада му се више нијесам смио ни пожалити никад, ни причати му што.{S} Склањао сам се испред њега |
| је одмах, не мргодећи се и не гунђајући никад.{S} Тамо јој носио и некакве поклоне што их слала |
| тад се само чуло како хоџа, који готово никад није дисао на уста, шишти кроз нос, како хукти и |
| резије, премјеравали робу с кољена, што никад нијесу могли пазарити а да жестоко не изгрде мушт |
| нило ми се, — могао бих учинити све што никад и никоме за љубав учинио не бих.{S} Њему за инат |
| p> <p>— Стој!..{S} Спремај се!..{S} Зар никад људе нијеси видио, живино? — откреса он, покушава |
| <pb n="272" /> <p>И морам признати, још никад у животу нијесам видио човјека да се моли усрдниј |
| уше живјели у овој кући, али којима још никад ништа заповједила није.{S} И погледа их опет и — |
| е хоџа на то никада жешће наљутио није, никада се јаче распалио.{S} Макар што је каткада сасвим |
| али смо о томе, само о томе и, за чудо, никада нам се, ни једном ни другоме, <pb n="352" /> то |
| итити« и онако »вести« као он.</p> <p>А никада готово није понављао старе приче: увијек је имао |
| нас.</p> <p>Нећу слагати ако рекнем да никада у животу нијесам тако вечерао, нити ми се икада |
| га су и послушали.</p> <p>Отада се хоџа никада више јављао није у каквом скупу људи, на здогово |
| уступајући никоме и не покоравајући се никада.</p> <p>Наравно, комшије су га и због тога грдил |
| а кад сам им истом дошао у кућу, — ипак никада као да ни покушао није да га потпуно укроти, сте |
| о и као пркосио оцу, а да се хоџа на то никада жешће наљутио није, никада се јаче распалио.{S} |
| одлучно. — Нема више смишљања!..</p> <p>Никада нијесам вјеровао у какве бабинске приче ни гатке |
| нијесам могао наћи уточишта у њему.{S} Никакав ханџија није допуштао ни да се изјадам, ни да и |
| љено. — Како?..</p> <pb n="337" /> <p>— Никакав поштен рад не може понизити...{S} А има послова |
| .</p> <p>— Јок!..{S} Слушаћеш ме, крмче никакав! — викну раздражено. — Ти остајеш, а Осман нек |
| тога се дана Сулага приљуби уз бабу.{S} Никаква га сила, чинило се, не би више могла од њега от |
| и, добри Сулага, који једини у оно доба никаква оружја на себи носио није и кога су у читавом ш |
| старали смо се обојица да не изазовемо никаква јачег шума: ни гранчицом каквом да не затресемо |
| на комаде.{S} Мучио бих и њу и Сулагу и никакви јауци ни помагања не би ме могли умилостивити.< |
| и више ни од чега, не осјећајући готово никаквих болова више, нагло скочих и почех сам себе пип |
| вак слијепо слуша и да јој се покорава, никако није могла подносити да се ја одмећем и отимам и |
| и да би и Зулфага могао постати хајдук, никако нијесам могао вјеровати.{S} И може ли он бити ха |
| аш одонуда, од ватре, од колибе оне.{S} Никако, дакле, нијесу могли бити хајдуци, — нико нам ба |
| ј само нос испод ње провиривао; погледа никако ни одвајала није од мангале нити од ибрика.</p> |
| 32"> <head>XXXII</head> <p>Видећи да ме никако не може наговорити да примим мираз, Сулага преда |
| да се одморимо мало.{S} Хасан као да се никако није ни могао уморити; што је више ишао, као да |
| ојала управо из три дијела и за коју се никако не би могло рећи да је израсла на лицу, него је |
| и затварала у собу, не допуштајући више никако ни да излазим, ни да вечерам чак.</p> <p>Након т |
| свађи са Зулфагом, ни помишљао нијесам никако да ће он сам, до неколико дана, доћи ми у дућан |
| се у прса напомињао како пакосни свијет никако неће да призна колико памети и мозга има она у г |
| S} Казао сам му узгред да његову понуду никако примити не могу.{S} Размишљао сам о њој читаву н |
| ви на миру.</p> <p>Не може — вели — још никако ни смислити, е је он мртав и да више никад доће |
| ријечи.</p> <p>„Како живиш?..“</p> <p>„Никако“ одговори сељак љутито. „Прошли су сретни земани |
| и ни откуда више.{S} Нема зла које само никне; заметак му је баш у ономе који кука да му је зло |
| своју собу и затворио се »да премишља«, нико није смио дахнути у кући, нико ријечи проговорити. |
| нише ми пут.{S} Нико ни ријечи не рече, нико не опсова.</p> <p>А то ме опет раздражи.{S} Ослони |
| ком каквим кога нико не смије наљутити, нико увриједити.{S} За ручком нудили ме најбољим залога |
| емишља«, нико није смио дахнути у кући, нико ријечи проговорити.{S} Свак ко је морао <pb n="245 |
| роб подигне главу и врисне за слободом, нико од њега силнији није — рече мирио, поправљајући <p |
| џа поносито — да од вас, од нас свијех, нико ни грђи, ни поганији, ни нераднији, ни махнитији н |
| а и матер, не убијате, не пљачкате и... нико <pb n="274" /> од вас ни бољи, ни паметнији, ни по |
| ико да проговори лијепе ријечи са мном; нико да се заустави мало, да ме саслуша.</p> <p>Чак ме |
| n="404" /> <p>— Нико бољи од тебе!..{S} Нико бољи! — узвикну заносно, љубећи ме. — Ти... ти ник |
| .{S} Нико се уза ме усрећио не би...{S} Нико!</p> <pb n="396" /> <p>У мени се тада опет јављала |
| вао...{S} И њима бих зликовац био...{S} Нико се уза ме усрећио не би...{S} Нико!</p> <pb n="396 |
| залуд се окреће и увија по душецима.{S} Нико га отјерати не може.{S} Ту је он, ту непрестано, ј |
| ..</p> <p>— То опет ја најбоље знам.{S} Нико мом ђетету не може бити бољи пријатељ од мене, — д |
| презирање ме пратило читавим путем.{S} Нико да проговори лијепе ријечи са мном; нико да се зау |
| смету, као голубови пред јастребом.{S} Нико тада не би могао ни познати да су то они исти момц |
| јан, раставише се и начинише ми пут.{S} Нико ни ријечи не рече, нико не опсова.</p> <p>А то ме |
| укућани пазе на њега, да га слушају.{S} Нико више ни помислити није смио да му се наруга, подсм |
| ко, дакле, нијесу могли бити хајдуци, — нико нам барем није причао да хајдуци ћурликају уз двој |
| руке око врата.</p> <pb n="404" /> <p>— Нико бољи од тебе!..{S} Нико бољи! — узвикну заносно, љ |
| една уз другу, при дну сокака.</p> <p>— Нико нема — прошапта узбуђено, па застаде мало и спусти |
| илично одмакли.</p> <p>— Могу.</p> <p>— Нико бољи од Алаха!..</p> <p>Кад смо се приближили Сула |
| о, њежно, као са болесником каквим кога нико не смије наљутити, нико увриједити.{S} За ручком н |
| ико у томе с њиме надметати не може, да нико не зна онако »китити« и онако »вести« као он.</p> |
| запита полако, шапћући, старајући се да нико не чује. — Колико?</p> <p>— Мени не треба ништа, — |
| дубоко утонуле у главу. — Планинштарима нико не пријети...{S} Хајдуци ударају на силеџије, зулу |
| што је твој јаран!..{S} Онакога јарана нико више нема!.. </p> </div> <pb n="367" /> <div type= |
| и показа на собу. — Не смије га рањена нико његовати, него ми.</p> <p>Ја је пољубих у чело.</p |
| о танке, свилене, високо повијене обрве нико на свијету нема.</p> <p>— Ја нијесам ашиковала — о |
| > <p>Тада јој се и чинило да од Зулфаге нико на свијету паметнији нема.{S} Тада јој изгледао и |
| еђу њих, било је насамо, одвојено, гдје нико не слуша, чак ни ја.{S} Као да је била срамота нек |
| бију, пале, крве се...{S} Људи, за које нико није имао срца ни милости, немају срца ни милости |
| робу из зембиља и да му од сада у томе нико сметати неће.</p> <p>Од тога дана <hi>трговина</hi |
| ити, и отети нешто, и опсовати, а да се нико усудио не би ни оштрије ми одговорити, камо ли да |
| н обичан догађај у њиховој кући и да се нико због тога не мора ни бунити нити изненађивати.</p> |
| ти на миру и њезине силе као да се више нико бојао није.{S} Неколико табора, који су пратили та |
| руменећи. — Све дршће пред њима...{S} И нико им ништа не смије...{S} Живе како хоће, раде шта х |
| — кресну. — Ви сте, бива, један народ и нико од вас нема ни јачи, ни старији; свак треба да слу |
| </p> <p>— <hi>Ја</hi> то знам најбоље и нико не треба да ми их хвали.</p> <p>Сулага осјети сву |
| о је гладан и како га неста!..</p> <p>И нико не смије да рекне истину, да му све каже, откреше! |
| чао, тумачио по сахат, по два.</p> <p>И нико, чини ми се, није знао онако причати и онако тумач |
| једни другима кући, на сијело.</p> <p>И нико није смио сам да пође.{S} Окупила би се по двојица |
| е ударити, избацити кога хоће, а да јој нико ништа не приговори, видећи како је сви слушају и г |
| и, одбаци.{S} Кад је већ видјела да јој нико ништа не може забранити, хтјела је и да ради све ш |
| аше ноћне шетње сакривали од хоџе, иако нико ни споменуо није о њима, ипак сви опазисмо како је |
| , питомије, сада тек као да осјети како нико моћнији од ње нема у кући, како је она највиша сил |
| сорно. — Јунаци су оно, болан, а ми смо нико и ништа...{S} Једва сам живу главу изнио између њи |
| а.</p> <p>Други су опет тврдили како то нико други није био него усташи, који се преобукли у ту |
| и поче ме шкакљити по врату. — Сад нас нико раставити неће.</p> <p>И, као присјетивши се нечег |
| ебацио је свима момцима.{S} При скакању нико му није могао ни близу доскочити.{S} И, што је нај |
| по махалама знала да се у читаву шехеру нико у томе с њиме надметати не може, да нико не зна он |
| куца алком...{S} Причека мало...</p> <p>Нико се не одазва.</p> <p>Након другога куцаја освијетл |
| , закуца зарђалом алком на њима.</p> <p>Нико се не одазва.</p> <p>Зулфага застаде мало, осврну |
| а и Хасан посједасмо на земљу.</p> <p>— Никог нема — понови и опет и преметну чибук преко крила |
| p> <p>Рањен, слаб, немоћан јаран и опет никог другог не тражи, ни у кога неће него у мене.{S} М |
| посјекао није, ни на чију кућу ударио, никога напао, изгрдио.{S} Шта више, знајући како он не |
| сти ни према коме...{S} Не може, пусто, никога да замилује...{S} И жену и ђецу кад бих имао, ни |
| p> <p>Погледам на све стране.{S} Нигдје никога.</p> <p>— Хвала Богу! — узвикнух одушевљено и од |
| ли Хасан, као и отац му, ни тражио није никога од њих, ни пристајао за њима.{S} Најволио је бит |
| И слуге и слушкиње, — не бојећи се више никога и не зазирући ни од чега, — частили су се међусо |
| , који као да ни ода шта зазирао није и никога се бојао, чак ни оца.{S} Ја сам се чудом чудио к |
| човјек, који никоме зла не мисли и који никога не вара...</p> <p>— Он!..</p> <p>— Нама је овђе |
| и све ми се чинило да он у читавој кући никога толико не мрзи колико мене.{S} Ништа му помагало |
| постулама, не говорећи, не јављајући се ником.</p> <p>На сијелима су били пажљиви, обазриви.{S} |
| о, нека си виђео, ама о овоме не причај ником — рече брзо, старајући се да се прибере и уозбиљи |
| да гледаш, само мени да се смијеш...{S} Никоме више!</p> <pb n="237" /> <p>Момци, загријани и п |
| јама туђинским.</p> <p>Дрека ова као да никоме толико годила није колико Зулфаги.{S} Свако јутр |
| се, — могао бих учинити све што никад и никоме за љубав учинио не бих.{S} Њему за инат ишао сам |
| но је један добар и поштен човјек, који никоме зла не мисли и који никога не вара...</p> <p>— О |
| све што се десило није се могло десити никоме другоме, него само мени или некоме од мојих.</p> |
| гурајући свакога с пута, не уступајући никоме и не покоравајући се никада.</p> <p>Наравно, ком |
| се на своју снагу...{S} И на томе путу никоме се покорити неће, нити се уклонити, нити преклон |
| ити се уклонити, нити преклонити. . <hi>Никоме</hi>!</p> <p>Говорећи, он није пазио ни слушамо |
| а љубав не бих ти невјеру учинио... <hi>Никоме</hi>!..{S} Ево и крви, ако треба, да пролијем за |
| лучно вели тада и исправи се. -—</p> <p>Никоме за љубав не бих ти невјеру учинио... <hi>Никоме< |
| "> <head>I</head> <p>Никуд кретао није, никуд се мицао без оружја.{S} У кахву, у берберницу, у |
| причали, — она је вазда била код куће, никуд готово није ни излазила, али су слуге, по наговор |
| ајући и од нас да боље чувамо кућу и да никуд не мичемо и не излазимо без оружја.</p> <p>— Кад |
| ошуље, не дижући главе и не осврћући се никуд.{S} Само понекад, кад би смрдљива лојаница почела |
| xml:id="SRP19132_C1"> <head>I</head> <p>Никуд кретао није, никуд се мицао без оружја.{S} У кахв |
| егла поребарке.</p> <p>И не осврћући се никуда, не пазећи гледа ли је ко и чуди ли се, поново с |
| еколико табора, који су пратили тајин у Никшић, дочекани су и разбијени; једва по десетак људи |
| љутиш?..</p> <p>— Не љутим се.</p> <p>— Нимало?</p> <p>— Нимало.</p> <p>— А мени опет жао што с |
| Не љутим се.</p> <p>— Нимало?</p> <p>— Нимало.</p> <p>— А мени опет жао што сам му рекла — про |
| .{S} Фереџа на раменима тресла јој се и нимало се не обзирући на зачуђеног Авду збуњено <pb n=" |
| Среће своје... слободе своје... тебе... нипошто дала не бих!..</p> <p>— У мене нема ни поштења |
| <hi>теби</hi>... сада... <hi>Теби</hi> нипошто не бих невјеру учинио!..{S} Нипошто!..</p> <p>— |
| hi> нипошто не бих невјеру учинио!..{S} Нипошто!..</p> <p>— Ти ми и не можеш невјере учинити — |
| та да га одбијемо.</p> <p>— Немој...{S} Нипошто немој у кућу, — као досјети се она, хватајући м |
| ресе чупима. — Да се прва покорим?..{S} Нипошто!..</p> <p>— Нипошто?..</p> <p>— Не говори ми о |
| не говори тако — прошапута покуњено. — Нипошто!{S} Треба да се преобучеш.</p> <p>— А ако нећу? |
| смијеш ићи у Сулаге — рече отсјечно. — Нипошто!..</p> <p>— Не кажем ја за Сулагу...{S} Сулага |
| досјети се она, хватајући ме за руку. — Нипошто!..</p> <p>Мени сад истом свану пред очима: зашт |
| тима, врати се.</p> <pb n="331" /> <p>— Нипошто не говори тако — прошапута покуњено. — Нипошто! |
| прва покорим?..{S} Нипошто!..</p> <p>— Нипошто?..</p> <p>— Не говори ми о томе — узвикну јаче, |
| који су свратили да ту умру, издахну, а нипошто као ратници какви који су ишли да гоне хајдуке. |
| опљуну.</p> <p>— Неће он више у Зулфаге нипошто — рече суво. — Чим сам му ја љуцки опричао кака |
| па притрча и обгрли ме. — Аферим!..{S} Нисам ни знао да имаш тако срце и... и да се тако знаш |
| > па се придиже и отрже ме од Сулаге. — Нисам ја трошаџија, па да бацам паре узалуд и да расипа |
| стења Хусо, покушавајући да се дигне. — Нисам лупеж...{S} Јунаке кољу, а не шибају...</p> <p>— |
| тице наметну ми се и ново питање: „А да нисам рањен?“</p> <p>Не зазирући више ни од чега, не ос |
| — Није доста, рђо лажива...</p> <p>— Ја нисам лаг’о — рече момче и обори главу.</p> <p>Хајкуна |
| и вазда је хвали... </p> <p>Ништа даље нисам чуо.{S} Отргнуо сам се од мајке, отео се, окренуо |
| ву и хоће да испитују.{S} Читавим путем нисам на друго ни мислио него шта ћу одговарати и како |
| ли, трзали се.</p> <p>— Ух! — умало што нисам вриснуо од страха, запомагао.</p> <p>И побјегао б |
| у крило и цикну:</p> <p>— Да се од мене ниси макла, бре!..{S} Само ћеш мене да служиш, само мен |
| ан, погурен човјек, који је сједио крај ниске чекмеџе једне и на кољену срачунавао нешто, бржеб |
| почео подврискивати и камењем ударати у ниске, мале демирли-пенџере, зазивајући по имену укућан |
| , а у другој спавала чељад; сједио крај ниских, крњавих огњишта на којима увијек горјела ватра |
| хрштао замрзнути снијег, са полегнутих ниских стреха, окићених дугачким мразним шипкама, капал |
| ..</p> <p>Па превуче руком преко дугих, ниско опуштених, сиједих бркова и снажно гурну у ватру. |
| окрај чобана, планинштара, пред старом, ниском колибом њиховом, која се, трошна и окрхана, згур |
| . — За толики вакат нит’ си ми долазио, нит сам имала каква хабера од тебе...</p> <p>Заборавио |
| оштро и одиже шишану. — За толики вакат нит’ си ми долазио, нит сам имала каква хабера од тебе. |
| ичају, застајали пред свачијим вратима, нити онако тражили дјевојке, макар што су, као и прије, |
| <p>Испочетка нити сам што питао Хасана, нити му говорио о томе.{S} Тек када он сам, говорећи о |
| да икако излазе из куће ни куда излазе, нити им ко о томе причао.{S} Па ни ја не бих знао нити |
| о се или опржио, није се сажалио на ме, нити ме почео тјешити.</p> <p>Шта више, као да се и вес |
| Ни ријечи не проговорише једно другоме, нити се за здравље упиташе...</p> <p>Мени смијешна дође |
| а више није ни сакривала ништа од мене, нити је више зазирала да изађе преда ме у мушком одијел |
| И на томе путу никоме се покорити неће, нити се уклонити, нити преклонити. . <hi>Никоме</hi>!</ |
| мах дизали и одлазили, не зборећи више, нити се поздрављајући.</p> <p>Једнога јутра, пошто се с |
| на здоговору каквом.{S} Нити га звали, нити је одлазио.{S} Знао је само за своју кућу и своје |
| губи главу, па нити покуша да се брани, нити да бјежи.{S} Само одиже руке у висину да тако откл |
| који од муштерија јавио да што пазари, нити се мицао нити баталио свога посла.{S} Шта више, <p |
| очетка није ни могла ништа забрањивати, нити им забрањивала.{S} Кашње, кад су жене престале дол |
| оме се покорити неће, нити се уклонити, нити преклонити. . <hi>Никоме</hi>!</p> <p>Говорећи, он |
| шао, нити су Хамиду паре отели хајдуци, нити је кмете онако јефтино продао, ни у грађевине онол |
| опремљена, а нити могу да се приберем, нити да проговорим.{S} Погледах и — опет легох, окренух |
| а никада у животу нијесам тако вечерао, нити ми се икада хљеб учинио слађи.{S} И ја и Хасан као |
| настати?..{S} О томе нити сам га питао, нити је што напоменуо.</p> <p>— Пљуни у длане па ради — |
| га имао својих пара кад је у нас дошао, нити су Хамиду паре отели хајдуци, нити је кмете онако |
| и примједбе разне није одговарао много, нити се обзирао на њих; ако би случајно и избацио коју |
| <p>Зулфага по обичају нити се противио, нити се бранио.</p> <p>— Јесам крив... јесам — муцао је |
| p> <p>Ни мене нијесу остављали на миру, нити ме штедјели.{S} Кад бих прошао чаршијом, са јарано |
| јетње и заклетве ништа помагале нијесу, нити ме могле натјерати да се смирим и да, као слушче к |
| лазио је и мени, па и мени причао...{S} Нити је, каже, Зулфага имао својих пара кад је у нас до |
| знаде да се десило нешто необичније.{S} Нити питајући нити говорећи што, узе ме за руку и као д |
| прихватио за оружје и кренуо за њим.{S} Нити смо се јавили планинштарима, ни опростили се с њим |
| вом скупу људи, на здоговору каквом.{S} Нити га звали, нити је одлазио.{S} Знао је само за свој |
| на кућу и пријетиш оружјем?..</p> <p>— Нити сам ја ударио на мајку, ни на кућу, ни пријетио ор |
| мрка, одлучна, наоружана и опремљена, а нити могу да се приберем, нити да проговорим.{S} Поглед |
| р и домаћичине биле, не оставише оружја нити устукнуше.{S} Само се згледнуше међусобно, као да |
| p>Мајка, која никад није била рачунџија нити је познавала право стање наше, изненадила се кад ј |
| ели, Зулфага доноси...</p> <p>Испочетка нити сам што питао Хасана, нити му говорио о томе.{S} Т |
| ује за кућу и ствари, хаљина, свега, па нити иште новаца нити што спомиње о њима све дотле док |
| арцима, као да потпуно изгуби главу, па нити покуша да се брани, нити да бјежи.{S} Само одиже р |
| ари, хаљина, свега, па нити иште новаца нити што спомиње о њима све дотле док се бабо сам не до |
| и надаље чишћаше мохуне не дижући главе нити се осврћући на њега.</p> <p>— А ти баш хоћеш да пр |
| леда никако ни одвајала није од мангале нити од ибрика.</p> <pb n="393" /> <p>Хасан, опазивши ј |
| лактом о моју антерију, не опазивши ме нити се по обичају јавивши.{S} Пошао је одмах право мај |
| а у истину наскоро настати?..{S} О томе нити сам га питао, нити је што напоменуо.</p> <p>— Пљун |
| , ни хоџиница ни Хајкуна не помакоше се нити погледаше.{S} Одмах се могло познати да је то био |
| , забрекле прси њихове.{S} Не узбуни се нити узнемири ниједан, макар што смо бахнули изненада и |
| да се нико због тога не мора ни бунити нити изненађивати.</p> <p>Па ипак хоџа се окрену мени, |
| сило нешто необичније.{S} Нити питајући нити говорећи што, узе ме за руку и као дијете какво по |
| раскорачи се изазивачки и, не вриснувши нити подвикнувши, из све снаге поче чибуком ударати, мл |
| псовао, пријетио, ударао.{S} Јок!{S} Он нити је имао обичаја да грди, галами, ни јаче де виче.{ |
| и мој је Јован био најприсебнији.{S} Он нити је хтио противити се заптијама, ни бјежати, ни узм |
| д је изгледао најведрији није се смијао нити шалио.{S} Једино је у таквим часовима изгледао дар |
| о томе причао.{S} Па ни ја не бих знао нити бих могао сазнати, да једне ноћи, — када се чинило |
| рија јавио да што пазари, нити се мицао нити баталио свога посла.{S} Шта више, <pb n="365" /> к |
| до женидбе, што нијесам прије ни мислио нити се љуцки припремио за њу, одлучио сам да се одмах |
| ам уљегао, — видјети ме није могао, јер нити се окренуо према вратима ни помакнуо се, — поче ст |
| није по обичају ни отишла у своју собу нити се тамо затворила.{S} Не!..{S} Остала је онако леж |
| овог часа...</p> <p>Зулфага по обичају нити се противио, нити се бранио.</p> <p>— Јесам крив.. |
| анила...{S} Он се сад и не осврће на њу нити слуша шта она говори...{S} Не можеш тамо...</p> <p |
| таде преда ме и поче показивати.</p> <p>Нити сам пазио много, ни размишљао: шта треба, за кућу |
| рече да је моја...</p> <p>— Отео си је, ниткове, — окосих се ја и пођох према њему. — Све си от |
| шилту, скљока се.</p> <p>— Не гурај је, ниткове! — викнух ја набусито, прихвативши за пушку кој |
| јкина, само ако те не покваре хунцути и ниткови некакви и ако ти је не помуте...</p> <p>— Какви |
| е...</p> <p>Ништа...{S} Не плашим се ја ничега — брже одговори Хасан, комешајући раменима и јеж |
| м био нешто присебнији.{S} Не бојећи се ничега одмах сам потрчао према вратима да отворим, и те |
| тужи...{S} Ко сам у себе поуздања нема, ничија га заштита подићи не може...</p> <pb n="215" /> |
| је, комадати. — Ја сам твоја...</p> <p>Ничија више...{S} Води ме!..</p> <p>Па се опет приви уз |
| ега ли, посрнух у хендек некакав, падох ничице.</p> <p>Диже се чудна граја и неко зазва у помоћ |
| о за пушке и ножеве и почнемо, токорсе, нишанити, вјежбати се, борити.{S} Хасан, иако млађи од |
| лико дана.</p> <p>Казивали су и како је нишанџија мимо све нишанџије на свијету, како може да у |
| азивали су и како је нишанџија мимо све нишанџије на свијету, како може да убије тицу у лету, д |
| за руку. — Шта ти би?..</p> <p>— Ништа, ништа — отсијече Хасан, стискајући зубе. — Ситно је то. |
| према небу, готово ништа говорио није, ништа желио, ништа исказао.{S} Само му се преко лица, к |
| мо забоде барјак у земљу, исправи се и, ништа не говорећи, једним лаким измахом руке даде знак |
| готово ништа говорио није, ништа желио, ништа исказао.{S} Само му се преко лица, које је било в |
| > <p>— Ја сам мислила да ти... да ти... ништа због мене не би учинио...{S} Мислила сам...{S} Их |
| S} И није ми преостајало <pb n="342" /> ништа друго него да идем у другу собу, те да потражим И |
| — Запело ми нешто за ногу па пао...{S} Ништа је ово...</p> <p>За Османом одоше још неколико њи |
| комадић хљеба, макар залогај какав.{S} Ништа.</p> <p>А цријева као да врију, кључају, кркљају |
| и никога толико не мрзи колико мене.{S} Ништа му помагало није ни што ми се каткад улагивао, шт |
| киме говори, кад прича макар о чему.{S} Ништа помогло није ни кад сам престао одговарати и скло |
| ми главу на раме, ударила је у плач.{S} Ништа више није знала проговорити, ни објаснити ми. </p |
| набусито, покушавајући да се отргнем. — Ништа!..</p> <p>— Пустио си Хасана...</p> <p>— Их!..</p |
| провири напоље.</p> <pb n="236" /> <p>— Ништа нема — рече гласно и поново се врати душеку.</p> |
| но приљуби се уза ме. — Шта?..</p> <p>— Ништа...{S} Не бој се!..</p> <p>И хтједох да пођем, да |
| ати га за руку. — Шта ти би?..</p> <p>— Ништа, ништа — отсијече Хасан, стискајући зубе. — Ситно |
| е. — Јесу ли ти што причали?..</p> <p>— Ништа!..</p> <p>— Јадниче!..</p> <p>Па узе некакву књиг |
| прошао.</p> <p>— А оклен ти?..</p> <p>— Ништа не питај — прекиде ме и лукаво намигну. — Овога п |
| b n="330" /> <p>— Шта је то?..</p> <p>— Ништа...{S} Ситнице!..</p> <p>— Ти... ти си у невољи би |
| боли?..{S} Шта?{S} Како то?..</p> <p>— Ништа ме не боли сад...{S} Добро сам — једва сам се нек |
| му поклецну и он посрну, паде.</p> <p>— Ништа је — прогунђа стискајући зубе и жваћући чађаве бр |
| што га уза се донио, привије.</p> <p>— Ништа је — рече мирно, утежући бедру платном. — Зарашће |
| кесу и замотавши цигар запали.</p> <p>— Ништа је то — рече развлачећи. — Проћи ће...</p> <p>— А |
| мало и осмјехнувши се избаци:</p> <p>— Ништа!..{S} Ситница је!..</p> <p>Затим се окрену мени и |
| е и пође за њим. — Шта ће ово?</p> <p>— Ништа...{S} Тако... — одговори он мирно, прекрстивши ру |
| > <p>— А ништа друго не чујеш?</p> <p>— Ништа.</p> <p>— Не чујеш како звечи нешто, звони?</p> < |
| p>— Их, баш сам луд што сам је довео, а ништа купио нијесам — почех прекоравати самога себе, си |
| робудио?</p> <p>— Због тебе.</p> <p>— А ништа друго не чујеш?</p> <p>— Ништа.</p> <p>— Не чујеш |
| чује. — Колико?</p> <p>— Мени не треба ништа, — одговорих му поносито и, држећи да ми се и он |
| ложи да засада све оставим на миру и да ништа не предузимам до бољих, згоднијих времена.{S} А ј |
| нијесу, ни питали ме.{S} Хасан, као да ништа ни било није, опет ме позивао да с њиме идем у „л |
| читав сахат један, чинило ми се као да ништа друго и не чујем него само тутањ онај, страшан, п |
| женидбе.{S} На све био заборавио као да ништа ни било није, као што човјек, пробудивши се у вед |
| ање“.{S} Хајкуна више није ни сакривала ништа од мене, нити је више зазирала да изађе преда ме |
| на и ослабљена, испочетка није ни могла ништа забрањивати, нити им забрањивала.{S} Кашње, кад с |
| а.{S} Чак се љутио и што му не одговара ништа, што се не брани, не опире, него само шути, шути |
| вјели у овој кући, али којима још никад ништа заповједила није.{S} И погледа их опет и — подиже |
| чини као да није чуо.</p> <p>— Мене сад ништа не боли — рече. — Иђем.</p> <p>И стиснувши ме за |
| ао много.{S} Њезине пријетње и заклетве ништа помагале нијесу, нити ме могле натјерати да се см |
| p>— А шта ћеш више?..</p> <p>— Па то је ништа — одговорим кроза смијех, старајући се да је осок |
| и размишљао о њима.{S} Примјећивао није ништа.{S} Нарочито Зулфагу није хтио спомињати.{S} Ако |
| се и мрко ме гледао.{S} Одговарао није ништа.</p> <p>— Ја <hi>само</hi> с тобом могу — брзо се |
| ти си намет, уљез један!</p> <p>— Твоје ништа нема...{S} Све сте упропастили — отегну он љутито |
| — Да је он ствари боље уредио, не би се ништа продавало.</p> <p>— <hi>Он</hi> није уредио?..{S} |
| будова над језером каквим.{S} Задуго се ништа друго ни чуло није осим чуднога зврјања тога, кој |
| ми сва ребра и све кости поломио.{S} И ништа не бих волио тада, него опет преврнути се и опет |
| косити му свуда, на сваком кораку.{S} И ништа ми није било милије, него када би се ушљед моје н |
| — Јунаци су оно, болан, а ми смо нико и ништа...{S} Једва сам живу главу изнио између њих...</p |
| ах се дизала за њим, не гледајући нас и ништа не говорећи.</p> <p>Тада смо остајали сами: ја, Х |
| — одговарао сам, измичући се.</p> <p>И ништа смјешније није било него је испочетка видјети как |
| {S} А то ме збуни и не одговорих Сулаги ништа, ни ријечи... </p> </div> <div type="chapter" xml |
| он овђе више треба...{S} Ако и не ради ништа... ако... ако и једе хљеб џаба, он је... он је оп |
| и пљесну дланом о длан. — Не увијај ми ништа...{S} Говори!..</p> <p>— Па... па... па.. удри ме |
| ричам коме и да их одам.{S} Ни они мени ништа спомињали нијесу, ни питали ме.{S} Хасан, као да |
| иво, накривљујући главу као и она. — Ти ништа не знаш?..</p> <p>— Не знам...</p> <p>Токорсе нех |
| ворити, а он опет није хтио запиткивати ништа све док се не утишам мало, док се не приберем.</p |
| дије... наши судови... нећеш му учинити ништа...</p> <p>Хатиџа, која је неколико пута долазила |
| је?..</p> <p>Ја проплаках, не говорећи ништа.{S} Топлина мајчиних прсију и глас њезин, мек и з |
| и прстом тамо према ватри а не говорећи ништа, гледали смо један у другога, задивљено, узбуђено |
| ом попридиже, приступи ми и не говорећи ништа поче ме пипати иза врата, кушајући да ме одигне о |
| ући нас, не гледајући чак и не говорећи ништа, вадила је из сандука једног и хљеба и сира и прш |
| е.{S} Па се лагано окрену и не говорећи ништа поче купити своје ствари.</p> <p>— Не бој се...{S |
| онако мрк, суморан.</p> <p>Не говорећи ништа и не питајући приступи Арнаутину, који је једнако |
| изгубили што од хране...{S} Не нашавши ништа скренем с пута и спустим се на траву да отпочинем |
| . — Све дршће пред њима...{S} И нико им ништа не смије...{S} Живе како хоће, раде шта хоће, уби |
| хим ефендија отпочину.</p> <p>— Није он ништа лагао — рече — све је истину говорио...{S} Је ли |
| ренувши леђа, пође из собе. —</p> <p>Он ништа не ради без мене.</p> <p>И мирни, добри Сулага ос |
| њу, и раширивши руке према небу, готово ништа говорио није, ништа желио, ништа исказао.{S} Само |
| ћи, раздраженији.{S} У неко доба готово ништа не бих волио толико колико да ми се подсмјехне ко |
| овине потрошили, па опет нијесте готово ништа могли уредити!..</p> <p>— Их!..</p> <p>— Пошље... |
| Хасан, ни Хајкуна нијесу радили готово ништа; само су ишли из собе у собу, укривали се од мене |
| прати.</p> <p>О свему томе нијесам смио ништа ни споменути Хасану.{S} Знао сам да би одмах поче |
| и се иза врата. — Оженио се, а не купио ништа!..</p> <p>И срџба нека поче ме обузимати, чудна, |
| ?</p> <p>— Агинице некакве говоре: како ништа немаш, како ћеш у њих просити...</p> <p>— Мучи!.. |
| рити, избацити кога хоће, а да јој нико ништа не приговори, видећи како је сви слушају и гледај |
| баци.{S} Кад је већ видјела да јој нико ништа не може забранити, хтјела је и да ради све што го |
| у планину“.{S} Ловили, наравно, нијесмо ништа.{S} Само се верали по Требевићу, пуцали, шенлучил |
| .. јер сте женскоње...</p> <p>И као што ништа трпио није што је било ново у кући, што се након |
| е се, штипнуше ме мало за образе и опет ништа не говорећи сједоше.{S} Танка, зашиљена вретена о |
| И преша ми је...{S} Невоља!</p> <p>Опет ништа.</p> <p>— Ефендија!..</p> <p>— Ах... не вичи тако |
| а ми би у томе часу.{S} Не одговорих му ништа, не рекох ријечи.{S} Као да ме гурну неко, брзо, |
| ономе што сам гледао и слушао и да њему ништа о том не напомињем.</p> <p>А кад би се бабо, сумо |
| ле читаве приче.{S} Многи као да нијесу ништа друго ни радили, него ишли од махале до махале, п |
| ити их, тући.{S} Чаршинлије сада нијесу ништа друго ни радиле, него сједећи на ћепенцима прекрш |
| азмишљајући. —— Ја мнијем да на свијету ништа ново нема, да се све старо повраћа у новом руху и |
| рича, о њој и вазда је хвали... </p> <p>Ништа даље нисам чуо.{S} Отргнуо сам се од мајке, отео |
| на ове чудне кајде и гласове...</p> <p>Ништа...{S} Не плашим се ја ничега — брже одговори Хаса |
| и изгребан, нијесам бјежао кући.</p> <p>Ништа тада нијесам толико желио колико да се дочепам св |
| ам се противио, копрцао, отимао.</p> <p>Ништа није помагало.{S} Ако је не бих хтио послушати, н |
| гао прибрати и одговорити јој. —</p> <p>Ништа.</p> <p>— А што си блијед, зелен тако?..</p> <p>— |
| апитају: „Шта си радио?“ зар да рекнем „Ништа“...{S} А, токорсе, пошао сам да учиним јунаштво, |
| естрпљива, поче размјештати неке ствари но соби, које као да јој на путу биле.{S} Поче затим и |
| е зачуђено. — Робе!..</p> <p>Робе!..{S} Нова!..</p> <p>Отада се потпуно предадох послу и раду с |
| и они изгледају што паметнији. —</p> <p>Нова и дубока нам наука треба...</p> <p>— Е лијепо — ре |
| упу кирију.</p> <p>А што је више зидао, новаца је код мајке бивало све мање и мање.{S} Напошљет |
| све истресати и сасипати ми у крило.{S} Новаца ми није могао давати, јер није бабо дозвољавао.{ |
| гивала се, миловала ме, љубила и давала новаца, само да не причам о свему ономе што сам гледао |
| забринуто, кад је и опет дошао да иште новаца, а тек половица грађевина једва ако је била дого |
| у и ствари, хаљина, свега, па нити иште новаца нити што спомиње о њима све дотле док се бабо са |
| ам да му сметам по томе, што ми нудио и новаца да одем из авлије, — хтио сам мучити га, кињити, |
| и за Јована, за дућан и обећа нам дати новаца да накупујемо робе.{S} И много поче обећавати.{S |
| поменуо и почео ме наговарати да му дам новаца, па ће он отпочети са пазаривањем и бринути се о |
| бабе, а нешто од мајке, увијек добивао новаца, био сам најбогатији међу јаранима и сви ми зави |
| и.</p> <p>— Без мудре главе и без много новаца... мучно је... не спасава се ова кућа од пропаст |
| чела продавати: које дијете имало нешто новаца уложило их све у робу, а неко је, богме, грабило |
| бе према њему.</p> <p>— А шта је од тих новаца, што их мајки дао за грађевине? — запитах жешће. |
| {S} Непрестано је питао један другог за нове гласове, хабере, питао је ли било каквих нових нап |
| прилип и маховина, желећи да ту подигне нове, велике куће <pb n="253" /> и магазе, које ће лије |
| до, тај поклич његов као да ми је давао нове снаге, као да би ме намах осоколио.{S} Одмах би по |
| ирокоглаве клинце којима су ишарана и у нове калајисане алке које се блистале и засјењивале очи |
| , каткад и гдје им није мјесто, биле му нове, необичне.{S} Многи су их кашње у разговору понављ |
| стреху, било нам је као да смо пронашли нови свијет неки, дворе вилинске, о којима нам се у дје |
| равих јунака није било, изгледао је као нови Ђерзелез Алија, као једини човјек који би био у ст |
| p>— сад сам се тек досјетио да се она у новије доба све више и више гиздала и китила, — сједила |
| били су све црњи и што су гласници били новији биле су им и вијести страшније.{S} Рањеници, — к |
| .{S} Тек када он сам, говорећи о својим новим пријатељима, хотимично са пуно похвала спомену и |
| ти, распитивати о свему.</p> <p>Питао о новим пословима и грађевинама нашим, о продаји кметова |
| рџане које бијаше разасула по крилу, по новим, свиленим димијама, кад ме опази некако поплашено |
| путовао и много читао, — читао је чак и новине редовно сваки дан, и читаве чланке знао преприча |
| чаршији и у махалама још читава друзина нових трговаца.{S} Добила дјеца ћеф за пазаривањем, па |
| је понављао старе приче: увијек је имао нових, које се чиниле још љепше, чудније, занимљивије.{ |
| глед вазда управљен био према оном низу нових, калајисаних сахана, пореданих на рафу изнад муса |
| ласове, хабере, питао је ли било каквих нових напада хајдучких и није ли когод и опет погинуо, |
| S} Или је имала да ми каже нешто чудно, ново, лијепо, нешто што се не казује по дану, под врели |
| ајући. —— Ја мнијем да на свијету ништа ново нема, да се све старо повраћа у новом руху и, бива |
| ћи, — позвао да му хамам уреди и изнесе ново одијело.</p> <p>Како сам, нешто од бабе, а нешто о |
| n="322" /> <p>Нехотице наметну ми се и ново питање: „А да нисам рањен?“</p> <p>Не зазирући виш |
| >И као што ништа трпио није што је било ново у кући, што се након бабе измјењивало, тако није т |
| ичавали.{S} Неки су опет, у жељи да што ново изнесу, измишљали праве бајке о хајдуцима.{S} Гово |
| чекујући ме на авлији, имала је понешто ново да прича о њему.</p> <p>Накриви главу према рамену |
| издају и не поткажу Зулфаги, бојала се новог каква кијамета, па ме зато и одбијала.</p> <p>Али |
| и вам се свиђати.</p> <p>— Ми и тражимо новог хоџу, са поштеном науком</p> <p>— брзо одговорише |
| м џамију, — па хтјели да нађу и изаберу новога.</p> <p>Лијепо послали људи сахију по њега и пор |
| лти, — коју су у зиму обично превлачили новом чохом, — сједио је хоџа, натмурен и замишљен, држ |
| е старо повраћа у новом руху и, бива, у новом облику...{S} Ко зна!..</p> <p>— Сад ће ђедо опет |
| та ново нема, да се све старо повраћа у новом руху и, бива, у новом облику...{S} Ко зна!..</p> |
| из собе.</p> <p>Случај овај као да јој нову снагу даде, као да је подиже, препороди.{S} Видећи |
| жито, брашно, пиринач, меку робу и све новце, што сам им дао, поново ми враћали.</p> <p>Ишао с |
| момка, Хамида, оробили га, узели му све новце што их наплатио за земље некакве...</p> <p>— То ј |
| као да ради нешто што се не приличи, и новце, не бројећи, трпа у џеп, у њедра, за појас, гдје |
| > <p>Пошто је продао неколико кметова и новце предао мајки, Зулфага за дуго времена није јој до |
| хтио наругати? — мјесто хљеба бацио ми новце.</p> <p>Кренувши даље опет почнем загледати нијес |
| сјео сам на сандук и почео пребројавати новце.{S} И, за чудо, оно звецкање њихово, циликтање, к |
| кресах набусито, вадећи кесу и бацајући новце на шилту — Одмах...</p> <p>— Одмах — дочека и трг |
| аријаше...</p> <p>Новци!..{S} Шта ће ми новци кад треба хљеба?..{S} Залогај хљеба од дуката, је |
| е Хамид оробљен, — у њега су били грдни новци, — ваше се грађевине нијесу више могле довршити.. |
| остан погледах у оне маријаше...</p> <p>Новци!..{S} Шта ће ми новци кад треба хљеба?..{S} Залог |
| рађевинама нашим, о продаји кметова и о новцима.{S} И макар што су ми одговори били нејасни, см |
| фишеке разбаца по шилти и по чекмеџи с новцима, те ми је у неко доба дућан више наличио на пуш |
| <p>Мајка отвори чекмеџу и извади кесу с новцима.</p> <p>— И да ти платим, — отсијече оштро, игр |
| ућом.{S} Али чим је прешао преко прага, нога му поклецну и он посрну, паде.</p> <p>— Ништа је — |
| сандуцима и дењковима, лежала им испод нога и закрчивала путеве...</p> <p>Све је врило, кипило |
| ене, све поигравати...{S} По друму, око нога ми, као да се испреплело неколико пушака, око њих |
| ету необично шуштале и заплетале се око нога, црвена шамија лепршала јој око главе, треперила, |
| димије се опусте и почну заплетати око нога, док <pb n="261" /> оне, кршне, плахе, једре, са у |
| мо путовати.</p> <p>Затим збаци обућу с нога и погледа у прсте,</p> <p>— Их! — рече зачуђено, ч |
| ано тијело; из рањавих, напола обувених нога непрестано текла, цурила густа крв, а зној им цурк |
| еким, рутавим миндерлуцима, прекрштених нога, огрнути тешким, лисичином постављеним ћурцима, ок |
| , него сједећи на ћепенцима прекрштених нога, са необичном насладом сехириле, како на једној ст |
| д? — запита Сулага и, онако прекрштених нога, попридиже се. — Тада?..</p> <p>— Кад је бег погин |
| еном кошуљом на прсима и са гаћама чије ногавице нијесу допирале ни до чланака, босоног, застад |
| ..</p> <p>По дану, по ноћи увијек су на ногама...{S} У берберницама и кахвама и не говоре ни о |
| јкуна ишла пред нама, ми за њом.{S} Под ногама шкрипао нам и хрштао замрзнути снијег, са полегн |
| ва не зашушти, ни шљунак не захршти под ногама.</p> <p>Ни ја нијесам смио потрчати авлијом ни з |
| ећи по оштром шљунку који ми хрштао под ногама и пипајући се по џеповима у којима су звецкале п |
| лосрдно тући.{S} Ударала га и рукама, и ногама, и раскиданим цријевом од наргиле; ударала по ли |
| нушио, удари у страну и поче одбацивати ногама, одавирати.{S} Хасан замаче сасвим, изгуби се.</ |
| ти по соби ржући као парип и одбацујући ногама.</p> <p>За кратко вријеме толико смо се навикли |
| и по прашини, по маријашима, кешкати их ногама, разбацивати.{S} И што сам више газио било ми ла |
| се.{S} Пођох посрћући и поводећи се.{S} Ноге су ми још једнако дрхтале, а у бедрима ми сијевало |
| азвижда кроз ваздух, изнад главе ми.{S} Ноге ми задрхташе, стресох се, и неко као да ме прикова |
| а нас боцкала кроз чарапе и запињала за ноге, те смо се често као пијанице какве поводили и пос |
| и влачила се по земљи, заплетала се за ноге, гајтани на прашњавим тозлуцима распали се, попуст |
| ати, увијати као змије и запињати ми за ноге, ударати ме по бутима, теглити земљи...{S} Почех п |
| ед.{S} Испочетка сам се једва опирао на ноге, шантуцао сам, тетурао; кашње, пошто се загријах м |
| јдемо — рече одсјечно, бацајући ми пред ноге некакав нож, двије пушчетине и торбу. — Дижи се!</ |
| > <p>Бржебоље притрчах и падох јој пред ноге.</p> <p>— Моја је кућа као и твоја, мајко!..</p> < |
| ему, прући се по трави потрбушке, одиже ноге у вис и, климајући њима, узе двојнице па поново по |
| све око себе...</p> <p>Тек пошто су ме ноге почеле бољети од дугога ходања, уљегао сам у дућан |
| <p>— У засједу.</p> <p>Мени поклецнуше ноге.</p> <p>— И баш да дочекамо? — запитах шиштећи.</p |
| опет малаксалост поче обузимати свега и ноге ми опет почеше поклецавати.{S} Два-три пута пипао |
| големим турбанима око главе, прекрстили ноге, запалили чибуке и кроз сумаглицу од дима духанско |
| p> <pb n="300" /> <p>Он сједе, прекрсти ноге, извади духанкесу и замотавши цигар запали.</p> <p |
| амо увече.{S} Сједне на траву, прекрсти ноге, запали чибук и одмара се.</p> <p>— Хајде да читам |
| /p> <p>— Починућемо.</p> <p>Он прекрсти ноге, лактовима се одуприје о кољена, а главу спусти ме |
| рније, сједајући на шилту и прекрстивши ноге. — Знам да се ти тужиш на њега, е ти је криво учин |
| и док дођу — отповрну Хасан прекрстивши ноге. — Не хити нам се...</p> <p>Хајкуна се поче осврта |
| поред бимбаше, крај шилте му, прекрстио ноге на миндерлуку, па одбија димове из чибука и присрк |
| и, он сам сједао је међу њих, прекрстио ноге и понудио им духанкесу да запале.</p> <p>Сам је то |
| лије, пребаци <pb n="241" /> ногу преко ноге и, забацивши косе а узевши тамбуру на крило, запје |
| а, освијестила мало, па баци ногу преко ноге и гласно, да сам и ја могао чути, узвикне:</p> <p> |
| b n="362" /> мирно и пребаци ногу преко ноге. — Тој ћу се војсци придружити и ја...</p> <p>Сула |
| лу и, сједнувши и пребацивши ногу преко ноге, поче одбијати димове.</p> <p>Прексјутри дан, око |
| /> као стража нека и, — премећући се с ноге на ногу и из све снаге дувајући у прозебле руке да |
| ала у собу, озбиљно пријетећи да ће ми »ноге пребити«, ако се усудим помолити, појавити пред ње |
| опаливши му два широка шамара, гурну га ногом у леђа и нареди момцима да га избаце напоље.</p> |
| есретни сине? — откреса хоџа и гурну га ногом у слабину. — Што ће ти оне?..</p> <p>— Па се опет |
| запита Хасан презриво и поче ме гуркати ногом. — Је ли то мушки?..{S} То?..</p> <p>— Устани — р |
| p>— Срамота!</p> <p>Хасан одгурну пушку ногом и погледа ме.</p> <p>— Имаш ли што да се једе? — |
| шиљастим ушима, фрче, рже и копа земљу ногом, а испод румених ноздрва, из којих бије пара, рас |
| е насред авлије, пребаци <pb n="241" /> ногу преко ноге и, забацивши косе а узевши тамбуру на к |
| му пали по устима. — Запело ми нешто за ногу па пао...{S} Ништа је ово...</p> <p>За Османом одо |
| стража нека и, — премећући се с ноге на ногу и из све снаге дувајући у прозебле руке да их загр |
| ратима, лагано, као размишљајући, одиже ногу на праг и тихо закуца алком...{S} Причека мало...< |
| /> <p>Хамид се спусти на ћепенак, одиже ногу и поче причвршћивати опуту на распалим опанцима, и |
| и се пренула, освијестила мало, па баци ногу преко ноге и гласно, да сам и ја могао чути, узвик |
| ри Хасан <pb n="362" /> мирно и пребаци ногу преко ноге. — Тој ћу се војсци придружити и ја...< |
| и узе наргилу и, сједнувши и пребацивши ногу преко ноге, поче одбијати димове.</p> <p>Прексјутр |
| , кажу, у јаребицу, па погодио Хамида у ногу...{S} Он му све знао, све лоповлуке, па га хтио ма |
| он, изненађен мојом суровошћу, па једну ногу опружи напријед и погледа ме изазивачки. — Таки ли |
| е, изврнувши се на леђа и одижући једну ногу у висину. — И он ради...</p> <p>— Осман је велики |
| у прашини, била каква стара пушчетина, нож, па макар и косијер, — и њих су извлачили, и њих чи |
| зненађени, када ме виде онако крвава, а нож одсијева према сунцу и изнакажена глава клима се, н |
| отскочи, размахну рукама и прихвати за нож.{S} Брзо се и окрену и као да хтједе јуришати на пр |
| > <p>— Напријед!</p> <p>Чим прихвати за нож, видио сам да се не шали.{S} И, ни сам не знам како |
| Лаже! — викнух помамно прихватајући за нож.</p> <p>— Лаже он!</p> <p>— Она је <hi>сама</hi> по |
| и се. — Хајдуци!..</p> <p>Па брзо исука нож из канија, бијесно ошину коња њиме и потјера право |
| и судити!..</p> <p>И поносито показа на нож.</p> <p>Отада никад више нијесам смио сам на авлију |
| планух ја жешће, пљујући и на њега и на нож његов. — За ситницу, па нож бацаш према мени!{S} Ма |
| а њега и на нож његов. — За ситницу, па нож бацаш према мени!{S} Мамлазе!..{S} Ако мислиш да <p |
| одсјечно, бацајући ми пред ноге некакав нож, двије пушчетине и торбу. — Дижи се!</p> <p>— Куда? |
| ново подвикну, шкргутну зубима и извуче нож из корица.</p> <p>— Ко каже да није моја? — запита, |
| људску на ножу, па се крв циједи и низ нож и низ руку.{S} Биће, бре, галама једна, кад истрче |
| че бјежати.{S} Одбаци и фес, и пушку, и нож, па потрча као сулуд, не осврћући се.{S} Неколике п |
| >Хасан, гунђајући и мргодећи се, извади нож и прстом му поче опипавати оштрицу.</p> <p>— На зна |
| га...</p> <p>Узалуд!..</p> <p>Па извади нож, опипа му оштрицу, и, као заклањајући се за ме, нек |
| оново и поново опали...{S} Затим извади нож, огледа га и њиме поче размахивати око себе: поче з |
| .</p> <p>И из све снаге баци према мени нож који, фијучући, пролети ми готово поред ушију и ошт |
| грђи је од њега!..</p> <p>Хасан поврати нож у корице и подиже се.</p> <p>— Доста! — отсијече кр |
| мене.{S} Извуче однекуда голем и тежак нож са сломљеном дршком и окрханим канијама, стару, зар |
| а оца и нешто шапутала, Хасан је оштрио нож и поправљао пушку, а ја, наслонивши се на њега, при |
| врхом зари се у траву.</p> <p>Страх од ножа одмах ме растријезни, натјера ме да се приберем.{S |
| ла ватра, одсијевали им окићени балчаци ножева и срмом оковане главе малих пушака.</p> <p>И док |
| траболозом око главе, са читавим снопом ножева за појасом, са позлаћеним токама на прсима које |
| и сијевали сребрни, криви дршци великих ножева.{S} За њима су, на омањим враним парипима, јахал |
| марио бедевију, он чистио пушке, сабље, ножеве, пунио фишеке и припремао кремење.{S} То му упра |
| ножем. — Ко?..</p> <p>Сви прихватише за ножеве и навалише опет.</p> <p>— Наша!..</p> <p>И ко зн |
| /p> <p>— Оборите!..</p> <p>Момци бацише ножеве и онако, голим шакама, навалише на Хусу.{S} Наст |
| <p>Све троје живо прихватимо за пушке и ножеве и почнемо, токорсе, нишанити, вјежбати се, борит |
| <p>Дошавши кући одмах би почео оштрити ножеве и пунио фишеке.{S} И распричао би се тада, необи |
| оломе пољу!</p> <p>Не!{S} Он је забадао ножеве у земљу окренувши им врхове према небу и затрчав |
| ни и блиста се срма на тешким пушкама и ножевима а одсијев им игра уз напукнуте зидове и клизи |
| ма одлазили су у дућане и измахујући им ножевима изнад глава, узимали, односили робу.{S} Напада |
| овац онај поново ошину коња, удари га и ножем и бакрачлијом, али коњ, усплахирен, запјенушио, у |
| Моје — поново каже Арнаутин, измахујући ножем и пријетећи Сулаги. — Ко ми стане на пут, тога ће |
| каже да није моја? — запита, измахнувши ножем. — Ко?..</p> <p>Сви прихватише за ножеве и навали |
| лежала на раменима и са познатим својим ножем, чији преломљени држак чудно му стршио иза појаса |
| ог љутитог бркајлију како трчи са голим ножем, а Хасан бјежи безобзирно, струже, измиче пред њи |
| дана пред башчу, раскорачио се и почео ножем сасијецати ограду, ломити је.</p> <p>— Моје је ов |
| упи Арнаутину, који је једнако пријетио ножем, снажно га ухвати за руку и продрмуса њиме.</p> < |
| а зиду, на дрвету.{S} Причали су и како ножем сијече челичне демире, рукама ломи та-лијере, дук |
| /> <p>Једанпут је чак и ошинуо Хајкуну ножем по руци и крв јој отворио.{S} И кад она застаде и |
| се, бржебоље отскочи у страну и измахну ножем.</p> <p>— Не бој се, Хајкуна!..{S} Осветићу те — |
| м у Сарајево и пронесем главу људску на ножу, па се крв циједи и низ нож и низ руку.{S} Биће, б |
| и сам не знам како, опет ми рука полети ножу и нагло га извукох из корица.</p> <p>— Шта ћеш то? |
| /p> <pb n="293" /> <p>Момче се удари по ножу и као да опет хтједе да га извуче, да се брани...< |
| рже и копа земљу ногом, а испод румених ноздрва, из којих бије пара, расипље се лака, бјеличаст |
| ајући је испод врата и приносећи румене ноздрве њезине смјежураним, обвехлим, необријаним образ |
| ном рамену и грицкајући мале, ружичасте нокте, питала ме о свему, шалила се.</p> <p>Није у нас |
| е, све, све!..</p> <p>Она поче грицкати нокте, мучити се.</p> <p>— Па... па... кад си ми драг, |
| p> <p>Она накриви главу и поче грицкати нокте.</p> <p>— А ја те чекала на пенџеру — рече некако |
| у вазда дворити — вели јаче, грицкајући нокте и играјући се дукатима. — Шта ћу му ја?..{S} Он ј |
| > <p>Једанпут сам опазио како је оштрим ноктима загребла по мишици и пустила крв; затим, опазив |
| ке руменкасте образе и још свјетлуцале, нос при врху поцрвенио и дошао некако тањи, а очи, круп |
| ва у крило, потегнувши ме прије тога за нос или за ухо.</p> <p>То му је било и једино миловање. |
| стиснутих очију, некако попијевати кроз нос, шуњкетати.</p> <pb n="258" /> <p>А то као да и мај |
| во никад није дисао на уста, шишти кроз нос, како хукти и букти ватра у пећи, иза које у старој |
| ајка је гутала димове враћајући их кроз нос и, како јој очи бијаху влажне, неколико их пута оти |
| отала шамијом, повезала је, те јој само нос испод ње провиривао; погледа никако ни одвајала ниј |
| удари главом о под, а крв му потече из носа и разли се по ћилиму и по антерији.</p> <p>— Уби!. |
| блеђе, мале ситне боре око очију и око носа ишарале га и направиле некако старијим, смјежурани |
| а и враћа се обично кроз дан, кроз два, носећи узгред и некаквих пешкеша и понуда разних.</p> < |
| ији или хамал какав или Циганка понека, носећи у малим, калајисаним тасима и пилава, и червиша, |
| ијом, која јој половицу лица заклањала, носећи у једној руци ибрик са кахвом, а у другој филџан |
| <p>— Ево — узвикну након краће почивке, носећи воду и указујући на чисте пешкире које бијаше пр |
| орачала <pb n="289" /> је, газила даље, носећи лаку шишану преко рамена и под пазухом дугачки х |
| је чупаве, мале, црнпурасте дјевојчице, носећи дахире у руци и позвецкујући њима весело улазиле |
| ицу младића, који, нагиздани и оружани, носећи пуне боце ракије у рукама, прођоше чаршијом.</p> |
| м, огрнут својом дугачком, црном џубом, носећи у једној руци грану шебоја а у другој чибук, јав |
| ом одијелу.{S} Лагано, кришом, опрезно, носећи мали жмирави фењер у рукама, спуштали смо се низ |
| имало био при свијести, сви су одмах, — носећи у малим, шареним тасима или у танким, везеним че |
| трговца, који босоног, изувши постуле и носећи их у једној руци а другом придржавајући зембиљ, |
| .{S} Брзо се вратише сашаптавајући се и носећи међу собом пун шкипић млијека и један поголем хљ |
| .{S} Човјек, који је читав вијек провео носећи оружје и радећи око њега, мислио је да би му мањ |
| , торбу, плетару.{S} Каткада је излазио носећи дијете у нарамку и тада обично подругивале му се |
| ом лагано, гегајући се и увијек понешто носећи у руци: или ђугум да донесе воде са чесме, или ћ |
| ећи, гицајући, трчале су из собе у собу носећи боце и чаше са медовином, велике чиније с духано |
| ну једноме хамалу да приступи.</p> <p>— Носи!..</p> <p>Пред дућаном, на чаршији, сусретох се са |
| уштеним гласом доврши:</p> <p>— Нека га носи ђаво!..{S} А волио бих да је остао спавајући...</p |
| о, непрестано шапуће.</p> <p>— Да ми се носи кући — откресах набусито, вадећи кесу и бацајући н |
| препадати...{S} А дерт?{S} Нека га ђаво носи!..</p> <p>— Напријед! — узвикну и Хасан који је оп |
| , а ако били оваки, нека их свијех ђаво носи!..</p> <p>Чудна граја и гунгула настаде након гово |
| р отишао, уљезе и Хатиџа у собу.</p> <p>Носила је велику, тешку, распаљену мангалу, на којој из |
| њеници, — које су доносили у колима, на носилима, на коњима, — изнемогли, сатрвени, јадни, најб |
| евале се према свјетлости фењера што га носило у руци, помоли се отуда, изађе безбрижно звиждућ |
| и, пропустивши напријед момка, који је носио дугачки, мушемели фењер, лагано, оборених глава и |
| едини у оно доба никаква оружја на себи носио није и кога су у читавом шехеру сви и називали <h |
| дан му носио духана и пунио лулу, други носио жераву и припаљивао, трећи подметао пепеоницу и у |
| ћи се и не гунђајући никад.{S} Тамо јој носио и некакве поклоне што их слала ко зна коме, и у з |
| хтио за софром, с осталом чељађу, него носио у торби, о рамену, овећи комад хљеба и неколике г |
| де.</p> <p>Кроз неколико дана он је већ носио кроз чаршију, у зембиљу једном: и лула, и кресива |
| га, удварали се, улагивали.{S} Један му носио духана и пунио лулу, други носио жераву и припаљи |
| /p> <p>Она ме испод ока погледа, узвије носом и љутито се окрене према зиду.</p> <pb n="398" /> |
| рбаном око главе, с очима од кромпира и носом од патлиџана, у чоханим чакширама, огрнута доламо |
| ва маха помислио, е ће намах посрнути и носом ударити о земљу.{S} Ни гледати није могао човјека |
| >Опет се окрену мајки и подругљиво узви носом.</p> <p>— Видиш ли га какав ти је — рече пакосно. |
| м, сањивим очима и дугим танким, правим носом, огрнут својом дугачком, црном џубом, носећи у је |
| о лицу и, објешењачки додирнувши својим носом у мој, поче ме шкакљати по лицу својом бујном, ко |
| , необично угојен и здепаст, са големим носом и великим плавим брчинама, стаде преда ме, поноси |
| ја каткада и споменуо, само је узвијао носом, набирао обрве и одмахивао руком.{S} И одмах је п |
| ледао би ме попријеко, подругљиво узвио носом и одлучно, заповједнички подвикнуо:</p> <p>— Напр |
| ао да ми се разли по читавим прсима, по носу, устима, свуда.{S} Брже боље испљунух све, избацих |
| </p> <p>— Сам?..</p> <p>Па се почеша по носу и као да размишљаше нешто.</p> <p>— А како те хоџа |
| и главом и, одигнувши прст, удари ме по носу. — А ја знам да треба...{S} Кад се кућа кући, онда |
| еби, ето, баш теби!..{S} Аман, каква је ноћ била!..</p> <p>И није више о томе хтјела говорити.< |
| а се и ноћи плаши толико.</p> <p>Кад се ноћ спусти, — каже — читава кућа кад потоне у мрак, у п |
| p>Кораци нечији изненада одјекнуше кроз ноћ и одоздо, између кућица оних, као да се поче примиц |
| ацке чији се потмуо шум разлијевао кроз ноћ све јаче и јаче те се чинило као да негдје у даљини |
| у нечијем и чудно, чудно одзвањало кроз ноћ по читавој удолини.</p> <p>— Је ли вам необично, мо |
| гајући се и застајући почесто, замаче у ноћ, изгуби се.{S} Ми заузесмо његово мјесто, умотасмо |
| не могу.{S} Размишљао сам о њој читаву ноћ и, напошљетку, одлучио да одбијем.</p> <pb n="336" |
| и пјесма се пробија кроз оштру, студену ноћ, па као да се и она мрзне у мраку, изнад глава наши |
| омену Сулага.</p> <p>— И јуче?</p> <p>— Ноћас су довезли рањенике.{S} Сад их почели доводити по |
| ћи, уређујући јастуке око ње. — Наша је ноћас!..</p> <p>— А Зулфага?..</p> <p>— На селу је — ми |
| ко лежећи на трави, остала преко читаве ноћи, управо до зоре.{S} Па и Зулфага остао с њоме...{S |
| за Хајкуном.{S} Пођосмо.</p> <p>Али ове ноћи нијесмо, по обичају, застајали пред свачијим врати |
| право покрај свог душека.{S} И већ прве ноћи криво ми било што је то учинила.{S} Готово ми није |
| х знао нити бих могао сазнати, да једне ноћи, — када се чинило да су сви поспали и када сам слу |
| а откако се почео припремати, кад једне ноћи изненада уљезе у моју собу и раскорачивши се више |
| имао прилику да га слушам читаве једне ноћи.{S} Оно што ми је тада испричао, препричаћу сада и |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Исте ноћи, око јације, убио је Зулфагу и наредио мајки да пр |
| га и претрне, премре.{S} Због тога се и ноћи плаши толико.</p> <p>Кад се ноћ спусти, — каже — ч |
| ма и зажмири мало.</p> <p>— Бојиш се ти ноћи! — узвикну пакосно. — Мрака се бојиш...</p> <p>— А |
| као да је разгали мало.{S} Готово преко ноћи и она поста ведрија, лакша, чилија.{S} Оних големи |
| аних и опремљених...</p> <p>По дану, по ноћи увијек су на ногама...{S} У берберницама и кахвама |
| кушао могу ли се преломити.{S} Чак и по ноћи, пошто би се сви разишли по собама, силазио је на |
| дала.</p> <p>Он ју је кашње пратио и по ноћи кад је излазила од куће, и остајао с њоме негдје ч |
| јатеља ни душмана да се, по дану или по ноћи, врзају око наше куће.{S} Једино стари Осман, онак |
| рањенике.{S} Сад их почели доводити по ноћи, да се свијет не плаши...</p> <p>— Брука!</p> <p>— |
| о са таквим пешкешима и са састанцима у ноћи, по мјесечини, кад руже цвату и јоргован мирише?{S |
| лађе сам спавао.</p> <p>У зиму, када су ноћи постајале дуже, и разговарали смо више.{S} Док је |
| прашњавим, изрованим друмовима њиховим; ноћивао у тијесним, смрдљивим колибама, гдје се, у једн |
| у као креветац неки, да може поред ње и ноћивати, спавати.{S} И оно оружје што је преостало пре |
| на мјеста, гдје могу намјестити душек и ноћивати.</p> <p>Наравно, постарао сам се одмах и да ду |
| ци Хасан оштро, са пуно самопоуздања. — Ноћиваћу код њих одсада...{S} Ако су и хајдуци, људи су |
| — Голубови моји!..</p> <p>— Па ће она и ноћити код нас — брзо дочека Хатиџа, опет је водећи шил |
| C16"> <head>XVI</head> <p>Иако смо наше ноћне шетње сакривали од хоџе, иако нико ни споменуо ни |
| имућем.{S} Трзала се, љутила, плакала, нудећи ме да ја све узмем у своје руке, молећи, преклињ |
| учинити — одговарао сам мирно, опет га нудећи духаном. — Никад...</p> <p>Он зине, блене у ме.< |
| и како га Зулфага увијек части, позива, нуди.</p> <p>Кахва се пролијева — кажу, духан се просип |
| ме, иде, ломи се, крши и свакога у соби нуди ракијом и слаткишима смијући се и намигујући, расп |
| слушам како виче, како још хвали и још нуди... </p> </div> <pb n="397" /> <div type="chapter" |
| заглади што ме онолико тукла и мучила, нудила ме слаткишима, тепала ми, миловала...{S} Каткада |
| мном по Требевићу, а Хајкуна нас и даље нудила смоквама, орасима, љешницима... </p> </div> <div |
| наљутити, нико увриједити.{S} За ручком нудили ме најбољим залогајима и натјеривали да више <pb |
| и око дућана, како се увијам, улагујем, нудим, цијеним.</p> <p>Одмах су почели и да вичу, проте |
| к“, дозрио чак и за озбиљнији разговор, нудио ми је духанску кутију, — коју сам прије ријетко у |
| а којој ће сједити, куповао шећерлеме и нудио јој, клањајући се дубоко и, са особитим страхопош |
| да запале.</p> <p>Сам је точио кахву и нудио.{S} И, мјерећи погледом читаве им товаре, питао и |
| познао сам да му сметам по томе, што ми нудио и новаца да одем из авлије, — хтио сам мучити га, |
| ме говорио, једнако ме хвалио и једнако нудио крви.{S} И, кад бих замакао кроз сокаке и приближ |
| престано послуживали, частили.</p> <p>— Нудите!..{S} Свакоме нудите!.. — довикивала им мајка, к |
| частили.</p> <p>— Нудите!..{S} Свакоме нудите!.. — довикивала им мајка, која је, огрнута лахки |
| и Хатиџи непрестано препоручивао да на њ пази, опет су увијек слали некога по ме, поручивали, |
| додавала је Хајкуна, која је пазила на њ и пратила га. — Биће кијамета с њим!..</p> <p>И погод |
| тио ту као креветац неки, да може поред ње и ноћивати, спавати.{S} И оно оружје што је преостал |
| пута отирала, а Хатиџа је, лежећи поред ње, зубима ломила љешнике и, намигујући и као дражећи м |
| тек као да осјети како нико моћнији од ње нема у кући, како је она највиша сила, власт, господ |
| е ме зауставити, али се брзо отргнем од ње, измакнем се, и не пазећи на гомиле бисага, кабаница |
| цијев дугачке шишане...{S} Недалеко од ње стајао је Хасан са пребаченим рукама преко пушке кој |
| спуцала чоха,повила се, а постава испод ње позеленила од траве и почела се разгуљивати.{S} Тозл |
| јом, повезала је, те јој само нос испод ње провиривао; погледа никако ни одвајала није од манга |
| а танка, румена трака што још избија из ње и лагано се повлачи по јакој бијелој бедри све до ко |
| ени.{S} Рука ми клону и пушка испаде из ње.</p> <p>И сва она трава, сва грчина она наврије ми н |
| почели прекоравати, смијати му се ради ње.{S} И као што се он најчешће љути баш на онога који |
| мало прије изгубила.{S} Хајкуна, покрај ње, сјецкала је на малој дашчици дуван за оца и нешто ш |
| S} Обузе ме жеља и да се спустим покрај ње, да пољубим, угризем, уштинем.</p> <p>Она не одговор |
| ошто бих дошао из чаршије и сјео покрај ње, изгледала ми увијек радосна, срећна, задовољна...{S |
| и и намјештајући, уређујући јастуке око ње. — Наша је ноћас!..</p> <p>— А Зулфага?..</p> <p>— Н |
| ава комшилука долијетале, купиле се око ње и падале јој по глави, по рукама, по раменима, весел |
| рујаше се, заграјаше и склепташе се око ње.{S} Све се помете, изгуби, узбуни.{S} Писка и помагњ |
| е исправи. — Јунак ме у ову кућу довео, њега сам и служио...{S} Кад њега нема, жене служити нећ |
| .</p> <p>— Ја да замолим?..{S} Ја?..{S} Њега?.. — плану Хатиџа изненада и опет затресе чупима. |
| ти — дочека она живо и заврти главом. — Њега је Зулфага примио...{S} И сад је у нашој кући...</ |
| ено. — Оклен?</p> <p>— Хасана!</p> <p>— Њега?..</p> <p>Па несвјесно испусти жарач и у забуни го |
| га, свезаше.</p> <p>— Шибајте!</p> <p>— Њега?</p> <p>— Шибајте!..</p> <p>Неко дохвати три-четир |
| ао сузе. — Замамио је, кажу, и пошла за њега...</p> <p>— Тешко теби! — уздахну Хајкуна и обгрли |
| није ни знао ни за кога у кући осим за њега и другоме се ни покоравао није.{S} Он му тимарио б |
| пролазио у прочеље, гдје је нарочито за њега намјештена била шилта једна, опкољена јастуцима, д |
| у магле, поче се повијати, лепршати иза њега.</p> <p>— Аман! — застења Хајкуна и стегну Хасана |
| азивачки, оружани и опремљени, јашу иза њега на бијесним, разиграним парипима, мрко гледајући ч |
| дува из све снаге.{S} Остали одмах иза њега, ухватили се под руке, па попијевају.</p> <p>И, из |
| н мене здрава пазио у својој кући, а ја њега рањена да гоним...{S} Помисли, бона...{S} Рањен!.. |
| и да сам му најдража, и ја сам оставила њега!..{S} Ево ти га!..</p> <p>— Пхи! — узвикну дјевојч |
| аборави, да омрзне ни он на ме ни ја на њега.{S} Опет смо најближи, највјернији, најискренији!. |
| </p> <p>И нареди да сви укућани пазе на њега, да га слушају.{S} Нико више ни помислити није сми |
| , духан-кесе, гране некакве осуше се на њега, оборише му турбан с главе и раскидаше џубу на пле |
| поправљао пушку, а ја, наслонивши се на њега, припремао фишеке и набијао их, засипајући се пока |
| ; док човјек не загрца, не осврћу се на њега.{S} По срећи, њихова помоћ мени је ипак у згодан ч |
| си таки — планух ја жешће, пљујући и на њега и на нож његов. — За ситницу, па нож бацаш према м |
| више вриједи, утолико су и нападаји на њега јачи; ситни нападаји осипљу се само на ситне људе. |
| кратко вријеме толико смо се навикли на њега да мајка управо није могла ни ручати ни вечерати а |
| уне не дижући главе нити се осврћући на њега.</p> <p>— А ти баш хоћеш да продаш кметове, ханума |
| ба, све тежу за тежом, набацивао сам на њега, измишљао их, само да сам пред собом оправдам одлу |
| сио о клин и готово сасвим заборавио на њега.</p> <p>А подругачица, шала, подсмијеха, чак и псо |
| крстивши ноге. — Знам да се ти тужиш на њега, е ти је криво учинио.</p> <p>— И јес’ ми криво уч |
| да сам себе осоколим и раздражим против њега, — почео сам се као и љутити и пребацивати му како |
| њиме а ја, јединац му, био сам се због њега и сам осилио и сва комшиска дјеца морала су да пат |
| кућу довео, њега сам и служио...{S} Кад њега нема, жене служити нећу...{S} Лијепо је то...</p> |
| епеоницу.</p> <p>Затим је сједила поред њега, уз кољено му, спустила му главу на прса и, увијај |
| жи староме да га боље чује, сједе поред њега и ослони му се лактом о кољено.</p> <p>— Јунаци су |
| робови? — уплете се Хасан и сједе поред њега, уз кољено му. — Зар их има?..</p> <p>Хоџа се прич |
| сад, увијек, не могу бити у соби поред њега, што га и сад сама не дворим...</p> <p>— Па?..</p> |
| едајући и без питања на миндерлук поред њега. —</p> <p>Отео ми све моје...</p> <p>— Вараш се ти |
| увши Хасана с пута, живо поскочим поред њега. — Ено их!..</p> <p>— Стој!..{S} Спремај се!..{S} |
| > <p>Макар што је Хамид вазда био поред њега, макар што сам и Хатиџи непрестано препоручивао да |
| каза руком да сједнем и ја, одмах поред њега.</p> <p>За неко вријеме обојица смо сједили тако, |
| ени и чека да им приточи, а одмах поред њега, на тлима засјео други, метнуо некакву хартију на |
| ричати му што.{S} Склањао сам се испред њега као испред туђина каква и тек кад сам знао да ће п |
| је, хтио не хтио, морао бјежати испред њега, измицати се, сакривати.</p> <p>Али као да није мо |
| га сила, чинило се, не би више могла од њега отргнути.</p> <p>И није да је пристајао за њим као |
| и пипао рану.{S} Тек кад се измакла од њега и изишла из собе, стиште зубе и покуша да се испра |
| <p>— Ко је год са Зулфагом, грђи је од њега!..</p> <p>Хасан поврати нож у корице и подиже се.< |
| готово сви избјегавали и склањали се од њега.{S} Стид, зар, било људе да се друже са човјеком к |
| p>Зато га и мрзили многи и туђили се од њега.{S} Мени се барем чинило да не само у махали, него |
| <p>— Вјерујем у се, да нијесам грђи од њега, макар што је јунак, — одговорих поносито — а вјер |
| но, мјерећи штогод, морао се очешати од њега или га нехотице гурнути.</p> <p>— Пхи, погане радњ |
| ао сам да се боји нешто, да се плаши од њега.</p> <p>— А баш ћу да га дочекам овако — одговорим |
| ем и оцртам отприлике онако како сам од њега чуо, готово његовим ријечима.</p> <p>Било то уз тр |
| одавно почели испадати.{S} Недалеко од њега, на ћенару једном, гурила се и хоџиница, премјерал |
| гне главу и врисне за слободом, нико од њега силнији није — рече мирио, поправљајући <pb n="295 |
| имала, покушаше да је уграбе, отргну од њега.</p> <p>— Није твоја!</p> <p>— Моја!..</p> <p>Хусо |
| <pb n="341" /> <p>Пошто отјерах муху од њега, баци на ме један уморан, тужан поглед, па склопи |
| опет ме поче наговарати да останем код њега...</p> <p>— Ако се бојиш свијета, а ти... ти одмах |
| .{S} Ех!..</p> <p>Први пут споменула је њега, Зулфагу.{S} И одмах, по тим ријечима, познао сам |
| ацих фес с главе, од страха да најприје њега не опазе...</p> <p>Иду!..</p> <p>— А шта ли Хасан |
| образа, која је непрестано јуришала не њега и додијавала му.{S} Осјетивши да сам уљегао, — вид |
| — Ех, да сте њега чули!..{S} Ех, да сте њега чули! </p> </div> <pb n="276" /> <div type="chapte |
| и увијек уздахнем:</p> <p>— Ех, да сте њега чули!..{S} Ех, да сте њега чули! </p> </div> <pb n |
| душеку.</p> <p>И као да размишљаше више њега: хоће ли опет лећи или неће.{S} Па га повуче према |
| себи преко врата и опет се привијала уз њега.</p> <p>— Реци: јесам ли кршна?</p> <p>— Баш си ди |
| и, потрчавши Сулаги и приљубивши се уз њега, почнем и сам јаукати и запомагати из свега гласа. |
| ...{S} Није ли данас, сјутра ће бити уз њега...</p> <p>Млад си ти још, па не знаш...{S} А, ето, |
| кренувши се љутито од мене иде Сулаги и њега пита.</p> <p>— Шта ћу радити!..</p> <p>— Ради како |
| изгрде муштерију и не напсују се и они њега и он њих, изненадили су се кад су видјели како ја |
| на пенџеру, кроз гране феслиђена опазим њега, сама.{S} Стао покрај каната, исправио се, једном |
| мене гуркао напријед, час сам ја гуркао њега.{S} Читав разговор између нас водио се полако, шап |
| е...{S} Треба два-три сахата каскати до њега...</p> <p>Хасан ме дрмну за раме и полугласно прош |
| ту не буде.</p> <p>— Ко ће причати, ако њега нема?..{S} Ко ће забављати друштво?..</p> <p>И уви |
| во није могла ни ручати ни вечерати ако њега није било да двори, да послужи.{S} Зато, ако је ка |
| међу њих и засјео пред џамијом.{S} Око њега, по сниским малим софама поредали се угледни најст |
| ућана весео, насмијан, задовољан, а око њега, са двије стране, ишла двојица момака, пијаних, ра |
| дметао пепеоницу и уређивао јастуке око њега.</p> <p>— Хоћеш ли нам причати, ефендија? — питали |
| p> <p>— Наша!</p> <p>И склепташе се око њега, навалише.{S} И, док се Ајкуна трзала, цичала, оти |
| , са зобницама на глави, збијали се око њега са неколико страна; између њих мотљале се, обилази |
| ти се.</p> <p>И сви су одмах трчали око њега, удварали се, улагивали.{S} Један му носио духана |
| вијек провео носећи оружје и радећи око њега, мислио је да би му мања и грехота и срамота била |
| су готово једногласно, оптрчавајући око њега. — Хоћеш ли почињати?..</p> <p>Причу његову свак ј |
| а.</p> <p>Лијепо послали људи сахију по њега и поручили: како би жељели да им он буде у џамији |
| >Није...{S} А чим је Хамид оробљен, — у њега су били грдни новци, — ваше се грађевине нијесу ви |
| и Зулфаге.{S} Мрско му било и гледати у њега, мрско било посматрати како двори мајку, како иде |
| очео ми пријетити; ја сам опет сумњао у њега.{S} И ко зна, може бит’ би се међу нама изродила и |
| о својим жутим, упалим очима и шкиљио у њега, загледао, тврдим, жуљавим прстима пипао оштрице, |
| орицама, што је растворена лежала близу њега на миндерлуку, и да га треснем њоме по глави, да г |
| луд ти је — рече. — И не можеш само <hi>њега</hi>, него и рођену мајку тужити...{S} Она је најк |
| ародски...{S} Онаки нам треба!..</p> <p>Њега су и послушали.</p> <p>Отада се хоџа никада више ј |
| која би могли товари сијена пролазити, његов мрки, мишасти кров са неколико оџаке на тјемену, |
| ух ја жешће, пљујући и на њега и на нож његов. — За ситницу, па нож бацаш према мени!{S} Мамлаз |
| и коњски топот, и звеку оружја, и глас његов, оштри, дубоки, <pb n="235" /> мушки глас како гр |
| пеку...{S} Чује му и ход, осјећа и дах његов.</p> <p>И узалуд се опире, брани, отима; узалуд с |
| >— Напријед!</p> <p>За чудо, тај поклич његов као да ми је давао нове снаге, као да би ме намах |
| агао; за инат тукао сам Хамида, љубимца његова; за инат улазио у његову собу и са запаљеном циг |
| ао да сада први пут гледам у тај врат и његова бјелина и пуноћа изненада освоји ме, замами.{S} |
| тога узнемирила.{S} Већ шести дан након његова одласка постала је некако сметена, збуњена, успл |
| нијеси више ријечи проговорио!..</p> <p>Његова хладноћа раздражи ме, распали још више.</p> <p>— |
| рвен, па гори као врела крв...{S} Ја га његовала, залијевала, па... па ми драго што се расцвао. |
| ћу га рањена примити у своју кућу и сам његовати, јача је била од свега другог и у први мах на |
| каза на собу. — Не смије га рањена нико његовати, него ми.</p> <p>Ја је пољубих у чело.</p> <p> |
| приговора.{S} Зато би одмах након такве његове упадице обично и настала бескрајна једна почивка |
| Чини јој се, као да је одасвуда гледају његове очи, стријељају је, пеку...{S} Чује му и ход, ос |
| не учиним.</p> <p>— А оклен Зулфаги <hi>његове</hi> паре — запитам кроз зубе, усиљавајући се да |
| у управо, теретећи га како су, токорсе, његови стари то приграбили од њихових старих и како је |
| хан и као да ме мамио, дозивао себи.{S} Његови високи, чисти, обијељени зидови, са два низа мал |
| е више ширила по јаким, косматим прсима његовим...{S} Хоџиница је неколико пута мирно одбацивал |
| лике онако како сам од њега чуо, готово његовим ријечима.</p> <p>Било то уз тргање, у винограду |
| куће Сулагине, кад бих изишао из врата његових, увијек сам опазио Зулфагу како стоји недалеко, |
| да га оробе.{S} Прихватали су помало од његових њива, ограда, винограда, желећи да му освоје, о |
| Улагивало!..{S} Пхи!..</p> <p>По срећи, његово договарање трајало је само по два по три сахата. |
| да су одговарале, отпијевале на тепање његово.</p> <p>Одмарао се само увече.{S} Сједне на трав |
| ло Зулфагино пристајање за њом, ухођење његово, пажња онолика.{S} Макар га и гонила, и грдила, |
| ио мајки да пријеђе мени, јер је читаво његово имање опет остало њојзи.{S} Двадесети дан погину |
| замаче у ноћ, изгуби се.{S} Ми заузесмо његово мјесто, умотасмо се у ћебета и полијегасмо по тр |
| Када сам с мајком разговарао о Хамиду и његовој свађи са Зулфагом, ни помишљао нијесам никако д |
| ја је за чување, значи упола се предати његовој власти, оковати се драговољно.{S} А ја сам знао |
| али му, заклањали, да види Алаха у свој његовој сили и слави, сметали да види небо и сунце, и м |
| о се осмјехујући и необично уживајући у његовој забуни, муци.</p> <p>— Казао си и да ћеш ме исп |
| , немајући силе у себи, опијали се тада његовом силом и, у пијанству, жељни да се размећу оним |
| ког, поганог Зулфагу, са дугачком шијом његовом, са змијском главом и големим уснама вјечито ра |
| иче.{S} Они су само стрепили пред силом његовом, као што обично сви слабићи стрепе пред неким к |
| о са Сулагом.{S} Казао сам му узгред да његову понуду никако примити не могу.{S} Размишљао сам |
| едно сељаче, које сигурно није знало за његову моћ ни силу, разбило ми главу и кад сам окрвавље |
| м, чим смо поново пошли, мисао о зецу и његову злоношењу поче ме све више мучити.{S} И најпамет |
| гледали с дивљењем, сви га вољели.{S} У његову присуству и страшивице се осјећале некако јаче, |
| амида, љубимца његова; за инат улазио у његову собу и са запаљеном цигаром пржио му хаљине и пр |
| ог друштва“ и звао да сједнем пред собу његову њему уз кољено.{S} И, рачунајући зар да сам већ |
| рвиле би јатомице првог дана по одласку његову, засјеле и по собама и по авлији и, разбацивши ф |
| <p>То се већ могло познати и по држању његову.{S} Непрестано се освртао и на десну и на лијеву |
| лфагу онога... па отишао јунаку, у чету његову.</p> <p>— И био четник?..</p> <p>— Само десет да |
| га. — Хоћеш ли почињати?..</p> <p>Причу његову свак је са нестрпљењем очекивао.</p> <p>Чак су и |
| кше и са сузама као да су се на мајчина њедра слијевале све муке и сви болови што сам их имао.< |
| ичи, и новце, не бројећи, трпа у џеп, у њедра, за појас, гдје стигне, само да их што прије укло |
| еклије биле препуне, гурали су фишеке у њедра, у џепове, за силахе, у големе духанкесе, које им |
| ла...</p> <p>Враћајући се кући, с пуним њедрима цвијећа и слаткиша, сви смо били весели, сви за |
| вати.{S} Два-три пута пипао сам се и по њедрима и по џеповима, мислећи да ћу наћи коју мрвицу ш |
| p>Хатиџа, бацивши најприје један топао, њежан поглед на ме, као да ме пита за дозволу, приступи |
| ише, иза тога постајала и некако мекша, њежнија, блажа.{S} И, желећи зар да заглади што ме онол |
| бранила му је да се никад не покаже ни њежнији према мајци, да се осмјехне на њу и нашали мало |
| о проговорили, говорили су благо, тихо, њежно, као са болесником каквим кога нико не смије наљу |
| и.</p> <p>— Шта је?..{S} Шта ти је?.. — њежно, испрекидано запита она, милујући ме по глави. — |
| кове.</p> <p>— Па... па... па... — вели њежно, постиђено и наслони ми главу на прси, — вазда ме |
| овуче.</p> <p>— Чекај — прошапта некако њежно, молећи, па разгрну фереџу и погледа ме својим ли |
| туда, увијек причињавало као да осјећам њезин широки, топао поглед на себи, причињавало ми се у |
| ишта.{S} Топлина мајчиних прсију и глас њезин, мек и звонак глас, измамише ми сузе.{S} Што сам |
| е сама себи и хвалећи се чак.{S} Смијех њезин звонио је тада кроз полумрачну собу, одјекивао у |
| то...</p> <p>— Она је овђе ханума!..{S} Њезина је кућа! — заграјаше остали момци за инад њему, |
| се осили најгрђа је и најћоравија...{S} Њезина тиранија надмашује све друге...</p> <p>А имаш ли |
| м и отимам испод њезине снаге и надзора њезина.{S} Кад год бих се враћао из куће Сулагине, кад |
| и сама није вјеровала да је кућа заиста њезина и да је она једини господар у њој.{S} Као да ниј |
| ио од твоје доброте или од њезине... од њезина мираза?..{S} Није ли исто?..</p> <p>— Види се да |
| џа, кад би виђела како живим од доброте њезина оца док... док се још љуцки ни замиловали нијесм |
| о је њезино и подај њојзи...{S} Ја нећу њезина...</p> <p>И, оставивши га осамљена, потрчах за х |
| p> <p>Матере се нијесам бојао много.{S} Њезине пријетње и заклетве ништа помагале нијесу, нити |
| етву, доносио воде и спуштао пред врата њезине собе, одмах поред прага; кахву јој сам пекао и и |
| чи, — или живио од твоје доброте или од њезине... од њезина мираза?..{S} Није ли исто?..</p> <p |
| дносити да се ја одмећем и отимам испод њезине снаге и надзора њезина.{S} Кад год бих се враћао |
| испод врата и приносећи румене ноздрве њезине смјежураним, обвехлим, необријаним образима свој |
| рска војска није могла остати на миру и њезине силе као да се више нико бојао није.{S} Неколико |
| ијању и трзању оном осјетио сам како ми њезине сузе оквасише косу.</p> <p>— Преудала се за Зулф |
| више бојала да ћу неком јачем испричати њезине тајне и као да се хтјела осветити на мени за све |
| некако тањи, а очи, крупне, влажне очи њезине, помутиле се мало, покрвавиле.</p> <p>— Шта је о |
| ти тргаш...</p> <p>— Башка моји, башка њезини, башка свакога сина,</p> <p>— одговори он зијева |
| ству јој, о причама, шалама, поступцима њезиним.</p> <p>Док је говорио, негдје недалеко, у комш |
| , ако се усудим помолити, појавити пред њезиним јаранима.</p> <p>Отада се између нас двоје отпо |
| пуно ишчезла, истопила се пред погледом њезиним, а, обвијајући јој меко, топло, пуначко, тијело |
| ух ја помамно, зацењујући се, раздражен њезиним смијехом. — Убићу свакога!..</p> <p>— Хахахаха! |
| га!</p> <p>И Хасановог првог доласка, и њезиних састанака с њиме, и моје ненадне женидбе.{S} На |
| дијете...{S} Она има...</p> <p>— Што је њезино и подај њојзи...{S} Ја нећу њезина...</p> <p>И, |
| звила и прољепшала!..{S} Бледуњаво лице њезино сад је испод шамије изгледало руменије, пуније; |
| ер...</p> <pb n="387" /> <p>Мршаво лице њезино изнакази се, искриви.{S} Уста као да пређоше на |
| та она тихо и порумени.</p> <p>Руменило њезино још ме више наљути.{S} Изгледала ми тога часа ка |
| учју, одигох са серџаде.{S} Уживајући у њезину цикању и подврискивању, трчећи понесох је по соб |
| штовањем, измичући се на леђа.</p> <p>У њезину присуству миловао је и мене и, као малом дјетету |
| ни излазила, али су слуге, по наговору њезину, морале сваки пут да одговоре е је нема, да је о |
| сам га свуда, изазивао, ругао му се.{S} Њему за инат, — чинило ми се, — могао бих учинити све ш |
| кад и никоме за љубав учинио не бих.{S} Њему за инат ишао сам у чаршију, међу чаршинлије, прича |
| олан, како је слатка била!..</p> <p>— А њему и то криво?</p> <p>— Кад сам узела кумру на прси, |
| вему ономе што сам гледао и слушао и да њему ништа о том не напомињем.</p> <p>А кад би се бабо, |
| ако јој биле чисте, — и покаткада према њему узвијала главом, као чудила се.</p> <p>— Хоћеш ли |
| ђо!..</p> <p>И чим би се окренула према њему, весело зарзала и почела тући копитом о земљу, трч |
| м био онако напрасит и онако груб према њему...{S} Зашто?</p> <p>Је ли он крив што му се Зулфаг |
| као ругајући се искезих све зубе према њему.</p> <p>— А шта је од тих новаца, што их мајки дао |
| S} Држећи запету пушку стајала је према њему усправљена, горда и поносита, презриво се осмјехуј |
| ада проговори Хајкуна и испрси се према њему, спремајући се да још жешће навали. — Мислиш ли се |
| чибука <pb n="275" /> и потрчаше према њему.{S} И постуле, камење, духан-кесе, гране некакве о |
| и сама погледа на канат и опљуну према њему. — Није ми било стало до свијета ни онда, кад сам |
| , ниткове, — окосих се ја и пођох према њему. — Све си отео...</p> <pb n="339" /> <p>Зулфага се |
| еколико крпетина што се једва држало на њему могло назвати хаљинама, — са завезаним оком и са т |
| кућа! — заграјаше остали момци за инад њему, опколивши мајку, као да би да је бране. — Она овђ |
| >— А шта ли Хасан ради?..{S} Како ли је њему?.. — помислих и кришом почнем провиривати кроз лиш |
| ог најљућег душманина, што више вјерује њему, кога је јуче познао, него мени, с киме је толико |
| много, —— и размјести их онако како се њему свиђало, не водећи рачуна о томе: хоће ли мени бит |
| Ибрахим-ефендију, помоћника кадијина, и њему да се притужим.</p> <p>Ибрахим ефендија, витак, ље |
| тварао, — плашио исто као и ја, да је и њему мучно било као и мени.</p> <p>То се већ могло позн |
| ће него ти разбит’ главу, кад ти нијеси њему разбио прије?..{S} Аферим!..{S} Чо’јек ће бити кад |
| нам рашта, али након сваког разговора о њему ја сам био некако веселији.{S} Лакше ми било на ду |
| влији, имала је понешто ново да прича о њему.</p> <p>Накриви главу према рамену, извије танке о |
| да и частио?..{S} И је ли крив што је о њему мислио као о поштену човјеку?..{S} Зар <pb n="369" |
| .</p> <pb n="273" /> <p>Још и сада се о њему приповиједа прича како се чудновато препоручивао а |
| испод грла дао...{S} Чудим се како се о њему може и мислити рђаво.</p> <p>— Охо!..</p> <pb n="3 |
| шта ће с њиме бити?</p> <p>— Отац се о њему мање бринуо него што се ја бринем — дочека мајка б |
| а кратко вријеме читаве приче причати о њему.{S} Онако јуначки, дрзак, насртљив, у дане кад се |
| /p> <p>Чак и дјевојке почеле говорити о њему, узносити га.</p> <p>Кад би увече пролазио махалам |
| ма.</p> <p>И у Сулаге сам најчешће ишао њему за инат.{S} Сваки дан готово ишао сам тамо и на ав |
| да Зулфага није био у близини.{S} Само њему за инат задржао сам се, остао.</p> <p>Човјек овај |
| стигао је заптија с поруком да је само њему, Јовану, дозвољено продавати робу из зембиља и да |
| ијеса поче жестоко, силовито ударати по њему и руком и папучом, поче му дерати и антерију и кош |
| је?.. — очајно запита мајка, трчећи час њему, час мени и увијајући се, ломећи пред обојицом. — |
| гледала избавитеља неког, добротвора, у њему, готово, гледала све...</p> <p>И нареди да сви уку |
| крупњи, и јачи, и већи од свакога.{S} У њему као да је гледала избавитеља неког, добротвора, у |
| и само ја нијесам могао наћи уточишта у њему.{S} Никакав ханџија није допуштао ни да се изјадам |
| е ли бити дебело и колико ће ока бити у њему.</p> <p>И обје као да бијаху задовољне.{S} Осмјехн |
| сравни са опуштеним подвољком, утону у њему, очи се помутише, заблијештише.</p> <p>— Освети ми |
| тва“ и звао да сједнем пред собу његову њему уз кољено.{S} И, рачунајући зар да сам већ „поприл |
| обе.{S} Прихватали су помало од његових њива, ограда, винограда, желећи да му освоје, отму упра |
| на некаква сељака, који је покрај своје њиве под дрветом једним лежао и пландовао, док су му св |
| </p> <p>— Ето — избаци хоџа и показа за њим. — Ето!..</p> <p>Казао сам: свршиће на вјешалима... |
| се и пошао.</p> <p>Мајка је гледала за њим мрштећи се и постајући све немирнија.{S} Неколико п |
| се рукама о кољена, одмах се дизала за њим, не гледајући нас и ништа не говорећи.</p> <p>Тада |
| јехну.{S} Лагано оде и затвори врата за њим, па пјевуцкајући узе наргилу и, сједнувши и пребаци |
| вши све оно да кољена, устаде и пође за њим. — Шта ће ово?</p> <p>— Ништа...{S} Тако... — одгов |
| е подигао и почео бјежати, трчала је за њим, гонила га, тјерала, гађајући га у леђа камењем, др |
| S} Ја сам опет ишао готово узастопце за њим, као надзиравајући читав посао, и ако би се гдје по |
| рћући се.{S} Неколике пушке запуцаше за њим, заграјаше свиколици, потјераше га.{S} Трговац онај |
| са чудним неким задовољством гледали за њим.{S} Махала читава поносила се њиме а ја, јединац му |
| бучени као и он узастопце пристајали за њим, те нареди да сељака свежу и да му отцијепе двадесе |
| оји су смирени и потурени пристајали за њим, — да донесу јање.</p> <p>Затим се, онако горд, усп |
| и фењер, лагано, оборених глава ишли за њим, не стружући постулама, не говорећи, не јављајући с |
| очео и живље корачати и прикаскивати за њим, кочоперећи се, јуначећи и на силу се смијући, шале |
| викали су помамно пријетећи и трчећи за њим. — Муртат и одметник!..</p> <p>— Међер је стари хоџ |
| говорио је хоџа забринуто, гледајући за њим. — Хоће, вјере ми.</p> <pb n="298" /> <p>— Он нешто |
| замакао.</p> <p>И дође ми да потрчим за њим, да га сустигнем и опет вратим, улагујући се и моле |
| гнути.</p> <p>И није да је пристајао за њим као јаран, пријатељ, него готово као слуга, измећар |
| огурен, пође пред нама, — ми пођосмо за њим.{S} Хасан се опет умота у струку, сакри и главу и о |
| мах сам прихватио за оружје и кренуо за њим.{S} Нити смо се јавили планинштарима, ни опростили |
| ратити у бој, да ће у ватру и у воду за њим.</p> <p>Чак и дјевојке почеле говорити о њему, узно |
| е и кукају за старим земаном и јаучу за њим.{S} А то смета људима који хоће напријед, који јуна |
| о и измакао ми испред очију, зажалих за њим.{S} Почех сам себе прекоравати што сам био онако на |
| >Окрену се и пође, а ја као слијепац за њим.{S} Поново кренусмо напријед, само напријед. </p> < |
| /p> <p>— Шта?..</p> <p>И наднесе се над њим да боље чује.</p> <p>— Шта си казао?..</p> <p>— Не |
| {S} Кад је изашла мајка, — која се пред њим није сакривала као пред другима, — чинило се као да |
| н бјежи безобзирно, струже, измиче пред њим.</p> <p>— Побјегао и оставио ме самога! — сину ми к |
| и су, због тога, били и слободнији пред њим, ведрији, веселији и након ручка који је увијек био |
| илу ме гонио да запалим, задиманим пред њим.{S} Тада би по обичају и опет почео питати, распити |
| ла на њ и пратила га. — Биће кијамета с њим!..</p> <p>И погодила је.</p> <p>Није прошло ни пуни |
| ни погледати не смију, камо ли да се с њим састану и проговоре.</p> <pb n="277" /> <p>Али Хаса |
| у...{S} Хоћеш ли, болан, да се рвем и с њим и са собом?..</p> <p>— Рви се.{S} Бићеш јача!..</p> |
| Зулфага је то видио и зато се здружио с њим — настави мајка немилосно. — Он му вазда и прича, о |
| се, улагује.{S} Ни говорити није хтио с њим, ни поздрављати се.{S} При сваком сусрету окретао ј |
| брни, криви дршци великих ножева.{S} За њима су, на омањим враним парипима, јахала тројица млађ |
| крену из авлије, он једнако пристаје за њима и једнако, не престајући, набраја и поздраве и сав |
| х се на пушку, застадох и, гледајући за њима, почех грдити, ружити их из свега, гласа.{S} Почех |
| еном руком.{S} Безнадежно сам гледао за њима како измичу и проклињао, страшно проклињао.</p> <p |
| жио није никога од њих, ни пристајао за њима.{S} Најволио је бити сам.</p> <p>Ако му је понекад |
| жје! — викну брзо, опруживши руке према њима и као молећи. — Одмах!..</p> <p>Момци застадоше и |
| раздраганих кадуна, наклањале се према њима, савијале, угибале, пјевајући, подврискујући и нам |
| него ће свак тражити висине и ићи према њима својим путем, мислећи својом главом и опирући се н |
| зио, смиривао сам се одмах и опет према њима пружао руку и задављено стењао:</p> <p>— Дај!..</p |
| а прси набрекле, наједрале и јечерма на њима као да почела пуцати, попуштати.{S} Погледавши ме |
| изненада надуше, а мале, ситне длаке на њима нагло <pb n="318" /> почеше расти, кострешити се.. |
| игаром пржио му хаљине и правио рупе на њима.</p> <p>И у Сулаге сам најчешће ишао њему за инат. |
| S} Кроз дроњке оне што су још висили на њима провидило се голо, изгребано тијело; из рањавих, н |
| чак до Хајкуниних димија и треперећи на њима.{S} У врху собе, на својој шилти, — коју су у зиму |
| тихо, пажљиво, закуца зарђалом алком на њима.</p> <p>Нико се не одазва.</p> <p>Зулфага застаде |
| ва, него још ударили и у силеџиство над њима...{S} А силеџиска владавина добра не доноси, јер п |
| т људска највиши су душмани стида; пред њима се губи као дим да своје мјесто уступи дрскости и |
| јући очима и руменећи. — Све дршће пред њима...{S} И нико им ништа не смије...{S} Живе како хоћ |
| ругима, изван куће, покаже да се и пред њима, пред читавим свијетом, похвали.</p> <p>Ради тога |
| hi> и <hi>рајинске</hi> послове и да се њима забавља.{S} Због <pb n="247" /> тога се често свађ |
| бих имао, ни њих не бих миловао...{S} И њима бих зликовац био...{S} Нико се уза ме усрећио не б |
| ио шећерлема, локума, бајама и да бих и њима коју пару дао.{S} По срећи, у мени је било и сувиш |
| Сваке вечери, након јације, одлазио би њима, наметао резу и подупирао их још дирецима, сандуци |
| адивши из џепа бројанице поче се играти њима.</p> <p>— Не може те ни зајам понизити, — рече — а |
| отрбушке, одиже ноге у вис и, климајући њима, узе двојнице па поново поче ћурликати.{S} Двојица |
| це, носећи дахире у руци и позвецкујући њима весело улазиле и, некако поцупкујући и скакућући, |
| није, колико о хајдуцима.{S} Свак је о њима говорио, свак распитивао за њих.{S} И све некако т |
| и од хоџе, иако нико ни споменуо није о њима, ипак сви опазисмо како је у пошљедње доба постао |
| ходају и свете се сваком ко гласније о њима ружну ријеч проговори, ко их по злу помене.{S} Ком |
| па нити иште новаца нити што спомиње о њима све дотле док се бабо сам не досјети и не исплати |
| гладећи браду и ушмркујући размишљао о њима.{S} Примјећивао није ништа.{S} Нарочито Зулфагу ни |
| ала све до плећа и лагано га куцкала по њима.</p> <p>Ријетко када да чаршинлије нијесу устајале |
| дити робови и биће бруке и много јада с њима...</p> <p>— Какви робови? — уплете се Хасан и сјед |
| иње били домамили себи, помијешали се с њима.{S} Натјерали их и да се пропију и у пићу да распл |
| јавили планинштарима, ни опростили се с њима, поздравили.{S} Хасан као да је и подранио баш збо |
| ућана, ишао међу комшије, састајао се с њима, сашаптавао.{S} По неколико ибрика кахве наручивао |
| ј су лежали, <pb n="348" /> дружио се с њима, јео пилава из старих, великих казана бакрених, пр |
| ише жељела да изађе и да се разговори с њима.</p> <p>Понекад је изгледало као да је између њих |
| продавао им некакве ситнице и мијењао с њима за барут, за фишеке, за брашно.</p> <p>Неколико Ци |
| одрпане, и — не питајући ме, — сједио с њима, сашаптавао се и пунио фишеке.</p> <p>Ако се који |
| ке хајдуке?</p> <p>— Јок...{S} Нећемо с њима...{S} Ми ћемо сами...{S} Сами да царујемо у гори.. |
| аквих јарана.{S} Укратко сам прекинуо с њима.{S} Једино се побоље опријатељих са оним сељачетом |
| у и мало страшније госте и да другују с њима.{S} Хасан због тога некако постиђено спусти пушку |
| по сандуцима и по роби, заклони ми робу њима, оружје објеси о рафове, ћепенке и изнад врата ард |
| и, почеше се прелијевати као да се међу њима каранфили расцваше.</p> <p>— Приступајте! — мукло, |
| но ослободи.</p> <p>Опет као да се међу њима почела водити борба, подмукла, прикривена, али сил |
| те у разговор...{S} Кад сам ја био међу њима лакше било обојима...</p> <p>Тада су већ смјели и |
| грохотом не засмијем, стојећи тако међу њима, као јање изведено на пазар, кога пипају и загледа |
| о мекших и топлијих ријечи; једино међу њима изгледао је некако блажи, питомији.</p> <p>— Људим |
| /p> <p>Кад загледах боље, познадох међу њима Јована, оног истог Јована, који је некад са мном п |
| , а папуче оставивши дјеци да се играју њима, отпочеле са својим теферичима.</p> <pb n="218" /> |
| енџер. — Зар и овђе?..</p> <p>— Наши су њима ударали и на живот, и на образ, и на имуће, па раш |
| исука нож из канија, бијесно ошину коња њиме и потјера право према мјесту, одакле се још, изнад |
| м, снажно га ухвати за руку и продрмуса њиме.</p> <p>— Ето!</p> <p>И, опаливши му два широка ша |
| ли за њим.{S} Махала читава поносила се њиме а ја, јединац му, био сам се због њега и сам осили |
| али...{S} Затим извади нож, огледа га и њиме поче размахивати око себе: поче засијецати у стабл |
| p>Она се ухвати за серђен и поче трести њиме.</p> <p>— Ама ја се бојим и себе саме — готово јау |
| јући се раменом о зид, каже:</p> <p>— С њиме се не може више...{S} Чудан је постао...</p> <p>— |
| ми онај проклети зец паде на памет, а с њиме и злокобљење Хасаново...{S} Шта ће бити ако нам се |
| ишта ни било није, опет ме позивао да с њиме идем у „лов“ и врљао са мном по Требевићу, а Хајку |
| ог првог доласка, и њезиних састанака с њиме, и моје ненадне женидбе.{S} На све био заборавио к |
| уцах...</p> <p>— Само сам разговарала с њиме — додаде затим шапћући.</p> <p>— <hi>Само</hi> раз |
| ала да се у читаву шехеру нико у томе с њиме надметати не може, да нико не зна онако »китити« и |
| </p> <p>— Ако је јаран, не ашикује се с њиме...</p> <p>И загледах се у обрве и учини ми се да т |
| ута брзо притрчим Хасану и пољубим се с њиме.</p> <p>— Шта је?..{S} Како си ми?..</p> <p>— Добр |
| — Продате ли кметове и земље, шта ће с њиме бити?</p> <p>— Отац се о њему мање бринуо него што |
| гледам некога, па одмах и да се крвим с њиме!..</p> <p>— Мораш!</p> <p>— Нећу!</p> <p>И, одгурн |
| да би се због тога и поново посвађао с њиме, поџавељао се, да у неко доба не зачух разуздан, з |
| ицима и кметовима више разговара него с њиме.{S} Криво му и што се смије онолико, шали, залијев |
| }И... и... и кад га не дворим, шта ћу с њиме у соби?..</p> <p>Нећу с њиме кад немам посла...{S} |
| , шта ћу с њиме у соби?..</p> <p>Нећу с њиме кад немам посла...{S} Имам ја и другог, свога рада |
| асред царскога друма ухватим у коштац с њиме и порвем се, побијем, покрвим.</p> <p>Испод појаса |
| а!..</p> <p>— Обећај ми да више нећеш с њиме говорити — замолих је, хватајући је за подвољак. — |
| разилазе куд који хоће.{S} Ни питала за њих није, ни наређивала да се часте.{S} Опет је мислила |
| јер шта ће живот кад се ни за се ни за њих нема чему бољем надати?“</p> <pb n="283" /> <p>Па о |
| к је о њима говорио, свак распитивао за њих.{S} И све некако тихо, прикривено, са страхом неким |
| ћи да их чује и да се барем осмјехне на њих.</p> <p>Сама Хатиџа, једне вечери, узевши ме за рук |
| {S} Хајкуна није хтјела ни погледати на њих, ни осмјехнути им се.{S} Журно, хитно корачала <pb |
| ије одговарао много, нити се обзирао на њих; ако би случајно и избацио коју ријеч, избацио би с |
| ијале му се.{S} Зато му и било криво на њих, зато их и прекоравао.</p> <p>— Не знате ви, погано |
| планина, те се причиња као да десетина њих у један исти мах са неколико страна хакћу и подвику |
| и тиме ми онемогућили сваки рад против њих.</p> <p>И, ни сам не знам како, опет ми рука полети |
| поред зида уздизали; на зидовима, изнад њих, висиле свилене махраме и златом извезене чеврме и |
| илим ћепенцима и големим стрехама изнад њих, по којима одавно израсли и прилип и маховина, желе |
| обореном главом чекали док прође поред њих, не гледајући један на другога, не шапнувши ријечи. |
| апуклих зидова, — идући поребарке поред њих, — лагано се поче прикрадати, примицати кући једној |
| као и отац му, ни тражио није никога од њих, ни пристајао за њима.{S} Најволио је бити сам.</p> |
| вљењем.</p> <p>— Помисли, болан, све од њих стрепи! — говорио је, сијевајући очима и руменећи. |
| њама ни дружио се није.{S} Бјежао је од њих, сакривао се, склањао, ради чега му се сви и подсми |
| е окрећући и бјежећи, сакривајући се од њих.</p> <p>Наравно, одмах иза тога морао је Хамид трча |
| ће отпочети.{S} Напошљетку најмлађи од њих, који је некако изгледао и најприсебнији, поче прич |
| неки, давнашњи знанци.{S} Са сваким од њих побратио бих се, загрлио, пољубио и упустио у ма ка |
| о, са пуно самопоуздања. — Ноћиваћу код њих одсада...{S} Ако су и хајдуци, људи су...{S} Нијесу |
| висе дроњци и голо месо провирује испод њих; на кољенима испуцала чоха,повила се, а постава исп |
| цима распали се, попустили, те се испод њих провидили и стопе и закрпљене ивице од чарапа.</p> |
| отпуно убједљиво.</p> <p>За чудо, обоје њих гледали су врло често на моју собу и указивали на њ |
| би се по двојица, по четворица или више њих, потпуно опремљени и оружани, с напуњеним пушкама, |
| акар и косијер, — и њих су извлачили, и њих чистили, поправљали.{S} Узгред су пунили и фишеке и |
| пушчетина, нож, па макар и косијер, — и њих су извлачили, и њих чистили, поправљали.{S} Узгред |
| ије, који се враћали из дућана ми, те и њих чашћавао.{S} Два-три пута видио сам како је испружи |
| је...{S} И жену и ђецу кад бих имао, ни њих не бих миловао...{S} И њима бих зликовац био...{S} |
| штерију и не напсују се и они њега и он њих, изненадили су се кад су видјели како ја непрестано |
| како је одсијев кадикада клизио и преко њих, заигравао, чудно су се прелијевале, као растопљени |
| </p> <p>Напошљетку, кренуше се неколико њих пред бимбашу.</p> <p>— Аман, — повикаше узбуђено — |
| и срећа, Турчине! — отповрнуше неколико њих једногласно, подижући главе.</p> <p>Почеше се комеш |
| а оног, долазило ми у дућан по неколико њих, засједали по сандуцима и по врећама с кахвом, прис |
| и чаршију затварали.{S} Крену неколико њих, обијесни, љутити, раздражени, с исуканим сабљама и |
| ..</p> <p>За Османом одоше још неколико њих, одбјегоше.</p> <p>Напошљетку читава кућа остаде са |
| о да се испреплело неколико пушака, око њих се разасуло стотинама маријаша, па се све то тресе, |
| } Чучнувши поред кошница завиривао је у њих, метао шећера и полугласно тепао, док су му око гла |
| је као окамењено стало, па само блене у њих...</p> <p>— Хајкуна!..</p> <p>— Нек свак дође и нек |
| н.{S} Примицао сам се вратима, гледам у њих, у велике широкоглаве клинце којима су ишарана и у |
| ве говоре: како ништа немаш, како ћеш у њих просити...</p> <p>— Мучи!..</p> <p>И опет почне да |
| но спусти пушку поред себе и сједе међу њих.</p> <p>— Јесте ли из далека, момци? — запита стара |
| ба и он понуди свакога и сам сједе међу њих.{S} И замоли их да причају о свему, да све кажу.</p |
| сједали по трави, он сам сједао је међу њих, прекрстио ноге и понудио им духанкесу да запале.</ |
| о и дјеца науче.</p> <p>И дошао је међу њих и засјео пред џамијом.{S} Око њега, по сниским мали |
| атких, дебелих чибука, а она стане међу њих румена, весела, насмијана, пита их о земљи, о хајва |
| се око њега са неколико страна; између њих мотљале се, обилазиле кириџије вичући, трајући, гал |
| {S} Ако је и било када разговора између њих, било је насамо, одвојено, гдје нико не слуша, чак |
| p>Понекад је изгледало као да је између њих двоје настала нека потајна, подмукла борба, у којој |
| пуцали, а скорена крв, црнећи се између њих, слијепила их и готово изравнила један с другим.</p |
| х, запетљах.{S} Бржебоље истрчим између њих, завучем се чак у подрум и тамо се сакријем за нека |
| ..{S} Једва сам живу главу изнио између њих...</p> <p>И одбацивши празан филџан отсијече:</p> < |
| рца, не осврћу се на њега.{S} По срећи, њихова помоћ мени је ипак у згодан час дошла и на велик |
| ...</p> <p>Мени смијешна дође та забуна њихова и да не бих ударио у гласан смијех, морао сам се |
| че их љуштити.</p> <p>— Планина је кућа њихова — рече. — Има их свуда.</p> <p>— А ми нијесмо ср |
| некоме од мојих.</p> <p>Зато поред све њихове љубазности поче ме обузимати нека чудна сјета, т |
| S} А, ето, хајдуци напредују...{S} Чете њихове спустиле су се ономадне у Сарајевско Поље...{S} |
| дуци се у земљи сасвим осилише.{S} Чете њихове попунише се, нарастоше, и са својим навалама уче |
| та задовољна лица и јаке, забрекле прси њихове.{S} Не узбуни се нити узнемири ниједан, макар шт |
| шла у собу одакле је најбоље могла чути њихове разговоре.</p> <p>Легла би на шилту, сјела, или |
| ће увриједи!..{S} Чак ме матере и очеви њихови митили и давали ми смокава, грожђа, шљива, да их |
| .</p> <p>Горе и планине препуне су чета њиховијех...{S} Ударају, нападају, бију, пале, крве се. |
| о уским, прашњавим, изрованим друмовима њиховим; ноћивао у тијесним, смрдљивим колибама, гдје с |
| распричао.{S} О хајдуцима, о јунаштвима њиховим говорио је по два сахата, причао и о животу њих |
| заиграше под малим, ружичастим прстима њиховим, а витлови са бехаром својим почеше се окретати |
| е планине, баште са бехаром и зеленилом њиховим, да слуша шум Миљацке, пјевање тица, шапат трав |
| у се међусобно, пили, свађали се.{S} По њиховим собама као да је потоцима текла медовина, ракиј |
| токорсе, његови стари то приграбили од њихових старих и како је то он дужан повратити.</p> <p> |
| Нијесам готово нигдје могао крочити од њихових шала, питања, подругачица.{S} Чак ме два-три пу |
| вати новце.{S} И, за чудо, оно звецкање њихово, циликтање, као да потпуно растјера све мутне ми |
| ати да је то био један обичан догађај у њиховој кући и да се нико због тога не мора ни бунити н |
| ланинштара, пред старом, ниском колибом њиховом, која се, трошна и окрхана, згурила у малој, не |
| трзати се некако, грчити, и при сваком њиховом трзају као да ме неко боцкао безбројним иглицам |
| азивајући, хотимично насрнувши на групу њихову, жељан да је разбијем, подвриснух:</p> <quote> < |
| рио је по два сахата, причао и о животу њихову, о царевању у гори са заносом, са одушевљењем.</ |
| га си подгојила, — отегну Зулфага према њој и опет као да поче попијевати. —</p> <p>Ето ти срећ |
| едом тражећи Хатиџу и окрећући се према њој. — Разбојник сам, зликовац сам, хајдук, зулумћар... |
| дијете какво, подигнем се и пођем према њој.</p> <p>— Дај ми преобуку...</p> <p>Кад је Зулфага |
| тство и показати колико сам ситан према њој?..{S} Шта је хтјела она?..</p> <p>Шта је хтјела?..< |
| очепам своје мале вјеренице ми да се на њој осветим.</p> <p>Чупао бих је за косе, обарао, газио |
| залуди помало; одузме му памет.{S} Па и њој.{S} Она мирна, тиха, повучена жена, која се толико |
| јка немилосно. — Он му вазда и прича, о њој и вазда је хвали... </p> <p>Ништа даље нисам чуо.{S |
| ако примити не могу.{S} Размишљао сам о њој читаву ноћ и, напошљетку, одлучио да одбијем.</p> < |
| ом која су скакала, врискала, трчала по њој и играла се клиса, лопте, сакриваче.{S} И све је не |
| љеним очима и пјеном на уснама, гази по њој, гази и игра, скаче и удара, гњечи као тијесто, жел |
| узе пушку по сриједи и поче ударати по њој.</p> <p>— Е да видимо, момче, да окушамо сад ко је |
| — Ако је ватра, баш хоћу да те окушам у њој, да видим каква ћеш ми изаћи...{S} Ето колико ти вј |
| тада кроз полумрачну собу, одјекивао у њој и, чинило ми се да се све око мене смије, све звони |
| та њезина и да је она једини господар у њој.{S} Као да није вјеровала, е сад збиља може заповиј |
| а има...</p> <p>— Што је њезино и подај њојзи...{S} Ја нећу њезина...</p> <p>И, оставивши га ос |
| јер је читаво његово имање опет остало њојзи.{S} Двадесети дан погинуо је у Дузи.</p> <p>1911. |
| ух у смијех.</p> <p>— Само то?..</p> <p>Њојзи као да бијаше криво што се смијем, као да је вриј |
| осматрати како двори мајку, како иде за њом, <pb n="248" /> удвара се, улагује.{S} Ни говорити |
| ло и узрујавало Зулфагино пристајање за њом, ухођење његово, пажња онолика.{S} Макар га и гонил |
| јачке.{S} Хајкуна ишла пред нама, ми за њом.{S} Под ногама шкрипао нам и хрштао замрзнути сније |
| је, — опет јој се јавих, пристајући за њом. — Наш је...</p> <p>— Шта?..</p> <p>И опет ме погле |
| p>И поздравивши се с Авдагом уљегнем за њом у кућу. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
| у преко рамена и позва нас да пођемо за њом. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19132_C |
| еднако моћан и силан, једнако влада над њом.</p> <p>Наскоро сам се увјерио да је говорила истин |
| ијетити.{S} И што су више стрепили пред њом, клањали јој се, улагивали, постајала је све жешћа, |
| муцао је Зулфага, једнако стојећи пред њом онако тих, покоран, скрушен, са уснама вјечито разв |
| а ту исту слушкињу, која је и спавала с њом, а мој душек премјести у своју собу и прострије упр |
| о се разговара, страх да се не нашале с њом, да је не пецну.{S} Зато се вазда и уклањала, измиц |
| ћи, а све ме јаче стиска за руку и трза њоме. — Како си могао оно учинити?..</p> <p>— Шта сам у |
| >И стиснувши ме за руку, снажно затресе њоме и лагано изађе из авлије.</p> <milestone unit="sub |
| и заврати је.{S} Половицу лица поклопи њоме.</p> <p>— Па лијепо... лијепо... — прогунђа. — Куш |
| дебели, угојени мачак и почео се играти њоме.</p> <p>И нијесам отишао на састанак.</p> <p>— Што |
| {S} И чудна жеља обузе ме да се поиграм њоме, да је намучим.</p> <p>— А рашта да га не примимо? |
| изу њега на миндерлуку, и да га треснем њоме по глави, да га на мјесту убијем.{S} Једва сам се |
| рестано као да је тражио кавге, ината с њоме и вазда се жестио што и она није била кавгаџија, ш |
| ред јој отима и оно што има, пазарује с њоме!..{S} Сви сте ви, сви смо, хајдуци, пљачкаши, разб |
| гред..{S} Зар се и због тога завађати с њоме?..</p> <p>Да загладим погрешку примакох јој се опе |
| сам отићи да је видим и да проговорим с њоме, али, као за инат, никад је нијесам могао затећи к |
| и дан, дође ми да се свадим, поинатим с њоме.{S} Поинатио бих се чак и са људима који су пролаз |
| ћи кад је излазила од куће, и остајао с њоме негдје чак до поноћи.{S} Ни <pb n="279" /> хоџа ни |
| ам покрај мајке на шилти и разговарао с њоме.{S} Опазивши ме он застаде на прагу, изненађен, по |
| управо до зоре.{S} Па и Зулфага остао с њоме...{S} И ко зна колико су се разговарали и шта су с |
| а пођем, да је поведем у собу и онако с њоме заједно да станем пред Хасана, кад се он исправљен |
| оснију љубавну изјаву.{S} Ја сам, опет, њу слушао кад ми говорила о комшилуку и комшиницама, о |
| ад све поспе онда настану праве муке за њу...{S} Чини јој се, као да је одасвуда гледају његове |
| је ни мислио нити се љуцки припремио за њу, одлучио сам да се одмах вјенчамо.{S} Ни сватова ниј |
| купила је и тамбуру и поче ударати уза њу.{S} Сједне насред авлије, пребаци <pb n="241" /> ног |
| гомиле једне, гурнули кахвени ибрик уза њу, па чекајући док узаври вода, засјели по трави и зап |
| него се он пробуди и да дуго не чека на њу.{S} Кад би се пробудио, хитала је с ибриком у руци и |
| њежнији према мајци, да се осмјехне на њу и нашали мало.{S} Ни кад је изгледао најведрији није |
| а Хасан и спустивши пушку наслони се на њу. — Ево... право да речем... и ја сам се зажелио куће |
| бранила...{S} Он се сад и не осврће на њу нити слуша шта она говори...{S} Не можеш тамо...</p> |
| врло често на моју собу и указивали на њу.{S} По томе сам одмах могао и <pb n="266" /> познати |
| срећила? — питао сам тихо, указујући на њу и као подсмјехујући се. —</p> <p>Ни она?..</p> <p>Ха |
| ешто више пристајао за мајком, пазио на њу и старао се да јој што боље угоди.{S} Свако јутро, п |
| , а и нехотице се сагињем, надносим над њу. — Одговори ми.</p> <p>— А зар га нијеси ти довео? — |
| а потпуно, не клоне и не спусти се пред њу.</p> <p>Има тренутака када човјек по нагону неком, — |
| га грдити чим се повратио и изишао пред њу. — Све си оставио, да ме намучиш, душманине, као да |
| а часа чинило ми се као да ће и мене, и њу, и свакога гађати као кумру, те некако и нехотице ус |
| о, искидао је на комаде.{S} Мучио бих и њу и Сулагу и никакви јауци ни помагања не би ме могли |
| макар и млади били обоје — рече. — Узми њу, узми и мираз...{S} То и други раде.</p> <p>Ја опет |
| рдније.{S} Клечећи на трави, утонувши у њу, и раширивши руке према небу, готово ништа говорио н |
| на прагу, ухватио се за канат, гледам у њу и кроз сузе се смијешим, а она се извила, издигла је |
| ан дочепао собе и сакрио се, закључао у њу, остављала га је, враћала се и, уморена и малаксала, |
| <p>Ако су негдје хајдуци дочекали кога, о томе се причале читаве приче.{S} Многи као да нијесу |
| говорило није колико о ширењу устанка, о бојевима, окршајима, јунацима разним, говорили смо и |
| ајвише нам причала о некаквим маћехама, о женама које су обично биле шејтанског поријекла, те м |
| ми говорила о комшилуку и комшиницама, о махнитој Фати и паметној Злати, о чеврама што су везе |
| необично се распричао.{S} О хајдуцима, о јунаштвима њиховим говорио је по два сахата, причао и |
| мајка немилосно. — Он му вазда и прича, о њој и вазда је хвали... </p> <p>Ништа даље нисам чуо. |
| тлије и о димијама од свиле бешлуклије, о састанцима и теферичима дјевојачким.</p> <p>Чак и при |
| нашли нови свијет неки, дворе вилинске, о којима нам се у дјетињству тако много причало.</p> <p |
| раво <hi>житије</hi>, како се то рекне, о коме једино и вриједи да се нешто прича. </p> </div> |
| , с осталом чељађу, него носио у торби, о рамену, овећи комад хљеба и неколике главице лука, па |
| на, весела, насмијана, пита их о земљи, о хајвану, <pb n="381" /> о добрима и одмах мјери, разм |
| чни.</p> <p>Ако сам јој причао о радњи, о дућану, о мачку који ми улови по четири миша на дан, |
| цама, о махнитој Фати и паметној Злати, о чеврама што су везене чистим златом и о чеврама што с |
| едом читаве им товаре, питао их о кући, о дјеци, о стоци, о свему.{S} За те људе са испуцаним, |
| ве им товаре, питао их о кући, о дјеци, о стоци, о свему.{S} За те људе са испуцаним, жуљавим р |
| аре, питао их о кући, о дјеци, о стоци, о свему.{S} За те људе са испуцаним, жуљавим рукама и м |
| цама почео би причати о дјетињству јој, о причама, шалама, поступцима њезиним.</p> <p>Док је го |
| о новим пословима и грађевинама нашим, о продаји кметова и о новцима.{S} И макар што су ми одг |
| ом и о чеврама што су препуњене свилом, о димијама од свиле дукатлије и о димијама од свиле беш |
| ом на прсима и широким, тешким појасом, о коме је висила шарена дуванкеса, спуштала се низ бедр |
| ку који ми улови по четири миша на дан, о разрачунавању са Зулфагом, слушала ме пажљиво, као да |
| о два сахата, причао и о животу њихову, о царевању у гори са заносом, са одушевљењем.</p> <p>— |
| мјешећи се почео их запиткивати о дому, о кући...{S} И сваки пут ме оставише без одговора.{S} С |
| мо чак почели говорити и о свом дућану, о <hi>правом</hi> дућану. </p> </div> <div type="chapte |
| p>Ако сам јој причао о радњи, о дућану, о мачку који ми улови по четири миша на дан, о разрачун |
| бисером, ударају их по челу и по очима; о врату објешени талисмани свијетле сем бљескају испод |
| а их о земљи, о хајвану, <pb n="381" /> о добрима и одмах мјери, размјере, рачуна, записује.</p |
| p> <p>— Немој ме ни питати о томе...{S} О томе се причати не може...</p> <p>Хатиџа, бацивши нај |
| времена у истину наскоро настати?..{S} О томе нити сам га питао, нити је што напоменуо.</p> <p |
| о би се тада, необично се распричао.{S} О хајдуцима, о јунаштвима њиховим говорио је по два сах |
| а бабо, куцнувши ме чибуком по глави. — О другој ни помислит’ не смијеш ни сад, ни кад наусница |
| .</p> <p>— А то је оно дијете, — рече — о коме сам ти писао...{S} Знаш...</p> <p>И намигнувши, |
| што није требало, и увијек распитивала о мени.{S} Питала: и како живим, и како радим, и гдје с |
| аље говорила, питала, гласно размишљала о нечему.</p> <p>Тек пошто се заморила толиким причањем |
| дао.{S} Хтјела не хтјела, она је морала о свему бригу водити, сама управљати читавим својим иму |
| и она причала.{S} И највише нам причала о некаквим маћехама, о женама које су обично биле шејта |
| еђивала да се часте.{S} Опет је мислила о рачунима...</p> <p>Кроз неколико мјесеци као да није |
| Ја сам, опет, њу слушао кад ми говорила о комшилуку и комшиницама, о махнитој Фати и паметној З |
| > <p>— Што си виђео, нека си виђео, ама о овоме не причај ником — рече брзо, старајући се да се |
| S} Затим се хоџиница, опирући се рукама о кољена, с муком попридиже, приступи ми и не говорећи |
| ава.</p> <p>Хоџиница, опирући се рукама о кољена, одмах се дизала за њим, не гледајући нас и ни |
| .. — кликну Сулага и тресну бројаницама о ћилим. — Бег?..</p> <p>— То опет ја најбоље знам.{S} |
| орила главу и живо почела тући папучама о калдрму.</p> <pb n="244" /> <p>Кашње сам сазнао како |
| ршава, блиједа, слаба, ослони се леђима о зид и десном руком прихвати се за чело.</p> <p>— Па з |
| букву, у траву, и, наслонивши се леђима о тврдо, дебело стабло, почех јечати као болесник какав |
| , са тамбурама под пазухом и с фењерима о пушкама, по два пута пролазили су поред нас, ишли, вр |
| како се њему свиђало, не водећи рачуна о томе: хоће ли мени бити на сметњи или неће...{S} Хаљи |
| а, на другу страну.{S} Не водећи рачуна о томе: хоће ли Хасан видјети и наругати се, проберем н |
| знам рашта, али након сваког разговора о њему ја сам био некако веселији.{S} Лакше ми било на |
| што сам гледао и слушао и да њему ништа о том не напомињем.</p> <p>А кад би се бабо, суморан, м |
| авлији, имала је понешто ново да прича о њему.</p> <p>Накриви главу према рамену, извије танке |
| еступница, којој се на све стране прича о гријеху, а ипак се прави невјешта и неће да га призна |
| <p>— И свијет зна да пропадамо и прича о том...</p> <p>Мајка застане.</p> <p>— Ко прича? — пит |
| <p>Мислио сам да се већ сазнало штогод о мојој хајдучији, па ме сад зову и хоће да испитују.{S |
| или није имао када да води много бриге о мени, био сам препуштен самоме себи и радио сам све ш |
| ло није, колико о хајдуцима.{S} Свак је о њима говорио, свак распитивао за њих.{S} И све некако |
| b n="210" /> него су написани — имао је о чему и да прича, и није му требало да се враћа на ста |
| азда и частио?..{S} И је ли крив што је о њему мислио као о поштену човјеку?..{S} Зар <pb n="36 |
| ајка на дан и колико ми тамбура разбије о главу док пјесму допјева...{S} Колико ли сам суза про |
| али од хоџе, иако нико ни споменуо није о њима, ипак сви опазисмо како је у пошљедње доба поста |
| ји ходају и свете се сваком ко гласније о њима ружну ријеч проговори, ко их по злу помене.{S} К |
| Он прекрсти ноге, лактовима се одуприје о кољена, а главу спусти међу шаке.</p> <p>— Што си се |
| ри сахата.{S} Жељан да пита и распитује о усташима, — а то у дућану није могао, јер није имао с |
| што ново изнесу, измишљали праве бајке о хајдуцима.{S} Говорили су како има чета и у самом Сар |
| љиво слушала ломећи прсте, отирући руке о бошчу,</p> <p>— иако јој биле чисте, — и покаткада пр |
| имену укућане и избацујући неслане шале о домаћинима.{S} Неколике дјевојчице које је сретао пут |
| у под оружјем, оружане занатлије радиле о занатима, оружане кахвеџије пекле кахву.{S} Све као д |
| ама, које им, објешене о кајишу, висиле о ункашу, са бисагама из којих им провиривале некакве к |
| кајући мале, ружичасте нокте, питала ме о свему, шалила се.</p> <p>Није у нас било ни стискања |
| их у фишеклије, које им биле привезане о појасу; ако су фишеклије биле препуне, гурали су фише |
| има, оружје оно и фишеклије причвршћене о појасу свијетлиле се и блистале према сунцу засјењују |
| и, са пуним чутурама, које им, објешене о кајишу, висиле о ункашу, са бисагама из којих им пров |
| а, па нити иште новаца нити што спомиње о њима све дотле док се бабо сам не досјети и не исплат |
| а разлијегати тупи, мукли удари сјекире о дрво, а одозго са врхова планинскијех зачу се стегнут |
| се, пошао сам да учиним јунаштво, да се о мени прича као о јунаку и... и да ме сви хвале...{S} |
| се.</p> <pb n="273" /> <p>Још и сада се о њему приповиједа прича како се чудновато препоручивао |
| мајка дуго су разговарали, препирали се о нечему.{S} Мајка је била узрујана, узбуђена, бранила |
| ло, изгубио се, а од другога само ми се о гајтанима држе два-три комадића.{S} И појас ми се раз |
| он отпочети са пазаривањем и бринути се о свему, а добит да дијелимо на пола, као што то и друг |
| и уз леђа и, на сву силу, ослањајући се о пушку, пређем преко друма, на другу страну.{S} Не вод |
| мало...</p> <p>Поклецајући и опирући се о тешки, дебели штап, прекорачио би преко прага, застао |
| <p>Па, једнако шантуцајући и опирући се о пушку, приступи ми и пружи руку.</p> <p>— Збогом!..</ |
| груда долијетала би и разбијала нам се о рамена, а ми смо једнако ишли, једнако завиривали и т |
| роз читаву махалу и ударао, разбијао се о комшиске пенџере.</p> <p>Многе комшије и љутиле се, п |
| и испод грла дао...{S} Чудим се како се о њему може и мислити рђаво.</p> <p>— Охо!..</p> <pb n= |
| е, шта ће с њиме бити?</p> <p>— Отац се о њему мање бринуо него што се ја бринем — дочека мајка |
| каква је ноћ била!..</p> <p>И није више о томе хтјела говорити.</p> <p>А у наредни петак није м |
| ацима разним, говорили смо и ми највише о томе, готово једино о томе.{S} И како је свак, — био |
| грађевинама нашим, о продаји кметова и о новцима.{S} И макар што су ми одговори били нејасни, |
| свилом, о димијама од свиле дукатлије и о димијама од свиле бешлуклије, о састанцима и теферичи |
| са својим питањима.{S} Распитивали се и о нападају и о Авдаги и причали о нападачима.{S} Неки с |
| ђивао сам се да му споменем и о глади и о умору.{S} И увијек сам се покајао ради тога.</p> <p>— |
| ли осилили да смо чак почели говорити и о свом дућану, о <hi>правом</hi> дућану. </p> </div> <d |
| трану, усуђивао сам се да му споменем и о глади и о умору.{S} И увијек сам се покајао ради тога |
| о чеврама што су везене чистим златом и о чеврама што су препуњене свилом, о димијама од свиле |
| овим говорио је по два сахата, причао и о животу њихову, о царевању у гори са заносом, са одуше |
| ањима.{S} Распитивали се и о нападају и о Авдаги и причали о нападачима.{S} Неки се правили и к |
| рући један другoгa, говорили и бенетали о свачему, бабо је сједио у врху, на својој шилти, и, п |
| ли се и о нападају и о Авдаги и причали о нападачима.{S} Неки се правили и као да их познају, и |
| т плакала непрестано кад су јој причали о мени.{S} Кришом, да не види Зулфага, свраћала је Цига |
| > <p>— Нипошто?..</p> <p>— Не говори ми о томе — узвикну јаче, бранећи се рукама. —— Нећу, нећу |
| и и препирати се.{S} За чудо, као да ни о чему другоме нијесу имали толико говорити, колико о м |
| еви...</p> <p>По чаршији се тих дана ни о чему говорило није, колико о хајдуцима.{S} Свак је о |
| т помрча мало, подивља у дивљини, па ни о чем више није у стању ни размишљати, колико о разним |
| У берберницама и кахвама и не говоре ни о чему колико о боју...{S} А кад се премного говори о ј |
| !..</p> <p>И како се у читаву шехеру ни о чем толико говорило није колико о ширењу устанка, о б |
| икну нешто и замахну чибуком који удари о зид и преби се на двије половине.{S} Момче, користећи |
| о покрај Хајкунине шилте и главом удари о бедру Хајкунину.</p> <p>За чудо, ни хоџиница ни Хајку |
| дубоко се поклони. — Ето и сада говори о својој кући, за коју и суд царски рече да је моја...< |
| о о боју...{S} А кад се премного говори о једном послу, то, бива, значи, да се нема смјелости д |
| би, заклони ми робу њима, оружје објеси о рафове, ћепенке и изнад врата ардијских, фишеке разба |
| м им и смјешећи се почео их запиткивати о дому, о кући...{S} И сваки пут ме оставише без одгово |
| бичају и опет почео питати, распитивати о свему.</p> <p>Питао о новим пословима и грађевинама н |
| н отсијече:</p> <p>— Немој ме ни питати о томе...{S} О томе се причати не може...</p> <p>Хатиџа |
| за кратко вријеме читаве приче причати о њему.{S} Онако јуначки, дрзак, насртљив, у дане кад с |
| звекећући бројаницама почео би причати о дјетињству јој, о причама, шалама, поступцима њезиним |
| ко о мени.{S} Мени у лице почну причати о мени, хвалити ме, надметати се управо у похвалама.</p |
| латно, послушно дијете ружно ће мислити о мени...</p> <p>Мајка ми приступи и поче миловати.</p> |
| ио, е ће намах посрнути и носом ударити о земљу.{S} Ни гледати није могао човјека отворено, — в |
| .</p> <p>Чак и дјевојке почеле говорити о њему, узносити га.</p> <p>Кад би увече пролазио махал |
| } И макар што сам, — непрестано мислећи о својим недаћама, — још једнако био узрујан и спреман |
| ио о томе.{S} Тек када он сам, говорећи о својим новим пријатељима, хотимично са пуно похвала с |
| шана; звекећу криве димишћије ударајући о неравну калдрму, а у препуним фишеклијама као да клоп |
| д вратима и копитама поче ударати, тући о праг, тресући канатима као да ће их иставити.{S} Мајк |
| икако примити не могу.{S} Размишљао сам о њој читаву ноћ и, напошљетку, одлучио да одбијем.</p> |
| немилосно!..{S} Стид ме и сад да причам о томе!..</p> <p>Нешто из радозналости, а може бити и з |
| била и давала новаца, само да не причам о свему ономе што сам гледао и слушао и да њему ништа о |
| олили по неколико пута да оцу не причам о том, да се не потужим на кога.{S} Толико га се бојали |
| арочито је тражио да му што више причам о Зулфаги.{S} Интересовало га све шта он ради и како го |
| Нијесам се усуђивао ни да им напоменем о томе а камо ли још и да причам коме и да их одам.{S} |
| ударцима.</p> <p>Па снажно удари главом о под, а крв му потече из носа и разли се по ћилиму и п |
| у...</p> <p>Напошљетку удара и наргилом о зид, разбија је и вриснувши извије се, скочи и, ширећ |
| а! — готово цикну мајка и пљесну дланом о длан. — Не увијај ми ништа...{S} Говори!..</p> <p>— П |
| сти алку, узвикну нешто и пљесну дланом о длан.{S} Па брзо пружи руке до иза каната као да би д |
| ме отимају лутку, ослањајући се раменом о зид, каже:</p> <p>— С њиме се не може више...{S} Чуда |
| у, весело зарзала и почела тући копитом о земљу, трчао јој као сулуд, тапшао је по врату и сапи |
| прошао је поред мене и очешао се лактом о моју антерију, не опазивши ме нити се по обичају јави |
| сједе поред њега и ослони му се лактом о кољено.</p> <p>— Јунаци су они...{S} Не жале гинути.. |
| } Мој!..</p> <p>Па снажно удари папучом о камен и пркосно одиже главу.</p> <p>— И није га могао |
| лени јаглук и немирно клепећући папучом о тле. — Шта ћу ја?..</p> <p>— Ти знаш све — упорно доч |
| се и са мном десило.{S} И већ сјутрадан о томе се причало по читаву комшилуку и све, дјеца, кол |
| одлазио у чаршију, што више распитивао о хајдуцима, био је све луђи, све чуднији.</p> <p>Није |
| одио у страну.{S} Питао ме и распитивао о свачему.{S} Питао и за мајку, за здравље јој, за слуг |
| лазио у чаршију и непрестано распитивао о свему.{S} Одлазио је рано, готово у зору, и враћао се |
| учиним јунаштво, да се о мени прича као о јунаку и... и да ме сви хвале...{S} Их!..</p> <p>Па и |
| } И је ли крив што је о њему мислио као о поштену човјеку?..{S} Зар <pb n="369" /> га је познав |
| и гладећи браду и ушмркујући размишљао о њима.{S} Примјећивао није ништа.{S} Нарочито Зулфагу |
| н-два склонио у кућу и лагано размишљао о читавој ствари.{S} А трећега дана дошао је мени и узе |
| </head> <p>Када сам с мајком разговарао о Хамиду и његовој свађи са Зулфагом, ни помишљао нијес |
| о да речем, чим смо поново пошли, мисао о зецу и његову злоношењу поче ме све више мучити.{S} И |
| тати, распитивати о свему.</p> <p>Питао о новим пословима и грађевинама нашим, о продаји кметов |
| јући му се према уху, непрестано шаптао о нечему, смјешкајући се по обичају, улагујући се, умиљ |
| врло обични.</p> <p>Ако сам јој причао о радњи, о дућану, о мачку који ми улови по четири миша |
| све говорили само о мени, да се управо о мојој кожи и радило.{S} И стрепио сам непрестано и, — |
| и сам што питао Хасана, нити му говорио о томе.{S} Тек када он сам, говорећи о својим новим при |
| али, ја сам беговство своје био објесио о клин и готово сасвим заборавио на њега.</p> <p>А подр |
| тари, напукнути таламбас, који му висио о појасу, обилази унаоколо, купи бакшише што му их оста |
| лазе из куће ни куда излазе, нити им ко о томе причао.{S} Па ни ја не бих знао нити бих могао с |
| и кренуо, пошао у дућан, он је једнако о томе говорио, једнако ме хвалио и једнако нудио крви. |
| их дана ни о чему говорило није, колико о хајдуцима.{S} Свак је о њима говорио, свак распитивао |
| више није у стању ни размишљати, колико о разним чудесима, и ни у што толико вјеровати, колико |
| ме нијесу имали толико говорити, колико о мени.{S} Мени у лице почну причати о мени, хвалити ме |
| ру ни о чем толико говорило није колико о ширењу устанка, о бојевима, окршајима, јунацима разни |
| и кахвама и не говоре ни о чему колико о боју...{S} А кад се премного говори о једном послу, т |
| здржава?..{S} И шта би се, тада мислило о мени?..</p> <p>Шта би мислила и сама Хатиџа, кад би в |
| <p>Међу нама се управо највише говорило о Сулаги и сви га спомињали.{S} И, ни сам не знам рашта |
| и при растанку причали смо о томе, само о томе и, за чудо, никада нам се, ни једном ни другоме, |
| .{S} Чаврљала је, причала, зборила само о својим пословима, нарочито о приходима смијући се сам |
| ки, дрзак, насртљив, у дане кад се само о јунаштвима причало а правих јунака није било, изгледа |
| 266" /> познати да су све говорили само о мени, да се управо о мојој кожи и радило.{S} И стрепи |
| .</p> <p>Чак и при растанку причали смо о томе, само о томе и, за чудо, никада нам се, ни једно |
| смо и ми највише о томе, готово једино о томе.{S} И како је свак, — био луд или паметан, — нал |
| орила само о својим пословима, нарочито о приходима смијући се сама себи и хвалећи се чак.{S} С |
| ати око руке.</p> <p>— Јеси ли ишта чуо о дому: — запита затим шапатом и погледа ме пажљивије. |
| почне да бије, да шамара.</p> <p>— Зар о мени да тако говоре?..{S} Зар смију о мени тако говор |
| ад макар с киме говори, кад прича макар о чему.{S} Ништа помогло није ни кад сам престао одгова |
| да опет не заспим брзо настави разговор о другом.{S} Поче ме питати и за Јована, за дућан и обе |
| а га обиђу, виде, да питају и распитају о свему.{S} Ко није могао тамо приступити, тражио је и |
| еде међу њих.{S} И замоли их да причају о свему, да све кажу.</p> <pb n="232" /> <p>Узбуђен чов |
| р о мени да тако говоре?..{S} Зар смију о мени тако говорити?..</p> <p>Тада је остајала у соби |
| опасивао је одмах криву своју димишћију о бедру, двије ледењаче и јатаган задијевао за појас и, |
| било и других, паметнијих људи, који су о Зулфаги такођер лијепо мислили и које је он својим пр |
| њих румена, весела, насмијана, пита их о земљи, о хајвану, <pb n="381" /> о добрима и одмах мј |
| ећи погледом читаве им товаре, питао их о кући, о дјеци, о стоци, о свему.{S} За те људе са исп |
| ву и лукаво намигну.</p> <p>— И ти знаш о том — рече. —— И кушали смо заједно...</p> <p>Брзо га |
| мном, као да ме узастопце прати.</p> <p>О свему томе нијесам смио ништа ни споменути Хасану.{S} |
| очима. — Ја сам ратов’о и крв пролијев’о, зарадио сам и бољу башчу.</p> <p>Сулага, јадник, пол |
| врће закрвављеним очима. — Ја сам ратов’о и крв пролијев’о, зарадио сам и бољу башчу.</p> <p>Су |
| риво му било... знаш... што ми се расцв’о карамфил, па лијеп, велик, црвен, па гори као врела к |
| та, рђо лажива...</p> <p>— Ја нисам лаг’о — рече момче и обори главу.</p> <p>Хајкуна се оте, из |
| страга и засмија се. — Остарио, изнемог’о, па ти жао умријети, па све мислиш да ћеш се поново р |
| смио ни пушке опалити, него одмах бјеж’о...</p> <p>— Лажеш!..{S} Ти си први стругно...</p> <p> |
| би ти хтио остати овђе, заклао бих те к’о јање.</p> <p>И опет ме удари кундаком.</p> <pb n="299 |
| душманине, као да не знаш да те могу к’о пса избацити из куће одмах, овог часа...</p> <p>Зулфа |
| несите им, ђецо, мало млијека...</p> <p>Оба момка, без поговора, дигоше се и чешкајући се и про |
| е по соби, ширио се и, као облак какав, обавијао их и заклањао им лица; само понекад, када би с |
| ном, чије <pb n="379" /> се ситне гране обавиле око мрких, челичних демира и лако се пољуљују.< |
| /p> <p>Мајка се огрну фереџом и поче се обазирати на све стране.</p> <p>— Зулфага ће ти се осве |
| пошто је свршио читав говор и почео се обазирати, бирајући зар гдје би да сједне.</p> <p>А то |
| ца, и нехотице, застадосмо и почесмо се обазирати.{S} Ибрахим ефендија ослухну и осмјехну се лу |
| ом.</p> <p>На сијелима су били пажљиви, обазриви.{S} Врата су обично закључавали и подупирали м |
| о како је у пошљедње доба постао некако обазривији, пажљивији и како чешће обилази врата и прит |
| мицати натраг, фркчући, стрижући ушима, обарајући товаре са себе.{S} Кириџије као да изгубише г |
| но, готово крвнички хватате ме за прса, обарала ме и, вадећи испод басамака дугачку шибу једну, |
| ла у сусрет и снажно га гурнувши у прса обарала на калдрму и почела газити, тући, немилосрдно т |
| ј осветим.</p> <p>Чупао бих је за косе, обарао, газио, искидао је на комаде.{S} Мучио бих и њу |
| ! — викну Хајкуна јаче и спусти прст на обарач.</p> <p>Момче поче муцати нешто, гунђати.</p> <p |
| дити уз гусле.</p> <p>А тад их он почне обасипати поклонима.{S} Не заборави ни жене, ни дјецу, |
| унце нас тек уријетко, као ругајући се, обасја, — као да и памет помрча мало, подивља у дивљини |
| астуцима; испод шише жутиле се неколике обвехле дуње од којих читава соба мирисала, а по пенџер |
| сећи румене ноздрве њезине смјежураним, обвехлим, необријаним образима својим. — Јеси ли се одм |
| , истопила се пред погледом њезиним, а, обвијајући јој меко, топло, пуначко, тијело и мени се п |
| едајући ме некако постиђено, мазећи се, обгрли ме око врата и привуче себи.</p> <p>— Нећеш се љ |
| ед тако?..{S} Шта ти је?..</p> <p>Па ме обгрли, приви ми главу на прси и, спустивши ми усне на |
| p> <p>— Тешко теби! — уздахну Хајкуна и обгрли ме чвршће. — Знаћеш шта су муке...</p> <p>Хоџа о |
| си таки! — узвикну весело, па притрча и обгрли ме. — Аферим!..{S} Нисам ни знао да имаш тако ср |
| е ми знак руком да му приступим.</p> <p>Обгрли ме.{S} Па се опет окрену мајки и указа јој на ме |
| едала, — да ме сама опере.{S} Отирући и обгрлила ме и некако збуњено, сметено промуцала:</p> <p |
| је сретао путем изненада је заустављао, обгрлио их и привио на прса и док су се оне отимале, уд |
| и ко вам га натовари...</p> <p>Па би ме обгрлио и почео миловати:</p> <p>— Штета...{S} Штета, С |
| зео на крило, ни поцупкао на кољену, ни обгрлио, ни протепао ми што.{S} Ако бих кадгод посрнуо, |
| некога...</p> <p>Једне вечери, пошто је обдарила и отпустила Хајнију и истукла Зулфагу, није по |
| Поче ме питати и за Јована, за дућан и обећа нам дати новаца да накупујемо робе.{S} И много по |
| Је ли шала била што си говорио и што си обећавао?</p> <pb n="292" /> <p>— Престани!..{S} Доста |
| аца да накупујемо робе.{S} И много поче обећавати.{S} Обећањима ме и замамила вјешто и тек пред |
| <p>— отегну.</p> <p>— Шта?.. .</p> <p>— Обећај ми да се нећеш љутити.</p> <p>— Лијепо...{S} Нећ |
| не, болан, направио би чуда!..</p> <p>— Обећај ми да више нећеш с њиме говорити — замолих је, х |
| емо робе.{S} И много поче обећавати.{S} Обећањима ме и замамила вјешто и тек пред зору пустила |
| рана, натоварио на врат човјеку који ми обећао дати кћер, како сам се удомазетио, те ме као сли |
| ши се грабили су тихо кроз сокаке и без обзира трчали, ишли, бјежали кућама.</p> <p>Чак су и ме |
| е зашуштимо.</p> <p>И непрестано смо се обзирали и на десну и на лијеву страну.{S} Једнако нам |
| дбе разне није одговарао много, нити се обзирао на њих; ако би случајно и избацио коју ријеч, и |
| , нагло, непромишљено, прекиде са свима обзирима, заборави на све, све погази, одби, одбаци.{S} |
| жавајући зембиљ, струже низ чаршију, не обзирући се на коју страну.</p> <p>Напошљетку, кренуше |
| е мајка љутити?..</p> <p>Затим је, — не обзирући се на то што сам се трзао, отимао, пљувао му н |
| а раменима тресла јој се и нимало се не обзирући на зачуђеног Авду збуњено <pb n="359" /> се ок |
| и одмах занијемих, замријех, пажљиво се обзирући није ли ме ко чуо или опазио...</p> <p>И сам Х |
| ли момчад на опрезу...{S} Треба сам да обиђем...</p> <p>И, онако мршав, висок, усукан, гегајућ |
| зеним чеврмама, понуда — одлазили да га обиђу, виде, да питају и распитају о свему.{S} Ко није |
| испод стрехе, која се још једва држала, обијелио сам читав крњави зид, да је, готово, отсијевао |
| комшиских дућана.{S} Ћепенке сам чак и обијелио и ишарао мало, а испод стрехе, која се још јед |
| од наше само један танак, висок, увијек обијељен зид, — био је Сулага, мирни, добри Сулага, кој |
| дозивао себи.{S} Његови високи, чисти, обијељени зидови, са два низа малих, уских пенџера, обл |
| нски глас, зазвони као сантур, и јасан, обијесан смијех разли се кроз читав сокак и као да се п |
| тргачи и тргачице, весели, раздрагани, обијесни, гуркајући се, штипајући, рвући.{S} Широк модр |
| ршију затварали.{S} Крену неколико њих, обијесни, љутити, раздражени, с исуканим сабљама и напу |
| а се изви, искриви, и удари у грохотан, обијестан смијех.</p> <p>— Због мене зар?..{S} Због мен |
| тано голицало да и сам запјевам.{S} И у обијести оној, не знајући шта друго да радим, почнем ка |
| кнути таламбас, који му висио о појасу, обилази унаоколо, купи бакшише што му их остали небрижљ |
| како обазривији, пажљивији и како чешће обилази врата и притврђује их.{S} Сваке вечери, након ј |
| неколико страна; између њих мотљале се, обилазиле кириџије вичући, трајући, галамећи, а роба тр |
| силазио је на авлију, с пушком у руци, обилазио све буџаке, привиривао свуда.</p> <p>И ми сви |
| вече редовно долазити, један за другим, обилазити око куће и са необичном грајом и хуком гурати |
| након ручка који је увијек био богат и обилат, били су готово разуздани.{S} Почели би на глас |
| епенка, на сандуче једно, и онако, ради обичаја, почео на глас хвалити робу и зазивати муштериј |
| тио, ударао.{S} Јок!{S} Он нити је имао обичаја да грди, галами, ни јаче де виче.{S} Они су сам |
| а ти си кучка једна!.. .</p> <p>Она, по обичају, накриви главу и, држећи мали прст на устима, м |
| халама нагиздан, обучен, пребацивши, по обичају, руке преко пушке која му лежала на раменима, т |
| ођосмо.</p> <p>Али ове ноћи нијесмо, по обичају, застајали пред свачијим вратима, нити онако тр |
| е одмах, овог часа...</p> <p>Зулфага по обичају нити се противио, нити се бранио.</p> <p>— Јеса |
| тила Хајнију и истукла Зулфагу, није по обичају ни отишла у своју собу нити се тамо затворила.{ |
| оју антерију, не опазивши ме нити се по обичају јавивши.{S} Пошао је одмах право мајки која је |
| тано шаптао о нечему, смјешкајући се по обичају, улагујући се, умиљавајући.{S} Неки су ми говор |
| алим, задиманим пред њим.{S} Тада би по обичају и опет почео питати, распитивати о свему.</p> < |
| итила ме, мазила.</p> <p>Кад би бабо по обичају кренуо кадикада, са момцима и са јаранима неким |
| мах се могло познати да је то био један обичан догађај у њиховој кући и да се нико због тога не |
| ом.</p> <p>И није то била шала каква ни обична игра, него баш права трговина, која нам обојици |
| Сви наши разговори били су обични, врло обични.</p> <p>Ако сам јој причао о радњи, о дућану, о |
| лиње.</p> <p>Сви наши разговори били су обични, врло обични.</p> <p>Ако сам јој причао о радњи, |
| према Мостару.</p> <p>Сад ми већ било и обичније.{S} Идући право друмом сретао сам непрестано к |
| аиста навукли и изазвали да нешто каже, обично је креснуо укратко, оштро и одсјечно, и то једни |
| ану шебоја а у другој чибук, јављао се, обично, доцније него други, поздрављао се са свима и од |
| обузимати, чудна, пакосна срџба, каква обично избија у човјеку који је учинио неку погрешку, п |
| о ручка, испред подне, јавио би се тада обично у чаршији или хамал какав или Циганка понека, но |
| излазио носећи дијете у нарамку и тада обично подругивале му се потајно све чаршинлије, тврдећ |
| о раније него је она мислила и враћа се обично кроз дан, кроз два, носећи узгред и некаквих пеш |
| г, згњеченог шебоја у лице, који јој се обично заустављали на коси, пешевима кошуља, или падали |
| мање долазило.{S} У оно доба кад су се обично окупљали и састајали, Зулфага је излазио пред ма |
| ато би одмах након такве његове упадице обично и настала бескрајна једна почивка, испуњена усиљ |
| ије онако дрзак и онако необазрив као и обично.</p> <p>— Ко непоштено брани и сам нешто непоште |
| у му.{S} Хатиџу, вјереницу, затицао сам обично гдје сједи на софи са цвијећем, међу шебојима, и |
| није био ни онако насмијан ни ведар као обично; са мном се није ни шалио ни омиловао ме.{S} Кад |
| м.</p> <p>Хатиџа, која је, обучена мимо обично, нагиздана,</p> <p>— сад сам се тек досјетио да |
| 132_C13"> <head>XIII</head> <p>Како смо обично истом пред вече морали узимати књиге у руке и уч |
| мо стрепили пред силом његовом, као што обично сви слабићи стрепе пред неким који је моћан и ја |
| собе, на својој шилти, — коју су у зиму обично превлачили новом чохом, — сједио је хоџа, натмур |
| су били пажљиви, обазриви.{S} Врата су обично закључавали и подупирали мертецима, да их не би |
| а о некаквим маћехама, о женама које су обично биле шејтанског поријекла, те мучиле пасторчад с |
| } Ништа више није знала проговорити, ни објаснити ми. </p> </div> <pb n="267" /> <div type="cha |
| и и отхукујући, поче да прича нешто, да објашњава. <pb n="358" /> Неколико рука, уз необичну др |
| м хоџа једнога јутра не поче да нам све објашњава захтијевајући и од нас да боље чувамо кућу и |
| ањајући и размахујући рукама, почеше се објашњавати, погађати.</p> <pb n="269" /> <p>У соби сам |
| као да ме неко хладном водом полијева, обје руке као да ми се изненада надуше, а мале, ситне д |
| к искривудан као змија друм, оивичен са обје стране густом, допојасном травом и бујним, широким |
| пошто би се уморила шибајући, пошто је обје руке забољеле, пуштала ме и затварала у собу, не д |
| о и колико ће ока бити у њему.</p> <p>И обје као да бијаху задовољне.{S} Осмјехнуше се, штипнуш |
| ги се засија лице од радости.{S} Опружи обје руке и поче их трљати као да се умива.</p> <p>— Ет |
| в, накрививши фес над око, а пребацивши обје руке преко пушке која му лежала на раменима, понос |
| са љесковине уједанпут прескочи.</p> <p>Обје Хасанове руке одигоше се у вис и — као зец искочи |
| о и хоџиницу и кћер јој Хајкуну.</p> <p>Обје су под читавим пљуском свјетлости која је навирала |
| згледа што поноснији и што јуначнији и, објема рукама обухватајући штап, на силу хтио да мушки |
| ао да се буди иза сна. — Нека ме убију, објесе, утуку, нека муче колико хоће, све сам то сама з |
| и по роби, заклони ми робу њима, оружје објеси о рафове, ћепенке и изнад врата ардијских, фишек |
| дсмјехивали, ја сам беговство своје био објесио о клин и готово сасвим заборавио на њега.</p> < |
| а прсима и указа на усахле, смјежуране, објешене дојке, које јој вириле испод растављених пешев |
| тове пошли, са пуним чутурама, које им, објешене о кајишу, висиле о ункашу, са бисагама из који |
| ударају их по челу и по очима; о врату објешени талисмани свијетле сем бљескају испод оплетени |
| каше како им је живот омрзнуо због оних објешењака, те попријетише да ће сви селити из ове земљ |
| е насмија, ошину ме јаглуком по лицу и, објешењачки додирнувши својим носом у мој, поче ме шкак |
| дим извијао се по соби, ширио се и, као облак какав, обавијао их и заклањао им лица; само понек |
| дају касабалијама.</p> <p>Нијесам се ни облачио, ни гиздао као други.{S} Са запрегнутом бошчом, |
| нији, веселији.</p> <p>Почео се љепше и облачити, чешће се купати, умивати, као да прије није н |
| лу и по образима, — док ми се руке биле обледениле, — болови освојише све јачи и јачи и силна д |
| питах намигнувши, хватајући је за меки, обли подвољак. — Баш?..</p> <p>— Свиђа...{S} И баби се |
| и.{S} Нагло почех повраћати.{S} Зној ме обли по челу и по образима, — док ми се руке биле облед |
| адуо у образима, закрвавио очима и, сав обливен знојем, дува из све снаге.{S} Остали одмах иза |
| љања, скочих са ћепенка и потрчах према оближњем сокаку.{S} Силан пуцањ одјекну ми иза леђа и н |
| да јој није требало почивке.{S} Зној је облијева по лицу, по врату, по мишицама, мокра коса лиј |
| дови, са два низа малих, уских пенџера, облијепљених хартијом, и са големим вратима кроз која б |
| .{S} Камо?.. — питала је потскакујући и облијетајући око мене. — Дај!..</p> <p>И пјевала ми, пр |
| и полугласно тепао, док су му око главе облијетале челе, спуштале му се на капу, на браду, на р |
| ...{S} Маријаши као да почеше и летити, облијетати ми око очију, преврћући се, ковитлајући, леп |
| ја гледа у преплашену тицу, која узалуд облијеће, отима се и лепрша, док напошљетку, омађијана |
| горити, пламтити; стас постао виткији, облији, а прси набрекле, наједрале и јечерма на њима ка |
| о повраћа у новом руху и, бива, у новом облику...{S} Ко зна!..</p> <p>— Сад ће ђедо опет ударит |
| рљама ишарани врат, са големом раном на облим сапима, која се већ почела корити и црнити: само |
| а нијесам звала — мирно одговори мајка, обмотавајући ми руку око врата. — Сам ми је дошао...</p |
| {S} Киту једну ружа, шебоја и рузмарина обмотала златом и црвеном свилом и послала ми у јаглуку |
| ешевима кошуља, или падали на снијежне, обнажене прси, прекривене дугим низама бисера и дуката, |
| косом која јој се расипала по челу и са обнаженим рукама до лаката, које су биле засуте брашном |
| нојене, узбуђене, са неуређеном косом и обнаженим мишицама низ које се циједила вода, довикивал |
| сом што јој падала по голим прсима и по обнаженим мишицама, чудно се протезала, ломила, увијала |
| ме, у прашину.</p> <p>— Ето.</p> <p>Па ободе коња и одјури за друговима.</p> <p>Снужден и жало |
| но и потпуно убједљиво.</p> <p>За чудо, обоје њих гледали су врло често на моју собу и указивал |
| ђоше у собу, затекли су ме уплакана.{S} Обоје се склепташе око мене, опколише ме.</p> <pb n="28 |
| Погледасмо се очи у очи — засмијасмо се обоје...{S} А то ме збуни и не одговорих Сулаги ништа, |
| сима и спустила рукаве низ мишице.{S} И обоје се неко вријеме гледали нијемо, ћутећи.{S} Затим |
| , био је најбољи мегданџија међу нама и обоје нас редовно је побјеђивао.</p> <pb n="284" /> <p> |
| ..</p> <p>— Нећу без договора.</p> <p>И обоје ме тако заустављали, задржавали.{S} Бојали се, за |
| одмах узми Хатиџцу, макар и млади били обоје — рече. — Узми њу, узми и мираз...{S} То и други |
| дан, кад смо се нашли и остали осамљени обоје. — Рашта?..</p> <p>Она се насмија, ошину ме јаглу |
| ад је мајка отворила канат, застали смо обоје једно према другом нијеми, окамењени.{S} Ја стао |
| о и твоја, мајко!..</p> <p>И заплакасмо обоје, зајецасмо једно крај другога. </p> </div> <div t |
| у собу, ознојен и уморан, и погледам их обоје. — Што сте звали?..</p> <p>А Хасан одмах са душек |
| учајно изишао на авлију — не угледах их обоје заједно, баш код чатрње.</p> <p>Ни сам не знам ка |
| стила?..</p> <p>— Лијепо је... .</p> <p>Обоје сједосмо испод пенџера, на серџаду.{S} Ухвативши |
| {S} Кад сам ја био међу њима лакше било обојима...</p> <p>Тада су већ смјели и причати и запитк |
| ин, — рече — и ако и ти будеш као и он, обојица ћете свршити на вјешалима...{S} Мало му је што |
| поче шаптати.{S} И опремивши ме у собу, обојица се измакоше до насред авлије, унесоше се један |
| тутњити, грмити, хрштати близу нас.{S} Обојица, и нехотице, застадосмо и почесмо се обазирати. |
| шеклије, окити се и наоружа потпуно, па обојица кренемо и упутимо се кроз махале и сокаке „у ло |
| дмах поред њега.</p> <p>За неко вријеме обојица смо сједили тако, нијеми, непомични.{S} Ја од у |
| ко, шапатом, и у гуркању старали смо се обојица да не изазовемо никаква јачег шума: ни гранчицо |
| /p> <p>— Путници?..</p> <p>Подигосмо се обојица и стадосмо један према другоме.{S} Гледали смо |
| /p> <p>— Нека затвара! — опет заграјаше обојица и почеше псовати. — Нека затвара!..</p> <p>— Не |
| зданији...</p> <p>Пред вече су ми дошли обојица.{S} Застали пред дућаном, наперили пушке и клим |
| осито је ишао даље.</p> <p>Дошавши кући обојица смо трчали у собу, тражили хоџиницу и, расипљућ |
| учно, без предомишљања, ипак као да смо обојица осјећали да нас чудна нека опасност очекује; за |
| ниједан.{S} Онако, насумце, лутали смо обојица и ишли напријед, само напријед.{S} Испочетка са |
| и од кога.</p> <p>Неко вријеме ишли смо обојица тихо, лагано, не говорећи један с другим.{S} Ка |
| спавајући...</p> <p>Примичући се друму обојица смо постајали све немирнији.{S} Знали смо да на |
| је и он ортак, сарадник Зулфагин, да су обојица читаву ствар мајсторски удесили, како би мајку |
| је ријеч и лажи бити не смије...</p> <p>Обојица се загрлише и пољубише.</p> <p>— Сад, ето, имаш |
| у дјетињству тако много причало.</p> <p>Обојица смо готово вриснули од радости и, упирући прсто |
| игра, него баш права трговина, која нам обојици ћара доносила.</p> <p>Он је први напоменуо и по |
| у, час мени и увијајући се, ломећи пред обојицом. — Јесте ли људи, шта ли сте?..</p> <p>— Нећу |
| ас опколити хајдуци, па заробити, убити обојицу?..{S} Шта ће бити?..{S} Шта може бити?..</p> <p |
| их дућана, само да нанесу штету какву и оборе робу, коју су дућанџије изнијели пред ћепенке.{S} |
| док је Хасан испред мог дућана пролазио оборене главе, као постиђен, Зулфага је, наклањајући му |
| носио дугачки, мушемели фењер, лагано, оборених глава ишли за њим, не стружући постулама, не г |
| екала га у соби са прекрштеним рукама и обореном главом.</p> <pb n="219" /> <p>Погледала би па |
| или се, стишали, и с рукама на појасу и обореном главом чекали док прође поред њих, не гледајућ |
| тила?..{S} Је ли?..</p> <p>Она застаде, обори главу...</p> <p>— Жао ми га било, а нијесам се љу |
| </p> <p>— Ја нисам лаг’о — рече момче и обори главу.</p> <p>Хајкуна се оте, изви се и брзо прих |
| <p>— Стар је — рече и мајка покуњено и обори главу.</p> <p>— Кад сам дошла у ову кућу затекла |
| змицала се натрашке и, скрстивши руке а оборивши очи, дворила га све дотле, док би испио кахву |
| вом...{S} И одмах би се снуждила и она, оборила главу и живо почела тући папучама о калдрму.</p |
| увјери: хоће ли је послушати.</p> <p>— Оборите!..</p> <p>Момци бацише ножеве и онако, голим ша |
| гледа их опет и — подиже руку.</p> <p>— Оборите га! — рече одлучно, заповједнички, желећи, зар, |
| н-кесе, гране некакве осуше се на њега, оборише му турбан с главе и раскидаше џубу на плећима.< |
| рошао а да ме не омилује и не штипне за образ.</p> <p>Кад би нам дошао џепови му увијек били пу |
| — Наши су њима ударали и на живот, и на образ, и на имуће, па рашта да они поштеде наше куће? — |
| ..</p> <p>Суза једна скотрља јој се низ образ, заустави се на танкој, руменој усни и заблиста к |
| скриви.{S} Уста као да пређоше на десни образ, одмах покрај уха, брада као да се сравни са опуш |
| > <p>Па се пропе на прсте и пољуби ме у образ.</p> <p>— Слатки мој!..{S} Шећеру мој!..</p> <p>И |
| ијечио им улазак у кућу!..{S} И још има образа да виче како је гладан и како га неста!..</p> <p |
| љавајући се тако да отјера једну муху с образа, која је непрестано јуришала не њега и додијавал |
| је неко наказно и накриво прилијепио за образе, ишао је улицом лагано, гегајући се и увијек пон |
| .{S} Осмјехнуше се, штипнуше ме мало за образе и опет ништа не говорећи сједоше.{S} Танка, заши |
| штећи и подцикујући, штипао је сваку за образе и љубио по неколико пута.</p> <p>И као побједник |
| спуштале јој се низ пуначке руменкасте образе и још свјетлуцале, нос при врху поцрвенио и доша |
| вратне жиле набрекнуше му и крв удари у образе.{S} Сав помодри. — Хоћеш у шехеру да убијаш људе |
| S} И сва крв као да ми изненада јурну у образе и страшан бијес обузе ме.</p> <p>— Теби се смије |
| ченим рукама и са неколико капи крви на образима, дрпава, дроњава, готово гола лежи на земљи, а |
| , жиле на врату набрекле, сви мишићи на образима играли, трзали се.</p> <p>— Ух! — умало што ни |
| зине смјежураним, обвехлим, необријаним образима својим. — Јеси ли се одморила, рођо? ..{S} Зна |
| е, једре, са ужагреним очима, зажареним образима и набреклим, полунагим дојкама које се пробиле |
| пита она и поче ме миловати по коси, по образима. — Ђе те боли?..{S} Шта?{S} Како то?..</p> <p> |
| ући, лепршајући крилима и хладећи је по образима.{S} Чак се љутио и што му не одговара ништа, ш |
| p> <p>И измахујући шамијом, ошину ме по образима и поче жмиркати.</p> <p>— Ја сам мислила да ти |
| е и непрестано ме миловала по коси и по образима.</p> <p>Сулага, враћајући се из чаршије, затиц |
| цама, мокра коса лијепи се по челу и по образима, док она ради, непрестано ради и пјева, а плах |
| повраћати.{S} Зној ме обли по челу и по образима, — док ми се руке биле обледениле, — болови ос |
| ајеве црвене шамије, који јој падали по образима и сакривали половицу лица.{S} И, наклонивши гл |
| се у лице, а чупи ме почеше шкакљати по образима.</p> <p>— Јер? — отегну изазивачки.</p> <p>— Б |
| искрпљеној и напуханој мјешини, задуо у образима, закрвавио очима и, сав обливен знојем, дува и |
| ом извезене гране као да јој горјеле на образу.</p> <p>— Хоћеш ли се на ме наљутити? —- запита |
| аријим, смјежураним, а мишићи на десном образу мичу му се, играју, трзају...{S} Тога часа чинил |
| ути.{S} Приступи му нагло и ошину га по образу.</p> <p>— Јок!..{S} Слушаћеш ме, крмче никакав! |
| ијесу <pb n="297" /> и припремали се за обрану.{S} Трговци су продавали робу под оружјем, оружа |
| е, изроване и поломљене камене басамке, обрасле погдјегдје, при крајевима, оштром, већ сасушено |
| ами, помрчини, у сјенци старих бршљаном обраслих зидова, кад се чудна тишина, нека разлије унао |
| није мјесто, уско, тијесно, полумрачно, обрасло самом љесковином, која се при врху склопила и н |
| и, увијајући бркове и набијајући фес до обрва, смјешкао се, чудно се смјешкао, а ситне, мале оч |
| се једва видјеле испод големих, плавих обрва, са танким, нагриженим брковима и великим, дебели |
| > <p>— Па...па...па...</p> <p>Опет изви обрвама, напући усне и накриви главу према рамену.</p> |
| утону, изгуби се међу набраним, густим обрвама, испод којих се стаклиле мутне, влажне очи и не |
| знам, — покуњено одговори она и отегну обрвама. — Тако...{S} Нехотице...</p> <pb n="380" /> <p |
| ених до ушију. — Ето...</p> <p>Он набра обрве, замисли се.</p> <p>— Не можеш ти у оној кући жив |
| ћи суху, космату руку над густе, сиједе обрве, непрестано извирујући и као очекујући бабу да се |
| акриви главу према рамену, извије танке обрве, напући усне и некако дурљиво, мазно, као дијете |
| да тако танке, свилене, високо повијене обрве нико на свијету нема.</p> <p>— Ја нијесам ашикова |
| овео? — застиђено прошапта она уздижући обрве. — Зар није твој јаран?..</p> <p>— Ако је јаран, |
| поменуо, само је узвијао носом, набирао обрве и одмахивао руком.{S} И одмах је прекидао разгово |
| ује се с њиме...</p> <p>И загледах се у обрве и учини ми се да тако танке, свилене, високо пови |
| епао ми што.{S} Ако бих кадгод посрнуо, обрезао се или опржио, није се сажалио на ме, нити ме п |
| рану и отпрсну.</p> <p>— Не питај...{S} Обрукала се — рече.</p> <p>— Обрукала?..</p> <p>— Удала |
| итај...{S} Обрукала се — рече.</p> <p>— Обрукала?..</p> <p>— Удала се за онога... за онога што |
| о, изгребано тијело; из рањавих, напола обувених нога непрестано текла, цурила густа крв, а зно |
| и пуноћа изненада освоји ме, замами.{S} Обузе ме жеља и да се спустим покрај ње, да пољубим, уг |
| аругам, да је подражим.{S} И чудна жеља обузе ме да се поиграм њоме, да је намучим.</p> <p>— А |
| говорим како мислим.</p> <p>Изненада ме обузе нека чудна љутња.{S} Криво ми што он, Хасан, јара |
| самога! — сину ми кроз главу и опет ме обузе она чудна језа.{S} Сад више нијесам смио ни покуш |
| се, угибале, кретале.</p> <p>И опет ме обузе чудан страх неки и некако нехотице приљубих се уз |
| аусница нагари...</p> <p>Тада ме некако обузе чудан стид, изненада.{S} Сметох се, збуних, запет |
| изненада јурну у образе и страшан бијес обузе ме.</p> <p>— Теби се смијем, — дочеках оштро, сти |
| рзо <pb n="361" /> зар због чибукања... обузео је стари севдах и... покорила му се...</p> <p>— |
| ио ништа!..</p> <p>И срџба нека поче ме обузимати, чудна, пакосна срџба, каква обично избија у |
| /p> <p>Јака, необична дрхтавица поче ме обузимати све више, мрави као да ми почеше милити уз ле |
| ато поред све њихове љубазности поче ме обузимати нека чудна сјета, туга нека.{S} У неколика пу |
| текће, подврискује.</p> <p>Језа ме поче обузимати од тога необичног клепетања, студен ми се пре |
| нека, необичан, јак страх нагло ме поче обузимати.</p> <pb n="400" /> <p>— Шта ли је учинила?.. |
| S} Због тога ме и опет малаксалост поче обузимати свега и ноге ми опет почеше поклецавати.{S} Д |
| необичан страх поче ме све више и више обузимати, освајати ме.{S} Страх од шуме, од зеленила, |
| Опет ћемо путовати.</p> <p>Затим збаци обућу с нога и погледа у прсте,</p> <p>— Их! — рече зач |
| p> <p>Бржебоље се изујем и ја и одбацим обућу.{S} И престрашено узвикнух опазивши како ми сви п |
| оснији и што јуначнији и, објема рукама обухватајући штап, на силу хтио да мушки коракне, да за |
| кумрина грожђа на шљемену, и као да је обухватао собом све пространство оно, сву „џамију Божју |
| и почео тражити хаљине и оружје, да се обуче и крене у чаршију.</p> <pb n="214" /> <p>Тако га |
| ад би увече пролазио махалама нагиздан, обучен, пребацивши, по обичају, руке преко пушке која м |
| нако голем, стасит, кршан, увијек лахко обучен, стао би, исправио се украј невелике чатрње у дн |
| ватим, стегнем.</p> <p>Хатиџа, која је, обучена мимо обично, нагиздана,</p> <p>— сад сам се тек |
| ујутру устала и изашла на авлију, лакше обучена, у кошуљи која јој се припијала уз тијело и тан |
| старских трговаца, па окићени, оружани, обучени као да су у сватове пошли, са пуним чутурама, к |
| вонило момачко оружје и зарзали у пјену обучени парипи, мајка се опет претварала у ону стару, с |
| и мајсторијама туђинским.</p> <p>Дрека ова као да никоме толико годила није колико Зулфаги.{S} |
| ого новаца... мучно је... не спасава се ова кућа од пропасти — тврдио је немилосно, савијајући |
| усрет. — Шта је?</p> <p>— Ево...</p> <p>Ова привири и пљесну рукама...</p> <p>— То?..{S} А шта |
| ? ..</p> <p>— Па није изненада...{S} На овај пут спремам се одавно — одговори безбрижно, отирућ |
| {S} Тргну му у руку некакав замотуљак и овај га брзо спусти у џеп.{S} Причини ми се као да звец |
| е окрену и изађе из собе.</p> <p>Случај овај као да јој нову снагу даде, као да је подиже, преп |
| ат задржао сам се, остао.</p> <p>Човјек овај као да је уживао у мукама мајкиним.</p> <p>Док се |
| да сам пред собом оправдам одлуку, е се овакво друговање мора прекинути.{S} Додуше овдје, у прс |
| , радознао: шта би Зулфага учинио да ме оваквога види. — Нећу се преоблачити...</p> <p>— Нећеш? |
| опамете, и они ће бити исти, а ако били оваки, нека их свијех ђаво носи!..</p> <p>Чудна граја и |
| лама.</p> <p>— Никад нијесам знао да си оваки — зборио је Хасан, наслонивши се на јастук и као |
| , лакше је погинути заједно...</p> <p>А овако...</p> <p>Иду!..</p> <p>Помолише се.{S} Напријед |
| ути на добро...</p> <p>— Јесам ли кршна овако? — изненада би запитала Хатиџа, жељна да га разве |
| >— Не питај!..{S} Пусти!..{S} Остави ме овако...</p> <p>— Сад си мој... мој... мој... и ја твој |
| прашина с прста дебела.</p> <p>— Зар ме овако дочекујеш? — запита Хатиџа одбацујући фереџу и ос |
| д њега.</p> <p>— А баш ћу да га дочекам овако — одговорим јој брзо, не размишљајући, радознао: |
| нешто. — Ако је и крао, опет није ружио овако и... и барем је пријатељ народски...{S} Онаки нам |
| тише да ће сви селити из ове земље, ако овако остане.</p> <p>Ради тога заптије почеше на све ст |
| ој него... него освети Алаховој... него оваком животу...</p> <p>Глава јој клону на раме и склоп |
| да пође према вратима. –—- Како можете оваку мајку примати?..</p> <p>Бржебоље притрчах и падох |
| отурио и опремио с ову страну друма, да овдје самујем...{S} Ни читаво по сахата није прошло отк |
| кво друговање мора прекинути.{S} Додуше овдје, у прсима, као да ме гризло нешто, пекло ме.{S} Н |
| их пешева од кошуље.</p> <p>— И овђе... овђе — рече живље, — оклен сам те хранила, пече сада, п |
| а Хасан поново, уносећи му се у лице. — Овђе?..</p> <p>— На друму — мирно одговори стари. —— Та |
| ачећи усне и нашкиљивши на једно око. — Овђе ти нема мјеста...</p> <p>— Ово је моја бабовина.</ |
| </p> <p>— Зар овђе да останем?</p> <p>— Овђе...{S} И тако си ти мој...{S} Као син...</p> <p>Хат |
| вши мајку, као да би да је бране. — Она овђе заповиједа...</p> <p>Мајка се окрену и погледа уна |
| е чибук. — Зар бих ја смјела доћи да је овђе?</p> <p>Па привуче Хатиџу уза се, пољуби је и дубо |
| вара...</p> <p>— Он!..</p> <p>— Нама је овђе све испричао поштено и све смо му потврдили — наст |
| к се не петљају у то...</p> <p>— Она је овђе ханума!..{S} Њезина је кућа! — заграјаше остали мо |
| ма и пресамитивши се. — Не могу ја више овђе.</p> <p>Мајка га као од милоште ухвати за ухо и, о |
| астављених пешева од кошуље.</p> <p>— И овђе... овђе — рече живље, — оклен сам те хранила, пече |
| и нехотице погледа кроз пенџер. — Зар и овђе?..</p> <p>— Наши су њима ударали и на живот, и на |
| стари и лукаво намигну.</p> <p>— Зар и овђе?</p> <p>Стари извади неколико упечених кромпира и |
| </p> <p>— Ако сте их жељни, можете их и овђе срести,</p> <p>—— отповрну стари, залажући се кром |
| ам...</p> <p>— Је ли стигао?..{S} Је ли овђе?..</p> <p>— Данас ће стићи...{S} Сада...</p> <p>— |
| м, ни да испричам што.</p> <p>— Нема ти овђе мјеста — одговарао је сваки и не саслушавши ме доб |
| и друг, а нећу другог тражити кад си ти овђе...{S} Хајде!..</p> <p>— Међу влашке хајдуке?</p> < |
| ..{S} Слађе ми попушити цигар кад си ти овђе.</p> <pb n="395" /> <p>Други пут, опет, зауставља |
| слушати или неће?</p> <p>— А шта ћеш ти овђе? — изненада се окоси Хусо, не мичући се и не пушта |
| кућу, — рече — а кад би ти хтио остати овђе, заклао бих те к’о јање.</p> <p>И опет ме удари ку |
| /p> <p>— Ето видиш — отсијече јаче — он овђе више треба...{S} Ако и не ради ништа... ако... ако |
| ..</p> <p>— Па... знаш... доста сам био овђе — прогунђа суво, дајући ми знак руком да му се не |
| ...{S} Ево ти моје куће...</p> <p>— Зар овђе да останем?</p> <p>— Овђе...{S} И тако си ти мој.. |
| . таки и остадоше у животу и... ево нас овђе...</p> <p>Сулага уздахну, одмахну руком и оде.</p> |
| нас сад опазе, опколе?..{S} И почну нас овђе, насред друма царскога, мучити, гњавити, набијати |
| се. — Ви, ваистину, нијесте изучени на ове чудне кајде и гласове...</p> <p>Ништа...{S} Не плаш |
| се са подсмијехом...</p> <p>— Изађи из ове куће — рече полугласно, развлачећи усне и нашкиљивш |
| ака, те попријетише да ће сви селити из ове земље, ако овако остане.</p> <p>Ради тога заптије п |
| били и сигурни да ће нас она извући из ове незгоде.</p> <p>Истога дана, пред вече, Јован је од |
| нух за Хајкуном.{S} Пођосмо.</p> <p>Али ове ноћи нијесмо, по обичају, застајали пред свачијим в |
| м чељађу, него носио у торби, о рамену, овећи комад хљеба и неколике главице лука, па ручавао н |
| рата, чучнуо поред мангале, у руци држи овећи ибрик кахвени и чека да им приточи, а одмах поред |
| </p> <p>— Ама умријет’... растати се са овим свијетом мучно је, — дочека неко иза леђа, зијевај |
| ровала, е сад збиља може заповиједати и овим људима, који су, додуше живјели у овој кући, али к |
| p> <p>Неколико пута био сам ишибан због ових посјета.</p> <p>Мајка, која већ бијаше научена да |
| јачи и силна дрхтавица, као у грозници, овлада ми читавим тијелом...</p> <p>— Аааах!..</p> <p>Д |
| прибере и уозбиљи, — Испричаш ли икоме, ово ће ти судити!..</p> <p>И поносито показа на нож.</p |
| уснама вјечито развученим на смијех. — Ово се не смије затезати...</p> <p>— Мичи се!..</p> <p> |
| око. — Овђе ти нема мјеста...</p> <p>— Ово је моја бабовина.</p> <p>— Излази!</p> <p>— Нећу.</ |
| S} Ти?.. — запјева развлачећи.</p> <p>— Ово је моја кућа, а ти си намет, уљез један!</p> <p>— Т |
| — Крвниче!..</p> <p>— Кућа пропада... а ово је преша...</p> <p>— Шути...</p> <p>— И свијет зна |
| ...</p> <p>Наравно да је Зулфага за све ово сазнао кроз непун сахат и плачући и пренемажући се |
| ми нешто за ногу па пао...{S} Ништа је ово...</p> <p>За Османом одоше још неколико њих, одбјег |
| </p> <p>Тога...</p> <p>— Ех, а преша је ово — муцао је Зулфага, једнако стојећи пред њом онако |
| во ради, у царскоме здрављу, и какав је ово зулум настао?</p> <p>И закукаше како им је живот ом |
| извила готово до под таваницу. — Сад је ово моје и само моје.</p> <p>— Лажеш!..</p> <p>— Моје ј |
| ати ограду, ломити је.</p> <p>— Моје је ово — вели сурово и преврће закрвављеним очима. — Ја са |
| јући фереџу и осврћући се. —- Зар ти је ово кућа за миловање?{S} Их!..</p> <pb n="376" /> <p>Па |
| <p>— Аман, — повикаше узбуђено — шта се ово ради, у царскоме здрављу, и какав је ово зулум наст |
| кољена, устаде и пође за њим. — Шта ће ово?</p> <p>— Ништа...{S} Тако... — одговори он мирно, |
| а на једном рамену...</p> <p>— Рашта ли ово нијесам прије опазио?.. — почнем се питати, стидљив |
| <p>— Из зависти што је добро пошло они ово раде — говорио је јецајући. — И мени товаре на леђа |
| и разгледати унаоколо.</p> <p>— Ђе сам ово? — питао сам сам себе, провирујући кроз шибље.</p> |
| те могу к’о пса избацити из куће одмах, овог часа...</p> <p>Зулфага по обичају нити се противио |
| на леђа, крену из собе.</p> <p>— Шта је овог — запита мајка брзо и, збацивши све оно да кољена, |
| хвали.</p> <p>Сулага осјети сву оштрину овог одговора и умукну.</p> <p>Поново поче на силу кашљ |
| питај — прекиде ме и лукаво намигну. — Овога пута све је било добро...{S} Дај Боже, да буде др |
| о, не размишљајући, откреса:</p> <p>— У овој ти кући нема више мјеста...{S} Пртљај...</p> <p>— |
| овим људима, који су, додуше живјели у овој кући, али којима још никад ништа заповједила није. |
| не може да ме гледа...{S} А он одавно у овој кући... добар је... поштен... вјеран...</p> <p>— С |
| ћу коју си ми само ти донио, за слободу оволику...{S} Хоћеш ли, болан, да се рвем и с њим и са |
| ки и указа јој на ме.</p> <p>— А шта ће овом остати, ако и добра пролете као и готовина. — запи |
| нцу, гледао их, — макар ми се и наругао овом, — са чудном љубављу неком, готово као што мајка г |
| јесеца ишла од врата до врата... ево, у овом одијелу...{S} И тражила те, ловила...{S} Питала и |
| <p>— Што си виђео, нека си виђео, ама о овоме не причај ником — рече брзо, старајући се да се п |
| м гласом избаци:</p> <p>— Ах...{S} Гони ову муху. .{S} Ах...</p> <pb n="341" /> <p>Пошто отјера |
| ме одгурнуо од себе, отурио и опремио с ову страну друма, да овдје самујем...{S} Ни читаво по с |
| и обори главу.</p> <p>— Кад сам дошла у ову кућу затекла сам га...</p> <p>Зулфаги се засија лиц |
| и кушајући да се исправи. — Јунак ме у ову кућу довео, њега сам и служио...{S} Кад њега нема, |
| в...</p> <p>— Чак амо?</p> <p>— Кажу да овуда има лова.</p> <p>— А не бојите се да ће и вас уло |
| залажући се кромпиром и жваћући. — Кад огладне, наврате и амо...</p> <p>— И разговарају с тобо |
| штајући нас да уђемо у авлију. — Ако си огладнио, сад ћеш се поткријепити — рече Хасану, пријат |
| или.</p> <p>— Богме и јесмо.</p> <p>— И огладњели?</p> <p>— Јесмо.</p> <p>Старац застаде мало, |
| и поново опали...{S} Затим извади нож, огледа га и њиме поче размахивати око себе: поче засије |
| ио, поправљајући <pb n="295" /> пушку и огледајући је. — А у нас се почели будити робови и биће |
| ну доносио читаве ките цвијећа, кутије, огледала.</p> <p>Он ју је кашње пратио и по ноћи кад је |
| ати: тенџере, сачеве, тепсије, јоргане, огледала, сахане.{S} Готово све што ми је под руку дола |
| , узела је пешкир, — који је висио крај огледала, — да ме сама опере.{S} Отирући и обгрлила ме |
| >Па би, некако и нехотице, застала пред огледалом и почела поправљати косу, хаљине, намјештати |
| 4" /> се бојим твог оружја, стани да се огледамо, да дијелимо мегдан, а не тако... мучки...</p> |
| узбуђено, затекавши је у кухињи, украј огњишта, како чучи поред ватре и подстиче је. — Хоћеш л |
| вала чељад; сједио крај ниских, крњавих огњишта на којима увијек горјела ватра и зализавала гот |
| ане са серђена и редати их по тлима, уз огњиште.</p> <p>— Грехота је, — опет јој се јавих, прис |
| едом каква сам још само код болесника у огњуштини виђао...{S} Блиједо, дугуљасто лице дошло му |
| е — да се сад сиротиња сељачка, коју су оголили, дигла у хајдуке...</p> <p>Горе и планине препу |
| е при помисли да би могла једнога дана, огољена, остављена, без игдје ичега остати на сокаку.</ |
| } Прихватали су помало од његових њива, ограда, винограда, желећи да му освоје, отму управо, те |
| раскорачио се и почео ножем сасијецати ограду, ломити је.</p> <p>— Моје је ово — вели сурово и |
| о чини још јаднијим) пружио си утјеху и огријао им душу, — говорио је кашње и говорио сасвим ис |
| <p>— Шта ли је учинила?..{S} У чему се огријешила?..{S} Гдје?..</p> <p>— Ето, ето... почео се |
| вши се на јастук и као дријемајући. — И огријешио сам се пред тобом, и здружио се твојим душман |
| кући...</p> <p>— Па?..</p> <p>Мајка се огрну фереџом и поче се обазирати на све стране.</p> <p |
| , испред поноћи, лагано би се дигао он, огрнуо се ћурком и, узевши чибук под пазухо а фењер у р |
| зивао се он, онако ситан, мален, мршав, огрнут тешким дебелим ћурком, с дугим јасминским чибуко |
| вим очима и дугим танким, правим носом, огрнут својом дугачком, црном џубом, носећи у једној ру |
| осом од патлиџана, у чоханим чакширама, огрнута доламом.{S} Набивши га на колац и тутнувши му ч |
| дите!.. — довикивала им мајка, која је, огрнута лахким, провидним чаршафом, весела, разуздана, |
| а, чији је тур падао готово до тала.{S} Огрнута је била лаком, црвеном кабаницом, испод које је |
| рутавим миндерлуцима, прекрштених нога, огрнути тешким, лисичином постављеним ћурцима, окићени |
| ило, лепршали се и преко рамена.</p> <p>Огрнути тешким, дугачким струкама, чије су ресе готово |
| ругим те је изгледало као да тамо сједи огроман див какав са неколико глава на раменима и са не |
| ке, милујући Хатиму по коси и, из шале, огрћући је ћурком. — Усташи, кажу, дочекали наше у Дузи |
| справи се:</p> <p>— Досад су вам вазда, од ђетињства, говорили: добри сте, честити сте, паметни |
| .{S} Ћурликање је долазило баш одонуда, од ватре, од колибе оне.{S} Никако, дакле, нијесу могли |
| јати ме.{S} Страх од шуме, од зеленила, од дрвећа онога које нам се склопило изнад главе и закл |
| , ако би стигао какав хабер из Мостара, од мајке, и по која оштрија порука од Зулфаге: да слуша |
| олова, колико од <pb n="321" /> страха, од осјећања своје немоћи, од срџбе неке на самога себе. |
| ум ми мину покрај уха.{S} И, од страха, од чега ли, посрнух у хендек некакав, падох ничице.</p> |
| {S} Страх ме, готово, и од самога себе, од корака својих, који мукло одјекују те ми се непреста |
| рема Хасану, и често као да је од себе, од својих уста штедила, само да нама што више и што љеп |
| још дубље у шибље и збацих фес с главе, од страха да најприје њега не опазе...</p> <p>Иду!..</p |
| узимати, освајати ме.{S} Страх од шуме, од зеленила, од дрвећа онога које нам се склопило изнад |
| е псовком Османовом, стид га и од мене, од свега свијета.{S} Зато оде пред мајку, испружи шију, |
| по неколика крда стоке, крупне и ситне, од чије рике, буке и блеке одјекивала брда и планине, г |
| кање је долазило баш одонуда, од ватре, од колибе оне.{S} Никако, дакле, нијесу могли бити хајд |
| и се и куршум ми мину покрај уха.{S} И, од страха, од чега ли, посрнух у хендек некакав, падох |
| Нијесам смио ни јекнути, ни застењати, од страха да ме ко не чује, не опази.{S} Ко зна да се н |
| 1" /> страха, од осјећања своје немоћи, од срџбе неке на самога себе.{S} И дође ми да викнем у |
| прелијетала са једног мјеста на друго, од једне групе другој, јављала се свима, шалила се, сми |
| и — одговори хоџа поносито — да од вас, од нас свијех, нико ни грђи, ни поганији, ни нераднији, |
| живио од твоје доброте или од њезине... од њезина мираза?..{S} Није ли исто?..</p> <p>— Види се |
| се разгулио, распао; кошуља раздрљена; од фермена ми остала само половица на једном рамену...< |
| е, не пљачкате и... нико <pb n="274" /> од вас ни бољи, ни паметнији, ни поштенији нема, — крес |
| ..</p> <p>— Нијесам спавао, мајко...{S} Од несанице је.</p> <p>— А што су ти руке изгребане, кр |
| ине у кући нам је био нечувен неред.{S} Од јутра до мрака непрестано нам долазиле жене, познате |
| дух и као да ми пролети изнад главе.{S} Од страха ми испаде пушка из руке и сав се стресох.</p> |
| ка једног сасвим нестало, изгубио се, а од другога само ми се о гајтанима држе два-три комадића |
| вци кад треба хљеба?..{S} Залогај хљеба од дуката, је дражи!..</p> <p>Гњеван и раздражен, са ст |
| оје јој вириле испод растављених пешева од кошуље.</p> <p>— И овђе... овђе — рече живље, — окле |
| p> <p>Па сама позва Османа, премјери га од главе до пета, и брзо, не размишљајући, откреса:</p> |
| запитала би уријетко, покаткада, којега од нас двојице, не успоравајући хода и не осврћући се.< |
| н, као и отац му, ни тражио није никога од њих, ни пристајао за њима.{S} Најволио је бити сам.< |
| говорити — одговори хоџа поносито — да од вас, од нас свијех, нико ни грђи, ни поганији, ни не |
| ивале!..</p> <p>Тада јој се и чинило да од Зулфаге нико на свијету паметнији нема.{S} Тада јој |
| сједили тако, нијеми, непомични.{S} Ја од узбуђења нијесам знао шта ћу говорити, а он опет ниј |
| а.{S} И окићена је, и љепша и гиздавија од свију осталих, — бијели се као да је од свиле изатка |
| оју и мајка рече да је боља и поштенија од свију других.</p> <p>И јарани мајкини почеше се све |
| ара, од мајке, и по која оштрија порука од Зулфаге: да слушам хоџу и да будем ваљан...{S} Сулаг |
| ва га сила, чинило се, не би више могла од њега отргнути.</p> <p>И није да је пристајао за њим |
| ату и јоргован мирише?{S} Је ли видјела од других, па зажељела да и сама окуша?..{S} Или је има |
| своју кућу и сам његовати, јача је била од свега другог и у први мах на друго нијесам ни помишљ |
| кашње пратио и по ноћи кад је излазила од куће, и остајао с њоме негдје чак до поноћи.{S} Ни < |
| овила се, а постава испод ње позеленила од траве и почела се разгуљивати.{S} Тозлука једног сас |
| , вјечито ме гурала у прикрајак, гонила од себе, затварала у собу, озбиљно пријетећи да ће ми » |
| се и пипао рану.{S} Тек кад се измакла од њега и изишла из собе, стиште зубе и покуша да се ис |
| онда, кад сам кроз четири мјесеца ишла од врата до врата... ево, у овом одијелу...{S} И тражил |
| ама што су препуњене свилом, о димијама од свиле дукатлије и о димијама од свиле бешлуклије, о |
| имијама од свиле дукатлије и о димијама од свиле бешлуклије, о састанцима и теферичима дјевојач |
| ривијати уза се, као да ме брани, отима од некога...</p> <p>Једне вечери, пошто је обдарила и о |
| анулим од сунца и са закрвављеним очима од несанице, Зулфага, не пустивши ни да се уредим ни да |
| им, дебелим турбаном око главе, с очима од кромпира и носом од патлиџана, у чоханим чакширама, |
| ми долазио, нит сам имала каква хабера од тебе...</p> <p>Заборавио и мене, и заклетве, па си м |
| а га тако барем за неколико дана отјера од себе, да га одстрани.{S} Па ни то није помогло.{S} З |
| Хасан, комешајући раменима и јежећи са од студени... — Није ми необично...</p> <p>— А ја се за |
| се женским беспослицама.</p> <p>Срамота од свијета бранила му је да се никад не покаже ни њежни |
| S} Хајкуна више није ни сакривала ништа од мене, нити је више зазирала да изађе преда ме у мушк |
| а... мучно је... не спасава се ова кућа од пропасти — тврдио је немилосно, савијајући хартије и |
| башчу.</p> <p>Сулага, јадник, полумртав од страха, само је муцао нешто, шаптао и измицао се на |
| и заборављена.{S} Да нас није било стид од простих чобана, још би искали.</p> <pb n="309" /> <p |
| ћи се поче љубити мајки и руке и врхове од папуча.{S} Захваљивао јој по двадесет пута на »поште |
| ушевљењем.</p> <p>— Помисли, болан, све од њих стрепи! — говорио је, сијевајући очима и руменећ |
| а мени се не спава... причао бих ти све од почетка, готово половицу свога живота...</p> <p>— Не |
| ..</p> <p>И сам Хасан као да се препаде од тих ријечи, па ме снажно гурну и руком ми зачепи уст |
| — Сад ћу ја...{S} Сад...</p> <p>Па пође од једнога момка до другога и, спустивши се на кољена, |
| необичну дреку, прихвати ме тада, одиже од земље.{S} Неко ме зали и водом по лицу и од студени |
| големом својом шаком иза врата и подиже од земље.</p> <p>— Тежак је — рече мргодно. — Пуно ће ј |
| ји, лакши него прије и корачао сам брже од Хасана.{S} И на души ми било лакше и свјетлије, — ра |
| од свију осталих, — бијели се као да је од свиле изаткана,</p> <p>— па нестрпљиво, савијајући г |
| арочито према Хасану, и често као да је од себе, од својих уста штедила, само да нама што више |
| им, широким бусовима коприве, — која је од силне прашине изгледала пепељаста, — и на неким мјес |
| све зубе према њему.</p> <p>— А шта је од тих новаца, што их мајки дао за грађевине? — запитах |
| /p> <p>— Ко је год са Зулфагом, грђи је од њега!..</p> <p>Хасан поврати нож у корице и подиже с |
| ати...{S} И добра је срца...{S} Бољи је од мене па... па је свакако правије да ја иђем а он да |
| шкињама ни дружио се није.{S} Бјежао је од њих, сакривао се, склањао, ради чега му се сви и под |
| памук на цијеви.</p> <p>И макар што је од рођења још био необично богат, богатији него четвори |
| иривао; погледа никако ни одвајала није од мангале нити од ибрика.</p> <pb n="393" /> <p>Хасан, |
| ињало уз демире.</p> <p>Тек кад би које од нас од досаде почело зијевати и протезати се, хоџа к |
| ом, правио јој свирале, штрцаљке, пушке од зовине и причао приче.{S} Каткада нам је приступала |
| не и, као малом дјетету, давао ми пушке од зовине што их сваки дан правио; каткада ме узимао и |
| <pb n="256" /> па се придиже и отрже ме од Сулаге. — Нисам ја трошаџија, па да бацам паре узалу |
| смијешећи се приступао мени, одвајао ме од „женског друштва“ и звао да сједнем пред собу његову |
| пријети, претсказује нешто.{S} Страх ме од Хасана који не пазећи на ме корача напријед, а цијев |
| коме другоме, него само мени или некоме од мојих.</p> <p>Зато поред све њихове љубазности поче |
| пипати иза врата, кушајући да ме одигне од тала, исто онако као што ме и хоџа одигнуо.{S} Зовну |
| била више брига за послове, страховање од немаштине, него друго, друго нешто... ни сам не знам |
| од шише жутиле се неколике обвехле дуње од којих читава соба мирисала, а по пенџерима, поред ка |
| ну себи у крило и цикну:</p> <p>— Да се од мене ниси макла, бре!..{S} Само ћеш мене да служиш, |
| дгајао Хасана тако: васпитавао га да се од дјетињства научи борити, опирати, пробијати кроз жив |
| амо су ишли из собе у собу, укривали се од мене и нешто се договарали, шапутали.{S} И сви ме гл |
| га готово сви избјегавали и склањали се од њега.{S} Стид, зар, било људе да се друже са човјеко |
| > <p>Зато га и мрзили многи и туђили се од њега.{S} Мени се барем чинило да не само у махали, н |
| о се окрећући и бјежећи, сакривајући се од њих.</p> <p>Наравно, одмах иза тога морао је Хамид т |
| Он се наслони на јастук и, окренувши се од Хатиџе, погледа у зид.</p> <p>— Мислиш ли ти да су у |
| Ништа даље нисам чуо.{S} Отргнуо сам се од мајке, отео се, окренуо и тркимице пошао према Сулаг |
| ијети...{S} Сметењаче!..</p> <p>— Ко се од зеца плаши, нек се не спрема у хајдуке, — одвратих м |
| аш сам могао и мировати.</p> <p>— Ко се од зеца плаши, нек се не спрема у хајдуке — добаци Хаса |
| гне и покори.</p> <p>Шта више, често се од срца и весело насмијао баш онда кад би му причали за |
| о црнила и необично дрхтала, измакну се од врата и ту застаде...</p> <p>— Само — рече промукло |
| /p> <p>Дотрчавши на авлију зауставих се од чуда.{S} Макар што сам био навикнут да готово сваког |
| сам вам, па ме и не гледате... бјежите од мене... гоните ме“...</p> <p>Други пут, опет, тужила |
| поче се пушити на трави, а златне ките од барјака, орошене са неколико капи, почеше се прелије |
| њих провидили и стопе и закрпљене ивице од чарапа.</p> <p>— Познајеш ли ме? — подвикну струка н |
| сам га...</p> <p>Зулфаги се засија лице од радости.{S} Опружи обје руке и поче их трљати као да |
| ар? — цијукну Зулфага и разглави вилице од уха до уха.</p> <pb n="340" /> <p>— Први пут се праш |
| же руке у висину да тако отклони ударце од главе и покушаваше да се осврне.{S} Али је Хајкуна у |
| хајдук, зулумћар...{S} У мене је и срце од камена и нема милости ни љубости ни према коме...{S} |
| ц, хајдук и зулумћар“, како му је „срце од камена“, те како више нема „милости ни љубости“ ни п |
| да је привуче себи и мало подаље одвуче од врата.</p> <p>— Немој...</p> <p>— А је ли шала била |
| јним иглицама, трњем.</p> <p>Тада, више од страха гледајући крв него од болова, малаксах потпун |
| ла му је да се што прије врати.{S} Више од три дана нигдје није смио остати.</p> <p>Са села се |
| рши изнад главе.{S} Страх ме, готово, и од самога себе, од корака својих, који мукло одјекују т |
| м потпуно оснажи, „чаршије затварати“ и од кога ће стрепити половина шехера.{S} Зато је сваки и |
| ађивали се псовком Османовом, стид га и од мене, од свега свијета.{S} Зато оде пред мајку, испр |
| амалом.</p> <p>Кад сам дошао до врата и од хамала узео ствари, био сам смислио: и шта ћу рећи и |
| ржава <pb n="302" /> нас.{S} Страх ме и од оног муклог, тупог, непрестаног шуштања, цичања, зви |
| че да нам све објашњава захтијевајући и од нас да боље чувамо кућу и да никуд не мичемо и не из |
| развесели, сва се умотавајући у ћурак и од ишараног пешкира правећи турбан око главе. — Јесам л |
| емље.{S} Неко ме зали и водом по лицу и од студени оне стресох се и нагло подигох главу.</p> <p |
| ирују кахвени ибрици и златасти зарфови од филџана.</p> <p>Између свију издвојила се бабина бед |
| отпљувао и отресао руком као да се гади од нечега.{S} Зулфага је, хтио не хтио, морао бјежати и |
| ежбати се, борити.{S} Хасан, иако млађи од Хајкуне, био је најбољи мегданџија међу нама и обоје |
| оји ће отпочети.{S} Напошљетку најмлађи од њих, који је некако изгледао и најприсебнији, поче п |
| /p> <p>— Вјерујем у се, да нијесам грђи од њега, макар што је јунак, — одговорих поносито — а в |
| та стењући, испрекидано. —</p> <p>Бјежи од зла...{S} Хајде Сулаги...{S} Брже...</p> <p>Сулага, |
| се уморним путницима љепши и свјетлији од самих везирских <pb n="324" /> Сараја и сваки који б |
| е је и у говору моћнији, јачи, силнији од свију.</p> <p>С кметовима је био друкчији.{S} Кад би |
| ада тек као да осјети како нико моћнији од ње нема у кући, како је она највиша сила, власт, гос |
| , онако горд, усправљен и нијем, одвоји од свију, оде у страну и на трави, на зелењу, мирно отк |
| ксузлук донијети?...{S} Хоће ли се који од нас разбољети, изнемоћи на путу?..{S} Хоћемо ли натр |
| о се и пунио фишеке.</p> <p>Ако се који од муштерија јавио да што пазари, нити се мицао нити ба |
| <p>Пред вече почеше пристизати и понеки од момака који бијаху отишли са бабом.{S} Сви ослабили, |
| <p>Иако смо наше ноћне шетње сакривали од хоџе, иако нико ни споменуо није о њима, ипак сви оп |
| S} Задихани, заморени, готово изнемогли од дугог хода и несанице, лагано смо се вукли кроз грмљ |
| у очи, — или живио од твоје доброте или од њезине... од њезина мираза?..{S} Није ли исто?..</p> |
| су, токорсе, његови стари то приграбили од њихових старих и како је то он дужан повратити.</p> |
| ме једним презривим погледом премјерили од главе до пете, намргодили се мало и одмахнувши руком |
| д он није био у кући, као да би премрли од страха чим би му кораке зачули или га опазили издаље |
| ало.</p> <p>Обојица смо готово вриснули од радости и, упирући прстом тамо према ватри а не гово |
| нијесу ништа друго ни радили, него ишли од махале до махале, па причали и препричавали.{S} Неки |
| погнути врат, који као да је био бјељи од филдиша.{S} Зачудо, учини ми се као да сада први пут |
| рата.</p> <pb n="404" /> <p>— Нико бољи од тебе!..{S} Нико бољи! — узвикну заносно, љубећи ме. |
| акли.</p> <p>— Могу.</p> <p>— Нико бољи од Алаха!..</p> <p>Кад смо се приближили Сулагиним врат |
| рашта да ударам на своју кућу, која ми од бабе остала и на своју мајку, која ме родила?..</p> |
| , мислећи да ћу наћи коју мрвицу што ми од јуче остала.{S} Узалуд.{S} Свраћао сам се и у хендек |
| предадох послу и раду свакаквоме.{S} Ни од чега се стидио нијесам, ни пред чим се снебивао.{S} |
| у.</p> <p>— Буди ми јунак! — рече. — Ни од шта се немој препадати...{S} А дерт?{S} Нека га ђаво |
| исам рањен?“</p> <p>Не зазирући више ни од чега, не осјећајући готово никаквих болова више, наг |
| бојећи се више никога и не зазирући ни од чега, — частили су се међусобно, пили, свађали се.{S |
| 0" /> сам знао боље, не зазирући чак ни од уобичајених трговачких лажи и заклетава.</p> <p>Нара |
| може извући неопажен и непримијећен ни од кога.</p> <p>Неко вријеме ишли смо обојица тихо, лаг |
| И дуго смо сједили тако, сами, одвојени од свакога.</p> <p>Тек касно, испред поноћи, лагано би |
| ао да читава кућа вришти, пјева, бјесни од весеља што се опростила бабина дахилука.</p> <p>Нара |
| ти слушкиње, једну по једну, и одбијати од куће све зване и незване гошће.{S} Тада је приступал |
| Застадох на мјесту и почех се превијати од смијеха.</p> <p>— Шта је?..{S} Што се кесиш? — окоси |
| врискује.</p> <p>Језа ме поче обузимати од тога необичног клепетања, студен ми се прели преко л |
| чајно, мјерећи штогод, морао се очешати од њега или га нехотице гурнути.</p> <p>— Пхи, погане р |
| > <p>Тек пошто су ме ноге почеле бољети од дугога ходања, уљегао сам у дућан, сјео покрај ћепен |
| pb n="401" /> га устима и почела љубити од драгости...{S} И Хамида сам звала, и хвалила му се и |
| никако ни одвајала није од мангале нити од ибрика.</p> <pb n="393" /> <p>Хасан, опазивши је, и |
| Знали су добро да ћу се и сам досјетити од кога је.{S} И чим бих ручао, одмах су долазили да од |
| {S} Нијесам готово нигдје могао крочити од њихових шала, питања, подругачица.{S} Чак ме два-три |
| су нам и у таквоме разговору били краћи од минута.</p> <p>Петком, кад су се у кући кухала каква |
| а јој изгледао и крупњи, и јачи, и већи од свакога.{S} У њему као да је гледала избавитеља неко |
| распали, наљути.{S} Цичећи и пјенушећи од бијеса поче жестоко, силовито ударати по њему и руко |
| и Зулфагин пријатељ — дочеках пјенушећи од бијеса и тапкајући у мјесту. — Са једним треба преки |
| е, потрчах према ватри и, подрхтавајући од узбуђења, узвикнух планинштарима:</p> <p>— Добра ви |
| м.</p> <p>Узалудно!..{S} Гласно стењући од болова, — нарочито у крстима и у раменима, — завалих |
| влију.{S} Стрижући ушима и као зазирући од нечега, поче фрктати, рзати и бјежати унаоколо.{S} Б |
| кочи и, поплашено узвикнувши он, одбаци од себе и чинију с алвом и неколико гурабија што их држ |
| јих му провиривали каљави, трули остаци од чарапа и црни, испуцани прсти.</p> <p>— Не чуди се ш |
| људи тако одбијају од себе био је јачи од свега и испочетка све друго савлађивао.{S} Али што с |
| ознао сам да се боји нешто, да се плаши од њега.</p> <p>— А баш ћу да га дочекам овако — одгово |
| о мом ђетету не може бити бољи пријатељ од мене, — дочека мајка сурово, <pb n="256" /> па се пр |
| , ни пред чим се снебивао.{S} Радио сам од јутра до мрака, радио без одмора, непрестано.</p> <p |
| несем и оцртам отприлике онако како сам од њега чуо, готово његовим ријечима.</p> <p>Било то уз |
| и крупне чворуге на глави, узвикнуо сам од чуда.{S} Погледавши ме, као да се и он застиђе, смет |
| више заостао, задихао се, да поклецујем од глади и умора, погледао би ме попријеко, подругљиво |
| е да се ипак нећу моћи савладати, узмем од Хатиџе кахву и, сједајући и испијајући, сам отпочнем |
| дошло да се сакријем куда, да побјегнем од свију и гласно заплачем.{S} Напошљетку, не могавши с |
| једе ме зауставити, али се брзо отргнем од ње, измакнем се, и не пазећи на гомиле бисага, кабан |
| це.{S} Једва се савладах да не узвикнем од весеља.</p> <p>Рањен, слаб, немоћан јаран и опет ник |
| гао уздржати да не вриснем и не јаукнем од страха.{S} Готово уза саму чатрњу, уз ивицу јој, исп |
| и сама Хатиџа, кад би виђела како живим од доброте њезина оца док... док се још љуцки ни замило |
| аби неки, давнашњи знанци.{S} Са сваким од њих побратио бих се, загрлио, пољубио и упустио у ма |
| уморни, прашњави, са лицем препланулим од сунца и са закрвављеним очима од несанице, Зулфага, |
| рукама, и ногама, и раскиданим цријевом од наргиле; ударала по лицу, по леђима, по прсима, свуд |
| око главе, с очима од кромпира и носом од патлиџана, у чоханим чакширама, огрнута доламом.{S} |
| лен, ситан, мршав, са главом мало већом од »стиснуте шаке« како му подругљиво говораху, са рије |
| 132_C6"> <head>VI</head> <p>Хусо, један од најкршнијих момака наших, посвађа се једнога јутра с |
| — Дај!..</p> <p>Једва у неко доба један од путника застаде.{S} Заустави коња, погледа ме и крат |
| ка, па ручавао негдје осамљен, сакривен од сваког.</p> <p>— Какав је, још ће чију кућу запалити |
| згребан и одрпан, кроз шибље и сакривен од свакога, грчевито стискајући пушку, извалим се потрб |
| се осврће и гледа: је ли довољно удаљен од бедевије и може ли га случајно и ту копитом дохватит |
| лили да сам луда неки, који је побјегао од куће, отргнуо се и беспосличи по друму?..{S} Ко зна! |
| сам се куће...</p> <p>— А зар би могао од срамоте икоме у очи погледати? — брзо дочека Хасан и |
| могу ја више овђе.</p> <p>Мајка га као од милоште ухвати за ухо и, онако пресамићена, опет уву |
| а, витак, љепушкаст младић, с очима као од кадифе, са кратком, црном, поткресаном брадом, необи |
| ио и како сам хтио.{S} Осим што сам као од невоље одлазио каткада у мектеб и тамо по два по три |
| ам, први комшија, — чију кућу растављао од наше само један танак, висок, увијек обијељен зид, — |
| постајао старији, све сам више зазирао од Зулфаге и све ми се чинило да он у читавој кући нико |
| <hi>слуга</hi>?</p> <p>— Он није дошао од невоље да вас служи, него га је умолила некаква ти т |
| Тада, више од страха гледајући крв него од болова, малаксах потпуно.{S} У глави као да ми поче |
| , гледајући му право у очи, — или живио од твоје доброте или од њезине... од њезина мираза?..{S |
| о проговори Сулага, који се био одвојио од нас и отишао у кухињу да види хануму. — Брже ће...</ |
| да их Зулфага, онако недограђене, купио од твоје мајке за своје паре и.. и још их лијепо платио |
| ркује кахву.{S} Један заптија, недалеко од врата, чучнуо поред мангале, у руци држи овећи ибрик |
| рка цијев дугачке шишане...{S} Недалеко од ње стајао је Хасан са пребаченим рукама преко пушке |
| по трави и запалили чибуке.{S} Недалеко од нас, у страни, сједили су и лешкарили покрај своје в |
| оји одавно почели испадати.{S} Недалеко од њега, на ћенару једном, гурила се и хоџиница, премје |
| и зајаучем не толико од болова, колико од <pb n="321" /> страха, од осјећања своје немоћи, од |
| готов да заплачем и зајаучем не толико од болова, колико од <pb n="321" /> страха, од осјећања |
| одигне главу и врисне за слободом, нико од њега силнији није — рече мирио, поправљајући <pb n=" |
| сну. — Ви сте, бива, један народ и нико од вас нема ни јачи, ни старији; свак треба да слуша шт |
| е, да га оробе.{S} Прихватали су помало од његових њива, ограда, винограда, желећи да му освоје |
| го издржати тако.{S} Стид га, зар, било од осталих слуга и слушкиња, који су све гледали и насл |
| дмах сам познао да му пјевање није ишло од срца, да је усиљено.{S} Тиме је само хтио макар и ун |
| стадосмо, послушасмо и опет ускликнусмо од радости.{S} Одиста двојнице!..{S} Ћурликање је долаз |
| >— Учи се!..</p> <p>Окренувши се љутито од мене иде Сулаги и њега пита.</p> <p>— Шта ћу радити! |
| јесу ли путници, случајно, изгубили што од хране...{S} Не нашавши ништа скренем с пута и спусти |
| ивати и хактати, уживајући необично што од тога одјекује читава гора и планина, те се причиња к |
| се ново одијело.</p> <p>Како сам, нешто од бабе, а нешто од мајке, увијек добивао новаца, био с |
| /p> <p>Како сам, нешто од бабе, а нешто од мајке, увијек добивао новаца, био сам најбогатији ме |
| готово се почех љутити што ме одгурнуо од себе, отурио и опремио с ову страну друма, да овдје |
| </p> <p>— Ух! — умало што нисам вриснуо од страха, запомагао.</p> <p>И побјегао бих, сакрио се, |
| е и не осврнуше,..</p> <p>Изненада, зар од викања оноликог, смучи ми се, стужи.{S} Испод појаса |
| з демире.</p> <p>Тек кад би које од нас од досаде почело зијевати и протезати се, хоџа као да б |
| руговао.{S} Криво ми и што окреће главу од мене, што ми у очи не смије отворено да погледа, што |
| би пустивши јаране да осамљени зијевају од досаде и да се разилазе куд који хоће.{S} Ни питала |
| толико; стид што ме људи тако одбијају од себе био је јачи од свега и испочетка све друго савл |
| ољено продавати робу из зембиља и да му од сада у томе нико сметати неће.</p> <p>Од тога дана < |
| p>— Ја?..</p> <p>Хамид отре сузе што му од кихања налетиле на очи и опљуну.</p> <p>— Неће он ви |
| отимала, покушаше да је уграбе, отргну од њега.</p> <p>— Није твоја!</p> <p>— Моја!..</p> <p>Х |
| рљаву, подерану, <pb n="392" /> укочену од скорене крви антерију, раздрљи је мало и осмјехнувши |
| p> <pb n="341" /> <p>Пошто отјерах муху од њега, баци на ме један уморан, тужан поглед, па скло |
| ноге, запалили чибуке и кроз сумаглицу од дима духанскога гледају га као чудо какво.</p> <p>— |
| и више обузимати, освајати ме.{S} Страх од шуме, од зеленила, од дрвећа онога које нам се склоп |
| рим врхом зари се у траву.</p> <p>Страх од ножа одмах ме растријезни, натјера ме да се приберем |
| и се покаткад сухим трешњама што сам их од Хајкуне добио.</p> <p>Неко вријеме сви смо сједили т |
| еди момцима да га избаце напоље.</p> <p>Од тога се дана Сулага приљуби уз бабу.{S} Никаква га с |
| д сада у томе нико сметати неће.</p> <p>Од тога дана <hi>трговина</hi> је почела брзо напредова |
| алој, неравној удолини једној, подупрта ода свих страна дебелим сохама и тојагама, те је издаље |
| ловит, необуздан дјечко, који као да ни ода шта зазирао није и никога се бојао, чак ни оца.{S} |
| дари у страну и поче одбацивати ногама, одавирати.{S} Хасан замаче сасвим, изгуби се.</p> <p>Та |
| ма. — Колико?</p> <p>— Ја сам чуо да се одавле, из Мостара, спрема читава војска, која ће гонит |
| и големим стрехама изнад њих, по којима одавно израсли и прилип и маховина, желећи да ту подигн |
| у, меку, кадифасту шилту која као да је одавно чекала на нас... </p> </div> <div type="chapter" |
| све махале једне голема граја, каква се одавно чула ни запамтила није.</p> <p>Читав се шехер уз |
| S} А кад не би били оружани, наши би се одавно дигли да их тоне...</p> <p>Па показа на тројицу- |
| е изненада...{S} На овај пут спремам се одавно — одговори безбрижно, отирући лице јаглуком.</p> |
| лим корицама и разасутим листовима који одавно почели испадати.{S} Недалеко од њега, на ћенару |
| S} Почнем мијешати. |</p> <p>— Јесте ли одавно подијелили; — запитам га узгред.</p> <p>— Тхеее. |
| ’јек, па не може да ме гледа...{S} А он одавно у овој кући... добар је... поштен... вјеран...</ |
| хајдуци ту негдје у засједи чекају нас одавно и чувају да им не умакнемо.</p> <p>По срећи, изн |
| {S} Ми му вјерујемо...{S} Он је Зулфагу одавно знао...</p> <p>Опет сједох на миндерлук и стисну |
| Тиме је само хтио макар и унеколико да одагна страх а уједно и да се преда мном похвали како н |
| ..{S} Причека мало...</p> <p>Нико се не одазва.</p> <p>Након другога куцаја освијетли се један |
| рђалом алком на њима.</p> <p>Нико се не одазва.</p> <p>Зулфага застаде мало, осврну се и као бо |
| а мукли, пригушени одјеци као да им се одазивали однекуд из даљине, с мрких, суморних висова п |
| забављати друштво?..</p> <p>И увијек се одазивао молбама, увијек долазио.{S} Висок, танковијаст |
| оји су се напола голи одмарали у својим одајама, пробуђени, неиспавани, љутити, скакали су и ви |
| нограда и замирали негдје доље, у пољу, одакле као да се неко руга, враћао се кадикада тих, при |
| коња њиме и потјера право према мјесту, одакле се још, изнад <pb n="320" /> грма, извијао танак |
| арма.{S} И зато је најчешће ишла у собу одакле је најбоље могла чути њихове разговоре.</p> <p>Л |
| а камо ли још и да причам коме и да их одам.{S} Ни они мени ништа спомињали нијесу, ни питали |
| /p> <p>И ми сви мишљасмо да нас је неко одао, потказао хоџи.{S} Хасан је сумњао у ме и почео ми |
| јечито страхујући да их случајно не бих одао баби, и тепала ми и митила ме, мазила.</p> <p>Кад |
| муке за њу...{S} Чини јој се, као да је одасвуда гледају његове очи, стријељају је, пеку...{S} |
| , као да би жељели да што прије измакну одатле, да побјегну.{S} И, право да речем, изледало је |
| p>— Хвала Богу! — узвикнух одушевљено и одахнувши мало спустим се поред друма и почнем замотава |
| има, заборави на све, све погази, одби, одбаци.{S} Кад је већ видјела да јој нико ништа не може |
| ађена скочи и, поплашено узвикнувши он, одбаци од себе и чинију с алвом и неколико гурабија што |
| ец искочи иза грма.{S} Поче бјежати.{S} Одбаци и фес, и пушку, и нож, па потрча као сулуд, не о |
| у.</p> <p>— Ја грабио?..</p> <p>Бимбаша одбаци филџан који се откотрља чак за врата, куцну се п |
| и на кољену срачунавао нешто, бржебоље одбаци тефтер, одиже наочаре на чело и погледа ме.</p> |
| нагло окрену, уграби ми пушку из руке и одбаци је.</p> <p>— Бјежи!..{S} Видиш да су наговорени! |
| што се ја бринем — дочека мајка брзо и одбаци мохуне с крила.</p> <p>— Да је он ствари боље ур |
| ом, збаци јорган са себе и један јастук одбаци испод главе.{S} Опет поћута мало.</p> <p>— Ух!.. |
| >Трговци се збунише, пометоше.{S} Јован одбаци тамбуру и нагло прихвати за дизгин, сеизи брже б |
| д.</p> <p>— Зар?..</p> <p>Сломивши лулу одбаци је у крај и поче пипати око себе, као тражити не |
| м...{S} Хоџиница је неколико пута мирно одбацивала кошуљу и продријемала мало, а да је ни преко |
| ирен, запјенушио, удари у страну и поче одбацивати ногама, одавирати.{S} Хасан замаче сасвим, и |
| боље затворити — додаде хоџиница тихо, одбацивши кошуљу с крила. — Канати су слаби...{S} Остар |
| живу главу изнио између њих...</p> <p>И одбацивши празан филџан отсијече:</p> <p>— Немој ме ни |
| шљетку, не могавши се више савлађивати, одбацим комад хљеба који ми лежао у крилу, и измакох се |
| или...</p> <p>Бржебоље се изујем и ја и одбацим обућу.{S} И престрашено узвикнух опазивши како |
| ао поплашен скочио сам одмах из душека, одбацио јорган са себе и онако необучен и неуређен потр |
| хотице стадох на оне мерџане што сам их одбацио и почех газити.{S} Необичну насладу неку <pb n= |
| додија толико узалудно тумарање, љутито одбацих пушку у страну, скљоках се под једну букву, у т |
| ве сам узимао.{S} Само стојим, узимам и одбацујем у страну, а трговац, зачуђен, искривио се, по |
| Зар ме овако дочекујеш? — запита Хатиџа одбацујући фереџу и осврћући се. —- Зар ти је ово кућа |
| ео потркивати по соби ржући као парип и одбацујући ногама.</p> <p>За кратко вријеме толико смо |
| ало.{S} Изгледали су као гомила јадних, одбачених просјака који су свратили да ту умру, издахну |
| обзирима, заборави на све, све погази, одби, одбаци.{S} Кад је већ видјела да јој нико ништа н |
| те му, прекрстио ноге на миндерлуку, па одбија димове из чибука и присркује кахву.{S} Један зап |
| и осјећао толико; стид што ме људи тако одбијају од себе био је јачи од свега и испочетка све д |
| адама, док су они, наслоњени уз зидове, одбијајући димове и пијуцкајући, пожудно их гледали и д |
| а се новог каква кијамета, па ме зато и одбијала.</p> <p>Али опет кад сам понекада ишао Сулагин |
| увши и пребацивши ногу преко ноге, поче одбијати димове.</p> <p>Прексјутри дан, око подне, завр |
| е отпуштати слушкиње, једну по једну, и одбијати од куће све зване и незване гошће.{S} Тада је |
| м по калдрми, засједну на трави и почну одбијати димове из кратких, дебелих чибука, а она стане |
| ој читаву ноћ и, напошљетку, одлучио да одбијем.</p> <pb n="336" /> <p>— Зар ја, покрај света с |
| огледа зачуђено.</p> <p>— Грехота да га одбијемо.</p> <p>— Немој...{S} Нипошто немој у кућу, — |
| кше, и сам је молећи. — А грехота да га одбијемо...</p> <p>Она не одговори.{S} Придиже се и као |
| се да осоколи и себе и мене — упорно би одбио и још би жешће навалио да идемо напријед, само на |
| казао да ће доћи.</p> <p>— И ти ћеш га одбити?..</p> <p>Гледајући ме некако постиђено, мазећи |
| з...{S} То и други раде.</p> <p>Ја опет одбих.</p> <p>— Зар ми није једнако — питао сам га, гле |
| > <p>За Османом одоше још неколико њих, одбјегоше.</p> <p>Напошљетку читава кућа остаде само на |
| ано кушала да се са свом снагом одупре, одбрани, отме.</p> <p>— Шта ће ми то, крвниче?{S} Шта ћ |
| ивао јој по двадесет пута на »поштеној« одбрани и грухајући се у прса напомињао како пакосни св |
| кује Зулфага и као стане преда ме да ме одбрани. — Млад је још...{S} Не зна...</p> <p>На жалост |
| често и преко воље, прибира и спрема на одбрану.</p> <p>И ја, што сам којим даном постајао стар |
| рата и враћала се, напошљетку као да се одважи, уљезе у собу, прекривена танком, црвеном шамијо |
| испод ње провиривао; погледа никако ни одвајала није од мангале нити од ибрика.</p> <pb n="393 |
| И одмах је смијешећи се приступао мени, одвајао ме од „женског друштва“ и звао да сједнем пред |
| азио из авлије, јак, поносит, силан као одваљен комад клисуре какве, а вазда горд и усправљен к |
| етњаци.{S} И баш због тога што сам му и одвише сметао, — а познао сам да му сметам по томе, што |
| .</p> <p>И дуго смо сједили тако, сами, одвојени од свакога.</p> <p>Тек касно, испред поноћи, л |
| а разговора између њих, било је насамо, одвојено, гдје нико не слуша, чак ни ја.{S} Као да је б |
| атим се, онако горд, усправљен и нијем, одвоји од свију, оде у страну и на трави, на зелењу, ми |
| даде Хатиџи све што јој мислио дати.{S} Одвојио и нешто готовине, и неколико кућа кметова, и де |
| . — благо проговори Сулага, који се био одвојио од нас и отишао у кухињу да види хануму. — Брже |
| ца плаши, нек се не спрема у хајдуке, — одвратих му подругљиво и за инат хакнух још три пута. — |
| шајући да је привуче себи и мало подаље одвуче од врата.</p> <p>— Немој...</p> <p>— А је ли шал |
| о образима.{S} Чак се љутио и што му не одговара ништа, што се не брани, не опире, него само шу |
| и осорно и пакосно, као што најчешће и одговара човјек кога неко или неће или не може да разум |
| ... боји...</p> <p>На све то мајка није одговарала.{S} Само га је пажљиво слушала ломећи прсте, |
| ијед и узвијајући главом...{S} Она није одговарала...{S} Само га гледала својим лијепим, крупни |
| престаним једноличним зујањем као да су одговарале, отпијевале на тепање његово.</p> <p>Одмарао |
| ао зубе, мрштио се и мрко ме гледао.{S} Одговарао није ништа.</p> <p>— Ја <hi>само</hi> с тобом |
| еш боље проћи него ми је мајка прошла — одговарао сам, измичући се.</p> <p>И ништа смјешније ни |
| чам што.</p> <p>— Нема ти овђе мјеста — одговарао је сваки и не саслушавши ме добро. —— Хајде д |
| <p>— Ти ми и не можеш невјере учинити — одговарао сам мирно, опет га нудећи духаном. — Никад... |
| Рашта?..</p> <p>— Јер му не вјерујем — одговарао је ватрено, поново ломећи прсте. — Не вјерује |
| ом.{S} На псовке и примједбе разне није одговарао много, нити се обзирао на њих; ако би случајн |
| } Ништа помогло није ни кад сам престао одговарати и склопио очи, претварајући се да спавам.{S} |
| ем нисам на друго ни мислио него шта ћу одговарати и како ћу се бранити...</p> <pb n="338" /> < |
| ће или не може да разумије. — То је мој одговор!..</p> <p>— Зар? — запита он мирно, отегнуто.</ |
| .</p> <p>Сулага осјети сву оштрину овог одговора и умукну.</p> <p>Поново поче на силу кашљати и |
| кући...{S} И сваки пут ме оставише без одговора.{S} Само би ме једним презривим погледом премј |
| ар си будан?..</p> <p>Па и не сачекавши одговора, узела је пешкир, — који је висио крај огледал |
| по наговору њезину, морале сваки пут да одговоре е је нема, да је отишла некуд.{S} Бојала се, з |
| 8" /> <p>— Ја сам започео...{S} Ја... — одговори Хусо поносито. — За људе је кавга...{S} Жене н |
| ће ово?</p> <p>— Ништа...{S} Тако... — одговори он мирно, прекрстивши руке на прсима и пресами |
| нехотице се сагињем, надносим над њу. — Одговори ми.</p> <p>— А зар га нијеси ти довео? — засти |
| </p> <p>— Свиђа...{S} И баби се свиђа — одговори некако заносно.</p> <p>— Ех?..</p> <p>Она накр |
| ш кахве?</p> <pb n="394" /> <p>— Нека — одговори јој, не осврћући се. — Не могу...</p> <p>— Шта |
| у нема.</p> <p>— Ја нијесам ашиковала — одговори она мирно и погледа ми право у очи...</p> <p>А |
| ди се да ти крв бабина тече кроз жиле — одговори Сулага тихо, покуњивши се. — Тврде си главе и |
| читава војска, која ће гонити усташе — одговори Хасан <pb n="362" /> мирно и пребаци ногу прек |
| </p> <pb n="316" /> <p>— Тако се ради — одговори он враћајући се. —</p> <p>Дочекаћемо свакога к |
| воја школа?..</p> <p>— Ја ћу говорити — одговори хоџа поносито — да од вас, од нас свијех, нико |
| .{S} Како си ми?..</p> <p>— Добро сам — одговори он једнако поигравајући.</p> <p>— И здрава..</ |
| најеш ли га боље?..</p> <p>— Познајем — одговори он и погледа у страну. —</p> <p>Честит човјек! |
| а...{S} На овај пут спремам се одавно — одговори безбрижно, отирући лице јаглуком.</p> <p>Па по |
| о, читава наша чета изгубила је главу — одговори момак тихо. — Све клону, ослаби...{S} Неки поч |
| ка њезини, башка свакога сина,</p> <p>— одговори он зијевајући. — Свачије нек је башка и свак н |
| </p> <p>„Како живиш?..“</p> <p>„Никако“ одговори сељак љутито. „Прошли су сретни земани кад се |
| и.</p> <p>„Шта радиш?..“</p> <p>„Видиш“ одговори сељак лијено и преврну се на другу страну.</p> |
| шта...{S} Не плашим се ја ничега — брже одговори Хасан, комешајући раменима и јежећи са од студ |
| грехота да га одбијемо...</p> <p>Она не одговори.{S} Придиже се и као да пође да тражи нешто, д |
| ољубим, угризем, уштинем.</p> <p>Она не одговори.</p> <p>— Шта је?..{S} Што шутиш?.. — запитах |
| >— Ама дошао сам послом...</p> <p>Он не одговори.</p> <p>— И преша ми је...{S} Невоља!</p> <p>О |
| ш кахве? — запита шапатом.</p> <p>Он не одговори.{S} Причини се као да није чуо.</p> <p>— Хоћеш |
| етова и о новцима.{S} И макар што су ми одговори били нејасни, сметени, непоуздани, пажљиво је |
| ко би жалио да гине и да умре?.. — брзо одговори стари, истресе из кесе нешто дувана, напуни кр |
| тао. — Јуче?</p> <p>— Прекјуче — кратко одговори он, не гледајући ме.</p> <p>— У боју?..</p> <p |
| омињала?..</p> <p>— Не знам, — покуњено одговори она и отегну обрвама. — Тако...{S} Нехотице... |
| ти наређујеш, а ја ћу слушати — понизно одговори Зулфага, клањајући се и нарочито наглашавајући |
| ..</p> <p>— Ја га нијесам звала — мирно одговори мајка, обмотавајући ми руку око врата. — Сам м |
| Зулфага?..</p> <p>— На селу је — мирно одговори мајка и опет узе чибук. — Зар бих ја смјела до |
| це. — Овђе?..</p> <p>— На друму — мирно одговори стари. —— Тамо је згодније...</p> <p>— А је ли |
| и шта плаћати</p> <p>— кратко, поносито одговори Осман. — А рахметли бег одужио се и мени и сва |
| и је?</p> <p>— Видиш... не могу даље, — одговорим промукло, испрекидано, дашћући. — Не могу...< |
| p> <p>— Боље би било да сам болестан, — одговорим јој некако пакосно, осорно, примичући се са ч |
| о учинити?..</p> <p>— Шта сам учинио? — одговорим јој набусито, покушавајући да се отргнем. — Н |
| p>— Нека...{S} Договорићемо се сјутра — одговорим јој весело.</p> <p>— Нећу ја сјутра...{S} Хоћ |
| а ћеш више?..</p> <p>— Па то је ништа — одговорим кроза смијех, старајући се да је осоколим. — |
| p>— Па... болан... то ми је вјереница — одговорим му поносито.</p> <p>— Тооо?..</p> <p>И удари |
| ?..</p> <p>— Ја хоџу нијесам ни питао — одговорим му безбрижно, наслањајући се на мајку. — Што |
| /p> <p>— А баш ћу да га дочекам овако — одговорим јој брзо, не размишљајући, радознао: шта би З |
| или:</p> <p>— Затварај!</p> <p>— Нећу — одговорим им опоро, држећи руке у џеповима и раскорачив |
| им, само је слегнуо раменима и мирно ми одговорио:</p> <p>— Па шта ће него ти разбит’ главу, ка |
| — једва сам се некако могао прибрати и одговорити јој. —</p> <p>Ништа.</p> <p>— А што си блије |
| а да се нико усудио не би ни оштрије ми одговорити, камо ли да удари и да жешће увриједи!..{S} |
| ван и сметен, нијесам му знао ни ријечи одговорити.{S} Одмах сам прихватио за оружје и кренуо з |
| Колико?</p> <p>— Мени не треба ништа, — одговорих му поносито и, држећи да ми се и он руга, дод |
| сам грђи од њега, макар што је јунак, — одговорих поносито — а вјерујем и теби...{S} Што бих га |
| људе, а?..</p> <p>— Ја људе не убијам — одговорих му хладно, забацивши руке на леђа и гледајући |
| менима.</p> <p>— Па тако сам и мислио — одговорих мирно. —</p> <p>Друкчије није ни могло бити.. |
| бити...</p> <p>— Мени је и сад добро — одговорих јој весело, показујући на кућу, на Хатиџу. — |
| </p> <p>— Макар...{S} Ја ћу наћи кућу — одговорих му одлучно.</p> <p>Сулага ме прекиде:</p> <p> |
| ам не знам шта ми би у томе часу.{S} Не одговорих му ништа, не рекох ријечи.{S} Као да ме гурну |
| јасмо се обоје...{S} А то ме збуни и не одговорих Сулаги ништа, ни ријечи... </p> </div> <div t |
| и ти драга?..</p> <p>— Хоћу — весело му одговорих, играјући се лоптама и као очекујући што ће м |
| — То ли хоћете?..</p> <p>— Сви хоћемо — одговорише му једногласно, без размишљања. — Млад си, д |
| хоџу, са поштеном науком</p> <p>— брзо одговорише неки, старајући се да пред паметним човјеком |
| је; зато смо и жељели да се та опасност одгоди, да дође мало доцније, Хасан се два <pb n="315" |
| некуда.{S} Дошавши насред собе хоџа га одгурну <pb n="270" /> и деран посрну, паде управо покр |
| , али је он немилосно зграби за рукав и одгурну у страну.{S} Она посрну на шилту, скљока се.</p |
| свијет рећи, па ето! — нагло прекиде и одгурну ме. — Треба ли баш рећи колико си драг?..</p> < |
| — Брука!</p> <p>— Срамота!</p> <p>Хасан одгурну пушку ногом и погледа ме.</p> <p>— Имаш ли што |
| ао да би се пренуо мало, тргнуо се, па, одгурнувши књигу с крила и кашљуцнувши у шаку, почео пр |
| ди су оно! — узвикнем из свега гласа и, одгурнувши Хасана с пута, живо поскочим поред њега. — Е |
| p> <p>— Мораш!</p> <p>— Нећу!</p> <p>И, одгурнувши га јаче, потрчах према ватри и, подрхтавајућ |
| {S} Извађен је! — викну љутито берберу, одгурнувши га.</p> <p>Бербер, гунђајући, дохвати ибрик |
| на памет? — запитам пријекорно, лако је одгурнувши.</p> <p>— Што... што си сад спомињала?..</p> |
| равио?</p> <p>— Хасане!..</p> <p>Готово одгурнувши Сулагу с пута брзо притрчим Хасану и пољубим |
| </p> <p>И готово се почех љутити што ме одгурнуо од себе, отурио и опремио с ову страну друма, |
| <p>— Ја?..</p> <p>— Ако тужим Зулфагу, оде и ти под суд...{S} Зар нијеси и ти свједочила како |
| рд, усправљен и нијем, одвоји од свију, оде у страну и на трави, на зелењу, мирно отклања дову. |
| ије дужан остајао.{S} Ако је требало да оде у чаршију, да јој што нађе, донесе, купи, ишао је о |
| ти гладан...{S} Их!..</p> <p>Брже боље оде и донесе млијека, сира, кајмака.</p> <p>Све остави |
| у једноме низу стајали испод басамака и оде, отрча управо на воду.</p> <p>— Ево — узвикну након |
| </p> <p>Сулага уздахну, одмахну руком и оде.</p> <p>— Не свиђе му се прича — рече оно момче, на |
| реко главе, умота се и готово каскајући оде према кући... </p> </div> <pb n="351" /> <div type= |
| p> <p>Мајка се само осмјехну.{S} Лагано оде и затвори врата за њим, па пјевуцкајући узе наргилу |
| га и од мене, од свега свијета.{S} Зато оде пред мајку, испружи шију, понизно се наклањајући и |
| метам по томе, што ми нудио и новаца да одем из авлије, — хтио сам мучити га, кињити, пркосити |
| ању и запомагању нечијем и чудно, чудно одзвањало кроз ноћ по читавој удолини.</p> <p>— Је ли в |
| оче ме пипати иза врата, кушајући да ме одигне од тала, исто онако као што ме и хоџа одигнуо.{S |
| ављене руке.{S} Бржебоље, као из ватре, одигнем их с крила и почнем загледати.{S} Погледам и на |
| е — осмјехну се Сулага вртећи главом и, одигнувши прст, удари ме по носу. — А ја знам да треба. |
| е од тала, исто онако као што ме и хоџа одигнуо.{S} Зовну прстом Хајкуну да и она опипа.</p> <p |
| гунђати.</p> <p>У исти час и ја и Хасан одигосмо пушке и примакосмо се.</p> <p>— Збори: држиш л |
| узех је око паса, и снажно, у наручју, одигох са серџаде.{S} Уживајући у њезину цикању и подвр |
| пут прескочи.</p> <p>Обје Хасанове руке одигоше се у вис и — као зец искочи иза грма.{S} Поче б |
| а, уз необичну дреку, прихвати ме тада, одиже од земље.{S} Неко ме зали и водом по лицу и од ст |
| ди нечему, прући се по трави потрбушке, одиже ноге у вис и, климајући њима, узе двојнице па пон |
| або, па окваси руке у крви и, раширене, одиже их према небу.</p> <p>И сви приступише и оквасише |
| ерли-вратима, лагано, као размишљајући, одиже ногу на праг и тихо закуца алком...{S} Причека ма |
| "388" /> <p>Хамид се спусти на ћепенак, одиже ногу и поче причвршћивати опуту на распалим опанц |
| ачунавао нешто, бржебоље одбаци тефтер, одиже наочаре на чело и погледа ме.</p> <p>— Робе хоћеш |
| ши унаоколо, опет се врну према дућану, одиже моју пушку са земље и, дунувши у грлић, пође, држ |
| ано, непознато момче, полугласно цикну, одиже руку и сакри лице рукавом, па се нагло окрену на |
| о...</p> <p>Зулфага се лукаво осмјехну, одиже се на прсте и поче шаптати нешто.{S} И хоџа поче |
| сврћући...</p> <pb n="363" /> <p>Сулага одиже руку и даде ми знак да застанем, да се смирим.</p |
| стих с прага и приступих јој ближе, она одиже и другу руку и готово врисну:</p> <p>— Смајиле, ш |
| ће. — Знаћеш шта су муке...</p> <p>Хоџа одиже књигу изнад главе и исправи се.</p> <p>— Знаће шт |
| опази некако поплашено устукну натраг и одиже руке.</p> <p>— Шта ти је?...{S} Да нијеси болеста |
| ажи опет!.. — пресијече Хајкуна оштро и одиже шишану. — За толики вакат нит’ си ми долазио, нит |
| се кладити — прекидох га ја.</p> <p>Он одиже руку у вис и запуцка прстима.</p> <p>— Замисли, б |
| уша да се брани, нити да бјежи.{S} Само одиже руке у висину да тако отклони ударце од главе и п |
| снажно удари папучом о камен и пркосно одиже главу.</p> <p>— И није га могао гледати, — узвикн |
| Хасан упорније, изврнувши се на леђа и одижући једну ногу у висину. — И он ради...</p> <p>— Ос |
| шиштати, престајао је с причањем, опет одизао чибук и, пружајући Хајкуни да му напуни лулу и п |
| позвао да му хамам уреди и изнесе ново одијело.</p> <p>Како сам, нешто од бабе, а нешто од мај |
| а ишла од врата до врата... ево, у овом одијелу...{S} И тражила те, ловила...{S} Питала и распи |
| ише зазирала да изађе преда ме у мушком одијелу.{S} Лагано, кришом, опрезно, носећи мали жмирав |
| , него омалено, ситно дјевојче у мушком одијелу, са свиленим траболозом око главе, са златним к |
| каква, у чађавом, дроњавом и подераном одијелу, са безброј штака под пазусима и безброј штапов |
| шасмо и опет ускликнусмо од радости.{S} Одиста двојнице!..{S} Ћурликање је долазило баш одонуда |
| јешалима...{S} Тврдоглав је...</p> <p>И одједном чучећи прихвати за чибук и напуни лулу.{S} Зап |
| руга, враћао се кадикада тих, пригушен одјек.{S} И цврчак је негдје у грму цврчао и голи, раст |
| пне и ситне, од чије рике, буке и блеке одјекивала брда и планине, гониле су моје кириџије и мо |
| звекет мотике, у одмјереним размацима, одјекивао је кроз читаву махалу и ударао, разбијао се о |
| ин звонио је тада кроз полумрачну собу, одјекивао у њој и, чинило ми се да се све око мене смиј |
| заврти, засврдла нешто, <pb n="328" /> одјекну ми кроз све прси и као да застаде, скамени се у |
| нивши је опали.{S} Врисну пушка и пуцањ одјекну кроз читаву планину, а неколика листа букова, п |
| х према оближњем сокаку.{S} Силан пуцањ одјекну ми иза леђа и нешто зазвижда кроз ваздух, изнад |
| {S} Не...</p> <p>Кораци нечији изненада одјекнуше кроз ноћ и одоздо, између кућица оних, као да |
| пјева, а плаха пјесма разлијеже јој се, одјекује, звони кроз башчу, пробија се кроз гране шанду |
| а за косу а звоно оно клепеће све јаче, одјекује кроз читаву планину, те ми се покаткад причини |
| хактати, уживајући необично што од тога одјекује читава гора и планина, те се причиња као да де |
| све око мене смије, све звони, пјева и одјекује.</p> <p>Сулага нам долазио сваку вече.{S} Рано |
| мога себе, од корака својих, који мукло одјекују те ми се непрестано причињава као да неко прис |
| надметаху међусобно, а мукли, пригушени одјеци као да им се одазивали однекуд из даљине, с мрки |
| у.</p> <p>— Ето.</p> <p>Па ободе коња и одјури за друговима.</p> <p>Снужден и жалостан погледах |
| <pb n="280" /> пенџер и гледао их како одлазе.{S} Нијесам се усуђивао ни да им напоменем о том |
| мцит, понижен и посрамљен.{S} Само сам, одлазећи, чуо како усиљеније кашље и нешто гунђа, гунђа |
| ли у танким, везеним чеврмама, понуда — одлазили да га обиђу, виде, да питају и распитају о све |
| ...{S} Трговцима, бакалима, занатлијама одлазили су у дућане и измахујући им ножевима изнад гла |
| ааако...</p> <p>И сви се одмах дизали и одлазили, не зборећи више, нити се поздрављајући.</p> < |
| рака.{S} Све ми то остављали на дућан и одлазили мирно, не говорећи ни ријечи и не гледајући ме |
| ети неће, и тужни, замишљени, забринути одлазили кућама.</p> <p>Иза акшама, пред џамијама, саст |
| залуд бих их митио, улагивао се.</p> <p>Одлазили су не слушајући и не осврћући се више...</p> < |
| пазухо а фењер у руку, излазио из собе, одлазио. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP191 |
| ђује их.{S} Сваке вечери, након јације, одлазио би њима, наметао резу и подупирао их још диреци |
| ију и непрестано распитивао о свему.{S} Одлазио је рано, готово у зору, и враћао се тек око под |
| ану није могао, јер није имао с киме, — одлазио је у чаршију, у кахве и бербернице и тамо остај |
| овору каквом.{S} Нити га звали, нити је одлазио.{S} Знао је само за своју кућу и своје послове. |
| сам хтио.{S} Осим што сам као од невоље одлазио каткада у мектеб и тамо по два по три сахата уч |
| <p>Љепота једна!</p> <p>И што је чешће одлазио у чаршију, што више распитивао о хајдуцима, био |
| је прекидао разговор, одмах се дизао и одлазио у собу.</p> <p>Неколико пута био сам ишибан збо |
| ни спавати у кући, у соби својој, него одлазио у башту и спавао под смоквама, на трави.{S} Ни |
| <p>За неколико дана Хасан је непрестано одлазио у чаршију и непрестано распитивао о свему.{S} О |
| немирила.{S} Већ шести дан након његова одласка постала је некако сметена, збуњена, усплахирена |
| ала, доврвиле би јатомице првог дана по одласку његову, засјеле и по собама и по авлији и, разб |
| на, колико су, отприлике, мислили да ћу одлежати?..{S} Људи се најчешће дигну да помогну онда к |
| това пара у руци, најнесигурније имуће, одлети док се окренеш«.{S} Зато је и препоручивао најви |
| јучући и лепршајући крилима извише се и одлетише дубље, у шуму, а зец један, опруживши се колик |
| ивља, силна, страсна пјесма све то јаче одлијеже авлијом, опијајући, дражећи, распаљујући...</p |
| љао их, само да сам пред собом оправдам одлуку, е се овакво друговање мора прекинути.{S} Додуше |
| а убијем, отмем.</p> <p>Неколико пута и одлучивао сам се на то и припремао пушку.{S} Али шта са |
| љао сам о њој читаву ноћ и, напошљетку, одлучио да одбијем.</p> <pb n="336" /> <p>— Зар ја, пок |
| и мислио нити се љуцки припремио за њу, одлучио сам да се одмах вјенчамо.{S} Ни сватова нијесам |
| Само га зијевајући погледах онако мрка, одлучна, наоружана и опремљена, а нити могу да се прибе |
| .</p> <p>— Вјерујем.</p> <p>— И нећу, — одлучно вели тада и исправи се. -—</p> <p>Никоме за љуб |
| дође и нек свак слуша — кресну Хајкуна одлучно, па и сама погледа на канат и опљуну према њему |
| е ствари потпуно уредио и као да је све одлучно пошло на боље.{S} Изгледао је некако и задовољн |
| н и, како ми се причињавало, говорио је одлучно и потпуно убједљиво.</p> <p>За чудо, обоје њих |
| одиже руку.</p> <p>— Оборите га! — рече одлучно, заповједнички, желећи, зар, одмах да се увјери |
| и окрену се.</p> <p>— Напријед! — рече одлучно. — Нема више смишљања!..</p> <p>Никада нијесам |
| ме попријеко, подругљиво узвио носом и одлучно, заповједнички подвикнуо:</p> <p>— Напријед!</p |
| S} Макар што смо се упутили тамо и ишли одлучно, без предомишљања, ипак као да смо обојица осје |
| ар...{S} Ја ћу наћи кућу — одговорих му одлучно.</p> <p>Сулага ме прекиде:</p> <p>— Нећеш тражи |
| додаде она јаче.</p> <p>— Нека...{S} И одљутиће се.</p> <p>— И опет мрмљао, гунђао.</p> <p>— Г |
| еш ли? — опет запита пошто смо прилично одмакли.</p> <p>— Могу.</p> <p>— Нико бољи од Алаха!..< |
| вољели да је мало подаље, да се какогод одмакне барем за сахат за два хода...{S} Макар што смо |
| на траву, прекрсти ноге, запали чибук и одмара се.</p> <p>— Хајде да читамо — рекне покаткада и |
| и; бегови и аге, који су се напола голи одмарали у својим одајама, пробуђени, неиспавани, љутит |
| ле, отпијевале на тепање његово.</p> <p>Одмарао се само увече.{S} Сједне на траву, прекрсти ног |
| миндерлук указа руком да сједнем и ја, одмах поред њега.</p> <p>За неко вријеме обојица смо сј |
| вио у авлији.</p> <p>Чим би га опазила, одмах му и трчала у сусрет и снажно га гурнувши у прса |
| p>Хоџиница, опирући се рукама о кољена, одмах се дизала за њим, не гледајући нас и ништа не гов |
| p> <p>Узми ме!..{S} Сјутра, прексјутра, одмах!..</p> <p>— Одмах?..</p> <p>— Узми!..{S} Води ме! |
| воде и спуштао пред врата њезине собе, одмах поред прага; кахву јој сам пекао и износио, сам ч |
| {S} Уста као да пређоше на десни образ, одмах покрај уха, брада као да се сравни са опуштеним п |
| ни ока склопити.</p> <p>Чим смо легли, одмах ме почела заговарати, запиткивати и причати нешто |
| 37" /> <p>Момци, загријани и поднапити, одмах се узбунише, заграјаше:</p> <p>— Јок!..{S} Није т |
| му ја љуцки опричао какав је оно чојек, одмах га и омрзнуо...{S} И вели: неће ни у кога него у |
| сјетити од кога је.{S} И чим бих ручао, одмах су долазили да однесу празне суде, опет онако тих |
| х.</p> <p>— Па... па чим сам те опазио, одмах сам и помислио да због тога долазиш — настави зат |
| Сулага нам долазио сваку вече.{S} Рано, одмах по вечери, зазвечала би алка на вратима и стари м |
| сакривајући се од њих.</p> <p>Наравно, одмах иза тога морао је Хамид трчати Зулфаги са најозби |
| око појаса и посадих на сандуче једно, одмах поред Сулаге...{S} Гледао сам га непрестано, смје |
| ијете, — отегну хоџа, токорсе зачуђено, одмах се уклањајући с прага и пуштајући нас да уђемо у |
| че одлучно, заповједнички, желећи, зар, одмах да се увјери: хоће ли је послушати.</p> <p>— Обор |
| руком.{S} И одмах је прекидао разговор, одмах се дизао и одлазио у собу.</p> <p>Неколико пута б |
| радио сам да... да ме избациш... сад... одмах.</p> <p>Пошљедње ријечи и нагласио је чак и погур |
| > <p>Наравно, наша је <hi>трговина</hi> одмах привукла на се пажњу и остале дјеце.{S} Кроз крат |
| !..{S} Мјесец дана у хапс и окове!..{S} Одмах!..</p> <p>Зулфага изви шију и поче жмиркати.</p> |
| ава даје!..</p> <p>— Сад ће ручак...{S} Одмах... — благо проговори Сулага, који се био одвојио |
| Мајки као да се свали камен са срца.{S} Одмах се разведри.</p> <p>— А пуно краду? — запита брзо |
| јкуна не помакоше се нити погледаше.{S} Одмах се могло познати да је то био један обичан догађа |
| ијесам му знао ни ријечи одговорити.{S} Одмах сам прихватио за оружје и кренуо за њим.{S} Нити |
| се нијесу могли пушком ни заметнути.{S} Одмах се могло познати да то не слути на добро и да ће |
| снаге, као да би ме намах осоколио.{S} Одмах би почео и живље корачати и прикаскивати за њим, |
| нас нијесу боље, ни премјерали нас.{S} Одмах се могло познати да су ти људи научени да примају |
| руживши руке према њима и као молећи. — Одмах!..</p> <p>Момци застадоше и погледате је зачуђено |
| е размишљати.</p> <p>— Шта ћу казати? — одмах трчи мени и пита.</p> <p>— Смисли, па нареди како |
| </p> <p>Затим је почео и попијевати и — одмах сам познао да му пјевање није ишло од срца, да је |
| азговор са Хатиџом паде ми на памет и — одмах као да ми се сасуши грло, као да ме неко поче дав |
| вадећи кесу и бацајући новце на шилту — Одмах...</p> <p>— Одмах — дочека и трговац наклањајући |
| } Сјутра, прексјутра, одмах!..</p> <p>— Одмах?..</p> <p>— Узми!..{S} Води ме!.. — узвикну јаче |
| а је то моје, ја бих продао...</p> <p>— Одмах?..</p> <p>— Ама, каква је моја памет? ..{S} Каква |
| јући новце на шилту — Одмах...</p> <p>— Одмах — дочека и трговац наклањајући се, па намигну јед |
| ћи. — Ни поздравили се нијесте љуцки, а одмах се почели инатити...</p> <p>— Видиш... видиш кога |
| и ибрик кахвени и чека да им приточи, а одмах поред њега, на тлима засјео други, метнуо некакву |
| ешто присебнији.{S} Не бојећи се ничега одмах сам потрчао према вратима да отворим, и тек што с |
| >XXXV</head> <p>Пошто је бербер, — кога одмах дозвасмо чим смо Хасана скинули с кола и унијели |
| погледа оним орловским погледом, па да одмах изгубе главу и да се смету, као голубови пред јас |
| ага, кога сусретох пред вратима, као да одмах познаде да се десило нешто необичније.{S} Нити пи |
| м зари се у траву.</p> <p>Страх од ножа одмах ме растријезни, натјера ме да се приберем.{S} И с |
| ајте!</p> <p>И сва се чаршија затварала одмах, опустјела за неколико минута, а преплашени тргов |
| чена на љепше живовање?{S} Је ли хтјела одмах, на првом кораку, истаћи своје богатство и показа |
| а: ја једва чекао да угледам некога, па одмах и да се крвим с њиме!..</p> <p>— Мораш!</p> <p>— |
| уке. — Зрно се мало нашалило.</p> <p>Па одмах стисну зубе и намршти се.{S} Бербер немилосно заб |
| знали да је бимбашиница чувена љепотица одмах смо били и сигурни да ће нас она извући из ове не |
| {S} Онако ломна и замишљена силазила је одмах у дно авлије на траву, и, не тражећи шилте ни јас |
| у бацио у ћошак један у дућану, гдје је одмах дочекао дебели, угојени мачак и почео се играти њ |
| еки.{S} Ако је бабо напунио лулу, он је одмах трчао да нађе ватре и да поднесе нек припали; ако |
| цу, у хућумат ако би пошао, опасивао је одмах криву своју димишћију о бедру, двије ледењаче и ј |
| да јој што нађе, донесе, купи, ишао је одмах, не мргодећи се и не гунђајући никад.{S} Тамо јој |
| нити се по обичају јавивши.{S} Пошао је одмах право мајки која је сједила у врху собе на својој |
| поласком.</p> <p>Не смијући, зар, да се одмах окрешу са усташима многи су отпочели своје јунашт |
| уцки припремио за њу, одлучио сам да се одмах вјенчамо.{S} Ни сватова нијесам сазивао, ни шенлу |
| право мајки.</p> <p>Опазивши га, она се одмах придизала, исправљала се.{S} Једним замахом руке |
| гао хабер да се бабо враћа, мајка би се одмах почела устезати, повлачити.{S} Почела би најприје |
| послушати. — Тааако...</p> <p>И сви се одмах дизали и одлазили, не зборећи више, нити се поздр |
| > <p>Чим бих их опазио, смиривао сам се одмах и опет према њима пружао руку и задављено стењао: |
| ћивати.</p> <p>Наравно, постарао сам се одмах и да дућан лијепо очистим и уредим, те, кад унесе |
| ка глава дјевојачка, заустављали смо се одмах, застајали.{S} Хајкуна је не оклијевајући брзо и |
| наш да те могу к’о пса избацити из куће одмах, овог часа...</p> <p>Зулфага по обичају нити се п |
| ати, — и замишљено вртио главом...{S} И одмах би се снуждила и она, оборила главу и живо почела |
| стајали сами: ја, Хасан и Хајкуна.{S} И одмах би се заиграли.</p> <p>Све троје живо прихватимо |
| тад опазих да га нема поред мене.{S} И одмах се почех присјећати и наше засједе и нападаја наш |
| чаршије, затицао нас тако у групи.{S} И одмах је смијешећи се приступао мени, одвајао ме од „же |
| , набирао обрве и одмахивао руком.{S} И одмах је прекидао разговор, одмах се дизао и одлазио у |
| ви пут споменула је њега, Зулфагу.{S} И одмах, по тим ријечима, познао сам да се боји нешто, да |
| је него други, поздрављао се са свима и одмах пролазио у прочеље, гдје је нарочито за њега намј |
| , о хајвану, <pb n="381" /> о добрима и одмах мјери, размјере, рачуна, записује.</p> <p>Запита |
| и?.. — покушах кроз зубе да изговорим и одмах занијемих, замријех, пажљиво се обзирући није ли |
| ам се наждерао траве као магаре какво и одмах се осјетио некако силнији, јачи.{S} Могао сам се |
| и их, и пљесну рукама. — Ах!..</p> <p>И одмах као да се прибра, освијести.</p> <p>Остави брзо и |
| тво оно, сву „џамију Божју“...</p> <p>И одмах након молитве прихватио би за рад.{S} Загрнуо би |
| жешће и баци му папучу у лице.</p> <p>И одмах би се скупио некако, покуњио се и пошао.</p> <p>М |
| браду. — Томе сам се и надао.</p> <p>И одмах ми предложи да засада све оставим на миру и да ни |
| гдје иде.{S} Оставили <pb n="213" /> би одмах све, покуњили се, стишали, и с рукама на појасу и |
| ни споменути Хасану.{S} Знао сам да би одмах почео ругати се и грдити.{S} А ипак... ипак чинил |
| е врзам и како правим шанчеве, мајка би одмах дотрчала, дирнула ме за рукав и ударајући, шамара |
| као да није трпио приговора.{S} Зато би одмах након такве његове упадице обично и настала бескр |
| ен знојем, дува из све снаге.{S} Остали одмах иза њега, ухватили се под руке, па попијевају.</p |
| > <p>— Ако се бојиш свијета, а ти... ти одмах узми Хатиџцу, макар и млади били обоје — рече. — |
| о се тек око подне.</p> <p>Дошавши кући одмах би почео оштрити ножеве и пунио фишеке.{S} И расп |
| ћи управо, наумих да се вратим и да јој одмах скрешем, очитам све.{S} Макар био и први дан, дођ |
| собу и указивали на њу.{S} По томе сам одмах могао и <pb n="266" /> познати да су све говорили |
| чинија буде пунија.</p> <p>По томе сам одмах и познао да се морало негдје нешто десити, нешто |
| иткивати и причати нешто.{S} Познао сам одмах да се упињала да ме што више задржи будна и да ми |
| ..</p> <p>Чим смо се растали отишао сам одмах да тражим дућан, магазу какву под кирију.{S} И ни |
| влији нашој.{S} Као поплашен скочио сам одмах из душека, одбацио јорган са себе и онако необуче |
| ушке и климајући се и заплећући језиком одмах загаламили:</p> <p>— Затварај!</p> <p>— Нећу — од |
| боје. — Што сте звали?..</p> <p>А Хасан одмах са душека дочекује:</p> <p>— Треба ми духана.</p> |
| — и почела је миловати, тепати јој, он одмах у соби почео мрмољити нешто, гунђати...{S} А чим |
| ну, запјевала из свега гласа...{S} А он одмах почео викати... „Драго ти“, каже, „што ћу брже ић |
| рзо, правдајући се. — Данас допао и ево одмах кавга...</p> <p>Сулага се осмјехну.</p> <p>— То ј |
| мушкобана.</p> <p>У дну авлије, готово одмах поред зида, намјести као страшило неко, човјека н |
| и. — Нијеси смио ни пушке опалити, него одмах бјеж’о...</p> <p>— Лажеш!..{S} Ти си први стругно |
| и? — запита старац један који је сједио одмах уз ватру и непрестано запретавао земљаве и неочиш |
| о.{S} Сулага је, како ми рече, помислио одмах на лопове, хајдуке, разбојнике и готово хтио запо |
| е нешто да предложи, али чим је заустио одмах је и престајао.{S} Ја сам, опет, знао да би ми св |
| мене, мргодан као џелат и по изгледу му одмах сам могао познати да би ми било узалудно свако оп |
| , ако је имало био при свијести, сви су одмах, — носећи у малим, шареним тасима или у танким, в |
| е сјести и узвалити се.</p> <p>И сви су одмах трчали око њега, удварали се, улагивали.{S} Један |
| Има, има, брате!..{S} Их, што не кажеш одмах?..</p> <p>Сад ће бити — почех ја шепртљати, збуње |
| арији раде, па што не би и ми?..</p> <p>Одмах се споразумјесмо.{S} У рукама лијепе жене муж је |
| вијам, улагујем, нудим, цијеним.</p> <p>Одмах су почели и да вичу, протествују.{S} Назваше ме л |
| само је узвијао носом, набирао обрве и одмахивао руком.{S} И одмах је прекидао разговор, одмах |
| Једини Сулага сумњиво је вртио главом и одмахивао руком.</p> <p>— Шта је било било, — зборио је |
| ево нас овђе...</p> <p>Сулага уздахну, одмахну руком и оде.</p> <p>— Не свиђе му се прича — ре |
| ену заптији мало, погледа ме питомије и одмахну главом:</p> <p>— Други пут буди паметнији, — ре |
| о ће побиједити!..</p> <p>Хоџа презриво одмахну руком.</p> <p>— Алах зна чија ће побједа бити, |
| од главе до пете, намргодили се мало и одмахнувши руком настављали пут.</p> <p>Јесу ли ме држа |
| ити и стискати зубе.{S} Напошљетку би и одмахнуо рукама и поново се погладивши по брковима крет |
| ојим парама...</p> <p>— Неће ти бити на одмет ни Хатиџине — додаде он мекше, једнако се смјешка |
| о пријетећи и трчећи за њим. — Муртат и одметник!..</p> <p>— Међер је стари хоџа опет бољи — до |
| а, никако није могла подносити да се ја одмећем и отимам испод њезине снаге и надзора њезина.{S |
| оче попијевати. —</p> <p>Ето ти среће и одмјене твоје!..</p> <p>— Подгојила је човјека, а није |
| чаршију.</p> <pb n="252" /> <p>— Ђе си, одмјено јуначка? — питао је сагињући се готово до земље |
| ебирао.{S} Туп, потмуо звекет мотике, у одмјереним размацима, одјекивао је кроз читаву махалу и |
| зде.{S} Из шуме, из дубине, почеше се у одмјереним размацима разлијегати тупи, мукли удари сјек |
| Радио сам од јутра до мрака, радио без одмора, непрестано.</p> <p>Ишао сам по селима, по уским |
| обријаним образима својим. — Јеси ли се одморила, рођо? ..{S} Знаш ли како смо ишли једном, па |
| је засједнем покрај оног пламена, да се одморим под стрехом оном, макар то била стреха и једне |
| к пред зору пустила ме да заспим, да се одморим иза толиког разговора. </p> </div> <div type="c |
| ти.</p> <p>И нигдје да застанемо, да се одморимо мало.{S} Хасан као да се никако није ни могао |
| ња. — Ни корака даље...</p> <p>— Чим се одмориш, ти ћеш поћи — отсијече он упорно, покупи оружј |
| ом слузи, на Хамиду неком, кога Зулфага однекуд доведе, и на једној слушкињи, за коју и мајка р |
| пригушени одјеци као да им се одазивали однекуд из даљине, с мрких, суморних висова планинскије |
| умакнемо.</p> <p>По срећи, изненада се однекуда растолегну ћурликање двојница.</p> <p>Застадос |
| а пут, тога ће и нестати.</p> <p>Док се однекуда појави и бабо, онако мрк, суморан.</p> <p>Не г |
| бао какав друг, звао је мене.{S} Извуче однекуда голем и тежак нож са сломљеном дршком и окрхан |
| овање и да се опијају.{S} Били донијели однекуда и читаво буре ракије, поставили га насред собе |
| } И чим бих ручао, одмах су долазили да однесу празне суде, опет онако тихи и онако мучаљиви.{S |
| /p> <p>Истога дана, пред вече, Јован је однио папуче и изјадао се.{S} Пољубио јој и руку и неко |
| кад ти проговори, а макар врата и ђаво однио! — дочека хоџа и осмјехну се.</p> <p>— Не бојте с |
| ујући им ножевима изнад глава, узимали, односили робу.{S} Нападали су каткада и на кућна врата |
| слушао и уријетко лаким климањем главе одобравао нешто или не одобравао.</p> <p>Још рјеђе су г |
| м климањем главе одобравао нешто или не одобравао.</p> <p>Још рјеђе су га могли навући да се и |
| раме и повуче за собом.</p> <p>— Бјежи одовлен — рече брзо. — Јефтино си прошао.</p> <p>— А ок |
| ати тупи, мукли удари сјекире о дрво, а одозго са врхова планинскијех зачу се стегнуто, језиво |
| ци нечији изненада одјекнуше кроз ноћ и одоздо, између кућица оних, као да се поче примицати, < |
| бављу неком, готово као што мајка гледа одојче своје.</p> <p>Није шала: све сам то сам стекао, |
| и, — отимао се не отимао, — не можеш му одољети.{S} И покрај све муке своје, ја праснух у смије |
| се и ломећи прсте. — Нијесам могла срцу одољети да не дођем, да...</p> <p>И, погледавши и мене |
| ан се првих дана настани у моме дућану, одомаћи се потпуно.{S} Донесе све ствари што их имао, — |
| <pb n="243" /> <p>И кашње, кад се мало одомаћио у кући, кад је све упознао, остао је такав.{S} |
| IV</head> <p>Мало помало и ја се некако одомаћих у хоџиној кући.{S} Готово сасвим почех заборав |
| војнице!..{S} Ћурликање је долазило баш одонуда, од ватре, од колибе оне.{S} Никако, дакле, ниј |
| пукле, како су украдене чак.{S} Неко се одострага још усуди да у оној гунгули и гурне Јову у ле |
| <p>— Сјутра ће бити кише — опет ће онај одострага, протежући се. — Мене жица у раменима...</p> |
| дарити у старе дипле — дочека опет онај одострага и засмија се. — Остарио, изнемог’о, па ти жао |
| р је стари хоџа опет бољи — дочека неко одострага и указа на старог хоџу, који је, смирени поку |
| </p> <p>Пазарисмо.</p> <p>Чим муштерије одоше, сјео сам на сандук и почео пребројавати новце.{S |
| а, дигоше се и чешкајући се и протежући одоше у колибу.{S} Брзо се вратише сашаптавајући се и н |
| ..{S} Ништа је ово...</p> <p>За Османом одоше још неколико њих, одбјегоше.</p> <p>Напошљетку чи |
| убе, провучем се некако, сав изгребан и одрпан, кроз шибље и сакривен од свакога, грчевито стис |
| ве Арнауте, дивљаке некакве, полуголе и одрпане, и — не питајући ме, — сједио с њима, сашаптава |
| а пуно самопоуздања. — Ноћиваћу код њих одсада...{S} Ако су и хајдуци, људи су...{S} Нијесу зма |
| мале, глатке, зелене лончиће на пећи, а одсијев му заигравао и клизио по шарама дебелог ћилима, |
| се срма на тешким пушкама и ножевима а одсијев им игра уз напукнуте зидове и клизи по мркој, т |
| добиле им чисто бакарну боју и како је одсијев кадикада клизио и преко њих, заигравао, чудно с |
| ађени, када ме виде онако крвава, а нож одсијева према сунцу и изнакажена глава клима се, накла |
| , гледао сам их дуго како се свијетле и одсијевају према сунцу, гледао их, — макар ми се и нару |
| ћеним токама на прсима које су необично одсијевале и прелијевале се према свјетлости фењера што |
| у собе, мало појаче распламтјела ватра, одсијевали им окићени балчаци ножева и срмом оковане гл |
| илом ме подиже.</p> <p>— Хајдемо — рече одсјечно, бацајући ми пред ноге некакав нож, двије пушч |
| аже, обично је креснуо укратко, оштро и одсјечно, и то једним чудним начином, који као да није |
| за неколико дана отјера од себе, да га одстрани.{S} Па ни то није помогло.{S} Зулфага је, као |
| ој, непрестано уређивали и — непрестано одуговлачили, отезали с поласком.</p> <p>Не смијући, за |
| те, кад унесем робу, да својом чистином одудари, истакне се између свију комшиских дућана.{S} Ћ |
| носито одговори Осман. — А рахметли бег одужио се и мени и свакоме својим јунаштвом и срцем сво |
| потпуну слободу свакога залуди помало; одузме му памет.{S} Па и њој.{S} Она мирна, тиха, повуч |
| ошло откако смо се раставили, а мени се одуљило као да су два дана.</p> <p>— Рашта смо се и рас |
| непрестано кушала да се са свом снагом одупре, одбрани, отме.</p> <p>— Шта ће ми то, крвниче?{ |
| .</p> <p>Он прекрсти ноге, лактовима се одуприје о кољена, а главу спусти међу шаке.</p> <p>— Ш |
| де.</p> <p>— Неће то, болан, — викао је одушевљено, — као стока у чопору газити по блату и праш |
| сан је ради тога и сам заволио Сулагу и одушевљено га хвалио, макар што га никад очима видио ни |
| никога.</p> <p>— Хвала Богу! — узвикнух одушевљено и одахнувши мало спустим се поред друма и по |
| ихову, о царевању у гори са заносом, са одушевљењем.</p> <p>— Помисли, болан, све од њих стрепи |
| и у чаршију и чешкајући се иза врата. — Оженио се, а не купио ништа!..</p> <p>И срџба нека поче |
| дати с оружјем«, мајка као да би наново оживила, препородила се, преобразила.</p> <p>У кући би |
| ебе — почнем ја викати, бојећи се да се озбиља не занесе и не заспи. — Ефендија!..</p> <p>— Ах, |
| већ „поприличан момак“, дозрио чак и за озбиљнији разговор, нудио ми је духанску кутију, — коју |
| ајак, гонила од себе, затварала у собу, озбиљно пријетећи да ће ми »ноге пребити«, ако се усуди |
| пара — тјешио ме Јован, који је једини озбиљно узимао у заштиту и хвалио. — Богата је, а то ва |
| аспалио.{S} Макар што је каткада сасвим озбиљно прорицао е ће „свршити на вјешалима“ и називао |
| , након дуже почивке. — За инат свакоме оздравио сам.</p> <p>Па, једнако шантуцајући и опирући |
| /head> <p>Хасан што се више опорављао и оздрављао, постајао је и све несношљивији, насртљивији, |
| енџерима, наднесени над голема на ћемер озидана врата, осјенчаваху сав искривљени уски и тијесн |
| <p>— Шта је? — запитам улазећи у собу, ознојен и уморан, и погледам их обоје. — Што сте звали? |
| тим рукавима и бошчом повијеном главом, ознојена, зарумењена, весела, пјевајући чисти врата и п |
| авој авлији силан мирис печења, ишле су ознојене, узбуђене, са неуређеном косом и обнаженим миш |
| /head> <p>Чим смо приспјели у Сарајево, ознојени, уморни, прашњави, са лицем препланулим од сун |
| зрак сунчани, — простирао се по тлима, оивичен са три стране рутастим, меким серџадама и опкољ |
| бјеласа узак искривудан као змија друм, оивичен са обје стране густом, допојасном травом и бујн |
| , блиједа, дугуљаста лица, које му било оивичено кратком, поткресаном брадом, с крупним, кадифа |
| а усне. — Док се ми смислимо, усташи ће ојачати.</p> <p>— И јуче су разбили наше чете — напомен |
| ао.{S} Многи су и нехотице чешће, испод ока, погледали на врата, као да би жељели да што прије |
| мо сами... — опет ће момче мекше, испод ока погледајући на канат и на дјевојче оно, које као ок |
| <p>Затим се измакну и погледа ме испод ока, поплашено.</p> <p>— А тад... замуца трзајући низам |
| енемажући. — Све?..</p> <p>Она ме испод ока погледа, узвије носом и љутито се окрене према зиду |
| ут када би наљегао погледао би ме испод ока, лукаво намигнуо и накашљао се.{S} И то као да је б |
| најући: хоће ли бити дебело и колико ће ока бити у њему.</p> <p>И обје као да бијаху задовољне. |
| е то учинила.{S} Готово ми није дала ни ока склопити.</p> <p>Чим смо легли, одмах ме почела заг |
| а је најкривља...</p> <p>Застао сам као окамењен и забленуто гледао у ефендију, у кадифасте му |
| ли смо обоје једно према другом нијеми, окамењени.{S} Ја стао на прагу, ухватио се за канат, гл |
| ћи на канат и на дјевојче оно, које као окамењено стало, па само блене у њих...</p> <p>— Хајкун |
| — мукло, заповједнички осијече бабо, па окваси руке у крви и, раширене, одиже их према небу.</p |
| њу оном осјетио сам како ми њезине сузе оквасише косу.</p> <p>— Преудала се за Зулфагу — настав |
| х према небу.</p> <p>И сви приступише и оквасише руке.</p> <p>— Јесте ли хазур?</p> <p>— Јесмо. |
| мјерао у свом дућану, баци и терезије и оке, усплахирено утрча и умијеша се међу нас.</p> <p>— |
| вали како су ми криве мјере, како ми ни оке ни аршини нијесу у реду и како сам само за то и иша |
| пушку некакву и три улупљене фишеклије, окити се и наоружа потпуно, па обојица кренемо и упутим |
| же точити колико који хоће, унаоколо га окитили травом и зеленилом и са читавим гранама трешања |
| бедевија: витка, танка, поносита.{S} И окићена је, и љепша и гиздавија од свију осталих, — биј |
| тешким, лисичином постављеним ћурцима, окићени оружјем, па само пуше и разговарају.{S} Густ, з |
| лађих трговаца, мостарских трговаца, па окићени, оружани, обучени као да су у сватове пошли, са |
| ојаче распламтјела ватра, одсијевали им окићени балчаци ножева и срмом оковане главе малих пуша |
| ти снијег, са полегнутих ниских стреха, окићених дугачким мразним шипкама, капала нам вода за в |
| скају испод оплетених и зеленим тракама окићених грива; низ седла висе бисаге и кесе чибуклије, |
| ред мене и поче чупкати траву:</p> <p>— Окладио бих се да ћу данас двије главе уграбити...</p> |
| /p> <p>— И овђе... овђе — рече живље, — оклен сам те хранила, пече сада, пече и гризе и дави... |
| усиљавајући се да будем што мирнији. — Оклен, кад је наш <hi>слуга</hi>?</p> <p>— Он није доша |
| та2?..{S} Кога?.. —— запита зачуђено. — Оклен?</p> <p>— Хасана!</p> <p>— Њега?..</p> <p>Па несв |
| се савладао да то не учиним.</p> <p>— А оклен Зулфаги <hi>његове</hi> паре — запитам кроз зубе, |
| е брзо. — Јефтино си прошао.</p> <p>— А оклен ти?..</p> <p>— Ништа не питај — прекиде ме и лука |
| и неочишћене кромпире у пепео. —</p> <p>Оклен?</p> <p>— Из Сарајева.</p> <p>— Охо!..{S} То сте |
| о се одмах, застајали.{S} Хајкуна је не оклијевајући брзо и весело приступала канату и чудно уо |
| ! — узвикну и Хасан који је опазио како оклијевам и затежем. — Хајде!..</p> <p>— Ама...</p> <p> |
| , као да се испреплело неколико пушака, око њих се разасуло стотинама маријаша, па се све то тр |
| натима као да ће их иставити.{S} Мајка, око које се <pb n="230" /> бијаше окупило неколико хану |
| итама и слаткишима разним.{S} У кухињи, око које се разливао и ширио по читавој авлији силан ми |
| ном грајом и хуком гурати се, тјескати, око авлиских врата и око баштенских плотова.</p> <p>Мом |
| tone unit="subSection" /> <p>Исте ноћи, око јације, убио је Зулфагу и наредио мајки да пријеђе |
| одбијати димове.</p> <p>Прексјутри дан, око подне, завришта бедевија пред вратима и копитама по |
| ко мене, све поигравати...{S} По друму, око нога ми, као да се испреплело неколико пушака, око |
| силно заударало на стареж, на плијесан; око разлупаних пенџера испреплела се паучина и повијала |
| з махале почела окупљати <pb n="228" /> око врата и провиривати иза каната, мислећи зар да је т |
| о је међу њих и засјео пред џамијом.{S} Око њега, по сниским малим софама поредали се угледни н |
| ед дућана весео, насмијан, задовољан, а око њега, са двије стране, ишла двојица момака, пијаних |
| S} Да га научи памети...</p> <p>Узех га око појаса и посадих на сандуче једно, одмах поред Сула |
| Авду збуњено <pb n="359" /> се окретала око мене и пипала ме по прсима, по раменима.</p> <p>— А |
| чудновато препоручивао агама и беговима око цареве џамије, којима био додијао стари хоџа — потк |
| гим сиједим брадама и големим турбанима око главе, прекрстили ноге, запалили чибуке и кроз сума |
| ја му као, почео припомагати, кад дјеца око нас подигоше галаму и задречаше, како су све слабе, |
| као побједник какав, накрививши фес над око, а пребацивши обје руке преко пушке која му лежала |
| о безумним погледом унаоколо, почне све око себе кидати, чупати, разбијати.{S} Кида и кошуљу, и |
| јекивао у њој и, чинило ми се да се све око мене смије, све звони, пјева и одјекује.</p> <p>Сул |
| м у коштац и да гушим, давим, бијем све око себе...</p> <p>Тек пошто су ме ноге почеле бољети о |
| , распали се, разбјесни, и ухвативши је око паса силом је притегну себи у крило и цикну:</p> <p |
| погрешку примакох јој се опет, узех је око паса, и снажно, у наручју, одигох са серџаде.{S} Уж |
| затрча, ускочи ми уз бедру и сави руке око врата.</p> <pb n="404" /> <p>— Нико бољи од тебе!.. |
| узвикну она и, потрчавши, сави ми руке око врата. — Она!..</p> <p>Кад сам уљегао у собу затека |
| шилти и намјештајући, уређујући јастуке око ње. — Наша је ноћас!..</p> <p>— А Зулфага?..</p> <p |
| и подметао пепеоницу и уређивао јастуке око њега.</p> <p>— Хоћеш ли нам причати, ефендија? — пи |
| е <pb n="379" /> се ситне гране обавиле око мрких, челичних демира и лако се пољуљују.</p> <p>— |
| ној калдрми, гонио мачке које се купиле око сирових кожа што их комшије избацили пред своје дућ |
| к распознам сјенке оне што су се гуриле око ватре, мицале се, угибале, кретале.</p> <p>И опет м |
| некако постиђено, мазећи се, обгрли ме око врата и привуче себи.</p> <p>— Нећеш се љутити на м |
| ице дошло му још блеђе, мале ситне боре око очију и око носа ишарале га и направиле некако стар |
| и неко зазва у помоћ.{S} Замало, па се око мене окупи читава гомила и Авдо, стењући и отхукују |
| у лету необично шуштале и заплетале се око нога, црвена шамија лепршала јој око главе, трепери |
| читава комшилука долијетале, купиле се око ње и падале јој по глави, по рукама, по раменима, в |
| е дјеце.{S} Кроз кратко вријеме поче се око нас окупљати читава гомила, као око пехливана или Ц |
| , узрујаше се, заграјаше и склепташе се око ње.{S} Све се помете, изгуби, узбуни.{S} Писка и по |
| ..</p> <p>— Наша!</p> <p>И склепташе се око њега, навалише.{S} И, док се Ајкуна трзала, цичала, |
| оже бити и због чега другога, почеше се око наше куће све то чешће окупљати и момци и удовци из |
| ених, са зобницама на глави, збијали се око њега са неколико страна; између њих мотљале се, оби |
| дарежљивији и немилосно расипао дукате око себе.</p> <p>Читаву шаку дуката давао јој да намакн |
| собама и по авлији и, разбацивши фереџе око себе, а папуче оставивши дјеци да се играју њима, о |
| и су ме уплакана.{S} Обоје се склепташе око мене, опколише ме.</p> <pb n="288" /> <p>— Шта слин |
| рати се, тјескати, око авлиских врата и око баштенских плотова.</p> <p>Момци, што нам још остал |
| још блеђе, мале ситне боре око очију и око носа ишарале га и направиле некако старијим, смјежу |
| како ја непрестано трчкарам по дућану и око дућана, како се увијам, улагујем, нудим, цијеним.</ |
| валити се.</p> <p>И сви су одмах трчали око њега, удварали се, улагивали.{S} Један му носио дух |
| мјењивали хећиме и готово једини радили око рањеника.</p> <pb n="355" /> <p>Пред вече, раније, |
| и као да почеше и летити, облијетати ми око очију, преврћући се, ковитлајући, лепршајући, звеке |
| па на силу поче кашљуцати и опљуцкивати око себе.</p> <p>— Поздравио те Хасан, — рече комешајућ |
| нож, огледа га и њиме поче размахивати око себе: поче засијецати у стабла, сјећи гране, лишће, |
| џа се ухвати за браду и поче је увијати око руке.</p> <p>— Јеси ли ишта чуо о дому: — запита за |
| азивши је, и сам се збуни и поче пипати око себе, извлачити нешто испод душека.{S} Ни ријечи не |
| вши лулу одбаци је у крај и поче пипати око себе, као тражити нешто.</p> <p>— Ономадне, у лову, |
| а, и димије се опусте и почну заплетати око нога, док <pb n="261" /> оне, кршне, плахе, једре, |
| олико пута и...</p> <p>Све поче дрхтати око мене, све поигравати...{S} По друму, око нога ми, к |
| но долазити, један за другим, обилазити око куће и са необичном грајом и хуком гурати се, тјеск |
| кини почеше се све рјеђе и рјеђе купити око баште, све их мање и мање долазило.{S} У оно доба к |
| тав вијек провео носећи оружје и радећи око њега, мислио је да би му мања и грехота и срамота б |
| али су готово једногласно, оптрчавајући око њега. — Хоћеш ли почињати?..</p> <p>Причу његову св |
| ако ми дође та чудна мисао, — чупкајући око себе меке, танане листиће, нагло их почнем мељавати |
| е стежући пушку и бесвјесно се пипајући око паса гдје су ми били фишеци.</p> <p>— Ако су хајдуц |
| — питала је потскакујући и облијетајући око мене. — Дај!..</p> <p>И пјевала ми, причала, забављ |
| почнем их ударати...</p> <p>Погледавши око себе, на дућане оне, изненада ми се оте узвик:</p> |
| се око нога, црвена шамија лепршала јој око главе, треперила, а дугачке плетенице шибале је по |
| а топло, мекано перје...{S} А једно јој око остало отворено и гледа у ме, право у ме...</p> <p> |
| је рано, готово у зору, и враћао се тек око подне.</p> <p>Дошавши кући одмах би почео оштрити н |
| е Хасан, псујући и звекећући ми оружјем око главе. — Разбуди се!..</p> <pb n="301" /> <p>— Шта? |
| око, танковијасто, са тешким траболозом око главе, са читавим снопом ножева за појасом, са позл |
| мушком одијелу, са свиленим траболозом око главе, са златним копараном на прсима и широким, те |
| Црногорцу, са големим, дебелим турбаном око главе, с очима од кромпира и носом од патлиџана, у |
| с исколаченим, помућеним очима и пјеном око уста, поново врисну, прекиде коноп један и размахну |
| јевала се као запјенушена крв, а турбан око главе бијелио се као вијенац ђулбехарски, ишаран пр |
| ак и од ишараног пешкира правећи турбан око главе. — Јесам ли кршна?..</p> <p>Па засмијавши се |
| се око нас окупљати читава гомила, као око пехливана или Цигана с међедом.{S} Поче и дречати, |
| , развлачећи усне и нашкиљивши на једно око. — Овђе ти нема мјеста...</p> <p>— Ово је моја бабо |
| мана да се, по дану или по ноћи, врзају око наше куће.{S} Једино стари Осман, онако слаб и немо |
| но одговори мајка, обмотавајући ми руку око врата. — Сам ми је дошао...</p> <p>— Сам?..</p> <p> |
| ао шећера и полугласно тепао, док су му око главе облијетале челе, спуштале му се на капу, на б |
| а јела, слала ми увијек понешто.</p> <p>Око ручка, испред подне, јавио би се тада обично у чарш |
| евали им окићени балчаци ножева и срмом оковане главе малих пушака.</p> <p>И док су сви, једва |
| значи упола се предати његовој власти, оковати се драговољно.{S} А ја сам знао не једну, него |
| о сабљи и подвикну према мени:</p> <p>— Оковаћу те, бре!..{S} Мјесец дана у хапс и окове!..{S} |
| ваћу те, бре!..{S} Мјесец дана у хапс и окове!..{S} Одмах!..</p> <p>Зулфага изви шију и поче жм |
| могло назвати хаљинама, — са завезаним оком и са три крупне чворуге на глави, узвикнуо сам од |
| покуњено, постиђено, погледа ме једним оком испод рукава, чије златом извезене гране као да јо |
| рговане, пресађивала албабере и невене, окопавала руже и лехандере.{S} И као да се није знала у |
| како знаш...</p> <p>— А шта ја знам? — окоси се мајка оштро, грицкајући танки свилени јаглук и |
| .</p> <p>— Шта је?..{S} Што се кесиш? — окоси се он опоро, једва дочекавши што му се пружила пр |
| — Мучи!..{S} Шта ти знаш, кењче један — окоси се стари увријеђен и попријети чибуком. — Бог све |
| > <p>— А шта ћеш ти овђе? — изненада се окоси Хусо, не мичући се и не пуштајући Ајкуне, која је |
| је смио да му се наруга, подсмјехне или окоси, макар и испотаје, кришом, а камо ли јавно, отвор |
| моја...</p> <p>— Отео си је, ниткове, — окосих се ја и пођох према њему. — Све си отео...</p> < |
| и да царујемо у гори...</p> <p>— Нећу — окосих се љутито, спремајући се да га ударим јастуком. |
| моћ ни силу, разбило ми главу и кад сам окрвављен дошао да му се потужим, само је слегнуо рамен |
| на неке, ударао, док напошљетку, и сам окрвављен и изгребан, нијесам бјежао кући.</p> <p>Ништа |
| Нехотице ми се оте поглед на изгребане, окрвављене руке.{S} Бржебоље, као из ватре, одигнем их |
| без седла и теркије, са мрком, прљавом, окрвављеном гривом која се слијепила и прионула јој уз |
| д ока погледа, узвије носом и љутито се окрене према зиду.</p> <pb n="398" /> <p>— Нећу с тобом |
| ци, најнесигурније имуће, одлети док се окренеш«.{S} Зато је и препоручивао највише да се остал |
| акав, бојећи се да ме отворено погледа, окрену главу према мусан-дери. — Отета ти је бабовина.. |
| се збунише мало, сметоше се.{S} Зулфага окрену главу према пенџеру и поче отезати шијом као да |
| ти разговор, али се ипак предомисли, па окрену главу у страну и полугласно поче попијевати.</p> |
| Она овђе заповиједа...</p> <p>Мајка се окрену и погледа унаоколо.{S} Изгледало је као да ни са |
| ђено и као увријеђено погледа је, па се окрену и готово побјеже из авлије.</p> <p>Мајка се само |
| из куће! — отсијече мајка кратко, па се окрену и изађе из собе.</p> <p>Случај овај као да јој н |
| ва му се ребра могла избројати, — па се окрену двојици момака што су сједили отрага, иза леђа м |
| ти изненађивати.</p> <p>Па ипак хоџа се окрену мени, да ми све то, макар и укратко, протумачи:< |
| ју наговара!..{S} Их!..</p> <p>А тад се окрену мени, загрли ме и поче љубити.</p> <p>— Добро и |
| шта!..{S} Ситница је!..</p> <p>Затим се окрену мени и прошапта:</p> <p>— Не дај Хатиџи да улази |
| куна?..{S} Како опет?..</p> <p>Хасан се окрену у страну и отпрсну.</p> <p>— Не питај...{S} Обру |
| Наточивши кахву и понудивши нас брзо се окрену и изађе, управо побјеже из собе.</p> <pb n="335" |
| дијете?..</p> <p>— Охо!</p> <p>Опет се окрену мајки и подругљиво узви носом.</p> <p>— Видиш ли |
| , омео се и почео црвенити.{S} Чак се и окрену и као да хтједе изаћи, оставити нас.{S} Па се оп |
| рукама и прихвати за нож.{S} Брзо се и окрену и као да хтједе јуришати на противника.</p> <p>И |
| е...{S} Их!..</p> <p>Па измахну руком и окрену се.</p> <p>— Напријед! — рече одлучно. — Нема ви |
| м само питао, па...</p> <p>Не довршивши окрену се и пође из собе.{S} Старао се и упињао да изгл |
| мијем...{S} И хоћу!..</p> <p>Па се брзо окрену и истрча из собе.</p> <p>— Ето — избаци хоџа и п |
| руку и сакри лице рукавом, па се нагло окрену на пети и побјеже у собу.{S} Димије су јој у лет |
| те, ако смијете!..</p> <p>Авдо се нагло окрену, уграби ми пушку из руке и одбаци је.</p> <p>— Б |
| оћута мало, замисли се.{S} Па се лагано окрену и не говорећи ништа поче купити своје ствари.</p |
| ступим.</p> <p>Обгрли ме.{S} Па се опет окрену мајки и указа јој на ме.</p> <p>— А шта ће овом |
| е као да звецнуше дукати.{S} Па се опет окрену заптији мало, погледа ме питомије и одмахну глав |
| — Што ће ти оне?..</p> <p>— Па се опет окрену мени и поче тумачити. — Мало му је што је зулума |
| знам да имам друга за невоље!..</p> <p>Окрену се и пође, а ја као слијепац за њим.{S} Поново к |
| о причати</p> <p>— настави мајка живље, окренувши се Хатиџи. —</p> <p>Долазио је и мени, па и м |
| ли!..</p> <p>Он се наслони на јастук и, окренувши се од Хатиџе, погледа у зид.</p> <p>— Мислиш |
| ући, претрчавала преко авлије и брзо се окренувши на пети заустављала се пред мајком.</p> <p>— |
| он снажно уједе за танку, румену усну и окренувши се у страну, поклопи уста руком, да заустави |
| <p>Не!{S} Он је забадао ножеве у земљу окренувши им врхове према небу и затрчавши се прескакао |
| редим — прекиде га мајка и, поносито му окренувши леђа, пође из собе. —</p> <p>Он ништа не ради |
| не умијем...</p> <p>— Учи се!..</p> <p>Окренувши се љутито од мене иде Сулаги и њега пита.</p> |
| уо:</p> <p>— Рођо!..</p> <p>И чим би се окренула према њему, весело зарзала и почела тући копит |
| о.{S} Отргнуо сам се од мајке, отео се, окренуо и тркимице пошао према Сулагиним вратима. </p> |
| о, — видјети ме није могао, јер нити се окренуо према вратима ни помакнуо се, — поче стењати јо |
| , он сам предложио да се вратимо кући и окренуо низа страну, усуђивао сам се да му споменем и о |
| као растопљени туч, а плећа неколицине, окренута према нама, чинила се кроз помрчину као да су |
| чије се демире пропињала дивља лоза, и, окренуте једна према другој, упредале су свилу, која се |
| проговорим.{S} Погледах и — опет легох, окренух се на други бок да поново заспим.</p> <p>— Дижи |
| сам поштен отишао и поштен се вратио, — окресах ја немилостиво, стријељајући га погледом, — а т |
| ачуђеног Авду збуњено <pb n="359" /> се окретала око мене и пипала ме по прсима, по раменима.</ |
| има него ријечима, загледали су оружје, окретали га, чистили.{S} Ако је случајно гдјегод на тав |
| и поздрављати се.{S} При сваком сусрету окретао је главу у страну отпљувао и отресао руком као |
| , а витлови са бехаром својим почеше се окретати и повијати као раширена крила лабудова над јез |
| кама изнад главе, пусте глас и почну се окретати, вртити, заигравати.{S} И разаспу им се свилен |
| као да је постајао све то лакши, бржи и окретнији.{S} На ме се готово ни освртао није.{S} Само |
| <p>Неколико Циганака, млађих, кршнијих, окретнијих, нашао сам, те су ми, у тешким, големим бошч |
| залуд се опире, брани, отима; узалуд се окреће и увија по душецима.{S} Нико га отјерати не може |
| му.</p> <p>И кад наплаћује а он некако окреће главу, стиди се, снебива, као да ради нешто што |
| е је толико друговао.{S} Криво ми и што окреће главу од мене, што ми у очи не смије отворено да |
| тихо и некако подругљиво запита стари, окрећући нам се. — Ви, ваистину, нијесте изучени на ове |
| га подоји — опет се поче ругати Хасан, окрећући се према Хајкуни, — Пхи!..</p> <p>Хајкуна га и |
| и ми то момак! — добацивао је презриво, окрећући ми леђа, а, ни сам не знам рашта, тај узгредни |
| се лукаво. „То кадија хрче“, прошапута окрећући ми се, па ме опет поче миловати по руци.</p> < |
| цала, петљала нешто и гунђала, нагло се окрећући и бјежећи, сакривајући се од њих.</p> <p>Нарав |
| се Хајкуна усиљено, спуштајући шишану и окрећући се нама. — Јесте ли га чули?...{S} Хахахаха!.. |
| је промукло, погледом тражећи Хатиџу и окрећући се према њој. — Разбојник сам, зликовац сам, х |
| има неким, према Црној Гори, да се тамо окреше са хајдуцима и пљачкашима „како не би заборавио |
| ом.</p> <p>Не смијући, зар, да се одмах окрешу са усташима многи су отпочели своје јунаштво куш |
| и свјетлије, — разговор са живим људима окријепио ме, оснажио мало, — и нешто као да ме непрест |
| омален, широк, трбушаст човјек, велике, округле главе која као да му прионула за рамена, са гол |
| е; свакоме пошаље понешто: или фес, или округу, или зубун, ђердан, тозлуке.{S} Свакоме шаље и п |
| ском колибом њиховом, која се, трошна и окрхана, згурила у малој, неравној удолини једној, поду |
| стреха и једне колибе, старе, трошне и окрхане.{S} И много сам се љутио на Хасана, који је неп |
| голем и тежак нож са сломљеном дршком и окрханим канијама, стару, зарђалу пушку некакву и три у |
| д прелијевало страхом, — слијевао се на окрхано, поломљено оружје што им још остало.{S} Изгледа |
| у, Стојана некаква, неке рањенике, бој, окршај, кијамет... поменуо је затим и бабу, сан некакав |
| Стојан из засједе и да је настао жесток окршај.</p> <p>— Три хајдука су, — рече — ударила на бе |
| — У боју?..</p> <p>— Па... било је мало окршаја...</p> <p>Ја се токорсе зачудих.</p> <p>— Их, к |
| је колико о ширењу устанка, о бојевима, окршајима, јунацима разним, говорили смо и ми највише о |
| азва у помоћ.{S} Замало, па се око мене окупи читава гомила и Авдо, стењући и отхукујући, поче |
| /p> <p>И нико није смио сам да пође.{S} Окупила би се по двојица, по четворица или више њих, по |
| ајка, око које се <pb n="230" /> бијаше окупило неколико ханум да се часте и да тефериче, изнен |
| шама, пред џамијама, састајали се опет, окупљали у мале, ријетке гомиле и полугласно шаптали, д |
| не, бацао се камењем на врапце, који се окупљали под стреху и, чешкајући се кљунићима, џавељали |
| олазило.{S} У оно доба кад су се обично окупљали и састајали, Зулфага је излазио пред мајку, из |
| али, те се чак и дјеца из махале почела окупљати <pb n="228" /> око врата и провиривати иза кан |
| а, почеше се око наше куће све то чешће окупљати и момци и удовци из читава шехера...{S} Почеше |
| {S} Кроз кратко вријеме поче се око нас окупљати читава гомила, као око пехливана или Цигана с |
| /p> <p>— Па?..</p> <p>— Па није хтио ни окусити...{S} Мрско му, зар, било што је нијесам изније |
| идјела од других, па зажељела да и сама окуша?..{S} Или је имала да ми каже нешто чудно, ново, |
| ?</p> <p>— Чини ми се да могу.</p> <p>— Окушај!..</p> <p>Он ме пусти и измакну се.{S} Пођох пос |
| .</p> <p>— Ако је ватра, баш хоћу да те окушам у њој, да видим каква ћеш ми изаћи...{S} Ето кол |
| по њој.</p> <p>— Е да видимо, момче, да окушамо сад ко је јунак бољи! — викну, кочоперећи се. — |
| е — рече.</p> <p>— Ту смо и треба да се окушамо.</p> <p>Па се подиже и поче загледати унаоколо, |
| е нас пред бимбашу, на суђење.{S} И све олако прође.</p> <p>Повалише нас, једнога за другим, пр |
| а Хатиџиним, светио јој се, и мјесто да олакшам, још сам је више мучио, пецао.</p> <p>— Зар ти |
| p> <pb n="373" /> <p>Узнемирен, сметен, омађијан, опет почнем муцати:</p> <p>— Нећу да... да до |
| еће, отима се и лепрша, док напошљетку, омађијана и малаксала потпуно, не клоне и не спусти се |
| олико дана отишао сам кадији.{S} Био то омален, широк, трбушаст човјек, велике, округле главе к |
| i>женскоњом</hi>.</p> <pb n="223" /> <p>Омален, ситан, мршав, са главом мало већом од »стиснуте |
| над ђерђеф ниже пјесму за пјесмом, него омалено, ситно дјевојче у мушком одијелу, са свиленим т |
| дршци великих ножева.{S} За њима су, на омањим враним парипима, јахала тројица млађих трговаца, |
| јесни сокак и заклањаху собом читав низ омањих скромнијих кућа, погурених и шћућурених једна уз |
| другима, — чинило се као да се збунио, омео се и почео црвенити.{S} Чак се и окрену и као да х |
| као обично; са мном се није ни шалио ни омиловао ме.{S} Кад је изашла мајка, — која се пред њим |
| много.{S} Никад не би прошао а да ме не омилује и не штипне за образ.</p> <p>Кад би нам дошао џ |
| не <pb n="389" /> може да заборави, да омрзне ни он на ме ни ја на њега.{S} Опет смо најближи, |
| опричао какав је оно чојек, одмах га и омрзнуо...{S} И вели: неће ни у кога него у тебе.</p> < |
| тао?</p> <p>И закукаше како им је живот омрзнуо због оних објешењака, те попријетише да ће сви |
| и ништа... ако... ако и једе хљеб џаба, он је... он је опет као антика нека, коју треба <pb n=" |
| <p>Док се она ломила, кидала и гребала, он је, прикривен, непрестано посматрао и, увијајући брк |
| S} А чим сам је пустила и она полећела, он... опали из пушке и...</p> <p>— И?..</p> <p>Хатиџа с |
| Макар га и гонила, и грдила, и ружила, он је пристајао непрестано, вјечито онако смирен, скруш |
| p> <p>Тек када би, након дугога лутања, он сам предложио да се вратимо кући и окренуо низа стра |
| уку и с коњима заједно крену из авлије, он једнако пристаје за њима и једнако, не престајући, н |
| у по авлији, кад би посједали по трави, он сам сједао је међу њих, прекрстио ноге и понудио им |
| ти. . <hi>Никоме</hi>!</p> <p>Говорећи, он није пазио ни слушамо ли га, ни разумијемо ли му при |
| аве — и почела је миловати, тепати јој, он одмах у соби почео мрмољити нешто, гунђати...{S} А ч |
| есали бухе са себе и заударали на зној, он је једино имао мекших и топлијих ријечи; једино међу |
| изишао из собе и кренуо, пошао у дућан, он је једнако о томе говорио, једнако ме хвалио и једна |
| p>— Јесмо.</p> <p>Узевши барјак поново, он приступи бедевији и баци јој се на рамена.{S} Појаха |
| ући живјети — рече. — Ако останеш тамо, он ће ти доћи главе, макар те и мајка бранила...{S} Он |
| оравао није.{S} Он му тимарио бедевију, он чистио пушке, сабље, ножеве, пунио фишеке и припрема |
| ећар неки.{S} Ако је бабо напунио лулу, он је одмах трчао да нађе ватре и да поднесе нек припал |
| стаде и некако зачуђено погледа у рану, он се сав стресе, бржебоље отскочи у страну и измахну н |
| . ако... ако и једе хљеб џаба, он је... он је опет као антика нека, коју треба <pb n="249" /> ч |
| и... и ја нијесам више могла трпити... он је...</p> <p>Узех је за руку и лагано повукох у крај |
| ци онако, на голоме пољу!</p> <p>Не!{S} Он је забадао ножеве у земљу окренувши им врхове према |
| је псовао, пријетио, ударао.{S} Јок!{S} Он нити је имао обичаја да грди, галами, ни јаче де вич |
| ено, скачући с мјеста. — Није наш!..{S} Он лаже!..</p> <p>— Он се заклео да су га оробили хајду |
| и главе, макар те и мајка бранила...{S} Он се сад и не осврће на њу нити слуша шта она говори.. |
| но. — Ти остајеш, а Осман нек иђе...{S} Он ми не треба...</p> <p>Па сама позва Османа, премјери |
| p>— Све’дно...{S} Ми му вјерујемо...{S} Он је Зулфагу одавно знао...</p> <p>Опет сједох на минд |
| аребицу, па погодио Хамида у ногу...{S} Он му све знао, све лоповлуке, па га хтио макнути са св |
| ајући се дукатима. — Шта ћу му ја?..{S} Он је сад здравији и ено му Хамида...{S}И... и... и кад |
| </p> <p>— <hi>Он</hi> није уредио?..{S} Он?.. — кликну Сулага и тресну бројаницама о ћилим. — Б |
| , залепршаше и падоше му по плећима.{S} Он напуни поново и поново опали...{S} Затим извади нож, |
| њега и другоме се ни покоравао није.{S} Он му тимарио бедевију, он чистио пушке, сабље, ножеве, |
| гули мој је Јован био најприсебнији.{S} Он нити је хтио противити се заптијама, ни бјежати, ни |
| а Зулфага је миран, стидан, сметен.{S} Он и не зна друго него служити мајки и превртати хартиј |
| улфага и поново му даде некакав знак. — Он увијек мало једе...</p> <p>— Хм...</p> <p>— Душе ми. |
| зи између зидова — говорио је увијек. — Он је сам себи подигао џамију у којој да се молимо...</ |
| фага, превијајући се и отежући шијом. — Он није лош...</p> <p>— Он не смије више ићи у Сулаге — |
| ужио с њим — настави мајка немилосно. — Он му вазда и прича, о њој и вазда је хвали... </p> <p> |
| а.</p> <p>— Ето видиш — отсијече јаче — он овђе више треба...{S} Ако и не ради ништа... ако... |
| Хоће, вјере ми.</p> <pb n="298" /> <p>— Он нешто чудно смишља — додавала је Хајкуна, која је па |
| а. — Није наш!..{S} Он лаже!..</p> <p>— Он се заклео да су га оробили хајдуци, а кад је примио |
| мисли и који никога не вара...</p> <p>— Он!..</p> <p>— Нама је овђе све испричао поштено и све |
| ко, мазећи се. — Не знаш ти...</p> <p>— Он мене здрава пазио у својој кући, а ја њега рањена да |
| тежући шијом. — Он није лош...</p> <p>— Он не смије више ићи у Сулаге — нагласи мајка јаче и пр |
| аном?</p> <p>— заштита лукаво.</p> <p>— Он ми није јаран...</p> <p>Она збаци шамију с главе и к |
| ен, кад је наш <hi>слуга</hi>?</p> <p>— Он није дошао од невоље да вас служи, него га је умолил |
| , дроњава, готово гола лежи на земљи, а он, бијесан и раздражен, са закрвављеним очима и пјеном |
| и као да га хтјела још нешто питати, а он, осјећајући јој близину, врпољио се и пипао рану.{S} |
| збуђења нијесам знао шта ћу говорити, а он опет није хтио запиткивати ништа све док се не утиша |
| чо’јек, па не може да ме гледа...{S} А он одавно у овој кући... добар је... поштен... вјеран.. |
| у ону, запјевала из свега гласа...{S} А он одмах почео викати... „Драго ти“, каже, „што ћу брже |
| стукну мало и сакри му се за леђа.{S} А он нагло прихвати за пушку и исправи се.</p> <p>— Стој! |
| оче му дерати и антерију и кошуљу.{S} А он, измичући се натрашке и лагано се бранећи, само је о |
| ла је била...</p> <pb n="403" /> <p>— А он се наљутио — додаде она јаче.</p> <p>— Нека...{S} И |
| и крупње, и црње, тамније...</p> <p>— А он је крив био, душе ми, — викну ватрено, примичући ми |
| не исплати му.</p> <p>И кад наплаћује а он некако окреће главу, стиди се, снебива, као да ради |
| а... па је свакако правије да ја иђем а он да остане...</p> <p>— Да иђеш? — запрепасти се мајка |
| ћуди никад, казали су стари...</p> <p>А он, ето, ни длаке промијенио није...{S} Хунцут остао ху |
| азирао од Зулфаге и све ми се чинило да он у читавој кући никога толико не мрзи колико мене.{S} |
| на, нити му говорио о томе.{S} Тек када он сам, говорећи о својим новим пријатељима, хотимично |
| ортаци раде.</p> <p>Кроз неколико дана он је већ носио кроз чаршију, у зембиљу једном: и лула, |
| ад људе нијеси видио, живино? — откреса он, покушавајући да ме сустигне и задржи. — Стој!..{S} |
| е мој одговор!..</p> <p>— Зар? — запита он мирно, отегнуто.</p> <p>— Ко је год са Зулфагом, грђ |
| а и да вам учим ђецу? — мирно их запита он и погледа их редом. — То ли хоћете?..</p> <p>— Сви х |
| м о Зулфаги.{S} Интересовало га све шта он ради и како говори и како рачуна...{S} И, док сам го |
| е зна мислити својом главом... — замуца он и остави ме. — Па... па.. видила си каквих имамо при |
| вичи... ах... не галами тако, — зајеча он испрекидано, хватајући се за прси. — Ах... нијесам г |
| ко моја... послови... ах, — опет зајеча он и поче уздисати. — Дођи... други пут...</p> <p>— Не |
| ко, ако би се заиграли и заговорили кад он није био у кући, као да би премрли од страха чим би |
| е ти бити на одмет ни Хатиџине — додаде он мекше, једнако се смјешкајући. – Она је моје дијете. |
| амно прихватајући за нож.</p> <p>— Лаже он!</p> <p>— Она је <hi>сама</hi> потврдила да их је по |
| и одбаци мохуне с крила.</p> <p>— Да је он ствари боље уредио, не би се ништа продавало.</p> <p |
| , право да речем, изледало је као да је он и проговорио само због <pb n="216" /> тога: да их св |
| о криво што ја икако и пазарујем код је он ту.{S} Вазда ме премјеравао мрким погледом кад бих с |
| е — вели — још никако ни смислити, е је он мртав и да више никад доће неће.{S} Јок!..{S} И сада |
| улфаги такођер лијепо мислили и које је он својим претварањем и удварањем знао задобити за се, |
| да нешто проговори, приступи му, али је он немилосно зграби за рукав и одгурну у страну.{S} Она |
| и ту копитом дохватити.</p> <p>И док је он тако зазирао, дотле су други, подијељени у групе, пу |
| кад се жалила једној слушкињи, како је он, бабо, још и сад мучи и прогони, како ни сад неће да |
| .{S} Зар нијеси и ти свједочила како је он хтио?</p> <p>— па?..</p> <p>— Осудили би и тебе...</ |
| n="244" /> <p>Кашње сам сазнао како је он нашао сва наша добра у нереду, остављена, запуштена, |
| смрти бабине, причао и говорио како је он оставио много готовине иза себе.{S} Неки су поуздано |
| ћи.</p> <p>— Она?..</p> <p>— Све што је он говорио потврдила је...{S} Све!..</p> <p>Поред Хамид |
| јали смо и кошкали се међусобно: час је он мене гуркао напријед, час сам ја гуркао њега.{S} Чит |
| .{S} Нико га отјерати не може.{S} Ту је он, ту непрестано, једнако моћан и силан, једнако влада |
| рече пригушено — па га држи...{S} Није он мене оставио, него ево, на твоје очи, казао ми да са |
| е ме дрмусати за рукав, теглити. — Није он здрав!..{S} Не дај!..</p> <p>Хасан стиште зубе и опе |
| брахим ефендија отпочину.</p> <p>— Није он ништа лагао — рече — све је истину говорио...{S} Је |
| .</p> <p>— Пошао на усташе — поправи ме он и потврди главом. — Осилили се, па их треба скрхати. |
| лти и разговарао с њоме.{S} Опазивши ме он застаде на прагу, изненађен, погледа и на ме и на ма |
| е заједно да станем пред Хасана, кад се он исправљен, поносит и горд, помоли на прагу, шантајућ |
| — Шта је?..{S} Што се кесиш? — окоси се он опоро, једва дочекавши што му се пружила прилика да |
| Хатиџа потрчала да отвори, указивао се он, онако ситан, мален, мршав, огрнут тешким дебелим ћу |
| амо да кахва буде скухана прије него се он пробуди и да дуго не чека на њу.{S} Кад би се пробуд |
| и оца.{S} Ја сам се чудом чудио како се он често упорно бранио, опирао и као пркосио оцу, а да |
| смијати му се ради ње.{S} И као што се он најчешће љути баш на онога који му се смијао, тако с |
| дао необично блесаст у том часу, јер се он снажно уједе за танку, румену усну и окренувши се у |
| аврти главом, уздахну.</p> <p>— А да те он таког видио!..{S} Ех!..</p> <p>Први пут споменула је |
| фагом, ни помишљао нијесам никако да ће он сам, до неколико дана, доћи ми у дућан и сам ми се ј |
| о ме наговарати да му дам новаца, па ће он отпочети са пазаривањем и бринути се о свему, а доби |
| е не помакох с мјеста.</p> <p>— Доћи ће он и сам — као да ми шапну неко, те се опет смирих и пр |
| моја наука није као досадашња — опет ће он јаче, грицкајући браду. — Ја не знам хоће ли вам се |
| налетиле на очи и опљуну.</p> <p>— Неће он више у Зулфаге нипошто — рече суво. — Чим сам му ја |
| Чим се одмориш, ти ћеш поћи — отсијече он упорно, покупи оружје и спусти га поред себе. — Опет |
| ам данашњи дан бити несретан — отсијече он мекше и уздахну. — Све нам наопако иђе.</p> <p>— А м |
| у хоџа није имао правог пријатеља.{S} И он као да га ни тражио није.{S} Ни за ким трчао није, н |
| леђа и одижући једну ногу у висину. — И он ради...</p> <p>— Осман је велики момак, а ти... ти с |
| ге му донесоше и кахве, духана, хљеба и он понуди свакога и сам сједе међу њих.{S} И замоли их |
| муштерију и не напсују се и они њега и он њих, изненадили су се кад су видјели како ја непрест |
| да се и Смајил-ефендија не позове, да и он ту не буде.</p> <p>— Ко ће причати, ако њега нема?.. |
| ући да се и сам уплете у разговор, да и он рекне своју.{S} А кад би га заиста навукли и изазвал |
| узми Хамида себи, изведи га пред суд и он ће ти све потврдити — откреса она опоро, пакосно, ос |
| <p>И по свему сам могао познати да је и он ортак, сарадник Зулфагин, да су обојица читаву ствар |
| ми се и смио бих се опкладити, да се и он, — макар колико се јуначио и претварао, — плашио ист |
| од чуда.{S} Погледавши ме, као да се и он застиђе, смете, па на силу поче кашљуцати и опљуцкив |
| <p>— Баш си дијете! — осмјехнуо би се и он и пољубио је у чело. — Право дијете!..</p> <p>И звек |
| оворих му поносито и, држећи да ми се и он руга, додадох пакосно:</p> <p>— Нијесам просјак.</p> |
| поче причати и казивати нешто.{S} Али и он се збуни, смете, замуца.{S} Из читава му причања ниј |
| ити!..</p> <p>— Ради како знаш — вели и он и звекеће бројаницама.</p> <p>Тада, чупајући шамију, |
| озва пратиоце, који су преобучени као и он узастопце пристајали за њим, те нареди да сељака све |
| ши се. — Тврде си главе и поносан као и он...{S} А са таком памећу муке ћеш имати...</p> <p>— М |
| ни син, — рече — и ако и ти будеш као и он, обојица ћете свршити на вјешалима...{S} Мало му је |
| и брзо изговори:</p> <p>— Јер... јер и он долази... и... ко зна шта може бити...</p> <p>Ја зан |
| прешао преко прага, нога му поклецну и он посрну, паде.</p> <p>— Ништа је — прогунђа стискајућ |
| о је звоно.</p> <p>— Коњско?..</p> <p>И он се придиже и ослухну опет.</p> <p>—- Кириџије! — вик |
| ли јавно, отворено.{S} Сада су, —чим би он прошао</p> <p>—— сви се понизно уклањали с пута, изм |
| е.</p> <p>— Тхе... сврби... — проциједи он кроз зубе све се више мргодећи. — Не тражи куршума!. |
| о нијесам могао вјеровати.{S} И може ли он бити хајдук, кад није ни снажан, ни мрк, ни крвавих |
| ече — све је истину говорио...{S} Је ли он крив што су Хамида оробили?..</p> <p>Није...{S} А чи |
| уб према њему...{S} Зашто?</p> <p>Је ли он крив што му се Зулфага наметнуо у друштво, што га је |
| ило између вас, — рече полугласно — али он је и благ и добар човјек...{S} Крви би испод грла да |
| ико Зулфаги.{S} Свако јутро пролазио ми он испред дућана, ишао међу комшије, састајао се с њима |
| "389" /> може да заборави, да омрзне ни он на ме ни ја на њега.{S} Опет смо најближи, највјерни |
| /p> <p>— Ништа...{S} Тако... — одговори он мирно, прекрстивши руке на прсима и пресамитивши се. |
| n="316" /> <p>— Тако се ради — одговори он враћајући се. —</p> <p>Дочекаћемо свакога ко наљегне |
| си ми?..</p> <p>— Добро сам — одговори он једнако поигравајући.</p> <p>— И здрава..</p> <p>— Д |
| га боље?..</p> <p>— Познајем — одговори он и погледа у страну. —</p> <p>Честит човјек!..</p> <p |
| , башка свакога сина,</p> <p>— одговори он зијевајући. — Свачије нек је башка и свак нек научи |
| че?</p> <p>— Прекјуче — кратко одговори он, не гледајући ме.</p> <p>— У боју?..</p> <p>— Па... |
| 7" /> <p>— Хајде — напошљетку проговори он тихо, пригушено, па забаци пушку на раме. — Пођимо.< |
| ..</p> <p>— Ено га! — напошљетку избаци он када смо изашли готово до на крај шуме и када кроз г |
| зненађена скочи и, поплашено узвикнувши он, одбаци од себе и чинију с алвом и неколико гурабија |
| и жељели да им он буде у џамији и да им он учи дјецу.{S} Дубоке је књиге, —— рекоше — проучио и |
| о њега и поручили: како би жељели да им он буде у џамији и да им он учи дјецу.{S} Дубоке је књи |
| док се није бабо појавио.</p> <p>А чим он изађе из собе све замукну, смири се, застаде.{S} Вид |
| асно, испред поноћи, лагано би се дигао он, огрнуо се ћурком и, узевши чибук под пазухо а фењер |
| зна онако »китити« и онако »вести« као он.</p> <p>А никада готово није понављао старе приче: у |
| у се, дакле, могло познати да је управо он сам подгајао Хасана тако: васпитавао га да се од дје |
| рдиле.{S} Сви су отворено говорили како он у свом дому „гоји разбојника“, који ће, чим потпуно |
| пао, изгрдио.{S} Шта више, знајући како он не воли препирати се ни парничити, како му тешко и и |
| играбили од њихових старих и како је то он дужан повратити.</p> <p>Једанпут је, чак, неки Хасан |
| обузе нека чудна љутња.{S} Криво ми што он, Хасан, јаран ми и пријатељ, на један чудан, готово |
| ита.</p> <p>„А како живиш?“</p> <p>Опет он — ни ријечи.</p> <p>„Како живиш?..“</p> <p>„Никако“ |
| То ли хоћеш?..</p> <p>— Немој, — отегну он молећи и опет се измакну.</p> <p>— Остави, Хајкуна!. |
| би, зевзече!..</p> <p>— Охо!.. — отегну он, изненађен мојом суровошћу, па једну ногу опружи нап |
| је моја памет? ..{S} Каква?.. — отегну он некако очајно, гледајући према небу. — Ти ћеш опет б |
| нема...{S} Све сте упропастили — отегну он љутито, а шија му се извила готово до под таваницу. |
| оново заспим.</p> <p>— Дижи се! — викну он осорније и гурну ме пушком. — Треба ми друг, а нећу |
| <p>— Их!..{S} Како ћу ја?.. — ускликну он задивљено и некако поплашено поче се измицати натраг |
| /p> <p>— Ах... имаш ли душу?.. — јаукну он, растворивши уста и мученички преврћући очима. — Ах. |
| вати и гудити уз гусле.</p> <p>А тад их он почне обасипати поклонима.{S} Не заборави ни жене, н |
| као да су били тврдо увјерени да ће их он, онако бистар и проницав, некако пронаћи и ухватити, |
| ве као да нијесам вјеровао да је то баш он, Хасан, преда мном...</p> <p>— Јеси ли изненада крен |
| не би се ништа продавало.</p> <p>— <hi>Он</hi> није уредио?..{S} Он?.. — кликну Сулага и тресн |
| брзо и шапну ми на ухо:</p> <p>— А <hi>он</hi>, кажу отишао...</p> <p>— Ко <hi>он</hi>?</p> <p |
| он</hi>, кажу отишао...</p> <p>— Ко <hi>он</hi>?</p> <p>— Хасан!</p> <p>— Куд је отишао?</p> <p |
| Изнемогао сам...</p> <pb n="300" /> <p>Он сједе, прекрсти ноге, извади духанкесу и замотавши ц |
| о погинути док су тебе ранили!..</p> <p>Он се наслони на јастук и, окренувши се од Хатиџе, погл |
| и се да могу.</p> <p>— Окушај!..</p> <p>Он ме пусти и измакну се.{S} Пођох посрћући и поводећи |
| звикне:</p> <p>— Зови Хајнију!..</p> <p>Он није слушао.{S} Шаптао је и даље неуморно, шаптао жи |
| ареди и сад.</p> <p>— Говори!...</p> <p>Он дубоко уздану и сневесели се.</p> <pb n="254" /> <p> |
| м мало. — Мени није до чекања...</p> <p>Он као да опет заспа.</p> <p>— Ефендија!</p> <p>— Ах... |
| ет га нудећи духаном. — Никад...</p> <p>Он зине, блене у ме.</p> <p>— Не могу?..{S} Вјерујеш ли |
| /p> <p>— Ама дошао сам послом...</p> <p>Он не одговори.</p> <p>— И преша ми је...{S} Невоља!</p |
| у и порумених до ушију. — Ето...</p> <p>Он набра обрве, замисли се.</p> <p>— Не можеш ти у оној |
| т без муке и није прави живот...</p> <p>Он подиже главу и грицкајући бркове запита:</p> <p>— Па |
| <hi>баш ти</hi>, чим ме питаш...</p> <p>Он погледа на друм и усиљено се осмјехну.</p> <p>— Е ни |
| моли за опроштај. — Љутиш се?..</p> <p>Он се причини као да није чуо.</p> <p>— Мене сад ништа |
| мој се кладити — прекидох га ја.</p> <p>Он одиже руку у вис и запуцка прстима.</p> <p>— Замисли |
| ките цвијећа, кутије, огледала.</p> <p>Он ју је кашње пратио и по ноћи кад је излазила од куће |
| која нам обојици ћара доносила.</p> <p>Он је први напоменуо и почео ме наговарати да му дам но |
| “ — запита цар, примичући му се.</p> <p>Он ни ријечи.</p> <p>„Шта радиш?..“</p> <p>„Видиш“ одго |
| >Друго нијесам могао изговорити.</p> <p>Он се прекрсти, маши се у џеп и, не гледајући, баци нек |
| ли још кахве? — запита шапатом.</p> <p>Он не одговори.{S} Причини се као да није чуо.</p> <p>— |
| нових и ја.</p> <p>— Починућемо.</p> <p>Он прекрсти ноге, лактовима се одуприје о кољена, а гла |
| мени.</p> <p>И додадох му кахву.</p> <p>Он спусти филџан на тле, опет напуни лулу и отпоче прич |
| емоћни робови клањају господару.</p> <p>Он их готово и не погледа.{S} Само забоде барјак у земљ |
| ма вјечито развученим на смијех.</p> <p>Он је сједио управо поред бимбаше, крај шилте му, прекр |
| ирно отргати.</p> <p>— Хатиџине?</p> <p>Он се извали поребарке и наслони се на руку.</p> <p>— Х |
| окренувши леђа, пође из собе. —</p> <p>Он ништа не ради без мене.</p> <p>И мирни, добри Сулага |
| кретао право мајки.</p> <p>Опазивши га, она се одмах придизала, исправљала се.{S} Једним замахо |
| ограда, и све дао.{S} Хтјела не хтјела, она је морала о свему бригу водити, сама управљати чита |
| спустих с прага и приступих јој ближе, она одиже и другу руку и готово врисну:</p> <p>— Смајил |
| тнијим, домаћим пословима.{S} Шта више, она као да се бојала мене и никад ме није смјела јаче у |
| пријед радити и шта засађивати, сијати, она се збуни, спетља се и као почне размишљати.</p> <p> |
| ишао Сулагиној кући и пролазио сокаком, она као да је пазила на ме, као да ме чекала на вратима |
| смјешкајући. – Она је моје дијете...{S} Она има...</p> <p>— Што је њезино и подај њојзи...{S} Ј |
| </hi>, него и рођену мајку тужити...{S} Она је најкривља...</p> <p>Застао сам као окамењен и за |
| ију унапријед и узвијајући главом...{S} Она није одговарала...{S} Само га гледала својим лијепи |
| и сухих смокава, и ораха, и љешника.{S} Она је, некако, увијек била љубазнија према нама, нароч |
| гнем, да је отворено погледам у очи.{S} Она то опази, па бржебоље и рукама поклопи очи и још чв |
| омало; одузме му памет.{S} Па и њој.{S} Она мирна, тиха, повучена жена, која се толико бојала с |
| опио очи, претварајући се да спавам.{S} Она је и даље говорила, питала, гласно размишљала о неч |
| зграби за рукав и одгурну у страну.{S} Она посрну на шилту, скљока се.</p> <p>— Не гурај је, н |
| аде он мекше, једнако се смјешкајући. – Она је моје дијете...{S} Она има...</p> <p>— Што је њез |
| о су ми кашње <pb n="350" /> причали, — она је вазда била код куће, никуд готово није ни излази |
| и, потрчавши, сави ми руке око врата. — Она!..</p> <p>Кад сам уљегао у собу затекао сам мајку к |
| коливши мајку, као да би да је бране. — Она овђе заповиједа...</p> <p>Мајка се окрену и погледа |
| јући за нож.</p> <p>— Лаже он!</p> <p>— Она је <hi>сама</hi> потврдила да их је потрошила — наг |
| Жене нек се не петљају у то...</p> <p>— Она је овђе ханума!..{S} Њезина је кућа! — заграјаше ос |
| ндија презриво се смјешкајући.</p> <p>— Она?..</p> <p>— Све што је он говорио потврдила је...{S |
| о трајући и гурајући један у другога, а она је једнако стајала и једнако разговарала...</p> <p> |
| ти димове из кратких, дебелих чибука, а она стане међу њих румена, весела, насмијана, пита их о |
| за винограде неке, шта ће да им каже, а она је само муцала, петљала нешто и гунђала, нагло се о |
| гледам у њу и кроз сузе се смијешим, а она се извила, издигла једну руку изнад главе и мјери м |
| лону и пушка испаде из ње.</p> <p>И сва она трава, сва грчина она наврије ми на уста, навали.{S |
| ила је...{S} Све!..</p> <p>Поред Хамида она је била други <hi>свједок</hi>...</p> <p>Па ме ухва |
| </p> <p>— Онда... ево му куће, — дочека она без размишљања и показа на собу. — Не смије га рање |
| воје отело и то треба вратити, — дочека она ватреније и, као кривац какав, бојећи се да ме отво |
| <p>— Немој... немој се смијати — дочека она живо и заврти главом. — Њега је Зулфага примио...{S |
| А зар га се ти не бојиш? — живо дочека она, гризући усне.</p> <p>— Вјерујем у се, да нијесам г |
| "396" /> <p>У мени се тада опет јављала она чудна жеља: да мучим, да пецам, да уједам подмукло, |
| сам ситан према њој?..{S} Шта је хтјела она?..</p> <p>Шта је хтјела?..</p> <p>И све више љутећи |
| еће да призна колико памети и мозга има она у глави и колико је боља и разумнија него сви домаћ |
| ње.</p> <p>И сва она трава, сва грчина она наврије ми на уста, навали.{S} Нагло почех повраћат |
| м!..</p> <p>— Немој, Смајиле, — протепа она меко, мазећи се. — Не знаш ти...</p> <p>— Он мене з |
| суд и он ће ти све потврдити — откреса она опоро, пакосно, осветнички. — Ето ти свједока, бола |
| p> <p>Шта ће бити ако је збиља истинита она напомена да зец баксузлук доноси?...{S} И какав ће |
| > <p>— Ти знаш...</p> <p>— Ја? — запита она тихо и порумени.</p> <p>Руменило њезино још ме више |
| ваш...</p> <p>— Ама шта ти је? — запита она дурљиво и напући усне. —— Какав си то данас?..</p> |
| м.</p> <p>— Љутиш ли се на ме? — запита она узбуђено и рашири руке, као да би да клекне, да мол |
| та ти је?.. — њежно, испрекидано запита она, милујући ме по глави. — Смајиле!..</p> <p>— Не пит |
| >— Шта?..{S} Шта је? — забринуто запита она и поче ме миловати по коси, по образима. — Ђе те бо |
| вај се!..</p> <p>— Шта је?.. — прошапта она преплашено приљуби се уза ме. — Шта?..</p> <p>— Ниш |
| а нијеси ти довео? — застиђено прошапта она уздижући обрве. — Зар није твој јаран?..</p> <p>— А |
| се сад и не осврће на њу нити слуша шта она говори...{S} Не можеш тамо...</p> <p>— Макар...{S} |
| азуј!..</p> <p>— У твојој кући — замуца она ломећи се, а дукати на прсима звекећу, звекећу, — у |
| жем по руци и крв јој отворио.{S} И кад она застаде и некако зачуђено погледа у рану, он се сав |
| } Замисли само колики ће дућан бити кад она распе паре!.. </p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| ="403" /> <p>— А он се наљутио — додаде она јаче.</p> <p>— Нека...{S} И одљутиће се.</p> <p>— И |
| а! — сину ми кроз главу и опет ме обузе она чудна језа.{S} Сад више нијесам смио ни покушати да |
| ровала да је кућа заиста њезина и да је она једини господар у њој.{S} Као да није вјеровала, е |
| е послове свршавао много раније него је она мислила и враћа се обично кроз дан, кроз два, носећ |
| нико моћнији од ње нема у кући, како је она највиша сила, власт, господар над свима.</p> <p>И н |
| угне мом „сиромаштву“ и да каже како је она, богата агинска кћи, научена на љепше живовање?{S} |
| ивицу јој, исправила се Хајкуна, али не она бујна, једра и плаха Хајкуна коју сам навикнуо глед |
| </p> <p>— сад сам се тек досјетио да се она у новије доба све више и више гиздала и китила, — с |
| Нипошто немој у кућу, — као досјети се она, хватајући ме за руку. — Нипошто!..</p> <p>Мени сад |
| уживао у мукама мајкиним.</p> <p>Док се она ломила, кидала и гребала, он је, прикривен, непрест |
| p> <p>— Голубови моји!..</p> <p>— Па ће она и ноћити код нас — брзо дочека Хатиџа, опет је воде |
| а одигнуо.{S} Зовну прстом Хајкуну да и она опипа.</p> <p>И, макар што ми није било до смијеха, |
| о главом...{S} И одмах би се снуждила и она, оборила главу и живо почела тући папучама о калдрм |
| о, гунђати...{S} А чим сам је пустила и она полећела, он... опали из пушке и...</p> <p>— И?..</ |
| кроз оштру, студену ноћ, па као да се и она мрзне у мраку, изнад глава наших...</p> <p>Хајкуна |
| и Шерифа-ханума, сједала поред нас те и она причала.{S} И највише нам причала о некаквим маћеха |
| је разгали мало.{S} Готово преко ноћи и она поста ведрија, лакша, чилија.{S} Оних големих, дебе |
| да се увијам, онако да се увијам као и она...</p> <p>— Не знаш колико ми је драго што си ми то |
| ух подругљиво, накривљујући главу као и она. — Ти ништа не знаш?..</p> <p>— Не знам...</p> <p>Т |
| ио што и она није била кавгаџија, што и она није газила у инат.</p> <p>Напошљетку, једне вечери |
| е, ината с њоме и вазда се жестио што и она није била кавгаџија, што и она није газила у инат.< |
| е, моје жене — дочека мирно. — Има их и она доста...</p> <p>— А ја сам мислио да су све твоји, |
| ијамета?..</p> <p>Због мене?..</p> <p>И она се изви, искриви, и удари у грохотан, обијестан сми |
| авати нешто, писати.{S} Затим, пошто би она приступила, показивао јој некаква слова, бројеве, — |
| њу и као подсмјехујући се. —</p> <p>Ни она?..</p> <p>Хасан је стискао зубе, мрштио се и мрко м |
| p> <p>— Ја нијесам ашиковала — одговори она мирно и погледа ми право у очи...</p> <p>Ах, очи он |
| .</p> <p>— Не знам, — покуњено одговори она и отегну обрвама. — Тако...{S} Нехотице...</p> <pb |
| стину.</p> <p>Не знам ради чега отпусти она након неколико дана ту исту слушкињу, која је и спа |
| са лијепи се по челу и по образима, док она ради, непрестано ради и пјева, а плаха пјесма разли |
| тица одмах смо били и сигурни да ће нас она извући из ове незгоде.</p> <p>Истога дана, пред веч |
| преоблачити...</p> <p>— Нећеш? — отегну она и рашири руке. — Ти?</p> <p>— Јок!..</p> <p>Она уст |
| p> <pb n="384" /> <p>— Мајка! — узвикну она и, потрчавши, сави ми руке око врата. — Она!..</p> |
| то, ето... почео се љутити!.. — узвикну она очајно, па ломећи прсте, спусти се испод зида и уда |
| м се.</p> <p>— Немој!.. — готово врисну она и, смијући се, отскочи у страну. — Не шкакљи!..{S} |
| их га се бојао?..</p> <pb n="391" /> <p>Она се ухвати за серђен и поче трести њиме.</p> <p>— Ам |
| а ти... а ти си кучка једна!.. .</p> <p>Она, по обичају, накриви главу и, држећи мали прст на у |
| S} Причај!..{S} Све, све, све!..</p> <p>Она поче грицкати нокте, мучити се.</p> <p>— Па... па.. |
| ући је за подвољак. — Реци ми!..</p> <p>Она се замисли.</p> <p>— А и вечерас ће доћи, — прошапт |
| шири руке. — Ти?</p> <p>— Јок!..</p> <p>Она устаде, повири на врата и полако, на прстима, врати |
| {S} Помисли, бона...{S} Рањен!..</p> <p>Она се намах исправи.</p> <p>— Рањен?..{S} Тешко?.. — б |
| собом. —</p> <p>Опет кијамет!..</p> <p>Она устукну мало, заклони лице руком и некако покуњено, |
| .</p> <p>— А ти се бојиш дана...</p> <p>Она накриви главу и поче грицкати нокте.</p> <p>— А ја |
| ..</p> <p>— Осудили би и тебе...</p> <p>Она се придиже, исправи се и, онако мршава, блиједа, сл |
| лим те...</p> <p>— А јаран ми...</p> <p>Она заломи рукама, искриви се.</p> <p>— Ја га се бојим |
| тета, не бих се научио радити...</p> <p>Она поче истресати пепео и, токорсе, чистити лулу и стр |
| во.</p> <p>— Он ми није јаран...</p> <p>Она збаци шамију с главе и коврџаста коса расу јој се п |
| ду...</p> <p>— Нијесам, мајко...</p> <p>Она се удари у прса и поче се климати.</p> <p>— Хаљине |
| ам болестан, лакше би ми било...</p> <p>Она прегризе конац и настави да ниже другу половицу.</p |
| и. — А грехота да га одбијемо...</p> <p>Она не одговори.{S} Придиже се и као да пође да тражи н |
| p>— <hi>Само</hi> разговарала?..</p> <p>Она устаде и тресну димијама.{S} Сви конци попадаше по |
| м ти госта...</p> <p>— Хасана?..</p> <p>Она збаци шамију, исправи се и затресе косом, густи пра |
| јући се и опет. — Због Хасана?..</p> <p>Она ђаволасто прискочи и почне ме чупкати за бркове.</p |
| стали осамљени обоје. — Рашта?..</p> <p>Она се насмија, ошину ме јаглуком по лицу и, објешењачк |
| ајући се и пренемажући. — Све?..</p> <p>Она ме испод ока погледа, узвије носом и љутито се окре |
| е са Сулагом...</p> <p>— Мене?..</p> <p>Она ми бржебоље даде знак да не вичем толико.</p> <pb n |
| се зато наљутила?..{S} Је ли?..</p> <p>Она застаде, обори главу...</p> <p>— Жао ми га било, а |
| тре и подстиче је. — Хоћеш ли?..</p> <p>Она подиже главу, погледа ме.{S} Пуно, бијело лице осви |
| и некако заносно.</p> <p>— Ех?..</p> <p>Она накриви главу и поче растезати јаглук у рукама.</p> |
| ући свако слово. — Ти шта ћеш?..</p> <p>Она се зачуди.</p> <p>— Ја?..</p> <p>— Ако тужим Зулфаг |
| лих се ја, давећи се залогајима.</p> <p>Она заврти главом, уздахну.</p> <p>— А да те он таког в |
| /p> <p>— Гунђаће, па и престати.</p> <p>Она устаде, узе ми главу међу руке и унесе ми се у лице |
| е, да пољубим, угризем, уштинем.</p> <p>Она не одговори.</p> <p>— Шта је?..{S} Што шутиш?.. — з |
| та си казао?..</p> <p>— Не могу.</p> <p>Она је непомично стајала и као да га хтјела још нешто п |
| </p> <p>— Сјутра ће бити кише — опет ће онај одострага, протежући се. — Мене жица у раменима... |
| кострешити се...{S} У томе часу опет ми онај проклети зец паде на памет, а с њиме и злокобљење |
| им, гуштерастим бутима.</p> <p>Арнаутин онај, таламбасџија, не смије ни да јој се примакне.{S} |
| ништа друго и не чујем него само тутањ онај, страшан, потмуо, необичан тутањ.</p> <p>Истога да |
| пет ударити у старе дипле — дочека опет онај одострага и засмија се. — Остарио, изнемог’о, па т |
| аше свиколици, потјераше га.{S} Трговац онај поново ошину коња, удари га и ножем и бакрачлијом, |
| —— Какав си то данас?..</p> <p>— Ја сам онакав какав сам и био, — дочекам кезећи зубе и готово |
| к ни ја.{S} Као да је била срамота нека онаквоме јунаку дуго разговарати са женом, макар и са с |
| лу, као, бива, да му то буде награда за онакву пресуду.</p> <p>До три дана након тога појави се |
| и... и барем је пријатељ народски...{S} Онаки нам треба!..</p> <p>Њега су и послушали.</p> <p>О |
| ешле Зулфаги?</p> <p>— Онда их Зулфага, онако недограђене, купио од твоје мајке за своје паре и |
| момци, који, кад би бабо кренуо у лов, онако поносито и изазивачки, оружани и опремљени, јашу |
| њим, — да донесу јање.</p> <p>Затим се, онако горд, усправљен и нијем, одвоји од свију, оде у с |
| ну и хтједе да скочи, да се отме.{S} И, онако везан, спућен, саплете се и опет посрну.{S} Сав м |
| јом.</p> <p>— А тад? — запита Сулага и, онако прекрштених нога, попридиже се. — Тада?..</p> <p> |
| ..</p> <p>Она се придиже, исправи се и, онако мршава, блиједа, слаба, ослони се леђима о зид и |
| ајка га као од милоште ухвати за ухо и, онако пресамићена, опет увуче у собу.</p> <p>— Не можеш |
| ...{S} Треба сам да обиђем...</p> <p>И, онако мршав, висок, усукан, гегајући се и застајући поч |
| ми да се и сам засмијем и да се увијам, онако да се увијам као и она...</p> <p>— Не знаш колико |
| пуним уста травом, да пуним и да гутам, онако, не жваћући.</p> <p>Стиснуо сам очи и гутао на си |
| се мајчина скута и пољуби га.{S} Затим, онако преклоњен, измичући се на леђа, изиђе из собе нек |
| у око наше куће.{S} Једино стари Осман, онако слаб и немоћан, што се прикрадао покаткада и закл |
| иџа потрчала да отвори, указивао се он, онако ситан, мален, мршав, огрнут тешким дебелим ћурком |
| да су били тврдо увјерени да ће их он, онако бистар и проницав, некако пронаћи и ухватити, да |
| .</p> <p>Док се однекуда појави и бабо, онако мрк, суморан.</p> <p>Не говорећи ништа и не питај |
| емире, док у другој држи пушку, па нас, онако загрљене, продире чудним једним погледом, погледо |
| ни погледала не би, ни осврнула се.{S} Онако ломна и замишљена силазила је одмах у дно авлије |
| <p>Ни пута, ни стазе не зна ниједан.{S} Онако, насумце, лутали смо обојица и ишли напријед, сам |
| вао да кренемо на друм, да нападамо.{S} Онако бунован и сметен, нијесам му знао ни ријечи одгов |
| а, будио се хоџа и излазио у авлију.{S} Онако голем, стасит, кршан, увијек лахко обучен, стао б |
| вријеме читаве приче причати о њему.{S} Онако јуначки, дрзак, насртљив, у дане кад се само о ју |
| амукну, смири се, застаде.{S} Видећи га онако силна, јака и поносита, са големим зеленим барјак |
| заклони главу јорганом да нас не гледа онако састављене, приљубљене, срећне. — Ни према коме н |
| њиме надметати не може, да нико не зна онако »китити« и онако »вести« као он.</p> <p>А никада |
| својих дућана, изненађени, када ме виде онако крвава, а нож одсијева према сунцу и изнакажена г |
| е тамо затворила.{S} Не!..{S} Остала је онако лежећи на трави, остала преко читаве ноћи, управо |
| иганчице, слушкиње нам.{S} Гледајући је онако плаху, једру, кршну, како у танкој кошуљи и димиј |
| прцати, чепркати нешто.{S} Гледајући је онако сурову, љутиту и распаљену, дође ми да и сам пост |
| не смије отворено да погледа, што није онако дрзак и онако необазрив као и обично.</p> <p>— Ко |
| ћи се да све изнесем и оцртам отприлике онако како сам од њега чуо, готово његовим ријечима.</p |
| чех љутити на Хатиџу.</p> <p>— Рашта се онако засмијала?..{S} Рашта ме почела пецати? — питао с |
| амиду паре отели хајдуци, нити је кмете онако јефтино продао, ни у грађевине онолико утрошио... |
| јео покрај ћепенка, на сандуче једно, и онако, ради обичаја, почео на глас хвалити робу и зазив |
| е може, да нико не зна онако »китити« и онако »вести« као он.</p> <p>А никада готово није понав |
| мах из душека, одбацио јорган са себе и онако необучен и неуређен потрчао према собним вратима. |
| Оборите!..</p> <p>Момци бацише ножеве и онако, голим шакама, навалише на Хусу.{S} Наста једно р |
| .{S} Хајдемо...</p> <p>Сулага се диже и онако ситан, погурен, пође пред нама, — ми пођосмо за њ |
| ала низ басамаке, полетила према соби и онако задихана и уплашена застала на прагу.</p> <p>— Ос |
| , чини ми се, није знао онако причати и онако тумачити.{S} Кад мене неко похвали да лијепо прич |
| а однесу празне суде, опет онако тихи и онако мучаљиви.{S} Залуд бих покушавао да их задржим и |
| рено да погледа, што није онако дрзак и онако необазрив као и обично.</p> <p>— Ко непоштено бра |
| рекоравати што сам био онако напрасит и онако груб према њему...{S} Зашто?</p> <p>Је ли он крив |
| тједох да пођем, да је поведем у собу и онако с њоме заједно да станем пред Хасана, кад се он и |
| стресајући раменима — него узео пушку и онако, кроз пенџер, погодио га, преломио...{S} Куршумом |
| у кући свега...</p> <p>Али није био ни онако насмијан ни ведар као обично; са мном се није ни |
| , застајали пред свачијим вратима, нити онако тражили дјевојке, макар што су, као и прије, прек |
| чудније, није ни скакао као други момци онако, на голоме пољу!</p> <p>Не!{S} Он је забадао ноже |
| ао је Зулфага, једнако стојећи пред њом онако тих, покоран, скрушен, са уснама вјечито развучен |
| а.</p> <p>И нико, чини ми се, није знао онако причати и онако тумачити.{S} Кад мене неко похвал |
| Почех сам себе прекоравати што сам био онако напрасит и онако груб према њему...{S} Зашто?</p> |
| бедевији, ухвати је за гриву и, једнако онако муцајући и цичећи, поче је теглити, чупати, удара |
| — узвикнух весела у жељи да непрестано онако говори, читав дан да говори. — Казуј!..{S} Причај |
| ла, он је пристајао непрестано, вјечито онако смирен, скрушен и насмијан и вјечито чист, уређен |
| та, кушајући да ме одигне од тала, исто онако као што ме и хоџа одигнуо.{S} Зовну прстом Хајкун |
| су долазили да однесу празне суде, опет онако тихи и онако мучаљиви.{S} Залуд бих покушавао да |
| нијемих.{S} Само га зијевајући погледах онако мрка, одлучна, наоружана и опремљена, а нити могу |
| ије их ни имао много, —— и размјести их онако како се њему свиђало, не водећи рачуна о томе: хо |
| н, макар што смо бахнули изненада и још онако оружани.{S} Сви су били некако мирни и равнодушни |
| Баш ми је драго што је твој јаран!..{S} Онакога јарана нико више нема!.. </p> </div> <pb n="367 |
| И удари се руком по кољену.</p> <p>— За онаку се љепоту и глава даје!..</p> <p>— Сад ће ручак.. |
| Кад сила прекипи и кад пређе у насиље, онда јој је и крај — тврдио је упорно, не попуштајући — |
| кад више није било пара да их довршите, онда...</p> <p>— Онда су прешле Зулфаги?</p> <p>— Онда |
| p> <p>Ако се нијесмо играли и вјежбали, онда смо све троје ишли у „ашиковање“.{S} Хајкуна више |
| а знам да треба...{S} Кад се кућа кући, онда и треба.</p> <pb n="378" /> <p>— Могу ја кућу заку |
| — Данас ће стићи...{S} Сада...</p> <p>— Онда... ево му куће, — дочека она без размишљања и пока |
| о пара да их довршите, онда...</p> <p>— Онда су прешле Зулфаги?</p> <p>— Онда их Зулфага, онако |
| .</p> <p>Ја је пољубих у чело.</p> <p>— Онда припреми све и све уреди — рекох полазећи. — Ја ћу |
| > <p>— Онда су прешле Зулфаги?</p> <p>— Онда их Зулфага, онако недограђене, купио од твоје мајк |
| оне у мрак, у помрчину, и кад све поспе онда настану праве муке за њу...{S} Чини јој се, као да |
| трње.</p> <p>Ни сам не знам како сам се онда могао уздржати да не вриснем и не јаукнем од страх |
| ...{S} Кад ја опалим, пали и ти...{S} И онда... кад викнем... јуришај!..</p> <p>— А ако их буде |
| ему. — Није ми било стало до свијета ни онда, кад сам кроз четири мјесеца ишла од врата до врат |
| <pb n="219" /> <p>Погледала би па истом онда, кад би је, — не поздрављајући, — позвао да му хам |
| о га је понекад и гурнуо, ударио, — као онда кад сам им истом дошао у кућу, — ипак никада као д |
| творила у праву правцату збиљу.{S} Адет онда такав био да јарани, — желећи очувати јаранство, — |
| ..{S} Људи се најчешће дигну да помогну онда кад је касно помагати; док човјек не загрца, не ос |
| често се од срца и весело насмијао баш онда кад би му причали за разне Хасанове испаде, — које |
| о је премного и што год сам боље радио, оне се све више и више расипале.{S} Уколико човјек више |
| заплетати око нога, док <pb n="261" /> оне, кршне, плахе, једре, са ужагреним очима, зажареним |
| ам...</p> <p>Токорсе нехотице стадох на оне мерџане што сам их одбацио и почех газити.{S} Необи |
| лазило баш одонуда, од ватре, од колибе оне.{S} Никако, дакле, нијесу могли бити хајдуци, — ник |
| кроз плавичасти сумрак распознам сјенке оне што су се гуриле око ватре, мицале се, угибале, кре |
| без оружја и без хаљина.{S} Кроз дроњке оне што су још висили на њима провидило се голо, изгреб |
| .</p> <p>Погледавши око себе, на дућане оне, изненада ми се оте узвик:</p> <p>— Сад ћу јој пока |
| обгрлио их и привио на прса и док су се оне отимале, ударале га и гребле по лицу вриштећи и под |
| а пуним чинијама и са духаном.{S} Али и оне, видећи да се у чашћавању почело штедити, кашње се |
| ко ме зали и водом по лицу и од студени оне стресох се и нагло подигох главу.</p> <p>— Нема крв |
| и гурну га ногом у слабину. — Што ће ти оне?..</p> <p>— Па се опет окрену мени и поче тумачити. |
| , клањајући се и нарочито наглашавајући оне задње ријечи ја ћу слушати.</p> <p>— Ти како знаш.. |
| огледа ми право у очи...</p> <p>Ах, очи оне!..</p> <p>Збуних се, спетљах, замуцах...</p> <p>— С |
| био и поштен, вјеран, поуздан.{S} Након оне похвале бабине да ће »бит човјек«, — која је за ме |
| а.</p> <p>Снужден и жалостан погледах у оне маријаше...</p> <p>Новци!..{S} Шта ће ми новци кад |
| празне, голе, без намјештаја, зијале су оне и црниле се некако, као након навале хајдука, као н |
| ку истакли као главног кривца и тиме ми онемогућили сваки рад против њих.</p> <p>И, ни сам не з |
| вати и подвикивати до промуклости...{S} Они се и не осврнуше,..</p> <p>Изненада, зар од викања |
| ја да грди, галами, ни јаче де виче.{S} Они су само стрепили пред силом његовом, као што обично |
| дохвати три-четири шибе и добаци им.{S} Они не прихватише.</p> <p>— Шибајте!</p> <p>— Не...{S} |
| 3а хајдуке сам знао да су опаки људи, — они су ми и <pb n="246" /> бабу убили, — али да би и Зу |
| ти учинише?</p> <p>— Краду ме.</p> <p>— Они?..</p> <p>— <hi>Ја</hi> то знам најбоље и нико не т |
| от, и на образ, и на имуће, па рашта да они поштеде наше куће? — отегну хоџа забринуто. — Наши |
| ањала, измицала, сакривала.{S} Само кад они не би били код куће, — кад би отишли куда, — излази |
| жу и прихватају за рад.</p> <p>А што се они више љутили, хоџа је постајао све ваљанији и све бр |
| ици.{S} И ако нам се ђеца не опамете, и они ће бити исти, а ако били оваки, нека их свијех ђаво |
| ле очи и... и све ми се чинило као да и они трче, као да бјеже, измичу испред мене.{S} И, — мак |
| уђе приче.{S} Зато су куповали оружје и они који га никад имали нијесу <pb n="297" /> и припрем |
| стршио иза појаса.</p> <p>Опазивши ме и они као да се уплашише и узвикнуше.{S} Хајкуна чак и ус |
| и гледали у ме.{S} Чинило ми се да се и они потсмјехују, ругају се, изазивају ме.{S} Једва сам |
| осјећале некако јаче, храбрије, те се и они заклињали по неколико пута да ће га пратити у бој, |
| о не изгрде муштерију и не напсују се и они њега и он њих, изненадили су се кад су видјели како |
| почех заборављати на своје.{S} Додуше и они мене као да су били заборавили: тек каткада, уријет |
| тарајући се да пред паметним човјеком и они изгледају што паметнији. —</p> <p>Нова и дубока нам |
| кољу, да се освете?..{S} А оружани су и они, и јунаци су, и...</p> <p>Нехотице ми се оте поглед |
| лити се, јер — како је говорио — зидови они, мрки кровови и гиздава кубета сметали му, заклањал |
| ош и да причам коме и да их одам.{S} Ни они мени ништа спомињали нијесу, ни питали ме.{S} Хасан |
| метовима је био друкчији.{S} Кад би нам они дошли у авлију, до шездесет их на броју, растоварил |
| </p> <p>— Из зависти што је добро пошло они ово раде — говорио је јецајући. — И мени товаре на |
| ко тада не би могао ни познати да су то они исти момци, који, кад би бабо кренуо у лов, онако п |
| се лактом о кољено.</p> <p>— Јунаци су они...{S} Не жале гинути... — рече.</p> <p>— А ко би жа |
| премећу по ћилимима и серџадама, док су они, наслоњени уз зидове, одбијајући димове и пијуцкају |
| чује, не опази.{S} Ко зна да се нијесу они трговци сакрили гдјегод?..{S} Ко зна да и сад не вр |
| ајкунино крило и бризнух у плач.</p> <p>Они заћуташе.{S} Пустише да се исплачем.{S} Хајкуна, ми |
| Доста је било да их само једном погледа оним орловским погледом, па да одмах изгубе главу и да |
| има.{S} Једино се побоље опријатељих са оним сељачетом, са Јовицом, који ми некад бијаше разбио |
| јећем, шта са јаглуком, свилом и златом оним?..{S} Је ли жељела да и ми, као и остали момци и д |
| лом и, у пијанству, жељни да се размећу оним чега сами немају према још слабијима, чинили су шт |
| е нас, једнога за другим, преко некакве ониске клупе, затегоше нам димије и ударише по неколико |
| и она поста ведрија, лакша, чилија.{S} Оних големих, дебелих, модрих прстенова испод очију као |
| екнуше кроз ноћ и одоздо, између кућица оних, као да се поче примицати, <pb n="290" /> прикрада |
| закукаше како им је живот омрзнуо због оних објешењака, те попријетише да ће сви селити из ове |
| очео пребројавати новце.{S} И, за чудо, оно звецкање њихово, циликтање, као да потпуно растјера |
| лику да га слушам читаве једне ноћи.{S} Оно што ми је тада испричао, препричаћу сада и ја, стар |
| те преварио — рече меко, полугласно. —— Оно је један добар и поштен човјек, који никоме зла не |
| во што напредујем.{S} А најбољи знак да оно што радиш добро радиш, тај је, ако видиш душмане ка |
| , била је мртва...{S} Глава јој пала на оно раширено крило готово на саму рану, из које цурила |
| ко бојала свакога, непрестано пазила на оно »шта ће свијет рећи«, нагло, непромишљено, прекиде |
| вог — запита мајка брзо и, збацивши све оно да кољена, устаде и пође за њим. — Шта ће ово?</p> |
| — Чим сам му ја љуцки опричао какав је оно чојек, одмах га и омрзнуо...{S} И вели: неће ни у к |
| пусти му руку на раме.</p> <p>— А то је оно дијете, — рече — о коме сам ти писао...{S} Знаш...< |
| ти.{S} Позлаћене токе на прсима, оружје оно и фишеклије причвршћене о појасу свијетлиле се и бл |
| подераним, иструлим хаљинама, — ако се оно неколико крпетина што се једва држало на њему могло |
| Шути!..{S} Ни ти нијеси бољи — опет ће оно момче, пецкајући. — Нијеси смио ни пушке опалити, н |
| е.</p> <p>— Не свиђе му се прича — рече оно момче, намигнувши.</p> <p>— Женскоња — дочека други |
| а, по ребрима, по раменима.{S} Дјевојче оно, преплашено, цикну и устукну мало, сакри се за кана |
| ока погледајући на канат и на дјевојче оно, које као окамењено стало, па само блене у њих...</ |
| може поред ње и ноћивати, спавати.{S} И оно оружје што је преостало пренио је тамо.{S} Свакога |
| твари из куће и продавало их, само да и оно <pb n="221" /> дође до пара и да протргује.{S} И ка |
| а фукаром заједно, а узгред јој отима и оно што има, пазарује с њоме!..{S} Сви сте ви, сви смо, |
| трије него прије, желећи зар да накнади оно времена што га мало прије изгубила.{S} Хајкуна, пок |
| ка за руку и трза њоме. — Како си могао оно учинити?..</p> <p>— Шта сам учинио? — одговорим јој |
| да је обухватао собом све пространство оно, сву „џамију Божју“...</p> <p>И одмах након молитве |
| ано шапће на ухо, чупка за косу а звоно оно клепеће све јаче, одјекује кроз читаву планину, те |
| аште, све их мање и мање долазило.{S} У оно доба кад су се обично окупљали и састајали, Зулфага |
| нијесам се много намучио.{S} Како је у оно доба било доста празних дућана, нашао сам један у к |
| ага, мирни, добри Сулага, који једини у оно доба никаква оружја на себи носио није и кога су у |
| ни у што толико вјеровати, колико баш у оно што је мутно, магловито, тајанствено.</p> <p>Шта ће |
| p>— Хасане!..{S} Чујеш ли?..{S} Људи су оно! — узвикнем из свега гласа и, одгурнувши Хасана с п |
| аш! — отегну некако осорно. — Јунаци су оно, болан, а ми смо нико и ништа...{S} Једва сам живу |
| гледах боље, познадох међу њима Јована, оног истог Јована, који је некад са мном продавао робу |
| долази изнад нас, испод неба, из грања оног, те некако и нехотице подигосмо главе и погледасмо |
| и душмани.{S} Сваки дан, након кијамета оног, долазило ми у дућан по неколико њих, засједали по |
| ва <pb n="302" /> нас.{S} Страх ме и од оног муклог, тупог, непрестаног шуштања, цичања, звижда |
| ад лијепо гледам: и сеизе, и трговце, и оног љутитог бркајлију како трчи са голим ножем, а Хаса |
| амо, само да час прије засједнем покрај оног пламена, да се одморим под стрехом оном, макар то |
| о каскао сиромах, жут, блијед, модар, — онога часа учинило ми се да је неколико боје промијенио |
| ала?..</p> <p>— Удала се за онога... за онога што га измлатила...</p> <p>— Их!..</p> <p>Хасан с |
| > <p>— Обрукала?..</p> <p>— Удала се за онога... за онога што га измлатила...</p> <p>— Их!..</p |
| S} И као што се он најчешће љути баш на онога који му се смијао, тако се и ја почех љутити на Х |
| } Страх од шуме, од зеленила, од дрвећа онога које нам се склопило изнад главе и заклонило нам |
| бити, — рече — а мени се чини да је уз онога ко се дигне против зулума и неправде...{S} Није л |
| осјећа насладу неку и у мукама својим и онога ко му је најдражи...</p> <p>Морам рећи да сам се |
| зубе, не баталећи посла. — Оставио сам онога хајдука...{S} Зулфагу онога... па отишао јунаку, |
| Оставио сам онога хајдука...{S} Зулфагу онога... па отишао јунаку, у чету његову.</p> <p>— И би |
| ео сам се бранити камењем.{S} У љутини, оној и јуришао сам <pb n="226" /> на неке, ударао, док |
| тово до на крај шуме и када кроз густеж оној опазисмо како се испод нешто проријеђеног дрвља бј |
| лаковјеран, злокобник, гатало, а у шуми оној, у вјечитом полумраку, — сунце нас тек уријетко, к |
| цало да и сам запјевам.{S} И у обијести оној, не знајући шта друго да радим, почнем као помаман |
| ак.{S} Неко се одострага још усуди да у оној гунгули и гурне Јову у леђа и да му преврне зембиљ |
| рве, замисли се.</p> <p>— Не можеш ти у оној кући живјети — рече. — Ако останеш тамо, он ће ти |
| ристајање за њом, ухођење његово, пажња онолика.{S} Макар га и гонила, и грдила, и ружила, он ј |
| него с њиме.{S} Криво му и што се смије онолико, шали, залијевајући <pb n="399" /> цвијеће и хр |
| ажа.{S} И, желећи зар да заглади што ме онолико тукла и мучила, нудила ме слаткишима, тепала ми |
| те онако јефтино продао, ни у грађевине онолико утрошио...{S} Све, све, све му лаж била!...</p> |
| рнуше,..</p> <p>Изненада, зар од викања оноликог, смучи ми се, стужи.{S} Испод појаса снажно ми |
| него му поглед вазда управљен био према оном низу нових, калајисаних сахана, пореданих на рафу |
| оног пламена, да се одморим под стрехом оном, макар то била стреха и једне колибе, старе, трошн |
| е не шали.{S} И, ни сам не знам како, у оном часу заборавих и на мајку и на Зулфагу.{S} Бесвјес |
| пни људи, с брковима који, како ми се у оном страху чинило, лепршали се и преко рамена.</p> <p> |
| јан и спреман на инат, ипак, у погађању оном, у цјепкању, загријах се мало, распалих се.{S} Хва |
| и и сама проплака; у превијању и трзању оном осјетио сам како ми њезине сузе оквасише косу.</p> |
| чи и све више приљубљујући се уза ме. — Ономадне... кад сам чула да си погинуо... вриснула сам |
| и око себе, као тражити нешто.</p> <p>— Ономадне, у лову, Зулфага га хтио убити — рече полуглас |
| редују...{S} Чете њихове спустиле су се ономадне у Сарајевско Поље...{S} Ко може рећи да се нећ |
| ла које само никне; заметак му је баш у ономе који кука да му је зло.{S} Какав ми је то несретн |
| авала новаца, само да не причам о свему ономе што сам гледао и слушао и да њему ништа о том не |
| удима, читаву свијету, чак и добротвору ономе, који, хотећи да се наруга, —— зашто сам мислио д |
| оче чибуком ударати, млатити по момчету ономе.{S} Поче ударати и по глави, по леђима, по ребрим |
| почнем се питати, стидљиво прикривајући ону голотињу на себи, као бојећи се да ко не види. — Шт |
| поче кипити, врети.{S} Дође ми да узмем ону књигу с тешким дебелим корицама, што је растворена |
| чени парипи, мајка се опет претварала у ону стару, смјерну робињу и, не смијући да му у сусрет |
| нце, — вели — и гледајући небо, ведрину ону, запјевала из свега гласа...{S} А он одмах почео ви |
| мијехом сам домамила и кумру...{S} Знаш ону моју кумру, што ми вазда долијеће... па ми се спуст |
| прошапта.</p> <p>— Па шта је?..{S} Нека опазе...</p> <p>— Не... не смију нас сад виђети...{S} Н |
| нам се деси несрећа?...{S} Ако нас сад опазе, опколе?..{S} И почну нас овђе, насред друма царс |
| с главе, од страха да најприје њега не опазе...</p> <p>Иду!..</p> <p>— А шта ли Хасан ради?..{ |
| е освртати.</p> <p>— Бојим се да нас не опазе — прошапта.</p> <p>— Па шта је?..{S} Нека опазе.. |
| лу, по новим, свиленим димијама, кад ме опази некако поплашено устукну натраг и одиже руке.</p> |
| има које је непрестано откривао, чим ме опази пође ми у сусрет, спусти ми руку на раме и тихо, |
| стењати, од страха да ме ко не чује, не опази.{S} Ко зна да се нијесу они трговци сакрили гдјег |
| а је отворено погледам у очи.{S} Она то опази, па бржебоље и рукама поклопи очи и још чвршће пр |
| агребла по мишици и пустила крв; затим, опазивши како цури, почела гребати као помамна.{S} Лице |
| силу кашљати и протезати се.{S} Затим, опазивши мене, даде ми знак руком да му приступим.</p> |
| од ибрика.</p> <pb n="393" /> <p>Хасан, опазивши је, и сам се збуни и поче пипати око себе, изв |
| ипала по широким, гуравим витловима.{S} Опазивши ме, спустише танка ишарана вретена у крило, по |
| мајке на шилти и разговарао с њоме.{S} Опазивши ме он застаде на прагу, изненађен, погледа и н |
| окорсе прешива некакве хаљине, крпе.{S} Опазивши ме, остављала је посао, трчала и пружала ми ру |
| на уз јастуке сједи на шилти и пуши.{S} Опазивши ме, отури чибук у крај, придиже се и пође ми у |
| лаката, које су биле засуте брашном.{S} Опазивши међу нама страно, непознато момче, полугласно |
| и очешао се лактом о моју антерију, не опазивши ме нити се по обичају јавивши.{S} Пошао је одм |
| вих на све.</p> <p>— Шта је то? — викну опазивши ме, па остави посао, скочи са столице и потрча |
| дбацим обућу.{S} И престрашено узвикнух опазивши како ми сви прсти набрекли, расцвали се, испуц |
| такав лопов неће мајку гурати!..</p> <p>Опазивши пушку Зулфага поблиједи и поплашено се измакну |
| кој бијелој бедри све до кољена.</p> <p>Опазивши бедевију, мајка, која је била потрчала за мном |
| ржак чудно му стршио иза појаса.</p> <p>Опазивши ме и они као да се уплашише и узвикнуше.{S} Ха |
| по брковима кретао право мајки.</p> <p>Опазивши га, она се одмах придизала, исправљала се.{S} |
| утицу и непрестано потпрашујући.</p> <p>Опазивши мене као да се збунише мало, сметоше се.{S} Зу |
| тога појавио у авлији.</p> <p>Чим би га опазила, одмах му и трчала у сусрет и снажно га гурнувш |
| а.</p> <p>Кад смо, након дугога лутања, опазили ватру, како пред колибом пламти, заиграва и лиж |
| д страха чим би му кораке зачули или га опазили издаљега гдје иде.{S} Оставили <pb n="213" /> б |
| ше на све стране гонити свакога кога су опазили са зембиљем, па продавао робу или не продавао.{ |
| .{S} И на пенџеру, кроз гране феслиђена опазим њега, сама.{S} Стао покрај каната, исправио се, |
| p>— Напријед! — узвикну и Хасан који је опазио како оклијевам и затежем. — Хајде!..</p> <p>— Ам |
| ...</p> <p>— Рашта ли ово нијесам прије опазио?.. — почнем се питати, стидљиво прикривајући ону |
| ви смијех.</p> <p>— Па... па чим сам те опазио, одмах сам и помислио да због тога долазиш — нас |
| <pb n="225" /> је и кришом, да га не би опазио, као пријетећи климао главом према баби.</p> <p> |
| жљиво се обзирући није ли ме ко чуо или опазио...</p> <p>И сам Хасан као да се препаде од тих р |
| и велике, ипак сам се изненадио кад сам опазио једну гомилу људи каква се у најсвечаније дане р |
| бих изишао из врата његових, увијек сам опазио Зулфагу како стоји недалеко, на сокаку, и вреба |
| се, дршћу, дршћу...</p> <p>Једанпут сам опазио како је оштрим ноктима загребла по мишици и пуст |
| могао.</p> <pb n="326" /> <p>Чим бих их опазио, смиривао сам се одмах и опет према њима пружао |
| нико ни споменуо није о њима, ипак сви опазисмо како је у пошљедње доба постао некако обазриви |
| до на крај шуме и када кроз густеж оној опазисмо како се испод нешто проријеђеног дрвља бјеласа |
| ти кроз лишће, у нади да ћу га видјети, опазити.</p> <p>И готово се почех љутити што ме одгурну |
| ругој филџане.{S} И сад сам истом могао опазити колико се разрасла, колико развила и прољепшала |
| </p> <p>Тад се истом сјетих Хасана, тад опазих да га нема поред мене.{S} И одмах се почех присј |
| им упадицама. 3а хајдуке сам знао да су опаки људи, — они су ми и <pb n="246" /> бабу убили, — |
| </p> <p>Цар се наљути, распали.</p> <p>„Опаки људи“, викну, „који се излежавају, не раде и не м |
| им сам је пустила и она полећела, он... опали из пушке и...</p> <p>— И?..</p> <p>Хатиџа склопи |
| ђе, држећи је у рупи, увијек спреман да опали.</p> <p>— Можеш ли? — опет запита пошто смо прили |
| де, скиде пушку с рамена и напунивши је опали.{S} Врисну пушка и пуцањ одјекну кроз читаву план |
| о плећима.{S} Он напуни поново и поново опали...{S} Затим извади нож, огледа га и њиме поче раз |
| продрмуса њиме.</p> <p>— Ето!</p> <p>И, опаливши му два широка шамара, гурну га ногом у леђа и |
| ки — и не пуцај прије мене...{S} Кад ја опалим, пали и ти...{S} И онда... кад викнем... јуришај |
| омче, пецкајући. — Нијеси смио ни пушке опалити, него одмах бјеж’о...</p> <p>— Лажеш!..{S} Ти с |
| </p> <p>А кад би се бабо, суморан, мрк, опаљен пушчаним димом, са поломљеним токама и траговима |
| вао им половину мрког, знојавог, сунцем опаљеног лица, док је друга половина остајала у сјенци |
| ши, разбојници.{S} И ако нам се ђеца не опамете, и они ће бити исти, а ако били оваки, нека их |
| аспанутим гајтанима и широки расквашени опанци са испуцаним опутама.{S} Читавим путем није прог |
| ији се крајеви вукли по тлима; опута на опанцима попуцала му и влачила се по земљи, заплетала с |
| и поче причвршћивати опуту на распалим опанцима, из којих му провиривали каљави, трули остаци |
| , у берберницу, у хућумат ако би пошао, опасивао је одмах криву своју димишћију о бедру, двије |
| смо обојица осјећали да нас чудна нека опасност очекује; зато смо и жељели да се та опасност о |
| друг ни пријатељ.{S} Чим му запријетила опасност, оставио ме, напустио, не бринући се шта ће са |
| ост очекује; зато смо и жељели да се та опасност одгоди, да дође мало доцније, Хасан се два <pb |
| проћи.{S} Није се чак ни кашње, кад је опасност минула, барем навратио мало да види гдје сам, |
| ипак осјети е му са неке стране пријети опасност, те се унапријед, често и преко воље, прибира |
| <p>И, увјеривши се потпуно да су изван опасности, тутунећи и срчући кахву почеше се препирати, |
| ји је висио крај огледала, — да ме сама опере.{S} Отирући и обгрлила ме и некако збуњено, смете |
| очепамо, за ђаво би га знао ушљед чега, опет бисмо вољели да је мало подаље, да се какогод одма |
| ли, макар се и љутили један на другога, опет не <pb n="389" /> може да заборави, да омрзне ни о |
| је, враћала се и, уморена и малаксала, опет падала по трави, ваљала се.</p> <p>У неко доба чин |
| ште ухвати за ухо и, онако пресамићена, опет увуче у собу.</p> <p>— Не можеш...{S} Рашта? — зап |
| и ноћити код нас — брзо дочека Хатиџа, опет је водећи шилти и намјештајући, уређујући јастуке |
| дмах су долазили да однесу празне суде, опет онако тихи и онако мучаљиви.{S} Залуд бих покушава |
| е.{S} Хасан, као да ништа ни било није, опет ме позивао да с њиме идем у „лов“ и врљао са мном |
| кахву.</p> <p>Он спусти филџан на тле, опет напуни лулу и отпоче причати.</p> </div> <pb n="21 |
| , те вам све иђе наопако, томе... томе, опет, ви нијесте криви, народ није крив, него је крива |
| мени се чини да јеси.</p> <p>— Мени се, опет, чини да јеси <hi>баш ти</hi>, чим ме питаш...</p> |
| оји!..</p> <p>Чим сам остао сам у соби, опет сам проплакао.</p> <p>Жао ми бијаше мајке.{S} Чини |
| и непрестано препоручивао да на њ пази, опет су увијек слали некога по ме, поручивали, звали ме |
| > <p>Хајкуна и Хасан, који, преобучени, опет дођоше у собу, затекли су ме уплакана.{S} Обоје се |
| ње.</p> <p>Не проговоривши више ријечи, опет ломећи се, зијевајући и придржавајући се за стабло |
| ацих.</p> <pb n="327" /> <p>Испљунувши, опет као да осјетих пљувачку у устима.</p> <p>— Јес’, д |
| аустио одмах је и престајао.{S} Ја сам, опет, знао да би ми сваки предлог био узалудан, јер Хас |
| најзаноснију љубавну изјаву.{S} Ја сам, опет, њу слушао кад ми говорила о комшилуку и комшиница |
| рну се и као бојећи се да не побјегнем, опет ме узе за руку и привуче себи.</p> <p>И опет закуц |
| отово шиштати, престајао је с причањем, опет одизао чибук и, пружајући Хајкуни да му напуни лул |
| 373" /> <p>Узнемирен, сметен, омађијан, опет почнем муцати:</p> <p>— Нећу да... да долази више. |
| и токорсе читао нешто. — Ако је и крао, опет није ружио овако и... и барем је пријатељ народски |
| ead> <p>Сјутрадан, кад сам се пробудио, опет сам се састао са Сулагом.{S} Казао сам му узгред д |
| тив њих.</p> <p>И, ни сам не знам како, опет ми рука полети ножу и нагло га извукох из корица.< |
| >— Хоћеш ли Сулаги? — запита Авдо меко, опет пристајући за мном. — Нећеш?</p> <p>— Хоћу.</p> <p |
| свиђеше.{S} Пошље, промисливши се мало, опет се загрија и опет ме поче наговарати да останем ко |
| те...</p> <p>Па, разгледавши унаоколо, опет се врну према дућану, одиже моју пушку са земље и, |
| невјере учинити — одговарао сам мирно, опет га нудећи духаном. — Никад...</p> <p>Он зине, блен |
| овђе.</p> <pb n="395" /> <p>Други пут, опет, зауставља ме Хатиџа.</p> <p>— Да се договорим с т |
| мене... гоните ме“...</p> <p>Други пут, опет, тужила ми се како јој не да ни пјевати.</p> <p>— |
| е муштерије поквари.{S} Муштеријама су, опет, казивали како су ми криве мјере, како ми ни оке н |
| из света гласа:</p> <p>— На моју душу, опет пошао у хајдуке!..</p> <p>— Пошао на усташе — попр |
| погледавши на Хатиџу. — А ти... ево... опет ме примио... и довео... и... ех, ех...</p> <p>Па п |
| д мајку почео уздисати:</p> <p>— Ето... опет је био у Сулаге...{S} Ја сам га управо и измамио и |
| и...{S} Макар и гунђао, и ружио опет... опет ми га жао...</p> <p>Мазећи се гледаше ми у лице ка |
| о из луле.</p> <p>— Опет крв била!..{S} Опет зло!.. — шаптао је Сулага након дуже почивке, милу |
| шта ћу до хиљаду година опет бити!..{S} Опет можебити травка, дрво а... а можебит’ и јаре, и го |
| уровије нето су икад прије судили...{S} Опет сам се бојао батина, шиба, удараца...</p> <p>Па ип |
| да омрзне ни он на ме ни ја на њега.{S} Опет смо најближи, највјернији, најискренији!..</p> <p> |
| е и један јастук одбаци испод главе.{S} Опет поћута мало.</p> <p>— Ух!..</p> <p>Изненада скочи, |
| њих није, ни наређивала да се часте.{S} Опет је мислила о рачунима...</p> <p>Кроз неколико мјес |
| беспослице!..</p> <p>— Нека затвара! — опет заграјаше обојица и почеше псовати. — Нека затвара |
| јемих, скамених се.</p> <p>— Води ме! — опет убрза склапајући руке, увијајући се, молећи. — Ти |
| има, уз огњиште.</p> <p>— Грехота је, — опет јој се јавих, пристајући за њом. — Наш је...</p> < |
| p>— Ах... муко моја... послови... ах, — опет зајеча он и поче уздисати. — Дођи... други пут...< |
| p> <p>— Хајкуна...{S} Нијесмо сами... — опет ће момче мекше, испод ока погледајући на канат и н |
| кне мајка раздражено и сијевне очима. — Опет, зар!</p> <p>— Само га немој ударати ни кажњавати |
| покупи оружје и спусти га поред себе. — Опет ћемо путовати.</p> <p>Затим збаци обућу с нога и п |
| спреман да опали.</p> <p>— Можеш ли? — опет запита пошто смо прилично одмакли.</p> <p>— Могу.< |
| је прекорио?{S} Рашта сам био осоран? — опет се почех љутити сам на се. — Зар је крива што га ј |
| ад си мој... мој... мој... и ја твоја — опет прошапта, па отрже струк феслиђена и поче ме шкакљ |
| p>— Ама моја наука није као досадашња — опет ће он јаче, грицкајући браду. — Ја не знам хоће ли |
| друм...</p> <p>— Сјутра ће бити кише — опет ће онај одострага, протежући се. — Мене жица у рам |
| ем, нити да проговорим.{S} Погледах и — опет легох, окренух се на други бок да поново заспим.</ |
| p> <p>— Па то и Осман Салих-агин ради — опет дочека Хасан упорније, изврнувши се на леђа и одиж |
| се удала мајка, па неће да га подоји — опет се поче ругати Хасан, окрећући се према Хајкуни, — |
| /p> <p>— Шути!..{S} Ни ти нијеси бољи — опет ће оно момче, пецкајући. — Нијеси смио ни пушке оп |
| а ни поштења правог, ни благодарности — опет изненада викне Хасан и заклони главу јорганом да н |
| о га да га опет не наговоре...</p> <p>— Опет био! — цикне мајка раздражено и сијевне очима. — О |
| наше у Дузи и све поубијали...</p> <p>— Опет!.. .</p> <p>— Не слути на добро!..{S} Не слути на |
| .{S} То је и Хамид потврдио...</p> <p>— Опет Хамид!..</p> <p>— Све’дно...{S} Ми му вјерујемо... |
| а дим који се извијао из луле.</p> <p>— Опет крв била!..{S} Опет зло!.. — шаптао је Сулага нако |
| јешкајући се, — ни сам не знам рашта, а опет ми дошло да се смијем, — и... и све као да нијесам |
| мамио из авлије и... и сачувао га да га опет не наговоре...</p> <p>— Опет био! — цикне мајка ра |
| " /> <p>Момче се удари по ножу и као да опет хтједе да га извуче, да се брани...</p> <p>— Говор |
| Мени није до чекања...</p> <p>Он као да опет заспа.</p> <p>— Ефендија!</p> <p>— Ах... имаш ли д |
| ?</p> <p>— Јок!</p> <p>Бојећи се зар да опет не заспим брзо настави разговор о другом.{S} Поче |
| о!</p> <pb n="396" /> <p>У мени се тада опет јављала она чудна жеља: да мучим, да пецам, да ује |
| мираз...{S} То и други раде.</p> <p>Ја опет одбих.</p> <p>— Зар ми није једнако — питао сам га |
| едо опет ударити у старе дипле — дочека опет онај одострага и засмија се. — Остарио, изнемог’о, |
| .</p> <p>— Хунцут си ти!..</p> <p>Мајка опет пође да нешто проговори, приступи му, али је он не |
| ећи сједоше.{S} Танка, зашиљена вретена опет зазврјаше и заиграше под малим, ружичастим прстима |
| ...{S} И ко зна шта ћу до хиљаду година опет бити!..{S} Опет можебити травка, дрво а... а можеб |
| Колико сте саме готовине потрошили, па опет нијесте готово ништа могли уредити!..</p> <p>— Их! |
| бољем надати?“</p> <pb n="283" /> <p>Па опет приступи сељаку и сам својом руком отцијепи му још |
| и ти мој...{S} Као син...</p> <p>Хатиџа опет уљезе у собу да узме филџане.{S} Погледасмо се очи |
| дметник!..</p> <p>— Међер је стари хоџа опет бољи — дочека неко одострага и указа на старог хоџ |
| p>— Оставиће, зар, чету?..</p> <p>Хамид опет кихну.</p> <p>— Рањен је мало, па ће доћи да се ли |
| како се љуте и кидају.</p> <p>Мајка је опет плакала непрестано кад су јој причали о мени.{S} К |
| ле се мало, покрвавиле.</p> <p>— Шта је опет било? — запитам зачуђено, чим сам прешао преко пра |
| Тек покаткада, уријетко, освојила би је опет чудна нека сјета, дерт неки.{S} Али то није била в |
| .. ако и једе хљеб џаба, он је... он је опет као антика нека, коју треба <pb n="249" /> чувати. |
| ба бацио ми новце.</p> <p>Кренувши даље опет почнем загледати нијесу ли путници, случајно, изгу |
| хрче“, прошапута окрећући ми се, па ме опет поче миловати по руци.</p> <pb n="343" /> <p>— Је |
| . — Е лијепо, лијепо...</p> <p>Затим ме опет премјери погледом, ухвати ме големом својом шаком |
| не рече, нико не опсова.</p> <p>А то ме опет раздражи.{S} Ослоних се на пушку, застадох и, глед |
| ријеђе мени, јер је читаво његово имање опет остало њојзи.{S} Двадесети дан погинуо је у Дузи.< |
| ругу половицу.</p> <p>— Шта?..{S} Да се опет није што десило? — запита као узгред не дижући гла |
| арзали у пјену обучени парипи, мајка се опет претварала у ону стару, смјерну робињу и, не смију |
| у приступим.</p> <p>Обгрли ме.{S} Па се опет окрену мајки и указа јој на ме.</p> <p>— А шта ће |
| ми се као да звецнуше дукати.{S} Па се опет окрену заптији мало, погледа ме питомије и одмахну |
| да хтједе изаћи, оставити нас.{S} Па се опет савлада, приповрну се и лагано, тихо, шапатом поче |
| на зелењу, мирно отклања дову.{S} Па се опет поврати барјаку и клекнувши на десно кољено узе ја |
| бину. — Што ће ти оне?..</p> <p>— Па се опет окрену мени и поче тумачити. — Мало му је што је з |
| чија више...{S} Води ме!..</p> <p>Па се опет приви уза ме, усиљавајући се да се кроз сузе осмје |
| ма да те гоне, да гњаве...</p> <p>Па се опет исправи, раскиде јечерму на прсима и указа на усах |
| он и сам — као да ми шапну неко, те се опет смирих и прихватих за посао...</p> <p>Кад сам, пре |
| Иза акшама, пред џамијама, састајали се опет, окупљали у мале, ријетке гомиле и полугласно шапт |
| памет — рече сажаљевајући. — Кад јој се опет вратио... и вратио се убрзо <pb n="361" /> зар збо |
| као да сасвим нестаде; руменило јој се опет поче разлијевати по лицу.</p> <p>Сад се мање затва |
| <p>Да загладим погрешку примакох јој се опет, узех је око паса, и снажно, у наручју, одигох са |
| о некако силнији, јачи.{S} Могао сам се опет подигнути и наставити пут.</p> <p>Опет сретнем нек |
| нама, — ми пођосмо за њим.{S} Хасан се опет умота у струку, сакри и главу и оружје, те му се с |
| то у крстима и у раменима, — завалих се опет, а у глави као да ми се наново поче мутити и пред |
| /p> <p>— Остави...{S} Шала је... — рече опет, кушајући да је привуче себи и мало подаље одвуче |
| <p>Сви прихватише за ножеве и навалише опет.</p> <p>— Наша!..</p> <p>И ко зна шта би било да с |
| </p> <p>— Охо!...</p> <p>— Ситница! — и опет добаци Хасан, узваливши се на јастуке. — Зрно се м |
| >— Нека...{S} И одљутиће се.</p> <p>— И опет мрмљао, гунђао.</p> <p>— Гунђаће, па и престати.</ |
| ..{S} Њега?.. — плану Хатиџа изненада и опет затресе чупима. — Да се прва покорим?..{S} Нипошто |
| промисливши се мало, опет се загрија и опет ме поче наговарати да останем код њега...</p> <p>— |
| p>— На селу је — мирно одговори мајка и опет узе чибук. — Зар бих ја смјела доћи да је овђе?</p |
| у страну.</p> <p>Цар га гурну у ребра и опет запита.</p> <p>„А како живиш?“</p> <p>Опет он — ни |
| руку, пребацивала је себи преко врата и опет се привијала уз њега.</p> <p>— Реци: јесам ли кршн |
| ових напада хајдучких и није ли когод и опет погинуо, заглавио, настрадао.</p> <p>Ако су негдје |
| S} Не дај!..</p> <p>Хасан стиште зубе и опет прогунђа нешто.{S} Не хтједе је ни погледати.</p> |
| ехнуше се, штипнуше ме мало за образе и опет ништа не говорећи сједоше.{S} Танка, зашиљена врет |
| сад? — запита мајка забринуто, кад је и опет дошао да иште новаца, а тек половица грађевина јед |
| што, мучити, стезати.{S} Због тога ме и опет малаксалост поче обузимати свега и ноге ми опет по |
| S} И, онако везан, спућен, саплете се и опет посрну.{S} Сав модар у лицу, надут, страшан, с иск |
| их волио тада, него опет преврнути се и опет заспати...</p> <p>Али зар сам смио и помислити да |
| лим? — запитам пјевајући, ругајући се и опет. — Због Хасана?..</p> <p>Она ђаволасто прискочи и |
| — Ха, соколе! — подвикну трговац јаче и опет замахну. — Ха!..</p> <p>Учини ми се као да три бус |
| а земљу.</p> <p>— Никог нема — понови и опет и преметну чибук преко крила.</p> <p>— А ми ћемо ч |
| ..</p> <p>— Немој, — отегну он молећи и опет се измакну.</p> <p>— Остави, Хајкуна!..</p> <p>— Ј |
| подгојила, — отегну Зулфага према њој и опет као да поче попијевати. —</p> <p>Ето ти среће и од |
| ми да потрчим за њим, да га сустигнем и опет вратим, улагујући се и молећи да опрости...</p> <p |
| ља.</p> <p>Рањен, слаб, немоћан јаран и опет никог другог не тражи, ни у кога неће него у мене. |
| ојница.</p> <p>Застадосмо, послушасмо и опет ускликнусмо од радости.{S} Одиста двојнице!..{S} Ћ |
| тавио ме самога! — сину ми кроз главу и опет ме обузе она чудна језа.{S} Сад више нијесам смио |
| маним пред њим.{S} Тада би по обичају и опет почео питати, распитивати о свему.</p> <p>Питао о |
| нећеш лагати...</p> <p>Па се измакну и опет подиже шишану, напери је.</p> <p>— Казуј: држиш ли |
| поткопан.</p> <p>— Ено га! — узвикну и опет, па, погледавши ме, збаци пушку с рамена и сједе у |
| >— Хасан се с тобом и свадио, — шапну и опет погледа наоколо — јер... јер је севдисао Хатиџу... |
| имала је мумаказе, усекњивала свијећу и опет настављала посао живље и хитрије него прије, желећ |
| бих их опазио, смиривао сам се одмах и опет према њима пружао руку и задављено стењао:</p> <p> |
| их просити...</p> <p>— Мучи!..</p> <p>И опет почне да бије, да шамара.</p> <p>— Зар о мени да т |
| м га узгред.</p> <p>— Тхеее...</p> <p>И опет се придиже.</p> <p>— Има ту голема прича — рече. — |
| м. — Наш је...</p> <p>— Шта?..</p> <p>И опет ме погледа зачуђено.</p> <p>— Грехота да га одбије |
| , мицале се, угибале, кретале.</p> <p>И опет ме обузе чудан страх неки и некако нехотице приљуб |
| и ни губити времена због мене.</p> <p>И опет сам остајао на друму сам, смрвљен, погружен, са оп |
| овђе, заклао бих те к’о јање.</p> <p>И опет ме удари кундаком.</p> <pb n="299" /> <p>— Дижи се |
| ме узе за руку и привуче себи.</p> <p>И опет закуца.</p> <p>Тада настаде чудан клепет неки и ко |
| ше ударати камџијама, псовати.</p> <p>И опет пуче пушка.</p> <p>— Ха — раздражено подвикну трго |
| плашљиво звјерајући унаоколо.</p> <p>И опет сам пролазио даље, бјежао управо, а читав сокак из |
| <p>— Ја...</p> <p>— Шути!..{S} Не лажи опет!.. — пресијече Хајкуна оштро и одиже шишану. — За |
| >И као да размишљаше више њега: хоће ли опет лећи или неће.{S} Па га повуче према вратима, на д |
| мета, па ме зато и одбијала.</p> <p>Али опет кад сам понекада ишао Сулагиној кући и пролазио со |
| и натрпати робе колико сам хтио и да ми опет, — за ардијом, — преостане нешто празна мјеста, гд |
| аксалост поче обузимати свега и ноге ми опет почеше поклецавати.{S} Два-три пута пипао сам се и |
| имало?</p> <p>— Нимало.</p> <p>— А мени опет жао што сам му рекла — прошапта тихо, пригушено. — |
| у мој!..</p> <p>И плашљиво се осврнувши опет пребаци фереџу преко главе, умота се и готово каск |
| злијетати по читавој махали.</p> <p>Док опет ето Сулаге.{S} Није ишао него каскао сиромах, жут, |
| умњао у ме и почео ми пријетити; ја сам опет сумњао у њега.{S} И ко зна, може бит’ би се међу н |
| о укућане да купе, да пазаре.{S} Ја сам опет ишао готово узастопце за њим, као надзиравајући чи |
| доведе у забуну, да их утуче и тако им опет покаже, е је и у говору моћнији, јачи, силнији од |
| ђења нијесам знао шта ћу говорити, а он опет није хтио запиткивати ништа све док се не утишам м |
| мио.{S} И ништа не бих волио тада, него опет преврнути се и опет заспати...</p> <p>Али зар сам |
| ку...{S} Ко зна!..</p> <p>— Сад ће ђедо опет ударити у старе дипле — дочека опет онај одострага |
| о, жао ми...{S} Макар и гунђао, и ружио опет... опет ми га жао...</p> <p>Мазећи се гледаше ми у |
| послала...</p> <p>— Хајкуна?..{S} Како опет?..</p> <p>Хасан се окрену у страну и отпрсну.</p> |
| и прихватим за оружје.</p> <p>Кренусмо опет.</p> <p>Ни пута, ни стазе не зна ниједан.{S} Онако |
| ојаницама о ћилим. — Бег?..</p> <p>— То опет ја најбоље знам.{S} Нико мом ђетету не може бити б |
| тави...{S} Шала је...</p> <p>Хајкуна му опет приступи, узвикну нешто и замахну чибуком који уда |
| наговорени!..{S} Бјежи!</p> <p>— шапну опет.</p> <p>Ни сам не знам шта ми би у томе часу.{S} Н |
| ско?..</p> <p>И он се придиже и ослухну опет.</p> <p>—- Кириџије! — викну узбуђено, узимајући п |
| ши него на глави длака.</p> <p>Други су опет тврдили како то нико други није био него усташи, к |
| , па причали и препричавали.{S} Неки су опет, у жељи да што ново изнесу, измишљали праве бајке |
| расти, кострешити се...{S} У томе часу опет ми онај проклети зец паде на памет, а с њиме и зло |
| огла потсјетити на то.{S} Радост што ћу опет виђети јарана, што ћу га рањена примити у своју ку |
| ништа заповједила није.{S} И погледа их опет и — подиже руку.</p> <p>— Оборите га! — рече одлуч |
| очајно, гледајући према небу. — Ти ћеш опет боље смислити.</p> <p>Мајки као да се свали камен |
| <p>— И преша ми је...{S} Невоља!</p> <p>Опет ништа.</p> <p>— Ефендија!..</p> <p>— Ах... не вичи |
| Зар сам дијете?..</p> <p>— Охо!</p> <p>Опет се окрену мајки и подругљиво узви носом.</p> <p>— |
| мирно.</p> <p>— Па...па...па...</p> <p>Опет изви обрвама, напући усне и накриви главу према ра |
| {S} Он је Зулфагу одавно знао...</p> <p>Опет сједох на миндерлук и стиснувши руке међу кољенима |
| није празна.</p> <p>— Празна?..</p> <p>Опет се засмија, закикота и, узевши ме за руку, поведе |
| фаге, да га се потпуно ослободи.</p> <p>Опет као да се међу њима почела водити борба, подмукла, |
| опет подигнути и наставити пут.</p> <p>Опет сретнем неколико људи.{S} Један иде напријед са ст |
| ага и затворио канат за собом. —</p> <p>Опет кијамет!..</p> <p>Она устукну мало, заклони лице р |
| т запита.</p> <p>„А како живиш?“</p> <p>Опет он — ни ријечи.</p> <p>„Како живиш?..“</p> <p>„Ник |
| сам звала Хамида...</p> <p>„То“, каже, „опет за инат мени...{S} Због црвљивог карамфила га звал |
| и да настављају своје гозбовање и да се опијају.{S} Били донијели однекуда и читаво буре ракије |
| на пјесма све то јаче одлијеже авлијом, опијајући, дражећи, распаљујући...</p> <p>Мајка као да |
| енке.{S} Слабићи, немајући силе у себи, опијали се тада његовом силом и, у пијанству, жељни да |
| мирис ударао у главу и као да је гушио, опијао.</p> <p>— Чудна топлина — отегну Смајил-ефендија |
| </p> <p>Узалуд!..</p> <p>Па извади нож, опипа му оштрицу, и, као заклањајући се за ме, некако п |
| игнуо.{S} Зовну прстом Хајкуну да и она опипа.</p> <p>И, макар што ми није било до смијеха, јед |
| ерске пазио је.</p> <p>По неколико пута опипавао их и кушао могу ли се преломити.{S} Чак и по н |
| ргодећи се, извади нож и прстом му поче опипавати оштрицу.</p> <p>— На знам шта је све било изм |
| почех сам себе пипати и разгледати.{S} Опипах главу, рамена, мишице, бедре, цјеванице...{S} Св |
| ао познати да би ми било узалудно свако опирање и затезање.</p> <p>Не проговоривши више ријечи, |
| м чудио како се он често упорно бранио, опирао и као пркосио оцу, а да се хоџа на то никада жеш |
| амо напријед.{S} Испочетка сам се једва опирао на ноге, шантуцао сам, тетурао; кашње, пошто се |
| ао га да се од дјетињства научи борити, опирати, пробијати кроз живот, гурајући свакога с пута, |
| не одговара ништа, што се не брани, не опире, него само шути, шути и смјешка се.{S} Непрестано |
| осјећа и дах његов.</p> <p>И узалуд се опире, брани, отима; узалуд се окреће и увија по душеци |
| рише и на авлију.{S} Затим се хоџиница, опирући се рукама о кољена, с муком попридиже, приступи |
| з собе, ишао да спава.</p> <p>Хоџиница, опирући се рукама о кољена, одмах се дизала за њим, не |
| ати и тетурати као пијаница, с муком се опирући на пушку, коју сам једва држао у руци, и редовн |
| ит и горд, помоли на прагу, шантајући и опирући се на пушку, чију је мрку цијев грчевито стезао |
| но. — Само мало...</p> <p>Поклецајући и опирући се о тешки, дебели штап, прекорачио би преко пр |
| о сам.</p> <p>Па, једнако шантуцајући и опирући се о пушку, приступи ми и пружи руку.</p> <p>— |
| а својим путем, мислећи својом главом и опирући се на своју снагу...{S} И на томе путу никоме с |
| p> <p>— Лијепо је то — рече Осман мирно опирући се на штап и кушајући да се исправи. — Јунак ме |
| ма...</p> <p>И хоџа би са заносом почео описивати будући живот, будуће људе, будуће народе.</p> |
| ипак... ипак чинило ми се и смио бих се опкладити, да се и он, — макар колико се јуначио и прет |
| деси несрећа?...{S} Ако нас сад опазе, опколе?..{S} И почну нас овђе, насред друма царскога, м |
| — заграјаше остали момци за инад њему, опколивши мајку, као да би да је бране. — Она овђе запо |
| и, ако се примакнемо друму, хоће ли нас опколити хајдуци, па заробити, убити обојицу?..{S} Шта |
| лакана.{S} Обоје се склепташе око мене, опколише ме.</p> <pb n="288" /> <p>— Шта слиниш, женско |
| три стране рутастим, меким серџадама и опкољен дебелим, калуфли-јастуцима који се поносито пор |
| то за њега намјештена била шилта једна, опкољена јастуцима, да лијепо може сјести и узвалити се |
| некако више сличило весељу каквом нето оплакивању погинулога.{S} Осим мајке, која је више лежа |
| и талисмани свијетле сем бљескају испод оплетених и зеленим тракама окићених грива; низ седла в |
| сузе што му од кихања налетиле на очи и опљуну.</p> <p>— Неће он више у Зулфаге нипошто — рече |
| а одлучно, па и сама погледа на канат и опљуну према њему. — Није ми било стало до свијета ни о |
| иђе, смете, па на силу поче кашљуцати и опљуцкивати око себе.</p> <p>— Поздравио те Хасан, — ре |
| ан час дошла и на велико чудо ханџијино опоравио <pb n="329" /> сам се већ трећи дан и у друштв |
| head>XXXVII</head> <p>Хасан што се више опорављао и оздрављао, постајао је и све несношљивији, |
| ви.</p> <p>Тек кад се мајка поче помало опорављати, поче се и хука стишавати.{S} Жене, једна по |
| и он ће ти све потврдити — откреса она опоро, пакосно, осветнички. — Ето ти свједока, болан!.. |
| Затварај!</p> <p>— Нећу — одговорим им опоро, држећи руке у џеповима и раскорачивши се на ћепе |
| та је?..{S} Што се кесиш? — окоси се он опоро, једва дочекавши што му се пружила прилика да про |
| ћи, дохвати ибрик с водом, очисти рану, опра и намазавши широку, танку крпу некаквим жутим, гње |
| га, измишљао их, само да сам пред собом оправдам одлуку, е се овакво друговање мора прекинути.{ |
| ао као други.{S} Са запрегнутом бошчом, опрашен, замаштен, прљав, често сам више наличио каквом |
| ме у мушком одијелу.{S} Лагано, кришом, опрезно, носећи мали жмирави фењер у рукама, спуштали с |
| > <p>Хајкуна живо скочи, исправи се.{S} Опрезно, као мачка кад се прикрада, приступи вратима, р |
| "312" /> а... не знам јесу ли момчад на опрезу...{S} Треба сам да обиђем...</p> <p>И, онако мрш |
| ати нешто.{S} И хоџа поче шаптати.{S} И опремивши ме у собу, обојица се измакоше до насред авли |
| о махалама, међу жене; неколико торбара опремио сам чак до црногорске границе, нагонећи их да с |
| утити што ме одгурнуо од себе, отурио и опремио с ову страну друма, да овдје самујем...{S} Ни ч |
| то покушам?..</p> <p>Хасан, наоружан и опремљен, стајао је изнад мене, мргодан као џелат и по |
| гледах онако мрка, одлучна, наоружана и опремљена, а нити могу да се приберем, нити да проговор |
| онако поносито и изазивачки, оружани и опремљени, јашу иза њега на бијесним, разиграним парипи |
| а нешто, штекће, игра.</p> <p>И коњи им опремљени, уређени потпуно.{S} Везене ките, искићене ла |
| ица, по четворица или више њих, потпуно опремљени и оружани, с напуњеним пушкама, и, пропустивш |
| /p> <p>— Ено их, — рече, — и оружаних и опремљених...</p> <p>По дану, по ноћи увијек су на нога |
| Ако бих кадгод посрнуо, обрезао се или опржио, није се сажалио на ме, нити ме почео тјешити.</ |
| ам прекинуо с њима.{S} Једино се побоље опријатељих са оним сељачетом, са Јовицом, који ми нека |
| сам, пред вече, пошао Сулаги да му све опричам, мајка, узбуђена и поплашена, истрче иза каната |
| ошто — рече суво. — Чим сам му ја љуцки опричао какав је оно чојек, одмах га и омрзнуо...{S} И |
| а и... и што га, зар, нијесам молила да опрости...</p> <p>— Могла си и замолити — дочекам ја пе |
| и опет вратим, улагујући се и молећи да опрости...</p> <p>Ипак се не помакох с мјеста.</p> <p>— |
| вришти, пјева, бјесни од весеља што се опростила бабина дахилука.</p> <p>Наравно, чим би стига |
| S} Нити смо се јавили планинштарима, ни опростили се с њима, поздравили.{S} Хасан као да је и п |
| тио сам да се опростимо.</p> <p>— Да се опростимо? — узвикнем изненађен и брзо потрчим да га по |
| а изгледа што мирнији. — Хтио сам да се опростимо.</p> <p>— Да се опростимо? — узвикнем изненађ |
| и — дочекам ја пецкајући, дражећи је. — Опростио би...</p> <p>— Ја да замолим?..{S} Ја?..{S} Ње |
| и руке, као да би да клекне, да моли за опроштај. — Љутиш се?..</p> <p>Он се причини као да ниј |
| ?... —— запита зачуђено, а низ мерџана, опружен низ малу пуначку <pb n="371" /> руку готово до |
| јао на друму сам, смрвљен, погружен, са опруженом руком.{S} Безнадежно сам гледао за њима како |
| p>Зулфаги се засија лице од радости.{S} Опружи обје руке и поче их трљати као да се умива.</p> |
| зненађен мојом суровошћу, па једну ногу опружи напријед и погледа ме изазивачки. — Таки ли си?. |
| и одлетише дубље, у шуму, а зец један, опруживши се колико је дуг и издигнувши уши, прескочи н |
| /p> <p>— Оставите оружје! — викну брзо, опруживши руке према њима и као молећи. — Одмах!..</p> |
| пут.{S} Нико ни ријечи не рече, нико не опсова.</p> <p>А то ме опет раздражи.{S} Ослоних се на |
| S} Смио сам и ударити, и отети нешто, и опсовати, а да се нико усудио не би ни оштрије ми одгов |
| ендија? — питали су готово једногласно, оптрчавајући око њега. — Хоћеш ли почињати?..</p> <p>Пр |
| ди гдје сам, како сам.</p> <p>Читав низ оптужаба, све тежу за тежом, набацивао сам на њега, изм |
| ала јача, све сам више и више наваљивао оптужбама, све их више тражио, товарио...</p> <p>Напошљ |
| атегнуте јечерме на прсима, и димије се опусте и почну заплетати око нога, док <pb n="261" /> о |
| Јадна кумра пови се, изви, залепрша... опусти једно крило и паде...{S} Кад сам јој притрчала, |
| и танким свиленим димијама које се мало опустиле низ кукове, са распуштеном косом што јој падал |
| чио би преко прага, застао крај каната, опустио руке низа се и некако изморен малаксало цикнуо: |
| ави се и затресе косом, густи праменови опустише се, падоше по челу и лака им сјенка прели јој |
| p> <p>И сва се чаршија затварала одмах, опустјела за неколико минута, а преплашени трговци ми д |
| струку, чији се крајеви вукли по тлима; опута на опанцима попуцала му и влачила се по земљи, за |
| и широки расквашени опанци са испуцаним опутама.{S} Читавим путем није проговорио ријечи: само |
| епенак, одиже ногу и поче причвршћивати опуту на распалим опанцима, из којих му провиривали каљ |
| х покрај уха, брада као да се сравни са опуштеним подвољком, утону у њему, очи се помутише, заб |
| тако, сједећи у трави, с рукама у крило опуштеним, готов да заплачем и зајаучем не толико од бо |
| <p>Па превуче руком преко дугих, ниско опуштених, сиједих бркова и снажно гурну у ватру.</p> < |
| како није малаксао, клонуо, како је још оран и расположен.</p> <p>Ипак читаву пјесму није до кр |
| , а Хајкуна нас и даље нудила смоквама, орасима, љешницима... </p> </div> <div type="chapter" x |
| кашње, додавала још и сухих смокава, и ораха, и љешника.{S} Она је, некако, увијек била љубазн |
| би нам дошао џепови му увијек били пуни ораха и љешника а иза појаса увијек се румениле по двиј |
| је било да их само једном погледа оним орловским погледом, па да одмах изгубе главу и да се см |
| евај!..</p> <p>И хитре Циганке, вавијек орне и распаљене, ударе у дахире, уздигну се на прсте и |
| ги су се старали да му напакосте, да га оробе.{S} Прихватали су помало од његових њива, ограда, |
| уци дочекали вам на путу момка, Хамида, оробили га, узели му све новце што их наплатио за земље |
| лаже!..</p> <p>— Он се заклео да су га оробили хајдуци, а кад је примио на душу, ми му вјерује |
| ворио...{S} Је ли он крив што су Хамида оробили?..</p> <p>Није...{S} А чим је Хамид оробљен, — |
| или?..</p> <p>Није...{S} А чим је Хамид оробљен, — у њега су били грдни новци, — ваше се грађев |
| ити на трави, а златне ките од барјака, орошене са неколико капи, почеше се прелијевати као да |
| И по свему сам могао познати да је и он ортак, сарадник Зулфагин, да су обојица читаву ствар ма |
| да дијелимо на пола, као што то и други ортаци раде.</p> <p>Кроз неколико дана он је већ носио |
| м, оружане занатлије радиле о занатима, оружане кахвеџије пекле кахву.{S} Све као да је било у |
| Трговци су продавали робу под оружјем, оружане занатлије радиле о занатима, оружане кахвеџије |
| нуо у лов, онако поносито и изазивачки, оружани и опремљени, јашу иза њега на бијесним, разигра |
| оваца, мостарских трговаца, па окићени, оружани, обучени као да су у сватове пошли, са пуним чу |
| и него најбољи наши знанци и ахбаби.{S} Оружани су били сви.{S} Румене се мерџани и блиста се с |
| те, убију, закољу, да се освете?..{S} А оружани су и они, и јунаци су, и...</p> <p>Нехотице ми |
| цу-четворицу младића, који, нагиздани и оружани, носећи пуне боце ракије у рукама, прођоше чарш |
| орица или више њих, потпуно опремљени и оружани, с напуњеним пушкама, и, пропустивши напријед м |
| , — и не шале се...{S} А кад не би били оружани, наши би се одавно дигли да их тоне...</p> <p>П |
| ар што смо бахнули изненада и још онако оружани.{S} Сви су били некако мирни и равнодушни; гурк |
| p>— Heће? ..</p> <p>— Па... и усташи су оружани, — дочека Сулага пакосно, — и не шале се...{S} |
| чаршијом.</p> <p>— Ено их, — рече, — и оружаних и опремљених...</p> <p>По дану, по ноћи увијек |
| Сулага, који једини у оно доба никаква оружја на себи носио није и кога су у читавом шехеру св |
| мислиш да <pb n="304" /> се бојим твог оружја, стани да се огледамо, да дијелимо мегдан, а не |
| и, макар и домаћичине биле, не оставише оружја нити устукнуше.{S} Само се згледнуше међусобно, |
| оз које се провиде токе на прсима и без оружја за појасом!..{S} Па су хајдуци и кавгаџије, зулу |
| укама и ребрима, без коња, готово и без оружја и без хаљина.{S} Кроз дроњке оне што су још виси |
| p>Никуд кретао није, никуд се мицао без оружја.{S} У кахву, у берберницу, у хућумат ако би поша |
| и да никуд не мичемо и не излазимо без оружја.</p> <p>— Кад роб подигне главу и врисне за слоб |
| као да зачује: и коњски топот, и звеку оружја, и глас његов, оштри, дубоки, <pb n="235" /> муш |
| дуцима и по роби, заклони ми робу њима, оружје објеси о рафове, ћепенке и изнад врата ардијских |
| преломити.{S} Позлаћене токе на прсима, оружје оно и фишеклије причвршћене о појасу свијетлиле |
| стабло буквино, устанем и прихватим за оружје.</p> <p>Кренусмо опет.</p> <p>Ни пута, ни стазе |
| и одговорити.{S} Одмах сам прихватио за оружје и кренуо за њим.{S} Нити смо се јавили планиншта |
| ена застала на прагу.</p> <p>— Оставите оружје! — викну брзо, опруживши руке према њима и као м |
| би испио кахву и почео тражити хаљине и оружје, да се обуче и крене у чаршију.</p> <pb n="214" |
| се опет умота у струку, сакри и главу и оружје, те му се само видјели лабави, прашњави тозлуци |
| ју у најлуђе приче.{S} Зато су куповали оружје и они који га никад имали нијесу <pb n="297" /> |
| и ћеш поћи — отсијече он упорно, покупи оружје и спусти га поред себе. — Опет ћемо путовати.</p |
| вјек, који је читав вијек провео носећи оружје и радећи око њега, мислио је да би му мања и гре |
| лаби...{S} Неки почеше бјежати бацајући оружје, а неки се и сакрише...{S} И ето:.. таки и остад |
| а не тако... мучки...</p> <p>Хасан баци оружје, баци капу и торбу.</p> <p>— Аферим!..{S} Аферим |
| омукло — пустићеш ме да и данас очистим оружје и истимарим бедевију...{S} Ето то...</p> <p>— Јо |
| , кад би пред вратима зазвонило момачко оружје и зарзали у пјену обучени парипи, мајка се опет |
| — дочекам раздражено, бацајући и остало оружје и раскопчавајући антерију на прсима ради лакшег |
| ом, — слијевао се на окрхано, поломљено оружје што им још остало.{S} Изгледали су као гомила ја |
| И разиграше се бијесни парипи и сјајно оружје зазвекета.{S} Читава авлија као да затутња, затр |
| поред ње и ноћивати, спавати.{S} И оно оружје што је преостало пренио је тамо.{S} Свакога јутр |
| е знаковима него ријечима, загледали су оружје, окретали га, чистили.{S} Ако је случајно гдјего |
| брану.{S} Трговци су продавали робу под оружјем, оружане занатлије радиле о занатима, оружане к |
| ји су попијевајући и вриштећи играли се оружјем и насред чаршије пуцали, шенлучили.{S} Сваки пу |
| одијељени у групе, пушећи и играјући се оружјем, галамили, грајали, те се чак и дјеца из махале |
| о ме зове Хасан, псујући и звекећући ми оружјем око главе. — Разбуди се!..</p> <pb n="301" /> < |
| лисичином постављеним ћурцима, окићени оружјем, па само пуше и разговарају.{S} Густ, загушљив |
| дарио на мајку, ни на кућу, ни пријетио оружјем — дочекам и ја осорно, упињући се да изгледам ш |
| чкашима „како не би заборавио владати с оружјем«, мајка као да би наново оживила, препородила с |
| — Ти ли, бре, удари на кућу и пријетиш оружјем?..</p> <p>— Нити сам ја ударио на мајку, ни на |
| .</p> <p>Једанпут само задржао се пуних осам дана.</p> <p>Али, за чудо, мајка се и због тога уз |
| еколике главице лука, па ручавао негдје осамљен, сакривен од сваког.</p> <p>— Какав је, још ће |
| а нећу њезина...</p> <p>И, оставивши га осамљена, потрчах за хамалом.</p> <p>Кад сам дошао до в |
| у жене престале долазити, кад је остала осамљена, готово као да је и сама жељела да јој неко го |
| а је остајала у соби пустивши јаране да осамљени зијевају од досаде и да се разилазе куд који х |
| је сјутрадан, кад смо се нашли и остали осамљени обоје. — Рашта?..</p> <p>Она се насмија, ошину |
| трах поче ме све више и више обузимати, освајати ме.{S} Страх од шуме, од зеленила, од дрвећа о |
| id="SRP19132_C17"> <head>XVII</head> <p>Осванули смо у шуми, у планини.{S} Задихани, заморени, |
| желећи да ухвате, убију, закољу, да се освете?..{S} А оружани су и они, и јунаци су, и...</p> |
| ју. — Ако се икад мислиш осветити коме, освети му се радом својим, претеци га...</p> <p>Остао с |
| очи се помутише, заблијештише.</p> <p>— Освети ми се!..{S} Гони ме!.. — протепа молећи, заставш |
| у освету љуцку и волим јој него... него освети Алаховој... него оваком животу...</p> <p>Глава ј |
| ем суров, да је пецнем, надражим, да се осветим мало.</p> <pb n="386" /> <p>— А ти? — запитам т |
| угласно. — Изишла сам на авлију и да се осветим, почела се смијати, грохотом смијати...{S} Смиј |
| ам своје мале вјеренице ми да се на њој осветим.</p> <p>Чупао бих је за косе, обарао, газио, ис |
| причати њезине тајне и као да се хтјела осветити на мени за све што је патила.{S} Старала се да |
| а све стране.</p> <p>— Зулфага ће ти се осветити, — прошапта пригушено, — и... и раставиће те с |
| крене низ чаршију. — Ако се икад мислиш осветити коме, освети му се радом својим, претеци га... |
| ожем.</p> <p>— Не бој се, Хајкуна!..{S} Осветићу те — рече.</p> <p>Па сам себе удари у бедру, а |
| владавина добра не доноси, јер подгаја осветнике...{S} И ето... створила их је...{S} Дигли су |
| потврдити — откреса она опоро, пакосно, осветнички. — Ето ти свједока, болан!..</p> <p>Зулфага |
| ма зарадила...{S} И... ево... ја и хоћу освету љуцку и волим јој него... него освети Алаховој.. |
| Ах!..</p> <p>И одмах као да се прибра, освијести.</p> <p>Остави брзо и бедевију и мене, узе ђу |
| Напошљетку момче као да се прибра мало, освијести се, па нагло отскочи, размахну рукама и прихв |
| l:id="SRP19132_C20"> <head>XX</head> <p>Освијестивши се мало, зачуђено сам почео гледати и разг |
| /p> <p>Напошљетку као да би се пренула, освијестила мало, па баци ногу преко ноге и гласно, да |
| да се још ни сад није могло прибрати ни освијестити...</p> <p>— Ено ти момка, — рече пригушено |
| не одазва.</p> <p>Након другога куцаја освијетли се један пенџер на ћошку и нечија глава као д |
| главу, погледа ме.{S} Пуно, бијело лице освијетљено ватром, свијетлило се, блистало некако, очи |
| вући.{S} Широк модрикасто-златан пламен освјетљавао им половину мрког, знојавог, сунцем опаљено |
| мен све више и више извијао и поигравао освјетљујући пуна, буцмаста задовољна лица и јаке, забр |
| х њива, ограда, винограда, желећи да му освоје, отму управо, теретећи га како су, токорсе, њего |
| врат и његова бјелина и пуноћа изненада освоји ме, замами.{S} Обузе ме жеља и да се спустим пок |
| ..</p> <p>А најслађи је залогај који се освоји!..</p> <p>Чим сам остао сам у соби, опет сам про |
| зумире.</p> <p>Тек покаткада, уријетко, освојила би је опет чудна нека сјета, дерт неки.{S} Али |
| е; треба се сад борити, рвати, треба га освојити...</p> <p>А најслађи је залогај који се освоји |
| ок ми се руке биле обледениле, — болови освојише све јачи и јачи и силна дрхтавица, као у грозн |
| лони ударце од главе и покушаваше да се осврне.{S} Али је Хајкуна ударала непрестано, брзо и жи |
| Јадна моја кумра!..</p> <p>Нехотице се осврнем и погледам на собу у којој је сједио Хасан.{S} |
| не одазва.</p> <p>Зулфага застаде мало, осврну се и као бојећи се да не побјегнем, опет ме узе |
| ечати као болесник какав.</p> <p>Хасан, осврнувши се, у први мах као да се наљути и измахну рук |
| .{S} Шећеру мој!..</p> <p>И плашљиво се осврнувши опет пребаци фереџу преко главе, умота се и г |
| смјешкајући се, ни погледала не би, ни осврнула се.{S} Онако ломна и замишљена силазила је одм |
| о и живо ударала, да му се није дала ни осврнути.</p> <p>Напошљетку момче као да се прибра мало |
| кивати до промуклости...{S} Они се и не осврнуше,..</p> <p>Изненада, зар од викања оноликог, см |
| о устајала, дизала се и гледала напоље, освртала се, завиривала свуда.</p> <p>Једанпут сам, из |
| е, Хасан се два <pb n="315" /> три пута освртао и спремао се нешто да предложи, али чим је заус |
| ти и по држању његову.{S} Непрестано се освртао и на десну и на лијеву страну, ослухивао и, ток |
| бржи и окретнији.{S} На ме се готово ни освртао није.{S} Само кад би видио да сам и сувише заос |
| е хити нам се...</p> <p>Хајкуна се поче освртати.</p> <p>— Бојим се да нас не опазе — прошапта. |
| ујући се, те се многи пролазнини почеше освртати и гледати ме зачуђено. — Робе!..</p> <p>Робе!. |
| те и мајка бранила...{S} Он се сад и не осврће на њу нити слуша шта она говори...{S} Не можеш т |
| тали небрижљиво бацају, а непрестано се осврће и гледа: је ли довољно удаљен од бедевије и може |
| асно помагати; док човјек не загрца, не осврћу се на њега.{S} По срећи, њихова помоћ мени је ип |
| и пушку, и нож, па потрча као сулуд, не осврћући се.{S} Неколике пушке запуцаше за њим, заграја |
| n="394" /> <p>— Нека — одговори јој, не осврћући се. — Не могу...</p> <p>— Шта?..</p> <p>И надн |
| ма у хајдуке — добаци Хасан пакосно, не осврћући се. —</p> <p>Пхи!..</p> <p>— Ја се не плашим.. |
| ам пред дућаном замишљен и забринут, не осврћући се ни на пролазнике који ме поздрављали, <pb n |
| нас двојице, не успоравајући хода и не осврћући се.</p> <p>— Нијесмо.</p> <p>— Аферим!..</p> < |
| без и шила кошуље, не дижући главе и не осврћући се никуд.{S} Само понекад, кад би смрдљива лој |
| е.</p> <p>Одлазили су не слушајући и не осврћући се више...</p> <p>Једанпут ми само послала и ц |
| ула, пала, легла поребарке.</p> <p>И не осврћући се никуда, не пазећи гледа ли је ко и чуди ли |
| чишћаше мохуне не дижући главе нити се осврћући на њега.</p> <p>— А ти баш хоћеш да продаш кме |
| о злу помене.{S} Комшије су, пажљиво се осврћући на све стране и често застајкујући, прелазиле |
| е бити — почех ја шепртљати, збуњено се осврћући...</p> <pb n="363" /> <p>Сулага одиже руку и д |
| еш? — запита Хатиџа одбацујући фереџу и осврћући се. —- Зар ти је ово кућа за миловање?{S} Их!. |
| а, старог, изнемоглог Османа, који је и осиједио служећи и који више ни ићи није могао без штап |
| p>— Приступајте! — мукло, заповједнички осијече бабо, па окваси руке у крви и, раширене, одиже |
| о дрво поткресује...{S} А фукара кад се осили најгрђа је и најћоравија...{S} Њезина тиранија на |
| се, па их треба скрхати...{S} Ко год се осили, треба га мало поткресати, као што се гранато дрв |
| аш да на те дигнути руке нећу, па си се осилила, побјеснила си...{S} Сад удри ти!..{S} Не био м |
| аше — поправи ме он и потврди главом. — Осилили се, па их треба скрхати...{S} Ко год се осили, |
| и више и у неко доба толико смо се били осилили да смо чак почели говорити и о свом дућану, о < |
| јединац му, био сам се због њега и сам осилио и сва комшиска дјеца морала су да пате и страдај |
| Мало помало и хајдуци се у земљи сасвим осилише.{S} Чете њихове попунише се, нарастоше, и са св |
| — Ни према коме немам благодарности... осим... осим према <hi>теби</hi>... сада... <hi>Теби</h |
| ема коме немам благодарности... осим... осим према <hi>теби</hi>... сада... <hi>Теби</hi> нипош |
| у каквом нето оплакивању погинулога.{S} Осим мајке, која је више лежала него сједила у ћошку је |
| ам све шта сам хтио и како сам хтио.{S} Осим што сам као од невоље одлазио каткада у мектеб и т |
| .{S} Задуго се ништа друго ни чуло није осим чуднога зврјања тога, које је необично сличило неп |
| н као да није ни знао ни за кога у кући осим за њега и другоме се ни покоравао није.{S} Он му т |
| и нападаји на њега јачи; ситни нападаји осипљу се само на ситне људе.</p> <p>Старији, угледнији |
| сени над голема на ћемер озидана врата, осјенчаваху сав искривљени уски и тијесни сокак и закла |
| не треба да ми их хвали.</p> <p>Сулага осјети сву оштрину овог одговора и умукну.</p> <p>Понов |
| кчије, мекше, питомије, сада тек као да осјети како нико моћнији од ње нема у кући, како је она |
| р и не имао јачих разлога за то, — ипак осјети е му са неке стране пријети опасност, те се унап |
| но јуришала не њега и додијавала му.{S} Осјетивши да сам уљегао, — видјети ме није могао, јер н |
| дерао траве као магаре какво и одмах се осјетио некако силнији, јачи.{S} Могао сам се опет поди |
| ама проплака; у превијању и трзању оном осјетио сам како ми њезине сузе оквасише косу.</p> <p>— |
| b n="327" /> <p>Испљунувши, опет као да осјетих пљувачку у устима.</p> <p>— Јес’, дина ми!..{S} |
| внила један с другим.</p> <p>И тек тада осјетих чудноват бол у читавом тијелу.{S} Сви гуштерови |
| p> <p>Деси се, каткад, да човјек ужива, осјећа насладу неку и у мукама својим и онога ко му је |
| тријељају је, пеку...{S} Чује му и ход, осјећа и дах његов.</p> <p>И узалуд се опире, брани, от |
| ао да га хтјела још нешто питати, а он, осјећајући јој близину, врпољио се и пипао рану.{S} Тек |
| што ме хтио замамљивати и поклонима.{S} Осјећајући да му сметам, много да му сметам, дражио сам |
| </p> <p>Не зазирући више ни од чега, не осјећајући готово никаквих болова више, нагло скочих и |
| .{S} У његову присуству и страшивице се осјећале некако јаче, храбрије, те се и они заклињали п |
| з предомишљања, ипак као да смо обојица осјећали да нас чудна нека опасност очекује; зато смо и |
| ашој кући некако слободније и рахатније осјећали него најбољи наши знанци и ахбаби.{S} Оружани |
| олазећи туда, увијек причињавало као да осјећам њезин широки, топао поглед на себи, причињавало |
| ва, колико од <pb n="321" /> страха, од осјећања своје немоћи, од срџбе неке на самога себе.{S} |
| S} Необичну насладу неку <pb n="372" /> осјећао сам у томе да их мрвим, уништим, и нешто као да |
| лазио у соби као да се није најугодније осјећао.{S} Многи су и нехотице чешће, испод ока, погле |
| е попијевати.</p> <p>За чудо, ја сам се осјећао некако чилији, лакши него прије и корачао сам б |
| , ругао се, псовао.</p> <p>Што сам више осјећао глад постајао сам све бјешњи, љући, раздражениј |
| чити ме.</p> <p>Испочетка нијесам је ни осјећао толико; стид што ме људи тако одбијају од себе |
| овикнуо му што.{S} Необично задовољство осјећао сам већ у томе што сам видио да се љути, да му |
| 24" /> Сараја и сваки који би приступио осјећао је некако као да се приближује својој кући, дом |
| аву — одговори момак тихо. — Све клону, ослаби...{S} Неки почеше бјежати бацајући оружје, а нек |
| ака који бијаху отишли са бабом.{S} Сви ослабили, изнемогли, малаксали, са повезаним главама, у |
| , неслане шале.</p> <p>Мајка, уморена и ослабљена, испочетка није ни могла ништа забрањивати, н |
| , мазно, као дијете коме отимају лутку, ослањајући се раменом о зид, каже:</p> <p>— С њиме се н |
| и почеше милити уз леђа и, на сву силу, ослањајући се о пушку, пређем преко друма, на другу стр |
| сасвим отресе Зулфаге, да га се потпуно ослободи.</p> <p>Опет као да се међу њима почела водити |
| вратити више.{S} Било ми као да сам се ослободио неког големог терета који ме давио, притискив |
| ави се и, онако мршава, блиједа, слаба, ослони се леђима о зид и десном руком прихвати се за че |
| оме да га боље чује, сједе поред њега и ослони му се лактом о кољено.</p> <p>— Јунаци су они... |
| псова.</p> <p>А то ме опет раздражи.{S} Ослоних се на пушку, застадох и, гледајући за њима, поч |
| освртао и на десну и на лијеву страну, ослухивао и, токорсе, као тражио, загледао нешто.</p> < |
| уме, Хајкуна поче застајкивати, пазити, ослухивати.{S} И држећи се старих, напуклих зидова, — и |
| рекнула, пренула се и узвијерено почела ослухивати, пазити.{S} Затим је поново устајала, дизала |
| извалим се потрбушке, панем.{S} Почнем ослухивати.</p> <p>— Иду, иду — као да ми неко непреста |
| звоно.{S} Хасан намах прекиде говор.{S} Ослухну.{S} Клепетање се понови још неколико пута и све |
| чесмо се обазирати.{S} Ибрахим ефендија ослухну и осмјехну се лукаво. „То кадија хрче“, прошапу |
| > <p>Изненада скочи, приступи вратима и ослухну.{S} Затим, бржебоље, стаде покрај пенџера, отво |
| <p>— Коњско?..</p> <p>И он се придиже и ослухну опет.</p> <p>—- Кириџије! — викну узбуђено, узи |
| ногу у висину. — И он ради...</p> <p>— Осман је велики момак, а ти... ти си као и дијете — отс |
| ачуђено. —</p> <p>Шта ти фали?</p> <p>— Осман ме ’сује, — промуца Зулфага отегнуто и поче комеш |
| ав! — викну раздражено. — Ти остајеш, а Осман нек иђе...{S} Он ми не треба...</p> <p>Па сама по |
| мислити да сам те молио — сурово дочека Осман, а оштра, дубока црта једна у повијама <pb n="250 |
| Пртљај...</p> <p>— Лијепо је то — рече Осман мирно опирући се на штап и кушајући да се исправи |
| е зар да све договори.</p> <p>— Па то и Осман Салих-агин ради — опет дочека Хасан упорније, изв |
| , врзају око наше куће.{S} Једино стари Осман, онако слаб и немоћан, што се прикрадао покаткада |
| ћати</p> <p>— кратко, поносито одговори Осман. — А рахметли бег одужио се и мени и свакоме свој |
| без штаке.{S} Док је био бабо у животу Осман као да није ни знао ни за кога у кући осим за њег |
| Он ми не треба...</p> <p>Па сама позва Османа, премјери га од главе до пета, и брзо, не размиш |
| луге и слушкиње.</p> <p>Најприје отјера Османа, старог, изнемоглог Османа, који је и осиједио с |
| прије отјера Османа, старог, изнемоглог Османа, који је и осиједио служећи и који више ни ићи н |
| су све гледали и наслађивали се псовком Османовом, стид га и од мене, од свега свијета.{S} Зато |
| па пао...{S} Ништа је ово...</p> <p>За Османом одоше још неколико њих, одбјегоше.</p> <p>Напош |
| ао прољетње јутро, разлијевао мек, благ осмијех, рашчешљана брада повијала му се преко прсију к |
| уза ме, усиљавајући се да се кроз сузе осмјехне.</p> <pb n="375" /> <p>— Води ме, јер... јер.. |
| не покаже ни њежнији према мајци, да се осмјехне на њу и нашали мало.{S} Ни кад је изгледао нај |
| гласно, желећи да их чује и да се барем осмјехне на њих.</p> <p>Сама Хатиџа, једне вечери, узев |
| > <p>— Бабина крв...{S} Бабино дијете — осмјехну се Сулага вртећи главом и, одигнувши прст, уда |
| ела пуцати, попуштати.{S} Погледавши ме осмјехну се и порумени још више.{S} Наточивши кахву и п |
| о и ево одмах кавга...</p> <p>Сулага се осмјехну.</p> <p>— То је само почетак кавге — рече. — И |
| </p> <p>Он погледа на друм и усиљено се осмјехну.</p> <p>— Е није друге, сад се натраг не може |
| и се.</p> <p>— Слатко.</p> <p>Старац се осмјехну.</p> <p>— Млади сте, здрави сте, па добро једе |
| кар врата и ђаво однио! — дочека хоџа и осмјехну се.</p> <p>— Не бојте се!..{S} Чуваћу их ја! — |
| базирати.{S} Ибрахим ефендија ослухну и осмјехну се лукаво. „То кадија хрче“, прошапута окрећућ |
| — Кушаћемо...</p> <p>Зулфага се лукаво осмјехну, одиже се на прсте и поче шаптати нешто.{S} И |
| побјеже из авлије.</p> <p>Мајка се само осмјехну.{S} Лагано оде и затвори врата за њим, па пјев |
| корене крви антерију, раздрљи је мало и осмјехнувши се избаци:</p> <p>— Ништа!..{S} Ситница је! |
| сам ли кршна?</p> <p>— Баш си дијете! — осмјехнуо би се и он и пољубио је у чело. — Право дијет |
| уна није хтјела ни погледати на њих, ни осмјехнути им се.{S} Журно, хитно корачала <pb n="289" |
| > <p>И обје као да бијаху задовољне.{S} Осмјехнуше се, штипнуше ме мало за образе и опет ништа |
| ке и препријечи ми пут, тресући чупима, осмјехујући се.</p> <p>— Погоди ко је дошао, — рече вес |
| прављена, горда и поносита, презриво се осмјехујући и необично уживајући у његовој забуни, муци |
| „гоји разбојника“, који ће, чим потпуно оснажи, „чаршије затварати“ и од кога ће стрепити полов |
| разговор са живим људима окријепио ме, оснажио мало, — и нешто као да ме непрестано голицало д |
| и нудио јој, клањајући се дубоко и, са особитим страхопоштовањем, измичући се на леђа.</p> <p> |
| ..{S} Пљувачка!..</p> <p>То ме охрабри, осоколи да поново напуним уста травом, да пуним и да гу |
| Хасан тада, као за инат, — силећи се да осоколи и себе и мене — упорно би одбио и још би жешће |
| з друго, приљубљивало се, токорсе да се осоколи, а све стрепило, плашило се.</p> <p>За неколико |
| > <pb n="258" /> <p>А то као да и мајку осоколи, као да је разгали мало.{S} Готово преко ноћи и |
| Ко је кавгу започео? — запита мајка као осоколивши се и подиже главу. — Ти?..</p> <pb n="238" / |
| > <p>Шта више, — желећи зар да сам себе осоколим и раздражим против њега, — почео сам се као и |
| оворим кроза смијех, старајући се да је осоколим. — Шала је била...</p> <pb n="403" /> <p>— А о |
| је давао нове снаге, као да би ме намах осоколио.{S} Одмах би почео и живље корачати и прикаски |
| Рашта сам је прекорио?{S} Рашта сам био осоран? — опет се почех љутити сам на се. — Зар је крив |
| улагивали, постајала је све жешћа, све осорнија.{S} Чак и на ме поче друкчије гледати.{S} Забр |
| во заспим.</p> <p>— Дижи се! — викну он осорније и гурну ме пушком. — Треба ми друг, а нећу дру |
| лестан, — одговорим јој некако пакосно, осорно, примичући се са чудном, лудом жељом да јој све |
| ућу, ни пријетио оружјем — дочекам и ја осорно, упињући се да изгледам што суровији и страшнији |
| нешто непоштено има у себи — откресах и осорно и пакосно, као што најчешће и одговара човјек ко |
| и жене, кад тако питаш! — отегну некако осорно. — Јунаци су оно, болан, а ми смо нико и ништа.. |
| без мене.</p> <p>И мирни, добри Сулага оста сам самцит, понижен и посрамљен.{S} Само сам, одла |
| јецу са собом, бојећи се зар да их саме оставе код куће, и читава широка авлија препуњавала се |
| !..</p> <p>— Не питај!..{S} Пусти!..{S} Остави ме овако...</p> <p>— Сад си мој... мој... мој... |
| > <pb n="299" /> <p>— Дижи се!</p> <p>— Остави ме!</p> <p>— Дижи се!..</p> <p>Па ме ухвати за р |
| лан?..{S} Је ли то јунаштво?..</p> <p>— Остави...{S} Шала је...</p> <p>Хајкуна му опет приступи |
| ј прилети и зграби је за руку.</p> <p>— Остави...{S} Шала је... — рече опет, кушајући да је при |
| у он молећи и опет се измакну.</p> <p>— Остави, Хајкуна!..</p> <p>— Је ли ти то поштење, болан? |
| <p>— Шта је то? — викну опазивши ме, па остави посао, скочи са столице и потрча ми у сусрет. — |
| несе млијека, сира, кајмака.</p> <p>Све остави преда ме на ћилим, сједе ми уз кољено и, непрест |
| мучи и прогони, како ни сад неће да је остави на миру.</p> <p>Не може — вели — још никако ни с |
| мислити својом главом... — замуца он и остави ме. — Па... па.. видила си каквих имамо пријатељ |
| ченички преврћући очима. — Ах...</p> <p>Остави...</p> <p>— Али молим те...</p> <p>— Ено... тамо |
| мах као да се прибра, освијести.</p> <p>Остави брзо и бедевију и мене, узе ђугуме што су у једн |
| њојзи...{S} Ја нећу њезина...</p> <p>И, оставивши га осамљена, потрчах за хамалом.</p> <p>Кад с |
| и, разбацивши фереџе око себе, а папуче оставивши дјеци да се играју њима, отпочеле са својим т |
| жи, највјернији, најискренији!..</p> <p>Оставивши Хамида у дућану, потрчах Хатиџи.</p> <p>— Ти |
| , казао ми да сам му најдража, и ја сам оставила њега!..{S} Ево ти га!..</p> <p>— Пхи! — узвикн |
| ли или га опазили издаљега гдје иде.{S} Оставили <pb n="213" /> би одмах све, покуњили се, стиш |
| м хану, у Коњицу, гдје су ме донијели и оставили некакви путници, који се међусобно порезали и |
| p> <p>И одмах ми предложи да засада све оставим на миру и да ништа не предузимам до бољих, згод |
| давали ми смокава, грожђа, шљива, да их оставим на миру, и молили по неколико пута да оцу не пр |
| ијатељ.{S} Чим му запријетила опасност, оставио ме, напустио, не бринући се шта ће са мном бити |
| — рече кроз зубе, не баталећи посла. — Оставио сам онога хајдука...{S} Зулфагу онога... па оти |
| нека дође, врати се што прије.</p> <p>— Оставио си ми све послове неуређене, а толико си остао |
| ријељајући га погледом, — а тебе лопова оставио и... и нашао разбојника и угурсуза...</p> <p>Зу |
| игушено — па га држи...{S} Није он мене оставио, него ево, на твоје очи, казао ми да сам му нај |
| е, измиче пред њим.</p> <p>— Побјегао и оставио ме самога! — сину ми кроз главу и опет ме обузе |
| се повратио и изишао пред њу. — Све си оставио, да ме намучиш, душманине, као да не знаш да те |
| рти бабине, причао и говорио како је он оставио много готовине иза себе.{S} Неки су поуздано тв |
| о утрча и умијеша се међу нас.</p> <p>— Оставите се кавге, људи! — викну промукло, а руке које |
| а и уплашена застала на прагу.</p> <p>— Оставите оружје! — викну брзо, опруживши руке према њим |
| ло, а руке које је раширио дршћу му. —— Оставите беспослице!..</p> <p>— Нека затвара! — опет за |
| Чак се и окрену и као да хтједе изаћи, оставити нас.{S} Па се опет савлада, приповрну се и лаг |
| и је да ти кажем да ће доћи...</p> <p>— Оставиће, зар, чету?..</p> <p>Хамид опет кихну.</p> <p> |
| си хотимично започео свађу.</p> <p>— И оставићу, чим си таки — планух ја жешће, пљујући и на њ |
| плазећи ми језик.</p> <p>— Хоћеш да ме оставиш, изневјериш, па си хотимично започео свађу.</p> |
| ати о дому, о кући...{S} И сваки пут ме оставише без одговора.{S} Само би ме једним презривим п |
| аповијести, макар и домаћичине биле, не оставише оружја нити устукнуше.{S} Само се згледнуше ме |
| Зулфаги са најозбиљнијом поруком: нека оставља све послове и нека дође, врати се што прије.</p |
| а некакве хаљине, крпе.{S} Опазивши ме, остављала је посао, трчала и пружала ми руке, тражећи д |
| очепао собе и сакрио се, закључао у њу, остављала га је, враћала се и, уморена и малаксала, опе |
| ојима додијали зулуми и намети разни, — остављали су домове, неки их и палили, и придруживали и |
| ина, шиба, удараца...</p> <p>Па ипак —— остављали ме на миру.{S} Мајка је, шта више, иза тога п |
| рвиша, и долме, и јапрака.{S} Све ми то остављали на дућан и одлазили мирно, не говорећи ни риј |
| у пјесму пјева!..</p> <p>Ни мене нијесу остављали на миру, нити ме штедјели.{S} Кад бих прошао |
| исли да би могла једнога дана, огољена, остављена, без игдје ичега остати на сокаку.</p> <p>— К |
| ко је он нашао сва наша добра у нереду, остављена, запуштена, готово сасвим пропала.{S} Бабу је |
| дбјегоше.</p> <p>Напошљетку читава кућа остаде само на једном слузи, на Хамиду неком, кога Зулф |
| руживали им се.{S} У многим кућама и не остаде готово мушке главе; остали су само старци и неја |
| а наново маглити.</p> <p>Немоћан и слаб остадох неко вријеме тако, сједећи у трави, с рукама у |
| почеше се јављати све рјеђе и рјеђе.{S} Остадоше још само неколико комшиница, којима као да не |
| неки се и сакрише...{S} И ето:.. таки и остадоше у животу и... ево нас овђе...</p> <p>Сулага уз |
| ем опаљеног лица, док је друга половина остајала у сјенци и црнила се; пуне, жилаве, снажне миш |
| о мени тако говорити?..</p> <p>Тада је остајала у соби пустивши јаране да осамљени зијевају од |
| тала се у разговор, док смо нас двојица остајали мало подаље, у страни, <pb n="285" /> као стра |
| ас и ништа не говорећи.</p> <p>Тада смо остајали сами: ја, Хасан и Хајкуна.{S} И одмах би се за |
| ио и по ноћи кад је излазила од куће, и остајао с њоме негдје чак до поноћи.{S} Ни <pb n="279" |
| ти времена због мене.</p> <p>И опет сам остајао на друму сам, смрвљен, погружен, са опруженом р |
| и момке, те, напошљетку, ни ја нијесам остајао без дијела.{S} Бацио би и мени дукат-два у крил |
| ијети може.</p> <p>Хасан јој није дужан остајао.{S} Ако је требало да оде у чаршију, да јој што |
| у чаршију, у кахве и бербернице и тамо остајао, задржавао се све до пред вече.</p> <p>У чаршиј |
| дити, кашње се навраћаху тек уријетко и остајаху само по час по два.</p> <p>Једино момци што су |
| крмче никакав! — викну раздражено. — Ти остајеш, а Осман нек иђе...{S} Он ми не треба...</p> <p |
| !..{S} Остала је онако лежећи на трави, остала преко читаве ноћи, управо до зоре.{S} Па и Зулфа |
| обу нити се тамо затворила.{S} Не!..{S} Остала је онако лежећи на трави, остала преко читаве но |
| а ударам на своју кућу, која ми од бабе остала и на своју мајку, која ме родила?..</p> <p>— Ето |
| , кад су жене престале долазити, кад је остала осамљена, готово као да је и сама жељела да јој |
| вим празан, а ниједна мрвица хљеба није остала у трави заборављена.{S} Да нас није било стид од |
| S} Зато је и препоручивао највише да се остала добра уреде и некретнине да се подигну; зато је |
| и да ћу наћи коју мрвицу што ми од јуче остала.{S} Узалуд.{S} Свраћао сам се и у хендеке украј |
| распао; кошуља раздрљена; од фермена ми остала само половица на једном рамену...</p> <p>— Рашта |
| лико гурабија што их држала у крилу.{S} Остале жене са пригушеним вриском потрчаше, журно почеш |
| еотму, премаме, уграбе, надјачао је све остале разлоге.{S} Макар што ми још није било до женидб |
| унак и што није боље пазио на кметове и остале радине.</p> <p>Сви као да му били невјерни и сви |
| овина</hi> одмах привукла на се пажњу и остале дјеце.{S} Кроз кратко вријеме поче се око нас ок |
| кућама и не остаде готово мушке главе; остали су само старци и нејака дјеца, који се нијесу мо |
| в обливен знојем, дува из све снаге.{S} Остали одмах иза њега, ухватили се под руке, па попијев |
| анума!..{S} Њезина је кућа! — заграјаше остали момци за инад њему, опколивши мајку, као да би д |
| и баци јој се на рамена.{S} Појахаше и остали.{S} И разиграше се бијесни парипи и сјајно оружј |
| ао сам је сјутрадан, кад смо се нашли и остали осамљени обоје. — Рашта?..</p> <p>Она се насмија |
| оним?..{S} Је ли жељела да и ми, као и остали момци и дјевојке, отпочнемо са таквим пешкешима |
| билази унаоколо, купи бакшише што му их остали небрижљиво бацају, а непрестано се осврће и глед |
| ских плотова.</p> <p>Момци, што нам још остали у кући, непрестано им износили понуде: духан, ка |
| понешто, тако смо и ми, поводећи се за осталима, врачали, гатали, прорицали.{S} Гледали смо у |
| аших, посвађа се једнога јутра са свима осталима, ради љепушкасте Ајкуне, Циганчице, слушкиње н |
| издржати тако.{S} Стид га, зар, било од осталих слуга и слушкиња, који су све гледали и наслађи |
| кићена је, и љепша и гиздавија од свију осталих, — бијели се као да је од свиле изаткана,</p> < |
| што је иза твога доброг и поштеног оца остало све запетљано, све у нереду?..{S} Колико сте сам |
| е могу — дочекам раздражено, бацајући и остало оружје и раскопчавајући антерију на прсима ради |
| пло, мекано перје...{S} А једно јој око остало отворено и гледа у ме, право у ме...</p> <p>Суза |
| е мени, јер је читаво његово имање опет остало њојзи.{S} Двадесети дан погинуо је у Дузи.</p> < |
| на окрхано, поломљено оружје што им још остало.{S} Изгледали су као гомила јадних, одбачених пр |
| .{S} Ни ручавати није хтио за софром, с осталом чељађу, него носио у торби, о рамену, овећи ком |
| а је свакако правије да ја иђем а он да остане...</p> <p>— Да иђеш? — запрепасти се мајка гледа |
| и ручати није хтјела, само да мени више остане, да моја чинија буде пунија.</p> <p>По томе сам |
| а ће сви селити из ове земље, ако овако остане.</p> <p>Ради тога заптије почеше на све стране г |
| во ти моје куће...</p> <p>— Зар овђе да останем?</p> <p>— Овђе...{S} И тако си ти мој...{S} Као |
| се загрија и опет ме поче наговарати да останем код њега...</p> <p>— Ако се бојиш свијета, а ти |
| бабине крви, које ми је сметала да дуго останем у друштву таквих јарана.{S} Укратко сам прекину |
| еш ти у оној кући живјети — рече. — Ако останеш тамо, он ће ти доћи главе, макар те и мајка бра |
| овуче ме себи:</p> <p>— Немој ићи...{S} Остани, — каже.</p> <p>— Не могу...{S} Имам посла...</p |
| >— Не могу...{S} Имам посла...</p> <p>— Остани...{S} Слађе ми попушити цигар кад си ти овђе.</p |
| зар, — макар што је Хамид ту био, – да остану близу једно другом, да се погледају отворено, да |
| и.{S} Само њему за инат задржао сам се, остао.</p> <p>Човјек овај као да је уживао у мукама мај |
| ло одомаћио у кући, кад је све упознао, остао је такав.{S} Са слугама и слушкињама ни дружио се |
| е ноћи, управо до зоре.{S} Па и Зулфага остао с њоме...{S} И ко зна колико су се разговарали и |
| ријем за некакве сандуке.{S} Три сахата остао сам сакривен за сандуцима.</p> <p>Тако се, ето, ј |
| ка га носи ђаво!..{S} А волио бих да је остао спавајући...</p> <p>Примичући се друму обојица см |
| и ми све послове неуређене, а толико си остао на селу — почела га грдити чим се повратио и изиш |
| алогај који се освоји!..</p> <p>Чим сам остао сам у соби, опет сам проплакао.</p> <p>Жао ми биј |
| јутра, пошто се сви разишли и пошто сам остао сам са Сулагом, изненада ми ступи не дућан човјек |
| , ни длаке промијенио није...{S} Хунцут остао хунцут...</p> <pb n="332" /> <p>— Ја сам поштен о |
| у се радом својим, претеци га...</p> <p>Остао сам пред дућаном замишљен и забринут, не осврћући |
| кошуљу с крила. — Канати су слаби...{S} Остарили...</p> <p>— Нек је хвала Алаху кад ти проговор |
| га отегнуто и поче комешати раменима. — Остарио чо’јек, па не може да ме гледа...{S} А он одавн |
| ека опет онај одострага и засмија се. — Остарио, изнемог’о, па ти жао умријети, па све мислиш д |
| на, огољена, остављена, без игдје ичега остати на сокаку.</p> <p>— Како ли би ме тад душманке г |
| </p> <p>Чак ни царска војска није могла остати на миру и њезине силе као да се више нико бојао |
| указа јој на ме.</p> <p>— А шта ће овом остати, ако и добра пролете као и готовина. — запита ја |
| и.{S} Више од три дана нигдје није смио остати.</p> <p>Са села се враћао увијек некако суморан, |
| запалио кућу, — рече — а кад би ти хтио остати овђе, заклао бих те к’о јање.</p> <p>И опет ме у |
| , из којих му провиривали каљави, трули остаци од чарапа и црни, испуцани прсти.</p> <p>— Не чу |
| </p> <p>— Па зар нијесам зарадила да ме осуде? — рече изнемогло, промукло, блесаво нас гледајућ |
| ако је он хтио?</p> <p>— па?..</p> <p>— Осудили би и тебе...</p> <p>Она се придиже, исправи се |
| питомији.</p> <p>— Људима које је Алах осудио да буду несретни, укажеш ли мало љубави (не жаље |
| туле, камење, духан-кесе, гране некакве осуше се на њега, оборише му турбан с главе и раскидаше |
| стеже, дави...{S} И уста ми се спекла, осушила.{S} Пљувачке сасвим понестало, пресахнула ми; с |
| оје отпочела као нека борба, инат неки; отада управо и почиње моје право <hi>житије</hi>, како |
| ила много, — ја сам му први приступио и отада више није било кавге међу нама.{S} Шта више и уор |
| подићи не може...</p> <pb n="215" /> <p>Отада му се више нијесам смио ни пожалити никад, ни при |
| обе!..</p> <p>Робе!..{S} Нова!..</p> <p>Отада се потпуно предадох послу и раду свакаквоме.{S} Н |
| појавити пред њезиним јаранима.</p> <p>Отада се између нас двоје отпочела као нека борба, инат |
| /p> <p>И поносито показа на нож.</p> <p>Отада никад више нијесам смио сам на авлију изићи, али |
| а!..</p> <p>Њега су и послушали.</p> <p>Отада се хоџа никада више јављао није у каквом скупу љу |
| е и земље, шта ће с њиме бити?</p> <p>— Отац се о њему мање бринуо него што се ја бринем — доче |
| састајао.</p> <p>Стид је, зар, било да отац и мати виде како пристаје за мном и како се разгов |
| </p> <pb n="277" /> <p>Али Хасан, као и отац му, ни тражио није никога од њих, ни пристајао за |
| Хасанове испаде, — које би сваки други отац најжешће казнио, — и поносито, задовољно узвикнуо |
| <p>Хасан се распали.</p> <p>— Кад би ми отац забрањивао полазак, ја бих му запалио кућу, — рече |
| ="SRP19132_C2"> <head>II</head> <p>Како отац или није хтио или није имао када да води много бри |
| Шта? — запитам га буновно, промукло, не отварајући очију. — Куда?</p> <p>— Хајде...{S} Доста си |
| тра, чији је пламен кроз <pb n="281" /> отворена врата зализивао уз мале, глатке, зелене лончић |
| е неколико боје промијенио, — са широко отвореним устима и необично разрогаченим очима.{S} Само |
| ар и испотаје, кришом, а камо ли јавно, отворено.{S} Сада су, —чим би он прошао</p> <p>—— сви с |
| земљу.{S} Ни гледати није могао човјека отворено, — вјечито је пиљио негдје у висину, изнад себ |
| рихватим за шамију да је отргнем, да је отворено погледам у очи.{S} Она то опази, па бржебоље и |
| ће главу од мене, што ми у очи не смије отворено да погледа, што није онако дрзак и онако необа |
| је и, као кривац какав, бојећи се да ме отворено погледа, окрену главу према мусан-дери. — Отет |
| е смијући сасвим да дигне главу и да ме отворено погледа, провири мало из димија и пријекорно з |
| м, кад се крв у жилама распали и кад се отворено гледа очи у очи једно другоме, него у полутами |
| кано перје...{S} А једно јој око остало отворено и гледа у ме, право у ме...</p> <p>Суза једна |
| ану близу једно другом, да се погледају отворено, да се сами упусте у разговор...{S} Кад сам ја |
| ије су га и због тога грдиле.{S} Сви су отворено говорили како он у свом дому „гоји разбојника“ |
| навирала у собу сједиле покрај великог, отвореног пенџера, уз чије се демире пропињала дивља ло |
| зубе.</p> <p>Зулфага приступи вратима, отвори их и наклони ми се са подсмијехом...</p> <p>— Из |
| Затим, бржебоље, стаде покрај пенџера, отвори га и провири напоље.</p> <pb n="236" /> <p>— Ниш |
| крипио би.{S} Чим би Хатиџа потрчала да отвори, указивао се он, онако ситан, мален, мршав, огрн |
| нећу...{S} Лијепо је то...</p> <p>Мајка отвори чекмеџу и извади кесу с новцима.</p> <p>— И да т |
| уку. — Зар си толико љутит?..</p> <p>Па отвори врата, помилова ме по руци и лагано, пажљиво, из |
| ро иза тога и канат се на вратима нагло отвори и један крај димија нечијих, нешто слично прамен |
| сам прихватио за алку, — и кад је мајка отворила канат, застали смо обоје једно према другом ни |
| да потрчим вратима, да гурнем у канат, отворим га.</p> <p>— Хоћу ли? — питао сам сам себе руме |
| чега одмах сам потрчао према вратима да отворим, и тек што сам отшкринуо канат, а бедевија, узв |
| рагу и прихватио за мандал, да гурнем и отворим, изненада, умотана у фереџу, изађе преда ме, ух |
| </p> <p>Тада би замолио да му коњушницу отворим и да га кришом проведем тамо.</p> <p>— Само да |
| ошинуо Хајкуну ножем по руци и крв јој отворио.{S} И кад она застаде и некако зачуђено погледа |
| , залуд сам чекао.{S} Не хтједе више ни отворити очију ни проговорити.{S} Ћутао је као заливен. |
| а мном продавао робу по махалама и хтио отворити дућан, а који, ето, сада безбрижно јаше и удар |
| , зациликта реза на канату и — врата се отворише.</p> <p>И голем, стасит човјек, са бијелом, та |
| момче и обори главу.</p> <p>Хајкуна се оте, изви се и брзо прихвати за шишану, која је лежала |
| око себе, на дућане оне, изненада ми се оте узвик:</p> <p>— Сад ћу јој показати!..</p> <pb n="3 |
| и јунаци су, и...</p> <p>Нехотице ми се оте поглед на изгребане, окрвављене руке.{S} Бржебоље, |
| њима и попијевали...{S} За трговцима се отегла сеисана: неколике кириџије, са камџијама у руци, |
| ти да су усташи жене, кад тако питаш! — отегну некако осорно. — Јунаци су оно, болан, а ми смо |
| ркати.</p> <p>— Тако, тако, ефендија, — отегну весело, трљајући руке. — Тако му и треба!</p> <p |
| p>— Видиш... видиш кога си подгојила, — отегну Зулфага према њој и опет као да поче попијевати. |
| > <p>— Хм...{S} Па баш и није дијете, — отегну хоџа, токорсе зачуђено, одмах се уклањајући с пр |
| ...{S} То ли хоћеш?..</p> <p>— Немој, — отегну он молећи и опет се измакну.</p> <p>— Остави, Ха |
| .{S} Теби, зевзече!..</p> <p>— Охо!.. — отегну он, изненађен мојом суровошћу, па једну ногу опр |
| , каква је моја памет? ..{S} Каква?.. — отегну он некако очајно, гледајући према небу. — Ти ћеш |
| вом косом.</p> <p>— Што сам те звала? — отегну. — Не знаш?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Их!..</p> |
| е, па рашта да они поштеде наше куће? — отегну хоџа забринуто. — Наши су били домаћини, господа |
| е шкакљати по образима.</p> <p>— Јер? — отегну изазивачки.</p> <p>— Биће бруке... кавге...</p> |
| ећу се преоблачити...</p> <p>— Нећеш? — отегну она и рашири руке. — Ти?</p> <p>— Јок!..</p> <p> |
| гушио, опијао.</p> <p>— Чудна топлина — отегну Смајил-ефендија лијено, свлачећи џубу и отпасују |
| ништа нема...{S} Све сте упропастили — отегну он љутито, а шија му се извила готово до под тав |
| е нас уловити?</p> <p>— Па... хајдуци — отегну стари и лукаво намигну.</p> <p>— Зар и овђе?</p> |
| амо дајте да се једе...{S} Гладан сам — отегну Хасан зијевајући и протежући се устаде.</p> <p>— |
| раменима.</p> <p>— И зато се наљутио — отегну некако ђаволасто, дражећи ме. — Зато?..</p> <pb |
| ити на ме, ако ти нешто кажем?</p> <p>— отегну.</p> <p>— Шта?.. .</p> <p>— Обећај ми да се неће |
| p> <p>— Зевзече!</p> <p>— Издајниче! —— отегну Хасан плазећи ми језик.</p> <p>— Хоћеш да ме ост |
| ући се. — Не лажу.</p> <p>— А рашта? —— отегну Сулага као у чуду, гледајући је пажљиво. — Шта т |
| бих их давно продала...</p> <p>Зулфага отегну шијом и чудновато узви главом, као да би да боље |
| <p>— Не знам, — покуњено одговори она и отегну обрвама. — Тако...{S} Нехотице...</p> <pb n="380 |
| аклањати и шаптати нешто, брзо шаптати, отегнувши шију унапријед и узвијајући главом...{S} Она |
| до појаса, рашчешља је и некако мукло, отегнуто запита:</p> <p>— Шта ћете?..</p> <p>Зулфага ми |
| вор!..</p> <p>— Зар? — запита он мирно, отегнуто.</p> <p>— Ко је год са Зулфагом, грђи је од ње |
| А што си га звала? — запита полугласно, отегнуто, пажљиво пратећи сваки покрет мајчин, сваки ми |
| <p>— Осман ме ’сује, — промуца Зулфага отегнуто и поче комешати раменима. — Остарио чо’јек, па |
| исли се.</p> <p>— А ко то зна? — запита отегнуто, као размишљајући. —— Ја мнијем да на свијету |
| Јеси ли чуо да су се свадили? — запита отегнуто, чистећи и стружући све живље.</p> <p>— Ко?..< |
| вама!..</p> <p>Па нам пружи духанкесу и отегнуто запита:</p> <p>— А куд сте пошли?</p> <p>Хасан |
| :</p> <p>— Ко ли је тамо?..</p> <p>И то отегнуто, тихо питање намах ме растријезни и сву ми рад |
| а сам ти учинила?..</p> <p>— Не знаш? — отегнух подругљиво, накривљујући главу као и она. — Ти |
| се као да запита.</p> <p>— Шта питаш? — отегнух полугласно.</p> <p>— Можеш ли ићи?</p> <p>— Чин |
| и ме!.. — узвикну готово плачући. — Што отежеш са свадбом?..</p> <p>Узми ме!..{S} Сјутра, прекс |
| на силу, ударајући се шаком иза врата, отежући шијом и закашљавајући се...{S} И, — макар сад б |
| у Сулаги.</p> <p>— Нек је сретно — рече отежући. — Ријеч је ријеч и лажи бити не смије...</p> < |
| а што су сједили отрага, иза леђа му, и отежући проговори:</p> <p>— Донесите им, ђецо, мало мли |
| — брзо упаде Зулфага, превијајући се и отежући шијом. — Он није лош...</p> <p>— Он не смије ви |
| А ти? — запитам тихо, полако, хотимично отежући и наглашавајући свако слово. — Ти шта ћеш?..</p |
| уређивали и — непрестано одуговлачили, отезали с поласком.</p> <p>Не смијући, зар, да се одмах |
| е натрашке и лагано се бранећи, само је отезао шијом и све се чудније смјешкао гледајући је.{S} |
| лфага окрену главу према пенџеру и поче отезати шијом као да гута сув залогај, а бимбаша отури |
| 31"> <head>XXXI</head> <p>Нијесам могао отезати ни размишљати више.</p> <p>Страх да не изгубим |
| кад је у нас дошао, нити су Хамиду паре отели хајдуци, нити је кмете онако јефтино продао, ни у |
| ни није лакше...{S} И мени... и мени су отели, уграбили и срце и душу...{S} Хајде...</p> <p>— К |
| м задовољан.</p> <p>— Ама теби се твоје отело и то треба вратити, — дочека она ватреније и, као |
| нисам чуо.{S} Отргнуо сам се од мајке, отео се, окренуо и тркимице пошао према Сулагиним врати |
| инило ми се као да је Зулфага премамио, отео, уграбио, да је негдје у даљини убије, удави, униш |
| суд царски рече да је моја...</p> <p>— Отео си је, ниткове, — окосих се ја и пођох према њему. |
| ш...{S} Чујем да ти је све уграбио, све отео...{S} Говори: како сте све потрошили, упропастили |
| м!..</p> <pb n="347" /> <p>Ни украо, ни отео, него зарадио, лијепо зарадио, својом вјештином и |
| осих се ја и пођох према њему. — Све си отео...</p> <pb n="339" /> <p>Зулфага се сакри за бимба |
| итања на миндерлук поред њега. —</p> <p>Отео ми све моје...</p> <p>— Вараш се ти, слатки, да те |
| гледа, окрену главу према мусан-дери. — Отета ти је бабовина...</p> <pb n="385" /> <p>— Да није |
| вина...</p> <pb n="385" /> <p>— Да није отета, не бих се научио радити...</p> <p>Она поче истре |
| ају због тога.{S} Смио сам и ударити, и отети нешто, и опсовати, а да се нико усудио не би ни о |
| преплашену тицу, која узалуд облијеће, отима се и лепрша, док напошљетку, омађијана и малаксал |
| његов.</p> <p>И узалуд се опире, брани, отима; узалуд се окреће и увија по душецима.{S} Нико га |
| ати, привијати уза се, као да ме брани, отима од некога...</p> <p>Једне вечери, пошто је обдари |
| свједочила сам, а знала сам да се твоје отима — настави задихано, испрекидано, загушено. — Ја, |
| , кука са фукаром заједно, а узгред јој отима и оно што има, пазарује с њоме!..{S} Сви сте ви, |
| некако дурљиво, мазно, као дијете коме отимају лутку, ослањајући се раменом о зид, каже:</p> < |
| а кад си мени долазио! — запита Хајкуна отимајући се и ударајући га лактима. —</p> <p>Је ли шал |
| ше.{S} И, док се Ајкуна трзала, цичала, отимала, покушаше да је уграбе, отргну од њега.</p> <p> |
| лио их и привио на прса и док су се оне отимале, ударале га и гребле по лицу вриштећи и подцику |
| тјецали ко ће више појести и готово смо отимали залогаје један другоме.{S} За неколико минута ш |
| није могла подносити да се ја одмећем и отимам испод њезине снаге и надзора њезина.{S} Кад год |
| глави.{S} Узалуд сам врискао, помагао, отимао се.{S} Тек пошто би се уморила шибајући, пошто ј |
| не обзирући се на то што сам се трзао, отимао, пљувао му на лице и на хаљине, мирно ме водио к |
| лу.{S} Узалуд сам се противио, копрцао, отимао.</p> <p>Ништа није помагало.{S} Ако је не бих хт |
| 3" /> теби што те нагони на смијех и, — отимао се не отимао, — не можеш му одољети.{S} И покрај |
| о те нагони на смијех и, — отимао се не отимао, — не можеш му одољети.{S} И покрај све муке сво |
| дружење са јаранима.{S} И узалуд сам се отимао, бранио... <pb n="240" /> Сад се није више бојал |
| јој очи бијаху влажне, неколико их пута отирала, а Хатиџа је, лежећи поред ње, зубима ломила ље |
| амо га је пажљиво слушала ломећи прсте, отирући руке о бошчу,</p> <p>— иако јој биле чисте, — и |
| спремам се одавно — одговори безбрижно, отирући лице јаглуком.</p> <p>Па подиже главу и лукаво |
| о крај огледала, — да ме сама опере.{S} Отирући и обгрлила ме и некако збуњено, сметено промуца |
| кошуљу...</p> <p>Неколико пута хтио сам отићи да је видим и да проговорим с њоме, али, као за и |
| ослужи.{S} Зато, ако је каткада и морао отићи на село, наређивала му је да се што прије врати.{ |
| ти...{S} Узећу...</p> <p>— Једи, па ћеш отићи да се преобучеш — рече умиљавајући се. — Их, кака |
| ини штету по кући и авлији, него, бива, отишао и у махалу, на сокак, па тамо начинио шанац и ка |
| Хасан!</p> <p>— Куд је отишао?</p> <p>— Отишао на усташе. .{S} Мало прије ми рекоше наши кад су |
| <head>XXIII</head> <p>До неколико дана отишао сам кадији.{S} Био то омален, широк, трбушаст чо |
| онога хајдука...{S} Зулфагу онога... па отишао јунаку, у чету његову.</p> <p>— И био четник?..< |
| н</hi>?</p> <p>— Хасан!</p> <p>— Куд је отишао?</p> <p>— Отишао на усташе. .{S} Мало прије ми р |
| на се. —</p> <p>Збогом!..</p> <p>Чим је отишао и измакао ми испред очију, зажалих за њим.{S} По |
| ри Сулага, који се био одвојио од нас и отишао у кухињу да види хануму. — Брже ће...</p> <p>— Ј |
| ми затреба...</p> <p>Чим смо се растали отишао сам одмах да тражим дућан, магазу какву под кири |
| почео се играти њоме.</p> <p>И нијесам отишао на састанак.</p> <p>— Што си ме звала? — питао с |
| .</p> <pb n="332" /> <p>— Ја сам поштен отишао и поштен се вратио, — окресах ја немилостиво, ст |
| е неколико пута.</p> <p>Пошто је бербер отишао, уљезе и Хатиџа у собу.</p> <p>Носила је велику, |
| ми на ухо:</p> <p>— А <hi>он</hi>, кажу отишао...</p> <p>— Ко <hi>он</hi>?</p> <p>— Хасан!</p> |
| сваки пут да одговоре е је нема, да је отишла некуд.{S} Бојала се, зар, сирота, да је не издај |
| у и истукла Зулфагу, није по обичају ни отишла у своју собу нити се тамо затворила.{S} Не!..{S} |
| о кад они не би били код куће, — кад би отишли куда, — излазила је преда ме, јављале се, слобод |
| истизати и понеки од момака који бијаху отишли са бабом.{S} Сви ослабили, изнемогли, малаксали, |
| мим десним ухом, усиљавајући се тако да отјера једну муху с образа, која је непрестано јуришала |
| е, те да га тако барем за неколико дана отјера од себе, да га одстрани.{S} Па ни то није помогл |
| штати слуге и слушкиње.</p> <p>Најприје отјера Османа, старог, изнемоглог Османа, који је и оси |
| окреће и увија по душецима.{S} Нико га отјерати не може.{S} Ту је он, ту непрестано, једнако м |
| је очекивао кад ће му показати врата и отјерати га.</p> <p>То мајку још више распали, наљути.{ |
| .{S} Ах...</p> <pb n="341" /> <p>Пошто отјерах муху од њега, баци на ме један уморан, тужан по |
| > <p>Није прошло ни пуних двадесет дана откако се почео припремати, кад једне ноћи изненада уље |
| м...{S} Ни читаво по сахата није прошло откако смо се раставили, а мени се одуљило као да су дв |
| уца трзајући низама дуката као да ће их откинути, — тад сам се наљутила и...и...</p> <p>Немој с |
| е у страну и на трави, на зелењу, мирно отклања дову.{S} Па се опет поврати барјаку и клекнувши |
| ај чатрње, на високој, допојасној трави отклањао би и дову.{S} У кући, у соби, у џамији никад н |
| жи.{S} Само одиже руке у висину да тако отклони ударце од главе и покушаваше да се осврне.{S} А |
| има испод очију, али снажан и присебан, откопча прљаву, подерану, <pb n="392" /> укочену од ско |
| ..</p> <p>Бимбаша одбаци филџан који се откотрља чак за врата, куцну се по сабљи и подвикну пре |
| главе до пета, и брзо, не размишљајући, откреса:</p> <p>— У овој ти кући нема више мјеста...{S} |
| едевију...{S} Ето то...</p> <p>— Јок! — откреса мајка и љутито баци кесу у чекмеџу. —- То нећу |
| — А што ће ти ђевојке, несретни сине? — откреса хоџа и гурну га ногом у слабину. — Што ће ти он |
| Зар никад људе нијеси видио, живино? — откреса он, покушавајући да ме сустигне и задржи. — Сто |
| бих ти могао донијети товар поздрава — откреса весело. — А Хајкуна ти читав товар послала...</ |
| гледати.</p> <p>— Здрав сам ја, здрав — откреса поносито, након дуже почивке. — За инат свакоме |
| ви пут се прашта, а други пут се суди — откреса бимбаша јаче и руком ми даде знак да изађем.</p |
| га пред суд и он ће ти све потврдити — откреса она опоро, пакосно, осветнички. — Ето ти свједо |
| а.</p> <p>— Ако си ти дертли и ја сам — откреса и силом ме поче дизати. — Ни мени није лакше... |
| /p> <p>— Сад, ето, имаш своју ђевојку — откреса бабо, куцнувши ме чибуком по глави. — О другој |
| е мало унапријед и некако заповједнички откреса:</p> <p>— У руку хоџу, чапкуне!..{S} Брже!..</p |
| рани и сам нешто непоштено има у себи — откресах и осорно и пакосно, као што најчешће и одговар |
| <p>— Не могу, ефендија, више долазити — откресах ја пакосно и дође ми да га гурнем у ребра, да |
| о шапуће.</p> <p>— Да ми се носи кући — откресах набусито, вадећи кесу и бацајући новце на шилт |
| смије да рекне истину, да му све каже, откреше!..{S} Аге, трговци, бегови, хоџе, све кука и по |
| жала на раменима, трчале су на пенџере, откривале се и ударале га у прса китама цвијећа, чеврма |
| бично бијелим зубима које је непрестано откривао, чим ме опази пође ми у сусрет, спусти ми руку |
| о зло које нас снађе избија из нас и ни откуда више.{S} Нема зла које само никне; заметак му је |
| а да се са свом снагом одупре, одбрани, отме.</p> <p>— Шта ће ми то, крвниче?{S} Шта ће ми сад? |
| се само да јој уграби чибук и да јој га отме.</p> <p>— Зар тако, курвићу?..{S} Зар тако, момче? |
| снагу, врисну и хтједе да скочи, да се отме.{S} И, онако везан, спућен, саплете се и опет поср |
| ми дошло да насрнем на кога, да убијем, отмем.</p> <p>Неколико пута и одлучивао сам се на то и |
| јекнух као рањеник, покушавајући да се отмем, исправим.{S} И коракнух неколико пута и...</p> < |
| } Па су хајдуци и кавгаџије, зулумћари, отмичари, а Зулфага је миран, стидан, сметен.{S} Он и н |
| ограда, винограда, желећи да му освоје, отму управо, теретећи га како су, токорсе, његови стари |
| Смајил-ефендија лијено, свлачећи џубу и отпасујући појас. — Слути на кишу...</p> <p>— И мени се |
| дноличним зујањем као да су одговарале, отпијевале на тепање његово.</p> <p>Одмарао се само уве |
| ваком сусрету окретао је главу у страну отпљувао и отресао руком као да се гади од нечега.{S} З |
| говорио је неколико пута, мрштећи се и отпљуцкујући у страну. — Трговац!..{S} Гуликожа!..{S} У |
| а.</p> <p>— А ми ћемо чекати док дођу — отповрну Хасан прекрстивши ноге. — Не хити нам се...</p |
| љни, можете их и овђе срести,</p> <p>—— отповрну стари, залажући се кромпиром и жваћући. — Кад |
| !..</p> <p>— Добра ти срећа, Турчине! — отповрнуше неколико њих једногласно, подижући главе.</p |
| II</head> <p>Мало помало и мајка као да отпоче »штедити«.{S} Поче отпуштати слуге и слушкиње.</ |
| пусти филџан на тле, опет напуни лулу и отпоче причати.</p> </div> <pb n="212" /> <div type="ch |
| анима.</p> <p>Отада се између нас двоје отпочела као нека борба, инат неки; отада управо и почи |
| пуче оставивши дјеци да се играју њима, отпочеле са својим теферичима.</p> <pb n="218" /> <p>Не |
| нама.{S} Шта више и уортачили смо се и отпочели са трговином неком.</p> <p>И није то била шала |
| да се одмах окрешу са усташима многи су отпочели своје јунаштво кушати у чаршији.</p> <pb n="35 |
| на другога, као погађајући се: који ће отпочети.{S} Напошљетку најмлађи од њих, који је некако |
| е наговарати да му дам новаца, па ће он отпочети са пазаривањем и бринути се о свему, а добит д |
| скренем с пута и спустим се на траву да отпочинем.{S} И, — не знам како ми дође та чудна мисао, |
| — Причај ми!..</p> <p>Ибрахим ефендија отпочину.</p> <p>— Није он ништа лагао — рече — све је |
| е. — Шта ћете са мном?..</p> <p>Хајкуна отпочину.{S} Држећи запету пушку стајала је према њему |
| џе кахву и, сједајући и испијајући, сам отпочнем разговор.</p> <p>— А кад си рањен? — запитам м |
| да и ми, као и остали момци и дјевојке, отпочнемо са таквим пешкешима и са састанцима у ноћи, п |
| ој трошак за пуних пет дана, колико су, отприлике, мислили да ћу одлежати?..{S} Људи се најчешћ |
| а, старајући се да све изнесем и оцртам отприлике онако како сам од њега чуо, готово његовим ри |
| ет?..</p> <p>Хасан се окрену у страну и отпрсну.</p> <p>— Не питај...{S} Обрукала се — рече.</p |
| ворила истину.</p> <p>Не знам ради чега отпусти она након неколико дана ту исту слушкињу, која |
| нити. —</p> <p>Све хоћу.</p> <p>А бабо, отпустивши дим, превуче руком преко браде и пружи руку |
| p> <p>Једне вечери, пошто је обдарила и отпустила Хајнију и истукла Зулфагу, није по обичају ни |
| езати, повлачити.{S} Почела би најприје отпуштати слушкиње, једну по једну, и одбијати од куће |
| мајка као да отпоче »штедити«.{S} Поче отпуштати слуге и слушкиње.</p> <p>Најприје отјера Осма |
| се окрену двојици момака што су сједили отрага, иза леђа му, и отежући проговори:</p> <p>— Доне |
| не винограде, бојим се, неће моћи мирно отргати.</p> <p>— Хатиџине?</p> <p>Он се извали поребар |
| ритрчим јој и прихватим за шамију да је отргнем, да је отворено погледам у очи.{S} Она то опази |
| оворим јој набусито, покушавајући да се отргнем. — Ништа!..</p> <p>— Пустио си Хасана...</p> <p |
| пут и хтједе ме зауставити, али се брзо отргнем од ње, измакнем се, и не пазећи на гомиле бисаг |
| цичала, отимала, покушаше да је уграбе, отргну од њега.</p> <p>— Није твоја!</p> <p>— Моја!..</ |
| ам луда неки, који је побјегао од куће, отргнуо се и беспосличи по друму?..{S} Ко зна!</p> <p>П |
| али... </p> <p>Ништа даље нисам чуо.{S} Отргнуо сам се од мајке, отео се, окренуо и тркимице по |
| ла, чинило се, не би више могла од њега отргнути.</p> <p>И није да је пристајао за њим као јара |
| ви невјешта и неће да га призна.</p> <p>Отргох јој конац из руке и бацих га у страну.</p> <p>— |
| у у кући...</p> <p>— Ја?..</p> <p>Хамид отре сузе што му од кихања налетиле на очи и опљуну.</p |
| не једеш?.. — проговори хоџа, па и сам отре браду махрамом и измаче се. — Једи, болан!..</p> < |
| ту окретао је главу у страну отпљувао и отресао руком као да се гади од нечега.{S} Зулфага је, |
| се као да је мајка жељела да се сасвим отресе Зулфаге, да га се потпуно ослободи.</p> <p>Опет |
| . мој... и ја твоја — опет прошапта, па отрже струк феслиђена и поче ме шкакљити по врату. — Са |
| сурово, <pb n="256" /> па се придиже и отрже ме од Сулаге. — Нисам ја трошаџија, па да бацам п |
| ом у руци.</p> <p>Дугим шареним рукавом отро би лагано сузе што му их вјетар нагонио на очи; по |
| номе низу стајали испод басамака и оде, отрча управо на воду.</p> <p>— Ево — узвикну након краћ |
| а ми приступи и поче миловати.</p> <p>— Отсада више не смијеш ићи у Сулаге — рече отсјечно. — Н |
| ио сам читав крњави зид, да је, готово, отсијевао према сунцу.</p> <p>Нијесам још потпуно ни би |
| у корице и подиже се.</p> <p>— Доста! — отсијече кратко, не узбуђујући се и не повисујући гласа |
| Курво!..</p> <p>— Избаци га из куће! — отсијече мајка кратко, па се окрену и изађе из собе.</p |
| у с новцима.</p> <p>— И да ти платим, — отсијече оштро, играјући се кесом —— све што сам дужна. |
| — Шта ти би?..</p> <p>— Ништа, ништа — отсијече Хасан, стискајући зубе. — Ситно је то...</p> < |
| ики момак, а ти... ти си као и дијете — отсијече хоџа кратко, па се измакну мало и чучну у крај |
| <p>— Сведно, нијесу се могле довршити — отсијече.</p> <p>— А кад више није било пара да их довр |
| </p> <p>— Чим се одмориш, ти ћеш поћи — отсијече он упорно, покупи оружје и спусти га поред себ |
| о да ће нам данашњи дан бити несретан — отсијече он мекше и уздахну. — Све нам наопако иђе.</p> |
| и као да се умива.</p> <p>— Ето видиш — отсијече јаче — он овђе више треба...{S} Ако и не ради |
| њих...</p> <p>И одбацивши празан филџан отсијече:</p> <p>— Немој ме ни питати о томе...{S} О то |
| сада више не смијеш ићи у Сулаге — рече отсјечно. — Нипошто!..</p> <p>— Не кажем ја за Сулагу.. |
| па се све то тресе, све трепери, дрхти, отскакује...{S} Маријаши као да почеше и летити, облије |
| ј!.. — готово врисну она и, смијући се, отскочи у страну. — Не шкакљи!..{S} Чудан си и ти!..</p |
| леда у рану, он се сав стресе, бржебоље отскочи у страну и измахну ножем.</p> <p>— Не бој се, Х |
| вање, комешање, ломљава, Ајкуна цикну и отскочи у страну, неко јаукну, неко поче псовати.</p> < |
| се прибра мало, освијести се, па нагло отскочи, размахну рукама и прихвати за нож.{S} Брзо се |
| ифутом, који иза ручка ни сахат неће да отспава, ни са комшијом да попије по неколике кахве, и |
| фењера што га носило у руци, помоли се отуда, изађе безбрижно звиждућући и полугласно пјевуцка |
| а, граја, врисак непрестано су допирали отуда до нас, разлијегали се преко читавих винограда и |
| сједи на шилти и пуши.{S} Опазивши ме, отури чибук у крај, придиже се и пође ми у сусрет.</p> |
| ијом као да гута сув залогај, а бимбаша отури чибук, узвали се уз јастуке и поче се накашљавати |
| е почех љутити што ме одгурнуо од себе, отурио и опремио с ову страну друма, да овдје самујем.. |
| ано смо се вукли кроз грмље и шипражје, отхукујући непрестано и мрко погледајући један на друго |
| е окупи читава гомила и Авдо, стењући и отхукујући, поче да прича нешто, да објашњава. <pb n="3 |
| сам себе, преврћући се с бока на бок и отхукујући. — Зар да ми се са свих страна и пријатељи и |
| њим, те нареди да сељака свежу и да му отцијепе двадесет и пет штапа по табанима.</p> <p>„Што |
| опет приступи сељаку и сам својом руком отцијепи му још пет штапа по табанима...</p> <p>И хоџа |
| према вратима да отворим, и тек што сам отшкринуо канат, а бедевија, узвијерена, усплахирена, у |
| а ни ти...{S} Теби, зевзече!..</p> <p>— Охо!.. — отегну он, изненађен мојом суровошћу, па једну |
| питати?..{S} Зар сам дијете?..</p> <p>— Охо!</p> <p>Опет се окрену мајки и подругљиво узви носо |
| p>Оклен?</p> <p>— Из Сарајева.</p> <p>— Охо!..{S} То сте се, богме, и уморили.</p> <p>— Богме и |
| — рече меко, готово тепајући.</p> <p>— Охо!..</p> <p>— И како иде, како збори!..{S} Право мушк |
| е о њему може и мислити рђаво.</p> <p>— Охо!..</p> <pb n="368" /> <p>— Ја говорим како мислим.< |
| ијеве бедре, зачуђено узвикну:</p> <p>— Охо!...</p> <p>— Ситница! — и опет добаци Хасан, узвали |
| дина ми!..{S} Пљувачка!..</p> <p>То ме охрабри, осоколи да поново напуним уста травом, да пуни |
| о и врискао непрестано, покушавајући да оца угризе за руку и да бјежи некуда.{S} Дошавши насред |
| , сјецкала је на малој дашчици дуван за оца и нешто шапутала, Хасан је оштрио нож и поправљао п |
| би виђела како живим од доброте њезина оца док... док се још љуцки ни замиловали нијесмо?..</p |
| че — што је иза твога доброг и поштеног оца остало све запетљано, све у нереду?..{S} Колико сте |
| ти сте, паметни сте, мирни сте, слушате оца и матер, не убијате, не пљачкате и... нико <pb n="2 |
| зазирао није и никога се бојао, чак ни оца.{S} Ја сам се чудом чудио како се он често упорно б |
| ада и ја, старајући се да све изнесем и оцртам отприлике онако како сам од њега чуо, готово њег |
| м на миру, и молили по неколико пута да оцу не причам о том, да се не потужим на кога.{S} Толик |
| сто упорно бранио, опирао и као пркосио оцу, а да се хоџа на то никада жешће наљутио није, ника |
| орба, подмукла, прикривена, али силна и очајна борба, којој као да се није могло лако сагледати |
| <p>— Шта вам је?...{S} Шта вам је?.. — очајно запита мајка, трчећи час њему, час мени и увијај |
| ето... почео се љутити!.. — узвикну она очајно, па ломећи прсте, спусти се испод зида и удари у |
| амет? ..{S} Каква?.. — отегну он некако очајно, гледајући према небу. — Ти ћеш опет боље смисли |
| мбаши.</p> <p>— Аман, ефендија, — викну очајно — живјети ми не да...{S} Убиће ме разбојник.</p> |
| да жешће увриједи!..{S} Чак ме матере и очеви њихови митили и давали ми смокава, грожђа, шљива, |
| ?..</p> <p>Па засмијавши се стискала је очеву руку, пребацивала је себи преко врата и опет се п |
| ајући за мајку и вирећи јој иза димија, очекивао свој дио.</p> <p>Па ни на састанцима каквим ба |
| агласио је чак и погуривши се као да је очекивао кад ће му показати врата и отјерати га.</p> <p |
| <p>Причу његову свак је са нестрпљењем очекивао.</p> <p>Чак су и дјеца по махалама знала да се |
| ица осјећали да нас чудна нека опасност очекује; зато смо и жељели да се та опасност одгоди, да |
| а траву и жалосно јекнувши склопих очи, очекујући кад ћу издахнути.</p> <p>У томе сам и заспао. |
| му одговорих, играјући се лоптама и као очекујући што ће ми још поклонити. —</p> <p>Све хоћу.</ |
| једе обрве, непрестано извирујући и као очекујући бабу да се поново врати, те да поново крене н |
| ед собних врата, прошао је поред мене и очешао се лактом о моју антерију, не опазивши ме нити с |
| бих случајно, мјерећи штогод, морао се очешати од њега или га нехотице гурнути.</p> <p>— Пхи, |
| ватром, свијетлило се, блистало некако, очи јој се пламиле, сијале, а црвена шамија на глави ка |
| и са опуштеним подвољком, утону у њему, очи се помутише, заблијештише.</p> <p>— Освети ми се!.. |
| и погледа ми право у очи...</p> <p>Ах, очи оне!..</p> <p>Збуних се, спетљах, замуцах...</p> <p |
| и врху поцрвенио и дошао некако тањи, а очи, крупне, влажне очи њезине, помутиле се мало, покрв |
| жилама распали и кад се отворено гледа очи у очи једно другоме, него у полутами, помрчини, у с |
| ори канат.</p> <p>— Не излази ми сад на очи — рече тресући главом и пријетећи прстом. — Сад ћу |
| отре сузе што му од кихања налетиле на очи и опљуну.</p> <p>— Неће он више у Зулфаге нипошто — |
| га знао рашта, а сузе су ми налетиле на очи чим сам прихватио за алку, — и кад је мајка отворил |
| лагано сузе што му их вјетар нагонио на очи; погладио бркове и прстима <pb n="382" /> рашчешљао |
| ј се, као да је одасвуда гледају његове очи, стријељају је, пеку...{S} Чује му и ход, осјећа и |
| ије он мене оставио, него ево, на твоје очи, казао ми да сам му најдража, и ја сам оставила њег |
| ане алке које се блистале и засјењивале очи и... и све ми се чинило као да и они трче, као да б |
| ао се, чудно се смјешкао, а ситне, мале очи свијетлиле му се као свијетњаци.{S} И баш због тога |
| ошао некако тањи, а очи, крупне, влажне очи њезине, помутиле се мало, покрвавиле.</p> <p>— Шта |
| , испод којих се стаклиле мутне, влажне очи и некако пријекорно звјерале, шкиљиле према свима н |
| шамије изгледало руменије, пуније; црне очи почеле јој горити, пламтити; стас постао виткији, о |
| собу да узме филџане.{S} Погледасмо се очи у очи — засмијасмо се обоје...{S} А то ме збуни и н |
| ридружити и ја...</p> <p>Сулага поклопи очи десном руком и пригушено се засмија.</p> <p>— Та во |
| то опази, па бржебоље и рукама поклопи очи и још чвршће притеже шамију.</p> <p>— Шта је било?. |
| е један уморан, тужан поглед, па склопи очи.{S} Причини ми се као да ће заспати.</p> <p>— Ефенд |
| /p> <p>Глава јој клону на раме и склопи очи.</p> <p>— Ја... ето свједочила сам, а знала сам да |
| изговори брзо, испрекидано, стискајући очи и све више приљубљујући се уза ме. — Ономадне... ка |
| p>— Куда? — запитам га у чуду, трљајући очи и протежући се. — Ђе?..</p> <p>— Хајде...{S} У хајд |
| тано, јечао и дахтао, лијено склапајући очи и каткада чудновато мигајући големим десним ухом, у |
| е се и блистале према сунцу засјењујући очи, црвена долама прелијевала се као запјенушена крв, |
| е натрашке и, скрстивши руке а оборивши очи, дворила га све дотле, док би испио кахву и почео т |
| имове враћајући их кроз нос и, како јој очи бијаху влажне, неколико их пута отирала, а Хатиџа ј |
| , онако, не жваћући.</p> <p>Стиснуо сам очи и гутао на силу, ударајући се шаком иза врата, отеж |
| ни кад сам престао одговарати и склопио очи, претварајући се да спавам.{S} Она је и даље говори |
| а и свети јој се...{S} И мајка ти сад у очи не смије погледати...{S} И мајка ти не смије рећи: |
| <p>— А зар би могао од срамоте икоме у очи погледати? — брзо дочека Хасан и спустивши пушку на |
| S} Само ћеш мене да служиш, само мене у очи да гледаш, само мени да се смијеш...{S} Никоме више |
| руке, приљубивши се, дуго смо гледали у очи једно другоме.{S} Сва срџба моја бијаше потпуно ишч |
| а ме ухвати за подбрадак и погледа ми у очи.</p> <pb n="345" /> <p>— Ако си пошао да тужиш, уза |
| ми и што окреће главу од мене, што ми у очи не смије отворено да погледа, што није онако дрзак |
| > <p>— Ти?..</p> <p>— Не смијем ти ни у очи погледати када причам</p> <p>— узвикну изненада и п |
| ми уз кољено и, непрестано гледајући у очи, спусти ми руку на раме.</p> <p>— Једи!..</p> <p>— |
| а распали и кад се отворено гледа очи у очи једно другоме, него у полутами, помрчини, у сјенци |
| да узме филџане.{S} Погледасмо се очи у очи — засмијасмо се обоје...{S} А то ме збуни и не одго |
| а је отргнем, да је отворено погледам у очи.{S} Она то опази, па бржебоље и рукама поклопи очи |
| одговори она мирно и погледа ми право у очи...</p> <p>Ах, очи оне!..</p> <p>Збуних се, спетљах, |
| ко — питао сам га, гледајући му право у очи, — или живио од твоје доброте или од њезине... од њ |
| енуто гледао у ефендију, у кадифасте му очи и искежене бијеле зубе.</p> <p>И по свему сам могао |
| се на траву и жалосно јекнувши склопих очи, очекујући кад ћу издахнути.</p> <p>У томе сам и за |
| p> <p>Чим је отишао и измакао ми испред очију, зажалих за њим.{S} Почех сам себе прекоравати шт |
| гне, само да их што прије уклони испред очију, да их сакрије.</p> <p>Ради бабе Сулага је и мене |
| олемих, дебелих, модрих прстенова испод очију као да сасвим нестаде; руменило јој се опет поче |
| јед, подбухо, с дебелим мјехурима испод очију, али снажан и присебан, откопча прљаву, подерану, |
| ам чекао.{S} Не хтједе више ни отворити очију ни проговорити.{S} Ћутао је као заливен...{S} И н |
| там га буновно, промукло, не отварајући очију. — Куда?</p> <p>— Хајде...{S} Доста си лежао...</ |
| елу и лака им сјенка прели јој се преко очију, које као да намах постадоше и крупње, и црње, та |
| узвикну изненада и пребаци шамију преко очију.</p> <p>— Стид ме...</p> <p>Стао сам као укопан и |
| дошло му још блеђе, мале ситне боре око очију и око носа ишарале га и направиле некако старијим |
| о да почеше и летити, облијетати ми око очију, преврћући се, ковитлајући, лепршајући, звекећући |
| кад није ни снажан, ни мрк, ни крвавих очију!..{S} Може ли бити хајдук без големих бркова кроз |
| безбрко момче, големе главе и избуљених очију као да се вјечито чуди нечему, прући се по трави |
| <p>Зулфага поносито устаде и, стиснутих очију, раскорачи се насред собе.</p> <p>— У мојој кући |
| чибук, почео звиждукати или, стиснутих очију, некако попијевати кроз нос, шуњкетати.</p> <pb n |
| својим лијепим, крупним <pb n="260" /> очима, гледала нетремице и немирно се вртила, превртала |
| а, ни натегнутих уздисаја, ни превртања очима.{S} Никад је нијесам запитао: јесам ли јој драг; |
| мијској, издизала мала, ситна глава, са очима које се једва видјеле испод големих, плавих обрва |
| ицама.</p> <p>Тада, чупајући шамију, са очима пуним суза, поново се враћа кметовима.</p> <p>— Р |
| душевљено га хвалио, макар што га никад очима видио није...</p> <p>Хвалио га чак и пред Хајкуно |
| ми поче зујати, звонити, тутњити, пред очима поче да се мрачи, да се колута нешто, игра.{S} Не |
| > <p>И читава слика стварала ми се пред очима.{S} Као да гледам мајку: како блиједа, увехла, по |
| као да ми се наново поче мутити и пред очима наново маглити.</p> <p>Немоћан и слаб остадох нек |
| S} Читава слика намах ми се створи пред очима.{S} Као да и сад лијепо гледам: и сеизе, и трговц |
| " /> <p>А тада као да и мени свану пред очима.{S} Познадох да се догодило нешто страшно, најстр |
| што!..</p> <p>Мени сад истом свану пред очима: зашто је збуњена, зашто усплахирена тако.{S} Сад |
| био! — цикне мајка раздражено и сијевне очима. — Опет, зар!</p> <p>— Само га немој ударати ни к |
| вео... и... ех, ех...</p> <p>Па преврне очима, стисне зубе и, изненада, почне сам себе кудити.< |
| од њих стрепи! — говорио је, сијевајући очима и руменећи. — Све дршће пред њима...{S} И нико им |
| растворивши уста и мученички преврћући очима. — Ах...</p> <p>Остави...</p> <p>— Али молим те.. |
| брадом, с крупним, кадифастим, сањивим очима и дугим танким, правим носом, огрнут својом дугач |
| на праг, приносио својим жутим, упалим очима и шкиљио у њега, загледао, тврдим, жуљавим прстим |
| н, бијесан и раздражен, са закрвављеним очима и пјеном на уснама, гази по њој, гази и игра, ска |
| препланулим од сунца и са закрвављеним очима од несанице, Зулфага, не пустивши ни да се уредим |
| во — вели сурово и преврће закрвављеним очима. — Ја сам ратов’о и крв пролијев’о, зарадио сам и |
| оне, кршне, плахе, једре, са ужагреним очима, зажареним образима и набреклим, полунагим дојкам |
| адут, страшан, с исколаченим, помућеним очима и пјеном око уста, поново врисну, прекиде коноп ј |
| ри и погледа ме својим жутим, помућеним очима које му испод плиткога чворугавог чела <pb n="310 |
| твореним устима и необично разрогаченим очима.{S} Само што муца нешто, цичи и размахује рукама, |
| џу и погледа ме својим лијепим, крупним очима. — Чекај, да те мајка види...</p> <p>Па се пропе |
| лавом и чудновато преврну својим ситним очима.</p> <p>— Ти си домаћин, па чини како знаш — рече |
| ој мјешини, задуо у образима, закрвавио очима и, сав обливен знојем, дува из све снаге.{S} Оста |
| лажним бисером, ударају их по челу и по очима; о врату објешени талисмани свијетле сем бљескају |
| големим, дебелим турбаном око главе, с очима од кромпира и носом од патлиџана, у чоханим чакши |
| им ефендија, витак, љепушкаст младић, с очима као од кадифе, са кратком, црном, поткресаном бра |
| рбер, гунђајући, дохвати ибрик с водом, очисти рану, опра и намазавши широку, танку крпу некакв |
| постарао сам се одмах и да дућан лијепо очистим и уредим, те, кад унесем робу, да својом чистин |
| рече промукло — пустићеш ме да и данас очистим оружје и истимарим бедевију...{S} Ето то...</p> |
| их да се вратим и да јој одмах скрешем, очитам све.{S} Макар био и први дан, дође ми да се свад |
| Адет онда такав био да јарани, — желећи очувати јаранство, — заруче, чак и вјенчају дјецу, мака |
| и, његов мрки, мишасти кров са неколико оџаке на тјемену, из којих се увијек извијао танак, љуб |
| а; само понекад, када би се под големим оџаком, у врху собе, мало појаче распламтјела ватра, од |
| едан је, шта више, и измахнуо био да ме ошамари и дочекао ме псовком.{S} Ни сам не знам како са |
| ио ми је увијек тежи него да ме ударио, ошамарио, истукао.</p> <pb n="278" /> <p>Па, не прогово |
| боје. — Рашта?..</p> <p>Она се насмија, ошину ме јаглуком по лицу и, објешењачки додирнувши сво |
| ахахаха!..</p> <p>И измахујући шамијом, ошину ме по образима и поче жмиркати.</p> <p>— Ја сам м |
| распели, наљути.{S} Приступи му нагло и ошину га по образу.</p> <p>— Јок!..{S} Слушаћеш ме, крм |
| и, потјераше га.{S} Трговац онај поново ошину коња, удари га и ножем и бакрачлијом, али коњ, ус |
| <p>Па брзо исука нож из канија, бијесно ошину коња њиме и потјера право према мјесту, одакле се |
| /p> <pb n="284" /> <p>Једанпут је чак и ошинуо Хајкуну ножем по руци и крв јој отворио.{S} И ка |
| 9" /> <p>— Слушајте, поганови!..</p> <p>Оштар, суров узвик као да поплаши момке, забуни их.{S} |
| а сам те молио — сурово дочека Осман, а оштра, дубока црта једна у повијама <pb n="250" /> као |
| ки топот, и звеку оружја, и глас његов, оштри, дубоки, <pb n="235" /> мушки глас како грми испр |
| в хабер из Мостара, од мајке, и по која оштрија порука од Зулфаге: да слушам хоџу и да будем ва |
| опсовати, а да се нико усудио не би ни оштрије ми одговорити, камо ли да удари и да жешће уври |
| гледати, пазити.{S} Поче и заповиједати оштрије, и грдити, и пријетити.{S} И што су више стрепи |
| p>— Шта је још лагао Зулфага? — запитам оштрије — Причај ми!..</p> <p>Ибрахим ефендија отпочину |
| у...</p> <p>Једанпут сам опазио како је оштрим ноктима загребла по мишици и пустила крв; затим, |
| јучући, пролети ми готово поред ушију и оштрим врхом зари се у траву.</p> <p>Страх од ножа одма |
| а ми их хвали.</p> <p>Сулага осјети сву оштрину овог одговора и умукну.</p> <p>Поново поче на с |
| дуван за оца и нешто шапутала, Хасан је оштрио нож и поправљао пушку, а ја, наслонивши се на ње |
| дне.</p> <p>Дошавши кући одмах би почео оштрити ножеве и пунио фишеке.{S} И распричао би се тад |
| загледао, тврдим, жуљавим прстима пипао оштрице, трљао га, уређивао, чистио.</p> <p>Једнако је |
| , извади нож и прстом му поче опипавати оштрицу.</p> <p>— На знам шта је све било између вас, — |
| залуд!..</p> <p>Па извади нож, опипа му оштрицу, и, као заклањајући се за ме, некако поребарке |
| нешто каже, обично је креснуо укратко, оштро и одсјечно, и то једним чудним начином, који као |
| p> <p>— А шта ја знам? — окоси се мајка оштро, грицкајући танки свилени јаглук и немирно клепећ |
| {S} Не лажи опет!.. — пресијече Хајкуна оштро и одиже шишану. — За толики вакат нит’ си ми дола |
| азуздан, здрав смијех нечији, — који је оштро звонио и пресијецао помрчину, — и снажне, мушке г |
| ма.</p> <p>— И да ти платим, — отсијече оштро, играјући се кесом —— све што сам дужна...{S} Кол |
| е се!..{S} Чуваћу их ја! — избаци Хасан оштро, са пуно самопоуздања. — Ноћиваћу код њих одсада. |
| ме.</p> <p>— Теби се смијем, — дочеках оштро, стискајући шаке и пријетећи, — теби, будало, јер |
| мке, обрасле погдјегдје, при крајевима, оштром, већ сасушеном травом, која нас боцкала кроз чар |
| очела пецати? — питао сам се, газећи по оштром шљунку који ми хрштао под ногама и пипајући се п |
| вриште, звоне и пјесма се пробија кроз оштру, студену ноћ, па као да се и она мрзне у мраку, и |
| купује за кућу и ствари, хаљина, свега, па нити иште новаца нити што спомиње о њима све дотле д |
| Бива: ја једва чекао да угледам некога, па одмах и да се крвим с њиме!..</p> <p>— Мораш!</p> <p |
| рже ме од Сулаге. — Нисам ја трошаџија, па да бацам паре узалуд и да расипам...</p> <p>— А Зулф |
| може...{S} Жали што му се удала мајка, па неће да га подоји — опет се поче ругати Хасан, окрећ |
| ћи комад хљеба и неколике главице лука, па ручавао негдје осамљен, сакривен од сваког.</p> <p>— |
| а крв...{S} Ја га његовала, залијевала, па... па ми драго што се расцвао...{S} Сагла сам се чак |
| како смо ишли једном, па се ти уморила, па...</p> <p>Слуге га често прекидале у таквом разговор |
| па.. видила си каквих имамо пријатеља, па... па ће му свашта набацати у главу...{S} А дијете д |
| иш ли се играти ђевојкама као јабукама, па једну бацати а другу узимати...{S} То ли хоћеш?..</p |
| ући.{S} Узалуд!..</p> <p>— Учи се сама, па ћеш боље проћи него ми је мајка прошла — одговарао с |
| , ћошкасти фес, који му падао по ушима, па, запаливши чибук, почео звиждукати или, стиснутих оч |
| и ћенаре.</p> <p>— Их! — цикну Хајкуна, па заборавивши на своју рану, притрча му и ухвати га за |
| улфаги, бојала се новог каква кијамета, па ме зато и одбијала.</p> <p>Али опет кад сам понекада |
| ј... мој... и ја твоја — опет прошапта, па отрже струк феслиђена и поче ме шкакљити по врату. — |
| а млађих трговаца, мостарских трговаца, па окићени, оружани, обучени као да су у сватове пошли, |
| и почео ме наговарати да му дам новаца, па ће он отпочети са пазаривањем и бринути се о свему, |
| смом«...</p> <p>— Распалила се удовица, па пјева — довикивали јој. — Своју пјесму пјева!..</p> |
| ..{S} Што не једеш?.. — проговори хоџа, па и сам отре браду махрамом и измаче се. — Једи, болан |
| око њих се разасуло стотинама маријаша, па се све то тресе, све трепери, дрхти, отскакује...{S} |
| баци на ме један уморан, тужан поглед, па склопи очи.{S} Причини ми се као да ће заспати.</p> |
| ..</p> <p>Заборавио и мене, и заклетве, па си мислио да ћу и ја заборавити...{S} Мислио си да ј |
| све добро бити.{S} Тако и старији раде, па што не би и ми?..</p> <p>Одмах се споразумјесмо.{S} |
| } Зачуђено и као увријеђено погледа је, па се окрену и готово побјеже из авлије.</p> <p>Мајка с |
| гу...{S} Он му све знао, све лоповлуке, па га хтио макнути са свијета...{S} И да и Хамид није и |
| и одмах иза њега, ухватили се под руке, па попијевају.</p> <p>И, из чудног ината неког, и мени |
| радили, него ишли од махале до махале, па причали и препричавали.{S} Неки су опет, у жељи да ш |
| p> <p>— Шта је то? — викну опазивши ме, па остави посао, скочи са столице и потрча ми у сусрет. |
| еде гурнути у ватру.</p> <p>— Враћа се, па хоће у нас...{S} Моли — дочеках ја мекше, и сам је м |
| и ме он и потврди главом. — Осилили се, па их треба скрхати...{S} Ко год се осили, треба га мал |
| кадија хрче“, прошапута окрећући ми се, па ме опет поче миловати по руци.</p> <pb n="343" /> <p |
| че као да се прибра мало, освијести се, па нагло отскочи, размахну рукама и прихвати за нож.{S} |
| дмах — дочека и трговац наклањајући се, па намигну једноме хамалу да приступи.</p> <p>— Носи!.. |
| уре, дозивали их...</p> <p>Дешавало се, па су и чаршију затварали.{S} Крену неколико њих, обије |
| у у мени и нешто под грлом заиграло се, па стеже, стеже, дави...{S} И уста ми се спекла, осушил |
| џа као да би се пренуо мало, тргнуо се, па, одгурнувши књигу с крила и кашљуцнувши у шаку, поче |
| авши ме, као да се и он застиђе, смете, па на силу поче кашљуцати и опљуцкивати око себе.</p> < |
| мјехну.</p> <p>— Млади сте, здрави сте, па добро једете...{S} Благо вама!..</p> <p>Па нам пружи |
| учио и зна све јазије и законе у прсте, па би хтјели да им то и дјеца науче.</p> <p>И дошао је |
| опет мрмљао, гунђао.</p> <p>— Гунђаће, па и престати.</p> <p>Она устаде, узе ми главу међу рук |
| али и на живот, и на образ, и на имуће, па рашта да они поштеде наше куће? — отегну хоџа забрин |
| и си домаћин, па чини како знаш — рече, па, и не погледавши више на ме, изиђе из собе. </p> </d |
| е — да купимо бимбашиници једне папуче, па ће све добро бити.{S} Тако и старији раде, па што не |
| ашини, била каква стара пушчетина, нож, па макар и косијер, — и њих су извлачили, и њих чистили |
| ежати.{S} Одбаци и фес, и пушку, и нож, па потрча као сулуд, не осврћући се.{S} Неколике пушке |
| ини се ти...{S} Узећу...</p> <p>— Једи, па ћеш отићи да се преобучеш — рече умиљавајући се. — И |
| рећи се. — Ево нам сад згоде, ево људи, па да ударимо и да плијенимо што се плијенити може...{S |
| едушујући — и дала Хамиду да га понуди, па...</p> <p>— Па?..</p> <p>— Па није хтио ни окусити.. |
| ворено погледам у очи.{S} Она то опази, па бржебоље и рукама поклопи очи и још чвршће притеже ш |
| е већ сазнало штогод о мојој хајдучији, па ме сад зову и хоће да испитују.{S} Читавим путем нис |
| {S} Колико сте саме готовине потрошили, па опет нијесте готово ништа могли уредити!..</p> <p>— |
| јести разговор, али се ипак предомисли, па окрену главу у страну и полугласно поче попијевати.< |
| дмах трчи мени и пита.</p> <p>— Смисли, па нареди како хоћеш.</p> <p>— Не знам... не умијем...< |
| ши су били домаћини, господари у земљи, па им мало било госпоства, него још ударили и у силеџис |
| се Хатиџи. —</p> <p>Долазио је и мени, па и мени причао...{S} Нити је, каже, Зулфага имао свој |
| и памет помрча мало, подивља у дивљини, па ни о чем више није у стању ни размишљати, колико о р |
| Остарио, изнемог’о, па ти жао умријети, па све мислиш да ћеш се поново родити...</p> <p>— Мучи! |
| Чекај — прошапта некако њежно, молећи, па разгрну фереџу и погледа ме својим лијепим, крупним |
| сам и не гледајући шта ће свијет рећи, па ето! — нагло прекиде и одгурну ме. — Треба ли баш ре |
| е и на мајку некако лукаво, испитујући, па лагано, тихо, ступи у собу и сједе покрај пенџера.</ |
| аже како се надала пуној, богатој кући, па се преварила?..{S} Или је хтјела да се подругне мом |
| мо друму, хоће ли нас опколити хајдуци, па заробити, убити обојицу?..{S} Шта ће бити?..{S} Шта |
| Хасан као да се препаде од тих ријечи, па ме снажно гурну и руком ми зачепи уста...{S} Загледа |
| , пецао.</p> <p>— Зар ти је сада мрзак, па га гониш? — запитах пакосно.</p> <p>— А зар га се ти |
| его, бива, отишао и у махалу, на сокак, па тамо начинио шанац и камењем рашћерао све махаљане.. |
| че комешати раменима. — Остарио чо’јек, па не може да ме гледа...{S} А он одавно у овој кући... |
| /hi> карамфил, велики, лијепи карамфил, па црвљив!..{S} Мој!..</p> <p>Па снажно удари папучом о |
| ... знаш... што ми се расцв’о карамфил, па лијеп, велик, црвен, па гори као врела крв...{S} Ја |
| о жалостиво.{S} Каже: „Додијао сам вам, па ме и не гледате... бјежите од мене... гоните ме“...< |
| м постављеним ћурцима, окићени оружјем, па само пуше и разговарају.{S} Густ, загушљив дим извиј |
| ти свакога кога су опазили са зембиљем, па продавао робу или не продавао.{S} Почеше тјерати дје |
| ца.{S} Добила дјеца ћеф за пазаривањем, па напунила зембиље свакаквим стварима и почела продава |
| .{S} Лагано оде и затвори врата за њим, па пјевуцкајући узе наргилу и, сједнувши и пребацивши н |
| цикну, одиже руку и сакри лице рукавом, па се нагло окрену на пети и побјеже у собу.{S} Димије |
| једном погледа оним орловским погледом, па да одмах изгубе главу и да се смету, као голубови пр |
| ђо? ..{S} Знаш ли како смо ишли једном, па се ти уморила, па...</p> <p>Слуге га често прекидале |
| сцв’о карамфил, па лијеп, велик, црвен, па гори као врела крв...{S} Ја га његовала, залијевала, |
| } Уграбио? — запјева Зулфага увријеђен, па се диже и климајући се пође према пенџеру.</p> <p>— |
| м ситним очима.</p> <p>— Ти си домаћин, па чини како знаш — рече, па, и не погледавши више на м |
| ага и засмија се. — Остарио, изнемог’о, па ти жао умријети, па све мислиш да ћеш се поново роди |
| жену не молим...{S} Ја сам само питао, па...</p> <p>Не довршивши окрену се и пође из собе.{S} |
| е! — мукло, заповједнички осијече бабо, па окваси руке у крви и, раширене, одиже их према небу. |
| </p> <p>— Устани — рече и Хајкуна меко, па се саже и узе ме за руку. — Устани и хајде с нама... |
| ци га из куће! — отсијече мајка кратко, па се окрену и изађе из собе.</p> <p>Случај овај као да |
| си као и дијете — отсијече хоџа кратко, па се измакну мало и чучну у крај. — Ти то не смијеш... |
| као да би се пренула, освијестила мало, па баци ногу преко ноге и гласно, да сам и ја могао чут |
| мид опет кихну.</p> <p>— Рањен је мало, па ће доћи да се лијечи...{S} И казао је да му припреми |
| граја и неко зазва у помоћ.{S} Замало, па се око мене окупи читава гомила и Авдо, стењући и от |
| дјевојче оно, које као окамењено стало, па само блене у њих...</p> <p>— Хајкуна!..</p> <p>— Нек |
| <p>— Погоди ко је дошао, — рече весело, па накриви главу и поче жмиркати. — Погоди!</p> <p>— Ко |
| ли ме? — подвикну струка некако весело, па заигра насред дућана и нагло се рашири преда мном. — |
| Аферим, кад си таки! — узвикну весело, па притрча и обгрли ме. — Аферим!..{S} Нисам ни знао да |
| јчице из комшилука, метнуо их на крило, па... па... па...</p> <p>И хоџа затресе главом, стидећи |
| зажелио куће, ама...{S} Кад дођем тамо, па кад ме запитају: „Ђе си био?..“ зар да им рекнем „Ни |
| /p> <p>— Нико нема — прошапта узбуђено, па застаде мало и спустивши пушку на земљу чучну испод |
| руги, метнуо некакву хартију на кољено, па записује нешто, непрестано вадећи из џепа малу, уску |
| апошљетку проговори он тихо, пригушено, па забаци пушку на раме. — Пођимо.</p> <p>— Куда?</p> < |
| очео се љутити!.. — узвикну она очајно, па ломећи прсте, спусти се испод зида и удари у плач. — |
| фишеклије, окити се и наоружа потпуно, па обојица кренемо и упутимо се кроз махале и сокаке „у |
| ек свак слуша — кресну Хајкуна одлучно, па и сама погледа на канат и опљуну према њему. — Није |
| пан.</p> <p>— Ено га! — узвикну и опет, па, погледавши ме, збаци пушку с рамена и сједе у траву |
| сма се пробија кроз оштру, студену ноћ, па као да се и она мрзне у мраку, изнад глава наших...< |
| ударцима, као да потпуно изгуби главу, па нити покуша да се брани, нити да бјежи.{S} Само одиж |
| ц, зачуђен, искривио се, подигао главу, па ме само гледа, премјера ме свега и трљајући руке шап |
| етена у крило, погледаше једна у другу, па повирише и на авлију.{S} Затим се хоџиница, опирући |
| прстима <pb n="382" /> рашчешљао браду, па мирно сјео на шилту, испод пенџера, спустивши ћурак |
| ар и велики везир преобучени по народу, па узгред натрапали на некаква сељака, који је покрај с |
| рајево и пронесем главу људску на ножу, па се крв циједи и низ нож и низ руку.{S} Биће, бре, га |
| шилте му, прекрстио ноге на миндерлуку, па одбија димове из чибука и присркује кахву.{S} Један |
| у човјеку који је учинио неку погрешку, па га почели прекоравати, смијати му се ради ње.{S} И к |
| се за демире, док у другој држи пушку, па нас, онако загрљене, продире чудним једним погледом, |
| , змијску главу принио уху муштеријину, па нешто шапће, прича, говори.{S} Видио сам и како указ |
| ле једне, гурнули кахвени ибрик уза њу, па чекајући док узаври вода, засјели по трави и запалил |
| {S} Ти знаш да на те дигнути руке нећу, па си се осилила, побјеснила си...{S} Сад удри ти!..{S} |
| — отегну он, изненађен мојом суровошћу, па једну ногу опружи напријед и погледа ме изазивачки. |
| м разговара. — Пуцао, кажу, у јаребицу, па погодио Хамида у ногу...{S} Он му све знао, све лопо |
| и на њега и на нож његов. — За ситницу, па нож бацаш према мени!{S} Мамлазе!..{S} Ако мислиш да |
| икну дјевојче, умотавајући се у чаршаф, па се нагло измаче и затвори врата.</p> <p>Хајкуна преб |
| ван мирише?{S} Је ли видјела од других, па зажељела да и сама окуша?..{S} Или је имала да ми ка |
| p> <p>— Ти кућом управљаш, ти се питаш, па хоћеш ли да примимо једног госта данас — запитах узб |
| > <p>— Хоћеш да ме оставиш, изневјериш, па си хотимично започео свађу.</p> <p>— И оставићу, чим |
| бити уз њега...</p> <p>Млад си ти још, па не знаш...{S} А, ето, хајдуци напредују...{S} Чете њ |
| ам онога хајдука...{S} Зулфагу онога... па отишао јунаку, у чету његову.</p> <p>— И био четник? |
| ..{S} Ја га његовала, залијевала, па... па ми драго што се расцвао...{S} Сагла сам се чак до зе |
| видила си каквих имамо пријатеља, па... па ће му свашта набацати у главу...{S} А дијете добро, |
| из комшилука, метнуо их на крило, па... па... па...</p> <p>И хоџа затресе главом, стидећи се за |
| шилука, метнуо их на крило, па... па... па...</p> <p>И хоџа затресе главом, стидећи се зар да с |
| та...{S} Говори!..</p> <p>— Па... па... па.. удри ме, молим те — замуца Зулфага и поднесе јој г |
| чупкати за бркове.</p> <p>— Па... па... па... — вели њежно, постиђено и наслони ми главу на прс |
| вом... — замуца он и остави ме. — Па... па.. видила си каквих имамо пријатеља, па... па ће му с |
| ми ништа...{S} Говори!..</p> <p>— Па... па... па.. удри ме, молим те — замуца Зулфага и поднесе |
| ...{S} Нећу се љутити...</p> <p>— Па... па...</p> <p>Изгледаше као да се борила сама са собом, |
| — Ко ће га покварити?..</p> <p>— Па... па млад је... и не зна мислити својом главом... — замуц |
| кивали. — Шта је било?..</p> <p>— Па... па криво му што и сад, увијек, не могу бити у соби поре |
| не ме чупкати за бркове.</p> <p>— Па... па... па... — вели њежно, постиђено и наслони ми главу |
| ицкати нокте, мучити се.</p> <p>— Па... па... кад си ми драг, узми ме!.. — узвикну готово плачу |
| ком, да заустави смијех.</p> <p>— Па... па чим сам те опазио, одмах сам и помислио да због тога |
| бра је срца...{S} Бољи је од мене па... па је свакако правије да ја иђем а он да остане...</p> |
| ш само мало... ето... корак један па... па се може преврнути...</p> <p>Мајка, која никад није б |
| <pb n="263" /> <p>— Нехотице било па... па нијесам уредио...{S} И зарадио сам да... да ме избац |
| ну моју кумру, што ми вазда долијеће... па ми се спустила на главу, на шамију и почела гугутати |
| , — дочека мајка сурово, <pb n="256" /> па се придиже и отрже ме од Сулаге. — Нисам ја трошаџиј |
| на прсима и без оружја за појасом!..{S} Па су хајдуци и кавгаџије, зулумћари, отмичари, а Зулфа |
| в знак даде му руком.</p> <p>— Хм...{S} Па баш и није дијете, — отегну хоџа, токорсе зачуђено, |
| а се можемо сашаптати, договорити?..{S} Па, ако би дошло и да се гине, лакше је погинути заједн |
| м да му приступим.</p> <p>Обгрли ме.{S} Па се опет окрену мајки и указа јој на ме.</p> <p>— А ш |
| а преко читаве ноћи, управо до зоре.{S} Па и Зулфага остао с њоме...{S} И ко зна колико су се р |
| p> <p>Хасан поћута мало, замисли се.{S} Па се лагано окрену и не говорећи ништа поче купити сво |
| ше њега: хоће ли опет лећи или неће.{S} Па га повуче према вратима, на друго мјесто.{S} Промије |
| дана отјера од себе, да га одстрани.{S} Па ни то није помогло.{S} Зулфага је, као за инат, све |
| ричини ми се као да звецнуше дукати.{S} Па се опет окрену заптији мало, погледа ме питомије и о |
| се као да ће га зауставити, зовнути.{S} Па се ипак савлађивала и поново лијегала на траву.</p> |
| звикну нешто и пљесну дланом о длан.{S} Па брзо пружи руке до иза каната као да би да ухвати, д |
| да излазе, нити им ко о томе причао.{S} Па ни ја не бих знао нити бих могао сазнати, да једне н |
| и као да хтједе изаћи, оставити нас.{S} Па се опет савлада, приповрну се и лагано, тихо, шапато |
| кога залуди помало; одузме му памет.{S} Па и њој.{S} Она мирна, тиха, повучена жена, која се то |
| рави, на зелењу, мирно отклања дову.{S} Па се опет поврати барјаку и клекнувши на десно кољено |
| а, — сва му се ребра могла избројати, — па се окрену двојици момака што су сједили отрага, иза |
| јао стари хоџа — поткрадао им џамију, — па хтјели да нађу и изаберу новога.</p> <p>Лијепо посла |
| ом главом... — замуца он и остави ме. — Па... па.. видила си каквих имамо пријатеља, па... па ћ |
| ај — тврдио је упорно, не попуштајући — Па и наша сила била...{S} Била и не враћа се више...</p |
| > <p>— Ено ти момка, — рече пригушено — па га држи...{S} Није он мене оставио, него ево, на тво |
| и. — Чија је?..</p> <pb n="364" /> <p>— Па... болан... то ми је вјереница — одговорим му поноси |
| е као да је од свиле изаткана,</p> <p>— па нестрпљиво, савијајући главу и стрижући шиљастим уши |
| да не шутимо. —</p> <p>Кад? ..</p> <p>— Па није изненада...{S} На овај пут спремам се одавно — |
| нути — рече.</p> <p>— Heће? ..</p> <p>— Па... и усташи су оружани, — дочека Сулага пакосно, — и |
| аде:</p> <p>— Голубови моји!..</p> <p>— Па ће она и ноћити код нас — брзо дочека Хатиџа, опет ј |
| вијај ми ништа...{S} Говори!..</p> <p>— Па... па... па.. удри ме, молим те — замуца Зулфага и п |
| ала Хамиду да га понуди, па...</p> <p>— Па?..</p> <p>— Па није хтио ни окусити...{S} Мрско му, |
| мењем рашћерао све махаљане...</p> <p>— Па кад ме неће да слушају — упаде Хасан сурово и гурну |
| ила их је...{S} Дигли су се...</p> <p>— Па дочекаћемо их, — кресну Хасан поносито и удари се у |
| није имао пушку, погинуо би...</p> <p>— Па?..</p> <p>— Па се Хамид распалио и сад све почео при |
| Лијепо...{S} Нећу се љутити...</p> <p>— Па... па...</p> <p>Изгледаше као да се борила сама са с |
| ..{S} И сад је у нашој кући...</p> <p>— Па?..</p> <p>Мајка се огрну фереџом и поче се обазирати |
| што га и сад сама не дворим...</p> <p>— Па?..</p> <p>— А сад га не могу вазда дворити — вели ја |
| учио си?..</p> <p>— И учио...</p> <p>— Па што си дошао?{S} Рашта? — запита јаче. — Да те нијес |
| а понуди, па...</p> <p>— Па?..</p> <p>— Па није хтио ни окусити...{S} Мрско му, зар, било што ј |
| , погинуо би...</p> <p>— Па?..</p> <p>— Па се Хамид распалио и сад све почео причати</p> <p>— н |
| ће пасти, посрнути. — Рашта?..</p> <p>— Па... знаш... доста сам био овђе — прогунђа суво, дајућ |
| у слабину. — Што ће ти оне?..</p> <p>— Па се опет окрену мени и поче тумачити. — Мало му је шт |
| та:</p> <p>— А шта ћеш више?..</p> <p>— Па то је ништа — одговорим кроза смијех, старајући се д |
| ијеко. — Ко ће га покварити?..</p> <p>— Па... па млад је... и не зна мислити својом главом... — |
| и?..</p> <p>— Ђе?..{S} Кући?..</p> <p>— Па кући...{S} Зажелио сам се куће...</p> <p>— А зар би |
| позвецкивали. — Шта је било?..</p> <p>— Па... па криво му што и сад, увијек, не могу бити у соб |
| едајући ме.</p> <p>— У боју?..</p> <p>— Па... било је мало окршаја...</p> <p>Ја се токорсе зачу |
| ти најпрва љепотица у шехеру«.</p> <p>— Па хоћеш ли је? — запита, смјешкајући се добродушно. — |
| ају и чудна се несрећа спрема.</p> <p>— Па зар ће нам и на куће ударати? — запита Хасан живо и |
| је погледах и слегох раменима.</p> <p>— Па тако сам и мислио — одговорих мирно. —</p> <p>Друкчи |
| ује:</p> <p>— Треба ми духана.</p> <p>— Па што нијеси Хамида послао да донесе?</p> <p>— Јок!..{ |
| се да нас не опазе — прошапта.</p> <p>— Па шта је?..{S} Нека опазе...</p> <p>— Не... не смију н |
| и почне ме чупкати за бркове.</p> <p>— Па... па... па... — вели њежно, постиђено и наслони ми |
| евајући и протежући се устаде.</p> <p>— Па хајде...{S} Хајдемо...</p> <p>Сулага се диже и онако |
| S} Половицу лица поклопи њоме.</p> <p>— Па лијепо... лијепо... — прогунђа. — Кушаћемо...</p> <p |
| се необично мучила да изрекне.</p> <p>— Па... ти си ми драг... не знам ти рећи колико си драг — |
| оче грицкати нокте, мучити се.</p> <p>— Па... па... кад си ми драг, узми ме!.. — узвикну готово |
| тидећи се зар да све договори.</p> <p>— Па то и Осман Салих-агин ради — опет дочека Хасан упорн |
| дије, ни мало се није зачудио.</p> <p>— Па то сам ја и знао — рече мирно, грицкајући браду. — Т |
| ном руком прихвати се за чело.</p> <p>— Па зар нијесам зарадила да ме осуде? — рече изнемогло, |
| Шта је било? — запитах мирно.</p> <p>— Па...па...па...</p> <p>Опет изви обрвама, напући усне и |
| — запита брзо.</p> <p>— Пуно.</p> <p>— Па какве штете кад их продамо?..{S} Ја бих их давно про |
| и накриви главу према рамену.</p> <p>— Па...</p> <p>— Шта је било?.. -</p> <p>— Криво му било. |
| ста руком, да заустави смијех.</p> <p>— Па... па чим сам те опазио, одмах сам и помислио да збо |
| ву и грицкајући бркове запита:</p> <p>— Па шта ти мислиш?..</p> <p>— Радити...</p> <p>— А како |
| раменима и мирно ми одговорио:</p> <p>— Па шта ће него ти разбит’ главу, кад ти нијеси њему раз |
| х.</p> <p>— Ко ће нас уловити?</p> <p>— Па... хајдуци — отегну стари и лукаво намигну.</p> <p>— |
| ти свједочила како је он хтио?</p> <p>— па?..</p> <p>— Осудили би и тебе...</p> <p>Она се приди |
| /p> <p>— То?..{S} А шта ће то?</p> <p>— Па...{S} Нека кућа није празна.</p> <p>— Празна?..</p> |
| е што напоменуо.</p> <p>— Пљуни у длане па ради — само ми рече при поласку и крене низ чаршију. |
| } И добра је срца...{S} Бољи је од мене па... па је свакако правије да ја иђем а он да остане.. |
| <p>— Бјежи куд било — шапну, а смео се па не зна за који ће ћепенак прије прихватити. — Иди!</ |
| е у вис и, климајући њима, узе двојнице па поново поче ћурликати.{S} Двојица других, у страни, |
| вом.</p> <pb n="219" /> <p>Погледала би па истом онда, кад би је, — не поздрављајући, — позвао |
| нали смо да нам нема још дуго пјешачити па да га се дочепамо, за ђаво би га знао ушљед чега, оп |
| и... „Драго ти“, каже, „што ћу брже ићи па зато пјеваш...{S} И нећеш у соби да пјеваш да те лиј |
| виче. — Јесам ли ја међед јали пехливан па да ми се смијеш?..{S} Шта ти је?</p> <p>— брекну бје |
| е — Још само мало... ето... корак један па... па се може преврнути...</p> <p>Мајка, која никад |
| .</p> <pb n="263" /> <p>— Нехотице било па... па нијесам уредио...{S} И зарадио сам да... да ме |
| ли по устима. — Запело ми нешто за ногу па пао...{S} Ништа је ово...</p> <p>За Османом одоше јо |
| је било? — запитах мирно.</p> <p>— Па...па...па...</p> <p>Опет изви обрвама, напући усне и накр |
| ло? — запитах мирно.</p> <p>— Па...па...па...</p> <p>Опет изви обрвама, напући усне и накриви г |
| хоћеш ли убити?..</p> <pb n="251" /> <p>Па би, некако и нехотице, застала пред огледалом и поче |
| му бољем надати?“</p> <pb n="283" /> <p>Па опет приступи сељаку и сам својом руком отцијепи му |
| сте ли га чули?..</p> <pb n="294" /> <p>Па приступи вратима и пружи руку дјевојчету, које као д |
| иловање?{S} Их!..</p> <pb n="376" /> <p>Па, смијући се, ухвати ме за рамена, изгура пред врата |
| у јој показати!..</p> <pb n="377" /> <p>Па свратих у прву магазу која ми се чинила најзгоднија, |
| шамарио, истукао.</p> <pb n="278" /> <p>Па, не проговоривши више ријечи, још брже кренуо би нап |
| добро једете...{S} Благо вама!..</p> <p>Па нам пружи духанкесу и отегнуто запита:</p> <p>— А ку |
| и јаре, и говече и... ко зна!..</p> <p>Па превуче руком преко дугих, ниско опуштених, сиједих |
| упозна кога...</p> <p>Узалуд!..</p> <p>Па извади нож, опипа му оштрицу, и, као заклањајући се |
| руку хоџу, чапкуне!..{S} Брже!..</p> <p>Па приступи хоџи и умиљавајући се спусти му руку на рам |
| <p>Ничија више...{S} Води ме!..</p> <p>Па се опет приви уза ме, усиљавајући се да се кроз сузе |
| — Остави ме!</p> <p>— Дижи се!..</p> <p>Па ме ухвати за руке, издиже и, силом ми упртивши пушке |
| p>— Ништа!..</p> <p>— Јадниче!..</p> <p>Па узе некакву књигу и поче је прелиставати.</p> <p>— А |
| дан, досјетивши се. — Хајдуци!..</p> <p>Па брзо исука нож из канија, бијесно ошину коња њиме и |
| карамфил, па црвљив!..{S} Мој!..</p> <p>Па снажно удари папучом о камен и пркосно одиже главу.< |
| ..{S} Чудо ћеш виђети вечерас!..</p> <p>Па ми пружи хоџину пушку и удари ме по рамену.</p> <p>— |
| Хаљине ми кажу све...{S} Куку!..</p> <p>Па ме узе испод пазуха, повуче ме у собу и гурну на шил |
| </p> <p>— Смијем...{S} И хоћу!..</p> <p>Па се брзо окрену и истрча из собе.</p> <p>— Ето — изба |
| .. и да ме сви хвале...{S} Их!..</p> <p>Па измахну руком и окрену се.</p> <p>— Напријед! — рече |
| /p> <p>— Не знам.</p> <p>— Их!..</p> <p>Па пљесну рукама и зажмири мало.</p> <p>— Бојиш се ти н |
| е била други <hi>свједок</hi>...</p> <p>Па ме ухвати за подбрадак и погледа ми у очи.</p> <pb n |
| нек иђе...{S} Он ми не треба...</p> <p>Па сама позва Османа, премјери га од главе до пета, и б |
| е бојао батина, шиба, удараца...</p> <p>Па ипак —— остављали ме на миру.{S} Мајка је, шта више, |
| рамена. — Сад ћу ја...{S} Сад...</p> <p>Па пође од једнога момка до другога и, спустивши се на |
| ушманима да те гоне, да гњаве...</p> <p>Па се опет исправи, раскиде јечерму на прсима и указа н |
| к!..{S} Ја хоћу из твоје руке...</p> <p>Па, узевши духана из моје кутије, повуче ме себи:</p> < |
| би се одавно дигли да их тоне...</p> <p>Па показа на тројицу-четворицу младића, који, нагиздани |
| > <p>— Добро...{S} Пратићу те...</p> <p>Па, разгледавши унаоколо, опет се врну према дућану, од |
| ма. — Чекај, да те мајка види...</p> <p>Па се пропе на прсте и пољуби ме у образ.</p> <p>— Слат |
| ашу кућу и ко вам га натовари...</p> <p>Па би ме обгрлио и почео миловати:</p> <p>— Штета...{S} |
| е...{S} Сад више нећеш лагати...</p> <p>Па се измакну и опет подиже шишану, напери је.</p> <p>— |
| Ја ћу баш учити како ја знам...</p> <p>Па подухвати џубу и, пребацивши је преко руке, исправи |
| ојим јунаштвом и срцем својим...</p> <p>Па све јаче стискајући свој штап сувом косматом руком, |
| шиштећи.</p> <p>— Дочекаћемо...</p> <p>Па крену напријед и спусти се, клекну за голем грм једа |
| и тихо прошапта:</p> <p>— Ето...</p> <p>Па јој спусти на кољено све тефтере и све хартије и, из |
| е рукама. —— Нећу, нећу, нећу...</p> <p>Па се брже боље затрча, ускочи ми уз бедру и сави руке |
| мио... и довео... и... ех, ех...</p> <p>Па преврне очима, стисне зубе и, изненада, почне сам се |
| p> <p>— Хасана!</p> <p>— Њега?..</p> <p>Па несвјесно испусти жарач и у забуни голим рукама хтје |
| љубећи му руку, — Како мајка?..</p> <p>Па, напунивши лулу духаном, подносила му ватру да припа |
| н око главе. — Јесам ли кршна?..</p> <p>Па засмијавши се стискала је очеву руку, пребацивала је |
| и блијед тако?..{S} Шта ти је?..</p> <p>Па ме обгрли, приви ми главу на прси и, спустивши ми ус |
| м ми је дошао...</p> <p>— Сам?..</p> <p>Па се почеша по носу и као да размишљаше нешто.</p> <p> |
| а ме:</p> <p>— А зар си будан?..</p> <p>Па и не сачекавши одговора, узела је пешкир, — који је |
| а руку. — Зар си толико љутит?..</p> <p>Па отвори врата, помилова ме по руци и лагано, пажљиво, |
| екла сам да је <hi>угурсуз</hi>.</p> <p>Па брзо чучну поред зида и сакри лице у димије.</p> <p> |
| укну, увијајући се под ударцима.</p> <p>Па снажно удари главом о под, а крв му потече из носа и |
| м тебе угледао, досјетио сам се.</p> <p>Па помијеша прсте у браду и поче је чупкати.</p> <p>— Н |
| стегне, пригњечи што може јаче.</p> <p>Па као да јој и то мало било.{S} Незадовољна, зар, што |
| ајкуна!..{S} Осветићу те — рече.</p> <p>Па сам себе удари у бедру, а крв шикну и попрска и ћили |
| ора ни бунити нити изненађивати.</p> <p>Па ипак хоџа се окрену мени, да ми све то, макар и укра |
| — За инат свакоме оздравио сам.</p> <p>Па, једнако шантуцајући и опирући се о пушку, приступи |
| езбрижно, отирући лице јаглуком.</p> <p>Па подиже главу и лукаво намигну.</p> <p>— И ти знаш о |
| ј иза димија, очекивао свој дио.</p> <p>Па ни на састанцима каквим бабо није говорио много, иак |
| астуке. — Зрно се мало нашалило.</p> <p>Па одмах стисну зубе и намршти се.{S} Бербер немилосно |
| >— Ту смо и треба да се окушамо.</p> <p>Па се подиже и поче загледати унаоколо, привиривати сву |
| еда ме, у прашину.</p> <p>— Ето.</p> <p>Па ободе коња и одјури за друговима.</p> <p>Снужден и ж |
| синоћ ударио на ме... на мајку.</p> <p>Па се некако спуза низ миндерлук, готово паде на кољена |
| р бих ја смјела доћи да је овђе?</p> <p>Па привуче Хатиџу уза се, пољуби је и дубоко уздахну:</ |
| p> <p>Хасан се збуни, порумени.</p> <p>—Па... ето... пошли у лов...</p> <p>— Чак амо?</p> <p>— |
| ара, расипље се лака, бјеличаста пјена, пада по трави, по калдрми, по широким јој прсима и јаки |
| из кукове, са распуштеном косом што јој падала по голим прсима и по обнаженим мишицама, чудно с |
| враћала се и, уморена и малаксала, опет падала по трави, ваљала се.</p> <p>У неко доба чинило с |
| раду и поправљајући појас, чије му ресе падале по бедри.</p> <p>Чуо сам само како је споменуо н |
| омшилука долијетале, купиле се око ње и падале јој по глави, по рукама, по раменима, весело гуг |
| дугачким струкама, чије су ресе готово падале по тлима, а испод разгрнутих пешева провиривале |
| храме и златом извезене чеврме и готово падале по јастуцима; испод шише жутиле се неколике обве |
| устављали на коси, пешевима кошуља, или падали на снијежне, обнажене прси, прекривене дугим низ |
| х главе крајеве црвене шамије, који јој падали по образима и сакривали половицу лица.{S} И, нак |
| ла је по везеним чакширама, чији је тур падао готово до тала.{S} Огрнута је била лаком, црвеном |
| јенуо под широки, ћошкасти фес, који му падао по ушима, па, запаливши чибук, почео звиждукати и |
| врисну из гласа и зањихавши се посрну, паде.</p> <p>Почеше врискати и жене, пошто истрчаше из |
| одгурну <pb n="270" /> и деран посрну, паде управо покрај Хајкунине шилте и главом удари о бед |
| ко прага, нога му поклецну и он посрну, паде.</p> <p>— Ништа је — прогунђа стискајући зубе и жв |
| изви, залепрша... опусти једно крило и паде...{S} Кад сам јој притрчала, била је мртва...{S} Г |
| > <p>Читав пошљедњи разговор са Хатиџом паде ми на памет и — одмах као да ми се сасуши грло, ка |
| а се некако спуза низ миндерлук, готово паде на кољена и поче љубити скут бимбаши.</p> <p>— Ама |
| а?</p> <p>— Моја.</p> <p>Зулфага готово паде на кољена, дотаче се мајчина скута и пољуби га.{S} |
| } У томе часу опет ми онај проклети зец паде на памет, а с њиме и злокобљење Хасаново...{S} Шта |
| , од чега ли, посрнух у хендек некакав, падох ничице.</p> <p>Диже се чудна граја и неко зазва у |
| у примати?..</p> <p>Бржебоље притрчах и падох јој пред ноге.</p> <p>— Моја је кућа као и твоја, |
| есе косом, густи праменови опустише се, падоше по челу и лака им сјенка прели јој се преко очиј |
| е збацише струке, прихватише за пушке и падоше по трави, за бусије.{S} Коњи се усплахирише.{S} |
| букова, погођени куршумом, залепршаше и падоше му по плећима.{S} Он напуни поново и поново опал |
| ћи се ником.</p> <p>На сијелима су били пажљиви, обазриви.{S} Врата су обично закључавали и под |
| } А пошто су баш према мени били толико пажљиви и мене толико мазили, познао сам и то да све шт |
| >— Ко ли је тамо? — запитах и сам себе, пажљивије гледајући према ватри и старајући се да кроз |
| му: — запита затим шапатом и погледа ме пажљивије. — Јесу ли ти што причали?..</p> <p>— Ништа!. |
| пошљедње доба постао некако обазривији, пажљивији и како чешће обилази врата и притврђује их.{S |
| вори били нејасни, сметени, непоуздани, пажљиво је слушао све и гладећи браду и ушмркујући разм |
| јање моје...{S}Јок!..</p> <p>И полако, пажљиво завучем јој прст под кратку, затегнуту јечерму |
| ри врата, помилова ме по руци и лагано, пажљиво, изгура ме пред собу. </p> </div> <div type="ch |
| а звала? — запита полугласно, отегнуто, пажљиво пратећи сваки покрет мајчин, сваки миг. — Што т |
| ахом неким, приступи им и лагано, тихо, пажљиво, закуца зарђалом алком на њима.</p> <p>Нико се |
| ри, ко их по злу помене.{S} Комшије су, пажљиво се осврћући на све стране и често застајкујући, |
| изговорим и одмах занијемих, замријех, пажљиво се обзирући није ли ме ко чуо или опазио...</p> |
| то мајка није одговарала.{S} Само га је пажљиво слушала ломећи прсте, отирући руке о бошчу,</p> |
| отегну Сулага као у чуду, гледајући је пажљиво. — Шта ти учинише?</p> <p>— Краду ме.</p> <p>— |
| о разрачунавању са Зулфагом, слушала ме пажљиво, као да сам китио најзаноснију љубавну изјаву.{ |
| гино пристајање за њом, ухођење његово, пажња онолика.{S} Макар га и гонила, и грдила, и ружила |
| <hi>трговина</hi> одмах привукла на се пажњу и остале дјеце.{S} Кроз кратко вријеме поче се ок |
| ћи тако међу њима, као јање изведено на пазар, кога пипају и загледају са сваке стране, рачунај |
| ијим вратима и звао укућане да купе, да пазаре.{S} Ја сам опет ишао готово узастопце за њим, ка |
| p>Ако се који од муштерија јавио да што пазари, нити се мицао нити баталио свога посла.{S} Шта |
| нових трговаца.{S} Добила дјеца ћеф за пазаривањем, па напунила зембиље свакаквим стварима и п |
| да му дам новаца, па ће он отпочети са пазаривањем и бринути се о свему, а добит да дијелимо н |
| и шале просипати и пецкати их...</p> <p>Пазарисмо.</p> <p>Чим муштерије одоше, сјео сам на санд |
| и робу с кољена, што никад нијесу могли пазарити а да жестоко не изгрде муштерију и не напсују |
| едно, а узгред јој отима и оно што има, пазарује с њоме!..{S} Сви сте ви, сви смо, хајдуци, пља |
| кога.</p> <p>— Дајте робу!..{S} Хоћу да пазарујем!..</p> <p>Трговац стар, немоћан, погурен човј |
| /> као да му било криво што ја икако и пазарујем код је он ту.{S} Вазда ме премјеравао мрким п |
| а све...</p> <p>И нареди да сви укућани пазе на њега, да га слушају.{S} Нико више ни помислити |
| рке.</p> <p>И не осврћући се никуда, не пазећи гледа ли је ко и чуди ли се, поново се почела пр |
| е брзо отргнем од ње, измакнем се, и не пазећи на гомиле бисага, кабаница и конопа по путу, спу |
| је нешто.{S} Страх ме од Хасана који не пазећи на ме корача напријед, а цијев пушчана високо му |
| стоји недалеко, на сокаку, и вреба ме, пази.</p> <pb n="265" /> <p>— А шта си радио тамо? — пи |
| го?</p> <p>— Не питај...{S} Иђи...{S} И пази на ме!..</p> <p>Јака, необична дрхтавица поче ме о |
| Хатиџи непрестано препоручивао да на њ пази, опет су увијек слали некога по ме, поручивали, зв |
| Једнако нам се причињавало као да неко пази <pb n="306" /> на нас, слуша; као да хајдуци ту не |
| кући и пролазио сокаком, она као да је пазила на ме, као да ме чекала на вратима, за канатом с |
| о смишља — додавала је Хајкуна, која је пазила на њ и пратила га. — Биће кијамета с њим!..</p> |
| ја се толико бојала свакога, непрестано пазила на оно »шта ће свијет рећи«, нагло, непромишљено |
| дино је нешто више пристајао за мајком, пазио на њу и старао се да јој што боље угоди.{S} Свако |
| — Не знаш ти...</p> <p>— Он мене здрава пазио у својој кући, а ја њега рањена да гоним...{S} По |
| i>Никоме</hi>!</p> <p>Говорећи, он није пазио ни слушамо ли га, ни разумијемо ли му приче.{S} Н |
| цима, камењем.{S} И на демире пенџерске пазио је.</p> <p>По неколико пута опипавао их и кушао м |
| домаћин колико и јунак и што није боље пазио на кметове и остале радине.</p> <p>Сви као да му |
| а ме и поче показивати.</p> <p>Нити сам пазио много, ни размишљао: шта треба, за кућу и шта не |
| олазне шуме, Хајкуна поче застајкивати, пазити, ослухивати.{S} И држећи се старих, напуклих зид |
| нула се и узвијерено почела ослухивати, пазити.{S} Затим је поново устајала, дизала се и гледал |
| вој кући, завиривати свуда, надгледати, пазити.{S} Поче и заповиједати оштрије, и грдити, и при |
| подераном одијелу, са безброј штака под пазусима и безброј штапова у рукама.</p> <p>Кад смо, на |
| ве...{S} Куку!..</p> <p>Па ме узе испод пазуха, повуче ме у собу и гурну на шилту...</p> <p>— И |
| ош неки.</p> <p>Авдо ме подухвати испод пазуха, подуприје ме читавим тијелом својим, и поведе м |
| н, огрнуо се ћурком и, узевши чибук под пазухо а фењер у руку, излазио из собе, одлазио. </p> < |
| неки момци, у групама, са тамбурама под пазухом и с фењерима о пушкама, по два пута пролазили с |
| , носећи лаку шишану преко рамена и под пазухом дугачки хоџин чибук, с којега је била сврнута л |
| ћурком, с дугим јасминским чибуком под пазухом и са шкиљавим прљавим фењером у руци.</p> <p>Ду |
| >И срџба нека поче ме обузимати, чудна, пакосна срџба, каква обично избија у човјеку који је уч |
| ни и грухајући се у прса напомињао како пакосни свијет никако неће да призна колико памети и мо |
| </p> <p>— Ти... ти све знаш — рекох још пакосније, жешће, изазивачки. — Знаш а кријеш, прикрива |
| е зембиљ.{S} И када, уз грохотан смијех пакосника, попада сва роба и разасу се по чаршији, Јова |
| е ти све потврдити — откреса она опоро, пакосно, осветнички. — Ето ти свједока, болан!..</p> <p |
| .. и усташи су оружани, — дочека Сулага пакосно, — и не шале се...{S} А кад не би били оружани, |
| , ефендија, више долазити — откресах ја пакосно и дође ми да га гурнем у ребра, да продрмусам м |
| /p> <p>— Видиш ли га какав ти је — рече пакосно. —</p> <p>Вук длаку мијења, а ћуди никад, казал |
| оштено има у себи — откресах и осорно и пакосно, као што најчешће и одговара човјек кога неко и |
| к се не спрема у хајдуке — добаци Хасан пакосно, не осврћући се. —</p> <p>Пхи!..</p> <p>— Ја се |
| ти — настави након дуже почивке, некако пакосно, као дражећи га.</p> <p>— Казао си да ће свадба |
| да сам болестан, — одговорим јој некако пакосно, осорно, примичући се са чудном, лудом жељом да |
| о.</p> <p>— Бојиш се ти ноћи! — узвикну пакосно. — Мрака се бојиш...</p> <p>— А ти се бојиш дан |
| и је сада мрзак, па га гониш? — запитах пакосно.</p> <p>— А зар га се ти не бојиш? — живо дочек |
| о и, држећи да ми се и он руга, додадох пакосно:</p> <p>— Нијесам просјак.</p> <p>— Бабина крв. |
| тражећи шилте ни јастука, ту се сасула, пала, легла поребарке.</p> <p>И не осврћући се никуда, |
| ритрчала, била је мртва...{S} Глава јој пала на оно раширено крило готово на саму рану, из које |
| иховијех...{S} Ударају, нападају, бију, пале, крве се...{S} Људи, за које нико није имао срца н |
| е пуцај прије мене...{S} Кад ја опалим, пали и ти...{S} И онда... кад викнем... јуришај!..</p> |
| ћи зубе и жваћући чађаве бркове који му пали по устима. — Запело ми нешто за ногу па пао...{S} |
| разни, — остављали су домове, неки их и палили, и придруживали им се.{S} У многим кућама и не о |
| но поче се измицати натраг. — Кад твоја памет не може...{S} Их!..{S} Како ћу ја?..</p> <p>— Дос |
| >— Одмах?..</p> <p>— Ама, каква је моја памет? ..{S} Каква?.. — отегну он некако очајно, гледај |
| раменима.</p> <p>— Шта ћеш...{S} Женска памет — рече сажаљевајући. — Кад јој се опет вратио... |
| часу опет ми онај проклети зец паде на памет, а с њиме и злокобљење Хасаново...{S} Шта ће бити |
| пошљедњи разговор са Хатиџом паде ми на памет и — одмах као да ми се сасуши грло, као да ме нек |
| га сад споменула?..{S} Што ти је пао на памет? — запитам пријекорно, лако је одгурнувши.</p> <p |
| га и развуче лице на смијех. — Твоја је памет голема...{S} А... а ти и заповиједаш...</p> <p>Ма |
| ко, као ругајући се, обасја, — као да и памет помрча мало, подивља у дивљини, па ни о чем више |
| сто као и у мајке...</p> <p>Још би ти и памет била као и мајкина, само ако те не покваре хунцут |
| лободу свакога залуди помало; одузме му памет.{S} Па и њој.{S} Она мирна, тиха, повучена жена, |
| томе.{S} И како је свак, — био луд или паметан, — налазио за потребно и да прориче понешто, та |
| није добро измлатила...{S} Да га научи памети...</p> <p>Узех га око појаса и посадих на сандуч |
| сни свијет никако неће да призна колико памети и мозга има она у глави и колико је боља и разум |
| ства, говорили: добри сте, честити сте, паметни сте, мирни сте, слушате оца и матер, не убијате |
| одмахну главом:</p> <p>— Други пут буди паметнији, — рече меко, готово тепајући — а сад нека ти |
| нико <pb n="274" /> од вас ни бољи, ни паметнији, ни поштенији нема, — кресну. — Ви сте, бива, |
| д паметним човјеком и они изгледају што паметнији. —</p> <p>Нова и дубока нам наука треба...</p |
| и чинило да од Зулфаге нико на свијету паметнији нема.{S} Тада јој изгледао и крупњи, и јачи, |
| ао боље?..{S} И зар није било и других, паметнијих људи, који су о Зулфаги такођер лијепо мисли |
| о одговорише неки, старајући се да пред паметним човјеком и они изгледају што паметнији. —</p> |
| шилуку и комшиницама, о махнитој Фати и паметној Злати, о чеврама што су везене чистим златом и |
| аве и поносан као и он...{S} А са таком памећу муке ћеш имати...</p> <p>— Макар...{S} Живот без |
| и пелене прати, и хљеб кухати, и мотати памук на цијеви.</p> <p>И макар што је од рођења још би |
| јела је и да ради све што год јој на ум пане.{S} И хтјела да се покаже као јунак неки, делија, |
| стискајући пушку, извалим се потрбушке, панем.{S} Почнем ослухивати.</p> <p>— Иду, иду — као да |
| по устима. — Запело ми нешто за ногу па пао...{S} Ништа је ово...</p> <p>За Османом одоше још н |
| Што си га сад споменула?..{S} Што ти је пао на памет? — запитам пријекорно, лако је одгурнувши. |
| тегоше нам димије и ударише по неколико папрених дегенека.{S} И пустише нас и робу нам повратиш |
| се поче љубити мајки и руке и врхове од папуча.{S} Захваљивао јој по двадесет пута на »поштеној |
| јући ресе на бошчи и све јаче лупкајући папучама. — Како ли би се смијале, подругивале!..</p> < |
| и она, оборила главу и живо почела тући папучама о калдрму.</p> <pb n="244" /> <p>Кашње сам саз |
| авлији и, разбацивши фереџе око себе, а папуче оставивши дјеци да се играју њима, отпочеле са с |
| н, — рече — да купимо бимбашиници једне папуче, па ће све добро бити.{S} Тако и старији раде, п |
| ућа и из дућана неких, немилосно лете и папуче, и нануле, аршини, калупи сафуна, потковице и га |
| >Истога дана, пред вече, Јован је однио папуче и изјадао се.{S} Пољубио јој и руку и неколико п |
| око, силовито ударати по њему и руком и папучом, поче му дерати и антерију и кошуљу.{S} А он, и |
| љив!..{S} Мој!..</p> <p>Па снажно удари папучом о камен и пркосно одиже главу.</p> <p>— И није |
| анки свилени јаглук и немирно клепећући папучом о тле. — Шта ћу ја?..</p> <p>— Ти знаш све — уп |
| упа и гњечи траву, гризе, жваће; и баце папучу једну, другу...</p> <p>Напошљетку удара и наргил |
| зовни! — узвикне мајка жешће и баци му папучу у лице.</p> <p>И одмах би се скупио некако, поку |
| мао право кад је говорио мајки: »Готова пара у руци, најнесигурније имуће, одлети док се окрене |
| а испод румених ноздрва, из којих бије пара, расипље се лака, бјеличаста пјена, пада по трави, |
| Ибрахим ефендија у браду. — А имао је и пара и данас их има...{S} То је и Хамид потврдио...</p> |
| ићу!..</p> <p>— Богата је и донијеће ти пара — тјешио ме Јован, који је једини озбиљно узимао у |
| тох се са Сулагом.</p> <p>— Треба ли ти пара? — запита полако, шапћући, старајући се да нико не |
| х, само да и оно <pb n="221" /> дође до пара и да протргује.{S} И како је свако, по примјеру Јо |
| отсијече.</p> <p>— А кад више није било пара да их довршите, онда...</p> <p>— Онда су прешле Зу |
| .{S} Нити је, каже, Зулфага имао својих пара кад је у нас дошао, нити су Хамиду паре отели хајд |
| /> <p>— Могу ја кућу закућити и својим парама...</p> <p>— Неће ти бити на одмет ни Хатиџине — |
| p> <p>— А оклен Зулфаги <hi>његове</hi> паре — запитам кроз зубе, усиљавајући се да будем што м |
| ограђене, купио од твоје мајке за своје паре и.. и још их лијепо платио...</p> <pb n="344" /> < |
| ући се по џеповима у којима су звецкале паре. —— Је ли, бива, хтјела да покаже како се надала п |
| само колики ће дућан бити кад она распе паре!.. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1913 |
| лаге. — Нисам ја трошаџија, па да бацам паре узалуд и да расипам...</p> <p>— А Зулфага? — поче |
| пара кад је у нас дошао, нити су Хамиду паре отели хајдуци, нити је кмете онако јефтино продао, |
| ђа и почео потркивати по соби ржући као парип и одбацујући ногама.</p> <p>За кратко вријеме тол |
| омачко оружје и зарзали у пјену обучени парипи, мајка се опет претварала у ону стару, смјерну р |
| аше и остали.{S} И разиграше се бијесни парипи и сјајно оружје зазвекета.{S} Читава авлија као |
| ножева.{S} За њима су, на омањим враним парипима, јахала тројица млађих трговаца, мостарских тр |
| , јашу иза њега на бијесним, разиграним парипима, мрко гледајући чаршинлије и хотимично нагонећ |
| знајући како он не воли препирати се ни парничити, како му тешко и изаћи на суд а камо ли тамо |
| ма, локума, бајама и да бих и њима коју пару дао.{S} По срећи, у мени је било и сувише бабине к |
| спали се, разбјесни, и ухвативши је око паса силом је притегну себи у крило и цикну:</p> <p>— Д |
| решку примакох јој се опет, узех је око паса, и снажно, у наручју, одигох са серџаде.{S} Уживај |
| ежући пушку и бесвјесно се пипајући око паса гдје су ми били фишеци.</p> <p>— Ако су хајдуци?.. |
| им, подупрем, јер ми се учини као да ће пасти, посрнути. — Рашта?..</p> <p>— Па... знаш... дост |
| но биле шејтанског поријекла, те мучиле пасторчад своју и гониле их.</p> <p>Причајући непрестан |
| силио и сва комшиска дјеца морала су да пате и страдају због тога.{S} Смио сам и ударити, и оте |
| е хтјела осветити на мени за све што је патила.{S} Старала се да ме заузда, стегне, пригњечи шт |
| о главе, с очима од кромпира и носом од патлиџана, у чоханим чакширама, огрнута доламом.{S} Наб |
| н; око разлупаних пенџера испреплела се паучина и повијала се попут дима: по канатима се нахват |
| аш све кметове што краду, макар их било педесет...</p> <p>— Баш твоја воља?</p> <p>— Моја.</p> |
| е и поче се накашљавати.</p> <p>— А бре пезевенк, ти ли хоћеш мајку да бијеш?</p> <p>— брекну с |
| собе, одмах поред прага; кахву јој сам пекао и износио, сам чистио наргилу и пунио је духаном. |
| је радиле о занатима, оружане кахвеџије пекле кахву.{S} Све као да је било у чудној грозници не |
| вдје, у прсима, као да ме гризло нешто, пекло ме.{S} Неко као да ме прекоравао, е сам и сам био |
| шла из собе и понудила нам пексимита са пекмезом, да узмемо и »да заварамо глад«...</p> <p>Кад |
| раве, да ми понесу понуда каквих: пите, пексимита, уштипака, или пешкеш који: махраму, јаглук, |
| мати јој, изашла из собе и понудила нам пексимита са пекмезом, да узмемо и »да заварамо глад«.. |
| вуда гледају његове очи, стријељају је, пеку...{S} Чује му и ход, осјећа и дах његов.</p> <p>И |
| је, тврдећи узгред како код куће мора и пелене прати, и хљеб кухати, и мотати памук на цијеви.< |
| ти често провиривао кроз <pb n="280" /> пенџер и гледао их како одлазе.{S} Нијесам се усуђивао |
| би на шилту, сјела, или се наслонила на пенџер и поднимљена, замишљена, тужна слушала их.{S} Ак |
| поручивши узгред да јој увече дођем под пенџер, на разговор.</p> <p>Необично сам се зачудио так |
| аменима — него узео пушку и онако, кроз пенџер, погодио га, преломио...{S} Куршумом га преломио |
| пита Хасан живо и нехотице погледа кроз пенџер. — Зар и овђе?..</p> <p>— Наши су њима ударали и |
| вјетар снијегом засипљући широки велики пенџер и замрзнуто стакласто грање дивље лове између де |
| Након другога куцаја освијетли се један пенџер на ћошку и нечија глава као да провири напоље.{S |
| собу сједиле покрај великог, отвореног пенџера, уз чије се демире пропињала дивља лоза, и, окр |
| ао браду, па мирно сјео на шилту, испод пенџера, спустивши ћурак поред себе а чибук преметнувши |
| ве.{S} Сулага затим стењући сједе испод пенџера и леђима се прислони уз јастук један, док мајка |
| епо је... .</p> <p>Обоје сједосмо испод пенџера, на серџаду.{S} Ухвативши се за руке, приљубивш |
| лухну.{S} Затим, бржебоље, стаде покрај пенџера, отвори га и провири напоље.</p> <pb n="236" /> |
| гано, тихо, ступи у собу и сједе покрај пенџера.</p> <p>— А што си га звала? — запита полугласн |
| јељени зидови, са два низа малих, уских пенџера, облијепљених хартијом, и са големим вратима кр |
| на стареж, на плијесан; око разлупаних пенџера испреплела се паучина и повијала се попут дима: |
| оја му лежала на раменима, трчале су на пенџере, откривале се и ударале га у прса китама цвијећ |
| махалу и ударао, разбијао се о комшиске пенџере.</p> <p>Многе комшије и љутиле се, псовале што |
| мењена, весела, пјевајући чисти врата и пенџере, трља их крпом некаквом, запе ми ријеч у грлу.{ |
| че и цијуче вјетар засипљући снијегом у пенџере и у стакласто замрзнуто грање дивље лозе што се |
| и камењем ударати у ниске, мале демирли-пенџере, зазивајући по имену укућане и избацујући несла |
| и гиздави ћошкови, са раскошно ишараним пенџерима, наднесени над голема на ћемер озидана врата, |
| уње од којих читава соба мирисала, а по пенџерима, поред каната, поредали се лонци са феслиђено |
| има, сандуцима, камењем.{S} И на демире пенџерске пазио је.</p> <p>По неколико пута опипавао их |
| н, па се диже и климајући се пође према пенџеру.</p> <p>— Ја грабио?..</p> <p>Бимбаша одбаци фи |
| етоше се.{S} Зулфага окрену главу према пенџеру и поче отезати шијом као да гута сув залогај, а |
| цкати нокте.</p> <p>— А ја те чекала на пенџеру — рече некако тужно, снуждено. — Наслонила се н |
| а собу у којој је сједио Хасан.{S} И на пенџеру, кроз гране феслиђена опазим њега, сама.{S} Ста |
| према узбрдици једној.{S} Морали смо се пењати уз излињале, изроване и поломљене камене басамке |
| е у ватру и шарали кратким прутићима по пепелу, <pb n="308" /> а ни загледали нас нијесу боље, |
| е, — која је од силне прашине изгледала пепељаста, — и на неким мјестима помало поткопан.</p> < |
| чио радити...</p> <p>Она поче истресати пепео и, токорсе, чистити лулу и стругати је.</p> <p>— |
| ретавао земљаве и неочишћене кромпире у пепео. —</p> <p>Оклен?</p> <p>— Из Сарајева.</p> <p>— О |
| дносила му ватру да припали и подметала пепеоницу.</p> <p>Затим је сједила поред њега, уз кољен |
| сио жераву и припаљивао, трећи подметао пепеоницу и уређивао јастуке око њега.</p> <p>— Хоћеш л |
| оје цурила крв и натапала топло, мекано перје...{S} А једно јој око остало отворено и гледа у м |
| ељака свежу и да му отцијепе двадесет и пет штапа по табанима.</p> <p>„Што шибаш човјека, чести |
| ији унапријед читав мој трошак за пуних пет дана, колико су, отприлике, мислили да ћу одлежати? |
| љаку и сам својом руком отцијепи му још пет штапа по табанима...</p> <p>И хоџа би са заносом по |
| а позва Османа, премјери га од главе до пета, и брзо, не размишљајући, откреса:</p> <p>— У овој |
| оме хтјела говорити.</p> <p>А у наредни петак није ми послала ручка. </p> </div> <pb n="354" /> |
| езривим погледом премјерили од главе до пете, намргодили се мало и одмахнувши руком настављали |
| слом, сиром и кајмаком, и, пустивши још петеро шестеро јањади да се заиграју по авлији, кад би |
| рукама <pb n="242" /> и поцупкујући на пети.{S} Изгледала је више као какво младо, безбрижно, |
| ала преко авлије и брзо се окренувши на пети заустављала се пред мајком.</p> <p>— Пјевај ми, Ха |
| кри лице рукавом, па се нагло окрену на пети и побјеже у собу.{S} Димије су јој у лету необично |
| разговору били краћи од минута.</p> <p>Петком, кад су се у кући кухала каква љепша јела, слала |
| — За људе је кавга...{S} Жене нек се не петљају у то...</p> <p>— Она је овђе ханума!..{S} Њезин |
| та ће да им каже, а она је само муцала, петљала нешто и гунђала, нагло се окрећући и бјежећи, с |
| е, масло, мед, воштину.{S} По десет, по петнаест товара, на изгладњелим мршавим коњима и по нек |
| ивао уз мале, глатке, зелене лончиће на пећи, а одсијев му заигравао и клизио по шарама дебелог |
| ти кроз нос, како хукти и букти ватра у пећи, иза које у старој мусандери клопара и чепрка миш |
| ђа се, извиче. — Јесам ли ја међед јали пехливан па да ми се смијеш?..{S} Шта ти је?</p> <p>— б |
| око нас окупљати читава гомила, као око пехливана или Цигана с међедом.{S} Поче и дречати, грај |
| ао „у свијет“ да се научим лоповлуцима, пехливанлуцима и мајсторијама туђинским.</p> <p>Дрека о |
| ет јављала она чудна жеља: да мучим, да пецам, да уједам подмукло, испотаје:</p> <p>— Зар се ни |
| есто да олакшам, још сам је више мучио, пецао.</p> <p>— Зар ти је сада мрзак, па га гониш? — за |
| е онако засмијала?..{S} Рашта ме почела пецати? — питао сам се, газећи по оштром шљунку који ми |
| Ни ти нијеси бољи — опет ће оно момче, пецкајући. — Нијеси смио ни пушке опалити, него одмах б |
| , избацио би с подсмијехом, подругљиво, пецкајући.</p> <p>Зато га и мрзили многи и туђили се од |
| > <p>— Могла си и замолити — дочекам ја пецкајући, дражећи је. — Опростио би...</p> <p>— Ја да |
| о, ради чега му се сви и подсмијевали и пецкали га.</p> <p>Једино је нешто више пристајао за ма |
| и све, дјеца, колико их било, почела ме пецкати и дражити.{S} Нијесам готово нигдје могао крочи |
| ве више и више почех и шале просипати и пецкати их...</p> <p>Пазарисмо.</p> <p>Чим муштерије од |
| , да је когод не прекори тиме, да је не пецне, вјечито ме гурала у прикрајак, гонила од себе, з |
| дође ми да и сам постанем суров, да је пецнем, надражим, да се осветим мало.</p> <pb n="386" / |
| , страх да се не нашале с њом, да је не пецну.{S} Зато се вазда и уклањала, измицала, сакривала |
| вље, — оклен сам те хранила, пече сада, пече и гризе и дави...{S} Храна мајчина црну ти мајку п |
| е — рече живље, — оклен сам те хранила, пече сада, пече и гризе и дави...{S} Храна мајчина црну |
| а га заложи залогајем или да му из неба печени голубови полете у уста!..{S} Какав ми је, бива, |
| о и ширио по читавој авлији силан мирис печења, ишле су ознојене, узбуђене, са неуређеном косом |
| ојке, које јој вириле испод растављених пешева од кошуље.</p> <p>— И овђе... овђе — рече живље, |
| ово падале по тлима, а испод разгрнутих пешева провиривале им танке пушчане цијеви и сијевали с |
| који јој се обично заустављали на коси, пешевима кошуља, или падали на снијежне, обнажене прси, |
| каквих: пите, пексимита, уштипака, или пешкеш који: махраму, јаглук, кошуљу...</p> <p>Неколико |
| дан, кроз два, носећи узгред и некаквих пешкеша и понуда разних.</p> <p>Једанпут само задржао с |
| и момци и дјевојке, отпочнемо са таквим пешкешима и са састанцима у ноћи, по мјесечини, кад руж |
| <p>Па и не сачекавши одговора, узела је пешкир, — који је висио крај огледала, — да ме сама опе |
| а дохвати велики бакрени ибрик, пребаци пешкир преко рамена и понудивши да умијемо руке прије р |
| ште: „Дај чашу воде“... други пут: „Дај пешкир“... трећи пут: „Дај кахву“...{S} Хамид ту, а мен |
| ? — запита јаче, гледајући изнад себе у пешкир некакав што је висио на зиду. — Како то?..</p> < |
| ва се умотавајући у ћурак и од ишараног пешкира правећи турбан око главе. — Јесам ли кршна?..</ |
| чивке, носећи воду и указујући на чисте пешкире које бијаше пребацио преко рамена. — Сад ћу ја. |
| хитала је с ибриком у руци и са чистим пешкиром преко рамена, да му полије; затим, припаливши |
| , са двије стране, ишла двојица момака, пијаних, разузданих, полудивљих, који су попијевајући и |
| ок сам ја почео посртати и тетурати као пијаница, с муком се опирући на пушку, коју сам једва д |
| — нијесу познавали.</p> <p>Називали их пијаницама, лоповима, разбојницима, који имају више уби |
| и запињала за ноге, те смо се често као пијанице какве поводили и посртали.</p> <p>Тек након ду |
| еби, опијали се тада његовом силом и, у пијанству, жељни да се размећу оним чега сами немају пр |
| бацају као марјаши...{S} Ко год хоће да пије, Зулфага плаћа...{S} Шта год Хасан зажели, Зулфага |
| еко читав дан ударао са врећом препуном пијеска, те ми сва ребра и све кости поломио.{S} И ништ |
| аслоњени уз зидове, одбијајући димове и пијуцкајући, пожудно их гледали и добацивали им масне, |
| а, носећи у малим, калајисаним тасима и пилава, и червиша, и долме, и јапрака.{S} Све ми то ост |
| и, <pb n="348" /> дружио се с њима, јео пилава из старих, великих казана бакрених, продавао им |
| ни од чега, — частили су се међусобно, пили, свађали се.{S} По њиховим собама као да је потоци |
| је могао човјека отворено, — вјечито је пиљио негдје у висину, изнад себе, — и на какав дужи го |
| њима, као јање изведено на пазар, кога пипају и загледају са сваке стране, рачунајући: хоће ли |
| сана, јаче стежући пушку и бесвјесно се пипајући око паса гдје су ми били фишеци.</p> <p>— Ако |
| тром шљунку који ми хрштао под ногама и пипајући се по џеповима у којима су звецкале паре. —— Ј |
| о <pb n="359" /> се окретала око мене и пипала ме по прсима, по раменима.</p> <p>— А сад... рек |
| њега, загледао, тврдим, жуљавим прстима пипао оштрице, трљао га, уређивао, чистио.</p> <p>Једна |
| пет почеше поклецавати.{S} Два-три пута пипао сам се и по њедрима и по џеповима, мислећи да ћу |
| н, осјећајући јој близину, врпољио се и пипао рану.{S} Тек кад се измакла од њега и изишла из с |
| ова више, нагло скочих и почех сам себе пипати и разгледати.{S} Опипах главу, рамена, мишице, б |
| приступи ми и не говорећи ништа поче ме пипати иза врата, кушајући да ме одигне од тала, исто о |
| сан, опазивши је, и сам се збуни и поче пипати око себе, извлачити нешто испод душека.{S} Ни ри |
| p>Сломивши лулу одбаци је у крај и поче пипати око себе, као тражити нешто.</p> <p>— Ономадне, |
| су кашње у мене куповали жито, брашно, пиринач, меку робу и све новце, што сам им дао, поново |
| или препуни некаквих хартија, тефтера и писама и, кад год би мајка изашла у авлију, сједао је у |
| о је оно дијете, — рече — о коме сам ти писао...{S} Знаш...</p> <p>И намигнувши, чудноват некак |
| к један и тамо почео срачунавати нешто, писати.{S} Затим, пошто би она приступила, показивао јо |
| тамо по два по три сахата учио читати и писати, ни за што друго нијесам имао да се бринем.{S} Н |
| бројеве, — иако није знала ни читати ни писати, — и замишљено вртио главом...{S} И одмах би се |
| е.{S} Све се помете, изгуби, узбуни.{S} Писка и помагњава поче се разлијетати по читавој махали |
| ећао.{S} Два или три пута написао ми је писмо, приложивши уза свако по неколико гроша џепашлука |
| ане међу њих румена, весела, насмијана, пита их о земљи, о хајвану, <pb n="381" /> о добрима и |
| <p>Мајка застане.</p> <p>— Ко прича? — пита узбуђено. — Ко?</p> <p>— Агинице некакве говоре: к |
| вши се љутито од мене иде Сулаги и њега пита.</p> <p>— Шта ћу радити!..</p> <p>— Ради како знаш |
| само по два по три сахата.{S} Жељан да пита и распитује о усташима, — а то у дућану није могао |
| ан топао, њежан поглед на ме, као да ме пита за дозволу, приступи му:</p> <p>— Хоћеш ли још ках |
| <p>— Шта ћу казати? — одмах трчи мени и пита.</p> <p>— Смисли, па нареди како хоћеш.</p> <p>— Н |
| {S} Ибрахим ефендија...</p> <p>Ах...{S} Питај... тамо...</p> <p>И залуд сам га дозивао и мољака |
| и ме по глави. — Смајиле!..</p> <p>— Не питај!..{S} Пусти!..{S} Остави ме овако...</p> <p>— Сад |
| окрену у страну и отпрсну.</p> <p>— Не питај...{S} Обрукала се — рече.</p> <p>— Обрукала?..</p |
| > <p>— А ако их буде много?</p> <p>— Не питај...{S} Иђи...{S} И пази на ме!..</p> <p>Јака, необ |
| p> <p>— А оклен ти?..</p> <p>— Ништа не питај — прекиде ме и лукаво намигну. — Овога пута све ј |
| понуда — одлазили да га обиђу, виде, да питају и распитају о свему.{S} Ко није могао тамо прист |
| Само се згледнуше међусобно, као да се питају: хоће ли је послушати или неће?</p> <p>— А шта ћ |
| а у послу и непрестано радила нешто, не питајући нас, не гледајући чак и не говорећи ништа, вад |
| аке некакве, полуголе и одрпане, и — не питајући ме, — сједио с њима, сашаптавао се и пунио фиш |
| суморан.</p> <p>Не говорећи ништа и не питајући приступи Арнаутину, који је једнако пријетио н |
| да се десило нешто необичније.{S} Нити питајући нити говорећи што, узе ме за руку и као дијете |
| е да спавам.{S} Она је и даље говорила, питала, гласно размишљала о нечему.</p> <p>Тек пошто се |
| ену и грицкајући мале, ружичасте нокте, питала ме о свему, шалила се.</p> <p>Није у нас било ни |
| дијелу...{S} И тражила те, ловила...{S} Питала и распитивала: коме долазиш и којој си ђевојци п |
| ребало, и увијек распитивала о мени.{S} Питала: и како живим, и како радим, и гдје спавам, и гд |
| Шта си донио?..{S} Шта?..{S} Камо?.. — питала је потскакујући и облијетајући око мене. — Дај!. |
| тнувши преко крила.</p> <p>— Како си? — питала га Хатиџа тада, меко, мазно, љубећи му руку, — К |
| ће ми то, крвниче?{S} Шта ће ми сад? —— питала је љутито, газећи по рачунима и кушљајући их, гњ |
| е и да се разилазе куд који хоће.{S} Ни питала за њих није, ни наређивала да се часте.{S} Опет |
| нџије увијек ме призивале себи и увијек питале: колико ракије попије мајка на дан и колико ми т |
| <p>— Хоћеш ли нам причати, ефендија? — питали су готово једногласно, оптрчавајући око њега. — |
| на, усплахирена.{S} Момци су долазили и питали: какве ће наредбе да изда за винограде неке, шта |
| Ни они мени ништа спомињали нијесу, ни питали ме.{S} Хасан, као да ништа ни било није, опет ме |
| сред пута, хватали за прса и шамарајући питали имају ли каквих веза са усташима...{S} Трговцима |
| , ибрик и филџане са кахвом, тепсије са питама и слаткишима разним.{S} У кухињи, око које се ра |
| о нигдје могао крочити од њихових шала, питања, подругачица.{S} Чак ме два-три пута на плач наг |
| — пресјекох га ватрено сједајући и без питања на миндерлук поред њега. —</p> <p>Отео ми све мо |
| 22" /> <p>Нехотице наметну ми се и ново питање: „А да нисам рањен?“</p> <p>Не зазирући више ни |
| и је тамо?..</p> <p>И то отегнуто, тихо питање намах ме растријезни и сву ми радост помути.</p> |
| вши преко крила, и додијавали са својим питањима.{S} Распитивали се и о нападају и о Авдаги и п |
| } И, мјерећи погледом читаве им товаре, питао их о кући, о дјеци, о стоци, о свему.{S} За те љу |
| о један другог за нове гласове, хабере, питао је ли било каквих нових напада хајдучких и није л |
| {S} Питао ме и распитивао о свачему.{S} Питао и за мајку, за здравље јој, за слуге и слушкиње.{ |
| зимао ме за руку и изводио у страну.{S} Питао ме и распитивао о свачему.{S} Питао и за мајку, з |
| "252" /> <p>— Ђе си, одмјено јуначка? — питао је сагињући се готово до земље и љубећи ме у скут |
| а састанак.</p> <p>— Што си ме звала? — питао сам је сјутрадан, кад смо се нашли и остали осамљ |
| — Еј, рођо, јеси ли се пута зажелила? — питао је каткада бедевију, хватајући је испод врата и п |
| <p>— Зар се ни Хатиџа не би усрећила? — питао сам тихо, указујући на њу и као подсмјехујући се. |
| канат, отворим га.</p> <p>— Хоћу ли? — питао сам сам себе руменећи и плашљиво звјерајући унаок |
| смијала?..{S} Рашта ме почела пецати? — питао сам се, газећи по оштром шљунку који ми хрштао по |
| ледати унаоколо.</p> <p>— Ђе сам ово? — питао сам сам себе, провирујући кроз шибље.</p> <p>У же |
| n="265" /> <p>— А шта си радио тамо? — питао је тихо и као забринуто, хватајући ме за руку и п |
| ирјак какав, бескућник и беспосличар? — питао сам сам себе, преврћући се с бока на бок и отхуку |
| т одбих.</p> <p>— Зар ми није једнако — питао сам га, гледајући му право у очи, — или живио од |
| аскоро настати?..{S} О томе нити сам га питао, нити је што напоменуо.</p> <p>— Пљуни у длане па |
| p>— Зашто га ружиш тако — неколико пута питао сам Сулагу, прекидајући причање. — Рашта?..</p> < |
| тавали се, договарали.{S} Непрестано је питао један другог за нове гласове, хабере, питао је ли |
| није могао тамо приступити, тражио је и питао бербере, који су са запрегнутим бошчама и засукан |
| Како то?..</p> <p>— Ја хоџу нијесам ни питао — одговорим му безбрижно, наслањајући се на мајку |
| а. — Ја жену не молим...{S} Ја сам само питао, па...</p> <p>Не довршивши окрену се и пође из со |
| доноси...</p> <p>Испочетка нити сам што питао Хасана, нити му говорио о томе.{S} Тек када он са |
| рављајући да сам га то исто при доласку питао. — Јуче?</p> <p>— Прекјуче — кратко одговори он, |
| чео питати, распитивати о свему.</p> <p>Питао о новим пословима и грађевинама нашим, о продаји |
| о, наслањајући се на мајку. — Што ћу га питати?..{S} Зар сам дијете?..</p> <p>— Охо!</p> <p>Опе |
| о настави разговор о другом.{S} Поче ме питати и за Јована, за дућан и обећа нам дати новаца да |
| ово нијесам прије опазио?.. — почнем се питати, стидљиво прикривајући ону голотињу на себи, као |
| уђене и узнемирене, почеше дотрчавати и питати нас шта се десило.{S} Сулага је, како ми рече, п |
| н филџан отсијече:</p> <p>— Немој ме ни питати о томе...{S} О томе се причати не може...</p> <p |
| њим.{S} Тада би по обичају и опет почео питати, распитивати о свему.</p> <p>Питао о новим посло |
| но стајала и као да га хтјела још нешто питати, а он, осјећајући јој близину, врпољио се и пипа |
| ичини ми се као да запита.</p> <p>— Шта питаш? — отегнух полугласно.</p> <p>— Можеш ли ићи?</p> |
| т, чини да јеси <hi>баш ти</hi>, чим ме питаш...</p> <p>Он погледа на друм и усиљено се осмјехн |
| тиџи.</p> <p>— Ти кућом управљаш, ти се питаш, па хоћеш ли да примимо једног госта данас — запи |
| ислиш ли ти да су усташи жене, кад тако питаш! — отегну некако осорно. — Јунаци су оно, болан, |
| е поздраве, да ми понесу понуда каквих: пите, пексимита, уштипака, или пешкеш који: махраму, ја |
| ушају и гледају некако друкчије, мекше, питомије, сада тек као да осјети како нико моћнији од њ |
| се опет окрену заптији мало, погледа ме питомије и одмахну главом:</p> <p>— Други пут буди паме |
| ино међу њима изгледао је некако блажи, питомији.</p> <p>— Људима које је Алах осудио да буду н |
| утали.{S} И сви ме гледали некако меко, питомо, сажаљевајући.{S} Ако би прошли поред мене, свак |
| ма.{S} Натјерали их и да се пропију и у пићу да расплећу косе, бацају хаљине са себе и полунаге |
| тен јабуку простријели, име своје да за-пише куршумима на зиду, на дрвету.{S} Причали су и како |
| окацима, циличу тамбуре, звече дахире и пиште зурле, а измијешани момачки и дјевојачки гласови |
| за славом некаквом, за слободом, а сам пјан, дремован, дембеласт, легао насред пута и преприје |
| l> </quote> <p>Људи, мислећи зар да сам пјан, раставише се и начинише ми пут.{S} Нико ни ријечи |
| се да се све око мене смије, све звони, пјева и одјекује.</p> <p>Сулага нам долазио сваку вече. |
| S} Чинило се као да читава кућа вришти, пјева, бјесни од весеља што се опростила бабина дахилук |
| ку вече.{S} Час му криво било што трчи, пјева по авлији и игра се, час се љутио што са радницим |
| м«...</p> <p>— Распалила се удовица, па пјева — довикивали јој. — Своју пјесму пјева!..</p> <p> |
| разима, док она ради, непрестано ради и пјева, а плаха пјесма разлијеже јој се, одјекује, звони |
| е сама, не себи, него... као што бумбул пјева другоме... теби, ето, баш теби!..{S} Аман, каква |
| пјева — довикивали јој. — Своју пјесму пјева!..</p> <p>Ни мене нијесу остављали на миру, нити |
| јком.</p> <p>— Пјевај ми, Хајнија!..{S} Пјевај, душо медена! — викне мајка заносно, и удари се |
| ти заустављала се пред мајком.</p> <p>— Пјевај ми, Хајнија!..{S} Пјевај, душо медена! — викне м |
| о га; не жали срца, усахло ти!..</p> <p>Пјевај!..</p> <p>И хитре Циганке, вавијек орне и распаљ |
| м главом, ознојена, зарумењена, весела, пјевајући чисти врата и пенџере, трља их крпом некаквом |
| ањале се према њима, савијале, угибале, пјевајући, подврискујући и намамљујући туђе момке да за |
| /p> <p>— А рашта да те жалим? — запитам пјевајући, ругајући се и опет. — Због Хасана?..</p> <p> |
| х, вјечито је пјевала само ту једну.{S} Пјевала непрестано, неуморно, да јој се чак и ругати по |
| сама ни других кајда каквих, вјечито је пјевала само ту једну.{S} Пјевала непрестано, неуморно, |
| блијетајући око мене. — Дај!..</p> <p>И пјевала ми, причала, забављала се са мном, све док не б |
| кириџије и моји момци, и читавим путем пјевало се, шенлучило, пуцало из пушака.</p> <p>Сељаци |
| И... и хтјела само да те гледам и да ти пјевам...{S} Дошло ми тако... да запјевам... ама не сам |
| еленилом њиховим, да слуша шум Миљацке, пјевање тица, шапат траве и цвијећа.</p> <p>— Ко хоће д |
| и попијевати и — одмах сам познао да му пјевање није ишло од срца, да је усиљено.{S} Тиме је са |
| т, опет, тужила ми се како јој не да ни пјевати.</p> <p>— Изишла ја на авлију, на сунце, — вели |
| па зато пјеваш...{S} И нећеш у соби да пјеваш да те лијепо чујем, него тамо на авлији...{S} За |
| аго ти“, каже, „што ћу брже ићи па зато пјеваш...{S} И нећеш у соби да пјеваш да те лијепо чује |
| ије проговорио ријечи: само је мумољио, пјевуцао нешто.</p> <p>— Ево нас — рече напошљетку Сула |
| } Лагано оде и затвори врата за њим, па пјевуцкајући узе наргилу и, сједнувши и пребацивши ногу |
| изађе безбрижно звиждућући и полугласно пјевуцкајући.{S} Дошавши до испод ћошка успори ход, зас |
| бије пара, расипље се лака, бјеличаста пјена, пада по трави, по калдрми, по широким јој прсима |
| милости ни према коме...{S} Крв људска пјени се сад на сваком камену, мјесто росе разлијева се |
| ан и раздражен, са закрвављеним очима и пјеном на уснама, гази по њој, гази и игра, скаче и уда |
| рашан, с исколаченим, помућеним очима и пјеном око уста, поново врисну, прекиде коноп један и р |
| ма зазвонило момачко оружје и зарзали у пјену обучени парипи, мајка се опет претварала у ону ст |
| у још више распали, наљути.{S} Цичећи и пјенушећи од бијеса поче жестоко, силовито ударати по њ |
| вене крви шикну, попрска све унаоколо и пјенушећи поче се пушити на трави, а златне ките од бар |
| ити и мој и Зулфагин пријатељ — дочеках пјенушећи од бијеса и тапкајући у мјесту. — Са једним т |
| </quote> <p>И, као да није знала других пјесама ни других кајда каквих, вјечито је пјевала само |
| итлају, трзају, а дивља, силна, страсна пјесма све то јаче одлијеже авлијом, опијајући, дражећи |
| ради, непрестано ради и пјева, а плаха пјесма разлијеже јој се, одјекује, звони кроз башчу, пр |
| е недалеко, у комшилуку, разлијегала се пјесма нечија и припуцавале су пушке.</p> <p>И дуго смо |
| ки гласови као да циче, вриште, звоне и пјесма се пробија кроз оштру, студену ноћ, па као да се |
| м и наднесена над ђерђеф ниже пјесму за пјесмом, него омалено, ситно дјевојче у мушком одијелу, |
| и из спрдње назвали пјесму »удовичином пјесмом«...</p> <p>— Распалила се удовица, па пјева — д |
| с вретеном и наднесена над ђерђеф ниже пјесму за пјесмом, него омалено, ситно дјевојче у мушко |
| чак и ругати почели и из спрдње назвали пјесму »удовичином пјесмом«...</p> <p>— Распалила се уд |
| и колико ми тамбура разбије о главу док пјесму допјева...{S} Колико ли сам суза пролио због тих |
| ш оран и расположен.</p> <p>Ипак читаву пјесму није до краја допјевао.{S} Изненада је прекиде, |
| ица, па пјева — довикивали јој. — Своју пјесму пјева!..</p> <p>Ни мене нијесу остављали на миру |
| нији.{S} Знали смо да нам нема још дуго пјешачити па да га се дочепамо, за ђаво би га знао ушље |
| /p> <p>Помолише се.{S} Напријед су ишли пјешице двојица сеиза, високи, крупни људи, с брковима |
| кад, кад би смрдљива лојаница почела да плави и да шкиљи, узимала је мумаказе, усекњивала свије |
| н и здепаст, са големим носом и великим плавим брчинама, стаде преда ме, поносито зазвеча сабљо |
| ма које се једва видјеле испод големих, плавих обрва, са танким, нагриженим брковима и великим, |
| јући према ватри и старајући се да кроз плавичасти сумрак распознам сјенке оне што су се гуриле |
| у, тужну, уплакану.{S} Двије кривудаве, плавкасте, танке црте, — трагови суза, — спуштале јој с |
| смокава и тамо негдје далеко, далеко у плавој, свијетлој висини тоне, растапа се и изумире.</p |
| че!</p> <p>— Издајниче! —— отегну Хасан плазећи ми језик.</p> <p>— Хоћеш да ме оставиш, изневје |
| авали лупежи и разбојници и свакоме бих плазио језик, ругао се, псовао.</p> <p>Што сам више осј |
| им својим имућем.{S} Трзала се, љутила, плакала, нудећи ме да ја све узмем у своје руке, молећи |
| се љуте и кидају.</p> <p>Мајка је опет плакала непрестано кад су јој причали о мени.{S} Кришом |
| глас, измамише ми сузе.{S} Што сам више плакао бивало ми је све лакше и са сузама као да су се |
| о пуцкара, тутњи и хукти ватра, чији је пламен кроз <pb n="281" /> отворена врата зализивао уз |
| е мјесто украј ватре чији се гребенасти пламен све више и више извијао и поигравао освјетљујући |
| јући, рвући.{S} Широк модрикасто-златан пламен освјетљавао им половину мрког, знојавог, сунцем |
| само да час прије засједнем покрај оног пламена, да се одморим под стрехом оном, макар то била |
| јетлило се, блистало некако, очи јој се пламиле, сијале, а црвена шамија на глави као да је и с |
| утања, опазили ватру, како пред колибом пламти, заиграва и лиже готово до под саму трулу и искр |
| је, пуније; црне очи почеле јој горити, пламтити; стас постао виткији, облији, а прси набрекле, |
| мија на глави као да је и сама горјела, пламтјела.</p> <p>— Госта2?..{S} Кога?.. —— запита зачу |
| ј своје њиве под дрветом једним лежао и пландовао, док су му све комшије унаоколо радиле и уређ |
| а чудо, мјесто да се забринем, наљутим, планем, поста ми све смијешно, необично смијешно.</p> < |
| их кромпира и поче их љуштити.</p> <p>— Планина је кућа њихова — рече. — Има их свуда.</p> <p>— |
| ично што од тога одјекује читава гора и планина, те се причиња као да десетина њих у један исти |
| , сметали да види небо и сунце, и модре планине, баште са бехаром и зеленилом њиховим, да слуша |
| је рике, буке и блеке одјекивала брда и планине, гониле су моје кириџије и моји момци, и читави |
| , не зна за кућиште; кућа им све горе и планине, а коначиште свако мјесто ђе се затеку...</p> < |
| олили, дигла у хајдуке...</p> <p>Горе и планине препуне су чета њиховијех...{S} Ударају, напада |
| d>XVII</head> <p>Осванули смо у шуми, у планини.{S} Задихани, заморени, готово изнемогли од дуг |
| куд из даљине, с мрких, суморних висова планинскијех.</p> <p>— Хасане!..{S} Чујеш ли?..{S} Људи |
| дари сјекире о дрво, а одозго са врхова планинскијех зачу се стегнуто, језиво извијање, лајање, |
| утимо се кроз махале и сокаке „у лов, у планину“.{S} Ловили, наравно, нијесмо ништа.{S} Само се |
| клепеће све јаче, одјекује кроз читаву планину, те ми се покаткад причини као да негдје неко ч |
| рисну пушка и пуцањ одјекну кроз читаву планину, а неколика листа букова, погођени куршумом, за |
| I</head> <p>Заноћили смо покрај чобана, планинштара, пред старом, ниском колибом њиховом, која |
| икају уз двојнице, — него чобани какви, планинштари, дрвосјече.</p> <p>— Их!..{S} И ти се уплаш |
| pb n="310" /> дубоко утонуле у главу. — Планинштарима нико не пријети...{S} Хајдуци ударају на |
| и кренуо за њим.{S} Нити смо се јавили планинштарима, ни опростили се с њима, поздравили.{S} Х |
| и, подрхтавајући од узбуђења, узвикнух планинштарима:</p> <p>— Добра ви вече, људи!..</p> <p>— |
| Ја да замолим?..{S} Ја?..{S} Њега?.. — плану Хатиџа изненада и опет затресе чупима. — Да се пр |
| <p>— Све...</p> <p>Ја заборавих на се, планух.</p> <p>— Лаже! — викнух помамно прихватајући за |
| ађу.</p> <p>— И оставићу, чим си таки — планух ја жешће, пљујући и на њега и на нож његов. — За |
| и путници, који се међусобно порезали и платили ханџији унапријед читав мој трошак за пуних пет |
| извади кесу с новцима.</p> <p>— И да ти платим, — отсијече оштро, играјући се кесом —— све што |
| мајке за своје паре и.. и још их лијепо платио...</p> <pb n="344" /> <p>У мени поче кипити, вре |
| >— Ништа је — рече мирно, утежући бедру платном. — Зарашће брже...</p> <p>— Кроз десет дана? — |
| јаши...{S} Ко год хоће да пије, Зулфага плаћа...{S} Шта год Хасан зажели, Зулфага доноси...</p> |
| <p>— Тебе нијесам служио и немаш ми шта плаћати</p> <p>— кратко, поносито одговори Осман. — А р |
| ити шта год смо хтјели.{S} Хасан је био плах, силовит, необуздан дјечко, који као да ни ода шта |
| ок она ради, непрестано ради и пјева, а плаха пјесма разлијеже јој се, одјекује, звони кроз баш |
| а се Хајкуна, али не она бујна, једра и плаха Хајкуна коју сам навикнуо гледати како се непрест |
| ко нога, док <pb n="261" /> оне, кршне, плахе, једре, са ужагреним очима, зажареним образима и |
| це, слушкиње нам.{S} Гледајући је онако плаху, једру, кршну, како у танкој кошуљи и димијама, б |
| подругачица.{S} Чак ме два-три пута на плач нагонили и кад плач није помогао, почео сам се бра |
| ме два-три пута на плач нагонили и кад плач није помогао, почео сам се бранити камењем.{S} У љ |
| мења набацао у дућане подругивача, кроз плач их проклињући и псујући немилосно!..{S} Стид ме и |
| слонивши ми главу на раме, ударила је у плач.{S} Ништа више није знала проговорити, ни објаснит |
| и прсте, спусти се испод зида и удари у плач. — Ето...</p> <p>— Хатиџа!</p> <p>Притрчим јој и п |
| валих се на Хајкунино крило и бризнух у плач.</p> <p>Они заћуташе.{S} Пустише да се исплачем.{S |
| га за све ово сазнао кроз непун сахат и плачући и пренемажући се поче љубити мајки и руке и врх |
| вити.</p> <p>— Убићу је! — пријетио сам плачући и ваљајући се по трави. — Убићу!..</p> <p>— Бог |
| /> <p>Зулфага се сакри за бимбашу и као плачући рече:</p> <p>— Ето... тако и синоћ ударио на ме |
| ="254" /> <p>— Како ћу? — запита готово плачући. — Да је моје ја... ја бих продао неколико кмет |
| > <p>— Ја га се бојим — прошапта готово плачући. —</p> <p>Бојим га се...</p> <p>— Их!..</p> <p> |
| си ми драг, узми ме!.. — узвикну готово плачући. — Што отежеш са свадбом?..</p> <p>Узми ме!..{S |
| бевићу, пуцали, шенлучили и попијевали, плашећи унаоколо тице које су излијетале из шипражја и |
| {S} Сметењаче!..</p> <p>— Ко се од зеца плаши, нек се не спрема у хајдуке, — одвратих му подруг |
| огао и мировати.</p> <p>— Ко се од зеца плаши, нек се не спрема у хајдуке — добаци Хасан пакосн |
| очели доводити по ноћи, да се свијет не плаши...</p> <p>— Брука!</p> <p>— Срамота!</p> <p>Хасан |
| има, познао сам да се боји нешто, да се плаши од њега.</p> <p>— А баш ћу да га дочекам овако — |
| претрне, премре.{S} Због тога се и ноћи плаши толико.</p> <p>Кад се ноћ спусти, — каже — читава |
| се у руци налазило.</p> <p>И као да се плашила нечега, много се плашила.</p> <p>Лежећи или сје |
| <p>И као да се плашила нечега, много се плашила.</p> <p>Лежећи или сједећи често би се стрекнул |
| токорсе да се осоколи, а све стрепило, плашило се.</p> <p>За неколико дана Хасан је непрестано |
| ајде и гласове...</p> <p>Ништа...{S} Не плашим се ја ничега — брже одговори Хасан, комешајући р |
| и се. —</p> <p>Пхи!..</p> <p>— Ја се не плашим...</p> <p>— А што си га спомињао кад се не плаши |
| необично...</p> <p>— А ја се за хајван плашим — прошапта стари забринуто, и попридиже се. — Ву |
| макар колико се јуначио и претварао, — плашио исто као и ја, да је и њему мучно било као и мен |
| реко рамена. — Баш си јунак!..</p> <p>— Плашио си се и ти!..</p> <p>— Лажеш!</p> <p>— Лажеш ти! |
| /p> <p>— А што си га спомињао кад се не плашиш?..</p> <p>И спуштеним гласом доврши:</p> <p>— Не |
| ш ли се на ме наљутити? —- запита меко, плашљиво, тихо, а глас јој дршће, трепери као да ће пон |
| оћу ли? — питао сам сам себе руменећи и плашљиво звјерајући унаоколо.</p> <p>И опет сам пролази |
| Слатки мој!..{S} Шећеру мој!..</p> <p>И плашљиво се осврнувши опет пребаци фереџу преко главе, |
| сме, или ћупицу какву, завежљај, торбу, плетару.{S} Каткада је излазио носећи дијете у нарамку |
| е по соби и, не бранећи јој да ме удара плетеницама, јаглуком, шамијом, да ме штипа, уједа, чуп |
| ала јој око главе, треперила, а дугачке плетенице шибале је по куковима и расплетале се, расипа |
| у се прелијевале, као растопљени туч, а плећа неколицине, окренута према нама, чинила се кроз п |
| која му се са врха феса спуштала све до плећа и лагано га куцкала по њима.</p> <p>Ријетко када |
| бог мене, — почела ме шибати по рукама, плећима, бедрама, по глави.{S} Узалуд сам врискао, пома |
| е му турбан с главе и раскидаше џубу на плећима.</p> <p>— Душманин је то и динсуз — викали су п |
| ати.{S} И разаспу им се свилене косе по плећима, и почну пуцати затегнуте јечерме на прсима, и |
| ени куршумом, залепршаше и падоше му по плећима.{S} Он напуни поново и поново опали...{S} Затим |
| еселим цвркутом извијале се изнад нас и пливале у сунцу, у свјетлости.</p> <p>И нигдје да заста |
| сад згоде, ево људи, па да ударимо и да плијенимо што се плијенити може...{S} Ако смо чекали и |
| ди, па да ударимо и да плијенимо што се плијенити може...{S} Ако смо чекали и дочекали смо...{S |
| таваница силно заударало на стареж, на плијесан; око разлупаних пенџера испреплела се паучина |
| им жутим, помућеним очима које му испод плиткога чворугавог чела <pb n="310" /> дубоко утонуле |
| ти, око авлиских врата и око баштенских плотова.</p> <p>Момци, што нам још остали у кући, непре |
| те, слушате оца и матер, не убијате, не пљачкате и... нико <pb n="274" /> од вас ни бољи, ни па |
| оме!..{S} Сви сте ви, сви смо, хајдуци, пљачкаши, разбојници.{S} И ако нам се ђеца не опамете, |
| Гори, да се тамо окреше са хајдуцима и пљачкашима „како не би заборавио владати с оружјем«, ма |
| !..{S} Смајиле!..</p> <p>И, изненађена, пљесну рукама и поче ломити прсте.</p> <pb n="330" /> < |
| <p>— Не знам.</p> <p>— Их!..</p> <p>Па пљесну рукама и зажмири мало.</p> <p>— Бојиш се ти ноћи |
| >— Ах! — узвикну Сулага угледавши их, и пљесну рукама. — Ах!..</p> <p>И одмах као да се прибра, |
| </p> <p>— Доста! — готово цикну мајка и пљесну дланом о длан. — Не увијај ми ништа...{S} Говори |
| е?</p> <p>— Ево...</p> <p>Ова привири и пљесну рукама...</p> <p>— То?..{S} А шта ће то?</p> <p> |
| <p>Момче испусти алку, узвикну нешто и пљесну дланом о длан.{S} Па брзо пружи руке до иза кана |
| рући се на то што сам се трзао, отимао, пљувао му на лице и на хаљине, мирно ме водио кући и гу |
| у устима.</p> <p>— Јес’, дина ми!..{S} Пљувачка!..</p> <p>То ме охрабри, осоколи да поново нап |
| ...{S} И уста ми се спекла, осушила.{S} Пљувачке сасвим понестало, пресахнула ми; само ми на ис |
| " /> <p>Испљунувши, опет као да осјетих пљувачку у устима.</p> <p>— Јес’, дина ми!..{S} Пљувачк |
| ставићу, чим си таки — планух ја жешће, пљујући и на њега и на нож његов. — За ситницу, па нож |
| питао, нити је што напоменуо.</p> <p>— Пљуни у длане па ради — само ми рече при поласку и крен |
| јој Хајкуну.</p> <p>Обје су под читавим пљуском свјетлости која је навирала у собу сједиле покр |
| њих и засјео пред џамијом.{S} Око њега, по сниским малим софама поредали се угледни најстарији |
| ко ње и падале јој по глави, по рукама, по раменима, весело гугућући, лепршајући крилима и хлад |
| ама под пазухом и с фењерима о пушкама, по два пута пролазили су поред нас, ишли, враћали се, с |
| ме шибати по рукама, плећима, бедрама, по глави.{S} Узалуд сам врискао, помагао, отимао се.{S} |
| арајеву, како су сакривене по хановима, по гробљима, по црквама и само чекају згоду када ће уда |
| {S} Поче ударати и по глави, по леђима, по ребрима, по раменима.{S} Дјевојче оно, преплашено, ц |
| од наргиле; ударала по лицу, по леђима, по прсима, свуда.</p> <p>И кад би се подигао и почео бј |
| непрестано.</p> <p>Ишао сам по селима, по уским, прашњавим, изрованим друмовима њиховим; ноћив |
| су сакривене по хановима, по гробљима, по црквама и само чекају згоду када ће ударити и читав |
| рати и по глави, по леђима, по ребрима, по раменима.{S} Дјевојче оно, преплашено, цикну и устук |
| а као да ми се разли по читавим прсима, по носу, устима, свуда.{S} Брже боље испљунух све, изба |
| кретала око мене и пипала ме по прсима, по раменима.</p> <p>— А сад... рекоше... да си погинуо. |
| оплина нека поче разлијевати по прсима, по читавом тијелу.{S} И, тога часа, дође ми да заплачем |
| .. а ти си кучка једна!.. .</p> <p>Она, по обичају, накриви главу и, држећи мали прст на устима |
| м да пође.{S} Окупила би се по двојица, по четворица или више њих, потпуно опремљени и оружани, |
| готово није ни излазила, али су слуге, по наговору њезину, морале сваки пут да одговоре е је н |
| ише било ни пријатеља ни душмана да се, по дану или по ноћи, врзају око наше куће.{S} Једино ст |
| чету ономе.{S} Поче ударати и по глави, по леђима, по ребрима, по раменима.{S} Дјевојче оно, пр |
| купиле се око ње и падале јој по глави, по рукама, по раменима, весело гугућући, лепршајући кри |
| лака, бјеличаста пјена, пада по трави, по калдрми, по широким јој прсима и јаким, гуштерастим |
| милу.{S} Поче тући немилосно, крвнички, по свакоме.{S} Наста вриска, помагњава, кукњава, наста |
| часта пјена, пада по трави, по калдрми, по широким јој прсима и јаким, гуштерастим бутима.</p> |
| ом на устима, почнем газити по прашини, по маријашима, кешкати их ногама, разбацивати.{S} И што |
| запита она и поче ме миловати по коси, по образима. — Ђе те боли?..{S} Шта?{S} Како то?..</p> |
| аквим пешкешима и са састанцима у ноћи, по мјесечини, кад руже цвату и јоргован мирише?{S} Је л |
| махалама нагиздан, обучен, пребацивши, по обичају, руке преко пушке која му лежала на раменима |
| е неће.{S} Јок!..{S} И сада, сваки дан, по неколико пута као да зачује: и коњски топот, и звеку |
| ара и да протргује.{S} И како је свако, по примјеру Јованову, из свега грла хвалило своју робу |
| } Пођосмо.</p> <p>Али ове ноћи нијесмо, по обичају, застајали пред свачијим вратима, нити онако |
| читао нам је, причао, тумачио по сахат, по два.</p> <p>И нико, чини ми се, није знао онако прич |
| коже, масло, мед, воштину.{S} По десет, по петнаест товара, на изгладњелим мршавим коњима и по |
| ији трговци у чаршији, што су по десет, по двадесет и по тридесет година трговали непрестано сј |
| мерџане које бијаше разасула по крилу, по новим, свиленим димијама, кад ме опази некако поплаш |
| ружаних и опремљених...</p> <p>По дану, по ноћи увијек су на ногама...{S} У берберницама и кахв |
| {S} Зној је облијева по лицу, по врату, по мишицама, мокра коса лијепи се по челу и по образима |
| о почивке.{S} Зној је облијева по лицу, по врату, по мишицама, мокра коса лијепи се по челу и п |
| м цријевом од наргиле; ударала по лицу, по леђима, по прсима, свуда.</p> <p>И кад би се подигао |
| споменула је њега, Зулфагу.{S} И одмах, по тим ријечима, познао сам да се боји нешто, да се пла |
| ћепенцима и големим стрехама изнад њих, по којима одавно израсли и прилип и маховина, желећи да |
| ла се паучина и повијала се попут дима: по канатима се нахватала прашина с прста дебела.</p> <p |
| риближује својој кући, дому своме...{S} По неколико каравана коња, голих, растоварених, са зобн |
| .</p> <p>— Хм...</p> <p>— Душе ми...{S} По читав дан једва ако неколико залогаја изједе...</p> |
| дрхтати око мене, све поигравати...{S} По друму, око нога ми, као да се испреплело неколико пу |
| јек не загрца, не осврћу се на њега.{S} По срећи, њихова помоћ мени је ипак у згодан час дошла |
| и су се међусобно, пили, свађали се.{S} По њиховим собама као да је потоцима текла медовина, ра |
| ије, састајао се с њима, сашаптавао.{S} По неколико ибрика кахве наручивао је и чашћавао сваког |
| о... ни сам не знам како бих назвао.{S} По свему се могло познати да је то мучи, силовито мучи, |
| ајама и да бих и њима коју пару дао.{S} По срећи, у мени је било и сувише бабине крви, које ми |
| ир, вуну, коже, масло, мед, воштину.{S} По десет, по петнаест товара, на изгладњелим мршавим ко |
| есто на моју собу и указивали на њу.{S} По томе сам одмах могао и <pb n="266" /> познати да су |
| p>Иако сам у Сулаге ишао доста често, — по једном и по два пута у неђељи, — ипак се са Хатиџом |
| е дуње од којих читава соба мирисала, а по пенџерима, поред каната, поредали се лонци са феслиђ |
| егово договарање трајало је само по два по три сахата.{S} Жељан да пита и распитује о усташима, |
| одлазио каткада у мектеб и тамо по два по три сахата учио читати и писати, ни за што друго ниј |
| Никшић, дочекани су и разбијени; једва по десетак људи што живе изнесоше главе.{S} Гласови кој |
| је требало почивке.{S} Зној је облијева по лицу, по врату, по мишицама, мокра коса лијепи се по |
| е.{S} Час му криво било што трчи, пјева по авлији и игра се, час се љутио што са радницима и км |
| наљути.{S} Приступи му нагло и ошину га по образу.</p> <p>— Јок!..{S} Слушаћеш ме, крмче никака |
| куће одмах, овог часа...</p> <p>Зулфага по обичају нити се противио, нити се бранио.</p> <p>— Ј |
| на њ пази, опет су увијек слали некога по ме, поручивали, звали ме.</p> <p>И није да су ме зва |
| расипље се лака, бјеличаста пјена, пада по трави, по калдрми, по широким јој прсима и јаким, гу |
| брани, отима; узалуд се окреће и увија по душецима.{S} Нико га отјерати не може.{S} Ту је он, |
| имуће пропадало и забаталило се, мајка по препоруци некакве стрине, тетке ли, узе једног субаш |
| е гледала у ме и непрестано ме миловала по коси и по образима.</p> <p>Сулага, враћајући се из ч |
| ве, са распуштеном косом што јој падала по голим прсима и по обнаженим мишицама, чудно се проте |
| се и, уморена и малаксала, опет падала по трави, ваљала се.</p> <p>У неко доба чинило се као д |
| и шапутати, немирно је устајала, ходала по соби и чупала, кидала све што јој се у руци налазило |
| уштала све до плећа и лагано га куцкала по њима.</p> <p>Ријетко када да чаршинлије нијесу устај |
| а неуређеном косом која јој се расипала по челу и са обнаженим рукама до лаката, које су биле з |
| илу, која се као прецвао бехар расипала по широким, гуравим витловима.{S} Опазивши ме, спустише |
| раскиданим цријевом од наргиле; ударала по лицу, по леђима, по прсима, свуда.</p> <p>И кад би с |
| јецом која су скакала, врискала, трчала по њој и играла се клиса, лопте, сакриваче.{S} И све је |
| опазио како је оштрим ноктима загребла по мишици и пустила крв; затим, опазивши како цури, поч |
| ама горјела и као да се све више ширила по јаким, косматим прсима његовим...{S} Хоџиница је нек |
| и и низала мерџане које бијаше разасула по крилу, по новим, свиленим димијама, кад ме опази нек |
| ти — каже увријеђено, ударајући прстима по камењу. — Ругаш ми се.</p> <p>— Не ругам ти се, јање |
| даље у ватру и шарали кратким прутићима по пепелу, <pb n="308" /> а ни загледали нас нијесу бољ |
| о, хиљаду корака издизао се украј друма по један хан и као да ме мамио, дозивао себи.{S} Његови |
| махала, доврвиле би јатомице првог дана по одласку његову, засјеле и по собама и по авлији и, р |
| оче се и хука стишавати.{S} Жене, једна по једна, изостајаху покаткад, почеше се јављати све рј |
| у и да му отцијепе двадесет и пет штапа по табанима.</p> <p>„Што шибаш човјека, честити царе?“ |
| својом руком отцијепи му још пет штапа по табанима...</p> <p>И хоџа би са заносом почео описив |
| ећи на гомиле бисага, кабаница и конопа по путу, спустих се низ басамаке.</p> <p>Дотрчавши на а |
| и изнад врата ардијских, фишеке разбаца по шилти и по чекмеџи с новцима, те ми је у неко доба д |
| рпљењем очекивао.</p> <p>Чак су и дјеца по махалама знала да се у читаву шехеру нико у томе с њ |
| ...</p> <p>— Сам?..</p> <p>Па се почеша по носу и као да размишљаше нешто.</p> <p>— А како те х |
| еса, спуштала се низ бедру и куцкала је по везеним чакширама, чији је тур падао готово до тала. |
| тано цури, пуже, гамиже, тече. — Шта је по Богу?</p> <p>— Боље би било да сам болестан, — одгов |
| реперила, а дугачке плетенице шибале је по куковима и расплетале се, расипале...</p> <p>— Ко је |
| гућући, лепршајући крилима и хладећи је по образима.{S} Чак се љутио и што му не одговара ништа |
| о земљу, трчао јој као сулуд, тапшао је по врату и сапима, прстима рашчешљавао дугу, свилену гр |
| дуцима, о јунаштвима њиховим говорио је по два сахата, причао и о животу њихову, о царевању у г |
| кању и подврискивању, трчећи понесох је по соби и, не бранећи јој да ме удара плетеницама, јагл |
| иза појаса увијек се румениле по двије по три наранче.{S} Чим би сјео почео би све истресати и |
| пустила Хајнију и истукла Зулфагу, није по обичају ни отишла у своју собу нити се тамо затворил |
| ће да отспава, ни са комшијом да попије по неколике кахве, и који хоће читав ред чаршиски наопа |
| о, ново, лијепо, нешто што се не казује по дану, под врелим, топлим сунцем, кад се крв у жилама |
| поправљајући појас, чије му ресе падале по бедри.</p> <p>Чуо сам само како је споменуо некаква |
| им струкама, чије су ресе готово падале по тлима, а испод разгрнутих пешева провиривале им танк |
| златом извезене чеврме и готово падале по јастуцима; испод шише жутиле се неколике обвехле дуњ |
| су се оне отимале, ударале га и гребле по лицу вриштећи и подцикујући, штипао је сваку за обра |
| љешника а иза појаса увијек се румениле по двије по три наранче.{S} Чим би сјео почео би све ис |
| ?..</p> <p>Па отвори врата, помилова ме по руци и лагано, пажљиво, изгура ме пред собу. </p> </ |
| 59" /> се окретала око мене и пипала ме по прсима, по раменима.</p> <p>— А сад... рекоше... да |
| тећи главом и, одигнувши прст, удари ме по носу. — А ја знам да треба...{S} Кад се кућа кући, о |
| <p>Па ми пружи хоџину пушку и удари ме по рамену.</p> <p>— Буди ми јунак! — рече. — Ни од шта |
| змије и запињати ми за ноге, ударати ме по бутима, теглити земљи...{S} Почех посртати. </p> </d |
| но, испрекидано запита она, милујући ме по глави. — Смајиле!..</p> <p>— Не питај!..{S} Пусти!.. |
| тако знаш бранити...</p> <p>Тапшући ме по рамену настави ватреније:</p> <p>— То... то ваља!..{ |
| .</p> <p>И измахујући шамијом, ошину ме по образима и поче жмиркати.</p> <p>— Ја сам мислила да |
| ега на миндерлуку, и да га треснем њоме по глави, да га на мјесту убијем.{S} Једва сам се савла |
| а и у самом Сарајеву, како су сакривене по хановима, по гробљима, по црквама и само чекају згод |
| друкчије гледати.{S} Забрани ми скитање по махалама, трговање, дружење са јаранима.{S} И узалуд |
| <p>Кметови распусте уморене мршаве коње по авлији, разбацају вреће са житом и мјехове с маслом |
| сваком камену, мјесто росе разлијева се по трави...{S} Чудни земани настају и чудна се несрећа |
| кања видио да се Хасан не враћа и да се по свој прилици неће ни вратити више.{S} Било ми као да |
| та на опанцима попуцала му и влачила се по земљи, заплетала се за ноге, гајтани на прашњавим то |
| .</p> <p>Старац застаде мало, почеша се по упалим, мршавим прсима, — сва му се ребра могла избр |
| ешке, дебеле ките ударале и расипале се по калдрми, — сви као да задржаше дах и мучке се поклон |
| није смио сам да пође.{S} Окупила би се по двојица, по четворица или више њих, потпуно опремљен |
| о суђено — прошапта Сулага и поглади се по бради. — Воља Божја...</p> <p>— Жао ми само што га ј |
| под, а крв му потече из носа и разли се по ћилиму и по антерији.</p> <p>— Уби!..{S} Закољи!..{S |
| рату, по мишицама, мокра коса лијепи се по челу и по образима, док она ради, непрестано ради и |
| сасувши мало воде на длан, пошкропи се по лицу.</p> <p>— Хајде!..</p> <p>Зијевајући и протежућ |
| дена! — викне мајка заносно, и удари се по кољену. — На штеди грла, не било га; не жали срца, у |
| сад си гладан! — викну јаче и удари се по кољену. — Ја се запричала, а ти гладан...{S} Их!..</ |
| но почеше тражити фереџе и сакривати се по собама.</p> <p>Једини ја као да сам био нешто присеб |
| гује и размишља, поче ходати, мотати се по читавој кући, завиривати свуда, надгледати, пазити.{ |
| о моју антерију, не опазивши ме нити се по обичају јавивши.{S} Пошао је одмах право мајки која |
| рестано шаптао о нечему, смјешкајући се по обичају, улагујући се, умиљавајући.{S} Неки су ми го |
| <p>— Их! — рече зачуђено, чешкајући се по глави.</p> <p>— Баш се раскрвавили...</p> <p>Бржебољ |
| е! — пријетио сам плачући и ваљајући се по трави. — Убићу!..</p> <p>— Богата је и донијеће ти п |
| који ми хрштао под ногама и пипајући се по џеповима у којима су звецкале паре. —— Је ли, бива, |
| као да се вјечито чуди нечему, прући се по трави потрбушке, одиже ноге у вис и, климајући њима, |
| ју с главе и коврџаста коса расу јој се по раменима.</p> <p>— И зато се наљутио — отегну некако |
| у сну или сам збиља будан штипао сам се по бедрама и уједао се за руку.{S} Затим покушах да се |
| арају.{S} Густ, загушљив дим извијао се по соби, ширио се и, као облак какав, обавијао их и зак |
| шљан широк зрак сунчани, — простирао се по тлима, оивичен са три стране рутастим, меким серџада |
| који се откотрља чак за врата, куцну се по сабљи и подвикну према мени:</p> <p>— Оковаћу те, бр |
| пакосника, попада сва роба и разасу се по чаршији, Јован поблиједи и стиснутих шака полети у г |
| равати.{S} И разаспу им се свилене косе по плећима, и почну пуцати затегнуте јечерме на прсима, |
| цу и, расипљући набрану траву и цвијеће по ћилиму, искали ручак.{S} Хоџиница, која је непрестан |
| тресну димијама.{S} Сви конци попадаше по трави.</p> <p>— А зар је зазор разговарати са твојим |
| ке клупе, затегоше нам димије и ударише по неколико папрених дегенека.{S} И пустише нас и робу |
| ом, густи праменови опустише се, падоше по челу и лака им сјенка прели јој се преко очију, које |
| ше струке, прихватише за пушке и падоше по трави, за бусије.{S} Коњи се усплахирише.{S} Почеше |
| гао какав хабер из Мостара, од мајке, и по која оштрија порука од Зулфаге: да слушам хоџу и да |
| о одласку његову, засјеле и по собама и по авлији и, разбацивши фереџе око себе, а папуче остав |
| товара, на изгладњелим мршавим коњима и по неколика крда стоке, крупне и ситне, од чије рике, б |
| ва-три пута пипао сам се и по њедрима и по џеповима, мислећи да ћу наћи коју мрвицу што ми од ј |
| косом што јој падала по голим прсима и по обнаженим мишицама, чудно се протезала, ломила, увиј |
| неколико њих, засједали по сандуцима и по врећама с кахвом, прислонивши дуге пушке уз рафове а |
| } Хаљине некакве разбаци по сандуцима и по роби, заклони ми робу њима, оружје објеси о рафове, |
| првог дана по одласку његову, засјеле и по собама и по авлији и, разбацивши фереџе око себе, а |
| ецавати.{S} Два-три пута пипао сам се и по њедрима и по џеповима, мислећи да ћу наћи коју мрвиц |
| у ме и непрестано ме миловала по коси и по образима.</p> <p>Сулага, враћајући се из чаршије, за |
| мени.</p> <p>То се већ могло познати и по држању његову.{S} Непрестано се освртао и на десну и |
| ити по момчету ономе.{S} Поче ударати и по глави, по леђима, по ребрима, по раменима.{S} Дјевој |
| та ардијских, фишеке разбаца по шилти и по чекмеџи с новцима, те ми је у неко доба дућан више н |
| и кушао могу ли се преломити.{S} Чак и по ноћи, пошто би се сви разишли по собама, силазио је |
| Сулаге ишао доста често, — по једном и по два пута у неђељи, — ипак се са Хатиџом нијесам мног |
| гледала.</p> <p>Он ју је кашње пратио и по ноћи кад је излазила од куће, и остајао с њоме негдј |
| ајао је изнад мене, мргодан као џелат и по изгледу му одмах сам могао познати да би ми било уза |
| чаршији, што су по десет, по двадесет и по тридесет година трговали непрестано сједећи и лешкар |
| са страхом неким, као да хајдуци већ и по чаршији ходају и свете се сваком ко гласније о њима |
| рске границе, нагонећи их да свраћају и по касабама и продају касабалијама.</p> <p>Нијесам се н |
| ишицама, мокра коса лијепи се по челу и по образима, док она ради, непрестано ради и пјева, а п |
| ех повраћати.{S} Зној ме обли по челу и по образима, — док ми се руке биле обледениле, — болови |
| не лажним бисером, ударају их по челу и по очима; о врату објешени талисмани свијетле сем бљеск |
| у потече из носа и разли се по ћилиму и по антерији.</p> <p>— Уби!..{S} Закољи!..{S} Курво!..</ |
| му очи и искежене бијеле зубе.</p> <p>И по свему сам могао познати да је и он ортак, сарадник З |
| запалим, задиманим пред њим.{S} Тада би по обичају и опет почео питати, распитивати о свему.</p |
| лицама забавља.{S} Свако јутро убрао би по киту цвијећа, задјенуо под широки, ћошкасти фес, кој |
| радњи, о дућану, о мачку који ми улови по четири миша на дан, о разрачунавању са Зулфагом, слу |
| е, свако је застајао мало да ме поглади по глави, да помилује; ако би што проговорили, говорили |
| вављеним очима и пјеном на уснама, гази по њој, гази и игра, скаче и удара, гњечи као тијесто, |
| јев им игра уз напукнуте зидове и клизи по мркој, трулој маховини: преливају се и шарени, седеф |
| крајеве црвене шамије, који јој падали по образима и сакривали половицу лица.{S} И, наклонивши |
| о ми у дућан по неколико њих, засједали по сандуцима и по врећама с кахвом, прислонивши дуге пу |
| се заиграју по авлији, кад би посједали по трави, он сам сједао је међу њих, прекрстио ноге и п |
| оју, растоварили уморне коње и поредали по калдрми вреће препуњене житом, кртолом, луком и купу |
| о јаче, храбрије, те се и они заклињали по неколико пута да ће га пратити у бој, да ће у ватру |
| бе и жваћући чађаве бркове који му пали по устима. — Запело ми нешто за ногу па пао...{S} Ништа |
| равно, нијесмо ништа.{S} Само се верали по Требевићу, пуцали, шенлучили и попијевали, плашећи у |
| Нагло почех повраћати.{S} Зној ме обли по челу и по образима, — док ми се руке биле обледениле |
| у, па чекајући док узаври вода, засјели по трави и запалили чибуке.{S} Недалеко од нас, у стран |
| ати.{S} Чудна грчина као да ми се разли по читавим прсима, по носу, устима, свуда.{S} Брже боље |
| пријатеља ни душмана да се, по дану или по ноћи, врзају око наше куће.{S} Једино стари Осман, о |
| шљива, да их оставим на миру, и молили по неколико пута да оцу не причам о том, да се не потуж |
| ему, црну струку, чији се крајеви вукли по тлима; опута на опанцима попуцала му и влачила се по |
| Чак и по ноћи, пошто би се сви разишли по собама, силазио је на авлију, с пушком у руци, обила |
| тани и хајде с нама...{S} Ево смо дошли по те...{S} Хајде...</p> <p>— Не могу...</p> <p>— Не мо |
| — каже — цар и велики везир преобучени по народу, па узгред натрапали на некаква сељака, који |
| ч?</p> <pb n="293" /> <p>Момче се удари по ножу и као да опет хтједе да га извуче, да се брани. |
| вала само због мене, — почела ме шибати по рукама, плећима, бедрама, по глави.{S} Узалуд сам вр |
| пријатна топлина нека поче разлијевати по прсима, по читавом тијелу.{S} И, тога часа, дође ми |
| ; руменило јој се опет поче разлијевати по лицу.</p> <p>Сад се мање затварала и у собу и чешће |
| ме узимао и на леђа и почео потркивати по соби ржући као парип и одбацујући ногама.</p> <p>За |
| забринуто запита она и поче ме миловати по коси, по образима. — Ђе те боли?..{S} Шта?{S} Како т |
| крећући ми се, па ме опет поче миловати по руци.</p> <pb n="343" /> <p>— Је ли крив Зулфага — р |
| ши својим носом у мој, поче ме шкакљати по лицу својом бујном, коврџавом косом.</p> <p>— Што са |
| ми се у лице, а чупи ме почеше шкакљати по образима.</p> <p>— Јер? — отегну изазивачки.</p> <p> |
| ичећи, поче је теглити, чупати, ударати по врату.</p> <pb n="231" /> <p>А тада као да и мени св |
| сан узе пушку по сриједи и поче ударати по њој.</p> <p>— Е да видимо, момче, да окушамо сад ко |
| д бијеса поче жестоко, силовито ударати по њему и руком и папучом, поче му дерати и антерију и |
| } Писка и помагњава поче се разлијетати по читавој махали.</p> <p>Док опет ето Сулаге.{S} Није |
| ве...</p> <p>Ја узнемирено почех шетати по соби, лупати, ударати.</p> <p>— Шта је још лагао Зул |
| зли рањенике.{S} Сад их почели доводити по ноћи, да се свијет не плаши...</p> <p>— Брука!</p> < |
| кама и клетвом на устима, почнем газити по прашини, по маријашима, кешкати их ногама, разбацива |
| одушевљено, — као стока у чопору газити по блату и прашини и ћораво трчати за звонарима, него ћ |
| трже струк феслиђена и поче ме шкакљити по врату. — Сад нас нико раставити неће.</p> <p>И, као |
| све снаге поче чибуком ударати, млатити по момчету ономе.{S} Поче ударати и по глави, по леђима |
| е почела пецати? — питао сам се, газећи по оштром шљунку који ми хрштао под ногама и пипајући с |
| ће ми сад? —— питала је љутито, газећи по рачунима и кушљајући их, гњечећи. — Хоћеш ли ме умор |
| ниске, мале демирли-пенџере, зазивајући по имену укућане и избацујући неслане шале о домаћинима |
| — рече Хасану, пријатељски га куцкајући по рамену...</p> <p>Изненада, из собе једне, истрча Хат |
| и или неће...{S} Хаљине некакве разбаци по сандуцима и по роби, заклони ми робу њима, оружје об |
| то још избија из ње и лагано се повлачи по јакој бијелој бедри све до кољена.</p> <p>Опазивши б |
| бјегао од куће, отргнуо се и беспосличи по друму?..{S} Ко зна!</p> <p>По несрећи мојој, презира |
| одмахнуо рукама и поново се погладивши по брковима кретао право мајки.</p> <p>Опазивши га, она |
| таган задијевао за појас и, прихвативши по средини дуги дебели чибук са ћилибарским такумом на |
| ојој шилти, <pb n="255" /> и, разасувши по димијама неколике прегршти мохуна, чистила их, трије |
| лијетале, купиле се око ње и падале јој по глави, по рукама, по раменима, весело гугућући, лепр |
| е и врхове од папуча.{S} Захваљивао јој по двадесет пута на »поштеној« одбрани и грухајући се у |
| ед њу.</p> <p>Има тренутака када човјек по нагону неком, — макар и не имао јачих разлога за то, |
| а Зулфага и не дао сада, да се пребијам по туђим кућама као сирјак какав, бескућник и беспослич |
| су видјели како ја непрестано трчкарам по дућану и око дућана, како се увијам, улагујем, нудим |
| какву.{S} С рукама у џеповима ходао сам по старој, изрованој калдрми, гонио мачке које се купил |
| без одмора, непрестано.</p> <p>Ишао сам по селима, по уским, прашњавим, изрованим друмовима њих |
| ише сметао, — а познао сам да му сметам по томе, што ми нудио и новаца да одем из авлије, — хти |
| >Једанпут је чак и ошинуо Хајкуну ножем по руци и крв јој отворио.{S} И кад она застаде и некак |
| .{S} Дође ми да се дигнем, да га зовнем по имену и са раширеним рукама да му потрчим у сусрет.{ |
| одиже од земље.{S} Неко ме зали и водом по лицу и од студени оне стресох се и нагло подигох гла |
| јку — откреса бабо, куцнувши ме чибуком по глави. — О другој ни помислит’ не смијеш ни сад, ни |
| p> <p>Она се насмија, ошину ме јаглуком по лицу и, објешењачки додирнувши својим носом у мој, п |
| аспу мало, покривши се великим јаглуком по глави; бегови и аге, који су се напола голи одмарали |
| p> <p>— Тооо?..</p> <p>И удари се руком по кољену.</p> <p>— За онаку се љепоту и глава даје!..< |
| — нагласи мајка јаче и пресијече руком по ваздуху, као да тиме прекида сваки даљи разговор. — |
| ацају вреће са житом и мјехове с маслом по калдрми, засједну на трави и почну одбијати димове и |
| да с њиме идем у „лов“ и врљао са мном по Требевићу, а Хајкуна нас и даље нудила смоквама, ора |
| акон кијамета оног, долазило ми у дућан по неколико њих, засједали по сандуцима и по врећама с |
| под широки, ћошкасти фес, који му падао по ушима, па, запаливши чибук, почео звиждукати или, ст |
| се бринем.{S} Непрестано сам се скитао по сокацима и махалама, играо се с дјецом, свађао, тука |
| били заборављени; дим се и сада колутао по соби, а кахва се непрестано точила и непрестано испи |
| и кахвени ибрици.</p> <p>Један је јахао по страни, накривио главу и ударао уз тамбуру, а двојиц |
| и митила ме, мазила.</p> <p>Кад би бабо по обичају кренуо кадикада, са момцима и са јаранима не |
| друма, да овдје самујем...{S} Ни читаво по сахата није прошло откако смо се раставили, а мени с |
| јући, штипао је сваку за образе и љубио по неколико пута.</p> <p>И као побједник какав, накриви |
| а пећи, а одсијев му заигравао и клизио по шарама дебелог ћилима, ускачући покаткад чак до Хајк |
| У кухињи, око које се разливао и ширио по читавој авлији силан мирис печења, ишле су ознојене, |
| </p> <p>И читао нам је, причао, тумачио по сахат, по два.</p> <p>И нико, чини ми се, није знао |
| писао ми је писмо, приложивши уза свако по неколико гроша џепашлука, а неколико пута слао ми и |
| о.{S} И већ сјутрадан о томе се причало по читаву комшилуку и све, дјеца, колико их било, почел |
| рећи, његово договарање трајало је само по два по три сахата.{S} Жељан да пита и распитује о ус |
| навраћаху тек уријетко и остајаху само по час по два.</p> <p>Једино момци што су још хтјели да |
| невоље одлазио каткада у мектеб и тамо по два по три сахата учио читати и писати, ни за што др |
| сто, умотасмо се у ћебета и полијегасмо по трави.{S} Ушишикани веселим пуцкарањем ватре и ћурли |
| аху тек уријетко и остајаху само по час по два.</p> <p>Једино момци што су још хтјели да настав |
| чијем и чудно, чудно одзвањало кроз ноћ по читавој удолини.</p> <p>— Је ли вам необично, момци? |
| тешким, големим бошчама разносиле робу по махалама, међу жене; неколико торбара опремио сам ча |
| на, који је некад са мном продавао робу по махалама и хтио отворити дућан, а који, ето, сада бе |
| ош петеро шестеро јањади да се заиграју по авлији, кад би посједали по трави, он сам сједао је |
| вога.</p> <p>Лијепо послали људи сахију по њега и поручили: како би жељели да им он буде у џами |
| > <p>— Лажеш ти!</p> <p>Хасан узе пушку по сриједи и поче ударати по њој.</p> <p>— Е да видимо, |
| гођени куршумом, залепршаше и падоше му по плећима.{S} Он напуни поново и поново опали...{S} За |
| ага након дуже почивке, милујући Хатиму по коси и, из шале, огрћући је ћурком. — Усташи, кажу, |
| а би најприје отпуштати слушкиње, једну по једну, и одбијати од куће све зване и незване гошће. |
| унила би их се читава соба.{S} Засједну по меким, рутавим миндерлуцима, прекрштених нога, огрну |
| ји, познатији трговци у чаршији, што су по десет, по двадесет и по тридесет година трговали неп |
| лима...{S} Мало му је што ми чини штету по кући и авлији, него, бива, отишао и у махалу, на сок |
| себе и полунаге да се ваљају и премећу по ћилимима и серџадама, док су они, наслоњени уз зидов |
| нам долазио сваку вече.{S} Рано, одмах по вечери, зазвечала би алка на вратима и стари мандал |
| и некакве сахане са серђена и редати их по тлима, уз огњиште.</p> <p>— Грехота је, — опет јој с |
| е мисли и све дертове.{S} Разбацивши их по длану, поредавши гроше једног поред другога, гледао |
| ије о њима ружну ријеч проговори, ко их по злу помене.{S} Комшије су, пажљиво се осврћући на св |
| те, искићене лажним бисером, ударају их по челу и по очима; о врату објешени талисмани свијетле |
| ли смо заједно...</p> <p>Брзо га ударих по кољену и викнух из света гласа:</p> <p>— На моју душ |
| удешено за засједе...</p> <p>Ја легнух по трави, прућих се.</p> <p>— Ти би, зар, да их дочекам |
| еспосличи по друму?..{S} Ко зна!</p> <p>По несрећи мојој, презирање ме пратило читавим путем.{S |
| ожа!..{S} Улагивало!..{S} Пхи!..</p> <p>По срећи, његово договарање трајало је само по два по т |
| људи су...{S} Нијесу змајеви...</p> <p>По чаршији се тих дана ни о чему говорило није, колико |
| че, — и оружаних и опремљених...</p> <p>По дану, по ноћи увијек су на ногама...{S} У берберница |
| ане, да моја чинија буде пунија.</p> <p>По томе сам одмах и познао да се морало негдје нешто де |
| И на демире пенџерске пазио је.</p> <p>По неколико пута опипавао их и кушао могу ли се преломи |
| алити робу и зазивати муштерије.</p> <p>По срећи, зазивање ми није било узалудно.{S} Неколике м |
| авно и чувају да им не умакнемо.</p> <p>По срећи, изненада се однекуда растолегну ћурликање дво |
| о дијете!..{S} Таки ће ваљати!.“</p> <p>По свему се, дакле, могло познати да је управо он сам п |
| то и удари се у прса. — Да видимо ко ће побиједити!..</p> <p>Хоџа презриво одмахну руком.</p> < |
| ма ухватим у коштац с њиме и порвем се, побијем, покрвим.</p> <p>Испод појаса почело ме превија |
| ирно, струже, измиче пред њим.</p> <p>— Побјегао и оставио ме самога! — сину ми кроз главу и оп |
| ли су мислили да сам луда неки, који је побјегао од куће, отргнуо се и беспосличи по друму?..{S |
| вриснуо од страха, запомагао.</p> <p>И побјегао бих, сакрио се, уклонио, само да Зулфага није |
| бијаше ми дошло да се сакријем куда, да побјегнем од свију и гласно заплачем.{S} Напошљетку, не |
| е мало, осврну се и као бојећи се да не побјегнем, опет ме узе за руку и привуче себи.</p> <p>И |
| жељели да што прије измакну одатле, да побјегну.{S} И, право да речем, изледало је као да је о |
| дмахну руком.</p> <p>— Алах зна чија ће побједа бити, — рече — а мени се чини да је уз онога ко |
| и љубио по неколико пута.</p> <p>И као побједник какав, накрививши фес над око, а пребацивши о |
| анџија међу нама и обоје нас редовно је побјеђивао.</p> <pb n="284" /> <p>Једанпут је чак и оши |
| {S} Уби, сине!..</p> <p>Хатиџа заплака, побјеже из собе.</p> <p>— Убите ме, гоните ме из куће с |
| е рукавом, па се нагло окрену на пети и побјеже у собу.{S} Димије су јој у лету необично шуштал |
| ивши нас брзо се окрену и изађе, управо побјеже из собе.</p> <pb n="335" /> <p>— А како ти је б |
| еђено погледа је, па се окрену и готово побјеже из авлије.</p> <p>Мајка се само осмјехну.{S} Ла |
| те дигнути руке нећу, па си се осилила, побјеснила си...{S} Сад удри ти!..{S} Не био мушко, ако |
| гурати!..</p> <p>Опазивши пушку Зулфага поблиједи и поплашено се измакну, заклони се за канат.{ |
| сва роба и разасу се по чаршији, Јован поблиједи и стиснутих шака полети у гомилу.{S} Поче тућ |
| ратко сам прекинуо с њима.{S} Једино се побоље опријатељих са оним сељачетом, са Јовицом, који |
| и, давнашњи знанци.{S} Са сваким од њих побратио бих се, загрлио, пољубио и упустио у ма какав |
| на суђење.{S} И све олако прође.</p> <p>Повалише нас, једнога за другим, преко некакве ониске к |
| засмија, закикота и, узевши ме за руку, поведе у собу.{S} Застадох као укопан кад пређох преко |
| подуприје ме читавим тијелом својим, и поведе мало.</p> <p>— Можеш ли ићи? — причини ми се као |
| заптија.{S} Похвата тројицу-четворицу и поведе нас пред бимбашу, на суђење.{S} И све олако прођ |
| што, узе ме за руку и као дијете какво поведе за собом у кућу.{S} Хатиџи, која је стајала на а |
| стресем, узе ме чврсто за руку и нагло поведе кроз уске, тијесне сокаке према узбрдици једној. |
| се!..</p> <p>И хтједох да пођем, да је поведем у собу и онако с њоме заједно да станем пред Ха |
| S} Читаву главу бијаше умотала шамијом, повезала је, те јој само нос испод ње провиривао; погле |
| Сви ослабили, изнемогли, малаксали, са повезаним главама, у крпе умотаним рукама и ребрима, бе |
| дана дошао је мени и узевши ме за руку, повео за собом у закутак један.</p> <p>— Дај ти, болан, |
| и пријетећи, — теби, будало, јер си ме повео ни сам не знаш куда и јер не знамо шта радимо ни |
| се.</p> <pb n="402" /> <p>— Јадна кумра пови се, изви, залепрша... опусти једно крило и паде... |
| вао мек, благ осмијех, рашчешљана брада повијала му се преко прсију као прамен дима, а топао, ш |
| лупаних пенџера испреплела се паучина и повијала се попут дима: по канатима се нахватала прашин |
| ека Осман, а оштра, дубока црта једна у повијама <pb n="250" /> као да потпуно утону, изгуби се |
| их, нешто слично прамену магле, поче се повијати, лепршати иза њега.</p> <p>— Аман! — застења Х |
| са бехаром својим почеше се окретати и повијати као раширена крила лабудова над језером каквим |
| ни ми се да тако танке, свилене, високо повијене обрве нико на свијету нема.</p> <p>— Ја нијеса |
| у једну, са загрнутим рукавима и бошчом повијеном главом, ознојена, зарумењена, весела, пјевају |
| лико њих пред бимбашу.</p> <p>— Аман, — повикаше узбуђено — шта се ово ради, у царскоме здрављу |
| је испод њих; на кољенима испуцала чоха,повила се, а постава испод ње позеленила од траве и поч |
| Ти?</p> <p>— Јок!..</p> <p>Она устаде, повири на врата и полако, на прстима, врати се.</p> <pb |
| на у крило, погледаше једна у другу, па повирише и на авлију.{S} Затим се хоџиница, опирући се |
| отсијече кратко, не узбуђујући се и не повисујући гласа. — Да нијеси више ријечи проговорио!.. |
| трака што још избија из ње и лагано се повлачи по јакој бијелој бедри све до кољена.</p> <p>Оп |
| аћа, мајка би се одмах почела устезати, повлачити.{S} Почела би најприје отпуштати слушкиње, је |
| но и да прориче понешто, тако смо и ми, поводећи се за осталима, врачали, гатали, прорицали.{S} |
| пусти и измакну се.{S} Пођох посрћући и поводећи се.{S} Ноге су ми још једнако дрхтале, а у бед |
| оге, те смо се често као пијанице какве поводили и посртали.</p> <p>Тек након дугога лутања зау |
| д год би извађени дукат морао поново да поврати у кесу гунђао <pb n="225" /> је и кришом, да га |
| лфагом, грђи је од њега!..</p> <p>Хасан поврати нож у корице и подиже се.</p> <p>— Доста! — отс |
| лењу, мирно отклања дову.{S} Па се опет поврати барјаку и клекнувши на десно кољено узе јање пр |
| остао на селу — почела га грдити чим се повратио и изишао пред њу. — Све си оставио, да ме наму |
| .</p> <p>Зулфага ће ти, на срамоту, све повратити...</p> <p>У мени, изненада, као да поче копрц |
| од њихових старих и како је то он дужан повратити.</p> <p>Једанпут је, чак, неки Хасан Арнаут х |
| х дегенека.{S} И пустише нас и робу нам повратише.{S} Само бимбаша за се задржа једну лулу, као |
| вијету ништа ново нема, да се све старо повраћа у новом руху и, бива, у новом облику...{S} Ко з |
| рије ми на уста, навали.{S} Нагло почех повраћати.{S} Зној ме обли по челу и по образима, — док |
| коши и заклепеташе крилима, неко као да поврисну, залупа некаква канта, заклопараше нечије нану |
| необувен, босоног, полазио у башту међу поврће, и тамо копао, тријебио, пребирао.{S} Туп, потму |
| н је...</p> <p>Узех је за руку и лагано повукох у крај.</p> <p>— Шта је било? — запитах мирно.< |
| абијати на колац?..{S} Некако бесвјесно повукох се још дубље у шибље и збацих фес с главе, од с |
| Куку!..</p> <p>Па ме узе испод пазуха, повуче ме у собу и гурну на шилту...</p> <p>— И гладан |
| p> <p>Па, узевши духана из моје кутије, повуче ме себи:</p> <p>— Немој ићи...{S} Остани, — каже |
| , бојећи се несреће, ступи ми на дућан, повуче ме са ћепенка и сам поче затварати.</p> <p>— Бје |
| а: хоће ли опет лећи или неће.{S} Па га повуче према вратима, на друго мјесто.{S} Промијени јор |
| ече Хатиџа меко, као тепајући и лако ме повуче за собом. — Зар није лијепо како сам намјестила? |
| заптији нешто у руку, узе ме за раме и повуче за собом.</p> <p>— Бјежи одовлен — рече брзо. — |
| силом ми упртивши пушке и торбу, нагло повуче за собом. </p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| ђе преда ме, ухвати ме за руку и снажно повуче.</p> <p>— Чекај — прошапта некако њежно, молећи, |
| кумру, те некако и нехотице устукнем и повучем је за собом.</p> <p>— Чувај се!..</p> <p>— Шта |
| памет.{S} Па и њој.{S} Она мирна, тиха, повучена жена, која се толико бојала свакога, непрестан |
| цима, кметовима и момцима, како рачуна, погађа се, наређује.</p> <p>Кметови распусте уморене мр |
| <p>— Ко је?..</p> <p>— Неко, неко...{S} Погађај!..</p> <p>— Да није...?...</p> <pb n="384" /> < |
| ба.{S} Брзо, не загледајући ствари и не погађајући се, почео сам узимати: тенџере, сачеве, тепс |
| } Дуго су гледали један на другога, као погађајући се: који ће отпочети.{S} Напошљетку најмлађи |
| био узрујан и спреман на инат, ипак, у погађању оном, у цјепкању, загријах се мало, распалих с |
| пијао кахву која је заударала на чађ, и погађао се, цјењкао, куповао стоку, сир, вуну, коже, ма |
| махујући рукама, почеше се објашњавати, погађати.</p> <pb n="269" /> <p>У соби сам затекао и хо |
| руке на леђима почеше разгледати робу, погађати се.{S} И макар што сам, — непрестано мислећи о |
| са свима обзирима, заборави на све, све погази, одби, одбаци.{S} Кад је већ видјела да јој нико |
| или га нехотице гурнути.</p> <p>— Пхи, погане радње! — говорио је неколико пута, мрштећи се и |
| од вас, од нас свијех, нико ни грђи, ни поганији, ни нераднији, ни махнитији нема и да свако зл |
| пише.</p> <pb n="239" /> <p>— Слушајте, поганови!..</p> <p>Оштар, суров узвик као да поплаши мо |
| их и прекоравао.</p> <p>— Не знате ви, поганови, како је мени — гунђао је измичући и као стиде |
| ка код бимбаше затекох Зулфагу, мрског, поганог Зулфагу, са дугачком шијом његовом, са змијском |
| ане и поломљене камене басамке, обрасле погдјегдје, при крајевима, оштром, већ сасушеном травом |
| head>V</head> <p>За неколико дана након погибије бабине у кући нам је био нечувен неред.{S} Од |
| p> <p>— Помагајте!..{S} Помагајте!..{S} Погибох!..</p> <p>Мајка се нагло придиже, шчепа ме за р |
| а да се исправи.</p> <p>— Камо среће да погибох! — јекну. </p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| е сличило весељу каквом нето оплакивању погинулога.{S} Осим мајке, која је више лежала него сје |
| ета...{S} И да и Хамид није имао пушку, погинуо би...</p> <p>— Па?..</p> <p>— Па се Хамид распа |
| идиже се. — Тада?..</p> <p>— Кад је бег погинуо, читава наша чета изгубила је главу — одговори |
| нима.</p> <p>— А сад... рекоше... да си погинуо... — прошапта узбуђено.</p> <p>— Не бој се...{S |
| за ме. — Ономадне... кад сам чула да си погинуо... вриснула сам и не гледајући шта ће свијет ре |
| ање опет остало њојзи.{S} Двадесети дан погинуо је у Дузи.</p> <p>1911.</p> </div> </body> </te |
| напада хајдучких и није ли когод и опет погинуо, заглавио, настрадао.</p> <p>Ако су негдје хајд |
| Па, ако би дошло и да се гине, лакше је погинути заједно...</p> <p>А овако...</p> <p>Иду!..</p> |
| чудих.</p> <p>— Их, колико ли их морало погинути док су тебе ранили!..</p> <p>Он се наслони на |
| оред мене, свако је застајао мало да ме поглади по глави, да помилује; ако би што проговорили, |
| p> <p>— Тако суђено — прошапта Сулага и поглади се по бради. — Воља Божја...</p> <p>— Жао ми са |
| шљетку би и одмахнуо рукама и поново се погладивши по брковима кретао право мајки.</p> <p>Опази |
| о сузе што му их вјетар нагонио на очи; погладио бркове и прстима <pb n="382" /> рашчешљао брад |
| наци су, и...</p> <p>Нехотице ми се оте поглед на изгребане, окрвављене руке.{S} Бржебоље, као |
| прсију као прамен дима, а топао, широк поглед блудио је некуд далеко, далеко, преко сусједних |
| џа, бацивши најприје један топао, њежан поглед на ме, као да ме пита за дозволу, приступи му:</ |
| од њега, баци на ме један уморан, тужан поглед, па склопи очи.{S} Причини ми се као да ће заспа |
| вало као да осјећам њезин широки, топао поглед на себи, причињавало ми се увијек и као да чујем |
| S} Готово није ни гледао у нас, него му поглед вазда управљен био према оном низу нових, калаји |
| н од путника застаде.{S} Заустави коња, погледа ме и кратко запита:</p> <p>— Шта ћеш?</p> <p>— |
| ни на јастук и, окренувши се од Хатиџе, погледа у зид.</p> <p>— Мислиш ли ти да су усташи жене, |
| ивши ме он застаде на прагу, изненађен, погледа и на ме и на мајку некако лукаво, испитујући, п |
| ати.{S} Па се опет окрену заптији мало, погледа ме питомије и одмахну главом:</p> <p>— Други пу |
| ице руком и некако покуњено, постиђено, погледа ме једним оком испод рукава, чије златом извезе |
| — Хоћеш ли?..</p> <p>Она подиже главу, погледа ме.{S} Пуно, бијело лице освијетљено ватром, св |
| е, те јој само нос испод ње провиривао; погледа никако ни одвајала није од мангале нити од ибри |
| ао и досада — каже, а неће на нас ни да погледа...</p> <p>Кашње се ипак навикла, научила.{S} Ув |
| мене, што ми у очи не смије отворено да погледа, што није онако дрзак и онако необазрив као и о |
| ажући. — Све?..</p> <p>Она ме испод ока погледа, узвије носом и љутито се окрене према зиду.</p |
| уша — кресну Хајкуна одлучно, па и сама погледа на канат и опљуну према њему. — Није ми било ст |
| је...</p> <p>— Шта?..</p> <p>И опет ме погледа зачуђено.</p> <p>— Грехота да га одбијемо.</p> |
| ајкуни, — Пхи!..</p> <p>Хајкуна га и не погледа.</p> <p>— Ако си ти дертли и ја сам — откреса и |
| ају господару.</p> <p>Он их готово и не погледа.{S} Само забоде барјак у земљу, исправи се и, н |
| ударати? — запита Хасан живо и нехотице погледа кроз пенџер. — Зар и овђе?..</p> <p>— Наши су њ |
| још никад ништа заповједила није.{S} И погледа их опет и — подиже руку.</p> <p>— Оборите га! — |
| вати.</p> <p>Затим збаци обућу с нога и погледа у прсте,</p> <p>— Их! — рече зачуђено, чешкајућ |
| овошћу, па једну ногу опружи напријед и погледа ме изазивачки. — Таки ли си?..</p> <p>— Зевзече |
| ви хунцути? —— запита мајка кроз зубе и погледа га попријеко. — Ко ће га покварити?..</p> <p>— |
| им ми радимо?..</p> <p>— запита стари и погледа ме својим жутим, помућеним очима које му испод |
| >...</p> <p>Па ме ухвати за подбрадак и погледа ми у очи.</p> <pb n="345" /> <p>— Ако си пошао |
| ота!</p> <p>Хасан одгурну пушку ногом и погледа ме.</p> <p>— Имаш ли што да се једе? — запита ж |
| та чуо о дому: — запита затим шапатом и погледа ме пажљивије. — Јесу ли ти што причали?..</p> < |
| а вам учим ђецу? — мирно их запита он и погледа их редом. — То ли хоћете?..</p> <p>— Сви хоћемо |
| ље?..</p> <p>— Познајем — одговори он и погледа у страну. —</p> <p>Честит човјек!..</p> <p>— Че |
| одбаци тефтер, одиже наочаре на чело и погледа ме.</p> <p>— Робе хоћеш?..{S} Ево!,.</p> <p>И с |
| ијесам ашиковала — одговори она мирно и погледа ми право у очи...</p> <p>Ах, очи оне!..</p> <p> |
| заповиједа...</p> <p>Мајка се окрену и погледа унаоколо.{S} Изгледало је као да ни сама није в |
| моја кумра!..</p> <p>Затим се измакну и погледа ме испод ока, поплашено.</p> <p>— А тад... заму |
| како њежно, молећи, па разгрну фереџу и погледа ме својим лијепим, крупним очима. — Чекај, да т |
| јак.{S} Доста је било да их само једном погледа оним орловским погледом, па да одмах изгубе гла |
| >баш ти</hi>, чим ме питаш...</p> <p>Он погледа на друм и усиљено се осмјехну.</p> <p>— Е није |
| ише збуни.{S} Зачуђено и као увријеђено погледа је, па се окрену и готово побјеже из авлије.</p |
| {S} И кад она застаде и некако зачуђено погледа у рану, он се сав стресе, бржебоље отскочи у ст |
| кривац какав, бојећи се да ме отворено погледа, окрену главу према мусан-дери. — Отета ти је б |
| сасвим да дигне главу и да ме отворено погледа, провири мало из димија и пријекорно запита:</p |
| сан се с тобом и свадио, — шапну и опет погледа наоколо — јер... јер је севдисао Хатиџу... и ви |
| </p> <p>— Ено га! — узвикну и опет, па, погледавши ме, збаци пушку с рамена и сједе у траву. — |
| клекну покрај душека, загрну рукаве и, погледавши у широку, голему рану, која се црнила изнад |
| цу одољети да не дођем, да...</p> <p>И, погледавши и мене и Хатиџу, тихо додаде:</p> <p>— Голуб |
| .{S} Ех, много сам хтио! — узвикнуо би, погледавши на Хатиџу. — А ти... ево... опет ме примио.. |
| руге на глави, узвикнуо сам од чуда.{S} Погледавши ме, као да се и он застиђе, смете, па на сил |
| гршти мохуна, чистила их, тријебила.{S} Погледавши једно у друго не проговорише ни ријечи; само |
| има као да почела пуцати, попуштати.{S} Погледавши ме осмјехну се и порумени још више.{S} Наточ |
| ћин, па чини како знаш — рече, па, и не погледавши више на ме, изиђе из собе. </p> </div> <div |
| руком дајући ми знак да се дижем; затим погледавши боље, брзо ми приступи, спусти се на траву и |
| а неке и не почнем их ударати...</p> <p>Погледавши око себе, на дућане оне, изненада ми се оте |
| , – да остану близу једно другом, да се погледају отворено, да се сами упусте у разговор...{S} |
| ами... — опет ће момче мекше, испод ока погледајући на канат и на дјевојче оно, које као окамењ |
| шипражје, отхукујући непрестано и мрко погледајући један на другога, готови сваки час да се за |
| дочекивао на авлији смјешкајући се, ни погледала не би, ни осврнула се.{S} Онако ломна и замиш |
| обореном главом.</p> <pb n="219" /> <p>Погледала би па истом онда, кад би је, — не поздрављају |
| } Многи су и нехотице чешће, испод ока, погледали на врата, као да би жељели да што прије измак |
| просјака. — Дај!..</p> <p>Нијесу ме ни погледали.{S} Нијесу, можебити, ни чули шта сам говорио |
| игнем их с крила и почнем загледати.{S} Погледам и на хаљине: исцијепане, искајишане.{S} Низ бе |
| там улазећи у собу, ознојен и уморан, и погледам их обоје. — Што сте звали?..</p> <p>А Хасан од |
| а кумра!..</p> <p>Нехотице се осврнем и погледам на собу у којој је сједио Хасан.{S} И на пенџе |
| за шамију да је отргнем, да је отворено погледам у очи.{S} Она то опази, па бржебоље и рукама п |
| з љесковине и стадох на чистину.</p> <p>Погледам на све стране.{S} Нигдје никога.</p> <p>— Хвал |
| хао се, да поклецујем од глади и умора, погледао би ме попријеко, подругљиво узвио носом и одлу |
| шенлучили.{S} Сваки пут када би наљегао погледао би ме испод ока, лукаво намигнуо и накашљао се |
| а опет уљезе у собу да узме филџане.{S} Погледасмо се очи у очи — засмијасмо се обоје...{S} А т |
| те некако и нехотице подигосмо главе и погледасмо у висину.</p> <p>— Мора да иде неко — једва |
| ћи. — Одмах!..</p> <p>Момци застадоше и погледате је зачуђено.{S} Ненаучени да слушају и женске |
| се...{S} И мајка ти сад у очи не смије погледати...{S} И мајка ти не смије рећи: сине...{S} И |
| едао, а својој дјеци забрањиво да га ни погледати не смију, камо ли да се с њим састану и прого |
| ним шамијама.{S} Хајкуна није хтјела ни погледати на њих, ни осмјехнути им се.{S} Журно, хитно |
| } На мајку, на жене, на ме не хтједе ни погледати.{S} Потрча право бедевији, ухвати је за гриву |
| опет прогунђа нешто.{S} Не хтједе је ни погледати.</p> <p>— Здрав сам ја, здрав — откреса понос |
| — А зар би могао од срамоте икоме у очи погледати? — брзо дочека Хасан и спустивши пушку наслон |
| >— Ти?..</p> <p>— Не смијем ти ни у очи погледати када причам</p> <p>— узвикну изненада и преба |
| да се приберем, нити да проговорим.{S} Погледах и — опет легох, окренух се на други бок да пон |
| , све, све му лаж била!...</p> <p>Ја је погледах и слегох раменима.</p> <p>— Па тако сам и мисл |
| <p>Ја занијемих.{S} Само га зијевајући погледах онако мрка, одлучна, наоружана и опремљена, а |
| за друговима.</p> <p>Снужден и жалостан погледах у оне маријаше...</p> <p>Новци!..{S} Шта ће ми |
| спустише танка ишарана вретена у крило, погледаше једна у другу, па повирише и на авлију.{S} За |
| хоџиница ни Хајкуна не помакоше се нити погледаше.{S} Одмах се могло познати да је то био један |
| ме напријед преплаши дреком и крвничким погледима. — Ти ли, бре, удари на кућу и пријетиш оружј |
| грљене, продире чудним једним погледом, погледом каква сам још само код болесника у огњуштини в |
| чојек на свијету, — гунђао је промукло, погледом тражећи Хатиџу и окрећући се према њој. — Разб |
| окресах ја немилостиво, стријељајући га погледом, — а тебе лопова оставио и... и нашао разбојни |
| ијаше потпуно ишчезла, истопила се пред погледом њезиним, а, обвијајући јој меко, топло, пуначк |
| — запитах као чудећи се и прождирући је погледом. — Рашта?..</p> <p>— Немој... молим те...</p> |
| звикну ражљућени Хасан и престријели ме погледом. — Наћерао си зеца да искочи и то ће нам несре |
| лијепо...</p> <p>Затим ме опет премјери погледом, ухвати ме големом својом шаком иза врата и по |
| м је точио кахву и нудио.{S} И, мјерећи погледом читаве им товаре, питао их о кући, о дјеци, о |
| дговора.{S} Само би ме једним презривим погледом премјерили од главе до пете, намргодили се мал |
| нака, босоног, застаде на прагу и мрким погледом једним премјери и мене и Зулфагу.{S} Затим зав |
| је он ту.{S} Вазда ме премјеравао мрким погледом кад бих случајно, мјерећи штогод, морао се оче |
| а их само једном погледа оним орловским погледом, па да одмах изгубе главу и да се смету, као г |
| , онако загрљене, продире чудним једним погледом, погледом каква сам још само код болесника у о |
| дајући широким, врелим, готово безумним погледом унаоколо, почне све око себе кидати, чупати, р |
| дним необичним, и поплашеним и радосним погледом.</p> <p>Тек кад се спустих с прага и приступих |
| е почивке, гледајући јој у лијепи, мало погнути врат, који као да је био бјељи од филдиша.{S} З |
| , мало млијека...</p> <p>Оба момка, без поговора, дигоше се и чешкајући се и протежући одоше у |
| ло, па накриви главу и поче жмиркати. — Погоди!</p> <p>— Ко је?..</p> <p>— Неко, неко...{S} Пог |
| ресући чупима, осмјехујући се.</p> <p>— Погоди ко је дошао, — рече весело, па накриви главу и п |
| а главу.{S} Најпошље га Стојанова пушка погодила у прса и раставила са бедевијом.</p> <p>— А та |
| а га. — Биће кијамета с њим!..</p> <p>И погодила је.</p> <p>Није прошло ни пуних двадесет дана |
| — него узео пушку и онако, кроз пенџер, погодио га, преломио...{S} Куршумом га преломио!..{S} Ј |
| азговара. — Пуцао, кажу, у јаребицу, па погодио Хамида у ногу...{S} Он му све знао, све лоповлу |
| и; ако је требало што у чаршији купити, погодити, наћи за нас, Сулага је ишао, узимао, доносио. |
| итаву планину, а неколика листа букова, погођени куршумом, залепршаше и падоше му по плећима.{S |
| и међу собом пун шкипић млијека и један поголем хљеб, којим би, како ми се чинило, и међеда мог |
| а завађати с њоме?..</p> <p>Да загладим погрешку примакох јој се опет, узех је око паса, и снаж |
| но избија у човјеку који је учинио неку погрешку, па га почели прекоравати, смијати му се ради |
| опет сам остајао на друму сам, смрвљен, погружен, са опруженом руком.{S} Безнадежно сам гледао |
| ..</p> <p>Сулага се диже и онако ситан, погурен, пође пред нама, — ми пођосмо за њим.{S} Хасан |
| арујем!..</p> <p>Трговац стар, немоћан, погурен човјек, који је сједио крај ниске чекмеџе једне |
| собом читав низ омањих скромнијих кућа, погурених и шћућурених једна уз другу, при дну сокака.< |
| <p>Пошљедње ријечи и нагласио је чак и погуривши се као да је очекивао кад ће му показати врат |
| >Ишао сам затим и међу аскере, војнике, под сиве, искрпљене чадоре, препуњене сламом на којој с |
| .</p> <pb n="232" /> <p>Узбуђен човјек, под првим утисцима, никад не може све јасно и лијепо ис |
| онесе и, за инат, гурнуо га под јастук, под главу, и згњечио...</p> <p>— А ти се зато наљутила? |
| рим, сниским, испуцаним вратима једним, под чијом накривљеном стрехом легли се врапци и голубов |
| лијепо, нешто што се не казује по дану, под врелим, топлим сунцем, кад се крв у жилама распали |
| } Хајкуна ишла пред нама, ми за њом.{S} Под ногама шкрипао нам и хрштао замрзнути снијег, са по |
| и да му га донесе и, за инат, гурнуо га под јастук, под главу, и згњечио...</p> <p>— А ти се за |
| м и подераном одијелу, са безброј штака под пазусима и безброј штапова у рукама.</p> <p>Кад смо |
| } Понеки момци, у групама, са тамбурама под пазухом и с фењерима о пушкама, по два пута пролази |
| , извалише се на леђа, подбацише гуњеве под главу и загрљени загледаше се у звијезде.{S} Из шум |
| каква сељака, који је покрај своје њиве под дрветом једним лежао и пландовао, док су му све ком |
| ледала, сахане.{S} Готово све што ми је под руку долазило, све сам узимао.{S} Само стојим, узим |
| лањао им лица; само понекад, када би се под големим оџаком, у врху собе, мало појаче распламтје |
| .{S} Остали одмах иза њега, ухватили се под руке, па попијевају.</p> <p>И, из чудног ината неко |
| не брукај ме!.. — јаукну, увијајући се под ударцима.</p> <p>Па снажно удари главом о под, а кр |
| тито одбацих пушку у страну, скљоках се под једну букву, у траву, и, наслонивши се леђима о твр |
| иљена вретена опет зазврјаше и заиграше под малим, ружичастим прстима њиховим, а витлови са бех |
| даље, носећи лаку шишану преко рамена и под пазухом дугачки хоџин чибук, с којега је била сврну |
| се камењем на врапце, који се окупљали под стреху и, чешкајући се кљунићима, џавељали, цврчали |
| ..</p> <p>— Ако тужим Зулфагу, оде и ти под суд...{S} Зар нијеси и ти свједочила како је он хти |
| газе, које ће лијепо уредити и издавати под скупу кирију.</p> <p>А што је више зидао, новаца је |
| трава не зашушти, ни шљунак не захршти под ногама.</p> <p>Ни ја нијесам смио потрчати авлијом |
| ао он, огрнуо се ћурком и, узевши чибук под пазухо а фењер у руку, излазио из собе, одлазио. </ |
| ку, поручивши узгред да јој увече дођем под пенџер, на разговор.</p> <p>Необично сам се зачудио |
| днем покрај оног пламена, да се одморим под стрехом оном, макар то била стреха и једне колибе, |
| елим ћурком, с дугим јасминским чибуком под пазухом и са шкиљавим прљавим фењером у руци.</p> < |
| арцима.</p> <p>Па снажно удари главом о под, а крв му потече из носа и разли се по ћилиму и по |
| и својој, него одлазио у башту и спавао под смоквама, на трави.{S} Ни ручавати није хтио за соф |
| газећи по оштром шљунку који ми хрштао под ногама и пипајући се по џеповима у којима су звецка |
| н љутито, а шија му се извила готово до под таваницу. — Сад је ово моје и само моје.</p> <p>— Л |
| либом пламти, заиграва и лиже готово до под саму трулу и искривљену стреху, било нам је као да |
| теферичио.{S} И кућу сам у брзини узео под кирију, не бирајући и не разгледајући је.</p> <p>Ха |
| врију, кључају, кркљају у мени и нешто под грлом заиграло се, па стеже, стеже, дави...{S} И ус |
| утро убрао би по киту цвијећа, задјенуо под широки, ћошкасти фес, који му падао по ушима, па, з |
| > <p>И полако, пажљиво завучем јој прст под кратку, затегнуту јечерму и почнем шкакљити.</p> <p |
| за обрану.{S} Трговци су продавали робу под оружјем, оружане занатлије радиле о занатима, оружа |
| сам одмах да тражим дућан, магазу какву под кирију.{S} И нијесам се много намучио.{S} Како је у |
| ницу и кћер јој Хајкуну.</p> <p>Обје су под читавим пљуском свјетлости која је навирала у собу |
| лопи руке и, тако склопљене, поднесе их под браду.{S} Сневесели се.</p> <pb n="402" /> <p>— Јад |
| {S} Она има...</p> <p>— Што је њезино и подај њојзи...{S} Ја нећу њезина...</p> <p>И, оставивши |
| шљед чега, опет бисмо вољели да је мало подаље, да се какогод одмакне барем за сахат за два ход |
| пет, кушајући да је привуче себи и мало подаље одвуче од врата.</p> <p>— Немој...</p> <p>— А је |
| овор, док смо нас двојица остајали мало подаље, у страни, <pb n="285" /> као стража нека и, — п |
| других, у страни, извалише се на леђа, подбацише гуњеве под главу и загрљени загледаше се у зв |
| >свједок</hi>...</p> <p>Па ме ухвати за подбрадак и погледа ми у очи.</p> <pb n="345" /> <p>— А |
| вати дугу, шарену бошчу, Хасан, блијед, подбухо, с дебелим мјехурима испод очију, али снажан и |
| — Златан ли је!</p> <p>— Јунак ли је! — подвикивале су гласно, желећи да их чује и да се барем |
| гласа.{S} Почех и на мегдан зазивати и подвикивати до промуклости...{S} Они се и не осврнуше,. |
| шта друго да радим, почнем као помаман подвикивати и хактати, уживајући необично што од тога о |
| p>— Хајде да читамо — рекне покаткада и подвикне на Хасана да донесе књигу. — Да вам причам шта |
| рне, да узмакне.</p> <p>— Ха, соколе! — подвикну трговац јаче и опет замахну. — Ха!..</p> <p>Уч |
| е од чарапа.</p> <p>— Познајеш ли ме? — подвикну струка некако весело, па заигра насред дућана |
| отрља чак за врата, куцну се по сабљи и подвикну према мени:</p> <p>— Оковаћу те, бре!..{S} Мје |
| , застану на сред чаршије и само једном подвикну:</p> <p>— Затварајте!</p> <p>И сва се чаршија |
| .</p> <p>Хусо, стегнувши Ајкуну, поново подвикну, шкргутну зубима и извуче нож из корица.</p> < |
| ет пуче пушка.</p> <p>— Ха — раздражено подвикну трговац један, досјетивши се. — Хајдуци!..</p> |
| рачи се изазивачки и, не вриснувши нити подвикнувши, из све снаге поче чибуком ударати, млатити |
| во узвио носом и одлучно, заповједнички подвикнуо:</p> <p>— Напријед!</p> <p>За чудо, тај покли |
| дан исти мах са неколико страна хакћу и подвикују.</p> <pb n="313" /> <p>Неколико поплашених ти |
| говорити — замолих је, хватајући је за подвољак. — Реци ми!..</p> <p>Она се замисли.</p> <p>— |
| намигнувши, хватајући је за меки, обли подвољак. — Баш?..</p> <p>— Свиђа...{S} И баби се свиђа |
| ха, брада као да се сравни са опуштеним подвољком, утону у њему, очи се помутише, заблијештише. |
| серџаде.{S} Уживајући у њезину цикању и подврискивању, трчећи понесох је по соби и, не бранећи |
| очео лупати алкама на туђа врата, почео подврискивати и камењем ударати у ниске, мале демирли-п |
| да негдје неко чудновато лаје, штекће, подврискује.</p> <p>Језа ме поче обузимати од тога необ |
| ема њима, савијале, угибале, пјевајући, подврискујући и намамљујући туђе момке да застају пред |
| хвалим се.{S} Дође ми и да запјевам, да подвриснем мало.</p> <p>— Ама је роба!..{S} Ево робе!.. |
| на групу њихову, жељан да је разбијем, подвриснух:</p> <quote> <l>Лијепа је у Алаге љуба,</l> |
| илеџиска владавина добра не доноси, јер подгаја осветнике...{S} И ето... створила их је...{S} Д |
| акле, могло познати да је управо он сам подгајао Хасана тако: васпитавао га да се од дјетињства |
| то ти среће и одмјене твоје!..</p> <p>— Подгојила је човјека, а није разбојника — дочеках ја бј |
| тити...</p> <p>— Видиш... видиш кога си подгојила, — отегну Зулфага према њој и опет као да поч |
| дави...{S} Храна мајчина црну ти мајку подгриза и свети јој се...{S} И мајка ти сад у очи не с |
| епенак, сав изгребан, мрк, необријан, у подераним, иструлим хаљинама, — ако се оно неколико крп |
| просјакиња каква, у чађавом, дроњавом и подераном одијелу, са безброј штака под пазусима и безб |
| али снажан и присебан, откопча прљаву, подерану, <pb n="392" /> укочену од скорене крви антери |
| , обасја, — као да и памет помрча мало, подивља у дивљини, па ни о чем више није у стању ни раз |
| спаљујући...</p> <p>Мајка као да и сама подивља, као да се разбјесни.</p> <p>Издигнувши се на к |
| трану, а трговац, зачуђен, искривио се, подигао главу, па ме само гледа, премјера ме свега и тр |
| а, по прсима, свуда.</p> <p>И кад би се подигао и почео бјежати, трчала је за њим, гонила га, т |
| а — говорио је увијек. — Он је сам себи подигао џамију у којој да се молимо...</p> <pb n="272" |
| е излазимо без оружја.</p> <p>— Кад роб подигне главу и врисне за слободом, нико од њега силниј |
| расли и прилип и маховина, желећи да ту подигне нове, велике куће <pb n="253" /> и магазе, које |
| кад ми већ додијало толико размишљање, подигнем се и исправим.</p> <pb n="323" /> <p>— Куда ћу |
| х кашику.{S} Покорно, као дијете какво, подигнем се и пођем према њој.</p> <p>— Дај ми преобуку |
| > <p>Зијевајући и протежући се једва се подигнем и сједнем у траву.{S} Сваки жглоб, сваки драм |
| е остала добра уреде и некретнине да се подигну; зато је увијек и тражио да се сва готовина у т |
| ако силнији, јачи.{S} Могао сам се опет подигнути и наставити пут.</p> <p>Опет сретнем неколико |
| ба, из грања оног, те некако и нехотице подигосмо главе и погледасмо у висину.</p> <p>— Мора да |
| . — Путници!</p> <p>— Путници?..</p> <p>Подигосмо се обојица и стадосмо један према другоме.{S} |
| или ствари.</p> <p>Ја се брзо исправих, подигох се.</p> <p>— Што си га сад споменула?..{S} Што |
| ицу и од студени оне стресох се и нагло подигох главу.</p> <p>— Нема крви!..{S} Није рањен!.. — |
| рци, ихтијари, као момци какви, брзо се подигоше са својих мјеста, сврнуше луле са чибука <pb n |
| о, почео припомагати, кад дјеца око нас подигоше галаму и задречаше, како су све слабе, напукле |
| овједила није.{S} И погледа их опет и — подиже руку.</p> <p>— Оборите га! — рече одлучно, запов |
| и подстиче је. — Хоћеш ли?..</p> <p>Она подиже главу, погледа ме.{S} Пуно, бијело лице освијетљ |
| рижно, отирући лице јаглуком.</p> <p>Па подиже главу и лукаво намигну.</p> <p>— И ти знаш о том |
| ј као да јој нову снагу даде, као да је подиже, препороди.{S} Видећи како смије ударити, избаци |
| и раскорачивши се више душека силом ме подиже.</p> <p>— Хајдемо — рече одсјечно, бацајући ми п |
| смо и треба да се окушамо.</p> <p>Па се подиже и поче загледати унаоколо, привиривати свуда.</p |
| > <p>— А то ваља! — потврди и Хајкуна и подиже главу. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
| ати ме големом својом шаком иза врата и подиже од земље.</p> <p>— Тежак је — рече мргодно. — Пу |
| чео? — запита мајка као осоколивши се и подиже главу. — Ти?..</p> <pb n="238" /> <p>— Ја сам за |
| !..</p> <p>Хасан поврати нож у корице и подиже се.</p> <p>— Доста! — отсијече кратко, не узбуђу |
| ез муке и није прави живот...</p> <p>Он подиже главу и грицкајући бркове запита:</p> <p>— Па шт |
| то не смијеш...</p> <p>Хасан се лагано подиже и приступи собним вратима.</p> <pb n="271" /> <p |
| ш лагати...</p> <p>Па се измакну и опет подиже шишану, напери је.</p> <p>— Казуј: држиш ли још |
| — отповрнуше неколико њих једногласно, подижући главе.</p> <p>Почеше се комешати, размицати се |
| ем мијешати. |</p> <p>— Јесте ли одавно подијелили; — запитам га узгред.</p> <p>— Тхеее...</p> |
| док је он тако зазирао, дотле су други, подијељени у групе, пушећи и играјући се оружјем, галам |
| у себе поуздања нема, ничија га заштита подићи не може...</p> <pb n="215" /> <p>Отада му се виш |
| уханом, подносила му ватру да припали и подметала пепеоницу.</p> <p>Затим је сједила поред њега |
| други носио жераву и припаљивао, трећи подметао пепеоницу и уређивао јастуке око њега.</p> <p> |
| ао да се међу њима почела водити борба, подмукла, прикривена, али силна и очајна борба, којој к |
| између њих двоје настала нека потајна, подмукла борба, у којој је Зулфага непрестано наваљивао |
| а почивка, испуњена усиљеним кашљањем и подмуклим шапатом и сваки који се налазио у соби као да |
| дна жеља: да мучим, да пецам, да уједам подмукло, испотаје:</p> <p>— Зар се ни Хатиџа не би уср |
| p> <pb n="237" /> <p>Момци, загријани и поднапити, одмах се узбунише, заграјаше:</p> <p>— Јок!. |
| ер узнемири.{S} Дућанџије, које су, иза подне, — пошто су пошкропили чаршију испред дућана да б |
| ну.</p> <p>Тога истога дана, негдје иза подне, дође нам Сулага.{S} Био је некако снужден, забри |
| цали се и поздрављали га.{S} Ако би иза подне пошао у своју собу и затворио се »да премишља«, н |
| вијек понешто.</p> <p>Око ручка, испред подне, јавио би се тада обично у чаршији или хамал кака |
| јати димове.</p> <p>Прексјутри дан, око подне, завришта бедевија пред вратима и копитама поче у |
| ано, готово у зору, и враћао се тек око подне.</p> <p>Дошавши кући одмах би почео оштрити ножев |
| p>Хатиџа склопи руке и, тако склопљене, поднесе их под браду.{S} Сневесели се.</p> <pb n="402" |
| у, он је одмах трчао да нађе ватре и да поднесе нек припали; ако је требало што у чаршији купит |
| .. удри ме, молим те — замуца Зулфага и поднесе јој главу да га удари. — Удри... а немој да ја |
| ту, сјела, или се наслонила на пенџер и поднимљена, замишљена, тужна слушала их.{S} Ако су мака |
| а?..</p> <p>Па, напунивши лулу духаном, подносила му ватру да припали и подметала пепеоницу.</p |
| и да јој се покорава, никако није могла подносити да се ја одмећем и отимам испод њезине снаге |
| , као након пожара.{S} Из зидова им, из подова, из таваница силно заударало на стареж, на плије |
| ли што му се удала мајка, па неће да га подоји — опет се поче ругати Хасан, окрећући се према Х |
| Дође ми да јој се у лице наругам, да је подражим.{S} И чудна жеља обузе ме да се поиграм њоме, |
| њима, поздравили.{S} Хасан као да је и подранио баш због тога да се може извући неопажен и неп |
| могао крочити од њихових шала, питања, подругачица.{S} Чак ме два-три пута на плач нагонили и |
| тово сасвим заборавио на њега.</p> <p>А подругачица, шала, подсмијеха, чак и псовака на мој рач |
| .{S} Колико ли сам суза пролио због тих подругачица!..{S} И колико сам камења набацао у дућане |
| јући папучама. — Како ли би се смијале, подругивале!..</p> <p>Тада јој се и чинило да од Зулфаг |
| о носећи дијете у нарамку и тада обично подругивале му се потајно све чаршинлије, тврдећи узгре |
| S} И колико сам камења набацао у дућане подругивача, кроз плач их проклињући и псујући немилосн |
| о коју ријеч, избацио би с подсмијехом, подругљиво, пецкајући.</p> <p>Зато га и мрзили многи и |
| лади и умора, погледао би ме попријеко, подругљиво узвио носом и одлучно, заповједнички подвикн |
| <p>— Охо!</p> <p>Опет се окрену мајки и подругљиво узви носом.</p> <p>— Видиш ли га какав ти је |
| {S} И ти се уплашио! — прекори ме Хасан подругљиво, гледајући ме преко рамена. — Баш си јунак!. |
| ли вам необично, момци? — тихо и некако подругљиво запита стари, окрећући нам се. — Ви, ваистин |
| м мало већом од »стиснуте шаке« како му подругљиво говораху, са ријетком брадом која му се саст |
| к се не спрема у хајдуке, — одвратих му подругљиво и за инат хакнух још три пута. — Таки ли си |
| Зулфагу, прекидох га у говору и запитах подругљиво.</p> <p>— А познајеш ли га боље?..</p> <p>— |
| учинила?..</p> <p>— Не знаш? — отегнух подругљиво, накривљујући главу као и она. — Ти ништа не |
| се преварила?..{S} Или је хтјела да се подругне мом „сиромаштву“ и да каже како је она, богата |
| мала мало, а да је ни прекорио није, ни подругнуо се...{S} Тек пошто би се уморио и почео готов |
| ље истрчим између њих, завучем се чак у подрум и тамо се сакријем за некакве сандуке.{S} Три са |
| урнувши га јаче, потрчах према ватри и, подрхтавајући од узбуђења, узвикнух планинштарима:</p> |
| ивао се, склањао, ради чега му се сви и подсмијевали и пецкали га.</p> <p>Једино је нешто више |
| ио на њега.</p> <p>А подругачица, шала, подсмијеха, чак и псовака на мој рачун, било је премног |
| и вратима, отвори их и наклони ми се са подсмијехом...</p> <p>— Изађи из ове куће — рече полугл |
| ајно и избацио коју ријеч, избацио би с подсмијехом, подругљиво, пецкајући.</p> <p>Зато га и мр |
| ћу.{S} Макар ми се и ругали, макар се и подсмјехивали, ја сам беговство своје био објесио о кли |
| ни помислити није смио да му се наруга, подсмјехне или окоси, макар и испотаје, кришом, а камо |
| шта не бих волио толико колико да ми се подсмјехне когод, <pb n="325" /> да ме изазове, те да с |
| — питао сам тихо, указујући на њу и као подсмјехујући се. —</p> <p>Ни она?..</p> <p>Хасан је ст |
| украј огњишта, како чучи поред ватре и подстиче је. — Хоћеш ли?..</p> <p>Она подиже главу, пог |
| зриви.{S} Врата су обично закључавали и подупирали мертецима, да их не би какав непозвани гост |
| јације, одлазио би њима, наметао резу и подупирао их још дирецима, сандуцима, камењем.{S} И на |
| енађен и брзо потрчим да га подухватим, подупрем, јер ми се учини као да ће пасти, посрнути. — |
| </p> <p>Авдо ме подухвати испод пазуха, подуприје ме читавим тијелом својим, и поведе мало.</p> |
| урила у малој, неравној удолини једној, подупрта ода свих страна дебелим сохама и тојагама, те |
| ћу баш учити како ја знам...</p> <p>Па подухвати џубу и, пребацивши је преко руке, исправи се: |
| ав — потврдише још неки.</p> <p>Авдо ме подухвати испод пазуха, подуприје ме читавим тијелом св |
| узвикнем изненађен и брзо потрчим да га подухватим, подупрем, јер ми се учини као да ће пасти, |
| ударале га и гребле по лицу вриштећи и подцикујући, штипао је сваку за образе и љубио по некол |
| га мајка и, поносито му окренувши леђа, пође из собе. —</p> <p>Он ништа не ради без мене.</p> < |
| >Сулага се диже и онако ситан, погурен, пође пред нама, — ми пођосмо за њим.{S} Хасан се опет у |
| моју пушку са земље и, дунувши у грлић, пође, држећи је у рупи, увијек спреман да опали.</p> <p |
| куће своје! — јаукну мајка кушајући да пође према вратима. –—- Како можете оваку мајку примати |
| сијело.</p> <p>И нико није смио сам да пође.{S} Окупила би се по двојица, по четворица или виш |
| Она не одговори.{S} Придиже се и као да пође да тражи нешто, да узме.{S} Затим брзо поче уклања |
| ена. — Сад ћу ја...{S} Сад...</p> <p>Па пође од једнога момка до другога и, спустивши се на кољ |
| га увријеђен, па се диже и климајући се пође према пенџеру.</p> <p>— Ја грабио?..</p> <p>Бимбаш |
| и, збацивши све оно да кољена, устаде и пође за њим. — Шта ће ово?</p> <p>— Ништа...{S} Тако... |
| ши ме, отури чибук у крај, придиже се и пође ми у сусрет.</p> <p>— Нећеш ми, зар, замјерити што |
| , па...</p> <p>Не довршивши окрену се и пође из собе.{S} Старао се и упињао да изгледа што поно |
| м друга за невоље!..</p> <p>Окрену се и пође, а ја као слијепац за њим.{S} Поново кренусмо напр |
| је је непрестано откривао, чим ме опази пође ми у сусрет, спусти ми руку на раме и тихо, развуч |
| <p>— Хунцут си ти!..</p> <p>Мајка опет пође да нешто проговори, приступи му, али је он немилос |
| ...{S} Не бој се!..</p> <p>И хтједох да пођем, да је поведем у собу и онако с њоме заједно да с |
| окорно, као дијете какво, подигнем се и пођем према њој.</p> <p>— Дај ми преобуку...</p> <p>Кад |
| ебаци пушку преко рамена и позва нас да пођемо за њом. </p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
| , пригушено, па забаци пушку на раме. — Пођимо.</p> <p>— Куда?</p> <p>— У засједу.</p> <p>Мени |
| свјесно скочих и кренух за Хајкуном.{S} Пођосмо.</p> <p>Али ове ноћи нијесмо, по обичају, заста |
| ко ситан, погурен, пође пред нама, — ми пођосмо за њим.{S} Хасан се опет умота у струку, сакри |
| !..</p> <p>Он ме пусти и измакну се.{S} Пођох посрћући и поводећи се.{S} Ноге су ми још једнако |
| — Отео си је, ниткове, — окосих се ја и пођох према њему. — Све си отео...</p> <pb n="339" /> < |
| /> <p>Отада му се више нијесам смио ни пожалити никад, ни причати му што.{S} Склањао сам се ис |
| .</p> <p>— Баш?..</p> <p>— Мјесто да ме пожалиш, ругаш се.</p> <p>— А рашта да те жалим? — запи |
| ко, као након навале хајдука, као након пожара.{S} Из зидова им, из подова, из таваница силно з |
| идове, одбијајући димове и пијуцкајући, пожудно их гледали и добацивали им масне, неслане шале. |
| ...{S} Он ми не треба...</p> <p>Па сама позва Османа, премјери га од главе до пета, и брзо, не |
| <p>Хајкуна пребаци пушку преко рамена и позва нас да пођемо за њом. </p> </div> <div type="chap |
| свађао и с мајком и љутио се ако би га позвала када да јој помогне у послу, да донесе воде, др |
| онда, кад би је, — не поздрављајући, — позвао да му хамам уреди и изнесе ново одијело.</p> <p> |
| head> <p>Прије зоре пробудио ме Хасан и позвао да кренемо на друм, да нападамо.{S} Онако бунова |
| разговора, — увијек страховао да ће ме позвати преда се и да ће судити жешће и суровије нето с |
| а бисера и дуката, који су ситно, ситно позвецкивали. — Шта је било?..</p> <p>— Па... па криво |
| асте дјевојчице, носећи дахире у руци и позвецкујући њима весело улазиле и, некако поцупкујући |
| бун, ђердан, тозлуке.{S} Свакоме шаље и поздрав или савјет какав.{S} И, пошто га већ сви кметов |
| м здрав, не бих ти могао донијети товар поздрава — откреса весело. — А Хајкуна ти читав товар п |
| је једем...{S} И увијек их молила да ме поздраве, да ми понесу понуда каквих: пите, пексимита, |
| има и једнако, не престајући, набраја и поздраве и савјете. </p> </div> <pb n="217" /> <div typ |
| <p>— Не бој се...{S} Ево ме...</p> <p>И поздравивши се с Авдагом уљегнем за њом у кућу. </p> </ |
| планинштарима, ни опростили се с њима, поздравили.{S} Хасан као да је и подранио баш због тога |
| у из свега гласа, готово наричући. — Ни поздравили се нијесте љуцки, а одмах се почели инатити. |
| рајући гдје ће сјести. — Рекао ми да те поздравим.</p> <p>— Хасан?..</p> <pb n="388" /> <p>Хами |
| љуцати и опљуцкивати око себе.</p> <p>— Поздравио те Хасан, — рече комешајући раменима и бирају |
| друго не проговорише ни ријечи; само се поздравише лаким климањем главе.{S} Сулага затим стењућ |
| едала би па истом онда, кад би је, — не поздрављајући, — позвао да му хамам уреди и изнесе ново |
| ли и одлазили, не зборећи више, нити се поздрављајући.</p> <p>Једнога јутра, пошто се сви разиш |
| не осврћући се ни на пролазнике који ме поздрављали, <pb n="346" /> ни на комшије који ми се ја |
| понизно уклањали с пута, измицали се и поздрављали га.{S} Ако би иза подне пошао у своју собу |
| јављао се, обично, доцније него други, поздрављао се са свима и одмах пролазио у прочеље, гдје |
| ује.{S} Ни говорити није хтио с њим, ни поздрављати се.{S} При сваком сусрету окретао је главу |
| цала чоха,повила се, а постава испод ње позеленила од траве и почела се разгуљивати.{S} Тозлука |
| у много и како га Зулфага увијек части, позива, нуди.</p> <p>Кахва се пролијева — кажу, духан с |
| сан, као да ништа ни било није, опет ме позивао да с њиме идем у „лов“ и врљао са мном по Требе |
| ње не би могли скрхати ни преломити.{S} Позлаћене токе на прсима, оружје оно и фишеклије причвр |
| са читавим снопом ножева за појасом, са позлаћеним токама на прсима које су необично одсијевале |
| која никад није била рачунџија нити је познавала право стање наше, изненадила се кад је све то |
| hapter" xml:id="SRP19132_C0"> <p>Сви га познавали и сви хвалили.{S} Сијело, скуп, састанак, теф |
| ознају, иако их, — увјерен сам — нијесу познавали.</p> <p>Називали их пијаницама, лоповима, раз |
| човјеку?..{S} Зар <pb n="369" /> га је познавао боље?..{S} И зар није било и других, паметнији |
| ога сусретох пред вратима, као да одмах познаде да се десило нешто необичније.{S} Нити питајући |
| , чадорима...</p> <p>Кад загледах боље, познадох међу њима Јована, оног истог Јована, који је н |
| тада као да и мени свану пред очима.{S} Познадох да се догодило нешто страшно, најстрашније и, |
| јиле, болан!..{S} Јеси ли жив?..</p> <p>Познадох Хатиџу.{S} Фереџа на раменима тресла јој се и |
| <p>— А познајеш ли га боље?..</p> <p>— Познајем — одговори он и погледа у страну. —</p> <p>Чес |
| е и закрпљене ивице од чарапа.</p> <p>— Познајеш ли ме? — подвикну струка некако весело, па заи |
| говору и запитах подругљиво.</p> <p>— А познајеш ли га боље?..</p> <p>— Познајем — одговори он |
| адачима.{S} Неки се правили и као да их познају, иако их, — увјерен сам — нијесу познавали.</p> |
| , Зулфагу.{S} И одмах, по тим ријечима, познао сам да се боји нешто, да се плаши од њега.</p> < |
| ли толико пажљиви и мене толико мазили, познао сам и то да све што се десило није се могло деси |
| варати, запиткивати и причати нешто.{S} Познао сам одмах да се упињала да ме што више задржи бу |
| ог тога што сам му и одвише сметао, — а познао сам да му сметам по томе, што ми нудио и новаца |
| XIX</head> <p>Не знам како се и Зулфага познао са Хасаном и гдје се познао.{S} Неколико пута са |
| е и Зулфага познао са Хасаном и гдје се познао.{S} Неколико пута сам их видио како заједно прол |
| на, што више вјерује њему, кога је јуче познао, него мени, с киме је толико друговао.{S} Криво |
| буде пунија.</p> <p>По томе сам одмах и познао да се морало негдје нешто десити, нешто необично |
| тим је почео и попијевати и — одмах сам познао да му пјевање није ишло од срца, да је усиљено.{ |
| до мрака непрестано нам долазиле жене, познате и непознате, из комшилука и удаљених махала, по |
| о томе сам одмах могао и <pb n="266" /> познати да су све говорили само о мени, да се управо о |
| јастребом.{S} Нико тада не би могао ни познати да су то они исти момци, који, кад би бабо крен |
| ијеле зубе.</p> <p>И по свему сам могао познати да је и он ортак, сарадник Зулфагин, да су обој |
| о џелат и по изгледу му одмах сам могао познати да би ми било узалудно свако опирање и затезање |
| ати!.“</p> <p>По свему се, дакле, могло познати да је управо он сам подгајао Хасана тако: васпи |
| м како бих назвао.{S} По свему се могло познати да је то мучи, силовито мучи, кида, распиње.</p |
| ше се нити погледаше.{S} Одмах се могло познати да је то био један обичан догађај у њиховој кућ |
| пушком ни заметнути.{S} Одмах се могло познати да то не слути на добро и да ће се наскоро чита |
| е, ни премјерали нас.{S} Одмах се могло познати да су ти људи научени да примају и мало страшни |
| било као и мени.</p> <p>То се већ могло познати и по држању његову.{S} Непрестано се освртао и |
| ситне људе.</p> <p>Старији, угледнији, познатији трговци у чаршији, што су по десет, по двадес |
| о пушке која му лежала на раменима и са познатим својим ножем, чији преломљени држак чудно му с |
| замислити, а да се и Смајил-ефендија не позове, да и он ту не буде.</p> <p>— Ко ће причати, ако |
| p> <p>— Добро сам — одговори он једнако поигравајући.</p> <p>— И здрава..</p> <p>— Да нијесам з |
| } Грлећи и мене и Хасана попијевала је, поигравала, скакутала, натуривши фес на чело и све се в |
| енасти пламен све више и више извијао и поигравао освјетљујући пуна, буцмаста задовољна лица и |
| .</p> <p>Све поче дрхтати око мене, све поигравати...{S} По друму, око нога ми, као да се испре |
| пуцкајући прстима, и сама као да почне поигравати, цупкати.</p> <p>Тешко Зулфаги ако би се нак |
| одражим.{S} И чудна жеља обузе ме да се поиграм њоме, да је намучим.</p> <p>— А рашта да га не |
| р био и први дан, дође ми да се свадим, поинатим с њоме.{S} Поинатио бих се чак и са људима кој |
| ђе ми да се свадим, поинатим с њоме.{S} Поинатио бих се чак и са људима који су пролазили и гле |
| пресуду.</p> <p>До три дана након тога појави се у чаршији и у махалама још читава друзина нов |
| га ће и нестати.</p> <p>Док се однекуда појави и бабо, онако мрк, суморан.</p> <p>Не говорећи н |
| иравајући читав посао, и ако би се гдје појавила каква тврдоглавија муштерија притрчавао му у п |
| > <p>Тешко Зулфаги ако би се након тога појавио у авлији.</p> <p>Чим би га опазила, одмах му и |
| није се стишавала све док се није бабо појавио.</p> <p>А чим он изађе из собе све замукну, сми |
| »ноге пребити«, ако се усудим помолити, појавити пред њезиним јаранима.</p> <p>Отада се између |
| це, не бројећи, трпа у џеп, у њедра, за појас, гдје стигне, само да их што прије уклони испред |
| , двије ледењаче и јатаган задијевао за појас и, прихвативши по средини дуги дебели чибук са ћи |
| о гајтанима држе два-три комадића.{S} И појас ми се разгулио, распао; кошуља раздрљена; од ферм |
| изгубивши често или фес или постулу или појас.</p> <p>У читавој тој гунгули мој је Јован био на |
| престано чупкајући браду и поправљајући појас, чије му ресе падале по бедри.</p> <p>Чуо сам сам |
| дија лијено, свлачећи џубу и отпасујући појас. — Слути на кишу...</p> <p>— И мени се чини.</p> |
| увијек били пуни ораха и љешника а иза појаса увијек се румениле по двије по три наранче.{S} Ч |
| ји преломљени држак чудно му стршио иза појаса.</p> <p>Опазивши ме и они као да се уплашише и у |
| ећу.</p> <p>И потегнувши малу пушку иза појаса почнем се кочоперити, пријетити...</p> <p>— Удри |
| оноликог, смучи ми се, стужи.{S} Испод појаса снажно ми заврти, засврдла нешто, <pb n="328" /> |
| рвем се, побијем, покрвим.</p> <p>Испод појаса почело ме превијати нешто, мучити, стезати.{S} З |
| b n="268" /> широке космате прси све до појаса, рашчешља је и некако мукло, отегнуто запита:</p |
| а га научи памети...</p> <p>Узех га око појаса и посадих на сандуче једно, одмах поред Сулаге.. |
| око главе, са читавим снопом ножева за појасом, са позлаћеним токама на прсима које су необичн |
| провиде токе на прсима и без оружја за појасом!..{S} Па су хајдуци и кавгаџије, зулумћари, отм |
| м копараном на прсима и широким, тешким појасом, о коме је висила шарена дуванкеса, спуштала се |
| ве, покуњили се, стишали, и с рукама на појасу и обореном главом чекали док прође поред њих, не |
| х у фишеклије, које им биле привезане о појасу; ако су фишеклије биле препуне, гурали су фишеке |
| а, оружје оно и фишеклије причвршћене о појасу свијетлиле се и блистале према сунцу засјењујући |
| ри, напукнути таламбас, који му висио о појасу, обилази унаоколо, купи бакшише што му их остали |
| пи бедевији и баци јој се на рамена.{S} Појахаше и остали.{S} И разиграше се бијесни парипи и с |
| е под големим оџаком, у врху собе, мало појаче распламтјела ватра, одсијевали им окићени балчац |
| асан као да смо се натјецали ко ће више појести и готово смо отимали залогаје један другоме.{S} |
| е и желила да то и другима, изван куће, покаже да се и пред њима, пред читавим свијетом, похвал |
| вецкале паре. —— Је ли, бива, хтјела да покаже како се надала пуној, богатој кући, па се превар |
| од свијета бранила му је да се никад не покаже ни њежнији према мајци, да се осмјехне на њу и н |
| о год јој на ум пане.{S} И хтјела да се покаже као јунак неки, делија, мушкобана.</p> <p>У дну |
| де у забуну, да их утуче и тако им опет покаже, е је и у говору моћнији, јачи, силнији од свију |
| и сазовем све комшије и пријатеље и да покажем своју зараду, похвалим се.{S} Дође ми и да запј |
| се одавно дигли да их тоне...</p> <p>Па показа на тројицу-четворицу младића, који, нагиздани и |
| му куће, — дочека она без размишљања и показа на собу. — Не смије га рањена нико његовати, нег |
| а из собе.</p> <p>— Ето — избаци хоџа и показа за њим. — Ето!..</p> <p>Казао сам: свршиће на вј |
| , ово ће ти судити!..</p> <p>И поносито показа на нож.</p> <p>Отада никад више нијесам смио сам |
| првом кораку, истаћи своје богатство и показати колико сам ситан према њој?..{S} Шта је хтјела |
| да ми се оте узвик:</p> <p>— Сад ћу јој показати!..</p> <pb n="377" /> <p>Па свратих у прву маг |
| и.{S} Чинило се као да је и дјелом хтио показати како је „зликовац, хајдук и зулумћар“, како му |
| гуривши се као да је очекивао кад ће му показати врата и отјерати га.</p> <p>То мајку још више |
| ати.{S} Затим, пошто би она приступила, показивао јој некаква слова, бројеве, — иако није знала |
| , зар, што само у кући, пред нама, може показивати како је слободна, независна и моћна сада, хт |
| } Ево!,.</p> <p>И стаде преда ме и поче показивати.</p> <p>Нити сам пазио много, ни размишљао: |
| је и сад добро — одговорих јој весело, показујући на кућу, на Хатиџу. — Ја сам задовољан.</p> |
| и о глади и о умору.{S} И увијек сам се покајао ради тога.</p> <p>— Пхи, какав си ми то момак! |
| одјекује кроз читаву планину, те ми се покаткад причини као да негдје неко чудновато лаје, ште |
| емао фишеке и набијао их, засипајући се покаткад сухим трешњама што сам их од Хајкуне добио.</p |
| изио по шарама дебелог ћилима, ускачући покаткад чак до Хајкуниних димија и треперећи на њима.{ |
| ти.{S} Жене, једна по једна, изостајаху покаткад, почеше се јављати све рјеђе и рјеђе.{S} Остад |
| е ли посустали? — запитала би уријетко, покаткада, којега од нас двојице, не успоравајући хода |
| ра се.</p> <p>— Хајде да читамо — рекне покаткада и подвикне на Хасана да донесе књигу. — Да ва |
| ошчу,</p> <p>— иако јој биле чисте, — и покаткада према њему узвијала главом, као чудила се.</p |
| тоне, растапа се и изумире.</p> <p>Тек покаткада, уријетко, освојила би је опет чудна нека сје |
| онако слаб и немоћан, што се прикрадао покаткада и заклоњен, сакривен чучао покрај врата, чека |
| ризивали, тражили и долазили му.</p> <p>Покаткада напунила би их се читава соба.{S} Засједну по |
| амет била као и мајкина, само ако те не покваре хунцути и ниткови некакви и ако ти је не помуте |
| ="349" /> да преврне и да све муштерије поквари.{S} Муштеријама су, опет, казивали како су ми к |
| зубе и погледа га попријеко. — Ко ће га покварити?..</p> <p>— Па... па млад је... и не зна мисл |
| главом према баби.</p> <p>Једнога дана, поклањајући ми некакве лопте, као у шали напомену како |
| е обузимати свега и ноге ми опет почеше поклецавати.{S} Два-три пута пипао сам се и по њедрима |
| ођу — вели тужно. — Само мало...</p> <p>Поклецајући и опирући се о тешки, дебели штап, прекорач |
| Али чим је прешао преко прага, нога му поклецну и он посрну, паде.</p> <p>— Ништа је — прогунђ |
| — Куда?</p> <p>— У засједу.</p> <p>Мени поклецнуше ноге.</p> <p>— И баш да дочекамо? — запитах |
| да сам и сувише заостао, задихао се, да поклецујем од глади и умора, погледао би ме попријеко, |
| </p> <p>— Напријед!</p> <p>За чудо, тај поклич његов као да ми је давао нове снаге, као да би м |
| јући никад.{S} Тамо јој носио и некакве поклоне што их слала ко зна коме, и у замјену доносио ч |
| ндија, — упаде Зулфага брзо и дубоко се поклони. — Ето и сада говори о својој кући, за коју и с |
| кад улагивао, што ме хтио замамљивати и поклонима.{S} Осјећајући да му сметам, много да му смет |
| сле.</p> <p>А тад их он почне обасипати поклонима.{S} Не заборави ни жене, ни дјецу, ни чобаниц |
| .{S} Пољубио јој и руку и неколико пута поклонио се до земље.{S} А већ сјутрадан стигао је запт |
| е лопте, као у шали напомену како ће ми поклонити и кћер Хатиџу, која ће »сигурно бити најпрва |
| е лоптама и као очекујући што ће ми још поклонити. —</p> <p>Све хоћу.</p> <p>А бабо, отпустивши |
| и, — сви као да задржаше дах и мучке се поклонише, као што се слаби и немоћни робови клањају го |
| у, румену усну и окренувши се у страну, поклопи уста руком, да заустави смијех.</p> <p>— Па... |
| војсци придружити и ја...</p> <p>Сулага поклопи очи десном руком и пригушено се засмија.</p> <p |
| .{S} Она то опази, па бржебоље и рукама поклопи очи и још чвршће притеже шамију.</p> <p>— Шта ј |
| за браду и заврати је.{S} Половицу лица поклопи њоме.</p> <p>— Па лијепо... лијепо... — прогунђ |
| кршан чојек — додаде тише. —</p> <p>Не покорава се свакоме, мисли својом главом...{S} А то ваљ |
| на да је свак слијепо слуша и да јој се покорава, никако није могла подносити да се ја одмећем |
| акога с пута, не уступајући никоме и не покоравајући се никада.</p> <p>Наравно, комшије су га и |
| ога у кући осим за њега и другоме се ни покоравао није.{S} Он му тимарио бедевију, он чистио пу |
| га, једнако стојећи пред њом онако тих, покоран, скрушен, са уснама вјечито развученим на смије |
| шао није да га потпуно укроти, стегне и покори.</p> <p>Шта више, често се од срца и весело насм |
| чибукања... обузео је стари севдах и... покорила му се...</p> <p>— Тако суђено — прошапта Сулаг |
| ада и опет затресе чупима. — Да се прва покорим?..{S} Нипошто!..</p> <p>— Нипошто?..</p> <p>— Н |
| јан, прорицао сам да ће наша војска све покорити, уништити, попалити и још чвршће утврдити нашу |
| ју снагу...{S} И на томе путу никоме се покорити неће, нити се уклонити, нити преклонити. . <hi |
| би био у стању ударити на све усташе и покорити их, поломити, уништити за неколико дана.</p> < |
| лако задрхта рука и испустих кашику.{S} Покорно, као дијете какво, подигнем се и пођем према њо |
| дбијем.</p> <pb n="336" /> <p>— Зар ја, покрај света свога имућа и добра, макар ми га Зулфага и |
| и је, смирени покуњен, сједио на тлима, покрај врата џамиских и токорсе читао нешто. — Ако је и |
| што га мало прије изгубила.{S} Хајкуна, покрај ње, сјецкала је на малој дашчици дуван за оца и |
| бисаге и кесе чибуклије, а из теркије, покрај кабанице, провирују кахвени ибрици и златасти за |
| ма и ослухну.{S} Затим, бржебоље, стаде покрај пенџера, отвори га и провири напоље.</p> <pb n=" |
| , па лагано, тихо, ступи у собу и сједе покрај пенџера.</p> <p>— А што си га звала? — запита по |
| ед натрапали на некаква сељака, који је покрај своје њиве под дрветом једним лежао и пландовао, |
| етлости која је навирала у собу сједиле покрај великог, отвореног пенџера, уз чије се демире пр |
| не отимао, — не можеш му одољети.{S} И покрај све муке своје, ја праснух у смијех, у силан, гл |
| д нас, у страни, сједили су и лешкарили покрај своје ватре тргачи и тргачице, весели, раздраган |
| ћи био сам већ преобучен.{S} Сједио сам покрај мајке на шилти и разговарао с њоме.{S} Опазивши |
| о бих тамо, само да час прије засједнем покрај оног пламена, да се одморим под стрехом оном, ма |
| амами.{S} Обузе ме жеља и да се спустим покрај ње, да пољубим, угризем, уштинем.</p> <p>Она не |
| не феслиђена опазим њега, сама.{S} Стао покрај каната, исправио се, једном руком ухватио се за |
| ао покаткада и заклоњен, сакривен чучао покрај врата, чекајући ме да изађем из куће и кренем у |
| n="270" /> и деран посрну, паде управо покрај Хајкунине шилте и главом удари о бедру Хајкунину |
| емјести у своју собу и прострије управо покрај свог душека.{S} И већ прве ноћи криво ми било шт |
| дугога ходања, уљегао сам у дућан, сјео покрај ћепенка, на сандуче једно, и онако, ради обичаја |
| вече, пошто бих дошао из чаршије и сјео покрај ње, изгледала ми увијек радосна, срећна, задовољ |
| 18"> <head>XVIII</head> <p>Заноћили смо покрај чобана, планинштара, пред старом, ниском колибом |
| к, неки Хасан Арнаут хтио и на башту му покрај куће да удари и да је приграби.</p> <p>Дошао лиј |
| још силнији, понови се и куршум ми мину покрај уха.{S} И, од страха, од чега ли, посрнух у хенд |
| <p>Бербер, шапћући нешто у себи, клекну покрај душека, загрну рукаве и, погледавши у широку, го |
| захитио воде и почео се умивати.{S} Ту покрај чатрње, на високој, допојасној трави отклањао би |
| та као да пређоше на десни образ, одмах покрај уха, брада као да се сравни са опуштеним подвољк |
| а бркове, издигох је у висину и спустих покрај јастука, на широку шилту, меку, кадифасту шилту |
| е, влажне очи њезине, помутиле се мало, покрвавиле.</p> <p>— Шта је опет било? — запитам зачуђе |
| м у коштац с њиме и порвем се, побијем, покрвим.</p> <p>Испод појаса почело ме превијати нешто, |
| гласно, отегнуто, пажљиво пратећи сваки покрет мајчин, сваки миг. — Што ти је то требао?..</p> |
| —— прилегли на ћепенцима да заспу мало, покривши се великим јаглуком по глави; бегови и аге, ко |
| враћати испред свакога хана, постиђен, покуњен, тужан и само ја нијесам могао наћи уточишта у |
| указа на старог хоџу, који је, смирени покуњен, сједио на тлима, покрај врата џамиских и токор |
| си сад спомињала?..</p> <p>— Не знам, — покуњено одговори она и отегну обрвама. — Тако...{S} Не |
| еран...</p> <p>— Стар је — рече и мајка покуњено и обори главу.</p> <p>— Кад сам дошла у ову ку |
| <p>— Нипошто не говори тако — прошапута покуњено. — Нипошто!{S} Треба да се преобучеш.</p> <p>— |
| што сам дошла да ти кућу видим? — рече покуњено, снебивајући се и ломећи прсте. — Нијесам могл |
| тукну мало, заклони лице руком и некако покуњено, постиђено, погледа ме једним оком испод рукав |
| тече кроз жиле — одговори Сулага тихо, покуњивши се. — Тврде си главе и поносан као и он...{S} |
| } Оставили <pb n="213" /> би одмах све, покуњили се, стишали, и с рукама на појасу и обореном г |
| це.</p> <p>И одмах би се скупио некако, покуњио се и пошао.</p> <p>Мајка је гледала за њим мршт |
| ориш, ти ћеш поћи — отсијече он упорно, покупи оружје и спусти га поред себе. — Опет ћемо путов |
| јавати — рече полушапатом, пошто је све покупио и упрти на се. —</p> <p>Збогом!..</p> <p>Чим је |
| од њега и изишла из собе, стиште зубе и покуша да се исправи.</p> <p>— Камо среће да погибох! — |
| а, као да потпуно изгуби главу, па нити покуша да се брани, нити да бјежи.{S} Само одиже руке у |
| ах!..</p> <p>Двапут јекнух као рањеник, покушавајући да се отмем, исправим.{S} И коракнух некол |
| уде нијеси видио, живино? — откреса он, покушавајући да ме сустигне и задржи. — Стој!..{S} Јеси |
| вито трзао, викао и врискао непрестано, покушавајући да оца угризе за руку и да бјежи некуда.{S |
| <p>— Не...{S} Немојте! —— застења Хусо, покушавајући да се дигне. — Нисам лупеж...{S} Јунаке ко |
| а сам учинио? — одговорим јој набусито, покушавајући да се отргнем. — Ништа!..</p> <p>— Пустио |
| ако тихи и онако мучаљиви.{S} Залуд бих покушавао да их задржим и увучем у разговор, залуд бих |
| де мало, поћута и преврну се на бок.{S} Покушаваше зар да и сама заспи.{S} Узалуд.{S} Преврну с |
| исину да тако отклони ударце од главе и покушаваше да се осврне.{S} Али је Хајкуна ударала непр |
| > <p>Али зар сам смио и помислити да то покушам?..</p> <p>Хасан, наоружан и опремљен, стајао је |
| м дошао у кућу, — ипак никада као да ни покушао није да га потпуно укроти, стегне и покори.</p> |
| чудна језа.{S} Сад више нијесам смио ни покушати да викнем и да се јавим коме.{S} Нијесам смио |
| ли фишеци.</p> <p>— Ако су хајдуци?.. — покушах кроз зубе да изговорим и одмах занијемих, замри |
| о бедрама и уједао се за руку.{S} Затим покушах да се дигнем, да се исправим.</p> <p>Узалудно!. |
| док се Ајкуна трзала, цичала, отимала, покушаше да је уграбе, отргну од њега.</p> <p>— Није тв |
| нути се о свему, а добит да дијелимо на пола, као што то и други ортаци раде.</p> <p>Кроз некол |
| али.</p> <p>— Кад би ми отац забрањивао полазак, ја бих му запалио кућу, — рече — а кад би ти х |
| рига и кијамета — викала је затим јаче, полазећи према вратима, увијајући се.</p> <p>— Ја хоћу |
| — Онда припреми све и све уреди — рекох полазећи. — Ја ћу казати Хамиду да га примамо. </p> </d |
| отику преко рамена и необувен, босоног, полазио у башту међу поврће, и тамо копао, тријебио, пр |
| b n="386" /> <p>— А ти? — запитам тихо, полако, хотимично отежући и наглашавајући свако слово. |
| ом.</p> <p>— Треба ли ти пара? — запита полако, шапћући, старајући се да нико не чује. — Колико |
| .{S} Читав разговор између нас водио се полако, шапатом, и у гуркању старали смо се обојица да |
| ..</p> <p>Она устаде, повири на врата и полако, на прстима, врати се.</p> <pb n="331" /> <p>— Н |
| м ти се, јање моје...{S}Јок!..</p> <p>И полако, пажљиво завучем јој прст под кратку, затегнуту |
| то тражаше.</p> <p>— Боли ли? — запитам полако, примичући се.</p> <p>— Тхе... сврби... — проциј |
| и — непрестано одуговлачили, отезали с поласком.</p> <p>Не смијући, зар, да се одмах окрешу са |
| љуни у длане па ради — само ми рече при поласку и крене низ чаршију. — Ако се икад мислиш освет |
| рипао нам и хрштао замрзнути снијег, са полегнутих ниских стреха, окићених дугачким мразним шип |
| гајем или да му из неба печени голубови полете у уста!..{S} Какав ми је, бива, народ који јауче |
| ршији, Јован поблиједи и стиснутих шака полети у гомилу.{S} Поче тући немилосно, крвнички, по с |
| <p>И, ни сам не знам како, опет ми рука полети ножу и нагло га извукох из корица.</p> <p>— Шта |
| у грају, хитно је стрчала низ басамаке, полетила према соби и онако задихана и уплашена застала |
| унђати...{S} А чим сам је пустила и она полећела, он... опали из пушке и...</p> <p>— И?..</p> < |
| са чистим пешкиром преко рамена, да му полије; затим, припаливши му чибук, измицала се натрашк |
| преко леђа као да ме неко хладном водом полијева, обје руке као да ми се изненада надуше, а мал |
| и да умијемо руке прије ручка, сам поче полијевати... </p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
| о његово мјесто, умотасмо се у ћебета и полијегасмо по трави.{S} Ушишикани веселим пуцкарањем в |
| вог, сунцем опаљеног лица, док је друга половина остајала у сјенци и црнила се; пуне, жилаве, с |
| аршије затварати“ и од кога ће стрепити половина шехера.{S} Зато је сваки и затварао врата чим |
| ом који удари о зид и преби се на двије половине.{S} Момче, користећи се тиме, нагло јој прилет |
| , смрдљивим колибама, гдје се, у једној половини, која чак није ни преграђена, спраћала говеда, |
| модрикасто-златан пламен освјетљавао им половину мрког, знојавог, сунцем опаљеног лица, док је |
| д је и опет дошао да иште новаца, а тек половица грађевина једва ако је била доготовљена — Како |
| ља раздрљена; од фермена ми остала само половица на једном рамену...</p> <p>— Рашта ли ово није |
| оџа се ухвати за браду и заврати је.{S} Половицу лица поклопи њоме.</p> <p>— Па лијепо... лијеп |
| који јој падали по образима и сакривали половицу лица.{S} И, наклонивши главу прама десном раме |
| ивена танком, црвеном шамијом, која јој половицу лица заклањала, носећи у једној руци ибрик са |
| .. причао бих ти све од почетка, готово половицу свога живота...</p> <p>— Не спава се ни мени.< |
| прегризе конац и настави да ниже другу половицу.</p> <p>— Шта?..{S} Да се опет није што десило |
| ом пијеска, те ми сва ребра и све кости поломио.{S} И ништа не бих волио тада, него опет преврн |
| њу ударити на све усташе и покорити их, поломити, уништити за неколико дана.</p> <p>Казивали су |
| и смо се пењати уз излињале, изроване и поломљене камене басамке, обрасле погдјегдје, при краје |
| суморан, мрк, опаљен пушчаним димом, са поломљеним токама и траговима крви на везеној долами, в |
| вало страхом, — слијевао се на окрхано, поломљено оружје што им још остало.{S} Изгледали су као |
| ивши међу нама страно, непознато момче, полугласно цикну, одиже руку и сакри лице рукавом, па с |
| ти, слатки, да те преварио — рече меко, полугласно. —— Оно је један добар и поштен човјек, који |
| а.</p> <p>— А што си га звала? — запита полугласно, отегнуто, пажљиво пратећи сваки покрет мајч |
| /p> <p>— Јесам крив... јесам — муцао је полугласно, гледајући изнад себе и чупкајући чакшире на |
| знам шта је све било између вас, — рече полугласно — али он је и благ и добар човјек...{S} Крви |
| ми га било, а нијесам се љутила — рече полугласно. — Изишла сам на авлију и да се осветим, поч |
| ом...</p> <p>— Изађи из ове куће — рече полугласно, развлачећи усне и нашкиљивши на једно око. |
| е, у лову, Зулфага га хтио убити — рече полугласно, као да сама са собом разговара. — Пуцао, ка |
| ница завиривао је у њих, метао шећера и полугласно тепао, док су му око главе облијетале челе, |
| опет, окупљали у мале, ријетке гомиле и полугласно шаптали, договарали се.{S} Нијесу ли могли д |
| њега...</p> <p>Хасан ме дрмну за раме и полугласно прошапта:</p> <p>— Сјутра ћемо на друм...</p |
| се отуда, изађе безбрижно звиждућући и полугласно пјевуцкајући.{S} Дошавши до испод ћошка успо |
| дуже почивке први се Хасан смири мало и полугласно запита:</p> <p>— Ко ли је тамо?..</p> <p>И т |
| предомисли, па окрену главу у страну и полугласно поче попијевати.</p> <p>За чудо, ја сам се о |
| а запита.</p> <p>— Шта питаш? — отегнух полугласно.</p> <p>— Можеш ли ићи?</p> <p>— Чини ми се |
| дио и некакве Арнауте, дивљаке некакве, полуголе и одрпане, и — не питајући ме, — сједио с њима |
| ла двојица момака, пијаних, разузданих, полудивљих, који су попијевајући и вриштећи играли се о |
| зеленим барјаком у руци, чији се златан полумјесец при врху бљештао, руменио и горио, а тешке, |
| бник, гатало, а у шуми оној, у вјечитом полумраку, — сунце нас тек уријетко, као ругајући се, о |
| ерем најзгодније мјесто, уско, тијесно, полумрачно, обрасло самом љесковином, која се при врху |
| ак.{S} Смијех њезин звонио је тада кроз полумрачну собу, одјекивао у њој и, чинило ми се да се |
| ам и бољу башчу.</p> <p>Сулага, јадник, полумртав од страха, само је муцао нешто, шаптао и изми |
| расплећу косе, бацају хаљине са себе и полунаге да се ваљају и премећу по ћилимима и серџадама |
| очима, зажареним образима и набреклим, полунагим дојкама које се пробиле испод кошуља, извијај |
| да гледам мајку: како блиједа, увехла, полуонесвијешћена, са расплетеном косом, разбаченим рук |
| вали и тражили.</p> <p>И чим би се, иза полуотвореног каната каквог, стидљиво и поплашено промо |
| о гледа очи у очи једно другоме, него у полутами, помрчини, у сјенци старих бршљаном обраслих з |
| се...{S} Нећу ти више додијавати — рече полушапатом, пошто је све покупио и упрти на се. —</p> |
| ве спустиле су се ономадне у Сарајевско Поље...{S} Ко може рећи да се неће спустити и усред Сар |
| чепљали су јастуцима и крпама, да се на пољу не би чуо разговор или препирање.{S} Затим, уносећ |
| скакао као други момци онако, на голоме пољу!</p> <p>Не!{S} Он је забадао ножеве у земљу окрену |
| вих винограда и замирали негдје доље, у пољу, одакле као да се неко руга, враћао се кадикада ти |
| , ни грљења.</p> <p>Није било ни врућих пољубаца, ни натегнутих уздисаја, ни превртања очима.{S |
| овђе?</p> <p>Па привуче Хатиџу уза се, пољуби је и дубоко уздахну:</p> <p>— Камо среће да сам |
| метен, збуњен, стидан.{S} Потрчао је да пољуби мајку, чак и мене, у руку, и заплео се, спотакао |
| де на кољена, дотаче се мајчина скута и пољуби га.{S} Затим, онако преклоњен, измичући се на ле |
| а види...</p> <p>Па се пропе на прсте и пољуби ме у образ.</p> <p>— Слатки мој!..{S} Шећеру мој |
| е ме жеља и да се спустим покрај ње, да пољубим, угризем, уштинем.</p> <p>Она не одговори.</p> |
| ши Сулагу с пута брзо притрчим Хасану и пољубим се с њиме.</p> <p>— Шта је?..{S} Како си ми?..< |
| сваким од њих побратио бих се, загрлио, пољубио и упустио у ма какав разговор.{S} Два-три пута |
| Јован је однио папуче и изјадао се.{S} Пољубио јој и руку и неколико пута поклонио се до земље |
| Баш си дијете! — осмјехнуо би се и он и пољубио је у чело. — Право дијете!..</p> <p>И звекећући |
| на нико његовати, него ми.</p> <p>Ја је пољубих у чело.</p> <p>— Онда припреми све и све уреди |
| е смије...</p> <p>Обојица се загрлише и пољубише.</p> <p>— Сад, ето, имаш своју ђевојку — откре |
| ле око мрких, челичних демира и лако се пољуљују.</p> <p>— Улази — рече Хатиџа меко, као тепају |
| из свега грла:</p> <p>— Помагајте!..{S} Помагајте!..{S} Погибох!..</p> <p>Мајка се нагло придиж |
| авлију и викну из свега грла:</p> <p>— Помагајте!..{S} Помагајте!..{S} Погибох!..</p> <p>Мајка |
| уци ти сама била крива...{S} Црна мајка помагала душманима да те гоне, да гњаве...</p> <p>Па се |
| го.{S} Њезине пријетње и заклетве ништа помагале нијесу, нити ме могле натјерати да се смирим и |
| вио, копрцао, отимао.</p> <p>Ништа није помагало.{S} Ако је не бих хтио послушати, наређивала ј |
| толико не мрзи колико мене.{S} Ништа му помагало није ни што ми се каткад улагивао, што ме хтио |
| ио бих и њу и Сулагу и никакви јауци ни помагања не би ме могли умилостивити.</p> <p>— Убићу је |
| драма, по глави.{S} Узалуд сам врискао, помагао, отимао се.{S} Тек пошто би се уморила шибајући |
| ешће дигну да помогну онда кад је касно помагати; док човјек не загрца, не осврћу се на њега.{S |
| крвнички, по свакоме.{S} Наста вриска, помагњава, кукњава, наста комешање, рвање.</p> <p>— Шта |
| е се помете, изгуби, узбуни.{S} Писка и помагњава поче се разлијетати по читавој махали.</p> <p |
| p>— Кијамет.</p> <p>— Чуо сам зазивање, помагњаву и пошао био да видим шта је.{S} Чим сам тебе |
| Аге, трговци, бегови, хоџе, све кука и помаже, кука са фукаром заједно, а узгред јој отима и о |
| ти да се смирим и да, као слушче какво, помажем јој у ситнијим, домаћим пословима.{S} Шта више, |
| о, јер нити се окренуо према вратима ни помакнуо се, — поче стењати још јаче и, као болесник ка |
| молећи да опрости...</p> <p>Ипак се не помакох с мјеста.</p> <p>— Доћи ће он и сам — као да ми |
| > <p>За чудо, ни хоџиница ни Хајкуна не помакоше се нити погледаше.{S} Одмах се могло познати д |
| ледала пепељаста, — и на неким мјестима помало поткопан.</p> <p>— Ено га! — узвикну и опет, па, |
| лимунови.</p> <p>Тек кад се мајка поче помало опорављати, поче се и хука стишавати.{S} Жене, ј |
| опства у потпуну слободу свакога залуди помало; одузме му памет.{S} Па и њој.{S} Она мирна, тих |
| SRP19132_C8"> <head>VIII</head> <p>Мало помало и мајка као да отпоче »штедити«.{S} Поче отпушта |
| RP19132_C26"> <head>XXVI</head> <p>Мало помало и хајдуци се у земљи сасвим осилише.{S} Чете њих |
| SRP19132_C14"> <head>XIV</head> <p>Мало помало и ја се некако одомаћих у хоџиној кући.{S} Готов |
| апакосте, да га оробе.{S} Прихватали су помало од његових њива, ограда, винограда, желећи да му |
| знајући шта друго да радим, почнем као помаман подвикивати и хактати, уживајући необично што о |
| опазивши како цури, почела гребати као помамна.{S} Лице јој готово помодрило, запалило се, иск |
| ..{S} Ево робе!.. — почнем викати лудо, помамно, зацењујући се, те се многи пролазнини почеше о |
| <p>— Убићу!..{S} Удавићу!.. — рикнух ја помамно, зацењујући се, раздражен њезиним смијехом. — У |
| е се:</p> <p>— Е удри, ђевојко, — викну помамно, — и напи се крви, ако си жедна, колико хоћеш.. |
| p>— Душманин је то и динсуз — викали су помамно пријетећи и трчећи за њим. — Муртат и одметник! |
| на се, планух.</p> <p>— Лаже! — викнух помамно прихватајући за нож.</p> <p>— Лаже он!</p> <p>— |
| има ружну ријеч проговори, ко их по злу помене.{S} Комшије су, пажљиво се осврћући на све стран |
| неке рањенике, бој, окршај, кијамет... поменуо је затим и бабу, сан некакав, и на крају надода |
| рајаше и склепташе се око ње.{S} Све се помете, изгуби, узбуни.{S} Писка и помагњава поче се ра |
| се стресох.</p> <p>Трговци се збунише, пометоше.{S} Јован одбаци тамбуру и нагло прихвати за д |
| ебе угледао, досјетио сам се.</p> <p>Па помијеша прсте у браду и поче је чупкати.</p> <p>— Није |
| .{S} Чак и слушкиње били домамили себи, помијешали се с њима.{S} Натјерали их и да се пропију и |
| рчину, — и снажне, мушке гласове, који, помијешани, као да се надвикиваху и надметаху међусобно |
| толико љутит?..</p> <p>Па отвори врата, помилова ме по руци и лагано, пажљиво, изгура ме пред с |
| астајао мало да ме поглади по глави, да помилује; ако би што проговорили, говорили су благо, ти |
| Због црвљивог карамфила га звала“...{S} Помисли, Смаиле!.. <hi>Мој</hi> карамфил, велики, лијеп |
| ј кући, а ја њега рањена да гоним...{S} Помисли, бона...{S} Рањен!..</p> <p>Она се намах исправ |
| ри са заносом, са одушевљењем.</p> <p>— Помисли, болан, све од њих стрепи! — говорио је, сијева |
| више него колико хоће, задрхтала је при помисли да би могла једнога дана, огољена, остављена, б |
| се десило.{S} Сулага је, како ми рече, помислио одмах на лопове, хајдуке, разбојнике и готово |
| заплео се, спотакао, да сам у два маха помислио, е ће намах посрнути и носом ударити о земљу.{ |
| Па... па чим сам те опазио, одмах сам и помислио да због тога долазиш — настави затим мирније, |
| увши ме чибуком по глави. — О другој ни помислит’ не смијеш ни сад, ни кад наусница нагари...</ |
| ибојавала и често, врло често, могло се помислити да је то прије слушкиња каква, робиња му, нег |
| ет заспати...</p> <p>Али зар сам смио и помислити да то покушам?..</p> <p>Хасан, наоружан и опр |
| на њега, да га слушају.{S} Нико више ни помислити није смио да му се наруга, подсмјехне или око |
| на какав дужи говор као да није смио ни помислити.{S} Десет ријечи није могао изговорити, а да |
| >— Шта је?..{S} Какав је сад белај?.. — помислих у себи и, право да речем, препадох се.</p> <p> |
| и Хасан ради?..{S} Како ли је њему?.. — помислих и кришом почнем провиривати кроз лишће, у нади |
| Хамиду и његовој свађи са Зулфагом, ни помишљао нијесам никако да ће он сам, до неколико дана, |
| другог и у први мах на друго нијесам ни помишљао.</p> <p>Сама Хатиџа, ето, нехотице ми напомену |
| и пута на плач нагонили и кад плач није помогао, почео сам се бранити камењем.{S} У љутини, оно |
| овори, кад прича макар о чему.{S} Ништа помогло није ни кад сам престао одговарати и склопио оч |
| себе, да га одстрани.{S} Па ни то није помогло.{S} Зулфага је, као за инат, све послове свршав |
| муком се миче, и вазда чека да му други помогне, да га заложи залогајем или да му из неба печен |
| љутио се ако би га позвала када да јој помогне у послу, да донесе воде, дрва, масла.</p> <p>— |
| длежати?..{S} Људи се најчешће дигну да помогну онда кад је касно помагати; док човјек не загрц |
| рекнуше му и крв удари у образе.{S} Сав помодри. — Хоћеш у шехеру да убијаш људе, а?..</p> <p>— |
| гребати као помамна.{S} Лице јој готово помодрило, запалило се, искривило, жиле на врату набрек |
| а, кад се он исправљен, поносит и горд, помоли на прагу, шантајући и опирући се на пушку, чију |
| свјетлости фењера што га носило у руци, помоли се отуда, изађе безбрижно звиждућући и полугласн |
| да ће ми »ноге пребити«, ако се усудим помолити, појавити пред њезиним јаранима.</p> <p>Отада |
| </p> <p>А овако...</p> <p>Иду!..</p> <p>Помолише се.{S} Напријед су ишли пјешице двојица сеиза, |
| осврћу се на њега.{S} По срећи, њихова помоћ мени је ипак у згодан час дошла и на велико чудо |
| > <p>Диже се чудна граја и неко зазва у помоћ.{S} Замало, па се око мене окупи читава гомила и |
| а самога себе.{S} И дође ми да викнем у помоћ, да зовнем макар кога.</p> <p>Тад се истом сјетих |
| тврдоглавија муштерија притрчавао му у помоћ и хвалио робу што <pb n="220" /> сам знао боље, н |
| собу, те да потражим Ибрахим-ефендију, помоћника кадијина, и њему да се притужим.</p> <p>Ибрах |
| о ругајући се, обасја, — као да и памет помрча мало, подивља у дивљини, па ни о чем више није у |
| и у очи једно другоме, него у полутами, помрчини, у сјенци старих бршљаном обраслих зидова, кад |
| не, окренута према нама, чинила се кроз помрчину као да су потпуно срасла, слијепила се једно с |
| ји, — који је оштро звонио и пресијецао помрчину, — и снажне, мушке гласове, који, помијешани, |
| каже — читава кућа кад потоне у мрак, у помрчину, и кад све поспе онда настану праве муке за њу |
| унцути и ниткови некакви и ако ти је не помуте...</p> <p>— Какви хунцути? —— запита мајка кроз |
| ње намах ме растријезни и сву ми радост помути.</p> <p>— Ко ли је тамо? — запитах и сам себе, п |
| тањи, а очи, крупне, влажне очи њезине, помутиле се мало, покрвавиле.</p> <p>— Шта је опет било |
| уштеним подвољком, утону у њему, очи се помутише, заблијештише.</p> <p>— Освети ми се!..{S} Гон |
| у лицу, надут, страшан, с исколаченим, помућеним очима и пјеном око уста, поново врисну, преки |
| запита стари и погледа ме својим жутим, помућеним очима које му испод плиткога чворугавог чела |
| бичне.{S} Многи су их кашње у разговору понављали и износили као своје...</p> <p>Једанпут сам и |
| ти« као он.</p> <p>А никада готово није понављао старе приче: увијек је имао нових, које се чин |
| ода за врат и милила низ леђа, изненада понека груда долијетала би и разбијала нам се о рамена, |
| о у чаршији или хамал какав или Циганка понека, носећи у малим, калајисаним тасима и пилава, и |
| каквог, стидљиво и поплашено промолила понека глава дјевојачка, заустављали смо се одмах, заст |
| сузом“ и „несретником“, макар што га је понекад и гурнуо, ударио, — као онда кад сам им истом д |
| Најволио је бити сам.</p> <p>Ако му је понекад случајно и затребао какав друг, звао је мене.{S |
| в, обавијао их и заклањао им лица; само понекад, када би се под големим оџаком, у врху собе, ма |
| и главе и не осврћући се никуд.{S} Само понекад, кад би смрдљива лојаница почела да плави и да |
| изађе и да се разговори с њима.</p> <p>Понекад је изгледало као да је између њих двоје настала |
| ато и одбијала.</p> <p>Али опет кад сам понекада ишао Сулагиној кући и пролазио сокаком, она ка |
| арала, дуго се шалила са дјевојкама.{S} Понеки момци, у групама, са тамбурама под пазухом и с ф |
| ..</p> <p>Пред вече почеше пристизати и понеки од момака који бијаху отишли са бабом.{S} Сви ос |
| у њезину цикању и подврискивању, трчећи понесох је по соби и, не бранећи јој да ме удара плетен |
| се спекла, осушила.{S} Пљувачке сасвим понестало, пресахнула ми; само ми на испуцаним уснама з |
| увијек их молила да ме поздраве, да ми понесу понуда каквих: пите, пексимита, уштипака, или пе |
| кући, дочекујући ме на авлији, имала је понешто ново да прича о њему.</p> <p>Накриви главу прем |
| , ни дјецу, ни чобанице; свакоме пошаље понешто: или фес, или округу, или зубун, ђердан, тозлук |
| тан, — налазио за потребно и да прориче понешто, тако смо и ми, поводећи се за осталима, врачал |
| је улицом лагано, гегајући се и увијек понешто носећи у руци: или ђугум да донесе воде са чесм |
| ухала каква љепша јела, слала ми увијек понешто.</p> <p>Око ручка, испред подне, јавио би се та |
| >И мирни, добри Сулага оста сам самцит, понижен и посрамљен.{S} Само сам, одлазећи, чуо како ус |
| 337" /> <p>— Никакав поштен рад не може понизити...{S} А има послова који се могу и празних рук |
| рати њима.</p> <p>— Не може те ни зајам понизити, — рече — ако га мислиш поштено враћати...{S} |
| .{S} Зато оде пред мајку, испружи шију, понизно се наклањајући и љубећи јој скуте, и тихо проша |
| ћица... ти наређујеш, а ја ћу слушати — понизно одговори Зулфага, клањајући се и нарочито нагла |
| су, —чим би он прошао</p> <p>—— сви се понизно уклањали с пута, измицали се и поздрављали га.{ |
| есту.{S} Пуцањ, још јачи и још силнији, понови се и куршум ми мину покрај уха.{S} И, од страха, |
| једасмо на земљу.</p> <p>— Никог нема — понови и опет и преметну чибук преко крила.</p> <p>— А |
| киде говор.{S} Ослухну.{S} Клепетање се понови још неколико пута и све јаче, све јаче...{S} У н |
| Стигли смо.</p> <p>— Стигли смо — мукло понових и ја.</p> <p>— Починућемо.</p> <p>Он прекрсти н |
| ..</p> <pb n="383" /> <p>И, након тога, поново уздахнуо и суза једна заблистала му се на трепав |
| , чупајући шамију, са очима пуним суза, поново се враћа кметовима.</p> <p>— Радите као и досада |
| ним, помућеним очима и пјеном око уста, поново врисну, прекиде коноп један и размахну рукама, п |
| не пазећи гледа ли је ко и чуди ли се, поново се почела протезати, превијати, <pb n="259" /> к |
| меку робу и све новце, што сам им дао, поново ми враћали.</p> <p>Ишао сам затим и међу аскере, |
| му не вјерујем — одговарао је ватрено, поново ломећи прсте. — Не вјерујем, брате...{S} Чудим с |
| јерујемо — рече Ибрахим ефендија мирно, поново указујући зубе. — Тако је... ето... пропало све. |
| Моја!..</p> <p>Хусо, стегнувши Ајкуну, поново подвикну, шкргутну зубима и извуче нож из корица |
| се и пође, а ја као слијепац за њим.{S} Поново кренусмо напријед, само напријед. </p> </div> <d |
| на леђа.</p> <pb n="224" /> <p>— Моје — поново каже Арнаутин, измахујући ножем и пријетећи Сула |
| чекујући бабу да се поново врати, те да поново крене на хајдуке.</p> <p>— Еј, рођо, јеси ли се |
| чка!..</p> <p>То ме охрабри, осоколи да поново напуним уста травом, да пуним и да гутам, онако, |
| опет легох, окренух се на други бок да поново заспим.</p> <p>— Дижи се! — викну он осорније и |
| право, а читав сокак иза леђа ми као да поново почне јецати, тихо, пригушено јецати...</p> <p>Ј |
| вис и, климајући њима, узе двојнице па поново поче ћурликати.{S} Двојица других, у страни, изв |
| почела ослухивати, пазити.{S} Затим је поново устајала, дизала се и гледала напоље, освртала с |
| о извирујући и као очекујући бабу да се поново врати, те да поново крене на хајдуке.</p> <p>— Е |
| <p>Све на свијету гине и умире и све се поново рађа...</p> <p>Бог тако наредио...</p> <p>— Ама |
| фагу — настави хоџа мирно, пошто сам се поново придигао и убрисао сузе. — Замамио је, кажу, и п |
| и жао умријети, па све мислиш да ћеш се поново родити...</p> <p>— Мучи!..{S} Шта ти знаш, кењче |
| хо, а глас јој дршће, трепери као да ће поново заплакати. — Хоћеш ли се љутити?..</p> <p>= Љути |
| .</p> <p>— Неће — брзо дочека Зулфага и поново му даде некакав знак. — Он увијек мало једе...</ |
| пушку.{S} Можебити да би се због тога и поново посвађао с њиме, поџавељао се, да у неко доба не |
| и, зовнути.{S} Па се ипак савлађивала и поново лијегала на траву.</p> <p>Узваљена, запаливши на |
| е.{S} Напошљетку би и одмахнуо рукама и поново се погладивши по брковима кретао право мајки.</p |
| ше му по плећима.{S} Он напуни поново и поново опали...{S} Затим извади нож, огледа га и њиме п |
| 236" /> <p>— Ништа нема — рече гласно и поново се врати душеку.</p> <p>И као да размишљаше више |
| ше и падоше му по плећима.{S} Он напуни поново и поново опали...{S} Затим извади нож, огледа га |
| виколици, потјераше га.{S} Трговац онај поново ошину коња, удари га и ножем и бакрачлијом, али |
| р?</p> <p>— Јесмо.</p> <p>Узевши барјак поново, он приступи бедевији и баци јој се на рамена.{S |
| ајдуци дочекују путнике? — запита Хасан поново, уносећи му се у лице. — Овђе?..</p> <p>— На дру |
| ило.{S} Кад год би извађени дукат морао поново да поврати у кесу гунђао <pb n="225" /> је и кри |
| тке разне, али, право да речем, чим смо поново пошли, мисао о зецу и његову злоношењу поче ме с |
| оштрину овог одговора и умукну.</p> <p>Поново поче на силу кашљати и протезати се.{S} Затим, о |
| према неколицини путника, угушивајући и понос и срџбу и наклањајући се, угибајући попут просјак |
| а заборавити...{S} Мислио си да ја свој понос јефтино дајем, копиљане!</p> <p>— Хајкуна...{S} Н |
| тихо, покуњивши се. — Тврде си главе и поносан као и он...{S} А са таком памећу муке ћеш имати |
| љством гледали за њим.{S} Махала читава поносила се њиме а ја, јединац му, био сам се због њега |
| и ћилибарски такум којим се хоџа толико поносио.</p> <p>— Јесте ли посустали? — запитала би ури |
| акумом на врху, излазио из авлије, јак, поносит, силан као одваљен комад клисуре какве, а вазда |
| танем пред Хасана, кад се он исправљен, поносит и горд, помоли на прагу, шантајући и опирући се |
| ојила се бабина бедевија: витка, танка, поносита.{S} И окићена је, и љепша и гиздавија од свију |
| ајала је према њему усправљена, горда и поносита, презриво се осмјехујући и необично уживајући |
| стаде.{S} Видећи га онако силна, јака и поносита, са големим зеленим барјаком у руци, чији се з |
| преко пушке која му лежала на раменима, поносито је ишао даље.</p> <p>Дошавши кући обојица смо |
| еликим плавим брчинама, стаде преда ме, поносито зазвеча сабљом и набусито проговори:</p> <p>— |
| и како ја наредим — прекиде га мајка и, поносито му окренувши леђа, пође из собе. —</p> <p>Он н |
| и немаш ми шта плаћати</p> <p>— кратко, поносито одговори Осман. — А рахметли бег одужио се и м |
| разбојника и угурсуза...</p> <p>Зулфага поносито устаде и, стиснутих очију, раскорачи се насред |
| </p> <p>— Здрав сам ја, здрав — откреса поносито, након дуже почивке. — За инат свакоме оздрави |
| /p> <p>— Ја ћу говорити — одговори хоџа поносито — да од вас, од нас свијех, нико ни грђи, ни п |
| ољен дебелим, калуфли-јастуцима који се поносито поред зида уздизали; на зидовима, изнад њих, в |
| и сваки други отац најжешће казнио, — и поносито, задовољно узвикнуо је: „Аферим!{S} То је баби |
| ли икоме, ово ће ти судити!..</p> <p>И поносито показа на нож.</p> <p>Отада никад више нијесам |
| > <p>— Па дочекаћемо их, — кресну Хасан поносито и удари се у прса. — Да видимо ко ће побиједит |
| , који, кад би бабо кренуо у лов, онако поносито и изазивачки, оружани и опремљени, јашу иза ње |
| сам започео...{S} Ја... — одговори Хусо поносито. — За људе је кавга...{S} Жене нек се не петља |
| ан... то ми је вјереница — одговорим му поносито.</p> <p>— Тооо?..</p> <p>И удари се руком по к |
| p>— Мени не треба ништа, — одговорих му поносито и, држећи да ми се и он руга, додадох пакосно: |
| д њега, макар што је јунак, — одговорих поносито — а вјерујем и теби...{S} Што бих га се бојао? |
| е.{S} Старао се и упињао да изгледа што поноснији и што јуначнији и, објема рукама обухватајући |
| ни од свакога.</p> <p>Тек касно, испред поноћи, лагано би се дигао он, огрнуо се ћурком и, узев |
| од куће, и остајао с њоме негдје чак до поноћи.{S} Ни <pb n="279" /> хоџа ни хоџиница нијесу зн |
| тасима или у танким, везеним чеврмама, понуда — одлазили да га обиђу, виде, да питају и распит |
| два, носећи узгред и некаквих пешкеша и понуда разних.</p> <p>Једанпут само задржао се пуних ос |
| их молила да ме поздраве, да ми понесу понуда каквих: пите, пексимита, уштипака, или пешкеш ко |
| колико пута слао ми и слаткиша и других понуда, које сам увијек дијелио са Хасаном.{S} Хасан је |
| ила, само да нама што више и што љепших понуда изнијети може.</p> <p>Хасан јој није дужан остај |
| ш остали у кући, непрестано им износили понуде: духан, кахву, ракију, непрестано послуживали, ч |
| p>Напошљетку, пошто ме добро разгледао, понуди ми цигар.</p> <p>— Тамо кијамет био — рече. — Је |
| о, не предушујући — и дала Хамиду да га понуди, па...</p> <p>— Па?..</p> <p>— Па није хтио ни о |
| му донесоше и кахве, духана, хљеба и он понуди свакога и сам сједе међу њих.{S} И замоли их да |
| ни ибрик, пребаци пешкир преко рамена и понудивши да умијемо руке прије ручка, сам поче полијев |
| порумени још више.{S} Наточивши кахву и понудивши нас брзо се окрену и изађе, управо побјеже из |
| рифа ханума, мати јој, изашла из собе и понудила нам пексимита са пекмезом, да узмемо и »да зав |
| ам сједао је међу њих, прекрстио ноге и понудио им духанкесу да запале.</p> <p>Сам је точио ках |
| лагом.{S} Казао сам му узгред да његову понуду никако примити не могу.{S} Размишљао сам о њој ч |
| ан с другим.{S} Кашње, кад смо прилично поодмакли, Хасан као да сам хтједе заподјести разговор, |
| } И када, уз грохотан смијех пакосника, попада сва роба и разасу се по чаршији, Јован поблиједи |
| устаде и тресну димијама.{S} Сви конци попадаше по трави.</p> <p>— А зар је зазор разговарати |
| ће наша војска све покорити, уништити, попалити и још чвршће утврдити нашу силу и господство н |
| ају згоду када ће ударити и читав шехер попалити с једнога краја на други.</p> <p>И таквим се п |
| сам ступио у авлију и угледао је како, попевши се на столицу једну, са загрнутим рукавима и бо |
| ахат неће да отспава, ни са комшијом да попије по неколике кахве, и који хоће читав ред чаршиск |
| але себи и увијек питале: колико ракије попије мајка на дан и колико ми тамбура разбије о главу |
| дмах иза њега, ухватили се под руке, па попијевају.</p> <p>И, из чудног ината неког, и мени се |
| ијаних, разузданих, полудивљих, који су попијевајући и вриштећи играли се оружјем и насред чарш |
| куна највише.{S} Грлећи и мене и Хасана попијевала је, поигравала, скакутала, натуривши фес на |
| јица су загрљени климали се не коњима и попијевали...{S} За трговцима се отегла сеисана: неколи |
| ерали по Требевићу, пуцали, шенлучили и попијевали, плашећи унаоколо тице које су излијетале из |
| ну Зулфага према њој и опет као да поче попијевати. —</p> <p>Ето ти среће и одмјене твоје!..</p |
| окрену главу у страну и полугласно поче попијевати.</p> <p>За чудо, ја сам се осјећао некако чи |
| загледао нешто.</p> <p>Затим је почео и попијевати и — одмах сам познао да му пјевање није ишло |
| отово разуздани.{S} Почели би на глас и попијевати и гудити уз гусле.</p> <p>А тад их он почне |
| звиждукати или, стиснутих очију, некако попијевати кроз нос, шуњкетати.</p> <pb n="258" /> <p>А |
| чна хука и граја у авлији нашој.{S} Као поплашен скочио сам одмах из душека, одбацио јорган са |
| ги да му све опричам, мајка, узбуђена и поплашена, истрче иза каната и силом ме заустави.</p> < |
| — Моје је!..</p> <p>Мајка рашири руке и поплашена, узбуђена, стаде између нас.</p> <p>— Шта вам |
| ад главе и мјери ме једним необичним, и поплашеним и радосним погледом.</p> <p>Тек кад се спуст |
| двикују.</p> <pb n="313" /> <p>Неколико поплашених тица прхнуше из шибља и цијучући и лепршајућ |
| атим се измакну и погледа ме испод ока, поплашено.</p> <p>— А тад... замуца трзајући низама дук |
| асте и да тефериче, изненађена скочи и, поплашено узвикнувши он, одбаци од себе и чинију с алво |
| > <p>Опазивши пушку Зулфага поблиједи и поплашено се измакну, заклони се за канат.{S} Затим, је |
| полуотвореног каната каквог, стидљиво и поплашено промолила понека глава дјевојачка, заустављал |
| рошапта момче да се једва чуло и некако поплашено, блесасто, поче нас гледати све троје. — Шта |
| ја?.. — ускликну он задивљено и некако поплашено поче се измицати натраг. — Кад твоја памет не |
| свиленим димијама, кад ме опази некако поплашено устукну натраг и одиже руке.</p> <p>— Шта ти |
| ови!..</p> <p>Оштар, суров узвик као да поплаши момке, забуни их.{S} Брзо узеше шибе и измахнуш |
| же бити?..</p> <p>— Баш бих волио да не поплаших зеца — најпошље почех на глас размишљати, прис |
| у хајдуке!..</p> <p>— Пошао на усташе — поправи ме он и потврди главом. — Осилили се, па их тре |
| нико од њега силнији није — рече мирио, поправљајући <pb n="295" /> пушку и огледајући је. — А |
| ати нешто, непрестано чупкајући браду и поправљајући појас, чије му ресе падале по бедри.</p> < |
| р, — и њих су извлачили, и њих чистили, поправљали.{S} Узгред су пунили и фишеке и гурали их у |
| и нешто шапутала, Хасан је оштрио нож и поправљао пушку, а ја, наслонивши се на њега, припремао |
| хотице, застала пред огледалом и почела поправљати косу, хаљине, намјештати се.</p> <p>— Нећу ј |
| апита Сулага и, онако прекрштених нога, попридиже се. — Тада?..</p> <p>— Кад је бег погинуо, чи |
| ан плашим — прошапта стари забринуто, и попридиже се. — Вукови чудно завијају <pb n="312" /> а. |
| реба...</p> <p>— Е лијепо — рече хоџа и попридиже се. — Ја ћу баш учити како ја знам...</p> <p> |
| ца, опирући се рукама о кољена, с муком попридиже, приступи ми и не говорећи ништа поче ме пипа |
| —— запита мајка кроз зубе и погледа га попријеко. — Ко ће га покварити?..</p> <p>— Па... па мл |
| ецујем од глади и умора, погледао би ме попријеко, подругљиво узвио носом и одлучно, заповједни |
| ењче један — окоси се стари увријеђен и попријети чибуком. — Бог све зна а ми јок!..{S} Ко зна |
| живот омрзнуо због оних објешењака, те попријетише да ће сви селити из ове земље, ако овако ос |
| ољено.{S} И, рачунајући зар да сам већ „поприличан момак“, дозрио чак и за озбиљнији разговор, |
| ла га.{S} Млаз топле црвене крви шикну, попрска све унаоколо и пјенушећи поче се пушити на трав |
| а сам себе удари у бедру, а крв шикну и попрска и ћилим и ћенаре.</p> <p>— Их! — цикну Хајкуна, |
| у земљи сасвим осилише.{S} Чете њихове попунише се, нарастоше, и са својим навалама учесташе н |
| тани на прашњавим тозлуцима распали се, попустили, те се испод њих провидили и стопе и закрпљен |
| ера испреплела се паучина и повијала се попут дима: по канатима се нахватала прашина с прста де |
| нос и срџбу и наклањајући се, угибајући попут просјака. — Дај!..</p> <p>Нијесу ме ни погледали. |
| ајеви вукли по тлима; опута на опанцима попуцала му и влачила се по земљи, заплетала се за ноге |
| посла...</p> <p>— Остани...{S} Слађе ми попушити цигар кад си ти овђе.</p> <pb n="395" /> <p>Др |
| да јој је и крај — тврдио је упорно, не попуштајући — Па и наша сила била...{S} Била и не враћа |
| и јечерма на њима као да почела пуцати, попуштати.{S} Погледавши ме осмјехну се и порумени још |
| арскога друма ухватим у коштац с њиме и порвем се, побијем, покрвим.</p> <p>Испод појаса почело |
| е ни јастука, ту се сасула, пала, легла поребарке.</p> <p>И не осврћући се никуда, не пазећи гл |
| </p> <p>— Хатиџине?</p> <p>Он се извали поребарке и наслони се на руку.</p> <p>— Хатиџе, моје ж |
| ећи се старих, напуклих зидова, — идући поребарке поред њих, — лагано се поче прикрадати, прими |
| цу, и, као заклањајући се за ме, некако поребарке крену напријед.</p> <p>— Хајдемо — рече шапат |
| х читава соба мирисала, а по пенџерима, поред каната, поредали се лонци са феслиђеном, чије <pb |
| че он упорно, покупи оружје и спусти га поред себе. — Опет ћемо путовати.</p> <p>Затим збаци об |
| је приступала и Шерифа-ханума, сједала поред нас те и она причала.{S} И највише нам причала о |
| тала пепеоницу.</p> <p>Затим је сједила поред њега, уз кољено му, спустила му главу на прса и, |
| ом сјетих Хасана, тад опазих да га нема поред мене.{S} И одмах се почех присјећати и наше засје |
| вши их по длану, поредавши гроше једног поред другога, гледао сам их дуго како се свијетле и од |
| приближи староме да га боље чује, сједе поред њега и ослони му се лактом о кољено.</p> <p>— Јун |
| Какви робови? — уплете се Хасан и сједе поред њега, уз кољено му. — Зар их има?..</p> <p>Хоџа с |
| рашићемо...</p> <p>— Хм...</p> <p>Сједе поред мене и поче чупкати траву:</p> <p>— Окладио бих с |
| јасу и обореном главом чекали док прође поред њих, не гледајући један на другога, не шапнувши р |
| намјестио ту као креветац неки, да може поред ње и ноћивати, спавати.{S} И оно оружје што је пр |
| тајао баш поред собних врата, прошао је поред мене и очешао се лактом о моју антерију, не опази |
| рих, напуклих зидова, — идући поребарке поред њих, — лагано се поче прикрадати, примицати кући |
| одушевљено и одахнувши мало спустим се поред друма и почнем замотавати цигар.</p> <p>Право да |
| што и сад, увијек, не могу бити у соби поред њега, што га и сад сама не дворим...</p> <p>— Па? |
| питомо, сажаљевајући.{S} Ако би прошли поред мене, свако је застајао мало да ме поглади по гла |
| ко их пута отирала, а Хатиџа је, лежећи поред ње, зубима ломила љешнике и, намигујући и као дра |
| и је у кухињи, украј огњишта, како чучи поред ватре и подстиче је. — Хоћеш ли?..</p> <p>Она под |
| челињак и тамо се забављао.{S} Чучнувши поред кошница завиривао је у њих, метао шећера и полугл |
| а шилту, испод пенџера, спустивши ћурак поред себе а чибук преметнувши преко крила.</p> <p>— Ка |
| ено сједајући и без питања на миндерлук поред њега. —</p> <p>Отео ми све моје...</p> <p>— Вараш |
| одгурнувши Хасана с пута, живо поскочим поред њега. — Ено их!..</p> <p>— Стој!..{S} Спремај се! |
| аду.{S} Како нам виногради лежали један поред другога, наложили смо ватру у мргињу, украј гомил |
| м на смијех.</p> <p>Он је сједио управо поред бимбаше, крај шилте му, прекрстио ноге на миндерл |
| и нож који, фијучући, пролети ми готово поред ушију и оштрим врхом зари се у траву.</p> <p>Стра |
| ну.</p> <p>Макар што је Хамид вазда био поред њега, макар што сам и Хатиџи непрестано препоручи |
| о мени или некоме од мојих.</p> <p>Зато поред све њихове љубазности поче ме обузимати нека чудн |
| лим, калуфли-јастуцима који се поносито поред зида уздизали; на зидовима, изнад њих, висиле сви |
| едан заптија, недалеко од врата, чучнуо поред мангале, у руци држи овећи ибрик кахвени и чека д |
| због тога некако постиђено спусти пушку поред себе и сједе међу њих.</p> <p>— Јесте ли из далек |
| <hi>угурсуз</hi>.</p> <p>Па брзо чучну поред зида и сакри лице у димије.</p> <p>— То... то сам |
| има о пушкама, по два пута пролазили су поред нас, ишли, враћали се, силно трајући и гурајући ј |
| кириџије, са камџијама у руци, ишли су поред својих коња, који су били претоварени храном, душ |
| рлук указа руком да сједнем и ја, одмах поред њега.</p> <p>За неко вријеме обојица смо сједили |
| и спуштао пред врата њезине собе, одмах поред прага; кахву јој сам пекао и износио, сам чистио |
| ојаса и посадих на сандуче једно, одмах поред Сулаге...{S} Гледао сам га непрестано, смјешкајућ |
| к кахвени и чека да им приточи, а одмах поред њега, на тлима засјео други, метнуо некакву харти |
| бана.</p> <p>У дну авлије, готово одмах поред зида, намјести као страшило неко, човјека некаква |
| ут, невесео и, макар што сам стајао баш поред собних врата, прошао је поред мене и очешао се ла |
| оворио потврдила је...{S} Све!..</p> <p>Поред Хамида она је била други <hi>свједок</hi>...</p> |
| све дертове.{S} Разбацивши их по длану, поредавши гроше једног поред другога, гледао сам их дуг |
| мирисала, а по пенџерима, поред каната, поредали се лонци са феслиђеном, чије <pb n="379" /> се |
| м.{S} Око њега, по сниским малим софама поредали се угледни најстарији људи, ихтијари сами, са |
| их на броју, растоварили уморне коње и поредали по калдрми вреће препуњене житом, кртолом, лук |
| ма оном низу нових, калајисаних сахана, пореданих на рафу изнад мусандере, а широка, риђа брада |
| вили некакви путници, који се међусобно порезали и платили ханџији унапријед читав мој трошак з |
| о женама које су обично биле шејтанског поријекла, те мучиле пасторчад своју и гониле их.</p> < |
| сваки даљи разговор. — Што ја рекнем не пориче се.</p> <p>Зулфага изви главом и чудновато превр |
| о их недавно снивао.{S} Чак ни Хасанова порука није ме могла потсјетити на то.{S} Радост што ћу |
| из Мостара, од мајке, и по која оштрија порука од Зулфаге: да слушам хоџу и да будем ваљан...{S |
| е Хамид трчати Зулфаги са најозбиљнијом поруком: нека оставља све послове и нека дође, врати се |
| {S} А већ сјутрадан стигао је заптија с поруком да је само њему, Јовану, дозвољено продавати ро |
| А куд сте пошли?</p> <p>Хасан се збуни, порумени.</p> <p>—Па... ето... пошли у лов...</p> <p>— |
| пуштати.{S} Погледавши ме осмјехну се и порумени још више.{S} Наточивши кахву и понудивши нас б |
| наш...</p> <p>— Ја? — запита она тихо и порумени.</p> <p>Руменило њезино још ме више наљути.{S} |
| </p> <p>— Зажелио се куће — слагах му и порумених до ушију. — Ето...</p> <p>Он набра обрве, зам |
| .</p> <p>Необично сам се зачудио таквој поруци...{S} Шта је хтјела са цвијећем, шта са јаглуком |
| ази, опет су увијек слали некога по ме, поручивали, звали ме.</p> <p>И није да су ме звали због |
| црвеном свилом и послала ми у јаглуку, поручивши узгред да јој увече дођем под пенџер, на разг |
| <p>Лијепо послали људи сахију по њега и поручили: како би жељели да им он буде у џамији и да им |
| е сва готовина у то уложи.{S} У чаршији порушио је читав низ старијих, тијесних дућана, са мрки |
| и памети...</p> <p>Узех га око појаса и посадих на сандуче једно, одмах поред Сулаге...{S} Глед |
| неко, те се опет смирих и прихватих за посао...</p> <p>Кад сам, пред вече, пошао Сулаги да му |
| е, усекњивала свијећу и опет настављала посао живље и хитрије него прије, желећи зар да накнади |
| астопце за њим, као надзиравајући читав посао, и ако би се гдје појавила каква тврдоглавија муш |
| ине, крпе.{S} Опазивши ме, остављала је посао, трчала и пружала ми руке, тражећи да јој изручим |
| а је то? — викну опазивши ме, па остави посао, скочи са столице и потрча ми у сусрет. — Шта је? |
| о кремење.{S} То му управо био и једини посао и за живу главу није хтио прихваћати за друго.{S} |
| што му се пружила прилика да проговори, посвађа се, извиче. — Јесам ли ја међед јали пехливан п |
| усо, један од најкршнијих момака наших, посвађа се једнога јутра са свима осталима, ради љепушк |
| S} Можебити да би се због тога и поново посвађао с њиме, поџавељао се, да у неко доба не зачух |
| пута слала га и на села, токорсе да јој посвршава неке послове, те да га тако барем за неколико |
| оју кућу и своје послове.{S} Ако је све посвршавао, ишао је у челињак и тамо се забављао.{S} Чу |
| ознате, из комшилука и удаљених махала, посебице или у групама, и ишле мајки, наметале јој се, |
| јањади да се заиграју по авлији, кад би посједали по трави, он сам сједао је међу њих, прекрсти |
| мљу чучну испод зида.</p> <p>Ја и Хасан посједасмо на земљу.</p> <p>— Никог нема — понови и опе |
| е са човјеком који још ни једнога Влаха посјекао није, ни на чију кућу ударио, никога напао, из |
| >Неколико пута био сам ишибан због ових посјета.</p> <p>Мајка, која већ бијаше научена да је св |
| лу соколећи, усиљавао се да брже крене, поскочи, док сам ја почео посртати и тетурати као пијан |
| гласа и, одгурнувши Хасана с пута, живо поскочим поред њега. — Ено их!..</p> <p>— Стој!..{S} Сп |
| ар то сада било и смијешно, — морао сам поскочити, ђипнути неколико пута и нагло прихватити за |
| азари, нити се мицао нити баталио свога посла.{S} Шта више, <pb n="365" /> као да му било криво |
| авом и пријетећи прстом. — Сад ћу имати посла...</p> <p>— Их, баш сам луд што сам је довео, а н |
| га нашао — рече кроз зубе, не баталећи посла. — Оставио сам онога хајдука...{S} Зулфагу онога. |
| у соби?..</p> <p>Нећу с њиме кад немам посла...{S} Имам ја и другог, свога рада...</p> <p>— И |
| ни, — каже.</p> <p>— Не могу...{S} Имам посла...</p> <p>— Остани...{S} Слађе ми попушити цигар |
| > <p>Нијесам још потпуно ни био довршио посла, када заптија један, необично угојен и здепаст, с |
| рина обмотала златом и црвеном свилом и послала ми у јаглуку, поручивши узгред да јој увече дођ |
| орити.</p> <p>А у наредни петак није ми послала ручка. </p> </div> <pb n="354" /> <div type="ch |
| ћући се више...</p> <p>Једанпут ми само послала и цвијећа.{S} Киту једну ружа, шебоја и рузмари |
| реса весело. — А Хајкуна ти читав товар послала...</p> <p>— Хајкуна?..{S} Како опет?..</p> <p>Х |
| да нађу и изаберу новога.</p> <p>Лијепо послали људи сахију по њега и поручили: како би жељели |
| и духана.</p> <p>— Па што нијеси Хамида послао да донесе?</p> <p>— Јок!..{S} Ја хоћу из твоје р |
| поштен рад не може понизити...{S} А има послова који се могу и празних рука почети.</p> <p>— За |
| и и <hi>женске</hi> и <hi>рајинске</hi> послове и да се њима забавља.{S} Због <pb n="247" /> то |
| неки.{S} Али то није била више брига за послове, страховање од немаштине, него друго, друго неш |
| омогло.{S} Зулфага је, као за инат, све послове свршавао много раније него је она мислила и вра |
| најозбиљнијом поруком: нека оставља све послове и нека дође, врати се што прије.</p> <p>— Остав |
| е што прије.</p> <p>— Оставио си ми све послове неуређене, а толико си остао на селу — почела г |
| .{S} Знао је само за своју кућу и своје послове.{S} Ако је све посвршавао, ишао је у челињак и |
| на села, токорсе да јој посвршава неке послове, те да га тако барем за неколико дана отјера од |
| м викати...</p> <p>— Ах... муко моја... послови... ах, — опет зајеча он и поче уздисати. — Дођи |
| спитивати о свему.</p> <p>Питао о новим пословима и грађевинама нашим, о продаји кметова и о но |
| љала је, причала, зборила само о својим пословима, нарочито о приходима смијући се сама себи и |
| какво, помажем јој у ситнијим, домаћим пословима.{S} Шта више, она као да се бојала мене и ник |
| се враћа на старо, да прежива.{S} Чак и пословице, које је волио уплетати, каткад и гдје им ниј |
| заспати.</p> <p>— Ефендија... дошао сам послом до тебе — почнем ја викати, бојећи се да се озби |
| нијесам глух...</p> <p>— Ама дошао сам послом...</p> <p>Он не одговори.</p> <p>— И преша ми је |
| Свак ко је морао <pb n="245" /> каквим послом да прође авлијом, да донесе што, ишао је на прст |
| ..{S} А кад се премного говори о једном послу, то, бива, значи, да се нема смјелости да му се п |
| {S} Хоџиница, која је непрестано била у послу и непрестано радила нешто, не питајући нас, не гл |
| ако би га позвала када да јој помогне у послу, да донесе воде, дрва, масла.</p> <p>— Нећу ја — |
| ре.{S} И као да се није знала уморити у послу томе, као да јој није требало почивке.{S} Зној је |
| ова!..</p> <p>Отада се потпуно предадох послу и раду свакаквоме.{S} Ни од чега се стидио нијеса |
| ечерати ако њега није било да двори, да послужи.{S} Зато, ако је каткада и морао отићи на село, |
| онуде: духан, кахву, ракију, непрестано послуживали, частили.</p> <p>— Нудите!..{S} Свакоме нуд |
| {S} Онаки нам треба!..</p> <p>Њега су и послушали.</p> <p>Отада се хоџа никада више јављао није |
| ћурликање двојница.</p> <p>Застадосмо, послушасмо и опет ускликнусмо од радости.{S} Одиста дво |
| ћи, зар, одмах да се увјери: хоће ли је послушати.</p> <p>— Оборите!..</p> <p>Момци бацише ноже |
| међусобно, као да се питају: хоће ли је послушати или неће?</p> <p>— А шта ћеш ти овђе? — изнен |
| та није помагало.{S} Ако је не бих хтио послушати, наређивала је слугама да ме узму у нарамак и |
| унђали су неки, незадовољни што их нећу послушати. — Тааако...</p> <p>И сви се одмах дизали и о |
| и како сам ја томе крив...{S} И златно, послушно дијете ружно ће мислити о мени...</p> <p>Мајка |
| и гребала, он је, прикривен, непрестано посматрао и, увијајући бркове и набијајући фес до обрва |
| ко му било и гледати у њега, мрско било посматрати како двори мајку, како иде за њом, <pb n="24 |
| једне ноћи, — када се чинило да су сви поспали и када сам случајно изишао на авлију — не углед |
| ад потоне у мрак, у помрчину, и кад све поспе онда настану праве муке за њу...{S} Чини јој се, |
| добри Сулага оста сам самцит, понижен и посрамљен.{S} Само сам, одлазећи, чуо како усиљеније ка |
| аби за рукав и одгурну у страну.{S} Она посрну на шилту, скљока се.</p> <p>— Не гурај је, нитко |
| за мном, врисну из гласа и зањихавши се посрну, паде.</p> <p>Почеше врискати и жене, пошто истр |
| хоџа га одгурну <pb n="270" /> и деран посрну, паде управо покрај Хајкунине шилте и главом уда |
| ешао преко прага, нога му поклецну и он посрну, паде.</p> <p>— Ништа је — прогунђа стискајући з |
| онако везан, спућен, саплете се и опет посрну.{S} Сав модар у лицу, надут, страшан, с исколаче |
| , ни протепао ми што.{S} Ако бих кадгод посрнуо, обрезао се или опржио, није се сажалио на ме, |
| упрем, јер ми се учини као да ће пасти, посрнути. — Рашта?..</p> <p>— Па... знаш... доста сам б |
| да сам у два маха помислио, е ће намах посрнути и носом ударити о земљу.{S} Ни гледати није мо |
| окрај уха.{S} И, од страха, од чега ли, посрнух у хендек некакав, падох ничице.</p> <p>Диже се |
| се често као пијанице какве поводили и посртали.</p> <p>Тек након дугога лутања заустависмо се |
| а брже крене, поскочи, док сам ја почео посртати и тетурати као пијаница, с муком се опирући на |
| ме по бутима, теглити земљи...{S} Почех посртати. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
| друге, гађају се камењем и сваког часа посрћу, изгубивши често или фес или постулу или појас.< |
| > <p>Он ме пусти и измакну се.{S} Пођох посрћући и поводећи се.{S} Ноге су ми још једнако дрхта |
| мјесто да се забринем, наљутим, планем, поста ми све смијешно, необично смијешно.</p> <p>Дође м |
| азгали мало.{S} Готово преко ноћи и она поста ведрија, лакша, чилија.{S} Оних големих, дебелих, |
| на кољенима испуцала чоха,повила се, а постава испод ње позеленила од траве и почела се разгуљ |
| донијели однекуда и читаво буре ракије, поставили га насред собе <pb n="234" /> да може точити |
| рштених нога, огрнути тешким, лисичином постављеним ћурцима, окићени оружјем, па само пуше и ра |
| ане, лишће, траву.</p> <p>И смијешан ми постаде.{S} Има часова када, макар душу притискивали на |
| и јој се преко очију, које као да намах постадоше и крупње, и црње, тамније...</p> <p>— А он је |
| ли пред њом, клањали јој се, улагивали, постајала је све жешћа, све осорнија.{S} Чак и на ме по |
| а миру.{S} Мајка је, шта више, иза тога постајала и некако мекша, њежнија, блажа.{S} И, желећи |
| во издајник.{S} И што је грижа савјести постајала јача, све сам више и више наваљивао оптужбама |
| сам спавао.</p> <p>У зиму, када су ноћи постајале дуже, и разговарали смо више.{S} Док је напољ |
| .</p> <p>Примичући се друму обојица смо постајали све немирнији.{S} Знали смо да нам нема још д |
| асан што се више опорављао и оздрављао, постајао је и све несношљивији, насртљивији, раздражљив |
| совао.</p> <p>Што сам више осјећао глад постајао сам све бјешњи, љући, раздраженији.{S} У неко |
| ао уморити; што је више ишао, као да је постајао све то лакши, бржи и окретнији.{S} На ме се го |
| p> <p>А што се они више љутили, хоџа је постајао све ваљанији и све брже и јаче ударао мотиком. |
| брану.</p> <p>И ја, што сам којим даном постајао старији, све сам више зазирао од Зулфаге и све |
| <p>Мајка је гледала за њим мрштећи се и постајући све немирнија.{S} Неколико пута чинило ми се |
| .{S} Већ шести дан након његова одласка постала је некако сметена, збуњена, усплахирена.{S} Мом |
| човјек у неким часовима <pb n="314" /> постане некако лаковјеран, злокобник, гатало, а у шуми |
| у, љутиту и распаљену, дође ми да и сам постанем суров, да је пецнем, надражим, да се осветим м |
| } И то као да је био знак пратиоцима да постану још бјешњи, још дивљији и још разузданији...</p |
| нанци и пријатељи каткада грђе додију и постану несноснији него најљући душмани.{S} Сваки дан, |
| ак сви опазисмо како је у пошљедње доба постао некако обазривији, пажљивији и како чешће обилаз |
| — С њиме се не може више...{S} Чудан је постао...</p> <p>— Шта ти је учинио — запитам весело, г |
| е очи почеле јој горити, пламтити; стас постао виткији, облији, а прси набрекле, наједрале и је |
| стити душек и ноћивати.</p> <p>Наравно, постарао сам се одмах и да дућан лијепо очистим и уреди |
| бабу убили, — али да би и Зулфага могао постати хајдук, никако нијесам могао вјеровати.{S} И мо |
| рао сам се враћати испред свакога хана, постиђен, покуњен, тужан и само ја нијесам могао наћи у |
| мог дућана пролазио оборене главе, као постиђен, Зулфага је, наклањајући му се према уху, непр |
| , заклони лице руком и некако покуњено, постиђено, погледа ме једним оком испод рукава, чије зл |
| p> <p>— Па... па... па... — вели њежно, постиђено и наслони ми главу на прси, — вазда ме зове.. |
| угују с њима.{S} Хасан због тога некако постиђено спусти пушку поред себе и сједе међу њих.</p> |
| га одбити?..</p> <p>Гледајући ме некако постиђено, мазећи се, обгрли ме око врата и привуче себ |
| оборених глава ишли за њим, не стружући постулама, не говорећи, не јављајући се ником.</p> <p>Н |
| n="275" /> и потрчаше према њему.{S} И постуле, камење, духан-кесе, гране некакве осуше се на |
| рлатијега трговца, који босоног, изувши постуле и носећи их у једној руци а другом придржавајућ |
| аса посрћу, изгубивши често или фес или постулу или појас.</p> <p>У читавој тој гунгули мој је |
| ти о дјетињству јој, о причама, шалама, поступцима њезиним.</p> <p>Док је говорио, негдје недал |
| хоџа толико поносио.</p> <p>— Јесте ли посустали? — запитала би уријетко, покаткада, којега од |
| као да је између њих двоје настала нека потајна, подмукла борба, у којој је Зулфага непрестано |
| нарамку и тада обично подругивале му се потајно све чаршинлије, тврдећи узгред како код куће мо |
| ило их, који ми се почели и улагивати и потварати друге, само да бих им купио шећерлема, локума |
| .{S} А то ваља...</p> <p>— А то ваља! — потврди и Хајкуна и подиже главу. </p> </div> <div type |
| . — Говоре тако.</p> <p>— Тако и јес’ — потврди мајка мирно, не мичући се. — Не лажу.</p> <p>— |
| <p>— Пошао на усташе — поправи ме он и потврди главом. — Осилили се, па их треба скрхати...{S} |
| Лаже он!</p> <p>— Она је <hi>сама</hi> потврдила да их је потрошила — нагласи ефендија презрив |
| — Она?..</p> <p>— Све што је он говорио потврдила је...{S} Све!..</p> <p>Поред Хамида она је би |
| овђе све испричао поштено и све смо му потврдили — настави Ибрахим ефендија тише, као успављуј |
| пара и данас их има...{S} То је и Хамид потврдио...</p> <p>— Опет Хамид!..</p> <p>— Све’дно...{ |
| себи, изведи га пред суд и он ће ти све потврдити — откреса она опоро, пакосно, осветнички. — Е |
| едајући. — Здрав је...</p> <p>— Здрав — потврдише још неки.</p> <p>Авдо ме подухвати испод пазу |
| изнемогли, сатрвени, јадни, најбоље су потврђивали те гласове.</p> <p>Ради тога у читаву шехер |
| .{S} Бацио би и мени дукат-два у крило, потегнувши ме прије тога за нос или за ухо.</p> <p>То м |
| хватити. — Иди!</p> <p>— Нећу.</p> <p>И потегнувши малу пушку иза појаса почнем се кочоперити, |
| >Па снажно удари главом о под, а крв му потече из носа и разли се по ћилиму и по антерији.</p> |
| ож из канија, бијесно ошину коња њиме и потјера право према мјесту, одакле се још, изнад <pb n= |
| е запуцаше за њим, заграјаше свиколици, потјераше га.{S} Трговац онај поново ошину коња, удари |
| а се, зар, сирота, да је не издају и не поткажу Зулфаги, бојала се новог каква кијамета, па ме |
| >И ми сви мишљасмо да нас је неко одао, потказао хоџи.{S} Хасан је сумњао у ме и почео ми прије |
| апуче, и нануле, аршини, калупи сафуна, потковице и гађају гдје стигну каквога грлатијега тргов |
| пепељаста, — и на неким мјестима помало поткопан.</p> <p>— Ено га! — узвикну и опет, па, поглед |
| <p>Сви као да му били невјерни и сви га поткрадали.</p> <p>— Без мудре главе и без много новаца |
| џамије, којима био додијао стари хоџа — поткрадао им џамију, — па хтјели да нађу и изаберу ново |
| та лица, које му било оивичено кратком, поткресаном брадом, с крупним, кадифастим, сањивим очим |
| очима као од кадифе, са кратком, црном, поткресаном брадом, необично бијелим зубима које је неп |
| ти...{S} Ко год се осили, треба га мало поткресати, као што се гранато дрво поткресује...{S} А |
| ало поткресати, као што се гранато дрво поткресује...{S} А фукара кад се осили најгрђа је и нај |
| у авлију. — Ако си огладнио, сад ћеш се поткријепити — рече Хасану, пријатељски га куцкајући по |
| не чујем него само тутањ онај, страшан, потмуо, необичан тутањ.</p> <p>Истога дана дође нам Сул |
| тамо копао, тријебио, пребирао.{S} Туп, потмуо звекет мотике, у одмјереним размацима, одјекивао |
| се спустисмо готово до Миљацке чији се потмуо шум разлијевао кроз ноћ све јаче и јаче те се чи |
| се ноћ спусти, — каже — читава кућа кад потоне у мрак, у помрчину, и кад све поспе онда настану |
| ђали се.{S} По њиховим собама као да је потоцима текла медовина, ракија, газиле се хурме, локум |
| ухана на длан, узе га међу прсте и поче потпрашивати...</p> <p>— А сад ће и Хасан доћи — рече к |
| џепа малу, уску бурмутицу и непрестано потпрашујући.</p> <p>Опазивши мене као да се збунише ма |
| по двојица, по четворица или више њих, потпуно опремљени и оружани, с напуњеним пушкама, и, пр |
| пак никада као да ни покушао није да га потпуно укроти, стегне и покори.</p> <p>Шта више, често |
| енађено <pb n="291" /> ударцима, као да потпуно изгуби главу, па нити покуша да се брани, нити |
| оно звецкање њихово, циликтање, као да потпуно растјера све мутне мисли и све дертове.{S} Разб |
| једна у повијама <pb n="250" /> као да потпуно утону, изгуби се међу набраним, густим обрвама, |
| улупљене фишеклије, окити се и наоружа потпуно, па обојица кренемо и упутимо се кроз махале и |
| , док напошљетку, омађијана и малаксала потпуно, не клоне и не спусти се пред њу.</p> <p>Има тр |
| а да се сасвим отресе Зулфаге, да га се потпуно ослободи.</p> <p>Опет као да се међу њима почел |
| > <p>Робе!..{S} Нова!..</p> <p>Отада се потпуно предадох послу и раду свакаквоме.{S} Ни од чега |
| дана настани у моме дућану, одомаћи се потпуно.{S} Донесе све ствари што их имао, — а није их |
| и свадба?...</p> <p>Момче, прибравши се потпуно, брзо измахну руком, снажно раздера златом везе |
| први стругно...</p> <p>И, увјеривши се потпуно да су изван опасности, тутунећи и срчући кахву |
| једно другоме.{S} Сва срџба моја бијаше потпуно ишчезла, истопила се пред погледом њезиним, а, |
| ми се причињавало, говорио је одлучно и потпуно убједљиво.</p> <p>За чудо, обоје њих гледали су |
| ра.</p> <p>И коњи им опремљени, уређени потпуно.{S} Везене ките, искићене лажним бисером, удара |
| и.{S} Претварао се као да је све ствари потпуно уредио и као да је све одлучно пошло на боље.{S |
| ом дому „гоји разбојника“, који ће, чим потпуно оснажи, „чаршије затварати“ и од кога ће стрепи |
| е у руке и учити, и ја и Хасан били смо потпуно слободни и могли смо радити шта год смо хтјели. |
| нама, чинила се кроз помрчину као да су потпуно срасла, слијепила се једно с другим те је изгле |
| гледајући крв него од болова, малаксах потпуно.{S} У глави као да ми поче зујати, звонити, тут |
| сијевао према сунцу.</p> <p>Нијесам још потпуно ни био довршио посла, када заптија један, необи |
| изненадни прелаз из највећега ропства у потпуну слободу свакога залуди помало; одузме му памет. |
| друго него да идем у другу собу, те да потражим Ибрахим-ефендију, помоћника кадијина, и њему д |
| , грчевито стискајући пушку, извалим се потрбушке, панем.{S} Почнем ослухивати.</p> <p>— Иду, и |
| вјечито чуди нечему, прући се по трави потрбушке, одиже ноге у вис и, климајући њима, узе двој |
| ак, — био луд или паметан, — налазио за потребно и да прориче понешто, тако смо и ми, поводећи |
| ио; каткада ме узимао и на леђа и почео потркивати по соби ржући као парип и одбацујући ногама. |
| за грађевине? — запитах жешће.</p> <p>— Потрошила.</p> <p>— Све?</p> <p>— Све...</p> <p>Ја забо |
| Она је <hi>сама</hi> потврдила да их је потрошила — нагласи ефендија презриво се смјешкајући.</ |
| ста толико било, — некако и сувише брзо потрошила.{S} Готово да је Зулфага имао право кад је го |
| ио, све отео...{S} Говори: како сте све потрошили, упропастили ви сами и...и још свашта говори. |
| у нереду?..{S} Колико сте саме готовине потрошили, па опет нијесте готово ништа могли уредити!. |
| задњи ћемер испразнио и задњи се дукат потрошио.</p> <p>— Шта ћемо сад? — запита мајка забрину |
| жене, на ме не хтједе ни погледати.{S} Потрча право бедевији, ухвати је за гриву и, једнако он |
| ти.{S} Одбаци и фес, и пушку, и нож, па потрча као сулуд, не осврћући се.{S} Неколике пушке зап |
| ме, па остави посао, скочи са столице и потрча ми у сусрет. — Шта је?</p> <p>— Ево...</p> <p>Ов |
| n="384" /> <p>— Мајка! — узвикну она и, потрчавши, сави ми руке око врата. — Она!..</p> <p>Кад |
| догодило нешто страшно, најстрашније и, потрчавши Сулаги и приљубивши се уз њега, почнем и сам |
| >Опазивши бедевију, мајка, која је била потрчала за мном, врисну из гласа и зањихавши се посрну |
| и мандал зашкрипио би.{S} Чим би Хатиџа потрчала да отвори, указивао се он, онако ситан, мален, |
| ао је некако сметен, збуњен, стидан.{S} Потрчао је да пољуби мајку, чак и мене, у руку, и запле |
| бнији.{S} Не бојећи се ничега одмах сам потрчао према вратима да отворим, и тек што сам отшкрин |
| ган са себе и онако необучен и неуређен потрчао према собним вратима.{S} Мајка, која је стајала |
| , још брже кренуо би напријед, — готово потрчао, — и дочепавши се сокака, снажно почео лупати а |
| и под ногама.</p> <p>Ни ја нијесам смио потрчати авлијом ни заиграти се.{S} Чим би ме угледала |
| ина...</p> <p>И, оставивши га осамљена, потрчах за хамалом.</p> <p>Кад сам дошао до врата и од |
| p>— Нећу!</p> <p>И, одгурнувши га јаче, потрчах према ватри и, подрхтавајући од узбуђења, узвик |
| ји!..</p> <p>Оставивши Хамида у дућану, потрчах Хатиџи.</p> <p>— Ти кућом управљаш, ти се питаш |
| зо, без размишљања, скочих са ћепенка и потрчах према оближњем сокаку.{S} Силан пуцањ одјекну м |
| сврнуше луле са чибука <pb n="275" /> и потрчаше према њему.{S} И постуле, камење, духан-кесе, |
| у.{S} Остале жене са пригушеним вриском потрчаше, журно почеше тражити фереџе и сакривати се по |
| д је Хасан замакао.</p> <p>И дође ми да потрчим за њим, да га сустигнем и опет вратим, улагујућ |
| задржало ту, нешто као да ме гонило да потрчим вратима, да гурнем у канат, отворим га.</p> <p> |
| опростимо? — узвикнем изненађен и брзо потрчим да га подухватим, подупрем, јер ми се учини као |
| ем по имену и са раширеним рукама да му потрчим у сусрет.{S} И придигох се мало и хтједох се ук |
| S} Чак ни Хасанова порука није ме могла потсјетити на то.{S} Радост што ћу опет виђети јарана, |
| нио?..{S} Шта?..{S} Камо?.. — питала је потскакујући и облијетајући око мене. — Дај!..</p> <p>И |
| се са свих страна и пријатељи и душмани потсмјехују, како сам се, за рана, натоварио на врат чо |
| едали у ме.{S} Чинило ми се да се и они потсмјехују, ругају се, изазивају ме.{S} Једва сам се с |
| о пута да оцу не причам о том, да се не потужим на кога.{S} Толико га се бојали.</p> <p>А бојал |
| лаву и кад сам окрвављен дошао да му се потужим, само је слегнуо раменима и мирно ми одговорио: |
| даде знак слугама, — који су смирени и потурени пристајали за њим, — да донесу јање.</p> <p>За |
| ћанџије гологлави, босонози, неуређени, потуривши се грабили су тихо кроз сокаке и без обзира т |
| ајнију, Циганку, која је са своје двије поћерке, двије чупаве, мале, црнпурасте дјевојчице, нос |
| даље...</p> <p>— Чим се одмориш, ти ћеш поћи — отсијече он упорно, покупи оружје и спусти га по |
| , честито...</p> <p>Мајка застаде мало, поћута.</p> <pb n="257" /> <p>— ...{S} И казаће како му |
| заморила толиким причањем застаде мало, поћута и преврну се на бок.{S} Покушаваше зар да и сама |
| Са једним треба прекинути.</p> <p>Хасан поћута мало, замисли се.{S} Па се лагано окрену и не го |
| едан јастук одбаци испод главе.{S} Опет поћута мало.</p> <p>— Ух!..</p> <p>Изненада скочи, прис |
| сташи, кажу, дочекали наше у Дузи и све поубијали...</p> <p>— Опет!.. .</p> <p>— Не слути на до |
| напрасит, али је био и поштен, вјеран, поуздан.{S} Након оне похвале бабине да ће »бит човјек« |
| вио много готовине иза себе.{S} Неки су поуздано тврдили да је преко стотину ћемера самих дукат |
| баби да му се тужи...{S} Ко сам у себе поуздања нема, ничија га заштита подићи не може...</p> |
| им новим пријатељима, хотимично са пуно похвала спомену и Зулфагу, прекидох га у говору и запит |
| мени, хвалити ме, надметати се управо у похвалама.</p> <p>— Никад нијесам знао да си оваки — зб |
| и поштен, вјеран, поуздан.{S} Након оне похвале бабине да ће »бит човјек«, — која је за ме знач |
| се и пред њима, пред читавим свијетом, похвали.</p> <p>Ради тога удари у чудне работе неке, у |
| дагна страх а уједно и да се преда мном похвали како није малаксао, клонуо, како је још оран и |
| чати и онако тумачити.{S} Кад мене неко похвали да лијепо причам, увијек се сјетим хоџе и увије |
| и пријатеље и да покажем своју зараду, похвалим се.{S} Дође ми и да запјевам, да подвриснем ма |
| p>Шта ћете?..</p> <p>Дође и заптија.{S} Похвата тројицу-четворицу и поведе нас пред бимбашу, на |
| образе и још свјетлуцале, нос при врху поцрвенио и дошао некако тањи, а очи, крупне, влажне оч |
| .{S} Ниједном ме није узео на крило, ни поцупкао на кољену, ни обгрлио, ни протепао ми што.{S} |
| увијек тапшући рукама <pb n="242" /> и поцупкујући на пети.{S} Изгледала је више као какво мла |
| вецкујући њима весело улазиле и, некако поцупкујући и скакућући, претрчавала преко авлије и брз |
| аповиједаш...</p> <p>Мајка, нестрпљива, поче размјештати неке ствари но соби, које као да јој н |
| трижући ушима и као зазирући од нечега, поче фрктати, рзати и бјежати унаоколо.{S} Била је гола |
| у соби као прије, да тугује и размишља, поче ходати, мотати се по читавој кући, завиривати свуд |
| а до другога и, спустивши се на кољена, поче их напајати, испирати им ране, утирати.</p> <p>— С |
| колац и тутнувши му чибук међу рукаве, поче га гађати из пушке, стријељати.</p> <p>Читав комши |
| сједнувши и пребацивши ногу преко ноге, поче одбијати димове.</p> <p>Прексјутри дан, око подне, |
| ја нечијих, нешто слично прамену магле, поче се повијати, лепршати иза њега.</p> <p>— Аман! — з |
| оји је некако изгледао и најприсебнији, поче причати и казивати нешто.{S} Али и он се збуни, см |
| ек кад се мајка поче помало опорављати, поче се и хука стишавати.{S} Жене, једна по једна, изос |
| иву и, једнако онако муцајући и цичећи, поче је теглити, чупати, ударати по врату.</p> <pb n="2 |
| ва гомила и Авдо, стењући и отхукујући, поче да прича нешто, да објашњава. <pb n="358" /> Некол |
| ешењачки додирнувши својим носом у мој, поче ме шкакљати по лицу својом бујном, коврџавом косом |
| вито ударати по њему и руком и папучом, поче му дерати и антерију и кошуљу.{S} А он, измичући с |
| едва чуло и некако поплашено, блесасто, поче нас гледати све троје. — Шта ћете са мном?..</p> < |
| да га и њиме поче размахивати око себе: поче засијецати у стабла, сјећи гране, лишће, траву.</p |
| ало и мајка као да отпоче »штедити«.{S} Поче отпуштати слуге и слушкиње.</p> <p>Најприје отјера |
| е у вис и — као зец искочи иза грма.{S} Поче бјежати.{S} Одбаци и фес, и пушку, и нож, па потрч |
| соби, које као да јој на путу биле.{S} Поче затим и као рачунати нешто и размишљати.</p> <p>— |
| м ударати, млатити по момчету ономе.{S} Поче ударати и по глави, по леђима, по ребрима, по раме |
| авиривати свуда, надгледати, пазити.{S} Поче и заповиједати оштрије, и грдити, и пријетити.{S} |
| спим брзо настави разговор о другом.{S} Поче ме питати и за Јована, за дућан и обећа нам дати н |
| око пехливана или Цигана с међедом.{S} Поче и дречати, грајати, кудити нам робу.{S} Читав џумб |
| ди и стиснутих шака полети у гомилу.{S} Поче тући немилосно, крвнички, по свакоме.{S} Наста ври |
| окренуо према вратима ни помакнуо се, — поче стењати још јаче и, као болесник какав, неким меки |
| д и да расипам...</p> <p>— А Зулфага? — поче Сулага живље, придижући се. — Мислиш ли да...</p> |
| е, изгуби, узбуни.{S} Писка и помагњава поче се разлијетати по читавој махали.</p> <p>Док опет |
| тити...</p> <p>У мени, изненада, као да поче копрцати, чепркати нешто.{S} Гледајући је онако су |
| .</p> <p>— Лупеж!..</p> <p>Нешто као да поче тутњити, грмити, хрштати близу нас.{S} Обојица, и |
| отегну Зулфага према њој и опет као да поче попијевати. —</p> <p>Ето ти среће и одмјене твоје! |
| а не купио ништа!..</p> <p>И срџба нека поче ме обузимати, чудна, пакосна срџба, каква обично и |
| тијело и мени се пријатна топлина нека поче разлијевати по прсима, по читавом тијелу.{S} И, то |
| нче и лимунови.</p> <p>Тек кад се мајка поче помало опорављати, поче се и хука стишавати.{S} Же |
| вришта бедевија пред вратима и копитама поче ударати, тући о праг, тресући канатима као да ће и |
| че зујати, звонити, тутњити, пред очима поче да се мрачи, да се колута нешто, игра.{S} Немоћан |
| ричај!..{S} Све, све, све!..</p> <p>Она поче грицкати нокте, мучити се.</p> <p>— Па... па... ка |
| , не бих се научио радити...</p> <p>Она поче истресати пепео и, токорсе, чистити лулу и стругат |
| је лишће какве непролазне шуме, Хајкуна поче застајкивати, пазити, ослухивати.{S} И држећи се с |
| наљути.{S} Цичећи и пјенушећи од бијеса поче жестоко, силовито ударати по њему и руком и папучо |
| ридиже, приступи ми и не говорећи ништа поче ме пипати иза врата, кушајући да ме одигне од тала |
| Па се лагано окрену и не говорећи ништа поче купити своје ствари.</p> <p>— Не бој се...{S} Нећу |
| а ме!..</p> <p>Јака, необична дрхтавица поче ме обузимати све више, мрави као да ми почеше мили |
| а прсте и поче шаптати нешто.{S} И хоџа поче шаптати.{S} И опремивши ме у собу, обојица се изма |
| коракнух неколико пута и...</p> <p>Све поче дрхтати око мене, све поигравати...{S} По друму, о |
| риснувши нити подвикнувши, из све снаге поче чибуком ударати, млатити по момчету ономе.{S} Поче |
| да их мрвим, уништим, и нешто као да ме поче голицати на смијех...</p> <p>— А рашта се састајеш |
| је, штекће, подврискује.</p> <p>Језа ме поче обузимати од тога необичног клепетања, студен ми с |
| све жешћа, све осорнија.{S} Чак и на ме поче друкчије гледати.{S} Забрани ми скитање по махалам |
| ти дертли и ја сам — откреса и силом ме поче дизати. — Ни мени није лакше...{S} И мени... и мен |
| утња нека, необичан, јак страх нагло ме поче обузимати.</p> <pb n="400" /> <p>— Шта ли је учини |
| ивши се мало, опет се загрија и опет ме поче наговарати да останем код њега...</p> <p>— Ако се |
| и остале дјеце.{S} Кроз кратко вријеме поче се око нас окупљати читава гомила, као око пехлива |
| .{S} Затим извади нож, огледа га и њиме поче размахивати око себе: поче засијецати у стабла, сј |
| ема свађа, да сам хоџа једнога јутра не поче да нам све објашњава захтијевајући и од нас да бољ |
| и одоздо, између кућица оних, као да се поче примицати, <pb n="290" /> прикрадати неко.{S} Момч |
| . — Не хити нам се...</p> <p>Хајкуна се поче освртати.</p> <p>— Бојим се да нас не опазе — прош |
| непун сахат и плачући и пренемажући се поче љубити мајки и руке и врхове од папуча.{S} Захваљи |
| , господар над свима.</p> <p>И нагло се поче мијењати.</p> <p>Мјесто да сједи у соби као прије, |
| идући поребарке поред њих, — лагано се поче прикрадати, примицати кући једној, чији гиздави ћо |
| а мајка, па неће да га подоји — опет се поче ругати Хасан, окрећући се према Хајкуни, — Пхи!..< |
| л?..</p> <p>Извадивши из џепа бројанице поче се играти њима.</p> <p>— Не може те ни зајам пониз |
| е и спусти прст на обарач.</p> <p>Момче поче муцати нешто, гунђати.</p> <p>У исти час и ја и Ха |
| .</p> <p>И, изненађена, пљесну рукама и поче ломити прсте.</p> <pb n="330" /> <p>— Шта је то?.. |
| ахујући шамијом, ошину ме по образима и поче жмиркати.</p> <p>— Ја сам мислила да ти... да ти.. |
| ет прошапта, па отрже струк феслиђена и поче ме шкакљити по врату. — Сад нас нико раставити нећ |
| низ миндерлук, готово паде на кољена и поче љубити скут бимбаши.</p> <p>— Аман, ефендија, — ви |
| ?..{S} Шта је? — забринуто запита она и поче ме миловати по коси, по образима. — Ђе те боли?..{ |
| ари извади неколико упечених кромпира и поче их љуштити.</p> <p>— Планина је кућа њихова — рече |
| , мајко...</p> <p>Она се удари у прса и поче се климати.</p> <p>— Хаљине ми кажу све...{S} Куку |
| > <p>— Не дај му — живо дочека Хатиџа и поче ме дрмусати за рукав, теглити. — Није он здрав!..{ |
| ба да се окушамо.</p> <p>Па се подиже и поче загледати унаоколо, привиривати свуда.</p> <p>— Мј |
| лице од радости.{S} Опружи обје руке и поче их трљати као да се умива.</p> <p>— Ето видиш — от |
| аша отури чибук, узвали се уз јастуке и поче се накашљавати.</p> <p>— А бре пезевенк, ти ли хоћ |
| ?..{S} Ево!,.</p> <p>И стаде преда ме и поче показивати.</p> <p>Нити сам пазио много, ни размиш |
| p> <p>А тад се окрену мени, загрли ме и поче љубити.</p> <p>— Добро и ваљано момче моје, — рече |
| p> <p>— Хм...</p> <p>Сједе поред мене и поче чупкати траву:</p> <p>— Окладио бих се да ћу данас |
| !</p> <p>Заптија један уљезе, саже се и поче се сашаптавати с бимбашом.{S} Тргну му у руку нека |
| се лукаво осмјехну, одиже се на прсте и поче шаптати нешто.{S} И хоџа поче шаптати.{S} И опреми |
| што духана на длан, узе га међу прсте и поче потпрашивати...</p> <p>— А сад ће и Хасан доћи — р |
| Узми!..{S} Води ме!.. — узвикну јаче и поче чупати шамију, кидати је, комадати. — Ја сам твоја |
| ти!</p> <p>Хасан узе пушку по сриједи и поче ударати по њој.</p> <p>— Е да видимо, момче, да ок |
| не?..</p> <p>— Па се опет окрену мени и поче тумачити. — Мало му је што је зулума починио, него |
| <p>Хасан, опазивши је, и сам се збуни и поче пипати око себе, извлачити нешто испод душека.{S} |
| ти о мени...</p> <p>Мајка ми приступи и поче миловати.</p> <p>— Отсада више не смијеш ићи у Сул |
| /p> <p>Сломивши лулу одбаци је у крај и поче пипати око себе, као тражити нешто.</p> <p>— Онома |
| — Па?..</p> <p>Мајка се огрну фереџом и поче се обазирати на све стране.</p> <p>— Зулфага ће ти |
| n="391" /> <p>Она се ухвати за серђен и поче трести њиме.</p> <p>— Ама ја се бојим и себе саме |
| ја... послови... ах, — опет зајеча он и поче уздисати. — Дођи... други пут...</p> <p>— Не могу, |
| {S} Шта је?.. — запита Хасан презриво и поче ме гуркати ногом. — Је ли то мушки?..{S} То?..</p> |
| ме ’сује, — промуца Зулфага отегнуто и поче комешати раменима. — Остарио чо’јек, па не може да |
| има истрча нам неко у фереџи у сусрет и поче ме дрмусати.</p> <p>— Смајиле, болан!..{S} Јеси ли |
| ојиш дана...</p> <p>Она накриви главу и поче грицкати нокте.</p> <p>— А ја те чекала на пенџеру |
| > <p>— Ех?..</p> <p>Она накриви главу и поче растезати јаглук у рукама.</p> <p>— И како гледа! |
| ошао, — рече весело, па накриви главу и поче жмиркати. — Погоди!</p> <p>— Ко је?..</p> <p>— Нек |
| адниче!..</p> <p>Па узе некакву књигу и поче је прелиставати.</p> <p>— А ја сам чуо, — рече још |
| амид се спусти на ћепенак, одиже ногу и поче причвршћивати опуту на распалим опанцима, из којих |
| е!..</p> <p>И хоџа се ухвати за браду и поче је увијати око руке.</p> <p>— Јеси ли ишта чуо о д |
| се.</p> <p>Па помијеша прсте у браду и поче је чупкати.</p> <p>— Нијесам ни знао да си се врат |
| {S} Одмах!..</p> <p>Зулфага изви шију и поче жмиркати.</p> <p>— Тако, тако, ефендија, — отегну |
| сплахирен, запјенушио, удари у страну и поче одбацивати ногама, одавирати.{S} Хасан замаче сасв |
| S} Зулфага окрену главу према пенџеру и поче отезати шијом као да гута сув залогај, а бимбаша о |
| ој додија пуцњава купила је и тамбуру и поче ударати уза њу.{S} Сједне насред авлије, пребаци < |
| малаксах потпуно.{S} У глави као да ми поче зујати, звонити, тутњити, пред очима поче да се мр |
| платио...</p> <pb n="344" /> <p>У мени поче кипити, врети.{S} Дође ми да узмем ону књигу с теш |
| /p> <p>Зато поред све њихове љубазности поче ме обузимати нека чудна сјета, туга нека.{S} У нек |
| шикну, попрска све унаоколо и пјенушећи поче се пушити на трави, а златне ките од барјака, орош |
| удивши да умијемо руке прије ручка, сам поче полијевати... </p> </div> <div type="chapter" xml: |
| ми на дућан, повуче ме са ћепенка и сам поче затварати.</p> <p>— Бјежи куд било — шапну, а смео |
| а, приповрну се и лагано, тихо, шапатом поче причати нешто, непрестано чупкајући браду и поправ |
| се опет, а у глави као да ми се наново поче мутити и пред очима наново маглити.</p> <p>Немоћан |
| климајући њима, узе двојнице па поново поче ћурликати.{S} Двојица других, у страни, извалише с |
| у овог одговора и умукну.</p> <p>Поново поче на силу кашљати и протезати се.{S} Затим, опазивши |
| и новаца да накупујемо робе.{S} И много поче обећавати.{S} Обећањима ме и замамила вјешто и тек |
| да тражи нешто, да узме.{S} Затим брзо поче уклањати некакве сахане са серђена и редати их по |
| у и отскочи у страну, неко јаукну, неко поче псовати.</p> <p>Савладаше га, свезаше.</p> <p>— Ши |
| ао да ми се сасуши грло, као да ме неко поче давити.</p> <p>— Зулфага је то видио и зато се здр |
| ши Хајкуну стресе се, задрхта, и лагано поче узмицати, уступати, старајући се само да јој уграб |
| скликну он задивљено и некако поплашено поче се измицати натраг. — Кад твоја памет не може...{S |
| , па окрену главу у страну и полугласно поче попијевати.</p> <p>За чудо, ја сам се осјећао нека |
| “, прошапута окрећући ми се, па ме опет поче миловати по руци.</p> <pb n="343" /> <p>— Је ли кр |
| да сасвим нестаде; руменило јој се опет поче разлијевати по лицу.</p> <p>Сад се мање затварала |
| ати.{S} Због тога ме и опет малаксалост поче обузимати свега и ноге ми опет почеше поклецавати. |
| ма среће у кући...</p> <p>Вода у ибрику поче врети.{S} Ја приступих и досух кахве.{S} Почнем ми |
| е примаче канату и ухвативши се за алку поче се љуљати и говорити нешто.{S} Проговори затим и с |
| о да се и он застиђе, смете, па на силу поче кашљуцати и опљуцкивати око себе.</p> <p>— Поздрав |
| и и мргодећи се, извади нож и прстом му поче опипавати оштрицу.</p> <p>— На знам шта је све бил |
| пошли, мисао о зецу и његову злоношењу поче ме све више мучити.{S} И најпаметнији човјек у нек |
| p> <p>Али, за чудо, неки необичан страх поче ме све више и више обузимати, освајати ме.{S} Стра |
| пустила крв; затим, опазивши како цури, почела гребати као помамна.{S} Лице јој готово помодрил |
| — Изишла сам на авлију и да се осветим, почела се смијати, грохотом смијати...{S} Смијехом сам |
| комшилуку и све, дјеца, колико их било, почела ме пецкати и дражити.{S} Нијесам готово нигдје м |
| се одмах почела устезати, повлачити.{S} Почела би најприје отпуштати слушкиње, једну по једну, |
| ту се вјечито чувала само због мене, — почела ме шибати по рукама, плећима, бедрама, по глави. |
| неуређене, а толико си остао на селу — почела га грдити чим се повратио и изишао пред њу. — Св |
| кле, наједрале и јечерма на њима као да почела пуцати, попуштати.{S} Погледавши ме осмјехну се |
| лободи.</p> <p>Опет као да се међу њима почела водити борба, подмукла, прикривена, али силна и |
| Само понекад, кад би смрдљива лојаница почела да плави и да шкиљи, узимала је мумаказе, усекњи |
| измакао и курталисао се.</p> <p>А глад почела додијавати, мучити ме.</p> <p>Испочетка нијесам |
| p> <p>Од тога дана <hi>трговина</hi> је почела брзо напредовати.</p> <p>Зарада је расла све виш |
| и, грајали, те се чак и дјеца из махале почела окупљати <pb n="228" /> око врата и провиривати |
| Рашта се онако засмијала?..{S} Рашта ме почела пецати? — питао сам се, газећи по оштром шљунку |
| клопити.</p> <p>Чим смо легли, одмах ме почела заговарати, запиткивати и причати нешто.{S} Позн |
| гледа ли је ко и чуди ли се, поново се почела протезати, превијати, <pb n="259" /> кршити, сас |
| стави Хатиџа живље, не дижући главе — и почела је миловати, тепати јој, он одмах у соби почео м |
| е окренула према њему, весело зарзала и почела тући копитом о земљу, трчао јој као сулуд, тапша |
| а напунила зембиље свакаквим стварима и почела продавати: које дијете имало нешто новаца уложил |
| е, принијела <pb n="401" /> га устима и почела љубити од драгости...{S} И Хамида сам звала, и х |
| постава испод ње позеленила од траве и почела се разгуљивати.{S} Тозлука једног сасвим нестало |
| а испуцаним уснама застала капља крви и почела се корити.</p> <p>— Дај! — шиштао сам задављено |
| ко и нехотице, застала пред огледалом и почела поправљати косу, хаљине, намјештати се.</p> <p>— |
| лила би ме страсно, силовито, махнито и почела стезати, привијати уза се, као да ме брани, отим |
| па ми се спустила на главу, на шамију и почела гугутати...{S} Не знаш, болан, како је слатка би |
| га гурнувши у прса обарала на калдрму и почела газити, тући, немилосрдно тући.{S} Ударала га и |
| се снуждила и она, оборила главу и живо почела тући папучама о калдрму.</p> <pb n="244" /> <p>К |
| и се стрекнула, пренула се и узвијерено почела ослухивати, пазити.{S} Затим је поново устајала, |
| емом раном на облим сапима, која се већ почела корити и црнити: само једна танка, румена трака |
| бер да се бабо враћа, мајка би се одмах почела устезати, повлачити.{S} Почела би најприје отпуш |
| сви лијепо примали и сви га хвалили.{S} Почеле се, шта више, за кратко вријеме читаве приче при |
| око себе...</p> <p>Тек пошто су ме ноге почеле бољети од дугога ходања, уљегао сам у дућан, сје |
| и у воду за њим.</p> <p>Чак и дјевојке почеле говорити о њему, узносити га.</p> <p>Кад би увеч |
| је изгледало руменије, пуније; црне очи почеле јој горити, пламтити; стас постао виткији, облиј |
| и обилат, били су готово разуздани.{S} Почели би на глас и попијевати и гудити уз гусле.</p> < |
| еку који је учинио неку погрешку, па га почели прекоравати, смијати му се ради ње.{S} И као што |
| авидили на томе.{S} Било их, који ми се почели и улагивати и потварати друге, само да бих им ку |
| /> пушку и огледајући је. — А у нас се почели будити робови и биће бруке и много јада с њима.. |
| поздравили се нијесте љуцки, а одмах се почели инатити...</p> <p>— Видиш... видиш кога си подго |
| S} А што је, бива, Алах наредио, те сте почели пропадати, те вам све иђе наопако, томе... томе, |
| у макар за час престајали са грајом или почели шапутати, немирно је устајала, ходала по соби и |
| стано, неуморно, да јој се чак и ругати почели и из спрдње назвали пјесму »удовичином пјесмом«. |
| а толико смо се били осилили да смо чак почели говорити и о свом дућану, о <hi>правом</hi> дућа |
| ицама и разасутим листовима који одавно почели испадати.{S} Недалеко од њега, на ћенару једном, |
| м лакше и болови у жглобовима као да су почели јењавати.</p> <p>Али, за чудо, неки необичан стр |
| агујем, нудим, цијеним.</p> <p>Одмах су почели и да вичу, протествују.{S} Назваше ме лацманом, |
| >— Ноћас су довезли рањенике.{S} Сад их почели доводити по ноћи, да се свијет не плаши...</p> < |
| , побијем, покрвим.</p> <p>Испод појаса почело ме превијати нешто, мучити, стезати.{S} Због тог |
| /p> <p>Тек кад би које од нас од досаде почело зијевати и протезати се, хоџа као да би се прену |
| ао.{S} Али што сам дуже ишао и стида је почело све више и више нестајати, губио се.{S} Презирањ |
| {S} Али и оне, видећи да се у чашћавању почело штедити, кашње се навраћаху тек уријетко и остај |
| а сандуче једно, и онако, ради обичаја, почео на глас хвалити робу и зазивати муштерије.</p> <p |
| ажно почео лупати алкама на туђа врата, почео подврискивати и камењем ударати у ниске, мале дем |
| загледајући ствари и не погађајући се, почео сам узимати: тенџере, сачеве, тепсије, јоргане, о |
| му падао по ушима, па, запаливши чибук, почео звиждукати или, стиснутих очију, некако попијеват |
| плач нагонили и кад плач није помогао, почео сам се бранити камењем.{S} У љутини, оној и јуриш |
| ју, баш почео хвалити луле и ја му као, почео припомагати, кад дјеца око нас подигоше галаму и |
| вши књигу с крила и кашљуцнувши у шаку, почео причати.</p> <pb n="282" /> <p>— Ишли — каже — ца |
| шила?..{S} Гдје?..</p> <p>— Ето, ето... почео се љутити!.. — узвикну она очајно, па ломећи прст |
| ебе осоколим и раздражим против њега, — почео сам се као и љутити и пребацивати му како ми није |
| о се да брже крене, поскочи, док сам ја почео посртати и тетурати као пијаница, с муком се опир |
| ијете!..</p> <p>И звекећући бројаницама почео би причати о дјетињству јој, о причама, шалама, п |
| /p> <p>— Па се Хамид распалио и сад све почео причати</p> <p>— настави мајка живље, окренувши с |
| тражио, загледао нешто.</p> <p>Затим је почео и попијевати и — одмах сам познао да му пјевање н |
| опржио, није се сажалио на ме, нити ме почео тјешити.</p> <p>Шта више, као да се и веселио том |
| гледали нијемо, ћутећи.{S} Затим би се почео наклањати и шаптати нешто, брзо шаптати, отегнувш |
| пута и притрчавао сам им и смјешећи се почео их запиткивати о дому, о кући...{S} И сваки пут м |
| прошло ни пуних двадесет дана откако се почео припремати, кад једне ноћи изненада уљезе у моју |
| н правио; каткада ме узимао и на леђа и почео потркивати по соби ржући као парип и одбацујући н |
| за дугачки коноп кантом захитио воде и почео се умивати.{S} Ту покрај чатрње, на високој, допо |
| отказао хоџи.{S} Хасан је сумњао у ме и почео ми пријетити; ја сам опет сумњао у њега.{S} И ко |
| — чинило се као да се збунио, омео се и почео црвенити.{S} Чак се и окрену и као да хтједе изаћ |
| бијела дана пред башчу, раскорачио се и почео ножем сасијецати ограду, ломити је.</p> <p>— Моје |
| е одмах дочекао дебели, угојени мачак и почео се играти њоме.</p> <p>И нијесам отишао на састан |
| м муштерије одоше, сјео сам на сандук и почео пребројавати новце.{S} И, за чудо, оно звецкање њ |
| ма, свуда.</p> <p>И кад би се подигао и почео бјежати, трчала је за њим, гонила га, тјерала, га |
| а натовари...</p> <p>Па би ме обгрлио и почео миловати:</p> <p>— Штета...{S} Штета, Смајиле...{ |
| угнуо се...{S} Тек пошто би се уморио и почео готово шиштати, престајао је с причањем, опет оди |
| доносила.</p> <p>Он је први напоменуо и почео ме наговарати да му дам новаца, па ће он отпочети |
| га мирно, пошто је свршио читав говор и почео се обазирати, бирајући зар гдје би да сједне.</p> |
| ола и унијели у кућу, — ступио у собу и почео припасивати дугу, шарену бошчу, Хасан, блијед, по |
| рила га све дотле, док би испио кахву и почео тражити хаљине и оружје, да се обуче и крене у ча |
| ао да би ме намах осоколио.{S} Одмах би почео и живље корачати и прикаскивати за њим, кочоперећ |
| око подне.</p> <p>Дошавши кући одмах би почео оштрити ножеве и пунио фишеке.{S} И распричао би |
| е миловати, тепати јој, он одмах у соби почео мрмољити нешто, гунђати...{S} А чим сам је пустил |
| о када би се ушљед моје неподмитљивости почео љутити и стискати зубе.{S} Напошљетку би и одмахн |
| > <p>Освијестивши се мало, зачуђено сам почео гледати и разгледати унаоколо.</p> <p>— Ђе сам ов |
| табанима...</p> <p>И хоџа би са заносом почео описивати будући живот, будуће људе, будуће народ |
| по двије по три наранче.{S} Чим би сјео почео би све истресати и сасипати ми у крило.{S} Новаца |
| ију, сједао је у прикрајак један и тамо почео срачунавати нешто, писати.{S} Затим, пошто би она |
| отрчао, — и дочепавши се сокака, снажно почео лупати алкама на туђа врата, почео подврискивати |
| пред њим.{S} Тада би по обичају и опет почео питати, распитивати о свему.</p> <p>Питао о новим |
| рно ме водио кући и гурајући пред мајку почео уздисати:</p> <p>— Ето... опет је био у Сулаге... |
| оменути Хасану.{S} Знао сам да би одмах почео ругати се и грдити.{S} А ипак... ипак чинило ми с |
| пјевала из свега гласа...{S} А он одмах почео викати... „Драго ти“, каже, „што ћу брже ићи па з |
| Јово, намамљујући једног муштерију, баш почео хвалити луле и ја му као, почео припомагати, кад |
| некако и задовољнији, веселији.</p> <p>Почео се љепше и облачити, чешће се купати, умивати, ка |
| с.{S} Обојица, и нехотице, застадосмо и почесмо се обазирати.{S} Ибрахим ефендија ослухну и осм |
| висок, усукан, гегајући се и застајући почесто, замаче у ноћ, изгуби се.{S} Ми заузесмо његово |
| Сулага се осмјехну.</p> <p>— То је само почетак кавге — рече. — Имаћете је још...{S} Чујем да т |
| има послова који се могу и празних рука почети.</p> <p>— Зар да будеш хамал?..</p> <p>Извадивши |
| д туђина каква и тек кад сам знао да ће почети с дијељењем дуката, јављао сам се и, непрестано |
| ени се не спава... причао бих ти све од почетка, готово половицу свога живота...</p> <p>— Не сп |
| а пушку, застадох и, гледајући за њима, почех грдити, ружити их из свега, гласа.{S} Почех и на |
| нивши се леђима о тврдо, дебело стабло, почех јечати као болесник какав.</p> <p>Хасан, осврнувш |
| арати ме по бутима, теглити земљи...{S} Почех посртати. </p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| х грдити, ружити их из свега, гласа.{S} Почех и на мегдан зазивати и подвикивати до промуклости |
| као ми испред очију, зажалих за њим.{S} Почех сам себе прекоравати што сам био онако напрасит и |
| не кажеш одмах?..</p> <p>Сад ће бити — почех ја шепртљати, збуњено се осврћући...</p> <pb n="3 |
| о сам је довео, а ништа купио нијесам — почех прекоравати самога себе, силазећи у чаршију и чеш |
| а онога који му се смијао, тако се и ја почех љутити на Хатиџу.</p> <p>— Рашта се онако засмија |
| их волио да не поплаших зеца — најпошље почех на глас размишљати, пристајући за Хасаном. — Баш |
| га видјети, опазити.</p> <p>И готово се почех љутити што ме одгурнуо од себе, отурио и опремио |
| рио?{S} Рашта сам био осоран? — опет се почех љутити сам на се. — Зар је крива што га је спомен |
| их да га нема поред мене.{S} И одмах се почех присјећати и наше засједе и нападаја нашег.{S} Чи |
| Спустивши јој главу на прса све је јаче почех притезати себи, привијати.</p> <p>— Шта је?..{S} |
| лих се.{S} Хвалећи робу све више и више почех и шале просипати и пецкати их...</p> <p>Пазарисмо |
| а да иде неко — једва се присјетих ја и почех га теглити за рукав. — Коњско је звоно.</p> <p>— |
| дох на оне мерџане што сам их одбацио и почех газити.{S} Необичну насладу неку <pb n="372" /> о |
| и зацењује.</p> <p>Застадох на мјесту и почех се превијати од смијеха.</p> <p>— Шта је?..{S} Шт |
| во никаквих болова више, нагло скочих и почех сам себе пипати и разгледати.{S} Опипах главу, ра |
| омаћих у хоџиној кући.{S} Готово сасвим почех заборављати на своје.{S} Додуше и они мене као да |
| на наврије ми на уста, навали.{S} Нагло почех повраћати.{S} Зној ме обли по челу и по образима, |
| ... пропало све...</p> <p>Ја узнемирено почех шетати по соби, лупати, ударати.</p> <p>— Шта је |
| <p>— Јесмо.</p> <p>Старац застаде мало, почеша се по упалим, мршавим прсима, — сва му се ребра |
| е дошао...</p> <p>— Сам?..</p> <p>Па се почеша по носу и као да размишљаше нешто.</p> <p>— А ка |
| лости, а може бити и због чега другога, почеше се око наше куће све то чешће окупљати и момци и |
| но се наклањајући и размахујући рукама, почеше се објашњавати, погађати.</p> <pb n="269" /> <p> |
| терови, нарочито у бедрама и листовима, почеше ми играти, трзати се некако, грчити, и при свако |
| е, једна по једна, изостајаху покаткад, почеше се јављати све рјеђе и рјеђе.{S} Остадоше још са |
| } Многе комшије, зачуђене и узнемирене, почеше дотрчавати и питати нас шта се десило.{S} Сулага |
| е се у звијезде.{S} Из шуме, из дубине, почеше се у одмјереним размацима разлијегати тупи, мукл |
| е од барјака, орошене са неколико капи, почеше се прелијевати као да се међу њима каранфили рас |
| је то...</p> <p>И тјешећи једно друго, почеше заустављати крв, прати и превезивати ране.</p> < |
| итне длаке на њима нагло <pb n="318" /> почеше расти, кострешити се...{S} У томе часу опет ми о |
| и момци и удовци из читава шехера...{S} Почеше увече редовно долазити, један за другим, обилази |
| , за бусије.{S} Коњи се усплахирише.{S} Почеше се пропињати, трзати и узмицати натраг, фркчући, |
| м, па продавао робу или не продавао.{S} Почеше тјерати дјецу макар чију, гонити их, тући.{S} Ча |
| дрхти, отскакује...{S} Маријаши као да почеше и летити, облијетати ми око очију, преврћући се, |
| љегоше у дућан, и држећи руке на леђима почеше разгледати робу, погађати се.{S} И макар што сам |
| овако остане.</p> <p>Ради тога заптије почеше на све стране гонити свакога кога су опазили са |
| </p> <p>И унесе ми се у лице, а чупи ме почеше шкакљати по образима.</p> <p>— Јер? — отегну иза |
| е се, расипљу, расту...</p> <p>Пушке се почеше упињати, увијати као змије и запињати ми за ноге |
| гати из свега гласа...</p> <p>Пред вече почеше пристизати и понеки од момака који бијаху отишли |
| ека затвара! — опет заграјаше обојица и почеше псовати. — Нека затвара!..</p> <p>— Нећу!</p> <p |
| ак тихо. — Све клону, ослаби...{S} Неки почеше бјежати бацајући оружје, а неки се и сакрише...{ |
| ме обузимати све више, мрави као да ми почеше милити уз леђа и, на сву силу, ослањајући се о п |
| д свију других.</p> <p>И јарани мајкини почеше се све рјеђе и рјеђе купити око баште, све их ма |
| , зацењујући се, те се многи пролазнини почеше освртати и гледати ме зачуђено. — Робе!..</p> <p |
| ма њиховим, а витлови са бехаром својим почеше се окретати и повијати као раширена крила лабудо |
| е са пригушеним вриском потрчаше, журно почеше тражити фереџе и сакривати се по собама.</p> <p> |
| ириџије као да изгубише главе и бијесно почеше ударати камџијама, псовати.</p> <p>И опет пуче п |
| ост поче обузимати свега и ноге ми опет почеше поклецавати.{S} Два-три пута пипао сам се и по њ |
| зван опасности, тутунећи и срчући кахву почеше се препирати, шалити, смијати... </p> </div> <pb |
| њих једногласно, подижући главе.</p> <p>Почеше се комешати, размицати се да нам направе мјесто |
| аса и зањихавши се посрну, паде.</p> <p>Почеше врискати и жене, пошто истрчаше из соба, узрујаш |
| падице обично и настала бескрајна једна почивка, испуњена усиљеним кашљањем и подмуклим шапатом |
| а, здрав — откреса поносито, након дуже почивке. — За инат свакоме оздравио сам.</p> <p>Па, јед |
| ет зло!.. — шаптао је Сулага након дуже почивке, милујући Хатиму по коси и, из шале, огрћући је |
| а ћеш ме испросити — настави након дуже почивке, некако пакосно, као дражећи га.</p> <p>— Казао |
| у.</p> <pb n="305" /> <p>Тек након дуже почивке први се Хасан смири мало и полугласно запита:</ |
| стајеш са Хасаном? — запитам након дуже почивке, гледајући јој у лијепи, мало погнути врат, кој |
| ваш ли? — запита ме уплашено након дуже почивке. — Јеси ли будан?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Рашт |
| да кренуо на пут? — запитам након краће почивке, тек колико да не шутимо. —</p> <p>Кад? ..</p> |
| оду.</p> <p>— Ево — узвикну након краће почивке, носећи воду и указујући на чисте пешкире које |
| и у послу томе, као да јој није требало почивке.{S} Зној је облијева по лицу, по врату, по миши |
| че тумачити. — Мало му је што је зулума починио, него ухватио двије ђевојчице из комшилука, мет |
| игли смо — мукло понових и ја.</p> <p>— Починућемо.</p> <p>Он прекрсти ноге, лактовима се одупр |
| асно, оптрчавајући око њега. — Хоћеш ли почињати?..</p> <p>Причу његову свак је са нестрпљењем |
| о нека борба, инат неки; отада управо и почиње моје право <hi>житије</hi>, како се то рекне, о |
| преврне очима, стисне зубе и, изненада, почне сам себе кудити.</p> <p>— А ја... ја сам најгори |
| лим, готово безумним погледом унаоколо, почне све око себе кидати, чупати, разбијати.{S} Кида и |
| >— Мичи се!..</p> <p>И, приступивши му, почне га тући, шамарати. —</p> <p>— Крвниче!..</p> <p>— |
| руке и пуцкајући прстима, и сама као да почне поигравати, цупкати.</p> <p>Тешко Зулфаги ако би |
| сана?..</p> <p>Она ђаволасто прискочи и почне ме чупкати за бркове.</p> <p>— Па... па... па... |
| и и гудити уз гусле.</p> <p>А тад их он почне обасипати поклонима.{S} Не заборави ни жене, ни д |
| , сијати, она се збуни, спетља се и као почне размишљати.</p> <p>— Шта ћу казати? — одмах трчи |
| а читав сокак иза леђа ми као да поново почне јецати, тихо, пригушено јецати...</p> <p>Једне ве |
| осити...</p> <p>— Мучи!..</p> <p>И опет почне да бије, да шамара.</p> <p>— Зар о мени да тако г |
| трчавши Сулаги и приљубивши се уз њега, почнем и сам јаукати и запомагати из свега гласа...</p> |
| а стиснутим шакама и клетвом на устима, почнем газити по прашини, по маријашима, кешкати их ног |
| ти оној, не знајући шта друго да радим, почнем као помаман подвикивати и хактати, уживајући нео |
| рети.{S} Ја приступих и досух кахве.{S} Почнем мијешати. |</p> <p>— Јесте ли одавно подијелили; |
| пушку, извалим се потрбушке, панем.{S} Почнем ослухивати.</p> <p>— Иду, иду — као да ми неко н |
| p> <p>— Ама је роба!..{S} Ево робе!.. — почнем викати лудо, помамно, зацењујући се, те се многи |
| Рашта ли ово нијесам прије опазио?.. — почнем се питати, стидљиво прикривајући ону голотињу на |
| Ефендија... дошао сам послом до тебе — почнем ја викати, бојећи се да се озбиља не занесе и не |
| /p> <p>— Ружно сам учинио...{S} Ружно — почнем сам себи пребацивати, ходајући испред дућана и н |
| > <p>И потегнувши малу пушку иза појаса почнем се кочоперити, пријетити...</p> <p>— Удрите, ако |
| се савладао да не налетим на неке и не почнем их ударати...</p> <p>Погледавши око себе, на дућ |
| оље, као из ватре, одигнем их с крила и почнем загледати.{S} Погледам и на хаљине: исцијепане, |
| одахнувши мало спустим се поред друма и почнем замотавати цигар.</p> <p>Право да кажем, баш ми |
| ој прст под кратку, затегнуту јечерму и почнем шкакљити.</p> <p>— Не ругам се.</p> <p>— Немој!. |
| Како ли је њему?.. — помислих и кришом почнем провиривати кроз лишће, у нади да ћу га видјети, |
| /> <p>Узнемирен, сметен, омађијан, опет почнем муцати:</p> <p>— Нећу да... да долази више... је |
| цио ми новце.</p> <p>Кренувши даље опет почнем загледати нијесу ли путници, случајно, изгубили |
| око себе меке, танане листиће, нагло их почнем мељавати међу прстима и трпати у уста, жвакати.{ |
| оје живо прихватимо за пушке и ножеве и почнемо, токорсе, нишанити, вјежбати се, борити.{S} Хас |
| говорити, колико о мени.{S} Мени у лице почну причати о мени, хвалити ме, надметати се управо у |
| азаспу им се свилене косе по плећима, и почну пуцати затегнуте јечерме на прсима, и димије се о |
| ..{S} Ако нас сад опазе, опколе?..{S} И почну нас овђе, насред друма царскога, мучити, гњавити, |
| јечерме на прсима, и димије се опусте и почну заплетати око нога, док <pb n="261" /> оне, кршне |
| маслом по калдрми, засједну на трави и почну одбијати димове из кратких, дебелих чибука, а она |
| начким рукама изнад главе, пусте глас и почну се окретати, вртити, заигравати.{S} И разаспу им |
| се због тога и поново посвађао с њиме, поџавељао се, да у неко доба не зачух разуздан, здрав с |
| ни жене, ни дјецу, ни чобанице; свакоме пошаље понешто: или фес, или округу, или зубун, ђердан, |
| зар да рекнем „Ништа“...{S} А, токорсе, пошао сам да учиним јунаштво, да се о мени прича као о |
| за посао...</p> <p>Кад сам, пред вече, пошао Сулаги да му све опричам, мајка, узбуђена и попла |
| >Чак и кад бих изишао из собе и кренуо, пошао у дућан, он је једнако о томе говорио, једнако ме |
| зивши ме нити се по обичају јавивши.{S} Пошао је одмах право мајки која је сједила у врху собе |
| душу, опет пошао у хајдуке!..</p> <p>— Пошао на усташе — поправи ме он и потврди главом. — Оси |
| ећи дан и у друштву с некаквим сељацима пошао у Мостар.</p> <p>Кад сам закуцао на авлиска врата |
| е и поздрављали га.{S} Ако би иза подне пошао у своју собу и затворио се »да премишља«, нико ни |
| е од мајке, отео се, окренуо и тркимице пошао према Сулагиним вратима. </p> </div> <div type="c |
| одмах би се скупио некако, покуњио се и пошао.</p> <p>Мајка је гледала за њим мрштећи се и пост |
| </p> <p>— Чуо сам зазивање, помагњаву и пошао био да видим шта је.{S} Чим сам тебе угледао, дос |
| У кахву, у берберницу, у хућумат ако би пошао, опасивао је одмах криву своју димишћију о бедру, |
| и у очи.</p> <pb n="345" /> <p>— Ако си пошао да тужиш, узалуд ти је — рече. — И не можеш само |
| вета гласа:</p> <p>— На моју душу, опет пошао у хајдуке!..</p> <p>— Пошао на усташе — поправи м |
| И из тиквице сасувши мало воде на длан, пошкропи се по лицу.</p> <p>— Хајде!..</p> <p>Зијевајућ |
| ћанџије, које су, иза подне, — пошто су пошкропили чаршију испред дућана да буде хладније, —— п |
| о само толико, да је нашу чету, која је пошла била да уништи читаву дружину чувеног харамбаше С |
| о и убрисао сузе. — Замамио је, кажу, и пошла за њега...</p> <p>— Тешко теби! — уздахну Хајкуна |
| е збуни, порумени.</p> <p>—Па... ето... пошли у лов...</p> <p>— Чак амо?</p> <p>— Кажу да овуда |
| и, оружани, обучени као да су у сватове пошли, са пуним чутурама, које им, објешене о кајишу, в |
| у и отегнуто запита:</p> <p>— А куд сте пошли?</p> <p>Хасан се збуни, порумени.</p> <p>—Па... е |
| не, али, право да речем, чим смо поново пошли, мисао о зецу и његову злоношењу поче ме све више |
| потпуно уредио и као да је све одлучно пошло на боље.{S} Изгледао је некако и задовољнији, вес |
| ерски.</p> <p>— Из зависти што је добро пошло они ово раде — говорио је јецајући. — И мени това |
| ити!..</p> <p>— Их!..</p> <p>— Пошље... пошље ти и мајка ударила у некакве грађевине... задужил |
| моје разлоге и као да му се свиђеше.{S} Пошље, промисливши се мало, опет се загрија и опет ме п |
| огли уредити!..</p> <p>— Их!..</p> <p>— Пошље... пошље ти и мајка ударила у некакве грађевине.. |
| се са сваким грлио и љубио, тако ми се пошље сви причињавали лупежи и разбојници и свакоме бих |
| сасјекли...{S} Јок, ханума!..</p> <p>Ни пошље смрти бабине није се промијенио.{S} Само је из со |
| си, лопове и разбојниче, јер... јер си пошље заборавио на ме и престао ми долазити, — рече рас |
| ије о њима, ипак сви опазисмо како је у пошљедње доба постао некако обазривији, пажљивији и как |
| . да ме избациш... сад... одмах.</p> <p>Пошљедње ријечи и нагласио је чак и погуривши се као да |
| зговор...</p> <p>— Хатиџи?</p> <p>Читав пошљедњи разговор са Хатиџом паде ми на памет и — одмах |
| и на образ, и на имуће, па рашта да они поштеде наше куће? — отегну хоџа забринуто. — Наши су б |
| А он одавно у овој кући... добар је... поштен... вјеран...</p> <p>— Стар је — рече и мајка пок |
| Како?..</p> <pb n="337" /> <p>— Никакав поштен рад не може понизити...{S} А има послова који се |
| n="332" /> <p>— Ја сам поштен отишао и поштен се вратио, — окресах ја немилостиво, стријељајућ |
| глав, јогунаст и напрасит, али је био и поштен, вјеран, поуздан.{S} Након оне похвале бабине да |
| ко, полугласно. —— Оно је један добар и поштен човјек, који никоме зла не мисли и који никога н |
| унцут...</p> <pb n="332" /> <p>— Ја сам поштен отишао и поштен се вратио, — окресах ја немилост |
| кињи, за коју и мајка рече да је боља и поштенија од свију других.</p> <p>И јарани мајкини поче |
| 74" /> од вас ни бољи, ни паметнији, ни поштенији нема, — кресну. — Ви сте, бива, један народ и |
| н!..</p> <p>— Нама је овђе све испричао поштено и све смо му потврдили — настави Ибрахим ефенди |
| зајам понизити, — рече — ако га мислиш поштено враћати...{S} И ако ти треба зајма...</p> <p>— |
| фага — рече — што је иза твога доброг и поштеног оца остало све запетљано, све у нереду?..{S} К |
| {S} Захваљивао јој по двадесет пута на »поштеној« одбрани и грухајући се у прса напомињао како |
| и.</p> <p>— Ми и тражимо новог хоџу, са поштеном науком</p> <p>— брзо одговорише неки, старајућ |
| И је ли крив што је о њему мислио као о поштену човјеку?..{S} Зар <pb n="369" /> га је познавао |
| дала не бих!..</p> <p>— У мене нема ни поштења правог, ни благодарности — опет изненада викне |
| Остави, Хајкуна!..</p> <p>— Је ли ти то поштење, болан?..{S} Је ли то јунаштво?..</p> <p>— Оста |
| се поздрављајући.</p> <p>Једнога јутра, пошто се сви разишли и пошто сам остао сам са Сулагом, |
| у, паде.</p> <p>Почеше врискати и жене, пошто истрчаше из соба, узрујаше се, заграјаше и склепт |
| на ноге, шантуцао сам, тетурао; кашње, пошто се загријах мало, ишао сам лакше и болови у жглоб |
| шње се ипак навикла, научила.{S} Увече, пошто бих дошао из чаршије и сјео покрај ње, изгледала |
| шаље и поздрав или савјет какав.{S} И, пошто га већ сви кметови ижљубе у руку и с коњима зајед |
| отима од некога...</p> <p>Једне вечери, пошто је обдарила и отпустила Хајнију и истукла Зулфагу |
| могу ли се преломити.{S} Чак и по ноћи, пошто би се сви разишли по собама, силазио је на авлију |
| е.{S} Тек пошто би се уморила шибајући, пошто је обје руке забољеле, пуштала ме и затварала у с |
| ео срачунавати нешто, писати.{S} Затим, пошто би она приступила, показивао јој некаква слова, б |
| ти више додијавати — рече полушапатом, пошто је све покупио и упрти на се. —</p> <p>Збогом!..< |
| <p>— Хоћеш ли кахву? — запита га мирно, пошто је свршио читав говор и почео се обазирати, бирај |
| ала се за Зулфагу — настави хоџа мирно, пошто сам се поново придигао и убрисао сузе. — Замамио |
| ерем.</p> <pb n="334" /> <p>Напошљетку, пошто ме добро разгледао, понуди ми цигар.</p> <p>— Там |
| ри.{S} Дућанџије, које су, иза подне, — пошто су пошкропили чаршију испред дућана да буде хладн |
| е жене муж је најчешће ситна играчка, а пошто смо знали да је бимбашиница чувена љепотица одмах |
| и, нешто необично, крупно, големо.{S} А пошто су баш према мени били толико пажљиви и мене толи |
| опали.</p> <p>— Можеш ли? — опет запита пошто смо прилично одмакли.</p> <p>— Могу.</p> <p>— Ник |
| p>Једнога јутра, пошто се сви разишли и пошто сам остао сам са Сулагом, изненада ми ступи не ду |
| рекорио није, ни подругнуо се...{S} Тек пошто би се уморио и почео готово шиштати, престајао је |
| сам врискао, помагао, отимао се.{S} Тек пошто би се уморила шибајући, пошто је обје руке забоље |
| давим, бијем све око себе...</p> <p>Тек пошто су ме ноге почеле бољети од дугога ходања, уљегао |
| гласно размишљала о нечему.</p> <p>Тек пошто се заморила толиким причањем застаде мало, поћута |
| мајку да бијеш?</p> <p>— брекну сурово пошто ме добро разгледа, старајући се да ме напријед пр |
| муху. .{S} Ах...</p> <pb n="341" /> <p>Пошто отјерах муху од њега, баци на ме један уморан, ту |
| id="SRP19132_C35"> <head>XXXV</head> <p>Пошто је бербер, — кога одмах дозвасмо чим смо Хасана с |
| ml:id="SRP19132_C10"> <head>X</head> <p>Пошто је продао неколико кметова и новце предао мајки, |
| тио запомагати, звати у индат...</p> <p>Пошто јој додија пуцњава купила је и тамбуру и поче уда |
| .{S} Превићемо је неколико пута.</p> <p>Пошто је бербер отишао, уљезе и Хатиџа у собу.</p> <p>Н |
| увијек долазио.{S} Висок, танковијаст, прав као јаблан, блиједа, дугуљаста лица, које му било |
| ила шала каква ни обична игра, него баш права трговина, која нам обојици ћара доносила.</p> <p> |
| ена ни да се јавим коме — дочекам брзо, правдајући се. — Данас допао и ево одмах кавга...</p> < |
| му тешко и изаћи на суд а камо ли тамо правдати се, многи су се старали да му напакосте, да га |
| т, у жељи да што ново изнесу, измишљали праве бајке о хајдуцима.{S} Говорили су како има чета и |
| икну заносно. — Без правих мука нема ни праве радости!..{S} Сад ћемо видјети је ли мушко и је л |
| >Ради тога удари у чудне работе неке, у праве махнитлуке.{S} Брзи и изненадни прелаз из највеће |
| помрчину, и кад све поспе онда настану праве муке за њу...{S} Чини јој се, као да је одасвуда |
| тамо, на страни? — запита Сулага мирно, правећи се као да не гледа ни мене ни Хатиџу. — Лијепо? |
| отавајући у ћурак и од ишараног пешкира правећи турбан око главе. — Јесам ли кршна?..</p> <p>Па |
| <p>— Макар...{S} Живот без муке и није прави живот...</p> <p>Он подиже главу и грицкајући брко |
| а све стране прича о гријеху, а ипак се прави невјешта и неће да га призна.</p> <p>Отргох јој к |
| {S} Бољи је од мене па... па је свакако правије да ја иђем а он да остане...</p> <p>— Да иђеш? |
| даги и причали о нападачима.{S} Неки се правили и као да их познају, иако их, — увјерен сам — н |
| дифастим, сањивим очима и дугим танким, правим носом, огрнут својом дугачком, црном џубом, носе |
| Чим би ме угледала како се врзам и како правим шанчеве, мајка би одмах дотрчала, дирнула ме за |
| ни, <pb n="264" /> играо се са Хатиџом, правио јој свирале, штрцаљке, пушке од зовине и причао |
| са запаљеном цигаром пржио му хаљине и правио рупе на њима.</p> <p>И у Сулаге сам најчешће иша |
| вао ми пушке од зовине што их сваки дан правио; каткада ме узимао и на леђа и почео потркивати |
| дане кад се само о јунаштвима причало а правих јунака није било, изгледао је као нови Ђерзелез |
| шта је радост! — узвикну заносно. — Без правих мука нема ни праве радости!..{S} Сад ћемо видјет |
| о јој око остало отворено и гледа у ме, право у ме...</p> <p>Суза једна скотрља јој се низ обра |
| рије измакну одатле, да побјегну.{S} И, право да речем, изледало је као да је он и проговорио с |
| ав је сад белај?.. — помислих у себи и, право да речем, препадох се.</p> <p>Мислио сам да се ве |
| кве бабинске приче ни гатке разне, али, право да речем, чим смо поново пошли, мисао о зецу и ње |
| стивши пушку наслони се на њу. — Ево... право да речем... и ја сам се зажелио куће, ама...{S} К |
| .</p> <p>— И како иде, како збори!..{S} Право мушко!..</p> <p>И, спустивши ми руку на раме, про |
| ехнуо би се и он и пољубио је у чело. — Право дијете!..</p> <p>И звекећући бројаницама почео би |
| д није била рачунџија нити је познавала право стање наше, изненадила се кад је све то чула, упл |
| нија, бијесно ошину коња њиме и потјера право према мјесту, одакле се још, изнад <pb n="320" /> |
| на ме не хтједе ни погледати.{S} Потрча право бедевији, ухвати је за гриву и, једнако онако муц |
| , инат неки; отада управо и почиње моје право <hi>житије</hi>, како се то рекне, о коме једино |
| овала — одговори она мирно и погледа ми право у очи...</p> <p>Ах, очи оне!..</p> <p>Збуних се, |
| <p>Сад ми већ било и обичније.{S} Идући право друмом сретао сам непрестано кириџије, путнике, т |
| укчије се није могло.</p> <p>И — кренем право према Мостару.</p> <p>Сад ми већ било и обичније. |
| потрошила.{S} Готово да је Зулфага имао право кад је говорио мајки: »Готова пара у руци, најнес |
| поново се погладивши по брковима кретао право мајки.</p> <p>Опазивши га, она се одмах придизала |
| је једнако — питао сам га, гледајући му право у очи, — или живио од твоје доброте или од њезине |
| е по обичају јавивши.{S} Пошао је одмах право мајки која је сједила у врху собе на својој шилти |
| /p> <p>— Хајинин!..{S} Хајдук!..</p> <p>Право да речем чудио сам се таквим упадицама. 3а хајдук |
| друма и почнем замотавати цигар.</p> <p>Право да кажем, баш ми је мило било када сам након дуже |
| бих!..</p> <p>— У мене нема ни поштења правог, ни благодарности — опет изненада викне Хасан и |
| и, него у читавом шехеру хоџа није имао правог пријатеља.{S} И он као да га ни тражио није.{S} |
| почели говорити и о свом дућану, о <hi>правом</hi> дућану. </p> </div> <div type="chapter" xml |
| се, ето, једни ситна шала претворила у праву правцату збиљу.{S} Адет онда такав био да јарани, |
| то, једни ситна шала претворила у праву правцату збиљу.{S} Адет онда такав био да јарани, — жел |
| , рано, прије гранисунца, износио га на праг, приносио својим жутим, упалим очима и шкиљио у ње |
| лагано, као размишљајући, одиже ногу на праг и тихо закуца алком...{S} Причека мало...</p> <p>Н |
| вратима и копитама поче ударати, тући о праг, тресући канатима као да ће их иставити.{S} Мајка, |
| тао пред врата њезине собе, одмах поред прага; кахву јој сам пекао и износио, сам чистио наргил |
| тешки, дебели штап, прекорачио би преко прага, застао крај каната, опустио руке низа се и некак |
| једнако се држећи каната, искочи преко прага, стаде на авлију и викну из свега грла:</p> <p>— |
| едајући је.</p> <p>Хатиџа чим јој преко прага прешла, грохотом се засмијала.{S} Ни ћилима, ни с |
| тресе кућом.{S} Али чим је прешао преко прага, нога му поклецну и он посрну, паде.</p> <p>— Ниш |
| запитам зачуђено, чим сам прешао преко прага и затворио канат за собом. —</p> <p>Опет кијамет! |
| S} Застадох као укопан кад пређох преко прага.{S} Велики, тежак ћилим, — преко чијих грана разл |
| токорсе зачуђено, одмах се уклањајући с прага и пуштајући нас да уђемо у авлију. — То ли је? — |
| м погледом.</p> <p>Тек кад се спустих с прага и приступих јој ближе, она одиже и другу руку и г |
| ох Хатиџу пред вратима.{S} Застаде пред прагом, рашири пуке и препријечи ми пут, тресући чупима |
| и онако задихана и уплашена застала на прагу.</p> <p>— Оставите оружје! — викну брзо, опруживш |
| рале ни до чланака, босоног, застаде на прагу и мрким погледом једним премјери и мене и Зулфагу |
| ао с њоме.{S} Опазивши ме он застаде на прагу, изненађен, погледа и на ме и на мајку некако лук |
| он исправљен, поносит и горд, помоли на прагу, шантајући и опирући се на пушку, чију је мрку ци |
| другом нијеми, окамењени.{S} Ја стао на прагу, ухватио се за канат, гледам у њу и кроз сузе се |
| гиним вратима.{S} Баш кад сам застао на прагу и прихватио за мандал, да гурнем и отворим, изнен |
| изнио између њих...</p> <p>И одбацивши празан филџан отсијече:</p> <p>— Немој ме ни питати о т |
| За неколико минута шкипић је био сасвим празан, а ниједна мрвица хљеба није остала у трави забо |
| ти и бјежати унаоколо.{S} Била је гола, празна, без узде, без седла и теркије, са мрком, прљаво |
| а...{S} Нека кућа није празна.</p> <p>— Празна?..</p> <p>Опет се засмија, закикота и, узевши ме |
| ће то?</p> <p>— Па...{S} Нека кућа није празна.</p> <p>— Празна?..</p> <p>Опет се засмија, заки |
| и опет, — за ардијом, — преостане нешто празна мјеста, гдје могу намјестити душек и ноћивати.</ |
| , ни шилтице какве није било у собама и празне, голе, без намјештаја, зијале су оне и црниле се |
| бих ручао, одмах су долазили да однесу празне суде, опет онако тихи и онако мучаљиви.{S} Залуд |
| Радити...</p> <p>— А како ћеш радити... празних рука? — запита замишљено. — Како?..</p> <pb n=" |
| мучио.{S} Како је у оно доба било доста празних дућана, нашао сам један у који сам могао и натр |
| зити...{S} А има послова који се могу и празних рука почети.</p> <p>— Зар да будеш хамал?..</p> |
| рукавима непрестано чистили, истирали, прали бритве, клијешта и приправљали мехлеме, јер су св |
| и половицу лица.{S} И, наклонивши главу прама десном рамену и грицкајући мале, ружичасте нокте, |
| знад <pb n="320" /> грма, извијао танак прамен дима.{S} Коњ узви главом, пропе се и хтједе да с |
| а брада повијала му се преко прсију као прамен дима, а топао, широк поглед блудио је некуд дале |
| мију, исправи се и затресе косом, густи праменови опустише се, падоше по челу и лака им сјенка |
| елио се као вијенац ђулбехарски, ишаран праменовима големе, свилене ките, која му се са врха фе |
| један крај димија нечијих, нешто слично прамену магле, поче се повијати, лепршати иза њега.</p> |
| !..</p> <p>Ја се не могох савладати.{S} Праснух у смијех.</p> <p>— Само то?..</p> <p>Њојзи као |
| одољети.{S} И покрај све муке своје, ја праснух у смијех, у силан, гласан смијех, који тресе и |
| — запита полугласно, отегнуто, пажљиво пратећи сваки покрет мајчин, сваки миг. — Што ти је то |
| ћи једно друго, почеше заустављати крв, прати и превезивати ране.</p> <p>Ако се нијесмо играли |
| дећи узгред како код куће мора и пелене прати, и хљеб кухати, и мотати памук на цијеви.</p> <p> |
| о пристаје за мном, као да ме узастопце прати.</p> <p>О свему томе нијесам смио ништа ни спомен |
| авала је Хајкуна, која је пазила на њ и пратила га. — Биће кијамета с њим!..</p> <p>И погодила |
| бојао није.{S} Неколико табора, који су пратили тајин у Никшић, дочекани су и разбијени; једва |
| !</p> <p>По несрећи мојој, презирање ме пратило читавим путем.{S} Нико да проговори лијепе рије |
| е Зулфага наметнуо у друштво, што га је пратио вазда и частио?..{S} И је ли крив што је о њему |
| кутије, огледала.</p> <p>Он ју је кашње пратио и по ноћи кад је излазила од куће, и остајао с њ |
| се лијепо живјело“...</p> <p>Цар дозва пратиоце, који су преобучени као и он узастопце пристај |
| накашљао се.{S} И то као да је био знак пратиоцима да постану још бјешњи, још дивљији и још раз |
| они заклињали по неколико пута да ће га пратити у бој, да ће у ватру и у воду за њим.</p> <p>Ча |
| еш?</p> <p>— Хоћу.</p> <p>— Добро...{S} Пратићу те...</p> <p>Па, разгледавши унаоколо, опет се |
| се попут дима: по канатима се нахватала прашина с прста дебела.</p> <p>— Зар ме овако дочекујеш |
| им бусовима коприве, — која је од силне прашине изгледала пепељаста, — и на неким мјестима пома |
| — као стока у чопору газити по блату и прашини и ћораво трчати за звонарима, него ће свак траж |
| а и клетвом на устима, почнем газити по прашини, по маријашима, кешкати их ногама, разбацивати. |
| S} Ако је случајно гдјегод на тавану, у прашини, била каква стара пушчетина, нож, па макар и ко |
| фага, не пустивши ни да се уредим ни да прашину стресем, узе ме чврсто за руку и нагло поведе к |
| ући, баци неколико маријаша преда ме, у прашину.</p> <p>— Ето.</p> <p>Па ободе коња и одјури за |
| и оружје, те му се само видјели лабави, прашњави тозлуци са распанутим гајтанима и широки раскв |
| приспјели у Сарајево, ознојени, уморни, прашњави, са лицем препланулим од сунца и са закрвављен |
| о.</p> <p>Ишао сам по селима, по уским, прашњавим, изрованим друмовима њиховим; ноћивао у тијес |
| земљи, заплетала се за ноге, гајтани на прашњавим тозлуцима распали се, попустили, те се испод |
| ха.</p> <pb n="340" /> <p>— Први пут се прашта, а други пут се суди — откреса бимбаша јаче и ру |
| вече, раније, сви су затварали дућане, праштали се и грлили с комшијама, као да се више никад |
| изненада и опет затресе чупима. — Да се прва покорим?..{S} Нипошто!..</p> <p>— Нипошто?..</p> < |
| ије управо покрај свог душека.{S} И већ прве ноћи криво ми било што је то учинила.{S} Готово ми |
| _C3"> <head>III</head> <p>Најближи нам, први комшија, — чију кућу растављао од наше само један |
| од уха до уха.</p> <pb n="340" /> <p>— Први пут се прашта, а други пут се суди — откреса бимба |
| иша.{S} Зачудо, учини ми се као да сада први пут гледам у тај врат и његова бјелина и пуноћа из |
| нам обојици ћара доносила.</p> <p>Он је први напоменуо и почео ме наговарати да му дам новаца, |
| pb n="305" /> <p>Тек након дуже почивке први се Хасан смири мало и полугласно запита:</p> <p>— |
| мах скрешем, очитам све.{S} Макар био и први дан, дође ми да се свадим, поинатим с њоме.{S} Пои |
| ах бјеж’о...</p> <p>— Лажеш!..{S} Ти си први стругно...</p> <p>И, увјеривши се потпуно да су из |
| ав, некако пронаћи и ухватити, да ће им први ући у траг.</p> <p>Једини Сулага сумњиво је вртио |
| ан другога, а сваки се устручавао да то први каже, изговори.</p> <p>Неколико минута тако смо се |
| ик какав.</p> <p>Хасан, осврнувши се, у први мах као да се наљути и измахну руком дајући ми зна |
| овати, јача је била од свега другог и у први мах на друго нијесам ни помишљао.</p> <p>Сама Хати |
| оја је за ме значила много, — ја сам му први приступио и отада више није било кавге међу нама.{ |
| да те он таког видио!..{S} Ех!..</p> <p>Први пут споменула је њега, Зулфагу.{S} И одмах, по тим |
| > <pb n="232" /> <p>Узбуђен човјек, под првим утисцима, никад не може све јасно и лијепо исприч |
| јељати.</p> <p>Читав комшилук мислио је првих дана као да је у кући шенлук.{S} Многе комшије, з |
| 2_C28"> <head>XXVIII</head> <p>Хасан се првих дана настани у моме дућану, одомаћи се потпуно.{S |
| Сад се сјетих свега!</p> <p>И Хасановог првог доласка, и њезиних састанака с њиме, и моје ненад |
| из других махала, доврвиле би јатомице првог дана по одласку његову, засјеле и по собама и по |
| пше живовање?{S} Је ли хтјела одмах, на првом кораку, истаћи своје богатство и показати колико |
| и!..</p> <pb n="377" /> <p>Па свратих у прву магазу која ми се чинила најзгоднија, застадох на |
| дарати уза њу.{S} Сједне насред авлије, пребаци <pb n="241" /> ногу преко ноге и, забацивши кос |
| <p>Сулага дохвати велики бакрени ибрик, пребаци пешкир преко рамена и понудивши да умијемо руке |
| измаче и затвори врата.</p> <p>Хајкуна пребаци пушку преко рамена и позва нас да пођемо за њом |
| када причам</p> <p>— узвикну изненада и пребаци шамију преко очију.</p> <p>— Стид ме...</p> <p> |
| — одговори Хасан <pb n="362" /> мирно и пребаци ногу преко ноге. — Тој ћу се војсци придружити |
| !..</p> <p>И плашљиво се осврнувши опет пребаци фереџу преко главе, умота се и готово каскајући |
| а засмијавши се стискала је очеву руку, пребацивала је себи преко врата и опет се привијала уз |
| тив њега, — почео сам се као и љутити и пребацивати му како ми није био ни друг ни пријатељ.{S} |
| ам учинио...{S} Ружно — почнем сам себи пребацивати, ходајући испред дућана и непрестано гледај |
| ја знам...</p> <p>Па подухвати џубу и, пребацивши је преко руке, исправи се:</p> <p>— Досад су |
| ече пролазио махалама нагиздан, обучен, пребацивши, по обичају, руке преко пушке која му лежала |
| једник какав, накрививши фес над око, а пребацивши обје руке преко пушке која му лежала на раме |
| рислонивши дуге пушке уз рафове а сабље пребацивши преко крила, и додијавали са својим питањима |
| пјевуцкајући узе наргилу и, сједнувши и пребацивши ногу преко ноге, поче одбијати димове.</p> < |
| широке рукаве кошуљине до изнад лаката, пребацио тешку мотику преко рамена и необувен, босоног, |
| ад се код џамије бацали камена с рамена пребацио је свима момцима.{S} При скакању нико му није |
| указујући на чисте пешкире које бијаше пребацио преко рамена. — Сад ћу ја...{S} Сад...</p> <p> |
| ..{S} Недалеко од ње стајао је Хасан са пребаченим рукама преко пушке која му лежала на раменим |
| то и замахну чибуком који удари о зид и преби се на двије половине.{S} Момче, користећи се тиме |
| акар ми га Зулфага и не дао сада, да се пребијам по туђим кућама као сирјак какав, бескућник и |
| ту међу поврће, и тамо копао, тријебио, пребирао.{S} Туп, потмуо звекет мотике, у одмјереним ра |
| собу, озбиљно пријетећи да ће ми »ноге пребити«, ако се усудим помолити, појавити пред њезиним |
| ерије одоше, сјео сам на сандук и почео пребројавати новце.{S} И, за чудо, оно звецкање њихово, |
| ко се надала пуној, богатој кући, па се преварила?..{S} Или је хтјела да се подругне мом „сиром |
| ...</p> <p>— Вараш се ти, слатки, да те преварио — рече меко, полугласно. —— Оно је један добар |
| јек биле задјенуте дебеле, жутим концем превезане наочари и двије ситне чачкалице: за зубе и за |
| друго, почеше заустављати крв, прати и превезивати ране.</p> <p>Ако се нијесмо играли и вјежба |
| а је миран чо’јек — брзо упаде Зулфага, превијајући се и отежући шијом. — Он није лош...</p> <p |
| > <p>— брекну бјешње, гледајући како се превијам и све се силније и силније тресем. — Јеси ли м |
| ме и притежући себи и сама проплака; у превијању и трзању оном осјетио сам како ми њезине сузе |
| чуди ли се, поново се почела протезати, превијати, <pb n="259" /> кршити, састављајући руке вис |
| покрвим.</p> <p>Испод појаса почело ме превијати нешто, мучити, стезати.{S} Због тога ме и опе |
| е.</p> <p>Застадох на мјесту и почех се превијати од смијеха.</p> <p>— Шта је?..{S} Што се кеси |
| — Је ли?..</p> <p>— Кроз двадесет...{S} Превићемо је неколико пута.</p> <p>Пошто је бербер отиш |
| ота и срамота била кад би се случајно и превјерио, него кад би се спустио дотле да ради и <hi>ж |
| а својој шилти, — коју су у зиму обично превлачили новом чохом, — сједио је хоџа, натмурен и за |
| ред чаршиски наопако <pb n="349" /> да преврне и да све муштерије поквари.{S} Муштеријама су, |
| ... и довео... и... ех, ех...</p> <p>Па преврне очима, стисне зубе и, изненада, почне сам себе |
| ној гунгули и гурне Јову у леђа и да му преврне зембиљ.{S} И када, уз грохотан смијех пакосника |
| ваше зар да и сама заспи.{S} Узалуд.{S} Преврну се још једном, збаци јорган са себе и један јас |
| лавом у Хајкунин витао који се умало не преврну. — Кад су непокорни!..</p> <p>— А што ће ти ђев |
| толиким причањем застаде мало, поћута и преврну се на бок.{S} Покушаваше зар да и сама заспи.{S |
| </p> <p>„Видиш“ одговори сељак лијено и преврну се на другу страну.</p> <p>Цар га гурну у ребра |
| </p> <p>Зулфага изви главом и чудновато преврну својим ситним очима.</p> <p>— Ти си домаћин, па |
| ... ето... корак један па... па се може преврнути...</p> <p>Мајка, која никад није била рачунџи |
| S} И ништа не бих волио тада, него опет преврнути се и опет заспати...</p> <p>Али зар сам смио |
| што, игра.{S} Немоћан и да сједим више, преврнух се на траву и жалосно јекнувши склопих очи, оч |
| гледала нетремице и немирно се вртила, превртала на мјесту.</p> <p>Напошљетку као да би се пре |
| их пољубаца, ни натегнутих уздисаја, ни превртања очима.{S} Никад је нијесам запитао: јесам ли |
| Он и не зна друго него служити мајки и превртати хартије.</p> <p>— Зашто га ружиш тако — некол |
| е.</p> <p>— Моје је ово — вели сурово и преврће закрвављеним очима. — Ја сам ратов’о и крв прол |
| ик и беспосличар? — питао сам сам себе, преврћући се с бока на бок и отхукујући. — Зар да ми се |
| p>— Шта је било било, — зборио је тихо, преврћући бројанице. — Хвала Богу, кад није прошло горе |
| чеше и летити, облијетати ми око очију, преврћући се, ковитлајући, лепршајући, звекећући...{S} |
| јаукну он, растворивши уста и мученички преврћући очима. — Ах...</p> <p>Остави...</p> <p>— Али |
| ве хоћу.</p> <p>А бабо, отпустивши дим, превуче руком преко браде и пружи руку Сулаги.</p> <p>— |
| јаре, и говече и... ко зна!..</p> <p>Па превуче руком преко дугих, ниско опуштених, сиједих брк |
| се, у једној половини, која чак није ни преграђена, спраћала говеда, а у другој спавала чељад; |
| олестан, лакше би ми било...</p> <p>Она прегризе конац и настави да ниже другу половицу.</p> <p |
| 5" /> и, разасувши по димијама неколике прегршти мохуна, чистила их, тријебила.{S} Погледавши ј |
| ути одлазили кућама.</p> <p>Иза акшама, пред џамијама, састајали се опет, окупљали у мале, рије |
| , изван куће, покаже да се и пред њима, пред читавим свијетом, похвали.</p> <p>Ради тога удари |
| ући из ове незгоде.</p> <p>Истога дана, пред вече, Јован је однио папуче и изјадао се.{S} Пољуб |
| аноћили смо покрај чобана, планинштара, пред старом, ниском колибом њиховом, која се, трошна и |
| ао да ми поче зујати, звонити, тутњити, пред очима поче да се мрачи, да се колута нешто, игра.{ |
| .{S} Незадовољна, зар, што само у кући, пред нама, може показивати како је слободна, независна |
| и прихватих за посао...</p> <p>Кад сам, пред вече, пошао Сулаги да му све опричам, мајка, узбуђ |
| гога лутања заустависмо се, напошљетку, пред старим, сниским, испуцаним вратима једним, под чиј |
| ровост људска највиши су душмани стида; пред њима се губи као дим да своје мјесто уступи дрскос |
| Сад... сад узми Хамида себи, изведи га пред суд и он ће ти све потврдити — откреса она опоро, |
| — брзо одговорише неки, старајући се да пред паметним човјеком и они изгледају што паметнији. — |
| јутри дан, око подне, завришта бедевија пред вратима и копитама поче ударати, тући о праг, трес |
| бним вратима.{S} Мајка, која је стајала пред собом и брижљиво чистила некакве хаљине, препријеч |
| /> <p>Па би, некако и нехотице, застала пред огледалом и почела поправљати косу, хаљине, намјеш |
| ражили куће дјевојачке.{S} Хајкуна ишла пред нама, ми за њом.{S} Под ногама шкрипао нам и хршта |
| .</p> <p>Дошао лијепо усред бијела дана пред башчу, раскорачио се и почео ножем сасијецати огра |
| смијући се, ухвати ме за рамена, изгура пред врата и затвори канат.</p> <p>— Не излази ми сад н |
| авши до испод ћошка успори ход, застаде пред ћемерли-вратима, лагано, као размишљајући, одиже н |
| усретох Хатиџу пред вратима.{S} Застаде пред прагом, рашири пуке и препријечи ми пут, тресући ч |
| од мене, од свега свијета.{S} Зато оде пред мајку, испружи шију, понизно се наклањајући и љубе |
| га се диже и онако ситан, погурен, пође пред нама, — ми пођосмо за њим.{S} Хасан се опет умота |
| цати...</p> <p>Једне вечери дочекала ме пред Сулагиним вратима.{S} Баш кад сам застао на прагу |
| ме по руци и лагано, пажљиво, изгура ме пред собу. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
| овом, као што обично сви слабићи стрепе пред неким који је моћан и јак.{S} Доста је било да их |
| о ме.{S} Кад је изашла мајка, — која се пред њим није сакривала као пред другима, — чинило се к |
| рзо се окренувши на пети заустављала се пред мајком.</p> <p>— Пјевај ми, Хајнија!..{S} Пјевај, |
| оја бијаше потпуно ишчезла, истопила се пред погледом њезиним, а, обвијајући јој меко, топло, п |
| и.</p> <p>И читава слика стварала ми се пред очима.{S} Као да гледам мајку: како блиједа, увехл |
| аксала потпуно, не клоне и не спусти се пред њу.</p> <p>Има тренутака када човјек по нагону нек |
| и као дријемајући. — И огријешио сам се пред тобом, и здружио се твојим душманином и хтио...{S} |
| ијевајући очима и руменећи. — Све дршће пред њима...{S} И нико им ништа не смије...{S} Живе как |
| а да ме узму у нарамак и на силу избаце пред врата.</p> <p>Тада сам бјежао Сулаги, у авлију му. |
| Хасан бјежи безобзирно, струже, измиче пред њим.</p> <p>— Побјегао и оставио ме самога! — сину |
| међеда могао умлатити.{S} Све спустише пред нас.</p> <p>Нећу слагати ако рекнем да никада у жи |
| о и другима, изван куће, покаже да се и пред њима, пред читавим свијетом, похвали.</p> <p>Ради |
| глави као да ми се наново поче мутити и пред очима наново маглити.</p> <p>Немоћан и слаб остадо |
| ма видио није...</p> <p>Хвалио га чак и пред Хајкуном и пред хоџиницом.</p> <p>Међу нама се упр |
| </p> <p>Хвалио га чак и пред Хајкуном и пред хоџиницом.</p> <p>Међу нама се управо највише гово |
| каква се у најсвечаније дане ријетко и пред џамијом виђа.</p> <p>И нијесу то били само наши љу |
| а везеној долами, вратио с пута, кад би пред вратима зазвонило момачко оружје и зарзали у пјену |
| згубе главу и да се смету, као голубови пред јастребом.{S} Нико тада не би могао ни познати да |
| метови су, због тога, били и слободнији пред њим, ведрији, веселији и након ручка који је увије |
| ове ноћи нијесмо, по обичају, застајали пред свачијим вратима, нити онако тражили дјевојке, мак |
| ед вече су ми дошли обојица.{S} Застали пред дућаном, наперили пушке и климајући се и заплећући |
| оборе робу, коју су дућанџије изнијели пред ћепенке.{S} Слабићи, немајући силе у себи, опијали |
| и пријетити.{S} И што су више стрепили пред њом, клањали јој се, улагивали, постајала је све ж |
| и јаче де виче.{S} Они су само стрепили пред силом његовом, као што обично сви слабићи стрепе п |
| ко сирових кожа што их комшије избацили пред своје дућане, бацао се камењем на врапце, који се |
| >— Хајдемо — рече одсјечно, бацајући ми пред ноге некакав нож, двије пушчетине и торбу. — Дижи |
| ме.{S} Ни од чега се стидио нијесам, ни пред чим се снебивао.{S} Радио сам од јутра до мрака, р |
| шег.{S} Читава слика намах ми се створи пред очима.{S} Као да и сад лијепо гледам: и сеизе, и т |
| бити«, ако се усудим помолити, појавити пред њезиним јаранима.</p> <p>Отада се између нас двоје |
| ово — муцао је Зулфага, једнако стојећи пред њом онако тих, покоран, скрушен, са уснама вјечито |
| с њему, час мени и увијајући се, ломећи пред обојицом. — Јесте ли људи, шта ли сте?..</p> <p>— |
| хаљине, мирно ме водио кући и гурајући пред мајку почео уздисати:</p> <p>— Ето... опет је био |
| ..</p> <p>Бржебоље притрчах и падох јој пред ноге.</p> <p>— Моја је кућа као и твоја, мајко!..< |
| S} Обећањима ме и замамила вјешто и тек пред зору пустила ме да заспим, да се одморим иза толик |
| о сам на њега, измишљао их, само да сам пред собом оправдам одлуку, е се овакво друговање мора |
| својим, претеци га...</p> <p>Остао сам пред дућаном замишљен и забринут, не осврћући се ни на |
| у собу и онако с њоме заједно да станем пред Хасана, кад се он исправљен, поносит и горд, помол |
| од „женског друштва“ и звао да сједнем пред собу његову њему уз кољено.{S} И, рачунајући зар д |
| на силу ме гонио да запалим, задиманим пред њим.{S} Тада би по обичају и опет почео питати, ра |
| ad>XIII</head> <p>Како смо обично истом пред вече морали узимати књиге у руке и учити, и ја и Х |
| — а био је грлат као пудар, — застајао пред свачијим вратима и звао укућане да купе, да пазаре |
| , — која се пред њим није сакривала као пред другима, — чинило се као да се збунио, омео се и п |
| ишао на Неретву, доносио воде и спуштао пред врата њезине собе, одмах поред прага; кахву јој са |
| чела га грдити чим се повратио и изишао пред њу. — Све си оставио, да ме намучиш, душманине, ка |
| ице и тамо остајао, задржавао се све до пред вече.</p> <p>У чаршији га сви лијепо примали и сви |
| че.</p> <p>И дошао је међу њих и засјео пред џамијом.{S} Око њега, по сниским малим софама поре |
| купљали и састајали, Зулфага је излазио пред мајку, износио некакве тужбе, рачуне и сенете, ста |
| акон дугога лутања, опазили ватру, како пред колибом пламти, заиграва и лиже готово до под саму |
| Похвата тројицу-четворицу и поведе нас пред бимбашу, на суђење.{S} И све олако прође.</p> <p>П |
| ући и намамљујући туђе момке да застају пред вратима и провирују кроз кључаницу.{S} Чинило се к |
| ="231" /> <p>А тада као да и мени свану пред очима.{S} Познадох да се догодило нешто страшно, н |
| Нипошто!..</p> <p>Мени сад истом свану пред очима: зашто је збуњена, зашто усплахирена тако.{S |
| једне вечери из дућана, сусретох Хатиџу пред вратима.{S} Застаде пред прагом, рашири пуке и пре |
| <p>Напошљетку, кренуше се неколико њих пред бимбашу.</p> <p>— Аман, — повикаше узбуђено — шта |
| S} Брже...</p> <p>Сулага, кога сусретох пред вратима, као да одмах познаде да се десило нешто н |
| или око рањеника.</p> <pb n="355" /> <p>Пред вече, раније, сви су затварали дућане, праштали се |
| лу да приступи.</p> <p>— Носи!..</p> <p>Пред дућаном, на чаршији, сусретох се са Сулагом.</p> < |
| и и запомагати из свега гласа...</p> <p>Пред вече почеше пристизати и понеки од момака који биј |
| још дивљији и још разузданији...</p> <p>Пред вече су ми дошли обојица.{S} Застали пред дућаном, |
| и руком ми даде знак да изађем.</p> <p>Пред вратима ме дочека Сулага, немиран, усплахирен.{S} |
| ијесам вјеровао да је то баш он, Хасан, преда мном...</p> <p>— Јеси ли изненада кренуо на пут? |
| и, не гледајући, баци неколико маријаша преда ме, у прашину.</p> <p>— Ето.</p> <p>Па ободе коња |
| носом и великим плавим брчинама, стаде преда ме, поносито зазвеча сабљом и набусито проговори: |
| Робе хоћеш?..{S} Ево!,.</p> <p>И стаде преда ме и поче показивати.</p> <p>Нити сам пазио много |
| орим, изненада, умотана у фереџу, изађе преда ме, ухвати ме за руку и снажно повуче.</p> <p>— Ч |
| од мене, нити је више зазирала да изађе преда ме у мушком одијелу.{S} Лагано, кришом, опрезно, |
| ће, — кад би отишли куда, — излазила је преда ме, јављале се, слободна, ведра и весела, вјечито |
| ати — брзо дочекује Зулфага и као стане преда ме да ме одбрани. — Млад је још...{S} Не зна...</ |
| колико да одагна страх а уједно и да се преда мном похвали како није малаксао, клонуо, како је |
| ијека, сира, кајмака.</p> <p>Све остави преда ме на ћилим, сједе ми уз кољено и, непрестано гле |
| заигра насред дућана и нагло се рашири преда мном. — Јеси ли ме заборавио?</p> <p>— Хасане!..< |
| ра, — увијек страховао да ће ме позвати преда се и да ће судити жешће и суровије нето су икад п |
| } Гони ме!.. — протепа молећи, заставши преда мном са раширеним рукама, а ипак не смијући да ми |
| може наговорити да примим мираз, Сулага предаде Хатиџи све што јој мислио дати.{S} Одвојио и не |
| е!..{S} Нова!..</p> <p>Отада се потпуно предадох послу и раду свакаквоме.{S} Ни од чега се стид |
| ошто је продао неколико кметова и новце предао мајки, Зулфага за дуго времена није јој додијава |
| тајну која је за чување, значи упола се предати његовој власти, оковати се драговољно.{S} А ја |
| о.{S} Ја сам, опет, знао да би ми сваки предлог био узалудан, јер Хасан тада, као за инат, — си |
| три пута освртао и спремао се нешто да предложи, али чим је заустио одмах је и престајао.{S} Ј |
| Томе сам се и надао.</p> <p>И одмах ми предложи да засада све оставим на миру и да ништа не пр |
| ек када би, након дугога лутања, он сам предложио да се вратимо кући и окренуо низа страну, усу |
| ако иђе.</p> <p>— А ми да се вратимо, — предложих ја мирно, застанувши. — Хоћеш ли?..</p> <p>— |
| хтједе заподјести разговор, али се ипак предомисли, па окрену главу у страну и полугласно поче |
| смо се упутили тамо и ишли одлучно, без предомишљања, ипак као да смо обојица осјећали да нас ч |
| асада све оставим на миру и да ништа не предузимам до бољих, згоднијих времена.{S} А је ли вјер |
| м, скухала сам алву, — настави брзо, не предушујући — и дала Хамиду да га понуди, па...</p> <p> |
| здисао.</p> <p>— Кад сила прекипи и кад пређе у насиље, онда јој је и крај — тврдио је упорно, |
| и, на сву силу, ослањајући се о пушку, пређем преко друма, на другу страну.{S} Не водећи рачун |
| веде у собу.{S} Застадох као укопан кад пређох преко прага.{S} Велики, тежак ћилим, — преко чиј |
| но изнакази се, искриви.{S} Уста као да пређоше на десни образ, одмах покрај уха, брада као да |
| ије му требало да се враћа на старо, да прежива.{S} Чак и пословице, које је волио уплетати, ка |
| ?..{S} Ко зна!</p> <p>По несрећи мојој, презирање ме пратило читавим путем.{S} Нико да проговор |
| све више и више нестајати, губио се.{S} Презирање и суровост људска највиши су душмани стида; п |
| више без одговора.{S} Само би ме једним презривим погледом премјерили од главе до пете, намргод |
| рема њему усправљена, горда и поносита, презриво се осмјехујући и необично уживајући у његовој |
| а да их је потрошила — нагласи ефендија презриво се смјешкајући.</p> <p>— Она?..</p> <p>— Све ш |
| видимо ко ће побиједити!..</p> <p>Хоџа презриво одмахну руком.</p> <p>— Алах зна чија ће побје |
| и, какав си ми то момак! — добацивао је презриво, окрећући ми леђа, а, ни сам не знам рашта, та |
| женскоњо?..{S} Шта је?.. — запита Хасан презриво и поче ме гуркати ногом. — Је ли то мушки?..{S |
| ног, распасан, раздрљен.{S} Како се зар прејео за ручком, стењао је непрестано, јечао и дахтао, |
| пресијече руком по ваздуху, као да тиме прекида сваки даљи разговор. — Што ја рекнем не пориче |
| тако — неколико пута питао сам Сулагу, прекидајући причање. — Рашта?..</p> <p>— Јер му не вјер |
| ти уморила, па...</p> <p>Слуге га често прекидале у таквом разговору, смијале му се.{S} Зато му |
| обрве и одмахивао руком.{S} И одмах је прекидао разговор, одмах се дизао и одлазио у собу.</p> |
| но се мргодио, непрестано ломио прсте и прекидао ме узвицима:</p> <p>— Хајинин!..{S} Хајдук!..< |
| а ће свијет рећи«, нагло, непромишљено, прекиде са свима обзирима, заборави на све, све погази, |
| очима и пјеном око уста, поново врисну, прекиде коноп један и размахну рукама, пријетећи, грдећ |
| <p>— Хм...{S} А како ћеш ти говорити? — прекиде га један дедо из прикрајка и чудно се накашља. |
| А оклен ти?..</p> <p>— Ништа не питај — прекиде ме и лукаво намигну. — Овога пута све је било д |
| /p> <p>— Зулфага ради како ја наредим — прекиде га мајка и, поносито му окренувши леђа, пође из |
| није до краја допјевао.{S} Изненада је прекиде, застаде, скиде пушку с рамена и напунивши је о |
| одговорих му одлучно.</p> <p>Сулага ме прекиде:</p> <p>— Нећеш тражити...{S} Ево ти моје куће. |
| ући шта ће свијет рећи, па ето! — нагло прекиде и одгурну ме. — Треба ли баш рећи колико си дра |
| и мукло заклепета звоно.{S} Хасан намах прекиде говор.{S} Ослухну.{S} Клепетање се понови још н |
| ично са пуно похвала спомену и Зулфагу, прекидох га у говору и запитах подругљиво.</p> <p>— А п |
| кве...</p> <p>— То је Зулфагин момак! — прекидох га ја узбуђено, скачући с мјеста. — Није наш!. |
| уграбити...</p> <p>— Немој се кладити — прекидох га ја.</p> <p>Он одиже руку у вис и запуцка пр |
| у друштву таквих јарана.{S} Укратко сам прекинуо с њима.{S} Једино се побоље опријатељих са они |
| и тапкајући у мјесту. — Са једним треба прекинути.</p> <p>Хасан поћута мало, замисли се.{S} Па |
| вдам одлуку, е се овакво друговање мора прекинути.{S} Додуше овдје, у прсима, као да ме гризло |
| и непрестано уздисао.</p> <p>— Кад сила прекипи и кад пређе у насиље, онда јој је и крај — тврд |
| сто при доласку питао. — Јуче?</p> <p>— Прекјуче — кратко одговори он, не гледајући ме.</p> <p> |
| е да ја све узмем у своје руке, молећи, преклињући.{S} Узалуд!..</p> <p>— Учи се сама, па ћеш б |
| е покорити неће, нити се уклонити, нити преклонити. . <hi>Никоме</hi>!</p> <p>Говорећи, он није |
| чина скута и пољуби га.{S} Затим, онако преклоњен, измичући се на леђа, изиђе из собе некако не |
| в сокак и као да се прели и преко кућа, преко зидова, чак у комшилук...</p> <p>Момче испусти ал |
| /p> <p>Повалише нас, једнога за другим, преко некакве ониске клупе, затегоше нам димије и удари |
| поглед блудио је некуд далеко, далеко, преко сусједних кровова са накривљеним димњацима и руко |
| преко прага.{S} Велики, тежак ћилим, — преко чијих грана разлијевао се демирима рашчешљан широ |
| ко поцупкујући и скакућући, претрчавала преко авлије и брзо се окренувши на пети заустављала се |
| Остала је онако лежећи на трави, остала преко читаве ноћи, управо до зоре.{S} Па и Зулфага оста |
| ње стајао је Хасан са пребаченим рукама преко пушке која му лежала на раменима и са познатим св |
| себе.{S} Неки су поуздано тврдили да је преко стотину ћемера самих дуката било.{S} За чудо, та |
| > <p>Па подухвати џубу и, пребацивши је преко руке, исправи се:</p> <p>— Досад су вам вазда, од |
| н, обучен, пребацивши, по обичају, руке преко пушке која му лежала на раменима, трчале су на пе |
| вши фес над око, а пребацивши обје руке преко пушке која му лежала на раменима, поносито је иша |
| екори ме Хасан подругљиво, гледајући ме преко рамена. — Баш си јунак!..</p> <p>— Плашио си се и |
| ку и клекнувши на десно кољено узе јање преко крила.{S} Закла га.{S} Млаз топле црвене крви шик |
| у допирали отуда до нас, разлијегали се преко читавих винограда и замирали негдје доље, у пољу, |
| е по челу и лака им сјенка прели јој се преко очију, које као да намах постадоше и крупње, и цр |
| смијех, рашчешљана брада повијала му се преко прсију као прамен дима, а топао, широк поглед блу |
| шта желио, ништа исказао.{S} Само му се преко лица, које је било ведро и свијетло као прољетње |
| се у оном страху чинило, лепршали се и преко рамена.</p> <p>Огрнути тешким, дугачким струкама, |
| се кроз читав сокак и као да се прели и преко кућа, преко зидова, чак у комшилук...</p> <p>Момч |
| оју и како је одсијев кадикада клизио и преко њих, заигравао, чудно су се прелијевале, као раст |
| јети опасност, те се унапријед, често и преко воље, прибира и спрема на одбрану.</p> <p>И ја, ш |
| се о тешки, дебели штап, прекорачио би преко прага, застао крај каната, опустио руке низа се и |
| кала је очеву руку, пребацивала је себи преко врата и опет се привијала уз њега.</p> <p>— Реци: |
| необичног клепетања, студен ми се прели преко леђа као да ме неко хладном водом полијева, обје |
| Затим, једнако се држећи каната, искочи преко прага, стаде на авлију и викну из свега грла:</p> |
| дуге пушке уз рафове а сабље пребацивши преко крила, и додијавали са својим питањима.{S} Распит |
| ши ћурак поред себе а чибук преметнувши преко крила.</p> <p>— Како си? — питала га Хатиџа тада, |
| разгледајући је.</p> <p>Хатиџа чим јој преко прага прешла, грохотом се засмијала.{S} Ни ћилима |
| г нема — понови и опет и преметну чибук преко крила.</p> <p>— А ми ћемо чекати док дођу — отпов |
| о је дуг и издигнувши уши, прескочи нам преко пута и брзо се изгуби у густежу, у шипражју.</p> |
| сву силу, ослањајући се о пушку, пређем преко друма, на другу страну.{S} Не водећи рачуна о том |
| p>А бабо, отпустивши дим, превуче руком преко браде и пружи руку Сулаги.</p> <p>— Нек је сретно |
| и... ко зна!..</p> <p>Па превуче руком преко дугих, ниско опуштених, сиједих бркова и снажно г |
| е с ибриком у руци и са чистим пешкиром преко рамена, да му полије; затим, припаливши му чибук, |
| да затресе кућом.{S} Али чим је прешао преко прага, нога му поклецну и он посрну, паде.</p> <p |
| ило? — запитам зачуђено, чим сам прешао преко прага и затворио канат за собом. —</p> <p>Опет ки |
| коли, као да је разгали мало.{S} Готово преко ноћи и она поста ведрија, лакша, чилија.{S} Оних |
| и на чисте пешкире које бијаше пребацио преко рамена. — Сад ћу ја...{S} Сад...</p> <p>Па пође о |
| ти велики бакрени ибрик, пребаци пешкир преко рамена и понудивши да умијемо руке прије ручка, с |
| ред авлије, пребаци <pb n="241" /> ногу преко ноге и, забацивши косе а узевши тамбуру на крило, |
| пренула, освијестила мало, па баци ногу преко ноге и гласно, да сам и ја могао чути, узвикне:</ |
| сан <pb n="362" /> мирно и пребаци ногу преко ноге. — Тој ћу се војсци придружити и ја...</p> < |
| наргилу и, сједнувши и пребацивши ногу преко ноге, поче одбијати димове.</p> <p>Прексјутри дан |
| <p>— узвикну изненада и пребаци шамију преко очију.</p> <p>— Стид ме...</p> <p>Стао сам као ук |
| до изнад лаката, пребацио тешку мотику преко рамена и необувен, босоног, полазио у башту међу |
| ори врата.</p> <p>Хајкуна пребаци пушку преко рамена и позва нас да пођемо за њом. </p> </div> |
| /> је, газила даље, носећи лаку шишану преко рамена и под пазухом дугачки хоџин чибук, с којег |
| ашљиво се осврнувши опет пребаци фереџу преко главе, умота се и готово каскајући оде према кући |
| собу.{S} Застадох као укопан кад пређох преко прага.{S} Велики, тежак ћилим, — преко чијих гран |
| , а, ни сам не знам рашта, тај узгредни прекор био ми је увијек тежи него да ме ударио, ошамари |
| изло нешто, пекло ме.{S} Неко као да ме прекоравао, е сам и сам био рђа, кукавица, готово издај |
| Зато му и било криво на њих, зато их и прекоравао.</p> <p>— Не знате ви, поганови, како је мен |
| чију, зажалих за њим.{S} Почех сам себе прекоравати што сам био онако напрасит и онако груб пре |
| и је учинио неку погрешку, па га почели прекоравати, смијати му се ради ње.{S} И као што се он |
| је довео, а ништа купио нијесам — почех прекоравати самога себе, силазећи у чаршију и чешкајући |
| јући и опирући се о тешки, дебели штап, прекорачио би преко прага, застао крај каната, опустио |
| е.</p> <p>— Их!..{S} И ти се уплашио! — прекори ме Хасан подругљиво, гледајући ме преко рамена. |
| на.{S} И бојећи се, зар, да је когод не прекори тиме, да је не пецне, вјечито ме гурала у прикр |
| је угледах такву.</p> <p>— Рашта сам је прекорио?{S} Рашта сам био осоран? — опет се почех љути |
| кошуљу и продријемала мало, а да је ни прекорио није, ни подругнуо се...{S} Тек пошто би се ум |
| е у густу, неуређену риђу браду која му прекривала <pb n="268" /> широке космате прси све до по |
| ошљетку као да се одважи, уљезе у собу, прекривена танком, црвеном шамијом, која јој половицу л |
| ли дјевојке, макар што су, као и прије, прекривене танким чаршафима, непрестано извиривале иза |
| или падали на снијежне, обнажене прси, прекривене дугим низама бисера и дуката, који су ситно, |
| сам...</p> <pb n="300" /> <p>Он сједе, прекрсти ноге, извади духанкесу и замотавши цигар запал |
| арао се само увече.{S} Сједне на траву, прекрсти ноге, запали чибук и одмара се.</p> <p>— Хајде |
| нијесам могао изговорити.</p> <p>Он се прекрсти, маши се у џеп и, не гледајући, баци неколико |
| их и ја.</p> <p>— Починућемо.</p> <p>Он прекрсти ноге, лактовима се одуприје о кољена, а главу |
| ишта...{S} Тако... — одговори он мирно, прекрстивши руке на прсима и пресамитивши се. — Не могу |
| ави затим мирније, сједајући на шилту и прекрстивши ноге. — Знам да се ти тужиш на њега, е ти ј |
| и ћемо чекати док дођу — отповрну Хасан прекрстивши ноге. — Не хити нам се...</p> <p>Хајкуна се |
| брадама и големим турбанима око главе, прекрстили ноге, запалили чибуке и кроз сумаглицу од ди |
| ио управо поред бимбаше, крај шилте му, прекрстио ноге на миндерлуку, па одбија димове из чибук |
| ли по трави, он сам сједао је међу њих, прекрстио ноге и понудио им духанкесу да запале.</p> <p |
| му у сусрет изиђе, чекала га у соби са прекрштеним рукама и обореном главом.</p> <pb n="219" / |
| асједну по меким, рутавим миндерлуцима, прекрштених нога, огрнути тешким, лисичином постављеним |
| го ни радиле, него сједећи на ћепенцима прекрштених нога, са необичном насладом сехириле, како |
| p> <p>— А тад? — запита Сулага и, онако прекрштених нога, попридиже се. — Тада?..</p> <p>— Кад |
| свадбом?..</p> <p>Узми ме!..{S} Сјутра, прексјутра, одмах!..</p> <p>— Одмах?..</p> <p>— Узми!.. |
| реко ноге, поче одбијати димове.</p> <p>Прексјутри дан, око подне, завришта бедевија пред врати |
| у праве махнитлуке.{S} Брзи и изненадни прелаз из највећега ропства у потпуну слободу свакога з |
| ући на све стране и често застајкујући, прелазиле један у другога на дућан, сакривале се за роб |
| гонило, гурало напријед и да сам могао, прелетио бих тамо, само да час прије засједнем покрај о |
| ише се, падоше по челу и лака им сјенка прели јој се преко очију, које као да намах постадоше и |
| х разли се кроз читав сокак и као да се прели и преко кућа, преко зидова, чак у комшилук...</p> |
| тога необичног клепетања, студен ми се прели преко леђа као да ме неко хладном водом полијева, |
| дове и клизи по мркој, трулој маховини: преливају се и шарени, седефом извезени кундаци дугих, |
| ма сунцу засјењујући очи, црвена долама прелијевала се као запјенушена крв, а турбан око главе |
| зио и преко њих, заигравао, чудно су се прелијевале, као растопљени туч, а плећа неколицине, ок |
| на прсима које су необично одсијевале и прелијевале се према свјетлости фењера што га носило у |
| ом текао с лица, — које као да се и сад прелијевало страхом, — слијевао се на окрхано, поломљен |
| ку <pb n="371" /> руку готово до лакта, прелијевао се према сунцу као танак кривудаст млаз крви |
| ка, орошене са неколико капи, почеше се прелијевати као да се међу њима каранфили расцваше.</p> |
| афом, весела, разуздана, као на крилима прелијетала са једног мјеста на друго, од једне групе д |
| према небу и затрчавши се прескакао их, прелијетао их, прелијетао управо.</p> <pb n="366" /> <p |
| трчавши се прескакао их, прелијетао их, прелијетао управо.</p> <pb n="366" /> <p>Због тога сви |
| .</p> <p>Па узе некакву књигу и поче је прелиставати.</p> <p>— А ја сам чуо, — рече још тише да |
| пушку и онако, кроз пенџер, погодио га, преломио...{S} Куршумом га преломио!..{S} Још наредио Х |
| погодио га, преломио...{S} Куршумом га преломио!..{S} Још наредио Хамиду и да му га донесе и, |
| ико пута опипавао их и кушао могу ли се преломити.{S} Чак и по ноћи, пошто би се сви разишли по |
| громови ни муње не би могли скрхати ни преломити.{S} Позлаћене токе на прсима, оружје оно и фи |
| менима и са познатим својим ножем, чији преломљени држак чудно му стршио иза појаса.</p> <p>Опа |
| дикада, са момцима и са јаранима неким, према Црној Гори, да се тамо окреше са хајдуцима и пљач |
| да ме виде онако крвава, а нож одсијева према сунцу и изнакажена глава клима се, наклања према |
| диш кога си подгојила, — отегну Зулфага према њој и опет као да поче попијевати. —</p> <p>Ето т |
| <p>— иако јој биле чисте, — и покаткада према њему узвијала главом, као чудила се.</p> <p>— Хоћ |
| } Она је, некако, увијек била љубазнија према нама, нарочито према Хасану, и често као да је од |
| хитно је стрчала низ басамаке, полетила према соби и онако задихана и уплашена застала на прагу |
| p>— Рођо!..</p> <p>И чим би се окренула према њему, весело зарзала и почела тући копитом о земљ |
| пропињала дивља лоза, и, окренуте једна према другој, упредале су свилу, која се као прецвао бе |
| цу и изнакажена глава клима се, наклања према свакоме!..</p> <p>Негдје у даљини мукло заклепета |
| пљени туч, а плећа неколицине, окренута према нама, чинила се кроз помрчину као да су потпуно с |
| ј! — шиштао сам задављено неколико пута према неколицини путника, угушивајући и понос и срџбу и |
| што сам био онако напрасит и онако груб према њему...{S} Зашто?</p> <p>Је ли он крив што му се |
| енима, као ругајући се искезих све зубе према њему.</p> <p>— А шта је од тих новаца, што их мај |
| адао ножеве у земљу окренувши им врхове према небу и затрчавши се прескакао их, прелијетао их, |
| главе, умота се и готово каскајући оде према кући... </p> </div> <pb n="351" /> <div type="cha |
| своје! — јаукну мајка кушајући да пође према вратима. –—- Како можете оваку мајку примати?..</ |
| ријеђен, па се диже и климајући се пође према пенџеру.</p> <p>— Ја грабио?..</p> <p>Бимбаша одб |
| чину.{S} Држећи запету пушку стајала је према њему усправљена, горда и поносита, презриво се ос |
| нагло поведе кроз уске, тијесне сокаке према узбрдици једној.{S} Морали смо се пењати уз излињ |
| те оружје! — викну брзо, опруживши руке према њима и као молећи. — Одмах!..</p> <p>Момци застад |
| трави, утонувши у њу, и раширивши руке према небу, готово ништа говорио није, ништа желио, ниш |
| шћене о појасу свијетлиле се и блистале према сунцу засјењујући очи, црвена долама прелијевала |
| и и некако пријекорно звјерале, шкиљиле према свима нама. — Ја жену не молим...{S} Ја сам само |
| огледа, узвије носом и љутито се окрене према зиду.</p> <pb n="398" /> <p>— Нећу с тобом ни гов |
| су необично одсијевале и прелијевале се према свјетлости фењера што га носило у руци, помоли се |
| испред раздраганих кадуна, наклањале се према њима, савијале, угибале, пјевајући, подврискујући |
| тек сада проговори Хајкуна и испрси се према њему, спремајући се да још жешће навали. — Мислиш |
| опет се поче ругати Хасан, окрећући се према Хајкуни, — Пхи!..</p> <p>Хајкуна га и не погледа. |
| , погледом тражећи Хатиџу и окрећући се према њој. — Разбојник сам, зликовац сам, хајдук, зулум |
| /> руку готово до лакта, прелијевао се према сунцу као танак кривудаст млаз крви, која непрест |
| постиђен, Зулфага је, наклањајући му се према уху, непрестано шаптао о нечему, смјешкајући се п |
| ли опет лећи или неће.{S} Па га повуче према вратима, на друго мјесто.{S} Промијени јорган и ј |
| уле са чибука <pb n="275" /> и потрчаше према њему.{S} И постуле, камење, духан-кесе, гране нек |
| му је да се никад не покаже ни њежнији према мајци, да се осмјехне на њу и нашали мало.{S} Ни |
| ко састављене, приљубљене, срећне. — Ни према коме немам благодарности... осим... осим према <h |
| како више нема „милости ни љубости“ ни према коме.{S} Нарочито према Хатиџи.</p> <p>Сваке вече |
| од камена и нема милости ни љубости ни према коме...{S} Не може, пусто, никога да замилује...{ |
| а ни милости, немају срца ни милости ни према коме...{S} Крв људска пјени се сад на сваком каме |
| јамета — викала је затим јаче, полазећи према вратима, увијајући се.</p> <p>— Ја хоћу и живота, |
| рима, него ће свак тражити висине и ићи према њима својим путем, мислећи својом главом и опирућ |
| .. — отегну он некако очајно, гледајући према небу. — Ти ћеш опет боље смислити.</p> <p>Мајки к |
| запитах и сам себе, пажљивије гледајући према ватри и старајући се да кроз плавичасти сумрак ра |
| <p>Шта је?..</p> <p>И из све снаге баци према мени нож који, фијучући, пролети ми готово поред |
| м ми зачепи уста...{S} Загледа се и сам према ватри, са жељом да упозна кога...</p> <p>Узалуд!. |
| , као дијете какво, подигнем се и пођем према њој.</p> <p>— Дај ми преобуку...</p> <p>Кад је Зу |
| оме немам благодарности... осим... осим према <hi>теби</hi>... сада... <hi>Теби</hi> нипошто не |
| би опазио, као пријетећи климао главом према баби.</p> <p>Једнога дана, поклањајући ми некакве |
| , сакривале се за робу и чучнувши један према другом сашаптавали се, договарали.{S} Непрестано |
| p>Подигосмо се обојица и стадосмо један према другоме.{S} Гледали смо се нијемо, испитујући.</p |
| е богатство и показати колико сам ситан према њој?..{S} Шта је хтјела она?..</p> <p>Шта је хтје |
| ав крњави зид, да је, готово, отсијевао према сунцу.</p> <p>Нијесам још потпуно ни био довршио |
| } Не бојећи се ничега одмах сам потрчао према вратима да отворим, и тек што сам отшкринуо канат |
| ебе и онако необучен и неуређен потрчао према собним вратима.{S} Мајка, која је стајала пред со |
| ајке, отео се, окренуо и тркимице пошао према Сулагиним вратима. </p> </div> <div type="chapter |
| бијесно ошину коња њиме и потјера право према мјесту, одакле се још, изнад <pb n="320" /> грма, |
| се није могло.</p> <p>И — кренем право према Мостару.</p> <p>Сад ми већ било и обичније.{S} Ид |
| нас, него му поглед вазда управљен био према оном низу нових, калајисаних сахана, пореданих на |
| снули од радости и, упирући прстом тамо према ватри а не говорећи ништа, гледали смо један у др |
| отворила канат, застали смо обоје једно према другом нијеми, окамењени.{S} Ја стао на прагу, ух |
| јек била љубазнија према нама, нарочито према Хасану, и често као да је од себе, од својих уста |
| ни љубости“ ни према коме.{S} Нарочито према Хатиџи.</p> <p>Сваке вечери, кад сам се враћао ку |
| јети ме није могао, јер нити се окренуо према вратима ни помакнуо се, — поче стењати још јаче и |
| их опазио, смиривао сам се одмах и опет према њима пружао руку и задављено стењао:</p> <p>— Дај |
| ви обрвама, напући усне и накриви главу према рамену.</p> <p>— Па...</p> <p>— Шта је било?.. -< |
| о да прича о њему.</p> <p>Накриви главу према рамену, извије танке обрве, напући усне и некако |
| се да ме отворено погледа, окрену главу према мусан-дери. — Отета ти је бабовина...</p> <pb n=" |
| ло, сметоше се.{S} Зулфага окрену главу према пенџеру и поче отезати шијом као да гута сув зало |
| м их дуго како се свијетле и одсијевају према сунцу, гледао их, — макар ми се и наругао овом, — |
| љни да се размећу оним чега сами немају према још слабијима, чинили су штету и насиља.</p> <p>З |
| за врата, куцну се по сабљи и подвикну према мени:</p> <p>— Оковаћу те, бре!..{S} Мјесец дана |
| >Па, разгледавши унаоколо, опет се врну према дућану, одиже моју пушку са земље и, дунувши у гр |
| но, па и сама погледа на канат и опљуну према њему. — Није ми било стало до свијета ни онда, ка |
| !</p> <p>И, одгурнувши га јаче, потрчах према ватри и, подрхтавајући од узбуђења, узвикнух план |
| размишљања, скочих са ћепенка и потрчах према оближњем сокаку.{S} Силан пуцањ одјекну ми иза ле |
| кваси руке у крви и, раширене, одиже их према небу.</p> <p>И сви приступише и оквасише руке.</p |
| си је, ниткове, — окосих се ја и пођох према њему. — Све си отео...</p> <pb n="339" /> <p>Зулф |
| ично, крупно, големо.{S} А пошто су баш према мени били толико пажљиви и мене толико мазили, по |
| а нож његов. — За ситницу, па нож бацаш према мени!{S} Мамлазе!..{S} Ако мислиш да <pb n="304" |
| не изгубим Хатиџу, да ми је не преотму, премаме, уграбе, надјачао је све остале разлоге.{S} Мак |
| ајке.{S} Чинило ми се као да је Зулфага премамио, отео, уграбио, да је негдје у даљини убије, у |
| .</p> <p>— Никог нема — понови и опет и преметну чибук преко крила.</p> <p>— А ми ћемо чекати д |
| ера, спустивши ћурак поред себе а чибук преметнувши преко крила.</p> <p>— Како си? — питала га |
| аљине са себе и полунаге да се ваљају и премећу по ћилимима и серџадама, док су они, наслоњени |
| кметове, ханума? — запита испрекидано, премећући велике жуте бројанице међу прстима. — Говоре |
| ни, <pb n="285" /> као стража нека и, — премећући се с ноге на ногу и из све снаге дувајући у п |
| не пошао у своју собу и затворио се »да премишља«, нико није смио дахнути у кући, нико ријечи п |
| ио се, подигао главу, па ме само гледа, премјера ме свега и трљајући руке шапуће нешто, непрест |
| ндука једног и хљеба и сира и пршута и, премјеравајући све да длану, дијелила нам, давала.</p> |
| нђајући прихватили за аршин и терезије, премјеравали робу с кољена, што никад нијесу могли паза |
| о и пазарујем код је он ту.{S} Вазда ме премјеравао мрким погледом кад бих случајно, мјерећи шт |
| на ћенару једном, гурила се и хоџиница, премјерала без и шила кошуље, не дижући главе и не освр |
| " /> а ни загледали нас нијесу боље, ни премјерали нас.{S} Одмах се могло познати да су ти људи |
| е треба...</p> <p>Па сама позва Османа, премјери га од главе до пета, и брзо, не размишљајући, |
| астаде на прагу и мрким погледом једним премјери и мене и Зулфагу.{S} Затим завуче прсте у густ |
| лијепо, лијепо...</p> <p>Затим ме опет премјери погледом, ухвати ме големом својом шаком иза в |
| S} Само би ме једним презривим погледом премјерили од главе до пете, намргодили се мало и одмах |
| у, која је и спавала с њом, а мој душек премјести у своју собу и прострије управо покрај свог д |
| ха, чак и псовака на мој рачун, било је премного и што год сам боље радио, оне се све више и ви |
| ни о чему колико о боју...{S} А кад се премного говори о једном послу, то, бива, значи, да се |
| и испред врата.{S} Због тога и претрне, премре.{S} Због тога се и ноћи плаши толико.</p> <p>Кад |
| орили кад он није био у кући, као да би премрли од страха чим би му кораке зачули или га опазил |
| запитам болећиво, тужно, ругајући се и пренемажући. — Све?..</p> <p>Она ме испод ока погледа, |
| ово сазнао кроз непун сахат и плачући и пренемажући се поче љубити мајки и руке и врхове од пап |
| авати.{S} И оно оружје што је преостало пренио је тамо.{S} Свакога јутра, рано, прије гранисунц |
| жећи или сједећи често би се стрекнула, пренула се и узвијерено почела ослухивати, пазити.{S} З |
| мјесту.</p> <p>Напошљетку као да би се пренула, освијестила мало, па баци ногу преко ноге и гл |
| евати и протезати се, хоџа као да би се пренуо мало, тргнуо се, па, одгурнувши књигу с крила и |
| а учинио да ме оваквога види. — Нећу се преоблачити...</p> <p>— Нећеш? — отегну она и рашири ру |
| о да би наново оживила, препородила се, преобразила.</p> <p>У кући би тада настало читаво једно |
| ико други није био него усташи, који се преобукли у турске хаљине и стали у шехер да штогод упљ |
| м се и пођем према њој.</p> <p>— Дај ми преобуку...</p> <p>Кад је Зулфага стигао кући био сам в |
| >Кад је Зулфага стигао кући био сам већ преобучен.{S} Сједио сам покрај мајке на шилти и разгов |
| , измрви.</p> <p>Хајкуна и Хасан, који, преобучени, опет дођоше у собу, затекли су ме уплакана. |
| > <p>— Ишли — каже — цар и велики везир преобучени по народу, па узгред натрапали на некаква се |
| “...</p> <p>Цар дозва пратиоце, који су преобучени као и он узастопце пристајали за њим, те нар |
| ута покуњено. — Нипошто!{S} Треба да се преобучеш.</p> <p>— А ако нећу?..</p> <p>— Ни мени, мај |
| ћу...</p> <p>— Једи, па ћеш отићи да се преобучеш — рече умиљавајући се. — Их, какав си!..</p> |
| S} Ћутао је као заливен...{S} И није ми преостајало <pb n="342" /> ништа друго него да идем у д |
| ћивати, спавати.{S} И оно оружје што је преостало пренио је тамо.{S} Свакога јутра, рано, прије |
| сам хтио и да ми опет, — за ардијом, — преостане нешто празна мјеста, гдје могу намјестити душ |
| Страх да не изгубим Хатиџу, да ми је не преотму, премаме, уграбе, надјачао је све остале разлог |
| ми јунак! — рече. — Ни од шта се немој препадати...{S} А дерт?{S} Нека га ђаво носи!..</p> <p> |
| опазио...</p> <p>И сам Хасан као да се препаде од тих ријечи, па ме снажно гурну и руком ми за |
| .. — помислих у себи и, право да речем, препадох се.</p> <p>Мислио сам да се већ сазнало штогод |
| ву спусти међу шаке.</p> <p>— Што си се препао? — запита.</p> <p>— Ја?..{S} Нијесам...</p> <p>— |
| :</p> <p>— Не дај Хатиџи да улази...{S} Препашће се...</p> <p>Бербер, шапћући нешто у себи, кле |
| циједила вода, довикивале једна другу, препирале се, свађале.</p> <p>Три Циганке, веселе, бије |
| и Зулфага и мајка дуго су разговарали, препирали се о нечему.{S} Мајка је била узрујана, узбуђ |
| а, да се на пољу не би чуо разговор или препирање.{S} Затим, уносећи се један другом у лице и г |
| ости, тутунећи и срчући кахву почеше се препирати, шалити, смијати... </p> </div> <pb n="233" / |
| су већ смјели и причати и запиткивати и препирати се.{S} За чудо, као да ни о чему другоме није |
| о.{S} Шта више, знајући како он не воли препирати се ни парничити, како му тешко и изаћи на суд |
| ке, татаре, слушао их како се дозивају, препиру, инате, гонећи претоварене коње и при сваком де |
| о, ознојени, уморни, прашњави, са лицем препланулим од сунца и са закрвављеним очима од несаниц |
| одмах, опустјела за неколико минута, а преплашени трговци ми дућанџије гологлави, босонози, не |
| ребрима, по раменима.{S} Дјевојче оно, преплашено, цикну и устукну мало, сакри се за канат, до |
| се!..</p> <p>— Шта је?.. — прошапта она преплашено приљуби се уза ме. — Шта?..</p> <p>— Ништа.. |
| .{S} Тако, — причају, — и змија гледа у преплашену тицу, која узалуд облијеће, отима се и лепрш |
| о разгледа, старајући се да ме напријед преплаши дреком и крвничким погледима. — Ти ли, бре, уд |
| јој нову снагу даде, као да је подиже, препороди.{S} Видећи како смије ударити, избацити кога |
| ужјем«, мајка као да би наново оживила, препородила се, преобразила.</p> <p>У кући би тада наст |
| уће пропадало и забаталило се, мајка по препоруци некакве стрине, тетке ли, узе једног субашу, |
| е, одлети док се окренеш«.{S} Зато је и препоручивао највише да се остала добра уреде и некретн |
| њега, макар што сам и Хатиџи непрестано препоручивао да на њ пази, опет су увијек слали некога |
| ему приповиједа прича како се чудновато препоручивао агама и беговима око цареве џамије, којима |
| обом и брижљиво чистила некакве хаљине, препријечи ми пут и хтједе ме зауставити, али се брзо о |
| .{S} Застаде пред прагом, рашири пуке и препријечи ми пут, тресући чупима, осмјехујући се.</p> |
| p>— Не дај! — узвикну Хатиџа још јаче и препријечи му пут. — Куда ћеш?..</p> <p>— Иђем... да ви |
| ремован, дембеласт, легао насред пута и препријечио им улазак у кућу!..{S} И још има образа да |
| зде, тражили знакове небеске; причали и препричавали и своје и туђе снове и тумачили их.</p> <p |
| ишли од махале до махале, па причали и препричавали.{S} Неки су опет, у жељи да што ново изнес |
| редовно сваки дан, и читаве чланке знао препричати љепше, <pb n="210" /> него су написани — има |
| е ноћи.{S} Оно што ми је тада испричао, препричаћу сада и ја, старајући се да све изнесем и оцр |
| није се промијенио.{S} Само је из собе препртљао у коњушницу, бедевији, и намјестио ту као кре |
| изнад мусандере, а широка, риђа брада, препуна духанскога дима, као да је и сама горјела и као |
| ивезане о појасу; ако су фишеклије биле препуне, гурали су фишеке у њедра, у џепове, за силахе, |
| игла у хајдуке...</p> <p>Горе и планине препуне су чета њиховијех...{S} Ударају, нападају, бију |
| абринут, тужан.{S} Џепови му вазда били препуни некаквих хартија, тефтера и писама и, кад год б |
| ишћије ударајући о неравну калдрму, а у препуним фишеклијама као да клопара нешто, штекће, игра |
| о да ме неко читав дан ударао са врећом препуном пијеска, те ми сва ребра и све кости поломио.{ |
| оставе код куће, и читава широка авлија препуњавала се дјецом која су скакала, врискала, трчала |
| е, војнике, под сиве, искрпљене чадоре, препуњене сламом на којој су лежали, <pb n="348" /> дру |
| уморне коње и поредали по калдрми вреће препуњене житом, кртолом, луком и купусом, сандуке с ја |
| везене чистим златом и о чеврама што су препуњене свилом, о димијама од свиле дукатлије и о дим |
| ада да води много бриге о мени, био сам препуштен самоме себи и радио сам све шта сам хтио и ка |
| } Својом руком залијевала је јорговане, пресађивала албабере и невене, окопавала руже и леханде |
| он мирно, прекрстивши руке на прсима и пресамитивши се. — Не могу ја више овђе.</p> <p>Мајка г |
| а као од милоште ухвати за ухо и, онако пресамићена, опет увуче у собу.</p> <p>— Не можеш...{S} |
| осушила.{S} Пљувачке сасвим понестало, пресахнула ми; само ми на испуцаним уснама застала капљ |
| је прошло горе...</p> <p>Тиме као да је пресијецао сваки даљи говор.</p> <pb n="360" /> <p>— Тх |
| смијех нечији, — који је оштро звонио и пресијецао помрчину, — и снажне, мушке гласове, који, п |
| .</p> <p>— Шути!..{S} Не лажи опет!.. — пресијече Хајкуна оштро и одиже шишану. — За толики вак |
| ише ићи у Сулаге — нагласи мајка јаче и пресијече руком по ваздуху, као да тиме прекида сваки д |
| инио.</p> <p>— И јес’ ми криво учинио — пресјекох га ватрено сједајући и без питања на миндерлу |
| вши им врхове према небу и затрчавши се прескакао их, прелијетао их, прелијетао управо.</p> <pb |
| ивши се колико је дуг и издигнувши уши, прескочи нам преко пута и брзо се изгуби у густежу, у ш |
| се као да три буса љесковине уједанпут прескочи.</p> <p>Обје Хасанове руке одигоше се у вис и |
| ужна слушала их.{S} Ако су макар за час престајали са грајом или почели шапутати, немирно је ус |
| то би се уморио и почео готово шиштати, престајао је с причањем, опет одизао чибук и, пружајући |
| предложи, али чим је заустио одмах је и престајао.{S} Ја сам, опет, знао да би ми сваки предлог |
| једнако пристаје за њима и једнако, не престајући, набраја и поздраве и савјете. </p> </div> < |
| и им забрањивала.{S} Кашње, кад су жене престале долазити, кад је остала осамљена, готово као д |
| то си обећавао?</p> <pb n="292" /> <p>— Престани!..{S} Доста је!..</p> <p>— Није доста, рђо лаж |
| , јер... јер си пошље заборавио на ме и престао ми долазити, — рече распаљено. — Другијем си пр |
| чему.{S} Ништа помогло није ни кад сам престао одговарати и склопио очи, претварајући се да сп |
| мрмљао, гунђао.</p> <p>— Гунђаће, па и престати.</p> <p>Она устаде, узе ми главу међу руке и у |
| ље се изујем и ја и одбацим обућу.{S} И престрашено узвикнух опазивши како ми сви прсти набрекл |
| —</p> <p>Дочекаћемо свакога ко наљегне, престрашићемо...</p> <p>— Хм...</p> <p>Сједе поред мене |
| баксузлука! — узвикну ражљућени Хасан и престријели ме погледом. — Наћерао си зеца да искочи и |
| ао преступница каква, дрска, безобзирна преступница, којој се на све стране прича о гријеху, а |
| е наљути.{S} Изгледала ми тога часа као преступница каква, дрска, безобзирна преступница, којој |
| , бива, да му то буде награда за онакву пресуду.</p> <p>До три дана након тога појави се у чарш |
| д сам престао одговарати и склопио очи, претварајући се да спавам.{S} Она је и даље говорила, п |
| и у пјену обучени парипи, мајка се опет претварала у ону стару, смјерну робињу и, не смијући да |
| ођер лијепо мислили и које је он својим претварањем и удварањем знао задобити за се, заварати?. |
| јој додијавао иштући ни јадикујући.{S} Претварао се као да је све ствари потпуно уредио и као |
| да се и он, — макар колико се јуначио и претварао, — плашио исто као и ја, да је и њему мучно б |
| у чаршији ради тога и замало што се не претвори у кавгу.{S} Јово, намамљујући једног муштерију |
| .</p> <p>Тако се, ето, једни ситна шала претворила у праву правцату збиљу.{S} Адет онда такав б |
| ветити коме, освети му се радом својим, претеци га...</p> <p>Остао сам пред дућаном замишљен и |
| ако се дозивају, препиру, инате, гонећи претоварене коње и при сваком десетом кораку натежући ч |
| ишли су поред својих коња, који су били претоварени храном, душецима, чадорима...</p> <p>Кад за |
| како грми испред врата.{S} Због тога и претрне, премре.{S} Због тога се и ноћи плаши толико.</ |
| ојите се да ће и вас уловити?</p> <p>Ја претрнух, замријех.</p> <p>— Ко ће нас уловити?</p> <p> |
| зиле и, некако поцупкујући и скакућући, претрчавала преко авлије и брзо се окренувши на пети за |
| уку нечијем, и као да злокоби, пријети, претсказује нешто.{S} Страх ме од Хасана који не пазећи |
| ми њезине сузе оквасише косу.</p> <p>— Преудала се за Зулфагу — настави хоџа мирно, пошто сам |
| ош тише да се једва чуло — е ти се мати преудала...</p> <p>— Ах!..</p> <pb n="287" /> <p>Цикнув |
| другој, упредале су свилу, која се као прецвао бехар расипала по широким, гуравим витловима.{S |
| а хоћу...</p> <p>Тога...</p> <p>— Ех, а преша је ово — муцао је Зулфага, једнако стојећи пред њ |
| че!..</p> <p>— Кућа пропада... а ово је преша...</p> <p>— Шути...</p> <p>— И свијет зна да проп |
| ом...</p> <p>Он не одговори.</p> <p>— И преша ми је...{S} Невоља!</p> <p>Опет ништа.</p> <p>— Е |
| оракне, да затресе кућом.{S} Али чим је прешао преко прага, нога му поклецну и он посрну, паде. |
| лазити, — рече распаљено. — Другијем си прешао и друге тражио...</p> <p>— Ја...</p> <p>— Шути!. |
| тивала: коме долазиш и којој си ђевојци прешао?..{S} Ашиковала сам са ђевојкама да ми кажу и... |
| опет било? — запитам зачуђено, чим сам прешао преко прага и затворио канат за собом. —</p> <p> |
| и са цвијећем, међу шебојима, и токорсе прешива некакве хаљине, крпе.{S} Опазивши ме, остављала |
| и је.</p> <p>Хатиџа чим јој преко прага прешла, грохотом се засмијала.{S} Ни ћилима, ни серџаде |
| а их довршите, онда...</p> <p>— Онда су прешле Зулфаги?</p> <p>— Онда их Зулфага, онако недогра |
| ио у његову собу и са запаљеном цигаром пржио му хаљине и правио рупе на њима.</p> <p>И у Сулаг |
| ене камене басамке, обрасле погдјегдје, при крајевима, оштром, већ сасушеном травом, која нас б |
| погурених и шћућурених једна уз другу, при дну сокака.</p> <p>— Нико нема — прошапта узбуђено, |
| с рамена пребацио је свима момцима.{S} При скакању нико му није могао ни близу доскочити.{S} И |
| није хтио с њим, ни поздрављати се.{S} При сваком сусрету окретао је главу у страну отпљувао и |
| е и више него колико хоће, задрхтала је при помисли да би могла једнога дана, огољена, остављен |
| ачно, обрасло самом љесковином, која се при врху склопила и начинила као мало кубе, провучем се |
| >— Пљуни у длане па ради — само ми рече при поласку и крене низ чаршију. — Ако се икад мислиш о |
| ми играти, трзати се некако, грчити, и при сваком њиховом трзају као да ме неко боцкао безброј |
| епиру, инате, гонећи претоварене коње и при сваком десетом кораку натежући чутуре и наздрављају |
| и теферичима дјевојачким.</p> <p>Чак и при растанку причали смо о томе, само о томе и, за чудо |
| није био смртно рањен, ако је имало био при свијести, сви су одмах, — носећи у малим, шареним т |
| сасвим заборављајући да сам га то исто при доласку питао. — Јуче?</p> <p>— Прекјуче — кратко о |
| уменкасте образе и још свјетлуцале, нос при врху поцрвенио и дошао некако тањи, а очи, крупне, |
| јаком у руци, чији се златан полумјесец при врху бљештао, руменио и горио, а тешке, дебеле ките |
| ј ником — рече брзо, старајући се да се прибере и уозбиљи, — Испричаш ли икоме, ово ће ти судит |
| та све док се не утишам мало, док се не приберем.</p> <pb n="334" /> <p>Напошљетку, пошто ме до |
| одмах ме растријезни, натјера ме да се приберем.{S} И сва крв као да ми изненада јурну у образ |
| аоружана и опремљена, а нити могу да се приберем, нити да проговорим.{S} Погледах и — опет лего |
| ој, све се комешало, врело.{S} Све се и прибијало једно уз друго, приљубљивало се, токорсе да с |
| т, те се унапријед, често и преко воље, прибира и спрема на одбрану.</p> <p>И ја, што сам којим |
| доћи</p> <p>— рече, напошљетку, мајка, прибирајући се и исправљајући. — Чини ми се да ће и теб |
| силеџије, зулумћаре...</p> <p>Хасан се приближи староме да га боље чује, сједе поред њега и ос |
| год...</p> <p>И мучке, прикрадајући се, приближивали смо се ватри.{S} Не знам управо шта, али м |
| Нико бољи од Алаха!..</p> <p>Кад смо се приближили Сулагиним вратима истрча нам неко у фереџи у |
| ви.{S} И, кад бих замакао кроз сокаке и приближио се чаршији, увијек ми се причињавало као да г |
| и приступио осјећао је некако као да се приближује својој кући, дому своме...{S} По неколико ка |
| >За чудо, и мајка ми као да га се доста прибојавала и често, врло често, могло се помислити да |
| нути.</p> <p>Напошљетку момче као да се прибра мало, освијести се, па нагло отскочи, размахну р |
| укама. — Ах!..</p> <p>И одмах као да се прибра, освијести.</p> <p>Остави брзо и бедевију и мене |
| — Хоће ли бити свадба?...</p> <p>Момче, прибравши се потпуно, брзо измахну руком, снажно раздер |
| } Добро сам — једва сам се некако могао прибрати и одговорити јој. —</p> <p>Ништа.</p> <p>— А ш |
| у, које као да се још ни сад није могло прибрати ни освијестити...</p> <p>— Ено ти момка, — реч |
| е и гурали их у фишеклије, које им биле привезане о појасу; ако су фишеклије биле препуне, гура |
| у грму цврчао и голи, растоварени коњи, привезани крај улице, рзали, вриштали.</p> <p>А читав в |
| невелике чатрње у дну авлије, големом, привезаном за дугачки коноп кантом захитио воде и почео |
| ..{S} Шта ти је?..</p> <p>Па ме обгрли, приви ми главу на прси и, спустивши ми усне на чело, пр |
| више...{S} Води ме!..</p> <p>Па се опет приви уза ме, усиљавајући се да се кроз сузе осмјехне.< |
| ебацивала је себи преко врата и опет се привијала уз њега.</p> <p>— Реци: јесам ли кршна?</p> < |
| прса све је јаче почех притезати себи, привијати.</p> <p>— Шта је?..{S} Шта ти је?.. — њежно, |
| но, силовито, махнито и почела стезати, привијати уза се, као да ме брани, отима од некога...</ |
| њецкавим мехлемом, што га уза се донио, привије.</p> <p>— Ништа је — рече мирно, утежући бедру |
| ем изненада је заустављао, обгрлио их и привио на прса и док су се оне отимале, ударале га и гр |
| т. — Шта је?</p> <p>— Ево...</p> <p>Ова привири и пљесну рукама...</p> <p>— То?..{S} А шта ће т |
| , с пушком у руци, обилазио све буџаке, привиривао свуда.</p> <p>И ми сви мишљасмо да нас је не |
| Па се подиже и поче загледати унаоколо, привиривати свуда.</p> <p>— Мјесто је згодно, — шапну — |
| и као забринуто, хватајући ме за руку и привлачећи себи.</p> <p>— Шта си ишао?..{S} Знаш ли, ја |
| аравно, наша је <hi>трговина</hi> одмах привукла на се пажњу и остале дјеце.{S} Кроз кратко ври |
| их ја смјела доћи да је овђе?</p> <p>Па привуче Хатиџу уза се, пољуби је и дубоко уздахну:</p> |
| Шала је... — рече опет, кушајући да је привуче себи и мало подаље одвуче од врата.</p> <p>— Не |
| иђено, мазећи се, обгрли ме око врата и привуче себи.</p> <p>— Нећеш се љутити на ме, ако ти не |
| да не побјегнем, опет ме узе за руку и привуче себи.</p> <p>И опет закуца.</p> <p>Тада настаде |
| ла.{S} Старала се да ме заузда, стегне, пригњечи што може јаче.</p> <p>Па као да јој и то мало |
| да ме такне. — Лакше ће ми бити, ако ме пригњечиш...{S} Уби, сине!..</p> <p>Хатиџа заплака, поб |
| чудним начином, који као да није трпио приговора.{S} Зато би одмах након такве његове упадице |
| ацити кога хоће, а да јој нико ништа не приговори, видећи како је сви слушају и гледају некако |
| а башту му покрај куће да удари и да је приграби.</p> <p>Дошао лијепо усред бијела дана пред ба |
| ћи га како су, токорсе, његови стари то приграбили од њихових старих и како је то он дужан повр |
| а...{S} Каткада, на велико моје чудо, и пригрлила би ме страсно, силовито, махнито и почела сте |
| а се неко руга, враћао се кадикада тих, пригушен одјек.{S} И цврчак је негдје у грму цврчао и г |
| икиваху и надметаху међусобно, а мукли, пригушени одјеци као да им се одазивали однекуд из даљи |
| то их држала у крилу.{S} Остале жене са пригушеним вриском потрчаше, журно почеше тражити фереџ |
| ђа ми као да поново почне јецати, тихо, пригушено јецати...</p> <p>Једне вечери дочекала ме пре |
| т жао што сам му рекла — прошапта тихо, пригушено. — Ето, жао ми...{S} Макар и гунђао, и ружио |
| — Хајде — напошљетку проговори он тихо, пригушено, па забаци пушку на раме. — Пођимо.</p> <p>— |
| — Зулфага ће ти се осветити, — прошапта пригушено, — и... и раставиће те са Сулагом...</p> <p>— |
| естити...</p> <p>— Ено ти момка, — рече пригушено — па га држи...{S} Није он мене оставио, него |
| и се увијек и као да чујем шапат неки и пригушено грцање, јецање.{S} Сваки пут нешто као да би |
| p> <p>Сулага поклопи очи десном руком и пригушено се засмија.</p> <p>— Та војска још неће крену |
| настави хоџа мирно, пошто сам се поново придигао и убрисао сузе. — Замамио је, кажу, и пошла за |
| ним рукама да му потрчим у сусрет.{S} И придигох се мало и хтједох се указати...</p> <p>Док пуч |
| ши.{S} Опазивши ме, отури чибук у крај, придиже се и пође ми у сусрет.</p> <p>— Нећеш ми, зар, |
| одбијемо...</p> <p>Она не одговори.{S} Придиже се и као да пође да тражи нешто, да узме.{S} За |
| <p>— Осудили би и тебе...</p> <p>Она се придиже, исправи се и, онако мршава, блиједа, слаба, ос |
| чека мајка сурово, <pb n="256" /> па се придиже и отрже ме од Сулаге. — Нисам ја трошаџија, па |
| воно.</p> <p>— Коњско?..</p> <p>И он се придиже и ослухну опет.</p> <p>—- Кириџије! — викну узб |
| ред.</p> <p>— Тхеее...</p> <p>И опет се придиже.</p> <p>— Има ту голема прича — рече. — И ако х |
| !..{S} Погибох!..</p> <p>Мајка се нагло придиже, шчепа ме за руку и брзо изгура из собе.</p> <p |
| p> <p>— А Зулфага? — поче Сулага живље, придижући се. — Мислиш ли да...</p> <p>— Зулфага ради к |
| мајки.</p> <p>Опазивши га, она се одмах придизала, исправљала се.{S} Једним замахом руке састав |
| ше ријечи, опет ломећи се, зијевајући и придржавајући се за стабло буквино, устанем и прихватим |
| туле и носећи их у једној руци а другом придржавајући зембиљ, струже низ чаршију, не обзирући с |
| стављали су домове, неки их и палили, и придруживали им се.{S} У многим кућама и не остаде гото |
| аци ногу преко ноге. — Тој ћу се војсци придружити и ја...</p> <p>Сулага поклопи очи десном рук |
| м и како указује на трговце и као да их призива за свједоке.</p> <p>Наравно, ни јавио му се ниј |
| м којим, беспослене дућанџије увијек ме призивале себи и увијек питале: колико ракије попије ма |
| бабо није говорио много, иако га често призивали, тражили и долазили му.</p> <p>Покаткада напу |
| , а ипак се прави невјешта и неће да га призна.</p> <p>Отргох јој конац из руке и бацих га у ст |
| ињао како пакосни свијет никако неће да призна колико памети и мозга има она у глави и колико ј |
| молимо...</p> <pb n="272" /> <p>И морам признати, још никад у животу нијесам видио човјека да с |
| није да је пристајао за њим као јаран, пријатељ, него готово као слуга, измећар неки.{S} Ако ј |
| , опет није ружио овако и... и барем је пријатељ народски...{S} Онаки нам треба!..</p> <p>Њега |
| .{S} Криво ми што он, Хасан, јаран ми и пријатељ, на један чудан, готово изазивачки начин, бран |
| м.{S} Нико мом ђетету не може бити бољи пријатељ од мене, — дочека мајка сурово, <pb n="256" /> |
| бацивати му како ми није био ни друг ни пријатељ.{S} Чим му запријетила опасност, оставио ме, н |
| ти човјек не може бити и мој и Зулфагин пријатељ — дочеках пјенушећи од бијеса и тапкајући у мј |
| у читавом шехеру хоџа није имао правог пријатеља.{S} И он као да га ни тражио није.{S} Ни за к |
| колико мјесеци као да није више било ни пријатеља ни душмана да се, по дану или по ноћи, врзају |
| ме. — Па... па.. видила си каквих имамо пријатеља, па... па ће му свашта набацати у главу...{S} |
| лаве, да викнем и сазовем све комшије и пријатеље и да покажем своју зараду, похвалим се.{S} До |
| кујући. — Зар да ми се са свих страна и пријатељи и душмани потсмјехују, како сам се, за рана, |
| 32_C27"> <head>XXVII</head> <p>Знанци и пријатељи каткада грђе додију и постану несноснији него |
| весело, као што се гледају добри стари пријатељи када се након дугог растанка изненада нађу и |
| ек када он сам, говорећи о својим новим пријатељима, хотимично са пуно похвала спомену и Зулфаг |
| сад ћеш се поткријепити — рече Хасану, пријатељски га куцкајући по рамену...</p> <p>Изненада, |
| меко, топло, пуначко, тијело и мени се пријатна топлина нека поче разлијевати по прсима, по чи |
| пренио је тамо.{S} Свакога јутра, рано, прије гранисунца, износио га на праг, приносио својим ж |
| RP19132_C12"> <head>XII</head> <p>Рано, прије свијех укућана, будио се хоџа и излазио у авлију. |
| да јој што боље угоди.{S} Свако јутро, прије зоре, босоног је ишао на Неретву, доносио воде и |
| него ли жена, домаћица.</p> <p>Ујутру, прије зоре, дизала се из душека, трчала у кухињу и ложи |
| а би то било што би сад имала казати, а прије није могла?..{S} Шта је то?..</p> <p>Напошљетку с |
| ачити, чешће се купати, умивати, као да прије није ни имао времена да се и таквим беспослицама |
| ожила ватру, само да кахва буде скухана прије него се он пробуди и да дуго не чека на њу.{S} Ка |
| ће судити жешће и суровије нето су икад прије судили...{S} Опет сам се бојао батина, шиба, удар |
| у још и многи <pb n="227" /> други које прије никад ни видио нијесам и који су се у нашој кући |
| реко рамена и понудивши да умијемо руке прије ручка, сам поче полијевати... </p> </div> <div ty |
| и мени дукат-два у крило, потегнувши ме прије тога за нос или за ухо.</p> <p>То му је било и је |
| сти и безобразлуку.{S} И, као што ми се прије чинило да су ми сви људи сродници, ахбаби и да би |
| о тражили дјевојке, макар што су, као и прије, прекривене танким чаршафима, непрестано извирива |
| пута, — рече заповједнички — и не пуцај прије мене...{S} Кад ја опалим, пали и ти...{S} И онда. |
| а смео се па не зна за који ће ћепенак прије прихватити. — Иди!</p> <p>— Нећу.</p> <p>И потегн |
| нудио ми је духанску кутију, — коју сам прије ријетко у руке узимао, — и на силу ме гонио да за |
| рамену...</p> <p>— Рашта ли ово нијесам прије опазио?.. — почнем се питати, стидљиво прикривају |
| и још није било до женидбе, што нијесам прије ни мислио нити се љуцки припремио за њу, одлучио |
| њати.</p> <p>Мјесто да сједи у соби као прије, да тугује и размишља, поче ходати, мотати се по |
| т настављала посао живље и хитрије него прије, желећи зар да накнади оно времена што га мало пр |
| ам се осјећао некако чилији, лакши него прије и корачао сам брже од Хасана.{S} И на души ми бил |
| азбит’ главу, кад ти нијеси њему разбио прије?..{S} Аферим!..{S} Чо’јек ће бити кад тако зна да |
| о?</p> <p>— Отишао на усташе. .{S} Мало прије ми рекоше наши кад су доносили ствари.</p> <p>Ја |
| зар да накнади оно времена што га мало прије изгубила.{S} Хајкуна, покрај ње, сјецкала је на м |
| врло често, могло се помислити да је то прије слушкиња каква, робиња му, него ли жена, домаћица |
| едали на врата, као да би жељели да што прије измакну одатле, да побјегну.{S} И, право да речем |
| ићи на село, наређивала му је да се што прије врати.{S} Више од три дана нигдје није смио остат |
| а све послове и нека дође, врати се што прије.</p> <p>— Оставио си ми све послове неуређене, а |
| , за појас, гдје стигне, само да их што прије уклони испред очију, да их сакрије.</p> <p>Ради б |
| м могао, прелетио бих тамо, само да час прије засједнем покрај оног пламена, да се одморим под |
| :id="SRP19132_C19"> <head>XIX</head> <p>Прије зоре пробудио ме Хасан и позвао да кренемо на дру |
| ије, убио је Зулфагу и наредио мајки да пријеђе мени, јер је читаво његово имање опет остало њо |
| готови сваки час да се заспемо грдњама, пријекорима, псовком...{S} Хасан се још и држао некако |
| орено погледа, провири мало из димија и пријекорно запита:</p> <p>— А шта ћеш више?..</p> <p>— |
| ..{S} Што ти је пао на памет? — запитам пријекорно, лако је одгурнувши.</p> <p>— Што... што си |
| се стаклиле мутне, влажне очи и некако пријекорно звјерале, шкиљиле према свима нама. — Ја жен |
| ..</p> <p>—- Разговарају.</p> <p>— И не пријете ти?..</p> <p>— Рашта би пријетили?..{S} Шта им |
| прекиде коноп један и размахну рукама, пријетећи, грдећи.</p> <p>Уби, курво, а не брукај ме!.. |
| јем, — дочеках оштро, стискајући шаке и пријетећи, — теби, будало, јер си ме повео ни сам не зн |
| оново каже Арнаутин, измахујући ножем и пријетећи Сулаги. — Ко ми стане на пут, тога ће и неста |
| и ми сад на очи — рече тресући главом и пријетећи прстом. — Сад ћу имати посла...</p> <p>— Их, |
| /> је и кришом, да га не би опазио, као пријетећи климао главом према баби.</p> <p>Једнога дана |
| нила од себе, затварала у собу, озбиљно пријетећи да ће ми »ноге пребити«, ако се усудим помоли |
| анин је то и динсуз — викали су помамно пријетећи и трчећи за њим. — Муртат и одметник!..</p> < |
| исању, јауку нечијем, и као да злокоби, пријети, претсказује нешто.{S} Страх ме од Хасана који |
| тонуле у главу. — Планинштарима нико не пријети...{S} Хајдуци ударају на силеџије, зулумћаре... |
| а то, — ипак осјети е му са неке стране пријети опасност, те се унапријед, често и преко воље, |
| >— И не пријете ти?..</p> <p>— Рашта би пријетили?..{S} Шта им ми радимо?..</p> <p>— запита ста |
| у га се бојали због тога што је псовао, пријетио, ударао.{S} Јок!{S} Он нити је имао обичаја да |
| огли умилостивити.</p> <p>— Убићу је! — пријетио сам плачући и ваљајући се по трави. — Убићу!.. |
| сам ја ударио на мајку, ни на кућу, ни пријетио оружјем — дочекам и ја осорно, упињући се да и |
| ући приступи Арнаутину, који је једнако пријетио ножем, снажно га ухвати за руку и продрмуса њи |
| пушку иза појаса почнем се кочоперити, пријетити...</p> <p>— Удрите, ако смијете!..</p> <p>Авд |
| оче и заповиједати оштрије, и грдити, и пријетити.{S} И што су више стрепили пред њом, клањали |
| оџи.{S} Хасан је сумњао у ме и почео ми пријетити; ја сам опет сумњао у њега.{S} И ко зна, може |
| огледима. — Ти ли, бре, удари на кућу и пријетиш оружјем?..</p> <p>— Нити сам ја ударио на мајк |
| атере се нијесам бојао много.{S} Њезине пријетње и заклетве ништа помагале нијесу, нити ме могл |
| о.{S} Одмах би почео и живље корачати и прикаскивати за њим, кочоперећи се, јуначећи и на силу |
| задрхташе, стресох се, и неко као да ме прикова на мјесту.{S} Пуцањ, још јачи и још силнији, по |
| справи се.{S} Опрезно, као мачка кад се прикрада, приступи вратима, раскорачи се изазивачки и, |
| ... да не чује когод...</p> <p>И мучке, прикрадајући се, приближивали смо се ватри.{S} Не знам |
| ари Осман, онако слаб и немоћан, што се прикрадао покаткада и заклоњен, сакривен чучао покрај в |
| ао да се поче примицати, <pb n="290" /> прикрадати неко.{S} Момче некакво, високо, танковијасто |
| и поребарке поред њих, — лагано се поче прикрадати, примицати кући једној, чији гиздави ћошкови |
| ме, да је не пецне, вјечито ме гурала у прикрајак, гонила од себе, затварала у собу, озбиљно пр |
| д би мајка изашла у авлију, сједао је у прикрајак један и тамо почео срачунавати нешто, писати. |
| ти говорити? — прекиде га један дедо из прикрајка и чудно се накашља. — Каква је твоја школа?.. |
| опазио?.. — почнем се питати, стидљиво прикривајући ону голотињу на себи, као бојећи се да ко |
| је, жешће, изазивачки. — Знаш а кријеш, прикриваш...</p> <p>— Ама шта ти је? — запита она дурљи |
| се она ломила, кидала и гребала, он је, прикривен, непрестано посматрао и, увијајући бркове и н |
| еђу њима почела водити борба, подмукла, прикривена, али силна и очајна борба, којој као да се н |
| аспитивао за њих.{S} И све некако тихо, прикривено, са страхом неким, као да хајдуци већ и по ч |
| зујању читавог једног роја муха, негдје прикривеног.</p> <p>Тек након читава сахата у собу уљез |
| рзо узеше шибе и измахнуше.</p> <p>Хусо прикупи сву снагу, врисну и хтједе да скочи, да се отме |
| шију испред дућана да буде хладније, —— прилегли на ћепенцима да заспу мало, покривши се велики |
| {S} Момче, користећи се тиме, нагло јој прилети и зграби је за руку.</p> <p>— Остави...{S} Шала |
| на лицу, него је неко наказно и накриво прилијепио за образе, ишао је улицом лагано, гегајући с |
| поро, једва дочекавши што му се пружила прилика да проговори, посвађа се, извиче. — Јесам ли ја |
| и као своје...</p> <p>Једанпут сам имао прилику да га слушам читаве једне ноћи.{S} Оно што ми ј |
| а изнад њих, по којима одавно израсли и прилип и маховина, желећи да ту подигне нове, велике ку |
| ио да се Хасан не враћа и да се по свој прилици неће ни вратити више.{S} Било ми као да сам се |
| е, снебива, као да ради нешто што се не приличи, и новце, не бројећи, трпа у џеп, у њедра, за п |
| орећи један с другим.{S} Кашње, кад смо прилично поодмакли, Хасан као да сам хтједе заподјести |
| <p>— Можеш ли? — опет запита пошто смо прилично одмакли.</p> <p>— Могу.</p> <p>— Нико бољи од |
| } Два или три пута написао ми је писмо, приложивши уза свако по неколико гроша џепашлука, а нек |
| е напоље.</p> <p>Од тога се дана Сулага приљуби уз бабу.{S} Никаква га сила, чинило се, не би в |
| p>— Шта је?.. — прошапта она преплашено приљуби се уза ме. — Шта?..</p> <p>— Ништа...{S} Не бој |
| а, на серџаду.{S} Ухвативши се за руке, приљубивши се, дуго смо гледали у очи једно другоме.{S} |
| шно, најстрашније и, потрчавши Сулаги и приљубивши се уз њега, почнем и сам јаукати и запомагат |
| бузе чудан страх неки и некако нехотице приљубих се уз Хасана, јаче стежући пушку и бесвјесно с |
| ганом да нас не гледа онако састављене, приљубљене, срећне. — Ни према коме немам благодарности |
| .{S} Све се и прибијало једно уз друго, приљубљивало се, токорсе да се осоколи, а све стрепило, |
| испрекидано, стискајући очи и све више приљубљујући се уза ме. — Ономадне... кад сам чула да с |
| Их!..</p> <p>— Ако желиш мира у кући не примај га! — викну.</p> <p>Деси се, каткад, да човјек у |
| могло познати да су ти људи научени да примају и мало страшније госте и да другују с њима.{S} |
| ај, таламбасџија, не смије ни да јој се примакне.{S} Ударајући у стари, напукнути таламбас, кој |
| у: на вука, на међеда?..{S} Или, ако се примакнемо друму, хоће ли нас опколити хајдуци, па заро |
| исти час и ја и Хасан одигосмо пушке и примакосмо се.</p> <p>— Збори: држиш ли ријеч?..</p> <p |
| и с њоме?..</p> <p>Да загладим погрешку примакох јој се опет, узех је око паса, и снажно, у нар |
| ед вече.</p> <p>У чаршији га сви лијепо примали и сви га хвалили.{S} Почеле се, шта више, за кр |
| х полазећи. — Ја ћу казати Хамиду да га примамо. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP191 |
| ма вратима. –—- Како можете оваку мајку примати?..</p> <p>Бржебоље притрчах и падох јој пред но |
| асана за руку. — Ено!..</p> <p>Момче се примаче канату и ухвативши се за алку поче се љуљати и |
| дера златом везену антерију на прсима и примаче се:</p> <p>— Е удри, ђевојко, — викну помамно, |
| дећи да ме никако не може наговорити да примим мираз, Сулага предаде Хатиџи све што јој мислио |
| м управљаш, ти се питаш, па хоћеш ли да примимо једног госта данас — запитах узбуђено, затекавш |
| а је намучим.</p> <p>— А рашта да га не примимо? — запитах као чудећи се и прождирући је поглед |
| се не примичем.</p> <pb n="405" /> <p>— Примио си ме болесна, и хвала ти на томе...{S} Сад сам, |
| живо и заврти главом. — Њега је Зулфага примио...{S} И сад је у нашој кући...</p> <p>— Па?..</p |
| клео да су га оробили хајдуци, а кад је примио на душу, ми му вјерујемо — рече Ибрахим ефендија |
| вши на Хатиџу. — А ти... ево... опет ме примио... и довео... и... ех, ех...</p> <p>Па преврне о |
| ћу опет виђети јарана, што ћу га рањена примити у своју кућу и сам његовати, јача је била од св |
| .</p> <p>Чак ме ни у ханове не хтједоше примити, ни кахву ми испећи.{S} На сваких, готово, хиља |
| о сам му узгред да његову понуду никако примити не могу.{S} Размишљао сам о њој читаву ноћ и, н |
| чинило као да трчим пун сахат један.{S} Примицао сам се вратима, гледам у њих, у велике широког |
| поред њих, — лагано се поче прикрадати, примицати кући једној, чији гиздави ћошкови, са раскошн |
| здо, између кућица оних, као да се поче примицати, <pb n="290" /> прикрадати неко.{S} Момче нек |
| суво, дајући ми знак руком да му се не примичем.</p> <pb n="405" /> <p>— Примио си ме болесна, |
| ше.</p> <p>— Боли ли? — запитам полако, примичући се.</p> <p>— Тхе... сврби... — проциједи он к |
| аље неуморно, шаптао живо, испрекидано, примичући се, нагињући се све више.</p> <p>— Хајнију зо |
| је крив био, душе ми, — викну ватрено, примичући ми се — и... и ја нијесам више могла трпити.. |
| — одговорим јој некако пакосно, осорно, примичући се са чудном, лудом жељом да јој све те мерџа |
| p>„ Шта радиш, тежаче?..“ — запита цар, примичући му се.</p> <p>Он ни ријечи.</p> <p>„Шта радиш |
| лио бих да је остао спавајући...</p> <p>Примичући се друму обојица смо постајали све немирнији. |
| е и јаче ударао мотиком.{S} На псовке и примједбе разне није одговарао много, нити се обзирао н |
| и да протргује.{S} И како је свако, по примјеру Јованову, из свега грла хвалило своју робу и д |
| браду и ушмркујући размишљао о њима.{S} Примјећивао није ништа.{S} Нарочито Зулфагу није хтио с |
| асцвао...{S} Сагла сам се чак до земље, принијела <pb n="401" /> га устима и почела љубити од д |
| ам како је испружио шију, змијску главу принио уху муштеријину, па нешто шапће, прича, говори.{ |
| да бедевију, хватајући је испод врата и приносећи румене ноздрве њезине смјежураним, обвехлим, |
| , прије гранисунца, износио га на праг, приносио својим жутим, упалим очима и шкиљио у њега, за |
| окрвављеном гривом која се слијепила и прионула јој уз широки, крупним мрљама ишарани врат, са |
| к, велике, округле главе која као да му прионула за рамена, са големим, бијелим турбаном, за ко |
| вши лулу духаном, подносила му ватру да припали и подметала пепеоницу.</p> <p>Затим је сједила |
| , пружајући Хајкуни да му напуни лулу и припали, лагано, достојанствено излазио из собе, ишао д |
| ах трчао да нађе ватре и да поднесе нек припали; ако је требало што у чаршији купити, погодити, |
| иром преко рамена, да му полије; затим, припаливши му чибук, измицала се натрашке и, скрстивши |
| хана и пунио лулу, други носио жераву и припаљивао, трећи подметао пепеоницу и уређивао јастуке |
| унијели у кућу, — ступио у собу и почео припасивати дугу, шарену бошчу, Хасан, блијед, подбухо, |
| сте, а танка кошуља све се више затеже, припија уз тијело и димије на куковима тресу се, дршћу, |
| ју, лакше обучена, у кошуљи која јој се припијала уз тијело и танким свиленим димијама које се |
| <pb n="273" /> <p>Још и сада се о њему приповиједа прича како се чудновато препоручивао агама |
| и, оставити нас.{S} Па се опет савлада, приповрну се и лагано, тихо, шапатом поче причати нешто |
| ш почео хвалити луле и ја му као, почео припомагати, кад дјеца око нас подигоше галаму и задреч |
| или, истирали, прали бритве, клијешта и приправљали мехлеме, јер су сви највише и замјењивали х |
| га никад имали нијесу <pb n="297" /> и припремали се за обрану.{S} Трговци су продавали робу п |
| љао пушку, а ја, наслонивши се на њега, припремао фишеке и набијао их, засипајући се покаткад с |
| ио пушке, сабље, ножеве, пунио фишеке и припремао кремење.{S} То му управо био и једини посао и |
| тио.</p> <p>Једнако је и фишеке пунио и припремао кремење, надносећи суху, космату руку над гус |
| еколико пута и одлучивао сам се на то и припремао пушку.{S} Али шта сам могао?..{S} Ниједан пут |
| ни пуних двадесет дана откако се почео припремати, кад једне ноћи изненада уљезе у моју собу и |
| о...{S} Хајде!..</p> <p>— Шта?</p> <p>— Припреми пушку!..{S} Уреди се за нападај!</p> <p>— Зар. |
| <p>Ја је пољубих у чело.</p> <p>— Онда припреми све и све уреди — рекох полазећи. — Ја ћу каза |
| о нијесам прије ни мислио нити се љуцки припремио за њу, одлучио сам да се одмах вјенчамо.{S} Н |
| оћи да се лијечи...{S} И казао је да му припремиш једну собу у кући...</p> <p>— Ја?..</p> <p>Ха |
| мшилуку, разлијегала се пјесма нечија и припуцавале су пушке.</p> <p>И дуго смо сједили тако, с |
| лим мјехурима испод очију, али снажан и присебан, откопча прљаву, подерану, <pb n="392" /> укоч |
| .</p> <p>Једини ја као да сам био нешто присебнији.{S} Не бојећи се ничега одмах сам потрчао пр |
| нас нико раставити неће.</p> <p>И, као присјетивши се нечега, саже се брзо и шапну ми на ухо:< |
| у.</p> <p>— Мора да иде неко — једва се присјетих ја и почех га теглити за рукав. — Коњско је з |
| га нема поред мене.{S} И одмах се почех присјећати и наше засједе и нападаја нашег.{S} Читава с |
| . — Због Хасана?..</p> <p>Она ђаволасто прискочи и почне ме чупкати за бркове.</p> <p>— Па... п |
| стењући сједе испод пенџера и леђима се прислони уз јастук један, док мајка и надаље чишћаше мо |
| али по сандуцима и по врећама с кахвом, прислонивши дуге пушке уз рафове а сабље пребацивши пре |
| .</p> <p>Једанпут сам, из радозналости, прислушкивао кад се жалила једној слушкињи, како је он, |
| P19132_C11"> <head>XI</head> <p>Чим смо приспјели у Сарајево, ознојени, уморни, прашњави, са ли |
| индерлуку, па одбија димове из чибука и присркује кахву.{S} Један заптија, недалеко од врата, ч |
| , који су преобучени као и он узастопце пристајали за њим, те нареди да сељака свежу и да му от |
| к слугама, — који су смирени и потурени пристајали за њим, — да донесу јање.</p> <p>Затим се, о |
| јело се — љутило и узрујавало Зулфагино пристајање за њом, ухођење његово, пажња онолика.{S} Ма |
| а од њега отргнути.</p> <p>И није да је пристајао за њим као јаран, пријатељ, него готово као с |
| га и гонила, и грдила, и ружила, он је пристајао непрестано, вјечито онако смирен, скрушен и н |
| пецкали га.</p> <p>Једино је нешто више пристајао за мајком, пазио на њу и старао се да јој што |
| ац му, ни тражио није никога од њих, ни пристајао за њима.{S} Најволио је бити сам.</p> <p>Ако |
| ије.{S} Ни за ким трчао није, ни за ким пристајао; чак и кад му је неко требао, није му знао ла |
| је, зар, било да отац и мати виде како пристаје за мном и како се разговара, страх да се не на |
| има заједно крену из авлије, он једнако пристаје за њима и једнако, не престајући, набраја и по |
| ми се непрестано причињава као да неко пристаје за мном, као да ме узастопце прати.</p> <p>О с |
| мо у авлију. — То ли је? — запита јаче, пристајући за нама. — Е лијепо, лијепо...</p> <p>Затим |
| ца — најпошље почех на глас размишљати, пристајући за Хасаном. — Баш сам могао и мировати.</p> |
| > <p>— Грехота је, — опет јој се јавих, пристајући за њом. — Наш је...</p> <p>— Шта?..</p> <p>И |
| ћеш ли Сулаги? — запита Авдо меко, опет пристајући за мном. — Нећеш?</p> <p>— Хоћу.</p> <p>— До |
| свега гласа...</p> <p>Пред вече почеше пристизати и понеки од момака који бијаху отишли са баб |
| међу њима каранфили расцваше.</p> <p>— Приступајте! — мукло, заповједнички осијече бабо, па ок |
| е све зване и незване гошће.{S} Тада је приступала и мени, улагивала се, миловала ме, љубила и |
| овине и причао приче.{S} Каткада нам је приступала и Шерифа-ханума, сједала поред нас те и она |
| ајкуна је не оклијевајући брзо и весело приступала канату и чудно уобливши глас упуштала се у р |
| ако у групи.{S} И одмах је смијешећи се приступао мени, одвајао ме од „женског друштва“ и звао |
| {S} Опрезно, као мачка кад се прикрада, приступи вратима, раскорачи се изазивачки и, не вриснув |
| се рукама о кољена, с муком попридиже, приступи ми и не говорећи ништа поче ме пипати иза врат |
| <p>Мајка опет пође да нешто проговори, приступи му, али је он немилосно зграби за рукав и одгу |
| .</p> <p>— Ух!..</p> <p>Изненада скочи, приступи вратима и ослухну.{S} Затим, бржебоље, стаде п |
| убови, и Зулфага, као са страхом неким, приступи им и лагано, тихо, пажљиво, закуца зарђалом ал |
| днако шантуцајући и опирући се о пушку, приступи ми и пружи руку.</p> <p>— Збогом!..</p> <p>— Н |
| оглед на ме, као да ме пита за дозволу, приступи му:</p> <p>— Хоћеш ли још кахве? — запита шапа |
| ...</p> <p>Мајка се распели, наљути.{S} Приступи му нагло и ошину га по образу.</p> <p>— Јок!.. |
| бјешње, стискајући зубе.</p> <p>Зулфага приступи вратима, отвори их и наклони ми се са подсмије |
| њајући се, па намигну једноме хамалу да приступи.</p> <p>— Носи!..</p> <p>Пред дућаном, на чарш |
| ли га чули?..</p> <pb n="294" /> <p>Па приступи вратима и пружи руку дјевојчету, које као да с |
| у хоџу, чапкуне!..{S} Брже!..</p> <p>Па приступи хоџи и умиљавајући се спусти му руку на раме.< |
| а, значи, да се нема смјелости да му се приступи...</p> <p>— То, богме, не ваља — рече Хасан сн |
| ијеш...</p> <p>Хасан се лагано подиже и приступи собним вратима.</p> <pb n="271" /> <p>— Смијем |
| ширеним рукама, а ипак не смијући да ми приступи и да ме такне. — Лакше ће ми бити, ако ме приг |
| но ће мислити о мени...</p> <p>Мајка ми приступи и поче миловати.</p> <p>— Отсада више не смије |
| е дижем; затим погледавши боље, брзо ми приступи, спусти се на траву и ухвативши ме за руку мук |
| је то? — шапатом запита Хасан и брзо ми приступи. — Чија је?..</p> <pb n="364" /> <p>— Па... бо |
| </p> <p>Не говорећи ништа и не питајући приступи Арнаутину, који је једнако пријетио ножем, сна |
| Јесмо.</p> <p>Узевши барјак поново, он приступи бедевији и баци јој се на рамена.{S} Појахаше |
| надати?“</p> <pb n="283" /> <p>Па опет приступи сељаку и сам својом руком отцијепи му још пет |
| ..{S} Шала је...</p> <p>Хајкуна му опет приступи, узвикну нешто и замахну чибуком који удари о |
| тезати...</p> <p>— Мичи се!..</p> <p>И, приступивши му, почне га тући, шамарати. —</p> <p>— Крв |
| и нешто, писати.{S} Затим, пошто би она приступила, показивао јој некаква слова, бројеве, — иак |
| опазивши мене, даде ми знак руком да му приступим.</p> <p>Обгрли ме.{S} Па се опет окрену мајки |
| х <pb n="324" /> Сараја и сваки који би приступио осјећао је некако као да се приближује својој |
| е за ме значила много, — ја сам му први приступио и отада више није било кавге међу нама.{S} Шт |
| не смије рећи: сине...{S} И не смије ти приступити мајка, јер... јер... јер...</p> <pb n="387" |
| аспитају о свему.{S} Ко није могао тамо приступити, тражио је и питао бербере, који су са запре |
| </p> <p>Вода у ибрику поче врети.{S} Ја приступих и досух кахве.{S} Почнем мијешати. |</p> <p>— |
| ом.</p> <p>Тек кад се спустих с прага и приступих јој ближе, она одиже и другу руку и готово вр |
| ите!</p> <p>Неки, затежући, мрштећи се, приступише.</p> <pb n="239" /> <p>— Слушајте, поганови! |
| рене, одиже их према небу.</p> <p>И сви приступише и оквасише руке.</p> <p>— Јесте ли хазур?</p |
| с дивљењем, сви га вољели.{S} У његову присуству и страшивице се осјећале некако јаче, храбриј |
| м, измичући се на леђа.</p> <p>У њезину присуству миловао је и мене и, као малом дјетету, давао |
| пажљивији и како чешће обилази врата и притврђује их.{S} Сваке вечери, након јације, одлазио б |
| јесни, и ухвативши је око паса силом је притегну себи у крило и цикну:</p> <p>— Да се од мене н |
| ебоље и рукама поклопи очи и још чвршће притеже шамију.</p> <p>— Шта је било?..{S} Казуј!..</p> |
| се исплачем.{S} Хајкуна, милујући ме и притежући себи и сама проплака; у превијању и трзању он |
| вши јој главу на прса све је јаче почех притезати себи, привијати.</p> <p>— Шта је?..{S} Шта ти |
| постаде.{S} Има часова када, макар душу притискивали најтежи терети, ускипи нешто у <pb n="303" |
| дио неког големог терета који ме давио, притискивао, мучио.</p> <p>Шта више, — желећи зар да са |
| и држи овећи ибрик кахвени и чека да им приточи, а одмах поред њега, на тлима засјео други, мет |
| Хајкуна, па заборавивши на своју рану, притрча му и ухвати га за руку. — Шта ти би?..</p> <p>— |
| ерим, кад си таки! — узвикну весело, па притрча и обгрли ме. — Аферим!..{S} Нисам ни знао да им |
| е појавила каква тврдоглавија муштерија притрчавао му у помоћ и хвалио робу што <pb n="220" /> |
| у ма какав разговор.{S} Два-три пута и притрчавао сам им и смјешећи се почео их запиткивати о |
| ти једно крило и паде...{S} Кад сам јој притрчала, била је мртва...{S} Глава јој пала на оно ра |
| оваку мајку примати?..</p> <p>Бржебоље притрчах и падох јој пред ноге.</p> <p>— Моја је кућа к |
| <p>Готово одгурнувши Сулагу с пута брзо притрчим Хасану и пољубим се с њиме.</p> <p>— Шта је?.. |
| плач. — Ето...</p> <p>— Хатиџа!</p> <p>Притрчим јој и прихватим за шамију да је отргнем, да је |
| p> <p>Наравно, сви су савјетовали да се притужим бимбаши.{S} Сви као да су били тврдо увјерени |
| ндију, помоћника кадијина, и њему да се притужим.</p> <p>Ибрахим ефендија, витак, љепушкаст мла |
| ово на силу нагонио да се и сами дижу и прихватају за рад.</p> <p>А што се они више љутили, хоџ |
| планух.</p> <p>— Лаже! — викнух помамно прихватајући за нож.</p> <p>— Лаже он!</p> <p>— Она је |
| тарали да му напакосте, да га оробе.{S} Прихватали су помало од његових њива, ограда, винограда |
| 8" /> Неколико рука, уз необичну дреку, прихвати ме тада, одиже од земље.{S} Неко ме зали и вод |
| се, па нагло отскочи, размахну рукама и прихвати за нож.{S} Брзо се и окрену и као да хтједе ју |
| врдоглав је...</p> <p>И одједном чучећи прихвати за чибук и напуни лулу.{S} Запали.</p> <p>— А |
| >— Ама...</p> <p>— Напријед!</p> <p>Чим прихвати за нож, видио сам да се не шали.{S} И, ни сам |
| , ослони се леђима о зид и десном руком прихвати се за чело.</p> <p>— Па зар нијесам зарадила д |
| .</p> <p>Хајкуна се оте, изви се и брзо прихвати за шишану, која је лежала на земљи.</p> <p>— Л |
| метоше.{S} Јован одбаци тамбуру и нагло прихвати за дизгин, сеизи брже боље збацише струке, при |
| ло и сакри му се за леђа.{S} А он нагло прихвати за пушку и исправи се.</p> <p>— Стој!</p> <p>У |
| едењаче и јатаган задијевао за појас и, прихвативши по средини дуги дебели чибук са ћилибарским |
| урај је, ниткове! — викнух ја набусито, прихвативши за пушку која ми стајала баш украј врата. — |
| ли цигаром у зубима стењући и гунђајући прихватили за аршин и терезије, премјеравали робу с кољ |
| </p> <p>— Хатиџа!</p> <p>Притрчим јој и прихватим за шамију да је отргнем, да је отворено погле |
| авајући се за стабло буквино, устанем и прихватим за оружје.</p> <p>Кренусмо опет.</p> <p>Ни пу |
| х би се заиграли.</p> <p>Све троје живо прихватимо за пушке и ножеве и почнемо, токорсе, нишани |
| Божју“...</p> <p>И одмах након молитве прихватио би за рад.{S} Загрнуо би широке рукаве кошуљи |
| атима.{S} Баш кад сам застао на прагу и прихватио за мандал, да гурнем и отворим, изненада, умо |
| а, а сузе су ми налетиле на очи чим сам прихватио за алку, — и кад је мајка отворила канат, зас |
| знао ни ријечи одговорити.{S} Одмах сам прихватио за оружје и кренуо за њим.{S} Нити смо се јав |
| о се па не зна за који ће ћепенак прије прихватити. — Иди!</p> <p>— Нећу.</p> <p>И потегнувши м |
| оскочити, ђипнути неколико пута и нагло прихватити за алку једну, само да зауставим ту кућу, ко |
| о да ми шапну неко, те се опет смирих и прихватих за посао...</p> <p>Кад сам, пред вече, пошао |
| дизгин, сеизи брже боље збацише струке, прихватише за пушке и падоше по трави, за бусије.{S} Ко |
| три-четири шибе и добаци им.{S} Они не прихватише.</p> <p>— Шибајте!</p> <p>— Не...{S} Немојте |
| а, измахнувши ножем. — Ко?..</p> <p>Сви прихватише за ножеве и навалише опет.</p> <p>— Наша!..< |
| једини посао и за живу главу није хтио прихваћати за друго.{S} Човјек, који је читав вијек про |
| ила само о својим пословима, нарочито о приходима смијући се сама себи и хвалећи се чак.{S} Сми |
| принио уху муштеријину, па нешто шапће, прича, говори.{S} Видио сам и како указује на трговце и |
| ичини као да га није чуо.</p> <p>— Ето, прича се, — настави лакше — да се сад сиротиња сељачка, |
| а и Авдо, стењући и отхукујући, поче да прича нешто, да објашњава. <pb n="358" /> Неколико рука |
| } Зулфага је свакако имао много више да прича и, док је Хасан испред мог дућана пролазио оборен |
| него су написани — имао је о чему и да прича, и није му требало да се враћа на старо, да прежи |
| ме на авлији, имала је понешто ново да прича о њему.</p> <p>Накриви главу према рамену, извије |
| /> <p>Још и сада се о њему приповиједа прича како се чудновато препоручивао агама и беговима о |
| опет се придиже.</p> <p>— Има ту голема прича — рече. — И ако хоћеш да не спавамо... а мени се |
| е јој било кад макар с киме говори, кад прича макар о чему.{S} Ништа помогло није ни кад сам пр |
| рна преступница, којој се на све стране прича о гријеху, а ипак се прави невјешта и неће да га |
| ну руком и оде.</p> <p>— Не свиђе му се прича — рече оно момче, намигнувши.</p> <p>— Женскоња — |
| астави мајка немилосно. — Он му вазда и прича, о њој и вазда је хвали... </p> <p>Ништа даље нис |
| ..</p> <p>— И свијет зна да пропадамо и прича о том...</p> <p>Мајка застане.</p> <p>— Ко прича? |
| ао сам да учиним јунаштво, да се о мени прича као о јунаку и... и да ме сви хвале...{S} Их!..</ |
| ом...</p> <p>Мајка застане.</p> <p>— Ко прича? — пита узбуђено. — Ко?</p> <p>— Агинице некакве |
| не, о коме једино и вриједи да се нешто прича. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19132 |
| ори, читав дан да говори. — Казуј!..{S} Причај!..{S} Све, све, све!..</p> <p>Она поче грицкати |
| још лагао Зулфага? — запитам оштрије — Причај ми!..</p> <p>Ибрахим ефендија отпочину.</p> <p>— |
| си виђео, нека си виђео, ама о овоме не причај ником — рече брзо, старајући се да се прибере и |
| дније смјешкао гледајући је.{S} Тако, — причају, — и змија гледа у преплашену тицу, која узалуд |
| и сам сједе међу њих.{S} И замоли их да причају о свему, да све кажу.</p> <pb n="232" /> <p>Узб |
| иле пасторчад своју и гониле их.</p> <p>Причајући непрестано је гледала у ме и непрестано ме ми |
| а, срећна, задовољна...{S} Чаврљала је, причала, зборила само о својим пословима, нарочито о пр |
| око мене. — Дај!..</p> <p>И пјевала ми, причала, забављала се са мном, све док не би Шерифа хан |
| рифа-ханума, сједала поред нас те и она причала.{S} И највише нам причала о некаквим маћехама, |
| нас те и она причала.{S} И највише нам причала о некаквим маћехама, о женама које су обично би |
| негдје хајдуци дочекали кога, о томе се причале читаве приче.{S} Многи као да нијесу ништа друг |
| ц, у звијезде, тражили знакове небеске; причали и препричавали и своје и туђе снове и тумачили |
| раво, — како су ми кашње <pb n="350" /> причали, — она је вазда била код куће, никуд готово ниј |
| а-пише куршумима на зиду, на дрвету.{S} Причали су и како ножем сијече челичне демире, рукама л |
| дили, него ишли од махале до махале, па причали и препричавали.{S} Неки су опет, у жељи да што |
| аспитивали се и о нападају и о Авдаги и причали о нападачима.{S} Неки се правили и као да их по |
| а је опет плакала непрестано кад су јој причали о мени.{S} Кришом, да не види Зулфага, свраћала |
| погледа ме пажљивије. — Јесу ли ти што причали?..</p> <p>— Ништа!..</p> <p>— Јадниче!..</p> <p |
| дјевојачким.</p> <p>Чак и при растанку причали смо о томе, само о томе и, за чудо, никада нам |
| ца и весело насмијао баш онда кад би му причали за разне Хасанове испаде, — које би сваки други |
| сртљив, у дане кад се само о јунаштвима причало а правих јунака није било, изгледао је као нови |
| ом десило.{S} И већ сјутрадан о томе се причало по читаву комшилуку и све, дјеца, колико их бил |
| о којима нам се у дјетињству тако много причало.</p> <p>Обојица смо готово вриснули од радости |
| сујући немилосно!..{S} Стид ме и сад да причам о томе!..</p> <p>Нешто из радозналости, а може б |
| им напоменем о томе а камо ли још и да причам коме и да их одам.{S} Ни они мени ништа спомињал |
| 2_C21"> <head>XXI</head> <p>Треба ли да причам како сам се пробудио у једном хану, у Коњицу, гд |
| >— Не смијем ти ни у очи погледати када причам</p> <p>— узвикну изненада и пребаци шамију преко |
| ме, љубила и давала новаца, само да не причам о свему ономе што сам гледао и слушао и да њему |
| ру, и молили по неколико пута да оцу не причам о том, да се не потужим на кога.{S} Толико га се |
| е.{S} Нарочито је тражио да му што више причам о Зулфаги.{S} Интересовало га све шта он ради и |
| кне на Хасана да донесе књигу. — Да вам причам шта има у књигама.</p> <p>И читао нам је, причао |
| ити.{S} Кад мене неко похвали да лијепо причам, увијек се сјетим хоџе и увијек уздахнем:</p> <p |
| нога краја на други.</p> <p>И таквим се причама много вјеровало.{S} Има времена кад и најпаметн |
| ма почео би причати о дјетињству јој, о причама, шалама, поступцима њезиним.</p> <p>Док је гово |
| е збуни, смете, замуца.{S} Из читава му причања није се могло јасно разабрати: шта је све било |
| лико пута питао сам Сулагу, прекидајући причање. — Рашта?..</p> <p>— Јер му не вјерујем — одгов |
| ала да ме што више задржи будна и да ми причањем сан разбије.{S} Лакше јој било кад макар с ким |
| у.</p> <p>Тек пошто се заморила толиким причањем застаде мало, поћута и преврну се на бок.{S} П |
| и почео готово шиштати, престајао је с причањем, опет одизао чибук и, пружајући Хајкуни да му |
| твима њиховим говорио је по два сахата, причао и о животу њихову, о царевању у гори са заносом, |
| а има у књигама.</p> <p>И читао нам је, причао, тумачио по сахат, по два.</p> <p>И нико, чини м |
| ат ишао сам у чаршију, међу чаршинлије, причао свакакве приче и лагао; за инат тукао сам Хамида |
| </head> <p>Свак је, након смрти бабине, причао и говорио како је он оставио много готовине иза |
| да не спавамо... а мени се не спава... причао бих ти све од почетка, готово половицу свога жив |
| гли бити хајдуци, — нико нам барем није причао да хајдуци ћурликају уз двојнице, — него чобани |
| куће ни куда излазе, нити им ко о томе причао.{S} Па ни ја не бих знао нити бих могао сазнати, |
| ој свирале, штрцаљке, пушке од зовине и причао приче.{S} Каткада нам је приступала и Шерифа-хан |
| . —</p> <p>Долазио је и мени, па и мени причао...{S} Нити је, каже, Зулфага имао својих пара ка |
| обични, врло обични.</p> <p>Ако сам јој причао о радњи, о дућану, о мачку који ми улови по чети |
| мој ме ни питати о томе...{S} О томе се причати не може...</p> <p>Хатиџа, бацивши најприје једа |
| ове, да и он ту не буде.</p> <p>— Ко ће причати, ако њега нема?..{S} Ко ће забављати друштво?.. |
| та више, за кратко вријеме читаве приче причати о њему.{S} Онако јуначки, дрзак, насртљив, у да |
| е некако изгледао и најприсебнији, поче причати и казивати нешто.{S} Али и он се збуни, смете, |
| иповрну се и лагано, тихо, шапатом поче причати нешто, непрестано чупкајући браду и поправљајућ |
| илџан на тле, опет напуни лулу и отпоче причати.</p> </div> <pb n="212" /> <div type="chapter" |
| обојима...</p> <p>Тада су већ смјели и причати и запиткивати и препирати се.{S} За чудо, као д |
| мах ме почела заговарати, запиткивати и причати нешто.{S} Познао сам одмах да се упињала да ме |
| /p> <p>И звекећући бројаницама почео би причати о дјетињству јој, о причама, шалама, поступцима |
| више нијесам смио ни пожалити никад, ни причати му што.{S} Склањао сам се испред њега као испре |
| јастуке око њега.</p> <p>— Хоћеш ли нам причати, ефендија? — питали су готово једногласно, оптр |
| игу с крила и кашљуцнувши у шаку, почео причати.</p> <pb n="282" /> <p>— Ишли — каже — цар и ве |
| >— Па се Хамид распалио и сад све почео причати</p> <p>— настави мајка живље, окренувши се Хати |
| <p>И нико, чини ми се, није знао онако причати и онако тумачити.{S} Кад мене неко похвали да л |
| ти, колико о мени.{S} Мени у лице почну причати о мени, хвалити ме, надметати се управо у похва |
| токе на прсима, оружје оно и фишеклије причвршћене о појасу свијетлиле се и блистале према сун |
| се спусти на ћепенак, одиже ногу и поче причвршћивати опуту на распалим опанцима, из којих му п |
| дочекали кога, о томе се причале читаве приче.{S} Многи као да нијесу ништа друго ни радили, не |
| се, шта више, за кратко вријеме читаве приче причати о њему.{S} Онако јуначки, дрзак, насртљив |
| ршију, међу чаршинлије, причао свакакве приче и лагао; за инат тукао сам Хамида, љубимца његова |
| д и најпаметнији људи вјерују у најлуђе приче.{S} Зато су куповали оружје и они који га никад и |
| икада нијесам вјеровао у какве бабинске приче ни гатке разне, али, право да речем, чим смо поно |
| <p>А никада готово није понављао старе приче: увијек је имао нових, које се чиниле још љепше, |
| але, штрцаљке, пушке од зовине и причао приче.{S} Каткада нам је приступала и Шерифа-ханума, сј |
| о ни слушамо ли га, ни разумијемо ли му приче.{S} Не!..{S} Готово није ни гледао у нас, него му |
| ногу на праг и тихо закуца алком...{S} Причека мало...</p> <p>Нико се не одазва.</p> <p>Након |
| пита шапатом.</p> <p>Он не одговори.{S} Причини се као да није чуо.</p> <p>— Хоћеш ли још кахве |
| уморан, тужан поглед, па склопи очи.{S} Причини ми се као да ће заспати.</p> <p>— Ефендија... д |
| мотуљак и овај га брзо спусти у џеп.{S} Причини ми се као да звецнуше дукати.{S} Па се опет окр |
| и поведе мало.</p> <p>— Можеш ли ићи? — причини ми се као да запита.</p> <p>— Шта питаш? — отег |
| и све јаче, све јаче...{S} У неко доба причини нам се као да долази изнад нас, испод неба, из |
| кроз читаву планину, те ми се покаткад причини као да негдје неко чудновато лаје, штекће, подв |
| љено му. — Зар их има?..</p> <p>Хоџа се причини као да га није чуо.</p> <p>— Ето, прича се, — н |
| за опроштај. — Љутиш се?..</p> <p>Он се причини као да није чуо.</p> <p>— Мене сад ништа не бол |
| а одјекује читава гора и планина, те се причиња као да десетина њих у један исти мах са неколик |
| који мукло одјекују те ми се непрестано причињава као да неко пристаје за мном, као да ме узаст |
| се увијек извијао танак, љубичаст дим, причињавали су се уморним путницима љепши и свјетлији о |
| пама, сви се удруживали.{S} И сви ми се причињавали големи, стасити, јаки, а ја слаб, клонуо, и |
| ким грлио и љубио, тако ми се пошље сви причињавали лупежи и разбојници и свакоме бих плазио је |
| ћам њезин широки, топао поглед на себи, причињавало ми се увијек и као да чујем шапат неки и пр |
| ке и приближио се чаршији, увијек ми се причињавало као да га непрестано слушам како виче, како |
| против био необично миран и, како ми се причињавало, говорио је одлучно и потпуно убједљиво.</p |
| у и на лијеву страну.{S} Једнако нам се причињавало као да неко пази <pb n="306" /> на нас, слу |
| } Мени се барем, пролазећи туда, увијек причињавало као да осјећам њезин широки, топао поглед н |
| око њега. — Хоћеш ли почињати?..</p> <p>Причу његову свак је са нестрпљењем очекивао.</p> <p>Ча |
| се он често упорно бранио, опирао и као пркосио оцу, а да се хоџа на то никада жешће наљутио ни |
| з авлије, — хтио сам мучити га, кињити, пркосити му свуда, на сваком кораку.{S} И ништа ми није |
| p> <p>Па снажно удари папучом о камен и пркосно одиже главу.</p> <p>— И није га могао гледати, |
| </p> <pb n="271" /> <p>— Смијем — викну пркосно, изазивајући. — Смијем ја!..</p> <p>— Не смијеш |
| запрегнутом бошчом, опрашен, замаштен, прљав, често сам више наличио каквоме хамалу него бегов |
| нским чибуком под пазухом и са шкиљавим прљавим фењером у руци.</p> <p>Дугим шареним рукавом от |
| ез узде, без седла и теркије, са мрком, прљавом, окрвављеном гривом која се слијепила и прионул |
| д очију, али снажан и присебан, откопча прљаву, подерану, <pb n="392" /> укочену од скорене крв |
| е: хоће ли Хасан видјети и наругати се, проберем најзгодније мјесто, уско, тијесно, полумрачно, |
| еже јој се, одјекује, звони кроз башчу, пробија се кроз гране шандуда и смокава и тамо негдје д |
| као да циче, вриште, звоне и пјесма се пробија кроз оштру, студену ноћ, па као да се и она мрз |
| е, рукама ломи та-лијере, дукате, шаком пробија столове, бурад, терђахе.</p> <p>Кад се код џами |
| који хоће напријед, који јуначки газе и пробијају путе...{S} Свак лаже ко каже да је сретни зем |
| се од дјетињства научи борити, опирати, пробијати кроз живот, гурајући свакога с пута, не уступ |
| и набреклим, полунагим дојкама које се пробиле испод кошуља, извијају се, ковитлају, трзају, а |
| љешнике и, намигујући и као дражећи ме, пробирала језгре и грицкала их.</p> <p>— А, чини ми се, |
| да кахва буде скухана прије него се он пробуди и да дуго не чека на њу.{S} Кад би се пробудио, |
| да ништа ни било није, као што човјек, пробудивши се у ведро, свијетло јутро, заборави на ружн |
| ad> <p>Једнога јутра, управо у свануће, пробудила ме необична хука и граја у авлији нашој.{S} К |
| 32_C19"> <head>XIX</head> <p>Прије зоре пробудио ме Хасан и позвао да кренемо на друм, да напад |
| и и да дуго не чека на њу.{S} Кад би се пробудио, хитала је с ибриком у руци и са чистим пешкир |
| н?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Рашта си се пробудио?</p> <p>— Због тебе.</p> <p>— А ништа друго не |
| ad>XXII</head> <p>Сјутрадан, кад сам се пробудио, опет сам се састао са Сулагом.{S} Казао сам м |
| head> <p>Треба ли да причам како сам се пробудио у једном хану, у Коњицу, гдје су ме донијели и |
| напола голи одмарали у својим одајама, пробуђени, неиспавани, љутити, скакали су и викали, псо |
| да му коњушницу отворим и да га кришом проведем тамо.</p> <p>— Само да видим рођу — вели тужно |
| а друго.{S} Човјек, који је читав вијек провео носећи оружје и радећи око њега, мислио је да би |
| хајдук без големих бркова кроз које се провиде токе на прсима и без оружја за појасом!..{S} Па |
| распали се, попустили, те се испод њих провидили и стопе и закрпљене ивице од чарапа.</p> <p>— |
| оз дроњке оне што су још висили на њима провидило се голо, изгребано тијело; из рањавих, напола |
| вала им мајка, која је, огрнута лахким, провидним чаршафом, весела, разуздана, као на крилима п |
| а дигне главу и да ме отворено погледа, провири мало из димија и пријекорно запита:</p> <p>— А |
| н пенџер на ћошку и нечија глава као да провири напоље.{S} Наскоро иза тога и канат се на врати |
| боље, стаде покрај пенџера, отвори га и провири напоље.</p> <pb n="236" /> <p>— Ништа нема — ре |
| але по тлима, а испод разгрнутих пешева провиривале им танке пушчане цијеви и сијевали сребрни, |
| исиле о ункашу, са бисагама из којих им провиривале некакве крпе, са <pb n="319" /> теркијама н |
| опуту на распалим опанцима, из којих му провиривали каљави, трули остаци од чарапа и црни, испу |
| лаком, црвеном кабаницом, испод које је провиривао чибук с лулом и мрка цијев дугачке шишане... |
| , повезала је, те јој само нос испод ње провиривао; погледа никако ни одвајала није од мангале |
| ју изићи, али сам из радозналости често провиривао кроз <pb n="280" /> пенџер и гледао их како |
| ела окупљати <pb n="228" /> око врата и провиривати иза каната, мислећи зар да је теферич некак |
| и је њему?.. — помислих и кришом почнем провиривати кроз лишће, у нади да ћу га видјети, опазит |
| S} Низ бедре ми висе дроњци и голо месо провирује испод њих; на кољенима испуцала чоха,повила с |
| буклије, а из теркије, покрај кабанице, провирују кахвени ибрици и златасти зарфови од филџана. |
| ћи туђе момке да застају пред вратима и провирују кроз кључаницу.{S} Чинило се као да читава ку |
| <p>— Ђе сам ово? — питао сам сам себе, провирујући кроз шибље.</p> <p>У жељи да се увјерим јес |
| врху склопила и начинила као мало кубе, провучем се некако, сав изгребан и одрпан, кроз шибље и |
| и за вечером, а да готово ни ријечи не проговоре једно другом.{S} Ја се уопште и не сјећам да |
| не смију, камо ли да се с њим састану и проговоре.</p> <pb n="277" /> <p>Али Хасан, као и отац |
| лку поче се љуљати и говорити нешто.{S} Проговори затим и ситан женски глас, зазвони као сантур |
| .</p> <p>— Једи!..{S} Што не једеш?.. — проговори хоџа, па и сам отре браду махрамом и измаче с |
| .</p> <p>— Данас ћете у мене на ручак — проговори меко.</p> <p>— Кад не можеш јарана дочекати у |
| дочекавши што му се пружила прилика да проговори, посвађа се, извиче. — Јесам ли ја међед јали |
| ње ме пратило читавим путем.{S} Нико да проговори лијепе ријечи са мном; нико да се заустави ма |
| рвићу?..{S} Зар тако, момче? — тек сада проговори Хајкуна и испрси се према њему, спремајући се |
| и...</p> <p>— Нек је хвала Алаху кад ти проговори, а макар врата и ђаво однио! — дочека хоџа и |
| сједили отрага, иза леђа му, и отежући проговори:</p> <p>— Донесите им, ђецо, мало млијека...< |
| p>— Сад ће ручак...{S} Одмах... — благо проговори Сулага, који се био одвојио од нас и отишао у |
| ме, поносито зазвеча сабљом и набусито проговори:</p> <p>— Хајде...{S} Зове те бимбаша...</p> |
| и ти!..</p> <p>Мајка опет пође да нешто проговори, приступи му, али је он немилосно зграби за р |
| <pb n="317" /> <p>— Хајде — напошљетку проговори он тихо, пригушено, па забаци пушку на раме. |
| е сваком ко гласније о њима ружну ријеч проговори, ко их по злу помене.{S} Комшије су, пажљиво |
| , истукао.</p> <pb n="278" /> <p>Па, не проговоривши више ријечи, још брже кренуо би напријед, |
| дно свако опирање и затезање.</p> <p>Не проговоривши више ријечи, опет ломећи се, зијевајући и |
| глади по глави, да помилује; ако би што проговорили, говорили су благо, тихо, њежно, као са бол |
| ко пута хтио сам отићи да је видим и да проговорим с њоме, али, као за инат, никад је нијесам м |
| на, а нити могу да се приберем, нити да проговорим.{S} Погледах и — опет легох, окренух се на д |
| спуцаним опутама.{S} Читавим путем није проговорио ријечи: само је мумољио, пјевуцао нешто.</p> |
| во да речем, изледало је као да је он и проговорио само због <pb n="216" /> тога: да их све дов |
| висујући гласа. — Да нијеси више ријечи проговорио!..</p> <p>Његова хладноћа раздражи ме, распа |
| ила је у плач.{S} Ништа више није знала проговорити, ни објаснити ми. </p> </div> <pb n="267" / |
| {S} Не хтједе више ни отворити очију ни проговорити.{S} Ћутао је као заливен...{S} И није ми пр |
| ао сам као укопан и нијесам знао ријечи проговорити.{S} Чудна слутња нека, необичан, јак страх |
| о није смио дахнути у кући, нико ријечи проговорити.{S} Свак ко је морао <pb n="245" /> каквим |
| ити нешто испод душека.{S} Ни ријечи не проговорише једно другоме, нити се за здравље упиташе.. |
| ијебила.{S} Погледавши једно у друго не проговорише ни ријечи; само се поздравише лаким климање |
| ињи, како је он, бабо, још и сад мучи и прогони, како ни сад неће да је остави на миру.</p> <p> |
| њоме.</p> <p>— Па лијепо... лијепо... — прогунђа. — Кушаћемо...</p> <p>Зулфага се лукаво осмјех |
| , него га је умолила некаква ти тетка — прогунђа Ибрахим ефендија у браду. — А имао је и пара и |
| <p>— Па... знаш... доста сам био овђе — прогунђа суво, дајући ми знак руком да му се не примиче |
| и он посрну, паде.</p> <p>— Ништа је — прогунђа стискајући зубе и жваћући чађаве бркове који м |
| дај!..</p> <p>Хасан стиште зубе и опет прогунђа нешто.{S} Не хтједе је ни погледати.</p> <p>— |
| ијесу више могле довршити...</p> <p>— А прогутале нам сву готовину и све кметове!..</p> <p>Ибра |
| припремали се за обрану.{S} Трговци су продавали робу под оружјем, оружане занатлије радиле о |
| е он ствари боље уредио, не би се ништа продавало.</p> <p>— <hi>Он</hi> није уредио?..{S} Он?.. |
| о је, богме, грабило и ствари из куће и продавало их, само да и оно <pb n="221" /> дође до пара |
| ава из старих, великих казана бакрених, продавао им некакве ситнице и мијењао с њима за барут, |
| свакога кога су опазили са зембиљем, па продавао робу или не продавао.{S} Почеше тјерати дјецу |
| ли са зембиљем, па продавао робу или не продавао.{S} Почеше тјерати дјецу макар чију, гонити их |
| ног истог Јована, који је некад са мном продавао робу по махалама и хтио отворити дућан, а који |
| ила зембиље свакаквим стварима и почела продавати: које дијете имало нешто новаца уложило их св |
| уком да је само њему, Јовану, дозвољено продавати робу из зембиља и да му од сада у томе нико с |
| новим пословима и грађевинама нашим, о продаји кметова и о новцима.{S} И макар што су ми одгов |
| нагонећи их да свраћају и по касабама и продају касабалијама.</p> <p>Нијесам се ни облачио, ни |
| те кад их продамо?..{S} Ја бих их давно продала...</p> <p>Зулфага отегну шијом и чудновато узви |
| — Давно...</p> <p>— И ти заповиједаш да продам?</p> <p>— Заповиједам да продаш све кметове што |
| >— Пуно.</p> <p>— Па какве штете кад их продамо?..{S} Ја бих их давно продала...</p> <p>Зулфага |
| P19132_C10"> <head>X</head> <p>Пошто је продао неколико кметова и новце предао мајки, Зулфага з |
| ли хајдуци, нити је кмете онако јефтино продао, ни у грађевине онолико утрошио...{S} Све, све, |
| аду, варају...{S} Да је то моје, ја бих продао...</p> <p>— Одмах?..</p> <p>— Ама, каква је моја |
| тово плачући. — Да је моје ја... ја бих продао неколико кметовских кућа...</p> <p>Непоштени су, |
| ролете као и готовина. — запита јаче. — Продате ли кметове и земље, шта ће с њиме бити?</p> <p> |
| едаш да продам?</p> <p>— Заповиједам да продаш све кметове што краду, макар их било педесет...< |
| ући на њега.</p> <p>— А ти баш хоћеш да продаш кметове, ханума? — запита испрекидано, премећући |
| гој држи пушку, па нас, онако загрљене, продире чудним једним погледом, погледом каква сам још |
| неколико пута мирно одбацивала кошуљу и продријемала мало, а да је ни прекорио није, ни подругн |
| јетио ножем, снажно га ухвати за руку и продрмуса њиме.</p> <p>— Ето!</p> <p>И, опаливши му два |
| осно и дође ми да га гурнем у ребра, да продрмусам мало. — Мени није до чекања...</p> <p>Он као |
| <p>— Јади га знали... а, глад ми, ево, прође... — шапну Хасан растегнуто и збаци струку са себ |
| е морао <pb n="245" /> каквим послом да прође авлијом, да донесе што, ишао је на прстима лагано |
| на појасу и обореном главом чекали док прође поред њих, не гледајући један на другога, не шапн |
| пред бимбашу, на суђење.{S} И све олако прође.</p> <p>Повалише нас, једнога за другим, преко не |
| жани, носећи пуне боце ракије у рукама, прођоше чаршијом.</p> <p>— Ено их, — рече, — и оружаних |
| а не примимо? — запитах као чудећи се и прождирући је погледом. — Рашта?..</p> <p>— Немој... мо |
| е, занимљивије.{S} Човјек који је много проживио, много путовао и много читао, — читао је чак и |
| ноге на ногу и из све снаге дувајући у прозебле руке да их загријемо, — слушали како у даљини |
| х не би какав непозвани гост изненадио; прозоре и пушкарнице на зидовима зачепљали су јастуцима |
| ешити се...{S} У томе часу опет ми онај проклети зец паде на памет, а с њиме и злокобљење Хасан |
| адежно сам гледао за њима како измичу и проклињао, страшно проклињао.</p> <p>Кашње ми дошло да |
| а њима како измичу и проклињао, страшно проклињао.</p> <p>Кашње ми дошло да насрнем на кога, да |
| трче дјеца, а на другој заптије и како, проклињући <pb n="222" /> једни друге, гађају се камење |
| зе хоџа.{S} Вукао је за собом, грдећи и проклињући, дерана једног мојих година, који се силовит |
| ацао у дућане подругивача, кроз плач их проклињући и псујући немилосно!..{S} Стид ме и сад да п |
| Неколико пута сам их видио како заједно пролазе чаршијом, у живом разговору, и, како је изгледа |
| за канатом сакривена.{S} Мени се барем, пролазећи туда, увијек причињавало као да осјећам њезин |
| хом и с фењерима о пушкама, по два пута пролазили су поред нас, ишли, враћали се, силно трајући |
| Поинатио бих се чак и са људима који су пролазили и гледали у ме.{S} Чинило ми се да се и они п |
| прича и, док је Хасан испред мог дућана пролазио оборене главе, као постиђен, Зулфага је, накла |
| е сакривам.{S} Зулфага ми неколико пута пролазио испред дућана весео, насмијан, задовољан, а ок |
| њему, узносити га.</p> <p>Кад би увече пролазио махалама нагиздан, обучен, пребацивши, по обич |
| кад сам понекада ишао Сулагиној кући и пролазио сокаком, она као да је пазила на ме, као да ме |
| звјерајући унаоколо.</p> <p>И опет сам пролазио даље, бјежао управо, а читав сокак иза леђа ми |
| ила није колико Зулфаги.{S} Свако јутро пролазио ми он испред дућана, ишао међу комшије, састај |
| о други, поздрављао се са свима и одмах пролазио у прочеље, гдје је нарочито за њега намјештена |
| ратима кроз која би могли товари сијена пролазити, његов мрки, мишасти кров са неколико оџаке н |
| мишљен и забринут, не осврћући се ни на пролазнике који ме поздрављали, <pb n="346" /> ни на ко |
| до, помамно, зацењујући се, те се многи пролазнини почеше освртати и гледати ме зачуђено. — Роб |
| <p>— А шта ће овом остати, ако и добра пролете као и готовина. — запита јаче. — Продате ли кме |
| аге баци према мени нож који, фијучући, пролети ми готово поред ушију и оштрим врхом зари се у |
| <p>Шикну куршум кроз ваздух и као да ми пролети изнад главе.{S} Од страха ми испаде пушка из ру |
| рвављеним очима. — Ја сам ратов’о и крв пролијев’о, зарадио сам и бољу башчу.</p> <p>Сулага, ја |
| ек части, позива, нуди.</p> <p>Кахва се пролијева — кажу, духан се просипа, дукати се бацају ка |
| ме</hi>!..{S} Ево и крви, ако треба, да пролијем за те...{S} Ево свега...</p> <p>Чак и кад бих |
| овитлајући, лепршајући, звекећући...{S} Пролијећу, врте се, расипљу, расту...</p> <p>Пушке се п |
| пјесму допјева...{S} Колико ли сам суза пролио због тих подругачица!..{S} И колико сам камења н |
| ти колико се разрасла, колико развила и прољепшала!..{S} Бледуњаво лице њезино сад је испод шам |
| лица, које је било ведро и свијетло као прољетње јутро, разлијевао мек, благ осмијех, рашчешљан |
| вуче према вратима, на друго мјесто.{S} Промијени јорган и јастуке, растресе их.{S} Леже.</p> < |
| часа учинило ми се да је неколико боје промијенио, — са широко отвореним устима и необично раз |
| су стари...</p> <p>А он, ето, ни длаке промијенио није...{S} Хунцут остао хунцут...</p> <pb n= |
| ..</p> <p>Ни пошље смрти бабине није се промијенио.{S} Само је из собе препртљао у коњушницу, б |
| злоге и као да му се свиђеше.{S} Пошље, промисливши се мало, опет се загрија и опет ме поче наг |
| днога дана настаде у хоџиној кући чудна промјена нека.{S} Ни хоџа, ни хоџиница, ни Хасан, ни Ха |
| ног каната каквог, стидљиво и поплашено промолила понека глава дјевојачка, заустављали смо се о |
| зарадила да ме осуде? — рече изнемогло, промукло, блесаво нас гледајући као да се буди иза сна. |
| 301" /> <p>— Шта? — запитам га буновно, промукло, не отварајући очију. — Куда?</p> <p>— Хајде.. |
| м најгори чојек на свијету, — гунђао је промукло, погледом тражећи Хатиџу и окрећући се према њ |
| та и ту застаде...</p> <p>— Само — рече промукло — пустићеш ме да и данас очистим оружје и исти |
| <p>— Видиш... не могу даље, — одговорим промукло, испрекидано, дашћући. — Не могу...</p> <p>— У |
| > <p>— Оставите се кавге, људи! — викну промукло, а руке које је раширио дршћу му. —— Оставите |
| х и на мегдан зазивати и подвикивати до промуклости...{S} Они се и не осврнуше,..</p> <p>Изнена |
| Шта ти фали?</p> <p>— Осман ме ’сује, — промуца Зулфага отегнуто и поче комешати раменима. — Ос |
| и обгрлила ме и некако збуњено, сметено промуцала:</p> <p>— Спремај се...{S} Ићеш у Сарајево... |
| се. — Једи, болан!..</p> <p>— Не могу — промуцах снуждено. — Не једе ми се... .</p> <p>— Не јед |
| их он, онако бистар и проницав, некако пронаћи и ухватити, да ће им први ући у траг.</p> <p>Је |
| кривљену стреху, било нам је као да смо пронашли нови свијет неки, дворе вилинске, о којима нам |
| викну заносно — кад уљезем у Сарајево и пронесем главу људску на ножу, па се крв циједи и низ н |
| до увјерени да ће их он, онако бистар и проницав, некако пронаћи и ухватити, да ће им први ући |
| ти. —</p> <p>— Крвниче!..</p> <p>— Кућа пропада... а ово је преша...</p> <p>— Шути...</p> <p>— |
| <head>VII</head> <p>Да нам не би имуће пропадало и забаталило се, мајка по препоруци некакве с |
| > <p>— Шути...</p> <p>— И свијет зна да пропадамо и прича о том...</p> <p>Мајка застане.</p> <p |
| о је, бива, Алах наредио, те сте почели пропадати, те вам све иђе наопако, томе... томе, опет, |
| ду, остављена, запуштена, готово сасвим пропала.{S} Бабу је необично хвалио и ковао у звијезде, |
| ово указујући зубе. — Тако је... ето... пропало све...</p> <p>Ја узнемирено почех шетати по соб |
| . мучно је... не спасава се ова кућа од пропасти — тврдио је немилосно, савијајући хартије и гу |
| танак прамен дима.{S} Коњ узви главом, пропе се и хтједе да сврне, да узмакне.</p> <p>— Ха, со |
| Чекај, да те мајка види...</p> <p>Па се пропе на прсте и пољуби ме у образ.</p> <p>— Слатки мој |
| шали се с њима.{S} Натјерали их и да се пропију и у пићу да расплећу косе, бацају хаљине са себ |
| г, отвореног пенџера, уз чије се демире пропињала дивља лоза, и, окренуте једна према другој, у |
| ласто замрзнуто грање дивље лозе што се пропињало уз демире.</p> <p>Тек кад би које од нас од д |
| е.{S} Коњи се усплахирише.{S} Почеше се пропињати, трзати и узмицати натраг, фркчући, стрижући |
| с тобом могу — брзо се уплетала Хатиџа, пропињући се на прсте и наслањајући ми главу на раме. — |
| на, милујући ме и притежући себи и сама проплака; у превијању и трзању оном осјетио сам како ми |
| > <p>Чим сам остао сам у соби, опет сам проплакао.</p> <p>Жао ми бијаше мајке.{S} Чинило ми се |
| и ли здрав?..{S} Шта ти је?..</p> <p>Ја проплаках, не говорећи ништа.{S} Топлина мајчиних прсиј |
| љени и оружани, с напуњеним пушкама, и, пропустивши напријед момка, који је носио дугачки, муше |
| устеж оној опазисмо како се испод нешто проријеђеног дрвља бјеласа узак искривудан као змија др |
| водећи се за осталима, врачали, гатали, прорицали.{S} Гледали смо у мјесец, у звијезде, тражили |
| умачили их.</p> <p>Ја, млад и загријан, прорицао сам да ће наша војска све покорити, уништити, |
| {S} Макар што је каткада сасвим озбиљно прорицао е ће „свршити на вјешалима“ и називао га „угур |
| или паметан, — налазио за потребно и да прориче понешто, тако смо и ми, поводећи се за осталима |
| <p>Кахва се пролијева — кажу, духан се просипа, дукати се бацају као марјаши...{S} Ко год хоће |
| алећи робу све више и више почех и шале просипати и пецкати их...</p> <p>Пазарисмо.</p> <p>Чим |
| оворе: како ништа немаш, како ћеш у њих просити...</p> <p>— Мучи!..</p> <p>И опет почне да бије |
| руга, додадох пакосно:</p> <p>— Нијесам просјак.</p> <p>— Бабина крв...{S} Бабино дијете — осмј |
| срџбу и наклањајући се, угибајући попут просјака. — Дај!..</p> <p>Нијесу ме ни погледали.{S} Ни |
| гледали су као гомила јадних, одбачених просјака који су свратили да ту умру, издахну, а нипошт |
| је издаље изгледала као стара, немоћна просјакиња каква, у чађавом, дроњавом и подераном одије |
| дном, лудом жељом да јој све те мерџане проспем, да их изгазим, смрвим и сатрем. — Да сам болес |
| емирима рашчешљан широк зрак сунчани, — простирао се по тлима, оивичен са три стране рутастим, |
| аборављена.{S} Да нас није било стид од простих чобана, још би искали.</p> <pb n="309" /> <p>— |
| еко, готово тепајући — а сад нека ти је просто...</p> <p>— Зар? — цијукну Зулфага и разглави ви |
| љемену, и као да је обухватао собом све пространство оно, сву „џамију Божју“...</p> <p>И одмах |
| м, а мој душек премјести у своју собу и прострије управо покрај свог душека.{S} И већ прве ноћи |
| бије тицу у лету, да кроз прстен јабуку простријели, име своје да за-пише куршумима на зиду, на |
| ће бити кише — опет ће онај одострага, протежући се. — Мене жица у раменима...</p> <p>— И грмљ |
| ез поговора, дигоше се и чешкајући се и протежући одоше у колибу.{S} Брзо се вратише сашаптавај |
| Гладан сам — отегну Хасан зијевајући и протежући се устаде.</p> <p>— Па хајде...{S} Хајдемо... |
| .</p> <p>— Хајде!..</p> <p>Зијевајући и протежући се једва се подигнем и сједнем у траву.{S} Св |
| да? — запитам га у чуду, трљајући очи и протежући се. — Ђе?..</p> <p>— Хајде...{S} У хајдуке... |
| драво...{S} И зарадовах се у том часу и протежући се извукох се из љесковине и стадох на чистин |
| рсима и по обнаженим мишицама, чудно се протезала, ломила, увијала.{S} На ме, макар што сам је |
| ли је ко и чуди ли се, поново се почела протезати, превијати, <pb n="259" /> кршити, састављају |
| које од нас од досаде почело зијевати и протезати се, хоџа као да би се пренуо мало, тргнуо се, |
| у.</p> <p>Поново поче на силу кашљати и протезати се.{S} Затим, опазивши мене, даде ми знак рук |
| вјерујем!..</p> <p>— Немој, Смајиле, — протепа она меко, мазећи се. — Не знаш ти...</p> <p>— О |
| p> <p>— Освети ми се!..{S} Гони ме!.. — протепа молећи, заставши преда мном са раширеним рукама |
| пусти ми руку на раме и тихо, развучено протепа:</p> <p>— Ти долазиш због Зулфаге, је ли?..</p> |
| , ни поцупкао на кољену, ни обгрлио, ни протепао ми што.{S} Ако бих кадгод посрнуо, обрезао се |
| еним.</p> <p>Одмах су почели и да вичу, протествују.{S} Назваше ме лацманом, Швабом, Чифутом, к |
| кривца и тиме ми онемогућили сваки рад против њих.</p> <p>И, ни сам не знам како, опет ми рука |
| мени се чини да је уз онога ко се дигне против зулума и неправде...{S} Није ли данас, сјутра ће |
| ћи зар да сам себе осоколим и раздражим против њега, — почео сам се као и љутити и пребацивати |
| са...</p> <p>Зулфага по обичају нити се противио, нити се бранио.</p> <p>— Јесам крив... јесам |
| ће на сокак, у махалу.{S} Узалуд сам се противио, копрцао, отимао.</p> <p>Ништа није помагало.{ |
| н био најприсебнији.{S} Он нити је хтио противити се заптијама, ни бјежати, ни узмицати.{S} Не. |
| се и окрену и као да хтједе јуришати на противника.</p> <p>И — намах застаде.</p> <p>Упознавши |
| и оно <pb n="221" /> дође до пара и да протргује.{S} И како је свако, по примјеру Јованову, из |
| ну мени, да ми све то, макар и укратко, протумачи:</p> <p>— Ето, то ми је Хасан, једини син, — |
| > <p>— Ништа је то — рече развлачећи. — Проћи ће...</p> <p>— Ама ја нећу даље...{S} Не могу — д |
| уд!..</p> <p>— Учи се сама, па ћеш боље проћи него ми је мајка прошла — одговарао сам, измичући |
| инући се шта ће са мном бити ни како ћу проћи.{S} Није се чак ни кашње, кад је опасност минула, |
| дјецу.{S} Дубоке је књиге, —— рекоше — проучио и зна све јазије и законе у прсте, па би хтјели |
| <p>И, из чудног ината неког, и мени се прохтједе да запјевам, да пустим глас.{S} И, изазивајућ |
| римичући се.</p> <p>— Тхе... сврби... — проциједи он кроз зубе све се више мргодећи. — Не тражи |
| здрављао се са свима и одмах пролазио у прочеље, гдје је нарочито за њега намјештена била шилта |
| што сам стајао баш поред собних врата, прошао је поред мене и очешао се лактом о моју антерију |
| а је и мене волио много.{S} Никад не би прошао а да ме не омилује и не штипне за образ.</p> <p> |
| Бјежи одовлен — рече брзо. — Јефтино си прошао.</p> <p>— А оклен ти?..</p> <p>— Ништа не питај |
| ad> <p>Кад сам испричао Сулаги како сам прошао код Ибрахим-ефендије, ни мало се није зачудио.</ |
| јавно, отворено.{S} Сада су, —чим би он прошао</p> <p>—— сви се понизно уклањали с пута, измица |
| и на миру, нити ме штедјели.{S} Кад бих прошао чаршијом, са јараном којим, беспослене дућанџије |
| ..</p> <p>И, спустивши ми руку на раме, прошапта:</p> <p>— Баш ми је драго што је твој јаран!.. |
| и брзо изгура из собе.</p> <p>— Иђи! — прошапта стењући, испрекидано. —</p> <p>Бјежи од зла... |
| .</p> <p>— Зулфага ће ти се осветити, — прошапта пригушено, — и... и раставиће те са Сулагом... |
| амисли.</p> <p>— А и вечерас ће доћи, — прошапта.</p> <pb n="374" /> <p>— И вечерас?</p> <p>— С |
| — А сад... рекоше... да си погинуо... — прошапта узбуђено.</p> <p>— Не бој се...{S} Ево ме...</ |
| > <p>— Чувај се!..</p> <p>— Шта је?.. — прошапта она преплашено приљуби се уза ме. — Шта?..</p> |
| ри: држиш ли ријеч?..</p> <p>— Држим. — прошапта момче да се једва чуло и некако поплашено, бле |
| <p>— А мени опет жао што сам му рекла — прошапта тихо, пригушено. — Ето, жао ми...{S} Макар и г |
| у, при дну сокака.</p> <p>— Нико нема — прошапта узбуђено, па застаде мало и спустивши пушку на |
| ти.</p> <p>— Бојим се да нас не опазе — прошапта.</p> <p>— Па шта је?..{S} Нека опазе...</p> <p |
| , да сам је ја убила и зажалила на ме — прошапта снуждено. — Јадна моја кумра!..</p> <p>Затим с |
| руку и снажно повуче.</p> <p>— Чекај — прошапта некако њежно, молећи, па разгрну фереџу и погл |
| , искриви се.</p> <p>— Ја га се бојим — прошапта готово плачући. —</p> <p>Бојим га се...</p> <p |
| ...</p> <p>— А ја се за хајван плашим — прошапта стари забринуто, и попридиже се. — Вукови чудн |
| <p>— Нијесам ни знао да си се вратио — прошапта.</p> <p>— Нијесам имао времена ни да се јавим |
| окорила му се...</p> <p>— Тако суђено — прошапта Сулага и поглади се по бради. — Воља Божја...< |
| ица је!..</p> <p>Затим се окрену мени и прошапта:</p> <p>— Не дај Хатиџи да улази...{S} Препашћ |
| — А зар га нијеси ти довео? — застиђено прошапта она уздижући обрве. — Зар није твој јаран?..</ |
| <p>Хасан ме дрмну за раме и полугласно прошапта:</p> <p>— Сјутра ћемо на друм...</p> <p>— Сјут |
| наклањајући и љубећи јој скуте, и тихо прошапта:</p> <p>— Ето...</p> <p>Па јој спусти на кољен |
| мој... мој... мој... и ја твоја — опет прошапта, па отрже струк феслиђена и поче ме шкакљити п |
| и осмјехну се лукаво. „То кадија хрче“, прошапута окрећући ми се, па ме опет поче миловати по р |
| у на прси и, спустивши ми усне на чело, прошапута гласом пуним стрепње:</p> <p>— Јеси ли здрав? |
| ="331" /> <p>— Нипошто не говори тако — прошапута покуњено. — Нипошто!{S} Треба да се преобучеш |
| ама, па ћеш боље проћи него ми је мајка прошла — одговарао сам, измичући се.</p> <p>И ништа смј |
| о меко, питомо, сажаљевајући.{S} Ако би прошли поред мене, свако је застајао мало да ме поглади |
| /p> <p>„Никако“ одговори сељак љутито. „Прошли су сретни земани кад се лијепо живјело“...</p> < |
| самујем...{S} Ни читаво по сахата није прошло откако смо се раставили, а мени се одуљило као д |
| рћући бројанице. — Хвала Богу, кад није прошло горе...</p> <p>Тиме као да је пресијецао сваки д |
| им!..</p> <p>И погодила је.</p> <p>Није прошло ни пуних двадесет дана откако се почео припремат |
| емилосно, готово крвнички хватате ме за прса, обарала ме и, вадећи испод басамака дугачку шибу |
| , дочекивали су насред пута, хватали за прса и шамарајући питали имају ли каквих веза са усташи |
| а је заустављао, обгрлио их и привио на прса и док су се оне отимале, ударале га и гребле по ли |
| цам, загрцам.{S} Спустивши јој главу на прса све је јаче почех притезати себи, привијати.</p> < |
| ега, уз кољено му, спустила му главу на прса и, увијајући се, умиљавајући, чупкала га за браду |
| на пенџере, откривале се и ударале га у прса китама цвијећа, чеврмама, наранчама.</p> <p>— Крша |
| Најпошље га Стојанова пушка погодила у прса и раставила са бедевијом.</p> <p>— А тад? — запита |
| х, — кресну Хасан поносито и удари се у прса. — Да видимо ко ће побиједити!..</p> <p>Хоџа презр |
| на »поштеној« одбрани и грухајући се у прса напомињао како пакосни свијет никако неће да призн |
| Нијесам, мајко...</p> <p>Она се удари у прса и поче се климати.</p> <p>— Хаљине ми кажу све...{ |
| трчала у сусрет и снажно га гурнувши у прса обарала на калдрму и почела газити, тући, немилоср |
| ламтити; стас постао виткији, облији, а прси набрекле, наједрале и јечерма на њима као да почел |
| зајеча он испрекидано, хватајући се за прси. — Ах... нијесам глух...</p> <p>— Ама дошао сам по |
| </p> <p>Па ме обгрли, приви ми главу на прси и, спустивши ми усне на чело, прошапута гласом пун |
| њежно, постиђено и наслони ми главу на прси, — вазда ме зове...{S} Једном иште: „Дај чашу воде |
| криво?</p> <p>— Кад сам узела кумру на прси, — настави Хатиџа живље, не дижући главе — и почел |
| што, <pb n="328" /> одјекну ми кроз све прси и као да застаде, скамени се у гркљану.{S} Затим к |
| уцмаста задовољна лица и јаке, забрекле прси њихове.{S} Не узбуни се нити узнемири ниједан, мак |
| ошуља, или падали на снијежне, обнажене прси, прекривене дугим низама бисера и дуката, који су |
| рекривала <pb n="268" /> широке космате прси све до појаса, рашчешља је и некако мукло, отегнут |
| , рашчешљана брада повијала му се преко прсију као прамен дима, а топао, широк поглед блудио је |
| не говорећи ништа.{S} Топлина мајчиних прсију и глас њезин, мек и звонак глас, измамише ми суз |
| ева за појасом, са позлаћеним токама на прсима које су необично одсијевале и прелијевале се пре |
| мих бркова кроз које се провиде токе на прсима и без оружја за појасом!..{S} Па су хајдуци и ка |
| хати ни преломити.{S} Позлаћене токе на прсима, оружје оно и фишеклије причвршћене о појасу сви |
| одговори он мирно, прекрстивши руке на прсима и пресамитивши се. — Не могу ја више овђе.</p> < |
| ма, и почну пуцати затегнуте јечерме на прсима, и димије се опусте и почну заплетати око нога, |
| ући — замуца она ломећи се, а дукати на прсима звекећу, звекећу, — у дому...</p> <p>— Шта?..</p |
| ицом на глави, са раздрљеном кошуљом на прсима и са гаћама чије ногавице нијесу допирале ни до |
| озом око главе, са златним копараном на прсима и широким, тешким појасом, о коме је висила шаре |
| ало оружје и раскопчавајући антерију на прсима ради лакшег дисања. — Ни корака даље...</p> <p>— |
| нажно раздера златом везену антерију на прсима и примаче се:</p> <p>— Е удри, ђевојко, — викну |
| м замахом руке саставила би и кошуљу на прсима и спустила рукаве низ мишице.{S} И обоје се неко |
| >Па се опет исправи, раскиде јечерму на прсима и указа на усахле, смјежуране, објешене дојке, к |
| да по трави, по калдрми, по широким јој прсима и јаким, гуштерастим бутима.</p> <p>Арнаутин она |
| на грчина као да ми се разли по читавим прсима, по носу, устима, свуда.{S} Брже боље испљунух с |
| таде мало, почеша се по упалим, мршавим прсима, — сва му се ребра могла избројати, — па се окре |
| спуштеном косом што јој падала по голим прсима и по обнаженим мишицама, чудно се протезала, лом |
| а се све више ширила по јаким, косматим прсима његовим...{S} Хоџиница је неколико пута мирно од |
| наргиле; ударала по лицу, по леђима, по прсима, свуда.</p> <p>И кад би се подигао и почео бјежа |
| /> се окретала око мене и пипала ме по прсима, по раменима.</p> <p>— А сад... рекоше... да си |
| ијатна топлина нека поче разлијевати по прсима, по читавом тијелу.{S} И, тога часа, дође ми да |
| вање мора прекинути.{S} Додуше овдје, у прсима, као да ме гризло нешто, пекло ме.{S} Неко као д |
| о обичају, накриви главу и, држећи мали прст на устима, меко, наивно запита:</p> <p>— Шта сам т |
| — Говори! — викну Хајкуна јаче и спусти прст на обарач.</p> <p>Момче поче муцати нешто, гунђати |
| ну се Сулага вртећи главом и, одигнувши прст, удари ме по носу. — А ја знам да треба...{S} Кад |
| ..</p> <p>И полако, пажљиво завучем јој прст под кратку, затегнуту јечерму и почнем шкакљити.</ |
| И гладан си био, можебити, и... — Метну прст на уста и застаде мало. — А и сад си гладан! — вик |
| има: по канатима се нахватала прашина с прста дебела.</p> <p>— Зар ме овако дочекујеш? — запита |
| те мајка види...</p> <p>Па се пропе на прсте и пољуби ме у образ.</p> <p>— Слатки мој!..{S} Ше |
| Зулфага се лукаво осмјехну, одиже се на прсте и поче шаптати нешто.{S} И хоџа поче шаптати.{S} |
| рзо се уплетала Хатиџа, пропињући се на прсте и наслањајући ми главу на раме. — Среће своје... |
| аспаљене, ударе у дахире, уздигну се на прсте им, затресавши бујним коврџастим чупима и измахну |
| ао, досјетио сам се.</p> <p>Па помијеша прсте у браду и поче је чупкати.</p> <p>— Нијесам ни зн |
| намршти се.{S} Бербер немилосно забоде прсте у рану и као да нешто тражаше.</p> <p>— Боли ли? |
| мјери и мене и Зулфагу.{S} Затим завуче прсте у густу, неуређену риђу браду која му прекривала |
| изненађена, пљесну рукама и поче ломити прсте.</p> <pb n="330" /> <p>— Шта је то?..</p> <p>— Ни |
| а.{S} Само га је пажљиво слушала ломећи прсте, отирући руке о бошчу,</p> <p>— иако јој биле чис |
| тити!.. — узвикну она очајно, па ломећи прсте, спусти се испод зида и удари у плач. — Ето...</p |
| љајући руке високо изнад главе и ломећи прсте, а танка кошуља све се више затеже, припија уз ти |
| рече покуњено, снебивајући се и ломећи прсте. — Нијесам могла срцу одољети да не дођем, да...< |
| м — одговарао је ватрено, поново ломећи прсте. — Не вјерујем, брате...{S} Чудим се само како се |
| непрестано се мргодио, непрестано ломио прсте и прекидао ме узвицима:</p> <p>— Хајинин!..{S} Ха |
| <p>Затим збаци обућу с нога и погледа у прсте,</p> <p>— Их! — рече зачуђено, чешкајући се по гл |
| е — проучио и зна све јазије и законе у прсте, па би хтјели да им то и дјеца науче.</p> <p>И до |
| тресе нешто духана на длан, узе га међу прсте и поче потпрашивати...</p> <p>— А сад ће и Хасан |
| како може да убије тицу у лету, да кроз прстен јабуку простријели, име своје да за-пише куршуми |
| илија.{S} Оних големих, дебелих, модрих прстенова испод очију као да сасвим нестаде; руменило ј |
| естрашено узвикнух опазивши како ми сви прсти набрекли, расцвали се, испуцали, а скорена крв, ц |
| трули остаци од чарапа и црни, испуцани прсти.</p> <p>— Не чуди се што сам га нашао — рече кроз |
| као сулуд, тапшао је по врату и сапима, прстима рашчешљавао дугу, свилену гриву и тепајући и ла |
| а.</p> <p>Он одиже руку у вис и запуцка прстима.</p> <p>— Замисли, болан, како ће то бити, — ви |
| на устаде, повири на врата и полако, на прстима, врати се.</p> <pb n="331" /> <p>— Нипошто не г |
| рође авлијом, да донесе што, ишао је на прстима лагано, тихо, старајући се да ни трава не зашуш |
| јетар нагонио на очи; погладио бркове и прстима <pb n="382" /> рашчешљао браду, па мирно сјео н |
| је се, скочи и, ширећи руке и пуцкајући прстима, и сама као да почне поигравати, цупкати.</p> < |
| и говорити — каже увријеђено, ударајући прстима по камењу. — Ругаш ми се.</p> <p>— Не ругам ти |
| киљио у њега, загледао, тврдим, жуљавим прстима пипао оштрице, трљао га, уређивао, чистио.</p> |
| врјаше и заиграше под малим, ружичастим прстима њиховим, а витлови са бехаром својим почеше се |
| о, премећући велике жуте бројанице међу прстима. — Говоре тако.</p> <p>— Тако и јес’ — потврди |
| листиће, нагло их почнем мељавати међу прстима и трпати у уста, жвакати.{S} Чудна грчина као д |
| , гунђајући и мргодећи се, извади нож и прстом му поче опипавати оштрицу.</p> <p>— На знам шта |
| а очи — рече тресући главом и пријетећи прстом. — Сад ћу имати посла...</p> <p>— Их, баш сам лу |
| о готово вриснули од радости и, упирући прстом тамо према ватри а не говорећи ништа, гледали см |
| ако као што ме и хоџа одигнуо.{S} Зовну прстом Хајкуну да и она опипа.</p> <p>И, макар што ми н |
| — У овој ти кући нема више мјеста...{S} Пртљај...</p> <p>— Лијепо је то — рече Осман мирно опир |
| јао је с причањем, опет одизао чибук и, пружајући Хајкуни да му напуни лулу и припали, лагано, |
| азивши ме, остављала је посао, трчала и пружала ми руке, тражећи да јој изручим на изврнуте дла |
| смиривао сам се одмах и опет према њима пружао руку и задављено стењао:</p> <p>— Дај!..</p> <p> |
| <pb n="294" /> <p>Па приступи вратима и пружи руку дјевојчету, које као да се још ни сад није м |
| стивши дим, превуче руком преко браде и пружи руку Сулаги.</p> <p>— Нек је сретно — рече отежућ |
| ући и опирући се о пушку, приступи ми и пружи руку.</p> <p>— Збогом!..</p> <p>— Не дај! — узвик |
| Чудо ћеш виђети вечерас!..</p> <p>Па ми пружи хоџину пушку и удари ме по рамену.</p> <p>— Буди |
| едете...{S} Благо вама!..</p> <p>Па нам пружи духанкесу и отегнуто запита:</p> <p>— А куд сте п |
| ешто и пљесну дланом о длан.{S} Па брзо пружи руке до иза каната као да би да ухвати, да затрли |
| се он опоро, једва дочекавши што му се пружила прилика да проговори, посвађа се, извиче. — Јес |
| и (не жаљења, јер то чини још јаднијим) пружио си утјеху и огријао им душу, — говорио је кашње |
| кали су и даље у ватру и шарали кратким прутићима по пепелу, <pb n="308" /> а ни загледали нас |
| их очију као да се вјечито чуди нечему, прући се по трави потрбушке, одиже ноге у вис и, климај |
| а засједе...</p> <p>Ја легнух по трави, прућих се.</p> <p>— Ти би, зар, да их дочекамо из засје |
| n="313" /> <p>Неколико поплашених тица прхнуше из шибља и цијучући и лепршајући крилима извише |
| а је из сандука једног и хљеба и сира и пршута и, премјеравајући све да длану, дијелила нам, да |
| ушманине, као да не знаш да те могу к’о пса избацити из куће одмах, овог часа...</p> <p>Зулфага |
| >А подругачица, шала, подсмијеха, чак и псовака на мој рачун, било је премного и што год сам бо |
| џере.</p> <p>Многе комшије и љутиле се, псовале што их будио иза сна и готово на силу нагонио д |
| еиспавани, љутити, скакали су и викали, псовали, грдили што су могли жешће.{S} На више мјеста м |
| и и свакоме бих плазио језик, ругао се, псовао.</p> <p>Што сам више осјећао глад постајао сам с |
| ије да су га се бојали због тога што је псовао, пријетио, ударао.{S} Јок!{S} Он нити је имао об |
| и се кљунићима, џавељали, цврчали.{S} И псовао сам, грдио ни сам не знам кога, на силу тражећи |
| аве и бијесно почеше ударати камџијама, псовати.</p> <p>И опет пуче пушка.</p> <p>— Ха — раздра |
| тскочи у страну, неко јаукну, неко поче псовати.</p> <p>Савладаше га, свезаше.</p> <p>— Шибајте |
| вара! — опет заграјаше обојица и почеше псовати. — Нека затвара!..</p> <p>— Нећу!</p> <p>Авдо, |
| и све брже и јаче ударао мотиком.{S} На псовке и примједбе разне није одговарао много, нити се |
| час да се заспемо грдњама, пријекорима, псовком...{S} Хасан се још и држао некако и, кад сам се |
| измахнуо био да ме ошамари и дочекао ме псовком.{S} Ни сам не знам како сам му измакао и куртал |
| а, који су све гледали и наслађивали се псовком Османовом, стид га и од мене, од свега свијета. |
| е за нападај!</p> <p>— Зар...</p> <p>—- Пст... да не чује когод...</p> <p>И мучке, прикрадајући |
| — чух, у неко доба, како ме зове Хасан, псујући и звекећући ми оружјем око главе. — Разбуди се! |
| подругивача, кроз плач их проклињући и псујући немилосно!..{S} Стид ме и сад да причам о томе! |
| а је грло служило, — а био је грлат као пудар, — застајао пред свачијим вратима и звао укућане |
| вудаст млаз крви, која непрестано цури, пуже, гамиже, тече. — Шта је по Богу?</p> <p>— Боље би |
| вратима.{S} Застаде пред прагом, рашири пуке и препријечи ми пут, тресући чупима, осмјехујући с |
| агине куће, мени се чинило као да трчим пун сахат један.{S} Примицао сам се вратима, гледам у њ |
| ше сашаптавајући се и носећи међу собом пун шкипић млијека и један поголем хљеб, којим би, како |
| и више извијао и поигравао освјетљујући пуна, буцмаста задовољна лица и јаке, забрекле прси њих |
| , — трагови суза, — спуштале јој се низ пуначке руменкасте образе и још свјетлуцале, нос при вр |
| им коврџастим чупима и измахнувши голим пуначким рукама изнад главе, пусте глас и почну се окре |
| њезиним, а, обвијајући јој меко, топло, пуначко, тијело и мени се пријатна топлина нека поче ра |
| чуђено, а низ мерџана, опружен низ малу пуначку <pb n="371" /> руку готово до лакта, прелијевао |
| половина остајала у сјенци и црнила се; пуне, жилаве, снажне мишице добиле им чисто бакарну бој |
| дића, који, нагиздани и оружани, носећи пуне боце ракије у рукама, прођоше чаршијом.</p> <p>— Е |
| >Кад би нам дошао џепови му увијек били пуни ораха и љешника а иза појаса увијек се румениле по |
| а мени више остане, да моја чинија буде пунија.</p> <p>По томе сам одмах и познао да се морало |
| сад је испод шамије изгледало руменије, пуније; црне очи почеле јој горити, пламтити; стас пост |
| и њих чистили, поправљали.{S} Узгред су пунили и фишеке и гурали их у фишеклије, које им биле п |
| околи да поново напуним уста травом, да пуним и да гутам, онако, не жваћући.</p> <p>Стиснуо сам |
| </p> <p>Тада, чупајући шамију, са очима пуним суза, поново се враћа кметовима.</p> <p>— Радите |
| , обучени као да су у сватове пошли, са пуним чутурама, које им, објешене о кајишу, висиле о ун |
| а не бијаше најпријатније растати се са пуним чинијама и са духаном.{S} Али и оне, видећи да се |
| тивши ми усне на чело, прошапута гласом пуним стрепње:</p> <p>— Јеси ли здрав?..{S} Шта ти је?. |
| говарала...</p> <p>Враћајући се кући, с пуним њедрима цвијећа и слаткиша, сви смо били весели, |
| девију, он чистио пушке, сабље, ножеве, пунио фишеке и припремао кремење.{S} То му управо био и |
| амог натрулог, сламнатог крова кућњега; пунио се буха, испијао кахву која је заударала на чађ, |
| вао, чистио.</p> <p>Једнако је и фишеке пунио и припремао кремење, надносећи суху, космату руку |
| , улагивали.{S} Један му носио духана и пунио лулу, други носио жераву и припаљивао, трећи подм |
| ши кући одмах би почео оштрити ножеве и пунио фишеке.{S} И распричао би се тада, необично се ра |
| ћи ме, — сједио с њима, сашаптавао се и пунио фишеке.</p> <p>Ако се који од муштерија јавио да |
| м пекао и износио, сам чистио наргилу и пунио је духаном.{S} Сам је брао и руже и китио шилту н |
| и ханџији унапријед читав мој трошак за пуних пет дана, колико су, отприлике, мислили да ћу одл |
| разних.</p> <p>Једанпут само задржао се пуних осам дана.</p> <p>Али, за чудо, мајка се и због т |
| <p>И погодила је.</p> <p>Није прошло ни пуних двадесет дана откако се почео припремати, кад јед |
| /p> <p>Она подиже главу, погледа ме.{S} Пуно, бијело лице освијетљено ватром, свијетлило се, бл |
| ље.</p> <p>— Тежак је — рече мргодно. — Пуно ће јести.</p> <p>— Неће — брзо дочека Зулфага и по |
| — А пуно краду? — запита брзо.</p> <p>— Пуно.</p> <p>— Па какве штете кад их продамо?..{S} Ја б |
| срца.{S} Одмах се разведри.</p> <p>— А пуно краду? — запита брзо.</p> <p>— Пуно.</p> <p>— Па к |
| Чуваћу их ја! — избаци Хасан оштро, са пуно самопоуздања. — Ноћиваћу код њих одсада...{S} Ако |
| својим новим пријатељима, хотимично са пуно похвала спомену и Зулфагу, прекидох га у говору и |
| , бива, хтјела да покаже како се надала пуној, богатој кући, па се преварила?..{S} Или је хтјел |
| ут гледам у тај врат и његова бјелина и пуноћа изненада освоји ме, замами.{S} Обузе ме жеља и д |
| увши голим пуначким рукама изнад главе, пусте глас и почну се окретати, вртити, заигравати.{S} |
| и. — Смајиле!..</p> <p>— Не питај!..{S} Пусти!..{S} Остави ме овако...</p> <p>— Сад си мој... м |
| а могу.</p> <p>— Окушај!..</p> <p>Он ме пусти и измакну се.{S} Пођох посрћући и поводећи се.{S} |
| мјехове с маслом, сиром и кајмаком, и, пустивши још петеро шестеро јањади да се заиграју по ав |
| вављеним очима од несанице, Зулфага, не пустивши ни да се уредим ни да прашину стресем, узе ме |
| орити?..</p> <p>Тада је остајала у соби пустивши јаране да осамљени зијевају од досаде и да се |
| ољити нешто, гунђати...{S} А чим сам је пустила и она полећела, он... опали из пушке и...</p> < |
| је оштрим ноктима загребла по мишици и пустила крв; затим, опазивши како цури, почела гребати |
| ма ме и замамила вјешто и тек пред зору пустила ме да заспим, да се одморим иза толиког разгово |
| ог, и мени се прохтједе да запјевам, да пустим глас.{S} И, изазивајући, хотимично насрнувши на |
| јући да се отргнем. — Ништа!..</p> <p>— Пустио си Хасана...</p> <p>— Их!..</p> <p>И ја се грохо |
| змишљаше нешто.</p> <p>— А како те хоџа пустио? — запита јаче, гледајући изнад себе у пешкир не |
| јела јаче ударити или казнити жешће.{S} Пустити некоме да ти сазна тајну која је за чување, зна |
| љутито баци кесу у чекмеџу. —- То нећу пустити...</p> <p>— Немој ни мислити да сам те молио — |
| таде...</p> <p>— Само — рече промукло — пустићеш ме да и данас очистим оружје и истимарим бедев |
| бризнух у плач.</p> <p>Они заћуташе.{S} Пустише да се исплачем.{S} Хајкуна, милујући ме и прите |
| ише по неколико папрених дегенека.{S} И пустише нас и робу нам повратише.{S} Само бимбаша за се |
| ни љубости ни према коме...{S} Не може, пусто, никога да замилује...{S} И жену и ђецу кад бих и |
| рваве?</p> <p>— Путем се изгребао...{S} Пут ружан био...</p> <p>— А хаљине?..{S} Куку!..{S} Сма |
| ем и пријетећи Сулаги. — Ко ми стане на пут, тога ће и нестати.</p> <p>Док се однекуда појави и |
| ...</p> <p>— Јеси ли изненада кренуо на пут? — запитам након краће почивке, тек колико да не шу |
| ха до уха.</p> <pb n="340" /> <p>— Први пут се прашта, а други пут се суди — откреса бимбаша ја |
| S} Зачудо, учини ми се као да сада први пут гледам у тај врат и његова бјелина и пуноћа изненад |
| он таког видио!..{S} Ех!..</p> <p>Први пут споменула је њега, Зулфагу.{S} И одмах, по тим рије |
| } Једном иште: „Дај чашу воде“... други пут: „Дај пешкир“... трећи пут: „Дај кахву“...{S} Хамид |
| еча он и поче уздисати. — Дођи... други пут...</p> <p>— Не могу, ефендија, више долазити — откр |
| томије и одмахну главом:</p> <p>— Други пут буди паметнији, — рече меко, готово тепајући — а са |
| 40" /> <p>— Први пут се прашта, а други пут се суди — откреса бимбаша јаче и руком ми даде знак |
| ило добро...{S} Дај Боже, да буде други пут и боље.</p> <p>И не пуштајући ми рамена, изведе ме |
| си ти овђе.</p> <pb n="395" /> <p>Други пут, опет, зауставља ме Хатиџа.</p> <p>— Да се договори |
| е од мене... гоните ме“...</p> <p>Други пут, опет, тужила ми се како јој не да ни пјевати.</p> |
| ки и пригушено грцање, јецање.{S} Сваки пут нешто као да би ме зауставило, задржало ту, нешто к |
| ред чаршије пуцали, шенлучили.{S} Сваки пут када би наљегао погледао би ме испод ока, лукаво на |
| слуге, по наговору њезину, морале сваки пут да одговоре е је нема, да је отишла некуд.{S} Бојал |
| апиткивати о дому, о кући...{S} И сваки пут ме оставише без одговора.{S} Само би ме једним през |
| и се мало и одмахнувши руком настављали пут.</p> <p>Јесу ли ме држали за скитницу каква, за лоп |
| да сам пјан, раставише се и начинише ми пут.{S} Нико ни ријечи не рече, нико не опсова.</p> <p> |
| о чистила некакве хаљине, препријечи ми пут и хтједе ме зауставити, али се брзо отргнем од ње, |
| ред прагом, рашири пуке и препријечи ми пут, тресући чупима, осмјехујући се.</p> <p>— Погоди ко |
| Могао сам се опет подигнути и наставити пут.</p> <p>Опет сретнем неколико људи.{S} Један иде на |
| де“... други пут: „Дај пешкир“... трећи пут: „Дај кахву“...{S} Хамид ту, а мене зове...</p> <p> |
| /p> <p>— Па није изненада...{S} На овај пут спремам се одавно — одговори безбрижно, отирући лиц |
| узвикну Хатиџа још јаче и препријечи му пут. — Куда ћеш?..</p> <p>— Иђем... да више не дођем.</ |
| пазухом и с фењерима о пушкама, по два пута пролазили су поред нас, ишли, враћали се, силно тр |
| ишао доста често, — по једном и по два пута у неђељи, — ипак се са Хатиџом нијесам много саста |
| — прекиде ме и лукаво намигну. — Овога пута све је било добро...{S} Дај Боже, да буде други пу |
| а чудна сјета, туга нека.{S} У неколика пута бијаше ми дошло да се сакријем куда, да побјегнем |
| пјан, дремован, дембеласт, легао насред пута и препријечио им улазак у кућу!..{S} И још има обр |
| се нијесу свиђали, дочекивали су насред пута, хватали за прса и шамарајући питали имају ли какв |
| један.</p> <p>— Ти хајде с друге стране пута, — рече заповједнички — и не пуцај прије мене...{S |
| хајдуке.</p> <p>— Еј, рођо, јеси ли се пута зажелила? — питао је каткада бедевију, хватајући ј |
| оружје.</p> <p>Кренусмо опет.</p> <p>Ни пута, ни стазе не зна ниједан.{S} Онако, насумце, лутал |
| оцније, Хасан се два <pb n="315" /> три пута освртао и спремао се нешто да предложи, али чим је |
| се још најчешће сјећао.{S} Два или три пута написао ми је писмо, приложивши уза свако по некол |
| му подругљиво и за инат хакнух још три пута. — Таки ли си јунак!..</p> <p>— А ево да се кладим |
| ми опет почеше поклецавати.{S} Два-три пута пипао сам се и по њедрима и по џеповима, мислећи д |
| ућана ми, те и њих чашћавао.{S} Два-три пута видио сам како је испружио шију, змијску главу при |
| упустио у ма какав разговор.{S} Два-три пута и притрчавао сам им и смјешећи се почео их запитки |
| питања, подругачица.{S} Чак ме два-три пута на плач нагонили и кад плач није помогао, почео са |
| уд.{S} Свраћао сам се и у хендеке украј пута и тражио: нијесу ли кириџије штогод заборавиле, ма |
| уг и издигнувши уши, прескочи нам преко пута и брзо се изгуби у густежу, у шипражју.</p> <p>— Е |
| и постајући све немирнија.{S} Неколико пута чинило ми се као да ће га зауставити, зовнути.{S} |
| а Хасаном и гдје се познао.{S} Неколико пута сам их видио како заједно пролазе чаршијом, у живо |
| /p> <p>— Зашто га ружиш тако — неколико пута питао сам Сулагу, прекидајући причање. — Рашта?..< |
| по неколико гроша џепашлука, а неколико пута слао ми и слаткиша и других понуда, које сам увије |
| ишта...</p> <p>Хатиџа, која је неколико пута долазила до врата и враћала се, напошљетку као да |
| сима његовим...{S} Хоџиница је неколико пута мирно одбацивала кошуљу и продријемала мало, а да |
| хи, погане радње! — говорио је неколико пута, мрштећи се и отпљуцкујући у страну. — Трговац!..{ |
| оз двадесет...{S} Превићемо је неколико пута.</p> <p>Пошто је бербер отишао, уљезе и Хатиџа у с |
| ао се.{S} Пољубио јој и руку и неколико пута поклонио се до земље.{S} А већ сјутрадан стигао је |
| да се сакривам.{S} Зулфага ми неколико пута пролазио испред дућана весео, насмијан, задовољан, |
| — морао сам поскочити, ђипнути неколико пута и нагло прихватити за алку једну, само да заустави |
| >— Дај! — шиштао сам задављено неколико пута према неколицини путника, угушивајући и понос и ср |
| ок!..{S} И сада, сваки дан, по неколико пута као да зачује: и коњски топот, и звеку оружја, и г |
| рије, те се и они заклињали по неколико пута да ће га пратити у бој, да ће у ватру и у воду за |
| х оставим на миру, и молили по неколико пута да оцу не причам о том, да се не потужим на кога.{ |
| је сваку за образе и љубио по неколико пута.</p> <p>И као побједник какав, накрививши фес над |
| пенџерске пазио је.</p> <p>По неколико пута опипавао их и кушао могу ли се преломити.{S} Чак и |
| отмем, исправим.{S} И коракнух неколико пута и...</p> <p>Све поче дрхтати око мене, све поиграв |
| ну.{S} Клепетање се понови још неколико пута и све јаче, све јаче...{S} У неко доба причини нам |
| раму, јаглук, кошуљу...</p> <p>Неколико пута хтио сам отићи да је видим и да проговорим с њоме, |
| том цвијећа испод феса.</p> <p>Неколико пута слала га и на села, токорсе да јој посвршава неке |
| кога, да убијем, отмем.</p> <p>Неколико пута и одлучивао сам се на то и припремао пушку.{S} Али |
| дизао и одлазио у собу.</p> <p>Неколико пута био сам ишибан због ових посјета.</p> <p>Мајка, ко |
| робијати кроз живот, гурајући свакога с пута, не уступајући никоме и не покоравајући се никада. |
| м из свега гласа и, одгурнувши Хасана с пута, живо поскочим поред њега. — Ено их!..</p> <p>— Ст |
| шао</p> <p>—— сви се понизно уклањали с пута, измицали се и поздрављали га.{S} Ако би иза подне |
| хране...{S} Не нашавши ништа скренем с пута и спустим се на траву да отпочинем.{S} И, — не зна |
| говима крви на везеној долами, вратио с пута, кад би пред вратима зазвонило момачко оружје и за |
| не!..</p> <p>Готово одгурнувши Сулагу с пута брзо притрчим Хасану и пољубим се с њиме.</p> <p>— |
| д папуча.{S} Захваљивао јој по двадесет пута на »поштеној« одбрани и грухајући се у прса напоми |
| како јој очи бијаху влажне, неколико их пута отирала, а Хатиџа је, лежећи поред ње, зубима ломи |
| напријед, који јуначки газе и пробијају путе...{S} Свак лаже ко каже да је сретни земан — био.. |
| вима, лежала им испод нога и закрчивала путеве...</p> <p>Све је врило, кипило, комешало се.{S} |
| су ти руке изгребане, крваве?</p> <p>— Путем се изгребао...{S} Пут ружан био...</p> <p>— А хаљ |
| опанци са испуцаним опутама.{S} Читавим путем није проговорио ријечи: само је мумољио, пјевуцао |
| сад зову и хоће да испитују.{S} Читавим путем нисам на друго ни мислио него шта ћу одговарати и |
| у моје кириџије и моји момци, и читавим путем пјевало се, шенлучило, пуцало из пушака.</p> <p>С |
| ећи мојој, презирање ме пратило читавим путем.{S} Нико да проговори лијепе ријечи са мном; нико |
| тражити висине и ићи према њима својим путем, мислећи својом главом и опирући се на своју снаг |
| .{S} Неколике дјевојчице које је сретао путем изненада је заустављао, обгрлио их и привио на пр |
| шку.{S} Али шта сам могао?..{S} Ниједан путник ни кириџија није ишао сам.{S} Сви су путовали у |
| ај!..</p> <p>Једва у неко доба један од путника застаде.{S} Заустави коња, погледа ме и кратко |
| адављено неколико пута према неколицини путника, угушивајући и понос и срџбу и наклањајући се, |
| друмом сретао сам непрестано кириџије, путнике, татаре, слушао их како се дозивају, препиру, и |
| b n="311" /> <p>— А ће хајдуци дочекују путнике? — запита Хасан поново, уносећи му се у лице. — |
| е! — викну узбуђено, узимајући пушку. — Путници!</p> <p>— Путници?..</p> <p>Подигосмо се обојиц |
| о, узимајући пушку. — Путници!</p> <p>— Путници?..</p> <p>Подигосмо се обојица и стадосмо један |
| гдје су ме донијели и оставили некакви путници, који се међусобно порезали и платили ханџији у |
| ши даље опет почнем загледати нијесу ли путници, случајно, изгубили што од хране...{S} Не нашав |
| љубичаст дим, причињавали су се уморним путницима љепши и свјетлији од самих везирских <pb n="3 |
| ик ни кириџија није ишао сам.{S} Сви су путовали у групама, сви се удруживали.{S} И сви ми се п |
| S} Човјек који је много проживио, много путовао и много читао, — читао је чак и новине редовно |
| жје и спусти га поред себе. — Опет ћемо путовати.</p> <p>Затим збаци обућу с нога и погледа у п |
| и се који од нас разбољети, изнемоћи на путу?..{S} Хоћемо ли натргати на звијер какву: на вука, |
| неке ствари но соби, које као да јој на путу биле.{S} Поче затим и као рачунати нешто и размишљ |
| <p>Напошљетку и хајдуци дочекали вам на путу момка, Хамида, оробили га, узели му све новце што |
| ирући се на своју снагу...{S} И на томе путу никоме се покорити неће, нити се уклонити, нити пр |
| на гомиле бисага, кабаница и конопа по путу, спустих се низ басамаке.</p> <p>Дотрчавши на авли |
| тране пута, — рече заповједнички — и не пуцај прије мене...{S} Кад ја опалим, пали и ти...{S} И |
| ништа.{S} Само се верали по Требевићу, пуцали, шенлучили и попијевали, плашећи унаоколо тице к |
| тећи играли се оружјем и насред чаршије пуцали, шенлучили.{S} Сваки пут када би наљегао погледа |
| и читавим путем пјевало се, шенлучило, пуцало из пушака.</p> <p>Сељаци су кашње у мене куповал |
| и неко као да ме прикова на мјесту.{S} Пуцањ, још јачи и још силнији, понови се и куршум ми ми |
| и напунивши је опали.{S} Врисну пушка и пуцањ одјекну кроз читаву планину, а неколика листа бук |
| потрчах према оближњем сокаку.{S} Силан пуцањ одјекну ми иза леђа и нешто зазвижда кроз ваздух, |
| асно, као да сама са собом разговара. — Пуцао, кажу, у јаребицу, па погодио Хамида у ногу...{S} |
| једрале и јечерма на њима као да почела пуцати, попуштати.{S} Погледавши ме осмјехну се и порум |
| им се свилене косе по плећима, и почну пуцати затегнуте јечерме на прсима, и димије се опусте |
| нувши извије се, скочи и, ширећи руке и пуцкајући прстима, и сама као да почне поигравати, цупк |
| смо мирно сједили у соби и слушали како пуцкара, тутњи и хукти ватра, чији је пламен кроз <pb n |
| ијегасмо по трави.{S} Ушишикани веселим пуцкарањем ватре и ћурликањем двојница убрзо смо заспал |
| вати у индат...</p> <p>Пошто јој додија пуцњава купила је и тамбуру и поче ударати уза њу.{S} С |
| мало и хтједох се указати...</p> <p>Док пуче пушка.</p> <p>Шикну куршум кроз ваздух и као да ми |
| арати камџијама, псовати.</p> <p>И опет пуче пушка.</p> <p>— Ха — раздражено подвикну трговац ј |
| путем пјевало се, шенлучило, пуцало из пушака.</p> <p>Сељаци су кашње у мене куповали жито, бр |
| нога ми, као да се испреплело неколико пушака, око њих се разасуло стотинама маријаша, па се с |
| чаци ножева и срмом оковане главе малих пушака.</p> <p>И док су сви, једва кроз дим назирући је |
| љеним ћурцима, окићени оружјем, па само пуше и разговарају.{S} Густ, загушљив дим извијао се по |
| ао, дотле су други, подијељени у групе, пушећи и играјући се оружјем, галамили, грајали, те се |
| ко узваљена уз јастуке сједи на шилти и пуши.{S} Опазивши ме, отури чибук у крај, придиже се и |
| опрска све унаоколо и пјенушећи поче се пушити на трави, а златне ките од барјака, орошене са н |
| згубила главу.{S} Најпошље га Стојанова пушка погодила у прса и раставила са бедевијом.</p> <p> |
| ети изнад главе.{S} Од страха ми испаде пушка из руке и сав се стресох.</p> <p>Трговци се збуни |
| и хтједох се указати...</p> <p>Док пуче пушка.</p> <p>Шикну куршум кроз ваздух и као да ми прол |
| камџијама, псовати.</p> <p>И опет пуче пушка.</p> <p>— Ха — раздражено подвикну трговац један, |
| ресе, уздрма у мени.{S} Рука ми клону и пушка испаде из ње.</p> <p>И сва она трава, сва грчина |
| рамена и напунивши је опали.{S} Врисну пушка и пуцањ одјекну кроз читаву планину, а неколика л |
| е се мерџани и блиста се срма на тешким пушкама и ножевима а одсијев им игра уз напукнуте зидов |
| дражени, с исуканим сабљама и напуњеним пушкама, застану на сред чаршије и само једном подвикну |
| отпуно опремљени и оружани, с напуњеним пушкама, и, пропустивши напријед момка, који је носио д |
| са тамбурама под пазухом и с фењерима о пушкама, по два пута пролазили су поред нас, ишли, враћ |
| кав непозвани гост изненадио; прозоре и пушкарнице на зидовима зачепљали су јастуцима и крпама, |
| ми је у неко доба дућан више наличио на пушкарницу какву него ли на бакалницу, трговину...{S} Ч |
| Хатиџом, правио јој свирале, штрцаљке, пушке од зовине и причао приче.{S} Каткада нам је прист |
| брже боље збацише струке, прихватише за пушке и падоше по трави, за бусије.{S} Коњи се усплахир |
| ли.</p> <p>Све троје живо прихватимо за пушке и ножеве и почнемо, токорсе, нишанити, вјежбати с |
| и по врећама с кахвом, прислонивши дуге пушке уз рафове а сабље пребацивши преко крила, и додиј |
| као сулуд, не осврћући се.{S} Неколике пушке запуцаше за њим, заграјаше свиколици, потјераше г |
| пустила и она полећела, он... опали из пушке и...</p> <p>— И?..</p> <p>Хатиџа склопи руке и, т |
| му чибук међу рукаве, поче га гађати из пушке, стријељати.</p> <p>Читав комшилук мислио је први |
| јица.{S} Застали пред дућаном, наперили пушке и климајући се и заплећући језиком одмах загалами |
| е и мене и, као малом дјетету, давао ми пушке од зовине што их сваки дан правио; каткада ме узи |
| оно момче, пецкајући. — Нијеси смио ни пушке опалити, него одмах бјеж’о...</p> <p>— Лажеш!..{S |
| ти за руке, издиже и, силом ми упртивши пушке и торбу, нагло повуче за собом. </p> </div> <div |
| е.{S} Он му тимарио бедевију, он чистио пушке, сабље, ножеве, пунио фишеке и припремао кремење. |
| јао је Хасан са пребаченим рукама преко пушке која му лежала на раменима и са познатим својим н |
| чен, пребацивши, по обичају, руке преко пушке која му лежала на раменима, трчале су на пенџере, |
| с над око, а пребацивши обје руке преко пушке која му лежала на раменима, поносито је ишао даље |
| /p> <p>У исти час и ја и Хасан одигосмо пушке и примакосмо се.</p> <p>— Збори: држиш ли ријеч?. |
| егала се пјесма нечија и припуцавале су пушке.</p> <p>И дуго смо сједили тако, сами, одвојени о |
| јећу, врте се, расипљу, расту...</p> <p>Пушке се почеше упињати, увијати као змије и запињати м |
| Дижи се! — викну он осорније и гурну ме пушком. — Треба ми друг, а нећу другог тражити кад си т |
| ци и нејака дјеца, који се нијесу могли пушком ни заметнути.{S} Одмах се могло познати да то не |
| ишли по собама, силазио је на авлију, с пушком у руци, обилазио све буџаке, привиривао свуда.</ |
| рече мирио, поправљајући <pb n="295" /> пушку и огледајући је. — А у нас се почели будити робов |
| у се за леђа.{S} А он нагло прихвати за пушку и исправи се.</p> <p>— Стој!</p> <p>Упознавши ме |
| е! — викнух ја набусито, прихвативши за пушку која ми стајала баш украј врата. — Још ми такав л |
| оли на прагу, шантајући и опирући се на пушку, чију је мрку цијев грчевито стезао.</p> <p>— А б |
| А то ме опет раздражи.{S} Ослоних се на пушку, застадох и, гледајући за њима, почех грдити, руж |
| ати као пијаница, с муком се опирући на пушку, коју сам једва држао у руци, и редовно застајући |
| {S} Изненада је прекиде, застаде, скиде пушку с рамена и напунивши је опали.{S} Врисну пушка и |
| еш!</p> <p>— Лажеш ти!</p> <p>Хасан узе пушку по сриједи и поче ударати по њој.</p> <p>— Е да в |
| ма.{S} Поче бјежати.{S} Одбаци и фес, и пушку, и нож, па потрча као сулуд, не осврћући се.{S} Н |
| ухватио се за демире, док у другој држи пушку, па нас, онако загрљене, продире чудним једним по |
| </p> <p>Авдо се нагло окрену, уграби ми пушку из руке и одбаци је.</p> <p>— Бјежи!..{S} Видиш д |
| ајде!..</p> <p>— Шта?</p> <p>— Припреми пушку!..{S} Уреди се за нападај!</p> <p>— Зар...</p> <p |
| Хасан због тога некако постиђено спусти пушку поред себе и сједе међу њих.</p> <p>— Јесте ли из |
| ице приљубих се уз Хасана, јаче стежући пушку и бесвјесно се пипајући око паса гдје су ми били |
| акривен од свакога, грчевито стискајући пушку, извалим се потрбушке, панем.{S} Почнем ослухиват |
| - Кириџије! — викну узбуђено, узимајући пушку. — Путници!</p> <p>— Путници?..</p> <p>Подигосмо |
| проговори он тихо, пригушено, па забаци пушку на раме. — Пођимо.</p> <p>— Куда?</p> <p>— У засј |
| и затвори врата.</p> <p>Хајкуна пребаци пушку преко рамена и позва нас да пођемо за њом. </p> < |
| звикну и опет, па, погледавши ме, збаци пушку с рамена и сједе у траву. — Стигли смо.</p> <p>— |
| ов неће мајку гурати!..</p> <p>Опазивши пушку Зулфага поблиједи и поплашено се измакну, заклони |
| ледати? — брзо дочека Хасан и спустивши пушку наслони се на њу. — Ево... право да речем... и ја |
| а узбуђено, па застаде мало и спустивши пушку на земљу чучну испод зида.</p> <p>Ја и Хасан посј |
| уз леђа и, на сву силу, ослањајући се о пушку, пређем преко друма, на другу страну.{S} Не водећ |
| >Па, једнако шантуцајући и опирући се о пушку, приступи ми и пружи руку.</p> <p>— Збогом!..</p> |
| путала, Хасан је оштрио нож и поправљао пушку, а ја, наслонивши се на њега, припремао фишеке и |
| та и одлучивао сам се на то и припремао пушку.{S} Али шта сам могао?..{S} Ниједан путник ни кир |
| са свијета...{S} И да и Хамид није имао пушку, погинуо би...</p> <p>— Па?..</p> <p>— Па се Хами |
| утито, устресајући раменима — него узео пушку и онако, кроз пенџер, погодио га, преломио...{S} |
| <pb n="307" /> и непрестано загледао у пушку.{S} Можебити да би се због тога и поново посвађао |
| , опет се врну према дућану, одиже моју пушку са земље и, дунувши у грлић, пође, држећи је у ру |
| ком и окрханим канијама, стару, зарђалу пушку некакву и три улупљене фишеклије, окити се и наор |
| /p> <p>— Нећу.</p> <p>И потегнувши малу пушку иза појаса почнем се кочоперити, пријетити...</p> |
| ти вечерас!..</p> <p>Па ми пружи хоџину пушку и удари ме по рамену.</p> <p>— Буди ми јунак! — р |
| </p> <p>— Срамота!</p> <p>Хасан одгурну пушку ногом и погледа ме.</p> <p>— Имаш ли што да се је |
| > <p>Хајкуна отпочину.{S} Држећи запету пушку стајала је према њему усправљена, горда и поносит |
| олико узалудно тумарање, љутито одбацих пушку у страну, скљоках се под једну букву, у траву, и, |
| о је сједио у врху, на својој шилти, и, пуштајући димове низа своју дугу, црну браду, мирно их |
| ненада се окоси Хусо, не мичући се и не пуштајући Ајкуне, која је, застиђена, заклањала лице ру |
| , да буде други пут и боље.</p> <p>И не пуштајући ми рамена, изведе ме на чаршију. </p> </div> |
| зачуђено, одмах се уклањајући с прага и пуштајући нас да уђемо у авлију. — То ли је? — запита ј |
| мо до куће, једном руком држећи канат и пуштајући нас да уђемо у авлију. — Ако си огладнио, сад |
| шибајући, пошто је обје руке забољеле, пуштала ме и затварала у собу, не допуштајући више ника |
| е пазећи на ме корача напријед, а цијев пушчана високо му стрши изнад главе.{S} Страх ме, готов |
| разгрнутих пешева провиривале им танке пушчане цијеви и сијевали сребрни, криви дршци великих |
| >А кад би се бабо, суморан, мрк, опаљен пушчаним димом, са поломљеним токама и траговима крви н |
| на тавану, у прашини, била каква стара пушчетина, нож, па макар и косијер, — и њих су извлачил |
| ацајући ми пред ноге некакав нож, двије пушчетине и торбу. — Дижи се!</p> <p>— Куда? — запитам |
| ац!..{S} Гуликожа!..{S} Улагивало!..{S} Пхи!..</p> <p>По срећи, његово договарање трајало је са |
| ати Хасан, окрећући се према Хајкуни, — Пхи!..</p> <p>Хајкуна га и не погледа.</p> <p>— Ако си |
| тавила њега!..{S} Ево ти га!..</p> <p>— Пхи! — узвикну дјевојче, умотавајући се у чаршаф, па се |
| ијек сам се покајао ради тога.</p> <p>— Пхи, какав си ми то момак! — добацивао је презриво, окр |
| њега или га нехотице гурнути.</p> <p>— Пхи, погане радње! — говорио је неколико пута, мрштећи |
| Хасан пакосно, не осврћући се. —</p> <p>Пхи!..</p> <p>— Ја се не плашим...</p> <p>— А што си га |
| похвали.</p> <p>Ради тога удари у чудне работе неке, у праве махнитлуке.{S} Брзи и изненадни пр |
| оружани.{S} Сви су били некако мирни и равнодушни; гуркали су и даље у ватру и шарали кратким |
| p>И одмах након молитве прихватио би за рад.{S} Загрнуо би широке рукаве кошуљине до изнад лака |
| гонио да се и сами дижу и прихватају за рад.</p> <p>А што се они више љутили, хоџа је постајао |
| вног кривца и тиме ми онемогућили сваки рад против њих.</p> <p>И, ни сам не знам како, опет ми |
| </p> <pb n="337" /> <p>— Никакав поштен рад не може понизити...{S} А има послова који се могу и |
| мам посла...{S} Имам ја и другог, свога рада...</p> <p>— И то је све? — запитам болећиво, тужно |
| им ништа не смије...{S} Живе како хоће, раде шта хоће, убијају кога хоће!..{S} Не зна им се за |
| и људи“, викну, „који се излежавају, не раде и не мисле, највише и кукају за старим земаном и ј |
| Узми њу, узми и мираз...{S} То и други раде.</p> <p>Ја опет одбих.</p> <p>— Зар ми није једнак |
| па ће све добро бити.{S} Тако и старији раде, па што не би и ми?..</p> <p>Одмах се споразумјесм |
| лимо на пола, као што то и други ортаци раде.</p> <p>Кроз неколико дана он је већ носио кроз ча |
| — Из зависти што је добро пошло они ово раде — говорио је јецајући. — И мени товаре на леђа да |
| и је читав вијек провео носећи оружје и радећи око њега, мислио је да би му мања и грехота и ср |
| ађа се једнога јутра са свима осталима, ради љепушкасте Ајкуне, Циганчице, слушкиње нам.{S} Гле |
| Бјежао је од њих, сакривао се, склањао, ради чега му се сви и подсмијевали и пецкали га.</p> <p |
| рај ћепенка, на сандуче једно, и онако, ради обичаја, почео на глас хвалити робу и зазивати муш |
| ита.</p> <p>— Шта ћу радити!..</p> <p>— Ради како знаш — вели и он и звекеће бројаницама.</p> < |
| се. — Мислиш ли да...</p> <p>— Зулфага ради како ја наредим — прекиде га мајка и, поносито му |
| вјерио, него кад би се спустио дотле да ради и <hi>женске</hi> и <hi>рајинске</hi> послове и да |
| ништа не може забранити, хтјела је и да ради све што год јој на ум пане.{S} И хтјела да се пока |
| окреће главу, стиди се, снебива, као да ради нешто што се не приличи, и новце, не бројећи, трпа |
| жје и раскопчавајући антерију на прсима ради лакшег дисања. — Ни корака даље...</p> <p>— Чим се |
| ијепи се по челу и по образима, док она ради, непрестано ради и пјева, а плаха пјесма разлијеже |
| то напоменуо.</p> <p>— Пљуни у длане па ради — само ми рече при поласку и крене низ чаршију. — |
| увијек дијелио са Хасаном.{S} Хасан је ради тога и сам заволио Сулагу и одушевљено га хвалио, |
| еђа, пође из собе. —</p> <p>Он ништа не ради без мене.</p> <p>И мирни, добри Сулага оста сам са |
| аче — он овђе више треба...{S} Ако и не ради ништа... ако... ако и једе хљеб џаба, он је... он |
| асједе?</p> <pb n="316" /> <p>— Тако се ради — одговори он враћајући се. —</p> <p>Дочекаћемо св |
| па га почели прекоравати, смијати му се ради ње.{S} И као што се он најчешће љути баш на онога |
| у.{S} Читав џумбус заметну се у чаршији ради тога и замало што се не претвори у кавгу.{S} Јово, |
| о да је говорила истину.</p> <p>Не знам ради чега отпусти она након неколико дана ту исту слушк |
| .</p> <p>Иду!..</p> <p>— А шта ли Хасан ради?..{S} Како ли је њему?.. — помислих и кришом почне |
| вори.</p> <p>— Па то и Осман Салих-агин ради — опет дочека Хасан упорније, изврнувши се на леђа |
| Зулфаги.{S} Интересовало га све шта он ради и како говори и како рачуна...{S} И, док сам говор |
| а и одижући једну ногу у висину. — И он ради...</p> <p>— Осман је велики момак, а ти... ти си к |
| и и о умору.{S} И увијек сам се покајао ради тога.</p> <p>— Пхи, какав си ми то момак! — добаци |
| Аман, — повикаше узбуђено — шта се ово ради, у царскоме здрављу, и какав је ово зулум настао?< |
| и по образима, док она ради, непрестано ради и пјева, а плаха пјесма разлијеже јој се, одјекује |
| јбоље су потврђивали те гласове.</p> <p>Ради тога у читаву шехеру наста чудно комешање неко.{S} |
| они испред очију, да их сакрије.</p> <p>Ради бабе Сулага је и мене волио много.{S} Никад не би |
| из ове земље, ако овако остане.</p> <p>Ради тога заптије почеше на све стране гонити свакога к |
| пред читавим свијетом, похвали.</p> <p>Ради тога удари у чудне работе неке, у праве махнитлуке |
| је непрестано била у послу и непрестано радила нешто, не питајући нас, не гледајући чак и не го |
| али робу под оружјем, оружане занатлије радиле о занатима, оружане кахвеџије пекле кахву.{S} Св |
| } Чаршинлије сада нијесу ништа друго ни радиле, него сједећи на ћепенцима прекрштених нога, са |
| андовао, док су му све комшије унаоколо радиле и уређивале земљу за садњу духана.</p> <p>„ Шта |
| .{S} Многи као да нијесу ништа друго ни радили, него ишли од махале до махале, па причали и пре |
| ше и замјењивали хећиме и готово једини радили око рањеника.</p> <pb n="355" /> <p>Пред вече, р |
| и хоџиница, ни Хасан, ни Хајкуна нијесу радили готово ништа; само су ишли из собе у собу, укрив |
| амо о мени, да се управо о мојој кожи и радило.{S} И стрепио сам непрестано и, — након таквих р |
| обијести оној, не знајући шта друго да радим, почнем као помаман подвикивати и хактати, уживај |
| о мени.{S} Питала: и како живим, и како радим, и гдје спавам, и гдје једем...{S} И увијек их мо |
| ни сам не знаш куда и јер не знамо шта радимо ни ја ни ти...{S} Теби, зевзече!..</p> <p>— Охо! |
| <p>— Рашта би пријетили?..{S} Шта им ми радимо?..</p> <p>— запита стари и погледа ме својим жут |
| што није боље пазио на кметове и остале радине.</p> <p>Сви као да му били невјерни и сви га пот |
| ебивао.{S} Радио сам од јутра до мрака, радио без одмора, непрестано.</p> <p>Ишао сам по селима |
| ио нијесам, ни пред чим се снебивао.{S} Радио сам од јутра до мрака, радио без одмора, непреста |
| ун, било је премного и што год сам боље радио, оне се све више и више расипале.{S} Уколико човј |
| о мени, био сам препуштен самоме себи и радио сам све шта сам хтио и како сам хтио.{S} Осим што |
| пази.</p> <pb n="265" /> <p>— А шта си радио тамо? — питао је тихо и као забринуто, хватајући |
| е“...</p> <p>И кад ме запитају: „Шта си радио?“ зар да рекнем „Ништа“...{S} А, токорсе, пошао с |
| за, поново се враћа кметовима.</p> <p>— Радите као и досада — каже, а неће на нас ни да погледа |
| ја — говорио је набусито, мрштећи се — радити уз жене, макар ме на комаде сасјекли...{S} Јок, |
| :</p> <p>— Па шта ти мислиш?..</p> <p>— Радити...</p> <p>— А како ћеш радити... празних рука? — |
| /p> <p>Запита ли који: шта ће унапријед радити и шта засађивати, сијати, она се збуни, спетља с |
| /> <p>— Да није отета, не бих се научио радити...</p> <p>Она поче истресати пепео и, токорсе, ч |
| н били смо потпуно слободни и могли смо радити шта год смо хтјели.{S} Хасан је био плах, силови |
| иде Сулаги и њега пита.</p> <p>— Шта ћу радити!..</p> <p>— Ради како знаш — вели и он и звекеће |
| </p> <p>— Радити...</p> <p>— А како ћеш радити... празних рука? — запита замишљено. — Како?..</ |
| але земљу за садњу духана.</p> <p>„ Шта радиш, тежаче?..“ — запита цар, примичући му се.</p> <p |
| му се.</p> <p>Он ни ријечи.</p> <p>„Шта радиш?..“</p> <p>„Видиш“ одговори сељак лијено и преврн |
| } А најбољи знак да оно што радиш добро радиш, тај је, ако видиш душмане како се љуте и кидају. |
| апредујем.{S} А најбољи знак да оно што радиш добро радиш, тај је, ако видиш душмане како се љу |
| о авлији и игра се, час се љутио што са радницима и кметовима више разговара него с њиме.{S} Кр |
| о је испочетка видјети како разговара с радницима, кметовима и момцима, како рачуна, погађа се, |
| нехотице гурнути.</p> <p>— Пхи, погане радње! — говорио је неколико пута, мрштећи се и отпљуцк |
| рло обични.</p> <p>Ако сам јој причао о радњи, о дућану, о мачку који ми улови по четири миша н |
| виривала свуда.</p> <p>Једанпут сам, из радозналости, прислушкивао кад се жалила једној слушкињ |
| ам смио сам на авлију изићи, али сам из радозналости често провиривао кроз <pb n="280" /> пенџе |
| сад да причам о томе!..</p> <p>Нешто из радозналости, а може бити и због чега другога, почеше с |
| — одговорим јој брзо, не размишљајући, радознао: шта би Зулфага учинио да ме оваквога види. — |
| икад мислиш осветити коме, освети му се радом својим, претеци га...</p> <p>Остао сам пред дућан |
| е и сјео покрај ње, изгледала ми увијек радосна, срећна, задовољна...{S} Чаврљала је, причала, |
| ери ме једним необичним, и поплашеним и радосним погледом.</p> <p>Тек кад се спустих с прага и |
| рука није ме могла потсјетити на то.{S} Радост што ћу опет виђети јарана, што ћу га рањена прим |
| шта су муке... ама може знати и шта је радост! — узвикну заносно. — Без правих мука нема ни пр |
| хо питање намах ме растријезни и сву ми радост помути.</p> <p>— Ко ли је тамо? — запитах и сам |
| га...</p> <p>Зулфаги се засија лице од радости.{S} Опружи обје руке и поче их трљати као да се |
| .</p> <p>Обојица смо готово вриснули од радости и, упирући прстом тамо према ватри а не говорећ |
| досмо, послушасмо и опет ускликнусмо од радости.{S} Одиста двојнице!..{S} Ћурликање је долазило |
| аносно. — Без правих мука нема ни праве радости!..{S} Сад ћемо видјети је ли мушко и је ли соко |
| p> <p>Отада се потпуно предадох послу и раду свакаквоме.{S} Ни од чега се стидио нијесам, ни пр |
| е у то, не треба ни да живи, ни ђецу да рађа, јер шта ће живот кад се ни за се ни за њих нема ч |
| на свијету гине и умире и све се поново рађа...</p> <p>Бог тако наредио...</p> <p>— Ама умријет |
| жју.</p> <p>— Ето баксузлука! — узвикну ражљућени Хасан и престријели ме погледом. — Наћерао си |
| дна ријеч, ни једно слово не може му се разабрати, ни један знак разумјети.{S} На мајку, на жен |
| з читава му причања није се могло јасно разабрати: шта је све било и како је било.{S} Сазнали с |
| у се окретати, вртити, заигравати.{S} И разаспу им се свилене косе по плећима, и почну пуцати з |
| тан смијех пакосника, попада сва роба и разасу се по чаршији, Јован поблиједи и стиснутих шака |
| собе на својој шилти, <pb n="255" /> и, разасувши по димијама неколике прегршти мохуна, чистила |
| , на трави и низала мерџане које бијаше разасула по крилу, по новим, свиленим димијама, кад ме |
| испреплело неколико пушака, око њих се разасуло стотинама маријаша, па се све то тресе, све тр |
| у другој књигу са излињалим корицама и разасутим листовима који одавно почели испадати.{S} Нед |
| ћепенке и изнад врата ардијских, фишеке разбаца по шилти и по чекмеџи с новцима, те ми је у нек |
| распусте уморене мршаве коње по авлији, разбацају вреће са житом и мјехове с маслом по калдрми, |
| на сметњи или неће...{S} Хаљине некакве разбаци по сандуцима и по роби, заклони ми робу њима, о |
| шини, по маријашима, кешкати их ногама, разбацивати.{S} И што сам више газио било ми лакше.{S} |
| ову, засјеле и по собама и по авлији и, разбацивши фереџе око себе, а папуче оставивши дјеци да |
| тјера све мутне мисли и све дертове.{S} Разбацивши их по длану, поредавши гроше једног поред др |
| олуонесвијешћена, са расплетеном косом, разбаченим рукама и са неколико капи крви на образима, |
| > <p>Напошљетку удара и наргилом о зид, разбија је и вриснувши извије се, скочи и, ширећи руке |
| , изненада понека груда долијетала би и разбијала нам се о рамена, а ми смо једнако ишли, једна |
| јекивао је кроз читаву махалу и ударао, разбијао се о комшиске пенџере.</p> <p>Многе комшије и |
| оло, почне све око себе кидати, чупати, разбијати.{S} Кида и кошуљу, и димије, и месо на себи к |
| попије мајка на дан и колико ми тамбура разбије о главу док пјесму допјева...{S} Колико ли сам |
| више задржи будна и да ми причањем сан разбије.{S} Лакше јој било кад макар с киме говори, кад |
| насрнувши на групу њихову, жељан да је разбијем, подвриснух:</p> <quote> <l>Лијепа је у Алаге |
| у пратили тајин у Никшић, дочекани су и разбијени; једва по десетак људи што живе изнесоше глав |
| , усташи ће ојачати.</p> <p>— И јуче су разбили наше чете — напомену Сулага.</p> <p>— И јуче?</ |
| гурно није знало за његову моћ ни силу, разбило ми главу и кад сам окрвављен дошао да му се пот |
| четом, са Јовицом, који ми некад бијаше разбио главу.</p> <p>Био је, додуше, још једнако својег |
| го ти разбит’ главу, кад ти нијеси њему разбио прије?..{S} Аферим!..{S} Чо’јек ће бити кад тако |
| и одговорио:</p> <p>— Па шта ће него ти разбит’ главу, кад ти нијеси њему разбио прије?..{S} Аф |
| ма смијући се и намигујући, распали се, разбјесни, и ухвативши је око паса силом је притегну се |
| >Мајка као да и сама подивља, као да се разбјесни.</p> <p>Издигнувши се на кољена и гледајући ш |
| ажећи Хатиџу и окрећући се према њој. — Разбојник сам, зликовац сам, хајдук, зулумћар...{S} У м |
| чајно — живјети ми не да...{S} Убиће ме разбојник.</p> <p>—— Хајдук, бре! — узвикну и бимбаша, |
| .</p> <p>— Подгојила је човјека, а није разбојника — дочеках ја бјешње, стискајући зубе.</p> <p |
| рено говорили како он у свом дому „гоји разбојника“, који ће, чим потпуно оснажи, „чаршије затв |
| м, — а тебе лопова оставио и... и нашао разбојника и угурсуза...</p> <p>Зулфага поносито устаде |
| ече, помислио одмах на лопове, хајдуке, разбојнике и готово хтио запомагати, звати у индат...</ |
| Сви сте ви, сви смо, хајдуци, пљачкаши, разбојници.{S} И ако нам се ђеца не опамете, и они ће б |
| ко ми се пошље сви причињавали лупежи и разбојници и свакоме бих плазио језик, ругао се, псовао |
| p> <p>Називали их пијаницама, лоповима, разбојницима, који имају више убистава на души него на |
| а на земљи.</p> <p>— Лагао си, лопове и разбојниче, јер... јер си пошље заборавио на ме и прест |
| донијети?...{S} Хоће ли се који од нас разбољети, изнемоћи на путу?..{S} Хоћемо ли натргати на |
| ући и звекећући ми оружјем око главе. — Разбуди се!..</p> <pb n="301" /> <p>— Шта? — запитам га |
| ке чаршинлије, мијешајући се међу нас и развађајући. —</p> <p>Шта ћете?..</p> <p>Дође и заптија |
| да се свали камен са срца.{S} Одмах се разведри.</p> <p>— А пуно краду? — запита брзо.</p> <p> |
| зненада би запитала Хатиџа, жељна да га развесели, сва се умотавајући у ћурак и од ишараног пеш |
| огао опазити колико се разрасла, колико развила и прољепшала!..{S} Бледуњаво лице њезино сад је |
| >— Изађи из ове куће — рече полугласно, развлачећи усне и нашкиљивши на једно око. — Овђе ти не |
| и то да ми рекнеш?..{S} Ти?.. — запјева развлачећи.</p> <p>— Ово је моја кућа, а ти си намет, у |
| гар запали.</p> <p>— Ништа је то — рече развлачећи. — Проћи ће...</p> <p>— Ама ја нећу даље...{ |
| ајевима, непрестано трзале и непрестано развлачиле на смијех.{S} Кад је дошао, изгледао је нека |
| — Ти знаш све — упорно дочека Зулфага и развуче лице на смијех. — Твоја је памет голема...{S} А |
| их, покоран, скрушен, са уснама вјечито развученим на смијех. — Ово се не смије затезати...</p> |
| мијском главом и големим уснама вјечито развученим на смијех.</p> <p>Он је сједио управо поред |
| сусрет, спусти ми руку на раме и тихо, развучено протепа:</p> <p>— Ти долазиш због Зулфаге, је |
| >А то као да и мајку осоколи, као да је разгали мало.{S} Готово преко ноћи и она поста ведрија, |
| то...</p> <p>— Зар? — цијукну Зулфага и разглави вилице од уха до уха.</p> <pb n="340" /> <p>— |
| ?</p> <p>— брекну сурово пошто ме добро разгледа, старајући се да ме напријед преплаши дреком и |
| >— Добро...{S} Пратићу те...</p> <p>Па, разгледавши унаоколо, опет се врну према дућану, одиже |
| рзини узео под кирију, не бирајући и не разгледајући је.</p> <p>Хатиџа чим јој преко прага преш |
| ="334" /> <p>Напошљетку, пошто ме добро разгледао, понуди ми цигар.</p> <p>— Тамо кијамет био — |
| у дућан, и држећи руке на леђима почеше разгледати робу, погађати се.{S} И макар што сам, — неп |
| и се мало, зачуђено сам почео гледати и разгледати унаоколо.</p> <p>— Ђе сам ово? — питао сам с |
| нагло скочих и почех сам себе пипати и разгледати.{S} Опипах главу, рамена, мишице, бедре, цје |
| ти виде како пристаје за мном и како се разговара, страх да се не нашале с њом, да је не пецну. |
| љутио што са радницима и кметовима више разговара него с њиме.{S} Криво му и што се смије оноли |
| — рече полугласно, као да сама са собом разговара. — Пуцао, кажу, у јаребицу, па погодио Хамида |
| ије било него је испочетка видјети како разговара с радницима, кметовима и момцима, како рачуна |
| <p>— И разговарају с тобом?..</p> <p>—- Разговарају.</p> <p>— И не пријете ти?..</p> <p>— Рашта |
| ад огладне, наврате и амо...</p> <p>— И разговарају с тобом?..</p> <p>—- Разговарају.</p> <p>— |
| урцима, окићени оружјем, па само пуше и разговарају.{S} Густ, загушљив дим извијао се по соби, |
| е затим шапћући.</p> <p>— <hi>Само</hi> разговарала?..</p> <p>Она устаде и тресну димијама.{S} |
| , спетљах, замуцах...</p> <p>— Само сам разговарала с њиме — додаде затим шапћући.</p> <p>— <hi |
| д глава наших...</p> <p>Хајкуна се дуго разговарала, дуго се шалила са дјевојкама.{S} Понеки мо |
| ога, а она је једнако стајала и једнако разговарала...</p> <p>Враћајући се кући, с пуним њедрим |
| а колико су се разговарали и шта су све разговарали!..{S} Знам само да је у свануће, кад сам се |
| се уопште и не сјећам да су кадгод дуже разговарали.{S} Ако је и било када разговора између њих |
| стао с њоме...{S} И ко зна колико су се разговарали и шта су све разговарали!..{S} Знам само да |
| >У зиму, када су ноћи постајале дуже, и разговарали смо више.{S} Док је напољу цичао, вриштао и |
| квих догађаја и Зулфага и мајка дуго су разговарали, препирали се о нечему.{S} Мајка је била уз |
| .{S} Сједио сам покрај мајке на шилти и разговарао с њоме.{S} Опазивши ме он застаде на прагу, |
| <head>XXXIV</head> <p>Када сам с мајком разговарао о Хамиду и његовој свађи са Зулфагом, ни пом |
| била срамота нека онаквоме јунаку дуго разговарати са женом, макар и са својом, и забављати се |
| адаше по трави.</p> <p>— А зар је зазор разговарати са твојим јараном?</p> <p>— заштита лукаво. |
| И на души ми било лакше и свјетлије, — разговор са живим људима окријепио ме, оснажио мало, — |
| и видила сам како јој иде на врата, на разговор...</p> <p>— Хатиџи?</p> <p>Читав пошљедњи разг |
| згред да јој увече дођем под пенџер, на разговор.</p> <p>Необично сам се зачудио таквој поруци. |
| , загрлио, пољубио и упустио у ма какав разговор.{S} Два-три пута и притрчавао сам им и смјешећ |
| ријед, час сам ја гуркао њега.{S} Читав разговор између нас водио се полако, шапатом, и у гурка |
| и се зар да опет не заспим брзо настави разговор о другом.{S} Поче ме питати и за Јована, за ду |
| личан момак“, дозрио чак и за озбиљнији разговор, нудио ми је духанску кутију, — коју сам прије |
| ваздуху, као да тиме прекида сваки даљи разговор. — Што ја рекнем не пориче се.</p> <p>Зулфага |
| </p> <p>— Хатиџи?</p> <p>Читав пошљедњи разговор са Хатиџом паде ми на памет и — одмах као да м |
| кли, Хасан као да сам хтједе заподјести разговор, али се ипак предомисли, па окрену главу у стр |
| и, сједајући и испијајући, сам отпочнем разговор.</p> <p>— А кад си рањен? — запитам меко, боле |
| одмахивао руком.{S} И одмах је прекидао разговор, одмах се дизао и одлазио у собу.</p> <p>Некол |
| уцима и крпама, да се на пољу не би чуо разговор или препирање.{S} Затим, уносећи се један друг |
| ату и чудно уобливши глас упуштала се у разговор, док смо нас двојица остајали мало подаље, у с |
| су га могли навући да се и сам уплете у разговор, да и он рекне своју.{S} А кад би га заиста на |
| погледају отворено, да се сами упусте у разговор...{S} Кад сам ја био међу њима лакше било обој |
| бих покушавао да их задржим и увучем у разговор, залуд бих их митио, улагивао се.</p> <p>Одлаз |
| дуже разговарали.{S} Ако је и било када разговора између њих, било је насамо, одвојено, гдје ни |
| ни сам не знам рашта, али након сваког разговора о њему ја сам био некако веселији.{S} Лакше м |
| ме да заспим, да се одморим иза толиког разговора. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
| трепио сам непрестано и, — након таквих разговора, — увијек страховао да ће ме позвати преда се |
| обу одакле је најбоље могла чути њихове разговоре.</p> <p>Легла би на шилту, сјела, или се насл |
| наметале јој се, токорсе да је тјеше и разговоре.{S} Неке су доводиле и дјецу са собом, бојећи |
| кад је највише жељела да изађе и да се разговори с њима.</p> <p>Понекад је изгледало као да је |
| и тражио да се заклиње.</p> <p>Сви наши разговори били су обични, врло обични.</p> <p>Ако сам ј |
| ало не би.{S} Сахати су нам и у таквоме разговору били краћи од минута.</p> <p>Петком, кад су с |
| како заједно пролазе чаршијом, у живом разговору, и, како је изгледало, имали су један другоме |
| p> <p>Слуге га често прекидале у таквом разговору, смијале му се.{S} Зато му и било криво на њи |
| нове, необичне.{S} Многи су их кашње у разговору понављали и износили као своје...</p> <p>Једа |
| авајући, чупкала га за браду и јаглуком разгонила дим који се извијао из луле.</p> <p>— Опет кр |
| кај — прошапта некако њежно, молећи, па разгрну фереџу и погледа ме својим лијепим, крупним очи |
| су ресе готово падале по тлима, а испод разгрнутих пешева провиривале им танке пушчане цијеви и |
| држе два-три комадића.{S} И појас ми се разгулио, распао; кошуља раздрљена; од фермена ми остал |
| спод ње позеленила од траве и почела се разгуљивати.{S} Тозлука једног сасвим нестало, изгубио |
| се потпуно, брзо измахну руком, снажно раздера златом везену антерију на прсима и примаче се:< |
| своје ватре тргачи и тргачице, весели, раздрагани, обијесни, гуркајући се, штипајући, рвући.{S |
| дахирама и чампарима, играле су испред раздраганих кадуна, наклањале се према њима, савијале, |
| !.. — рикнух ја помамно, зацењујући се, раздражен њезиним смијехом. — Убићу свакога!..</p> <p>— |
| од дуката, је дражи!..</p> <p>Гњеван и раздражен, са стиснутим шакама и клетвом на устима, поч |
| ово гола лежи на земљи, а он, бијесан и раздражен, са закрвављеним очима и пјеном на уснама, га |
| } Крену неколико њих, обијесни, љутити, раздражени, с исуканим сабљама и напуњеним пушкама, зас |
| ћао глад постајао сам све бјешњи, љући, раздраженији.{S} У неко доба готово ништа не бих волио |
| /p> <p>И опет пуче пушка.</p> <p>— Ха — раздражено подвикну трговац један, досјетивши се. — Хај |
| оре...</p> <p>— Опет био! — цикне мајка раздражено и сијевне очима. — Опет, зар!</p> <p>— Само |
| ма ја нећу даље...{S} Не могу — дочекам раздражено, бацајући и остало оружје и раскопчавајући а |
| {S} Слушаћеш ме, крмче никакав! — викну раздражено. — Ти остајеш, а Осман нек иђе...{S} Он ми н |
| чи проговорио!..</p> <p>Његова хладноћа раздражи ме, распали још више.</p> <p>— Један исти човј |
| че, нико не опсова.</p> <p>А то ме опет раздражи.{S} Ослоних се на пушку, застадох и, гледајући |
| ше, — желећи зар да сам себе осоколим и раздражим против њега, — почео сам се као и љутити и пр |
| јао је и све несношљивији, насртљивији, раздражљивији.{S} Чинило се као да је и дјелом хтио пок |
| акладима.{S} Тек кад би се, рашчерупан, раздрљен и испрљан дочепао собе и сакрио се, закључао у |
| е лежи на миндерлуку босоног, распасан, раздрљен.{S} Како се зар прејео за ручком, стењао је не |
| И појас ми се разгулио, распао; кошуља раздрљена; од фермена ми остала само половица на једном |
| са бијелом, танком капицом на глави, са раздрљеном кошуљом на прсима и са гаћама чије ногавице |
| 2" /> укочену од скорене крви антерију, раздрљи је мало и осмјехнувши се избаци:</p> <p>— Ништа |
| и опремљени, јашу иза њега на бијесним, разиграним парипима, мрко гледајући чаршинлије и хотими |
| е на рамена.{S} Појахаше и остали.{S} И разиграше се бијесни парипи и сјајно оружје зазвекета.{ |
| да осамљени зијевају од досаде и да се разилазе куд који хоће.{S} Ни питала за њих није, ни на |
| мити.{S} Чак и по ноћи, пошто би се сви разишли по собама, силазио је на авлију, с пушком у руц |
| ући.</p> <p>Једнога јутра, пошто се сви разишли и пошто сам остао сам са Сулагом, изненада ми с |
| , жвакати.{S} Чудна грчина као да ми се разли по читавим прсима, по носу, устима, свуда.{S} Брж |
| главом о под, а крв му потече из носа и разли се по ћилиму и по антерији.</p> <p>— Уби!..{S} За |
| ни као сантур, и јасан, обијесан смијех разли се кроз читав сокак и као да се прели и преко кућ |
| кишима разним.{S} У кухињи, око које се разливао и ширио по читавој авлији силан мирис печења, |
| аслих зидова, кад се чудна тишина, нека разлије унаоколо и кад се само шапатом смије говорити?. |
| ни се сад на сваком камену, мјесто росе разлијева се по трави...{S} Чудни земани настају и чудн |
| ло ведро и свијетло као прољетње јутро, разлијевао мек, благ осмијех, рашчешљана брада повијала |
| елики, тежак ћилим, — преко чијих грана разлијевао се демирима рашчешљан широк зрак сунчани, — |
| мо готово до Миљацке чији се потмуо шум разлијевао кроз ноћ све јаче и јаче те се чинило као да |
| ло и мени се пријатна топлина нека поче разлијевати по прсима, по читавом тијелу.{S} И, тога ча |
| свим нестаде; руменило јој се опет поче разлијевати по лицу.</p> <p>Сад се мање затварала и у с |
| говорио, негдје недалеко, у комшилуку, разлијегала се пјесма нечија и припуцавале су пушке.</p |
| ак непрестано су допирали отуда до нас, разлијегали се преко читавих винограда и замирали негдј |
| убине, почеше се у одмјереним размацима разлијегати тупи, мукли удари сјекире о дрво, а одозго |
| непрестано ради и пјева, а плаха пјесма разлијеже јој се, одјекује, звони кроз башчу, пробија с |
| и, узбуни.{S} Писка и помагњава поче се разлијетати по читавој махали.</p> <p>Док опет ето Сула |
| о нагону неком, — макар и не имао јачих разлога за то, — ипак осјети е му са неке стране пријет |
| га, испочетка, као да и сам усвоји моје разлоге и као да му се свиђеше.{S} Пошље, промисливши с |
| премаме, уграбе, надјачао је све остале разлоге.{S} Макар што ми још није било до женидбе, што |
| о заударало на стареж, на плијесан; око разлупаних пенџера испреплела се паучина и повијала се |
| рујана, узбуђена, бранила се и много је размахивала рукама као доказујући нешто; Зулфага је нап |
| Затим извади нож, огледа га и њиме поче размахивати око себе: поче засијецати у стабла, сјећи г |
| а мало, освијести се, па нагло отскочи, размахну рукама и прихвати за нож.{S} Брзо се и окрену |
| а, поново врисну, прекиде коноп један и размахну рукама, пријетећи, грдећи.</p> <p>Уби, курво, |
| м очима.{S} Само што муца нешто, цичи и размахује рукама, а ни једна ријеч, ни једно слово не м |
| м у лице и, непрестано се наклањајући и размахујући рукама, почеше се објашњавати, погађати.</p |
| Туп, потмуо звекет мотике, у одмјереним размацима, одјекивао је кроз читаву махалу и ударао, ра |
| шуме, из дубине, почеше се у одмјереним размацима разлијегати тупи, мукли удари сјекире о дрво, |
| говом силом и, у пијанству, жељни да се размећу оним чега сами немају према још слабијима, чини |
| ижући главе.</p> <p>Почеше се комешати, размицати се да нам направе мјесто украј ватре чији се |
| да сједи у соби као прије, да тугује и размишља, поче ходати, мотати се по читавој кући, завир |
| ремјери га од главе до пета, и брзо, не размишљајући, откреса:</p> <p>— У овој ти кући нема виш |
| дочекам овако — одговорим јој брзо, не размишљајући, радознао: шта би Зулфага учинио да ме ова |
| стаде пред ћемерли-вратима, лагано, као размишљајући, одиже ногу на праг и тихо закуца алком... |
| p>— А ко то зна? — запита отегнуто, као размишљајући. —— Ја мнијем да на свијету ништа ново нем |
| Она је и даље говорила, питала, гласно размишљала о нечему.</p> <p>Тек пошто се заморила толик |
| ечи.{S} Као да ме гурну неко, брзо, без размишљања, скочих са ћепенка и потрчах према оближњем |
| хоћемо — одговорише му једногласно, без размишљања. — Млад си, добар си, бегенишемо те...</p> < |
| — Онда... ево му куће, — дочека она без размишљања и показа на собу. — Не смије га рањена нико |
| >Напошљетку, кад ми већ додијало толико размишљање, подигнем се и исправим.</p> <pb n="323" /> |
| егову понуду никако примити не могу.{S} Размишљао сам о њој читаву ноћ и, напошљетку, одлучио д |
| зивати.</p> <p>Нити сам пазио много, ни размишљао: шта треба, за кућу и шта не треба.{S} Брзо, |
| слушао све и гладећи браду и ушмркујући размишљао о њима.{S} Примјећивао није ништа.{S} Нарочит |
| о се за дан-два склонио у кућу и лагано размишљао о читавој ствари.{S} А трећега дана дошао је |
| ти, она се збуни, спетља се и као почне размишљати.</p> <p>— Шта ћу казати? — одмах трчи мени и |
| е.{S} Поче затим и као рачунати нешто и размишљати.</p> <p>— А шта би ти смислио? — запита га и |
| XXXI</head> <p>Нијесам могао отезати ни размишљати више.</p> <p>Страх да не изгубим Хатиџу, да |
| вљини, па ни о чем више није у стању ни размишљати, колико о разним чудесима, и ни у што толико |
| поплаших зеца — најпошље почех на глас размишљати, пристајући за Хасаном. — Баш сам могао и ми |
| ..</p> <p>Па се почеша по носу и као да размишљаше нешто.</p> <p>— А како те хоџа пустио? — зап |
| поново се врати душеку.</p> <p>И као да размишљаше више њега: хоће ли опет лећи или неће.{S} Па |
| " /> <p>Авдо, комшија ми, који је нешто размјерао у свом дућану, баци и терезије и оке, усплахи |
| <pb n="381" /> о добрима и одмах мјери, размјере, рачуна, записује.</p> <p>Запита ли који: шта |
| х имао, — а није их ни имао много, —— и размјести их онако како се њему свиђало, не водећи рачу |
| једаш...</p> <p>Мајка, нестрпљива, поче размјештати неке ствари но соби, које као да јој на пут |
| насмијао баш онда кад би му причали за разне Хасанове испаде, — које би сваки други отац најже |
| дарао мотиком.{S} На псовке и примједбе разне није одговарао много, нити се обзирао на њих; ако |
| јеровао у какве бабинске приче ни гатке разне, али, право да речем, чим смо поново пошли, мисао |
| p> <p>— којима додијали зулуми и намети разни, — остављали су домове, неки их и палили, и придр |
| станка, о бојевима, окршајима, јунацима разним, говорили смо и ми највише о томе, готово једино |
| кахвом, тепсије са питама и слаткишима разним.{S} У кухињи, око које се разливао и ширио по чи |
| ше није у стању ни размишљати, колико о разним чудесима, и ни у што толико вјеровати, колико ба |
| сећи узгред и некаквих пешкеша и понуда разних.</p> <p>Једанпут само задржао се пуних осам дана |
| х ствари, него због ситница, беспослица разних.</p> <p>— Шта је? — запитам улазећи у собу, озно |
| ам, те су ми, у тешким, големим бошчама разносиле робу по махалама, међу жене; неколико торбара |
| Зулфага, свраћала је Циганке што су ми разносиле робу, дозивала их, куповала свега и што јој т |
| И сад сам истом могао опазити колико се разрасла, колико развила и прољепшала!..{S} Бледуњаво л |
| који ми улови по четири миша на дан, о разрачунавању са Зулфагом, слушала ме пажљиво, као да с |
| — са широко отвореним устима и необично разрогаченим очима.{S} Само што муца нешто, цичи и разм |
| , поџавељао се, да у неко доба не зачух разуздан, здрав смијех нечији, — који је оштро звонио и |
| ута лахким, провидним чаршафом, весела, разуздана, као на крилима прелијетала са једног мјеста |
| е.</p> <p>Три Циганке, веселе, бијесне, разуздане, са дахирама и чампарима, играле су испред ра |
| ијек био богат и обилат, били су готово разуздани.{S} Почели би на глас и попијевати и гудити у |
| а постану још бјешњи, још дивљији и још разузданији...</p> <p>Пред вече су ми дошли обојица.{S} |
| е стране, ишла двојица момака, пијаних, разузданих, полудивљих, који су попијевајући и вриштећи |
| овјек кога неко или неће или не може да разумије. — То је мој одговор!..</p> <p>— Зар? — запита |
| ећи, он није пазио ни слушамо ли га, ни разумијемо ли му приче.{S} Не!..{S} Готово није ни глед |
| не може му се разабрати, ни један знак разумјети.{S} На мајку, на жене, на ме не хтједе ни пог |
| озга има она у глави и колико је боља и разумнија него сви домаћини шехерски.</p> <p>— Из завис |
| о дотле да ради и <hi>женске</hi> и <hi>рајинске</hi> послове и да се њима забавља.{S} Због <pb |
| бама као да је потоцима текла медовина, ракија, газиле се хурме, локуми, гурабије, котурале се |
| S} Били донијели однекуда и читаво буре ракије, поставили га насред собе <pb n="234" /> да може |
| , нагиздани и оружани, носећи пуне боце ракије у рукама, прођоше чаршијом.</p> <p>— Ено их, — р |
| призивале себи и увијек питале: колико ракије попије мајка на дан и колико ми тамбура разбије |
| де, ломи се, крши и свакога у соби нуди ракијом и слаткишима смијући се и намигујући, распали с |
| стано им износили понуде: духан, кахву, ракију, непрестано послуживали, частили.</p> <p>— Нудит |
| } Тутну заптији нешто у руку, узе ме за раме и повуче за собом.</p> <p>— Бјежи одовлен — рече б |
| ати до њега...</p> <p>Хасан ме дрмну за раме и полугласно прошапта:</p> <p>— Сјутра ћемо на дру |
| о казао —— узвикну наслањајући ми се на раме и умиљавајући се. — Не знаш ти...{S} Их!..{S} Због |
| и се на прсте и наслањајући ми главу на раме. — Среће своје... слободе своје... тебе... нипошто |
| а учиш...</p> <p>Наслонивши ми главу на раме, ударила је у плач.{S} Ништа више није знала прого |
| тано гледајући у очи, спусти ми руку на раме.</p> <p>— Једи!..</p> <p>— Не брини се ти...{S} Уз |
| ази пође ми у сусрет, спусти ми руку на раме и тихо, развучено протепа:</p> <p>— Ти долазиш збо |
| мушко!..</p> <p>И, спустивши ми руку на раме, прошапта:</p> <p>— Баш ми је драго што је твој ја |
| хоџи и умиљавајући се спусти му руку на раме.</p> <p>— А то је оно дијете, — рече — о коме сам |
| он тихо, пригушено, па забаци пушку на раме. — Пођимо.</p> <p>— Куда?</p> <p>— У засједу.</p> |
| ком животу...</p> <p>Глава јој клону на раме и склопи очи.</p> <p>— Ја... ето свједочила сам, а |
| е пипати и разгледати.{S} Опипах главу, рамена, мишице, бедре, цјеванице...{S} Све здраво...{S} |
| кругле главе која као да му прионула за рамена, са големим, бијелим турбаном, за који увијек би |
| 376" /> <p>Па, смијући се, ухвати ме за рамена, изгура пред врата и затвори канат.</p> <p>— Не |
| е, спуштале му се на капу, на браду, на рамена и непрестаним једноличним зујањем као да су одго |
| , он приступи бедевији и баци јој се на рамена.{S} Појахаше и остали.{S} И разиграше се бијесни |
| ги пут и боље.</p> <p>И не пуштајући ми рамена, изведе ме на чаршију. </p> </div> <div type="ch |
| руда долијетала би и разбијала нам се о рамена, а ми смо једнако ишли, једнако завиривали и тра |
| ме Хасан подругљиво, гледајући ме преко рамена. — Баш си јунак!..</p> <p>— Плашио си се и ти!.. |
| оном страху чинило, лепршали се и преко рамена.</p> <p>Огрнути тешким, дугачким струкама, чије |
| риком у руци и са чистим пешкиром преко рамена, да му полије; затим, припаливши му чибук, измиц |
| исте пешкире које бијаше пребацио преко рамена. — Сад ћу ја...{S} Сад...</p> <p>Па пође од једн |
| ики бакрени ибрик, пребаци пешкир преко рамена и понудивши да умијемо руке прије ручка, сам поч |
| над лаката, пребацио тешку мотику преко рамена и необувен, босоног, полазио у башту међу поврће |
| ата.</p> <p>Хајкуна пребаци пушку преко рамена и позва нас да пођемо за њом. </p> </div> <div t |
| , газила даље, носећи лаку шишану преко рамена и под пазухом дугачки хоџин чибук, с којега је б |
| p> <p>Кад се код џамије бацали камена с рамена пребацио је свима момцима.{S} При скакању нико м |
| нада је прекиде, застаде, скиде пушку с рамена и напунивши је опали.{S} Врисну пушка и пуцањ од |
| опет, па, погледавши ме, збаци пушку с рамена и сједе у траву. — Стигли смо.</p> <p>— Стигли с |
| огроман див какав са неколико глава на раменима и са неколико рука.{S} Кикот, цика, граја, ври |
| им рукама преко пушке која му лежала на раменима и са познатим својим ножем, чији преломљени др |
| ају, руке преко пушке која му лежала на раменима, трчале су на пенџере, откривале се и ударале |
| обје руке преко пушке која му лежала на раменима, поносито је ишао даље.</p> <p>Дошавши кући об |
| ..</p> <p>Познадох Хатиџу.{S} Фереџа на раменима тресла јој се и нимало се не обзирући на зачуђ |
| ромуца Зулфага отегнуто и поче комешати раменима. — Остарио чо’јек, па не може да ме гледа...{S |
| гледати, — узвикну љутито, устресајући раменима — него узео пушку и онако, кроз пенџер, погоди |
| ичега — брже одговори Хасан, комешајући раменима и јежећи са од студени... — Није ми необично.. |
| — Поздравио те Хасан, — рече комешајући раменима и бирајући гдје ће сјести. — Рекао ми да те по |
| ње и падале јој по глави, по рукама, по раменима, весело гугућући, лепршајући крилима и хладећи |
| и и по глави, по леђима, по ребрима, по раменима.{S} Дјевојче оно, преплашено, цикну и устукну |
| тала око мене и пипала ме по прсима, по раменима.</p> <p>— А сад... рекоше... да си погинуо... |
| с главе и коврџаста коса расу јој се по раменима.</p> <p>— И зато се наљутио — отегну некако ђа |
| дошао да му се потужим, само је слегнуо раменима и мирно ми одговорио:</p> <p>— Па шта ће него |
| одострага, протежући се. — Мене жица у раменима...</p> <p>— И грмљавине ће бити — додаде стари |
| ући од болова, — нарочито у крстима и у раменима, — завалих се опет, а у глави као да ми се нан |
| етове!..</p> <p>Ибрахим ефендија слегну раменима.</p> <p>— Сведно, нијесу се могле довршити — о |
| а...</p> <p>— Их!..</p> <p>Хасан слегну раменима.</p> <p>— Шта ћеш...{S} Женска памет — рече са |
| била!...</p> <p>Ја је погледах и слегох раменима.</p> <p>— Па тако сам и мислио — одговорих мир |
| ијете коме отимају лутку, ослањајући се раменом о зид, каже:</p> <p>— С њиме се не може више... |
| вама, напући усне и накриви главу према рамену.</p> <p>— Па...</p> <p>— Шта је било?.. -</p> <p |
| рича о њему.</p> <p>Накриви главу према рамену, извије танке обрве, напући усне и некако дурљив |
| рмена ми остала само половица на једном рамену...</p> <p>— Рашта ли ово нијесам прије опазио?.. |
| ца.{S} И, наклонивши главу прама десном рамену и грицкајући мале, ружичасте нокте, питала ме о |
| с осталом чељађу, него носио у торби, о рамену, овећи комад хљеба и неколике главице лука, па р |
| >Па ми пружи хоџину пушку и удари ме по рамену.</p> <p>— Буди ми јунак! — рече. — Ни од шта се |
| ко знаш бранити...</p> <p>Тапшући ме по рамену настави ватреније:</p> <p>— То... то ваља!..{S} |
| ече Хасану, пријатељски га куцкајући по рамену...</p> <p>Изненада, из собе једне, истрча Хатиџа |
| и душмани потсмјехују, како сам се, за рана, натоварио на врат човјеку који ми обећао дати кће |
| ше заустављати крв, прати и превезивати ране.</p> <p>Ако се нијесмо играли и вјежбали, онда смо |
| а кољена, поче их напајати, испирати им ране, утирати.</p> <p>— Сад ћу...</p> <p>Слуге му донес |
| еника.</p> <pb n="355" /> <p>Пред вече, раније, сви су затварали дућане, праштали се и грлили с |
| као за инат, све послове свршавао много раније него је она мислила и враћа се обично кроз дан, |
| олико ли их морало погинути док су тебе ранили!..</p> <p>Он се наслони на јастук и, окренувши с |
| стало пренио је тамо.{S} Свакога јутра, рано, прије гранисунца, износио га на праг, приносио св |
| p> <p>Сулага нам долазио сваку вече.{S} Рано, одмах по вечери, зазвечала би алка на вратима и с |
| стано распитивао о свему.{S} Одлазио је рано, готово у зору, и враћао се тек око подне.</p> <p> |
| :id="SRP19132_C12"> <head>XII</head> <p>Рано, прије свијех укућана, будио се хоџа и излазио у а |
| крупним мрљама ишарани врат, са големом раном на облим сапима, која се већ почела корити и црни |
| унђајући, дохвати ибрик с водом, очисти рану, опра и намазавши широку, танку крпу некаквим жути |
| ећајући јој близину, врпољио се и пипао рану.{S} Тек кад се измакла од њега и изишла из собе, с |
| она застаде и некако зачуђено погледа у рану, он се сав стресе, бржебоље отскочи у страну и изм |
| се.{S} Бербер немилосно забоде прсте у рану и као да нешто тражаше.</p> <p>— Боли ли? — запита |
| цикну Хајкуна, па заборавивши на своју рану, притрча му и ухвати га за руку. — Шта ти би?..</p |
| ла на оно раширено крило готово на саму рану, из које цурила крв и натапала топло, мекано перје |
| у рукаве и, погледавши у широку, голему рану, која се црнила изнад лијеве бедре, зачуђено узвик |
| провидило се голо, изгребано тијело; из рањавих, напола обувених нога непрестано текла, цурила |
| њена да гоним...{S} Помисли, бона...{S} Рањен!..</p> <p>Она се намах исправи.</p> <p>— Рањен?.. |
| .</p> <p>Она се намах исправи.</p> <p>— Рањен?..{S} Тешко?.. — брзо запита.</p> <p>— Не знам... |
| ту?..</p> <p>Хамид опет кихну.</p> <p>— Рањен је мало, па ће доћи да се лијечи...{S} И казао је |
| ох главу.</p> <p>— Нема крви!..{S} Није рањен!.. — викну неко загледајући. — Здрав је...</p> <p |
| ам отпочнем разговор.</p> <p>— А кад си рањен? — запитам меко, болећиво, сасвим заборављајући д |
| аметну ми се и ново питање: „А да нисам рањен?“</p> <p>Не зазирући више ни од чега, не осјећају |
| ко.{S} Ако који рањеник није био смртно рањен, ако је имало био при свијести, сви су одмах, — н |
| владах да не узвикнем од весеља.</p> <p>Рањен, слаб, немоћан јаран и опет никог другог не тражи |
| мишљања и показа на собу. — Не смије га рањена нико његовати, него ми.</p> <p>Ја је пољубих у ч |
| ст што ћу опет виђети јарана, што ћу га рањена примити у своју кућу и сам његовати, јача је бил |
| е здрава пазио у својој кући, а ја њега рањена да гоним...{S} Помисли, бона...{S} Рањен!..</p> |
| наста чудно комешање неко.{S} Ако који рањеник није био смртно рањен, ако је имало био при сви |
| <p>— Аааах!..</p> <p>Двапут јекнух као рањеник, покушавајући да се отмем, исправим.{S} И корак |
| ивали хећиме и готово једини радили око рањеника.</p> <pb n="355" /> <p>Пред вече, раније, сви |
| екаква харамбашу, Стојана некаква, неке рањенике, бој, окршај, кијамет... поменуо је затим и ба |
| <p>— И јуче?</p> <p>— Ноћас су довезли рањенике.{S} Сад их почели доводити по ноћи, да се свиј |
| вији биле су им и вијести страшније.{S} Рањеници, — које су доносили у колима, на носилима, на |
| пурена, са неуређеном косом која јој се расипала по челу и са обнаженим рукама до лаката, које |
| але су свилу, која се као прецвао бехар расипала по широким, гуравим витловима.{S} Опазивши ме, |
| шибале је по куковима и расплетале се, расипале...</p> <p>— Ко је то? — шапатом запита Хасан и |
| сам боље радио, оне се све више и више расипале.{S} Уколико човјек више вриједи, утолико су и |
| и горио, а тешке, дебеле ките ударале и расипале се по калдрми, — сви као да задржаше дах и муч |
| трошаџија, па да бацам паре узалуд и да расипам...</p> <p>— А Зулфага? — поче Сулага живље, при |
| совима изгледао дарежљивији и немилосно расипао дукате око себе.</p> <p>Читаву шаку дуката дава |
| од румених ноздрва, из којих бије пара, расипље се лака, бјеличаста пјена, пада по трави, по ка |
| ћи, звекећући...{S} Пролијећу, врте се, расипљу, расту...</p> <p>Пушке се почеше упињати, увија |
| смо трчали у собу, тражили хоџиницу и, расипљући набрану траву и цвијеће по ћилиму, искали руч |
| озлуци са распанутим гајтанима и широки расквашени опанци са испуцаним опутама.{S} Читавим путе |
| ћи.{S} Ударала га и рукама, и ногама, и раскиданим цријевом од наргиле; ударала по лицу, по леђ |
| се на њега, оборише му турбан с главе и раскидаше џубу на плећима.</p> <p>— Душманин је то и ди |
| да гњаве...</p> <p>Па се опет исправи, раскиде јечерму на прсима и указа на усахле, смјежуране |
| раздражено, бацајући и остало оружје и раскопчавајући антерију на прсима ради лакшег дисања. — |
| ачка кад се прикрада, приступи вратима, раскорачи се изазивачки и, не вриснувши нити подвикнувш |
| ага поносито устаде и, стиснутих очију, раскорачи се насред собе.</p> <p>— У мојој кући то да м |
| орим им опоро, држећи руке у џеповима и раскорачивши се на ћепенку. — Јок...</p> <p>— Затварај! |
| једне ноћи изненада уљезе у моју собу и раскорачивши се више душека силом ме подиже.</p> <p>— Х |
| ао лијепо усред бијела дана пред башчу, раскорачио се и почео ножем сасијецати ограду, ломити ј |
| и кући једној, чији гиздави ћошкови, са раскошно ишараним пенџерима, наднесени над голема на ће |
| чешкајући се по глави.</p> <p>— Баш се раскрвавили...</p> <p>Бржебоље се изујем и ја и одбацим |
| чела брзо напредовати.</p> <p>Зарада је расла све више и више и у неко доба толико смо се били |
| !..</p> <p>Његова хладноћа раздражи ме, распали још више.</p> <p>— Један исти човјек не може би |
| стари земан?“...</p> <p>Цар се наљути, распали.</p> <p>„Опаки људи“, викну, „који се излежавај |
| м и слаткишима смијући се и намигујући, распали се, разбјесни, и ухвативши је око паса силом је |
| лим, топлим сунцем, кад се крв у жилама распали и кад се отворено гледа очи у очи једно другоме |
| за ноге, гајтани на прашњавим тозлуцима распали се, попустили, те се испод њих провидили и стоп |
| јастуком. — Нећу ја!..</p> <p>Хасан се распали.</p> <p>— Кад би ми отац забрањивао полазак, ја |
| и отјерати га.</p> <p>То мајку још више распали, наљути.{S} Цичећи и пјенушећи од бијеса поче ж |
| пјесму »удовичином пјесмом«...</p> <p>— Распалила се удовица, па пјева — довикивали јој. — Свој |
| диже ногу и поче причвршћивати опуту на распалим опанцима, из којих му провиривали каљави, трул |
| ...</p> <p>— Па?..</p> <p>— Па се Хамид распалио и сад све почео причати</p> <p>— настави мајка |
| када жешће наљутио није, никада се јаче распалио.{S} Макар што је каткада сасвим озбиљно прориц |
| ању оном, у цјепкању, загријах се мало, распалих се.{S} Хвалећи робу све више и више почех и ша |
| </p> <p>И хитре Циганке, вавијек орне и распаљене, ударе у дахире, уздигну се на прсте им, затр |
| вио на ме и престао ми долазити, — рече распаљено. — Другијем си прешао и друге тражио...</p> < |
| у собу.</p> <p>Носила је велику, тешку, распаљену мангалу, на којој између жераве руменио се тр |
| {S} Гледајући је онако сурову, љутиту и распаљену, дође ми да и сам постанем суров, да је пецне |
| е одлијеже авлијом, опијајући, дражећи, распаљујући...</p> <p>Мајка као да и сама подивља, као |
| амо видјели лабави, прашњави тозлуци са распанутим гајтанима и широки расквашени опанци са испу |
| ри комадића.{S} И појас ми се разгулио, распао; кошуља раздрљена; од фермена ми остала само пол |
| сам га гдје лежи на миндерлуку босоног, распасан, раздрљен.{S} Како се зар прејео за ручком, ст |
| мисли само колики ће дућан бити кад она распе паре!.. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
| </p> <p>— Није друге...</p> <p>Мајка се распели, наљути.{S} Приступи му нагло и ошину га по обр |
| ати да је то мучи, силовито мучи, кида, распиње.</p> <p>Чим би ујутру устала и изашла на авлију |
| одлазили да га обиђу, виде, да питају и распитају о свему.{S} Ко није могао тамо приступити, тр |
| {S} И тражила те, ловила...{S} Питала и распитивала: коме долазиш и којој си ђевојци прешао?..{ |
| ој требало и што није требало, и увијек распитивала о мени.{S} Питала: и како живим, и како рад |
| ла, и додијавали са својим питањима.{S} Распитивали се и о нападају и о Авдаги и причали о напа |
| то је чешће одлазио у чаршију, што више распитивао о хајдуцима, био је све луђи, све чуднији.</ |
| руку и изводио у страну.{S} Питао ме и распитивао о свачему.{S} Питао и за мајку, за здравље ј |
| дуцима.{S} Свак је о њима говорио, свак распитивао за њих.{S} И све некако тихо, прикривено, са |
| престано одлазио у чаршију и непрестано распитивао о свему.{S} Одлазио је рано, готово у зору, |
| Тада би по обичају и опет почео питати, распитивати о свему.</p> <p>Питао о новим пословима и г |
| о два по три сахата.{S} Жељан да пита и распитује о усташима, — а то у дућану није могао, јер н |
| олемим оџаком, у врху собе, мало појаче распламтјела ватра, одсијевали им окићени балчаци ножев |
| гачке плетенице шибале је по куковима и расплетале се, расипале...</p> <p>— Ко је то? — шапатом |
| блиједа, увехла, полуонесвијешћена, са расплетеном косом, разбаченим рукама и са неколико капи |
| атјерали их и да се пропију и у пићу да расплећу косе, бацају хаљине са себе и полунаге да се в |
| старајући се да кроз плавичасти сумрак распознам сјенке оне што су се гуриле око ватре, мицале |
| је малаксао, клонуо, како је још оран и расположен.</p> <p>Ипак читаву пјесму није до краја доп |
| {S} И распричао би се тада, необично се распричао.{S} О хајдуцима, о јунаштвима њиховим говорио |
| чео оштрити ножеве и пунио фишеке.{S} И распричао би се тада, необично се распричао.{S} О хајду |
| на, погађа се, наређује.</p> <p>Кметови распусте уморене мршаве коње по авлији, разбацају вреће |
| ма које се мало опустиле низ кукове, са распуштеном косом што јој падала по голим прсима и по о |
| ље га Стојанова пушка погодила у прса и раставила са бедевијом.</p> <p>— А тад? — запита Сулага |
| аво по сахата није прошло откако смо се раставили, а мени се одуљило као да су два дана.</p> <p |
| че ме шкакљити по врату. — Сад нас нико раставити неће.</p> <p>И, као присјетивши се нечега, са |
| светити, — прошапта пригушено, — и... и раставиће те са Сулагом...</p> <p>— Мене?..</p> <p>Она |
| uote> <p>Људи, мислећи зар да сам пјан, раставише се и начинише ми пут.{S} Нико ни ријечи не ре |
| Најближи нам, први комшија, — чију кућу растављао од наше само један танак, висок, увијек обије |
| , објешене дојке, које јој вириле испод растављених пешева од кошуље.</p> <p>— И овђе... овђе — |
| да су два дана.</p> <p>— Рашта смо се и растајали икако?..{S} Рашта?..</p> <p>Зар не би било ла |
| колико ми затреба...</p> <p>Чим смо се растали отишао сам одмах да тражим дућан, магазу какву |
| Растанак са Хасаном значио је за ме и — растанак са Сарајевом.{S} Друкчије се није могло.</p> < |
| b n="323" /> <p>— Куда ћу сад?..</p> <p>Растанак са Хасаном значио је за ме и — растанак са Сар |
| бри стари пријатељи када се након дугог растанка изненада нађу и састану.</p> <pb n="305" /> <p |
| еферичима дјевојачким.</p> <p>Чак и при растанку причали смо о томе, само о томе и, за чудо, ни |
| далеко у плавој, свијетлој висини тоне, растапа се и изумире.</p> <p>Тек покаткада, уријетко, о |
| ако наредио...</p> <p>— Ама умријет’... растати се са овим свијетом мучно је, — дочека неко иза |
| , којима као да не бијаше најпријатније растати се са пуним чинијама и са духаном.{S} Али и оне |
| књигу с тешким дебелим корицама, што је растворена лежала близу њега на миндерлуку, и да га тре |
| <p>— Ах... имаш ли душу?.. — јаукну он, растворивши уста и мученички преврћући очима. — Ах...</ |
| а, глад ми, ево, прође... — шапну Хасан растегнуто и збаци струку са себе. — Их!{S} Сретан ли с |
| — Ех?..</p> <p>Она накриви главу и поче растезати јаглук у рукама.</p> <p>— И како гледа! — реч |
| аке на њима нагло <pb n="318" /> почеше расти, кострешити се...{S} У томе часу опет ми онај про |
| цкање њихово, циликтање, као да потпуно растјера све мутне мисли и све дертове.{S} Разбацивши и |
| цврчак је негдје у грму цврчао и голи, растоварени коњи, привезани крај улице, рзали, вриштали |
| ..{S} По неколико каравана коња, голих, растоварених, са зобницама на глави, збијали се око њег |
| ошли у авлију, до шездесет их на броју, растоварили уморне коње и поредали по калдрми вреће пре |
| .</p> <p>По срећи, изненада се однекуда растолегну ћурликање двојница.</p> <p>Застадосмо, послу |
| заигравао, чудно су се прелијевале, као растопљени туч, а плећа неколицине, окренута према нама |
| мјесто.{S} Промијени јорган и јастуке, растресе их.{S} Леже.</p> <p>— Смајиле, Смајиле, спаваш |
| <p>И то отегнуто, тихо питање намах ме растријезни и сву ми радост помути.</p> <p>— Ко ли је т |
| у траву.</p> <p>Страх од ножа одмах ме растријезни, натјера ме да се приберем.{S} И сва крв ка |
| ћући...{S} Пролијећу, врте се, расипљу, расту...</p> <p>Пушке се почеше упињати, увијати као зм |
| а збаци шамију с главе и коврџаста коса расу јој се по раменима.</p> <p>— И зато се наљутио — о |
| > <p>— ...{S} И казаће како му је мајка расула благо и... и како сам ја томе крив...{S} И златн |
| <p>— Криво му било... знаш... што ми се расцв’о карамфил, па лијеп, велик, црвен, па гори као в |
| ух опазивши како ми сви прсти набрекли, расцвали се, испуцали, а скорена крв, црнећи се између |
| а, залијевала, па... па ми драго што се расцвао...{S} Сагла сам се чак до земље, принијела <pb |
| елијевати као да се међу њима каранфили расцваше.</p> <p>— Приступајте! — мукло, заповједнички |
| тили да ту умру, издахну, а нипошто као ратници какви који су ишли да гоне хајдуке.</p> <p>— Ах |
| и преврће закрвављеним очима. — Ја сам ратов’о и крв пролијев’о, зарадио сам и бољу башчу.</p> |
| ама с кахвом, прислонивши дуге пушке уз рафове а сабље пребацивши преко крила, и додијавали са |
| , заклони ми робу њима, оружје објеси о рафове, ћепенке и изнад врата ардијских, фишеке разбаца |
| нових, калајисаних сахана, пореданих на рафу изнад мусандере, а широка, риђа брада, препуна дух |
| су се у нашој кући некако слободније и рахатније осјећали него најбољи наши знанци и ахбаби.{S |
| >— кратко, поносито одговори Осман. — А рахметли бег одужио се и мени и свакоме својим јунаштво |
| шала, подсмијеха, чак и псовака на мој рачун, било је премного и што год сам боље радио, оне с |
| " /> о добрима и одмах мјери, размјере, рачуна, записује.</p> <p>Запита ли који: шта ће унаприј |
| х онако како се њему свиђало, не водећи рачуна о томе: хоће ли мени бити на сметњи или неће...{ |
| ко друма, на другу страну.{S} Не водећи рачуна о томе: хоће ли Хасан видјети и наругати се, про |
| с радницима, кметовима и момцима, како рачуна, погађа се, наређује.</p> <p>Кметови распусте ум |
| га све шта он ради и како говори и како рачуна...{S} И, док сам говорио, непрестано се мргодио, |
| ога пипају и загледају са сваке стране, рачунајући: хоће ли бити дебело и колико ће ока бити у |
| пред собу његову њему уз кољено.{S} И, рачунајући зар да сам већ „поприличан момак“, дозрио ча |
| а јој на путу биле.{S} Поче затим и као рачунати нешто и размишљати.</p> <p>— А шта би ти смисл |
| азио пред мајку, износио некакве тужбе, рачуне и сенете, старајући се и упињући да је задржи у |
| ивала да се часте.{S} Опет је мислила о рачунима...</p> <p>Кроз неколико мјесеци као да није ви |
| ми сад? —— питала је љутито, газећи по рачунима и кушљајући их, гњечећи. — Хоћеш ли ме уморити |
| и...</p> <p>Мајка, која никад није била рачунџија нити је познавала право стање наше, изненадил |
| војим почеше се окретати и повијати као раширена крила лабудова над језером каквим.{S} Задуго с |
| осијече бабо, па окваси руке у крви и, раширене, одиже их према небу.</p> <p>И сви приступише |
| а се дигнем, да га зовнем по имену и са раширеним рукама да му потрчим у сусрет.{S} И придигох |
| протепа молећи, заставши преда мном са раширеним рукама, а ипак не смијући да ми приступи и да |
| ла је мртва...{S} Глава јој пала на оно раширено крило готово на саму рану, из које цурила крв |
| у пред вратима.{S} Застаде пред прагом, рашири пуке и препријечи ми пут, тресући чупима, осмјех |
| жеш!..</p> <p>— Моје је!..</p> <p>Мајка рашири руке и поплашена, узбуђена, стаде између нас.</p |
| ело, па заигра насред дућана и нагло се рашири преда мном. — Јеси ли ме заборавио?</p> <p>— Хас |
| ачити...</p> <p>— Нећеш? — отегну она и рашири руке. — Ти?</p> <p>— Јок!..</p> <p>Она устаде, п |
| иш ли се на ме? — запита она узбуђено и рашири руке, као да би да клекне, да моли за опроштај. |
| .{S} Клечећи на трави, утонувши у њу, и раширивши руке према небу, готово ништа говорио није, н |
| људи! — викну промукло, а руке које је раширио дршћу му. —— Оставите беспослице!..</p> <p>— Не |
| и се... .</p> <p>— Не једе ти се?...{S} Рашта?..</p> <p>— Тако...</p> <p>— Јадниче!..</p> <p>И |
| т увуче у собу.</p> <p>— Не можеш...{S} Рашта? — запита зачуђено. —</p> <p>Шта ти фали?</p> <p> |
| </p> <p>— Рашта да жалим умријет’?..{S} Рашта?.. — сам себе запита. — Ко ће жалити?..</p> <pb n |
| /p> <p>— Рашта се онако засмијала?..{S} Рашта ме почела пецати? — питао сам се, газећи по оштро |
| >— Рашта смо се и растајали икако?..{S} Рашта?..</p> <p>Зар не би било лакше и једном и другоме |
| И учио...</p> <p>— Па што си дошао?{S} Рашта? — запита јаче. — Да те нијесу звали?..</p> <p>— |
| кву.</p> <p>— Рашта сам је прекорио?{S} Рашта сам био осоран? — опет се почех љутити сам на се. |
| смо се нашли и остали осамљени обоје. — Рашта?..</p> <p>Она се насмија, ошину ме јаглуком по ли |
| итао сам Сулагу, прекидајући причање. — Рашта?..</p> <p>— Јер му не вјерујем — одговарао је ват |
| дувана, напуни крњаву лулу и запали. — Рашта да се жали?..</p> <p>Све на свијету гине и умире |
| и се учини као да ће пасти, посрнути. — Рашта?..</p> <p>— Па... знаш... доста сам био овђе — пр |
| о чудећи се и прождирући је погледом. — Рашта?..</p> <p>— Немој... молим те...</p> <p>— А јаран |
| о половица на једном рамену...</p> <p>— Рашта ли ово нијесам прије опазио?.. — почнем се питати |
| у.</p> <p>— И не пријете ти?..</p> <p>— Рашта би пријетили?..{S} Шта им ми радимо?..</p> <p>— з |
| се одуљило као да су два дана.</p> <p>— Рашта смо се и растајали икако?..{S} Рашта?..</p> <p>За |
| Јеси ли будан?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Рашта си се пробудио?</p> <p>— Због тебе.</p> <p>— А ни |
| жалих се кад је угледах такву.</p> <p>— Рашта сам је прекорио?{S} Рашта сам био осоран? — опет |
| бркова и снажно гурну у ватру.</p> <p>— Рашта да жалим умријет’?..{S} Рашта?.. — сам себе запит |
| е и ја почех љутити на Хатиџу.</p> <p>— Рашта се онако засмијала?..{S} Рашта ме почела пецати? |
| е поче голицати на смијех...</p> <p>— А рашта се састајеш са Хасаном? — запитам након дуже почи |
| сто да ме пожалиш, ругаш се.</p> <p>— А рашта да те жалим? — запитам пјевајући, ругајући се и о |
| поиграм њоме, да је намучим.</p> <p>— А рашта да га не примимо? — запитах као чудећи се и прожд |
| но, не мичући се. — Не лажу.</p> <p>— А рашта? —— отегну Сулага као у чуду, гледајући је пажљив |
| и на живот, и на образ, и на имуће, па рашта да они поштеде наше куће? — отегну хоџа забринуто |
| изгледам што суровији и страшнији. — И рашта да ударам на своју кућу, која ми од бабе остала и |
| во, окрећући ми леђа, а, ни сам не знам рашта, тај узгредни прекор био ми је увијек тежи него д |
| сви га спомињали.{S} И, ни сам не знам рашта, али након сваког разговора о њему ја сам био нек |
| стано, смјешкајући се, — ни сам не знам рашта, а опет ми дошло да се смијем, — и... и све као д |
| цао на авлиска врата, — ђаво би га знао рашта, а сузе су ми налетиле на очи чим сам прихватио з |
| сокак, па тамо начинио шанац и камењем рашћерао све махаљане...</p> <p>— Па кад ме неће да слу |
| , дрвима, стакладима.{S} Тек кад би се, рашчерупан, раздрљен и испрљан дочепао собе и сакрио се |
| " /> широке космате прси све до појаса, рашчешља је и некако мукло, отегнуто запита:</p> <p>— Ш |
| д, тапшао је по врату и сапима, прстима рашчешљавао дугу, свилену гриву и тепајући и ласкајући |
| реко чијих грана разлијевао се демирима рашчешљан широк зрак сунчани, — простирао се по тлима, |
| ње јутро, разлијевао мек, благ осмијех, рашчешљана брада повијала му се преко прсију као прамен |
| огладио бркове и прстима <pb n="382" /> рашчешљао браду, па мирно сјео на шилту, испод пенџера, |
| ка, помагњава, кукњава, наста комешање, рвање.</p> <p>— Шта вам је, несретници? — заграјаше нек |
| акама, навалише на Хусу.{S} Наста једно рвање, комешање, ломљава, Ајкуна цикну и отскочи у стра |
| ног залогаја џабе; треба се сад борити, рвати, треба га освојити...</p> <p>А најслађи је залога |
| ду оволику...{S} Хоћеш ли, болан, да се рвем и с њим и са собом?..</p> <p>— Рви се.{S} Бићеш ја |
| се рвем и с њим и са собом?..</p> <p>— Рви се.{S} Бићеш јача!..</p> <p>— И да се играмо ватром |
| ани, обијесни, гуркајући се, штипајући, рвући.{S} Широк модрикасто-златан пламен освјетљавао им |
| о као да ме прекоравао, е сам и сам био рђа, кукавица, готово издајник.{S} И што је грижа савје |
| Чудим се како се о њему може и мислити рђаво.</p> <p>— Охо!..</p> <pb n="368" /> <p>— Ја говор |
| !..{S} Доста је!..</p> <p>— Није доста, рђо лажива...</p> <p>— Ја нисам лаг’о — рече момче и об |
| о са врећом препуном пијеска, те ми сва ребра и све кости поломио.{S} И ништа не бих волио тада |
| по упалим, мршавим прсима, — сва му се ребра могла избројати, — па се окрену двојици момака шт |
| сах ја пакосно и дође ми да га гурнем у ребра, да продрмусам мало. — Мени није до чекања...</p> |
| на другу страну.</p> <p>Цар га гурну у ребра и опет запита.</p> <p>„А како живиш?“</p> <p>Опет |
| заним главама, у крпе умотаним рукама и ребрима, без коња, готово и без оружја и без хаљина.{S} |
| Поче ударати и по глави, по леђима, по ребрима, по раменима.{S} Дјевојче оно, преплашено, цикн |
| је по неколике кахве, и који хоће читав ред чаршиски наопако <pb n="349" /> да преврне и да све |
| че уклањати некакве сахане са серђена и редати их по тлима, уз огњиште.</p> <p>— Грехота је, — |
| и много читао, — читао је чак и новине редовно сваки дан, и читаве чланке знао препричати љепш |
| вци из читава шехера...{S} Почеше увече редовно долазити, један за другим, обилазити око куће и |
| а пушку, коју сам једва држао у руци, и редовно застајући на сваком десетом кораку.</p> <p>Напо |
| ајбољи мегданџија међу нама и обоје нас редовно је побјеђивао.</p> <pb n="284" /> <p>Једанпут ј |
| ђецу? — мирно их запита он и погледа их редом. — То ли хоћете?..</p> <p>— Сви хоћемо — одговори |
| јере, како ми ни оке ни аршини нијесу у реду и како сам само за то и ишао „у свијет“ да се науч |
| м и био, — дочекам кезећи зубе и готово режећи — а ти... а ти си кучка једна!.. .</p> <p>Она, п |
| а, заклопараше нечије нануле, зациликта реза на канату и — врата се отворише.</p> <p>И голем, с |
| након јације, одлазио би њима, наметао резу и подупирао их још дирецима, сандуцима, камењем.{S |
| и раменима и бирајући гдје ће сјести. — Рекао ми да те поздравим.</p> <p>— Хасан?..</p> <pb n=" |
| <p>— Шта си му рекла?</p> <p>— Рекла... рекла сам да је <hi>угурсуз</hi>.</p> <p>Па брзо чучну |
| ити!</p> <p>— Шта си му рекла?</p> <p>— Рекла... рекла сам да је <hi>угурсуз</hi>.</p> <p>Па бр |
| ри лице у димије.</p> <p>— То... то сам рекла!..</p> <p>Ја се не могох савладати.{S} Праснух у |
| да се нећеш љутити!</p> <p>— Шта си му рекла?</p> <p>— Рекла... рекла сам да је <hi>угурсуз</h |
| ло.</p> <p>— А мени опет жао што сам му рекла — прошапта тихо, пригушено. — Ето, жао ми...{S} М |
| и одмара се.</p> <p>— Хајде да читамо — рекне покаткада и подвикне на Хасана да донесе књигу. — |
| о га неста!..</p> <p>И нико не смије да рекне истину, да му све каже, откреше!..{S} Аге, трговц |
| реба да слуша што ви рекнете, што народ рекне...{S} А што је, бива, Алах наредио, те сте почели |
| да се и сам уплете у разговор, да и он рекне своју.{S} А кад би га заиста навукли и изазвали д |
| моје право <hi>житије</hi>, како се то рекне, о коме једино и вриједи да се нешто прича. </p> |
| т’, и ти...{S} Ко зна?..{S} Био сам, да рекнем, травка Божја, цвијет, и сисао крви људске...{S} |
| кад ме запитају: „Шта си радио?“ зар да рекнем „Ништа“...{S} А, токорсе, пошао сам да учиним ју |
| е прекида сваки даљи разговор. — Што ја рекнем не пориче се.</p> <p>Зулфага изви главом и чудно |
| д ме запитају: „Ђе си био?..“ зар да им рекнем „Ниђе“...</p> <p>И кад ме запитају: „Шта си ради |
| стише пред нас.</p> <p>Нећу слагати ако рекнем да никада у животу нијесам тако вечерао, нити ми |
| ни старији; свак треба да слуша што ви рекнете, што народ рекне...{S} А што је, бива, Алах нар |
| ед собе.</p> <p>— У мојој кући то да ми рекнеш?..{S} Ти?.. — запјева развлачећи.</p> <p>— Ово ј |
| p> <p>— Онда припреми све и све уреди — рекох полазећи. — Ја ћу казати Хамиду да га примамо. </ |
| у страну.</p> <p>— Ти... ти све знаш — рекох још пакосније, жешће, изазивачки. — Знаш а кријеш |
| томе часу.{S} Не одговорих му ништа, не рекох ријечи.{S} Као да ме гурну неко, брзо, без размиш |
| прсима, по раменима.</p> <p>— А сад... рекоше... да си погинуо... — прошапта узбуђено.</p> <p> |
| им он учи дјецу.{S} Дубоке је књиге, —— рекоше — проучио и зна све јазије и законе у прсте, па |
| >— Отишао на усташе. .{S} Мало прије ми рекоше наши кад су доносили ствари.</p> <p>Ја се брзо и |
| ле!.. — говорила је узбуђено, чупкајући ресе на бошчи и све јаче лупкајући папучама. — Како ли |
| ући браду и поправљајући појас, чије му ресе падале по бедри.</p> <p>Чуо сам само како је споме |
| нути тешким, дугачким струкама, чије су ресе готово падале по тлима, а испод разгрнутих пешева |
| номадне у Сарајевско Поље...{S} Ко може рећи да се неће спустити и усред Сарајева?..{S} Ко?..</ |
| ије погледати...{S} И мајка ти не смије рећи: сине...{S} И не смије ти приступити мајка, јер... |
| <p>— Па... ти си ми драг... не знам ти рећи колико си драг — изговори брзо, испрекидано, стиск |
| И, — макар сад било и смијешно, — морам рећи да сам се наждерао траве као магаре какво и одмах |
| онога ко му је најдражи...</p> <p>Морам рећи да сам се ја, у истини, наслађивао садашњим мукама |
| дијела и за коју се никако не би могло рећи да је израсла на лицу, него је неко наказно и накр |
| иснула сам и не гледајући шта ће свијет рећи, па ето! — нагло прекиде и одгурну ме. — Треба ли |
| непрестано пазила на оно »шта ће свијет рећи«, нагло, непромишљено, прекиде са свима обзирима, |
| узео ствари, био сам смислио: и шта ћу рећи и како ћу изгрдити Хатиџу.</p> <p>Али чим сам ступ |
| ло прекиде и одгурну ме. — Треба ли баш рећи колико си драг?..</p> <p>— Треба...{S} Све ми треб |
| замолих је, хватајући је за подвољак. — Реци ми!..</p> <p>Она се замисли.</p> <p>— А и вечерас |
| а и опет се привијала уз њега.</p> <p>— Реци: јесам ли кршна?</p> <p>— Баш си дијете! — осмјехн |
| Нећеш ли?..</p> <p>— Да видим.</p> <p>— Реци ми да се нећеш љутити!</p> <p>— Шта си му рекла?</ |
| и — подиже руку.</p> <p>— Оборите га! — рече одлучно, заповједнички, желећи, зар, одмах да се у |
| глук у рукама.</p> <p>— И како гледа! — рече меко, готово тепајући.</p> <p>— Охо!..</p> <p>— И |
| руком и окрену се.</p> <p>— Напријед! — рече одлучно. — Нема више смишљања!..</p> <p>Никада ниј |
| ме по рамену.</p> <p>— Буди ми јунак! — рече. — Ни од шта се немој препадати...{S} А дерт?{S} Н |
| нога и погледа у прсте,</p> <p>— Их! — рече зачуђено, чешкајући се по глави.</p> <p>— Баш се р |
| освијестити...</p> <p>— Ено ти момка, — рече пригушено — па га држи...{S} Није он мене оставио, |
| p> <p>— Ти хајде с друге стране пута, — рече заповједнички — и не пуцај прије мене...{S} Кад ја |
| чекао тебе, да се вратиш из чаршије, — рече задављено, циједећи ријечи кроз зубе и старајући с |
| .</p> <p>— Добро и ваљано момче моје, — рече некако меко, сажаљевајући — срце ти је исто као и |
| на раме.</p> <p>— А то је оно дијете, — рече — о коме сам ти писао...{S} Знаш...</p> <p>И намиг |
| м:</p> <p>— Други пут буди паметнији, — рече меко, готово тепајући — а сад нека ти је просто... |
| > <p>— Алах зна чија ће побједа бити, — рече — а мени се чини да је уз онога ко се дигне против |
| аборавио на ме и престао ми долазити, — рече распаљено. — Другијем си прешао и друге тражио...< |
| p> <p>— Не може те ни зајам понизити, — рече — ако га мислиш поштено враћати...{S} И ако ти тре |
| акутак један.</p> <p>— Дај ти, болан, — рече — да купимо бимбашиници једне папуче, па ће све до |
| ко себе.</p> <p>— Поздравио те Хасан, — рече комешајући раменима и бирајући гдје ће сјести. — Р |
| <p>— Ето, то ми је Хасан, једини син, — рече — и ако и ти будеш као и он, обојица ћете свршити |
| јући се.</p> <p>— Погоди ко је дошао, — рече весело, па накриви главу и поче жмиркати. — Погоди |
| прелиставати.</p> <p>— А ја сам чуо, — рече још тише да се једва чуло — е ти се мати преудала. |
| — На знам шта је све било између вас, — рече полугласно — али он је и благ и добар човјек...{S} |
| сток окршај.</p> <p>— Три хајдука су, — рече — ударила на бега и сва тројица изгубила главу.{S} |
| ивао полазак, ја бих му запалио кућу, — рече — а кад би ти хтио остати овђе, заклао бих те к’о |
| а, прођоше чаршијом.</p> <p>— Ено их, — рече, — и оружаних и опремљених...</p> <p>По дану, по н |
| уку.</p> <p>— Остави...{S} Шала је... — рече опет, кушајући да је привуче себи и мало подаље од |
| Јунаци су они...{S} Не жале гинути... — рече.</p> <p>— А ко би жалио да гине и да умре?.. — брз |
| Па зар нијесам зарадила да ме осуде? — рече изнемогло, промукло, блесаво нас гледајући као да |
| ерити што сам дошла да ти кућу видим? — рече покуњено, снебивајући се и ломећи прсте. — Нијесам |
| тити.</p> <p>— Планина је кућа њихова — рече. — Има их свуда.</p> <p>— А ми нијесмо срели нијед |
| pb n="343" /> <p>— Је ли крив Зулфага — рече — што је иза твога доброг и поштеног оца остало св |
| — Жао ми га било, а нијесам се љутила — рече полугласно. — Изишла сам на авлију и да се осветим |
| иступи...</p> <p>— То, богме, не ваља — рече Хасан снуждено, уједајући се за усне. — Док се ми |
| е.</p> <pb n="236" /> <p>— Ништа нема — рече гласно и поново се врати душеку.</p> <p>И као да р |
| придиже.</p> <p>— Има ту голема прича — рече. — И ако хоћеш да не спавамо... а мени се не спава |
| и оде.</p> <p>— Не свиђе му се прича — рече оно момче, намигнувши.</p> <p>— Женскоња — дочека |
| >— Отсада више не смијеш ићи у Сулаге — рече отсјечно. — Нипошто!..</p> <p>— Не кажем ја за Сул |
| ну.</p> <p>— То је само почетак кавге — рече. — Имаћете је још...{S} Чујем да ти је све уграбио |
| ва од кошуље.</p> <p>— И овђе... овђе — рече живље, — оклен сам те хранила, пече сада, пече и г |
| — Е није друге, сад се натраг не може — рече.</p> <p>— Ту смо и треба да се окушамо.</p> <p>Па |
| се донио, привије.</p> <p>— Ништа је — рече мирно, утежући бедру платном. — Зарашће брже...</p |
| сом.</p> <p>— Видиш ли га какав ти је — рече пакосно. —</p> <p>Вук длаку мијења, а ћуди никад, |
| — Ако си пошао да тужиш, узалуд ти је — рече. — И не можеш само <hi>њега</hi>, него и рођену ма |
| и подиже од земље.</p> <p>— Тежак је — рече мргодно. — Пуно ће јести.</p> <p>— Неће — брзо доч |
| поштен... вјеран...</p> <p>— Стар је — рече и мајка покуњено и обори главу.</p> <p>— Кад сам д |
| а слободом, нико од њега силнији није — рече мирио, поправљајући <pb n="295" /> пушку и огледај |
| зми Хатиџцу, макар и млади били обоје — рече. — Узми њу, узми и мираз...{S} То и други раде.</p |
| .</p> <p>— Не питај...{S} Обрукала се — рече.</p> <p>— Обрукала?..</p> <p>— Удала се за онога.. |
| Не бој се, Хајкуна!..{S} Осветићу те — рече.</p> <p>Па сам себе удари у бедру, а крв шикну и п |
| мијехом...</p> <p>— Изађи из ове куће — рече полугласно, развлачећи усне и нашкиљивши на једно |
| ра и лако се пољуљују.</p> <p>— Улази — рече Хатиџа меко, као тепајући и лако ме повуче за собо |
| чуо.</p> <p>— Мене сад ништа не боли — рече. — Иђем.</p> <p>И стиснувши ме за руку, снажно зат |
| то мушки?..{S} То?..</p> <p>— Устани — рече и Хајкуна меко, па се саже и узе ме за руку. — Уст |
| бој се...{S} Нећу ти више додијавати — рече полушапатом, пошто је све покупио и упрти на се. — |
| <p>— Не можеш ти у оној кући живјети — рече. — Ако останеш тамо, он ће ти доћи главе, макар те |
| омадне, у лову, Зулфага га хтио убити — рече полугласно, као да сама са собом разговара. — Пуца |
| си огладнио, сад ћеш се поткријепити — рече Хасану, пријатељски га куцкајући по рамену...</p> |
| .</p> <p>— Та војска још неће кренути — рече.</p> <p>— Heће? ..</p> <p>— Па... и усташи су оруж |
| ати...</p> <p>— А сад ће и Хасан доћи — рече кихајући. —</p> <p>Наредио ми је да ти кажем да ће |
| нат.</p> <p>— Не излази ми сад на очи — рече тресући главом и пријетећи прстом. — Сад ћу имати |
| си виђео, ама о овоме не причај ником — рече брзо, старајући се да се прибере и уозбиљи, — Испр |
| аво намигну.</p> <p>— И ти знаш о том — рече. —— И кушали смо заједно...</p> <p>Брзо га ударих |
| вуче за собом.</p> <p>— Бјежи одовлен — рече брзо. — Јефтино си прошао.</p> <p>— А оклен ти?..< |
| рђо лажива...</p> <p>— Ја нисам лаг’о — рече момче и обори главу.</p> <p>Хајкуна се оте, изви с |
| тпочину.</p> <p>— Није он ништа лагао — рече — све је истину говорио...{S} Је ли он крив што су |
| зачудио.</p> <p>— Па то сам ја и знао — рече мирно, грицкајући браду. — Томе сам се и надао.</p |
| </p> <p>— Не чуди се што сам га нашао — рече кроз зубе, не баталећи посла. — Оставио сам онога |
| и ми цигар.</p> <p>— Тамо кијамет био — рече. — Је ли?..</p> <p>— Кијамет.</p> <p>— Чуо сам заз |
| — Вараш се ти, слатки, да те преварио — рече меко, полугласно. —— Оно је један добар и поштен ч |
| д врата и ту застаде...</p> <p>— Само — рече промукло — пустићеш ме да и данас очистим оружје и |
| арке крену напријед.</p> <p>— Хајдемо — рече шапатом. — Мичимо се!..</p> <p>— Зар међу хајдуке? |
| ека силом ме подиже.</p> <p>— Хајдемо — рече одсјечно, бацајући ми пред ноге некакав нож, двије |
| ад је примио на душу, ми му вјерујемо — рече Ибрахим ефендија мирно, поново указујући зубе. — Т |
| и руку Сулаги.</p> <p>— Нек је сретно — рече отежући. — Ријеч је ријеч и лажи бити не смије...< |
| нам наука треба...</p> <p>— Е лијепо — рече хоџа и попридиже се. — Ја ћу баш учити како ја зна |
| ши цигар запали.</p> <p>— Ништа је то — рече развлачећи. — Проћи ће...</p> <p>— Ама ја нећу даљ |
| ..{S} Пртљај...</p> <p>— Лијепо је то — рече Осман мирно опирући се на штап и кушајући да се ис |
| > <p>— Неће он више у Зулфаге нипошто — рече суво. — Чим сам му ја љуцки опричао какав је оно ч |
| љио, пјевуцао нешто.</p> <p>— Ево нас — рече напошљетку Сулага кад стигосмо до куће, једном рук |
| .</p> <p>— Шта ћеш...{S} Женска памет — рече сажаљевајући. — Кад јој се опет вратио... и вратио |
| е.</p> <p>— А ја те чекала на пенџеру — рече некако тужно, снуждено. — Наслонила се на демире, |
| <p>— Ти си домаћин, па чини како знаш — рече, па, и не погледавши више на ме, изиђе из собе. </ |
| >— Једи, па ћеш отићи да се преобучеш — рече умиљавајући се. — Их, какав си!..</p> <p>— Какав?. |
| сад ће и теби бољи земан доћи</p> <p>— рече, напошљетку, мајка, прибирајући се и исправљајући. |
| , и на једној слушкињи, за коју и мајка рече да је боља и поштенија од свију других.</p> <p>И ј |
| и начинише ми пут.{S} Нико ни ријечи не рече, нико не опсова.</p> <p>А то ме опет раздражи.{S} |
| ори о својој кући, за коју и суд царски рече да је моја...</p> <p>— Отео си је, ниткове, — окос |
| ас шта се десило.{S} Сулага је, како ми рече, помислио одмах на лопове, хајдуке, разбојнике и г |
| p> <p>— Пљуни у длане па ради — само ми рече при поласку и крене низ чаршију. — Ако се икад мис |
| лфага се сакри за бимбашу и као плачући рече:</p> <p>— Ето... тако и синоћ ударио на ме... на м |
| кну одатле, да побјегну.{S} И, право да речем, изледало је као да је он и проговорио само због |
| белај?.. — помислих у себи и, право да речем, препадох се.</p> <p>Мислио сам да се већ сазнало |
| ске приче ни гатке разне, али, право да речем, чим смо поново пошли, мисао о зецу и његову злон |
| шку наслони се на њу. — Ево... право да речем... и ја сам се зажелио куће, ама...{S} Кад дођем |
| Хајинин!..{S} Хајдук!..</p> <p>Право да речем чудио сам се таквим упадицама. 3а хајдуке сам зна |
| главу и стрижући шиљастим ушима, фрче, рже и копа земљу ногом, а испод румених ноздрва, из кој |
| ао и на леђа и почео потркивати по соби ржући као парип и одбацујући ногама.</p> <p>За кратко в |
| растоварени коњи, привезани крај улице, рзали, вриштали.</p> <p>А читав ваздух мирисао на зрело |
| и као зазирући од нечега, поче фрктати, рзати и бјежати унаоколо.{S} Била је гола, празна, без |
| аних на рафу изнад мусандере, а широка, риђа брада, препуна духанскога дима, као да је и сама г |
| } Затим завуче прсте у густу, неуређену риђу браду која му прекривала <pb n="268" /> широке кос |
| ма, састајали се опет, окупљали у мале, ријетке гомиле и полугласно шаптали, договарали се.{S} |
| ми је духанску кутију, — коју сам прије ријетко у руке узимао, — и на силу ме гонио да запалим, |
| омилу људи каква се у најсвечаније дане ријетко и пред џамијом виђа.</p> <p>И нијесу то били са |
| ећа и лагано га куцкала по њима.</p> <p>Ријетко када да чаршинлије нијесу устајале из својих ду |
| е шаке« како му подругљиво говораху, са ријетком брадом која му се састојала управо из три дије |
| p> <p>— Нек је сретно — рече отежући. — Ријеч је ријеч и лажи бити не смије...</p> <p>Обојица с |
| то, цичи и размахује рукама, а ни једна ријеч, ни једно слово не може му се разабрати, ни један |
| ек је сретно — рече отежући. — Ријеч је ријеч и лажи бити не смије...</p> <p>Обојица се загрлиш |
| <p>— Хајкуна!</p> <p>— Збори, држиш ли ријеч?</p> <pb n="293" /> <p>Момче се удари по ножу и к |
| примакосмо се.</p> <p>— Збори: држиш ли ријеч?..</p> <p>— Држим. — прошапта момче да се једва ч |
| енџере, трља их крпом некаквом, запе ми ријеч у грлу.{S} Заборавих на све.</p> <p>— Шта је то? |
| на њих; ако би случајно и избацио коју ријеч, избацио би с подсмијехом, подругљиво, пецкајући. |
| вете се сваком ко гласније о њима ружну ријеч проговори, ко их по злу помене.{S} Комшије су, па |
| напери је.</p> <p>— Казуј: држиш ли још ријеч да сам ти најдража?..{S} Говори!..</p> <p>— Хајку |
| и се и нарочито наглашавајући оне задње ријечи ја ћу слушати.</p> <p>— Ти како знаш...</p> <p>— |
| збациш... сад... одмах.</p> <p>Пошљедње ријечи и нагласио је чак и погуривши се као да је очеки |
| авим путем.{S} Нико да проговори лијепе ријечи са мном; нико да се заустави мало, да ме саслуша |
| и не повисујући гласа. — Да нијеси више ријечи проговорио!..</p> <p>Његова хладноћа раздражи ме |
| n="278" /> <p>Па, не проговоривши више ријечи, још брже кренуо би напријед, — готово потрчао, |
| и затезање.</p> <p>Не проговоривши више ријечи, опет ломећи се, зијевајући и придржавајући се з |
| е збуни и не одговорих Сулаги ништа, ни ријечи... </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
| бе, извлачити нешто испод душека.{S} Ни ријечи не проговорише једно другоме, нити се за здравље |
| <p>„А како живиш?“</p> <p>Опет он — ни ријечи.</p> <p>„Како живиш?..“</p> <p>„Никако“ одговори |
| ледавши једно у друго не проговорише ни ријечи; само се поздравише лаким климањем главе.{S} Сул |
| дућан и одлазили мирно, не говорећи ни ријечи и не гледајући ме чак.{S} Знали су добро да ћу с |
| пита цар, примичући му се.</p> <p>Он ни ријечи.</p> <p>„Шта радиш?..“</p> <p>„Видиш“ одговори с |
| ко бунован и сметен, нијесам му знао ни ријечи одговорити.{S} Одмах сам прихватио за оружје и к |
| за ручком и за вечером, а да готово ни ријечи не проговоре једно другом.{S} Ја се уопште и не |
| тавише се и начинише ми пут.{S} Нико ни ријечи не рече, нико не опсова.</p> <p>А то ме опет раз |
| из чаршије, — рече задављено, циједећи ријечи кроз зубе и старајући се да изгледа што мирнији. |
| гледајући један на другога, не шапнувши ријечи.</p> <p>И није да су га се бојали због тога што |
| > <p>Стао сам као укопан и нијесам знао ријечи проговорити.{S} Чудна слутња нека, необичан, јак |
| утама.{S} Читавим путем није проговорио ријечи: само је мумољио, пјевуцао нешто.</p> <p>— Ево н |
| а«, нико није смио дахнути у кући, нико ријечи проговорити.{S} Свак ко је морао <pb n="245" /> |
| као да није смио ни помислити.{S} Десет ријечи није могао изговорити, а да не замуца и не заста |
| ој, он је једино имао мекших и топлијих ријечи; једино међу њима изгледао је некако блажи, пито |
| <p>И сам Хасан као да се препаде од тих ријечи, па ме снажно гурну и руком ми зачепи уста...{S} |
| асу.{S} Не одговорих му ништа, не рекох ријечи.{S} Као да ме гурну неко, брзо, без размишљања, |
| ко како сам од њега чуо, готово његовим ријечима.</p> <p>Било то уз тргање, у винограду.{S} Как |
| ла је њега, Зулфагу.{S} И одмах, по тим ријечима, познао сам да се боји нешто, да се плаши од њ |
| м у лице и говорећи више знаковима него ријечима, загледали су оружје, окретали га, чистили.{S} |
| ика крда стоке, крупне и ситне, од чије рике, буке и блеке одјекивала брда и планине, гониле су |
| не?..</p> <p>— Убићу!..{S} Удавићу!.. — рикнух ја помамно, зацењујући се, раздражен њезиним сми |
| .</p> <p>И јарани мајкини почеше се све рјеђе и рјеђе купити око баште, све их мање и мање дола |
| стајаху покаткад, почеше се јављати све рјеђе и рјеђе.{S} Остадоше још само неколико комшиница, |
| >И јарани мајкини почеше се све рјеђе и рјеђе купити око баште, све их мање и мање долазило.{S} |
| покаткад, почеше се јављати све рјеђе и рјеђе.{S} Остадоше још само неколико комшиница, којима |
| авао нешто или не одобравао.</p> <p>Још рјеђе су га могли навући да се и сам уплете у разговор, |
| и не излазимо без оружја.</p> <p>— Кад роб подигне главу и врисне за слободом, нико од њега си |
| е кириџије вичући, трајући, галамећи, а роба трговачка, у сандуцима и дењковима, лежала им испо |
| з грохотан смијех пакосника, попада сва роба и разасу се по чаршији, Јован поблиједи и стиснути |
| ам, да подвриснем мало.</p> <p>— Ама је роба!..{S} Ево робе!.. — почнем викати лудо, помамно, з |
| очеше освртати и гледати ме зачуђено. — Робе!..</p> <p>Робе!..{S} Нова!..</p> <p>Отада се потпу |
| наочаре на чело и погледа ме.</p> <p>— Робе хоћеш?..{S} Ево!,.</p> <p>И стаде преда ме и поче |
| о сам један у који сам могао и натрпати робе колико сам хтио и да ми опет, — за ардијом, — прео |
| ем мало.</p> <p>— Ама је роба!..{S} Ево робе!.. — почнем викати лудо, помамно, зацењујући се, т |
| н и обећа нам дати новаца да накупујемо робе.{S} И много поче обећавати.{S} Обећањима ме и зама |
| и гледати ме зачуђено. — Робе!..</p> <p>Робе!..{S} Нова!..</p> <p>Отада се потпуно предадох пос |
| аљине некакве разбаци по сандуцима и по роби, заклони ми робу њима, оружје објеси о рафове, ћеп |
| омислити да је то прије слушкиња каква, робиња му, него ли жена, домаћица.</p> <p>Ујутру, прије |
| се опет претварала у ону стару, смјерну робињу и, не смијући да му у сусрет изиђе, чекала га у |
| е и много јада с њима...</p> <p>— Какви робови? — уплете се Хасан и сједе поред њега, уз кољено |
| е поклонише, као што се слаби и немоћни робови клањају господару.</p> <p>Он их готово и не погл |
| ледајући је. — А у нас се почели будити робови и биће бруке и много јада с њима...</p> <p>— Как |
| дан у другога на дућан, сакривале се за робу и чучнувши један према другом сашаптавали се, дого |
| ми, у тешким, големим бошчама разносиле робу по махалама, међу жене; неколико торбара опремио с |
| свраћала је Циганке што су ми разносиле робу, дозивала их, куповала свега и што јој требало и ш |
| ана, само да нанесу штету какву и оборе робу, коју су дућанџије изнијели пред ћепенке.{S} Слаби |
| на мегдан изазивам кога.</p> <p>— Дајте робу!..{S} Хоћу да пазарујем!..</p> <p>Трговац стар, не |
| о папрених дегенека.{S} И пустише нас и робу нам повратише.{S} Само бимбаша за се задржа једну |
| и се за обрану.{S} Трговци су продавали робу под оружјем, оружане занатлије радиле о занатима, |
| атили за аршин и терезије, премјеравали робу с кољена, што никад нијесу могли пазарити а да жес |
| ножевима изнад глава, узимали, односили робу.{S} Нападали су каткада и на кућна врата тражили ц |
| баци по сандуцима и по роби, заклони ми робу њима, оружје објеси о рафове, ћепенке и изнад врат |
| само њему, Јовану, дозвољено продавати робу из зембиља и да му од сада у томе нико сметати нећ |
| држећи руке на леђима почеше разгледати робу, погађати се.{S} И макар што сам, — непрестано мис |
| ко, ради обичаја, почео на глас хвалити робу и зазивати муштерије.</p> <p>По срећи, зазивање ми |
| гријах се мало, распалих се.{S} Хвалећи робу све више и више почех и шале просипати и пецкати и |
| {S} Поче и дречати, грајати, кудити нам робу.{S} Читав џумбус заметну се у чаршији ради тога и |
| лијепо очистим и уредим, те, кад унесем робу, да својом чистином одудари, истакне се између сви |
| ога су опазили са зембиљем, па продавао робу или не продавао.{S} Почеше тјерати дјецу макар чиј |
| Јована, који је некад са мном продавао робу по махалама и хтио отворити дућан, а који, ето, са |
| уштерија притрчавао му у помоћ и хвалио робу што <pb n="220" /> сам знао боље, не зазирући чак |
| ете имало нешто новаца уложило их све у робу, а неко је, богме, грабило и ствари из куће и прод |
| у Јованову, из свега грла хвалило своју робу и дозивало муштерије, диже се, у нека доба, кроз с |
| не куповали жито, брашно, пиринач, меку робу и све новце, што сам им дао, поново ми враћали.</p |
| д бабе остала и на своју мајку, која ме родила?..</p> <p>— Ето, честити ефендија, — упаде Зулфа |
| мријети, па све мислиш да ћеш се поново родити...</p> <p>— Мучи!..{S} Шта ти знаш, кењче један |
| — И не можеш само <hi>њега</hi>, него и рођену мајку тужити...{S} Она је најкривља...</p> <p>За |
| мук на цијеви.</p> <p>И макар што је од рођења још био необично богат, богатији него четворица |
| образима својим. — Јеси ли се одморила, рођо? ..{S} Знаш ли како смо ишли једном, па се ти умор |
| а поново крене на хајдуке.</p> <p>— Еј, рођо, јеси ли се пута зажелила? — питао је каткада беде |
| како изморен малаксало цикнуо:</p> <p>— Рођо!..</p> <p>И чим би се окренула према њему, весело |
| м проведем тамо.</p> <p>— Само да видим рођу — вели тужно. — Само мало...</p> <p>Поклецајући и |
| ичило непрекидном зујању читавог једног роја муха, негдје прикривеног.</p> <p>Тек након читава |
| S} Брзи и изненадни прелаз из највећега ропства у потпуну слободу свакога залуди помало; одузме |
| а пјени се сад на сваком камену, мјесто росе разлијева се по трави...{S} Чудни земани настају и |
| танкој, руменој усни и заблиста као кап росе на карамфилу.</p> <p>— Мислила је, може бити, да с |
| рих му поносито и, држећи да ми се и он руга, додадох пакосно:</p> <p>— Нијесам просјак.</p> <p |
| дје доље, у пољу, одакле као да се неко руга, враћао се кадикада тих, пригушен одјек.{S} И цврч |
| } Чинило ми се да се и они потсмјехују, ругају се, изазивају ме.{S} Једва сам се савладао да не |
| рашта да те жалим? — запитам пјевајући, ругајући се и опет. — Због Хасана?..</p> <p>Она ђаволас |
| И то је све? — запитам болећиво, тужно, ругајући се и пренемажући. — Све?..</p> <p>Она ме испод |
| лук и стиснувши руке међу кољенима, као ругајући се искезих све зубе према њему.</p> <p>— А шта |
| олумраку, — сунце нас тек уријетко, као ругајући се, обасја, — као да и памет помрча мало, поди |
| ском сину, кољеновићу.{S} Макар ми се и ругали, макар се и подсмјехивали, ја сам беговство свој |
| а по камењу. — Ругаш ми се.</p> <p>— Не ругам ти се, јање моје...{S}Јок!..</p> <p>И полако, паж |
| јечерму и почнем шкакљити.</p> <p>— Не ругам се.</p> <p>— Немој!.. — готово врисну она и, смиј |
| разбојници и свакоме бих плазио језик, ругао се, псовао.</p> <p>Што сам више осјећао глад пост |
| сметам, дражио сам га свуда, изазивао, ругао му се.{S} Њему за инат, — чинило ми се, — могао б |
| ка, па неће да га подоји — опет се поче ругати Хасан, окрећући се према Хајкуни, — Пхи!..</p> < |
| а непрестано, неуморно, да јој се чак и ругати почели и из спрдње назвали пјесму »удовичином пј |
| и Хасану.{S} Знао сам да би одмах почео ругати се и грдити.{S} А ипак... ипак чинило ми се и см |
| — Баш?..</p> <p>— Мјесто да ме пожалиш, ругаш се.</p> <p>— А рашта да те жалим? — запитам пјева |
| ијеђено, ударајући прстима по камењу. — Ругаш ми се.</p> <p>— Не ругам ти се, јање моје...{S}Јо |
| и само послала и цвијећа.{S} Киту једну ружа, шебоја и рузмарина обмотала златом и црвеном свил |
| е?</p> <p>— Путем се изгребао...{S} Пут ружан био...</p> <p>— А хаљине?..{S} Куку!..{S} Смајиле |
| ресађивала албабере и невене, окопавала руже и лехандере.{S} И као да се није знала уморити у п |
| са састанцима у ноћи, по мјесечини, кад руже цвату и јоргован мирише?{S} Је ли видјела од други |
| лу и пунио је духаном.{S} Сам је брао и руже и китио шилту на којој ће сједити, куповао шећерле |
| лика.{S} Макар га и гонила, и грдила, и ружила, он је пристајао непрестано, вјечито онако смире |
| читао нешто. — Ако је и крао, опет није ружио овако и... и барем је пријатељ народски...{S} Она |
| . — Ето, жао ми...{S} Макар и гунђао, и ружио опет... опет ми га жао...</p> <p>Мазећи се гледаш |
| дох и, гледајући за њима, почех грдити, ружити их из свега, гласа.{S} Почех и на мегдан зазиват |
| прама десном рамену и грицкајући мале, ружичасте нокте, питала ме о свему, шалила се.</p> <p>Н |
| на опет зазврјаше и заиграше под малим, ружичастим прстима њиховим, а витлови са бехаром својим |
| и превртати хартије.</p> <p>— Зашто га ружиш тако — неколико пута питао сам Сулагу, прекидајућ |
| се у ведро, свијетло јутро, заборави на ружне <pb n="390" /> снове што их недавно снивао.{S} Ча |
| рати?..</p> <p>— Ружно сам учинио...{S} Ружно — почнем сам себи пребацивати, ходајући испред ду |
| ао задобити за се, заварати?..</p> <p>— Ружно сам учинио...{S} Ружно — почнем сам себи пребацив |
| ме крив...{S} И златно, послушно дијете ружно ће мислити о мени...</p> <p>Мајка ми приступи и п |
| ју и свете се сваком ко гласније о њима ружну ријеч проговори, ко их по злу помене.{S} Комшије |
| и цвијећа.{S} Киту једну ружа, шебоја и рузмарина обмотала златом и црвеном свилом и послала ми |
| да се нешто затресе, уздрма у мени.{S} Рука ми клону и пушка испаде из ње.</p> <p>И сва она тр |
| Нећеш, зар?..</p> <p>Мени лако задрхта рука и испустих кашику.{S} Покорно, као дијете какво, п |
| </p> <p>И, ни сам не знам како, опет ми рука полети ножу и нагло га извукох из корица.</p> <p>— |
| , да објашњава. <pb n="358" /> Неколико рука, уз необичну дреку, прихвати ме тада, одиже од зем |
| еколико глава на раменима и са неколико рука.{S} Кикот, цика, граја, врисак непрестано су допир |
| .</p> <p>— А како ћеш радити... празних рука? — запита замишљено. — Како?..</p> <pb n="337" /> |
| S} А има послова који се могу и празних рука почети.</p> <p>— Зар да будеш хамал?..</p> <p>Изва |
| мајка би одмах дотрчала, дирнула ме за рукав и ударајући, шамарајући, гонила ме из куће на сок |
| ступи му, али је он немилосно зграби за рукав и одгурну у страну.{S} Она посрну на шилту, скљок |
| иво дочека Хатиџа и поче ме дрмусати за рукав, теглити. — Није он здрав!..{S} Не дај!..</p> <p> |
| а се присјетих ја и почех га теглити за рукав. — Коњско је звоно.</p> <p>— Коњско?..</p> <p>И о |
| м косматом руком, која се испод бијелог рукава кошуљина необично црнила и необично дрхтала, изм |
| постиђено, погледа ме једним оком испод рукава, чије златом извезене гране као да јој горјеле н |
| тавила би и кошуљу на прсима и спустила рукаве низ мишице.{S} И обоје се неко вријеме гледали н |
| ихватио би за рад.{S} Загрнуо би широке рукаве кошуљине до изнад лаката, пребацио тешку мотику |
| ши га на колац и тутнувши му чибук међу рукаве, поче га гађати из пушке, стријељати.</p> <p>Чит |
| то у себи, клекну покрај душека, загрну рукаве и, погледавши у широку, голему рану, која се црн |
| и су са запрегнутим бошчама и засуканим рукавима непрестано чистили, истирали, прали бритве, кл |
| певши се на столицу једну, са загрнутим рукавима и бошчом повијеном главом, ознојена, зарумењен |
| уне, која је, застиђена, заклањала лице рукавом и трзала се јаче. —</p> <p>Што си дошла?..</p> |
| лугласно цикну, одиже руку и сакри лице рукавом, па се нагло окрену на пети и побјеже у собу.{S |
| им фењером у руци.</p> <p>Дугим шареним рукавом отро би лагано сузе што му их вјетар нагонио на |
| су и како ножем сијече челичне демире, рукама ломи та-лијере, дукате, шаком пробија столове, б |
| ђена, бранила се и много је размахивала рукама као доказујући нешто; Зулфага је напротив био не |
| што поноснији и што јуначнији и, објема рукама обухватајући штап, на силу хтио да мушки коракне |
| } Само што муца нешто, цичи и размахује рукама, а ни једна ријеч, ни једно слово не може му се |
| ри ми о томе — узвикну јаче, бранећи се рукама. —— Нећу, нећу, нећу...</p> <p>Па се брже боље з |
| влију.{S} Затим се хоџиница, опирући се рукама о кољена, с муком попридиже, приступи ми и не го |
| о да спава.</p> <p>Хоџиница, опирући се рукама о кољена, одмах се дизала за њим, не гледајући н |
| тући, немилосрдно тући.{S} Ударала га и рукама, и ногама, и раскиданим цријевом од наргиле; уда |
| м у очи.{S} Она то опази, па бржебоље и рукама поклопи очи и још чвршће притеже шамију.</p> <p> |
| p> <p>— А јаран ми...</p> <p>Она заломи рукама, искриви се.</p> <p>— Ја га се бојим — прошапта |
| непрестано се наклањајући и размахујући рукама, почеше се објашњавати, погађати.</p> <pb n="269 |
| ила се, смијала, цичала, увијек тапшући рукама <pb n="242" /> и поцупкујући на пети.{S} Изгледа |
| му.{S} За те људе са испуцаним, жуљавим рукама и мрким, суморним лицем, који су непрестано стре |
| стим чупима и измахнувши голим пуначким рукама изнад главе, пусте глас и почну се окретати, врт |
| есвјесно испусти жарач и у забуни голим рукама хтједе гурнути у ватру.</p> <p>— Враћа се, па хо |
| , са повезаним главама, у крпе умотаним рукама и ребрима, без коња, готово и без оружја и без х |
| јој се расипала по челу и са обнаженим рукама до лаката, које су биле засуте брашном.{S} Опази |
| м, да га зовнем по имену и са раширеним рукама да му потрчим у сусрет.{S} И придигох се мало и |
| олећи, заставши преда мном са раширеним рукама, а ипак не смијући да ми приступи и да ме такне. |
| изиђе, чекала га у соби са прекрштеним рукама и обореном главом.</p> <pb n="219" /> <p>Погледа |
| еко од ње стајао је Хасан са пребаченим рукама преко пушке која му лежала на раменима и са позн |
| шћена, са расплетеном косом, разбаченим рукама и са неколико капи крви на образима, дрпава, дро |
| иле се око ње и падале јој по глави, по рукама, по раменима, весело гугућући, лепршајући крилим |
| а само због мене, — почела ме шибати по рукама, плећима, бедрама, по глави.{S} Узалуд сам вриск |
| скати зубе.{S} Напошљетку би и одмахнуо рукама и поново се погладивши по брковима кретао право |
| х неко вријеме тако, сједећи у трави, с рукама у крило опуштеним, готов да заплачем и зајаучем |
| се јављали и зазивали ме на какву.{S} С рукама у џеповима ходао сам по старој, изрованој калдрм |
| би одмах све, покуњили се, стишали, и с рукама на појасу и обореном главом чекали док прође пор |
| ?..</p> <p>Одмах се споразумјесмо.{S} У рукама лијепе жене муж је најчешће ситна играчка, а пош |
| штака под пазусима и безброј штапова у рукама.</p> <p>Кад смо, након дугога лутања, опазили ва |
| ни и оружани, носећи пуне боце ракије у рукама, прођоше чаршијом.</p> <p>— Ено их, — рече, — и |
| накриви главу и поче растезати јаглук у рукама.</p> <p>— И како гледа! — рече меко, готово тепа |
| м, опрезно, носећи мали жмирави фењер у рукама, спуштали смо се низ стрме, кривудаве сокаке, за |
| Смајиле!..</p> <p>И, изненађена, пљесну рукама и поче ломити прсте.</p> <pb n="330" /> <p>— Шта |
| е знам.</p> <p>— Их!..</p> <p>Па пљесну рукама и зажмири мало.</p> <p>— Бојиш се ти ноћи! — узв |
| — узвикну Сулага угледавши их, и пљесну рукама. — Ах!..</p> <p>И одмах као да се прибра, освије |
| <p>— Ево...</p> <p>Ова привири и пљесну рукама...</p> <p>— То?..{S} А шта ће то?</p> <p>— Па... |
| свијести се, па нагло отскочи, размахну рукама и прихвати за нож.{S} Брзо се и окрену и као да |
| врисну, прекиде коноп један и размахну рукама, пријетећи, грдећи.</p> <p>Уби, курво, а не брук |
| гиздан, обучен, пребацивши, по обичају, руке преко пушке која му лежала на раменима, трчале су |
| ите се кавге, људи! — викну промукло, а руке које је раширио дршћу му. —— Оставите беспослице!. |
| пенџера, на серџаду.{S} Ухвативши се за руке, приљубивши се, дуго смо гледали у очи једно друго |
| <p>— Дижи се!..</p> <p>Па ме ухвати за руке, издиже и, силом ми упртивши пушке и торбу, нагло |
| се.</p> <p>Није у нас било ни стискања руке, ни грљења.</p> <p>Није било ни врућих пољубаца, н |
| Остали одмах иза њега, ухватили се под руке, па попијевају.</p> <p>И, из чудног ината неког, и |
| једанпут прескочи.</p> <p>Обје Хасанове руке одигоше се у вис и — као зец искочи иза грма.{S} П |
| некако поплашено устукну натраг и одиже руке.</p> <p>— Шта ти је?...{S} Да нијеси болестан?... |
| се брани, нити да бјежи.{S} Само одиже руке у висину да тако отклони ударце од главе и покушав |
| да ме неко хладном водом полијева, обје руке као да ми се изненада надуше, а мале, ситне длаке |
| о би се уморила шибајући, пошто је обје руке забољеле, пуштала ме и затварала у собу, не допушт |
| засија лице од радости.{S} Опружи обје руке и поче их трљати као да се умива.</p> <p>— Ето вид |
| крививши фес над око, а пребацивши обје руке преко пушке која му лежала на раменима, поносито ј |
| кала, нудећи ме да ја све узмем у своје руке, молећи, преклињући.{S} Узалуд!..</p> <p>— Учи се |
| се?</p> <p>— Јок!..{S} Ја хоћу из твоје руке...</p> <p>Па, узевши духана из моје кутије, повуче |
| ногу и из све снаге дувајући у прозебле руке да их загријемо, — слушали како у даљини негдје, у |
| се оте поглед на изгребане, окрвављене руке.{S} Бржебоље, као из ватре, одигнем их с крила и п |
| обли по челу и по образима, — док ми се руке биле обледениле, — болови освојише све јачи и јачи |
| ебу.</p> <p>И сви приступише и оквасише руке.</p> <p>— Јесте ли хазур?</p> <p>— Јесмо.</p> <p>У |
| главе.{S} Од страха ми испаде пушка из руке и сав се стресох.</p> <p>Трговци се збунише, помет |
| вдо се нагло окрену, уграби ми пушку из руке и одбаци је.</p> <p>— Бјежи!..{S} Видиш да су наго |
| а га призна.</p> <p>Отргох јој конац из руке и бацих га у страну.</p> <p>— Ти... ти све знаш — |
| ћи и пренемажући се поче љубити мајки и руке и врхове од папуча.{S} Захваљивао јој по двадесет |
| боље затрча, ускочи ми уз бедру и сави руке око врата.</p> <pb n="404" /> <p>— Нико бољи од те |
| пљесну дланом о длан.{S} Па брзо пружи руке до иза каната као да би да ухвати, да затрли кога. |
| остављала је посао, трчала и пружала ми руке, тражећи да јој изручим на изврнуте длане шећерлем |
| ка! — узвикну она и, потрчавши, сави ми руке око врата. — Она!..</p> <p>Кад сам уљегао у собу з |
| и...</p> <p>— И?..</p> <p>Хатиџа склопи руке и, тако склопљене, поднесе их под браду.{S} Сневес |
| /p> <p>— Моје је!..</p> <p>Мајка рашири руке и поплашена, узбуђена, стаде између нас.</p> <p>— |
| .</p> <p>— Нећеш? — отегну она и рашири руке. — Ти?</p> <p>— Јок!..</p> <p>Она устаде, повири н |
| е на ме? — запита она узбуђено и рашири руке, као да би да клекне, да моли за опроштај. — Љутиш |
| , заповједнички осијече бабо, па окваси руке у крви и, раширене, одиже их према небу.</p> <p>И |
| S} Од несанице је.</p> <p>— А што су ти руке изгребане, крваве?</p> <p>— Путем се изгребао...{S |
| ко хоћеш...{S} Ти знаш да на те дигнути руке нећу, па си се осилила, побјеснила си...{S} Сад уд |
| <p>— Нећу — одговорим им опоро, држећи руке у џеповима и раскорачивши се на ћепенку. — Јок...< |
| свратише се, уљегоше у дућан, и држећи руке на леђима почеше разгледати робу, погађати се.{S} |
| и вриснувши извије се, скочи и, ширећи руке и пуцкајући прстима, и сама као да почне поиграват |
| ти, <pb n="259" /> кршити, састављајући руке високо изнад главе и ломећи прсте, а танка кошуља |
| ко, ефендија, — отегну весело, трљајући руке. — Тако му и треба!</p> <p>Заптија један уљезе, са |
| амо гледа, премјера ме свега и трљајући руке шапуће нешто, непрестано шапуће.</p> <p>— Да ми се |
| > <p>— Води ме! — опет убрза склапајући руке, увијајући се, молећи. — Ти си мој...{S} Ти...{S} |
| ти љутити, душе ти, — замоли склапајући руке. — Нећеш ли?..</p> <p>— Да видим.</p> <p>— Реци ми |
| е пажљиво слушала ломећи прсте, отирући руке о бошчу,</p> <p>— иако јој биле чисте, — и покатка |
| ставите оружје! — викну брзо, опруживши руке према њима и као молећи. — Одмах!..</p> <p>Момци з |
| ћи на трави, утонувши у њу, и раширивши руке према небу, готово ништа говорио није, ништа желио |
| ако... — одговори он мирно, прекрстивши руке на прсима и пресамитивши се. — Не могу ја више овђ |
| ибук, измицала се натрашке и, скрстивши руке а оборивши очи, дворила га све дотле, док би испио |
| убијам — одговорих му хладно, забацивши руке на леђа и гледајући га изазивачки. —</p> <p>Ја сам |
| <p>Опет сједох на миндерлук и стиснувши руке међу кољенима, као ругајући се искезих све зубе пр |
| изала, исправљала се.{S} Једним замахом руке саставила би и кошуљу на прсима и спустила рукаве |
| ништа не говорећи, једним лаким измахом руке даде знак слугама, — који су смирени и потурени пр |
| реко прага, застао крај каната, опустио руке низа се и некако изморен малаксало цикнуо:</p> <p> |
| а подухвати џубу и, пребацивши је преко руке, исправи се:</p> <p>— Досад су вам вазда, од ђетињ |
| е ухвати за браду и поче је увијати око руке.</p> <p>— Јеси ли ишта чуо о дому: — запита затим |
| кир преко рамена и понудивши да умијемо руке прије ручка, сам поче полијевати... </p> </div> <d |
| истом пред вече морали узимати књиге у руке и учити, и ја и Хасан били смо потпуно слободни и |
| нску кутију, — коју сам прије ријетко у руке узимао, — и на силу ме гонио да запалим, задиманим |
| и.</p> <p>Она устаде, узе ми главу међу руке и унесе ми се у лице.</p> <p>— И ти се не љутиш? — |
| дних кровова са накривљеним димњацима и руковијетима кумрина грожђа на шљемену, и као да је обу |
| е у собу и сједајући на миндерлук указа руком да сједнем и ја, одмах поред њега.</p> <p>За неко |
| у и окренувши се у страну, поклопи уста руком, да заустави смијех.</p> <p>— Па... па чим сам те |
| ито.</p> <p>— Тооо?..</p> <p>И удари се руком по кољену.</p> <p>— За онаку се љепоту и глава да |
| .</p> <p>Она устукну мало, заклони лице руком и некако покуњено, постиђено, погледа ме једним о |
| Сулаге — нагласи мајка јаче и пресијече руком по ваздуху, као да тиме прекида сваки даљи разгов |
| </p> <p>А бабо, отпустивши дим, превуче руком преко браде и пружи руку Сулаги.</p> <p>— Нек је |
| говече и... ко зна!..</p> <p>Па превуче руком преко дугих, ниско опуштених, сиједих бркова и сн |
| ги пут се суди — откреса бимбаша јаче и руком ми даде знак да изађем.</p> <p>Пред вратима ме до |
| оче жестоко, силовито ударати по њему и руком и папучом, поче му дерати и антерију и кошуљу.{S} |
| аде од тих ријечи, па ме снажно гурну и руком ми зачепи уста...{S} Загледа се и сам према ватри |
| о пете, намргодили се мало и одмахнувши руком настављали пут.</p> <p>Јесу ли ме држали за скитн |
| .{S} Затим, опазивши мене, даде ми знак руком да му приступим.</p> <p>Обгрли ме.{S} Па се опет |
| ио овђе — прогунђа суво, дајући ми знак руком да му се не примичем.</p> <pb n="405" /> <p>— При |
| азила на башчу, међу цвијеће.{S} Својом руком залијевала је јорговане, пресађивала албабере и н |
| <p>Па опет приступи сељаку и сам својом руком отцијепи му још пет штапа по табанима...</p> <p>И |
| Стао покрај каната, исправио се, једном руком ухватио се за демире, док у другој држи пушку, па |
| тку Сулага кад стигосмо до куће, једном руком држећи канат и пуштајући нас да уђемо у авлију. — |
| му сам, смрвљен, погружен, са опруженом руком.{S} Безнадежно сам гледао за њима како измичу и п |
| слаба, ослони се леђима о зид и десном руком прихвати се за чело.</p> <p>— Па зар нијесам зара |
| ја...</p> <p>Сулага поклопи очи десном руком и пригушено се засмија.</p> <p>— Та војска још не |
| аче стискајући свој штап сувом косматом руком, која се испод бијелог рукава кошуљина необично ц |
| звијао носом, набирао обрве и одмахивао руком.{S} И одмах је прекидао разговор, одмах се дизао |
| ага сумњиво је вртио главом и одмахивао руком.</p> <p>— Шта је било било, — зборио је тихо, пре |
| ао је главу у страну отпљувао и отресао руком као да се гади од нечега.{S} Зулфага је, хтио не |
| мигнувши, чудноват некакав знак даде му руком.</p> <p>— Хм...{S} Па баш и није дијете, — отегну |
| p>— Шта ћете?..</p> <p>Зулфага ми трзну руком, гурну ме мало унапријед и некако заповједнички о |
| овђе...</p> <p>Сулага уздахну, одмахну руком и оде.</p> <p>— Не свиђе му се прича — рече оно м |
| иједити!..</p> <p>Хоџа презриво одмахну руком.</p> <p>— Алах зна чија ће побједа бити, — рече — |
| сви хвале...{S} Их!..</p> <p>Па измахну руком и окрену се.</p> <p>— Напријед! — рече одлучно. — |
| , у први мах као да се наљути и измахну руком дајући ми знак да се дижем; затим погледавши боље |
| мче, прибравши се потпуно, брзо измахну руком, снажно раздера златом везену антерију на прсима |
| опружен низ малу пуначку <pb n="371" /> руку готово до лакта, прелијевао се према сунцу као тан |
| а своју рану, притрча му и ухвати га за руку. — Шта ти би?..</p> <p>— Ништа, ништа — отсијече Х |
| запита шапћући, а све ме јаче стиска за руку и трза њоме. — Како си могао оно учинити?..</p> <p |
| н! — застења Хајкуна и стегну Хасана за руку. — Ено!..</p> <p>Момче се примаче канату и ухватив |
| престано, покушавајући да оца угризе за руку и да бјежи некуда.{S} Дошавши насред собе хоџа га |
| јећи се да не побјегнем, опет ме узе за руку и привуче себи.</p> <p>И опет закуца.</p> <p>Тада |
| тиме, нагло јој прилети и зграби је за руку.</p> <p>— Остави...{S} Шала је... — рече опет, куш |
| ла трпити... он је...</p> <p>Узех је за руку и лагано повукох у крај.</p> <p>— Шта је било? — з |
| <p>Мајка се нагло придиже, шчепа ме за руку и брзо изгура из собе.</p> <p>— Иђи! — прошапта ст |
| и питајући нити говорећи што, узе ме за руку и као дијете какво поведе за собом у кућу.{S} Хати |
| и Хајкуна меко, па се саже и узе ме за руку. — Устани и хајде с нама...{S} Ево смо дошли по те |
| у фереџу, изађе преда ме, ухвати ме за руку и снажно повуче.</p> <p>— Чекај — прошапта некако |
| , — као досјети се она, хватајући ме за руку. — Нипошто!..</p> <p>Мени сад истом свану пред очи |
| — запита ефендија меко, хватајући ме за руку. — Зар си толико љутит?..</p> <p>Па отвори врата, |
| е тихо и као забринуто, хватајући ме за руку и привлачећи себи.</p> <p>— Шта си ишао?..{S} Знаш |
| ет се засмија, закикота и, узевши ме за руку, поведе у собу.{S} Застадох као укопан кад пређох |
| Сама Хатиџа, једне вечери, узевши ме за руку и као шалећи се избаци како ми је јаран кршан и ка |
| ећега дана дошао је мени и узевши ме за руку, повео за собом у закутак један.</p> <p>— Дај ти, |
| и, спусти се на траву и ухвативши ме за руку мукло запита:</p> <p>— Шта ти је?</p> <p>— Видиш.. |
| рече. — Иђем.</p> <p>И стиснувши ме за руку, снажно затресе њоме и лагано изађе из авлије.</p> |
| , међу нас дошао и Сулага, узимао ме за руку и изводио у страну.{S} Питао ме и распитивао о сва |
| штипао сам се по бедрама и уједао се за руку.{S} Затим покушах да се дигнем, да се исправим.</p |
| ако пријетио ножем, снажно га ухвати за руку и продрмуса њиме.</p> <p>— Ето!</p> <p>И, опаливши |
| ни да прашину стресем, узе ме чврсто за руку и нагло поведе кроз уске, тијесне сокаке према узб |
| >Он се извали поребарке и наслони се на руку.</p> <p>— Хатиџе, моје жене — дочека мирно. — Има |
| ла, сахане.{S} Готово све што ми је под руку долазило, све сам узимао.{S} Само стојим, узимам и |
| епознато момче, полугласно цикну, одиже руку и сакри лице рукавом, па се нагло окрену на пети и |
| и...</p> <pb n="363" /> <p>Сулага одиже руку и даде ми знак да застанем, да се смирим.</p> <p>— |
| адити — прекидох га ја.</p> <p>Он одиже руку у вис и запуцка прстима.</p> <p>— Замисли, болан, |
| а није.{S} И погледа их опет и — подиже руку.</p> <p>— Оборите га! — рече одлучно, заповједничк |
| ножу, па се крв циједи и низ нож и низ руку.{S} Биће, бре, галама једна, кад истрче дућанџије |
| о папуче и изјадао се.{S} Пољубио јој и руку и неколико пута поклонио се до земље.{S} А већ сју |
| "294" /> <p>Па приступи вратима и пружи руку дјевојчету, које као да се још ни сад није могло п |
| дим, превуче руком преко браде и пружи руку Сулаги.</p> <p>— Нек је сретно — рече отежући. — Р |
| опирући се о пушку, приступи ми и пружи руку.</p> <p>— Збогом!..</p> <p>— Не дај! — узвикну Хат |
| , непрестано гледајући у очи, спусти ми руку на раме.</p> <p>— Једи!..</p> <p>— Не брини се ти. |
| им ме опази пође ми у сусрет, спусти ми руку на раме и тихо, развучено протепа:</p> <p>— Ти дол |
| — мирно одговори мајка, обмотавајући ми руку око врата. — Сам ми је дошао...</p> <p>— Сам?..</p |
| } Право мушко!..</p> <p>И, спустивши ми руку на раме, прошапта:</p> <p>— Баш ми је драго што је |
| ом својим!</p> <p>И дође ми да издигнем руку изнад главе, да викнем и сазовем све комшије и при |
| о сам се одмах и опет према њима пружао руку и задављено стењао:</p> <p>— Дај!..</p> <p>Једва у |
| трчао је да пољуби мајку, чак и мене, у руку, и заплео се, спотакао, да сам у два маха помислио |
| екако заповједнички откреса:</p> <p>— У руку хоџу, чапкуне!..{S} Брже!..</p> <p>Па приступи хоџ |
| S} И, пошто га већ сви кметови ижљубе у руку и с коњима заједно крену из авлије, он једнако при |
| н, усплахирен.{S} Тутну заптији нешто у руку, узе ме за раме и повуче за собом.</p> <p>— Бјежи |
| ом и, узевши чибук под пазухо а фењер у руку, излазио из собе, одлазио. </p> </div> <div type=" |
| е сашаптавати с бимбашом.{S} Тргну му у руку некакав замотуљак и овај га брзо спусти у џеп.{S} |
| > <p>Па засмијавши се стискала је очеву руку, пребацивала је себи преко врата и опет се привија |
| приступих јој ближе, она одиже и другу руку и готово врисну:</p> <p>— Смајиле, што си блијед т |
| риступи хоџи и умиљавајући се спусти му руку на раме.</p> <p>— А то је оно дијете, — рече — о к |
| га Хатиџа тада, меко, мазно, љубећи му руку, — Како мајка?..</p> <p>Па, напунивши лулу духаном |
| мијешим, а она се извила, издигла једну руку изнад главе и мјери ме једним необичним, и поплаше |
| премао кремење, надносећи суху, космату руку над густе, сиједе обрве, непрестано извирујући и к |
| чела корити и црнити: само једна танка, румена трака што још избија из ње и лагано се повлачи п |
| х, дебелих чибука, а она стане међу њих румена, весела, насмијана, пита их о земљи, о хајвану, |
| ци и ахбаби.{S} Оружани су били сви.{S} Румене се мерџани и блиста се срма на тешким пушкама и |
| у, хватајући је испод врата и приносећи румене ноздрве њезине смјежураним, обвехлим, необријани |
| </p> <p>— Хоћу ли? — питао сам сам себе руменећи и плашљиво звјерајући унаоколо.</p> <p>И опет |
| трепи! — говорио је, сијевајући очима и руменећи. — Све дршће пред њима...{S} И нико им ништа н |
| це њезино сад је испод шамије изгледало руменије, пуније; црне очи почеле јој горити, пламтити; |
| ораха и љешника а иза појаса увијек се румениле по двије по три наранче.{S} Чим би сјео почео |
| нова испод очију као да сасвим нестаде; руменило јој се опет поче разлијевати по лицу.</p> <p>С |
| а? — запита она тихо и порумени.</p> <p>Руменило њезино још ме више наљути.{S} Изгледала ми тог |
| се златан полумјесец при врху бљештао, руменио и горио, а тешке, дебеле ките ударале и расипал |
| спаљену мангалу, на којој између жераве руменио се трбушасти, крупни кахвени ибрик и бијелили с |
| , фрче, рже и копа земљу ногом, а испод румених ноздрва, из којих бије пара, расипље се лака, б |
| ови суза, — спуштале јој се низ пуначке руменкасте образе и још свјетлуцале, нос при врху поцрв |
| ој се низ образ, заустави се на танкој, руменој усни и заблиста као кап росе на карамфилу.</p> |
| часу, јер се он снажно уједе за танку, румену усну и окренувши се у страну, поклопи уста руком |
| аљеном цигаром пржио му хаљине и правио рупе на њима.</p> <p>И у Сулаге сам најчешће ишао њему |
| е и, дунувши у грлић, пође, држећи је у рупи, увијек спреман да опали.</p> <p>— Можеш ли? — опе |
| х се читава соба.{S} Засједну по меким, рутавим миндерлуцима, прекрштених нога, огрнути тешким, |
| ирао се по тлима, оивичен са три стране рутастим, меким серџадама и опкољен дебелим, калуфли-ја |
| о нема, да се све старо повраћа у новом руху и, бива, у новом облику...{S} Ко зна!..</p> <p>— С |
| а, натмурен и замишљен, држећи у једној руци чибук а у другој књигу са излињалим корицама и раз |
| оловицу лица заклањала, носећи у једној руци ибрик са кахвом, а у другој филџане.{S} И сад сам |
| дугачком, црном џубом, носећи у једној руци грану шебоја а у другој чибук, јављао се, обично, |
| ог, изувши постуле и носећи их у једној руци а другом придржавајући зембиљ, струже низ чаршију, |
| </p> <p>Па отвори врата, помилова ме по руци и лагано, пажљиво, изгура ме пред собу. </p> </div |
| ћући ми се, па ме опет поче миловати по руци.</p> <pb n="343" /> <p>— Је ли крив Зулфага — рече |
| данпут је чак и ошинуо Хајкуну ножем по руци и крв јој отворио.{S} И кад она застаде и некако з |
| алеко од врата, чучнуо поред мангале, у руци држи овећи ибрик кахвени и чека да им приточи, а о |
| сана: неколике кириџије, са камџијама у руци, ишли су поред својих коња, који су били претоваре |
| во кад је говорио мајки: »Готова пара у руци, најнесигурније имуће, одлети док се окренеш«.{S} |
| црнпурасте дјевојчице, носећи дахире у руци и позвецкујући њима весело улазиле и, некако поцуп |
| соби и чупала, кидала све што јој се у руци налазило.</p> <p>И као да се плашила нечега, много |
| , гегајући се и увијек понешто носећи у руци: или ђугум да донесе воде са чесме, или ћупицу как |
| поносита, са големим зеленим барјаком у руци, чији се златан полумјесец при врху бљештао, румен |
| д би се пробудио, хитала је с ибриком у руци и са чистим пешкиром преко рамена, да му полије; з |
| обама, силазио је на авлију, с пушком у руци, обилазио све буџаке, привиривао свуда.</p> <p>И м |
| пазухом и са шкиљавим прљавим фењером у руци.</p> <p>Дугим шареним рукавом отро би лагано сузе |
| пирући на пушку, коју сам једва држао у руци, и редовно застајући на сваком десетом кораку.</p> |
| према свјетлости фењера што га носило у руци, помоли се отуда, изађе безбрижно звиждућући и пол |
| комад хљеба и неколике главице лука, па ручавао негдје осамљен, сакривен од сваког.</p> <p>— Ка |
| и спавао под смоквама, на трави.{S} Ни ручавати није хтио за софром, с осталом чељађу, него но |
| >Изговорио је тако мирно као да зове на ручак.</p> <p>Ја занијемих.{S} Само га зијевајући погле |
| е смирим.</p> <p>— Данас ћете у мене на ручак — проговори меко.</p> <p>— Кад не можеш јарана до |
| љепоту и глава даје!..</p> <p>— Сад ће ручак...{S} Одмах... — благо проговори Сулага, који се |
| брану траву и цвијеће по ћилиму, искали ручак.{S} Хоџиница, која је непрестано била у послу и н |
| сам досјетити од кога је.{S} И чим бих ручао, одмах су долазили да однесу празне суде, опет он |
| и на њега да мајка управо није могла ни ручати ни вечерати ако њега није било да двори, да посл |
| <pb n="286" /> једем; Хајкуна готово ни ручати није хтјела, само да мени више остане, да моја ч |
| ме лацманом, Швабом, Чифутом, који иза ручка ни сахат неће да отспава, ни са комшијом да попиј |
| p> <p>А у наредни петак није ми послала ручка. </p> </div> <pb n="354" /> <div type="chapter" x |
| амена и понудивши да умијемо руке прије ручка, сам поче полијевати... </p> </div> <div type="ch |
| ији пред њим, ведрији, веселији и након ручка који је увијек био богат и обилат, били су готово |
| ла, слала ми увијек понешто.</p> <p>Око ручка, испред подне, јавио би се тада обично у чаршији |
| смије наљутити, нико увриједити.{S} За ручком нудили ме најбољим залогајима и натјеривали да в |
| <pb n="214" /> <p>Тако га дворила и за ручком и за вечером, а да готово ни ријечи не проговоре |
| сан, раздрљен.{S} Како се зар прејео за ручком, стењао је непрестано, јечао и дахтао, лијено ск |
| е хоџиница, опирући се рукама о кољена, с муком попридиже, приступи ми и не говорећи ништа поче |
| почео посртати и тетурати као пијаница, с муком се опирући на пушку, коју сам једва држао у руц |
| са големим, дебелим турбаном око главе, с очима од кромпира и носом од патлиџана, у чоханим чак |
| есретни народ који се сам с муком диже, с муком се миче, и вазда чека да му други помогне, да г |
| о да им се одазивали однекуд из даљине, с мрких, суморних висова планинскијех.</p> <p>— Хасане! |
| дох неко вријеме тако, сједећи у трави, с рукама у крило опуштеним, готов да заплачем и зајауче |
| ице двојица сеиза, високи, крупни људи, с брковима који, како ми се у оном страху чинило, лепрш |
| више њих, потпуно опремљени и оружани, с напуњеним пушкама, и, пропустивши напријед момка, кој |
| лико њих, обијесни, љутити, раздражени, с исуканим сабљама и напуњеним пушкама, застану на сред |
| е њему, кога је јуче познао, него мени, с киме је толико друговао.{S} Криво ми и што окреће гла |
| азговарала...</p> <p>Враћајући се кући, с пуним њедрима цвијећа и слаткиша, сви смо били весели |
| мена и под пазухом дугачки хоџин чибук, с којега је била сврнута лула и велики ћилибарски такум |
| о оивичено кратком, поткресаном брадом, с крупним, кадифастим, сањивим очима и дугим танким, пр |
| н, мршав, огрнут тешким дебелим ћурком, с дугим јасминским чибуком под пазухом и са шкиљавим пр |
| ви.{S} Ни ручавати није хтио за софром, с осталом чељађу, него носио у торби, о рамену, овећи к |
| у.{S} Сав модар у лицу, надут, страшан, с исколаченим, помућеним очима и пјеном око уста, понов |
| , шарену бошчу, Хасан, блијед, подбухо, с дебелим мјехурима испод очију, али снажан и присебан, |
| ахим ефендија, витак, љепушкаст младић, с очима као од кадифе, са кратком, црном, поткресаном б |
| азишли по собама, силазио је на авлију, с пушком у руци, обилазио све буџаке, привиривао свуда. |
| о није ништа.</p> <p>— Ја <hi>само</hi> с тобом могу — брзо се уплетала Хатиџа, пропињући се на |
| и се јављали и зазивали ме на какву.{S} С рукама у џеповима ходао сам по старој, изрованој калд |
| њајући се раменом о зид, каже:</p> <p>— С њиме се не може више...{S} Чудан је постао...</p> <p> |
| т ми онај проклети зец паде на памет, а с њиме и злокобљење Хасаново...{S} Шта ће бити ако нам |
| пробијати кроз живот, гурајући свакога с пута, не уступајући никоме и не покоравајући се никад |
| ништа ни било није, опет ме позивао да с њиме идем у „лов“ и врљао са мном по Требевићу, а Хај |
| будити робови и биће бруке и много јада с њима...</p> <p>— Какви робови? — уплете се Хасан и сј |
| дахну:</p> <p>— Камо среће да сам вазда с вама...{S} Ех!..</p> <p>Неко вријеме сви смо ћутали.{ |
| е.{S} А већ сјутрадан стигао је заптија с поруком да је само њему, Јовану, дозвољено продавати |
| овог првог доласка, и њезиних састанака с њиме, и моје ненадне женидбе.{S} На све био заборавио |
| ана ту исту слушкињу, која је и спавала с њом, а мој душек премјести у своју собу и прострије у |
| амуцах...</p> <p>— Само сам разговарала с њиме — додаде затим шапћући.</p> <p>— <hi>Само</hi> р |
| их, засједали по сандуцима и по врећама с кахвом, прислонивши дуге пушке уз рафове а сабље преб |
| ва гомила, као око пехливана или Цигана с међедом.{S} Поче и дречати, грајати, кудити нам робу. |
| нем из свега гласа и, одгурнувши Хасана с пута, живо поскочим поред њега. — Ено их!..</p> <p>— |
| </p> <p>Кад се код џамије бацали камена с рамена пребацио је свима момцима.{S} При скакању нико |
| дима: по канатима се нахватала прашина с прста дебела.</p> <p>— Зар ме овако дочекујеш? — запи |
| его је испочетка видјети како разговара с радницима, кметовима и момцима, како рачуна, погађа с |
| авикнуо гледати како се непрестано игра с вретеном и наднесена над ђерђеф ниже пјесму за пјесмо |
| епрестано као да је тражио кавге, ината с њоме и вазда се жестио што и она није била кавгаџија, |
| зила на њ и пратила га. — Биће кијамета с њим!..</p> <p>И погодила је.</p> <p>Није прошло ни пу |
| ндуке с јајима, канте с медом и мјехове с маслом, сиром и кајмаком, и, пустивши још петеро шест |
| ији, разбацају вреће са житом и мјехове с маслом по калдрми, засједну на трави и почну одбијати |
| саже и узе ме за руку. — Устани и хајде с нама...{S} Ево смо дошли по те...{S} Хајде...</p> <p> |
| у за голем грм један.</p> <p>— Ти хајде с друге стране пута, — рече заповједнички — и не пуцај |
| на њу.{S} Кад би се пробудио, хитала је с ибриком у руци и са чистим пешкиром преко рамена, да |
| ио и почео готово шиштати, престајао је с причањем, опет одизао чибук и, пружајући Хајкуни да м |
| боце и чаше са медовином, велике чиније с духаном, ибрик и филџане са кахвом, тепсије са питама |
| згред јој отима и оно што има, пазарује с њоме!..{S} Сви сте ви, сви смо, хајдуци, пљачкаши, ра |
| итом, кртолом, луком и купусом, сандуке с јајима, канте с медом и мјехове с маслом, сиром и кај |
| ако се разговара, страх да се не нашале с њом, да је не пецну.{S} Зато се вазда и уклањала, изм |
| знала да се у читаву шехеру нико у томе с њиме надметати не може, да нико не зна онако »китити« |
| нем — дочека мајка брзо и одбаци мохуне с крила.</p> <p>— Да је он ствари боље уредио, не би се |
| га ни погледати не смију, камо ли да се с њим састану и проговоре.</p> <pb n="277" /> <p>Али Ха |
| ..</p> <p>— Ако је јаран, не ашикује се с њиме...</p> <p>И загледах се у обрве и учини ми се да |
| шкиње били домамили себи, помијешали се с њима.{S} Натјерали их и да се пропију и у пићу да рас |
| е јавили планинштарима, ни опростили се с њима, поздравили.{S} Хасан као да је и подранио баш з |
| 5" /> као стража нека и, — премећући се с ноге на ногу и из све снаге дувајући у прозебле руке |
| чар? — питао сам сам себе, преврћући се с бока на бок и отхукујући. — Зар да ми се са свих стра |
| ..{S} Ево ме...</p> <p>И поздравивши се с Авдагом уљегнем за њом у кућу. </p> </div> <div type= |
| пута брзо притрчим Хасану и пољубим се с њиме.</p> <p>— Шта је?..{S} Како си ми?..</p> <p>— До |
| олико.</p> <pb n="370" /> <p>— Хасан се с тобом и свадио, — шапну и опет погледа наоколо — јер. |
| дућана, ишао међу комшије, састајао се с њима, сашаптавао.{S} По неколико ибрика кахве наручив |
| скитао по сокацима и махалама, играо се с дјецом, свађао, тукао.</p> <p>Матере се нијесам бојао |
| јој су лежали, <pb n="348" /> дружио се с њима, јео пилава из старих, великих казана бакрених, |
| уком и купусом, сандуке с јајима, канте с медом и мјехове с маслом, сиром и кајмаком, и, пустив |
| е. — Продате ли кметове и земље, шта ће с њиме бити?</p> <p>— Отац се о њему мање бринуо него ш |
| > би одмах све, покуњили се, стишали, и с рукама на појасу и обореном главом чекали док прође п |
| о тице које су излијетале из шипражја и с веселим цвркутом извијале се изнад нас и пливале у су |
| ику...{S} Хоћеш ли, болан, да се рвем и с њим и са собом?..</p> <p>— Рви се.{S} Бићеш јача!..</ |
| , у групама, са тамбурама под пазухом и с фењерима о пушкама, по два пута пролазили су поред на |
| г <pb n="247" /> тога се често свађао и с мајком и љутио се ако би га позвала када да јој помог |
| ошто га већ сви кметови ижљубе у руку и с коњима заједно крену из авлије, он једнако пристаје з |
| учајно и избацио коју ријеч, избацио би с подсмијехом, подругљиво, пецкајући.</p> <p>Зато га и |
| 66" /> <p>Због тога сви су га и гледали с дивљењем, сви га вољели.{S} У његову присуству и стра |
| ли и — непрестано одуговлачили, отезали с поласком.</p> <p>Не смијући, зар, да се одмах окрешу |
| рошао</p> <p>—— сви се понизно уклањали с пута, измицали се и поздрављали га.{S} Ако би иза под |
| затварали дућане, праштали се и грлили с комшијама, као да се више никад видјети неће, и тужни |
| а одмах дозвасмо чим смо Хасана скинули с кола и унијели у кућу, — ступио у собу и почео припас |
| јвише жељела да изађе и да се разговори с њима.</p> <p>Понекад је изгледало као да је између њи |
| ан уљезе, саже се и поче се сашаптавати с бимбашом.{S} Тргну му у руку некакав замотуљак и овај |
| љачкашима „како не би заборавио владати с оружјем«, мајка као да би наново оживила, препородила |
| узгред..{S} Зар се и због тога завађати с њоме?..</p> <p>Да загладим погрешку примакох јој се о |
| а каква и тек кад сам знао да ће почети с дијељењем дуката, јављао сам се и, непрестано се скла |
| када ће ударити и читав шехер попалити с једнога краја на други.</p> <p>И таквим се причама мн |
| , токорсе зачуђено, одмах се уклањајући с прага и пуштајући нас да уђемо у авлију. — То ли је? |
| мак! — прекидох га ја узбуђено, скачући с мјеста. — Није наш!..{S} Он лаже!..</p> <p>— Он се за |
| х, фишеке разбаца по шилти и по чекмеџи с новцима, те ми је у неко доба дућан више наличио на п |
| /p> <p>Бербер, гунђајући, дохвати ибрик с водом, очисти рану, опра и намазавши широку, танку кр |
| баницом, испод које је провиривао чибук с лулом и мрка цијев дугачке шишане...{S} Недалеко од њ |
| 32_C34"> <head>XXXIV</head> <p>Када сам с мајком разговарао о Хамиду и његовој свађи са Зулфаго |
| кав ми је то несретни народ који се сам с муком диже, с муком се миче, и вазда чека да му други |
| од хране...{S} Не нашавши ништа скренем с пута и спустим се на траву да отпочинем.{S} И, — не з |
| угледам некога, па одмах и да се крвим с њиме!..</p> <p>— Мораш!</p> <p>— Нећу!</p> <p>И, одгу |
| вља ме Хатиџа.</p> <p>— Да се договорим с тобом због кметова — вели.</p> <p>— Нека...{S} Догово |
| о сам отићи да је видим и да проговорим с њоме, али, као за инат, никад је нијесам могао затећи |
| рви дан, дође ми да се свадим, поинатим с њоме.{S} Поинатио бих се чак и са људима који су прол |
| кве осуше се на њега, оборише му турбан с главе и раскидаше џубу на плећима.</p> <p>— Душманин |
| , слијепила их и готово изравнила један с другим.</p> <p>И тек тада осјетих чудноват бол у чита |
| обојица тихо, лагано, не говорећи један с другим.{S} Кашње, кад смо прилично поодмакли, Хасан к |
| ти да би се због тога и поново посвађао с њиме, поџавељао се, да у неко доба не зачух разуздан, |
| ноћи кад је излазила од куће, и остајао с њоме негдје чак до поноћи.{S} Ни <pb n="279" /> хоџа |
| урила густа крв, а зној им цурком текао с лица, — које као да се и сад прелијевало страхом, — с |
| а то у дућану није могао, јер није имао с киме, — одлазио је у чаршију, у кахве и бербернице и |
| , продавао им некакве ситнице и мијењао с њима за барут, за фишеке, за брашно.</p> <p>Неколико |
| сам покрај мајке на шилти и разговарао с њоме.{S} Опазивши ме он застаде на прагу, изненађен, |
| , управо до зоре.{S} Па и Зулфага остао с њоме...{S} И ко зна колико су се разговарали и шта су |
| дницима и кметовима више разговара него с њиме.{S} Криво му и што се смије онолико, шали, залиј |
| и одрпане, и — не питајући ме, — сједио с њима, сашаптавао се и пунио фишеке.</p> <p>Ако се кој |
| — Зулфага је то видио и зато се здружио с њим — настави мајка немилосно. — Он му вазда и прича, |
| о ме одгурнуо од себе, отурио и опремио с ову страну друма, да овдје самујем...{S} Ни читаво по |
| раговима крви на везеној долами, вратио с пута, кад би пред вратима зазвонило момачко оружје и |
| а се, улагује.{S} Ни говорити није хтио с њим, ни поздрављати се.{S} При сваком сусрету окретао |
| да пођем, да је поведем у собу и онако с њоме заједно да станем пред Хасана, кад се он исправљ |
| ашке хајдуке?</p> <p>— Јок...{S} Нећемо с њима...{S} Ми ћемо сами...{S} Сами да царујемо у гори |
| а су потпуно срасла, слијепила се једно с другим те је изгледало као да тамо сједи огроман див |
| таквих јарана.{S} Укратко сам прекинуо с њима.{S} Једино се побоље опријатељих са оним сељачет |
| ан разбије.{S} Лакше јој било кад макар с киме говори, кад прича макар о чему.{S} Ништа помогло |
| ражећи кавге и ината, жељен да се макар с киме ухватим у коштац и да гушим, давим, бијем све ок |
| вукох се још дубље у шибље и збацих фес с главе, од страха да најприје њега не опазе...</p> <p> |
| за аршин и терезије, премјеравали робу с кољена, што никад нијесу могли пазарити а да жестоко |
| 29" /> сам се већ трећи дан и у друштву с некаквим сељацима пошао у Мостар.</p> <p>Кад сам заку |
| сане!..</p> <p>Готово одгурнувши Сулагу с пута брзо притрчим Хасану и пољубим се с њиме.</p> <p |
| о мало, тргнуо се, па, одгурнувши књигу с крила и кашљуцнувши у шаку, почео причати.</p> <pb n= |
| и, врети.{S} Дође ми да узмем ону књигу с тешким дебелим корицама, што је растворена лежала бли |
| наврате и амо...</p> <p>— И разговарају с тобом?..</p> <p>—- Разговарају.</p> <p>— И не пријете |
| и није јаран...</p> <p>Она збаци шамију с главе и коврџаста коса расу јој се по раменима.</p> < |
| узвикнувши он, одбаци од себе и чинију с алвом и неколико гурабија што их држала у крилу.{S} О |
| ају и мало страшније госте и да другују с њима.{S} Хасан због тога некако постиђено спусти пушк |
| ненада је прекиде, застаде, скиде пушку с рамена и напунивши је опали.{S} Врисну пушка и пуцањ |
| и опет, па, погледавши ме, збаци пушку с рамена и сједе у траву. — Стигли смо.</p> <p>— Стигли |
| додаде хоџиница тихо, одбацивши кошуљу с крила. — Канати су слаби...{S} Остарили...</p> <p>— Н |
| > <p>Мајка отвори чекмеџу и извади кесу с новцима.</p> <p>— И да ти платим, — отсијече оштро, и |
| {S}И... и... и кад га не дворим, шта ћу с њиме у соби?..</p> <p>Нећу с њиме кад немам посла...{ |
| рема зиду.</p> <pb n="398" /> <p>— Нећу с тобом ни говорити — каже увријеђено, ударајући прстим |
| им, шта ћу с њиме у соби?..</p> <p>Нећу с њиме кад немам посла...{S} Имам ја и другог, свога ра |
| ћемо путовати.</p> <p>Затим збаци обућу с нога и погледа у прсте,</p> <p>— Их! — рече зачуђено, |
| сиљавајући се тако да отјера једну муху с образа, која је непрестано јуришала не њега и додијав |
| .{S} Бржебоље, као из ватре, одигнем их с крила и почнем загледати.{S} Погледам и на хаљине: ис |
| ним погледом.</p> <p>Тек кад се спустих с прага и приступих јој ближе, она одиже и другу руку и |
| да опрости...</p> <p>Ипак се не помакох с мјеста.</p> <p>— Доћи ће он и сам — као да ми шапну н |
| насред царскога друма ухватим у коштац с њиме и порвем се, побијем, покрвим.</p> <p>Испод поја |
| уда!..</p> <p>— Обећај ми да више нећеш с њиме говорити — замолих је, хватајући је за подвољак. |
| моћнији, јачи, силнији од свију.</p> <p>С кметовима је био друкчији.{S} Кад би нам они дошли у |
| а змијској, издизала мала, ситна глава, са очима које се једва видјеле испод големих, плавих об |
| ва видјеле испод големих, плавих обрва, са танким, нагриженим брковима и великим, дебелим уснам |
| весео, насмијан, задовољан, а око њега, са двије стране, ишла двојица момака, пијаних, разуздан |
| сједећи на ћепенцима прекрштених нога, са необичном насладом сехириле, како на једној страни т |
| Кад би бабо по обичају кренуо кадикада, са момцима и са јаранима неким, према Црној Гори, да се |
| дјевојкама.{S} Понеки момци, у групама, са тамбурама под пазухом и с фењерима о пушкама, по два |
| је читав низ старијих, тијесних дућана, са мрким нагњилим ћепенцима и големим стрехама изнад њи |
| лаве која као да му прионула за рамена, са големим, бијелим турбаном, за који увијек биле задје |
| дне, истрча Хатиџа, весела, зајапурена, са неуређеном косом која јој се расипала по челу и са о |
| ако блиједа, увехла, полуонесвијешћена, са расплетеном косом, разбаченим рукама и са неколико к |
| Видећи га онако силна, јака и поносита, са големим зеленим барјаком у руци, чији се златан полу |
| <pb n="223" /> <p>Омален, ситан, мршав, са главом мало већом од »стиснуте шаке« како му подругљ |
| шкрипао нам и хрштао замрзнути снијег, са полегнутих ниских стреха, окићених дугачким мразним |
| ијасто, са тешким траболозом око главе, са читавим снопом ножева за појасом, са позлаћеним тока |
| јелу, са свиленим траболозом око главе, са златним копараном на прсима и широким, тешким појасо |
| ијама које се мало опустиле низ кукове, са распуштеном косом што јој падала по голим прсима и п |
| празна, без узде, без седла и теркије, са мрком, прљавом, окрвављеном гривом која се слијепила |
| а се отегла сеисана: неколике кириџије, са камџијама у руци, ишли су поред својих коња, који су |
| ри Циганке, веселе, бијесне, разуздане, са дахирама и чампарима, играле су испред раздраганих к |
| рис печења, ишле су ознојене, узбуђене, са неуређеном косом и обнаженим мишицама низ које се ци |
| а из којих им провиривале некакве крпе, са <pb n="319" /> теркијама на којима су звекетали кахв |
| pb n="261" /> оне, кршне, плахе, једре, са ужагреним очима, зажареним образима и набреклим, пол |
| епушкаст младић, с очима као од кадифе, са кратком, црном, поткресаном брадом, необично бијелим |
| еме и нудио јој, клањајући се дубоко и, са особитим страхопоштовањем, измичући се на леђа.</p> |
| к, са бијелом, танком капицом на глави, са раздрљеном кошуљом на прсима и са гаћама чије ногави |
| у Сарајево, ознојени, уморни, прашњави, са лицем препланулим од сунца и са закрвављеним очима о |
| Његови високи, чисти, обијељени зидови, са два низа малих, уских пенџера, облијепљених хартијом |
| цати кући једној, чији гиздави ћошкови, са раскошно ишараним пенџерима, наднесени над голема на |
| {S} Сви ослабили, изнемогли, малаксали, са повезаним главама, у крпе умотаним рукама и ребрима, |
| ани, обучени као да су у сватове пошли, са пуним чутурама, које им, објешене о кајишу, висиле о |
| угледни најстарији људи, ихтијари сами, са дугим сиједим брадама и големим турбанима око главе, |
| ста...{S} Загледа се и сам према ватри, са жељом да упозна кога...</p> <p>Узалуд!..</p> <p>Па и |
| вати.{S} Био то висок, коштуњав човјек, са необично дугом шијом, на којој се, слична змијској, |
| творише.</p> <p>И голем, стасит човјек, са бијелом, танком капицом на глави, са раздрљеном кошу |
| ног Зулфагу, са дугачком шијом његовом, са змијском главом и големим уснама вјечито развученим |
| е штедјели.{S} Кад бих прошао чаршијом, са јараном којим, беспослене дућанџије увијек ме призив |
| о, суморан, мрк, опаљен пушчаним димом, са поломљеним токама и траговима крви на везеној долами |
| е, са читавим снопом ножева за појасом, са позлаћеним токама на прсима које су необично одсијев |
| у њихову, о царевању у гори са заносом, са одушевљењем.</p> <p>— Помисли, болан, све од њих стр |
| е побоље опријатељих са оним сељачетом, са Јовицом, који ми некад бијаше разбио главу.</p> <p>Б |
| ијан и вјечито чист, уређен и нагиздан, са китом цвијећа испод феса.</p> <p>Неколико пута слала |
| је дражи!..</p> <p>Гњеван и раздражен, са стиснутим шакама и клетвом на устима, почнем газити |
| жи на земљи, а он, бијесан и раздражен, са закрвављеним очима и пјеном на уснама, гази по њој, |
| стајао на друму сам, смрвљен, погружен, са опруженом руком.{S} Безнадежно сам гледао за њима ка |
| и пред њом онако тих, покоран, скрушен, са уснама вјечито развученим на смијех. — Ово се не сми |
| њих.{S} И све некако тихо, прикривено, са страхом неким, као да хајдуци већ и по чаршији ходај |
| {S} Чуваћу их ја! — избаци Хасан оштро, са пуно самопоуздања. — Ноћиваћу код њих одсада...{S} А |
| S} Момче некакво, високо, танковијасто, са тешким траболозом око главе, са читавим снопом ножев |
| уз широки, крупним мрљама ишарани врат, са големом раном на облим сапима, која се већ почела ко |
| птија један, необично угојен и здепаст, са големим носом и великим плавим брчинама, стаде преда |
| текох Зулфагу, мрског, поганог Зулфагу, са дугачком шијом његовом, са змијском главом и големим |
| јаницама.</p> <p>Тада, чупајући шамију, са очима пуним суза, поново се враћа кметовима.</p> <p> |
| алено, ситно дјевојче у мушком одијелу, са свиленим траболозом око главе, са златним копараном |
| чађавом, дроњавом и подераном одијелу, са безброј штака под пазусима и безброј штапова у рукам |
| о је како, попевши се на столицу једну, са загрнутим рукавима и бошчом повијеном главом, озноје |
| нуте шаке« како му подругљиво говораху, са ријетком брадом која му се састојала управо из три д |
| еко, човјека некаква, слична Црногорцу, са големим, дебелим турбаном око главе, с очима од кром |
| ђати.</p> <p>— Ми и тражимо новог хоџу, са поштеном науком</p> <p>— брзо одговорише неки, стара |
| им, објешене о кајишу, висиле о ункашу, са бисагама из којих им провиривале некакве крпе, са <p |
| ико каравана коња, голих, растоварених, са зобницама на глави, збијали се око њега са неколико |
| ни онако насмијан ни ведар као обично; са мном се није ни шалио ни омиловао ме.{S} Кад је изаш |
| кад је све упознао, остао је такав.{S} Са слугама и слушкињама ни дружио се није.{S} Бјежао је |
| се ни облачио, ни гиздао као други.{S} Са запрегнутом бошчом, опрашен, замаштен, прљав, често |
| и људи ахбаби неки, давнашњи знанци.{S} Са сваким од њих побратио бих се, загрлио, пољубио и уп |
| ржало на њему могло назвати хаљинама, — са завезаним оком и са три крупне чворуге на глави, узв |
| дао их, — макар ми се и наругао овом, — са чудном љубављу неком, готово као што мајка гледа одо |
| ми се да је неколико боје промијенио, — са широко отвореним устима и необично разрогаченим очим |
| ушећи од бијеса и тапкајући у мјесту. — Са једним треба прекинути.</p> <p>Хасан поћута мало, за |
| рде си главе и поносан као и он...{S} А са таком памећу муке ћеш имати...</p> <p>— Макар...{S} |
| далеко, далеко, преко сусједних кровова са накривљеним димњацима и руковијетима кумрина грожђа |
| зобницама на глави, збијали се око њега са неколико страна; између њих мотљале се, обилазиле ки |
| шамарајући питали имају ли каквих веза са усташима...{S} Трговцима, бакалима, занатлијама одла |
| , бегови, хоџе, све кука и помаже, кука са фукаром заједно, а узгред јој отима и оно што има, п |
| , разуздана, као на крилима прелијетала са једног мјеста на друго, од једне групе другој, јавља |
| чудио таквој поруци...{S} Шта је хтјела са цвијећем, шта са јаглуком, свилом и златом оним?..{S |
| анова пушка погодила у прса и раставила са бедевијом.</p> <p>— А тад? — запита Сулага и, онако |
| уна се дуго разговарала, дуго се шалила са дјевојкама.{S} Понеки момци, у групама, са тамбурама |
| ио убити — рече полугласно, као да сама са собом разговара. — Пуцао, кажу, у јаребицу, па погод |
| </p> <p>Изгледаше као да се борила сама са собом, као да се необично мучила да изрекне.</p> <p> |
| момака наших, посвађа се једнога јутра са свима осталима, ради љепушкасте Ајкуне, Циганчице, с |
| изашла из собе и понудила нам пексимита са пекмезом, да узмемо и »да заварамо глад«...</p> <p>К |
| ци...{S} Шта је хтјела са цвијећем, шта са јаглуком, свилом и златом оним?..{S} Је ли жељела да |
| ало као да тамо сједи огроман див какав са неколико глава на раменима и са неколико рука.{S} Ки |
| ена пролазити, његов мрки, мишасти кров са неколико оџаке на тјемену, из којих се увијек извија |
| ована, оног истог Јована, који је некад са мном продавао робу по махалама и хтио отворити дућан |
| ем неколико људи.{S} Један иде напријед са старим, смрдљивим диплама, учвршћеним на искрпљеној |
| он мирно, отегнуто.</p> <p>— Ко је год са Зулфагом, грђи је од њега!..</p> <p>Хасан поврати но |
| јет рећи«, нагло, непромишљено, прекиде са свима обзирима, заборави на све, све погази, одби, о |
| носећи у руци: или ђугум да донесе воде са чесме, или ћупицу какву, завежљај, торбу, плетару.{S |
| дјеци, о стоци, о свему.{S} За те људе са испуцаним, жуљавим рукама и мрким, суморним лицем, к |
| га.{S} Стид, зар, било људе да се друже са човјеком који још ни једнога Влаха посјекао није, ни |
| дочекивала је Хајнију, Циганку, која је са своје двије поћерке, двије чупаве, мале, црнпурасте |
| почињати?..</p> <p>Причу његову свак је са нестрпљењем очекивао.</p> <p>Чак су и дјеца по махал |
| ном, ибрик и филџане са кахвом, тепсије са питама и слаткишима разним.{S} У кухињи, око које се |
| вивши дјеци да се играју њима, отпочеле са својим теферичима.</p> <pb n="218" /> <p>Неколике сл |
| подигоше са својих мјеста, сврнуше луле са чибука <pb n="275" /> и потрчаше према њему.{S} И по |
| е несреће, ступи ми на дућан, повуче ме са ћепенка и сам поче затварати.</p> <p>— Бјежи куд бил |
| Затим брзо поче уклањати некакве сахане са серђена и редати их по тлима, уз огњиште.</p> <p>— Г |
| елике чиније с духаном, ибрик и филџане са кахвом, тепсије са питама и слаткишима разним.{S} У |
| а што их држала у крилу.{S} Остале жене са пригушеним вриском потрчаше, журно почеше тражити фе |
| рави, а златне ките од барјака, орошене са неколико капи, почеше се прелијевати као да се међу |
| у пићу да расплећу косе, бацају хаљине са себе и полунаге да се ваљају и премећу по ћилимима и |
| скитање по махалама, трговање, дружење са јаранима.{S} И узалуд сам се отимао, бранио... <pb n |
| кчући, стрижући ушима, обарајући товаре са себе.{S} Кириџије као да изгубише главе и бијесно по |
| ападао, а мајка непрестано кушала да се са свом снагом одупре, одбрани, отме.</p> <p>— Шта ће м |
| <p>И пјевала ми, причала, забављала се са мном, све док не би Шерифа ханума, мати јој, изашла |
| ока на бок и отхукујући. — Зар да ми се са свих страна и пријатељи и душмани потсмјехују, како |
| тупи вратима, отвори их и наклони ми се са подсмијехом...</p> <p>— Изађи из ове куће — рече пол |
| ...</p> <p>— Ама умријет’... растати се са овим свијетом мучно је, — дочека неко иза леђа, зије |
| о да не бијаше најпријатније растати се са пуним чинијама и са духаном.{S} Али и оне, видећи да |
| ој некако пакосно, осорно, примичући се са чудном, лудом жељом да јој све те мерџане проспем, д |
| едном и по два пута у неђељи, — ипак се са Хатиџом нијесам много састајао.</p> <p>Стид је, зар, |
| ично, доцније него други, поздрављао се са свима и одмах пролазио у прочеље, гдје је нарочито з |
| ији, на ширини, <pb n="264" /> играо се са Хатиџом, правио јој свирале, штрцаљке, пушке од зови |
| новима големе, свилене ките, која му се са врха феса спуштала све до плећа и лагано га куцкала |
| и сви људи сродници, ахбаби и да бих се са сваким грлио и љубио, тако ми се пошље сви причињава |
| p>Пред дућаном, на чаршији, сусретох се са Сулагом.</p> <p>— Треба ли ти пара? — запита полако, |
| ошапта пригушено, — и... и раставиће те са Сулагом...</p> <p>— Мене?..</p> <p>Она ми бржебоље д |
| поче нас гледати све троје. — Шта ћете са мном?..</p> <p>Хајкуна отпочину.{S} Држећи запету пу |
| ди небо и сунце, и модре планине, баште са бехаром и зеленилом њиховим, да слуша шум Миљацке, п |
| авио ме, напустио, не бринући се шта ће са мном бити ни како ћу проћи.{S} Није се чак ни кашње, |
| мршаве коње по авлији, разбацају вреће са житом и мјехове с маслом по калдрми, засједну на тра |
| лицем, који су непрестано стресали бухе са себе и заударали на зној, он је једино имао мекших и |
| ле су из собе у собу носећи боце и чаше са медовином, велике чиније с духаном, ибрик и филџане |
| им, према Црној Гори, да се тамо окреше са хајдуцима и пљачкашима „како не би заборавио владати |
| јари, као момци какви, брзо се подигоше са својих мјеста, сврнуше луле са чибука <pb n="275" /> |
| е.{S} Извуче однекуда голем и тежак нож са сломљеном дршком и окрханим канијама, стару, зарђалу |
| } Чете њихове попунише се, нарастоше, и са својим навалама учесташе необично.{S} Сељаци из свиј |
| уских пенџера, облијепљених хартијом, и са големим вратима кроз која би могли товари сијена про |
| ијатније растати се са пуним чинијама и са духаном.{S} Али и оне, видећи да се у чашћавању поче |
| расплетеном косом, разбаченим рукама и са неколико капи крви на образима, дрпава, дроњава, гот |
| в какав са неколико глава на раменима и са неколико рука.{S} Кикот, цика, граја, врисак непрест |
| реко пушке која му лежала на раменима и са познатим својим ножем, чији преломљени држак чудно м |
| лави, са раздрљеном кошуљом на прсима и са гаћама чије ногавице нијесу допирале ни до чланака, |
| о обичају кренуо кадикада, са момцима и са јаранима неким, према Црној Гори, да се тамо окреше |
| евојке, отпочнемо са таквим пешкешима и са састанцима у ноћи, по мјесечини, кад руже цвату и јо |
| лије нијесу устајале из својих дућана и са чудним неким задовољством гледали за њим.{S} Махала |
| ашњави, са лицем препланулим од сунца и са закрвављеним очима од несанице, Зулфага, не пустивши |
| , макар и млада и луда била.{S} То се и са мном десило.{S} И већ сјутрадан о томе се причало по |
| , један за другим, обилазити око куће и са необичном грајом и хуком гурати се, тјескати, око ав |
| ам више плакао бивало ми је све лакше и са сузама као да су се на мајчина њедра слијевале све м |
| пробудио, хитала је с ибриком у руци и са чистим пешкиром преко рамена, да му полије; затим, п |
| инатим с њоме.{S} Поинатио бих се чак и са људима који су пролазили и гледали у ме.{S} Чинило м |
| } Хоћеш ли, болан, да се рвем и с њим и са собом?..</p> <p>— Рви се.{S} Бићеш јача!..</p> <p>— |
| назвати хаљинама, — са завезаним оком и са три крупне чворуге на глави, узвикнуо сам од чуда.{S |
| наоколо га окитили травом и зеленилом и са читавим гранама трешања, којима су, узгред, мезетили |
| дугим јасминским чибуком под пазухом и са шкиљавим прљавим фењером у руци.</p> <p>Дугим шарени |
| наку дуго разговарати са женом, макар и са својом, и забављати се женским беспослицама.</p> <p> |
| његова; за инат улазио у његову собу и са запаљеном цигаром пржио му хаљине и правио рупе на њ |
| ом косом која јој се расипала по челу и са обнаженим рукама до лаката, које су биле засуте браш |
| и да се дигнем, да га зовнем по имену и са раширеним рукама да му потрчим у сусрет.{S} И придиг |
| т штапа по табанима...</p> <p>И хоџа би са заносом почео описивати будући живот, будуће људе, б |
| да му у сусрет изиђе, чекала га у соби са прекрштеним рукама и обореном главом.</p> <pb n="219 |
| , ружичастим прстима њиховим, а витлови са бехаром својим почеше се окретати и повијати као раш |
| иза тога морао је Хамид трчати Зулфаги са најозбиљнијом поруком: нека оставља све послове и не |
| ком разговарао о Хамиду и његовој свађи са Зулфагом, ни помишљао нијесам никако да ће он сам, д |
| ље пребацивши преко крила, и додијавали са својим питањима.{S} Распитивали се и о нападају и о |
| а их.{S} Ако су макар за час престајали са грајом или почели шапутати, немирно је устајала, ход |
| Шта више и уортачили смо се и отпочели са трговином неком.</p> <p>И није то била шала каква ни |
| е стране гонити свакога кога су опазили са зембиљем, па продавао робу или не продавао.{S} Почеш |
| и и понеки од момака који бијаху отишли са бабом.{S} Сви ослабили, изнемогли, малаксали, са пов |
| иза ручка ни сахат неће да отспава, ни са комшијом да попије по неколике кахве, и који хоће чи |
| дмах покрај уха, брада као да се сравни са опуштеним подвољком, утону у њему, очи се помутише, |
| ао и о животу њихову, о царевању у гори са заносом, са одушевљењем.</p> <p>— Помисли, болан, св |
| а нека онаквоме јунаку дуго разговарати са женом, макар и са својом, и забављати се женским бес |
| ви.</p> <p>— А зар је зазор разговарати са твојим јараном?</p> <p>— заштита лукаво.</p> <p>— Он |
| ати да му дам новаца, па ће он отпочети са пазаривањем и бринути се о свему, а добит да дијелим |
| јући их, гњечећи. — Хоћеш ли ме уморити са твојим кукањем, хоћеш ли убити?..</p> <pb n="251" /> |
| знао, све лоповлуке, па га хтио макнути са свијета...{S} И да и Хамид није имао пушку, погинуо |
| ори Хасан, комешајући раменима и јежећи са од студени... — Није ми необично...</p> <p>— А ја се |
| , затицао сам обично гдје сједи на софи са цвијећем, међу шебојима, и токорсе прешива некакве х |
| им гајтанима и широки расквашени опанци са испуцаним опутама.{S} Читавим путем није проговорио |
| џерима, поред каната, поредали се лонци са феслиђеном, чије <pb n="379" /> се ситне гране обави |
| е само видјели лабави, прашњави тозлуци са распанутим гајтанима и широки расквашени опанци са и |
| тем.{S} Нико да проговори лијепе ријечи са мном; нико да се заустави мало, да ме саслуша.</p> < |
| кну опазивши ме, па остави посао, скочи са столице и потрча ми у сусрет. — Шта је?</p> <p>— Ево |
| вце, и оног љутитог бркајлију како трчи са голим ножем, а Хасан бјежи безобзирно, струже, измич |
| са Хасаном значио је за ме и — растанак са Сарајевом.{S} Друкчије се није могло.</p> <p>И — кре |
| /> <p>— Куда ћу сад?..</p> <p>Растанак са Хасаном значио је за ме и — растанак са Сарајевом.{S |
| а заклањала, носећи у једној руци ибрик са кахвом, а у другој филџане.{S} И сад сам истом могао |
| рихвативши по средини дуги дебели чибук са ћилибарским такумом на врху, излазио из авлије, јак, |
| ј си ђевојци прешао?..{S} Ашиковала сам са ђевојкама да ми кажу и... казале су ми...{S} И ево.. |
| то се сви разишли и пошто сам остао сам са Сулагом, изненада ми ступи не дућан човјек некакав.{ |
| . — протепа молећи, заставши преда мном са раширеним рукама, а ипак не смијући да ми приступи и |
| {S} Преврну се још једном, збаци јорган са себе и један јастук одбаци испод главе.{S} Опет поћу |
| чио сам одмах из душека, одбацио јорган са себе и онако необучен и неуређен потрчао према собни |
| не...{S} Недалеко од ње стајао је Хасан са пребаченим рукама преко пушке која му лежала на раме |
| ити.</p> <p>Мајки као да се свали камен са срца.{S} Одмах се разведри.</p> <p>— А пуно краду? — |
| нчани, — простирао се по тлима, оивичен са три стране рутастим, меким серџадама и опкољен дебел |
| узак искривудан као змија друм, оивичен са обје стране густом, допојасном травом и бујним, широ |
| ли се врапци и голубови, и Зулфага, као са страхом неким, приступи им и лагано, тихо, пажљиво, |
| ли, говорили су благо, тихо, њежно, као са болесником каквим кога нико не смије наљутити, нико |
| позивао да с њиме идем у „лов“ и врљао са мном по Требевићу, а Хајкуна нас и даље нудила смокв |
| ad> <p>Не знам како се и Зулфага познао са Хасаном и гдје се познао.{S} Неколико пута сам их ви |
| о ми је као да ме неко читав дан ударао са врећом препуном пијеска, те ми сва ребра и све кости |
| кад сам се пробудио, опет сам се састао са Сулагом.{S} Казао сам му узгред да његову понуду ник |
| и, мукли удари сјекире о дрво, а одозго са врхова планинскијех зачу се стегнуто, језиво извијањ |
| других понуда, које сам увијек дијелио са Хасаном.{S} Хасан је ради тога и сам заволио Сулагу |
| бојећи се да ко не види. — Шта је било са мном?..{S} Шта је?..</p> <pb n="322" /> <p>Нехотице |
| ао и остали момци и дјевојке, отпочнемо са таквим пешкешима и са састанцима у ноћи, по мјесечин |
| и о својим новим пријатељима, хотимично са пуно похвала спомену и Зулфагу, прекидох га у говору |
| а по авлији и игра се, час се љутио што са радницима и кметовима више разговара него с њиме.{S} |
| и ми било лакше и свјетлије, — разговор са живим људима окријепио ме, оснажио мало, — и нешто к |
| Хатиџи?</p> <p>Читав пошљедњи разговор са Хатиџом паде ми на памет и — одмах као да ми се сасу |
| ћи у једној руци чибук а у другој књигу са излињалим корицама и разасутим листовима који одавно |
| едено на пазар, кога пипају и загледају са сваке стране, рачунајући: хоће ли бити дебело и коли |
| — шапну Хасан растегнуто и збаци струку са себе. — Их!{S} Сретан ли си! — викну јаче, стискајућ |
| се врну према дућану, одиже моју пушку са земље и, дунувши у грлић, пође, држећи је у рупи, ув |
| јачих разлога за то, — ипак осјети е му са неке стране пријети опасност, те се унапријед, често |
| по четири миша на дан, о разрачунавању са Зулфагом, слушала ме пажљиво, као да сам китио најза |
| ити, тражио је и питао бербере, који су са запрегнутим бошчама и засуканим рукавима непрестано |
| но сједећи и лешкарећи у дућану, што су са чибуком или цигаром у зубима стењући и гунђајући при |
| разговоре.{S} Неке су доводиле и дјецу са собом, бојећи се зар да их саме оставе код куће, и ч |
| <p>Не смијући, зар, да се одмах окрешу са усташима многи су отпочели своје јунаштво кушати у ч |
| ња као да десетина њих у један исти мах са неколико страна хакћу и подвикују.</p> <pb n="313" / |
| — Што сте звали?..</p> <p>А Хасан одмах са душека дочекује:</p> <p>— Треба ми духана.</p> <p>— |
| с њима.{S} Једино се побоље опријатељих са оним сељачетом, са Јовицом, који ми некад бијаше раз |
| урну неко, брзо, без размишљања, скочих са ћепенка и потрчах према оближњем сокаку.{S} Силан пу |
| е око паса, и снажно, у наручју, одигох са серџаде.{S} Уживајући у њезину цикању и подврискивањ |
| — узвикну готово плачући. — Што отежеш са свадбом?..</p> <p>Узми ме!..{S} Сјутра, прексјутра, |
| смијех...</p> <p>— А рашта се састајеш са Хасаном? — запитам након дуже почивке, гледајући јој |
| ри дана нигдје није смио остати.</p> <p>Са села се враћао увијек некако суморан, забринут, тужа |
| бијесни, љутити, раздражени, с исуканим сабљама и напуњеним пушкама, застану на сред чаршије и |
| н му тимарио бедевију, он чистио пушке, сабље, ножеве, пунио фишеке и припремао кремење.{S} То |
| вом, прислонивши дуге пушке уз рафове а сабље пребацивши преко крила, и додијавали са својим пи |
| и се откотрља чак за врата, куцну се по сабљи и подвикну према мени:</p> <p>— Оковаћу те, бре!. |
| инама, стаде преда ме, поносито зазвеча сабљом и набусито проговори:</p> <p>— Хајде...{S} Зове |
| и, задуо у образима, закрвавио очима и, сав обливен знојем, дува из све снаге.{S} Остали одмах |
| се јавити.{S} Кад ми стаде на ћепенак, сав изгребан, мрк, необријан, у подераним, иструлим хаљ |
| нила као мало кубе, провучем се некако, сав изгребан и одрпан, кроз шибље и сакривен од свакога |
| набрекнуше му и крв удари у образе.{S} Сав помодри. — Хоћеш у шехеру да убијаш људе, а?..</p> |
| н, спућен, саплете се и опет посрну.{S} Сав модар у лицу, надут, страшан, с исколаченим, помуће |
| и некако зачуђено погледа у рану, он се сав стресе, бржебоље отскочи у страну и измахну ножем.< |
| {S} Од страха ми испаде пушка из руке и сав се стресох.</p> <p>Трговци се збунише, пометоше.{S} |
| ема на ћемер озидана врата, осјенчаваху сав искривљени уски и тијесни сокак и заклањаху собом ч |
| <p>— Мајка! — узвикну она и, потрчавши, сави ми руке око врата. — Она!..</p> <p>Кад сам уљегао |
| брже боље затрча, ускочи ми уз бедру и сави руке око врата.</p> <pb n="404" /> <p>— Нико бољи |
| свиле изаткана,</p> <p>— па нестрпљиво, савијајући главу и стрижући шиљастим ушима, фрче, рже и |
| кућа од пропасти — тврдио је немилосно, савијајући хартије и гурећи се — Још само мало... ето.. |
| аганих кадуна, наклањале се према њима, савијале, угибале, пјевајући, подврискујући и намамљују |
| ица, готово издајник.{S} И што је грижа савјести постајала јача, све сам више и више наваљивао |
| тозлуке.{S} Свакоме шаље и поздрав или савјет какав.{S} И, пошто га већ сви кметови ижљубе у р |
| ко, не престајући, набраја и поздраве и савјете. </p> </div> <pb n="217" /> <div type="chapter" |
| тогод упљачкају.</p> <p>Наравно, сви су савјетовали да се притужим бимбаши.{S} Сви као да су би |
| једе изаћи, оставити нас.{S} Па се опет савлада, приповрну се и лагано, тихо, шапатом поче прич |
| угају се, изазивају ме.{S} Једва сам се савладао да не налетим на неке и не почнем их ударати.. |
| да га на мјесту убијем.{S} Једва сам се савладао да то не учиним.</p> <p>— А оклен Зулфаги <hi> |
| .</p> <p>Бојећи се да се ипак нећу моћи савладати, узмем од Хатиџе кахву и, сједајући и испијај |
| . то сам рекла!..</p> <p>Ја се не могох савладати.{S} Праснух у смијех.</p> <p>— Само то?..</p> |
| часа чудно ми заигра срце.{S} Једва се савладах да не узвикнем од весеља.</p> <p>Рањен, слаб, |
| неко јаукну, неко поче псовати.</p> <p>Савладаше га, свезаше.</p> <p>— Шибајте!</p> <p>— Њега? |
| е га зауставити, зовнути.{S} Па се ипак савлађивала и поново лијегала на траву.</p> <p>Узваљена |
| је јачи од свега и испочетка све друго савлађивао.{S} Али што сам дуже ишао и стида је почело |
| ачем.{S} Напошљетку, не могавши се више савлађивати, одбацим комад хљеба који ми лежао у крилу, |
| тиш?.. — запитах мекше, а и нехотице се сагињем, надносим над њу. — Одговори ми.</p> <p>— А зар |
| <p>— Ђе си, одмјено јуначка? — питао је сагињући се готово до земље и љубећи ме у скут. — Нијес |
| па... па ми драго што се расцвао...{S} Сагла сам се чак до земље, принијела <pb n="401" /> га |
| борба, којој као да се није могло лако сагледати краја.</p> <pb n="262" /> <p>Мајку је — видје |
| ено се осмјехну.</p> <p>— Е није друге, сад се натраг не може — рече.</p> <p>— Ту смо и треба д |
| и грицкала их.</p> <p>— А, чини ми се, сад ће и теби бољи земан доћи</p> <p>— рече, напошљетку |
| с да уђемо у авлију. — Ако си огладнио, сад ћеш се поткријепити — рече Хасану, пријатељски га к |
| е није ни могло бити...</p> <p>— Сад... сад узми Хамида себи, изведи га пред суд и он ће ти све |
| S} И зарадио сам да... да ме избациш... сад... одмах.</p> <p>Пошљедње ријечи и нагласио је чак |
| сам се отимао, бранио... <pb n="240" /> Сад се није више бојала да ћу неком јачем испричати њез |
| ватреније:</p> <p>— То... то ваља!..{S} Сад барем знам да имам друга за невоље!..</p> <p>Окрену |
| правих мука нема ни праве радости!..{S} Сад ћемо видјети је ли мушко и је ли соко!..{S} Неће ви |
| ребацио преко рамена. — Сад ћу ја...{S} Сад...</p> <p>Па пође од једнога момка до другога и, сп |
| си ме болесна, и хвала ти на томе...{S} Сад сам, ево, здрав и сад могу ићи.</p> <p>— Не дај му |
| атила сам те, копиљане, стигла те...{S} Сад више нећеш лагати...</p> <p>Па се измакну и опет по |
| , па си се осилила, побјеснила си...{S} Сад удри ти!..{S} Не био мушко, ако ти се уклонио!..</p |
| лаву и опет ме обузе она чудна језа.{S} Сад више нијесам смио ни покушати да викнем и да се јав |
| </p> <p>— Ноћас су довезли рањенике.{S} Сад их почели доводити по ноћи, да се свијет не плаши.. |
| је збуњена, зашто усплахирена тако.{S} Сад се сјетих свега!</p> <p>И Хасановог првог доласка, |
| ре које бијаше пребацио преко рамена. — Сад ћу ја...{S} Сад...</p> <p>Па пође од једнога момка |
| че тресући главом и пријетећи прстом. — Сад ћу имати посла...</p> <p>— Их, баш сам луд што сам |
| еслиђена и поче ме шкакљити по врату. — Сад нас нико раставити неће.</p> <p>И, као присјетивши |
| му се извила готово до под таваницу. — Сад је ово моје и само моје.</p> <p>— Лажеш!..</p> <p>— |
| бучена мимо обично, нагиздана,</p> <p>— сад сам се тек досјетио да се она у новије доба све виш |
| у новом облику...{S} Ко зна!..</p> <p>— Сад ће ђедо опет ударити у старе дипле — дочека опет он |
| наку се љепоту и глава даје!..</p> <p>— Сад ће ручак...{S} Одмах... — благо проговори Сулага, к |
| Друкчије није ни могло бити...</p> <p>— Сад... сад узми Хамида себи, изведи га пред суд и он ће |
| Пусти!..{S} Остави ме овако...</p> <p>— Сад си мој... мој... мој... и ја твоја — опет прошапта, |
| бојица се загрлише и пољубише.</p> <p>— Сад, ето, имаш своју ђевојку — откреса бабо, куцнувши м |
| ти, испирати им ране, утирати.</p> <p>— Сад ћу...</p> <p>Слуге му донесоше и кахве, духана, хље |
| оне, изненада ми се оте узвик:</p> <p>— Сад ћу јој показати!..</p> <pb n="377" /> <p>Па свратих |
| тнији, — рече меко, готово тепајући — а сад нека ти је просто...</p> <p>— Зар? — цијукну Зулфаг |
| прсте и поче потпрашивати...</p> <p>— А сад ће и Хасан доћи — рече кихајући. —</p> <p>Наредио м |
| не дворим...</p> <p>— Па?..</p> <p>— А сад га не могу вазда дворити — вели јаче, грицкајући но |
| а ме по прсима, по раменима.</p> <p>— А сад... рекоше... да си погинуо... — прошапта узбуђено.< |
| справих, подигох се.</p> <p>— Што си га сад споменула?..{S} Што ти је пао на памет? — запитам п |
| смо се нијемо, испитујући.</p> <p>— Шта сад? — као да смо у исти мах хтјели запитати један друг |
| одар у њој.{S} Као да није вјеровала, е сад збиља може заповиједати и овим људима, који су, дод |
| мбаша...</p> <p>— Шта је?..{S} Какав је сад белај?.. — помислих у себи и, право да речем, препа |
| се дукатима. — Шта ћу му ја?..{S} Он је сад здравији и ено му Хамида...{S}И... и... и кад га не |
| сазнало штогод о мојој хајдучији, па ме сад зову и хоће да испитују.{S} Читавим путем нисам на |
| причини као да није чуо.</p> <p>— Мене сад ништа не боли — рече. — Иђем.</p> <p>И стиснувши ме |
| бити ни једног залогаја џабе; треба се сад борити, рвати, треба га освојити...</p> <p>А најсла |
| Ето, прича се, — настави лакше — да се сад сиротиња сељачка, коју су оголили, дигла у хајдуке. |
| ни према коме...{S} Крв људска пјени се сад на сваком камену, мјесто росе разлијева се по трави |
| е, макар те и мајка бранила...{S} Он се сад и не осврће на њу нити слуша шта она говори...{S} Н |
| лавом. — Њега је Зулфага примио...{S} И сад је у нашој кући...</p> <p>— Па?..</p> <p>Мајка се о |
| рик са кахвом, а у другој филџане.{S} И сад сам истом могао опазити колико се разрасла, колико |
| етну прст на уста и застаде мало. — А и сад си гладан! — викну јаче и удари се по кољену. — Ја |
| е могу бити у соби поред њега, што га и сад сама не дворим...</p> <p>— Па?..</p> <p>— А сад га |
| говци сакрили гдјегод?..{S} Ко зна да и сад не вребају на нас, желећи да ухвате, убију, закољу, |
| ах ми се створи пред очима.{S} Као да и сад лијепо гледам: и сеизе, и трговце, и оног љутитог б |
| ти на томе...{S} Сад сам, ево, здрав и сад могу ићи.</p> <p>— Не дај му — живо дочека Хатиџа и |
| и теби добро бити...</p> <p>— Мени је и сад добро — одговорих јој весело, показујући на кућу, н |
| ући и псујући немилосно!..{S} Стид ме и сад да причам о томе!..</p> <p>Нешто из радозналости, а |
| цурком текао с лица, — које као да се и сад прелијевало страхом, — слијевао се на окрхано, поло |
| ... ти си све наређивала...{S} Нареди и сад.</p> <p>— Говори!...</p> <p>Он дубоко уздану и снев |
| — Па?..</p> <p>— Па се Хамид распалио и сад све почео причати</p> <p>— настави мајка живље, окр |
| ило?..</p> <p>— Па... па криво му што и сад, увијек, не могу бити у соби поред њега, што га и с |
| едној слушкињи, како је он, бабо, још и сад мучи и прогони, како ни сад неће да је остави на ми |
| b n="353" /> <p>— Шта би то било што би сад имала казати, а прије није могла?..{S} Шта је то?.. |
| S} Како то?..</p> <p>— Ништа ме не боли сад...{S} Добро сам — једва сам се некако могао прибрат |
| p>— Шта ће ми то, крвниче?{S} Шта ће ми сад? —— питала је љутито, газећи по рачунима и кушљајућ |
| и затвори канат.</p> <p>— Не излази ми сад на очи — рече тресући главом и пријетећи прстом. — |
| викале, неке се и смијале.{S} Чибуци ни сад нијесу били заборављени; дим се и сада колутао по с |
| бабо, још и сад мучи и прогони, како ни сад неће да је остави на миру.</p> <p>Не може — вели — |
| и. — О другој ни помислит’ не смијеш ни сад, ни кад наусница нагари...</p> <p>Тада ме некако об |
| руку дјевојчету, које као да се још ни сад није могло прибрати ни освијестити...</p> <p>— Ено |
| ћи ме за руку. — Нипошто!..</p> <p>Мени сад истом свану пред очима: зашто је збуњена, зашто усп |
| о је одгурнувши.</p> <p>— Што... што си сад спомињала?..</p> <p>— Не знам, — покуњено одговори |
| одгриза и свети јој се...{S} И мајка ти сад у очи не смије погледати...{S} И мајка ти не смије |
| бољи! — викну, кочоперећи се. — Ево нам сад згоде, ево људи, па да ударимо и да плијенимо што с |
| /p> <p>— Е да видимо, момче, да окушамо сад ко је јунак бољи! — викну, кочоперећи се. — Ево нам |
| њи се дукат потрошио.</p> <p>— Шта ћемо сад? — запита мајка забринуто, кад је и опет дошао да и |
| прољепшала!..{S} Бледуњаво лице њезино сад је испод шамије изгледало руменије, пуније; црне оч |
| јом и закашљавајући се...{S} И, — макар сад било и смијешно, — морам рећи да сам се наждерао тр |
| ако нам се деси несрећа?...{S} Ако нас сад опазе, опколе?..{S} И почну нас овђе, насред друма |
| ка опазе...</p> <p>— Не... не смију нас сад виђети...{S} Не...</p> <p>Кораци нечији изненада од |
| правим.</p> <pb n="323" /> <p>— Куда ћу сад?..</p> <p>Растанак са Хасаном значио је за ме и — р |
| !..{S} Их, што не кажеш одмах?..</p> <p>Сад ће бити — почех ја шепртљати, збуњено се осврћући.. |
| >И — кренем право према Мостару.</p> <p>Сад ми већ било и обичније.{S} Идући право друмом срета |
| е опет поче разлијевати по лицу.</p> <p>Сад се мање затварала и у собу и чешће излазила на башч |
| едају некако друкчије, мекше, питомије, сада тек као да осјети како нико моћнији од ње нема у к |
| ама и хтио отворити дућан, а који, ето, сада безбрижно јаше и удара уз тамбуру.{S} И било ми је |
| ... осим... осим према <hi>теби</hi>... сада... <hi>Теби</hi> нипошто не бих невјеру учинио!..{ |
| и овђе?..</p> <p>— Данас ће стићи...{S} Сада...</p> <p>— Онда... ево му куће, — дочека она без |
| , кришом, а камо ли јавно, отворено.{S} Сада су, —чим би он прошао</p> <p>—— сви се понизно укл |
| филдиша.{S} Зачудо, учини ми се као да сада први пут гледам у тај врат и његова бјелина и пуно |
| ати како је слободна, независна и моћна сада, хтјела је и желила да то и другима, изван куће, п |
| но продавати робу из зембиља и да му од сада у томе нико сметати неће.</p> <p>Од тога дана <hi> |
| е више мучио, пецао.</p> <p>— Зар ти је сада мрзак, па га гониш? — запитах пакосно.</p> <p>— А |
| ар чију, гонити их, тући.{S} Чаршинлије сада нијесу ништа друго ни радиле, него сједећи на ћепе |
| ече живље, — оклен сам те хранила, пече сада, пече и гризе и дави...{S} Храна мајчина црну ти м |
| да више никад доће неће.{S} Јок!..{S} И сада, сваки дан, по неколико пута као да зачује: и коњс |
| и сад нијесу били заборављени; дим се и сада колутао по соби, а кахва се непрестано точила и не |
| лфага брзо и дубоко се поклони. — Ето и сада говори о својој кући, за коју и суд царски рече да |
| агивати се.</p> <pb n="273" /> <p>Још и сада се о њему приповиједа прича како се чудновато преп |
| о, курвићу?..{S} Зар тако, момче? — тек сада проговори Хајкуна и испрси се према њему, спремају |
| а и добра, макар ми га Зулфага и не дао сада, да се пребијам по туђим кућама као сирјак какав, |
| е, измичу испред мене.{S} И, — макар то сада било и смијешно, — морао сам поскочити, ђипнути не |
| Оно што ми је тада испричао, препричаћу сада и ја, старајући се да све изнесем и оцртам отприли |
| ело.</p> <p>— Нећу ја сјутра...{S} Хоћу сада...{S} Треба да им наредим нешто...</p> <p>— Нареди |
| рећи да сам се ја, у истини, наслађивао садашњим мукама Хатиџиним, светио јој се, и мјесто да о |
| је унаоколо радиле и уређивале земљу за садњу духана.</p> <p>„ Шта радиш, тежаче?..“ — запита ц |
| посрнуо, обрезао се или опржио, није се сажалио на ме, нити ме почео тјешити.</p> <p>Шта више, |
| ..{S} Нехотице...</p> <pb n="380" /> <p>Сажалих се кад је угледах такву.</p> <p>— Рашта сам је |
| ваљано момче моје, — рече некако меко, сажаљевајући — срце ти је исто као и у мајке...</p> <p> |
| } И сви ме гледали некако меко, питомо, сажаљевајући.{S} Ако би прошли поред мене, свако је зас |
| <p>— Шта ћеш...{S} Женска памет — рече сажаљевајући. — Кад јој се опет вратио... и вратио се у |
| е.</p> <p>И, као присјетивши се нечега, саже се брзо и шапну ми на ухо:</p> <p>— А <hi>он</hi>, |
| му и треба!</p> <p>Заптија један уљезе, саже се и поче се сашаптавати с бимбашом.{S} Тргну му у |
| p>— Устани — рече и Хајкуна меко, па се саже и узе ме за руку. — Устани и хајде с нама...{S} Ев |
| е одмах вјенчамо.{S} Ни сватова нијесам сазивао, ни шенлучио, ни теферичио.{S} И кућу сам у брз |
| казнити жешће.{S} Пустити некоме да ти сазна тајну која је за чување, значи упола се предати њ |
| ати: шта је све било и како је било.{S} Сазнали смо само толико, да је нашу чету, која је пошла |
| репадох се.</p> <p>Мислио сам да се већ сазнало штогод о мојој хајдучији, па ме сад зову и хоће |
| алдрму.</p> <pb n="244" /> <p>Кашње сам сазнао како је он нашао сва наша добра у нереду, остављ |
| /p> <p>Наравно да је Зулфага за све ово сазнао кроз непун сахат и плачући и пренемажући се поче |
| {S} Па ни ја не бих знао нити бих могао сазнати, да једне ноћи, — када се чинило да су сви посп |
| издигнем руку изнад главе, да викнем и сазовем све комшије и пријатеље и да покажем своју зара |
| оно, преплашено, цикну и устукну мало, сакри се за канат, док момче, изненађено <pb n="291" /> |
| а њим.{S} Хасан се опет умота у струку, сакри и главу и оружје, те му се само видјели лабави, п |
| тео...</p> <pb n="339" /> <p>Зулфага се сакри за бимбашу и као плачући рече:</p> <p>— Ето... та |
| /hi>.</p> <p>Па брзо чучну поред зида и сакри лице у димије.</p> <p>— То... то сам рекла!..</p> |
| икнуше.{S} Хајкуна чак и устукну мало и сакри му се за леђа.{S} А он нагло прихвати за пушку и |
| о момче, полугласно цикну, одиже руку и сакри лице рукавом, па се нагло окрену на пети и побјеж |
| е, јер... јер...</p> <p>— Јер?..</p> <p>Сакри ми главу за леђа и брзо изговори:</p> <p>— Јер... |
| и гунђала, нагло се окрећући и бјежећи, сакривајући се од њих.</p> <p>Наравно, одмах иза тога м |
| {S} Зато се вазда и уклањала, измицала, сакривала.{S} Само кад они не би били код куће, — кад б |
| е изашла мајка, — која се пред њим није сакривала као пред другима, — чинило се као да се збуни |
| у „ашиковање“.{S} Хајкуна више није ни сакривала ништа од мене, нити је више зазирала да изађе |
| ћи, прелазиле један у другога на дућан, сакривале се за робу и чучнувши један према другом саша |
| XVI</head> <p>Иако смо наше ноћне шетње сакривали од хоџе, иако нико ни споменуо није о њима, и |
| е шамије, који јој падали по образима и сакривали половицу лица.{S} И, наклонивши главу прама д |
| су и мене натјерали да затворим и да се сакривам.{S} Зулфага ми неколико пута пролазио испред д |
| ни дружио се није.{S} Бјежао је од њих, сакривао се, склањао, ради чега му се сви и подсмијевал |
| морао бјежати испред њега, измицати се, сакривати.</p> <p>Али као да није могао дуго издржати т |
| потрчаше, журно почеше тражити фереџе и сакривати се по собама.</p> <p>Једини ја као да сам био |
| трчала по њој и играла се клиса, лопте, сакриваче.{S} И све је некако више сличило весељу какво |
| лавице лука, па ручавао негдје осамљен, сакривен од сваког.</p> <p>— Какав је, још ће чију кућу |
| што се прикрадао покаткада и заклоњен, сакривен чучао покрај врата, чекајући ме да изађем из к |
| ко, сав изгребан и одрпан, кроз шибље и сакривен од свакога, грчевито стискајући пушку, извалим |
| екакве сандуке.{S} Три сахата остао сам сакривен за сандуцима.</p> <p>Тако се, ето, једни ситна |
| као да ме чекала на вратима, за канатом сакривена.{S} Мени се барем, пролазећи туда, увијек при |
| ко има чета и у самом Сарајеву, како су сакривене по хановима, по гробљима, по црквама и само ч |
| их што прије уклони испред очију, да их сакрије.</p> <p>Ради бабе Сулага је и мене волио много. |
| } У неколика пута бијаше ми дошло да се сакријем куда, да побјегнем од свију и гласно заплачем. |
| њих, завучем се чак у подрум и тамо се сакријем за некакве сандуке.{S} Три сахата остао сам са |
| ази.{S} Ко зна да се нијесу они трговци сакрили гдјегод?..{S} Ко зна да и сад не вребају на нас |
| раха, запомагао.</p> <p>И побјегао бих, сакрио се, уклонио, само да Зулфага није био у близини. |
| упан, раздрљен и испрљан дочепао собе и сакрио се, закључао у њу, остављала га је, враћала се и |
| ше бјежати бацајући оружје, а неки се и сакрише...{S} И ето:.. таки и остадоше у животу и... ев |
| да све договори.</p> <p>— Па то и Осман Салих-агин ради — опет дочека Хасан упорније, изврнувши |
| понудивши да умијемо руке прије ручка, сам поче полијевати... </p> </div> <div type="chapter" |
| Хатиџе кахву и, сједајући и испијајући, сам отпочнем разговор.</p> <p>— А кад си рањен? — запит |
| p> <p>Није шала: све сам то сам стекао, сам зарадио!..</p> <p>Сам!..</p> <pb n="347" /> <p>Ни у |
| д прага; кахву јој сам пекао и износио, сам чистио наргилу и пунио је духаном.{S} Сам је брао и |
| помоћ и хвалио робу што <pb n="220" /> сам знао боље, не зазирући чак ни од уобичајених тргова |
| чудо ханџијино опоравио <pb n="329" /> сам се већ трећи дан и у друштву с некаквим сељацима по |
| м чистио наргилу и пунио је духаном.{S} Сам је брао и руже и китио шилту на којој ће сједити, к |
| ашта да жалим умријет’?..{S} Рашта?.. — сам себе запита. — Ко ће жалити?..</p> <pb n="311" /> < |
| ајка, обмотавајући ми руку око врата. — Сам ми је дошао...</p> <p>— Сам?..</p> <p>Па се почеша |
| ко врата. — Сам ми је дошао...</p> <p>— Сам?..</p> <p>Па се почеша по носу и као да размишљаше |
| ром, за славом некаквом, за слободом, а сам пјан, дремован, дембеласт, легао насред пута и преп |
| ам јесу ли момчад на опрезу...{S} Треба сам да обиђем...</p> <p>И, онако мршав, висок, усукан, |
| акар што ми није било до смијеха, једва сам се уздржао да се грохотом не засмијем, стојећи тако |
| олан, а ми смо нико и ништа...{S} Једва сам живу главу изнио између њих...</p> <p>И одбацивши п |
| хују, ругају се, изазивају ме.{S} Једва сам се савладао да не налетим на неке и не почнем их уд |
| глави, да га на мјесту убијем.{S} Једва сам се савладао да то не учиним.</p> <p>— А оклен Зулфа |
| ебити, ни чули шта сам говорио, — једва сам и сам себе чуо, — или, ако су и чули, нијесу хтјели |
| ме не боли сад...{S} Добро сам — једва сам се некако могао прибрати и одговорити јој. —</p> <p |
| {S} На те?..{S} Зашто?..</p> <p>= Крива сам.</p> <p>— Ти?..</p> <p>— Не смијем ти ни у очи погл |
| чудним једним погледом, погледом каква сам још само код болесника у огњуштини виђао...{S} Блиј |
| рави. — Јунак ме у ову кућу довео, њега сам и служио...{S} Кад њега нема, жене служити нећу...{ |
| е међу нама изродила и голема свађа, да сам хоџа једнога јутра не поче да нам све објашњава зах |
| илу.</p> <p>— Мислила је, може бити, да сам је ја убила и зажалила на ме — прошапта снуждено. — |
| мене, у руку, и заплео се, спотакао, да сам у два маха помислио, е ће намах посрнути и носом уд |
| о, па баци ногу преко ноге и гласно, да сам и ја могао чути, узвикне:</p> <p>— Зови Хајнију!..< |
| м, да их изгазим, смрвим и сатрем. — Да сам болестан, лакше би ми било...</p> <p>Она прегризе к |
| p> <p>Ја застадох изненађен.{S} Мора да сам изгледао необично блесаст у том часу, јер се он сна |
| дубоко уздахну:</p> <p>— Камо среће да сам вазда с вама...{S} Ех!..</p> <p>Неко вријеме сви см |
| ешто силно гонило, гурало напријед и да сам могао, прелетио бих тамо, само да час прије засједн |
| ва, бескућника? ..{S} Или су мислили да сам луда неки, који је побјегао од куће, отргнуо се и б |
| ио, него ево, на твоје очи, казао ми да сам му најдража, и ја сам оставила њега!..{S} Ево ти га |
| пустити...</p> <p>— Немој ни мислити да сам те молио — сурово дочека Осман, а оштра, дубока црт |
| ар сад било и смијешно, — морам рећи да сам се наждерао траве као магаре какво и одмах се осјет |
| му је најдражи...</p> <p>Морам рећи да сам се ја, у истини, наслађивао садашњим мукама Хатиџин |
| меко, болећиво, сасвим заборављајући да сам га то исто при доласку питао. — Јуче?</p> <p>— Прек |
| е њега и додијавала му.{S} Осјетивши да сам уљегао, — видјети ме није могао, јер нити се окрену |
| са Зулфагом, слушала ме пажљиво, као да сам китио најзаноснију љубавну изјаву.{S} Ја сам, опет, |
| и се по собама.</p> <p>Једини ја као да сам био нешто присебнији.{S} Не бојећи се ничега одмах |
| дара уз тамбуру.{S} И било ми је као да сам у томе часу угледао сродника неког, блиског сродник |
| неће ни вратити више.{S} Било ми као да сам се ослободио неког големог терета који ме давио, пр |
| ад смо прилично поодмакли, Хасан као да сам хтједе заподјести разговор, али се ипак предомисли, |
| и освртао није.{S} Само кад би видио да сам и сувише заостао, задихао се, да поклецујем од глад |
| та је по Богу?</p> <p>— Боље би било да сам болестан, — одговорим јој некако пакосно, осорно, п |
| цивао сам на њега, измишљао их, само да сам пред собом оправдам одлуку, е се овакво друговање м |
| мучио.</p> <p>Шта више, — желећи зар да сам себе осоколим и раздражим против њега, — почео сам |
| ..</l> </quote> <p>Људи, мислећи зар да сам пјан, раставише се и начинише ми пут.{S} Нико ни ри |
| њему уз кољено.{S} И, рачунајући зар да сам већ „поприличан момак“, дозрио чак и за озбиљнији р |
| .</p> <p>— Казуј: држиш ли још ријеч да сам ти најдража?..{S} Говори!..</p> <p>— Хајкуна!</p> < |
| када се чинило да су сви поспали и када сам случајно изишао на авлију — не угледах их обоје зај |
| раво да кажем, баш ми је мило било када сам након дужег чекања видио да се Хасан не враћа и да |
| P19132_C34"> <head>XXXIV</head> <p>Када сам с мајком разговарао о Хамиду и његовој свађи са Зул |
| на силу избаце пред врата.</p> <p>Тада сам бјежао Сулаги, у авлију му.{S} Хатиџу, вјереницу, з |
| очела љубити од драгости...{S} И Хамида сам звала, и хвалила му се и...и...</p> <p>— И?..</p> < |
| и ругали, макар се и подсмјехивали, ја сам беговство своје био објесио о клин и готово сасвим |
| сно поче попијевати.</p> <p>За чудо, ја сам се осјећао некако чилији, лакши него прије и корача |
| не сам себе кудити.</p> <p>— А ја... ја сам најгори чојек на свијету, — гунђао је промукло, пог |
| је сумњао у ме и почео ми пријетити; ја сам опет сумњао у њега.{S} И ко зна, може бит’ би се ме |
| >— Ето... опет је био у Сулаге...{S} Ја сам га управо и измамио из авлије и... и сачувао га да |
| свима нама. — Ја жену не молим...{S} Ја сам само питао, па...</p> <p>Не довршивши окрену се и п |
| је и никога се бојао, чак ни оца.{S} Ја сам се чудом чудио како се он често упорно бранио, опир |
| звао укућане да купе, да пазаре.{S} Ја сам опет ишао готово узастопце за њим, као надзиравајућ |
| је заустио одмах је и престајао.{S} Ја сам, опет, знао да би ми сваки предлог био узалудан, је |
| итио најзаноснију љубавну изјаву.{S} Ја сам, опет, њу слушао кад ми говорила о комшилуку и комш |
| к«, — која је за ме значила много, — ја сам му први приступио и отада више није било кавге међу |
| рово и преврће закрвављеним очима. — Ја сам ратов’о и крв пролијев’о, зарадио сам и бољу башчу. |
| упати шамију, кидати је, комадати. — Ја сам твоја...</p> <p>Ничија више...{S} Води ме!..</p> <p |
| ло, показујући на кућу, на Хатиџу. — Ја сам задовољан.</p> <p>— Ама теби се твоје отело и то тр |
| ао хунцут...</p> <pb n="332" /> <p>— Ја сам поштен отишао и поштен се вратио, — окресах ја неми |
| аву. — Ти?..</p> <pb n="238" /> <p>— Ја сам започео...{S} Ја... — одговори Хусо поносито. — За |
| не. —— Какав си то данас?..</p> <p>— Ја сам онакав какав сам и био, — дочекам кезећи зубе и гот |
| о образима и поче жмиркати.</p> <p>— Ја сам мислила да ти... да ти... ништа због мене не би учи |
| и се бројаницама. — Колико?</p> <p>— Ја сам чуо да се одавле, из Мостара, спрема читава војска, |
| власти, оковати се драговољно.{S} А ја сам знао не једну, него неколико мајкиних тајни.{S} Зат |
| . — Има их и она доста...</p> <p>— А ја сам мислио да су све твоји, да све ти тргаш...</p> <p>— |
| у и поче је прелиставати.</p> <p>— А ја сам чуо, — рече још тише да се једва чуло — е ти се мат |
| очи, казао ми да сам му најдража, и ја сам оставила њега!..{S} Ево ти га!..</p> <p>— Пхи! — уз |
| на њу. — Ево... право да речем... и ја сам се зажелио куће, ама...{S} Кад дођем тамо, па кад м |
| погледа.</p> <p>— Ако си ти дертли и ја сам — откреса и силом ме поче дизати. — Ни мени није ла |
| а, али након сваког разговора о њему ја сам био некако веселији.{S} Лакше ми било на души и сла |
| и напријед, само напријед.{S} Испочетка сам се једва опирао на ноге, шантуцао сам, тетурао; каш |
| којој си ђевојци прешао?..{S} Ашиковала сам са ђевојкама да ми кажу и... казале су ми...{S} И е |
| <p>— Ја... ето свједочила сам, а знала сам да се твоје отима — настави задихано, испрекидано, |
| питује.</p> <p>— И да загладим, скухала сам алву, — настави брзо, не предушујући — и дала Хамид |
| па ми драго што се расцвао...{S} Сагла сам се чак до земље, принијела <pb n="401" /> га устима |
| ...</p> <p>— Шта?..</p> <p>— Увриједила сам ти госта...</p> <p>— Хасана?..</p> <p>Она збаци шам |
| р... јер је севдисао Хатиџу... и видила сам како јој иде на врата, на разговор...</p> <p>— Хати |
| та због мене не би учинио...{S} Мислила сам...{S} Их...{S} Кавгаџијо један!..</p> <p>— Ђаволе!. |
| ... казале су ми...{S} И ево... уфатила сам те, копиљане, стигла те...{S} Сад више нећеш лагати |
| лопи очи.</p> <p>— Ја... ето свједочила сам, а знала сам да се твоје отима — настави задихано, |
| та си му рекла?</p> <p>— Рекла... рекла сам да је <hi>угурсуз</hi>.</p> <p>Па брзо чучну поред |
| > <p>— Кад сам дошла у ову кућу затекла сам га...</p> <p>Зулфаги се засија лице од радости.{S} |
| кад сам чула да си погинуо... вриснула сам и не гледајући шта ће свијет рећи, па ето! — нагло |
| м се љутила — рече полугласно. — Изишла сам на авлију и да се осветим, почела се смијати, грохо |
| уна!..{S} Осветићу те — рече.</p> <p>Па сам себе удари у бедру, а крв шикну и попрска и ћилим и |
| мене.</p> <p>И мирни, добри Сулага оста сам самцит, понижен и посрамљен.{S} Само сам, одлазећи, |
| — Рашта?..</p> <p>— Па... знаш... доста сам био овђе — прогунђа суво, дајући ми знак руком да м |
| аном и гдје се познао.{S} Неколико пута сам их видио како заједно пролазе чаршијом, у живом раз |
| ко си могао оно учинити?..</p> <p>— Шта сам учинио? — одговорим јој набусито, покушавајући да с |
| тима, меко, наивно запита:</p> <p>— Шта сам ти учинила?..</p> <p>— Не знаш? — отегнух подругљив |
| епуштен самоме себи и радио сам све шта сам хтио и како сам хтио.{S} Осим што сам као од невоље |
| се на то и припремао пушку.{S} Али шта сам могао?..{S} Ниједан путник ни кириџија није ишао са |
| едали.{S} Нијесу, можебити, ни чули шта сам говорио, — једва сам и сам себе чуо, — или, ако су |
| p> <p>— Рашта сам је прекорио?{S} Рашта сам био осоран? — опет се почех љутити сам на се. — Зар |
| се кад је угледах такву.</p> <p>— Рашта сам је прекорио?{S} Рашта сам био осоран? — опет се поч |
| о данас?..</p> <p>— Ја сам онакав какав сам и био, — дочекам кезећи зубе и готово режећи — а ти |
| хтједе је ни погледати.</p> <p>— Здрав сам ја, здрав — откреса поносито, након дуже почивке. — |
| е ми било стало до свијета ни онда, кад сам кроз четири мјесеца ишла од врата до врата... ево, |
| ли!..{S} Знам само да је у свануће, кад сам се дигао из душека и хтио се умивати, уљегла ми у с |
| .{S} Хасан се још и држао некако и, кад сам себе на силу соколећи, усиљавао се да брже крене, п |
| према Хатиџи.</p> <p>Сваке вечери, кад сам се враћао кући, дочекујући ме на авлији, имала је п |
| 2"> <head>XXII</head> <p>Сјутрадан, кад сам се пробудио, опет сам се састао са Сулагом.{S} Каза |
| иљубљујући се уза ме. — Ономадне... кад сам чула да си погинуо... вриснула сам и не гледајући ш |
| ... опусти једно крило и паде...{S} Кад сам јој притрчала, била је мртва...{S} Глава јој пала н |
| да се сами упусте у разговор...{S} Кад сам ја био међу њима лакше било обојима...</p> <p>Тада |
| ка покуњено и обори главу.</p> <p>— Кад сам дошла у ову кућу затекла сам га...</p> <p>Зулфаги с |
| p> <p>— А њему и то криво?</p> <p>— Кад сам узела кумру на прси, — настави Хатиџа живље, не диж |
| онекад и гурнуо, ударио, — као онда кад сам им истом дошао у кућу, — ипак никада као да ни поку |
| ову моћ ни силу, разбило ми главу и кад сам окрвављен дошао да му се потужим, само је слегнуо р |
| ар о чему.{S} Ништа помогло није ни кад сам престао одговарати и склопио очи, претварајући се д |
| њега као испред туђина каква и тек кад сам знао да ће почети с дијељењем дуката, јављао сам се |
| але и велике, ипак сам се изненадио кад сам опазио једну гомилу људи каква се у најсвечаније да |
| ме зато и одбијала.</p> <p>Али опет кад сам понекада ишао Сулагиној кући и пролазио сокаком, он |
| а ме пред Сулагиним вратима.{S} Баш кад сам застао на прагу и прихватио за мандал, да гурнем и |
| SRP19132_C24"> <head>XXIV</head> <p>Кад сам испричао Сулаги како сам прошао код Ибрахим-ефендиј |
| ми руке око врата. — Она!..</p> <p>Кад сам уљегао у собу затекао сам мајку како узваљена уз ја |
| ирих и прихватих за посао...</p> <p>Кад сам, пред вече, пошао Сулаги да му све опричам, мајка, |
| самљена, потрчах за хамалом.</p> <p>Кад сам дошао до врата и од хамала узео ствари, био сам сми |
| вим сељацима пошао у Мостар.</p> <p>Кад сам закуцао на авлиска врата, — ђаво би га знао рашта, |
| е болесна, и хвала ти на томе...{S} Сад сам, ево, здрав и сад могу ићи.</p> <p>— Не дај му — жи |
| на мимо обично, нагиздана,</p> <p>— сад сам се тек досјетио да се она у новије доба све више и |
| са кахвом, а у другој филџане.{S} И сад сам истом могао опазити колико се разрасла, колико разв |
| ама дуката као да ће их откинути, — тад сам се наљутила и...и...</p> <p>Немој се и ти љутити, д |
| а мој рачун, било је премного и што год сам боље радио, оне се све више и више расипале.{S} Уко |
| уд сам га дозивао и мољакао даље, залуд сам чекао.{S} Не хтједе више ни отворити очију ни прого |
| х...{S} Питај... тамо...</p> <p>И залуд сам га дозивао и мољакао даље, залуд сам чекао.{S} Не х |
| , плећима, бедрама, по глави.{S} Узалуд сам врискао, помагао, отимао се.{S} Тек пошто би се умо |
| е из куће на сокак, у махалу.{S} Узалуд сам се противио, копрцао, отимао.</p> <p>Ништа није пом |
| овање, дружење са јаранима.{S} И узалуд сам се отимао, бранио... <pb n="240" /> Сад се није виш |
| кло ме.{S} Неко као да ме прекоравао, е сам и сам био рђа, кукавица, готово издајник.{S} И што |
| о је грижа савјести постајала јача, све сам више и више наваљивао оптужбама, све их више тражио |
| јесе, утуку, нека муче колико хоће, све сам то сама зарадила...{S} И... ево... ја и хоћу освету |
| о сам којим даном постајао старији, све сам више зазирао од Зулфаге и све ми се чинило да он у |
| во све што ми је под руку долазило, све сам узимао.{S} Само стојим, узимам и одбацујем у страну |
| еда одојче своје.</p> <p>Није шала: све сам то сам стекао, сам зарадио!..</p> <p>Сам!..</p> <pb |
| правио рупе на њима.</p> <p>И у Сулаге сам најчешће ишао њему за инат.{S} Сваки дан готово иша |
| дати и разгледати унаоколо.</p> <p>— Ђе сам ово? — питао сам сам себе, провирујући кроз шибље.< |
| елији.{S} Лакше ми било на души и слађе сам спавао.</p> <p>У зиму, када су ноћи постајале дуже, |
| еђу зидова — говорио је увијек. — Он је сам себи подигао џамију у којој да се молимо...</p> <pb |
| инула, барем навратио мало да види гдје сам, како сам.</p> <p>Читав низ оптужаба, све тежу за т |
| лао ми и слаткиша и других понуда, које сам увијек дијелио са Хасаном.{S} Хасан је ради тога и |
| међу свију комшиских дућана.{S} Ћепенке сам чак и обијелио и ишарао мало, а испод стрехе, која |
| дио сам се таквим упадицама. 3а хајдуке сам знао да су опаки људи, — они су ми и <pb n="246" /> |
| p>— А то је оно дијете, — рече — о коме сам ти писао...{S} Знаш...</p> <p>И намигнувши, чуднова |
| — рече мирно, грицкајући браду. — Томе сам се и надао.</p> <p>И одмах ми предложи да засада св |
| моју собу и указивали на њу.{S} По томе сам одмах могао и <pb n="266" /> познати да су све гово |
| моја чинија буде пунија.</p> <p>По томе сам одмах и познао да се морало негдје нешто десити, не |
| екујући кад ћу издахнути.</p> <p>У томе сам и заспао...</p> <p>— Устани!..{S} Устани!.. — чух, |
| е очима, стисне зубе и, изненада, почне сам себе кудити.</p> <p>— А ја... ја сам најгори чојек |
| о калдрму.</p> <pb n="244" /> <p>Кашње сам сазнао како је он нашао сва наша добра у нереду, ос |
| } Какав ми је то несретни народ који се сам с муком диже, с муком се миче, и вазда чека да му д |
| <pb n="393" /> <p>Хасан, опазивши је, и сам се збуни и поче пипати око себе, извлачити нешто ис |
| у нас...{S} Моли — дочеках ја мекше, и сам је молећи. — А грехота да га одбијемо...</p> <p>Она |
| " /> на неке, ударао, док напошљетку, и сам окрвављен и изгребан, нијесам бјежао кући.</p> <p>Н |
| ја, јединац му, био сам се због њега и сам осилио и сва комшиска дјеца морала су да пате и стр |
| ве, духана, хљеба и он понуди свакога и сам сједе међу њих.{S} И замоли их да причају о свему, |
| лио са Хасаном.{S} Хасан је ради тога и сам заволио Сулагу и одушевљено га хвалио, макар што га |
| урову, љутиту и распаљену, дође ми да и сам постанем суров, да је пецнем, надражим, да се освет |
| о?..</p> <p>Сулага, испочетка, као да и сам усвоји моје разлоге и као да му се свиђеше.{S} Пошљ |
| ешто као да ме непрестано голицало да и сам запјевам.{S} И у обијести оној, не знајући шта друг |
| упи ми на дућан, повуче ме са ћепенка и сам поче затварати.</p> <p>— Бјежи куд било — шапну, а |
| Што не једеш?.. — проговори хоџа, па и сам отре браду махрамом и измаче се. — Једи, болан!..</ |
| као да намах минуше.{S} Дође ми да се и сам засмијем и да се увијам, онако да се увијам као и о |
| <p>Још рјеђе су га могли навући да се и сам уплете у разговор, да и он рекне своју.{S} А кад би |
| руком ми зачепи уста...{S} Загледа се и сам према ватри, са жељом да упозна кога...</p> <p>Узал |
| ћи ме чак.{S} Знали су добро да ћу се и сам досјетити од кога је.{S} И чим бих ручао, одмах су |
| и обично.</p> <p>— Ко непоштено брани и сам нешто непоштено има у себи — откресах и осорно и па |
| ни чули шта сам говорио, — једва сам и сам себе чуо, — или, ако су и чули, нијесу хтјели заста |
| .{S} Неко као да ме прекоравао, е сам и сам био рђа, кукавица, готово издајник.{S} И што је гри |
| улаги и приљубивши се уз њега, почнем и сам јаукати и запомагати из свега гласа...</p> <p>Пред |
| ам, до неколико дана, доћи ми у дућан и сам ми се јавити.{S} Кад ми стаде на ћепенак, сав изгре |
| помакох с мјеста.</p> <p>— Доћи ће он и сам — као да ми шапну неко, те се опет смирих и прихват |
| n="283" /> <p>Па опет приступи сељаку и сам својом руком отцијепи му још пет штапа по табанима. |
| што ћу га рањена примити у своју кућу и сам његовати, јача је била од свега другог и у први мах |
| ти.</p> <p>— Ко ли је тамо? — запитах и сам себе, пажљивије гледајући према ватри и старајући с |
| ије ли ме ко чуо или опазио...</p> <p>И сам Хасан као да се препаде од тих ријечи, па ме снажно |
| погађати.</p> <pb n="269" /> <p>У соби сам затекао и хоџиницу и кћер јој Хајкуну.</p> <p>Обје |
| празних дућана, нашао сам један у који сам могао и натрпати робе колико сам хтио и да ми опет, |
| лаву док пјесму допјева...{S} Колико ли сам суза пролио због тих подругачица!..{S} И колико сам |
| е нијесам смио сам на авлију изићи, али сам из радозналости често провиривао кроз <pb n="280" / |
| љи да се увјерим јесам ли још у сну или сам збиља будан штипао сам се по бедрама и уједао се за |
| ао је презриво, окрећући ми леђа, а, ни сам не знам рашта, тај узгредни прекор био ми је увијек |
| о о Сулаги и сви га спомињали.{S} И, ни сам не знам рашта, али након сваког разговора о њему ја |
| нож, видио сам да се не шали.{S} И, ни сам не знам како, у оном часу заборавих и на мајку и на |
| ћили сваки рад против њих.</p> <p>И, ни сам не знам како, опет ми рука полети ножу и нагло га и |
| емаштине, него друго, друго нешто... ни сам не знам како бих назвао.{S} По свему се могло позна |
| ме ошамари и дочекао ме псовком.{S} Ни сам не знам како сам му измакао и курталисао се.</p> <p |
| сам га непрестано, смјешкајући се, — ни сам не знам рашта, а опет ми дошло да се смијем, — и... |
| ећи, — теби, будало, јер си ме повео ни сам не знаш куда и јер не знамо шта радимо ни ја ни ти. |
| али, цврчали.{S} И псовао сам, грдио ни сам не знам кога, на силу тражећи кавге и ината, жељен |
| боје заједно, баш код чатрње.</p> <p>Ни сам не знам како сам се онда могао уздржати да не врисн |
| } Бјежи!</p> <p>— шапну опет.</p> <p>Ни сам не знам шта ми би у томе часу.{S} Не одговорих му н |
| пристајао за њима.{S} Најволио је бити сам.</p> <p>Ако му је понекад случајно и затребао какав |
| ућу и пријетиш оружјем?..</p> <p>— Нити сам ја ударио на мајку, ни на кућу, ни пријетио оружјем |
| Зулфага доноси...</p> <p>Испочетка нити сам што питао Хасана, нити му говорио о томе.{S} Тек ка |
| стину наскоро настати?..{S} О томе нити сам га питао, нити је што напоменуо.</p> <p>— Пљуни у д |
| преда ме и поче показивати.</p> <p>Нити сам пазио много, ни размишљао: шта треба, за кућу и шта |
| сам био осоран? — опет се почех љутити сам на се. — Зар је крива што га је споменула узгред..{ |
| зине собе, одмах поред прага; кахву јој сам пекао и износио, сам чистио наргилу и пунио је духа |
| вакојаке скупове, и мале и велике, ипак сам се изненадио кад сам опазио једну гомилу људи каква |
| кад бих изишао из врата његових, увијек сам опазио Зулфагу како стоји недалеко, на сокаку, и вр |
| оменем и о глади и о умору.{S} И увијек сам се покајао ради тога.</p> <p>— Пхи, какав си ми то |
| џу и окрећући се према њој. — Разбојник сам, зликовац сам, хајдук, зулумћар...{S} У мене је и с |
| како говори и како рачуна...{S} И, док сам говорио, непрестано се мргодио, непрестано ломио пр |
| усиљавао се да брже крене, поскочи, док сам ја почео посртати и тетурати као пијаница, с муком |
| ворим га.</p> <p>— Хоћу ли? — питао сам сам себе руменећи и плашљиво звјерајући унаоколо.</p> < |
| около.</p> <p>— Ђе сам ово? — питао сам сам себе, провирујући кроз шибље.</p> <p>У жељи да се у |
| в, бескућник и беспосличар? — питао сам сам себе, преврћући се с бока на бок и отхукујући. — За |
| — Ружно сам учинио...{S} Ружно — почнем сам себи пребацивати, ходајући испред дућана и непреста |
| а је опет било? — запитам зачуђено, чим сам прешао преко прага и затворио канат за собом. —</p> |
| аву и пошао био да видим шта је.{S} Чим сам тебе угледао, досјетио сам се.</p> <p>Па помијеша п |
| ше у Зулфаге нипошто — рече суво. — Чим сам му ја љуцки опричао какав је оно чојек, одмах га и |
| чео мрмољити нешто, гунђати...{S} А чим сам је пустила и она полећела, он... опали из пушке и.. |
| заустави смијех.</p> <p>— Па... па чим сам те опазио, одмах сам и помислио да због тога долази |
| како ћу изгрдити Хатиџу.</p> <p>Али чим сам ступио у авлију и угледао је како, попевши се на ст |
| рашта, а сузе су ми налетиле на очи чим сам прихватио за алку, — и кад је мајка отворила канат, |
| је залогај који се освоји!..</p> <p>Чим сам остао сам у соби, опет сам проплакао.</p> <p>Жао ми |
| мијати, грохотом смијати...{S} Смијехом сам домамила и кумру...{S} Знаш ону моју кумру, што ми |
| .{S} Само дајте да се једе...{S} Гладан сам — отегну Хасан зијевајући и протежући се устаде.</p |
| се једе? — запита живо. —</p> <p>Гладан сам...</p> <p>— Има, има, брате!..{S} Их, што не кажеш |
| >— И овђе... овђе — рече живље, — оклен сам те хранила, пече сада, пече и гризе и дави...{S} Хр |
| и као да их познају, иако их, — увјерен сам — нијесу познавали.</p> <p>Називали их пијаницама, |
| <p>Тек када би, након дугога лутања, он сам предложио да се вратимо кући и окренуо низа страну, |
| о авлији, кад би посједали по трави, он сам сједао је међу њих, прекрстио ноге и понудио им дух |
| нити му говорио о томе.{S} Тек када он сам, говорећи о својим новим пријатељима, хотимично са |
| ом, ни помишљао нијесам никако да ће он сам, до неколико дана, доћи ми у дућан и сам ми се јави |
| е, дакле, могло познати да је управо он сам подгајао Хасана тако: васпитавао га да се од дјетињ |
| разговор.{S} Два-три пута и притрчавао сам им и смјешећи се почео их запиткивати о дому, о кућ |
| мо кући и окренуо низа страну, усуђивао сам се да му споменем и о глади и о умору.{S} И увијек |
| "326" /> <p>Чим бих их опазио, смиривао сам се одмах и опет према њима пружао руку и задављено |
| оптужаба, све тежу за тежом, набацивао сам на њега, измишљао их, само да сам пред собом оправд |
| отмем.</p> <p>Неколико пута и одлучивао сам се на то и припремао пушку.{S} Али шта сам могао?.. |
| унићима, џавељали, цврчали.{S} И псовао сам, грдио ни сам не знам кога, на силу тражећи кавге и |
| почеле бољети од дугога ходања, уљегао сам у дућан, сјео покрај ћепенка, на сандуче једно, и о |
| осјетио некако силнији, јачи.{S} Могао сам се опет подигнути и наставити пут.</p> <p>Опет срет |
| > <p>— Уморио се, а?</p> <p>— Изнемогао сам...</p> <pb n="300" /> <p>Он сједе, прекрсти ноге, и |
| авши гроше једног поред другога, гледао сам их дуго како се свијетле и одсијевају према сунцу, |
| једно, одмах поред Сулаге...{S} Гледао сам га непрестано, смјешкајући се, — ни сам не знам раш |
| на какву.{S} С рукама у џеповима ходао сам по старој, изрованој калдрми, гонио мачке које се к |
| у близини.{S} Само њему за инат задржао сам се, остао.</p> <p>Човјек овај као да је уживао у му |
| опет сам се састао са Сулагом.{S} Казао сам му узгред да његову понуду никако примити не могу.{ |
| и показа за њим. — Ето!..</p> <p>Казао сам: свршиће на вјешалима...{S} Тврдоглав је...</p> <p> |
| > <p>Што сам више осјећао глад постајао сам све бјешњи, љући, раздраженији.{S} У неко доба гото |
| ори некако жалостиво.{S} Каже: „Додијао сам вам, па ме и не гледате... бјежите од мене... гонит |
| чачкалице: за зубе и за уши.{S} Затекао сам га гдје лежи на миндерлуку босоног, распасан, раздр |
| ..</p> <p>Кад сам уљегао у собу затекао сам мајку како узваљена уз јастуке сједи на шилти и пуш |
| о свакакве приче и лагао; за инат тукао сам Хамида, љубимца његова; за инат улазио у његову соб |
| да ће почети с дијељењем дуката, јављао сам се и, непрестано се склањајући за мајку и вирећи јо |
| ду никако примити не могу.{S} Размишљао сам о њој читаву ноћ и, напошљетку, одлучио да одбијем. |
| смио ништа ни споменути Хасану.{S} Знао сам да би одмах почео ругати се и грдити.{S} А ипак... |
| гу.{S} И одмах, по тим ријечима, познао сам да се боји нешто, да се плаши од њега.</p> <p>— А б |
| ко пажљиви и мене толико мазили, познао сам и то да све што се десило није се могло десити нико |
| запиткивати и причати нешто.{S} Познао сам одмах да се упињала да ме што више задржи будна и д |
| што сам му и одвише сметао, — а познао сам да му сметам по томе, што ми нудио и новаца да одем |
| ти никад, ни причати му што.{S} Склањао сам се испред њега као испред туђина каква и тек кад са |
| чеше поклецавати.{S} Два-три пута пипао сам се и по њедрима и по џеповима, мислећи да ћу наћи к |
| ли још у сну или сам збиља будан штипао сам се по бедрама и уједао се за руку.{S} Затим покушах |
| оћи него ми је мајка прошла — одговарао сам, измичући се.</p> <p>И ништа смјешније није било не |
| и не можеш невјере учинити — одговарао сам мирно, опет га нудећи духаном. — Никад...</p> <p>Он |
| ек и ноћивати.</p> <p>Наравно, постарао сам се одмах и да дућан лијепо очистим и уредим, те, ка |
| амо.</p> <p>И само ја, једини ја, морао сам се враћати испред свакога хана, постиђен, покуњен, |
| да не бих ударио у гласан смијех, морао сам се уједати за усне.</p> <p>Бојећи се да се ипак нећ |
| макар то сада било и смијешно, — морао сам поскочити, ђипнути неколико пута и нагло прихватити |
| обичније.{S} Идући право друмом сретао сам непрестано кириџије, путнике, татаре, слушао их как |
| анак.</p> <p>— Што си ме звала? — питао сам је сјутрадан, кад смо се нашли и остали осамљени об |
| ар се ни Хатиџа не би усрећила? — питао сам тихо, указујући на њу и као подсмјехујући се. —</p> |
| , отворим га.</p> <p>— Хоћу ли? — питао сам сам себе руменећи и плашљиво звјерајући унаоколо.</ |
| а?..{S} Рашта ме почела пецати? — питао сам се, газећи по оштром шљунку који ми хрштао под нога |
| унаоколо.</p> <p>— Ђе сам ово? — питао сам сам себе, провирујући кроз шибље.</p> <p>У жељи да |
| какав, бескућник и беспосличар? — питао сам сам себе, преврћући се с бока на бок и отхукујући. |
| х.</p> <p>— Зар ми није једнако — питао сам га, гледајући му право у очи, — или живио од твоје |
| што га ружиш тако — неколико пута питао сам Сулагу, прекидајући причање. — Рашта?..</p> <p>— Је |
| очију.</p> <p>— Стид ме...</p> <p>Стао сам као укопан и нијесам знао ријечи проговорити.{S} Чу |
| ..{S} Она је најкривља...</p> <p>Застао сам као окамењен и забленуто гледао у ефендију, у кадиф |
| за некакве сандуке.{S} Три сахата остао сам сакривен за сандуцима.</p> <p>Тако се, ето, једни с |
| који се освоји!..</p> <p>Чим сам остао сам у соби, опет сам проплакао.</p> <p>Жао ми бијаше ма |
| пошто се сви разишли и пошто сам остао сам са Сулагом, изненада ми ступи не дућан човјек некак |
| адом својим, претеци га...</p> <p>Остао сам пред дућаном замишљен и забринут, не осврћући се ни |
| очела се корити.</p> <p>— Дај! — шиштао сам задављено неколико пута према неколицини путника, у |
| и од јуче остала.{S} Узалуд.{S} Свраћао сам се и у хендеке украј пута и тражио: нијесу ли кириџ |
| чну насладу неку <pb n="372" /> осјећао сам у томе да их мрвим, уништим, и нешто као да ме поче |
| му што.{S} Необично задовољство осјећао сам већ у томе што сам видио да се љути, да му је криво |
| о да трчим пун сахат један.{S} Примицао сам се вратима, гледам у њих, у велике широкоглаве клин |
| х.</p> <p>Ја, млад и загријан, прорицао сам да ће наша војска све покорити, уништити, попалити |
| влију му.{S} Хатиџу, вјереницу, затицао сам обично гдје сједи на софи са цвијећем, међу шебојим |
| а сам се једва опирао на ноге, шантуцао сам, тетурао; кашње, пошто се загријах мало, ишао сам л |
| како чилији, лакши него прије и корачао сам брже од Хасана.{S} И на души ми било лакше и свјетл |
| о доба било доста празних дућана, нашао сам један у који сам могао и натрпати робе колико сам х |
| ка, млађих, кршнијих, окретнијих, нашао сам, те су ми, у тешким, големим бошчама разносиле робу |
| ао; кашње, пошто се загријах мало, ишао сам лакше и болови у жглобовима као да су почели јењава |
| S} Ниједан путник ни кириџија није ишао сам.{S} Сви су путовали у групама, сви се удруживали.{S |
| њему за инат.{S} Сваки дан готово ишао сам тамо и на авлији, на ширини, <pb n="264" /> играо с |
| бав учинио не бих.{S} Њему за инат ишао сам у чаршију, међу чаршинлије, причао свакакве приче и |
| им дао, поново ми враћали.</p> <p>Ишао сам затим и међу аскере, војнике, под сиве, искрпљене ч |
| дио без одмора, непрестано.</p> <p>Ишао сам по селима, по уским, прашњавим, изрованим друмовима |
| ти камењем.{S} У љутини, оној и јуришао сам <pb n="226" /> на неке, ударао, док напошљетку, и с |
| XXIII</head> <p>До неколико дана отишао сам кадији.{S} Био то омален, широк, трбушаст човјек, в |
| еба...</p> <p>Чим смо се растали отишао сам одмах да тражим дућан, магазу какву под кирију.{S} |
| ће заспати.</p> <p>— Ефендија... дошао сам послом до тебе — почнем ја викати, бојећи се да се |
| х... нијесам глух...</p> <p>— Ама дошао сам послом...</p> <p>Он не одговори.</p> <p>— И преша м |
| рекнем „Ништа“...{S} А, токорсе, пошао сам да учиним јунаштво, да се о мени прича као о јунаку |
| то спомиње о њима све дотле док се бабо сам не досјети и не исплати му.</p> <p>И кад наплаћује |
| војим душманином и хтио...{S} Ех, много сам хтио! — узвикнуо би, погледавши на Хатиџу. — А ти.. |
| бе, старе, трошне и окрхане.{S} И много сам се љутио на Хасана, који је непрестано застајао <pb |
| рисмо.</p> <p>Чим муштерије одоше, сјео сам на сандук и почео пребројавати новце.{S} И, за чудо |
| дајући ствари и не погађајући се, почео сам узимати: тенџере, сачеве, тепсије, јоргане, огледал |
| нагонили и кад плач није помогао, почео сам се бранити камењем.{S} У љутини, оној и јуришао сам |
| околим и раздражим против њега, — почео сам се као и љутити и пребацивати му како ми није био н |
| то од мајке, увијек добивао новаца, био сам најбогатији међу јаранима и сви ми завидили на томе |
| ао када да води много бриге о мени, био сам препуштен самоме себи и радио сам све шта сам хтио |
| о до врата и од хамала узео ствари, био сам смислио: и шта ћу рећи и како ћу изгрдити Хатиџу.</ |
| поносила се њиме а ја, јединац му, био сам се због њега и сам осилио и сва комшиска дјеца мора |
| , можебит’, и ти...{S} Ко зна?..{S} Био сам, да рекнем, травка Божја, цвијет, и сисао крви људс |
| Хасан лијечио и док је имао болова био сам врло мало у дућану.</p> <p>Макар што је Хамид вазда |
| длазио у собу.</p> <p>Неколико пута био сам ишибан због ових посјета.</p> <p>Мајка, која већ би |
| .</p> <p>Кад је Зулфага стигао кући био сам већ преобучен.{S} Сједио сам покрај мајке на шилти |
| уже почивке. — За инат свакоме оздравио сам.</p> <p>Па, једнако шантуцајући и опирући се о пушк |
| кроз зубе, не баталећи посла. — Оставио сам онога хајдука...{S} Зулфагу онога... па отишао јуна |
| есам, ни пред чим се снебивао.{S} Радио сам од јутра до мрака, радио без одмора, непрестано.</p |
| , био сам препуштен самоме себи и радио сам све шта сам хтио и како сам хтио.{S} Осим што сам к |
| а сам ратов’о и крв пролијев’о, зарадио сам и бољу башчу.</p> <p>Сулага, јадник, полумртав од с |
| па... па нијесам уредио...{S} И зарадио сам да... да ме избациш... сад... одмах.</p> <p>Пошљедњ |
| о кући био сам већ преобучен.{S} Сједио сам покрај мајке на шилти и разговарао с њоме.{S} Опази |
| ијед!</p> <p>Чим прихвати за нож, видио сам да се не шали.{S} И, ни сам не знам како, у оном ча |
| па нешто шапће, прича, говори.{S} Видио сам и како указује на трговце и као да их призива за св |
| е и њих чашћавао.{S} Два-три пута видио сам како је испружио шију, змијску главу принио уху муш |
| } Хајдук!..</p> <p>Право да речем чудио сам се таквим упадицама. 3а хајдуке сам знао да су опак |
| а му сметам, много да му сметам, дражио сам га свуда, изазивао, ругао му се.{S} Њему за инат, — |
| Кући?..</p> <p>— Па кући...{S} Зажелио сам се куће...</p> <p>— А зар би могао од срамоте икоме |
| ехе, која се још једва држала, обијелио сам читав крњави зид, да је, готово, отсијевао према су |
| во да речем, препадох се.</p> <p>Мислио сам да се већ сазнало штогод о мојој хајдучији, па ме с |
| ма, међу жене; неколико торбара опремио сам чак до црногорске границе, нагонећи их да свраћају |
| у да пате и страдају због тога.{S} Смио сам и ударити, и отети нешто, и опсовати, а да се нико |
| ући, на сијело.</p> <p>И нико није смио сам да пође.{S} Окупила би се по двојица, по четворица |
| ж.</p> <p>Отада никад више нијесам смио сам на авлију изићи, али сам из радозналости често пров |
| аво о мојој кожи и радило.{S} И стрепио сам непрестано и, — након таквих разговора, — увијек ст |
| остивити.</p> <p>— Убићу је! — пријетио сам плачући и ваљајући се по трави. — Убићу!..</p> <p>— |
| лака; у превијању и трзању оном осјетио сам како ми њезине сузе оквасише косу.</p> <p>— Преудал |
| а је.{S} Чим сам тебе угледао, досјетио сам се.</p> <p>Па помијеша прсте у браду и поче је чупк |
| удио и новаца да одем из авлије, — хтио сам мучити га, кињити, пркосити му свуда, на сваком кор |
| ајући се да изгледа што мирнији. — Хтио сам да се опростимо.</p> <p>— Да се опростимо? — узвикн |
| ук, кошуљу...</p> <p>Неколико пута хтио сам отићи да је видим и да проговорим с њоме, али, као |
| у авлији нашој.{S} Као поплашен скочио сам одмах из душека, одбацио јорган са себе и онако нео |
| нити се љуцки припремио за њу, одлучио сам да се одмах вјенчамо.{S} Ни сватова нијесам сазивао |
| јастук и као дријемајући. — И огријешио сам се пред тобом, и здружио се твојим душманином и хти |
| , а не трчи баби да му се тужи...{S} Ко сам у себе поуздања нема, ничија га заштита подићи не м |
| били су обични, врло обични.</p> <p>Ако сам јој причао о радњи, о дућану, о мачку који ми улови |
| SRP19132_C25"> <head>XXV</head> <p>Иако сам у Сулаге ишао доста често, — по једном и по два пут |
| ем навратио мало да види гдје сам, како сам.</p> <p>Читав низ оптужаба, све тежу за тежом, наба |
| човјеку који ми обећао дати кћер, како сам се удомазетио, те ме као слијепца каква храни и изд |
| и пријатељи и душмани потсмјехују, како сам се, за рана, натоварио на врат човјеку који ми обећ |
| ко му је мајка расула благо и... и како сам ја томе крив...{S} И златно, послушно дијете ружно |
| еби и радио сам све шта сам хтио и како сам хтио.{S} Осим што сам као од невоље одлазио каткада |
| и ни оке ни аршини нијесу у реду и како сам само за то и ишао „у свијет“ да се научим лоповлуци |
| </head> <p>Кад сам испричао Сулаги како сам прошао код Ибрахим-ефендије, ни мало се није зачуди |
| екао ме псовком.{S} Ни сам не знам како сам му измакао и курталисао се.</p> <p>А глад почела до |
| код чатрње.</p> <p>Ни сам не знам како сам се онда могао уздржати да не вриснем и не јаукнем о |
| d>XXI</head> <p>Треба ли да причам како сам се пробудио у једном хану, у Коњицу, гдје су ме дон |
| е изнесем и оцртам отприлике онако како сам од њега чуо, готово његовим ријечима.</p> <p>Било т |
| повуче за собом. — Зар није лијепо како сам намјестила?..</p> <p>— Лијепо је... .</p> <p>Обоје |
| реди и изнесе ново одијело.</p> <p>Како сам, нешто од бабе, а нешто од мајке, увијек добивао но |
| дах и слегох раменима.</p> <p>— Па тако сам и мислио — одговорих мирно. —</p> <p>Друкчије није |
| у који сам могао и натрпати робе колико сам хтио и да ми опет, — за ардијом, — преостане нешто |
| лио због тих подругачица!..{S} И колико сам камења набацао у дућане подругивача, кроз плач их п |
| стаћи своје богатство и показати колико сам ситан према њој?..{S} Шта је хтјела она?..</p> <p>Ш |
| нем у друштву таквих јарана.{S} Укратко сам прекинуо с њима.{S} Једино се побоље опријатељих са |
| ам самцит, понижен и посрамљен.{S} Само сам, одлазећи, чуо како усиљеније кашље и нешто гунђа, |
| х се, спетљах, замуцах...</p> <p>— Само сам разговарала с њиме — додаде затим шапћући.</p> <p>— |
| ијесам имао да се бринем.{S} Непрестано сам се скитао по сокацима и махалама, играо се с дјецом |
| head> <p>Освијестивши се мало, зачуђено сам почео гледати и разгледати унаоколо.</p> <p>— Ђе са |
| ужен, са опруженом руком.{S} Безнадежно сам гледао за њима како измичу и проклињао, страшно про |
| обити за се, заварати?..</p> <p>— Ружно сам учинио...{S} Ружно — почнем сам себи пребацивати, х |
| од пенџер, на разговор.</p> <p>Необично сам се зачудио таквој поруци...{S} Шта је хтјела са цви |
| > <p>— Ништа ме не боли сад...{S} Добро сам — једва сам се некако могао прибрати и одговорити ј |
| а је?..{S} Како си ми?..</p> <p>— Добро сам — одговори он једнако поигравајући.</p> <p>— И здра |
| , једнако влада над њом.</p> <p>Наскоро сам се увјерио да је говорила истину.</p> <p>Не знам ра |
| сакри лице у димије.</p> <p>— То... то сам рекла!..</p> <p>Ја се не могох савладати.{S} Прасну |
| ни мало се није зачудио.</p> <p>— Па то сам ја и знао — рече мирно, грицкајући браду. — Томе са |
| јче своје.</p> <p>Није шала: све сам то сам стекао, сам зарадио!..</p> <p>Сам!..</p> <pb n="347 |
| бошчом, опрашен, замаштен, прљав, често сам више наличио каквоме хамалу него беговском сину, ко |
| а и спрема на одбрану.</p> <p>И ја, што сам којим даном постајао старији, све сам више зазирао |
| но, пиринач, меку робу и све новце, што сам им дао, поново ми враћали.</p> <p>Ишао сам затим и |
| и звонак глас, измамише ми сузе.{S} Што сам више плакао бивало ми је све лакше и са сузама као |
| м бујном, коврџавом косом.</p> <p>— Што сам те звала? — отегну. — Не знаш?</p> <p>— Не знам.</p |
| као свијетњаци.{S} И баш због тога што сам му и одвише сметао, — а познао сам да му сметам по |
| сипајући се покаткад сухим трешњама што сам их од Хајкуне добио.</p> <p>Неко вријеме сви смо сј |
| и посла...</p> <p>— Их, баш сам луд што сам је довео, а ништа купио нијесам — почех прекоравати |
| ече оштро, играјући се кесом —— све што сам дужна...{S} Колико?..</p> <p>— Тебе нијесам служио |
| ца, само да не причам о свему ономе што сам гледао и слушао и да њему ништа о том не напомињем. |
| задовољство осјећао сам већ у томе што сам видио да се љути, да му је криво што напредујем.{S} |
| орсе нехотице стадох на оне мерџане што сам их одбацио и почех газити.{S} Необичну насладу неку |
| испуцани прсти.</p> <p>— Не чуди се што сам га нашао — рече кроз зубе, не баталећи посла. — Ост |
| ешкати их ногама, разбацивати.{S} И што сам више газио било ми лакше.{S} Чинило ми се као да се |
| дра слијевале све муке и сви болови што сам их имао.</p> <p>— Шта?..{S} Шта је? — забринуто зап |
| очетка све друго савлађивао.{S} Али што сам дуже ишао и стида је почело све више и више нестаја |
| њим.{S} Почех сам себе прекоравати што сам био онако напрасит и онако груб према њему...{S} За |
| .</p> <p>— Нећеш ми, зар, замјерити што сам дошла да ти кућу видим? — рече покуњено, снебивајућ |
| чао према вратима да отворим, и тек што сам отшкринуо канат, а бедевија, узвијерена, усплахирен |
| а сам хтио и како сам хтио.{S} Осим што сам као од невоље одлазио каткада у мектеб и тамо по дв |
| >— Нимало.</p> <p>— А мени опет жао што сам му рекла — прошапта тихо, пригушено. — Ето, жао ми. |
| p>— И?..</p> <p>— Хасану криво било што сам звала Хамида...</p> <p>„То“, каже, „опет за инат ме |
| <p>Затим је, — не обзирући се на то што сам се трзао, отимао, пљувао му на лице и на хаљине, ми |
| е Хамид вазда био поред њега, макар што сам и Хатиџи непрестано препоручивао да на њ пази, опет |
| а, ломила, увијала.{S} На ме, макар што сам је дочекивао на авлији смјешкајући се, ни погледала |
| снужден, забринут, невесео и, макар што сам стајао баш поред собних врата, прошао је поред мене |
| лију зауставих се од чуда.{S} Макар што сам био навикнут да готово сваког дана у нашој кући гле |
| едати робу, погађати се.{S} И макар што сам, — непрестано мислећи о својим недаћама, — још једн |
| зио језик, ругао се, псовао.</p> <p>Што сам више осјећао глад постајао сам све бјешњи, љући, ра |
| ме, који, хотећи да се наруга, —— зашто сам мислио да се баш хтио наругати? — мјесто хљеба баци |
| за Зулфагу — настави хоџа мирно, пошто сам се поново придигао и убрисао сузе. — Замамио је, ка |
| ога јутра, пошто се сви разишли и пошто сам остао сам са Сулагом, изненада ми ступи не дућан чо |
| /p> <p>Ништа даље нисам чуо.{S} Отргнуо сам се од мајке, отео се, окренуо и тркимице пошао прем |
| а три крупне чворуге на глави, узвикнуо сам од чуда.{S} Погледавши ме, као да се и он застиђе, |
| утам, онако, не жваћући.</p> <p>Стиснуо сам очи и гутао на силу, ударајући се шаком иза врата, |
| Је ли?..</p> <p>— Кијамет.</p> <p>— Чуо сам зазивање, помагњаву и пошао био да видим шта је.{S} |
| ије му ресе падале по бедри.</p> <p>Чуо сам само како је споменуо некаква харамбашу, Стојана не |
| свакога!..</p> <p>— Хахахаха!..{S} Зар сам ти толико драга?..{S} Хахахаха!..{S} То нијесам ни |
| на мајку. — Што ћу га питати?..{S} Зар сам дијете?..</p> <p>— Охо!</p> <p>Опет се окрену мајки |
| ути се и опет заспати...</p> <p>Али зар сам смио и помислити да то покушам?..</p> <p>Хасан, нао |
| но: час је он мене гуркао напријед, час сам ја гуркао њега.{S} Читав разговор између нас водио |
| .</p> <p>Чим сам остао сам у соби, опет сам проплакао.</p> <p>Жао ми бијаше мајке.{S} Чинило ми |
| <p>Сјутрадан, кад сам се пробудио, опет сам се састао са Сулагом.{S} Казао сам му узгред да њег |
| је нето су икад прије судили...{S} Опет сам се бојао батина, шиба, удараца...</p> <p>Па ипак —— |
| губити времена због мене.</p> <p>И опет сам остајао на друму сам, смрвљен, погружен, са опружен |
| љиво звјерајући унаоколо.</p> <p>И опет сам пролазио даље, бјежао управо, а читав сокак иза леђ |
| За толики вакат нит’ си ми долазио, нит сам имала каква хабера од тебе...</p> <p>Заборавио и ме |
| и износили као своје...</p> <p>Једанпут сам имао прилику да га слушам читаве једне ноћи.{S} Оно |
| есу се, дршћу, дршћу...</p> <p>Једанпут сам опазио како је оштрим ноктима загребла по мишици и |
| а се, завиривала свуда.</p> <p>Једанпут сам, из радозналости, прислушкивао кад се жалила једној |
| ница, с муком се опирући на пушку, коју сам једва држао у руци, и редовно застајући на сваком д |
| ор, нудио ми је духанску кутију, — коју сам прије ријетко у руке узимао, — и на силу ме гонио д |
| е она бујна, једра и плаха Хајкуна коју сам навикнуо гледати како се непрестано игра с вретеном |
| ла?..{S} Шта је то?..</p> <p>Напошљетку сам читаву киту бацио у ћошак један у дућану, гдје је о |
| искежене бијеле зубе.</p> <p>И по свему сам могао познати да је и он ортак, сарадник Зулфагин, |
| ене.</p> <p>И опет сам остајао на друму сам, смрвљен, погружен, са опруженом руком.{S} Безнадеж |
| о, ни шенлучио, ни теферичио.{S} И кућу сам у брзини узео под кирију, не бирајући и не разгледа |
| <p>— Па... па чим сам те опазио, одмах сам и помислио да због тога долазиш — настави затим мир |
| му знао ни ријечи одговорити.{S} Одмах сам прихватио за оружје и кренуо за њим.{S} Нити смо се |
| p>Затим је почео и попијевати и — одмах сам познао да му пјевање није ишло од срца, да је усиље |
| рисебнији.{S} Не бојећи се ничега одмах сам потрчао према вратима да отворим, и тек што сам отш |
| мргодан као џелат и по изгледу му одмах сам могао познати да би ми било узалудно свако опирање |
| испред очију, зажалих за њим.{S} Почех сам себе прекоравати што сам био онако напрасит и онако |
| аквих болова више, нагло скочих и почех сам себе пипати и разгледати.{S} Опипах главу, рамена, |
| се према њој. — Разбојник сам, зликовац сам, хајдук, зулумћар...{S} У мене је и срце од камена |
| Сад ћу имати посла...</p> <p>— Их, баш сам луд што сам је довео, а ништа купио нијесам — почех |
| азмишљати, пристајући за Хасаном. — Баш сам могао и мировати.</p> <p>— Ко се од зеца плаши, нек |
| у цијев грчевито стезао.</p> <p>— А баш сам чекао тебе, да се вратиш из чаршије, — рече задавље |
| светио јој се, и мјесто да олакшам, још сам је више мучио, пецао.</p> <p>— Зар ти је сада мрзак |
| ам то сам стекао, сам зарадио!..</p> <p>Сам!..</p> <pb n="347" /> <p>Ни украо, ни отео, него за |
| понудио им духанкесу да запале.</p> <p>Сам је точио кахву и нудио.{S} И, мјерећи погледом чита |
| џеру, кроз гране феслиђена опазим њега, сама.{S} Стао покрај каната, исправио се, једном руком |
| ла, она је морала о свему бригу водити, сама управљати читавим својим имућем.{S} Трзала се, љут |
| га хтио убити — рече полугласно, као да сама са собом разговара. — Пуцао, кажу, у јаребицу, па |
| па...</p> <p>Изгледаше као да се борила сама са собом, као да се необично мучила да изрекне.</p |
| к иђе...{S} Он ми не треба...</p> <p>Па сама позва Османа, премјери га од главе до пета, и брзо |
| гу бити у соби поред њега, што га и сад сама не дворим...</p> <p>— Па?..</p> <p>— А сад га не м |
| — који је висио крај огледала, — да ме сама опере.{S} Отирући и обгрлила ме и некако збуњено, |
| Дошло ми тако... да запјевам... ама не сама, не себи, него... као што бумбул пјева другоме... |
| ловима, нарочито о приходима смијући се сама себи и хвалећи се чак.{S} Смијех њезин звонио је т |
| реклињући.{S} Узалуд!..</p> <p>— Учи се сама, па ћеш боље проћи него ми је мајка прошла — одгов |
| и и, ширећи руке и пуцкајући прстима, и сама као да почне поигравати, цупкати.</p> <p>Тешко Зул |
| ли видјела од других, па зажељела да и сама окуша?..{S} Или је имала да ми каже нешто чудно, н |
| и, распаљујући...</p> <p>Мајка као да и сама подивља, као да се разбјесни.</p> <p>Издигнувши се |
| еврну се на бок.{S} Покушаваше зар да и сама заспи.{S} Узалуд.{S} Преврну се још једном, збаци |
| слило о мени?..</p> <p>Шта би мислила и сама Хатиџа, кад би виђела како живим од доброте њезина |
| ак слуша — кресну Хајкуна одлучно, па и сама погледа на канат и опљуну према њему. — Није ми би |
| а, препуна духанскога дима, као да је и сама горјела и као да се све више ширила по јаким, косм |
| е, а црвена шамија на глави као да је и сама горјела, пламтјела.</p> <p>— Госта2?..{S} Кога?.. |
| је остала осамљена, готово као да је и сама жељела да јој неко говори у кући, да граје, ларма. |
| Хајкуна, милујући ме и притежући себи и сама проплака; у превијању и трзању оном осјетио сам ка |
| е какве, а вазда горд и усправљен као и сама клисура, да га, чинило се, ни громови ни муње не б |
| да им наредим нешто...</p> <p>— Нареди сама...{S} Твоји су...</p> <p>— Нећу без договора.</p> |
| еда унаоколо.{S} Изгледало је као да ни сама није вјеровала да је кућа заиста њезина и да је он |
| мајка гледала како се мучиш, а муци ти сама била крива...{S} Црна мајка помагала душманима да |
| туку, нека муче колико хоће, све сам то сама зарадила...{S} И... ево... ја и хоћу освету љуцку |
| .</p> <p>— Лаже он!</p> <p>— Она је <hi>сама</hi> потврдила да их је потрошила — нагласи ефенди |
| ах на друго нијесам ни помишљао.</p> <p>Сама Хатиџа, ето, нехотице ми напомену, указа на све.</ |
| е и да се барем осмјехне на њих.</p> <p>Сама Хатиџа, једне вечери, узевши ме за руку и као шале |
| и њиме.</p> <p>— Ама ја се бојим и себе саме — готово јаукну.</p> <p>— Бојим се за се, за те, з |
| апетљано, све у нереду?..{S} Колико сте саме готовине потрошили, па опет нијесте готово ништа м |
| има, непрестано извиривале иза каната и саме се наметале, машући нам везеним јаглуцима и лаким, |
| е и дјецу са собом, бојећи се зар да их саме оставе код куће, и читава широка авлија препуњавал |
| гњечи као тијесто, желећи да је сатре, самеље, измрви.</p> <p>Хајкуна и Хасан, који, преобучен |
| пушке.</p> <p>И дуго смо сједили тако, сами, одвојени од свакога.</p> <p>Тек касно, испред пон |
| Нећемо с њима...{S} Ми ћемо сами...{S} Сами да царујемо у гори...</p> <p>— Нећу — окосих се љу |
| ијанству, жељни да се размећу оним чега сами немају према још слабијима, чинили су штету и наси |
| другом, да се погледају отворено, да се сами упусте у разговор...{S} Кад сам ја био међу њима л |
| за сна и готово на силу нагонио да се и сами дижу и прихватају за рад.</p> <p>А што се они више |
| како сте све потрошили, упропастили ви сами и...и још свашта говори.</p> <p>— Их!..</p> <p>— А |
| а не говорећи.</p> <p>Тада смо остајали сами: ја, Хасан и Хајкуна.{S} И одмах би се заиграли.</ |
| ли се угледни најстарији људи, ихтијари сами, са дугим сиједим брадама и големим турбанима око |
| — Јок...{S} Нећемо с њима...{S} Ми ћемо сами...{S} Сами да царујемо у гори...</p> <p>— Нећу — о |
| опиљане!</p> <p>— Хајкуна...{S} Нијесмо сами... — опет ће момче мекше, испод ока погледајући на |
| дано тврдили да је преко стотину ћемера самих дуката било.{S} За чудо, та се готовина, — ако је |
| уморним путницима љепши и свјетлији од самих везирских <pb n="324" /> Сараја и сваки који би п |
| ; Хајкуна готово ни ручати није хтјела, само да мени више остане, да моја чинија буде пунија.</ |
| да је од себе, од својих уста штедила, само да нама што више и што љепших понуда изнијети може |
| ично нагонећи коње испред туђих дућана, само да нанесу штету какву и оборе робу, коју су дућанџ |
| p>Још би ти и памет била као и мајкина, само ако те не покваре хунцути и ниткови некакви и ако |
| <p>Сулага, јадник, полумртав од страха, само је муцао нешто, шаптао и измицао се на леђа.</p> < |
| е, миловала ме, љубила и давала новаца, само да не причам о свему ономе што сам гледао и слушао |
| це, лутали смо обојица и ишли напријед, само напријед.{S} Испочетка сам се једва опирао на ноге |
| још би жешће навалио да идемо напријед, само напријед...</p> <p>— Ено га! — напошљетку избаци о |
| ац за њим.{S} Поново кренусмо напријед, само напријед. </p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
| е почели и улагивати и потварати друге, само да бих им купио шећерлема, локума, бајама и да бих |
| >Чак и при растанку причали смо о томе, само о томе и, за чудо, никада нам се, ни једном ни дру |
| у џеп, у њедра, за појас, гдје стигне, само да их што прије уклони испред очију, да их сакрије |
| мичући се натрашке и лагано се бранећи, само је отезао шијом и све се чудније смјешкао гледајућ |
| д сам окрвављен дошао да му се потужим, само је слегнуо раменима и мирно ми одговорио:</p> <p>— |
| <p>И побјегао бих, сакрио се, уклонио, само да Зулфага није био у близини.{S} Само њему за ина |
| ијед и да сам могао, прелетио бих тамо, само да час прије засједнем покрај оног пламена, да се |
| и.{S} Ако бих га ја каткада и споменуо, само је узвијао носом, набирао обрве и одмахивао руком. |
| пута и нагло прихватити за алку једну, само да зауставим ту кућу, која је бјежала, да је ухват |
| душека, трчала у кухињу и ложила ватру, само да кахва буде скухана прије него се он пробуди и д |
| ом, набацивао сам на њега, измишљао их, само да сам пред собом оправдам одлуку, е се овакво дру |
| рабило и ствари из куће и продавало их, само да и оно <pb n="221" /> дође до пара и да протргуј |
| е да служиш, само мене у очи да гледаш, само мени да се смијеш...{S} Никоме више!</p> <pb n="23 |
| кла, бре!..{S} Само ћеш мене да служиш, само мене у очи да гледаш, само мени да се смијеш...{S} |
| ма, која се већ почела корити и црнити: само једна танка, румена трака што још избија из ње и л |
| } Читавим путем није проговорио ријечи: само је мумољио, пјевуцао нешто.</p> <p>— Ево нас — реч |
| ни Хајкуна нијесу радили готово ништа; само су ишли из собе у собу, укривали се од мене и нешт |
| какав, обавијао их и заклањао им лица; само понекад, када би се под големим оџаком, у врху соб |
| увачке сасвим понестало, пресахнула ми; само ми на испуцаним уснама застала капља крви и почела |
| једно у друго не проговорише ни ријечи; само се поздравише лаким климањем главе.{S} Сулага зати |
| p>— Да се од мене ниси макла, бре!..{S} Само ћеш мене да служиш, само мене у очи да гледаш, сам |
| главом...{S} Она није одговарала...{S} Само га гледала својим лијепим, крупним <pb n="260" /> |
| <p>— Мени је свеједно гдје хоћете...{S} Само дајте да се једе...{S} Гладан сам — отегну Хасан з |
| у.</p> <p>Он их готово и не погледа.{S} Само забоде барјак у земљу, исправи се и, ништа не гово |
| зда и уклањала, измицала, сакривала.{S} Само кад они не би били код куће, — кад би отишли куда, |
| <p>На све то мајка није одговарала.{S} Само га је пажљиво слушала ломећи прсте, отирући руке о |
| стима и необично разрогаченим очима.{S} Само што муца нешто, цичи и размахује рукама, а ни једн |
| сваки пут ме оставише без одговора.{S} Само би ме једним презривим погледом премјерили од глав |
| .{S} Ловили, наравно, нијесмо ништа.{S} Само се верали по Требевићу, пуцали, шенлучили и попије |
| дижући главе и не осврћући се никуд.{S} Само понекад, кад би смрдљива лојаница почела да плави |
| {S} На ме се готово ни освртао није.{S} Само кад би видио да сам и сувише заостао, задихао се, |
| ама, ни бјежати, ни узмицати.{S} Не.{S} Само се за дан-два склонио у кућу и лагано размишљао о |
| И пустише нас и робу нам повратише.{S} Само бимбаша за се задржа једну лулу, као, бива, да му |
| , не оставише оружја нити устукнуше.{S} Само се згледнуше међусобно, као да се питају: хоће ли |
| и покуша да се брани, нити да бјежи.{S} Само одиже руке у висину да тако отклони ударце од глав |
| само да Зулфага није био у близини.{S} Само њему за инат задржао сам се, остао.</p> <p>Човјек |
| ста сам самцит, понижен и посрамљен.{S} Само сам, одлазећи, чуо како усиљеније кашље и нешто гу |
| ио није, ништа желио, ништа исказао.{S} Само му се преко лица, које је било ведро и свијетло ка |
| е под руку долазило, све сам узимао.{S} Само стојим, узимам и одбацујем у страну, а трговац, за |
| шље смрти бабине није се промијенио.{S} Само је из собе препртљао у коњушницу, бедевији, и намј |
| зове на ручак.</p> <p>Ја занијемих.{S} Само га зијевајући погледах онако мрка, одлучна, наоруж |
| <p>— Само да видим рођу — вели тужно. — Само мало...</p> <p>Поклецајући и опирући се о тешки, д |
| менуо.</p> <p>— Пљуни у длане па ради — само ми рече при поласку и крене низ чаршију. — Ако се |
| и сијевне очима. — Опет, зар!</p> <p>— Само га немој ударати ни кажњавати — брзо дочекује Зулф |
| ну се од врата и ту застаде...</p> <p>— Само — рече промукло — пустићеш ме да и данас очистим о |
| Збуних се, спетљах, замуцах...</p> <p>— Само сам разговарала с њиме — додаде затим шапћући.</p> |
| гову.</p> <p>— И био четник?..</p> <p>— Само десет дана...</p> <p>Затим, из мокре крпе некакве, |
| и да га кришом проведем тамо.</p> <p>— Само да видим рођу — вели тужно. — Само мало...</p> <p> |
| авладати.{S} Праснух у смијех.</p> <p>— Само то?..</p> <p>Њојзи као да бијаше криво што се смиј |
| асвим нестало, изгубио се, а од другога само ми се о гајтанима држе два-три комадића.{S} И поја |
| и гледајући га изазивачки. —</p> <p>Ја само иштем своје добро, мал свој, што ми га уграбили... |
| других кајда каквих, вјечито је пјевала само ту једну.{S} Пјевала непрестано, неуморно, да јој |
| и била устргнута и ту се вјечито чувала само због мене, — почела ме шибати по рукама, плећима, |
| кошуља раздрљена; од фермена ми остала само половица на једном рамену...</p> <p>— Рашта ли ово |
| </p> <p>— Зар?..</p> <p>— И... и хтјела само да те гледам и да ти пјевам...{S} Дошло ми тако... |
| љна...{S} Чаврљала је, причала, зборила само о својим пословима, нарочито о приходима смијући с |
| остављеним ћурцима, окићени оружјем, па само пуше и разговарају.{S} Густ, загушљив дим извијао |
| војче оно, које као окамењено стало, па само блене у њих...</p> <p>— Хајкуна!..</p> <p>— Нек св |
| е.</p> <p>Напошљетку читава кућа остаде само на једном слузи, на Хамиду неком, кога Зулфага одн |
| радан стигао је заптија с поруком да је само њему, Јовану, дозвољено продавати робу из зембиља |
| је и чашћавао свакога; Хамида као да је само зато и водио уза се да наручује кахву и да точи.{S |
| граде неке, шта ће да им каже, а она је само муцала, петљала нешто и гунђала, нагло се окрећући |
| ишло од срца, да је усиљено.{S} Тиме је само хтио макар и унеколико да одагна страх а уједно и |
| и га звали, нити је одлазио.{S} Знао је само за своју кућу и своје послове.{S} Ако је све посвр |
| >По срећи, његово договарање трајало је само по два по три сахата.{S} Жељан да пита и распитује |
| > <p>Сулага се осмјехну.</p> <p>— То је само почетак кавге — рече. — Имаћете је још...{S} Чујем |
| нас и ни откуда више.{S} Нема зла које само никне; заметак му је баш у ономе који кука да му ј |
| уђен, искривио се, подигао главу, па ме само гледа, премјера ме свега и трљајући руке шапуће не |
| од њега.{S} Мени се барем чинило да не само у махали, него у читавом шехеру хоџа није имао пра |
| тово побјеже из авлије.</p> <p>Мајка се само осмјехну.{S} Лагано оде и затвори врата за њим, па |
| јуначки, дрзак, насртљив, у дане кад се само о јунаштвима причало а правих јунака није било, из |
| тишина, нека разлије унаоколо и кад се само шапатом смије говорити?..</p> <pb n="353" /> <p>— |
| не мичући се и не говорећи.{S} И тад се само чуло како хоџа, који готово никад није дисао на ус |
| о поче узмицати, уступати, старајући се само да јој уграби чибук и да јој га отме.</p> <p>— Зар |
| те. — Не вјерујем, брате...{S} Чудим се само како се увукао у вашу кућу и ко вам га натовари... |
| але на тепање његово.</p> <p>Одмарао се само увече.{S} Сједне на траву, прекрсти ноге, запали ч |
| на њега јачи; ситни нападаји осипљу се само на ситне људе.</p> <p>Старији, угледнији, познатиј |
| труку, сакри и главу и оружје, те му се само видјели лабави, прашњави тозлуци са распанутим гај |
| комшија, — чију кућу растављао од наше само један танак, висок, увијек обијељен зид, — био је |
| по хановима, по гробљима, по црквама и само чекају згоду када ће ударити и читав шехер попалит |
| еним пушкама, застану на сред чаршије и само једном подвикну:</p> <p>— Затварајте!</p> <p>И сва |
| во до под таваницу. — Сад је ово моје и само моје.</p> <p>— Лажеш!..</p> <p>— Моје је!..</p> <p |
| вакога хана, постиђен, покуњен, тужан и само ја нијесам могао наћи уточишта у њему.{S} Никакав |
| свак се веселио, частио тамо.</p> <p>И само ја, једини ја, морао сам се враћати испред свакога |
| д џамијом виђа.</p> <p>И нијесу то били само наши људи, из наше махале и из нашег комшилука.{S} |
| b n="266" /> познати да су све говорили само о мени, да се управо о мојој кожи и радило.{S} И с |
| о. — Богата је, а то ваља...{S} Замисли само колики ће дућан бити кад она распе паре!.. </p> </ |
| им се за се, за те, за срећу коју си ми само ти донио, за слободу оволику...{S} Хоћеш ли, болан |
| бради. — Воља Божја...</p> <p>— Жао ми само што га још једном није добро измлатила...{S} Да га |
| осврћући се више...</p> <p>Једанпут ми само послала и цвијећа.{S} Киту једну ружа, шебоја и ру |
| ше умотала шамијом, повезала је, те јој само нос испод ње провиривао; погледа никако ни одвајал |
| али и шта су све разговарали!..{S} Знам само да је у свануће, кад сам се дигао из душека и хтио |
| а нама. — Ја жену не молим...{S} Ја сам само питао, па...</p> <p>Не довршивши окрену се и пође |
| оке ни аршини нијесу у реду и како сам само за то и ишао „у свијет“ да се научим лоповлуцима, |
| му ресе падале по бедри.</p> <p>Чуо сам само како је споменуо некаква харамбашу, Стојана некакв |
| је се могло десити никоме другоме, него само мени или некоме од мојих.</p> <p>Зато поред све њи |
| ништа, што се не брани, не опире, него само шути, шути и смјешка се.{S} Непрестано као да је т |
| и се као да ништа друго и не чујем него само тутањ онај, страшан, потмуо, необичан тутањ.</p> < |
| <head>XXX</head> <p>Иако није било него само неколико корачаји до Сулагине куће, мени се чинило |
| , изледало је као да је он и проговорио само због <pb n="216" /> тога: да их све доведе у забун |
| све било и како је било.{S} Сазнали смо само толико, да је нашу чету, која је пошла била да уни |
| то мало било.{S} Незадовољна, зар, што само у кући, пред нама, може показивати како је слободн |
| ешкеша и понуда разних.</p> <p>Једанпут само задржао се пуних осам дана.</p> <p>Али, за чудо, м |
| не остаде готово мушке главе; остали су само старци и нејака дјеца, који се нијесу могли пушком |
| рди, галами, ни јаче де виче.{S} Они су само стрепили пред силом његовом, као што обично сви сл |
| ње се навраћаху тек уријетко и остајаху само по час по два.</p> <p>Једино момци што су још хтје |
| је моћан и јак.{S} Доста је било да их само једном погледа оним орловским погледом, па да одма |
| ужиш, узалуд ти је — рече. — И не можеш само <hi>њега</hi>, него и рођену мајку тужити...{S} Он |
| о, савијајући хартије и гурећи се — Још само мало... ето... корак један па... па се може преврн |
| љати све рјеђе и рјеђе.{S} Остадоше још само неколико комшиница, којима као да не бијаше најпри |
| једним погледом, погледом каква сам још само код болесника у огњуштини виђао...{S} Блиједо, дуг |
| ме — додаде затим шапћући.</p> <p>— <hi>Само</hi> разговарала?..</p> <p>Она устаде и тресну дим |
| } Одговарао није ништа.</p> <p>— Ја <hi>само</hi> с тобом могу — брзо се уплетала Хатиџа, пропи |
| ек горјела ватра и зализавала готово до самог натрулог, сламнатог крова кућњега; пунио се буха, |
| осјећања своје немоћи, од срџбе неке на самога себе.{S} И дође ми да викнем у помоћ, да зовнем |
| изнад главе.{S} Страх ме, готово, и од самога себе, од корака својих, који мукло одјекују те м |
| ред њим.</p> <p>— Побјегао и оставио ме самога! — сину ми кроз главу и опет ме обузе она чудна |
| ништа купио нијесам — почех прекоравати самога себе, силазећи у чаршију и чешкајући се иза врат |
| сто, уско, тијесно, полумрачно, обрасло самом љесковином, која се при врху склопила и начинила |
| уцима.{S} Говорили су како има чета и у самом Сарајеву, како су сакривене по хановима, по гробљ |
| и много бриге о мени, био сам препуштен самоме себи и радио сам све шта сам хтио и како сам хти |
| ћу их ја! — избаци Хасан оштро, са пуно самопоуздања. — Ноћиваћу код њих одсада...{S} Ако су и |
| м и не јаукнем од страха.{S} Готово уза саму чатрњу, уз ивицу јој, исправила се Хајкуна, али не |
| ој пала на оно раширено крило готово на саму рану, из које цурила крв и натапала топло, мекано |
| м пламти, заиграва и лиже готово до под саму трулу и искривљену стреху, било нам је као да смо |
| и опремио с ову страну друма, да овдје самујем...{S} Ни читаво по сахата није прошло откако см |
| .</p> <p>И мирни, добри Сулага оста сам самцит, понижен и посрамљен.{S} Само сам, одлазећи, чуо |
| ај, кијамет... поменуо је затим и бабу, сан некакав, и на крају надодао како се боји... боји... |
| што више задржи будна и да ми причањем сан разбије.{S} Лакше јој било кад макар с киме говори, |
| /p> <p>Чим муштерије одоше, сјео сам на сандук и почео пребројавати новце.{S} И, за чудо, оно з |
| и чак и не говорећи ништа, вадила је из сандука једног и хљеба и сира и пршута и, премјеравајућ |
| пуњене житом, кртолом, луком и купусом, сандуке с јајима, канте с медом и мјехове с маслом, сир |
| у подрум и тамо се сакријем за некакве сандуке.{S} Три сахата остао сам сакривен за сандуцима. |
| метао резу и подупирао их још дирецима, сандуцима, камењем.{S} И на демире пенџерске пазио је.< |
| ке.{S} Три сахата остао сам сакривен за сандуцима.</p> <p>Тако се, ето, једни ситна шала претво |
| и у дућан по неколико њих, засједали по сандуцима и по врећама с кахвом, прислонивши дуге пушке |
| ли неће...{S} Хаљине некакве разбаци по сандуцима и по роби, заклони ми робу њима, оружје објес |
| трајући, галамећи, а роба трговачка, у сандуцима и дењковима, лежала им испод нога и закрчивал |
| ао сам у дућан, сјео покрај ћепенка, на сандуче једно, и онако, ради обичаја, почео на глас хва |
| </p> <p>Узех га око појаса и посадих на сандуче једно, одмах поред Сулаге...{S} Гледао сам га н |
| затим и ситан женски глас, зазвони као сантур, и јасан, обијесан смијех разли се кроз читав со |
| кресаном брадом, с крупним, кадифастим, сањивим очима и дугим танким, правим носом, огрнут свој |
| чао јој као сулуд, тапшао је по врату и сапима, прстима рашчешљавао дугу, свилену гриву и тепај |
| ишарани врат, са големом раном на облим сапима, која се већ почела корити и црнити: само једна |
| да се отме.{S} И, онако везан, спућен, саплете се и опет посрну.{S} Сав модар у лицу, надут, с |
| ему сам могао познати да је и он ортак, сарадник Зулфагин, да су обојица читаву ствар мајсторск |
| тлији од самих везирских <pb n="324" /> Сараја и сваки који би приступио осјећао је некако као |
| о може рећи да се неће спустити и усред Сарајева?..{S} Ко?..</p> <pb n="296" /> <p>— Врата треб |
| ре у пепео. —</p> <p>Оклен?</p> <p>— Из Сарајева.</p> <p>— Охо!..{S} То сте се, богме, и уморил |
| А</p> <p>ДРУГА КЊИГА</p> <p>СВЈЕТЛОСТ / САРАЈЕВО</p> <p>1953</p> </div> <pb n="207" /> <div typ |
| <head>XI</head> <p>Чим смо приспјели у Сарајево, ознојени, уморни, прашњави, са лицем преплану |
| то бити, — викну заносно — кад уљезем у Сарајево и пронесем главу људску на ножу, па се крв циј |
| уцала:</p> <p>— Спремај се...{S} Ићеш у Сарајево...</p> <p>— Ја?..</p> <p>— Да учиш...</p> <p>Н |
| Хасаном значио је за ме и — растанак са Сарајевом.{S} Друкчије се није могло.</p> <p>И — кренем |
| } Чете њихове спустиле су се ономадне у Сарајевско Поље...{S} Ко може рећи да се неће спустити |
| {S} Говорили су како има чета и у самом Сарајеву, како су сакривене по хановима, по гробљима, п |
| кад си рањен? — запитам меко, болећиво, сасвим заборављајући да сам га то исто при доласку пита |
| е као несвјестица нека, малаксалост.{S} Сасвим изнемогао узвалих се и клонух на траву. </p> </d |
| их, модрих прстенова испод очију као да сасвим нестаде; руменило јој се опет поче разлијевати п |
| јаче распалио.{S} Макар што је каткада сасвим озбиљно прорицао е ће „свршити на вјешалима“ и н |
| очела се разгуљивати.{S} Тозлука једног сасвим нестало, изгубио се, а од другога само ми се о г |
| уста ми се спекла, осушила.{S} Пљувачке сасвим понестало, пресахнула ми; само ми на испуцаним у |
| чинило се као да је мајка жељела да се сасвим отресе Зулфаге, да га се потпуно ослободи.</p> < |
| вати ногама, одавирати.{S} Хасан замаче сасвим, изгуби се.</p> <p>Тада ми дође као несвјестица |
| ad> <p>Мало помало и хајдуци се у земљи сасвим осилише.{S} Чете њихове попунише се, нарастоше, |
| јем, као да је вријеђало.{S} Не смијући сасвим да дигне главу и да ме отворено погледа, провири |
| у нереду, остављена, запуштена, готово сасвим пропала.{S} Бабу је необично хвалио и ковао у зв |
| како одомаћих у хоџиној кући.{S} Готово сасвим почех заборављати на своје.{S} Додуше и они мене |
| вство своје био објесио о клин и готово сасвим заборавио на њега.</p> <p>А подругачица, шала, п |
| ме.{S} За неколико минута шкипић је био сасвим празан, а ниједна мрвица хљеба није остала у тра |
| о им душу, — говорио је кашње и говорио сасвим искрено, непритворно.</p> <p>Кметови су, због то |
| пред башчу, раскорачио се и почео ножем сасијецати ограду, ломити је.</p> <p>— Моје је ово — ве |
| S} Чим би сјео почео би све истресати и сасипати ми у крило.{S} Новаца ми није могао давати, је |
| се — радити уз жене, макар ме на комаде сасјекли...{S} Јок, ханума!..</p> <p>Ни пошље смрти баб |
| а мном; нико да се заустави мало, да ме саслуша.</p> <p>Чак ме ни у ханове не хтједоше примити, |
| и овђе мјеста — одговарао је сваки и не саслушавши ме добро. —— Хајде даље!..</p> <p>Један је, |
| , исправљала се.{S} Једним замахом руке саставила би и кошуљу на прсима и спустила рукаве низ м |
| зати, превијати, <pb n="259" /> кршити, састављајући руке високо изнад главе и ломећи прсте, а |
| ни главу јорганом да нас не гледа онако састављене, приљубљене, срећне. — Ни према коме немам б |
| ћама.</p> <p>Иза акшама, пред џамијама, састајали се опет, окупљали у мале, ријетке гомиле и по |
| У оно доба кад су се обично окупљали и састајали, Зулфага је излазио пред мајку, износио некак |
| ми он испред дућана, ишао међу комшије, састајао се с њима, сашаптавао.{S} По неколико ибрика к |
| ељи, — ипак се са Хатиџом нијесам много састајао.</p> <p>Стид је, зар, било да отац и мати виде |
| лицати на смијех...</p> <p>— А рашта се састајеш са Хасаном? — запитам након дуже почивке, глед |
| } Неки су ми говорили како се и у кахви састају много и како га Зулфага увијек части, позива, н |
| знавали и сви хвалили.{S} Сијело, скуп, састанак, теферич какав није се могао ни замислити, а д |
| играти њоме.</p> <p>И нијесам отишао на састанак.</p> <p>— Што си ме звала? — питао сам је сјут |
| <p>И Хасановог првог доласка, и њезиних састанака с њиме, и моје ненадне женидбе.{S} На све био |
| се након дугог растанка изненада нађу и састану.</p> <pb n="305" /> <p>Тек након дуже почивке п |
| погледати не смију, камо ли да се с њим састану и проговоре.</p> <pb n="277" /> <p>Али Хасан, к |
| ија, очекивао свој дио.</p> <p>Па ни на састанцима каквим бабо није говорио много, иако га чест |
| јке, отпочнемо са таквим пешкешима и са састанцима у ноћи, по мјесечини, кад руже цвату и јорго |
| ије и о димијама од свиле бешлуклије, о састанцима и теферичима дјевојачким.</p> <p>Чак и при р |
| радан, кад сам се пробудио, опет сам се састао са Сулагом.{S} Казао сам му узгред да његову пон |
| говораху, са ријетком брадом која му се састојала управо из три дијела и за коју се никако не б |
| } Доста си лежао...</p> <p>И из тиквице сасувши мало воде на длан, пошкропи се по лицу.</p> <p> |
| , и, не тражећи шилте ни јастука, ту се сасула, пала, легла поребарке.</p> <p>И не осврћући се |
| погдјегдје, при крајевима, оштром, већ сасушеном травом, која нас боцкала кроз чарапе и запиња |
| паде ми на памет и — одмах као да ми се сасуши грло, као да ме неко поче давити.</p> <p>— Зулфа |
| а, на носилима, на коњима, — изнемогли, сатрвени, јадни, најбоље су потврђивали те гласове.</p> |
| удара, гњечи као тијесто, желећи да је сатре, самеље, измрви.</p> <p>Хајкуна и Хасан, који, пр |
| ерџане проспем, да их изгазим, смрвим и сатрем. — Да сам болестан, лакше би ми било...</p> <p>О |
| лете и папуче, и нануле, аршини, калупи сафуна, потковице и гађају гдје стигну каквога грлатије |
| био према оном низу нових, калајисаних сахана, пореданих на рафу изнад мусандере, а широка, ри |
| ре, сачеве, тепсије, јоргане, огледала, сахане.{S} Готово све што ми је под руку долазило, све |
| ме.{S} Затим брзо поче уклањати некакве сахане са серђена и редати их по тлима, уз огњиште.</p> |
| подаље, да се какогод одмакне барем за сахат за два хода...{S} Макар што смо се упутили тамо и |
| pb n="229" /> <p>Након топа, кроз читав сахат један, чинило ми се као да ништа друго и не чујем |
| ном, Швабом, Чифутом, који иза ручка ни сахат неће да отспава, ни са комшијом да попије по неко |
| е куће, мени се чинило као да трчим пун сахат један.{S} Примицао сам се вратима, гледам у њих, |
| је Зулфага за све ово сазнао кроз непун сахат и плачући и пренемажући се поче љубити мајки и ру |
| > <p>И читао нам је, причао, тумачио по сахат, по два.</p> <p>И нико, чини ми се, није знао она |
| је прикривеног.</p> <p>Тек након читава сахата у собу уљезе хоџа.{S} Вукао је за собом, грдећи |
| о јунаштвима њиховим говорио је по два сахата, причао и о животу њихову, о царевању у гори са |
| се сакријем за некакве сандуке.{S} Три сахата остао сам сакривен за сандуцима.</p> <p>Тако се, |
| оговарање трајало је само по два по три сахата.{S} Жељан да пита и распитује о усташима, — а то |
| о каткада у мектеб и тамо по два по три сахата учио читати и писати, ни за што друго нијесам им |
| друм?</p> <p>— Тхе...{S} Треба два-три сахата каскати до њега...</p> <p>Хасан ме дрмну за раме |
| ма, да овдје самујем...{S} Ни читаво по сахата није прошло откако смо се раставили, а мени се о |
| е, <pb n="352" /> то додијало не би.{S} Сахати су нам и у таквоме разговору били краћи од минут |
| беру новога.</p> <p>Лијепо послали људи сахију по њега и поручили: како би жељели да им он буде |
| ађајући се, почео сам узимати: тенџере, сачеве, тепсије, јоргане, огледала, сахане.{S} Готово с |
| > <p>— А зар си будан?..</p> <p>Па и не сачекавши одговора, узела је пешкир, — који је висио кр |
| ам га управо и измамио из авлије и... и сачувао га да га опет не наговоре...</p> <p>— Опет био! |
| жући одоше у колибу.{S} Брзо се вратише сашаптавајући се и носећи међу собом пун шкипић млијека |
| е за робу и чучнувши један према другом сашаптавали се, договарали.{S} Непрестано је питао једа |
| ишао међу комшије, састајао се с њима, сашаптавао.{S} По неколико ибрика кахве наручивао је и |
| е, и — не питајући ме, — сједио с њима, сашаптавао се и пунио фишеке.</p> <p>Ако се који од муш |
| >Заптија један уљезе, саже се и поче се сашаптавати с бимбашом.{S} Тргну му у руку некакав замо |
| и другоме да смо заједно, да се можемо сашаптати, договорити?..{S} Па, ако би дошло и да се ги |
| а испаде из ње.</p> <p>И сва она трава, сва грчина она наврије ми на уста, навали.{S} Нагло поч |
| запитала Хатиџа, жељна да га развесели, сва се умотавајући у ћурак и од ишараног пешкира правећ |
| уго смо гледали у очи једно другоме.{S} Сва срџба моја бијаше потпуно ишчезла, истопила се пред |
| почеша се по упалим, мршавим прсима, — сва му се ребра могла избројати, — па се окрену двојици |
| а, уз грохотан смијех пакосника, попада сва роба и разасу се по чаршији, Јован поблиједи и стис |
| подигну; зато је увијек и тражио да се сва готовина у то уложи.{S} У чаршији порушио је читав |
| ијезни, натјера ме да се приберем.{S} И сва крв као да ми изненада јурну у образе и страшан биј |
| .</p> <p>— Ђаволе!..</p> <p>Све срџба и сва љутња као да намах минуше.{S} Дође ми да се и сам з |
| хајдука су, — рече — ударила на бега и сва тројица изгубила главу.{S} Најпошље га Стојанова пу |
| му, био сам се због њега и сам осилио и сва комшиска дјеца морала су да пате и страдају због то |
| подвикну:</p> <p>— Затварајте!</p> <p>И сва се чаршија затварала одмах, опустјела за неколико м |
| ми клону и пушка испаде из ње.</p> <p>И сва она трава, сва грчина она наврије ми на уста, навал |
| дарао са врећом препуном пијеска, те ми сва ребра и све кости поломио.{S} И ништа не бих волио |
| /> <p>Кашње сам сазнао како је он нашао сва наша добра у нереду, остављена, запуштена, готово с |
| као дражећи га.</p> <p>— Казао си да ће свадба бити.</p> <p>— Хајкуна!..{S} Моли Бога што си же |
| {S} А доста је...</p> <p>— Хоће ли бити свадба?...</p> <p>Момче, прибравши се потпуно, брзо изм |
| узвикну готово плачући. — Што отежеш са свадбом?..</p> <p>Узми ме!..{S} Сјутра, прексјутра, одм |
| угати је.</p> <p>— Јеси ли чуо да су се свадили? — запита отегнуто, чистећи и стружући све живљ |
| {S} Макар био и први дан, дође ми да се свадим, поинатим с њоме.{S} Поинатио бих се чак и са љу |
| <pb n="370" /> <p>— Хасан се с тобом и свадио, — шапну и опет погледа наоколо — јер... јер је |
| бит’ би се међу нама изродила и голема свађа, да сам хоџа једнога јутра не поче да нам све обј |
| , довикивале једна другу, препирале се, свађале.</p> <p>Три Циганке, веселе, бијесне, разуздане |
| чега, — частили су се међусобно, пили, свађали се.{S} По њиховим собама као да је потоцима тек |
| у кога неће него у мене.{S} Макар се и свађали, макар се и љутили један на другога, опет не <p |
| сокацима и махалама, играо се с дјецом, свађао, тукао.</p> <p>Матере се нијесам бојао много.{S} |
| а.{S} Због <pb n="247" /> тога се често свађао и с мајком и љутио се ако би га позвала када да |
| с мајком разговарао о Хамиду и његовој свађи са Зулфагом, ни помишљао нијесам никако да ће он |
| иш, изневјериш, па си хотимично започео свађу.</p> <p>— И оставићу, чим си таки — планух ја жеш |
| о хајдуцима.{S} Свак је о њима говорио, свак распитивао за њих.{S} И све некако тихо, прикривен |
| и нико од вас нема ни јачи, ни старији; свак треба да слуша што ви рекнете, што народ рекне...{ |
| оји јуначки газе и пробијају путе...{S} Свак лаже ко каже да је сретни земан — био...{S} Лаже!. |
| у говорило није, колико о хајдуцима.{S} Свак је о њима говорио, свак распитивао за њих.{S} И св |
| p>Све је врило, кипило, комешало се.{S} Свак је долазио и свак се веселио, частио тамо.</p> <p> |
| ути у кући, нико ријечи проговорити.{S} Свак ко је морао <pb n="245" /> каквим послом да прође |
| <p>Мајка, која већ бијаше научена да је свак слијепо слуша и да јој се покорава, никако није мо |
| оме, готово једино о томе.{S} И како је свак, — био луд или паметан, — налазио за потребно и да |
| и и ћораво трчати за звонарима, него ће свак тражити висине и ићи према њима својим путем, мисл |
| род није крив, него је крива судбина, и свак други, и читав свијет је крив...</p> <p>— Хм...{S} |
| он зијевајући. — Свачије нек је башка и свак нек научи својим управљати.{S} Без тога нема среће |
| пило, комешало се.{S} Свак је долазио и свак се веселио, частио тамо.</p> <p>И само ја, једини |
| њих...</p> <p>— Хајкуна!..</p> <p>— Нек свак дође и нек свак слуша — кресну Хајкуна одлучно, па |
| Хајкуна!..</p> <p>— Нек свак дође и нек свак слуша — кресну Хајкуна одлучно, па и сама погледа |
| оћеш ли почињати?..</p> <p>Причу његову свак је са нестрпљењем очекивао.</p> <p>Чак су и дјеца |
| ml:id="SRP19132_C9"> <head>IX</head> <p>Свак је, након смрти бабине, причао и говорио како је о |
| сам у чаршију, међу чаршинлије, причао свакакве приче и лагао; за инат тукао сам Хамида, љубим |
| ћеф за пазаривањем, па напунила зембиље свакаквим стварима и почела продавати: које дијете имал |
| >Отада се потпуно предадох послу и раду свакаквоме.{S} Ни од чега се стидио нијесам, ни пред чи |
| кажу, много да испричају.{S} Зулфага је свакако имао много више да прича и, док је Хасан испред |
| срца...{S} Бољи је од мене па... па је свакако правије да ја иђем а он да остане...</p> <p>— Д |
| чешће обилази врата и притврђује их.{S} Сваке вечери, након јације, одлазио би њима, наметао ре |
| но на пазар, кога пипају и загледају са сваке стране, рачунајући: хоће ли бити дебело и колико |
| коме.{S} Нарочито према Хатиџи.</p> <p>Сваке вечери, кад сам се враћао кући, дочекујући ме на |
| е никад доће неће.{S} Јок!..{S} И сада, сваки дан, по неколико пута као да зачује: и коњски топ |
| гнем и сједнем у траву.{S} Сваки жглоб, сваки драм меса болио ме.{S} Било ми је као да ме неко |
| о, пажљиво пратећи сваки покрет мајчин, сваки миг. — Што ти је то требао?..</p> <p>— Ја га није |
| пат неки и пригушено грцање, јецање.{S} Сваки пут нешто као да би ме зауставило, задржало ту, н |
| и насред чаршије пуцали, шенлучили.{S} Сваки пут када би наљегао погледао би ме испод ока, лук |
| ану несноснији него најљући душмани.{S} Сваки дан, након кијамета оног, долазило ми у дућан по |
| лаге сам најчешће ишао њему за инат.{S} Сваки дан готово ишао сам тамо и на авлији, на ширини, |
| једва се подигнем и сједнем у траву.{S} Сваки жглоб, сваки драм меса болио ме.{S} Било ми је ка |
| ти мах хтјели запитати један другога, а сваки се устручавао да то први каже, изговори.</p> <p>Н |
| е руком по ваздуху, као да тиме прекида сваки даљи разговор. — Што ја рекнем не пориче се.</p> |
| <p>— Нема ти овђе мјеста — одговарао је сваки и не саслушавши ме добро. —— Хајде даље!..</p> <p |
| ће стрепити половина шехера.{S} Зато је сваки и затварао врата чим би Хасана издаље угледао, а |
| ли су слуге, по наговору њезину, морале сваки пут да одговоре е је нема, да је отишла некуд.{S} |
| о их запиткивати о дому, о кући...{S} И сваки пут ме оставише без одговора.{S} Само би ме једни |
| самих везирских <pb n="324" /> Сараја и сваки који би приступио осјећао је некако као да се при |
| усиљеним кашљањем и подмуклим шапатом и сваки који се налазио у соби као да се није најугодније |
| али за разне Хасанове испаде, — које би сваки други отац најжешће казнио, — и поносито, задовољ |
| ко погледајући један на другога, готови сваки час да се заспемо грдњама, пријекорима, псовком.. |
| ао главног кривца и тиме ми онемогућили сваки рад против њих.</p> <p>И, ни сам не знам како, оп |
| естајао.{S} Ја сам, опет, знао да би ми сваки предлог био узалудан, јер Хасан тада, као за инат |
| а полугласно, отегнуто, пажљиво пратећи сваки покрет мајчин, сваки миг. — Што ти је то требао?. |
| оре...</p> <p>Тиме као да је пресијецао сваки даљи говор.</p> <pb n="360" /> <p>— Тхее...{S} Та |
| читао, — читао је чак и новине редовно сваки дан, и читаве чланке знао препричати љепше, <pb n |
| јетету, давао ми пушке од зовине што их сваки дан правио; каткада ме узимао и на леђа и почео п |
| уди ахбаби неки, давнашњи знанци.{S} Са сваким од њих побратио бих се, загрлио, пољубио и упуст |
| ви људи сродници, ахбаби и да бих се са сваким грлио и љубио, тако ми се пошље сви причињавали |
| доше примити, ни кахву ми испећи.{S} На сваких, готово, хиљаду корака издизао се украј друма по |
| аљевајући.{S} Ако би прошли поред мене, свако је застајао мало да ме поглади по глави, да помил |
| да се и таквим беспослицама забавља.{S} Свако јутро убрао би по киту цвијећа, задјенуо под широ |
| е толико годила није колико Зулфаги.{S} Свако јутро пролазио ми он испред дућана, ишао међу ком |
| у и старао се да јој што боље угоди.{S} Свако јутро, прије зоре, босоног је ишао на Неретву, до |
| и, ни нераднији, ни махнитији нема и да свако зло које нас снађе избија из нас и ни откуда више |
| ута написао ми је писмо, приложивши уза свако по неколико гроша џепашлука, а неколико пута слао |
| ђе до пара и да протргује.{S} И како је свако, по примјеру Јованову, из свега грла хвалило свој |
| кућа им све горе и планине, а коначиште свако мјесто ђе се затеку...</p> <p>Љепота једна!</p> < |
| лако, хотимично отежући и наглашавајући свако слово. — Ти шта ћеш?..</p> <p>Она се зачуди.</p> |
| ам могао познати да би ми било узалудно свако опирање и затезање.</p> <p>Не проговоривши више р |
| па ручавао негдје осамљен, сакривен од сваког.</p> <p>— Какав је, још ће чију кућу запалити — |
| 22" /> једни друге, гађају се камењем и сваког часа посрћу, изгубивши често или фес или постулу |
| .{S} И, ни сам не знам рашта, али након сваког разговора о њему ја сам био некако веселији.{S} |
| S} Макар што сам био навикнут да готово сваког дана у нашој кући гледам свакојаке скупове, и ма |
| живе изнесоше главе.{S} Гласови који су сваког дана стизали били су све црњи и што су гласници |
| жје што је преостало пренио је тамо.{S} Свакога јутра, рано, прије гранисунца, износио га на пр |
| p> <p>— Башка моји, башка њезини, башка свакога сина,</p> <p>— одговори он зијевајући. — Свачиј |
| а, повучена жена, која се толико бојала свакога, непрестано пазила на оно »шта ће свијет рећи«, |
| једини ја, морао сам се враћати испред свакога хана, постиђен, покуњен, тужан и само ја нијеса |
| уго смо сједили тако, сами, одвојени од свакога.</p> <p>Тек касно, испред поноћи, лагано би се |
| ој изгледао и крупњи, и јачи, и већи од свакога.{S} У њему као да је гледала избавитеља неког, |
| ебан и одрпан, кроз шибље и сакривен од свакога, грчевито стискајући пушку, извалим се потрбушк |
| чинило ми се као да ће и мене, и њу, и свакога гађати као кумру, те некако и нехотице устукнем |
| јама, без јечерме, иде, ломи се, крши и свакога у соби нуди ракијом и слаткишима смијући се и н |
| соше и кахве, духана, хљеба и он понуди свакога и сам сједе међу њих.{S} И замоли их да причају |
| ога заптије почеше на све стране гонити свакога кога су опазили са зембиљем, па продавао робу и |
| опирати, пробијати кроз живот, гурајући свакога с пута, не уступајући никоме и не покоравајући |
| ко ибрика кахве наручивао је и чашћавао свакога; Хамида као да је само зато и водио уза се да н |
| ри он враћајући се. —</p> <p>Дочекаћемо свакога ко наљегне, престрашићемо...</p> <p>— Хм...</p> |
| из највећега ропства у потпуну слободу свакога залуди помало; одузме му памет.{S} Па и њој.{S} |
| се, раздражен њезиним смијехом. — Убићу свакога!..</p> <p>— Хахахаха!..{S} Зар сам ти толико др |
| готово сваког дана у нашој кући гледам свакојаке скупове, и мале и велике, ипак сам се изненад |
| учити га, кињити, пркосити му свуда, на сваком кораку.{S} И ништа ми није било милије, него кад |
| а коме...{S} Крв људска пјени се сад на сваком камену, мјесто росе разлијева се по трави...{S} |
| ва држао у руци, и редовно застајући на сваком десетом кораку.</p> <p>Напошљетку, кад ми већ до |
| дуци већ и по чаршији ходају и свете се сваком ко гласније о њима ружну ријеч проговори, ко их |
| е хтио с њим, ни поздрављати се.{S} При сваком сусрету окретао је главу у страну отпљувао и отр |
| играти, трзати се некако, грчити, и при сваком њиховом трзају као да ме неко боцкао безбројним |
| у, инате, гонећи претоварене коње и при сваком десетом кораку натежући чутуре и наздрављајући ј |
| аборави ни жене, ни дјецу, ни чобанице; свакоме пошаље понешто: или фес, или округу, или зубун, |
| уживали, частили.</p> <p>— Нудите!..{S} Свакоме нудите!.. — довикивала им мајка, која је, огрну |
| округу, или зубун, ђердан, тозлуке.{S} Свакоме шаље и поздрав или савјет какав.{S} И, пошто га |
| знакажена глава клима се, наклања према свакоме!..</p> <p>Негдје у даљини мукло заклепета звоно |
| — додаде тише. —</p> <p>Не покорава се свакоме, мисли својом главом...{S} А то ваља...</p> <p> |
| ан. — А рахметли бег одужио се и мени и свакоме својим јунаштвом и срцем својим...</p> <p>Па св |
| е сви причињавали лупежи и разбојници и свакоме бих плазио језик, ругао се, псовао.</p> <p>Што |
| у.{S} Поче тући немилосно, крвнички, по свакоме.{S} Наста вриска, помагњава, кукњава, наста ком |
| поносито, након дуже почивке. — За инат свакоме оздравио сам.</p> <p>Па, једнако шантуцајући и |
| лицу вриштећи и подцикујући, штипао је сваку за образе и љубио по неколико пута.</p> <p>И као |
| а и одјекује.</p> <p>Сулага нам долазио сваку вече.{S} Рано, одмах по вечери, зазвечала би алка |
| авлији...{S} За инат!“...</p> <p>И тако сваку вече.{S} Час му криво било што трчи, пјева по авл |
| т боље смислити.</p> <p>Мајки као да се свали камен са срца.{S} Одмах се разведри.</p> <p>— А п |
| <pb n="231" /> <p>А тада као да и мени свану пред очима.{S} Познадох да се догодило нешто стра |
| уку. — Нипошто!..</p> <p>Мени сад истом свану пред очима: зашто је збуњена, зашто усплахирена т |
| све разговарали!..{S} Знам само да је у свануће, кад сам се дигао из душека и хтио се умивати, |
| ad>IV</head> <p>Једнога јутра, управо у свануће, пробудила ме необична хука и граја у авлији на |
| одлучио сам да се одмах вјенчамо.{S} Ни сватова нијесам сазивао, ни шенлучио, ни теферичио.{S} |
| а окићени, оружани, обучени као да су у сватове пошли, са пуним чутурама, које им, објешене о к |
| ћи један другoгa, говорили и бенетали о свачему, бабо је сједио у врху, на својој шилти, и, пуш |
| ио у страну.{S} Питао ме и распитивао о свачему.{S} Питао и за мајку, за здравље јој, за слуге |
| ина,</p> <p>— одговори он зијевајући. — Свачије нек је башка и свак нек научи својим управљати. |
| оћи нијесмо, по обичају, застајали пред свачијим вратима, нити онако тражили дјевојке, макар шт |
| био је грлат као пудар, — застајао пред свачијим вратима и звао укућане да купе, да пазаре.{S} |
| каквих имамо пријатеља, па... па ће му свашта набацати у главу...{S} А дијете добро, честито.. |
| отрошили, упропастили ви сами и...и још свашта говори.</p> <p>— Их!..</p> <p>— А какве су наше |
| м, како сам.</p> <p>Читав низ оптужаба, све тежу за тежом, набацивао сам на њега, измишљао их, |
| ћошку једном, међу јастуцима, и ћутала, све су жене галамиле, викале, неке се и смијале.{S} Чиб |
| ве сам више и више наваљивао оптужбама, све их више тражио, товарио...</p> <p>Напошљетку, кад м |
| се, улагивали, постајала је све жешћа, све осорнија.{S} Чак и на ме поче друкчије гледати.{S} |
| И што је грижа савјести постајала јача, све сам више и више наваљивао оптужбама, све их више тр |
| и. — Казуј!..{S} Причај!..{S} Све, све, све!..</p> <p>Она поче грицкати нокте, мучити се.</p> < |
| ађевине онолико утрошио...{S} Све, све, све му лаж била!...</p> <p>Ја је погледах и слегох раме |
| говори. — Казуј!..{S} Причај!..{S} Све, све, све!..</p> <p>Она поче грицкати нокте, мучити се.< |
| у грађевине онолико утрошио...{S} Све, све, све му лаж била!...</p> <p>Ја је погледах и слегох |
| иде са свима обзирима, заборави на све, све погази, одби, одбаци.{S} Кад је већ видјела да јој |
| чинило ми се да се све око мене смије, све звони, пјева и одјекује.</p> <p>Сулага нам долазио |
| и...</p> <p>Све поче дрхтати око мене, све поигравати...{S} По друму, око нога ми, као да се и |
| стотинама маријаша, па се све то тресе, све трепери, дрхти, отскакује...{S} Маријаши као да поч |
| се све рјеђе и рјеђе купити око баште, све их мање и мање долазило.{S} У оно доба кад су се об |
| , објесе, утуку, нека муче колико хоће, све сам то сама зарадила...{S} И... ево... ја и хоћу ос |
| се понови још неколико пута и све јаче, све јаче...{S} У неко доба причини нам се као да долази |
| креше!..{S} Аге, трговци, бегови, хоџе, све кука и помаже, кука са фукаром заједно, а узгред јо |
| аспитивао о хајдуцима, био је све луђи, све чуднији.</p> <p>Није хтио више ни спавати у кући, у |
| , што сам којим даном постајао старији, све сам више зазирао од Зулфаге и све ми се чинило да о |
| као да је било у чудној грозници некој, све се комешало, врело.{S} Све се и прибијало једно уз |
| вала ми, причала, забављала се са мном, све док не би Шерифа ханума, мати јој, изашла из собе и |
| а одушевљењем.</p> <p>— Помисли, болан, све од њих стрепи! — говорио је, сијевајући очима и рум |
| дио Хамида у ногу...{S} Он му све знао, све лоповлуке, па га хтио макнути са свијета...{S} И да |
| е још...{S} Чујем да ти је све уграбио, све отео...{S} Говори: како сте све потрошили, упропаст |
| Готово све што ми је под руку долазило, све сам узимао.{S} Само стојим, узимам и одбацујем у ст |
| ог и поштеног оца остало све запетљано, све у нереду?..{S} Колико сте саме готовине потрошили, |
| је помогло.{S} Зулфага је, као за инат, све послове свршавао много раније него је она мислила и |
| ан!..</p> <p>Зулфага ће ти, на срамоту, све повратити...</p> <p>У мени, изненада, као да поче к |
| а гледа одојче своје.</p> <p>Није шала: све сам то сам стекао, сам зарадио!..</p> <p>Сам!..</p> |
| н да говори. — Казуј!..{S} Причај!..{S} Све, све, све!..</p> <p>Она поче грицкати нокте, мучити |
| колико си драг?..</p> <p>— Треба...{S} Све ми треба... — узвикнух весела у жељи да непрестано |
| један!</p> <p>— Твоје ништа нема...{S} Све сте упропастили — отегну он љутито, а шија му се из |
| ве што је он говорио потврдила је...{S} Све!..</p> <p>Поред Хамида она је била други <hi>свједо |
| рамена, мишице, бедре, цјеванице...{S} Све здраво...{S} И зарадовах се у том часу и протежући |
| о, ни у грађевине онолико утрошио...{S} Све, све, све му лаж била!...</p> <p>Ја је погледах и с |
| — трава је велика, шипражје густо...{S} Све као да је удешено за засједе...</p> <p>Ја легнух по |
| лава, и червиша, и долме, и јапрака.{S} Све ми то остављали на дућан и одлазили мирно, не говор |
| се, заграјаше и склепташе се око ње.{S} Све се помете, изгуби, узбуни.{S} Писка и помагњава поч |
| се чинило, и међеда могао умлатити.{S} Све спустише пред нас.</p> <p>Нећу слагати ако рекнем д |
| зници некој, све се комешало, врело.{S} Све се и прибијало једно уз друго, приљубљивало се, ток |
| тима, оружане кахвеџије пекле кахву.{S} Све као да је било у чудној грозници некој, све се коме |
| им ефендија тише, као успављујући ме. — Све нам је казао...</p> <p>— Лупеж!..</p> <p>Нешто као |
| орио је, сијевајући очима и руменећи. — Све дршће пред њима...{S} И нико им ништа не смије...{S |
| во, тужно, ругајући се и пренемажући. — Све?..</p> <p>Она ме испод ока погледа, узвије носом и |
| убила је главу — одговори момак тихо. — Све клону, ослаби...{S} Неки почеше бјежати бацајући ор |
| е, — окосих се ја и пођох према њему. — Све си отео...</p> <pb n="339" /> <p>Зулфага се сакри з |
| сретан — отсијече он мекше и уздахну. — Све нам наопако иђе.</p> <p>— А ми да се вратимо, — пре |
| ити чим се повратио и изишао пред њу. — Све си оставио, да ме намучиш, душманине, као да не зна |
| .</p> <p>— Није он ништа лагао — рече — све је истину говорио...{S} Је ли он крив што су Хамида |
| рдио...</p> <p>— Опет Хамид!..</p> <p>— Све’дно...{S} Ми му вјерујемо...{S} Он је Зулфагу одавн |
| е смјешкајући.</p> <p>— Она?..</p> <p>— Све што је он говорио потврдила је...{S} Све!..</p> <p> |
| тах жешће.</p> <p>— Потрошила.</p> <p>— Све?</p> <p>— Све...</p> <p>Ја заборавих на се, планух. |
| <p>— Потрошила.</p> <p>— Све?</p> <p>— Све...</p> <p>Ја заборавих на се, планух.</p> <p>— Лаже |
| — отсијече оштро, играјући се кесом —— све што сам дужна...{S} Колико?..</p> <p>— Тебе нијесам |
| иљубљивало се, токорсе да се осоколи, а све стрепило, плашило се.</p> <p>За неколико дана Хасан |
| ?{S} Шта си учинио? — запита шапћући, а све ме јаче стиска за руку и трза њоме. — Како си могао |
| се тек досјетио да се она у новије доба све више и више гиздала и китила, — сједила на авлији, |
| рстивши руке а оборивши очи, дворила га све дотле, док би испио кахву и почео тражити хаљине и |
| ше причам о Зулфаги.{S} Интересовало га све шта он ради и како говори и како рачуна...{S} И, до |
| p>— А ја сам мислио да су све твоји, да све ти тргаш...</p> <p>— Башка моји, башка њезини, башк |
| .{S} И замоли их да причају о свему, да све кажу.</p> <pb n="232" /> <p>Узбуђен човјек, под прв |
| , препричаћу сада и ја, старајући се да све изнесем и оцртам отприлике онако како сам од њега ч |
| наопако <pb n="349" /> да преврне и да све муштерије поквари.{S} Муштеријама су, опет, казивал |
| мене толико мазили, познао сам и то да све што се десило није се могло десити никоме другоме, |
| хоџа затресе главом, стидећи се зар да све договори.</p> <p>— Па то и Осман Салих-агин ради — |
| о.</p> <p>И одмах ми предложи да засада све оставим на миру и да ништа не предузимам до бољих, |
| нђа....</p> <p>Наравно да је Зулфага за све ово сазнао кроз непун сахат и плачући и пренемажући |
| и као да се хтјела осветити на мени за све што је патила.{S} Старала се да ме заузда, стегне, |
| SRP19132_C36"> <head>XXXVI</head> <p>За све вријеме, испочетка, док се Хасан лијечио и док је и |
| ла се, љутила, плакала, нудећи ме да ја све узмем у своје руке, молећи, преклињући.{S} Узалуд!. |
| агријан, прорицао сам да ће наша војска све покорити, уништити, попалити и још чвршће утврдити |
| } Млаз топле црвене крви шикну, попрска све унаоколо и пјенушећи поче се пушити на трави, а зла |
| д себе био је јачи од свега и испочетка све друго савлађивао.{S} Али што сам дуже ишао и стида |
| Граја, хајка и галама није се стишавала све док се није бабо појавио.</p> <p>А чим он изађе из |
| ог, добротвора, у њему, готово, гледала све...</p> <p>И нареди да сви укућани пазе на њега, да |
| тајала, ходала по соби и чупала, кидала све што јој се у руци налазило.</p> <p>И као да се плаш |
| ките, која му се са врха феса спуштала све до плећа и лагано га куцкала по њима.</p> <p>Ријетк |
| рзо напредовати.</p> <p>Зарада је расла све више и више и у неко доба толико смо се били осилил |
| са најозбиљнијом поруком: нека оставља све послове и нека дође, врати се што прије.</p> <p>— О |
| ад главе и ломећи прсте, а танка кошуља све се више затеже, припија уз тијело и димије на куков |
| ити иште новаца нити што спомиње о њима све дотле док се бабо сам не досјети и не исплати му.</ |
| трзају, а дивља, силна, страсна пјесма све то јаче одлијеже авлијом, опијајући, дражећи, распа |
| а с њиме, и моје ненадне женидбе.{S} На све био заборавио као да ништа ни било није, као што чо |
| џа, ето, нехотице ми напомену, указа на све.</p> <p>Али, за чудо, мјесто да се забринем, наљути |
| ка, безобзирна преступница, којој се на све стране прича о гријеху, а ипак се прави невјешта и |
| ане.</p> <p>Ради тога заптије почеше на све стране гонити свакога кога су опазили са зембиљем, |
| прекиде са свима обзирима, заборави на све, све погази, одби, одбаци.{S} Кад је већ видјела да |
| се огрну фереџом и поче се обазирати на све стране.</p> <p>— Зулфага ће ти се осветити, — проша |
| и човјек који би био у стању ударити на све усташе и покорити их, поломити, уништити за неколик |
| .{S} Комшије су, пажљиво се осврћући на све стране и често застајкујући, прелазиле један у друг |
| и стадох на чистину.</p> <p>Погледам на све стране.{S} Нигдје никога.</p> <p>— Хвала Богу! — уз |
| , запе ми ријеч у грлу.{S} Заборавих на све.</p> <p>— Шта је то? — викну опазивши ме, па остави |
| додао како се боји... боји...</p> <p>На све то мајка није одговарала.{S} Само га је пажљиво слу |
| оке је књиге, —— рекоше — проучио и зна све јазије и законе у прсте, па би хтјели да им то и дј |
| арио, изнемог’о, па ти жао умријети, па све мислиш да ћеш се поново родити...</p> <p>— Мучи!..{ |
| м јунаштвом и срцем својим...</p> <p>Па све јаче стискајући свој штап сувом косматом руком, кој |
| ово, циликтање, као да потпуно растјера све мутне мисли и све дертове.{S} Разбацивши их по длан |
| загрцам.{S} Спустивши јој главу на прса све је јаче почех притезати себи, привијати.</p> <p>— Ш |
| екиде ме и лукаво намигну. — Овога пута све је било добро...{S} Дај Боже, да буде други пут и б |
| , а он опет није хтио запиткивати ништа све док се не утишам мало, док се не приберем.</p> <pb |
| ри увријеђен и попријети чибуком. — Бог све зна а ми јок!..{S} Ко зна да и ја, можебити, нијеса |
| ћа кад потоне у мрак, у помрчину, и кад све поспе онда настану праве муке за њу...{S} Чини јој |
| ?..</p> <p>— Па се Хамид распалио и сад све почео причати</p> <p>— настави мајка живље, окренув |
| или некоме од мојих.</p> <p>Зато поред све њихове љубазности поче ме обузимати нека чудна сјет |
| појавио.</p> <p>А чим он изађе из собе све замукну, смири се, застаде.{S} Видећи га онако силн |
| хе... сврби... — проциједи он кроз зубе све се више мргодећи. — Не тражи куршума!..{S} Извађен |
| ..</p> <p>— Он!..</p> <p>— Нама је овђе све испричао поштено и све смо му потврдили — настави И |
| вјек, под првим утисцима, никад не може све јасно и лијепо испричати...{S} Ни момци то нијесу м |
| и јадикујући.{S} Претварао се као да је све ствари потпуно уредио и као да је све одлучно пошло |
| е све ствари потпуно уредио и као да је све одлучно пошло на боље.{S} Изгледао је некако и задо |
| клањали јој се, улагивали, постајала је све жешћа, све осорнија.{S} Чак и на ме поче друкчије г |
| а није се могло јасно разабрати: шта је све било и како је било.{S} Сазнали смо само толико, да |
| павати оштрицу.</p> <p>— На знам шта је све било између вас, — рече полугласно — али он је и бл |
| ње, кад се мало одомаћио у кући, кад је све упознао, остао је такав.{S} Са слугама и слушкињама |
| право стање наше, изненадила се кад је све то чула, уплашила се.{S} Жена, која је вазда живјел |
| зе.{S} Што сам више плакао бивало ми је све лакше и са сузама као да су се на мајчина њедра сли |
| . — Имаћете је још...{S} Чујем да ти је све уграбио, све отео...{S} Говори: како сте све потрош |
| е преотму, премаме, уграбе, надјачао је све остале разлоге.{S} Макар што ми још није било до же |
| што више распитивао о хајдуцима, био је све луђи, све чуднији.</p> <p>Није хтио више ни спавати |
| а своју кућу и своје послове.{S} Ако је све посвршавао, ишао је у челињак и тамо се забављао.{S |
| другог, свога рада...</p> <p>— И то је све? — запитам болећиво, тужно, ругајући се и пренемажу |
| додијавати — рече полушапатом, пошто је све покупио и упрти на се. —</p> <p>Збогом!..</p> <p>Чи |
| оравија...{S} Њезина тиранија надмашује све друге...</p> <p>А имаш ли дружине? — запита Сулага |
| као да су се на мајчина њедра слијевале све муке и сви болови што сам их имао.</p> <p>— Шта?..{ |
| мисао о зецу и његову злоношењу поче ме све више мучити.{S} И најпаметнији човјек у неким часов |
| и, за чудо, неки необичан страх поче ме све више и више обузимати, освајати ме.{S} Страх од шум |
| отово безумним погледом унаоколо, почне све око себе кидати, чупати, разбијати.{S} Кида и кошуљ |
| ем да на свијету ништа ново нема, да се све старо повраћа у новом руху и, бива, у новом облику. |
| , одјекивао у њој и, чинило ми се да се све око мене смије, све звони, пјева и одјекује.</p> <p |
| а, као да је и сама горјела и као да се све више ширила по јаким, косматим прсима његовим...{S} |
| х се разасуло стотинама маријаша, па се све то тресе, све трепери, дрхти, отскакује...{S} Мариј |
| емного и што год сам боље радио, оне се све више и више расипале.{S} Уколико човјек више вријед |
| угих.</p> <p>И јарани мајкини почеше се све рјеђе и рјеђе купити око баште, све их мање и мање |
| испрекидано, примичући се, нагињући се све више.</p> <p>— Хајнију зовни! — узвикне мајка жешће |
| бербернице и тамо остајао, задржавао се све до пред вече.</p> <p>У чаршији га сви лијепо примал |
| е дућану, одомаћи се потпуно.{S} Донесе све ствари што их имао, — а није их ни имао много, —— и |
| грабио, све отео...{S} Говори: како сте све потрошили, упропастили ви сами и...и још свашта гов |
| купимо бимбашиници једне папуче, па ће све добро бити.{S} Тако и старији раде, па што не би и |
| ухо, чупка за косу а звоно оно клепеће све јаче, одјекује кроз читаву планину, те ми се покатк |
| иње, једну по једну, и одбијати од куће све зване и незване гошће.{S} Тада је приступала и мени |
| г чега другога, почеше се око наше куће све то чешће окупљати и момци и удовци из читава шехера |
| руке биле обледениле, — болови освојише све јачи и јачи и силна дрхтавица, као у грозници, овла |
| ки и, не вриснувши нити подвикнувши, из све снаге поче чибуком ударати, млатити по момчету оном |
| ио очима и, сав обливен знојем, дува из све снаге.{S} Остали одмах иза њега, ухватили се под ру |
| а и, — премећући се с ноге на ногу и из све снаге дувајући у прозебле руке да их загријемо, — с |
| махнит?..</p> <p>Шта је?..</p> <p>И из све снаге баци према мени нож који, фијучући, пролети м |
| о муштерије, диже се, у нека доба, кроз све махале једне голема граја, каква се одавно чула ни |
| а нешто, <pb n="328" /> одјекну ми кроз све прси и као да застаде, скамени се у гркљану.{S} Зат |
| ко кућа кметова, и десетак винограда, и све дао.{S} Хтјела не хтјела, она је морала о свему бри |
| а опет ми дошло да се смијем, — и... и све као да нијесам вјеровао да је то баш он, Хасан, пре |
| је се блистале и засјењивале очи и... и све ми се чинило као да и они трче, као да бјеже, измич |
| оведе нас пред бимбашу, на суђење.{S} И све олако прође.</p> <p>Повалише нас, једнога за другим |
| играла се клиса, лопте, сакриваче.{S} И све је некако више сличило весељу каквом нето оплакивањ |
| а говорио, свак распитивао за њих.{S} И све некако тихо, прикривено, са страхом неким, као да х |
| ћом препуном пијеска, те ми сва ребра и све кости поломио.{S} И ништа не бих волио тада, него о |
| Клепетање се понови још неколико пута и све јаче, све јаче...{S} У неко доба причини нам се као |
| их у чело.</p> <p>— Онда припреми све и све уреди — рекох полазећи. — Ја ћу казати Хамиду да га |
| рији, све сам више зазирао од Зулфаге и све ми се чинило да он у читавој кући никога толико не |
| ше опорављао и оздрављао, постајао је и све несношљивији, насртљивији, раздражљивији.{S} Чинило |
| p>Па јој спусти на кољено све тефтере и све хартије и, измичући се на леђа, крену из собе.</p> |
| ..</p> <p>Све на свијету гине и умире и све се поново рађа...</p> <p>Бог тако наредио...</p> <p |
| — Усташи, кажу, дочекали наше у Дузи и све поубијали...</p> <p>— Опет!.. .</p> <p>— Не слути н |
| љутили, хоџа је постајао све ваљанији и све брже и јаче ударао мотиком.{S} На псовке и примједб |
| о да потпуно растјера све мутне мисли и све дертове.{S} Разбацивши их по длану, поредавши гроше |
| ори брзо, испрекидано, стискајући очи и све више приљубљујући се уза ме. — Ономадне... кад сам |
| је узбуђено, чупкајући ресе на бошчи и све јаче лупкајући папучама. — Како ли би се смијале, п |
| ну бјешње, гледајући како се превијам и све се силније и силније тресем. — Јеси ли махнит?..</p |
| гано се бранећи, само је отезао шијом и све се чудније смјешкао гледајући је.{S} Тако, — причај |
| ала, скакутала, натуривши фес на чело и све се више играјући својим чибуком. </p> </div> <div t |
| p>— Нама је овђе све испричао поштено и све смо му потврдили — настави Ибрахим ефендија тише, к |
| вали жито, брашно, пиринач, меку робу и све новце, што сам им дао, поново ми враћали.</p> <p>Иш |
| о томе се причало по читаву комшилуку и све, дјеца, колико их било, почела ме пецкати и дражити |
| /p> <p>— А прогутале нам сву готовину и све кметове!..</p> <p>Ибрахим ефендија слегну раменима. |
| ..{S} Хамид ту, а мене зове...</p> <p>И све говори некако жалостиво.{S} Каже: „Додијао сам вам, |
| она?..</p> <p>Шта је хтјела?..</p> <p>И све више љутећи се, бјеснећи управо, наумих да се врати |
| по три наранче.{S} Чим би сјео почео би све истресати и сасипати ми у крило.{S} Новаца ми није |
| не може забранити, хтјела је и да ради све што год јој на ум пане.{S} И хтјела да се покаже ка |
| ам Сулага.{S} Хтио, зар, да види: је ли све намирено, уређено, има ли у кући свега...</p> <p>Ал |
| римичући се друму обојица смо постајали све немирнији.{S} Знали смо да нам нема још дуго пјешач |
| > <p>Па ипак хоџа се окрену мени, да ми све то, макар и укратко, протумачи:</p> <p>— Ето, то ми |
| се забринем, наљутим, планем, поста ми све смијешно, необично смијешно.</p> <p>Дође ми да јој |
| ти се што прије.</p> <p>— Оставио си ми све послове неуређене, а толико си остао на селу — поче |
| миндерлук поред њега. —</p> <p>Отео ми све моје...</p> <p>— Вараш се ти, слатки, да те превари |
| пољубих у чело.</p> <p>— Онда припреми све и све уреди — рекох полазећи. — Ја ћу казати Хамиду |
| агано се повлачи по јакој бијелој бедри све до кољена.</p> <p>Опазивши бедевију, мајка, која је |
| ијешам у твоје ствари...{S} Ти... ти си све наређивала...{S} Нареди и сад.</p> <p>— Говори!...< |
| вала <pb n="268" /> широке космате прси све до појаса, рашчешља је и некако мукло, отегнуто зап |
| и бацих га у страну.</p> <p>— Ти... ти све знаш — рекох још пакосније, жешће, изазивачки. — Зн |
| ида себи, изведи га пред суд и он ће ти све потврдити — откреса она опоро, пакосно, осветнички. |
| ... а мени се не спава... причао бих ти све од почетка, готово половицу свога живота...</p> <p> |
| о поплашено, блесасто, поче нас гледати све троје. — Шта ћете са мном?..</p> <p>Хајкуна отпочин |
| изостајаху покаткад, почеше се јављати све рјеђе и рјеђе.{S} Остадоше још само неколико комшин |
| а, необична дрхтавица поче ме обузимати све више, мрави као да ми почеше милити уз леђа и, на с |
| ат, — чинило ми се, — могао бих учинити све што никад и никоме за љубав учинио не бих.{S} Њему |
| ? — запита отегнуто, чистећи и стружући све живље.</p> <p>— Ко?..</p> <p>— Зулфага и Хамид.</p> |
| хљеба и сира и пршута и, премјеравајући све да длану, дијелила нам, давала.</p> <p>Хајкуна је, |
| е гледала за њим мрштећи се и постајући све немирнија.{S} Неколико пута чинило ми се као да ће |
| да примим мираз, Сулага предаде Хатиџи све што јој мислио дати.{S} Одвојио и нешто готовине, и |
| је овог — запита мајка брзо и, збацивши све оно да кољена, устаде и пође за њим. — Шта ће ово?< |
| мао, — не можеш му одољети.{S} И покрај све муке своје, ја праснух у смијех, у силан, гласан см |
| мичући се са чудном, лудом жељом да јој све те мерџане проспем, да их изгазим, смрвим и сатрем. |
| аредио, те сте почели пропадати, те вам све иђе наопако, томе... томе, опет, ви нијесте криви, |
| а сам хоџа једнога јутра не поче да нам све објашњава захтијевајући и од нас да боље чувамо кућ |
| >Што сам више осјећао глад постајао сам све бјешњи, љући, раздраженији.{S} У неко доба готово н |
| о сам препуштен самоме себи и радио сам све шта сам хтио и како сам хтио.{S} Осим што сам као о |
| е вратим и да јој одмах скрешем, очитам све.{S} Макар био и први дан, дође ми да се свадим, пои |
| м руку изнад главе, да викнем и сазовем све комшије и пријатеље и да покажем своју зараду, похв |
| ватим у коштац и да гушим, давим, бијем све око себе...</p> <p>Тек пошто су ме ноге почеле боље |
| се за кућу, не зна за кућиште; кућа им све горе и планине, а коначиште свако мјесто ђе се зате |
| на шљемену, и као да је обухватао собом све пространство оно, сву „џамију Божју“...</p> <p>И од |
| о украј ватре чији се гребенасти пламен све више и више извијао и поигравао освјетљујући пуна, |
| и; што је више ишао, као да је постајао све то лакши, бржи и окретнији.{S} На ме се готово ни о |
| то се они више љутили, хоџа је постајао све ваљанији и све брже и јаче ударао мотиком.{S} На пс |
| а тамо начинио шанац и камењем рашћерао све махаљане...</p> <p>— Па кад ме неће да слушају — уп |
| сметени, непоуздани, пажљиво је слушао све и гладећи браду и ушмркујући размишљао о њима.{S} П |
| е, јоргане, огледала, сахане.{S} Готово све што ми је под руку долазило, све сам узимао.{S} Сам |
| је на авлију, с пушком у руци, обилазио све буџаке, привиривао свуда.</p> <p>И ми сви мишљасмо |
| више зидао, новаца је код мајке бивало све мање и мање.{S} Напошљетку се и задњи ћемер испразн |
| ујући зубе. — Тако је... ето... пропало све...</p> <p>Ја узнемирено почех шетати по соби, лупат |
| иза твога доброг и поштеног оца остало све запетљано, све у нереду?..{S} Колико сте саме готов |
| Али што сам дуже ишао и стида је почело све више и више нестајати, губио се.{S} Презирање и сур |
| <p>Казивали су и како је нишанџија мимо све нишанџије на свијету, како може да убије тицу у лет |
| се нијесмо играли и вјежбали, онда смо све троје ишли у „ашиковање“.{S} Хајкуна више није ни с |
| — Ето...</p> <p>Па јој спусти на кољено све тефтере и све хартије и, измичући се на леђа, крену |
| и тада обично подругивале му се потајно све чаршинлије, тврдећи узгред како код куће мора и пел |
| чији се потмуо шум разлијевао кроз ноћ све јаче и јаче те се чинило као да негдје у даљини хуј |
| х се мало, распалих се.{S} Хвалећи робу све више и више почех и шале просипати и пецкати их...< |
| оче се климати.</p> <p>— Хаљине ми кажу све...{S} Куку!..</p> <p>Па ме узе испод пазуха, повуче |
| >И нико не смије да рекне истину, да му све каже, откреше!..{S} Аге, трговци, бегови, хоџе, све |
| >Кад сам, пред вече, пошао Сулаги да му све опричам, мајка, узбуђена и поплашена, истрче иза ка |
| уту момка, Хамида, оробили га, узели му све новце што их наплатио за земље некакве...</p> <p>— |
| у, па погодио Хамида у ногу...{S} Он му све знао, све лоповлуке, па га хтио макнути са свијета. |
| том једним лежао и пландовао, док су му све комшије унаоколо радиле и уређивале земљу за садњу |
| ах могао и <pb n="266" /> познати да су све говорили само о мени, да се управо о мојој кожи и р |
| доста...</p> <p>— А ја сам мислио да су све твоји, да све ти тргаш...</p> <p>— Башка моји, башк |
| о зна колико су се разговарали и шта су све разговарали!..{S} Знам само да је у свануће, кад са |
| ло од осталих слуга и слушкиња, који су све гледали и наслађивали се псовком Османовом, стид га |
| ови који су сваког дана стизали били су све црњи и што су гласници били новији биле су им и виј |
| ас подигоше галаму и задречаше, како су све слабе, напукле, како су украдене чак.{S} Неко се од |
| де.{S} Оставили <pb n="213" /> би одмах све, покуњили се, стишали, и с рукама на појасу и оборе |
| ио само због <pb n="216" /> тога: да их све доведе у забуну, да их утуче и тако им опет покаже, |
| је дијете имало нешто новаца уложило их све у робу, а неко је, богме, грабило и ствари из куће |
| међу кољенима, као ругајући се искезих све зубе према њему.</p> <p>— А шта је од тих новаца, ш |
| у, устима, свуда.{S} Брже боље испљунух све, избацих.</p> <pb n="327" /> <p>Испљунувши, опет ка |
| продам?</p> <p>— Заповиједам да продаш све кметове што краду, макар их било педесет...</p> <p> |
| о тле. — Шта ћу ја?..</p> <p>— Ти знаш све — упорно дочека Зулфага и развуче лице на смијех. — |
| џијо један!..</p> <p>— Ђаволе!..</p> <p>Све срџба и сва љутња као да намах минуше.{S} Дође ми д |
| спод нога и закрчивала путеве...</p> <p>Све је врило, кипило, комешало се.{S} Свак је долазио и |
| S} И коракнух неколико пута и...</p> <p>Све поче дрхтати око мене, све поигравати...{S} По друм |
| и запали. — Рашта да се жали?..</p> <p>Све на свијету гине и умире и све се поново рађа...</p> |
| и донесе млијека, сира, кајмака.</p> <p>Све остави преда ме на ћилим, сједе ми уз кољено и, неп |
| куна.{S} И одмах би се заиграли.</p> <p>Све троје живо прихватимо за пушке и ножеве и почнемо, |
| ујући што ће ми још поклонити. —</p> <p>Све хоћу.</p> <p>А бабо, отпустивши дим, превуче руком |
| нам накупује за кућу и ствари, хаљина, свега, па нити иште новаца нити што спомиње о њима све |
| живјела у малу и богатству, научена да свега има колико хоће и више него колико хоће, задрхтал |
| и разносиле робу, дозивала их, куповала свега и што јој требало и што није требало, и увијек ра |
| совком Османовом, стид га и од мене, од свега свијета.{S} Зато оде пред мајку, испружи шију, по |
| ју кућу и сам његовати, јача је била од свега другог и у први мах на друго нијесам ни помишљао. |
| ди тако одбијају од себе био је јачи од свега и испочетка све друго савлађивао.{S} Али што сам |
| ао главу, па ме само гледа, премјера ме свега и трљајући руке шапуће нешто, непрестано шапуће.< |
| како је свако, по примјеру Јованову, из свега грла хвалило своју робу и дозивало муштерије, диж |
| едајући небо, ведрину ону, запјевала из свега гласа...{S} А он одмах почео викати... „Драго ти“ |
| а, почнем и сам јаукати и запомагати из свега гласа...</p> <p>Пред вече почеше пристизати и пон |
| јеш ли?..{S} Људи су оно! — узвикнем из свега гласа и, одгурнувши Хасана с пута, живо поскочим |
| Шта вам је, ако Бога знате? — викну из свега гласа, готово наричући. — Ни поздравили се нијест |
| преко прага, стаде на авлију и викну из свега грла:</p> <p>— Помагајте!..{S} Помагајте!..{S} По |
| ући за њима, почех грдити, ружити их из свега, гласа.{S} Почех и на мегдан зазивати и подвикива |
| га ме и опет малаксалост поче обузимати свега и ноге ми опет почеше поклецавати.{S} Два-три пут |
| ли све намирено, уређено, има ли у кући свега...</p> <p>Али није био ни онако насмијан ни ведар |
| ако треба, да пролијем за те...{S} Ево свега...</p> <p>Чак и кад бих изишао из собе и кренуо, |
| ашто усплахирена тако.{S} Сад се сјетих свега!</p> <p>И Хасановог првог доласка, и њезиних саст |
| ахим ефендија слегну раменима.</p> <p>— Сведно, нијесу се могле довршити — отсијече.</p> <p>— А |
| пристајали за њим, те нареди да сељака свежу и да му отцијепе двадесет и пет штапа по табанима |
| неко поче псовати.</p> <p>Савладаше га, свезаше.</p> <p>— Шибајте!</p> <p>— Њега?</p> <p>— Шиба |
| ј кући, ено ти моје...</p> <p>— Мени је свеједно гдје хоћете...{S} Само дајте да се једе...{S} |
| е, питао их о кући, о дјеци, о стоци, о свему.{S} За те људе са испуцаним, жуљавим рукама и мрк |
| о.{S} Хтјела не хтјела, она је морала о свему бригу водити, сама управљати читавим својим имуће |
| јући мале, ружичасте нокте, питала ме о свему, шалила се.</p> <p>Није у нас било ни стискања ру |
| отпочети са пазаривањем и бринути се о свему, а добит да дијелимо на пола, као што то и други |
| чају и опет почео питати, распитивати о свему.</p> <p>Питао о новим пословима и грађевинама наш |
| ла и давала новаца, само да не причам о свему ономе што сам гледао и слушао и да њему ништа о т |
| зио у чаршију и непрестано распитивао о свему.{S} Одлазио је рано, готово у зору, и враћао се т |
| га обиђу, виде, да питају и распитају о свему.{S} Ко није могао тамо приступити, тражио је и пи |
| е међу њих.{S} И замоли их да причају о свему, да све кажу.</p> <pb n="232" /> <p>Узбуђен човје |
| ом, као да ме узастопце прати.</p> <p>О свему томе нијесам смио ништа ни споменути Хасану.{S} З |
| . ни сам не знам како бих назвао.{S} По свему се могло познати да је то мучи, силовито мучи, ки |
| очи и искежене бијеле зубе.</p> <p>И по свему сам могао познати да је и он ортак, сарадник Зулф |
| ијете!..{S} Таки ће ваљати!.“</p> <p>По свему се, дакле, могло познати да је управо он сам подг |
| <p>Брзо га ударих по кољену и викнух из света гласа:</p> <p>— На моју душу, опет пошао у хајдук |
| </p> <pb n="336" /> <p>— Зар ја, покрај света свога имућа и добра, макар ми га Зулфага и не дао |
| ао да хајдуци већ и по чаршији ходају и свете се сваком ко гласније о њима ружну ријеч проговор |
| Храна мајчина црну ти мајку подгриза и свети јој се...{S} И мајка ти сад у очи не смије поглед |
| ме тад душманке гледале и како ли би се светиле!.. — говорила је узбуђено, чупкајући ресе на бо |
| ше.{S} Чинило ми се као да се тога часа светим свима људима, читаву свијету, чак и добротвору о |
| , наслађивао садашњим мукама Хатиџиним, светио јој се, и мјесто да олакшам, још сам је више муч |
| text> <front> <div type="titlepage"> <p>СВЕТОЗАР ЋОРОВИЋ</p> <p>ДЈЕЛА</p> <p>ДРУГА КЊИГА</p> <p |
| ишао сам.{S} Сви су путовали у групама, сви се удруживали.{S} И сви ми се причињавали големи, с |
| ћи, с пуним њедрима цвијећа и слаткиша, сви смо били весели, сви задовољни.{S} Хајкуна највише. |
| p> <pb n="355" /> <p>Пред вече, раније, сви су затварали дућане, праштали се и грлили с комшија |
| се, искривило, жиле на врату набрекле, сви мишићи на образима играли, трзали се.</p> <p>— Ух! |
| има, пазарује с њоме!..{S} Сви сте ви, сви смо, хајдуци, пљачкаши, разбојници.{S} И ако нам се |
| вијећа и слаткиша, сви смо били весели, сви задовољни.{S} Хајкуна највише.{S} Грлећи и мене и Х |
| о рањен, ако је имало био при свијести, сви су одмах, — носећи у малим, шареним тасима или у та |
| ог тога сви су га и гледали с дивљењем, сви га вољели.{S} У његову присуству и страшивице се ос |
| ер да штогод упљачкају.</p> <p>Наравно, сви су савјетовали да се притужим бимбаши.{S} Сви као д |
| ма и оно што има, пазарује с њоме!..{S} Сви сте ви, сви смо, хајдуци, пљачкаши, разбојници.{S} |
| /p> <p>Она устаде и тресну димијама.{S} Сви конци попадаше по трави.</p> <p>— А зар је зазор ра |
| гунгула настаде након говора хоџина.{S} Сви старци, ихтијари, као момци какви, брзо се подигоше |
| о, комшије су га и због тога грдиле.{S} Сви су отворено говорили како он у свом дому „гоји разб |
| ахнули изненада и још онако оружани.{S} Сви су били некако мирни и равнодушни; гуркали су и даљ |
| савјетовали да се притужим бимбаши.{S} Сви као да су били тврдо увјерени да ће их он, онако би |
| ан путник ни кириџија није ишао сам.{S} Сви су путовали у групама, сви се удруживали.{S} И сви |
| момака који бијаху отишли са бабом.{S} Сви ослабили, изнемогли, малаксали, са повезаним главам |
| јетих чудноват бол у читавом тијелу.{S} Сви гуштерови, нарочито у бедрама и листовима, почеше м |
| ите ударале и расипале се по калдрми, — сви као да задржаше дах и мучке се поклонише, као што с |
| да их редом. — То ли хоћете?..</p> <p>— Сви хоћемо — одговорише му једногласно, без размишљања. |
| S} Сада су, —чим би он прошао</p> <p>—— сви се понизно уклањали с пута, измицали се и поздравља |
| е све до пред вече.</p> <p>У чаршији га сви лијепо примали и сви га хвалили.{S} Почеле се, шта |
| управо.</p> <pb n="366" /> <p>Због тога сви су га и гледали с дивљењем, сви га вољели.{S} У њег |
| тово, гледала све...</p> <p>И нареди да сви укућани пазе на њега, да га слушају.{S} Нико више н |
| нико ништа не приговори, видећи како је сви слушају и гледају некако друкчије, мекше, питомије, |
| сваким грлио и љубио, тако ми се пошље сви причињавали лупежи и разбојници и свакоме бих плази |
| о мени прича као о јунаку и... и да ме сви хвале...{S} Их!..</p> <p>Па измахну руком и окрену |
| с вама...{S} Ех!..</p> <p>Неко вријеме сви смо ћутали.{S} Мајка је гутала димове враћајући их |
| х од Хајкуне добио.</p> <p>Неко вријеме сви смо сједили тако не мичући се и не говорећи.{S} И т |
| ико га се бојали.</p> <p>А бојали га се сви у кући.{S} Момци, којих је било неколико, ако би се |
| реломити.{S} Чак и по ноћи, пошто би се сви разишли по собама, силазио је на авлију, с пушком у |
| вљајући.</p> <p>Једнога јутра, пошто се сви разишли и пошто сам остао сам са Сулагом, изненада |
| , сакривао се, склањао, ради чега му се сви и подсмијевали и пецкали га.</p> <p>Једино је нешто |
| г оних објешењака, те попријетише да ће сви селити из ове земље, ако овако остане.</p> <p>Ради |
| вали у групама, сви се удруживали.{S} И сви ми се причињавали големи, стасити, јаки, а ја слаб, |
| е и нешто се договарали, шапутали.{S} И сви ме гледали некако меко, питомо, сажаљевајући.{S} Ак |
| ца, био сам најбогатији међу јаранима и сви ми завидили на томе.{S} Било их, који ми се почели |
| е на мајчина њедра слијевале све муке и сви болови што сам их имао.</p> <p>— Шта?..{S} Шта је? |
| а се управо највише говорило о Сулаги и сви га спомињали.{S} И, ни сам не знам рашта, али након |
| id="SRP19132_C0"> <p>Сви га познавали и сви хвалили.{S} Сијело, скуп, састанак, теферич какав н |
| p> <p>У чаршији га сви лијепо примали и сви га хвалили.{S} Почеле се, шта више, за кратко врије |
| е.</p> <p>Сви као да му били невјерни и сви га поткрадали.</p> <p>— Без мудре главе и без много |
| их нећу послушати. — Тааако...</p> <p>И сви се одмах дизали и одлазили, не зборећи више, нити с |
| епо може сјести и узвалити се.</p> <p>И сви су одмах трчали око њега, удварали се, улагивали.{S |
| раширене, одиже их према небу.</p> <p>И сви приступише и оквасише руке.</p> <p>— Јесте ли хазур |
| аши знанци и ахбаби.{S} Оружани су били сви.{S} Румене се мерџани и блиста се срма на тешким пу |
| е буџаке, привиривао свуда.</p> <p>И ми сви мишљасмо да нас је неко одао, потказао хоџи.{S} Хас |
| И престрашено узвикнух опазивши како ми сви прсти набрекли, расцвали се, испуцали, а скорена кр |
| другоме.{S} И чинило ми се као да су ми сви ти људи ахбаби неки, давнашњи знанци.{S} Са сваким |
| И, као што ми се прије чинило да су ми сви људи сродници, ахбаби и да бих се са сваким грлио и |
| иако нико ни споменуо није о њима, ипак сви опазисмо како је у пошљедње доба постао некако обаз |
| орица других заједно, ипак су га готово сви избјегавали и склањали се од њега.{S} Стид, зар, би |
| глави и колико је боља и разумнија него сви домаћини шехерски.</p> <p>— Из зависти што је добро |
| пили пред силом његовом, као што обично сви слабићи стрепе пред неким који је моћан и јак.{S} Д |
| ав или савјет какав.{S} И, пошто га већ сви кметови ижљубе у руку и с коњима заједно крену из а |
| и носио није и кога су у читавом шехеру сви и називали <hi>женскоњом</hi>.</p> <pb n="223" /> < |
| , да једне ноћи, — када се чинило да су сви поспали и када сам случајно изишао на авлију — не у |
| ане главе малих пушака.</p> <p>И док су сви, једва кроз дим назирући један другoгa, говорили и |
| клијешта и приправљали мехлеме, јер су сви највише и замјењивали хећиме и готово једини радили |
| type="chapter" xml:id="SRP19132_C0"> <p>Сви га познавали и сви хвалили.{S} Сијело, скуп, састан |
| апита, измахнувши ножем. — Ко?..</p> <p>Сви прихватише за ножеве и навалише опет.</p> <p>— Наша |
| азио на кметове и остале радине.</p> <p>Сви као да му били невјерни и сви га поткрадали.</p> <p |
| клињао, ни тражио да се заклиње.</p> <p>Сви наши разговори били су обични, врло обични.</p> <p> |
| меки, обли подвољак. — Баш?..</p> <p>— Свиђа...{S} И баби се свиђа — одговори некако заносно.< |
| како кршнијега у хиљаде нема.</p> <p>— Свиђа ти се? — запитах намигнувши, хватајући је за меки |
| — Баш?..</p> <p>— Свиђа...{S} И баби се свиђа — одговори некако заносно.</p> <p>— Ех?..</p> <p> |
| који су ишли кућама а који им се нијесу свиђали, дочекивали су насред пута, хватали за прса и ш |
| о, —— и размјести их онако како се њему свиђало, не водећи рачуна о томе: хоће ли мени бити на |
| јући браду. — Ја не знам хоће ли вам се свиђати.</p> <p>— Ми и тражимо новог хоџу, са поштеном |
| дахну, одмахну руком и оде.</p> <p>— Не свиђе му се прича — рече оно момче, намигнувши.</p> <p> |
| сам усвоји моје разлоге и као да му се свиђеше.{S} Пошље, промисливши се мало, опет се загрија |
| био смртно рањен, ако је имало био при свијести, сви су одмах, — носећи у малим, шареним тасим |
| је крива судбина, и свак други, и читав свијет је крив...</p> <p>— Хм...{S} А како ћеш ти говор |
| } Сад их почели доводити по ноћи, да се свијет не плаши...</p> <p>— Брука!</p> <p>— Срамота!</p |
| о... вриснула сам и не гледајући шта ће свијет рећи, па ето! — нагло прекиде и одгурну ме. — Тр |
| акога, непрестано пазила на оно »шта ће свијет рећи«, нагло, непромишљено, прекиде са свима обз |
| је преша...</p> <p>— Шути...</p> <p>— И свијет зна да пропадамо и прича о том...</p> <p>Мајка з |
| у, било нам је као да смо пронашли нови свијет неки, дворе вилинске, о којима нам се у дјетињст |
| хајући се у прса напомињао како пакосни свијет никако неће да призна колико памети и мозга има |
| у реду и како сам само за то и ишао „у свијет“ да се научим лоповлуцима, пехливанлуцима и мајс |
| Османовом, стид га и од мене, од свега свијета.{S} Зато оде пред мајку, испружи шију, понизно |
| о, све лоповлуке, па га хтио макнути са свијета...{S} И да и Хамид није имао пушку, погинуо би. |
| женским беспослицама.</p> <p>Срамота од свијета бранила му је да се никад не покаже ни њежнији |
| уну према њему. — Није ми било стало до свијета ни онда, кад сам кроз четири мјесеца ишла од вр |
| танем код њега...</p> <p>— Ако се бојиш свијета, а ти... ти одмах узми Хатиџцу, макар и млади б |
| ред другога, гледао сам их дуго како се свијетле и одсијевају према сунцу, гледао их, — макар м |
| и по очима; о врату објешени талисмани свијетле сем бљескају испод оплетених и зеленим тракама |
| е, чудно се смјешкао, а ситне, мале очи свијетлиле му се као свијетњаци.{S} И баш због тога што |
| је оно и фишеклије причвршћене о појасу свијетлиле се и блистале према сунцу засјењујући очи, ц |
| } Пуно, бијело лице освијетљено ватром, свијетлило се, блистало некако, очи јој се пламиле, сиј |
| као што човјек, пробудивши се у ведро, свијетло јутро, заборави на ружне <pb n="390" /> снове |
| му се преко лица, које је било ведро и свијетло као прољетње јутро, разлијевао мек, благ осмиј |
| и тамо негдје далеко, далеко у плавој, свијетлој висини тоне, растапа се и изумире.</p> <p>Тек |
| а ситне, мале очи свијетлиле му се као свијетњаци.{S} И баш због тога што сам му и одвише смет |
| покаже да се и пред њима, пред читавим свијетом, похвали.</p> <p>Ради тога удари у чудне работ |
| <p>— Ама умријет’... растати се са овим свијетом мучно је, — дочека неко иза леђа, зијевајући. |
| о, као размишљајући. —— Ја мнијем да на свијету ништа ново нема, да се све старо повраћа у ново |
| ли. — Рашта да се жали?..</p> <p>Све на свијету гине и умире и све се поново рађа...</p> <p>Бог |
| како је нишанџија мимо све нишанџије на свијету, како може да убије тицу у лету, да кроз прстен |
| p> <p>— А ја... ја сам најгори чојек на свијету, — гунђао је промукло, погледом тражећи Хатиџу |
| свилене, високо повијене обрве нико на свијету нема.</p> <p>— Ја нијесам ашиковала — одговори |
| а јој се и чинило да од Зулфаге нико на свијету паметнији нема.{S} Тада јој изгледао и крупњи, |
| е тога часа светим свима људима, читаву свијету, чак и добротвору ономе, који, хотећи да се нар |
| шкиљи, узимала је мумаказе, усекњивала свијећу и опет настављала посао живље и хитрије него пр |
| 2_C12"> <head>XII</head> <p>Рано, прије свијех укућана, будио се хоџа и излазио у авлију.{S} Он |
| овори хоџа поносито — да од вас, од нас свијех, нико ни грђи, ни поганији, ни нераднији, ни мах |
| ће бити исти, а ако били оваки, нека их свијех ђаво носи!..</p> <p>Чудна граја и гунгула настад |
| S} И окићена је, и љепша и гиздавија од свију осталих, — бијели се као да је од свиле изаткана, |
| и мајка рече да је боља и поштенија од свију других.</p> <p>И јарани мајкини почеше се све рје |
| је и у говору моћнији, јачи, силнији од свију.</p> <p>С кметовима је био друкчији.{S} Кад би на |
| нако горд, усправљен и нијем, одвоји од свију, оде у страну и на трави, на зелењу, мирно отклањ |
| ло да се сакријем куда, да побјегнем од свију и гласно заплачем.{S} Напошљетку, не могавши се в |
| авалама учесташе необично.{S} Сељаци из свију села,</p> <p>— којима додијали зулуми и намети ра |
| јом чистином одудари, истакне се између свију комшиских дућана.{S} Ћепенке сам чак и обијелио и |
| тасти зарфови од филџана.</p> <p>Између свију издвојила се бабина бедевија: витка, танка, понос |
| колике пушке запуцаше за њим, заграјаше свиколици, потјераше га.{S} Трговац онај поново ошину к |
| што су препуњене свилом, о димијама од свиле дукатлије и о димијама од свиле бешлуклије, о сас |
| јама од свиле дукатлије и о димијама од свиле бешлуклије, о састанцима и теферичима дјевојачким |
| свију осталих, — бијели се као да је од свиле изаткана,</p> <p>— па нестрпљиво, савијајући глав |
| се у обрве и учини ми се да тако танке, свилене, високо повијене обрве нико на свијету нема.</p |
| ђулбехарски, ишаран праменовима големе, свилене ките, која му се са врха феса спуштала све до п |
| здизали; на зидовима, изнад њих, висиле свилене махраме и златом извезене чеврме и готово падал |
| вртити, заигравати.{S} И разаспу им се свилене косе по плећима, и почну пуцати затегнуте јечер |
| окоси се мајка оштро, грицкајући танки свилени јаглук и немирно клепећући папучом о тле. — Шта |
| оје бијаше разасула по крилу, по новим, свиленим димијама, кад ме опази некако поплашено устукн |
| но, ситно дјевојче у мушком одијелу, са свиленим траболозом око главе, са златним копараном на |
| оја јој се припијала уз тијело и танким свиленим димијама које се мало опустиле низ кукове, са |
| ату и сапима, прстима рашчешљавао дугу, свилену гриву и тепајући и ласкајући миловао је дуго... |
| је хтјела са цвијећем, шта са јаглуком, свилом и златом оним?..{S} Је ли жељела да и ми, као и |
| тим златом и о чеврама што су препуњене свилом, о димијама од свиле дукатлије и о димијама од с |
| а и рузмарина обмотала златом и црвеном свилом и послала ми у јаглуку, поручивши узгред да јој |
| кренуте једна према другој, упредале су свилу, која се као прецвао бехар расипала по широким, г |
| како пријекорно звјерале, шкиљиле према свима нама. — Ја жену не молим...{S} Ја сам само питао, |
| мака наших, посвађа се једнога јутра са свима осталима, ради љепушкасте Ајкуне, Циганчице, слуш |
| рећи«, нагло, непромишљено, прекиде са свима обзирима, заборави на све, све погази, одби, одба |
| о, доцније него други, поздрављао се са свима и одмах пролазио у прочеље, гдје је нарочито за њ |
| е она највиша сила, власт, господар над свима.</p> <p>И нагло се поче мијењати.</p> <p>Мјесто д |
| мије бацали камена с рамена пребацио је свима момцима.{S} При скакању нико му није могао ни бли |
| руго, од једне групе другој, јављала се свима, шалила се, смијала, цичала, увијек тапшући рукам |
| Чинило ми се као да се тога часа светим свима људима, читаву свијету, чак и добротвору ономе, к |
| 264" /> играо се са Хатиџом, правио јој свирале, штрцаљке, пушке од зовине и причао приче.{S} К |
| , неравној удолини једној, подупрта ода свих страна дебелим сохама и тојагама, те је издаље изг |
| на бок и отхукујући. — Зар да ми се са свих страна и пријатељи и душмани потсмјехују, како сам |
| > <p>Поред Хамида она је била други <hi>свједок</hi>...</p> <p>Па ме ухвати за подбрадак и погл |
| кад мјесто силом измишљених тужилаца и свједока код бимбаше затекох Зулфагу, мрског, поганог З |
| на опоро, пакосно, осветнички. — Ето ти свједока, болан!..</p> <p>Зулфага ће ти, на срамоту, св |
| азује на трговце и као да их призива за свједоке.</p> <p>Наравно, ни јавио му се нијесам, ни до |
| оде и ти под суд...{S} Зар нијеси и ти свједочила како је он хтио?</p> <p>— па?..</p> <p>— Осу |
| а раме и склопи очи.</p> <p>— Ја... ето свједочила сам, а знала сам да се твоје отима — настави |
| од Хасана.{S} И на души ми било лакше и свјетлије, — разговор са живим људима окријепио ме, осн |
| ињавали су се уморним путницима љепши и свјетлији од самих везирских <pb n="324" /> Сараја и св |
| </p> <p>ДЈЕЛА</p> <p>ДРУГА КЊИГА</p> <p>СВЈЕТЛОСТ / САРАЈЕВО</p> <p>1953</p> </div> <pb n="207" |
| бично одсијевале и прелијевале се према свјетлости фењера што га носило у руци, помоли се отуда |
| уну.</p> <p>Обје су под читавим пљуском свјетлости која је навирала у собу сједиле покрај велик |
| ијале се изнад нас и пливале у сунцу, у свјетлости.</p> <p>И нигдје да застанемо, да се одморим |
| се низ пуначке руменкасте образе и још свјетлуцале, нос при врху поцрвенио и дошао некако тањи |
| оплина — отегну Смајил-ефендија лијено, свлачећи џубу и отпасујући појас. — Слути на кишу...</p |
| у своју собу и прострије управо покрај свог душека.{S} И већ прве ноћи криво ми било што је то |
| кад немам посла...{S} Имам ја и другог, свога рада...</p> <p>— И то је све? — запитам болећиво, |
| pb n="336" /> <p>— Зар ја, покрај света свога имућа и добра, макар ми га Зулфага и не дао сада, |
| што пазари, нити се мицао нити баталио свога посла.{S} Шта више, <pb n="365" /> као да му било |
| бих ти све од почетка, готово половицу свога живота...</p> <p>— Не спава се ни мени.</p> <p>И |
| у и ја заборавити...{S} Мислио си да ја свој понос јефтино дајем, копиљане!</p> <p>— Хајкуна... |
| својим...</p> <p>Па све јаче стискајући свој штап сувом косматом руком, која се испод бијелог р |
| —</p> <p>Ја само иштем своје добро, мал свој, што ми га уграбили...</p> <p>— Уграбио? ..{S} Угр |
| мајку и вирећи јој иза димија, очекивао свој дио.</p> <p>Па ни на састанцима каквим бабо није г |
| а видио да се Хасан не враћа и да се по свој прилици неће ни вратити више.{S} Било ми као да са |
| сметали му, заклањали, да види Алаха у свој његовој сили и слави, сметали да види небо и сунце |
| па је у Алаге љуба,</l> <l>Љепоте јој у свој Босни нема...</l> </quote> <p>Људи, мислећи зар да |
| ани стида; пред њима се губи као дим да своје мјесто уступи дрскости и безобразлуку.{S} И, као |
| ко недограђене, купио од твоје мајке за своје паре и.. и још их лијепо платио...</p> <pb n="344 |
| , загушено. — Ја, црна мајка, устала на своје дијете, на крв своју...{S} Црна мајка гледала как |
| .{S} Готово сасвим почех заборављати на своје.{S} Додуше и они мене као да су били заборавили: |
| о од <pb n="321" /> страха, од осјећања своје немоћи, од срџбе неке на самога себе.{S} И дође м |
| екивала је Хајнију, Циганку, која је са своје двије поћерке, двије чупаве, мале, црнпурасте дје |
| рових кожа што их комшије избацили пред своје дућане, бацао се камењем на врапце, који се окупљ |
| главу на раме. — Среће своје... слободе своје... тебе... нипошто дала не бих!..</p> <p>— У мене |
| можеш му одољети.{S} И покрај све муке своје, ја праснух у смијех, у силан, гласан смијех, кој |
| да кроз прстен јабуку простријели, име своје да за-пише куршумима на зиду, на дрвету.{S} Прича |
| и наслањајући ми главу на раме. — Среће своје... слободе своје... тебе... нипошто дала не бих!. |
| е.</p> <p>— Убите ме, гоните ме из куће своје! — јаукну мајка кушајући да пође према вратима. – |
| еком, готово као што мајка гледа одојче своје.</p> <p>Није шала: све сам то сам стекао, сам зар |
| акове небеске; причали и препричавали и своје и туђе снове и тумачили их.</p> <p>Ја, млад и заг |
| длазио.{S} Знао је само за своју кућу и своје послове.{S} Ако је све посвршавао, ишао је у чели |
| ах окрешу са усташима многи су отпочели своје јунаштво кушати у чаршији.</p> <pb n="356" /> <p> |
| окрену и не говорећи ништа поче купити своје ствари.</p> <p>— Не бој се...{S} Нећу ти више дод |
| и хтјела одмах, на првом кораку, истаћи своје богатство и показати колико сам ситан према њој?. |
| апали на некаква сељака, који је покрај своје њиве под дрветом једним лежао и пландовао, док су |
| у страни, сједили су и лешкарили покрај своје ватре тргачи и тргачице, весели, раздрагани, обиј |
| јесам толико желио колико да се дочепам своје мале вјеренице ми да се на њој осветим.</p> <p>Чу |
| и га изазивачки. —</p> <p>Ја само иштем своје добро, мал свој, што ми га уграбили...</p> <p>— У |
| ње у разговору понављали и износили као своје...</p> <p>Једанпут сам имао прилику да га слушам |
| ар се и подсмјехивали, ја сам беговство своје био објесио о клин и готово сасвим заборавио на њ |
| а, плакала, нудећи ме да ја све узмем у своје руке, молећи, преклињући.{S} Узалуд!..</p> <p>— У |
| о момци што су још хтјели да настављају своје гозбовање и да се опијају.{S} Били донијели однек |
| аву.</p> <p>Био је, додуше, још једнако својеглав, јогунаст и напрасит, али је био и поштен, вј |
| а није одговарала...{S} Само га гледала својим лијепим, крупним <pb n="260" /> очима, гледала н |
| к ужива, осјећа насладу неку и у мукама својим и онога ко му је најдражи...</p> <p>Морам рећи д |
| жураним, обвехлим, необријаним образима својим. — Јеси ли се одморила, рођо? ..{S} Знаш ли како |
| ће свак тражити висине и ићи према њима својим путем, мислећи својом главом и опирући се на сво |
| ши дјеци да се играју њима, отпочеле са својим теферичима.</p> <pb n="218" /> <p>Неколике слушк |
| ете њихове попунише се, нарастоше, и са својим навалама учесташе необично.{S} Сељаци из свију с |
| пребацивши преко крила, и додијавали са својим питањима.{S} Распитивали се и о нападају и о Авд |
| аклонило нам небо и сунце Божје, и које својим мрким, дугачким гранама, као да нас непрестано г |
| о?..</p> <p>— запита стари и погледа ме својим жутим, помућеним очима које му испод плиткога чв |
| молећи, па разгрну фереџу и погледа ме својим лијепим, крупним очима. — Чекај, да те мајка вид |
| рахметли бег одужио се и мени и свакоме својим јунаштвом и срцем својим...</p> <p>Па све јаче с |
| n="378" /> <p>— Могу ја кућу закућити и својим парама...</p> <p>— Неће ти бити на одмет ни Хати |
| на, ведра и весела, вјечито се играјући својим малим, мирисавим јаглуком и забацујући до на врх |
| ивши фес на чело и све се више играјући својим чибуком. </p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| — Свачије нек је башка и свак нек научи својим управљати.{S} Без тога нема среће у кући...</p> |
| луком по лицу и, објешењачки додирнувши својим носом у мој, поче ме шкакљати по лицу својом буј |
| мени и свакоме својим јунаштвом и срцем својим...</p> <p>Па све јаче стискајући свој штап сувом |
| му бригу водити, сама управљати читавим својим имућем.{S} Трзала се, љутила, плакала, нудећи ме |
| оја му лежала на раменима и са познатим својим ножем, чији преломљени држак чудно му стршио иза |
| ислиш осветити коме, освети му се радом својим, претеци га...</p> <p>Остао сам пред дућаном зам |
| арадио, својом вјештином и мајсторлуком својим!</p> <p>И дође ми да издигнем руку изнад главе, |
| од пазуха, подуприје ме читавим тијелом својим, и поведе мало.</p> <p>— Можеш ли ићи? — причини |
| м прстима њиховим, а витлови са бехаром својим почеше се окретати и повијати као раширена крила |
| аги такођер лијепо мислили и које је он својим претварањем и удварањем знао задобити за се, зав |
| И макар што сам, — непрестано мислећи о својим недаћама, — још једнако био узрујан и спреман на |
| о томе.{S} Тек када он сам, говорећи о својим новим пријатељима, хотимично са пуно похвала спо |
| S} Чаврљала је, причала, зборила само о својим пословима, нарочито о приходима смијући се сама |
| ранисунца, износио га на праг, приносио својим жутим, упалим очима и шкиљио у њега, загледао, т |
| аге, који су се напола голи одмарали у својим одајама, пробуђени, неиспавани, љутити, скакали |
| Зулфага изви главом и чудновато преврну својим ситним очима.</p> <p>— Ти си домаћин, па чини ка |
| ме, готово, и од самога себе, од корака својих, који мукло одјекују те ми се непрестано причиња |
| и, као момци какви, брзо се подигоше са својих мјеста, сврнуше луле са чибука <pb n="275" /> и |
| ије, са камџијама у руци, ишли су поред својих коња, који су били претоварени храном, душецима, |
| а Хасану, и често као да је од себе, од својих уста штедила, само да нама што више и што љепших |
| , галама једна, кад истрче дућанџије из својих дућана, изненађени, када ме виде онако крвава, а |
| о када да чаршинлије нијесу устајале из својих дућана и са чудним неким задовољством гледали за |
| ричао...{S} Нити је, каже, Зулфага имао својих пара кад је у нас дошао, нити су Хамиду паре оте |
| о врата чим би Хасана издаље угледао, а својој дјеци забрањиво да га ни погледати не смију, кам |
| и треперећи на њима.{S} У врху собе, на својој шилти, — коју су у зиму обично превлачили новом |
| ли о свачему, бабо је сједио у врху, на својој шилти, и, пуштајући димове низа своју дугу, црну |
| во мајки која је сједила у врху собе на својој шилти, <pb n="255" /> и, разасувши по димијама н |
| осјећао је некако као да се приближује својој кући, дому своме...{S} По неколико каравана коња |
| ије хтио више ни спавати у кући, у соби својој, него одлазио у башту и спавао под смоквама, на |
| убоко се поклони. — Ето и сада говори о својој кући, за коју и суд царски рече да је моја...</p |
| /p> <p>— Кад не можеш јарана дочекати у својој кући, ено ти моје...</p> <p>— Мени је свеједно г |
| ш ти...</p> <p>— Он мене здрава пазио у својој кући, а ја њега рањена да гоним...{S} Помисли, б |
| ни отео, него зарадио, лијепо зарадио, својом вјештином и мајсторлуком својим!</p> <p>И дође м |
| шће излазила на башчу, међу цвијеће.{S} Својом руком залијевала је јорговане, пресађивала албаб |
| истим и уредим, те, кад унесем робу, да својом чистином одудари, истакне се између свију комшис |
| у дуго разговарати са женом, макар и са својом, и забављати се женским беспослицама.</p> <p>Сра |
| —</p> <p>Не покорава се свакоме, мисли својом главом...{S} А то ваља...</p> <p>— А то ваља! — |
| >— Па... па млад је... и не зна мислити својом главом... — замуца он и остави ме. — Па... па.. |
| и ићи према њима својим путем, мислећи својом главом и опирући се на своју снагу...{S} И на то |
| 83" /> <p>Па опет приступи сељаку и сам својом руком отцијепи му још пет штапа по табанима...</ |
| ет премјери погледом, ухвати ме големом својом шаком иза врата и подиже од земље.</p> <p>— Тежа |
| ма и дугим танким, правим носом, огрнут својом дугачком, црном џубом, носећи у једној руци гран |
| м носом у мој, поче ме шкакљати по лицу својом бујном, коврџавом косом.</p> <p>— Што сам те зва |
| е удовица, па пјева — довикивали јој. — Своју пјесму пјева!..</p> <p>Ни мене нијесу остављали н |
| ли, нити је одлазио.{S} Знао је само за своју кућу и своје послове.{S} Ако је све посвршавао, и |
| својој шилти, и, пуштајући димове низа своју дугу, црну браду, мирно их слушао и уријетко лаки |
| , мислећи својом главом и опирући се на своју снагу...{S} И на томе путу никоме се покорити нећ |
| своју кућу, која ми од бабе остала и на своју мајку, која ме родила?..</p> <p>— Ето, честити еф |
| Их! — цикну Хајкуна, па заборавивши на своју рану, притрча му и ухвати га за руку. — Шта ти би |
| ији и страшнији. — И рашта да ударам на своју кућу, која ми од бабе остала и на своју мајку, ко |
| а мајка, устала на своје дијете, на крв своју...{S} Црна мајка гледала како се мучиш, а муци ти |
| јтанског поријекла, те мучиле пасторчад своју и гониле их.</p> <p>Причајући непрестано је гледа |
| и сам уплете у разговор, да и он рекне своју.{S} А кад би га заиста навукли и изазвали да нешт |
| ем све комшије и пријатеље и да покажем своју зараду, похвалим се.{S} Дође ми и да запјевам, да |
| римјеру Јованову, из свега грла хвалило своју робу и дозивало муштерије, диже се, у нека доба, |
| ла Зулфагу, није по обичају ни отишла у своју собу нити се тамо затворила.{S} Не!..{S} Остала ј |
| ђети јарана, што ћу га рањена примити у своју кућу и сам његовати, јача је била од свега другог |
| спавала с њом, а мој душек премјести у своју собу и прострије управо покрај свог душека.{S} И |
| рављали га.{S} Ако би иза подне пошао у своју собу и затворио се »да премишља«, нико није смио |
| т ако би пошао, опасивао је одмах криву своју димишћију о бедру, двије ледењаче и јатаган задиј |
| ише и пољубише.</p> <p>— Сад, ето, имаш своју ђевојку — откреса бабо, куцнувши ме чибуком по гл |
| дао, а мајка непрестано кушала да се са свом снагом одупре, одбрани, отме.</p> <p>— Шта ће ми т |
| осилили да смо чак почели говорити и о свом дућану, о <hi>правом</hi> дућану. </p> </div> <div |
| .{S} Сви су отворено говорили како он у свом дому „гоји разбојника“, који ће, чим потпуно оснаж |
| , комшија ми, који је нешто размјерао у свом дућану, баци и терезије и оке, усплахирено утрча и |
| као да се приближује својој кући, дому своме...{S} По неколико каравана коња, голих, растоваре |
| мила јадних, одбачених просјака који су свратили да ту умру, издахну, а нипошто као ратници как |
| ој показати!..</p> <pb n="377" /> <p>Па свратих у прву магазу која ми се чинила најзгоднија, за |
| {S} Неколике муштерије, сељаци некакви, свратише се, уљегоше у дућан, и држећи руке на леђима п |
| к до црногорске границе, нагонећи их да свраћају и по касабама и продају касабалијама.</p> <p>Н |
| о мени.{S} Кришом, да не види Зулфага, свраћала је Циганке што су ми разносиле робу, дозивала |
| цу што ми од јуче остала.{S} Узалуд.{S} Свраћао сам се и у хендеке украј пута и тражио: нијесу |
| да наручује кахву и да точи.{S} Чак је свраћао и муштерије, који се враћали из дућана ми, те и |
| — додаде стари невесело.</p> <p>— Мене сврбе леђа...</p> <p>Једно младо, безбрко момче, големе |
| м полако, примичући се.</p> <p>— Тхе... сврби... — проциједи он кроз зубе све се више мргодећи. |
| } Коњ узви главом, пропе се и хтједе да сврне, да узмакне.</p> <p>— Ха, соколе! — подвикну трго |
| м дугачки хоџин чибук, с којега је била сврнута лула и велики ћилибарски такум којим се хоџа то |
| кви, брзо се подигоше са својих мјеста, сврнуше луле са чибука <pb n="275" /> и потрчаше према |
| S} Зулфага је, као за инат, све послове свршавао много раније него је она мислила и враћа се об |
| ш ли кахву? — запита га мирно, пошто је свршио читав говор и почео се обазирати, бирајући зар г |
| и ако и ти будеш као и он, обојица ћете свршити на вјешалима...{S} Мало му је што ми чини штету |
| е каткада сасвим озбиљно прорицао е ће „свршити на вјешалима“ и називао га „угурсузом“ и „несре |
| каза за њим. — Ето!..</p> <p>Казао сам: свршиће на вјешалима...{S} Тврдоглав је...</p> <p>И одј |
| е обухватао собом све пространство оно, сву „џамију Божју“...</p> <p>И одмах након молитве прих |
| и као да ми почеше милити уз леђа и, на сву силу, ослањајући се о пушку, пређем преко друма, на |
| уто, тихо питање намах ме растријезни и сву ми радост помути.</p> <p>— Ко ли је тамо? — запитах |
| е шибе и измахнуше.</p> <p>Хусо прикупи сву снагу, врисну и хтједе да скочи, да се отме.{S} И, |
| ба да ми их хвали.</p> <p>Сулага осјети сву оштрину овог одговора и умукну.</p> <p>Поново поче |
| ле довршити...</p> <p>— А прогутале нам сву готовину и све кметове!..</p> <p>Ибрахим ефендија с |
| ударала по лицу, по леђима, по прсима, свуда.</p> <p>И кад би се подигао и почео бјежати, трча |
| зли по читавим прсима, по носу, устима, свуда.{S} Брже боље испљунух све, избацих.</p> <pb n="3 |
| етам, много да му сметам, дражио сам га свуда, изазивао, ругао му се.{S} Њему за инат, — чинило |
| гледала напоље, освртала се, завиривала свуда.</p> <p>Једанпут сам, из радозналости, прислушкив |
| е, кривудаве сокаке, завиривали свуда и свуда тражили куће дјевојачке.{S} Хајкуна ишла пред нам |
| низ стрме, кривудаве сокаке, завиривали свуда и свуда тражили куће дјевојачке.{S} Хајкуна ишла |
| , мотати се по читавој кући, завиривати свуда, надгледати, пазити.{S} Поче и заповиједати оштри |
| и поче загледати унаоколо, привиривати свуда.</p> <p>— Мјесто је згодно, — шапну — трава је ве |
| у руци, обилазио све буџаке, привиривао свуда.</p> <p>И ми сви мишљасмо да нас је неко одао, по |
| хтио сам мучити га, кињити, пркосити му свуда, на сваком кораку.{S} И ништа ми није било милије |
| Планина је кућа њихова — рече. — Има их свуда.</p> <p>— А ми нијесмо срели ниједнога.</p> <p>— |
| лазе!..{S} Ако мислиш да <pb n="304" /> се бојим твог оружја, стани да се огледамо, да дијелимо |
| а зачуђеног Авду збуњено <pb n="359" /> се окретала око мене и пипала ме по прсима, по раменима |
| онци са феслиђеном, чије <pb n="379" /> се ситне гране обавиле око мрких, челичних демира и лак |
| ише бити ни једног залогаја џабе; треба се сад борити, рвати, треба га освојити...</p> <p>А нај |
| овицу свога живота...</p> <p>— Не спава се ни мени.</p> <p>И додадох му кахву.</p> <p>Он спусти |
| јек — додаде тише. —</p> <p>Не покорава се свакоме, мисли својом главом...{S} А то ваља...</p> |
| много новаца... мучно је... не спасава се ова кућа од пропасти — тврдио је немилосно, савијају |
| ога часа чудно ми заигра срце.{S} Једва се савладах да не узвикнем од весеља.</p> <p>Рањен, сла |
| сину.</p> <p>— Мора да иде неко — једва се присјетих ја и почех га теглити за рукав. — Коњско ј |
| </p> <p>Зијевајући и протежући се једва се подигнем и сједнем у траву.{S} Сваки жглоб, сваки др |
| на сваком камену, мјесто росе разлијева се по трави...{S} Чудни земани настају и чудна се несре |
| оз све махале једне голема граја, каква се одавно чула ни запамтила није.</p> <p>Читав се шехер |
| кад сам опазио једну гомилу људи каква се у најсвечаније дане ријетко и пред џамијом виђа.</p> |
| тала Хатиџа, жељна да га развесели, сва се умотавајући у ћурак и од ишараног пешкира правећи ту |
| икну:</p> <p>— Затварајте!</p> <p>И сва се чаршија затварала одмах, опустјела за неколико минут |
| дим се и сада колутао по соби, а кахва се непрестано точила и непрестано испијала.{S} И слуге |
| вијек части, позива, нуди.</p> <p>Кахва се пролијева — кажу, духан се просипа, дукати се бацају |
| љела да се сасвим отресе Зулфаге, да га се потпуно ослободи.</p> <p>Опет као да се међу њима по |
| да нам нема још дуго пјешачити па да га се дочепамо, за ђаво би га знао ушљед чега, опет бисмо |
| а.</p> <p>За чудо, и мајка ми као да га се доста прибојавала и често, врло често, могло се поми |
| ломи рукама, искриви се.</p> <p>— Ја га се бојим — прошапта готово плачући. —</p> <p>Бојим га с |
| Толико га се бојали.</p> <p>А бојали га се сви у кући.{S} Момци, којих је било неколико, ако би |
| шапта готово плачући. —</p> <p>Бојим га се...</p> <p>— Их!..</p> <p>— Ако желиш мира у кући не |
| да се не потужим на кога.{S} Толико га се бојали.</p> <p>А бојали га се сви у кући.{S} Момци, |
| ш? — запитах пакосно.</p> <p>— А зар га се ти не бојиш? — живо дочека она, гризући усне.</p> <p |
| шапнувши ријечи.</p> <p>И није да су га се бојали због тога што је псовао, пријетио, ударао.{S} |
| то — а вјерујем и теби...{S} Што бих га се бојао?..</p> <pb n="391" /> <p>Она се ухвати за серђ |
| опао и ево одмах кавга...</p> <p>Сулага се осмјехну.</p> <p>— То је само почетак кавге — рече. |
| Па хајде...{S} Хајдемо...</p> <p>Сулага се диже и онако ситан, погурен, пође пред нама, — ми по |
| и отео...</p> <pb n="339" /> <p>Зулфага се сакри за бимбашу и као плачући рече:</p> <p>— Ето... |
| прогунђа. — Кушаћемо...</p> <p>Зулфага се лукаво осмјехну, одиже се на прсте и поче шаптати не |
| послу и раду свакаквоме.{S} Ни од чега се стидио нијесам, ни пред чим се снебивао.{S} Радио са |
| као да ни ода шта зазирао није и никога се бојао, чак ни оца.{S} Ја сам се чудом чудио како се |
| ма забавља.{S} Због <pb n="247" /> тога се често свађао и с мајком и љутио се ако би га позвала |
| ог тога и претрне, премре.{S} Због тога се и ноћи плаши толико.</p> <p>Кад се ноћ спусти, — каж |
| има да га избаце напоље.</p> <p>Од тога се дана Сулага приљуби уз бабу.{S} Никаква га сила, чин |
| , макар ми га Зулфага и не дао сада, да се пребијам по туђим кућама као сирјак какав, бескућник |
| има зачепљали су јастуцима и крпама, да се на пољу не би чуо разговор или препирање.{S} Затим, |
| нијем да на свијету ништа ново нема, да се све старо повраћа у новом руху и, бива, у новом обли |
| прије засједнем покрај оног пламена, да се одморим под стрехом оном, макар то била стреха и јед |
| езао.</p> <p>— А баш сам чекао тебе, да се вратиш из чаршије, — рече задављено, циједећи ријечи |
| хву и почео тражити хаљине и оружје, да се обуче и крене у чаршију.</p> <pb n="214" /> <p>Тако |
| опет бисмо вољели да је мало подаље, да се какогод одмакне барем за сахат за два хода...{S} Мак |
| у и као да опет хтједе да га извуче, да се брани...</p> <p>— Говори! — викну Хајкуна јаче и спу |
| нати да су све говорили само о мени, да се управо о мојој кожи и радило.{S} И стрепио сам непре |
| са јаранима неким, према Црној Гори, да се тамо окреше са хајдуцима и пљачкашима „како не би за |
| инило ми се и смио бих се опкладити, да се и он, — макар колико се јуначио и претварао, — плаши |
| .{S} Сад их почели доводити по ноћи, да се свијет не плаши...</p> <p>— Брука!</p> <p>— Срамота! |
| ад не покаже ни њежнији према мајци, да се осмјехне на њу и нашали мало.{S} Ни кад је изгледао |
| ори о једном послу, то, бива, значи, да се нема смјелости да му се приступи...</p> <p>— То, бог |
| утњити, пред очима поче да се мрачи, да се колута нешто, игра.{S} Немоћан и да сједим више, пре |
| сву снагу, врисну и хтједе да скочи, да се отме.{S} И, онако везан, спућен, саплете се и опет п |
| иже руку и даде ми знак да застанем, да се смирим.</p> <p>— Данас ћете у мене на ручак — прогов |
| руку.{S} Затим покушах да се дигнем, да се исправим.</p> <p>Узалудно!..{S} Гласно стењући од бо |
| танем суров, да је пецнем, надражим, да се осветим мало.</p> <pb n="386" /> <p>— А ти? — запита |
| тек пред зору пустила ме да заспим, да се одморим иза толиког разговора. </p> </div> <div type |
| био, – да остану близу једно другом, да се погледају отворено, да се сами упусте у разговор...{ |
| еколико пута да оцу не причам о том, да се не потужим на кога.{S} Толико га се бојали.</p> <p>А |
| ободу оволику...{S} Хоћеш ли, болан, да се рвем и с њим и са собом?..</p> <p>— Рви се.{S} Бићеш |
| корсе, пошао сам да учиним јунаштво, да се о мени прича као о јунаку и... и да ме сви хвале...{ |
| лости.</p> <p>И нигдје да застанемо, да се одморимо мало.{S} Хасан као да се никако није ни мог |
| е и једном и другоме да смо заједно, да се можемо сашаптати, договорити?..{S} Па, ако би дошло |
| но другом, да се погледају отворено, да се сами упусте у разговор...{S} Кад сам ја био међу њим |
| јечима, познао сам да се боји нешто, да се плаши од њега.</p> <p>— А баш ћу да га дочекам овако |
| с поласком.</p> <p>Не смијући, зар, да се одмах окрешу са усташима многи су отпочели своје јун |
| ас, желећи да ухвате, убију, закољу, да се освете?..{S} А оружани су и они, и јунаци су, и...</ |
| е другу половицу.</p> <p>— Шта?..{S} Да се опет није што десило? — запита као узгред не дижући |
| џа изненада и опет затресе чупима. — Да се прва покорим?..{S} Нипошто!..</p> <p>— Нипошто?..</p |
| p>— Ето, прича се, — настави лакше — да се сад сиротиња сељачка, коју су оголили, дигла у хајду |
| опет, зауставља ме Хатиџа.</p> <p>— Да се договорим с тобом због кметова — вели.</p> <p>— Нека |
| — Хтио сам да се опростимо.</p> <p>— Да се опростимо? — узвикнем изненађен и брзо потрчим да га |
| тегну себи у крило и цикну:</p> <p>— Да се од мене ниси макла, бре!..{S} Само ћеш мене да служи |
| ако сам само за то и ишао „у свијет“ да се научим лоповлуцима, пехливанлуцима и мајсторијама ту |
| дарити, и отети нешто, и опсовати, а да се нико усудио не би ни оштрије ми одговорити, камо ли |
| какав није се могао ни замислити, а да се и Смајил-ефендија не позове, да и он ту не буде.</p> |
| бранио, опирао и као пркосио оцу, а да се хоџа на то никада жешће наљутио није, никада се јаче |
| шапута покуњено. — Нипошто!{S} Треба да се преобучеш.</p> <p>— А ако нећу?..</p> <p>— Ни мени, |
| може — рече.</p> <p>— Ту смо и треба да се окушамо.</p> <p>Па се подиже и поче загледати унаоко |
| подгајао Хасана тако: васпитавао га да се од дјетињства научи борити, опирати, пробијати кроз |
| н као да је и подранио баш због тога да се може извући неопажен и непримијећен ни од кога.</p> |
| никад у животу нијесам видио човјека да се моли усрдније.{S} Клечећи на трави, утонувши у њу, и |
| Ни питала за њих није, ни наређивала да се часте.{S} Опет је мислила о рачунима...</p> <p>Кроз |
| <p>Чак су и дјеца по махалама знала да се у читаву шехеру нико у томе с њиме надметати не може |
| и нападао, а мајка непрестано кушала да се са свом снагом одупре, одбрани, отме.</p> <p>— Шта ћ |
| па се преварила?..{S} Или је хтјела да се подругне мом „сиромаштву“ и да каже како је она, бог |
| што год јој на ум пане.{S} И хтјела да се покаже као јунак неки, делија, мушкобана.</p> <p>У д |
| оба чинило се као да је мајка жељела да се сасвим отресе Зулфаге, да га се потпуно ослободи.</p |
| је више било ни пријатеља ни душмана да се, по дану или по ноћи, врзају око наше куће.{S} Једин |
| и, као да прије није ни имао времена да се и таквим беспослицама забавља.{S} Свако јутро убрао |
| а ме ко не чује, не опази.{S} Ко зна да се нијесу они трговци сакрили гдјегод?..{S} Ко зна да и |
| напуни крњаву лулу и запали. — Рашта да се жали?..</p> <p>Све на свијету гине и умире и све се |
| изишла из собе, стиште зубе и покуша да се исправи.</p> <p>— Камо среће да погибох! — јекну. </ |
| потпуно изгуби главу, па нити покуша да се брани, нити да бјежи.{S} Само одиже руке у висину да |
| се, бацају хаљине са себе и полунаге да се ваљају и премећу по ћилимима и серџадама, док су они |
| х пред вратима, као да одмах познаде да се десило нешто необичније.{S} Нити питајући нити говор |
| се од њега.{S} Стид, зар, било људе да се друже са човјеком који још ни једнога Влаха посјекао |
| да то и другима, изван куће, покаже да се и пред њима, пред читавим свијетом, похвали.</p> <p> |
| орао отићи на село, наређивала му је да се што прије врати.{S} Више од три дана нигдје није сми |
| <p>Срамота од свијета бранила му је да се никад не покаже ни њежнији према мајци, да се осмјех |
| ожа одмах ме растријезни, натјера ме да се приберем.{S} И сва крв као да ми изненада јурну у об |
| е подражим.{S} И чудна жеља обузе ме да се поиграм њоме, да је намучим.</p> <p>— А рашта да га |
| а се остала добра уреде и некретнине да се подигну; зато је увијек и тражио да се сва готовина |
| обу, одјекивао у њој и, чинило ми се да се све око мене смије, све звони, пјева и одјекује.</p> |
| зили и гледали у ме.{S} Чинило ми се да се и они потсмјехују, ругају се, изазивају ме.{S} Једва |
| о тебе — почнем ја викати, бојећи се да се озбиља не занесе и не заспи. — Ефендија!..</p> <p>— |
| се уједати за усне.</p> <p>Бојећи се да се ипак нећу моћи савладати, узмем од Хатиџе кахву и, с |
| се опет приви уза ме, усиљавајући се да се кроз сузе осмјехне.</p> <pb n="375" /> <p>— Води ме, |
| ичај ником — рече брзо, старајући се да се прибере и уозбиљи, — Испричаш ли икоме, ово ће ти су |
| о уз друго, приљубљивало се, токорсе да се осоколи, а све стрепило, плашило се.</p> <p>За некол |
| од, <pb n="325" /> да ме изазове, те да се насред царскога друма ухватим у коштац с њиме и порв |
| веједно гдје хоћете...{S} Само дајте да се једе...{S} Гладан сам — отегну Хасан зијевајући и пр |
| ?..</p> <p>— Држим. — прошапта момче да се једва чуло и некако поплашено, блесасто, поче нас гл |
| и, звонити, тутњити, пред очима поче да се мрачи, да се колута нешто, игра.{S} Немоћан и да сје |
| отклони ударце од главе и покушаваше да се осврне.{S} Али је Хајкуна ударала непрестано, брзо и |
| «.{S} Зато је и препоручивао највише да се остала добра уреде и некретнине да се подигну; зато |
| > <p>— А ја сам чуо, — рече још тише да се једва чуло — е ти се мати преудала...</p> <p>— Ах!.. |
| лач.</p> <p>Они заћуташе.{S} Пустише да се исплачем.{S} Хајкуна, милујући ме и притежући себи и |
| сам ни знао да имаш тако срце и... и да се тако знаш бранити...</p> <p>Тапшући ме по рамену нас |
| Рви се.{S} Бићеш јача!..</p> <p>— И да се играмо ватром?..</p> <p>— Ако је ватра, баш хоћу да |
| своји ме, замами.{S} Обузе ме жеља и да се спустим покрај ње, да пољубим, угризем, уштинем.</p> |
| ’јек ће бити кад тако зна да удара и да се брани, а не трчи баби да му се тужи...{S} Ко сам у с |
| чекања видио да се Хасан не враћа и да се по свој прилици неће ни вратити више.{S} Било ми као |
| е</hi> и <hi>рајинске</hi> послове и да се њима забавља.{S} Због <pb n="247" /> тога се често с |
| ане да осамљени зијевају од досаде и да се разилазе куд који хоће.{S} Ни питала за њих није, ни |
| асу кад је највише жељела да изађе и да се разговори с њима.</p> <p>Понекад је изгледало као да |
| ивале су гласно, желећи да их чује и да се барем осмјехне на њих.</p> <p>Сама Хатиџа, једне веч |
| јели да настављају своје гозбовање и да се опијају.{S} Били донијели однекуда и читаво буре рак |
| едан обичан догађај у њиховој кући и да се нико због тога не мора ни бунити нити изненађивати.< |
| и. — Удри... а немој да ја смишљам и да се мијешам у твоје ствари...{S} Ти... ти си све наређив |
| е.{S} Дође ми да се и сам засмијем и да се увијам, онако да се увијам као и она...</p> <p>— Не |
| нијесам смио ни покушати да викнем и да се јавим коме.{S} Нијесам смио ни јекнути, ни застењати |
| ак су и мене натјерали да затворим и да се сакривам.{S} Зулфага ми неколико пута пролазио испре |
| договорити?..{S} Па, ако би дошло и да се гине, лакше је погинути заједно...</p> <p>А овако... |
| унеколико да одагна страх а уједно и да се преда мном похвали како није малаксао, клонуо, како |
| погледом, па да одмах изгубе главу и да се смету, као голубови пред јастребом.{S} Нико тада не |
| полугласно. — Изишла сам на авлију и да се осветим, почела се смијати, грохотом смијати...{S} С |
| чекао да угледам некога, па одмах и да се крвим с њиме!..</p> <p>— Мораш!</p> <p>— Нећу!</p> < |
| ијешали се с њима.{S} Натјерали их и да се пропију и у пићу да расплећу косе, бацају хаљине са |
| , пустивши још петеро шестеро јањади да се заиграју по авлији, кад би посједали по трави, он са |
| се то рекне, о коме једино и вриједи да се нешто прича. </p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| да га ни погледати не смију, камо ли да се с њим састану и проговоре.</p> <pb n="277" /> <p>Али |
| .</p> <p>Наравно, сви су савјетовали да се притужим бимбаши.{S} Сви као да су били тврдо увјере |
| и, договарали се.{S} Нијесу ли могли да се договоре, ишли су једни другима кући, на сијело.</p> |
| опасност очекује; зато смо и жељели да се та опасност одгоди, да дође мало доцније, Хасан се д |
| ислећи зар да је теферич некакав или да се нечувена чуда догађају.</p> <p>Граја, хајка и галама |
| ровирујући кроз шибље.</p> <p>У жељи да се увјерим јесам ли још у сну или сам збиља будан штипа |
| — Све нам наопако иђе.</p> <p>— А ми да се вратимо, — предложих ја мирно, застанувши. — Хоћеш л |
| ве.{S} Макар био и први дан, дође ми да се свадим, поинатим с њоме.{S} Поинатио бих се чак и са |
| упа као да ће искочити...{S} Дође ми да се дигнем, да га зовнем по имену и са раширеним рукама |
| утња као да намах минуше.{S} Дође ми да се и сам засмијем и да се увијам, онако да се увијам ка |
| а се дочепам своје мале вјеренице ми да се на њој осветим.</p> <p>Чупао бих је за косе, обарао, |
| </p> <p>— Да видим.</p> <p>— Реци ми да се нећеш љутити!</p> <p>— Шта си му рекла?</p> <p>— Рек |
| /p> <p>— Шта?.. .</p> <p>— Обећај ми да се нећеш љутити.</p> <p>— Лијепо...{S} Нећу се љутити.. |
| та.</p> <p>— Нијесам имао времена ни да се јавим коме — дочекам брзо, правдајући се. — Данас до |
| од несанице, Зулфага, не пустивши ни да се уредим ни да прашину стресем, узе ме чврсто за руку |
| {S} Никакав ханџија није допуштао ни да се изјадам, ни да испричам што.</p> <p>— Нема ти овђе м |
| "304" /> се бојим твог оружја, стани да се огледамо, да дијелимо мегдан, а не тако... мучки...< |
| само мене у очи да гледаш, само мени да се смијеш...{S} Никоме више!</p> <pb n="237" /> <p>Момц |
| његовом силом и, у пијанству, жељни да се размећу оним чега сами немају према још слабијима, ч |
| гале нијесу, нити ме могле натјерати да се смирим и да, као слушче какво, помажем јој у ситнији |
| окорава, никако није могла подносити да се ја одмећем и отимам испод њезине снаге и надзора њез |
| а и са духаном.{S} Али и оне, видећи да се у чашћавању почело штедити, кашње се навраћаху тек у |
| у Сарајевско Поље...{S} Ко може рећи да се неће спустити и усред Сарајева?..{S} Ко?..</p> <pb n |
| чак и добротвору ономе, који, хотећи да се наруга, —— зашто сам мислио да се баш хтио наругати? |
| Узећу...</p> <p>— Једи, па ћеш отићи да се преобучеш — рече умиљавајући се. — Их, какав си!..</ |
| .</p> <p>— Рањен је мало, па ће доћи да се лијечи...{S} И казао је да му припремиш једну собу у |
| </p> <p>Још рјеђе су га могли навући да се и сам уплете у разговор, да и он рекне своју.{S} А к |
| пут јекнух као рањеник, покушавајући да се отмем, исправим.{S} И коракнух неколико пута и...</p |
| мојте! —— застења Хусо, покушавајући да се дигне. — Нисам лупеж...{S} Јунаке кољу, а не шибају. |
| одговорим јој набусито, покушавајући да се отргнем. — Ништа!..</p> <p>— Пустио си Хасана...</p> |
| мирно опирући се на штап и кушајући да се исправи. — Јунак ме у ову кућу довео, њега сам и слу |
| е око себе, а папуче оставивши дјеци да се играју њима, отпочеле са својим теферичима.</p> <pb |
| н је сам себи подигао џамију у којој да се молимо...</p> <pb n="272" /> <p>И морам признати, јо |
| аљути и измахну руком дајући ми знак да се дижем; затим погледавши боље, брзо ми приступи, спус |
| на шилту и прекрстивши ноге. — Знам да се ти тужиш на њега, е ти је криво учинио.</p> <p>— И ј |
| а... ето свједочила сам, а знала сам да се твоје отима — настави задихано, испрекидано, загушен |
| И одмах, по тим ријечима, познао сам да се боји нешто, да се плаши од њега.</p> <p>— А баш ћу д |
| p> <p>Чим прихвати за нож, видио сам да се не шали.{S} И, ни сам не знам како, у оном часу забо |
| ечем, препадох се.</p> <p>Мислио сам да се већ сазнало штогод о мојој хајдучији, па ме сад зову |
| е да изгледа што мирнији. — Хтио сам да се опростимо.</p> <p>— Да се опростимо? — узвикнем изне |
| е љуцки припремио за њу, одлучио сам да се одмах вјенчамо.{S} Ни сватова нијесам сазивао, ни ше |
| 30" /> бијаше окупило неколико ханум да се часте и да тефериче, изненађена скочи и, поплашено у |
| на силу тражећи кавге и ината, жељен да се макар с киме ухватим у коштац и да гушим, давим, биј |
| ило до смијеха, једва сам се уздржао да се грохотом не засмијем, стојећи тако међу њима, као ја |
| <p>Мајка као да и сама подивља, као да се разбјесни.</p> <p>Издигнувши се на кољена и гледајућ |
| раштали се и грлили с комшијама, као да се више никад видјети неће, и тужни, замишљени, забрину |
| Стој!</p> <p>Упознавши ме боље, као да се застиди и збуни.</p> <p>— Што си виђео, нека си виђе |
| о сам од чуда.{S} Погледавши ме, као да се и он застиђе, смете, па на силу поче кашљуцати и опљ |
| почео тјешити.</p> <p>Шта више, као да се и веселио томе.{S} Једанпут,кад је једно сељаче, кој |
| ати...{S} По друму, око нога ми, као да се испреплело неколико пушака, око њих се разасуло стот |
| мушке гласове, који, помијешани, као да се надвикиваху и надметаху међусобно, а мукли, пригушен |
| као да се борила сама са собом, као да се необично мучила да изрекне.</p> <p>— Па... ти си ми |
| {S} Само се згледнуше међусобно, као да се питају: хоће ли је послушати или неће?</p> <p>— А шт |
| оћ и одоздо, између кућица оних, као да се поче примицати, <pb n="290" /> прикрадати неко.{S} М |
| и образ, одмах покрај уха, брада као да се сравни са опуштеним подвољком, утону у њему, очи се |
| аћим пословима.{S} Шта више, она као да се бојала мене и никад ме није смјела јаче ударити или |
| бија кроз оштру, студену ноћ, па као да се и она мрзне у мраку, изнад глава наших...</p> <p>Хај |
| ма и пружи руку дјевојчету, које као да се још ни сад није могло прибрати ни освијестити...</p> |
| ј им цурком текао с лица, — које као да се и сад прелијевало страхом, — слијевао се на окрхано, |
| гла остати на миру и њезине силе као да се више нико бојао није.{S} Неколико табора, који су пр |
| рали негдје доље, у пољу, одакле као да се неко руга, враћао се кадикада тих, пригушен одјек.{S |
| тпрашујући.</p> <p>Опазивши мене као да се збунише мало, сметоше се.{S} Зулфага окрену главу пр |
| о било ми лакше.{S} Чинило ми се као да се тога часа светим свима људима, читаву свијету, чак и |
| ла као пред другима, — чинило се као да се збунио, омео се и почео црвенити.{S} Чак се и окрену |
| сврнути.</p> <p>Напошљетку момче као да се прибра мало, освијести се, па нагло отскочи, размахн |
| p>— Па... па...</p> <p>Изгледаше као да се борила сама са собом, као да се необично мучила да и |
| окопавала руже и лехандере.{S} И као да се није знала уморити у послу томе, као да јој није тре |
| дима, као да је и сама горјела и као да се све више ширила по јаким, косматим прсима његовим... |
| м јачем испричати њезине тајне и као да се хтјела осветити на мени за све што је патила.{S} Ста |
| ијех разли се кроз читав сокак и као да се прели и преко кућа, преко зидова, чак у комшилук...< |
| јој се у руци налазило.</p> <p>И као да се плашила нечега, много се плашила.</p> <p>Лежећи или |
| м и сваки који се налазио у соби као да се није најугодније осјећао.{S} Многи су и нехотице чеш |
| опет боље смислити.</p> <p>Мајки као да се свали камен са срца.{S} Одмах се разведри.</p> <p>— |
| појаса.</p> <p>Опазивши ме и они као да се уплашише и узвикнуше.{S} Хајкуна чак и устукну мало |
| лико капи, почеше се прелијевати као да се међу њима каранфили расцваше.</p> <p>— Приступајте! |
| пружи обје руке и поче их трљати као да се умива.</p> <p>— Ето видиш — отсијече јаче — он овђе |
| промукло, блесаво нас гледајући као да се буди иза сна. — Нека ме убију, објесе, утуку, нека м |
| али силна и очајна борба, којој као да се није могло лако сагледати краја.</p> <pb n="262" /> |
| , скамени се у гркљану.{S} Затим као да се нешто затресе, уздрма у мени.{S} Рука ми клону и пуш |
| страну отпљувао и отресао руком као да се гади од нечега.{S} Зулфага је, хтио не хтио, морао б |
| о, да се одморимо мало.{S} Хасан као да се никако није ни могао уморити; што је више ишао, као |
| или опазио...</p> <p>И сам Хасан као да се препаде од тих ријечи, па ме снажно гурну и руком ми |
| и би приступио осјећао је некако као да се приближује својој кући, дому своме...{S} По неколико |
| висиле низ бедре.{S} Непрестано као да се спремали за бој, непрестано уређивали и — непрестано |
| се потпуно ослободи.</p> <p>Опет као да се међу њима почела водити борба, подмукла, прикривена, |
| , големе главе и избуљених очију као да се вјечито чуди нечему, прући се по трави потрбушке, од |
| о врата и враћала се, напошљетку као да се одважи, уљезе у собу, прекривена танком, црвеном шам |
| >Хасан, осврнувши се, у први мах као да се наљути и измахну руком дајући ми знак да се дижем; з |
| у рукама. — Ах!..</p> <p>И одмах као да се прибра, освијести.</p> <p>Остави брзо и бедевију и м |
| писати, ни за што друго нијесам имао да се бринем.{S} Непрестано сам се скитао по сокацима и ма |
| а.</p> <p>По томе сам одмах и познао да се морало негдје нешто десити, нешто необично, крупно, |
| — Таки ли си јунак!..</p> <p>— А ево да се кладимо да ће нам данашњи дан бити несретан — отсије |
| ло када сам након дужег чекања видио да се Хасан не враћа и да се по свој прилици неће ни врати |
| осјећао сам већ у томе што сам видио да се љути, да му је криво што напредујем.{S} А најбољи зн |
| се подигну; зато је увијек и тражио да се сва готовина у то уложи.{S} У чаршији порушио је чит |
| никад се нијесам заклињао, ни тражио да се заклиње.</p> <p>Сви наши разговори били су обични, в |
| акон дугога лутања, он сам предложио да се вратимо кући и окренуо низа страну, усуђивао сам се |
| ћи да се наруга, —— зашто сам мислио да се баш хтио наругати? — мјесто хљеба бацио ми новце.</p |
| дио иза сна и готово на силу нагонио да се и сами дижу и прихватају за рад.</p> <p>А што се они |
| на,</p> <p>— сад сам се тек досјетио да се она у новије доба све више и више гиздала и китила, |
| и сам засмијем и да се увијам, онако да се увијам као и она...</p> <p>— Не знаш колико ми је др |
| шта тада нијесам толико желио колико да се дочепам своје мале вјеренице ми да се на њој осветим |
| роговори лијепе ријечи са мном; нико да се заустави мало, да ме саслуша.</p> <p>Чак ме ни у хан |
| о чему и да прича, и није му требало да се враћа на старо, да прежива.{S} Чак и пословице, које |
| Наша!..</p> <p>И ко зна шта би било да се тога часа мајка не указа на вратима.{S} Зачувши, зар |
| .{S} У неколика пута бијаше ми дошло да се сакријем куда, да побјегнем од свију и гласно заплач |
| и сам не знам рашта, а опет ми дошло да се смијем, — и... и све као да нијесам вјеровао да је т |
| на све.</p> <p>Али, за чудо, мјесто да се забринем, наљутим, планем, поста ми све смијешно, не |
| м и погледа ме.</p> <p>— Имаш ли што да се једе? — запита живо. —</p> <p>Гладан сам...</p> <p>— |
| ицама. — Колико?</p> <p>— Ја сам чуо да се одавле, из Мостара, спрема читава војска, која ће го |
| </p> <p>Наравно, чим би стигао хабер да се бабо враћа, мајка би се одмах почела устезати, повла |
| и један на другога, готови сваки час да се заспемо грдњама, пријекорима, псовком...{S} Хасан се |
| тано извирујући и као очекујући бабу да се поново врати, те да поново крене на хајдуке.</p> <p> |
| , наоружана и опремљена, а нити могу да се приберем, нити да проговорим.{S} Погледах и — опет л |
| ефендију, помоћника кадијина, и њему да се притужим.</p> <p>Ибрахим ефендија, витак, љепушкаст |
| о, заповједнички, желећи, зар, одмах да се увјери: хоће ли је послушати.</p> <p>— Оборите!..</p |
| и причати нешто.{S} Познао сам одмах да се упињала да ме што више задржи будна и да ми причањем |
| е за мном и како се разговара, страх да се не нашале с њом, да је не пецну.{S} Зато се вазда и |
| уједао се за руку.{S} Затим покушах да се дигнем, да се исправим.</p> <p>Узалудно!..{S} Гласно |
| е љутећи се, бјеснећи управо, наумих да се вратим и да јој одмах скрешем, очитам све.{S} Макар |
| и мени свану пред очима.{S} Познадох да се догодило нешто страшно, најстрашније и, потрчавши Су |
| их могао сазнати, да једне ноћи, — када се чинило да су сви поспали и када сам случајно изишао |
| о се гледају добри стари пријатељи када се након дугог растанка изненада нађу и састану.</p> <p |
| на то никада жешће наљутио није, никада се јаче распалио.{S} Макар што је каткада сасвим озбиљн |
| не умакнемо.</p> <p>По срећи, изненада се однекуда растолегну ћурликање двојница.</p> <p>Заста |
| </p> <p>— А шта ћеш ти овђе? — изненада се окоси Хусо, не мичући се и не пуштајући Ајкуне, која |
| ти се.</p> <pb n="273" /> <p>Још и сада се о њему приповиједа прича како се чудновато препоручи |
| </p> <p>Робе!..{S} Нова!..</p> <p>Отада се потпуно предадох послу и раду свакаквоме.{S} Ни од ч |
| ити пред њезиним јаранима.</p> <p>Отада се између нас двоје отпочела као нека борба, инат неки; |
| p> <p>Њега су и послушали.</p> <p>Отада се хоџа никада више јављао није у каквом скупу људи, на |
| ну и руком ми зачепи уста...{S} Загледа се и сам према ватри, са жељом да упозна кога...</p> <p |
| увијек страховао да ће ме позвати преда се и да ће судити жешће и суровије нето су икад прије с |
| а је тражио кавге, ината с њоме и вазда се жестио што и она није била кавгаџија, што и она није |
| е пружила прилика да проговори, посвађа се, извиче. — Јесам ли ја међед јали пехливан па да ми |
| ан од најкршнијих момака наших, посвађа се једнога јутра са свима осталима, ради љепушкасте Ајк |
| метовима и момцима, како рачуна, погађа се, наређује.</p> <p>Кметови распусте уморене мршаве ко |
| робу нам повратише.{S} Само бимбаша за се задржа једну лулу, као, бива, да му то буде награда |
| е — готово јаукну.</p> <p>— Бојим се за се, за те, за срећу коју си ми само ти донио, за слобод |
| да рађа, јер шта ће живот кад се ни за се ни за њих нема чему бољем надати?“</p> <pb n="283" / |
| ретварањем и удварањем знао задобити за се, заварати?..</p> <p>— Ружно сам учинио...{S} Ружно — |
| , застао крај каната, опустио руке низа се и некако изморен малаксало цикнуо:</p> <p>— Рођо!..< |
| м жутим, гњецкавим мехлемом, што га уза се донио, привије.</p> <p>— Ништа је — рече мирно, утеж |
| махнито и почела стезати, привијати уза се, као да ме брани, отима од некога...</p> <p>Једне ве |
| Хамида као да је само зато и водио уза се да наручује кахву и да точи.{S} Чак је свраћао и муш |
| а је овђе?</p> <p>Па привуче Хатиџу уза се, пољуби је и дубоко уздахну:</p> <p>— Камо среће да |
| ријечи не проговоре једно другом.{S} Ја се уопште и не сјећам да су кадгод дуже разговарали.{S} |
| — викну јаче и удари се по кољену. — Ја се запричала, а ти гладан...{S} Их!..</p> <p>Брже боље |
| сврћући се. —</p> <p>Пхи!..</p> <p>— Ја се не плашим...</p> <p>— А што си га спомињао кад се не |
| ... — Није ми необично...</p> <p>— А ја се за хајван плашим — прошапта стари забринуто, и попри |
| ђен и поче трести њиме.</p> <p>— Ама ја се бојим и себе саме — готово јаукну.</p> <p>— Бојим се |
| "> <head>XIV</head> <p>Мало помало и ја се некако одомаћих у хоџиној кући.{S} Готово сасвим поч |
| си Хасана...</p> <p>— Их!..</p> <p>И ја се грохотом засмијах...</p> <p>— Немој... немој се смиј |
| p> <p>— То... то сам рекла!..</p> <p>Ја се не могох савладати.{S} Праснух у смијех.</p> <p>— Са |
| Па... било је мало окршаја...</p> <p>Ја се токорсе зачудих.</p> <p>— Их, колико ли их морало по |
| наши кад су доносили ствари.</p> <p>Ја се брзо исправих, подигох се.</p> <p>— Што си га сад сп |
| се, одјекује, звони кроз башчу, пробија се кроз гране шандуда и смокава и тамо негдје далеко, д |
| уклонио!..</p> <p>— Хахахаха! — засмија се Хајкуна усиљено, спуштајући шишану и окрећући се нам |
| — дочека опет онај одострага и засмија се. — Остарио, изнемог’о, па ти жао умријети, па све ми |
| са големом раном на облим сапима, која се већ почела корити и црнити: само једна танка, румена |
| S} Она мирна, тиха, повучена жена, која се толико бојала свакога, непрестано пазила на оно »шта |
| лио и ишарао мало, а испод стрехе, која се још једва држала, обијелио сам читав крњави зид, да |
| ед старом, ниском колибом њиховом, која се, трошна и окрхана, згурила у малој, неравној удолини |
| ћи свој штап сувом косматом руком, која се испод бијелог рукава кошуљина необично црнила и необ |
| умрачно, обрасло самом љесковином, која се при врху склопила и начинила као мало кубе, провучем |
| а према другој, упредале су свилу, која се као прецвао бехар расипала по широким, гуравим витло |
| погледавши у широку, голему рану, која се црнила изнад лијеве бедре, зачуђено узвикну:</p> <p> |
| овао ме.{S} Кад је изашла мајка, — која се пред њим није сакривала као пред другима, — чинило с |
| мрком, прљавом, окрвављеном гривом која се слијепила и прионула јој уз широки, крупним мрљама и |
| се ти ноћи! — узвикну пакосно. — Мрака се бојиш...</p> <p>— А ти се бојиш дана...</p> <p>Она н |
| и зарзали у пјену обучени парипи, мајка се опет претварала у ону стару, смјерну робињу и, не см |
| х осам дана.</p> <p>Али, за чудо, мајка се и због тога узнемирила.{S} Већ шести дан након његов |
| ..{S} Не зна...</p> <p>На жалост, мајка се није дала умолити.{S} Немилосно, готово крвнички хва |
| Помагајте!..{S} Погибох!..</p> <p>Мајка се нагло придиже, шчепа ме за руку и брзо изгура из соб |
| . — Она овђе заповиједа...</p> <p>Мајка се окрену и погледа унаоколо.{S} Изгледало је као да ни |
| Ти?</p> <p>— Није друге...</p> <p>Мајка се распели, наљути.{S} Приступи му нагло и ошину га по |
| шој кући...</p> <p>— Па?..</p> <p>Мајка се огрну фереџом и поче се обазирати на све стране.</p> |
| готово побјеже из авлије.</p> <p>Мајка се само осмјехну.{S} Лагано оде и затвори врата за њим, |
| страну.{S} Она посрну на шилту, скљока се.</p> <p>— Не гурај је, ниткове! — викнух ја набусито |
| е опире, него само шути, шути и смјешка се.{S} Непрестано као да је тражио кавге, ината с њоме |
| уће, и читава широка авлија препуњавала се дјецом која су скакала, врискала, трчала по њој и иг |
| јењујући очи, црвена долама прелијевала се као запјенушена крв, а турбан око главе бијелио се к |
| S} Тада је приступала и мени, улагивала се, миловала ме, љубила и давала новаца, само да не при |
| гдје недалеко, у комшилуку, разлијегала се пјесма нечија и припуцавале су пушке.</p> <p>И дуго |
| че.</p> <p>— Обрукала?..</p> <p>— Удала се за онога... за онога што га измлатила...</p> <p>— Их |
| е сузе оквасише косу.</p> <p>— Преудала се за Зулфагу — настави хоџа мирно, пошто сам се поново |
| ти.{S} Затим је поново устајала, дизала се и гледала напоље, освртала се, завиривала свуда.</p> |
| ћица.</p> <p>Ујутру, прије зоре, дизала се из душека, трчала у кухињу и ложила ватру, само да к |
| ављати читавим својим имућем.{S} Трзала се, љутила, плакала, нудећи ме да ја све узмем у своје |
| тиђена, заклањала лице рукавом и трзала се јаче. —</p> <p>Што си дошла?..</p> <p>— Ко је кавгу |
| енџера испреплела се паучина и повијала се попут дима: по канатима се нахватала прашина с прста |
| не издају и не поткажу Зулфаги, бојала се новог каква кијамета, па ме зато и одбијала.</p> <p> |
| је нема, да је отишла некуд.{S} Бојала се, зар, сирота, да је не издају и не поткажу Зулфаги, |
| прсну.</p> <p>— Не питај...{S} Обрукала се — рече.</p> <p>— Обрукала?..</p> <p>— Удала се за он |
| малаксала, опет падала по трави, ваљала се.</p> <p>У неко доба чинило се као да је мајка жељела |
| /p> <p>И пјевала ми, причала, забављала се са мном, све док не би Шерифа ханума, мати јој, изаш |
| а друго, од једне групе другој, јављала се свима, шалила се, смијала, цичала, увијек тапшући ру |
| га, она се одмах придизала, исправљала се.{S} Једним замахом руке саставила би и кошуљу на прс |
| и брзо се окренувши на пети заустављала се пред мајком.</p> <p>— Пјевај ми, Хајнија!..{S} Пјева |
| а мени за све што је патила.{S} Старала се да ме заузда, стегне, пригњечи што може јаче.</p> <p |
| акала, врискала, трчала по њој и играла се клиса, лопте, сакриваче.{S} И све је некако више сли |
| ала му и влачила се по земљи, заплетала се за ноге, гајтани на прашњавим тозлуцима распали се, |
| а, дизала се и гледала напоље, освртала се, завиривала свуда.</p> <p>Једанпут сам, из радознало |
| ме је висила шарена дуванкеса, спуштала се низ бедру и куцкала је по везеним чакширама, чији је |
| а канату и чудно уобливши глас упуштала се у разговор, док смо нас двојица остајали мало подаље |
| закључао у њу, остављала га је, враћала се и, уморена и малаксала, опет падала по трави, ваљала |
| колико пута долазила до врата и враћала се, напошљетку као да се одважи, уљезе у собу, прекриве |
| е; затим, припаливши му чибук, измицала се натрашке и, скрстивши руке а оборивши очи, дворила г |
| есан; око разлупаних пенџера испреплела се паучина и повијала се попут дима: по канатима се нах |
| нигдје није смио остати.</p> <p>Са села се враћао увијек некако суморан, забринут, тужан.{S} Џе |
| а сам на авлију и да се осветим, почела се смијати, грохотом смијати...{S} Смијехом сам домамил |
| а испод ње позеленила од траве и почела се разгуљивати.{S} Тозлука једног сасвим нестало, изгуб |
| аним уснама застала капља крви и почела се корити.</p> <p>— Дај! — шиштао сам задављено неколик |
| за саму чатрњу, уз ивицу јој, исправила се Хајкуна, али не она бујна, једра и плаха Хајкуна кој |
| д њих; на кољенима испуцала чоха,повила се, а постава испод ње позеленила од траве и почела се |
| познавала право стање наше, изненадила се кад је све то чула, уплашила се.{S} Жена, која је ва |
| а као да би наново оживила, препородила се, преобразила.</p> <p>У кући би тада настало читаво ј |
| према њему узвијала главом, као чудила се.</p> <p>— Хоћеш ли кахву? — запита га мирно, пошто ј |
| ударила у некакве грађевине... задужила се, запетљала још више...</p> <p>Напошљетку и хајдуци д |
| филџана.</p> <p>Између свију издвојила се бабина бедевија: витка, танка, поносита.{S} И окићен |
| овичином пјесмом«...</p> <p>— Распалила се удовица, па пјева — довикивали јој. — Своју пјесму п |
| групе другој, јављала се свима, шалила се, смијала, цичала, увијек тапшући рукама <pb n="242" |
| ичасте нокте, питала ме о свему, шалила се.</p> <p>Није у нас било ни стискања руке, ни грљења. |
| јка је била узрујана, узбуђена, бранила се и много је размахивала рукама као доказујући нешто; |
| неколицине, окренута према нама, чинила се кроз помрчину као да су потпуно срасла, слијепила се |
| ече некако тужно, снуждено. — Наслонила се на демире, међу цвијеће, и чекала.</p> <p>— Зар?..</ |
| уга половина остајала у сјенци и црнила се; пуне, жилаве, снажне мишице добиле им чисто бакарну |
| ину као да су потпуно срасла, слијепила се једно с другим те је изгледало као да тамо сједи огр |
| а моја бијаше потпуно ишчезла, истопила се пред погледом њезиним, а, обвијајући јој меко, топло |
| алеко од њега, на ћенару једном, гурила се и хоџиница, премјерала без и шила кошуље, не дижући |
| едали за њим.{S} Махала читава поносила се њиме а ја, јединац му, био сам се због њега и сам ос |
| опута на опанцима попуцала му и влачила се по земљи, заплетала се за ноге, гајтани на прашњавим |
| енадила се кад је све то чула, уплашила се.{S} Жена, која је вазда живјела у малу и богатству, |
| на тајну која је за чување, значи упола се предати његовој власти, оковати се драговољно.{S} А |
| сједећи често би се стрекнула, пренула се и узвијерено почела ослухивати, пазити.{S} Затим је |
| ући се, ни погледала не би, ни осврнула се.{S} Онако ломна и замишљена силазила је одмах у дно |
| асађивати, сијати, она се збуни, спетља се и као почне размишљати.</p> <p>— Шта ћу казати? — од |
| уном и пред хоџиницом.</p> <p>Међу нама се управо највише говорило о Сулаги и сви га спомињали. |
| емо.</p> <p>Он прекрсти ноге, лактовима се одуприје о кољена, а главу спусти међу шаке.</p> <p> |
| им стењући сједе испод пенџера и леђима се прислони уз јастук један, док мајка и надаље чишћаше |
| ва према сунцу и изнакажена глава клима се, наклања према свакоме!..</p> <p>Негдје у даљини мук |
| ска највиши су душмани стида; пред њима се губи као дим да своје мјесто уступи дрскости и безоб |
| а и повијала се попут дима: по канатима се нахватала прашина с прста дебела.</p> <p>— Зар ме ов |
| ашену тицу, која узалуд облијеће, отима се и лепрша, док напошљетку, омађијана и малаксала потп |
| коњима и попијевали...{S} За трговцима се отегла сеисана: неколике кириџије, са камџијама у ру |
| ови као да циче, вриште, звоне и пјесма се пробија кроз оштру, студену ноћ, па као да се и она |
| је <hi>трговина</hi> одмах привукла на се пажњу и остале дјеце.{S} Кроз кратко вријеме поче се |
| апатом, пошто је све покупио и упрти на се. —</p> <p>Збогом!..</p> <p>Чим је отишао и измакао м |
| о осоран? — опет се почех љутити сам на се. — Зар је крива што га је споменула узгред..{S} Зар |
| </p> <p>— Све...</p> <p>Ја заборавих на се, планух.</p> <p>— Лаже! — викнух помамно прихватајућ |
| рави...{S} Чудни земани настају и чудна се несрећа спрема.</p> <p>— Па зар ће нам и на куће уда |
| ао право мајки.</p> <p>Опазивши га, она се одмах придизала, исправљала се.{S} Једним замахом ру |
| ед радити и шта засађивати, сијати, она се збуни, спетља се и као почне размишљати.</p> <p>— Шт |
| дам у њу и кроз сузе се смијешим, а она се извила, издигла једну руку изнад главе и мјери ме је |
| ета?..</p> <p>Због мене?..</p> <p>И она се изви, искриви, и удари у грохотан, обијестан смијех. |
| а се бојао?..</p> <pb n="391" /> <p>Она се ухвати за серђен и поче трести њиме.</p> <p>— Ама ја |
| је за подвољак. — Реци ми!..</p> <p>Она се замисли.</p> <p>— А и вечерас ће доћи, — прошапта.</ |
| Помисли, бона...{S} Рањен!..</p> <p>Она се намах исправи.</p> <p>— Рањен?..{S} Тешко?.. — брзо |
| p> <p>— Осудили би и тебе...</p> <p>Она се придиже, исправи се и, онако мршава, блиједа, слаба, |
| .</p> <p>— Нијесам, мајко...</p> <p>Она се удари у прса и поче се климати.</p> <p>— Хаљине ми к |
| и осамљени обоје. — Рашта?..</p> <p>Она се насмија, ошину ме јаглуком по лицу и, објешењачки до |
| свако слово. — Ти шта ћеш?..</p> <p>Она се зачуди.</p> <p>— Ја?..</p> <p>— Ако тужим Зулфагу, о |
| оге. — Не хити нам се...</p> <p>Хајкуна се поче освртати.</p> <p>— Бојим се да нас не опазе — п |
| ку, изнад глава наших...</p> <p>Хајкуна се дуго разговарала, дуго се шалила са дјевојкама.{S} П |
| ече момче и обори главу.</p> <p>Хајкуна се оте, изви се и брзо прихвати за шишану, која је лежа |
| њих се разасуло стотинама маријаша, па се све то тресе, све трепери, дрхти, отскакује...{S} Ма |
| ачуђено и као увријеђено погледа је, па се окрену и готово побјеже из авлије.</p> <p>Мајка се с |
| како се надала пуној, богатој кући, па се преварила?..{S} Или је хтјела да се подругне мом „си |
| ну, одиже руку и сакри лице рукавом, па се нагло окрену на пети и побјеже у собу.{S} Димије су |
| ..{S} Знаш ли како смо ишли једном, па се ти уморила, па...</p> <p>Слуге га често прекидале у |
| грабио? — запјева Зулфага увријеђен, па се диже и климајући се пође према пенџеру.</p> <p>— Ја |
| > <p>— Устани — рече и Хајкуна меко, па се саже и узе ме за руку. — Устани и хајде с нама...{S} |
| га из куће! — отсијече мајка кратко, па се окрену и изађе из собе.</p> <p>Случај овај као да јо |
| као и дијете — отсијече хоџа кратко, па се измакну мало и чучну у крај. — Ти то не смијеш...</p |
| аја и неко зазва у помоћ.{S} Замало, па се око мене окупи читава гомила и Авдо, стењући и отхук |
| ево и пронесем главу људску на ножу, па се крв циједи и низ нож и низ руку.{S} Биће, бре, галам |
| у дјевојче, умотавајући се у чаршаф, па се нагло измаче и затвори врата.</p> <p>Хајкуна пребаци |
| амо мало... ето... корак један па... па се може преврнути...</p> <p>Мајка, која никад није била |
| дочека мајка сурово, <pb n="256" /> па се придиже и отрже ме од Сулаге. — Нисам ја трошаџија, |
| а му приступим.</p> <p>Обгрли ме.{S} Па се опет окрену мајки и указа јој на ме.</p> <p>— А шта |
| <p>Хасан поћута мало, замисли се.{S} Па се лагано окрену и не говорећи ништа поче купити своје |
| ини ми се као да звецнуше дукати.{S} Па се опет окрену заптији мало, погледа ме питомије и одма |
| као да ће га зауставити, зовнути.{S} Па се ипак савлађивала и поново лијегала на траву.</p> <p> |
| ао да хтједе изаћи, оставити нас.{S} Па се опет савлада, приповрну се и лагано, тихо, шапатом п |
| и, на зелењу, мирно отклања дову.{S} Па се опет поврати барјаку и клекнувши на десно кољено узе |
| — сва му се ребра могла избројати, — па се окрену двојици момака што су сједили отрага, иза леђ |
| огинуо би...</p> <p>— Па?..</p> <p>— Па се Хамид распалио и сад све почео причати</p> <p>— наст |
| слабину. — Што ће ти оне?..</p> <p>— Па се опет окрену мени и поче тумачити. — Мало му је што ј |
| >Ничија више...{S} Води ме!..</p> <p>Па се опет приви уза ме, усиљавајући се да се кроз сузе ос |
| > <p>— Смијем...{S} И хоћу!..</p> <p>Па се брзо окрену и истрча из собе.</p> <p>— Ето — избаци |
| анима да те гоне, да гњаве...</p> <p>Па се опет исправи, раскиде јечерму на прсима и указа на у |
| — Чекај, да те мајка види...</p> <p>Па се пропе на прсте и пољуби ме у образ.</p> <p>— Слатки |
| .{S} Сад више нећеш лагати...</p> <p>Па се измакну и опет подиже шишану, напери је.</p> <p>— Ка |
| укама. —— Нећу, нећу, нећу...</p> <p>Па се брже боље затрча, ускочи ми уз бедру и сави руке око |
| и је дошао...</p> <p>— Сам?..</p> <p>Па се почеша по носу и као да размишљаше нешто.</p> <p>— А |
| Ту смо и треба да се окушамо.</p> <p>Па се подиже и поче загледати унаоколо, привиривати свуда. |
| ноћ ударио на ме... на мајку.</p> <p>Па се некако спуза низ миндерлук, готово паде на кољена и |
| плавој, свијетлој висини тоне, растапа се и изумире.</p> <p>Тек покаткада, уријетко, освојила |
| како иде за њом, <pb n="248" /> удвара се, улагује.{S} Ни говорити није хтио с њим, ни поздрав |
| у, прекрсти ноге, запали чибук и одмара се.</p> <p>— Хајде да читамо — рекне покаткада и подвик |
| о било што трчи, пјева по авлији и игра се, час се љутио што са радницима и кметовима више разг |
| емера самих дуката било.{S} За чудо, та се готовина, — ако је доиста толико било, — некако и су |
| уле, зациликта реза на канату и — врата се отворише.</p> <p>И голем, стасит човјек, са бијелом, |
| опет пребаци фереџу преко главе, умота се и готово каскајући оде према кући... </p> </div> <pb |
| били сви.{S} Румене се мерџани и блиста се срма на тешким пушкама и ножевима а одсијев им игра |
| p> <p>— Аман, — повикаше узбуђено — шта се ово ради, у царскоме здрављу, и какав је ово зулум н |
| <p>— Буди ми јунак! — рече. — Ни од шта се немој препадати...{S} А дерт?{S} Нека га ђаво носи!. |
| ене, почеше дотрчавати и питати нас шта се десило.{S} Сулага је, како ми рече, помислио одмах н |
| почех љутити на Хатиџу.</p> <p>— Рашта се онако засмијала?..{S} Рашта ме почела пецати? — пита |
| голицати на смијех...</p> <p>— А рашта се састајеш са Хасаном? — запитам након дуже почивке, г |
| хтједе гурнути у ватру.</p> <p>— Враћа се, па хоће у нас...{S} Моли — дочеках ја мекше, и сам |
| и наша сила била...{S} Била и не враћа се више...</p> <pb n="383" /> <p>И, након тога, поново |
| ного раније него је она мислила и враћа се обично кроз дан, кроз два, носећи узгред и некаквих |
| тати.{S} И опремивши ме у собу, обојица се измакоше до насред авлије, унесоше се један другом у |
| и лажи бити не смије...</p> <p>Обојица се загрлише и пољубише.</p> <p>— Сад, ето, имаш своју ђ |
| као да га није чуо.</p> <p>— Ето, прича се, — настави лакше — да се сад сиротиња сељачка, коју |
| ко...</p> <p>— Јадниче!..</p> <p>И хоџа се ухвати за браду и поче је увијати око руке.</p> <p>— |
| нити изненађивати.</p> <p>Па ипак хоџа се окрену мени, да ми све то, макар и укратко, протумач |
| неколико залогаја изједе...</p> <p>Хоџа се ухвати за браду и заврати је.{S} Половицу лица покло |
| кољено му. — Зар их има?..</p> <p>Хоџа се причини као да га није чуо.</p> <p>— Ето, прича се, |
| зије и оке, усплахирено утрча и умијеша се међу нас.</p> <p>— Оставите се кавге, људи! — викну |
| смо.</p> <p>Старац застаде мало, почеша се по упалим, мршавим прсима, — сва му се ребра могла и |
| Од страха ми испаде пушка из руке и сав се стресох.</p> <p>Трговци се збунише, пометоше.{S} Јов |
| но чула ни запамтила није.</p> <p>Читав се шехер узнемири.{S} Дућанџије, које су, иза подне, — |
| ци старих бршљаном обраслих зидова, кад се чудна тишина, нека разлије унаоколо и кад се само ша |
| њоме заједно да станем пред Хасана, кад се он исправљен, поносит и горд, помоли на прагу, шанта |
| ане.</p> <pb n="243" /> <p>И кашње, кад се мало одомаћио у кући, кад је све упознао, остао је т |
| по дану, под врелим, топлим сунцем, кад се крв у жилама распали и кад се отворено гледа очи у о |
| по носу. — А ја знам да треба...{S} Кад се кућа кући, онда и треба.</p> <pb n="378" /> <p>— Мог |
| оре ни о чему колико о боју...{S} А кад се премного говори о једном послу, то, бива, значи, да |
| , исправи се.{S} Опрезно, као мачка кад се прикрада, приступи вратима, раскорачи се изазивачки |
| нато дрво поткресује...{S} А фукара кад се осили најгрђа је и најћоравија...{S} Њезина тиранија |
| ко јуначки, дрзак, насртљив, у дане кад се само о јунаштвима причало а правих јунака није било, |
| нцем, кад се крв у жилама распали и кад се отворено гледа очи у очи једно другоме, него у полут |
| дна тишина, нека разлије унаоколо и кад се само шапатом смије говорити?..</p> <pb n="353" /> <p |
| ак љутито. „Прошли су сретни земани кад се лијепо живјело“...</p> <p>Цар дозва пратиоце, који с |
| ну, врпољио се и пипао рану.{S} Тек кад се измакла од њега и изишла из собе, стиште зубе и поку |
| е се наранче и лимунови.</p> <p>Тек кад се мајка поче помало опорављати, поче се и хука стишава |
| ним и радосним погледом.</p> <p>Тек кад се спустих с прага и приступих јој ближе, она одиже и д |
| сам, из радозналости, прислушкивао кад се жалила једној слушкињи, како је он, бабо, још и сад |
| им...</p> <p>— А што си га спомињао кад се не плашиш?..</p> <p>И спуштеним гласом доврши:</p> < |
| , ни ђецу да рађа, јер шта ће живот кад се ни за се ни за њих нема чему бољем надати?“</p> <pb |
| Нијесмо.</p> <p>— Аферим!..</p> <p>Кад се спустисмо готово до Миљацке чији се потмуо шум разли |
| ија столове, бурад, терђахе.</p> <p>Кад се код џамије бацали камена с рамена пребацио је свима |
| тога се и ноћи плаши толико.</p> <p>Кад се ноћ спусти, — каже — читава кућа кад потоне у мрак, |
| јесам запитао: јесам ли јој драг; никад се нијесам заклињао, ни тражио да се заклиње.</p> <p>Св |
| се осмјехну.</p> <p>— Е није друге, сад се натраг не може — рече.</p> <p>— Ту смо и треба да се |
| се отимао, бранио... <pb n="240" /> Сад се није више бојала да ћу неком јачем испричати њезине |
| збуњена, зашто усплахирена тако.{S} Сад се сјетих свега!</p> <p>И Хасановог првог доласка, и ње |
| ет поче разлијевати по лицу.</p> <p>Сад се мање затварала и у собу и чешће излазила на башчу, м |
| твоју наговара!..{S} Их!..</p> <p>А тад се окрену мени, загрли ме и поче љубити.</p> <p>— Добро |
| ко не мичући се и не говорећи.{S} И тад се само чуло како хоџа, који готово никад није дисао на |
| помоћ, да зовнем макар кога.</p> <p>Тад се истом сјетих Хасана, тад опазих да га нема поред мен |
| >— Хасан?..</p> <pb n="388" /> <p>Хамид се спусти на ћепенак, одиже ногу и поче причвршћивати о |
| ли се, па их треба скрхати...{S} Ко год се осили, треба га мало поткресати, као што се гранато |
| ad>I</head> <p>Никуд кретао није, никуд се мицао без оружја.{S} У кахву, у берберницу, у хућума |
| И узалуд се опире, брани, отима; узалуд се окреће и увија по душецима.{S} Нико га отјерати не м |
| од, осјећа и дах његов.</p> <p>И узалуд се опире, брани, отима; узалуд се окреће и увија по душ |
| мо да сам пред собом оправдам одлуку, е се овакво друговање мора прекинути.{S} Додуше овдје, у |
| {S} Ударају, нападају, бију, пале, крве се...{S} Људи, за које нико није имао срца ни милости, |
| да је било у чудној грозници некој, све се комешало, врело.{S} Све се и прибијало једно уз друг |
| заграјаше и склепташе се око ње.{S} Све се помете, изгуби, узбуни.{S} Писка и помагњава поче се |
| и некој, све се комешало, врело.{S} Све се и прибијало једно уз друго, приљубљивало се, токорсе |
| лаве и ломећи прсте, а танка кошуља све се више затеже, припија уз тијело и димије на куковима |
| . сврби... — проциједи он кроз зубе све се више мргодећи. — Не тражи куршума!..{S} Извађен је! |
| p> <p>Све на свијету гине и умире и све се поново рађа...</p> <p>Бог тако наредио...</p> <p>— А |
| јешње, гледајући како се превијам и све се силније и силније тресем. — Јеси ли махнит?..</p> <p |
| се бранећи, само је отезао шијом и све се чудније смјешкао гледајући је.{S} Тако, — причају, — |
| скакутала, натуривши фес на чело и све се више играјући својим чибуком. </p> </div> <div type= |
| и планине, а коначиште свако мјесто ђе се затеку...</p> <p>Љепота једна!</p> <p>И што је чешће |
| > <p>И, као присјетивши се нечега, саже се брзо и шапну ми на ухо:</p> <p>— А <hi>он</hi>, кажу |
| треба!</p> <p>Заптија један уљезе, саже се и поче се сашаптавати с бимбашом.{S} Тргну му у руку |
| о своју робу и дозивало муштерије, диже се, у нека доба, кроз све махале једне голема граја, ка |
| ндек некакав, падох ничице.</p> <p>Диже се чудна граја и неко зазва у помоћ.{S} Замало, па се о |
| пазивши ме, отури чибук у крај, придиже се и пође ми у сусрет.</p> <p>— Нећеш ми, зар, замјерит |
| о...</p> <p>Она не одговори.{S} Придиже се и као да пође да тражи нешто, да узме.{S} Затим брзо |
| га и, онако прекрштених нога, попридиже се. — Тада?..</p> <p>— Кад је бег погинуо, читава наша |
| — прошапта стари забринуто, и попридиже се. — Вукови чудно завијају <pb n="312" /> а... не знам |
| > <p>— Е лијепо — рече хоџа и попридиже се. — Ја ћу баш учити како ја знам...</p> <p>Па подухва |
| p> <p>Зулфага се лукаво осмјехну, одиже се на прсте и поче шаптати нешто.{S} И хоџа поче шаптат |
| <p>Хасан поврати нож у корице и подиже се.</p> <p>— Доста! — отсијече кратко, не узбуђујући се |
| ио се за канат, гледам у њу и кроз сузе се смијешим, а она се извила, издигла једну руку изнад |
| ао у тијесним, смрдљивим колибама, гдје се, у једној половини, која чак није ни преграђена, спр |
| о се и Зулфага познао са Хасаном и гдје се познао.{S} Неколико пута сам их видио како заједно п |
| ом о зид, разбија је и вриснувши извије се, скочи и, ширећи руке и пуцкајући прстима, и сама ка |
| и затегнуте јечерме на прсима, и димије се опусте и почну заплетати око нога, док <pb n="261" / |
| од посрнуо, обрезао се или опржио, није се сажалио на ме, нити ме почео тјешити.</p> <p>Шта виш |
| са мном бити ни како ћу проћи.{S} Није се чак ни кашње, кад је опасност минула, барем навратио |
| ђају.</p> <p>Граја, хајка и галама није се стишавала све док се није бабо појавио.</p> <p>А чим |
| е, замуца.{S} Из читава му причања није се могло јасно разабрати: шта је све било и како је бил |
| ело, скуп, састанак, теферич какав није се могао ни замислити, а да се и Смајил-ефендија не поз |
| ма!..</p> <p>Ни пошље смрти бабине није се промијенио.{S} Само је из собе препртљао у коњушницу |
| .{S} Ни кад је изгледао најведрији није се смијао нити шалио.{S} Једино је у таквим часовима из |
| знао сам и то да све што се десило није се могло десити никоме другоме, него само мени или неко |
| рај великог, отвореног пенџера, уз чије се демире пропињала дивља лоза, и, окренуте једна према |
| и — растанак са Сарајевом.{S} Друкчије се није могло.</p> <p>И — кренем право према Мостару.</ |
| собу, затекли су ме уплакана.{S} Обоје се склепташе око мене, опколише ме.</p> <pb n="288" /> |
| спустила рукаве низ мишице.{S} И обоје се неко вријеме гледали нијемо, ћутећи.{S} Затим би се |
| рковима и великим, дебелим уснама, које се, на крајевима, непрестано трзале и непрестано развла |
| старе приче: увијек је имао нових, које се чиниле још љепше, чудније, занимљивије.{S} Човјек ко |
| тијело и танким свиленим димијама које се мало опустиле низ кукове, са распуштеном косом што ј |
| има и набреклим, полунагим дојкама које се пробиле испод кошуља, извијају се, ковитлају, трзају |
| дизала мала, ситна глава, са очима које се једва видјеле испод големих, плавих обрва, са танким |
| у ишарана и у нове калајисане алке које се блистале и засјењивале очи и... и све ми се чинило к |
| ој, изрованој калдрми, гонио мачке које се купиле око сирових кожа што их комшије избацили пред |
| ном косом и обнаженим мишицама низ које се циједила вода, довикивале једна другу, препирале се, |
| ити хајдук без големих бркова кроз које се провиде токе на прсима и без оружја за појасом!..{S} |
| о да ће их иставити.{S} Мајка, око које се <pb n="230" /> бијаше окупило неколико ханум да се ч |
| латкишима разним.{S} У кухињи, око које се разливао и ширио по читавој авлији силан мирис печењ |
| ан?..</p> <p>— Ако је јаран, не ашикује се с њиме...</p> <p>И загледах се у обрве и учини ми се |
| ала, све су жене галамиле, викале, неке се и смијале.{S} Чибуци ни сад нијесу били заборављени; |
| дрми, — сви као да задржаше дах и мучке се поклонише, као што се слаби и немоћни робови клањају |
| врте се, расипљу, расту...</p> <p>Пушке се почеше упињати, увијати као змије и запињати ми за н |
| је су необично одсијевале и прелијевале се према свјетлости фењера што га носило у руци, помоли |
| иле један у другога на дућан, сакривале се за робу и чучнувши један према другом сашаптавали се |
| менима, трчале су на пенџере, откривале се и ударале га у прса китама цвијећа, чеврмама, наранч |
| шипражја и с веселим цвркутом извијале се изнад нас и пливале у сунцу, у свјетлости.</p> <p>И |
| и куда, — излазила је преда ме, јављале се, слободна, ведра и весела, вјечито се играјући своји |
| са неколико страна; између њих мотљале се, обилазиле кириџије вичући, трајући, галамећи, а роб |
| су испред раздраганих кадуна, наклањале се према њима, савијале, угибале, пјевајући, подврискуј |
| а тешке, дебеле ките ударале и расипале се по калдрми, — сви као да задржаше дах и мучке се пок |
| вода, довикивале једна другу, препирале се, свађале.</p> <p>Три Циганке, веселе, бијесне, разуз |
| ле се хурме, локуми, гурабије, котурале се наранче и лимунови.</p> <p>Тек кад се мајка поче пом |
| јој у лету необично шуштале и заплетале се око нога, црвена шамија лепршала јој око главе, треп |
| нице шибале је по куковима и расплетале се, расипале...</p> <p>— Ко је то? — шапатом запита Хас |
| оне што су се гуриле око ватре, мицале се, угибале, кретале.</p> <p>И опет ме обузе чудан стра |
| и, — дочека Сулага пакосно, — и не шале се...{S} А кад не би били оружани, наши би се одавно ди |
| епо примали и сви га хвалили.{S} Почеле се, шта више, за кратко вријеме читаве приче причати о |
| потоцима текла медовина, ракија, газиле се хурме, локуми, гурабије, котурале се наранче и лимун |
| шеклије причвршћене о појасу свијетлиле се и блистале према сунцу засјењујући очи, црвена долам |
| без намјештаја, зијале су оне и црниле се некако, као након навале хајдука, као након пожара.{ |
| из читава комшилука долијетале, купиле се око ње и падале јој по глави, по рукама, по раменима |
| падале по јастуцима; испод шише жутиле се неколике обвехле дуње од којих читава соба мирисала, |
| пенџере.</p> <p>Многе комшије и љутиле се, псовале што их будио иза сна и готово на силу нагон |
| чи, крупне, влажне очи њезине, помутиле се мало, покрвавиле.</p> <p>— Шта је опет било? — запит |
| ме и потјера право према мјесту, одакле се још, изнад <pb n="320" /> грма, извијао танак прамен |
| — Баш се раскрвавили...</p> <p>Бржебоље се изујем и ја и одбацим обућу.{S} И престрашено узвикн |
| их ноздрва, из којих бије пара, расипље се лака, бјеличаста пјена, пада по трави, по калдрми, п |
| м хоџу и да будем ваљан...{S} Сулага ме се још најчешће сјећао.{S} Два или три пута написао ми |
| ве то лакши, бржи и окретнији.{S} На ме се готово ни освртао није.{S} Само кад би видио да сам |
| непрестано извиривале иза каната и саме се наметале, машући нам везеним јаглуцима и лаким, шаре |
| се раменом о зид, каже:</p> <p>— С њиме се не може више...{S} Чудан је постао...</p> <p>— Шта т |
| и за кога у кући осим за њега и другоме се ни покоравао није.{S} Он му тимарио бедевију, он чис |
| своју снагу...{S} И на томе путу никоме се покорити неће, нити се уклонити, нити преклонити. . |
| су негдје хајдуци дочекали кога, о томе се причале читаве приче.{S} Многи као да нијесу ништа д |
| Немој ме ни питати о томе...{S} О томе се причати не може...</p> <p>Хатиџа, бацивши најприје ј |
| мном десило.{S} И већ сјутрадан о томе се причало по читаву комшилуку и све, дјеца, колико их |
| баби.{S} Оружани су били сви.{S} Румене се мерџани и блиста се срма на тешким пушкама и ножевим |
| бу, да својом чистином одудари, истакне се између свију комшиских дућана.{S} Ћепенке сам чак и |
| премного и што год сам боље радио, оне се све више и више расипале.{S} Уколико човјек више ври |
| прекиде говор.{S} Ослухну.{S} Клепетање се понови још неколико пута и све јаче, све јаче...{S} |
| да се у чашћавању почело штедити, кашње се навраћаху тек уријетко и остајаху само по час по два |
| ће на нас ни да погледа...</p> <p>Кашње се ипак навикла, научила.{S} Увече, пошто бих дошао из |
| прамен дима.{S} Коњ узви главом, пропе се и хтједе да сврне, да узмакне.</p> <p>— Ха, соколе! |
| с дјецом, свађао, тукао.</p> <p>Матере се нијесам бојао много.{S} Њезине пријетње и заклетве н |
| огу...</p> <p>— Шта?..</p> <p>И наднесе се над њим да боље чује.</p> <p>— Шта си казао?..</p> < |
| } Читава авлија као да затутња, затресе се.</p> <p>Излетише кроз капију.</p> <pb n="229" /> <p> |
| астаде.</p> <p>Упознавши Хајкуну стресе се, задрхта, и лагано поче узмицати, уступати, старајућ |
| тога одјекује читава гора и планина, те се причиња као да десетина њих у један исти мах са неко |
| е се осјећале некако јаче, храбрије, те се и они заклињали по неколико пута да ће га пратити у |
| викати лудо, помамно, зацењујући се, те се многи пролазнини почеше освртати и гледати ме зачуђе |
| ајући се оружјем, галамили, грајали, те се чак и дјеца из махале почела окупљати <pb n="228" /> |
| вим тозлуцима распали се, попустили, те се испод њих провидили и стопе и закрпљене ивице од чар |
| ће он и сам — као да ми шапну неко, те се опет смирих и прихватих за посао...</p> <p>Кад сам, |
| му са неке стране пријети опасност, те се унапријед, често и преко воље, прибира и спрема на о |
| разлијевао кроз ноћ све јаче и јаче те се чинило као да негдје у даљини хуји вјетар и милује л |
| хајдуци већ и по чаршији ходају и свете се сваком ко гласније о њима ружну ријеч проговори, ко |
| тме.{S} И, онако везан, спућен, саплете се и опет посрну.{S} Сав модар у лицу, надут, страшан, |
| њима...</p> <p>— Какви робови? — уплете се Хасан и сједе поред њега, уз кољено му. — Зар их има |
| умијеша се међу нас.</p> <p>— Оставите се кавге, људи! — викну промукло, а руке које је рашири |
| да овуда има лова.</p> <p>— А не бојите се да ће и вас уловити?</p> <p>Ја претрнух, замријех.</ |
| а хоџа и осмјехну се.</p> <p>— Не бојте се!..{S} Чуваћу их ја! — избаци Хасан оштро, са пуно са |
| шајући, звекећући...{S} Пролијећу, врте се, расипљу, расту...</p> <p>Пушке се почеше упињати, у |
| Из Сарајева.</p> <p>— Охо!..{S} То сте се, богме, и уморили.</p> <p>— Богме и јесмо.</p> <p>— |
| а си ишао?..{S} Знаш ли, јадниче, да ће се мајка љутити?..</p> <p>Затим је, — не обзирући се на |
| познати да то не слути на добро и да ће се наскоро читава земља дигнути на устанак.</p> <p>Чак |
| на јаче.</p> <p>— Нека...{S} И одљутиће се.</p> <p>— И опет мрмљао, гунђао.</p> <p>— Гунђаће, п |
| — Не дај Хатиџи да улази...{S} Препашће се...</p> <p>Бербер, шапћући нешто у себи, клекну покра |
| /p> <p>Почео се љепше и облачити, чешће се купати, умивати, као да прије није ни имао времена д |
| ели.{S} У његову присуству и страшивице се осјећале некако јаче, храбрије, те се и они заклињал |
| шутиш?.. — запитах мекше, а и нехотице се сагињем, надносим над њу. — Одговори ми.</p> <p>— А |
| {S} Јадна моја кумра!..</p> <p>Нехотице се осврнем и погледам на собу у којој је сједио Хасан.{ |
| , па и сам отре браду махрамом и измаче се. — Једи, болан!..</p> <p>— Не могу — промуцах снужде |
| том везену антерију на прсима и примаче се:</p> <p>— Е удри, ђевојко, — викну помамно, — и напи |
| p>Зулфага готово паде на кољена, дотаче се мајчина скута и пољуби га.{S} Затим, онако преклоњен |
| аљи разговор. — Што ја рекнем не пориче се.</p> <p>Зулфага изви главом и чудновато преврну свој |
| ш ли ријеч?</p> <pb n="293" /> <p>Момче се удари по ножу и као да опет хтједе да га извуче, да |
| у Хасана за руку. — Ено!..</p> <p>Момче се примаче канату и ухвативши се за алку поче се љуљати |
| чијих, нешто слично прамену магле, поче се повијати, лепршати иза њега.</p> <p>— Аман! — застењ |
| д се мајка поче помало опорављати, поче се и хука стишавати.{S} Жене, једна по једна, изостајах |
| губи, узбуни.{S} Писка и помагњава поче се разлијетати по читавој махали.</p> <p>Док опет ето С |
| тале дјеце.{S} Кроз кратко вријеме поче се око нас окупљати читава гомила, као око пехливана ил |
| /p> <p>Извадивши из џепа бројанице поче се играти њима.</p> <p>— Не може те ни зајам понизити, |
| ко...</p> <p>Она се удари у прса и поче се климати.</p> <p>— Хаљине ми кажу све...{S} Куку!..</ |
| тури чибук, узвали се уз јастуке и поче се накашљавати.</p> <p>— А бре пезевенк, ти ли хоћеш ма |
| <p>Заптија један уљезе, саже се и поче се сашаптавати с бимбашом.{S} Тргну му у руку некакав з |
| ..</p> <p>Мајка се огрну фереџом и поче се обазирати на све стране.</p> <p>— Зулфага ће ти се о |
| , попрска све унаоколо и пјенушећи поче се пушити на трави, а златне ките од барјака, орошене с |
| ну он задивљено и некако поплашено поче се измицати натраг. — Кад твоја памет не може...{S} Их! |
| маче канату и ухвативши се за алку поче се љуљати и говорити нешто.{S} Проговори затим и ситан |
| н, — у њега су били грдни новци, — ваше се грађевине нијесу више могле довршити...</p> <p>— А п |
| е гуњеве под главу и загрљени загледаше се у звијезде.{S} Из шуме, из дубине, почеше се у одмје |
| жене, пошто истрчаше из соба, узрујаше се, заграјаше и склепташе се око ње.{S} Све се помете, |
| а.{S} Појахаше и остали.{S} И разиграше се бијесни парипи и сјајно оружје зазвекета.{S} Читава |
| оба, узрујаше се, заграјаше и склепташе се око ње.{S} Све се помете, изгуби, узбуни.{S} Писка и |
| ја...</p> <p>— Наша!</p> <p>И склепташе се око њега, навалише.{S} И, док се Ајкуна трзала, цича |
| а може бити и због чега другога, почеше се око наше куће све то чешће окупљати и момци и удовци |
| аклањајући и размахујући рукама, почеше се објашњавати, погађати.</p> <pb n="269" /> <p>У соби |
| а по једна, изостајаху покаткад, почеше се јављати све рјеђе и рјеђе.{S} Остадоше још само неко |
| звијезде.{S} Из шуме, из дубине, почеше се у одмјереним размацима разлијегати тупи, мукли удари |
| рјака, орошене са неколико капи, почеше се прелијевати као да се међу њима каранфили расцваше.< |
| сије.{S} Коњи се усплахирише.{S} Почеше се пропињати, трзати и узмицати натраг, фркчући, стрижу |
| других.</p> <p>И јарани мајкини почеше се све рјеђе и рјеђе купити око баште, све их мање и ма |
| вим, а витлови са бехаром својим почеше се окретати и повијати као раширена крила лабудова над |
| асности, тутунећи и срчући кахву почеше се препирати, шалити, смијати... </p> </div> <pb n="233 |
| ногласно, подижући главе.</p> <p>Почеше се комешати, размицати се да нам направе мјесто украј в |
| уди, мислећи зар да сам пјан, раставише се и начинише ми пут.{S} Нико ни ријечи не рече, нико н |
| и цијучући и лепршајући крилима извише се и одлетише дубље, у шуму, а зец један, опруживши се |
| .{S} Двојица других, у страни, извалише се на леђа, подбацише гуњеве под главу и загрљени загле |
| овако...</p> <p>Иду!..</p> <p>Помолише се.{S} Напријед су ишли пјешице двојица сеиза, високи, |
| сасвим осилише.{S} Чете њихове попунише се, нарастоше, и са својим навалама учесташе необично.{ |
| ике муштерије, сељаци некакви, свратише се, уљегоше у дућан, и држећи руке на леђима почеше раз |
| затресе косом, густи праменови опустише се, падоше по челу и лака им сјенка прели јој се преко |
| </p> <p>Оба момка, без поговора, дигоше се и чешкајући се и протежући одоше у колибу.{S} Брзо с |
| кочи.</p> <p>Обје Хасанове руке одигоше се у вис и — као зец искочи иза грма.{S} Поче бјежати.{ |
| удо, ни хоџиница ни Хајкуна не помакоше се нити погледаше.{S} Одмах се могло познати да је то б |
| а се измакоше до насред авлије, унесоше се један другом у лице и, непрестано се наклањајући и р |
| ши мене као да се збунише мало, сметоше се.{S} Зулфага окрену главу према пенџеру и поче отезат |
| коју страну.</p> <p>Напошљетку, кренуше се неколико њих пред бимбашу.</p> <p>— Аман, — повикаше |
| као да бијаху задовољне.{S} Осмјехнуше се, штипнуше ме мало за образе и опет ништа не говорећи |
| камење, духан-кесе, гране некакве осуше се на њега, оборише му турбан с главе и раскидаше џубу |
| умњао у њега.{S} И ко зна, може бит’ би се међу нама изродила и голема свађа, да сам хоџа једно |
| ано загледао у пушку.{S} Можебити да би се због тога и поново посвађао с њиме, поџавељао се, да |
| зијевати и протезати се, хоџа као да би се пренуо мало, тргнуо се, па, одгурнувши књигу с крила |
| на мјесту.</p> <p>Напошљетку као да би се пренула, освијестила мало, па баци ногу преко ноге и |
| заклањао им лица; само понекад, када би се под големим оџаком, у врху собе, мало појаче расплам |
| ништа ми није било милије, него када би се ушљед моје неподмитљивости почео љутити и стискати з |
| стигао хабер да се бабо враћа, мајка би се одмах почела устезати, повлачити.{S} Почела би најпр |
| ко није смио сам да пође.{S} Окупила би се по двојица, по четворица или више њих, потпуно опрем |
| а каква храни и издржава?..{S} И шта би се, тада мислило о мени?..</p> <p>Шта би мислила и сама |
| буди и да дуго не чека на њу.{S} Кад би се пробудио, хитала је с ибриком у руци и са чистим пеш |
| шта о том не напомињем.</p> <p>А кад би се бабо, суморан, мрк, опаљен пушчаним димом, са поломљ |
| му мања и грехота и срамота била кад би се случајно и превјерио, него кад би се спустио дотле д |
| ђима, по прсима, свуда.</p> <p>И кад би се подигао и почео бјежати, трчала је за њим, гонила га |
| ењем, дрвима, стакладима.{S} Тек кад би се, рашчерупан, раздрљен и испрљан дочепао собе и сакри |
| би се случајно и превјерио, него кад би се спустио дотле да ради и <hi>женске</hi> и <hi>рајинс |
| <p>— Да је он ствари боље уредио, не би се ништа продавало.</p> <p>— <hi>Он</hi> није уредио?.. |
| е јаче лупкајући папучама. — Како ли би се смијале, подругивале!..</p> <p>Тада јој се и чинило |
| би ме тад душманке гледале и како ли би се светиле!.. — говорила је узбуђено, чупкајући ресе на |
| ..{S} А кад не би били оружани, наши би се одавно дигли да их тоне...</p> <p>Па показа на троји |
| еме гледали нијемо, ћутећи.{S} Затим би се почео наклањати и шаптати нешто, брзо шаптати, отегн |
| икнуо:</p> <p>— Рођо!..</p> <p>И чим би се окренула према њему, весело зарзала и почела тући ко |
| о завиривали и тражили.</p> <p>И чим би се, иза полуотвореног каната каквог, стидљиво и поплаше |
| ожеве и пунио фишеке.{S} И распричао би се тада, необично се распричао.{S} О хајдуцима, о јунаш |
| p> <p>Око ручка, испред подне, јавио би се тада обично у чаршији или хамал какав или Циганка по |
| } Момци, којих је било неколико, ако би се заиграли и заговорили кад он није био у кући, као да |
| као надзиравајући читав посао, и ако би се гдје појавила каква тврдоглавија муштерија притрчава |
| и, цупкати.</p> <p>Тешко Зулфаги ако би се након тога појавио у авлији.</p> <p>Чим би га опазил |
| <p>Тек касно, испред поноћи, лагано би се дигао он, огрнуо се ћурком и, узевши чибук под пазух |
| ила.</p> <p>Лежећи или сједећи често би се стрекнула, пренула се и узвијерено почела ослухивати |
| е преломити.{S} Чак и по ноћи, пошто би се сви разишли по собама, силазио је на авлију, с пушко |
| ије, ни подругнуо се...{S} Тек пошто би се уморио и почео готово шиштати, престајао је с причањ |
| ао, помагао, отимао се.{S} Тек пошто би се уморила шибајући, пошто је обје руке забољеле, пушта |
| </p> <p>— Баш си дијете! — осмјехнуо би се и он и пољубио је у чело. — Право дијете!..</p> <p>И |
| замишљено вртио главом...{S} И одмах би се снуждила и она, оборила главу и живо почела тући пап |
| ами: ја, Хасан и Хајкуна.{S} И одмах би се заиграли.</p> <p>Све троје живо прихватимо за пушке |
| аци му папучу у лице.</p> <p>И одмах би се скупио некако, покуњио се и пошао.</p> <p>Мајка је г |
| к. — Баш?..</p> <p>— Свиђа...{S} И баби се свиђа — одговори некако заносно.</p> <p>— Ех?..</p> |
| амахну чибуком који удари о зид и преби се на двије половине.{S} Момче, користећи се тиме, нагл |
| и страшан бијес обузе ме.</p> <p>— Теби се смијем, — дочеках оштро, стискајући шаке и пријетећи |
| . — Ја сам задовољан.</p> <p>— Ама теби се твоје отело и то треба вратити, — дочека она ватрени |
| авирати.{S} Хасан замаче сасвим, изгуби се.</p> <p>Тада ми дође као несвјестица нека, малаксало |
| застајући почесто, замаче у ноћ, изгуби се.{S} Ми заузесмо његово мјесто, умотасмо се у ћебета |
| n="250" /> као да потпуно утону, изгуби се међу набраним, густим обрвама, испод којих се стакли |
| је?.. — прошапта она преплашено приљуби се уза ме. — Шта?..</p> <p>— Ништа...{S} Не бој се!..</ |
| у.</p> <p>До три дана након тога појави се у чаршији и у махалама још читава друзина нових трго |
| тебе...</p> <p>Она се придиже, исправи се и, онако мршава, блиједа, слаба, ослони се леђима о |
| бу и, пребацивши је преко руке, исправи се:</p> <p>— Досад су вам вазда, од ђетињства, говорили |
| н!..</p> <p>Хајкуна живо скочи, исправи се.{S} Опрезно, као мачка кад се прикрада, приступи вра |
| ана?..</p> <p>Она збаци шамију, исправи се и затресе косом, густи праменови опустише се, падоше |
| {S} Само забоде барјак у земљу, исправи се и, ништа не говорећи, једним лаким измахом руке даде |
| — И нећу, — одлучно вели тада и исправи се. -—</p> <p>Никоме за љубав не бих ти невјеру учинио. |
| >Хоџа одиже књигу изнад главе и исправи се.</p> <p>— Знаће шта су муке... ама може знати и шта |
| А он нагло прихвати за пушку и исправи се.</p> <p>— Стој!</p> <p>Упознавши ме боље, као да се |
| една скотрља јој се низ образ, заустави се на танкој, руменој усни и заблиста као кап росе на к |
| бори главу.</p> <p>Хајкуна се оте, изви се и брзо прихвати за шишану, која је лежала на земљи.< |
| ми...</p> <p>Она заломи рукама, искриви се.</p> <p>— Ја га се бојим — прошапта готово плачући. |
| } Пуцањ, још јачи и још силнији, понови се и куршум ми мину покрај уха.{S} И, од страха, од чег |
| p> <pb n="402" /> <p>— Јадна кумра пови се, изви, залепрша... опусти једно крило и паде...{S} К |
| рвем и с њим и са собом?..</p> <p>— Рви се.{S} Бићеш јача!..</p> <p>— И да се играмо ватром?..< |
| "305" /> <p>Тек након дуже почивке први се Хасан смири мало и полугласно запита:</p> <p>— Ко ли |
| сам.{S} Сви су путовали у групама, сви се удруживали.{S} И сви ми се причињавали големи, стаси |
| ада су, —чим би он прошао</p> <p>—— сви се понизно уклањали с пута, измицали се и поздрављали г |
| ећу послушати. — Тааако...</p> <p>И сви се одмах дизали и одлазили, не зборећи више, нити се по |
| у кућу затекла сам га...</p> <p>Зулфаги се засија лице од радости.{S} Опружи обје руке и поче и |
| Тако суђено — прошапта Сулага и поглади се по бради. — Воља Божја...</p> <p>— Жао ми само што г |
| та?</p> <p>— Припреми пушку!..{S} Уреди се за нападај!</p> <p>— Зар...</p> <p>—- Пст... да не ч |
| аза?..{S} Није ли исто?..</p> <p>— Види се да ти крв бабина тече кроз жиле — одговори Сулага ти |
| плаћује а он некако окреће главу, стиди се, снебива, као да ради нешто што се не приличи, и нов |
| екећући ми оружјем око главе. — Разбуди се!..</p> <pb n="301" /> <p>— Шта? — запитам га буновно |
| лике, мислили да ћу одлежати?..{S} Људи се најчешће дигну да помогну онда кад је касно помагати |
| црни, испуцани прсти.</p> <p>— Не чуди се што сам га нашао — рече кроз зубе, не баталећи посла |
| ав нож, двије пушчетине и торбу. — Дижи се!</p> <p>— Куда? — запитам га у чуду, трљајући очи и |
| кундаком.</p> <pb n="299" /> <p>— Дижи се!</p> <p>— Остави ме!</p> <p>— Дижи се!..</p> <p>Па м |
| и се!</p> <p>— Остави ме!</p> <p>— Дижи се!..</p> <p>Па ме ухвати за руке, издиже и, силом ми у |
| уги бок да поново заспим.</p> <p>— Дижи се! — викну он осорније и гурну ме пушком. — Треба ми д |
| "387" /> <p>Мршаво лице њезино изнакази се, искриви.{S} Уста као да пређоше на десни образ, одм |
| а големим зеленим барјаком у руци, чији се златан полумјесец при врху бљештао, руменио и горио, |
| отан је био у голему, црну струку, чији се крајеви вукли по тлима; опута на опанцима попуцала м |
| Кад се спустисмо готово до Миљацке чији се потмуо шум разлијевао кроз ноћ све јаче и јаче те се |
| да нам направе мјесто украј ватре чији се гребенасти пламен све више и више извијао и поиграва |
| {S} Нијесу змајеви...</p> <p>По чаршији се тих дана ни о чему говорило није, колико о хајдуцима |
| Одмах... — благо проговори Сулага, који се био одвојио од нас и отишао у кухињу да види хануму. |
| ињући, дерана једног мојих година, који се силовито трзао, викао и врискао непрестано, покушава |
| али су само старци и нејака дјеца, који се нијесу могли пушком ни заметнути.{S} Одмах се могло |
| чи.{S} Чак је свраћао и муштерије, који се враћали из дућана ми, те и њих чашћавао.{S} Два-три |
| ућане, бацао се камењем на врапце, који се окупљали под стреху и, чешкајући се кљунићима, џавељ |
| нијели и оставили некакви путници, који се међусобно порезали и платили ханџији унапријед читав |
| о нико други није био него усташи, који се преобукли у турске хаљине и стали у шехер да штогод |
| може понизити...{S} А има послова који се могу и празних рука почети.</p> <p>— Зар да будеш ха |
| опкољен дебелим, калуфли-јастуцима који се поносито поред зида уздизали; на зидовима, изнад њих |
| .{S} Какав ми је то несретни народ који се сам с муком диже, с муком се миче, и вазда чека да м |
| шљањем и подмуклим шапатом и сваки који се налазио у соби као да се није најугодније осјећао.{S |
| ти...</p> <p>А најслађи је залогај који се освоји!..</p> <p>Чим сам остао сам у соби, опет сам |
| за браду и јаглуком разгонила дим који се извијао из луле.</p> <p>— Опет крв била!..{S} Опет з |
| ио?..</p> <p>Бимбаша одбаци филџан који се откотрља чак за врата, куцну се по сабљи и подвикну |
| во и гурну главом у Хајкунин витао који се умало не преврну. — Кад су непокорни!..</p> <p>— А ш |
| пали.</p> <p>„Опаки људи“, викну, „који се излежавају, не раде и не мисле, највише и кукају за |
| хтјели запитати један другога, а сваки се устручавао да то први каже, изговори.</p> <p>Неколик |
| Авдаги и причали о нападачима.{S} Неки се правили и као да их познају, иако их, — увјерен сам |
| почеше бјежати бацајући оружје, а неки се и сакрише...{S} И ето:.. таки и остадоше у животу и. |
| ће то баксузлук донијети?...{S} Хоће ли се који од нас разбољети, изнемоћи на путу?..{S} Хоћемо |
| уда, не пазећи гледа ли је ко и чуди ли се, поново се почела протезати, превијати, <pb n="259" |
| на хајдуке.</p> <p>— Еј, рођо, јеси ли се пута зажелила? — питао је каткада бедевију, хватајућ |
| необријаним образима својим. — Јеси ли се одморила, рођо? ..{S} Знаш ли како смо ишли једном, |
| ти...</p> <pb n="338" /> <p>Али како ли се зачудих кад мјесто силом измишљених тужилаца и свјед |
| колико пута опипавао их и кушао могу ли се преломити.{S} Чак и по ноћи, пошто би се сви разишли |
| као да ће поново заплакати. — Хоћеш ли се љутити?..</p> <p>= Љутити?,..{S} На те?..{S} Зашто?. |
| ој горјеле на образу.</p> <p>— Хоћеш ли се на ме наљутити? —- запита меко, плашљиво, тихо, а гл |
| ући се да још жешће навали. — Мислиш ли се играти ђевојкама као јабукама, па једну бацати а дру |
| ... да више не дођем.</p> <p>— Љутиш ли се на ме? — запита она узбуђено и рашири руке, као да б |
| јечи ми пут и хтједе ме зауставити, али се брзо отргнем од ње, измакнем се, и не пазећи на гоми |
| да сам хтједе заподјести разговор, али се ипак предомисли, па окрену главу у страну и полуглас |
| чучнувши један према другом сашаптавали се, договарали.{S} Непрестано је питао један другог за |
| залогај, а бимбаша отури чибук, узвали се уз јастуке и поче се накашљавати.</p> <p>— А бре пез |
| киња, који су све гледали и наслађивали се псовком Османовом, стид га и од мене, од свега свије |
| ; само су ишли из собе у собу, укривали се од мене и нешто се договарали, шапутали.{S} И сви ме |
| вали са својим питањима.{S} Распитивали се и о нападају и о Авдаги и причали о нападачима.{S} Н |
| ши како ми сви прсти набрекли, расцвали се, испуцали, а скорена крв, црнећи се између њих, слиј |
| о су допирали отуда до нас, разлијегали се преко читавих винограда и замирали негдје доље, у по |
| а по пенџерима, поред каната, поредали се лонци са феслиђеном, чије <pb n="379" /> се ситне гр |
| њега, по сниским малим софама поредали се угледни најстарији људи, ихтијари сами, са дугим сиј |
| частили су се међусобно, пили, свађали се.{S} По њиховим собама као да је потоцима текла медов |
| , сви мишићи на образима играли, трзали се.</p> <p>— Ух! — умало што нисам вриснуо од страха, з |
| <p>Иза акшама, пред џамијама, састајали се опет, окупљали у мале, ријетке гомиле и полугласно ш |
| варених, са зобницама на глави, збијали се око њега са неколико страна; између њих мотљале се, |
| Слабићи, немајући силе у себи, опијали се тада његовом силом и, у пијанству, жељни да се разме |
| тако заустављали, задржавали.{S} Бојали се, зар, — макар што је Хамид ту био, – да остану близу |
| > <p>Неко вријеме стајали смо и кошкали се међусобно: час је он мене гуркао напријед, час сам ј |
| мали нијесу <pb n="297" /> и припремали се за обрану.{S} Трговци су продавали робу под оружјем, |
| тамбуру, а двојица су загрљени климали се не коњима и попијевали...{S} За трговцима се отегла |
| су га готово сви избјегавали и склањали се од њега.{S} Стид, зар, било људе да се друже са човј |
| кишима смијући се и намигујући, распали се, разбјесни, и ухвативши је око паса силом је притегн |
| гајтани на прашњавим тозлуцима распали се, попустили, те се испод њих провидили и стопе и закр |
| сви су одмах трчали око њега, удварали се, улагивали.{S} Један му носио духана и пунио лулу, д |
| гомиле и полугласно шаптали, договарали се.{S} Нијесу ли могли да се договоре, ишли су једни др |
| који су попијевајући и вриштећи играли се оружјем и насред чаршије пуцали, шенлучили.{S} Сваки |
| и мајка дуго су разговарали, препирали се о нечему.{S} Мајка је била узрујана, узбуђена, брани |
| није, сви су затварали дућане, праштали се и грлили с комшијама, као да се више никад видјети н |
| а пролазили су поред нас, ишли, враћали се, силно трајући и гурајући један у другога, а она је |
| ви се понизно уклањали с пута, измицали се и поздрављали га.{S} Ако би иза подне пошао у своју |
| слушкиње били домамили себи, помијешали се с њима.{S} Натјерали их и да се пропију и у пићу да |
| ко ми се у оном страху чинило, лепршали се и преко рамена.</p> <p>Огрнути тешким, дугачким стру |
| им, под чијом накривљеном стрехом легли се врапци и голубови, и Зулфага, као са страхом неким, |
| и гиздавија од свију осталих, — бијели се као да је од свиле изаткана,</p> <p>— па нестрпљиво, |
| ене, поднесе их под браду.{S} Сневесели се.</p> <pb n="402" /> <p>— Јадна кумра пови се, изви, |
| ...</p> <p>Он дубоко уздану и сневесели се.</p> <pb n="254" /> <p>— Како ћу? — запита готово пл |
| о под, а крв му потече из носа и разли се по ћилиму и по антерији.</p> <p>— Уби!..{S} Закољи!. |
| сантур, и јасан, обијесан смијех разли се кроз читав сокак и као да се прели и преко кућа, пре |
| е.</p> <p>Легла би на шилту, сјела, или се наслонила на пенџер и поднимљена, замишљена, тужна с |
| гласа, готово наричући. — Ни поздравили се нијесте љуцки, а одмах се почели инатити...</p> <p>— |
| премјерили од главе до пете, намргодили се мало и одмахнувши руком настављали пут.</p> <p>Јесу |
| </p> <p>Зато га и мрзили многи и туђили се од њега.{S} Мени се барем чинило да не само у махали |
| ушасти, крупни кахвени ибрик и бијелили се танки филџани.{S} Читаву главу бијаше умотала шамијо |
| прави ме он и потврди главом. — Осилили се, па их треба скрхати...{S} Ко год се осили, треба га |
| и <pb n="213" /> би одмах све, покуњили се, стишали, и с рукама на појасу и обореном главом чек |
| аге.{S} Остали одмах иза њега, ухватили се под руке, па попијевају.</p> <p>И, из чудног ината н |
| о се јавили планинштарима, ни опростили се с њима, поздравили.{S} Хасан као да је и подранио ба |
| сти фењера што га носило у руци, помоли се отуда, изађе безбрижно звиждућући и полугласно пјеву |
| — Ето...</p> <p>Он набра обрве, замисли се.</p> <p>— Не можеш ти у оној кући живјети — рече. — |
| нути.</p> <p>Хасан поћута мало, замисли се.{S} Па се лагано окрену и не говорећи ништа поче куп |
| х!..</p> <p>Стари зажмири мало, замисли се.</p> <p>— А ко то зна? — запита отегнуто, као размиш |
| .</p> <p>Након другога куцаја освијетли се један пенџер на ћошку и нечија глава као да провири |
| ешто, непрестано шапуће.</p> <p>— Да ми се носи кући — откресах набусито, вадећи кесу и бацајућ |
| есам ли ја међед јали пехливан па да ми се смијеш?..{S} Шта ти је?</p> <p>— брекну бјешње, глед |
| — одговорих му поносито и, држећи да ми се и он руга, додадох пакосно:</p> <p>— Нијесам просјак |
| ста, жвакати.{S} Чудна грчина као да ми се разли по читавим прсима, по носу, устима, свуда.{S} |
| ном водом полијева, обје руке као да ми се изненада надуше, а мале, ситне длаке на њима нагло < |
| — завалих се опет, а у глави као да ми се наново поче мутити и пред очима наново маглити.</p> |
| ом паде ми на памет и — одмах као да ми се сасуши грло, као да ме неко поче давити.</p> <p>— Зу |
| ништа не бих волио толико колико да ми се подсмјехне когод, <pb n="325" /> да ме изазове, те д |
| с бока на бок и отхукујући. — Зар да ми се са свих страна и пријатељи и душмани потсмјехују, ка |
| ши око себе, на дућане оне, изненада ми се оте узвик:</p> <p>— Сад ћу јој показати!..</p> <pb n |
| /> <p>Па свратих у прву магазу која ми се чинила најзгоднија, застадох на вратима и испрсих се |
| ишти.</p> <p>И читава слика стварала ми се пред очима.{S} Као да гледам мајку: како блиједа, ув |
| е“...</p> <p>Други пут, опет, тужила ми се како јој не да ни пјевати.</p> <p>— Изишла ја на авл |
| у кумру, што ми вазда долијеће... па ми се спустила на главу, на шамију и почела гугутати...{S} |
| , па стеже, стеже, дави...{S} И уста ми се спекла, осушила.{S} Пљувачке сасвим понестало, преса |
| листале и засјењивале очи и... и све ми се чинило као да и они трче, као да бјеже, измичу испре |
| ве сам више зазирао од Зулфаге и све ми се чинило да он у читавој кући никога толико не мрзи ко |
| могу — промуцах снуждено. — Не једе ми се... .</p> <p>— Не једе ти се?...{S} Рашта?..</p> <p>— |
| таде, узе ми главу међу руке и унесе ми се у лице.</p> <p>— И ти се не љутиш? — запита меко, ми |
| р...</p> <p>— Јер?...</p> <p>И унесе ми се у лице, а чупи ме почеше шкакљати по образима.</p> < |
| че, одјекује кроз читаву планину, те ми се покаткад причини као да негдје неко чудновато лаје, |
| орака својих, који мукло одјекују те ми се непрестано причињава као да неко пристаје за мном, к |
| и, и јунаци су, и...</p> <p>Нехотице ми се оте поглед на изгребане, окрвављене руке.{S} Бржебољ |
| групама, сви се удруживали.{S} И сви ми се причињавали големи, стасити, јаки, а ја слаб, клонуо |
| и завидили на томе.{S} Било их, који ми се почели и улагивати и потварати друге, само да бих им |
| и, <pb n="346" /> ни на комшије који ми се јављали и зазивали ме на какву.{S} С рукама у џепови |
| згре и грицкала их.</p> <p>— А, чини ми се, сад ће и теби бољи земан доћи</p> <p>— рече, напошљ |
| о сахат, по два.</p> <p>И нико, чини ми се, није знао онако причати и онако тумачити.{S} Кад ме |
| рибирајући се и исправљајући. — Чини ми се да ће и теби добро бити...</p> <p>— Мени је и сад до |
| /p> <p>— Можеш ли ићи?</p> <p>— Чини ми се да могу.</p> <p>— Окушај!..</p> <p>Он ме пусти и изм |
| ан поглед, па склопи очи.{S} Причини ми се као да ће заспати.</p> <p>— Ефендија... дошао сам по |
| вај га брзо спусти у џеп.{S} Причини ми се као да звецнуше дукати.{S} Па се опет окрену заптији |
| ло.</p> <p>— Можеш ли ићи? — причини ми се као да запита.</p> <p>— Шта питаш? — отегнух полугла |
| о бјељи од филдиша.{S} Зачудо, учини ми се као да сада први пут гледам у тај врат и његова бјел |
| /p> <p>И загледах се у обрве и учини ми се да тако танке, свилене, високо повијене обрве нико н |
| и опет замахну. — Ха!..</p> <p>Учини ми се као да три буса љесковине уједанпут прескочи.</p> <p |
| риступи вратима, отвори их и наклони ми се са подсмијехом...</p> <p>— Изађи из ове куће — рече |
| утише, заблијештише.</p> <p>— Освети ми се!..{S} Гони ме!.. — протепа молећи, заставши преда мн |
| у животу нијесам тако вечерао, нити ми се икада хљеб учинио слађи.{S} И ја и Хасан као да смо |
| и ми то казао —— узвикну наслањајући ми се на раме и умиљавајући се. — Не знаш ти...{S} Их!..{S |
| „То кадија хрче“, прошапута окрећући ми се, па ме опет поче миловати по руци.</p> <pb n="343" / |
| душе ми, — викну ватрено, примичући ми се — и... и ја нијесам више могла трпити... он је...</p |
| енада, зар од викања оноликог, смучи ми се, стужи.{S} Испод појаса снажно ми заврти, засврдла н |
| окаке и приближио се чаршији, увијек ми се причињавало као да га непрестано слушам како виче, к |
| ме обли по челу и по образима, — док ми се руке биле обледениле, — болови освојише све јачи и ј |
| неколико дана, доћи ми у дућан и сам ми се јавити.{S} Кад ми стаде на ћепенак, сав изгребан, мр |
| од тога необичног клепетања, студен ми се прели преко леђа као да ме неко хладном водом полије |
| напротив био необично миран и, како ми се причињавало, говорио је одлучно и потпуно убједљиво. |
| и један поголем хљеб, којим би, како ми се чинило, и међеда могао умлатити.{S} Све спустише пре |
| , крупни људи, с брковима који, како ми се у оном страху чинило, лепршали се и преко рамена.</p |
| бих се са сваким грлио и љубио, тако ми се пошље сви причињавали лупежи и разбојници и свакоме |
| и, топао поглед на себи, причињавало ми се увијек и као да чујем шапат неки и пригушено грцање, |
| ачну собу, одјекивао у њој и, чинило ми се да се све око мене смије, све звони, пјева и одјекуј |
| топа, кроз читав сахат један, чинило ми се као да ништа друго и не чујем него само тутањ онај, |
| p> <p>Жао ми бијаше мајке.{S} Чинило ми се као да је Зулфага премамио, отео, уграбио, да је нег |
| пролазили и гледали у ме.{S} Чинило ми се да се и они потсмјехују, ругају се, изазивају ме.{S} |
| више газио било ми лакше.{S} Чинило ми се као да се тога часа светим свима људима, читаву свиј |
| гао му се.{S} Њему за инат, — чинило ми се, — могао бих учинити све што никад и никоме за љубав |
| грају, трзају...{S} Тога часа чинило ми се као да ће и мене, и њу, и свакога гађати као кумру, |
| е немирнија.{S} Неколико пута чинило ми се као да ће га зауставити, зовнути.{S} Па се ипак савл |
| рављајући један другоме.{S} И чинило ми се као да су ми сви ти људи ахбаби неки, давнашњи знанц |
| е и грдити.{S} А ипак... ипак чинило ми се и смио бих се опкладити, да се и он, — макар колико |
| блијед, модар, — онога часа учинило ми се да је неколико боје промијенио, — са широко отворени |
| стало, изгубио се, а од другога само ми се о гајтанима држе два-три комадића.{S} И појас ми се |
| p> <p>— Криво му било... знаш... што ми се расцв’о карамфил, па лијеп, велик, црвен, па гори ка |
| не.{S} Ништа му помагало није ни што ми се каткад улагивао, што ме хтио замамљивати и поклонима |
| скости и безобразлуку.{S} И, као што ми се прије чинило да су ми сви људи сродници, ахбаби и да |
| беговском сину, кољеновићу.{S} Макар ми се и ругали, макар се и подсмјехивали, ја сам беговство |
| вају према сунцу, гледао их, — макар ми се и наругао овом, — са чудном љубављу неком, готово ка |
| рчим да га подухватим, подупрем, јер ми се учини као да ће пасти, посрнути. — Рашта?..</p> <p>— |
| ма држе два-три комадића.{S} И појас ми се разгулио, распао; кошуља раздрљена; од фермена ми ос |
| > <pb n="322" /> <p>Нехотице наметну ми се и ново питање: „А да нисам рањен?“</p> <p>Не зазирућ |
| ападаја нашег.{S} Читава слика намах ми се створи пред очима.{S} Као да и сад лијепо гледам: и |
| ударајући прстима по камењу. — Ругаш ми се.</p> <p>— Не ругам ти се, јање моје...{S}Јок!..</p> |
| шуљи и димијама, без јечерме, иде, ломи се, крши и свакога у соби нуди ракијом и слаткишима сми |
| ти ни према коме...{S} Крв људска пјени се сад на сваком камену, мјесто росе разлијева се по тр |
| еколико корачаји до Сулагине куће, мени се чинило као да трчим пун сахат један.{S} Примицао сам |
| зили многи и туђили се од њега.{S} Мени се барем чинило да не само у махали, него у читавом шех |
| вратима, за канатом сакривена.{S} Мени се барем, пролазећи туда, увијек причињавало као да осј |
| — А мени се чини да јеси.</p> <p>— Мени се, опет, чини да јеси <hi>баш ти</hi>, чим ме питаш... |
| прошло откако смо се раставили, а мени се одуљило као да су два дана.</p> <p>— Рашта смо се и |
| . — И ако хоћеш да не спавамо... а мени се не спава... причао бих ти све од почетка, готово пол |
| а чија ће побједа бити, — рече — а мени се чини да је уз онога ко се дигне против зулума и непр |
| p>— Ја?..{S} Нијесам...</p> <p>— А мени се чини да јеси.</p> <p>— Мени се, опет, чини да јеси < |
| /p> <p>И, из чудног ината неког, и мени се прохтједе да запјевам, да пустим глас.{S} И, изазива |
| јас. — Слути на кишу...</p> <p>— И мени се чини.</p> <p>— Хатиџине винограде, бојим се, неће мо |
| јој меко, топло, пуначко, тијело и мени се пријатна топлина нека поче разлијевати по прсима, по |
| .{S} Нико!</p> <pb n="396" /> <p>У мени се тада опет јављала она чудна жеља: да мучим, да пецам |
| кроз све прси и као да застаде, скамени се у гркљану.{S} Затим као да се нешто затресе, уздрма |
| аме.</p> <p>— Једи!..</p> <p>— Не брини се ти...{S} Узећу...</p> <p>— Једи, па ћеш отићи да се |
| атом.</p> <p>Он не одговори.{S} Причини се као да није чуо.</p> <p>— Хоћеш ли још кахве?</p> <p |
| и подвикивати до промуклости...{S} Они се и не осврнуше,..</p> <p>Изненада, зар од викања онол |
| блиједи и поплашено се измакну, заклони се за канат.{S} Затим, једнако се држећи каната, искочи |
| /p> <p>Он се извали поребарке и наслони се на руку.</p> <p>— Хатиџе, моје жене — дочека мирно. |
| дочека Хасан и спустивши пушку наслони се на њу. — Ево... право да речем... и ја сам се зажели |
| и, онако мршава, блиједа, слаба, ослони се леђима о зид и десном руком прихвати се за чело.</p> |
| аке, забрекле прси њихове.{S} Не узбуни се нити узнемири ниједан, макар што смо бахнули изненад |
| етку се и задњи ћемер испразнио и задњи се дукат потрошио.</p> <p>— Шта ћемо сад? — запита мајк |
| е и падоше по трави, за бусије.{S} Коњи се усплахирише.{S} Почеше се пропињати, трзати и узмица |
| дри, ђевојко, — викну помамно, — и напи се крви, ако си жедна, колико хоћеш...{S} Ти знаш да на |
| о врату, по мишицама, мокра коса лијепи се по челу и по образима, док она ради, непрестано ради |
| ице сасувши мало воде на длан, пошкропи се по лицу.</p> <p>— Хајде!..</p> <p>Зијевајући и проте |
| медена! — викне мајка заносно, и удари се по кољену. — На штеди грла, не било га; не жали срца |
| А и сад си гладан! — викну јаче и удари се по кољену. — Ја се запричала, а ти гладан...{S} Их!. |
| емо их, — кресну Хасан поносито и удари се у прса. — Да видимо ко ће побиједити!..</p> <p>Хоџа |
| носито.</p> <p>— Тооо?..</p> <p>И удари се руком по кољену.</p> <p>— За онаку се љепоту и глава |
| готово поред ушију и оштрим врхом зари се у траву.</p> <p>Страх од ножа одмах ме растријезни, |
| чим он изађе из собе све замукну, смири се, застаде.{S} Видећи га онако силна, јака и поносита, |
| преплашено, цикну и устукну мало, сакри се за канат, док момче, изненађено <pb n="291" /> ударц |
| чупкати.</p> <p>— Нијесам ни знао да си се вратио — прошапта.</p> <p>— Нијесам имао времена ни |
| знаш да на те дигнути руке нећу, па си се осилила, побјеснила си...{S} Сад удри ти!..{S} Не би |
| удан?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Рашта си се пробудио?</p> <p>— Због тебе.</p> <p>— А ништа друго |
| а. — Баш си јунак!..</p> <p>— Плашио си се и ти!..</p> <p>— Лажеш!</p> <p>— Лажеш ти!</p> <p>Ха |
| главу спусти међу шаке.</p> <p>— Што си се препао? — запита.</p> <p>— Ја?..{S} Нијесам...</p> < |
| кући не примај га! — викну.</p> <p>Деси се, каткад, да човјек ужива, осјећа насладу неку и у му |
| знаш...</p> <p>— А шта ја знам? — окоси се мајка оштро, грицкајући танки свилени јаглук и немир |
| <p>— Шта је?..{S} Што се кесиш? — окоси се он опоро, једва дочекавши што му се пружила прилика |
| !..{S} Шта ти знаш, кењче један — окоси се стари увријеђен и попријети чибуком. — Бог све зна а |
| ? — тек сада проговори Хајкуна и испрси се према њему, спремајући се да још жешће навали. — Мис |
| Хатиџи.</p> <p>— Ти кућом управљаш, ти се питаш, па хоћеш ли да примимо једног госта данас — з |
| , под главу, и згњечио...</p> <p>— А ти се зато наљутила?..{S} Је ли?..</p> <p>Она застаде, обо |
| осно. — Мрака се бојиш...</p> <p>— А ти се бојиш дана...</p> <p>Она накриви главу и поче грицка |
| нијега у хиљаде нема.</p> <p>— Свиђа ти се? — запитах намигнувши, хватајући је за меки, обли по |
| — рече још тише да се једва чуло — е ти се мати преудала...</p> <p>— Ах!..</p> <pb n="287" /> < |
| Не једе ми се... .</p> <p>— Не једе ти се?...{S} Рашта?..</p> <p>— Тако...</p> <p>— Јадниче!.. |
| и на све стране.</p> <p>— Зулфага ће ти се осветити, — прошапта пригушено, — и... и раставиће т |
| тари, дрвосјече.</p> <p>— Их!..{S} И ти се уплашио! — прекори ме Хасан подругљиво, гледајући ме |
| уке и унесе ми се у лице.</p> <p>— И ти се не љутиш? — запита меко, милујући.</p> <p>— Не љутиш |
| њу. — Ругаш ми се.</p> <p>— Не ругам ти се, јање моје...{S}Јок!..</p> <p>И полако, пажљиво заву |
| Сад удри ти!..{S} Не био мушко, ако ти се уклонио!..</p> <p>— Хахахаха! — засмија се Хајкуна у |
| и почнемо, токорсе, нишанити, вјежбати се, борити.{S} Хасан, иако млађи од Хајкуне, био је нај |
| ебао, није му знао ласкати ни улагивати се.</p> <pb n="273" /> <p>Још и сада се о њему приповиј |
| журно почеше тражити фереџе и сакривати се по собама.</p> <p>Једини ја као да сам био нешто при |
| пола се предати његовој власти, оковати се драговољно.{S} А ја сам знао не једну, него неколико |
| се леђима о зид и десном руком прихвати се за чело.</p> <p>— Па зар нијесам зарадила да ме осуд |
| у.{S} Знао сам да би одмах почео ругати се и грдити.{S} А ипак... ипак чинило ми се и смио бих |
| томе: хоће ли Хасан видјети и наругати се, проберем најзгодније мјесто, уско, тијесно, полумра |
| и изаћи на суд а камо ли тамо правдати се, многи су се старали да му напакосте, да га оробе.{S |
| леђима почеше разгледати робу, погађати се.{S} И макар што сам, — непрестано мислећи о својим н |
| с од досаде почело зијевати и протезати се, хоџа као да би се пренуо мало, тргнуо се, па, одгур |
| Поново поче на силу кашљати и протезати се.{S} Затим, опазивши мене, даде ми знак руком да му п |
| а и листовима, почеше ми играти, трзати се некако, грчити, и при сваком њиховом трзају као да м |
| лијева — кажу, духан се просипа, дукати се бацају као марјаши...{S} Ко год хоће да пије, Зулфаг |
| а женом, макар и са својом, и забављати се женским беспослицама.</p> <p>Срамота од свијета бран |
| оворити није хтио с њим, ни поздрављати се.{S} При сваком сусрету окретао је главу у страну отп |
| ри на врата и полако, на прстима, врати се.</p> <pb n="331" /> <p>— Нипошто не говори тако — пр |
| оставља све послове и нека дође, врати се што прије.</p> <p>— Оставио си ми све послове неуређ |
| јесам смио потрчати авлијом ни заиграти се.{S} Чим би ме угледала како се врзам и како правим ш |
| ели и причати и запиткивати и препирати се.{S} За чудо, као да ни о чему другоме нијесу имали т |
| више, знајући како он не воли препирати се ни парничити, како му тешко и изаћи на суд а камо ли |
| ће и са необичном грајом и хуком гурати се, тјескати, око авлиских врата и око баштенских плото |
| у причати о мени, хвалити ме, надметати се управо у похвалама.</p> <p>— Никад нијесам знао да с |
| тугује и размишља, поче ходати, мотати се по читавој кући, завиривати свуда, надгледати, пазит |
| дио...</p> <p>— Ама умријет’... растати се са овим свијетом мучно је, — дочека неко иза леђа, з |
| као да не бијаше најпријатније растати се са пуним чинијама и са духаном.{S} Али и оне, видећи |
| ела поправљати косу, хаљине, намјештати се.</p> <p>— Нећу ја вазда тих брига и кијамета — викал |
| е.</p> <p>Почеше се комешати, размицати се да нам направе мјесто украј ватре чији се гребенасти |
| ио, морао бјежати испред њега, измицати се, сакривати.</p> <p>Али као да није могао дуго издржа |
| {S} Нипошто немој у кућу, — као досјети се она, хватајући ме за руку. — Нипошто!..</p> <p>Мени |
| рисебнији.{S} Он нити је хтио противити се заптијама, ни бјежати, ни узмицати.{S} Не.{S} Само с |
| некакву и три улупљене фишеклије, окити се и наоружа потпуно, па обојица кренемо и упутимо се к |
| уцима, да лијепо може сјести и узвалити се.</p> <p>И сви су одмах трчали око њега, удварали се, |
| амији никад није хтио клањати ни молити се, јер — како је говорио — зидови они, мрки кровови и |
| јечи не проговорише једно другоме, нити се за здравље упиташе...</p> <p>Мени смијешна дође та з |
| томе путу никоме се покорити неће, нити се уклонити, нити преклонити. . <hi>Никоме</hi>!</p> <p |
| изали и одлазили, не зборећи више, нити се поздрављајући.</p> <p>Једнога јутра, пошто се сви ра |
| од муштерија јавио да што пазари, нити се мицао нити баталио свога посла.{S} Шта више, <pb n=" |
| мједбе разне није одговарао много, нити се обзирао на њих; ако би случајно и избацио коју ријеч |
| лфага по обичају нити се противио, нити се бранио.</p> <p>— Јесам крив... јесам — муцао је полу |
| аље чишћаше мохуне не дижући главе нити се осврћући на њега.</p> <p>— А ти баш хоћеш да продаш |
| ом о моју антерију, не опазивши ме нити се по обичају јавивши.{S} Пошао је одмах право мајки ко |
| нидбе, што нијесам прије ни мислио нити се љуцки припремио за њу, одлучио сам да се одмах вјенч |
| егао, — видјети ме није могао, јер нити се окренуо према вратима ни помакнуо се, — поче стењати |
| по обичају ни отишла у своју собу нити се тамо затворила.{S} Не!..{S} Остала је онако лежећи н |
| часа...</p> <p>Зулфага по обичају нити се противио, нити се бранио.</p> <p>— Јесам крив... јес |
| </p> <p>Она поче грицкати нокте, мучити се.</p> <p>— Па... па... кад си ми драг, узми ме!.. — у |
| <pb n="318" /> почеше расти, кострешити се...{S} У томе часу опет ми онај проклети зец паде на |
| стане...</p> <p>— Да иђеш? — запрепасти се мајка гледајући га.</p> <p>— Ти?</p> <p>— Није друге |
| момче као да се прибра мало, освијести се, па нагло отскочи, размахну рукама и прихвати за нож |
| кну она очајно, па ломећи прсте, спусти се испод зида и удари у плач. — Ето...</p> <p>— Хатиџа! |
| гледавши боље, брзо ми приступи, спусти се на траву и ухвативши ме за руку мукло запита:</p> <p |
| малаксала потпуно, не клоне и не спусти се пред њу.</p> <p>Има тренутака када човјек по нагону |
| мо...</p> <p>Па крену напријед и спусти се, клекну за голем грм један.</p> <p>— Ти хајде с друг |
| ће он отпочети са пазаривањем и бринути се о свему, а добит да дијелимо на пола, као што то и д |
| не бих волио тада, него опет преврнути се и опет заспати...</p> <p>Али зар сам смио и помислит |
| .</p> <p>Па одмах стисну зубе и намршти се.{S} Бербер немилосно забоде прсте у рану и као да не |
| вих дана настани у моме дућану, одомаћи се потпуно.{S} Донесе све ствари што их имао, — а није |
| ав?..{S} Лијеп! — нашалих се ја, давећи се залогајима.</p> <p>Она заврти главом, уздахну.</p> < |
| страни? — запита Сулага мирно, правећи се као да не гледа ни мене ни Хатиџу. — Лијепо?</p> <p> |
| .</p> <p>И хоџа затресе главом, стидећи се зар да све договори.</p> <p>— Па то и Осман Салих-аг |
| мени — гунђао је измичући и као стидећи се. — Не знате ви... јер... јер сте женскоње...</p> <p> |
| рориче понешто, тако смо и ми, поводећи се за осталима, врачали, гатали, прорицали.{S} Гледали |
| змакну се.{S} Пођох посрћући и поводећи се.{S} Ноге су ми још једнако дрхтале, а у бедрима ми с |
| онесе, купи, ишао је одмах, не мргодећи се и не гунђајући никад.{S} Тамо јој носио и некакве по |
| т?..</p> <p>Хасан, гунђајући и мргодећи се, извади нож и прстом му поче опипавати оштрицу.</p> |
| да га не примимо? — запитах као чудећи се и прождирући је погледом. — Рашта?..</p> <p>— Немој. |
| стити царе?“ запита велики везир чудећи се. „Шта је скривио, ако је споменуо стари земан?“...</ |
| кивати, пазити, ослухивати.{S} И држећи се старих, напуклих зидова, — идући поребарке поред њих |
| ој, Смајиле, — протепа она меко, мазећи се. — Не знаш ти...</p> <p>— Он мене здрава пазио у сво |
| p>Гледајући ме некако постиђено, мазећи се, обгрли ме око врата и привуче себи.</p> <p>— Нећеш |
| опет... опет ми га жао...</p> <p>Мазећи се гледаше ми у лице као да искушава, испитује.</p> <p> |
| а ватреније и, као кривац какав, бојећи се да ме отворено погледа, окрену главу према мусан-дер |
| слом до тебе — почнем ја викати, бојећи се да се озбиља не занесе и не заспи. — Ефендија!..</p> |
| ке су доводиле и дјецу са собом, бојећи се зар да их саме оставе код куће, и читава широка авли |
| а!..</p> <p>— Нећу!</p> <p>Авдо, бојећи се несреће, ступи ми на дућан, повуче ме са ћепенка и с |
| сам био нешто присебнији.{S} Не бојећи се ничега одмах сам потрчао према вратима да отворим, и |
| ала.{S} И слуге и слушкиње, — не бојећи се више никога и не зазирући ни од чега, — частили су с |
| која још има толиког сина.{S} И бојећи се, зар, да је когод не прекори тиме, да је не пецне, в |
| вајући ону голотињу на себи, као бојећи се да ко не види. — Шта је било са мном?..{S} Шта је?.. |
| га застаде мало, осврну се и као бојећи се да не побјегнем, опет ме узе за руку и привуче себи. |
| што, звони?</p> <p>— Јок!</p> <p>Бојећи се зар да опет не заспим брзо настави разговор о другом |
| о сам се уједати за усне.</p> <p>Бојећи се да се ипак нећу моћи савладати, узмем од Хатиџе кахв |
| риходима смијући се сама себи и хвалећи се чак.{S} Смијех њезин звонио је тада кроз полумрачну |
| вечери, узевши ме за руку и као шалећи се избаци како ми је јаран кршан и како кршнијега у хиљ |
| , јер Хасан тада, као за инат, — силећи се да осоколи и себе и мене — упорно би одбио и још би |
| на? — запита Хасан нестрпљиво, врпољећи се. — Је ли?..</p> <p>— Кроз двадесет...{S} Превићемо ј |
| <p>— У твојој кући — замуца она ломећи се, а дукати на прсима звекећу, звекећу, — у дому...</p |
| е проговоривши више ријечи, опет ломећи се, зијевајући и придржавајући се за стабло буквино, ус |
| овори ми о томе — узвикну јаче, бранећи се рукама. —— Нећу, нећу, нећу...</p> <p>Па се брже бољ |
| али се, испуцали, а скорена крв, црнећи се између њих, слијепила их и готово изравнила један с |
| ачати и прикаскивати за њим, кочоперећи се, јуначећи и на силу се смијући, шалећи.</p> <p>Тек к |
| д ко је јунак бољи! — викну, кочоперећи се. — Ево нам сад згоде, ево људи, па да ударимо и да п |
| немилосно, савијајући хартије и гурећи се — Још само мало... ето... корак један па... па се мо |
| зговор или препирање.{S} Затим, уносећи се један другом у лице и говорећи више знаковима него р |
| на двије половине.{S} Момче, користећи се тиме, нагло јој прилети и зграби је за руку.</p> <p> |
| а је хтјела?..</p> <p>И све више љутећи се, бјеснећи управо, наумих да се вратим и да јој одмах |
| ње! — говорио је неколико пута, мрштећи се и отпљуцкујући у страну. — Трговац!..{S} Гуликожа!.. |
| Удрите!</p> <p>Неки, затежући, мрштећи се, приступише.</p> <pb n="239" /> <p>— Слушајте, поган |
| Нећу ја — говорио је набусито, мрштећи се — радити уз жене, макар ме на комаде сасјекли...{S} |
| </p> <p>Мајка је гледала за њим мрштећи се и постајући све немирнија.{S} Неколико пута чинило м |
| с тако у групи.{S} И одмах је смијешећи се приступао мени, одвајао ме од „женског друштва“ и зв |
| три пута и притрчавао сам им и смјешећи се почео их запиткивати о дому, о кући...{S} И сваки пу |
| сти,</p> <p>—— отповрну стари, залажући се кромпиром и жваћући. — Кад огладне, наврате и амо... |
| роз непун сахат и плачући и пренемажући се поче љубити мајки и руке и врхове од папуча.{S} Захв |
| ише — опет ће онај одострага, протежући се. — Мене жица у раменима...</p> <p>— И грмљавине ће б |
| м — отегну Хасан зијевајући и протежући се устаде.</p> <p>— Па хајде...{S} Хајдемо...</p> <p>Су |
| Хајде!..</p> <p>Зијевајући и протежући се једва се подигнем и сједнем у траву.{S} Сваки жглоб, |
| там га у чуду, трљајући очи и протежући се. — Ђе?..</p> <p>— Хајде...{S} У хајдуке...</p> <p>Из |
| } И зарадовах се у том часу и протежући се извукох се из љесковине и стадох на чистину.</p> <p> |
| Зулфага? — поче Сулага живље, придижући се. — Мислиш ли да...</p> <p>— Зулфага ради како ја нар |
| т ломећи се, зијевајући и придржавајући се за стабло буквино, устанем и прихватим за оружје.</p |
| тићи да се преобучеш — рече умиљавајући се. — Их, какав си!..</p> <p>— Какав?..{S} Лијеп! — наш |
| наслањајући ми се на раме и умиљавајући се. — Не знаш ти...{S} Их!..{S} Због мене, болан, напра |
| .</p> <p>Па приступи хоџи и умиљавајући се спусти му руку на раме.</p> <p>— А то је оно дијете, |
| > паре — запитам кроз зубе, усиљавајући се да будем што мирнији. — Оклен, кад је наш <hi>слуга< |
| <p>Па се опет приви уза ме, усиљавајући се да се кроз сузе осмјехне.</p> <pb n="375" /> <p>— Во |
| гајући големим десним ухом, усиљавајући се тако да отјера једну муху с образа, која је непреста |
| за врата, отежући шијом и закашљавајући се...{S} И, — макар сад било и смијешно, — морам рећи д |
| не уступајући никоме и не покоравајући се никада.</p> <p>Наравно, комшије су га и због тога гр |
| >— Пхи! — узвикну дјевојче, умотавајући се у чаршаф, па се нагло измаче и затвори врата.</p> <p |
| олибу.{S} Брзо се вратише сашаптавајући се и носећи међу собом пун шкипић млијека и један погол |
| ућу видим? — рече покуњено, снебивајући се и ломећи прсте. — Нијесам могла срцу одољети да не д |
| агло се окрећући и бјежећи, сакривајући се од њих.</p> <p>Наравно, одмах иза тога морао је Хами |
| И, онако мршав, висок, усукан, гегајући се и застајући почесто, замаче у ноћ, изгуби се.{S} Ми |
| образе, ишао је улицом лагано, гегајући се и увијек понешто носећи у руци: или ђугум да донесе |
| те жалим? — запитам пјевајући, ругајући се и опет. — Због Хасана?..</p> <p>Она ђаволасто приско |
| ве? — запитам болећиво, тужно, ругајући се и пренемажући. — Све?..</p> <p>Она ме испод ока погл |
| снувши руке међу кољенима, као ругајући се искезих све зубе према њему.</p> <p>— А шта је од ти |
| — сунце нас тек уријетко, као ругајући се, обасја, — као да и памет помрча мало, подивља у див |
| е когод...</p> <p>И мучке, прикрадајући се, приближивали смо се ватри.{S} Не знам управо шта, а |
| е јавим коме — дочекам брзо, правдајући се. — Данас допао и ево одмах кавга...</p> <p>Сулага се |
| е ваља — рече Хасан снуждено, уједајући се за усне. — Док се ми смислимо, усташи ће ојачати.</p |
| , не загледајући ствари и не погађајући се, почео сам узимати: тенџере, сачеве, тепсије, јорган |
| ледали један на другога, као погађајући се: који ће отпочети.{S} Напошљетку најмлађи од њих, ко |
| о’јек — брзо упаде Зулфага, превијајући се и отежући шијом. — Он није лош...</p> <p>— Он не сми |
| јаче, полазећи према вратима, увијајући се.</p> <p>— Ја хоћу и живота, весеља, шале...{S} Тога |
| — опет убрза склапајући руке, увијајући се, молећи. — Ти си мој...{S} Ти...{S} Ако желиш добра |
| махале задихане и зајапурене, увијајући се, ломећи, гицајући, трчале су из собе у собу носећи б |
| спустила му главу на прса и, увијајући се, умиљавајући, чупкала га за браду и јаглуком разгони |
| , а не брукај ме!.. — јаукну, увијајући се под ударцима.</p> <p>Па снажно удари главом о под, а |
| , трчећи час њему, час мени и увијајући се, ломећи пред обојицом. — Јесте ли људи, шта ли сте?. |
| весели, раздрагани, обијесни, гуркајући се, штипајући, рвући.{S} Широк модрикасто-златан пламен |
| — Па хоћеш ли је? — запита, смјешкајући се добродушно. — Је ли ти драга?..</p> <p>— Хоћу — весе |
| } Гледао сам га непрестано, смјешкајући се, — ни сам не знам рашта, а опет ми дошло да се смије |
| непрестано шаптао о нечему, смјешкајући се по обичају, улагујући се, умиљавајући.{S} Неки су ми |
| сам је дочекивао на авлији смјешкајући се, ни погледала не би, ни осврнула се.{S} Онако ломна |
| оји се окупљали под стреху и, чешкајући се кљунићима, џавељали, цврчали.{S} И псовао сам, грдио |
| /p> <p>— Их! — рече зачуђено, чешкајући се по глави.</p> <p>— Баш се раскрвавили...</p> <p>Брже |
| ка, без поговора, дигоше се и чешкајући се и протежући одоше у колибу.{S} Брзо се вратише сашап |
| га себе, силазећи у чаршију и чешкајући се иза врата. — Оженио се, а не купио ништа!..</p> <p>И |
| у је! — пријетио сам плачући и ваљајући се по трави. — Убићу!..</p> <p>— Богата је и донијеће т |
| ћи постулама, не говорећи, не јављајући се ником.</p> <p>На сијелима су били пажљиви, обазриви. |
| p>— Нећу — окосих се љутито, спремајући се да га ударим јастуком. — Нећу ја!..</p> <p>Хасан се |
| куна и испрси се према њему, спремајући се да још жешће навали. — Мислиш ли се играти ђевојкама |
| лфага увријеђен, па се диже и климајући се пође према пенџеру.</p> <p>— Ја грабио?..</p> <p>Бим |
| ред дућаном, наперили пушке и климајући се и заплећући језиком одмах загаламили:</p> <p>— Затва |
| ени долазио! — запита Хајкуна отимајући се и ударајући га лактима. —</p> <p>Је ли шала била што |
| и — понизно одговори Зулфага, клањајући се и нарочито наглашавајући оне задње ријечи ја ћу слуш |
| уповао шећерлеме и нудио јој, клањајући се дубоко и, са особитим страхопоштовањем, измичући се |
| ж, опипа му оштрицу, и, као заклањајући се за ме, некако поребарке крену напријед.</p> <p>— Хај |
| ушивајући и понос и срџбу и наклањајући се, угибајући попут просјака. — Дај!..</p> <p>Нијесу ме |
| >— Одмах — дочека и трговац наклањајући се, па намигну једноме хамалу да приступи.</p> <p>— Нос |
| о — одговорим му безбрижно, наслањајући се на мајку. — Што ћу га питати?..{S} Зар сам дијете?.. |
| о дијете коме отимају лутку, ослањајући се раменом о зид, каже:</p> <p>— С њиме се не може више |
| лити уз леђа и, на сву силу, ослањајући се о пушку, пређем преко друма, на другу страну.{S} Не |
| ку који ми хрштао под ногама и пипајући се по џеповима у којима су звецкале паре. —— Је ли, бив |
| ипремао фишеке и набијао их, засипајући се покаткад сухим трешњама што сам их од Хајкуне добио. |
| одговарати и склопио очи, претварајући се да спавам.{S} Она је и даље говорила, питала, гласно |
| снуо сам очи и гутао на силу, ударајући се шаком иза врата, отежући шијом и закашљавајући се... |
| рово пошто ме добро разгледа, старајући се да ме напријед преплаши дреком и крвничким погледима |
| причао, препричаћу сада и ја, старајући се да све изнесем и оцртам отприлике онако како сам од |
| какве тужбе, рачуне и сенете, старајући се и упињући да је задржи у соби баш у том часу кад је |
| p> <p>— брзо одговорише неки, старајући се да пред паметним човјеком и они изгледају што паметн |
| гано поче узмицати, уступати, старајући се само да јој уграби чибук и да јој га отме.</p> <p>— |
| ра? — запита полако, шапћући, старајући се да нико не чује. — Колико?</p> <p>— Мени не треба ни |
| не причај ником — рече брзо, старајући се да се прибере и уозбиљи, — Испричаш ли икоме, ово ће |
| о је на прстима лагано, тихо, старајући се да ни трава не зашушти, ни шљунак не захршти под ног |
| шта — одговорим кроза смијех, старајући се да је осоколим. — Шала је била...</p> <pb n="403" /> |
| , циједећи ријечи кроз зубе и старајући се да изгледа што мирнији. — Хтио сам да се опростимо.< |
| ивије гледајући према ватри и старајући се да кроз плавичасти сумрак распознам сјенке оне што с |
| жине? — запита Сулага шапатом, играјући се бројаницама. — Колико?</p> <p>— Ја сам чуо да се ода |
| а ти платим, — отсијече оштро, играјући се кесом —— све што сам дужна...{S} Колико?..</p> <p>— |
| >— Хоћу — весело му одговорих, играјући се лоптама и као очекујући што ће ми још поклонити. —</ |
| вели јаче, грицкајући нокте и играјући се дукатима. — Шта ћу му ја?..{S} Он је сад здравији и |
| , подијељени у групе, пушећи и играјући се оружјем, галамили, грајали, те се чак и дјеца из мах |
| >— рече, напошљетку, мајка, прибирајући се и исправљајући. — Чини ми се да ће и теби добро бити |
| ако, — зајеча он испрекидано, хватајући се за прси. — Ах... нијесам глух...</p> <p>— Ама дошао |
| и по образима.</p> <p>Сулага, враћајући се из чаршије, затицао нас тако у групи.{S} И одмах је |
| >— Тако се ради — одговори он враћајући се. —</p> <p>Дочекаћемо свакога ко наљегне, престрашиће |
| _C33"> <head>XXXIII</head> <p>Враћајући се једне вечери из дућана, сусретох Хатиџу пред вратима |
| једнако разговарала...</p> <p>Враћајући се кући, с пуним њедрима цвијећа и слаткиша, сви смо би |
| пута на »поштеној« одбрани и грухајући се у прса напомињао како пакосни свијет никако неће да |
| грајаше неколике чаршинлије, мијешајући се међу нас и развађајући. —</p> <p>Шта ћете?..</p> <p> |
| Их!..</p> <pb n="376" /> <p>Па, смијући се, ухвати ме за рамена, изгура пред врата и затвори ка |
| Немој!.. — готово врисну она и, смијући се, отскочи у страну. — Не шкакљи!..{S} Чудан си и ти!. |
| пословима, нарочито о приходима смијући се сама себи и хвалећи се чак.{S} Смијех њезин звонио ј |
| соби нуди ракијом и слаткишима смијући се и намигујући, распали се, разбјесни, и ухвативши је |
| а га сустигнем и опет вратим, улагујући се и молећи да опрости...</p> <p>Ипак се не помакох с м |
| у, смјешкајући се по обичају, улагујући се, умиљавајући.{S} Неки су ми говорили како се и у ках |
| Доста! — отсијече кратко, не узбуђујући се и не повисујући гласа. — Да нијеси више ријечи прого |
| стискајући очи и све више приљубљујући се уза ме. — Ономадне... кад сам чула да си погинуо... |
| почнем викати лудо, помамно, зацењујући се, те се многи пролазнини почеше освртати и гледати ме |
| вићу!.. — рикнух ја помамно, зацењујући се, раздражен њезиним смијехом. — Убићу свакога!..</p> |
| хо, указујући на њу и као подсмјехујући се. —</p> <p>Ни она?..</p> <p>Хасан је стискао зубе, мр |
| ечи ми пут, тресући чупима, осмјехујући се.</p> <p>— Погоди ко је дошао, — рече весело, па накр |
| сност, оставио ме, напустио, не бринући се шта ће са мном бити ни како ћу проћи.{S} Није се чак |
| во, испрекидано, примичући се, нагињући се све више.</p> <p>— Хајнију зовни! — узвикне мајка же |
| и, одмјено јуначка? — питао је сагињући се готово до земље и љубећи ме у скут. — Нијеси, зар, з |
| гу — брзо се уплетала Хатиџа, пропињући се на прсте и наслањајући ми главу на раме. — Среће сво |
| оружјем — дочекам и ја осорно, упињући се да изгледам што суровији и страшнији. — И рашта да у |
| зембиљ, струже низ чаршију, не обзирући се на коју страну.</p> <p>Напошљетку, кренуше се неколи |
| утити?..</p> <p>Затим је, — не обзирући се на то што сам се трзао, отимао, пљувао му на лице и |
| а авлију.{S} Затим се хоџиница, опирући се рукама о кољена, с муком попридиже, приступи ми и не |
| ишао да спава.</p> <p>Хоџиница, опирући се рукама о кољена, одмах се дизала за њим, не гледајућ |
| д, помоли на прагу, шантајући и опирући се на пушку, чију је мрку цијев грчевито стезао.</p> <p |
| мо мало...</p> <p>Поклецајући и опирући се о тешки, дебели штап, прекорачио би преко прага, зас |
| p> <p>Па, једнако шантуцајући и опирући се о пушку, приступи ми и пружи руку.</p> <p>— Збогом!. |
| путем, мислећи својом главом и опирући се на своју снагу...{S} И на томе путу никоме се покори |
| Лијепо је то — рече Осман мирно опирући се на штап и кушајући да се исправи. — Јунак ме у ову к |
| ју као да се вјечито чуди нечему, прући се по трави потрбушке, одиже ноге у вис и, климајући њи |
| "285" /> као стража нека и, — премећући се с ноге на ногу и из све снаге дувајући у прозебле ру |
| и — опет се поче ругати Хасан, окрећући се према Хајкуни, — Пхи!..</p> <p>Хајкуна га и не погле |
| а усиљено, спуштајући шишану и окрећући се нама. — Јесте ли га чули?...{S} Хахахаха!..{S} Јесте |
| кло, погледом тражећи Хатиџу и окрећући се према њој. — Разбојник сам, зликовац сам, хајдук, зу |
| сличар? — питао сам сам себе, преврћући се с бока на бок и отхукујући. — Зар да ми се са свих с |
| ити, облијетати ми око очију, преврћући се, ковитлајући, лепршајући, звекећући...{S} Пролијећу, |
| и нож, па потрча као сулуд, не осврћући се.{S} Неколике пушке запуцаше за њим, заграјаше свикол |
| > <p>— Нека — одговори јој, не осврћући се. — Не могу...</p> <p>— Шта?..</p> <p>И наднесе се на |
| уке — добаци Хасан пакосно, не осврћући се. —</p> <p>Пхи!..</p> <p>— Ја се не плашим...</p> <p> |
| ућаном замишљен и забринут, не осврћући се ни на пролазнике који ме поздрављали, <pb n="346" /> |
| ице, не успоравајући хода и не осврћући се.</p> <p>— Нијесмо.</p> <p>— Аферим!..</p> <p>Кад се |
| а кошуље, не дижући главе и не осврћући се никуд.{S} Само понекад, кад би смрдљива лојаница поч |
| >Одлазили су не слушајући и не осврћући се више...</p> <p>Једанпут ми само послала и цвијећа.{S |
| , легла поребарке.</p> <p>И не осврћући се никуда, не пазећи гледа ли је ко и чуди ли се, понов |
| ита Хатиџа одбацујући фереџу и осврћући се. —- Зар ти је ово кућа за миловање?{S} Их!..</p> <pb |
| и јес’ — потврди мајка мирно, не мичући се. — Не лажу.</p> <p>— А рашта? —— отегну Сулага као у |
| ђе? — изненада се окоси Хусо, не мичући се и не пуштајући Ајкуне, која је, застиђена, заклањала |
| вријеме сви смо сједили тако не мичући се и не говорећи.{S} И тад се само чуло како хоџа, који |
| о све тефтере и све хартије и, измичући се на леђа, крену из собе.</p> <p>— Шта је овог — запит |
| мајка прошла — одговарао сам, измичући се.</p> <p>И ништа смјешније није било него је испочетк |
| са особитим страхопоштовањем, измичући се на леђа.</p> <p>У њезину присуству миловао је и мене |
| га.{S} Затим, онако преклоњен, измичући се на леђа, изиђе из собе некако нечујно, ишчезну.</p> |
| и антерију и кошуљу.{S} А он, измичући се натрашке и лагано се бранећи, само је отезао шијом и |
| .{S} Нећу!.. — запјева Зулфага измичући се. — Не треба ми хунцут.</p> <p>— Хунцут си ти!..</p> |
| епо! — узвикну задовољно Хасан измичући се.</p> <p>— Слатко.</p> <p>Старац се осмјехну.</p> <p> |
| >— Боли ли? — запитам полако, примичући се.</p> <p>— Тхе... сврби... — проциједи он кроз зубе с |
| но, шаптао живо, испрекидано, примичући се, нагињући се све више.</p> <p>— Хајнију зовни! — узв |
| м јој некако пакосно, осорно, примичући се са чудном, лудом жељом да јој све те мерџане проспем |
| је остао спавајући...</p> <p>Примичући се друму обојица смо постајали све немирнији.{S} Знали |
| з руке и сав се стресох.</p> <p>Трговци се збунише, пометоше.{S} Јован одбаци тамбуру и нагло п |
| ad>XXVI</head> <p>Мало помало и хајдуци се у земљи сасвим осилише.{S} Чете њихове попунише се, |
| е прикрада, приступи вратима, раскорачи се изазивачки и, не вриснувши нити подвикнувши, из све |
| то устаде и, стиснутих очију, раскорачи се насред собе.</p> <p>— У мојој кући то да ми рекнеш?. |
| о се не смије затезати...</p> <p>— Мичи се!..</p> <p>И, приступивши му, почне га тући, шамарати |
| опуштеним подвољком, утону у њему, очи се помутише, заблијештише.</p> <p>— Освети ми се!..{S} |
| , преклињући.{S} Узалуд!..</p> <p>— Учи се сама, па ћеш боље проћи него ми је мајка прошла — од |
| >— Не знам... не умијем...</p> <p>— Учи се!..</p> <p>Окренувши се љутито од мене иде Сулаги и њ |
| изговорити.</p> <p>Он се прекрсти, маши се у џеп и, не гледајући, баци неколико маријаша преда |
| сно заплачем.{S} Напошљетку, не могавши се више савлађивати, одбацим комад хљеба који ми лежао |
| Јесам ли кршна?..</p> <p>Па засмијавши се стискала је очеву руку, пребацивала је себи преко вр |
| пријед, — готово потрчао, — и дочепавши се сокака, снажно почео лупати алкама на туђа врата, по |
| бити свадба?...</p> <p>Момче, прибравши се потпуно, брзо измахну руком, снажно раздера златом в |
| ла за мном, врисну из гласа и зањихавши се посрну, паде.</p> <p>Почеше врискати и жене, пошто и |
| енувши им врхове према небу и затрчавши се прескакао их, прелијетао их, прелијетао управо.</p> |
| пио у авлију и угледао је како, попевши се на столицу једну, са загрнутим рукавима и бошчом пов |
| ду.{S} Ухвативши се за руке, приљубивши се, дуго смо гледали у очи једно другоме.{S} Сва срџба |
| ашније и, потрчавши Сулаги и приљубивши се уз њега, почнем и сам јаукати и запомагати из свега |
| се...{S} Ево ме...</p> <p>И поздравивши се с Авдагом уљегнем за њом у кућу. </p> </div> <div ty |
| и било није, као што човјек, пробудивши се у ведро, свијетло јутро, заборави на ружне <pb n="39 |
| е дубље, у шуму, а зец један, опруживши се колико је дуг и издигнувши уши, прескочи нам преко п |
| тница! — и опет добаци Хасан, узваливши се на јастуке. — Зрно се мало нашалило.</p> <p>Па одмах |
| започео? — запита мајка као осоколивши се и подиже главу. — Ти?..</p> <pb n="238" /> <p>— Ја с |
| да му се свиђеше.{S} Пошље, промисливши се мало, опет се загрија и опет ме поче наговарати да о |
| нож и поправљао пушку, а ја, наслонивши се на њега, припремао фишеке и набијао их, засипајући с |
| под једну букву, у траву, и, наслонивши се леђима о тврдо, дебело стабло, почех јечати као боле |
| си оваки — зборио је Хасан, наслонивши се на јастук и као дријемајући. — И огријешио сам се пр |
| жиле — одговори Сулага тихо, покуњивши се. — Тврде си главе и поносан као и он...{S} А са тако |
| си први стругно...</p> <p>И, увјеривши се потпуно да су изван опасности, тутунећи и срчући ках |
| ли на ћепенцима да заспу мало, покривши се великим јаглуком по глави; бегови и аге, који су се |
| ње ријечи и нагласио је чак и погуривши се као да је очекивао кад ће му показати врата и отјера |
| логлави, босонози, неуређени, потуривши се грабили су тихо кроз сокаке и без обзира трчали, ишл |
| испод пенџера, на серџаду.{S} Ухвативши се за руке, приљубивши се, дуго смо гледали у очи једно |
| <p>Момче се примаче канату и ухвативши се за алку поче се љуљати и говорити нешто.{S} Проговор |
| ставити неће.</p> <p>И, као присјетивши се нечега, саже се брзо и шапну ми на ухо:</p> <p>— А < |
| жено подвикну трговац један, досјетивши се. — Хајдуци!..</p> <p>Па брзо исука нож из канија, би |
| екрстивши руке на прсима и пресамитивши се. — Не могу ја више овђе.</p> <p>Мајка га као од мило |
| 2_C20"> <head>XX</head> <p>Освијестивши се мало, зачуђено сам почео гледати и разгледати унаоко |
| д једнога момка до другога и, спустивши се на кољена, поче их напајати, испирати им ране, утира |
| , држећи руке у џеповима и раскорачивши се на ћепенку. — Јок...</p> <p>— Затварај!..</p> <pb n= |
| ненада уљезе у моју собу и раскорачивши се више душека силом ме подиже.</p> <p>— Хајдемо — рече |
| као да се разбјесни.</p> <p>Издигнувши се на кољена и гледајући широким, врелим, готово безумн |
| /p> <p>— настави мајка живље, окренувши се Хатиџи. —</p> <p>Долазио је и мени, па и мени причао |
| <p>Он се наслони на јастук и, окренувши се од Хатиџе, погледа у зид.</p> <p>— Мислиш ли ти да с |
| уједе за танку, румену усну и окренувши се у страну, поклопи уста руком, да заустави смијех.</p |
| ...</p> <p>— Учи се!..</p> <p>Окренувши се љутито од мене иде Сулаги и њега пита.</p> <p>— Шта |
| — опет дочека Хасан упорније, изврнувши се на леђа и одижући једну ногу у висину. — И он ради.. |
| болесник какав.</p> <p>Хасан, осврнувши се, у први мах као да се наљути и измахну руком дајући |
| антерију, раздрљи је мало и осмјехнувши се избаци:</p> <p>— Ништа!..{S} Ситница је!..</p> <p>За |
| м и повучем је за собом.</p> <p>— Чувај се!..</p> <p>— Шта је?.. — прошапта она преплашено приљ |
| — Ено их!..</p> <p>— Стој!..{S} Спремај се!..{S} Зар никад људе нијеси видио, живино? — откреса |
| но, сметено промуцала:</p> <p>— Спремај се...{S} Ићеш у Сарајево...</p> <p>— Ја?..</p> <p>— Да |
| е. — Шта?..</p> <p>— Ништа...{S} Не бој се!..</p> <p>И хтједох да пођем, да је поведем у собу и |
| че купити своје ствари.</p> <p>— Не бој се...{S} Нећу ти више додијавати — рече полушапатом, по |
| страну и измахну ножем.</p> <p>— Не бој се, Хајкуна!..{S} Осветићу те — рече.</p> <p>Па сам себ |
| .. — прошапта узбуђено.</p> <p>— Не бој се...{S} Ево ме...</p> <p>И поздравивши се с Авдагом уљ |
| S} Пјевала непрестано, неуморно, да јој се чак и ругати почели и из спрдње назвали пјесму »удов |
| учена да је свак слијепо слуша и да јој се покорава, никако није могла подносити да се ја одмећ |
| еобично смијешно.</p> <p>Дође ми да јој се у лице наругам, да је подражим.{S} И чудна жеља обуз |
| онај, таламбасџија, не смије ни да јој се примакне.{S} Ударајући у стари, напукнути таламбас, |
| смијале, подругивале!..</p> <p>Тада јој се и чинило да од Зулфаге нико на свијету паметнији нем |
| влију, лакше обучена, у кошуљи која јој се припијала уз тијело и танким свиленим димијама које |
| ајапурена, са неуређеном косом која јој се расипала по челу и са обнаженим рукама до лаката, ко |
| атиџу.{S} Фереџа на раменима тресла јој се и нимало се не обзирући на зачуђеног Авду збуњено <p |
| о у ме...</p> <p>Суза једна скотрља јој се низ образ, заустави се на танкој, руменој усни и заб |
| ка памет — рече сажаљевајући. — Кад јој се опет вратио... и вратио се убрзо <pb n="361" /> зар |
| и и пјева, а плаха пјесма разлијеже јој се, одјекује, звони кроз башчу, пробија се кроз гране ш |
| и у групама, и ишле мајки, наметале јој се, токорсе да је тјеше и разговоре.{S} Неке су доводил |
| ке црте, — трагови суза, — спуштале јој се низ пуначке руменкасте образе и још свјетлуцале, нос |
| аног, згњеченог шебоја у лице, који јој се обично заустављали на коси, пешевима кошуља, или пад |
| су више стрепили пред њом, клањали јој се, улагивали, постајала је све жешћа, све осорнија.{S} |
| доше по челу и лака им сјенка прели јој се преко очију, које као да намах постадоше и крупње, и |
| настану праве муке за њу...{S} Чини јој се, као да је одасвуда гледају његове очи, стријељају ј |
| чина црну ти мајку подгриза и свети јој се...{S} И мајка ти сад у очи не смије погледати...{S} |
| поново, он приступи бедевији и баци јој се на рамена.{S} Појахаше и остали.{S} И разиграше се б |
| свијетлило се, блистало некако, очи јој се пламиле, сијале, а црвена шамија на глави као да је |
| о садашњим мукама Хатиџиним, светио јој се, и мјесто да олакшам, још сам је више мучио, пецао.< |
| ију као да сасвим нестаде; руменило јој се опет поче разлијевати по лицу.</p> <p>Сад се мање за |
| ла по соби и чупала, кидала све што јој се у руци налазило.</p> <p>И као да се плашила нечега, |
| гњиште.</p> <p>— Грехота је, — опет јој се јавих, пристајући за њом. — Наш је...</p> <p>— Шта?. |
| амију с главе и коврџаста коса расу јој се по раменима.</p> <p>— И зато се наљутио — отегну нек |
| p> <p>Да загладим погрешку примакох јој се опет, узех је око паса, и снажно, у наручју, одигох |
| а, дрска, безобзирна преступница, којој се на све стране прича о гријеху, а ипак се прави невје |
| вјек, са необично дугом шијом, на којој се, слична змијској, издизала мала, ситна глава, са очи |
| том засмијах...</p> <p>— Немој... немој се смијати — дочека она живо и заврти главом. — Њега је |
| двије главе уграбити...</p> <p>— Немој се кладити — прекидох га ја.</p> <p>Он одиже руку у вис |
| д сам се наљутила и...и...</p> <p>Немој се и ти љутити, душе ти, — замоли склапајући руке. — Не |
| комешало се.{S} Свак је долазио и свак се веселио, частио тамо.</p> <p>И само ја, једини ја, м |
| о једном и по два пута у неђељи, — ипак се са Хатиџом нијесам много састајао.</p> <p>Стид је, з |
| е на све стране прича о гријеху, а ипак се прави невјешта и неће да га призна.</p> <p>Отргох јо |
| и се и молећи да опрости...</p> <p>Ипак се не помакох с мјеста.</p> <p>— Доћи ће он и сам — као |
| рилима и хладећи је по образима.{S} Чак се љутио и што му не одговара ништа, што се не брани, н |
| бунио, омео се и почео црвенити.{S} Чак се и окрену и као да хтједе изаћи, оставити нас.{S} Па |
| е неко похвали да лијепо причам, увијек се сјетим хоџе и увијек уздахнем:</p> <p>— Ех, да сте њ |
| уни ораха и љешника а иза појаса увијек се румениле по двије по три наранче.{S} Чим би сјео поч |
| ће забављати друштво?..</p> <p>И увијек се одазивао молбама, увијек долазио.{S} Висок, танковиј |
| че!..</p> <p>— Ко се од зеца плаши, нек се не спрема у хајдуке, — одвратих му подругљиво и за и |
| вати.</p> <p>— Ко се од зеца плаши, нек се не спрема у хајдуке — добаци Хасан пакосно, не осврћ |
| сито. — За људе је кавга...{S} Жене нек се не петљају у то...</p> <p>— Она је овђе ханума!..{S} |
| head> <p>За све вријеме, испочетка, док се Хасан лијечио и док је имао болова био сам врло мало |
| епташе се око њега, навалише.{S} И, док се Ајкуна трзала, цичала, отимала, покушаше да је уграб |
| ти ништа све док се не утишам мало, док се не приберем.</p> <pb n="334" /> <p>Напошљетку, пошто |
| живим од доброте њезина оца док... док се још љуцки ни замиловали нијесмо?..</p> <p>Сулага, ис |
| н снуждено, уједајући се за усне. — Док се ми смислимо, усташи ће ојачати.</p> <p>— И јуче су р |
| ајка и галама није се стишавала све док се није бабо појавио.</p> <p>А чим он изађе из собе све |
| пет није хтио запиткивати ништа све док се не утишам мало, док се не приберем.</p> <pb n="334" |
| а нити што спомиње о њима све дотле док се бабо сам не досјети и не исплати му.</p> <p>И кад на |
| руци, најнесигурније имуће, одлети док се окренеш«.{S} Зато је и препоручивао највише да се ос |
| е на пут, тога ће и нестати.</p> <p>Док се однекуда појави и бабо, онако мрк, суморан.</p> <p>Н |
| је уживао у мукама мајкиним.</p> <p>Док се она ломила, кидала и гребала, он је, прикривен, непр |
| цкајући браду. — Ја не знам хоће ли вам се свиђати.</p> <p>— Ми и тражимо новог хоџу, са поштен |
| му и почнем шкакљити.</p> <p>— Не ругам се.</p> <p>— Немој!.. — готово врисну она и, смијући се |
| није изненада...{S} На овај пут спремам се одавно — одговори безбрижно, отирући лице јаглуком.< |
| оме, само о томе и, за чудо, никада нам се, ни једном ни другоме, <pb n="352" /> то додијало не |
| ека груда долијетала би и разбијала нам се о рамена, а ми смо једнако ишли, једнако завиривали |
| ијет неки, дворе вилинске, о којима нам се у дјетињству тако много причало.</p> <p>Обојица смо |
| , од зеленила, од дрвећа онога које нам се склопило изнад главе и заклонило нам небо и сунце Бо |
| све јаче...{S} У неко доба причини нам се као да долази изнад нас, испод неба, из грања оног, |
| у Хасан прекрстивши ноге. — Не хити нам се...</p> <p>Хајкуна се поче освртати.</p> <p>— Бојим с |
| о подругљиво запита стари, окрећући нам се. — Ви, ваистину, нијесте изучени на ове чудне кајде |
| уци, пљачкаши, разбојници.{S} И ако нам се ђеца не опамете, и они ће бити исти, а ако били овак |
| љење Хасаново...{S} Шта ће бити ако нам се деси несрећа?...{S} Ако нас сад опазе, опколе?..{S} |
| есну и на лијеву страну.{S} Једнако нам се причињавало као да неко пази <pb n="306" /> на нас, |
| о ханџијино опоравио <pb n="329" /> сам се већ трећи дан и у друштву с некаквим сељацима пошао |
| што ми није било до смијеха, једва сам се уздржао да се грохотом не засмијем, стојећи тако међ |
| , ругају се, изазивају ме.{S} Једва сам се савладао да не налетим на неке и не почнем их ударат |
| и, да га на мјесту убијем.{S} Једва сам се савладао да то не учиним.</p> <p>— А оклен Зулфаги < |
| не боли сад...{S} Добро сам — једва сам се некако могао прибрати и одговорити јој. —</p> <p>Ниш |
| ад било и смијешно, — морам рећи да сам се наждерао траве као магаре какво и одмах се осјетио н |
| је најдражи...</p> <p>Морам рећи да сам се ја, у истини, наслађивао садашњим мукама Хатиџиним, |
| ни вратити више.{S} Било ми као да сам се ослободио неког големог терета који ме давио, притис |
| поче попијевати.</p> <p>За чудо, ја сам се осјећао некако чилији, лакши него прије и корачао са |
| никога се бојао, чак ни оца.{S} Ја сам се чудом чудио како се он често упорно бранио, опирао и |
| њу. — Ево... право да речем... и ја сам се зажелио куће, ама...{S} Кад дођем тамо, па кад ме за |
| пријед, само напријед.{S} Испочетка сам се једва опирао на ноге, шантуцао сам, тетурао; кашње, |
| ми драго што се расцвао...{S} Сагла сам се чак до земље, принијела <pb n="401" /> га устима и п |
| .{S} Знам само да је у свануће, кад сам се дигао из душека и хтио се умивати, уљегла ми у собу, |
| ма Хатиџи.</p> <p>Сваке вечери, кад сам се враћао кући, дочекујући ме на авлији, имала је понеш |
| <head>XXII</head> <p>Сјутрадан, кад сам се пробудио, опет сам се састао са Сулагом.{S} Казао са |
| имо обично, нагиздана,</p> <p>— сад сам се тек досјетио да се она у новије доба све више и више |
| дуката као да ће их откинути, — тад сам се наљутила и...и...</p> <p>Немој се и ти љутити, душе |
| куће на сокак, у махалу.{S} Узалуд сам се противио, копрцао, отимао.</p> <p>Ништа није помагал |
| е, дружење са јаранима.{S} И узалуд сам се отимао, бранио... <pb n="240" /> Сад се није више бо |
| ече мирно, грицкајући браду. — Томе сам се и надао.</p> <p>И одмах ми предложи да засада све ос |
| n="393" /> <p>Хасан, опазивши је, и сам се збуни и поче пипати око себе, извлачити нешто испод |
| јаке скупове, и мале и велике, ипак сам се изненадио кад сам опазио једну гомилу људи каква се |
| ем и о глади и о умору.{S} И увијек сам се покајао ради тога.</p> <p>— Пхи, какав си ми то мома |
| ући и окренуо низа страну, усуђивао сам се да му споменем и о глади и о умору.{S} И увијек сам |
| " /> <p>Чим бих их опазио, смиривао сам се одмах и опет према њима пружао руку и задављено стењ |
| м.</p> <p>Неколико пута и одлучивао сам се на то и припремао пушку.{S} Али шта сам могао?..{S} |
| етио некако силнији, јачи.{S} Могао сам се опет подигнути и наставити пут.</p> <p>Опет сретнем |
| изини.{S} Само њему за инат задржао сам се, остао.</p> <p>Човјек овај као да је уживао у мукама |
| е почети с дијељењем дуката, јављао сам се и, непрестано се склањајући за мајку и вирећи јој из |
| икад, ни причати му што.{S} Склањао сам се испред њега као испред туђина каква и тек кад сам зн |
| поклецавати.{S} Два-три пута пипао сам се и по њедрима и по џеповима, мислећи да ћу наћи коју |
| ош у сну или сам збиља будан штипао сам се по бедрама и уједао се за руку.{S} Затим покушах да |
| ноћивати.</p> <p>Наравно, постарао сам се одмах и да дућан лијепо очистим и уредим, те, кад ун |
| </p> <p>И само ја, једини ја, морао сам се враћати испред свакога хана, постиђен, покуњен, тужа |
| е бих ударио у гласан смијех, морао сам се уједати за усне.</p> <p>Бојећи се да се ипак нећу мо |
| {S} Рашта ме почела пецати? — питао сам се, газећи по оштром шљунку који ми хрштао под ногама и |
| јуче остала.{S} Узалуд.{S} Свраћао сам се и у хендеке украј пута и тражио: нијесу ли кириџије |
| трчим пун сахат један.{S} Примицао сам се вратима, гледам у њих, у велике широкоглаве клинце к |
| старе, трошне и окрхане.{S} И много сам се љутио на Хасана, који је непрестано застајао <pb n=" |
| нили и кад плач није помогао, почео сам се бранити камењем.{S} У љутини, оној и јуришао сам <pb |
| им и раздражим против њега, — почео сам се као и љутити и пребацивати му како ми није био ни др |
| осила се њиме а ја, јединац му, био сам се због њега и сам осилио и сва комшиска дјеца морала с |
| јдук!..</p> <p>Право да речем чудио сам се таквим упадицама. 3а хајдуке сам знао да су опаки љу |
| и?..</p> <p>— Па кући...{S} Зажелио сам се куће...</p> <p>— А зар би могао од срамоте икоме у о |
| .{S} Чим сам тебе угледао, досјетио сам се.</p> <p>Па помијеша прсте у браду и поче је чупкати. |
| ук и као дријемајући. — И огријешио сам се пред тобом, и здружио се твојим душманином и хтио... |
| јеку који ми обећао дати кћер, како сам се удомазетио, те ме као слијепца каква храни и издржав |
| ијатељи и душмани потсмјехују, како сам се, за рана, натоварио на врат човјеку који ми обећао д |
| чатрње.</p> <p>Ни сам не знам како сам се онда могао уздржати да не вриснем и не јаукнем од ст |
| I</head> <p>Треба ли да причам како сам се пробудио у једном хану, у Коњицу, гдје су ме донијел |
| ам имао да се бринем.{S} Непрестано сам се скитао по сокацима и махалама, играо се с дјецом, св |
| енџер, на разговор.</p> <p>Необично сам се зачудио таквој поруци...{S} Шта је хтјела са цвијеће |
| днако влада над њом.</p> <p>Наскоро сам се увјерио да је говорила истину.</p> <p>Не знам ради ч |
| атим је, — не обзирући се на то што сам се трзао, отимао, пљувао му на лице и на хаљине, мирно |
| Зулфагу — настави хоџа мирно, пошто сам се поново придигао и убрисао сузе. — Замамио је, кажу, |
| <p>Ништа даље нисам чуо.{S} Отргнуо сам се од мајке, отео се, окренуо и тркимице пошао према Су |
| јутрадан, кад сам се пробудио, опет сам се састао са Сулагом.{S} Казао сам му узгред да његову |
| ето су икад прије судили...{S} Опет сам се бојао батина, шиба, удараца...</p> <p>Па ипак —— ост |
| џер и гледао их како одлазе.{S} Нијесам се усуђивао ни да им напоменем о томе а камо ли још и д |
| у...</p> <p>— Жао ми га било, а нијесам се љутила — рече полугласно. — Изишла сам на авлију и д |
| , магазу какву под кирију.{S} И нијесам се много намучио.{S} Како је у оно доба било доста праз |
| и продају касабалијама.</p> <p>Нијесам се ни облачио, ни гиздао као други.{S} Са запрегнутом б |
| друма ухватим у коштац с њиме и порвем се, побијем, покрвим.</p> <p>Испод појаса почело ме пре |
| ећ додијало толико размишљање, подигнем се и исправим.</p> <pb n="323" /> <p>— Куда ћу сад?..</ |
| {S} Покорно, као дијете какво, подигнем се и пођем према њој.</p> <p>— Дај ми преобуку...</p> < |
| ти, али се брзо отргнем од ње, измакнем се, и не пазећи на гомиле бисага, кабаница и конопа по |
| ли ово нијесам прије опазио?.. — почнем се питати, стидљиво прикривајући ону голотињу на себи, |
| потегнувши малу пушку иза појаса почнем се кочоперити, пријетити...</p> <p>— Удрите, ако смијет |
| руке изгребане, крваве?</p> <p>— Путем се изгребао...{S} Пут ружан био...</p> <p>— А хаљине?.. |
| S} Бржебоље истрчим између њих, завучем се чак у подрум и тамо се сакријем за некакве сандуке.{ |
| пила и начинила као мало кубе, провучем се некако, сав изгребан и одрпан, кроз шибље и сакривен |
| но, а мукли, пригушени одјеци као да им се одазивали однекуд из даљине, с мрких, суморних висов |
| хоће, убијају кога хоће!..{S} Не зна им се за кућу, не зна за кућиште; кућа им све горе и плани |
| > <p>Људе који су ишли кућама а који им се нијесу свиђали, дочекивали су насред пута, хватали з |
| ве, неки их и палили, и придруживали им се.{S} У многим кућама и не остаде готово мушке главе; |
| а ни погледати на њих, ни осмјехнути им се.{S} Журно, хитно корачала <pb n="289" /> је, газила |
| ти, вртити, заигравати.{S} И разаспу им се свилене косе по плећима, и почну пуцати затегнуте је |
| у с пута брзо притрчим Хасану и пољубим се с њиме.</p> <p>— Шта је?..{S} Како си ми?..</p> <p>— |
| једнога краја на други.</p> <p>И таквим се причама много вјеровало.{S} Има времена кад и најпам |
| уци ни сад нијесу били заборављени; дим се и сада колутао по соби, а кахва се непрестано точила |
| прсте. — Не вјерујем, брате...{S} Чудим се само како се увукао у вашу кућу и ко вам га натовари |
| .{S} Крви би испод грла дао...{S} Чудим се како се о њему може и мислити рђаво.</p> <p>— Охо!.. |
| ини.</p> <p>— Хатиџине винограде, бојим се, неће моћи мирно отргати.</p> <p>— Хатиџине?</p> <p> |
| ајкуна се поче освртати.</p> <p>— Бојим се да нас не опазе — прошапта.</p> <p>— Па шта је?..{S} |
| бе саме — готово јаукну.</p> <p>— Бојим се за се, за те, за срећу коју си ми само ти донио, за |
| та лула и велики ћилибарски такум којим се хоџа толико поносио.</p> <p>— Јесте ли посустали? — |
| ога, грчевито стискајући пушку, извалим се потрбушке, панем.{S} Почнем ослухивати.</p> <p>— Иду |
| еље и да покажем своју зараду, похвалим се.{S} Дође ми и да запјевам, да подвриснем мало.</p> < |
| ругу, па повирише и на авлију.{S} Затим се хоџиница, опирући се рукама о кољена, с муком поприд |
| ено. — Јадна моја кумра!..</p> <p>Затим се измакну и погледа ме испод ока, поплашено.</p> <p>— |
| Ништа!..{S} Ситница је!..</p> <p>Затим се окрену мени и прошапта:</p> <p>— Не дај Хатиџи да ул |
| за њим, — да донесу јање.</p> <p>Затим се, онако горд, усправљен и нијем, одвоји од свију, оде |
| нашавши ништа скренем с пута и спустим се на траву да отпочинем.{S} И, — не знам како ми дође |
| нух одушевљено и одахнувши мало спустим се поред друма и почнем замотавати цигар.</p> <p>Право |
| </p> <p>— Не љутиш?..</p> <p>— Не љутим се.</p> <p>— Нимало?</p> <p>— Нимало.</p> <p>— А мени о |
| исања. — Ни корака даље...</p> <p>— Чим се одмориш, ти ћеш поћи — отсијече он упорно, покупи ор |
| од чега се стидио нијесам, ни пред чим се снебивао.{S} Радио сам од јутра до мрака, радио без |
| си остао на селу — почела га грдити чим се повратио и изишао пред њу. — Све си оставио, да ме н |
| гласове...</p> <p>Ништа...{S} Не плашим се ја ничега — брже одговори Хасан, комешајући раменима |
| сртати и тетурати као пијаница, с муком се опирући на пушку, коју сам једва држао у руци, и ред |
| народ који се сам с муком диже, с муком се миче, и вазда чека да му други помогне, да га заложи |
| о насмијан ни ведар као обично; са мном се није ни шалио ни омиловао ме.{S} Кад је изашла мајка |
| џа чим јој преко прага прешла, грохотом се засмијала.{S} Ни ћилима, ни серџаде, ни шилтице какв |
| ост одгоди, да дође мало доцније, Хасан се два <pb n="315" /> три пута освртао и спремао се неш |
| дњама, пријекорима, псовком...{S} Хасан се још и држао некако и, кад сам себе на силу соколећи, |
| ред нама, — ми пођосмо за њим.{S} Хасан се опет умота у струку, сакри и главу и оружје, те му с |
| м толико.</p> <pb n="370" /> <p>— Хасан се с тобом и свадио, — шапну и опет погледа наоколо — ј |
| 9132_C28"> <head>XXVIII</head> <p>Хасан се првих дана настани у моме дућану, одомаћи се потпуно |
| рим јастуком. — Нећу ја!..</p> <p>Хасан се распали.</p> <p>— Кад би ми отац забрањивао полазак, |
| на силеџије, зулумћаре...</p> <p>Хасан се приближи староме да га боље чује, сједе поред њега и |
| крај. — Ти то не смијеш...</p> <p>Хасан се лагано подиже и приступи собним вратима.</p> <pb n=" |
| Хајкуна?..{S} Како опет?..</p> <p>Хасан се окрену у страну и отпрсну.</p> <p>— Не питај...{S} О |
| </p> <p>— А куд сте пошли?</p> <p>Хасан се збуни, порумени.</p> <p>—Па... ето... пошли у лов... |
| /p> <p>Кахва се пролијева — кажу, духан се просипа, дукати се бацају као марјаши...{S} Ко год х |
| " /> <p>— Ја сам поштен отишао и поштен се вратио, — окресах ја немилостиво, стријељајући га по |
| де и некако зачуђено погледа у рану, он се сав стресе, бржебоље отскочи у страну и измахну ноже |
| лаве, макар те и мајка бранила...{S} Он се сад и не осврће на њу нити слуша шта она говори...{S |
| — Није наш!..{S} Он лаже!..</p> <p>— Он се заклео да су га оробили хајдуци, а кад је примио на |
| је била...</p> <pb n="403" /> <p>— А он се наљутио — додаде она јаче.</p> <p>— Нека...{S} И одљ |
| е причати и казивати нешто.{S} Али и он се збуни, смете, замуца.{S} Из читава му причања није с |
| е звоно.</p> <p>— Коњско?..</p> <p>И он се придиже и ослухну опет.</p> <p>—- Кириџије! — викну |
| огинути док су тебе ранили!..</p> <p>Он се наслони на јастук и, окренувши се од Хатиџе, погледа |
| ли за опроштај. — Љутиш се?..</p> <p>Он се причини као да није чуо.</p> <p>— Мене сад ништа не |
| уго нијесам могао изговорити.</p> <p>Он се прекрсти, маши се у џеп и, не гледајући, баци неколи |
| о отргати.</p> <p>— Хатиџине?</p> <p>Он се извали поребарке и наслони се на руку.</p> <p>— Хати |
| и бербернице и тамо остајао, задржавао се све до пред вече.</p> <p>У чаршији га сви лијепо при |
| кад сам себе на силу соколећи, усиљавао се да брже крене, поскочи, док сам ја почео посртати и |
| итајући ме, — сједио с њима, сашаптавао се и пунио фишеке.</p> <p>Ако се који од муштерија јави |
| 71" /> руку готово до лакта, прелијевао се према сунцу као танак кривудаст млаз крви, која непр |
| к ћилим, — преко чијих грана разлијевао се демирима рашчешљан широк зрак сунчани, — простирао с |
| е и сад прелијевало страхом, — слијевао се на окрхано, поломљено оружје што им још остало.{S} И |
| разговор, залуд бих их митио, улагивао се.</p> <p>Одлазили су не слушајући и не осврћући се ви |
| би Хатиџа потрчала да отвори, указивао се он, онако ситан, мален, мршав, огрнут тешким дебелим |
| се није.{S} Бјежао је од њих, сакривао се, склањао, ради чега му се сви и подсмијевали и пецка |
| јници и свакоме бих плазио језик, ругао се, псовао.</p> <p>Што сам више осјећао глад постајао с |
| д вече, Јован је однио папуче и изјадао се.{S} Пољубио јој и руку и неколико пута поклонио се д |
| будан штипао сам се по бедрама и уједао се за руку.{S} Затим покушах да се дигнем, да се исправ |
| хву која је заударала на чађ, и погађао се, цјењкао, куповао стоку, сир, вуну, коже, масло, мед |
| да разних.</p> <p>Једанпут само задржао се пуних осам дана.</p> <p>Али, за чудо, мајка се и збо |
| што.{S} Ако бих кадгод посрнуо, обрезао се или опржио, није се сажалио на ме, нити ме почео тје |
| а сваких, готово, хиљаду корака издизао се украј друма по један хан и као да ме мамио, дозивао |
| ред дућана, ишао међу комшије, састајао се с њима, сашаптавао.{S} По неколико ибрика кахве нару |
| е кроз читаву махалу и ударао, разбијао се о комшиске пенџере.</p> <p>Многе комшије и љутиле се |
| говарају.{S} Густ, загушљив дим извијао се по соби, ширио се и, као облак какав, обавијао их и |
| ове и набијајући фес до обрва, смјешкао се, чудно се смјешкао, а ситне, мале очи свијетлиле му |
| и грану шебоја а у другој чибук, јављао се, обично, доцније него други, поздрављао се са свима |
| обично, доцније него други, поздрављао се са свима и одмах пролазио у прочеље, гдје је нарочит |
| ога и поново посвађао с њиме, поџавељао се, да у неко доба не зачух разуздан, здрав смијех нечи |
| е испод ока, лукаво намигнуо и накашљао се.{S} И то као да је био знак пратиоцима да постану јо |
| b n="315" /> три пута освртао и спремао се нешто да предложи, али чим је заустио одмах је и пре |
| {S} Узалуд сам врискао, помагао, отимао се.{S} Тек пошто би се уморила шибајући, пошто је обје |
| еби што те нагони на смијех и, — отимао се не отимао, — не можеш му одољети.{S} И покрај све му |
| авао иштући ни јадикујући.{S} Претварао се као да је све ствари потпуно уредио и као да је све |
| јевале на тепање његово.</p> <p>Одмарао се само увече.{S} Сједне на траву, прекрсти ноге, запал |
| вши окрену се и пође из собе.{S} Старао се и упињао да изгледа што поноснији и што јуначнији и, |
| истајао за мајком, пазио на њу и старао се да јој што боље угоди.{S} Свако јутро, прије зоре, б |
| се скитао по сокацима и махалама, играо се с дјецом, свађао, тукао.</p> <p>Матере се нијесам бо |
| авлији, на ширини, <pb n="264" /> играо се са Хатиџом, правио јој свирале, штрцаљке, пушке од з |
| шчешљан широк зрак сунчани, — простирао се по тлима, оивичен са три стране рутастим, меким серџ |
| кад бих случајно, мјерећи штогод, морао се очешати од њега или га нехотице гурнути.</p> <p>— Пх |
| е знам како сам му измакао и курталисао се.</p> <p>А глад почела додијавати, мучити ме.</p> <p> |
| ољу, одакле као да се неко руга, враћао се кадикада тих, пригушен одјек.{S} И цврчак је негдје |
| длазио је рано, готово у зору, и враћао се тек око подне.</p> <p>Дошавши кући одмах би почео ош |
| видио да сам и сувише заостао, задихао се, да поклецујем од глади и умора, погледао би ме попр |
| мшије избацили пред своје дућане, бацао се камењем на врапце, који се окупљали под стреху и, че |
| , само је муцао нешто, шаптао и измицао се на леђа.</p> <pb n="224" /> <p>— Моје — поново каже |
| их врата, прошао је поред мене и очешао се лактом о моју антерију, не опазивши ме нити се по об |
| х по злу помене.{S} Комшије су, пажљиво се осврћући на све стране и често застајкујући, прелази |
| им и одмах занијемих, замријех, пажљиво се обзирући није ли ме ко чуо или опазио...</p> <p>И са |
| ј!..{S} Шећеру мој!..</p> <p>И плашљиво се осврнувши опет пребаци фереџу преко главе, умота се |
| усправљена, горда и поносита, презриво се осмјехујући и необично уживајући у његовој забуни, м |
| е потрошила — нагласи ефендија презриво се смјешкајући.</p> <p>— Она?..</p> <p>— Све што је он |
| ама вјечито развученим на смијех. — Ово се не смије затезати...</p> <p>— Мичи се!..</p> <p>И, п |
| ући шамију, са очима пуним суза, поново се враћа кметовима.</p> <p>— Радите као и досада — каже |
| ећи гледа ли је ко и чуди ли се, поново се почела протезати, превијати, <pb n="259" /> кршити, |
| апошљетку би и одмахнуо рукама и поново се погладивши по брковима кретао право мајки.</p> <p>Оп |
| <p>— Ништа нема — рече гласно и поново се врати душеку.</p> <p>И као да размишљаше више њега: |
| ћу га видјети, опазити.</p> <p>И готово се почех љутити што ме одгурнуо од себе, отурио и опрем |
| , само да кахва буде скухана прије него се он пробуди и да дуго не чека на њу.{S} Кад би се про |
| p> <p>И као да се плашила нечега, много се плашила.</p> <p>Лежећи или сједећи често би се стрек |
| p> <p>Хајкуна се дуго разговарала, дуго се шалила са дјевојкама.{S} Понеки момци, у групама, са |
| лабудова над језером каквим.{S} Задуго се ништа друго ни чуло није осим чуднога зврјања тога, |
| <p>— Удрите, ако смијете!..</p> <p>Авдо се нагло окрену, уграби ми пушку из руке и одбаци је.</ |
| уби мајку, чак и мене, у руку, и заплео се, спотакао, да сам у два маха помислио, е ће намах по |
| има, — чинило се као да се збунио, омео се и почео црвенити.{S} Чак се и окрену и као да хтједе |
| /p> <p>— Бјежи куд било — шапну, а смео се па не зна за који ће ћепенак прије прихватити. — Иди |
| м чуо.{S} Отргнуо сам се од мајке, отео се, окренуо и тркимице пошао према Сулагиним вратима. < |
| .{S} Гдје?..</p> <p>— Ето, ето... почео се љутити!.. — узвикну она очајно, па ломећи прсте, спу |
| гачки коноп кантом захитио воде и почео се умивати.{S} Ту покрај чатрње, на високој, допојасној |
| х дочекао дебели, угојени мачак и почео се играти њоме.</p> <p>И нијесам отишао на састанак.</p |
| но, пошто је свршио читав говор и почео се обазирати, бирајући зар гдје би да сједне.</p> <p>А |
| о и задовољнији, веселији.</p> <p>Почео се љепше и облачити, чешће се купати, умивати, као да п |
| старци, ихтијари, као момци какви, брзо се подигоше са својих мјеста, сврнуше луле са чибука <p |
| махну рукама и прихвати за нож.{S} Брзо се и окрену и као да хтједе јуришати на противника.</p> |
| се и протежући одоше у колибу.{S} Брзо се вратише сашаптавајући се и носећи међу собом пун шки |
| >— Ја <hi>само</hi> с тобом могу — брзо се уплетала Хатиџа, пропињући се на прсте и наслањајући |
| вши уши, прескочи нам преко пута и брзо се изгуби у густежу, у шипражју.</p> <p>— Ето баксузлук |
| кућући, претрчавала преко авлије и брзо се окренувши на пети заустављала се пред мајком.</p> <p |
| S} Наточивши кахву и понудивши нас брзо се окрену и изађе, управо побјеже из собе.</p> <pb n="3 |
| почело све више и више нестајати, губио се.{S} Презирање и суровост људска највиши су душмани с |
| Тозлука једног сасвим нестало, изгубио се, а од другога само ми се о гајтанима држе два-три ко |
| , сама.{S} Стао покрај каната, исправио се, једном руком ухватио се за демире, док у другој држ |
| увијек лахко обучен, стао би, исправио се украј невелике чатрње у дну авлије, големом, привеза |
| у страну, а трговац, зачуђен, искривио се, подигао главу, па ме само гледа, премјера ме свега |
| ега.{S} Читав разговор између нас водио се полако, шапатом, и у гуркању старали смо се обојица |
| d> <p>Рано, прије свијех укућана, будио се хоџа и излазио у авлију.{S} Онако голем, стасит, крш |
| кад бих замакао кроз сокаке и приближио се чаршији, увијек ми се причињавало као да га непреста |
| одговори Осман. — А рахметли бег одужио се и мени и свакоме својим јунаштвом и срцем својим...< |
| којој су лежали, <pb n="348" /> дружио се с њима, јео пилава из старих, великих казана бакрени |
| в.{S} Са слугама и слушкињама ни дружио се није.{S} Бјежао је од њих, сакривао се, склањао, рад |
| огријешио сам се пред тобом, и здружио се твојим душманином и хтио...{S} Ех, много сам хтио! — |
| Да те нијесу звали?..</p> <p>— Зажелио се куће — слагах му и порумених до ушију. — Ето...</p> |
| енушена крв, а турбан око главе бијелио се као вијенац ђулбехарски, ишаран праменовима големе, |
| , а он, осјећајући јој близину, врпољио се и пипао рану.{S} Тек кад се измакла од њега и изишла |
| шију и чешкајући се иза врата. — Оженио се, а не купио ништа!..</p> <p>И срџба нека поче ме обу |
| мангалу, на којој између жераве руменио се трбушасти, крупни кахвени ибрик и бијелили се танки |
| био јој и руку и неколико пута поклонио се до земље.{S} А већ сјутрадан стигао је заптија с пор |
| атрулог, сламнатог крова кућњега; пунио се буха, испијао кахву која је заударала на чађ, и пога |
| <p>И одмах би се скупио некако, покуњио се и пошао.</p> <p>Мајка је гледала за њим мрштећи се и |
| загушљив дим извијао се по соби, ширио се и, као облак какав, обавијао их и заклањао им лица; |
| апомагао.</p> <p>И побјегао бих, сакрио се, уклонио, само да Зулфага није био у близини.{S} Сам |
| аздрљен и испрљан дочепао собе и сакрио се, закључао у њу, остављала га је, враћала се и, уморе |
| иза подне пошао у своју собу и затворио се »да премишља«, нико није смио дахнути у кући, нико р |
| , дашћући. — Не могу...</p> <p>— Уморио се, а?</p> <p>— Изнемогао сам...</p> <pb n="300" /> <p> |
| окамењени.{S} Ја стао на прагу, ухватио се за канат, гледам у њу и кроз сузе се смијешим, а она |
| ната, исправио се, једном руком ухватио се за демире, док у другој држи пушку, па нас, онако за |
| и. — Кад јој се опет вратио... и вратио се убрзо <pb n="361" /> зар због чибукања... обузео је |
| тога се често свађао и с мајком и љутио се ако би га позвала када да јој помогне у послу, да до |
| нуће, кад сам се дигао из душека и хтио се умивати, уљегла ми у собу, блиједа, слаба и изнемогл |
| ..</p> <p>Хасан је стискао зубе, мрштио се и мрко ме гледао.{S} Одговарао није ништа.</p> <p>— |
| сред бијела дана пред башчу, раскорачио се и почео ножем сасијецати ограду, ломити је.</p> <p>— |
| донијети...{S} Сметењаче!..</p> <p>— Ко се од зеца плаши, нек се не спрема у хајдуке, — одврати |
| — Баш сам могао и мировати.</p> <p>— Ко се од зеца плаши, нек се не спрема у хајдуке — добаци Х |
| рече — а мени се чини да је уз онога ко се дигне против зулума и неправде...{S} Није ли данас, |
| пријетећи да ће ми »ноге пребити«, ако се усудим помолити, појавити пред њезиним јаранима.</p> |
| акву: на вука, на међеда?..{S} Или, ако се примакнемо друму, хоће ли нас опколити хајдуци, па з |
| , у подераним, иструлим хаљинама, — ако се оно неколико крпетина што се једва држало на њему мо |
| при поласку и крене низ чаршију. — Ако се икад мислиш осветити коме, освети му се радом својим |
| ати да останем код њега...</p> <p>— Ако се бојиш свијета, а ти... ти одмах узми Хатиџцу, макар |
| ашаптавао се и пунио фишеке.</p> <p>Ако се који од муштерија јавио да што пазари, нити се мицао |
| в, прати и превезивати ране.</p> <p>Ако се нијесмо играли и вјежбали, онда смо све троје ишли у |
| почиње моје право <hi>житије</hi>, како се то рекне, о коме једино и вриједи да се нешто прича. |
| о трчкарам по дућану и око дућана, како се увијам, улагујем, нудим, цијеним.</p> <p>Одмах су по |
| ку босоног, распасан, раздрљен.{S} Како се зар прејео за ручком, стењао је непрестано, јечао и |
| крв своју...{S} Црна мајка гледала како се мучиш, а муци ти сама била крива...{S} Црна мајка по |
| заиграти се.{S} Чим би ме угледала како се врзам и како правим шанчеве, мајка би одмах дотрчала |
| и сада се о њему приповиједа прича како се чудновато препоручивао агама и беговима око цареве џ |
| . —— Је ли, бива, хтјела да покаже како се надала пуној, богатој кући, па се преварила?..{S} Ил |
| о радиш, тај је, ако видиш душмане како се љуте и кидају.</p> <p>Мајка је опет плакала непреста |
| и би испод грла дао...{S} Чудим се како се о њему може и мислити рђаво.</p> <p>— Охо!..</p> <pb |
| мати виде како пристаје за мном и како се разговара, страх да се не нашале с њом, да је не пец |
| .{S} Не слути на добро!..</p> <p>И како се у читаву шехеру ни о чем толико говорило није колико |
| миљавајући.{S} Неки су ми говорили како се и у кахви састају много и како га Зулфага увијек час |
| Хајкуна коју сам навикнуо гледати како се непрестано игра с вретеном и наднесена над ђерђеф ни |
| </p> <p>— брекну бјешње, гледајући како се превијам и све се силније и силније тресем. — Јеси л |
| C29"> <head>XXIX</head> <p>Не знам како се и Зулфага познао са Хасаном и гдје се познао.{S} Нек |
| у, сан некакав, и на крају надодао како се боји... боји...</p> <p>На све то мајка није одговара |
| поред другога, гледао сам их дуго како се свијетле и одсијевају према сунцу, гледао их, — мака |
| к ни оца.{S} Ја сам се чудом чудио како се он често упорно бранио, опирао и као пркосио оцу, а |
| мао много, —— и размјести их онако како се њему свиђало, не водећи рачуна о томе: хоће ли мени |
| јерујем, брате...{S} Чудим се само како се увукао у вашу кућу и ко вам га натовари...</p> <p>Па |
| е и када кроз густеж оној опазисмо како се испод нешто проријеђеног дрвља бјеласа узак искривуд |
| риџије, путнике, татаре, слушао их како се дозивају, препиру, инате, гонећи претоварене коње и |
| је прошло ни пуних двадесет дана откако се почео припремати, кад једне ноћи изненада уљезе у мо |
| авиле око мрких, челичних демира и лако се пољуљују.</p> <p>— Улази — рече Хатиџа меко, као теп |
| ни Хатиџине — додаде он мекше, једнако се смјешкајући. – Она је моје дијете...{S} Она има...</ |
| заклони се за канат.{S} Затим, једнако се држећи каната, искочи преко прага, стаде на авлију и |
| ти баш на онога који му се смијао, тако се и ја почех љутити на Хатиџу.</p> <p>— Рашта се онако |
| з засједе?</p> <pb n="316" /> <p>— Тако се ради — одговори он враћајући се. —</p> <p>Дочекаћемо |
| сам сакривен за сандуцима.</p> <p>Тако се, ето, једни ситна шала претворила у праву правцату з |
| напукле, како су украдене чак.{S} Неко се одострага још усуди да у оној гунгули и гурне Јову у |
| S} И сад сам истом могао опазити колико се разрасла, колико развила и прољепшала!..{S} Бледуњав |
| е опкладити, да се и он, — макар колико се јуначио и претварао, — плашио исто као и ја, да је и |
| .{S} И њима бих зликовац био...{S} Нико се уза ме усрећио не би...{S} Нико!</p> <pb n="396" /> |
| алком...{S} Причека мало...</p> <p>Нико се не одазва.</p> <p>Након другога куцаја освијетли се |
| уца зарђалом алком на њима.</p> <p>Нико се не одазва.</p> <p>Зулфага застаде мало, осврну се и |
| ефендија, — упаде Зулфага брзо и дубоко се поклони. — Ето и сада говори о својој кући, за коју |
| а је ишао, узимао, доносио.{S} Дешавало се те нам накупује за кућу и ствари, хаљина, свега, па |
| ли цуре, дозивали их...</p> <p>Дешавало се, па су и чаршију затварали.{S} Крену неколико њих, о |
| е и моји момци, и читавим путем пјевало се, шенлучило, пуцало из пушака.</p> <p>Сељаци су кашње |
| прибијало једно уз друго, приљубљивало се, токорсе да се осоколи, а све стрепило, плашило се.< |
| ам прошао код Ибрахим-ефендије, ни мало се није зачудио.</p> <p>— Па то сам ја и знао — рече ми |
| реџа на раменима тресла јој се и нимало се не обзирући на зачуђеног Авду збуњено <pb n="359" /> |
| кљају у мени и нешто под грлом заиграло се, па стеже, стеже, дави...{S} И уста ми се спекла, ос |
| .</p> <p>Све је врило, кипило, комешало се.{S} Свак је долазио и свак се веселио, частио тамо.< |
| муцала, петљала нешто и гунђала, нагло се окрећући и бјежећи, сакривајући се од њих.</p> <p>На |
| весело, па заигра насред дућана и нагло се рашири преда мном. — Јеси ли ме заборавио?</p> <p>— |
| аст, господар над свима.</p> <p>И нагло се поче мијењати.</p> <p>Мјесто да сједи у соби као при |
| прибојавала и често, врло често, могло се помислити да је то прије слушкиња каква, робиња му, |
| су могли жешће.{S} На више мјеста могло се видјети како, из кућа и из дућана неких, немилосно л |
| p> <pb n="262" /> <p>Мајку је — видјело се — љутило и узрујавало Зулфагино пристајање за њом, у |
| оне што су још висили на њима провидило се голо, изгребано тијело; из рањавих, напола обувених |
| {S} Лице јој готово помодрило, запалило се, искривило, жиле на врату набрекле, сви мишићи на об |
| нам не би имуће пропадало и забаталило се, мајка по препоруци некакве стрине, тетке ли, узе је |
| ело лице освијетљено ватром, свијетлило се, блистало некако, очи јој се пламиле, сијале, а црве |
| ављен као и сама клисура, да га, чинило се, ни громови ни муње не би могли скрхати ни преломити |
| уби уз бабу.{S} Никаква га сила, чинило се, не би више могла од њега отргнути.</p> <p>И није да |
| , насртљивији, раздражљивији.{S} Чинило се као да је и дјелом хтио показати како је „зликовац, |
| а и провирују кроз кључаницу.{S} Чинило се као да читава кућа вришти, пјева, бјесни од весеља ш |
| је сакривала као пред другима, — чинило се као да се збунио, омео се и почео црвенити.{S} Чак с |
| и, ваљала се.</p> <p>У неко доба чинило се као да је мајка жељела да се сасвим отресе Зулфаге, |
| да се осоколи, а све стрепило, плашило се.</p> <p>За неколико дана Хасан је непрестано одлазио |
| у друго не проговорише ни ријечи; само се поздравише лаким климањем главе.{S} Сулага затим сте |
| Ловили, наравно, нијесмо ништа.{S} Само се верали по Требевићу, пуцали, шенлучили и попијевали, |
| ни бјежати, ни узмицати.{S} Не.{S} Само се за дан-два склонио у кућу и лагано размишљао о читав |
| оставише оружја нити устукнуше.{S} Само се згледнуше међусобно, као да се питају: хоће ли је по |
| ве посвршавао, ишао је у челињак и тамо се забављао.{S} Чучнувши поред кошница завиривао је у њ |
| еђу њих, завучем се чак у подрум и тамо се сакријем за некакве сандуке.{S} Три сахата остао сам |
| вели.</p> <p>— Нека...{S} Договорићемо се сјутра — одговорим јој весело.</p> <p>— Нећу ја сјут |
| а потпуно, па обојица кренемо и упутимо се кроз махале и сокаке „у лов, у планину“.{S} Ловили, |
| > <p>— Хајдемо — рече шапатом. — Мичимо се!..</p> <p>— Зар међу хајдуке?</p> <p>— Ко зна?..{S} |
| чинио слађи.{S} И ја и Хасан као да смо се натјецали ко ће више појести и готово смо отимали за |
| као да су два дана.</p> <p>— Рашта смо се и растајали икако?..{S} Рашта?..</p> <p>Зар не би би |
| вала? — питао сам је сјутрадан, кад смо се нашли и остали осамљени обоје. — Рашта?..</p> <p>Она |
| >— Нико бољи од Алаха!..</p> <p>Кад смо се приближили Сулагиним вратима истрча нам неко у фереџ |
| кроз чарапе и запињала за ноге, те смо се често као пијанице какве поводили и посртали.</p> <p |
| учке, прикрадајући се, приближивали смо се ватри.{S} Не знам управо шта, али ме нешто силно гон |
| смо један према другоме.{S} Гледали смо се нијемо, испитујући.</p> <p>— Шта сад? — као да смо у |
| онека глава дјевојачка, заустављали смо се одмах, застајали.{S} Хајкуна је не оклијевајући брзо |
| олако, шапатом, и у гуркању старали смо се обојица да не изазовемо никаква јачег шума: ни гранч |
| ке према узбрдици једној.{S} Морали смо се пењати уз излињале, изроване и поломљене камене баса |
| ли жмирави фењер у рукама, спуштали смо се низ стрме, кривудаве сокаке, завиривали свуда и свуд |
| међу нама.{S} Шта више и уортачили смо се и отпочели са трговином неком.</p> <p>И није то била |
| за оружје и кренуо за њим.{S} Нити смо се јавили планинштарима, ни опростили се с њима, поздра |
| ећу колико ми затреба...</p> <p>Чим смо се растали отишао сам одмах да тражим дућан, магазу как |
| читаво по сахата није прошло откако смо се раставили, а мени се одуљило као да су два дана.</p> |
| говори.</p> <p>Неколико минута тако смо се гледали.</p> <pb n="317" /> <p>— Хајде — напошљетку |
| ве више и више и у неко доба толико смо се били осилили да смо чак почели говорити и о свом дућ |
| ма.</p> <p>За кратко вријеме толико смо се навикли на њега да мајка управо није могла ни ручати |
| ли од дугог хода и несанице, лагано смо се вукли кроз грмље и шипражје, отхукујући непрестано и |
| а не зашуштимо.</p> <p>И непрестано смо се обзирали и на десну и на лијеву страну.{S} Једнако н |
| а сахат за два хода...{S} Макар што смо се упутили тамо и ишли одлучно, без предомишљања, ипак |
| е у собу да узме филџане.{S} Погледасмо се очи у очи — засмијасмо се обоје...{S} А то ме збуни |
| S} Погледасмо се очи у очи — засмијасмо се обоје...{S} А то ме збуни и не одговорих Сулаги ништ |
| {S} Ми заузесмо његово мјесто, умотасмо се у ћебета и полијегасмо по трави.{S} Ушишикани весели |
| ојица, и нехотице, застадосмо и почесмо се обазирати.{S} Ибрахим ефендија ослухну и осмјехну се |
| <p>Тек након дугога лутања заустависмо се, напошљетку, пред старим, сниским, испуцаним вратима |
| и!</p> <p>— Путници?..</p> <p>Подигосмо се обојица и стадосмо један према другоме.{S} Гледали с |
| ја и Хасан одигосмо пушке и примакосмо се.</p> <p>— Збори: држиш ли ријеч?..</p> <p>— Држим. — |
| , — идући поребарке поред њих, — лагано се поче прикрадати, примицати кући једној, чији гиздави |
| {S} А он, измичући се натрашке и лагано се бранећи, само је отезао шијом и све се чудније смјеш |
| ена трака што још избија из ње и лагано се повлачи по јакој бијелој бедри све до кољена.</p> <p |
| њем дуката, јављао сам се и, непрестано се склањајући за мајку и вирећи јој иза димија, очекива |
| ше се један другом у лице и, непрестано се наклањајући и размахујући рукама, почеше се објашњав |
| на...{S} И, док сам говорио, непрестано се мргодио, непрестано ломио прсте и прекидао ме узвици |
| знати и по држању његову.{S} Непрестано се освртао и на десну и на лијеву страну, ослухивао и, |
| остали небрижљиво бацају, а непрестано се осврће и гледа: је ли довољно удаљен од бедевије и м |
| м прсима и по обнаженим мишицама, чудно се протезала, ломила, увијала.{S} На ме, макар што сам |
| јајући фес до обрва, смјешкао се, чудно се смјешкао, а ситне, мале очи свијетлиле му се као сви |
| киде га један дедо из прикрајка и чудно се накашља. — Каква је твоја школа?..</p> <p>— Ја ћу го |
| ...</p> <p>Он погледа на друм и усиљено се осмјехну.</p> <p>— Е није друге, сад се натраг не мо |
| д ће бити — почех ја шепртљати, збуњено се осврћући...</p> <pb n="363" /> <p>Сулага одиже руку |
| вши пушку Зулфага поблиједи и поплашено се измакну, заклони се за канат.{S} Затим, једнако се д |
| га поклопи очи десном руком и пригушено се засмија.</p> <p>— Та војска још неће кренути — рече. |
| о оде пред мајку, испружи шију, понизно се наклањајући и љубећи јој скуте, и тихо прошапта:</p> |
| Укратко сам прекинуо с њима.{S} Једино се побоље опријатељих са оним сељачетом, са Јовицом, ко |
| Хасан, узваливши се на јастуке. — Зрно се мало нашалило.</p> <p>Па одмах стисну зубе и намршти |
| " /> очима, гледала нетремице и немирно се вртила, превртала на мјесту.</p> <p>Напошљетку као д |
| Хасана, јаче стежући пушку и бесвјесно се пипајући око паса гдје су ми били фишеци.</p> <p>— А |
| ке.{S} И распричао би се тада, необично се распричао.{S} О хајдуцима, о јунаштвима њиховим гово |
| дјецу, макар и млада и луда била.{S} То се и са мном десило.{S} И већ сјутрадан о томе се прича |
| и њему мучно било као и мени.</p> <p>То се већ могло познати и по држању његову.{S} Непрестано |
| е нашале с њом, да је не пецну.{S} Зато се вазда и уклањала, измицала, сакривала.{S} Само кад о |
| асу јој се по раменима.</p> <p>— И зато се наљутио — отегну некако ђаволасто, дражећи ме. — Зат |
| ти.</p> <p>— Зулфага је то видио и зато се здружио с њим — настави мајка немилосно. — Он му ваз |
| спод ока погледа, узвије носом и љутито се окрене према зиду.</p> <pb n="398" /> <p>— Нећу с то |
| е се, слободна, ведра и весела, вјечито се играјући својим малим, мирисавим јаглуком и забацују |
| стегне и покори.</p> <p>Шта више, често се од срца и весело насмијао баш онда кад би му причали |
| е љутио и што му не одговара ништа, што се не брани, не опире, него само шути, шути и смјешка с |
| трпио није што је било ново у кући, што се након бабе измјењивало, тако није трпио ни Зулфаге.{ |
| стари Осман, онако слаб и немоћан, што се прикрадао покаткада и заклоњен, сакривен чучао покра |
| и од смијеха.</p> <p>— Шта је?..{S} Што се кесиш? — окоси се он опоро, једва дочекавши што му с |
| дижу и прихватају за рад.</p> <p>А што се они више љутили, хоџа је постајао све ваљанији и све |
| ућа вришти, пјева, бјесни од весеља што се опростила бабина дахилука.</p> <p>Наравно, чим би ст |
| ама, — ако се оно неколико крпетина што се једва држало на њему могло назвати хаљинама, — са за |
| лико мазили, познао сам и то да све што се десило није се могло десити никоме другоме, него сам |
| такласто замрзнуто грање дивље лозе што се пропињало уз демире.</p> <p>Тек кад би које од нас о |
| азговара него с њиме.{S} Криво му и што се смије онолико, шали, залијевајући <pb n="399" /> цви |
| _C37"> <head>XXXVII</head> <p>Хасан што се више опорављао и оздрављао, постајао је и све неснош |
| ржаше дах и мучке се поклонише, као што се слаби и немоћни робови клањају господару.</p> <p>Он |
| сили, треба га мало поткресати, као што се гранато дрво поткресује...{S} А фукара кад се осили |
| задивљено, узбуђено, и весело, као што се гледају добри стари пријатељи када се након дугог ра |
| ти, смијати му се ради ње.{S} И као што се он најчешће љути баш на онога који му се смијао, так |
| ..</p> <p>Њојзи као да бијаше криво што се смијем, као да је вријеђало.{S} Не смијући сасвим да |
| вала, залијевала, па... па ми драго што се расцвао...{S} Сагла сам се чак до земље, принијела < |
| p>— Отац се о њему мање бринуо него што се ја бринем — дочека мајка брзо и одбаци мохуне с крил |
| тну се у чаршији ради тога и замало што се не претвори у кавгу.{S} Јово, намамљујући једног муш |
| људи, па да ударимо и да плијенимо што се плијенити може...{S} Ако смо чекали и дочекали смо.. |
| же нешто чудно, ново, лијепо, нешто што се не казује по дану, под врелим, топлим сунцем, кад се |
| тиди се, снебива, као да ради нешто што се не приличи, и новце, не бројећи, трпа у џеп, у њедра |
| обе у собу, укривали се од мене и нешто се договарали, шапутали.{S} И сви ме гледали некако мек |
| дрављајући.</p> <p>Једнога јутра, пошто се сви разишли и пошто сам остао сам са Сулагом, изнена |
| ге, шантуцао сам, тетурао; кашње, пошто се загријах мало, ишао сам лакше и болови у жглобовима |
| о размишљала о нечему.</p> <p>Тек пошто се заморила толиким причањем застаде мало, поћута и пре |
| , хоџа као да би се пренуо мало, тргнуо се, па, одгурнувши књигу с крила и кашљуцнувши у шаку, |
| неки, који је побјегао од куће, отргнуо се и беспосличи по друму?..{S} Ко зна!</p> <p>По несрећ |
| а да је ни прекорио није, ни подругнуо се...{S} Тек пошто би се уморио и почео готово шиштати, |
| ти се окренуо према вратима ни помакнуо се, — поче стењати још јаче и, као болесник какав, неки |
| д поноћи, лагано би се дигао он, огрнуо се ћурком и, узевши чибук под пазухо а фењер у руку, из |
| ива што га је споменула узгред..{S} Зар се и због тога завађати с њоме?..</p> <p>Да загладим по |
| уједам подмукло, испотаје:</p> <p>— Зар се ни Хатиџа не би усрећила? — питао сам тихо, указујућ |
| еновићу.{S} Макар ми се и ругали, макар се и подсмјехивали, ја сам беговство своје био објесио |
| го у мене.{S} Макар се и свађали, макар се и љутили један на другога, опет не <pb n="389" /> мо |
| и, ни у кога неће него у мене.{S} Макар се и свађали, макар се и љутили један на другога, опет |
| је споменуо стари земан?“...</p> <p>Цар се наљути, распали.</p> <p>„Опаки људи“, викну, „који с |
| гледао необично блесаст у том часу, јер се он снажно уједе за танку, румену усну и окренувши се |
| 95" /> пушку и огледајући је. — А у нас се почели будити робови и биће бруке и много јада с њим |
| то трчи, пјева по авлији и игра се, час се љутио што са радницима и кметовима више разговара не |
| ири напоље.{S} Наскоро иза тога и канат се на вратима нагло отвори и један крај димија нечијих, |
| ше.{S} Пошље, промисливши се мало, опет се загрија и опет ме поче наговарати да останем код њег |
| .</p> <p>Па, разгледавши унаоколо, опет се врну према дућану, одиже моју пушку са земље и, дуну |
| екорио?{S} Рашта сам био осоран? — опет се почех љутити сам на се. — Зар је крива што га је спо |
| дала мајка, па неће да га подоји — опет се поче ругати Хасан, окрећући се према Хајкуни, — Пхи! |
| пребацивала је себи преко врата и опет се привијала уз њега.</p> <p>— Реци: јесам ли кршна?</p |
| > <p>— Немој, — отегну он молећи и опет се измакну.</p> <p>— Остави, Хајкуна!..</p> <p>— Је ли |
| узгред.</p> <p>— Тхеее...</p> <p>И опет се придиже.</p> <p>— Има ту голема прича — рече. — И ак |
| сам дијете?..</p> <p>— Охо!</p> <p>Опет се окрену мајки и подругљиво узви носом.</p> <p>— Видиш |
| празна.</p> <p>— Празна?..</p> <p>Опет се засмија, закикота и, узевши ме за руку, поведе у соб |
| о уха.</p> <pb n="340" /> <p>— Први пут се прашта, а други пут се суди — откреса бимбаша јаче и |
| /> <p>— Први пут се прашта, а други пут се суди — откреса бимбаша јаче и руком ми даде знак да |
| она, гризући усне.</p> <p>— Вјерујем у се, да нијесам грђи од њега, макар што је јунак, — одго |
| зи по мркој, трулој маховини: преливају се и шарени, седефом извезени кундаци дугих, тананих ше |
| о ми се да се и они потсмјехују, ругају се, изазивају ме.{S} Једва сам се савладао да не налети |
| њући <pb n="222" /> једни друге, гађају се камењем и сваког часа посрћу, изгубивши често или фе |
| које се пробиле испод кошуља, извијају се, ковитлају, трзају, а дивља, силна, страсна пјесма с |
| астојала управо из три дијела и за коју се никако не би могло рећи да је израсла на лицу, него |
| естоко не изгрде муштерију и не напсују се и они њега и он њих, изненадили су се кад су видјели |
| и се руком по кољену.</p> <p>— За онаку се љепоту и глава даје!..</p> <p>— Сад ће ручак...{S} О |
| е бивало све мање и мање.{S} Напошљетку се и задњи ћемер испразнио и задњи се дукат потрошио.</ |
| њим, кочоперећи се, јуначећи и на силу се смијући, шалећи.</p> <p>Тек када би, након дугога лу |
| аји на њега јачи; ситни нападаји осипљу се само на ситне људе.</p> <p>Старији, угледнији, позна |
| се по упалим, мршавим прсима, — сва му се ребра могла избројати, — па се окрену двојици момака |
| њих, сакривао се, склањао, ради чега му се сви и подсмијевали и пецкали га.</p> <p>Једино је не |
| непрестано, брзо и живо ударала, да му се није дала ни осврнути.</p> <p>Напошљетку момче као д |
| ара и да се брани, а не трчи баби да му се тужи...{S} Ко сам у себе поуздања нема, ничија га за |
| бива, значи, да се нема смјелости да му се приступи...</p> <p>— То, богме, не ваља — рече Хасан |
| огунђа суво, дајући ми знак руком да му се не примичем.</p> <pb n="405" /> <p>— Примио си ме бо |
| а и сам усвоји моје разлоге и као да му се свиђеше.{S} Пошље, промисливши се мало, опет се загр |
| и главу и кад сам окрвављен дошао да му се потужим, само је слегнуо раменима и мирно ми одговор |
| Нико више ни помислити није смио да му се наруга, подсмјехне или окоси, макар и испотаје, криш |
| може...</p> <pb n="215" /> <p>Отада му се више нијесам смио ни пожалити никад, ни причати му ш |
| ропастили — отегну он љутито, а шија му се извила готово до под таваницу. — Сад је ово моје и с |
| аменовима големе, свилене ките, која му се са врха феса спуштала све до плећа и лагано га куцка |
| во говораху, са ријетком брадом која му се састојала управо из три дијела и за коју се никако н |
| г осмијех, рашчешљана брада повијала му се преко прсију као прамен дима, а топао, широк поглед |
| ово уздахнуо и суза једна заблистала му се на трепавици.</p> <p>— Не слути на добро...{S} Не сл |
| ...{S} И Хамида сам звала, и хвалила му се и...и...</p> <p>— И?..</p> <p>— Хасану криво било шт |
| обузео је стари севдах и... покорила му се...</p> <p>— Тако суђено — прошапта Сулага и поглади |
| махну руком и оде.</p> <p>— Не свиђе му се прича — рече оно момче, намигнувши.</p> <p>— Женскоњ |
| једна ријеч, ни једно слово не може му се разабрати, ни један знак разумјети.{S} На мајку, на |
| у нарамку и тада обично подругивале му се потајно све чаршинлије, тврдећи узгред како код куће |
| рекидале у таквом разговору, смијале му се.{S} Зато му и било криво на њих, зато их и прекорава |
| око главе облијетале челе, спуштале му се на капу, на браду, на рамена и непрестаним једноличн |
| јешкао, а ситне, мале очи свијетлиле му се као свијетњаци.{S} И баш због тога што сам му и одви |
| мислио? — запита га изненада и унесе му се у лице. — Знаш ли и ти што?..</p> <p>— Их!..{S} Како |
| у струку, сакри и главу и оружје, те му се само видјели лабави, прашњави тозлуци са распанутим |
| е он најчешће љути баш на онога који му се смијао, тако се и ја почех љутити на Хатиџу.</p> <p> |
| боље чује, сједе поред њега и ослони му се лактом о кољено.</p> <p>— Јунаци су они...{S} Не жал |
| } Хајкуна чак и устукну мало и сакри му се за леђа.{S} А он нагло прихвати за пушку и исправи с |
| у, па га почели прекоравати, смијати му се ради ње.{S} И као што се он најчешће љути баш на оно |
| се икад мислиш осветити коме, освети му се радом својим, претеци га...</p> <p>Остао сам пред ду |
| нике? — запита Хасан поново, уносећи му се у лице. — Овђе?..</p> <p>— На друму — мирно одговори |
| ао постиђен, Зулфага је, наклањајући му се према уху, непрестано шаптао о нечему, смјешкајући с |
| , тежаче?..“ — запита цар, примичући му се.</p> <p>Он ни ријечи.</p> <p>„Шта радиш?..“</p> <p>„ |
| дражио сам га свуда, изазивао, ругао му се.{S} Њему за инат, — чинило ми се, — могао бих учинит |
| а свједоке.</p> <p>Наравно, ни јавио му се нијесам, ни довикнуо му што.{S} Необично задовољство |
| ништа желио, ништа исказао.{S} Само му се преко лица, које је било ведро и свијетло као прољет |
| .{S} Зашто?</p> <p>Је ли он крив што му се Зулфага наметнуо у друштво, што га је пратио вазда и |
| у...</p> <p>— Не може...{S} Жали што му се удала мајка, па неће да га подоји — опет се поче руг |
| оси се он опоро, једва дочекавши што му се пружила прилика да проговори, посвађа се, извиче. — |
| аним, а мишићи на десном образу мичу му се, играју, трзају...{S} Тога часа чинило ми се као да |
| ам не знам како бих назвао.{S} По свему се могло познати да је то мучи, силовито мучи, кида, ра |
| ..{S} Таки ће ваљати!.“</p> <p>По свему се, дакле, могло познати да је управо он сам подгајао Х |
| /> <p>— Шта ли је учинила?..{S} У чему се огријешила?..{S} Гдје?..</p> <p>— Ето, ето... почео |
| не и распаљене, ударе у дахире, уздигну се на прсте им, затресавши бујним коврџастим чупима и и |
| Их!..</p> <p>Па измахну руком и окрену се.</p> <p>— Напријед! — рече одлучно. — Нема више смиш |
| питао, па...</p> <p>Не довршивши окрену се и пође из собе.{S} Старао се и упињао да изгледа што |
| а имам друга за невоље!..</p> <p>Окрену се и пође, а ја као слијепац за њим.{S} Поново кренусмо |
| ично црнила и необично дрхтала, измакну се од врата и ту застаде...</p> <p>— Само — рече промук |
| Окушај!..</p> <p>Он ме пусти и измакну се.{S} Пођох посрћући и поводећи се.{S} Ноге су ми још |
| да и сама заспи.{S} Узалуд.{S} Преврну се још једном, збаци јорган са себе и један јастук одба |
| причањем застаде мало, поћута и преврну се на бок.{S} Покушаваше зар да и сама заспи.{S} Узалуд |
| „Видиш“ одговори сељак лијено и преврну се на другу страну.</p> <p>Цар га гурну у ребра и опет |
| и нас.{S} Па се опет савлада, приповрну се и лагано, тихо, шапатом поче причати нешто, непреста |
| ва.</p> <p>Зулфага застаде мало, осврну се и као бојећи се да не побјегнем, опет ме узе за руку |
| удити нам робу.{S} Читав џумбус заметну се у чаршији ради тога и замало што се не претвори у ка |
| бина крв...{S} Бабино дијете — осмјехну се Сулага вртећи главом и, одигнувши прст, удари ме по |
| и, попуштати.{S} Погледавши ме осмјехну се и порумени још више.{S} Наточивши кахву и понудивши |
| и ђаво однио! — дочека хоџа и осмјехну се.</p> <p>— Не бојте се!..{S} Чуваћу их ја! — избаци Х |
| {S} Ибрахим ефендија ослухну и осмјехну се лукаво. „То кадија хрче“, прошапута окрећући ми се, |
| ан који се откотрља чак за врата, куцну се по сабљи и подвикну према мени:</p> <p>— Оковаћу те, |
| рукама изнад главе, пусте глас и почну се окретати, вртити, заигравати.{S} И разаспу им се сви |
| о ми је све лакше и са сузама као да су се на мајчина њедра слијевале све муке и сви болови што |
| стругати је.</p> <p>— Јеси ли чуо да су се свадили? — запита отегнуто, чистећи и стружући све ж |
| краћи од минута.</p> <p>Петком, кад су се у кући кухала каква љепша јела, слала ми увијек поне |
| е и мање долазило.{S} У оно доба кад су се обично окупљали и састајали, Зулфага је излазио пред |
| напредују...{S} Чете њихове спустиле су се ономадне у Сарајевско Поље...{S} Ко може рећи да се |
| уд а камо ли тамо правдати се, многи су се старали да му напакосте, да га оробе.{S} Прихватали |
| аглуком по глави; бегови и аге, који су се напола голи одмарали у својим одајама, пробуђени, не |
| прије никад ни видио нијесам и који су се у нашој кући некако слободније и рахатније осјећали |
| јао танак, љубичаст дим, причињавали су се уморним путницима љепши и свјетлији од самих везирск |
| И ето... створила их је...{S} Дигли су се...</p> <p>— Па дочекаћемо их, — кресну Хасан поносит |
| у се и они њега и он њих, изненадили су се кад су видјели како ја непрестано трчкарам по дућану |
| и не зазирући ни од чега, — частили су се међусобно, пили, свађали се.{S} По њиховим собама ка |
| о, обгрлио их и привио на прса и док су се оне отимале, ударале га и гребле по лицу вриштећи и |
| а остао с њоме...{S} И ко зна колико су се разговарали и шта су све разговарали!..{S} Знам само |
| клизио и преко њих, заигравао, чудно су се прелијевале, као растопљени туч, а плећа неколицине, |
| асти сумрак распознам сјенке оне што су се гуриле око ватре, мицале се, угибале, кретале.</p> < |
| јех пакосника, попада сва роба и разасу се по чаршији, Јован поблиједи и стиснутих шака полети |
| легну раменима.</p> <p>— Сведно, нијесу се могле довршити — отсијече.</p> <p>— А кад више није |
| ја уз тијело и димије на куковима тресу се, дршћу, дршћу...</p> <p>Једанпут сам опазио како је |
| аву, и, не тражећи шилте ни јастука, ту се сасула, пала, легла поребарке.</p> <p>И не осврћући |
| једну, — која је и била устргнута и ту се вјечито чувала само због мене, — почела ме шибати по |
| едајући ме чак.{S} Знали су добро да ћу се и сам досјетити од кога је.{S} И чим бих ручао, одма |
| рно и пребаци ногу преко ноге. — Тој ћу се војсци придружити и ја...</p> <p>Сулага поклопи очи |
| мислио него шта ћу одговарати и како ћу се бранити...</p> <pb n="338" /> <p>Али како ли се зачу |
| ећеш љутити.</p> <p>— Лијепо...{S} Нећу се љутити...</p> <p>— Па... па...</p> <p>Изгледаше као |
| фага учинио да ме оваквога види. — Нећу се преоблачити...</p> <p>— Нећеш? — отегну она и рашири |
| магати; док човјек не загрца, не осврћу се на њега.{S} По срећи, њихова помоћ мени је ипак у зг |
| о, а одозго са врхова планинскијех зачу се стегнуто, језиво извијање, лајање, штектање вукова, |
| нице...{S} Све здраво...{S} И зарадовах се у том часу и протежући се извукох се из љесковине и |
| ашикује се с њиме...</p> <p>И загледах се у обрве и учини ми се да тако танке, свилене, високо |
| , у погађању оном, у цјепкању, загријах се мало, распалих се.{S} Хвалећи робу све више и више п |
| љутито одбацих пушку у страну, скљоках се под једну букву, у траву, и, наслонивши се леђима о |
| ница, опирући се рукама о кољена, одмах се дизала за њим, не гледајући нас и ништа не говорећи. |
| <p>Момци, загријани и поднапити, одмах се узбунише, заграјаше:</p> <p>— Јок!..{S} Није твоја!. |
| — отегну хоџа, токорсе зачуђено, одмах се уклањајући с прага и пуштајући нас да уђемо у авлију |
| {S} И одмах је прекидао разговор, одмах се дизао и одлазио у собу.</p> <p>Неколико пута био сам |
| као да се свали камен са срца.{S} Одмах се разведри.</p> <p>— А пуно краду? — запита брзо.</p> |
| не помакоше се нити погледаше.{S} Одмах се могло познати да је то био један обичан догађај у њи |
| есу могли пушком ни заметнути.{S} Одмах се могло познати да то не слути на добро и да ће се нас |
| ијесу боље, ни премјерали нас.{S} Одмах се могло познати да су ти људи научени да примају и мал |
| Ни поздравили се нијесте љуцки, а одмах се почели инатити...</p> <p>— Видиш... видиш кога си по |
| пазих да га нема поред мене.{S} И одмах се почех присјећати и наше засједе и нападаја нашег.{S} |
| наждерао траве као магаре какво и одмах се осјетио некако силнији, јачи.{S} Могао сам се опет п |
| раде, па што не би и ми?..</p> <p>Одмах се споразумјесмо.{S} У рукама лијепе жене муж је најчеш |
| њује.</p> <p>Застадох на мјесту и почех се превијати од смијеха.</p> <p>— Шта је?..{S} Што се к |
| или му.</p> <p>Покаткада напунила би их се читава соба.{S} Засједну по меким, рутавим миндерлуц |
| у ми сви људи сродници, ахбаби и да бих се са сваким грлио и љубио, тако ми се пошље сви причињ |
| снаге и надзора њезина.{S} Кад год бих се враћао из куће Сулагине, кад бих изишао из врата њег |
| b n="385" /> <p>— Да није отета, не бих се научио радити...</p> <p>Она поче истресати пепео и, |
| оче чупкати траву:</p> <p>— Окладио бих се да ћу данас двије главе уграбити...</p> <p>— Немој с |
| А ипак... ипак чинило ми се и смио бих се опкладити, да се и он, — макар колико се јуначио и п |
| вадим, поинатим с њоме.{S} Поинатио бих се чак и са људима који су пролазили и гледали у ме.{S} |
| нанци.{S} Са сваким од њих побратио бих се, загрлио, пољубио и упустио у ма какав разговор.{S} |
| н страх неки и некако нехотице приљубих се уз Хасана, јаче стежући пушку и бесвјесно се пипајућ |
| е.</p> <p>Дотрчавши на авлију зауставих се од чуда.{S} Макар што сам био навикнут да готово сва |
| у набраним, густим обрвама, испод којих се стаклиле мутне, влажне очи и некако пријекорно звјер |
| са неколико оџаке на тјемену, из којих се увијек извијао танак, љубичаст дим, причињавали су с |
| очито у крстима и у раменима, — завалих се опет, а у глави као да ми се наново поче мутити и пр |
| </p> <pb n="287" /> <p>Цикнувши узвалих се на Хајкунино крило и бризнух у плач.</p> <p>Они заћу |
| алаксалост.{S} Сасвим изнемогао узвалих се и клонух на траву. </p> </div> <div type="chapter" x |
| хотице...</p> <pb n="380" /> <p>Сажалих се кад је угледах такву.</p> <p>— Рашта сам је прекорио |
| у цјепкању, загријах се мало, распалих се.{S} Хвалећи робу све више и више почех и шале просип |
| .</p> <p>— Какав?..{S} Лијеп! — нашалих се ја, давећи се залогајима.</p> <p>Она заврти главом, |
| е бити...</p> <p>Ја занијемих, скамених се.</p> <p>— Води ме! — опет убрза склапајући руке, уви |
| p> <p>А то ме опет раздражи.{S} Ослоних се на пушку, застадох и, гледајући за њима, почех грдит |
| ...</p> <p>Ах, очи оне!..</p> <p>Збуних се, спетљах, замуцах...</p> <p>— Само сам разговарала с |
| се испреплело неколико пушака, око њих се разасуло стотинама маријаша, па се све то тресе, све |
| </p> <p>— Отео си је, ниткове, — окосих се ја и пођох према њему. — Све си отео...</p> <pb n="3 |
| рујемо у гори...</p> <p>— Нећу — окосих се љутито, спремајући се да га ударим јастуком. — Нећу |
| згоднија, застадох на вратима и испрсих се, искривих, као да на мегдан изазивам кога.</p> <p>— |
| ага, кабаница и конопа по путу, спустих се низ басамаке.</p> <p>Дотрчавши на авлију зауставих с |
| де...</p> <p>Ја легнух по трави, прућих се.</p> <p>— Ти би, зар, да их дочекамо из засједе?</p> |
| а да му потрчим у сусрет.{S} И придигох се мало и хтједох се указати...</p> <p>Док пуче пушка.< |
| ри.</p> <p>Ја се брзо исправих, подигох се.</p> <p>— Што си га сад споменула?..{S} Што ти је па |
| слих у себи и, право да речем, препадох се.</p> <p>Мислио сам да се већ сазнало штогод о мојој |
| сусрет.{S} И придигох се мало и хтједох се указати...</p> <p>Док пуче пушка.</p> <p>Шикну куршу |
| хљеба који ми лежао у крилу, и измакох се иза софре.</p> <p>— Једи!..{S} Што не једеш?.. — про |
| ах се у том часу и протежући се извукох се из љесковине и стадох на чистину.</p> <p>Погледам на |
| на колац?..{S} Некако бесвјесно повукох се још дубље у шибље и збацих фес с главе, од страха да |
| главе ми.{S} Ноге ми задрхташе, стресох се, и неко као да ме прикова на мјесту.{S} Пуцањ, још ј |
| водом по лицу и од студени оне стресох се и нагло подигох главу.</p> <p>— Нема крви!..{S} Није |
| о обузе чудан стид, изненада.{S} Сметох се, збуних, запетљах.{S} Бржебоље истрчим између њих, з |
| > <p>Пред дућаном, на чаршији, сусретох се са Сулагом.</p> <p>— Треба ли ти пара? — запита пола |
| им.{S} Погледах и — опет легох, окренух се на други бок да поново заспим.</p> <p>— Дижи се! — в |
| .{S} Немоћан и да сједим више, преврнух се на траву и жалосно јекнувши склопих очи, очекујући к |
| чући се.</p> <p>— Слатко.</p> <p>Старац се осмјехну.</p> <p>— Млади сте, здрави сте, па добро ј |
| емље, шта ће с њиме бити?</p> <p>— Отац се о њему мање бринуо него што се ја бринем — дочека ма |
| но, чешкајући се по глави.</p> <p>— Баш се раскрвавили...</p> <p>Бржебоље се изујем и ја и одба |
| ..</p> <p>— Мјесто да ме пожалиш, ругаш се.</p> <p>— А рашта да те жалим? — запитам пјевајући, |
| > <p>Отео ми све моје...</p> <p>— Вараш се ти, слатки, да те преварио — рече меко, полугласно. |
| а ти жао умријети, па све мислиш да ћеш се поново родити...</p> <p>— Мучи!..{S} Шта ти знаш, ке |
| мо у авлију. — Ако си огладнио, сад ћеш се поткријепити — рече Хасану, пријатељски га куцкајући |
| ко врата и привуче себи.</p> <p>— Нећеш се љутити на ме, ако ти нешто кажем?</p> <p>— отегну.</ |
| у рукама и зажмири мало.</p> <p>— Бојиш се ти ноћи! — узвикну пакосно. — Мрака се бојиш...</p> |
| да клекне, да моли за опроштај. — Љутиш се?..</p> <p>Он се причини као да није чуо.</p> <p>— Ме |
| а своје немоћи, од срџбе неке на самога себе.{S} И дође ми да викнем у помоћ, да зовнем макар к |
| главе.{S} Страх ме, готово, и од самога себе, од корака својих, који мукло одјекују те ми се не |
| упио нијесам — почех прекоравати самога себе, силазећи у чаршију и чешкајући се иза врата. — Ож |
| о како је он оставио много готовине иза себе.{S} Неки су поуздано тврдили да је преко стотину ћ |
| пићу да расплећу косе, бацају хаљине са себе и полунаге да се ваљају и премећу по ћилимима и се |
| ћи, стрижући ушима, обарајући товаре са себе.{S} Кириџије као да изгубише главе и бијесно почеш |
| ем, који су непрестано стресали бухе са себе и заударали на зној, он је једино имао мекших и то |
| Преврну се још једном, збаци јорган са себе и један јастук одбаци испод главе.{S} Опет поћута |
| сам одмах из душека, одбацио јорган са себе и онако необучен и неуређен потрчао према собним в |
| апну Хасан растегнуто и збаци струку са себе. — Их!{S} Сретан ли си! — викну јаче, стискајући м |
| вјечито је пиљио негдје у висину, изнад себе, — и на какав дужи говор као да није смио ни помис |
| пустио? — запита јаче, гледајући изнад себе у пешкир некакав што је висио на зиду. — Како то?. |
| — муцао је полугласно, гледајући изнад себе и чупкајући чакшире на бедри.</p> <pb n="263" /> < |
| упорно, покупи оружје и спусти га поред себе. — Опет ћемо путовати.</p> <p>Затим збаци обућу с |
| у, испод пенџера, спустивши ћурак поред себе а чибук преметнувши преко крила.</p> <p>— Како си? |
| ога некако постиђено спусти пушку поред себе и сједе међу њих.</p> <p>— Јесте ли из далека, мом |
| јечито ме гурала у прикрајак, гонила од себе, затварала у собу, озбиљно пријетећи да ће ми »ног |
| а тако барем за неколико дана отјера од себе, да га одстрани.{S} Па ни то није помогло.{S} Зулф |
| чито према Хасану, и често као да је од себе, од својих уста штедила, само да нама што више и ш |
| и и, поплашено узвикнувши он, одбаци од себе и чинију с алвом и неколико гурабија што их држала |
| тово се почех љутити што ме одгурнуо од себе, отурио и опремио с ову страну друма, да овдје сам |
| лико; стид што ме људи тако одбијају од себе био је јачи од свега и испочетка све друго савлађи |
| , као за инат, — силећи се да осоколи и себе и мене — упорно би одбио и још би жешће навалио да |
| трести њиме.</p> <p>— Ама ја се бојим и себе саме — готово јаукну.</p> <p>— Бојим се за се, за |
| да жалим умријет’?..{S} Рашта?.. — сам себе запита. — Ко ће жалити?..</p> <pb n="311" /> <p>— |
| о.</p> <p>Шта више, — желећи зар да сам себе осоколим и раздражим против њега, — почео сам се к |
| ..{S} Осветићу те — рече.</p> <p>Па сам себе удари у бедру, а крв шикну и попрска и ћилим и ћен |
| Хасан се још и држао некако и, кад сам себе на силу соколећи, усиљавао се да брже крене, поско |
| има, стисне зубе и, изненада, почне сам себе кудити.</p> <p>— А ја... ја сам најгори чојек на с |
| чули шта сам говорио, — једва сам и сам себе чуо, — или, ако су и чули, нијесу хтјели застајати |
| /p> <p>— Ко ли је тамо? — запитах и сам себе, пажљивије гледајући према ватри и старајући се да |
| м га.</p> <p>— Хоћу ли? — питао сам сам себе руменећи и плашљиво звјерајући унаоколо.</p> <p>И |
| о.</p> <p>— Ђе сам ово? — питао сам сам себе, провирујући кроз шибље.</p> <p>У жељи да се увјер |
| ескућник и беспосличар? — питао сам сам себе, преврћући се с бока на бок и отхукујући. — Зар да |
| ред очију, зажалих за њим.{S} Почех сам себе прекоравати што сам био онако напрасит и онако гру |
| х болова више, нагло скочих и почех сам себе пипати и разгледати.{S} Опипах главу, рамена, миши |
| зумним погледом унаоколо, почне све око себе кидати, чупати, разбијати.{S} Кида и кошуљу, и дим |
| коштац и да гушим, давим, бијем све око себе...</p> <p>Тек пошто су ме ноге почеле бољети од ду |
| ежљивији и немилосно расипао дукате око себе.</p> <p>Читаву шаку дуката давао јој да намакне шт |
| ма и по авлији и, разбацивши фереџе око себе, а папуче оставивши дјеци да се играју њима, отпоч |
| а силу поче кашљуцати и опљуцкивати око себе.</p> <p>— Поздравио те Хасан, — рече комешајући ра |
| , огледа га и њиме поче размахивати око себе: поче засијецати у стабла, сјећи гране, лишће, тра |
| ши је, и сам се збуни и поче пипати око себе, извлачити нешто испод душека.{S} Ни ријечи не про |
| лулу одбаци је у крај и поче пипати око себе, као тражити нешто.</p> <p>— Ономадне, у лову, Зул |
| ми дође та чудна мисао, — чупкајући око себе меке, танане листиће, нагло их почнем мељавати међ |
| нем их ударати...</p> <p>Погледавши око себе, на дућане оне, изненада ми се оте узвик:</p> <p>— |
| трчи баби да му се тужи...{S} Ко сам у себе поуздања нема, ничија га заштита подићи не може... |
| у дуката давао јој да намакне што треба себи у кући; даривао је дукатима и момке, те, напошљетк |
| бити...</p> <p>— Сад... сад узми Хамида себи, изведи га пред суд и он ће ти све потврдити — отк |
| а, нарочито о приходима смијући се сама себи и хвалећи се чак.{S} Смијех њезин звонио је тада к |
| оји једини у оно доба никаква оружја на себи носио није и кога су у читавом шехеру сви и назива |
| а осјећам њезин широки, топао поглед на себи, причињавало ми се увијек и као да чујем шапат нек |
| .{S} Кида и кошуљу, и димије, и месо на себи као да кида; чупа и гњечи траву, гризе, жваће; и б |
| , стидљиво прикривајући ону голотињу на себи, као бојећи се да ко не види. — Шта је било са мно |
| стискала је очеву руку, пребацивала је себи преко врата и опет се привијала уз њега.</p> <p>— |
| еспослене дућанџије увијек ме призивале себи и увијек питале: колико ракије попије мајка на дан |
| узевши духана из моје кутије, повуче ме себи:</p> <p>— Немој ићи...{S} Остани, — каже.</p> <p>— |
| бриге о мени, био сам препуштен самоме себи и радио сам све шта сам хтио и како сам хтио.{S} О |
| тако... да запјевам... ама не сама, не себи, него... као што бумбул пјева другоме... теби, ето |
| ... — рече опет, кушајући да је привуче себи и мало подаље одвуче од врата.</p> <p>— Немој...</ |
| азећи се, обгрли ме око врата и привуче себи.</p> <p>— Нећеш се љутити на ме, ако ти нешто каже |
| објегнем, опет ме узе за руку и привуче себи.</p> <p>И опет закуца.</p> <p>Тада настаде чудан к |
| си мој...{S} Ти...{S} Ако желиш добра и себи и мени, води ме!.. </p> </div> <div type="chapter" |
| зетили.{S} Чак и слушкиње били домамили себи, помијешали се с њима.{S} Натјерали их и да се про |
| аву на прса све је јаче почех притезати себи, привијати.</p> <p>— Шта је?..{S} Шта ти је?.. — њ |
| нуто, хватајући ме за руку и привлачећи себи.</p> <p>— Шта си ишао?..{S} Знаш ли, јадниче, да ћ |
| ем.{S} Хајкуна, милујући ме и притежући себи и сама проплака; у превијању и трзању оном осјетио |
| зидова — говорио је увијек. — Он је сам себи подигао џамију у којој да се молимо...</p> <pb n=" |
| жно сам учинио...{S} Ружно — почнем сам себи пребацивати, ходајући испред дућана и непрестано г |
| по један хан и као да ме мамио, дозивао себи.{S} Његови високи, чисти, обијељени зидови, са два |
| штено брани и сам нешто непоштено има у себи — откресах и осорно и пакосно, као што најчешће и |
| ед ћепенке.{S} Слабићи, немајући силе у себи, опијали се тада његовом силом и, у пијанству, жељ |
| ће се...</p> <p>Бербер, шапћући нешто у себи, клекну покрај душека, загрну рукаве и, погледавши |
| .{S} Какав је сад белај?.. — помислих у себи и, право да речем, препадох се.</p> <p>Мислио сам |
| ухвативши је око паса силом је притегну себи у крило и цикну:</p> <p>— Да се од мене ниси макла |
| /> зар због чибукања... обузео је стари севдах и... покорила му се...</p> <p>— Тако суђено — пр |
| и опет погледа наоколо — јер... јер је севдисао Хатиџу... и видила сам како јој иде на врата, |
| трулој маховини: преливају се и шарени, седефом извезени кундаци дугих, тананих шешана; звекећу |
| {S} Била је гола, празна, без узде, без седла и теркије, са мрком, прљавом, окрвављеном гривом |
| х и зеленим тракама окићених грива; низ седла висе бисаге и кесе чибуклије, а из теркије, покра |
| се.{S} Напријед су ишли пјешице двојица сеиза, високи, крупни људи, с брковима који, како ми се |
| очима.{S} Као да и сад лијепо гледам: и сеизе, и трговце, и оног љутитог бркајлију како трчи са |
| аци тамбуру и нагло прихвати за дизгин, сеизи брже боље збацише струке, прихватише за пушке и п |
| попијевали...{S} За трговцима се отегла сеисана: неколике кириџије, са камџијама у руци, ишли с |
| еса.</p> <p>Неколико пута слала га и на села, токорсе да јој посвршава неке послове, те да га т |
| дана нигдје није смио остати.</p> <p>Са села се враћао увијек некако суморан, забринут, тужан.{ |
| а учесташе необично.{S} Сељаци из свију села,</p> <p>— којима додијали зулуми и намети разни, — |
| одмора, непрестано.</p> <p>Ишао сам по селима, по уским, прашњавим, изрованим друмовима њихови |
| их објешењака, те попријетише да ће сви селити из ове земље, ако овако остане.</p> <p>Ради тога |
| } Зато, ако је каткада и морао отићи на село, наређивала му је да се што прије врати.{S} Више о |
| ас!..</p> <p>— А Зулфага?..</p> <p>— На селу је — мирно одговори мајка и опет узе чибук. — Зар |
| послове неуређене, а толико си остао на селу — почела га грдити чим се повратио и изишао пред њ |
| Како живиш?..“</p> <p>„Никако“ одговори сељак љутито. „Прошли су сретни земани кад се лијепо жи |
| >„Шта радиш?..“</p> <p>„Видиш“ одговори сељак лијено и преврну се на другу страну.</p> <p>Цар г |
| народу, па узгред натрапали на некаква сељака, који је покрај своје њиве под дрветом једним ле |
| астопце пристајали за њим, те нареди да сељака свежу и да му отцијепе двадесет и пет штапа по т |
| </p> <pb n="283" /> <p>Па опет приступи сељаку и сам својом руком отцијепи му још пет штапа по |
| е било узалудно.{S} Неколике муштерије, сељаци некакви, свратише се, уљегоше у дућан, и држећи |
| а својим навалама учесташе необично.{S} Сељаци из свију села,</p> <p>— којима додијали зулуми и |
| се, шенлучило, пуцало из пушака.</p> <p>Сељаци су кашње у мене куповали жито, брашно, пиринач, |
| се већ трећи дан и у друштву с некаквим сељацима пошао у Мостар.</p> <p>Кад сам закуцао на авли |
| веселио томе.{S} Једанпут,кад је једно сељаче, које сигурно није знало за његову моћ ни силу, |
| S} Једино се побоље опријатељих са оним сељачетом, са Јовицом, који ми некад бијаше разбио глав |
| е, — настави лакше — да се сад сиротиња сељачка, коју су оголили, дигла у хајдуке...</p> <p>Гор |
| ма; о врату објешени талисмани свијетле сем бљескају испод оплетених и зеленим тракама окићених |
| мајку, износио некакве тужбе, рачуне и сенете, старајући се и упињући да је задржи у соби баш |
| </p> <pb n="391" /> <p>Она се ухвати за серђен и поче трести њиме.</p> <p>— Ама ја се бојим и с |
| им брзо поче уклањати некакве сахане са серђена и редати их по тлима, уз огњиште.</p> <p>— Грех |
| ге да се ваљају и премећу по ћилимима и серџадама, док су они, наслоњени уз зидове, одбијајући |
| , оивичен са три стране рутастим, меким серџадама и опкољен дебелим, калуфли-јастуцима који се |
| ко паса, и снажно, у наручју, одигох са серџаде.{S} Уживајући у њезину цикању и подврискивању, |
| грохотом се засмијала.{S} Ни ћилима, ни серџаде, ни шилтице какве није било у собама и празне, |
| /p> <p>Обоје сједосмо испод пенџера, на серџаду.{S} Ухвативши се за руке, приљубивши се, дуго с |
| прекрштених нога, са необичном насладом сехириле, како на једној страни трче дјеца, а на другој |
| и одиже шишану. — За толики вакат нит’ си ми долазио, нит сам имала каква хабера од тебе...</p |
| инатити...</p> <p>— Видиш... видиш кога си подгојила, — отегну Зулфага према њој и опет као да |
| аменима.</p> <p>— А сад... рекоше... да си погинуо... — прошапта узбуђено.</p> <p>— Не бој се.. |
| е уза ме. — Ономадне... кад сам чула да си погинуо... вриснула сам и не гледајући шта ће свијет |
| је чупкати.</p> <p>— Нијесам ни знао да си се вратио — прошапта.</p> <p>— Нијесам имао времена |
| хвалама.</p> <p>— Никад нијесам знао да си оваки — зборио је Хасан, наслонивши се на јастук и к |
| ди и збуни.</p> <p>— Што си виђео, нека си виђео, ама о овоме не причај ником — рече брзо, стар |
| сам молила да опрости...</p> <p>— Могла си и замолити — дочекам ја пецкајући, дражећи је. — Опр |
| уца он и остави ме. — Па... па.. видила си каквих имамо пријатеља, па... па ће му свашта набаца |
| руке нећу, па си се осилила, побјеснила си...{S} Сад удри ти!..{S} Не био мушко, ако ти се укло |
| /p> <p>Заборавио и мене, и заклетве, па си мислио да ћу и ја заборавити...{S} Мислио си да ја с |
| Ти знаш да на те дигнути руке нећу, па си се осилила, побјеснила си...{S} Сад удри ти!..{S} Не |
| p>— Хоћеш да ме оставиш, изневјериш, па си хотимично започео свађу.</p> <p>— И оставићу, чим си |
| ију. — Куда?</p> <p>— Хајде...{S} Доста си лежао...</p> <p>И из тиквице сасувши мало воде на дл |
| /p> <p>— Шта си учинио, за Бога?{S} Шта си учинио? — запита шапћући, а све ме јаче стиска за ру |
| еци ми да се нећеш љутити!</p> <p>— Шта си му рекла?</p> <p>— Рекла... рекла сам да је <hi>угур |
| шећерлема, хурма, љешника.</p> <p>— Шта си донио?..{S} Шта?..{S} Камо?.. — питала је потскакују |
| е се над њим да боље чује.</p> <p>— Шта си казао?..</p> <p>— Не могу.</p> <p>Она је непомично с |
| за руку и привлачећи себи.</p> <p>— Шта си ишао?..{S} Знаш ли, јадниче, да ће се мајка љутити?. |
| аната и силом ме заустави.</p> <p>— Шта си учинио, за Бога?{S} Шта си учинио? — запита шапћући, |
| ме, пази.</p> <pb n="265" /> <p>— А шта си радио тамо? — питао је тихо и као забринуто, хватају |
| Ниђе“...</p> <p>И кад ме запитају: „Шта си радио?“ зар да рекнем „Ништа“...{S} А, токорсе, поша |
| и будан?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Рашта си се пробудио?</p> <p>— Због тебе.</p> <p>— А ништа др |
| покајао ради тога.</p> <p>— Пхи, какав си ми то момак! — добацивао је презриво, окрећући ми ле |
| учеш — рече умиљавајући се. — Их, какав си!..</p> <p>— Какав?..{S} Лијеп! — нашалих се ја, даве |
| ита она дурљиво и напући усне. —— Какав си то данас?..</p> <p>— Ја сам онакав какав сам и био, |
| орбу.</p> <p>— Аферим!..{S} Аферим, кад си таки! — узвикну весело, па притрча и обгрли ме. — Аф |
| те, мучити се.</p> <p>— Па... па... кад си ми драг, узми ме!.. — узвикну готово плачући. — Што |
| , сам отпочнем разговор.</p> <p>— А кад си рањен? — запитам меко, болећиво, сасвим заборављајућ |
| Немој...</p> <p>— А је ли шала била кад си мени долазио! — запита Хајкуна отимајући се и ударај |
| реба ми друг, а нећу другог тражити кад си ти овђе...{S} Хајде!..</p> <p>— Међу влашке хајдуке? |
| стани...{S} Слађе ми попушити цигар кад си ти овђе.</p> <pb n="395" /> <p>Други пут, опет, заус |
| му једногласно, без размишљања. — Млад си, добар си, бегенишемо те...</p> <p>— Ама моја наука |
| , сјутра ће бити уз њега...</p> <p>Млад си ти још, па не знаш...{S} А, ето, хајдуци напредују.. |
| и!..{S} Остави ме овако...</p> <p>— Сад си мој... мој... мој... и ја твоја — опет прошапта, па |
| прст на уста и застаде мало. — А и сад си гладан! — викну јаче и удари се по кољену. — Ја се з |
| окосих се ја и пођох према њему. — Све си отео...</p> <pb n="339" /> <p>Зулфага се сакри за би |
| чим се повратио и изишао пред њу. — Све си оставио, да ме намучиш, душманине, као да не знаш да |
| вори Сулага тихо, покуњивши се. — Тврде си главе и поносан као и он...{S} А са таком памећу мук |
| м у чаршију.</p> <pb n="252" /> <p>— Ђе си, одмјено јуначка? — питао је сагињући се готово до з |
| Кад дођем тамо, па кад ме запитају: „Ђе си био?..“ зар да им рекнем „Ниђе“...</p> <p>И кад ме з |
| за инат хакнух још три пута. — Таки ли си јунак!..</p> <p>— А ево да се кладимо да ће нам дана |
| ијед и погледа ме изазивачки. — Таки ли си?..</p> <p>— Зевзече!</p> <p>— Издајниче! —— отегну Х |
| баци струку са себе. — Их!{S} Сретан ли си! — викну јаче, стискајући ме за мишицу.</p> <p>Сулаг |
| но мучила да изрекне.</p> <p>— Па... ти си ми драг... не знам ти рећи колико си драг — изговори |
| е мијешам у твоје ствари...{S} Ти... ти си све наређивала...{S} Нареди и сад.</p> <p>— Говори!. |
| ишта...{S} Ситнице!..</p> <p>— Ти... ти си у невољи био... у јаду...</p> <p>— Нијесам, мајко... |
| <p>— Осман је велики момак, а ти... ти си као и дијете — отсијече хоџа кратко, па се измакну м |
| одмах бјеж’о...</p> <p>— Лажеш!..{S} Ти си први стругно...</p> <p>И, увјеривши се потпуно да су |
| пајући руке, увијајући се, молећи. — Ти си мој...{S} Ти...{S} Ако желиш добра и себи и мени, во |
| реврну својим ситним очима.</p> <p>— Ти си домаћин, па чини како знаш — рече, па, и не погледав |
| ла доготовљена — Како ћемо?</p> <p>— Ти си домаћица... ти наређујеш, а ја ћу слушати — понизно |
| лачећи.</p> <p>— Ово је моја кућа, а ти си намет, уљез један!</p> <p>— Твоје ништа нема...{S} С |
| ећи зубе и готово режећи — а ти... а ти си кучка једна!.. .</p> <p>Она, по обичају, накриви гла |
| ала и распитивала: коме долазиш и којој си ђевојци прешао?..{S} Ашиковала сам са ђевојкама да м |
| долазити, — рече распаљено. — Другијем си прешао и друге тражио...</p> <p>— Ја...</p> <p>— Шут |
| започео свађу.</p> <p>— И оставићу, чим си таки — планух ја жешће, пљујући и на њега и на нож њ |
| у и гурну на шилту...</p> <p>— И гладан си био, можебити, и... — Метну прст на уста и застаде м |
| скочи у страну. — Не шкакљи!..{S} Чудан си и ти!..</p> <p>— Баш?..</p> <p>— Мјесто да ме пожали |
| која је лежала на земљи.</p> <p>— Лагао си, лопове и разбојниче, јер... јер си пошље заборавио |
| пакосно, као дражећи га.</p> <p>— Казао си да ће свадба бити.</p> <p>— Хајкуна!..{S} Моли Бога |
| у његовој забуни, муци.</p> <p>— Казао си и да ћеш ме испросити — настави након дуже почивке, |
| ан и престријели ме погледом. — Наћерао си зеца да искочи и то ће нам несрећу донијети...{S} См |
| царски рече да је моја...</p> <p>— Отео си је, ниткове, — окосих се ја и пођох према њему. — Св |
| е, врати се што прије.</p> <p>— Оставио си ми све послове неуређене, а толико си остао на селу |
| аљења, јер то чини још јаднијим) пружио си утјеху и огријао им душу, — говорио је кашње и говор |
| слио да ћу и ја заборавити...{S} Мислио си да ја свој понос јефтино дајем, копиљане!</p> <p>— Х |
| римичем.</p> <pb n="405" /> <p>— Примио си ме болесна, и хвала ти на томе...{S} Сад сам, ево, з |
| се отргнем. — Ништа!..</p> <p>— Пустио си Хасана...</p> <p>— Их!..</p> <p>И ја се грохотом зас |
| и било.</p> <p>— Вазда.</p> <p>— И учио си?..</p> <p>— И учио...</p> <p>— Па што си дошао?{S} Р |
| мена. — Баш си јунак!..</p> <p>— Плашио си се и ти!..</p> <p>— Лажеш!</p> <p>— Лажеш ти!</p> <p |
| — викну помамно, — и напи се крви, ако си жедна, колико хоћеш...{S} Ти знаш да на те дигнути р |
| пуштајући нас да уђемо у авлију. — Ако си огладнио, сад ћеш се поткријепити — рече Хасану, при |
| а ми у очи.</p> <pb n="345" /> <p>— Ако си пошао да тужиш, узалуд ти је — рече. — И не можеш са |
| p>Хајкуна га и не погледа.</p> <p>— Ако си ти дертли и ја сам — откреса и силом ме поче дизати. |
| м се с њиме.</p> <p>— Шта је?..{S} Како си ми?..</p> <p>— Добро сам — одговори он једнако поигр |
| јаче стиска за руку и трза њоме. — Како си могао оно учинити?..</p> <p>— Шта сам учинио? — одго |
| преметнувши преко крила.</p> <p>— Како си? — питала га Хатиџа тада, меко, мазно, љубећи му рук |
| да останем?</p> <p>— Овђе...{S} И тако си ти мој...{S} Као син...</p> <p>Хатиџа опет уљезе у с |
| ти си ми драг... не знам ти рећи колико си драг — изговори брзо, испрекидано, стискајући очи и |
| одгурну ме. — Треба ли баш рећи колико си драг?..</p> <p>— Треба...{S} Све ми треба... — узвик |
| о си ми све послове неуређене, а толико си остао на селу — почела га грдити чим се повратио и и |
| >— Бјежи одовлен — рече брзо. — Јефтино си прошао.</p> <p>— А оклен ти?..</p> <p>— Ништа не пит |
| и готово врисну:</p> <p>— Смајиле, што си блијед тако?..{S} Шта ти је?..</p> <p>Па ме обгрли, |
| лако је одгурнувши.</p> <p>— Што... што си сад спомињала?..</p> <p>— Не знам, — покуњено одгово |
| а главу спусти међу шаке.</p> <p>— Што си се препао? — запита.</p> <p>— Ја?..{S} Нијесам...</p |
| брзо исправих, подигох се.</p> <p>— Што си га сад споменула?..{S} Што ти је пао на памет? — зап |
| као да се застиди и збуни.</p> <p>— Што си виђео, нека си виђео, ама о овоме не причај ником — |
| ијесам отишао на састанак.</p> <p>— Што си ме звала? — питао сам је сјутрадан, кад смо се нашли |
| <p>— Ја се не плашим...</p> <p>— А што си га спомињао кад се не плашиш?..</p> <p>И спуштеним г |
| и сједе покрај пенџера.</p> <p>— А што си га звала? — запита полугласно, отегнуто, пажљиво пра |
| ити јој. —</p> <p>Ништа.</p> <p>— А што си блијед, зелен тако?..</p> <p>— Нијесам спавао, мајко |
| и.</p> <p>— Хајкуна!..{S} Моли Бога што си женско...{S} А доста је...</p> <p>— Хоће ли бити сва |
| а лактима. —</p> <p>Је ли шала била што си говорио и што си обећавао?</p> <pb n="292" /> <p>— П |
| и?..</p> <p>— И учио...</p> <p>— Па што си дошао?{S} Рашта? — запита јаче. — Да те нијесу звали |
| <p>Је ли шала била што си говорио и што си обећавао?</p> <pb n="292" /> <p>— Престани!..{S} Дос |
| /p> <p>— Не знаш колико ми је драго што си ми то казао —— узвикну наслањајући ми се на раме и у |
| рукавом и трзала се јаче. —</p> <p>Што си дошла?..</p> <p>— Ко је кавгу започео? — запита мајк |
| ласно, без размишљања. — Млад си, добар си, бегенишемо те...</p> <p>— Ама моја наука није као д |
| ндија меко, хватајући ме за руку. — Зар си толико љутит?..</p> <p>Па отвори врата, помилова ме |
| , изморено, запитала ме:</p> <p>— А зар си будан?..</p> <p>Па и не сачекавши одговора, узела је |
| и шаке и пријетећи, — теби, будало, јер си ме повео ни сам не знаш куда и јер не знамо шта ради |
| гао си, лопове и разбојниче, јер... јер си пошље заборавио на ме и престао ми долазити, — рече |
| . — Не треба ми хунцут.</p> <p>— Хунцут си ти!..</p> <p>Мајка опет пође да нешто проговори, при |
| >— Бојим се за се, за те, за срећу коју си ми само ти донио, за слободу оволику...{S} Хоћеш ли, |
| гљиво, гледајући ме преко рамена. — Баш си јунак!..</p> <p>— Плашио си се и ти!..</p> <p>— Лаже |
| <p>— Реци: јесам ли кршна?</p> <p>— Баш си дијете! — осмјехнуо би се и он и пољубио је у чело. |
| о сам затим и међу аскере, војнике, под сиве, искрпљене чадоре, препуњене сламом на којој су ле |
| шиница чувена љепотица одмах смо били и сигурни да ће нас она извући из ове незгоде.</p> <p>Ист |
| .{S} Једанпут,кад је једно сељаче, које сигурно није знало за његову моћ ни силу, разбило ми гл |
| ће ми поклонити и кћер Хатиџу, која ће »сигурно бити најпрва љепотица у шехеру«.</p> <p>— Па хо |
| е, блистало некако, очи јој се пламиле, сијале, а црвена шамија на глави као да је и сама горје |
| а ће унапријед радити и шта засађивати, сијати, она се збуни, спетља се и као почне размишљати. |
| болан, све од њих стрепи! — говорио је, сијевајући очима и руменећи. — Све дршће пред њима...{S |
| а провиривале им танке пушчане цијеви и сијевали сребрни, криви дршци великих ножева.{S} За њим |
| ми још једнако дрхтале, а у бедрима ми сијевало и болило ме.</p> <p>— Хоћеш ли Сулаги? — запит |
| >— Опет био! — цикне мајка раздражено и сијевне очима. — Опет, зар!</p> <p>— Само га немој удар |
| надносећи суху, космату руку над густе, сиједе обрве, непрестано извирујући и као очекујући баб |
| ајстарији људи, ихтијари сами, са дугим сиједим брадама и големим турбанима око главе, прекрсти |
| уче руком преко дугих, ниско опуштених, сиједих бркова и снажно гурну у ватру.</p> <p>— Рашта д |
| орећи, не јављајући се ником.</p> <p>На сијелима су били пажљиви, обазриви.{S} Врата су обично |
| > <p>Сви га познавали и сви хвалили.{S} Сијело, скуп, састанак, теферич какав није се могао ни |
| оговоре, ишли су једни другима кући, на сијело.</p> <p>И нико није смио сам да пође.{S} Окупила |
| лемим вратима кроз која би могли товари сијена пролазити, његов мрки, мишасти кров са неколико |
| , на дрвету.{S} Причали су и како ножем сијече челичне демире, рукама ломи та-лијере, дукате, ш |
| а Сулага приљуби уз бабу.{S} Никаква га сила, чинило се, не би више могла од њега отргнути.</p> |
| о је упорно, не попуштајући — Па и наша сила била...{S} Била и не враћа се више...</p> <pb n="3 |
| од ње нема у кући, како је она највиша сила, власт, господар над свима.</p> <p>И нагло се поче |
| авом и непрестано уздисао.</p> <p>— Кад сила прекипи и кад пређе у насиље, онда јој је и крај — |
| ијесам — почех прекоравати самога себе, силазећи у чаршију и чешкајући се иза врата. — Оженио с |
| осврнула се.{S} Онако ломна и замишљена силазила је одмах у дно авлије на траву, и, не тражећи |
| оћи, пошто би се сви разишли по собама, силазио је на авлију, с пушком у руци, обилазио све буџ |
| врху, излазио из авлије, јак, поносит, силан као одваљен комад клисуре какве, а вазда горд и у |
| нка и потрчах према оближњем сокаку.{S} Силан пуцањ одјекну ми иза леђа и нешто зазвижда кроз в |
| у је он, ту непрестано, једнако моћан и силан, једнако влада над њом.</p> <p>Наскоро сам се увј |
| е се разливао и ширио по читавој авлији силан мирис печења, ишле су ознојене, узбуђене, са неур |
| све муке своје, ја праснух у смијех, у силан, гласан смијех, који тресе и зацењује.</p> <p>Зас |
| гурали су фишеке у њедра, у џепове, за силахе, у големе духанкесе, које им висиле низ бедре.{S |
| јска није могла остати на миру и њезине силе као да се више нико бојао није.{S} Неколико табора |
| јели пред ћепенке.{S} Слабићи, немајући силе у себи, опијали се тада његовом силом и, у пијанст |
| залудан, јер Хасан тада, као за инат, — силећи се да осоколи и себе и мене — упорно би одбио и |
| ико не пријети...{S} Хајдуци ударају на силеџије, зулумћаре...</p> <p>Хасан се приближи староме |
| ударили и у силеџиство над њима...{S} А силеџиска владавина добра не доноси, јер подгаја осветн |
| ло било госпоства, него још ударили и у силеџиство над њима...{S} А силеџиска владавина добра н |
| заклањали, да види Алаха у свој његовој сили и слави, сметали да види небо и сунце, и модре пла |
| звијају се, ковитлају, трзају, а дивља, силна, страсна пјесма све то јаче одлијеже авлијом, опи |
| ле, — болови освојише све јачи и јачи и силна дрхтавица, као у грозници, овлада ми читавим тије |
| водити борба, подмукла, прикривена, али силна и очајна борба, којој као да се није могло лако с |
| , смири се, застаде.{S} Видећи га онако силна, јака и поносита, са големим зеленим барјаком у р |
| широким бусовима коприве, — која је од силне прашине изгледала пепељаста, — и на неким мјестим |
| ње, гледајући како се превијам и све се силније и силније тресем. — Јеси ли махнит?..</p> <p>Шт |
| ући како се превијам и све се силније и силније тресем. — Јеси ли махнит?..</p> <p>Шта је?..</p |
| покаже, е је и у говору моћнији, јачи, силнији од свију.</p> <p>С кметовима је био друкчији.{S |
| лаву и врисне за слободом, нико од њега силнији није — рече мирио, поправљајући <pb n="295" /> |
| магаре какво и одмах се осјетио некако силнији, јачи.{S} Могао сам се опет подигнути и настави |
| ова на мјесту.{S} Пуцањ, још јачи и још силнији, понови се и куршум ми мину покрај уха.{S} И, о |
| олазили су поред нас, ишли, враћали се, силно трајући и гурајући један у другога, а она је једн |
| S} Из зидова им, из подова, из таваница силно заударало на стареж, на плијесан; око разлупаних |
| ри.{S} Не знам управо шта, али ме нешто силно гонило, гурало напријед и да сам могао, прелетио |
| а год смо хтјели.{S} Хасан је био плах, силовит, необуздан дјечко, који као да ни ода шта зазир |
| о свему се могло познати да је то мучи, силовито мучи, кида, распиње.</p> <p>Чим би ујутру уста |
| ећи и пјенушећи од бијеса поче жестоко, силовито ударати по њему и руком и папучом, поче му дер |
| о моје чудо, и пригрлила би ме страсно, силовито, махнито и почела стезати, привијати уза се, к |
| ћи, дерана једног мојих година, који се силовито трзао, викао и врискао непрестано, покушавајућ |
| </p> <p>Па ме ухвати за руке, издиже и, силом ми упртивши пушке и торбу, нагло повуче за собом. |
| моју собу и раскорачивши се више душека силом ме подиже.</p> <p>— Хајдемо — рече одсјечно, баца |
| се, разбјесни, и ухвативши је око паса силом је притегну себи у крило и цикну:</p> <p>— Да се |
| е де виче.{S} Они су само стрепили пред силом његовом, као што обично сви слабићи стрепе пред н |
| — Ако си ти дертли и ја сам — откреса и силом ме поче дизати. — Ни мени није лакше...{S} И мени |
| буђена и поплашена, истрче иза каната и силом ме заустави.</p> <p>— Шта си учинио, за Бога?{S} |
| ћи силе у себи, опијали се тада његовом силом и, у пијанству, жељни да се размећу оним чега сам |
| /> <p>Али како ли се зачудих кад мјесто силом измишљених тужилаца и свједока код бимбаше затеко |
| овао сам, грдио ни сам не знам кога, на силу тражећи кавге и ината, жељен да се макар с киме ух |
| и, објема рукама обухватајући штап, на силу хтио да мушки коракне, да затресе кућом.{S} Али чи |
| е, као да се и он застиђе, смете, па на силу поче кашљуцати и опљуцкивати око себе.</p> <p>— По |
| е још и држао некако и, кад сам себе на силу соколећи, усиљавао се да брже крене, поскочи, док |
| дговора и умукну.</p> <p>Поново поче на силу кашљати и протезати се.{S} Затим, опазивши мене, д |
| сам прије ријетко у руке узимао, — и на силу ме гонио да запалим, задиманим пред њим.{S} Тада б |
| ти за њим, кочоперећи се, јуначећи и на силу се смијући, шалећи.</p> <p>Тек када би, након дуго |
| ла је слугама да ме узму у нарамак и на силу избаце пред врата.</p> <p>Тада сам бјежао Сулаги, |
| ћући.</p> <p>Стиснуо сам очи и гутао на силу, ударајући се шаком иза врата, отежући шијом и зак |
| совале што их будио иза сна и готово на силу нагонио да се и сами дижу и прихватају за рад.</p> |
| оје сигурно није знало за његову моћ ни силу, разбило ми главу и кад сам окрвављен дошао да му |
| о да ми почеше милити уз леђа и, на сву силу, ослањајући се о пушку, пређем преко друма, на дру |
| ти, попалити и још чвршће утврдити нашу силу и господство наше, док је Сулага, напротив, тужно |
| и:</p> <p>— Ето, то ми је Хасан, једини син, — рече — и ако и ти будеш као и он, обојица ћете с |
| — Овђе...{S} И тако си ти мој...{S} Као син...</p> <p>Хатиџа опет уљезе у собу да узме филџане. |
| Башка моји, башка њезини, башка свакога сина,</p> <p>— одговори он зијевајући. — Свачије нек је |
| го као удата жена, која још има толиког сина.{S} И бојећи се, зар, да је когод не прекори тиме, |
| ће ми бити, ако ме пригњечиш...{S} Уби, сине!..</p> <p>Хатиџа заплака, побјеже из собе.</p> <p> |
| гледати...{S} И мајка ти не смије рећи: сине...{S} И не смије ти приступити мајка, јер... јер.. |
| </p> <p>— А што ће ти ђевојке, несретни сине? — откреса хоџа и гурну га ногом у слабину. — Што |
| <pb n="374" /> <p>— И вечерас?</p> <p>— Синоћ је казао да ће доћи.</p> <p>— И ти ћеш га одбити? |
| ао плачући рече:</p> <p>— Ето... тако и синоћ ударио на ме... на мајку.</p> <p>Па се некако спу |
| p> <p>— Побјегао и оставио ме самога! — сину ми кроз главу и опет ме обузе она чудна језа.{S} С |
| е наличио каквоме хамалу него беговском сину, кољеновићу.{S} Макар ми се и ругали, макар се и п |
| , и погађао се, цјењкао, куповао стоку, сир, вуну, коже, масло, мед, воштину.{S} По десет, по п |
| </p> <p>Брже боље оде и донесе млијека, сира, кајмака.</p> <p>Све остави преда ме на ћилим, сје |
| , вадила је из сандука једног и хљеба и сира и пршута и, премјеравајући све да длану, дијелила |
| ада, да се пребијам по туђим кућама као сирјак какав, бескућник и беспосличар? — питао сам сам |
| калдрми, гонио мачке које се купиле око сирових кожа што их комшије избацили пред своје дућане, |
| јима, канте с медом и мјехове с маслом, сиром и кајмаком, и, пустивши још петеро шестеро јањади |
| ет ето Сулаге.{S} Није ишао него каскао сиромах, жут, блијед, модар, — онога часа учинило ми се |
| ..{S} Или је хтјела да се подругне мом „сиромаштву“ и да каже како је она, богата агинска кћи, |
| да је отишла некуд.{S} Бојала се, зар, сирота, да је не издају и не поткажу Зулфаги, бојала се |
| , прича се, — настави лакше — да се сад сиротиња сељачка, коју су оголили, дигла у хајдуке...</ |
| сам, да рекнем, травка Божја, цвијет, и сисао крви људске...{S} И ко зна шта ћу до хиљаду годин |
| њом</hi>.</p> <pb n="223" /> <p>Омален, ситан, мршав, са главом мало већом од »стиснуте шаке« к |
| и говорити нешто.{S} Проговори затим и ситан женски глас, зазвони као сантур, и јасан, обијеса |
| и своје богатство и показати колико сам ситан према њој?..{S} Шта је хтјела она?..</p> <p>Шта ј |
| трчала да отвори, указивао се он, онако ситан, мален, мршав, огрнут тешким дебелим ћурком, с ду |
| ајдемо...</p> <p>Сулага се диже и онако ситан, погурен, пође пред нама, — ми пођосмо за њим.{S} |
| јој се, слична змијској, издизала мала, ситна глава, са очима које се једва видјеле испод голем |
| S} У рукама лијепе жене муж је најчешће ситна играчка, а пошто смо знали да је бимбашиница чуве |
| а сандуцима.</p> <p>Тако се, ето, једни ситна шала претворила у праву правцату збиљу.{S} Адет о |
| е као да ми се изненада надуше, а мале, ситне длаке на њима нагло <pb n="318" /> почеше расти, |
| брва, смјешкао се, чудно се смјешкао, а ситне, мале очи свијетлиле му се као свијетњаци.{S} И б |
| јачи; ситни нападаји осипљу се само на ситне људе.</p> <p>Старији, угледнији, познатији трговц |
| жутим концем превезане наочари и двије ситне чачкалице: за зубе и за уши.{S} Затекао сам га гд |
| дугуљасто лице дошло му још блеђе, мале ситне боре око очију и око носа ишарале га и направиле |
| и са феслиђеном, чије <pb n="379" /> се ситне гране обавиле око мрких, челичних демира и лако с |
| њима и по неколика крда стоке, крупне и ситне, од чије рике, буке и блеке одјекивала брда и пла |
| ди, утолико су и нападаји на њега јачи; ситни нападаји осипљу се само на ситне људе.</p> <p>Ста |
| м и да, као слушче какво, помажем јој у ситнијим, домаћим пословима.{S} Шта више, она као да се |
| изви главом и чудновато преврну својим ситним очима.</p> <p>— Ти си домаћин, па чини како знаш |
| ехнувши се избаци:</p> <p>— Ништа!..{S} Ситница је!..</p> <p>Затим се окрену мени и прошапта:</ |
| ђено узвикну:</p> <p>— Охо!...</p> <p>— Ситница! — и опет добаци Хасан, узваливши се на јастуке |
| и због крупних каквих ствари, него због ситница, беспослица разних.</p> <p>— Шта је? — запитам |
| <p>— Шта је то?..</p> <p>— Ништа...{S} Ситнице!..</p> <p>— Ти... ти си у невољи био... у јаду. |
| их казана бакрених, продавао им некакве ситнице и мијењао с њима за барут, за фишеке, за брашно |
| пљујући и на њега и на нож његов. — За ситницу, па нож бацаш према мени!{S} Мамлазе!..{S} Ако |
| ф ниже пјесму за пјесмом, него омалено, ситно дјевојче у мушком одијелу, са свиленим траболозом |
| низама бисера и дуката, који су ситно, ситно позвецкивали. — Шта је било?..</p> <p>— Па... па |
| та — отсијече Хасан, стискајући зубе. — Ситно је то...</p> <p>И тјешећи једно друго, почеше зау |
| е дугим низама бисера и дуката, који су ситно, ситно позвецкивали. — Шта је било?..</p> <p>— Па |
| али.{S} И разиграше се бијесни парипи и сјајно оружје зазвекета.{S} Читава авлија као да затутњ |
| г тога долазиш — настави затим мирније, сједајући на шилту и прекрстивши ноге. — Знам да се ти |
| оћи савладати, узмем од Хатиџе кахву и, сједајући и испијајући, сам отпочнем разговор.</p> <p>— |
| о нареди да скува кахву, уљезе у собу и сједајући на миндерлук указа руком да сједнем и ја, одм |
| ми криво учинио — пресјекох га ватрено сједајући и без питања на миндерлук поред њега. —</p> < |
| када нам је приступала и Шерифа-ханума, сједала поред нас те и она причала.{S} И највише нам пр |
| ма и, кад год би мајка изашла у авлију, сједао је у прикрајак један и тамо почео срачунавати не |
| лији, кад би посједали по трави, он сам сједао је међу њих, прекрстио ноге и понудио им духанке |
| ан се приближи староме да га боље чује, сједе поред њега и ослони му се лактом о кољено.</p> <p |
| а.</p> <p>Све остави преда ме на ћилим, сједе ми уз кољено и, непрестано гледајући у очи, спуст |
| , погледавши ме, збаци пушку с рамена и сједе у траву. — Стигли смо.</p> <p>— Стигли смо — мукл |
| ако постиђено спусти пушку поред себе и сједе међу њих.</p> <p>— Јесте ли из далека, момци? — з |
| <p>— Какви робови? — уплете се Хасан и сједе поред њега, уз кољено му. — Зар их има?..</p> <p> |
| тујући, па лагано, тихо, ступи у собу и сједе покрај пенџера.</p> <p>— А што си га звала? — зап |
| климањем главе.{S} Сулага затим стењући сједе испод пенџера и леђима се прислони уз јастук једа |
| духана, хљеба и он понуди свакога и сам сједе међу њих.{S} И замоли их да причају о свему, да с |
| немогао сам...</p> <pb n="300" /> <p>Он сједе, прекрсти ноге, извади духанкесу и замотавши цига |
| престрашићемо...</p> <p>— Хм...</p> <p>Сједе поред мене и поче чупкати траву:</p> <p>— Окладио |
| моћан и слаб остадох неко вријеме тако, сједећи у трави, с рукама у крило опуштеним, готов да з |
| га, много се плашила.</p> <p>Лежећи или сједећи често би се стрекнула, пренула се и узвијерено |
| сада нијесу ништа друго ни радиле, него сједећи на ћепенцима прекрштених нога, са необичном нас |
| по тридесет година трговали непрестано сједећи и лешкарећи у дућану, што су са чибуком или циг |
| агло се поче мијењати.</p> <p>Мјесто да сједи у соби као прије, да тугује и размишља, поче хода |
| иџу, вјереницу, затицао сам обично гдје сједи на софи са цвијећем, међу шебојима, и токорсе пре |
| екао сам мајку како узваљена уз јастуке сједи на шилти и пуши.{S} Опазивши ме, отури чибук у кр |
| но с другим те је изгледало као да тамо сједи огроман див какав са неколико глава на раменима и |
| оба све више и више гиздала и китила, — сједила на авлији, на трави и низала мерџане које бијаш |
| .{S} Пошао је одмах право мајки која је сједила у врху собе на својој шилти, <pb n="255" /> и, |
| и подметала пепеоницу.</p> <p>Затим је сједила поред њега, уз кољено му, спустила му главу на |
| S} Осим мајке, која је више лежала него сједила у ћошку једном, међу јастуцима, и ћутала, све с |
| ском свјетлости која је навирала у собу сједиле покрај великог, отвореног пенџера, уз чије се д |
| и чибуке.{S} Недалеко од нас, у страни, сједили су и лешкарили покрај своје ватре тргачи и трга |
| ега.</p> <p>За неко вријеме обојица смо сједили тако, нијеми, непомични.{S} Ја од узбуђења није |
| куне добио.</p> <p>Неко вријеме сви смо сједили тако не мичући се и не говорећи.{S} И тад се са |
| припуцавале су пушке.</p> <p>И дуго смо сједили тако, сами, одвојени од свакога.</p> <p>Тек кас |
| дивље лове између демира, ми смо мирно сједили у соби и слушали како пуцкара, тутњи и хукти ва |
| и, — па се окрену двојици момака што су сједили отрага, иза леђа му, и отежући проговори:</p> < |
| се колута нешто, игра.{S} Немоћан и да сједим више, преврнух се на траву и жалосно јекнувши ск |
| старог хоџу, који је, смирени покуњен, сједио на тлима, покрај врата џамиских и токорсе читао |
| аћала говеда, а у другој спавала чељад; сједио крај ниских, крњавих огњишта на којима увијек го |
| а стигао кући био сам већ преобучен.{S} Сједио сам покрај мајке на шилти и разговарао с њоме.{S |
| луголе и одрпане, и — не питајући ме, — сједио с њима, сашаптавао се и пунио фишеке.</p> <p>Ако |
| у зиму обично превлачили новом чохом, — сједио је хоџа, натмурен и замишљен, држећи у једној ру |
| стар, немоћан, погурен човјек, који је сједио крај ниске чекмеџе једне и на кољену срачунавао |
| а, момци? — запита старац један који је сједио одмах уз ватру и непрестано запретавао земљаве и |
| е осврнем и погледам на собу у којој је сједио Хасан.{S} И на пенџеру, кроз гране феслиђена опа |
| чито развученим на смијех.</p> <p>Он је сједио управо поред бимбаше, крај шилте му, прекрстио н |
| говорили и бенетали о свачему, бабо је сједио у врху, на својој шилти, и, пуштајући димове низ |
| е брао и руже и китио шилту на којој ће сједити, куповао шећерлеме и нудио јој, клањајући се ду |
| егово.</p> <p>Одмарао се само увече.{S} Сједне на траву, прекрсти ноге, запали чибук и одмара с |
| је и тамбуру и поче ударати уза њу.{S} Сједне насред авлије, пребаци <pb n="241" /> ногу преко |
| о се обазирати, бирајући зар гдје би да сједне.</p> <p>А то га још више збуни.{S} Зачуђено и ка |
| и сједајући на миндерлук указа руком да сједнем и ја, одмах поред њега.</p> <p>За неко вријеме |
| вајао ме од „женског друштва“ и звао да сједнем пред собу његову њему уз кољено.{S} И, рачунају |
| јући и протежући се једва се подигнем и сједнем у траву.{S} Сваки жглоб, сваки драм меса болио |
| за њим, па пјевуцкајући узе наргилу и, сједнувши и пребацивши ногу преко ноге, поче одбијати д |
| ..</p> <p>— Лијепо је... .</p> <p>Обоје сједосмо испод пенџера, на серџаду.{S} Ухвативши се за |
| н је Зулфагу одавно знао...</p> <p>Опет сједох на миндерлук и стиснувши руке међу кољенима, као |
| мало за образе и опет ништа не говорећи сједоше.{S} Танка, зашиљена вретена опет зазврјаше и за |
| ва:</p> <quote> <l>„Бег Али-бег на кули сјеђаше,</l> <l>Вјерну љубу на крилу држаше”...</l> </q |
| размацима разлијегати тупи, мукли удари сјекире о дрво, а одозго са врхова планинскијех зачу се |
| ве разговоре.</p> <p>Легла би на шилту, сјела, или се наслонила на пенџер и поднимљена, замишље |
| и опустише се, падоше по челу и лака им сјенка прели јој се преко очију, које као да намах пост |
| се да кроз плавичасти сумрак распознам сјенке оне што су се гуриле око ватре, мицале се, угиба |
| о другоме, него у полутами, помрчини, у сјенци старих бршљаном обраслих зидова, кад се чудна ти |
| лица, док је друга половина остајала у сјенци и црнила се; пуне, жилаве, снажне мишице добиле |
| >Пазарисмо.</p> <p>Чим муштерије одоше, сјео сам на сандук и почео пребројавати новце.{S} И, за |
| и од дугога ходања, уљегао сам у дућан, сјео покрај ћепенка, на сандуче једно, и онако, ради об |
| {S} Увече, пошто бих дошао из чаршије и сјео покрај ње, изгледала ми увијек радосна, срећна, за |
| ниле по двије по три наранче.{S} Чим би сјео почео би све истресати и сасипати ми у крило.{S} Н |
| pb n="382" /> рашчешљао браду, па мирно сјео на шилту, испод пенџера, спустивши ћурак поред себ |
| дна, опкољена јастуцима, да лијепо може сјести и узвалити се.</p> <p>И сви су одмах трчали око |
| комешајући раменима и бирајући гдје ће сјести. — Рекао ми да те поздравим.</p> <p>— Хасан?..</ |
| ријетко, освојила би је опет чудна нека сјета, дерт неки.{S} Али то није била више брига за пос |
| љубазности поче ме обузимати нека чудна сјета, туга нека.{S} У неколика пута бијаше ми дошло да |
| еко похвали да лијепо причам, увијек се сјетим хоџе и увијек уздахнем:</p> <p>— Ех, да сте њега |
| њена, зашто усплахирена тако.{S} Сад се сјетих свега!</p> <p>И Хасановог првог доласка, и њезин |
| зовнем макар кога.</p> <p>Тад се истом сјетих Хасана, тад опазих да га нема поред мене.{S} И о |
| воре једно другом.{S} Ја се уопште и не сјећам да су кадгод дуже разговарали.{S} Ако је и било |
| м ваљан...{S} Сулага ме се још најчешће сјећао.{S} Два или три пута написао ми је писмо, прилож |
| ати око себе: поче засијецати у стабла, сјећи гране, лишће, траву.</p> <p>И смијешан ми постаде |
| прије изгубила.{S} Хајкуна, покрај ње, сјецкала је на малој дашчици дуван за оца и нешто шапут |
| зулума и неправде...{S} Није ли данас, сјутра ће бити уз њега...</p> <p>Млад си ти још, па не |
| ежеш са свадбом?..</p> <p>Узми ме!..{S} Сјутра, прексјутра, одмах!..</p> <p>— Одмах?..</p> <p>— |
| p> <p>— Сјутра ћемо на друм...</p> <p>— Сјутра ће бити кише — опет ће онај одострага, протежући |
| за раме и полугласно прошапта:</p> <p>— Сјутра ћемо на друм...</p> <p>— Сјутра ће бити кише — о |
| одговорим јој весело.</p> <p>— Нећу ја сјутра...{S} Хоћу сада...{S} Треба да им наредим нешто. |
| ли.</p> <p>— Нека...{S} Договорићемо се сјутра — одговорим јој весело.</p> <p>— Нећу ја сјутра. |
| p> <p>— Што си ме звала? — питао сам је сјутрадан, кад смо се нашли и остали осамљени обоје. — |
| ико пута поклонио се до земље.{S} А већ сјутрадан стигао је заптија с поруком да је само њему, |
| ла.{S} То се и са мном десило.{S} И већ сјутрадан о томе се причало по читаву комшилуку и све, |
| id="SRP19132_C22"> <head>XXII</head> <p>Сјутрадан, кад сам се пробудио, опет сам се састао са С |
| ка авлија препуњавала се дјецом која су скакала, врискала, трчала по њој и играла се клиса, лоп |
| одајама, пробуђени, неиспавани, љутити, скакали су и викали, псовали, грдили што су могли жешће |
| амена пребацио је свима момцима.{S} При скакању нико му није могао ни близу доскочити.{S} И, шт |
| очити.{S} И, што је најчудније, није ни скакао као други момци онако, на голоме пољу!</p> <p>Не |
| ене и Хасана попијевала је, поигравала, скакутала, натуривши фес на чело и све се више играјући |
| весело улазиле и, некако поцупкујући и скакућући, претрчавала преко авлије и брзо се окренувши |
| екну ми кроз све прси и као да застаде, скамени се у гркљану.{S} Затим као да се нешто затресе, |
| а шта може бити...</p> <p>Ја занијемих, скамених се.</p> <p>— Води ме! — опет убрза склапајући |
| ом на уснама, гази по њој, гази и игра, скаче и удара, гњечи као тијесто, желећи да је сатре, с |
| фагин момак! — прекидох га ја узбуђено, скачући с мјеста. — Није наш!..{S} Он лаже!..</p> <p>— |
| јевао.{S} Изненада је прекиде, застаде, скиде пушку с рамена и напунивши је опали.{S} Врисну пу |
| р, — кога одмах дозвасмо чим смо Хасана скинули с кола и унијели у кућу, — ступио у собу и поче |
| ме поче друкчије гледати.{S} Забрани ми скитање по махалама, трговање, дружење са јаранима.{S} |
| имао да се бринем.{S} Непрестано сам се скитао по сокацима и махалама, играо се с дјецом, свађа |
| ављали пут.</p> <p>Јесу ли ме држали за скитницу каква, за лопова, бескућника? ..{S} Или су мис |
| дуката, јављао сам се и, непрестано се склањајући за мајку и вирећи јој иза димија, очекивао с |
| но, ипак су га готово сви избјегавали и склањали се од њега.{S} Стид, зар, било људе да се друж |
| није.{S} Бјежао је од њих, сакривао се, склањао, ради чега му се сви и подсмијевали и пецкали г |
| и пожалити никад, ни причати му што.{S} Склањао сам се испред њега као испред туђина каква и те |
| ених се.</p> <p>— Води ме! — опет убрза склапајући руке, увијајући се, молећи. — Ти си мој...{S |
| Немој се и ти љутити, душе ти, — замоли склапајући руке. — Нећеш ли?..</p> <p>— Да видим.</p> < |
| о је непрестано, јечао и дахтао, лијено склапајући очи и каткада чудновато мигајући големим дес |
| бу, затекли су ме уплакана.{S} Обоје се склепташе око мене, опколише ме.</p> <pb n="288" /> <p> |
| рчаше из соба, узрујаше се, заграјаше и склепташе се око ње.{S} Све се помете, изгуби, узбуни.{ |
| p> <p>— Моја...</p> <p>— Наша!</p> <p>И склепташе се око њега, навалише.{S} И, док се Ајкуна тр |
| узмицати.{S} Не.{S} Само се за дан-два склонио у кућу и лагано размишљао о читавој ствари.{S} |
| ци на ме један уморан, тужан поглед, па склопи очи.{S} Причини ми се као да ће заспати.</p> <p> |
| пушке и...</p> <p>— И?..</p> <p>Хатиџа склопи руке и, тако склопљене, поднесе их под браду.{S} |
| оту...</p> <p>Глава јој клону на раме и склопи очи.</p> <p>— Ја... ето свједочила сам, а знала |
| асло самом љесковином, која се при врху склопила и начинила као мало кубе, провучем се некако, |
| д зеленила, од дрвећа онога које нам се склопило изнад главе и заклонило нам небо и сунце Божје |
| ло није ни кад сам престао одговарати и склопио очи, претварајући се да спавам.{S} Она је и даљ |
| учинила.{S} Готово ми није дала ни ока склопити.</p> <p>Чим смо легли, одмах ме почела заговар |
| преврнух се на траву и жалосно јекнувши склопих очи, очекујући кад ћу издахнути.</p> <p>У томе |
| И?..</p> <p>Хатиџа склопи руке и, тако склопљене, поднесе их под браду.{S} Сневесели се.</p> < |
| гурну у страну.{S} Она посрну на шилту, скљока се.</p> <p>— Не гурај је, ниткове! — викнух ја н |
| умарање, љутито одбацих пушку у страну, скљоках се под једну букву, у траву, и, наслонивши се л |
| рсти набрекли, расцвали се, испуцали, а скорена крв, црнећи се између њих, слијепила их и готов |
| ву, подерану, <pb n="392" /> укочену од скорене крви антерију, раздрљи је мало и осмјехнувши се |
| а у ме, право у ме...</p> <p>Суза једна скотрља јој се низ образ, заустави се на танкој, румено |
| зид, разбија је и вриснувши извије се, скочи и, ширећи руке и пуцкајући прстима, и сама као да |
| ? — викну опазивши ме, па остави посао, скочи са столице и потрча ми у сусрет. — Шта је?</p> <p |
| о прикупи сву снагу, врисну и хтједе да скочи, да се отме.{S} И, онако везан, спућен, саплете с |
| та мало.</p> <p>— Ух!..</p> <p>Изненада скочи, приступи вратима и ослухну.{S} Затим, бржебоље, |
| м да се часте и да тефериче, изненађена скочи и, поплашено узвикнувши он, одбаци од себе и чини |
| .</p> <p>— Аман!..</p> <p>Хајкуна живо скочи, исправи се.{S} Опрезно, као мачка кад се прикрад |
| и граја у авлији нашој.{S} Као поплашен скочио сам одмах из душека, одбацио јорган са себе и он |
| да ме гурну неко, брзо, без размишљања, скочих са ћепенка и потрчах према оближњем сокаку.{S} С |
| јући готово никаквих болова више, нагло скочих и почех сам себе пипати и разгледати.{S} Опипах |
| х и на мајку и на Зулфагу.{S} Бесвјесно скочих и кренух за Хајкуном.{S} Пођосмо.</p> <p>Али ове |
| или што од хране...{S} Не нашавши ништа скренем с пута и спустим се на траву да отпочинем.{S} И |
| аво, наумих да се вратим и да јој одмах скрешем, очитам све.{S} Макар био и први дан, дође ми д |
| запита велики везир чудећи се. „Шта је скривио, ако је споменуо стари земан?“...</p> <p>Цар се |
| окак и заклањаху собом читав низ омањих скромнијих кућа, погурених и шћућурених једна уз другу, |
| ливши му чибук, измицала се натрашке и, скрстивши руке а оборивши очи, дворила га све дотле, до |
| ко стојећи пред њом онако тих, покоран, скрушен, са уснама вјечито развученим на смијех. — Ово |
| тајао непрестано, вјечито онако смирен, скрушен и насмијан и вјечито чист, уређен и нагиздан, с |
| тврди главом. — Осилили се, па их треба скрхати...{S} Ко год се осили, треба га мало поткресати |
| нило се, ни громови ни муње не би могли скрхати ни преломити.{S} Позлаћене токе на прсима, оруж |
| је стајала на авлији, кратко нареди да скува кахву, уљезе у собу и сједајући на миндерлук указ |
| га познавали и сви хвалили.{S} Сијело, скуп, састанак, теферич какав није се могао ни замислит |
| му папучу у лице.</p> <p>И одмах би се скупио некако, покуњио се и пошао.</p> <p>Мајка је глед |
| аког дана у нашој кући гледам свакојаке скупове, и мале и велике, ипак сам се изненадио кад сам |
| , које ће лијепо уредити и издавати под скупу кирију.</p> <p>А што је више зидао, новаца је код |
| е хоџа никада више јављао није у каквом скупу људи, на здоговору каквом.{S} Нити га звали, нити |
| ук, готово паде на кољена и поче љубити скут бимбаши.</p> <p>— Аман, ефендија, — викну очајно — |
| гињући се готово до земље и љубећи ме у скут. — Нијеси, зар, заборавио на ме?</p> <p>Тада би за |
| отово паде на кољена, дотаче се мајчина скута и пољуби га.{S} Затим, онако преклоњен, измичући |
| ју, понизно се наклањајући и љубећи јој скуте, и тихо прошапта:</p> <p>— Ето...</p> <p>Па јој с |
| шава, испитује.</p> <p>— И да загладим, скухала сам алву, — настави брзо, не предушујући — и да |
| хињу и ложила ватру, само да кахва буде скухана прије него се он пробуди и да дуго не чека на њ |
| да не узвикнем од весеља.</p> <p>Рањен, слаб, немоћан јаран и опет никог другог не тражи, ни у |
| причињавали големи, стасити, јаки, а ја слаб, клонуо, изнемогао.</p> <pb n="326" /> <p>Чим бих |
| очима наново маглити.</p> <p>Немоћан и слаб остадох неко вријеме тако, сједећи у трави, с рука |
| наше куће.{S} Једино стари Осман, онако слаб и немоћан, што се прикрадао покаткада и заклоњен, |
| е, исправи се и, онако мршава, блиједа, слаба, ослони се леђима о зид и десном руком прихвати с |
| се умивати, уљегла ми у собу, блиједа, слаба и изнемогла и, заставши крај врата, тихо, изморен |
| одигоше галаму и задречаше, како су све слабе, напукле, како су украдене чак.{S} Неко се одостр |
| ше дах и мучке се поклонише, као што се слаби и немоћни робови клањају господару.</p> <p>Он их |
| , одбацивши кошуљу с крила. — Канати су слаби...{S} Остарили...</p> <p>— Нек је хвала Алаху кад |
| размећу оним чега сами немају према још слабијима, чинили су штету и насиља.</p> <p>За чудо, и |
| сине? — откреса хоџа и гурну га ногом у слабину. — Што ће ти оне?..</p> <p>— Па се опет окрену |
| су дућанџије изнијели пред ћепенке.{S} Слабићи, немајући силе у себи, опијали се тада његовом |
| пред силом његовом, као што обично сви слабићи стрепе пред неким који је моћан и јак.{S} Доста |
| ли, да види Алаха у свој његовој сили и слави, сметали да види небо и сунце, и модре планине, б |
| е, бива, народ који јауче за добром, за славом некаквом, за слободом, а сам пјан, дремован, дем |
| .{S} Све спустише пред нас.</p> <p>Нећу слагати ако рекнем да никада у животу нијесам тако вече |
| есу звали?..</p> <p>— Зажелио се куће — слагах му и порумених до ушију. — Ето...</p> <p>Он набр |
| {S} Имам посла...</p> <p>— Остани...{S} Слађе ми попушити цигар кад си ти овђе.</p> <pb n="395" |
| ко веселији.{S} Лакше ми било на души и слађе сам спавао.</p> <p>У зиму, када су ноћи постајале |
| о вечерао, нити ми се икада хљеб учинио слађи.{S} И ја и Хасан као да смо се натјецали ко ће ви |
| д су се у кући кухала каква љепша јела, слала ми увијек понешто.</p> <p>Око ручка, испред подне |
| вијећа испод феса.</p> <p>Неколико пута слала га и на села, токорсе да јој посвршава неке посло |
| Тамо јој носио и некакве поклоне што их слала ко зна коме, и у замјену доносио читаве ките цвиј |
| епоручивао да на њ пази, опет су увијек слали некога по ме, поручивали, звали ме.</p> <p>И није |
| и зализавала готово до самог натрулог, сламнатог крова кућњега; пунио се буха, испијао кахву к |
| , под сиве, искрпљене чадоре, препуњене сламом на којој су лежали, <pb n="348" /> дружио се с њ |
| колико гроша џепашлука, а неколико пута слао ми и слаткиша и других понуда, које сам увијек диј |
| гугутати...{S} Не знаш, болан, како је слатка била!..</p> <p>— А њему и то криво?</p> <p>— Кад |
| ео ми све моје...</p> <p>— Вараш се ти, слатки, да те преварио — рече меко, полугласно. —— Оно |
| на прсте и пољуби ме у образ.</p> <p>— Слатки мој!..{S} Шећеру мој!..</p> <p>И плашљиво се осв |
| јући се кући, с пуним њедрима цвијећа и слаткиша, сви смо били весели, сви задовољни.{S} Хајкун |
| ша џепашлука, а неколико пута слао ми и слаткиша и других понуда, које сам увијек дијелио са Ха |
| то ме онолико тукла и мучила, нудила ме слаткишима, тепала ми, миловала...{S} Каткада, на велик |
| филџане са кахвом, тепсије са питама и слаткишима разним.{S} У кухињи, око које се разливао и |
| е, крши и свакога у соби нуди ракијом и слаткишима смијући се и намигујући, распали се, разбјес |
| у задовољно Хасан измичући се.</p> <p>— Слатко.</p> <p>Старац се осмјехну.</p> <p>— Млади сте, |
| све кметове!..</p> <p>Ибрахим ефендија слегну раменима.</p> <p>— Сведно, нијесу се могле доврш |
| змлатила...</p> <p>— Их!..</p> <p>Хасан слегну раменима.</p> <p>— Шта ћеш...{S} Женска памет — |
| рвављен дошао да му се потужим, само је слегнуо раменима и мирно ми одговорио:</p> <p>— Па шта |
| му лаж била!...</p> <p>Ја је погледах и слегох раменима.</p> <p>— Па тако сам и мислио — одгово |
| са сузама као да су се на мајчина њедра слијевале све муке и сви болови што сам их имао.</p> <p |
| као да се и сад прелијевало страхом, — слијевао се на окрхано, поломљено оружје што им још ост |
| ље!..</p> <p>Окрену се и пође, а ја као слијепац за њим.{S} Поново кренусмо напријед, само напр |
| кроз помрчину као да су потпуно срасла, слијепила се једно с другим те је изгледало као да тамо |
| и, а скорена крв, црнећи се између њих, слијепила их и готово изравнила један с другим.</p> <p> |
| ом, прљавом, окрвављеном гривом која се слијепила и прионула јој уз широки, крупним мрљама ишар |
| јка, која већ бијаше научена да је свак слијепо слуша и да јој се покорава, никако није могла п |
| кћер, како сам се удомазетио, те ме као слијепца каква храни и издржава?..{S} И шта би се, тада |
| аше засједе и нападаја нашег.{S} Читава слика намах ми се створи пред очима.{S} Као да и сад ли |
| и убије, удави, уништи.</p> <p>И читава слика стварала ми се пред очима.{S} Као да гледам мајку |
| пколише ме.</p> <pb n="288" /> <p>— Шта слиниш, женскоњо?..{S} Шта је?.. — запита Хасан презрив |
| а, цичања, звиждања некаква, што толико сличи цвиљењу, уздисању, јауку нечијем, и као да злокоб |
| пте, сакриваче.{S} И све је некако више сличило весељу каквом нето оплакивању погинулога.{S} Ос |
| чуднога зврјања тога, које је необично сличило непрекидном зујању читавог једног роја муха, не |
| сти као страшило неко, човјека некаква, слична Црногорцу, са големим, дебелим турбаном око глав |
| , са необично дугом шијом, на којој се, слична змијској, издизала мала, ситна глава, са очима к |
| вори и један крај димија нечијих, нешто слично прамену магле, поче се повијати, лепршати иза ње |
| јући ми главу на раме. — Среће своје... слободе своје... тебе... нипошто дала не бих!..</p> <p> |
| да, — излазила је преда ме, јављале се, слободна, ведра и весела, вјечито се играјући својим ма |
| ући, пред нама, може показивати како је слободна, независна и моћна сада, хтјела је и желила да |
| и учити, и ја и Хасан били смо потпуно слободни и могли смо радити шта год смо хтјели.{S} Хаса |
| ијесам и који су се у нашој кући некако слободније и рахатније осјећали него најбољи наши знанц |
| о.</p> <p>Кметови су, због тога, били и слободнији пред њим, ведрији, веселији и након ручка ко |
| јауче за добром, за славом некаквом, за слободом, а сам пјан, дремован, дембеласт, легао насред |
| <p>— Кад роб подигне главу и врисне за слободом, нико од њега силнији није — рече мирио, попра |
| , за срећу коју си ми само ти донио, за слободу оволику...{S} Хоћеш ли, болан, да се рвем и с њ |
| и прелаз из највећега ропства у потпуну слободу свакога залуди помало; одузме му памет.{S} Па и |
| и она приступила, показивао јој некаква слова, бројеве, — иако није знала ни читати ни писати, |
| хотимично отежући и наглашавајући свако слово. — Ти шта ћеш?..</p> <p>Она се зачуди.</p> <p>— Ј |
| хује рукама, а ни једна ријеч, ни једно слово не може му се разабрати, ни један знак разумјети. |
| Зулфага и Хамид.</p> <p>— Зар?..</p> <p>Сломивши лулу одбаци је у крај и поче пипати око себе, |
| S} Извуче однекуда голем и тежак нож са сломљеном дршком и окрханим канијама, стару, зарђалу пу |
| им као јаран, пријатељ, него готово као слуга, измећар неки.{S} Ако је бабо напунио лулу, он је |
| тако.{S} Стид га, зар, било од осталих слуга и слушкиња, који су све гледали и наслађивали се |
| ем што мирнији. — Оклен, кад је наш <hi>слуга</hi>?</p> <p>— Он није дошао од невоље да вас слу |
| д је све упознао, остао је такав.{S} Са слугама и слушкињама ни дружио се није.{S} Бјежао је од |
| је не бих хтио послушати, наређивала је слугама да ме узму у нарамак и на силу избаце пред врат |
| ћи, једним лаким измахом руке даде знак слугама, — који су смирени и потурени пристајали за њим |
| S} Питао и за мајку, за здравље јој, за слуге и слушкиње.{S} Нарочито је тражио да му што више |
| тано точила и непрестано испијала.{S} И слуге и слушкиње, — не бојећи се више никога и не зазир |
| да отпоче »штедити«.{S} Поче отпуштати слуге и слушкиње.</p> <p>Најприје отјера Османа, старог |
| , никуд готово није ни излазила, али су слуге, по наговору њезину, морале сваки пут да одговоре |
| једном, па се ти уморила, па...</p> <p>Слуге га често прекидале у таквом разговору, смијале му |
| ане, утирати.</p> <p>— Сад ћу...</p> <p>Слуге му донесоше и кахве, духана, хљеба и он понуди св |
| , изнемоглог Османа, који је и осиједио служећи и који више ни ићи није могао без штапа, често |
| /p> <p>— Он није дошао од невоље да вас служи, него га је умолила некаква ти тетка — прогунђа И |
| а, вретена и, дречећи колико га је грло служило, — а био је грлат као пудар, — застајао пред св |
| — Јунак ме у ову кућу довео, њега сам и служио...{S} Кад њега нема, жене служити нећу...{S} Лиј |
| а...{S} Колико?..</p> <p>— Тебе нијесам служио и немаш ми шта плаћати</p> <p>— кратко, поносито |
| сам и служио...{S} Кад њега нема, жене служити нећу...{S} Лијепо је то...</p> <p>Мајка отвори |
| идан, сметен.{S} Он и не зна друго него служити мајки и превртати хартије.</p> <p>— Зашто га ру |
| ниси макла, бре!..{S} Само ћеш мене да служиш, само мене у очи да гледаш, само мени да се смиј |
| љетку читава кућа остаде само на једном слузи, на Хамиду неком, кога Зулфага однекуд доведе, и |
| но, свлачећи џубу и отпасујући појас. — Слути на кишу...</p> <p>— И мени се чини.</p> <p>— Хати |
| . .</p> <p>— Не слути на добро!..{S} Не слути на добро!..</p> <p>И како се у читаву шехеру ни о |
| ци.</p> <p>— Не слути на добро...{S} Не слути на добро...</p> <p>— Јесам ли кршна овако? — изне |
| ијали...</p> <p>— Опет!.. .</p> <p>— Не слути на добро!..{S} Не слути на добро!..</p> <p>И како |
| листала му се на трепавици.</p> <p>— Не слути на добро...{S} Не слути на добро...</p> <p>— Јеса |
| а...{S} Штета, Смајиле...{S} А то ми не слути на добро... </p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| ути.{S} Одмах се могло познати да то не слути на добро и да ће се наскоро читава земља дигнути |
| јесам знао ријечи проговорити.{S} Чудна слутња нека, необичан, јак страх нагло ме поче обузимат |
| о, па се окрену и изађе из собе.</p> <p>Случај овај као да јој нову снагу даде, као да је подиж |
| пет почнем загледати нијесу ли путници, случајно, изгубили што од хране...{S} Не нашавши ништа |
| довољно удаљен од бедевије и може ли га случајно и ту копитом дохватити.</p> <p>И док је он так |
| о је бити сам.</p> <p>Ако му је понекад случајно и затребао какав друг, звао је мене.{S} Извуче |
| оружје, окретали га, чистили.{S} Ако је случајно гдјегод на тавану, у прашини, била каква стара |
| мања и грехота и срамота била кад би се случајно и превјерио, него кад би се спустио дотле да р |
| о много, нити се обзирао на њих; ако би случајно и избацио коју ријеч, избацио би с подсмијехом |
| се чинило да су сви поспали и када сам случајно изишао на авлију — не угледах их обоје заједно |
| ајни.{S} Зато, вјечито страхујући да их случајно не бих одао баби, и тепала ми и митила ме, маз |
| а ме премјеравао мрким погледом кад бих случајно, мјерећи штогод, морао се очешати од њега или |
| као да неко пази <pb n="306" /> на нас, слуша; као да хајдуци ту негдје у засједи чекају нас од |
| аште са бехаром и зеленилом њиховим, да слуша шум Миљацке, пјевање тица, шапат траве и цвијећа. |
| нема ни јачи, ни старији; свак треба да слуша што ви рекнете, што народ рекне...{S} А што је, б |
| било је насамо, одвојено, гдје нико не слуша, чак ни ја.{S} Као да је била срамота нека онакво |
| ...{S} Он се сад и не осврће на њу нити слуша шта она говори...{S} Не можеш тамо...</p> <p>— Ма |
| на!..</p> <p>— Нек свак дође и нек свак слуша — кресну Хајкуна одлучно, па и сама погледа на ка |
| а већ бијаше научена да је свак слијепо слуша и да јој се покорава, никако није могла подносити |
| се, приступише.</p> <pb n="239" /> <p>— Слушајте, поганови!..</p> <p>Оштар, суров узвик као да |
| реди да сви укућани пазе на њега, да га слушају.{S} Нико више ни помислити није смио да му се н |
| махаљане...</p> <p>— Па кад ме неће да слушају — упаде Хасан сурово и гурну главом у Хајкунин |
| погледате је зачуђено.{S} Ненаучени да слушају и женске заповијести, макар и домаћичине биле, |
| ништа не приговори, видећи како је сви слушају и гледају некако друкчије, мекше, питомије, сад |
| тио, улагивао се.</p> <p>Одлазили су не слушајући и не осврћући се више...</p> <p>Једанпут ми с |
| ша на дан, о разрачунавању са Зулфагом, слушала ме пажљиво, као да сам китио најзаноснију љубав |
| а пенџер и поднимљена, замишљена, тужна слушала их.{S} Ако су макар за час престајали са грајом |
| није одговарала.{S} Само га је пажљиво слушала ломећи прсте, отирући руке о бошчу,</p> <p>— иа |
| јући у прозебле руке да их загријемо, — слушали како у даљини негдје, у другим сокацима, циличу |
| у демира, ми смо мирно сједили у соби и слушали како пуцкара, тутњи и хукти ватра, чији је плам |
| </p> <p>Једанпут сам имао прилику да га слушам читаве једне ноћи.{S} Оно што ми је тада исприча |
| и по која оштрија порука од Зулфаге: да слушам хоџу и да будем ваљан...{S} Сулага ме се још нај |
| ми се причињавало као да га непрестано слушам како виче, како још хвали и још нуди... </p> </d |
| /hi>!</p> <p>Говорећи, он није пазио ни слушамо ли га, ни разумијемо ли му приче.{S} Не!..{S} Г |
| м непрестано кириџије, путнике, татаре, слушао их како се дозивају, препиру, инате, гонећи прет |
| ејасни, сметени, непоуздани, пажљиво је слушао све и гладећи браду и ушмркујући размишљао о њим |
| /p> <p>— Зови Хајнију!..</p> <p>Он није слушао.{S} Шаптао је и даље неуморно, шаптао живо, испр |
| е причам о свему ономе што сам гледао и слушао и да њему ништа о том не напомињем.</p> <p>А кад |
| ију љубавну изјаву.{S} Ја сам, опет, њу слушао кад ми говорила о комшилуку и комшиницама, о мах |
| е низа своју дугу, црну браду, мирно их слушао и уријетко лаким климањем главе одобравао нешто |
| е, честити сте, паметни сте, мирни сте, слушате оца и матер, не убијате, не пљачкате и... нико |
| Ти си домаћица... ти наређујеш, а ја ћу слушати — понизно одговори Зулфага, клањајући се и наро |
| то наглашавајући оне задње ријечи ја ћу слушати.</p> <p>— Ти како знаш...</p> <p>— А шта ја зна |
| ошину га по образу.</p> <p>— Јок!..{S} Слушаћеш ме, крмче никакав! — викну раздражено. — Ти ос |
| есто, могло се помислити да је то прије слушкиња каква, робиња му, него ли жена, домаћица.</p> |
| } Стид га, зар, било од осталих слуга и слушкиња, који су све гледали и наслађивали се псовком |
| >Узваљена, запаливши наргилу, — што јој слушкиња увијек доносила, — дочекивала је Хајнију, Цига |
| познао, остао је такав.{S} Са слугама и слушкињама ни дружио се није.{S} Бјежао је од њих, сакр |
| има, ради љепушкасте Ајкуне, Циганчице, слушкиње нам.{S} Гледајући је онако плаху, једру, кршну |
| еричима.</p> <pb n="218" /> <p>Неколике слушкиње, које је мајка најмила из махале задихане и за |
| и за мајку, за здравље јој, за слуге и слушкиње.{S} Нарочито је тражио да му што више причам о |
| ила и непрестано испијала.{S} И слуге и слушкиње, — не бојећи се више никога и не зазирући ни о |
| че »штедити«.{S} Поче отпуштати слуге и слушкиње.</p> <p>Најприје отјера Османа, старог, изнемо |
| , којима су, узгред, мезетили.{S} Чак и слушкиње били домамили себи, помијешали се с њима.{S} Н |
| лачити.{S} Почела би најприје отпуштати слушкиње, једну по једну, и одбијати од куће све зване |
| ости, прислушкивао кад се жалила једној слушкињи, како је он, бабо, још и сад мучи и прогони, к |
| ога Зулфага однекуд доведе, и на једној слушкињи, за коју и мајка рече да је боља и поштенија о |
| отпусти она након неколико дана ту исту слушкињу, која је и спавала с њом, а мој душек премјест |
| могле натјерати да се смирим и да, као слушче какво, помажем јој у ситнијим, домаћим пословима |
| ивог карамфила га звала“...{S} Помисли, Смаиле!.. <hi>Мој</hi> карамфил, велики, лијепи карамфи |
| в није се могао ни замислити, а да се и Смајил-ефендија не позове, да и он ту не буде.</p> <p>— |
| опијао.</p> <p>— Чудна топлина — отегну Смајил-ефендија лијено, свлачећи џубу и отпасујући поја |
| о миловати:</p> <p>— Штета...{S} Штета, Смајиле...{S} А то ми не слути на добро... </p> </div> |
| растресе их.{S} Леже.</p> <p>— Смајиле, Смајиле, спаваш ли? — запита ме уплашено након дуже поч |
| о колико ти вјерујем!..</p> <p>— Немој, Смајиле, — протепа она меко, мазећи се. — Не знаш ти... |
| о...</p> <p>— А хаљине?..{S} Куку!..{S} Смајиле!..</p> <p>И, изненађена, пљесну рукама и поче л |
| ано запита она, милујући ме по глави. — Смајиле!..</p> <p>— Не питај!..{S} Пусти!..{S} Остави м |
| јастуке, растресе их.{S} Леже.</p> <p>— Смајиле, Смајиле, спаваш ли? — запита ме уплашено након |
| и у сусрет и поче ме дрмусати.</p> <p>— Смајиле, болан!..{S} Јеси ли жив?..</p> <p>Познадох Хат |
| и другу руку и готово врисну:</p> <p>— Смајиле, што си блијед тако?..{S} Шта ти је?..</p> <p>П |
| ати.</p> <p>— Бјежи куд било — шапну, а смео се па не зна за који ће ћепенак прије прихватити. |
| старим земаном и јаучу за њим.{S} А то смета људима који хоће напријед, који јуначки газе и пр |
| е било и сувише бабине крви, које ми је сметала да дуго останем у друштву таквих јарана.{S} Укр |
| види Алаха у свој његовој сили и слави, сметали да види небо и сунце, и модре планине, баште са |
| дови они, мрки кровови и гиздава кубета сметали му, заклањали, да види Алаха у свој његовој сил |
| љивати и поклонима.{S} Осјећајући да му сметам, много да му сметам, дражио сам га свуда, изазив |
| у и одвише сметао, — а познао сам да му сметам по томе, што ми нудио и новаца да одем из авлије |
| S} Осјећајући да му сметам, много да му сметам, дражио сам га свуда, изазивао, ругао му се.{S} |
| {S} И баш због тога што сам му и одвише сметао, — а познао сам да му сметам по томе, што ми нуд |
| из зембиља и да му од сада у томе нико сметати неће.</p> <p>Од тога дана <hi>трговина</hi> је |
| Погледавши ме, као да се и он застиђе, смете, па на силу поче кашљуцати и опљуцкивати око себе |
| и казивати нешто.{S} Али и он се збуни, смете, замуца.{S} Из читава му причања није се могло ја |
| , отмичари, а Зулфага је миран, стидан, сметен.{S} Он и не зна друго него служити мајки и превр |
| ато?..</p> <pb n="373" /> <p>Узнемирен, сметен, омађијан, опет почнем муцати:</p> <p>— Нећу да. |
| а друм, да нападамо.{S} Онако бунован и сметен, нијесам му знао ни ријечи одговорити.{S} Одмах |
| ех.{S} Кад је дошао, изгледао је некако сметен, збуњен, стидан.{S} Потрчао је да пољуби мајку, |
| након његова одласка постала је некако сметена, збуњена, усплахирена.{S} Момци су долазили и п |
| макар што су ми одговори били нејасни, сметени, непоуздани, пажљиво је слушао све и гладећи бр |
| Отирући и обгрлила ме и некако збуњено, сметено промуцала:</p> <p>— Спремај се...{S} Ићеш у Сар |
| кочи и то ће нам несрећу донијети...{S} Сметењаче!..</p> <p>— Ко се од зеца плаши, нек се не сп |
| ећи рачуна о томе: хоће ли мени бити на сметњи или неће...{S} Хаљине некакве разбаци по сандуци |
| е некако обузе чудан стид, изненада.{S} Сметох се, збуних, запетљах.{S} Бржебоље истрчим између |
| p>Опазивши мене као да се збунише мало, сметоше се.{S} Зулфага окрену главу према пенџеру и поч |
| ледом, па да одмах изгубе главу и да се смету, као голубови пред јастребом.{S} Нико тада не би |
| пе другој, јављала се свима, шалила се, смијала, цичала, увијек тапшући рукама <pb n="242" /> и |
| га често прекидале у таквом разговору, смијале му се.{S} Зато му и било криво на њих, зато их |
| аче лупкајући папучама. — Како ли би се смијале, подругивале!..</p> <p>Тада јој се и чинило да |
| све су жене галамиле, викале, неке се и смијале.{S} Чибуци ни сад нијесу били заборављени; дим |
| } Ни кад је изгледао најведрији није се смијао нити шалио.{S} Једино је у таквим часовима изгле |
| н најчешће љути баш на онога који му се смијао, тако се и ја почех љутити на Хатиџу.</p> <p>— Р |
| еку погрешку, па га почели прекоравати, смијати му се ради ње.{S} И као што се он најчешће љути |
| чући кахву почеше се препирати, шалити, смијати... </p> </div> <pb n="233" /> <div type="chapte |
| ам на авлију и да се осветим, почела се смијати, грохотом смијати...{S} Смијехом сам домамила и |
| засмијах...</p> <p>— Немој... немој се смијати — дочека она живо и заврти главом. — Њега је Зу |
| се осветим, почела се смијати, грохотом смијати...{S} Смијехом сам домамила и кумру...{S} Знаш |
| </p> <p>Арнаутин онај, таламбасџија, не смије ни да јој се примакне.{S} Ударајући у стари, напу |
| а без размишљања и показа на собу. — Не смије га рањена нико његовати, него ми.</p> <p>Ја је по |
| ршће пред њима...{S} И нико им ништа не смије...{S} Живе како хоће, раде шта хоће, убијају кога |
| ечито развученим на смијех. — Ово се не смије затезати...</p> <p>— Мичи се!..</p> <p>И, приступ |
| мајка ти не смије рећи: сине...{S} И не смије ти приступити мајка, јер... јер... јер...</p> <pb |
| не смије погледати...{S} И мајка ти не смије рећи: сине...{S} И не смије ти приступити мајка, |
| тежући. — Ријеч је ријеч и лажи бити не смије...</p> <p>Обојица се загрлише и пољубише.</p> <p> |
| ти јој се...{S} И мајка ти сад у очи не смије погледати...{S} И мајка ти не смије рећи: сине... |
| о окреће главу од мене, што ми у очи не смије отворено да погледа, што није онако дрзак и онако |
| шијом. — Он није лош...</p> <p>— Он не смије више ићи у Сулаге — нагласи мајка јаче и пресијеч |
| , као са болесником каквим кога нико не смије наљутити, нико увриједити.{S} За ручком нудили ме |
| дан и како га неста!..</p> <p>И нико не смије да рекне истину, да му све каже, откреше!..{S} Аг |
| њој и, чинило ми се да се све око мене смије, све звони, пјева и одјекује.</p> <p>Сулага нам д |
| овара него с њиме.{S} Криво му и што се смије онолико, шали, залијевајући <pb n="399" /> цвијећ |
| разлије унаоколо и кад се само шапатом смије говорити?..</p> <pb n="353" /> <p>— Шта би то бил |
| да је подиже, препороди.{S} Видећи како смије ударити, избацити кога хоће, а да јој нико ништа |
| Смијем — викну пркосно, изазивајући. — Смијем ја!..</p> <p>— Не смијеш!..</p> <p>— Смијем...{S |
| собним вратима.</p> <pb n="271" /> <p>— Смијем — викну пркосно, изазивајући. — Смијем ја!..</p> |
| ем ја!..</p> <p>— Не смијеш!..</p> <p>— Смијем...{S} И хоћу!..</p> <p>Па се брзо окрену и истрч |
| = Крива сам.</p> <p>— Ти?..</p> <p>— Не смијем ти ни у очи погледати када причам</p> <p>— узвик |
| ам не знам рашта, а опет ми дошло да се смијем, — и... и све као да нијесам вјеровао да је то б |
| трашан бијес обузе ме.</p> <p>— Теби се смијем, — дочеках оштро, стискајући шаке и пријетећи, — |
| /p> <p>Њојзи као да бијаше криво што се смијем, као да је вријеђало.{S} Не смијући сасвим да ди |
| рити, пријетити...</p> <p>— Удрите, ако смијете!..</p> <p>Авдо се нагло окрену, уграби ми пушку |
| ијући се сама себи и хвалећи се чак.{S} Смијех њезин звонио је тада кроз полумрачну собу, одјек |
| > <p>— Па то је ништа — одговорим кроза смијех, старајући се да је осоколим. — Шала је била...< |
| стано трзале и непрестано развлачиле на смијех.{S} Кад је дошао, изгледао је некако сметен, збу |
| упорно дочека Зулфага и развуче лице на смијех. — Твоја је памет голема...{S} А... а ти и запов |
| у <pb n="303" /> теби што те нагони на смијех и, — отимао се не отимао, — не можеш му одољети. |
| тим, и нешто као да ме поче голицати на смијех...</p> <p>— А рашта се састајеш са Хасаном? — за |
| крушен, са уснама вјечито развученим на смијех. — Ово се не смије затезати...</p> <p>— Мичи се! |
| и големим уснама вјечито развученим на смијех.</p> <p>Он је сједио управо поред бимбаше, крај |
| да у неко доба не зачух разуздан, здрав смијех нечији, — који је оштро звонио и пресијецао помр |
| страну, поклопи уста руком, да заустави смијех.</p> <p>— Па... па чим сам те опазио, одмах сам |
| е, ја праснух у смијех, у силан, гласан смијех, који тресе и зацењује.</p> <p>Застадох на мјест |
| буна њихова и да не бих ударио у гласан смијех, морао сам се уједати за усне.</p> <p>Бојећи се |
| , зазвони као сантур, и јасан, обијесан смијех разли се кроз читав сокак и као да се прели и пр |
| преврне зембиљ.{S} И када, уз грохотан смијех пакосника, попада сва роба и разасу се по чаршиј |
| искриви, и удари у грохотан, обијестан смијех.</p> <p>— Због мене зар?..{S} Због мене?..</p> < |
| >Ја се не могох савладати.{S} Праснух у смијех.</p> <p>— Само то?..</p> <p>Њојзи као да бијаше |
| } И покрај све муке своје, ја праснух у смијех, у силан, гласан смијех, који тресе и зацењује.< |
| тадох на мјесту и почех се превијати од смијеха.</p> <p>— Шта је?..{S} Што се кесиш? — окоси се |
| па.</p> <p>И, макар што ми није било до смијеха, једва сам се уздржао да се грохотом не засмије |
| чела се смијати, грохотом смијати...{S} Смијехом сам домамила и кумру...{S} Знаш ону моју кумру |
| мамно, зацењујући се, раздражен њезиним смијехом. — Убићу свакога!..</p> <p>— Хахахаха!..{S} За |
| изазивајући. — Смијем ја!..</p> <p>— Не смијеш!..</p> <p>— Смијем...{S} И хоћу!..</p> <p>Па се |
| ом по глави. — О другој ни помислит’ не смијеш ни сад, ни кад наусница нагари...</p> <p>Тада ме |
| поче миловати.</p> <p>— Отсада више не смијеш ићи у Сулаге — рече отсјечно. — Нипошто!..</p> < |
| измакну мало и чучну у крај. — Ти то не смијеш...</p> <p>Хасан се лагано подиже и приступи собн |
| о мене у очи да гледаш, само мени да се смијеш...{S} Никоме више!</p> <pb n="237" /> <p>Момци, |
| м ли ја међед јали пехливан па да ми се смијеш?..{S} Шта ти је?</p> <p>— брекну бјешње, гледају |
| ла, сјећи гране, лишће, траву.</p> <p>И смијешан ми постаде.{S} Има часова када, макар душу при |
| затицао нас тако у групи.{S} И одмах је смијешећи се приступао мени, одвајао ме од „женског дру |
| се за канат, гледам у њу и кроз сузе се смијешим, а она се извила, издигла једну руку изнад гла |
| ти се за здравље упиташе...</p> <p>Мени смијешна дође та забуна њихова и да не бих ударио у гла |
| забринем, наљутим, планем, поста ми све смијешно, необично смијешно.</p> <p>Дође ми да јој се у |
| пред мене.{S} И, — макар то сада било и смијешно, — морао сам поскочити, ђипнути неколико пута |
| љавајући се...{S} И, — макар сад било и смијешно, — морам рећи да сам се наждерао траве као маг |
| планем, поста ми све смијешно, необично смијешно.</p> <p>Дође ми да јој се у лице наругам, да ј |
| е?..{S} Нека опазе...</p> <p>— Не... не смију нас сад виђети...{S} Не...</p> <p>Кораци нечији и |
| ј дјеци забрањиво да га ни погледати не смију, камо ли да се с њим састану и проговоре.</p> <pb |
| p>— Зар о мени да тако говоре?..{S} Зар смију о мени тако говорити?..</p> <p>Тада је остајала у |
| ање?{S} Их!..</p> <pb n="376" /> <p>Па, смијући се, ухвати ме за рамена, изгура пред врата и за |
| p> <p>— Немој!.. — готово врисну она и, смијући се, отскочи у страну. — Не шкакљи!..{S} Чудан с |
| својим пословима, нарочито о приходима смијући се сама себи и хвалећи се чак.{S} Смијех њезин |
| вакога у соби нуди ракијом и слаткишима смијући се и намигујући, распали се, разбјесни, и ухват |
| арала у ону стару, смјерну робињу и, не смијући да му у сусрет изиђе, чекала га у соби са прекр |
| о се смијем, као да је вријеђало.{S} Не смијући сасвим да дигне главу и да ме отворено погледа, |
| еда мном са раширеним рукама, а ипак не смијући да ми приступи и да ме такне. — Лакше ће ми бит |
| овлачили, отезали с поласком.</p> <p>Не смијући, зар, да се одмах окрешу са усташима многи су о |
| м, кочоперећи се, јуначећи и на силу се смијући, шалећи.</p> <p>Тек када би, након дугога лутањ |
| ала су да пате и страдају због тога.{S} Смио сам и ударити, и отети нешто, и опсовати, а да се |
| бе, — и на какав дужи говор као да није смио ни помислити.{S} Десет ријечи није могао изговорит |
| врати.{S} Више од три дана нигдје није смио остати.</p> <p>Са села се враћао увијек некако сум |
| слушају.{S} Нико више ни помислити није смио да му се наруга, подсмјехне или окоси, макар и исп |
| и затворио се »да премишља«, нико није смио дахнути у кући, нико ријечи проговорити.{S} Свак к |
| има кући, на сијело.</p> <p>И нико није смио сам да пође.{S} Окупила би се по двојица, по четво |
| рдити.{S} А ипак... ипак чинило ми се и смио бих се опкладити, да се и он, — макар колико се ју |
| опет ће оно момче, пецкајући. — Нијеси смио ни пушке опалити, него одмах бјеж’о...</p> <p>— Ла |
| се и опет заспати...</p> <p>Али зар сам смио и помислити да то покушам?..</p> <p>Хасан, наоружа |
| а викнем и да се јавим коме.{S} Нијесам смио ни јекнути, ни застењати, од страха да ме ко не чу |
| ахршти под ногама.</p> <p>Ни ја нијесам смио потрчати авлијом ни заиграти се.{S} Чим би ме угле |
| опце прати.</p> <p>О свему томе нијесам смио ништа ни споменути Хасану.{S} Знао сам да би одмах |
| на нож.</p> <p>Отада никад више нијесам смио сам на авлију изићи, али сам из радозналости често |
| узе она чудна језа.{S} Сад више нијесам смио ни покушати да викнем и да се јавим коме.{S} Нијес |
| n="215" /> <p>Отада му се више нијесам смио ни пожалити никад, ни причати му што.{S} Склањао с |
| је пристајао непрестано, вјечито онако смирен, скрушен и насмијан и вјечито чист, уређен и наг |
| страга и указа на старог хоџу, који је, смирени покуњен, сједио на тлима, покрај врата џамиских |
| махом руке даде знак слугама, — који су смирени и потурени пристајали за њим, — да донесу јање. |
| <p>А чим он изађе из собе све замукну, смири се, застаде.{S} Видећи га онако силна, јака и пон |
| <p>Тек након дуже почивке први се Хасан смири мало и полугласно запита:</p> <p>— Ко ли је тамо? |
| p> <pb n="326" /> <p>Чим бих их опазио, смиривао сам се одмах и опет према њима пружао руку и з |
| руку и даде ми знак да застанем, да се смирим.</p> <p>— Данас ћете у мене на ручак — проговори |
| е нијесу, нити ме могле натјерати да се смирим и да, као слушче какво, помажем јој у ситнијим, |
| сам — као да ми шапну неко, те се опет смирих и прихватих за посао...</p> <p>Кад сам, пред веч |
| ати? — одмах трчи мени и пита.</p> <p>— Смисли, па нареди како хоћеш.</p> <p>— Не знам... не ум |
| о да би да боље чује.</p> <p>— Зар и ти смислила тако? — запита тихо.</p> <p>— Давно...</p> <p> |
| дено, уједајући се за усне. — Док се ми смислимо, усташи ће ојачати.</p> <p>— И јуче су разбили |
| ешто и размишљати.</p> <p>— А шта би ти смислио? — запита га изненада и унесе му се у лице. — З |
| врата и од хамала узео ствари, био сам смислио: и шта ћу рећи и како ћу изгрдити Хатиџу.</p> < |
| ледајући према небу. — Ти ћеш опет боље смислити.</p> <p>Мајки као да се свали камен са срца.{S |
| .</p> <p>Не може — вели — још никако ни смислити, е је он мртав и да више никад доће неће.{S} Ј |
| </p> <pb n="298" /> <p>— Он нешто чудно смишља — додавала је Хајкуна, која је пазила на њ и пра |
| ву да га удари. — Удри... а немој да ја смишљам и да се мијешам у твоје ствари...{S} Ти... ти с |
| — Напријед! — рече одлучно. — Нема више смишљања!..</p> <p>Никада нијесам вјеровао у какве баби |
| де јечерму на прсима и указа на усахле, смјежуране, објешене дојке, које јој вириле испод раста |
| ишарале га и направиле некако старијим, смјежураним, а мишићи на десном образу мичу му се, игра |
| врата и приносећи румене ноздрве њезине смјежураним, обвехлим, необријаним образима својим. — Ј |
| ри мајка и опет узе чибук. — Зар бих ја смјела доћи да је овђе?</p> <p>Па привуче Хатиџу уза се |
| а као да се бојала мене и никад ме није смјела јаче ударити или казнити жешће.{S} Пустити неком |
| акше било обојима...</p> <p>Тада су већ смјели и причати и запиткивати и препирати се.{S} За чу |
| дном послу, то, бива, значи, да се нема смјелости да му се приступи...</p> <p>— То, богме, не в |
| , мајка се опет претварала у ону стару, смјерну робињу и, не смијући да му у сусрет изиђе, чека |
| .{S} Два-три пута и притрчавао сам им и смјешећи се почео их запиткивати о дому, о кући...{S} И |
| брани, не опире, него само шути, шути и смјешка се.{S} Непрестано као да је тражио кавге, ината |
| ру«.</p> <p>— Па хоћеш ли је? — запита, смјешкајући се добродушно. — Је ли ти драга?..</p> <p>— |
| Сулаге...{S} Гледао сам га непрестано, смјешкајући се, — ни сам не знам рашта, а опет ми дошло |
| према уху, непрестано шаптао о нечему, смјешкајући се по обичају, улагујући се, умиљавајући.{S |
| отрошила — нагласи ефендија презриво се смјешкајући.</p> <p>— Она?..</p> <p>— Све што је он гов |
| Хатиџине — додаде он мекше, једнако се смјешкајући. – Она је моје дијете...{S} Она има...</p> |
| е, макар што сам је дочекивао на авлији смјешкајући се, ни погледала не би, ни осврнула се.{S} |
| ајући бркове и набијајући фес до обрва, смјешкао се, чудно се смјешкао, а ситне, мале очи свије |
| , само је отезао шијом и све се чудније смјешкао гледајући је.{S} Тако, — причају, — и змија гл |
| ући фес до обрва, смјешкао се, чудно се смјешкао, а ситне, мале очи свијетлиле му се као свијет |
| оварао сам, измичући се.</p> <p>И ништа смјешније није било него је испочетка видјети како разг |
| не би било лакше и једном и другоме да смо заједно, да се можемо сашаптати, договорити?..{S} П |
| неко доба толико смо се били осилили да смо чак почели говорити и о свом дућану, о <hi>правом</ |
| испитујући.</p> <p>— Шта сад? — као да смо у исти мах хтјели запитати један другога, а сваки с |
| и искривљену стреху, било нам је као да смо пронашли нови свијет неки, дворе вилинске, о којима |
| одлучно, без предомишљања, ипак као да смо обојица осјећали да нас чудна нека опасност очекује |
| еб учинио слађи.{S} И ја и Хасан као да смо се натјецали ко ће више појести и готово смо отимал |
| p>— Ено га! — напошљетку избаци он када смо изашли готово до на крај шуме и када кроз густеж он |
| ћи нас и ништа не говорећи.</p> <p>Тада смо остајали сами: ја, Хасан и Хајкуна.{S} И одмах би с |
| >Ако се нијесмо играли и вјежбали, онда смо све троје ишли у „ашиковање“.{S} Хајкуна више није |
| љило као да су два дана.</p> <p>— Рашта смо се и растајали икако?..{S} Рашта?..</p> <p>Зар не б |
| ед њега.</p> <p>За неко вријеме обојица смо сједили тако, нијеми, непомични.{S} Ја од узбуђења |
| ишао даље.</p> <p>Дошавши кући обојица смо трчали у собу, тражили хоџиницу и, расипљући набран |
| ћи...</p> <p>Примичући се друму обојица смо постајали све немирнији.{S} Знали смо да нам нема ј |
| ству тако много причало.</p> <p>Обојица смо готово вриснули од радости и, упирући прстом тамо п |
| говорећи један с другим.{S} Кашње, кад смо прилично поодмакли, Хасан као да сам хтједе заподје |
| ме звала? — питао сам је сјутрадан, кад смо се нашли и остали осамљени обоје. — Рашта?..</p> <p |
| > <p>— Нико бољи од Алаха!..</p> <p>Кад смо се приближили Сулагиним вратима истрча нам неко у ф |
| и безброј штапова у рукама.</p> <p>Кад смо, након дугога лутања, опазили ватру, како пред коли |
| уно слободни и могли смо радити шта год смо хтјели.{S} Хасан је био плах, силовит, необуздан дј |
| Нама је овђе све испричао поштено и све смо му потврдили — настави Ибрахим ефендија тише, као у |
| кала кроз чарапе и запињала за ноге, те смо се често као пијанице какве поводили и посртали.</p |
| с пуним њедрима цвијећа и слаткиша, сви смо били весели, сви задовољни.{S} Хајкуна највише.{S} |
| , пазарује с њоме!..{S} Сви сте ви, сви смо, хајдуци, пљачкаши, разбојници.{S} И ако нам се ђец |
| ама...{S} Ех!..</p> <p>Неко вријеме сви смо ћутали.{S} Мајка је гутала димове враћајући их кроз |
| Хајкуне добио.</p> <p>Неко вријеме сви смо сједили тако не мичући се и не говорећи.{S} И тад с |
| >И мучке, прикрадајући се, приближивали смо се ватри.{S} Не знам управо шта, али ме нешто силно |
| рема ватри а не говорећи ништа, гледали смо један у другога, задивљено, узбуђено, и весело, као |
| тадосмо један према другоме.{S} Гледали смо се нијемо, испитујући.</p> <p>— Шта сад? — као да с |
| врачали, гатали, прорицали.{S} Гледали смо у мјесец, у звијезде, тражили знакове небеске; прич |
| Хајдемо!..</p> <p>Неко вријеме стајали смо и кошкали се међусобно: час је он мене гуркао напри |
| ти може...{S} Ако смо чекали и дочекали смо...{S} Хајде!..</p> <p>— Шта?</p> <p>— Припреми пушк |
| ла понека глава дјевојачка, заустављали смо се одмах, застајали.{S} Хајкуна је не оклијевајући |
| а смо постајали све немирнији.{S} Знали смо да нам нема још дуго пјешачити па да га се дочепамо |
| је све било и како је било.{S} Сазнали смо само толико, да је нашу чету, која је пошла била да |
| а су ноћи постајале дуже, и разговарали смо више.{S} Док је напољу цичао, вриштао и фијукао вје |
| се полако, шапатом, и у гуркању старали смо се обојица да не изазовемо никаква јачег шума: ни г |
| сокаке према узбрдици једној.{S} Морали смо се пењати уз излињале, изроване и поломљене камене |
| и кад је мајка отворила канат, застали смо обоје једно према другом нијеми, окамењени.{S} Ја с |
| зна ниједан.{S} Онако, насумце, лутали смо обојица и ишли напријед, само напријед.{S} Испочетк |
| и мали жмирави фењер у рукама, спуштали смо се низ стрме, кривудаве сокаке, завиривали свуда и |
| чким.</p> <p>Чак и при растанку причали смо о томе, само о томе и, за чудо, никада нам се, ни ј |
| p>— И ти знаш о том — рече. —— И кушали смо заједно...</p> <p>Брзо га ударих по кољену и викнух |
| ушку с рамена и сједе у траву. — Стигли смо.</p> <p>— Стигли смо — мукло понових и ја.</p> <p>— |
| у траву. — Стигли смо.</p> <p>— Стигли смо — мукло понових и ја.</p> <p>— Починућемо.</p> <p>О |
| Хасан били смо потпуно слободни и могли смо радити шта год смо хтјели.{S} Хасан је био плах, си |
| књиге у руке и учити, и ја и Хасан били смо потпуно слободни и могли смо радити шта год смо хтј |
| ди лежали један поред другога, наложили смо ватру у мргињу, украј гомиле једне, гурнули кахвени |
| а, окршајима, јунацима разним, говорили смо и ми највише о томе, готово једино о томе.{S} И как |
| 32_C18"> <head>XVIII</head> <p>Заноћили смо покрај чобана, планинштара, пред старом, ниском кол |
| авге међу нама.{S} Шта више и уортачили смо се и отпочели са трговином неком.</p> <p>И није то |
| 132_C17"> <head>XVII</head> <p>Осванули смо у шуми, у планини.{S} Задихани, заморени, готово из |
| ен ни од кога.</p> <p>Неко вријеме ишли смо обојица тихо, лагано, не говорећи један с другим.{S |
| асто грање дивље лове између демира, ми смо мирно сједили у соби и слушали како пуцкара, тутњи |
| ла би и разбијала нам се о рамена, а ми смо једнако ишли, једнако завиривали и тражили.</p> <p> |
| ко осорно. — Јунаци су оно, болан, а ми смо нико и ништа...{S} Једва сам живу главу изнио измеђ |
| атио за оружје и кренуо за њим.{S} Нити смо се јавили планинштарима, ни опростили се с њима, по |
| бливши глас упуштала се у разговор, док смо нас двојица остајали мало подаље, у страни, <pb n=" |
| и гатке разне, али, право да речем, чим смо поново пошли, мисао о зецу и његову злоношењу поче |
| то је бербер, — кога одмах дозвасмо чим смо Хасана скинули с кола и унијели у кућу, — ступио у |
| ="SRP19132_C11"> <head>XI</head> <p>Чим смо приспјели у Сарајево, ознојени, уморни, прашњави, с |
| } Узећу колико ми затреба...</p> <p>Чим смо се растали отишао сам одмах да тражим дућан, магазу |
| и није дала ни ока склопити.</p> <p>Чим смо легли, одмах ме почела заговарати, запиткивати и пр |
| руку. — Устани и хајде с нама...{S} Ево смо дошли по те...{S} Хајде...</p> <p>— Не могу...</p> |
| е натјецали ко ће више појести и готово смо отимали залогаје један другоме.{S} За неколико мину |
| вативши се за руке, приљубивши се, дуго смо гледали у очи једно другоме.{S} Сва срџба моја бија |
| а и припуцавале су пушке.</p> <p>И дуго смо сједили тако, сами, одвојени од свакога.</p> <p>Тек |
| рањем ватре и ћурликањем двојница убрзо смо заспали. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
| ијенимо што се плијенити може...{S} Ако смо чекали и дочекали смо...{S} Хајде!..</p> <p>— Шта?< |
| SRP19132_C16"> <head>XVI</head> <p>Иако смо наше ноћне шетње сакривали од хоџе, иако нико ни сп |
| и се одморила, рођо? ..{S} Знаш ли како смо ишли једном, па се ти уморила, па...</p> <p>Слуге г |
| RP19132_C13"> <head>XIII</head> <p>Како смо обично истом пред вече морали узимати књиге у руке |
| Ни читаво по сахата није прошло откако смо се раставили, а мени се одуљило као да су два дана. |
| за потребно и да прориче понешто, тако смо и ми, поводећи се за осталима, врачали, гатали, про |
| , изговори.</p> <p>Неколико минута тако смо се гледали.</p> <pb n="317" /> <p>— Хајде — напошље |
| ла све више и више и у неко доба толико смо се били осилили да смо чак почели говорити и о свом |
| ногама.</p> <p>За кратко вријеме толико смо се навикли на њега да мајка управо није могла ни ру |
| емогли од дугог хода и несанице, лагано смо се вукли кроз грмље и шипражје, отхукујући непреста |
| че да не зашуштимо.</p> <p>И непрестано смо се обзирали и на десну и на лијеву страну.{S} Једна |
| а нас чудна нека опасност очекује; зато смо и жељели да се та опасност одгоди, да дође мало доц |
| уни се нити узнемири ниједан, макар што смо бахнули изненада и још онако оружани.{S} Сви су бил |
| ем за сахат за два хода...{S} Макар што смо се упутили тамо и ишли одлучно, без предомишљања, и |
| муж је најчешће ситна играчка, а пошто смо знали да је бимбашиница чувена љепотица одмах смо б |
| </p> <p>— Можеш ли? — опет запита пошто смо прилично одмакли.</p> <p>— Могу.</p> <p>— Нико бољи |
| рзне ни он на ме ни ја на њега.{S} Опет смо најближи, највјернији, најискренији!..</p> <p>Остав |
| д се натраг не може — рече.</p> <p>— Ту смо и треба да се окушамо.</p> <p>Па се подиже и поче з |
| да је бимбашиница чувена љепотица одмах смо били и сигурни да ће нас она извући из ове незгоде. |
| башчу, пробија се кроз гране шандуда и смокава и тамо негдје далеко, далеко у плавој, свијетло |
| атере и очеви њихови митили и давали ми смокава, грожђа, шљива, да их оставим на миру, и молили |
| Хајкуна је, кашње, додавала још и сухих смокава, и ораха, и љешника.{S} Она је, некако, увијек |
| Требевићу, а Хајкуна нас и даље нудила смоквама, орасима, љешницима... </p> </div> <div type=" |
| ојој, него одлазио у башту и спавао под смоквама, на трави.{S} Ни ручавати није хтио за софром, |
| све те мерџане проспем, да их изгазим, смрвим и сатрем. — Да сам болестан, лакше би ми било... |
| /p> <p>И опет сам остајао на друму сам, смрвљен, погружен, са опруженом руком.{S} Безнадежно са |
| рћући се никуд.{S} Само понекад, кад би смрдљива лојаница почела да плави и да шкиљи, узимала ј |
| друмовима њиховим; ноћивао у тијесним, смрдљивим колибама, гдје се, у једној половини, која ча |
| људи.{S} Један иде напријед са старим, смрдљивим диплама, учвршћеним на искрпљеној и напуханој |
| ли...{S} Јок, ханума!..</p> <p>Ни пошље смрти бабине није се промијенио.{S} Само је из собе пре |
| _C9"> <head>IX</head> <p>Свак је, након смрти бабине, причао и говорио како је он оставио много |
| шање неко.{S} Ако који рањеник није био смртно рањен, ако је имало био при свијести, сви су одм |
| p> <p>Изненада, зар од викања оноликог, смучи ми се, стужи.{S} Испод појаса снажно ми заврти, з |
| лесаво нас гледајући као да се буди иза сна. — Нека ме убију, објесе, утуку, нека муче колико х |
| е и љутиле се, псовале што их будио иза сна и готово на силу нагонио да се и сами дижу и прихва |
| ај поклич његов као да ми је давао нове снаге, као да би ме намах осоколио.{S} Одмах би почео и |
| , не вриснувши нити подвикнувши, из све снаге поче чибуком ударати, млатити по момчету ономе.{S |
| чима и, сав обливен знојем, дува из све снаге.{S} Остали одмах иза њега, ухватили се под руке, |
| — премећући се с ноге на ногу и из све снаге дувајући у прозебле руке да их загријемо, — слуша |
| нит?..</p> <p>Шта је?..</p> <p>И из све снаге баци према мени нож који, фијучући, пролети ми го |
| да се ја одмећем и отимам испод њезине снаге и надзора њезина.{S} Кад год бих се враћао из кућ |
| а мајка непрестано кушала да се са свом снагом одупре, одбрани, отме.</p> <p>— Шта ће ми то, кр |
| обе.</p> <p>Случај овај као да јој нову снагу даде, као да је подиже, препороди.{S} Видећи како |
| бе и измахнуше.</p> <p>Хусо прикупи сву снагу, врисну и хтједе да скочи, да се отме.{S} И, онак |
| ећи својом главом и опирући се на своју снагу...{S} И на томе путу никоме се покорити неће, нит |
| махнитији нема и да свако зло које нас снађе избија из нас и ни откуда више.{S} Нема зла које |
| о, с дебелим мјехурима испод очију, али снажан и присебан, откопча прљаву, подерану, <pb n="392 |
| } И може ли он бити хајдук, кад није ни снажан, ни мрк, ни крвавих очију!..{S} Може ли бити хај |
| ала у сјенци и црнила се; пуне, жилаве, снажне мишице добиле им чисто бакарну боју и како је од |
| оштро звонио и пресијецао помрчину, — и снажне, мушке гласове, који, помијешани, као да се надв |
| отово потрчао, — и дочепавши се сокака, снажно почео лупати алкама на туђа врата, почео подврис |
| аутину, који је једнако пријетио ножем, снажно га ухвати за руку и продрмуса њиме.</p> <p>— Ето |
| ибравши се потпуно, брзо измахну руком, снажно раздера златом везену антерију на прсима и прима |
| — Иђем.</p> <p>И стиснувши ме за руку, снажно затресе њоме и лагано изађе из авлије.</p> <mile |
| амфил, па црвљив!..{S} Мој!..</p> <p>Па снажно удари папучом о камен и пркосно одиже главу.</p> |
| у, увијајући се под ударцима.</p> <p>Па снажно удари главом о под, а крв му потече из носа и ра |
| ог, смучи ми се, стужи.{S} Испод појаса снажно ми заврти, засврдла нешто, <pb n="328" /> одјекн |
| као да се препаде од тих ријечи, па ме снажно гурну и руком ми зачепи уста...{S} Загледа се и |
| имакох јој се опет, узех је око паса, и снажно, у наручју, одигох са серџаде.{S} Уживајући у ње |
| угих, ниско опуштених, сиједих бркова и снажно гурну у ватру.</p> <p>— Рашта да жалим умријет’? |
| а опазила, одмах му и трчала у сусрет и снажно га гурнувши у прса обарала на калдрму и почела г |
| џу, изађе преда ме, ухвати ме за руку и снажно повуче.</p> <p>— Чекај — прошапта некако њежно, |
| необично блесаст у том часу, јер се он снажно уједе за танку, румену усну и окренувши се у стр |
| ује а он некако окреће главу, стиди се, снебива, као да ради нешто што се не приличи, и новце, |
| ошла да ти кућу видим? — рече покуњено, снебивајући се и ломећи прсте. — Нијесам могла срцу одо |
| чега се стидио нијесам, ни пред чим се снебивао.{S} Радио сам од јутра до мрака, радио без одм |
| ако склопљене, поднесе их под браду.{S} Сневесели се.</p> <pb n="402" /> <p>— Јадна кумра пови |
| >— Говори!...</p> <p>Он дубоко уздану и сневесели се.</p> <pb n="254" /> <p>— Како ћу? — запита |
| жне <pb n="390" /> снове што их недавно снивао.{S} Чак ни Хасанова порука није ме могла потсјет |
| д ногама шкрипао нам и хрштао замрзнути снијег, са полегнутих ниских стреха, окићених дугачким |
| напољу фијуче и цијуче вјетар засипљући снијегом у пенџере и у стакласто замрзнуто грање дивље |
| напољу цичао, вриштао и фијукао вјетар снијегом засипљући широки велики пенџер и замрзнуто ста |
| на коси, пешевима кошуља, или падали на снијежне, обнажене прси, прекривене дугим низама бисера |
| аустависмо се, напошљетку, пред старим, сниским, испуцаним вратима једним, под чијом накривљено |
| и засјео пред џамијом.{S} Око њега, по сниским малим софама поредали се угледни најстарији људ |
| јутро, заборави на ружне <pb n="390" /> снове што их недавно снивао.{S} Чак ни Хасанова порука |
| ; причали и препричавали и своје и туђе снове и тумачили их.</p> <p>Ја, млад и загријан, прориц |
| тешким траболозом око главе, са читавим снопом ножева за појасом, са позлаћеним токама на прсим |
| <p>У жељи да се увјерим јесам ли још у сну или сам збиља будан штипао сам се по бедрама и ујед |
| одне, дође нам Сулага.{S} Био је некако снужден, забринут, невесео и, макар што сам стајао баш |
| боде коња и одјури за друговима.</p> <p>Снужден и жалостан погледах у оне маријаше...</p> <p>Но |
| чекала на пенџеру — рече некако тужно, снуждено. — Наслонила се на демире, међу цвијеће, и чек |
| је ја убила и зажалила на ме — прошапта снуждено. — Јадна моја кумра!..</p> <p>Затим се измакну |
| p> <p>— То, богме, не ваља — рече Хасан снуждено, уједајући се за усне. — Док се ми смислимо, у |
| и, болан!..</p> <p>— Не могу — промуцах снуждено. — Не једе ми се... .</p> <p>— Не једе ти се?. |
| <p>Напошљетку, једне вечери затекох је снуждену, тужну, уплакану.{S} Двије кривудаве, плавкаст |
| ишљено вртио главом...{S} И одмах би се снуждила и она, оборила главу и живо почела тући папуча |
| > <p>Покаткада напунила би их се читава соба.{S} Засједну по меким, рутавим миндерлуцима, прекр |
| е неколике обвехле дуње од којих читава соба мирисала, а по пенџерима, поред каната, поредали с |
| чеше врискати и жене, пошто истрчаше из соба, узрујаше се, заграјаше и склепташе се око ње.{S} |
| усобно, пили, свађали се.{S} По њиховим собама као да је потоцима текла медовина, ракија, газил |
| почеше тражити фереџе и сакривати се по собама.</p> <p>Једини ја као да сам био нешто присебниј |
| ог дана по одласку његову, засјеле и по собама и по авлији и, разбацивши фереџе око себе, а пап |
| к и по ноћи, пошто би се сви разишли по собама, силазио је на авлију, с пушком у руци, обилазио |
| и серџаде, ни шилтице какве није било у собама и празне, голе, без намјештаја, зијале су оне и |
| читаво буре ракије, поставили га насред собе <pb n="234" /> да може точити колико који хоће, ун |
| и, стиснутих очију, раскорачи се насред собе.</p> <p>— У мојој кући то да ми рекнеш?..{S} Ти?.. |
| ку и да бјежи некуда.{S} Дошавши насред собе хоџа га одгурну <pb n="270" /> и деран посрну, пад |
| оносио воде и спуштао пред врата њезине собе, одмах поред прага; кахву јој сам пекао и износио, |
| кајући по рамену...</p> <p>Изненада, из собе једне, истрча Хатиџа, весела, зајапурена, са неуре |
| е би Шерифа ханума, мати јој, изашла из собе и понудила нам пексимита са пекмезом, да узмемо и |
| Тек кад се измакла од њега и изишла из собе, стиште зубе и покуша да се исправи.</p> <p>— Камо |
| диже, шчепа ме за руку и брзо изгура из собе.</p> <p>— Иђи! — прошапта стењући, испрекидано. —< |
| ..</p> <p>Па се брзо окрену и истрча из собе.</p> <p>— Ето — избаци хоџа и показа за њим. — Ето |
| е мајка кратко, па се окрену и изађе из собе.</p> <p>Случај овај као да јој нову снагу даде, ка |
| бабо појавио.</p> <p>А чим он изађе из собе све замукну, смири се, застаде.{S} Видећи га онако |
| реклоњен, измичући се на леђа, изиђе из собе некако нечујно, ишчезну.</p> <p>Тога истога дана, |
| а, и не погледавши више на ме, изиђе из собе. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19132_ |
| и, поносито му окренувши леђа, пође из собе. —</p> <p>Он ништа не ради без мене.</p> <p>И мирн |
| /p> <p>Не довршивши окрену се и пође из собе.{S} Старао се и упињао да изгледа што поноснији и |
| не!..</p> <p>Хатиџа заплака, побјеже из собе.</p> <p>— Убите ме, гоните ме из куће своје! — јау |
| зо се окрену и изађе, управо побјеже из собе.</p> <pb n="335" /> <p>— А како ти је било тамо, н |
| абине није се промијенио.{S} Само је из собе препртљао у коњушницу, бедевији, и намјестио ту ка |
| су радили готово ништа; само су ишли из собе у собу, укривали се од мене и нешто се договарали, |
| свега...</p> <p>Чак и кад бих изишао из собе и кренуо, пошао у дућан, он је једнако о томе гово |
| к под пазухо а фењер у руку, излазио из собе, одлазио. </p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
| пали, лагано, достојанствено излазио из собе, ишао да спава.</p> <p>Хоџиница, опирући се рукама |
| артије и, измичући се на леђа, крену из собе.</p> <p>— Шта је овог — запита мајка брзо и, збаци |
| јући се, ломећи, гицајући, трчале су из собе у собу носећи боце и чаше са медовином, велике чин |
| рашчерупан, раздрљен и испрљан дочепао собе и сакрио се, закључао у њу, остављала га је, враћа |
| , када би се под големим оџаком, у врху собе, мало појаче распламтјела ватра, одсијевали им оки |
| х димија и треперећи на њима.{S} У врху собе, на својој шилти, — коју су у зиму обично превлачи |
| дмах право мајки која је сједила у врху собе на својој шилти, <pb n="255" /> и, разасувши по ди |
| је стрчала низ басамаке, полетила према соби и онако задихана и уплашена застала на прагу.</p> |
| рпљива, поче размјештати неке ствари но соби, које као да јој на путу биле.{S} Поче затим и као |
| апутати, немирно је устајала, ходала по соби и чупала, кидала све што јој се у руци налазило.</ |
| у и подврискивању, трчећи понесох је по соби и, не бранећи јој да ме удара плетеницама, јаглуко |
| ју.{S} Густ, загушљив дим извијао се по соби, ширио се и, као облак какав, обавијао их и заклањ |
| узимао и на леђа и почео потркивати по соби ржући као парип и одбацујући ногама.</p> <p>За кра |
| ..</p> <p>Ја узнемирено почех шетати по соби, лупати, ударати.</p> <p>— Шта је још лагао Зулфаг |
| и заборављени; дим се и сада колутао по соби, а кахва се непрестано точила и непрестано испијал |
| трави отклањао би и дову.{S} У кући, у соби, у џамији никад није хтио клањати ни молити се, је |
| <p>Није хтио више ни спавати у кући, у соби својој, него одлазио у башту и спавао под смоквама |
| ијући да му у сусрет изиђе, чекала га у соби са прекрштеним рукама и обореном главом.</p> <pb n |
| јечерме, иде, ломи се, крши и свакога у соби нуди ракијом и слаткишима смијући се и намигујући, |
| о говорити?..</p> <p>Тада је остајала у соби пустивши јаране да осамљени зијевају од досаде и д |
| ... и кад га не дворим, шта ћу с њиме у соби?..</p> <p>Нећу с њиме кад немам посла...{S} Имам ј |
| поче мијењати.</p> <p>Мјесто да сједи у соби као прије, да тугује и размишља, поче ходати, мота |
| , старајући се и упињући да је задржи у соби баш у том часу кад је највише жељела да изађе и да |
| е између демира, ми смо мирно сједили у соби и слушали како пуцкара, тутњи и хукти ватра, чији |
| во му што и сад, увијек, не могу бити у соби поред њега, што га и сад сама не дворим...</p> <p> |
| се освоји!..</p> <p>Чим сам остао сам у соби, опет сам проплакао.</p> <p>Жао ми бијаше мајке.{S |
| уклим шапатом и сваки који се налазио у соби као да се није најугодније осјећао.{S} Многи су и |
| ела је миловати, тепати јој, он одмах у соби почео мрмољити нешто, гунђати...{S} А чим сам је п |
| брже ићи па зато пјеваш...{S} И нећеш у соби да пјеваш да те лијепо чујем, него тамо на авлији. |
| вати, погађати.</p> <pb n="269" /> <p>У соби сам затекао и хоџиницу и кћер јој Хајкуну.</p> <p> |
| онако необучен и неуређен потрчао према собним вратима.{S} Мајка, која је стајала пред собом и |
| p> <p>Хасан се лагано подиже и приступи собним вратима.</p> <pb n="271" /> <p>— Смијем — викну |
| весео и, макар што сам стајао баш поред собних врата, прошао је поред мене и очешао се лактом о |
| ме за руку и као дијете какво поведе за собом у кућу.{S} Хатиџи, која је стајала на авлији, кра |
| ако и нехотице устукнем и повучем је за собом.</p> <p>— Чувај се!..</p> <p>— Шта је?.. — прошап |
| ахата у собу уљезе хоџа.{S} Вукао је за собом, грдећи и проклињући, дерана једног мојих година, |
| меко, као тепајући и лако ме повуче за собом. — Зар није лијепо како сам намјестила?..</p> <p> |
| ешто у руку, узе ме за раме и повуче за собом.</p> <p>— Бјежи одовлен — рече брзо. — Јефтино си |
| упртивши пушке и торбу, нагло повуче за собом. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19132 |
| о је мени и узевши ме за руку, повео за собом у закутак један.</p> <p>— Дај ти, болан, — рече — |
| прешао преко прага и затворио канат за собом. —</p> <p>Опет кијамет!..</p> <p>Она устукну мало |
| убити — рече полугласно, као да сама са собом разговара. — Пуцао, кажу, у јаребицу, па погодио |
| > <p>Изгледаше као да се борила сама са собом, као да се необично мучила да изрекне.</p> <p>— П |
| оћеш ли, болан, да се рвем и с њим и са собом?..</p> <p>— Рви се.{S} Бићеш јача!..</p> <p>— И д |
| зговоре.{S} Неке су доводиле и дјецу са собом, бојећи се зар да их саме оставе код куће, и чита |
| вратима.{S} Мајка, која је стајала пред собом и брижљиво чистила некакве хаљине, препријечи ми |
| на њега, измишљао их, само да сам пред собом оправдам одлуку, е се овакво друговање мора преки |
| рожђа на шљемену, и као да је обухватао собом све пространство оно, сву „џамију Божју“...</p> < |
| вратише сашаптавајући се и носећи међу собом пун шкипић млијека и један поголем хљеб, којим би |
| ивљени уски и тијесни сокак и заклањаху собом читав низ омањих скромнијих кућа, погурених и шћу |
| — дочека она без размишљања и показа на собу. — Не смије га рањена нико његовати, него ми.</p> |
| p> <p>Нехотице се осврнем и погледам на собу у којој је сједио Хасан.{S} И на пенџеру, кроз гра |
| руци и лагано, пажљиво, изгура ме пред собу. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19132_ |
| женског друштва“ и звао да сједнем пред собу његову њему уз кољено.{S} И, рачунајући зар да сам |
| фагу некога, намјести му и уреди у кући собу једну, у којој ће становати.{S} Био то висок, кошт |
| прикрајак, гонила од себе, затварала у собу, озбиљно пријетећи да ће ми »ноге пребити«, ако се |
| руке забољеле, пуштала ме и затварала у собу, не допуштајући више никако ни да излазим, ни да в |
| м пљуском свјетлости која је навирала у собу сједиле покрај великог, отвореног пенџера, уз чије |
| је, ларма.{S} И зато је најчешће ишла у собу одакле је најбоље могла чути њихове разговоре.</p> |
| веног.</p> <p>Тек након читава сахата у собу уљезе хоџа.{S} Вукао је за собом, грдећи и проклињ |
| ошто је бербер отишао, уљезе и Хатиџа у собу.</p> <p>Носила је велику, тешку, распаљену мангалу |
| ли готово ништа; само су ишли из собе у собу, укривали се од мене и нешто се договарали, шапута |
| , ломећи, гицајући, трчале су из собе у собу носећи боце и чаше са медовином, велике чиније с д |
| закикота и, узевши ме за руку, поведе у собу.{S} Застадох као укопан кад пређох преко прага.{S} |
| па се нагло окрену на пети и побјеже у собу.{S} Димије су јој у лету необично шуштале и заплет |
| е, напошљетку као да се одважи, уљезе у собу, прекривена танком, црвеном шамијом, која јој поло |
| , кратко нареди да скува кахву, уљезе у собу и сједајући на миндерлук указа руком да сједнем и |
| } Као син...</p> <p>Хатиџа опет уљезе у собу да узме филџане.{S} Погледасмо се очи у очи — засм |
| <p>Па ме узе испод пазуха, повуче ме у собу и гурну на шилту...</p> <p>— И гладан си био, може |
| хоџа поче шаптати.{S} И опремивши ме у собу, обојица се измакоше до насред авлије, унесоше се |
| ухо и, онако пресамићена, опет увуче у собу.</p> <p>— Не можеш...{S} Рашта? — запита зачуђено. |
| Хасан, који, преобучени, опет дођоше у собу, затекли су ме уплакана.{S} Обоје се склепташе око |
| лицу.</p> <p>Сад се мање затварала и у собу и чешће излазила на башчу, међу цвијеће.{S} Својом |
| p> <p>Дошавши кући обојица смо трчали у собу, тражили хоџиницу и, расипљући набрану траву и цви |
| з душека и хтио се умивати, уљегла ми у собу, блиједа, слаба и изнемогла и, заставши крај врата |
| о, испитујући, па лагано, тихо, ступи у собу и сједе покрај пенџера.</p> <p>— А што си га звала |
| х.</p> <p>— Шта је? — запитам улазећи у собу, ознојен и уморан, и погледам их обоје. — Што сте |
| <p>И хтједох да пођем, да је поведем у собу и онако с њоме заједно да станем пред Хасана, кад |
| врата. — Она!..</p> <p>Кад сам уљегао у собу затекао сам мајку како узваљена уз јастуке сједи н |
| ао разговор, одмах се дизао и одлазио у собу.</p> <p>Неколико пута био сам ишибан због ових пос |
| ули с кола и унијели у кућу, — ступио у собу и почео припасивати дугу, шарену бошчу, Хасан, бли |
| љубимца његова; за инат улазио у његову собу и са запаљеном цигаром пржио му хаљине и правио ру |
| 42" /> ништа друго него да идем у другу собу, те да потражим Ибрахим-ефендију, помоћника кадији |
| фагу, није по обичају ни отишла у своју собу нити се тамо затворила.{S} Не!..{S} Остала је онак |
| ла с њом, а мој душек премјести у своју собу и прострије управо покрај свог душека.{S} И већ пр |
| и га.{S} Ако би иза подне пошао у своју собу и затворио се »да премишља«, нико није смио дахнут |
| обоје њих гледали су врло често на моју собу и указивали на њу.{S} По томе сам одмах могао и <p |
| и, кад једне ноћи изненада уљезе у моју собу и раскорачивши се више душека силом ме подиже.</p> |
| ...{S} И казао је да му припремиш једну собу у кући...</p> <p>— Ја?..</p> <p>Хамид отре сузе шт |
| ех њезин звонио је тада кроз полумрачну собу, одјекивао у њој и, чинило ми се да се све око мен |
| лији, него, бива, отишао и у махалу, на сокак, па тамо начинио шанац и камењем рашћерао све мах |
| ајући, шамарајући, гонила ме из куће на сокак, у махалу.{S} Узалуд сам се противио, копрцао, от |
| м пролазио даље, бјежао управо, а читав сокак иза леђа ми као да поново почне јецати, тихо, при |
| ан, обијесан смијех разли се кроз читав сокак и као да се прели и преко кућа, преко зидова, чак |
| јенчаваху сав искривљени уски и тијесни сокак и заклањаху собом читав низ омањих скромнијих кућ |
| јед, — готово потрчао, — и дочепавши се сокака, снажно почео лупати алкама на туђа врата, почео |
| их и шћућурених једна уз другу, при дну сокака.</p> <p>— Нико нема — прошапта узбуђено, па заст |
| а, спуштали смо се низ стрме, кривудаве сокаке, завиривали свуда и свуда тражили куће дјевојачк |
| руку и нагло поведе кроз уске, тијесне сокаке према узбрдици једној.{S} Морали смо се пењати у |
| нудио крви.{S} И, кад бих замакао кроз сокаке и приближио се чаршији, увијек ми се причињавало |
| ђени, потуривши се грабили су тихо кроз сокаке и без обзира трчали, ишли, бјежали кућама.</p> < |
| јица кренемо и упутимо се кроз махале и сокаке „у лов, у планину“.{S} Ловили, наравно, нијесмо |
| испред дућана и непрестано гледајући у сокаке куд је Хасан замакао.</p> <p>И дође ми да потрчи |
| понекада ишао Сулагиној кући и пролазио сокаком, она као да је пазила на ме, као да ме чекала н |
| опазио Зулфагу како стоји недалеко, на сокаку, и вреба ме, пази.</p> <pb n="265" /> <p>— А шта |
| а, остављена, без игдје ичега остати на сокаку.</p> <p>— Како ли би ме тад душманке гледале и к |
| чих са ћепенка и потрчах према оближњем сокаку.{S} Силан пуцањ одјекну ми иза леђа и нешто зазв |
| слушали како у даљини негдје, у другим сокацима, циличу тамбуре, звече дахире и пиште зурле, а |
| бринем.{S} Непрестано сам се скитао по сокацима и махалама, играо се с дјецом, свађао, тукао.< |
| S} Сад ћемо видјети је ли мушко и је ли соко!..{S} Неће више бити ни једног залогаја џабе; треб |
| једе да сврне, да узмакне.</p> <p>— Ха, соколе! — подвикну трговац јаче и опет замахну. — Ха!.. |
| и држао некако и, кад сам себе на силу соколећи, усиљавао се да брже крене, поскочи, док сам ј |
| џамијом.{S} Око њега, по сниским малим софама поредали се угледни најстарији људи, ихтијари са |
| еницу, затицао сам обично гдје сједи на софи са цвијећем, међу шебојима, и токорсе прешива нека |
| који ми лежао у крилу, и измакох се иза софре.</p> <p>— Једи!..{S} Што не једеш?.. — проговори |
| , на трави.{S} Ни ручавати није хтио за софром, с осталом чељађу, него носио у торби, о рамену, |
| едној, подупрта ода свих страна дебелим сохама и тојагама, те је издаље изгледала као стара, не |
| достојанствено излазио из собе, ишао да спава.</p> <p>Хоџиница, опирући се рукама о кољена, одм |
| во половицу свога живота...</p> <p>— Не спава се ни мени.</p> <p>И додадох му кахву.</p> <p>Он |
| ако хоћеш да не спавамо... а мени се не спава... причао бих ти све од почетка, готово половицу |
| носи ђаво!..{S} А волио бих да је остао спавајући...</p> <p>Примичући се друму обојица смо пост |
| колико дана ту исту слушкињу, која је и спавала с њом, а мој душек премјести у своју собу и про |
| преграђена, спраћала говеда, а у другој спавала чељад; сједио крај ниских, крњавих огњишта на к |
| арати и склопио очи, претварајући се да спавам.{S} Она је и даље говорила, питала, гласно разми |
| ала: и како живим, и како радим, и гдје спавам, и гдје једем...{S} И увијек их молила да ме поз |
| олема прича — рече. — И ако хоћеш да не спавамо... а мени се не спава... причао бих ти све од п |
| , у соби својој, него одлазио у башту и спавао под смоквама, на трави.{S} Ни ручавати није хтио |
| и.{S} Лакше ми било на души и слађе сам спавао.</p> <p>У зиму, када су ноћи постајале дуже, и р |
| блијед, зелен тако?..</p> <p>— Нијесам спавао, мајко...{S} Од несанице је.</p> <p>— А што су т |
| етац неки, да може поред ње и ноћивати, спавати.{S} И оно оружје што је преостало пренио је там |
| , све чуднији.</p> <p>Није хтио више ни спавати у кући, у соби својој, него одлазио у башту и с |
| их.{S} Леже.</p> <p>— Смајиле, Смајиле, спаваш ли? — запита ме уплашено након дуже почивке. — Ј |
| ве и без много новаца... мучно је... не спасава се ова кућа од пропасти — тврдио је немилосно, |
| а стеже, стеже, дави...{S} И уста ми се спекла, осушила.{S} Пљувачке сасвим понестало, пресахну |
| и шта засађивати, сијати, она се збуни, спетља се и као почне размишљати.</p> <p>— Шта ћу казат |
| /p> <p>Ах, очи оне!..</p> <p>Збуних се, спетљах, замуцах...</p> <p>— Само сам разговарала с њим |
| енуо низа страну, усуђивао сам се да му споменем и о глади и о умору.{S} И увијек сам се покаја |
| пријатељима, хотимично са пуно похвала спомену и Зулфагу, прекидох га у говору и запитах подру |
| вих, подигох се.</p> <p>— Што си га сад споменула?..{S} Што ти је пао на памет? — запитам прије |
| ити сам на се. — Зар је крива што га је споменула узгред..{S} Зар се и због тога завађати с њом |
| таког видио!..{S} Ех!..</p> <p>Први пут споменула је њега, Зулфагу.{S} И одмах, по тим ријечима |
| езир чудећи се. „Шта је скривио, ако је споменуо стари земан?“...</p> <p>Цар се наљути, распали |
| е по бедри.</p> <p>Чуо сам само како је споменуо некаква харамбашу, Стојана некаква, неке рањен |
| о спомињати.{S} Ако бих га ја каткада и споменуо, само је узвијао носом, набирао обрве и одмахи |
| е шетње сакривали од хоџе, иако нико ни споменуо није о њима, ипак сви опазисмо како је у пошље |
| > <p>О свему томе нијесам смио ништа ни споменути Хасану.{S} Знао сам да би одмах почео ругати |
| одгурнувши.</p> <p>— Што... што си сад спомињала?..</p> <p>— Не знам, — покуњено одговори она |
| раво највише говорило о Сулаги и сви га спомињали.{S} И, ни сам не знам рашта, али након сваког |
| коме и да их одам.{S} Ни они мени ништа спомињали нијесу, ни питали ме.{S} Хасан, као да ништа |
| Ја се не плашим...</p> <p>— А што си га спомињао кад се не плашиш?..</p> <p>И спуштеним гласом |
| је ништа.{S} Нарочито Зулфагу није хтио спомињати.{S} Ако бих га ја каткада и споменуо, само је |
| на, свега, па нити иште новаца нити што спомиње о њима све дотле док се бабо сам не досјети и н |
| е, па што не би и ми?..</p> <p>Одмах се споразумјесмо.{S} У рукама лијепе жене муж је најчешће |
| мајку, чак и мене, у руку, и заплео се, спотакао, да сам у два маха помислио, е ће намах посрну |
| половини, која чак није ни преграђена, спраћала говеда, а у другој спавала чељад; сједио крај |
| рно, да јој се чак и ругати почели и из спрдње назвали пјесму »удовичином пјесмом«...</p> <p>— |
| >— Ја сам чуо да се одавле, из Мостара, спрема читава војска, која ће гонити усташе — одговори |
| Чудни земани настају и чудна се несрећа спрема.</p> <p>— Па зар ће нам и на куће ударати? — зап |
| /p> <p>— Ко се од зеца плаши, нек се не спрема у хајдуке — добаци Хасан пакосно, не осврћући се |
| /p> <p>— Ко се од зеца плаши, нек се не спрема у хајдуке, — одвратих му подругљиво и за инат ха |
| напријед, често и преко воље, прибира и спрема на одбрану.</p> <p>И ја, што сам којим даном пос |
| д њега. — Ено их!..</p> <p>— Стој!..{S} Спремај се!..{S} Зар никад људе нијеси видио, живино? — |
| ко збуњено, сметено промуцала:</p> <p>— Спремај се...{S} Ићеш у Сарајево...</p> <p>— Ја?..</p> |
| ри...</p> <p>— Нећу — окосих се љутито, спремајући се да га ударим јастуком. — Нећу ја!..</p> < |
| оговори Хајкуна и испрси се према њему, спремајући се да још жешће навали. — Мислиш ли се играт |
| силе низ бедре.{S} Непрестано као да се спремали за бој, непрестано уређивали и — непрестано од |
| <p>— Па није изненада...{S} На овај пут спремам се одавно — одговори безбрижно, отирући лице ја |
| м недаћама, — још једнако био узрујан и спреман на инат, ипак, у погађању оном, у цјепкању, заг |
| у грлић, пође, држећи је у рупи, увијек спреман да опали.</p> <p>— Можеш ли? — опет запита пошт |
| е два <pb n="315" /> три пута освртао и спремао се нешто да предложи, али чим је заустио одмах |
| на ме... на мајку.</p> <p>Па се некако спуза низ миндерлук, готово паде на кољена и поче љубит |
| — узвикну она очајно, па ломећи прсте, спусти се испод зида и удари у плач. — Ето...</p> <p>— |
| атим погледавши боље, брзо ми приступи, спусти се на траву и ухвативши ме за руку мукло запита: |
| з кољено и, непрестано гледајући у очи, спусти ми руку на раме.</p> <p>— Једи!..</p> <p>— Не бр |
| ткривао, чим ме опази пође ми у сусрет, спусти ми руку на раме и тихо, развучено протепа:</p> < |
| јана и малаксала потпуно, не клоне и не спусти се пред њу.</p> <p>Има тренутака када човјек по |
| Хасан?..</p> <pb n="388" /> <p>Хамид се спусти на ћепенак, одиже ногу и поче причвршћивати опут |
| p> <p>Па приступи хоџи и умиљавајући се спусти му руку на раме.</p> <p>— А то је оно дијете, — |
| очекаћемо...</p> <p>Па крену напријед и спусти се, клекну за голем грм један.</p> <p>— Ти хајде |
| и — отсијече он упорно, покупи оружје и спусти га поред себе. — Опет ћемо путовати.</p> <p>Зати |
| /p> <p>— Говори! — викну Хајкуна јаче и спусти прст на обарач.</p> <p>Момче поче муцати нешто, |
| прошапта:</p> <p>— Ето...</p> <p>Па јој спусти на кољено све тефтере и све хартије и, измичући |
| и.</p> <p>И додадох му кахву.</p> <p>Он спусти филџан на тле, опет напуни лулу и отпоче причати |
| у руку некакав замотуљак и овај га брзо спусти у џеп.{S} Причини ми се као да звецнуше дукати.{ |
| ма.{S} Хасан због тога некако постиђено спусти пушку поред себе и сједе међу њих.</p> <p>— Јест |
| и ноћи плаши толико.</p> <p>Кад се ноћ спусти, — каже — читава кућа кад потоне у мрак, у помрч |
| лактовима се одуприје о кољена, а главу спусти међу шаке.</p> <p>— Што си се препао? — запита.< |
| па мирно сјео на шилту, испод пенџера, спустивши ћурак поред себе а чибук преметнувши преко кр |
| >Па пође од једнога момка до другога и, спустивши се на кољена, поче их напајати, испирати им р |
| Па ме обгрли, приви ми главу на прси и, спустивши ми усне на чело, прошапута гласом пуним стреп |
| ко збори!..{S} Право мушко!..</p> <p>И, спустивши ми руку на раме, прошапта:</p> <p>— Баш ми је |
| ми да заплачем, да зајецам, загрцам.{S} Спустивши јој главу на прса све је јаче почех притезати |
| у очи погледати? — брзо дочека Хасан и спустивши пушку наслони се на њу. — Ево... право да реч |
| — прошапта узбуђено, па застаде мало и спустивши пушку на земљу чучну испод зида.</p> <p>Ја и |
| им је сједила поред њега, уз кољено му, спустила му главу на прса и, увијајући се, умиљавајући, |
| умру, што ми вазда долијеће... па ми се спустила на главу, на шамију и почела гугутати...{S} Не |
| руке саставила би и кошуљу на прсима и спустила рукаве низ мишице.{S} И обоје се неко вријеме |
| то, хајдуци напредују...{S} Чете њихове спустиле су се ономадне у Сарајевско Поље...{S} Ко може |
| ји ме, замами.{S} Обузе ме жеља и да се спустим покрај ње, да пољубим, угризем, уштинем.</p> <p |
| ..{S} Не нашавши ништа скренем с пута и спустим се на траву да отпочинем.{S} И, — не знам како |
| — узвикнух одушевљено и одахнувши мало спустим се поред друма и почнем замотавати цигар.</p> < |
| се случајно и превјерио, него кад би се спустио дотле да ради и <hi>женске</hi> и <hi>рајинске< |
| јесмо.</p> <p>— Аферим!..</p> <p>Кад се спустисмо готово до Миљацке чији се потмуо шум разлијев |
| вско Поље...{S} Ко може рећи да се неће спустити и усред Сарајева?..{S} Ко?..</p> <pb n="296" / |
| миле бисага, кабаница и конопа по путу, спустих се низ басамаке.</p> <p>Дотрчавши на авлију зау |
| и радосним погледом.</p> <p>Тек кад се спустих с прага и приступих јој ближе, она одиже и друг |
| , чупа за бркове, издигох је у висину и спустих покрај јастука, на широку шилту, меку, кадифаст |
| ким, гуравим витловима.{S} Опазивши ме, спустише танка ишарана вретена у крило, погледаше једна |
| чинило, и међеда могао умлатити.{S} Све спустише пред нас.</p> <p>Нећу слагати ако рекнем да ни |
| а скочи, да се отме.{S} И, онако везан, спућен, саплете се и опет посрну.{S} Сав модар у лицу, |
| Хахахаха! — засмија се Хајкуна усиљено, спуштајући шишану и окрећући се нама. — Јесте ли га чул |
| сом, о коме је висила шарена дуванкеса, спуштала се низ бедру и куцкала је по везеним чакширама |
| , свилене ките, која му се са врха феса спуштала све до плећа и лагано га куцкала по њима.</p> |
| о, док су му око главе облијетале челе, спуштале му се на капу, на браду, на рамена и непрестан |
| лавкасте, танке црте, — трагови суза, — спуштале јој се низ пуначке руменкасте образе и још свј |
| но, носећи мали жмирави фењер у рукама, спуштали смо се низ стрме, кривудаве сокаке, завиривали |
| оног је ишао на Неретву, доносио воде и спуштао пред врата њезине собе, одмах поред прага; кахв |
| а спомињао кад се не плашиш?..</p> <p>И спуштеним гласом доврши:</p> <p>— Нека га носи ђаво!..{ |
| браз, одмах покрај уха, брада као да се сравни са опуштеним подвољком, утону у њему, очи се пом |
| ет не плаши...</p> <p>— Брука!</p> <p>— Срамота!</p> <p>Хасан одгурну пушку ногом и погледа ме. |
| не слуша, чак ни ја.{S} Као да је била срамота нека онаквоме јунаку дуго разговарати са женом, |
| га, мислио је да би му мања и грехота и срамота била кад би се случајно и превјерио, него кад б |
| бављати се женским беспослицама.</p> <p>Срамота од свијета бранила му је да се никад не покаже |
| м се куће...</p> <p>— А зар би могао од срамоте икоме у очи погледати? — брзо дочека Хасан и сп |
| дока, болан!..</p> <p>Зулфага ће ти, на срамоту, све повратити...</p> <p>У мени, изненада, као |
| нила се кроз помрчину као да су потпуно срасла, слијепила се једно с другим те је изгледало као |
| ио крај ниске чекмеџе једне и на кољену срачунавао нешто, бржебоље одбаци тефтер, одиже наочаре |
| једао је у прикрајак један и тамо почео срачунавати нешто, писати.{S} Затим, пошто би она прист |
| вале им танке пушчане цијеви и сијевали сребрни, криви дршци великих ножева.{S} За њима су, на |
| сабљама и напуњеним пушкама, застану на сред чаршије и само једном подвикну:</p> <p>— Затварајт |
| ан задијевао за појас и, прихвативши по средини дуги дебели чибук са ћилибарским такумом на врх |
| . — Има их свуда.</p> <p>— А ми нијесмо срели ниједнога.</p> <p>— Ако сте их жељни, можете их и |
| <p>— Ако сте их жељни, можете их и овђе срести,</p> <p>—— отповрну стари, залажући се кромпиром |
| егнуто и збаци струку са себе. — Их!{S} Сретан ли си! — викну јаче, стискајући ме за мишицу.</p |
| аћинима.{S} Неколике дјевојчице које је сретао путем изненада је заустављао, обгрлио их и приви |
| било и обичније.{S} Идући право друмом сретао сам непрестано кириџије, путнике, татаре, слушао |
| подигнути и наставити пут.</p> <p>Опет сретнем неколико људи.{S} Један иде напријед са старим, |
| је сретни земан — био...{S} Лаже!..{S} Сретни земан иђе и ко не вјерује у то, не треба ни да ж |
| јају путе...{S} Свак лаже ко каже да је сретни земан — био...{S} Лаже!..{S} Сретни земан иђе и |
| како“ одговори сељак љутито. „Прошли су сретни земани кад се лијепо живјело“...</p> <p>Цар дозв |
| де и пружи руку Сулаги.</p> <p>— Нек је сретно — рече отежући. — Ријеч је ријеч и лажи бити не |
| обра ви вече, људи!..</p> <p>— Добра ти срећа, Турчине! — отповрнуше неколико њих једногласно, |
| прсте и наслањајући ми главу на раме. — Среће своје... слободе своје... тебе... нипошто дала не |
| аучи својим управљати.{S} Без тога нема среће у кући...</p> <p>Вода у ибрику поче врети.{S} Ја |
| као да поче попијевати. —</p> <p>Ето ти среће и одмјене твоје!..</p> <p>— Подгојила је човјека, |
| е и покуша да се исправи.</p> <p>— Камо среће да погибох! — јекну. </p> </div> <div type="chapt |
| љуби је и дубоко уздахну:</p> <p>— Камо среће да сам вазда с вама...{S} Ех!..</p> <p>Неко врије |
| не загрца, не осврћу се на њега.{S} По срећи, њихова помоћ мени је ипак у згодан час дошла и н |
| ма и да бих и њима коју пару дао.{S} По срећи, у мени је било и сувише бабине крви, које ми је |
| !..{S} Улагивало!..{S} Пхи!..</p> <p>По срећи, његово договарање трајало је само по два по три |
| ти робу и зазивати муштерије.</p> <p>По срећи, зазивање ми није било узалудно.{S} Неколике мушт |
| о и чувају да им не умакнемо.</p> <p>По срећи, изненада се однекуда растолегну ћурликање двојни |
| покрај ње, изгледала ми увијек радосна, срећна, задовољна...{S} Чаврљала је, причала, зборила с |
| не гледа онако састављене, приљубљене, срећне. — Ни према коме немам благодарности... осим... |
| кну.</p> <p>— Бојим се за се, за те, за срећу коју си ми само ти донио, за слободу оволику...{S |
| p>— Лажеш ти!</p> <p>Хасан узе пушку по сриједи и поче ударати по њој.</p> <p>— Е да видимо, мо |
| и сви.{S} Румене се мерџани и блиста се срма на тешким пушкама и ножевима а одсијев им игра уз |
| одсијевали им окићени балчаци ножева и срмом оковане главе малих пушака.</p> <p>И док су сви, |
| ме часу угледао сродника неког, блиског сродника који ми најмилији био, и срце ми заигра, застр |
| ло ми је као да сам у томе часу угледао сродника неког, блиског сродника који ми најмилији био, |
| то ми се прије чинило да су ми сви људи сродници, ахбаби и да бих се са сваким грлио и љубио, т |
| .</p> <p>Мајки као да се свали камен са срца.{S} Одмах се разведри.</p> <p>— А пуно краду? — за |
| и покори.</p> <p>Шта више, често се од срца и весело насмијао баш онда кад би му причали за ра |
| х сам познао да му пјевање није ишло од срца, да је усиљено.{S} Тиме је само хтио макар и унеко |
| <pb n="249" /> чувати...{S} И добра је срца...{S} Бољи је од мене па... па је свакако правије |
| у. — На штеди грла, не било га; не жали срца, усахло ти!..</p> <p>Пјевај!..</p> <p>И хитре Цига |
| е се...{S} Људи, за које нико није имао срца ни милости, немају срца ни милости ни према коме.. |
| нико није имао срца ни милости, немају срца ни милости ни према коме...{S} Крв људска пјени се |
| оје, — рече некако меко, сажаљевајући — срце ти је исто као и у мајке...</p> <p>Још би ти и пам |
| Данас.</p> <p>Тога часа чудно ми заигра срце.{S} Једва се савладах да не узвикнем од весеља.</p |
| иског сродника који ми најмилији био, и срце ми заигра, застрепи, залупа као да ће искочити...{ |
| сам, хајдук, зулумћар...{S} У мене је и срце од камена и нема милости ни љубости ни према коме. |
| } И мени... и мени су отели, уграбили и срце и душу...{S} Хајде...</p> <p>— Куда?</p> <p>— Виђе |
| Аферим!..{S} Нисам ни знао да имаш тако срце и... и да се тако знаш бранити...</p> <p>Тапшући м |
| иковац, хајдук и зулумћар“, како му је „срце од камена“, те како више нема „милости ни љубости“ |
| се и мени и свакоме својим јунаштвом и срцем својим...</p> <p>Па све јаче стискајући свој штап |
| јући се и ломећи прсте. — Нијесам могла срцу одољети да не дођем, да...</p> <p>И, погледавши и |
| тпуно да су изван опасности, тутунећи и срчући кахву почеше се препирати, шалити, смијати... </ |
| смо гледали у очи једно другоме.{S} Сва срџба моја бијаше потпуно ишчезла, истопила се пред пог |
| нека поче ме обузимати, чудна, пакосна срџба, каква обично избија у човјеку који је учинио нек |
| један!..</p> <p>— Ђаволе!..</p> <p>Све срџба и сва љутња као да намах минуше.{S} Дође ми да се |
| Оженио се, а не купио ништа!..</p> <p>И срџба нека поче ме обузимати, чудна, пакосна срџба, как |
| /> страха, од осјећања своје немоћи, од срџбе неке на самога себе.{S} И дође ми да викнем у пом |
| колицини путника, угушивајући и понос и срџбу и наклањајући се, угибајући попут просјака. — Дај |
| размахивати око себе: поче засијецати у стабла, сјећи гране, лишће, траву.</p> <p>И смијешан ми |
| ћи се, зијевајући и придржавајући се за стабло буквино, устанем и прихватим за оружје.</p> <p>К |
| и, наслонивши се леђима о тврдо, дебело стабло, почех јечати као болесник какав.</p> <p>Хасан, |
| о се држећи каната, искочи преко прага, стаде на авлију и викну из свега грла:</p> <p>— Помагај |
| олемим носом и великим плавим брчинама, стаде преда ме, поносито зазвеча сабљом и набусито прог |
| ајка рашири руке и поплашена, узбуђена, стаде између нас.</p> <p>— Шта вам је, ако Бога знате? |
| вратима и ослухну.{S} Затим, бржебоље, стаде покрај пенџера, отвори га и провири напоље.</p> < |
| > <p>— Робе хоћеш?..{S} Ево!,.</p> <p>И стаде преда ме и поче показивати.</p> <p>Нити сам пазио |
| и у дућан и сам ми се јавити.{S} Кад ми стаде на ћепенак, сав изгребан, мрк, необријан, у подер |
| утници?..</p> <p>Подигосмо се обојица и стадосмо један према другоме.{S} Гледали смо се нијемо, |
| <p>— Не знам...</p> <p>Токорсе нехотице стадох на оне мерџане што сам их одбацио и почех газити |
| протежући се извукох се из љесковине и стадох на чистину.</p> <p>Погледам на све стране.{S} Ни |
| p> <p>Кренусмо опет.</p> <p>Ни пута, ни стазе не зна ниједан.{S} Онако, насумце, лутали смо обо |
| према собним вратима.{S} Мајка, која је стајала пред собом и брижљиво чистила некакве хаљине, п |
| еде за собом у кућу.{S} Хатиџи, која је стајала на авлији, кратко нареди да скува кахву, уљезе |
| набусито, прихвативши за пушку која ми стајала баш украј врата. — Још ми такав лопов неће мајк |
| ајући један у другога, а она је једнако стајала и једнако разговарала...</p> <p>Враћајући се ку |
| > <p>— Не могу.</p> <p>Она је непомично стајала и као да га хтјела још нешто питати, а он, осје |
| ајкуна отпочину.{S} Држећи запету пушку стајала је према њему усправљена, горда и поносита, пре |
| ам...{S} Хајдемо!..</p> <p>Неко вријеме стајали смо и кошкали се међусобно: час је он мене гурк |
| мене, узе ђугуме што су у једноме низу стајали испод басамака и оде, отрча управо на воду.</p> |
| м?..</p> <p>Хасан, наоружан и опремљен, стајао је изнад мене, мргодан као џелат и по изгледу му |
| јев дугачке шишане...{S} Недалеко од ње стајао је Хасан са пребаченим рукама преко пушке која м |
| ден, забринут, невесео и, макар што сам стајао баш поред собних врата, прошао је поред мене и о |
| ла, гађајући га у леђа камењем, дрвима, стакладима.{S} Тек кад би се, рашчерупан, раздрљен и ис |
| ипљући широки велики пенџер и замрзнуто стакласто грање дивље лове између демира, ми смо мирно |
| вјетар засипљући снијегом у пенџере и у стакласто замрзнуто грање дивље лозе што се пропињало у |
| абраним, густим обрвама, испод којих се стаклиле мутне, влажне очи и некако пријекорно звјерале |
| ши, који се преобукли у турске хаљине и стали у шехер да штогод упљачкају.</p> <p>Наравно, сви |
| нат и опљуну према њему. — Није ми било стало до свијета ни онда, кад сам кроз четири мјесеца и |
| т и на дјевојче оно, које као окамењено стало, па само блене у њих...</p> <p>— Хајкуна!..</p> < |
| имове из кратких, дебелих чибука, а она стане међу њих румена, весела, насмијана, пита их о зем |
| ујући ножем и пријетећи Сулаги. — Ко ми стане на пут, тога ће и нестати.</p> <p>Док се однекуда |
| кажњавати — брзо дочекује Зулфага и као стане преда ме да ме одбрани. — Млад је још...{S} Не зн |
| оведем у собу и онако с њоме заједно да станем пред Хасана, кад се он исправљен, поносит и горд |
| да <pb n="304" /> се бојим твог оружја, стани да се огледамо, да дијелимо мегдан, а не тако... |
| у и уреди у кући собу једну, у којој ће становати.{S} Био то висок, коштуњав човјек, са необичн |
| била рачунџија нити је познавала право стање наше, изненадила се кад је све то чула, уплашила |
| ивља у дивљини, па ни о чем више није у стању ни размишљати, колико о разним чудесима, и ни у ш |
| Алија, као једини човјек који би био у стању ударити на све усташе и покорити их, поломити, ун |
| ем, стасит, кршан, увијек лахко обучен, стао би, исправио се украј невелике чатрње у дну авлије |
| з гране феслиђена опазим њега, сама.{S} Стао покрај каната, исправио се, једном руком ухватио с |
| о према другом нијеми, окамењени.{S} Ја стао на прагу, ухватио се за канат, гледам у њу и кроз |
| преко очију.</p> <p>— Стид ме...</p> <p>Стао сам као укопан и нијесам знао ријечи проговорити.{ |
| обар је... поштен... вјеран...</p> <p>— Стар је — рече и мајка покуњено и обори главу.</p> <p>— |
| {S} Хоћу да пазарујем!..</p> <p>Трговац стар, немоћан, погурен човјек, који је сједио крај ниск |
| дјегод на тавану, у прашини, била каква стара пушчетина, нож, па макар и косијер, — и њих су из |
| и тојагама, те је издаље изгледала као стара, немоћна просјакиња каква, у чађавом, дроњавом и |
| брекну сурово пошто ме добро разгледа, старајући се да ме напријед преплаши дреком и крвничким |
| је тада испричао, препричаћу сада и ја, старајући се да све изнесем и оцртам отприлике онако ка |
| износио некакве тужбе, рачуне и сенете, старајући се и упињући да је задржи у соби баш у том ча |
| м науком</p> <p>— брзо одговорише неки, старајући се да пред паметним човјеком и они изгледају |
| рхта, и лагано поче узмицати, уступати, старајући се само да јој уграби чибук и да јој га отме. |
| а ли ти пара? — запита полако, шапћући, старајући се да нико не чује. — Колико?</p> <p>— Мени н |
| ма о овоме не причај ником — рече брзо, старајући се да се прибере и уозбиљи, — Испричаш ли ико |
| е што, ишао је на прстима лагано, тихо, старајући се да ни трава не зашушти, ни шљунак не захрш |
| а то је ништа — одговорим кроза смијех, старајући се да је осоколим. — Шала је била...</p> <pb |
| задављено, циједећи ријечи кроз зубе и старајући се да изгледа што мирнији. — Хтио сам да се о |
| себе, пажљивије гледајући према ватри и старајући се да кроз плавичасти сумрак распознам сјенке |
| ветити на мени за све што је патила.{S} Старала се да ме заузда, стегне, пригњечи што може јаче |
| а камо ли тамо правдати се, многи су се старали да му напакосте, да га оробе.{S} Прихватали су |
| с водио се полако, шапатом, и у гуркању старали смо се обојица да не изазовемо никаква јачег шу |
| довршивши окрену се и пође из собе.{S} Старао се и упињао да изгледа што поноснији и што јунач |
| више пристајао за мајком, пазио на њу и старао се да јој што боље угоди.{S} Свако јутро, прије |
| p>— Јесте ли из далека, момци? — запита старац један који је сједио одмах уз ватру и непрестано |
| ан измичући се.</p> <p>— Слатко.</p> <p>Старац се осмјехну.</p> <p>— Млади сте, здрави сте, па |
| p>— И огладњели?</p> <p>— Јесмо.</p> <p>Старац застаде мало, почеша се по упалим, мршавим прсим |
| м, макар то била стреха и једне колибе, старе, трошне и окрхане.{S} И много сам се љутио на Хас |
| н.</p> <p>А никада готово није понављао старе приче: увијек је имао нових, које се чиниле још љ |
| !..</p> <p>— Сад ће ђедо опет ударити у старе дипле — дочека опет онај одострага и засмија се. |
| подова, из таваница силно заударало на стареж, на плијесан; око разлупаних пенџера испреплела |
| {S} Шта им ми радимо?..</p> <p>— запита стари и погледа ме својим жутим, помућеним очима које м |
| омци? — тихо и некако подругљиво запита стари, окрећући нам се. — Ви, ваистину, нијесте изучени |
| p>— А ја се за хајван плашим — прошапта стари забринуто, и попридиже се. — Вукови чудно завијај |
| .</p> <p>— И грмљавине ће бити — додаде стари невесело.</p> <p>— Мене сврбе леђа...</p> <p>Једн |
| "361" /> зар због чибукања... обузео је стари севдах и... покорила му се...</p> <p>— Тако суђен |
| Муртат и одметник!..</p> <p>— Међер је стари хоџа опет бољи — дочека неко одострага и указа на |
| {S} Шта ти знаш, кењче један — окоси се стари увријеђен и попријети чибуком. — Бог све зна а ми |
| вечери, зазвечала би алка на вратима и стари мандал зашкрипио би.{S} Чим би Хатиџа потрчала да |
| о, теретећи га како су, токорсе, његови стари то приграбили од њихових старих и како је то он д |
| ено, и весело, као што се гледају добри стари пријатељи када се након дугог растанка изненада н |
| ио да гине и да умре?.. — брзо одговори стари, истресе из кесе нешто дувана, напуни крњаву лулу |
| е?..</p> <p>— На друму — мирно одговори стари. —— Тамо је згодније...</p> <p>— А је ли далеко д |
| а око цареве џамије, којима био додијао стари хоџа — поткрадао им џамију, — па хтјели да нађу и |
| о ноћи, врзају око наше куће.{S} Једино стари Осман, онако слаб и немоћан, што се прикрадао пок |
| ћи се. „Шта је скривио, ако је споменуо стари земан?“...</p> <p>Цар се наљути, распали.</p> <p> |
| е ни да јој се примакне.{S} Ударајући у стари, напукнути таламбас, који му висио о појасу, обил |
| ловити?</p> <p>— Па... хајдуци — отегну стари и лукаво намигну.</p> <p>— Зар и овђе?</p> <p>Ста |
| те их и овђе срести,</p> <p>—— отповрну стари, залажући се кромпиром и жваћући. — Кад огладне, |
| к длаку мијења, а ћуди никад, казали су стари...</p> <p>А он, ето, ни длаке промијенио није...{ |
| више сунца не виђети...{S} Их!..</p> <p>Стари зажмири мало, замисли се.</p> <p>— А ко то зна? — |
| во намигну.</p> <p>— Зар и овђе?</p> <p>Стари извади неколико упечених кромпира и поче их љушти |
| папуче, па ће све добро бити.{S} Тако и старији раде, па што не би и ми?..</p> <p>Одмах се спор |
| ан народ и нико од вас нема ни јачи, ни старији; свак треба да слуша што ви рекнете, што народ |
| > <p>И ја, што сам којим даном постајао старији, све сам више зазирао од Зулфаге и све ми се чи |
| ји осипљу се само на ситне људе.</p> <p>Старији, угледнији, познатији трговци у чаршији, што су |
| око носа ишарале га и направиле некако старијим, смјежураним, а мишићи на десном образу мичу м |
| ложи.{S} У чаршији порушио је читав низ старијих, тијесних дућана, са мрким нагњилим ћепенцима |
| не раде и не мисле, највише и кукају за старим земаном и јаучу за њим.{S} А то смета људима кој |
| неколико људи.{S} Један иде напријед са старим, смрдљивим диплама, учвршћеним на искрпљеној и н |
| лутања заустависмо се, напошљетку, пред старим, сниским, испуцаним вратима једним, под чијом на |
| ати, пазити, ослухивати.{S} И држећи се старих, напуклих зидова, — идући поребарке поред њих, — |
| 348" /> дружио се с њима, јео пилава из старих, великих казана бакрених, продавао им некакве си |
| ме, него у полутами, помрчини, у сјенци старих бршљаном обраслих зидова, кад се чудна тишина, н |
| , његови стари то приграбили од њихових старих и како је то он дужан повратити.</p> <p>Једанпут |
| прича, и није му требало да се враћа на старо, да прежива.{S} Чак и пословице, које је волио уп |
| а на свијету ништа ново нема, да се све старо повраћа у новом руху и, бива, у новом облику...{S |
| лушкиње.</p> <p>Најприје отјера Османа, старог, изнемоглог Османа, који је и осиједио служећи и |
| бољи — дочека неко одострага и указа на старог хоџу, који је, смирени покуњен, сједио на тлима, |
| ву.{S} С рукама у џеповима ходао сам по старој, изрованој калдрми, гонио мачке које се купиле о |
| хукти и букти ватра у пећи, иза које у старој мусандери клопара и чепрка миш некакав, док напо |
| ли смо покрај чобана, планинштара, пред старом, ниском колибом њиховом, која се, трошна и окрха |
| , зулумћаре...</p> <p>Хасан се приближи староме да га боље чује, сједе поред њега и ослони му с |
| а сломљеном дршком и окрханим канијама, стару, зарђалу пушку некакву и три улупљене фишеклије, |
| парипи, мајка се опет претварала у ону стару, смјерну робињу и, не смијући да му у сусрет изиђ |
| ула настаде након говора хоџина.{S} Сви старци, ихтијари, као момци какви, брзо се подигоше са |
| таде готово мушке главе; остали су само старци и нејака дјеца, који се нијесу могли пушком ни з |
| ; црне очи почеле јој горити, пламтити; стас постао виткији, облији, а прси набрекле, наједрале |
| и — врата се отворише.</p> <p>И голем, стасит човјек, са бијелом, танком капицом на глави, са |
| оџа и излазио у авлију.{S} Онако голем, стасит, кршан, увијек лахко обучен, стао би, исправио с |
| али.{S} И сви ми се причињавали големи, стасити, јаки, а ја слаб, клонуо, изнемогао.</p> <pb n= |
| сарадник Зулфагин, да су обојица читаву ствар мајсторски удесили, како би мајку истакли као гла |
| е, удави, уништи.</p> <p>И читава слика стварала ми се пред очима.{S} Као да гледам мајку: како |
| дикујући.{S} Претварао се као да је све ствари потпуно уредио и као да је све одлучно пошло на |
| ћану, одомаћи се потпуно.{S} Донесе све ствари што их имао, — а није их ни имао много, —— и раз |
| у и не говорећи ништа поче купити своје ствари.</p> <p>— Не бој се...{S} Нећу ти више додијават |
| ј да ја смишљам и да се мијешам у твоје ствари...{S} Ти... ти си све наређивала...{S} Нареди и |
| ајка, нестрпљива, поче размјештати неке ствари но соби, које као да јој на путу биле.{S} Поче з |
| све у робу, а неко је, богме, грабило и ствари из куће и продавало их, само да и оно <pb n="221 |
| } Дешавало се те нам накупује за кућу и ствари, хаљина, свега, па нити иште новаца нити што спо |
| ло прије ми рекоше наши кад су доносили ствари.</p> <p>Ја се брзо исправих, подигох се.</p> <p> |
| и шта не треба.{S} Брзо, не загледајући ствари и не погађајући се, почео сам узимати: тенџере, |
| нио у кућу и лагано размишљао о читавој ствари.{S} А трећега дана дошао је мени и узевши ме за |
| дбаци мохуне с крила.</p> <p>— Да је он ствари боље уредио, не би се ништа продавало.</p> <p>— |
| Кад сам дошао до врата и од хамала узео ствари, био сам смислио: и шта ћу рећи и како ћу изгрди |
| није да су ме звали због крупних каквих ствари, него због ситница, беспослица разних.</p> <p>— |
| аривањем, па напунила зембиље свакаквим стварима и почела продавати: које дијете имало нешто но |
| даја нашег.{S} Читава слика намах ми се створи пред очима.{S} Као да и сад лијепо гледам: и сеи |
| и, јер подгаја осветнике...{S} И ето... створила их је...{S} Дигли су се...</p> <p>— Па дочекаћ |
| <p>— Ех, да сте њега чули!..{S} Ех, да сте њега чули! </p> </div> <pb n="276" /> <div type="ch |
| хоџе и увијек уздахнем:</p> <p>— Ех, да сте њега чули!..{S} Ех, да сте њега чули! </p> </div> < |
| нкесу и отегнуто запита:</p> <p>— А куд сте пошли?</p> <p>Хасан се збуни, порумени.</p> <p>—Па. |
| ан!</p> <p>— Твоје ништа нема...{S} Све сте упропастили — отегну он љутито, а шија му се извила |
| ...{S} А што је, бива, Алах наредио, те сте почели пропадати, те вам све иђе наопако, томе... т |
| нији, ни поштенији нема, — кресну. — Ви сте, бива, један народ и нико од вас нема ни јачи, ни с |
| се осмјехну.</p> <p>— Млади сте, здрави сте, па добро једете...{S} Благо вама!..</p> <p>Па нам |
| оно што има, пазарује с њоме!..{S} Сви сте ви, сви смо, хајдуци, пљачкаши, разбојници.{S} И ак |
| > <p>Старац се осмјехну.</p> <p>— Млади сте, здрави сте, па добро једете...{S} Благо вама!..</p |
| пред обојицом. — Јесте ли људи, шта ли сте?..</p> <p>— Нећу хунцута у кући...{S} Нећу!.. — зап |
| ри сте, честити сте, паметни сте, мирни сте, слушате оца и матер, не убијате, не пљачкате и... |
| ворили: добри сте, честити сте, паметни сте, мирни сте, слушате оца и матер, не убијате, не пља |
| ам вазда, од ђетињства, говорили: добри сте, честити сте, паметни сте, мирни сте, слушате оца и |
| ђетињства, говорили: добри сте, честити сте, паметни сте, мирни сте, слушате оца и матер, не уб |
| и нијесмо срели ниједнога.</p> <p>— Ако сте их жељни, можете их и овђе срести,</p> <p>—— отповр |
| ве уграбио, све отео...{S} Говори: како сте све потрошили, упропастили ви сами и...и још свашта |
| ве запетљано, све у нереду?..{S} Колико сте саме готовине потрошили, па опет нијесте готово ниш |
| <p>— Из Сарајева.</p> <p>— Охо!..{S} То сте се, богме, и уморили.</p> <p>— Богме и јесмо.</p> < |
| ен и уморан, и погледам их обоје. — Што сте звали?..</p> <p>А Хасан одмах са душека дочекује:</ |
| стидећи се. — Не знате ви... јер... јер сте женскоње...</p> <p>И као што ништа трпио није што ј |
| је патила.{S} Старала се да ме заузда, стегне, пригњечи што може јаче.</p> <p>Па као да јој и |
| а ни покушао није да га потпуно укроти, стегне и покори.</p> <p>Шта више, често се од срца и ве |
| у кућу, која је бјежала, да је ухватим, стегнем.</p> <p>Хатиџа, која је, обучена мимо обично, н |
| ега.</p> <p>— Аман! — застења Хајкуна и стегну Хасана за руку. — Ено!..</p> <p>Момче се примаче |
| је твоја!</p> <p>— Моја!..</p> <p>Хусо, стегнувши Ајкуну, поново подвикну, шкргутну зубима и из |
| а одозго са врхова планинскијех зачу се стегнуто, језиво извијање, лајање, штектање вукова, што |
| нешто под грлом заиграло се, па стеже, стеже, дави...{S} И уста ми се спекла, осушила.{S} Пљув |
| мени и нешто под грлом заиграло се, па стеже, стеже, дави...{S} И уста ми се спекла, осушила.{ |
| ко нехотице приљубих се уз Хасана, јаче стежући пушку и бесвјесно се пипајући око паса гдје су |
| е на пушку, чију је мрку цијев грчевито стезао.</p> <p>— А баш сам чекао тебе, да се вратиш из |
| јаса почело ме превијати нешто, мучити, стезати.{S} Због тога ме и опет малаксалост поче обузим |
| ме страсно, силовито, махнито и почела стезати, привијати уза се, као да ме брани, отима од не |
| своје.</p> <p>Није шала: све сам то сам стекао, сам зарадио!..</p> <p>Сам!..</p> <pb n="347" /> |
| дрљен.{S} Како се зар прејео за ручком, стењао је непрестано, јечао и дахтао, лијено склапајући |
| опет према њима пружао руку и задављено стењао:</p> <p>— Дај!..</p> <p>Једва у неко доба један |
| уо према вратима ни помакнуо се, — поче стењати још јаче и, као болесник какав, неким меким, из |
| се око мене окупи читава гомила и Авдо, стењући и отхукујући, поче да прича нешто, да објашњава |
| што су са чибуком или цигаром у зубима стењући и гунђајући прихватили за аршин и терезије, пре |
| згура из собе.</p> <p>— Иђи! — прошапта стењући, испрекидано. —</p> <p>Бјежи од зла...{S} Хајде |
| е лаким климањем главе.{S} Сулага затим стењући сједе испод пенџера и леђима се прислони уз јас |
| исправим.</p> <p>Узалудно!..{S} Гласно стењући од болова, — нарочито у крстима и у раменима, — |
| ај ми преобуку...</p> <p>Кад је Зулфага стигао кући био сам већ преобучен.{S} Сједио сам покрај |
| бабина дахилука.</p> <p>Наравно, чим би стигао хабер да се бабо враћа, мајка би се одмах почела |
| боравили: тек каткада, уријетко, ако би стигао какав хабер из Мостара, од мајке, и по која оштр |
| ита.</p> <p>— Не знам...</p> <p>— Је ли стигао?..{S} Је ли овђе?..</p> <p>— Данас ће стићи...{S |
| оклонио се до земље.{S} А већ сјутрадан стигао је заптија с поруком да је само њему, Јовану, до |
| .{S} И ево... уфатила сам те, копиљане, стигла те...{S} Сад више нећеш лагати...</p> <p>Па се и |
| збаци пушку с рамена и сједе у траву. — Стигли смо.</p> <p>— Стигли смо — мукло понових и ја.</ |
| и сједе у траву. — Стигли смо.</p> <p>— Стигли смо — мукло понових и ја.</p> <p>— Починућемо.</ |
| ћи, трпа у џеп, у њедра, за појас, гдје стигне, само да их што прије уклони испред очију, да их |
| калупи сафуна, потковице и гађају гдје стигну каквога грлатијега трговца, који босоног, изувши |
| >— Ево нас — рече напошљетку Сулага кад стигосмо до куће, једном руком држећи канат и пуштајући |
| али и наслађивали се псовком Османовом, стид га и од мене, од свега свијета.{S} Зато оде пред м |
| Испочетка нијесам је ни осјећао толико; стид што ме људи тако одбијају од себе био је јачи од с |
| их проклињући и псујући немилосно!..{S} Стид ме и сад да причам о томе!..</p> <p>Нешто из радоз |
| и избјегавали и склањали се од њега.{S} Стид, зар, било људе да се друже са човјеком који још н |
| ао да није могао дуго издржати тако.{S} Стид га, зар, било од осталих слуга и слушкиња, који су |
| и пребаци шамију преко очију.</p> <p>— Стид ме...</p> <p>Стао сам као укопан и нијесам знао ри |
| ри...</p> <p>Тада ме некако обузе чудан стид, изненада.{S} Сметох се, збуних, запетљах.{S} Брже |
| трави заборављена.{S} Да нас није било стид од простих чобана, још би искали.</p> <pb n="309" |
| Хатиџом нијесам много састајао.</p> <p>Стид је, зар, било да отац и мати виде како пристаје за |
| савлађивао.{S} Али што сам дуже ишао и стида је почело све више и више нестајати, губио се.{S} |
| ње и суровост људска највиши су душмани стида; пред њима се губи као дим да своје мјесто уступи |
| улумћари, отмичари, а Зулфага је миран, стидан, сметен.{S} Он и не зна друго него служити мајки |
| шао, изгледао је некако сметен, збуњен, стидан.{S} Потрчао је да пољуби мајку, чак и мене, у ру |
| ... па...</p> <p>И хоџа затресе главом, стидећи се зар да све договори.</p> <p>— Па то и Осман |
| како је мени — гунђао је измичући и као стидећи се. — Не знате ви... јер... јер сте женскоње... |
| кад наплаћује а он некако окреће главу, стиди се, снебива, као да ради нешто што се не приличи, |
| слу и раду свакаквоме.{S} Ни од чега се стидио нијесам, ни пред чим се снебивао.{S} Радио сам о |
| би се, иза полуотвореног каната каквог, стидљиво и поплашено промолила понека глава дјевојачка, |
| сам прије опазио?.. — почнем се питати, стидљиво прикривајући ону голотињу на себи, као бојећи |
| е главе.{S} Гласови који су сваког дана стизали били су све црњи и што су гласници били новији |
| учинио? — запита шапћући, а све ме јаче стиска за руку и трза њоме. — Како си могао оно учинити |
| а није разбојника — дочеках ја бјешње, стискајући зубе.</p> <p>Зулфага приступи вратима, отвор |
| е. — Их!{S} Сретан ли си! — викну јаче, стискајући ме за мишицу.</p> <p>Сулага дохвати велики б |
| /p> <p>— Ништа, ништа — отсијече Хасан, стискајући зубе. — Ситно је то...</p> <p>И тјешећи једн |
| о си драг — изговори брзо, испрекидано, стискајући очи и све више приљубљујући се уза ме. — Оно |
| > <p>— Теби се смијем, — дочеках оштро, стискајући шаке и пријетећи, — теби, будало, јер си ме |
| рну, паде.</p> <p>— Ништа је — прогунђа стискајући зубе и жваћући чађаве бркове који му пали по |
| ом и срцем својим...</p> <p>Па све јаче стискајући свој штап сувом косматом руком, која се испо |
| з шибље и сакривен од свакога, грчевито стискајући пушку, извалим се потрбушке, панем.{S} Почне |
| сам ли кршна?..</p> <p>Па засмијавши се стискала је очеву руку, пребацивала је себи преко врата |
| у, шалила се.</p> <p>Није у нас било ни стискања руке, ни грљења.</p> <p>Није било ни врућих по |
| се. —</p> <p>Ни она?..</p> <p>Хасан је стискао зубе, мрштио се и мрко ме гледао.{S} Одговарао |
| љед моје неподмитљивости почео љутити и стискати зубе.{S} Напошљетку би и одмахнуо рукама и пон |
| и... ех, ех...</p> <p>Па преврне очима, стисне зубе и, изненада, почне сам себе кудити.</p> <p> |
| Зрно се мало нашалило.</p> <p>Па одмах стисну зубе и намршти се.{S} Бербер немилосно забоде пр |
| ао...</p> <p>Опет сједох на миндерлук и стиснувши руке међу кољенима, као ругајући се искезих с |
| ништа не боли — рече. — Иђем.</p> <p>И стиснувши ме за руку, снажно затресе њоме и лагано изађ |
| м и да гутам, онако, не жваћући.</p> <p>Стиснуо сам очи и гутао на силу, ударајући се шаком иза |
| ситан, мршав, са главом мало већом од »стиснуте шаке« како му подругљиво говораху, са ријетком |
| дражи!..</p> <p>Гњеван и раздражен, са стиснутим шакама и клетвом на устима, почнем газити по |
| за...</p> <p>Зулфага поносито устаде и, стиснутих очију, раскорачи се насред собе.</p> <p>— У м |
| запаливши чибук, почео звиждукати или, стиснутих очију, некако попијевати кроз нос, шуњкетати. |
| разасу се по чаршији, Јован поблиједи и стиснутих шака полети у гомилу.{S} Поче тући немилосно, |
| о?..{S} Је ли овђе?..</p> <p>— Данас ће стићи...{S} Сада...</p> <p>— Онда... ево му куће, — доч |
| у.</p> <p>Граја, хајка и галама није се стишавала све док се није бабо појавио.</p> <p>А чим он |
| поче помало опорављати, поче се и хука стишавати.{S} Жене, једна по једна, изостајаху покаткад |
| b n="213" /> би одмах све, покуњили се, стишали, и с рукама на појасу и обореном главом чекали |
| ад се измакла од њега и изишла из собе, стиште зубе и покуша да се исправи.</p> <p>— Камо среће |
| е он здрав!..{S} Не дај!..</p> <p>Хасан стиште зубе и опет прогунђа нешто.{S} Не хтједе је ни п |
| покушавајући да ме сустигне и задржи. — Стој!..{S} Јеси ли готов?..</p> <p>— Готов?..{S} На што |
| скочим поред њега. — Ено их!..</p> <p>— Стој!..{S} Спремај се!..{S} Зар никад људе нијеси видио |
| рихвати за пушку и исправи се.</p> <p>— Стој!</p> <p>Упознавши ме боље, као да се застиди и збу |
| веног харамбаше Стојана, у зору дочекао Стојан из засједе и да је настао жесток окршај.</p> <p> |
| амо како је споменуо некаква харамбашу, Стојана некаква, неке рањенике, бој, окршај, кијамет... |
| уништи читаву дружину чувеног харамбаше Стојана, у зору дочекао Стојан из засједе и да је наста |
| тројица изгубила главу.{S} Најпошље га Стојанова пушка погодила у прса и раставила са бедевијо |
| се уздржао да се грохотом не засмијем, стојећи тако међу њима, као јање изведено на пазар, ког |
| реша је ово — муцао је Зулфага, једнако стојећи пред њом онако тих, покоран, скрушен, са уснама |
| његових, увијек сам опазио Зулфагу како стоји недалеко, на сокаку, и вреба ме, пази.</p> <pb n= |
| руку долазило, све сам узимао.{S} Само стојим, узимам и одбацујем у страну, а трговац, зачуђен |
| то, болан, — викао је одушевљено, — као стока у чопору газити по блату и прашини и ћораво трчат |
| њелим мршавим коњима и по неколика крда стоке, крупне и ситне, од чије рике, буке и блеке одјек |
| на чађ, и погађао се, цјењкао, куповао стоку, сир, вуну, коже, масло, мед, воштину.{S} По десе |
| опазивши ме, па остави посао, скочи са столице и потрча ми у сусрет. — Шта је?</p> <p>— Ево... |
| авлију и угледао је како, попевши се на столицу једну, са загрнутим рукавима и бошчом повијеном |
| а ломи та-лијере, дукате, шаком пробија столове, бурад, терђахе.</p> <p>Кад се код џамије бацал |
| попустили, те се испод њих провидили и стопе и закрпљене ивице од чарапа.</p> <p>— Познајеш ли |
| ло неколико пушака, око њих се разасуло стотинама маријаша, па се све то тресе, све трепери, др |
| S} Неки су поуздано тврдили да је преко стотину ћемера самих дуката било.{S} За чудо, та се гот |
| им товаре, питао их о кући, о дјеци, о стоци, о свему.{S} За те људе са испуцаним, жуљавим рук |
| сва комшиска дјеца морала су да пате и страдају због тога.{S} Смио сам и ударити, и отети нешт |
| ло подаље, у страни, <pb n="285" /> као стража нека и, — премећући се с ноге на ногу и из све с |
| глави, збијали се око њега са неколико страна; између њих мотљале се, обилазиле кириџије вичућ |
| сетина њих у један исти мах са неколико страна хакћу и подвикују.</p> <pb n="313" /> <p>Неколик |
| авној удолини једној, подупрта ода свих страна дебелим сохама и тојагама, те је издаље изгледал |
| ок и отхукујући. — Зар да ми се са свих страна и пријатељи и душмани потсмјехују, како сам се, |
| безобзирна преступница, којој се на све стране прича о гријеху, а ипак се прави невјешта и неће |
| </p> <p>Ради тога заптије почеше на све стране гонити свакога кога су опазили са зембиљем, па п |
| грну фереџом и поче се обазирати на све стране.</p> <p>— Зулфага ће ти се осветити, — прошапта |
| Комшије су, пажљиво се осврћући на све стране и често застајкујући, прелазиле један у другога |
| адох на чистину.</p> <p>Погледам на све стране.{S} Нигдје никога.</p> <p>— Хвала Богу! — узвикн |
| ем грм један.</p> <p>— Ти хајде с друге стране пута, — рече заповједнички — и не пуцај прије ме |
| ривудан као змија друм, оивичен са обје стране густом, допојасном травом и бујним, широким бусо |
| смијан, задовољан, а око њега, са двије стране, ишла двојица момака, пијаних, разузданих, полуд |
| пазар, кога пипају и загледају са сваке стране, рачунајући: хоће ли бити дебело и колико ће ока |
| злога за то, — ипак осјети е му са неке стране пријети опасност, те се унапријед, често и преко |
| — простирао се по тлима, оивичен са три стране рутастим, меким серџадама и опкољен дебелим, кал |
| 335" /> <p>— А како ти је било тамо, на страни? — запита Сулага мирно, правећи се као да не гле |
| ичном насладом сехириле, како на једној страни трче дјеца, а на другој заптије и како, проклињу |
| ахвени ибрици.</p> <p>Један је јахао по страни, накривио главу и ударао уз тамбуру, а двојица с |
| смо нас двојица остајали мало подаље, у страни, <pb n="285" /> као стража нека и, — премећући с |
| запалили чибуке.{S} Недалеко од нас, у страни, сједили су и лешкарили покрај своје ватре тргач |
| во поче ћурликати.{S} Двојица других, у страни, извалише се на леђа, подбацише гуњеве под главу |
| е засуте брашном.{S} Опазивши међу нама страно, непознато момче, полугласно цикну, одиже руку и |
| ложио да се вратимо кући и окренуо низа страну, усуђивао сам се да му споменем и о глади и о ум |
| p>Отргох јој конац из руке и бацих га у страну.</p> <p>— Ти... ти све знаш — рекох још пакосниј |
| <p>— Познајем — одговори он и погледа у страну. —</p> <p>Честит човјек!..</p> <p>— Честит?..</p |
| прављен и нијем, одвоји од свију, оде у страну и на трави, на зелењу, мирно отклања дову.{S} Па |
| за танку, румену усну и окренувши се у страну, поклопи уста руком, да заустави смијех.</p> <p> |
| ли коњ, усплахирен, запјенушио, удари у страну и поче одбацивати ногама, одавирати.{S} Хасан за |
| олико пута, мрштећи се и отпљуцкујући у страну. — Трговац!..{S} Гуликожа!..{S} Улагивало!..{S} |
| ово врисну она и, смијући се, отскочи у страну. — Не шкакљи!..{S} Чудан си и ти!..</p> <p>— Баш |
| у, он се сав стресе, бржебоље отскочи у страну и измахну ножем.</p> <p>— Не бој се, Хајкуна!..{ |
| шање, ломљава, Ајкуна цикну и отскочи у страну, неко јаукну, неко поче псовати.</p> <p>Савладаш |
| о.{S} Само стојим, узимам и одбацујем у страну, а трговац, зачуђен, искривио се, подигао главу, |
| и Сулага, узимао ме за руку и изводио у страну.{S} Питао ме и распитивао о свачему.{S} Питао и |
| } При сваком сусрету окретао је главу у страну отпљувао и отресао руком као да се гади од нечег |
| и се ипак предомисли, па окрену главу у страну и полугласно поче попијевати.</p> <p>За чудо, ја |
| алудно тумарање, љутито одбацих пушку у страну, скљоках се под једну букву, у траву, и, наслони |
| } Како опет?..</p> <p>Хасан се окрену у страну и отпрсну.</p> <p>— Не питај...{S} Обрукала се — |
| н немилосно зграби за рукав и одгурну у страну.{S} Она посрну на шилту, скљока се.</p> <p>— Не |
| смо се обзирали и на десну и на лијеву страну.{S} Једнако нам се причињавало као да неко пази |
| стано се освртао и на десну и на лијеву страну, ослухивао и, токорсе, као тражио, загледао нешт |
| дгурнуо од себе, отурио и опремио с ову страну друма, да овдје самујем...{S} Ни читаво по сахат |
| е о пушку, пређем преко друма, на другу страну.{S} Не водећи рачуна о томе: хоће ли Хасан видје |
| вори сељак лијено и преврну се на другу страну.</p> <p>Цар га гурну у ребра и опет запита.</p> |
| уже низ чаршију, не обзирући се на коју страну.</p> <p>Напошљетку, кренуше се неколико њих пред |
| се, ковитлају, трзају, а дивља, силна, страсна пјесма све то јаче одлијеже авлијом, опијајући, |
| на велико моје чудо, и пригрлила би ме страсно, силовито, махнито и почела стезати, привијати |
| о пристаје за мном и како се разговара, страх да се не нашале с њом, да је не пецну.{S} Зато се |
| пушчана високо му стрши изнад главе.{S} Страх ме, готово, и од самога себе, од корака својих, к |
| више и више обузимати, освајати ме.{S} Страх од шуме, од зеленила, од дрвећа онога које нам се |
| злокоби, пријети, претсказује нешто.{S} Страх ме од Хасана који не пазећи на ме корача напријед |
| апиње и задржава <pb n="302" /> нас.{S} Страх ме и од оног муклог, тупог, непрестаног шуштања, |
| е само хтио макар и унеколико да одагна страх а уједно и да се преда мном похвали како није мал |
| ти.{S} Чудна слутња нека, необичан, јак страх нагло ме поче обузимати.</p> <pb n="400" /> <p>— |
| , кретале.</p> <p>И опет ме обузе чудан страх неки и некако нехотице приљубих се уз Хасана, јач |
| ати.</p> <p>Али, за чудо, неки необичан страх поче ме све више и више обузимати, освајати ме.{S |
| огао отезати ни размишљати више.</p> <p>Страх да не изгубим Хатиџу, да ми је не преотму, премам |
| и оштрим врхом зари се у траву.</p> <p>Страх од ножа одмах ме растријезни, натјера ме да се пр |
| ико од болова, колико од <pb n="321" /> страха, од осјећања своје немоћи, од срџбе неке на само |
| дубље у шибље и збацих фес с главе, од страха да најприје њега не опазе...</p> <p>Иду!..</p> < |
| е и куршум ми мину покрај уха.{S} И, од страха, од чега ли, посрнух у хендек некакав, падох нич |
| јесам смио ни јекнути, ни застењати, од страха да ме ко не чује, не опази.{S} Ко зна да се није |
| и као да ми пролети изнад главе.{S} Од страха ми испаде пушка из руке и сав се стресох.</p> <p |
| чу.</p> <p>Сулага, јадник, полумртав од страха, само је муцао нешто, шаптао и измицао се на леђ |
| м иглицама, трњем.</p> <p>Тада, више од страха гледајући крв него од болова, малаксах потпуно.{ |
| н није био у кући, као да би премрли од страха чим би му кораке зачули или га опазили издаљега |
| уздржати да не вриснем и не јаукнем од страха.{S} Готово уза саму чатрњу, уз ивицу јој, исправ |
| > <p>— Ух! — умало што нисам вриснуо од страха, запомагао.</p> <p>И побјегао бих, сакрио се, ук |
| Али то није била више брига за послове, страховање од немаштине, него друго, друго нешто... ни |
| о и, — након таквих разговора, — увијек страховао да ће ме позвати преда се и да ће судити жешћ |
| х.{S} И све некако тихо, прикривено, са страхом неким, као да хајдуци већ и по чаршији ходају и |
| се врапци и голубови, и Зулфага, као са страхом неким, приступи им и лагано, тихо, пажљиво, зак |
| ица, — које као да се и сад прелијевало страхом, — слијевао се на окрхано, поломљено оружје што |
| јој, клањајући се дубоко и, са особитим страхопоштовањем, измичући се на леђа.</p> <p>У њезину |
| уди, с брковима који, како ми се у оном страху чинило, лепршали се и преко рамена.</p> <p>Огрну |
| колико мајкиних тајни.{S} Зато, вјечито страхујући да их случајно не бих одао баби, и тепала ми |
| друго и не чујем него само тутањ онај, страшан, потмуо, необичан тутањ.</p> <p>Истога дана дођ |
| пет посрну.{S} Сав модар у лицу, надут, страшан, с исколаченим, помућеним очима и пјеном око ус |
| крв као да ми изненада јурну у образе и страшан бијес обузе ме.</p> <p>— Теби се смијем, — доче |
| сви га вољели.{S} У његову присуству и страшивице се осјећале некако јаче, храбрије, те се и о |
| , готово одмах поред зида, намјести као страшило неко, човјека некаква, слична Црногорцу, са го |
| асници били новији биле су им и вијести страшније.{S} Рањеници, — које су доносили у колима, на |
| да су ти људи научени да примају и мало страшније госте и да другују с њима.{S} Хасан због тога |
| , упињући се да изгледам што суровији и страшнији. — И рашта да ударам на своју кућу, која ми о |
| гледао за њима како измичу и проклињао, страшно проклињао.</p> <p>Кашње ми дошло да насрнем на |
| очима.{S} Познадох да се догодило нешто страшно, најстрашније и, потрчавши Сулаги и приљубивши |
| .</p> <p>Лежећи или сједећи често би се стрекнула, пренула се и узвијерено почела ослухивати, п |
| лом његовом, као што обично сви слабићи стрепе пред неким који је моћан и јак.{S} Доста је било |
| ем.</p> <p>— Помисли, болан, све од њих стрепи! — говорио је, сијевајући очима и руменећи. — Св |
| и грдити, и пријетити.{S} И што су више стрепили пред њом, клањали јој се, улагивали, постајала |
| галами, ни јаче де виче.{S} Они су само стрепили пред силом његовом, као што обично сви слабићи |
| љивало се, токорсе да се осоколи, а све стрепило, плашило се.</p> <p>За неколико дана Хасан је |
| а се управо о мојој кожи и радило.{S} И стрепио сам непрестано и, — након таквих разговора, — у |
| снажи, „чаршије затварати“ и од кога ће стрепити половина шехера.{S} Зато је сваки и затварао в |
| ми усне на чело, прошапута гласом пуним стрепње:</p> <p>— Јеси ли здрав?..{S} Шта ти је?..</p> |
| ким, суморним лицем, који су непрестано стресали бухе са себе и заударали на зној, он је једино |
| како зачуђено погледа у рану, он се сав стресе, бржебоље отскочи у страну и измахну ножем.</p> |
| намах застаде.</p> <p>Упознавши Хајкуну стресе се, задрхта, и лагано поче узмицати, уступати, с |
| пустивши ни да се уредим ни да прашину стресем, узе ме чврсто за руку и нагло поведе кроз уске |
| , изнад главе ми.{S} Ноге ми задрхташе, стресох се, и неко као да ме прикова на мјесту.{S} Пуца |
| е зали и водом по лицу и од студени оне стресох се и нагло подигох главу.</p> <p>— Нема крви!.. |
| страха ми испаде пушка из руке и сав се стресох.</p> <p>Трговци се збунише, пометоше.{S} Јован |
| одморим под стрехом оном, макар то била стреха и једне колибе, старе, трошне и окрхане.{S} И мн |
| замрзнути снијег, са полегнутих ниских стреха, окићених дугачким мразним шипкама, капала нам в |
| , са мрким нагњилим ћепенцима и големим стрехама изнад њих, по којима одавно израсли и прилип и |
| м чак и обијелио и ишарао мало, а испод стрехе, која се још једва држала, обијелио сам читав кр |
| покрај оног пламена, да се одморим под стрехом оном, макар то била стреха и једне колибе, стар |
| м вратима једним, под чијом накривљеном стрехом легли се врапци и голубови, и Зулфага, као са с |
| камењем на врапце, који се окупљали под стреху и, чешкајући се кљунићима, џавељали, цврчали.{S} |
| е готово до под саму трулу и искривљену стреху, било нам је као да смо пронашли нови свијет нек |
| ати, трзати и узмицати натраг, фркчући, стрижући ушима, обарајући товаре са себе.{S} Кириџије к |
| јерена, усплахирена, утрчи у авлију.{S} Стрижући ушима и као зазирући од нечега, поче фрктати, |
| <p>— па нестрпљиво, савијајући главу и стрижући шиљастим ушима, фрче, рже и копа земљу ногом, |
| као да је одасвуда гледају његове очи, стријељају је, пеку...{S} Чује му и ход, осјећа и дах њ |
| ен се вратио, — окресах ја немилостиво, стријељајући га погледом, — а тебе лопова оставио и... |
| к међу рукаве, поче га гађати из пушке, стријељати.</p> <p>Читав комшилук мислио је првих дана |
| с...</p> <p>Комшинице, јаранице, тетке, стрине, и из наше и из других махала, доврвиле би јатом |
| баталило се, мајка по препоруци некакве стрине, тетке ли, узе једног субашу, Зулфагу некога, на |
| ави фењер у рукама, спуштали смо се низ стрме, кривудаве сокаке, завиривали свуда и свуда тражи |
| ресати пепео и, токорсе, чистити лулу и стругати је.</p> <p>— Јеси ли чуо да су се свадили? — з |
| еж’о...</p> <p>— Лажеш!..{S} Ти си први стругно...</p> <p>И, увјеривши се потпуно да су изван о |
| ној руци а другом придржавајући зембиљ, струже низ чаршију, не обзирући се на коју страну.</p> |
| голим ножем, а Хасан бјежи безобзирно, струже, измиче пред њим.</p> <p>— Побјегао и оставио ме |
| лагано, оборених глава ишли за њим, не стружући постулама, не говорећи, не јављајући се ником. |
| е свадили? — запита отегнуто, чистећи и стружући све живље.</p> <p>— Ко?..</p> <p>— Зулфага и Х |
| .. и ја твоја — опет прошапта, па отрже струк феслиђена и поче ме шкакљити по врату. — Сад нас |
| па.</p> <p>— Познајеш ли ме? — подвикну струка некако весело, па заигра насред дућана и нагло с |
| рамена.</p> <p>Огрнути тешким, дугачким струкама, чије су ресе готово падале по тлима, а испод |
| вати за дизгин, сеизи брже боље збацише струке, прихватише за пушке и падоше по трави, за бусиј |
| ође... — шапну Хасан растегнуто и збаци струку са себе. — Их!{S} Сретан ли си! — викну јаче, ст |
| ођосмо за њим.{S} Хасан се опет умота у струку, сакри и главу и оружје, те му се само видјели л |
| екакав.{S} Умотан је био у голему, црну струку, чији се крајеви вукли по тлима; опута на опанци |
| ачувши, зар, необичнију грају, хитно је стрчала низ басамаке, полетила према соби и онако задих |
| ача напријед, а цијев пушчана високо му стрши изнад главе.{S} Страх ме, готово, и од самога себ |
| м ножем, чији преломљени држак чудно му стршио иза појаса.</p> <p>Опазивши ме и они као да се у |
| обузимати од тога необичног клепетања, студен ми се прели преко леђа као да ме неко хладном во |
| сан, комешајући раменима и јежећи са од студени... — Није ми необично...</p> <p>— А ја се за ха |
| е.{S} Неко ме зали и водом по лицу и од студени оне стресох се и нагло подигох главу.</p> <p>— |
| , звоне и пјесма се пробија кроз оштру, студену ноћ, па као да се и она мрзне у мраку, изнад гл |
| а, зар од викања оноликог, смучи ми се, стужи.{S} Испод појаса снажно ми заврти, засврдла нешто |
| — Нећу!</p> <p>Авдо, бојећи се несреће, ступи ми на дућан, повуче ме са ћепенка и сам поче затв |
| ко лукаво, испитујући, па лагано, тихо, ступи у собу и сједе покрај пенџера.</p> <p>— А што си |
| о сам остао сам са Сулагом, изненада ми ступи не дућан човјек некакав.{S} Умотан је био у голем |
| сана скинули с кола и унијели у кућу, — ступио у собу и почео припасивати дугу, шарену бошчу, Х |
| ћу изгрдити Хатиџу.</p> <p>Али чим сам ступио у авлију и угледао је како, попевши се на столиц |
| ...{S} А чим је Хамид оробљен, — у њега су били грдни новци, — ваше се грађевине нијесу више мо |
| ки...{S} Онаки нам треба!..</p> <p>Њега су и послушали.</p> <p>Отада се хоџа никада више јављао |
| очеше на све стране гонити свакога кога су опазили са зембиљем, па продавао робу или не продава |
| икаква оружја на себи носио није и кога су у читавом шехеру сви и називали <hi>женскоњом</hi>.< |
| да је и он ортак, сарадник Зулфагин, да су обојица читаву ствар мајсторски удесили, како би мај |
| поручивали, звали ме.</p> <p>И није да су ме звали због крупних каквих ствари, него због ситни |
| а, не шапнувши ријечи.</p> <p>И није да су га се бојали због тога што је псовао, пријетио, удар |
| погледа у зид.</p> <p>— Мислиш ли ти да су усташи жене, кад тако питаш! — отегну некако осорно. |
| одмах могао и <pb n="266" /> познати да су све говорили само о мени, да се управо о мојој кожи |
| {S} Нико тада не би могао ни познати да су то они исти момци, који, кад би бабо кренуо у лов, о |
| ерали нас.{S} Одмах се могло познати да су ти људи научени да примају и мало страшније госте и |
| другом.{S} Ја се уопште и не сјећам да су кадгод дуже разговарали.{S} Ако је и било када разго |
| вало ми је све лакше и са сузама као да су се на мајчина њедра слијевале све муке и сви болови |
| сам лакше и болови у жглобовима као да су почели јењавати.</p> <p>Али, за чудо, неки необичан |
| и на своје.{S} Додуше и они мене као да су били заборавили: тек каткада, уријетко, ако би стига |
| један другоме.{S} И чинило ми се као да су ми сви ти људи ахбаби неки, давнашњи знанци.{S} Са с |
| и да се притужим бимбаши.{S} Сви као да су били тврдо увјерени да ће их он, онако бистар и прон |
| ца, па окићени, оружани, обучени као да су у сватове пошли, са пуним чутурама, које им, објешен |
| непрестаним једноличним зујањем као да су одговарале, отпијевале на тепање његово.</p> <p>Одма |
| се раставили, а мени се одуљило као да су два дана.</p> <p>— Рашта смо се и растајали икако?.. |
| ма нама, чинила се кроз помрчину као да су потпуно срасла, слијепила се једно с другим те је из |
| аквим упадицама. 3а хајдуке сам знао да су опаки људи, — они су ми и <pb n="246" /> бабу убили, |
| {S} Он лаже!..</p> <p>— Он се заклео да су га оробили хајдуци, а кад је примио на душу, ми му в |
| на доста...</p> <p>— А ја сам мислио да су све твоји, да све ти тргаш...</p> <p>— Башка моји, б |
| ку.{S} И, као што ми се прије чинило да су ми сви људи сродници, ахбаби и да бих се са сваким г |
| ати, да једне ноћи, — када се чинило да су сви поспали и када сам случајно изишао на авлију — н |
| но...</p> <p>И, увјеривши се потпуно да су изван опасности, тутунећи и срчући кахву почеше се п |
| и стругати је.</p> <p>— Јеси ли чуо да су се свадили? — запита отегнуто, чистећи и стружући св |
| дбаци је.</p> <p>— Бјежи!..{S} Видиш да су наговорени!..{S} Бјежи!</p> <p>— шапну опет.</p> <p> |
| и слађе сам спавао.</p> <p>У зиму, када су ноћи постајале дуже, и разговарали смо више.{S} Док |
| шом, а камо ли јавно, отворено.{S} Сада су, —чим би он прошао</p> <p>—— сви се понизно уклањали |
| њима лакше било обојима...</p> <p>Тада су већ смјели и причати и запиткивати и препирати се.{S |
| а да их довршите, онда...</p> <p>— Онда су прешле Зулфаги?</p> <p>— Онда их Зулфага, онако недо |
| ирока авлија препуњавала се дјецом која су скакала, врискала, трчала по њој и играла се клиса, |
| тао жесток окршај.</p> <p>— Три хајдука су, — рече — ударила на бега и сва тројица изгубила гла |
| сам осилио и сва комшиска дјеца морала су да пате и страдају због тога.{S} Смио сам и ударити, |
| а све муштерије поквари.{S} Муштеријама су, опет, казивали како су ми криве мјере, како ми ни о |
| ом и са читавим гранама трешања, којима су, узгред, мезетили.{S} Чак и слушкиње били домамили с |
| , са <pb n="319" /> теркијама на којима су звекетали кахвени ибрици.</p> <p>Један је јахао по с |
| њих, у велике широкоглаве клинце којима су ишарана и у нове калајисане алке које се блистале и |
| гама и пипајући се по џеповима у којима су звецкале паре. —— Је ли, бива, хтјела да покаже како |
| јављајући се ником.</p> <p>На сијелима су били пажљиви, обазриви.{S} Врата су обично закључава |
| криви дршци великих ножева.{S} За њима су, на омањим враним парипима, јахала тројица млађих тр |
| , дозивали их...</p> <p>Дешавало се, па су и чаршију затварали.{S} Крену неколико њих, обијесни |
| прсима и без оружја за појасом!..{S} Па су хајдуци и кавгаџије, зулумћари, отмичари, а Зулфага |
| има су били пажљиви, обазриви.{S} Врата су обично закључавали и подупирали мертецима, да их не |
| главе и исправи се.</p> <p>— Знаће шта су муке... ама може знати и шта је радост! — узвикну за |
| И ко зна колико су се разговарали и шта су све разговарали!..{S} Знам само да је у свануће, кад |
| ајкуна и обгрли ме чвршће. — Знаћеш шта су муке...</p> <p>Хоџа одиже књигу изнад главе и исправ |
| ио главу и ударао уз тамбуру, а двојица су загрљени климали се не коњима и попијевали...{S} За |
| ати, нити им забрањивала.{S} Кашње, кад су жене престале долазити, кад је остала осамљена, гото |
| или краћи од минута.</p> <p>Петком, кад су се у кући кухала каква љепша јела, слала ми увијек п |
| н витао који се умало не преврну. — Кад су непокорни!..</p> <p>— А што ће ти ђевојке, несретни |
| мање и мање долазило.{S} У оно доба кад су се обично окупљали и састајали, Зулфага је излазио п |
| они њега и он њих, изненадили су се кад су видјели како ја непрестано трчкарам по дућану и око |
| аше. .{S} Мало прије ми рекоше наши кад су доносили ствари.</p> <p>Ја се брзо исправих, подигох |
| <p>Мајка је опет плакала непрестано кад су јој причали о мени.{S} Кришом, да не види Зулфага, с |
| преко руке, исправи се:</p> <p>— Досад су вам вазда, од ђетињства, говорили: добри сте, честит |
| >Иду!..</p> <p>Помолише се.{S} Напријед су ишли пјешице двојица сеиза, високи, крупни људи, с б |
| и, и њих чистили, поправљали.{S} Узгред су пунили и фишеке и гурали их у фишеклије, које им бил |
| говори.</p> <p>— Их!..</p> <p>— А какве су наше кадије... наши судови... нећеш му учинити ништа |
| у једном, међу јастуцима, и ћутала, све су жене галамиле, викале, неке се и смијале.{S} Чибуци |
| } Пођох посрћући и поводећи се.{S} Ноге су ми још једнако дрхтале, а у бедрима ми сијевало и бо |
| ешто или не одобравао.</p> <p>Још рјеђе су га могли навући да се и сам уплете у разговор, да и |
| врата, — ђаво би га знао рашта, а сузе су ми налетиле на очи чим сам прихватио за алку, — и ка |
| оџиницу и кћер јој Хајкуну.</p> <p>Обје су под читавим пљуском свјетлости која је навирала у со |
| пробудио у једном хану, у Коњицу, гдје су ме донијели и оставили некакви путници, који се међу |
| у и бесвјесно се пипајући око паса гдје су ми били фишеци.</p> <p>— Ако су хајдуци?.. — покушах |
| ену на пети и побјеже у собу.{S} Димије су јој у лету необично шуштале и заплетале се око нога, |
| Огрнути тешким, дугачким струкама, чије су ресе готово падале по тлима, а испод разгрнутих пеше |
| јући се никада.</p> <p>Наравно, комшије су га и због тога грдиле.{S} Сви су отворено говорили к |
| говори, ко их по злу помене.{S} Комшије су, пажљиво се осврћући на све стране и често застајкуј |
| у и са обнаженим рукама до лаката, које су биле засуте брашном.{S} Опазивши међу нама страно, н |
| в се шехер узнемири.{S} Дућанџије, које су, иза подне, — пошто су пошкропили чаршију испред дућ |
| вијести страшније.{S} Рањеници, — које су доносили у колима, на носилима, на коњима, — изнемог |
| чала о некаквим маћехама, о женама које су обично биле шејтанског поријекла, те мучиле пасторча |
| ом, са позлаћеним токама на прсима које су необично одсијевале и прелијевале се према свјетлост |
| попијевали, плашећи унаоколо тице које су излијетале из шипражја и с веселим цвркутом извијале |
| окорсе да је тјеше и разговоре.{S} Неке су доводиле и дјецу са собом, бојећи се зар да их саме |
| лијегала се пјесма нечија и припуцавале су пушке.</p> <p>И дуго смо сједили тако, сами, одвојен |
| је!</p> <p>— Јунак ли је! — подвикивале су гласно, желећи да их чује и да се барем осмјехне на |
| , окренуте једна према другој, упредале су свилу, која се као прецвао бехар расипала по широким |
| сам са ђевојкама да ми кажу и... казале су ми...{S} И ево... уфатила сам те, копиљане, стигла т |
| и празне, голе, без намјештаја, зијале су оне и црниле се некако, као након навале хајдука, ка |
| уздане, са дахирама и чампарима, играле су испред раздраганих кадуна, наклањале се према њима, |
| ушке која му лежала на раменима, трчале су на пенџере, откривале се и ударале га у прса китама |
| увијајући се, ломећи, гицајући, трчале су из собе у собу носећи боце и чаше са медовином, вели |
| црњи и што су гласници били новији биле су им и вијести страшније.{S} Рањеници, — које су донос |
| блеке одјекивала брда и планине, гониле су моје кириџије и моји момци, и читавим путем пјевало |
| ци напредују...{S} Чете њихове спустиле су се ономадне у Сарајевско Поље...{S} Ко може рећи да |
| </p> <p>И док је он тако зазирао, дотле су други, подијељени у групе, пушећи и играјући се оруж |
| читавој авлији силан мирис печења, ишле су ознојене, узбуђене, са неуређеном косом и обнаженим |
| , — изнемогли, сатрвени, јадни, најбоље су потврђивали те гласове.</p> <p>Ради тога у читаву ше |
| ајдуке...</p> <p>Горе и планине препуне су чета њиховијех...{S} Ударају, нападају, бију, пале, |
| их, кршнијих, окретнијих, нашао сам, те су ми, у тешким, големим бошчама разносиле робу по маха |
| и и још разузданији...</p> <p>Пред вече су ми дошли обојица.{S} Застали пред дућаном, наперили |
| имо, усташи ће ојачати.</p> <p>— И јуче су разбили наше чете — напомену Сулага.</p> <p>— И јуче |
| им искрено, непритворно.</p> <p>Кметови су, због тога, били и слободнији пред њим, ведрији, вес |
| pb n="355" /> <p>Пред вече, раније, сви су затварали дућане, праштали се и грлили с комшијама, |
| њен, ако је имало био при свијести, сви су одмах, — носећи у малим, шареним тасима или у танким |
| а штогод упљачкају.</p> <p>Наравно, сви су савјетовали да се притужим бимбаши.{S} Сви као да су |
| омшије су га и због тога грдиле.{S} Сви су отворено говорили како он у свом дому „гоји разбојни |
| ли изненада и још онако оружани.{S} Сви су били некако мирни и равнодушни; гуркали су и даље у |
| утник ни кириџија није ишао сам.{S} Сви су путовали у групама, сви се удруживали.{S} И сви ми с |
| во.</p> <pb n="366" /> <p>Због тога сви су га и гледали с дивљењем, сви га вољели.{S} У његову |
| може сјести и узвалити се.</p> <p>И сви су одмах трчали око њега, удварали се, улагивали.{S} Је |
| а суд а камо ли тамо правдати се, многи су се старали да му напакосте, да га оробе.{S} Прихвата |
| јесто, биле му нове, необичне.{S} Многи су их кашње у разговору понављали и износили као своје. |
| а се није најугодније осјећао.{S} Многи су и нехотице чешће, испод ока, погледали на врата, као |
| р, да се одмах окрешу са усташима многи су отпочели своје јунаштво кушати у чаршији.</p> <pb n= |
| души него на глави длака.</p> <p>Други су опет тврдили како то нико други није био него усташи |
| њих одсада...{S} Ако су и хајдуци, људи су...{S} Нијесу змајеви...</p> <p>По чаршији се тих дан |
| > <p>— Хасане!..{S} Чујеш ли?..{S} Људи су оно! — узвикнем из свега гласа и, одгурнувши Хасана |
| што...</p> <p>— Нареди сама...{S} Твоји су...</p> <p>— Нећу без договора.</p> <p>И обоје ме так |
| а може заповиједати и овим људима, који су, додуше живјели у овој кући, али којима још никад ни |
| било од осталих слуга и слушкиња, који су све гледали и наслађивали се псовком Османовом, стид |
| у руци, ишли су поред својих коња, који су били претоварени храном, душецима, чадорима...</p> < |
| ко бојао није.{S} Неколико табора, који су пратили тајин у Никшић, дочекани су и разбијени; јед |
| вене дугим низама бисера и дуката, који су ситно, ситно позвецкивали. — Шта је било?..</p> <p>— |
| м јаглуком по глави; бегови и аге, који су се напола голи одмарали у својим одајама, пробуђени, |
| тупити, тражио је и питао бербере, који су са запрегнутим бошчама и засуканим рукавима непреста |
| ело“...</p> <p>Цар дозва пратиоце, који су преобучени као и он узастопце пристајали за њим, те |
| је било и других, паметнијих људи, који су о Зулфаги такођер лијепо мислили и које је он својим |
| им рукама и мрким, суморним лицем, који су непрестано стресали бухе са себе и заударали на зној |
| , пијаних, разузданих, полудивљих, који су попијевајући и вриштећи играли се оружјем и насред ч |
| измахом руке даде знак слугама, — који су смирени и потурени пристајали за њим, — да донесу ја |
| гомила јадних, одбачених просјака који су свратили да ту умру, издахну, а нипошто као ратници |
| S} Поинатио бих се чак и са људима који су пролазили и гледали у ме.{S} Чинило ми се да се и он |
| аршији.</p> <pb n="356" /> <p>Људе који су ишли кућама а који им се нијесу свиђали, дочекивали |
| оје прије никад ни видио нијесам и који су се у нашој кући некако слободније и рахатније осјећа |
| дахну, а нипошто као ратници какви који су ишли да гоне хајдуке.</p> <p>— Ах! — узвикну Сулага |
| то живе изнесоше главе.{S} Гласови који су сваког дана стизали били су све црњи и што су гласни |
| ставио много готовине иза себе.{S} Неки су поуздано тврдили да је преко стотину ћемера самих ду |
| але, па причали и препричавали.{S} Неки су опет, у жељи да што ново изнесу, измишљали праве бај |
| ају, улагујући се, умиљавајући.{S} Неки су ми говорили како се и у кахви састају много и како г |
| уће, никуд готово није ни излазила, али су слуге, по наговору њезину, морале сваки пут да одгов |
| звијао танак, љубичаст дим, причињавали су се уморним путницима љепши и свјетлији од самих вези |
| штити за неколико дана.</p> <p>Казивали су и како је нишанџија мимо све нишанџије на свијету, к |
| а који им се нијесу свиђали, дочекивали су насред пута, хватали за прса и шамарајући питали има |
| ва, узимали, односили робу.{S} Нападали су каткада и на кућна врата тражили цуре, дозивали их.. |
| љиво.</p> <p>За чудо, обоје њих гледали су врло често на моју собу и указивали на њу.{S} По том |
| више знаковима него ријечима, загледали су оружје, окретали га, чистили.{S} Ако је случајно гдј |
| оружје што им још остало.{S} Изгледали су као гомила јадних, одбачених просјака који су сврати |
| 0" /> <p>— Тхее...{S} Тако је — гунђали су неки, незадовољни што их нећу послушати. — Тааако... |
| >Вук длаку мијења, а ћуди никад, казали су стари...</p> <p>А он, ето, ни длаке промијенио није. |
| пробуђени, неиспавани, љутити, скакали су и викали, псовали, грдили што су могли жешће.{S} На |
| > <p>— Душманин је то и динсуз — викали су помамно пријетећи и трчећи за њим. — Муртат и одметн |
| били некако мирни и равнодушни; гуркали су и даље у ватру и шарали кратким прутићима по пепелу, |
| јали зулуми и намети разни, — остављали су домове, неки их и палили, и придруживали им се.{S} У |
| зоре и пушкарнице на зидовима зачепљали су јастуцима и крпама, да се на пољу не би чуо разговор |
| разговору, и, како је изгледало, имали су један другоме нешто много да кажу, много да испричај |
| ријечи и не гледајући ме чак.{S} Знали су добро да ћу се и сам досјетити од кога је.{S} И чим |
| ; ако су фишеклије биле препуне, гурали су фишеке у њедра, у џепове, за силахе, у големе духанк |
| у напакосте, да га оробе.{S} Прихватали су помало од његових њива, ограда, винограда, желећи да |
| оћеш ли нам причати, ефендија? — питали су готово једногласно, оптрчавајући око њега. — Хоћеш л |
| и не остаде готово мушке главе; остали су само старци и нејака дјеца, који се нијесу могли пуш |
| уршумима на зиду, на дрвету.{S} Причали су и како ножем сијече челичне демире, рукама ломи та-л |
| {S} И ето... створила их је...{S} Дигли су се...</p> <p>— Па дочекаћемо их, — кресну Хасан поно |
| каква, за лопова, бескућника? ..{S} Или су мислили да сам луда неки, који је побјегао од куће, |
| који је увијек био богат и обилат, били су готово разуздани.{S} Почели би на глас и попијевати |
| ле и из нашег комшилука.{S} Не.{S} Били су ту још и многи <pb n="227" /> други које прије никад |
| ласови који су сваког дана стизали били су све црњи и што су гласници били новији биле су им и |
| заклиње.</p> <p>Сви наши разговори били су обични, врло обични.</p> <p>Ако сам јој причао о рад |
| сонози, неуређени, потуривши се грабили су тихо кроз сокаке и без обзира трчали, ишли, бјежали |
| сују се и они њега и он њих, изненадили су се кад су видјели како ја непрестано трчкарам по дућ |
| .{S} Недалеко од нас, у страни, сједили су и лешкарили покрај своје ватре тргачи и тргачице, ве |
| говцима, бакалима, занатлијама одлазили су у дућане и измахујући им ножевима изнад глава, узима |
| их митио, улагивао се.</p> <p>Одлазили су не слушајући и не осврћући се више...</p> <p>Једанпу |
| њерима о пушкама, по два пута пролазили су поред нас, ишли, враћали се, силно трајући и гурајућ |
| сами немају према још слабијима, чинили су штету и насиља.</p> <p>За чудо, и мајка ми као да га |
| илује; ако би што проговорили, говорили су благо, тихо, њежно, као са болесником каквим кога ни |
| ли праве бајке о хајдуцима.{S} Говорили су како има чета и у самом Сарајеву, како су сакривене |
| ога и не зазирући ни од чега, — частили су се међусобно, пили, свађали се.{S} По њиховим собама |
| преобучени, опет дођоше у собу, затекли су ме уплакана.{S} Обоје се склепташе око мене, опколиш |
| S} Нијесу ли могли да се договоре, ишли су једни другима кући, на сијело.</p> <p>И нико није см |
| ике кириџије, са камџијама у руци, ишли су поред својих коња, који су били претоварени храном, |
| „Никако“ одговори сељак љутито. „Прошли су сретни земани кад се лијепо живјело“...</p> <p>Цар д |
| ајбољи наши знанци и ахбаби.{S} Оружани су били сви.{S} Румене се мерџани и блиста се срма на т |
| у, закољу, да се освете?..{S} А оружани су и они, и јунаци су, и...</p> <p>Нехотице ми се оте п |
| оји су пратили тајин у Никшић, дочекани су и разбијени; једва по десетак људи што живе изнесоше |
| мени није лакше...{S} И мени... и мени су отели, уграбили и срце и душу...{S} Хајде...</p> <p> |
| ико кметовских кућа...</p> <p>Непоштени су, краду, варају...{S} Да је то моје, ја бих продао... |
| а грди, галами, ни јаче де виче.{S} Они су само стрепили пред силом његовом, као што обично сви |
| ајдуке сам знао да су опаки људи, — они су ми и <pb n="246" /> бабу убили, — али да би и Зулфаг |
| ихо, одбацивши кошуљу с крила. — Канати су слаби...{S} Остарили...</p> <p>— Нек је хвала Алаху |
| n="352" /> то додијало не би.{S} Сахати су нам и у таквоме разговору били краћи од минута.</p> |
| ао својих пара кад је у нас дошао, нити су Хамиду паре отели хајдуци, нити је кмете онако јефти |
| лучило, пуцало из пушака.</p> <p>Сељаци су кашње у мене куповали жито, брашно, пиринач, меку ро |
| питаш! — отегну некако осорно. — Јунаци су оно, болан, а ми смо нико и ништа...{S} Једва сам жи |
| му се лактом о кољено.</p> <p>— Јунаци су они...{S} Не жале гинути... — рече.</p> <p>— А ко би |
| вете?..{S} А оружани су и они, и јунаци су, и...</p> <p>Нехотице ми се оте поглед на изгребане, |
| > и припремали се за обрану.{S} Трговци су продавали робу под оружјем, оружане занатлије радиле |
| сметена, збуњена, усплахирена.{S} Момци су долазили и питали: какве ће наредбе да изда за виног |
| е куће? — отегну хоџа забринуто. — Наши су били домаћини, господари у земљи, па им мало било го |
| з пенџер. — Зар и овђе?..</p> <p>— Наши су њима ударали и на живот, и на образ, и на имуће, па |
| > <p>— Heће? ..</p> <p>— Па... и усташи су оружани, — дочека Сулага пакосно, — и не шале се...{ |
| {S} Презирање и суровост људска највиши су душмани стида; пред њима се губи као дим да своје мј |
| пљене чадоре, препуњене сламом на којој су лежали, <pb n="348" /> дружио се с њима, јео пилава |
| ији него четворица других заједно, ипак су га готово сви избјегавали и склањали се од њега.{S} |
| рчали, ишли, бјежали кућама.</p> <p>Чак су и мене натјерали да затворим и да се сакривам.{S} Зу |
| је са нестрпљењем очекивао.</p> <p>Чак су и дјеца по махалама знала да се у читаву шехеру нико |
| љених...</p> <p>По дану, по ноћи увијек су на ногама...{S} У берберницама и кахвама и не говоре |
| и премећу по ћилимима и серџадама, док су они, наслоњени уз зидове, одбијајући димове и пијуцк |
| д дрветом једним лежао и пландовао, док су му све комшије унаоколо радиле и уређивале земљу за |
| х, метао шећера и полугласно тепао, док су му око главе облијетале челе, спуштале му се на капу |
| вљао, обгрлио их и привио на прса и док су се оне отимале, ударале га и гребле по лицу вриштећи |
| коване главе малих пушака.</p> <p>И док су сви, једва кроз дим назирући један другoгa, говорили |
| >— Их, колико ли их морало погинути док су тебе ранили!..</p> <p>Он се наслони на јастук и, окр |
| о препричати љепше, <pb n="210" /> него су написани — имао је о чему и да прича, и није му треб |
| ..{S} Ни момци то нијесу могли.{S} Дуго су гледали један на другога, као погађајући се: који ће |
| таквих догађаја и Зулфага и мајка дуго су разговарали, препирали се о нечему.{S} Мајка је била |
| — једва сам и сам себе чуо, — или, ако су и чули, нијесу хтјели застајати ни губити времена зб |
| е, које им биле привезане о појасу; ако су фишеклије биле препуне, гурали су фишеке у њедра, у |
| ња. — Ноћиваћу код њих одсада...{S} Ако су и хајдуци, људи су...{S} Нијесу змајеви...</p> <p>По |
| на, замишљена, тужна слушала их.{S} Ако су макар за час престајали са грајом или почели шапутат |
| са гдје су ми били фишеци.</p> <p>— Ако су хајдуци?.. — покушах кроз зубе да изговорим и одмах |
| огинуо, заглавио, настрадао.</p> <p>Ако су негдје хајдуци дочекали кога, о томе се причале чита |
| ечаше, како су све слабе, напукле, како су украдене чак.{S} Неко се одострага још усуди да у он |
| о нас подигоше галаму и задречаше, како су све слабе, напукле, како су украдене чак.{S} Неко се |
| како има чета и у самом Сарајеву, како су сакривене по хановима, по гробљима, по црквама и сам |
| огао затећи код куће.{S} Управо, — како су ми кашње <pb n="350" /> причали, — она је вазда била |
| у освоје, отму управо, теретећи га како су, токорсе, његови стари то приграбили од њихових стар |
| {S} Муштеријама су, опет, казивали како су ми криве мјере, како ми ни оке ни аршини нијесу у ре |
| ав мој трошак за пуних пет дана, колико су, отприлике, мислили да ћу одлежати?..{S} Људи се нај |
| фага остао с њоме...{S} И ко зна колико су се разговарали и шта су све разговарали!..{S} Знам с |
| S} Уколико човјек више вриједи, утолико су и нападаји на њега јачи; ситни нападаји осипљу се са |
| ајкуна нијесу радили готово ништа; само су ишли из собе у собу, укривали се од мене и нешто се |
| } Кикот, цика, граја, врисак непрестано су допирали отуда до нас, разлијегали се преко читавих |
| да клизио и преко њих, заигравао, чудно су се прелијевале, као растопљени туч, а плећа неколици |
| и људи вјерују у најлуђе приче.{S} Зато су куповали оружје и они који га никад имали нијесу <pb |
| се и да ће судити жешће и суровије нето су икад прије судили...{S} Опет сам се бојао батина, ши |
| днији, познатији трговци у чаршији, што су по десет, по двадесет и по тридесет година трговали |
| стано сједећи и лешкарећи у дућану, што су са чибуком или цигаром у зубима стењући и гунђајући |
| ко...{S} Од несанице је.</p> <p>— А што су ти руке изгребане, крваве?</p> <p>— Путем се изгреба |
| јати, — па се окрену двојици момака што су сједили отрага, иза леђа му, и отежући проговори:</p |
| ој Фати и паметној Злати, о чеврама што су везене чистим златом и о чеврама што су препуњене св |
| су везене чистим златом и о чеврама што су препуњене свилом, о димијама од свиле дукатлије и о |
| истину говорио...{S} Је ли он крив што су Хамида оробили?..</p> <p>Није...{S} А чим је Хамид о |
| е види Зулфага, свраћала је Циганке што су ми разносиле робу, дозивала их, куповала свега и што |
| брзо и бедевију и мене, узе ђугуме што су у једноме низу стајали испод басамака и оде, отрча у |
| вичасти сумрак распознам сјенке оне што су се гуриле око ватре, мицале се, угибале, кретале.</p |
| ја и без хаљина.{S} Кроз дроњке оне што су још висили на њима провидило се голо, изгребано тије |
| штрије, и грдити, и пријетити.{S} И што су више стрепили пред њом, клањали јој се, улагивали, п |
| ког дана стизали били су све црњи и што су гласници били новији биле су им и вијести страшније. |
| какали су и викали, псовали, грдили што су могли жешће.{S} На више мјеста могло се видјети како |
| по час по два.</p> <p>Једино момци што су још хтјели да настављају своје гозбовање и да се опи |
| нити онако тражили дјевојке, макар што су, као и прије, прекривене танким чаршафима, непрестан |
| аји кметова и о новцима.{S} И макар што су ми одговори били нејасни, сметени, непоуздани, пажљи |
| Дућанџије, које су, иза подне, — пошто су пошкропили чаршију испред дућана да буде хладније, — |
| то необично, крупно, големо.{S} А пошто су баш према мени били толико пажљиви и мене толико маз |
| бијем све око себе...</p> <p>Тек пошто су ме ноге почеле бољети од дугога ходања, уљегао сам у |
| ве, клијешта и приправљали мехлеме, јер су сви највише и замјењивали хећиме и готово једини рад |
| Сулага.</p> <p>— И јуче?</p> <p>— Ноћас су довезли рањенике.{S} Сад их почели доводити по ноћи, |
| рестано препоручивао да на њ пази, опет су увијек слали некога по ме, поручивали, звали ме.</p> |
| акше — да се сад сиротиња сељачка, коју су оголили, дигла у хајдуке...</p> <p>Горе и планине пр |
| а нанесу штету какву и оборе робу, коју су дућанџије изнијели пред ћепенке.{S} Слабићи, немајућ |
| S} У врху собе, на својој шилти, — коју су у зиму обично превлачили новом чохом, — сједио је хо |
| и од кога је.{S} И чим бих ручао, одмах су долазили да однесу празне суде, опет онако тихи и он |
| улагујем, нудим, цијеним.</p> <p>Одмах су почели и да вичу, протествују.{S} Назваше ме лацмано |
| етина, нож, па макар и косијер, — и њих су извлачили, и њих чистили, поправљали.{S} Узгред су п |
| ци некакве стрине, тетке ли, узе једног субашу, Зулфагу некога, намјести му и уреди у кући собу |
| енџеру и поче отезати шијом као да гута сув залогај, а бимбаша отури чибук, узвали се уз јастук |
| тао није.{S} Само кад би видио да сам и сувише заостао, задихао се, да поклецујем од глади и ум |
| — ако је доиста толико било, — некако и сувише брзо потрошила.{S} Готово да је Зулфага имао пра |
| пару дао.{S} По срећи, у мени је било и сувише бабине крви, које ми је сметала да дуго останем |
| . знаш... доста сам био овђе — прогунђа суво, дајући ми знак руком да му се не примичем.</p> <p |
| — Неће он више у Зулфаге нипошто — рече суво. — Чим сам му ја љуцки опричао какав је оно чојек, |
| /p> <p>Па све јаче стискајући свој штап сувом косматом руком, која се испод бијелог рукава кошу |
| ни парничити, како му тешко и изаћи на суд а камо ли тамо правдати се, многи су се старали да |
| .. сад узми Хамида себи, изведи га пред суд и он ће ти све потврдити — откреса она опоро, пакос |
| p> <p>— Ако тужим Зулфагу, оде и ти под суд...{S} Зар нијеси и ти свједочила како је он хтио?</ |
| и сада говори о својој кући, за коју и суд царски рече да је моја...</p> <p>— Отео си је, нитк |
| е криви, народ није крив, него је крива судбина, и свак други, и читав свијет је крив...</p> <p |
| чао, одмах су долазили да однесу празне суде, опет онако тихи и онако мучаљиви.{S} Залуд бих по |
| <p>— Први пут се прашта, а други пут се суди — откреса бимбаша јаче и руком ми даде знак да иза |
| ити жешће и суровије нето су икад прије судили...{S} Опет сам се бојао батина, шиба, удараца... |
| ховао да ће ме позвати преда се и да ће судити жешће и суровије нето су икад прије судили...{S} |
| уозбиљи, — Испричаш ли икоме, ово ће ти судити!..</p> <p>И поносито показа на нож.</p> <p>Отада |
| /p> <p>— А какве су наше кадије... наши судови... нећеш му учинити ништа...</p> <p>Хатиџа, која |
| ах и... покорила му се...</p> <p>— Тако суђено — прошапта Сулага и поглади се по бради. — Воља |
| четворицу и поведе нас пред бимбашу, на суђење.{S} И све олако прође.</p> <p>Повалише нас, једн |
| /> <p>И, након тога, поново уздахнуо и суза једна заблистала му се на трепавици.</p> <p>— Не с |
| удаве, плавкасте, танке црте, — трагови суза, — спуштале јој се низ пуначке руменкасте образе и |
| док пјесму допјева...{S} Колико ли сам суза пролио због тих подругачица!..{S} И колико сам кам |
| p>Тада, чупајући шамију, са очима пуним суза, поново се враћа кметовима.</p> <p>— Радите као и |
| рено и гледа у ме, право у ме...</p> <p>Суза једна скотрља јој се низ образ, заустави се на тан |
| више плакао бивало ми је све лакше и са сузама као да су се на мајчина њедра слијевале све муке |
| лиска врата, — ђаво би га знао рашта, а сузе су ми налетиле на очи чим сам прихватио за алку, — |
| трзању оном осјетио сам како ми њезине сузе оквасише косу.</p> <p>— Преудала се за Зулфагу — н |
| ући...</p> <p>— Ја?..</p> <p>Хамид отре сузе што му од кихања налетиле на очи и опљуну.</p> <p> |
| приви уза ме, усиљавајући се да се кроз сузе осмјехне.</p> <pb n="375" /> <p>— Води ме, јер... |
| ухватио се за канат, гледам у њу и кроз сузе се смијешим, а она се извила, издигла једну руку и |
| с њезин, мек и звонак глас, измамише ми сузе.{S} Што сам више плакао бивало ми је све лакше и с |
| пошто сам се поново придигао и убрисао сузе. — Замамио је, кажу, и пошла за њега...</p> <p>— Т |
| <p>Дугим шареним рукавом отро би лагано сузе што му их вјетар нагонио на очи; погладио бркове и |
| </p> <p>Шта ти фали?</p> <p>— Осман ме ’сује, — промуца Зулфага отегнуто и поче комешати рамени |
| ако не може наговорити да примим мираз, Сулага предаде Хатиџи све што јој мислио дати.{S} Одвој |
| чаршији купити, погодити, наћи за нас, Сулага је ишао, узимао, доносио.{S} Дешавало се те нам |
| : да слушам хоџу и да будем ваљан...{S} Сулага ме се још најчешће сјећао.{S} Два или три пута н |
| ..</p> <p>— Не кажем ја за Сулагу...{S} Сулага је миран чо’јек — брзо упаде Зулфага, превијајућ |
| се поздравише лаким климањем главе.{S} Сулага затим стењући сједе испод пенџера и леђима се пр |
| трчавати и питати нас шта се десило.{S} Сулага је, како ми рече, помислио одмах на лопове, хајд |
| p>— Па... и усташи су оружани, — дочека Сулага пакосно, — и не шале се...{S} А кад не би били о |
| а изађем.</p> <p>Пред вратима ме дочека Сулага, немиран, усплахирен.{S} Тутну заптији нешто у р |
| а избаце напоље.</p> <p>Од тога се дана Сулага приљуби уз бабу.{S} Никаква га сила, чинило се, |
| са бедевијом.</p> <p>— А тад? — запита Сулага и, онако прекрштених нога, попридиже се. — Тада? |
| е...</p> <p>А имаш ли дружине? — запита Сулага шапатом, играјући се бројаницама. — Колико?</p> |
| ко ти је било тамо, на страни? — запита Сулага мирно, правећи се као да не гледа ни мене ни Хат |
| у се...</p> <p>— Тако суђено — прошапта Сулага и поглади се по бради. — Воља Божја...</p> <p>— |
| очију, да их сакрије.</p> <p>Ради бабе Сулага је и мене волио много.{S} Никад не би прошао а д |
| ити нашу силу и господство наше, док је Сулага, напротив, тужно климао главом и непрестано узди |
| крв била!..{S} Опет зло!.. — шаптао је Сулага након дуже почивке, милујући Хатиму по коси и, и |
| к, висок, увијек обијељен зид, — био је Сулага, мирни, добри Сулага, који једини у оно доба ник |
| а крв...{S} Бабино дијете — осмјехну се Сулага вртећи главом и, одигнувши прст, удари ме по нос |
| а расипам...</p> <p>— А Зулфага? — поче Сулага живље, придижући се. — Мислиш ли да...</p> <p>— |
| <p>Кад би, напошљетку, међу нас дошао и Сулага, узимао ме за руку и изводио у страну.{S} Питао |
| да ће им први ући у траг.</p> <p>Једини Сулага сумњиво је вртио главом и одмахивао руком.</p> < |
| ељен зид, — био је Сулага, мирни, добри Сулага, који једини у оно доба никаква оружја на себи н |
| не ради без мене.</p> <p>И мирни, добри Сулага оста сам самцит, понижен и посрамљен.{S} Само са |
| ти крв бабина тече кроз жиле — одговори Сулага тихо, покуњивши се. — Тврде си главе и поносан к |
| ручак...{S} Одмах... — благо проговори Сулага, који се био одвојио од нас и отишао у кухињу да |
| истога дана, негдје иза подне, дође нам Сулага.{S} Био је некако снужден, забринут, невесео и, |
| ичан тутањ.</p> <p>Истога дана дође нам Сулага.{S} Хтио, зар, да види: је ли све намирено, уређ |
| што.</p> <p>— Ево нас — рече напошљетку Сулага кад стигосмо до куће, једном руком држећи канат |
| — Не лажу.</p> <p>— А рашта? —— отегну Сулага као у чуду, гледајући је пажљиво. — Шта ти учини |
| И јуче су разбили наше чете — напомену Сулага.</p> <p>— И јуче?</p> <p>— Ноћас су довезли рање |
| да гоне хајдуке.</p> <p>— Ах! — узвикну Сулага угледавши их, и пљесну рукама. — Ах!..</p> <p>И |
| н</hi> није уредио?..{S} Он?.. — кликну Сулага и тресну бројаницама о ћилим. — Бег?..</p> <p>— |
| но се осврћући...</p> <pb n="363" /> <p>Сулага одиже руку и даде ми знак да застанем, да се сми |
| Данас допао и ево одмах кавга...</p> <p>Сулага се осмјехну.</p> <p>— То је само почетак кавге — |
| ћу се војсци придружити и ја...</p> <p>Сулага поклопи очи десном руком и пригушено се засмија. |
| ше у животу и... ево нас овђе...</p> <p>Сулага уздахну, одмахну руком и оде.</p> <p>— Не свиђе |
| ..{S} Хајде Сулаги...{S} Брже...</p> <p>Сулага, кога сусретох пред вратима, као да одмах познад |
| > <p>— Па хајде...{S} Хајдемо...</p> <p>Сулага се диже и онако ситан, погурен, пође пред нама, |
| ш љуцки ни замиловали нијесмо?..</p> <p>Сулага, испочетка, као да и сам усвоји моје разлоге и к |
| миловала по коси и по образима.</p> <p>Сулага, враћајући се из чаршије, затицао нас тако у гру |
| је, све звони, пјева и одјекује.</p> <p>Сулага нам долазио сваку вече.{S} Рано, одмах по вечери |
| и нико не треба да ми их хвали.</p> <p>Сулага осјети сву оштрину овог одговора и умукну.</p> < |
| аћи кућу — одговорих му одлучно.</p> <p>Сулага ме прекиде:</p> <p>— Нећеш тражити...{S} Ево ти |
| у јаче, стискајући ме за мишицу.</p> <p>Сулага дохвати велики бакрени ибрик, пребаци пешкир пре |
| јев’о, зарадио сам и бољу башчу.</p> <p>Сулага, јадник, полумртав од страха, само је муцао нешт |
| и посадих на сандуче једно, одмах поред Сулаге...{S} Гледао сам га непрестано, смјешкајући се, |
| n="256" /> па се придиже и отрже ме од Сулаге. — Нисам ја трошаџија, па да бацам паре узалуд и |
| по читавој махали.</p> <p>Док опет ето Сулаге.{S} Није ишао него каскао сиромах, жут, блијед, |
| аљине и правио рупе на њима.</p> <p>И у Сулаге сам најчешће ишао њему за инат.{S} Сваки дан гот |
| лош...</p> <p>— Он не смије више ићи у Сулаге — нагласи мајка јаче и пресијече руком по ваздух |
| и.</p> <p>— Отсада више не смијеш ићи у Сулаге — рече отсјечно. — Нипошто!..</p> <p>— Не кажем |
| 32_C25"> <head>XXV</head> <p>Иако сам у Сулаге ишао доста често, — по једном и по два пута у не |
| уздисати:</p> <p>— Ето... опет је био у Сулаге...{S} Ја сам га управо и измамио из авлије и... |
| </p> <p>Окренувши се љутито од мене иде Сулаги и њега пита.</p> <p>— Шта ћу радити!..</p> <p>— |
| дано. —</p> <p>Бјежи од зла...{S} Хајде Сулаги...{S} Брже...</p> <p>Сулага, кога сусретох пред |
| сијевало и болило ме.</p> <p>— Хоћеш ли Сулаги? — запита Авдо меко, опет пристајући за мном. — |
| Арнаутин, измахујући ножем и пријетећи Сулаги. — Ко ми стане на пут, тога ће и нестати.</p> <p |
| ешто страшно, најстрашније и, потрчавши Сулаги и приљубивши се уз њега, почнем и сам јаукати и |
| >Међу нама се управо највише говорило о Сулаги и сви га спомињали.{S} И, ни сам не знам рашта, |
| баце пред врата.</p> <p>Тада сам бјежао Сулаги, у авлију му.{S} Хатиџу, вјереницу, затицао сам |
| > <head>XXIV</head> <p>Кад сам испричао Сулаги како сам прошао код Ибрахим-ефендије, ни мало се |
| сао...</p> <p>Кад сам, пред вече, пошао Сулаги да му све опричам, мајка, узбуђена и поплашена, |
| превуче руком преко браде и пружи руку Сулаги.</p> <p>— Нек је сретно — рече отежући. — Ријеч |
| боје...{S} А то ме збуни и не одговорих Сулаги ништа, ни ријечи... </p> </div> <div type="chapt |
| езина.{S} Кад год бих се враћао из куће Сулагине, кад бих изишао из врата његових, увијек сам о |
| ије било него само неколико корачаји до Сулагине куће, мени се чинило као да трчим пун сахат је |
| отео се, окренуо и тркимице пошао према Сулагиним вратима. </p> </div> <div type="chapter" xml: |
| ..</p> <p>Једне вечери дочекала ме пред Сулагиним вратима.{S} Баш кад сам застао на прагу и при |
| д Алаха!..</p> <p>Кад смо се приближили Сулагиним вратима истрча нам неко у фереџи у сусрет и п |
| .</p> <p>Али опет кад сам понекада ишао Сулагиној кући и пролазио сокаком, она као да је пазила |
| ред дућаном, на чаршији, сусретох се са Сулагом.</p> <p>— Треба ли ти пара? — запита полако, ша |
| пта пригушено, — и... и раставиће те са Сулагом...</p> <p>— Мене?..</p> <p>Она ми бржебоље даде |
| се сви разишли и пошто сам остао сам са Сулагом, изненада ми ступи не дућан човјек некакав.{S} |
| сам се пробудио, опет сам се састао са Сулагом.{S} Казао сам му узгред да његову понуду никако |
| о. — Нипошто!..</p> <p>— Не кажем ја за Сулагу...{S} Сулага је миран чо’јек — брзо упаде Зулфаг |
| кидао је на комаде.{S} Мучио бих и њу и Сулагу и никакви јауци ни помагања не би ме могли умило |
| <p>— Хасане!..</p> <p>Готово одгурнувши Сулагу с пута брзо притрчим Хасану и пољубим се с њиме. |
| га ружиш тако — неколико пута питао сам Сулагу, прекидајући причање. — Рашта?..</p> <p>— Јер му |
| ом.{S} Хасан је ради тога и сам заволио Сулагу и одушевљено га хвалио, макар што га никад очима |
| ци и фес, и пушку, и нож, па потрча као сулуд, не осврћући се.{S} Неколике пушке запуцаше за њи |
| ела тући копитом о земљу, трчао јој као сулуд, тапшао је по врату и сапима, прстима рашчешљавао |
| прекрстили ноге, запалили чибуке и кроз сумаглицу од дима духанскога гледају га као чудо какво. |
| е неко одао, потказао хоџи.{S} Хасан је сумњао у ме и почео ми пријетити; ја сам опет сумњао у |
| у ме и почео ми пријетити; ја сам опет сумњао у њега.{S} И ко зна, може бит’ би се међу нама и |
| м први ући у траг.</p> <p>Једини Сулага сумњиво је вртио главом и одмахивао руком.</p> <p>— Шта |
| к се однекуда појави и бабо, онако мрк, суморан.</p> <p>Не говорећи ништа и не питајући приступ |
| не напомињем.</p> <p>А кад би се бабо, суморан, мрк, опаљен пушчаним димом, са поломљеним тока |
| </p> <p>Са села се враћао увијек некако суморан, забринут, тужан.{S} Џепови му вазда били препу |
| е са испуцаним, жуљавим рукама и мрким, суморним лицем, који су непрестано стресали бухе са себ |
| е одазивали однекуд из даљине, с мрких, суморних висова планинскијех.</p> <p>— Хасане!..{S} Чуј |
| ватри и старајући се да кроз плавичасти сумрак распознам сјенке оне што су се гуриле око ватре, |
| орни, прашњави, са лицем препланулим од сунца и са закрвављеним очима од несанице, Зулфага, не |
| неко иза леђа, зијевајући. — Никад више сунца не виђети...{S} Их!..</p> <p>Стари зажмири мало, |
| а у шуми оној, у вјечитом полумраку, — сунце нас тек уријетко, као ругајући се, обасја, — као |
| евати.</p> <p>— Изишла ја на авлију, на сунце, — вели — и гледајући небо, ведрину ону, запјевал |
| ој сили и слави, сметали да види небо и сунце, и модре планине, баште са бехаром и зеленилом њи |
| пило изнад главе и заклонило нам небо и сунце Божје, и које својим мрким, дугачким гранама, као |
| свјетљавао им половину мрког, знојавог, сунцем опаљеног лица, док је друга половина остајала у |
| е не казује по дану, под врелим, топлим сунцем, кад се крв у жилама распали и кад се отворено г |
| виде онако крвава, а нож одсијева према сунцу и изнакажена глава клима се, наклања према сваком |
| о појасу свијетлиле се и блистале према сунцу засјењујући очи, црвена долама прелијевала се као |
| ку готово до лакта, прелијевао се према сунцу као танак кривудаст млаз крви, која непрестано цу |
| ави зид, да је, готово, отсијевао према сунцу.</p> <p>Нијесам још потпуно ни био довршио посла, |
| уго како се свијетле и одсијевају према сунцу, гледао их, — макар ми се и наругао овом, — са чу |
| кутом извијале се изнад нас и пливале у сунцу, у свјетлости.</p> <p>И нигдје да застанемо, да с |
| ијевао се демирима рашчешљан широк зрак сунчани, — простирао се по тлима, оивичен са три стране |
| p>— Слушајте, поганови!..</p> <p>Оштар, суров узвик као да поплаши момке, забуни их.{S} Брзо уз |
| и распаљену, дође ми да и сам постанем суров, да је пецнем, надражим, да се осветим мало.</p> |
| позвати преда се и да ће судити жешће и суровије нето су икад прије судили...{S} Опет сам се бо |
| и ја осорно, упињући се да изгледам што суровији и страшнији. — И рашта да ударам на своју кућу |
| <p>— Немој ни мислити да сам те молио — сурово дочека Осман, а оштра, дубока црта једна у повиј |
| и бољи пријатељ од мене, — дочека мајка сурово, <pb n="256" /> па се придиже и отрже ме од Сула |
| ломити је.</p> <p>— Моје је ово — вели сурово и преврће закрвављеним очима. — Ја сам ратов’о и |
| Па кад ме неће да слушају — упаде Хасан сурово и гурну главом у Хајкунин витао који се умало не |
| и хоћеш мајку да бијеш?</p> <p>— брекну сурово пошто ме добро разгледа, старајући се да ме напр |
| ише нестајати, губио се.{S} Презирање и суровост људска највиши су душмани стида; пред њима се |
| p>— Охо!.. — отегну он, изненађен мојом суровошћу, па једну ногу опружи напријед и погледа ме и |
| , чепркати нешто.{S} Гледајући је онако сурову, љутиту и распаљену, дође ми да и сам постанем с |
| д блудио је некуд далеко, далеко, преко сусједних кровова са накривљеним димњацима и руковијети |
| >Чим би га опазила, одмах му и трчала у сусрет и снажно га гурнувши у прса обарала на калдрму и |
| и посао, скочи са столице и потрча ми у сусрет. — Шта је?</p> <p>— Ево...</p> <p>Ова привири и |
| ри чибук у крај, придиже се и пође ми у сусрет.</p> <p>— Нећеш ми, зар, замјерити што сам дошла |
| естано откривао, чим ме опази пође ми у сусрет, спусти ми руку на раме и тихо, развучено протеп |
| иним вратима истрча нам неко у фереџи у сусрет и поче ме дрмусати.</p> <p>— Смајиле, болан!..{S |
| у и са раширеним рукама да му потрчим у сусрет.{S} И придигох се мало и хтједох се указати...</ |
| у, смјерну робињу и, не смијући да му у сусрет изиђе, чекала га у соби са прекрштеним рукама и |
| <p>Враћајући се једне вечери из дућана, сусретох Хатиџу пред вратима.{S} Застаде пред прагом, р |
| оси!..</p> <p>Пред дућаном, на чаршији, сусретох се са Сулагом.</p> <p>— Треба ли ти пара? — за |
| улаги...{S} Брже...</p> <p>Сулага, кога сусретох пред вратима, као да одмах познаде да се десил |
| с њим, ни поздрављати се.{S} При сваком сусрету окретао је главу у страну отпљувао и отресао ру |
| ивино? — откреса он, покушавајући да ме сустигне и задржи. — Стој!..{S} Јеси ли готов?..</p> <p |
| > <p>И дође ми да потрчим за њим, да га сустигнем и опет вратим, улагујући се и молећи да опрос |
| ке и набијао их, засипајући се покаткад сухим трешњама што сам их од Хајкуне добио.</p> <p>Неко |
| p> <p>Хајкуна је, кашње, додавала још и сухих смокава, и ораха, и љешника.{S} Она је, некако, у |
| ке пунио и припремао кремење, надносећи суху, космату руку над густе, сиједе обрве, непрестано |
| у ћемера самих дуката било.{S} За чудо, та се готовина, — ако је доиста толико било, — некако и |
| руком и пригушено се засмија.</p> <p>— Та војска још неће кренути — рече.</p> <p>— Heће? ..</p |
| ље упиташе...</p> <p>Мени смијешна дође та забуна њихова и да не бих ударио у гласан смијех, мо |
| отпочинем.{S} И, — не знам како ми дође та чудна мисао, — чупкајући око себе меке, танане листи |
| асност очекује; зато смо и жељели да се та опасност одгоди, да дође мало доцније, Хасан се два |
| ијих времена.{S} А је ли вјеровао да ће та времена у истину наскоро настати?..{S} О томе нити с |
| ожем сијече челичне демире, рукама ломи та-лијере, дукате, шаком пробија столове, бурад, терђах |
| и, незадовољни што их нећу послушати. — Тааако...</p> <p>И сви се одмах дизали и одлазили, не з |
| да му отцијепе двадесет и пет штапа по табанима.</p> <p>„Што шибаш човјека, честити царе?“ зап |
| ојом руком отцијепи му још пет штапа по табанима...</p> <p>И хоџа би са заносом почео описивати |
| да се више нико бојао није.{S} Неколико табора, који су пратили тајин у Никшић, дочекани су и р |
| пожара.{S} Из зидова им, из подова, из таваница силно заударало на стареж, на плијесан; око ра |
| тито, а шија му се извила готово до под таваницу. — Сад је ово моје и само моје.</p> <p>— Лажеш |
| чистили.{S} Ако је случајно гдјегод на тавану, у прашини, била каква стара пушчетина, нож, па |
| ога.</p> <p>Тад се истом сјетих Хасана, тад опазих да га нема поред мене.{S} И одмах се почех п |
| низама дуката као да ће их откинути, — тад сам се наљутила и...и...</p> <p>Немој се и ти љутит |
| са и раставила са бедевијом.</p> <p>— А тад? — запита Сулага и, онако прекрштених нога, поприди |
| еда ме испод ока, поплашено.</p> <p>— А тад... замуца трзајући низама дуката као да ће их откин |
| да твоју наговара!..{S} Их!..</p> <p>А тад се окрену мени, загрли ме и поче љубити.</p> <p>— Д |
| попијевати и гудити уз гусле.</p> <p>А тад их он почне обасипати поклонима.{S} Не заборави ни |
| стати на сокаку.</p> <p>— Како ли би ме тад душманке гледале и како ли би се светиле!.. — говор |
| и тако не мичући се и не говорећи.{S} И тад се само чуло како хоџа, који готово никад није диса |
| м у помоћ, да зовнем макар кога.</p> <p>Тад се истом сјетих Хасана, тад опазих да га нема поред |
| ква храни и издржава?..{S} И шта би се, тада мислило о мени?..</p> <p>Шта би мислила и сама Хат |
| фаге нико на свијету паметнији нема.{S} Тада јој изгледао и крупњи, и јачи, и већи од свакога.{ |
| и од куће све зване и незване гошће.{S} Тада је приступала и мени, улагивала се, миловала ме, љ |
| онио да запалим, задиманим пред њим.{S} Тада би по обичају и опет почео питати, распитивати о с |
| онако прекрштених нога, попридиже се. — Тада?..</p> <p>— Кад је бег погинуо, читава наша чета и |
| арати по врату.</p> <pb n="231" /> <p>А тада као да и мени свану пред очима.{S} Познадох да се |
| ебан, нијесам бјежао кући.</p> <p>Ништа тада нијесам толико желио колико да се дочепам своје ма |
| а.</p> <p>— Како си? — питала га Хатиџа тада, меко, мазно, љубећи му руку, — Како мајка?..</p> |
| шам читаве једне ноћи.{S} Оно што ми је тада испричао, препричаћу сада и ја, старајући се да св |
| алећи се чак.{S} Смијех њезин звонио је тада кроз полумрачну собу, одјекивао у њој и, чинило ми |
| ко рука, уз необичну дреку, прихвати ме тада, одиже од земље.{S} Неко ме зали и водом по лицу и |
| ве и пунио фишеке.{S} И распричао би се тада, необично се распричао.{S} О хајдуцима, о јунаштви |
| <p>Око ручка, испред подне, јавио би се тада обично у чаршији или хамал какав или Циганка понек |
| абићи, немајући силе у себи, опијали се тада његовом силом и, у пијанству, жељни да се размећу |
| } Нико!</p> <pb n="396" /> <p>У мени се тада опет јављала она чудна жеља: да мучим, да пецам, д |
| да је излазио носећи дијете у нарамку и тада обично подругивале му се потајно све чаршинлије, т |
| одила се, преобразила.</p> <p>У кући би тада настало читаво једно весеље, џумбус...</p> <p>Комш |
| ерујем.</p> <p>— И нећу, — одлучно вели тада и исправи се. -—</p> <p>Никоме за љубав не бих ти |
| изравнила један с другим.</p> <p>И тек тада осјетих чудноват бол у читавом тијелу.{S} Сви гушт |
| и сваки предлог био узалудан, јер Хасан тада, као за инат, — силећи се да осоколи и себе и мене |
| кости поломио.{S} И ништа не бих волио тада, него опет преврнути се и опет заспати...</p> <p>А |
| у, као голубови пред јастребом.{S} Нико тада не би могао ни познати да су то они исти момци, ко |
| ли би се смијале, подругивале!..</p> <p>Тада јој се и чинило да од Зулфаге нико на свијету паме |
| међу њима лакше било обојима...</p> <p>Тада су већ смјели и причати и запиткивати и препирати |
| и сад, ни кад наусница нагари...</p> <p>Тада ме некако обузе чудан стид, изненада.{S} Сметох се |
| ар смију о мени тако говорити?..</p> <p>Тада је остајала у соби пустивши јаране да осамљени зиј |
| вели и он и звекеће бројаницама.</p> <p>Тада, чупајући шамију, са очима пуним суза, поново се в |
| мак и на силу избаце пред врата.</p> <p>Тада сам бјежао Сулаги, у авлију му.{S} Хатиџу, вјерени |
| вуче себи.</p> <p>И опет закуца.</p> <p>Тада настаде чудан клепет неки и комешање унутра, у авл |
| Хасан замаче сасвим, изгуби се.</p> <p>Тада ми дође као несвјестица нека, малаксалост.{S} Сасв |
| едајући нас и ништа не говорећи.</p> <p>Тада смо остајали сами: ја, Хасан и Хајкуна.{S} И одмах |
| цкао безбројним иглицама, трњем.</p> <p>Тада, више од страха гледајући крв него од болова, мала |
| — Нијеси, зар, заборавио на ме?</p> <p>Тада би замолио да му коњушницу отворим и да га кришом |
| ећући ми леђа, а, ни сам не знам рашта, тај узгредни прекор био ми је увијек тежи него да ме уд |
| нуо:</p> <p>— Напријед!</p> <p>За чудо, тај поклич његов као да ми је давао нове снаге, као да |
| бољи знак да оно што радиш добро радиш, тај је, ако видиш душмане како се љуте и кидају.</p> <p |
| ини ми се као да сада први пут гледам у тај врат и његова бјелина и пуноћа изненада освоји ме, |
| лико баш у оно што је мутно, магловито, тајанствено.</p> <p>Шта ће бити ако је збиља истинита о |
| је.{S} Неколико табора, који су пратили тајин у Никшић, дочекани су и разбијени; једва по десет |
| јала да ћу неком јачем испричати њезине тајне и као да се хтјела осветити на мени за све што је |
| м знао не једну, него неколико мајкиних тајни.{S} Зато, вјечито страхујући да их случајно не би |
| ти жешће.{S} Пустити некоме да ти сазна тајну која је за чување, значи упола се предати његовој |
| ла у праву правцату збиљу.{S} Адет онда такав био да јарани, — желећи очувати јаранство, — зару |
| ио у кући, кад је све упознао, остао је такав.{S} Са слугама и слушкињама ни дружио се није.{S} |
| ја ми стајала баш украј врата. — Још ми такав лопов неће мајку гурати!..</p> <p>Опазивши пушку |
| трпио приговора.{S} Зато би одмах након такве његове упадице обично и настала бескрајна једна п |
| и остали момци и дјевојке, отпочнемо са таквим пешкешима и са састанцима у ноћи, по мјесечини, |
| к!..</p> <p>Право да речем чудио сам се таквим упадицама. 3а хајдуке сам знао да су опаки људи, |
| о да прије није ни имао времена да се и таквим беспослицама забавља.{S} Свако јутро убрао би по |
| лити с једнога краја на други.</p> <p>И таквим се причама много вјеровало.{S} Има времена кад и |
| је се смијао нити шалио.{S} Једино је у таквим часовима изгледао дарежљивији и немилосно расипа |
| {S} И стрепио сам непрестано и, — након таквих разговора, — увијек страховао да ће ме позвати п |
| злазим, ни да вечерам чак.</p> <p>Након таквих догађаја и Зулфага и мајка дуго су разговарали, |
| ми је сметала да дуго останем у друштву таквих јарана.{S} Укратко сам прекинуо с њима.{S} Једин |
| азговор.</p> <p>Необично сам се зачудио таквој поруци...{S} Шта је хтјела са цвијећем, шта са ј |
| па...</p> <p>Слуге га често прекидале у таквом разговору, смијале му се.{S} Зато му и било крив |
| то додијало не би.{S} Сахати су нам и у таквоме разговору били краћи од минута.</p> <p>Петком, |
| n="380" /> <p>Сажалих се кад је угледах такву.</p> <p>— Рашта сам је прекорио?{S} Рашта сам био |
| жје, а неки се и сакрише...{S} И ето:.. таки и остадоше у животу и... ево нас овђе...</p> <p>Су |
| : „Аферим!{S} То је бабино дијете!..{S} Таки ће ваљати!.“</p> <p>По свему се, дакле, могло позн |
| угљиво и за инат хакнух још три пута. — Таки ли си јунак!..</p> <p>— А ево да се кладимо да ће |
| ужи напријед и погледа ме изазивачки. — Таки ли си?..</p> <p>— Зевзече!</p> <p>— Издајниче! —— |
| у.</p> <p>— Аферим!..{S} Аферим, кад си таки! — узвикну весело, па притрча и обгрли ме. — Афери |
| очео свађу.</p> <p>— И оставићу, чим си таки — планух ја жешће, пљујући и на њега и на нож њего |
| ипак не смијући да ми приступи и да ме такне. — Лакше ће ми бити, ако ме пригњечиш...{S} Уби, |
| <p>— И?..</p> <p>Хатиџа склопи руке и, тако склопљене, поднесе их под браду.{S} Сневесели се.< |
| ће љути баш на онога који му се смијао, тако се и ја почех љутити на Хатиџу.</p> <p>— Рашта се |
| би и да бих се са сваким грлио и љубио, тако ми се пошље сви причињавали лупежи и разбојници и |
| ви шију и поче жмиркати.</p> <p>— Тако, тако, ефендија, — отегну весело, трљајући руке. — Тако |
| у кући, што се након бабе измјењивало, тако није трпио ни Зулфаге.{S} Мрско му било и гледати |
| лазио за потребно и да прориче понешто, тако смо и ми, поводећи се за осталима, врачали, гатали |
| ашу и као плачући рече:</p> <p>— Ето... тако и синоћ ударио на ме... на мајку.</p> <p>Па се нек |
| њим. — Шта ће ово?</p> <p>— Ништа...{S} Тако... — одговори он мирно, прекрстивши руке на прсима |
| вор.</p> <pb n="360" /> <p>— Тхее...{S} Тако је — гунђали су неки, незадовољни што их нећу посл |
| ве се чудније смјешкао гледајући је.{S} Тако, — причају, — и змија гледа у преплашену тицу, кој |
| једне папуче, па ће све добро бити.{S} Тако и старији раде, па што не би и ми?..</p> <p>Одмах |
| куњено одговори она и отегну обрвама. — Тако...{S} Нехотице...</p> <pb n="380" /> <p>Сажалих се |
| фендија мирно, поново указујући зубе. — Тако је... ето... пропало све...</p> <p>Ја узнемирено п |
| дија, — отегну весело, трљајући руке. — Тако му и треба!</p> <p>Заптија један уљезе, саже се и |
| амо из засједе?</p> <pb n="316" /> <p>— Тако се ради — одговори он враћајући се. —</p> <p>Дочек |
| севдах и... покорила му се...</p> <p>— Тако суђено — прошапта Сулага и поглади се по бради. — |
| Не једе ти се?...{S} Рашта?..</p> <p>— Тако...</p> <p>— Јадниче!..</p> <p>И хоџа се ухвати за |
| ага изви шију и поче жмиркати.</p> <p>— Тако, тако, ефендија, — отегну весело, трљајући руке. — |
| е међу прстима. — Говоре тако.</p> <p>— Тако и јес’ — потврди мајка мирно, не мичући се. — Не л |
| да јој посвршава неке послове, те да га тако барем за неколико дана отјера од себе, да га одстр |
| >И загледах се у обрве и учини ми се да тако танке, свилене, високо повијене обрве нико на свиј |
| бије, да шамара.</p> <p>— Зар о мени да тако говоре?..{S} Зар смију о мени тако говорити?..</p> |
| а бјежи.{S} Само одиже руке у висину да тако отклони ударце од главе и покушаваше да се осврне. |
| а боље чује.</p> <p>— Зар и ти смислила тако? — запита тихо.</p> <p>— Давно...</p> <p>— И ти за |
| ати да је управо он сам подгајао Хасана тако: васпитавао га да се од дјетињства научи борити, о |
| ма: зашто је збуњена, зашто усплахирена тако.{S} Сад се сјетих свега!</p> <p>И Хасановог првог |
| погледах и слегох раменима.</p> <p>— Па тако сам и мислио — одговорих мирно. —</p> <p>Друкчије |
| каже, изговори.</p> <p>Неколико минута тако смо се гледали.</p> <pb n="317" /> <p>— Хајде — на |
| мире и све се поново рађа...</p> <p>Бог тако наредио...</p> <p>— Ама умријет’... растати се са |
| p>— Мислиш ли ти да су усташи жене, кад тако питаш! — отегну некако осорно. — Јунаци су оно, бо |
| е?..{S} Аферим!..{S} Чо’јек ће бити кад тако зна да удара и да се брани, а не трчи баби да му с |
| врисну:</p> <p>— Смајиле, што си блијед тако?..{S} Шта ти је?..</p> <p>Па ме обгрли, приви ми г |
| ...{S} У хајдуке...</p> <p>Изговорио је тако мирно као да зове на ручак.</p> <p>Ја занијемих.{S |
| >— Нећу без договора.</p> <p>И обоје ме тако заустављали, задржавали.{S} Бојали се, зар, — мака |
| <p>Немоћан и слаб остадох неко вријеме тако, сједећи у трави, с рукама у крило опуштеним, гото |
| а се огледамо, да дијелимо мегдан, а не тако... мучки...</p> <p>Хасан баци оружје, баци капу и |
| е жуте бројанице међу прстима. — Говоре тако.</p> <p>— Тако и јес’ — потврди мајка мирно, не ми |
| ни знао да имаш тако срце и... и да се тако знаш бранити...</p> <p>Тапшући ме по рамену настав |
| ући големим десним ухом, усиљавајући се тако да отјера једну муху с образа, која је непрестано |
| овђе да останем?</p> <p>— Овђе...{S} И тако си ти мој...{S} Као син...</p> <p>Хатиџа опет уљез |
| а их све доведе у забуну, да их утуче и тако им опет покаже, е је и у говору моћнији, јачи, сил |
| о на авлији...{S} За инат!“...</p> <p>И тако сваку вече.{S} Час му криво било што трчи, пјева п |
| је ни осјећао толико; стид што ме људи тако одбијају од себе био је јачи од свега и испочетка |
| <p>За неко вријеме обојица смо сједили тако, нијеми, непомични.{S} Ја од узбуђења нијесам знао |
| ио.</p> <p>Неко вријеме сви смо сједили тако не мичући се и не говорећи.{S} И тад се само чуло |
| але су пушке.</p> <p>И дуго смо сједили тако, сами, одвојени од свакога.</p> <p>Тек касно, испр |
| те гледам и да ти пјевам...{S} Дошло ми тако... да запјевам... ама не сама, не себи, него... ка |
| /p> <p>— Ах, не вичи... ах... не галами тако, — зајеча он испрекидано, хватајући се за прси. — |
| и да тако говоре?..{S} Зар смију о мени тако говорити?..</p> <p>Тада је остајала у соби пустивш |
| > <pb n="331" /> <p>— Нипошто не говори тако — прошапута покуњено. — Нипошто!{S} Треба да се пр |
| <p>Али као да није могао дуго издржати тако.{S} Стид га, зар, било од осталих слуга и слушкиња |
| жао да се грохотом не засмијем, стојећи тако међу њима, као јање изведено на пазар, кога пипају |
| <p>— Ефендија!..</p> <p>— Ах... не вичи тако... ах!..</p> <p>— Невоља је...{S} Морам викати...< |
| и ако рекнем да никада у животу нијесам тако вечерао, нити ми се икада хљеб учинио слађи.{S} И |
| >Ништа.</p> <p>— А што си блијед, зелен тако?..</p> <p>— Нијесам спавао, мајко...{S} Од несаниц |
| у копитом дохватити.</p> <p>И док је он тако зазирао, дотле су други, подијељени у групе, пушећ |
| е.</p> <p>— Зар тако, курвићу?..{S} Зар тако, момче? — тек сада проговори Хајкуна и испрси се п |
| би чибук и да јој га отме.</p> <p>— Зар тако, курвићу?..{S} Зар тако, момче? — тек сада прогово |
| а, враћајући се из чаршије, затицао нас тако у групи.{S} И одмах је смијешећи се приступао мени |
| вилинске, о којима нам се у дјетињству тако много причало.</p> <p>Обојица смо готово вриснули |
| е. — Аферим!..{S} Нисам ни знао да имаш тако срце и... и да се тако знаш бранити...</p> <p>Тапш |
| вртати хартије.</p> <p>— Зашто га ружиш тако — неколико пута питао сам Сулагу, прекидајући прич |
| крене у чаршију.</p> <pb n="214" /> <p>Тако га дворила и за ручком и за вечером, а да готово н |
| остао сам сакривен за сандуцима.</p> <p>Тако се, ето, једни ситна шала претворила у праву правц |
| ти главом, уздахну.</p> <p>— А да те он таког видио!..{S} Ех!..</p> <p>Први пут споменула је ње |
| гих, паметнијих људи, који су о Зулфаги такођер лијепо мислили и које је он својим претварањем |
| си главе и поносан као и он...{S} А са таком памећу муке ћеш имати...</p> <p>— Макар...{S} Жив |
| е била сврнута лула и велики ћилибарски такум којим се хоџа толико поносио.</p> <p>— Јесте ли п |
| редини дуги дебели чибук са ћилибарским такумом на врху, излазио из авлије, јак, поносит, силан |
| ати иза врата, кушајући да ме одигне од тала, исто онако као што ме и хоџа одигнуо.{S} Зовну пр |
| чакширама, чији је тур падао готово до тала.{S} Огрнута је била лаком, црвеном кабаницом, испо |
| имакне.{S} Ударајући у стари, напукнути таламбас, који му висио о појасу, обилази унаоколо, куп |
| штерастим бутима.</p> <p>Арнаутин онај, таламбасџија, не смије ни да јој се примакне.{S} Ударај |
| их по челу и по очима; о врату објешени талисмани свијетле сем бљескају испод оплетених и зелен |
| ракије попије мајка на дан и колико ми тамбура разбије о главу док пјесму допјева...{S} Колико |
| војкама.{S} Понеки момци, у групама, са тамбурама под пазухом и с фењерима о пушкама, по два пу |
| аљини негдје, у другим сокацима, циличу тамбуре, звече дахире и пиште зурле, а измијешани момач |
| ји, ето, сада безбрижно јаше и удара уз тамбуру.{S} И било ми је као да сам у томе часу угледао |
| о по страни, накривио главу и ударао уз тамбуру, а двојица су загрљени климали се не коњима и п |
| <p>Пошто јој додија пуцњава купила је и тамбуру и поче ударати уза њу.{S} Сједне насред авлије, |
| и се збунише, пометоше.{S} Јован одбаци тамбуру и нагло прихвати за дизгин, сеизи брже боље зба |
| у преко ноге и, забацивши косе а узевши тамбуру на крило, запјева:</p> <quote> <l>„Бег Али-бег |
| ао да намах постадоше и крупње, и црње, тамније...</p> <p>— А он је крив био, душе ми, — викну |
| им ефендија...</p> <p>Ах...{S} Питај... тамо...</p> <p>И залуд сам га дозивао и мољакао даље, з |
| p> <p>— Али молим те...</p> <p>— Ено... тамо... ах..{S} Ибрахим ефендија...</p> <p>Ах...{S} Пит |
| не мргодећи се и не гунђајући никад.{S} Тамо јој носио и некакве поклоне што их слала ко зна ко |
| ро разгледао, понуди ми цигар.</p> <p>— Тамо кијамет био — рече. — Је ли?..</p> <p>— Кијамет.</ |
| p>— На друму — мирно одговори стари. —— Тамо је згодније...</p> <p>— А је ли далеко друм?</p> < |
| е једно с другим те је изгледало као да тамо сједи огроман див какав са неколико глава на рамен |
| , бива, отишао и у махалу, на сокак, па тамо начинио шанац и камењем рашћерао све махаљане...</ |
| сву ми радост помути.</p> <p>— Ко ли је тамо? — запитах и сам себе, пажљивије гледајући према в |
| и полугласно запита:</p> <p>— Ко ли је тамо?..</p> <p>И то отегнуто, тихо питање намах ме раст |
| И оно оружје што је преостало пренио је тамо.{S} Свакога јутра, рано, прије гранисунца, износио |
| јаранима неким, према Црној Гори, да се тамо окреше са хајдуцима и пљачкашима „како не би забор |
| обичају ни отишла у своју собу нити се тамо затворила.{S} Не!..{S} Остала је онако лежећи на т |
| босоног, полазио у башту међу поврће, и тамо копао, тријебио, пребирао.{S} Туп, потмуо звекет м |
| обија се кроз гране шандуда и смокава и тамо негдје далеко, далеко у плавој, свијетлој висини т |
| ао од невоље одлазио каткада у мектеб и тамо по два по три сахата учио читати и писати, ни за ш |
| ио је у чаршију, у кахве и бербернице и тамо остајао, задржавао се све до пред вече.</p> <p>У ч |
| је све посвршавао, ишао је у челињак и тамо се забављао.{S} Чучнувши поред кошница завиривао ј |
| м између њих, завучем се чак у подрум и тамо се сакријем за некакве сандуке.{S} Три сахата оста |
| у авлију, сједао је у прикрајак један и тамо почео срачунавати нешто, писати.{S} Затим, пошто б |
| како му тешко и изаћи на суд а камо ли тамо правдати се, многи су се старали да му напакосте, |
| два хода...{S} Макар што смо се упутили тамо и ишли одлучно, без предомишљања, ипак као да смо |
| у за инат.{S} Сваки дан готово ишао сам тамо и на авлији, на ширини, <pb n="264" /> играо се са |
| њушницу отворим и да га кришом проведем тамо.</p> <p>— Само да видим рођу — вели тужно. — Само |
| ам се зажелио куће, ама...{S} Кад дођем тамо, па кад ме запитају: „Ђе си био?..“ зар да им рекн |
| о вриснули од радости и, упирући прстом тамо према ватри а не говорећи ништа, гледали смо један |
| у и распитају о свему.{S} Ко није могао тамо приступити, тражио је и питао бербере, који су са |
| соби да пјеваш да те лијепо чујем, него тамо на авлији...{S} За инат!“...</p> <p>И тако сваку в |
| </p> <pb n="265" /> <p>— А шта си радио тамо? — питао је тихо и као забринуто, хватајући ме за |
| ак је долазио и свак се веселио, частио тамо.</p> <p>И само ја, једини ја, морао сам се враћати |
| > <pb n="335" /> <p>— А како ти је било тамо, на страни? — запита Сулага мирно, правећи се као |
| о напријед и да сам могао, прелетио бих тамо, само да час прије засједнем покрај оног пламена, |
| ити слуша шта она говори...{S} Не можеш тамо...</p> <p>— Макар...{S} Ја ћу наћи кућу — одговори |
| оној кући живјети — рече. — Ако останеш тамо, он ће ти доћи главе, макар те и мајка бранила...{ |
| чију кућу растављао од наше само један танак, висок, увијек обијељен зид, — био је Сулага, мир |
| још, изнад <pb n="320" /> грма, извијао танак прамен дима.{S} Коњ узви главом, пропе се и хтјед |
| на тјемену, из којих се увијек извијао танак, љубичаст дим, причињавали су се уморним путницим |
| до лакта, прелијевао се према сунцу као танак кривудаст млаз крви, која непрестано цури, пуже, |
| чудна мисао, — чупкајући око себе меке, танане листиће, нагло их почнем мељавати међу прстима и |
| шарени, седефом извезени кундаци дугих, тананих шешана; звекећу криве димишћије ударајући о нер |
| ју издвојила се бабина бедевија: витка, танка, поносита.{S} И окићена је, и љепша и гиздавија о |
| зе и опет ништа не говорећи сједоше.{S} Танка, зашиљена вретена опет зазврјаше и заиграше под м |
| ке високо изнад главе и ломећи прсте, а танка кошуља све се више затеже, припија уз тијело и ди |
| већ почела корити и црнити: само једна танка, румена трака што још избија из ње и лагано се по |
| вим витловима.{S} Опазивши ме, спустише танка ишарана вретена у крило, погледаше једна у другу, |
| плакану.{S} Двије кривудаве, плавкасте, танке црте, — трагови суза, — спуштале јој се низ пунач |
| > <p>Накриви главу према рамену, извије танке обрве, напући усне и некако дурљиво, мазно, као д |
| испод разгрнутих пешева провиривале им танке пушчане цијеви и сијевали сребрни, криви дршци ве |
| гледах се у обрве и учини ми се да тако танке, свилене, високо повијене обрве нико на свијету н |
| сти, крупни кахвени ибрик и бијелили се танки филџани.{S} Читаву главу бијаше умотала шамијом, |
| нам? — окоси се мајка оштро, грицкајући танки свилени јаглук и немирно клепећући папучом о тле. |
| видјеле испод големих, плавих обрва, са танким, нагриженим брковима и великим, дебелим уснама, |
| , макар што су, као и прије, прекривене танким чаршафима, непрестано извиривале иза каната и са |
| ошуљи која јој се припијала уз тијело и танким свиленим димијама које се мало опустиле низ куко |
| пним, кадифастим, сањивим очима и дугим танким, правим носом, огрнут својом дугачком, црном џуб |
| — носећи у малим, шареним тасима или у танким, везеним чеврмама, понуда — одлазили да га обиђу |
| ивао молбама, увијек долазио.{S} Висок, танковијаст, прав као јаблан, блиједа, дугуљаста лица, |
| крадати неко.{S} Момче некакво, високо, танковијасто, са тешким траболозом око главе, са читави |
| котрља јој се низ образ, заустави се на танкој, руменој усни и заблиста као кап росе на карамфи |
| ћи је онако плаху, једру, кршну, како у танкој кошуљи и димијама, без јечерме, иде, ломи се, кр |
| <p>И голем, стасит човјек, са бијелом, танком капицом на глави, са раздрљеном кошуљом на прсим |
| да се одважи, уљезе у собу, прекривена танком, црвеном шамијом, која јој половицу лица заклања |
| , очисти рану, опра и намазавши широку, танку крпу некаквим жутим, гњецкавим мехлемом, што га у |
| т у том часу, јер се он снажно уједе за танку, румену усну и окренувши се у страну, поклопи уст |
| , нос при врху поцрвенио и дошао некако тањи, а очи, крупне, влажне очи њезине, помутиле се мал |
| ријатељ — дочеках пјенушећи од бијеса и тапкајући у мјесту. — Са једним треба прекинути.</p> <p |
| и копитом о земљу, трчао јој као сулуд, тапшао је по врату и сапима, прстима рашчешљавао дугу, |
| има, шалила се, смијала, цичала, увијек тапшући рукама <pb n="242" /> и поцупкујући на пети.{S} |
| ... и да се тако знаш бранити...</p> <p>Тапшући ме по рамену настави ватреније:</p> <p>— То... |
| нка понека, носећи у малим, калајисаним тасима и пилава, и червиша, и долме, и јапрака.{S} Све |
| сви су одмах, — носећи у малим, шареним тасима или у танким, везеним чеврмама, понуда — одлазил |
| ретао сам непрестано кириџије, путнике, татаре, слушао их како се дозивају, препиру, инате, гон |
| } Ако мислиш да <pb n="304" /> се бојим твог оружја, стани да се огледамо, да дијелимо мегдан, |
| Је ли крив Зулфага — рече — што је иза твога доброг и поштеног оца остало све запетљано, све у |
| ошапта:</p> <p>— Баш ми је драго што је твој јаран!..{S} Онакога јарана нико више нема!.. </p> |
| прошапта она уздижући обрве. — Зар није твој јаран?..</p> <p>— Ако је јаран, не ашикује се с њи |
| ека Зулфага и развуче лице на смијех. — Твоја је памет голема...{S} А... а ти и заповиједаш...< |
| > <p>— Сад си мој... мој... мој... и ја твоја — опет прошапта, па отрже струк феслиђена и поче |
| оплашено поче се измицати натраг. — Кад твоја памет не може...{S} Их!..{S} Како ћу ја?..</p> <p |
| рикрајка и чудно се накашља. — Каква је твоја школа?..</p> <p>— Ја ћу говорити — одговори хоџа |
| ише, заграјаше:</p> <p>— Јок!..{S} Није твоја!..{S} Наша је!..</p> <p>— Моја...</p> <p>— Наша!< |
| е уграбе, отргну од њега.</p> <p>— Није твоја!</p> <p>— Моја!..</p> <p>Хусо, стегнувши Ајкуну, |
| пред ноге.</p> <p>— Моја је кућа као и твоја, мајко!..</p> <p>И заплакасмо обоје, зајецасмо је |
| и шамију, кидати је, комадати. — Ја сам твоја...</p> <p>Ничија више...{S} Води ме!..</p> <p>Па |
| , макар их било педесет...</p> <p>— Баш твоја воља?</p> <p>— Моја.</p> <p>Зулфага готово паде н |
| ћа, а ти си намет, уљез један!</p> <p>— Твоје ништа нема...{S} Све сте упропастили — отегну он |
| .{S} Није он мене оставио, него ево, на твоје очи, казао ми да сам му најдража, и ја сам остави |
| ледајући му право у очи, — или живио од твоје доброте или од њезине... од њезина мираза?..{S} Н |
| их Зулфага, онако недограђене, купио од твоје мајке за своје паре и.. и још их лијепо платио... |
| јевати. —</p> <p>Ето ти среће и одмјене твоје!..</p> <p>— Подгојила је човјека, а није разбојни |
| . ето свједочила сам, а знала сам да се твоје отима — настави задихано, испрекидано, загушено. |
| Ја сам задовољан.</p> <p>— Ама теби се твоје отело и то треба вратити, — дочека она ватреније |
| а донесе?</p> <p>— Јок!..{S} Ја хоћу из твоје руке...</p> <p>Па, узевши духана из моје кутије, |
| а немој да ја смишљам и да се мијешам у твоје ствари...{S} Ти... ти си све наређивала...{S} Нар |
| дим нешто...</p> <p>— Нареди сама...{S} Твоји су...</p> <p>— Нећу без договора.</p> <p>И обоје |
| а...</p> <p>— А ја сам мислио да су све твоји, да све ти тргаш...</p> <p>— Башка моји, башка ње |
| </p> <p>— А зар је зазор разговарати са твојим јараном?</p> <p>— заштита лукаво.</p> <p>— Он ми |
| и их, гњечећи. — Хоћеш ли ме уморити са твојим кукањем, хоћеш ли убити?..</p> <pb n="251" /> <p |
| ријешио сам се пред тобом, и здружио се твојим душманином и хтио...{S} Ех, много сам хтио! — уз |
| — Шта је било?..{S} Казуј!..</p> <p>— У твојој кући — замуца она ломећи се, а дукати на прсима |
| а наговарам...{S} Моја махнита глава да твоју наговара!..{S} Их!..</p> <p>А тад се окрену мени, |
| — одговори Сулага тихо, покуњивши се. — Тврде си главе и поносан као и он...{S} А са таком паме |
| другивале му се потајно све чаршинлије, тврдећи узгред како код куће мора и пелене прати, и хље |
| готовине иза себе.{S} Неки су поуздано тврдили да је преко стотину ћемера самих дуката било.{S |
| го на глави длака.</p> <p>Други су опет тврдили како то нико други није био него усташи, који с |
| упалим очима и шкиљио у њега, загледао, тврдим, жуљавим прстима пипао оштрице, трљао га, уређив |
| .. не спасава се ова кућа од пропасти — тврдио је немилосно, савијајући хартије и гурећи се — Ј |
| ад пређе у насиље, онда јој је и крај — тврдио је упорно, не попуштајући — Па и наша сила била. |
| притужим бимбаши.{S} Сви као да су били тврдо увјерени да ће их он, онако бистар и проницав, не |
| кву, у траву, и, наслонивши се леђима о тврдо, дебело стабло, почех јечати као болесник какав.< |
| p>Казао сам: свршиће на вјешалима...{S} Тврдоглав је...</p> <p>И одједном чучећи прихвати за чи |
| посао, и ако би се гдје појавила каква тврдоглавија муштерија притрчавао му у помоћ и хвалио р |
| зулумћар“, како му је „срце од камена“, те како више нема „милости ни љубости“ ни према коме.{S |
| је живот омрзнуо због оних објешењака, те попријетише да ће сви селити из ове земље, ако овако |
| дан ударао са врећом препуном пијеска, те ми сва ребра и све кости поломио.{S} И ништа не бих |
| је су обично биле шејтанског поријекла, те мучиле пасторчад своју и гониле их.</p> <p>Причајући |
| свих страна дебелим сохама и тојагама, те је издаље изгледала као стара, немоћна просјакиња ка |
| азбаца по шилти и по чекмеџи с новцима, те ми је у неко доба дућан више наличио на пушкарницу к |
| од тога одјекује читава гора и планина, те се причиња као да десетина њих у један исти мах са н |
| и изнад нас, испод неба, из грања оног, те некако и нехотице подигосмо главе и погледасмо у вис |
| не когод, <pb n="325" /> да ме изазове, те да се насред царскога друма ухватим у коштац с њиме |
| токорсе да јој посвршава неке послове, те да га тако барем за неколико дана отјера од себе, да |
| боцкала кроз чарапе и запињала за ноге, те смо се често као пијанице какве поводили и посртали. |
| ву бијаше умотала шамијом, повезала је, те јој само нос испод ње провиривао; погледа никако ни |
| умота у струку, сакри и главу и оружје, те му се само видјели лабави, прашњави тозлуци са распа |
| вице се осјећале некако јаче, храбрије, те се и они заклињали по неколико пута да ће га пратити |
| би у кући; даривао је дукатима и момке, те, напошљетку, ни ја нијесам остајао без дијела.{S} Ба |
| ем викати лудо, помамно, зацењујући се, те се многи пролазнини почеше освртати и гледати ме зач |
| играјући се оружјем, галамили, грајали, те се чак и дјеца из махале почела окупљати <pb n="228" |
| шњавим тозлуцима распали се, попустили, те се испод њих провидили и стопе и закрпљене ивице од |
| уштерије, који се враћали из дућана ми, те и њих чашћавао.{S} Два-три пута видио сам како је ис |
| Алах наредио, те сте почели пропадати, те вам све иђе наопако, томе... томе, опет, ви нијесте |
| као очекујући бабу да се поново врати, те да поново крене на хајдуке.</p> <p>— Еј, рођо, јеси |
| лађих, кршнијих, окретнијих, нашао сам, те су ми, у тешким, големим бошчама разносиле робу по м |
| мах и да дућан лијепо очистим и уредим, те, кад унесем робу, да својом чистином одудари, истакн |
| и као и он узастопце пристајали за њим, те нареди да сељака свежу и да му отцијепе двадесет и п |
| кне...{S} А што је, бива, Алах наредио, те сте почели пропадати, те вам све иђе наопако, томе.. |
| ећао дати кћер, како сам се удомазетио, те ме као слијепца каква храни и издржава?..{S} И шта б |
| оћи ће он и сам — као да ми шапну неко, те се опет смирих и прихватих за посао...</p> <p>Кад са |
| и е му са неке стране пријети опасност, те се унапријед, често и преко воље, прибира и спрема н |
| ништа друго него да идем у другу собу, те да потражим Ибрахим-ефендију, помоћника кадијина, и |
| све јаче, одјекује кроз читаву планину, те ми се покаткад причини као да негдје неко чудновато |
| мене, и њу, и свакога гађати као кумру, те некако и нехотице устукнем и повучем је за собом.</p |
| оје...</p> <p>— Вараш се ти, слатки, да те преварио — рече меко, полугласно. —— Оно је један до |
| јим лијепим, крупним очима. — Чекај, да те мајка види...</p> <p>Па се пропе на прсте и пољуби м |
| си дошао?{S} Рашта? — запита јаче. — Да те нијесу звали?..</p> <p>— Зажелио се куће — слагах му |
| а заврти главом, уздахну.</p> <p>— А да те он таког видио!..{S} Ех!..</p> <p>Први пут споменула |
| је јецајући. — И мени товаре на леђа да те ја наговарам...{S} Моја махнита глава да твоју нагов |
| ...{S} Црна мајка помагала душманима да те гоне, да гњаве...</p> <p>Па се опет исправи, раскиде |
| пожалиш, ругаш се.</p> <p>— А рашта да те жалим? — запитам пјевајући, ругајући се и опет. — Зб |
| бирајући гдје ће сјести. — Рекао ми да те поздравим.</p> <p>— Хасан?..</p> <pb n="388" /> <p>Х |
| — Зар?..</p> <p>— И... и хтјела само да те гледам и да ти пјевам...{S} Дошло ми тако... да запј |
| м?..</p> <p>— Ако је ватра, баш хоћу да те окушам у њој, да видим каква ћеш ми изаћи...{S} Ето |
| јеваш...{S} И нећеш у соби да пјеваш да те лијепо чујем, него тамо на авлији...{S} За инат!“... |
| е намучиш, душманине, као да не знаш да те могу к’о пса избацити из куће одмах, овог часа...</p |
| ово јаукну.</p> <p>— Бојим се за се, за те, за срећу коју си ми само ти донио, за слободу оволи |
| кући, о дјеци, о стоци, о свему.{S} За те људе са испуцаним, жуљавим рукама и мрким, суморним |
| } Ево и крви, ако треба, да пролијем за те...{S} Ево свега...</p> <p>Чак и кад бих изишао из со |
| ву и поче грицкати нокте.</p> <p>— А ја те чекала на пенџеру — рече некако тужно, снуждено. — Н |
| ево... уфатила сам те, копиљане, стигла те...{S} Сад више нећеш лагати...</p> <p>Па се измакну |
| ... ево, у овом одијелу...{S} И тражила те, ловила...{S} Питала и распитивала: коме долазиш и к |
| се љутити?..</p> <p>= Љутити?,..{S} На те?..{S} Зашто?..</p> <p>= Крива сам.</p> <p>— Ти?..</p |
| жедна, колико хоћеш...{S} Ти знаш да на те дигнути руке нећу, па си се осилила, побјеснила си.. |
| то проговори:</p> <p>— Хајде...{S} Зове те бимбаша...</p> <p>— Шта је?..{S} Какав је сад белај? |
| ћи се са чудном, лудом жељом да јој све те мерџане проспем, да их изгазим, смрвим и сатрем. — Д |
| ме миловати по коси, по образима. — Ђе те боли?..{S} Шта?{S} Како то?..</p> <p>— Ништа ме не б |
| е поче се играти њима.</p> <p>— Не може те ни зајам понизити, — рече — ако га мислиш поштено вр |
| е ишао, узимао, доносио.{S} Дешавало се те нам накупује за кућу и ствари, хаљина, свега, па нит |
| прошапта пригушено, — и... и раставиће те са Сулагом...</p> <p>— Мене?..</p> <p>Она ми бржебољ |
| шум разлијевао кроз ноћ све јаче и јаче те се чинило као да негдје у даљини хуји вјетар и милуј |
| сатрвени, јадни, најбоље су потврђивали те гласове.</p> <p>Ради тога у читаву шехеру наста чудн |
| ити...</p> <p>— Немој ни мислити да сам те молио — сурово дочека Осман, а оштра, дубока црта је |
| казале су ми...{S} И ево... уфатила сам те, копиљане, стигла те...{S} Сад више нећеш лагати...< |
| стави смијех.</p> <p>— Па... па чим сам те опазио, одмах сам и помислио да због тога долазиш — |
| овђе... овђе — рече живље, — оклен сам те хранила, пече сада, пече и гризе и дави...{S} Храна |
| јном, коврџавом косом.</p> <p>— Што сам те звала? — отегну. — Не знаш?</p> <p>— Не знам.</p> <p |
| уно срасла, слијепила се једно с другим те је изгледало као да тамо сједи огроман див какав са |
| p> <p>— Па... па... па.. удри ме, молим те — замуца Зулфага и поднесе јој главу да га удари. — |
| дом. — Рашта?..</p> <p>— Немој... молим те...</p> <p>— А јаран ми...</p> <p>Она заломи рукама, |
| ...</p> <p>Остави...</p> <p>— Али молим те...</p> <p>— Ено... тамо... ах..{S} Ибрахим ефендија. |
| пљуцкивати око себе.</p> <p>— Поздравио те Хасан, — рече комешајући раменима и бирајући гдје ће |
| ти и памет била као и мајкина, само ако те не покваре хунцути и ниткови некакви и ако ти је не |
| ао да размишљаше нешто.</p> <p>— А како те хоџа пустио? — запита јаче, гледајући изнад себе у п |
| ишљања. — Млад си, добар си, бегенишемо те...</p> <p>— Ама моја наука није као досадашња — опет |
| и и хајде с нама...{S} Ево смо дошли по те...{S} Хајде...</p> <p>— Не могу...</p> <p>— Не може. |
| ускипи нешто у <pb n="303" /> теби што те нагони на смијех и, — отимао се не отимао, — не може |
| станеш тамо, он ће ти доћи главе, макар те и мајка бранила...{S} Он се сад и не осврће на њу ни |
| пала и Шерифа-ханума, сједала поред нас те и она причала.{S} И највише нам причала о некаквим м |
| , од корака својих, који мукло одјекују те ми се непрестано причињава као да неко пристаје за м |
| и подвикну према мени:</p> <p>— Оковаћу те, бре!..{S} Мјесец дана у хапс и окове!..{S} Одмах!.. |
| <p>— Хоћу.</p> <p>— Добро...{S} Пратићу те...</p> <p>Па, разгледавши унаоколо, опет се врну пре |
| <p>— Не бој се, Хајкуна!..{S} Осветићу те — рече.</p> <p>Па сам себе удари у бедру, а крв шикн |
| кад би ти хтио остати овђе, заклао бих те к’о јање.</p> <p>И опет ме удари кундаком.</p> <pb n |
| раме. — Среће своје... слободе своје... тебе... нипошто дала не бих!..</p> <p>— У мене нема ни |
| што сам дужна...{S} Колико?..</p> <p>— Тебе нијесам служио и немаш ми шта плаћати</p> <p>— кра |
| илостиво, стријељајући га погледом, — а тебе лопова оставио и... и нашао разбојника и угурсуза. |
| p>— Рашта си се пробудио?</p> <p>— Због тебе.</p> <p>— А ништа друго не чујеш?</p> <p>— Ништа.< |
| долазио, нит сам имала каква хабера од тебе...</p> <p>Заборавио и мене, и заклетве, па си мисл |
| а.</p> <pb n="404" /> <p>— Нико бољи од тебе!..{S} Нико бољи! — узвикну заносно, љубећи ме. — Т |
| о?</p> <p>— па?..</p> <p>— Осудили би и тебе...</p> <p>Она се придиже, исправи се и, онако мрша |
| и пошао био да видим шта је.{S} Чим сам тебе угледао, досјетио сам се.</p> <p>Па помијеша прсте |
| чевито стезао.</p> <p>— А баш сам чекао тебе, да се вратиш из чаршије, — рече задављено, циједе |
| p> <p>— Ефендија... дошао сам послом до тебе — почнем ја викати, бојећи се да се озбиља не зане |
| нуо...{S} И вели: неће ни у кога него у тебе.</p> <p>— И данас ће доћи?</p> <p>— Данас.</p> <p> |
| Их, колико ли их морало погинути док су тебе ранили!..</p> <p>Он се наслони на јастук и, окрену |
| него... као што бумбул пјева другоме... теби, ето, баш теби!..{S} Аман, каква је ноћ била!..</p |
| и терети, ускипи нешто у <pb n="303" /> теби што те нагони на смијех и, — отимао се не отимао, |
| р не знамо шта радимо ни ја ни ти...{S} Теби, зевзече!..</p> <p>— Охо!.. — отегну он, изненађен |
| х оштро, стискајући шаке и пријетећи, — теби, будало, јер си ме повео ни сам не знаш куда и јер |
| разе и страшан бијес обузе ме.</p> <p>— Теби се смијем, — дочеках оштро, стискајући шаке и приј |
| атиџу. — Ја сам задовољан.</p> <p>— Ама теби се твоје отело и то треба вратити, — дочека она ва |
| се и исправљајући. — Чини ми се да ће и теби добро бити...</p> <p>— Мени је и сад добро — одгов |
| ла их.</p> <p>— А, чини ми се, сад ће и теби бољи земан доћи</p> <p>— рече, напошљетку, мајка, |
| ак, — одговорих поносито — а вјерујем и теби...{S} Што бих га се бојао?..</p> <pb n="391" /> <p |
| кажу, и пошла за њега...</p> <p>— Тешко теби! — уздахну Хајкуна и обгрли ме чвршће. — Знаћеш шт |
| бумбул пјева другоме... теби, ето, баш теби!..{S} Аман, каква је ноћ била!..</p> <p>И није виш |
| осим према <hi>теби</hi>... сада... <hi>Теби</hi> нипошто не бих невјеру учинио!..{S} Нипошто!. |
| благодарности... осим... осим према <hi>теби</hi>... сада... <hi>Теби</hi> нипошто не бих невје |
| ињати ми за ноге, ударати ме по бутима, теглити земљи...{S} Почех посртати. </p> </div> <div ty |
| ека Хатиџа и поче ме дрмусати за рукав, теглити. — Није он здрав!..{S} Не дај!..</p> <p>Хасан с |
| неко — једва се присјетих ја и почех га теглити за рукав. — Коњско је звоно.</p> <p>— Коњско?.. |
| еднако онако муцајући и цичећи, поче је теглити, чупати, ударати по врату.</p> <pb n="231" /> < |
| опан кад пређох преко прага.{S} Велики, тежак ћилим, — преко чијих грана разлијевао се демирима |
| м иза врата и подиже од земље.</p> <p>— Тежак је — рече мргодно. — Пуно ће јести.</p> <p>— Неће |
| жђе и <pb n="211" /> на увелу кудељу, и тежак, топао мирис ударао у главу и као да је гушио, оп |
| вао је мене.{S} Извуче однекуда голем и тежак нож са сломљеном дршком и окрханим канијама, стар |
| љу за садњу духана.</p> <p>„ Шта радиш, тежаче?..“ — запита цар, примичући му се.</p> <p>Он ни |
| а, тај узгредни прекор био ми је увијек тежи него да ме ударио, ошамарио, истукао.</p> <pb n="2 |
| </p> <p>Читав низ оптужаба, све тежу за тежом, набацивао сам на њега, измишљао их, само да сам |
| ако сам.</p> <p>Читав низ оптужаба, све тежу за тежом, набацивао сам на њега, измишљао их, само |
| на пут? — запитам након краће почивке, тек колико да не шутимо. —</p> <p>Кад? ..</p> <p>— Па н |
| е и они мене као да су били заборавили: тек каткада, уријетко, ако би стигао какав хабер из Мос |
| ни прекорио није, ни подругнуо се...{S} Тек пошто би се уморио и почео готово шиштати, престаја |
| у леђа камењем, дрвима, стакладима.{S} Тек кад би се, рашчерупан, раздрљен и испрљан дочепао с |
| итао Хасана, нити му говорио о томе.{S} Тек када он сам, говорећи о својим новим пријатељима, х |
| луд сам врискао, помагао, отимао се.{S} Тек пошто би се уморила шибајући, пошто је обје руке за |
| ој близину, врпољио се и пипао рану.{S} Тек кад се измакла од њега и изишла из собе, стиште зуб |
| тако, курвићу?..{S} Зар тако, момче? — тек сада проговори Хајкуна и испрси се према њему, спре |
| , кад је и опет дошао да иште новаца, а тек половица грађевина једва ако је била доготовљена — |
| некако друкчије, мекше, питомије, сада тек као да осјети како нико моћнији од ње нема у кући, |
| обично, нагиздана,</p> <p>— сад сам се тек досјетио да се она у новије доба све више и више ги |
| зио је рано, готово у зору, и враћао се тек око подне.</p> <p>Дошавши кући одмах би почео оштри |
| сам потрчао према вратима да отворим, и тек што сам отшкринуо канат, а бедевија, узвијерена, ус |
| е испред њега као испред туђина каква и тек кад сам знао да ће почети с дијељењем дуката, јавља |
| ти.{S} Обећањима ме и замамила вјешто и тек пред зору пустила ме да заспим, да се одморим иза т |
| тово изравнила један с другим.</p> <p>И тек тада осјетих чудноват бол у читавом тијелу.{S} Сви |
| оној, у вјечитом полумраку, — сунце нас тек уријетко, као ругајући се, обасја, — као да и памет |
| вању почело штедити, кашње се навраћаху тек уријетко и остајаху само по час по два.</p> <p>Једи |
| а нађу и састану.</p> <pb n="305" /> <p>Тек након дуже почивке први се Хасан смири мало и полуг |
| им, давим, бијем све око себе...</p> <p>Тек пошто су ме ноге почеле бољети од дугога ходања, уљ |
| тако, сами, одвојени од свакога.</p> <p>Тек касно, испред поноћи, лагано би се дигао он, огрнуо |
| г роја муха, негдје прикривеног.</p> <p>Тек након читава сахата у собу уљезе хоџа.{S} Вукао је |
| лозе што се пропињало уз демире.</p> <p>Тек кад би које од нас од досаде почело зијевати и прот |
| сини тоне, растапа се и изумире.</p> <p>Тек покаткада, уријетко, освојила би је опет чудна нека |
| котурале се наранче и лимунови.</p> <p>Тек кад се мајка поче помало опорављати, поче се и хука |
| анице какве поводили и посртали.</p> <p>Тек након дугога лутања заустависмо се, напошљетку, пре |
| ћи и на силу се смијући, шалећи.</p> <p>Тек када би, након дугога лутања, он сам предложио да с |
| поплашеним и радосним погледом.</p> <p>Тек кад се спустих с прага и приступих јој ближе, она о |
| ала, гласно размишљала о нечему.</p> <p>Тек пошто се заморила толиким причањем застаде мало, по |
| кла, цурила густа крв, а зној им цурком текао с лица, — које као да се и сад прелијевало страхо |
| S} По њиховим собама као да је потоцима текла медовина, ракија, газиле се хурме, локуми, гураби |
| ањавих, напола обувених нога непрестано текла, цурила густа крв, а зној им цурком текао с лица, |
| и не погађајући се, почео сам узимати: тенџере, сачеве, тепсије, јоргане, огледала, сахане.{S} |
| стима рашчешљавао дугу, свилену гриву и тепајући и ласкајући миловао је дуго... дуго... дуго... |
| </p> <p>— Улази — рече Хатиџа меко, као тепајући и лако ме повуче за собом. — Зар није лијепо к |
| <p>— И како гледа! — рече меко, готово тепајући.</p> <p>— Охо!..</p> <p>— И како иде, како збо |
| пут буди паметнији, — рече меко, готово тепајући — а сад нека ти је просто...</p> <p>— Зар? — ц |
| о тукла и мучила, нудила ме слаткишима, тепала ми, миловала...{S} Каткада, на велико моје чудо, |
| јући да их случајно не бих одао баби, и тепала ми и митила ме, мазила.</p> <p>Кад би бабо по об |
| њем као да су одговарале, отпијевале на тепање његово.</p> <p>Одмарао се само увече.{S} Сједне |
| вао је у њих, метао шећера и полугласно тепао, док су му око главе облијетале челе, спуштале му |
| не дижући главе — и почела је миловати, тепати јој, он одмах у соби почео мрмољити нешто, гунђа |
| се, почео сам узимати: тенџере, сачеве, тепсије, јоргане, огледала, сахане.{S} Готово све што м |
| е с духаном, ибрик и филџане са кахвом, тепсије са питама и слаткишима разним.{S} У кухињи, око |
| , дукате, шаком пробија столове, бурад, терђахе.</p> <p>Кад се код џамије бацали камена с рамен |
| е нешто размјерао у свом дућану, баци и терезије и оке, усплахирено утрча и умијеша се међу нас |
| ењући и гунђајући прихватили за аршин и терезије, премјеравали робу с кољена, што никад нијесу |
| и као да сам се ослободио неког големог терета који ме давио, притискивао, мучио.</p> <p>Шта ви |
| рада, желећи да му освоје, отму управо, теретећи га како су, токорсе, његови стари то приграбил |
| а када, макар душу притискивали најтежи терети, ускипи нешто у <pb n="303" /> теби што те нагон |
| иривале некакве крпе, са <pb n="319" /> теркијама на којима су звекетали кахвени ибрици.</p> <p |
| едла висе бисаге и кесе чибуклије, а из теркије, покрај кабанице, провирују кахвени ибрици и зл |
| је гола, празна, без узде, без седла и теркије, са мрком, прљавом, окрвављеном гривом која се |
| ас служи, него га је умолила некаква ти тетка — прогунђа Ибрахим ефендија у браду. — А имао је |
| се, мајка по препоруци некакве стрине, тетке ли, узе једног субашу, Зулфагу некога, намјести м |
| , џумбус...</p> <p>Комшинице, јаранице, тетке, стрине, и из наше и из других махала, доврвиле б |
| се једва опирао на ноге, шантуцао сам, тетурао; кашње, пошто се загријах мало, ишао сам лакше |
| е, поскочи, док сам ја почео посртати и тетурати као пијаница, с муком се опирући на пушку, кој |
| сви хвалили.{S} Сијело, скуп, састанак, теферич какав није се могао ни замислити, а да се и Сма |
| овиривати иза каната, мислећи зар да је теферич некакав или да се нечувена чуда догађају.</p> < |
| окупило неколико ханум да се часте и да тефериче, изненађена скочи и, поплашено узвикнувши он, |
| ама од свиле бешлуклије, о састанцима и теферичима дјевојачким.</p> <p>Чак и при растанку прича |
| и да се играју њима, отпочеле са својим теферичима.</p> <pb n="218" /> <p>Неколике слушкиње, ко |
| ватова нијесам сазивао, ни шенлучио, ни теферичио.{S} И кућу сам у брзини узео под кирију, не б |
| ољену срачунавао нешто, бржебоље одбаци тефтер, одиже наочаре на чело и погледа ме.</p> <p>— Ро |
| му вазда били препуни некаквих хартија, тефтера и писама и, кад год би мајка изашла у авлију, с |
| о...</p> <p>Па јој спусти на кољено све тефтере и све хартије и, измичући се на леђа, крену из |
| ви, која непрестано цури, пуже, гамиже, тече. — Шта је по Богу?</p> <p>— Боље би било да сам бо |
| то?..</p> <p>— Види се да ти крв бабина тече кроз жиле — одговори Сулага тихо, покуњивши се. — |
| ец при врху бљештао, руменио и горио, а тешке, дебеле ките ударале и расипале се по калдрми, — |
| ло...</p> <p>Поклецајући и опирући се о тешки, дебели штап, прекорачио би преко прага, застао к |
| златним копараном на прсима и широким, тешким појасом, о коме је висила шарена дуванкеса, спуш |
| } Румене се мерџани и блиста се срма на тешким пушкама и ножевима а одсијев им игра уз напукнут |
| Момче некакво, високо, танковијасто, са тешким траболозом око главе, са читавим снопом ножева з |
| миндерлуцима, прекрштених нога, огрнути тешким, лисичином постављеним ћурцима, окићени оружјем, |
| ршали се и преко рамена.</p> <p>Огрнути тешким, дугачким струкама, чије су ресе готово падале п |
| врети.{S} Дође ми да узмем ону књигу с тешким дебелим корицама, што је растворена лежала близу |
| е он, онако ситан, мален, мршав, огрнут тешким дебелим ћурком, с дугим јасминским чибуком под п |
| јих, окретнијих, нашао сам, те су ми, у тешким, големим бошчама разносиле робу по махалама, међ |
| се намах исправи.</p> <p>— Рањен?..{S} Тешко?.. — брзо запита.</p> <p>— Не знам...</p> <p>— Је |
| о је, кажу, и пошла за њега...</p> <p>— Тешко теби! — уздахну Хајкуна и обгрли ме чвршће. — Зна |
| воли препирати се ни парничити, како му тешко и изаћи на суд а камо ли тамо правдати се, многи |
| ао да почне поигравати, цупкати.</p> <p>Тешко Зулфаги ако би се након тога појавио у авлији.</p |
| Хатиџа у собу.</p> <p>Носила је велику, тешку, распаљену мангалу, на којој између жераве румени |
| каве кошуљине до изнад лаката, пребацио тешку мотику преко рамена и необувен, босоног, полазио |
| е накашљавати.</p> <p>— А бре пезевенк, ти ли хоћеш мајку да бијеш?</p> <p>— брекну сурово пошт |
| чах Хатиџи.</p> <p>— Ти кућом управљаш, ти се питаш, па хоћеш ли да примимо једног госта данас |
| корака даље...</p> <p>— Чим се одмориш, ти ћеш поћи — отсијече он упорно, покупи оружје и спуст |
| бично мучила да изрекне.</p> <p>— Па... ти си ми драг... не знам ти рећи колико си драг — изгов |
| — Како ћемо?</p> <p>— Ти си домаћица... ти наређујеш, а ја ћу слушати — понизно одговори Зулфаг |
| а се мијешам у твоје ствари...{S} Ти... ти си све наређивала...{S} Нареди и сад.</p> <p>— Говор |
| ! — узвикну заносно, љубећи ме. — Ти... ти никад кумре убио не би...{S} Јадна моја кумра!..</p> |
| — Ништа...{S} Ситнице!..</p> <p>— Ти... ти си у невољи био... у јаду...</p> <p>— Нијесам, мајко |
| уке и бацих га у страну.</p> <p>— Ти... ти све знаш — рекох још пакосније, жешће, изазивачки. — |
| </p> <p>— Ако се бојиш свијета, а ти... ти одмах узми Хатиџцу, макар и млади били обоје — рече. |
| /p> <p>— Осман је велики момак, а ти... ти си као и дијете — отсијече хоџа кратко, па се измакн |
| го одмах бјеж’о...</p> <p>— Лажеш!..{S} Ти си први стругно...</p> <p>И, увјеривши се потпуно да |
| ам и да се мијешам у твоје ствари...{S} Ти... ти си све наређивала...{S} Нареди и сад.</p> <p>— |
| увијајући се, молећи. — Ти си мој...{S} Ти...{S} Ако желиш добра и себи и мени, води ме!.. </p> |
| крви, ако си жедна, колико хоћеш...{S} Ти знаш да на те дигнути руке нећу, па си се осилила, п |
| <p>— У мојој кући то да ми рекнеш?..{S} Ти?.. — запјева развлачећи.</p> <p>— Ово је моја кућа, |
| реплаши дреком и крвничким погледима. — Ти ли, бре, удари на кућу и пријетиш оружјем?..</p> <p> |
| угљиво, накривљујући главу као и она. — Ти ништа не знаш?..</p> <p>— Не знам...</p> <p>Токорсе |
| >— Нећеш? — отегну она и рашири руке. — Ти?</p> <p>— Јок!..</p> <p>Она устаде, повири на врата |
| о бољи! — узвикну заносно, љубећи ме. — Ти... ти никад кумре убио не би...{S} Јадна моја кумра! |
| клапајући руке, увијајући се, молећи. — Ти си мој...{S} Ти...{S} Ако желиш добра и себи и мени, |
| о, па се измакну мало и чучну у крај. — Ти то не смијеш...</p> <p>Хасан се лагано подиже и прис |
| отежући и наглашавајући свако слово. — Ти шта ћеш?..</p> <p>Она се зачуди.</p> <p>— Ја?..</p> |
| е, крмче никакав! — викну раздражено. — Ти остајеш, а Осман нек иђе...{S} Он ми не треба...</p> |
| некако очајно, гледајући према небу. — Ти ћеш опет боље смислити.</p> <p>Мајки као да се свали |
| јка као осоколивши се и подиже главу. — Ти?..</p> <pb n="238" /> <p>— Ја сам започео...{S} Ја.. |
| p> <p>— Ништа...{S} Ситнице!..</p> <p>— Ти... ти си у невољи био... у јаду...</p> <p>— Нијесам, |
| евјеру учинио!..{S} Нипошто!..</p> <p>— Ти ми и не можеш невјере учинити — одговарао сам мирно, |
| ...{S} И ако ти треба зајма...</p> <p>— Ти ћеш ми га дати?</p> <p>— Колико хоћеш...</p> <p>— До |
| папучом о тле. — Шта ћу ја?..</p> <p>— Ти знаш све — упорно дочека Зулфага и развуче лице на с |
| репасти се мајка гледајући га.</p> <p>— Ти?</p> <p>— Није друге...</p> <p>Мајка се распели, наљ |
| о преврну својим ситним очима.</p> <p>— Ти си домаћин, па чини како знаш — рече, па, и не погле |
| та као узгред не дижући главе.</p> <p>— Ти знаш...</p> <p>— Ја? — запита она тихо и порумени.</ |
| Ја легнух по трави, прућих се.</p> <p>— Ти би, зар, да их дочекамо из засједе?</p> <pb n="316" |
| не задње ријечи ја ћу слушати.</p> <p>— Ти како знаш...</p> <p>— А шта ја знам? — окоси се мајк |
| мида у дућану, потрчах Хатиџи.</p> <p>— Ти кућом управљаш, ти се питаш, па хоћеш ли да примимо |
| } Зашто?..</p> <p>= Крива сам.</p> <p>— Ти?..</p> <p>— Не смијем ти ни у очи погледати када при |
| се, клекну за голем грм један.</p> <p>— Ти хајде с друге стране пута, — рече заповједнички — и |
| ц из руке и бацих га у страну.</p> <p>— Ти... ти све знаш — рекох још пакосније, жешће, изазива |
| аме и тихо, развучено протепа:</p> <p>— Ти долазиш због Зулфаге, је ли?..</p> <p>Ја застадох из |
| била доготовљена — Како ћемо?</p> <p>— Ти си домаћица... ти наређујеш, а ја ћу слушати — пониз |
| дари се по кољену. — Ја се запричала, а ти гладан...{S} Их!..</p> <p>Брже боље оде и донесе мли |
| ега...</p> <p>— Ако се бојиш свијета, а ти... ти одмах узми Хатиџцу, макар и млади били обоје — |
| азвлачећи.</p> <p>— Ово је моја кућа, а ти си намет, уљез један!</p> <p>— Твоје ништа нема...{S |
| ди...</p> <p>— Осман је велики момак, а ти... ти си као и дијете — отсијече хоџа кратко, па се |
| х. — Твоја је памет голема...{S} А... а ти и заповиједаш...</p> <p>Мајка, нестрпљива, поче разм |
| кезећи зубе и готово режећи — а ти... а ти си кучка једна!.. .</p> <p>Она, по обичају, накриви |
| узвикнуо би, погледавши на Хатиџу. — А ти... ево... опет ме примио... и довео... и... ех, ех.. |
| дочекам кезећи зубе и готово режећи — а ти... а ти си кучка једна!.. .</p> <p>Она, по обичају, |
| осветим мало.</p> <pb n="386" /> <p>— А ти? — запитам тихо, полако, хотимично отежући и наглаша |
| тук, под главу, и згњечио...</p> <p>— А ти се зато наљутила?..{S} Је ли?..</p> <p>Она застаде, |
| пакосно. — Мрака се бојиш...</p> <p>— А ти се бојиш дана...</p> <p>Она накриви главу и поче гри |
| ве нити се осврћући на њега.</p> <p>— А ти баш хоћеш да продаш кметове, ханума? — запита испрек |
| а вас служи, него га је умолила некаква ти тетка — прогунђа Ибрахим ефендија у браду. — А имао |
| ти.</p> <p>— Ја сам мислила да ти... да ти... ништа због мене не би учинио...{S} Мислила сам... |
| че жмиркати.</p> <p>— Ја сам мислила да ти... да ти... ништа због мене не би учинио...{S} Мисли |
| ћеш ми, зар, замјерити што сам дошла да ти кућу видим? — рече покуњено, снебивајући се и ломећи |
| ече кихајући. —</p> <p>Наредио ми је да ти кажем да ће доћи...</p> <p>— Оставиће, зар, чету?..< |
| или казнити жешће.{S} Пустити некоме да ти сазна тајну која је за чување, значи упола се предат |
| {S} Није ли исто?..</p> <p>— Види се да ти крв бабина тече кроз жиле — одговори Сулага тихо, по |
| и извади кесу с новцима.</p> <p>— И да ти платим, — отсијече оштро, играјући се кесом —— све ш |
| >— И... и хтјела само да те гледам и да ти пјевам...{S} Дошло ми тако... да запјевам... ама не |
| — рече. — Имаћете је још...{S} Чујем да ти је све уграбио, све отео...{S} Говори: како сте све |
| кршнијега у хиљаде нема.</p> <p>— Свиђа ти се? — запитах намигнувши, хватајући је за меки, обли |
| рече меко, готово тепајући — а сад нека ти је просто...</p> <p>— Зар? — цијукну Зулфага и разгл |
| у подгриза и свети јој се...{S} И мајка ти сад у очи не смије погледати...{S} И мајка ти не сми |
| у очи не смије погледати...{S} И мајка ти не смије рећи: сине...{S} И не смије ти приступити м |
| " /> <p>— Примио си ме болесна, и хвала ти на томе...{S} Сад сам, ево, здрав и сад могу ићи.</p |
| адам, ни да испричам што.</p> <p>— Нема ти овђе мјеста — одговарао је сваки и не саслушавши ме |
| поздрава — откреса весело. — А Хајкуна ти читав товар послала...</p> <p>— Хајкуна?..{S} Како о |
| и засмија се. — Остарио, изнемог’о, па ти жао умријети, па све мислиш да ћеш се поново родити. |
| — Добра ви вече, људи!..</p> <p>— Добра ти срећа, Турчине! — отповрнуше неколико њих једногласн |
| окрену главу према мусан-дери. — Отета ти је бабовина...</p> <pb n="385" /> <p>— Да није отета |
| оново родити...</p> <p>— Мучи!..{S} Шта ти знаш, кењче један — окоси се стари увријеђен и попри |
| репње:</p> <p>— Јеси ли здрав?..{S} Шта ти је?..</p> <p>Ја проплаках, не говорећи ништа.{S} Топ |
| и, привијати.</p> <p>— Шта је?..{S} Шта ти је?.. — њежно, испрекидано запита она, милујући ме п |
| — Смајиле, што си блијед тако?..{S} Шта ти је?..</p> <p>Па ме обгрли, приви ми главу на прси и, |
| и пехливан па да ми се смијеш?..{S} Шта ти је?</p> <p>— брекну бјешње, гледајући како се превиј |
| као у чуду, гледајући је пажљиво. — Шта ти учинише?</p> <p>— Краду ме.</p> <p>— Они?..</p> <p>— |
| , притрча му и ухвати га за руку. — Шта ти би?..</p> <p>— Ништа, ништа — отсијече Хасан, стиска |
| е...{S} Чудан је постао...</p> <p>— Шта ти је учинио — запитам весело, гађајући је листићима ис |
| тукну натраг и одиже руке.</p> <p>— Шта ти је?...{S} Да нијеси болестан?... —— запита зачуђено, |
| и ме за руку мукло запита:</p> <p>— Шта ти је?</p> <p>— Видиш... не могу даље, — одговорим пром |
| а кријеш, прикриваш...</p> <p>— Ама шта ти је? — запита она дурљиво и напући усне. —— Какав си |
| ицкајући бркове запита:</p> <p>— Па шта ти мислиш?..</p> <p>— Радити...</p> <p>— А како ћеш рад |
| Рашта? — запита зачуђено. —</p> <p>Шта ти фали?</p> <p>— Осман ме ’сује, — промуца Зулфага оте |
| узви носом.</p> <p>— Видиш ли га какав ти је — рече пакосно. —</p> <p>Вук длаку мијења, а ћуди |
| >— Па шта ће него ти разбит’ главу, кад ти нијеси њему разбио прије?..{S} Аферим!..{S} Чо’јек ћ |
| рили...</p> <p>— Нек је хвала Алаху кад ти проговори, а макар врата и ђаво однио! — дочека хоџа |
| " /> <p>— Ако си пошао да тужиш, узалуд ти је — рече. — И не можеш само <hi>њега</hi>, него и р |
| ноге. — Знам да се ти тужиш на њега, е ти је криво учинио.</p> <p>— И јес’ ми криво учинио — п |
| о, — рече још тише да се једва чуло — е ти се мати преудала...</p> <p>— Ах!..</p> <pb n="287" / |
| А ја сам мислио да су све твоји, да све ти тргаш...</p> <p>— Башка моји, башка њезини, башка св |
| . — Не једе ми се... .</p> <p>— Не једе ти се?...{S} Рашта?..</p> <p>— Тако...</p> <p>— Јадниче |
| усне и нашкиљивши на једно око. — Овђе ти нема мјеста...</p> <p>— Ово је моја бабовина.</p> <p |
| ти не смије рећи: сине...{S} И не смије ти приступити мајка, јер... јер... јер...</p> <pb n="38 |
| </p> <p>— Их!..</p> <p>— Пошље... пошље ти и мајка ударила у некакве грађевине... задужила се, |
| — запитах пакосно.</p> <p>— А зар га се ти не бојиш? — живо дочека она, гризући усне.</p> <p>— |
| шилту и прекрстивши ноге. — Знам да се ти тужиш на њега, е ти је криво учинио.</p> <p>— И јес’ |
| {S} Знаш ли како смо ишли једном, па се ти уморила, па...</p> <p>Слуге га често прекидале у так |
| .</p> <p>— Једи!..</p> <p>— Не брини се ти...{S} Узећу...</p> <p>— Једи, па ћеш отићи да се пре |
| p>Отео ми све моје...</p> <p>— Вараш се ти, слатки, да те преварио — рече меко, полугласно. —— |
| укама и зажмири мало.</p> <p>— Бојиш се ти ноћи! — узвикну пакосно. — Мрака се бојиш...</p> <p> |
| p>—- Разговарају.</p> <p>— И не пријете ти?..</p> <p>— Рашта би пријетили?..{S} Шта им ми радим |
| рати на све стране.</p> <p>— Зулфага ће ти се осветити, — прошапта пригушено, — и... и раставић |
| ти свједока, болан!..</p> <p>Зулфага ће ти, на срамоту, све повратити...</p> <p>У мени, изненад |
| вјети — рече. — Ако останеш тамо, он ће ти доћи главе, макар те и мајка бранила...{S} Он се сад |
| Хамида себи, изведи га пред суд и он ће ти све потврдити — откреса она опоро, пакосно, осветнич |
| и уозбиљи, — Испричаш ли икоме, ово ће ти судити!..</p> <p>И поносито показа на нож.</p> <p>От |
| џа и гурну га ногом у слабину. — Што ће ти оне?..</p> <p>— Па се опет окрену мени и поче тумачи |
| — Кад су непокорни!..</p> <p>— А што ће ти ђевојке, несретни сине? — откреса хоџа и гурну га но |
| Убићу!..</p> <p>— Богата је и донијеће ти пара — тјешио ме Јован, који је једини озбиљно узима |
| кућити и својим парама...</p> <p>— Неће ти бити на одмет ни Хатиџине — додаде он мекше, једнако |
| — рече некако меко, сажаљевајући — срце ти је исто као и у мајке...</p> <p>Још би ти и памет би |
| .и...</p> <p>Немој се и ти љутити, душе ти, — замоли склапајући руке. — Нећеш ли?..</p> <p>— Да |
| , нијесам био на Косову, а, можебит’, и ти...{S} Ко зна?..{S} Био сам, да рекнем, травка Божја, |
| инштари, дрвосјече.</p> <p>— Их!..{S} И ти се уплашио! — прекори ме Хасан подругљиво, гледајући |
| пита тихо.</p> <p>— Давно...</p> <p>— И ти заповиједаш да продам?</p> <p>— Заповиједам да прода |
| у руке и унесе ми се у лице.</p> <p>— И ти се не љутиш? — запита меко, милујући.</p> <p>— Не љу |
| — Синоћ је казао да ће доћи.</p> <p>— И ти ћеш га одбити?..</p> <p>Гледајући ме некако постиђен |
| диже главу и лукаво намигну.</p> <p>— И ти знаш о том — рече. —— И кушали смо заједно...</p> <p |
| Ја?..</p> <p>— Ако тужим Зулфагу, оде и ти под суд...{S} Зар нијеси и ти свједочила како је он |
| Баш си јунак!..</p> <p>— Плашио си се и ти!..</p> <p>— Лажеш!</p> <p>— Лажеш ти!</p> <p>Хасан у |
| се наљутила и...и...</p> <p>Немој се и ти љутити, душе ти, — замоли склапајући руке. — Нећеш л |
| енада и унесе му се у лице. — Знаш ли и ти што?..</p> <p>— Их!..{S} Како ћу ја?.. — ускликну он |
| прије мене...{S} Кад ја опалим, пали и ти...{S} И онда... кад викнем... јуришај!..</p> <p>— А |
| у страну. — Не шкакљи!..{S} Чудан си и ти!..</p> <p>— Баш?..</p> <p>— Мјесто да ме пожалиш, ру |
| гу, оде и ти под суд...{S} Зар нијеси и ти свједочила како је он хтио?</p> <p>— па?..</p> <p>— |
| је Хасан, једини син, — рече — и ако и ти будеш као и он, обојица ћете свршити на вјешалима... |
| као да би да боље чује.</p> <p>— Зар и ти смислила тако? — запита тихо.</p> <p>— Давно...</p> |
| и нешто и размишљати.</p> <p>— А шта би ти смислио? — запита га изненада и унесе му се у лице. |
| бих му запалио кућу, — рече — а кад би ти хтио остати овђе, заклао бих те к’о јање.</p> <p>И о |
| је исто као и у мајке...</p> <p>Још би ти и памет била као и мајкина, само ако те не покваре х |
| оме.{S} И чинило ми се као да су ми сви ти људи ахбаби неки, давнашњи знанци.{S} Са сваким од њ |
| сретох се са Сулагом.</p> <p>— Треба ли ти пара? — запита полако, шапћући, старајући се да нико |
| ита, смјешкајући се добродушно. — Је ли ти драга?..</p> <p>— Хоћу — весело му одговорих, играју |
| <p>— Остави, Хајкуна!..</p> <p>— Је ли ти то поштење, болан?..{S} Је ли то јунаштво?..</p> <p> |
| патом и погледа ме пажљивије. — Јесу ли ти што причали?..</p> <p>— Ништа!..</p> <p>— Јадниче!.. |
| тиџе, погледа у зид.</p> <p>— Мислиш ли ти да су усташи жене, кад тако питаш! — отегну некако о |
| — дочека други.</p> <p>— Шути!..{S} Ни ти нијеси бољи — опет ће оно момче, пецкајући. — Нијеси |
| куда и јер не знамо шта радимо ни ја ни ти...{S} Теби, зевзече!..</p> <p>— Охо!.. — отегну он, |
| е осилила, побјеснила си...{S} Сад удри ти!..{S} Не био мушко, ако ти се уклонио!..</p> <p>— Ха |
| а ми друг, а нећу другог тражити кад си ти овђе...{S} Хајде!..</p> <p>— Међу влашке хајдуке?</p |
| ни...{S} Слађе ми попушити цигар кад си ти овђе.</p> <pb n="395" /> <p>Други пут, опет, заустав |
| јутра ће бити уз њега...</p> <p>Млад си ти још, па не знаш...{S} А, ето, хајдуци напредују...{S |
| ајкуна га и не погледа.</p> <p>— Ако си ти дертли и ја сам — откреса и силом ме поче дизати. — |
| останем?</p> <p>— Овђе...{S} И тако си ти мој...{S} Као син...</p> <p>Хатиџа опет уљезе у собу |
| Не треба ми хунцут.</p> <p>— Хунцут си ти!..</p> <p>Мајка опет пође да нешто проговори, присту |
| — Одговори ми.</p> <p>— А зар га нијеси ти довео? — застиђено прошапта она уздижући обрве. — За |
| рна мајка гледала како се мучиш, а муци ти сама била крива...{S} Црна мајка помагала душманима |
| за собом у закутак један.</p> <p>— Дај ти, болан, — рече — да купимо бимбашиници једне папуче, |
| размишљајући, откреса:</p> <p>— У овој ти кући нема више мјеста...{S} Пртљај...</p> <p>— Лијеп |
| амењу. — Ругаш ми се.</p> <p>— Не ругам ти се, јање моје...{S}Јок!..</p> <p>И полако, пажљиво з |
| /p> <p>— Па... ти си ми драг... не знам ти рећи колико си драг — изговори брзо, испрекидано, ст |
| > <p>— Казуј: држиш ли још ријеч да сам ти најдража?..{S} Говори!..</p> <p>— Хајкуна!</p> <p>— |
| /p> <p>— Шта?..</p> <p>— Увриједила сам ти госта...</p> <p>— Хасана?..</p> <p>Она збаци шамију, |
| , меко, наивно запита:</p> <p>— Шта сам ти учинила?..</p> <p>— Не знаш? — отегнух подругљиво, н |
| А то је оно дијете, — рече — о коме сам ти писао...{S} Знаш...</p> <p>И намигнувши, чудноват не |
| кога!..</p> <p>— Хахахаха!..{S} Зар сам ти толико драга?..{S} Хахахаха!..{S} То нијесам ни знал |
| сам.</p> <p>— Ти?..</p> <p>— Не смијем ти ни у очи погледати када причам</p> <p>— узвикну изне |
| . — Јефтино си прошао.</p> <p>— А оклен ти?..</p> <p>— Ништа не питај — прекиде ме и лукаво нам |
| дража, и ја сам оставила њега!..{S} Ево ти га!..</p> <p>— Пхи! — узвикну дјевојче, умотавајући |
| екиде:</p> <p>— Нећеш тражити...{S} Ево ти моје куће...</p> <p>— Зар овђе да останем?</p> <p>— |
| ..{S} А он одмах почео викати... „Драго ти“, каже, „што ћу брже ићи па зато пјеваш...{S} И неће |
| о ми одговорио:</p> <p>— Па шта ће него ти разбит’ главу, кад ти нијеси њему разбио прије?..{S} |
| би.</p> <p>— Нећеш се љутити на ме, ако ти нешто кажем?</p> <p>— отегну.</p> <p>— Шта?.. .</p> |
| {S} Сад удри ти!..{S} Не био мушко, ако ти се уклонио!..</p> <p>— Хахахаха! — засмија се Хајкун |
| о га мислиш поштено враћати...{S} И ако ти треба зајма...</p> <p>— Ти ћеш ми га дати?</p> <p>— |
| покваре хунцути и ниткови некакви и ако ти је не помуте...</p> <p>— Какви хунцути? —— запита ма |
| из собе.</p> <pb n="335" /> <p>— А како ти је било тамо, на страни? — запита Сулага мирно, прав |
| дим каква ћеш ми изаћи...{S} Ето колико ти вјерујем!..</p> <p>— Немој, Смајиле, — протепа она м |
| грла, не било га; не жали срца, усахло ти!..</p> <p>Пјевај!..</p> <p>И хитре Циганке, вавијек |
| за се, за те, за срећу коју си ми само ти донио, за слободу оволику...{S} Хоћеш ли, болан, да |
| ожеш јарана дочекати у својој кући, ено ти моје...</p> <p>— Мени је свеједно гдје хоћете...{S} |
| прибрати ни освијестити...</p> <p>— Ено ти момка, — рече пригушено — па га држи...{S} Није он м |
| а она опоро, пакосно, осветнички. — Ето ти свједока, болан!..</p> <p>Зулфага ће ти, на срамоту, |
| ет као да поче попијевати. —</p> <p>Ето ти среће и одмјене твоје!..</p> <p>— Подгојила је човје |
| <p>— Што си га сад споменула?..{S} Што ти је пао на памет? — запитам пријекорно, лако је одгур |
| и сваки покрет мајчин, сваки миг. — Што ти је то требао?..</p> <p>— Ја га нијесам звала — мирно |
| одбацујући фереџу и осврћући се. —- Зар ти је ово кућа за миловање?{S} Их!..</p> <pb n="376" /> |
| сам је више мучио, пецао.</p> <p>— Зар ти је сада мрзак, па га гониш? — запитах пакосно.</p> < |
| и гризе и дави...{S} Храна мајчина црну ти мајку подгриза и свети јој се...{S} И мајка ти сад у |
| ли нас.{S} Одмах се могло познати да су ти људи научени да примају и мало страшније госте и да |
| ..{S} Од несанице је.</p> <p>— А што су ти руке изгребане, крваве?</p> <p>— Путем се изгребао.. |
| е ствари.</p> <p>— Не бој се...{S} Нећу ти више додијавати — рече полушапатом, пошто је све пок |
| ава..</p> <p>— Да нијесам здрав, не бих ти могао донијети товар поздрава — откреса весело. — А |
| ви се. -—</p> <p>Никоме за љубав не бих ти невјеру учинио... <hi>Никоме</hi>!..{S} Ево и крви, |
| амо... а мени се не спава... причао бих ти све од почетка, готово половицу свога живота...</p> |
| p>— Мени се, опет, чини да јеси <hi>баш ти</hi>, чим ме питаш...</p> <p>Он погледа на друм и ус |
| протепа она меко, мазећи се. — Не знаш ти...</p> <p>— Он мене здрава пазио у својој кући, а ја |
| се на раме и умиљавајући се. — Не знаш ти...{S} Их!..{S} Због мене, болан, направио би чуда!.. |
| и ти!..</p> <p>— Лажеш!</p> <p>— Лажеш ти!</p> <p>Хасан узе пушку по сриједи и поче ударати по |
| ра обрве, замисли се.</p> <p>— Не можеш ти у оној кући живјети — рече. — Ако останеш тамо, он ћ |
| послушати или неће?</p> <p>— А шта ћеш ти овђе? — изненада се окоси Хусо, не мичући се и не пу |
| је крив...</p> <p>— Хм...{S} А како ћеш ти говорити? — прекиде га један дедо из прикрајка и чуд |
| а, обвијајући јој меко, топло, пуначко, тијело и мени се пријатна топлина нека поче разлијевати |
| а кошуља све се више затеже, припија уз тијело и димије на куковима тресу се, дршћу, дршћу...</ |
| чена, у кошуљи која јој се припијала уз тијело и танким свиленим димијама које се мало опустиле |
| ли на њима провидило се голо, изгребано тијело; из рањавих, напола обувених нога непрестано тек |
| вати испод пазуха, подуприје ме читавим тијелом својим, и поведе мало.</p> <p>— Можеш ли ићи? — |
| вица, као у грозници, овлада ми читавим тијелом...</p> <p>— Аааах!..</p> <p>Двапут јекнух као р |
| поче разлијевати по прсима, по читавом тијелу.{S} И, тога часа, дође ми да заплачем, да зајеца |
| тек тада осјетих чудноват бол у читавом тијелу.{S} Сви гуштерови, нарочито у бедрама и листовим |
| врсто за руку и нагло поведе кроз уске, тијесне сокаке према узбрдици једној.{S} Морали смо се |
| рата, осјенчаваху сав искривљени уски и тијесни сокак и заклањаху собом читав низ омањих скромн |
| изрованим друмовима њиховим; ноћивао у тијесним, смрдљивим колибама, гдје се, у једној половин |
| чаршији порушио је читав низ старијих, тијесних дућана, са мрким нагњилим ћепенцима и големим |
| се, проберем најзгодније мјесто, уско, тијесно, полумрачно, обрасло самом љесковином, која се |
| , гази и игра, скаче и удара, гњечи као тијесто, желећи да је сатре, самеље, измрви.</p> <p>Хај |
| јде...{S} Доста си лежао...</p> <p>И из тиквице сасувши мало воде на длан, пошкропи се по лицу. |
| менула је њега, Зулфагу.{S} И одмах, по тим ријечима, познао сам да се боји нешто, да се плаши |
| другоме се ни покоравао није.{S} Он му тимарио бедевију, он чистио пушке, сабље, ножеве, пунио |
| ње није ишло од срца, да је усиљено.{S} Тиме је само хтио макар и унеколико да одагна страх а у |
| че и пресијече руком по ваздуху, као да тиме прекида сваки даљи разговор. — Што ја рекнем не по |
| двије половине.{S} Момче, користећи се тиме, нагло јој прилети и зграби је за руку.</p> <p>— О |
| о би мајку истакли као главног кривца и тиме ми онемогућили сваки рад против њих.</p> <p>И, ни |
| бојећи се, зар, да је когод не прекори тиме, да је не пецне, вјечито ме гурала у прикрајак, го |
| ла Богу, кад није прошло горе...</p> <p>Тиме као да је пресијецао сваки даљи говор.</p> <pb n=" |
| и најгрђа је и најћоравија...{S} Њезина тиранија надмашује све друге...</p> <p>А имаш ли дружин |
| као да се неко руга, враћао се кадикада тих, пригушен одјек.{S} И цврчак је негдје у грму цврча |
| , намјештати се.</p> <p>— Нећу ја вазда тих брига и кијамета — викала је затим јаче, полазећи п |
| ва...{S} Колико ли сам суза пролио због тих подругачица!..{S} И колико сам камења набацао у дућ |
| /p> <p>И сам Хасан као да се препаде од тих ријечи, па ме снажно гурну и руком ми зачепи уста.. |
| е зубе према њему.</p> <p>— А шта је од тих новаца, што их мајки дао за грађевине? — запитах же |
| Нијесу змајеви...</p> <p>По чаршији се тих дана ни о чему говорило није, колико о хајдуцима.{S |
| Зулфага, једнако стојећи пред њом онако тих, покоран, скрушен, са уснама вјечито развученим на |
| ме му памет.{S} Па и њој.{S} Она мирна, тиха, повучена жена, која се толико бојала свакога, неп |
| азили да однесу празне суде, опет онако тихи и онако мучаљиви.{S} Залуд бих покушавао да их зад |
| аба и изнемогла и, заставши крај врата, тихо, изморено, запитала ме:</p> <p>— А зар си будан?.. |
| иза леђа ми као да поново почне јецати, тихо, пригушено јецати...</p> <p>Једне вечери дочекала |
| ме наљутити? —- запита меко, плашљиво, тихо, а глас јој дршће, трепери као да ће поново заплак |
| би што проговорили, говорили су благо, тихо, њежно, као са болесником каквим кога нико не смиј |
| донесе што, ишао је на прстима лагано, тихо, старајући се да ни трава не зашушти, ни шљунак не |
| у некако лукаво, испитујући, па лагано, тихо, ступи у собу и сједе покрај пенџера.</p> <p>— А ш |
| се опет савлада, приповрну се и лагано, тихо, шапатом поче причати нешто, непрестано чупкајући |
| са страхом неким, приступи им и лагано, тихо, пажљиво, закуца зарђалом алком на њима.</p> <p>Ни |
| Ко ли је тамо?..</p> <p>И то отегнуто, тихо питање намах ме растријезни и сву ми радост помути |
| .</p> <p>И, погледавши и мене и Хатиџу, тихо додаде:</p> <p>— Голубови моји!..</p> <p>— Па ће о |
| .</p> <p>— Је ли вам необично, момци? — тихо и некако подругљиво запита стари, окрећући нам се. |
| бабина тече кроз жиле — одговори Сулага тихо, покуњивши се. — Тврде си главе и поносан као и он |
| >— Ти знаш...</p> <p>— Ја? — запита она тихо и порумени.</p> <p>Руменило њезино још ме више наљ |
| > <p>— Зар и ти смислила тако? — запита тихо.</p> <p>— Давно...</p> <p>— И ти заповиједаш да пр |
| ни опет жао што сам му рекла — прошапта тихо, пригушено. — Ето, жао ми...{S} Макар и гунђао, и |
| а.</p> <p>Неко вријеме ишли смо обојица тихо, лагано, не говорећи један с другим.{S} Кашње, кад |
| ба још боље затворити — додаде хоџиница тихо, одбацивши кошуљу с крила. — Канати су слаби...{S} |
| /> <p>— А шта си радио тамо? — питао је тихо и као забринуто, хватајући ме за руку и привлачећи |
| </p> <p>— Шта је било било, — зборио је тихо, преврћући бројанице. — Хвала Богу, кад није прошл |
| но се наклањајући и љубећи јој скуте, и тихо прошапта:</p> <p>— Ето...</p> <p>Па јој спусти на |
| као размишљајући, одиже ногу на праг и тихо закуца алком...{S} Причека мало...</p> <p>Нико се |
| е ми у сусрет, спусти ми руку на раме и тихо, развучено протепа:</p> <p>— Ти долазиш због Зулфа |
| чета изгубила је главу — одговори момак тихо. — Све клону, ослаби...{S} Неки почеше бјежати бац |
| е ни Хатиџа не би усрећила? — питао сам тихо, указујући на њу и као подсмјехујући се. —</p> <p> |
| /p> <pb n="386" /> <p>— А ти? — запитам тихо, полако, хотимично отежући и наглашавајући свако с |
| /> <p>— Хајде — напошљетку проговори он тихо, пригушено, па забаци пушку на раме. — Пођимо.</p> |
| свак распитивао за њих.{S} И све некако тихо, прикривено, са страхом неким, као да хајдуци већ |
| ози, неуређени, потуривши се грабили су тихо кроз сокаке и без обзира трчали, ишли, бјежали кућ |
| њиховим, да слуша шум Миљацке, пјевање тица, шапат траве и цвијећа.</p> <p>— Ко хоће да види А |
| > <pb n="313" /> <p>Неколико поплашених тица прхнуше из шибља и цијучући и лепршајући крилима и |
| енлучили и попијевали, плашећи унаоколо тице које су излијетале из шипражја и с веселим цвркуто |
| ишанџије на свијету, како може да убије тицу у лету, да кроз прстен јабуку простријели, име сво |
| — причају, — и змија гледа у преплашену тицу, која узалуд облијеће, отима се и лепрша, док напо |
| му потврдили — настави Ибрахим ефендија тише, као успављујући ме. — Све нам је казао...</p> <p> |
| <p>— А може бити и кршан чојек — додаде тише. —</p> <p>Не покорава се свакоме, мисли својом гла |
| вати.</p> <p>— А ја сам чуо, — рече још тише да се једва чуло — е ти се мати преудала...</p> <p |
| бршљаном обраслих зидова, кад се чудна тишина, нека разлије унаоколо и кад се само шапатом сми |
| мрки, мишасти кров са неколико оџаке на тјемену, из којих се увијек извијао танак, љубичаст дим |
| о бјежати, трчала је за њим, гонила га, тјерала, гађајући га у леђа камењем, дрвима, стакладима |
| родавао робу или не продавао.{S} Почеше тјерати дјецу макар чију, гонити их, тући.{S} Чаршинлиј |
| са необичном грајом и хуком гурати се, тјескати, око авлиских врата и око баштенских плотова.< |
| е мајки, наметале јој се, токорсе да је тјеше и разговоре.{S} Неке су доводиле и дјецу са собом |
| скајући зубе. — Ситно је то...</p> <p>И тјешећи једно друго, почеше заустављати крв, прати и пр |
| /p> <p>— Богата је и донијеће ти пара — тјешио ме Јован, који је једини озбиљно узимао у заштит |
| о, није се сажалио на ме, нити ме почео тјешити.</p> <p>Шта више, као да се и веселио томе.{S} |
| ох му кахву.</p> <p>Он спусти филџан на тле, опет напуни лулу и отпоче причати.</p> </div> <pb |
| ни јаглук и немирно клепећући папучом о тле. — Шта ћу ја?..</p> <p>— Ти знаш све — упорно дочек |
| а да им приточи, а одмах поред њега, на тлима засјео други, метнуо некакву хартију на кољено, п |
| џу, који је, смирени покуњен, сједио на тлима, покрај врата џамиских и токорсе читао нешто. — А |
| струкама, чије су ресе готово падале по тлима, а испод разгрнутих пешева провиривале им танке п |
| н широк зрак сунчани, — простирао се по тлима, оивичен са три стране рутастим, меким серџадама |
| , црну струку, чији се крајеви вукли по тлима; опута на опанцима попуцала му и влачила се по зе |
| екакве сахане са серђена и редати их по тлима, уз огњиште.</p> <p>— Грехота је, — опет јој се ј |
| кар и укратко, протумачи:</p> <p>— Ето, то ми је Хасан, једини син, — рече — и ако и ти будеш к |
| кад се премного говори о једном послу, то, бива, значи, да се нема смјелости да му се приступи |
| мајка и љутито баци кесу у чекмеџу. —- То нећу пустити...</p> <p>— Немој ни мислити да сам те |
| </p> <pb n="364" /> <p>— Па... болан... то ми је вјереница — одговорим му поносито.</p> <p>— То |
| а и сакри лице у димије.</p> <p>— То... то сам рекла!..</p> <p>Ја се не могох савладати.{S} Пра |
| амену настави ватреније:</p> <p>— То... то ваља!..{S} Сад барем знам да имам друга за невоље!.. |
| е, ни једном ни другоме, <pb n="352" /> то додијало не би.{S} Сахати су нам и у таквоме разгово |
| е.</p> <p>— Они?..</p> <p>— <hi>Ја</hi> то знам најбоље и нико не треба да ми их хвали.</p> <p> |
| ито, задовољно узвикнуо је: „Аферим!{S} То је бабино дијете!..{S} Таки ће ваљати!.“</p> <p>По с |
| ам ти толико драга?..{S} Хахахаха!..{S} То нијесам ни знала...{S} Хахахаха!..</p> <p>И измахују |
| p> <p>— Из Сарајева.</p> <p>— Охо!..{S} То сте се, богме, и уморили.</p> <p>— Богме и јесмо.</p |
| — А имао је и пара и данас их има...{S} То је и Хамид потврдио...</p> <p>— Опет Хамид!..</p> <p |
| е — рече. — Узми њу, узми и мираз...{S} То и други раде.</p> <p>Ја опет одбих.</p> <p>— Зар ми |
| , па једну бацати а другу узимати...{S} То ли хоћеш?..</p> <p>— Немој, — отегну он молећи и опе |
| е гуркати ногом. — Је ли то мушки?..{S} То?..</p> <p>— Устани — рече и Хајкуна меко, па се саже |
| ју дјецу, макар и млада и луда била.{S} То се и са мном десило.{S} И већ сјутрадан о томе се пр |
| е, пунио фишеке и припремао кремење.{S} То му управо био и једини посао и за живу главу није хт |
| еко или неће или не може да разумије. — То је мој одговор!..</p> <p>— Зар? — запита он мирно, о |
| ирно их запита он и погледа их редом. — То ли хоћете?..</p> <p>— Сви хоћемо — одговорише му јед |
| га и пуштајући нас да уђемо у авлију. — То ли је? — запита јаче, пристајући за нама. — Е лијепо |
| Ова привири и пљесну рукама...</p> <p>— То?..{S} А шта ће то?</p> <p>— Па...{S} Нека кућа није |
| х наплатио за земље некакве...</p> <p>— То је Зулфагин момак! — прекидох га ја узбуђено, скачућ |
| смјелости да му се приступи...</p> <p>— То, богме, не ваља — рече Хасан снуждено, уједајући се |
| бројаницама о ћилим. — Бег?..</p> <p>— То опет ја најбоље знам.{S} Нико мом ђетету не може бит |
| ед зида и сакри лице у димије.</p> <p>— То... то сам рекла!..</p> <p>Ја се не могох савладати.{ |
| ...</p> <p>Сулага се осмјехну.</p> <p>— То је само почетак кавге — рече. — Имаћете је још...{S} |
| е по рамену настави ватреније:</p> <p>— То... то ваља!..{S} Сад барем знам да имам друга за нев |
| имао у заштиту и хвалио. — Богата је, а то ваља...{S} Замисли само колики ће дућан бити кад она |
| очи у очи — засмијасмо се обоје...{S} А то ме збуни и не одговорих Сулаги ништа, ни ријечи... < |
| <p>— Штета...{S} Штета, Смајиле...{S} А то ми не слути на добро... </p> </div> <div type="chapt |
| се свакоме, мисли својом главом...{S} А то ваља...</p> <p>— А то ваља! — потврди и Хајкуна и по |
| за старим земаном и јаучу за њим.{S} А то смета људима који хоће напријед, који јуначки газе и |
| љан да пита и распитује о усташима, — а то у дућану није могао, јер није имао с киме, — одлазио |
| ом главом...{S} А то ваља...</p> <p>— А то ваља! — потврди и Хајкуна и подиже главу. </p> </div |
| и се спусти му руку на раме.</p> <p>— А то је оно дијете, — рече — о коме сам ти писао...{S} Зн |
| нос, шуњкетати.</p> <pb n="258" /> <p>А то као да и мајку осоколи, као да је разгали мало.{S} Г |
| ијечи не рече, нико не опсова.</p> <p>А то ме опет раздражи.{S} Ослоних се на пушку, застадох и |
| ирајући зар гдје би да сједне.</p> <p>А то га још више збуни.{S} Зачуђено и као увријеђено погл |
| олећиво, сасвим заборављајући да сам га то исто при доласку питао. — Јуче?</p> <p>— Прекјуче — |
| сна и моћна сада, хтјела је и желила да то и другима, изван куће, покаже да се и пред њима, пре |
| заметнути.{S} Одмах се могло познати да то не слути на добро и да ће се наскоро читава земља ди |
| </p> <p>Али зар сам смио и помислити да то покушам?..</p> <p>Хасан, наоружан и опремљен, стајао |
| један другога, а сваки се устручавао да то први каже, изговори.</p> <p>Неколико минута тако смо |
| сту убијем.{S} Једва сам се савладао да то не учиним.</p> <p>— А оклен Зулфаги <hi>његове</hi> |
| ком, — макар и не имао јачих разлога за то, — ипак осјети е му са неке стране пријети опасност, |
| аршини нијесу у реду и како сам само за то и ишао „у свијет“ да се научим лоповлуцима, пехливан |
| ирао и као пркосио оцу, а да се хоџа на то никада жешће наљутио није, никада се јаче распалио.{ |
| ..</p> <p>Затим је, — не обзирући се на то што сам се трзао, отимао, пљувао му на лице и на хаљ |
| <p>Неколико пута и одлучивао сам се на то и припремао пушку.{S} Али шта сам могао?..{S} Ниједа |
| нова порука није ме могла потсјетити на то.{S} Радост што ћу опет виђети јарана, што ћу га рање |
| , да је отворено погледам у очи.{S} Она то опази, па бржебоље и рукама поклопи очи и још чвршће |
| </p> <p>— А шта ћеш више?..</p> <p>— Па то је ништа — одговорим кроза смијех, старајући се да ј |
| ећи се зар да све договори.</p> <p>— Па то и Осман Салих-агин ради — опет дочека Хасан упорније |
| е, ни мало се није зачудио.</p> <p>— Па то сам ја и знао — рече мирно, грицкајући браду. — Томе |
| ају, а дивља, силна, страсна пјесма све то јаче одлијеже авлијом, опијајући, дражећи, распаљују |
| о како се боји... боји...</p> <p>На све то мајка није одговарала.{S} Само га је пажљиво слушала |
| во стање наше, изненадила се кад је све то чула, уплашила се.{S} Жена, која је вазда живјела у |
| разасуло стотинама маријаша, па се све то тресе, све трепери, дрхти, отскакује...{S} Маријаши |
| га другога, почеше се око наше куће све то чешће окупљати и момци и удовци из читава шехера...{ |
| >Па ипак хоџа се окрену мени, да ми све то, макар и укратко, протумачи:</p> <p>— Ето, то ми је |
| то је више ишао, као да је постајао све то лакши, бржи и окретнији.{S} На ме се готово ни осврт |
| е неко поче давити.</p> <p>— Зулфага је то видио и зато се здружио с њим — настави мајка немило |
| Непоштени су, краду, варају...{S} Да је то моје, ја бих продао...</p> <p>— Одмах?..</p> <p>— Ам |
| вао.{S} По свему се могло познати да је то мучи, силовито мучи, кида, распиње.</p> <p>Чим би уј |
| ледаше.{S} Одмах се могло познати да је то био један обичан догађај у њиховој кући и да се нико |
| о, врло често, могло се помислити да је то прије слушкиња каква, робиња му, него ли жена, домаћ |
| ... и све као да нијесам вјеровао да је то баш он, Хасан, преда мном...</p> <p>— Јеси ли изнена |
| казати, а прије није могла?..{S} Шта је то?..</p> <p>Напошљетку сам читаву киту бацио у ћошак ј |
| и прсте.</p> <pb n="330" /> <p>— Шта је то?..</p> <p>— Ништа...{S} Ситнице!..</p> <p>— Ти... ти |
| у.{S} Заборавих на све.</p> <p>— Шта је то? — викну опазивши ме, па остави посао, скочи са стол |
| мотавши цигар запали.</p> <p>— Ништа је то — рече развлачећи. — Проћи ће...</p> <p>— Ама ја нећ |
| који кука да му је зло.{S} Какав ми је то несретни народ који се сам с муком диже, с муком се |
| и покрет мајчин, сваки миг. — Што ти је то требао?..</p> <p>— Ја га нијесам звала — мирно одгов |
| е џубу на плећима.</p> <p>— Душманин је то и динсуз — викали су помамно пријетећи и трчећи за њ |
| сплетале се, расипале...</p> <p>— Ко је то? — шапатом запита Хасан и брзо ми приступи. — Чија ј |
| приграбили од њихових старих и како је то он дужан повратити.</p> <p>Једанпут је, чак, неки Ха |
| јече Хасан, стискајући зубе. — Ситно је то...</p> <p>И тјешећи једно друго, почеше заустављати |
| нема, жене служити нећу...{S} Лијепо је то...</p> <p>Мајка отвори чекмеџу и извади кесу с новци |
| еста...{S} Пртљај...</p> <p>— Лијепо је то — рече Осман мирно опирући се на штап и кушајући да |
| S} И већ прве ноћи криво ми било што је то учинила.{S} Готово ми није дала ни ока склопити.</p> |
| очели са трговином неком.</p> <p>И није то била шала каква ни обична игра, него баш права тргов |
| иње моје право <hi>житије</hi>, како се то рекне, о коме једино и вриједи да се нешто прича. </ |
| ну рукама...</p> <p>— То?..{S} А шта ће то?</p> <p>— Па...{S} Нека кућа није празна.</p> <p>— П |
| зец баксузлук доноси?...{S} И какав ће то баксузлук донијети?...{S} Хоће ли се који од нас раз |
| стима.</p> <p>— Замисли, болан, како ће то бити, — викну заносно — кад уљезем у Сарајево и прон |
| дуће људе, будуће народе.</p> <p>— Неће то, болан, — викао је одушевљено, — као стока у чопору |
| је креснуо укратко, оштро и одсјечно, и то једним чудним начином, који као да није трпио пригов |
| ка, лукаво намигнуо и накашљао се.{S} И то као да је био знак пратиоцима да постану још бјешњи, |
| давати, јер није бабо дозвољавао.{S} И то га увијек љутило.{S} Кад год би извађени дукат морао |
| м ја и другог, свога рада...</p> <p>— И то је све? — запитам болећиво, тужно, ругајући се и пре |
| погледом. — Наћерао си зеца да искочи и то ће нам несрећу донијети...{S} Сметењаче!..</p> <p>— |
| и што може јаче.</p> <p>Па као да јој и то мало било.{S} Незадовољна, зар, што само у кући, пре |
| љиви и мене толико мазили, познао сам и то да све што се десило није се могло десити никоме дру |
| љан.</p> <p>— Ама теби се твоје отело и то треба вратити, — дочека она ватреније и, као кривац |
| ако је слатка била!..</p> <p>— А њему и то криво?</p> <p>— Кад сам узела кумру на прси, — наста |
| ита:</p> <p>— Ко ли је тамо?..</p> <p>И то отегнуто, тихо питање намах ме растријезни и сву ми |
| орити?..</p> <pb n="353" /> <p>— Шта би то било што би сад имала казати, а прије није могла?..{ |
| Је ли ти то поштење, болан?..{S} Је ли то јунаштво?..</p> <p>— Остави...{S} Шала је...</p> <p> |
| езриво и поче ме гуркати ногом. — Је ли то мушки?..{S} То?..</p> <p>— Устани — рече и Хајкуна м |
| пет чудна нека сјета, дерт неки.{S} Али то није била више брига за послове, страховање од немаш |
| червиша, и долме, и јапрака.{S} Све ми то остављали на дућан и одлазили мирно, не говорећи ни |
| упре, одбрани, отме.</p> <p>— Шта ће ми то, крвниче?{S} Шта ће ми сад? —— питала је љутито, газ |
| ао ради тога.</p> <p>— Пхи, какав си ми то момак! — добацивао је презриво, окрећући ми леђа, а, |
| >— Не знаш колико ми је драго што си ми то казао —— узвикну наслањајући ми се на раме и умиљава |
| тјера од себе, да га одстрани.{S} Па ни то није помогло.{S} Зулфага је, као за инат, све послов |
| етећи га како су, токорсе, његови стари то приграбили од њихових старих и како је то он дужан п |
| она дурљиво и напући усне. —— Какав си то данас?..</p> <p>— Ја сам онакав какав сам и био, — д |
| па се измакну мало и чучну у крај. — Ти то не смијеш...</p> <p>Хасан се лагано подиже и приступ |
| >— Остави, Хајкуна!..</p> <p>— Је ли ти то поштење, болан?..{S} Је ли то јунаштво?..</p> <p>— О |
| и се насред собе.</p> <p>— У мојој кући то да ми рекнеш?..{S} Ти?.. — запјева развлачећи.</p> < |
| јасно и лијепо испричати...{S} Ни момци то нијесу могли.{S} Дуго су гледали један на другога, к |
| , утуку, нека муче колико хоће, све сам то сама зарадила...{S} И... ево... ја и хоћу освету љуц |
| одојче своје.</p> <p>Није шала: све сам то сам стекао, сам зарадио!..</p> <p>Сам!..</p> <pb n=" |
| је и законе у прсте, па би хтјели да им то и дјеца науче.</p> <p>И дошао је међу њих и засјео п |
| неколико дана отишао сам кадији.{S} Био то омален, широк, трбушаст човјек, велике, округле глав |
| обу једну, у којој ће становати.{S} Био то висок, коштуњав човјек, са необично дугом шијом, на |
| зажмири мало, замисли се.</p> <p>— А ко то зна? — запита отегнуто, као размишљајући. —— Ја мниј |
| разима. — Ђе те боли?..{S} Шта?{S} Како то?..</p> <p>— Ништа ме не боли сад...{S} Добро сам — ј |
| ир некакав што је висио на зиду. — Како то?..</p> <p>— Ја хоџу нијесам ни питао — одговорим му |
| лака.</p> <p>Други су опет тврдили како то нико други није био него усташи, који се преобукли у |
| о, готово његовим ријечима.</p> <p>Било то уз тргање, у винограду.{S} Како нам виногради лежали |
| ати.{S} Праснух у смијех.</p> <p>— Само то?..</p> <p>Њојзи као да бијаше криво што се смијем, к |
| м оружје и истимарим бедевију...{S} Ето то...</p> <p>— Јок! — откреса мајка и љутито баци кесу |
| у, а добит да дијелимо на пола, као што то и други ортаци раде.</p> <p>Кроз неколико дана он је |
| , да се одморим под стрехом оном, макар то била стреха и једне колибе, старе, трошне и окрхане. |
| јеже, измичу испред мене.{S} И, — макар то сада било и смијешно, — морао сам поскочити, ђипнути |
| , укажеш ли мало љубави (не жаљења, јер то чини још јаднијим) пружио си утјеху и огријао им душ |
| је увијек и тражио да се сва готовина у то уложи.{S} У чаршији порушио је читав низ старијих, т |
| .{S} Сретни земан иђе и ко не вјерује у то, не треба ни да живи, ни ђецу да рађа, јер шта ће жи |
| је кавга...{S} Жене нек се не петљају у то...</p> <p>— Она је овђе ханума!..{S} Њезина је кућа! |
| се задржа једну лулу, као, бива, да му то буде награда за онакву пресуду.</p> <p>До три дана н |
| Нико тада не би могао ни познати да су то они исти момци, који, кад би бабо кренуо у лов, онак |
| ко и пред џамијом виђа.</p> <p>И нијесу то били само наши људи, из наше махале и из нашег комши |
| га извукох из корица.</p> <p>— Шта ћеш то? — запита ефендија меко, хватајући ме за руку. — Зар |
| Јес’, дина ми!..{S} Пљувачка!..</p> <p>То ме охрабри, осоколи да поново напуним уста травом, д |
| му показати врата и отјерати га.</p> <p>То мајку још више распали, наљути.{S} Цичећи и пјенушећ |
| је и њему мучно било као и мени.</p> <p>То се већ могло познати и по држању његову.{S} Непреста |
| ме прије тога за нос или за ухо.</p> <p>То му је било и једино миловање.{S} За друго као да ни |
| ефендија ослухну и осмјехну се лукаво. „То кадија хрче“, прошапута окрећући ми се, па ме опет п |
| во било што сам звала Хамида...</p> <p>„То“, каже, „опет за инат мени...{S} Због црвљивог карам |
| дријемајући. — И огријешио сам се пред тобом, и здружио се твојим душманином и хтио...{S} Ех, |
| није ништа.</p> <p>— Ја <hi>само</hi> с тобом могу — брзо се уплетала Хатиџа, пропињући се на п |
| ико.</p> <pb n="370" /> <p>— Хасан се с тобом и свадио, — шапну и опет погледа наоколо — јер... |
| а ме Хатиџа.</p> <p>— Да се договорим с тобом због кметова — вели.</p> <p>— Нека...{S} Договори |
| врате и амо...</p> <p>— И разговарају с тобом?..</p> <p>—- Разговарају.</p> <p>— И не пријете т |
| ма зиду.</p> <pb n="398" /> <p>— Нећу с тобом ни говорити — каже увријеђено, ударајући прстима |
| — откреса весело. — А Хајкуна ти читав товар послала...</p> <p>— Хајкуна?..{S} Како опет?..</p |
| нијесам здрав, не бих ти могао донијети товар поздрава — откреса весело. — А Хајкуна ти читав т |
| мед, воштину.{S} По десет, по петнаест товара, на изгладњелим мршавим коњима и по неколика крд |
| во раде — говорио је јецајући. — И мени товаре на леђа да те ја наговарам...{S} Моја махнита гл |
| раг, фркчући, стрижући ушима, обарајући товаре са себе.{S} Кириџије као да изгубише главе и биј |
| нудио.{S} И, мјерећи погледом читаве им товаре, питао их о кући, о дјеци, о стоци, о свему.{S} |
| и са големим вратима кроз која би могли товари сијена пролазити, његов мрки, мишасти кров са не |
| аваљивао оптужбама, све их више тражио, товарио...</p> <p>Напошљетку, кад ми већ додијало толик |
| ати по прсима, по читавом тијелу.{S} И, тога часа, дође ми да заплачем, да зајецам, загрцам.{S} |
| пријетећи Сулаги. — Ко ми стане на пут, тога ће и нестати.</p> <p>Док се однекуда појави и бабо |
| н и проговорио само због <pb n="216" /> тога: да их све доведе у забуну, да их утуче и тако им |
| се њима забавља.{S} Због <pb n="247" /> тога се често свађао и с мајком и љутио се ако би га по |
| >— Ја хоћу и живота, весеља, шале...{S} Тога хоћу...</p> <p>Тога...</p> <p>— Ех, а преша је ово |
| образу мичу му се, играју, трзају...{S} Тога часа чинило ми се као да ће и мене, и њу, и сваког |
| ме на миру.{S} Мајка је, шта више, иза тога постајала и некако мекша, њежнија, блажа.{S} И, же |
| а као да провири напоље.{S} Наскоро иза тога и канат се на вратима нагло отвори и један крај ди |
| ћи се од њих.</p> <p>Наравно, одмах иза тога морао је Хамид трчати Зулфаги са најозбиљнијом пор |
| друго ни чуло није осим чуднога зврјања тога, које је необично сличило непрекидном зујању читав |
| о, непритворно.</p> <p>Кметови су, због тога, били и слободнији пред њим, ведрији, веселији и н |
| ки глас како грми испред врата.{S} Због тога и претрне, премре.{S} Због тога се и ноћи плаши то |
| S} Због тога и претрне, премре.{S} Због тога се и ноћи плаши толико.</p> <p>Кад се ноћ спусти, |
| евијати нешто, мучити, стезати.{S} Због тога ме и опет малаксалост поче обузимати свега и ноге |
| те опазио, одмах сам и помислио да због тога долазиш — настави затим мирније, сједајући на шилт |
| едао у пушку.{S} Можебити да би се због тога и поново посвађао с њиме, поџавељао се, да у неко |
| а.</p> <p>Наравно, комшије су га и због тога грдиле.{S} Сви су отворено говорили како он у свом |
| а.</p> <p>Али, за чудо, мајка се и због тога узнемирила.{S} Већ шести дан након његова одласка |
| је споменула узгред..{S} Зар се и због тога завађати с њоме?..</p> <p>Да загладим погрешку при |
| .</p> <p>И није да су га се бојали због тога што је псовао, пријетио, ударао.{S} Јок!{S} Он нит |
| осте и да другују с њима.{S} Хасан због тога некако постиђено спусти пушку поред себе и сједе м |
| огађај у њиховој кући и да се нико због тога не мора ни бунити нити изненађивати.</p> <p>Па ипа |
| дјеца морала су да пате и страдају због тога.{S} Смио сам и ударити, и отети нешто, и опсовати, |
| иле му се као свијетњаци.{S} И баш због тога што сам му и одвише сметао, — а познао сам да му с |
| {S} Хасан као да је и подранио баш због тога да се може извући неопажен и непримијећен ни од ко |
| етао управо.</p> <pb n="366" /> <p>Због тога сви су га и гледали с дивљењем, сви га вољели.{S} |
| скује.</p> <p>Језа ме поче обузимати од тога необичног клепетања, студен ми се прели преко леђа |
| ти и хактати, уживајући необично што од тога одјекује читава гора и планина, те се причиња као |
| момцима да га избаце напоље.</p> <p>Од тога се дана Сулага приљуби уз бабу.{S} Никаква га сила |
| ада у томе нико сметати неће.</p> <p>Од тога дана <hi>трговина</hi> је почела брзо напредовати. |
| дукат-два у крило, потегнувши ме прије тога за нос или за ухо.</p> <p>То му је било и једино м |
| ило ми лакше.{S} Чинило ми се као да се тога часа светим свима људима, читаву свијету, чак и до |
| ша!..</p> <p>И ко зна шта би било да се тога часа мајка не указа на вратима.{S} Зачувши, зар, н |
| свак нек научи својим управљати.{S} Без тога нема среће у кући...</p> <p>Вода у ибрику поче вре |
| ек дијелио са Хасаном.{S} Хасан је ради тога и сам заволио Сулагу и одушевљено га хвалио, макар |
| Читав џумбус заметну се у чаршији ради тога и замало што се не претвори у кавгу.{S} Јово, нама |
| умору.{S} И увијек сам се покајао ради тога.</p> <p>— Пхи, какав си ми то момак! — добацивао ј |
| су потврђивали те гласове.</p> <p>Ради тога у читаву шехеру наста чудно комешање неко.{S} Ако |
| ве земље, ако овако остане.</p> <p>Ради тога заптије почеше на све стране гонити свакога кога с |
| читавим свијетом, похвали.</p> <p>Ради тога удари у чудне работе неке, у праве махнитлуке.{S} |
| ино још ме више наљути.{S} Изгледала ми тога часа као преступница каква, дрска, безобзирна прес |
| више...</p> <pb n="383" /> <p>И, након тога, поново уздахнуо и суза једна заблистала му се на |
| накву пресуду.</p> <p>До три дана након тога појави се у чаршији и у махалама још читава друзин |
| и.</p> <p>Тешко Зулфаги ако би се након тога појавио у авлији.</p> <p>Чим би га опазила, одмах |
| весеља, шале...{S} Тога хоћу...</p> <p>Тога...</p> <p>— Ех, а преша је ово — муцао је Зулфага, |
| И данас ће доћи?</p> <p>— Данас.</p> <p>Тога часа чудно ми заигра срце.{S} Једва се савладах да |
| из собе некако нечујно, ишчезну.</p> <p>Тога истога дана, негдје иза подне, дође нам Сулага.{S} |
| ла од траве и почела се разгуљивати.{S} Тозлука једног сасвим нестало, изгубио се, а од другога |
| или фес, или округу, или зубун, ђердан, тозлуке.{S} Свакоме шаље и поздрав или савјет какав.{S} |
| те му се само видјели лабави, прашњави тозлуци са распанутим гајтанима и широки расквашени опа |
| летала се за ноге, гајтани на прашњавим тозлуцима распали се, попустили, те се испод њих провид |
| " /> мирно и пребаци ногу преко ноге. — Тој ћу се војсци придружити и ја...</p> <p>Сулага покло |
| или постулу или појас.</p> <p>У читавој тој гунгули мој је Јован био најприсебнији.{S} Он нити |
| дупрта ода свих страна дебелим сохама и тојагама, те је издаље изгледала као стара, немоћна про |
| к, опаљен пушчаним димом, са поломљеним токама и траговима крви на везеној долами, вратио с пут |
| снопом ножева за појасом, са позлаћеним токама на прсима које су необично одсијевале и прелијев |
| без големих бркова кроз које се провиде токе на прсима и без оружја за појасом!..{S} Па су хајд |
| огли скрхати ни преломити.{S} Позлаћене токе на прсима, оружје оно и фишеклије причвршћене о по |
| радио?“ зар да рекнем „Ништа“...{S} А, токорсе, пошао сам да учиним јунаштво, да се о мени при |
| p> <p>Неколико пута слала га и на села, токорсе да јој посвршава неке послове, те да га тако ба |
| S} Па баш и није дијете, — отегну хоџа, токорсе зачуђено, одмах се уклањајући с прага и пуштају |
| групама, и ишле мајки, наметале јој се, токорсе да је тјеше и разговоре.{S} Неке су доводиле и |
| бијало једно уз друго, приљубљивало се, токорсе да се осоколи, а све стрепило, плашило се.</p> |
| десну и на лијеву страну, ослухивао и, токорсе, као тражио, загледао нешто.</p> <p>Затим је по |
| и...</p> <p>Она поче истресати пепео и, токорсе, чистити лулу и стругати је.</p> <p>— Јеси ли ч |
| прихватимо за пушке и ножеве и почнемо, токорсе, нишанити, вјежбати се, борити.{S} Хасан, иако |
| воје, отму управо, теретећи га како су, токорсе, његови стари то приграбили од њихових старих и |
| .. било је мало окршаја...</p> <p>Ја се токорсе зачудих.</p> <p>— Их, колико ли их морало погин |
| и на софи са цвијећем, међу шебојима, и токорсе прешива некакве хаљине, крпе.{S} Опазивши ме, о |
| једио на тлима, покрај врата џамиских и токорсе читао нешто. — Ако је и крао, опет није ружио о |
| а не знаш?..</p> <p>— Не знам...</p> <p>Токорсе нехотице стадох на оне мерџане што сам их одбац |
| јече Хајкуна оштро и одиже шишану. — За толики вакат нит’ си ми долазио, нит сам имала каква ха |
| о нечему.</p> <p>Тек пошто се заморила толиким причањем застаде мало, поћута и преврну се на б |
| чам о том, да се не потужим на кога.{S} Толико га се бојали.</p> <p>А бојали га се сви у кући.{ |
| Оставио си ми све послове неуређене, а толико си остао на селу — почела га грдити чим се повра |
| је расла све више и више и у неко доба толико смо се били осилили да смо чак почели говорити и |
| и се чинило да он у читавој кући никога толико не мрзи колико мене.{S} Ништа му помагало није н |
| у.</p> <p>Напошљетку, кад ми већ додија толико узалудно тумарање, љутито одбацих пушку у страну |
| а чудо, та се готовина, — ако је доиста толико било, — некако и сувише брзо потрошила.{S} Готов |
| и велики ћилибарски такум којим се хоџа толико поносио.</p> <p>— Јесте ли посустали? — запитала |
| га је јуче познао, него мени, с киме је толико друговао.{S} Криво ми и што окреће главу од мене |
| цујући ногама.</p> <p>За кратко вријеме толико смо се навикли на њега да мајка управо није могл |
| ђинским.</p> <p>Дрека ова као да никоме толико годила није колико Зулфаги.{S} Свако јутро прола |
| штеним, готов да заплачем и зајаучем не толико од болова, колико од <pb n="321" /> страха, од о |
| ш према мени били толико пажљиви и мене толико мазили, познао сам и то да све што се десило ниј |
| Она мирна, тиха, повучена жена, која се толико бојала свакога, непрестано пазила на оно »шта ће |
| , као да ни о чему другоме нијесу имали толико говорити, колико о мени.{S} Мени у лице почну пр |
| лемо.{S} А пошто су баш према мени били толико пажљиви и мене толико мазили, познао сам и то да |
| ја меко, хватајући ме за руку. — Зар си толико љутит?..</p> <p>Па отвори врата, помилова ме по |
| а!..</p> <p>— Хахахаха!..{S} Зар сам ти толико драга?..{S} Хахахаха!..{S} То нијесам ни знала.. |
| е, премре.{S} Због тога се и ноћи плаши толико.</p> <p>Кад се ноћ спусти, — каже — читава кућа |
| бјежао кући.</p> <p>Ништа тада нијесам толико желио колико да се дочепам своје мале вјеренице |
| > <p>И како се у читаву шехеру ни о чем толико говорило није колико о ширењу устанка, о бојевим |
| p>Она ми бржебоље даде знак да не вичем толико.</p> <pb n="370" /> <p>— Хасан се с тобом и свад |
| </p> <p>Испочетка нијесам је ни осјећао толико; стид што ме људи тако одбијају од себе био је ј |
| и ковао у звијезде, жалећи што није био толико и домаћин колико и јунак и што није боље пазио н |
| } У неко доба готово ништа не бих волио толико колико да ми се подсмјехне когод, <pb n="325" /> |
| </p> <p>Напошљетку, кад ми већ додијало толико размишљање, подигнем се и исправим.</p> <pb n="3 |
| ило и како је било.{S} Сазнали смо само толико, да је нашу чету, која је пошла била да уништи ч |
| шуштања, цичања, звиждања некаква, што толико сличи цвиљењу, уздисању, јауку нечијем, и као да |
| и, колико о разним чудесима, и ни у што толико вјеровати, колико баш у оно што је мутно, маглов |
| пустила ме да заспим, да се одморим иза толиког разговора. </p> </div> <div type="chapter" xml: |
| ојче, него као удата жена, која још има толиког сина.{S} И бојећи се, зар, да је когод не преко |
| о сам гледао и слушао и да њему ништа о том не напомињем.</p> <p>А кад би се бабо, суморан, мрк |
| p>— И свијет зна да пропадамо и прича о том...</p> <p>Мајка застане.</p> <p>— Ко прича? — пита |
| или по неколико пута да оцу не причам о том, да се не потужим на кога.{S} Толико га се бојали.< |
| и лукаво намигну.</p> <p>— И ти знаш о том — рече. —— И кушали смо заједно...</p> <p>Брзо га у |
| ..{S} Све здраво...{S} И зарадовах се у том часу и протежући се извукох се из љесковине и стадо |
| Мора да сам изгледао необично блесаст у том часу, јер се он снажно уједе за танку, румену усну |
| се и упињући да је задржи у соби баш у том часу кад је највише жељела да изађе и да се разгово |
| чели пропадати, те вам све иђе наопако, томе... томе, опет, ви нијесте криви, народ није крив, |
| падати, те вам све иђе наопако, томе... томе, опет, ви нијесте криви, народ није крив, него је |
| знао — рече мирно, грицкајући браду. — Томе сам се и надао.</p> <p>И одмах ми предложи да заса |
| е мајка расула благо и... и како сам ја томе крив...{S} И златно, послушно дијете ружно ће мисл |
| и опирући се на своју снагу...{S} И на томе путу никоме се покорити неће, нити се уклонити, ни |
| тији међу јаранима и сви ми завидили на томе.{S} Било их, који ми се почели и улагивати и потва |
| p>— Примио си ме болесна, и хвала ти на томе...{S} Сад сам, ево, здрав и сад могу ићи.</p> <p>— |
| >Ако су негдје хајдуци дочекали кога, о томе се причале читаве приче.{S} Многи као да нијесу ни |
| <p>— Немој ме ни питати о томе...{S} О томе се причати не може...</p> <p>Хатиџа, бацивши најпр |
| ремена у истину наскоро настати?..{S} О томе нити сам га питао, нити је што напоменуо.</p> <p>— |
| ако се њему свиђало, не водећи рачуна о томе: хоће ли мени бити на сметњи или неће...{S} Хаљине |
| на другу страну.{S} Не водећи рачуна о томе: хоће ли Хасан видјети и наругати се, проберем нај |
| ква је ноћ била!..</p> <p>И није више о томе хтјела говорити.</p> <p>А у наредни петак није ми |
| има разним, говорили смо и ми највише о томе, готово једино о томе.{S} И како је свак, — био лу |
| <p>— Нипошто?..</p> <p>— Не говори ми о томе — узвикну јаче, бранећи се рукама. —— Нећу, нећу, |
| отсијече:</p> <p>— Немој ме ни питати о томе...{S} О томе се причати не може...</p> <p>Хатиџа, |
| милосно!..{S} Стид ме и сад да причам о томе!..</p> <p>Нешто из радозналости, а може бити и збо |
| ијесам се усуђивао ни да им напоменем о томе а камо ли још и да причам коме и да их одам.{S} Ни |
| и са мном десило.{S} И већ сјутрадан о томе се причало по читаву комшилуку и све, дјеца, колик |
| сам што питао Хасана, нити му говорио о томе.{S} Тек када он сам, говорећи о својим новим прија |
| зе из куће ни куда излазе, нити им ко о томе причао.{S} Па ни ја не бих знао нити бих могао саз |
| кренуо, пошао у дућан, он је једнако о томе говорио, једнако ме хвалио и једнако нудио крви.{S |
| при растанку причали смо о томе, само о томе и, за чудо, никада нам се, ни једном ни другоме, < |
| /p> <p>Чак и при растанку причали смо о томе, само о томе и, за чудо, никада нам се, ни једном |
| мо и ми највише о томе, готово једино о томе.{S} И како је свак, — био луд или паметан, — налаз |
| и.</p> <p>Шта више, као да се и веселио томе.{S} Једанпут,кад је једно сељаче, које сигурно ниј |
| о на моју собу и указивали на њу.{S} По томе сам одмах могао и <pb n="266" /> познати да су све |
| сметао, — а познао сам да му сметам по томе, што ми нудио и новаца да одем из авлије, — хтио с |
| , да моја чинија буде пунија.</p> <p>По томе сам одмах и познао да се морало негдје нешто десит |
| /> почеше расти, кострешити се...{S} У томе часу опет ми онај проклети зец паде на памет, а с |
| авати робу из зембиља и да му од сада у томе нико сметати неће.</p> <p>Од тога дана <hi>трговин |
| опет.</p> <p>Ни сам не знам шта ми би у томе часу.{S} Не одговорих му ништа, не рекох ријечи.{S |
| з тамбуру.{S} И било ми је као да сам у томе часу угледао сродника неког, блиског сродника који |
| сладу неку <pb n="372" /> осјећао сам у томе да их мрвим, уништим, и нешто као да ме поче голиц |
| лама знала да се у читаву шехеру нико у томе с њиме надметати не може, да нико не зна онако »ки |
| Необично задовољство осјећао сам већ у томе што сам видио да се љути, да му је криво што напре |
| и, очекујући кад ћу издахнути.</p> <p>У томе сам и заспао...</p> <p>— Устани!..{S} Устани!.. — |
| И као да се није знала уморити у послу томе, као да јој није требало почивке.{S} Зној је облиј |
| о да ме узастопце прати.</p> <p>О свему томе нијесам смио ништа ни споменути Хасану.{S} Знао са |
| леко, далеко у плавој, свијетлој висини тоне, растапа се и изумире.</p> <p>Тек покаткада, урије |
| оружани, наши би се одавно дигли да их тоне...</p> <p>Па показа на тројицу-четворицу младића, |
| еница — одговорим му поносито.</p> <p>— Тооо?..</p> <p>И удари се руком по кољену.</p> <p>— За |
| роз капију.</p> <pb n="229" /> <p>Након топа, кроз читав сахат један, чинило ми се као да ништа |
| ричињавало као да осјећам њезин широки, топао поглед на себи, причињавало ми се увијек и као да |
| pb n="211" /> на увелу кудељу, и тежак, топао мирис ударао у главу и као да је гушио, опијао.</ |
| а му се преко прсију као прамен дима, а топао, широк поглед блудио је некуд далеко, далеко, пре |
| .</p> <p>Хатиџа, бацивши најприје један топао, њежан поглед на ме, као да ме пита за дозволу, п |
| јање преко крила.{S} Закла га.{S} Млаз топле црвене крви шикну, попрска све унаоколо и пјенуше |
| али на зној, он је једино имао мекших и топлијих ријечи; једино међу њима изгледао је некако бл |
| о што се не казује по дану, под врелим, топлим сунцем, кад се крв у жилама распали и кад се отв |
| <p>Ја проплаках, не говорећи ништа.{S} Топлина мајчиних прсију и глас њезин, мек и звонак глас |
| као да је гушио, опијао.</p> <p>— Чудна топлина — отегну Смајил-ефендија лијено, свлачећи џубу |
| пло, пуначко, тијело и мени се пријатна топлина нека поче разлијевати по прсима, по читавом тиј |
| гледом њезиним, а, обвијајући јој меко, топло, пуначко, тијело и мени се пријатна топлина нека |
| аму рану, из које цурила крв и натапала топло, мекано перје...{S} А једно јој око остало отворе |
| о неколико пута као да зачује: и коњски топот, и звеку оружја, и глас његов, оштри, дубоки, <pb |
| е робу по махалама, међу жене; неколико торбара опремио сам чак до црногорске границе, нагонећи |
| софром, с осталом чељађу, него носио у торби, о рамену, овећи комад хљеба и неколике главице л |
| е са чесме, или ћупицу какву, завежљај, торбу, плетару.{S} Каткада је излазио носећи дијете у н |
| ке, издиже и, силом ми упртивши пушке и торбу, нагло повуче за собом. </p> </div> <div type="ch |
| ред ноге некакав нож, двије пушчетине и торбу. — Дижи се!</p> <p>— Куда? — запитам га у чуду, т |
| .</p> <p>Хасан баци оружје, баци капу и торбу.</p> <p>— Аферим!..{S} Аферим, кад си таки! — узв |
| о и водио уза се да наручује кахву и да точи.{S} Чак је свраћао и муштерије, који се враћали из |
| колутао по соби, а кахва се непрестано точила и непрестано испијала.{S} И слуге и слушкиње, — |
| о им духанкесу да запале.</p> <p>Сам је точио кахву и нудио.{S} И, мјерећи погледом читаве им т |
| и га насред собе <pb n="234" /> да може точити колико који хоће, унаоколо га окитили травом и з |
| екакво, високо, танковијасто, са тешким траболозом око главе, са читавим снопом ножева за појас |
| дјевојче у мушком одијелу, са свиленим траболозом око главе, са златним копараном на прсима и |
| а.</p> <p>— Мјесто је згодно, — шапну — трава је велика, шипражје густо...{S} Све као да је уде |
| и пушка испаде из ње.</p> <p>И сва она трава, сва грчина она наврије ми на уста, навали.{S} На |
| рстима лагано, тихо, старајући се да ни трава не зашушти, ни шљунак не захршти под ногама.</p> |
| ла се, а постава испод ње позеленила од траве и почела се разгуљивати.{S} Тозлука једног сасвим |
| ијешно, — морам рећи да сам се наждерао траве као магаре какво и одмах се осјетио некако силниј |
| слуша шум Миљацке, пјевање тица, шапат траве и цвијећа.</p> <p>— Ко хоће да види Алаха, нека и |
| лазио у башту и спавао под смоквама, на трави.{S} Ни ручавати није хтио за софром, с осталом че |
| здала и китила, — сједила на авлији, на трави и низала мерџане које бијаше разасула по крилу, п |
| јем, одвоји од свију, оде у страну и на трави, на зелењу, мирно отклања дову.{S} Па се опет пов |
| унаоколо и пјенушећи поче се пушити на трави, а златне ките од барјака, орошене са неколико ка |
| .{S} Не!..{S} Остала је онако лежећи на трави, остала преко читаве ноћи, управо до зоре.{S} Па |
| јека да се моли усрдније.{S} Клечећи на трави, утонувши у њу, и раширивши руке према небу, гото |
| јехове с маслом по калдрми, засједну на трави и почну одбијати димове из кратких, дебелих чибук |
| у покрај чатрње, на високој, допојасној трави отклањао би и дову.{S} У кући, у соби, у џамији н |
| ипље се лака, бјеличаста пјена, пада по трави, по калдрми, по широким јој прсима и јаким, гуште |
| и, уморена и малаксала, опет падала по трави, ваљала се.</p> <p>У неко доба чинило се као да ј |
| ком камену, мјесто росе разлијева се по трави...{S} Чудни земани настају и чудна се несрећа спр |
| — пријетио сам плачући и ваљајући се по трави. — Убићу!..</p> <p>— Богата је и донијеће ти пара |
| да се вјечито чуди нечему, прући се по трави потрбушке, одиже ноге у вис и, климајући њима, уз |
| есну димијама.{S} Сви конци попадаше по трави.</p> <p>— А зар је зазор разговарати са твојим ја |
| струке, прихватише за пушке и падоше по трави, за бусије.{S} Коњи се усплахирише.{S} Почеше се |
| заиграју по авлији, кад би посједали по трави, он сам сједао је међу њих, прекрстио ноге и пону |
| па чекајући док узаври вода, засјели по трави и запалили чибуке.{S} Недалеко од нас, у страни, |
| , умотасмо се у ћебета и полијегасмо по трави.{S} Ушишикани веселим пуцкарањем ватре и ћурликањ |
| ешено за засједе...</p> <p>Ја легнух по трави, прућих се.</p> <p>— Ти би, зар, да их дочекамо и |
| н, а ниједна мрвица хљеба није остала у трави заборављена.{S} Да нас није било стид од простих |
| аб остадох неко вријеме тако, сједећи у трави, с рукама у крило опуштеним, готов да заплачем и |
| ...{S} Ко зна?..{S} Био сам, да рекнем, травка Божја, цвијет, и сисао крви људске...{S} И ко зн |
| ду година опет бити!..{S} Опет можебити травка, дрво а... а можебит’ и јаре, и говече и... ко з |
| охрабри, осоколи да поново напуним уста травом, да пуним и да гутам, онако, не жваћући.</p> <p> |
| и колико који хоће, унаоколо га окитили травом и зеленилом и са читавим гранама трешања, којима |
| е, при крајевима, оштром, већ сасушеном травом, која нас боцкала кроз чарапе и запињала за ноге |
| вичен са обје стране густом, допојасном травом и бујним, широким бусовима коприве, — која је од |
| асијецати у стабла, сјећи гране, лишће, траву.</p> <p>И смијешан ми постаде.{S} Има часова када |
| е ипак савлађивала и поново лијегала на траву.</p> <p>Узваљена, запаливши наргилу, — што јој сл |
| шљена силазила је одмах у дно авлије на траву, и, не тражећи шилте ни јастука, ту се сасула, па |
| <p>Одмарао се само увече.{S} Сједне на траву, прекрсти ноге, запали чибук и одмара се.</p> <p> |
| ши боље, брзо ми приступи, спусти се на траву и ухвативши ме за руку мукло запита:</p> <p>— Шта |
| ши ништа скренем с пута и спустим се на траву да отпочинем.{S} И, — не знам како ми дође та чуд |
| емоћан и да сједим више, преврнух се на траву и жалосно јекнувши склопих очи, очекујући кад ћу |
| Сасвим изнемогао узвалих се и клонух на траву. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19132 |
| </p> <p>Сједе поред мене и поче чупкати траву:</p> <p>— Окладио бих се да ћу данас двије главе |
| месо на себи као да кида; чупа и гњечи траву, гризе, жваће; и баце папучу једну, другу...</p> |
| у страну, скљоках се под једну букву, у траву, и, наслонивши се леђима о тврдо, дебело стабло, |
| авши ме, збаци пушку с рамена и сједе у траву. — Стигли смо.</p> <p>— Стигли смо — мукло понови |
| во поред ушију и оштрим врхом зари се у траву.</p> <p>Страх од ножа одмах ме растријезни, натје |
| тежући се једва се подигнем и сједнем у траву.{S} Сваки жглоб, сваки драм меса болио ме.{S} Бил |
| , тражили хоџиницу и, расипљући набрану траву и цвијеће по ћилиму, искали ручак.{S} Хоџиница, к |
| пронаћи и ухватити, да ће им први ући у траг.</p> <p>Једини Сулага сумњиво је вртио главом и од |
| ије кривудаве, плавкасте, танке црте, — трагови суза, — спуштале јој се низ пуначке руменкасте |
| пушчаним димом, са поломљеним токама и траговима крви на везеној долами, вратио с пута, кад би |
| осно забоде прсте у рану и као да нешто тражаше.</p> <p>— Боли ли? — запитам полако, примичући |
| ала је посао, трчала и пружала ми руке, тражећи да јој изручим на изврнуте длане шећерлема, хур |
| а је одмах у дно авлије на траву, и, не тражећи шилте ни јастука, ту се сасула, пала, легла пор |
| свијету, — гунђао је промукло, погледом тражећи Хатиџу и окрећући се према њој. — Разбојник сам |
| сам, грдио ни сам не знам кога, на силу тражећи кавге и ината, жељен да се макар с киме ухватим |
| дговори.{S} Придиже се и као да пође да тражи нешто, да узме.{S} Затим брзо поче уклањати некак |
| он кроз зубе све се више мргодећи. — Не тражи куршума!..{S} Извађен је! — викну љутито берберу, |
| б, немоћан јаран и опет никог другог не тражи, ни у кога неће него у мене.{S} Макар се и свађал |
| до врата... ево, у овом одијелу...{S} И тражила те, ловила...{S} Питала и распитивала: коме дол |
| и.{S} Гледали смо у мјесец, у звијезде, тражили знакове небеске; причали и препричавали и своје |
| говорио много, иако га често призивали, тражили и долазили му.</p> <p>Покаткада напунила би их |
| Дошавши кући обојица смо трчали у собу, тражили хоџиницу и, расипљући набрану траву и цвијеће п |
| вудаве сокаке, завиривали свуда и свуда тражили куће дјевојачке.{S} Хајкуна ишла пред нама, ми |
| S} Нападали су каткада и на кућна врата тражили цуре, дозивали их...</p> <p>Дешавало се, па су |
| смо једнако ишли, једнако завиривали и тражили.</p> <p>И чим би се, иза полуотвореног каната к |
| ајали пред свачијим вратима, нити онако тражили дјевојке, макар што су, као и прије, прекривене |
| >Чим смо се растали отишао сам одмах да тражим дућан, магазу какву под кирију.{S} И нијесам се |
| м хоће ли вам се свиђати.</p> <p>— Ми и тражимо новог хоџу, са поштеном науком</p> <p>— брзо од |
| вему.{S} Ко није могао тамо приступити, тражио је и питао бербере, који су са запрегнутим бошча |
| распаљено. — Другијем си прешао и друге тражио...</p> <p>— Ја...</p> <p>— Шути!..{S} Не лажи оп |
| и и смјешка се.{S} Непрестано као да је тражио кавге, ината с њоме и вазда се жестио што и она |
| ој, за слуге и слушкиње.{S} Нарочито је тражио да му што више причам о Зулфаги.{S} Интересовало |
| и више наваљивао оптужбама, све их више тражио, товарио...</p> <p>Напошљетку, кад ми већ додија |
| Свраћао сам се и у хендеке украј пута и тражио: нијесу ли кириџије штогод заборавиле, макар ком |
| ретнине да се подигну; зато је увијек и тражио да се сва готовина у то уложи.{S} У чаршији пору |
| јој драг; никад се нијесам заклињао, ни тражио да се заклиње.</p> <p>Сви наши разговори били су |
| 277" /> <p>Али Хасан, као и отац му, ни тражио није никога од њих, ни пристајао за њима.{S} Нај |
| правог пријатеља.{S} И он као да га ни тражио није.{S} Ни за ким трчао није, ни за ким пристај |
| ијеву страну, ослухивао и, токорсе, као тражио, загледао нешто.</p> <p>Затим је почео и попијев |
| пушком. — Треба ми друг, а нећу другог тражити кад си ти овђе...{S} Хајде!..</p> <p>— Међу вла |
| игушеним вриском потрчаше, журно почеше тражити фереџе и сакривати се по собама.</p> <p>Једини |
| ораво трчати за звонарима, него ће свак тражити висине и ићи према њима својим путем, мислећи с |
| и је у крај и поче пипати око себе, као тражити нешто.</p> <p>— Ономадне, у лову, Зулфага га хт |
| а све дотле, док би испио кахву и почео тражити хаљине и оружје, да се обуче и крене у чаршију. |
| p> <p>Сулага ме прекиде:</p> <p>— Нећеш тражити...{S} Ево ти моје куће...</p> <p>— Зар овђе да |
| и!..</p> <p>По срећи, његово договарање трајало је само по два по три сахата.{S} Жељан да пита |
| мотљале се, обилазиле кириџије вичући, трајући, галамећи, а роба трговачка, у сандуцима и дењк |
| и су поред нас, ишли, враћали се, силно трајући и гурајући један у другога, а она је једнако ст |
| рити и црнити: само једна танка, румена трака што још избија из ње и лагано се повлачи по јакој |
| сем бљескају испод оплетених и зеленим тракама окићених грива; низ седла висе бисаге и кесе чи |
| ао сам кадији.{S} Био то омален, широк, трбушаст човјек, велике, округле главе која као да му п |
| галу, на којој између жераве руменио се трбушасти, крупни кахвени ибрик и бијелили се танки фил |
| ово његовим ријечима.</p> <p>Било то уз тргање, у винограду.{S} Како нам виногради лежали један |
| едили су и лешкарили покрај своје ватре тргачи и тргачице, весели, раздрагани, обијесни, гуркај |
| и лешкарили покрај своје ватре тргачи и тргачице, весели, раздрагани, обијесни, гуркајући се, ш |
| а сам мислио да су све твоји, да све ти тргаш...</p> <p>— Башка моји, башка њезини, башка свако |
| се и поче се сашаптавати с бимбашом.{S} Тргну му у руку некакав замотуљак и овај га брзо спусти |
| зати се, хоџа као да би се пренуо мало, тргнуо се, па, одгурнувши књигу с крила и кашљуцнувши у |
| десет, по двадесет и по тридесет година трговали непрестано сједећи и лешкарећи у дућану, што с |
| ати.{S} Забрани ми скитање по махалама, трговање, дружење са јаранима.{S} И узалуд сам се отима |
| , заграјаше свиколици, потјераше га.{S} Трговац онај поново ошину коња, удари га и ножем и бакр |
| , мрштећи се и отпљуцкујући у страну. — Трговац!..{S} Гуликожа!..{S} Улагивало!..{S} Пхи!..</p> |
| стојим, узимам и одбацујем у страну, а трговац, зачуђен, искривио се, подигао главу, па ме сам |
| ту — Одмах...</p> <p>— Одмах — дочека и трговац наклањајући се, па намигну једноме хамалу да пр |
| змакне.</p> <p>— Ха, соколе! — подвикну трговац јаче и опет замахну. — Ха!..</p> <p>Учини ми се |
| ушка.</p> <p>— Ха — раздражено подвикну трговац један, досјетивши се. — Хајдуци!..</p> <p>Па бр |
| робу!..{S} Хоћу да пазарујем!..</p> <p>Трговац стар, немоћан, погурен човјек, који је сједио к |
| и и у махалама још читава друзина нових трговаца.{S} Добила дјеца ћеф за пазаривањем, па напуни |
| враним парипима, јахала тројица млађих трговаца, мостарских трговаца, па окићени, оружани, обу |
| ала тројица млађих трговаца, мостарских трговаца, па окићени, оружани, обучени као да су у сват |
| иџије вичући, трајући, галамећи, а роба трговачка, у сандуцима и дењковима, лежала им испод ног |
| боље, не зазирући чак ни од уобичајених трговачких лажи и заклетава.</p> <p>Наравно, наша је <h |
| ла каква ни обична игра, него баш права трговина, која нам обојици ћара доносила.</p> <p>Он је |
| о сметати неће.</p> <p>Од тога дана <hi>трговина</hi> је почела брзо напредовати.</p> <p>Зарада |
| заклетава.</p> <p>Наравно, наша је <hi>трговина</hi> одмах привукла на се пажњу и остале дјеце |
| а више и уортачили смо се и отпочели са трговином неком.</p> <p>И није то била шала каква ни об |
| пушкарницу какву него ли на бакалницу, трговину...{S} Чак је доводио и некакве Арнауте, дивљак |
| и гађају гдје стигну каквога грлатијега трговца, који босоног, изувши постуле и носећи их у јед |
| говори.{S} Видио сам и како указује на трговце и као да их призива за свједоке.</p> <p>Наравно |
| Као да и сад лијепо гледам: и сеизе, и трговце, и оног љутитог бркајлију како трчи са голим но |
| ину, да му све каже, откреше!..{S} Аге, трговци, бегови, хоџе, све кука и помаже, кука са фукар |
| ="297" /> и припремали се за обрану.{S} Трговци су продавали робу под оружјем, оружане занатлиј |
| е.</p> <p>Старији, угледнији, познатији трговци у чаршији, што су по десет, по двадесет и по тр |
| стјела за неколико минута, а преплашени трговци ми дућанџије гологлави, босонози, неуређени, по |
| е, не опази.{S} Ко зна да се нијесу они трговци сакрили гдјегод?..{S} Ко зна да и сад не вребај |
| пушка из руке и сав се стресох.</p> <p>Трговци се збунише, пометоше.{S} Јован одбаци тамбуру и |
| имају ли каквих веза са усташима...{S} Трговцима, бакалима, занатлијама одлазили су у дућане и |
| мали се не коњима и попијевали...{S} За трговцима се отегла сеисана: неколике кириџије, са камџ |
| их треба скрхати...{S} Ко год се осили, треба га мало поткресати, као што се гранато дрво поткр |
| огаја џабе; треба се сад борити, рвати, треба га освојити...</p> <p>А најслађи је залогај који |
| Неће више бити ни једног залогаја џабе; треба се сад борити, рвати, треба га освојити...</p> <p |
| ако — прошапута покуњено. — Нипошто!{S} Треба да се преобучеш.</p> <p>— А ако нећу?..</p> <p>— |
| >— Нећу ја сјутра...{S} Хоћу сада...{S} Треба да им наредим нешто...</p> <p>— Нареди сама...{S} |
| А је ли далеко друм?</p> <p>— Тхе...{S} Треба два-три сахата каскати до њега...</p> <p>Хасан ме |
| не знам јесу ли момчад на опрезу...{S} Треба сам да обиђем...</p> <p>И, онако мршав, висок, ус |
| па ето! — нагло прекиде и одгурну ме. — Треба ли баш рећи колико си драг?..</p> <p>— Треба...{S |
| викну он осорније и гурну ме пушком. — Треба ми друг, а нећу другог тражити кад си ти овђе...{ |
| ли баш рећи колико си драг?..</p> <p>— Треба...{S} Све ми треба... — узвикнух весела у жељи да |
| ршији, сусретох се са Сулагом.</p> <p>— Треба ли ти пара? — запита полако, шапћући, старајући с |
| асан одмах са душека дочекује:</p> <p>— Треба ми духана.</p> <p>— Па што нијеси Хамида послао д |
| прст, удари ме по носу. — А ја знам да треба...{S} Кад се кућа кући, онда и треба.</p> <pb n=" |
| тнији. —</p> <p>Нова и дубока нам наука треба...</p> <p>— Е лијепо — рече хоџа и попридиже се. |
| {S} Ко?..</p> <pb n="296" /> <p>— Врата треба још боље затворити — додаде хоџиница тихо, одбаци |
| Нити сам пазио много, ни размишљао: шта треба, за кућу и шта не треба.{S} Брзо, не загледајући |
| </p> <p>Новци!..{S} Шта ће ми новци кад треба хљеба?..{S} Залогај хљеба од дуката, је дражи!..< |
| етни земан иђе и ко не вјерује у то, не треба ни да живи, ни ђецу да рађа, јер шта ће живот кад |
| !.. — запјева Зулфага измичући се. — Не треба ми хунцут.</p> <p>— Хунцут си ти!..</p> <p>Мајка |
| размишљао: шта треба, за кућу и шта не треба.{S} Брзо, не загледајући ствари и не погађајући с |
| остајеш, а Осман нек иђе...{S} Он ми не треба...</p> <p>Па сама позва Османа, премјери га од гл |
| ико не чује. — Колико?</p> <p>— Мени не треба ништа, — одговорих му поносито и, држећи да ми се |
| — <hi>Ја</hi> то знам најбоље и нико не треба да ми их хвали.</p> <p>Сулага осјети сву оштрину |
| то видиш — отсијече јаче — он овђе више треба...{S} Ако и не ради ништа... ако... ако и једе хљ |
| да треба...{S} Кад се кућа кући, онда и треба.</p> <pb n="378" /> <p>— Могу ја кућу закућити и |
| атраг не може — рече.</p> <p>— Ту смо и треба да се окушамо.</p> <p>Па се подиже и поче загледа |
| егну весело, трљајући руке. — Тако му и треба!</p> <p>Заптија један уљезе, саже се и поче се са |
| си драг?..</p> <p>— Треба...{S} Све ми треба... — узвикнух весела у жељи да непрестано онако г |
| а мислиш поштено враћати...{S} И ако ти треба зајма...</p> <p>— Ти ћеш ми га дати?</p> <p>— Кол |
| о од вас нема ни јачи, ни старији; свак треба да слуша што ви рекнете, што народ рекне...{S} А |
| ем је пријатељ народски...{S} Онаки нам треба!..</p> <p>Њега су и послушали.</p> <p>Отада се хо |
| ијеса и тапкајући у мјесту. — Са једним треба прекинути.</p> <p>Хасан поћута мало, замисли се.{ |
| . <hi>Никоме</hi>!..{S} Ево и крви, ако треба, да пролијем за те...{S} Ево свега...</p> <p>Чак |
| .</p> <p>— Ама теби се твоје отело и то треба вратити, — дочека она ватреније и, као кривац как |
| ву шаку дуката давао јој да намакне што треба себи у кући; даривао је дукатима и момке, те, нап |
| је... он је опет као антика нека, коју треба <pb n="249" /> чувати...{S} И добра је срца...{S} |
| н и потврди главом. — Осилили се, па их треба скрхати...{S} Ко год се осили, треба га мало потк |
| :id="SRP19132_C21"> <head>XXI</head> <p>Треба ли да причам како сам се пробудио у једном хану, |
| ватре и да поднесе нек припали; ако је требало што у чаршији купити, погодити, наћи за нас, Су |
| Хасан јој није дужан остајао.{S} Ако је требало да оде у чаршију, да јој што нађе, донесе, купи |
| а уморити у послу томе, као да јој није требало почивке.{S} Зној је облијева по лицу, по врату, |
| вала свега и што јој требало и што није требало, и увијек распитивала о мени.{S} Питала: и како |
| , дозивала их, куповала свега и што јој требало и што није требало, и увијек распитивала о мени |
| — имао је о чему и да прича, и није му требало да се враћа на старо, да прежива.{S} Чак и посл |
| за ким пристајао; чак и кад му је неко требао, није му знао ласкати ни улагивати се.</p> <pb n |
| окрет мајчин, сваки миг. — Што ти је то требао?..</p> <p>— Ја га нијесам звала — мирно одговори |
| но, нијесмо ништа.{S} Само се верали по Требевићу, пуцали, шенлучили и попијевали, плашећи унао |
| с њиме идем у „лов“ и врљао са мном по Требевићу, а Хајкуна нас и даље нудила смоквама, орасим |
| лоне и не спусти се пред њу.</p> <p>Има тренутака када човјек по нагону неком, — макар и не има |
| дахнуо и суза једна заблистала му се на трепавици.</p> <p>— Не слути на добро...{S} Не слути на |
| ући покаткад чак до Хајкуниних димија и треперећи на њима.{S} У врху собе, на својој шилти, — к |
| меко, плашљиво, тихо, а глас јој дршће, трепери као да ће поново заплакати. — Хоћеш ли се љутит |
| инама маријаша, па се све то тресе, све трепери, дрхти, отскакује...{S} Маријаши као да почеше |
| , црвена шамија лепршала јој око главе, треперила, а дугачке плетенице шибале је по куковима и |
| у смијех, у силан, гласан смијех, који тресе и зацењује.</p> <p>Застадох на мјесту и почех се |
| засуло стотинама маријаша, па се све то тресе, све трепери, дрхти, отскакује...{S} Маријаши као |
| се превијам и све се силније и силније тресем. — Јеси ли махнит?..</p> <p>Шта је?..</p> <p>И и |
| >Познадох Хатиџу.{S} Фереџа на раменима тресла јој се и нимало се не обзирући на зачуђеног Авду |
| ежала близу њега на миндерлуку, и да га треснем њоме по глави, да га на мјесту убијем.{S} Једва |
| је уредио?..{S} Он?.. — кликну Сулага и тресну бројаницама о ћилим. — Бег?..</p> <p>— То опет ј |
| /hi> разговарала?..</p> <p>Она устаде и тресну димијама.{S} Сви конци попадаше по трави.</p> <p |
| 1" /> <p>Она се ухвати за серђен и поче трести њиме.</p> <p>— Ама ја се бојим и себе саме — гот |
| припија уз тијело и димије на куковима тресу се, дршћу, дршћу...</p> <p>Једанпут сам опазио ка |
| а и копитама поче ударати, тући о праг, тресући канатима као да ће их иставити.{S} Мајка, око к |
| рагом, рашири пуке и препријечи ми пут, тресући чупима, осмјехујући се.</p> <p>— Погоди ко је д |
| /p> <p>— Не излази ми сад на очи — рече тресући главом и пријетећи прстом. — Сад ћу имати посла |
| лагано размишљао о читавој ствари.{S} А трећега дана дошао је мени и узевши ме за руку, повео з |
| лулу, други носио жераву и припаљивао, трећи подметао пепеоницу и уређивао јастуке око њега.</ |
| ашу воде“... други пут: „Дај пешкир“... трећи пут: „Дај кахву“...{S} Хамид ту, а мене зове...</ |
| јино опоравио <pb n="329" /> сам се већ трећи дан и у друштву с некаквим сељацима пошао у Моста |
| травом и зеленилом и са читавим гранама трешања, којима су, узгред, мезетили.{S} Чак и слушкиње |
| абијао их, засипајући се покаткад сухим трешњама што сам их од Хајкуне добио.</p> <p>Неко врије |
| шапћући, а све ме јаче стиска за руку и трза њоме. — Како си могао оно учинити?..</p> <p>— Шта |
| е испод кошуља, извијају се, ковитлају, трзају, а дивља, силна, страсна пјесма све то јаче одли |
| ћи на десном образу мичу му се, играју, трзају...{S} Тога часа чинило ми се као да ће и мене, и |
| се некако, грчити, и при сваком њиховом трзају као да ме неко боцкао безбројним иглицама, трњем |
| ка, поплашено.</p> <p>— А тад... замуца трзајући низама дуката као да ће их откинути, — тад сам |
| ама управљати читавим својим имућем.{S} Трзала се, љутила, плакала, нудећи ме да ја све узмем у |
| око њега, навалише.{S} И, док се Ајкуна трзала, цичала, отимала, покушаше да је уграбе, отргну |
| је, застиђена, заклањала лице рукавом и трзала се јаче. —</p> <p>Што си дошла?..</p> <p>— Ко је |
| нама, које се, на крајевима, непрестано трзале и непрестано развлачиле на смијех.{S} Кад је дош |
| абрекле, сви мишићи на образима играли, трзали се.</p> <p>— Ух! — умало што нисам вриснуо од ст |
| ући себи и сама проплака; у превијању и трзању оном осјетио сам како ми њезине сузе оквасише ко |
| м је, — не обзирући се на то што сам се трзао, отимао, пљувао му на лице и на хаљине, мирно ме |
| а једног мојих година, који се силовито трзао, викао и врискао непрестано, покушавајући да оца |
| се усплахирише.{S} Почеше се пропињати, трзати и узмицати натраг, фркчући, стрижући ушима, обар |
| бедрама и листовима, почеше ми играти, трзати се некако, грчити, и при сваком њиховом трзају к |
| </p> <p>— Шта ћете?..</p> <p>Зулфага ми трзну руком, гурну ме мало унапријед и некако заповједн |
| ло доцније, Хасан се два <pb n="315" /> три пута освртао и спремао се нешто да предложи, али чи |
| тамо се сакријем за некакве сандуке.{S} Три сахата остао сам сакривен за сандуцима.</p> <p>Тако |
| и да је настао жесток окршај.</p> <p>— Три хајдука су, — рече — ударила на бега и сва тројица |
| ахну. — Ха!..</p> <p>Учини ми се као да три буса љесковине уједанпут прескочи.</p> <p>Обје Хаса |
| вати хаљинама, — са завезаним оком и са три крупне чворуге на глави, узвикнуо сам од чуда.{S} П |
| ни, — простирао се по тлима, оивичен са три стране рутастим, меким серџадама и опкољен дебелим, |
| му је да се што прије врати.{S} Више од три дана нигдје није смио остати.</p> <p>Са села се вра |
| м брадом која му се састојала управо из три дијела и за коју се никако не би могло рећи да је и |
| анијама, стару, зарђалу пушку некакву и три улупљене фишеклије, окити се и наоружа потпуно, па |
| а ме се још најчешће сјећао.{S} Два или три пута написао ми је писмо, приложивши уза свако по н |
| /p> <p>— Шибајте!..</p> <p>Неко дохвати три-четири шибе и добаци им.{S} Они не прихватише.</p> |
| де награда за онакву пресуду.</p> <p>До три дана након тога појави се у чаршији и у махалама јо |
| во договарање трајало је само по два по три сахата.{S} Жељан да пита и распитује о усташима, — |
| лазио каткада у мектеб и тамо по два по три сахата учио читати и писати, ни за што друго нијеса |
| а појаса увијек се румениле по двије по три наранче.{S} Чим би сјео почео би све истресати и са |
| атих му подругљиво и за инат хакнух још три пута. — Таки ли си јунак!..</p> <p>— А ево да се кл |
| ноге ми опет почеше поклецавати.{S} Два-три пута пипао сам се и по њедрима и по џеповима, мисле |
| из дућана ми, те и њих чашћавао.{S} Два-три пута видио сам како је испружио шију, змијску главу |
| о и упустио у ма какав разговор.{S} Два-три пута и притрчавао сам им и смјешећи се почео их зап |
| леко друм?</p> <p>— Тхе...{S} Треба два-три сахата каскати до њега...</p> <p>Хасан ме дрмну за |
| другога само ми се о гајтанима држе два-три комадића.{S} И појас ми се разгулио, распао; кошуља |
| ала, питања, подругачица.{S} Чак ме два-три пута на плач нагонили и кад плач није помогао, поче |
| на другу, препирале се, свађале.</p> <p>Три Циганке, веселе, бијесне, разуздане, са дахирама и |
| шији, што су по десет, по двадесет и по тридесет година трговали непрестано сједећи и лешкарећи |
| а неколике прегршти мохуна, чистила их, тријебила.{S} Погледавши једно у друго не проговорише н |
| азио у башту међу поврће, и тамо копао, тријебио, пребирао.{S} Туп, потмуо звекет мотике, у одм |
| нуо сам се од мајке, отео се, окренуо и тркимице пошао према Сулагиним вратима. </p> </div> <di |
| есела, пјевајући чисти врата и пенџере, трља их крпом некаквом, запе ми ријеч у грлу.{S} Забора |
| Тако, тако, ефендија, — отегну весело, трљајући руке. — Тако му и треба!</p> <p>Заптија један |
| се!</p> <p>— Куда? — запитам га у чуду, трљајући очи и протежући се. — Ђе?..</p> <p>— Хајде...{ |
| , па ме само гледа, премјера ме свега и трљајући руке шапуће нешто, непрестано шапуће.</p> <p>— |
| тврдим, жуљавим прстима пипао оштрице, трљао га, уређивао, чистио.</p> <p>Једнако је и фишеке |
| радости.{S} Опружи обје руке и поче их трљати као да се умива.</p> <p>— Ето видиш — отсијече ј |
| да ме неко боцкао безбројним иглицама, трњем.</p> <p>Тада, више од страха гледајући крв него о |
| плашено, блесасто, поче нас гледати све троје. — Шта ћете са мном?..</p> <p>Хајкуна отпочину.{S |
| нијесмо играли и вјежбали, онда смо све троје ишли у „ашиковање“.{S} Хајкуна више није ни сакри |
| .{S} И одмах би се заиграли.</p> <p>Све троје живо прихватимо за пушке и ножеве и почнемо, токо |
| дука су, — рече — ударила на бега и сва тројица изгубила главу.{S} Најпошље га Стојанова пушка |
| а су, на омањим враним парипима, јахала тројица млађих трговаца, мостарских трговаца, па окићен |
| дигли да их тоне...</p> <p>Па показа на тројицу-четворицу младића, који, нагиздани и оружани, н |
| те?..</p> <p>Дође и заптија.{S} Похвата тројицу-четворицу и поведе нас пред бимбашу, на суђење. |
| и и платили ханџији унапријед читав мој трошак за пуних пет дана, колико су, отприлике, мислили |
| ридиже и отрже ме од Сулаге. — Нисам ја трошаџија, па да бацам паре узалуд и да расипам...</p> |
| таром, ниском колибом њиховом, која се, трошна и окрхана, згурила у малој, неравној удолини јед |
| р то била стреха и једне колибе, старе, трошне и окрхане.{S} И много сам се љутио на Хасана, ко |
| што се не приличи, и новце, не бројећи, трпа у џеп, у њедра, за појас, гдје стигне, само да их |
| нагло их почнем мељавати међу прстима и трпати у уста, жвакати.{S} Чудна грчина као да ми се ра |
| сте женскоње...</p> <p>И као што ништа трпио није што је било ново у кући, што се након бабе и |
| једним чудним начином, који као да није трпио приговора.{S} Зато би одмах након такве његове уп |
| то се након бабе измјењивало, тако није трпио ни Зулфаге.{S} Мрско му било и гледати у њега, мр |
| ћи ми се — и... и ја нијесам више могла трпити... он је...</p> <p>Узех је за руку и лагано пову |
| анцима, из којих му провиривали каљави, трули остаци од чарапа и црни, испуцани прсти.</p> <p>— |
| а уз напукнуте зидове и клизи по мркој, трулој маховини: преливају се и шарени, седефом извезен |
| мти, заиграва и лиже готово до под саму трулу и искривљену стреху, било нам је као да смо прона |
| јутру, прије зоре, дизала се из душека, трчала у кухињу и ложила ватру, само да кахва буде скух |
| ла се дјецом која су скакала, врискала, трчала по њој и играла се клиса, лопте, сакриваче.{S} И |
| <p>И кад би се подигао и почео бјежати, трчала је за њим, гонила га, тјерала, гађајући га у леђ |
| пе.{S} Опазивши ме, остављала је посао, трчала и пружала ми руке, тражећи да јој изручим на изв |
| и.</p> <p>Чим би га опазила, одмах му и трчала у сусрет и снажно га гурнувши у прса обарала на |
| преко пушке која му лежала на раменима, трчале су на пенџере, откривале се и ударале га у прса |
| пурене, увијајући се, ломећи, гицајући, трчале су из собе у собу носећи боце и чаше са медовино |
| рабили су тихо кроз сокаке и без обзира трчали, ишли, бјежали кућама.</p> <p>Чак су и мене натј |
| о даље.</p> <p>Дошавши кући обојица смо трчали у собу, тражили хоџиницу и, расипљући набрану тр |
| ти и узвалити се.</p> <p>И сви су одмах трчали око њега, удварали се, улагивали.{S} Један му но |
| зарзала и почела тући копитом о земљу, трчао јој као сулуд, тапшао је по врату и сапима, прсти |
| као да га ни тражио није.{S} Ни за ким трчао није, ни за ким пристајао; чак и кад му је неко т |
| } Ако је бабо напунио лулу, он је одмах трчао да нађе ватре и да поднесе нек припали; ако је тр |
| >Наравно, одмах иза тога морао је Хамид трчати Зулфаги са најозбиљнијом поруком: нека оставља с |
| пору газити по блату и прашини и ћораво трчати за звонарима, него ће свак тражити висине и ићи |
| асладом сехириле, како на једној страни трче дјеца, а на другој заптије и како, проклињући <pb |
| чи и... и све ми се чинило као да и они трче, као да бјеже, измичу испред мене.{S} И, — макар т |
| S} Шта вам је?.. — очајно запита мајка, трчећи час њему, час мени и увијајући се, ломећи пред о |
| вајући у њезину цикању и подврискивању, трчећи понесох је по соби и, не бранећи јој да ме удара |
| динсуз — викали су помамно пријетећи и трчећи за њим. — Муртат и одметник!..</p> <p>— Међер је |
| д тако зна да удара и да се брани, а не трчи баби да му се тужи...{S} Ко сам у себе поуздања не |
| трговце, и оног љутитог бркајлију како трчи са голим ножем, а Хасан бјежи безобзирно, струже, |
| ко сваку вече.{S} Час му криво било што трчи, пјева по авлији и игра се, час се љутио што са ра |
| ишљати.</p> <p>— Шта ћу казати? — одмах трчи мени и пита.</p> <p>— Смисли, па нареди како хоћеш |
| до Сулагине куће, мени се чинило као да трчим пун сахат један.{S} Примицао сам се вратима, глед |
| су се кад су видјели како ја непрестано трчкарам по дућану и око дућана, како се увијам, улагуј |
| траву, и, не тражећи шилте ни јастука, ту се сасула, пала, легла поребарке.</p> <p>И не осврћу |
| Нико га отјерати не може.{S} Ту је он, ту непрестано, једнако моћан и силан, једнако влада над |
| шецима.{S} Нико га отјерати не може.{S} Ту је он, ту непрестано, једнако моћан и силан, једнако |
| том захитио воде и почео се умивати.{S} Ту покрај чатрње, на високој, допојасној трави отклањао |
| сад се натраг не може — рече.</p> <p>— Ту смо и треба да се окушамо.</p> <p>Па се подиже и поч |
| одбачених просјака који су свратили да ту умру, издахну, а нипошто као ратници какви који су и |
| израсли и прилип и маховина, желећи да ту подигне нове, велике куће <pb n="253" /> и магазе, к |
| </p> <p>И опет се придиже.</p> <p>— Има ту голема прича — рече. — И ако хоћеш да не спавамо... |
| ди чега отпусти она након неколико дана ту исту слушкињу, која је и спавала с њом, а мој душек |
| “... трећи пут: „Дај кахву“...{S} Хамид ту, а мене зове...</p> <p>И све говори некако жалостиво |
| S} Бојали се, зар, — макар што је Хамид ту био, – да остану близу једно другом, да се погледају |
| необично дрхтала, измакну се од врата и ту застаде...</p> <p>— Само — рече промукло — пустићеш |
| ибу једну, — која је и била устргнута и ту се вјечито чувала само због мене, — почела ме шибати |
| љен од бедевије и може ли га случајно и ту копитом дохватити.</p> <p>И док је он тако зазирао, |
| ="306" /> на нас, слуша; као да хајдуци ту негдје у засједи чекају нас одавно и чувају да им не |
| ватити за алку једну, само да зауставим ту кућу, која је бјежала, да је ухватим, стегнем.</p> < |
| риво што ја икако и пазарујем код је он ту.{S} Вазда ме премјеравао мрким погледом кад бих случ |
| се и Смајил-ефендија не позове, да и он ту не буде.</p> <p>— Ко ће причати, ако њега нема?..{S} |
| тљао у коњушницу, бедевији, и намјестио ту као креветац неки, да може поред ње и ноћивати, спав |
| нешто као да би ме зауставило, задржало ту, нешто као да ме гонило да потрчим вратима, да гурне |
| х кајда каквих, вјечито је пјевала само ту једну.{S} Пјевала непрестано, неуморно, да јој се ча |
| и из нашег комшилука.{S} Не.{S} Били су ту још и многи <pb n="227" /> други које прије никад ни |
| сти поче ме обузимати нека чудна сјета, туга нека.{S} У неколика пута бијаше ми дошло да се сак |
| <p>Мјесто да сједи у соби као прије, да тугује и размишља, поче ходати, мотати се по читавој ку |
| сакривена.{S} Мени се барем, пролазећи туда, увијек причињавало као да осјећам њезин широки, т |
| е сокака, снажно почео лупати алкама на туђа врата, почео подврискивати и камењем ударати у нис |
| беске; причали и препричавали и своје и туђе снове и тумачили их.</p> <p>Ја, млад и загријан, п |
| пјевајући, подврискујући и намамљујући туђе момке да застају пред вратима и провирују кроз кљу |
| кајући.</p> <p>Зато га и мрзили многи и туђили се од њега.{S} Мени се барем чинило да не само у |
| улфага и не дао сада, да се пребијам по туђим кућама као сирјак какав, бескућник и беспосличар? |
| } Склањао сам се испред њега као испред туђина каква и тек кад сам знао да ће почети с дијељење |
| овлуцима, пехливанлуцима и мајсторијама туђинским.</p> <p>Дрека ова као да никоме толико годила |
| инлије и хотимично нагонећи коње испред туђих дућана, само да нанесу штету какву и оборе робу, |
| муху од њега, баци на ме један уморан, тужан поглед, па склопи очи.{S} Причини ми се као да ће |
| испред свакога хана, постиђен, покуњен, тужан и само ја нијесам могао наћи уточишта у њему.{S} |
| враћао увијек некако суморан, забринут, тужан.{S} Џепови му вазда били препуни некаквих хартија |
| је излазио пред мајку, износио некакве тужбе, рачуне и сенете, старајући се и упињући да је за |
| и да се брани, а не трчи баби да му се тужи...{S} Ко сам у себе поуздања нема, ничија га зашти |
| . гоните ме“...</p> <p>Други пут, опет, тужила ми се како јој не да ни пјевати.</p> <p>— Изишла |
| се зачудих кад мјесто силом измишљених тужилаца и свједока код бимбаше затекох Зулфагу, мрског |
| се зачуди.</p> <p>— Ја?..</p> <p>— Ако тужим Зулфагу, оде и ти под суд...{S} Зар нијеси и ти с |
| само <hi>њега</hi>, него и рођену мајку тужити...{S} Она је најкривља...</p> <p>Застао сам као |
| /p> <pb n="345" /> <p>— Ако си пошао да тужиш, узалуд ти је — рече. — И не можеш само <hi>њега< |
| лту и прекрстивши ноге. — Знам да се ти тужиш на њега, е ти је криво учинио.</p> <p>— И јес’ ми |
| нила на пенџер и поднимљена, замишљена, тужна слушала их.{S} Ако су макар за час престајали са |
| а, као да се више никад видјети неће, и тужни, замишљени, забринути одлазили кућама.</p> <p>Иза |
| сподство наше, док је Сулага, напротив, тужно климао главом и непрестано уздисао.</p> <p>— Кад |
| > <p>— И то је све? — запитам болећиво, тужно, ругајући се и пренемажући. — Све?..</p> <p>Она м |
| амо.</p> <p>— Само да видим рођу — вели тужно. — Само мало...</p> <p>Поклецајући и опирући се о |
| А ја те чекала на пенџеру — рече некако тужно, снуждено. — Наслонила се на демире, међу цвијеће |
| етку, једне вечери затекох је снуждену, тужну, уплакану.{S} Двије кривудаве, плавкасте, танке ц |
| и махалама, играо се с дјецом, свађао, тукао.</p> <p>Матере се нијесам бојао много.{S} Њезине |
| причао свакакве приче и лагао; за инат тукао сам Хамида, љубимца његова; за инат улазио у њего |
| И, желећи зар да заглади што ме онолико тукла и мучила, нудила ме слаткишима, тепала ми, милова |
| етку, кад ми већ додија толико узалудно тумарање, љутито одбацих пушку у страну, скљоках се под |
| и и препричавали и своје и туђе снове и тумачили их.</p> <p>Ја, млад и загријан, прорицао сам д |
| књигама.</p> <p>И читао нам је, причао, тумачио по сахат, по два.</p> <p>И нико, чини ми се, ни |
| </p> <p>— Па се опет окрену мени и поче тумачити. — Мало му је што је зулума починио, него ухва |
| ми се, није знао онако причати и онако тумачити.{S} Кад мене неко похвали да лијепо причам, ув |
| е, и тамо копао, тријебио, пребирао.{S} Туп, потмуо звекет мотике, у одмјереним размацима, одје |
| е се у одмјереним размацима разлијегати тупи, мукли удари сјекире о дрво, а одозго са врхова пл |
| " /> нас.{S} Страх ме и од оног муклог, тупог, непрестаног шуштања, цичања, звиждања некаква, ш |
| уцкала је по везеним чакширама, чији је тур падао готово до тала.{S} Огрнута је била лаком, црв |
| а прелијевала се као запјенушена крв, а турбан око главе бијелио се као вијенац ђулбехарски, иш |
| и у ћурак и од ишараног пешкира правећи турбан око главе. — Јесам ли кршна?..</p> <p>Па засмија |
| не некакве осуше се на њега, оборише му турбан с главе и раскидаше џубу на плећима.</p> <p>— Ду |
| ами, са дугим сиједим брадама и големим турбанима око главе, прекрстили ноге, запалили чибуке и |
| , слична Црногорцу, са големим, дебелим турбаном око главе, с очима од кромпира и носом од патл |
| прионула за рамена, са големим, бијелим турбаном, за који увијек биле задјенуте дебеле, жутим к |
| је био него усташи, који се преобукли у турске хаљине и стали у шехер да штогод упљачкају.</p> |
| вече, људи!..</p> <p>— Добра ти срећа, Турчине! — отповрнуше неколико њих једногласно, подижућ |
| о тутањ онај, страшан, потмуо, необичан тутањ.</p> <p>Истога дана дође нам Сулага.{S} Хтио, зар |
| као да ништа друго и не чујем него само тутањ онај, страшан, потмуо, необичан тутањ.</p> <p>Ист |
| дочека Сулага, немиран, усплахирен.{S} Тутну заптији нешто у руку, узе ме за раме и повуче за |
| рнута доламом.{S} Набивши га на колац и тутнувши му чибук међу рукаве, поче га гађати из пушке, |
| сједили у соби и слушали како пуцкара, тутњи и хукти ватра, чији је пламен кроз <pb n="281" /> |
| У глави као да ми поче зујати, звонити, тутњити, пред очима поче да се мрачи, да се колута нешт |
| <p>— Лупеж!..</p> <p>Нешто као да поче тутњити, грмити, хрштати близу нас.{S} Обојица, и нехот |
| ривши се потпуно да су изван опасности, тутунећи и срчући кахву почеше се препирати, шалити, см |
| а пред вратима и копитама поче ударати, тући о праг, тресући канатима као да ће их иставити.{S} |
| рса обарала на калдрму и почела газити, тући, немилосрдно тући.{S} Ударала га и рукама, и ногам |
| ше тјерати дјецу макар чију, гонити их, тући.{S} Чаршинлије сада нијесу ништа друго ни радиле, |
| е!..</p> <p>И, приступивши му, почне га тући, шамарати. —</p> <p>— Крвниче!..</p> <p>— Кућа про |
| ула према њему, весело зарзала и почела тући копитом о земљу, трчао јој као сулуд, тапшао је по |
| дила и она, оборила главу и живо почела тући папучама о калдрму.</p> <pb n="244" /> <p>Кашње са |
| стиснутих шака полети у гомилу.{S} Поче тући немилосно, крвнички, по свакоме.{S} Наста вриска, |
| дрму и почела газити, тући, немилосрдно тући.{S} Ударала га и рукама, и ногама, и раскиданим цр |
| чудно су се прелијевале, као растопљени туч, а плећа неколицине, окренута према нама, чинила се |
| запитам полако, примичући се.</p> <p>— Тхе... сврби... — проциједи он кроз зубе све се више мр |
| </p> <p>— А је ли далеко друм?</p> <p>— Тхе...{S} Треба два-три сахата каскати до њега...</p> < |
| аки даљи говор.</p> <pb n="360" /> <p>— Тхее...{S} Тако је — гунђали су неки, незадовољни што и |
| дијелили; — запитам га узгред.</p> <p>— Тхеее...</p> <p>И опет се придиже.</p> <p>— Има ту голе |
| го баш права трговина, која нам обојици ћара доносила.</p> <p>Он је први напоменуо и почео ме н |
| ће жалити?..</p> <pb n="311" /> <p>— А ће хајдуци дочекују путнике? — запита Хасан поново, уно |
| азирати на све стране.</p> <p>— Зулфага ће ти се осветити, — прошапта пригушено, — и... и раста |
| то ти свједока, болан!..</p> <p>Зулфага ће ти, на срамоту, све повратити...</p> <p>У мени, изне |
| о оснажи, „чаршије затварати“ и од кога ће стрепити половина шехера.{S} Зато је сваки и затвара |
| тећи Сулаги. — Ко ми стане на пут, тога ће и нестати.</p> <p>Док се однекуда појави и бабо, она |
| Шта си ишао?..{S} Знаш ли, јадниче, да ће се мајка љутити?..</p> <p>Затим је, — не обзирући се |
| проницав, некако пронаћи и ухватити, да ће им први ући у траг.</p> <p>Једини Сулага сумњиво је |
| еколико пута да ће га пратити у бој, да ће у ватру и у воду за њим.</p> <p>Чак и дјевојке почел |
| се и они заклињали по неколико пута да ће га пратити у бој, да ће у ватру и у воду за њим.</p> |
| поуздан.{S} Након оне похвале бабине да ће »бит човјек«, — која је за ме значила много, — ја са |
| да има лова.</p> <p>— А не бојите се да ће и вас уловити?</p> <p>Ја претрнух, замријех.</p> <p> |
| јући се и исправљајући. — Чини ми се да ће и теби добро бити...</p> <p>— Мени је и сад добро — |
| због оних објешењака, те попријетише да ће сви селити из ове земље, ако овако остане.</p> <p>Ра |
| траховао да ће ме позвати преда се и да ће судити жешће и суровије нето су икад прије судили... |
| ло познати да то не слути на добро и да ће се наскоро читава земља дигнути на устанак.</p> <p>Ч |
| S} Сви као да су били тврдо увјерени да ће их он, онако бистар и проницав, некако пронаћи и ухв |
| на љепотица одмах смо били и сигурни да ће нас она извући из ове незгоде.</p> <p>Истога дана, п |
| о, као дражећи га.</p> <p>— Казао си да ће свадба бити.</p> <p>— Хајкуна!..{S} Моли Бога што си |
| затварала у собу, озбиљно пријетећи да ће ми »ноге пребити«, ако се усудим помолити, појавити |
| <p>Ја, млад и загријан, прорицао сам да ће наша војска све покорити, уништити, попалити и још ч |
| . —</p> <p>Наредио ми је да ти кажем да ће доћи...</p> <p>— Оставиће, зар, чету?..</p> <p>Хамид |
| однијих времена.{S} А је ли вјеровао да ће та времена у истину наскоро настати?..{S} О томе нит |
| таквих разговора, — увијек страховао да ће ме позвати преда се и да ће судити жешће и суровије |
| — И вечерас?</p> <p>— Синоћ је казао да ће доћи.</p> <p>— И ти ћеш га одбити?..</p> <p>Гледајућ |
| и, тући о праг, тресући канатима као да ће их иставити.{S} Мајка, око које се <pb n="230" /> би |
| срце ми заигра, застрепи, залупа као да ће искочити...{S} Дође ми да се дигнем, да га зовнем по |
| .. замуца трзајући низама дуката као да ће их откинути, — тад сам се наљутила и...и...</p> <p>Н |
| па склопи очи.{S} Причини ми се као да ће заспати.</p> <p>— Ефендија... дошао сам послом до те |
| ају...{S} Тога часа чинило ми се као да ће и мене, и њу, и свакога гађати као кумру, те некако |
| а.{S} Неколико пута чинило ми се као да ће га зауставити, зовнути.{S} Па се ипак савлађивала и |
| ватим, подупрем, јер ми се учини као да ће пасти, посрнути. — Рашта?..</p> <p>— Па... знаш... д |
| тихо, а глас јој дршће, трепери као да ће поново заплакати. — Хоћеш ли се љутити?..</p> <p>= Љ |
| пред туђина каква и тек кад сам знао да ће почети с дијељењем дуката, јављао сам се и, непреста |
| Зулфагом, ни помишљао нијесам никако да ће он сам, до неколико дана, доћи ми у дућан и сам ми с |
| унак!..</p> <p>— А ево да се кладимо да ће нам данашњи дан бити несретан — отсијече он мекше и |
| ма, по црквама и само чекају згоду када ће ударити и читав шехер попалити с једнога краја на др |
| о одмахну руком.</p> <p>— Алах зна чија ће побједа бити, — рече — а мени се чини да је уз онога |
| из Мостара, спрема читава војска, која ће гонити усташе — одговори Хасан <pb n="362" /> мирно |
| ако ће ми поклонити и кћер Хатиџу, која ће »сигурно бити најпрва љепотица у шехеру«.</p> <p>— П |
| очео ме наговарати да му дам новаца, па ће он отпочети са пазаривањем и бринути се о свему, а д |
| да купимо бимбашиници једне папуче, па ће све добро бити.{S} Тако и старији раде, па што не би |
| опет кихну.</p> <p>— Рањен је мало, па ће доћи да се лијечи...{S} И казао је да му припремиш ј |
| ила си каквих имамо пријатеља, па... па ће му свашта набацати у главу...{S} А дијете добро, чес |
| :</p> <p>— Голубови моји!..</p> <p>— Па ће она и ноћити код нас — брзо дочека Хатиџа, опет је в |
| и неправде...{S} Није ли данас, сјутра ће бити уз њега...</p> <p>Млад си ти још, па не знаш... |
| Сјутра ћемо на друм...</p> <p>— Сјутра ће бити кише — опет ће онај одострага, протежући се. — |
| наредбе да изда за винограде неке, шта ће да им каже, а она је само муцала, петљала нешто и гу |
| јаче. — Продате ли кметове и земље, шта ће с њиме бити?</p> <p>— Отац се о њему мање бринуо нег |
| а, записује.</p> <p>Запита ли који: шта ће унапријед радити и шта засађивати, сијати, она се зб |
| оне маријаше...</p> <p>Новци!..{S} Шта ће ми новци кад треба хљеба?..{S} Залогај хљеба од дука |
| с њиме и злокобљење Хасаново...{S} Шта ће бити ако нам се деси несрећа?...{S} Ако нас сад опаз |
| и, па заробити, убити обојицу?..{S} Шта ће бити?..{S} Шта може бити?..</p> <p>— Баш бих волио д |
| </p> <p>— Шта ће ми то, крвниче?{S} Шта ће ми сад? —— питала је љутито, газећи по рачунима и ку |
| да кољена, устаде и пође за њим. — Шта ће ово?</p> <p>— Ништа...{S} Тако... — одговори он мирн |
| гом одупре, одбрани, отме.</p> <p>— Шта ће ми то, крвниче?{S} Шта ће ми сад? —— питала је љутит |
| љесну рукама...</p> <p>— То?..{S} А шта ће то?</p> <p>— Па...{S} Нека кућа није празна.</p> <p> |
| мајки и указа јој на ме.</p> <p>— А шта ће овом остати, ако и добра пролете као и готовина. — з |
| а и мирно ми одговорио:</p> <p>— Па шта ће него ти разбит’ главу, кад ти нијеси њему разбио при |
| оставио ме, напустио, не бринући се шта ће са мном бити ни како ћу проћи.{S} Није се чак ни каш |
| инуо... вриснула сам и не гледајући шта ће свијет рећи, па ето! — нагло прекиде и одгурну ме. — |
| ба ни да живи, ни ђецу да рађа, јер шта ће живот кад се ни за се ни за њих нема чему бољем нада |
| тно, магловито, тајанствено.</p> <p>Шта ће бити ако је збиља истинита она напомена да зец баксу |
| свакога, непрестано пазила на оно »шта ће свијет рећи«, нагло, непромишљено, прекиде са свима |
| да зец баксузлук доноси?...{S} И какав ће то баксузлук донијети?...{S} Хоће ли се који од нас |
| к и погуривши се као да је очекивао кад ће му показати врата и отјерати га.</p> <p>То мајку још |
| рицкала их.</p> <p>— А, чини ми се, сад ће и теби бољи земан доћи</p> <p>— рече, напошљетку, ма |
| вом облику...{S} Ко зна!..</p> <p>— Сад ће ђедо опет ударити у старе дипле — дочека опет онај о |
| се љепоту и глава даје!..</p> <p>— Сад ће ручак...{S} Одмах... — благо проговори Сулага, који |
| е и поче потпрашивати...</p> <p>— А сад ће и Хасан доћи — рече кихајући. —</p> <p>Наредио ми је |
| S} Их, што не кажеш одмах?..</p> <p>Сад ће бити — почех ја шепртљати, збуњено се осврћући...</p |
| спотакао, да сам у два маха помислио, е ће намах посрнути и носом ударити о земљу.{S} Ни гледат |
| то је каткада сасвим озбиљно прорицао е ће „свршити на вјешалима“ и називао га „угурсузом“ и „н |
| а.{S} Момци су долазили и питали: какве ће наредбе да изда за винограде неке, шта ће да им каже |
| отишао у кухињу да види хануму. — Брже ће...</p> <p>— Јади га знали... а, глад ми, ево, прође. |
| ече комешајући раменима и бирајући гдје ће сјести. — Рекао ми да те поздравим.</p> <p>— Хасан?. |
| лике куће <pb n="253" /> и магазе, које ће лијепо уредити и издавати под скупу кирију.</p> <p>А |
| жица у раменима...</p> <p>— И грмљавине ће бити — додаде стари невесело.</p> <p>— Мене сврбе ле |
| и да ми приступи и да ме такне. — Лакше ће ми бити, ако ме пригњечиш...{S} Уби, сине!..</p> <p> |
| он у свом дому „гоји разбојника“, који ће, чим потпуно оснажи, „чаршије затварати“ и од кога ћ |
| дан на другога, као погађајући се: који ће отпочети.{S} Напошљетку најмлађи од њих, који је нек |
| ло — шапну, а смео се па не зна за који ће ћепенак прије прихватити. — Иди!</p> <p>— Нећу.</p> |
| ерим!{S} То је бабино дијете!..{S} Таки ће ваљати!.“</p> <p>По свему се, дакле, могло познати д |
| је, а то ваља...{S} Замисли само колики ће дућан бити кад она распе паре!.. </p> </div> <div ty |
| {S} И ако нам се ђеца не опамете, и они ће бити исти, а ако били оваки, нека их свијех ђаво нос |
| к се не помакох с мјеста.</p> <p>— Доћи ће он и сам — као да ми шапну неко, те се опет смирих и |
| Ништа је то — рече развлачећи. — Проћи ће...</p> <p>— Ама ја нећу даље...{S} Не могу — дочекам |
| е за усне. — Док се ми смислимо, усташи ће ојачати.</p> <p>— И јуче су разбили наше чете — напо |
| м је брао и руже и китио шилту на којој ће сједити, куповао шећерлеме и нудио јој, клањајући се |
| и му и уреди у кући собу једну, у којој ће становати.{S} Био то висок, коштуњав човјек, са необ |
| разбио прије?..{S} Аферим!..{S} Чо’јек ће бити кад тако зна да удара и да се брани, а не трчи |
| живјети — рече. — Ако останеш тамо, он ће ти доћи главе, макар те и мајка бранила...{S} Он се |
| ми Хамида себи, изведи га пред суд и он ће ти све потврдити — откреса она опоро, пакосно, освет |
| ере и уозбиљи, — Испричаш ли икоме, ово ће ти судити!..</p> <p>И поносито показа на нож.</p> <p |
| шини и ћораво трчати за звонарима, него ће свак тражити висине и ићи према њима својим путем, м |
| — Ко ће причати, ако њега нема?..{S} Ко ће забављати друштво?..</p> <p>И увијек се одазивао мол |
| ?..{S} Рашта?.. — сам себе запита. — Ко ће жалити?..</p> <pb n="311" /> <p>— А ће хајдуци дочек |
| кроз зубе и погледа га попријеко. — Ко ће га покварити?..</p> <p>— Па... па млад је... и не зн |
| позове, да и он ту не буде.</p> <p>— Ко ће причати, ако њега нема?..{S} Ко ће забављати друштво |
| > <p>Ја претрнух, замријех.</p> <p>— Ко ће нас уловити?</p> <p>— Па... хајдуци — отегну стари и |
| И ја и Хасан као да смо се натјецали ко ће више појести и готово смо отимали залогаје један дру |
| осито и удари се у прса. — Да видимо ко ће побиједити!..</p> <p>Хоџа презриво одмахну руком.</p |
| прстима.</p> <p>— Замисли, болан, како ће то бити, — викну заносно — кад уљезем у Сарајево и п |
| некакве лопте, као у шали напомену како ће ми поклонити и кћер Хатиџу, која ће »сигурно бити на |
| ачунајући: хоће ли бити дебело и колико ће ока бити у њему.</p> <p>И обје као да бијаху задовољ |
| в...{S} И златно, послушно дијете ружно ће мислити о мени...</p> <p>Мајка ми приступи и поче ми |
| p> <p>— Тежак је — рече мргодно. — Пуно ће јести.</p> <p>— Неће — брзо дочека Зулфага и поново |
| ледом. — Наћерао си зеца да искочи и то ће нам несрећу донијети...{S} Сметењаче!..</p> <p>— Ко |
| хоџа и гурну га ногом у слабину. — Што ће ти оне?..</p> <p>— Па се опет окрену мени и поче тум |
| у. — Кад су непокорни!..</p> <p>— А што ће ти ђевојке, несретни сине? — откреса хоџа и гурну га |
| играјући се лоптама и као очекујући што ће ми још поклонити. —</p> <p>Све хоћу.</p> <p>А бабо, |
| удна се несрећа спрема.</p> <p>— Па зар ће нам и на куће ударати? — запита Хасан живо и нехотиц |
| игао?..{S} Је ли овђе?..</p> <p>— Данас ће стићи...{S} Сада...</p> <p>— Онда... ево му куће, — |
| ни у кога него у тебе.</p> <p>— И данас ће доћи?</p> <p>— Данас.</p> <p>Тога часа чудно ми заиг |
| <p>Она се замисли.</p> <p>— А и вечерас ће доћи, — прошапта.</p> <pb n="374" /> <p>— И вечерас? |
| >— Хајкуна...{S} Нијесмо сами... — опет ће момче мекше, испод ока погледајући на канат и на дје |
| ма моја наука није као досадашња — опет ће он јаче, грицкајући браду. — Ја не знам хоће ли вам |
| ...</p> <p>— Сјутра ће бити кише — опет ће онај одострага, протежући се. — Мене жица у раменима |
| p>— Шути!..{S} Ни ти нијеси бољи — опет ће оно момче, пецкајући. — Нијеси смио ни пушке опалити |
| ривен од сваког.</p> <p>— Какав је, још ће чију кућу запалити — говорио је хоџа забринуто, глед |
| и заузесмо његово мјесто, умотасмо се у ћебета и полијегасмо по трави.{S} Ушишикани веселим пуц |
| аним пенџерима, наднесени над голема на ћемер озидана врата, осјенчаваху сав искривљени уски и |
| е мање и мање.{S} Напошљетку се и задњи ћемер испразнио и задњи се дукат потрошио.</p> <p>— Шта |
| су поуздано тврдили да је преко стотину ћемера самих дуката било.{S} За чудо, та се готовина, — |
| до испод ћошка успори ход, застаде пред ћемерли-вратима, лагано, као размишљајући, одиже ногу н |
| и полугласно прошапта:</p> <p>— Сјутра ћемо на друм...</p> <p>— Сјутра ће бити кише — опет ће |
| и задњи се дукат потрошио.</p> <p>— Шта ћемо сад? — запита мајка забринуто, кад је и опет дошао |
| их мука нема ни праве радости!..{S} Сад ћемо видјети је ли мушко и је ли соко!..{S} Неће више б |
| > <p>— Јок...{S} Нећемо с њима...{S} Ми ћемо сами...{S} Сами да царујемо у гори...</p> <p>— Нећ |
| еметну чибук преко крила.</p> <p>— А ми ћемо чекати док дођу — отповрну Хасан прекрстивши ноге. |
| на једва ако је била доготовљена — Како ћемо?</p> <p>— Ти си домаћица... ти наређујеш, а ја ћу |
| и оружје и спусти га поред себе. — Опет ћемо путовати.</p> <p>Затим збаци обућу с нога и поглед |
| бедру, а крв шикну и попрска и ћилим и ћенаре.</p> <p>— Их! — цикну Хајкуна, па заборавивши на |
| очели испадати.{S} Недалеко од њега, на ћенару једном, гурила се и хоџиница, премјерала без и ш |
| и сам ми се јавити.{S} Кад ми стаде на ћепенак, сав изгребан, мрк, необријан, у подераним, ист |
| p> <pb n="388" /> <p>Хамид се спусти на ћепенак, одиже ногу и поче причвршћивати опуту на распа |
| — шапну, а смео се па не зна за који ће ћепенак прије прихватити. — Иди!</p> <p>— Нећу.</p> <p> |
| есреће, ступи ми на дућан, повуче ме са ћепенка и сам поче затварати.</p> <p>— Бјежи куд било — |
| у неко, брзо, без размишљања, скочих са ћепенка и потрчах према оближњем сокаку.{S} Силан пуцањ |
| ходања, уљегао сам у дућан, сјео покрај ћепенка, на сандуче једно, и онако, ради обичаја, почео |
| и ми робу њима, оружје објеси о рафове, ћепенке и изнад врата ардијских, фишеке разбаца по шилт |
| не се између свију комшиских дућана.{S} Ћепенке сам чак и обијелио и ишарао мало, а испод стрех |
| е робу, коју су дућанџије изнијели пред ћепенке.{S} Слабићи, немајући силе у себи, опијали се т |
| ћи руке у џеповима и раскорачивши се на ћепенку. — Јок...</p> <p>— Затварај!..</p> <pb n="357" |
| дућана да буде хладније, —— прилегли на ћепенцима да заспу мало, покривши се великим јаглуком п |
| ништа друго ни радиле, него сједећи на ћепенцима прекрштених нога, са необичном насладом сехир |
| јих, тијесних дућана, са мрким нагњилим ћепенцима и големим стрехама изнад њих, по којима одавн |
| асто, поче нас гледати све троје. — Шта ћете са мном?..</p> <p>Хајкуна отпочину.{S} Држећи запе |
| ко мукло, отегнуто запита:</p> <p>— Шта ћете?..</p> <p>Зулфага ми трзну руком, гурну ме мало ун |
| се међу нас и развађајући. —</p> <p>Шта ћете?..</p> <p>Дође и заптија.{S} Похвата тројицу-четво |
| че — и ако и ти будеш као и он, обојица ћете свршити на вјешалима...{S} Мало му је што ми чини |
| застанем, да се смирим.</p> <p>— Данас ћете у мене на ручак — проговори меко.</p> <p>— Кад не |
| друзина нових трговаца.{S} Добила дјеца ћеф за пазаривањем, па напунила зембиље свакаквим ствар |
| хоћу да те окушам у њој, да видим каква ћеш ми изаћи...{S} Ето колико ти вјерујем!..</p> <p>— Н |
| ој забуни, муци.</p> <p>— Казао си и да ћеш ме испросити — настави након дуже почивке, некако п |
| о, па ти жао умријети, па све мислиш да ћеш се поново родити...</p> <p>— Мучи!..{S} Шта ти знаш |
| џа још јаче и препријечи му пут. — Куда ћеш?..</p> <p>— Иђем... да више не дођем.</p> <p>— Љути |
| .{S} Узалуд!..</p> <p>— Учи се сама, па ћеш боље проћи него ми је мајка прошла — одговарао сам, |
| се ти...{S} Узећу...</p> <p>— Једи, па ћеш отићи да се преобучеш — рече умиљавајући се. — Их, |
| <p>Хасан слегну раменима.</p> <p>— Шта ћеш...{S} Женска памет — рече сажаљевајући. — Кад јој с |
| агло га извукох из корица.</p> <p>— Шта ћеш то? — запита ефендија меко, хватајући ме за руку. — |
| огледа ме и кратко запита:</p> <p>— Шта ћеш?</p> <p>— Дај!</p> <p>Друго нијесам могао изговорит |
| ија и пријекорно запита:</p> <p>— А шта ћеш више?..</p> <p>— Па то је ништа — одговорим кроза с |
| и је послушати или неће?</p> <p>— А шта ћеш ти овђе? — изненада се окоси Хусо, не мичући се и н |
| и и наглашавајући свако слово. — Ти шта ћеш?..</p> <p>Она се зачуди.</p> <p>— Ја?..</p> <p>— Ак |
| уђемо у авлију. — Ако си огладнио, сад ћеш се поткријепити — рече Хасану, пријатељски га куцка |
| н као и он...{S} А са таком памећу муке ћеш имати...</p> <p>— Макар...{S} Живот без муке и није |
| ака даље...</p> <p>— Чим се одмориш, ти ћеш поћи — отсијече он упорно, покупи оружје и спусти г |
| како очајно, гледајући према небу. — Ти ћеш опет боље смислити.</p> <p>Мајки као да се свали ка |
| {S} И ако ти треба зајма...</p> <p>— Ти ћеш ми га дати?</p> <p>— Колико хоћеш...</p> <p>— Добро |
| иноћ је казао да ће доћи.</p> <p>— И ти ћеш га одбити?..</p> <p>Гледајући ме некако постиђено, |
| <p>— Куда?</p> <p>— Виђећеш!..{S} Чудо ћеш виђети вечерас!..</p> <p>Па ми пружи хоџину пушку и |
| некакве говоре: како ништа немаш, како ћеш у њих просити...</p> <p>— Мучи!..</p> <p>И опет поч |
| јет је крив...</p> <p>— Хм...{S} А како ћеш ти говорити? — прекиде га један дедо из прикрајка и |
| ш?..</p> <p>— Радити...</p> <p>— А како ћеш радити... празних рука? — запита замишљено. — Како? |
| а се од мене ниси макла, бре!..{S} Само ћеш мене да служиш, само мене у очи да гледаш, само мен |
| с којега је била сврнута лула и велики ћилибарски такум којим се хоџа толико поносио.</p> <p>— |
| вативши по средини дуги дебели чибук са ћилибарским такумом на врху, излазио из авлије, јак, по |
| кајмака.</p> <p>Све остави преда ме на ћилим, сједе ми уз кољено и, непрестано гледајући у очи |
| удари у бедру, а крв шикну и попрска и ћилим и ћенаре.</p> <p>— Их! — цикну Хајкуна, па забора |
| ад пређох преко прага.{S} Велики, тежак ћилим, — преко чијих грана разлијевао се демирима рашче |
| — кликну Сулага и тресну бројаницама о ћилим. — Бег?..</p> <p>— То опет ја најбоље знам.{S} Ни |
| му заигравао и клизио по шарама дебелог ћилима, ускачући покаткад чак до Хајкуниних димија и тр |
| га прешла, грохотом се засмијала.{S} Ни ћилима, ни серџаде, ни шилтице какве није било у собама |
| бе и полунаге да се ваљају и премећу по ћилимима и серџадама, док су они, наслоњени уз зидове, |
| , а крв му потече из носа и разли се по ћилиму и по антерији.</p> <p>— Уби!..{S} Закољи!..{S} К |
| и, расипљући набрану траву и цвијеће по ћилиму, искали ручак.{S} Хоџиница, која је непрестано б |
| ка у чопору газити по блату и прашини и ћораво трчати за звонарима, него ће свак тражити висине |
| ont> <div type="titlepage"> <p>СВЕТОЗАР ЋОРОВИЋ</p> <p>ДЈЕЛА</p> <p>ДРУГА КЊИГА</p> <p>СВЈЕТЛОС |
| > <p>Напошљетку сам читаву киту бацио у ћошак један у дућану, гдје је одмах дочекао дебели, уго |
| ласно пјевуцкајући.{S} Дошавши до испод ћошка успори ход, застаде пред ћемерли-вратима, лагано, |
| и по киту цвијећа, задјенуо под широки, ћошкасти фес, који му падао по ушима, па, запаливши чиб |
| ти, примицати кући једној, чији гиздави ћошкови, са раскошно ишараним пенџерима, наднесени над |
| ога куцаја освијетли се један пенџер на ћошку и нечија глава као да провири напоље.{S} Наскоро |
| јке, која је више лежала него сједила у ћошку једном, међу јастуцима, и ћутала, све су жене гал |
| b n="240" /> Сад се није више бојала да ћу неком јачем испричати њезине тајне и као да се хтјел |
| пкати траву:</p> <p>— Окладио бих се да ћу данас двије главе уграбити...</p> <p>— Немој се клад |
| очнем провиривати кроз лишће, у нади да ћу га видјети, опазити.</p> <p>И готово се почех љутити |
| дана, колико су, отприлике, мислили да ћу одлежати?..{S} Људи се најчешће дигну да помогну онд |
| и по њедрима и по џеповима, мислећи да ћу наћи коју мрвицу што ми од јуче остала.{S} Узалуд.{S |
| вио и мене, и заклетве, па си мислио да ћу и ја заборавити...{S} Мислио си да ја свој понос јеф |
| гледајући ме чак.{S} Знали су добро да ћу се и сам досјетити од кога је.{S} И чим бих ручао, о |
| исправим.</p> <pb n="323" /> <p>— Куда ћу сад?..</p> <p>Растанак са Хасаном значио је за ме и |
| е можеш тамо...</p> <p>— Макар...{S} Ја ћу наћи кућу — одговорих му одлучно.</p> <p>Сулага ме п |
| лијепо — рече хоџа и попридиже се. — Ја ћу баш учити како ја знам...</p> <p>Па подухвати џубу и |
| све и све уреди — рекох полазећи. — Ја ћу казати Хамиду да га примамо. </p> </div> <div type=" |
| . — Каква је твоја школа?..</p> <p>— Ја ћу говорити — одговори хоџа поносито — да од вас, од на |
| >— Ти си домаћица... ти наређујеш, а ја ћу слушати — понизно одговори Зулфага, клањајући се и н |
| очито наглашавајући оне задње ријечи ја ћу слушати.</p> <p>— Ти како знаш...</p> <p>— А шта ја |
| ...{S}И... и... и кад га не дворим, шта ћу с њиме у соби?..</p> <p>Нећу с њиме кад немам посла. |
| ући нокте и играјући се дукатима. — Шта ћу му ја?..{S} Он је сад здравији и ено му Хамида...{S} |
| немирно клепећући папучом о тле. — Шта ћу ја?..</p> <p>— Ти знаш све — упорно дочека Зулфага и |
| не иде Сулаги и њега пита.</p> <p>— Шта ћу радити!..</p> <p>— Ради како знаш — вели и он и звек |
| се и као почне размишљати.</p> <p>— Шта ћу казати? — одмах трчи мени и пита.</p> <p>— Смисли, п |
| и сисао крви људске...{S} И ко зна шта ћу до хиљаду година опет бити!..{S} Опет можебити травк |
| ала узео ствари, био сам смислио: и шта ћу рећи и како ћу изгрдити Хатиџу.</p> <p>Али чим сам с |
| чни.{S} Ја од узбуђења нијесам знао шта ћу говорити, а он опет није хтио запиткивати ништа све |
| путем нисам на друго ни мислио него шта ћу одговарати и како ћу се бранити...</p> <pb n="338" / |
| сно јекнувши склопих очи, очекујући кад ћу издахнути.</p> <p>У томе сам и заспао...</p> <p>— Ус |
| оје бијаше пребацио преко рамена. — Сад ћу ја...{S} Сад...</p> <p>Па пође од једнога момка до д |
| ресући главом и пријетећи прстом. — Сад ћу имати посла...</p> <p>— Их, баш сам луд што сам је д |
| испирати им ране, утирати.</p> <p>— Сад ћу...</p> <p>Слуге му донесоше и кахве, духана, хљеба и |
| изненада ми се оте узвик:</p> <p>— Сад ћу јој показати!..</p> <pb n="377" /> <p>Па свратих у п |
| мирно и пребаци ногу преко ноге. — Тој ћу се војсци придружити и ја...</p> <p>Сулага поклопи о |
| твоја памет не може...{S} Их!..{S} Како ћу ја?..</p> <p>— Доста! — готово цикну мајка и пљесну |
| ш ли и ти што?..</p> <p>— Их!..{S} Како ћу ја?.. — ускликну он задивљено и некако поплашено поч |
| весели се.</p> <pb n="254" /> <p>— Како ћу? — запита готово плачући. — Да је моје ја... ја бих |
| ни мислио него шта ћу одговарати и како ћу се бранити...</p> <pb n="338" /> <p>Али како ли се з |
| , био сам смислио: и шта ћу рећи и како ћу изгрдити Хатиџу.</p> <p>Али чим сам ступио у авлију |
| бринући се шта ће са мном бити ни како ћу проћи.{S} Није се чак ни кашње, кад је опасност мину |
| } Радост што ћу опет виђети јарана, што ћу га рањена примити у своју кућу и сам његовати, јача |
| збрижно, наслањајући се на мајку. — Што ћу га питати?..{S} Зар сам дијете?..</p> <p>— Охо!</p> |
| е могла потсјетити на то.{S} Радост што ћу опет виђети јарана, што ћу га рањена примити у своју |
| почео викати... „Драго ти“, каже, „што ћу брже ићи па зато пјеваш...{S} И нећеш у соби да пјев |
| то, да се плаши од њега.</p> <p>— А баш ћу да га дочекам овако — одговорим јој брзо, не размишљ |
| е пакосно. —</p> <p>Вук длаку мијења, а ћуди никад, казали су стари...</p> <p>А он, ето, ни дла |
| или ђугум да донесе воде са чесме, или ћупицу какву, завежљај, торбу, плетару.{S} Каткада је и |
| сјео на шилту, испод пенџера, спустивши ћурак поред себе а чибук преметнувши преко крила.</p> < |
| а да га развесели, сва се умотавајући у ћурак и од ишараног пешкира правећи турбан око главе. — |
| и Хатиму по коси и, из шале, огрћући је ћурком. — Усташи, кажу, дочекали наше у Дузи и све поуб |
| оноћи, лагано би се дигао он, огрнуо се ћурком и, узевши чибук под пазухо а фењер у руку, излаз |
| ан, мален, мршав, огрнут тешким дебелим ћурком, с дугим јасминским чибуком под пазухом и са шки |
| — нико нам барем није причао да хајдуци ћурликају уз двојнице, — него чобани какви, планинштари |
| мо од радости.{S} Одиста двојнице!..{S} Ћурликање је долазило баш одонуда, од ватре, од колибе |
| срећи, изненада се однекуда растолегну ћурликање двојница.</p> <p>Застадосмо, послушасмо и опе |
| S} Ушишикани веселим пуцкарањем ватре и ћурликањем двојница убрзо смо заспали. </p> </div> <div |
| ајући њима, узе двојнице па поново поче ћурликати.{S} Двојица других, у страни, извалише се на |
| , огрнути тешким, лисичином постављеним ћурцима, окићени оружјем, па само пуше и разговарају.{S |
| едила у ћошку једном, међу јастуцима, и ћутала, све су жене галамиле, викале, неке се и смијале |
| ..{S} Ех!..</p> <p>Неко вријеме сви смо ћутали.{S} Мајка је гутала димове враћајући их кроз нос |
| ше ни отворити очију ни проговорити.{S} Ћутао је као заливен...{S} И није ми преостајало <pb n= |
| И обоје се неко вријеме гледали нијемо, ћутећи.{S} Затим би се почео наклањати и шаптати нешто, |
| е настала нека потајна, подмукла борба, у којој је Зулфага непрестано наваљивао и нападао, а ма |
| све старо повраћа у новом руху и, бива, у новом облику...{S} Ко зна!..</p> <p>— Сад ће ђедо опе |
| ла као стара, немоћна просјакиња каква, у чађавом, дроњавом и подераном одијелу, са безброј шта |
| ражи...</p> <p>Морам рећи да сам се ја, у истини, наслађивао садашњим мукама Хатиџиним, светио |
| и, трајући, галамећи, а роба трговачка, у сандуцима и дењковима, лежала им испод нога и закрчив |
| могли, малаксали, са повезаним главама, у крпе умотаним рукама и ребрима, без коња, готово и бе |
| таву дружину чувеног харамбаше Стојана, у зору дочекао Стојан из засједе и да је настао жесток |
| очима од кромпира и носом од патлиџана, у чоханим чакширама, огрнута доламом.{S} Набивши га на |
| тала и изашла на авлију, лакше обучена, у кошуљи која јој се припијала уз тијело и танким свиле |
| биле препуне, гурали су фишеке у њедра, у џепове, за силахе, у големе духанкесе, које им висиле |
| е гледала избавитеља неког, добротвора, у њему, готово, гледала све...</p> <p>И нареди да сви у |
| де чудан клепет неки и комешање унутра, у авлији.{S} Закакоташе неколике кокоши и заклепеташе к |
| ему.{S} Онако јуначки, дрзак, насртљив, у дане кад се само о јунаштвима причало а правих јунака |
| упутимо се кроз махале и сокаке „у лов, у планину“.{S} Ловили, наравно, нијесмо ништа.{S} Само |
| говање мора прекинути.{S} Додуше овдје, у прсима, као да ме гризло нешто, пекло ме.{S} Неко као |
| ријемо, — слушали како у даљини негдје, у другим сокацима, циличу тамбуре, звече дахире и пиште |
| <p>Ради тога удари у чудне работе неке, у праве махнитлуке.{S} Брзи и изненадни прелаз из најве |
| пребирао.{S} Туп, потмуо звекет мотике, у одмјереним размацима, одјекивао је кроз читаву махалу |
| едалеко од врата, чучнуо поред мангале, у руци држи овећи ибрик кахвени и чека да им приточи, а |
| к смо нас двојица остајали мало подаље, у страни, <pb n="285" /> као стража нека и, — премећући |
| ући крилима извише се и одлетише дубље, у шуму, а зец један, опруживши се колико је дуг и издиг |
| тавих винограда и замирали негдје доље, у пољу, одакле као да се неко руга, враћао се кадикада |
| ајући, баци неколико маријаша преда ме, у прашину.</p> <p>— Ето.</p> <p>Па ободе коња и одјури |
| , као тражити нешто.</p> <p>— Ономадне, у лову, Зулфага га хтио убити — рече полугласно, као да |
| Потрчао је да пољуби мајку, чак и мене, у руку, и заплео се, спотакао, да сам у два маха помисл |
| вим ријечима.</p> <p>Било то уз тргање, у винограду.{S} Како нам виногради лежали један поред д |
| оју робу и дозивало муштерије, диже се, у нека доба, кроз све махале једне голема граја, каква |
| тијесним, смрдљивим колибама, гдје се, у једној половини, која чак није ни преграђена, спраћал |
| сник какав.</p> <p>Хасан, осврнувши се, у први мах као да се наљути и измахну руком дајући ми з |
| и кришом почнем провиривати кроз лишће, у нади да ћу га видјети, опазити.</p> <p>И готово се по |
| су фишеке у њедра, у џепове, за силахе, у големе духанкесе, које им висиле низ бедре.{S} Непрес |
| себи, опијали се тада његовом силом и, у пијанству, жељни да се размећу оним чега сами немају |
| отклањао би и дову.{S} У кући, у соби, у џамији никад није хтио клањати ни молити се, јер — ка |
| д врата.</p> <p>Тада сам бјежао Сулаги, у авлију му.{S} Хатиџу, вјереницу, затицао сам обично г |
| — повикаше узбуђено — шта се ово ради, у царскоме здрављу, и какав је ово зулум настао?</p> <p |
| нијих, окретнијих, нашао сам, те су ми, у тешким, големим бошчама разносиле робу по махалама, м |
| ead>XVII</head> <p>Осванули смо у шуми, у планини.{S} Задихани, заморени, готово изнемогли од д |
| дно другоме, него у полутами, помрчини, у сјенци старих бршљаном обраслих зидова, кад се чудна |
| бих и њима коју пару дао.{S} По срећи, у мени је било и сувише бабине крви, које ми је сметала |
| ој трави отклањао би и дову.{S} У кући, у соби, у џамији никад није хтио клањати ни молити се, |
| p> <p>Није хтио више ни спавати у кући, у соби својој, него одлазио у башту и спавао под смоква |
| шалила са дјевојкама.{S} Понеки момци, у групама, са тамбурама под пазухом и с фењерима о пушк |
| еран, злокобник, гатало, а у шуми оној, у вјечитом полумраку, — сунце нас тек уријетко, као руг |
| шамарајући, гонила ме из куће на сокак, у махалу.{S} Узалуд сам се противио, копрцао, отимао.</ |
| ко био узрујан и спреман на инат, ипак, у погађању оном, у цјепкању, загријах се мало, распалих |
| — каже — читава кућа кад потоне у мрак, у помрчину, и кад све поспе онда настану праве муке за |
| их видио како заједно пролазе чаршијом, у живом разговору, и, како је изгледало, имали су један |
| понекад, када би се под големим оџаком, у врху собе, мало појаче распламтјела ватра, одсијевали |
| спреман на инат, ипак, у погађању оном, у цјепкању, загријах се мало, распалих се.{S} Хвалећи р |
| ћепенак, сав изгребан, мрк, необријан, у подераним, иструлим хаљинама, — ако се оно неколико к |
| мјесеца ишла од врата до врата... ево, у овом одијелу...{S} И тражила те, ловила...{S} Питала |
| се не шали.{S} И, ни сам не знам како, у оном часу заборавих и на мајку и на Зулфагу.{S} Бесвј |
| /p> <p>Док је говорио, негдје недалеко, у комшилуку, разлијегала се пјесма нечија и припуцавале |
| ој се опет, узех је око паса, и снажно, у наручју, одигох са серџаде.{S} Уживајући у њезину цик |
| иличи, и новце, не бројећи, трпа у џеп, у њедра, за појас, гдје стигне, само да их што прије ук |
| и запалили чибуке.{S} Недалеко од нас, у страни, сједили су и лешкарили покрај своје ватре трг |
| ричали и препричавали.{S} Неки су опет, у жељи да што ново изнесу, измишљали праве бајке о хајд |
| у у страну, скљоках се под једну букву, у траву, и, наслонивши се леђима о тврдо, дебело стабло |
| никуд се мицао без оружја.{S} У кахву, у берберницу, у хућумат ако би пошао, опасивао је одмах |
| сама са собом разговара. — Пуцао, кажу, у јаребицу, па погодио Хамида у ногу...{S} Он му све зн |
| преко пута и брзо се изгуби у густежу, у шипражју.</p> <p>— Ето баксузлука! — узвикну ражљућен |
| окамењен и забленуто гледао у ефендију, у кадифасте му очи и искежене бијеле зубе.</p> <p>И по |
| лико дана он је већ носио кроз чаршију, у зембиљу једном: и лула, и кресива, и игала, напрстака |
| је имао с киме, — одлазио је у чаршију, у кахве и бербернице и тамо остајао, задржавао се све д |
| .{S} Зулфагу онога... па отишао јунаку, у чету његову.</p> <p>— И био четник?..</p> <p>— Само д |
| .{S} Ако је случајно гдјегод на тавану, у прашини, била каква стара пушчетина, нож, па макар и |
| чам како сам се пробудио у једном хану, у Коњицу, гдје су ме донијели и оставили некакви путниц |
| намјести му и уреди у кући собу једну, у којој ће становати.{S} Био то висок, коштуњав човјек, |
| о без оружја.{S} У кахву, у берберницу, у хућумат ако би пошао, опасивао је одмах криву своју д |
| звијале се изнад нас и пливале у сунцу, у свјетлости.</p> <p>И нигдје да застанемо, да се одмор |
| ај све муке своје, ја праснух у смијех, у силан, гласан смијех, који тресе и зацењује.</p> <p>З |
| ново поче ћурликати.{S} Двојица других, у страни, извалише се на леђа, подбацише гуњеве под гла |
| Примицао сам се вратима, гледам у њих, у велике широкоглаве клинце којима су ишарана и у нове |
| </p> <p>— Устани!..{S} Устани!.. — чух, у неко доба, како ме зове Хасан, псујући и звекећући ми |
| ли, прорицали.{S} Гледали смо у мјесец, у звијезде, тражили знакове небеске; причали и преприча |
| ..</p> <p>— Ти... ти си у невољи био... у јаду...</p> <p>— Нијесам, мајко...</p> <p>Она се удар |
| ћи ме и притежући себи и сама проплака; у превијању и трзању оном осјетио сам како ми њезине су |
| дану, по ноћи увијек су на ногама...{S} У берберницама и кахвама и не говоре ни о чему колико о |
| тежући се. — Ђе?..</p> <p>— Хајде...{S} У хајдуке...</p> <p>Изговорио је тако мирно као да зове |
| 8" /> почеше расти, кострешити се...{S} У томе часу опет ми онај проклети зец паде на памет, а |
| еколико пута и све јаче, све јаче...{S} У неко доба причини нам се као да долази изнад нас, исп |
| м, зликовац сам, хајдук, зулумћар...{S} У мене је и срце од камена и нема милости ни љубости ни |
| n="400" /> <p>— Шта ли је учинила?..{S} У чему се огријешила?..{S} Гдје?..</p> <p>— Ето, ето... |
| и крупњи, и јачи, и већи од свакога.{S} У њему као да је гледала избавитеља неког, добротвора, |
| тао није, никуд се мицао без оружја.{S} У кахву, у берберницу, у хућумат ако би пошао, опасивао |
| узимати нека чудна сјета, туга нека.{S} У неколика пута бијаше ми дошло да се сакријем куда, да |
| јкуниних димија и треперећи на њима.{S} У врху собе, на својој шилти, — коју су у зиму обично п |
| и их и палили, и придруживали им се.{S} У многим кућама и не остаде готово мушке главе; остали |
| ражио да се сва готовина у то уложи.{S} У чаршији порушио је читав низ старијих, тијесних дућан |
| сам све бјешњи, љући, раздраженији.{S} У неко доба готово ништа не бих волио толико колико да |
| и гледали с дивљењем, сви га вољели.{S} У његову присуству и страшивице се осјећале некако јаче |
| могао, почео сам се бранити камењем.{S} У љутини, оној и јуришао сам <pb n="226" /> на неке, уд |
| псије са питама и слаткишима разним.{S} У кухињи, око које се разливао и ширио по читавој авлиј |
| баште, све их мање и мање долазило.{S} У оно доба кад су се обично окупљали и састајали, Зулфа |
| ми?..</p> <p>Одмах се споразумјесмо.{S} У рукама лијепе жене муж је најчешће ситна играчка, а п |
| рв него од болова, малаксах потпуно.{S} У глави као да ми поче зујати, звонити, тутњити, пред о |
| допојасној трави отклањао би и дову.{S} У кући, у соби, у џамији никад није хтио клањати ни мол |
| <p>Није...{S} А чим је Хамид оробљен, — у њега су били грдни новци, — ваше се грађевине нијесу |
| а дукати на прсима звекећу, звекећу, — у дому...</p> <p>— Шта?..</p> <p>— Увриједила сам ти го |
| p>— Шта је било?..{S} Казуј!..</p> <p>— У твојој кући — замуца она ломећи се, а дукати на прсим |
| тебе... нипошто дала не бих!..</p> <p>— У мене нема ни поштења правог, ни благодарности — опет |
| ију, раскорачи се насред собе.</p> <p>— У мојој кући то да ми рекнеш?..{S} Ти?.. — запјева разв |
| одговори он, не гледајући ме.</p> <p>— У боју?..</p> <p>— Па... било је мало окршаја...</p> <p |
| рзо, не размишљајући, откреса:</p> <p>— У овој ти кући нема више мјеста...{S} Пртљај...</p> <p> |
| некако заповједнички откреса:</p> <p>— У руку хоџу, чапкуне!..{S} Брже!..</p> <p>Па приступи х |
| раме. — Пођимо.</p> <p>— Куда?</p> <p>— У засједу.</p> <p>Мени поклецнуше ноге.</p> <p>— И баш |
| није ни преграђена, спраћала говеда, а у другој спавала чељад; сједио крај ниских, крњавих огњ |
| е.{S} Ноге су ми још једнако дрхтале, а у бедрима ми сијевало и болило ме.</p> <p>— Хоћеш ли Су |
| носећи у једној руци ибрик са кахвом, а у другој филџане.{S} И сад сам истом могао опазити коли |
| некако лаковјеран, злокобник, гатало, а у шуми оној, у вјечитом полумраку, — сунце нас тек уриј |
| тима и у раменима, — завалих се опет, а у глави као да ми се наново поче мутити и пред очима на |
| имишћије ударајући о неравну калдрму, а у препуним фишеклијама као да клопара нешто, штекће, иг |
| b n="295" /> пушку и огледајући је. — А у нас се почели будити робови и биће бруке и много јада |
| ом, носећи у једној руци грану шебоја а у другој чибук, јављао се, обично, доцније него други, |
| замишљен, држећи у једној руци чибук а у другој књигу са излињалим корицама и разасутим листов |
| е више о томе хтјела говорити.</p> <p>А у наредни петак није ми послала ручка. </p> </div> <pb |
| ез дијела.{S} Бацио би и мени дукат-два у крило, потегнувши ме прије тога за нос или за ухо.</p |
| но стењао:</p> <p>— Дај!..</p> <p>Једва у неко доба један од путника застаде.{S} Заустави коња, |
| /p> <p>Диже се чудна граја и неко зазва у помоћ.{S} Замало, па се око мене окупи читава гомила |
| ој штака под пазусима и безброј штапова у рукама.</p> <p>Кад смо, након дугога лутања, опазили |
| и изненадни прелаз из највећега ропства у потпуну слободу свакога залуди помало; одузме му паме |
| смијући да му у сусрет изиђе, чекала га у соби са прекрштеним рукама и обореном главом.</p> <pb |
| у на пенџере, откривале се и ударале га у прса китама цвијећа, чеврмама, наранчама.</p> <p>— Кр |
| за њим, гонила га, тјерала, гађајући га у леђа камењем, дрвима, стакладима.{S} Тек кад би се, р |
| — Дижи се!</p> <p>— Куда? — запитам га у чуду, трљајући очи и протежући се. — Ђе?..</p> <p>— Х |
| <p>Отргох јој конац из руке и бацих га у страну.</p> <p>— Ти... ти све знаш — рекох још пакосн |
| похвала спомену и Зулфагу, прекидох га у говору и запитах подругљиво.</p> <p>— А познајеш ли г |
| како ми је јаран кршан и како кршнијега у хиљаде нема.</p> <p>— Свиђа ти се? — запитах намигнув |
| ту Осман као да није ни знао ни за кога у кући осим за њега и другоме се ни покоравао није.{S} |
| з јечерме, иде, ломи се, крши и свакога у соби нуди ракијом и слаткишима смијући се и намигујућ |
| отврђивали те гласове.</p> <p>Ради тога у читаву шехеру наста чудно комешање неко.{S} Ако који |
| оново посвађао с њиме, поџавељао се, да у неко доба не зачух разуздан, здрав смијех нечији, — к |
| чак.{S} Неко се одострага још усуди да у оној гунгули и гурне Јову у леђа и да му преврне земб |
| p> <p>Нећу слагати ако рекнем да никада у животу нијесам тако вечерао, нити ми се икада хљеб уч |
| м што сам као од невоље одлазио каткада у мектеб и тамо по два по три сахата учио читати и писа |
| одавати робу из зембиља и да му од сада у томе нико сметати неће.</p> <p>Од тога дана <hi>тргов |
| је.{S} Тако, — причају, — и змија гледа у преплашену тицу, која узалуд облијеће, отима се и леп |
| А једно јој око остало отворено и гледа у ме, право у ме...</p> <p>Суза једна скотрља јој се ни |
| стук и, окренувши се од Хатиџе, погледа у зид.</p> <p>— Мислиш ли ти да су усташи жене, кад так |
| > <p>Затим збаци обућу с нога и погледа у прсте,</p> <p>— Их! — рече зачуђено, чешкајући се по |
| > <p>— Познајем — одговори он и погледа у страну. —</p> <p>Честит човјек!..</p> <p>— Честит?..< |
| д она застаде и некако зачуђено погледа у рану, он се сав стресе, бржебоље отскочи у страну и и |
| најискренији!..</p> <p>Оставивши Хамида у дућану, потрчах Хатиџи.</p> <p>— Ти кућом управљаш, т |
| ао, кажу, у јаребицу, па погодио Хамида у ногу...{S} Он му све знао, све лоповлуке, па га хтио |
| з тога нема среће у кући...</p> <p>Вода у ибрику поче врети.{S} Ја приступих и досух кахве.{S} |
| уће, пробудила ме необична хука и граја у авлији нашој.{S} Као поплашен скочио сам одмах из душ |
| дна, пакосна срџба, каква обично избија у човјеку који је учинио неку погрешку, па га почели пр |
| ва ти тетка — прогунђа Ибрахим ефендија у браду. — А имао је и пара и данас их има...{S} То је |
| е листићима искиданог, згњеченог шебоја у лице, који јој се обично заустављали на коси, пешевим |
| гледом каква сам још само код болесника у огњуштини виђао...{S} Блиједо, дугуљасто лице дошло м |
| лан, — викао је одушевљено, — као стока у чопору газити по блату и прашини и ћораво трчати за з |
| </p> <p>Причајући непрестано је гледала у ме и непрестано ме миловала по коси и по образима.</p |
| алвом и неколико гурабија што их држала у крилу.{S} Остале жене са пригушеним вриском потрчаше, |
| ог лица, док је друга половина остајала у сјенци и црнила се; пуне, жилаве, снажне мишице добил |
| ако говорити?..</p> <p>Тада је остајала у соби пустивши јаране да осамљени зијевају од досаде и |
| у прикрајак, гонила од себе, затварала у собу, озбиљно пријетећи да ће ми »ноге пребити«, ако |
| е руке забољеле, пуштала ме и затварала у собу, не допуштајући више никако ни да излазим, ни да |
| бучени парипи, мајка се опет претварала у ону стару, смјерну робињу и, не смијући да му у сусре |
| вим пљуском свјетлости која је навирала у собу сједиле покрај великог, отвореног пенџера, уз чи |
| тиме, да је не пецне, вјечито ме гурала у прикрајак, гонила од себе, затварала у собу, озбиљно |
| зан, а ниједна мрвица хљеба није остала у трави заборављена.{S} Да нас није било стид од прости |
| прије зоре, дизала се из душека, трчала у кухињу и ложила ватру, само да кахва буде скухана при |
| <p>Чим би га опазила, одмах му и трчала у сусрет и снажно га гурнувши у прса обарала на калдрму |
| иротиња сељачка, коју су оголили, дигла у хајдуке...</p> <p>Горе и планине препуне су чета њихо |
| шила се.{S} Жена, која је вазда живјела у малу и богатству, научена да свега има колико хоће и |
| ..{S} Све ми треба... — узвикнух весела у жељи да непрестано онако говори, читав дан да говори. |
| к.{S} Хоџиница, која је непрестано била у послу и непрестано радила нешто, не питајући нас, не |
| ао је одмах право мајки која је сједила у врху собе на својој шилти, <pb n="255" /> и, разасувш |
| мајке, која је више лежала него сједила у ћошку једном, међу јастуцима, и ћутала, све су жене г |
| S} Најпошље га Стојанова пушка погодила у прса и раставила са бедевијом.</p> <p>— А тад? — запи |
| е била кавгаџија, што и она није газила у инат.</p> <p>Напошљетку, једне вечери затекох је снуж |
| <p>— Пошље... пошље ти и мајка ударила у некакве грађевине... задужила се, запетљала још више. |
| ко се, ето, једни ситна шала претворила у праву правцату збиљу.{S} Адет онда такав био да јаран |
| вом, која се, трошна и окрхана, згурила у малој, неравној удолини једној, подупрта ода свих стр |
| ера и писама и, кад год би мајка изашла у авлију, сједао је у прикрајак један и тамо почео срач |
| раје, ларма.{S} И зато је најчешће ишла у собу одакле је најбоље могла чути њихове разговоре.</ |
| укла Зулфагу, није по обичају ни отишла у своју собу нити се тамо затворила.{S} Не!..{S} Остала |
| о и обори главу.</p> <p>— Кад сам дошла у ову кућу затекла сам га...</p> <p>Зулфаги се засија л |
| , — као да и памет помрча мало, подивља у дивљини, па ни о чем више није у стању ни размишљати, |
| еисана: неколике кириџије, са камџијама у руци, ишли су поред својих коња, који су били претова |
| вријеме тако, сједећи у трави, с рукама у крило опуштеним, готов да заплачем и зајаучем не толи |
| али и зазивали ме на какву.{S} С рукама у џеповима ходао сам по старој, изрованој калдрми, гони |
| да осјети како нико моћнији од ње нема у кући, како је она највиша сила, власт, господар над с |
| — Ко се од зеца плаши, нек се не спрема у хајдуке — добаци Хасан пакосно, не осврћући се. —</p> |
| — Ко се од зеца плаши, нек се не спрема у хајдуке, — одвратих му подругљиво и за инат хакнух јо |
| а донесе књигу. — Да вам причам шта има у књигама.</p> <p>И читао нам је, причао, тумачио по са |
| поштено брани и сам нешто непоштено има у себи — откресах и осорно и пакосно, као што најчешће |
| ао под ногама и пипајући се по џеповима у којима су звецкале паре. —— Је ли, бива, хтјела да по |
| емо са таквим пешкешима и са састанцима у ноћи, по мјесечини, кад руже цвату и јоргован мирише? |
| } Затим као да се нешто затресе, уздрма у мени.{S} Рука ми клону и пушка испаде из ње.</p> <p>И |
| сам био навикнут да готово сваког дана у нашој кући гледам свакојаке скупове, и мале и велике, |
| <p>— Оковаћу те, бре!..{S} Мјесец дана у хапс и окове!..{S} Одмах!..</p> <p>Зулфага изви шију |
| да гурнем и отворим, изненада, умотана у фереџу, изађе преда ме, ухвати ме за руку и снажно по |
| очека Осман, а оштра, дубока црта једна у повијама <pb n="250" /> као да потпуно утону, изгуби |
| шарана вретена у крило, погледаше једна у другу, па повирише и на авлију.{S} Затим се хоџиница, |
| а.{S} А је ли вјеровао да ће та времена у истину наскоро настати?..{S} О томе нити сам га питао |
| ивши ме, спустише танка ишарана вретена у крило, погледаше једна у другу, па повирише и на авли |
| о је увијек и тражио да се сва готовина у то уложи.{S} У чаршији порушио је читав низ старијих, |
| да призна колико памети и мозга има она у глави и колико је боља и разумнија него сви домаћини |
| <p>— сад сам се тек досјетио да се она у новије доба све више и више гиздала и китила, — сједи |
| е не приличи, и новце, не бројећи, трпа у џеп, у њедра, за појас, гдје стигне, само да их што п |
| раво кад је говорио мајки: »Готова пара у руци, најнесигурније имуће, одлети док се окренеш«.{S |
| сазнао како је он нашао сва наша добра у нереду, остављена, запуштена, готово сасвим пропала.{ |
| </p> <p>— Их!..</p> <p>— Ако желиш мира у кући не примај га! — викну.</p> <p>Деси се, каткад, д |
| ишти кроз нос, како хукти и букти ватра у пећи, иза које у старој мусандери клопара и чепрка ми |
| ривеног.</p> <p>Тек након читава сахата у собу уљезе хоџа.{S} Вукао је за собом, грдећи и прокл |
| пођосмо за њим.{S} Хасан се опет умота у струку, сакри и главу и оружје, те му се само видјели |
| доста често, — по једном и по два пута у неђељи, — ипак се са Хатиџом нијесам много састајао.< |
| ди, шта ли сте?..</p> <p>— Нећу хунцута у кући...{S} Нећу!.. — запјева Зулфага измичући се. — Н |
| н и само ја нијесам могао наћи уточишта у њему.{S} Никакав ханџија није допуштао ни да се изјад |
| ишта ново нема, да се све старо повраћа у новом руху и, бива, у новом облику...{S} Ко зна!..</p |
| та сметали му, заклањали, да види Алаха у свој његовој сили и слави, сметали да види небо и сун |
| ај одострага, протежући се. — Мене жица у раменима...</p> <p>— И грмљавине ће бити — додаде ста |
| која ће »сигурно бити најпрва љепотица у шехеру«.</p> <p>— Па хоћеш ли је? — запита, смјешкају |
| >Пошто је бербер отишао, уљезе и Хатиџа у собу.</p> <p>Носила је велику, тешку, распаљену манга |
| , под врелим, топлим сунцем, кад се крв у жилама распали и кад се отворено гледа очи у очи једн |
| "272" /> <p>И морам признати, још никад у животу нијесам видио човјека да се моли усрдније.{S} |
| иза и свети јој се...{S} И мајка ти сад у очи не смије погледати...{S} И мајка ти не смије рећи |
| ио? — запита јаче, гледајући изнад себе у пешкир некакав што је висио на зиду. — Како то?..</p> |
| дили готово ништа; само су ишли из собе у собу, укривали се од мене и нешто се договарали, шапу |
| се, ломећи, гицајући, трчале су из собе у собу носећи боце и чаше са медовином, велике чиније с |
| .{S} И, пошто га већ сви кметови ижљубе у руку и с коњима заједно крену из авлије, он једнако п |
| ољу!</p> <p>Не!{S} Он је забадао ножеве у земљу окренувши им врхове према небу и затрчавши се п |
| поштеног оца остало све запетљано, све у нереду?..{S} Колико сте саме готовине потрошили, па о |
| ијете имало нешто новаца уложило их све у робу, а неко је, богме, грабило и ствари из куће и пр |
| но истом пред вече морали узимати књиге у руке и учити, и ја и Хасан били смо потпуно слободни |
| прући се по трави потрбушке, одиже ноге у вис и, климајући њима, узе двојнице па поново поче ћу |
| <head>XV</head> <p>Једнога дана настаде у хоџиној кући чудна промјена нека.{S} Ни хоџа, ни хоџи |
| г <pb n="216" /> тога: да их све доведе у забуну, да их утуче и тако им опет покаже, е је и у г |
| , закикота и, узевши ме за руку, поведе у собу.{S} Застадох као укопан кад пређох преко прага.{ |
| едавши ме, збаци пушку с рамена и сједе у траву. — Стигли смо.</p> <p>— Стигли смо — мукло поно |
| усправљен и нијем, одвоји од свију, оде у страну и на трави, на зелењу, мирно отклања дову.{S} |
| дужан остајао.{S} Ако је требало да оде у чаршију, да јој што нађе, донесе, купи, ишао је одмах |
| поручили: како би жељели да им он буде у џамији и да им он учи дјецу.{S} Дубоке је књиге, —— р |
| .</p> <p>— Кад сила прекипи и кад пређе у насиље, онда јој је и крај — тврдио је упорно, не поп |
| м, па се нагло окрену на пети и побјеже у собу.{S} Димије су јој у лету необично шуштале и запл |
| се, напошљетку као да се одважи, уљезе у собу, прекривена танком, црвеном шамијом, која јој по |
| ји, кратко нареди да скува кахву, уљезе у собу и сједајући на миндерлук указа руком да сједнем |
| ипремати, кад једне ноћи изненада уљезе у моју собу и раскорачивши се више душека силом ме поди |
| {S} Као син...</p> <p>Хатиџа опет уљезе у собу да узме филџане.{S} Погледасмо се очи у очи — за |
| комшилук мислио је првих дана као да је у кући шенлук.{S} Многе комшије, зачуђене и узнемирене, |
| у све разговарали!..{S} Знам само да је у свануће, кад сам се дигао из душека и хтио се умивати |
| Наслонивши ми главу на раме, ударила је у плач.{S} Ништа више није знала проговорити, ни објасн |
| м, подвриснух:</p> <quote> <l>Лијепа је у Алаге љуба,</l> <l>Љепоте јој у свој Босни нема...</l |
| , каже, Зулфага имао својих пара кад је у нас дошао, нити су Хамиду паре отели хајдуци, нити је |
| — Њега је Зулфага примио...{S} И сад је у нашој кући...</p> <p>— Па?..</p> <p>Мајка се огрну фе |
| шилти и по чекмеџи с новцима, те ми је у неко доба дућан више наличио на пушкарницу какву него |
| мље и, дунувши у грлић, пође, држећи је у рупи, увијек спреман да опали.</p> <p>— Можеш ли? — о |
| — Зар?..</p> <p>Сломивши лулу одбаци је у крај и поче пипати око себе, као тражити нешто.</p> < |
| данас — запитах узбуђено, затекавши је у кухињи, украј огњишта, како чучи поред ватре и подсти |
| {S} Чучнувши поред кошница завиривао је у њих, метао шећера и полугласно тепао, док су му око г |
| год би мајка изашла у авлију, сједао је у прикрајак један и тамо почео срачунавати нешто, писат |
| лове.{S} Ако је све посвршавао, ишао је у челињак и тамо се забављао.{S} Чучнувши поред кошница |
| те! — осмјехнуо би се и он и пољубио је у чело. — Право дијете!..</p> <p>И звекећући бројаницам |
| гао, јер није имао с киме, — одлазио је у чаршију, у кахве и бербернице и тамо остајао, задржав |
| И нијесам се много намучио.{S} Како је у оно доба било доста празних дућана, нашао сам један у |
| није о њима, ипак сви опазисмо како је у пошљедње доба постао некако обазривији, пажљивији и к |
| није се смијао нити шалио.{S} Једино је у таквим часовима изгледао дарежљивији и немилосно раси |
| тало њојзи.{S} Двадесети дан погинуо је у Дузи.</p> <p>1911.</p> </div> </body> </text> </TEI> |
| типа, уједа, чупа за бркове, издигох је у висину и спустих покрај јастука, на широку шилту, мек |
| јаче и јаче те се чинило као да негдје у даљини хуји вјетар и милује лишће какве непролазне шу |
| а премамио, отео, уграбио, да је негдје у даљини убије, удави, уништи.</p> <p>И читава слика ст |
| , пригушен одјек.{S} И цврчак је негдје у грму цврчао и голи, растоварени коњи, привезани крај |
| ека отворено, — вјечито је пиљио негдје у висину, изнад себе, — и на какав дужи говор као да ни |
| на нас, слуша; као да хајдуци ту негдје у засједи чекају нас одавно и чувају да им не умакнемо. |
| наклања према свакоме!..</p> <p>Негдје у даљини мукло заклепета звоно.{S} Хасан намах прекиде |
| дани и оружани, носећи пуне боце ракије у рукама, прођоше чаршијом.</p> <p>— Ено их, — рече, — |
| одивља у дивљини, па ни о чем више није у стању ни размишљати, колико о разним чудесима, и ни у |
| p>Отада се хоџа никада више јављао није у каквом скупу људи, на здоговору каквом.{S} Нити га зв |
| тала ме о свему, шалила се.</p> <p>Није у нас било ни стискања руке, ни грљења.</p> <p>Није бил |
| ко хукти и букти ватра у пећи, иза које у старој мусандери клопара и чепрка миш некакав, док на |
| !..{S} Сретни земан иђе и ко не вјерује у то, не треба ни да живи, ни ђецу да рађа, јер шта ће |
| ишеклије биле препуне, гурали су фишеке у њедра, у џепове, за силахе, у големе духанкесе, које |
| рани, нити да бјежи.{S} Само одиже руке у висину да тако отклони ударце од главе и покушаваше д |
| овједнички осијече бабо, па окваси руке у крви и, раширене, одиже их према небу.</p> <p>И сви п |
| Нећу — одговорим им опоро, држећи руке у џеповима и раскорачивши се на ћепенку. — Јок...</p> < |
| вркутом извијале се изнад нас и пливале у сунцу, у свјетлости.</p> <p>И нигдје да застанемо, да |
| , па...</p> <p>Слуге га често прекидале у таквом разговору, смијале му се.{S} Зато му и било кр |
| пред ћепенке.{S} Слабићи, немајући силе у себи, опијали се тада његовом силом и, у пијанству, ж |
| авог чела <pb n="310" /> дубоко утонуле у главу. — Планинштарима нико не пријети...{S} Хајдуци |
| о мирни и равнодушни; гуркали су и даље у ватру и шарали кратким прутићима по пепелу, <pb n="30 |
| } Некако бесвјесно повукох се још дубље у шибље и збацих фес с главе, од страха да најприје њег |
| нити је више зазирала да изађе преда ме у мушком одијелу.{S} Лагано, кришом, опрезно, носећи ма |
| p> <p>Па ме узе испод пазуха, повуче ме у собу и гурну на шилту...</p> <p>— И гладан си био, мо |
| /p> <p>Па се пропе на прсте и пољуби ме у образ.</p> <p>— Слатки мој!..{S} Шећеру мој!..</p> <p |
| сагињући се готово до земље и љубећи ме у скут. — Нијеси, зар, заборавио на ме?</p> <p>Тада би |
| И хоџа поче шаптати.{S} И опремивши ме у собу, обојица се измакоше до насред авлије, унесоше с |
| ап и кушајући да се исправи. — Јунак ме у ову кућу довео, њега сам и служио...{S} Кад њега нема |
| и... и кад га не дворим, шта ћу с њиме у соби?..</p> <p>Нећу с њиме кад немам посла...{S} Имам |
| p> <p>— А зар би могао од срамоте икоме у очи погледати? — брзо дочека Хасан и спустивши пушку |
| е ако би га позвала када да јој помогне у послу, да донесе воде, дрва, масла.</p> <p>— Нећу ја |
| {S} Чете њихове спустиле су се ономадне у Сарајевско Поље...{S} Ко може рећи да се неће спустит |
| ханом. — Никад...</p> <p>Он зине, блене у ме.</p> <p>— Не могу?..{S} Вјерујеш ли?..</p> <p>— Вј |
| које као окамењено стало, па само блене у њих...</p> <p>— Хајкуна!..</p> <p>— Нек свак дође и н |
| .{S} Само ћеш мене да служиш, само мене у очи да гледаш, само мени да се смијеш...{S} Никоме ви |
| ти хаљине и оружје, да се обуче и крене у чаршију.</p> <pb n="214" /> <p>Тако га дворила и за р |
| , студену ноћ, па као да се и она мрзне у мраку, изнад глава наших...</p> <p>Хајкуна се дуго ра |
| >За неколико дана након погибије бабине у кући нам је био нечувен неред.{S} Од јутра до мрака н |
| оше — проучио и зна све јазије и законе у прсте, па би хтјели да им то и дјеца науче.</p> <p>И |
| спусти, — каже — читава кућа кад потоне у мрак, у помрчину, и кад све поспе онда настану праве |
| о би, исправио се украј невелике чатрње у дну авлије, големом, привезаном за дугачки коноп кант |
| уцало из пушака.</p> <p>Сељаци су кашње у мене куповали жито, брашно, пиринач, меку робу и све |
| му нове, необичне.{S} Многи су их кашње у разговору понављали и износили као своје...</p> <p>Је |
| иганке, вавијек орне и распаљене, ударе у дахире, уздигну се на прсте им, затресавши бујним ков |
| апретавао земљаве и неочишћене кромпире у пепео. —</p> <p>Оклен?</p> <p>— Из Сарајева.</p> <p>— |
| е, црнпурасте дјевојчице, носећи дахире у руци и позвецкујући њима весело улазиле и, некако поц |
| д сам опазио једну гомилу људи каква се у најсвечаније дане ријетко и пред џамијом виђа.</p> <p |
| >Чак су и дјеца по махалама знала да се у читаву шехеру нико у томе с њиме надметати не може, д |
| са духаном.{S} Али и оне, видећи да се у чашћавању почело штедити, кашње се навраћаху тек уриј |
| анату и чудно уобливши глас упуштала се у разговор, док смо нас двојица остајали мало подаље, у |
| уњеве под главу и загрљени загледаше се у звијезде.{S} Из шуме, из дубине, почеше се у одмјерен |
| језде.{S} Из шуме, из дубине, почеше се у одмјереним размацима разлијегати тупи, мукли удари сј |
| и.</p> <p>Обје Хасанове руке одигоше се у вис и — као зец искочи иза грма.{S} Поче бјежати.{S} |
| /p> <p>До три дана након тога појави се у чаршији и у махалама још читава друзина нових трговац |
| е, узе ми главу међу руке и унесе ми се у лице.</p> <p>— И ти се не љутиш? — запита меко, милуј |
| .</p> <p>— Јер?...</p> <p>И унесе ми се у лице, а чупи ме почеше шкакљати по образима.</p> <p>— |
| рупни људи, с брковима који, како ми се у оном страху чинило, лепршали се и преко рамена.</p> < |
| з све прси и као да застаде, скамени се у гркљану.{S} Затим као да се нешто затресе, уздрма у м |
| их, — кресну Хасан поносито и удари се у прса. — Да видимо ко ће побиједити!..</p> <p>Хоџа пре |
| тово поред ушију и оштрим врхом зари се у траву.</p> <p>Страх од ножа одмах ме растријезни, нат |
| Пхи! — узвикну дјевојче, умотавајући се у чаршаф, па се нагло измаче и затвори врата.</p> <p>Ха |
| та на »поштеној« одбрани и грухајући се у прса напомињао како пакосни свијет никако неће да при |
| XXVI</head> <p>Мало помало и хајдуци се у земљи сасвим осилише.{S} Чете њихове попунише се, нар |
| оворити.</p> <p>Он се прекрсти, маши се у џеп и, не гледајући, баци неколико маријаша преда ме, |
| ило није, као што човјек, пробудивши се у ведро, свијетло јутро, заборави на ружне <pb n="390" |
| де за танку, румену усну и окренувши се у страну, поклопи уста руком, да заустави смијех.</p> < |
| ично смијешно.</p> <p>Дође ми да јој се у лице наругам, да је подражим.{S} И чудна жеља обузе м |
| по соби и чупала, кидала све што јој се у руци налазило.</p> <p>И као да се плашила нечега, мно |
| т неки, дворе вилинске, о којима нам се у дјетињству тако много причало.</p> <p>Обојица смо гот |
| } Не слути на добро!..</p> <p>И како се у читаву шехеру ни о чем толико говорило није колико о |
| Ми заузесмо његово мјесто, умотасмо се у ћебета и полијегасмо по трави.{S} Ушишикани веселим п |
| лио? — запита га изненада и унесе му се у лице. — Знаш ли и ти што?..</p> <p>— Их!..{S} Како ћу |
| е? — запита Хасан поново, уносећи му се у лице. — Овђе?..</p> <p>— На друму — мирно одговори ст |
| ти нам робу.{S} Читав џумбус заметну се у чаршији ради тога и замало што се не претвори у кавгу |
| аћи од минута.</p> <p>Петком, кад су се у кући кухала каква љепша јела, слала ми увијек понешто |
| ије никад ни видио нијесам и који су се у нашој кући некако слободније и рахатније осјећали нег |
| е...{S} Све здраво...{S} И зарадовах се у том часу и протежући се извукох се из љесковине и ста |
| икује се с њиме...</p> <p>И загледах се у обрве и учини ми се да тако танке, свилене, високо по |
| ру.{S} Каткада је излазио носећи дијете у нарамку и тада обично подругивале му се потајно све ч |
| ли да му из неба печени голубови полете у уста!..{S} Какав ми је, бива, народ који јауче за доб |
| е су га могли навући да се и сам уплете у разговор, да и он рекне своју.{S} А кад би га заиста |
| анем, да се смирим.</p> <p>— Данас ћете у мене на ручак — проговори меко.</p> <p>— Кад не можеш |
| сјетио сам се.</p> <p>Па помијеша прсте у браду и поче је чупкати.</p> <p>— Нијесам ни знао да |
| ти се.{S} Бербер немилосно забоде прсте у рану и као да нешто тражаше.</p> <p>— Боли ли? — запи |
| и мене и Зулфагу.{S} Затим завуче прсте у густу, неуређену риђу браду која му прекривала <pb n= |
| е погледају отворено, да се сами упусте у разговор...{S} Кад сам ја био међу њима лакше било об |
| лико пута да ће га пратити у бој, да ће у ватру и у воду за њим.</p> <p>Чак и дјевојке почеле г |
| војим управљати.{S} Без тога нема среће у кући...</p> <p>Вода у ибрику поче врети.{S} Ја присту |
| ути у ватру.</p> <p>— Враћа се, па хоће у нас...{S} Моли — дочеках ја мекше, и сам је молећи. — |
| p>Па брзо чучну поред зида и сакри лице у димије.</p> <p>— То... то сам рекла!..</p> <p>Ја се н |
| гегајући се и застајући почесто, замаче у ноћ, изгуби се.{S} Ми заузесмо његово мјесто, умотасм |
| а пјесмом, него омалено, ситно дјевојче у мушком одијелу, са свиленим траболозом око главе, са |
| за ухо и, онако пресамићена, опет увуче у собу.</p> <p>— Не можеш...{S} Рашта? — запита зачуђен |
| е ћурком. — Усташи, кажу, дочекали наше у Дузи и све поубијали...</p> <p>— Опет!.. .</p> <p>— Н |
| на очи и опљуну.</p> <p>— Неће он више у Зулфаге нипошто — рече суво. — Чим сам му ја љуцки оп |
| е, сељаци некакви, свратише се, уљегоше у дућан, и држећи руке на леђима почеше разгледати робу |
| сакрише...{S} И ето:.. таки и остадоше у животу и... ево нас овђе...</p> <p>Сулага уздахну, од |
| оше се и чешкајући се и протежући одоше у колибу.{S} Брзо се вратише сашаптавајући се и носећи |
| и Хасан, који, преобучени, опет дођоше у собу, затекли су ме уплакана.{S} Обоје се склепташе о |
| је од њега!..</p> <p>Хасан поврати нож у корице и подиже се.</p> <p>— Доста! — отсијече кратко |
| кве поклоне што их слала ко зна коме, и у замјену доносио читаве ките цвијећа, кутије, огледала |
| између нас водио се полако, шапатом, и у гуркању старали смо се обојица да не изазовемо никакв |
| естано голицало да и сам запјевам.{S} И у обијести оној, не знајући шта друго да радим, почнем |
| по лицу.</p> <p>Сад се мање затварала и у собу и чешће излазила на башчу, међу цвијеће.{S} Свој |
| ењући од болова, — нарочито у крстима и у раменима, — завалих се опет, а у глави као да ми се н |
| широкоглаве клинце којима су ишарана и у нове калајисане алке које се блистале и засјењивале о |
| јдуцима.{S} Говорили су како има чета и у самом Сарајеву, како су сакривене по хановима, по гро |
| еговати, јача је била од свега другог и у први мах на друго нијесам ни помишљао.</p> <p>Сама Ха |
| их утуче и тако им опет покаже, е је и у говору моћнији, јачи, силнији од свију.</p> <p>С кмет |
| е вјетар засипљући снијегом у пенџере и у стакласто замрзнуто грање дивље лозе што се пропињало |
| остала.{S} Узалуд.{S} Свраћао сам се и у хендеке украј пута и тражио: нијесу ли кириџије штого |
| ајући.{S} Неки су ми говорили како се и у кахви састају много и како га Зулфага увијек части, п |
| p> <p>Зарада је расла све више и више и у неко доба толико смо се били осилили да смо чак почел |
| и дана након тога појави се у чаршији и у махалама још читава друзина нових трговаца.{S} Добила |
| мало било госпоства, него још ударили и у силеџиство над њима...{S} А силеџиска владавина добра |
| > то додијало не би.{S} Сахати су нам и у таквоме разговору били краћи од минута.</p> <p>Петком |
| о <pb n="329" /> сам се већ трећи дан и у друштву с некаквим сељацима пошао у Мостар.</p> <p>Ка |
| о, сажаљевајући — срце ти је исто као и у мајке...</p> <p>Још би ти и памет била као и мајкина, |
| по кући и авлији, него, бива, отишао и у махалу, на сокак, па тамо начинио шанац и камењем раш |
| њима.{S} Натјерали их и да се пропију и у пићу да расплећу косе, бацају хаљине са себе и полуна |
| да човјек ужива, осјећа насладу неку и у мукама својим и онога ко му је најдражи...</p> <p>Мор |
| да ће га пратити у бој, да ће у ватру и у воду за њим.</p> <p>Чак и дјевојке почеле говорити о |
| ?..</p> <p>Па несвјесно испусти жарач и у забуни голим рукама хтједе гурнути у ватру.</p> <p>— |
| хаљине и правио рупе на њима.</p> <p>И у Сулаге сам најчешће ишао њему за инат.{S} Сваки дан г |
| у опет.</p> <p>Ни сам не знам шта ми би у томе часу.{S} Не одговорих му ништа, не рекох ријечи. |
| ата давао јој да намакне што треба себи у кући; даривао је дукатима и момке, те, напошљетку, ни |
| ивши је око паса силом је притегну себи у крило и цикну:</p> <p>— Да се од мене ниси макла, бре |
| рескочи нам преко пута и брзо се изгуби у густежу, у шипражју.</p> <p>— Ето баксузлука! — узвик |
| загријах мало, ишао сам лакше и болови у жглобовима као да су почели јењавати.</p> <p>Али, за |
| га се бојали.</p> <p>А бојали га се сви у кући.{S} Момци, којих је било неколико, ако би се заи |
| е поче мијењати.</p> <p>Мјесто да сједи у соби као прије, да тугује и размишља, поче ходати, мо |
| шу, Зулфагу некога, намјести му и уреди у кући собу једну, у којој ће становати.{S} Био то висо |
| те, старајући се и упињући да је задржи у соби баш у том часу кад је највише жељела да изађе и |
| ди: је ли све намирено, уређено, има ли у кући свега...</p> <p>Али није био ни онако насмијан н |
| иџија није ишао сам.{S} Сви су путовали у групама, сви се удруживали.{S} И сви ми се причињавал |
| и са људима који су пролазили и гледали у ме.{S} Чинило ми се да се и они потсмјехују, ругају с |
| а руке, приљубивши се, дуго смо гледали у очи једно другоме.{S} Сва срџба моја бијаше потпуно и |
| тима зазвонило момачко оружје и зарзали у пјену обучени парипи, мајка се опет претварала у ону |
| д џамијама, састајали се опет, окупљали у мале, ријетке гомиле и полугласно шаптали, договарали |
| и аге, који су се напола голи одмарали у својим одајама, пробуђени, неиспавани, љутити, скакал |
| ји се преобукли у турске хаљине и стали у шехер да штогод упљачкају.</p> <p>Наравно, сви су сав |
| отова.</p> <p>Момци, што нам још остали у кући, непрестано им износили понуде: духан, кахву, ра |
| </p> <p>Дошавши кући обојица смо трчали у собу, тражили хоџиницу и, расипљући набрану траву и ц |
| и овим људима, који су, додуше живјели у овој кући, али којима још никад ништа заповједила ниј |
| чим смо Хасана скинули с кола и унијели у кућу, — ступио у собу и почео припасивати дугу, шарен |
| "> <head>XI</head> <p>Чим смо приспјели у Сарајево, ознојени, уморни, прашњави, са лицем препла |
| х, — носећи у малим, шареним тасима или у танким, везеним чеврмама, понуда — одлазили да га оби |
| мшилука и удаљених махала, посебице или у групама, и ишле мајки, наметале јој се, токорсе да је |
| ове између демира, ми смо мирно сједили у соби и слушали како пуцкара, тутњи и хукти ватра, чиј |
| ашније.{S} Рањеници, — које су доносили у колима, на носилима, на коњима, — изнемогли, сатрвени |
| није био него усташи, који се преобукли у турске хаљине и стали у шехер да штогод упљачкају.</p |
| али и вјежбали, онда смо све троје ишли у „ашиковање“.{S} Хајкуна више није ни сакривала ништа |
| е био друкчији.{S} Кад би нам они дошли у авлију, до шездесет их на броју, растоварили уморне к |
| и, порумени.</p> <p>—Па... ето... пошли у лов...</p> <p>— Чак амо?</p> <p>— Кажу да овуда има л |
| >Па ме ухвати за подбрадак и погледа ми у очи.</p> <pb n="345" /> <p>— Ако си пошао да тужиш, у |
| ла златом и црвеном свилом и послала ми у јаглуку, поручивши узгред да јој увече дођем под пенџ |
| из душека и хтио се умивати, уљегла ми у собу, блиједа, слаба и изнемогла и, заставши крај вра |
| ави посао, скочи са столице и потрча ми у сусрет. — Шта је?</p> <p>— Ево...</p> <p>Ова привири |
| тури чибук у крај, придиже се и пође ми у сусрет.</p> <p>— Нећеш ми, зар, замјерити што сам дош |
| престано откривао, чим ме опази пође ми у сусрет, спусти ми руку на раме и тихо, развучено прот |
| и га жао...</p> <p>Мазећи се гледаше ми у лице као да искушава, испитује.</p> <p>— И да заглади |
| ео почео би све истресати и сасипати ми у крило.{S} Новаца ми није могао давати, јер није бабо |
| да ће он сам, до неколико дана, доћи ми у дућан и сам ми се јавити.{S} Кад ми стаде на ћепенак, |
| и дан, након кијамета оног, долазило ми у дућан по неколико њих, засједали по сандуцима и по вр |
| о ми и што окреће главу од мене, што ми у очи не смије отворено да погледа, што није онако дрза |
| јаран и опет никог другог не тражи, ни у кога неће него у мене.{S} Макар се и свађали, макар с |
| нити је кмете онако јефтино продао, ни у грађевине онолико утрошио...{S} Све, све, све му лаж |
| и мало, да ме саслуша.</p> <p>Чак ме ни у ханове не хтједоше примити, ни кахву ми испећи.{S} На |
| дмах га и омрзнуо...{S} И вели: неће ни у кога него у тебе.</p> <p>— И данас ће доћи?</p> <p>— |
| мишљати, колико о разним чудесима, и ни у што толико вјеровати, колико баш у оно што је мутно, |
| /p> <p>— Ти?..</p> <p>— Не смијем ти ни у очи погледати када причам</p> <p>— узвикну изненада и |
| I</head> <p>Хасан се првих дана настани у моме дућану, одомаћи се потпуно.{S} Донесе све ствари |
| ако зазирао, дотле су други, подијељени у групе, пушећи и играјући се оружјем, галамили, грајал |
| толико говорити, колико о мени.{S} Мени у лице почну причати о мени, хвалити ме, надметати се у |
| улага, мирни, добри Сулага, који једини у оно доба никаква оружја на себи носио није и кога су |
| , нити је што напоменуо.</p> <p>— Пљуни у длане па ради — само ми рече при поласку и крене низ |
| аво, испитујући, па лагано, тихо, ступи у собу и сједе покрај пенџера.</p> <p>— А што си га зва |
| уто. — Наши су били домаћини, господари у земљи, па им мало било госпоства, него још ударили и |
| али коњ, усплахирен, запјенушио, удари у страну и поче одбацивати ногама, одавирати.{S} Хасан |
| ијетом, похвали.</p> <p>Ради тога удари у чудне работе неке, у праве махнитлуке.{S} Брзи и изне |
| а вратне жиле набрекнуше му и крв удари у образе.{S} Сав помодри. — Хоћеш у шехеру да убијаш љу |
| ићу те — рече.</p> <p>Па сам себе удари у бедру, а крв шикну и попрска и ћилим и ћенаре.</p> <p |
| — Нијесам, мајко...</p> <p>Она се удари у прса и поче се климати.</p> <p>— Хаљине ми кажу све.. |
| </p> <p>И она се изви, искриви, и удари у грохотан, обијестан смијех.</p> <p>— Због мене зар?.. |
| ећи прсте, спусти се испод зида и удари у плач. — Ето...</p> <p>— Хатиџа!</p> <p>Притрчим јој и |
| да је и сама жељела да јој неко говори у кући, да граје, ларма.{S} И зато је најчешће ишла у с |
| и ради тога и замало што се не претвори у кавгу.{S} Јово, намамљујући једног муштерију, баш поч |
| а...{S} Ситнице!..</p> <p>— Ти... ти си у невољи био... у јаду...</p> <p>— Нијесам, мајко...</p |
| обрве, замисли се.</p> <p>— Не можеш ти у оној кући живјети — рече. — Ако останеш тамо, он ће т |
| днији.</p> <p>Није хтио више ни спавати у кући, у соби својој, него одлазио у башту и спавао по |
| бојнике и готово хтио запомагати, звати у индат...</p> <p>Пошто јој додија пуцњава купила је и |
| ни Зулфаге.{S} Мрско му било и гледати у њега, мрско било посматрати како двори мајку, како ид |
| .</p> <p>— Кад не можеш јарана дочекати у својој кући, ено ти моје...</p> <p>— Мени је свеједно |
| х почнем мељавати међу прстима и трпати у уста, жвакати.{S} Чудна грчина као да ми се разли по |
| , почео подврискивати и камењем ударати у ниске, мале демирли-пенџере, зазивајући по имену укућ |
| извађени дукат морао поново да поврати у кесу гунђао <pb n="225" /> је и кришом, да га не би о |
| ијатеља, па... па ће му свашта набацати у главу...{S} А дијете добро, честито...</p> <p>Мајка з |
| е размахивати око себе: поче засијецати у стабла, сјећи гране, лишће, траву.</p> <p>И смијешан |
| многи су отпочели своје јунаштво кушати у чаршији.</p> <pb n="356" /> <p>Људе који су ишли кућа |
| Јован поблиједи и стиснутих шака полети у гомилу.{S} Поче тући немилосно, крвнички, по свакоме. |
| оће ли бити дебело и колико ће ока бити у њему.</p> <p>И обје као да бијаху задовољне.{S} Осмје |
| риво му што и сад, увијек, не могу бити у соби поред њега, што га и сад сама не дворим...</p> < |
| виђети јарана, што ћу га рањена примити у своју кућу и сам његовати, јача је била од свега друг |
| на!..</p> <p>— Сад ће ђедо опет ударити у старе дипле — дочека опет онај одострага и засмија се |
| дере.{S} И као да се није знала уморити у послу томе, као да јој није требало почивке.{S} Зној |
| ињали по неколико пута да ће га пратити у бој, да ће у ватру и у воду за њим.</p> <p>Чак и дјев |
| и спавала с њом, а мој душек премјести у своју собу и прострије управо покрај свог душека.{S} |
| некакав замотуљак и овај га брзо спусти у џеп.{S} Причини ми се као да звецнуше дукати.{S} Па с |
| и у забуни голим рукама хтједе гурнути у ватру.</p> <p>— Враћа се, па хоће у нас...{S} Моли — |
| е »да премишља«, нико није смио дахнути у кући, нико ријечи проговорити.{S} Свак ко је морао <p |
| слаб остадох неко вријеме тако, сједећи у трави, с рукама у крило опуштеним, готов да заплачем |
| ио је хоџа, натмурен и замишљен, држећи у једној руци чибук а у другој књигу са излињалим кориц |
| почех прекоравати самога себе, силазећи у чаршију и чешкајући се иза врата. — Оженио се, а не к |
| них.</p> <p>— Шта је? — запитам улазећи у собу, ознојен и уморан, и погледам их обоје. — Што ст |
| трговали непрестано сједећи и лешкарећи у дућану, што су са чибуком или цигаром у зубима стењућ |
| хамал какав или Циганка понека, носећи у малим, калајисаним тасима и пилава, и червиша, и долм |
| оја јој половицу лица заклањала, носећи у једној руци ибрик са кахвом, а у другој филџане.{S} И |
| ут својом дугачком, црном џубом, носећи у једној руци грану шебоја а у другој чибук, јављао се, |
| ио при свијести, сви су одмах, — носећи у малим, шареним тасима или у танким, везеним чеврмама, |
| но, гегајући се и увијек понешто носећи у руци: или ђугум да донесе воде са чесме, или ћупицу к |
| је лош...</p> <p>— Он не смије више ићи у Сулаге — нагласи мајка јаче и пресијече руком по вазд |
| ати.</p> <p>— Отсада више не смијеш ићи у Сулаге — рече отсјечно. — Нипошто!..</p> <p>— Не каже |
| о пронаћи и ухватити, да ће им први ући у траг.</p> <p>Једини Сулага сумњиво је вртио главом и |
| љна да га развесели, сва се умотавајући у ћурак и од ишараног пешкира правећи турбан око главе. |
| аручју, одигох са серџаде.{S} Уживајући у њезину цикању и подврискивању, трчећи понесох је по с |
| иво се осмјехујући и необично уживајући у његовој забуни, муци.</p> <p>— Казао си и да ћеш ме и |
| с ноге на ногу и из све снаге дувајући у прозебле руке да их загријемо, — слушали како у даљин |
| де ми уз кољено и, непрестано гледајући у очи, спусти ми руку на раме.</p> <p>— Једи!..</p> <p> |
| ћи испред дућана и непрестано гледајући у сокаке куд је Хасан замакао.</p> <p>И дође ми да потр |
| дочеках пјенушећи од бијеса и тапкајући у мјесту. — Са једним треба прекинути.</p> <p>Хасан поћ |
| ије ни да јој се примакне.{S} Ударајући у стари, напукнути таламбас, који му висио о појасу, об |
| еколико пута, мрштећи се и отпљуцкујући у страну. — Трговац!..{S} Гуликожа!..{S} Улагивало!..{S |
| p>Старији, угледнији, познатији трговци у чаршији, што су по десет, по двадесет и по тридесет г |
| ама распали и кад се отворено гледа очи у очи једно другоме, него у полутами, помрчини, у сјенц |
| у да узме филџане.{S} Погледасмо се очи у очи — засмијасмо се обоје...{S} А то ме збуни и не од |
| отово врисну она и, смијући се, отскочи у страну. — Не шкакљи!..{S} Чудан си и ти!..</p> <p>— Б |
| ану, он се сав стресе, бржебоље отскочи у страну и измахну ножем.</p> <p>— Не бој се, Хајкуна!. |
| мешање, ломљава, Ајкуна цикну и отскочи у страну, неко јаукну, неко поче псовати.</p> <p>Савлад |
| едевија, узвијерена, усплахирена, утрчи у авлију.{S} Стрижући ушима и као зазирући од нечега, п |
| агиним вратима истрча нам неко у фереџи у сусрет и поче ме дрмусати.</p> <p>— Смајиле, болан!.. |
| рај душека, загрну рукаве и, погледавши у широку, голему рану, која се црнила изнад лијеве бедр |
| усрдније.{S} Клечећи на трави, утонувши у њу, и раширивши руке према небу, готово ништа говорио |
| и трчала у сусрет и снажно га гурнувши у прса обарала на калдрму и почела газити, тући, немило |
| у, одиже моју пушку са земље и, дунувши у грлић, пође, држећи је у рупи, увијек спреман да опал |
| одгурнувши књигу с крила и кашљуцнувши у шаку, почео причати.</p> <pb n="282" /> <p>— Ишли — к |
| знати да је то био један обичан догађај у њиховој кући и да се нико због тога не мора ни бунити |
| јепа је у Алаге љуба,</l> <l>Љепоте јој у свој Босни нема...</l> </quote> <p>Људи, мислећи зар |
| питам након дуже почивке, гледајући јој у лијепи, мало погнути врат, који као да је био бјељи о |
| рим и да, као слушче какво, помажем јој у ситнијим, домаћим пословима.{S} Шта више, она као да |
| пети и побјеже у собу.{S} Димије су јој у лету необично шуштале и заплетале се око нога, црвена |
| емо.</p> <p>— Немој...{S} Нипошто немој у кућу, — као досјети се она, хватајући ме за руку. — Н |
| гао насред пута и препријечио им улазак у кућу!..{S} И још има образа да виче како је гладан и |
| ово и не погледа.{S} Само забоде барјак у земљу, исправи се и, ништа не говорећи, једним лаким |
| {S} По срећи, њихова помоћ мени је ипак у згодан час дошла и на велико чудо ханџијино опоравио |
| е прели и преко кућа, преко зидова, чак у комшилук...</p> <p>Момче испусти алку, узвикну нешто |
| боље истрчим између њих, завучем се чак у подрум и тамо се сакријем за некакве сандуке.{S} Три |
| е више мучити.{S} И најпаметнији човјек у неким часовима <pb n="314" /> постане некако лаковјер |
| једном руком ухватио се за демире, док у другој држи пушку, па нас, онако загрљене, продире чу |
| лти и пуши.{S} Опазивши ме, отури чибук у крај, придиже се и пође ми у сусрет.</p> <p>— Нећеш м |
| а накриви главу и поче растезати јаглук у рукама.</p> <p>— И како гледа! — рече меко, готово те |
| </p> <p>И тек тада осјетих чудноват бол у читавом тијелу.{S} Сви гуштерови, нарочито у бедрама |
| дан.{S} Примицао сам се вратима, гледам у њих, у велике широкоглаве клинце којима су ишарана и |
| о на прагу, ухватио се за канат, гледам у њу и кроз сузе се смијешим, а она се извила, издигла |
| учини ми се као да сада први пут гледам у тај врат и његова бјелина и пуноћа изненада освоји ме |
| да је отргнем, да је отворено погледам у очи.{S} Она то опази, па бржебоље и рукама поклопи оч |
| , у руку, и заплео се, спотакао, да сам у два маха помислио, е ће намах посрнути и носом ударит |
| уз тамбуру.{S} И било ми је као да сам у томе часу угледао сродника неког, блиског сродника ко |
| еле бољети од дугога ходања, уљегао сам у дућан, сјео покрај ћепенка, на сандуче једно, и онако |
| и се освоји!..</p> <p>Чим сам остао сам у соби, опет сам проплакао.</p> <p>Жао ми бијаше мајке. |
| насладу неку <pb n="372" /> осјећао сам у томе да их мрвим, уништим, и нешто као да ме поче гол |
| учинио не бих.{S} Њему за инат ишао сам у чаршију, међу чаршинлије, причао свакакве приче и лаг |
| не трчи баби да му се тужи...{S} Ко сам у себе поуздања нема, ничија га заштита подићи не може. |
| 9132_C25"> <head>XXV</head> <p>Иако сам у Сулаге ишао доста често, — по једном и по два пута у |
| и шенлучио, ни теферичио.{S} И кућу сам у брзини узео под кирију, не бирајући и не разгледајући |
| . а немој да ја смишљам и да се мијешам у твоје ствари...{S} Ти... ти си све наређивала...{S} Н |
| p>— Ако је ватра, баш хоћу да те окушам у њој, да видим каква ћеш ми изаћи...{S} Ето колико ти |
| p> <p>И хтједох да пођем, да је поведем у собу и онако с њоме заједно да станем пред Хасана, ка |
| <pb n="342" /> ништа друго него да идем у другу собу, те да потражим Ибрахим-ефендију, помоћник |
| ло није, опет ме позивао да с њиме идем у „лов“ и врљао са мном по Требевићу, а Хајкуна нас и д |
| е то бити, — викну заносно — кад уљезем у Сарајево и пронесем главу људску на ножу, па се крв ц |
| ка она, гризући усне.</p> <p>— Вјерујем у се, да нијесам грђи од њега, макар што је јунак, — од |
| мао.{S} Само стојим, узимам и одбацујем у страну, а трговац, зачуђен, искривио се, подигао глав |
| ила, плакала, нудећи ме да ја све узмем у своје руке, молећи, преклињући.{S} Узалуд!..</p> <p>— |
| рви, које ми је сметала да дуго останем у друштву таквих јарана.{S} Укратко сам прекинуо с њима |
| ротежући се једва се подигнем и сједнем у траву.{S} Сваки жглоб, сваки драм меса болио ме.{S} Б |
| чекајући ме да изађем из куће и кренем у чаршију.</p> <pb n="252" /> <p>— Ђе си, одмјено јунач |
| на самога себе.{S} И дође ми да викнем у помоћ, да зовнем макар кога.</p> <p>Тад се истом сјет |
| ресах ја пакосно и дође ми да га гурнем у ребра, да продрмусам мало. — Мени није до чекања...</ |
| ме гонило да потрчим вратима, да гурнем у канат, отворим га.</p> <p>— Хоћу ли? — питао сам сам |
| уд бих покушавао да их задржим и увучем у разговор, залуд бих их митио, улагивао се.</p> <p>Одл |
| те да се насред царскога друма ухватим у коштац с њиме и порвем се, побијем, покрвим.</p> <p>И |
| ината, жељен да се макар с киме ухватим у коштац и да гушим, давим, бијем све око себе...</p> < |
| ену и са раширеним рукама да му потрчим у сусрет.{S} И придигох се мало и хтједох се указати... |
| руку и као дијете какво поведе за собом у кућу.{S} Хатиџи, која је стајала на авлији, кратко на |
| ени и узевши ме за руку, повео за собом у закутак један.</p> <p>— Дај ти, болан, — рече — да ку |
| ају — упаде Хасан сурово и гурну главом у Хајкунин витао који се умало не преврну. — Кад су неп |
| јуче и цијуче вјетар засипљући снијегом у пенџере и у стакласто замрзнуто грање дивље лозе што |
| ши му два широка шамара, гурну га ногом у леђа и нареди момцима да га избаце напоље.</p> <p>Од |
| и сине? — откреса хоџа и гурну га ногом у слабину. — Што ће ти оне?..</p> <p>— Па се опет окрен |
| насред авлије, унесоше се један другом у лице и, непрестано се наклањајући и размахујући рукам |
| рање.{S} Затим, уносећи се један другом у лице и говорећи више знаковима него ријечима, загледа |
| и поносита, са големим зеленим барјаком у руци, чији се златан полумјесец при врху бљештао, рум |
| Кад би се пробудио, хитала је с ибриком у руци и са чистим пешкиром преко рамена, да му полије; |
| собама, силазио је на авлију, с пушком у руци, обилазио све буџаке, привиривао свуда.</p> <p>И |
| поздравивши се с Авдагом уљегнем за њом у кућу. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1913 |
| у дућану, што су са чибуком или цигаром у зубима стењући и гунђајући прихватили за аршин и тере |
| д пазухом и са шкиљавим прљавим фењером у руци.</p> <p>Дугим шареним рукавом отро би лагано суз |
| и, објешењачки додирнувши својим носом у мој, поче ме шкакљати по лицу својом бујном, коврџаво |
| е и често застајкујући, прелазиле један у другога на дућан, сакривале се за робу и чучнувши јед |
| ћали се, силно трајући и гурајући један у другога, а она је једнако стајала и једнако разговара |
| тку сам читаву киту бацио у ћошак један у дућану, гдје је одмах дочекао дебели, угојени мачак и |
| о доста празних дућана, нашао сам један у који сам могао и натрпати робе колико сам хтио и да м |
| а не говорећи ништа, гледали смо један у другога, задивљено, узбуђено, и весело, као што се гл |
| Неколико табора, који су пратили тајин у Никшић, дочекани су и разбијени; једва по десетак људ |
| рао од Зулфаге и све ми се чинило да он у читавој кући никога толико не мрзи колико мене.{S} Ни |
| ле.{S} Сви су отворено говорили како он у свом дому „гоји разбојника“, који ће, чим потпуно осн |
| ао.</p> <p>Човјек овај као да је уживао у мукама мајкиним.</p> <p>Док се она ломила, кидала и г |
| је тада кроз полумрачну собу, одјекивао у њој и, чинило ми се да се све око мене смије, све зво |
| м, изрованим друмовима њиховим; ноћивао у тијесним, смрдљивим колибама, гдје се, у једној полов |
| ала.{S} Бабу је необично хвалио и ковао у звијезде, жалећи што није био толико и домаћин колико |
| шљања!..</p> <p>Никада нијесам вјеровао у какве бабинске приче ни гатке разне, али, право да ре |
| о врата. — Она!..</p> <p>Кад сам уљегао у собу затекао сам мајку како узваљена уз јастуке сједи |
| риче.{S} Не!..{S} Готово није ни гледао у нас, него му поглед вазда управљен био према оном низ |
| тао сам као окамењен и забленуто гледао у ефендију, у кадифасте му очи и искежене бијеле зубе.< |
| ао <pb n="307" /> и непрестано загледао у пушку.{S} Можебити да би се због тога и поново посвађ |
| вати, одбацим комад хљеба који ми лежао у крилу, и измакох се иза софре.</p> <p>— Једи!..{S} Шт |
| опирући на пушку, коју сам једва држао у руци, и редовно застајући на сваком десетом кораку.</ |
| све јачи и јачи и силна дрхтавица, као у грозници, овлада ми читавим тијелом...</p> <p>— Аааах |
| дана, поклањајући ми некакве лопте, као у шали напомену како ће ми поклонити и кћер Хатиџу, кој |
| </p> <p>— А рашта? —— отегну Сулага као у чуду, гледајући је пажљиво. — Шта ти учинише?</p> <p> |
| рате...{S} Чудим се само како се увукао у вашу кућу и ко вам га натовари...</p> <p>Па би ме обг |
| ромијенио.{S} Само је из собе препртљао у коњушницу, бедевији, и намјестио ту као креветац неки |
| ме Јован, који је једини озбиљно узимао у заштиту и хвалио. — Богата је, а то ваља...{S} Замисл |
| одао, потказао хоџи.{S} Хасан је сумњао у ме и почео ми пријетити; ја сам опет сумњао у њега.{S |
| почео ми пријетити; ја сам опет сумњао у њега.{S} И ко зна, може бит’ би се међу нама изродила |
| елу кудељу, и тежак, топао мирис ударао у главу и као да је гушио, опијао.</p> <p>— Чудна топли |
| до, комшија ми, који је нешто размјерао у свом дућану, баци и терезије и оке, усплахирено утрча |
| ачица!..{S} И колико сам камења набацао у дућане подругивача, кроз плач их проклињући и псујући |
| рљан дочепао собе и сакрио се, закључао у њу, остављала га је, враћала се и, уморена и малаксал |
| га, који се био одвојио од нас и отишао у кухињу да види хануму. — Брже ће...</p> <p>— Јади га |
| арио, — као онда кад сам им истом дошао у кућу, — ипак никада као да ни покушао није да га потп |
| кад бих изишао из собе и кренуо, пошао у дућан, он је једнако о томе говорио, једнако ме хвали |
| н и у друштву с некаквим сељацима пошао у Мостар.</p> <p>Кад сам закуцао на авлиска врата, — ђа |
| здрављали га.{S} Ако би иза подне пошао у своју собу и затворио се »да премишља«, нико није сми |
| ласа:</p> <p>— На моју душу, опет пошао у хајдуке!..</p> <p>— Пошао на усташе — поправи ме он и |
| , често и без штаке.{S} Док је био бабо у животу Осман као да није ни знао ни за кога у кући ос |
| око остало отворено и гледа у ме, право у ме...</p> <p>Суза једна скотрља јој се низ образ, зау |
| — одговори она мирно и погледа ми право у очи...</p> <p>Ах, очи оне!..</p> <p>Збуних се, спетља |
| нако — питао сам га, гледајући му право у очи, — или живио од твоје доброте или од њезине... од |
| head>IV</head> <p>Једнога јутра, управо у свануће, пробудила ме необична хука и граја у авлији |
| о мени, хвалити ме, надметати се управо у похвалама.</p> <p>— Никад нијесам знао да си оваки — |
| о што ништа трпио није што је било ново у кући, што се након бабе измјењивало, тако није трпио |
| вао о свему.{S} Одлазио је рано, готово у зору, и враћао се тек око подне.</p> <p>Дошавши кући |
| ено гледа очи у очи једно другоме, него у полутами, помрчини, у сјенци старих бршљаном обраслих |
| барем чинило да не само у махали, него у читавом шехеру хоџа није имао правог пријатеља.{S} И |
| рзнуо...{S} И вели: неће ни у кога него у тебе.</p> <p>— И данас ће доћи?</p> <p>— Данас.</p> < |
| ог другог не тражи, ни у кога неће него у мене.{S} Макар се и свађали, макар се и љутили један |
| дућан човјек некакав.{S} Умотан је био у голему, црну струку, чији се крајеви вукли по тлима; |
| о уздисати:</p> <p>— Ето... опет је био у Сулаге...{S} Ја сам га управо и измамио из авлије и.. |
| о се, уклонио, само да Зулфага није био у близини.{S} Само њему за инат задржао сам се, остао.< |
| е заиграли и заговорили кад он није био у кући, као да би премрли од страха чим би му кораке за |
| ез Алија, као једини човјек који би био у стању ударити на све усташе и покорити их, поломити, |
| ко Зулфаги ако би се након тога појавио у авлији.</p> <p>Чим би га опазила, одмах му и трчала у |
| ли и бенетали о свачему, бабо је сједио у врху, на својој шилти, и, пуштајући димове низа своју |
| о и Сулага, узимао ме за руку и изводио у страну.{S} Питао ме и распитивао о свачему.{S} Питао |
| Треба ли да причам како сам се пробудио у једном хану, у Коњицу, гдје су ме донијели и оставили |
| дмуклим шапатом и сваки који се налазио у соби као да се није најугодније осјећао.{S} Многи су |
| та једна!</p> <p>И што је чешће одлазио у чаршију, што више распитивао о хајдуцима, био је све |
| идао разговор, одмах се дизао и одлазио у собу.</p> <p>Неколико пута био сам ишибан због ових п |
| ати у кући, у соби својој, него одлазио у башту и спавао под смоквама, на трави.{S} Ни ручавати |
| колико дана Хасан је непрестано одлазио у чаршију и непрестано распитивао о свему.{S} Одлазио ј |
| свијех укућана, будио се хоџа и излазио у авлију.{S} Онако голем, стасит, кршан, увијек лахко о |
| еко рамена и необувен, босоног, полазио у башту међу поврће, и тамо копао, тријебио, пребирао.{ |
| поздрављао се са свима и одмах пролазио у прочеље, гдје је нарочито за њега намјештена била шил |
| Хамида, љубимца његова; за инат улазио у његову собу и са запаљеном цигаром пржио му хаљине и |
| наш ти...</p> <p>— Он мене здрава пазио у својој кући, а ја њега рањена да гоним...{S} Помисли, |
| сио својим жутим, упалим очима и шкиљио у њега, загледао, тврдим, жуљавим прстима пипао оштрице |
| и.{S} Не.{S} Само се за дан-два склонио у кућу и лагано размишљао о читавој ствари.{S} А трећег |
| инули с кола и унијели у кућу, — ступио у собу и почео припасивати дугу, шарену бошчу, Хасан, б |
| рдити Хатиџу.</p> <p>Али чим сам ступио у авлију и угледао је како, попевши се на столицу једну |
| ође та забуна њихова и да не бих ударио у гласан смијех, морао сам се уједати за усне.</p> <p>Б |
| за софром, с осталом чељађу, него носио у торби, о рамену, овећи комад хљеба и неколике главице |
| атио бих се, загрлио, пољубио и упустио у ма какав разговор.{S} Два-три пута и притрчавао сам и |
| 43" /> <p>И кашње, кад се мало одомаћио у кући, кад је све упознао, остао је такав.{S} Са слуга |
| /p> <p>Напошљетку сам читаву киту бацио у ћошак један у дућану, гдје је одмах дочекао дебели, у |
| јући је онако плаху, једру, кршну, како у танкој кошуљи и димијама, без јечерме, иде, ломи се, |
| ле руке да их загријемо, — слушали како у даљини негдје, у другим сокацима, циличу тамбуре, зве |
| аћајући се из чаршије, затицао нас тако у групи.{S} И одмах је смијешећи се приступао мени, одв |
| и смокава и тамо негдје далеко, далеко у плавој, свијетлој висини тоне, растапа се и изумире.< |
| ижили Сулагиним вратима истрча нам неко у фереџи у сусрет и поче ме дрмусати.</p> <p>— Смајиле, |
| халама знала да се у читаву шехеру нико у томе с њиме надметати не може, да нико не зна онако » |
| ханску кутију, — коју сам прије ријетко у руке узимао, — и на силу ме гонио да запалим, задиман |
| и док је имао болова био сам врло мало у дућану.</p> <p>Макар што је Хамид вазда био поред њег |
| џије пекле кахву.{S} Све као да је било у чудној грозници некој, све се комешало, врело.{S} Све |
| ни серџаде, ни шилтице какве није било у собама и празне, голе, без намјештаја, зијале су оне |
| е према свјетлости фењера што га носило у руци, помоли се отуда, изађе безбрижно звиждућући и п |
| ега.{S} Мени се барем чинило да не само у махали, него у читавом шехеру хоџа није имао правог п |
| ало било.{S} Незадовољна, зар, што само у кући, пред нама, може показивати како је слободна, не |
| њајући с прага и пуштајући нас да уђемо у авлију. — То ли је? — запита јаче, пристајући за нама |
| м држећи канат и пуштајући нас да уђемо у авлију. — Ако си огладнио, сад ћеш се поткријепити — |
| {S} Ми ћемо сами...{S} Сами да царујемо у гори...</p> <p>— Нећу — окосих се љутито, спремајући |
| итујући.</p> <p>— Шта сад? — као да смо у исти мах хтјели запитати један другога, а сваки се ус |
| чали, гатали, прорицали.{S} Гледали смо у мјесец, у звијезде, тражили знакове небеске; причали |
| C17"> <head>XVII</head> <p>Осванули смо у шуми, у планини.{S} Задихани, заморени, готово изнемо |
| и нехотице подигосмо главе и погледасмо у висину.</p> <p>— Мора да иде неко — једва се присјети |
| а не може да ме гледа...{S} А он одавно у овој кући... добар је... поштен... вјеран...</p> <p>— |
| тила их, тријебила.{S} Погледавши једно у друго не проговорише ни ријечи; само се поздравише ла |
| , испред подне, јавио би се тада обично у чаршији или хамал какав или Циганка понека, носећи у |
| да пита и распитује о усташима, — а то у дућану није могао, јер није имао с киме, — одлазио је |
| авом тијелу.{S} Сви гуштерови, нарочито у бедрама и листовима, почеше ми играти, трзати се нека |
| S} Гласно стењући од болова, — нарочито у крстима и у раменима, — завалих се опет, а у глави ка |
| поднесе нек припали; ако је требало што у чаршији купити, погодити, наћи за нас, Сулага је ишао |
| ран, усплахирен.{S} Тутну заптији нешто у руку, узе ме за раме и повуче за собом.</p> <p>— Бјеж |
| итискивали најтежи терети, ускипи нешто у <pb n="303" /> теби што те нагони на смијех и, — отим |
| ашће се...</p> <p>Бербер, шапћући нешто у себи, клекну покрај душека, загрну рукаве и, погледав |
| а искрпљеној и напуханој мјешини, задуо у образима, закрвавио очима и, сав обливен знојем, дува |
| ни исти момци, који, кад би бабо кренуо у лов, онако поносито и изазивачки, оружани и опремљени |
| е ли он крив што му се Зулфага наметнуо у друштво, што га је пратио вазда и частио?..{S} И је л |
| саплете се и опет посрну.{S} Сав модар у лицу, надут, страшан, с исколаченим, помућеним очима |
| иста њезина и да је она једини господар у њој.{S} Као да није вјеровала, е сад збиља може запов |
| рком и, узевши чибук под пазухо а фењер у руку, излазио из собе, одлазио. </p> </div> <div type |
| шом, опрезно, носећи мали жмирави фењер у рукама, спуштали смо се низ стрме, кривудаве сокаке, |
| } Мора да сам изгледао необично блесаст у том часу, јер се он снажно уједе за танку, румену усн |
| S} Необично задовољство осјећао сам већ у томе што сам видио да се љути, да му је криво што нап |
| >Нехотице се осврнем и погледам на собу у којој је сједио Хасан.{S} И на пенџеру, кроз гране фе |
| } И казао је да му припремиш једну собу у кући...</p> <p>— Ја?..</p> <p>Хамид отре сузе што му |
| {S} При сваком сусрету окретао је главу у страну отпљувао и отресао руком као да се гади од неч |
| али се ипак предомисли, па окрену главу у страну и полугласно поче попијевати.</p> <p>За чудо, |
| ош усуди да у оној гунгули и гурне Јову у леђа и да му преврне зембиљ.{S} И када, уз грохотан с |
| врнувши се на леђа и одижући једну ногу у висину. — И он ради...</p> <p>— Осман је велики момак |
| цријева као да врију, кључају, кркљају у мени и нешто под грлом заиграло се, па стеже, стеже, |
| е је кавга...{S} Жене нек се не петљају у то...</p> <p>— Она је овђе ханума!..{S} Њезина је кућ |
| увијек. — Он је сам себи подигао џамију у којој да се молимо...</p> <pb n="272" /> <p>И морам п |
| времена кад и најпаметнији људи вјерују у најлуђе приче.{S} Зато су куповали оружје и они који |
| — прекидох га ја.</p> <p>Он одиже руку у вис и запуцка прстима.</p> <p>— Замисли, болан, како |
| спљунувши, опет као да осјетих пљувачку у устима.</p> <p>— Јес’, дина ми!..{S} Пљувачка!..</p> |
| узалудно тумарање, љутито одбацих пушку у страну, скљоках се под једну букву, у траву, и, насло |
| ару, смјерну робињу и, не смијући да му у сусрет изиђе, чекала га у соби са прекрштеним рукама |
| ва тврдоглавија муштерија притрчавао му у помоћ и хвалио робу што <pb n="220" /> сам знао боље, |
| се сашаптавати с бимбашом.{S} Тргну му у руку некакав замотуљак и овај га брзо спусти у џеп.{S |
| ушати, наређивала је слугама да ме узму у нарамак и на силу избаце пред врата.</p> <p>Тада сам |
| {S} Како опет?..</p> <p>Хасан се окрену у страну и отпрсну.</p> <p>— Не питај...{S} Обрукала се |
| се сравни са опуштеним подвољком, утону у њему, очи се помутише, заблијештише.</p> <p>— Освети |
| се на другу страну.</p> <p>Цар га гурну у ребра и опет запита.</p> <p>„А како живиш?“</p> <p>Оп |
| пуштених, сиједих бркова и снажно гурну у ватру.</p> <p>— Рашта да жалим умријет’?..{S} Рашта?. |
| он немилосно зграби за рукав и одгурну у страну.{S} Она посрну на шилту, скљока се.</p> <p>— Н |
| .{S} И сва крв као да ми изненада јурну у образе и страшан бијес обузе ме.</p> <p>— Теби се сми |
| хоџа кратко, па се измакну мало и чучну у крај. — Ти то не смијеш...</p> <p>Хасан се лагано под |
| а, причао и о животу њихову, о царевању у гори са заносом, са одушевљењем.</p> <p>— Помисли, бо |
| један поред другога, наложили смо ватру у мргињу, украј гомиле једне, гурнули кахвени ибрик уза |
| ква оружја на себи носио није и кога су у читавом шехеру сви и називали <hi>женскоњом</hi>.</p> |
| па окићени, оружани, обучени као да су у сватове пошли, са пуним чутурама, које им, објешене о |
| цима, бакалима, занатлијама одлазили су у дућане и измахујући им ножевима изнад глава, узимали, |
| зо и бедевију и мене, узе ђугуме што су у једноме низу стајали испод басамака и оде, отрча упра |
| У врху собе, на својој шилти, — коју су у зиму обично превлачили новом чохом, — сједио је хоџа, |
| мјере, како ми ни оке ни аршини нијесу у реду и како сам само за то и ишао „у свијет“ да се на |
| Јок! — откреса мајка и љутито баци кесу у чекмеџу. —- То нећу пустити...</p> <p>— Немој ни мисл |
| ије на свијету, како може да убије тицу у лету, да кроз прстен јабуку простријели, име своје да |
| — узвикне мајка жешће и баци му папучу у лице.</p> <p>И одмах би се скупио некако, покуњио се |
| има.</p> <p>Снужден и жалостан погледах у оне маријаше...</p> <p>Новци!..{S} Шта ће ми новци ка |
| ако ломна и замишљена силазила је одмах у дно авлије на траву, и, не тражећи шилте ни јастука, |
| очела је миловати, тепати јој, он одмах у соби почео мрмољити нешто, гунђати...{S} А чим сам је |
| } Узгред су пунили и фишеке и гурали их у фишеклије, које им биле привезане о појасу; ако су фи |
| оји босоног, изувши постуле и носећи их у једној руци а другом придржавајући зембиљ, струже низ |
| његовати, него ми.</p> <p>Ја је пољубих у чело.</p> <p>— Онда припреми све и све уреди — рекох |
| ?..{S} Какав је сад белај?.. — помислих у себи и, право да речем, препадох се.</p> <p>Мислио са |
| нина, те се причиња као да десетина њих у један исти мах са неколико страна хакћу и подвикују.< |
| ати!..</p> <pb n="377" /> <p>Па свратих у прву магазу која ми се чинила најзгоднија, застадох н |
| <p>Мало помало и ја се некако одомаћих у хоџиној кући.{S} Готово сасвим почех заборављати на с |
| /p> <p>Узех је за руку и лагано повукох у крај.</p> <p>— Шта је било? — запитах мирно.</p> <p>— |
| узвалих се на Хајкунино крило и бризнух у плач.</p> <p>Они заћуташе.{S} Пустише да се исплачем. |
| а.{S} И, од страха, од чега ли, посрнух у хендек некакав, падох ничице.</p> <p>Диже се чудна гр |
| <p>Ја се не могох савладати.{S} Праснух у смијех.</p> <p>— Само то?..</p> <p>Њојзи као да бијаш |
| {S} И покрај све муке своје, ја праснух у смијех, у силан, гласан смијех, који тресе и зацењује |
| , трља их крпом некаквом, запе ми ријеч у грлу.{S} Заборавих на све.</p> <p>— Шта је то? — викн |
| зла које само никне; заметак му је баш у ономе који кука да му је зло.{S} Какав ми је то несре |
| ћи се и упињући да је задржи у соби баш у том часу кад је највише жељела да изађе и да се разго |
| и ни у што толико вјеровати, колико баш у оно што је мутно, магловито, тајанствено.</p> <p>Шта |
| акве говоре: како ништа немаш, како ћеш у њих просити...</p> <p>— Мучи!..</p> <p>И опет почне д |
| у брже ићи па зато пјеваш...{S} И нећеш у соби да пјеваш да те лијепо чујем, него тамо на авлиј |
| омуцала:</p> <p>— Спремај се...{S} Ићеш у Сарајево...</p> <p>— Ја?..</p> <p>— Да учиш...</p> <p |
| удари у образе.{S} Сав помодри. — Хоћеш у шехеру да убијаш људе, а?..</p> <p>— Ја људе не убија |
| p> <p>У жељи да се увјерим јесам ли још у сну или сам збиља будан штипао сам се по бедрама и уј |
| лијепо платио...</p> <pb n="344" /> <p>У мени поче кипити, врети.{S} Дође ми да узмем ону књиг |
| не би...{S} Нико!</p> <pb n="396" /> <p>У мени се тада опет јављала она чудна жеља: да мучим, д |
| њавати, погађати.</p> <pb n="269" /> <p>У соби сам затекао и хоџиницу и кћер јој Хајкуну.</p> < |
| ти, на срамоту, све повратити...</p> <p>У мени, изненада, као да поче копрцати, чепркати нешто. |
| поштовањем, измичући се на леђа.</p> <p>У њезину присуству миловао је и мене и, као малом дјете |
| ла, препородила се, преобразила.</p> <p>У кући би тада настало читаво једно весеље, џумбус...</ |
| о јунак неки, делија, мушкобана.</p> <p>У дну авлије, готово одмах поред зида, намјести као стр |
| ам себе, провирујући кроз шибље.</p> <p>У жељи да се увјерим јесам ли још у сну или сам збиља б |
| опет падала по трави, ваљала се.</p> <p>У неко доба чинило се као да је мајка жељела да се сасв |
| , задржавао се све до пред вече.</p> <p>У чаршији га сви лијепо примали и сви га хвалили.{S} По |
| омче поче муцати нешто, гунђати.</p> <p>У исти час и ја и Хасан одигосмо пушке и примакосмо се. |
| очи, очекујући кад ћу издахнути.</p> <p>У томе сам и заспао...</p> <p>— Устани!..{S} Устани!.. |
| било на души и слађе сам спавао.</p> <p>У зиму, када су ноћи постајале дуже, и разговарали смо |
| о или фес или постулу или појас.</p> <p>У читавој тој гунгули мој је Јован био најприсебнији.{S |
| немо и упутимо се кроз махале и сокаке „у лов, у планину“.{S} Ловили, наравно, нијесмо ништа.{S |
| су у реду и како сам само за то и ишао „у свијет“ да се научим лоповлуцима, пехливанлуцима и ма |
| акше ће ми бити, ако ме пригњечиш...{S} Уби, сине!..</p> <p>Хатиџа заплака, побјеже из собе.</p |
| ли се по ћилиму и по антерији.</p> <p>— Уби!..{S} Закољи!..{S} Курво!..</p> <p>— Избаци га из к |
| махну рукама, пријетећи, грдећи.</p> <p>Уби, курво, а не брукај ме!.. — јаукну, увијајући се по |
| је...{S} Живе како хоће, раде шта хоће, убијају кога хоће!..{S} Не зна им се за кућу, не зна за |
| а убијаш људе, а?..</p> <p>— Ја људе не убијам — одговорих му хладно, забацивши руке на леђа и |
| сте, мирни сте, слушате оца и матер, не убијате, не пљачкате и... нико <pb n="274" /> од вас ни |
| зе.{S} Сав помодри. — Хоћеш у шехеру да убијаш људе, а?..</p> <p>— Ја људе не убијам — одговори |
| све нишанџије на свијету, како може да убије тицу у лету, да кроз прстен јабуку простријели, и |
| о, отео, уграбио, да је негдје у даљини убије, удави, уништи.</p> <p>И читава слика стварала ми |
| p>Кашње ми дошло да насрнем на кога, да убијем, отмем.</p> <p>Неколико пута и одлучивао сам се |
| треснем њоме по глави, да га на мјесту убијем.{S} Једва сам се савладао да то не учиним.</p> < |
| ад не вребају на нас, желећи да ухвате, убију, закољу, да се освете?..{S} А оружани су и они, и |
| ајући као да се буди иза сна. — Нека ме убију, објесе, утуку, нека муче колико хоће, све сам то |
| p>— Мислила је, може бити, да сам је ја убила и зажалила на ме — прошапта снуждено. — Јадна мој |
| људи, — они су ми и <pb n="246" /> бабу убили, — али да би и Зулфага могао постати хајдук, ника |
| ubSection" /> <p>Исте ноћи, око јације, убио је Зулфагу и наредио мајки да пријеђе мени, јер је |
| осно, љубећи ме. — Ти... ти никад кумре убио не би...{S} Јадна моја кумра!..</p> <p>Нехотице се |
| лоповима, разбојницима, који имају више убистава на души него на глави длака.</p> <p>Други су о |
| тиџа заплака, побјеже из собе.</p> <p>— Убите ме, гоните ме из куће своје! — јаукну мајка кушај |
| е ли нас опколити хајдуци, па заробити, убити обојицу?..{S} Шта ће бити?..{S} Шта може бити?..< |
| ме уморити са твојим кукањем, хоћеш ли убити?..</p> <pb n="251" /> <p>Па би, некако и нехотице |
| <p>— Ономадне, у лову, Зулфага га хтио убити — рече полугласно, као да сама са собом разговара |
| — викну очајно — живјети ми не да...{S} Убиће ме разбојник.</p> <p>—— Хајдук, бре! — узвикну и |
| о сам плачући и ваљајући се по трави. — Убићу!..</p> <p>— Богата је и донијеће ти пара — тјешио |
| ујући се, раздражен њезиним смијехом. — Убићу свакога!..</p> <p>— Хахахаха!..{S} Зар сам ти тол |
| ог мене зар?..{S} Због мене?..</p> <p>— Убићу!..{S} Удавићу!.. — рикнух ја помамно, зацењујући |
| а не би ме могли умилостивити.</p> <p>— Убићу је! — пријетио сам плачући и ваљајући се по трави |
| ичињавало, говорио је одлучно и потпуно убједљиво.</p> <p>За чудо, обоје њих гледали су врло че |
| им беспослицама забавља.{S} Свако јутро убрао би по киту цвијећа, задјенуо под широки, ћошкасти |
| , скамених се.</p> <p>— Води ме! — опет убрза склапајући руке, увијајући се, молећи. — Ти си мо |
| пуцкарањем ватре и ћурликањем двојница убрзо смо заспали. </p> </div> <div type="chapter" xml: |
| — Кад јој се опет вратио... и вратио се убрзо <pb n="361" /> зар због чибукања... обузео је ста |
| а мирно, пошто сам се поново придигао и убрисао сузе. — Замамио је, кажу, и пошла за њега...</p |
| о, изгњечено грожђе и <pb n="211" /> на увелу кудељу, и тежак, топао мирис ударао у главу и као |
| .{S} Као да гледам мајку: како блиједа, увехла, полуонесвијешћена, са расплетеном косом, разбач |
| > <p>Кашње се ипак навикла, научила.{S} Увече, пошто бих дошао из чаршије и сјео покрај ње, изг |
| и удовци из читава шехера...{S} Почеше увече редовно долазити, један за другим, обилазити око |
| рити о њему, узносити га.</p> <p>Кад би увече пролазио махалама нагиздан, обучен, пребацивши, п |
| а ми у јаглуку, поручивши узгред да јој увече дођем под пенџер, на разговор.</p> <p>Необично са |
| а тепање његово.</p> <p>Одмарао се само увече.{S} Сједне на траву, прекрсти ноге, запали чибук |
| опире, брани, отима; узалуд се окреће и увија по душецима.{S} Нико га отјерати не може.{S} Ту ј |
| икну мајка и пљесну дланом о длан. — Не увијај ми ништа...{S} Говори!..</p> <p>— Па... па... па |
| је затим јаче, полазећи према вратима, увијајући се.</p> <p>— Ја хоћу и живота, весеља, шале.. |
| Води ме! — опет убрза склапајући руке, увијајући се, молећи. — Ти си мој...{S} Ти...{S} Ако же |
| ајмила из махале задихане и зајапурене, увијајући се, ломећи, гицајући, трчале су из собе у соб |
| кољено му, спустила му главу на прса и, увијајући се, умиљавајући, чупкала га за браду и јаглук |
| је, прикривен, непрестано посматрао и, увијајући бркове и набијајући фес до обрва, смјешкао се |
| Уби, курво, а не брукај ме!.. — јаукну, увијајући се под ударцима.</p> <p>Па снажно удари главо |
| пита мајка, трчећи час њему, час мени и увијајући се, ломећи пред обојицом. — Јесте ли људи, шт |
| м мишицама, чудно се протезала, ломила, увијала.{S} На ме, макар што сам је дочекивао на авлији |
| S} Дође ми да се и сам засмијем и да се увијам, онако да се увијам као и она...</p> <p>— Не зна |
| ам засмијем и да се увијам, онако да се увијам као и она...</p> <p>— Не знаш колико ми је драго |
| рчкарам по дућану и око дућана, како се увијам, улагујем, нудим, цијеним.</p> <p>Одмах су почел |
| асту...</p> <p>Пушке се почеше упињати, увијати као змије и запињати ми за ноге, ударати ме по |
| <p>И хоџа се ухвати за браду и поче је увијати око руке.</p> <p>— Јеси ли ишта чуо о дому: — з |
| вена.{S} Мени се барем, пролазећи туда, увијек причињавало као да осјећам њезин широки, топао п |
| а се свима, шалила се, смијала, цичала, увијек тапшући рукама <pb n="242" /> и поцупкујући на п |
| ..</p> <p>И увијек се одазивао молбама, увијек долазио.{S} Висок, танковијаст, прав као јаблан, |
| .</p> <p>— Па... па криво му што и сад, увијек, не могу бити у соби поред њега, што га и сад са |
| о сам, нешто од бабе, а нешто од мајке, увијек добивао новаца, био сам најбогатији међу јараним |
| као кроз сокаке и приближио се чаршији, увијек ми се причињавало као да га непрестано слушам ка |
| унувши у грлић, пође, држећи је у рупи, увијек спреман да опали.</p> <p>— Можеш ли? — опет запи |
| тављао од наше само један танак, висок, увијек обијељен зид, — био је Сулага, мирни, добри Сула |
| Кад мене неко похвали да лијепо причам, увијек се сјетим хоџе и увијек уздахнем:</p> <p>— Ех, д |
| авлију.{S} Онако голем, стасит, кршан, увијек лахко обучен, стао би, исправио се украј невелик |
| и ораха, и љешника.{S} Она је, некако, увијек била љубазнија према нама, нарочито према Хасану |
| агине, кад бих изишао из врата његових, увијек сам опазио Зулфагу како стоји недалеко, на сокак |
| икада готово није понављао старе приче: увијек је имао нових, које се чиниле још љепше, чудније |
| престано и, — након таквих разговора, — увијек страховао да ће ме позвати преда се и да ће суди |
| и, јер није бабо дозвољавао.{S} И то га увијек љутило.{S} Кад год би извађени дукат морао понов |
| у кахви састају много и како га Зулфага увијек части, позива, нуди.</p> <p>Кахва се пролијева — |
| крај ниских, крњавих огњишта на којима увијек горјела ватра и зализавала готово до самог натру |
| , запаливши наргилу, — што јој слушкиња увијек доносила, — дочекивала је Хајнију, Циганку, која |
| били пуни ораха и љешника а иза појаса увијек се румениле по двије по три наранче.{S} Чим би с |
| ведрији, веселији и након ручка који је увијек био богат и обилат, били су готово разуздани.{S} |
| ам рашта, тај узгредни прекор био ми је увијек тежи него да ме ударио, ошамарио, истукао.</p> < |
| нека излази између зидова — говорио је увијек. — Он је сам себи подигао џамију у којој да се м |
| еде и некретнине да се подигну; зато је увијек и тражио да се сва готовина у то уложи.{S} У чар |
| са јараном којим, беспослене дућанџије увијек ме призивале себи и увијек питале: колико ракије |
| топао поглед на себи, причињавало ми се увијек и као да чујем шапат неки и пригушено грцање, је |
| неколико оџаке на тјемену, из којих се увијек извијао танак, љубичаст дим, причињавали су се у |
| и што јој требало и што није требало, и увијек распитивала о мени.{S} Питала: и како живим, и к |
| им, и гдје спавам, и гдје једем...{S} И увијек их молила да ме поздраве, да ми понесу понуда ка |
| а му споменем и о глади и о умору.{S} И увијек сам се покајао ради тога.</p> <p>— Пхи, какав си |
| е, ишао је улицом лагано, гегајући се и увијек понешто носећи у руци: или ђугум да донесе воде |
| лијепо причам, увијек се сјетим хоџе и увијек уздахнем:</p> <p>— Ех, да сте њега чули!..{S} Ех |
| не дућанџије увијек ме призивале себи и увијек питале: колико ракије попије мајка на дан и коли |
| {S} Ко ће забављати друштво?..</p> <p>И увијек се одазивао молбама, увијек долазио.{S} Висок, т |
| , са големим, бијелим турбаном, за који увијек биле задјенуте дебеле, жутим концем превезане на |
| чаршије и сјео покрај ње, изгледала ми увијек радосна, срећна, задовољна...{S} Чаврљала је, пр |
| кући кухала каква љепша јела, слала ми увијек понешто.</p> <p>Око ручка, испред подне, јавио б |
| и опремљених...</p> <p>По дану, по ноћи увијек су на ногама...{S} У берберницама и кахвама и не |
| ми и слаткиша и других понуда, које сам увијек дијелио са Хасаном.{S} Хасан је ради тога и сам |
| ага и поново му даде некакав знак. — Он увијек мало једе...</p> <p>— Хм...</p> <p>— Душе ми...{ |
| е смио остати.</p> <p>Са села се враћао увијек некако суморан, забринут, тужан.{S} Џепови му ва |
| браз.</p> <p>Кад би нам дошао џепови му увијек били пуни ораха и љешника а иза појаса увијек се |
| тано препоручивао да на њ пази, опет су увијек слали некога по ме, поручивали, звали ме.</p> <p |
| правили и као да их познају, иако их, — увјерен сам — нијесу познавали.</p> <p>Називали их пија |
| им бимбаши.{S} Сви као да су били тврдо увјерени да ће их он, онако бистар и проницав, некако п |
| заповједнички, желећи, зар, одмах да се увјери: хоће ли је послушати.</p> <p>— Оборите!..</p> < |
| ш!..{S} Ти си први стругно...</p> <p>И, увјеривши се потпуно да су изван опасности, тутунећи и |
| ирујући кроз шибље.</p> <p>У жељи да се увјерим јесам ли још у сну или сам збиља будан штипао с |
| ко влада над њом.</p> <p>Наскоро сам се увјерио да је говорила истину.</p> <p>Не знам ради чега |
| одговорити, камо ли да удари и да жешће увриједи!..{S} Чак ме матере и очеви њихови митили и да |
| у, — у дому...</p> <p>— Шта?..</p> <p>— Увриједила сам ти госта...</p> <p>— Хасана?..</p> <p>Он |
| аквим кога нико не смије наљутити, нико увриједити.{S} За ручком нудили ме најбољим залогајима |
| рабио? ..{S} Уграбио? — запјева Зулфага увријеђен, па се диже и климајући се пође према пенџеру |
| а ти знаш, кењче један — окоси се стари увријеђен и попријети чибуком. — Бог све зна а ми јок!. |
| /> <p>— Нећу с тобом ни говорити — каже увријеђено, ударајући прстима по камењу. — Ругаш ми се. |
| то га још више збуни.{S} Зачуђено и као увријеђено погледа је, па се окрену и готово побјеже из |
| ујем, брате...{S} Чудим се само како се увукао у вашу кућу и ко вам га натовари...</p> <p>Па би |
| хвати за ухо и, онако пресамићена, опет увуче у собу.</p> <p>— Не можеш...{S} Рашта? — запита з |
| {S} Залуд бих покушавао да их задржим и увучем у разговор, залуд бих их митио, улагивао се.</p> |
| ајући и понос и срџбу и наклањајући се, угибајући попут просјака. — Дај!..</p> <p>Нијесу ме ни |
| уна, наклањале се према њима, савијале, угибале, пјевајући, подврискујући и намамљујући туђе мо |
| што су се гуриле око ватре, мицале се, угибале, кретале.</p> <p>И опет ме обузе чудан страх не |
| хајдуке.</p> <p>— Ах! — узвикну Сулага угледавши их, и пљесну рукама. — Ах!..</p> <p>И одмах к |
| ти авлијом ни заиграти се.{S} Чим би ме угледала како се врзам и како правим шанчеве, мајка би |
| јуриш!</p> <p>— Бива: ја једва чекао да угледам некога, па одмах и да се крвим с њиме!..</p> <p |
| ао био да видим шта је.{S} Чим сам тебе угледао, досјетио сам се.</p> <p>Па помијеша прсте у бр |
| и и затварао врата чим би Хасана издаље угледао, а својој дјеци забрањиво да га ни погледати не |
| у.</p> <p>Али чим сам ступио у авлију и угледао је како, попевши се на столицу једну, са загрну |
| {S} И било ми је као да сам у томе часу угледао сродника неког, блиског сродника који ми најмил |
| /p> <pb n="380" /> <p>Сажалих се кад је угледах такву.</p> <p>— Рашта сам је прекорио?{S} Рашта |
| када сам случајно изишао на авлију — не угледах их обоје заједно, баш код чатрње.</p> <p>Ни сам |
| га, по сниским малим софама поредали се угледни најстарији људи, ихтијари сами, са дугим сиједи |
| се само на ситне људе.</p> <p>Старији, угледнији, познатији трговци у чаршији, што су по десет |
| пазио на њу и старао се да јој што боље угоди.{S} Свако јутро, прије зоре, босоног је ишао на Н |
| шио посла, када заптија један, необично угојен и здепаст, са големим носом и великим плавим брч |
| у дућану, гдје је одмах дочекао дебели, угојени мачак и почео се играти њоме.</p> <p>И нијесам |
| м Хатиџу, да ми је не преотму, премаме, уграбе, надјачао је све остале разлоге.{S} Макар што ми |
| трзала, цичала, отимала, покушаше да је уграбе, отргну од њега.</p> <p>— Није твоја!</p> <p>— М |
| смијете!..</p> <p>Авдо се нагло окрену, уграби ми пушку из руке и одбаци је.</p> <p>— Бјежи!..{ |
| ати, уступати, старајући се само да јој уграби чибук и да јој га отме.</p> <p>— Зар тако, курви |
| лакше...{S} И мени... и мени су отели, уграбили и срце и душу...{S} Хајде...</p> <p>— Куда?</p |
| иштем своје добро, мал свој, што ми га уграбили...</p> <p>— Уграбио? ..{S} Уграбио? — запјева |
| ми се као да је Зулфага премамио, отео, уграбио, да је негдје у даљини убије, удави, уништи.</p |
| га уграбили...</p> <p>— Уграбио? ..{S} Уграбио? — запјева Зулфага увријеђен, па се диже и клим |
| ал свој, што ми га уграбили...</p> <p>— Уграбио? ..{S} Уграбио? — запјева Зулфага увријеђен, па |
| Имаћете је још...{S} Чујем да ти је све уграбио, све отео...{S} Говори: како сте све потрошили, |
| Окладио бих се да ћу данас двије главе уграбити...</p> <p>— Немој се кладити — прекидох га ја. |
| врискао непрестано, покушавајући да оца угризе за руку и да бјежи некуда.{S} Дошавши насред соб |
| и да се спустим покрај ње, да пољубим, угризем, уштинем.</p> <p>Она не одговори.</p> <p>— Шта |
| ?</p> <p>— Рекла... рекла сам да је <hi>угурсуз</hi>.</p> <p>Па брзо чучну поред зида и сакри л |
| опова оставио и... и нашао разбојника и угурсуза...</p> <p>Зулфага поносито устаде и, стиснутих |
| ће „свршити на вјешалима“ и називао га „угурсузом“ и „несретником“, макар што га је понекад и г |
| неколико пута према неколицини путника, угушивајући и понос и срџбу и наклањајући се, угибајући |
| , уграбио, да је негдје у даљини убије, удави, уништи.</p> <p>И читава слика стварала ми се пре |
| ..{S} Због мене?..</p> <p>— Убићу!..{S} Удавићу!.. — рикнух ја помамно, зацењујући се, раздраже |
| е — рече.</p> <p>— Обрукала?..</p> <p>— Удала се за онога... за онога што га измлатила...</p> < |
| .</p> <p>— Не може...{S} Жали што му се удала мајка, па неће да га подоји — опет се поче ругати |
| естано се осврће и гледа: је ли довољно удаљен од бедевије и може ли га случајно и ту копитом д |
| не, познате и непознате, из комшилука и удаљених махала, посебице или у групама, и ишле мајки, |
| им!..{S} Чо’јек ће бити кад тако зна да удара и да се брани, а не трчи баби да му се тужи...{S} |
| есох је по соби и, не бранећи јој да ме удара плетеницама, јаглуком, шамијом, да ме штипа, ујед |
| нама, гази по њој, гази и игра, скаче и удара, гњечи као тијесто, желећи да је сатре, самеље, и |
| ћан, а који, ето, сада безбрижно јаше и удара уз тамбуру.{S} И било ми је као да сам у томе час |
| апучу једну, другу...</p> <p>Напошљетку удара и наргилом о зид, разбија је и вриснувши извије с |
| } Везене ките, искићене лажним бисером, ударају их по челу и по очима; о врату објешени талисма |
| планине препуне су чета њиховијех...{S} Ударају, нападају, бију, пале, крве се...{S} Људи, за к |
| инштарима нико не пријети...{S} Хајдуци ударају на силеџије, зулумћаре...</p> <p>Хасан се прибл |
| с тобом ни говорити — каже увријеђено, ударајући прстима по камењу. — Ругаш ми се.</p> <p>— Не |
| /p> <p>Стиснуо сам очи и гутао на силу, ударајући се шаком иза врата, отежући шијом и закашљава |
| ија, не смије ни да јој се примакне.{S} Ударајући у стари, напукнути таламбас, који му висио о |
| тананих шешана; звекећу криве димишћије ударајући о неравну калдрму, а у препуним фишеклијама к |
| и одмах дотрчала, дирнула ме за рукав и ударајући, шамарајући, гонила ме из куће на сокак, у ма |
| олазио! — запита Хајкуна отимајући се и ударајући га лактима. —</p> <p>Је ли шала била што си г |
| гама, и раскиданим цријевом од наргиле; ударала по лицу, по леђима, по прсима, свуда.</p> <p>И |
| чела газити, тући, немилосрдно тући.{S} Ударала га и рукама, и ногама, и раскиданим цријевом од |
| ушаваше да се осврне.{S} Али је Хајкуна ударала непрестано, брзо и живо ударала, да му се није |
| Хајкуна ударала непрестано, брзо и живо ударала, да му се није дала ни осврнути.</p> <p>Напошље |
| привио на прса и док су се оне отимале, ударале га и гребле по лицу вриштећи и подцикујући, шти |
| , руменио и горио, а тешке, дебеле ките ударале и расипале се по калдрми, — сви као да задржаше |
| а, трчале су на пенџере, откривале се и ударале га у прса китама цвијећа, чеврмама, наранчама.< |
| . — Зар и овђе?..</p> <p>— Наши су њима ударали и на живот, и на образ, и на имуће, па рашта да |
| што суровији и страшнији. — И рашта да ударам на своју кућу, која ми од бабе остала и на своју |
| ј и јуришао сам <pb n="226" /> на неке, ударао, док напошљетку, и сам окрвављен и изгребан, ниј |
| јали због тога што је псовао, пријетио, ударао.{S} Јок!{S} Он нити је имао обичаја да грди, гал |
| постајао све ваљанији и све брже и јаче ударао мотиком.{S} На псовке и примједбе разне није одг |
| ан је јахао по страни, накривио главу и ударао уз тамбуру, а двојица су загрљени климали се не |
| цима, одјекивао је кроз читаву махалу и ударао, разбијао се о комшиске пенџере.</p> <p>Многе ко |
| {S} Било ми је као да ме неко читав дан ударао са врећом препуном пијеска, те ми сва ребра и св |
| > на увелу кудељу, и тежак, топао мирис ударао у главу и као да је гушио, опијао.</p> <p>— Чудн |
| вијати као змије и запињати ми за ноге, ударати ме по бутима, теглити земљи...{S} Почех посртат |
| знемирено почех шетати по соби, лупати, ударати.</p> <p>— Шта је још лагао Зулфага? — запитам о |
| јући и цичећи, поче је теглити, чупати, ударати по врату.</p> <pb n="231" /> <p>А тада као да и |
| према.</p> <p>— Па зар ће нам и на куће ударати? — запита Хасан живо и нехотице погледа кроз пе |
| рати, млатити по момчету ономе.{S} Поче ударати и по глави, по леђима, по ребрима, по раменима. |
| а бедевија пред вратима и копитама поче ударати, тући о праг, тресући канатима као да ће их ист |
| p> <p>Хасан узе пушку по сриједи и поче ударати по њој.</p> <p>— Е да видимо, момче, да окушамо |
| дија пуцњава купила је и тамбуру и поче ударати уза њу.{S} Сједне насред авлије, пребаци <pb n= |
| као да изгубише главе и бијесно почеше ударати камџијама, псовати.</p> <p>И опет пуче пушка.</ |
| ма. — Опет, зар!</p> <p>— Само га немој ударати ни кажњавати — брзо дочекује Зулфага и као стан |
| ђа врата, почео подврискивати и камењем ударати у ниске, мале демирли-пенџере, зазивајући по им |
| подвикнувши, из све снаге поче чибуком ударати, млатити по момчету ономе.{S} Поче ударати и по |
| нушећи од бијеса поче жестоко, силовито ударати по њему и руком и папучом, поче му дерати и ант |
| ао да не налетим на неке и не почнем их ударати...</p> <p>Погледавши око себе, на дућане оне, и |
| и...{S} Опет сам се бојао батина, шиба, удараца...</p> <p>Па ипак —— остављали ме на миру.{S} М |
| итре Циганке, вавијек орне и распаљене, ударе у дахире, уздигну се на прсте им, затресавши бујн |
| га.{S} Трговац онај поново ошину коња, удари га и ножем и бакрачлијом, али коњ, усплахирен, за |
| ом и крвничким погледима. — Ти ли, бре, удари на кућу и пријетиш оружјем?..</p> <p>— Нити сам ј |
| лијом, али коњ, усплахирен, запјенушио, удари у страну и поче одбацивати ногама, одавирати.{S} |
| Сулага вртећи главом и, одигнувши прст, удари ме по носу. — А ја знам да треба...{S} Кад се кућ |
| амуца Зулфага и поднесе јој главу да га удари. — Удри... а немој да ја смишљам и да се мијешам |
| вим свијетом, похвали.</p> <p>Ради тога удари у чудне работе неке, у праве махнитлуке.{S} Брзи |
| рнаут хтио и на башту му покрај куће да удари и да је приграби.</p> <p>Дошао лијепо усред бијел |
| би ни оштрије ми одговорити, камо ли да удари и да жешће увриједи!..{S} Чак ме матере и очеви њ |
| баша, а вратне жиле набрекнуше му и крв удари у образе.{S} Сав помодри. — Хоћеш у шехеру да уби |
| Осветићу те — рече.</p> <p>Па сам себе удари у бедру, а крв шикну и попрска и ћилим и ћенаре.< |
| аклао бих те к’о јање.</p> <p>И опет ме удари кундаком.</p> <pb n="299" /> <p>— Дижи се!</p> <p |
| p> <p>— Нијесам, мајко...</p> <p>Она се удари у прса и поче се климати.</p> <p>— Хаљине ми кажу |
| и ријеч?</p> <pb n="293" /> <p>Момче се удари по ножу и као да опет хтједе да га извуче, да се |
| ене?..</p> <p>И она се изви, искриви, и удари у грохотан, обијестан смијех.</p> <p>— Због мене |
| , душо медена! — викне мајка заносно, и удари се по кољену. — На штеди грла, не било га; не жал |
| па ломећи прсте, спусти се испод зида и удари у плач. — Ето...</p> <p>— Хатиџа!</p> <p>Притрчим |
| ло. — А и сад си гладан! — викну јаче и удари се по кољену. — Ја се запричала, а ти гладан...{S |
| очекаћемо их, — кресну Хасан поносито и удари се у прса. — Да видимо ко ће побиједити!..</p> <p |
| ас!..</p> <p>Па ми пружи хоџину пушку и удари ме по рамену.</p> <p>— Буди ми јунак! — рече. — Н |
| му поносито.</p> <p>— Тооо?..</p> <p>И удари се руком по кољену.</p> <p>— За онаку се љепоту и |
| и, узвикну нешто и замахну чибуком који удари о зид и преби се на двије половине.{S} Момче, кор |
| реним размацима разлијегати тупи, мукли удари сјекире о дрво, а одозго са врхова планинскијех з |
| управо покрај Хајкунине шилте и главом удари о бедру Хајкунину.</p> <p>За чудо, ни хоџиница ни |
| па црвљив!..{S} Мој!..</p> <p>Па снажно удари папучом о камен и пркосно одиже главу.</p> <p>— И |
| ајући се под ударцима.</p> <p>Па снажно удари главом о под, а крв му потече из носа и разли се |
| ...</p> <p>Наслонивши ми главу на раме, ударила је у плач.{S} Ништа више није знала проговорити |
| ршај.</p> <p>— Три хајдука су, — рече — ударила на бега и сва тројица изгубила главу.{S} Најпош |
| х!..</p> <p>— Пошље... пошље ти и мајка ударила у некакве грађевине... задужила се, запетљала ј |
| љи, па им мало било госпоства, него још ударили и у силеџиство над њима...{S} А силеџиска влада |
| — окосих се љутито, спремајући се да га ударим јастуком. — Нећу ја!..</p> <p>Хасан се распали.< |
| е. — Ево нам сад згоде, ево људи, па да ударимо и да плијенимо што се плијенити може...{S} Ако |
| ком“, макар што га је понекад и гурнуо, ударио, — као онда кад сам им истом дошао у кућу, — ипа |
| ријетиш оружјем?..</p> <p>— Нити сам ја ударио на мајку, ни на кућу, ни пријетио оружјем — доче |
| прекор био ми је увијек тежи него да ме ударио, ошамарио, истукао.</p> <pb n="278" /> <p>Па, не |
| чући рече:</p> <p>— Ето... тако и синоћ ударио на ме... на мајку.</p> <p>Па се некако спуза низ |
| га Влаха посјекао није, ни на чију кућу ударио, никога напао, изгрдио.{S} Шта више, знајући как |
| јешна дође та забуна њихова и да не бих ударио у гласан смијех, морао сам се уједати за усне.</ |
| подиже, препороди.{S} Видећи како смије ударити, избацити кога хоће, а да јој нико ништа не при |
| по црквама и само чекају згоду када ће ударити и читав шехер попалити с једнога краја на други |
| бојала мене и никад ме није смјела јаче ударити или казнити жешће.{S} Пустити некоме да ти сазн |
| ате и страдају због тога.{S} Смио сам и ударити, и отети нешто, и опсовати, а да се нико усудио |
| а помислио, е ће намах посрнути и носом ударити о земљу.{S} Ни гледати није могао човјека отвор |
| {S} Ко зна!..</p> <p>— Сад ће ђедо опет ударити у старе дипле — дочека опет онај одострага и за |
| , као једини човјек који би био у стању ударити на све усташе и покорити их, поломити, уништити |
| И кушали смо заједно...</p> <p>Брзо га ударих по кољену и викнух из света гласа:</p> <p>— На м |
| кве ониске клупе, затегоше нам димије и ударише по неколико папрених дегенека.{S} И пустише нас |
| амо одиже руке у висину да тако отклони ударце од главе и покушаваше да се осврне.{S} Али је Ха |
| т, док момче, изненађено <pb n="291" /> ударцима, као да потпуно изгуби главу, па нити покуша д |
| брукај ме!.. — јаукну, увијајући се под ударцима.</p> <p>Па снажно удари главом о под, а крв му |
| безбрижно, ђаволасто дјевојче, него као удата жена, која још има толиког сина.{S} И бојећи се, |
| мајку, како иде за њом, <pb n="248" /> удвара се, улагује.{S} Ни говорити није хтио с њим, ни |
| </p> <p>И сви су одмах трчали око њега, удварали се, улагивали.{S} Један му носио духана и пуни |
| слили и које је он својим претварањем и удварањем знао задобити за се, заварати?..</p> <p>— Руж |
| , да су обојица читаву ствар мајсторски удесили, како би мајку истакли као главног кривца и тим |
| ика, шипражје густо...{S} Све као да је удешено за засједе...</p> <p>Ја легнух по трави, прућих |
| чином пјесмом«...</p> <p>— Распалила се удовица, па пјева — довикивали јој. — Своју пјесму пјев |
| гати почели и из спрдње назвали пјесму »удовичином пјесмом«...</p> <p>— Распалила се удовица, п |
| ше куће све то чешће окупљати и момци и удовци из читава шехера...{S} Почеше увече редовно дола |
| но, чудно одзвањало кроз ноћ по читавој удолини.</p> <p>— Је ли вам необично, момци? — тихо и н |
| на и окрхана, згурила у малој, неравној удолини једној, подупрта ода свих страна дебелим сохама |
| у који ми обећао дати кћер, како сам се удомазетио, те ме као слијепца каква храни и издржава?. |
| {S} Говори!..</p> <p>— Па... па... па.. удри ме, молим те — замуца Зулфага и поднесе јој главу |
| фага и поднесе јој главу да га удари. — Удри... а немој да ја смишљам и да се мијешам у твоје с |
| си се осилила, побјеснила си...{S} Сад удри ти!..{S} Не био мушко, ако ти се уклонио!..</p> <p |
| рију на прсима и примаче се:</p> <p>— Е удри, ђевојко, — викну помамно, — и напи се крви, ако с |
| ем се кочоперити, пријетити...</p> <p>— Удрите, ако смијете!..</p> <p>Авдо се нагло окрену, угр |
| S} Јунаке кољу, а не шибају...</p> <p>— Удрите!</p> <p>Неки, затежући, мрштећи се, приступише.< |
| м.{S} Сви су путовали у групама, сви се удруживали.{S} И сви ми се причињавали големи, стасити, |
| е уклањајући с прага и пуштајући нас да уђемо у авлију. — То ли је? — запита јаче, пристајући з |
| м руком држећи канат и пуштајући нас да уђемо у авлију. — Ако си огладнио, сад ћеш се поткријеп |
| n="261" /> оне, кршне, плахе, једре, са ужагреним очима, зажареним образима и набреклим, полуна |
| икну.</p> <p>Деси се, каткад, да човјек ужива, осјећа насладу неку и у мукама својим и онога ко |
| чнем као помаман подвикивати и хактати, уживајући необично што од тога одјекује читава гора и п |
| нажно, у наручју, одигох са серџаде.{S} Уживајући у њезину цикању и подврискивању, трчећи понес |
| ита, презриво се осмјехујући и необично уживајући у његовој забуни, муци.</p> <p>— Казао си и д |
| се, остао.</p> <p>Човјек овај као да је уживао у мукама мајкиним.</p> <p>Док се она ломила, кид |
| цу.</p> <p>Затим је сједила поред њега, уз кољено му, спустила му главу на прса и, увијајући се |
| ? — уплете се Хасан и сједе поред њега, уз кољено му. — Зар их има?..</p> <p>Хоџа се причини ка |
| леђа и да му преврне зембиљ.{S} И када, уз грохотан смијех пакосника, попада сва роба и разасу |
| бјашњава. <pb n="358" /> Неколико рука, уз необичну дреку, прихвати ме тада, одиже од земље.{S} |
| сахане са серђена и редати их по тлима, уз огњиште.</p> <p>— Грехота је, — опет јој се јавих, п |
| диле покрај великог, отвореног пенџера, уз чије се демире пропињала дивља лоза, и, окренуте јед |
| м од страха.{S} Готово уза саму чатрњу, уз ивицу јој, исправила се Хајкуна, али не она бујна, ј |
| анка кошуља све се више затеже, припија уз тијело и димије на куковима тресу се, дршћу, дршћу.. |
| је себи преко врата и опет се привијала уз њега.</p> <p>— Реци: јесам ли кршна?</p> <p>— Баш си |
| обучена, у кошуљи која јој се припијала уз тијело и танким свиленим димијама које се мало опуст |
| ијих кућа, погурених и шћућурених једна уз другу, при дну сокака.</p> <p>— Нико нема — прошапта |
| у собу затекао сам мајку како узваљена уз јастуке сједи на шилти и пуши.{S} Опазивши ме, отури |
| који, ето, сада безбрижно јаше и удара уз тамбуру.{S} И било ми је као да сам у томе часу угле |
| им пушкама и ножевима а одсијев им игра уз напукнуте зидове и клизи по мркој, трулој маховини: |
| еда бити, — рече — а мени се чини да је уз онога ко се дигне против зулума и неправде...{S} Ниј |
| рећама с кахвом, прислонивши дуге пушке уз рафове а сабље пребацивши преко крила, и додијавали |
| логај, а бимбаша отури чибук, узвали се уз јастуке и поче се накашљавати.</p> <p>— А бре пезеве |
| ије и, потрчавши Сулаги и приљубивши се уз њега, почнем и сам јаукати и запомагати из свега гла |
| трах неки и некако нехотице приљубих се уз Хасана, јаче стежући пушку и бесвјесно се пипајући о |
| .</p> <p>Од тога се дана Сулага приљуби уз бабу.{S} Никаква га сила, чинило се, не би више могл |
| >Све остави преда ме на ћилим, сједе ми уз кољено и, непрестано гледајући у очи, спусти ми руку |
| p> <p>Па се брже боље затрча, ускочи ми уз бедру и сави руке око врата.</p> <pb n="404" /> <p>— |
| мима и серџадама, док су они, наслоњени уз зидове, одбијајући димове и пијуцкајући, пожудно их |
| једе испод пенџера и леђима се прислони уз јастук један, док мајка и надаље чишћаше мохуне не д |
| збрдици једној.{S} Морали смо се пењати уз излињале, изроване и поломљене камене басамке, обрас |
| вде...{S} Није ли данас, сјутра ће бити уз њега...</p> <p>Млад си ти још, па не знаш...{S} А, е |
| оворио је набусито, мрштећи се — радити уз жене, макар ме на комаде сасјекли...{S} Јок, ханума! |
| Почели би на глас и попијевати и гудити уз гусле.</p> <p>А тад их он почне обасипати поклонима. |
| све више, мрави као да ми почеше милити уз леђа и, на сву силу, ослањајући се о пушку, пређем п |
| гривом која се слијепила и прионула јој уз широки, крупним мрљама ишарани врат, са големом рано |
| <pb n="281" /> отворена врата зализивао уз мале, глатке, зелене лончиће на пећи, а одсијев му з |
| ахао по страни, накривио главу и ударао уз тамбуру, а двојица су загрљени климали се не коњима |
| знуто грање дивље лозе што се пропињало уз демире.</p> <p>Тек кад би које од нас од досаде поче |
| ало, врело.{S} Све се и прибијало једно уз друго, приљубљивало се, токорсе да се осоколи, а све |
| готово његовим ријечима.</p> <p>Било то уз тргање, у винограду.{S} Како нам виногради лежали је |
| барем није причао да хајдуци ћурликају уз двојнице, — него чобани какви, планинштари, дрвосјеч |
| и звао да сједнем пред собу његову њему уз кољено.{S} И, рачунајући зар да сам већ „поприличан |
| апита старац један који је сједио одмах уз ватру и непрестано запретавао земљаве и неочишћене к |
| аквим жутим, гњецкавим мехлемом, што га уза се донио, привије.</p> <p>— Ништа је — рече мирно, |
| .. — прошапта она преплашено приљуби се уза ме. — Шта?..</p> <p>— Ништа...{S} Не бој се!..</p> |
| искајући очи и све више приљубљујући се уза ме. — Ономадне... кад сам чула да си погинуо... ври |
| } И њима бих зликовац био...{S} Нико се уза ме усрећио не би...{S} Нико!</p> <pb n="396" /> <p> |
| .{S} Води ме!..</p> <p>Па се опет приви уза ме, усиљавајући се да се кроз сузе осмјехне.</p> <p |
| то, махнито и почела стезати, привијати уза се, као да ме брани, отима од некога...</p> <p>Једн |
| њава купила је и тамбуру и поче ударати уза њу.{S} Сједне насред авлије, пребаци <pb n="241" /> |
| ри пута написао ми је писмо, приложивши уза свако по неколико гроша џепашлука, а неколико пута |
| рај гомиле једне, гурнули кахвени ибрик уза њу, па чекајући док узаври вода, засјели по трави и |
| иснем и не јаукнем од страха.{S} Готово уза саму чатрњу, уз ивицу јој, исправила се Хајкуна, ал |
| ога; Хамида као да је само зато и водио уза се да наручује кахву и да точи.{S} Чак је свраћао и |
| ћи да је овђе?</p> <p>Па привуче Хатиџу уза се, пољуби је и дубоко уздахну:</p> <p>— Камо среће |
| и кахвени ибрик уза њу, па чекајући док узаври вода, засјели по трави и запалили чибуке.{S} Нед |
| испод нешто проријеђеног дрвља бјеласа узак искривудан као змија друм, оивичен са обје стране |
| n="345" /> <p>— Ако си пошао да тужиш, узалуд ти је — рече. — И не можеш само <hi>њега</hi>, н |
| /p> <p>И узалуд се опире, брани, отима; узалуд се окреће и увија по душецима.{S} Нико га отјера |
| и коју мрвицу што ми од јуче остала.{S} Узалуд.{S} Свраћао сам се и у хендеке украј пута и траж |
| рукама, плећима, бедрама, по глави.{S} Узалуд сам врискао, помагао, отимао се.{S} Тек пошто би |
| .{S} Покушаваше зар да и сама заспи.{S} Узалуд.{S} Преврну се још једном, збаци јорган са себе |
| ем у своје руке, молећи, преклињући.{S} Узалуд!..</p> <p>— Учи се сама, па ћеш боље проћи него |
| онила ме из куће на сокак, у махалу.{S} Узалуд сам се противио, копрцао, отимао.</p> <p>Ништа н |
| — и змија гледа у преплашену тицу, која узалуд облијеће, отима се и лепрша, док напошљетку, ома |
| — Нисам ја трошаџија, па да бацам паре узалуд и да расипам...</p> <p>— А Зулфага? — поче Сулаг |
| ма, трговање, дружење са јаранима.{S} И узалуд сам се отимао, бранио... <pb n="240" /> Сад се н |
| му и ход, осјећа и дах његов.</p> <p>И узалуд се опире, брани, отима; узалуд се окреће и увија |
| атри, са жељом да упозна кога...</p> <p>Узалуд!..</p> <p>Па извади нож, опипа му оштрицу, и, ка |
| , опет, знао да би ми сваки предлог био узалудан, јер Хасан тада, као за инат, — силећи се да о |
| <p>Напошљетку, кад ми већ додија толико узалудно тумарање, љутито одбацих пушку у страну, скљок |
| </p> <p>По срећи, зазивање ми није било узалудно.{S} Неколике муштерије, сељаци некакви, сврати |
| у одмах сам могао познати да би ми било узалудно свако опирање и затезање.</p> <p>Не проговорив |
| ах да се дигнем, да се исправим.</p> <p>Узалудно!..{S} Гласно стењући од болова, — нарочито у к |
| као да неко пристаје за мном, као да ме узастопце прати.</p> <p>О свему томе нијесам смио ништа |
| а пратиоце, који су преобучени као и он узастопце пристајали за њим, те нареди да сељака свежу |
| , да пазаре.{S} Ја сам опет ишао готово узастопце за њим, као надзиравајући читав посао, и ако |
| поведе кроз уске, тијесне сокаке према узбрдици једној.{S} Морали смо се пењати уз излињале, и |
| ему, да све кажу.</p> <pb n="232" /> <p>Узбуђен човјек, под првим утисцима, никад не може све ј |
| пошао Сулаги да му све опричам, мајка, узбуђена и поплашена, истрче иза каната и силом ме заус |
| се о нечему.{S} Мајка је била узрујана, узбуђена, бранила се и много је размахивала рукама као |
| .</p> <p>Мајка рашири руке и поплашена, узбуђена, стаде између нас.</p> <p>— Шта вам је, ако Бо |
| и силан мирис печења, ишле су ознојене, узбуђене, са неуређеном косом и обнаженим мишицама низ |
| гледали смо један у другога, задивљено, узбуђено, и весело, као што се гледају добри стари приј |
| То је Зулфагин момак! — прекидох га ја узбуђено, скачући с мјеста. — Није наш!..{S} Он лаже!.. |
| p> <p>— Љутиш ли се на ме? — запита она узбуђено и рашири руке, као да би да клекне, да моли за |
| ајка застане.</p> <p>— Ко прича? — пита узбуђено. — Ко?</p> <p>— Агинице некакве говоре: како н |
| . рекоше... да си погинуо... — прошапта узбуђено.</p> <p>— Не бој се...{S} Ево ме...</p> <p>И п |
| у сокака.</p> <p>— Нико нема — прошапта узбуђено, па застаде мало и спустивши пушку на земљу чу |
| како ли би се светиле!.. — говорила је узбуђено, чупкајући ресе на бошчи и све јаче лупкајући |
| пред бимбашу.</p> <p>— Аман, — повикаше узбуђено — шта се ово ради, у царскоме здрављу, и какав |
| лухну опет.</p> <p>—- Кириџије! — викну узбуђено, узимајући пушку. — Путници!</p> <p>— Путници? |
| да примимо једног госта данас — запитах узбуђено, затекавши је у кухињи, украј огњишта, како чу |
| едили тако, нијеми, непомични.{S} Ја од узбуђења нијесам знао шта ћу говорити, а он опет није х |
| потрчах према ватри и, подрхтавајући од узбуђења, узвикнух планинштарима:</p> <p>— Добра ви веч |
| .</p> <p>— Доста! — отсијече кратко, не узбуђујући се и не повисујући гласа. — Да нијеси више р |
| ше се око ње.{S} Све се помете, изгуби, узбуни.{S} Писка и помагњава поче се разлијетати по чит |
| ица и јаке, забрекле прси њихове.{S} Не узбуни се нити узнемири ниједан, макар што смо бахнули |
| >Момци, загријани и поднапити, одмах се узбунише, заграјаше:</p> <p>— Јок!..{S} Није твоја!..{S |
| ута сув залогај, а бимбаша отури чибук, узвали се уз јастуке и поче се накашљавати.</p> <p>— А |
| p> <p>— Ситница! — и опет добаци Хасан, узваливши се на јастуке. — Зрно се мало нашалило.</p> < |
| љена јастуцима, да лијепо може сјести и узвалити се.</p> <p>И сви су одмах трчали око њега, удв |
| >— Ах!..</p> <pb n="287" /> <p>Цикнувши узвалих се на Хајкунино крило и бризнух у плач.</p> <p> |
| нека, малаксалост.{S} Сасвим изнемогао узвалих се и клонух на траву. </p> </div> <div type="ch |
| ам уљегао у собу затекао сам мајку како узваљена уз јастуке сједи на шилти и пуши.{S} Опазивши |
| вала и поново лијегала на траву.</p> <p>Узваљена, запаливши наргилу, — што јој слушкиња увијек |
| грма, извијао танак прамен дима.{S} Коњ узви главом, пропе се и хтједе да сврне, да узмакне.</p |
| p> <p>Опет се окрену мајки и подругљиво узви носом.</p> <p>— Видиш ли га какав ти је — рече пак |
| /p> <p>Зулфага отегну шијом и чудновато узви главом, као да би да боље чује.</p> <p>— Зар и ти |
| рзо шаптати, отегнувши шију унапријед и узвијајући главом...{S} Она није одговарала...{S} Само |
| ој биле чисте, — и покаткада према њему узвијала главом, као чудила се.</p> <p>— Хоћеш ли кахву |
| о бих га ја каткада и споменуо, само је узвијао носом, набирао обрве и одмахивао руком.{S} И од |
| Све?..</p> <p>Она ме испод ока погледа, узвије носом и љутито се окрене према зиду.</p> <pb n=" |
| ек што сам отшкринуо канат, а бедевија, узвијерена, усплахирена, утрчи у авлију.{S} Стрижући уш |
| ећи често би се стрекнула, пренула се и узвијерено почела ослухивати, пазити.{S} Затим је понов |
| ушајте, поганови!..</p> <p>Оштар, суров узвик као да поплаши момке, забуни их.{S} Брзо узеше ши |
| себе, на дућане оне, изненада ми се оте узвик:</p> <p>— Сад ћу јој показати!..</p> <pb n="377" |
| ноге и гласно, да сам и ја могао чути, узвикне:</p> <p>— Зови Хајнију!..</p> <p>Он није слушао |
| се све више.</p> <p>— Хајнију зовни! — узвикне мајка жешће и баци му папучу у лице.</p> <p>И о |
| ане!..{S} Чујеш ли?..{S} Људи су оно! — узвикнем из свега гласа и, одгурнувши Хасана с пута, жи |
| опростимо.</p> <p>— Да се опростимо? — узвикнем изненађен и брзо потрчим да га подухватим, под |
| заигра срце.{S} Једва се савладах да не узвикнем од весеља.</p> <p>Рањен, слаб, немоћан јаран и |
| је...</p> <p>Хајкуна му опет приступи, узвикну нешто и замахну чибуком који удари о зид и преб |
| комшилук...</p> <p>Момче испусти алку, узвикну нешто и пљесну дланом о длан.{S} Па брзо пружи |
| има помало поткопан.</p> <p>— Ено га! — узвикну и опет, па, погледавши ме, збаци пушку с рамена |
| ..?...</p> <pb n="384" /> <p>— Мајка! — узвикну она и, потрчавши, сави ми руке око врата. — Она |
| у шипражју.</p> <p>— Ето баксузлука! — узвикну ражљућени Хасан и престријели ме погледом. — На |
| ка га ђаво носи!..</p> <p>— Напријед! — узвикну и Хасан који је опазио како оклијевам и затежем |
| ме разбојник.</p> <p>—— Хајдук, бре! — узвикну и бимбаша, а вратне жиле набрекнуше му и крв уд |
| p>— Аферим!..{S} Аферим, кад си таки! — узвикну весело, па притрча и обгрли ме. — Аферим!..{S} |
| >— Нико бољи од тебе!..{S} Нико бољи! — узвикну заносно, љубећи ме. — Ти... ти никад кумре убио |
| мири мало.</p> <p>— Бојиш се ти ноћи! — узвикну пакосно. — Мрака се бојиш...</p> <p>— А ти се б |
| њега!..{S} Ево ти га!..</p> <p>— Пхи! — узвикну дјевојче, умотавајући се у чаршаф, па се нагло |
| .</p> <p>— Збогом!..</p> <p>— Не дај! — узвикну Хатиџа још јаче и препријечи му пут. — Куда ћеш |
| pb n="309" /> <p>— Ех, брате, лијепо! — узвикну задовољно Хасан измичући се.</p> <p>— Слатко.</ |
| ке... ама може знати и шта је радост! — узвикну заносно. — Без правих мука нема ни праве радост |
| су ишли да гоне хајдуке.</p> <p>— Ах! — узвикну Сулага угледавши их, и пљесну рукама. — Ах!..</ |
| ву.</p> <p>— И није га могао гледати, — узвикну љутито, устресајући раменима — него узео пушку |
| мах?..</p> <p>— Узми!..{S} Води ме!.. — узвикну јаче и поче чупати шамију, кидати је, комадати. |
| а... па... кад си ми драг, узми ме!.. — узвикну готово плачући. — Што отежеш са свадбом?..</p> |
| > <p>— Ето, ето... почео се љутити!.. — узвикну она очајно, па ломећи прсте, спусти се испод зи |
| пошто?..</p> <p>— Не говори ми о томе — узвикну јаче, бранећи се рукама. —— Нећу, нећу, нећу... |
| е, отрча управо на воду.</p> <p>— Ево — узвикну након краће почивке, носећи воду и указујући на |
| ни у очи погледати када причам</p> <p>— узвикну изненада и пребаци шамију преко очију.</p> <p>— |
| олико ми је драго што си ми то казао —— узвикну наслањајући ми се на раме и умиљавајући се. — Н |
| се црнила изнад лијеве бедре, зачуђено узвикну:</p> <p>— Охо!...</p> <p>— Ситница! — и опет до |
| тефериче, изненађена скочи и, поплашено узвикнувши он, одбаци од себе и чинију с алвом и неколи |
| оком и са три крупне чворуге на глави, узвикнуо сам од чуда.{S} Погледавши ме, као да се и он |
| ином и хтио...{S} Ех, много сам хтио! — узвикнуо би, погледавши на Хатиџу. — А ти... ево... опе |
| ајжешће казнио, — и поносито, задовољно узвикнуо је: „Аферим!{S} То је бабино дијете!..{S} Таки |
| ема ватри и, подрхтавајући од узбуђења, узвикнух планинштарима:</p> <p>— Добра ви вече, људи!.. |
| } Нигдје никога.</p> <p>— Хвала Богу! — узвикнух одушевљено и одахнувши мало спустим се поред д |
| </p> <p>— Треба...{S} Све ми треба... — узвикнух весела у жељи да непрестано онако говори, чита |
| и ја и одбацим обућу.{S} И престрашено узвикнух опазивши како ми сви прсти набрекли, расцвали |
| >Опазивши ме и они као да се уплашише и узвикнуше.{S} Хајкуна чак и устукну мало и сакри му се |
| а, погледао би ме попријеко, подругљиво узвио носом и одлучно, заповједнички подвикнуо:</p> <p> |
| о, непрестано ломио прсте и прекидао ме узвицима:</p> <p>— Хајинин!..{S} Хајдук!..</p> <p>Право |
| са читавим гранама трешања, којима су, узгред, мезетили.{S} Чак и слушкиње били домамили себи, |
| звлачили, и њих чистили, поправљали.{S} Узгред су пунили и фишеке и гурали их у фишеклије, које |
| ка и помаже, кука са фукаром заједно, а узгред јој отима и оно што има, пазарује с њоме!..{S} С |
| есте ли одавно подијелили; — запитам га узгред.</p> <p>— Тхеее...</p> <p>И опет се придиже.</p> |
| се. — Зар је крива што га је споменула узгред..{S} Зар се и због тога завађати с њоме?..</p> < |
| и велики везир преобучени по народу, па узгред натрапали на некаква сељака, који је покрај свој |
| е му се потајно све чаршинлије, тврдећи узгред како код куће мора и пелене прати, и хљеб кухати |
| ћа се обично кроз дан, кроз два, носећи узгред и некаквих пешкеша и понуда разних.</p> <p>Један |
| вилом и послала ми у јаглуку, поручивши узгред да јој увече дођем под пенџер, на разговор.</p> |
| а се опет није што десило? — запита као узгред не дижући главе.</p> <p>— Ти знаш...</p> <p>— Ја |
| м се састао са Сулагом.{S} Казао сам му узгред да његову понуду никако примити не могу.{S} Разм |
| и ми леђа, а, ни сам не знам рашта, тај узгредни прекор био ми је увијек тежи него да ме ударио |
| д.</p> <p>— Говори!...</p> <p>Он дубоко уздану и сневесели се.</p> <pb n="254" /> <p>— Како ћу? |
| причам, увијек се сјетим хоџе и увијек уздахнем:</p> <p>— Ех, да сте њега чули!..{S} Ех, да ст |
| е залогајима.</p> <p>Она заврти главом, уздахну.</p> <p>— А да те он таког видио!..{S} Ех!..</p |
| пошла за њега...</p> <p>— Тешко теби! — уздахну Хајкуна и обгрли ме чвршће. — Знаћеш шта су мук |
| воту и... ево нас овђе...</p> <p>Сулага уздахну, одмахну руком и оде.</p> <p>— Не свиђе му се п |
| дан бити несретан — отсијече он мекше и уздахну. — Све нам наопако иђе.</p> <p>— А ми да се вра |
| ивуче Хатиџу уза се, пољуби је и дубоко уздахну:</p> <p>— Камо среће да сам вазда с вама...{S} |
| <pb n="383" /> <p>И, након тога, поново уздахнуо и суза једна заблистала му се на трепавици.</p |
| унаоколо.{S} Била је гола, празна, без узде, без седла и теркије, са мрком, прљавом, окрвављен |
| вијек орне и распаљене, ударе у дахире, уздигну се на прсте им, затресавши бујним коврџастим чу |
| јеси ти довео? — застиђено прошапта она уздижући обрве. — Зар није твој јаран?..</p> <p>— Ако ј |
| и-јастуцима који се поносито поред зида уздизали; на зидовима, изнад њих, висиле свилене махрам |
| било ни врућих пољубаца, ни натегнутих уздисаја, ни превртања очима.{S} Никад је нијесам запит |
| дања некаква, што толико сличи цвиљењу, уздисању, јауку нечијем, и као да злокоби, пријети, пре |
| ротив, тужно климао главом и непрестано уздисао.</p> <p>— Кад сила прекипи и кад пређе у насиље |
| послови... ах, — опет зајеча он и поче уздисати. — Дођи... други пут...</p> <p>— Не могу, ефен |
| водио кући и гурајући пред мајку почео уздисати:</p> <p>— Ето... опет је био у Сулаге...{S} Ја |
| о ми није било до смијеха, једва сам се уздржао да се грохотом не засмијем, стојећи тако међу њ |
| p>Ни сам не знам како сам се онда могао уздржати да не вриснем и не јаукнем од страха.{S} Готов |
| љану.{S} Затим као да се нешто затресе, уздрма у мени.{S} Рука ми клону и пушка испаде из ње.</ |
| ке, одиже ноге у вис и, климајући њима, узе двојнице па поново поче ћурликати.{S} Двојица други |
| ђаће, па и престати.</p> <p>Она устаде, узе ми главу међу руке и унесе ми се у лице.</p> <p>— И |
| .</p> <p>Остави брзо и бедевију и мене, узе ђугуме што су у једноме низу стајали испод басамака |
| по препоруци некакве стрине, тетке ли, узе једног субашу, Зулфагу некога, намјести му и уреди |
| ни да се уредим ни да прашину стресем, узе ме чврсто за руку и нагло поведе кроз уске, тијесне |
| на зној, истресе нешто духана на длан, узе га међу прсте и поче потпрашивати...</p> <p>— А сад |
| је.{S} Нити питајући нити говорећи што, узе ме за руку и као дијете какво поведе за собом у кућ |
| лахирен.{S} Тутну заптији нешто у руку, узе ме за раме и повуче за собом.</p> <p>— Бјежи одовле |
| Ништа!..</p> <p>— Јадниче!..</p> <p>Па узе некакву књигу и поче је прелиставати.</p> <p>— А ја |
| ми кажу све...{S} Куку!..</p> <p>Па ме узе испод пазуха, повуче ме у собу и гурну на шилту...< |
| као бојећи се да не побјегнем, опет ме узе за руку и привуче себи.</p> <p>И опет закуца.</p> < |
| ани — рече и Хајкуна меко, па се саже и узе ме за руку. — Устани и хајде с нама...{S} Ево смо д |
| и затвори врата за њим, па пјевуцкајући узе наргилу и, сједнувши и пребацивши ногу преко ноге, |
| Лажеш!</p> <p>— Лажеш ти!</p> <p>Хасан узе пушку по сриједи и поче ударати по њој.</p> <p>— Е |
| ати барјаку и клекнувши на десно кољено узе јање преко крила.{S} Закла га.{S} Млаз топле црвене |
| а селу је — мирно одговори мајка и опет узе чибук. — Зар бих ја смјела доћи да је овђе?</p> <p> |
| {S} Ја хоћу из твоје руке...</p> <p>Па, узевши духана из моје кутије, повуче ме себи:</p> <p>— |
| ?..</p> <p>Опет се засмија, закикота и, узевши ме за руку, поведе у собу.{S} Застадох као укопа |
| ано би се дигао он, огрнуо се ћурком и, узевши чибук под пазухо а фењер у руку, излазио из собе |
| њих.</p> <p>Сама Хатиџа, једне вечери, узевши ме за руку и као шалећи се избаци како ми је јар |
| /> ногу преко ноге и, забацивши косе а узевши тамбуру на крило, запјева:</p> <quote> <l>„Бег А |
| вари.{S} А трећега дана дошао је мени и узевши ме за руку, повео за собом у закутак један.</p> |
| Јесте ли хазур?</p> <p>— Јесмо.</p> <p>Узевши барјак поново, он приступи бедевији и баци јој с |
| н?..</p> <p>Па и не сачекавши одговора, узела је пешкир, — који је висио крај огледала, — да ме |
| p>— А њему и то криво?</p> <p>— Кад сам узела кумру на прси, — настави Хатиџа живље, не дижући |
| вам на путу момка, Хамида, оробили га, узели му све новце што их наплатио за земље некакве...< |
| > <p>Кад сам дошао до врата и од хамала узео ствари, био сам смислио: и шта ћу рећи и како ћу и |
| ао да ни знао није.{S} Ниједном ме није узео на крило, ни поцупкао на кољену, ни обгрлио, ни пр |
| о, ни теферичио.{S} И кућу сам у брзини узео под кирију, не бирајући и не разгледајући је.</p> |
| кну љутито, устресајући раменима — него узео пушку и онако, кроз пенџер, погодио га, преломио.. |
| — Једи!..</p> <p>— Не брини се ти...{S} Узећу...</p> <p>— Једи, па ћеш отићи да се преобучеш — |
| >— Колико хоћеш...</p> <p>— Добро...{S} Узећу колико ми затреба...</p> <p>Чим смо се растали от |
| загладим погрешку примакох јој се опет, узех је око паса, и снажно, у наручју, одигох са серџад |
| ам више могла трпити... он је...</p> <p>Узех је за руку и лагано повукох у крај.</p> <p>— Шта ј |
| тила...{S} Да га научи памети...</p> <p>Узех га око појаса и посадих на сандуче једно, одмах по |
| ао да поплаши момке, забуни их.{S} Брзо узеше шибе и измахнуше.</p> <p>Хусо прикупи сву снагу, |
| .</p> <p>—- Кириџије! — викну узбуђено, узимајући пушку. — Путници!</p> <p>— Путници?..</p> <p> |
| ва лојаница почела да плави и да шкиљи, узимала је мумаказе, усекњивала свијећу и опет наставља |
| е и измахујући им ножевима изнад глава, узимали, односили робу.{S} Нападали су каткада и на кућ |
| лазило, све сам узимао.{S} Само стојим, узимам и одбацујем у страну, а трговац, зачуђен, искрив |
| и, напошљетку, међу нас дошао и Сулага, узимао ме за руку и изводио у страну.{S} Питао ме и рас |
| погодити, наћи за нас, Сулага је ишао, узимао, доносио.{S} Дешавало се те нам накупује за кућу |
| кутију, — коју сам прије ријетко у руке узимао, — и на силу ме гонио да запалим, задиманим пред |
| ине што их сваки дан правио; каткада ме узимао и на леђа и почео потркивати по соби ржући као п |
| ве што ми је под руку долазило, све сам узимао.{S} Само стојим, узимам и одбацујем у страну, а |
| тјешио ме Јован, који је једини озбиљно узимао у заштиту и хвалио. — Богата је, а то ваља...{S} |
| >Како смо обично истом пред вече морали узимати књиге у руке и учити, и ја и Хасан били смо пот |
| ћи ствари и не погађајући се, почео сам узимати: тенџере, сачеве, тепсије, јоргане, огледала, с |
| а као јабукама, па једну бацати а другу узимати...{S} То ли хоћеш?..</p> <p>— Немој, — отегну о |
| главом, пропе се и хтједе да сврне, да узмакне.</p> <p>— Ха, соколе! — подвикну трговац јаче и |
| иже се и као да пође да тражи нешто, да узме.{S} Затим брзо поче уклањати некакве сахане са сер |
| н...</p> <p>Хатиџа опет уљезе у собу да узме филџане.{S} Погледасмо се очи у очи — засмијасмо с |
| јећи се да се ипак нећу моћи савладати, узмем од Хатиџе кахву и, сједајући и испијајући, сам от |
| мени поче кипити, врети.{S} Дође ми да узмем ону књигу с тешким дебелим корицама, што је раств |
| е, љутила, плакала, нудећи ме да ја све узмем у своје руке, молећи, преклињући.{S} Узалуд!..</p |
| понудила нам пексимита са пекмезом, да узмемо и »да заварамо глад«...</p> <p>Кад би, напошљетк |
| е.</p> <p>— Па... па... кад си ми драг, узми ме!.. — узвикну готово плачући. — Што отежеш са св |
| р и млади били обоје — рече. — Узми њу, узми и мираз...{S} То и други раде.</p> <p>Ја опет одби |
| џцу, макар и млади били обоје — рече. — Узми њу, узми и мираз...{S} То и други раде.</p> <p>Ја |
| ра, одмах!..</p> <p>— Одмах?..</p> <p>— Узми!..{S} Води ме!.. — узвикну јаче и поче чупати шами |
| је ни могло бити...</p> <p>— Сад... сад узми Хамида себи, изведи га пред суд и он ће ти све пот |
| Ако се бојиш свијета, а ти... ти одмах узми Хатиџцу, макар и млади били обоје — рече. — Узми њ |
| чући. — Што отежеш са свадбом?..</p> <p>Узми ме!..{S} Сјутра, прексјутра, одмах!..</p> <p>— Одм |
| јкуну стресе се, задрхта, и лагано поче узмицати, уступати, старајући се само да јој уграби чиб |
| ирише.{S} Почеше се пропињати, трзати и узмицати натраг, фркчући, стрижући ушима, обарајући тов |
| противити се заптијама, ни бјежати, ни узмицати.{S} Не.{S} Само се за дан-два склонио у кућу и |
| послушати, наређивала је слугама да ме узму у нарамак и на силу избаце пред врата.</p> <p>Тада |
| ећи ме. — Зато?..</p> <pb n="373" /> <p>Узнемирен, сметен, омађијан, опет почнем муцати:</p> <p |
| ћи шенлук.{S} Многе комшије, зачуђене и узнемирене, почеше дотрчавати и питати нас шта се десил |
| о је... ето... пропало све...</p> <p>Ја узнемирено почех шетати по соби, лупати, ударати.</p> < |
| рекле прси њихове.{S} Не узбуни се нити узнемири ниједан, макар што смо бахнули изненада и још |
| и запамтила није.</p> <p>Читав се шехер узнемири.{S} Дућанџије, које су, иза подне, — пошто су |
| > <p>Али, за чудо, мајка се и због тога узнемирила.{S} Већ шести дан након његова одласка поста |
| >Чак и дјевојке почеле говорити о њему, узносити га.</p> <p>Кад би увече пролазио махалама наги |
| /> <p>Мајку је — видјело се — љутило и узрујавало Зулфагино пристајање за њом, ухођење његово, |
| ћи о својим недаћама, — још једнако био узрујан и спреман на инат, ипак, у погађању оном, у цје |
| препирали се о нечему.{S} Мајка је била узрујана, узбуђена, бранила се и много је размахивала р |
| рискати и жене, пошто истрчаше из соба, узрујаше се, заграјаше и склепташе се око ње.{S} Све се |
| ницама, јаглуком, шамијом, да ме штипа, уједа, чупа за бркове, издигох је у висину и спустих по |
| , богме, не ваља — рече Хасан снуждено, уједајући се за усне. — Док се ми смислимо, усташи ће о |
| она чудна жеља: да мучим, да пецам, да уједам подмукло, испотаје:</p> <p>— Зар се ни Хатиџа не |
| p>Учини ми се као да три буса љесковине уједанпут прескочи.</p> <p>Обје Хасанове руке одигоше с |
| збиља будан штипао сам се по бедрама и уједао се за руку.{S} Затим покушах да се дигнем, да се |
| их ударио у гласан смијех, морао сам се уједати за усне.</p> <p>Бојећи се да се ипак нећу моћи |
| но блесаст у том часу, јер се он снажно уједе за танку, румену усну и окренувши се у страну, по |
| тио макар и унеколико да одагна страх а уједно и да се преда мном похвали како није малаксао, к |
| вито мучи, кида, распиње.</p> <p>Чим би ујутру устала и изашла на авлију, лакше обучена, у кошу |
| биња му, него ли жена, домаћица.</p> <p>Ујутру, прије зоре, дизала се из душека, трчала у кухињ |
| а које је Алах осудио да буду несретни, укажеш ли мало љубави (не жаљења, јер то чини још јадни |
| Сама Хатиџа, ето, нехотице ми напомену, указа на све.</p> <p>Али, за чудо, мјесто да се забрине |
| на шта би било да се тога часа мајка не указа на вратима.{S} Зачувши, зар, необичнију грају, хи |
| оџа опет бољи — дочека неко одострага и указа на старог хоџу, који је, смирени покуњен, сједио |
| ет исправи, раскиде јечерму на прсима и указа на усахле, смјежуране, објешене дојке, које јој в |
| Обгрли ме.{S} Па се опет окрену мајки и указа јој на ме.</p> <p>— А шта ће овом остати, ако и д |
| , уљезе у собу и сједајући на миндерлук указа руком да сједнем и ја, одмах поред њега.</p> <p>З |
| рет.{S} И придигох се мало и хтједох се указати...</p> <p>Док пуче пушка.</p> <p>Шикну куршум к |
| их гледали су врло често на моју собу и указивали на њу.{S} По томе сам одмах могао и <pb n="26 |
| и.{S} Чим би Хатиџа потрчала да отвори, указивао се он, онако ситан, мален, мршав, огрнут тешки |
| пће, прича, говори.{S} Видио сам и како указује на трговце и као да их призива за свједоке.</p> |
| атиџа не би усрећила? — питао сам тихо, указујући на њу и као подсмјехујући се. —</p> <p>Ни она |
| икну након краће почивке, носећи воду и указујући на чисте пешкире које бијаше пребацио преко р |
| о — рече Ибрахим ефендија мирно, поново указујући зубе. — Тако је... ето... пропало све...</p> |
| отегну хоџа, токорсе зачуђено, одмах се уклањајући с прага и пуштајући нас да уђемо у авлију. — |
| њом, да је не пецну.{S} Зато се вазда и уклањала, измицала, сакривала.{S} Само кад они не би би |
| м би он прошао</p> <p>—— сви се понизно уклањали с пута, измицали се и поздрављали га.{S} Ако б |
| ражи нешто, да узме.{S} Затим брзо поче уклањати некакве сахане са серђена и редати их по тлима |
| ојас, гдје стигне, само да их што прије уклони испред очију, да их сакрије.</p> <p>Ради бабе Су |
| агао.</p> <p>И побјегао бих, сакрио се, уклонио, само да Зулфага није био у близини.{S} Само ње |
| д удри ти!..{S} Не био мушко, ако ти се уклонио!..</p> <p>— Хахахаха! — засмија се Хајкуна усиљ |
| е путу никоме се покорити неће, нити се уклонити, нити преклонити. . <hi>Никоме</hi>!</p> <p>Го |
| ио, оне се све више и више расипале.{S} Уколико човјек више вриједи, утолико су и нападаји на њ |
| /p> <p>— Стид ме...</p> <p>Стао сам као укопан и нијесам знао ријечи проговорити.{S} Чудна слут |
| за руку, поведе у собу.{S} Застадох као укопан кад пређох преко прага.{S} Велики, тежак ћилим, |
| ткопча прљаву, подерану, <pb n="392" /> укочену од скорене крви антерију, раздрљи је мало и осм |
| ше, како су све слабе, напукле, како су украдене чак.{S} Неко се одострага још усуди да у оној |
| апитах узбуђено, затекавши је у кухињи, украј огњишта, како чучи поред ватре и подстиче је. — Х |
| д другога, наложили смо ватру у мргињу, украј гомиле једне, гурнули кахвени ибрик уза њу, па че |
| } Узалуд.{S} Свраћао сам се и у хендеке украј пута и тражио: нијесу ли кириџије штогод заборави |
| ваких, готово, хиљаду корака издизао се украј друма по један хан и као да ме мамио, дозивао себ |
| ијек лахко обучен, стао би, исправио се украј невелике чатрње у дну авлије, големом, привезаном |
| ати, размицати се да нам направе мјесто украј ватре чији се гребенасти пламен све више и више и |
| рихвативши за пушку која ми стајала баш украј врата. — Још ми такав лопов неће мајку гурати!..< |
| </p> <p>Сам!..</p> <pb n="347" /> <p>Ни украо, ни отео, него зарадио, лијепо зарадио, својом вј |
| уго останем у друштву таквих јарана.{S} Укратко сам прекинуо с њима.{S} Једино се побоље оприја |
| а се окрену мени, да ми све то, макар и укратко, протумачи:</p> <p>— Ето, то ми је Хасан, једин |
| азвали да нешто каже, обично је креснуо укратко, оштро и одсјечно, и то једним чудним начином, |
| ово ништа; само су ишли из собе у собу, укривали се од мене и нешто се договарали, шапутали.{S} |
| да као да ни покушао није да га потпуно укроти, стегне и покори.</p> <p>Шта више, често се од с |
| <head>XII</head> <p>Рано, прије свијех укућана, будио се хоџа и излазио у авлију.{S} Онако гол |
| — застајао пред свачијим вратима и звао укућане да купе, да пазаре.{S} Ја сам опет ишао готово |
| ле демирли-пенџере, зазивајући по имену укућане и избацујући неслане шале о домаћинима.{S} Неко |
| , гледала све...</p> <p>И нареди да сви укућани пазе на њега, да га слушају.{S} Нико више ни по |
| не гошће.{S} Тада је приступала и мени, улагивала се, миловала ме, љубила и давала новаца, само |
| су одмах трчали око њега, удварали се, улагивали.{S} Један му носио духана и пунио лулу, други |
| више стрепили пред њом, клањали јој се, улагивали, постајала је све жешћа, све осорнија.{S} Чак |
| страну. — Трговац!..{S} Гуликожа!..{S} Улагивало!..{S} Пхи!..</p> <p>По срећи, његово договара |
| увучем у разговор, залуд бих их митио, улагивао се.</p> <p>Одлазили су не слушајући и не осврћ |
| та му помагало није ни што ми се каткад улагивао, што ме хтио замамљивати и поклонима.{S} Осјећ |
| а томе.{S} Било их, који ми се почели и улагивати и потварати друге, само да бих им купио шећер |
| је неко требао, није му знао ласкати ни улагивати се.</p> <pb n="273" /> <p>Још и сада се о њем |
| о иде за њом, <pb n="248" /> удвара се, улагује.{S} Ни говорити није хтио с њим, ни поздрављати |
| по дућану и око дућана, како се увијам, улагујем, нудим, цијеним.</p> <p>Одмах су почели и да в |
| за њим, да га сустигнем и опет вратим, улагујући се и молећи да опрости...</p> <p>Ипак се не п |
| ао о нечему, смјешкајући се по обичају, улагујући се, умиљавајући.{S} Неки су ми говорили како |
| аст, легао насред пута и препријечио им улазак у кућу!..{S} И још има образа да виче како је гл |
| лица разних.</p> <p>— Шта је? — запитам улазећи у собу, ознојен и уморан, и погледам их обоје. |
| них демира и лако се пољуљују.</p> <p>— Улази — рече Хатиџа меко, као тепајући и лако ме повуче |
| и и прошапта:</p> <p>— Не дај Хатиџи да улази...{S} Препашће се...</p> <p>Бербер, шапћући нешто |
| ахире у руци и позвецкујући њима весело улазиле и, некако поцупкујући и скакућући, претрчавала |
| као сам Хамида, љубимца његова; за инат улазио у његову собу и са запаљеном цигаром пржио му ха |
| голи, растоварени коњи, привезани крај улице, рзали, вриштали.</p> <p>А читав ваздух мирисао н |
| и накриво прилијепио за образе, ишао је улицом лагано, гегајући се и увијек понешто носећи у ру |
| ичао о радњи, о дућану, о мачку који ми улови по четири миша на дан, о разрачунавању са Зулфаго |
| ва.</p> <p>— А не бојите се да ће и вас уловити?</p> <p>Ја претрнух, замријех.</p> <p>— Ко ће н |
| претрнух, замријех.</p> <p>— Ко ће нас уловити?</p> <p>— Па... хајдуци — отегну стари и лукаво |
| увијек и тражио да се сва готовина у то уложи.{S} У чаршији порушио је читав низ старијих, тије |
| одавати: које дијете имало нешто новаца уложило их све у робу, а неко је, богме, грабило и ства |
| ама, стару, зарђалу пушку некакву и три улупљене фишеклије, окити се и наоружа потпуно, па обој |
| ме ноге почеле бољети од дугога ходања, уљегао сам у дућан, сјео покрај ћепенка, на сандуче јед |
| га и додијавала му.{S} Осјетивши да сам уљегао, — видјети ме није могао, јер нити се окренуо пр |
| руке око врата. — Она!..</p> <p>Кад сам уљегао у собу затекао сам мајку како узваљена уз јастук |
| м се дигао из душека и хтио се умивати, уљегла ми у собу, блиједа, слаба и изнемогла и, заставш |
| ме...</p> <p>И поздравивши се с Авдагом уљегнем за њом у кућу. </p> </div> <div type="chapter" |
| муштерије, сељаци некакви, свратише се, уљегоше у дућан, и држећи руке на леђима почеше разглед |
| > <p>— Ово је моја кућа, а ти си намет, уљез један!</p> <p>— Твоје ништа нема...{S} Све сте упр |
| раћала се, напошљетку као да се одважи, уљезе у собу, прекривена танком, црвеном шамијом, која |
| ко пута.</p> <p>Пошто је бербер отишао, уљезе и Хатиџа у собу.</p> <p>Носила је велику, тешку, |
| а авлији, кратко нареди да скува кахву, уљезе у собу и сједајући на миндерлук указа руком да сј |
| чео припремати, кад једне ноћи изненада уљезе у моју собу и раскорачивши се више душека силом м |
| — Тако му и треба!</p> <p>Заптија један уљезе, саже се и поче се сашаптавати с бимбашом.{S} Трг |
| мој...{S} Као син...</p> <p>Хатиџа опет уљезе у собу да узме филџане.{S} Погледасмо се очи у оч |
| .</p> <p>Тек након читава сахата у собу уљезе хоџа.{S} Вукао је за собом, грдећи и проклињући, |
| како ће то бити, — викну заносно — кад уљезем у Сарајево и пронесем главу људску на ножу, па с |
| хтјела је и да ради све што год јој на ум пане.{S} И хтјела да се покаже као јунак неки, делиј |
| еди чекају нас одавно и чувају да им не умакнемо.</p> <p>По срећи, изненада се однекуда растоле |
| азима играли, трзали се.</p> <p>— Ух! — умало што нисам вриснуо од страха, запомагао.</p> <p>И |
| и гурну главом у Хајкунин витао који се умало не преврну. — Кад су непокорни!..</p> <p>— А што |
| жи обје руке и поче их трљати као да се умива.</p> <p>— Ето видиш — отсијече јаче — он овђе виш |
| о се љепше и облачити, чешће се купати, умивати, као да прије није ни имао времена да се и такв |
| ки коноп кантом захитио воде и почео се умивати.{S} Ту покрај чатрње, на високој, допојасној тр |
| е, кад сам се дигао из душека и хтио се умивати, уљегла ми у собу, блиједа, слаба и изнемогла и |
| реди како хоћеш.</p> <p>— Не знам... не умијем...</p> <p>— Учи се!..</p> <p>Окренувши се љутито |
| баци пешкир преко рамена и понудивши да умијемо руке прије ручка, сам поче полијевати... </p> < |
| и и терезије и оке, усплахирено утрча и умијеша се међу нас.</p> <p>— Оставите се кавге, људи! |
| икакви јауци ни помагања не би ме могли умилостивити.</p> <p>— Убићу је! — пријетио сам плачући |
| стила му главу на прса и, увијајући се, умиљавајући, чупкала га за браду и јаглуком разгонила д |
| мјешкајући се по обичају, улагујући се, умиљавајући.{S} Неки су ми говорили како се и у кахви с |
| ди, па ћеш отићи да се преобучеш — рече умиљавајући се. — Их, какав си!..</p> <p>— Какав?..{S} |
| —— узвикну наслањајући ми се на раме и умиљавајући се. — Не знаш ти...{S} Их!..{S} Због мене, |
| ..{S} Брже!..</p> <p>Па приступи хоџи и умиљавајући се спусти му руку на раме.</p> <p>— А то је |
| се жали?..</p> <p>Све на свијету гине и умире и све се поново рађа...</p> <p>Бог тако наредио.. |
| м би, како ми се чинило, и међеда могао умлатити.{S} Све спустише пред нас.</p> <p>Нећу слагати |
| ошао од невоље да вас служи, него га је умолила некаква ти тетка — прогунђа Ибрахим ефендија у |
| ..</p> <p>На жалост, мајка се није дала умолити.{S} Немилосно, готово крвнички хватате ме за пр |
| о, задихао се, да поклецујем од глади и умора, погледао би ме попријеко, подругљиво узвио носом |
| је? — запитам улазећи у собу, ознојен и уморан, и погледам их обоје. — Што сте звали?..</p> <p> |
| отјерах муху од њега, баци на ме један уморан, тужан поглед, па склопи очи.{S} Причини ми се к |
| и им масне, неслане шале.</p> <p>Мајка, уморена и ослабљена, испочетка није ни могла ништа забр |
| ао у њу, остављала га је, враћала се и, уморена и малаксала, опет падала по трави, ваљала се.</ |
| а се, наређује.</p> <p>Кметови распусте уморене мршаве коње по авлији, разбацају вреће са житом |
| помагао, отимао се.{S} Тек пошто би се уморила шибајући, пошто је обје руке забољеле, пуштала |
| Знаш ли како смо ишли једном, па се ти уморила, па...</p> <p>Слуге га често прекидале у таквом |
| </p> <p>— Охо!..{S} То сте се, богме, и уморили.</p> <p>— Богме и јесмо.</p> <p>— И огладњели?< |
| екидано, дашћући. — Не могу...</p> <p>— Уморио се, а?</p> <p>— Изнемогао сам...</p> <pb n="300" |
| , ни подругнуо се...{S} Тек пошто би се уморио и почео готово шиштати, престајао је с причањем, |
| и лехандере.{S} И као да се није знала уморити у послу томе, као да јој није требало почивке.{ |
| и кушљајући их, гњечећи. — Хоћеш ли ме уморити са твојим кукањем, хоћеш ли убити?..</p> <pb n= |
| S} Хасан као да се никако није ни могао уморити; што је више ишао, као да је постајао све то ла |
| у, до шездесет их на броју, растоварили уморне коње и поредали по калдрми вреће препуњене житом |
| Чим смо приспјели у Сарајево, ознојени, уморни, прашњави, са лицем препланулим од сунца и са за |
| танак, љубичаст дим, причињавали су се уморним путницима љепши и свјетлији од самих везирских |
| вао сам се да му споменем и о глади и о умору.{S} И увијек сам се покајао ради тога.</p> <p>— П |
| рнувши опет пребаци фереџу преко главе, умота се и готово каскајући оде према кући... </p> </di |
| , — ми пођосмо за њим.{S} Хасан се опет умота у струку, сакри и главу и оружје, те му се само в |
| га!..</p> <p>— Пхи! — узвикну дјевојче, умотавајући се у чаршаф, па се нагло измаче и затвори в |
| а Хатиџа, жељна да га развесели, сва се умотавајући у ћурак и од ишараног пешкира правећи турба |
| е танки филџани.{S} Читаву главу бијаше умотала шамијом, повезала је, те јој само нос испод ње |
| да ми ступи не дућан човјек некакав.{S} Умотан је био у голему, црну струку, чији се крајеви ву |
| мандал, да гурнем и отворим, изненада, умотана у фереџу, изађе преда ме, ухвати ме за руку и с |
| малаксали, са повезаним главама, у крпе умотаним рукама и ребрима, без коња, готово и без оружј |
| згуби се.{S} Ми заузесмо његово мјесто, умотасмо се у ћебета и полијегасмо по трави.{S} Ушишика |
| че.</p> <p>— А ко би жалио да гине и да умре?.. — брзо одговори стари, истресе из кесе нешто ду |
| /p> <p>Бог тако наредио...</p> <p>— Ама умријет’... растати се са овим свијетом мучно је, — доч |
| гурну у ватру.</p> <p>— Рашта да жалим умријет’?..{S} Рашта?.. — сам себе запита. — Ко ће жали |
| ија се. — Остарио, изнемог’о, па ти жао умријети, па све мислиш да ћеш се поново родити...</p> |
| бачених просјака који су свратили да ту умру, издахну, а нипошто као ратници какви који су ишли |
| лага осјети сву оштрину овог одговора и умукну.</p> <p>Поново поче на силу кашљати и протезати |
| 34" /> да може точити колико који хоће, унаоколо га окитили травом и зеленилом и са читавим гра |
| еда...</p> <p>Мајка се окрену и погледа унаоколо.{S} Изгледало је као да ни сама није вјеровала |
| аз топле црвене крви шикну, попрска све унаоколо и пјенушећи поче се пушити на трави, а златне |
| дова, кад се чудна тишина, нека разлије унаоколо и кад се само шапатом смије говорити?..</p> <p |
| ежао и пландовао, док су му све комшије унаоколо радиле и уређивале земљу за садњу духана.</p> |
| ламбас, који му висио о појасу, обилази унаоколо, купи бакшише што му их остали небрижљиво баца |
| о.</p> <p>Па се подиже и поче загледати унаоколо, привиривати свуда.</p> <p>— Мјесто је згодно, |
| зачуђено сам почео гледати и разгледати унаоколо.</p> <p>— Ђе сам ово? — питао сам сам себе, пр |
| д нечега, поче фрктати, рзати и бјежати унаоколо.{S} Била је гола, празна, без узде, без седла |
| пуцали, шенлучили и попијевали, плашећи унаоколо тице које су излијетале из шипражја и с весели |
| сам себе руменећи и плашљиво звјерајући унаоколо.</p> <p>И опет сам пролазио даље, бјежао управ |
| S} Пратићу те...</p> <p>Па, разгледавши унаоколо, опет се врну према дућану, одиже моју пушку с |
| роким, врелим, готово безумним погледом унаоколо, почне све око себе кидати, чупати, разбијати. |
| са неке стране пријети опасност, те се унапријед, често и преко воље, прибира и спрема на одбр |
| записује.</p> <p>Запита ли који: шта ће унапријед радити и шта засађивати, сијати, она се збуни |
| се међусобно порезали и платили ханџији унапријед читав мој трошак за пуних пет дана, колико су |
| p>Зулфага ми трзну руком, гурну ме мало унапријед и некако заповједнички откреса:</p> <p>— У ру |
| ати нешто, брзо шаптати, отегнувши шију унапријед и узвијајући главом...{S} Она није одговарала |
| е усиљено.{S} Тиме је само хтио макар и унеколико да одагна страх а уједно и да се преда мном п |
| а би ти смислио? — запита га изненада и унесе му се у лице. — Знаш ли и ти што?..</p> <p>— Их!. |
| <p>Она устаде, узе ми главу међу руке и унесе ми се у лице.</p> <p>— И ти се не љутиш? — запита |
| јер... јер...</p> <p>— Јер?...</p> <p>И унесе ми се у лице, а чупи ме почеше шкакљати по образи |
| дућан лијепо очистим и уредим, те, кад унесем робу, да својом чистином одудари, истакне се изм |
| , обојица се измакоше до насред авлије, унесоше се један другом у лице и, непрестано се наклања |
| озвасмо чим смо Хасана скинули с кола и унијели у кућу, — ступио у собу и почео припасивати дуг |
| ио, да је негдје у даљини убије, удави, уништи.</p> <p>И читава слика стварала ми се пред очима |
| да је нашу чету, која је пошла била да уништи читаву дружину чувеног харамбаше Стојана, у зору |
| 372" /> осјећао сам у томе да их мрвим, уништим, и нешто као да ме поче голицати на смијех...</ |
| на све усташе и покорити их, поломити, уништити за неколико дана.</p> <p>Казивали су и како је |
| цао сам да ће наша војска све покорити, уништити, попалити и још чвршће утврдити нашу силу и го |
| а, које им, објешене о кајишу, висиле о ункашу, са бисагама из којих им провиривале некакве крп |
| и чуо разговор или препирање.{S} Затим, уносећи се један другом у лице и говорећи више знаковим |
| очекују путнике? — запита Хасан поново, уносећи му се у лице. — Овђе?..</p> <p>— На друму — мир |
| да настаде чудан клепет неки и комешање унутра, у авлији.{S} Закакоташе неколике кокоши и закле |
| /> сам знао боље, не зазирући чак ни од уобичајених трговачких лажи и заклетава.</p> <p>Наравно |
| брзо и весело приступала канату и чудно уобливши глас упуштала се у разговор, док смо нас двоји |
| рече брзо, старајући се да се прибере и уозбиљи, — Испричаш ли икоме, ово ће ти судити!..</p> < |
| ечи не проговоре једно другом.{S} Ја се уопште и не сјећам да су кадгод дуже разговарали.{S} Ак |
| ије било кавге међу нама.{S} Шта више и уортачили смо се и отпочели са трговином неком.</p> <p> |
| ла?..</p> <p>— Ето, честити ефендија, — упаде Зулфага брзо и дубоко се поклони. — Ето и сада го |
| ..</p> <p>— Па кад ме неће да слушају — упаде Хасан сурово и гурну главом у Хајкунин витао који |
| агу...{S} Сулага је миран чо’јек — брзо упаде Зулфага, превијајући се и отежући шијом. — Он ниј |
| > <p>Право да речем чудио сам се таквим упадицама. 3а хајдуке сам знао да су опаки људи, — они |
| ра.{S} Зато би одмах након такве његове упадице обично и настала бескрајна једна почивка, испуњ |
| осио га на праг, приносио својим жутим, упалим очима и шкиљио у њега, загледао, тврдим, жуљавим |
| p> <p>Старац застаде мало, почеша се по упалим, мршавим прсима, — сва му се ребра могла изброја |
| ар и овђе?</p> <p>Стари извади неколико упечених кромпира и поче их љуштити.</p> <p>— Планина ј |
| ричати нешто.{S} Познао сам одмах да се упињала да ме што више задржи будна и да ми причањем са |
| крену се и пође из собе.{S} Старао се и упињао да изгледа што поноснији и што јуначнији и, обје |
| асипљу, расту...</p> <p>Пушке се почеше упињати, увијати као змије и запињати ми за ноге, удара |
| пријетио оружјем — дочекам и ја осорно, упињући се да изгледам што суровији и страшнији. — И ра |
| тужбе, рачуне и сенете, старајући се и упињући да је задржи у соби баш у том часу кад је најви |
| ојица смо готово вриснули од радости и, упирући прстом тамо према ватри а не говорећи ништа, гл |
| орише једно другоме, нити се за здравље упиташе...</p> <p>Мени смијешна дође та забуна њихова и |
| чени, опет дођоше у собу, затекли су ме уплакана.{S} Обоје се склепташе око мене, опколише ме.< |
| едне вечери затекох је снуждену, тужну, уплакану.{S} Двије кривудаве, плавкасте, танке црте, — |
| полетила према соби и онако задихана и уплашена застала на прагу.</p> <p>— Оставите оружје! — |
| мајиле, Смајиле, спаваш ли? — запита ме уплашено након дуже почивке. — Јеси ли будан?</p> <p>— |
| наше, изненадила се кад је све то чула, уплашила се.{S} Жена, која је вазда живјела у малу и бо |
| и, дрвосјече.</p> <p>— Их!..{S} И ти се уплашио! — прекори ме Хасан подругљиво, гледајући ме пр |
| аса.</p> <p>Опазивши ме и они као да се уплашише и узвикнуше.{S} Хајкуна чак и устукну мало и с |
| Ја <hi>само</hi> с тобом могу — брзо се уплетала Хатиџа, пропињући се на прсте и наслањајући ми |
| жива.{S} Чак и пословице, које је волио уплетати, каткад и гдје им није мјесто, биле му нове, н |
| јада с њима...</p> <p>— Какви робови? — уплете се Хасан и сједе поред њега, уз кољено му. — Зар |
| ош рјеђе су га могли навући да се и сам уплете у разговор, да и он рекне своју.{S} А кад би га |
| турске хаљине и стали у шехер да штогод упљачкају.</p> <p>Наравно, сви су савјетовали да се при |
| гледа се и сам према ватри, са жељом да упозна кога...</p> <p>Узалуд!..</p> <p>Па извади нож, о |
| шку и исправи се.</p> <p>— Стој!</p> <p>Упознавши ме боље, као да се застиди и збуни.</p> <p>— |
| вника.</p> <p>И — намах застаде.</p> <p>Упознавши Хајкуну стресе се, задрхта, и лагано поче узм |
| кад се мало одомаћио у кући, кад је све упознао, остао је такав.{S} Са слугама и слушкињама ни |
| ти сазна тајну која је за чување, значи упола се предати његовој власти, оковати се драговољно. |
| ман Салих-агин ради — опет дочека Хасан упорније, изврнувши се на леђа и одижући једну ногу у в |
| . — Шта ћу ја?..</p> <p>— Ти знаш све — упорно дочека Зулфага и развуче лице на смијех. — Твоја |
| — силећи се да осоколи и себе и мене — упорно би одбио и још би жешће навалио да идемо наприје |
| насиље, онда јој је и крај — тврдио је упорно, не попуштајући — Па и наша сила била...{S} Била |
| м се одмориш, ти ћеш поћи — отсијече он упорно, покупи оружје и спусти га поред себе. — Опет ће |
| Ја сам се чудом чудио како се он често упорно бранио, опирао и као пркосио оцу, а да се хоџа н |
| на је морала о свему бригу водити, сама управљати читавим својим имућем.{S} Трзала се, љутила, |
| је нек је башка и свак нек научи својим управљати.{S} Без тога нема среће у кући...</p> <p>Вода |
| ћану, потрчах Хатиџи.</p> <p>— Ти кућом управљаш, ти се питаш, па хоћеш ли да примимо једног го |
| е ни гледао у нас, него му поглед вазда управљен био према оном низу нових, калајисаних сахана, |
| _C4"> <head>IV</head> <p>Једнога јутра, управо у свануће, пробудила ме необична хука и граја у |
| и понудивши нас брзо се окрену и изађе, управо побјеже из собе.</p> <pb n="335" /> <p>— А како |
| ећи на трави, остала преко читаве ноћи, управо до зоре.{S} Па и Зулфага остао с њоме...{S} И ко |
| ад је нијесам могао затећи код куће.{S} Управо, — како су ми кашње <pb n="350" /> причали, — он |
| .. опет је био у Сулаге...{S} Ја сам га управо и измамио из авлије и... и сачувао га да га опет |
| почела као нека борба, инат неки; отада управо и почиње моје право <hi>житије</hi>, како се то |
| толико смо се навикли на њега да мајка управо није могла ни ручати ни вечерати ако њега није б |
| са ријетком брадом која му се састојала управо из три дијела и за коју се никако не би могло ре |
| изу стајали испод басамака и оде, отрча управо на воду.</p> <p>— Ево — узвикну након краће почи |
| рну <pb n="270" /> и деран посрну, паде управо покрај Хајкунине шилте и главом удари о бедру Ха |
| По свему се, дакле, могло познати да је управо он сам подгајао Хасана тако: васпитавао га да се |
| ушек премјести у своју собу и прострије управо покрај свог душека.{S} И већ прве ноћи криво ми |
| и да су све говорили само о мени, да се управо о мојој кожи и радило.{S} И стрепио сам непреста |
| м и пред хоџиницом.</p> <p>Међу нама се управо највише говорило о Сулаги и сви га спомињали.{S} |
| ричати о мени, хвалити ме, надметати се управо у похвалама.</p> <p>— Никад нијесам знао да си о |
| .</p> <p>И све више љутећи се, бјеснећи управо, наумих да се вратим и да јој одмах скрешем, очи |
| , приближивали смо се ватри.{S} Не знам управо шта, али ме нешто силно гонило, гурало напријед |
| /p> <p>И опет сам пролазио даље, бјежао управо, а читав сокак иза леђа ми као да поново почне ј |
| прескакао их, прелијетао их, прелијетао управо.</p> <pb n="366" /> <p>Због тога сви су га и гле |
| звученим на смијех.</p> <p>Он је сједио управо поред бимбаше, крај шилте му, прекрстио ноге на |
| ио фишеке и припремао кремење.{S} То му управо био и једини посао и за живу главу није хтио при |
| а, винограда, желећи да му освоје, отму управо, теретећи га како су, токорсе, његови стари то п |
| а лоза, и, окренуте једна према другој, упредале су свилу, која се као прецвао бехар расипала п |
| о...{S} Говори: како сте све потрошили, упропастили ви сами и...и још свашта говори.</p> <p>— И |
| /p> <p>— Твоје ништа нема...{S} Све сте упропастили — отегну он љутито, а шија му се извила гот |
| ече полушапатом, пошто је све покупио и упрти на се. —</p> <p>Збогом!..</p> <p>Чим је отишао и |
| а ме ухвати за руке, издиже и, силом ми упртивши пушке и торбу, нагло повуче за собом. </p> </d |
| м, да се погледају отворено, да се сами упусте у разговор...{S} Кад сам ја био међу њима лакше |
| њих побратио бих се, загрлио, пољубио и упустио у ма какав разговор.{S} Два-три пута и притрчав |
| ахат за два хода...{S} Макар што смо се упутили тамо и ишли одлучно, без предомишљања, ипак као |
| и наоружа потпуно, па обојица кренемо и упутимо се кроз махале и сокаке „у лов, у планину“.{S} |
| приступала канату и чудно уобливши глас упуштала се у разговор, док смо нас двојица остајали ма |
| препоручивао највише да се остала добра уреде и некретнине да се подигну; зато је увијек и траж |
| <p>— Шта?</p> <p>— Припреми пушку!..{S} Уреди се за нападај!</p> <p>— Зар...</p> <p>—- Пст... д |
| чело.</p> <p>— Онда припреми све и све уреди — рекох полазећи. — Ја ћу казати Хамиду да га при |
| г субашу, Зулфагу некога, намјести му и уреди у кући собу једну, у којој ће становати.{S} Био т |
| не поздрављајући, — позвао да му хамам уреди и изнесе ново одијело.</p> <p>Како сам, нешто од |
| несанице, Зулфага, не пустивши ни да се уредим ни да прашину стресем, узе ме чврсто за руку и н |
| ам се одмах и да дућан лијепо очистим и уредим, те, кад унесем робу, да својом чистином одудари |
| та продавало.</p> <p>— <hi>Он</hi> није уредио?..{S} Он?.. — кликну Сулага и тресну бројаницама |
| с крила.</p> <p>— Да је он ствари боље уредио, не би се ништа продавало.</p> <p>— <hi>Он</hi> |
| /> <p>— Нехотице било па... па нијесам уредио...{S} И зарадио сам да... да ме избациш... сад.. |
| етварао се као да је све ствари потпуно уредио и као да је све одлучно пошло на боље.{S} Изглед |
| или, па опет нијесте готово ништа могли уредити!..</p> <p>— Их!..</p> <p>— Пошље... пошље ти и |
| <pb n="253" /> и магазе, које ће лијепо уредити и издавати под скупу кирију.</p> <p>А што је ви |
| рен, скрушен и насмијан и вјечито чист, уређен и нагиздан, са китом цвијећа испод феса.</p> <p> |
| екће, игра.</p> <p>И коњи им опремљени, уређени потпуно.{S} Везене ките, искићене лажним бисеро |
| Хтио, зар, да види: је ли све намирено, уређено, има ли у кући свега...</p> <p>Али није био ни |
| док су му све комшије унаоколо радиле и уређивале земљу за садњу духана.</p> <p>„ Шта радиш, те |
| о као да се спремали за бој, непрестано уређивали и — непрестано одуговлачили, отезали с поласк |
| уљавим прстима пипао оштрице, трљао га, уређивао, чистио.</p> <p>Једнако је и фишеке пунио и пр |
| припаљивао, трећи подметао пепеоницу и уређивао јастуке око њега.</p> <p>— Хоћеш ли нам причат |
| а, опет је водећи шилти и намјештајући, уређујући јастуке око ње. — Наша је ноћас!..</p> <p>— А |
| као да су били заборавили: тек каткада, уријетко, ако би стигао какав хабер из Мостара, од мајк |
| апа се и изумире.</p> <p>Тек покаткада, уријетко, освојила би је опет чудна нека сјета, дерт не |
| оју дугу, црну браду, мирно их слушао и уријетко лаким климањем главе одобравао нешто или не од |
| <p>— Јесте ли посустали? — запитала би уријетко, покаткада, којега од нас двојице, не успорава |
| , у вјечитом полумраку, — сунце нас тек уријетко, као ругајући се, обасја, — као да и памет пом |
| почело штедити, кашње се навраћаху тек уријетко и остајаху само по час по два.</p> <p>Једино м |
| и, раскиде јечерму на прсима и указа на усахле, смјежуране, објешене дојке, које јој вириле исп |
| а штеди грла, не било га; не жали срца, усахло ти!..</p> <p>Пјевај!..</p> <p>И хитре Циганке, в |
| </p> <p>Сулага, испочетка, као да и сам усвоји моје разлоге и као да му се свиђеше.{S} Пошље, п |
| плави и да шкиљи, узимала је мумаказе, усекњивала свијећу и опет настављала посао живље и хитр |
| i>његове</hi> паре — запитам кроз зубе, усиљавајући се да будем што мирнији. — Оклен, кад је на |
| и ме!..</p> <p>Па се опет приви уза ме, усиљавајући се да се кроз сузе осмјехне.</p> <pb n="375 |
| чудновато мигајући големим десним ухом, усиљавајући се тако да отјера једну муху с образа, која |
| екако и, кад сам себе на силу соколећи, усиљавао се да брже крене, поскочи, док сам ја почео по |
| рамљен.{S} Само сам, одлазећи, чуо како усиљеније кашље и нешто гунђа, гунђа....</p> <p>Наравно |
| стала бескрајна једна почивка, испуњена усиљеним кашљањем и подмуклим шапатом и сваки који се н |
| /p> <p>— Хахахаха! — засмија се Хајкуна усиљено, спуштајући шишану и окрећући се нама. — Јесте |
| да му пјевање није ишло од срца, да је усиљено.{S} Тиме је само хтио макар и унеколико да одаг |
| ме питаш...</p> <p>Он погледа на друм и усиљено се осмјехну.</p> <p>— Е није друге, сад се натр |
| авао и клизио по шарама дебелог ћилима, ускачући покаткад чак до Хајкуниних димија и треперећи |
| е ме чврсто за руку и нагло поведе кроз уске, тијесне сокаке према узбрдици једној.{S} Морали с |
| идана врата, осјенчаваху сав искривљени уски и тијесни сокак и заклањаху собом читав низ омањих |
| престано.</p> <p>Ишао сам по селима, по уским, прашњавим, изрованим друмовима њиховим; ноћивао |
| макар душу притискивали најтежи терети, ускипи нешто у <pb n="303" /> теби што те нагони на сми |
| и, обијељени зидови, са два низа малих, уских пенџера, облијепљених хартијом, и са големим врат |
| то?..</p> <p>— Их!..{S} Како ћу ја?.. — ускликну он задивљено и некако поплашено поче се измица |
| а.</p> <p>Застадосмо, послушасмо и опет ускликнусмо од радости.{S} Одиста двојнице!..{S} Ћурлик |
| ругати се, проберем најзгодније мјесто, уско, тијесно, полумрачно, обрасло самом љесковином, ко |
| нећу...</p> <p>Па се брже боље затрча, ускочи ми уз бедру и сави руке око врата.</p> <pb n="40 |
| нешто, непрестано вадећи из џепа малу, уску бурмутицу и непрестано потпрашујући.</p> <p>Опазив |
| ажен, са закрвављеним очима и пјеном на уснама, гази по њој, гази и игра, скаче и удара, гњечи |
| ред њом онако тих, покоран, скрушен, са уснама вјечито развученим на смијех. — Ово се не смије |
| нагриженим брковима и великим, дебелим уснама, које се, на крајевима, непрестано трзале и непр |
| м његовом, са змијском главом и големим уснама вјечито развученим на смијех.</p> <p>Он је сједи |
| ло, пресахнула ми; само ми на испуцаним уснама застала капља крви и почела се корити.</p> <p>— |
| — рече Хасан снуждено, уједајући се за усне. — Док се ми смислимо, усташи ће ојачати.</p> <p>— |
| гласан смијех, морао сам се уједати за усне.</p> <p>Бојећи се да се ипак нећу моћи савладати, |
| приви ми главу на прси и, спустивши ми усне на чело, прошапута гласом пуним стрепње:</p> <p>— |
| ове куће — рече полугласно, развлачећи усне и нашкиљивши на једно око. — Овђе ти нема мјеста.. |
| ти не бојиш? — живо дочека она, гризући усне.</p> <p>— Вјерујем у се, да нијесам грђи од њега, |
| .па...</p> <p>Опет изви обрвама, напући усне и накриви главу према рамену.</p> <p>— Па...</p> < |
| рема рамену, извије танке обрве, напући усне и некако дурљиво, мазно, као дијете коме отимају л |
| та ти је? — запита она дурљиво и напући усне. —— Какав си то данас?..</p> <p>— Ја сам онакав ка |
| з образ, заустави се на танкој, руменој усни и заблиста као кап росе на карамфилу.</p> <p>— Мис |
| јер се он снажно уједе за танку, румену усну и окренувши се у страну, поклопи уста руком, да за |
| ли — настави Ибрахим ефендија тише, као успављујући ме. — Све нам је казао...</p> <p>— Лупеж!.. |
| Пред вратима ме дочека Сулага, немиран, усплахирен.{S} Тутну заптији нешто у руку, узе ме за ра |
| дари га и ножем и бакрачлијом, али коњ, усплахирен, запјенушио, удари у страну и поче одбациват |
| ска постала је некако сметена, збуњена, усплахирена.{S} Момци су долазили и питали: какве ће на |
| тшкринуо канат, а бедевија, узвијерена, усплахирена, утрчи у авлију.{S} Стрижући ушима и као за |
| ану пред очима: зашто је збуњена, зашто усплахирена тако.{S} Сад се сјетих свега!</p> <p>И Хаса |
| о у свом дућану, баци и терезије и оке, усплахирено утрча и умијеша се међу нас.</p> <p>— Остав |
| падоше по трави, за бусије.{S} Коњи се усплахирише.{S} Почеше се пропињати, трзати и узмицати |
| о, покаткада, којега од нас двојице, не успоравајући хода и не осврћући се.</p> <p>— Нијесмо.</ |
| пјевуцкајући.{S} Дошавши до испод ћошка успори ход, застаде пред ћемерли-вратима, лагано, као р |
| несу јање.</p> <p>Затим се, онако горд, усправљен и нијем, одвоји од свију, оде у страну и на т |
| љен комад клисуре какве, а вазда горд и усправљен као и сама клисура, да га, чинило се, ни гром |
| жећи запету пушку стајала је према њему усправљена, горда и поносита, презриво се осмјехујући и |
| животу нијесам видио човјека да се моли усрдније.{S} Клечећи на трави, утонувши у њу, и раширив |
| .{S} Ко може рећи да се неће спустити и усред Сарајева?..{S} Ко?..</p> <pb n="296" /> <p>— Врат |
| и и да је приграби.</p> <p>Дошао лијепо усред бијела дана пред башчу, раскорачио се и почео нож |
| потаје:</p> <p>— Зар се ни Хатиџа не би усрећила? — питао сам тихо, указујући на њу и као подсм |
| а бих зликовац био...{S} Нико се уза ме усрећио не би...{S} Нико!</p> <pb n="396" /> <p>У мени |
| во лице њезино изнакази се, искриви.{S} Уста као да пређоше на десни образ, одмах покрај уха, б |
| она трава, сва грчина она наврије ми на уста, навали.{S} Нагло почех повраћати.{S} Зној ме обли |
| о хоџа, који готово никад није дисао на уста, шишти кроз нос, како хукти и букти ватра у пећи, |
| си био, можебити, и... — Метну прст на уста и застаде мало. — А и сад си гладан! — викну јаче |
| грало се, па стеже, стеже, дави...{S} И уста ми се спекла, осушила.{S} Пљувачке сасвим понестал |
| и, па ме снажно гурну и руком ми зачепи уста...{S} Загледа се и сам према ватри, са жељом да уп |
| у усну и окренувши се у страну, поклопи уста руком, да заустави смијех.</p> <p>— Па... па чим с |
| маш ли душу?.. — јаукну он, растворивши уста и мученички преврћући очима. — Ах...</p> <p>Остави |
| о ме охрабри, осоколи да поново напуним уста травом, да пуним и да гутам, онако, не жваћући.</p |
| колаченим, помућеним очима и пјеном око уста, поново врисну, прекиде коноп један и размахну рук |
| да му из неба печени голубови полете у уста!..{S} Какав ми је, бива, народ који јауче за добро |
| почнем мељавати међу прстима и трпати у уста, жвакати.{S} Чудна грчина као да ми се разли по чи |
| у, и често као да је од себе, од својих уста штедила, само да нама што више и што љепших понуда |
| јка брзо и, збацивши све оно да кољена, устаде и пође за њим. — Шта ће ово?</p> <p>— Ништа...{S |
| руке. — Ти?</p> <p>— Јок!..</p> <p>Она устаде, повири на врата и полако, на прстима, врати се. |
| <hi>Само</hi> разговарала?..</p> <p>Она устаде и тресну димијама.{S} Сви конци попадаше по трав |
| <p>— Гунђаће, па и престати.</p> <p>Она устаде, узе ми главу међу руке и унесе ми се у лице.</p |
| отегну Хасан зијевајући и протежући се устаде.</p> <p>— Па хајде...{S} Хајдемо...</p> <p>Сулаг |
| а и угурсуза...</p> <p>Зулфага поносито устаде и, стиснутих очију, раскорачи се насред собе.</p |
| грајом или почели шапутати, немирно је устајала, ходала по соби и чупала, кидала све што јој с |
| ослухивати, пазити.{S} Затим је поново устајала, дизала се и гледала напоље, освртала се, зави |
| p> <p>Ријетко када да чаршинлије нијесу устајале из својих дућана и са чудним неким задовољство |
| спрекидано, загушено. — Ја, црна мајка, устала на своје дијете, на крв своју...{S} Црна мајка г |
| чи, кида, распиње.</p> <p>Чим би ујутру устала и изашла на авлију, лакше обучена, у кошуљи која |
| а ће се наскоро читава земља дигнути на устанак.</p> <p>Чак ни царска војска није могла остати |
| и и придржавајући се за стабло буквино, устанем и прихватим за оружје.</p> <p>Кренусмо опет.</p |
| е сам и заспао...</p> <p>— Устани!..{S} Устани!.. — чух, у неко доба, како ме зове Хасан, псују |
| на меко, па се саже и узе ме за руку. — Устани и хајде с нама...{S} Ево смо дошли по те...{S} Х |
| </p> <p>У томе сам и заспао...</p> <p>— Устани!..{S} Устани!.. — чух, у неко доба, како ме зове |
| . — Је ли то мушки?..{S} То?..</p> <p>— Устани — рече и Хајкуна меко, па се саже и узе ме за ру |
| ем толико говорило није колико о ширењу устанка, о бојевима, окршајима, јунацима разним, говори |
| <p>— Куд је отишао?</p> <p>— Отишао на усташе. .{S} Мало прије ми рекоше наши кад су доносили |
| ет пошао у хајдуке!..</p> <p>— Пошао на усташе — поправи ме он и потврди главом. — Осилили се, |
| вјек који би био у стању ударити на све усташе и покорити их, поломити, уништити за неколико да |
| а, спрема читава војска, која ће гонити усташе — одговори Хасан <pb n="362" /> мирно и пребаци |
| ајући се за усне. — Док се ми смислимо, усташи ће ојачати.</p> <p>— И јуче су разбили наше чете |
| о коси и, из шале, огрћући је ћурком. — Усташи, кажу, дочекали наше у Дузи и све поубијали...</ |
| ече.</p> <p>— Heће? ..</p> <p>— Па... и усташи су оружани, — дочека Сулага пакосно, — и не шале |
| врдили како то нико други није био него усташи, који се преобукли у турске хаљине и стали у шех |
| леда у зид.</p> <p>— Мислиш ли ти да су усташи жене, кад тако питаш! — отегну некако осорно. — |
| марајући питали имају ли каквих веза са усташима...{S} Трговцима, бакалима, занатлијама одлазил |
| >Не смијући, зар, да се одмах окрешу са усташима многи су отпочели своје јунаштво кушати у чарш |
| сахата.{S} Жељан да пита и распитује о усташима, — а то у дућану није могао, јер није имао с к |
| се бабо враћа, мајка би се одмах почела устезати, повлачити.{S} Почела би најприје отпуштати сл |
| ми се разли по читавим прсима, по носу, устима, свуда.{S} Брже боље испљунух све, избацих.</p> |
| к до земље, принијела <pb n="401" /> га устима и почела љубити од драгости...{S} И Хамида сам з |
| ражен, са стиснутим шакама и клетвом на устима, почнем газити по прашини, по маријашима, кешкат |
| у, накриви главу и, држећи мали прст на устима, меко, наивно запита:</p> <p>— Шта сам ти учинил |
| боје промијенио, — са широко отвореним устима и необично разрогаченим очима.{S} Само што муца |
| и жваћући чађаве бркове који му пали по устима. — Запело ми нешто за ногу па пао...{S} Ништа је |
| љунувши, опет као да осјетих пљувачку у устима.</p> <p>— Јес’, дина ми!..{S} Пљувачка!..</p> <p |
| ка дугачку шибу једну, — која је и била устргнута и ту се вјечито чувала само због мене, — поче |
| ије га могао гледати, — узвикну љутито, устресајући раменима — него узео пушку и онако, кроз пе |
| јели запитати један другога, а сваки се устручавао да то први каже, изговори.</p> <p>Неколико м |
| гађати као кумру, те некако и нехотице устукнем и повучем је за собом.</p> <p>— Чувај се!..</p |
| ом. —</p> <p>Опет кијамет!..</p> <p>Она устукну мало, заклони лице руком и некако покуњено, пос |
| уплашише и узвикнуше.{S} Хајкуна чак и устукну мало и сакри му се за леђа.{S} А он нагло прихв |
| а.{S} Дјевојче оно, преплашено, цикну и устукну мало, сакри се за канат, док момче, изненађено |
| димијама, кад ме опази некако поплашено устукну натраг и одиже руке.</p> <p>— Шта ти је?...{S} |
| омаћичине биле, не оставише оружја нити устукнуше.{S} Само се згледнуше међусобно, као да се пи |
| кроз живот, гурајући свакога с пута, не уступајући никоме и не покоравајући се никада.</p> <p>Н |
| се се, задрхта, и лагано поче узмицати, уступати, старајући се само да јој уграби чибук и да јо |
| ед њима се губи као дим да своје мјесто уступи дрскости и безобразлуку.{S} И, као што ми се при |
| украдене чак.{S} Неко се одострага још усуди да у оној гунгули и гурне Јову у леђа и да му пре |
| ијетећи да ће ми »ноге пребити«, ако се усудим помолити, појавити пред њезиним јаранима.</p> <p |
| и отети нешто, и опсовати, а да се нико усудио не би ни оштрије ми одговорити, камо ли да удари |
| се вратимо кући и окренуо низа страну, усуђивао сам се да му споменем и о глади и о умору.{S} |
| и гледао их како одлазе.{S} Нијесам се усуђивао ни да им напоменем о томе а камо ли још и да п |
| обиђем...</p> <p>И, онако мршав, висок, усукан, гегајући се и застајући почесто, замаче у ноћ, |
| корити, уништити, попалити и још чвршће утврдити нашу силу и господство наше, док је Сулага, на |
| ривије.</p> <p>— Ништа је — рече мирно, утежући бедру платном. — Зарашће брже...</p> <p>— Кроз |
| на, поче их напајати, испирати им ране, утирати.</p> <p>— Сад ћу...</p> <p>Слуге му донесоше и |
| n="232" /> <p>Узбуђен човјек, под првим утисцима, никад не може све јасно и лијепо испричати... |
| је хтио запиткивати ништа све док се не утишам мало, док се не приберем.</p> <pb n="334" /> <p> |
| ња, јер то чини још јаднијим) пружио си утјеху и огријао им душу, — говорио је кашње и говорио |
| сипале.{S} Уколико човјек више вриједи, утолико су и нападаји на њега јачи; ситни нападаји осип |
| ао да се сравни са опуштеним подвољком, утону у њему, очи се помутише, заблијештише.</p> <p>— О |
| повијама <pb n="250" /> као да потпуно утону, изгуби се међу набраним, густим обрвама, испод к |
| се моли усрдније.{S} Клечећи на трави, утонувши у њу, и раширивши руке према небу, готово ништ |
| а чворугавог чела <pb n="310" /> дубоко утонуле у главу. — Планинштарима нико не пријети...{S} |
| њен, тужан и само ја нијесам могао наћи уточишта у њему.{S} Никакав ханџија није допуштао ни да |
| јефтино продао, ни у грађевине онолико утрошио...{S} Све, све, све му лаж била!...</p> <p>Ја ј |
| ану, баци и терезије и оке, усплахирено утрча и умијеша се међу нас.</p> <p>— Оставите се кавге |
| т, а бедевија, узвијерена, усплахирена, утрчи у авлију.{S} Стрижући ушима и као зазирући од неч |
| буди иза сна. — Нека ме убију, објесе, утуку, нека муче колико хоће, све сам то сама зарадила. |
| тога: да их све доведе у забуну, да их утуче и тако им опет покаже, е је и у говору моћнији, ј |
| екако пронаћи и ухватити, да ће им први ући у траг.</p> <p>Једини Сулага сумњиво је вртио главо |
| и кажу и... казале су ми...{S} И ево... уфатила сам те, копиљане, стигла те...{S} Сад више неће |
| на образима играли, трзали се.</p> <p>— Ух! — умало што нисам вриснуо од страха, запомагао.</p> |
| од главе.{S} Опет поћута мало.</p> <p>— Ух!..</p> <p>Изненада скочи, приступи вратима и ослухну |
| — цијукну Зулфага и разглави вилице од уха до уха.</p> <pb n="340" /> <p>— Први пут се прашта, |
| нији, понови се и куршум ми мину покрај уха.{S} И, од страха, од чега ли, посрнух у хендек нека |
| да пређоше на десни образ, одмах покрај уха, брада као да се сравни са опуштеним подвољком, уто |
| кну Зулфага и разглави вилице од уха до уха.</p> <pb n="340" /> <p>— Први пут се прашта, а друг |
| а да и сад не вребају на нас, желећи да ухвате, убију, закољу, да се освете?..{S} А оружани су |
| нада, умотана у фереџу, изађе преда ме, ухвати ме за руку и снажно повуче.</p> <p>— Чекај — про |
| .</p> <pb n="376" /> <p>Па, смијући се, ухвати ме за рамена, изгура пред врата и затвори канат. |
| ни погледати.{S} Потрча право бедевији, ухвати је за гриву и, једнако онако муцајући и цичећи, |
| /p> <p>Затим ме опет премјери погледом, ухвати ме големом својом шаком иза врата и подиже од зе |
| ји је једнако пријетио ножем, снажно га ухвати за руку и продрмуса њиме.</p> <p>— Ето!</p> <p>И |
| о пружи руке до иза каната као да би да ухвати, да затрли кога. .</p> <p>— Аман!..</p> <p>Хајку |
| ви ме!</p> <p>— Дижи се!..</p> <p>Па ме ухвати за руке, издиже и, силом ми упртивши пушке и тор |
| други <hi>свједок</hi>...</p> <p>Па ме ухвати за подбрадак и погледа ми у очи.</p> <pb n="345" |
| е бојао?..</p> <pb n="391" /> <p>Она се ухвати за серђен и поче трести њиме.</p> <p>— Ама ја се |
| ..</p> <p>— Јадниче!..</p> <p>И хоџа се ухвати за браду и поче је увијати око руке.</p> <p>— Је |
| олико залогаја изједе...</p> <p>Хоџа се ухвати за браду и заврати је.{S} Половицу лица поклопи |
| ше овђе.</p> <p>Мајка га као од милоште ухвати за ухо и, онако пресамићена, опет увуче у собу.< |
| заборавивши на своју рану, притрча му и ухвати га за руку. — Шта ти би?..</p> <p>— Ништа, ништа |
| сједосмо испод пенџера, на серџаду.{S} Ухвативши се за руке, приљубивши се, дуго смо гледали у |
| и намигујући, распали се, разбјесни, и ухвативши је око паса силом је притегну себи у крило и |
| брзо ми приступи, спусти се на траву и ухвативши ме за руку мукло запита:</p> <p>— Шта ти је?< |
| Ено!..</p> <p>Момче се примаче канату и ухвативши се за алку поче се љуљати и говорити нешто.{S |
| из све снаге.{S} Остали одмах иза њега, ухватили се под руке, па попијевају.</p> <p>И, из чудно |
| изазове, те да се насред царскога друма ухватим у коштац с њиме и порвем се, побијем, покрвим.< |
| уставим ту кућу, која је бјежала, да је ухватим, стегнем.</p> <p>Хатиџа, која је, обучена мимо |
| кавге и ината, жељен да се макар с киме ухватим у коштац и да гушим, давим, бијем све око себе. |
| нијеми, окамењени.{S} Ја стао на прагу, ухватио се за канат, гледам у њу и кроз сузе се смијеши |
| окрај каната, исправио се, једном руком ухватио се за демире, док у другој држи пушку, па нас, |
| Мало му је што је зулума починио, него ухватио двије ђевојчице из комшилука, метнуо их на крил |
| ако бистар и проницав, некако пронаћи и ухватити, да ће им први ући у траг.</p> <p>Једини Сулаг |
| потегнувши ме прије тога за нос или за ухо.</p> <p>То му је било и једино миловање.{S} За друг |
| p> <p>Мајка га као од милоште ухвати за ухо и, онако пресамићена, опет увуче у собу.</p> <p>— Н |
| ду — као да ми неко непрестано шапће на ухо, чупка за косу а звоно оно клепеће све јаче, одјеку |
| и се нечега, саже се брзо и шапну ми на ухо:</p> <p>— А <hi>он</hi>, кажу отишао...</p> <p>— Ко |
| узрујавало Зулфагино пристајање за њом, ухођење његово, пажња онолика.{S} Макар га и гонила, и |
| ткада чудновато мигајући големим десним ухом, усиљавајући се тако да отјера једну муху с образа |
| ен, Зулфага је, наклањајући му се према уху, непрестано шаптао о нечему, смјешкајући се по обич |
| је испружио шију, змијску главу принио уху муштеријину, па нешто шапће, прича, говори.{S} Види |
| напријед са старим, смрдљивим диплама, учвршћеним на искрпљеној и напуханој мјешини, задуо у о |
| ише се, нарастоше, и са својим навалама учесташе необично.{S} Сељаци из свију села,</p> <p>— ко |
| лећи, преклињући.{S} Узалуд!..</p> <p>— Учи се сама, па ћеш боље проћи него ми је мајка прошла |
| > <p>— Не знам... не умијем...</p> <p>— Учи се!..</p> <p>Окренувши се љутито од мене иде Сулаги |
| ељели да им он буде у џамији и да им он учи дјецу.{S} Дубоке је књиге, —— рекоше — проучио и зн |
| Ви би хтјели да будем ваш хоџа и да вам учим ђецу? — мирно их запита он и погледа их редом. — Т |
| да је био бјељи од филдиша.{S} Зачудо, учини ми се као да сада први пут гледам у тај врат и ње |
| м да га подухватим, подупрем, јер ми се учини као да ће пасти, посрнути. — Рашта?..</p> <p>— Па |
| њиме...</p> <p>И загледах се у обрве и учини ми се да тако танке, свилене, високо повијене обр |
| вац јаче и опет замахну. — Ха!..</p> <p>Учини ми се као да три буса љесковине уједанпут прескоч |
| мати.</p> <pb n="400" /> <p>— Шта ли је учинила?..{S} У чему се огријешила?..{S} Гдје?..</p> <p |
| еко, наивно запита:</p> <p>— Шта сам ти учинила?..</p> <p>— Не знаш? — отегнух подругљиво, накр |
| И већ прве ноћи криво ми било што је то учинила.{S} Готово ми није дала ни ока склопити.</p> <p |
| ромах, жут, блијед, модар, — онога часа учинило ми се да је неколико боје промијенио, — са широ |
| „Ништа“...{S} А, токорсе, пошао сам да учиним јунаштво, да се о мени прича као о јунаку и... и |
| ијем.{S} Једва сам се савладао да то не учиним.</p> <p>— А оклен Зулфаги <hi>његове</hi> паре — |
| размишљајући, радознао: шта би Зулфага учинио да ме оваквога види. — Нећу се преоблачити...</p |
| сам тако вечерао, нити ми се икада хљеб учинио слађи.{S} И ја и Хасан као да смо се натјецали к |
| учинити све што никад и никоме за љубав учинио не бих.{S} Њему за инат ишао сам у чаршију, међу |
| , каква обично избија у човјеку који је учинио неку погрешку, па га почели прекоравати, смијати |
| } Чудан је постао...</p> <p>— Шта ти је учинио — запитам весело, гађајући је листићима искидано |
| да ти... да ти... ништа због мене не би учинио...{S} Мислила сам...{S} Их...{S} Кавгаџијо један |
| <p>— Шта си учинио, за Бога?{S} Шта си учинио? — запита шапћући, а све ме јаче стиска за руку |
| та и силом ме заустави.</p> <p>— Шта си учинио, за Бога?{S} Шта си учинио? — запита шапћући, а |
| и могао оно учинити?..</p> <p>— Шта сам учинио? — одговорим јој набусито, покушавајући да се от |
| и за се, заварати?..</p> <p>— Ружно сам учинио...{S} Ружно — почнем сам себи пребацивати, ходај |
| м да се ти тужиш на њега, е ти је криво учинио.</p> <p>— И јес’ ми криво учинио — пресјекох га |
| криво учинио.</p> <p>— И јес’ ми криво учинио — пресјекох га ватрено сједајући и без питања на |
| p> <p>Никоме за љубав не бих ти невјеру учинио... <hi>Никоме</hi>!..{S} Ево и крви, ако треба, |
| .. <hi>Теби</hi> нипошто не бих невјеру учинио!..{S} Нипошто!..</p> <p>— Ти ми и не можеш невје |
| то!..</p> <p>— Ти ми и не можеш невјере учинити — одговарао сам мирно, опет га нудећи духаном. |
| а руку и трза њоме. — Како си могао оно учинити?..</p> <p>— Шта сам учинио? — одговорим јој наб |
| наше кадије... наши судови... нећеш му учинити ништа...</p> <p>Хатиџа, која је неколико пута д |
| му за инат, — чинило ми се, — могао бих учинити све што никад и никоме за љубав учинио не бих.{ |
| у чуду, гледајући је пажљиво. — Шта ти учинише?</p> <p>— Краду ме.</p> <p>— Они?..</p> <p>— <h |
| да у мектеб и тамо по два по три сахата учио читати и писати, ни за што друго нијесам имао да с |
| Вазда.</p> <p>— И учио си?..</p> <p>— И учио...</p> <p>— Па што си дошао?{S} Рашта? — запита ја |
| бро ми било.</p> <p>— Вазда.</p> <p>— И учио си?..</p> <p>— И учио...</p> <p>— Па што си дошао? |
| пред вече морали узимати књиге у руке и учити, и ја и Хасан били смо потпуно слободни и могли с |
| — рече хоџа и попридиже се. — Ја ћу баш учити како ја знам...</p> <p>Па подухвати џубу и, преба |
| Сарајево...</p> <p>— Ја?..</p> <p>— Да учиш...</p> <p>Наслонивши ми главу на раме, ударила је |
| и и двије ситне чачкалице: за зубе и за уши.{S} Затекао сам га гдје лежи на миндерлуку босоног, |
| опруживши се колико је дуг и издигнувши уши, прескочи нам преко пута и брзо се изгуби у густежу |
| који, фијучући, пролети ми готово поред ушију и оштрим врхом зари се у траву.</p> <p>Страх од н |
| елио се куће — слагах му и порумених до ушију. — Ето...</p> <p>Он набра обрве, замисли се.</p> |
| ти и узмицати натраг, фркчући, стрижући ушима, обарајући товаре са себе.{S} Кириџије као да изг |
| сплахирена, утрчи у авлију.{S} Стрижући ушима и као зазирући од нечега, поче фрктати, рзати и б |
| о, савијајући главу и стрижући шиљастим ушима, фрче, рже и копа земљу ногом, а испод румених но |
| широки, ћошкасти фес, који му падао по ушима, па, запаливши чибук, почео звиждукати или, стисн |
| се у ћебета и полијегасмо по трави.{S} Ушишикани веселим пуцкарањем ватре и ћурликањем двојниц |
| та ми није било милије, него када би се ушљед моје неподмитљивости почео љутити и стискати зубе |
| а да га се дочепамо, за ђаво би га знао ушљед чега, опет бисмо вољели да је мало подаље, да се |
| пажљиво је слушао све и гладећи браду и ушмркујући размишљао о њима.{S} Примјећивао није ништа. |
| спустим покрај ње, да пољубим, угризем, уштинем.</p> <p>Она не одговори.</p> <p>— Шта је?..{S} |
| понесу понуда каквих: пите, пексимита, уштипака, или пешкеш који: махраму, јаглук, кошуљу...</ |
| шта? — запита зачуђено. —</p> <p>Шта ти фали?</p> <p>— Осман ме ’сује, — промуца Зулфага отегну |
| а о комшилуку и комшиницама, о махнитој Фати и паметној Злати, о чеврама што су везене чистим з |
| се ћурком и, узевши чибук под пазухо а фењер у руку, излазио из собе, одлазио. </p> </div> <di |
| о, кришом, опрезно, носећи мали жмирави фењер у рукама, спуштали смо се низ стрме, кривудаве со |
| момка, који је носио дугачки, мушемели фењер, лагано, оборених глава ишли за њим, не стружући |
| евале и прелијевале се према свјетлости фењера што га носило у руци, помоли се отуда, изађе без |
| у групама, са тамбурама под пазухом и с фењерима о пушкама, по два пута пролазили су поред нас, |
| буком под пазухом и са шкиљавим прљавим фењером у руци.</p> <p>Дугим шареним рукавом отро би ла |
| си ли жив?..</p> <p>Познадох Хатиџу.{S} Фереџа на раменима тресла јој се и нимало се не обзирућ |
| вриском потрчаше, журно почеше тражити фереџе и сакривати се по собама.</p> <p>Једини ја као д |
| е и по собама и по авлији и, разбацивши фереџе око себе, а папуче оставивши дјеци да се играју |
| или Сулагиним вратима истрча нам неко у фереџи у сусрет и поче ме дрмусати.</p> <p>— Смајиле, б |
| ..</p> <p>— Па?..</p> <p>Мајка се огрну фереџом и поче се обазирати на све стране.</p> <p>— Зул |
| о дочекујеш? — запита Хатиџа одбацујући фереџу и осврћући се. —- Зар ти је ово кућа за миловање |
| <p>И плашљиво се осврнувши опет пребаци фереџу преко главе, умота се и готово каскајући оде пре |
| а гурнем и отворим, изненада, умотана у фереџу, изађе преда ме, ухвати ме за руку и снажно пову |
| ошапта некако њежно, молећи, па разгрну фереџу и погледа ме својим лијепим, крупним очима. — Че |
| разгулио, распао; кошуља раздрљена; од фермена ми остала само половица на једном рамену...</p> |
| иза грма.{S} Поче бјежати.{S} Одбаци и фес, и пушку, и нож, па потрча као сулуд, не осврћући с |
| и чобанице; свакоме пошаље понешто: или фес, или округу, или зубун, ђердан, тозлуке.{S} Свакоме |
| сваког часа посрћу, изгубивши често или фес или постулу или појас.</p> <p>У читавој тој гунгули |
| цвијећа, задјенуо под широки, ћошкасти фес, који му падао по ушима, па, запаливши чибук, почео |
| матрао и, увијајући бркове и набијајући фес до обрва, смјешкао се, чудно се смјешкао, а ситне, |
| p> <p>И као побједник какав, накрививши фес над око, а пребацивши обје руке преко пушке која му |
| ла је, поигравала, скакутала, натуривши фес на чело и све се више играјући својим чибуком. </p> |
| о повукох се још дубље у шибље и збацих фес с главе, од страха да најприје њега не опазе...</p> |
| олеме, свилене ките, која му се са врха феса спуштала све до плећа и лагано га куцкала по њима. |
| еђен и нагиздан, са китом цвијећа испод феса.</p> <p>Неколико пута слала га и на села, токорсе |
| едио Хасан.{S} И на пенџеру, кроз гране феслиђена опазим њега, сама.{S} Стао покрај каната, исп |
| а твоја — опет прошапта, па отрже струк феслиђена и поче ме шкакљити по врату. — Сад нас нико р |
| има, поред каната, поредали се лонци са феслиђеном, чије <pb n="379" /> се ситне гране обавиле |
| више.{S} Док је напољу цичао, вриштао и фијукао вјетар снијегом засипљући широки велики пенџер |
| лопара и чепрка миш некакав, док напољу фијуче и цијуче вјетар засипљући снијегом у пенџере и у |
| из све снаге баци према мени нож који, фијучући, пролети ми готово поред ушију и оштрим врхом |
| гнути врат, који као да је био бјељи од филдиша.{S} Зачудо, учини ми се као да сада први пут гл |
| <p>И додадох му кахву.</p> <p>Он спусти филџан на тле, опет напуни лулу и отпоче причати.</p> < |
| <p>— Ја грабио?..</p> <p>Бимбаша одбаци филџан који се откотрља чак за врата, куцну се по сабљи |
| између њих...</p> <p>И одбацивши празан филџан отсијече:</p> <p>— Немој ме ни питати о томе...{ |
| ју кахвени ибрици и златасти зарфови од филџана.</p> <p>Између свију издвојила се бабина бедеви |
| /p> <p>Хатиџа опет уљезе у собу да узме филџане.{S} Погледасмо се очи у очи — засмијасмо се обо |
| вином, велике чиније с духаном, ибрик и филџане са кахвом, тепсије са питама и слаткишима разни |
| једној руци ибрик са кахвом, а у другој филџане.{S} И сад сам истом могао опазити колико се раз |
| рупни кахвени ибрик и бијелили се танки филџани.{S} Читаву главу бијаше умотала шамијом, повеза |
| афове, ћепенке и изнад врата ардијских, фишеке разбаца по шилти и по чекмеџи с новцима, те ми ј |
| е ситнице и мијењао с њима за барут, за фишеке, за брашно.</p> <p>Неколико Циганака, млађих, кр |
| , уређивао, чистио.</p> <p>Једнако је и фишеке пунио и припремао кремење, надносећи суху, косма |
| тили, поправљали.{S} Узгред су пунили и фишеке и гурали их у фишеклије, које им биле привезане |
| а ја, наслонивши се на њега, припремао фишеке и набијао их, засипајући се покаткад сухим трешњ |
| , он чистио пушке, сабље, ножеве, пунио фишеке и припремао кремење.{S} То му управо био и једин |
| и одмах би почео оштрити ножеве и пунио фишеке.{S} И распричао би се тада, необично се расприча |
| — сједио с њима, сашаптавао се и пунио фишеке.</p> <p>Ако се који од муштерија јавио да што па |
| ко су фишеклије биле препуне, гурали су фишеке у њедра, у џепове, за силахе, у големе духанкесе |
| арајући о неравну калдрму, а у препуним фишеклијама као да клопара нешто, штекће, игра.</p> <p> |
| у, зарђалу пушку некакву и три улупљене фишеклије, окити се и наоружа потпуно, па обојица крене |
| Позлаћене токе на прсима, оружје оно и фишеклије причвршћене о појасу свијетлиле се и блистале |
| Узгред су пунили и фишеке и гурали их у фишеклије, које им биле привезане о појасу; ако су фише |
| које им биле привезане о појасу; ако су фишеклије биле препуне, гурали су фишеке у њедра, у џеп |
| но се пипајући око паса гдје су ми били фишеци.</p> <p>— Ако су хајдуци?.. — покушах кроз зубе |
| ћи ушима и као зазирући од нечега, поче фрктати, рзати и бјежати унаоколо.{S} Била је гола, пра |
| се пропињати, трзати и узмицати натраг, фркчући, стрижући ушима, обарајући товаре са себе.{S} К |
| јајући главу и стрижући шиљастим ушима, фрче, рже и копа земљу ногом, а испод румених ноздрва, |
| што се гранато дрво поткресује...{S} А фукара кад се осили најгрђа је и најћоравија...{S} Њези |
| егови, хоџе, све кука и помаже, кука са фукаром заједно, а узгред јој отима и оно што има, паза |
| подвикну трговац јаче и опет замахну. — Ха!..</p> <p>Учини ми се као да три буса љесковине ујед |
| ати.</p> <p>И опет пуче пушка.</p> <p>— Ха — раздражено подвикну трговац један, досјетивши се. |
| и хтједе да сврне, да узмакне.</p> <p>— Ха, соколе! — подвикну трговац јаче и опет замахну. — Х |
| каткада, уријетко, ако би стигао какав хабер из Мостара, од мајке, и по која оштрија порука од |
| дахилука.</p> <p>Наравно, чим би стигао хабер да се бабо враћа, мајка би се одмах почела устеза |
| нит’ си ми долазио, нит сам имала каква хабера од тебе...</p> <p>Заборавио и мене, и заклетве, |
| је питао један другог за нове гласове, хабере, питао је ли било каквих нових напада хајдучких |
| пише и оквасише руке.</p> <p>— Јесте ли хазур?</p> <p>— Јесмо.</p> <p>Узевши барјак поново, он |
| Није ми необично...</p> <p>— А ја се за хајван плашим — прошапта стари забринуто, и попридиже с |
| , весела, насмијана, пита их о земљи, о хајвану, <pb n="381" /> о добрима и одмах мјери, размје |
| спрекидано. —</p> <p>Бјежи од зла...{S} Хајде Сулаги...{S} Брже...</p> <p>Сулага, кога сусретох |
| ећу другог тражити кад си ти овђе...{S} Хајде!..</p> <p>— Међу влашке хајдуке?</p> <p>— Јок...{ |
| с нама...{S} Ево смо дошли по те...{S} Хајде...</p> <p>— Не могу...</p> <p>— Не може...{S} Жал |
| {S} Ако смо чекали и дочекали смо...{S} Хајде!..</p> <p>— Шта?</p> <p>— Припреми пушку!..{S} Ур |
| су отели, уграбили и срце и душу...{S} Хајде...</p> <p>— Куда?</p> <p>— Виђећеш!..{S} Чудо ћеш |
| и је опазио како оклијевам и затежем. — Хајде!..</p> <p>— Ама...</p> <p>— Напријед!</p> <p>Чим |
| смо се гледали.</p> <pb n="317" /> <p>— Хајде — напошљетку проговори он тихо, пригушено, па заб |
| ћи очи и протежући се. — Ђе?..</p> <p>— Хајде...{S} У хајдуке...</p> <p>Изговорио је тако мирно |
| оге, запали чибук и одмара се.</p> <p>— Хајде да читамо — рекне покаткада и подвикне на Хасана |
| на длан, пошкропи се по лицу.</p> <p>— Хајде!..</p> <p>Зијевајући и протежући се једва се поди |
| а сабљом и набусито проговори:</p> <p>— Хајде...{S} Зове те бимбаша...</p> <p>— Шта је?..{S} Ка |
| , не отварајући очију. — Куда?</p> <p>— Хајде...{S} Доста си лежао...</p> <p>И из тиквице сасув |
| о је сваки и не саслушавши ме добро. —— Хајде даље!..</p> <p>Један је, шта више, и измахнуо био |
| јући и протежући се устаде.</p> <p>— Па хајде...{S} Хајдемо...</p> <p>Сулага се диже и онако си |
| па се саже и узе ме за руку. — Устани и хајде с нама...{S} Ево смо дошли по те...{S} Хајде...</ |
| клекну за голем грм један.</p> <p>— Ти хајде с друге стране пута, — рече заповједнички — и не |
| жући се устаде.</p> <p>— Па хајде...{S} Хајдемо...</p> <p>Сулага се диже и онако ситан, погурен |
| ке?</p> <p>— Ко зна?..{S} Не знам...{S} Хајдемо!..</p> <p>Неко вријеме стајали смо и кошкали се |
| како поребарке крену напријед.</p> <p>— Хајдемо — рече шапатом. — Мичимо се!..</p> <p>— Зар међ |
| е више душека силом ме подиже.</p> <p>— Хајдемо — рече одсјечно, бацајући ми пред ноге некакав |
| ема њој. — Разбојник сам, зликовац сам, хајдук, зулумћар...{S} У мене је и срце од камена и нем |
| дјелом хтио показати како је „зликовац, хајдук и зулумћар“, како му је „срце од камена“, те как |
| дао ме узвицима:</p> <p>— Хајинин!..{S} Хајдук!..</p> <p>Право да речем чудио сам се таквим упа |
| да...{S} Убиће ме разбојник.</p> <p>—— Хајдук, бре! — узвикну и бимбаша, а вратне жиле набрекн |
| ли, — али да би и Зулфага могао постати хајдук, никако нијесам могао вјеровати.{S} И може ли он |
| рк, ни крвавих очију!..{S} Може ли бити хајдук без големих бркова кроз које се провиде токе на |
| м могао вјеровати.{S} И може ли он бити хајдук, кад није ни снажан, ни мрк, ни крвавих очију!.. |
| не баталећи посла. — Оставио сам онога хајдука...{S} Зулфагу онога... па отишао јунаку, у чету |
| не и црниле се некако, као након навале хајдука, као након пожара.{S} Из зидова им, из подова, |
| а је настао жесток окршај.</p> <p>— Три хајдука су, — рече — ударила на бега и сва тројица изгу |
| како ми рече, помислио одмах на лопове, хајдуке, разбојнике и готово хтио запомагати, звати у и |
| речем чудио сам се таквим упадицама. 3а хајдуке сам знао да су опаки људи, — они су ми и <pb n= |
| се поново врати, те да поново крене на хајдуке.</p> <p>— Еј, рођо, јеси ли се пута зажелила? — |
| вђе...{S} Хајде!..</p> <p>— Међу влашке хајдуке?</p> <p>— Јок...{S} Нећемо с њима...{S} Ми ћемо |
| као ратници какви који су ишли да гоне хајдуке.</p> <p>— Ах! — узвикну Сулага угледавши их, и |
| жући се. — Ђе?..</p> <p>— Хајде...{S} У хајдуке...</p> <p>Изговорио је тако мирно као да зове н |
| отиња сељачка, коју су оголили, дигла у хајдуке...</p> <p>Горе и планине препуне су чета њихови |
| Ко се од зеца плаши, нек се не спрема у хајдуке — добаци Хасан пакосно, не осврћући се. —</p> < |
| Ко се од зеца плаши, нек се не спрема у хајдуке, — одвратих му подругљиво и за инат хакнух још |
| са:</p> <p>— На моју душу, опет пошао у хајдуке!..</p> <p>— Пошао на усташе — поправи ме он и п |
| патом. — Мичимо се!..</p> <p>— Зар међу хајдуке?</p> <p>— Ко зна?..{S} Не знам...{S} Хајдемо!.. |
| арује с њоме!..{S} Сви сте ви, сви смо, хајдуци, пљачкаши, разбојници.{S} И ако нам се ђеца не |
| лад си ти још, па не знаш...{S} А, ето, хајдуци напредују...{S} Чете њихове спустиле су се оном |
| <p>— Ко ће нас уловити?</p> <p>— Па... хајдуци — отегну стари и лукаво намигну.</p> <p>— Зар и |
| . — Планинштарима нико не пријети...{S} Хајдуци ударају на силеџије, зулумћаре...</p> <p>Хасан |
| одвикну трговац један, досјетивши се. — Хајдуци!..</p> <p>Па брзо исука нож из канија, бијесно |
| о, прикривено, са страхом неким, као да хајдуци већ и по чаршији ходају и свете се сваком ко гл |
| зи <pb n="306" /> на нас, слуша; као да хајдуци ту негдје у засједи чекају нас одавно и чувају |
| ајдуци, — нико нам барем није причао да хајдуци ћурликају уз двојнице, — него чобани какви, пла |
| главио, настрадао.</p> <p>Ако су негдје хајдуци дочекали кога, о томе се причале читаве приче.{ |
| жалити?..</p> <pb n="311" /> <p>— А ће хајдуци дочекују путнике? — запита Хасан поново, уносећ |
| 26"> <head>XXVI</head> <p>Мало помало и хајдуци се у земљи сасвим осилише.{S} Чете њихове попун |
| петљала још више...</p> <p>Напошљетку и хајдуци дочекали вам на путу момка, Хамида, оробили га, |
| Ноћиваћу код њих одсада...{S} Ако су и хајдуци, људи су...{S} Нијесу змајеви...</p> <p>По чарш |
| у нас дошао, нити су Хамиду паре отели хајдуци, нити је кмете онако јефтино продао, ни у грађе |
| </p> <p>— Он се заклео да су га оробили хајдуци, а кад је примио на душу, ми му вјерујемо — реч |
| не.{S} Никако, дакле, нијесу могли бити хајдуци, — нико нам барем није причао да хајдуци ћурлик |
| примакнемо друму, хоће ли нас опколити хајдуци, па заробити, убити обојицу?..{S} Шта ће бити?. |
| има и без оружја за појасом!..{S} Па су хајдуци и кавгаџије, зулумћари, отмичари, а Зулфага је |
| гдје су ми били фишеци.</p> <p>— Ако су хајдуци?.. — покушах кроз зубе да изговорим и одмах зан |
| према Црној Гори, да се тамо окреше са хајдуцима и пљачкашима „како не би заборавио владати с |
| би се тада, необично се распричао.{S} О хајдуцима, о јунаштвима њиховим говорио је по два сахат |
| то ново изнесу, измишљали праве бајке о хајдуцима.{S} Говорили су како има чета и у самом Сарај |
| длазио у чаршију, што више распитивао о хајдуцима, био је све луђи, све чуднији.</p> <p>Није хт |
| дана ни о чему говорило није, колико о хајдуцима.{S} Свак је о њима говорио, свак распитивао з |
| ио сам да се већ сазнало штогод о мојој хајдучији, па ме сад зову и хоће да испитују.{S} Читави |
| е, питао је ли било каквих нових напада хајдучких и није ли когод и опет погинуо, заглавио, нас |
| прсте и прекидао ме узвицима:</p> <p>— Хајинин!..{S} Хајдук!..</p> <p>Право да речем чудио сам |
| е нечувена чуда догађају.</p> <p>Граја, хајка и галама није се стишавала све док се није бабо п |
| р и милује лишће какве непролазне шуме, Хајкуна поче застајкивати, пазити, ослухивати.{S} И држ |
| ну и измахну ножем.</p> <p>— Не бој се, Хајкуна!..{S} Осветићу те — рече.</p> <p>Па сам себе уд |
| ећи и опет се измакну.</p> <p>— Остави, Хајкуна!..</p> <p>— Је ли ти то поштење, болан?..{S} Је |
| тјеривали да више <pb n="286" /> једем; Хајкуна готово ни ручати није хтјела, само да мени више |
| да смо све троје ишли у „ашиковање“.{S} Хајкуна више није ни сакривала ништа од мене, нити је в |
| времена што га мало прије изгубила.{S} Хајкуна, покрај ње, сјецкала је на малој дашчици дуван |
| јаглуцима и лаким, шареним шамијама.{S} Хајкуна није хтјела ни погледати на њих, ни осмјехнути |
| уда и свуда тражили куће дјевојачке.{S} Хајкуна ишла пред нама, ми за њом.{S} Под ногама шкрипа |
| они као да се уплашише и узвикнуше.{S} Хајкуна чак и устукну мало и сакри му се за леђа.{S} А |
| заустављали смо се одмах, застајали.{S} Хајкуна је не оклијевајући брзо и весело приступала кан |
| сви смо били весели, сви задовољни.{S} Хајкуна највише.{S} Грлећи и мене и Хасана попијевала ј |
| заћуташе.{S} Пустише да се исплачем.{S} Хајкуна, милујући ме и притежући себи и сама проплака; |
| понос јефтино дајем, копиљане!</p> <p>— Хајкуна...{S} Нијесмо сами... — опет ће момче мекше, ис |
| ам ти најдража?..{S} Говори!..</p> <p>— Хајкуна!</p> <p>— Збори, држиш ли ријеч?</p> <pb n="293 |
| куна ти читав товар послала...</p> <p>— Хајкуна?..{S} Како опет?..</p> <p>Хасан се окрену у стр |
| стало, па само блене у њих...</p> <p>— Хајкуна!..</p> <p>— Нек свак дође и нек свак слуша — кр |
| >— Казао си да ће свадба бити.</p> <p>— Хајкуна!..{S} Моли Бога што си женско...{S} А доста је. |
| у „лов“ и врљао са мном по Требевићу, а Хајкуна нас и даље нудила смоквама, орасима, љешницима. |
| ти товар поздрава — откреса весело. — А Хајкуна ти читав товар послала...</p> <p>— Хајкуна?..{S |
| шати иза њега.</p> <p>— Аман! — застења Хајкуна и стегну Хасана за руку. — Ено!..</p> <p>Момче |
| шала била кад си мени долазио! — запита Хајкуна отимајући се и ударајући га лактима. —</p> <p>Ј |
| ајкуна, али не она бујна, једра и плаха Хајкуна коју сам навикнуо гледати како се непрестано иг |
| p>— Он нешто чудно смишља — додавала је Хајкуна, која је пазила на њ и пратила га. — Биће кијам |
| ве и покушаваше да се осврне.{S} Али је Хајкуна ударала непрестано, брзо и живо ударала, да му |
| онио!..</p> <p>— Хахахаха! — засмија се Хајкуна усиљено, спуштајући шишану и окрећући се нама. |
| саму чатрњу, уз ивицу јој, исправила се Хајкуна, али не она бујна, једра и плаха Хајкуна коју с |
| Шути!..{S} Не лажи опет!.. — пресијече Хајкуна оштро и одиже шишану. — За толики вакат нит’ си |
| ки?..{S} То?..</p> <p>— Устани — рече и Хајкуна меко, па се саже и узе ме за руку. — Устани и х |
| ваља...</p> <p>— А то ваља! — потврди и Хајкуна и подиже главу. </p> </div> <div type="chapter" |
| <p>Тада смо остајали сами: ја, Хасан и Хајкуна.{S} И одмах би се заиграли.</p> <p>Све троје жи |
| .{S} Ни хоџа, ни хоџиница, ни Хасан, ни Хајкуна нијесу радили готово ништа; само су ишли из соб |
| јкунину.</p> <p>За чудо, ни хоџиница ни Хајкуна не помакоше се нити погледаше.{S} Одмах се могл |
| } Зар тако, момче? — тек сада проговори Хајкуна и испрси се према њему, спремајући се да још же |
| да се брани...</p> <p>— Говори! — викну Хајкуна јаче и спусти прст на обарач.</p> <p>Момче поче |
| и ћилим и ћенаре.</p> <p>— Их! — цикну Хајкуна, па заборавивши на своју рану, притрча му и ухв |
| Нек свак дође и нек свак слуша — кресну Хајкуна одлучно, па и сама погледа на канат и опљуну пр |
| њега...</p> <p>— Тешко теби! — уздахну Хајкуна и обгрли ме чвршће. — Знаћеш шта су муке...</p> |
| ећући се према Хајкуни, — Пхи!..</p> <p>Хајкуна га и не погледа.</p> <p>— Ако си ти дертли и ја |
| затрли кога. .</p> <p>— Аман!..</p> <p>Хајкуна живо скочи, исправи се.{S} Опрезно, као мачка к |
| /p> <p>— Остави...{S} Шала је...</p> <p>Хајкуна му опет приступи, узвикну нешто и замахну чибук |
| стивши ноге. — Не хити нам се...</p> <p>Хајкуна се поче освртати.</p> <p>— Бојим се да нас не о |
| не у мраку, изнад глава наших...</p> <p>Хајкуна се дуго разговарала, дуго се шалила са дјевојка |
| све троје. — Шта ћете са мном?..</p> <p>Хајкуна отпочину.{S} Држећи запету пушку стајала је пре |
| да длану, дијелила нам, давала.</p> <p>Хајкуна је, кашње, додавала још и сухих смокава, и орах |
| се нагло измаче и затвори врата.</p> <p>Хајкуна пребаци пушку преко рамена и позва нас да пођем |
| ећи да је сатре, самеље, измрви.</p> <p>Хајкуна и Хасан, који, преобучени, опет дођоше у собу, |
| аг’о — рече момче и обори главу.</p> <p>Хајкуна се оте, изви се и брзо прихвати за шишану, која |
| ати се, борити.{S} Хасан, иако млађи од Хајкуне, био је најбољи мегданџија међу нама и обоје на |
| е покаткад сухим трешњама што сам их од Хајкуне добио.</p> <p>Неко вријеме сви смо сједили тако |
| се поче ругати Хасан, окрећући се према Хајкуни, — Пхи!..</p> <p>Хајкуна га и не погледа.</p> < |
| ричањем, опет одизао чибук и, пружајући Хајкуни да му напуни лулу и припали, лагано, достојанст |
| у — упаде Хасан сурово и гурну главом у Хајкунин витао који се умало не преврну. — Кад су непок |
| " /> и деран посрну, паде управо покрај Хајкунине шилте и главом удари о бедру Хајкунину.</p> < |
| ебелог ћилима, ускачући покаткад чак до Хајкуниних димија и треперећи на њима.{S} У врху собе, |
| pb n="287" /> <p>Цикнувши узвалих се на Хајкунино крило и бризнух у плач.</p> <p>Они заћуташе.{ |
| Хајкунине шилте и главом удари о бедру Хајкунину.</p> <p>За чудо, ни хоџиница ни Хајкуна не по |
| улфагу.{S} Бесвјесно скочих и кренух за Хајкуном.{S} Пођосмо.</p> <p>Али ове ноћи нијесмо, по о |
| дио није...</p> <p>Хвалио га чак и пред Хајкуном и пред хоџиницом.</p> <p>Међу нама се управо н |
| <p>И — намах застаде.</p> <p>Упознавши Хајкуну стресе се, задрхта, и лагано поче узмицати, уст |
| соби сам затекао и хоџиницу и кћер јој Хајкуну.</p> <p>Обје су под читавим пљуском свјетлости |
| што ме и хоџа одигнуо.{S} Зовну прстом Хајкуну да и она опипа.</p> <p>И, макар што ми није бил |
| n="284" /> <p>Једанпут је чак и ошинуо Хајкуну ножем по руци и крв јој отворио.{S} И кад она з |
| ала се пред мајком.</p> <p>— Пјевај ми, Хајнија!..{S} Пјевај, душо медена! — викне мајка заносн |
| чући се, нагињући се све више.</p> <p>— Хајнију зовни! — узвикне мајка жешће и баци му папучу у |
| е вечери, пошто је обдарила и отпустила Хајнију и истукла Зулфагу, није по обичају ни отишла у |
| ушкиња увијек доносила, — дочекивала је Хајнију, Циганку, која је са своје двије поћерке, двије |
| и ја могао чути, узвикне:</p> <p>— Зови Хајнију!..</p> <p>Он није слушао.{S} Шаптао је и даље н |
| уке, — одвратих му подругљиво и за инат хакнух још три пута. — Таки ли си јунак!..</p> <p>— А е |
| радим, почнем као помаман подвикивати и хактати, уживајући необично што од тога одјекује читава |
| њих у један исти мах са неколико страна хакћу и подвикују.</p> <pb n="313" /> <p>Неколико попла |
| ло се те нам накупује за кућу и ствари, хаљина, свега, па нити иште новаца нити што спомиње о њ |
| ма, без коња, готово и без оружја и без хаљина.{S} Кроз дроњке оне што су још висили на њима пр |
| о се једва држало на њему могло назвати хаљинама, — са завезаним оком и са три крупне чворуге н |
| , мрк, необријан, у подераним, иструлим хаљинама, — ако се оно неколико крпетина што се једва д |
| ред огледалом и почела поправљати косу, хаљине, намјештати се.</p> <p>— Нећу ја вазда тих брига |
| е ли мени бити на сметњи или неће...{S} Хаљине некакве разбаци по сандуцима и по роби, заклони |
| дари у прса и поче се климати.</p> <p>— Хаљине ми кажу све...{S} Куку!..</p> <p>Па ме узе испод |
| ребао...{S} Пут ружан био...</p> <p>— А хаљине?..{S} Куку!..{S} Смајиле!..</p> <p>И, изненађена |
| да нас непрестано граби, лови, хвата за хаљине, запиње и задржава <pb n="302" /> нас.{S} Страх |
| е трзао, отимао, пљувао му на лице и на хаљине, мирно ме водио кући и гурајући пред мајку почео |
| ла и почнем загледати.{S} Погледам и на хаљине: исцијепане, искајишане.{S} Низ бедре ми висе др |
| еђу шебојима, и токорсе прешива некакве хаљине, крпе.{S} Опазивши ме, остављала је посао, трчал |
| а пред собом и брижљиво чистила некакве хаљине, препријечи ми пут и хтједе ме зауставити, али с |
| него усташи, који се преобукли у турске хаљине и стали у шехер да штогод упљачкају.</p> <p>Нара |
| тле, док би испио кахву и почео тражити хаљине и оружје, да се обуче и крене у чаршију.</p> <pb |
| опију и у пићу да расплећу косе, бацају хаљине са себе и полунаге да се ваљају и премећу по ћил |
| ву собу и са запаљеном цигаром пржио му хаљине и правио рупе на њима.</p> <p>И у Сулаге сам нај |
| , јавио би се тада обично у чаршији или хамал какав или Циганка понека, носећи у малим, калајис |
| зних рука почети.</p> <p>— Зар да будеш хамал?..</p> <p>Извадивши из џепа бројанице поче се игр |
| лом.</p> <p>Кад сам дошао до врата и од хамала узео ствари, био сам смислио: и шта ћу рећи и ка |
| <p>И, оставивши га осамљена, потрчах за хамалом.</p> <p>Кад сам дошао до врата и од хамала узео |
| , прљав, често сам више наличио каквоме хамалу него беговском сину, кољеновићу.{S} Макар ми се |
| овац наклањајући се, па намигну једноме хамалу да приступи.</p> <p>— Носи!..</p> <p>Пред дућано |
| је, — не поздрављајући, — позвао да му хамам уреди и изнесе ново одијело.</p> <p>Како сам, неш |
| пешкир“... трећи пут: „Дај кахву“...{S} Хамид ту, а мене зове...</p> <p>И све говори некако жал |
| а оробили?..</p> <p>Није...{S} А чим је Хамид оробљен, — у њега су били грдни новци, — ваше се |
| /p> <p>Наравно, одмах иза тога морао је Хамид трчати Зулфаги са најозбиљнијом поруком: нека ост |
| вали.{S} Бојали се, зар, — макар што је Хамид ту био, – да остану близу једно другом, да се пог |
| врло мало у дућану.</p> <p>Макар што је Хамид вазда био поред њега, макар што сам и Хатиџи непр |
| нуо би...</p> <p>— Па?..</p> <p>— Па се Хамид распалио и сад све почео причати</p> <p>— настави |
| ивље.</p> <p>— Ко?..</p> <p>— Зулфага и Хамид.</p> <p>— Зар?..</p> <p>Сломивши лулу одбаци је у |
| га хтио макнути са свијета...{S} И да и Хамид није имао пушку, погинуо би...</p> <p>— Па?..</p> |
| је и пара и данас их има...{S} То је и Хамид потврдио...</p> <p>— Опет Хамид!..</p> <p>— Све’д |
| То је и Хамид потврдио...</p> <p>— Опет Хамид!..</p> <p>— Све’дно...{S} Ми му вјерујемо...{S} О |
| /p> <p>— Хасан?..</p> <pb n="388" /> <p>Хамид се спусти на ћепенак, одиже ногу и поче причвршћи |
| ну собу у кући...</p> <p>— Ја?..</p> <p>Хамид отре сузе што му од кихања налетиле на очи и опљу |
| </p> <p>— Оставиће, зар, чету?..</p> <p>Хамид опет кихну.</p> <p>— Рањен је мало, па ће доћи да |
| у и хајдуци дочекали вам на путу момка, Хамида, оробили га, узели му све новце што их наплатио |
| кахве наручивао је и чашћавао свакога; Хамида као да је само зато и водио уза се да наручује к |
| p> <p>— Хасану криво било што сам звала Хамида...</p> <p>„То“, каже, „опет за инат мени...{S} З |
| потврдила је...{S} Све!..</p> <p>Поред Хамида она је била други <hi>свједок</hi>...</p> <p>Па |
| има и почела љубити од драгости...{S} И Хамида сам звала, и хвалила му се и...и...</p> <p>— И?. |
| могло бити...</p> <p>— Сад... сад узми Хамида себи, изведи га пред суд и он ће ти све потврдит |
| Треба ми духана.</p> <p>— Па што нијеси Хамида послао да донесе?</p> <p>— Јок!..{S} Ја хоћу из |
| рнији, најискренији!..</p> <p>Оставивши Хамида у дућану, потрчах Хатиџи.</p> <p>— Ти кућом упра |
| акакве приче и лагао; за инат тукао сам Хамида, љубимца његова; за инат улазио у његову собу и |
| . — Пуцао, кажу, у јаребицу, па погодио Хамида у ногу...{S} Он му све знао, све лоповлуке, па г |
| му ја?..{S} Он је сад здравији и ено му Хамида...{S}И... и... и кад га не дворим, шта ћу с њиме |
| тину говорио...{S} Је ли он крив што су Хамида оробили?..</p> <p>Није...{S} А чим је Хамид ороб |
| — настави брзо, не предушујући — и дала Хамиду да га понуди, па...</p> <p>— Па?..</p> <p>— Па н |
| ва кућа остаде само на једном слузи, на Хамиду неком, кога Зулфага однекуд доведе, и на једној |
| уреди — рекох полазећи. — Ја ћу казати Хамиду да га примамо. </p> </div> <div type="chapter" x |
| head> <p>Када сам с мајком разговарао о Хамиду и његовој свађи са Зулфагом, ни помишљао нијесам |
| Куршумом га преломио!..{S} Још наредио Хамиду и да му га донесе и, за инат, гурнуо га под јаст |
| својих пара кад је у нас дошао, нити су Хамиду паре отели хајдуци, нити је кмете онако јефтино |
| корака издизао се украј друма по један хан и као да ме мамио, дозивао себи.{S} Његови високи, |
| ја, морао сам се враћати испред свакога хана, постиђен, покуњен, тужан и само ја нијесам могао |
| мало, да ме саслуша.</p> <p>Чак ме ни у ханове не хтједоше примити, ни кахву ми испећи.{S} На с |
| у самом Сарајеву, како су сакривене по хановима, по гробљима, по црквама и само чекају згоду к |
| да причам како сам се пробудио у једном хану, у Коњицу, гдје су ме донијели и оставили некакви |
| <pb n="230" /> бијаше окупило неколико ханум да се часте и да тефериче, изненађена скочи и, по |
| <p>— А ти баш хоћеш да продаш кметове, ханума? — запита испрекидано, премећући велике жуте бро |
| макар ме на комаде сасјекли...{S} Јок, ханума!..</p> <p>Ни пошље смрти бабине није се промијен |
| ављала се са мном, све док не би Шерифа ханума, мати јој, изашла из собе и понудила нам пексими |
| не петљају у то...</p> <p>— Она је овђе ханума!..{S} Њезина је кућа! — заграјаше остали момци з |
| .{S} Каткада нам је приступала и Шерифа-ханума, сједала поред нас те и она причала.{S} И највиш |
| двојио од нас и отишао у кухињу да види хануму. — Брже ће...</p> <p>— Јади га знали... а, глад |
| могао наћи уточишта у њему.{S} Никакав ханџија није допуштао ни да се изјадам, ни да испричам |
| и, који се међусобно порезали и платили ханџији унапријед читав мој трошак за пуних пет дана, к |
| пак у згодан час дошла и на велико чудо ханџијино опоравио <pb n="329" /> сам се већ трећи дан |
| p>— Оковаћу те, бре!..{S} Мјесец дана у хапс и окове!..{S} Одмах!..</p> <p>Зулфага изви шију и |
| а била да уништи читаву дружину чувеног харамбаше Стојана, у зору дочекао Стојан из засједе и д |
| p>Чуо сам само како је споменуо некаква харамбашу, Стојана некаква, неке рањенике, бој, окршај, |
| } Џепови му вазда били препуни некаквих хартија, тефтера и писама и, кад год би мајка изашла у |
| јој спусти на кољено све тефтере и све хартије и, измичући се на леђа, крену из собе.</p> <p>— |
| на друго него служити мајки и превртати хартије.</p> <p>— Зашто га ружиш тако — неколико пута п |
| пасти — тврдио је немилосно, савијајући хартије и гурећи се — Још само мало... ето... корак јед |
| низа малих, уских пенџера, облијепљених хартијом, и са големим вратима кроз која би могли товар |
| , на тлима засјео други, метнуо некакву хартију на кољено, па записује нешто, непрестано вадећи |
| ећи.</p> <p>Тада смо остајали сами: ја, Хасан и Хајкуна.{S} И одмах би се заиграли.</p> <p>Све |
| дашчици дуван за оца и нешто шапутала, Хасан је оштрио нож и поправљао пушку, а ја, наслонивши |
| опасност одгоди, да дође мало доцније, Хасан се два <pb n="315" /> три пута освртао и спремао |
| .{S} Кашње, кад смо прилично поодмакли, Хасан као да сам хтједе заподјести разговор, али се ипа |
| е нека чудна љутња.{S} Криво ми што он, Хасан, јаран ми и пријатељ, на један чудан, готово изаз |
| ао да нијесам вјеровао да је то баш он, Хасан, преда мном...</p> <p>— Јеси ли изненада кренуо н |
| и почео припасивати дугу, шарену бошчу, Хасан, блијед, подбухо, с дебелим мјехурима испод очију |
| емо грдњама, пријекорима, псовком...{S} Хасан се још и држао некако и, кад сам себе на силу сок |
| страшније госте и да другују с њима.{S} Хасан због тога некако постиђено спусти пушку поред себ |
| ишта спомињали нијесу, ни питали ме.{S} Хасан, као да ништа ни било није, опет ме позивао да с |
| могли смо радити шта год смо хтјели.{S} Хасан је био плах, силовит, необуздан дјечко, који као |
| ни опростили се с њима, поздравили.{S} Хасан као да је и подранио баш због тога да се може изв |
| и поче одбацивати ногама, одавирати.{S} Хасан замаче сасвим, изгуби се.</p> <p>Тада ми дође као |
| орсе, нишанити, вјежбати се, борити.{S} Хасан, иако млађи од Хајкуне, био је најбољи мегданџија |
| да нас је неко одао, потказао хоџи.{S} Хасан је сумњао у ме и почео ми пријетити; ја сам опет |
| пође пред нама, — ми пођосмо за њим.{S} Хасан се опет умота у струку, сакри и главу и оружје, т |
| које сам увијек дијелио са Хасаном.{S} Хасан је ради тога и сам заволио Сулагу и одушевљено га |
| е да застанемо, да се одморимо мало.{S} Хасан као да се никако није ни могао уморити; што је ви |
| гдје у даљини мукло заклепета звоно.{S} Хасан намах прекиде говор.{S} Ослухну.{S} Клепетање се |
| е вичем толико.</p> <pb n="370" /> <p>— Хасан се с тобом и свадио, — шапну и опет погледа наоко |
| и. — Рекао ми да те поздравим.</p> <p>— Хасан?..</p> <pb n="388" /> <p>Хамид се спусти на ћепен |
| ао...</p> <p>— Ко <hi>он</hi>?</p> <p>— Хасан!</p> <p>— Куд је отишао?</p> <p>— Отишао на усташ |
| г бркајлију како трчи са голим ножем, а Хасан бјежи безобзирно, струже, измиче пред њим.</p> <p |
| м их обоје. — Што сте звали?..</p> <p>А Хасан одмах са душека дочекује:</p> <p>— Треба ми духан |
| те икоме у очи погледати? — брзо дочека Хасан и спустивши пушку наслони се на њу. — Ево... прав |
| о и Осман Салих-агин ради — опет дочека Хасан упорније, изврнувши се на леђа и одижући једну но |
| ло, плашило се.</p> <p>За неколико дана Хасан је непрестано одлазио у чаршију и непрестано расп |
| иниш, женскоњо?..{S} Шта је?.. — запита Хасан презриво и поче ме гуркати ногом. — Је ли то мушк |
| е...</p> <p>— Кроз десет дана? — запита Хасан нестрпљиво, врпољећи се. — Је ли?..</p> <p>— Кроз |
| А ће хајдуци дочекују путнике? — запита Хасан поново, уносећи му се у лице. — Овђе?..</p> <p>— |
| зар ће нам и на куће ударати? — запита Хасан живо и нехотице погледа кроз пенџер. — Зар и овђе |
| ...</p> <p>— Ко је то? — шапатом запита Хасан и брзо ми приступи. — Чија је?..</p> <pb n="364" |
| ће да пије, Зулфага плаћа...{S} Шта год Хасан зажели, Зулфага доноси...</p> <p>Испочетка нити с |
| ани!.. — чух, у неко доба, како ме зове Хасан, псујући и звекећући ми оружјем око главе. — Разб |
| <p>— Па кад ме неће да слушају — упаде Хасан сурово и гурну главом у Хајкунин витао који се ум |
| и непрестано гледајући у сокаке куд је Хасан замакао.</p> <p>И дође ми да потрчим за њим, да г |
| атко, протумачи:</p> <p>— Ето, то ми је Хасан, једини син, — рече — и ако и ти будеш као и он, |
| како имао много више да прича и, док је Хасан испред мог дућана пролазио оборене главе, као пос |
| е шишане...{S} Недалеко од ње стајао је Хасан са пребаченим рукама преко пушке која му лежала н |
| ад нијесам знао да си оваки — зборио је Хасан, наслонивши се на јастук и као дријемајући. — И о |
| Их!..{S} И ти се уплашио! — прекори ме Хасан подругљиво, гледајући ме преко рамена. — Баш си ј |
| ad>XIX</head> <p>Прије зоре пробудио ме Хасан и позвао да кренемо на друм, да нападамо.{S} Онак |
| ни благодарности — опет изненада викне Хасан и заклони главу јорганом да нас не гледа онако са |
| када сам након дужег чекања видио да се Хасан не враћа и да се по свој прилици неће ни вратити |
| а...</p> <p>— Какви робови? — уплете се Хасан и сједе поред њега, уз кољено му. — Зар их има?.. |
| 5" /> <p>Тек након дуже почивке први се Хасан смири мало и полугласно запита:</p> <p>— Ко ли је |
| d> <p>За све вријеме, испочетка, док се Хасан лијечио и док је имао болова био сам врло мало у |
| цкивати око себе.</p> <p>— Поздравио те Хасан, — рече комешајући раменима и бирајући гдје ће сј |
| би?..</p> <p>— Ништа, ништа — отсијече Хасан, стискајући зубе. — Ситно је то...</p> <p>И тјеше |
| и...</p> <p>— То, богме, не ваља — рече Хасан снуждено, уједајући се за усне. — Док се ми смисл |
| ли узимати књиге у руке и учити, и ја и Хасан били смо потпуно слободни и могли смо радити шта |
| и се икада хљеб учинио слађи.{S} И ја и Хасан као да смо се натјецали ко ће више појести и гото |
| ешто, гунђати.</p> <p>У исти час и ја и Хасан одигосмо пушке и примакосмо се.</p> <p>— Збори: д |
| на земљу чучну испод зида.</p> <p>Ја и Хасан посједасмо на земљу.</p> <p>— Никог нема — понови |
| сатре, самеље, измрви.</p> <p>Хајкуна и Хасан, који, преобучени, опет дођоше у собу, затекли су |
| оче потпрашивати...</p> <p>— А сад ће и Хасан доћи — рече кихајући. —</p> <p>Наредио ми је да т |
| носи!..</p> <p>— Напријед! — узвикну и Хасан који је опазио како оклијевам и затежем. — Хајде! |
| овратити.</p> <p>Једанпут је, чак, неки Хасан Арнаут хтио и на башту му покрај куће да удари и |
| пазе...</p> <p>Иду!..</p> <p>— А шта ли Хасан ради?..{S} Како ли је њему?.. — помислих и кришом |
| ну.{S} Не водећи рачуна о томе: хоће ли Хасан видјети и наругати се, проберем најзгодније мјест |
| и проговоре.</p> <pb n="277" /> <p>Али Хасан, као и отац му, ни тражио није никога од њих, ни |
| мјена нека.{S} Ни хоџа, ни хоџиница, ни Хасан, ни Хајкуна нијесу радили готово ништа; само су и |
| p>— Ето баксузлука! — узвикну ражљућени Хасан и престријели ме погледом. — Наћерао си зеца да и |
| ојска, која ће гонити усташе — одговори Хасан <pb n="362" /> мирно и пребаци ногу преко ноге. — |
| Не плашим се ја ничега — брже одговори Хасан, комешајући раменима и јежећи са од студени... — |
| неће да га подоји — опет се поче ругати Хасан, окрећући се према Хајкуни, — Пхи!..</p> <p>Хајку |
| е бојте се!..{S} Чуваћу их ја! — избаци Хасан оштро, са пуно самопоуздања. — Ноћиваћу код њих о |
| ши, нек се не спрема у хајдуке — добаци Хасан пакосно, не осврћући се. —</p> <p>Пхи!..</p> <p>— |
| о!...</p> <p>— Ситница! — и опет добаци Хасан, узваливши се на јастуке. — Зрно се мало нашалило |
| ли ме ко чуо или опазио...</p> <p>И сам Хасан као да се препаде од тих ријечи, па ме снажно гур |
| ем и погледам на собу у којој је сједио Хасан.{S} И на пенџеру, кроз гране феслиђена опазим њег |
| Ех, брате, лијепо! — узвикну задовољно Хасан измичући се.</p> <p>— Слатко.</p> <p>Старац се ос |
| а би ми сваки предлог био узалудан, јер Хасан тада, као за инат, — силећи се да осоколи и себе |
| те да се једе...{S} Гладан сам — отегну Хасан зијевајући и протежући се устаде.</p> <p>— Па хај |
| Зевзече!</p> <p>— Издајниче! —— отегну Хасан плазећи ми језик.</p> <p>— Хоћеш да ме оставиш, и |
| ли... а, глад ми, ево, прође... — шапну Хасан растегнуто и збаци струку са себе. — Их!{S} Срета |
| >— А ми ћемо чекати док дођу — отповрну Хасан прекрстивши ноге. — Не хити нам се...</p> <p>Хајк |
| ...</p> <p>— Па дочекаћемо их, — кресну Хасан поносито и удари се у прса. — Да видимо ко ће поб |
| е нити од ибрика.</p> <pb n="393" /> <p>Хасан, опазивши је, и сам се збуни и поче пипати око се |
| ="SRP19132_C28"> <head>XXVIII</head> <p>Хасан се првих дана настани у моме дућану, одомаћи се п |
| ="SRP19132_C37"> <head>XXXVII</head> <p>Хасан што се више опорављао и оздрављао, постајао је и |
| p> <p>— Брука!</p> <p>— Срамота!</p> <p>Хасан одгурну пушку ногом и погледа ме.</p> <p>— Имаш л |
| > <p>— Лажеш!</p> <p>— Лажеш ти!</p> <p>Хасан узе пушку по сриједи и поче ударати по њој.</p> < |
| са Зулфагом, грђи је од њега!..</p> <p>Хасан поврати нож у корице и подиже се.</p> <p>— Доста! |
| га ударим јастуком. — Нећу ја!..</p> <p>Хасан се распали.</p> <p>— Кад би ми отац забрањивао по |
| — Није он здрав!..{S} Не дај!..</p> <p>Хасан стиште зубе и опет прогунђа нешто.{S} Не хтједе ј |
| о га измлатила...</p> <p>— Их!..</p> <p>Хасан слегну раменима.</p> <p>— Шта ћеш...{S} Женска па |
| ва-три сахата каскати до њега...</p> <p>Хасан ме дрмну за раме и полугласно прошапта:</p> <p>— |
| дарају на силеџије, зулумћаре...</p> <p>Хасан се приближи староме да га боље чује, сједе поред |
| мо мегдан, а не тако... мучки...</p> <p>Хасан баци оружје, баци капу и торбу.</p> <p>— Аферим!. |
| чну у крај. — Ти то не смијеш...</p> <p>Хасан се лагано подиже и приступи собним вратима.</p> < |
| мјехујући се. —</p> <p>Ни она?..</p> <p>Хасан је стискао зубе, мрштио се и мрко ме гледао.{S} О |
| мио и помислити да то покушам?..</p> <p>Хасан, наоружан и опремљен, стајао је изнад мене, мргод |
| <p>— Хајкуна?..{S} Како опет?..</p> <p>Хасан се окрену у страну и отпрсну.</p> <p>— Не питај.. |
| тит човјек!..</p> <p>— Честит?..</p> <p>Хасан, гунђајући и мргодећи се, извади нож и прстом му |
| почех јечати као болесник какав.</p> <p>Хасан, осврнувши се, у први мах као да се наљути и изма |
| што љепших понуда изнијети може.</p> <p>Хасан јој није дужан остајао.{S} Ако је требало да оде |
| ту. — Са једним треба прекинути.</p> <p>Хасан поћута мало, замисли се.{S} Па се лагано окрену и |
| апита:</p> <p>— А куд сте пошли?</p> <p>Хасан се збуни, порумени.</p> <p>—Па... ето... пошли у |
| p>— Увриједила сам ти госта...</p> <p>— Хасана?..</p> <p>Она збаци шамију, исправи се и затресе |
| . —— запита зачуђено. — Оклен?</p> <p>— Хасана!</p> <p>— Њега?..</p> <p>Па несвјесно испусти жа |
| читамо — рекне покаткада и подвикне на Хасана да донесе књигу. — Да вам причам шта има у књига |
| е и окрхане.{S} И много сам се љутио на Хасана, који је непрестано застајао <pb n="307" /> и не |
| м пјевајући, ругајући се и опет. — Због Хасана?..</p> <p>Она ђаволасто прискочи и почне ме чупк |
| у и онако с њоме заједно да станем пред Хасана, кад се он исправљен, поносит и горд, помоли на |
| лакши него прије и корачао сам брже од Хасана.{S} И на души ми било лакше и свјетлије, — разго |
| јети, претсказује нешто.{S} Страх ме од Хасана који не пазећи на ме корача напријед, а цијев пу |
| х неки и некако нехотице приљубих се уз Хасана, јаче стежући пушку и бесвјесно се пипајући око |
| {S} Хајкуна највише.{S} Грлећи и мене и Хасана попијевала је, поигравала, скакутала, натуривши |
| } Зато је сваки и затварао врата чим би Хасана издаље угледао, а својој дјеци забрањиво да га н |
| отргнем. — Ништа!..</p> <p>— Пустио си Хасана...</p> <p>— Их!..</p> <p>И ја се грохотом засмиј |
| — узвикнем из свега гласа и, одгурнувши Хасана с пута, живо поскочим поред њега. — Ено их!..</p |
| ло познати да је управо он сам подгајао Хасана тако: васпитавао га да се од дјетињства научи бо |
| ...</p> <p>Испочетка нити сам што питао Хасана, нити му говорио о томе.{S} Тек када он сам, гов |
| е бербер, — кога одмах дозвасмо чим смо Хасана скинули с кола и унијели у кућу, — ступио у собу |
| > <p>— Аман! — застења Хајкуна и стегну Хасана за руку. — Ено!..</p> <p>Момче се примаче канату |
| макар кога.</p> <p>Тад се истом сјетих Хасана, тад опазих да га нема поред мене.{S} И одмах се |
| суморних висова планинскијех.</p> <p>— Хасане!..{S} Чујеш ли?..{S} Људи су оно! — узвикнем из |
| мном. — Јеси ли ме заборавио?</p> <p>— Хасане!..</p> <p>Готово одгурнувши Сулагу с пута брзо п |
| снове што их недавно снивао.{S} Чак ни Хасанова порука није ме могла потсјетити на то.{S} Радо |
| сковине уједанпут прескочи.</p> <p>Обје Хасанове руке одигоше се у вис и — као зец искочи иза г |
| јао баш онда кад би му причали за разне Хасанове испаде, — које би сваки други отац најжешће ка |
| ец паде на памет, а с њиме и злокобљење Хасаново...{S} Шта ће бити ако нам се деси несрећа?...{ |
| тако.{S} Сад се сјетих свега!</p> <p>И Хасановог првог доласка, и њезиних састанака с њиме, и |
| почех на глас размишљати, пристајући за Хасаном. — Баш сам могао и мировати.</p> <p>— Ко се од |
| <p>— Куда ћу сад?..</p> <p>Растанак са Хасаном значио је за ме и — растанак са Сарајевом.{S} Д |
| <p>Не знам како се и Зулфага познао са Хасаном и гдје се познао.{S} Неколико пута сам их видио |
| угих понуда, које сам увијек дијелио са Хасаном.{S} Хасан је ради тога и сам заволио Сулагу и о |
| ијех...</p> <p>— А рашта се састајеш са Хасаном? — запитам након дуже почивке, гледајући јој у |
| а му се и...и...</p> <p>— И?..</p> <p>— Хасану криво било што сам звала Хамида...</p> <p>„То“, |
| ла љубазнија према нама, нарочито према Хасану, и често као да је од себе, од својих уста штеди |
| гладнио, сад ћеш се поткријепити — рече Хасану, пријатељски га куцкајући по рамену...</p> <p>Из |
| му томе нијесам смио ништа ни споменути Хасану.{S} Знао сам да би одмах почео ругати се и грдит |
| одгурнувши Сулагу с пута брзо притрчим Хасану и пољубим се с њиме.</p> <p>— Шта је?..{S} Како |
| је Сулага након дуже почивке, милујући Хатиму по коси и, из шале, огрћући је ћурком. — Усташи, |
| зида и удари у плач. — Ето...</p> <p>— Хатиџа!</p> <p>Притрчим јој и прихватим за шамију да је |
| аху влажне, неколико их пута отирала, а Хатиџа је, лежећи поред ње, зубима ломила љешнике и, на |
| ко крила.</p> <p>— Како си? — питала га Хатиџа тада, меко, мазно, љубећи му руку, — Како мајка? |
| у ићи.</p> <p>— Не дај му — живо дочека Хатиџа и поче ме дрмусати за рукав, теглити. — Није он |
| а ће она и ноћити код нас — брзо дочека Хатиџа, опет је водећи шилти и намјештајући, уређујући |
| мо</hi> с тобом могу — брзо се уплетала Хатиџа, пропињући се на прсте и наслањајући ми главу на |
| ли кршна овако? — изненада би запитала Хатиџа, жељна да га развесели, сва се умотавајући у ћур |
| о мени?..</p> <p>Шта би мислила и сама Хатиџа, кад би виђела како живим од доброте њезина оца |
| друго нијесам ни помишљао.</p> <p>Сама Хатиџа, ето, нехотице ми напомену, указа на све.</p> <p |
| а се барем осмјехне на њих.</p> <p>Сама Хатиџа, једне вечери, узевши ме за руку и као шалећи се |
| > <p>— Зар ме овако дочекујеш? — запита Хатиџа одбацујући фереџу и осврћући се. —- Зар ти је ов |
| </p> <p>Изненада, из собе једне, истрча Хатиџа, весела, зајапурена, са неуређеном косом која јо |
| 95" /> <p>Други пут, опет, зауставља ме Хатиџа.</p> <p>— Да се договорим с тобом због кметова — |
| лако се пољуљују.</p> <p>— Улази — рече Хатиџа меко, као тепајући и лако ме повуче за собом. — |
| </p> <p>Пошто је бербер отишао, уљезе и Хатиџа у собу.</p> <p>Носила је велику, тешку, распаљен |
| и стари мандал зашкрипио би.{S} Чим би Хатиџа потрчала да отвори, указивао се он, онако ситан, |
| Кад сам узела кумру на прси, — настави Хатиџа живље, не дижући главе — и почела је миловати, т |
| подмукло, испотаје:</p> <p>— Зар се ни Хатиџа не би усрећила? — питао сам тихо, указујући на њ |
| замолим?..{S} Ја?..{S} Њега?.. — плану Хатиџа изненада и опет затресе чупима. — Да се прва пок |
| >— Збогом!..</p> <p>— Не дај! — узвикну Хатиџа још јаче и препријечи му пут. — Куда ћеш?..</p> |
| ме пригњечиш...{S} Уби, сине!..</p> <p>Хатиџа заплака, побјеже из собе.</p> <p>— Убите ме, гон |
| ови... нећеш му учинити ништа...</p> <p>Хатиџа, која је неколико пута долазила до врата и враћа |
| {S} О томе се причати не може...</p> <p>Хатиџа, бацивши најприје један топао, њежан поглед на м |
| тако си ти мој...{S} Као син...</p> <p>Хатиџа опет уљезе у собу да узме филџане.{S} Погледасмо |
| пали из пушке и...</p> <p>— И?..</p> <p>Хатиџа склопи руке и, тако склопљене, поднесе их под бр |
| е бирајући и не разгледајући је.</p> <p>Хатиџа чим јој преко прага прешла, грохотом се засмијал |
| бјежала, да је ухватим, стегнем.</p> <p>Хатиџа, која је, обучена мимо обично, нагиздана,</p> <p |
| оребарке и наслони се на руку.</p> <p>— Хатиџе, моје жене — дочека мирно. — Има их и она доста. |
| се наслони на јастук и, окренувши се од Хатиџе, погледа у зид.</p> <p>— Мислиш ли ти да су уста |
| а се ипак нећу моћи савладати, узмем од Хатиџе кахву и, сједајући и испијајући, сам отпочнем ра |
| дијете какво поведе за собом у кућу.{S} Хатиџи, која је стајала на авлији, кратко нареди да ску |
| ј иде на врата, на разговор...</p> <p>— Хатиџи?</p> <p>Читав пошљедњи разговор са Хатиџом паде |
| бости“ ни према коме.{S} Нарочито према Хатиџи.</p> <p>Сваке вечери, кад сам се враћао кући, до |
| оворити да примим мираз, Сулага предаде Хатиџи све што јој мислио дати.{S} Одвојио и нешто гото |
| <p>— настави мајка живље, окренувши се Хатиџи. —</p> <p>Долазио је и мени, па и мени причао... |
| д вазда био поред њега, макар што сам и Хатиџи непрестано препоручивао да на њ пази, опет су ув |
| окрену мени и прошапта:</p> <p>— Не дај Хатиџи да улази...{S} Препашће се...</p> <p>Бербер, шап |
| > <p>Оставивши Хамида у дућану, потрчах Хатиџи.</p> <p>— Ти кућом управљаш, ти се питаш, па хоћ |
| шу...</p> <p>— И мени се чини.</p> <p>— Хатиџине винограде, бојим се, неће моћи мирно отргати.< |
| м се, неће моћи мирно отргати.</p> <p>— Хатиџине?</p> <p>Он се извали поребарке и наслони се на |
| ма...</p> <p>— Неће ти бити на одмет ни Хатиџине — додаде он мекше, једнако се смјешкајући. – О |
| а, у истини, наслађивао садашњим мукама Хатиџиним, светио јој се, и мјесто да олакшам, још сам |
| ом и по два пута у неђељи, — ипак се са Хатиџом нијесам много састајао.</p> <p>Стид је, зар, би |
| , на ширини, <pb n="264" /> играо се са Хатиџом, правио јој свирале, штрцаљке, пушке од зовине |
| тиџи?</p> <p>Читав пошљедњи разговор са Хатиџом паде ми на памет и — одмах као да ми се сасуши |
| Тада сам бјежао Сулаги, у авлију му.{S} Хатиџу, вјереницу, затицао сам обично гдје сједи на соф |
| орих јој весело, показујући на кућу, на Хатиџу. — Ја сам задовољан.</p> <p>— Ама теби се твоје |
| се смијао, тако се и ја почех љутити на Хатиџу.</p> <p>— Рашта се онако засмијала?..{S} Рашта м |
| сам хтио! — узвикнуо би, погледавши на Хатиџу. — А ти... ево... опет ме примио... и довео... и |
| јела доћи да је овђе?</p> <p>Па привуче Хатиџу уза се, пољуби је и дубоко уздахну:</p> <p>— Кам |
| ем, да...</p> <p>И, погледавши и мене и Хатиџу, тихо додаде:</p> <p>— Голубови моји!..</p> <p>— |
| , правећи се као да не гледа ни мене ни Хатиџу. — Лијепо?</p> <p>— Добро ми било.</p> <p>— Вазд |
| ислио: и шта ћу рећи и како ћу изгрдити Хатиџу.</p> <p>Али чим сам ступио у авлију и угледао је |
| — гунђао је промукло, погледом тражећи Хатиџу и окрећући се према њој. — Разбојник сам, зликов |
| ишљати више.</p> <p>Страх да не изгубим Хатиџу, да ми је не преотму, премаме, уграбе, надјачао |
| огледа наоколо — јер... јер је севдисао Хатиџу... и видила сам како јој иде на врата, на разгов |
| ли напомену како ће ми поклонити и кћер Хатиџу, која ће »сигурно бити најпрва љепотица у шехеру |
| ан!..{S} Јеси ли жив?..</p> <p>Познадох Хатиџу.{S} Фереџа на раменима тресла јој се и нимало се |
| ући се једне вечери из дућана, сусретох Хатиџу пред вратима.{S} Застаде пред прагом, рашири пук |
| се бојиш свијета, а ти... ти одмах узми Хатиџцу, макар и млади били обоје — рече. — Узми њу, уз |
| ћући се нама. — Јесте ли га чули?...{S} Хахахаха!..{S} Јесте ли га чули?..</p> <pb n="294" /> < |
| ахахаха!..{S} То нијесам ни знала...{S} Хахахаха!..</p> <p>И измахујући шамијом, ошину ме по об |
| аха!..{S} Зар сам ти толико драга?..{S} Хахахаха!..{S} То нијесам ни знала...{S} Хахахаха!..</p |
| м смијехом. — Убићу свакога!..</p> <p>— Хахахаха!..{S} Зар сам ти толико драга?..{S} Хахахаха!. |
| ио мушко, ако ти се уклонио!..</p> <p>— Хахахаха! — засмија се Хајкуна усиљено, спуштајући шиша |
| зборио је тихо, преврћући бројанице. — Хвала Богу, кад није прошло горе...</p> <p>Тиме као да |
| све стране.{S} Нигдје никога.</p> <p>— Хвала Богу! — узвикнух одушевљено и одахнувши мало спус |
| слаби...{S} Остарили...</p> <p>— Нек је хвала Алаху кад ти проговори, а макар врата и ђаво одни |
| n="405" /> <p>— Примио си ме болесна, и хвала ти на томе...{S} Сад сам, ево, здрав и сад могу и |
| ени прича као о јунаку и... и да ме сви хвале...{S} Их!..</p> <p>Па измахну руком и окрену се.< |
| кању, загријах се мало, распалих се.{S} Хвалећи робу све више и више почех и шале просипати и п |
| чито о приходима смијући се сама себи и хвалећи се чак.{S} Смијех њезин звонио је тада кроз пол |
| — Он му вазда и прича, о њој и вазда је хвали... </p> <p>Ништа даље нисам чуо.{S} Отргнуо сам с |
| о знам најбоље и нико не треба да ми их хвали.</p> <p>Сулага осјети сву оштрину овог одговора и |
| а непрестано слушам како виче, како још хвали и још нуди... </p> </div> <pb n="397" /> <div typ |
| од драгости...{S} И Хамида сам звала, и хвалила му се и...и...</p> <p>— И?..</p> <p>— Хасану кр |
| чаршији га сви лијепо примали и сви га хвалили.{S} Почеле се, шта више, за кратко вријеме чита |
| SRP19132_C0"> <p>Сви га познавали и сви хвалили.{S} Сијело, скуп, састанак, теферич какав није |
| ко, по примјеру Јованову, из свега грла хвалило своју робу и дозивало муштерије, диже се, у нек |
| га и сам заволио Сулагу и одушевљено га хвалио, макар што га никад очима видио није...</p> <p>Х |
| н је једнако о томе говорио, једнако ме хвалио и једнако нудио крви.{S} И, кад бих замакао кроз |
| авија муштерија притрчавао му у помоћ и хвалио робу што <pb n="220" /> сам знао боље, не зазиру |
| ји је једини озбиљно узимао у заштиту и хвалио. — Богата је, а то ваља...{S} Замисли само колик |
| ово сасвим пропала.{S} Бабу је необично хвалио и ковао у звијезде, жалећи што није био толико и |
| што га никад очима видио није...</p> <p>Хвалио га чак и пред Хајкуном и пред хоџиницом.</p> <p> |
| и.{S} Мени у лице почну причати о мени, хвалити ме, надметати се управо у похвалама.</p> <p>— Н |
| намамљујући једног муштерију, баш почео хвалити луле и ја му као, почео припомагати, кад дјеца |
| о, и онако, ради обичаја, почео на глас хвалити робу и зазивати муштерије.</p> <p>По срећи, заз |
| ама, као да нас непрестано граби, лови, хвата за хаљине, запиње и задржава <pb n="302" /> нас.{ |
| што немој у кућу, — као досјети се она, хватајући ме за руку. — Нипошто!..</p> <p>Мени сад исто |
| ише нећеш с њиме говорити — замолих је, хватајући је за подвољак. — Реци ми!..</p> <p>Она се за |
| <p>— Свиђа ти се? — запитах намигнувши, хватајући је за меки, обли подвољак. — Баш?..</p> <p>— |
| p>— Шта ћеш то? — запита ефендија меко, хватајући ме за руку. — Зар си толико љутит?..</p> <p>П |
| е галами тако, — зајеча он испрекидано, хватајући се за прси. — Ах... нијесам глух...</p> <p>— |
| тамо? — питао је тихо и као забринуто, хватајући ме за руку и привлачећи себи.</p> <p>— Шта си |
| зажелила? — питао је каткада бедевију, хватајући је испод врата и приносећи румене ноздрве њез |
| есу свиђали, дочекивали су насред пута, хватали за прса и шамарајући питали имају ли каквих вез |
| умолити.{S} Немилосно, готово крвнички хватате ме за прса, обарала ме и, вадећи испод басамака |
| {S} И, од страха, од чега ли, посрнух у хендек некакав, падох ничице.</p> <p>Диже се чудна грај |
| стала.{S} Узалуд.{S} Свраћао сам се и у хендеке украј пута и тражио: нијесу ли кириџије штогод |
| хлеме, јер су сви највише и замјењивали хећиме и готово једини радили око рањеника.</p> <pb n=" |
| ко ми је јаран кршан и како кршнијега у хиљаде нема.</p> <p>— Свиђа ти се? — запитах намигнувши |
| кахву ми испећи.{S} На сваких, готово, хиљаду корака издизао се украј друма по један хан и као |
| ао крви људске...{S} И ко зна шта ћу до хиљаду година опет бити!..{S} Опет можебити травка, дрв |
| о не чека на њу.{S} Кад би се пробудио, хитала је с ибриком у руци и са чистим пешкиром преко р |
| — отповрну Хасан прекрстивши ноге. — Не хити нам се...</p> <p>Хајкуна се поче освртати.</p> <p> |
| на њих, ни осмјехнути им се.{S} Журно, хитно корачала <pb n="289" /> је, газила даље, носећи л |
| има.{S} Зачувши, зар, необичнију грају, хитно је стрчала низ басамаке, полетила према соби и он |
| усахло ти!..</p> <p>Пјевај!..</p> <p>И хитре Циганке, вавијек орне и распаљене, ударе у дахире |
| свијећу и опет настављала посао живље и хитрије него прије, желећи зар да накнади оно времена ш |
| , весело гугућући, лепршајући крилима и хладећи је по образима.{S} Чак се љутио и што му не одг |
| ошкропили чаршију испред дућана да буде хладније, —— прилегли на ћепенцима да заспу мало, покри |
| > <p>— Ја људе не убијам — одговорих му хладно, забацивши руке на леђа и гледајући га изазивачк |
| н ми се прели преко леђа као да ме неко хладном водом полијева, обје руке као да ми се изненада |
| више ријечи проговорио!..</p> <p>Његова хладноћа раздражи ме, распали још више.</p> <p>— Један |
| нијесам тако вечерао, нити ми се икада хљеб учинио слађи.{S} И ја и Хасан као да смо се натјец |
| ко и не ради ништа... ако... ако и једе хљеб џаба, он је... он је опет као антика нека, коју тр |
| ед како код куће мора и пелене прати, и хљеб кухати, и мотати памук на цијеви.</p> <p>И макар ш |
| обом пун шкипић млијека и један поголем хљеб, којим би, како ми се чинило, и међеда могао умлат |
| > <p>Слуге му донесоше и кахве, духана, хљеба и он понуди свакога и сам сједе међу њих.{S} И за |
| p>Новци!..{S} Шта ће ми новци кад треба хљеба?..{S} Залогај хљеба од дуката, је дражи!..</p> <p |
| је био сасвим празан, а ниједна мрвица хљеба није остала у трави заборављена.{S} Да нас није б |
| го носио у торби, о рамену, овећи комад хљеба и неколике главице лука, па ручавао негдје осамље |
| авши се више савлађивати, одбацим комад хљеба који ми лежао у крилу, и измакох се иза софре.</p |
| ћи ништа, вадила је из сандука једног и хљеба и сира и пршута и, премјеравајући све да длану, д |
| ми новци кад треба хљеба?..{S} Залогај хљеба од дуката, је дражи!..</p> <p>Гњеван и раздражен, |
| ислио да се баш хтио наругати? — мјесто хљеба бацио ми новце.</p> <p>Кренувши даље опет почнем |
| риџије штогод заборавиле, макар комадић хљеба, макар залогај какав.{S} Ништа.</p> <p>А цријева |
| уги, и читав свијет је крив...</p> <p>— Хм...{S} А како ћеш ти говорити? — прекиде га један дед |
| знак. — Он увијек мало једе...</p> <p>— Хм...</p> <p>— Душе ми...{S} По читав дан једва ако нек |
| а ко наљегне, престрашићемо...</p> <p>— Хм...</p> <p>Сједе поред мене и поче чупкати траву:</p> |
| ат некакав знак даде му руком.</p> <p>— Хм...{S} Па баш и није дијете, — отегну хоџа, токорсе з |
| чи, стријељају је, пеку...{S} Чује му и ход, осјећа и дах његов.</p> <p>И узалуд се опире, бран |
| ајући.{S} Дошавши до испод ћошка успори ход, застаде пред ћемерли-вратима, лагано, као размишља |
| е какогод одмакне барем за сахат за два хода...{S} Макар што смо се упутили тамо и ишли одлучно |
| ни, заморени, готово изнемогли од дугог хода и несанице, лагано смо се вукли кроз грмље и шипра |
| којега од нас двојице, не успоравајући хода и не осврћући се.</p> <p>— Нијесмо.</p> <p>— Афери |
| неким, као да хајдуци већ и по чаршији ходају и свете се сваком ко гласније о њима ружну ријеч |
| S} Ружно — почнем сам себи пребацивати, ходајући испред дућана и непрестано гледајући у сокаке |
| и почели шапутати, немирно је устајала, ходала по соби и чупала, кидала све што јој се у руци н |
| ошто су ме ноге почеле бољети од дугога ходања, уљегао сам у дућан, сјео покрај ћепенка, на сан |
| али ме на какву.{S} С рукама у џеповима ходао сам по старој, изрованој калдрми, гонио мачке кој |
| и као прије, да тугује и размишља, поче ходати, мотати се по читавој кући, завиривати свуда, на |
| свијету, чак и добротвору ономе, који, хотећи да се наруга, —— зашто сам мислио да се баш хтио |
| м, говорећи о својим новим пријатељима, хотимично са пуно похвала спомену и Зулфагу, прекидох г |
| вам, да пустим глас.{S} И, изазивајући, хотимично насрнувши на групу њихову, жељан да је разбиј |
| " /> <p>— А ти? — запитам тихо, полако, хотимично отежући и наглашавајући свако слово. — Ти шта |
| м парипима, мрко гледајући чаршинлије и хотимично нагонећи коње испред туђих дућана, само да на |
| Хоћеш да ме оставиш, изневјериш, па си хотимично започео свађу.</p> <p>— И оставићу, чим си та |
| еда?..{S} Или, ако се примакнемо друму, хоће ли нас опколити хајдуци, па заробити, убити обојиц |
| .</p> <p>И као да размишљаше више њега: хоће ли опет лећи или неће.{S} Па га повуче према врати |
| њему свиђало, не водећи рачуна о томе: хоће ли мени бити на сметњи или неће...{S} Хаљине некак |
| угу страну.{S} Не водећи рачуна о томе: хоће ли Хасан видјети и наругати се, проберем најзгодни |
| нички, желећи, зар, одмах да се увјери: хоће ли је послушати.</p> <p>— Оборите!..</p> <p>Момци |
| загледају са сваке стране, рачунајући: хоће ли бити дебело и колико ће ока бити у њему.</p> <p |
| згледнуше међусобно, као да се питају: хоће ли је послушати или неће?</p> <p>— А шта ћеш ти ов |
| И какав ће то баксузлук донијети?...{S} Хоће ли се који од нас разбољети, изнемоћи на путу?..{S |
| је хоџа забринуто, гледајући за њим. — Хоће, вјере ми.</p> <pb n="298" /> <p>— Он нешто чудно |
| си женско...{S} А доста је...</p> <p>— Хоће ли бити свадба?...</p> <p>Момче, прибравши се потп |
| идећи како смије ударити, избацити кога хоће, а да јој нико ништа не приговори, видећи како је |
| како хоће, раде шта хоће, убијају кога хоће!..{S} Не зна им се за кућу, не зна за кућиште; кућ |
| гурнути у ватру.</p> <p>— Враћа се, па хоће у нас...{S} Моли — дочеках ја мекше, и сам је моле |
| не смије...{S} Живе како хоће, раде шта хоће, убијају кога хоће!..{S} Не зна им се за кућу, не |
| кати се бацају као марјаши...{S} Ко год хоће да пије, Зулфага плаћа...{S} Шта год Хасан зажели, |
| год о мојој хајдучији, па ме сад зову и хоће да испитују.{S} Читавим путем нисам на друго ни ми |
| јаучу за њим.{S} А то смета људима који хоће напријед, који јуначки газе и пробијају путе...{S} |
| ају од досаде и да се разилазе куд који хоће.{S} Ни питала за њих није, ни наређивала да се час |
| јом да попије по неколике кахве, и који хоће читав ред чаршиски наопако <pb n="349" /> да превр |
| b n="234" /> да може точити колико који хоће, унаоколо га окитили травом и зеленилом и са читав |
| он јаче, грицкајући браду. — Ја не знам хоће ли вам се свиђати.</p> <p>— Ми и тражимо новог хоџ |
| ица, шапат траве и цвијећа.</p> <p>— Ко хоће да види Алаха, нека излази између зидова — говорио |
| нико им ништа не смије...{S} Живе како хоће, раде шта хоће, убијају кога хоће!..{S} Не зна им |
| богатству, научена да свега има колико хоће и више него колико хоће, задрхтала је при помисли |
| убију, објесе, утуку, нека муче колико хоће, све сам то сама зарадила...{S} И... ево... ја и х |
| вега има колико хоће и више него колико хоће, задрхтала је при помисли да би могла једнога дана |
| д нас разбољети, изнемоћи на путу?..{S} Хоћемо ли натргати на звијер какву: на вука, на међеда? |
| х редом. — То ли хоћете?..</p> <p>— Сви хоћемо — одговорише му једногласно, без размишљања. — М |
| моје...</p> <p>— Мени је свеједно гдје хоћете...{S} Само дајте да се једе...{S} Гладан сам — о |
| х запита он и погледа их редом. — То ли хоћете?..</p> <p>— Сви хоћемо — одговорише му једноглас |
| Хоћеш ли ме уморити са твојим кукањем, хоћеш ли убити?..</p> <pb n="251" /> <p>Па би, некако и |
| само ти донио, за слободу оволику...{S} Хоћеш ли, болан, да се рвем и с њим и са собом?..</p> < |
| о једногласно, оптрчавајући око њега. — Хоћеш ли почињати?..</p> <p>Причу његову свак је са нес |
| како чучи поред ватре и подстиче је. — Хоћеш ли?..</p> <p>Она подиже главу, погледа ме.{S} Пун |
| и крв удари у образе.{S} Сав помодри. — Хоћеш у шехеру да убијаш људе, а?..</p> <p>— Ја људе не |
| , трепери као да ће поново заплакати. — Хоћеш ли се љутити?..</p> <p>= Љутити?,..{S} На те?..{S |
| по рачунима и кушљајући их, гњечећи. — Хоћеш ли ме уморити са твојим кукањем, хоћеш ли убити?. |
| мо, — предложих ја мирно, застанувши. — Хоћеш ли?..</p> <p>— Ђе?..{S} Кући?..</p> <p>— Па кући. |
| у и уређивао јастуке око њега.</p> <p>— Хоћеш ли нам причати, ефендија? — питали су готово једн |
| дрима ми сијевало и болило ме.</p> <p>— Хоћеш ли Сулаги? — запита Авдо меко, опет пристајући за |
| звијала главом, као чудила се.</p> <p>— Хоћеш ли кахву? — запита га мирно, пошто је свршио чита |
| отегну Хасан плазећи ми језик.</p> <p>— Хоћеш да ме оставиш, изневјериш, па си хотимично започе |
| S} Причини се као да није чуо.</p> <p>— Хоћеш ли још кахве?</p> <pb n="394" /> <p>— Нека — одго |
| као да јој горјеле на образу.</p> <p>— Хоћеш ли се на ме наљутити? —- запита меко, плашљиво, т |
| пита за дозволу, приступи му:</p> <p>— Хоћеш ли још кахве? — запита шапатом.</p> <p>Он не одго |
| <p>— Ти кућом управљаш, ти се питаш, па хоћеш ли да примимо једног госта данас — запитах узбуђе |
| најпрва љепотица у шехеру«.</p> <p>— Па хоћеш ли је? — запита, смјешкајући се добродушно. — Је |
| аре на чело и погледа ме.</p> <p>— Робе хоћеш?..{S} Ево!,.</p> <p>И стаде преда ме и поче показ |
| шљавати.</p> <p>— А бре пезевенк, ти ли хоћеш мајку да бијеш?</p> <p>— брекну сурово пошто ме д |
| едну бацати а другу узимати...{S} То ли хоћеш?..</p> <p>— Немој, — отегну он молећи и опет се и |
| p>— Има ту голема прича — рече. — И ако хоћеш да не спавамо... а мени се не спава... причао бих |
| и пита.</p> <p>— Смисли, па нареди како хоћеш.</p> <p>— Не знам... не умијем...</p> <p>— Учи се |
| — и напи се крви, ако си жедна, колико хоћеш...{S} Ти знаш да на те дигнути руке нећу, па си с |
| <p>— Ти ћеш ми га дати?</p> <p>— Колико хоћеш...</p> <p>— Добро...{S} Узећу колико ми затреба.. |
| се осврћући на њега.</p> <p>— А ти баш хоћеш да продаш кметове, ханума? — запита испрекидано, |
| зазивам кога.</p> <p>— Дајте робу!..{S} Хоћу да пазарујем!..</p> <p>Трговац стар, немоћан, погу |
| ј весело.</p> <p>— Нећу ја сјутра...{S} Хоћу сада...{S} Треба да им наредим нешто...</p> <p>— Н |
| обродушно. — Је ли ти драга?..</p> <p>— Хоћу — весело му одговорих, играјући се лоптама и као о |
| да гурнем у канат, отворим га.</p> <p>— Хоћу ли? — питао сам сам себе руменећи и плашљиво звјер |
| т пристајући за мном. — Нећеш?</p> <p>— Хоћу.</p> <p>— Добро...{S} Пратићу те...</p> <p>Па, раз |
| хоћу и живота, весеља, шале...{S} Тога хоћу...</p> <p>Тога...</p> <p>— Ех, а преша је ово — му |
| послао да донесе?</p> <p>— Јок!..{S} Ја хоћу из твоје руке...</p> <p>Па, узевши духана из моје |
| рема вратима, увијајући се.</p> <p>— Ја хоћу и живота, весеља, шале...{S} Тога хоћу...</p> <p>Т |
| и што ће ми још поклонити. —</p> <p>Све хоћу.</p> <p>А бабо, отпустивши дим, превуче руком прек |
| >— Не смијеш!..</p> <p>— Смијем...{S} И хоћу!..</p> <p>Па се брзо окрену и истрча из собе.</p> |
| то сама зарадила...{S} И... ево... ја и хоћу освету љуцку и волим јој него... него освети Алахо |
| мо ватром?..</p> <p>— Ако је ватра, баш хоћу да те окушам у њој, да видим каква ћеш ми изаћи... |
| досаде почело зијевати и протезати се, хоџа као да би се пренуо мало, тргнуо се, па, одгурнувш |
| а рад.</p> <p>А што се они више љутили, хоџа је постајао све ваљанији и све брже и јаче ударао |
| дје чак до поноћи.{S} Ни <pb n="279" /> хоџа ни хоџиница нијесу знали да икако излазе из куће н |
| и, а макар врата и ђаво однио! — дочека хоџа и осмјехну се.</p> <p>— Не бојте се!..{S} Чуваћу и |
| ће ти ђевојке, несретни сине? — откреса хоџа и гурну га ногом у слабину. — Што ће ти оне?..</p> |
| да бјежи некуда.{S} Дошавши насред собе хоџа га одгурну <pb n="270" /> и деран посрну, паде упр |
| <p>Тек након читава сахата у собу уљезе хоџа.{S} Вукао је за собом, грдећи и проклињући, дерана |
| чно превлачили новом чохом, — сједио је хоџа, натмурен и замишљен, држећи у једној руци чибук а |
| још ће чију кућу запалити — говорио је хоџа забринуто, гледајући за њим. — Хоће, вјере ми.</p> |
| анио, опирао и као пркосио оцу, а да се хоџа на то никада жешће наљутио није, никада се јаче ра |
| <p>Њега су и послушали.</p> <p>Отада се хоџа никада више јављао није у каквом скупу људи, на зд |
| лула и велики ћилибарски такум којим се хоџа толико поносио.</p> <p>— Јесте ли посустали? — зап |
| <p>Рано, прије свијех укућана, будио се хоџа и излазио у авлију.{S} Онако голем, стасит, кршан, |
| да размишљаше нешто.</p> <p>— А како те хоџа пустио? — запита јаче, гледајући изнад себе у пешк |
| , а ти... ти си као и дијете — отсијече хоџа кратко, па се измакну мало и чучну у крај. — Ти то |
| наука треба...</p> <p>— Е лијепо — рече хоџа и попридиже се. — Ја ћу баш учити како ја знам...< |
| се на прсте и поче шаптати нешто.{S} И хоџа поче шаптати.{S} И опремивши ме у собу, обојица се |
| одигне од тала, исто онако као што ме и хоџа одигнуо.{S} Зовну прстом Хајкуну да и она опипа.</ |
| >— Тако...</p> <p>— Јадниче!..</p> <p>И хоџа се ухвати за браду и поче је увијати око руке.</p> |
| у још пет штапа по табанима...</p> <p>И хоџа би са заносом почео описивати будући живот, будуће |
| их на крило, па... па... па...</p> <p>И хоџа затресе главом, стидећи се зар да све договори.</p |
| > <p>— Преудала се за Зулфагу — настави хоџа мирно, пошто сам се поново придигао и убрисао сузе |
| хоџиној кући чудна промјена нека.{S} Ни хоџа, ни хоџиница, ни Хасан, ни Хајкуна нијесу радили г |
| т и одметник!..</p> <p>— Међер је стари хоџа опет бољи — дочека неко одострага и указа на старо |
| цареве џамије, којима био додијао стари хоџа — поткрадао им џамију, — па хтјели да нађу и изабе |
| а?..</p> <p>— Ја ћу говорити — одговори хоџа поносито — да од вас, од нас свијех, нико ни грђи, |
| Једи!..{S} Што не једеш?.. — проговори хоџа, па и сам отре браду махрамом и измаче се. — Једи, |
| и истрча из собе.</p> <p>— Ето — избаци хоџа и показа за њим. — Ето!..</p> <p>Казао сам: свршић |
| унити нити изненађивати.</p> <p>Па ипак хоџа се окрену мени, да ми све то, макар и укратко, про |
| ђу нама изродила и голема свађа, да сам хоџа једнога јутра не поче да нам све објашњава захтије |
| не говорећи.{S} И тад се само чуло како хоџа, који готово никад није дисао на уста, шишти кроз |
| Хм...{S} Па баш и није дијете, — отегну хоџа, токорсе зачуђено, одмах се уклањајући с прага и п |
| ашта да они поштеде наше куће? — отегну хоџа забринуто. — Наши су били домаћини, господари у зе |
| не само у махали, него у читавом шехеру хоџа није имао правог пријатеља.{S} И он као да га ни т |
| кво.</p> <p>— Ви би хтјели да будем ваш хоџа и да вам учим ђецу? — мирно их запита он и погледа |
| — Да видимо ко ће побиједити!..</p> <p>Хоџа презриво одмахну руком.</p> <p>— Алах зна чија ће |
| ако неколико залогаја изједе...</p> <p>Хоџа се ухвати за браду и заврати је.{S} Половицу лица |
| чвршће. — Знаћеш шта су муке...</p> <p>Хоџа одиже књигу изнад главе и исправи се.</p> <p>— Зна |
| а, уз кољено му. — Зар их има?..</p> <p>Хоџа се причини као да га није чуо.</p> <p>— Ето, прича |
| же, откреше!..{S} Аге, трговци, бегови, хоџе, све кука и помаже, кука са фукаром заједно, а узг |
| >Иако смо наше ноћне шетње сакривали од хоџе, иако нико ни споменуо није о њима, ипак сви опази |
| вали да лијепо причам, увијек се сјетим хоџе и увијек уздахнем:</p> <p>— Ех, да сте њега чули!. |
| апкуне!..{S} Брже!..</p> <p>Па приступи хоџи и умиљавајући се спусти му руку на раме.</p> <p>— |
| мишљасмо да нас је неко одао, потказао хоџи.{S} Хасан је сумњао у ме и почео ми пријетити; ја |
| шану преко рамена и под пазухом дугачки хоџин чибук, с којега је била сврнута лула и велики ћил |
| на граја и гунгула настаде након говора хоџина.{S} Сви старци, ихтијари, као момци какви, брзо |
| по јаким, косматим прсима његовим...{S} Хоџиница је неколико пута мирно одбацивала кошуљу и про |
| у и цвијеће по ћилиму, искали ручак.{S} Хоџиница, која је непрестано била у послу и непрестано |
| Врата треба још боље затворити — додаде хоџиница тихо, одбацивши кошуљу с крила. — Канати су сл |
| у, па повирише и на авлију.{S} Затим се хоџиница, опирући се рукама о кољена, с муком попридиже |
| од њега, на ћенару једном, гурила се и хоџиница, премјерала без и шила кошуље, не дижући главе |
| ући чудна промјена нека.{S} Ни хоџа, ни хоџиница, ни Хасан, ни Хајкуна нијесу радили готово ниш |
| и о бедру Хајкунину.</p> <p>За чудо, ни хоџиница ни Хајкуна не помакоше се нити погледаше.{S} О |
| до поноћи.{S} Ни <pb n="279" /> хоџа ни хоџиница нијесу знали да икако излазе из куће ни куда и |
| излазио из собе, ишао да спава.</p> <p>Хоџиница, опирући се рукама о кољена, одмах се дизала з |
| <p>Хвалио га чак и пред Хајкуном и пред хоџиницом.</p> <p>Међу нама се управо највише говорило |
| <pb n="269" /> <p>У соби сам затекао и хоџиницу и кћер јој Хајкуну.</p> <p>Обје су под читавим |
| кући обојица смо трчали у собу, тражили хоџиницу и, расипљући набрану траву и цвијеће по ћилиму |
| ead>XV</head> <p>Једнога дана настаде у хоџиној кући чудна промјена нека.{S} Ни хоџа, ни хоџини |
| p>Мало помало и ја се некако одомаћих у хоџиној кући.{S} Готово сасвим почех заборављати на сво |
| еш виђети вечерас!..</p> <p>Па ми пружи хоџину пушку и удари ме по рамену.</p> <p>— Буди ми јун |
| висио на зиду. — Како то?..</p> <p>— Ја хоџу нијесам ни питао — одговорим му безбрижно, наслања |
| се свиђати.</p> <p>— Ми и тражимо новог хоџу, са поштеном науком</p> <p>— брзо одговорише неки, |
| дочека неко одострага и указа на старог хоџу, који је, смирени покуњен, сједио на тлима, покрај |
| ја оштрија порука од Зулфаге: да слушам хоџу и да будем ваљан...{S} Сулага ме се још најчешће с |
| заповједнички откреса:</p> <p>— У руку хоџу, чапкуне!..{S} Брже!..</p> <p>Па приступи хоџи и у |
| у и страшивице се осјећале некако јаче, храбрије, те се и они заклињали по неколико пута да ће |
| а, пече сада, пече и гризе и дави...{S} Храна мајчина црну ти мајку подгриза и свети јој се...{ |
| у ли путници, случајно, изгубили што од хране...{S} Не нашавши ништа скренем с пута и спустим с |
| , залијевајући <pb n="399" /> цвијеће и хранећи кумре, које из читава комшилука долијетале, куп |
| се удомазетио, те ме као слијепца каква храни и издржава?..{S} И шта би се, тада мислило о мени |
| ђе... овђе — рече живље, — оклен сам те хранила, пече сада, пече и гризе и дави...{S} Храна мај |
| д својих коња, који су били претоварени храном, душецима, чадорима...</p> <p>Кад загледах боље, |
| слухну и осмјехну се лукаво. „То кадија хрче“, прошапута окрећући ми се, па ме опет поче милова |
| ми за њом.{S} Под ногама шкрипао нам и хрштао замрзнути снијег, са полегнутих ниских стреха, о |
| сам се, газећи по оштром шљунку који ми хрштао под ногама и пипајући се по џеповима у којима су |
| > <p>Нешто као да поче тутњити, грмити, хрштати близу нас.{S} Обојица, и нехотице, застадосмо и |
| ао да се гади од нечега.{S} Зулфага је, хтио не хтио, морао бјежати испред њега, измицати се, с |
| </p> <p>Истога дана дође нам Сулага.{S} Хтио, зар, да види: је ли све намирено, уређено, има ли |
| ми нудио и новаца да одем из авлије, — хтио сам мучити га, кињити, пркосити му свуда, на свако |
| старајући се да изгледа што мирнији. — Хтио сам да се опростимо.</p> <p>— Да се опростимо? — у |
| .</p> <p>— Ономадне, у лову, Зулфага га хтио убити — рече полугласно, као да сама са собом разг |
| S} Он му све знао, све лоповлуке, па га хтио макнути са свијета...{S} И да и Хамид није имао пу |
| јаглук, кошуљу...</p> <p>Неколико пута хтио сам отићи да је видим и да проговорим с њоме, али, |
| Јован био најприсебнији.{S} Он нити је хтио противити се заптијама, ни бјежати, ни узмицати.{S |
| , па...</p> <p>— Па?..</p> <p>— Па није хтио ни окусити...{S} Мрско му, зар, било што је нијеса |
| {S} У кући, у соби, у џамији никад није хтио клањати ни молити се, јер — како је говорио — зидо |
| > <head>II</head> <p>Како отац или није хтио или није имао када да води много бриге о мени, био |
| смоквама, на трави.{S} Ни ручавати није хтио за софром, с осталом чељађу, него носио у торби, о |
| удвара се, улагује.{S} Ни говорити није хтио с њим, ни поздрављати се.{S} При сваком сусрету ок |
| ам знао шта ћу говорити, а он опет није хтио запиткивати ништа све док се не утишам мало, док с |
| био и једини посао и за живу главу није хтио прихваћати за друго.{S} Човјек, који је читав вије |
| ао није ништа.{S} Нарочито Зулфагу није хтио спомињати.{S} Ако бих га ја каткада и споменуо, са |
| о је све луђи, све чуднији.</p> <p>Није хтио више ни спавати у кући, у соби својој, него одлази |
| је ни што ми се каткад улагивао, што ме хтио замамљивати и поклонима.{S} Осјећајући да му смета |
| гади од нечега.{S} Зулфага је, хтио не хтио, морао бјежати испред њега, измицати се, сакривати |
| у свануће, кад сам се дигао из душека и хтио се умивати, уљегла ми у собу, блиједа, слаба и изн |
| кад са мном продавао робу по махалама и хтио отворити дућан, а који, ето, сада безбрижно јаше и |
| тобом, и здружио се твојим душманином и хтио...{S} Ех, много сам хтио! — узвикнуо би, погледавш |
| х му запалио кућу, — рече — а кад би ти хтио остати овђе, заклао бих те к’о јање.</p> <p>И опет |
| тен самоме себи и радио сам све шта сам хтио и како сам хтио.{S} Осим што сам као од невоље одл |
| м душманином и хтио...{S} Ех, много сам хтио! — узвикнуо би, погледавши на Хатиџу. — А ти... ев |
| и радио сам све шта сам хтио и како сам хтио.{S} Осим што сам као од невоље одлазио каткада у м |
| ји сам могао и натрпати робе колико сам хтио и да ми опет, — за ардијом, — преостане нешто праз |
| љивији.{S} Чинило се као да је и дјелом хтио показати како је „зликовац, хајдук и зулумћар“, ка |
| } Зар нијеси и ти свједочила како је он хтио?</p> <p>— па?..</p> <p>— Осудили би и тебе...</p> |
| на лопове, хајдуке, разбојнике и готово хтио запомагати, звати у индат...</p> <p>Пошто јој доди |
| од срца, да је усиљено.{S} Тиме је само хтио макар и унеколико да одагна страх а уједно и да се |
| <p>Једанпут је, чак, неки Хасан Арнаут хтио и на башту му покрај куће да удари и да је приграб |
| бјема рукама обухватајући штап, на силу хтио да мушки коракне, да затресе кућом.{S} Али чим је |
| p>Ништа није помагало.{S} Ако је не бих хтио послушати, наређивала је слугама да ме узму у нара |
| е наруга, —— зашто сам мислио да се баш хтио наругати? — мјесто хљеба бацио ми новце.</p> <p>Кр |
| о црвенити.{S} Чак се и окрену и као да хтједе изаћи, оставити нас.{S} Па се опет савлада, прип |
| ти за нож.{S} Брзо се и окрену и као да хтједе јуришати на противника.</p> <p>И — намах застаде |
| о испусти жарач и у забуни голим рукама хтједе гурнути у ватру.</p> <p>— Враћа се, па хоће у на |
| и мољакао даље, залуд сам чекао.{S} Не хтједе више ни отворити очију ни проговорити.{S} Ћутао |
| тиште зубе и опет прогунђа нешто.{S} Не хтједе је ни погледати.</p> <p>— Здрав сам ја, здрав — |
| зумјети.{S} На мајку, на жене, на ме не хтједе ни погледати.{S} Потрча право бедевији, ухвати ј |
| ен дима.{S} Коњ узви главом, пропе се и хтједе да сврне, да узмакне.</p> <p>— Ха, соколе! — под |
| ила некакве хаљине, препријечи ми пут и хтједе ме зауставити, али се брзо отргнем од ње, измакн |
| /p> <p>Хусо прикупи сву снагу, врисну и хтједе да скочи, да се отме.{S} И, онако везан, спућен, |
| мо прилично поодмакли, Хасан као да сам хтједе заподјести разговор, али се ипак предомисли, па |
| <p>Момче се удари по ножу и као да опет хтједе да га извуче, да се брани...</p> <p>— Говори! — |
| трчим у сусрет.{S} И придигох се мало и хтједох се указати...</p> <p>Док пуче пушка.</p> <p>Шик |
| <p>— Ништа...{S} Не бој се!..</p> <p>И хтједох да пођем, да је поведем у собу и онако с њоме з |
| е саслуша.</p> <p>Чак ме ни у ханове не хтједоше примити, ни кахву ми испећи.{S} На сваких, гот |
| ојима су звецкале паре. —— Је ли, бива, хтјела да покаже како се надала пуној, богатој кући, па |
| ко је слободна, независна и моћна сада, хтјела је и желила да то и другима, изван куће, покаже |
| ла да јој нико ништа не може забранити, хтјела је и да ради све што год јој на ум пане.{S} И хт |
| ова, и десетак винограда, и све дао.{S} Хтјела не хтјела, она је морала о свему бригу водити, с |
| <p>Она је непомично стајала и као да га хтјела још нешто питати, а он, осјећајући јој близину, |
| м се зачудио таквој поруци...{S} Шта је хтјела са цвијећем, шта са јаглуком, свилом и златом он |
| колико сам ситан према њој?..{S} Шта је хтјела она?..</p> <p>Шта је хтјела?..</p> <p>И све више |
| .{S} Шта је хтјела она?..</p> <p>Шта је хтјела?..</p> <p>И све више љутећи се, бјеснећи управо, |
| атој кући, па се преварила?..{S} Или је хтјела да се подругне мом „сиромаштву“ и да каже како ј |
| аким, шареним шамијама.{S} Хајкуна није хтјела ни погледати на њих, ни осмјехнути им се.{S} Жур |
| /> једем; Хајкуна готово ни ручати није хтјела, само да мени више остане, да моја чинија буде п |
| е ноћ била!..</p> <p>И није више о томе хтјела говорити.</p> <p>А у наредни петак није ми посла |
| етак винограда, и све дао.{S} Хтјела не хтјела, она је морала о свему бригу водити, сама управљ |
| ачем испричати њезине тајне и као да се хтјела осветити на мени за све што је патила.{S} Старал |
| чекала.</p> <p>— Зар?..</p> <p>— И... и хтјела само да те гледам и да ти пјевам...{S} Дошло ми |
| а ради све што год јој на ум пане.{S} И хтјела да се покаже као јунак неки, делија, мушкобана.< |
| ћи, научена на љепше живовање?{S} Је ли хтјела одмах, на првом кораку, истаћи своје богатство и |
| стари хоџа — поткрадао им џамију, — па хтјели да нађу и изаберу новога.</p> <p>Лијепо послали |
| зна све јазије и законе у прсте, па би хтјели да им то и дјеца науче.</p> <p>И дошао је међу њ |
| едају га као чудо какво.</p> <p>— Ви би хтјели да будем ваш хоџа и да вам учим ђецу? — мирно их |
| слободни и могли смо радити шта год смо хтјели.{S} Хасан је био плах, силовит, необуздан дјечко |
| себе чуо, — или, ако су и чули, нијесу хтјели застајати ни губити времена због мене.</p> <p>И |
| > <p>— Шта сад? — као да смо у исти мах хтјели запитати један другога, а сваки се устручавао да |
| по два.</p> <p>Једино момци што су још хтјели да настављају своје гозбовање и да се опијају.{S |
| аче те се чинило као да негдје у даљини хуји вјетар и милује лишће какве непролазне шуме, Хајку |
| управо у свануће, пробудила ме необична хука и граја у авлији нашој.{S} Као поплашен скочио сам |
| мајка поче помало опорављати, поче се и хука стишавати.{S} Жене, једна по једна, изостајаху пок |
| лазити око куће и са необичном грајом и хуком гурати се, тјескати, око авлиских врата и око баш |
| у соби и слушали како пуцкара, тутњи и хукти ватра, чији је пламен кроз <pb n="281" /> отворен |
| ије дисао на уста, шишти кроз нос, како хукти и букти ватра у пећи, иза које у старој мусандери |
| он, ето, ни длаке промијенио није...{S} Хунцут остао хунцут...</p> <pb n="332" /> <p>— Ја сам п |
| чући се. — Не треба ми хунцут.</p> <p>— Хунцут си ти!..</p> <p>Мајка опет пође да нешто прогово |
| јева Зулфага измичући се. — Не треба ми хунцут.</p> <p>— Хунцут си ти!..</p> <p>Мајка опет пође |
| лаке промијенио није...{S} Хунцут остао хунцут...</p> <pb n="332" /> <p>— Ја сам поштен отишао |
| те ли људи, шта ли сте?..</p> <p>— Нећу хунцута у кући...{S} Нећу!.. — запјева Зулфага измичући |
| а као и мајкина, само ако те не покваре хунцути и ниткови некакви и ако ти је не помуте...</p> |
| и ако ти је не помуте...</p> <p>— Какви хунцути? —— запита мајка кроз зубе и погледа га поприје |
| ој изручим на изврнуте длане шећерлема, хурма, љешника.</p> <p>— Шта си донио?..{S} Шта?..{S} К |
| оцима текла медовина, ракија, газиле се хурме, локуми, гурабије, котурале се наранче и лимунови |
| !</p> <p>— Не...{S} Немојте! —— застења Хусо, покушавајући да се дигне. — Нисам лупеж...{S} Јун |
| — Ја сам започео...{S} Ја... — одговори Хусо поносито. — За људе је кавга...{S} Жене нек се не |
| А шта ћеш ти овђе? — изненада се окоси Хусо, не мичући се и не пуштајући Ајкуне, која је, заст |
| ml:id="SRP19132_C6"> <head>VI</head> <p>Хусо, један од најкршнијих момака наших, посвађа се јед |
| p>— Није твоја!</p> <p>— Моја!..</p> <p>Хусо, стегнувши Ајкуну, поново подвикну, шкргутну зубим |
| {S} Брзо узеше шибе и измахнуше.</p> <p>Хусо прикупи сву снагу, врисну и хтједе да скочи, да се |
| жеве и онако, голим шакама, навалише на Хусу.{S} Наста једно рвање, комешање, ломљава, Ајкуна ц |
| без оружја.{S} У кахву, у берберницу, у хућумат ако би пошао, опасивао је одмах криву своју дим |
| .</p> <pb n="282" /> <p>— Ишли — каже — цар и велики везир преобучени по народу, па узгред натр |
| /p> <p>„ Шта радиш, тежаче?..“ — запита цар, примичући му се.</p> <p>Он ни ријечи.</p> <p>„Шта |
| ако је споменуо стари земан?“...</p> <p>Цар се наљути, распали.</p> <p>„Опаки људи“, викну, „ко |
| земани кад се лијепо живјело“...</p> <p>Цар дозва пратиоце, који су преобучени као и он узастоп |
| но и преврну се на другу страну.</p> <p>Цар га гурну у ребра и опет запита.</p> <p>„А како живи |
| има.</p> <p>„Што шибаш човјека, честити царе?“ запита велики везир чудећи се. „Шта је скривио, |
| два сахата, причао и о животу њихову, о царевању у гори са заносом, са одушевљењем.</p> <p>— По |
| овато препоручивао агама и беговима око цареве џамије, којима био додијао стари хоџа — поткрада |
| земља дигнути на устанак.</p> <p>Чак ни царска војска није могла остати на миру и њезине силе к |
| ада говори о својој кући, за коју и суд царски рече да је моја...</p> <p>— Отео си је, ниткове, |
| ле?..{S} И почну нас овђе, насред друма царскога, мучити, гњавити, набијати на колац?..{S} Нека |
| "325" /> да ме изазове, те да се насред царскога друма ухватим у коштац с њиме и порвем се, поб |
| повикаше узбуђено — шта се ово ради, у царскоме здрављу, и какав је ово зулум настао?</p> <p>И |
| с њима...{S} Ми ћемо сами...{S} Сами да царујемо у гори...</p> <p>— Нећу — окосих се љутито, сп |
| станцима у ноћи, по мјесечини, кад руже цвату и јоргован мирише?{S} Је ли видјела од других, па |
| ..{S} Био сам, да рекнем, травка Божја, цвијет, и сисао крви људске...{S} И ко зна шта ћу до хи |
| откривале се и ударале га у прса китама цвијећа, чеврмама, наранчама.</p> <p>— Кршан ли је!</p> |
| > <p>Враћајући се кући, с пуним њедрима цвијећа и слаткиша, сви смо били весели, сви задовољни. |
| а коме, и у замјену доносио читаве ките цвијећа, кутије, огледала.</p> <p>Он ју је кашње пратио |
| ше...</p> <p>Једанпут ми само послала и цвијећа.{S} Киту једну ружа, шебоја и рузмарина обмотал |
| ум Миљацке, пјевање тица, шапат траве и цвијећа.</p> <p>— Ко хоће да види Алаха, нека излази из |
| ечито чист, уређен и нагиздан, са китом цвијећа испод феса.</p> <p>Неколико пута слала га и на |
| абавља.{S} Свако јутро убрао би по киту цвијећа, задјенуо под широки, ћошкасти фес, који му пад |
| лико, шали, залијевајући <pb n="399" /> цвијеће и хранећи кумре, које из читава комшилука долиј |
| и хоџиницу и, расипљући набрану траву и цвијеће по ћилиму, искали ручак.{S} Хоџиница, која је н |
| нуждено. — Наслонила се на демире, међу цвијеће, и чекала.</p> <p>— Зар?..</p> <p>— И... и хтје |
| у собу и чешће излазила на башчу, међу цвијеће.{S} Својом руком залијевала је јорговане, преса |
| ио таквој поруци...{S} Шта је хтјела са цвијећем, шта са јаглуком, свилом и златом оним?..{S} Ј |
| атицао сам обично гдје сједи на софи са цвијећем, међу шебојима, и токорсе прешива некакве хаљи |
| ања, звиждања некаква, што толико сличи цвиљењу, уздисању, јауку нечијем, и као да злокоби, при |
| е су излијетале из шипражја и с веселим цвркутом извијале се изнад нас и пливале у сунцу, у свј |
| о се кадикада тих, пригушен одјек.{S} И цврчак је негдје у грму цврчао и голи, растоварени коњи |
| ху и, чешкајући се кљунићима, џавељали, цврчали.{S} И псовао сам, грдио ни сам не знам кога, на |
| шен одјек.{S} И цврчак је негдје у грму цврчао и голи, растоварени коњи, привезани крај улице, |
| ти читава гомила, као око пехливана или Цигана с међедом.{S} Поче и дречати, грајати, кудити на |
| , за фишеке, за брашно.</p> <p>Неколико Циганака, млађих, кршнијих, окретнијих, нашао сам, те с |
| да обично у чаршији или хамал какав или Циганка понека, носећи у малим, калајисаним тасима и пи |
| Кришом, да не види Зулфага, свраћала је Циганке што су ми разносиле робу, дозивала их, куповала |
| о ти!..</p> <p>Пјевај!..</p> <p>И хитре Циганке, вавијек орне и распаљене, ударе у дахире, узди |
| ругу, препирале се, свађале.</p> <p>Три Циганке, веселе, бијесне, разуздане, са дахирама и чамп |
| ијек доносила, — дочекивала је Хајнију, Циганку, која је са своје двије поћерке, двије чупаве, |
| свима осталима, ради љепушкасте Ајкуне, Циганчице, слушкиње нам.{S} Гледајући је онако плаху, ј |
| ку, пошто ме добро разгледао, понуди ми цигар.</p> <p>— Тамо кијамет био — рече. — Је ли?..</p> |
| стим се поред друма и почнем замотавати цигар.</p> <p>Право да кажем, баш ми је мило било када |
| /p> <p>— Остани...{S} Слађе ми попушити цигар кад си ти овђе.</p> <pb n="395" /> <p>Други пут, |
| рсти ноге, извади духанкесу и замотавши цигар запали.</p> <p>— Ништа је то — рече развлачећи. — |
| шкарећи у дућану, што су са чибуком или цигаром у зубима стењући и гунђајући прихватили за арши |
| нат улазио у његову собу и са запаљеном цигаром пржио му хаљине и правио рупе на њима.</p> <p>И |
| који не пазећи на ме корача напријед, а цијев пушчана високо му стрши изнад главе.{S} Страх ме, |
| које је провиривао чибук с лулом и мрка цијев дугачке шишане...{S} Недалеко од ње стајао је Хас |
| ући и опирући се на пушку, чију је мрку цијев грчевито стезао.</p> <p>— А баш сам чекао тебе, д |
| прати, и хљеб кухати, и мотати памук на цијеви.</p> <p>И макар што је од рођења још био необичн |
| тих пешева провиривале им танке пушчане цијеви и сијевали сребрни, криви дршци великих ножева.{ |
| се вратиш из чаршије, — рече задављено, циједећи ријечи кроз зубе и старајући се да изгледа што |
| ронесем главу људску на ножу, па се крв циједи и низ нож и низ руку.{S} Биће, бре, галама једна |
| косом и обнаженим мишицама низ које се циједила вода, довикивале једна другу, препирале се, св |
| ућана, како се увијам, улагујем, нудим, цијеним.</p> <p>Одмах су почели и да вичу, протествују. |
| ад нека ти је просто...</p> <p>— Зар? — цијукну Зулфага и разглави вилице од уха до уха.</p> <p |
| чепрка миш некакав, док напољу фијуче и цијуче вјетар засипљући снијегом у пенџере и у стакласт |
| лико поплашених тица прхнуше из шибља и цијучући и лепршајући крилима извише се и одлетише дубљ |
| раменима и са неколико рука.{S} Кикот, цика, граја, врисак непрестано су допирали отуда до нас |
| дигох са серџаде.{S} Уживајући у њезину цикању и подврискивању, трчећи понесох је по соби и, не |
| пет не наговоре...</p> <p>— Опет био! — цикне мајка раздражено и сијевне очима. — Опет, зар!</p |
| раменима.{S} Дјевојче оно, преплашено, цикну и устукну мало, сакри се за канат, док момче, изн |
| опрска и ћилим и ћенаре.</p> <p>— Их! — цикну Хајкуна, па заборавивши на своју рану, притрча му |
| једно рвање, комешање, ломљава, Ајкуна цикну и отскочи у страну, неко јаукну, неко поче псоват |
| о паса силом је притегну себи у крило и цикну:</p> <p>— Да се од мене ниси макла, бре!..{S} Сам |
| Како ћу ја?..</p> <p>— Доста! — готово цикну мајка и пљесну дланом о длан. — Не увијај ми ништ |
| ама страно, непознато момче, полугласно цикну, одиже руку и сакри лице рукавом, па се нагло окр |
| ..</p> <p>— Ах!..</p> <pb n="287" /> <p>Цикнувши узвалих се на Хајкунино крило и бризнух у плач |
| руке низа се и некако изморен малаксало цикнуо:</p> <p>— Рођо!..</p> <p>И чим би се окренула пр |
| це.{S} И, за чудо, оно звецкање њихово, циликтање, као да потпуно растјера све мутне мисли и св |
| ако у даљини негдје, у другим сокацима, циличу тамбуре, звече дахире и пиште зурле, а измијешан |
| , навалише.{S} И, док се Ајкуна трзала, цичала, отимала, покушаше да је уграбе, отргну од њега. |
| , јављала се свима, шалила се, смијала, цичала, увијек тапшући рукама <pb n="242" /> и поцупкуј |
| ног муклог, тупог, непрестаног шуштања, цичања, звиждања некаква, што толико сличи цвиљењу, узд |
| разговарали смо више.{S} Док је напољу цичао, вриштао и фијукао вјетар снијегом засипљући широ |
| ани момачки и дјевојачки гласови као да циче, вриште, звоне и пјесма се пробија кроз оштру, сту |
| p>То мајку још више распали, наљути.{S} Цичећи и пјенушећи од бијеса поче жестоко, силовито уда |
| је за гриву и, једнако онако муцајући и цичећи, поче је теглити, чупати, ударати по врату.</p> |
| огаченим очима.{S} Само што муца нешто, цичи и размахује рукама, а ни једна ријеч, ни једно сло |
| S} Опипах главу, рамена, мишице, бедре, цјеванице...{S} Све здраво...{S} И зарадовах се у том ч |
| која је заударала на чађ, и погађао се, цјењкао, куповао стоку, сир, вуну, коже, масло, мед, во |
| реман на инат, ипак, у погађању оном, у цјепкању, загријах се мало, распалих се.{S} Хвалећи роб |
| и се расцв’о карамфил, па лијеп, велик, црвен, па гори као врела крв...{S} Ја га његовала, зали |
| обично шуштале и заплетале се око нога, црвена шамија лепршала јој око главе, треперила, а дуга |
| и блистале према сунцу засјењујући очи, црвена долама прелијевала се као запјенушена крв, а тур |
| о некако, очи јој се пламиле, сијале, а црвена шамија на глави као да је и сама горјела, пламтј |
| ом и забацујући до на врх главе крајеве црвене шамије, који јој падали по образима и сакривали |
| преко крила.{S} Закла га.{S} Млаз топле црвене крви шикну, попрска све унаоколо и пјенушећи поч |
| ло се као да се збунио, омео се и почео црвенити.{S} Чак се и окрену и као да хтједе изаћи, ост |
| тово до тала.{S} Огрнута је била лаком, црвеном кабаницом, испод које је провиривао чибук с лул |
| дважи, уљезе у собу, прекривена танком, црвеном шамијом, која јој половицу лица заклањала, носе |
| а, шебоја и рузмарина обмотала златом и црвеном свилом и послала ми у јаглуку, поручивши узгред |
| > карамфил, велики, лијепи карамфил, па црвљив!..{S} Мој!..</p> <p>Па снажно удари папучом о ка |
| о“, каже, „опет за инат мени...{S} Због црвљивог карамфила га звала“...{S} Помисли, Смаиле!.. < |
| макар залогај какав.{S} Ништа.</p> <p>А цријева као да врију, кључају, кркљају у мени и нешто п |
| ала га и рукама, и ногама, и раскиданим цријевом од наргиле; ударала по лицу, по леђима, по прс |
| сакривене по хановима, по гробљима, по црквама и само чекају згоду када ће ударити и читав шех |
| задихано, испрекидано, загушено. — Ја, црна мајка, устала на своје дијете, на крв своју...{S} |
| мучиш, а муци ти сама била крива...{S} Црна мајка помагала душманима да те гоне, да гњаве...</ |
| ала на своје дијете, на крв своју...{S} Црна мајка гледала како се мучиш, а муци ти сама била к |
| спод шамије изгледало руменије, пуније; црне очи почеле јој горити, пламтити; стас постао витки |
| , расцвали се, испуцали, а скорена крв, црнећи се између њих, слијепила их и готово изравнила ј |
| ривали каљави, трули остаци од чарапа и црни, испуцани прсти.</p> <p>— Не чуди се што сам га на |
| гледавши у широку, голему рану, која се црнила изнад лијеве бедре, зачуђено узвикну:</p> <p>— О |
| к је друга половина остајала у сјенци и црнила се; пуне, жилаве, снажне мишице добиле им чисто |
| испод бијелог рукава кошуљина необично црнила и необично дрхтала, измакну се од врата и ту зас |
| , голе, без намјештаја, зијале су оне и црниле се некако, као након навале хајдука, као након п |
| лим сапима, која се већ почела корити и црнити: само једна танка, румена трака што још избија и |
| не; неколико торбара опремио сам чак до црногорске границе, нагонећи их да свраћају и по касаба |
| страшило неко, човјека некаква, слична Црногорцу, са големим, дебелим турбаном око главе, с оч |
| , са момцима и са јаранима неким, према Црној Гори, да се тамо окреше са хајдуцима и пљачкашима |
| дић, с очима као од кадифе, са кратком, црном, поткресаном брадом, необично бијелим зубима које |
| , правим носом, огрнут својом дугачком, црном џубом, носећи у једној руци грану шебоја а у друг |
| воје двије поћерке, двије чупаве, мале, црнпурасте дјевојчице, носећи дахире у руци и позвецкуј |
| и, и, пуштајући димове низа своју дугу, црну браду, мирно их слушао и уријетко лаким климањем г |
| јек некакав.{S} Умотан је био у голему, црну струку, чији се крајеви вукли по тлима; опута на о |
| пече и гризе и дави...{S} Храна мајчина црну ти мајку подгриза и свети јој се...{S} И мајка ти |
| које као да намах постадоше и крупње, и црње, тамније...</p> <p>— А он је крив био, душе ми, — |
| који су сваког дана стизали били су све црњи и што су гласници били новији биле су им и вијести |
| — сурово дочека Осман, а оштра, дубока црта једна у повијама <pb n="250" /> као да потпуно уто |
| у.{S} Двије кривудаве, плавкасте, танке црте, — трагови суза, — спуштале јој се низ пуначке рум |
| рстима, и сама као да почне поигравати, цупкати.</p> <p>Тешко Зулфаги ако би се након тога поја |
| али су каткада и на кућна врата тражили цуре, дозивали их...</p> <p>Дешавало се, па су и чаршиј |
| ици и пустила крв; затим, опазивши како цури, почела гребати као помамна.{S} Лице јој готово по |
| ак кривудаст млаз крви, која непрестано цури, пуже, гамиже, тече. — Шта је по Богу?</p> <p>— Бо |
| напола обувених нога непрестано текла, цурила густа крв, а зној им цурком текао с лица, — које |
| рено крило готово на саму рану, из које цурила крв и натапала топло, мекано перје...{S} А једно |
| тано текла, цурила густа крв, а зној им цурком текао с лица, — које као да се и сад прелијевало |
| увијек радосна, срећна, задовољна...{S} Чаврљала је, причала, зборила само о својим пословима, |
| ђу аскере, војнике, под сиве, искрпљене чадоре, препуњене сламом на којој су лежали, <pb n="348 |
| и су били претоварени храном, душецима, чадорима...</p> <p>Кад загледах боље, познадох међу њим |
| уха, испијао кахву која је заударала на чађ, и погађао се, цјењкао, куповао стоку, сир, вуну, к |
| је — прогунђа стискајући зубе и жваћући чађаве бркове који му пали по устима. — Запело ми нешто |
| као стара, немоћна просјакиња каква, у чађавом, дроњавом и подераном одијелу, са безброј штака |
| да се прели и преко кућа, преко зидова, чак у комшилук...</p> <p>Момче испусти алку, узвикну не |
| /p> <p>А подругачица, шала, подсмијеха, чак и псовака на мој рачун, било је премного и што год |
| е насамо, одвојено, гдје нико не слуша, чак ни ја.{S} Као да је била срамота нека онаквоме јуна |
| он дужан повратити.</p> <p>Једанпут је, чак, неки Хасан Арнаут хтио и на башту му покрај куће д |
| , — желећи очувати јаранство, — заруче, чак и вјенчају дјецу, макар и млада и луда била.{S} То |
| ода шта зазирао није и никога се бојао, чак ни оца.{S} Ја сам се чудом чудио како се он често у |
| стидан.{S} Потрчао је да пољуби мајку, чак и мене, у руку, и заплео се, спотакао, да сам у два |
| са светим свима људима, читаву свијету, чак и добротвору ономе, који, хотећи да се наруга, —— з |
| за ким трчао није, ни за ким пристајао; чак и кад му је неко требао, није му знао ласкати ни ул |
| о ли да удари и да жешће увриједи!..{S} Чак ме матере и очеви њихови митили и давали ми смокава |
| ву него ли на бакалницу, трговину...{S} Чак је доводио и некакве Арнауте, дивљаке некакве, полу |
| ло да се враћа на старо, да прежива.{S} Чак и пословице, које је волио уплетати, каткад и гдје |
| остајала је све жешћа, све осорнија.{S} Чак и на ме поче друкчије гледати.{S} Забрани ми скитањ |
| ћи крилима и хладећи је по образима.{S} Чак се љутио и што му не одговара ништа, што се не бран |
| д њихових шала, питања, подругачица.{S} Чак ме два-три пута на плач нагонили и кад плач није по |
| решања, којима су, узгред, мезетили.{S} Чак и слушкиње били домамили себи, помијешали се с њима |
| вао их и кушао могу ли се преломити.{S} Чак и по ноћи, пошто би се сви разишли по собама, силаз |
| се збунио, омео се и почео црвенити.{S} Чак се и окрену и као да хтједе изаћи, оставити нас.{S} |
| уза се да наручује кахву и да точи.{S} Чак је свраћао и муштерије, који се враћали из дућана м |
| 390" /> снове што их недавно снивао.{S} Чак ни Хасанова порука није ме могла потсјетити на то.{ |
| p>—Па... ето... пошли у лов...</p> <p>— Чак амо?</p> <p>— Кажу да овуда има лова.</p> <p>— А не |
| ад очима видио није...</p> <p>Хвалио га чак и пред Хајкуном и пред хоџиницом.</p> <p>Међу нама |
| ибама, гдје се, у једној половини, која чак није ни преграђена, спраћала говеда, а у другој спа |
| >Бимбаша одбаци филџан који се откотрља чак за врата, куцну се по сабљи и подвикну према мени:< |
| да се уплашише и узвикнуше.{S} Хајкуна чак и устукну мало и сакри му се за леђа.{S} А он нагло |
| арама дебелог ћилима, ускачући покаткад чак до Хајкуниних димија и треперећи на њима.{S} У врху |
| много путовао и много читао, — читао је чак и новине редовно сваки дан, и читаве чланке знао пр |
| х.</p> <p>Пошљедње ријечи и нагласио је чак и погуривши се као да је очекивао кад ће му показат |
| ивао.</p> <pb n="284" /> <p>Једанпут је чак и ошинуо Хајкуну ножем по руци и крв јој отворио.{S |
| лазила од куће, и остајао с њоме негдје чак до поноћи.{S} Ни <pb n="279" /> хоџа ни хоџиница ни |
| не говорећи ни ријечи и не гледајући ме чак.{S} Знали су добро да ћу се и сам досјетити од кога |
| су све слабе, напукле, како су украдене чак.{S} Неко се одострага још усуди да у оној гунгули и |
| мном бити ни како ћу проћи.{S} Није се чак ни кашње, кад је опасност минула, барем навратио ма |
| ћи се оружјем, галамили, грајали, те се чак и дјеца из махале почела окупљати <pb n="228" /> ок |
| одима смијући се сама себи и хвалећи се чак.{S} Смијех њезин звонио је тада кроз полумрачну соб |
| Пјевала непрестано, неуморно, да јој се чак и ругати почели и из спрдње назвали пјесму »удовичи |
| драго што се расцвао...{S} Сагла сам се чак до земље, принијела <pb n="401" /> га устима и поче |
| Бржебоље истрчим између њих, завучем се чак у подрум и тамо се сакријем за некакве сандуке.{S} |
| им, поинатим с њоме.{S} Поинатио бих се чак и са људима који су пролазили и гледали у ме.{S} Чи |
| ла нешто, не питајући нас, не гледајући чак и не говорећи ништа, вадила је из сандука једног и |
| b n="220" /> сам знао боље, не зазирући чак ни од уобичајених трговачких лажи и заклетава.</p> |
| ише никако ни да излазим, ни да вечерам чак.</p> <p>Након таквих догађаја и Зулфага и мајка дуг |
| свију комшиских дућана.{S} Ћепенке сам чак и обијелио и ишарао мало, а испод стрехе, која се ј |
| међу жене; неколико торбара опремио сам чак до црногорске границе, нагонећи их да свраћају и по |
| р да сам већ „поприличан момак“, дозрио чак и за озбиљнији разговор, нудио ми је духанску кутиј |
| доба толико смо се били осилили да смо чак почели говорити и о свом дућану, о <hi>правом</hi> |
| ролијем за те...{S} Ево свега...</p> <p>Чак и кад бих изишао из собе и кренуо, пошао у дућан, о |
| ра трчали, ишли, бјежали кућама.</p> <p>Чак су и мене натјерали да затворим и да се сакривам.{S |
| се заустави мало, да ме саслуша.</p> <p>Чак ме ни у ханове не хтједоше примити, ни кахву ми исп |
| читава земља дигнути на устанак.</p> <p>Чак ни царска војска није могла остати на миру и њезине |
| анцима и теферичима дјевојачким.</p> <p>Чак и при растанку причали смо о томе, само о томе и, з |
| , да ће у ватру и у воду за њим.</p> <p>Чак и дјевојке почеле говорити о њему, узносити га.</p> |
| свак је са нестрпљењем очекивао.</p> <p>Чак су и дјеца по махалама знала да се у читаву шехеру |
| ромпира и носом од патлиџана, у чоханим чакширама, огрнута доламом.{S} Набивши га на колац и ту |
| ла се низ бедру и куцкала је по везеним чакширама, чији је тур падао готово до тала.{S} Огрнута |
| ласно, гледајући изнад себе и чупкајући чакшире на бедри.</p> <pb n="263" /> <p>— Нехотице било |
| селе, бијесне, разуздане, са дахирама и чампарима, играле су испред раздраганих кадуна, наклања |
| једнички откреса:</p> <p>— У руку хоџу, чапкуне!..{S} Брже!..</p> <p>Па приступи хоџи и умиљава |
| провидили и стопе и закрпљене ивице од чарапа.</p> <p>— Познајеш ли ме? — подвикну струка нека |
| му провиривали каљави, трули остаци од чарапа и црни, испуцани прсти.</p> <p>— Не чуди се што |
| сасушеном травом, која нас боцкала кроз чарапе и запињала за ноге, те смо се често као пијанице |
| и! — узвикну дјевојче, умотавајући се у чаршаф, па се нагло измаче и затвори врата.</p> <p>Хајк |
| што су, као и прије, прекривене танким чаршафима, непрестано извиривале иза каната и саме се н |
| јка, која је, огрнута лахким, провидним чаршафом, весела, разуздана, као на крилима прелијетала |
| у:</p> <p>— Затварајте!</p> <p>И сва се чаршија затварала одмах, опустјела за неколико минута, |
| ма и напуњеним пушкама, застану на сред чаршије и само једном подвикну:</p> <p>— Затварајте!</p |
| и и вриштећи играли се оружјем и насред чаршије пуцали, шенлучили.{S} Сваки пут када би наљегао |
| бразима.</p> <p>Сулага, враћајући се из чаршије, затицао нас тако у групи.{S} И одмах је смијеш |
| , научила.{S} Увече, пошто бих дошао из чаршије и сјео покрај ње, изгледала ми увијек радосна, |
| — А баш сам чекао тебе, да се вратиш из чаршије, — рече задављено, циједећи ријечи кроз зубе и |
| бојника“, који ће, чим потпуно оснажи, „чаршије затварати“ и од кога ће стрепити половина шехер |
| p> <p>— Носи!..</p> <p>Пред дућаном, на чаршији, сусретох се са Сулагом.</p> <p>— Треба ли ти п |
| бих замакао кроз сокаке и приближио се чаршији, увијек ми се причињавало као да га непрестано |
| косника, попада сва роба и разасу се по чаршији, Јован поблиједи и стиснутих шака полети у гоми |
| страхом неким, као да хајдуци већ и по чаршији ходају и свете се сваком ко гласније о њима руж |
| ди су...{S} Нијесу змајеви...</p> <p>По чаршији се тих дана ни о чему говорило није, колико о х |
| жио да се сва готовина у то уложи.{S} У чаршији порушио је читав низ старијих, тијесних дућана, |
| > <p>До три дана након тога појави се у чаршији и у махалама још читава друзина нових трговаца. |
| нам робу.{S} Читав џумбус заметну се у чаршији ради тога и замало што се не претвори у кавгу.{ |
| оги су отпочели своје јунаштво кушати у чаршији.</p> <pb n="356" /> <p>Људе који су ишли кућама |
| Старији, угледнији, познатији трговци у чаршији, што су по десет, по двадесет и по тридесет год |
| испред подне, јавио би се тада обично у чаршији или хамал какав или Циганка понека, носећи у ма |
| днесе нек припали; ако је требало што у чаршији купити, погодити, наћи за нас, Сулага је ишао, |
| задржавао се све до пред вече.</p> <p>У чаршији га сви лијепо примали и сви га хвалили.{S} Поче |
| пута сам их видио како заједно пролазе чаршијом, у живом разговору, и, како је изгледало, имал |
| сећи пуне боце ракије у рукама, прођоше чаршијом.</p> <p>— Ено их, — рече, — и оружаних и опрем |
| ру, нити ме штедјели.{S} Кад бих прошао чаршијом, са јараном којим, беспослене дућанџије увијек |
| >И не пуштајући ми рамена, изведе ме на чаршију. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP191 |
| другом придржавајући зембиљ, струже низ чаршију, не обзирући се на коју страну.</p> <p>Напошљет |
| — само ми рече при поласку и крене низ чаршију. — Ако се икад мислиш осветити коме, освети му |
| Кроз неколико дана он је већ носио кроз чаршију, у зембиљу једном: и лула, и кресива, и игала, |
| ивали их...</p> <p>Дешавало се, па су и чаршију затварали.{S} Крену неколико њих, обијесни, љут |
| је су, иза подне, — пошто су пошкропили чаршију испред дућана да буде хладније, —— прилегли на |
| жан остајао.{S} Ако је требало да оде у чаршију, да јој што нађе, донесе, купи, ишао је одмах, |
| о, јер није имао с киме, — одлазио је у чаршију, у кахве и бербернице и тамо остајао, задржавао |
| хаљине и оружје, да се обуче и крене у чаршију.</p> <pb n="214" /> <p>Тако га дворила и за руч |
| чех прекоравати самога себе, силазећи у чаршију и чешкајући се иза врата. — Оженио се, а не куп |
| инио не бих.{S} Њему за инат ишао сам у чаршију, међу чаршинлије, причао свакакве приче и лагао |
| екајући ме да изађем из куће и кренем у чаршију.</p> <pb n="252" /> <p>— Ђе си, одмјено јуначка |
| једна!</p> <p>И што је чешће одлазио у чаршију, што више распитивао о хајдуцима, био је све лу |
| лико дана Хасан је непрестано одлазио у чаршију и непрестано распитивао о свему.{S} Одлазио је |
| и дјецу макар чију, гонити их, тући.{S} Чаршинлије сада нијесу ништа друго ни радиле, него сјед |
| куцкала по њима.</p> <p>Ријетко када да чаршинлије нијесу устајале из својих дућана и са чудним |
| да обично подругивале му се потајно све чаршинлије, тврдећи узгред како код куће мора и пелене |
| ам је, несретници? — заграјаше неколике чаршинлије, мијешајући се међу нас и развађајући. —</p> |
| им, разиграним парипима, мрко гледајући чаршинлије и хотимично нагонећи коње испред туђих дућан |
| } Њему за инат ишао сам у чаршију, међу чаршинлије, причао свакакве приче и лагао; за инат тука |
| о неколике кахве, и који хоће читав ред чаршиски наопако <pb n="349" /> да преврне и да све муш |
| усобно: час је он мене гуркао напријед, час сам ја гуркао њега.{S} Читав разговор између нас во |
| ло што трчи, пјева по авлији и игра се, час се љутио што са радницима и кметовима више разговар |
| — очајно запита мајка, трчећи час њему, час мени и увијајући се, ломећи пред обојицом. — Јесте |
| еме стајали смо и кошкали се међусобно: час је он мене гуркао напријед, час сам ја гуркао њега. |
| инат!“...</p> <p>И тако сваку вече.{S} Час му криво било што трчи, пјева по авлији и игра се, |
| а сам могао, прелетио бих тамо, само да час прије засједнем покрај оног пламена, да се одморим |
| а, тужна слушала их.{S} Ако су макар за час престајали са грајом или почели шапутати, немирно ј |
| ледајући један на другога, готови сваки час да се заспемо грдњама, пријекорима, псовком...{S} Х |
| че муцати нешто, гунђати.</p> <p>У исти час и ја и Хасан одигосмо пушке и примакосмо се.</p> <p |
| вам је?.. — очајно запита мајка, трчећи час њему, час мени и увијајући се, ломећи пред обојицом |
| ећи, њихова помоћ мени је ипак у згодан час дошла и на велико чудо ханџијино опоравио <pb n="32 |
| враћаху тек уријетко и остајаху само по час по два.</p> <p>Једино момци што су још хтјели да на |
| ао сиромах, жут, блијед, модар, — онога часа учинило ми се да је неколико боје промијенио, — са |
| о прсима, по читавом тијелу.{S} И, тога часа, дође ми да заплачем, да зајецам, загрцам.{S} Спус |
| у мичу му се, играју, трзају...{S} Тога часа чинило ми се као да ће и мене, и њу, и свакога гађ |
| и лакше.{S} Чинило ми се као да се тога часа светим свима људима, читаву свијету, чак и добротв |
| </p> <p>И ко зна шта би било да се тога часа мајка не указа на вратима.{S} Зачувши, зар, необич |
| ош ме више наљути.{S} Изгледала ми тога часа као преступница каква, дрска, безобзирна преступни |
| ас ће доћи?</p> <p>— Данас.</p> <p>Тога часа чудно ми заигра срце.{S} Једва се савладах да не у |
| гу к’о пса избацити из куће одмах, овог часа...</p> <p>Зулфага по обичају нити се противио, нит |
| једни друге, гађају се камењем и сваког часа посрћу, изгубивши често или фес или постулу или по |
| у.</p> <p>И смијешан ми постаде.{S} Има часова када, макар душу притискивали најтежи терети, ус |
| мијао нити шалио.{S} Једино је у таквим часовима изгледао дарежљивији и немилосно расипао дукат |
| учити.{S} И најпаметнији човјек у неким часовима <pb n="314" /> постане некако лаковјеран, злок |
| питала за њих није, ни наређивала да се часте.{S} Опет је мислила о рачунима...</p> <p>Кроз нек |
| /> бијаше окупило неколико ханум да се часте и да тефериче, изненађена скочи и, поплашено узви |
| састају много и како га Зулфага увијек части, позива, нуди.</p> <p>Кахва се пролијева — кажу, |
| кахву, ракију, непрестано послуживали, частили.</p> <p>— Нудите!..{S} Свакоме нудите!.. — дови |
| више никога и не зазирући ни од чега, — частили су се међусобно, пили, свађали се.{S} По њихови |
| .{S} Свак је долазио и свак се веселио, частио тамо.</p> <p>И само ја, једини ја, морао сам се |
| нуо у друштво, што га је пратио вазда и частио?..{S} И је ли крив што је о њему мислио као о по |
| очеше расти, кострешити се...{S} У томе часу опет ми онај проклети зец паде на памет, а с њиме |
| </p> <p>Ни сам не знам шта ми би у томе часу.{S} Не одговорих му ништа, не рекох ријечи.{S} Као |
| буру.{S} И било ми је као да сам у томе часу угледао сродника неког, блиског сродника који ми н |
| шали.{S} И, ни сам не знам како, у оном часу заборавих и на мајку и на Зулфагу.{S} Бесвјесно ск |
| } Све здраво...{S} И зарадовах се у том часу и протежући се извукох се из љесковине и стадох на |
| да сам изгледао необично блесаст у том часу, јер се он снажно уједе за танку, румену усну и ок |
| и упињући да је задржи у соби баш у том часу кад је највише жељела да изађе и да се разговори с |
| — не угледах их обоје заједно, баш код чатрње.</p> <p>Ни сам не знам како сам се онда могао уз |
| ен, стао би, исправио се украј невелике чатрње у дну авлије, големом, привезаном за дугачки кон |
| о воде и почео се умивати.{S} Ту покрај чатрње, на високој, допојасној трави отклањао би и дову |
| е јаукнем од страха.{S} Готово уза саму чатрњу, уз ивицу јој, исправила се Хајкуна, али не она |
| концем превезане наочари и двије ситне чачкалице: за зубе и за уши.{S} Затекао сам га гдје леж |
| трчале су из собе у собу носећи боце и чаше са медовином, велике чиније с духаном, ибрик и фил |
| а духаном.{S} Али и оне, видећи да се у чашћавању почело штедити, кашње се навраћаху тек уријет |
| По неколико ибрика кахве наручивао је и чашћавао свакога; Хамида као да је само зато и водио уз |
| који се враћали из дућана ми, те и њих чашћавао.{S} Два-три пута видио сам како је испружио ши |
| — вазда ме зове...{S} Једном иште: „Дај чашу воде“... други пут: „Дај пешкир“... трећи пут: „Да |
| помућеним очима које му испод плиткога чворугавог чела <pb n="310" /> дубоко утонуле у главу. |
| ма, — са завезаним оком и са три крупне чворуге на глави, узвикнуо сам од чуда.{S} Погледавши м |
| се уредим ни да прашину стресем, узе ме чврсто за руку и нагло поведе кроз уске, тијесне сокаке |
| шко теби! — уздахну Хајкуна и обгрли ме чвршће. — Знаћеш шта су муке...</p> <p>Хоџа одиже књигу |
| све покорити, уништити, попалити и још чвршће утврдити нашу силу и господство наше, док је Сул |
| па бржебоље и рукама поклопи очи и још чвршће притеже шамију.</p> <p>— Шта је било?..{S} Казуј |
| ма, о махнитој Фати и паметној Злати, о чеврама што су везене чистим златом и о чеврама што су |
| чеврама што су везене чистим златом и о чеврама што су препуњене свилом, о димијама од свиле ду |
| се и ударале га у прса китама цвијећа, чеврмама, наранчама.</p> <p>— Кршан ли је!</p> <p>— Зла |
| м, шареним тасима или у танким, везеним чеврмама, понуда — одлазили да га обиђу, виде, да питај |
| исиле свилене махраме и златом извезене чеврме и готово падале по јастуцима; испод шише жутиле |
| што из радозналости, а може бити и због чега другога, почеше се око наше куће све то чешће окуп |
| а се дочепамо, за ђаво би га знао ушљед чега, опет бисмо вољели да је мало подаље, да се какого |
| ми мину покрај уха.{S} И, од страха, од чега ли, посрнух у хендек некакав, падох ничице.</p> <p |
| дадох послу и раду свакаквоме.{S} Ни од чега се стидио нијесам, ни пред чим се снебивао.{S} Рад |
| м рањен?“</p> <p>Не зазирући више ни од чега, не осјећајући готово никаквих болова више, нагло |
| јећи се више никога и не зазирући ни од чега, — частили су се међусобно, пили, свађали се.{S} П |
| о је од њих, сакривао се, склањао, ради чега му се сви и подсмијевали и пецкали га.</p> <p>Једи |
| је говорила истину.</p> <p>Не знам ради чега отпусти она након неколико дана ту исту слушкињу, |
| , у пијанству, жељни да се размећу оним чега сами немају према још слабијима, чинили су штету и |
| с муком диже, с муком се миче, и вазда чека да му други помогне, да га заложи залогајем или да |
| а прије него се он пробуди и да дуго не чека на њу.{S} Кад би се пробудио, хитала је с ибриком |
| гале, у руци држи овећи ибрик кахвени и чека да им приточи, а одмах поред њега, на тлима засјео |
| еда ме својим лијепим, крупним очима. — Чекај, да те мајка види...</p> <p>Па се пропе на прсте |
| ти ме за руку и снажно повуче.</p> <p>— Чекај — прошапта некако њежно, молећи, па разгрну фереџ |
| уша; као да хајдуци ту негдје у засједи чекају нас одавно и чувају да им не умакнемо.</p> <p>По |
| ановима, по гробљима, по црквама и само чекају згоду када ће ударити и читав шехер попалити с ј |
| заклоњен, сакривен чучао покрај врата, чекајући ме да изађем из куће и кренем у чаршију.</p> < |
| једне, гурнули кахвени ибрик уза њу, па чекајући док узаври вода, засјели по трави и запалили ч |
| ињу и, не смијући да му у сусрет изиђе, чекала га у соби са прекрштеним рукама и обореном главо |
| , она као да је пазила на ме, као да ме чекала на вратима, за канатом сакривена.{S} Мени се бар |
| и поче грицкати нокте.</p> <p>— А ја те чекала на пенџеру — рече некако тужно, снуждено. — Насл |
| Наслонила се на демире, међу цвијеће, и чекала.</p> <p>— Зар?..</p> <p>— И... и хтјела само да |
| , кадифасту шилту која као да је одавно чекала на нас... </p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| и с рукама на појасу и обореном главом чекали док прође поред њих, не гледајући један на друго |
| имо што се плијенити може...{S} Ако смо чекали и дочекали смо...{S} Хајде!..</p> <p>— Шта?</p> |
| аш ми је мило било када сам након дужег чекања видио да се Хасан не враћа и да се по свој прили |
| бра, да продрмусам мало. — Мени није до чекања...</p> <p>Он као да опет заспа.</p> <p>— Ефендиј |
| <p>— На јуриш!</p> <p>— Бива: ја једва чекао да угледам некога, па одмах и да се крвим с њиме! |
| ам га дозивао и мољакао даље, залуд сам чекао.{S} Не хтједе више ни отворити очију ни проговори |
| јев грчевито стезао.</p> <p>— А баш сам чекао тебе, да се вратиш из чаршије, — рече задављено, |
| у чибук преко крила.</p> <p>— А ми ћемо чекати док дођу — отповрну Хасан прекрстивши ноге. — Не |
| гурен човјек, који је сједио крај ниске чекмеџе једне и на кољену срачунавао нешто, бржебоље од |
| ардијских, фишеке разбаца по шилти и по чекмеџи с новцима, те ми је у неко доба дућан више нали |
| {S} Лијепо је то...</p> <p>Мајка отвори чекмеџу и извади кесу с новцима.</p> <p>— И да ти плати |
| к! — откреса мајка и љутито баци кесу у чекмеџу. —- То нећу пустити...</p> <p>— Немој ни мислит |
| очима које му испод плиткога чворугавог чела <pb n="310" /> дубоко утонуле у главу. — Планиншта |
| о тепао, док су му око главе облијетале челе, спуштале му се на капу, на браду, на рамена и неп |
| ве.{S} Ако је све посвршавао, ишао је у челињак и тамо се забављао.{S} Чучнувши поред кошница з |
| вету.{S} Причали су и како ножем сијече челичне демире, рукама ломи та-лијере, дукате, шаком пр |
| 9" /> се ситне гране обавиле око мрких, челичних демира и лако се пољуљују.</p> <p>— Улази — ре |
| има о зид и десном руком прихвати се за чело.</p> <p>— Па зар нијесам зарадила да ме осуде? — р |
| и главу на прси и, спустивши ми усне на чело, прошапута гласом пуним стрепње:</p> <p>— Јеси ли |
| ржебоље одбаци тефтер, одиже наочаре на чело и погледа ме.</p> <p>— Робе хоћеш?..{S} Ево!,.</p> |
| поигравала, скакутала, натуривши фес на чело и све се више играјући својим чибуком. </p> </div> |
| ! — осмјехнуо би се и он и пољубио је у чело. — Право дијете!..</p> <p>И звекећући бројаницама |
| говати, него ми.</p> <p>Ја је пољубих у чело.</p> <p>— Онда припреми све и све уреди — рекох по |
| еуређеном косом која јој се расипала по челу и са обнаженим рукама до лаката, које су биле засу |
| у, по мишицама, мокра коса лијепи се по челу и по образима, док она ради, непрестано ради и пје |
| густи праменови опустише се, падоше по челу и лака им сјенка прели јој се преко очију, које ка |
| гло почех повраћати.{S} Зној ме обли по челу и по образима, — док ми се руке биле обледениле, — |
| искићене лажним бисером, ударају их по челу и по очима; о врату објешени талисмани свијетле се |
| на, спраћала говеда, а у другој спавала чељад; сједио крај ниских, крњавих огњишта на којима ув |
| ручавати није хтио за софром, с осталом чељађу, него носио у торби, о рамену, овећи комад хљеба |
| помрча мало, подивља у дивљини, па ни о чем више није у стању ни размишљати, колико о разним чу |
| .</p> <p>И како се у читаву шехеру ни о чем толико говорило није колико о ширењу устанка, о бој |
| ће живот кад се ни за се ни за њих нема чему бољем надати?“</p> <pb n="283" /> <p>Па опет прист |
| n="210" /> него су написани — имао је о чему и да прича, и није му требало да се враћа на старо |
| и препирати се.{S} За чудо, као да ни о чему другоме нијесу имали толико говорити, колико о мен |
| и...</p> <p>По чаршији се тих дана ни о чему говорило није, колико о хајдуцима.{S} Свак је о њи |
| берберницама и кахвама и не говоре ни о чему колико о боју...{S} А кад се премного говори о јед |
| макар с киме говори, кад прича макар о чему.{S} Ништа помогло није ни кад сам престао одговара |
| "400" /> <p>— Шта ли је учинила?..{S} У чему се огријешила?..{S} Гдје?..</p> <p>— Ето, ето... п |
| , иза које у старој мусандери клопара и чепрка миш некакав, док напољу фијуче и цијуче вјетар з |
| У мени, изненада, као да поче копрцати, чепркати нешто.{S} Гледајући је онако сурову, љутиту и |
| у малим, калајисаним тасима и пилава, и червиша, и долме, и јапрака.{S} Све ми то остављали на |
| ећи у руци: или ђугум да донесе воде са чесме, или ћупицу какву, завежљај, торбу, плетару.{S} К |
| ану. —</p> <p>Честит човјек!..</p> <p>— Честит?..</p> <p>Хасан, гунђајући и мргодећи се, извади |
| дговори он и погледа у страну. —</p> <p>Честит човјек!..</p> <p>— Честит?..</p> <p>Хасан, гунђа |
| по табанима.</p> <p>„Што шибаш човјека, честити царе?“ запита велики везир чудећи се. „Шта је с |
| зда, од ђетињства, говорили: добри сте, честити сте, паметни сте, мирни сте, слушате оца и мате |
| мајку, која ме родила?..</p> <p>— Ето, честити ефендија, — упаде Зулфага брзо и дубоко се покл |
| набацати у главу...{S} А дијете добро, честито...</p> <p>Мајка застаде мало, поћута.</p> <pb n |
| који више ни ићи није могао без штапа, често и без штаке.{S} Док је био бабо у животу Осман ка |
| нутом бошчом, опрашен, замаштен, прљав, често сам више наличио каквоме хамалу него беговском си |
| ране пријети опасност, те се унапријед, често и преко воље, прибира и спрема на одбрану.</p> <p |
| роти, стегне и покори.</p> <p>Шта више, често се од срца и весело насмијао баш онда кад би му п |
| па се ти уморила, па...</p> <p>Слуге га често прекидале у таквом разговору, смијале му се.{S} З |
| каквим бабо није говорио много, иако га често призивали, тражили и долазили му.</p> <p>Покаткад |
| </head> <p>Иако сам у Сулаге ишао доста често, — по једном и по два пута у неђељи, — ипак се са |
| забавља.{S} Због <pb n="247" /> тога се често свађао и с мајком и љутио се ако би га позвала ка |
| оз чарапе и запињала за ноге, те смо се често као пијанице какве поводили и посртали.</p> <p>Те |
| ја према нама, нарочито према Хасану, и често као да је од себе, од својих уста штедила, само д |
| јка ми као да га се доста прибојавала и често, врло често, могло се помислити да је то прије сл |
| су, пажљиво се осврћући на све стране и често застајкујући, прелазиле један у другога на дућан, |
| а авлију изићи, али сам из радозналости често провиривао кроз <pb n="280" /> пенџер и гледао их |
| о се плашила.</p> <p>Лежећи или сједећи често би се стрекнула, пренула се и узвијерено почела о |
| камењем и сваког часа посрћу, изгубивши често или фес или постулу или појас.</p> <p>У читавој т |
| ца.{S} Ја сам се чудом чудио како се он често упорно бранио, опирао и као пркосио оцу, а да се |
| а га се доста прибојавала и често, врло често, могло се помислити да је то прије слушкиња каква |
| > <p>За чудо, обоје њих гледали су врло често на моју собу и указивали на њу.{S} По томе сам од |
| ке о хајдуцима.{S} Говорили су како има чета и у самом Сарајеву, како су сакривене по хановима, |
| p> <p>— Кад је бег погинуо, читава наша чета изгубила је главу — одговори момак тихо. — Све кло |
| уке...</p> <p>Горе и планине препуне су чета њиховијех...{S} Ударају, нападају, бију, пале, крв |
| а још био необично богат, богатији него четворица других заједно, ипак су га готово сви избјега |
| а пође.{S} Окупила би се по двојица, по четворица или више њих, потпуно опремљени и оружани, с |
| их тоне...</p> <p>Па показа на тројицу-четворицу младића, који, нагиздани и оружани, носећи пу |
| > <p>Дође и заптија.{S} Похвата тројицу-четворицу и поведе нас пред бимбашу, на суђење.{S} И св |
| ш...{S} А, ето, хајдуци напредују...{S} Чете њихове спустиле су се ономадне у Сарајевско Поље.. |
| и хајдуци се у земљи сасвим осилише.{S} Чете њихове попунише се, нарастоше, и са својим навалам |
| јачати.</p> <p>— И јуче су разбили наше чете — напомену Сулага.</p> <p>— И јуче?</p> <p>— Ноћас |
| стало до свијета ни онда, кад сам кроз четири мјесеца ишла од врата до врата... ево, у овом од |
| дњи, о дућану, о мачку који ми улови по четири миша на дан, о разрачунавању са Зулфагом, слушал |
| <p>— Шибајте!..</p> <p>Неко дохвати три-четири шибе и добаци им.{S} Они не прихватише.</p> <p>— |
| о јунаку, у чету његову.</p> <p>— И био четник?..</p> <p>— Само десет дана...</p> <p>Затим, из |
| м да ће доћи...</p> <p>— Оставиће, зар, чету?..</p> <p>Хамид опет кихну.</p> <p>— Рањен је мало |
| S} Зулфагу онога... па отишао јунаку, у чету његову.</p> <p>— И био четник?..</p> <p>— Само дес |
| {S} Сазнали смо само толико, да је нашу чету, која је пошла била да уништи читаву дружину чувен |
| врапце, који се окупљали под стреху и, чешкајући се кљунићима, џавељали, цврчали.{S} И псовао |
| у прсте,</p> <p>— Их! — рече зачуђено, чешкајући се по глави.</p> <p>— Баш се раскрвавили...</ |
| <p>Оба момка, без поговора, дигоше се и чешкајући се и протежући одоше у колибу.{S} Брзо се вра |
| авати самога себе, силазећи у чаршију и чешкајући се иза врата. — Оженио се, а не купио ништа!. |
| лији.</p> <p>Почео се љепше и облачити, чешће се купати, умивати, као да прије није ни имао вре |
| ..</p> <p>Љепота једна!</p> <p>И што је чешће одлазио у чаршију, што више распитивао о хајдуцим |
| годније осјећао.{S} Многи су и нехотице чешће, испод ока, погледали на врата, као да би жељели |
| /p> <p>Сад се мање затварала и у собу и чешће излазила на башчу, међу цвијеће.{S} Својом руком |
| тао некако обазривији, пажљивији и како чешће обилази врата и притврђује их.{S} Сваке вечери, н |
| другога, почеше се око наше куће све то чешће окупљати и момци и удовци из читава шехера...{S} |
| д пенџера, спустивши ћурак поред себе а чибук преметнувши преко крила.</p> <p>— Како си? — пита |
| ..</p> <p>И одједном чучећи прихвати за чибук и напуни лулу.{S} Запали.</p> <p>— А може бити и |
| лу је — мирно одговори мајка и опет узе чибук. — Зар бих ја смјела доћи да је овђе?</p> <p>Па п |
| тупати, старајући се само да јој уграби чибук и да јој га отме.</p> <p>— Зар тако, курвићу?..{S |
| Сједне на траву, прекрсти ноге, запали чибук и одмара се.</p> <p>— Хајде да читамо — рекне пок |
| с и, прихвативши по средини дуги дебели чибук са ћилибарским такумом на врху, излазио из авлије |
| на шилти и пуши.{S} Опазивши ме, отури чибук у крај, придиже се и пође ми у сусрет.</p> <p>— Н |
| ао да гута сув залогај, а бимбаша отури чибук, узвали се уз јастуке и поче се накашљавати.</p> |
| тмурен и замишљен, држећи у једној руци чибук а у другој књигу са излињалим корицама и разасути |
| се дигао он, огрнуо се ћурком и, узевши чибук под пазухо а фењер у руку, излазио из собе, одлаз |
| , који му падао по ушима, па, запаливши чибук, почео звиждукати или, стиснутих очију, некако по |
| и у једној руци грану шебоја а у другој чибук, јављао се, обично, доцније него други, поздравља |
| реко рамена и под пазухом дугачки хоџин чибук, с којега је била сврнута лула и велики ћилибарск |
| ном кабаницом, испод које је провиривао чибук с лулом и мрка цијев дугачке шишане...{S} Недалек |
| и, престајао је с причањем, опет одизао чибук и, пружајући Хајкуни да му напуни лулу и припали, |
| ена, да му полије; затим, припаливши му чибук, измицала се натрашке и, скрстивши руке а оборивш |
| м.{S} Набивши га на колац и тутнувши му чибук међу рукаве, поче га гађати из пушке, стријељати. |
| — Никог нема — понови и опет и преметну чибук преко крила.</p> <p>— А ми ћемо чекати док дођу — |
| игоше са својих мјеста, сврнуше луле са чибука <pb n="275" /> и потрчаше према њему.{S} И посту |
| ноге на миндерлуку, па одбија димове из чибука и присркује кахву.{S} Један заптија, недалеко од |
| чну одбијати димове из кратких, дебелих чибука, а она стане међу њих румена, весела, насмијана, |
| вратио се убрзо <pb n="361" /> зар због чибукања... обузео је стари севдах и... покорила му се. |
| ма око главе, прекрстили ноге, запалили чибуке и кроз сумаглицу од дима духанскога гледају га к |
| заври вода, засјели по трави и запалили чибуке.{S} Недалеко од нас, у страни, сједили су и лешк |
| них грива; низ седла висе бисаге и кесе чибуклије, а из теркије, покрај кабанице, провирују ках |
| сједећи и лешкарећи у дућану, што су са чибуком или цигаром у зубима стењући и гунђајући прихва |
| оју ђевојку — откреса бабо, куцнувши ме чибуком по глави. — О другој ни помислит’ не смијеш ни |
| вши нити подвикнувши, из све снаге поче чибуком ударати, млатити по момчету ономе.{S} Поче удар |
| — окоси се стари увријеђен и попријети чибуком. — Бог све зна а ми јок!..{S} Ко зна да и ја, м |
| с на чело и све се више играјући својим чибуком. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP191 |
| шким дебелим ћурком, с дугим јасминским чибуком под пазухом и са шкиљавим прљавим фењером у руц |
| опет приступи, узвикну нешто и замахну чибуком који удари о зид и преби се на двије половине.{ |
| галамиле, викале, неке се и смијале.{S} Чибуци ни сад нијесу били заборављени; дим се и сада ко |
| атом запита Хасан и брзо ми приступи. — Чија је?..</p> <pb n="364" /> <p>— Па... болан... то ми |
| езриво одмахну руком.</p> <p>— Алах зна чија ће побједа бити, — рече — а мени се чини да је уз |
| о, погледа ме једним оком испод рукава, чије златом извезене гране као да јој горјеле на образу |
| > <p>Огрнути тешким, дугачким струкама, чије су ресе готово падале по тлима, а испод разгрнутих |
| аната, поредали се лонци са феслиђеном, чије <pb n="379" /> се ситне гране обавиле око мрких, ч |
| о чупкајући браду и поправљајући појас, чије му ресе падале по бедри.</p> <p>Чуо сам само како |
| аздрљеном кошуљом на прсима и са гаћама чије ногавице нијесу допирале ни до чланака, босоног, з |
| неколика крда стоке, крупне и ситне, од чије рике, буке и блеке одјекивала брда и планине, гони |
| е покрај великог, отвореног пенџера, уз чије се демире пропињала дивља лоза, и, окренуте једна |
| едру и куцкала је по везеним чакширама, чији је тур падао готово до тала.{S} Огрнута је била ла |
| шали како пуцкара, тутњи и хукти ватра, чији је пламен кроз <pb n="281" /> отворена врата зализ |
| та, са големим зеленим барјаком у руци, чији се златан полумјесец при врху бљештао, руменио и г |
| поче прикрадати, примицати кући једној, чији гиздави ћошкови, са раскошно ишараним пенџерима, н |
| на раменима и са познатим својим ножем, чији преломљени држак чудно му стршио иза појаса.</p> < |
| S} Умотан је био у голему, црну струку, чији се крајеви вукли по тлима; опута на опанцима попуц |
| > <p>Кад се спустисмо готово до Миљацке чији се потмуо шум разлијевао кроз ноћ све јаче и јаче |
| ти се да нам направе мјесто украј ватре чији се гребенасти пламен све више и више извијао и пои |
| прага.{S} Велики, тежак ћилим, — преко чијих грана разлијевао се демирима рашчешљан широк зрак |
| сниским, испуцаним вратима једним, под чијом накривљеном стрехом легли се врапци и голубови, и |
| прагу, шантајући и опирући се на пушку, чију је мрку цијев грчевито стезао.</p> <p>— А баш сам |
| /head> <p>Најближи нам, први комшија, — чију кућу растављао од наше само један танак, висок, ув |
| ш ни једнога Влаха посјекао није, ни на чију кућу ударио, никога напао, изгрдио.{S} Шта више, з |
| ен од сваког.</p> <p>— Какав је, још ће чију кућу запалити — говорио је хоџа забринуто, гледају |
| продавао.{S} Почеше тјерати дјецу макар чију, гонити их, тући.{S} Чаршинлије сада нијесу ништа |
| преко ноћи и она поста ведрија, лакша, чилија.{S} Оних големих, дебелих, модрих прстенова испо |
| p> <p>За чудо, ја сам се осјећао некако чилији, лакши него прије и корачао сам брже од Хасана.{ |
| се, опет, чини да јеси <hi>баш ти</hi>, чим ме питаш...</p> <p>Он погледа на друм и усиљено се |
| у свом дому „гоји разбојника“, који ће, чим потпуно оснажи, „чаршије затварати“ и од кога ће ст |
| че ни гатке разне, али, право да речем, чим смо поново пошли, мисао о зецу и његову злоношењу п |
| лим зубима које је непрестано откривао, чим ме опази пође ми у сусрет, спусти ми руку на раме и |
| остила бабина дахилука.</p> <p>Наравно, чим би стигао хабер да се бабо враћа, мајка би се одмах |
| — Шта је опет било? — запитам зачуђено, чим сам прешао преко прага и затворио канат за собом. — |
| чно започео свађу.</p> <p>— И оставићу, чим си таки — планух ја жешће, пљујући и на њега и на н |
| магњаву и пошао био да видим шта је.{S} Чим сам тебе угледао, досјетио сам се.</p> <p>Па помије |
| мио потрчати авлијом ни заиграти се.{S} Чим би ме угледала како се врзам и како правим шанчеве, |
| се румениле по двије по три наранче.{S} Чим би сјео почео би све истресати и сасипати ми у крил |
| вратима и стари мандал зашкрипио би.{S} Чим би Хатиџа потрчала да отвори, указивао се он, онако |
| ако ми није био ни друг ни пријатељ.{S} Чим му запријетила опасност, оставио ме, напустио, не б |
| н више у Зулфаге нипошто — рече суво. — Чим сам му ја љуцки опричао какав је оно чојек, одмах г |
| ег дисања. — Ни корака даље...</p> <p>— Чим се одмориш, ти ћеш поћи — отсијече он упорно, покуп |
| у Хамида оробили?..</p> <p>Није...{S} А чим је Хамид оробљен, — у њега су били грдни новци, — в |
| и почео мрмољити нешто, гунђати...{S} А чим сам је пустила и она полећела, он... опали из пушке |
| све док се није бабо појавио.</p> <p>А чим он изађе из собе све замукну, смири се, застаде.{S} |
| , да заустави смијех.</p> <p>— Па... па чим сам те опазио, одмах сам и помислио да због тога до |
| хера.{S} Зато је сваки и затварао врата чим би Хасана издаље угледао, а својој дјеци забрањиво |
| био у кући, као да би премрли од страха чим би му кораке зачули или га опазили издаљега гдје ид |
| ући и не разгледајући је.</p> <p>Хатиџа чим јој преко прага прешла, грохотом се засмијала.{S} Н |
| } Ни од чега се стидио нијесам, ни пред чим се снебивао.{S} Радио сам од јутра до мрака, радио |
| ћу се и сам досјетити од кога је.{S} И чим бих ручао, одмах су долазили да однесу празне суде, |
| ксало цикнуо:</p> <p>— Рођо!..</p> <p>И чим би се окренула према њему, весело зарзала и почела |
| једнако завиривали и тражили.</p> <p>И чим би се, иза полуотвореног каната каквог, стидљиво и |
| тао и спремао се нешто да предложи, али чим је заустио одмах је и престајао.{S} Ја сам, опет, з |
| мушки коракне, да затресе кућом.{S} Али чим је прешао преко прага, нога му поклецну и он посрну |
| и и како ћу изгрдити Хатиџу.</p> <p>Али чим сам ступио у авлију и угледао је како, попевши се н |
| ико си остао на селу — почела га грдити чим се повратио и изишао пред њу. — Све си оставио, да |
| нао рашта, а сузе су ми налетиле на очи чим сам прихватио за алку, — и кад је мајка отворила ка |
| >Пошто је бербер, — кога одмах дозвасмо чим смо Хасана скинули с кола и унијели у кућу, — ступи |
| лонуо, изнемогао.</p> <pb n="326" /> <p>Чим бих их опазио, смиривао сам се одмах и опет према њ |
| l:id="SRP19132_C11"> <head>XI</head> <p>Чим смо приспјели у Сарајево, ознојени, уморни, прашњав |
| > <p>— Ама...</p> <p>— Напријед!</p> <p>Чим прихвати за нож, видио сам да се не шали.{S} И, ни |
| ађи је залогај који се освоји!..</p> <p>Чим сам остао сам у соби, опет сам проплакао.</p> <p>Жа |
| упрти на се. —</p> <p>Збогом!..</p> <p>Чим је отишао и измакао ми испред очију, зажалих за њим |
| ..{S} Узећу колико ми затреба...</p> <p>Чим смо се растали отишао сам одмах да тражим дућан, ма |
| и, силовито мучи, кида, распиње.</p> <p>Чим би ујутру устала и изашла на авлију, лакше обучена, |
| се након тога појавио у авлији.</p> <p>Чим би га опазила, одмах му и трчала у сусрет и снажно |
| во ми није дала ни ока склопити.</p> <p>Чим смо легли, одмах ме почела заговарати, запиткивати |
| пецкати их...</p> <p>Пазарисмо.</p> <p>Чим муштерије одоше, сјео сам на сандук и почео преброј |
| а камо ли јавно, отворено.{S} Сада су, —чим би он прошао</p> <p>—— сви се понизно уклањали с пу |
| ирала језгре и грицкала их.</p> <p>— А, чини ми се, сад ће и теби бољи земан доћи</p> <p>— рече |
| умачио по сахат, по два.</p> <p>И нико, чини ми се, није знао онако причати и онако тумачити.{S |
| е чини да јеси.</p> <p>— Мени се, опет, чини да јеси <hi>баш ти</hi>, чим ме питаш...</p> <p>Он |
| спе онда настану праве муке за њу...{S} Чини јој се, као да је одасвуда гледају његове очи, стр |
| мајка, прибирајући се и исправљајући. — Чини ми се да ће и теби добро бити...</p> <p>— Мени је |
| гласно.</p> <p>— Можеш ли ићи?</p> <p>— Чини ми се да могу.</p> <p>— Окушај!..</p> <p>Он ме пус |
| итним очима.</p> <p>— Ти си домаћин, па чини како знаш — рече, па, и не погледавши више на ме, |
| ија ће побједа бити, — рече — а мени се чини да је уз онога ко се дигне против зулума и неправд |
| Ја?..{S} Нијесам...</p> <p>— А мени се чини да јеси.</p> <p>— Мени се, опет, чини да јеси <hi> |
| . — Слути на кишу...</p> <p>— И мени се чини.</p> <p>— Хатиџине винограде, бојим се, неће моћи |
| ти на вјешалима...{S} Мало му је што ми чини штету по кући и авлији, него, бива, отишао и у мах |
| кажеш ли мало љубави (не жаљења, јер то чини још јаднијим) пружио си утјеху и огријао им душу, |
| јела, само да мени више остане, да моја чинија буде пунија.</p> <p>По томе сам одмах и познао д |
| ијаше најпријатније растати се са пуним чинијама и са духаном.{S} Али и оне, видећи да се у чаш |
| носећи боце и чаше са медовином, велике чиније с духаном, ибрик и филџане са кахвом, тепсије са |
| плашено узвикнувши он, одбаци од себе и чинију с алвом и неколико гурабија што их држала у крил |
| плећа неколицине, окренута према нама, чинила се кроз помрчину као да су потпуно срасла, слије |
| <p>Па свратих у прву магазу која ми се чинила најзгоднија, застадох на вратима и испрсих се, и |
| ре приче: увијек је имао нових, које се чиниле још љепше, чудније, занимљивије.{S} Човјек који |
| м чега сами немају према још слабијима, чинили су штету и насиља.</p> <p>За чудо, и мајка ми ка |
| и усправљен као и сама клисура, да га, чинило се, ни громови ни муње не би могли скрхати ни пр |
| га приљуби уз бабу.{S} Никаква га сила, чинило се, не би више могла од њега отргнути.</p> <p>И |
| роз полумрачну собу, одјекивао у њој и, чинило ми се да се све око мене смије, све звони, пјева |
| <p>Након топа, кроз читав сахат један, чинило ми се као да ништа друго и не чујем него само ту |
| оплакао.</p> <p>Жао ми бијаше мајке.{S} Чинило ми се као да је Зулфага премамио, отео, уграбио, |
| ма који су пролазили и гледали у ме.{S} Чинило ми се да се и они потсмјехују, ругају се, изазив |
| И што сам више газио било ми лакше.{S} Чинило ми се као да се тога часа светим свима људима, ч |
| шљивији, насртљивији, раздражљивији.{S} Чинило се као да је и дјелом хтио показати како је „зли |
| вратима и провирују кроз кључаницу.{S} Чинило се као да читава кућа вришти, пјева, бјесни од в |
| њим није сакривала као пред другима, — чинило се као да се збунио, омео се и почео црвенити.{S |
| азивао, ругао му се.{S} Њему за инат, — чинило ми се, — могао бих учинити све што никад и ником |
| по трави, ваљала се.</p> <p>У неко доба чинило се као да је мајка жељела да се сасвим отресе Зу |
| у му се, играју, трзају...{S} Тога часа чинило ми се као да ће и мене, и њу, и свакога гађати к |
| стајући све немирнија.{S} Неколико пута чинило ми се као да ће га зауставити, зовнути.{S} Па се |
| безобразлуку.{S} И, као што ми се прије чинило да су ми сви људи сродници, ахбаби и да бих се с |
| могао сазнати, да једне ноћи, — када се чинило да су сви поспали и када сам случајно изишао на |
| злијевао кроз ноћ све јаче и јаче те се чинило као да негдје у даљини хуји вјетар и милује лишћ |
| тале и засјењивале очи и... и све ми се чинило као да и они трче, као да бјеже, измичу испред м |
| сам више зазирао од Зулфаге и све ми се чинило да он у читавој кући никога толико не мрзи колик |
| едан поголем хљеб, којим би, како ми се чинило, и међеда могао умлатити.{S} Све спустише пред н |
| лико корачаји до Сулагине куће, мени се чинило као да трчим пун сахат један.{S} Примицао сам се |
| уре и наздрављајући један другоме.{S} И чинило ми се као да су ми сви ти људи ахбаби неки, давн |
| ле, подругивале!..</p> <p>Тада јој се и чинило да од Зулфаге нико на свијету паметнији нема.{S} |
| о ругати се и грдити.{S} А ипак... ипак чинило ми се и смио бих се опкладити, да се и он, — мак |
| и и туђили се од њега.{S} Мени се барем чинило да не само у махали, него у читавом шехеру хоџа |
| брковима који, како ми се у оном страху чинило, лепршали се и преко рамена.</p> <p>Огрнути тешк |
| ко смирен, скрушен и насмијан и вјечито чист, уређен и нагиздан, са китом цвијећа испод феса.</ |
| аће почивке, носећи воду и указујући на чисте пешкире које бијаше пребацио преко рамена. — Сад |
| ћи руке о бошчу,</p> <p>— иако јој биле чисте, — и покаткада према њему узвијала главом, као чу |
| уо да су се свадили? — запита отегнуто, чистећи и стружући све живље.</p> <p>— Ко?..</p> <p>— З |
| мамио, дозивао себи.{S} Његови високи, чисти, обијељени зидови, са два низа малих, уских пенџе |
| ознојена, зарумењена, весела, пјевајући чисти врата и пенџере, трља их крпом некаквом, запе ми |
| и по димијама неколике прегршти мохуна, чистила их, тријебила.{S} Погледавши једно у друго не п |
| , која је стајала пред собом и брижљиво чистила некакве хаљине, препријечи ми пут и хтједе ме з |
| чима, загледали су оружје, окретали га, чистили.{S} Ако је случајно гдјегод на тавану, у прашин |
| бошчама и засуканим рукавима непрестано чистили, истирали, прали бритве, клијешта и приправљали |
| и косијер, — и њих су извлачили, и њих чистили, поправљали.{S} Узгред су пунили и фишеке и гур |
| обудио, хитала је с ибриком у руци и са чистим пешкиром преко рамена, да му полије; затим, прип |
| паметној Злати, о чеврама што су везене чистим златом и о чеврама што су препуњене свилом, о ди |
| уредим, те, кад унесем робу, да својом чистином одудари, истакне се између свију комшиских дућ |
| се извукох се из љесковине и стадох на чистину.</p> <p>Погледам на све стране.{S} Нигдје никог |
| тима пипао оштрице, трљао га, уређивао, чистио.</p> <p>Једнако је и фишеке пунио и припремао кр |
| ага; кахву јој сам пекао и износио, сам чистио наргилу и пунио је духаном.{S} Сам је брао и руж |
| вао није.{S} Он му тимарио бедевију, он чистио пушке, сабље, ножеве, пунио фишеке и припремао к |
| <p>Она поче истресати пепео и, токорсе, чистити лулу и стругати је.</p> <p>— Јеси ли чуо да су |
| ; пуне, жилаве, снажне мишице добиле им чисто бакарну боју и како је одсијев кадикада клизио и |
| села у жељи да непрестано онако говори, читав дан да говори. — Казуј!..{S} Причај!..{S} Све, св |
| ао напријед, час сам ја гуркао њега.{S} Читав разговор између нас водио се полако, шапатом, и у |
| и дречати, грајати, кудити нам робу.{S} Читав џумбус заметну се у чаршији ради тога и замало шт |
| пет сам пролазио даље, бјежао управо, а читав сокак иза леђа ми као да поново почне јецати, тих |
| и крај улице, рзали, вриштали.</p> <p>А читав ваздух мирисао на зрело, изгњечено грожђе и <pb n |
| но порезали и платили ханџији унапријед читав мој трошак за пуних пет дана, колико су, отприлик |
| прихваћати за друго.{S} Човјек, који је читав вијек провео носећи оружје и радећи око њега, мис |
| ина у то уложи.{S} У чаршији порушио је читав низ старијих, тијесних дућана, са мрким нагњилим |
| а попије по неколике кахве, и који хоће читав ред чаршиски наопако <pb n="349" /> да преврне и |
| </p> <pb n="229" /> <p>Након топа, кроз читав сахат један, чинило ми се као да ништа друго и не |
| и јасан, обијесан смијех разли се кроз читав сокак и као да се прели и преко кућа, преко зидов |
| него је крива судбина, и свак други, и читав свијет је крив...</p> <p>— Хм...{S} А како ћеш ти |
| а и само чекају згоду када ће ударити и читав шехер попалити с једнога краја на други.</p> <p>И |
| здрава — откреса весело. — А Хајкуна ти читав товар послала...</p> <p>— Хајкуна?..{S} Како опет |
| ово узастопце за њим, као надзиравајући читав посао, и ако би се гдје појавила каква тврдоглави |
| која се још једва држала, обијелио сам читав крњави зид, да је, готово, отсијевао према сунцу. |
| уски и тијесни сокак и заклањаху собом читав низ омањих скромнијих кућа, погурених и шћућурени |
| хву? — запита га мирно, пошто је свршио читав говор и почео се обазирати, бирајући зар гдје би |
| болио ме.{S} Било ми је као да ме неко читав дан ударао са врећом препуном пијеска, те ми сва |
| p> <p>— Хм...</p> <p>— Душе ми...{S} По читав дан једва ако неколико залогаја изједе...</p> <p> |
| е одавно чула ни запамтила није.</p> <p>Читав се шехер узнемири.{S} Дућанџије, које су, иза под |
| га гађати из пушке, стријељати.</p> <p>Читав комшилук мислио је првих дана као да је у кући ше |
| мало да види гдје сам, како сам.</p> <p>Читав низ оптужаба, све тежу за тежом, набацивао сам на |
| на разговор...</p> <p>— Хатиџи?</p> <p>Читав пошљедњи разговор са Хатиџом паде ми на памет и — |
| — Тада?..</p> <p>— Кад је бег погинуо, читава наша чета изгубила је главу — одговори момак тих |
| ни парипи и сјајно оружје зазвекета.{S} Читава авлија као да затутња, затресе се.</p> <p>Излети |
| ати и наше засједе и нападаја нашег.{S} Читава слика намах ми се створи пред очима.{S} Као да и |
| ико.</p> <p>Кад се ноћ спусти, — каже — читава кућа кад потоне у мрак, у помрчину, и кад све по |
| ују кроз кључаницу.{S} Чинило се као да читава кућа вришти, пјева, бјесни од весеља што се опро |
| задовољством гледали за њим.{S} Махала читава поносила се њиме а ја, јединац му, био сам се зб |
| ам чуо да се одавле, из Мостара, спрема читава војска, која ће гонити усташе — одговори Хасан < |
| уживајући необично што од тога одјекује читава гора и планина, те се причиња као да десетина њи |
| му.</p> <p>Покаткада напунила би их се читава соба.{S} Засједну по меким, рутавим миндерлуцима |
| Али и он се збуни, смете, замуца.{S} Из читава му причања није се могло јасно разабрати: шта је |
| 99" /> цвијеће и хранећи кумре, које из читава комшилука долијетале, купиле се око ње и падале |
| е то чешће окупљати и момци и удовци из читава шехера...{S} Почеше увече редовно долазити, једа |
| ћи се зар да их саме оставе код куће, и читава широка авлија препуњавала се дјецом која су скак |
| у даљини убије, удави, уништи.</p> <p>И читава слика стварала ми се пред очима.{S} Као да гледа |
| помоћ.{S} Замало, па се око мене окупи читава гомила и Авдо, стењући и отхукујући, поче да при |
| кратко вријеме поче се око нас окупљати читава гомила, као око пехливана или Цигана с међедом.{ |
| а, негдје прикривеног.</p> <p>Тек након читава сахата у собу уљезе хоџа.{S} Вукао је за собом, |
| то не слути на добро и да ће се наскоро читава земља дигнути на устанак.</p> <p>Чак ни царска в |
| олико њих, одбјегоше.</p> <p>Напошљетку читава кућа остаде само на једном слузи, на Хамиду неко |
| утиле се неколике обвехле дуње од којих читава соба мирисала, а по пенџерима, поред каната, пор |
| га појави се у чаршији и у махалама још читава друзина нових трговаца.{S} Добила дјеца ћеф за п |
| ајдуци дочекали кога, о томе се причале читаве приче.{S} Многи као да нијесу ништа друго ни рад |
| Почеле се, шта више, за кратко вријеме читаве приче причати о њему.{S} Онако јуначки, дрзак, н |
| ао је чак и новине редовно сваки дан, и читаве чланке знао препричати љепше, <pb n="210" /> нег |
| >Једанпут сам имао прилику да га слушам читаве једне ноћи.{S} Оно што ми је тада испричао, преп |
| о кахву и нудио.{S} И, мјерећи погледом читаве им товаре, питао их о кући, о дјеци, о стоци, о |
| слала ко зна коме, и у замјену доносио читаве ките цвијећа, кутије, огледала.</p> <p>Он ју је |
| је онако лежећи на трави, остала преко читаве ноћи, управо до зоре.{S} Па и Зулфага остао с њо |
| квашени опанци са испуцаним опутама.{S} Читавим путем није проговорио ријечи: само је мумољио, |
| , па ме сад зову и хоће да испитују.{S} Читавим путем нисам на друго ни мислио него шта ћу одго |
| сто, са тешким траболозом око главе, са читавим снопом ножева за појасом, са позлаћеним токама |
| коло га окитили травом и зеленилом и са читавим гранама трешања, којима су, узгред, мезетили.{S |
| ан куће, покаже да се и пред њима, пред читавим свијетом, похвали.</p> <p>Ради тога удари у чуд |
| и кћер јој Хајкуну.</p> <p>Обје су под читавим пљуском свјетлости која је навирала у собу сјед |
| ме подухвати испод пазуха, подуприје ме читавим тијелом својим, и поведе мало.</p> <p>— Можеш л |
| гониле су моје кириџије и моји момци, и читавим путем пјевало се, шенлучило, пуцало из пушака.< |
| на дрхтавица, као у грозници, овлада ми читавим тијелом...</p> <p>— Аааах!..</p> <p>Двапут јекн |
| ла о свему бригу водити, сама управљати читавим својим имућем.{S} Трзала се, љутила, плакала, н |
| >По несрећи мојој, презирање ме пратило читавим путем.{S} Нико да проговори лијепе ријечи са мн |
| .{S} Чудна грчина као да ми се разли по читавим прсима, по носу, устима, свуда.{S} Брже боље ис |
| рали отуда до нас, разлијегали се преко читавих винограда и замирали негдје доље, у пољу, одакл |
| и наредио мајки да пријеђе мени, јер је читаво његово имање опет остало њојзи.{S} Двадесети дан |
| се опијају.{S} Били донијели однекуда и читаво буре ракије, поставили га насред собе <pb n="234 |
| страну друма, да овдје самујем...{S} Ни читаво по сахата није прошло откако смо се раставили, а |
| образила.</p> <p>У кући би тада настало читаво једно весеље, џумбус...</p> <p>Комшинице, јарани |
| је необично сличило непрекидном зујању читавог једног роја муха, негдје прикривеног.</p> <p>Те |
| два склонио у кућу и лагано размишљао о читавој ствари.{S} А трећега дана дошао је мени и узевш |
| е и размишља, поче ходати, мотати се по читавој кући, завиривати свуда, надгледати, пазити.{S} |
| иска и помагњава поче се разлијетати по читавој махали.</p> <p>Док опет ето Сулаге.{S} Није иша |
| кухињи, око које се разливао и ширио по читавој авлији силан мирис печења, ишле су ознојене, уз |
| ем и чудно, чудно одзвањало кроз ноћ по читавој удолини.</p> <p>— Је ли вам необично, момци? — |
| о од Зулфаге и све ми се чинило да он у читавој кући никога толико не мрзи колико мене.{S} Ништ |
| или фес или постулу или појас.</p> <p>У читавој тој гунгули мој је Јован био најприсебнији.{S} |
| ина нека поче разлијевати по прсима, по читавом тијелу.{S} И, тога часа, дође ми да заплачем, д |
| p> <p>И тек тада осјетих чудноват бол у читавом тијелу.{S} Сви гуштерови, нарочито у бедрама и |
| арем чинило да не само у махали, него у читавом шехеру хоџа није имао правог пријатеља.{S} И он |
| а оружја на себи носио није и кога су у читавом шехеру сви и називали <hi>женскоњом</hi>.</p> < |
| ао да се тога часа светим свима људима, читаву свијету, чак и добротвору ономе, који, хотећи да |
| и ибрик и бијелили се танки филџани.{S} Читаву главу бијаше умотала шамијом, повезала је, те јо |
| ортак, сарадник Зулфагин, да су обојица читаву ствар мајсторски удесили, како би мајку истакли |
| одмјереним размацима, одјекивао је кроз читаву махалу и ударао, разбијао се о комшиске пенџере. |
| оно оно клепеће све јаче, одјекује кроз читаву планину, те ми се покаткад причини као да негдје |
| и.{S} Врисну пушка и пуцањ одјекну кроз читаву планину, а неколика листа букова, погођени куршу |
| нашу чету, која је пошла била да уништи читаву дружину чувеног харамбаше Стојана, у зору дочека |
| примити не могу.{S} Размишљао сам о њој читаву ноћ и, напошљетку, одлучио да одбијем.</p> <pb n |
| о је још оран и расположен.</p> <p>Ипак читаву пјесму није до краја допјевао.{S} Изненада је пр |
| .{S} Шта је то?..</p> <p>Напошљетку сам читаву киту бацио у ћошак један у дућану, гдје је одмах |
| S} И већ сјутрадан о томе се причало по читаву комшилуку и све, дјеца, колико их било, почела м |
| врђивали те гласове.</p> <p>Ради тога у читаву шехеру наста чудно комешање неко.{S} Ако који ра |
| ак су и дјеца по махалама знала да се у читаву шехеру нико у томе с њиме надметати не може, да |
| Не слути на добро!..</p> <p>И како се у читаву шехеру ни о чем толико говорило није колико о ши |
| милосно расипао дукате око себе.</p> <p>Читаву шаку дуката давао јој да намакне што треба себи |
| ли чибук и одмара се.</p> <p>— Хајде да читамо — рекне покаткада и подвикне на Хасана да донесе |
| роживио, много путовао и много читао, — читао је чак и новине редовно сваки дан, и читаве чланк |
| тлима, покрај врата џамиских и токорсе читао нешто. — Ако је и крао, опет није ружио овако и.. |
| вам причам шта има у књигама.</p> <p>И читао нам је, причао, тумачио по сахат, по два.</p> <p> |
| е много проживио, много путовао и много читао, — читао је чак и новине редовно сваки дан, и чит |
| ва слова, бројеве, — иако није знала ни читати ни писати, — и замишљено вртио главом...{S} И од |
| мектеб и тамо по два по три сахата учио читати и писати, ни за што друго нијесам имао да се бри |
| ствују.{S} Назваше ме лацманом, Швабом, Чифутом, који иза ручка ни сахат неће да отспава, ни са |
| они уз јастук један, док мајка и надаље чишћаше мохуне не дижући главе нити се осврћући на њега |
| ама чије ногавице нијесу допирале ни до чланака, босоног, застаде на прагу и мрким погледом јед |
| ак и новине редовно сваки дан, и читаве чланке знао препричати љепше, <pb n="210" /> него су на |
| си њему разбио прије?..{S} Аферим!..{S} Чо’јек ће бити кад тако зна да удара и да се брани, а н |
| ажем ја за Сулагу...{S} Сулага је миран чо’јек — брзо упаде Зулфага, превијајући се и отежући ш |
| уто и поче комешати раменима. — Остарио чо’јек, па не може да ме гледа...{S} А он одавно у овој |
| ead>XVIII</head> <p>Заноћили смо покрај чобана, планинштара, пред старом, ниском колибом њихово |
| на.{S} Да нас није било стид од простих чобана, још би искали.</p> <pb n="309" /> <p>— Ех, брат |
| а хајдуци ћурликају уз двојнице, — него чобани какви, планинштари, дрвосјече.</p> <p>— Их!..{S} |
| а.{S} Не заборави ни жене, ни дјецу, ни чобанице; свакоме пошаље понешто: или фес, или округу, |
| иле још љепше, чудније, занимљивије.{S} Човјек који је много проживио, много путовао и много чи |
| главу није хтио прихваћати за друго.{S} Човјек, који је читав вијек провео носећи оружје и раде |
| га! — викну.</p> <p>Деси се, каткад, да човјек ужива, осјећа насладу неку и у мукама својим и о |
| и се пред њу.</p> <p>Има тренутака када човјек по нагону неком, — макар и не имао јачих разлога |
| и пакосно, као што најчешће и одговара човјек кога неко или неће или не може да разумије. — То |
| ће становати.{S} Био то висок, коштуњав човјек, са необично дугом шијом, на којој се, слична зм |
| е ме све више мучити.{S} И најпаметнији човјек у неким часовима <pb n="314" /> постане некако л |
| је као нови Ђерзелез Алија, као једини човјек који би био у стању ударити на све усташе и поко |
| , распали још више.</p> <p>— Један исти човјек не може бити и мој и Зулфагин пријатељ — дочеках |
| помогну онда кад је касно помагати; док човјек не загрца, не осврћу се на њега.{S} По срећи, њи |
| са Сулагом, изненада ми ступи не дућан човјек некакав.{S} Умотан је био у голему, црну струку, |
| све кажу.</p> <pb n="232" /> <p>Узбуђен човјек, под првим утисцима, никад не може све јасно и л |
| .</p> <p>Трговац стар, немоћан, погурен човјек, који је сједио крај ниске чекмеџе једне и на ко |
| угласно. —— Оно је један добар и поштен човјек, који никоме зла не мисли и који никога не вара. |
| се све више и више расипале.{S} Уколико човјек више вриједи, утолико су и нападаји на њега јачи |
| авио као да ништа ни било није, као што човјек, пробудивши се у ведро, свијетло јутро, заборави |
| е полугласно — али он је и благ и добар човјек...{S} Крви би испод грла дао...{S} Чудим се како |
| {S} Након оне похвале бабине да ће »бит човјек«, — која је за ме значила много, — ја сам му прв |
| ата се отворише.</p> <p>И голем, стасит човјек, са бијелом, танком капицом на глави, са раздрље |
| он и погледа у страну. —</p> <p>Честит човјек!..</p> <p>— Честит?..</p> <p>Хасан, гунђајући и |
| дији.{S} Био то омален, широк, трбушаст човјек, велике, округле главе која као да му прионула з |
| у за инат задржао сам се, остао.</p> <p>Човјек овај као да је уживао у мукама мајкиним.</p> <p> |
| поред зида, намјести као страшило неко, човјека некаква, слична Црногорцу, са големим, дебелим |
| одмјене твоје!..</p> <p>— Подгојила је човјека, а није разбојника — дочеках ја бјешње, стискај |
| арити о земљу.{S} Ни гледати није могао човјека отворено, — вјечито је пиљио негдје у висину, и |
| знати, још никад у животу нијесам видио човјека да се моли усрдније.{S} Клечећи на трави, утону |
| ет штапа по табанима.</p> <p>„Што шибаш човјека, честити царе?“ запита велики везир чудећи се. |
| {S} Стид, зар, било људе да се друже са човјеком који још ни једнога Влаха посјекао није, ни на |
| ише неки, старајући се да пред паметним човјеком и они изгледају што паметнији. —</p> <p>Нова и |
| како сам се, за рана, натоварио на врат човјеку који ми обећао дати кћер, како сам се удомазети |
| а, пакосна срџба, каква обично избија у човјеку који је учинио неку погрешку, па га почели прек |
| крив што је о њему мислио као о поштену човјеку?..{S} Зар <pb n="369" /> га је познавао боље?.. |
| кудити.</p> <p>— А ја... ја сам најгори чојек на свијету, — гунђао је промукло, погледом тражећ |
| S} Запали.</p> <p>— А може бити и кршан чојек — додаде тише. —</p> <p>Не покорава се свакоме, м |
| им сам му ја љуцки опричао какав је оно чојек, одмах га и омрзнуо...{S} И вели: неће ни у кога |
| н, — викао је одушевљено, — као стока у чопору газити по блату и прашини и ћораво трчати за зво |
| овирује испод њих; на кољенима испуцала чоха,повила се, а постава испод ње позеленила од траве |
| има од кромпира и носом од патлиџана, у чоханим чакширама, огрнута доламом.{S} Набивши га на ко |
| коју су у зиму обично превлачили новом чохом, — сједио је хоџа, натмурен и замишљен, држећи у |
| стукнем и повучем је за собом.</p> <p>— Чувај се!..</p> <p>— Шта је?.. — прошапта она преплашен |
| ту негдје у засједи чекају нас одавно и чувају да им не умакнемо.</p> <p>По срећи, изненада се |
| оја је и била устргнута и ту се вјечито чувала само због мене, — почела ме шибати по рукама, пл |
| бјашњава захтијевајући и од нас да боље чувамо кућу и да никуд не мичемо и не излазимо без оруж |
| ити некоме да ти сазна тајну која је за чување, значи упола се предати његовој власти, оковати |
| антика нека, коју треба <pb n="249" /> чувати...{S} И добра је срца...{S} Бољи је од мене па.. |
| осмјехну се.</p> <p>— Не бојте се!..{S} Чуваћу их ја! — избаци Хасан оштро, са пуно самопоуздањ |
| ка, а пошто смо знали да је бимбашиница чувена љепотица одмах смо били и сигурни да ће нас она |
| је пошла била да уништи читаву дружину чувеног харамбаше Стојана, у зору дочекао Стојан из зас |
| а је теферич некакав или да се нечувена чуда догађају.</p> <p>Граја, хајка и галама није се сти |
| <p>Дотрчавши на авлију зауставих се од чуда.{S} Макар што сам био навикнут да готово сваког да |
| рупне чворуге на глави, узвикнуо сам од чуда.{S} Погледавши ме, као да се и он застиђе, смете, |
| Их!..{S} Због мене, болан, направио би чуда!..</p> <p>— Обећај ми да више нећеш с њиме говорит |
| се, отскочи у страну. — Не шкакљи!..{S} Чудан си и ти!..</p> <p>— Баш?..</p> <p>— Мјесто да ме |
| :</p> <p>— С њиме се не може више...{S} Чудан је постао...</p> <p>— Шта ти је учинио — запитам |
| > <p>И опет закуца.</p> <p>Тада настаде чудан клепет неки и комешање унутра, у авлији.{S} Закак |
| гибале, кретале.</p> <p>И опет ме обузе чудан страх неки и некако нехотице приљубих се уз Хасан |
| а нагари...</p> <p>Тада ме некако обузе чудан стид, изненада.{S} Сметох се, збуних, запетљах.{S |
| н, Хасан, јаран ми и пријатељ, на један чудан, готово изазивачки начин, брани мог најљућег душм |
| у стању ни размишљати, колико о разним чудесима, и ни у што толико вјеровати, колико баш у оно |
| А рашта да га не примимо? — запитах као чудећи се и прождирући је погледом. — Рашта?..</p> <p>— |
| ека, честити царе?“ запита велики везир чудећи се. „Шта је скривио, ако је споменуо стари земан |
| апа и црни, испуцани прсти.</p> <p>— Не чуди се што сам га нашао — рече кроз зубе, не баталећи |
| и се никуда, не пазећи гледа ли је ко и чуди ли се, поново се почела протезати, превијати, <pb |
| аве и избуљених очију као да се вјечито чуди нечему, прући се по трави потрбушке, одиже ноге у |
| каткада према њему узвијала главом, као чудила се.</p> <p>— Хоћеш ли кахву? — запита га мирно, |
| омећи прсте. — Не вјерујем, брате...{S} Чудим се само како се увукао у вашу кућу и ко вам га на |
| вјек...{S} Крви би испод грла дао...{S} Чудим се како се о њему може и мислити рђаво.</p> <p>— |
| н!..{S} Хајдук!..</p> <p>Право да речем чудио сам се таквим упадицама. 3а хајдуке сам знао да с |
| е бојао, чак ни оца.{S} Ја сам се чудом чудио како се он често упорно бранио, опирао и као прко |
| </p> <p>И срџба нека поче ме обузимати, чудна, пакосна срџба, каква обично избија у човјеку кој |
| ђу прстима и трпати у уста, жвакати.{S} Чудна грчина као да ми се разли по читавим прсима, по н |
| н и нијесам знао ријечи проговорити.{S} Чудна слутња нека, необичан, јак страх нагло ме поче об |
| аву и као да је гушио, опијао.</p> <p>— Чудна топлина — отегну Смајил-ефендија лијено, свлачећи |
| о мислим.</p> <p>Изненада ме обузе нека чудна љутња.{S} Криво ми што он, Хасан, јаран ми и приј |
| ихове љубазности поче ме обузимати нека чудна сјета, туга нека.{S} У неколика пута бијаше ми до |
| " /> <p>У мени се тада опет јављала она чудна жеља: да мучим, да пецам, да уједам подмукло, исп |
| сину ми кроз главу и опет ме обузе она чудна језа.{S} Сад више нијесам смио ни покушати да вик |
| очинем.{S} И, — не знам како ми дође та чудна мисао, — чупкајући око себе меке, танане листиће, |
| старих бршљаном обраслих зидова, кад се чудна тишина, нека разлије унаоколо и кад се само шапат |
| к некакав, падох ничице.</p> <p>Диже се чудна граја и неко зазва у помоћ.{S} Замало, па се око |
| се у лице наругам, да је подражим.{S} И чудна жеља обузе ме да се поиграм њоме, да је намучим.< |
| е по трави...{S} Чудни земани настају и чудна се несрећа спрема.</p> <p>— Па зар ће нам и на ку |
| <p>Једнога дана настаде у хоџиној кући чудна промјена нека.{S} Ни хоџа, ни хоџиница, ни Хасан, |
| ипак као да смо обојица осјећали да нас чудна нека опасност очекује; зато смо и жељели да се та |
| окаткада, уријетко, освојила би је опет чудна нека сјета, дерт неки.{S} Али то није била више б |
| аки, нека их свијех ђаво носи!..</p> <p>Чудна граја и гунгула настаде након говора хоџина.{S} С |
| — Ви, ваистину, нијесте изучени на ове чудне кајде и гласове...</p> <p>Ништа...{S} Не плашим с |
| етом, похвали.</p> <p>Ради тога удари у чудне работе неке, у праве махнитлуке.{S} Брзи и изнена |
| мјесто росе разлијева се по трави...{S} Чудни земани настају и чудна се несрећа спрема.</p> <p> |
| е имао нових, које се чиниле још љепше, чудније, занимљивије.{S} Човјек који је много проживио, |
| бранећи, само је отезао шијом и све се чудније смјешкао гледајући је.{S} Тако, — причају, — и |
| тивао о хајдуцима, био је све луђи, све чуднији.</p> <p>Није хтио више ни спавати у кући, у соб |
| е нијесу устајале из својих дућана и са чудним неким задовољством гледали за њим.{S} Махала чит |
| пушку, па нас, онако загрљене, продире чудним једним погледом, погледом каква сам још само код |
| укратко, оштро и одсјечно, и то једним чудним начином, који као да није трпио приговора.{S} За |
| о голим прсима и по обнаженим мишицама, чудно се протезала, ломила, увијала.{S} На ме, макар шт |
| и набијајући фес до обрва, смјешкао се, чудно се смјешкао, а ситне, мале очи свијетлиле му се к |
| кадикада клизио и преко њих, заигравао, чудно су се прелијевале, као растопљени туч, а плећа не |
| о јаукању и запомагању нечијем и чудно, чудно одзвањало кроз ноћ по читавој удолини.</p> <p>— Ј |
| доћи?</p> <p>— Данас.</p> <p>Тога часа чудно ми заигра срце.{S} Једва се савладах да не узвикн |
| </p> <p>Ради тога у читаву шехеру наста чудно комешање неко.{S} Ако који рањеник није био смртн |
| — прекиде га један дедо из прикрајка и чудно се накашља. — Каква је твоја школа?..</p> <p>— Ја |
| наличило јаукању и запомагању нечијем и чудно, чудно одзвањало кроз ноћ по читавој удолини.</p> |
| ајући брзо и весело приступала канату и чудно уобливши глас упуштала се у разговор, док смо нас |
| ари забринуто, и попридиже се. — Вукови чудно завијају <pb n="312" /> а... не знам јесу ли момч |
| тим својим ножем, чији преломљени држак чудно му стршио иза појаса.</p> <p>Опазивши ме и они ка |
| уша?..{S} Или је имала да ми каже нешто чудно, ново, лијепо, нешто што се не казује по дану, по |
| ре ми.</p> <pb n="298" /> <p>— Он нешто чудно смишља — додавала је Хајкуна, која је пазила на њ |
| исао...{S} Знаш...</p> <p>И намигнувши, чудноват некакав знак даде му руком.</p> <p>— Хм...{S} |
| дан с другим.</p> <p>И тек тада осјетих чудноват бол у читавом тијелу.{S} Сви гуштерови, нарочи |
| дахтао, лијено склапајући очи и каткада чудновато мигајући големим десним ухом, усиљавајући се |
| ада се о њему приповиједа прича како се чудновато препоручивао агама и беговима око цареве џами |
| пориче се.</p> <p>Зулфага изви главом и чудновато преврну својим ситним очима.</p> <p>— Ти си д |
| родала...</p> <p>Зулфага отегну шијом и чудновато узви главом, као да би да боље чује.</p> <p>— |
| се покаткад причини као да негдје неко чудновато лаје, штекће, подврискује.</p> <p>Језа ме поч |
| е под руке, па попијевају.</p> <p>И, из чудног ината неког, и мени се прохтједе да запјевам, да |
| Задуго се ништа друго ни чуло није осим чуднога зврјања тога, које је необично сличило непрекид |
| је пекле кахву.{S} Све као да је било у чудној грозници некој, све се комешало, врело.{S} Све с |
| их, — макар ми се и наругао овом, — са чудном љубављу неком, готово као што мајка гледа одојче |
| некако пакосно, осорно, примичући се са чудном, лудом жељом да јој све те мерџане проспем, да и |
| .</p> <p>— Куда?</p> <p>— Виђећеш!..{S} Чудо ћеш виђети вечерас!..</p> <p>Па ми пружи хоџину пу |
| ук и почео пребројавати новце.{S} И, за чудо, оно звецкање њихово, циликтање, као да потпуно ра |
| у причали смо о томе, само о томе и, за чудо, никада нам се, ни једном ни другоме, <pb n="352" |
| ржао се пуних осам дана.</p> <p>Али, за чудо, мајка се и због тога узнемирила.{S} Већ шести дан |
| напомену, указа на све.</p> <p>Али, за чудо, мјесто да се забринем, наљутим, планем, поста ми |
| о да су почели јењавати.</p> <p>Али, за чудо, неки необичан страх поче ме све више и више обузи |
| ати и запиткивати и препирати се.{S} За чудо, као да ни о чему другоме нијесу имали толико гово |
| стотину ћемера самих дуката било.{S} За чудо, та се готовина, — ако је доиста толико било, — не |
| подвикнуо:</p> <p>— Напријед!</p> <p>За чудо, тај поклич његов као да ми је давао нове снаге, к |
| ма, чинили су штету и насиља.</p> <p>За чудо, и мајка ми као да га се доста прибојавала и често |
| и полугласно поче попијевати.</p> <p>За чудо, ја сам се осјећао некако чилији, лакши него прије |
| одлучно и потпуно убједљиво.</p> <p>За чудо, обоје њих гледали су врло често на моју собу и ук |
| авом удари о бедру Хајкунину.</p> <p>За чудо, ни хоџиница ни Хајкуна не помакоше се нити поглед |
| миловала...{S} Каткада, на велико моје чудо, и пригрлила би ме страсно, силовито, махнито и по |
| глицу од дима духанскога гледају га као чудо какво.</p> <p>— Ви би хтјели да будем ваш хоџа и д |
| је ипак у згодан час дошла и на велико чудо ханџијино опоравио <pb n="329" /> сам се већ трећи |
| кога се бојао, чак ни оца.{S} Ја сам се чудом чудио како се он често упорно бранио, опирао и ка |
| Дижи се!</p> <p>— Куда? — запитам га у чуду, трљајући очи и протежући се. — Ђе?..</p> <p>— Хај |
| p> <p>— А рашта? —— отегну Сулага као у чуду, гледајући је пажљиво. — Шта ти учинише?</p> <p>— |
| у његове очи, стријељају је, пеку...{S} Чује му и ход, осјећа и дах његов.</p> <p>И узалуд се о |
| <p>Хасан се приближи староме да га боље чује, сједе поред њега и ослони му се лактом о кољено.< |
| удновато узви главом, као да би да боље чује.</p> <p>— Зар и ти смислила тако? — запита тихо.</ |
| ?..</p> <p>И наднесе се над њим да боље чује.</p> <p>— Шта си казао?..</p> <p>— Не могу.</p> <p |
| </p> <p>— Зар...</p> <p>—- Пст... да не чује когод...</p> <p>И мучке, прикрадајући се, приближи |
| ти, ни застењати, од страха да ме ко не чује, не опази.{S} Ко зна да се нијесу они трговци сакр |
| олако, шапћући, старајући се да нико не чује. — Колико?</p> <p>— Мени не треба ништа, — одговор |
| ! — подвикивале су гласно, желећи да их чује и да се барем осмјехне на њих.</p> <p>Сама Хатиџа, |
| ак кавге — рече. — Имаћете је још...{S} Чујем да ти је све уграбио, све отео...{S} Говори: како |
| себи, причињавало ми се увијек и као да чујем шапат неки и пригушено грцање, јецање.{S} Сваки п |
| н, чинило ми се као да ништа друго и не чујем него само тутањ онај, страшан, потмуо, необичан т |
| } И нећеш у соби да пјеваш да те лијепо чујем, него тамо на авлији...{S} За инат!“...</p> <p>И |
| ова планинскијех.</p> <p>— Хасане!..{S} Чујеш ли?..{S} Људи су оно! — узвикнем из свега гласа и |
| о не чујеш?</p> <p>— Ништа.</p> <p>— Не чујеш како звечи нешто, звони?</p> <p>— Јок!</p> <p>Бој |
| >— Због тебе.</p> <p>— А ништа друго не чујеш?</p> <p>— Ништа.</p> <p>— Не чујеш како звечи неш |
| љујући се уза ме. — Ономадне... кад сам чула да си погинуо... вриснула сам и не гледајући шта ћ |
| але једне голема граја, каква се одавно чула ни запамтила није.</p> <p>Читав се шехер узнемири. |
| стање наше, изненадила се кад је све то чула, уплашила се.{S} Жена, која је вазда живјела у мал |
| чули?...{S} Хахахаха!..{S} Јесте ли га чули?..</p> <pb n="294" /> <p>Па приступи вратима и пру |
| ишану и окрећући се нама. — Јесте ли га чули?...{S} Хахахаха!..{S} Јесте ли га чули?..</p> <pb |
| да сте њега чули!..{S} Ех, да сте њега чули! </p> </div> <pb n="276" /> <div type="chapter" xm |
| ијек уздахнем:</p> <p>— Ех, да сте њега чули!..{S} Ех, да сте њега чули! </p> </div> <pb n="276 |
| два сам и сам себе чуо, — или, ако су и чули, нијесу хтјели застајати ни губити времена због ме |
| е ни погледали.{S} Нијесу, можебити, ни чули шта сам говорио, — једва сам и сам себе чуо, — или |
| p>— Држим. — прошапта момче да се једва чуло и некако поплашено, блесасто, поче нас гледати све |
| ја сам чуо, — рече још тише да се једва чуло — е ти се мати преудала...</p> <p>— Ах!..</p> <pb |
| ром каквим.{S} Задуго се ништа друго ни чуло није осим чуднога зврјања тога, које је необично с |
| чући се и не говорећи.{S} И тад се само чуло како хоџа, који готово никад није дисао на уста, ш |
| жен и посрамљен.{S} Само сам, одлазећи, чуо како усиљеније кашље и нешто гунђа, гунђа....</p> < |
| . — Је ли?..</p> <p>— Кијамет.</p> <p>— Чуо сам зазивање, помагњаву и пошао био да видим шта је |
| оцртам отприлике онако како сам од њега чуо, готово његовим ријечима.</p> <p>Било то уз тргање, |
| увијати око руке.</p> <p>— Јеси ли ишта чуо о дому: — запита затим шапатом и погледа ме пажљиви |
| шта сам говорио, — једва сам и сам себе чуо, — или, ако су и чули, нијесу хтјели застајати ни г |
| .</p> <p>Хоџа се причини као да га није чуо.</p> <p>— Ето, прича се, — настави лакше — да се са |
| не одговори.{S} Причини се као да није чуо.</p> <p>— Хоћеш ли још кахве?</p> <pb n="394" /> <p |
| се?..</p> <p>Он се причини као да није чуо.</p> <p>— Мене сад ништа не боли — рече. — Иђем.</p |
| јастуцима и крпама, да се на пољу не би чуо разговор или препирање.{S} Затим, уносећи се један |
| ти лулу и стругати је.</p> <p>— Јеси ли чуо да су се свадили? — запита отегнуто, чистећи и стру |
| бројаницама. — Колико?</p> <p>— Ја сам чуо да се одавле, из Мостара, спрема читава војска, кој |
| поче је прелиставати.</p> <p>— А ја сам чуо, — рече још тише да се једва чуло — е ти се мати пр |
| да је хвали... </p> <p>Ништа даље нисам чуо.{S} Отргнуо сам се од мајке, отео се, окренуо и трк |
| ијех, пажљиво се обзирући није ли ме ко чуо или опазио...</p> <p>И сам Хасан као да се препаде |
| с, чије му ресе падале по бедри.</p> <p>Чуо сам само како је споменуо некаква харамбашу, Стојан |
| јаглуком, шамијом, да ме штипа, уједа, чупа за бркове, издигох је у висину и спустих покрај ја |
| , и димије, и месо на себи као да кида; чупа и гњечи траву, гризе, жваће; и баце папучу једну, |
| , која је са своје двије поћерке, двије чупаве, мале, црнпурасте дјевојчице, носећи дахире у ру |
| он и звекеће бројаницама.</p> <p>Тада, чупајући шамију, са очима пуним суза, поново се враћа к |
| , немирно је устајала, ходала по соби и чупала, кидала све што јој се у руци налазило.</p> <p>И |
| еренице ми да се на њој осветим.</p> <p>Чупао бих је за косе, обарао, газио, искидао је на кома |
| ом унаоколо, почне све око себе кидати, чупати, разбијати.{S} Кида и кошуљу, и димије, и месо н |
| ако муцајући и цичећи, поче је теглити, чупати, ударати по врату.</p> <pb n="231" /> <p>А тада |
| !..{S} Води ме!.. — узвикну јаче и поче чупати шамију, кидати је, комадати. — Ја сам твоја...</ |
| Јер?...</p> <p>И унесе ми се у лице, а чупи ме почеше шкакљати по образима.</p> <p>— Јер? — от |
| — плану Хатиџа изненада и опет затресе чупима. — Да се прва покорим?..{S} Нипошто!..</p> <p>— |
| ашири пуке и препријечи ми пут, тресући чупима, осмјехујући се.</p> <p>— Погоди ко је дошао, — |
| прсте им, затресавши бујним коврџастим чупима и измахнувши голим пуначким рукама изнад главе, |
| као да ми неко непрестано шапће на ухо, чупка за косу а звоно оно клепеће све јаче, одјекује кр |
| и се светиле!.. — говорила је узбуђено, чупкајући ресе на бошчи и све јаче лупкајући папучама. |
| не знам како ми дође та чудна мисао, — чупкајући око себе меке, танане листиће, нагло их почне |
| о је полугласно, гледајући изнад себе и чупкајући чакшире на бедри.</p> <pb n="263" /> <p>— Нех |
| шапатом поче причати нешто, непрестано чупкајући браду и поправљајући појас, чије му ресе пада |
| у на прса и, увијајући се, умиљавајући, чупкала га за браду и јаглуком разгонила дим који се из |
| <p>Па помијеша прсте у браду и поче је чупкати.</p> <p>— Нијесам ни знао да си се вратио — про |
| p> <p>Она ђаволасто прискочи и почне ме чупкати за бркове.</p> <p>— Па... па... па... — вели ње |
| >— Хм...</p> <p>Сједе поред мене и поче чупкати траву:</p> <p>— Окладио бих се да ћу данас двиј |
| шће ишла у собу одакле је најбоље могла чути њихове разговоре.</p> <p>Легла би на шилту, сјела, |
| преко ноге и гласно, да сам и ја могао чути, узвикне:</p> <p>— Зови Хајнију!..</p> <p>Он није |
| ени као да су у сватове пошли, са пуним чутурама, које им, објешене о кајишу, висиле о ункашу, |
| ње и при сваком десетом кораку натежући чутуре и наздрављајући један другоме.{S} И чинило ми се |
| ао...</p> <p>— Устани!..{S} Устани!.. — чух, у неко доба, како ме зове Хасан, псујући и звекећу |
| рикрадао покаткада и заклоњен, сакривен чучао покрај врата, чекајући ме да изађем из куће и кре |
| ..{S} Тврдоглав је...</p> <p>И одједном чучећи прихвати за чибук и напуни лулу.{S} Запали.</p> |
| екавши је у кухињи, украј огњишта, како чучи поред ватре и подстиче је. — Хоћеш ли?..</p> <p>Он |
| ијече хоџа кратко, па се измакну мало и чучну у крај. — Ти то не смијеш...</p> <p>Хасан се лага |
| да је <hi>угурсуз</hi>.</p> <p>Па брзо чучну поред зида и сакри лице у димије.</p> <p>— То... |
| застаде мало и спустивши пушку на земљу чучну испод зида.</p> <p>Ја и Хасан посједасмо на земљу |
| шао је у челињак и тамо се забављао.{S} Чучнувши поред кошница завиривао је у њих, метао шећера |
| ругога на дућан, сакривале се за робу и чучнувши један према другом сашаптавали се, договарали. |
| у.{S} Један заптија, недалеко од врата, чучнуо поред мангале, у руци држи овећи ибрик кахвени и |
| не ради ништа... ако... ако и једе хљеб џаба, он је... он је опет као антика нека, коју треба < |
| ..{S} Неће више бити ни једног залогаја џабе; треба се сад борити, рвати, треба га освојити...< |
| и под стреху и, чешкајући се кљунићима, џавељали, цврчали.{S} И псовао сам, грдио ни сам не зна |
| длазили кућама.</p> <p>Иза акшама, пред џамијама, састајали се опет, окупљали у мале, ријетке г |
| лове, бурад, терђахе.</p> <p>Кад се код џамије бацали камена с рамена пребацио је свима момцима |
| репоручивао агама и беговима око цареве џамије, којима био додијао стари хоџа — поткрадао им џа |
| тклањао би и дову.{S} У кући, у соби, у џамији никад није хтио клањати ни молити се, јер — како |
| оручили: како би жељели да им он буде у џамији и да им он учи дјецу.{S} Дубоке је књиге, —— рек |
| а се у најсвечаније дане ријетко и пред џамијом виђа.</p> <p>И нијесу то били само наши људи, и |
| p> <p>И дошао је међу њих и засјео пред џамијом.{S} Око њега, по сниским малим софама поредали |
| а био додијао стари хоџа — поткрадао им џамију, — па хтјели да нађу и изаберу новога.</p> <p>Ли |
| рио је увијек. — Он је сам себи подигао џамију у којој да се молимо...</p> <pb n="272" /> <p>И |
| хватао собом све пространство оно, сву „џамију Божју“...</p> <p>И одмах након молитве прихватио |
| покуњен, сједио на тлима, покрај врата џамиских и токорсе читао нешто. — Ако је и крао, опет н |
| мљен, стајао је изнад мене, мргодан као џелат и по изгледу му одмах сам могао познати да би ми |
| не приличи, и новце, не бројећи, трпа у џеп, у њедра, за појас, гдје стигне, само да их што при |
| орити.</p> <p>Он се прекрсти, маши се у џеп и, не гледајући, баци неколико маријаша преда ме, у |
| какав замотуљак и овај га брзо спусти у џеп.{S} Причини ми се као да звецнуше дукати.{S} Па се |
| па записује нешто, непрестано вадећи из џепа малу, уску бурмутицу и непрестано потпрашујући.</p |
| р да будеш хамал?..</p> <p>Извадивши из џепа бројанице поче се играти њима.</p> <p>— Не може те |
| приложивши уза свако по неколико гроша џепашлука, а неколико пута слао ми и слаткиша и других |
| ле препуне, гурали су фишеке у њедра, у џепове, за силахе, у големе духанкесе, које им висиле н |
| јек некако суморан, забринут, тужан.{S} Џепови му вазда били препуни некаквих хартија, тефтера |
| типне за образ.</p> <p>Кад би нам дошао џепови му увијек били пуни ораха и љешника а иза појаса |
| и ми хрштао под ногама и пипајући се по џеповима у којима су звецкале паре. —— Је ли, бива, хтј |
| три пута пипао сам се и по њедрима и по џеповима, мислећи да ћу наћи коју мрвицу што ми од јуче |
| и и зазивали ме на какву.{S} С рукама у џеповима ходао сам по старој, изрованој калдрми, гонио |
| ећу — одговорим им опоро, држећи руке у џеповима и раскорачивши се на ћепенку. — Јок...</p> <p> |
| им носом, огрнут својом дугачком, црном џубом, носећи у једној руци грану шебоја а у другој чиб |
| , оборише му турбан с главе и раскидаше џубу на плећима.</p> <p>— Душманин је то и динсуз — вик |
| ити како ја знам...</p> <p>Па подухвати џубу и, пребацивши је преко руке, исправи се:</p> <p>— |
| отегну Смајил-ефендија лијено, свлачећи џубу и отпасујући појас. — Слути на кишу...</p> <p>— И |
| ћи би тада настало читаво једно весеље, џумбус...</p> <p>Комшинице, јаранице, тетке, стрине, и |
| ати, грајати, кудити нам робу.{S} Читав џумбус заметну се у чаршији ради тога и замало што се н |
| по чаршији, Јован поблиједи и стиснутих шака полети у гомилу.{S} Поче тући немилосно, крвнички, |
| > <p>Момци бацише ножеве и онако, голим шакама, навалише на Хусу.{S} Наста једно рвање, комешањ |
| /p> <p>Гњеван и раздражен, са стиснутим шакама и клетвом на устима, почнем газити по прашини, п |
| ршав, са главом мало већом од »стиснуте шаке« како му подругљиво говораху, са ријетком брадом к |
| се смијем, — дочеках оштро, стискајући шаке и пријетећи, — теби, будало, јер си ме повео ни са |
| одуприје о кољена, а главу спусти међу шаке.</p> <p>— Што си се препао? — запита.</p> <p>— Ја? |
| демире, рукама ломи та-лијере, дукате, шаком пробија столове, бурад, терђахе.</p> <p>Кад се ко |
| о сам очи и гутао на силу, ударајући се шаком иза врата, отежући шијом и закашљавајући се...{S} |
| јери погледом, ухвати ме големом својом шаком иза врата и подиже од земље.</p> <p>— Тежак је — |
| дгурнувши књигу с крила и кашљуцнувши у шаку, почео причати.</p> <pb n="282" /> <p>— Ишли — каж |
| расипао дукате око себе.</p> <p>Читаву шаку дуката давао јој да намакне што треба себи у кући; |
| аборавио на њега.</p> <p>А подругачица, шала, подсмијеха, чак и псовака на мој рачун, било је п |
| ли то јунаштво?..</p> <p>— Остави...{S} Шала је...</p> <p>Хајкуна му опет приступи, узвикну неш |
| граби је за руку.</p> <p>— Остави...{S} Шала је... — рече опет, кушајући да је привуче себи и м |
| смијех, старајући се да је осоколим. — Шала је била...</p> <pb n="403" /> <p>— А он се наљутио |
| трговином неком.</p> <p>И није то била шала каква ни обична игра, него баш права трговина, кој |
| уцима.</p> <p>Тако се, ето, једни ситна шала претворила у праву правцату збиљу.{S} Адет онда та |
| о мајка гледа одојче своје.</p> <p>Није шала: све сам то сам стекао, сам зарадио!..</p> <p>Сам! |
| ата.</p> <p>— Немој...</p> <p>— А је ли шала била кад си мени долазио! — запита Хајкуна отимају |
| и ударајући га лактима. —</p> <p>Је ли шала била што си говорио и што си обећавао?</p> <pb n=" |
| готово нигдје могао крочити од њихових шала, питања, подругачица.{S} Чак ме два-три пута на пл |
| би причати о дјетињству јој, о причама, шалама, поступцима њезиним.</p> <p>Док је говорио, негд |
| се.</p> <p>— Ја хоћу и живота, весеља, шале...{S} Тога хоћу...</p> <p>Тога...</p> <p>— Ех, а п |
| ружани, — дочека Сулага пакосно, — и не шале се...{S} А кад не би били оружани, наши би се одав |
| гледали и добацивали им масне, неслане шале.</p> <p>Мајка, уморена и ослабљена, испочетка није |
| и по имену укућане и избацујући неслане шале о домаћинима.{S} Неколике дјевојчице које је срета |
| почивке, милујући Хатиму по коси и, из шале, огрћући је ћурком. — Усташи, кажу, дочекали наше |
| S} Хвалећи робу све више и више почех и шале просипати и пецкати их...</p> <p>Пазарисмо.</p> <p |
| рећи се, јуначећи и на силу се смијући, шалећи.</p> <p>Тек када би, након дугога лутања, он сам |
| , једне вечери, узевши ме за руку и као шалећи се избаци како ми је јаран кршан и како кршнијег |
| ме.{S} Криво му и што се смије онолико, шали, залијевајући <pb n="399" /> цвијеће и хранећи кум |
| Чим прихвати за нож, видио сам да се не шали.{S} И, ни сам не знам како, у оном часу заборавих |
| на, поклањајући ми некакве лопте, као у шали напомену како ће ми поклонити и кћер Хатиџу, која |
| д једне групе другој, јављала се свима, шалила се, смијала, цичала, увијек тапшући рукама <pb n |
| ле, ружичасте нокте, питала ме о свему, шалила се.</p> <p>Није у нас било ни стискања руке, ни |
| <p>Хајкуна се дуго разговарала, дуго се шалила са дјевојкама.{S} Понеки момци, у групама, са та |
| ни ведар као обично; са мном се није ни шалио ни омиловао ме.{S} Кад је изашла мајка, — која се |
| изгледао најведрији није се смијао нити шалио.{S} Једино је у таквим часовима изгледао дарежљив |
| ећи и срчући кахву почеше се препирати, шалити, смијати... </p> </div> <pb n="233" /> <div type |
| или зубун, ђердан, тозлуке.{S} Свакоме шаље и поздрав или савјет какав.{S} И, пошто га већ сви |
| Мучи!..</p> <p>И опет почне да бије, да шамара.</p> <p>— Зар о мени да тако говоре?..{S} Зар см |
| — Ето!</p> <p>И, опаливши му два широка шамара, гурну га ногом у леђа и нареди момцима да га из |
| рчала, дирнула ме за рукав и ударајући, шамарајући, гонила ме из куће на сокак, у махалу.{S} Уз |
| ивали су насред пута, хватали за прса и шамарајући питали имају ли каквих веза са усташима...{S |
| p> <p>И, приступивши му, почне га тући, шамарати. —</p> <p>— Крвниче!..</p> <p>— Кућа пропада.. |
| шуштале и заплетале се око нога, црвена шамија лепршала јој око главе, треперила, а дугачке пле |
| о, очи јој се пламиле, сијале, а црвена шамија на глави као да је и сама горјела, пламтјела.</p |
| нам везеним јаглуцима и лаким, шареним шамијама.{S} Хајкуна није хтјела ни погледати на њих, н |
| .{S} Бледуњаво лице њезино сад је испод шамије изгледало руменије, пуније; црне очи почеле јој |
| бацујући до на врх главе крајеве црвене шамије, који јој падали по образима и сакривали половиц |
| јој да ме удара плетеницама, јаглуком, шамијом, да ме штипа, уједа, чупа за бркове, издигох је |
| филџани.{S} Читаву главу бијаше умотала шамијом, повезала је, те јој само нос испод ње провирив |
| а...{S} Хахахаха!..</p> <p>И измахујући шамијом, ошину ме по образима и поче жмиркати.</p> <p>— |
| љезе у собу, прекривена танком, црвеном шамијом, која јој половицу лица заклањала, носећи у јед |
| иџа!</p> <p>Притрчим јој и прихватим за шамију да је отргнем, да је отворено погледам у очи.{S} |
| ијеће... па ми се спустила на главу, на шамију и почела гугутати...{S} Не знаш, болан, како је |
| рукама поклопи очи и још чвршће притеже шамију.</p> <p>— Шта је било?..{S} Казуј!..</p> <p>— У |
| Води ме!.. — узвикну јаче и поче чупати шамију, кидати је, комадати. — Ја сам твоја...</p> <p>Н |
| кеће бројаницама.</p> <p>Тада, чупајући шамију, са очима пуним суза, поново се враћа кметовима. |
| чам</p> <p>— узвикну изненада и пребаци шамију преко очију.</p> <p>— Стид ме...</p> <p>Стао сам |
| >— Он ми није јаран...</p> <p>Она збаци шамију с главе и коврџаста коса расу јој се по раменима |
| ...</p> <p>— Хасана?..</p> <p>Она збаци шамију, исправи се и затресе косом, густи праменови опу |
| о и у махалу, на сокак, па тамо начинио шанац и камењем рашћерао све махаљане...</p> <p>— Па ка |
| звони кроз башчу, пробија се кроз гране шандуда и смокава и тамо негдје далеко, далеко у плавој |
| ављен, поносит и горд, помоли на прагу, шантајући и опирући се на пушку, чију је мрку цијев грч |
| вакоме оздравио сам.</p> <p>Па, једнако шантуцајући и опирући се о пушку, приступи ми и пружи р |
| Испочетка сам се једва опирао на ноге, шантуцао сам, тетурао; кашње, пошто се загријах мало, и |
| ме угледала како се врзам и како правим шанчеве, мајка би одмах дотрчала, дирнула ме за рукав и |
| им, да слуша шум Миљацке, пјевање тица, шапат траве и цвијећа.</p> <p>— Ко хоће да види Алаха, |
| причињавало ми се увијек и као да чујем шапат неки и пригушено грцање, јецање.{S} Сваки пут неш |
| ав разговор између нас водио се полако, шапатом, и у гуркању старали смо се обојица да не изазо |
| т савлада, приповрну се и лагано, тихо, шапатом поче причати нешто, непрестано чупкајући браду |
| ле се, расипале...</p> <p>— Ко је то? — шапатом запита Хасан и брзо ми приступи. — Чија је?..</ |
| > <p>А имаш ли дружине? — запита Сулага шапатом, играјући се бројаницама. — Колико?</p> <p>— Ја |
| :</p> <p>— Хоћеш ли још кахве? — запита шапатом.</p> <p>Он не одговори.{S} Причини се као да ни |
| крену напријед.</p> <p>— Хајдемо — рече шапатом. — Мичимо се!..</p> <p>— Зар међу хајдуке?</p> |
| испуњена усиљеним кашљањем и подмуклим шапатом и сваки који се налазио у соби као да се није н |
| Јеси ли ишта чуо о дому: — запита затим шапатом и погледа ме пажљивије. — Јесу ли ти што причал |
| на, нека разлије унаоколо и кад се само шапатом смије говорити?..</p> <pb n="353" /> <p>— Шта б |
| 0" /> <p>— Хасан се с тобом и свадио, — шапну и опет погледа наоколо — јер... јер је севдисао Х |
| ати свуда.</p> <p>— Мјесто је згодно, — шапну — трава је велика, шипражје густо...{S} Све као д |
| га знали... а, глад ми, ево, прође... — шапну Хасан растегнуто и збаци струку са себе. — Их!{S} |
| че затварати.</p> <p>— Бјежи куд било — шапну, а смео се па не зна за који ће ћепенак прије при |
| да су наговорени!..{S} Бјежи!</p> <p>— шапну опет.</p> <p>Ни сам не знам шта ми би у томе часу |
| о присјетивши се нечега, саже се брзо и шапну ми на ухо:</p> <p>— А <hi>он</hi>, кажу отишао... |
| .</p> <p>— Доћи ће он и сам — као да ми шапну неко, те се опет смирих и прихватих за посао...</ |
| њих, не гледајући један на другога, не шапнувши ријечи.</p> <p>И није да су га се бојали због |
| али у мале, ријетке гомиле и полугласно шаптали, договарали се.{S} Нијесу ли могли да се догово |
| е слушао.{S} Шаптао је и даље неуморно, шаптао живо, испрекидано, примичући се, нагињући се све |
| лумртав од страха, само је муцао нешто, шаптао и измицао се на леђа.</p> <pb n="224" /> <p>— Мо |
| ви Хајнију!..</p> <p>Он није слушао.{S} Шаптао је и даље неуморно, шаптао живо, испрекидано, пр |
| <p>— Опет крв била!..{S} Опет зло!.. — шаптао је Сулага након дуже почивке, милујући Хатиму по |
| наклањајући му се према уху, непрестано шаптао о нечему, смјешкајући се по обичају, улагујући с |
| те и поче шаптати нешто.{S} И хоџа поче шаптати.{S} И опремивши ме у собу, обојица се измакоше |
| каво осмјехну, одиже се на прсте и поче шаптати нешто.{S} И хоџа поче шаптати.{S} И опремивши м |
| утећи.{S} Затим би се почео наклањати и шаптати нешто, брзо шаптати, отегнувши шију унапријед и |
| е почео наклањати и шаптати нешто, брзо шаптати, отегнувши шију унапријед и узвијајући главом.. |
| >— Иду, иду — као да ми неко непрестано шапће на ухо, чупка за косу а звоно оно клепеће све јач |
| главу принио уху муштеријину, па нешто шапће, прича, говори.{S} Видио сам и како указује на тр |
| <p>— Треба ли ти пара? — запита полако, шапћући, старајући се да нико не чује. — Колико?</p> <p |
| ази...{S} Препашће се...</p> <p>Бербер, шапћући нешто у себи, клекну покрај душека, загрну рука |
| ио, за Бога?{S} Шта си учинио? — запита шапћући, а све ме јаче стиска за руку и трза њоме. — Ка |
| о сам разговарала с њиме — додаде затим шапћући.</p> <p>— <hi>Само</hi> разговарала?..</p> <p>О |
| е на малој дашчици дуван за оца и нешто шапутала, Хасан је оштрио нож и поправљао пушку, а ја, |
| ивали се од мене и нешто се договарали, шапутали.{S} И сви ме гледали некако меко, питомо, сажа |
| за час престајали са грајом или почели шапутати, немирно је устајала, ходала по соби и чупала, |
| леда, премјера ме свега и трљајући руке шапуће нешто, непрестано шапуће.</p> <p>— Да ми се носи |
| трљајући руке шапуће нешто, непрестано шапуће.</p> <p>— Да ми се носи кући — откресах набусито |
| равнодушни; гуркали су и даље у ватру и шарали кратким прутићима по пепелу, <pb n="308" /> а ни |
| ећи, а одсијев му заигравао и клизио по шарама дебелог ћилима, ускачући покаткад чак до Хајкуни |
| роким, тешким појасом, о коме је висила шарена дуванкеса, спуштала се низ бедру и куцкала је по |
| мркој, трулој маховини: преливају се и шарени, седефом извезени кундаци дугих, тананих шешана; |
| , машући нам везеним јаглуцима и лаким, шареним шамијама.{S} Хајкуна није хтјела ни погледати н |
| ијести, сви су одмах, — носећи у малим, шареним тасима или у танким, везеним чеврмама, понуда — |
| им прљавим фењером у руци.</p> <p>Дугим шареним рукавом отро би лагано сузе што му их вјетар на |
| ступио у собу и почео припасивати дугу, шарену бошчу, Хасан, блијед, подбухо, с дебелим мјехури |
| у, протествују.{S} Назваше ме лацманом, Швабом, Чифутом, који иза ручка ни сахат неће да отспав |
| послала и цвијећа.{S} Киту једну ружа, шебоја и рузмарина обмотала златом и црвеном свилом и п |
| ајући је листићима искиданог, згњеченог шебоја у лице, који јој се обично заустављали на коси, |
| црном џубом, носећи у једној руци грану шебоја а у другој чибук, јављао се, обично, доцније нег |
| но гдје сједи на софи са цвијећем, међу шебојима, и токорсе прешива некакве хаљине, крпе.{S} Оп |
| и.{S} Кад би нам они дошли у авлију, до шездесет их на броју, растоварили уморне коње и поредал |
| маћехама, о женама које су обично биле шејтанског поријекла, те мучиле пасторчад своју и гонил |
| к мислио је првих дана као да је у кући шенлук.{S} Многе комшије, зачуђене и узнемирене, почеше |
| S} Само се верали по Требевићу, пуцали, шенлучили и попијевали, плашећи унаоколо тице које су и |
| али се оружјем и насред чаршије пуцали, шенлучили.{S} Сваки пут када би наљегао погледао би ме |
| моји момци, и читавим путем пјевало се, шенлучило, пуцало из пушака.</p> <p>Сељаци су кашње у м |
| чамо.{S} Ни сватова нијесам сазивао, ни шенлучио, ни теферичио.{S} И кућу сам у брзини узео под |
| одмах?..</p> <p>Сад ће бити — почех ја шепртљати, збуњено се осврћући...</p> <pb n="363" /> <p |
| о приче.{S} Каткада нам је приступала и Шерифа-ханума, сједала поред нас те и она причала.{S} И |
| ла, забављала се са мном, све док не би Шерифа ханума, мати јој, изашла из собе и понудила нам |
| иром и кајмаком, и, пустивши још петеро шестеро јањади да се заиграју по авлији, кад би посједа |
| мајка се и због тога узнемирила.{S} Већ шести дан након његова одласка постала је некако сметен |
| опало све...</p> <p>Ја узнемирено почех шетати по соби, лупати, ударати.</p> <p>— Шта је још ла |
| <head>XVI</head> <p>Иако смо наше ноћне шетње сакривали од хоџе, иако нико ни споменуо није о њ |
| поред кошница завиривао је у њих, метао шећера и полугласно тепао, док су му око главе облијета |
| ражећи да јој изручим на изврнуте длане шећерлема, хурма, љешника.</p> <p>— Шта си донио?..{S} |
| и потварати друге, само да бих им купио шећерлема, локума, бајама и да бих и њима коју пару дао |
| итио шилту на којој ће сједити, куповао шећерлеме и нудио јој, клањајући се дубоко и, са особит |
| и ме у образ.</p> <p>— Слатки мој!..{S} Шећеру мој!..</p> <p>И плашљиво се осврнувши опет преба |
| мо чекају згоду када ће ударити и читав шехер попалити с једнога краја на други.</p> <p>И такви |
| чула ни запамтила није.</p> <p>Читав се шехер узнемири.{S} Дућанџије, које су, иза подне, — пош |
| се преобукли у турске хаљине и стали у шехер да штогод упљачкају.</p> <p>Наравно, сви су савје |
| шће окупљати и момци и удовци из читава шехера...{S} Почеше увече редовно долазити, један за др |
| тварати“ и од кога ће стрепити половина шехера.{S} Зато је сваки и затварао врата чим би Хасана |
| о је боља и разумнија него сви домаћини шехерски.</p> <p>— Из зависти што је добро пошло они ов |
| ило да не само у махали, него у читавом шехеру хоџа није имао правог пријатеља.{S} И он као да |
| на себи носио није и кога су у читавом шехеру сви и називали <hi>женскоњом</hi>.</p> <pb n="22 |
| оја ће »сигурно бити најпрва љепотица у шехеру«.</p> <p>— Па хоћеш ли је? — запита, смјешкајући |
| ари у образе.{S} Сав помодри. — Хоћеш у шехеру да убијаш људе, а?..</p> <p>— Ја људе не убијам |
| и те гласове.</p> <p>Ради тога у читаву шехеру наста чудно комешање неко.{S} Ако који рањеник н |
| дјеца по махалама знала да се у читаву шехеру нико у томе с њиме надметати не може, да нико не |
| и на добро!..</p> <p>И како се у читаву шехеру ни о чем толико говорило није колико о ширењу ус |
| седефом извезени кундаци дугих, тананих шешана; звекећу криве димишћије ударајући о неравну кал |
| судили...{S} Опет сам се бојао батина, шиба, удараца...</p> <p>Па ипак —— остављали ме на миру |
| </p> <p>Савладаше га, свезаше.</p> <p>— Шибајте!</p> <p>— Њега?</p> <p>— Шибајте!..</p> <p>Неко |
| баци им.{S} Они не прихватише.</p> <p>— Шибајте!</p> <p>— Не...{S} Немојте! —— застења Хусо, по |
| > <p>— Шибајте!</p> <p>— Њега?</p> <p>— Шибајте!..</p> <p>Неко дохвати три-четири шибе и добаци |
| . — Нисам лупеж...{S} Јунаке кољу, а не шибају...</p> <p>— Удрите!</p> <p>Неки, затежући, мрште |
| , отимао се.{S} Тек пошто би се уморила шибајући, пошто је обје руке забољеле, пуштала ме и зат |
| о главе, треперила, а дугачке плетенице шибале је по куковима и расплетале се, расипале...</p> |
| чито чувала само због мене, — почела ме шибати по рукама, плећима, бедрама, по глави.{S} Узалуд |
| ет и пет штапа по табанима.</p> <p>„Што шибаш човјека, честити царе?“ запита велики везир чудећ |
| поплаши момке, забуни их.{S} Брзо узеше шибе и измахнуше.</p> <p>Хусо прикупи сву снагу, врисну |
| бајте!..</p> <p>Неко дохвати три-четири шибе и добаци им.{S} Они не прихватише.</p> <p>— Шибајт |
| <p>Неколико поплашених тица прхнуше из шибља и цијучући и лепршајући крилима извише се и одлет |
| се некако, сав изгребан и одрпан, кроз шибље и сакривен од свакога, грчевито стискајући пушку, |
| — питао сам сам себе, провирујући кроз шибље.</p> <p>У жељи да се увјерим јесам ли још у сну и |
| Некако бесвјесно повукох се још дубље у шибље и збацих фес с главе, од страха да најприје њега |
| ала ме и, вадећи испод басамака дугачку шибу једну, — која је и била устргнута и ту се вјечито |
| е сте упропастили — отегну он љутито, а шија му се извила готово до под таваницу. — Сад је ово |
| рену главу према пенџеру и поче отезати шијом као да гута сув залогај, а бимбаша отури чибук, у |
| , ударајући се шаком иза врата, отежући шијом и закашљавајући се...{S} И, — макар сад било и см |
| упаде Зулфага, превијајући се и отежући шијом. — Он није лош...</p> <p>— Он не смије више ићи у |
| сок, коштуњав човјек, са необично дугом шијом, на којој се, слична змијској, издизала мала, сит |
| у, мрског, поганог Зулфагу, са дугачком шијом његовом, са змијском главом и големим уснама вјеч |
| шке и лагано се бранећи, само је отезао шијом и све се чудније смјешкао гледајући је.{S} Тако, |
| давно продала...</p> <p>Зулфага отегну шијом и чудновато узви главом, као да би да боље чује.< |
| кове!..{S} Одмах!..</p> <p>Зулфага изви шију и поче жмиркати.</p> <p>— Тако, тако, ефендија, — |
| вијета.{S} Зато оде пред мајку, испружи шију, понизно се наклањајући и љубећи јој скуте, и тихо |
| шаптати нешто, брзо шаптати, отегнувши шију унапријед и узвијајући главом...{S} Она није одгов |
| Два-три пута видио сам како је испружио шију, змијску главу принио уху муштеријину, па нешто ша |
| /p> <p>Па сам себе удари у бедру, а крв шикну и попрска и ћилим и ћенаре.</p> <p>— Их! — цикну |
| {S} Закла га.{S} Млаз топле црвене крви шикну, попрска све унаоколо и пјенушећи поче се пушити |
| казати...</p> <p>Док пуче пушка.</p> <p>Шикну куршум кроз ваздух и као да ми пролети изнад глав |
| гурила се и хоџиница, премјерала без и шила кошуље, не дижући главе и не осврћући се никуд.{S} |
| дје је нарочито за њега намјештена била шилта једна, опкољена јастуцима, да лијепо може сјести |
| ан посрну, паде управо покрај Хајкунине шилте и главом удари о бедру Хајкунину.</p> <p>За чудо, |
| ах у дно авлије на траву, и, не тражећи шилте ни јастука, ту се сасула, пала, легла поребарке.< |
| Он је сједио управо поред бимбаше, крај шилте му, прекрстио ноге на миндерлуку, па одбија димов |
| реобучен.{S} Сједио сам покрај мајке на шилти и разговарао с њоме.{S} Опазивши ме он застаде на |
| мајку како узваљена уз јастуке сједи на шилти и пуши.{S} Опазивши ме, отури чибук у крај, приди |
| ас — брзо дочека Хатиџа, опет је водећи шилти и намјештајући, уређујући јастуке око ње. — Наша |
| рећи на њима.{S} У врху собе, на својој шилти, — коју су у зиму обично превлачили новом чохом, |
| ачему, бабо је сједио у врху, на својој шилти, и, пуштајући димове низа своју дугу, црну браду, |
| и која је сједила у врху собе на својој шилти, <pb n="255" /> и, разасувши по димијама неколике |
| знад врата ардијских, фишеке разбаца по шилти и по чекмеџи с новцима, те ми је у неко доба дућа |
| засмијала.{S} Ни ћилима, ни серџаде, ни шилтице какве није било у собама и празне, голе, без на |
| бусито, вадећи кесу и бацајући новце на шилту — Одмах...</p> <p>— Одмах — дочека и трговац накл |
| ти њихове разговоре.</p> <p>Легла би на шилту, сјела, или се наслонила на пенџер и поднимљена, |
| ш — настави затим мирније, сједајући на шилту и прекрстивши ноге. — Знам да се ти тужиш на њега |
| 2" /> рашчешљао браду, па мирно сјео на шилту, испод пенџера, спустивши ћурак поред себе а чибу |
| ав и одгурну у страну.{S} Она посрну на шилту, скљока се.</p> <p>— Не гурај је, ниткове! — викн |
| под пазуха, повуче ме у собу и гурну на шилту...</p> <p>— И гладан си био, можебити, и... — Мет |
| духаном.{S} Сам је брао и руже и китио шилту на којој ће сједити, куповао шећерлеме и нудио јо |
| ину и спустих покрај јастука, на широку шилту, меку, кадифасту шилту која као да је одавно чека |
| стука, на широку шилту, меку, кадифасту шилту која као да је одавно чекала на нас... </p> </div |
| нестрпљиво, савијајући главу и стрижући шиљастим ушима, фрче, рже и копа земљу ногом, а испод р |
| иских стреха, окићених дугачким мразним шипкама, капала нам вода за врат и милила низ леђа, изн |
| ећи унаоколо тице које су излијетале из шипражја и с веселим цвркутом извијале се изнад нас и п |
| о је згодно, — шапну — трава је велика, шипражје густо...{S} Све као да је удешено за засједе.. |
| анице, лагано смо се вукли кроз грмље и шипражје, отхукујући непрестано и мрко погледајући једа |
| реко пута и брзо се изгуби у густежу, у шипражју.</p> <p>— Ето баксузлука! — узвикну ражљућени |
| ни о чем толико говорило није колико о ширењу устанка, о бојевима, окршајима, јунацима разним, |
| бија је и вриснувши извије се, скочи и, ширећи руке и пуцкајући прстима, и сама као да почне по |
| је и сама горјела и као да се све више ширила по јаким, косматим прсима његовим...{S} Хоџиница |
| ан готово ишао сам тамо и на авлији, на ширини, <pb n="264" /> играо се са Хатиџом, правио јој |
| Густ, загушљив дим извијао се по соби, ширио се и, као облак какав, обавијао их и заклањао им |
| им.{S} У кухињи, око које се разливао и ширио по читавој авлији силан мирис печења, ишле су озн |
| на отишао сам кадији.{S} Био то омален, широк, трбушаст човјек, велике, округле главе која као |
| преко прсију као прамен дима, а топао, широк поглед блудио је некуд далеко, далеко, преко сусј |
| сни, гуркајући се, штипајући, рвући.{S} Широк модрикасто-златан пламен освјетљавао им половину |
| грана разлијевао се демирима рашчешљан широк зрак сунчани, — простирао се по тлима, оивичен са |
| а, пореданих на рафу изнад мусандере, а широка, риђа брада, препуна духанскога дима, као да је |
| ар да их саме оставе код куће, и читава широка авлија препуњавала се дјецом која су скакала, вр |
| /p> <p>— Ето!</p> <p>И, опаливши му два широка шамара, гурну га ногом у леђа и нареди момцима д |
| браду која му прекривала <pb n="268" /> широке космате прси све до појаса, рашчешља је и некако |
| итве прихватио би за рад.{S} Загрнуо би широке рукаве кошуљине до изнад лаката, пребацио тешку |
| убрао би по киту цвијећа, задјенуо под широки, ћошкасти фес, који му падао по ушима, па, запал |
| вом која се слијепила и прионула јој уз широки, крупним мрљама ишарани врат, са големом раном н |
| шњави тозлуци са распанутим гајтанима и широки расквашени опанци са испуцаним опутама.{S} Читав |
| тао и фијукао вјетар снијегом засипљући широки велики пенџер и замрзнуто стакласто грање дивље |
| увијек причињавало као да осјећам њезин широки, топао поглед на себи, причињавало ми се увијек |
| ане густом, допојасном травом и бујним, широким бусовима коприве, — која је од силне прашине из |
| главе, са златним копараном на прсима и широким, тешким појасом, о коме је висила шарена дуванк |
| <p>Издигнувши се на кољена и гледајући широким, врелим, готово безумним погледом унаоколо, поч |
| та пјена, пада по трави, по калдрми, по широким јој прсима и јаким, гуштерастим бутима.</p> <p> |
| , која се као прецвао бехар расипала по широким, гуравим витловима.{S} Опазивши ме, спустише та |
| се да је неколико боје промијенио, — са широко отвореним устима и необично разрогаченим очима.{ |
| сам се вратима, гледам у њих, у велике широкоглаве клинце којима су ишарана и у нове калајисан |
| е у висину и спустих покрај јастука, на широку шилту, меку, кадифасту шилту која као да је одав |
| с водом, очисти рану, опра и намазавши широку, танку крпу некаквим жутим, гњецкавим мехлемом, |
| ј душека, загрну рукаве и, погледавши у широку, голему рану, која се црнила изнад лијеве бедре, |
| ивао чибук с лулом и мрка цијев дугачке шишане...{S} Недалеко од ње стајао је Хасан са пребачен |
| куна се оте, изви се и брзо прихвати за шишану, која је лежала на земљи.</p> <p>— Лагао си, лоп |
| ет!.. — пресијече Хајкуна оштро и одиже шишану. — За толики вакат нит’ си ми долазио, нит сам и |
| и...</p> <p>Па се измакну и опет подиже шишану, напери је.</p> <p>— Казуј: држиш ли још ријеч д |
| засмија се Хајкуна усиљено, спуштајући шишану и окрећући се нама. — Јесте ли га чули?...{S} Ха |
| n="289" /> је, газила даље, носећи лаку шишану преко рамена и под пазухом дугачки хоџин чибук, |
| рме и готово падале по јастуцима; испод шише жутиле се неколике обвехле дуње од којих читава со |
| рви и почела се корити.</p> <p>— Дај! — шиштао сам задављено неколико пута према неколицини пут |
| } Тек пошто би се уморио и почео готово шиштати, престајао је с причањем, опет одизао чибук и, |
| .</p> <p>— И баш да дочекамо? — запитах шиштећи.</p> <p>— Дочекаћемо...</p> <p>Па крену наприје |
| , који готово никад није дисао на уста, шишти кроз нос, како хукти и букти ватра у пећи, иза ко |
| додирнувши својим носом у мој, поче ме шкакљати по лицу својом бујном, коврџавом косом.</p> <p |
| >И унесе ми се у лице, а чупи ме почеше шкакљати по образима.</p> <p>— Јер? — отегну изазивачки |
| а и, смијући се, отскочи у страну. — Не шкакљи!..{S} Чудан си и ти!..</p> <p>— Баш?..</p> <p>— |
| пта, па отрже струк феслиђена и поче ме шкакљити по врату. — Сад нас нико раставити неће.</p> < |
| под кратку, затегнуту јечерму и почнем шкакљити.</p> <p>— Не ругам се.</p> <p>— Немој!.. — гот |
| гим јасминским чибуком под пазухом и са шкиљавим прљавим фењером у руци.</p> <p>Дугим шареним р |
| смрдљива лојаница почела да плави и да шкиљи, узимала је мумаказе, усекњивала свијећу и опет н |
| лажне очи и некако пријекорно звјерале, шкиљиле према свима нама. — Ја жену не молим...{S} Ја с |
| , приносио својим жутим, упалим очима и шкиљио у њега, загледао, тврдим, жуљавим прстима пипао |
| је један другоме.{S} За неколико минута шкипић је био сасвим празан, а ниједна мрвица хљеба ниј |
| ашаптавајући се и носећи међу собом пун шкипић млијека и један поголем хљеб, којим би, како ми |
| ка и чудно се накашља. — Каква је твоја школа?..</p> <p>— Ја ћу говорити — одговори хоџа поноси |
| усо, стегнувши Ајкуну, поново подвикну, шкргутну зубима и извуче нож из корица.</p> <p>— Ко каж |
| шла пред нама, ми за њом.{S} Под ногама шкрипао нам и хрштао замрзнути снијег, са полегнутих ни |
| њацима и руковијетима кумрина грожђа на шљемену, и као да је обухватао собом све пространство о |
| ови митили и давали ми смокава, грожђа, шљива, да их оставим на миру, и молили по неколико пута |
| старајући се да ни трава не зашушти, ни шљунак не захршти под ногама.</p> <p>Ни ја нијесам смио |
| ецати? — питао сам се, газећи по оштром шљунку који ми хрштао под ногама и пипајући се по џепов |
| к —— остављали ме на миру.{S} Мајка је, шта више, иза тога постајала и некако мекша, њежнија, б |
| обро. —— Хајде даље!..</p> <p>Један је, шта више, и измахнуо био да ме ошамари и дочекао ме псо |
| е ће наредбе да изда за винограде неке, шта ће да им каже, а она је само муцала, петљала нешто |
| ита јаче. — Продате ли кметове и земље, шта ће с њиме бити?</p> <p>— Отац се о њему мање бринуо |
| примали и сви га хвалили.{S} Почеле се, шта више, за кратко вријеме читаве приче причати о њему |
| ломећи пред обојицом. — Јесте ли људи, шта ли сте?..</p> <p>— Нећу хунцута у кући...{S} Нећу!. |
| поруци...{S} Шта је хтјела са цвијећем, шта са јаглуком, свилом и златом оним?..{S} Је ли жељел |
| мида...{S}И... и... и кад га не дворим, шта ћу с њиме у соби?..</p> <p>Нећу с њиме кад немам по |
| ачуна, записује.</p> <p>Запита ли који: шта ће унапријед радити и шта засађивати, сијати, она с |
| причања није се могло јасно разабрати: шта је све било и како је било.{S} Сазнали смо само тол |
| <p>Нити сам пазио много, ни размишљао: шта треба, за кућу и шта не треба.{S} Брзо, не загледај |
| им јој брзо, не размишљајући, радознао: шта би Зулфага учинио да ме оваквога види. — Нећу се пр |
| ах у оне маријаше...</p> <p>Новци!..{S} Шта ће ми новци кад треба хљеба?..{S} Залогај хљеба од |
| се поново родити...</p> <p>— Мучи!..{S} Шта ти знаш, кењче један — окоси се стари увријеђен и п |
| > <pb n="333" /> <p>— Шта вам је?...{S} Шта вам је?.. — очајно запита мајка, трчећи час њему, ч |
| о год хоће да пије, Зулфага плаћа...{S} Шта год Хасан зажели, Зулфага доноси...</p> <p>Испочетк |
| ично сам се зачудио таквој поруци...{S} Шта је хтјела са цвијећем, шта са јаглуком, свилом и зл |
| т, а с њиме и злокобљење Хасаново...{S} Шта ће бити ако нам се деси несрећа?...{S} Ако нас сад |
| имала казати, а прије није могла?..{S} Шта је то?..</p> <p>Напошљетку сам читаву киту бацио у |
| ови што сам их имао.</p> <p>— Шта?..{S} Шта је? — забринуто запита она и поче ме миловати по ко |
| м стрепње:</p> <p>— Јеси ли здрав?..{S} Шта ти је?..</p> <p>Ја проплаках, не говорећи ништа.{S} |
| себи, привијати.</p> <p>— Шта је?..{S} Шта ти је?.. — њежно, испрекидано запита она, милујући |
| ти?..</p> <p>— Рашта би пријетили?..{S} Шта им ми радимо?..</p> <p>— запита стари и погледа ме |
| о коси, по образима. — Ђе те боли?..{S} Шта?{S} Како то?..</p> <p>— Ништа ме не боли сад...{S} |
| , убити обојицу?..{S} Шта ће бити?..{S} Шта може бити?..</p> <p>— Баш бих волио да не поплаших |
| казати колико сам ситан према њој?..{S} Шта је хтјела она?..</p> <p>Шта је хтјела?..</p> <p>И с |
| ко не види. — Шта је било са мном?..{S} Шта је?..</p> <pb n="322" /> <p>Нехотице наметну ми се |
| а, љешника.</p> <p>— Шта си донио?..{S} Шта?..{S} Камо?.. — питала је потскакујући и облијетају |
| <p>— Смајиле, што си блијед тако?..{S} Шта ти је?..</p> <p>Па ме обгрли, приви ми главу на прс |
| 288" /> <p>— Шта слиниш, женскоњо?..{S} Шта је?.. — запита Хасан презриво и поче ме гуркати ног |
| јдуци, па заробити, убити обојицу?..{S} Шта ће бити?..{S} Шта може бити?..</p> <p>— Баш бих вол |
| јали пехливан па да ми се смијеш?..{S} Шта ти је?</p> <p>— брекну бјешње, гледајући како се пр |
| и се мицао нити баталио свога посла.{S} Шта више, <pb n="365" /> као да му било криво што ја ик |
| тада више није било кавге међу нама.{S} Шта више и уортачили смо се и отпочели са трговином нек |
| м јој у ситнијим, домаћим пословима.{S} Шта више, она као да се бојала мене и никад ме није смј |
| кућу ударио, никога напао, изгрдио.{S} Шта више, знајући како он не воли препирати се ни парни |
| ви.</p> <p>— Шта си учинио, за Бога?{S} Шта си учинио? — запита шапћући, а све ме јаче стиска з |
| тме.</p> <p>— Шта ће ми то, крвниче?{S} Шта ће ми сад? —— питала је љутито, газећи по рачунима |
| цкајући нокте и играјући се дукатима. — Шта ћу му ја?..{S} Он је сад здравији и ено му Хамида.. |
| блесасто, поче нас гледати све троје. — Шта ћете са мном?..</p> <p>Хајкуна отпочину.{S} Држећи |
| ук и немирно клепећући папучом о тле. — Шта ћу ја?..</p> <p>— Ти знаш све — упорно дочека Зулфа |
| пта она преплашено приљуби се уза ме. — Шта?..</p> <p>— Ништа...{S} Не бој се!..</p> <p>И хтјед |
| непрестано цури, пуже, гамиже, тече. — Шта је по Богу?</p> <p>— Боље би било да сам болестан, |
| на себи, као бојећи се да ко не види. — Шта је било са мном?..{S} Шта је?..</p> <pb n="322" /> |
| а, који су ситно, ситно позвецкивали. — Шта је било?..</p> <p>— Па... па криво му што и сад, ув |
| оно да кољена, устаде и пође за њим. — Шта ће ово?</p> <p>— Ништа...{S} Тако... — одговори он |
| ага као у чуду, гледајући је пажљиво. — Шта ти учинише?</p> <p>— Краду ме.</p> <p>— Они?..</p> |
| кочи са столице и потрча ми у сусрет. — Шта је?</p> <p>— Ево...</p> <p>Ова привири и пљесну рук |
| рану, притрча му и ухвати га за руку. — Шта ти би?..</p> <p>— Ништа, ништа — отсијече Хасан, ст |
| у.</p> <p>— Аман, — повикаше узбуђено — шта се ово ради, у царскоме здрављу, и какав је ово зул |
| поче обузимати.</p> <pb n="400" /> <p>— Шта ли је учинила?..{S} У чему се огријешила?..{S} Гдје |
| е ломити прсте.</p> <pb n="330" /> <p>— Шта је то?..</p> <p>— Ништа...{S} Ситнице!..</p> <p>— Т |
| — Разбуди се!..</p> <pb n="301" /> <p>— Шта? — запитам га буновно, промукло, не отварајући очиј |
| </p> <p>— Нећу.</p> <pb n="333" /> <p>— Шта вам је?...{S} Шта вам је?.. — очајно запита мајка, |
| ије говорити?..</p> <pb n="353" /> <p>— Шта би то било што би сад имала казати, а прије није мо |
| е, опколише ме.</p> <pb n="288" /> <p>— Шта слиниш, женскоњо?..{S} Шта је?.. — запита Хасан пре |
| >— Реци ми да се нећеш љутити!</p> <p>— Шта си му рекла?</p> <p>— Рекла... рекла сам да је <hi> |
| и дочекали смо...{S} Хајде!..</p> <p>— Шта?</p> <p>— Припреми пушку!..{S} Уреди се за нападај! |
| за собом.</p> <p>— Чувај се!..</p> <p>— Шта је?.. — прошапта она преплашено приљуби се уза ме. |
| у према рамену.</p> <p>— Па...</p> <p>— Шта је било?.. -</p> <p>— Криво му било... знаш... што |
| Хајде...{S} Зове те бимбаша...</p> <p>— Шта је?..{S} Какав је сад белај?.. — помислих у себи и, |
| пристајући за њом. — Наш је...</p> <p>— Шта?..</p> <p>И опет ме погледа зачуђено.</p> <p>— Грех |
| више...{S} Чудан је постао...</p> <p>— Шта ти је учинио — запитам весело, гађајући је листићим |
| , не осврћући се. — Не могу...</p> <p>— Шта?..</p> <p>И наднесе се над њим да боље чује.</p> <p |
| звекећу, звекећу, — у дому...</p> <p>— Шта?..</p> <p>— Увриједила сам ти госта...</p> <p>— Хас |
| — Како си могао оно учинити?..</p> <p>— Шта сам учинио? — одговорим јој набусито, покушавајући |
| ане шећерлема, хурма, љешника.</p> <p>— Шта си донио?..{S} Шта?..{S} Камо?.. — питала је потска |
| </p> <p>Хасан слегну раменима.</p> <p>— Шта ћеш...{S} Женска памет — рече сажаљевајући. — Кад ј |
| д мене иде Сулаги и њега пита.</p> <p>— Шта ћу радити!..</p> <p>— Ради како знаш — вели и он и |
| — причини ми се као да запита.</p> <p>— Шта питаш? — отегнух полугласно.</p> <p>— Можеш ли ићи? |
| почех се превијати од смијеха.</p> <p>— Шта је?..{S} Што се кесиш? — окоси се он опоро, једва д |
| и нагло га извукох из корица.</p> <p>— Шта ћеш то? — запита ефендија меко, хватајући ме за рук |
| ући се на леђа, крену из собе.</p> <p>— Шта је овог — запита мајка брзо и, збацивши све оно да |
| ч у грлу.{S} Заборавих на све.</p> <p>— Шта је то? — викну опазивши ме, па остави посао, скочи |
| днесе се над њим да боље чује.</p> <p>— Шта си казао?..</p> <p>— Не могу.</p> <p>Она је непомич |
| о устукну натраг и одиже руке.</p> <p>— Шта ти је?...{S} Да нијеси болестан?... —— запита зачуђ |
| помутиле се мало, покрвавиле.</p> <p>— Шта је опет било? — запитам зачуђено, чим сам прешао пр |
| им Хасану и пољубим се с њиме.</p> <p>— Шта је?..{S} Како си ми?..</p> <p>— Добро сам — одговор |
| снагом одупре, одбрани, отме.</p> <p>— Шта ће ми то, крвниче?{S} Шта ће ми сад? —— питала је љ |
| укњава, наста комешање, рвање.</p> <p>— Шта вам је, несретници? — заграјаше неколике чаршинлије |
| ме за руку и привлачећи себи.</p> <p>— Шта си ишао?..{S} Знаш ли, јадниче, да ће се мајка љути |
| за каната и силом ме заустави.</p> <p>— Шта си учинио, за Бога?{S} Шта си учинио? — запита шапћ |
| тинем.</p> <p>Она не одговори.</p> <p>— Шта је?..{S} Што шутиш?.. — запитах мекше, а и нехотице |
| чех притезати себи, привијати.</p> <p>— Шта је?..{S} Шта ти је?.. — њежно, испрекидано запита о |
| тља се и као почне размишљати.</p> <p>— Шта ћу казати? — одмах трчи мени и пита.</p> <p>— Смисл |
| тати по соби, лупати, ударати.</p> <p>— Шта је још лагао Зулфага? — запитам оштрије — Причај ми |
| али смо се нијемо, испитујући.</p> <p>— Шта сад? — као да смо у исти мах хтјели запитати један |
| руку и лагано повукох у крај.</p> <p>— Шта је било? — запитах мирно.</p> <p>— Па...па...па...< |
| ртио главом и одмахивао руком.</p> <p>— Шта је било било, — зборио је тихо, преврћући бројанице |
| и сви болови што сам их имао.</p> <p>— Шта?..{S} Шта је? — забринуто запита она и поче ме мило |
| нио и задњи се дукат потрошио.</p> <p>— Шта ћемо сад? — запита мајка забринуто, кад је и опет д |
| а, узбуђена, стаде између нас.</p> <p>— Шта вам је, ако Бога знате? — викну из свега гласа, гот |
| и и још чвршће притеже шамију.</p> <p>— Шта је било?..{S} Казуј!..</p> <p>— У твојој кући — зам |
| нешто кажем?</p> <p>— отегну.</p> <p>— Шта?.. .</p> <p>— Обећај ми да се нећеш љутити.</p> <p> |
| астави да ниже другу половицу.</p> <p>— Шта?..{S} Да се опет није што десило? — запита као узгр |
| ог ситница, беспослица разних.</p> <p>— Шта је? — запитам улазећи у собу, ознојен и уморан, и п |
| а, погледа ме и кратко запита:</p> <p>— Шта ћеш?</p> <p>— Дај!</p> <p>Друго нијесам могао изгов |
| тивши ме за руку мукло запита:</p> <p>— Шта ти је?</p> <p>— Видиш... не могу даље, — одговорим |
| а устима, меко, наивно запита:</p> <p>— Шта сам ти учинила?..</p> <p>— Не знаш? — отегнух подру |
| некако мукло, отегнуто запита:</p> <p>— Шта ћете?..</p> <p>Зулфага ми трзну руком, гурну ме мал |
| еђивале земљу за садњу духана.</p> <p>„ Шта радиш, тежаче?..“ — запита цар, примичући му се.</p |
| и пљесну рукама...</p> <p>— То?..{S} А шта ће то?</p> <p>— Па...{S} Нека кућа није празна.</p> |
| еба ме, пази.</p> <pb n="265" /> <p>— А шта си радио тамо? — питао је тихо и као забринуто, хва |
| га не опазе...</p> <p>Иду!..</p> <p>— А шта ли Хасан ради?..{S} Како ли је њему?.. — помислих и |
| ти.</p> <p>— Ти како знаш...</p> <p>— А шта ја знам? — окоси се мајка оштро, грицкајући танки с |
| ену мајки и указа јој на ме.</p> <p>— А шта ће овом остати, ако и добра пролете као и готовина. |
| рачунати нешто и размишљати.</p> <p>— А шта би ти смислио? — запита га изненада и унесе му се у |
| искезих све зубе према њему.</p> <p>— А шта је од тих новаца, што их мајки дао за грађевине? — |
| димија и пријекорно запита:</p> <p>— А шта ћеш више?..</p> <p>— Па то је ништа — одговорим кро |
| ће ли је послушати или неће?</p> <p>— А шта ћеш ти овђе? — изненада се окоси Хусо, не мичући се |
| т, необуздан дјечко, који као да ни ода шта зазирао није и никога се бојао, чак ни оца.{S} Ја с |
| наш а кријеш, прикриваш...</p> <p>— Ама шта ти је? — запита она дурљиво и напући усне. —— Какав |
| — Јер... јер и он долази... и... ко зна шта може бити...</p> <p>Ја занијемих, скамених се.</p> |
| јет, и сисао крви људске...{S} И ко зна шта ћу до хиљаду година опет бити!..{S} Опет можебити т |
| опет.</p> <p>— Наша!..</p> <p>И ко зна шта би било да се тога часа мајка не указа на вратима.{ |
| да нас не опазе — прошапта.</p> <p>— Па шта је?..{S} Нека опазе...</p> <p>— Не... не смију нас |
| и грицкајући бркове запита:</p> <p>— Па шта ти мислиш?..</p> <p>— Радити...</p> <p>— А како ћеш |
| енима и мирно ми одговорио:</p> <p>— Па шта ће него ти разбит’ главу, кад ти нијеси њему разбио |
| Он се сад и не осврће на њу нити слуша шта она говори...{S} Не можеш тамо...</p> <p>— Макар... |
| /p> <p>— Буди ми јунак! — рече. — Ни од шта се немој препадати...{S} А дерт?{S} Нека га ђаво но |
| ричам о Зулфаги.{S} Интересовало га све шта он ради и како говори и како рачуна...{S} И, док са |
| м препуштен самоме себи и радио сам све шта сам хтио и како сам хтио.{S} Осим што сам као од не |
| шта не смије...{S} Живе како хоће, раде шта хоће, убијају кога хоће!..{S} Не зна им се за кућу, |
| ст, оставио ме, напустио, не бринући се шта ће са мном бити ни како ћу проћи.{S} Није се чак ни |
| знад главе и исправи се.</p> <p>— Знаће шта су муке... ама може знати и шта је радост! — узвикн |
| хамала узео ствари, био сам смислио: и шта ћу рећи и како ћу изгрдити Хатиџу.</p> <p>Али чим с |
| слијепца каква храни и издржава?..{S} И шта би се, тада мислило о мени?..</p> <p>Шта би мислила |
| {S} И ко зна колико су се разговарали и шта су све разговарали!..{S} Знам само да је у свануће, |
| — Знаће шта су муке... ама може знати и шта је радост! — узвикну заносно. — Без правих мука нем |
| пита ли који: шта ће унапријед радити и шта засађивати, сијати, она се збуни, спетља се и као п |
| ого, ни размишљао: шта треба, за кућу и шта не треба.{S} Брзо, не загледајући ствари и не погађ |
| сам се на то и припремао пушку.{S} Али шта сам могао?..{S} Ниједан путник ни кириџија није иша |
| погледали.{S} Нијесу, можебити, ни чули шта сам говорио, — једва сам и сам себе чуо, — или, ако |
| /p> <p>— Тебе нијесам служио и немаш ми шта плаћати</p> <p>— кратко, поносито одговори Осман. — |
| ежући и наглашавајући свако слово. — Ти шта ћеш?..</p> <p>Она се зачуди.</p> <p>— Ја?..</p> <p> |
| смо потпуно слободни и могли смо радити шта год смо хтјели.{S} Хасан је био плах, силовит, необ |
| погинуо... вриснула сам и не гледајући шта ће свијет рећи, па ето! — нагло прекиде и одгурну м |
| јевам.{S} И у обијести оној, не знајући шта друго да радим, почнем као помаман подвикивати и ха |
| оче опипавати оштрицу.</p> <p>— На знам шта је све било између вас, — рече полугласно — али он |
| <p>— шапну опет.</p> <p>Ни сам не знам шта ми би у томе часу.{S} Не одговорих му ништа, не рек |
| Хасана да донесе књигу. — Да вам причам шта има у књигама.</p> <p>И читао нам је, причао, тумач |
| азивање, помагњаву и пошао био да видим шта је.{S} Чим сам тебе угледао, досјетио сам се.</p> < |
| помични.{S} Ја од узбуђења нијесам знао шта ћу говорити, а он опет није хтио запиткивати ништа |
| иживали смо се ватри.{S} Не знам управо шта, али ме нешто силно гонило, гурало напријед и да са |
| вим путем нисам на друго ни мислио него шта ћу одговарати и како ћу се бранити...</p> <pb n="33 |
| овео ни сам не знаш куда и јер не знамо шта радимо ни ја ни ти...{S} Теби, зевзече!..</p> <p>— |
| треба ни да живи, ни ђецу да рађа, јер шта ће живот кад се ни за се ни за њих нема чему бољем |
| емирене, почеше дотрчавати и питати нас шта се десило.{S} Сулага је, како ми рече, помислио одм |
| ну Хајкуна и обгрли ме чвршће. — Знаћеш шта су муке...</p> <p>Хоџа одиже књигу изнад главе и ис |
| а њој?..{S} Шта је хтјела она?..</p> <p>Шта је хтјела?..</p> <p>И све више љутећи се, бјеснећи |
| та би се, тада мислило о мени?..</p> <p>Шта би мислила и сама Хатиџа, кад би виђела како живим |
| није тресем. — Јеси ли махнит?..</p> <p>Шта је?..</p> <p>И из све снаге баци према мени нож кој |
| потпуно укроти, стегне и покори.</p> <p>Шта више, често се од срца и весело насмијао баш онда к |
| ио на ме, нити ме почео тјешити.</p> <p>Шта више, као да се и веселио томе.{S} Једанпут,кад је |
| ји ме давио, притискивао, мучио.</p> <p>Шта више, — желећи зар да сам себе осоколим и раздражим |
| е мутно, магловито, тајанствено.</p> <p>Шта ће бити ако је збиља истинита она напомена да зец б |
| ући се међу нас и развађајући. —</p> <p>Шта ћете?..</p> <p>Дође и заптија.{S} Похвата тројицу-ч |
| .{S} Рашта? — запита зачуђено. —</p> <p>Шта ти фали?</p> <p>— Осман ме ’сује, — промуца Зулфага |
| јала свакога, непрестано пазила на оно »шта ће свијет рећи«, нагло, непромишљено, прекиде са св |
| царе?“ запита велики везир чудећи се. „Шта је скривио, ако је споменуо стари земан?“...</p> <p |
| ем „Ниђе“...</p> <p>И кад ме запитају: „Шта си радио?“ зар да рекнем „Ништа“...{S} А, токорсе, |
| ући му се.</p> <p>Он ни ријечи.</p> <p>„Шта радиш?..“</p> <p>„Видиш“ одговори сељак лијено и пр |
| роњавом и подераном одијелу, са безброј штака под пазусима и безброј штапова у рукама.</p> <p>К |
| и ићи није могао без штапа, често и без штаке.{S} Док је био бабо у животу Осман као да није ни |
| је то — рече Осман мирно опирући се на штап и кушајући да се исправи. — Јунак ме у ову кућу до |
| оклецајући и опирући се о тешки, дебели штап, прекорачио би преко прага, застао крај каната, оп |
| јуначнији и, објема рукама обухватајући штап, на силу хтио да мушки коракне, да затресе кућом.{ |
| м...</p> <p>Па све јаче стискајући свој штап сувом косматом руком, која се испод бијелог рукава |
| ужећи и који више ни ићи није могао без штапа, често и без штаке.{S} Док је био бабо у животу О |
| а свежу и да му отцијепе двадесет и пет штапа по табанима.</p> <p>„Што шибаш човјека, честити ц |
| и сам својом руком отцијепи му још пет штапа по табанима...</p> <p>И хоџа би са заносом почео |
| са безброј штака под пазусима и безброј штапова у рукама.</p> <p>Кад смо, након дугога лутања, |
| јка заносно, и удари се по кољену. — На штеди грла, не било га; не жали срца, усахло ти!..</p> |
| често као да је од себе, од својих уста штедила, само да нама што више и што љепших понуда изни |
| и оне, видећи да се у чашћавању почело штедити, кашње се навраћаху тек уријетко и остајаху сам |
| > <p>Мало помало и мајка као да отпоче »штедити«.{S} Поче отпуштати слуге и слушкиње.</p> <p>На |
| мене нијесу остављали на миру, нити ме штедјели.{S} Кад бих прошао чаршијом, са јараном којим, |
| у се стегнуто, језиво извијање, лајање, штектање вукова, што је много наличило јаукању и запома |
| чини као да негдје неко чудновато лаје, штекће, подврискује.</p> <p>Језа ме поче обузимати од т |
| пуним фишеклијама као да клопара нешто, штекће, игра.</p> <p>И коњи им опремљени, уређени потпу |
| и почео миловати:</p> <p>— Штета...{S} Штета, Смајиле...{S} А то ми не слути на добро... </p> |
| и ме обгрлио и почео миловати:</p> <p>— Штета...{S} Штета, Смајиле...{S} А то ми не слути на до |
| брзо.</p> <p>— Пуно.</p> <p>— Па какве штете кад их продамо?..{S} Ја бих их давно продала...</ |
| вјешалима...{S} Мало му је што ми чини штету по кући и авлији, него, бива, отишао и у махалу, |
| и немају према још слабијима, чинили су штету и насиља.</p> <p>За чудо, и мајка ми као да га се |
| оње испред туђих дућана, само да нанесу штету какву и оборе робу, коју су дућанџије изнијели пр |
| а плетеницама, јаглуком, шамијом, да ме штипа, уједа, чупа за бркове, издигох је у висину и спу |
| ли, раздрагани, обијесни, гуркајући се, штипајући, рвући.{S} Широк модрикасто-златан пламен осв |
| гребле по лицу вриштећи и подцикујући, штипао је сваку за образе и љубио по неколико пута.</p> |
| јесам ли још у сну или сам збиља будан штипао сам се по бедрама и уједао се за руку.{S} Затим |
| ад не би прошао а да ме не омилује и не штипне за образ.</p> <p>Кад би нам дошао џепови му увиј |
| да бијаху задовољне.{S} Осмјехнуше се, штипнуше ме мало за образе и опет ништа не говорећи сје |
| аног шуштања, цичања, звиждања некаква, што толико сличи цвиљењу, уздисању, јауку нечијем, и ка |
| зиво извијање, лајање, штектање вукова, што је много наличило јаукању и запомагању нечијем и чу |
| увијек, не могу бити у соби поред њега, што га и сад сама не дворим...</p> <p>— Па?..</p> <p>— |
| ми у очи не смије отворено да погледа, што није онако дрзак и онако необазрив као и обично.</p |
| ибира и спрема на одбрану.</p> <p>И ја, што сам којим даном постајао старији, све сам више зази |
| е жестио што и она није била кавгаџија, што и она није газила у инат.</p> <p>Напошљетку, једне |
| ем ону књигу с тешким дебелим корицама, што је растворена лежала близу њега на миндерлуку, и да |
| о.{S} Радост што ћу опет виђети јарана, што ћу га рањена примити у своју кућу и сам његовати, ј |
| и терезије, премјеравали робу с кољена, што никад нијесу могли пазарити а да жестоко не изгрде |
| ки начин, брани мог најљућег душманина, што више вјерује њему, кога је јуче познао, него мени, |
| ак се љутио и што му не одговара ништа, што се не брани, не опире, него само шути, шути и смјеш |
| њему.</p> <p>— А шта је од тих новаца, што их мајки дао за грађевине? — запитах жешће.</p> <p> |
| Макар што ми још није било до женидбе, што нијесам прије ни мислио нити се љуцки припремио за |
| руку и готово врисну:</p> <p>— Смајиле, што си блијед тако?..{S} Шта ти је?..</p> <p>Па ме обгр |
| о, — а познао сам да му сметам по томе, што ми нудио и новаца да одем из авлије, — хтио сам муч |
| S} Криво ми и што окреће главу од мене, што ми у очи не смије отворено да погледа, што није она |
| ји; свак треба да слуша што ви рекнете, што народ рекне...{S} А што је, бива, Алах наредио, те |
| брашно, пиринач, меку робу и све новце, што сам им дао, поново ми враћали.</p> <p>Ишао сам зати |
| му није могао ни близу доскочити.{S} И, што је најчудније, није ни скакао као други момци онако |
| угледнији, познатији трговци у чаршији, што су по десет, по двадесет и по тридесет година тргов |
| шта трпио није што је било ново у кући, што се након бабе измјењивало, тако није трпио ни Зулфа |
| и око баштенских плотова.</p> <p>Момци, што нам још остали у кући, непрестано им износили понуд |
| <p>Ја само иштем своје добро, мал свој, што ми га уграбили...</p> <p>— Уграбио? ..{S} Уграбио? |
| рпу некаквим жутим, гњецкавим мехлемом, што га уза се донио, привије.</p> <p>— Ништа је — рече |
| дино стари Осман, онако слаб и немоћан, што се прикрадао покаткада и заклоњен, сакривен чучао п |
| гало није ни што ми се каткад улагивао, што ме хтио замамљивати и поклонима.{S} Осјећајући да м |
| в што му се Зулфага наметнуо у друштво, што га је пратио вазда и частио?..{S} И је ли крив што |
| ој и то мало било.{S} Незадовољна, зар, што само у кући, пред нама, може показивати како је сло |
| p> <p>И што је чешће одлазио у чаршију, што више распитивао о хајдуцима, био је све луђи, све ч |
| епрестано сједећи и лешкарећи у дућану, што су са чибуком или цигаром у зубима стењући и гунђај |
| мила и кумру...{S} Знаш ону моју кумру, што ми вазда долијеће... па ми се спустила на главу, на |
| м...</p> <p>— Има, има, брате!..{S} Их, што не кажеш одмах?..</p> <p>Сад ће бити — почех ја шеп |
| но, лако је одгурнувши.</p> <p>— Што... што си сад спомињала?..</p> <p>— Не знам, — покуњено од |
| ?.. -</p> <p>— Криво му било... знаш... што ми се расцв’о карамфил, па лијеп, велик, црвен, па |
| као да се никако није ни могао уморити; што је више ишао, као да је постајао све то лакши, бржи |
| макох се иза софре.</p> <p>— Једи!..{S} Што не једеш?.. — проговори хоџа, па и сам отре браду м |
| орих поносито — а вјерујем и теби...{S} Што бих га се бојао?..</p> <pb n="391" /> <p>Она се ухв |
| </p> <p>— Што си га сад споменула?..{S} Што ти је пао на памет? — запитам пријекорно, лако је о |
| ијати од смијеха.</p> <p>— Шта је?..{S} Што се кесиш? — окоси се он опоро, једва дочекавши што |
| >Она не одговори.</p> <p>— Шта је?..{S} Што шутиш?.. — запитах мекше, а и нехотице се сагињем, |
| мек и звонак глас, измамише ми сузе.{S} Што сам више плакао бивало ми је све лакше и са сузама |
| .</p> <p>Узваљена, запаливши наргилу, — што јој слушкиња увијек доносила, — дочекивала је Хајни |
| атећи сваки покрет мајчин, сваки миг. — Што ти је то требао?..</p> <p>— Ја га нијесам звала — м |
| знојен и уморан, и погледам их обоје. — Што сте звали?..</p> <p>А Хасан одмах са душека дочекуј |
| узми ме!.. — узвикну готово плачући. — Што отежеш са свадбом?..</p> <p>Узми ме!..{S} Сјутра, п |
| да тиме прекида сваки даљи разговор. — Што ја рекнем не пориче се.</p> <p>Зулфага изви главом |
| у безбрижно, наслањајући се на мајку. — Што ћу га питати?..{S} Зар сам дијете?..</p> <p>— Охо!< |
| реса хоџа и гурну га ногом у слабину. — Што ће ти оне?..</p> <p>— Па се опет окрену мени и поче |
| 43" /> <p>— Је ли крив Зулфага — рече — што је иза твога доброг и поштеног оца остало све запет |
| е моје дијете...{S} Она има...</p> <p>— Што је њезино и подај њојзи...{S} Ја нећу њезина...</p> |
| ена, а главу спусти међу шаке.</p> <p>— Што си се препао? — запита.</p> <p>— Ја?..{S} Нијесам.. |
| се брзо исправих, подигох се.</p> <p>— Што си га сад споменула?..{S} Што ти је пао на памет? — |
| ље, као да се застиди и збуни.</p> <p>— Што си виђео, нека си виђео, ама о овоме не причај нико |
| ријекорно, лако је одгурнувши.</p> <p>— Што... што си сад спомињала?..</p> <p>— Не знам, — поку |
| >И нијесам отишао на састанак.</p> <p>— Што си ме звала? — питао сам је сјутрадан, кад смо се н |
| војом бујном, коврџавом косом.</p> <p>— Што сам те звала? — отегну. — Не знаш?</p> <p>— Не знам |
| што ви рекнете, што народ рекне...{S} А што је, бива, Алах наредио, те сте почели пропадати, те |
| еврну. — Кад су непокорни!..</p> <p>— А што ће ти ђевојке, несретни сине? — откреса хоџа и гурн |
| </p> <p>— Ја се не плашим...</p> <p>— А што си га спомињао кад се не плашиш?..</p> <p>И спуштен |
| собу и сједе покрај пенџера.</p> <p>— А што си га звала? — запита полугласно, отегнуто, пажљиво |
| оворити јој. —</p> <p>Ништа.</p> <p>— А што си блијед, зелен тако?..</p> <p>— Нијесам спавао, м |
| мајко...{S} Од несанице је.</p> <p>— А што су ти руке изгребане, крваве?</p> <p>— Путем се изг |
| сами дижу и прихватају за рад.</p> <p>А што се они више љутили, хоџа је постајао све ваљанији и |
| и и издавати под скупу кирију.</p> <p>А што је више зидао, новаца је код мајке бивало све мање |
| почех љутити сам на се. — Зар је крива што га је споменула узгред..{S} Зар се и због тога зава |
| бити.</p> <p>— Хајкуна!..{S} Моли Бога што си женско...{S} А доста је...</p> <p>— Хоће ли бити |
| </p> <p>— Удала се за онога... за онога што га измлатила...</p> <p>— Их!..</p> <p>Хасан слегну |
| <p>И није да су га се бојали због тога што је псовао, пријетио, ударао.{S} Јок!{S} Он нити је |
| у се као свијетњаци.{S} И баш због тога што сам му и одвише сметао, — а познао сам да му сметам |
| погледали на врата, као да би жељели да што прије измакну одатле, да побјегну.{S} И, право да р |
| репричавали.{S} Неки су опет, у жељи да што ново изнесу, измишљали праве бајке о хајдуцима.{S} |
| p> <p>Ако се који од муштерија јавио да што пазари, нити се мицао нити баталио свога посла.{S} |
| ечи кроз зубе и старајући се да изгледа што мирнији. — Хтио сам да се опростимо.</p> <p>— Да се |
| собе.{S} Старао се и упињао да изгледа што поноснији и што јуначнији и, објема рукама обухвата |
| о мачке које се купиле око сирових кожа што их комшије избацили пред своје дућане, бацао се кам |
| три сахата учио читати и писати, ни за што друго нијесам имао да се бринем.{S} Непрестано сам |
| бе и чинију с алвом и неколико гурабија што их држала у крилу.{S} Остале жене са пригушеним ври |
| збројати, — па се окрену двојици момака што су сједили отрага, иза леђа му, и отежући проговори |
| црнити: само једна танка, румена трака што још избија из ње и лагано се повлачи по јакој бијел |
| ћи га лактима. —</p> <p>Је ли шала била што си говорио и што си обећавао?</p> <pb n="292" /> <p |
| ва кућа вришти, пјева, бјесни од весеља што се опростила бабина дахилука.</p> <p>Наравно, чим б |
| е, од својих уста штедила, само да нама што више и што љепших понуда изнијети може.</p> <p>Хаса |
| , засипајући се покаткад сухим трешњама што сам их од Хајкуне добио.</p> <p>Неко вријеме сви см |
| хнитој Фати и паметној Злати, о чеврама што су везене чистим златом и о чеврама што су препуњен |
| што су везене чистим златом и о чеврама што су препуњене свилом, о димијама од свиле дукатлије |
| еси ли готов?..</p> <p>— Готов?..{S} На што?..</p> <p>— На јуриш!</p> <p>— Бива: ја једва чекао |
| рије, желећи зар да накнади оно времена што га мало прије изгубила.{S} Хајкуна, покрај ње, сјец |
| аљинама, — ако се оно неколико крпетина што се једва држало на њему могло назвати хаљинама, — с |
| добро бити.{S} Тако и старији раде, па што не би и ми?..</p> <p>Одмах се споразумјесмо.{S} У р |
| ио си?..</p> <p>— И учио...</p> <p>— Па што си дошао?{S} Рашта? — запита јаче. — Да те нијесу з |
| :</p> <p>— Треба ми духана.</p> <p>— Па што нијеси Хамида послао да донесе?</p> <p>— Јок!..{S} |
| прелијевале се према свјетлости фењера што га носило у руци, помоли се отуда, изађе безбрижно |
| и јачи, ни старији; свак треба да слуша што ви рекнете, што народ рекне...{S} А што је, бива, А |
| , гледајући изнад себе у пешкир некакав што је висио на зиду. — Како то?..</p> <p>— Ја хоџу ниј |
| ратио вазда и частио?..{S} И је ли крив што је о њему мислио као о поштену човјеку?..{S} Зар <p |
| е је истину говорио...{S} Је ли он крив што су Хамида оробили?..</p> <p>Није...{S} А чим је Хам |
| њему...{S} Зашто?</p> <p>Је ли он крив што му се Зулфага наметнуо у друштво, што га је пратио |
| етка нијесам је ни осјећао толико; стид што ме људи тако одбијају од себе био је јачи од свега |
| имати посла...</p> <p>— Их, баш сам луд што сам је довео, а ништа купио нијесам — почех прекора |
| заборави на ружне <pb n="390" /> снове што их недавно снивао.{S} Чак ни Хасанова порука није м |
| <p>— Заповиједам да продаш све кметове што краду, макар их било педесет...</p> <p>— Баш твоја |
| јешкајући.</p> <p>— Она?..</p> <p>— Све што је он говорио потврдила је...{S} Све!..</p> <p>Поре |
| тсијече оштро, играјући се кесом —— све што сам дужна...{S} Колико?..</p> <p>— Тебе нијесам слу |
| е толико мазили, познао сам и то да све што се десило није се могло десити никоме другоме, него |
| ао да се хтјела осветити на мени за све што је патила.{S} Старала се да ме заузда, стегне, приг |
| ла, ходала по соби и чупала, кидала све што јој се у руци налазило.</p> <p>И као да се плашила |
| може забранити, хтјела је и да ради све што год јој на ум пане.{S} И хтјела да се покаже као ју |
| — чинило ми се, — могао бих учинити све што никад и никоме за љубав учинио не бих.{S} Њему за и |
| примим мираз, Сулага предаде Хатиџи све што јој мислио дати.{S} Одвојио и нешто готовине, и нек |
| органе, огледала, сахане.{S} Готово све што ми је под руку долазило, све сам узимао.{S} Само ст |
| у стакласто замрзнуто грање дивље лозе што се пропињало уз демире.</p> <p>Тек кад би које од н |
| .</p> <p>— Ја?..</p> <p>Хамид отре сузе што му од кихања налетиле на очи и опљуну.</p> <p>— Нећ |
| гим шареним рукавом отро би лагано сузе што му их вјетар нагонио на очи; погладио бркове и прст |
| ..{S} О томе нити сам га питао, нити је што напоменуо.</p> <p>— Пљуни у длане па ради — само ми |
| е свршити на вјешалима...{S} Мало му је што ми чини штету по кући и авлији, него, бива, отишао |
| рену мени и поче тумачити. — Мало му је што је зулума починио, него ухватио двије ђевојчице из |
| лијевао се на окрхано, поломљено оружје што им још остало.{S} Изгледали су као гомила јадних, о |
| ње и ноћивати, спавати.{S} И оно оружје што је преостало пренио је тамо.{S} Свакога јутра, рано |
| ње...</p> <p>И као што ништа трпио није што је било ново у кући, што се након бабе измјењивало, |
| ицу.</p> <p>— Шта?..{S} Да се опет није што десило? — запита као узгред не дижући главе.</p> <p |
| да не види Зулфага, свраћала је Циганке што су ми разносиле робу, дозивала их, куповала свега и |
| > <p>Многе комшије и љутиле се, псовале што их будио иза сна и готово на силу нагонио да се и с |
| S} Познао сам одмах да се упињала да ме што више задржи будна и да ми причањем сан разбије.{S} |
| новаца, само да не причам о свему ономе што сам гледао и слушао и да њему ништа о том не напоми |
| ично задовољство осјећао сам већ у томе што сам видио да се љути, да му је криво што напредујем |
| тави брзо и бедевију и мене, узе ђугуме што су у једноме низу стајали испод басамака и оде, отр |
| >Токорсе нехотице стадох на оне мерџане што сам их одбацио и почех газити.{S} Необичну насладу |
| малом дјетету, давао ми пушке од зовине што их сваки дан правио; каткада ме узимао и на леђа и |
| Читаву шаку дуката давао јој да намакне што треба себи у кући; даривао је дукатима и момке, те, |
| плавичасти сумрак распознам сјенке оне што су се гуриле око ватре, мицале се, угибале, кретале |
| оружја и без хаљина.{S} Кроз дроњке оне што су још висили на њима провидило се голо, изгребано |
| ад.{S} Тамо јој носио и некакве поклоне што их слала ко зна коме, и у замјену доносио читаве ки |
| о отићи на село, наређивала му је да се што прије врати.{S} Више од три дана нигдје није смио о |
| ни, испуцани прсти.</p> <p>— Не чуди се што сам га нашао — рече кроз зубе, не баталећи посла. — |
| тавља све послове и нека дође, врати се што прије.</p> <p>— Оставио си ми све послове неуређене |
| квим послом да прође авлијом, да донесе што, ишао је на прстима лагано, тихо, старајући се да н |
| Хамида, оробили га, узели му све новце што их наплатио за земље некакве...</p> <p>— То је Зулф |
| појасу, обилази унаоколо, купи бакшише што му их остали небрижљиво бацају, а непрестано се осв |
| ар, било што је нијесам изнијела и... и што га, зар, нијесам молила да опрости...</p> <p>— Могл |
| а, кешкати их ногама, разбацивати.{S} И што сам више газио било ми лакше.{S} Чинило ми се као д |
| ти оштрије, и грдити, и пријетити.{S} И што су више стрепили пред њом, клањали јој се, улагивал |
| ио рђа, кукавица, готово издајник.{S} И што је грижа савјести постајала јача, све сам више и ви |
| иле робу, дозивала их, куповала свега и што јој требало и што није требало, и увијек распитивал |
| х уста штедила, само да нама што више и што љепших понуда изнијети може.</p> <p>Хасан јој није |
| се и упињао да изгледа што поноснији и што јуначнији и, објема рукама обухватајући штап, на си |
| киме је толико друговао.{S} Криво ми и што окреће главу од мене, што ми у очи не смије отворен |
| сваког дана стизали били су све црњи и што су гласници били новији биле су им и вијести страшн |
| е био толико и домаћин колико и јунак и што није боље пазио на кметове и остале радине.</p> <p> |
| совака на мој рачун, било је премного и што год сам боље радио, оне се све више и више расипале |
| /p> <p>Је ли шала била што си говорио и што си обећавао?</p> <pb n="292" /> <p>— Престани!..{S} |
| адећи је по образима.{S} Чак се љутио и што му не одговара ништа, што се не брани, не опире, не |
| их, куповала свега и што јој требало и што није требало, и увијек распитивала о мени.{S} Питал |
| ше разговара него с њиме.{S} Криво му и што се смије онолико, шали, залијевајући <pb n="399" /> |
| затеку...</p> <p>Љепота једна!</p> <p>И што је чешће одлазио у чаршију, што више распитивао о х |
| е поглади по глави, да помилује; ако би што проговорили, говорили су благо, тихо, њежно, као са |
| ети, ускипи нешто у <pb n="303" /> теби што те нагони на смијех и, — отимао се не отимао, — не |
| а њедра слијевале све муке и сви болови што сам их имао.</p> <p>— Шта?..{S} Шта је? — забринуто |
| ија, блажа.{S} И, желећи зар да заглади што ме онолико тукла и мучила, нудила ме слаткишима, те |
| и су и разбијени; једва по десетак људи што живе изнесоше главе.{S} Гласови који су сваког дана |
| ку ногом и погледа ме.</p> <p>— Имаш ли што да се једе? — запита живо. —</p> <p>Гладан сам...</ |
| испочетка све друго савлађивао.{S} Али што сам дуже ишао и стида је почело све више и више нес |
| Не могу...</p> <p>— Не може...{S} Жали што му се удала мајка, па неће да га подоји — опет се п |
| и нијесу ли путници, случајно, изгубили што од хране...{S} Не нашавши ништа скренем с пута и сп |
| и, скакали су и викали, псовали, грдили што су могли жешће.{S} На више мјеста могло се видјети |
| о на кољену, ни обгрлио, ни протепао ми што.{S} Ако бих кадгод посрнуо, обрезао се или опржио, |
| ме обузе нека чудна љутња.{S} Криво ми што он, Хасан, јаран ми и пријатељ, на један чудан, гот |
| лико мене.{S} Ништа му помагало није ни што ми се каткад улагивао, што ме хтио замамљивати и по |
| Тако је — гунђали су неки, незадовољни што их нећу послушати. — Тааако...</p> <p>И сви се одма |
| домаћи се потпуно.{S} Донесе све ствари што их имао, — а није их ни имао много, —— и размјести |
| да и унесе му се у лице. — Знаш ли и ти што?..</p> <p>— Их!..{S} Како ћу ја?.. — ускликну он за |
| ом и погледа ме пажљивије. — Јесу ли ти што причали?..</p> <p>— Ништа!..</p> <p>— Јадниче!..</p |
| х за њим.{S} Почех сам себе прекоравати што сам био онако напрасит и онако груб према њему...{S |
| хаљина, свега, па нити иште новаца нити што спомиње о њима све дотле док се бабо сам не досјети |
| срет.</p> <p>— Нећеш ми, зар, замјерити што сам дошла да ти кућу видим? — рече покуњено, снебив |
| пазити.</p> <p>И готово се почех љутити што ме одгурнуо од себе, отурио и опремио с ову страну |
| домаћини шехерски.</p> <p>— Из зависти што је добро пошло они ово раде — говорио је јецајући. |
| бично хвалио и ковао у звијезде, жалећи што није био толико и домаћин колико и јунак и што није |
| бичније.{S} Нити питајући нити говорећи што, узе ме за руку и као дијете какво поведе за собом |
| их, играјући се лоптама и као очекујући што ће ми још поклонити. —</p> <p>Све хоћу.</p> <p>А ба |
| само по час по два.</p> <p>Једино момци што су још хтјели да настављају своје гозбовање и да се |
| арала се да ме заузда, стегне, пригњечи што може јаче.</p> <p>Па као да јој и то мало било.{S} |
| ш? — окоси се он опоро, једва дочекавши што му се пружила прилика да проговори, посвађа се, изв |
| Ако је требало да оде у чаршију, да јој што нађе, донесе, купи, ишао је одмах, не мргодећи се и |
| мајком, пазио на њу и старао се да јој што боље угоди.{S} Свако јутро, прије зоре, босоног је |
| потрчао према вратима да отворим, и тек што сам отшкринуо канат, а бедевија, узвијерена, усплах |
| кам и ја осорно, упињући се да изгледам што суровији и страшнији. — И рашта да ударам на своју |
| ага доноси...</p> <p>Испочетка нити сам што питао Хасана, нити му говорио о томе.{S} Тек када о |
| пуштао ни да се изјадам, ни да испричам што.</p> <p>— Нема ти овђе мјеста — одговарао је сваки |
| итам кроз зубе, усиљавајући се да будем што мирнији. — Оклен, кад је наш <hi>слуга</hi>?</p> <p |
| е шта сам хтио и како сам хтио.{S} Осим што сам као од невоље одлазио каткада у мектеб и тамо п |
| устиле низ кукове, са распуштеном косом што јој падала по голим прсима и по обнаженим мишицама, |
| 9132_C37"> <head>XXXVII</head> <p>Хасан што се више опорављао и оздрављао, постајао је и све не |
| > <p>— Нимало.</p> <p>— А мени опет жао што сам му рекла — прошапта тихо, пригушено. — Ето, жао |
| свему, а добит да дијелимо на пола, као што то и други ортаци раде.</p> <p>Кроз неколико дана о |
| аборавио као да ништа ни било није, као што човјек, пробудивши се у ведро, свијетло јутро, забо |
| задржаше дах и мучке се поклонише, као што се слаби и немоћни робови клањају господару.</p> <p |
| тупи дрскости и безобразлуку.{S} И, као што ми се прије чинило да су ми сви људи сродници, ахба |
| се осили, треба га мало поткресати, као што се гранато дрво поткресује...{S} А фукара кад се ос |
| у само стрепили пред силом његовом, као што обично сви слабићи стрепе пред неким који је моћан |
| ога, задивљено, узбуђено, и весело, као што се гледају добри стари пријатељи када се након дуго |
| себи — откресах и осорно и пакосно, као што најчешће и одговара човјек кога неко или неће или н |
| ам... ама не сама, не себи, него... као што бумбул пјева другоме... теби, ето, баш теби!..{S} А |
| равати, смијати му се ради ње.{S} И као што се он најчешће љути баш на онога који му се смијао, |
| јер... јер сте женскоње...</p> <p>И као што ништа трпио није што је било ново у кући, што се на |
| , — са чудном љубављу неком, готово као што мајка гледа одојче своје.</p> <p>Није шала: све сам |
| ћи да ме одигне од тала, исто онако као што ме и хоџа одигнуо.{S} Зовну прстом Хајкуну да и она |
| то сам видио да се љути, да му је криво што напредујем.{S} А најбољи знак да оно што радиш добр |
| то?..</p> <p>Њојзи као да бијаше криво што се смијем, као да је вријеђало.{S} Не смијући сасви |
| ше, <pb n="365" /> као да му било криво што ја икако и пазарујем код је он ту.{S} Вазда ме прем |
| ...</p> <p>— Не знаш колико ми је драго што си ми то казао —— узвикну наслањајући ми се на раме |
| аме, прошапта:</p> <p>— Баш ми је драго што је твој јаран!..{S} Онакога јарана нико више нема!. |
| његовала, залијевала, па... па ми драго што се расцвао...{S} Сагла сам се чак до земље, приније |
| p> <p>— Отац се о њему мање бринуо него што се ја бринем — дочека мајка брзо и одбаци мохуне с |
| о кавге, ината с њоме и вазда се жестио што и она није била кавгаџија, што и она није газила у |
| пјева по авлији и игра се, час се љутио што са радницима и кметовима више разговара него с њиме |
| да поднесе нек припали; ако је требало што у чаршији купити, погодити, наћи за нас, Сулага је |
| заметну се у чаршији ради тога и замало што се не претвори у кавгу.{S} Јово, намамљујући једног |
| играли, трзали се.</p> <p>— Ух! — умало што нисам вриснуо од страха, запомагао.</p> <p>И побјег |
| ио ни окусити...{S} Мрско му, зар, било што је нијесам изнијела и... и што га, зар, нијесам мол |
| ушека.{S} И већ прве ноћи криво ми било што је то учинила.{S} Готово ми није дала ни ока склопи |
| И тако сваку вече.{S} Час му криво било што трчи, пјева по авлији и игра се, час се љутио што с |
| p> <p>— И?..</p> <p>— Хасану криво било што сам звала Хамида...</p> <p>„То“, каже, „опет за ина |
| </p> <pb n="353" /> <p>— Шта би то било што би сад имала казати, а прије није могла?..{S} Шта ј |
| и необично разрогаченим очима.{S} Само што муца нешто, цичи и размахује рукама, а ни једна риј |
| и. — Воља Божја...</p> <p>— Жао ми само што га још једном није добро измлатила...{S} Да га науч |
| ево људи, па да ударимо и да плијенимо што се плијенити може...{S} Ако смо чекали и дочекали с |
| да га слушам читаве једне ноћи.{S} Оно што ми је тада испричао, препричаћу сада и ја, старајућ |
| то напредујем.{S} А најбољи знак да оно што радиш добро радиш, тај је, ако видиш душмане како с |
| каром заједно, а узгред јој отима и оно што има, пазарује с њоме!..{S} Сви сте ви, сви смо, хај |
| што толико вјеровати, колико баш у оно што је мутно, магловито, тајанствено.</p> <p>Шта ће бит |
| двикивати и хактати, уживајући необично што од тога одјекује читава гора и планина, те се причи |
| /p> <p>Затим је, — не обзирући се на то што сам се трзао, отимао, пљувао му на лице и на хаљине |
| и каже нешто чудно, ново, лијепо, нешто што се не казује по дану, под врелим, топлим сунцем, ка |
| у, стиди се, снебива, као да ради нешто што се не приличи, и новце, не бројећи, трпа у џеп, у њ |
| о га „угурсузом“ и „несретником“, макар што га је понекад и гурнуо, ударио, — као онда кад сам |
| то је Хамид вазда био поред њега, макар што сам и Хатиџи непрестано препоручивао да на њ пази, |
| ем у се, да нијесам грђи од њега, макар што је јунак, — одговорих поносито — а вјерујем и теби. |
| има, нити онако тражили дјевојке, макар што су, као и прије, прекривене танким чаршафима, непре |
| езала, ломила, увијала.{S} На ме, макар што сам је дочекивао на авлији смјешкајући се, ни погле |
| ако снужден, забринут, невесео и, макар што сам стајао баш поред собних врата, прошао је поред |
| Хајкуну да и она опипа.</p> <p>И, макар што ми није било до смијеха, једва сам се уздржао да се |
| узбуни се нити узнемири ниједан, макар што смо бахнули изненада и још онако оружани.{S} Сви су |
| ио Сулагу и одушевљено га хвалио, макар што га никад очима видио није...</p> <p>Хвалио га чак и |
| барем за сахат за два хода...{S} Макар што смо се упутили тамо и ишли одлучно, без предомишљањ |
| а авлију зауставих се од чуда.{S} Макар што сам био навикнут да готово сваког дана у нашој кући |
| адјачао је све остале разлоге.{S} Макар што ми још није било до женидбе, што нијесам прије ни м |
| није, никада се јаче распалио.{S} Макар што је каткада сасвим озбиљно прорицао е ће „свршити на |
| задржавали.{S} Бојали се, зар, — макар што је Хамид ту био, – да остану близу једно другом, да |
| продаји кметова и о новцима.{S} И макар што су ми одговори били нејасни, сметени, непоуздани, п |
| азгледати робу, погађати се.{S} И макар што сам, — непрестано мислећи о својим недаћама, — још |
| мотати памук на цијеви.</p> <p>И макар што је од рођења још био необично богат, богатији него |
| ио сам врло мало у дућану.</p> <p>Макар што је Хамид вазда био поред њега, макар што сам и Хати |
| је ме могла потсјетити на то.{S} Радост што ћу опет виђети јарана, што ћу га рањена примити у с |
| шљати, колико о разним чудесима, и ни у што толико вјеровати, колико баш у оно што је мутно, ма |
| ија притрчавао му у помоћ и хвалио робу што <pb n="220" /> сам знао боље, не зазирући чак ни од |
| пред паметним човјеком и они изгледају што паметнији. —</p> <p>Нова и дубока нам наука треба.. |
| и слушкиње.{S} Нарочито је тражио да му што више причам о Зулфаги.{S} Интересовало га све шта о |
| м смио ни пожалити никад, ни причати му што.{S} Склањао сам се испред њега као испред туђина ка |
| а је било?..</p> <p>— Па... па криво му што и сад, увијек, не могу бити у соби поред њега, што |
| ни јавио му се нијесам, ни довикнуо му што.{S} Необично задовољство осјећао сам већ у томе што |
| еповима, мислећи да ћу наћи коју мрвицу што ми од јуче остала.{S} Узалуд.{S} Свраћао сам се и у |
| едра, за појас, гдје стигне, само да их што прије уклони испред очију, да их сакрије.</p> <p>Ра |
| плазио језик, ругао се, псовао.</p> <p>Што сам више осјећао глад постајао сам све бјешњи, љући |
| лице рукавом и трзала се јаче. —</p> <p>Што си дошла?..</p> <p>— Ко је кавгу започео? — запита |
| дмах почео викати... „Драго ти“, каже, „што ћу брже ићи па зато пјеваш...{S} И нећеш у соби да |
| адесет и пет штапа по табанима.</p> <p>„Што шибаш човјека, честити царе?“ запита велики везир ч |
| укли у турске хаљине и стали у шехер да штогод упљачкају.</p> <p>Наравно, сви су савјетовали да |
| украј пута и тражио: нијесу ли кириџије штогод заборавиле, макар комадић хљеба, макар залогај к |
| рким погледом кад бих случајно, мјерећи штогод, морао се очешати од њега или га нехотице гурнут |
| се.</p> <p>Мислио сам да се већ сазнало штогод о мојој хајдучији, па ме сад зову и хоће да испи |
| грао се са Хатиџом, правио јој свирале, штрцаљке, пушке од зовине и причао приче.{S} Каткада на |
| низ омањих скромнијих кућа, погурених и шћућурених једна уз другу, при дну сокака.</p> <p>— Ник |
| а бехаром и зеленилом њиховим, да слуша шум Миљацке, пјевање тица, шапат траве и цвијећа.</p> < |
| стисмо готово до Миљацке чији се потмуо шум разлијевао кроз ноћ све јаче и јаче те се чинило ка |
| е обојица да не изазовемо никаква јачег шума: ни гранчицом каквом да не затресемо, ни лишћем ја |
| ише обузимати, освајати ме.{S} Страх од шуме, од зеленила, од дрвећа онога које нам се склопило |
| вјетар и милује лишће какве непролазне шуме, Хајкуна поче застајкивати, пазити, ослухивати.{S} |
| загрљени загледаше се у звијезде.{S} Из шуме, из дубине, почеше се у одмјереним размацима разли |
| ци он када смо изашли готово до на крај шуме и када кроз густеж оној опазисмо како се испод неш |
| како лаковјеран, злокобник, гатало, а у шуми оној, у вјечитом полумраку, — сунце нас тек уријет |
| 7"> <head>XVII</head> <p>Осванули смо у шуми, у планини.{S} Задихани, заморени, готово изнемогл |
| и крилима извише се и одлетише дубље, у шуму, а зец један, опруживши се колико је дуг и издигну |
| утих очију, некако попијевати кроз нос, шуњкетати.</p> <pb n="258" /> <p>А то као да и мајку ос |
| се не брани, не опире, него само шути, шути и смјешка се.{S} Непрестано као да је тражио кавге |
| друге тражио...</p> <p>— Ја...</p> <p>— Шути!..{S} Не лажи опет!.. — пресијече Хајкуна оштро и |
| а пропада... а ово је преша...</p> <p>— Шути...</p> <p>— И свијет зна да пропадамо и прича о то |
| <p>— Женскоња — дочека други.</p> <p>— Шути!..{S} Ни ти нијеси бољи — опет ће оно момче, пецка |
| а, што се не брани, не опире, него само шути, шути и смјешка се.{S} Непрестано као да је тражио |
| м након краће почивке, тек колико да не шутимо. —</p> <p>Кад? ..</p> <p>— Па није изненада...{S |
| не одговори.</p> <p>— Шта је?..{S} Што шутиш?.. — запитах мекше, а и нехотице се сагињем, надн |
| собу.{S} Димије су јој у лету необично шуштале и заплетале се око нога, црвена шамија лепршала |
| ме и од оног муклог, тупог, непрестаног шуштања, цичања, звиждања некаква, што толико сличи цви |
| гибох!..</p> <p>Мајка се нагло придиже, шчепа ме за руку и брзо изгура из собе.</p> <p>— Иђи! — |
| ојска још неће кренути — рече.</p> <p>— Heће? ..</p> <p>— Па... и усташи су оружани, — дочека С |
| l>Вјерну љубу на крилу држаше”...</l> </quote> <p>И, као да није знала других пјесама ни других |
| l>Љепоте јој у свој Босни нема...</l> </quote> <p>Људи, мислећи зар да сам пјан, раставише се и |
| узевши тамбуру на крило, запјева:</p> <quote> <l>„Бег Али-бег на кули сјеђаше,</l> <l>Вјерну љ |
| жељан да је разбијем, подвриснух:</p> <quote> <l>Лијепа је у Алаге љуба,</l> <l>Љепоте јој у с |